asopis Sarajevske sveske izraava zahvalnost sljedeim institucijama, dravama i pojedincima na njihovoj podrci Sarajevo Notebook magazine would

like to thank the following institutions and countries and individuals for their support Open Society Fund Bosnia and Herzegovina The Balkan Trust for Democracy Norway Sweden Finland Denmark Switzerland Portugal France Great Britain Slovenia Makedonija Bosna i Hercegovina United States Srbija Crna Gora Ured za kulturu Grada Zagreba European Community Goethe Institut Sarajevo KulturKontakt Austria Buybook Carl Bildt

Redakcija Ljubica Arsi Basri Capriqi Mitja ander Ale Debeljak Ljiljana Dirjan Daa Drndi Zdravko Grebo Zoran Hamovi Miljenko Jergovi Devad Karahasan Enver Kazaz Tvrtko Kulenovi Julijana Matanovi Senadin Musabegovi Andrej Nikolaidis Boris A. Novak Sibila Petlevski NO

Elizabeta eleva Slobodan najder Dragan Veliki Marko Veovi Radoslav Petkovi Miko uvakovi Tihomir Brajovi Glavni i odgovorni urednik Velimir Viskovi Izvrni urednik Vojka Smiljani-iki Sekretar Dina Kameri

25 2009 26

Sadraj
U PRVOM LICU
Janez Potonik Na Balkan njeno srce nae Evrope _ _ _ _ _ _ _ 13

DNEVNIK
Slave Gjorgo Dimovski Ne-dnevnik _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 19

TEMA BROJA:
Jagna Poganik Lidija Kapuevska Drakulevska Ag Apoloni Goran Korunovi Mirnes Sokolovi Branislav Obluar

MLADI
Ona se (ponovo) budi... Nove snage hrvatske proze _ 45 U potrazi za mrvom smisla _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Nova knjievnost u novoj dravi _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Grupni portret s damama _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Poslije kraja: rasprena kulturna memorija i usamljeni glasovi u epohi nove zarobljenosti _ _ Nulte, dobra pjesnika berba _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 53 60 69 85 95

MANUFAKTURA
Vlado Buli Maa Kolanovi Stela Jelini Robert Meurean Tomo Ravbar Mirt Komel Slobodan Bubnjevi Ana Vukovi Enes Halilovi Gzim Aljiu Lejla Kalamuji Aneta Popova Putovanje u srce hrvatskog sna_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Slabotina Barbie _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Korov je samo biljka na krivom mjestu _ _ _ _ _ Prodajem odlija, prvi vlasnik _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Put od junaka do budale _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Lift _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Because the night _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Hoperov dan _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Bube _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ U klubu runoe _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Poljubac pauka _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Alisa _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Kukla _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Torba _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 102 119 129 139 150 155 159 181 188 192 200 209 210 211

Vladimir Martinovski

Ana Brnardi

Marko Pogaar

Marija Andrijaevi

Glorjana Veber

Katra Kozak

Jure Vuga

Dijana Matkovi

Petar Matovi Uro Kotlaji

Sitna kia _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Dom bez adrese _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Masna luna _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Snijeg do koljena, do pojasa i nad pupkom _ _ Neproitana knjiga _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Eho talasa _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Karnevalska no _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Pela _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Pijesak i koljka_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Kokice _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Aerodrom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Vrag _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Pisanje na tipkama _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Strojevi _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Moj jezik je tamna _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ O bespredmetnom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Boxers love eighties music _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Dva ujutro, gledajui kako putaju zmajeve (sakrij se u slualicu telefonske govornice) _ _ _ _ Moj stari se ubio _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Afriki pamuk na gradilitu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ a _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Jo samo poezija, vrati se konobar _ _ _ _ _ _ _ U ritmu grada _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Poslednja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Lepa _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ uvar vrtova _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Antikitera _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Galijot_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Sabijen u otvorenost _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Rvanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Jutro _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Savremeni steznik za emancipovana ene _ _ _ 1992 prva vebanja nesanice _ _ _ _ _ _ _ _ Simfonija za mrtve _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Partija karata sa seniorima _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Performans _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Izmeu redova ne pie nita _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Negiranje fuzije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Prvi prizor: Jezero _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

212 212 213 213 215 216 216 217 217 218 219 220 220 221 222 223 224 225 226 228 229 230 231 233 234 235 235 236 236 237 237 238 239 240 241 242 243 244 245

Natalija Markovi Tamara uki Dragana Mladenovi Vladimir Stojni Zvonko Taneski Silvana Jovanova Aneta Vasileva Marjan Tesevski

Boidar Zimski Filip Kletnikov Sanja Matkovi

Dragana Tripokovi

Duan urii

Arben Idrizi

Venanje simbola _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ trenutak istine u baru Petit Bac-a _ _ _ _ _ _ _ Zapisi na marginama _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Razbijeni izlozi _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Pustinjska postelja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Nijema brda _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Mala pjesma _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Uvijek _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Danas je moda srean dan _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Umiranje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Preko brda _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ostavio je za sobom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ P.******S. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ I bi psalm grozniav _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Lipe i aneli_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Nona ispovijed _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Doktorica N. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Drama Queen _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Lacan i Curtis u popularnoj kulturi _ _ _ _ _ _ Melanholija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Muza _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Put oko svijeta _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Slika bez svijeta _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Novo doba _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Konji na asfaltu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ljudi dolaze sa svih strana _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Mi se nikad neemo umoriti od putovanja_ _ _ Vjetina _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Neunitive eljusti mehanikog zla _ _ _ _ _ _ Rijei _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Odlazak _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Jedan sasvim obian dan u Paarizu _ _ _ _ _ _ ake _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ta crta... to je itav ivot _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Gledite zlosrenog _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Mi padosmo u brigu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Naniani _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Kosovski haiku _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Uvek _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

246 247 248 252 253 254 255 256 257 257 258 258 258 259 260 261 262 263 264 264 265 265 266 267 268 269 270 271 273 274 275 276 277 278 280 281 282 283 283

Bljerina Rogova

Dinko Kreho

Almir Kolar

Delila Repuh

Dane Komljen

Edin Salinovi

Motiv sa grehom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Preturana kutija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Distih _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ludilo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Crno _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Dok pie _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ April _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Sjeanje na cafe Spirit _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Radosti introspekcije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Tramvaj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Reality Show _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Bistro Rua _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Zapaanje o anelu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Na granici milenija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Djeca melankolije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Generacija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Tamnica _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ No, ljudi i psi _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Prolog _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Glasnik _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Susreti _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ etiri RIJEI _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Nekrolog ocu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Monografija povratka _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Requiem za Kijevskog_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Savren brak _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Vaginalna konverzacija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Majinstvo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Na plai u Ulcinju _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ja i matej i adisa kraj stare hidroelektrane dvije godine nakon mature _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ sedamnaest pilula _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Patriotski mar (navijaka himna hulja; po Vladimiru Vladimiroviu Majakovskom) _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ponosni Bonjaci (zapaanja o narodu privilegovanog lirskog subjekta) _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Neprilagoen _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

284 285 285 286 286 287 288 289 290 291 292 293 294 294 295 295 296 298 299 300 301 302 303 305 306 307 308 309 309 310 311

323 325 327

Hajrudin Dinarevi Marko Ragu Mitja ander Igor Grdina

Ste()ko manijak (po Skenderu K. Steak) _ _ _ Razgovori sa sobom: Andriev Ex Ponto kao duhovno putovanje radi nalaenja Boga _ _ Gotska uma _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Oblikovanje slovenakog mentalnog podneblja _

328 329 343 350

NOVO ITANJE OSKARA DAVIA

Miklav Komelj Mira Otaevi Milica Nikoli Oskar Davio Smrt protiv smrti _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 363 Poternica za sobom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Jedinstveni Davio _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Krov oluje Brodolom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Detinjstvo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Hvala ti, noi blistava kao ljubavnica _ _ _ _ _ Volim tvoje ruke _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Srbija _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ U sumrak _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Pojava vetra_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ne branim pijansto... _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Smrtogrami _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ah, to telo... _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Oh, ridam ja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Ridam _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 394 403 415 416 419 420 421 423 424 425 426 427 428 431

MOJ IZBOR
Mihajlo Panti: Alek Popov Zahari Karabalijev Elena Aleksieva Emil Andreev Palmi Ranev Moderna bugarska pripovijetka _ _ _ _ _ _ _ _ _ Kovai _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Istorija aviona ukratko _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ April _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Poslednja slika fotografa Ivajla _ _ _ _ _ _ _ _ _ Gogo_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 435 437 452 459 765 471

DOKUMENTI
Almir Kolar Kijevski www.bundolo.org i Bundolo offline2 _ _ _ _ _ _ 481

PASO/PUTOVNICA
Antologija savremene irske poezije Novi sjever Emina una Novi Sjever_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Garry Allen Kalipso _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Testament _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Leontia Flynn udo F6/18 _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Moj mentore iz snova _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Chatal O Searcaigh Za Isaka Rosenberga _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Lets Hit The Road, Jack _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Moyra Donaldson Nevjerstvo _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Poruka sa one strane _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Geariod Mac Lochlainn Prevoenje_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Native govornik _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Jean Bleakney Oporavljanje _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Pjesnikov brljan _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Chris Agee ljive _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ Rekvijem _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 495 500 501 502 503 504 506 508 509 510 511 513 514 515 516

PORTRET SLIKARA

Renata Papita Apokalipsa grafike _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 519

BILJEKE O AUTORIMA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 547 EXECUTIVE SUMMARY _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 558

10

U PRVOM LICU
Janez Potonik

Janez Potonik

Na Balkan krhko srce nae Evrope

Prije nekoliko decenija Evropa je bila u ruevinama, a njen narod oajan. Trebala je obnovu i trebala je pomirenje. Evropska unija je donijela trajan mir, stabilnost, sigurnost i obeanje o veem prosperitetu i boljem ivotu. U to vrijeme raison dtre za evropsku saradnju i integraciju je bio vie nego oigledan. Taj prvobitni razlog jednako vai i danas, iako danas ponekad, prilino olako, ova postignua uzimamo zdravo za gotovo. injenica je da se Evropa od tada promijenila. Ona je dobro mjesto za ivot mirna, bezbjedna i bogata i mnogi se pitaju zato bismo trebali i dalje jaati nau saradnju i integraciju. I ostatak svijeta se promijenio, moglo bi se rei dramatino, naroito u posljednje dvije decenije. Vie smo meusobno povezani i vie ovisimo jedni o drugima. Zemlje u razvoju, poput Kine i Indije, ubrzano sustiu; svijet postaje sve multipolarniji. Mnogi izazovi sa kojima se suoavamo, kao klimatske promjene, nedostatak hrane i pitke vode, bezbjednost, itd, postaju sve globalniji. A konkurencija postaje jo ea. Na nain da bi se moglo rei da je svijet u kojem ivimo nesigurniji i neizvjesniji nego ikad prije.
prevod sa engleskog: Jasmin Agovi

13

Dva koncepta odredit e na zajedniki ivot u budunosti. Prvi je odrivost, ne samo okolina, nego odrivost u najirem smislu. Trenutna finansijska i ekonomska kriza poduile su nas da ekonomija i profit takoer moraju biti odrivi. Drugi koncept je globalno upravljanje. Ovo je postalo toliko oigledno, jer je svijet postao uzajamno meuzavisno globalno selo, a nae individualne i kolektivne odgovornosti su se ozbiljno uveale. Svijet treba odgovornu Evropu, Evropu koja je u stanju govoriti jednim glasom, Evropu koja moe preuzeti vodeu ulogu u cijelom svijetu kada je to potrebno, kao naprimjer, u sluaju klimatskih promjena. Ali, nije samo svijet taj koji treba jau Evropu. Mi, Evropljani, takoer trebamo jau Evropu, Evropu koja je kadra nositi se sa promijenjenom stvarnou u kojoj ivimo. Dok je prvobitni raison dtre za nau saradnju jo uvijek prisutan i vaei, novi svjetski dogaaji su, jasno je, dodatan razlog za jaanje evropske uloge, dodatni raison dtre za ojaanu saradnju. Balkan je dio Evrope, geografski, kulturno, historijski, ekonomoski, ustvari, na svaki nain na koji pomislite. injenica je da bi sve balkanske zemlje danas bile lanice Evropske unije da je nedavni grozni rat u regionu bio izbjegnut. Ali nije. Desio se, i on nas sve podsjea koliko je Evropa, a naroito ovaj region, jo uvijek krhka. Vremenski horizont se izmijenio za zemlje u regionu. lanstvo je potisnuto nazad, nekima vie nego drugima. Slovenija je bila dovoljno mudra, a i dovoljno sretna, da ovo izbjegne. Ponaanje Evropske unije u tim kritinim vremenima je bilo daleko od prikladnog i poeljnog. Reakcija na nastajui sukob nije uinjena jasnim glasom niti sa potrebnom odlunou. Ne trebamo to zaboraviti. Zbog ovog imamo jednu vrstu moralne obaveze i dunosti da pomognemo ovom regionu i da ispravimo neke od ovih nesretnih injenica. Sve zemlje tzv. Zapadnog Balkana jasno imaju perspektivu Evropske unije. Ova perspektiva je vana za njih individualno, kao to je vana i za njihov region i za cijelu Evropu. Radi se o njihovom miru, njihovoj stabilnosti i njihovom prosperitetu. Iako su mnogi drugi problemi Evrope (poput ratifikacije Lisabonskog sporazuma ili rjeavanja ekonomske krize) esto uoljiviji, mnogi od nas su vrlo svjesni da je pro-

14

irenje bilo i jo uvijek jeste najuspjenija evropska politika. Zemlje u balkanskom regionu bi stoga trebale drati ivom vjeru u evropsku perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana. U isto vrijeme, Evropska unija bi trebala drati ivima politiku i proces proirenja, ukljuujui u to evropsku perspektivu za sve zemlje Zapadnog Balkana (i Tursku, naravno). Ono to sam nauio, kao voa pregovarakog tima Slovenije za prijem u Evropsku uniju, je da Evropska unija ispunjava svoja obeanja i da u evropskim institucijama postoje mnogi prijatelji koji su spremni pomoi. Ne zaboravite, danas nas je ovdje jo vie. Nema nikakve sumnje da narodi Balkana imaju snaan potencijal. Samo se sjetite njihovih nezaboravnih filmova, knjievnosti i muzike, ili, u polju moje odgovornosti, naunog genija Nikole Tesle. Ko bi mogao zaboraviti matu i nepredvidivu kreativnost toliko velikog broja njihovih sportaa i sportaica. Svi ti ljudi unose svoje nebrojene talente u razna polja naih ivota. Kao to sam spomenuo, ja sam trenutno odgovoran u Evropskoj uniji za nauku i istraivanje. To je za budunost i prosperitet svake zemlje vitalno polje. Saradnja u istraivanju je vitalna poput krvi za nae organe. Na nivou Evropske unije mi raspolaemo sa pet procenata evropske javne potronje za istraivanje i razvoj (R&D) u sklopu tzv. Okvirnog programa za razvoj (trenutno sedmi po redu). Takoer pokuavamo izgraditi snaan Evropski prostor istraivanja, omoguavajui na taj nain otvoreno trite gdje bi talenti i ideje cirkulisali. Svakako, sve zemlje lanice su dio tog pristupa, ali ga pokuavamo proiriti i izvan granica Unije kroz pridruivanje zemalja u Evropski okvir i Istraivaki prostor. Pridruene lanice imaju praktino ista prava i obaveze kao sve zemlje lanice. Na neki nain, one su u stvarnosti ve lanice Unije u polju nauke i istraivanja. Kada sam poeo raditi u Evropskoj komisiji, nijedna od zemalja tzv. Zapadnog Balkana nije bila pridruena lanica, sada sve jesu. Sve one su nai ravnopravni partneri u nauno-istraivakoj saradnji u Evropi. Kotizacija koju plaaju je prilagoena njihovim relativnim mogunostima, a sutina ovakvog razmiljanja je prosta i zasnovana na logici da se zemlje integriu u Evropsku uniju to prije, i u to veem obimu. Zasnovana je na logici da im se pomogne! Ubijeen sam da je ovaj pristup ispravan, i za Balkan i za Evropu.

15

Projekat Sarajevske sveske je jedinstven. Nastao je na inicijativi skupine istaknutih pisaca i intelektualaca iz svih zapadnobalkanskih zemalja. Vanost ovog projekta je u njegovoj sposobnosti da promovie saradnju i gradi mostove, prihvatajui tako ideju kulturnog identiteta, a prepoznajui istovremeno nae razlike kao izvor bogatstva. Ovaj projekat ne samo da igra vanu ulogu u jaanju regionalne saradnje nego otkriva ostatku Evrope visoke filozofske i knjievne standarde koji potiu iz ovog u mnogo aspekata stigmatiziranog regiona. Regiona ija kultura batini sva temeljna svojstva duha koji je izvorno evropski. Podsjea nas da je Evropa i tamo, bogata i raznovrsna neto to je, naravno, lako shvatljivo svima nama koji smo neko ivjeli skupa u bivoj Jugoslaviji. Dugi niz godina ovaj projekat okuplja intelektualce iz regiona. S jedne strane, autori koji doprinose projektu promoviu intelektualne i umjetnike vjetine, a s druge strane daju glas hitnoj potrebi za usvajanje demokratskog evropskog duha kroz reciprocitetne kontakte i veze. On prua dokaz, jasnim primjerom, da je ivi dijalog doista mogu. I vie od toga, da se takav dijalog kolikogod bio krhak i trebao pomo svana, moe i treba razvijati u samom regionu. Misija je uistinu plemenita. Ve godinama ona podstie nadu u razumijevanje i saradnju, toleranciju i spremnost da se uju i razumiju drugi. Ona gradi mostove dijaloga izmeu mladih generacija pisaca u regionu i mrnju zamjenjujete nadom. Nadu da moemo ivjeti zajedno u skladu. Sarajevske sveske su svjetionik ovog regiona, i Evrope. One vraaju onaj isti olimpijski duh, koji je zamro na krvlju umrljanim ulicama Sarajeva prije nekih godina. U Briselu se divimo vaem radu, vaoj iskrenoj borbi za bolji svijet tamo, u vaem regionu, u mojem regionu. ovjek treba vjerovati u svoje sposobnosti, u svoju snagu, u svoju budunost. Mora vjerovati da granice, i one na zemlji i one u zraku, ili moru, ili, jo vanije, one u naim glavama mogu pasti. A proces evropskih integracija je upravo proces u kojem granice padaju, polako ali sigurno, a naroito one u naim glavama. Dopustite da zavrim tako to u rei da sam ponosan na ulogu koju moja zemlja igra u pruanju podrke Sarajevskim sveskama. I zato to je otvorena da promovie ovu inicijativu za bolju budunost naeg regiona. Sarajevske sveske jaaju otkucaje naeg krhkog balkanskog evropskog srca. Ono odzvanja snano i daleko.

16

Slave Gjorgjo Dimoski

DNEVNIK

Slave Gjorgjo Dimoski

NE-DNEVNIK
Dnevnici su mi oduvijek bili dosadni. Nikad ih nisam volio. Nisam ih itao. Nikad nisam ni pomislio da napiem dnevnik. Prihvativi ponudu redakcije Sarajevskih svesaka da zabiljeim vrijeme priprema i odravanja ovogodinjeg festivala Strukih veeri poezije, odluio sam se da pokuam da napiem neto kao ne-dnevnik, naravno, s datumima. 30. 9. 2009.
Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

30. 9. 2009.
U vrijeme dok zavravam ovo pisanije za Sarajevske sveske (kojem ba i ne znam da naem odgovarajue ime; Pii i ne brini se za formu, Sol Belou), narueno od strane moje divne prijateljice i izvanredne makedonske pjesnikinje Ljiljane Dirjan, u Makedoniji kulminira nezadovoljstvo albanskog etnikuma zbog objavljivanja Makedonske enciklopedije u izdanju MANU: u Pritini je 28. septembra zapaljena makedonska zastava; po tetovskim ulicama demonstriraju mladi Albanci, izvikujui pogrdne parole protiv Makedonaca (demonstriraju protiv izdanja MANU, a da prethodno nisu ni pogledali to je tamo napisano balkanpolit) i prijete da e velikim demonstracijama u Skoplju destabilizovati makedonsku koalicionu vladu. Nekoliko dana prije ovih deavanja bio sam u Beogradu i u krugovima u kojima sam se kreatao poseban akcenat davao se novonastaloj situaciji u Makedoniji. Beogradska tampa informisala je o tome, najavljivala je prijetnje albanskog politikog bloka, posebno opozicionog. Tamo sam uo i izjavu koju je Ali Ahmeti dao u nedjelju za albansku televiziju Top enel da je Enciklopedija niska provokacija Makedonaca koja moe da postane uzrok naruavanja bezbjednosnog stanja, koje bi svakog momenta moglo eskalirati. Ipak, malo mi je neobino bilo politiko nareenje da se usred Skoplja zapali makedonska zastava, koje je iz Albanije plasirao Pandeli Majku!

19

U toku sljedeih nekoliko dana (poslije sastanka GrujevskiAhmeti) ova iznenadna oluja dobila je smirujue tonove, ali je makedonskim (a, vjerujem, i albanskim) intelektualcima ostalo nekoliko dilema u vezi s tim: da li je MANU napravila nesvjesnu (ili namjernu?) provokaciju; odn. zato kao autonomna organizacija, umjesto da povue Enciklopediju, nije vrsto stala iza svojih stavova; te da li e, od sada pa nadalje, ulica mijenjati naune stavove kad joj ovi ne budu bili po volji, i to u okviru bilo koje institucije? Dileme (i dalje obostrane) postoje i kad je rije o metodologiji koja je primjenjena tokom obrade enciklopedijskog materijala, tako da vie nije u pitanju samo provokacija koja je politiki motivisana i koja je donekle neutralisana, ve i ona koja se tie metodoloko-tehnikog aspekta i koja e, ini mi se, trajati. Ali zato sam se, kad ve imam drugi zadatak, ovako uhvatio Enciklopedije? Dok sam pregledavao i sreivao biljeke u vezi s pripremama i odravanjem Strukih veeri poezije, razbacane po razliitim sveskama i listovima papira, jedan nepodnoljiv teret nametnuli su mi mediji, upravo u vezi s Enciklopedijom: kod kue televizor, u gradu novine, na poslu kolege, kad sjednem da popijem pivo prijatelji... I tako je sluaj Enciklopedija postao neibjean okvir za ono to e uslijediti.

25. 8. 2009.
Udobnim vozilom duboko zalazimo u klisuru rijeke Radike. Zajedno s pjesnicima Brankom Cvetkovskim i Bratislavom Takovskim ispunjavam alamunu elju da posjeti Lazaropolje, selo u kojem se rodio pjesnik Ante Popovski. Toma oduevljeno die pogled ka visokim vrhovima Bistre, oduevljava se bujnom i svjeezelenom umom, a dolje, ispod puta, Radika se kroz stijene uz biserne refleksije pretapa u jedno neopisivo zadovoljstvo. Prethodno, u 10 sati u Drutvu pisaca Makedonije odrala se prigodna sveanost u ast Tomaa alamuna. Tradicija ove asocijacije pisaca je da dobitnik Zlatnog vijenca postane njen poasni lan. Sve je bilo u znaku alamuna, a i on, pomalo zbunjen, nije krio zadovoljstvo zbog svega to mu je ovih dana priredila Makedonija. Nadahnuta, velianstvena, neobino prijatno izgovorena besjeda Lidije Dimkovske pretvorila je vazduh u prostoriji u jedan svevremeni tekst.

20

 Mi Slovenci smo praktini, ali, ipak, nemamo istoriju kao to je vaa. Biti dio ove istorije predstavlja za mene duboku ast i to mi jednostavno daje ogromnu snagu da i ubudue produim da piem. Ovu sam nagradu doivio kao ok. Oduvijek sam elio da je dobije i neki predstavnik slovenake poezije, a ja mislim da je to trebalo da bude Dane Zajc. Zahvaljujui njemu i ja sam postao pjesnik. Dio ove nagrade predstavlja i priznanje njemu zahvalio se pjesnik. alamun pokuava da napravi neka poreenja s njegovim, slovenakim planinama; ali takva su poreenja, kae, neuporediva. Prstom mu pokazujemo Korab. Nisu iste nae i vae planine zagledan u sunane vrhove primjeuje pjesnik. Nae su surove, s borovima, ovdje ima neeg mitolokog. Vae planine su mitoloke. Pogledajte umu. Predjele. Stijene. Razliito je. Napravili smo pauzu kod mosta Jelenov skok. Kroz gusti pokuavamo da ga sagledamo sa obiju strana. Podsjea na onaj mostarski, neko kae, samo je ovaj minijaturan. Graen je u istom stilu, negdje u 16. vijeku. U Lazaropolju su nas doekali Antevi sinovi Doni i Aleksandar, njegova supruga Sonja, Tome Perinski i slikar Kole Manev. Proetali smo kroz selo, velikoduno nam se ponudila tamonja priroda, ali je i velika nadmorska visina uinila svoje, pa se alamun morao dva-tri sata odmoriti u jednoj od soba hotela izgraenog u tipino seoskom stilu...

13. 10. 2008.

Ministarka kulture Republike Makedonije Elizabeta Kaneska-Milevska imenovala me je za predsjednika Upravnog odbora Nacionalne ustanove Manifestacije Struke veeri poezije. Nekoliko dana prije toga saoptila mi je svoju namjeru mobilnim telefonom i napomenula je da od mene oekuje bogat i ambiciozan program predstojeeg izdanja Festivala. Moje imenovanje za predsjednika UO bilo je u dnevnoj tampi najavljeno jo u avgustu 2007. godine, po zavretku 46. izdanja Strukih veeri poezije, ali, poto je Arifihmet Demaili naznaen za ministra kulture od strane Demokratske partije Albanaca koalicionog partnera partije VMRO DPMNE, na ovo mjesto neoekivano je bila postavljena spisateljica albanske nacionalnosti Pintorije Mua-Ziba, koja je pak, iz nerazjanjenih

21

razloga, poslije samo jedne sedmice bila zamijenjena Ilijazom Osmanijem, linou koja je bila potpuni anonimus i za makedonsku i za albansku kulturnu javnost. Ovaj izbor bio je u medijima protumaen kao politika odluka. Te 2008. godine Festival je protekao u jednoj mlakoj, ali i daleko pristojnijoj atmosferi u odnosu na onu koja je karakterisala nekoliko prethodnih izdanja, a laureat je bio izvanredni albanski pjesnik Fatos Arapi. Budui da se Festival blii svom poluvjekovnom postojanju, stalno se postavlja pitanje njegovog programskog osvjeavanja, odn. konstantno se potencira kako on treba da u korak prati promjene i da odgovori na savremene zahtjeve. Za svako novo rukovodstvo ovo pitanje je, s jedne strane, izazov, ali se, s druge strane, namee i problem potovanja vrste konstrukcije po kojoj je ovaj festival prepoznatljiv i jedinstven u svijetu, pa su stoga i mogunosti za sprovoenje neke radikalne koncepcijske promjene svedene na minimum. Ipak, taj se neodoljivi izazov mora prihvatiti, tim prije to e za dvije godine (odn., 2011) biti proslavljen njegov zlatni jubilej. Dakle, kao novonaznaenom predsjedniku UO Strukih veeri poezije prva moja razmiljanja bila su posveena sljedeim pitanjima: da li je Festival u toku posljednjih nekoliko godina izgubio neto od svoje aktuelnosti i atraktivnosti? Ako ve jeste, to je to to je izgubio? to se moe uiniti da on postane atraktivan medij za afirmaciju svjetske poezije? Ovdje u grubo svesti odgovore: Posljednjih godina na Festival dolazi mali broj pozvanih gostiju iz svijeta, to doprinosi tome da se nekako gubi ono fest-ovsko i tako Festival, od vodeeg svjetskog, poinje da lii na prosjean, i samo ga imena laureata na neki nain vade i opravdavaju njegov od ranije steeni visok status. Treba, dakle, na velika vrata ponovo uvesti predznak fest, ali se mora uiniti i sve to je potrebno da ova manifestacija postane istinski servis za afirmisanje makedonske poezije u svijetu.

23. 8. 2009.
Sveti Naum je neto posebno u odnosu na uobiajeni makedonski pejza. Taj mali prirodni kutak kao da je s posebnom panjom sputen s neba i tako predivno spojen s visokim obroncima Galiice i s ravnom vodenom ploom jezera. Ushienje za svakoga, naroito za one koji tu prvi put dolaze. Njihovo uzbuenje dostie vrhunac kad se neoekivano nau usred

22

tog neopisivog ambijenta. Samim silaskom s brodske palube pjesnici odjednom stupaju u drugi, dotad nevieni svijet. Pjesnici zahvataju rasporeena mjesta na ostrvcetu pod debelim sjenkama vrba koje direktno izranjaju iz vode i kao po aravu rasprostiru svoje razgovore, koje lagano ubrzava vino, i oni ure nekud, ka nekom sveoptem ushienju. Metka i Toma po ko zna koji put izraavaju svoje oduevljenje: Festival mi je povratio nadu u opstanak poezije, koja je skoro izgubljena u svijetu. Ali doao sam u Makedoniju i opet sam osjetio nadu da je iva. Poezija je mjesto na kojem se istorija ivota uva kroz osjeanja, oduevljen je peruanski pjesnik Adrijan Arijas, koji je prethodnog dana u manastirskom kompleksu Kalita svoju pjesmu Mantra izrekao na makedonskom (prethodne veeri zamolio je djevojku koja je prevodila da mu akcentuje rijei i potom je itavu no vjebao svoj izgovor), Ja elim ovdje da umrem, decidna je mlada nigerijska pjesnikinja Dumoke Verisimo. Ovo je najljepi festival kojem sam prisustvovala. Bila sam na mnogim pjesnikim okupljanjima. Sva su ona dobra i prefinjena, ali ovdje sam se osjetila pjesnikinjom. Nisam znala nita o ovoj zemlji, a kad sam dola, odjednom sam vidjela ljepotu. Osjetila sam da poeziju u sebi nose i oni koji je ne itaju. Takva poruka polazi odavde i ona se ne smije zaustaviti. Pod gustom sjenkom vjetar raznosi crne i guste pramenove kose sirijske pjesnikinje Maram al Masri, kojoj se od uzbuenja mijeaju osjeanja i reenice... Predvee Struga die u sveanoj atmosferi. Most je spreman, scenografija grandiozna, televizijske kamere su postavljene, reflektori razigravaju uznemirene talase Crnog Drima koje sijeku jedrilice (ostao je mraan samo onaj dio rijeke koji je trebalo da osvijetli gradonaelnik Ramiz Merko). Pjesnici zauzimaju svoja mjesta na najveoj i najmetaforinijoj pjesnikoj sceni na svijetu poinje zavrna priredba Mostovi. Na bini, pod kanonadom bliceva, Tomau alamunu uruujem Zlatni vijenac, a direktor Danilo Kocevski povelju. Pjesnik-laureat je vidno uzbuen, ak i zbunjen, izgovara nekoliko rijei zahvalnosti i ita pjesmu (kasnije, negdje poslije ponoi, sree me u foajeu hotela, a uzbuenje jo traje i on kae da nikad u rukama nije drao toliko zlata). Usman Sar Sarus, sav u bijelom (sigurno je rije o senegalskoj nacionalnoj odjei), ove noi djeluje kao neki crni aneo koji se vijori nad tamnom crnodrimskom vodom i atraktivan u svakom svom nastupu prima nagradu Mostovi Struge. Pret-

23

hodno je izjavio: Nisam oekivao da u sresti toliko autora koji e zajedno sa svojim stihovima donijeti i djelove svojih kultura i ovdje ih meu sobom povezivati. Preselio bih se u Strugu, iji me festival podstie da piem jo vie.

24 - 27. 11. 2008.

(Varava) Na aerodromu u Varavi doekao nas je ljubazni domain koji nas je odvezao do zgrade Saveza poljskih pisaca. Makedonsku delegaciju, osim mene, ine i pjesnik Branko Cvetkovski i pisac i nekadanji ambasador u Poljskoj, Petre Nakovski. Cilj naeg dolaska je sprovoenje inicijative Strukih veeri poezije za formiranjem meunarodne asocijacije evropskih knjievnih festivala, s namjerom da se afirmiu knjievne vrijednosti na evropskom prostoru. Ovu inicijativu, pokrenutu na prethodnim Strukim veerima poezije, prvi je prihvatio poljski pjesnik i predsjednik Varavske jeseni poezije Marek Vavikijevi, i ovih dana treba da se pripremi i da se potpie ugovor o meusobnoj saradnji dvaju festivala. Na veeri nas je posluivao paljivi domain Marek i jo jedan predstavnik njihovog drutva pisaca. Prvo posluenje bila je votka u dvije ae. Nismo reagovali, mislei da Marek eli da se s nama naali. Reagovali smo prilikom drugog posluenja, pitajui ga zato slue votku u dvije ae. U Poljskoj se votka slui u aama od 0,50, ali, budui da smo sad u EU i da po njihovim standardima estoka pia moraju da se slue u aama od 0,25, mi elimo da to ispotujemo, a da ne naruimo tradiciju i zato votku sluimo u dvije ae od po 0,25, objasnio nam je Marek. Sljedeeg dana u radnom raspoloenju pripremili smo ugovor, a 26. novembra, u prisustvu makedonskog ambasadora u Poljskoj (moram da kaem da on makedonskoj delegaciji nije ukazao posebnu panju), sveano smo ga i potpisali. elim da vjerujem da se potpisivanjem ugovora o saradnji na knjievnom planu izmeu Strukih veeri poezije i Varavske jeseni poezije inicira ozbiljna inicijativa za udruivanjem evropskih pjesnikih i knjievnih festivala u asocijaciju koja e omoguiti neometanu komunikaciju i meusobno upoznavanje nacionalnih knjievnosti u Evropi, bila je moja prva izjava tim povodom. U toku prijepodneva 27. novembra imali smo susret s lanovima drutva poljskih pisaca i malu prezentaciju izda-

24

nja SVP-a. Razgovor se u jednoj spontanoj atmosferi vezao iskljuivo za Struke veeri poezije i bio sam prijatno iznenaen u kolikoj su mjeri poljski pisci informisani o Festivalu. ak je i jedan mladi, koji nikad nije bio u Makedoniji, iznio mnoge podrobnosti o njemu. Podnevna etnja Varavom. Nad gradom olovno nebo. Varavu je zahvatio hladan talas, sipi sitan i otar snijeg koji se osjea na promrzlim licima i koji nam bode oi...

7. 3. 2009. (18. 3. 2009)

Na dananjem sastanku Upravnog odbora treba da se donese konana odluka o tome ko e biti laureat ovogodinjih Strukih veeri poezije. Na spisku su, od samog poetka, figurisala etiri kandidata: Ljubomir Levev (Bugarska), Adam Zagaevski (Poljska), Toma alamun (Slovenija), Hose Emilio Paeko (Meksiko). Ovom spisku bili su dodati i Bob Dilan (SAD) i Leonard Koen (Kanada). Na prethodna dva sastanka s istom takom dnevnog reda, spisak se sveo na trojicu kandidata (Adam Zagaevski, Toma alamun i Ljubomir Levev). Neusaglaenost je nastala u vezi s pjesnikom Ljubomirom Levevim, jer je na sastancima s prethodnim predsjednikom Ilijazom Osmanijem meu lanovima, navodno, bio napravljen sporazum da te godine (2008) Zlatni vijenac dobije albanski pjesnik, a ove bugarski, s naglaskom na to da jo samo te dvije balkanske zemlje nisu dobile ovo priznanje. Ja sam se, kao novi predsjednik, od ovakvog dogovora ogradio i nisam ga prihvatio, a i Demi Hajredini je negirao da je postojala neka vrsta pogodba, ve je rekao kako se, jednostavno, samo vodio razgovor o takvoj mogunosti. Diskusije su trajale nekoliko sati, razvila se estoka, ali konstruktivna diskusija u vezi s ovom trojicom kandidata, tako da je u prvom krugu glasanja bio eliminisan Ljubomir Levev, a od preostala dva kandidata glasove je na kraju pokupio slovenaki pjesnik Toma alamun. Kao predsjednik UO Strukih veeri poezije proglasio sam slovenakog pjesnika laureatom Zlatnog vijenca SVP-a za 2009. godinu. Sveano proglaenje bilo je zakazano za 18. mart u Makedonskoj akademiji nauka i umjetnosti. Na pres-konferenciji meu mnogobrojnim prisutnima bila je i ministarka za kulturu, gospoa Elizabeta Kaneska-Mileska, slovenaki ambasador u Makedoniji, gospodin Alen Bergant, predsjednik

25

MANU, akademik Georgi Stardelov i mnogo drugih. Po svim protokolima, vrhunac je predstavljala poruka koju je poslao Toma alamun i koju je proitao glumac Robert Veljanovski: Kao Slovenac, pripadnik malog naroda, kojem pjesnici, takoe predstavljaju podrku u borbi za preivljavanjem, iz svoje line istorije znam to znai nepotovanje imena. Mojem djedu, Slovencu iz Trsta, faizam je prijetio promjenom imena i on je bio prinuen da emigrira... A Struke veeri i ouvanje njihovih ambicija stabilna su i mudra dravnika odluka vaeg naroda za sve narode.

25. 3. 2009.

(Pariz, sveana sala UNESCO-a) Prepuna je sveana sala UNECO-a u kojoj pred svjetskom javnou treba da budu proglaeni dobitnici glavnih nagrada Strukih veeri poezije za 2009. godinu: slovenaki pjesnik Toma alamun, dobitnik Zlatnog vijenca, i senegalski pjesnik Usman Sar Sarus, dobitnik nagrade Mostovi Struge za najbolju debitantsku knjigu. Ogromno je zadovoljstvo kad se izvan Makedonije vidi i uje koliko se mnogo zna o Strukim veerima poezije, to predstavlja nesumnjivu injenicu da je u toku prethodnih gotovo pet decenija ovaj festival pustio duboke korijene kad je rije o svjetskoj pjesnikoj mapi. Struke veeri poezije prestavljaju makedonski kulturni brend i pokazuju da taj brend izaziva ogroman interes kod mnogih svjetskih pjesnika, i to kod pjesnika najvieg ranga. Promocija strukih laureata organizuje se povodom Svjetskog dana poezije, a sveanost je zapoeo makedonski ambasador u Parizu, gospodin Jon Ivanovski, koji je, u ime Makedonije i u ime SVP-a, pozdravio brojni auditorijum, to je doekano dugotrajnim i iskrenim aplauzom i pokazalo se da makedonska kultura nailazi na veliko potovanje u svijetu. Takvo potovanje pokazao je i slovenaki ambasador Janez umarda, koji je na poetku zaalio to alamun zbog slubenih obaveza ne moe podijeliti ovo zadovoljstvo sa svima nama, a zatim je ponosno izjavio kako je nagrada Zlatni vijenac u Sloveniji primljena kao nagrada za cijelu deelu. Nastup senegalske delegacije bio je obogaen i prisusvom desetak njihovih manekenki, ija je ljepota prosto ispunila salu. Senegalski ambasador Papa Momar Diop, izraavajui

26

zahvalnost za priznanje koje je dodijeljeno mladom senegalskom pjesniku, istakao je da su mladi naa budunost i da mnogo ulaemo u njih, a Amidu Sal, predsjednik Meunarodne organizacije za frankofoniju istakao je doprinos afrikih zemalja u kojima je, i pored kompleksnosti problema s kojima se suoavaju, poezija ono to daje nadu. Sal je potencirao trajne veze izmeu Makedonije i Senegala jo iz vremena kad je Aco opov bio ambasador u ovoj zemlji i kad je laureat Zlatnog vijenca bio tadanji predsjednik Senegala, pjesnik Leopold Sedar Sengor. Velika je obaveza i odgovornost koju, poslije Sengora, osjeam kao pjesnik pred senegalskom knjievnou i kulturom. U mojoj zemlji dobijanje nagrade bilo je primljeno s velikim oduevljenjem, ali to je i potvrda bliskosti dviju drava, istakao je uvijek atraktivni Sarus.

22. 8. 2009.
Predsjednika vila Biljana nalazi na suprotnoj obali u odnosu na Strugu i kad se pogled iz vrta usmjeri prema gradu poezije, dobija se jedna fantastina i monumentalna razglednica koja svakog radoznalog namjernika neminovno vraa u njegovo najranije djetinjstvo, u vrijeme kad je u rukama razlistavao neku bajkovitu slikovnicu. To doivljavam sa alamunom dok stojimo na visoko uzdignutoj obali i dok mu rukom prvo pokazujem Strugu, a zatim i Ohrid, nad kojim dominira obnovljena crkva Svetog Klimenta na Plaoniku. U toku je prijatno, sunano popodne, a pjesnici koji su doli u posjetu makedonskom predsjedniku oru Ivanovu ratrkani su po irokom vrtu i razgovaraju s aom u ruci. Veina se slika s predsjednikom, a nekima nije jasno kako je mogue ostvariti ovako blizak susret s prvim ovjekom drave. Iste veeri u katedralnoj crkvi Sveta Sofija odrava se tradicionalni portret laureata. Sakralnost prepune prostorije nudi poseban ambijent u kojem sama sveanost predstavlja najuzbuljiviji trenutak. Besjedu dri pjesnik Bogomil uzel: Toma alamun je jedan od rijetkih evropskih pjesnika koji i u kontekstu savremene amerike poezije jo uvijek figurira kao najivlja mogua pojava u modernom pjesnikom svijetu. Njegova poezija ita se, praktikuje, na tri akademska nivoa i skoro na svakom univerzitetu i koledu. Ta se injenica u najveoj mjeri moe pri-

27

pisati pjesnikim svojstvima koja ona posjeduje: dramatinosti, dinamizmu, brzom suprotstavljanju lirskih slika i rapoloenja, lirskom ja, stalnom leksikom kretanju ili besprijekornoj semantikoj aktivnosti. Pojava alamunovih pjesama svojevremeno je nepovratno raznjihala sve ideoloke prepreke i zato je njegova poezija simultano prevoena na itavoj teritoriji nekadanje Jugoslavije, najee zbog prepoznatljive ironije i antiideoloke kritike ovog pjesnika. alamun je vidno uzbuen to njegovom glasu, dok nam se obraa na besprekornom makedonskom jeziku, daje poseban treperav ton: Jo kao dijete bio sam fasciniran Svetom Sofijom, zatim i kao student istorije umjetnosti i kao pjesnik. Ovdje sam ve osmi put, ovdje sam sluao svoje omiljene laureate i uio. Osjeam se kao da sam doao kui. Hvala vam za ovu ast koju ste mi priredili. Burni aplauzi, munje bliceva, estitke. Pjesniku estitaju nekadanji makedonski predsjednik (ve odavno u dubokoj starosti, ali neumoran u ovakvim prigodama), Kiro Gligorov, sadanji predsjednik ore Ivanov i mnogi drugi predstavnici javnog i kulturnog ivota.

24. 3. 2009.

(Pariz, bez obaveza) Pariz je pomijeao granice boja i rasa i pulsira! Danilo i ja sjedimo kraj stoia za dvojicu na rubu bulevara i pijemo pivo. Pred nama se, sa strane trga i vrta Trokadero, otkriva divan pogled na Ajfelov toranj. Izmeu naih oiju i gorde visine tornja pjeni se ogromna fontana ije se vode kaskadno sputaju ka Seni. Svijet se kree sporo kao Sena; razliite frizure i boje lica ljuljaju se po etalitu, njiu se kao tihi talasi Sene i gube se u gustoj masi u kojoj se raspoznaju tijela. Na trotoaru stoi, sto i pivo. Uzdahni mirno. Nita od Pariza, ako se ne provoza metroom, ako se ne stopi s tim svijetom dolje, obuhvaenim trkom, esto brzopletom (ili se to samo meni tako ini), ali da se stopi smiren i besprijekorno tih i siguran u svoje namjere.

28

U parikom metrou ena pie. Vrijeme juri. Monmartr, moja enja davna! Mali trg Tertr, iv, ispunjen koloritom srce i dua Monmartra iz kojih halapljivo die atmosfera starih vremena; galerije, karakteristini kafii, prodavnice za suvenire, restorani s tipnim nacionalnim jelima; a, prije svega, uma od tafelaja, slikari, portretisti... Ono to izgovaram moda zvui patetino, ali to ja tu mogu! ena koja prosi sa psom podnevu daje oblak u ruku. Danilo i ja biramo stoi u jednom malom uglu iz kojeg imamo dvostruki pogled: ka ogromnom ateljeu pod otvorenim nebom i ka uliicama koje se ukrtaju. Dok pijemo pivo, ulaemo napor da to vie zagrabimo pogledom. Primjeujemo ovjeka koji nas gleda kao da nas prepoznaje. Na razglednicama, koje sam as prije toga kupio, primjeujem navedene haiku zapise, ali i neke druge, i tu rascvjetanu zbirku od petnaestak haiku zapisa imenujem kao Haiku na razglednicama. Pivo pjeni: Krigla mrti oi. Gleda nas ovjek. ovjek koji nas gleda je Buli, Makedonac, koji na Monmartru ivi od makaza kojima izrauje portrete. elimo da ga pozovemo na pivo, ali on nas udno gleda, ili mu je moda neprijatno to je prethodno nespretno odreagovao na na pozdrav. Mi se okreemo ka koloritnom Monmartru ija je vjenost ugraena u svaki centimetar svakog razapetog platna.

24 - 27. 2009.

(Elazik, festival na jezeru Hazar) U Elazik, u Anadoliju, doletio sam avionom na festival na jezeru Hazar sa svojim prijateljem Erolom Tufajem. Festival okuplja predstavnike iz zemalja u kojima se u komunikaciji ko-

29

risti turska jezika osnova, a prije svega radi se o dravama koje su proizale iz nekadanjeg SSSR-a, kao i o nekim drugim kavkaskim dravama. Moj dolazak ima funkciju da i predstavnicima zemalja s tog prostora prezentiram Struke veeri poezije. Domaini su srdani, doek isto tako. Kombijem se vozimo ka hotelu, okolina je bijedna: mala gola brda i sprena trava. Nasuprot tome: hotel je raskoan, ima nevjerovatne prostorije, sav je u staroegipatskoj ornamentici. Prvo posluenje aj! Utisak: mlade ene sa amijama pomijeale su se s gostima koji pristiu na festival. Ljubazni domain upoznaje nas s injenicom iz kojih sve zemalja dolaze pjesnici; rije je o: Azerbejdanu, Kazahstanu, Kirgistanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu, Mongoliji, Iranu, Kipru (iz dviju turskih oblasti) i o Makedoniji. Ne sekiraj se, ovdje si samo ti hrianin, ali se Erol. Tog popodneva iz Ankare je stigao pjesnik Jahja Agingen, koji je donio primjerke moje knjige objavljene na turskom. Dogovorili smo se o mom ueu u kontaktnoj emisiji tamonje televizije, u kojoj u imati priliku da predstavim Struke veeri poezije i ulogu koju ovaj festival ima na svjetskom nivou, kad je u pitanju poezija. Struki festival bio je poznat samo nekolicini, meu kojima i pjesniku iz Azarbejdana, Elinu Iskenderzadeu, koji je u okviru programa imenovanog kao Mar pjesnika, pred najviim predstavnicima gubernije, rekao da se zahvaljuje pjesniku Jahji Akenginu to je uspio da na festival u Elaziku dovede predsjednika Strukih veeri poezije, ime je data mogunost da se i ovo podruje svijeta otvori prema najpoznatijem svjetskom festivalu poezije. Emisija na televiziji ila je uivo i trajala je 40 minuta. Novinar je u meuvremenu uspio da iz raznih internet-izvora prikupi vei broj informacija o Strukim veerima poezije. Govorio je o strukom festivalu s najveom panjom i postavljao je brojna pitanja, u emu mu je zduno pomagao i Akengin, koji je ve nekoliko puta bio u Strugi. Pokuavamo da napravimo komparaciju izmeu dvaju festivala, ali Jahja i novinar kau kako Struke veeri smatraju grandioznim pjesnikim udom. I tako je poeo razgovor o tome kako pruiti mogunost pjesnicima iz azijskih zemalja da izau iz tog svog kruga i da osjete drugaiji bljesak festivalskog prezentiranja poezije. Te veeri na pjesnikom mitingu kraj jezera Hazar paljivo sam sluao pjesnike i primjetio sam da vei dio njih recituje dugo (po dvanaest i vie minuta) patetine stihove ispraene brojnim pokretima i gestikulacijama, uz preveliku koliinu teatralnosti.

30

09-13. 7. 2009.

(Kurtea de Ardes) Uivam u putovanjima vozom. Vraaju me nostalgino kroz vrijeme. To osjeanje u meni budi kloparanje elinih tokova po inama. Takvo ravnomjerno kloparanje predstavlja, u stvari, nostalgiju za nekadanjim krstarenjima vozovima po gradovima ve nepostojee komunistike imperije. Voz koji saobraa od Sofije do Bukureta prolazi kroz prekrasne predjele Rodopa: pored rijeka, kraj visokih i umovitih planina, kroz kanjone, kroz surovu, a istovremeno i tajanstvenu prirodu. Sad se smrkava: visoke planine dobijaju mrane konture koje probadaju nebo. Kroz taj arobni sumrak velianstveno i visoko leti roda. Intervencija u prostoru. Voz klopara, njie se i, dok se na prozoru ukazuje mjeseevo lice, u meni se, poput kakvog jutarnjeg istezanja, proteu daleke uspomene na jedno putovanje u Bukuret koje se deavalo prije tridesetak godina. Tad je relacija bila Skoplje-Beograd-Bukuret i ilo se na neki susret pjesnika u tadanju prestonicu aueskua. Iz tog vremena mi je s vozovima i sa Bukuretom povezan jedan drag trenutak koji sad dolazi u sjeanje, a tie se jedne moje pjesme pod naslovom No je crna Liebe Maria. Susret pjesnika, uesnika festivala, IstokZapad odravalo se u zgradi Saveza rumunskih pisaca u Bukuretu. Prvo meusobno upoznavanje odvijalo se uz itanje poezije, a ja sam, kao predstavnik SVP-a, bio najavljen kao prvi uesnik. Ali, budui da nisam bio spreman, improvizovao sam upravo pjesmu No je crna Liebe Maria (ija struktura daje tu mogunost) i izrekao sam kratki istorijat njenog nastanka. Autobusom prelazimo monotonu ravnicu prema mjestu Kurtea de Ardes. Te veeri za stolom sjedim s njemakim pjesnikom Matijasom Broniom, koji odlino govori makedonski. Do njega sjedi grka pjesnikinja s Kipra, Niki Marangou. Vodimo razgovor o aktuelnoj situaciji izmeu Makedonije i Grke. Broni, komentariui realno stvari, govori Niki da je u ovoj situaciji grki fanatizam nepotreban. Ona nita ne komentarie. Moj zadatak, kao predsjednika UO i ovdje je bio da se upoznam s pjesnicima, da upoznam prisutne s festivalom u Strugi, ali, za razliku od Elazika, ovdje nije bilo pjesnika koji nije uo za SVP. I svi su s pijetetom govorili o naem festivalu i potajno su (a neki i otvoreno) poeljeli da kao pjesnici budu u Strugi.

31

Festival je zavrio pjesnikim mitinzima. Meni je prireeno iznenaenje: dobio sam Gran pri za evropsku poeziju. Ali o tome ne elim da govorim.

21. 8. 2009.
Ohridsko jezero, jedno od najljepih i najbistijih jezera na svijetu, uveliko nudi svoju aroliju i stalno otkriva nove kutke, dotad neviene i ulima nedodirnute. Tako je prole godine kod Gradita, u Zalivu kostiju, niklo neolitsko naselje, koje fascinira svojom originalnou. Kad smo odluili da uvedemo novi program u okvire festivala Poezija na vodi, ovo mjesto nam se svojom mistinou samo po sebi nametnulo i Upravni odbor je odluio da se nacionalna poezija Norveke predstavi upravo tamo. Na ovu odluku uslijedila je reakcija malog broja graana Struge koji stalno misle da neko pokuava da im ukrade Festival (rije je o onima koji se ve nekoliko godina nose s odreenim kompleksima zbog toga to je jedan od prethodnih festivala, usljed politike nestabilnosti, bio odran u Skoplju). Novi program predstavljao je, u stvari, afirmaciju vode Ohridskog jezera i ubudue e se sline manifestacije odravati na razliitim lokacijama na jezeru, s ciljem da se ono to vie priblii stranim pjesnicima i da tako istinski osjete njegov fenomen. To vee prevazilo je sva oekivanja, pjesnici ostali u Zalivu kostiju do duboko u no, oduevljavajui se predivnim predjelom osvijetljenim reflektorima, ali i mjeseevom svjetlou. Neolitske kuice dominirale su svojom mitolokom mistinou. Jedna od novina ovogodinjeg Festivala bilo je i poveanje i obogaivanje programa No bez interpunkcije. Otkad znam za Festival, a tridesetak godina sam rastao s njim, ne sjeam se ovakvog interesovanja: pjesniko-muziki performansi, individualni pjesniki nastupi, razne vrste animacije publike ni u jednom trenutku nije padala tenzija i drala je publiku do zore. Performansi Sae Gia, nezaboravni recital uvijek atraktivnog Usmana Sar Sarusa, nastupi muzikih grupa Ljubojna, koja je pjevala stihove Petra M. Andreevskog, i Baklave, s prepoznatljivim makedonskim etnostilom, atmosferu su pretvorili u vazduh za pjevanje. Da je sve poezija, potvrdio je i Buden teatar iz Skoplja, koji je od poezije prerano preminulog glumca i pjesnika Boka Bozadiskog napravio dinaminu poluasovnu predstavu, izvlaei esenciju iz ionako ve nabijene poezije, pune

32

asocijacija i bunta. A iznad svega: nastup hrvatskog pjesnika Predraga Lucia! Prava pjesnika ludnica! U toku tih noi hotel Drim preobratio se u zemaljsko pjesniko sazvjee koje se mono suprotstavljalo brojnim nebeskim, koja su takoe bila blizu, razigrana po tihim jezerskim talasima.

3. 9. 2009. (13. 2. 2009)

Na godinjoj skuptini Drutva pisaca Makedonije (13. februara) predsjednik Rade Siljan zahtijevao je u svom izlaganju da Festival izae iz politikih okvira i da bude prebaen u ruke pisaca. U dnevnoj tampi odgovorio sam da je manifestacija Struke veeri poezije nacionalna ustanova i da su statutom ureeni njen pravni poloaj i djelatnost, utvreni Zakonom za kulturu Republike Makedonije i drugim zakonima. Ipak, saradnja s Drutvom pisaca Makedonije, kao najstarijom asocijacijom pisaca, iz ijih njedara je i proizala inicijativa za formiranje SVP-a, niti je bila prekinuta u toku prethodnih decenija, niti e biti prekinuta u budunosti. Svi tipovi konsultacija imaju se u vidu i ozbiljno se razmatraju. Ovo vai i za druge asocijacije pisaca u Makedoniji. One su reaktor duhovnog stanja u naoj zemlji. Ni nedjelju dana nakon zavretka ovogodinjeg Festivala, a povodom jednog zlobnog napisa novinara lista Dnevnik, ova asocijacija ponovo se oglasila starim zahtjevima: da se SVP ponovo vrati u ruke DPM-a. Na ovu provokaciju morali smo da odgovorimo pismom u kojem, izmeu ostalog, stoji: Manifestacija Struke veeri poezije ima svoj statut i akte na osnovu kojih normalno funkcionie. Ne treba bacati prainu u oi naoj javnosti i iza toga prikrivati neije line interese skrivene iza nekakve javne brige, a sve s namjerom da se ostvare vlastiti ciljevi. DPM-a je jedan od inicijatora ove manifestacije, ali ova organizacija nikad nije direktno rukovodila njome, budui da se kao osnivai javljaju Optina Struga i resorno ministarstvo. Manifestacija se ne moe vratiti matinoj asocijaciji DPM, zato to, na osnovu svih akata, nikad nije ni pripadala tamo. U toku prva tri septembarska dana u makedonskoj dnevnoj tampi razvila se kratkotrajna ali estoka polemika izmeu DPM-a i rukovodstva SVP-a, koju su vjeto podgrijavala dnevna glasila. Ipak, ubrzo se uvidio njen besmisao i njena

33

beskorisnost i telefonom sam se sa sekretarom DPM-a, Veletom Smilevskim, dogovorio da jedni drugima damo ruku pomirenja. Odjednom se sve smirilo, kao da nieg nije ni bilo, iako poslije svega imam osjeaj da emo jo dugo ostati zatvoreni u ovim neprozraenim balkanskim talama. Jedino to i dalje nije mirovalo bila je naa elektronska adresa, stalno uarena od poruka koje su dolazile sa svih pet kontinenata svijeta, s izrazima neskrivenog i iskrenog oduevljenja u vezi s odranim Festivalom i s Makedonijom.

Martavgust, 2009.
Poto sam od strane Ministarstva za kulturu Republike Makedonije naznaen za predsjednika UO Strukih veeri poezije prva pomisao mi je bila da treba da procijenimo to se moe promijeniti vezano za Festival, a da on pritom sauva svoju prepoznatljivu fizionomiju i da se istovremeno osavremeni u duhu nove svjetske dinamike. Naravno, koncepcijske promjene ne smiju da budu improvizacija, ve moraju da budu osmiljene tako da se ugrade i u veliki jubilejni program 2011. godine. Budui da se Festival u posljednjih nekoliko godina sveo na to da mu je prisustvovao mali broj stranih pjesnika (tridesetak) i jo manji broj makedonskih (petnaestak), prvo to mi je palo na pamet bilo je da pokuamo da mu vratimo masovnost po kojoj je on bio prepoznatljiv u ranijem razdoblju. Direktor Danilo Kocevski i ja pozvali smo osamdeset stranih pjesnika sa svih kontinenata. Poslije due pauze doli su pjesnici iz Australije, a poslije vie godina i iz Grke, to je bilo lijepo ispraeno u javnosti. Sve nae aktivnosti u vezi s organizovanjem ovogodinjeg izdanja Festivala stalno su bile praene i komentarisane u dnevnoj tampi. Druga vana stvar bila je da se pronau novi prostori za prezentaciju poezije, odn. gostiju, od kojih neki prvi put dolaze u Makedoniju, a nekima e to biti i jedini put da posjete nau zemlju. Vano je bilo isplanirati da im se pokae to vie od ljepote koju nudi ova jezerska kotlina, pa smo zato i uveli program Poezija na vodi, uz pomo kojega smo gostima-pjesnicima dali mogunost da sami otkrivaju ljepote Ohridskog jezera i njegove okoline. Ove godine nacionalna poezija Norveke bila je predstavljena u Zalivu kostiju, na mjestu na kojem je pronaeno neolitsko naselje, to se pokazalo vrlo uspjenim dogaajem i neobinim doivljajem za sve goste.

34

Noima bez interpunkcije data je nova fizionomija i one su zahvaljujui svojim neogranienim mogunostima postale pravi krvotok Festivala, a ovogodinji ekskluzivitet bilo je i desetotomno izdanje makedonske poezije na stranim jezicima, ime se uspostavlja i svojevrsni servis za prezentovanje makedonske poezije u svijetu. Festival svoju kondiciju odrava primjenom novih ideja, koje se ugrauju u njegovu strukturu i, premda je ve i sam sredovjean, on tako ne gubi nita od svoje vitalnosti, ime dri i jo vie ojaava primat najznaajnijeg svjetskog pjesnikog imperativa!

20. 8. 2009.
Pijanobar u hotelu Drim prepun je novinara i pjesnika koji sluaju alamuna kako govori: Struke veeri poezije, Struga i Makedonija, oduvijak su bile blagonaklone prema meni. Struke veeri poezije prihvatile su me sedamdesetih godina, kad u Sloveniji nisam mogao da objavljujem poeziju. Struga mi je otvorila put ka lijepoj rijei i kad sam se vratio kui, znao sam to radim. Vidno uzbuen odgovarao je na pitanja koja su mu postavljali novinari i nije krio zadovoljstvo zbog specijalnog izdanja knjige s njegovom poezijom koju je stalno drao u rukama. Poslije prijema kod gradonaelnika Struge, gospodina Ramiza Merka, uputili smo se ka parku poezije, gdje, po tradiciji, pjesnik treba da posadi drvo. alamun je to uinio vjeto rukujui lopatom pokrio je zemljom korijen i zatim je polio drvo vodom. Polijevanje drveta vodom ponovilo je zatim i vie prisutnih. Poto je otvorena keramika izloba u ast laureata i poto je zavren koktel koji je priredilo Ministarstvo kulture, pjesnici su se uputili ka Domu poezije. Vladala je sveana atmosfera, kej i plato ispred Doma bili su osvijetljeni, vijorile su se zastave zemalja iji su pjesnici prisustvovali Festivalu. Zapalila se festivalska vatra, Robert i Arna ijak recitovali su pjesmu ` , na nebu su se pojavili ogromni buketi iluminacione vatre... Prepuna sala Doma poezije. Prije prve zvanine priredbe Meridijani vladala je sveana tiina. Iekivanje je bilo jo vee i uzbudljivije, ako se zna da je festival otvorio maestro Simon Trpevski. Isto uzbuenje vladalo je i kod pjesnika na bini i kod prisutnih u sali. Pred binom manevar fotoreportera i kamera. Maestro izlazi, poklanja se i sjeda. Odjednom se preobraava, spaja se s klavirom iz kojeg poinju da teku zvuci Mendelsonovih Pjesama bez rijei. U tom trenutku ne zna ko je

35

klavir a ko maestro, tako je sve spojeno u vrsto jedinstvo. Slijedi kompozicija ahova: . To je neto nezemaljsko, nekakva arobna rastreptalost osjea se nad glavama prisutnih u sali. Nikad Struga nije doivjela tako gromoglasan aplauz. Atmosfera koju je stvorio Simon Trpevski ponijela je i pjesnike koji su svoje stihove splotili u tu optu sveanost ljudskog intelekta. No pred hotelom Drim, na korak od jezera, gledam u nebo, oekujui iz zvjezdanih visina da ponovo ujem zvuke maestra. Sjajan poetak Festivala! * * *

Ovaj pokuaj dnevnika-ne-dnevnika rezultat je mojeg linog iskustva i neredovnog prikupljanja i biljeenja onih trenutaka koje nekako smatram znaajnim i to u vezi s neim neodreenim to se ovdje, ipak, nekako uklopilo u jednu cjelinu koju ni u kom sluaju ne bih mogao nazvati dnevnikom. Datumi su tu samo da bi potvrdili dokumentarnost fragmenata, koji na neki nain lie na rastureni pil karata, koji opet, uz malu panju, ba i nije teko posloiti. 2. 10. 2009.

STRUGA U TALASIMA
(Appendih) Od mjesta u kojem sam roen (rije je o malom selu u njedrima Galiice, koje se nalazi na 1000 m nadmorske visine i koje se svakog jutra ogleda u jezeru) pa do Struge ima desetak kilometara vazdunom linijom. Gradi poezije je nasuprot Velestovu i neizbjean je svaki pogled ka njemu: i zimi, kad su planine zatrpane snijegom, i u toku kinih jesenjih dana, i kad se nisko nad jezerom spusti magla, i kad pee ljetna ega, i nou, kad se zvijezde na nebu ravnaju s treperavim svjetiljkama Struge, s one strane jezera, pod planinom Jablanicom. Kad se pjesniki festival rodio, ja sam imao samo tri godine, a kad sam za njega doznao, ve sam zavravao osnovnu kolu i spremao se za gimnaziju. U tom periodu, u toku posljednje nedjelje avgusta, u jeku Festivala, s jednim drugom sam biciklom

36

otiao do Struge i tad sam prvi put izbliza vidio taj udesni skup pjesnika, tad sam prvi put uo ime turskog pjesnika-laureata Fazila Hisnija Daglarde. Od 1978. godine stalno sam na Festivalu. Adolescentski period bio nam je zajedniki. Ne znam da li je Festival u meni ili sam ja u njemu. I ne samo ja, rasla je tu itava generacija pisaca koja je danas iroko afirmisana. Nae sazrijevanje bilo je ispunjeno neprospavanim noima, jutrima zamagljenim od previe popijenog alkohola. Rasli smo dok je vrijeme bilo stajalo u popularnom kavezu hotela Drim, uz beskrajne razgovore i pjesme, uz ale i viceve. Festivalska magija obuhvatala nas je neosjetno i iznenadno opijala: odmah ulazi u drugi svijet, poseban i esto nerazumljiv za svijet izvan kaveza (kavez je bio jedan separe do glavnog anka u hotelu). Jednog jutra, poslije nekoliko neprospavanih noi i previe popijenog piva, dok s Venkom Andonovskim sjedim za stolom i dok gledamo u supe pred sobom koje organizam ne eli da primi, rjeavam se da se odvano obratim: Supo, supo, kakvo pivo si mi ti! Duh nam je stalno bio nemiran, uznemiren i... I sad osjeam kako se satima u toku noi stari boem Izet Sarajli pretvara u dugu baladu i produava se kroz tamni sloj koji polako probijaju svijetli zraci zore. Izgovara svoje stihove ili neto pjeva dubokim glasom, svojstvenim samo pjesnicima njegove rase, koja polako iezava ili ostaje kao nedovrena pria u nekom kutku pamenja. Godine 1982. briljantni Nikita Stanesku ispunjavao je svaku poru Festivala, a ja i sad mogu da vidim finskog pjesnika Penti Sarikoskija, mravog, ispijenog, u crvenom somotskom sakou, s dugom posivjelom kosom i bradom, i s trakom preko ela. Sjedimo u nekoj kafani kraj Drima, pripiti i veseli. Penti stalno govori ovo pivo Skopsko je predivno, pije flae na eks i s vremena na vrijeme skae u ritmu pjesme Kaljinka. Njegova bizarnost je nemjerljiva. Dok sjedimo, ispisuje itavu svesku stihova. Jednu je pjesmu posvetio i nama (mi smo tad bili najmlaa generacija: ja, Venko, Bratislav, Jordan Danilovski, novinar Goce Ristovski i neki drugi koji su se stalno mijenjali u postavi za stolom): udni smo mi ljudi/ evo govorim ja/ govore oni/ ne razumijem ih ja/ oni razumiju mene... Pjesma je ila ovako nekako. Zatim bi prsnuo u smijeh i stalno ponavljao kako se pet puta enio. Sljedee godine je umro. Imao je 46 godina. Negdje sam naao pjesmu Izeta Sarajlia posveenu njemu i sauvao sam je. Evo je:

37

Sjeanje na Penti Sarikoskija

Sjedio je na podu hotela Crni Drim izmeu dvije fotelje. Pred njim desetak ispijenih flaa piva i isto toliko asa konjaka. U njemu stotine arobnih stihova koje ve nije stizao da zapie. Jadni Dionis, ivnuo bi jedino kad bi neko u prolazu izgovorio rije Komunizam. Onda bi opet utonuo u svoju melanholiju. Smrti se i nije toliko urilo s njim koliko njemu s njom. Festival je dobio i svoje vino , a njegov ukus odabrao je pjesnik Bogomil uzel. U poetku je to teko vino bojilo i zube i usne, a danas je jedno od najljepih u regionu. Samo njegovo ime nagovjetava izvjesnu nostalginost, nekakvu tihu tugu koja se esto mijea s melanholinim zvucima pjesme Zajdi, zajdi... Drim, pono, negdje 1990. godina, u kavezu sjedim s pjesnikom Joanom Florom, s Gocetom iz Nove Makedonije i s Genadijom Ajgijem, simpatinim ovjekom s kratkom bijelom bradom i uvakom nonjom. Te godine Ajgi je bio otkrie Festivala, njegovo prisustvo dogaaj, a poslije nekoliko godina postao je i laureat. Naruuje vino i govori o uvaima, o njihovoj tradiciji. Polupijani Joan Flora nas ubjeuje da ga je upravo on otkrio i okree se ka pjesniku kako bi nas ubijedio do kraja: Tak!, kae Flora. Tak!, odgovara Ajgi i oni nazdravljaju prepunim aama crvenog vina koje se esto prelivalo na stolnjak. Kae da je bio kod njega kui i da ga je po moskovskim ulicama nosio preko ramena, potom podie krupno lijevo rame: Tak!, kae Flora. Tak!, odgovara Ajgi. Zatim Ajgi razgovor okree ka budunosti, govori o vjetrovima tek promovisane perestrojke. Ne sviaju mu se Gorbaov i njegova pretjerana demokratija za koju pretpostavlja da e prei u anarhiju ozbiljan je i pored toga to je popio toliko vina. Joan ga gleda iskosa, budnim okom orla, i ponavlja u snanom, odreenom taktu: Tak! Ajgi je i dalje ozbiljan, pije mnogo vina, a trijezan je. Sigurno tek zagrijava krv koja tee njegovim sjevernim ilama. Govori da u njegovoj poeziji ima previe bjeline, snijega. Snijeg je rtva preneena s neba. U njegovoj poeziji ima i previe ume. uma kroz koju umi vjetar govor Boga. Osjeam tekoe u stomaku i u krvotoku, ali sluam Ajgija, koji mi se s vremena na vrijeme gubi i iz misli i iz oiju, samo se aa vina njie u njegovim sitnim koatim rukama, kao neka laka magla koja se prostrla preko ratreptale

38

irine to se pomalja iz njegovih plavih oiju. A nebo se napolju naoblailo i istee se crna smola Crnog Drima. Crni Drim nosi Strugu na svojim lakim talasima. Njie je i uspavljuje dok se noi vezuju i rasteu se nad stolovima (ponekad se dani preskau, nae se i u situaciji da se s nekim danom ni ne sretne). Nas petoro-estoro sjedimo za stolom, a meu nama je i David Avidan, udan pjesnik iz Izraela. Obuen je u trenerku i voli mnogo da pria. O svijetu, o knjievnosti i filmu govori po itavu no, a danju na svoja vrata stavlja list papira ispisan velikim latininim slovima i na makedonskom jeziku: Ve molam, ne budete me! Moe se ovdje rasprotrijeti povei zaveljaj anegdota, pria i sjeanja u kojima ivo pulsira Festival, ali za ovu u priliku sve svesti na jedan trenutak, moda i najtei kad je rije o Festivalu, na momenat kad su se u njegovo lirsko srce zabili prsti svakodnevne politike. ak ni kriza iz 2001. godine nije u pitanje dovela odravanje Festivala, a u Strugu je dolo jedno od najznamenitijih pjesnikih imena dananjice: ejmas Hini. Tad su Upravni odbor i direktor Bogomil uzel imali hrabrosti da ne dozvole da se, iako se na ar-planini komuniciralo jezikom kalanjikova i kaikare, prekine decenijska tradicija Festivala. A 2004. godine opet su politiari sebi dali za pravo da krenu protiv prirodnih struja i festivalsko rukovodstvo se odvailo da ovu manifestaciju prebaci u Skoplje. Nije napravilo znaajniji napor da ta godina ne ostane da tri u dugom festivalskom nizu. Tad sam u nekoliko javnih nastupa podrao graane Struge, a i dio ire kulturne javnosti, da se paralaleno s Mostovima, koji su se odrali na Kamenom mostu u Skoplju, isti odre i na Pjesnikom mostu u Strugi. Iz Velestova gledam kako sunce zalazi iza visokih albanskih planina i gledam u rastreptalu pozlaenu vodu, u naplivu neke tihe tuge, koja uzbuuje poput vatre u vinu , poput posljednjeg dana Strukih veeri poezije, kad se ogromno pjesniko jato rastaje, da bi se vratilo u svoje krajeve. Poput kraja pjesme Tuga za jugom.

TUGA ZA JUGOM
Orlovskih krila zamah da mi je, Pa da preletim u nae kraje! U naa mesta da opet poem, Da vidim Stambol, u Kuku doem, Da vidim da li sunce i tamo Izgreva mrano, kao ovamo.
Prevod: Ivan V. Lali

39

Ako kao ovde sunce mi grane, Ako li mrano u osvit svane. Na put daleki ja u da kreem U druge zemlje u da uteem, Gde sunce svetli u osvit dana, Gde su nebesa sva ozvezdana. Ovde je mrano, mrak me obliva, I tamna magla zemlju pokriva, Mrazevi, sneg i bolesno ito, Vetrovi silni, meava pri tom, Okolo magle, tle mrazom trne, U srce studen i misli crne. Ne, ja ne mogu ovde da budem, Ne, ja ne mogu da gledam studen! Dajte mi krila, zamah mi da je, Pa da preletim u nae kraje; U naa mesta da opet poem, Da vidim Ohrid, u Strugu doem. Tamo se dua zagreva zorom I sunce svetlo zae za za gorom; Darove tamo prirode sila U raskoi je svud isturila: Jezera bliskog motrim beline, Ili kad od vetra potamni sinje: Pogleda polja, gore to stoje, Sve sama boja lepota to je. Tamo od srca kaval da sviram, Sunce da zae, ja umrem miran.

40

Jagna Poganik Lidija Kapuevska-Drakulevska Ag Apoloni Goran Korunovi Mirnes Sokolovi Branislav Obluar

TEMA BROJA
MLADI

ZATO MLADI
Stvaraoci u umetnosti oslukuju budunost. Oni moraju odabrati seme za nove setve; jer je ponavljanje protivno sutini umetnosti. Oto Bihalji Meri Do sada smo objavili dvadeset i etiri broja asopisa Sarajevske sveske. Svaki broj je bio posveen nekoj temi. Ovo su do sada objavljeni temati: ENSKO PISMO, PISAC NA GRANICI, KNJIEVNOST I NACIONALNA IDEOLOGIJA, RATNO PISMO, NACIONALNI KNJIEVNI KANON, SAVREMENA KNJIEVNOST I NAI JEZICI. A, potom smo objavili seriju asopisa posveenih knjievnim anrovima: SAVREMENA DRAMA, SAVREMENA PRIPOVIJETKA, SAVREMENI ROMAN, SAVREMENA POEZIJA, SAVREMENI FILM i SAVREMENA KRITIKA. Ovom serijom asopisa eleli smo da pokaemo ta se sve desilo u knjievnostima Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije, Makedonije, Kosova i BiH u poslednjih petnaest godina. Potom je objavljen jedan broj ija je tema bila GRAD, i poslednji, posveen NOMADIZMU. Na jednom od sastanaka Redakcije dogovorili smo se da jedan broj posvetimo najmlaoj knjievnosti, dakle onima koji dolaze. Sada je taj broj u Vaim rukama, i uverit ete se, kada proitate sve te pisce, da smo imali pravo da im ustupimo stranice Sarajevskih svesaka. Moda neki od njih odustanu, moda neki ne uspeju, moda smo negde i pogreili objavljujui ih. Ali, asopis, kao i sve na svetu, uvek ima pravo i na promaaje, i na zablude. Naravno, pod uslovom da to ne ini preesto. Redakcija

43

 PHOTO BY KRISTIJAN TOPOLOVEC

Jagna Poganik

Ona se (ponovo) budi...

Nove snage hrvatske proze
Budimo iskreni najmlaa hrvatska proza zapravo ne postoji, barem ne u onom smislu da bismo mogli govoriti o nekom ozbiljnom novom knjievnom narataju, sa zajednikim poetikim, generacijskim nazivnikom ili nekakvom jasnom platformom sueljavanja prema generaciji starih. Medijski i trino atraktivnija, iako je i to izgleda tek stara slava koja polako umire sa posljednjim oazama centimetara koje su dananji mediji jo spremni za nju odvojiti, u ovom trenutku hrvatska proza kao da gubi bitku sa donedavno poprilino marginaliziranom poezijom u kojoj se trenutno dogaa poprilina ivost, ili se barem meni tako ini. emu kriti, u zadnje vrijeme doista se moe primjetiti stanovit zamor materijala koji se manifestira poznatim autorskim imenima i ponavljanjima istih pripovjednih modela, tek uz pokoje dobrodolo debitantsko iznenaenje, a indikativno je da su prozni debitanti esto oni koje bismo, logikom godina, teko nazvali mladima, prije onima koji su se profesionalno dokazali u nekim drugim segmentima, pa su se potom odluili i na iskorak u prozu (poput pjesnika i urednika Drage Glamuzine, pjesnikinje Dorte Jagi i sl.). No, utabane staze koje su se nakon godina letargije ustoliile pojavom stvarnosne proze, pisaca-novinara i fenomena FAK-a, polako su postale stanovitim recikliranjem ve poznatoga, pa sam i sama esto sudjelovala u formalnim i neformalnim razgovorima koji su se vodili oko vanog pitanja gdje su te mlade generacije, roene osamdesetih, i da li je mogue da dananji dvadeset-i-neto-godinjaci doista imaju pametnija posla od pisanja proze? Uostalom, kako bi predstavnici nove hrvatske proze koja se gromoglasno pojavila koncem devedesetih konano prestali biti nazivanim novima, potrebno je da logikom smjene knjievnih generacija konano dobiju i svoje oponente, mlade koji e se referirati na njihovo nasljee, ali i biti prema njemu kritini i prije svega drukiji. Doista sam s nestrepljenjem oekivala vidjeti kako e izgledati proza autora koji su za vrijeme rata bili djeca ili, gledamo li globalnije, kojima je prvi

45

oblik pismenosti onaj koji su usvojili kliktanjem raunalog mia. Na trenutak se uinilo da emo uskoro saznati odgovor na to pitanje. Prije tri godine, osam mladih pisaca u rasponu od maturanata do apsolvenata skupilo se oko zajednikog manifesta, to je stupanj homogenosti na kakav ve dugo vremena nismo navikli, prozvalo se Eventualistima, a o njima se ozbiljnije poelo razgovarati nakon zajednikog nastupa u zagrebakom Studentskom centru i objavljivanja zbornika Nagni se kroz prozor. Toka preokreta na kojoj su se nali bila je elja za revitalizacijom knjievne scene. Pisanjem se ele boriti protiv nametanja filozofije pragmatinosti koja vlada dananjim svijetom; ne vjeruju u anrove jer su oni ograniavajui, ele biti razumljivi i jednostavni, tee univerzalnosti, formom se ne zamaraju, pretpostavljaju joj sadraj. No, takoer, posjeduju jasan i snaan stav o tome kako pripadaju medijski osvjetenoj generaciji i vremenu u kojem postoji samo ono to su zabiljeili mediji. Njihov glasnogovornik, diplomirani novinar Andrija kare, u jednom je od medijskih istupa, primjerice, izjavio kako pisac ne moe biti dobar pisac ako ga nema u medijima, te da su svjesni kako od svoje skupine trebaju stvoriti svojevrstan brand, to duhovito i vrlo optimistino najavljuje izjavom bit emo prepoznatljivi kao Ariel! Njihov manifest ne govori mnogo o njihovoj prozi, dapae, on tek odreuje njihovu vrlo kritinu i mladalaki-filozofsku poziciju u svijetu, dok knjievnom stvaranju ostavlja potpunu slobodu, osim odluke da budu iskljuivo prozaici. Nazvali su se Eventualistima jer je u svijetu, kau, sve eventualno, pa i ono to u odreenom trenutku predstavlja apsolut. Svakako najprovokativnijim tezama manifesta iskazuju se dvije ona u kojoj odbijaju politiku korektnost jer je ona faizam, te izjava kako je stvarnosna proza mrtva. Prva bi mogla izazvati vie optubi za nekorektnost, iako prije svega iskazuje njihov zaotren stav prema slobodi umjetnikog stvaranja, a za knjievnost je indikativnija ona druga, jedina u kojoj se izravno dotiu svojih proznih prethodnika. No, duhovite i velike rijei, kao i atraktivni nastupi, nisu bili dovoljni; do danas su samo dvojica od njih objavila i samostalne knjige (Andrija kare, Kruno udina), kojima nisu uspjeli u praksu pretoiti svoju teoriju, a i kao skupina ini se da vie uope ne funkcioniraju. Poetak poetikih promjena koje mijenjaju i proiruju zemljovid domae prozne produkcije za sada je vidljiv tek u nekoliko posve samostalnih i individualnih autorskih osobno-

46

sti. Tu, prije svega, mislim na iscrpljivanje jedno vrijeme dominantnog i najpoeljnijeg modela stvarnosne proze, kao i na pojavu nekih novih pisaca koji ak i kad nasljeuju iste ili sline poetike modele, to ine primjenjujui novu generacijsku optiku, esto potpomognuti mogunostima novih medija, prije svega bloga. Za sada tek tiho i bez grupiranja u formacije, naime, i u nas se poinje nazirati proza koju bismo priruno mogli nazvati posttranzicijskom, za koju je, prije svega, karakteristina dekonstrukcija tzv. novih velikih pria i u kojoj se fokus pripovjedakog interesa pomie s velikih stvarnosnih tema na male, intimne prie pojedinca, to se u posljednje vrijeme u najveoj mjeri dogaa u svojevrsnom procvatu anra ljubavnog romana, ali i novoj vizuri iz koje se promatraju dvije vrue teme hrvatske proze rat i tranzicija. U trenutku kada se uinilo kako je stvarnosna proza, pa i prozno tematiziranje rata, dola do kriznog trenutka u kojem se sve uinilo recikliranjem ve vienoga, u hrvatskoj se prozi dogodilo upravo ono to su zazivali knjievni kritiari i prouavatelji suvremene dionice hrvatske proze pojavilo se nekoliko autora ija je nova generacijska optika (radi se uglavnom o autorima koji poetkom devedesetih jo bili djeca) rat kao temu ponovo vratila na stranice proze, iako s posve drugim predznakom i na posve drukiji nain. Led je na neki nain probio Vlado Buli (1979) svojim romanom Putovanje u srce hrvatskoga sna (2006), koji posve sigurno predstavlja datum u domaoj prozi, a nagraen je i nagradom Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjigu godine. Kao prvo, radi se o prvom u monoj gomilici knjievnih blogera koji su gotovo istovremeno ukoriili svoje uratke i pokazali kako se knjievna ivost, to nuno ne znai i kvaliteta, posljednjih godina doista odvijala gotovo iskljuivo na mrei, kao supstitutu nekadanjih tiskanih asopisa. A kao drugo, Buli je, iako sklon stvarnosnosti, ipak pripadnik posve drugog i novog narataja koji nezaobilazne teme rata i tranzicije, prvobitne akumulacije kapitala u Hrvata, gleda iz posve drukije optike. Rije je, naime, o onima koji su ratne sirene percipirali kao objavu sretnog trenutka kad ne rade kole, ali su ih njihove posljedice itekako udarile u kasnijim godinama mladosti i zrelosti. Vlado Buli, ipak, nije samo bloger; jedan je od urednika Libre libere, debitirao je pjesnikom zbirkom 100 komada, a pod pseudonimom Denis Lali ispisivao je iznimno itan blog Puiona. Denis Lali je i glavni junak njegova romana

47

u kojem se u svojevrsnoj formi bildungsromana prepoznaju i one autobiografske crte koje je Buli razotkrio jo prigodom promoviranja svoje pjesnike zbirke rodom iz mjesta izmeu Splita i Omia, njegov je prijelaz iz ruralnog u urbano, od motike do interneta, bio praen narkoticima, kako je tada sam izjavio. Putovanje tako donosi razvoj Denisa Lalia od ranih dana, kada je s djedom krio stijene po vlakoj goleti, preko kolovanja u Splitu, studija u Zagrebu, sve do zaposlenja na internet portalu i trenutka kad kuca na vrata uspjenosti koja se manifestira novim i ozbiljnijim poslom menadera, stalnom curom i stanom u centru grada. Ili, putem narkotika, to izgleda nekako ovako od trave, preko bombonia, do koke. Rast i razvoj Bulieva Denisa Lalia praen je iznimno uvjerljivim seciranjem politikog i socijalnog backgrounda na kojem se odvija, satirina je to i opako kritika slika Hrvatske devedesetih i nultih koja fascinira istinskom proivljenou i smislom za stvarnosno, filtrirano kroz junakovu optiku. Stepenice odrastanja i sazrijevanja Denisa Lalia su sljedee: djetinjstvo u vrijeme uzbuna u Dalmaciji, kad je glavni dotok s ratnom katastrofom onaj preko roaka, pripadnika HOS-ovih postrojbi i prislukivanja razgovora odraslih, potom mladalatvo povezano s pripadnou pankerima za koje u stvarnosnom ludilu vie nema anse, preko tipinog studentskog brijanja po domovima, do podstanarskih stanova, prvih poslova i konanog ulaska u ozbiljnji svijet odraslih, koji ne donosi smirenje. Buli je jednako kritian prema vanijim neuralginim politikim tokama devedesetih, kao i prema postavkama kapitalizma na domai nain, od onih koje se tiu naglog prelaska iz politikog u uto novinarstvo, do apsurdnosti u tvrtkama s engleskim nazivljem i balkanskim nainom rada. Njegovo je Putovanje, bez kronolokog slijeda i linearne fabule, strukturirano prije tehnikom linkanja, uvjerljiv vodi kroz devedesete i nulte iz tipine generacijske pozicije. Niu se tu raznorazni motivi, hrvatski san zainjen je siromatvom i preivljavanjem, PTSP-om i samoubojstvima, navijakim neredima, tulumima i partijima na kojima se prodiru droge svih vrsta, davnim Azrinim stihovima koje su uguili narodnjaci, ljubavima, srazom mentaliteta sjevera i juga, glupim i izrabljivakim poslodavcima itd. Jedna od dojmljivijih scena svakako je ona u kojoj glavni junak, potaknut potragom za amerikim snom Huntera S. Thompsona polazi u potragu za onim hrvatskim, sakrivenim u stihovima domaeg Hunterovog prezimenjaka, i dolazi do

48

apsurdne toke, tuluma u nekakvoj zabiti dalmatinskog zalea, na kojem se znoje pijana muka tjelesa u navodnom samom srcu hrvatskog sna. Snana je to i tmurna pria o posljedicama jednog vremena koje se simboliki stislo u apsurdu pisanja i brisanja jednog grafita, od poetnog TITO, preko HDZ, do TBF. Posljedicama na itavu generaciju koju ona stvar ne boli samo zbog predoziranja vijagrom, ve i zbog mnogo ozbiljnijih i dugotrajnijih stvari za koje nisu sami krivi. Maa Kolanovi (1979), autorica iznimne prozne knjige Slobotina Barbie (2008) pripadnica je one generacije koja je odrastala u nezgodna vremena kada se sve presvuklo u neto drugo, generacije koja je bila dovoljno mlada da sve svoje veze s ideologijom prolosti svede na nekoliko pionirskih simbola, a opet dovoljno stara da shvati kako nakon prvih signala ope opasnosti i odlazaka u podrume novozagrebakog naselja vie nita nee biti kao prije. ak ni Barbie, taj mrani predmet udnje tolikih generacija djevojica kojima to nije bila samo igraka. Premlade da bi u njoj prepoznavale simbol popularne kulture, to autorica sada, metodom naknadne pameti itekako ini, Barbie je bila mogunost da se bude to god se poeli, a injenica kako je pravu Barbie trebalo nabavljati negdje izvana svemu je davala dodatnu aroliju ili frustraciju. Oko toga simbola djevojakog odrastanja Maa Kolanovi isplela je iznimnu knjigu s kojom je prozna dionica dobila inteligento pojaanje koje dogaajima iz nedavne prolosti prilazi iz drukije i nove generacijske, ali i rodne optike. Autorica, naime, spaja nekoliko anrova autobiografsku prozu koja tematizira ensko odrastanje, stvarnosnu o ratnim dogaajima, elemente tzv. kvartovske prie i od svega toga ini duhovit i itak, ali i vrlo ambiciozan miks kojem su pridodane i vie nego kompatibilne ilustracije koje potpisuje sama autorica. Kao pria o djetinjstvu i odrastanju ovo je knjiga koja vjeto izbjegava sve uz nju povezane sentimentalnosti, dapae u igrama djevojica (i djeaka) iz Slobotine itekako se otkrivaju brojne odraslosti ljubomore, pakosti, grubosti, pa ak i bizarije, a kada se u njih umijea stvarni svijet u kojem se izmjenjuju zrane i ope opasnosti, govori politiara, izbjeglice i tekstovi novokomponiranih budnica s poetka devedesetih, i igre s Barbikama postaju propusne za svijet izvan njihovog primarnog, ruiastog. Iako naelno u ovome sluaju moemo govoriti o tzv. enskoj prozi u kojoj su fragmentarne dionice povezane motivom Mattelove lutke, za prozu Mae Kola-

49

novi takva je kategorizacija itekako preuska. Maine Barbike, naime, doista vole mijenjati odjeu i ureivati svoje izmatane stanove, a njihove vlasnice prouavati arene kataloge, no one su i poligon za prepoznavanje pojava od kojih je inae Barbie svijet gotovo cijepljen primjer je za to falini Ken nazvan dr. Kajfe kao konstantni remetilaki faktor, kao i sluaj feminiziranog djeaka ili pojave prvih veih stalekih razlika kroz koje je diskretno i upeatljivo opisano stvaranje klase novih hrvatskih bogataa. Taj sraz igre s Barbikama i stvarnoga svijeta, koji u poetku djeluje kao dio igre koja se odjednom odvija u podrumima, transformira se u autentinu priu iz Hrvatske s poetka devedesetih, godina koje u zagrebakoj Slobotini, sreom, nisu posve prekinule djeju igru, ali su je nadopunile novim i nepoznatim elementima i uurbano vodile prema kraju dr. Kajfea prema Hreliu, a pripovjedaicu prema odraslosti iz koje je mogue ispripovijedati ovakvu priu jo uvijek dovoljno infantilnu da bismo je smatrali autentinom, a istovremeno dovoljno zrelu da bismo je shvatili vie nego ozbiljno. Roman Stele Jelini (1977) Korov je samo biljka na krivom mjestu (2008), iako veliki medijski interes prije svega moe zahvaliti onim dionicama koje tematiziraju ensku seksualnost, jednim, vrlo vanim dijelom takoer prati odrastanje i sazrijevanje u mrana vremena rata (koji je doao s prvom menstuacijom) koji pripovjedaica takoer liava svake herojske i povijesne dimenzije i svodi ga na intimne nedae i crnjake (nesnalaenje obitelji koja nije bila za HDZ pa je prozvana komunjarama, gubitak prijatelja, traume dijela obitelji koji pripada drugoj strani, odlazak od rata u inozemstvo), ali se i vrlo eksplicitno kritiki odreuje prema hrvatskim devedesetim, negdje usput, kao dio privatne prie, navodei i traginu sudbinu ubijene obitelji Zec. Jelini je, naime, pristalica stava da umjetnost treba biti drutveno odgovorna, iako ne nuno i angairana, ali mora se baviti stvarnou. Ta nova generacijska optika koja ratu, porau i tranziciji prilazi kao elementarnoj nepogodi koja ju je snala nespremnu, slina je onoj koju je iskazala, iako na posve drukiji nain, Maa Kolanovi. U ovaj se kontekst nove vizure itekako uklapa i roman debitanta Roberta Meureana (1969) Prodajem odlija, prvi vlasnik (2008), autora koji je u knjievnosti debitirao u poprilino zrelim godinama. O njemu smo, kad je objavljen roman, znali samo kako je 91. prodao gitaru i kupio puku. Tematici najkrae reeno braniteljskog sindroma pristupljeno je

50

na poneto drukiji i svakako literarno utemeljen nain. Iako i kod Meureana sve zapoinje uvodnim monologom biveg ratnika izreenim na psihijatriji, roman je strukturiran kao roman ceste i upravo to je odlino pogoena forma koja otvara put ubacivanja brojnih sporednih likova sa svojim priama, to od ovog je romana nainilo iznimno dinamino tivo u kojem su dodirnute brojne traume hrvatskoga drutva. Glavni lik, Viktor Bonjak, odlino je situirani 35-godinjak, zaposlen u odvjetnikom uredu, oenjen, vlasnik BMW-a i brojnih bankovnih kartica, ali i gvalje koja ga gui i ini psihijatrijskim pacijentom s dijagnozom PTSP-a. Taj i takav Viktor, izjedan grinjom savjesti zbog svoje posljednje ratne rtve, srpskog mladia kojeg je ubio i zadrao njegovu osobnu kartu kao dokument krivnje, u jednom od kritinih trenutaka odlui otii u Vukovar i potraiti rodbinu ubijenog kako bi im priznao da je upravo on ubojica. Na tome putu, koji e se od Vukovara nastaviti prema okolici Knina gdje sada ivi obitelj rtve, nakon to izgubi sve pokazatelje svoga sadanjeg statusa, Viktor e susresti brojne ivopisne likove i upadati u nove nevolje, ali i ponovo doivljavati stare traume to e djelomice imati i katarzinu ulogu. Vlasnik srpske gostionice, neprijatelj u ratu, a drug za ankom u miru, otac koji je izgubio sina, kriminalac preobuen u sveenika, autistino dijete kojem je ujak ubio oca jer je bio etnik, poludjeli pukovnik koji je u ratu bio heroj a sada je viestruki ubojica, sve su to epizodisti koji s jedne strane tako bolno ocrtavaju priu iz Hrvatske, a s druge potvruju Viktora u onome ega je ionako bio svjestan, kako je rat kolektivni prijelaz granice. U svim e epizodama, pomno poslaganim etapama ovog romana ceste, Viktor vrlo aktivno sudjelovati, potpomognut pitoljem i emotivnom vezom s jednim psom, prolazei apokaliptinim krajolikom razruenih sela i puste postratne zemlje. Potresna scena u kojoj autistini djeak zakljuuje kako Viktor nema duu, ba kao ni njegov ujak ubojica, uvod je u retrospekciju u kojoj se evocira jedna od bolnijih scena Domovinskog rata bespotrebne pogibije nedunih mladia na Kupi. Naturalistiki jezive scene ratne operacije, sa simbolikim likom hrvatskog Isusa, momka koji je proao najgore muenje u ratu da bi na koncu u miru poinio samoubojstvo, nakon bezuspjene borbe s birokracijom koja mu je trebala priznati invaliditet, prethode velikom finalu u kojem Viktor dolazi prekasno da bi majci rtve priznao krivnju, ali ne i da bi sudjelovao u krvavoj akciji s pomahnitalim

51

pukovnikom. Meureanov roman odlikuje rijetka vjetina (filmskog) kadriranja i logika pripovijedanja u kojoj je uspostavljena gradacija traumi na svakoj od etapa Viktorovog puta. Njegova kritinost nije deklarativna, ve se umjeno ugrauje u samu priu, turobnu i traginu istinu o braniteljima (i ire) koji su prolupali zbog Hrvatske, priu koju nitko do sada nije ispriao na ovako dojmljiv nain. etvero izabranih autora, mada jo uvijek to nisu oni roeni osamdeset-i-neke, ipak daju nadu kako se tektonske promjene nove hrvatske proze poinju nazirati. Danas, u vrijeme sveope rasprenosti i individualnosti doista ne moemo oekivati formacije i grupacije, niti smjene generacija na kakve smo nailazili prolih stoljea, no i ovako su vidljive naznake promjena proznih paradigmi teme su, za sada, sline kao i kod prethodnika, stvarnosne proze, no vizura pripovijedanja bitno je promijenjena i bit e zanimljivo vidjeti kako e sve skupa izgledati kad se, to je neizbjeno, promijene i teme.

52

Lidija Kapuevska-Drakulevska

U POTRAZI ZA MRVOM SMISLA

Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

(jedan pogled na mladu makedonsku knjievnu produkciju)

U toku prole kolske godine (2008/09) studenti Katedre za optu i komparativnu knjievnost na Filolokom fakultetu Blae Koneski u Skoplju, gdje radi i autorka ovih redova, pokrenuli su inicijativu knjievnost u gerili. Revoltirani svakodnevnim bombardovanjem najrazliitijim flajerima i re-

53

klamnim materijalom, koji bez pardona tako beskrupulozno propagiraju potroako drutvo u dnevnim novinama, mladi zaljubljenici u lijepu rije, samoinicijativno i sasvim entuzijastiki, zapoeli su da ire poeziju putem letaka kojima su punili potanske sanduie i koje su dijelili sluajnim prolaznicima po skopskim ulicama i srednjokolcima u gimnazijama... Ovi mladi ljudi bili su neizmjerno sreni kad njihovi leci nisu zavravali u korpi za otpatke i kad su, kriom posmatrajui reakcije konzumenata, primjeivali da su poezijom uspjeli da zaraze bar jednog ili dvojicu sluajno izabranih graana svoga grada. To im je bio dovoljan podsticaj da produe svoju plemenitu pjesniku misiju... Inicijativa dostojna potovanja, dobrodola, u svakom sluaju, ali istovremeno i zabrinjavajua i poraavajua. Studenti komparativne knjievnosti nisu nudili sopstvene stihove, iako su i sami izuzetno kreativni, ve su htjeli da dodirnu Skopljance stihovima svjetskih (i makedonskih) klasika: Pukina, Jesenjina, Bodlera, opova... eljeli su da, bar za trenutak, zaustave svoje sugraane i da ih podsjete kako osim svakodnevne, gotovo bezglave, trke s vremenom, novcem, problemima u ovom naem malom i, u sutini, tunom svijetu koji nazivamo ivotom postoji, eto, i Ljepota. Mladi su oduvijek bili, i danas su, a i uvijek i svuda e biti, ne samo budunost, ve i korektiv sadanjosti; motorna pokretaka snaga u svakom drutvu i u svim njegovim najosjetljivijim segmentima: u obrazovanju, nauci, kulturi; temeljna arhitektonika ivota i svijeta. Ipak, da li se danas u dovoljnoj mjeri vodi briga o potrebama mladih ljudi i da li se adekvatno koriste njihove mogunosti? Da li drutvo umije da im d istinski prostor za djelovanje? S druge strane, kad bi mladi ljudi imali oficijelni drutveni status, vjerovatno bi izgubili svoju originalnost, arm i kreativnost. Moda njihova mo lei upravo u tome da budu na marginama drutva i da djeluju u gerili? ivimo u digitalnom dobu i vjerovatno je blogosfera najdostupniji prostor svakom mladom ovjeku danas. Mladi makedonski autori u ovom smislu dijele sudbinu svojih ostalih savremenika irom svijeta. Sajberprostor im, s jedne strane, omoguuje da budu u toku s knjievnim (kulturnim) tendencijama drugih, kao i da ih, s druge strane, razmjenjuju i uporeuju meusobno sa svojim vrnjacima. Dananja knjievna scena je elektronska: otvorena je i dostupna svima, a istovremeno je i virtuelna i efemerna. Elektronsko izdavatvo (aso-

54

pisi, knjige) doivljava nevjerovatan procvat i njegovi nosioci su upravo mladi autori. Ipak, paradoks je vie nego oigledan: ponovo se radi o alternativnom, marginalnom prostoru koji je, iako naizgled otvoren, u stvari zatvoren, budui da predstavlja svijet za sebe, irok a omeen, bez pravog filtera u pogledu autentinog kvaliteta stvaralatva. Jer, biti dio tog virtuelnog svijeta vjerovatno je i velika prednost, ali i veliki hendikep za jednog mladog autora, koji se grevito bori za svoje mjesto pod krovom knjievnog Panteona. U vrijeme moje mladosti postojala je jedna institucija koja je vodila brigu o mladim autorima i zvala se Knjievna omladina Makedonije. Zajedno s njom i itava jedna manifestacija, paralelna s grandioznim meunarodnim festivalom Strukih veeri poezije, a imenovana kao Mlada Struga. Tranzicija je ove i sline tendencije nepovratno smjestila u carstvo istorije. Dananji mladi ljudi imaju svoje vlastite nove forme stvaralakog djelovanja. Na Filolokom fakultetu Blae Koneski u Skoplju, na primjer, kao pravi izvor mladalake kreativnosti, ve itavu jednu deceniju djeluje knjievni kruok Mugri (Zore), studentski asopis Loza, mala pozorina druina... I sm Fakultet tradicionalno daje svojim studentima ansu da zaplivaju u moru nauke o knjievnosti: naime, povodom roendana svog patrona, velikana makedonske knjievnosti i nauke, Blaeta Koneskog, Fakultet svake godine raspisuje anonimni konkurs za esej i dodjeljuje tri nagrade za najuspjenije studente u ovoj sferi. Na irem drutvenom planu odsustvuje neki specijalni fond ili oblik podrke mladim autorima; rijedak pozitivan sluaj ovog tipa predstavlja dodjeljivanje nagrade Aco Karamanov za neobjavljenu zbirku pjesama na tradicionalnim Karamnovim susretima u Radoviu, koji se odravaju u ast ovog tragino preminulog makedonskog pjesnika (19271944). U istom kontekstu treba, svakako, istai i vanu ulogu ve spomenutih Strukih veeri poezije koje, takoe, doprinose afirmaciji mladih makedonskih pjesnika; a tu su i aktivnosti Omladinskog kulturnog centra u glavnom gradu, kao i napori izdavake kue Templum iz Skoplja, koja putem najrazliitijih aktivnosti, najee performativnog karaktera (okruglih stolova, diskusija na aktuelne teme, izlobi, projekcija filmova, knjievnih veeri i promocija, javnih itanja i takmienja, anonimnih konkursa za kratku priu ili za debitantsku knjigu i sl.), a prije svega na stranicama svog asopisa Margina, kao

55

i uz pomo izvanredno bogate prevodilake djelatnosti, daje ansu mladim stvaraocima iz svih domena kulture u Republici Makedoniji da na najautentiniji nain izraze svoje kreativne sposobnosti. Iako uspijeva da opstane nekako fragmentarno, autsajderski, na drutvenim marginama, naizgled bez ireg odaziva i stabilnog institucionalnog statusa, mlada makedonska knjievna scena nikad ranije nije bila u toj mjeri brojna, toliko arena i tako aktivna... Naravno da kvantitet i raznolikost nisu garancija za estetske vrijednosti, ali ove karakteristike, u velikoj mjeri, omoguuju kvalitetu da najlake izbije u prednji plan. Nasuprot generalnoj dominaciji romana u savremenoj makedonskoj knjievnosti, stvaralaki izraz mlade knjievne generacije je, to je sasvim razumljivo, u znaku poezije. Poezija, u stvari, najduu tradiciju ionako ima upravo na naem tlu; poev od folklora, pa sve do njenog ubrzanog razvoja, koji se desio sredinom prolog vijeka. Razlog vie je i injenica da je poezija najpodatniji nain izraavanja kad je rije o jednom mladom ovjeku sa stvaralakim porivom, budui da odgovara subjektivnom i emotivnom odnosu koju mladost ima kad doe u dodir s racionalno ureenim svijetom svakodnevice i prozaine realnosti. Bogata pjesnika produkcija kod nas rezultirala je u toku posljednje decenije pojavom nekoliko antologija novije makedonske poezije, poev od prve, objavljene 2000. godine, pod naslovom 20 mladih makedonskih pjesnika (prireiva: Lidija Dimkovska), preko Neidentifikovane nebeske dojke (Jovica Tasevski-Eternijan) i Purpurnih izvora (Suzana V. Spasovska), pa sve do najnovije Mlade makedonske poezije (Silvana Jovanova), koja je objavljena ove godine. Ako postoji neka opta odrednica za mlade makedonske pjesnike (koji pripadaju generaciji roenoj izmeu 1980. i 1990. godine, pa i kasnije), onda bi to bilo upravo odsustvo zajednikog imenitelja ili pojava individualizma ili pansenzualizma, kako to ve imenuje Silvana Jovanova, i sama pjesnikinja, piui o novom pjesnikom pravcu koji se deava na ovim prostorima. Kreativnu imaginaciju prethodne generacije, danas ve renomiranih pjesnika (Lidije Dimkovske, Nikole Madirova, Ivice Anteskog, Suzane V. Spasovske, Janka Ninova, Maje Apostolske, Jovice Tasevskog-Eternijana i dr.), prihvataju za svoju arijadninu nit novi aneli s pet krila (po sintagmi Artura Remboa): Zvonko Taneski (1980), Boko Bozadievski (19812008), Silvana Jovanova (1981), Duko Krstevski-Kristan

56

(1981), Aneta Vasileva (1982), Iskra Doneva (1983), Dejan Velkoski (1983), Marjan Tasevski (1983), Filip Kletnikov (1984), Elena Prendova (1985), oko Zdravevski (1985), Slaana Atanasova (1988)... Najvei dio spomenutih ve za sobom ima po jednu ili vie knjiga stihova, a neki su i dobitnici pjesnikih nagrada najee za debitantska izdanja. S poetike take gledita, pismo mladih autora pulsira: izmeu autoreferencijalnog (Marjan Tasevski, a donekle i oko Zdravevski i Iskra Doneva), metareferencijalnog i intertekstualnog diskursa, koji je u stalnom dosluhu s mitologijom, istorijom i sa simbolikim (Filip Kletnikov, Silvana Jovanova); ili izmeu ritmiko-erotizovanih (Duko Krstevski-Kristan) i zaudnih stihova (Aneta Vasileva); sve do pjesama koje nekako lebde me pjesnikim i proznim izrazom (Dejan Velkoski) ili do pjesama-kaligrama (Elena Prendova). Ostaje da u nekom buduem vremenu svi spomenuti, ili pak itav niz autora koji ovdje nisu navedeni, poloe ispit zrelosti i da sebi obezbijede mjesto na makedonskom pjesnikom nebu. Situacija u prozi je specifinija, naroito to se romana tie, to je i sasvim razumljivo, ako se ima u vidu njegova kompleksnost u pogledu narativnih postupaka. Nasuprot oiglednoj ekspanziji romana u odnosu na priu kod ve afirmisanih makedonskih autora, kratka pria je anr koji ima najvei broj pristalica upravo meu mladima. Proza koju piu mladi autori odlikuje se jednim nevjerovatno svjeim, lucidnim izrazom, smjelou u izboru tema, naglaenim urbanim senzibilitetom, brojnim varijacijama ludizma u naraciji i interpolacijom intermedijalnih tehnika u okviru proznog diskursa. Osim izuzetno talentovanog prozaiste i dramskog pisca arka Kujundiskog (1980), koji za sobom ve ima nekoliko romana iako su svi u sjenci prvog pod naslovom Spectator (2003), koji je doivio ak tri izdanja i koji je svog autora promovisao u pravog eksperimentatora kolaa (tanije principa puzzle); roman prvijenac Irene Jordanove (1980) Izmeu (2008) jedna je od rijetkih pojava koje zasluuju panju i za koje se moe rei da svojom kulturom izraza i bogatstvom pripovjedake tehnike istinski obeavaju. Naroito je fascinantna hrabra autoironinost kojom je natopljena ova proza, kao i promovisani ukus za bizarno kao za etiki i estetski princip i kao za svojevrsnu provokaciju samog bizarnog svijeta. Jo subverzivnija je proza jedne druge mlade autorke Irene Cvetkovi-Alene (1982). Svojom prvom zbirkom pria

57

Orgazmika pisma (2008) ona svjesno zastupa naelo abnormalnog (ekscentrinog) umjesto normalnog, disharmoninog umjesto harmoninog, perverznog umjesto idilinog, neobinog (udnog, nastranog) umjesto uzvienog... i sve to s ciljem da okira potencijalnog itaoca i da podstakne polemiku o vrijednostima koje karakteriu nimalo ruiastu realnost. Irena Cvetkovi, usput reeno, osim to je veoma popularna u virtuelnom prostoru makedonske blogosfere (njen blog je jedan od najposjeenijih i najee komentarisanih), jo je i afirmisana kolumnistica u makedonskoj periodici koja otvoreno i hrabro podie svoj glas protiv svake vrste ugroavanja ljudske individualnosti, slobode i graanskih prava. I prie Rumene Buarovske (1981) iz njene debitantske knjige krabotine (2007), koja je dobila izuzetno pozitivne kritike u knjievnoj javnosti kod nas i ula u najui izbor za nacionalnu nagradu Balkanika za 2007. godinu, tretiraju ozbiljne aktuelne teme iz nae, naizgled obine, banalne, ali, u stvari, surove svakodnevice i imaju za cilj da daju kritiku nekih savremenih pojava kojima smo neprekidno okrueni i koje ostavljaju tragove na naim malim ivotima. I sve to uz dozu humora, i to onog korozivnog, surovog humora, koji bez pardona kosi sve pred sobom. Otud je akcenat ove originalne i veoma inventivne proze, koja vas nee ostaviti ravnodunima, postavljen na, kao to je to ve lijepo opazila kritika, sugestivno psiholoko profilisanje likova, ispravljenih pred krupnim etikim, stvaralakim i ivotnim izazovima i dilemama (Vladimir Martinovski). Jedan takav izazov u ovom naem vremenu predstavlja i potreba za komunikacijom, za dijalogom kao sutinskom odrednicom ljudskog bia. Upravo dijalog koji implicira dramatinost i tenzinost na nivou naracije predstavlja zajedniki imenitelj pria smjetenih u knjigu Najkrae prie (2009) Anete Popove, jo jednog novog imena na makedonskoj knjievnoj sceni. Na nivou arhitektonike knjige-svijeta, dijalog Anete Popove reflektuje se kao simbioza teksta i slike (intermedijalnog): knjiga sadri sedamdeset pria i isto toliko ilustracija i itaocu nudi svojevrsno multimedijalno putovanje. Ova zbirka ostvaruje nesumnjiv doprinos razvoju mini prie u naoj sredini, anra inaugurisanog negdje u toku dalekih sedamdesetih godina prolog vijeka od strane Mitka Madunkova. Mini pria svojom fluidnou, fragmentarnou, fleksibilnou i otvorenom strukturom, vjerovatno predstavlja jednu od najuspjenijih formi ljudskog iskustva u trci s vremenom,

58

budui da se kratka pria bavi diskretnim momentom istine, neim u to ovjek jedino moe biti siguran sadanjim trenutkom (Nadin Gordimer). U pokuaju da svojom umjetnou uhvati trenutak i njegovu magiju, Aneta Popova stie do predjela sna: njene prie su jedna vrsta odsanjanih pria, po analogiji na uvene kratke fantazmagorije Horhea Luisa Borhesa na osnovu ijih rijei je pria kratak san, jedna kratka iluzija. Ostaje otvorena mogunost da ova sjajna najava u vidu prvih knjiga mladih makedonskih prozaista bude potvrena u njihovoj buduoj knjievnoj praksi, kakvu za sobom ve ima jedan drugi mladi, ali ve renomirani autor iz prethodne generacije Vladimir Martinovski (1974). Njegova najnovija knjiga Eho talasa (2009) prva je zbirka haibuna u savremenoj makedonskoj knjievnosti. Haibun je putopisni anr u kojem se ujedinjuju i proimaju kratka proza i haiku poezija (V. Martinovski). Nerijetko se haibun definie kao narativ epifanije, kao pisanje proze pjesnikim izrazom, pria puna emocija, intuitivna naracija zainjema haikuom... Haibun je istovremeno i stari i novi anr i predstavlja paradigmu vjeite mladosti knjievnih formi i literature uopte. Ovaj hibridni anr posjeduje mo mijenjanja slike svijeta uz pomo zen filozofije, inkorporirane u njegovu strukturnu misaonu matricu. Knjiga Martinovskog Eho talasa odnosi se na male, obine stvari, na svakodnevna uda u kojima se krije itav jedan univerzum koji se prenosi od ulne do intelektualne due, od srca do uma, od oiju do glasa. arolija, magija ove knjige nalazi se u dominantnom osjeanju lakoe, u moi koju autor ima da jeziku oduzme teinu sve dok rije ne pone da lii na neto najlake to uopte moemo zamisliti: na mjeseevu svjetlost, na primjer, ili na eho talasa, da upotrijebimo ovdje upravo naslovnu sintagmu Martinovskog. Drugim rijeima, fascinira mo ovog autora da udesnom lakoom estetizuje najbanalnije, najminijaturnije svakodnevne trenutke i da nam ponudi istinsko zadovoljstvo i preslatko uivanje. Ova blistava mala-velika knjiga (Jelena Luina) prekrasan je i veoma rijedak dar za svakog sladostrasnog knjigoljupca i potovaoca pisane rijei. I vie od toga: ova knjiga nudi uivanje u trenutku ili jedan trenutak uivanja, tako potreban naoj prozainoj svakodnevici, kroz koju svi neprestano i uporno tragamo za mrvom smisla...

59

Ag APOLONI

NOVA KNJIEVNOST U NOVOJ DRAVI

Moe se rei da dananju kosovsku knjievnost jo uvek predstavljaju autori koji su se dokazali 70-ih i 80-ih godina i, manje, autori iz 90-ih godina prolog veka. To znai da novi vek jo uvek nije izneo na povrinu vodeeg predstavnika knjievnosti. Naravno da su razlozi ovakvog zaostatka razliiti. Kriza itanja, o kojoj se u svetu uveliko pria, ini se da je zausta-

60

vila naboj kosovskih knjievnika, koji svesni nenagraivanja njihovih napora ili retko piu ili nita ne govore. Drugi razlog ovog zaostatka moe da bude i nedostatak festivala poezije, knjievnih simpozijuma sl., koji, kada se deavaju, treba da budu na visokom nivou, dok je Savez kosovskih knjievnika nakon rata (1999) postao kua staraca, gde mladi pisci ne ele da se ukljue jer ne nalaze nikakav podstrek. Isto tako i nedostatak prevoda i ogranieno finansiranje i nepotizam u izdavanju knjiga od strane Ministarstva kulture utiu da mladi knjievnici svoja dela uvaju u ladicama, ekajui bolje dane. Poev od posleratnih izdanja, moe se konstatovati da novi kosovski knjievnici vie prouavaju knjievnost nego to je stvaraju. Ovo zapaanje istiu svi sadanji poslenici u oblasti kulture, koji se u prvom redu predstavljaju esejima, recenzijama i knjievnom kritikom, bilo u posebnim delima, ili u tekstovima u kosovskim novinama i magazinima. Od onih koji se najee pojavljuju u kulturnom ivotu, veina se bavi knjievnom kritikom (Agron Gai, Adilj Oluri, Kujtim M. alja, Ndue Ukaj, Nusret Krasnii itd.). Mnogo je manje autora koji se intenzivno bave fikcijom. I kada se njihova dela objavljuju, ona prolaze nezapaeno jer kritika vie ceni mrtve od ivih. Posledica toga je simbolian promet knjiga, dok je tira izdanja obino od 100 do 500 primeraka. Iako broj ne govori mnogo o estetskoj vrednosti dela, on odreuje kulturni nivo jedne zemlje. U ovoj bledoj kulturnoj atmosferi novi knjievnici koji intenzivno stvaraju su: Gzim Aljiu, Ardian Haaj, Arben Atai, Bljerina Rogova, Ervina Haljilji itd. O anru drame jo uvek je teko govoriti. Objavljena dela mladih autora postavljaju se i izvode na sceni Narodnog pozorita Kosova i nalaze se na nivou obrazovne drame workshop formata. Ponekad sadre nesvesne uticaje socijalnog realizma, jer je u tim delima svetenik uvek negativna linost. Razlozi za kaskanje drame mogu biti i politikog karaktera, jer politika jo uvek ima potpuni diktat nad kulturom, a naroito nad pozoritem, s obzirom na to da postavljanje i smenjivanje direktora pozorita zavisi od nahoenja politiara. Bez autonomije institucije pozorita, iluzorno je razmiljati o pravom razvoju drame. Ipak se moe rei da knjievnost na Kosovu, naroito proza i poezija, pokazuju znake ivota.

61

Knjievni profili
U ovoj novoj knjievnosti uoljiv je napor nekih autora da se oslobode tradicije albanske knjievnosti i da postanu knjievne individue. Meu takvima, koji se istiu u najnovijoj knjievnosti Kosova, su Gzim Aljiu, romanom U klubu unakaenih, Arben Idrizi, zbirkom poezije Loe sam proao (Heqakeq), Bljerina Rogova, poezijom pod nazivom Gorgone i Ervina Haljilji, zbirkama Rua utnje i Vinidra. Gzim Aljiu (1977), autor romana U klubu unakaenih (2009), je autor sa novim tendencijama u albanskoj knjievnosti. Njegovo delo ispunjava vakuum u prozi albanskog jezika na Kosovu, da bi se na ovaj nain nametnuo kao ambivalentna injenica kao estetska i istorijska vrednost. Istorijska vrednost postoji zbog injenice da ovaj roman, koji je osloboen velikih nacionalnih ideja koje su karakteristika albanskog romana, belei promenu pravca u albanskoj prozi, naroito u prozi u Kosova, dok estetske vrednosti postoje upravo u lepom razmatranju jedne movistike teme1. Kazivanje, koje je arikulisano u prvom licu, obuhvata deavanja pre i nakon rata, ne zaustavljajui se na ratu ve na miru u kojem neki ljudi realizuju svoje perfidne planove na teret humanizma, teei da ugrade unakaenost kao vrednost koja treba da pobedi lepotu. Tako se ovde marginalizuje politika borba, da bi se potcrtala borba izmeu lepote i unakaenosti. Na tematskom planu, roman Gzima Aljiua govori o odraslom oveku u jednom unakaenom ambijentu sa ljudima koji ine grozna dela i koji se uopte ne brinu o lepoti. Ova crna stvarnost, zajedno sa nekim njenim loim iskustvima, stvara kod naratora jednu optiku mrlju, crno zrno, koje, da bi se skinulo, mora da postane deo Kluba unakaenih, koji se zalae za to da unakazi svet, tako da unakaenost, kada vie nema lepote, proglasi jedinom estetskom vrednou. Lik naratora odlazi u kliniku Kluba, obznanjuje da je unakaen 62,7 odsto i pod obavezom je da ispria celu istoriju svoje porodice, a to kazivanje je kazivanje jednim groznim jezikom, o stranim dogaajima. U paviljonu kazivanja govori o zastaujuim dogaajima (incestima, nasilju u porodici, ubistvima itd.) i o unakaenim ljudima. Na strukturnom planu, pripovedanje prate narativne tehnike toka svesti. Kazivanje ide as napred, a vie unazad, da bi se na ovaj nain stvorila jedna narativna igra sa vremenom, kao jednim od glavnih elemenata naracije. Tehnika analepse (flashback) je dominantna, ali se na vrhunski nain koristi prolepsa

1 Od fr. mauvais unakaena

62

(flashforward), dok izmeu ove dve tehnike stoji linija delovanja koja se krunie unitavanjem Kluba. Znai, Klub, kao branilac unakaenosti i crno zrno, kao prepreka lepoti, u oima protagonista ine vor ove naracije. Narator ovde nema pretenziju da izgradi jednu kompoziciju, ve da dekonstruie kazivanje, da bi predstavio ivot u fragmenatarnoj, a ne u linearnoj formi. Na jezikom planu, roman Gzima Aljija poigrava se arbitrarnou jezika (npr., Nada se zove devojka bogatih roditelja koja ne moe da se nada luksuznijem ivotu) i koja ini motivaciju za imena (npr., Vera je pouzdana, Sloboda ivi slobodnim ivotom, dok je Lav jak kao lav). Upotreba mnogih runih rei u skladu je sa karakterom koji govori. Isto tako, i jezik koji se koristi je fleksibilan, u zavisnosti od lica koje govori. Narator obino govori na knjievnom jeziku, dok likovi govore lokalnim govorima. Na figurativnom planu, kazivanje u ovom romanu je u dominaciji dveju glavnih figura parodije i alegorije. Parodija otkriva stav autora prema objektu, dok alegorija pokriva objekat. Diskurs postaje parodian kada se autor ili narator postave u poziciju kritiara, a to se deava tokom celog toka naracije, kada narator kritikuje albansku tradiciju, poev od organizacije porodice i organizacije drutva u dravi. U albanskom patrijarhalnom ivotu, sa trideset lanova u jednoj porodici, deavaju se nasilje u porodici, tue, frustracije i incesti koje roditelji pokuavaju sakriti tako to udaju devojke van zemlje, ili selidbom u neke druge gradove. On, isto tako, stvara parodiju od krvne osvete i pomirenja izmeu dve porodice, koje su u zavadi zbog toaleta. Parodija, obavijena platom alegorije, zatim se iri se na plan optine (ubre koje se ne uklanja iz grada), na dravni plan (Klub se gradi u centru grada, znai u srcu zemlje), te na globalni plan (Klub ima svoje ogranke u celom svetu). U Klubu unakaenih imamo prozu autora koji poznaje modele svetske knjievnosti, stoga nije sluajno to ovo delo u svojem unutranjem delu reflektuje i iskustva ostalih prozaista, otkrivajui i sebe, te na taj nain predstavlja sintezu. Zbog toga ovo delo treba itati u meutekstualnom odnosu sa nizom dela, a naroito sa romanom ovek koji se smei, u kojem Viktor Igo nabraja klubove, kao to su Klub brbljivaca, Klub tvrdica, Klubi unakaenih itd., govorei o svakom ukratko, te romanom Nad herojima i grobovima, u kojem Ernesto Sabato opisuje hodinke Kluba slepih. Naravno da roman Gzima Aljiua ne iskljuuje veze sa ostalim delima svetske knjievnosti, naroito sa autorima kao to su Alber Kami, Vilijam Fokner i Dord Orvel, to znai da

63

on zna kako da se drui sa velikim drugarima, ija su dela uticala na to da on ne stvori jedno delo samo da bi ga stvorio. Sa svim ovim elementima koje smo spomenuli, moe se konstatovati da roman U klubu unakaenih Gzima Aljiua jeste snano pripovedako delo, koje je nedostajala naoj knjievnosti, o unakaenostima koje preovladavaju u savremenom ivotu. Arben Idrizi (1975), sa delom Loe sam proao (2003), prvi je autor na Kosovu koji donosi pun zanos poezije bitnika kao to su Alen Ginzberg, Don Eberi itd., artikuliui svoj bunt zbog konteksta unutar kojeg ivi ili, bolje reeno, preivljava. Njegova poezija se razlikuje po prozaizmima, po nedostatku rime, po temama koje su proizvod sociopolitikog okvira unutar kojeg se nalazi autor, kao i po slobodnom pripovedanju, sa revoltom koji se ree kazuje putem ironije, a ee putem direktnog jezika, pretrpanog runim reima, koje predstavljaju analogiju sa renikom Bukovskog: Nikad neu dii ruke Od piva cigara kurvi prijatelja ak i kada govori o ratu i masakrima, on koristi isti renik, jer mu se dopadaju jednoznane reenice i gleda na stvarnost bez ulepavanja, bez figura, kao i u pesmi Bol zbog praznih ruku: pustite me da svojim stilom kaem kako su nas masakrirali Srbi pustite me da meunarodne fondove namenjene suivotu naem sa Srbima i pokradene fondove za izgradnju traim za leenje trauma od rata pustite me da priam o jajima i kurcu koje su nam odsecali srpski paramilitarci i stavljali nam u usta, da priam o genetskom kodu i kloniranju pustite me da vas podsetim na ubistva dece i silovanje ena Ovaj renik karakterie njegovu poeziju, ne samo kad pie o obinim stvarima ili o iritirajuim zemaljskim stvarima, ve i kada pie o svetim stvarima, kao u Vidiku nesrenog: Iako malo ko zna da Bog masturbira za bajram boi i druge verske praznike paganske i drutvene i igra se sa jadnim stvorenjima Arben Idrizi i kada peva o ljubavi ima duu Bukovskog, koja je dovoljna kada je re o opisu telesne ljubavi, stvarajui parodiju na

64

duhovnu ljubav, koja ne moe da postoji u jednoj oskrnavljenoj stvarnosti. Njegova poezija, u ovakvim sluajevima, postaje opis seksualnih inova, da bi prela na meditiranje o telesnim pitanjima koja spreavaju oveka da se bavi duhovnim stvarima. Tako, na primer, u pesmi Ona razmilja i kae mi: vidimo se!, pesnik opisuje dvoje nagih mladih koji se igraju seksualnim organima, fokusirajuu se posebno na radoznalost ene da sazna da li je bila veta i kakve je reakcije imala u momentima ekstaze. Zatim se zaustavlja kod njegnog zbogom, da bi pomou te rei prikazao ironiju, njen karakter ene koja je eljna cigare i seksa: ona razmilja i kae mi: vidimo se...! uvlaei zbogom kao filter cigare kao moje meso Poetska zbirka Loe sam proao ve u naslovu govori o subjektu koji je lien dobrih stvari i stoga je revoltiran zbog svake rune stvari. To je revolt protiv politike, ideologije, ideala, lane ljubavi, dvolinosti ljudi, ivotnog apsurda i svega to ga okruuje i to mu oteava ivot i ini ga nerazumljivim. Stoga je to revolt i kada se artikulie kao molba: Niani Proceenu vatru Mog apsurdnog bia Niani Baci se I Gori Prah I pepeo I tako Ne treba mi Nita moje Ne treba ti Nita tvoje

65

Moda upravo zbog nadahnua poezijom bitnika, zbog razbijanja tabua u pripovedanju, zbog revolta prema kosovskom drutvu, zbirka pesama Loe sam proao Arbena Idrizija postala je jedno od dela o kojem se najvie pria na Kosovu. Jer je svaki Kosovar, na neki nain, Loe sam proao. Bljerina Rogova-Gada (1982), autorka zbirke poezije Gorgone (2009), predstavila se albanskoj knjievnosti kao jedan poseban enski glas. Na tematskom planu, njeno delo je monotematsko, na versifikacionom slojevito, dok se na strukturnom planu pojavljuje kao sistem koji moe da se primeti i u poglavljima koje razdvajaju delo: Prolog, Feniks, Mares, Leta i Epilog. Unutar ovog dela proima se tema ljubavi koju doivljava subjekat ena, artikulisan buntovnikim notama. Bunt ovde obino ima znaenje odbrane od ogranienja koje predstavlja brak za ene. Stoga se o ljubavi peva u duhu rokmuzike, fokusirajui se na seksualne odnose izmeu dva pola, gledano oima ene. I ne bilo kakve ene, ve ene koja je gorgona, koja ovde ne predstavlja telesnu lepotu ene, ve njen opasan duh. Znai, sam naziv Gorgone ima znaenje due koja postaje opasna kada voli i u stanju je da prestravi voljenog, ne zaustavljajui se pred bilo kakvim preprekama. Zna se da su gorgone u grkoj mitologiji ene koje su bile unakaene, koje su umesto kovra u kosi imale zmije. One su bile opasna bia koja su mogla da pretvore u kamen ono to pogledaju. U Bljerininoj poeziji gorgona je modifikovana: unakaenost se pretvara u lepotu, dok je opasnost ista. Pesnikinja menja nalije figuri, ali ne i duu. U svom delu Bljerina Rogova-Gada razmatra razne motive u okviru iste teme, drei se tako principa teme kao mree motiva. Meu najeim motivima su: usamljenost, susret, udvaranje, seks, prevara, dosada i rastanak. ena toliko voli da joj nije dovoljno samo da voli objekat mukarca, ve izraava elju da ga konzumira celog, kao jednu au vina, pa da ga zatim razbije o zid, da nikada ne pripadne nekoj drugoj: Postani aa vina Da te popijem jednim gutljajem Jednim gutljajem da popijem Tvoju crnu duu Zatim da au razbijem o zid Da ti vidim telo u paramparad

66

Ljubav je katalizator koji dovodi enu-subjekat ka konkretizaciji njenih raspletenih ideala, na taj nain suprostavljajui se etici i robovanju oseanja. Hipimotivi prisutni su svuda u ovom delu, sa jednom malom razlikom to umesto droge imamo alkohol. Pesnikinja oglaava duh roka i u dvema pesmama koje obavljaju funkciju prologa i epiloga. Prva se zove Guns n roses, a poslednja The Rolling Stones. Naslovi koji se direktno pozivaju na dve muzike grupe ekstremnog roka, ovde su sintagme koje su ponovo dobile znaenje. I u drugim pesmama unutar ciklusa vidljiva je ova inspiracija, koja, koliko se ini lakom u izraavanju, toliko je teka po oseanjima. A poezija, naroito ljubavna, ne moe da se pie bez oseanja. Pesnikinja se dosledno i stalno dri motiva i nikada ne izlazi iz ovog svetog trojstva muzike koju ona vie voli. Ljubav se as predstavlja kao telesno privlaenje, as kao seksualni in, koji u sebi stalno nosi rizik od kazne, jer ga esto izvode brakolomci. Cigarete, alkohol, rokmuzika su samo neki od dominantnih elemenata ovog dela, koje se moe smatrati prirunikom za ljubav. To se moe videti i u prologu, gde pomou poznatog simbola rue u puci, to ovde dobija konotaciju seksualnog ina, u samo tri stiha pesnikinja, molei se, trai od oveka da ga vodi ljubav, koja je rua u grlu mrnje: Tvoja sam rua Mogu da budem i tvoja smrt Molim te ne vadi ruu iz cevi Uopteno gledano, ova poezija ima naglaenu dozu agresivnosti, koja stalno opravdava naslov. enu ovde inspirie muzika, divljom je ini ljubav, a smiruje je sunce, koje je jedini simbol kojem se ona moli i koji pie velikim slovom, podrazumevajui tako pagansko boanstvo Sunca. Bljerina Rogova-Gada je sa delom Gorgone dokazala da je pesnikinja koja dobro poznaje temu koju obrauje i na taj nain pruila je itaocu dvojako zadovoljstvo: semiotsko zadovoljstvo, koje se raa deifrovanjem figurativnog diskursa, i semantiko zadovoljstvo, za koje je dovoljno itanje na tematskom nivou. Pesnikinja provocira svog voljenog oveka jednim neukraenim jezikom, molei ga da ne gubi

67

vreme, koje je sinonim raspleta, ve da se vole i nadopunjuju jedno drugo: Nisam devica I ne verujem u sudbinu Zato da gubimo vreme Kao hodoasnici u ovo vreme greha.

Nova knjievnost u opasnosti

Danas je u svetu knjievnosti na prvom mestu knjievnost erudicije. A zna se da je erudicija dosta raspostranjenja u prozi, naroito u romanu, tako da je i savremeni roman dominantna forma svetske knjievnosti. Upravo ovu formu kosovski autori ne obrauju sa nekim velikim interesovanjem i, kao posledica toga, na Kosovu se, u proseku, objavi jedan roman za dve-tri godine. Enciklopedijski roman, koji je sada najprisutniji na Zapadu, nema svoje sledbenike u kosovskim autorima. Svakako mora da se ima u vidu da nova knjievnost Kosova jeste knjievnost koja stvara svoj idenitet sa mnogo tekoa, trudei se da donese novine iz svetskih modela. Zasluga ove knjievnosti jeste orijentacija ka svetskim modelima, dok je mana retko objavljivanje romana i dominacija metatekstualne knjievnosti. U novom veku na Kosovu se vie govori o knjievnosti nego to se ona stvara. A to je jo gore, i metateksualna knjievnost je rob prevazienih teorija kao to je pozitivizam, formalizam i strukturalizam. Bilo kako bilo, novi autori Kosova su u toku sa trendovima svetske knjievnosti. Poznavanje knjievnih novina i razvoja van zemlje, jednog ne tako dalekog dana, moe da stvori autora koji e stajati rame uz rame sa svetskim knjievnicima.

68

Goran Korunovi

GRUPNI PORTRET S DAMAMA

(poetike, tendencije, dometi srpskog pesnitva najmlae generacije)

Poetak novog veka namee se, na prvi pogled, kao dovoljno opravdanje za knjievnoistorijske rekapitulacije, uoptavanja, ili pak predvianja, kada je re o potencijalnim promenama poetikih dominanti na odreenoj knjievnoj sceni. Za istoriare literature i knjievne kritiare iskuenja koja se u tom kontekstu nameu nisu zanemarljiva: od mogunosti prepoznavanja epohalnih zaokreta tamo gde smena opisati kao najmlaa generacija autora/ki u okviru aktuelne srpske knjievne produkcije; pri tome bi trebalo pridodati jo jedno pitanje, vano u kontekstu namere panoramskog prikaza upravo tih pristiuih poetskih strujanja. Naime, ma koliko se teilo njihovom predoavanju na nain koji bi pre isticao pluralizam tendencija nego uobliavao vrednosnu selekciju, ini se da je neophodno i izvesno kvalitativno razvrstavanje, sa sveu da zaeci spisateljskog puta ne moraju anticipirati estetske domete buduih dela izdvojenih autora/ki. Taj vrednosni aspekt je bitan prevashodno usled neophodnosti upotpunjavanja slike o meri stvarnog doprinosa, aktuelnim literarnim previranjima u Srbiji, autora/ki generacije iji najstariji predstavnici su u ranim tridesetim godinama, i meu kojima retko ko ima vie od dve pesnike knjige u svojoj bibliografiji. Ponornica izlazi na povrinu: ekspanzija enskog pisma Najpre, neophodno je spomenuti Diskurzivna tela poezije (2004), zbornik pesnikih i autopoetikih tekstova grupe mlaih pesnikinja, vaan pokazatelj poetikih preferencija koje su postale teko zanemarljiv faktor pri kreiranju srpske knjievne scene tek, ini se, tokom poslednje decenije, iako se, naravno, njihovo prisustvo u srpskoj knjievnosti moglo uoiti i ranije. Svakako da je rast uticaja enskog pisma mogue objanjavati i promenama vanliterarnih drutveno-politikih okolnosti,

69

ili pak jednostavnom injenicom o veem broju pesnikinja u mlaim, nego u prethodnim generacijama. Ipak, stvarne pomake u smeru njihovog znaajnijeg mesta u savremenoj srpskoj kulturi trebalo bi traiti u radu autorki koje su u vreme zaetka i razvoja postmodernistikih strujanja uspevale da naznae poetike tokove feministike provenijencije. U tom kontekstu posebno bi valjalo imati u vidu ispitivanje diskurzivnih praksi koje formiraju rodne, drutvene i socijalne obrasce, u poeziji Judite algo sedamdesetih i osamdesetih godina, kao i istraivanja osobenosti enskog senzibiliteta u pesnitvu Jelene Lengold. Vredi dodati i, moda neopravdano nedovoljno podranu u knjievnoj kritici, liriku Danice Vukievi, iji pesniki subjekt esto pokazuje svu sloenost i specifinost enskog lirskog glasa. Daje se naslutiti da e sa nekim buduim kritikim preispitivanjima njena poezija dobiti zaslueniji, cenjeniji status u srpskoj knjievnoj javnosti. Ne zaobilazei i udeo pesnitva niza autorki (Ivane Milankove, Ljiljane uri, Nine ivanevi, Marije Kneevi) u postepenom pomeranju enskog pisma sa margina literarnih tokova ka uticajnijim pozicijama u knjievnom ivotu, svakako ne bi bilo neopravdano izdvojiti pesniki i antologiarski rad Radmile Lazi, kao i liriku Ane Ristovi. Svojim pesnikim opusom, izrazitije zapaenim posebno nakon zbirki koje se pojavljuju osamdesetih godina, ueem u osnivanju ProFemine, uticajnog asopisa za ensku knjievnost i kulturu, prireivanjem antologije savremene enske poezije Make idu u raj (2000), Radmila Lazi je znatno doprinela da feministika strujanja koja su egzistirala na srpskoj pesnikoj sceni kao nedovoljno uticajna alternativa centralnim poetikim kretanjima, postanu nezaobilazni faktor dinamiziranja deavanja u dananjoj srpskoj literaturi. Za skupinu pesnikinja o kojoj e ovde biti rei posebnu vanost ima i pesnitvo Ane Ristovi (1972), autorke koja je tek koju godinu iznad starosne generacijske granice sugerisane na poetku ovog teksta. Delimino se, naime, moe govoriti o njenom neposrednom uticaju na mlae autore; ipak, prevashodno je re o nezanemarljivoj injenici da je visoko vrednovanje u kritikoj javnosti njenog dosadanjeg opusa nagovestilo talas autorki ija afirmacija nee podrazumevati samo priznanje unutar poetiki bliskih krugova, uz eventualni uoljiviji odjek tek nakon nemalog broja knjiga na bibliografskom kontu. Zbornik Diskurzivna tela poezije, pojavljuje se, dakle, kao logini nastavak delovanja u srpskoj kulturi niza pesnikinja; iz sa-

70

mog zbornika, pak, vredelo bi izdvojiti nekoliko autorskih imena ija dela se kvalitativno istiu: re je o Tamari uki, Nataliji Markovi i Ani Seferovi. Tamara uki (1981), autorka dve pesnike knjige (Slika jedne slagalice iz 2001. godine, i Private show, tampane 2005), u prvoj zbirci ostvaruje niz pesama iji refleksivni tok ne nastaje pod imperativom postojanijeg saznavanja sebe i sveta, ve je pokrenut, voen, meandriran, zaustavljan, reaktiviran, sledstveno smeni stanja koja bi se, tradicionalnom knjievnokritikom deskripcijom, konstatovala kao emotivne mne, a iji precizniji opis bi se pre drao vidljivog udaljavanja od svakog prizvuka metafizike pozadine u aktuelizovanim prizorima/stanjima, te odsustva ak i uoljivije slojevitosti instance koja produkuje lirski govor. Re je, zapravo, o oblikovanju svojevrsnog kauzalnog odnosa izmeu smene stanja/reakcija (enskog) tela, melanholino-difuzne oseajnosti (bez naznaka nekakvog modernistiki-egzistencijalistikog sadraja unutar nje), i morfoloko-smisaonog razvoja tela teksta. Ve uvodna kratka pesma, po kojoj je i zbirka Slika jedne slagalice dobila naziv, delimino nagovetava sugerisani postupak: Zakopana do grla, dugme po dugme, dah po trenutak, zalogaj po zalogaj, ispod Neptun-jedra telo je nita do plavetnila koje se iri, koje traje. Plavetnilo postaje sumrak u kome zamilja preplitanje sa telom primetno ruiastog tena koje nikad nikog nije ljubilo. Prisustvo izvesne naivnosti u tonu je hotimian momenat u lirici Tamare uki: time se zapravo ostvaruje potpora za formiranje ve nagovetenog melanholino-rastresitog senzibiliteta. Knjiga pesama Private show donosi udaljavanje, uoljivije nego u Slici jedne slagalice, od obrazaca ljubavne lirike (tj. bipolarno strukturiranih motiva/odnosa iz kojih se esto moe rekonstruisati samoodreenje enskog subjekta tek u relaciji sa mukom figurom/pozicijom), te intenzivniju transmutaciju slika analognih fluidnim stanjima. Svaki patos poverenja

71

u obavezujuu prirodu identiteta biva smenjen pasioniranom transvestijom, duhom kemp i reklamne estetike, te slikama predmeta enske privatnosti kao rodnih oznaka, sa tenjom njihove semantizacije prevashodno u kontekstu intimizirane (ne i metafiziki podrane) prakse, indiferentne prema razinama moi koje produkuju rodna raslojavanja. U takvoj privatnoj predstavi su lila najlonske prepone/ ponovljene u beskraj, dok je pesniki subjekt bez prostorne udaljenosti od/ nezaustavljive uvertire filtriranih predsoblja/ u krilu plastinog samoljubivog tela. Vredelo bi naglasiti i da karakterizacija navedenih postupaka Tamare uki sintagmom ensko pismo, to, najee, u knjievnoj kritici prati i odreena skupina ilustrativno-analitikih pojmova (decentrirani, ak nomadski subjekt; tenja fragmentiziranom izrazu i udaljavanju od tradicionalno-linearnih, kompaktnih formi i pesnikih fraza; samopreispitivanje rodnog identiteta; telesnost kao tema i polje znaenja, itd.), ne mora nuno znaiti i dovoljan odgovor na pitanja o osobenostima njene poetike, i poetika drugih autorki mlae generacije u srpskom pesnitvu. Naime, ispostavlja se da, udaljavajui se pri deskripciji dela savremenih pesnikinja od metafizikih, ideolokih totaliteta i maskuline dominacije, kritiar/ka iskljuivim ponavljanjem prethodnih stilsko-morfolokih, tematskih, poetikih osobina zapravo ili ustaljuje enski umetniki izraz u opozitnoj, alternativnoj poziciji naspram svakog izraza koji mu je distinktivan, ili obrazuje osobeni, novi totalitet od poetika koje, iako svaka ponaosob u otporu prema svakoj integrisanosti, bivaju interpretativnom intervencijom naknadno centralizovane. Time se, u stvari, esto umanjuje mogunost da samo ensko pismo, tj. dela pojedinih autorki koja se kvalitativno izdvajaju, znatno uticajnije uestvuju u generisanju mainstream knjievnih kretanja upravo poetikim razlikama (koje se ne zaustavljaju na umetnikoj problematizaciji rodnih obrazaca) u odnosu na aktuelne pesnike tendencije; posledica je i preutno (hotimino ili ne) pristajanje na tradicijom ustaljenu i nametnutu, danas s pravom relativizovanu injenicu, po kojoj tek stanje mukog subjekta odraava univerzalne aspekte pozicije savremenog oveka. Otud bi poeziju Tamare uki trebalo itati kao vid aktuelne, moderne, dvodimenzionalne, plutajue oseajnosti, koja izrasta iz rodnih/polnih pitanja, ali ih u krajnjem rezultatu nadilazi i zapravo reflektuje jedno specifino stanje subjekta dananjice.

72

I poetika Natalije Markovi (1977) participira sve vidljivije na savremenoj pesnikoj sceni, upravo zahvaljujui distinktivnim osobenostima, i u odnosu na postupke ve obnavljane u iskustvu neoavangardne i postmoderne poezije, ali i u odnosu na mogunost, pri kritikoj deskripciji, donekle simplifikovanog svoenja na subverzivni profeministiki pesniki glas. Natalija Markovi, naime, ve u debitantskoj zbirci Membrana ogledala (1999), a posebno (kvalitativno ubedljivije) u knjizi Kiberlaboratorija (2007), ostvaruje pesme teko samerljive heterotopinosti pesnikih slika, ludistiko-centrifugalne metaforizacije koja povremeno klizi ka humornom verbalizmu. Takoe, re je o poeziji metaforinih saodnosa privatne i javne/ politike/medijske ravni, koji nisu samo pokazatelj irenja tematsko-motivskog opsega, podobnog savremenom dobu, ve i znak osciliranja izmeu subverzivno-kritikih impulsa i ak autopoetike ironije, neretko u okviru iste pesme. Zeleni listovi meteroloke stanice polako me smiruju i govore da je razlog mog nihilizma potpuno beznaajan za progres civilizacije, konstatuje pesniki glas u Telo je politika, pesmi simptomatinog naslova, da bi se, na kraju istog teksta, rezignirani impulsi pretoili u nepomirljive: Dovoljan je samo jedan kontraudarac. FIGHT BACK. Uoljiva je i vetina uvoenja podrazumevajueg tona i nenaglaene narativne pozadine iza kumulacije najee diskrepantnih pesnikih slika, ime se od prostora jeziko-slikovne kombinatorike i igre, stvara privid kauzalno-linearnog toka ludistikih imaginativa i antinominih iskaza. U pesmama Natalije Markovi stoga nije redak niz humorno-iznenaujuih konstatacija, dat uz preutkivanje alogine prirode njihovog povezivanja: Billy Idol sa usnama Brigitte Bardot i dalje prodaje sigurnosne ureaje napalm bombe sexy bombe novog ureenja Australije. Osim toga, posebno je za poetiku Kiberlaboratorije vaan kontekstualni horizont, formiran od aluzivno-metaforinih

73

momenata (npr. naslov zbirke), koji upuuju na mnoge uticajne ideje (post)feministike teorije, npr. na misao Done Haravej (Donna Haraway), te Fejt Vajlding (Faith Wilding). Navedeni postupci pribliavaju nas zakljuku da prostor pesnikih praksi moe biti i polje smene rodnih dominanti, ali i pokazatelj umnoavanja moguih (de)konkretizacija pesnikog subjekta, heterotopije same instance koja produkuje lirski govor. Subjekt poezije Natalije Markovi: vetar pokuava da preslika u neto, hiper neto to je slino obliku. Na ve dobro poznatim osnovama decentralizacije subjekta i slike sveta (na putu od avangarde do postmoderne), poezija autorke Kiberlaboratorije nastaje kao primer nepristajanja na bilo koji unapred zadat obrazac pevanja. Kada je re o poeziji Ane Seferovi (1976), nakon debitantske zbirke Duboki kontinent (2000), u umetniki ubedljivijoj knjizi Beskrajna zabava (2004), uoava se kao distinktivno obeleje u korpusu mlaeg pesnitva svojevrsni postupak ispitivanja granica minimalistike estetike, u svrhu tematizacije dosade, melanholije, stagnacije ivotnih snaga, kao rezultata povlaenja metafizikih obzora iz svakodnevice. Morfoloki segmentirajui pesme, najee odustajui od strofoidnih oblika izdvajanjem svakog stiha ponaosob, teei iskazima i sporadinoj metaforizaciji koji ne izazivaju uoljivije digresije ili pak vidljivije umnoavanje semantikih mogunosti, pesnikinja oblikuje niz najee minijaturnih oblika, koji su ponekad, ipak, blizu izneveravanja zadatog koncepta analogije izmeu formalnih reenja, smisaonih pozadina pesama, i privatnosti liene metafizike dramatike. Primer izvesnog odstupanja od najee dosledno sprovedene oblikotvorne strategije je, ini se, prenaglaena ironinost naslova zbirke, ime se donekle naputa pozicija letargino-pasivnog subjekta i nagovetava doza kriticizma spram savremenog sveta. ini se da bi izvestan vrednosni uspon sledee knjige Ane Seferovi mogao skrenuti veu panju na kvalitete prethodnih. Specifian status meu autorima i autorkama mlae generacije ima Jasmina Topi (1977) objavila je do sada etiri zbirke pesama, a deo kritike javnosti njen opus pre svrstava meu dominantna poetika strujanja, nego u okvire mlae pesnike scene. Meutim, ini se da je Jasmina Topi svoju najubedljiviju knjigu pesama objavila 2001. godine (Pansion.

74

metamorfoze, druga po redu u njenom opusu). U njoj je stih organizovan deliminim uklanjanjem interpukcijskih znakova, ime se umanjuje predvidivost smene reeninih fraza, i omoguava da se reenini tokovi itaju i odelito i integralno. Takav postupak pogodovao je i interpoliranju metaforinih sintagmi koje su delom podravale, ili pak smisaono zatamnjivale ispitivanje dosluha kreativnog ina, sa nijansiranim metamorfozama oseajnosti (to je, u poetici apostrofirane zbirke, esto analogno transformacijama identiteta), i sa pojaanom perceptivnou vizuelno-auditivnih senzacija iz neposrednog okruenja. Tako se u pesmi Preduslov, paradigmatinih postupaka za pomenutu zbirku, sreu stihovi: Vee zora odreena svetlosna nijansa Samo i opet usmereno jedino ka svetlu moda Obnevidela Ali prostor je bezbojan... ekam uvek ekam po presudi kao virus u krvi kao grudobolja to savreno prianja uz pevanje. Nakon Pansion. metarmofoza, jedne od najuspelijih pesnikih knjiga poslednje decenije u okviru mlae generacije, nastaje zbirka Romantizam (2005) i od nje neto ubedljivija Tiha obnova leta (2007), koje ipak pokazuju slabosti povratka na sintaksike pravilnosti i insistiranja na refleksivno-ispovednoj lirici kontinuirano-kompaktne forme, budui da neretka iskliznua u sentimentalnost i nefunkcionalnu taksativnost intimnih previranja podrivaju oigledno autorkino pouzdanje u preklapanje iskrenosti i autentinosti (Lionel Trilling). Iako je oekivano da je intertekstualnost, manje ili vie zastupljena, jedan od nezaobilaznih poetiko-tvorakih principa do sada pominjanih autorki, svakako bi valjalo izdvojiti Sonju Veselinovi (1981), u ijem dosadanjem radu se odraava pojaana poetika svest o zavisnosti ina literarne kreacije od samosvojne dinamike intertekstualnih relacija. U njenoj Poemi preko (2008), delu nepodlonom stabilnom anrovskom odreenju, ostvarena je, pre svega, problematizacija identifikacionih relacija izmeu destabilizovanog identiteta i njegovog tekstualnog odraza, ili je pak, srodno tome, jo jednom istaknuta, na ramenima iskustava postmodernizma, oblikotvorna snaga diskursa po sam identitet. Batinim sve kune duhove.

75

Batinim sva dodatna imena, nikad suvuna, konstatuje neustaljeni pesniki subjekt. U intenzivnom intertekstualnom dijalogu sa stvaralatvom Marine Cvetajeve (Povest o Sonjeki) nastaje tekst Sonje Veselinovi, segmentiran na delove razliitih anrovskih osnova, od zapisa nalik dnevniko-biografskim, preko lirskih proza, esto bez obavezujue markiranosti poetka/ kraja teksta, do pesama maniristiki-humorne promene senzibiliteta. Ta (uslovno kazano) poema tako postaje podlona rizomskoj ekstenziji, dehijerarhizovanom umnoavanju polja igre literarnim konvencijama, italakim oekivanjima, te, sasvim autoironijski, sopstvenim pokuajima razreenja neustaljenosti sopstva. ini se da, tek povremeno, neznatno bacaju senku na Poemu preko, jednu od uzbudljivijih debitantskih knjiga poslednjih godina, samopreispitivanja identiteta kroz insistirajua, ogoljena, time i donekle naivna pitanja (centralizujue vrednosti, ali na sreu, ne i snage po tekst poeme Sonje Veselinovi), i sporadina dosledna izvoenja lirizovanih iskaza podobnih (unapred zadatim) teorijskim, postmodernim modelima. Ne tako daleko od namera prethodne autorke, Ivana Velimirac (1976) najdoslednije istrajava u tenji ispitivanja strukture palimpsesta kao imanentne osobenosti tekstualnosti. U njenoj debitantskoj knjizi Drevni deak (2003) odraavaju se stilska neprenaglaenost i ravnotea, kao i formiranje mree simbola koji bi uinili da se tekst pesme ukae kao poslednji, vidljivi sloj reaktuelizovanja, prevladavanja, prikrivanja, dopisivanja potisnutih, zaboravljenih, diseminiranih slojeva teksta, samim tim i znanja, sadraja, koje prethodei diskursi sadre. Sa svakim novim pristupom tekstu, posebno u vreme epohalnih preokreta, centralna simbolika figura zbirke Ivane Velimirac, drevni deak, bie prelaza, u kom se objedinjuju i aktivnosti svih kreatora palimpsesta, i svih interpretatora, s mitom novog poetka skuplja svoje kamenie i pere ih u plitkim kadama otkopanih naseobina ispod ugljenisanog pepela, svakom potopu dodajui kapljice ispiranja. ini se i da bi ova selekcija mladih pesnikinja ostala donekle nepotpuna bez pominjanja novih preispitivanja rodne samosvesti u pesnikim tekstovima Jelene Savi (1981) i Ljiljane Jovanovi (1980); takoe ne bi trebalo zaobii neoromantiarsko-egzistencijalistiki, formalno ekstenzivni lirizam Sandre Neovi (1977), jedne od najproduktivnijih pesnikinja

76

mlae generacije, novo preispitivanje semantikog potencijala kolorita u lirici Sonje Jankov (1985), te poeziju i rad na performansu Dragoslave Barzut (1984). Ovim se niz mladih spisateljica svakako ne mora okonati, budui da se na mlaoj pesnikoj sceni vidljivije ne umanjuje tendencija umnoavanja razliitih vidova enskog pisma. Raspon poetikog klatna: od reanimacije metafizike do konceptualno-ironijske estetike Do sada pomenute pesnikinje ine provizurnu skupinu, ipak heterogenu samim rasponom moguih (trenutnih, za analizu funkcionalnih) stabilizacija pesnikog subjekta, od dinamine figuracije feministiki beskompromisnog glasa pod smenom/strujanjem znakova, slika, simulakruma savremenih cyber-kultura, medija, politikih diskursa, do intimnistikiispovedne neposrednosti sentimentalistike provenijencije. Neustaljenu homogenost poseduje i nehotimino oblikovana grupacija mladih autora, iji senzibilitet oscilira od lirsko-monoloke do refleksivno-metafizike paradigme, uz neto izdvojenije sluajeve neoavangardne, ili konceptualne estetike. ini se da nije bez znaaja i injenica da se i vaan deo generacije, prethodee autorima koje emo ovde navesti, formirala u slinim poetikim okvirima Ana Ristovi, Petar Miloradovi, Mia Pasujevi, Borivoj Vezmar kao predstavnici, uslovno reeno, lirskih obrazaca pevanja, i Nenad Jovanovi kao pesnik ija poetika nije bez duga neoavangardnim pristupima oblikovanju pesnikog teksta. Daje se naslutiti, dakle, nejak, ali ipak prisutan poetiki kontinuitet izmeu dve generacijski bliske skupine pisaca. Najpre, teko je prenebregnuti injenicu da je druga knjiga pesama Petra Matovia (1978), Koferi Dima Darmua (2009), jedna od estetski najpotpunijih zbirki u generaciji. Autor najee uspeva da nadie iskuenja olakog oslanjanja na jednu razvijenu alegorijsko-parabolinu sliku, opredeljujui se pre za usitnjavanje, umnoavanje alegorijskih polja, mimikrijski zaklanjanih iza tona koji, ini se u prvi mah, ne trai postojanija znaenja iza delimino narativizovanih iskustava. Tako predoeni sadraji ulanani su ili poentirani refleksijama, iskazima kojima je data briljivo odmerena kontekstualna mo, ponekad do mere potpunog smisaonog konzistiranja pesme. Na takvim

77

oblikotvornim osnovama Matovi stvara liriku u kojoj tematizuje privatnost u provinciji (esto njene trivijalne aspekte), ili pak statine situacije percipiranja naizgled minornih promena u okruenju subjekta (npr. prelamanje svetlosti kroz pepeljaru, smena mirisa u vazduhu, pokreti pri radu na raunaru). Takvi momenti esto su oblikovani analogno nizanju tek nekoliko kadrova minimalizirane dinamike. Stihovi pesme Pred nevreme reflektuju nagovetene postupke: Neko tu prepoznaje oseanja, ja samo sliku: ljunak kako se kree po renom dnu. Ovo nije mesto za snove: kuhinjska stolica ulegla u reni sprud, belutak zadrava kesicu, lie se die u spiralu: odlazim pre nevremena. Sve u jednom kadru. Metonimijsko poistoveenje Darmueve figure i odsustva montanog reza, ve u samom naslovu zbirke, sugerie naine oblikovanja pesnikih slika kojima Matovi tei. Izuzev pomalo nezgrapnog intertekstualnog povezivanja sa antikim svetom (pored niza inventivno upletenih aluzija na autore modernog pesnitva), Koferi Dima Darmua su knjiga pesama koja nagovetava opus zapaenog statusa u srpskoj savremenoj literaturi. Autor zbirke Klatno se boji letenja (2006), Dragan Radovanevi (1978), pak, ima na umu raznovrsnost modernistikih podozrenja pred mogunou dovrenog, rezultatima samoopravdanog poimanja sveta, kao i postmoderne varijacije o jeziku kao polju konstrukcije dometa i oblika (sa)znanja. Ipak, on nastoji da napravi iskorak ka kontemplativnom izrazu koji podrazumeva kognitivno-konstruktivne procese, ali se na njima ne zadrava i ne tei njihovoj demistifikaciji, ve se pre svega usredsreuje na nedoumice, preispitivanja, reakcije subjekta pred iluzijama, prividima koji ispunjavaju njegovo okruenje. Svetlei mehanizam mami da ga dotakne, ali se plai sivila koje prebiva u njemu, nalazimo u jednoj od pesama. Promiljanja u maniru eruditnog skepticizma (kako je ve primeeno u kritici), u kojima se sporadino taje i hotimino formirani tropi bojeni paradoksalnou, i, sa druge strane, metapoetska (ponekad prenaglaena) ravan, svedoe o autoru koji ume da odri ravnoteu izmeu evidentno prihvaenih imperativa poetike kompaktnosti, i esto nezaobilaznih opiranja samog pesnikog teksta takvoj (iziskivanoj) monolitnosti.

78

Meu mlaim pesnicima izdvaja se i Vladimir Stojni (1980), autor knjige pesama Vreme se zavrilo (2008), u kojoj je mogue uoiti jedan od retkih pokuaja, u generaciji, obnove pesnitva koje nije rezervisano pred metafizikom pozadinom kategorija kakvo je, npr. vreme. Vezujemo dane u seanju riba, konstatuje lirski glas, prepliui na srodan nain vremenske planove u mnogim pesmama pomenute zbirke. Ne zadravajui se na jednom morfolokom modelu (od intenzivne smene sintaksiki spregnutih fragmenata, do prenoenja smisaonog teita pesme na poentirajuu zavrnicu, uz pouzdanje u metafiziki domet metafore), Stojni u svojoj prvoj knjizi reprezentuje izraenu poetiku samosvest i nagovetava stalan rast estetskih rezultata. Njegove nove, umetniki zrele, veristiki ustrojene pesme koje se mogu itati u periodici, ukazuju se i kao plod prevoenja ve obraivanih tema (metafizika priroda vremena) u ravan relativizovanja svakog pokuaja potpune rekonstrukcije i interpretacije dogaaja iz prolosti. Uro Kotlaji (1982) je, pak, autor ija je za sada jedina, nevelika zbirka Iris (2008) bazirana na evidentnoj nameri da naslovi zavodljivo sugeriu znaenjski opseg pesama, da bi ve uvoenje naporednih tropa neretko epifanine prirode, izneveravalo oekivanja zadata naslovnim odreenjem i preureivalo ravan reprezentacije (luka, ulica, cirkus) u arhipelag metaforinoopalizacijskih polja (ija pojava, odnosno izostanak, esto vrednosno selektira Kotlajieve pesme). Mekano staklo stopljeno oko ramena prsti od trnja Dugaka crna kika Licem topla kao srna plovi Kocka, nie se beoug zaudnih slika koji tek uslovno, u veini pesama Irisa, ima svoj zavretak. Nezavisno od toga kakva e biti sledea zbirka Uroa Kotlajia, njegov pesniki prvenac svakako svedoi o retkom talentu. Navedeni autori, u meri koja se najee menja od pesme do pesme, uglavnom razlono koriste mogunosti reaktiviranja razliitih oblika neomodernistikih senzibiliteta, preteno ne dozvoljavajui ulazak u zamku anahronog pesnikog govora. Sa tim iskuenjem susree se i Enes Halilovi (1977) u za sada svojoj najzapaenijoj zbirci Listovi na vodi (2007), u kojoj esto posredstvom pastia pesnikog izraza ranijih epoha, uz sporadino ulanavanje anegdotski uoblienih scena, najee svedenim izrazom i intertekstualnim vezama sa antikom, tei poentirajuim zavrnim stihovima koji ukrtaju individualno

79

i kolektivno iskustvo. ini se da je nenametljiva ironija, onda kada se Halilovi odlui za nju, najee zasluna za zadovoljavajue estetske rezultate. Nikola ivanovi (1979), pak, koristei neto iri izbor umetnikih postupaka, sluei se, ne uvek istim uspehom, i vezanim stihom, organizuje perspektivu pesnikog subjekta istrajavanjem u osobenom rezigniranocininom senzibilitetu. Istananija leksika podigla bi estetski nivo esto uspelih pesama njegove do sada najpotpunije zbirke Astapovo (2009), bazirane na kompaktnim alegorijsko-parabolinim osnovama i okrenute prevashodno svakodnevici. U dosluhu sa uticajnim poetikama prethodnih epoha (npr. ekspresionizma) je i poezija Milana Dobriia (1977), autora koji se takoe ne uklanja od tzv. velikih tema (metafizika priroda smrti, prostora, vremena), ali uspelije estetske rezultate postie tek udaljavanjem od uticaja neoekspresionistikih umetnikih postupaka. Na izraeniju nehomogenost ovako izdvojene provizorne skupine autora utiu prevashodno poetike Miloa ivanovia (1976), i Bojana Samsona (1978), budui da se u njima moe, sporadino, prepoznati manir smene pesnikih slika i iskaza koji reflektuje izvestan dug delu generacije pesnika afirmisanih krajem sedamdesetih, i posebno tokom osamdesetih godina, na talasu postmodernih tendencija (Vojislav Despotov, Vladimir Kopicl, Neboja Vasovi). Dok Milo ivanovi u svojoj zbirci Ignore The Nightmare In The Bathroom (2006) uglavnom ostvaruje due, narativizovane pesnike oblike, u kojima je vidljiva vetina nizanja slika ija raznolikost biva prevedena u ouvanje jedne jedinstvene oseajnosti (ivot na drutvenoj margini, usamljenost u egzilu), Bojan Samson tei izrazu koji, najee podran humornim obrtima i dosluhom sa estetikom rok-poezije, opisuje tematsko-motivski krug od samoironinog pristupa sopstvenoj privatnosti do demistifikacije socijalnog i politikog konteksta. Re je, svakako, o dva pesnika ije naredne knjige mogu doneti zanimljive estetske rezultate. Pesnik iji rad vidljivije pokazuje irinu raspona poetskih tendencija meu izdvojenim autorima je Marjan akarevi (1978), delom zbog poetike svoje druge zbirke Paragrad (1999), ali prevashodno zbog pesama koje se mogu itati u periodici, a koje najavljuju spev Sistem. Naime, akarevieva poezija je pozicionirana na anti-metafizikom, anti-lirskom polu mlae pesnike scene. Ve u Paragradu vidljiv je konceptualni okvir koji kategoriju prostora predoava kao polje konstruktivnih

80

inova, u kom ogoljeni relacionizam izmeu objekata, forme njihovog razmetanja, smenjuju svako drugo mogue pripisivanje smisla, znaenja, metafizikog objanjenja. Vrednosni pomak je uoljiv u pesmama oekivanog Sistema, u kom na tragu pomenutih postupaka Paragrada, konceptualna postavka zahvata subordiniranu, hijerarhizovanu metajeziku paradigmu. Za oblikotvornu strategiju koju akarevi primenjuje reprezentativna, je npr. metajezika eksplikacija pojmova bela taka (tei apsolutnom minimumu, aktivno nita), aktivna taka (objavljuje se kao svest take), integralna taka (osmiljava i usebiujedinjuje), apsolutna taka (ponitava potrebu za postojanjem/ svih ostalih taaka u sistemu). Oigledno je da se kao mogua znaenja mogu prepoznati mehanizmi izgradnje metafizikih, ideolokih, ali i poetikih sistema. Novi oblici aktivizma: poezija u telu politike Bitno je dodati i da jedan deo mlade generacije pesnikinja i pesnika (meu kojima su, npr. Dragoslava Barzut, Tamara uki, Ana Seferovi, Bojan Samson) dopunjuje svoj rad na pesnikom tekstu izvoakim aktivnostima, vidljivijim unoenjem svojih pesnikih dela u prostor javnog, kulturnog, drutvenog delovanja i prevrednovanja, posredstvom ina performansa, angaovanom govornom poezijom, aktuelizovanjem stvaralakog akta kao politikog gesta. Poezija Dragane Mladenovi (1977) nastaje upravo kao potvrivanje vanosti aktivacije takvih socijalno i politiki nepomirljivih tendencija u pesnitvu. U jednom od najopsenijih opusa u generaciji (do sada pet samostalnih, i jedna koautorska zbirka), posebnu panju zavredjuju knjige pesama Tvornica (2007) i Omot spisa (2008), bazirane na varijacijama postupaka literarnih intervencija u okvirima odabranih paraliterarnih polazita raznovrsnog porekla, od letopisnih beleaka do dokumentaristikobirokratske faktografije, pri emu autorka pri selekciji takvih prototekstualnih osnova najee posee za diskursima koji su vidljivije podloni upotrebnoj vrednosti od instanci politike moi. Otuda u poetici Dragane Mladenovi postaje uobiajena, esto sarkazmom podrana, upotreba npr. pravnih formi i tome podobne leksike, te se moemo sresti sa zakonom o javnom beleenju pesama (od a do ), po kom:

81

javni belenici pesama uivaju radne prostorije (...) bukvu s prozora ili bar izelicu kronju, i kojima je zakonodavno propisano da od onog to pretekne u tekstu, mogu zamotati u fiek za ui. U njenoj poeziji dolazi, dakle, do neretko (crno)humorne resemantizacije diskurzivnih obrazaca i ogoljavanja mehanizama drutveno-politike kontrole koji usmeravaju proizvodnju znaenja. Ostvarivi u Tvornici (uz dosluh sa postupcima konceptualne estetike) svojevrsnu rekapitulaciju i kritiku ideoloko-socijalnih okvira javnog i privatnog ivota bive SFRJ, u Omotu spisa pesnikinja, ne bez duga (pre idejno nego u ravni postupka) postmodernistikim preispitivanjima i demistifikacijama konstruktivnog lica istorije, bavi se odjekom, interpretacijama, recepcijama marginalizovanih zapisa dogaaja razliitih epoha, problematizujui separativnost, autonomnost samog spisateljskog ina u odnosu na drutveno-politiki kontekst. Senzibilitetom ne tako daleko od pesnitva Dragane Mladenovi, uz znatno izraeniju eksplicitnost stihova, nastaje poezija Dejana anarevia (1975), posebno angaovano-denuncirajueg pristupa nacionalizmu u svojoj drugoj pesnikoj knjizi, 1871. narativnost. patriotizam (2007). esto nekonvencionalno-urbanog govornog idioma i beskompromisno reskih iskaza, autor ostvaruje stihove izraene nepomirljivosti prema patriotsko-ideolokim apoteozama, bez suzdranosti pred bilo kom obliku instituciolizovane moi : dok sa mrtvog kamena isparava nafarbana bleda trobojka i patriotski topla mokraa u dravno hladan vetar i ustavno pustu hladnou pasoa. Na slinom tragu, naelno posmatrano, mada uz nezanemarljive poetike razlike, nastaje i poezija Sinie Tucia (1978),

82

novosadskog pesnika u ijem opusu (do sada tri pesnike knjige) posebno mesto zauzima za sada poslednja, i umetniki najzrelija zbirka Nove domovine (2007). Uglavnom formirajui pesme kontinuiranim narativno-ironijskim deonicama, Tuci se esto bavi pitanjima egzistencije na socijalnoj margini, ustaljenim formama savremenog ivljenja, te konvencionalnim oblicima politikog diskursa: ta nam je potrebno? Tri zaklana oveka, Zaklana noevima na rasklapanje Jednog crnog, jednog utog, jednog belog Da bi upotpunili sliku multikulturalizma. Kao i Sinia Tuci, i Maja Solar (1980) je jedan od zapaenijih autora mlae novosadske pesnike scene. U njenoj za sada jedinoj pesnikoj knjizi Makulalalalatura (2008), ostvaruje se esto (neo)konstruktivistiki, manifestno-feministiki, antilogocentrini koncept oblikovanja pesama, posebno interesantan usled istraivanja mogunosti inkorporiranja teorijskog/ filozofskog diskursa u ve dobro poznate oblike (neo)avangardnog i postmodernog izraza. Pri tome se donekle uzmie pred mogunou da se time postigne samo jo jedna manifestacija dekonstrukcijske literarizacije neknjievnih oblika pisanja, budui da se daje naslutiti tenja da teorijski iskazi zadre dobar deo svoje diskurzivne logike i u pesnikom tekstu. Tome svakako ide u prilog uvoenje prateih fusnota, pri citiranju dela npr. Hegela i Deride. Vidljivo je i da autorka u potpunosti odstupa od svake naznake hajdegerijanskog preplitanja/preklapanja miljenja i pevanja. Osim toga, tekst pesme Maje Solar se (samo)razgrauje kao mogui nosilac maskulino-ideolokih nazora, ali i centralizuje pod uslovom italakog prepoznavanja pesme kao nedvojbeno politiko-angaovanog gesta, uverenja koje je zapravo integrativne snage za sadraje Makulalalalature. Aktivistiko-feministikom usmerenou pesnikog glasa: dobila sam prvu nagradu za sve uloge koje mi nameu polizala sladolede od heteroseksualnih imperativa, poetsko-izvoakim delanjem u okvirima umetniko-angaovanih grupa i programa (Pesnike rupe, LILITiranje), knjievnokritikim tekstovima, te poetiki samosvesnom reaktuelizacijom iskustava ne-

83

oavangardnog pesnitva, rad Maje Solar uestalo podsea na problematinost teza o lakoj razdvojivosti pesnikog od politikog ina. Oigledno je i da ne bi bilo sporno poeziju Maje Solar svrstati u provizornu grupaciju pesnikinja naznaenih na poetku ovog teksta, ali se ini prikladnim izdvajanje u ovom zavrnom delu, budui da se time uputno zatvara krug zaet naznakama feministiko-poetskih tendencija oblici aktivizma na mlaoj pesnikoj sceni esto su tesno povezani sa preispitivanjem rodnih obrazaca. Na kraju, sledi li se slobodna analogija sa stavom da fotografisati znai pridati vanost (Susan Sontag), panoramsko fotografisanje savremene pesnike produkcije najmlae autorske generacije u Srbiji svakako da podrazumeva i sugerisanje rasta relevantnosti pomenuti autora u kontekstu savremene srpske knjievnosti. Osim toga, naznaeni portret je teko odrive kompaktnosti, sainjen od poetika (uglavnom) u otporu prema unificiranosti, esto dinamiziran pojavama novih imena i zadobijanjem (ili gubljenjem) zapaenijeg prostora u aktuelnoj kulturi publikovanjem novih zbirki kojima kritika javnost teko oprata mogue ponavljanje nesigurnosti iz debitantskih radova. Osim toga, portret ovde predoene generacije, u nekom od sledeih navrata, bie verovatno mogu tek uz promenu pozadine, koja bi, u tom sluaju, bila znatno blie centralnoj sceni pesnitva u Srbiji.

84

Mirnes Sokolovi

Poslije kraja: rasprena kulturna memorija i usamljeni glasovi u epohi nove zarobljenosti
Budemo li vie puta egzaltirano pominjali rat kao kulturni dogaaj koji je presudno prethodio stanju kojem danas nazoimo, posluivi devedesetih, poput prave apokalipse ili potopa, poslije kojih u drutvenim i kulturnim okrujima vie nita nije smjelo niti moglo ostati isto onda emo ponajprije razmiljati o tome kako je rat umnogome anticipirao aktuelnu epohu nove praznine i dirigovane oskudnosti, o tome, dakle, kako je rat posluio tek kao banalni uvod u kulturno stanje sustavne proizvodnje odsustava i svekolikog osipanja drutvenih datosti, to danas determinira strukturu osjeanja itavih generacija. No, potrebno se na poetku odmah upitati i unekoliko razjasniti ta je to konkretno to je rat donio kulturnim i drutvenim gibanjima u junoslavenskim okvirima, osim vehementne intervencije u povijesnopoetiki razvoj kulturnih formi poslije koje e, recimo, postmodernizam ostati nepovratno uzdrman, njegova muzealnost i metafikcijski eskapizam trajno osporeni, pred imperativom za dokumentarnom elaboracijom zbilje, koja je jedina mogla dohvatiti i estetizirati svjedoenja stvarnih svjedoka. Sve to e presudno determinirati knjievne anrove, neovangardistiki ih inovirajui strukturama po-etikog angamana autora i fakcije, te e ponovno inaugurirati knjievne kategorije istine, morala i objektivnosti kao relevantne. Jer e se sama stvarnost, kako pie D. Ugrei, otjelotvoriti na sliku i priliku postmodernistike muzealnosti, koja e se posvetiti citiranju totalitarizma.1 Osim, dakle, te vehemencije koju je odaslao u gibanje konkretnih kulturnih ili poetikih normi, rat je postratnoj ili postpotopnoj generaciji namrijeo u nasljedstvo i jo jednu datost:

Dubravka Ugrei. Kultura lai. Fabrika knjiga, Beograd, 2008.

85

2 Josif Brodski. Soba i po. Russika, Beograd, 2008.

ruenjem svakog oblika sintetikog jugoslovenskog kulturnog imaginarija, razdiranjem njegova tkiva koje se provele tri centrifugalne sile, okupljajui osamdesetih i devedesetih nacionalno kulturno pamenje, kulturna se memorija u javnom prostoru sustavno otjelotvoravala na sve oskudniju sliku i priliku, zatvarala se u sve ue okvire, odbijajui sve disidentske elemente iz svoga sve istokrvnijeg tkiva. Te je tako postpotopnoj generaciji, recimo, otkriti na svome jeziku djelo antitotalitaristikih jugoslovenskih autora koji su ostali vjerni po-etikim postulatima i u nacionalistiko doba omasovljenog pojedinca i cvjetanja mase, a da je pri tom literatura ostajala estetski relevantna i inovativna u irim istono/centralnoevropskim okvirima, predstavljalo nevjerovatno otkrie, pravo prosvjetljenje. Moglo bi se rei da je u tom smislu bilo vjerovatnije otkriti srodnog autora u centralno/istonoevropskim knjievnosti, pa onda zaobilazno doi do autora u svom jeziku. No kakogod, nakon rata, mladi autori vrijednu tradiciju nikako nisu mogli naslijediti, oni su je neizostavno svagda morali stei. Jer, itav je jedan svijet, jedan bivi svijet, jedan potonuli svijet, bio preveden u prostor stvarnognestvarnog: dakle, u prostor literature! I otud je razumljivo da jednoj generaciji koja, pri tom, egzistira na ruevinama, u vjeitom stanju kulturnog opustoenja i neizvjesnosti, u kojem je jedino izvjesno da e sutra biti sve gore nego danas, da e sljedeeg jutra sve postojee i utjeno u kulturi ieznuti u dirigovanoj oskudnosti i proizvodnji odsustava, nije nita drugo preostalo nego da se vrate literaturi, odnosno tradiciji koja e pruiti mehanizme utjehe i uzuse analitinosti u rainjavanju nove stvarnosti. Takav povratak literaturi tu nekolicinu mladih autora definitivno je odagnao na marginu, izvan nacionalnog polja kojeg su stvorili centri moi, obnavljajui totalitaristike entitete u drutvu i kulturi koji e skoljavati pojedinca i nakon ratnog egzodusa, kojeg su potonji entiteti prethodno donijeli. Slino kulturno zbivanje povratka literaturi i marginalizacije disidentske strukture primjeuje Josif Brodski u pedesetim godinama u Rusiji, kada je itav narataj, po svojoj etici se oslanjajui na knjievnost, bio prinuen trpjeti represiju i ispasti iz igre.2 U trenutku kada u doba postraa trojni nacionalsistem u BiH, kako vrijeme bude odmicalo, postane sve iskljuiviji, kada definitivno i sasma izvjesno stvori sopstveni kanon sa svetim djelima i reimskim autorima, kada pone drutveni prostor legitimizirati tim kulturnim strategijama, jedna struktura mladih autora/ica, etiki

86

se oslanjajui na disidentsku literaturu, samoizopit e se iz tih matica i poetikih praksi koje diktiraju centri nacionalne moi, stvarajui svojim poetikim imaginarijem i kritinou prosedea u kulturi disidentsku strukturu ili antitotalitaristiku protutezu, koja je u stanju stalnog i ubrzanog konstituisanja. Pripadnitvo takvoj protutezi pjesnika e odagnati u neku vrstu poslanitva, u stanje sumanutog i usamljenog glasnika, koji poput jurodivog govori istinu o stvarnosti metaforinim jezikom, izgledajui sasma groteskno u okvirima nijeme drutvene i kulturne pustoline, koju su suavanjem i getoiziranjem prostora stvorili centri moi. Taj melan kulturnog bezdomlja i izoptenosti izvan kulturnih nacionalmatica, taj melan praznine i samoe, predstavlja dominantu strukture osjeanja nove generacije, ija djela unekoliko donosi ovaj izbor. Naslijedivi kategorije angamana i kritinosti iz antiratnog pisma, ali i cijelog dvadesetovjekovnog centralno/istonoevropsko antitotalitaristikog imaginarija, pod pritiskom nove stvarnosti, izbjegli su postkomunistiki refleks gaenja prema stvarnosti, koji je karakteristian za postsocrealistike istonoevropske knjievnosti,3 primjenjujui prosedee kulturne i drutvene analitinosti u rainjavanju tranzicijske postjugoslovenske svakodnevnice, koja je figurirana sveopom traumom i neupokojenim totalitaristikim himerama. Pjevati kritino o novim idolima i dogmama iz neposrednog postratnog viktimizacijskog konteksta, iz konteksta ratne traume koja se sustavno instrumentalizira, znai vratiti se pisanju iz unutranje pobude, pisanju kao izopenikom poslu, znai otkriti se kao sumanuti glasnik u konstatovanju drutvenog stanja, o emu se sustavno uti, to se kanjava. Upravo takvom gestom otkriva nam se poezija Almira Kolara, koja herbertovski semantiki prozirno prati kroniku naeg postpotopnog sunovrata, to je osovina oko koje Kolar varira pregrt intertekstualnih aluzija i autentino skovanih figura posveenih dohvatanju zbilje, koja je determinirana autsajderstvom i monitvom. Upravo je, dakle, Kolar autor uspjele kovanice o postpotopnom krajobrazu postraa, koji je dinamiziran stalnom tendencijom sveopeg sunovrata koji posvuda ostavlja svoje tragove. U pjesmi u kojoj zasniva svoju postpotopnu poetiku, iz recentne postratne perspektive, u prvu zimu nakon potopa, pjesniki subjekt dovodi u fokus slijepog maestra mrtvog puka koji kroi ka trijumfalnoj kapiji sunovrata, pomiljajui na definitivnu protustavljenost prijesto-

3 Endru Baruh Vahtel. Knjievnost Istone Evrope u doba postkomunizma. Stubovi kulture, Beograd, 2006.

87

lja kraljeva i (ironino) prijestolja prosjaka: u konanici, redanje slika postpotopnog pejzaa izazvat e jedino strepnju to tinja pred rebrom pjesnikog subjekta. Nita manje autentina i efektna nije ni metafora tamnice, kojom Kolar u istoimenoj pjesmi oznaava drutvo u pitanju je tamnica, dakle, koja je autsajderskom pjesnikom subjektu jedina preostala na posljednjoj podjeli darova, tamnica kojom figuriraju misionari iz daleke zemlje Boije, koja ima geto, prinev dom, grobove s pogledom na trona zdanja naslijea tamnica koja izopeni subjekt odagnava u no, kada se jedino usuuje prezirno koraati njenom granicom, braniti se ironijom. Upravo se no u Kolarevoj poeziji otkriva kao presudna u profiliranju subjekta njegove poezije: u toku noi u pjesmi No, ljudi i psi e biti i ustanovljena njegova prava vrijednost poete, blagodarei injenici da e biti promaknut iz nonog uvara, a takvo postajanje poetom e se oznaiti kao sasvim primjereno roenju novog poretka. Figura nonog uvara u Kolarevoj poeziji presudna je u zasnivanju svojevrsnog autsajderstva njegove pozicije: odatle proizlazi i kritinost u poluironinoj prijetnji novom poretku u pjesmi Susreti, u kojoj pjesniki subjekt u osvit dana, izmuen nesanicom razmilja o prvom udarcu, dok u lijevoj ruci nosi pregrt novih stranica, a u desnoj skrivenu stranu pera otricu. Takva prijetnja u ironinim i aluzivnim poetskim variranjima u pjesmi etiri rijei bit e demonstrirana u vidu kulturne i drutvene analitinosti, kojom e se oznaiti nekoliko temeljnih ideologema proizvedenih u bonjakoj kulturi u zadnju deceniju i pol: Kolar e oznaiti stanje produenog rata koji se realizira u inoviranoj i svejednakoj odanosti dogmi, koji legitimizira uspon birokratije, koji instrumentalizira traumu (nekrologija zalazi u usmenu literaturu), koji tek sada rauna na ranjenike, slanjem telegrama o slavi i smrti, spaljivanjem preostalih rukopisa. Priu o znakovlju i slavi, o historiji i pravdi, Kolar e izvesti u iri junoslavenski kontekst u pjesmi Prolog, koja amblematski iz postratne pozicije govori o Drugom (bezbonika braa), koji takoer snivaju iste ideologeme, a takva dvostruka odanost historiji, slavi i pravdi u konanici bit e oznaena u proroanskom zakljuku pjesnikog subjekta: Znam da smo vjeno razdvojeni ostajemo vjerni svojim stranama oekuju trijumf il sunovrat krajnji. Kao protuteu viktimizaciji i manipuliranju mrtvim, Kolar e u Nekrologu ocu ispjevati elegiju o smrti pojedinca, koja une-

88

koliko zadobija i univerzalistike konotacije, dozirano uzdiui tugu nad pojedinanim sluajem do lamenta nad smru itavog mentaliteta ili strukture osjeanja, to je znakovita i univerzalna emocija u traumatinom kontekstu u kojem pjesma nastaje, koji je obiljeen konkretnim drutvenim sveprisustvom smrti i prijevremenim umiranjima jedne generacije. Letarginost jeste sentiment koji e se realizirati i u pjesmi Requiem za Kijevskog, koja je konano pobrojala sve preokupacije Kolareve poezije, ocrtavajui beznadenost izopenog pjesnikog subjekta u drami koju mu prireuje drutvo i epoha kojoj nazoi; borba s tim datostima, koja je u pojedinim pjesmama demonstrirana u formi prijetnji i konanog obrauna, ovdje je konano stiana u sentimentalnom mirenju s nepromjenjivou svijeta i pristanku na sopstveni nitavan status i izopenitvo. Ako je kontekst i epoha koji provociraju poeziju kod Kolara ponekad i izazivao avangardistiki poriv za konanim razraunom, u poeziji Dinka Krehe totalitaristiki kontekst se svejednako oituje u sveprisutnim kantilenskim stihovima beznadenosti i letarginom konstatovanju stanja. Potonja datost se nagovjetava u metatekstualnoj pjesmi Dok pie, u kojoj je temeljni zadatak zaodjenuti natrulu stvarnost u jezik, a sam pjesnik je prispodobljen kupau leeva to navlai sako/ preko pomodrjelih udova mrtvaca. Minimalistika i marginalizirana pozicija pjesnikog subjekta otkriva se i u stihovima iz pjesme Radosti introspekcije, u kojima se pjesniki subjekt samoobznanjuje kao arhivar nepopustljivih tuga i kroniar siunih ljubavi u doba velikih ideologija neoliberalnog kapitalizma i religijskog fundamentalizma: u vremenu kad kri i polumjesec briu i posljednju granicu intime premreeni na jumbo plakatu. Intimistiki prostor Kreho melankolino konstituira kao protuteu i distancu pred krvavim historijskim zbivanjima: volio si sjediti tamo tih pedesetak kvadrata bili su uporite os oko koje je klizio vrtuljak godinjig doba... napolju su buktili ratovi, krv je liptala na horizontu listao si uase zgusnute u papir dnevnih novina (Sjeanje na Cafe Spirit). Takvom poetikom kombinatorikom Kreho reafirmira ili pronosi postmodernistiku kategoriju pojedinevog intimnog

89

imaginarija unutar konteksta koji je dinamiziran razularenim kolektivistikim silama i metapriama. Sljedea ravan u poetici Krehine poezije odnosi se na jezik Kreho barata jezikom koji se osipa zajedno sa izvanjskom stvarnou, rukovodi mrtvom rijeju koja se najednom ispraznila od ideoloke vjere koja ju je osmiljavala. Stoga je, kako eksplicira u pjesmi Na granici milenija, postalo nemogue da igra jezika zasjeni tragediju svijeta, blagodarei injenici da su oznaitelji nepovratno ostali u diskrepanciji u odnosu na oznaena, da je u postraumatinom kontekstu jezik potroen a znaenja deformirana, te bi stoga svaki pokuaj jezine igre zavrio u groteski. Ta diskreditiranost jezika, ta diskrepancija oznaitelja i oznaenih, koja predupreuje svaku mogunost valjanog razumijevanja, sugestivno je varirana i u poeziji Dane Komljena. Disonanca u jeziku naglaava se ve u kljunoj figuri zbirke koja e zavriti i u naslovu, u metafori ubica zeeva, kada se u pjesmi Ja i matej i adisa kraj stare hidroelektrane dvije godine nakon mature, nakon egzaltiranog upodobljenja ivota u toj metafori, taj trop relativizira i ironizira konstatacijom kako neto nije kao neto drugo, nije ak ni sada. Komljenova poezija gotovo ni u jednom trenutku ne problematizira postutopijski i posttraumatini svijet izravno, metonimijski, nego je u figurama i refrenima koje varira mogue raspoznati relikte traumatinog ideolokog svjetonazora koji je nepovratno uzdrmao jezik. U razdrtosti jezika, u minimalizmu i oskudnosti registra, u nemogunosti valjanog sporazumijevanja, upisana je kakofonija i praznina postapokaliptikog svijeta, kojemu je odavno odzvonilo, iji su oznaitelji posveeni tek banalnoj igri u kovitlacu besmisla. Komljen u svojim poemama varira potpuno potroeni jezik (koji mu je jedini preostao!) nastojei ga reanimirati u razvedenoj orkestraciji i kombinaciji sa citatima svaki pokuaj stvarnosti da potroeni jezik ponovno upodobi u tijelo ideologijskoga diskursa, u Komljenovom poetskom ostvarenju biva prokazano i izmetnuto u banalnost. U Komljenovoj poeziji trauma je individualizirana i parabolizirana, budui da se oituje u svojevrsnoj psihopatologiji poetskog zbivanja i subjekata tako je u poemi Vi ne znate kako je moj otac tukao, subjektovom iskazu koji govori raspadajuim jezikom, potresenim i razbacanim fonostilemama te razlomljenim stihovima o porodinoj traumi, jukstaponiran citat iz Celanove pjesme Fuga smrti; ovakva poetska gesta znakovita je

90

u irem itanju Komljenova prosedea: jer montairajui dva iskaza jedan pored drugog, Komljen aludira na istovjetnost strukture porodine i historijske traume, dajui klju za itanje sveprisustva psihopatologije u svojoj poeziji. Jamano je da je ta psihopatogija umnogome anticipirana traumatinou i postapokaliptinou konteksta koji ju je iznjedrio. Takvo ta najoitije je eksplicirano u razvedenoj poemi Sedamnaest pilula u kojoj biva uoblien tok svijesti subjekta, koji psihoanalitiki dohvaa korijene svih svojih trauma u tom anticipacijskom kolopletu znatan je udio drutvene ili tranzicijske svakodnevnice, to se jasno eksplicira na nekoliko mjesta. Jezik je u ovoj poemi neto slabije potresen, fonostileme zauzimaju svoje klasine pozicije, stih je cjelovit, posveen zasnivanju metoniminih refrena koji traumatinu i banaliziranu stvarnost iscrpljuju i izmeu u grotesku. Poema ponovno zavrava u nemogunosti priopavanja usljed potpune diskrepancije oznaitelja i oznaenih u razdrtom i iaenom jeziku: pjesniki subjekt u konanici svoga iskaza pokuava dohvatiti cjelovitost svoga nutarnjeg svijeta, svoje ekspresije, eznui za neim iz djetinjstva (iako to neto ni u jednom trenutku ne pokuava imenovati, nego ga svagda oznaava neodreenim zamjenicama), to je bilo autentino, blisko, to bi bilo istinito, to bi djelovalo detraumatizacijski to jest bilo lieno muenja i boli no u presudnom momentu, to neto biva nepovratno zaboravljeno, i tuga pjesnikog subjekta biva determinirana na taj nain. Komljenova poezija, za razliku od Kolareve i Krehine koje su herbertovski semantiki prozirne, sveproeta je celanovskim refrenima, psihologizacijskim i traumatinim aluzijama te citatima. Psihopatologija kao kulturni relikt traumatinog drutvenog konteksta otkriva nam se i u prozi Lejle Kalamuji: nekoliko pria je ispripovijedano upravo iz te perspektive i dovedena je u fokus upravo psihopatoloka individua; pria Poljubac pauka (koju donosimo u izboru) ija je narativna organizacija okvirna, takoer se odvija u istom ambijentu, pria poinje pogledom naratorice na mladia kojeg uvode u umobolnicu. No takav poetni prizor kasnije biva iznevjeren, kasnije se otkriva kao iznevjerenje italakog oekivanja, jer se dolazak mladia-homoseksualca u umobolnicu u konanoj autoricinoj aspektualizaciji otkriva kao ironian. Sukob u ovoj Kalamujikinoj prii, tua meu sarajevskim jalijaem ivom i homoseksulacima Borisom i Saom, dakako da ima ire kulturne reperkusije: otkriva nam

91

patrocentrini kod kao neizostavan dio ili dominantu kulturnog sistema sarajevskog pojedinca, koji je neizostavno netolerantan prema drugosti; dakle, kritika otrica u ovoj Kalamujikinoj prii nije usmjerena na neki apstraktni patrocentrini kulturni princip, nego pria rainjava konkretni (sarajevski) milje s jasnom hronotopskom konkretiziranou. U razobliavanje mukocentrine i patrocentrine kulture s podjednakom dozom ara ula je i Delila Repuh: u pitanju je feministiki artikulirana poezija koja se prikljuuje na poetiku konstantu novije bh. enske poezije. Odsjeci stvarnosti koji amblematski potkrepljuju kulturnu datost marginaliziranosti ena, skoljenih uzusima patrocentrine kulture, sainjavaju poetske slike koje bivaju poantirane u finalnim stihovima, ime se djeluje efektno na recipijenta. Institucija braka u okvirima mukocentrine kulture, koja je dodatno snabdjevena proizvodnjom seksistikog i kiastog turbofolka, u pjesmi Savreni brak otkriva se kao vjeita tamnica koja e sprijeiti enu u seksualnom i svakom drugom ivotnom ostvarenju, u objektivaciji unutar ivotne radosti, u realizaciji njene linosti i samoostvarenju uopte. Kulturna analitinost ove poezije jo je bjelodanija u pjesmi Na plai u Ulcinju u kojoj pjesnikinja ironizira rigidne religijske zahtjeve i uzuse koji ponovno skoljavaju enu, proklamirajui u posljednjim stihovima slobodu i decentriranje identiteta, kojeg nacionalne elite nastoje anahronizirati. Anticipacijski nukleus feministike osvijetenosti i borbenosti u postratnoj enskoj poeziji treba potraiti u ratnoj poremeenosti i naruenosti enskog principa, u razularenosti sila mukocentrine kulture koja e i proizvesti najvee rtve rata a to su ene: upravo takvu sugestiju nam alje prisustvo eleginih pjesama svjedoenja o ratnom stradavanju iz enske perspektive u konanoj poetikoj konstelaciji poezije Delile Repuh. U tom smislu vana je pjesma Majinstvo koja potresno kontekstualizira ekshumiranja nastradalih iz majinske perspektive. Posttraumatinim kontekstom koji pospjeuje razvoj novih totalitaristikih entiteta u obzorima nove epohe, nanovo zarobljavajui pojedinca, nita manje u svojim stihovima nisu opsjednuti ni Edin Salinovi i Harun Dinarevi. Dok je takvo formiranje nove totalitaristike stvarnosti kod Kolara bilo razobliavano itavim mehanizmom aluzija i simbola, kod Krehe protustavljanjem intimistikog svijeta, kod Komljena izmetanjem potroenog jezika ideologija u grotesku i ozna-

92

avanjem sveprisustva traume, ili enskom osudom u poeziji Delile Repuh, Salinovi i Dinarevi te totalitaristike entitete i njihovu simboliku usvajaju, satirino ih forsiraju i podraavaju nastojei njihova znaenja iscrpiti, njihov jezik izmetnuti u besmisao. Tim ironinim prisvajanjem nacional-kulture koja se definitivno konstituisala, autori nastoje njene amblematske figure travestijom dekonstruirati i oduzeti im jedinstvenost i autentinost. Nacionalne simbole i subjekte od presudne vanosti za kolektiv autori tretiraju u preoblikovanim formama pop kulture i u formama svetih djela u nacionalnom kanonu. Tim niskim i karnevalizacijskim modusom u evociranju visoke knjievnosti, persifilira se i profanizacija i instrumentalizacija u interpretaciji tih djela koju provode teoretiari posveeni zasnivanju nacionalnih poetikih kontinuiteta. Takoer, sveoptim koritenjem potroenih i koritenih formi, neoavangardistiki se osporava i esencijalistika predstava o individualnom stvaralakom procesu, koji je jedan od etiri principa europske modernistike umjetnosti. Takve poetske strategije prikljuuju se na povijesnopoetiku tendenciju u irim kontekstima: tradicija je to feralovskih i betonovskih pjesmarica, ali i soc-arta koji se u doba dekadencije sovjetske kulture na slian nain igra socrealistikim ideologemama. Stoga, za cjelokupnu praksu persifiliranja i iscrpljivanja znaenja nacional-simbola predlaemo naziv nacional ili nac-arta. Nac-art je politian i gotovo dnevnopolitiki angaovan; soc-art je, sve strmoglavijim padom sovjetske ideologije, bivao sve manje politian a sve vie postmodernistiki muzealan, i ovo je prilika da se u istonoevropskim okvirima nakon dezintegracije postmodernizma iskoristi dekonstruktivna mo soc-artovskih struktura koje nisu do kraja iskoritene, to bi poslije kraja pruilo doprinos u zasnivanju povijesnopoetike formacije koja e iskoristiti svoje pravo na politinost, objektivnost i istinu. No, nac-art je preuzeo afinitet soc-arta ka zasnivanju itave subkulture s sopstvenim zakonima, publikom, semiotikom, skandaloznim ritualima underground dogaaja, debatama... Upravo uspostavljanje takve underground scene koja e umaknuti zapadnoevropskoj instrumentalizaciji avangarde prevedene u kiasti reklamni trik, moda bi trebao biti sljedei korak u ubrzanoj konstituciji antinacionalistikih protuteza koje nastoje odgovoriti na izazove epohe, koja je sadrana u monocentrinom zasnivanju trojnih nacionalnih geta i sve ozbiljnijem pri-

93

4 arko Pai. Zemljovidi za lutalice: nomadizam i kaos kraja povijesti. Sarajevske sveske br. 23-24, Mediacentar, Sarajevo, 2009.

tisku na intelektulace i pisce, koji hoe zadrati svoje pozicije nepripadnitva i autonomnosti. No, ostaje pitanje da li je kultura toliko zrela da bi napravila takav znatan povijesnopoetiki i uopte epistemoloki prevrat. Bh. kultura se danas sve vie otjelotvorava na sliku i priliku antitotalitaristike tradicije: miloevski shvaena druga ili istona Evropa moda nigdje nije prisutnija nego danas i ovdje. No, pitanje je da li e to variranje antitotalitaristikih i disidentskih formi u kulturi (to se otkriva kao moralni imperativ), itavu poetiku i kulturnu praksu uguiti u anahronizmima, cijelu kulturu ostaviti ukotvljenu u dvadeseti vijek koji je zaokupljen apatridstvom, izoptenitvom i prognanitvom, dok bi dvadeset i prvi vijek trebao biti doba slobodnih migracija i nomadizma,4 za ijim uinkom i blagorodnim utjecajem na forme mladi bh. autori mogu samo eznuti. Ili e konstantno stanje patnje i haotinost povijesti i drutvenog stanja, razvoju kulturnih i drutvenih formi ubrizgati miloevski shvaen istonoevropski eliksir mladosti, koji e anticipirati revoluciju u tim formama, to e biti relevantno i presudno u irim evropskim gibanjima kulture i drutva. Ta dva ishoda aktuelnog kulturnog i drutvenog stanja nameu se kao jedina mogua. Ostaje da se vidi koji e od njih prevladati svojim obistinjenjem.

94

Branislav Obluar

Nulte, dobra pjesnika berba

(Osvrt na pjesnitvo mlae generacije u Hrvatskoj)

Unato oekivano nepovoljnim drutvenim i trinim uvjetima, moglo bi se ipak ustvrditi da su nulte bile dobre godine za poeziju u Hrvatskoj, barem onu koju su pisale autorice i autori mlaih generacija. Desetljee je za nama, i retrospektivni pogled ima to obuhvatiti. Nakon tmurnih i poetiki oskudnih devedesetih, nulte su na samom svom poetku iznjedrile neto drugaije: nastupio je val stvarnosne poezije, komunikativne i itane, na ijem je elu danas ve kultna knjiga Tatjane Gromae Neto nije u redu?, uz iji bok stoje knjige autora kao to su Kreimir Pintari, Drago Glamuzina, Vlado Buli i drugi. Poezija je u takvim poetikama izmaknula u prethodnom desetljeu ve prilino iscrpljenom iskustvu jezinog pjesnitva koje je dominiralo jo 80-ih, a koje je na stranicama asopisa Quorum bilo obiljeeno intermedijalnou i popularnom kulturom kao znakovima novoga doba. Upravo te su sastavnice, kao i

95

ve tada dominantan kolokvijalan govor pjesnitva, proet jezikom ulice, oznake koje e u veoj ili manjoj mjeri preuzimati mlai narataji, kako oni 90-ih, tako i oni nultih. Dok su desetljetni ritmovi suvremenog hrvatskog pjesnitva od 50-ih godina prolog stoljea obino sagledavani preko asopisnih arita uz koje se onda obino vezala i odreena generacija, nulte godine, kao i prethodno desetljee, naruavaju i mijenjaju takvu koncepciju. Premda je problem asopisa, njihovog knjievnog i drutvenog utjecaja nedvojbeno evidentan, pa je on postao i problemom kulturne politike, ne moe se nipoto govoriti o zamiranju asopisne scene. Godine 2005. poeo je u polugodinjem ritmu izlaziti asopis Poezija, namijenjen iskljuivo pjesnitvu i uz njega vezanom kontekstu, a svoj je ritam obnovio i Quorum, s pomlaenom redakcijom, u kojem je poezija i dalje obavezno mjesto. Valja spomenuti i asopis Tema, rijeki Re te dvotjednike Zarez i Vijenac. Ne smije se zaboraviti ni internet kao novi prostor na kojemu u nultima zaivljuje i knjievnost, u obliku knjievnih blogova ili rijetkih elektronikih asopisa, ija mogunost naalost jo uvijek nije dovoljno prepoznata ni iskoritena, pogotovo uzme li se za usporedbu svjetski, npr. ameriki kontekst. Za veinu je ovdje spomenutih asopisa karakteristino da ih ureuju i u njima zajedno objavljuju kako autori najmlae, tako i oni srednje ili starije generacije, to se moe iitati i kao poetiki indikator: razliite poetike manje-vie nekonfliktno supostoje, a najmlae generacije piu neoptereene tradicijom nema velikih imena i velikih opusa koje treba osporiti ili se s njima nadmetati. Individualnost, samosvijest, jak lirski subjekt, inzistiranje na razlici i poetikom pluralizmu, kao i poznavanje konteksta u kom se pie kategorije su kojima se najbolje moe oznaiti stanje mlae hrvatske pjesnike scene. Uz ve spomenuta pjesnika imena, kada o nultima govorimo, ne smiju se izostaviti ni druge pjesnikinje i pjesnici koji su ih svojim nastupom obiljeili: Dorta Jagi, Slaan Lipovec, Saka Rojc, Olja Savievi Ivanevi, Hrvoje Juri, Antonija Novakovi, Franjo Nagulov i drugi, a od kritiarskih imena koja pjesniku produkciju prate treba istaknuti Dariju ili. Kao tri najznaajnija imena mlae generacije, koja bi mogla ilustrirati navedene opaske, kao i poetike preobrazbe, izdvajam Anu Brnardi, Marka Pogaara i Mariju Andrijaevi, autore roene 80-ih, koji su svoje prve ili najvanije knjige objavili od sredine nultih naovamo. Ana Brnardi svoj je pje-

96

sniki prvijenac Pisaljka nekog mudraca objavila jo 1997, s nepunih 18 godina osvojivi nagradu Goran za mlade pjesnike. U njemu je svoj pjesniki izriaj dovezala na poetiku iskustva jezika ili semantikog konkretizma, prije svega na prakse 80ih, ispitujui mogunosti jezika i teksta, polaui panju na zvunost i tjelesnost rijei, na neobine, esto neuhvatljive asocijativne spojeve. Fragmentarnost i semantika otvorenost glavne su karakteristike njezinih tekstova, koje se oituju i u njezinoj drugoj knjizi, Valceru zmija (2005), gdje se pojavljuju u novom kontekstu: ovdje je ispitivanje granica jezika ustupilo mjesto tvorbi osebujnog pjesnikoga svijeta, ija su znaenja izmiua, ali je njegova atmosfera gotovo opipljiva onirinost, fantastika, bajkovitost samo su neke kategorije mogueg opisa. Svojom najnovijom knjigom, Postanak ptica (2009), uinila je stanoviti odmak od ovakvog naina pisanja: njezine nove pjesme narativnije su, a ta je osobina donekle ublaila i fragmentarnost tekstova, okupljajui ih oko manje-vie prepoznatljive semantike osi i inei ih komunikativnijima. Pjesnikinja se kao i u ranijim knjigama, i ovdje oslanja na prirodu kao glavni inventar pjesnikih slika i motiva, neizostavne su i reference na pisanje, vieno kao tajanstveni obred sretnog ovjeka, a novina su jasne, premda vrlo poetizirane reference na stvarnost, ponajprije na amerike, potom i rumunjske toponime. Postanak ptica tako, ako se zauzme stanoviti odmak, moe posluiti i kao prizma preko koje se uz mijene pjesnikinjine poetike mogu oitati i poetike tendencije pjesnike scene: iskustvo jezika pokazuje se kao neizbrisivo zalee pisanja, no ono kroz sebe proputa i novija iskustva, itljiva u stvarnosnom, komunikativnijem pjesnitvu. Knjiga Ane Brnardi najbolje svjedoi da ova iskustva ne posjeduju nuno suprotan predznak, to im se u kritici esto eli pridati, ve dokazuju da njihovi susreti itekako mogu biti plodotvorni i zanimljivi. Marko Pogaar najglasovitiji je i jedan od najproduktivnijih autora mlae generacije: u svega etiri godine napisao je knjige koje se ve sada mogu smatrati nezaobilaznima kada se govori o pjesnitvu nultih. Pogaareva se poetika takoer oslanja na poetike 80-ih (rije je o najinventivnijem preispisivanju onodobnih pjesnikih praksi), kao i na poetike amerikih pjesnika, Johna Ashberyja ili Franka OHare, a ne treba zaboraviti ni u Hrvatskoj nekad vrlo utjecajnog Tomaa alamuna. U svojoj prvoj, nagraenoj knjizi, Pijavice nad Santa Cruzom (2006), Pogaar se poigrava globalnim zemljopisnim, politikim i kul-

97

turalnim toposima, pri emu je osobito zainteresiran za popularnu glazbu i njezinu ikonografiju, koja see od Elvisa do Courtney Love. Pjesme su pisane relativno kratkim stihovima, leernim, razgovornim stilom, bogatim zaudnim i duhovitim asocijacijama/slikama te pokojom psovkom. Poslanice obinim ljudima (2007) donose ujednaeniji i ritmiki sloeniji iskaz. U kritici se najee upuivalo na politike teme koje su dovitljivo i nepretenciozno pozicionirane u gipkom pjesnikom tekstu faizam, revolucija i kranstvo, preko kojih se Pogaar iz pjesnikog kuta pribliio ivim raspravama na politiko-teorijskoj sceni, a njima je zapravo najdosljednije osvijetlio ba poetika pitanja. Ako su faizam i kanonizirano kranstvo analogija za izostanak skrivenog, za totalnu transparenciju, tada se u njegovim pjesmama moe itati zagovaranje znaenjski nesvodivog pjesnikog jezika, to je u njegovom sluaju oprimjereno ponajprije fluidnom arhitekturom pjesme, komunikativnom, ali nikada dokraja uhvatljivom u raster konanog smisla. U njegovoj najnovijoj knjizi Predmeti (2009) mo je Pogaareve jezine imaginacije odvedena jo dalje: ako bismo pjesme doista vidjeli kao predmete (premda ne u konkretistikom smislu), tada oni u Pogaara funkcioniraju poput spuvi, koje upijaju i supostavljaju sasvim heterogene elemente, koji u pjesmama na koncu ipak stjeu iznenaujuu kompatibilnost, ponajprije zahvaljujui nadasve zavodljivom, sve sloenijem ritmu, njegovom sada ve prepoznatljivom adutu. Svojom je zasad jedinom knjigom Davide, svata su mi radili (2007) Marija Andrijaevi obnovila mo ispovjednog iskaza kritiarka Darija ili istaknula je kako je rije o radikalnoj ispovjednosti koja je izbjegla poznatim zamkama koje se obino veu uz konfesionalnost. Nimalo sluajno, njezina knjiga otpoinje stihom: priaj mi o sebi, kae, i upravo ovaj poziv na pripovijedanje o vlastitom ja ini uporite pisanja ove pjesnikinje. Pisanje je mjesto na kojem e njezina protagonistkinja svoj identitet uvijek iznova dovoditi u pitanje, tragati za njim ili ga nastojati potvrivati on nikada nee biti fiksna, dovrena kategorija, jer je prije svega rezultat dijaloga, najprije junakinje sa samom sobom, a potom i s drugima prijateljima, onima u koje je zaljubljena i s lanovima obitelji. Ljubavni dijalozi i monolozi te refleksije o obiteljskoj traumi, gubitku oca, ine tematsku potku njezinih pjesama, iji je govor bujan, bogat digresijama, kolokvijalan, gotovo privatan, i redovito vieglasan. Obiljeava ga i poviena emotivnost, karakteristi-

98

na za ispovjednu liriku, koja je ovdje zainjena (auto)ironijom, to pjesme rastereuje od banalne patetike (pisanje je nazvano patetikometrom), koja ipak nije viena kao prijetnja. Pjesnikinjini se tekstovi hrabro poigravaju kliejima ljubavnoga govora, pokazujui kako iza fraza postoji zalog stvarnog: tijelo, oiljci, bol, pa je kombinacija neposrednosti, ogoljenosti i ironije vrlo efektna, to se najbolje oituje u pjesmama o ocu. Knjiga Marije Andrijaevi, nagraena Goranom za mlade pjesnike pokazala je sasvim nove mogunosti pisanja, izmiui svim manje ili vie prepoznatljivim poetikama.

99

MANUFAKTURA
Vlado Buli Maa Kolanovi Stela Jelini Robert Meurean Tomo Ravbar Mirt Komel Slobodan Bubnjevi Ana Vukovi Enes Halilovi Gzim Aljiu Lejla Kalamuji Aneta Popova Vladimir Martinovski Ana Brnardi Marko Pogaar Marija Andrijaevi Glorjana Veber Katra Kozak Jure Vuga Dijana Matkovi Petar Matovi Uro Kotlaji Natalija Markovi Tamara uki

Dragana Mladenovi Vladimir Stojni Zvonko Taneski Silvana Jovanova Aneta Vasileva Marjan Tesevski Boidar Zimski Filip Kletnikov Sanja Matkovi Dragana Tripokovi Duan urii Arben Idrizi Bljerina Rogova Dinko Kreho Almir Kolar Delila Repuh Dane Komljen Edin Salinovi Hajrudin Dinarevi Marko Ragu Mitja ander Igor Grdina Mihajlo Panti

Vlado Buli

Putovanje u srce hrvatskog sna

Epilog
Kad god ujem Thompsona, sjetim se tog putovanja. Sjetim se Vesne i reenice: Ae budi normalan baren dok si sa mnom, molin te. A nekad pomislim da bi cijela ta pria mogla i upaliti. Mogao bih jedne od ovih subota, moda ak i ove, dobiti mail: Bez obzira na sve, za godinu dana sam gore. Nemoj do tada puknuti od svih tih tvojih sranja. Trebat e mi. Vesna PS Pirsala sam jezik.

Mogao bih jedne subote, moda ak i ove, kad me Joke bude pitao Koliko u ti botuna naruit za veeras?, rei Nijednog. Da, moglo bi se sve to ostvariti. Na prvi pogled, ne ini se uope da bi netko mogao poginuti zbog toga. Otvaram vrata. U stan ulazi Joke. Sjeda na fotelju, vadi dim i rola. Joke to radi paljivo. Doivljava rolanje kao Japanci spremanje aja. Rola duge i tanke. Nikad krae od petnaest centimetara i nikad deblje od malog prsta pri vrhu. Gledam kako ga zavrava i pali. ta ti je s oima? pita. Nisi valjda vaknija onog od sino? Pa tek je tri popodne, jebote. Dodao mi je doint. I, koliko e botuna za veeras? Sjedio je na fotelji i ekao odgovor.

102

I. Konobar! Ima li Ivana od Thompsona?! viknuo je tip krvavih oiju i ispucalih kapilara s druge strane anka. itanje novina i ekanje kraja jutarnje smjene prekinu ti samo tipovi friknuli od rata. Ovaj mi je bio prvi. Radio sam jedva tjedan dana. Pogledao sam drugog konobara. Ovaj je samo kimnuo glavom. Mate konobari ve devet godina i zna to treba raditi u takvim situacijama napraviti sve to ti kau. Inae e napraviti neko sranje, a policija e, ako i doe, biti na njihovoj strani. Thompson je poeo. ija li je livada? ija li je trava? ija li je divojka rumena i plava? Tip se zagledao u nigdje. Onda proao rukom kroz kosu, nalaktio se na ank i objema rukama se uhvatio za glavu. Mate je nezainteresirano itao novine. Thompson je doao do refrena. Moj Ivane, pobratime mio, jesi l` skoro na Kupresu bio? Je l` Kupreko polje uzorano, je l` na njemu ito posijano? Tip je podigao glavu. Daj devet konjaka! Mate je podigao pogled s novina, odmjerio tipa i opet mi kimnuo. Uzeo sam au, stavio u nju dvije kocke leda i poeo je vrtiti. To je bila procedura. U konjak ne stavlja led nego samo rashladi au. Mate me uio poslu, a kad je konobarenje u pitanju, ovjek je bio perfekcionist. Tip me pogledao jebaki opasno. Koji kurac radi?! Pa... rashlaujem au. Ma ta me zajebava! Daj, boga ti, devet aa i natoi konjak! Stavio sam na ank devet aa i natoio. Pij! okrenuo se prema Mati. I ti isto! I pusti mi Ivana jo jedan put!

103

Ispijali smo konjake. Tip je poeo. I ja se zovem Ivan. Ja sam iz Posuja. Nije se obraao ni meni ni Mati. Govorio je, valjda, samo zato da ga se uje. Mate se trznuo. Brat mi se tako zva rekao je. Ovaj nije reagirao. Devet prijatelja mi je poginilo na Kupresu. Svaki ovi konjak je za jednoga. Strusio je konjak. Mate ga je gledao u oi. I moj brat. Tip se trznuo. Di? U junoj Hercegovini, ali mu se pie Dubrovnik gledao je tipu u oi i sloio facu od koje bi se svatko normalan usrao. Tip se zbunio, proao opet rukom kroz kosu i samo rekao: Naplati! Zajeba san ga samo za dvadeset kuna. rekao je Mate kad se tip izgubio. Da je poginija s njima, to bi bilo knap. Ovako nan je platija duvan nasmijao se. Nisi mi reka da ti je brat poginija. Nije u Hercegovini nego u Oluji, ali pun mi kurac ovakvi tipova, a mo i` sjebat samo kad in opizdi kontru. Onda ne znaju ta bi rekli, a nee ti radit sranje jer ste, ka, u istin govnin. Tako ti se to radi, moj Novinar. Mate je bio OK tip. Nismo imali skoro nita zajedniko, ali smo se nekako odmah skopali. Radi ve devet godina kao konobar i nitko mu ne moe prodat priu niti se on trudi da je kome proda. Jednostavno pije s tobom, ne postavlja puno pitanja i brije na seks. Tako mi se, barem, inilo nakon ovih sedam dana. Zvao me Novinar. Zbog Puione. Od nje nisam odustao. Sve ostalo, ugasilo se nekako samo od sebe. ivot u metropoli mi je lagano odlazio u kurac. Od petka do ponedjeljka bio sam na bombonima i spidu, a ostatak tjedna se sputao apaurinima i travom i pisao. Konobarenje je bilo pokuaj da se vratim u normalu. Desetsatno radno vrijeme ili ena kojoj je stalo najbolji su antinarkotici. Nedostatak iskustva nije bio problem. Nita nije problem kad ti je roak vlasnik lokala. Mate je jedini ovdje znao za sve to. Samo je rekao: OK, ali nemoj zajebat dok si na poslu! i nastavio kao da nita nisam ni rekao. Krenuo sam promijeniti CD. Pusti da se vrti rekao je i nastavio itati Slobodnu.

104

Thompson je nastavio. Vratit e se Ivan s tisuu momaka pjevat e se pjesme hrvatskog junaka. Oe kurac pomislio sam i zavrio s konjakom devetog mrtvog tipa. II. Apaurini, tok-kola i trava genijalan su, nekad mi se ini i jedini, nain preivljavanja vikenda u dalmatinskom gradiu koji je, po turistikoj ponudi, na listi drugi odozdo. Jedini nain da preivi Thompsona koji te napada sa svih strana. Da se ogradi. Da razvije privatno ludilo jae od opeg i oboli od najee spolne bolesti u Hrvata koju povjeri samo najboljima kad im kae: Ma boli me kurac! Apaurine guta da ne popizdi od toka i openito, da sjebe paranoju od trave i tipa za ankom koji nosi gan, tok da ne zaspe od apaurina i dosade, kolu da ti ublai okus toka, a travu da ti mozak prebaci na frekvenciju na kojoj e sve to oko tebe pretvoriti u neto jako smijeno. I histerian smijeh je smijeh. Thompson me opet napao. Prijatelji, kako ste mi danas? Nije ovo vrijeme dobro za nas. Mate, popizdit u od ovog Thompsona. Ima li iti jedan kafi u gradu u kojem, dok popije tri pia, nee pustit niti jednu njegovu stvar? Nema. Izvadio je novanik i krenuo platiti. Pogledaj ovo u pizdu materinu otvarao je novanik. Jutros san ima pesto kuna u novaniku, sad iman samo dvista, a neman pojma di san i` potroija. Izvadio sam svog. Evo i ja. Jutros san ima trideset, sad iman samo deset. Da popizdi. Poeo se smijati. Ma ko ga jebe? Kad je beg bija cicija? Juer odgovorio sam.

105

Poeli smo se smijati kao luaci. Rulji oko nas nita nije bilo bistro. udno im da se netko smije vikendom naveer u kafiu. Meni, opet, udno to je njima to udno. Tko je tu normalan? Ne znam, njih ima vie. Jeben ti mater nastavio je. Zato ja volin pit s tobon. Pria totalna sranja, pria totalno debilne stvari koje nikomu normalnomu ne bi pale na pamet. I zna, pizdo, da su to sranja, ali te boli kurac. Nisu sranja. Evo vidi. Opet. Dikod mi se uini da si glup ka kurac. I meni ustao sam. - Amo a. Di emo? Amo do videoteke. Ionako e sve zatvorit za dvi ure. Jebote, grad je u srid lita prazan u pono. Policijski sat usrid sezone. Jebote, juer su klapu istirali iz kale jer je, ka, naruavala javni red i mir. Ajde opet budi nenormalan. Kad si normalan, samo sere po svemu. Jebiga, znan i ja da je to u kurcu, ali nije do mene. Thompson nas je ispratio. Daleko, daleko, iza devet sela, daleko sam ja. Pa koji kurac radi tamo? promrmljao sam. *** uje li me kako dozivam te, rode, priko devet uma i velike vode? Tretalo je iz kafia nasuprot videoteke. Valjda. Ili mi se stvar samo primila za mozak. Ne znam, znam samo da je ujem. Vrzmali smo se po videoteci. Izbor filmova i nije bio neto. Ratni, akcijski, hrpa pornia i pokoja komedija. A onda sam je skuio. Strah i prijezir u Las Vegasu. Opet Thompson. Ne ovaj, nego Hunter Thompson. Ali ipak Thompson. Imalo je nekog smisla. Valjda zbog trave. Mate se pojavio s Behind Enemy Lines. Pogledaj dobroga filma rekao je. Srbi u Bosni sore ameriki F18 i sad ovi pilot cili film bii od nji. Pogledao je prema mojoj kazeti. ta ti je to?

106

 O dva tipa ta se pucaju svim i svaim i kreu na putovanje u Las Vegas. Onda ih ponu pucat halucinacije pa im se svi ti ljudi oko njih ine ka zviri. Moga san i mislit zakljuio je. *** Sjeli smo u Matinog golfa. Gledao sam u omot. Podnaslov filma Putovanje u srce amerikog sna. Las Vegas. Hm, kako izgleda srce hrvatskog? Gdje je? Nemam pojma. Ali u depu imam dovoljno dima i cijelu no da skuim. Upalio sam radio. Daleko, daleko, iza devet sela, daleko sam ja. Di su vuci, vile i hajduci, tamo tebe ekam ja. Ma odjebi! promrmljao sam i ugasio ga. *** Matini starci vikendom su bili na selu tako da je stan bio prazan. Iznad TV-a visio je hrvatski grb, grb bratove mu brigade i bratova slika s crnom trakom. ta gleda? pitao je. Nita, jebiga. Doteturao je do vitrine, izvadio bocu konjaka i stavio je na stol. Pogledao je prema slici. To starci nee da skinu. Mislin, jebiga, poginija je, ta ` sad? A jebiga. Ma ne jebe ti to mene puno. Mislin, ne jebe... jebe, ali ono... Kuin. Otiao je do druge vitrine. Meni je svak s kin mogu pit i zajebavat se OK otvorio je vitrinu ali bi mi stari sasuja dva metka u elo kad bi mi cura, amo re, bila Srpkinja. Okrenuo se drei gan od starog. Poeo se smijati. Lagano histerino. Ne boj se, prazan je, rekao je. Onda smo se obojica poeli smijati. vaknuo sam jo jedan apaurin, popio au konjaka i pripalio cigaretu. Gledao sam pitolj. Ovaj ga

107

je vrtio po rukama, prouavao, repetirao na prazno. Igrao se kao malo dijete. Neto se nije uklapalo. Ili pitolj ili Mate? Nisam se mogao odluiti. Pustio sam film. Gledao sam ga ve dva puta, jednom normalan, jednom napuen. Nikad jo pod utjecajem Thompsona. Mate je trusio konjak i nita mu u tom filmu nije bilo bistro. THC mi je izvravao desante na mozak. Kako izgleda srce hrvatskog sna? Gdje je? Ova dvojica putuju u Las Vegas. Kud bi mi mogli krenuti? Imao sam osjeaj da sam blizu rjeenja, ali neki detalj je falio. Neto to bi razjasnilo cijelu stvar. A onda se pojavio. Pitolj u ruci Doktora Gonza. Sve mi je postalo jasno. Naglo sam ustao i ugasio TV. Mate se presto igrati pitoljem. Koji ti je sad kurac?! Dii se, idemo! Di, Isusa ti? Idemo trait Thompsona. Jes ti poludija, koji ti je kurac? Sve u ti objasnit. Ima li doma CD od Thompsona? Iman. Gledaj. ovik koji je napisa knjigu po kojoj su snimili ovi film ti se zva Thompson i napisa je kako do do srca amerikog sna. Ovi na Thompson ima stvar u kojoj piva kako u Hrvatskoj do do tamo. Ova dva u filmu piju i drogiraju se ka i mi. Jedan je novinar, a drugi odvjetnik. Ja san novinar, a ti konobar, ta znai da kopa kako se stvari ovde dogaaju pa me kulira. Isti kurac ka odvjetnik. A sad uzmi CD i idemo. Gledao me s uenjem. Di, Isusa ti? Ma uzmi jebeni CD i idemo! Pogledao me, uzeo CD i samo rekao: Jeba me bog ako san ja normalan! Gledao sam u pitolj. O njemu je sve ovisilo. Stvari su se trebale poklopiti. Gledao sam Matu. Obuo je cipele i krenuo prema vratima. Onda zastao. ekao sam. Ajde, uzmi ga, govorio sam u sebi. Vratio se do vitrine, uzeo metke, uzeo gan, napunio ga i spremio u hlae. Za svaki sluaj, rekao je. Nisam mogao vjerovati, poelo se odvijati. Sti emo tamo. Jebote, stvarno emo sti tamo! U samo srce hrvatskog sna. *** Opet smo bili u golfu. Bilo je oko jedanaest i ceste su ve bile poluprazne. Unato sredini ljeta i unato vikendu.

108

 Di sad? pitao je. Do benzinske po pive, pa emo onda dalje. Pustio sam CD. Thompson je poeo. uje li me kako dozivam te, rode, priko devet uma i velike vode? ujem, pizda ti materina mrmljao sam. Po pranjavom putu ti uz rijeku kreni. Kad zapiva sokol, sve si blie meni. Vratio se sa est velikih Tuborga. Krenuli smo. Na put u srce hrvatskog sna. Di u sad? Ovako, prii priko mosta pa vozi uz riku. Ma nemoj me jebat, zna kakva je cesta tamo?! Bit e da je uasna. Makadam, Gospe ti. Pa to je to, kako ne kui? Evo, sluaj! Po pranjavom putu ti uz rijeku kreni. Kad zapiva sokol, sve si blie meni. Poeo se smijati. Jeba me bog ako smo mi normalni!, mrmljao je. Nakon deset minuta, golf dizel je piio 120 na sat po pranjavom putu uz rijeku. Pili smo Tuborge. Koncentrirao sam se na pjesmu, Mate na cestu. Ili smo prema tamo, prema samom srcu domovine, prema hrvatskom snu, 120 na sat. Thompson je doao do refrena. Daleko, daleko, iza devet sela, daleko sam ja. Di su vuci, vile i hajduci, tamo tebe ekam ja. Mate, tribamo brojit devet sela i do negdi di ima vukova i hajduka. Zna li di je to? Ne znan za vukove i hajduke, ali proli smo ve tri sela. Daj misli malo. Vukovi. Je li bilo vukova ovde? ekaj... Znan, ita san u Slobodnu nikidan da je nekomu

109

oviku zaklalo ovce. Bilo je prije vukova, ali su i` poubijali pa i` sad uvoze. A uvoze neke iz Sibira. To ludo neto pa napada sve ta se kree. Zakon! A hajduka? E, toga ti nema. Ma mora bit, nemoj me zajebavat! Ajde misli! Nema, Isusa ti. Koji hajduci, jesi popizdija? Zna otkad toga nema. Ma mora bit, pizda mu materina. Muk. Mora biti nekakvih hajduka u blizini. Barem neto slino. Mora se stvar poklopiti. Inae nita od cijelog puta. Mislim, to ako ih nema? Je li cijela ova veer sranje? Mora biti hajduka. Onda se dosjetio. Ima, jebote, ima! Mate mali. On ti je odavle. Igra je u Hajduka prije, sad ga prodalo u panjolsku. Jesan ti reka da ima?! Pii tamo!! Golf dizel je nastavio gutati cestu 120 na sat. Na putu prema hrvatskom snu. Prema Thompsonu koji nas tamo eka. A to onda?, promislio sam. Kad nae to mjesto, kad doe do srca hrvatskog sna. to onda? to ako se razoara? Ako to nije ono to misli da e nai? Ne znam, ali zasad ionako nita nema smisla. Ne moe biti gore od ovih sranja to te okruuju. Mislim, moda i moe, ali neke e mi se stvari valjda razbistriti. Neto u shvatiti. Ako nita, barem u moi rei da sam bio tamo. Da sam doao najblie to sam mogao. Doli smo do raskra. Golf je stao. Di sad? okrenuo se prema meni s pogledom djeteta koje oekuje od tebe da zna odgovore na sva pitanja. Ne gledaj mene. Pusti CD. Pustili smo stvar jo jednom i ekali. Nemoj ii lijevo na krianju staze. Evo ga! Sluaj dalje! Tu ne ide nitko, svi se zvijeri paze. Nego hajde desno do velike stijene, gorske e te vile dovesti do mene. Vozi desno! Nastavio je voziti. Gledao je u cestu, nakon toka, konjaka i pive. Nisam znao o emu razmilja. Da li brije samo na brzinu

110

jer nikog nema na cesti, da li se pita je li poludio, moda misli na brata, na pitolj. Moda se i on nada da e tamo nai neto. Neto uasno bitno. Sumnjam, nije taj tip. to u ja nai tamo? Moda je taj san neka sasvim subjektivna stvar, jebiga. Neto to nije hrvatsko, nego samo tvoje. Zato bi se onda zvalo hrvatski san? Zato se onda ameriki zove tako? Ne znam. Znam samo da to prije elim stii tamo. elim to vidjeti! Nastavio je voziti kao luak. Ulazili smo u esto selo po redu. Totalni mrak. Samo se reklama lokalne birtije nazirala u daljini, a ispred nje par automobila i stoperka. Jebote, evo vila! Stoj! viknuo sam. ta je sad? Ala ta si glup! Pa gorska vila. Kopa? Odvest e je di ti kae i kad doemo tu, to je to. Sve se poklopilo, ne mogu virovat! Zgodna je, jebote. Ma jebe mi se. Samo je skupi. Ula je u auto. Dobra veer, momci. Dokle idete? Pogledali smo se. Jo tri sela Mate se otrijezni kad skui ensku. Super. I ja. Sestra mi slavi roendan tamo, a nisam mogla oti prije jer radin onde di ste me skupili. I mi smo konobari nasmijao joj se u retrovizor. Bio sam oduevljen situacijom. Sve se poklopilo. Moramo doi do tog tuluma. To je to. Tamo e se neto dogoditi. Neto uasno bitno. Neto u vidjeti. Neki kurac od kojeg e mi sve postati jasno. A vi? ta ete tamo? Tamo nas eka Thompson odgovorio sam. Mate me pogledao kao da me eli ubiti. Molim? Gledaj, sreo, sluamo onu stvar Daleko, daleko iza devet sela od Thompsona pa brojimo sela da vidimo di emo do. To ti je, ono, sredite hrvatskog sna. Mate je popizdio. Pa moje selo? poela se smijati. Da, a ti si gorska vila koja e nas dovest do tamo. Evo, sluaj. Nego hajde desno do velike stijene, gorske e te vile poslati do mene.

111

 A Isusa ti, ta si lud! rekla je i poela se smijati. Nema frke, idete sa mnom na tulum? Oete? Jasna stvar okrenuo sam se prema njoj. - Kui, jednostavno nas mora odvest tamo, inae nam je cili put bija za kurac. Ja tamo moram neto na, neto vidit. Neman pojma koji je to kurac, ali znan da je tamo. Ti stvarno nisi normalan. Lud si ka kupus. Okrenula se prema Mati. Boga mi, i ti. Ovaj se samo nasmijao. Je li ti ivi tamo ili... Mate se vratio na svoju spiku. Nisan, ivin doli u gradu, samo su mi starci otamo pa su dali sestri klju za tulum. Mate je nastavio priati s njom. Gledao sam cestu. Jo malo, jo samo malo i tamo smo. Jo samo jedno selo. Jo pet minuta i tu smo. U samom srcu hrvatskog sna, u mjestu u kojem u nai odgovore na sva pitanja, u mjestu koje cijeli ivot traim, a bilo mi je pred nosom. Vie nita nije postojalo. Ni gorska vila, ni Mate, ni golf. Samo cesta. I uzbuenje. Uzbuenje koje je ispunjavalo cijelu utrobu. Dolo mi je da povratim. *** Evo nas u selu. Jo samo da doemo do kue rekla je gorska vila. Usporili smo. Bili smo nadomak samom srcu hrvatskog sna. Uzbuenje je raslo. Ili strah? Ili munina? Ne znam tono ta, znam da je neto veliko raslo u meni dok smo se vozili sablasnim devetim selom. U potpunom mraku. Okrueni borovom umom i planinom - velikom stijenom. Izmeu kamenih kua koje su izgledale kao da nitko ve godinama ne ivi tu. Izvadio sam mobitel da vidim koliko je sati. Bilo je oko ponoi. I nije bilo signala. Bili smo odsjeeni od svake civilizacije, sami, preputeni sebi i Matinom pitolju. U samom srcu hrvatskog sna. U mraku i potpunoj izolaciji. Onda opet, negdje u daljini: uje li me kako dozivam te, rode, priko devet uma i velike vode? Postajalo je sve glasnije. Pribliavali smo se. Ugledao sam par automobila parkiranih ispred jedne od kua i neto to je trebalo biti lightshow na jednom od prozora.

112

 Evo nas rekla je gorska vila i izila iz auta. Puhao je ljetni povjetarac i mrsio joj kosu. Izgledala je stvarno kao vila. Mahala je rukom i govorila: Idemo, gori su! Jedva sam hodao. Sve oko mene bilo je nestvarno i nita se nije micalo. Sve kao da je stajalo na mjestu i do mozga mi dolazilo poput slika. Poput fleeva iz nekog horora. I munina, pomijeana sa strahom. I uzbuenjem. Raslo je. Neto veliko je raslo u meni i ekalo pravi moment da izie vani. Penjali smo se na gornji kat kao u nekom Hitchckokovom filmu, u nekoj pripizdini, u nekom oronulom dvorcu s hrpom vrata, u potpunom mraku. Iza jednih je bio Thompson. uo sam ga. Oj Zagoro, lijepa li si. Slavonijo, ravna ti si. Herceg Bosno, srce ponosno. Dalmacijo, more moje. Jedna dua, a nas dvoje. Pozdrav Liko, Velebita diko. I jo hrpu glasova koji su se stapali u nekakav ogroman zvuni val koji e, imao sam osjeaj, potopiti cijeli ovaj hodnik i odnijeti nas tko zna gdje im se vrata otvore. Uhvatila je kvaku. ekao sam to e se dogoditi. Otvorila je vrata iza kojih se nalazilo samo srce hrvatskog sna. Mjesto koje sam traio. Bilo je tu. Bilo je samo metar od mene. A onda - ok. Zapljusnuo me smrad znoja i alkohola i uvukao mi se u svaku stanicu. Smrad se mijeao s Thompsonovim glasom i znojnim tijelima petnaestak pijanih tipova koji su, goli do struka, skakali po sobi izvan svakog ritma i grlili se kad bi se dovoljno pribliili jedan drugom. U samom srcu hrvatskog sna. Zauo sam Matin glas. Bog te jeba, ni jedne enske. Onda sam vidio gorsku vilu kako tri do jednog od tipova i ljubi ga. Onda opet uo Matu kako kae: E, stvarno ga jebi i vidio ga kako odlazi do stola s piem. Ostao sam na vratima. Ono to je cijelo vrijeme raslo u meni doseglo je svoj vrhunac. Munina. Razoarenje. Strah. Ne znam to je sve tu bilo, ali mijealo se sa zvukom i slikom u koktel koji je tjerao na povraanje. Bauljao sam mranim hodnicima i traio vrata. Vrata prema vani. Prema nekom mirnom, prozranom mjestu na kojem u se moi u miru isprazniti. Dovoljno udaljenom od srca hrvatskog sna, mjesta koje je tjeralo na povraanje.

113

Uspio sam izii. Sjeo sam na nekakav zid i ekao. ekao da pone izlaziti iz mene. Sve. Sve to se cijelim ovim putovanjem kupilo unutra i doseglo vrhunac u momentu prosvjetljenja. Thompsonovi stihovi ponovno su se poeli odbijati mozgom. Ali, nakon otkria, dobili su sasvim novo znaenje, a one stvari koje se nisu urlale nego se skrivale negdje izvan refrena narasle su u mom, THC-om obogaenom, mozgu i cijela pria dobila je sasvim novi smisao. Zato Ivanu tepa Moj Ivane, pobratime mio!? Zato pjeva Nisu cure to su bile.? Zato pjeva Pukni puko poludit u, nemam drage, ostarit u! Zato eli da se sjete na ponosne dane, kada jedan uz drugoga stane? Zato doziva prijatelja iza devet sela gdje e ih budit sunce velikoga sjaja? Zato koristi pozadinu od Abbe? Zato se ovi polugoli tipovi unutra grle? Zato nema ena na tulumu? U srcu hrvatskog sna odvijala se orgija latentnih pedera. Poeo sam povraati. III. Kad sam se probudio, sve oko mene bilo je bijelo. Bijela koljka, bijele ploice, bijela kada. Bio sam mokar od glave do struka. Zadnje ega sam se sjeao bio je nekakav enski glas i predivno lice s velikim oima. Pogledao sam koliko je sati. Leao sam ovdje skoro sat vremena. Iziao sam na hodnik. Iza jednih vrata, Thompson nije odustajao. Sve mi se pomalo vraalo. Cijelo putovanje. Tulum. Jebote, stvarno nisam normalan, pomislio sam. Matu sam naao iza onih vrata. Sjedio je na prozoru i trusio votku iz boce. Nije se micao, samo je promatrao cijelu situaciju. Dobro mu je, pomislio sam, ima dovoljno cuge i muziku pozadinu koja mu odgovara. Glava me uasno bolila i vrtilo mi se. Trijenjenje je zajebana stvar. Pogotovo trijenjenje riganjem. Iziao sam vani da doem sebi. Na onom istom zidiu sjedila je cura koju smo pokupili putem i priala s jo jednom. Predivnog lica i velikih oiju. Ona me, valjda, odvukla do zahoda. Jesi naa Thompsona? pitala je stoperka i nasmijala se. Mo mislit sjeo sam do njih. Ovo mi je sestra. Upoznajte se. Ispriala san joj kako ste doli do ovde. Umirala je od smija.

114

Zvala se Vesna. Jesi me ti moda odvela do zahoda? Aha gledala me onim velikim oima kao da oekuje neto od mene. Sori, jebiga, pretjera san malo. Ma nije bed. Jesan napravija jo kakvo sranje? Nisi, samo si pria neke stvari koje nisam ba kuila i popizdija na mene kad sam ti rekla da je ovo moj roendan. Stoperka se izgubila. Sjela je s tipom u auto i otila. A ta sam to pria? Pa, pria si o nekakvom hrvatskom snu, spominja neke pedere i napa me da kakvi je to tulum enske od osamnest godina na kojem su samo tipovi i govorija da niko ovde nije normalan i da je ovde sve u kurcu. Uglavnom, to. E, stvarno sori. Mislin, ne znan koliko ima smisla da ti se izvinjavan, ali, ono, bila si OK prema meni, a ne zna me. Osjean se ko govno. I tako mislin da si dobro sve to reka. Ovo nisam oekivao. Pogledao sam je. Oi su i dalje imale onaj pogled s upitnikom. Dobro onda, jebiga, di su ene? Nasmijala se. Bilo ih je neto malo, ali su otile. Ovo mi je od momka ekipa, s njima se ionako najee druin. Neman ba enskih prijateljica. udno. Ma ovde ti je sve udno. Nego, ne znan te. Odakle si? Tu, iz jednog sela blizu grada, ali ve pet godina ivim u Zagrebu. Blago ti se. Kako to misli? Ma duga pria. Nego... i dalje me gledala s upitnikom. Reci. Napravila je malo duu stanku, zagledala se u pod pa vratila pogled na mene. Jesi se stvarno pokua ubit na svoj osamnesti roendan? Ne opet. Opet sam priao sranja. To radim uvijek kad pretjeram. Ni dalje nije skidala pogled. Ni upitnik. Da, jebiga. I zato nisi? A zato to tebe zanima?

115

 Re u ti, ako mi kae zato nisi. Pa, kad san pribacija noge priko ograde nadvonjaka, dola mi je u glavu slika stare kako mi mlaoj sestri objanjava da se nikad vie neu vratit. Izgledala je zaueno. Ili oduevljeno? Nisam mogao ba razabrati. Zato te to zanima? Zato ta san i ja to probala prije par godina i odustala, manje-vie, iz istog razloga. Gledao sam je i elio joj postaviti milijun i jedno pitanje. Za poetak, to radi na ovom mjestu. A onda se s parkiralita pred kuom uo pucanj, pa drugi, pa trei. Sranje!, viknuo sam. Zaboravio sam na Matin gan. Okrenuo sam se prema njoj. Nije djelovala previe uplaeno. Sluaj, ovo mi je frend ustajao sam. - Ja u to sredit. Pamti broj pa me nazovi. Molim? Broj mobitela! Pamti! viknuo sam. Izdiktirao sam joj broj na brzinu i potrao prema parkiralitu. Nekoliko svjetala se upalilo na okolnim kuama, a svi s tuluma su se skupili u dvoritu. Dotrao sam do Mate. Moj Ivane, pobratime mio, jesi l` skoro na Kupresu bio? Je l` Kupreko polje uzorano, je l` na njemu ito posijano? Tretalo je iz golfa. Mate je sjedio unutra i ciljao neko stablo. Mate, koji ti je kurac? viknuo sam. Naglo je otvorio vrata i izletio vani. Uperio mi je pitolj u elo. Sranje! ta koji mi je kurac!? Ti mene pita koji mi je kurac?! Pa pogledaj na to ovo lii, bog te jeba! ljuljao se u mjesto s ganom u ruci. - Skui di ivin, pika mu materina! Subota naveer je, jebemu Isusa, a ja san u nekom jebenom selu u piki materinoj. Pa je li mi brat za ovo poginija?! Dobro, jebiga, nisan ja kriv ta je sve u kurcu? Umukni! Ubit u te! trzao je ganom prema meni. Sve u vas poubijat, majku van jeben! Sve! Okrenuo je pitolj prema ekipi s tuluma. Ovi su se razbjeali. Vidio sam Vesnu kako ui kraj nekog tipa iza jednog stojadina. Opet se okrenuo prema meni.

116

 A tebi je sve to smino, govno nadrogirano! Jesan ti i ja smian, a? Nisi, jebote, pa prijatelj si mi. Trudio sam se ostati miran, gledajui gan s krive strane. Ja tebi? Ma boli tebe kurac za mene! Za misec dana e i a, drkat kurac gori po Zagrebu, a ja u ostat ovde, usrid ovoga sranja. A je li zna kako zima ovde izgleda? Nema pojma! Jebena komunjaro zagrebaka! Novinari, komunjare. Svi ste vi stoka! Jesmo, jebiga, ali ja san ti frend. Volin te, pika mu materina, a ti me oe ubit. Ne seri! Nemoj meni tu priu prodavat! Ubit u te ka zeca, ou majke mi! Stavio mi je cijev na elo i gledao me pogledom luaka. Usrao sam se kao nikad u ivotu. Zna gutao sam knedle prije pet minuti san tu nekoj enskoj pria kako si mi jedan od bolji prijatelja, a znan te samo sedan dana. Glas mi se tresao. Cijeli sam se tresao. Opet mi je dolo da povratim, ali vie nisam imao ta. Samo mi se neka kiselina skupljala u grlu. Lae, pizdo! Lae! Vesna! zaurlao sam. O emu san ti pria maloprije? Doetala je do nas. Gledala ga je ravno u oi. Reka mi je da ima miljun prijatelja, ali da se niti jedan ne bi s njin vozija do iza devet sela trait Thompsona. Da bi mu svi rekli da je lud, a ti si, eto, bez prigovora ia. Sjebala ga je. Spustio je pitolj. Bio je zbunjen. Ja sam nastavio. Oemo pivat? utio je. Nakon Vesnine reenice, izgubio je onaj pogled. Trebalo ga je natjerati da ispuca sve metke. Da se vrati u normalu. Da se rasplae. On mi je priao kako je to radio tipu kad mu je s ganom uetao u kafi. Bio sam koncetriran na sve detalje kao da sam na spidu. Oemo avoglave? Gledao me. Jo uvijek je drao pitolj. Zbunjen. Poeo sam. U Zagori, na izvoru rijeke ikole! Ajde sad ti!

117

Stala braa da obrane nae domove!, zaurlao je. Pucaj, Mate! Spraio je jo tri u zrak. Ostala su jo tri. Gledao me. Jeben ti mater ludu!, rekao je, zagrlio me i poeo plakati. Jedva je stajao na nogama. Oprosti, stari, ali pun mi je kurac! plakao je kao malo dijete. Daj, ne budi pikica! odgurnuo sam ga. - Ne plakat ovde isprid ovi debila. Amo zapivat jo jedan put. ovie, ima da probudimo cilo jebeno selo! trebalo ga je natjerati da ispuca i preostala tri. Nasmijao se. Jebat emo in majku svima!, zaurlao je. Ja sam opet poeo. ujte srpski dobrovoljci, bando etnici! Opet me zagrlio. Stii e vas naa ruka i u Srbiji! Ispucao je zadnje metke. Odgurnuo sam ga i svom ga snagom probio akom u glavu. Pao je. Rulja okolo je samo gledala. Nitko se nije mijeao. utili su. Okrenuo sam se prema Vesni. Stajala je na istom mjestu. Hvala, rekao sam. Nije reagirala. Ugurao sam ga na zadnji sic, upalio golfa i krenuo. to dalje od srca hrvatskog sna. Bilo je oko etiri ujutro kad sam mu parkirao ispred stana. Uzeo sam mu kljueve i pitolj i ostavio ga da spava u autu. Nisam imao snage ni da se otuiram. Samo sam legao na kau i zaspao. (ulomak iz romana)

118

Maa Kolanovi

SLOBOTINA BARBIE
Ratni neseser
Do prije toga dana mislila sam da se takav zvuk moe uti jedino na aeromitingu kada avioni na nebu iza sebe ostavljaju plave, bijele i crvene dimne trake, a piloti izvode vratolomije neto kao Tom Cruise u Top Gunu. Samo to su ti aeromiting Cruisevi toga dana nosili maslinaste uniforme Jugoslavenske narodne armije.

119

Ja nikada nisam bila na aeromitingu, ali je moj brat u estom razredu iao na modelare pa ih je drug jednom tamo vodio za nagradu. A onda su odjednom prestali postojati takvi aeromitinzi, kao to u koli vie nismo smjeli govoriti Drue! i Drugarice! Sve se presvuklo u neto drugo. Na primjer rijei: drug, drugarica i zdravo u nastavnik, nastavnica i dobar dan. Sveano smo bili primljeni u pionire, ali nismo doekali omladince. Titovu sliku u koli su zamijenili hrvatski grb i kri. Misa vie nije bila u dvosobnom stanu u Bolievoj, nego u holu nae kole, a naa se kola vie nije zvala O Branko opi, nego O Otok s kojom vie nismo ili na izlet u Kumrovec ili Pionirski grad, nego u posjet dvorcima Hrvatskog zagorja. Veina prijatelja koji su se zvali Saa, Bojan ili Boro naglo su se odselili. Na svim jugiima nestalo je ono prvo slovo Y, a mnogi su na zvijezdu visokih starki zalijepili ahovnicu. U obrani asti prestali smo se zaklinjati na Titov kljui, u gumi-gumiju vie nismo igrali Rade Konar kad smo pomou zvijezde s jedne strane lastika prelazili na drugu. Ipak, moda je najgore bilo onim tipovima koji su imali tetovau JNA plus neka godina. Jo u vrijeme tih aeromitinga, brat i ja imali smo nau malu uvjetnu druinu. Uvjetnu jer je uglavnom on dirigirao i mogao ju je raskinuti i opet sazvati kad god bi to poelio. A ja sam pristajala na sve jer sam poto-poto htjela biti u blizini njega i njegovih prijatelja. Neki od njih su mi se zapravo i jako sviali, mada sam uvijek znala da me oni uope ne primjeuju i da priaju o nekim tamo zgodnim curama iz svoje generacije, dok sam ja bila oiana na gljivu i jo k tome u stvarno jadnoj i nesvjetlucavoj odjei od samta koju su mi uporno ivale mama i baka. Brat se u to vrijeme zanimao za raznorazne knjige o oruju i avionima koje mi je u trenucima dobre volje i nedostatka boljeg drutva tumaio. Polikarpov I-16, Henel Hs 126 A, Mesermit Bf 109 E i jo mnoge iz Ilustrovane istorije vazduhoplovstva i neke ultramoderne iz jedne knjige na engleskom. Premda u tim slikama nikada nisam pronalazila toliko toga zanimljivog kao on, bilo je i nekih ok stvari. Sjeam se jednog amerikog aviona koji je imao oslikanu njuku kao morski pas. Brat je znao sve o avionima, oruju, vojskama. Meni je jedino bio ok taj morski pas avion i to da me brat ponekad podrazumijeva za svog prijatelja. Uglavnom. Kada je taj zvuk aviona bio tako snaan i toliko blizu, bilo mi je jasno to je to zvuk s aeromitinga na kojem nikada nisam bila. Samo to zapravo i nije ba bilo ono to mi je

120

prvo palo na pamet kada su tog popodneva prola dva aviona iznad nas koji smo se to poslijepodne igrali pred zgradom. Zapravo, blago reeno. Sutra je trebao biti prvi dan kole i bili su to zadnji trenuci igranja na kanalizacijskim ahtovima ispred zgrade jer e se ve iduih tjeskobnih jesenskih popodneva trebati pisati domae zadae, poet e muzika, a ja u morati vjebati klavir i uiti za solfeggio da ne osramotim mamu i tatu pred nastavnicom Milikom. Kada su ti avioni proletjeli tik iznad naih glava, uhvatio me strah kakav sam prije toga dana osjetila jedino kada je drugarica, odnosno nastavnica, ispitivala geometriju listajui imenik i zadravajui se negdje blizu slova K. Zapravo, osjeaj te nedjelje je bio mnogo straniji. Svi smo istog trena pobjegli jer nas je potjerala teta Munjekovi s etvrtog kata, a ve su tako i tako sve glave susjeda bile na prozorima pa sam vidjela i maminu kako se dere neka smjesta doem doma, to bih ja i bez njenog poziva uinila. Ili smo pjeke, a ne liftom kao kad bismo se vraali s igranja. Cijelo stubite bilo je uskomeano, a ja sam dok si rekao keks stigla do petog kata i srce mi je lupalo tako jako da sam mislila da u dobiti infarkt, isti onaj za koji mi je mama rekla da u dobiti ako popijem alicu crne kave na eks. Mama i tata su bili ozbiljni i nemirni, ne onako uobiajeno kao kada bi se svaali ili vikali na nas zbog neega. U stanu su istovremeno bili upaljeni radio i televizija na kojima su bile vijesti. I dok su se na televiziji vidjeli neki neobrijani ljudi na barikadama i neki manje neobrijani ljudi ispod ahovnice s doktorom Franjom Tumanom na elu, oglasila se sirena za zranu uzbunu. Moja prva sirena za oglaavanje zrane opasnosti u ivotu. Do tada sam ula samo onu za Druga Tita kad smo se svi morali ukipiti u isti tren, bez obzira u kojem nas poloaju ona zatekla. Stanje u stanu je tada doivjelo kulminaciju: tata je sputao rolete, mama otila iskljuiti plin, a brat sakriti krletku s papigom na neko mjesto udaljeno od prozora. Meni je srce opet lupalo kao u onom tobonjem infarktu. Tata je onda rekao mami neka ponese stvari koje su ve nekoliko dana bile spremljene u torbi smjetenoj u predsoblju. Ja sam takoer brzo otila po svoje stvari jer sam na sve ovo zapravo bila na neki nain spremna. ula sam kako mama i tata preko telefona priaju zabrinutije sa svim naim roacima, ne proputaju se niti jedne vijesti, a te godine nismo ili na more nego svega par dana. Baka i nono su isto tako bili jako zabrinuti, a i sve plae kod

121

Zadra bile su poprilino puste i bilo je puno mjesta za odloiti runike i ostalu opremu za kupanje. Sve je vodilo prema trenutku koji, iako smo ga nekako oekivali, nije nimalo izgubio na stranosti. Ipak, trebalo je ostati pribranim, kako je to govorio susjed Stevo koji se ipak nije odselio. Moje stvari su, iako ni mama ni tata za njih nisu znali, isto bile spremne. U koferi na trumfove spremila sam svoju najvredniju pokretnu imovinu, najvanije stvari koje sam na smaku svijeta htjela imati uza se. Jer, ako bomba pogodi ba nau zgradu i sve postane zgarite iz kojeg e mjestimice sukljati vatra i crni dimovi, ivot nee izgubiti smisao ako itava ostane moja Barbi u svom kriavo roza kompletiu s malim fluorescentnim limunima, ananasima i bananama, roza-zelenom torbicom u obliku lubenice, sunanim naoalama te otvorenim tiklicama koje najbolje pristaju uz tu kombinaciju. I ako se, naravno, pri tom nita loe ne dogodi bilo kojem lanu moje obitelji, rodbine i prijatelja iz razreda i ulaza. Ostaviti Barbi na milost i nemilost granatama znailo je biti hazarder, a sama je Barbi bila tek jedan dio mog malog ratnog nesesera. Jer to je Barbi bez svojih savrenih stvari kojih jednostavno mora imati u izobilju?! Najobinija seljaa iz Rukotvorina kakvih sam se i previe nagledala prije nego to je ba Ona jednog dana napokon pokucala na moja vrata, tonije kasli. A bilo je to davno, prije cijele te guve s avionima i sirenama. Ispoetka, mama mi nipoto nije htjela kupiti ovaj komadi plastinog savrenstva, ali o njoj se prialo, za nju se znalo, a neki su je ve i prije mene imali. Na primjer, jedna Ana F. iz sedamnajstice. Gledali smo je svi iz mog ulaza. I premda je bila toliko mala, oh, vrlo se dobro vidjela ta platinasta kaubojka u njenim rukama. A ne samo vidjela. Na kanalizacijskom ahtu, na kojem su se igrale cure ispred sedamnajstice, jednostavno se osjetilo da je tamo neto to nije s ovoga svijeta, neto to je moralo pasti s neba. Ana je imala ba pravu Barbi koju joj je air-mailom poslala teta iz Amerike. Onu koja ima plavu kosu, koja moe saviti koljena i uz koju se dobije puno puno stvari. A neakinja Nede Ukraden je, prialo se, imala ak pedeset takvih Barbika! Ljubomora nije prava rije za to to smo osjeali svi mi koji tada nismo imali pravu Barbi. Da pravu. Jer postojale su raznorazne barbi od neke odvratne plastike. Nematelovi lanjaci s napuhanim obrazima, nesavitljivim koljenima, loe saivenom robicom, katastrofalnim cipelicama i koje se k tome uope nisu zvale Barbi, nego Stefi, Barbare, Cyndy i kojekakvim glupim imenima. A ne imati pravu Barbi znailo je biti

122

iskonski nesretan. Tu mranu fazu pr. Br. prekinuo je moj stric Ivo iz New Yorka i poslao Barbi na moju adresu jer jednostavno nije htio dopustiti da njegova neakinja u Jugoslaviji bude bez tog malog, ali vanog pokazatelja prestia i blagostanja. Stigla je tako jednog dana u kasli koji smo otvorile mama i ja. Na mamu je barem u tom trenutku, unato njezinoj tobonjoj nezainteresiranost, prela moja Barbi groznica. Vidjela sam joj to u oima. I doista je zbog toga ne smatram manje karakternom osobom jer ostati ravnoduan pred Barbi moe samo netko tko je u najmanju ruku slijep. Ta je groznica bila obiljeena spoznajom da me od mojeg najuenijeg komadia plastike ikad dijeli samo tanka ovojnica smeeg pakpapira, ne dajui mi ni naslutiti koja e biti moja prva i to prava Barbi. I kada sam ga odmotala, jednostavno nije moglo ispasti savrenije jer je moja prva Barbi ujedno bila i moja najdraa glumica, Crystal iz Dinastije! Kad bolje promislim, moda to i zapravo nije bila ba ta Crystal, ali nije ni vano jer sam ja zamislila kao da je to ona glavom i bradom. Kada sam otvorila kutiju i odrijeila Crystal Barbie zatitnih ovojnica, bio je to osjeaj kao da sam dotaknula malo boanstvo. Ali ovo je boanstvo bilo puno savrenije od svih onih debelih i nezgrapnih boica iz prapovijesti kojih sam se prije toga nagledala na svakojakim izlobama u Arheolokom, po kojima su me mama i tata navlaili radi stjecanja kulture ve u najmlaoj dobi. Njezina svjetlucava, malom roza vrpcom strukirana haljinica, na kojoj su se prelijevale sve nijanse boja odjednom, isto takva boja oko vrata, mali prsten, naunice, srebrene ljokiaste cipelice, etkica i ealj za kosu, miris svjee plastike sve je bilo tako stvarno! Ona vie nije bila nedostian predmet koji sam prije toga vidjela samo u reklamama na satelitskoj, a koju sam toliko puta zamiljala igrajui se u mati kao da je stvarno posjedujem. Sada sam ja prvi put u ivotu imala neto zaista vrijedno. Iduu Barbi poklonio mi je barba Marko. Premda je bila rije o mojoj drugoj po redu Barbi i premda je prvi put - prvi put, moja druga Barbi je zbilja bila neto udesno. Kad mi je barba Marko donio moju drugu A day to night Barbi, tek sam shvatila to Barbi zapravo jest i koliko se malih popratnih stvari zapravo moe dobiti uz samo jednu jedinu Barbi. Preko dana A day to night Barbie je bila u svom malom ruiastom sakou od plia i suknji s dodacima malog raunala, eiria, s aktovkom i zatvorenim cipelicama na petu. Na slici kutije bila je jako udubljena u posao i neke raune, ali istovremeno je ispod malih

123

dioptrijskih naoala, koje su je inile pametnijom, upuivala tajne poglede Kenu. Koje su se sve ljubavne peripetije dogaale izmeu njih u tom malom uredu s pogledom na Twinse! I ta ista Barbi uveer bi skinula sako ispod kojeg je svjetlucavo ruiasti korzet, a pliana suknja s unutranje strane ima ljokiasti veo koji dolazi u prvi plan, ona nazuva otvorene tiklice, uzima veernju torbicu i odlazi s Kenom u neki super skupi restoran na Manhattanu. Moe li postojati ita savrenije od ove Barbi?! Kolike sam sate znala potroiti samo divei se njezinoj sposobnosti lake transformacije iz poslovne u vamp, vamp u poslovnu enu. Treu, Tropical Barbie donio mi je barba Lolo. Ona je bila najskromnija po rekvizitima, ali mora se priznati da je imala neke druge kvalitete koje ni prva ni druga nisu imale. Jest da je moja sestrina Karolina iz New Yorka imala 10 takvih Tropikalki koje su se dokono izleavale u njenom prekooceanskom koferu koji je uvijek ostavljala razbacan kod babe Luce u Privlaci, moja Tropikalka je u sivkasto-zemljasto slobotinskom pejzau za mene bila posve jedinstvena. Imala je dugu plavu kosu, i to skroz do koljena, havajski kupai kostimi i suknjicu - imitaciju cvijea. Ona nije bila glam junakinja iz Dinastije, ona nije bila poslovna ena s Manhattna, ona je bila ljepotica prirode, mora, sunca i valova. Iako bez iti jedne jedine cipelice i sa svega jednom etkicom za eljanje, Tropical Barbie bila je nenadmana po svojim prirodnim atributima. Kasnije su brojke ile rutinski. etvrta iz kolekcije nije bila Barbi, ve Aerobic Skipper - Barbikina sestrica ili roakinja, ve kako tko zamisli. Nju su mi kupili roditelji kada su s bratom, tetom i rodicom ili na putovanje u Rim. Kupili. Zapravo prije mogu rei da su me tom Skipericom potkupili jer za mene nije bilo mjesta u naem Renaultu 4. Ali biti potkupljen Skipericom zapravo i nije tako loe. Aerobic Skipper bila je gotovo jednako savrena kao Barbi u nekoj siromanijoj klasi. Jest da su mi prvo namjeravali kupiti neku jadnu tenisaicu, uz koju se dobije jedino neki mali bijedni reket, no kako su odluili u Rimu ostati tjedan vie, to se moralo nekako odraziti i na poklonu. Premda Skiper nikada nee moi biti Barbi, jer ima manje cice i anatomski ne moe nositi tiklice, svatko tko imalo dri do sebe mora imati bar jednu Skiper. Naravno, uz Kena koji je nuan, iako zapravo nikakva vea euforija ne moe proizai iz posjedovanja Kena, koji tako i tako samo slui kao Barbikin pribor. Uglavnom. Aerobic Skipper sam prije toga vidjela samo u Barbi prospektiu koji sam besplatno dobila u amerikom paviljonu na Velesaj-

124

mu i uvala ga u posebnom fasciklu da se sluajno ne oteti. Uz nju je ila sva mogua sportska oprema koja se moe zamisliti. Od malih tajica, tucni, trikoa za vjebanje, dva para tenisica (roza i ute), ilterice, suknjice za tenis i trenirke. Ali govoriti o suvinosti u Barbi svijetu ionako je samo po sebi suvino jer nitko, ama ba nitko, na ovom svijetu ne moe imati niti jednu jedinu suvinu stvar iz Barbi svijeta. Manjkavu da! Manjkavu uvijek. Koliko toga nedostaje u jednom tako skromnom Barbi domainstvu kao to je bilo moje? Samo nabrajanje moglo bi trajati do kraja ivota, i dulje, dok bi se nabrojale sve te male stvari i one manje, ruiaste i lila, u koje sam toliko vremena znala piljiti ne bi li ih nekako oivjela, ne bi li slike iz Barbi prospektia postale stvarne, one koje mogu posjedovati za ozba. Ah te slike Barbi svijeta. Ti mali Barbi asopisi koji su moju udnju pretvarali u neizmjerno bolan osjeaj. Pa reklame izmeu dva bloka crtia na Fun Factoryju koji sam gledala na Skyu preko satelitske. A kad se samo sjetim kad su me mama i tata jedne subote ujutro usred Fun Factoryja odvukli na neku izlobu pasionske batine na kojoj je bilo na stotine svakojakih raspela. U tom sam trenutku, vie nego ita u svom ivotu, htjela samo gledati sve kombinacije Barbikine garderobe na reklamama uz fun, fun, fun usklike. Eventualno bi no olakala patnju, ali svaki novi pogled na taj savreni svijet razraen do sitnih i jo sitnijih detalja mogao je dotui moje tijelo koje je bilo pred opasnou da pukne od svih tih silnih enji. Ali, malo pomalo, ovjek se donekle pomiri s neimatinom i poinje pronalaziti neka druga rjeenja. Toga bar nije nedostajalo u mom Barbi domainstvu koje je bilo sklepano od svih i svakakvih pomonih rjeenja. Ta neimatina stvari iz prospektia toliko je izopaila moj um da sam apsolutno svaku stvar na kugli zemaljskoj mogla povezati s Barbi: lavor u kojem je baka obino topila stopala u miriljavoj soli postao je bazen za Barbi, omoti od kazeta poloeni u L savreno su posluili kao fotelje za Barbi, cigle s balkona sa zemljom iz maminog cvijea graevinski materijal za Barbi visee vrtove, epovi za gumice na tehnikim olovkama postali su set aa za Barbi i prijatelje, male probne boice parfema su bile itekako dobar viski za veselice koje je ne ba tako rijetko Barbi prireivala, crvena starka postala je crveni Ferrari (dodue, sa samo jednim sjedalom), runici bi se zarolali u krevetie, vie limenki sloenih jedna do druge inile su promotivni ank za Barbi... Moto mog vlastitog Barbi dizajna glasio je: Recite mi bilo koju stvar na svijetu,

125

a ja u vam rei to ona moe postati za Barbi! Mnoge sam stvari i sama izraivala uz pomo drugih radnika na prisilnom radu, primjerice kartonske fotelje koje je baka futrala ljubiastom tkaninom svog starog kombinea, a mama za njih ivala jastuie. A za razliku od one jadne djeake garderobe kakvu su meni ivale, mama i baka su znale itekako seksi-peksi ivati kad je trebalo obui Barbi. Jest da ta robica, naravno, nikada nije mogla izgledati kao originalna, no bilo je tu stvarno briljantnih konfekcijskih ostvarenja. Najvanije je bilo nai neki dobar materijal, npr. stari kupai kostim od arene sintetike ili zavjesu to sliniju donjem rublju. Najbolji primjerak u toj kategoriji zasigurno je prozirni korzeti koji mi je mama saila po uzoru na jednu sliku iz prospektia. Barbi obuena u taj korzeti i poloena na krevet uz mali noni ormari na kojem je mogla biti odloena neka lana knjiga koju Barbi ionako nikad nije itala i Kenova slika (nainjena od sliice Kenove izrezane glave nalijepljene na komadi kartona) - izgledalo je skoro ko original scena. Prve originalne komade pokustva za Barbi dobila sam neto kasnije. Zapravo najblie originalu. Cyndy, iako sama po sebi uope nije sliila na Barbi, svojim je namjetajem to jo nekako i mogla glumiti. Namjetaj za Cyndy bio je jeftiniji od namjetaja za Barbi pa mi je mama kupila namjetaj za Cyndy. Prvo samo stoli za uljepavanje s lampicom na baterije koja je za stvarno svijetlila, a onda i kreveti. Ruiasti sa zlatnim ipkama. Jednom su bratovi prijatelji s malim lisicama iz Kinder jaja privezali jadnoj Barbi ruke za te ipke i postavili Kena da joj radi svakakve stvari. A Ken je u moje malo Barbi domainstvo doao u sasvim neoekivanom obliku. Doao je u paketu s nekom smeokosom ko fol Barbi i dvoje djece pod zajednikim prezimenom Sweetheart family. K tome je svatko od suprunika na ruci imao ugraviran vjenani prsten. Naruila sam od bake samo Kena, ali je baka kupila taj komplet male svete obitelji koji ni moje Barbi ba nisu doekale s dobrodolicom, iako je Barbi po Mattelovoj prirodi dobrica. Taj papuar se nije micao od svoje smeokose Sweetheart supruge i to dvoje djece koje mu je narodila. Jo su nosili neke glupe kecelje za kupanje djece. Moralo se nekako intervenirati u cijelu tu umalu idilu. I svaki put kad bi neka plavokosa Barbi obrlatila Kena, uvijek je strio taj ugravirani vjenani prsten. O zato nije to mogao biti neki removable prsten?! Baka si je jednostavno uinila medvjeu uslugu s takvim odabirom kolekcije jer

126

je svaki odnos izmeu Kena i plavokosih Barbika automatski morao biti preljub. Nakon ove u sutini nesretne obitelji, stigla je jo i jedna Skiperica iz djutia u Zadru. Uspjela sam uvjeriti barba Marka da mi je ona neophodna. Ona je dola u kupaem kostimu koji je u toploj i hladnoj boji mijenjao boje. Iako se radilo o udesnoj plaviastoj boji malog smrznutog badia, brkanje u izvoru tzv. planinskog lavaboa i nije ba bio Skiperiin omiljen nain oputanja. Dakle, tri Barbike, dvije Skiperice, suprunik i preljubnik Ken te jedna smea Barbi, njihovo dvoje djece, pregrt ivane i neto malo originalne robice, jedan make up ormari i kreveti. To je bio popis moje prve imovine koju sam morala nekako zatititi, osigurati u sluaju katastrofe, jer mi niti jedan kasko ne bi mogao nadoknaditi tetu u sluaju gaanja Slobotine projektilima zemlja-zrak, zrak-zemlja, zvoniima, reetanja mitraljezima, strojnicama, pukomitraljezima, bombardiranja ili putanja bojnih otrova ispred ulaza ili iza zgrade. Zato je sve to trebalo nekako zgurati u moj mali koferi. I to ne samo zgurati, ve i konzervirati, na neki nain balzamirati Barbike zbog sve one praine i udaraca gelera koji su mogli zadesiti ne samo njih, ve i sve nas. Barbike su bile posloene svaka prvo u plastinu vreicu, onu u kojim je mama zamrzavala meso, ribu, voe i povre, zatim svaka omotana u runik i sve skupa stavljene u jednu posebnu platnenu vreicu pa tek onda u koferi. Robica je bila u posebnoj vreici za koju sam jo iz mamine ladice ukrala par miriljavih sapuna za borbu protiv moljaca, a ormari za ureivanje bio je rastavljen i sloen u originalnu kutiju. Jedini problem bio je kreveti koji ama ba nikako nije stao u koferi. Dugo sam mozgala kako ga konzervirati i spremiti te koji bi bio najbolji nain prenoenja ove male i izuzetno vrijedne relikvije u katakombe. No, nakon dueg mozganja i pokuaja komprimiranja cijelog nesesera, pozicija krevetia u ratu je ipak ostala nerijeena. Zapravo, nerjeavanje njegova pitanja odraavalo je onaj mali traak nade da se ustvari nita strano nee dogoditi, da nikakve uzbune i rata nee biti. Ali ipak se to sve dogodilo. Pitanje krevetia moralo se rjeavati ad hoc. Trebalo je iz ovih stopa krenuti u podrum, svi susjedi su ve trali stepenicama, mama i tata su nas pourivali. U trenutku dok sam s koferiem u ruci i ruiastim krevetiem sa zlatnim ipkama pod rukom sprintala prema izlazu iz stana, ula sam pljesak i osjetila topli ar na svom licu. Bila je to bra-

127

tova pljuska i rijei ostavljaj taj kreveti, debiluo! Nije bilo ni vrijeme ni mjesto za svaanje, jednostavno sam to morala uiniti. Kreveti je ostavljen na milost i nemilost JNA. Pa to bude! Krenuli smo stubitem prema podrumu i bilo me jako strah aviona i svega ovog to se poelo dogaati. Avioni su i dalje nadlijetali, sada malo vie, i poto ih tad nisam uspjela vidjeti nego samo uti, vidjela sam ih u sebi kao slike iz Ilustrovane istrorije vazduhoplovstva iz dijela Ratnici neba. Kad smo stigli u podrum, tamo je ve bila cijela zgrada. I Tea, i Dea, i Svjetlana, i Ana P., i Ana Mati, i Borna, i Kreo, i Sanjica, i Marina. Svi su se ve spustili u podrum. Sjeam se da nisam mogla prestati plakati, a onda je nakon pola sata prestala uzbuna, nakon ega smo se svi uputili natrag prema stanovima. Te sam veeri spavala na madracu u maminoj i tatinoj sobi. Spavala? Zapravo sam paljivo oslukivala ne bih li sluajno ula zvukove elinih krila nae armije. I dok sam tonula u san, moje misli je nadlijetala Pilot Barbie, u maskirnom odijelu ruiastih nijansi, ostavljajui kriavo ruiasti mlaz u nekoj nedjeljnoj epizodi Fear Factoryja. Jer Barbi moe biti ama ba sve to poeli. ak puno vie nego to se to moe vidjeti u prospektiu i na reklamama. (ulomak iz romana)

128

Stela Jelini

KOROV JE SAMO BILJKA NA KRIVOM MJESTU

U Beu sjedim za stolom s Amerima, Njujoranima. Doe konobar, naruim crno vino, Portugizac Sve besplatno. Buteljice, mmm... Sjetim se gostiju na Motovunskom festivalu, novinara iz Srbije, Borisa i Boene, koji su isto tako rekli: Mmm, buteljice, i nakon veere konobara zamolili da im sve to lepo zaepi, da im se u torbi ne prolije, pa da oni to fino kui po-

129

nesu. I onda su cuclali iz tih paketia cijelu veer. teta da se baci, rekla je Boena i gurnula ep jo malo dublje u grlo. Palim pljugu, vrsto je stiem usnama. Zamiljam Borisa i Boenu kako trpaju ovaj crni Portugizac u torbe i smjekam se. Nikome od ovih Amera to na pamet ne bi palo. A i samo us piju ti stanovnici najlueg grada uvenog po krejzi-provodima i superkul ljudima... I mau rukama ispred face, vie da se deklariraju nego to im dim smeta. E, pa jebemti mislim si neu ugasiti. Ja sam riba s Balkana i puim kad mi se pui. Nisam ni ja vas odabrala za drutvo, nego se dogodilo. Ameri me dekodiraju kao: sirota pobjegulja iz nekog balkanskog jata, egzotina ivotinjica, neprilagoena naivna Pepeljuga. Ne padne im ni na kraj pameti da u Pepeljugi vide onu koja odbija biti rokoko koka to mae ruicama ispred nosa, nego odabire da im ide uz nos, nije polijegaa nego prkosnica, jahaica je, ne kobilica. Jesi li bila u New Yorku? pita me David. Nisam. Ja sam Pepeljuga, zar me ne prepoznaje? kaem i izbacim dva reda europskih bijelih zuba. Vidim, ne razumije tos. Hoe da im ispriam neki vic. David kae da mu je netko iz ex-yu jedan dobar ispriao: Negdje u bivoj Jugi, za rata, lik se na motoru luaki vozi trgom ukrug. Gledaju ga dva vojnika. Da ga skinemo? to je tako sretan? Vozi ukrug i mae jednom pa drugom rukom? kae prvi vojnik. Ma, pusti ga, samo je sretan. Vjeruje u potpisano primirje, misli da je preivio rat, kae drugi. Ali, kome mae? pita prvi. Ma, nikome... Mae onako, od sree, jer nije ih puno ostalo koji bi mu s dvije mogli odmahivati... Okrene se David prema meni, stavi mi ruku na rame, i kae: Sori. Kae to normalno i ne pretjerano uviavno. To mi se dopadne. Vic im se svia. I onda me pitaju kako je bilo u ratu. Jedan po jedan, svi kau da ne znaju puno o tome, a onda ute. utim i ja. Onda se ponudim da im ispriam neobinu priu o ratu koja ima jo neobiniji poetak. Pitam ih moe li to tako. Kau moe. Ide uvod. Stojim u kupaonici, gola, namjetam ogledalo tako da vidim unutra. Duboko. Razdvajam sve dijelove kojima jo ne znam imena. I gledam. Konano sam dobila mengu. Konano! Sve su je u razredu ve imale, i Zrinka Mlaenovi, i Zorana Begovi, i Tatjana Buri... Sve... Danas konano i ja. Dobila sam mengu, ali mi sise jo nisu narasle. Razoarana, sjedim na kadi i mislim na Boga... Da je Bog dobar, kako baka kae, ja bih sad

130

sise sigurno imala... I svi partizani moje obitelji dobiju plus. U osnovnoj nisam imala puno prijatelja, jer u osmom sam se jo s lutkama igrala. Zapravo, imala sam samo Ivu Supi... Samo smo se jo Iva i ja igrale i to nitko nije smio znati. Bile su to male lutke, fal-barbike. Svaka je svoju nosila u torbi, a poslije kole bi zapalile cigarete i itale pisma koja su lutke napisale. Njoj su priali, ona se toga nije sjeala a tada nismo imale tajni koje ne bi podijelile da se voljela igrati s mravima. Mama ju je jednom nala kako ih stavlja u micu. Gurala je mrave unutra i govorila: Bit e im tu toplo. Onda su je odveli doktoru da ika doktor provjeri da nije koji mrav ostao. Ona ih je samo eljela sauvati u svom uterusu. Jo kao djevojica zna da je to jedino sigurno mjesto. Moja e sestra dobit mengu s jedanaest. Nikome to nee rei. Samo u nai punu ladicu starih smrdljivih uloaka, marke Ona, utih i debelih, kakve danas samo siromani kupuju. Bilo joj je neugodno, nitko joj nita nije objasnio. Jedva sam je nagovorila da kaemo mami. I onda je, tono s naim menstruacijama, doao rat. Nije li ovo neobian uvod u priu o ratu pitam. Oni ute. Ide pria. Kad je poeo rat Bane je imao dvanaest, ja etrnaest. On nije dolazio u Zagreb, a mene bi u Sinju istovarili za svake praznike. Banetova stara, Stankova sestra, moja teta, zgodna je bila. Imala jedno oko plavo drugo smee, a kad bih ja rekla: Kao hasky, ispravljali su me: Ne, kao Bowie. Umjetnica je htjela biti, nije ilo nisu to takva vremena bila, znala je rei. Prerano se ona udu nekom dala... Sinjskom alkarskom... Srpskom? Nismo pojma imali, nismo pitali... Bio je to potpuno nepotreban podatak, govoriti o tome kod nas se smatralo nepristojnim, zapitkivati o tome bezobraznim... Ali ne i drugima, kad je poeo rat sranju brat... I udili se mi klinci to im je do toga s kim se moja teta tuca... Govorili smo: pa, svejedno I jo k tome, nama, a ne njima neugodno bilo Jedva da smo mogli razumjeti tko su ti, za nas novi, Srbi i Hrvati... U igru rata vaba i partizana, koja se jo uvijek meu djecom igrala, stali se uvlaiti neki novi junaci i antijunaci nakon to su neki stariji, oprezno, ve uvukli Japance... Jednom bili Bane i ja ti Japanci, pa selotejpom zalijepili oi da nam, onako, koso stoje, smijali se ko luaci, a tetak nas uplaio da e nam sada oi tako i ostati pa mi odlijepili oi i navukli stare babine prozirne hulahupke na glave... da, kao, budemo Japanci, ali da ne postanemo Japanci Uglavnom igrali se, bili slobodni i

131

podivljali u tom nekom selu, u polju, oko jablanova koje je did posadio svakom od nas unuka po jedan A civilizirana bagra Baneta poela ratom gnjavit, kuu im govnima gaali, kamenjem porazbijali prozore... U zveketu stakla Banetova vriska... Pogodilo ga u glavu... Vritali svi. Skoro mali oko izgubija Gospe moja, dite e mi bez oka ostat Saili mu to na hitnoj. Do Splita se ak zbog tih est velikih avova ilo; rekli: Vozi u Split Ditetu e oiljak ostat. Onda, urno oni pobjegli u Beograd. I tako, Bane i ja se nismo vidjeli dvanaest godina. Sad uljamo masne babine utipke i Bane mi kae: Najvie mi je falio hipodrom. Ovaj na hipodrom Kae: Poslat u ti sliku, ti e da poludi kad je vidi Ti i ja, mali, na konju A nekad smo tamo, u Sinju, bili popularni. Nekad se kola po Stipi, narodnom heroju i babinom bratu zvala. A ija si ti? Ja san u Maria. Aj, lipo Svoje pozdravi Status pao zaas, kao nekoj votanoj zvijezdi otopila se slava. Onda poeo rat, pa kolu rinejmali, bistu Marievu teta jedva spasila. Da se Stanko rodio prvi, dobio bi ime Stipe, ovako ga je dobio njegov stariji brat. Muilo me to ponekad, to oko imena, i bilo mi je drago da moje ipak nitko u obitelji nema, da ne nosi nikakve prie, nikakva obeanja i obaveze, jer zajebano je to s balkanskim imenima uvijek neto znae. Znak, ig... Nije ono tvoje nego si ti njegova. Biti svoje ime ili ne biti. U njemu se rodi, u njemu te ima ili nema, samo ono si na kraju. Kad istrune, i kad istrunu i oni u ijim si sjeanjima, ostane samo ono, koje je nita, rije u kamenu. Sva srea i didino i babino ime dobila neka druga djeca, neki drugi roaci. Za njihova lica govorili: A ta slii na babu ili Vidi ga, sria, isti did Isti. Onda ih tipali i vukli za ui. Kao od sree Bili, tada, svi mi od Maria popularni... I, sad se, poslije rata, Bane vratio da vidi otkud je uope otiao, jer patio je na beogradskom asfaltu, stalno imao osjeaj da su ga istjerali iz raja, roditelje optuivao da su ga oteli iz sna, i nije znao vie koju kuu da domom zove, bojao se da e neto zaboraviti, trljao onaj oiljak to mu je od kamena ostao, trljao, a kad bi mu duh iz njega iziao, mrmljao: elim se vratiti doma elim se vratiti negdje i sve mu se to suilo na bradi... onda ni duh nije znao kamo da ga, dovraga, odvede... Kad se sad konano pojavio u tom mjestu koje je u sjeanju okamenio

132

i u eljama dozivao, a toga mjesta osim u glavi vie nije bilo, valjda shvatio da ni njega ondanjeg kao ni svega ondanjeg vie nema, da on vie nije on... Mora zaboraviti da bi se sjetio i obratno, mora voljeti da bi se razoarao i obratno... Samo koji odu, u vraanju rastu, makar ostali ili odustali. I dok sam se grlila s Banetom, dok smo pili i priali o tih dvanaest godina, a u njih stane puno, izbuili su mi sve etiri gume na crvenom zmaju Ne znamo tko je. A oni koji znaju nee da kau. A Bane doao s konjem. Tri godine sam ga ekao, razume, Sofija. Kad sam ga prvi put video, rekao sam bie moj A u Srbiji ti tako konje tretiraju, dre cenu toliko visoko da ne mogu da ih prodaju jer nema ko da ih kupi, a opet, skupi su jer su lepi, skupi su kad su lepi, kad su zdravi... Zato ih onda upropaste, razume, namerno ih upropaste pa moe jeftino da ih kupi. Tako sam ga tri godine ekao Bane i ja desetljee i kusur ivota prolo, ali susret normalan udimo se koliko smo slini, veliki zubi, debela usta... Drali se dugo za ruke, netko rekao: A vi se, ono, ba volite mislio da smo par Jer bilo je lako voljeti Baneta. Kako ne voljeti nekog tko je u domaoj zadai napisao: elim biti degustator kokosovog mlijeka u palminoj umi... Drugarica mu spiila jedinicu I zvala mu starce u kolu jer mali, eto, imao kapitalistike zamisli Onda, zbog jedinice ipak dobio batina, nisu starci htjeli uvodit presedane jedinica jednako iba, takvo je pravilo bilo... I tako ga nekako nesvjesno, pomalo odsutni od zbilje, izlijeili od kapitalizma. I sad se nas dvoje zarakijali ko budale, rekli dobra im je ta sinjska I bilo tri ujutro, to emo? Idemo slijepu babu motat. Doli u kuu, probudili babu, rekli: Hej, baba, ti spava? A koja ura? Di je teta? Podne, baba, podne je, a ti jo u krevetu Teta otrala krave na pau rekli smo uglas, i na dalmatinskom. Jer znala sam dobro priat taj sinjski. Svaku jesen kad bih se vratila u Zagreb ispravljali me u koli pa se nauila lako prealtavat A Stanka nervirao kaj. Branio nam da tako nakaradno govorimo. Svim narjejima sam ovladala... Govorili mi: kui pria drukije s Nadom, drukije sa Stankom, opet drukije u koli ili pred kolom Onda, jedno ljeto, tamo kad sam ve dobila mengu, neki frend iz Sinja cimnuo me da sam prava Zagrepanka, kao, rugao mi se, i to, i ja odluila svjesno da neu vie na sinjskom nikada i odvikla se tvrdoglavo od kukumara, skalina, porkice, kaciola, od mudanta i gaa Namjerno i za inat...

133

Ba shvatila da jezik neto znai Uvela razliku koju su sami predloili. Kad bi pitali ta mi je, to utim, odgovorila bih: Bila sam s frendicom, kui ono, kaj ja znam, sluale glazbu pa nam se zika pokvario, ima li negdje za kupit? I tako, kajkala namjerno, naroito Stanku, iako i mene uljalo, nije uhu pasalo odmah spoetka De, dodaj mi pinjur kae Stanko. Kaj ti je to pinjur? pravila se glupa. Pa jel zna ta je pjat? Ni te ne kuim, daj priaj normalno kaem. Onda on poludi... I ak ustane i sam si donese... A tek da sam mu rekla: Stanko, izi? Ajde, mi? Bi li shvatio da to znai: hoe li izii i hoemo li ii? I tako, baba se ustala, smotali mi slijepu babu... Cijeli se tjedan dizala ona u trojku, totalno joj smrdali unutarnji sat. Kau da slijepi to imaju. Unutarnji sat. A koja ura? stalno pitala. Onda, rekla: Mislin da je ovo zadnji put da vas vidin, dico moja. A nama i to bilo smijeno jer slijepa je, nita ne moe vidjeti. Samo mrak. Sjeam se, govorili su da joj oi samo u Rusiji mogu popravit, ali baba nije htjela putovat... Prepriavali kako je u Zagreb samo jednom ila. Ili autom, al babi stalno bilo loe pa hodala uz auto Kako e onda do Rusije? Stalno mi provjeravali je li stvarno slijepa, a baba krivila glavu jer, kao, u kutu oka jo neko vrijeme vidjela svjetlo. Ono, bolje vidi iz profila, ko riba Pa pita: Dite, koje si ti? Sva tri rata je preivjela U ovom zadnjem, babinom i mom, pravila se da je pas. uri u sklonite, sagnuta, i mae rukom iza guzice... to radi, baba, zato dri ruku na guzici, zato mae? pitali. Nek oni iz aviona misle da san pas, rekla. I uvijek govorila: Dico moja, kako vas je lipo vidit. A mi se uvijek smijali. Hteo sam sve legalno s tim konjem, razume? Tri sam ga godine ekao Sve sam hteo normalno, ali nisu mi dali Pitam ih: zato? Oni odgovore: zato! Konj bez domovnice, razume! Nisam mogao to da podnesem. I prouim kartu, lepo isplaniram gde u da preem granicu. Doem kamionom preko Bosne do granice, izvuem Dominika iz kamiona, zajaem i pravo u umu. I jaem tako satima, divljamo Dominiko i ja, osloboeni, u neutralnoj zoni, kao u tamponu Pada mrak, pevam neku pesmu, ono, ko dete kad se boji mraka... I uvue mi se neka panika u plan... Gledam u nebo, u oblake, zvezde, mesec... Gledam u drvee, sve zeleno, boje mi se pomeale, i to sam vie hteo da shvatim gde sam,

134

to sam se vie gubio... Sav sam se smorio, sve mi neke tokice pred oima, ne znam vie gde je istok, gde zapad, sever, jug, sve mi se pomealo... Nita nisam mogao da prepoznam... Morau ipak peke... jer i Dominiko se sav smorio... Bilo mi ao ivotinje, poeo je da me gleda ko krvnika, ona dva smea oka... ma, inilo mi se da plau... I sjaem, jebiga, kako on sve to da shvati.... a voleo me... voleo me ko da sam njegova vrsta... ma jo i vie, voleo me ba ko drugara... Vidim, izgubio sam se, ne znam gde sam... Onda, pone i neki strah, vie nisam mogao da pevam, samo sam Dominika grlio, veao mu se oko vrata i tepao... I njemu i sebi: ma, sve e da bude u redu... I onda se dosetim da konj bolje od oveka zna gde se nalazi, gde ide, da moe puno bolje da se orijentie, i pustim konja pa lepo peke za njim. Izgrebali se skroz... Ne bira on kroz koje iblje e da proe, a ja za njim ko izgubljeno pae... I zamisli, Sofija, on pronae put. Vrati nas do granice, vrati nas tamo odakle smo krenuli... I, jebiga, ta u sad? Sednem na konja, doem do carinika, do te jebene rampe, sav oznojen, sav smoren, sjeban, i kaem: Majstore, iz Sinja san, izgubija san se. Kaem mu na dalmatinskom, nisam zaboravio. Kaem: Konj se uplaija, jurija, jedva san ga zaustavija Di je Sinj?I carinik digne rampu... Kae: Idi samo pravo, nije daleko. Ma, nije me ni pogledao I tako ujaem u Sinj Teta vritala kad me videla... Sad u da ga prijavim na trku tu u Sinju... Nepobediv je, znam. Tu no smo Bane i ja divno spavali i sanjali, kao nekad davno kad bi cijeli dan lovili skakavce, vezali ih koncem u torove, onda mjerili iji je tor vei, veerali i poslije crtia skakavce putali na slobodu. Rano ujutro odemo s Dominikom na gradsku stazu u Sinju. Dou pandurii na motoriu. Maknite tog etnikog konja da ga mi ne bi morali micat! Morae da ga makne sam odbrusi Bane. Ovi gordi, kao da su na Harleyju doli, zakripe bijedno gumama po asfaltu, krenu u etvrtoj, valjda, ako tako mali motori koji s Dominikovih lea izgleda kao pijani onemoali kurac, uope ima etvrtu, i ulete bezobrazno na stazu, zagrebu suhu, prhku zemlju i pojure prema konju. A konj kao da se nasmijao pokae dva reda velikih zuba, onda sagne glavu, ono, do poda, pa mono mahne repom, potjera roj muha koje su mu se oko guzice skupljale i zagrebe prednjim kopitom. Bane mu, kao boksau u ringu, ape neto na uho, vabi ga u svoju osvetu, nabrijava... I ljutiti ba kao dva jurinika, munje im iz oiju sijevnu, sjedinjeni kao drugari,

135

naivni kao djeca koja zapoinju skrivaa, krenu drito na njih, na motori. Iz publike se ulo samo aaaaaaaahhhhhh! Pandurii s motoriem lijevo, a konj brzo desno, pa odmah lijevo bez upozorenja, ba da ih zaplai... Pomislio da se ele igrati, valjda... Onda oni zarotaju po onoj sasuenoj zemlji... uvar staze procjenjuje tetu... Motori sad udesno, a konj u treptaju oka skoi spretno ulijevo i projuri kraj njih... U vihoru im odlete pandurske kape... Jedan, otkrijemo, elav, a drugi kratke smee kose... Dominiko niz polje, preskoi neku ogradu, preskoi mali jarak, Bane ga stee nogama, on re i doziva, poziva na dvoboj, sve ile mu se napele, popucat e, pomislim A motori za njima. Mami ih Dominiko na istinu, pa ih zavue u polje, u trnje i strnite, ba bila pokoena penica, bodlje otro vire iz zemlje... Baba se naa jednom tako sva napranjila, onda nije htjela doktoru pa skoro od sepse umrla... Izbodu se tu i gume i panduri... Dominiku i kopitima nita. Onda, da im ne bi bilo ni zajebancije ni odmora, opet se stuti ravno na njih, a ovi da e u rikverc, ali ne mogu, zapeli u strnitu kao pauci na kaktusu, pa od straha svaki skoi s motoria na svoju stranu, uvaljaju se jo i u neko blato, a konj ih preskoi, jo kopitima digne svu onu prainu koja se samo za dobrim konjem prai, pa odjuri niz dugo polje Ovi da e opet na motori, ali on se ukrug samo vrti, ne da prii rukama... Onda jednome, pranom, blatnom, izbodene guzice, uspije, pa hoe da ga ugasi... ali ne moe ta ga gasi, budalo, dere se drugi. Dii ga, sjedaj i vozi... A ovaj hvata po zraku, bori se s motoriem ko s podivljalim ovnom koji nee na klanje... Opet ga ovaj odbaci na strnite, opet se ovaj hvata za guzicu Booooliiii, dere se. Majku vam jebem etniku... A Dominiko gleda s obzora kao mudri starac s Himalaje. Ve sitan na horizontu kao ptica, grabi kao maak u izmama, po sedam milja u koraku. I tako odjau, Bane i on, kao Talini Tom i ono njegovo voljeno kljuse. A ja ostanem. Odvedu me na hipodrom do nekog jebenog kretena. Ovaj dolazi u vojnoj uniformi, mae mi pred facom nekim iskaznicama i govori: Tetak ti etnik, ta sad s tim konjem paradira? Onda, prijavili nas. Skuili da konj zvali ga etniki papire nema Teta platila kaznu. Od auta se oprostila. Koji dan poslije, sjedi Bane pred talom i vidi tog lika koji ga je ono kamenjem pozdravio, onog s poetka i s kraja prie, elavog... Prie lik i kae: Hej, Bane, pa gdje si? A ovaj nije znao to da mu kae pa kao kornjaa uvukao glavu u talu i utio Pita mene Bane ta mislim, jel lik normalan, jebote...

136

Kaem: Nemam pojma, ko ga jebe... ovjee, ima dvije drave, budi to hoe, budi sve ili biraj, iskoristi sve to moe i od jedne i od druge kurve, a ja u te ionako Zemljaninom zvati I ispriam mu vic o Arapinu na aerodromu. Name? pita ga carinik. Abdul al-Rhazib kae Arapin. Sex? Three to five times a week. No, no... I mean male or female? kae carinik. Male, female, sometimes camel. Holy cow! Yes, cow, sheep, animals in general. But isnt that hostile? Horse style, doggy style, any style! Oh dear! No, no! Deer run too fast! Konja su mu uzeli, pohrvatili, zavrio negdje u tri pike materine, u nekoj smrdljivoj tali, neki jadni turisti ga jahali... I u Zagori postao popularan taj seoski turizam Kad bi uo Banetov glas, propinjao se u nebesa i glasno kopitima parao zrak, hvatao oblake i rzao, dozivao... Poslije, pisao mi Bane da ga ponekad uje Ne znam kako da mu kaem da su ga poslije ukopili i da to vie nije bio on. Ne znam kako da mu kaem da su ga onda pojeli. Zavrim s priom. Njujorani ute. (ulomak iz romana)

137

Robert Meurean

PRODAJEM ODLIJA, PRVI VLASNIK

Rade li bankomati u Vukovaru?
Autoput je sjekao slavonsku ravnicu na dva dijela. Viktor si je davao oduka stiskanjem gasa. Volio je taj zvuk jo otkad je kao srednjokolac preureivao stare automobile. Za siu ih je kupovao preko oglasa i vraao im mladost. Kiki i Jura pravili bi mu drutvo, bili su nerazdvojni. Stari jugii, stojadini, fie, peglice, bezbroj ih je prolo kroz njegovu garau. Dobro su zaraivali na njima. Stari je uvijek govorio da je roeni automehaniar. Tko zna u kojem bi mu smjeru otiao ivot da je ostao u strojnom ulju, a ne u paragrafima? Dobri stari. U srpnju e biti prva godina od njegove smrti. Nedostaje mu. Crnio je cijeli ivot za sitnu lovu, ali je tono znao uoiti problem i rijeiti ga, brzo i efikasno. Kuio je svijet do sri. Sad bi mu trebala jedna od onih njegovih turih reenica s poentom. S Kikijem se nije vidio godinama; navodno je u Italiji, u nekoj komuni za odvikavanje. Jura je skonao u nabujaloj rijeci. Sletio je s ganc novim Opelom, izletjela mu baba na biciklu. Obitelj jo otplauje kredit Viktor projuri kroz Vinkovce. Uskoro u stii, pomisli. Iz depa izvue Nenadovu osobnu iskaznicu. Protrne svaki put kad je uzme u ruke. Nenad Simi, roen 17. 9. 1975. Adresa: Bogdanovaka ulica broj... Mjesto: Vukovar. * * * im padne prvi mrak, Vukovar zamre. Na cesti ni psa. Sve se zabije u kue i eka jutro. Blago jezovito. Takve su, valjda, noi i u Srebrenici, Staljingradu, Hiroimi, gdje god je velika gustina patnje. S potovanjem je gazio poluosvijetljenim ulicama izmeu zaraslih ruevina. Psi je veselo ljapkao po lokvama uz cestu. Zvat u te Lokva, prostruji Viktorovom glavom. Digne smoeno i usvinjeno tene, tucne ga elom u elo. Zvat u

139

te Lokva, a i mokar si ko da si upao u kamenicu krsne vode, apne mu u uho, a krtenik ga mlatne jezikom po nosu kao da kae: sakrament primljen, spusti me da se jo malo brkam. Brzo je pronaao Bogdanovaku cestu, ali ne i kuu s adrese. Tamo gdje je trebala biti Nenadova kua zjapila je razvalina u drau. Mrtva adresa. Kad je upitao susjede, istjerali su ga iz dvorita. Ispalo je kao da ih izaziva, zajebava, to li? S tugom zakljui da je ovdje jo rat. to sad? Zastane na mostu preko Vuke i pljune u mrak. Sjeti se Jurinog zakona: kad ne zna kako rijeiti problem, idi u birtiju pa e ti sutra jedini problem biti mamurluk. Lokva je trkarao oko Viktora. Idemo, mukarino, fune mu Viktor. Prou kraj puste trnice. Viktor preparkira BMW na osvijetljeno parkiralite. Hladni vjetar s Dunava natjera ga da se zakopa do brade. U uskom sokaku uoi jedva vidljiv natpis kafia. Potjeran vjetrom ue. U uskoj prostoriji tek nekoliko stolova. Za jednim vegetiraju dvije spodobe s pivom u rukama. Ne daju znakove ivota. Za prljavim ankom brkati dugonja ita novine. Dobra veer. Moe li pas sa mnom? Samo ako ne pia i ne sere ree anker. To e biti malo tee, nasmije se Viktor u sebi. Sjedne za ank, a Lokva mu se skutri uz noge. Kavu, molim. Brko odloi novine i ukljui aparat. ovjek u kasnim etrdesetim. Tanak, uska ramena, ilave ruke. Potroen prije vremena. A ta e prijatelj? proulja kroz slamnate brkove. Ne ekajui odgovor natoi Lokvi mlijeko na kaveni tanjuri i postavi ga na pod uz ank. Psi navali. Imam i ja betiju kod kue, arova. Ne bih ga dao, nema tih para! Viktor proara pogledom i zakljui da je ovo najruniji kafi u koji je ikad uao. Jeftini plastini stolovi i stolci, najlonski stolnjaci izbueni ikovima, na zidu oajni prastari gobleni. Grbav laminat na podu idealan za slomit nogu. Iznad anka preparirana jelenja glava bez jednog roga. Sve u lanjskoj pauini. Viktor srkne kavu. Brko nastavi s itanjem novina. Tiina. Samo Lokva zadovoljno mljacka. Niste odavde? odloi brko novine. Iz Zagreba sam.

140

Brkine etke od obrva poskoe. Poslovno ste tu ili... Obiteljski susret. Koga imate u Vukovaru? Rodbinu. Zato pitate? ne izdri Viktor brkinu napadnu znatielju. Ne znam te, eto zato. Brkin ton postane prijetei. U Vukovaru ljudi idu na pie tamo gde ih znaju. Shvata? Viktoru se bistrilo. Baci pogled na novine. irilini naslovi. Jebote, uao je u srpski kafi. uo je da Hrvati i Srbi u Vukovaru ne zalaze na ista mjesta, klone se jedni drugih. Ratne rane su jo svjee. Nisam doao traiti probleme, nego popiti kavu. Ne znam Mi smo ovde oprezni, da nas se ne zaskoi ispuhne posprdno brko, izvue bejzbol palicu i grubo je spusti na ank. Viktor se strese. Vidim da nisam poeljan ree to je sabranije mogao. Koliko sam duan? ta je? Prpa, ha? Brki je smijeak poskakivao po brinama, veselila ga situacija Nisi nita duan, ali ne bi bilo lepo da ve ode, zna. Uvredio bi me, a ko voli uvrede. emu onda ta palica? ta, hoe da kae da nisam dobar domain narogui se brko, podigne palicu sa anka i nervozno je ziba. More, jebem li tiEto, kakvi ste vi Hrvati, samo znate za uvrede. Izie pred Viktora spremnog za bijeg. Molim vas, maknite tu palicu ta ima ti mene da moli prijetei zaurla brko. Situacija se naglo komplicirala, Viktor se zavicao, ak su i ona dva zombija ivnula. Jedan od njih masno prdne. Nego, sluajjesi ti doo po zadatku ili si sluajno zabasao? brkin se ton stia i postane gotovo prijateljski. Kakvom vrajem zadatku Viktor odstupa sitnim koracima prema vratima, a brko ga slijedi. Ha, ha, ha, nemoj da me zajebava. Zna ti dobro o emu ja govorim, nemoj da se pravi blesav! Bio je vii za glavu i nadvio se nad Viktorom kao strvinar. Namjerno mu je puhao smrdljivu sapu u lice. Onda jes ti pravi ustaa ili nisi, ha? prijetei proape brko zurei u Viktora urokljivim pogledom.

141

Zbrisati ili ne, grozniavo je razmiljao Viktor. Ova budala e mu razlupati glavu ako neto ne poduzme. Potegne li pitolj stvar e se pogorati nepovratno. Bude li bjeao dovoljno brzo dobit e samo koji bubotak, ali to e biti s Lokvom. Malian je ostao kod anka. Hoe li ovaj put betijica odrediti sudbini drugi smjer. Ne, nee ovom seronji to se epuri kao paun, e, ba mu nee dati zadovoljtinu da ga ismijava, makar zaglavio. Nee samo stajati kao ovca, uzvratit e. Da, ja sam pravi ustaa s uvjerenjem izgovori Viktor, spreman da brki skoi za vrat. Zatiinilo ba prijetei. Tijela se zaledila u pokretu, lica upitnici... Onda iz brke provali gromoglasan, luaki smijeh. Dvojac za stolom pridrui mu se u rebetanju. Viktor zapanjen. Uh, jebote hvatao je brko zrak izmeu valova cereka ovako se nisam dugo nasmejao. Ja sam pravi ustaa..., hi, hi. Ovo mora da se zalije. Krene brko za ank i ostavi zbunjenog Viktora da glupavo stoji nasred birtije. Ne razumijem Nema ta da razume, zajebavo sam te. S vama Hrvatima to bar nije teko jer vi uvek sve shvatate jako ozbiljno. Tako se sami razotkrijete. A onaj tvoj izraz lica, ono ja sam ustaa, e to vredi milju dolara. Potpuno zbunjen, Viktor se vrati na barski stolac uz ank. Zna, ovde zalaze uvek isti ljudi, s istim priama, s istim problemima nastavi brko spremajui palicu pod ank. ak su i vicevi isti. Dosadno je to, brate. S njima ne moe da se zajebava, preglupi su, ali s tobom, hehe, s tobom je sasvim druga stvar. Ne ljuti se valjda? Ajde, reci ta pije, kua asti. A mi? zacvili jedan iz pijanog tandema. Ajde i vama, jebo vas Sveti Pantelija pomirljivo e brko imam pravu domau ljivu... Meka ko dua, mora da je proba. Nije ekao Viktorov odgovor, nego je svjetlosnom brzinom natoio ae, uhvatio jednu dugim vornatim prstima, prekriio se i uz munjevito uzdravlje je iskapio. Ona dvojica potpuno oivjee, jedan dojuri do anka i zgrabi bocu. Hej nisam reko celu bocu, jebo vas Sveti Ilija kao, pobuni se brko, ali bez ljutnje. A ti, to eka? Popij, nemoj da lie ko pikica.

142

Nije Viktor mogao odbiti. Uzme zrak i iskapi. To, lutko! Brko je bio zadovoljan, izvue novu bocu ispod anka. Pokae zombijima srednji prst. Ne moete vi toliko rakije da popijete koliko je ja imam i natoi novu rundu. Ja sam Ratko sveano prui Viktoru ruku. I da zna da mi je drago to smo se upoznali, jer ja ti inae ne volim upoznavanja, pogotovo ne s nekim uama. Viktor prihvati Viktor ruku, hvatajui dah drago mi je vrst stisak, e, to volim. A ne mrtva riba, shvata? Ratko je bio sve razigraniji, u ae je toio rakiju do vrha. Ali nemoj da me oslovljava sa vi, molim te. To je tako pederski. Ovo je krma i tu postoji samo ti i jebem ti majku. Doda jo ustaku ili etniku, ovisno koga ide psovka. Evo, ovim mojim Srbendama sa zadovoljstvom psujem majku ustaku. Ustaku Srbima? Pa da, ta se udi? Kakva bi to uvreda bila da Srbinu opsuje majku etniku? Nikakva, doe mu to jo ko pohvala, haha. Ajd, uzdravlje! Strusi au. Viktor tek gucne, nije se jo oporavio od prethodne. Eto ti ga na, opet zajebava zavrti Ratko prstom prema Viktoru kao prema neposlunom djetetu. Ti mene hoe stvarno da naljuti. ta, nisi naviko na brlju? Ajd, onda ti polako, ali nemoj da trajkuje, jasno? Mi bi jo pokorno se javi onaj to je uzeo bocu. ta!? Ve ste sve popili? Ma, bila je samo dopola tek da se grlo okvasi Niste vi normalni, jebo me Evo, sirotinjo, jebo vas Sveti Ilija! Zafitilji mu bocu to ju je drao u ruci, a ovaj se isprui kao najbolji golman i uhvati je ne prolivi ni kap. Jes vido Bearu, ha? A da sam mu dao kakav posao, vuko bi se ko prebijena maka... Jebote... stvarno pije ko kakva baba. Da nisi bolestan? poloi dlan na Viktorovo elo ali ono ja sam ustaa, e, to je za snimit film. To je spasilo ovaj usrani dan, hihi. Treba imati jaja re to usred moje krme, zna... I ja to potujem. Ajd uzdravlje popije rakiju i izvue treu bocu ispod anka. Vidio je Viktor kamo to vodi... Pobjei ne moe pa spremno uhvati au i ispije je do dna to Ratka odmah ozari. Ratko, sluaj da te neto zamolim dok sam jo trijezan. Treba mi pomo. Reci, prijatelju, ta treba? Ratko bi mu sad i krvi dao.

143

 Traim jednu obitelj, Simie iz Bogdanovake ceste. Kua je sruena, ne znam je li tko ostao iv. Ti si odavde pa sam mislio... mogao bi ih znati A ta ti trebaju? Dugujem im neto Duguje? zakilji Ratko oprezno. Sluaj, Viktore, ne uvaljuj mi nekakva govna Ne boj se mirno e Viktor nisam tu zbog gluposti. Stvar je ozbiljna. Sigurno? Sigurno. Dobro. Ovako ne seam se nikakvih Simia iz Bogdanovake ceste, ali imam ljude koji tamo ive, oni bi mogli da ih znaju. Uzme mobitel i izie na ulicu. Vrati se za minutu. Zvao sam kuma, on ih poznaje, ali njih od devedeset druge nema u Vukovaru. Od cele familije ostala je samo Marija, mu joj je umro davno, a sin jedinac pogino u ratu. Gde je Marija sad, i dal je iva, to niko ne zna. Zbog sina sam i doao smrknuto procijedi Viktor. Da? Ratkove guste obrve poskoe od znatielje. Znam kako je poginuo Ratko se nagne nad ank, priblii glavurdu Viktoru i zagleda se u njega kao da ga skenira Tko si ti? Viktor mu uzvrati pogled. Netko tko smatra da majka ima pravo znati istinu. Ratko se vrati na svoju stranu anka, bez rijei se uhvati mobitela i ponovo izie van. Ovaj put se zadri dulje. Zvao sam drugog kuma koji radi u muriji ree im se vrati. Bio je ozbiljan. Proverie pa e da me nazove. Sjedne na barski stolac uz Viktora, spusti mu ruku na rame i prijateljski toplo prouka. Samo zbog toga si doo u Vukovar? Da. Hmm zamisli se Ratko. Ako je tako, onda ova zemlja ima nade Uhvati au s rakijom i sveano je podigne iznad glave. Ajd uzdravlje! Viktor mu uzvrati jednakom odmjerenou. udna sliica, banalna, a opet iskrena. Bilo je tu nekog vitetva, dva rivala piju skupa potujui jedan drugoga. Reci ti meni Ratko procijedi promuklo Viktor koliko ti kumova ima? Jedan je murjak, drugi...

144

 Ha, ta vie, to bolje. Mi, Srbi, svakog prijatelja okumimo jer kumstvo je za nas svetinja. Kum ti je vie od brata, vie od vlastite krvi. Iako moram i to da kaem, ima tu i isto praktinih razloga. Ako nekoga ne vee kumstvom, pre ili kasnije postae ti neprijatelj. A kod vas Hrvata nije tako, zar ne? Kod vas je lova svetinja, a kuma najpoeljnija enska za fatanje, ha? Hahaha, jebo vas Sveti Spasoje! Mentalni sklop nam je isti, samo malo drukiji profrflja Viktor i pokuava pokrenuti umrtvljene udove. Ima pravo ta god da si reko, jer te ni kurca nisam razumeo, hahaha. Ti mora da si neka uena glava kad tako barata reima da te normalan ovjek ne razume. ta si? Pravnik. Eto, ta sam rekao? Samo nemoj mene za Haag, molim te, hahaha. Ja sam ti jedini Srbin koji nije kriv za ratne zloine. Znam da ti je udno, ali veruj mi, ima i takvih Srba. Ja i jo jedna baba, ali ona lani umrla, sirota, hahaha. Ratko se pijano razmahivao. Mislim, nema nekih bitnih razlika izmeu nas, osim pokuava Viktor razjasniti misao, ali onda shvati da je zaboravio to je htio rei. Eto, to je to. Vi, Hrvati ni sami ne znate ta hoete. Nego, nisam to hteo da kaem, ve ovo: vidi nas dva ista govna i ti i ja, i sad, neko nam kae da jedan mirie, a drugi smrdi, a oba smo iz dupeta ispali, shvata? I oba popuimo taj tos pa ponemo da se natapamo parfemima, kao, nismo mi govna... a oni drugi, ko ih jebe, s njima na njivu, da zaubre zemlju. E, tu smo se zajebali. Nismo se okumili jedva procijedi Viktor, jezik mu otkazuje poslunost. Jes, vala, nismo pljesne Ratko dlanom po anku, tucne zvonko i podrigne. Pozdrav iz unutranjosti, hihihi. Zazvoni Ratkov mobitel. Uzme ga i otri van. Brzo se vrati. Zvao me kum iz murije. Kae ovako: Simii su rodom iz nekog sela u okolici Knina. U Vukovar su doli u kolonizaciji iza Drugog svetskog rata. Moda se Marija vratila u zaviaj? Kako se zove selo? U, jebote, kako li je ono rekoGramljina... tako nekako. Jebe ga, nisam pratio... I, ta e sad? Idem tamo, nema mi druge... Gramljina, kae? Tako nekako. I da zna: drago mi je da ne odustaje. Cenim to. Uzdravlje!

145

 Morao bih krenuti Viktoru se ugodna obamrlost irila tijelom. A, ne. Nee da mi udari krivinu. Ima prvo da se napijemo kao pravi neprijatelji. Bio si u ratu? Jesam. Gde? Svugdje. Gde je to? Ma, svugdje Okuani, Dubrovnik, Kupa I ja sam bio na Kupi podvikne Ratko irei pijano ruke. Zima devedeset prve, decembar, mislim. A ti? Isto Ma, ta kae? Da nisi i ti plivo preko Kupe? Skoro... Uuu, Bog tehihihi zagrli Ratko Viktora svojim ruetinama i ljubi ga musavim ustima u elo. Uzalud se Viktor pokuavao izvui iz zagrljaja, stisak je prejak. Ja sam roko po vama, prijatelju, moda ba po tebi. Bio sam komandir minobacalija, tamo iznad Gline. Ooo, jebote... to si rekao Viktoru se inilo da ne uje dobro, od rakijetine. Eto... vidi sad ta ti je ivot? Nekad smo bili spremni da se pokoljemo, da se zatremo do zadnjeg, a vidi nas sad, pijemo u pivajzu od kafane, Bogu iza lea i pravimo se da smo zaboravili krv koja je pala. Jes je ti zaboravio? Nisi... naravno. Zbog nje i jesi tu, a ja ti pomaem, ja, koji sam hteo da te raznesem, tamo na Kupi... Shvata ta hou da kaem? Viktor tupo odmahuje glavom. Jebi ga, Viktore... ni ja ne shvatam to sranje. Samo da zna, drago mi je da si ostao itav. Uzdravlje! Tako krene jo jedna runda pa jo jedna... Pijanost zadobiva ekstremne razmjere. Dvojac s ruba vidnog polja pridruio im se za ankom. Boris, jedan od te dvojice sluajno prolije rakiju po podu pa, bez pardona, klekne i polie proliveno to izazove histerian smijeh. Ratko u kasetofon ubacuje traku sa srpskim narodnjacima, na to se Viktor strese, ipak je on ustaa, pa Ratko odnekud izvue traku Prljavog kazalita. Sva etvorica pijano revu: Ti si bila zadnja rua hrvatskaaa... Lokvi, sve dok nije zaspao, Ratko je sipao rum u mlijeko. Ovaj se oblizivao, tucao i trkarao cik-cak, a oni urlali od smijeha. Onda je Ratko stao grliti Viktora i baliti ga slinavim brkovima, uvjeravati ga da je on njegov prijatelj, da ga nitko ne smije ni pipnuti dok je u Vukovaru, da mora jednom doi na

146

fi-paprika, jer nema boljeg majstora od njega, neka se sakriju svi Karapande i Goli kuhari ovog sveta, nabijem ih na kurac. Netko je stavio traku Zvonka Bogdana i opet su svi zavijali kao vuci na krianju: U tem Somboru, svega na voljuuu. Onda je Ratko u pijanom deliriju poeo cviliti, krokodilske suze slijevale mu se niz brke, jebo im pas mater, svi su me ostavili, izdajice, a svima sam pomagao, kad me vide na ulici okreu glavu, pizda im materina. Ova dvojica ga tjee. Onda se opet prealta na Viktora: ti si moj brat tuli, rida ti me jedini razume, nemoj sluajno da ne doe na fi, nema boljeg od mog... Viktor svu snagu upinje da se odri na nogama. Obzirno se izvue iz Ratkovog zagrljaja, ugura pijano tene pod jaknu i tiho se povlai prema vratima. Za njim odjekuje Ratkovo dozivanje da se vrati, ali odrvenjelo mu tijelo ne bi moglo izdrati jo jednu rundu pia. Promrmlja neki pozdrav i istetura na ulicu. Trojac je stajao klatei se u tiini, onda se okrenuo anku i nastavio lokati. Vani Viktora zapljusne prohladni povjetarac i malo ga razbistri. Pokuava nai izlaz iz mranog labirinta sokaka. Skrene desno i izbije na Dunav. Kud sad? Treba nai auto, lei i doekati jutro. Bilo bi to teko i da nije pijan. Sjedne malo na klupu, samo na minutu, da skupi snagu, pa legne da oprui noge, i san ga prevari... ...automobil juri autoputom, a asfalt se guva pod kotaima ko bala svile... S mukom kontrolira upravlja jer cesta se svija kako ona hoe, a on dri veliko, jedrenjako, drveno kormilo iroka ravnica olujno more, ljulja se do munine ogromni mobitel rie i bljuje vatru, halo!, halo! Ne ujem te, slab je signal Olga opeena lica lupa Ratkovom glavom o ank ustao, ustao, vie ili nisi Ja sam rokao po tebi!, urla Ratko Alo, moe l rakijica, cvili dvojac iz ledomata Nenad ga polijeva rakijom i zavlai mu aku u trbuh, trai osobnu To je moje, ape Probudi se sav zapian i oblizan, i natopljen jutarnjom rosom. Krmeljavo mirka, ne zna gdje je. Dunav bi popio. Gdje je pas. Sklupao se mali pod klupom i drhti. Otetura do obale, oprezno sie stubama do vode i umije se. Lokva zijevajui sie za njim. Majstore, jesi li edan?, prouljeta Viktor. Dim mu je sino razderao glasnice. Digne maliana u naruje i krene prema gradu. Po danu je sve drukije i brzo nae put do parkiralita. Jo samo da nae gdje je parkirao Od BMW-a ni traga. Obie parkiralite uzdu i poprijeko. Nita. Sranje. Sranje. Sranje. Nemogue. Ukrali su ga.

147

to sad? Da ode do Ratka? Nema smisla, ovaj negdje pijan hre. Mora prijaviti krau radi Osiguravajueg. Hodnik ispred sobe deurnog zjapio je pust. Drveni stolci poredani uz zid podsjeali su Viktora na osnovnu kolu. Tako je i sjedio, zavaljen kao kolarac. Kako si pametan ovjek moe dozvoliti toliku koliinu gluposti? I kako e bedastoe ovakvog kalibra objasniti Olgi, ako ga uope bude htjela sluati? Policajac je bio priglup i spor. Ne znam kako bi i bilo drukije. Zanimanje? Tip vozila? Boja? Godina proizvodnje? Tko je vlasnik? E, tu je dolo do zavrzlame, jer automobil je glasio na Olgu pa sad treba objasniti policijskom mozgu zato jedan mukarac kupuje BMW na enino ime, a ne na svoje, i kako to da supruga ima veu plau od njega. Najvie ga je smetalo murjakovo ponavljanje pitanja. Htio je Viktora uhvatiti u lai. Na pitanje o razlogu dolaska u Vukovar izmislio je priu o posjeti ratnom groblju. Paljenje svijea ispred spomenika palima u ratu obino ne vue nova i nova pitanja. Kad je murjak svrio poslao ga je na hodnik. Na ekanje pitaj Boga ega. Prolo je vie od sata u lebdenju izmeu rastrzanog sna i naglih buenja. Policijska je zgrada polako oivljavala. Vrata su se onda otvorila i glava deurnog policajca dade mu znak da ue. Na stolu je leala slualica telefona otklopljena s aparata. Supruga vas eli uti ree policajac slubeno. Halo jedva je izustio. S druge strane uo se ukavi Olgin pla. Viktore... to je s tobom, zaboga? to mi to radi? plakala je tiho i isprekidano. Vrati se kui, molim te, pusti auto, kvragu i on, nai e ga ve, volim te... Viktor prekine vezu. Bez itanja je potpisao sve papire to su mu ih gurnuli pod nos, strpao u novanik kopiju izvjea i krenuo niz ulicu prema autobusnom kolodvoru, vrst u odluci da e prvim autobusom kui. Plavua na blagajni hladno mu odbije karticu i uputi ga da je bankomat na trnici. Vrati se do trnice i parkiralita, jo jednom provjeri nije li se BMW moda nekim udom pojavio kao to je i nestao. Pronae bankomat, ubaci karticu, utipka pin i unese iznos. Na bankomatu se pojavi natpis nedostatna sredstva. Ponovi sve potpuno paljivo opet isto. Utipka manji

148

iznos vraji stroj izbroji novac. Banka mu je ukinula minus. I to preko noi. Bijesno lupi akom po tipkovnici. Olga. Ona mu je ukinula minus, jer kartice su preko banke u kojoj je jedan od direktora. Nazove je mobitelom. Halo, Olga, zato mi kartice ne prolaze. Je li to tvoje maslo. Olga je utjela trenutak. Ostavila sam ti dovoljno na raunu da se vrati kui. emu to, Olga? A emu sve ovo? Razgovarat emo doma. Moram ii... Viktor bijesno prekine vezu. Podigne maloga pod miku i krene uskim ulicama prema Ratkovoj birtiji. Unutra nekoliko ljudi. Ratko stoji iza anka, gnijezdo od kose mu je vee nego sino. Ooo, mali. Rairio Ratko ruke kao kvoka krila. Umjesto pozdrava, Viktor izvadi pitolj i zapuca po anku. U trenu svi zalegnu, samo Ratko ostane ko ukopan, stisnute glave u suha ramena. Staklo se pod hicima razleti na sve strane, a komadi buke i drveta prae zrakom. Zavlada grobna tiina. Prestravljeni, ljudi bojaljivo pridiu glave s prljavog poda, a Ratko i dalje stoji skamenjen za ankom. To ti je za Kupu ree Viktor mirno kao da se nita nije dogodilo. Oe ta da popije? odvrati mu Ratko jednako mirno. Jesi li mi ti ukrao auto? ta? Neko ti je maznuo kola? Noas? Da. Ima li ti prste u tome? Ako ti kaem da nemam, oe li da mi veruje? Moda. E, nemam. Ali u da se raspitam. Sigurno kod nekog kuma? Naravno. Vidim, ui kako stvari stoje. Sigurno nee nita da popije? Neu, hvala. Moram dalje. Hvala ti na jueranjoj informaciji Nema na emu. Drago mi je da sam ti pomogo. Viktor zadjene pitolj, okrene se i izie. I javi se kad naie u Vukovar, da napravimo fi. Moj ti je za prste polizat! vie Ratko za njim. Kad opet izbi na Dunav, izvadi kreditne kartice iz novanika i zafitilji ih u mutnu vodu. (Ulomak iz romana)

149

Tomo Ravbar

PUT OD JUNAKA DO BUDALE

Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

Moj ivot je sve do prole nedelje bio jedna velika zbrka, puna foliranja i nezrelog buntovnitva. Sada ivim u Ljubljani, u srcu slovenakog kapitalizma, u srcu kapitalistikih koulja, kravata i skupih enskih gaica, u gradu gde se nezaustavljivo i sada, ve bez lane skromnosti, mnoe postsocijalistiki tranzicijski bogatai. Da i ne spominjem pripadnike akademskih elita, okiene raznim mr. i dr. ne znam kojih sve nauka, koji preko poznanstava uspevaju da se ugnezde u dobro plaenim dravnim slubama ili da zauzmu direktorsku foteljicu u monopolskoj firmi i namiu grdnu lovu. A pri pomisli na politiku elitu ionako ti se okrene eludac. U etvrtak, tog sudbonosnog popodneva, postalo mi je jasno da je moj ivot slika i prilika lutalice, koji je poao u pogrenom pravcu i neprestano se gubi na pogrenim stranputicama. Stare prijatelje i poznanike nisam video ve vie od deset godina; neki su se rasuli po svetu, neki su zavrili u kolama, jedan je postao pisac, Boo ak producent mekih pornia, a nekima je uspelo da ostvare velike ciljeve i postali su ugledni i cenjeni graani podalpske prestonice dravice Slovenije. Kod svih sam prezirao njihovu liberalnu mantru, njihovo graansko slobodoumlje. Njihovi ivoti su promicali pred mojim oima poput brzog voza, koji nisam mogao da uhvatim. I da sam sluajno uhvatio poslednji, taj bi najverovatnije bio rezervisan za putnike sa vidljivim psihosomatskim problemima. Zalazio sam u kafie i birtije gde se uglavnom vrtela narodna i slovenaka turbo-folk muzika i svi se zaklinjali u punokrvno slovenstvo. Nakon tree ili etvrte runde crnjaka, otili bismo u ime slovenstva pred ljubljanski magistrat, a ako bi bio mraz, do susednog bloka, i astili poslednjeg pravog branitelja istarske granice. Nije me bilo briga ta misle prolaznici; ako bi neko previe pametovao, pretukli smo ga, sve je bilo tako jednostavno. Nakon jednog od takvih pohoda, pijan sam se sruio na kau u svojoj garsonjeri, koja je bila u totalnom neredu. Uzeo sam iz fioke dva nalgesina. Zauo sam neku zvonjavu, ali nisam bio sasvim siguran da li to moda zvoni samo u mojoj tekoj glavi. Odvukao sam se do telefona, i gle, zaista je zvonio

150

telefon. Ko bi to mogao da bude, razmiljao sam oseajui vrtoglavicu... ena se odselila jo pre dva meseca, nismo u kontaktu, dodue, povremeno se saali i plati mi po neki telefonski raun. Kada sam se tako mamuran javio na telefon, zanemeo sam od iznenaenja. Bio je to moj stari prijatelj Fabricio. Od svih starih poznanika i prijatelja, koji su me zbog moje neprilagoenosti i besciljnog ivota otpisali jo pre nekoliko godina, on mi je ipak bio najdrai. Oduvek je bio pravi svetski ovek, pomou meunarodnih stipendija je jedno vreme proveo u Francuskoj i Portugaliji, a sa enom je u mladosti proputovao veliki deo Azije i arapskog poluostrva. Kao i drugima, ni njemu nikako nije ilo u glavu kako to da sam mogao tako da se promenim i postanem, to se kae, zadrti Slovenac. Dodue, moram da priznam, poslednji je digao ruke od mene. Najpre nisam razumeo ta hoe. Nakon uvodnih banalnosti tipa Kako si, ima li ta novo, sloili smo se da bi bilo lepo da se opet sretnemo. U sebi sam imao neto enske radoznalosti, i nije mi bilo svejedno ta se sa njim deava. Ipak, nisam se nadao da emo obnoviti pokidane veze. Ubeen da u ga ve u prvih deset minuta razbesneti svojim izjavama, otiao sam kod njega na sam kraj Ljubljane. iveo je u rnuama, prigradskom naselju, tik uz reku Savu. iveo je sa Ninom, prilino poznatom umetnicom, i imali su paljivo ureen stan, u kojem je svaki deo nametaja i svaki ukrasni predmet bio promiljeno postavljen na svoje mesto. Pre nego to sam se odao piu, veoma sam cenio njihov ivot. Rado sam ih poseivao zbog oputene atmosfere koju su znali da stvore. Nakon dobrih sat vremena druenja, na novi susret je bio meavina loih i dobrih oseaja, mog neuspenog epurenja i njihove smirene, skoro produhovljene prie. Suma sumarum, susret mi je prijao, posebno konjak kojim su me posluili. Fabricio je insistirao da sledeeg dana odem sa njim kod neke ugledne slikarke, koja je gradila karijeru meu ljubljanskim kouljama. Navodno, pre svega su njeni portreti bili neto posebno i Fabricio je imao ideju da napravi jedan i meni. Nakon burne pijanske noi ujutru bi me uvek pekla savest. Otrenjenje je bilo muno i svaki put bi se u mene kriom uunjao stid. Fabricio je bio taan ko vajcarski sat. Kada smo, etajui obalom Ljubljanice, prolazili pored prepunih kafanica i barova, meu kojima je svoju renesansu doivljavala kafana Maek, veoma omiljena u doba moje mladosti, prkosno sam podigao glavu i slepo zurio preda se, a istovremeno se molio u sebi da ne sretnem kakvog poznanika. Maek je okupljalite

151

ljubljanskog krema kojem sam i sam nekada pripadao, a sada sam se oseao kao stranac. Meu svojim pajtaima sam bio frajer, a pred Fabriciom sam se oseao osramoeno, iako mu to nikada ne bih priznao. to smo bili blie kui u kojoj je ivela umetnica, to me je vie obuzimala teskoba. Imao sam oseaj kao da mi nad glavom visi zmaj koji bljuje vatru. Podsmeljivo me je probadao uarenim i nemilosrdnim oima i njegove rei su me pekle poput vatrenih iljkova: Obian si slabi, slabi! Nema dovoljno snage, nikada nee nai pravi put! ekam te, doi ... do mene je samo kratak put! Dok smo se Fabricio i ja etali po staroj Ljubljani, hodao sam, u stvari, kroz svoj upropaeni ivot. U glavi mi se odvijao film onog nekadanjeg, i ovog, sadanjeg. Fabricio je imao normalnu porodicu, dok je sestru i mene otac tukao zbog svake sitnice; na kraju se odao alkoholu i zavrio na ulici. Pomislio sam na bivu enu; kada smo se razvodili, vie puta sam se setio Euripidovih rei: Najbolje je da se ovek uopte ne rodi, a ako se ve rodi, najbolje je da to pre umre. I misao mudrog Sofokla mi se esto inila veoma primerenom: Sa novoroenetom bismo morali da sauestvujemo zbog gomile planina koje ga ekaju. A mrtvog psa, koji se spasio svih tegoba, morali bismo da ispratimo na poslednji put zvucima uzviene radosti. Poeo je da me boli eludac i postajao sam nervozan; najradije bih se okrenuo i otiao kui. Meutim, Fabricio je bio uporan samo jo dva minuta, i stigli smo, dobacio mi je preko ramena. Setio sam se da uopte ne znam kod koga zapravo idemo. Bilo je dovoljno samo nekoliko osnovnih podataka: zove se Sanja, Bosanka je iz Sanskog Mosta, odakle je pobegla od balkanske kalvarije. Kada sam to uo, istog trena sam hteo da odem. Nisam mogao da verujem svojim uima vodi me kod junjakinje, koja krade novac slovenakih poreskih obveznika i lagodno ivi na na raun! A te Bosanke su jo tako dlakave i rune..., izvalio sam. Fabricio se okrenuo, potapao me po ramenu i rekao neto u stilu: Smiri se, stari, dopusti sebi da se iznenadi... i ve smo stajali pred tom kuom. Nekada je sigurno bila lepa, a sada se raspadala, malter se ljutio kao stara, izborana koa. Fabricio je najverovatnije hteo da kae da iza tih runih zidova ivi princeza na zrnu graka, pomislio sam razdraljivo, pa hajde onda, da vidimo ta se to skriva unutra. Uli smo u ogromnu prostoriju prepunu zanimljivih boja. Bila je prazna, na sredini je stajala dugaka klupa; senke njenih rubova su se pruale do oblinjeg kreveta. Pitao sam se da li ga

152

tu dri zbog umetnikih seansi, ili inae spava na njemu. Prekrivao ga je prekriva tople crvene boje. Na ponegde neravnim zidovima su, sudei po izgledu i mirisu, visile napola dovrene slike, obrisi lica, koja su nas prodorno posmatrala, pratei svaki na korak. Na kraju sobe strme stepenice su vijugale as levo, as desno i izazvale mi skoro nesnosnu vrtoglavicu. Dovele su nas do ateljea, sakrivenog u polutami. Na podu je leala gomila slika. Fabricio je rekao neto u znak pozdrava i njegov glas je odjeknuo u praznom prostoru. Dok smo ekali, moj pogled je utonuo meu njene slike, uglavnom su to bili aktovi. Aktovi patnje, bolesti i beskrajnog bola. Iznenadio sam se ugledavi na drugoj strani velikog ateljea aktove devojaka, koje su grlile svoja tela u svim moguim pozama. Posmatrao sam devojke koje su uivale u harmoniji i slasti, devojke, koje su otkrivale svoju ulnost i nudile ljubav poput jabuke saznanja. Setio sam se stare tradicije Veda, koje sam kao klinac veoma voleo da itam. Slike te ene su me sasvim obuzele. Okrenuo sam se, i ugledao je kako veselo razgovara sa Fabriciom. Posmatrao sam njenu gustu, tamnu kosu, koja je delimino prekrivala ulne usne i pravilan profil. Pogled mi je klizio po njenim vitkim leima, traio sam ruke kao da je elela da ih sakrije, gurnula ih je duboko u depove tankog mantila. Iako sam se trudio, nisam mogao da primetim na njoj ni jednu jedinu greku. Moj plan da je uvredim, u trenutku je propao. Pre nekoliko trenutaka sam hteo da je poaljem preko Kupe, natrag u Sanski Most, a sada sam stajao tu, bez rei. Osetio sam snanu elju. Kao da je to znala, okrenula se ka meni i odmerila me od glave do pete. Nekoliko trenutaka smo utke posmatrali jedno drugo, a onda mi je odbrusila: Hoe li tu da stoji kao ukopan, ili emo razmeniti koju re?! Uopte mi nije bilo do razgovora. Postideo bih se svega to bih izustio. Umesto makar ljubaznog predstavljanja, od mene je dobila samo pusto utanje. Dok je askala sa Fabriciom, jo uvek me je na trenutke strogo gledala. Iekivala je pogrenu re, pokret, ne bi li me do kraja pokopala; oigledno sam joj totalno iao na ivce. Iekivala je moju konanu kapitulaciju. Kada sam u Fabriciovim oima prepoznao molbu da ipak progovorim, samo sam glupavo primetio:A to je ona junjakinja? Fabricio je prebledeo. Oekivao sam da e da popizdi i da nas smesta istera iz stana. Meutim, na moje veliko iznenaenje, Sanja je sela, zapalila cigaretu i mirno me pogledala u oi. Poto sam video da stvar nee upaliti, cinino sam se nasmejao i zautao. Kada je uvi-

153

dela da od mene nee biti nita i da sam, verovatno, obina maistika budala, konano je izustila: Fabricio, tvoj prijatelj danas nije ba priljiv, nadam se da neemo provesti previe turobne sate. Oseao sam kao da sam izgubio svoju mukost, i kao da je moj muki ponos sasvim ranjen. Porazila me je u samo dva poteza, kao ahovskog amatera. Postavila me je da sedim ispred beskrajno dugog zida i zurila u mene kao kapo. ekao sam na svaki njen pokret i naredbu. Video sam kako joj se lepi prsti blago pomeraju i skoro pleu po platnu. etkica u njenoj ruci je elegantno poigravala. Tako je pristajala njenoj ruci. Sveano je pomerala, iako se jedva primeivala meu njenim prstima. Imao sam oseaj kao da je istinski voli i da prema njoj osea neverovatnu predanost. Tokom portretisanja, objanjavala je Fabriciju kako joj se u pubertetu zgadilo crtanje, i kako dve godine nije posegnula za njom. A ja sam sedeo tu, pred njom, i iz minuta u minut, sve vie udeo za njenim crnim oima, otrim pogledom, i lovio pokrete njenog tela. Uz poslednji potez etkicom je uzdahnula: I eto, izdrali smo nekako tu munu priu. Pozdravili smo se na brzinu i bez velikih ceremonija. Nije elela da mi se priblii. Ignorisala me je, sasvim, ne poelevi ni da se rukujemo. Prola su tri dana nakon tog dogaaja, i tako loe se oseam, da mi doe da povratim. Teko mi je da priznam kakav kreten sam ispao pred Sanjom i Fabriciom. Kada mi je predloio da se izvinim Sanji za nemili ispad, prvu no sam probdeo opijajui se viskijem, a drugu trezan razmiljao o tome ko sam to ja, uopte. A onda sam, nakon nedelju dana, odluio da joj se izvinim. Pozvao sam Fabricija. Nakon tog susreta, Sanja nije elela ni da uje za mene. Nini je rekla da sam obian bezveznjak. Kao i obino, i jutros sam, uz kafu i cigarete, proitao novine i preleteo pogledom crnu hroniku i oglase za posao. Jebiga, na meniju je bio jo jedan bezvezni dan. A onda je zazvonio telefon...

154

Mirt Komel

LIFT
Gospodin Straani je svakoga dana rutinski odlazio ka svom domu, stambenoj zgradi u starom, socijalistikom naselju na rubu grada, gde je uvek koristio lift, a stepenice nikada. iveo je, naime, na devetom spratu solitera, tako da je devet puta etrnaest stepenika, koliko ga je delilo od stana, bilo previe da bi taj uspon izvodio peice. Radije je upotrebljavao kaiprst umesto nogu, jer, pomiljao je, zato da umaram noge prelazei sto dvadeset i est stepenika, kada je dovoljno da samo mrdnem prstom i ve nakon nekoliko sekundi budem na cilju? Jednog dana je, kao i obino, stajao pred liftom, pritisnuo dugme, i ekao, gledajui kako se, sa sputanjem tog novovremenog elinog kaveza starovremene marke Tehnostroj, brojevi spratova postepeno gase i osvetljavaju. Kada je na brojaniku zasvetlela oznaka PR, gospodin Straani se, naravno, ne slutei nita loe a ta moe da ti se dogodi u liftu? uhvatio za drku vrata, kao i obino, krajikom oka proverio ima li koga unutra, a onda se, u trenutku kada je hteo da otvori vrata i ue, iznenada pred njim ukazao komijin sin sklon neslanim
Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

155

alama i uplaio ga deije jednostavnim Bu! Mali je, vragolasto se smejui, protrao pored njega i zbrisao napolje, ostavivi zateenog i uvreenog gospodina na licu mesta, gde je, jo neko vreme, zurio preda se u prazno. Neko drugi bi se nasmejao malom mangupu, i najverovatnije ga prvom sledeom prilikom ukorio, ili, ako bi bio ba teak ovek, porazgovarao o tome sa njegovim roditeljima. Meutim, gospodin Straani nije bio bilo ko, njegova rutina je u haotini svet urbane svakodnevice unosila red, i, ako bi taj red neto naruilo, to bi ga na na nekoliko dana izbacilo iz koloseka. Kao i onda, kada je, jednom prilikom, uao u lift i primetio da je neki bezobraznik iscepao nalepnicu na kojoj su bila napisana uputstva ta initi u sluaju kvara: vozei se, sve vreme je nemirno gledao u deo nalepnice koji je nedostajao, pitao se ta da radi ukoliko se lift zaglavi (ve hiljadu puta je proitao ta uputstva, meutim, razmiljao je, oveku u stisci je potreban vrst i tano propisan oslonac), a kada je konano stigao do svog sprata, ve sasvim znojavom rukom je s naporom otvorio teka metalna vrata i, osetivi olakanje, stupio na sigurno tlo. Takva je bila teina koju je davao rutini i redu, i koju su rutina i red donosili sa sobom, tako da je razumljivo i to zbog ega bi prilikom svakog prodora neega neoekivanog u svakodnevicu njegov svet bio izbaen iz koloseka. Postajao je pomalo zbunjen ve ako bi u liftu sreo nepoznatu osobu koja je dola u posetu nekome od sustanara, ili se iz bilo kog drugog razloga zatekla tamo. Poznavao je sve ljude koji su iveli u soliteru, moda ba zato da mu u hodniku ili ispred lifta, dok bi otvarao vrata, ne bi zasmetalo nepoznato lice koje nije spadalo u njegov briljivo sreen svet, pre svega ogranien na njegov stan, a onda i na njegovu kancelariju, i ire od toga, na zgradu firme u kojoj je radio, i, izmeu ostalog i na soliter u kojem je, na kraju krajeva, iveo, kao i na lift u njemu. Zamislite, dakle, ta je za njega predstavljala deakova zlobno neduna ala, kada ga je na smrt uplaio svojim Bu!: zastao je kao skamenjen, tamo, pred liftom, nije znao kuda da se okrene, ta da kae, ili, da li da uopte ita kae, i na kraju je samo proao kroz vrata i uao u lift, drei ga otvorenim ko zna koliko dugo, pre nego to mu se nije razbistrilo u glavi. Iako nije uspeo da zaboravi taj dogaaj, on ga ni priblino nije potresao toliko koliko ga je potreslo ono to mu se dogodilo nakon nekoliko nedelja. Od tog deijeg nestaluka, oseaj slian strahu ga je pratio svaki put kada bi ulazio u lift, tako da je

156

paljivo proveravao da li se za vratima moda skriva onaj mali bestidnik, dok vreba jo jednu priliku da uplai svog starijeg komiju. Na dan, kada mu se dogodilo to zbog ega je sutradan, oklevajui, odluio da se moda ipak, po prvi put u svom ivotu, popne stepenicama do svog stana, doiveo je i neto mnogo gore. Bilo je jutro, tako da ovog puta nije trebalo da se popne, ve da sie. Pritisnuvi dugme, ekao je na svom spratu dok nije stigao lift, i im su automatska klizna vrata poela da se otvaraju, video je da je unutra neki ovek. Jo uvek pomalo lelujav od sna, uao je i pozdravio ga, a onda se, kada mu je ovaj otpozdravio, pogledavi ga, sledio od straha: to je, naime, bio gospodin Zloduek sa trinaestog sprata, koji je umro pre deset godina. Dobro ga je poznavao, jer, znao je sve koji su ikada iveli u njegovoj zgradi, zato nije mogao da ga pomea sa nekim drugim, meutim, uprkos tome, pogledao ga je jo jednom, dok je pritiskao dugme PR, ne bi li se uverio da moda nije pogreio. Ne, nije pogreio, to je zaista bio on, ali, i pored toga je eleo da proveri da li ga moda oi ne varaju: Gospodine Zloduek, zaustio je, a sagovornik ga je pogledao i mirno odgovorio: Da? Zgrozio se, kada je konano shvatio da je to zaista on, i jeza mu je oblila kimu. Poto nije znao ta se deava, samo je spustio pogled, izvinio se, Nita, oprostite, a onda s mukom podneo vonju nadole. Tek kada je izaao iz lifta primetio je da njegov saputnik ne namerava da izae u prizemlju, i zato je pogledao na taster i video da svetli okruglo dugme koje ranije nikada nije primetio, iz jednostavnog razloga to nikada nije ni bilo dugmeta sa oznakom PK. Tog dana i itavog sledeeg, sve do trenutka kada je doneo odluku i odgovorio sebi na pitanje da li da ide stepenicama ili da, uprkos svemu, prikupi hrabrost i krene liftom, muilo ga je ta, do avola, znai to dugme PK, koje se nalo tamo ispod dugmeta PD za podrum. Podrum u prizemlju? pomislio je im je izaao iz solitera, a onda se samo mrano osmehnuo svojoj protivurenosti i razbijao glavu celog dana, sve do trenutka, kada se opet naao na stepenitu, suoen sa ozbiljnijim pitanjem. vrsto odluivi da se nikada vie ne vrati u lift, kurano je krenuo uz stepenice, a onda mu se, zadihanom ve nakon prva dva sprata, kada je podigao glavu i ugledao lavirint ograda koje su se vijugale sve do vrha solitera od trinaest spratova, zavrtelo u glavi, hrabrost je splasla, i ve mu se vratila pomisao, da bi, uprkos svemu, bilo bolje da upotrebi lift.

157

Plaio se, ali, jaa je bila elina koulja navike poduprte tvrdoglavom lenjou rutine. Na treem spratu je zadihan izaao u hodnik i neko vreme stajao tamo ispred lifta, a onda je, ohrabren glasom razuma koji mu je govorio da je tog jutra samo sanjao, pritisnuo dugme. Pozvani lift se glasno sputao, i to se buka vie pribliavala njegovom spratu, to je bio uplaeniji, jo i vie od toga, neopisiva jeza je preuzela vlast nad itavim njegovim biem. Kada je lift konano stigao i kada je du hodnika na svim spratovima, odjednom zakloparalo njegovo zaustavljanje, gospodin Straani je samo zatreptao, jer se uplaio da e ponovo ugledati ono to nije eleo da vidi jo jednom, tanije, ono to nije smelo da se ponovi, ako e njegov svet i dalje postojati. Zamurio je, otvorio vrata i odluno uao, ali, zakoraio je u prazninu, jer lifta tamo nije bilo.

158

Slobodan Bubnjevi

BECAUSE THE NIGHT

Ko jae kroz vetar ogrnut tminom? Der Erlknig Johann Wolfgang Goethe (Bauk, u prevodu Alekse antia) KAD JE JEDNOM BIO DEAK, Stanislav Bauk je znao puno o strepnji. Njegovi su oduvek, stoleima i generacijama, beali od gladi, ne prikrivajui ni u novim vremenima strah od nje. Moda su mu preci zbog te brige i strepnje u davnoj prolosti i dobili nadimak Bauci, pogrdni naziv koji se tamo negde u dalmatinskim gudurama pretvorio u prezime. Ali, kao i svaka porodina legenda, bila je to samo stara pria koja se glodala od usta do usta, pa su sa nje iezli mnogi detalji, kao meso sa kostura. Posle Drugog svetskog rata koji je proveo gladujui na tavanu, Baukov deda se doselio u plodnu banatsku ravnicu, nedaleko od Beograda, ali je negde u koferima, postavljenim nostalgijom za jalovim zaviajem, preneo i porodini strah od gladi. Izmileo iz dedinog prtljaga, strah je stigao do tetkine kue na Avali i do novoizgraenog radnikog naselja u prestonici, gde su Baukovi roditelji dobili stan.

159

Mada je rastao u poznom socijalistikom blagostanju, u mirnoj, jugoslovenskoj deceniji koja je prethodila ratnom reimu, Bauk je uvek mogao osetiti njegovo prisustvo. Strah od gladi se skrivao u kunim vilajetima, meu teglama lanjske zimnice, u velikom zamrzivau gde se batinila sindikalna svinjetina ili ispod haube utog oevog stojadina, kojim se ilo na zajednika letovanja. Pratio ih je i do mora Baukova tetka ni na plai nije dala deci da ustanu od stola dok ne pojedu sve u obroku naete krike hleba. No, uutkana u radnikom samoupravljanju, porodina glad Baukovih bi moda ipak utihnula sasvim, da se nije hranila od estih odlazaka na selo, kod babe i dede u Banat. Deda, mravi starac odan alkoholu i mrzovolji, bio je pun stranih pria o gladi, kojima je osoljavao svaki porodini ruak. Ako bude gladan, nee te voleti u ivotu, govorio je malom Bauku koji ga je posmatrao zastraenim oima. Stari, ostavi dete, dobacivao mu je Baukov otac. Ako bude gladan, gledaj da se bar plae tvoje gladi, nastavljao je deda. Dosta je bilo, ljutio bi se konano otac i pogledom pokazivao deaku da slobodno izae napolje. KAD JE JEDNOM NEDELJNO BIO DEAK, na selu, kod dede, Bauk bi istrao napolje im bi mu se ukazala prilika. Na ulicu bi izgurao veliki, oljuteni bicikl koji je vozio stojei, samo oslonjen na sedite, klatei se celim telom u ritmu okretanja pedala. Dedina kua se nalazila na kraju sela, na velikom imanju koje je nekada pripadalo nekim nepoznatim, posle rata prognanim Nemcima. Linija puta je obilazila imanje, a mali Bauk je vozio ukrug, sve do benzinske pumpe i potom, do groblja i ciglane na granici seoskog atara. Iza ciglane, Bauk je ostavljao bicikl i kroz nizak proleni kukuruz iao do ivice velikih jama iz kojih je mehaniki kopa na inama vadio glinu. Gigantska maina, masna i crna, sa jezikom sputenim u jamu, nedeljom je spavala, grlei dva vagona dopola napunjena ilovaom. Bauk je obilazio oko nje, posmatrajui prugu koja je vodila sve do pei gde se pekla cigla. Ba-

160

cao je kamenie i tapove niz liticu koju je maina strugala, a onda bi sa druge strane, od ciglane, tamo gde nagib nije bio visok, silazio do dna, u korito jame. Potom je dolazio tano ispod maine kopaa, gledao uvis uz raskopane litice, sa kojih su ciglari ogulili zemljino belo meso glinu koja je potom isprena i uzidana u ko zna koliko domova. Pokuavao je da se popne. Hvatao se za busenove trave, neravnine i ponekad uspevao da se uz strminu uzvere do vrha. Ponekad nije. Ako bi dan potrajao, nastavljao bi svoju avanturu biciklom dalje niz put, kroz njive suncokreta i kukuruza. Besomuno je okretao pedale kad bi, iza velike krivine, naiao kuerak iz ijeg su dvorita vrebali psi koji laju na vozila, na traktore i bicikliste. Na mestu gde su se susretali drumski put i pruga, izdizalo se uzvienje ispod koga se nalazio bunker iz Drugog svetskog rata. Nemci su ga, taktiki razlono, na tom mestu podigli da bi osmatrali prilaz selu, ali su ga, posle pada Beograda, ostavili bez borbe patizanima Josipa Broza. Iz njega nikad ni na koga nije ispaljen nijedan metak, to bi se, u svetu fortifikacija, moglo smatrati bezveznom sudbinom za jedan bunker. Mesna zajednica je decenijama planirala da ga razrui, ali nikad nije, uprkos albama seljaka na ijoj se njivi nalazio. No, za razliku od bunkera koji je od poetka ouvao svoju ednost, upravo u njemu su je izgubili mnogi seoski parovi koji su ga zaposedali s veeri. ak je, ponekom starijem deaku, koji bi se sve do tog doba skrivao napolju, bunker sluio i za prvo osmatranje prilaza odrastanju. Sa dolaskom devedesetih taj se seoski obiaj izgubio bunker su osvojili narkomani, kao i sve naputene salae i druge intimne punktove oko sela. Bauk je vozio sve do bunkera, ostavljao bicikl u kukuruzu, obilazio oko breuljka i bojaljivo, bez razloga zabrinut da ga ne ujede zmija, silazio u trap nad kojim su stajale tri betonske grede. Unutar bunkera, u sumraku, nalazila se samo klupa i pesak na tlu. Ma koliko da je razgledao, nije bilo nikakvih tragova da je tu ikada boravila vojska. U bunkeru se nije dugo zadravao da ga otac ne bi pitao kuda tako daleko cunja. No, sa godinama je u njemu napravio svoju bazu. U betonske procepe je sakrio razna blaga drveni no, strip o Marti Misteriji, metalnu petokraku i razne predmete koje niko nije dirao, mada su oni, noima potom posmatrali tolike nevete snoaje i prerane ejakulacije.

161

Jednom prilikom Bauk je iz dedinog podruma ukrao nekoliko krompira da bi ih ispekao u bunkeru. Zakopao ih je u pesak i iznad njih naloio vatru. Suvo granje koje je sakupio ispod bagremova pored puta lako je planulo, ali se od vatre u bunkeru toliko podigla temperatura da je morao pobei napolje. ekao je neko vreme u kukuruzitu, ali vrelina nije poputala, pa je ostavio sve i vratio se kui. Na sreu, ar iz bunkera nije zapalila okolna polja. Ugasila se sama od sebe, kad su ostavljeni krompiri bili peeni. Mada se na selu uvek igrao sam, njegovo detinjstvo je bilo tu, izmeu dedinog imanja i nemakog bunkera. Beograd, u koji su se, posle posete dedi, vraali iste veeri, nije bio njegov grad. Od njega je kao deak video samo nepregledno novobeogradsko polje, na kome izmeu puteva i grupica ljunka izrastaju dugovrati kranovi i kosturi belih nebodera. Nije se seao igara u ljunku na oblinjem gradilitu, niti druge dece, pred kojom je uvek oseao nekakvu stid. Oseanje da je stranac, da nije Beograanin, oseanje koje nose hiljade stanovnika okrutne srpske prestonice, dralo ga je sve do rane mladosti, do one godine kad mu je otac preminuo. KAD JE VEROVAO U OCA, verovao je u stvari koje se nikada nee ostvariti. Baukov otac, meteoroloki tehniar, celog ivota se bavio prognozama, ali nikada nije dobro proricao budunost. Uostalom, nikad nije ni pokuao da postane sinoptiar. Dani i godine su mu prolazili meu poludnevnim smenama, na uzastopnim, dnevnim i nonim deurstvima u meteorolokom zavodu. Uvek u svojim ispeglanim kouljama, na poslu je jednom dnevno putao meteoroloki balon, a svakog sata je oitavao instrumente iz drvenih mernih kuica. Brojke sa barometara i termometara upisivao je izvanredno paljivo u formulare koji su se zatim nosili na trei sprat, da bi se tamo gore nacrtale sinoptike mape i pravile prognoze. Otac je ozbiljno shvatao svoj poloaj, uveren da tanou merenja svakog sata uziuje po jednu sigurnu ciglu u socijalizam, u kuu kojoj nijedna nepogoda nee nauditi. Baukovoj generaciji bi se to moglo uiniti smenim. Ali, tek sa dolaskom ratova, koji su na svetlost isterali samo potrebe neljudi i akrepa, zaboravljeno je iz kakvih je dubina radniko samoupravljanje izviralo za one Jugoslovene koji su bili kao Baukov otac.

162

Ma emu da su klicali u toj epohi, ona je za te ljude znaila konano osloboenje od nematine predaka od mranog usuda prethodnih generacija koje su od gladi jednako beale pod turskom, austrijskom i srpskom vlau. Mada dete sa sela, Baukov otac je zavrio kolu, zaposlio se i dobio stan u kome nikada nije bio gladan. Uspeo je da se otrgne. I potom, nije pokuao nita vie. Bio je uvek staloen, po prirodi blag, zadovoljan i uredan ovek. Bauk ga je pamtio kako posle nonog deurstva spava po danu i u vreme ruka izlazi iz sobe, uvlai koulju u kai i ulazi u kupatilo. Umiva se, pere ruke i odlazi u kuhinju. Zatim seda u elo stola, tano naspram slike Josipa Broza, ispija pola ae Radenske vode i eka da mu majka postavi tanjir za ruak. KAD JE ZA DEDU BIO DEAK, uvek je bio mali. Njega i babu poseivao je samo sa ocem u rasporedu deurstava, otac je imao tri slobodna dana u nedelji, od kojih je bar jedan provodio na selu. Majka, ije su smene bile svakodnevne i osmoasovne, vrlo je retko ila sa njima. Ona bi se samo spustila do podnoja zgrade, do parkinga na kome je stajao uti stojadin, ubacila bi Baukove stvari na zadnje sedite i mahala im sve dok se ne bi izvezli iz naselja. Obiavi oko tvrave na drugoj obali, stojadin je izlazio iz grada preko velikog zelenog mosta, prolazio kroz dugu, nepreglednu ravnicu, pored velikih i bogatih socijalistikih ekonomija, potom nailazio na umarak za koji je Bauk znao da skriva zatvor, da bi, kilometrima potom, izbijao na predeo u koji se izlila velika reka. Sluali su Radio Beograd u vonji. Bauk je sedeo na sredini zadnje klupe, mirno posmatrajui put. Dobri moj deak, rekao bi mu otac, podiui pogled na retrovizor. Tata, ta ako nas udari grom?, deak bi proturio glavu pored sedita. Grom?, zaudio bi se otac. Nemogue. Danas je anticiklon. Tata, a je l moe, na primer, da se neko iv zakopa u zemlju?, nastavljao bi. Ne moe, sine.

163

Deda mi je priao da su jednu enu ivu zakopali. To je bilo davno, u zlo doba, kad je deda bio mali. Danas to moderna medicina nikad ne bi dopustila, objanjavao bi otac, ne pokazujui nijednom gestom koliko ga nerviraju te dedine skaske za plaenje dece. Ali, mali Bauk mu nije sasvim verovao. Kao bunker, groblje, bagrenjak kraj puta i seoska ciglana, za deaka su jednako bile ive i dedine jezive prie kao ona o eni koja je, tamo negde u dedinoj postojbini, stajala pored tale kad ju je udario grom i prividno je usmrtio. enu su sahranili, ali je, kako je deda tvrdio, zemlja izvukla elektricitet iz nje, pa je oivela u grobu. Potom je, navodno, iz noi u no, majka te nesrenice sanjala svoju kerku ivu, a metani su posle par dana otkopali raku i otvorili koveg, da bi u njemu zatekli le bez kose kad se ena osvestila u sanduku, od uasa je sebi poupala kosu, pre nego to je konano izdahnula. I tek u vojsci je saznao da ova pria nije iz dedine postojbine, ve da pripada narodnom folkloru u itavom regionu, kao ustalom i svako drugo zakopavanje ivih u jame, sa baucima ili bez njih. Jedne zimske veeri, duvajui iza topa od 130 milimetara, sluao je par drugih vojnika koji su se priseali raznih strahota i uasa. I tada je priu o zakopanoj eni ispriao jedan priprosti metalostrugar iz okoline Aranelovca, uveren da se ona odigrala upravo u njegovom selu. Bauk je na to povukao dim, prosledio doint poarnom u auto parku i samo se nasmejao. Kad je bio deak, dedinu postojbinu i uopte prolost svoje porodice vezivao je za ovu priu, verujui da se ona zaista dogodila kao neto autentino. Ali, sa vremenom mu je postalo jasno kako je, za razliku od tog ubogog vojnika, deda bio svestan da je to samo prastara pria, dola ko zna odakle. No, takve stvari su bile tipian deo njegovog opusa. Njegove vetine zagoravanja ivota. KAD JE JEDNOM BIO DEAK, spremala se oluja. Nedeljno vee na selu, sa grmljavinom u daljini, unjalo se kroz vonjak, tale i ambare, muvajui se oko nemakog bunara i dva visoka oraha koje je deda posadio kod kapije. Bauk se kasno vratio se iz bunkera i zatekao dedu kako se brije nad lavorom

164

u staklenoj verandi. Veranda u kojoj je deda sedeo, dozidana uz boni ulaz nemake kue, pravo naspram kuhinje, bila je osvetljena golom volframovom sijalicom. Pijan i ljut, deda je povlaio britvu preko lica, a svaki put kad bi je obrisao, okretao se i kroz vrata u kuhinju ubacivao razne pogrde babi. Ona se samo utke majala po kuhinji, ne osvrui se na dedine prigovore. Kuvala je mleko u tepsiji, tako da bi se sa njega kasnije obrao kajmak, to je iz nekog razloga, te veeri, bio glavni povod dedinog gneva. Otac se nije meao u svau, sedeo je za stolom, jeo banatsku trudlu sa makom, pio kiselu vodu i itao novine, ekajui da se deak vrati iz vonje biciklom. Deda je povukao britvu ispod desne vilice kad je deak preao preko praga verande. Mali, pomerio je glavu, idi kai onoj vetici da se noas gubi iz moje kue. Nemoj, deda, prozborio je deak i provukao se pored njega. Stari, dosta vie, viknuo je otac kad je uo deaka. Samo ti nju titi, gunao je deda, ulazei za Baukom u kuhinju, sa pekirom kojim je brisao lice. Jed je izbijao iz njega, jarko kao crvene fleke po licu. Deak se zaustavio nasuprot stola i pogledao u dedu. A, Mali, i ti si na njenoj strani? Stari, ostavi dete na miru da ne bi imao posla sa mnom, rekao je otac i ustajui pomerio stolicu. Stane, doi sine, idemo u Beograd. Nee ti nikud dok ne ujem ko u ovoj kui prosipa vareniku. Stari, ostavi se gluposti, otac je pruio ruku i krenuo ka deaku. Nemoj, deda, deak se zaplakao. Jebala te varenika, promrsila je baba i sa tednjaka podigla do pola punu tepsiju sa upravo provrelim mlekom. ta je, kurvo? Kud si krenula s tim?, deda je ispustio pekir i pijano koraknuo napred. Dok te ja hranim, u mojoj kui vareniku nee prosipati. A onda se odigrala ta scena. Deda se kree od vrata ka sredini prostorije, baba stoji uz tednjak, sa tepsijom u ruci, deak se nalazi izmeu njih, uplaeno pogleda u oca. Otac dolazi sa boka, mora obii oko stola da bi izvukao deaka. Deda se preko

165

njega ustremljuje na babu pijanom desnom rukom je udara po licu, a levom odbacuje tepsiju koja leti na suprotni zid. Vrelo mleko iz tepsije, u nezavrenom luku, izvija se kroz vazduh. Jedan deo pljuska na pod, a drugi poliva deaka po levoj ruci. Bauk je vrisnuo od bola. Otac je svom silinom udario u dedu koji je od njegovih amara odleteo preko pola kuhinje. Govno pijano, rekao je dok se deda stropotavao preko stalae na kojoj je baba sloila oprano posue. Lice mu je bilo krvavo. Svuda oko njih je bio potpuni lom. Otac se sagnuo ka deaku i pogledao opeenu ruku. Boli? Tata, nisam namerno, mumlao je deak, sasvim izbezumljen. Otac ga je uhvatio u naruje i stavio mu ruku pod mlaz vode. Nisam namerno uzeo krompir, govorio je besmislice, dok se voda slivala niz podlakticu, hladei opeeno mesto. Deda je jeao pridiui se. Potom se, pijan i povreen udarcima, ponovo sruio meu sudove. Baba mu je prila da ga pridigne, ali se potom odmakla od krvi. Ajoj, Ozrene, ubi oca, jauknula je i povukla sina za ruku. eno, ne dotii me, otresao se od nje. Otac je, bez ijedne dalje rei, izneo deaka iz kue i smestio ga na prednje sedite stojadina. Kad su krenuli, deda je zaspao meu sudovima. Avlija je ostala otvorena u mraku, kao da se dogodio smrtni sluaj. Kasnije, uplakana, baba je zatvorila kapiju i nosei flau, cele noi prosipala dedinu rakiju po dvoritu. Jurili su kroz no. U putu do bolnice, deak je buncao od oka, bola i straha. Ruka ga je sve vie bolela, oseao je kako ga u mraku, ispod lakta stee neka elezna sila. Na povrini meke koe pojavili su se sitni plikovi. On me hvata, bez glasa je govorio. U kola je udarao vetar ogrnut tminom. Grabi, inilo se da kae. Otac je levom rukom pritiskao volan, a desnu spustio na deakovu glavu. Jurili su kroz no, otac sa svojim sinom. KAD JE SVE PROLO, ostao mu je samo antiseptiki zavoj na ruci. Kad su ga skinuli u bonici, majka mu je svake veeri na ranu mazala antibakterijske kreme i opekotina je splasnula. Pli-

166

kovi na podlaktici su iezli i videlo se samo blago crvenilo. Sa opekotinom su se povukli i svi drugi tragovi. Od oka se oporavio ve sutradan. Leao je na kauu u dnevnoj sobi i grickao ivotinjsko carstvo, okoladice koje mu je otac donosio u povratku sa posla. Uskoro se i seanje sakrilo, negde tamo duboko Bauk te dogaaje nikome nije pominjao, ak ni Mini. Nikada vie nisu ili na selo. O dedi i babi je mogao uti samo od tetke koja ih je povremeno poseivala. Otac se naljutio jednom za svagda na svoje roditelje i ni toliko nije eleo da slua o njima. Kad bi se zapodeo razgovor na tu temu, ustajao je od stola i izlazio na terasu. U to doba, slobodne dane je uglavnom provodio na njoj, ureivao cvee ili samo itao novine, jeo palainke sa sirom i pio litre vode. Moglo se pomisliti da se kaje to je tako snano nasrnuo na svog oca, ali se videlo da mu to ne pada teko. Naprotiv, oseao je rastereenje konano je bio sasvim osloboen sumornog balasta predaka. To mu je iz nekog razloga ulivalo dodatno poverenje u sistem, mada je on, tih godina, sa buenjem naionalizma, ve bivao sve krtiji i sve vie poremeen. No, Baukov otac je jo ee ponavljao kako, za razliku od predaka, nikad nije gladovao u tom sistemu. Meutim, neobinom ironijom, na kraju je posle svega umro gladan. Poinjali su ratovi u Hrvatskoj i Bosni decenijama budan, socijalizam je ve bio pod bensedinima ratnih hukaa, utonuo u komu. Srpski nacionalisti su se u toj groznici prvi domogli topova od 130 milimetara i drugih orua namenjenih odbrani bratstva i jedinstva, kojima su bespotedno tukli sela i gradove, navodno zarad preventive, kako bi pokoljima zaustavili jezive pokolje iz prethodnog rata. Kako se ova bolesna stvar razvijala, Baukov otac je takoe bio sve bolesniji, pio je litre i litre vode, provodio sate u kupatilu mokrei, bivajui sve slabiji i mraviji, a kako se stanje pogoravalo, poeo je da dobija napade, gubi svest i osea bolove. Kad je otiao kod lekara, bilo je sasvim prekasno u krvi mu je pronaeno vie od trideset jedinica eera. Kao i veina oekivanja, glukoza, ona kojoj su se vekovima nadale generacije tih suanja koje je morila glad, pokazala se smrtonosnom kad je najzad osvojena. Otkrilo se da otac boluje od steenog dijabetesa, tipa dva, koji se razbudio u njemu posle nekog, samo njemu znanog uasa. Dijabetes ga je, krajnje neobino, odmah obuzeo izuzetno snano i kriom napunio sve vene i kapilare eerom,

167

tovarei ga u tiini u svaki kutak organizma. Od toga su nastradali svi unutranji organi i nita mu vie nije moglo pomoi ni insulin, ni stroge dijete. Ispoen, po prvi put gladan i duboko razoaran, otac je preminuo posle par meseci. Iza sebe je ostavio supugu i sina. Same usred doba ratova. U dobu gladi. KAD JE NA MAJKU obratio panju, bilo je prekasno. Poslednje godine pred oevu smrt, kad je krenuo u gimnaziju, sve se manje slagao sa ocem zamerao mu je to se dri obale kao davljenik, zadovoljan time to se posle smrtonosnih dubina samo domogao nekakvog kopna. U toj kritici nije nalazio saveznika u majci zapravo, sa njom je, tek posle oeve smrti, nastavio pravi sukob oko tog problema. ta ti oekuje?, pitala ga je. Rat je. Baukova majka je bila uiteljica. Stroga i potena, radila je celog ivota u oblinjoj koli i koliko je Bauk znao, bila vrlo potovana od bivih aka. Mada je, kao i otac, verovala u socijalistiko ustrojstvo, pomirila se sa dolaskom estradnog ratnog reima. Kao to se, u prvim osvitima devedesetih, nije suprotstavljala buenju i bujanju nacionalizma, nita nije uinila ni kad je slom socijalizma bio sasvim oigledan, a reim u sve pore drutva uselio svoje akale, hijene i polutane od ljudi. Mada samohrana, nekako je uspela da se snae u nematini tih godina. U torbi sa kredama u boji i akim kontrolnim vebama, donosila je kui konzerve sa crvenim mesom, turske majice, crni pasulj i duge, jeftine kobasice sa biberom. Kupovala je hranu na veresiju kod svojih seljaka i u radnjama gde su se dugovi upisivali u svesku. Dugove je plaala onako neredovno kao to je i platu primala, ali su je svuda i dalje potovali, kao prosvetnog radnika od ugleda. No, nije se zbog toga ustezala. Tragala je po pijacama, ulinim tezgama i buvljacima, koji su, kao plikovi na velegradu, nicali na sve strane. Snalazila kao i drugi onako kako se homo sapiens uvek borio protiv gladi, jo od prve seobe iz Afrike u Evropu. Zahvaljujui tome, dok je iao u gimnaziju, Bauk nikada nije propustio ni jedan obrok, ma kako oni bili neobilni. Doruak, pogaica i jogurt, ekao ga je svakog jutra na stolu. Ruak mu je takoe servirala samom, na praznom stolu pasulj bez mesa i prena kobasica poloena na tanjir. Nije znao odakle, ali

168

nikada nije propustila ni popodnevno voe. Ulazila je utke u njegovu sobu i pored knjiga na sto sputala tanjiri sa tri krike jabuke i tri krike pomorande. Tako su preiveli ratno doba. U meuvremenu, preselili su se sa Novog Beograda na drugu, dunavsku stranu grada, majka je putovala do kole, ali su od razlike u cenama starog i novog stana vratili sve dugove. Bauk je pronaao nove, zapravo svoje prve prave drugare sa kojima se viao na dunavskom keju. Uskoro je krenuo i na fakultet. No, bolja vremena nisu dola. Ulicama su se kretali protesti, ali se reim i dalje vrsto drao. KAD JE JEDNOM BIO DEAK, nije uviao da ne mora promeniti svet kako bi odrastao. Svet je ostajao uvek isti, bez obzira na ljude. Samo je, u novom stanu, majka tonula u depresiju sa lakoom je izala na kraj sa nestaicama i posnim obrocima, ali je bila potpuno nespremna za ono to je usledilo besmislene, sumorne posledice etiri ratna poraza. Kuda e po ovoj zimi?, pitala bi Bauka, grejui se termoforom, u fotelji. Na protest, odgovarao bi, stavljajui kapu i pakujui vokmen u ranac. Ti izgleda nema nita pametnije da radi? ta je sa ispitima? Samo ti gledaj tu svoju televiziju, a mene ostavi na miru. Baukovu mladost obojili su svi ti protesti protiv reima. Zapravo, odrastao je kako se protest menjao sa godinama od osveenja onog dana kad je, posle prve pobede opozicije na lokalnim izborima, u putu do fakulteta na vetrovitom trgu video zastave i preneraeno pomislio kako je sloboda ipak mogua, preko razoaranja, ljutnje, oajanja zbog izbornih podvala i kordona koji su zabarikadirali grad. Sazrevao je kroz naizmenine talase gneva i pomirenja sa svetom takvim kakav jeste, od okrutnosti prema svima koji se ne bore kao i on, do razumevanja ak i za sistem koji mrzi, urlao je i plakao sa svakim novim talasom protesta, uei da bei i zadirkuje iz daljine, postajao je grublji i istovremeno,

169

uplaeniji, da bi na kraju, sa slomom reima bio odrasla osoba. I to od onih odraslih koji su mladost potroili na samo odrastanje, ne saznavi nita o tome ta bi se u odraslom ivotu uopte moglo raditi. Mada je po ulicama kolalo toliko ljudi, bio je uvek sam protiv druge strane. Imao je i svoju ekipu sa kojom je iao na proteste, Kristijana, Teslu i Pavla, ali se, bez obzira, stalno nekako oseao sam u tome. Sam u toj borbi sa lemovima koji nezinteresovano stoje ispred Doma vojske, sam sa pretnjama kojih nije bilo, tupavim govorancijama, smrdljivim babama koje mau sa prozora i voama protesta koje je mrzeo ne zato to su korumpirani i pokvareni koliko i vlast, ve zato to su od nje toliko gluplji. Kad je dobio svoje prve batine pendrekom, gipkim i tekim kao dedina pijana ruka, stajao je sam u gomili. Dogodilo se to onog sumornog katolikog Boia, kad je sneg prekrio sva mesta gde ve nisu stajali ljudi i urlali uvis, a reim u grad doveo kontramiting. Bauk je posle silnih sukoba i beanija tog dana, samo posmatrao dugu, posramljenu odlazeu kolonu kontramitingaa, unezverenih i prljavih rudara, seljaka i zidara, zbunjenih u paklu prestonice gde je lice voe bilo jedino koje znaju, jedino koje im se smeje. utke je gledao kako ih, gladne i namuene tekim, neplaenim radom, zavedene strahom od jo vee gladi, sa trotoara zadirkuju, napadaju i rue protivnici reima, ljudi kao on, umiveni, sa markiranim alovima i vokmenima ispod jakni. Gadio se od sebe, od njih, od nesree u kojoj jedni druge jedu, sinovi oeve, starci malu decu. Hipnotisano je stajao pred kolonom, ne primetivi da se prostor oko njega najednom raistio, a da su se po trotoaru razmilele policijske bubavabe, sa pendrecima u vazduhu i pominjanjem Kosova, to ih je iz nekog razloga oskoljivalo da tuku graane. Posle udarca po leima, Bauk se sapleo, ali se pridigao i klisnuo u najblii haustor, kroz neko kolsko dvorite, potom daleko od policije, kroz imir snene padine u parku. Nije jo mogao da se probije do kue, mada bi se najradije sklupao u fotelji sa majinim termoforom. No, nije se vratio ni na trg, koji su smatrali bezbednim mestom, poto, navodno, policija nije smela da dejstvuje u masi na trgu. Promrzao i izmoren, uao je u jednu knjiaru. Bolela su ga rebra i vrat, ispod koga je primio udarac. Pipao je jaknu, ali nije bila razderana na tom mestu, kako se govorilo da hoe od pendreka.

170

U knjiari je listao neke naslove vie od pola sata. Jedan panker srednje generacije, sa maramom, stajao je i razgovarao sa knjiarem o promaenosti novih klinaca. ta da itam?, panker je najzad upitao knjiara, a ovaj mu je samo pokazao Zlokobne zapise Abela Tifoa. To je prava knjiga, rekao je. Na te rei, Bauk je spustio neki roman koji je drao. Oseao se glupo. Znao je da majci nee otkriti da ga je tukla policija. To je znailo da e dugo, bar mesec dana, oblaiti rolku, a nou se do uiju zamotavati aravom, kako sluajno ne bi primetila modricu na vrhu lea. KAD JE NA PROTESTIMA osvajao slobodu, nije ni mogao dobiti vie od onog to je ve imao. Danima se kretao kuda je hteo, spavao kod kolega, nije se javljao majci ni gde ide, ni ta radi. Jednom je, ak, otiao iz Beograda na cela dva dana, a da niko nije znao gde je stopirao je da bi posetio prijatelja u unutranjosti. Bio je to stariji kolega koji je otiao iz prestonice jer se zaposlio u svom gradu i neobino za to doba, dobio stan od preduzea. Kad je Bauk stigao do njega, doekao ga je srdanije nego to se u to vreme moglo zamisliti. Dugo su razgovarali, bio je jako zainteresovan za ono to se dogaa u Beogradu. Da li misli da u reimu ne postoji bar jedan ovek koji je dobar?, upitao je Bauka, dok su etali po lokalnom keju prekrivenim snegom. Ne, ne postoji, odgovorio je Bauk bez razmiljanja. Ba niko? Niko, Bauk je bacio kamen meu led koji se valjao po poluzamrznutoj vodi, a njegov prijatelj je samo spustio pogled. Kako se ne bi gurali na kauu u dnevnoj sobi, Bauk se smestio na dueku u praznoj, jo uvek nenametenoj sobi novog prijateljevog stana. Nije mogao da spava, pa je leei zapalio cigaretu, posmatrajui nekakav stari, odloeni regal u uglu, pod svetlom grada koje je dopiralo kroz roletnu. Polica za knjige na regalu je bila puna porodinih kompleta, ali se u polutami nisu videli naslovi. Posle nekog vremena, bos i u gaama, ipak je ustao, upalio svetlo i razgledao knjige u regalu. I meu njima neoekivano naiao

171

na Zlokobne zapise Abela Tifoa. Setio se pankera iz knjiare i poeo da ita prve pasuse koji su govorili o ljudoderstvu. Roman je, meutim, zaboravio da ponese kad je sutradan krenuo nazad u Beograd. Dugo je putovao vozom, krijui se od konduktera, a kad je stigao kui, majka ga nita nije pitala. KAD JE STIGAO DO POBEDE, mnoge godine su prole. Odmicale su i studije. Tadanji protesti su utihnuli, da bi kroz par meseci usledili novi, sa novim iskuenjima i razoarenjima. Nekako u to doba, konano su preminuli Baukovi baba i deda, jedno za drugim. Majka je ila na sahranu oboma, ali to sinu nije pominjala. Bauk je, navodno, bio prezauzet ispitima da bi iao na te sahrane. U meuvremenu, majka je najednom shvatila da reim protiv koga Bauk tako esto izlazi na ulicu uopte nije socijalistiki, niti je to ikada bio, ve da je to samo stari pokvarenjak koji flertuje na sve strane i tri za suknjom svake ideologije koju ugleda. Na Baukovo ogromno iznenaenje, majka je poela da podrava studentske proteste nije ona pruala neki istinski otpor, samo je povremeno lupala u prazne erpe, ali bio je to nemogu podvig za jednu uiteljicu komunistkinju. Kao to se svako zbacivanje tiranije ini nemoguim podvigom za jedan narod. I onda je doao peti oktobar dan kad je Bauk prvi put probao mileram. Posle paljenja Savezne skuptine, sloma dravne televizije, predaje policije pred stanicom u Ulici majke Jevrosime i sveukupnog pada starog reima, Bauk je, pun suzavca i nekog ushienja oajnika, sa Minom, Pavlom i Kristijanom svratio u Teslin stan. Te istorijske noi, Teslina majka ih je posluila pogaicama sa mileramom. Ima ukus pavlake, pomislio je Bauk. Tesla je otvarao neku krukovau koju je godinama uvao, dok je njegov otac u susednoj sobi svom sinu jebao mater ustaku. Kad je ujutru sa Minom doao kui, nije zatekao majku u stanu. Raspitivao se po komiliku, ali niko nita nije znao. Pojavila se tek oko podneva, peaila je sve do centra grada i nazad da bi odnela kifle demonstrantima koji su uvali pobedu. Bila je to njena vrsta borbe. Bauk i Mina su joj se smejali od srca. Osmehnula se i ona, zaduvana, oznojena, namrgoena

172

uiteljica sa praznom vanglom koju je nosila kroz ceo grad. I tada, u tih par minuta u sumraku hodnika, bili su jedini put sreni za sve te godine. Glad se ponovo povukla iz verovatnoe i statistike, nikom na ulici vie nisu bile potrebne majine kiflice, ali u osloboenoj Srbiji za njih nije bilo novih razloga za sreu. Ubrzo se majka penzionisala. Mogla je jo da predaje, ali nije elela vie da radi sa decom sve papire za penziju sredio joj je neki bivi drug koji je opstajao u svim reimima. Obesila je svoju diplomu Najdraa uiteljica na kuhinjski zid i ivela od penzije. Kao da joj je jo ona ratna glad pojela sve ideale, to je prilino nezgodno za jednu roditeljku, ali nita neobino u mamurnoj zemlji koja je svoje ideale ispovraala jedan za drugim. KAD JE UPOZNAO MINU, to se dogodilo na sasvim neobian nain, u sasvim neobino vreme. Bilo je to onog leta, poslednje godine reima, neposredno nakon to je ovaj upravo bio izgubio svoj poslednji rat, ali se inilo da nikada nije bio jai. Bauk je spremao nagomilane ispite, provodio vrele dane i noi zatvoren u sobi, bez radija, bez televizije, bez ikakvih interesovanja za ono to se dogaa napolju. Nije mogao znati da e reim pasti tako brzo. I nije eleo nita da ima sa svetom od koga je oseao samo prazninu, strah od policije, gnev i potpuno razoarenje u nesposobnost svoje generacije da se oslobodi. Mrzeo je i sve to ima veze sa Kantorovim skupovima, ali ih je uio sa mazohistikim besom, niui formule jednu za drugom, jer nije znao ta bi uopte sa sobom drugo radio. U sobu je samo povremeno ulazila majka i u potpunoj tiini unosila hranu. I voe. Jednog ranog julskog prepodneva je ipak otiao do centra grada. Ulice su jo bile svee, ponegde su ih gradski istai tek polivali vodom, saobraaja jedva da je bilo, ulini prodavci su besposleno sedeli i pili kafu pored kartona sa gaama, cigaretama i uljem. Video je samo jednog policajca koji je sa kalanjikovim stajao kraj neke ruevine iz bombardovanja. ovek je skinuo beretku i skriven iza kioska, jeo bananu. Bauk je neko vreme lutao, popeo se sve do Kalemegdana, a kad je ve postalo toplo, uao je u biblioteku i nemajui ta drugo da radi, potraio Zlokobne zapise Abela Tifoa. Bilo je ve vreme da doita knjigu koju je zapoeo one noi u stanu

173

prijatelja iz unutranjosti. Primerak knjige koji je u biblioteci dobio nije bio preesto itan, ak je bio dobro ouvan, mirkobi se jo nisu bili toliko razmnoili da knjiga dobije onaj neprijatni biblioteki miris. Naao je samo jedan trag prethodnih itaa. Na unutranjosti zadnje korice, neka je itateljka zapisala svoje ime i broj telefona Mina, 4120719. Vraajui se sporim gradskim prevozom kui, prevrtao je knjigu u ruci i posmatrajui broj te ene na koricama, upitao se zato i kome je ona ostavila kontakt. Moda ga je neko drugi zabeleio na tom mestu jer mu nita drugo za pisanje nije bilo pod rukom. A moda ga je i ona sama zapisala. Zatvoren u sobi, sa sputenim roletnama, jedan pun dan i sledeu no je pod lampom itao Zapise, a onda, dok je sa dolaskom jutra otvarao prozor, zakaio je knjigu, a ona je pala na pod i otvorila se na unutranjoj strani korice. Bauk je pogledao u roman na podu. Mina i broj, pisalo je. Otiao je do telefona i okrenuo broj sa korica. Kad je zazvonio telefon, Mina, koja je ivela sama, nije radila bog zna ta. Tek je dorukovala, razmiljajui o dolazeim ispitima, ali je lako pola u etnju sa neobinim momkom koji je proitao isti primerak Zapisa. etali su putanjom koju je Bauk preao prethodnog dana. Posle su ili na sladoled u Brankovoj i hodali sve do Sahat kule na Kalemegdanu, razgovarajui o velikom putovanju Abela Tifoa do Istone Pruske. udno da nisi obratio panju na pesmu, udila se Mina kad su stigli u njen stan, dodajui da je Geteova pesma bila moto te knjige, motor oko koga se vrtela sva radnja. itali su posle zajedno pesmu o deaku koga otima bauk u noi, a Mina mu je objasnila da Erloking ima ne samo vie prevoda, nego i pregrt muzikih obrada. Miriljavi tapi dogoreva na stolu. U pozadini, sa muzikog ureaja dopire Peti Smit. Because the night, kae. ini im se oboma da, u toj toploj julskoj noi, zapoinju neto okrepljujue. Zaista si izaao kao bauk iz te knjige, smeje mu se Mina. KAD JE JEDNOM NEDELJNO BIO DEAK, noivao je kod Mine. Posle je to bilo ee. I onda postalo neto redovno, neto za odrasle. I kad se, posle pada reima, sasvim preselio kod nje, desilo se to neprimetno.

174

Majka se nije ni najmanje protivila. Od prvog susreta je pokazivala da voli Minu, moda i vie nego to je ikada prikazala Bauku. Verovala je da e ta, mada mladalaka veza, dugorono opstati. Ali, onda je Mina otila u Kanadu. Posle tolikih godina, samo je iznela svoje stvari i krenula na aerodrom. Bauk je nije zaustavljao, tamo je bila bolja budunost u poslu koji je radila. Tamo je, svakako, bila bolja budunost. Nije mogao da je isprati dok je odlazila, rairenih ruku je leao na podu. Na radiju su govorili o problemima demokratske vlade, potom o iskrcavanju u Normandiju. Kad je u stanu zavladao sumrak, a teme ga zabolelo od leanja na podu, ustao je i pustio Because the night, Mininu pesmu. Onu koju je Peti pozajmila od Brusa Springstina dok su delili studio, a koja je postala njen najvei hit, da bi, kao i Erloking, doivela pregrt obrada. Because, Petin promukli glas se podizao kroz vazduh sobe, da bi se odmah zatim, spustio tamo dole, padajui u no. Padajui zbog toga. Because the night. Ugasio je muziku i izaao iz stana. Napolju nije bilo Peti. Napolju je padala samo kia. Mokar i unezveren, lutao je starom putanjom i popeo se sve do Kalemegdana. Vie nije bilo policajca koji jede bananu. Grad su inili samo vlani semafori koji su se ogledali u plonicima. Koraajui, nije video oko sebe taj mokri gigantski organizam. Nije mu liio na evropski grad u koji se pretvorio, gde po ulicama i na kii jednako mili sve to je u njemu postojalo, od raskonih gospoa sa keramikim ogrlicama i iljatim kiobranima, gramzivih tipova u velikim limuzinama i svakojakog drugog probisveta, do malog i najmanjeg poksilog nesrenika i njegove gladi koju nikakva kia nije mogla ugasiti. Negde na Dorolu, pred jednom od onih novih, blago izvijenih, pastelnih zgrada gde se smestila jedna DNK laboratorija, najzad se zaustavio. Na trotoaru pred njim stajao je jedan nakrivo parkiran crveni stojadin, vozilo iz drugog vremena. Oroenih stakala, automobil je, ostavljen na ulici, plakao. U vozilu je sedeo otac sa sinom, majunim deakom koji je na zadnjem seditu rukavom brisao lice. Otac, lika prelomljenog u kinim kapima stakla, drao je nekakav koverat na grudima i napeto posmatrao zgradu preko puta. Nekakva drama. Kia je i dalje padala. Bauk im je priao, kao vetar ogrnut tminom.

175

 KAD JE POEO STARITI, Mina je i dalje bila u Kanadi. Jo uvek je lagao majku i dalje prijatelje da su zajedno. Kad je odlazila u Toronto, rekao je majci da ona samo putuje na dve nedelje, na neki seminar. Nije mogao da joj kae kako se Mina nee vratiti. Posle je morao da izmilja kako ju je ekao na aerodromu kad se vratila i kako je dobila posao, da su se preselili i svata jo. Kupio je na Zelenom vencu podmetae za ae sa totemima kanadskih indijanaca, pa ih je odneo majci kao Minin poklon koji joj je donela iz Toronta. Stanovao je nedaleko od Dunava, u staroj, zaputenoj zgradi, sa mat staklom na plavim vratima, u stanu na drugom spratu, okrenutom ka reci. Vlasnici stana su bili njegovi i Minini prijatelji, Bogdan i Sofija. Boravak u njemu je sa Sofijom ugovorila sama Mina, pre svog odlaska. I zato se, mada odavno u Kanadi, njena senka uplela u sve to se ticalo tog stana. Moda je Bauka ba zato kanjenje sa isplatama stanarina toliko i pogaalo. Majka nije ivela daleko, njihov stan je bio u susednom naselju, ali nikad nije poseivala Bauka. Ponekad je bila usamljena, ali kao i uvek, nije pokazivala da joj sin posebno nedostaje. No, nedostajala joj je Mina. Kad u videti to dete?, alila se. Mina je u poslu. Nikad mi je ne dovodi. Doi emo. Celo naredno leto, skoro svake veeri je sedeo na obali Dunava opijajui se sa Kristijanom i ostatkom ekipe. Povremeno je odlazio u oblinju Srbiju, ekajui da naie neki posao poput onog sa kasetom iz Donjeg polja. Ali je uglavnom samo drao asove i pravio kompjuterske programe. Fakultet ve dugo nije pokuavao da zavri i inilo mu se kako ima sve manje nade da e, kao nesvreni student, pronai i zadrati ikakvo stalno zaposlenje. Nadao se samo Mini. No, ona se nije vraala. Kad se, posle silnih razgovora o njoj, jednom i Kristijan zainteresovao za putovanje Abela Tifoa, dao mu je knjigu na itanje. Naravno, kasnije se pokazalo da njegov prijatelj nije najzgodniji sagovornik o romanu koji ga je spojio sa Minom. Ne razumem, on meni izgleda kao neki pedofil, rekao mu je, dok su jedne veeri ubijali sate dajui imena abama koje su, kad se Dunav s jeseni povukao, izmilele iz blatita.

176

Da li si proitao uvodnu Geteovu pesmu? Koju pesmu? U to pesmi je klju romana, rekao je Bauk. Moje je miljenje da ona uopte ne govori o odnosu oca i sina, ve da personifikuje decu revolucije koju ona jede u noi. U, jebote, Kristijan ga je pogledao u udu. Tebe je ba sjebala ta Mina kad je otila u Kanadu. Naravno da nigde u blizini nije bilo nikog ko bi poznavao ili itao Geteovu poeziju, kao ni bilo koju drugu. Lokalna ekipa je, istina, neobjanjivo volela jedan stih od Radeta Drainca, samoprozvanog hipnoiste i iskrenog alkoholiara. Niko nije znao ko ga je doneo na kej, ali se stih izgovarao svaki put kad bi demon tiine proleteo nad rekom: Odocnio sam! Za raj je otiao poslednji tramvaj. Tri meseca od njenog odlaska, nastupila je prva jesen bez Mine. I dalje joj je esto pisao, ali su odgovori iz Kanade bili sve rei.ta je sa tobom? Zato ne odgovara?, pitao bi, u meuvremenu, oigledno preesto, uz duge, teke, opore poruke. Nadao bi se, potom, sledea tri dana odgovoru koji je stizao ko zna koliko dana kasnije i bio hladan kao no kroz koju jae Geteov otac sa svojim sinom. I onda, posle svega, iz Kanade bi stigao i neki neoekivani mejl, kratak odgovor na ko zna kad poslatu poruku. Prazan tekst, kao kakav dopis knjievnim novinama: Zanimljiva ti je teorija, moda je, kao to ti kae, to upravo bauk revolucije. Ali, Bauk je odavno shvatio da grei sa revolucijom i da je tu ipak re o narodu koji nema svoje naslee, niti svoj identitet jer je oduvek pripada baucima. Ili je, moda ve shvatio i da je re samo o odrastanju. Kako vreme odmie, a Minino odsustvo puni ve pola godine, poinje polako da ljudima oko sebe otkriva kako Mina i on vie nisu u vezi. I da poneto preduzima sa svojim ivotom, mada, zbog proputenih prilika i godina, svakodnevni problemi samo rastu, sve vie, kao kakav tumor. Ali, upravo u to doba, Mina mu javlja kako planira da na prolee doe na odmor u Srbiju. KAD JE REIO DA SE SREDI, celog tog prolenog prepodneva prao je prozore. Nije razmiljao o Mini, sve to je imalo da se misli o njenom dolasku, ve je promislio stotinu puta.

177

Na CD-u se vrtela Peti Smit. Neumorno je sluao istu pesmu ve skoro devet meseci, sve dotle dok nije postala samo zvuni paravan, neto na ta vie ne obraa panju. Because the night. Bila je to, uostalom, obina ljubavna pesmica, stari eksponat u muzeju njhove veze koji nije imao nikakvu vrednost bez onoga to je postojalo izmeu njih. Isto kao i roman koji ih je spojio, sa koricama i sa pesmom o ocu koji jae sa svojim sinom. Koga odavno nije bilo. Kao ni atmosfere iz Geteove pesme. Bila je to ipak samo knjiga koja je tiho stajala na stolu jo otkako mu je Kristijan vratio. Ostavio je sredstvo za ienje prozora, priao muzikom ureaju i ugasio Peti. Umesto nje, ukljuio je radio, ali ni na novu muziku koja je popunila sobu nije obratio panju. Briui okna, odsutno je silazio do ivice velikih jama iz kojih je mehaniki kopa na inama vadio glinu. Jasno je video dane na selu i kako gigantska maina, masna i crna, sa jezikom sputenim u jamu, jo uvek spava, grlei dva vagona dopola napunjena ilovaom. Silazio je i peo se uz zemljino meso, dodirujui uglaani silicijum prozora. Kako bi dohvatio spoljanjost okna, nagnuo se gotovo sasvim na ulicu. Zato jedva da je uo kako na radiju prekidaju program, da bi saoptili nekakvu iznenadnu vest. Okrenuo se, ali se muzika ve nastavljala. Nekoliko minuta kasnije, voditeljka je ponovo prekinula program da bi saoptila kako se u dvoritu Vlade zaula pucnjava. U potonjim vestima, Bauk je, i dalje drei vlanu krpu u ruci, saznao da su preiveli elementi starog reima, zajedno sa Slubom i mafijom ubili prvog demokratskog premijera Srbije. Jebemu, ispustio je krpu na fotelju. Kad je dodirnula sivi pli, uo se tresak, nalik na onaj kad se deda stropotao preko stalae na kojoj je baba sloila oprano posue. Video je kako se vrelo mleko iz tepsije, u nezavrenom luku, izvija kroz vazduh i pljuska po njegovoj levoj ruci. Vrisnuo je od bola, ali nita se nije slomilo. Samo je zvonio telefon. No, nije se javio. Znao je zato ga zovu, Kristijan ili neko drugi. Ukljuio je raunar i napisao Mini ta se dogodilo. Uskoro je uvedeno vanredno stanje, spremala se velika dravna sahrana, a Bauk je iz sata u sat u narednih tri dana otkrivao da mu je ubijeni voa nekadanjih protesta jedini ulivao neto poverenja meu onima koji su doli na vlast. Zato mu je i pripisivao dobar deo zasluga za smenu reima, ako ne zbog toga to je on bio tako strano, neshvatljivo omraen kod pobornika reima.

178

Nikad ga nisu ovoliko voleli, rekao je Kristijanu sa kojim je otiao na sahranu, posmatrajui dugu kolonu koja je savijala kod Vuka i pruala se Ruzveltovom sve do Novog groblja. ta to ove ljude nagoni da ga sada oplakuju?, upitao je. Ali, moda je i sm znao odgovor. Mada na poetku novog veka nikad nije bilo manje gladi u Srbiji, strah od nje bio je jai nego ikad. Jer strah od gladi raste sam od sebe, od sopstvenih posledica. Kad ratovi prou, on postaje politika partija, otpor svakoj promeni na bolje. Uostalom, rekao je sebi dok su koraali Ruzveltovom, glupo je misliti da su svi ti ljudi odlazili na druge kontinetne samo zato to tamo negde imaju pogodnije kredite za kupovinu maina za sudove i bolje ureen sistem reciklae limenki. Odlazili su zbog straha od gladi. Zato je i Mina otila u Toronto. KAD JE PRESTAO BITI DEAK, nita nije odgovorio. Iz Kanade mu je stigla poruka koju je proitao nakon to se vratio sa sahrane. Dan je bio siv, hladan i beznadan. Muno popodne se pretvaralo u vetrovitu no, koja je tih dana dolazila gotovo odmah posle jutra. ao mi je, znam da si se tome mnogo nadao, ali ipak ne mogu da doem. Otkazala sam avion. Sve to, vanredno stanje, opet isto, zaista ne mogu, ne bih podnela. A ne smem da dopustim da me zbog svega tu zadre, pa da posle ne mogu da se vratim. Nije bio iznenaen, nasluivao je takav rasplet. Kao neminovnost zlih predskazanja koja su se desila tog marta. Mina je trebalo da stigne za deset dana, ali je posle vesti o atentatu i sam usporio sa sreivanjem stana i svim onim to je planirao za njen dolazak. I podneo je sve bez suza, kao odrastao ovek. Samo je, kad je i konano pala no iskljuio to iz sebe. Nije vie pratio ni vesti na televiziji, ni analize gradskih mudraca, seanja, poruke i uspomene, druge uplakane voe koje je prezirao jednako kao i ranije, kolone hiljada i hiljada kopilana koji pale svee i jecaju za sobom, prestravljeni od onog to dolazi. Od onog, onog to je povremeno izlazio, nakon to se godinama i decenijama skrivao u kunim vilajetima, meu tegla-

179

ma lanjske zimnice, u velikom zamrzivau gde se batinila sindikalna svinjetina i ispod haube utog oevog stojadina, kojim se ilo na zajednika letovanja. Ako bude gladan, gledaj da se bar plae tvoje gladi, rekao je. I sedeo u potpunom mraku, rairivi svoju mreu u uglu sveta. Ona je ispunila prostor, strana i pretea, svuda dostina kao glad koja je progonila njegove pretke, nastavljajui da to ini i dalje. I jo dalje. Bauk se smestio u sreditu mree. I ekao ogrnut tminom. I ekao. Video ih je kako jure kroz no. Idu ka njemu, deak bunca od oka, bola i straha. Ruka ga sve vie boli, dok ga u tami, ispod lakta stee neka elezna sila. Na mekoj koi izbijaju sitni plikovi. On me hvata, bez glasa dovikuje ocu. U kola udara vetar ogrnut tminom. Grabi, ini se da kae. Otac levom rukom pritiska volan, a desnu sputa na deakovu glavu. Jure kroz no, otac sa svojim sinom.

180

Ana Vukovi

HOPEROV DAN
Izala sam i ostavila 5 miligrama izrazito tamnog rua na ai u bistrou kraj nepominog tela gospodina Teda Trumana. Njegovo telo nije bilo nepomino zbog smrti, ukoenosti ili paralize. Ah, ne. Gospodin Truman je oduvek bio vispren, veseo i ivahan ovek. Tog dana sam ga ostavila. Trebalo je da se uskoro venamo i da kupimo stan i opremimo ga nametajem. To nije bilo mogue, jer sam shvatila da se gospodin Ted Truman i ja veoma razlikujemo. Prevre. Predugo sam traila Teda Trumana u asopisima, na filmovima, u krojanicama da, to je bio taj mukarac tamo, visok, zgodan, crne kose i izraajnih

181

trepavica koje stoje uspravno kao i on, stegnut dok modiskinja kredom po tkanini obeleava kako i kad i gde napraviti konani rez makazama. Probao je odelo i smejao se. Da, to je zdrav i perspektivan sin Trumanovih, industrijalaca iz San Franciska, moj Tedi, otac Dun, Kejti, Majkla i moda Melise, i moda jedini ovek u mom ivotu, ovek koji me ovla ljubi pred polazak na posao i ulazi u naa lepa kola, a ja maem i gledam zamiljeno dok mi se oko nogu motaju Dun, Kejti, Majkl i moda Melisa. Izala sam i ostavila 5 mg izrazito tamnog rua na ai u bistrou i platila poslednje pie i sila s barske stolice na kojoj sam se savijala kao luk harfe satima u razgovoru s njim, detektivski obuenim s viskijem ispred i sjajnom prolou iza, sa mnom, Dun, Kejti, Majklom i moda Melisom ispred i bezgrenom trumanovtinom iza. Ne znam da li me je mrzeo u tom trenutku. Da sam ja Ted, sigurno bih me mrzela. Sve unititi sada, u mirnom ispijanju pia, uz Bili Holidej, iji glas miluje lea i kroz dim koji od nas pravi duhove u baru... Sada unititi sve bilo je nesmotreno. Sutra u se etati sama parkovima bez ideje ta da radim u svom ivotu umesto da biram venanicu. Dobro, ne venanicu. Nita lepravo i bajkovito, molim! Uzeu ovaj beli kostim. Ne beli, vie krem. Hladno je, staviu ruke u muf. Pogledajte venanja Marije Kalas, Liz Tejlor, nigde venanice, sve sami udobni kostimi, diskretni biseri i osmeh sa eljom da dugo traje, draga Liz. Dobiu mali, sasvim mali poljubac i zagrljaje ljudi iz Tedove korporacije gospodin i gospoa Sajnfeld, gospodin i gospoa Frejer, gospodin i gospoa Mekbil, gospodin i gospoa Kac i gospodin i gospoa Simpson. Piu umereno, grickau kreker, paziu da se ne pokvasim, paziu da zadovoljim Teda, paziu i na to da izgledam uredno na slici s njegovim roditeljima, paziu da ezdeset puta u sekundi budem fotogenina, neu paziti pokuau da rodim u najkraem roku Dun, Kejti, Majkla i moda Melisu. Kupiemo im odelca za velike ljude, devojice e biti mezimice, ali Majkl, tanije Majkl Teodor Truman Junior e se izdvajati. Plakae mi na ramenu da ga ne vidi otac, kajae se to je uao u korporaciju, oduvek je hteo da bude pliva. Njegovo malo srce, srce moje bebe, stvora kog sam ja rodila, bie slamano. Njih dvojica bie u dobrim odnosima samo za praznike. Zamalo. To e biti velike porodine veere na kojima e biti dodavani pire krompir i valjuci od digerice. U jednom trenutku zapoee pria o korporaciji. Tedi e mrko pogledati malog Majkija i rei e mu da tu kurvu vie ne dovodi u kuu,

182

pogotovo ne na porodinu veeru. Mala kurva, sekretarica Loni, odjurie od stola, za njom Majki. Tedi e narediti Majkiju da se vrati, ali on nee hteti. Loni e biti trudna, da, Majki, opet si uprskao rei e mu Tedi, obeae Loni gomilu para ako se rei deteta. Izala sam i ostavila 5 mg izrazito tamnog rua na paretu stakla u bistrou koji se pui i plavi od nekih lasera. To je prvi razlog zato ostavljam Teda Trumana. Dva dana ranije Ted me je pozvao na selo. Rekla sam da ne mogu, jer moram da spremam svoj poslednji ispit. A Ted je jedva ekao da zavrim studije da bih postala njegova ena i jo bitnije da bih postala njegova lepa, utljiva ena intelektualka, koja e roditi Dun, Kejti, Majkla i moda Melisu. Za ispit sam se ve savreno spremila. Ranije sam se radovala naim odlascima na selo, u njegovu porodinu vikendicu. Raspustio bi poslugu i onda bismo se igrali. Ba sam bila zaljubljena. Sada sam htela da po svaku cenu izbegnem odlazak na selo, da budem sama, da se izgubim u nekoj umi, ali stvarno. Da, htela sam da idem na selo, ali sama. Bilo bi divno uspavati neim Teda u kui i onda se izgubiti u umi. Bilo bi savreno da Ted kae da idemo, a da onda kad ve doemo na imanje Trumanovih kae da ima poziv i da hitno mora da se vrati u grad, ali da ja mogu da ostanem, da je tu Sju Elen, da mogu slobodno da se odmorim i izgubim u umi. Rekla sam da ne mogu ovog vikenda, da moram da diplomiram, da bih to pre postala Truman i majka Dun Truman, Kejti Truman, Majkla Trumana i moda Melise Truman. Nije mu bilo pravo, zapalio je tompus, namestio eir i bez rei smo uli u kola. Dodirnuo mi je koleno rukom. Nasmejala sam se sebi u retrovizoru i odjednom dobila nagon za otkrivanjem ume, ali neke nepoznate. Oseala sam udno sladostrae sledeeg dana, s obzirom na to da nisam oseala svoju telesnost i da je padala odvratna kia. Sebi i sama vie verujem kada simuliram ono to sam ispriala drugima da u da uradim. Odluila sam da odem do biblioteke, uzmem nekoliko knjiga i pravim se da itam, to bi me nekako uverilo da ne laem Teda, da imam pravi razlog. Bilo je prijatno svesno obmanjivati sebe. Biblioteka je bila puna ljudi. Oni se moda ne udaju sledeeg meseca. Bilo je divno to ih je toliko. Oni su bili znak da postoje i drugi ljudi koji se bave neim drugim, a ne samo Tedom Trumanom. itali su knjige ne gledajui me. To sam i elela da budem vazduh, da sednem i oseam se beskorisno i nevidljivo. Kia je znaila da sam zarobljena u biblioteci. ak i ako me Ted pita zato me nije bilo toliko, rei u da je bio pljusak. Ako me pita

183

zato nisam uzela taksi, rei u mu da sam zaboravila novanik, onaj koji mi je kupio za estu godinjicu. Rei e da sam ludica. Bila sam zarobljena sa skoro svim knjigama sveta, s gomilom pametnih i posve besmislenih reenica ukorienih, bilo starih ili modernih. ak i unutra, mirisalo je na kiu. Valjda zbog kiobrana tek pridolih korisnika biblioteke. Pitala sam se ko su ljudi oko mene. Zanimalo me je kako se zove ria devojka koja je sedela i itala neku debelu pranjavu knjigu. Kako se zove? Sigurno ne Vanesa. Ne, to ime nije za rie ene. Moda Patria. Ili Zelda. Ili Andrea. Da. ta bi ona rekla o sebi? Ja sam Andrea Zakerman i student sam na Jejlu, imam veliku dioptriju i niiju ljubav, a elim Brendona. Ko je onaj momak tamo? Kako se zove? ta bi on rekao? Moda ja sam Natanijel Raferti, student germanistike, ali moja najvea elja je da se otisnem na juna mora i budem divalj. Moda. Ko sam ja? Ja sam Megan Nili, verenica Teodora Trumana. Da li je to prvo to bih rekla? Zar ne bi trebalo poeti s tim da sam kerka Vilijama Nilija i Dejne Nili, devojako Oldri, da imam sestre Fionu i Mod, da sam pasionirani italac bilo ega to je iko ikada napisao i da mi sada smeta to to itanje simuliram u biblioteci dok razmiljam ko su ljudi oko mene i ko sam ja. Da li je to to u uskoro biti gospoa Truman ono to me najvie obeleava? Ili to u biti majka Dun, Kejti, Majkla i moda Melise? Da li je mogue da je to ljubav? Ako jeste, ne svia mi se uopte. Nekada je bilo divno ii iza Teda i diviti mu se kao i svi. I sve to s onim savrenim ponosom, da sam njegova i izabrana. I on je ponosan to sam ja njegova, ali paunoliko, epurei se. Kakvo je uopte perje? Da li bi me i pod kojim uslovima ostavio? Zato mi vie nije zabavno s njim, zato prieljkujem svaku situaciju u kojoj me on ostavlja samu? Izlazim iz biblioteke. Knjige ostavljam na stolu, ne vraam ih sedoj bibliotekarki zakopanoj do grla. Prolazim kroz hodnik i izbijam na vrata. Kia jo uvek pljuti, spira prljavtinu. To mi se svia. Hou sve da bude isto. Ne elim taksi, ne elim kui, hou da izletim. Ubrzo cipele, lakovane s kaiiem, na tikle, enstvene, patkasto oble, sada su pune vode, oseam kako mi se nabire koa nonih prstiju, od kie koja pljuti mi se uruava frizura kao jedan od onih neboera kada ih neko namerno pretvori u prah za sedam sekundi. Oseam da sam mokra apsolutno svuda. Gola sam, gola sam voda. Prilazi ovek, nudi mi kiobran, smejem se, oh, boe, potpuno sam mokra, ne treba mi kiobran, ne mogu biti mokrija, on mi i dalje nudi svoj veliki kiobran, smejem se.

184

Stavlja ga iznad moje glave i kreemo negde. ovek kisne. ovek je zapravo mladi koji se jedva nazire ispod eira. Ulazimo u neki haustor. Zatvara kiobran. Nudi mi cigaretu. Ne znam da li da je uzmem. Vidim majku kako mi preti, vidim Teda i majku, prete mi, ne, ne, Megan, to nije dobro za Dun, Kejti, Majkla i moda Melisu. Uzimam cigaretu, mladi mi je pali. Onda sebi. Naslanjam se na zid umorna ni od ega sem od dva i po minuta etanja po kii sa strancem. Koulja potpuno mokra i uz telo. Zaboravljeni grudnjak kao izraz slobode. Njegov pogled. Divne usne. Moje bradavice kakao boje. Crvenim. Dim ide napolje. Smeje se. Imam previe taman ru. Garsonjera u potkrovlju zgrade. Starinski atelje, minijaturni ramovi za slike s akvarelima nepoznatih ulinih umetnika, makete avionia, poruke, na svakom koraku posvete i razglednice, dokazi da je verovatno voljen, mislim, moda oboavan od prijatelja, tone knjiga koje lee jedna na drugoj, flaa portugalskog vina i teka bordo zavesa i ispucali prozor i fotelja na koju je greh da ne podigne noge, oseam, pogotovo kada si u arapama ili bos, pa onda milion papira s porukama, pa verovatno njegova slika kad je bio dete u beloj kouljici i s neverovatno krivim ikama i velikim oima. Njegove divne stare stvari i njegov divan ivot, njegov klavir i njegovi seksualni partneri u lepim kouljama nalik mojoj koja je, dodue, trenutno mokra, njegova istorija, neverovatno, ali vie od deset godina stari kontrolni iz matematike, njegove ploe, moda ak i ploe njegovih roditelja, vesela trojka na B Bili Holidej, Badi Holi i Bil Hejli, bide za koji Teodor kae da ga imaju samo otmene porodice, za koji moj otac kae da ga imaju samo perverznjaci. On voli Bodlera, bisere i debele knjige drama, kesice tople okolade i kesice eera iz kafea. E, to mi je malo besmisleno. I velika slika Kola Portera. Frotira moje telo velikim belim pekirom koji grebe. Leim na krevetu, oseam kako mi brie stomak, pomalo golica, postajem uasno razdraena od dodira pekira, Kol Porter i bide i Ted i selo, dok se okreem na bok i dozvoljavam mu da me lepo izbrie, mislim pomalo o Dun i Kejti, zbog Majkla bih se rasplakala svaki drugi put, ali sada zadovoljstvo potire sve ostalo. Tako da o Melisi uopte ne razmiljam. Brie moje none prste, uvlai rupi pekira koji briljivo nameta izmeu svakog od njih. Oduvek sam se plaila da se prsti, posebno najmanji ne odvoje od tela. Golicalo me. Smejala sam se slatko i koketno i kao da ga molim za jo, a u stvari nisam to htela. Da, moda sam htela jo, ali nisam htela da on misli da ja hou jo.

185

Zato brinem o tome ta misli mladi s kiobranom, mladi s garsonjerom, mladi s pekirom? Grudi su, izgleda, najosetljivije na frotir. Zato oekujem neto? Oekivati neto od stranca? Oseati stid pred nekim ko je pre deset minuta penetrirao u va ivot kao no u tortu? Kada idem ulicom i napravim glupo lice koje vidi neko u kolima koja prolete, stid me je... Oseam stid stotinke kada su me oi neke osobe videla kako pravim glupo lice ili ga krivim zbog grickanja usne. Oseam da se koa jei, dobijam takice svuda, sve bubri, musli u mleku, noni prsti u vodi. Koulja i suknja i gaice u kesi za poneti. Dobijam plavu haljinu krutu poput pekira. Stee me, boli, zatee me u struku, ispod grudi, da, prevelike su, a kad sam bila devojica mislila sam da nikad nee porasti. Bubrim. Nadolazim. Rastem. Kosa mi je jo mokra, voda mi se sliva po mladeima, ui su mi pune kao cipele malopre, pre svega ovoga. Cipele skidam, ui ostaju gde su. Zvuk se razlae. Svrbe me rupice za minue. ekam se pazei da se ne razgnevim i ne raeem ih do krvarenja. Nemajui ve na sebi oseam se krupnom, meso ima mo da se rasprostre po garsonjeri. Otkljuava mi vrata i izlazim. Sputam se stepenicama, vodei rauna da se ne okliznem. Oseam se mokro, grad je kia, stepenice su kia. Bosa sam. Vadim cipele iz kese. Mokre su, ali su jedino to imam. Nije imao cipele za mene. Ima neto u bosonogirn ljudima. Zdravo je hodati priljubljen uz tlo, barem tom zanemarljivom povrinom sebe. Cipela jedna, stopalo, mokro. Cipela druga, stopalo, mokro. Izlazim. Sve je mokro, ali samo na zemlji, kie nema, biljke i drvee isparavaju, otkrivaju previe opojne mirise divljeg utog rastinja, ljudi igraju golf, dogiraju, stabljike kvase listove. I golicaju. Hodam. U kesi nema gaica. Jo su tamo u sobi mladia koji voli da sui ljude, da im daruje plave haljine i na fotelji ostavlja pekir kojim ih brie, ne marei za buanje. Mokre stvari buaju. Zato je lepo to postoje dobri ljudi koji sue. Mogla sam da se ubuam tako lako da me nije osuio. Mogla sam da se prehladim i da ugrozim Dun, Kejti, Majkla i moda Melisu. Sanjala sam da je zgrada biblioteke neboder koji hoe da jednim potezom srue. Kad sam se probudila poela sam da itam Klanicu 5 i otila s Tedom u bistro. Ostavila sam 5 mg izrazito tamnog karmina na ai. Biu u baru, drau glavu na anku, ja sam sad sigurno deo njegovog misaonog predela! Ha! Zato bar zove bistro? Tu se ba razlikujemo, Ted. Tog dana

186

uivala sam u prirodi, itala sam knjigu i brinula o svom telu na izrazito intimistiki nain. To je nean pristup, ti to ne bi razumeo. etala sam se sama gradom i razgledala izloge. Bilo je divno biti tako sam i ne razmiljati ni o emu. I noge su hodale same i nikad se nisam oseala bolje. Bluz u nogama, kakav oseaj. Nervira me, Ted. Ne to si se ugojio, to nije bitno. Nervira me to su svi nasmrt zastraeni od onoga to e rei. Budi neko koga se ljudi ne boje. Mrzim da volim nekog koga se ljudi boje. Gadi mi se to. Ne mogu. Bilo je dobro diviti ti se, sada je dosta. Govori prijatne stvari, a ne mora. Otkad izgleda drugaije, jednostavno nisi isti. Ljigavo. Poljubi me u noni prst, udeni me u plavu haljinu, seti se toga, a posle moe sa mnom ta god. Glupa domaica s diplomom. iriu noge i kukove da rodim Dun i Kejti i Majkla i nau malu Melisu isto kao to sam ih irila onog dana kad sam poelela da me obrie krutim pekirom od kie. Kia se uvulda svuda. Priroda je udna stvar, Ted. Kako je glupo rei za prirodu da je stvar, zar ne? Ljudi ne paze na rei, ljudi ih koriste tako proizvoljno. Ostavljam te, Ted. Ljutio bi se na nae dete, a ja ne volim da neko unitava i grdi neto moje. Otii u toliko daleko u zatiti Majkla da ga neu ni roditi. Danas sam osetila onaj opojni miris. I, zna ta? Ti nisi bio u blizini. Taj miris je sve vreme bio moj, a ja sam mislila... Predugo sam u baru, Ted, a nemam ba vremena. Ima jo toliko toga da se desi, toliko jo kia, krutih haljina i oseanja tromosti i klizavosti, i jo toliko poljubaca niz lea i ruke. Ted ne dozvoljava da ona ode prva. On nije ovek koji ostaje sam u baru, ostavljen od neke mokre apsolventkinje anglistike koja simulira itanje Kitsa i Iejtsa, ali zato uiva uz Vajlda. Ted to ne dozvoljava. On ustaje i odlazi. Ona ostaje zamiljena kao ene na Hoperovim slikama.

187

Enes Halilovi

BUBE
Nije istina sve to to se tabirilo po sudnici, kafanama i mahalama. I nagaalo se ko je zaskoio Ruovu Ibrimu. Te ovaj, te onaj... i jeste i nije. Zborilo je o tome kuso i repato. Toplo popodne. Pred svojim pragom, sjedei na tronoki, Ruo je uvlaio gorak dim krde. Ruo umoran, a sin mu Esad s acima u Dubrovniku, erka u sobi kraj majke pegla oev sako, izguvan od zagrljaja na proslavi dvadeset godina mature. Ispusti Ruo dim i, lijenjo zabacivi glavu u lijevo, ugleda dvije bube na papui ene mu Ibrime, tamo gdje nalijee njena ispucala peta. Iskolaio je oi. Maj koji budi. Bube u parenju. Priroda. Manja buba trbuhom trlja lea vee bube na lijevoj papui Ruove ene Ibrime, tamo gdje ja guma udubljena po obliju Ibrimine pete. Mislio je Ruo o trljanju tih buba, i o maju koji budi. A zato ba tamo gdje je peta moje ene, mislio je Ruo gledajui bube i sluajuci enin glas koji je dopirao preko praga. Kao da mu je neto poslalo ove bube da ga nagone da misli, da priprati enu u koju ne sumnja. Onda se sjetio onog Grka ije je ime nalazio u ukrtenim rijeima. Ahil koji je bio ranjiv samo na peti. Bube? to se trljaju ba tamo gdje Ibrimina peta gnjei gumu? A kolika je zemlja, ume i livade, grad, kolika avlija i koliko cipela i papua pred pragom, i kolika je papua, a bube stigle da se trljaju tu gdje je Ibrimina peta? Misli tako Ruo, a jo se trljaju bube

188

U glavu mu doe: ovo je neko beare. U misli mu se vezuje vesvesa. Vatra cigare stie do prsta Ruo se tre. Kao da ga je arnula ena pa mu o tome zbore ova cigara i ove bube to se sve ja e trljaju, trbuhom uz le a. Beare, odzvanjalo je niz Ruove grudi i on u e u kuu, ugleda Ibrimu kraj kredenca iz kojeg je izvla ila njegovu garderbu i dodavala je k eri. Sve e ovo erka tvoja babu da opegla, ree Ibrima kad ugleda Rua na vratima. Rano je njoj da ui peglanje, odbrusi Ruo kao da otrijim zborom hoe da prebaci eni to je peglu uklepala u ruke keri. Velika je ona, babo, ree Ibrima, pogledujui svoju ker koja se, namrtivi elo, trudila da pokretima odrasle ene ispravi rukave i kragnu. Poslije onih buba, Rua iznenadi prijatan Ibrimin glas te prie sudoperi i natoi po ae vode koju ispi, iz duka. Izie opet pred kuu. Tek to sjede na tronoku, zapali cigaru i ugleda one iste bube na papui gdje je peta udubila svoj oblik. Jo se trljaju. Beare, ote se s Ruovih usta. Galiba ovo i nisu bube? Ko zna ta je ulo u sure ovih buba, da mi kae i obejani? Beare! Legli su, kao to lijeu ovjek i ena, zbore o sutranjem danu. Ibrima je pitala: ta li Esad radi po Dubrovniku? Da l je lego? Ruo zatvori kapke i iskrenu glavu. Ibrima zaspa. Ruo je mislio o bubama. Odlazio je u kupatilo i gledao u ogledalo, pokuavajui da ubijedi sebe u nevanost onih buba na Ibriminoj papui. Pri izlasku iz kupatila povlaio je vodu. Eto, ako uje Ibrima kako on ustaje iz kreveta i izlazi iz sobe, nek pomisli da je u kupatilu rad male nude. Zaspao je pred zoru, il mu se samo prisnilo, ko zna? Moda je mislio o bubama, pa mu se miso uinila ko san. U tom trenu od sna, ako ga je bilo, vidio je one bube kako se trljaju na Ibriminoj papui, tamo gdje njena ispucala peta gnjei gumu. Trgao se, znojav, zadihan, otkrio Ibrimine noge i zurio u njenu petu na lijevom stopalu. U narednih pet noi viao je one bube i nikako ujutru nije mogao da zna da li ih je snio ili je mislio o njima. Preko dana, na poslu, desilo mu se da mnogo puta ukuca ekser u pogrenu dasku. Umjesto lajsne, jednom je ispod eksera postavio kablo umalo u njega ne zakuca ekser. Desilo se i da prijatelja, na ulici, zovne imenom svoje ene.

189

U kui, na sofri, u avliji, bube sa lbrimine papue, i iz snova, prikrivao je zabrinutim pogledom ovjeka koji hrani etvoro usta i grca u kreditima. Vratio se Esad iz Dubrovnika, cijelo vee je majci i sestri priao o moru, kulama i putovanju, stalno se vraajui na priu kako su aci, na ulicama Dubrovnika, dozivali profesora: elo, elavi. U postelji Ruo stee enu preko trbuha i primae joj lice, udiui s njenih usta izmijeane mirise mladog krompira, patlidana i metanice. Nije bio horan za ljubav arka enu, a nit se on pali niti nju iz polusna da izvue; evo koliko noi on sanja bube il misli o bubama, a Ibrima ni da nazucne na taj sent, ni da mu prisloni glavu na grudi. Tijelo nee, a Ruo hoe mue ga one bube na njenoj papui gdje je peta udubila svoje oblije. Mislio je, da bi moda, dok vode ljubav, po neemu, mogao da razazna neto, po nekom uzdahu Ibriminom, ili pokretu, ili uzdahu. Proj me se, Ruo, ree Ibrima glasom koji odaje umor u kostima. I izmae se Ruo, uzdahnu i kao da mu laknu od toga to Ibrima nije primijetila da to on hoe tijelo nee, ali mu, iza oduka neto crno, poput onih buba, pade na dno due kad mu niz tijelo provree lbrimine rijei: Proj me se, Ruo. Ona nee, ima, ima ona, pomisli Ruo na ono to mu sad tijelo nee, galiba od onih buba koje mu, evo sedmu no, rove u glavi i u snovima. Svako ti jutro kvasan jastuk, kolko se znoji, ree Ibrima iz polusna. Ne znam, promrlja Ruo dok mu je ruka klizila niz jorgan. inilo mu se da one bube etaju niz jorgan. Traio ih je da ih sprti, noktima da im probije ona tijela to se trljaju. Ustao je, upalio svjetlo i priao kredencu. Traio je, demek, neto. Onda je gledao jorgan, ugasio svjetlo i vratio se u krevet kraj Ibrime. Negdje u noi snio je, ili je vidio, bube u trljanju. Ona via, donja buba, ija lea evo ve danima natrljava trbuh one gornje bube, podvriskivala je Ibriminim glasom: Stan, stan polako... da ne uje Ruo. Ne zna se da li su Ibrima i djeca uli kripu arki na ulaznim vratima. Vratio se iz izbe. Na krevetu, leala je Ibrima, u krljama. Pokraj nje baena sjekira. Tu je sjedio i Ruo, puio krdu i mirio kao da krije oi od crnih buba to se rasue svuda po postelji i veselo vritahu u trljanju. U hodniku, plakali su

190

Esad i sestra mu to se, etiri godine nakon ove noi, udala za jednog kokoara. Esad se zamomio i radi kod nekog najdera na englerici, pui dvije kutije na dan i pie ocu pisma u kojima se ali na rodbinu koja na njega glave ne okree. Pusti moje roblje. Nije ni ova robija vjena. Kad me vide, sramie se to te za ove etiri godine nisu ni na ruak pozvali. Kod kurvinih nemoj nogom prag da preskoi, to zna, a kad ih sretne digni glavu. To i sestri kai, pie Ruo, iz zatvora.

191

Gzim Aljiu

U Klubu runoe
Crveno svetlo semafora u trenutku je prelo preko utog i postalo zeleno. Brzo sam nastavio glavnom ulicom i zatim skrenuo levo, ukljuivi se na sporedni put sa kaldrmom, sa ijih se obeju strana nalazio uzani trotoar i tu i tamo po koji parkirani auto koji je onemoguavao intenzivan saobraaj. Sat je pokazivao dvanaest i petnast minuta, a trebalo je na posao da se vratim oko jedan. Mogao sam da zakasnim najvie pet minuta. Nakon toga su zatvarali glavni ulaz i ak da sam i vii menader ostao bih bez dnevnice. Zgrada Kluba bila je najlepa zgrada u gradu i, za razliku od ostalih, jedina koja je imala veliko, vrlo lepo odravano dvorite, puno stabala voa, borova, niskih jelki, sa dve-tri vrbe koje zovu jo i alosnim, sa prelepim i planski, ukusno posaenim cveem koje je s uivanjem zalivano. Samo dvorite zgrade bilo je ograeno lepom, crnom gvozdenom ogradom sa stilizovanim cveem od kovanog gvoa. Ispred ograde su se nizali parkirani automobili, i to vrlo gusto, tako da sam u jednom trenutku pomislio da neu pronai mesto da parkiram svoj BMW. Upravo kada mi je kroz glavu prola misao da je bilo bolje da sam do posla poao peice, ukazalo se jedno slobodno mesto izmeu dva automobila, od kojih je jedan bio vrlo velik, nov, ali i izuzetno lep. Zakoio sam i odoka procenio da mogu tu da se uvuem, iako je mesto bilo poprilino uzano, dodao gas i nekako se parkirao. Paljivo sam otvorio vrata da ne bih ogrebao tua kola, koja su mirno dremala sa strane, i izaao dobro raspoloen. Tako sam se tog jutra i probudio vrlo dobro raspoloen. Ljirija je jo uvek spavala kad su se sestre pozdravile sa mnom i, tako podbule od sna ili nespavanja, ko bi znao, otile dovikujui neto deci koju su vukla za njima kao maie. Polako sam se obukao, pojeo pare hleba premazanog marmeladom, popio au mleka koje mi se uinilo malo nakiselim i gotovo isto tako lagano i paljivo, da ne probudim Ljiriju, izaao napolje, uao u kola i doao na posao. Na poslu sam saznao novosti koje su se izdeavale u meuvremenu; na hodniku sam sreo sekretaricu glavnog efa koja me je zvanino pozdravila dok sam je ja pozdravio velikim osmehom, pokazujui zube, i zatim izaao napolje, seo u kola,

192

hitro proao glavnu ulicu, a sporedni put sa kaldrmom sporije. Parkirao sam se i stigao u Klub. Ulazna kapija je bila odkrinuta, ali u maloj, vrlo urednoj portirskoj kabini nije bilo nikoga. Saekao sam neko vreme, a kada sam shvatio da portira nema, nastavio sam putem poploanim kamenim ploama razliitih oblika. Kada sam pozvonio na vrata zgrade, niko mi se nije javio itavih pet minuta. Zatim sam, kao i na ulaznoj kapiji, uao unutra, iako se nikome nisam javio, i naao se u jednom izuzetno dugakom hodniku, na ijem je kraju s vremena na vreme svetlucalo nekakvo slabo svetlo. Zidovi hodnika bili su izuzetno beli, sa ramovima braon boje, iste veliine, poreanim jedan do drugog, u kojima su se nizali raznovrsni urbani motivi, ruralni pejzai, ali i istorijski i savremeni prizori, od kojih su neki bili crno-beli, neki u boji, i to vrlo uspeli, umetniki. Pod hodnika je bio poploan crnim mermernim ploama, veoma sjajnim, ili mi se moda tako inilo zbog odbleska belih zidova i plafona, takoe belog, posred kojeg su se u duini od skoro jednog metra nadole pruali beli kablovi iz kojih su se propinjala okrugla svetla. Kako su hodnik i plafon bili dugaki, i to vrlo dugaki, i nekako se lagano, sasvim lagano, savijali kao da su deo ogromnog kruga, svetla koja su se propinjala iz belih kablova liila su na vojnike u stroju pognutih glava. Neiji laki koraci, moda sa druge strane, tamo iz pravca soba, skrenuli su mi pogled sa svetala-vojnika. itavim hodnikom sa leve strane, jer su sa desne bili veliki starinski prozori, ali u dobrom stanju, nedavno ofarbani, nalazila su se crna izrezbarena vrata s povijenim kvakama i irokim bravama. Vrata je bilo puno i nisam znao koja da otvorim. Napravio sam nekoliko koraka napred i broj vrata se poveao, nainio sam jo nekoliko koraka ali su vrata nastavila da niu jedna do drugih, u razdaljini od etiri do pet metara. Kada sam se umorio od pogleda na njihovo crnilo koje se nastavljao u nizu dok sam hodao, odluio sam da stanem. Zakucao sam na jedna od njih, ali s druge strane nije bilo odgovora. Malo sam saekao, i kada sam skupio dovoljno hrabrosti otvorio sam ih, i sasvim lagano uao unutra. Naao sam se u jo jednom hodniku, gotovo istom kao i prethodni iz koga sam dospeo u ovaj. Zastao sam na trenutak i pokuao da razmislim, ali nita mi nije padalo na pamet, niti sam se iega seao, ak sam prestao da oseam i ilu kucavicu ije otkucaje vrlo jasno ujem kad god se naem u ovakvoj beskrajnoj tiini i kada me je strah. Vratio sam se u hodnik u kojem sam

Prevela s albanskog: Nailje Imami

193

prethodno bio, osetio otkucaje vene na vratu, kroz glavu mi je projurilo milion misli i seanje se ponovo javilo: prva stvar koje sam se setio bio je moj pas iz detinjstva, uopte ne znam zato! Skupio sam hrabrost i ponovo se vratio u hodnik broj dva, tako sam za sebe poeo da ga zovem. Na njegovom kraju takoe je svetlucalo slabo svetlo. Hodao sam vrlo dugo i kada sam se umorio odluio sam da pokucam na vrata na ijem sam pragu primetio tragove ljudskog kretanja. Sigurno ovuda prolazi mnogo vie ljudi nego na bilo kom drugom mestu, rekoh sebi i zakucah. Niko mi nije odgovorio, pa sam unutra uao sa strahom. Ponovo dugaak hodnik, vrlo dugaak, koji je blago skretao, ali se na njegovom kraju umesto svetla nalazio sto, za kojim je, posmatrajui neke papire, na drvenoj stolici s naslonom koji je dopirao samo do polovine lea, sedela jedna ena. Obradovao sam se to sam napokon ugledao ljudsko bie. U meuvremenu sam poeo da se plaim, i to mnogo. Ne od nekoga, ve od dugih hodnika, od zidova sa ramovima, od svetala-vojnika, od crnih vrata koja ne vode nikuda. Kada sam uao unutra, ta ena, koja nije imala vie od etrdesetak godina, ogromnih grudi i nekako omanje glave, usana toliko tankih da su liile na kore za pitu, sa sitnim i potpuno nezainteresovanim crnim oima, rekla mi je da me oekuju u efovoj kancelariji. Za trenutak sam bio zateen, ali mi je istovremeno sinulo da me je zamenila s nekim i obradovao sam se to e mi se ukazati prilika da umesto tog nekog drugog uem u kancelariju, kako bih sa specijalistom za estetiku, koji je ujedno bio i ef Kluba runoe u naem gradu, razjasnio problematiku vezanu za Crno zrno. Kada je ena primetila da sam zastao, poela je da me ispituje da li sam ja dotini gospodin ili ne; izgovorila je moje ime kao da sam pas meanac. Tada sam se totalno ukoio. Iznervirala se i na elu joj se lagano poela pojavljivati mrlja koja je ukazivala na nervozu, koja joj se, nakon to joj ponovo nisam odgovorio na pitanje, razlila i po licu i pretvorila u neku drugu vrstu pitanja, ali ovog puta preko telefona. Pozvala je svog efa i upitala ga za mene, jedva uspevajui da sakrije nervozu u svom glasu. Nakon to je spustila veliku crvenu slualicu telefona, iz serije starijih modela sa brojanikom, sa rupama ispod kojih su ispisani brojevi i koji je potrebno do kraja okrenuti i saekati da se brojanik, vrati pravei zvuk trak-trak-trak da bi se dobio eljeni broj, ljutito mi je rekla da mogu da uem kako bi mogla da okrene neki drugi broj.

194

Kancelarija specijaliste je bila velika, sva u ivotinjskoj koi i orahovini visoke klase, na ijoj se sredini odmarao sto, takoe od orahovine, a za stolom je u visokoj, irokoj i udobnoj fotelji sedeo ef. Kad sam uao pogledao me ispitivaki, sa strane, jer mu je glava bila uvuena u stranice nekog starog, opivenog rukopisa; ustao je sav poletan, oduevljen i radostan to me ponovo vidi. Zatim me je pozvao da preemo u drugu prostoriju, koja je takoe bila deo kancelarije, a koju nisam primetio kada sam uao i jer se nalazila iza sive, skoro do plafona visoke vitrine iji je prednji deo bio zastakljen i na ijim su policama bile sloene crne, crvene, ute i plave knjige sa naslovima na raznim jezicima. Prostorija u koju se moglo ui kroz uzan prolaz izmeu zida i visoke vitrine, takoe je bila u ivotinjskoj koi i orahovini, a na sredini se nalazio stakleni sto, ukraen skupocenom vazom u koju su paljivo stavljene tri vetake ili moda prave rue, nisam uspeo da proverim. Oko stola su bile mekane, kone fotelje crne boje, i ja sam seo u onu koju mi je rukom pokazao. Vrlo brzo smo zavrili sa pitanjima o zdravlju i poslu, nakon ega je preao na glavnu stvar. Nije mi dopustio ak ni da ga pitam kako je znao da u doi do njega. Ispriao mi je u sitne detalje sve to su isplanirali za mene, kada doem do njih. U meuvremenu, poeo sam da oseam neku nelagodnost zbog onoga to je priao. Ponjegovom miljenju, prelomni momenat u mom sluaju bio je moj dolazak na sedeljku koju je organizovao Ljuan. Na mene je vrlo snaan utisak ostavilo pominjanje Ljuana u omalovaavajuem kontekstu, kao da je u pitanju rob koji ne vredi ni pet para. Iako tvoje stanje pratimo jo od sedmog razreda, kada je i poelo da se javlja Crno zrno, zainteresovani smo za tebe od one noi kada je organizovana sedeljka, ali za tvoje zdravlje jo vie, jer smo primetili da e se, ukoliko ne interveniemo, tvoj ivot pretvoriti u potpunu katastrofu. Ne moe da eliminie Crno zrno i rune slike koje vidi svuda oko sebe i koje su u sutini stvarnost, ali ne treba da ih vidi bez nae pomoi. Mi ne samo to smo Klub rasprostranjen po itavom svetu, koji se bavi svim dogaajima, svim duama, svim linim priama, preko kojih se gradi ono to zovemo opta istorija, koju kao takvu kasnije uimo po kolama, mi smo i klinika koja lei, u koju dolaze pacijenti da se ale zbog istih slika koje vidi i ti, zbog bolova u telu koje oseaju a za koje nemaju nikakvo

195

objanjenje, zbog oznaka i privianja, ali ponekad, iako vrlo retko zato ti i jesi poseban sluaj zbog Crnog zrna, koje je i znak naeg kluba. Ti si, dakle, jedan od izabaranih. Ne moemo dopustiti da umre i prevre se u grobu a da ne postane deo nae organizacije, jer preko tebe, kao i preko drugih koji imaju isti problem, kao to sam ga i ja u jednom periodu imao, moemo postii velike ciljeve, moemo ostvariti ono za ta se borimo i na emu radimo jo od nastanka oveanstva da runoa ne nestane, da vie ne bude patnje, grinje savesti zbog runoe, da se na nju ne gleda kao na mrlju i da se kao takva ne doivljava. Ljudi mrze runou, oseaju se loe zbog nje, ine ak i nemogue stvari samo da od nje pobegnu, ne znajui da je na taj nain i stvaraju. Runoa, potovani moj, nije, i ako to misli onda grdno grei, samo ono to se vidi golim okom. Ona je sveprisutna, ona je u ljudima, dogaajima, idejama, razmiljanjima i tako se lagano pojavljuje na licima, telima i ini da sve stari, polako, dok te ne ubije, dok te ne napravi onakvim kakav si bio na poetku, dok te ne pretvori u prah. Mi, uz pomo nae organizacije, elimo da to zaustavimo. elimo da ljudi vie ne vide runou, da se izlee od ove bolesti nastanka i razvoja oveanstva. Ve smo uspeli da u mnogim sferama ivota utiemo na to da ljudi ne vide runou, i u naem gradu ljudi su sreniji; u meuvremenu smo, putem propagande, preko nae televizije, naih knjiga, radija, proizvoda, uticali da se runoa smanji do te mere da vei broj stanovnika bude zadovoljan, da im ne smeta, da se osea spokojnijim. Kada se oni osete spokojnijim, moemo rei da smo postigli prvu fazu naeg projekta, a druga faza je etabliranje runoe, tako to e sve to je lepo i harmonino nestati. Kada sve ono to je lepo i harmonino nestane, onda e vrednosti, norme i estetika runog postati vrednost, norma kao to je estetika lepog koja vlada jadnim oveanstvom jo od davnih vremena. Lepota je, sine moj, Boja ala sa ljudima. Kako mi primeujemo lepotu? Ne primeujemo je mi! Na mozak je stvoren tako da neki objekat primeuje kao lep dok ne postoji nikakvo merilo koje bi nam pokazalo da je taj objekat zaista lep. Takoe, o kom se kriterijumu radi kad neku stvar ocenjujemo kao runu? Kriterijum je na mozak, koji je podeen tako da, navodno, pravi razliku izmeu lepog i runog. Nema sumnje da je ovo podeavanje u stvari depodeavanje, jer mi preko naeg mozga opaamo neki predmet ili stvar, a ne preko nas samih. Mi sami nismo isto to i na mozak. Mozak ne moe da nas dri zarobljene. Na klub,

196

meutim, pretenduje da mi, ljudi, istraujemo stvari a ne na mozak. elimo da prevarimo mozak! Tako, sve treba pretvoriti, transformisati u runo kako bismo prevarili na mozak i kada u tome uspemo vrhovnu vrednost preuzee runo, koje i predstavlja najvei deo ovog univerzuma. Runo e, eto, postati univerzalna visoka, ista lepota. Vie nee videti Crno zrno niti rune slike, nee se vie gaditi prljavtine, smea, izmeta, vatre, zamuene vode. Spasie se od toga zauvek. Specijalista za estetiku je zavrio svoje kratko, ali izuzetno apstraktno izlaganje i predloio mi da napustimo kancelariju. Izali smo u hodnik i odatle, poto smo se jo jednom pozdravili sa njegovom sekretaricom, hodali dugo i na kraju se zaustavili pred vratima lifta. Uli smo unutra kada se centralni deo vrata otvorio povlaenjem oba krila u stranu, popeli se gore, na jedan sprat bez broja, a ja uote nisam znao gde se nalazim jer na tom spratu nije bilo prozora niti iega slinog odakle bi se moglo videti napolje. Ponovo hodnici, ali su mi ovog puta izgledali krai, moda zbog prisustva efa Kluba koji je samouvereno koraao priajui mi ta je nekada bilo na ovom prostoru. Na spratu bez broja bilo je puno ljudi koji su ekali pred crnim vratima, sedei za izuzetno istim plastinim stolovima, ispred kojih su bili mali, niski stolovi po kojima su se nalazile novine, asopisi, knjige, inije sa slatkiima, okoladicama umotanim u svetlucavi plavi papir i keksom. Lica ljudi liila su mi na sunere sa sitnim rupicama, spremnim da usisaju sve ono to se iznese pred njih. Vidi, ovo su pacijenti iz cele zemlje. Strpljivo ekaju u redovima ispred klinika, koje oni i one zovu odeljenjima. Ovde su sva odeljenja kroz koje jedan pacijent treba da proe da vie ne bi primeivao runo, tj. da bi runo video kao lepo, upravo onako kako sam ti malopre objasnio. Ukupno ima pet odeljenja. 1. Prijemno odeljenje, gde se obavlja prijem pacijenata, predavanje dokumenata, davanje osnovnih podataka i zakazivanje termina, koje je u kratkom vremenskom roku ukoliko se radi o pacijentu ili pacijentkinji koji su tei sluajevi. 2. Kontrolno odeljenje, gde se pacijenti, iako imamo gotovo precizne podatke o njima, ponovo kontroliu, ovoga puta i fiziki, odreuje im se nivo runoe i pravi dosije o njihovom raspoloenju. Onda im se pokazuje dosije koji smo napravili i oni i one mogu da provere da li smo moda sluajno napravili neku greku prilikom procene. Do sada je vrlo mali broj pacijenata pronaao greke. Nakon toga se oni i one obino sloe

197

da dosije koji smo mi napravili, ne pitajui ih, postane i njihov zvanini dosije. Da ne bude zabune, ovde se nalaze podaci o nekoj osobi koji jo uvek nisu potpuni. Ovde se, kao to sam ti napomenuo malopre, obavlja fizika kontrola. Podaci se popunjavaju na sledeem odeljenju, koje upravo vidi. Evo, pogledaj, ovo je najintimnije mogue mesto. Svako ima zasebnu manju sobu, gde bi na veem broju stranica trebalo da pie o svom ivotu. Ovo je, zatim 3. Odeljenje pripovedanja, gde pacijenti, nakon to uspeno prou prethodne dve etape, koje su ujedno i vrlo jednostavne, dolaze i gde poinju potekoe, jer mnogi ne kau sve, ne ispriaju sve, a mi nismo u mogunosti da ih izleimo ukoliko nam sve ne ispriaju. Ali ni ovde nema veih problema, osim nekoliko vrlo revnosnih sluajeva koji prijavljuju ak i koliko su puta u toku dana ili u ve-ce. Osim pacijenata, ovde se ispovedamo i mi, ukoliko oni ne znaju neto iz njihovog ivota to moe biti od pomoi, kao to je, na primer, bio sluaj sa naim efom koji nije znao da njegov zamenik spava s njegovom enom. Meutim, kada je za to saznao, nije preduzeo nikakve mere jer je eleo da se izlei. Na ef je u fazi pomirenja i upravo mu je zbog ove problematike teko da prihvati trenutnu situaciju i da se s njim pomiri. Trebalo bi da zna da se ovde ne radi o izdaji, o neemu runom, trebalo bi da to doivi ak i kao zadovoljstvo. Zato u, poto kasni s posla, pozvati tvoju enu telefonom i rei joj gde si bio, nema potrebe da gleda na sat. 4. Odeljenje pomirenja, gde, kao to i sam vidi, dominira najcrnja mogua boja, predstavlja najteu etapu i za nas i pacijente. Oni i one trebalo bi da se pomire sa svim onim sa im u ivotu nisu mogli da se pomire, a mi bi u tome trebalo da im pomognemo. Neke, da bi im pomirenje uinili moguim, odvodimo u operacionu salu i odstranjujemo im deo mozga, i to onaj u kojem se uvaju najozbiljniji dogaaji i deavanja iz njihovog ivota ili neki drugi deo mozga koji im onemoguava da neto vide kao lepo jer su to do malopre videli kao runo. Nakon naputanja ovog odeljenja pacijenti se u potpunosti umiruju i ukoliko im se umesto doruka, izvini na izrazu, servira govno, pojee ga. Ne plai se, to smo probali samo jednom, na jednom vrlo tekom sluaju, kod jednog tipa koji nikako nije mogao da se navikne na teak vonj fekalija koji dominira u istonom delu grada. Ne moemo da eliminiemo izmet ako ga vidimo kao runog, ni onaj kulturni, ni istorijski, ha ha ha ha! I

198

5. Odeljenje spokoja, gde nakon tekog prolaska kroz prethodne etape, naroito kroz etapu odeljenja pomirenja, pacijenti pronalaze mir, vraa im se samopouzdanje, sigurniji su u sebe i sve im izgleda lepe, ak i nastavljaju da svojim aktivnostima i ulepavaju svet. Ukoliko uspemo u tome da ovo odeljenje preplavi sve ulice, sve domove, restorane, kole, fabrike, planine, livade, javne kue, kancelarije civilnih slubi, autobuse, kola, onda smo postigli na cilj. I vie nee biti posla za klinike Kluba, jer e sve iveti u svojoj runoi, niko se nee truditi da je eliminie. Jer, brate moj, prijatelju, drue, lepota vie nee postojati! ef Kluba me je zatim otpratio da kapije, obavetavajui me o datumu mog ponovnog dolaska. Rekao mi je da mi je, dok smo razgovarali (a koliko se seam, samo je on priao), administracija ve odredila termin; zato sam i proao kroz prijemno odeljenje na ovaj nain, na njegovu intervenciju. Po njegovom miljenju, trebalo bi sa leenjem da zaponem sledee nedelje. I bio je kategorian, ne ostavljajui mi ni najmanju mogunost da mu protivreim. Zaista, nisam ni eleo da mu protivreim, ak sam osetio i neku vrstu olakanja, neku vrstu osloboenja. Na kraju krajeva, da li postoji divnija stvar od toga da se ne primeuje runo? Da me prljavtina ne zgraa, da ne oseam ljudski vonj, da ne oseam smrad iz usta ili od kvarnih zuba? Da vie ne gledam rune slike kolanja mesa, creva, vrana, aplji; da me vie ne mui Crno zrno, oevo loe ponaanje prema majci ili njeno povlaenje u sebe kada su ga odveli u zatvor... Leteo bih od radosti! Mogao bih sve to je runo da ne primeujem i da ne doivljavam kao takvo. ak ne bih imao ni grinju savesti zbog kreature u presinom stomaku, niti zbog svog hladnog stava prema Ljiriji, sestrama, prijateljima, svetu. Izmeu ostalog, specijalista mi je rekao da su moji problemi mali, ali s tendencijom da postanu vei, tako da sam dobro postupio to sam se pojavio u Klubu pre nego to sam svoj mrani deo mozga, koji jo zovu i saveu, opteretio, i to bez dozvole Kluba, ostalim uasnim stvarima koje bih mogao da uradim pre nego to ovde doem. Kada sam ga upitao koje su to uasne stvari, prijatno se nasmejao, isputajui zviduk iz svog gojaznog tela, i rekao da ne moe da mi pria o dogaajima iz budunosti, koji bi se mogli dogoditi da nisam doao u Klub. Sada kada si doao u Klub, sve e se odvijati pod naom zajednikom kontrolom. Zato je opasnost da uradi neto uasno otklonjena, rekao mi je pre nego to smo se rastali.

199

Lejla Kalamuji

Poljubac pauka
Razmilja li da ponovo pokua? Nova je, to znam. I, ispade da sam joj ja prva pacijentica. Oekivala sam nekog drugaijeg, nekoga otrih i ambicioznih oiju. A njene su bile boje meda, koja se od ruba ka zjenici prostirala u par nijansi, izdiferenciranih kao prsteni Saturna. U sredini crna taka, potpuno skupljena, nalik je crnoj rupi koja je upravo prodrla nekoliko sretnih sazvijea. Razmiljam li

200

da ponovo pokuam?! Direktna pitanja su mi uvijek bila najtea. Jednom sam ula da je u Indiji samoubistvo zakonom kanjivo. Ukoliko nije uspjelo, podrazumijeva se. Nesretnika pravo iz bolnice dovedu u sudnicu, i onda on mora, koristei sva raspoloiva sredstva, dokazati da se zapravo uopte nije namjeravao ubiti. To ga, opet, svrstava u kategoriju laova, i to je svima jasno - bilo kako da se proces okona. Koliko se moe vjerovati nekome ko je bio spreman i vlastitu kou da prokocka? Pred samu zoru, poslije one udne situacije sa Minkom i starcem, dok su ona i Amra spavale u svojim krevetima, a ja i dalje bila zgrena u ahuru od nesanice, pred zgradu su stigla kola hitne pomoi s upaljenim rotacionim svjetlima. Nisam imala pametnija posla pa sam provirila iz sobe da vidim ta se deava. Vrata na kraju hodnika su bila zakljuana; kroz staklo na njima nazrela sam mladia, umotanog u deku, kako u suzama posre u nemilosrdnom stisku dvojice ko od brda odvaljenih bolniara. Zvao se Saa; ime mi je rekao ujutro, kada sam mu prinijela kafu iz aparata. Njegov dolazak je uzbunio ostale; svi odreda su sa distance aptali razliite verzije razloga zbog kojih je on meu nama. Vikao je, plakao, preklinjao. Svako malo odlazio bi do deurnog bolniara i uporno pokuavao objasniti da je u pitanju greka. Nudio im je broj telefona majke i oca, molio da ih pozovu. Mogu objasniti! Ljudi, ovo je greka, samo ih pozovite... Oajan, ak je prijetio tubom ako ga smjesta ne puste. Pored nas je prolazio uurbano, trudei se da mu pogled sluajno ne oee lice nekog pacijenta. Jednom je uspio promaiti, i ja sam na svom tijelu osjetila pogled iz kojeg se izlijevao strah kao iz puknute cijevi. Bojao se nas! Doktora! Sjene vanjskog svijeta koja ga je pritiskala! Samo dan prije on je bio tek obini dvadesetogodinjak, koji se sprema za veernji dernek kod prijatelja. Pola dana je prespavao, potom jeo; pojeo je pun tanjir supe, piletinu u sosu od vrhnja i karija, krompir i salatu; sve mu je to mama lijepo servirala. Zatim je, zavaljen na Natuzzi trosjedu boje patlidana, altao pedeset i dva televizijska kanala (na National Geograficu gledao je emisiju o merkatima); telefonirao, poslao nekoliko sms-ova, chat-ao... Iz stana je izaao u pola osam. U zraku se osjetio miris kie. Pogledao je u nebo zastrto gustim oblacima. Negdje u daljini

201

pulsirala je svjetlost mjeseca. Miljacka je sumorno protjecala, kao beivotni duh. Sve je bilo ni mrtvo, ni ivo: prolaznici, tramvaji, automobili zgrade, izlozi, kafii... Sve to zajedno bilo je tek ono to je oduvijek tu. Nije obraao panju kuda ide. I, dok su mu noge gazile asfalt du Obale, po ko zna koji put, misli su mu ve bile udobno smjetene u atmosferu koju prieljkuje za veeranji dernek. Isprva sve ba i nije ilo onako kako je zamislio. Skoro je devet sati, a u stanu su samo Amar, vlasnik stana, Mia i on. Svi su vjerovali da se izmeu Sae i Mije deava neto vie od prijateljstva. Sviao joj se, znao je; i ona se njemu sviala, ali ne u tom smislu. Bila je njena i paljiva, mogla mu je biti najbolja prijateljica. Sve troje nervozno gledaju u sat. Amar telefonira, Mia alje poruke. Ostali, kau, stiu, samo to nisu. Olakanje. Mia se smijei, on otvara limenke piva i zajedno, s olakanjem, nazdravljaju. U pola deset, situacija izgleda potpuno drugaije. Dvadesetak ljudi je tu, meu njima i nekoliko nepozvanih. Onih koji idu s jednog na drugi dernek isto da bi izazvali belaj. A, niko im se ne smije suprotstaviti. Meu njima je i iva, lokalni mafija koji je ve odavno imao pik na Sau. Pravog povoda nikada nije bilo. Bit e da mu jednostavno nije sjeo. Znali su se jo od djetinjstva. Iako su ivjeli u istoj zgradi, odrastali su jedan naporedno drugome. Sa dvije lijeve noge, potpuni antitalent za sportove, Saa nije prispio u drutvo kojim je rukovodio iva. Omanji, nabijen deko bijesnog pogleda. Vremenom, linija razdvajanja izmeu njih dvojice samo se produbljivala. Ne sluti na dobro, ne, im je on ovdje, razmiljao je u sebi ispijajui pivo. A, sve je tako dobro isplanirao, ovo je trebala biti njihova veer. Boris je javio da je u tramvaju, i da brzo stie. Bio je nervozan, sjedio je u dnu prostorije, izdvojen od drugih i nervozno cupkao u mjestu. Pa, a ima, Saa?, proderao se iva i lupio ga rukom po zatiljku. Cerekao se nadmeno, pogledom kopca koji se sprema da zgrabi plijen. Grimasa koju je pritom pravio bila je liena svakog ukusa. Saa je upoznao Borisa prije mjesec dana. Sa grupicom poznanika sa foruma sjedio je u bati Eskobara. Dosaivao se bio je prezasien istih lica, istih ispraznih pria, gledao je odsutno u pravcu trosmajerove ulice, pitajui se za kog je avola uopte dolazio? Iz suprotnog pravca pojavio se Boris. Dok su se rukovali, oko Borisovog djetinjeg osmijeha pojavile su se dvije jamice. Bio je sitan, bljedunjav. Crna kosa padala mu je preko

202

uiju, a ike su mu dodirivale vrhove onih kapaka. Krupne oi nemirno su arale naokolo. Odavao je utisak temperamentnog momka. Desetak dana poslije, sluajno su se sreli u gradu i dogovorili kafu. Razmijenili su brojeve telefona, i tako je zapoela era poruka. Veeras im je trebao biti neto kao prvi dejt. iva i kompanija su poprilino popili. Pravili su buku, smijali se izmiljajui glupe ale, i to je najgore, itavo su vrijeme insistirali na narodnjacima. Saa i Boris su utke sjedili na kauu, pokuavajui pratiti Anatomiju na TV-u. Saa je sve dublje tonuo u neraspoloenje. Podboio je bradu na dlan i otpuhnuo duboko. Boris ga je pogledao i nasmijao se. Hajdemo do kuhinje, pozvao ga je. Gegajui se iza njega, Saa je aptao izvinjenja: Fakat nisam znao da e biti tu. Stvarno, ne bih te pozvao da sam... Nervi su mu bili napeti kao struna. Ma, nema veze. Hajde da neto pojedemo, pa furamo odavde, predloio je Boris. U kuhinji je bilo haotino: prljavi tanjiri, ae, breuljci opuaka u pepeljarama, naete flae sokova, limenke piva. Po podu je bilo mrva od hljeba, praznih kesa, cipela, nekoliko jakni visilo je preko friidera. Boris je otvarao rernu, kredenac, pogledao je i friider. Izgleda da je preostala samo torta. Uzeo je istu viljuku sa suilnika, razmotao bijeli papir i poeo jesti. Maleni komadi kolaa prelivenog okoladom lagano su se topili u njegovim ustima. vakao je sporo, uivajui u okusu. Gledajui ga, Saa je osjetio toplinu u trbuhu. Jedan komadi laga ostao mu je u uglu usana. Poelio mu je prii blie i polizati s usana. Nakaljao se, nesigurnim pokretom ispruio ruku i vrhom palca dotakao njegove usne. Pogledi su im se sreli, Boris je prestao vakati. Sai je svaki mii tijela podrhtavao od uzbuenja. Ruka mu je zadrhtala na Borisovom obrazu. Lagano je spustio svoj dlan preko Sainoga. Obojica su se stidljivo nasmijala. Ba tada, u kuhinji se stvorio iva. Boris je brzo sklonio ruku, okrenuo se i nastavi jesti. Smuen, Saa je nasuo au vode i krenuo u sobu. Sa pivom u ruci, iva je stajao na pragu kuhinje, i u trenutku dok je ovaj prolazio pored njega, rukom mu je preprijeio put. Tiho je siktao kroz zube: Znao sam... Oduvijek sam znao da si pederina. Lice mu se razvuklo u zlobni pobjedniki osmijeh. Vrijeme se lijeno vuklo, poput tramvaja u dnevnoj pici. Boris je htio da idu, sad odmah! Za Sau to nije bila opcija, jer izgledalo bi kao da bjei. Htio je ostati, iva je pijan ko guzica i ko zna ta bi sve mogao rei drugima. Sjedio je izdvojen od

203

drugih, glumio da je zauzet slanjem poruka. Ustvari, u nedogled pisao je jednu te istu rije: kretenu, kre-te-nu! Bio je kao na iglama. Pio pivo, ko zna koje po redu, a da ak nije bio ni pripit. Strah ga je drao trijeznim. Osjeao se zarobljenim u mrei odvratnog debelog pauka. Sve je tako dobro isplanirao, i sad sad je sve otilo u piku materinu. Gotovo da vie nije obraao panju na Borisa. U glavi mu je bilo samo: kako se izvui. Znao je ivu i predobro, taj je ovjek bio hodajua nevolja. Nije prezao ni od koga, ni od ega. Atmosfera je padala ka zenitu. Veina ih je bila pijana, umorna. Muziku su utiali, i tu i tamo mogla se uti pokoja ala. Neko je ustao da krene. Tad, Mia to slatko stvorenje, uvijek vedrog i nasmijanog lica; stala je na sred sobe, i predloila: Hajde da se igramo... Znate ono, igra istine ... Ili, kako se ve zove..., petljala je jezikom. Pripita, oiju uronjenih u caklinu, upitno je pogledala Sau, koji se kiselo nasmija, posramljen pogledom u kome se skrivala iskrena njenost. Boris je zvjerao unaokolo, a on je slegnuo ramenima. A, ta bi drugo? Kao da su mu noge bile uklijetene okovima. Zato jednostavno nije otiao, zalupio vrata za sobom, i ve u liftu ljubio Borisa? Igra je poela. Saa se odluio igrati istine laui. Nije mnogo razmiljao o pitanjima, da, volio se naduvati, pio je i puio ve u osmom osnovne, djevojku je poljubio prvi put sa osam godina, itd, itd. Ni u snu nije bio toliko zanimljiv. I, nikada nije poljubio djevojku. Nije znao da li je prvo uo svoje misli ili ivu koji izgovara istu reenicu: Nikada nije poljubio djevojku. U sekundi je pretrnuo, kriom pogledao u Borisa, vidno iznerviranog. I tu, kao pokvaren CD, zaribala je atmosfera. Mia je gledala u Sau poluotvorenih usta. Svi su uutjeli. iva je nastavio: Peder je on, oduvijek sam znao... Jo u djetinjstvu uvao je djevojicama gumu za preskakanje... Umirao je od smijeha. Saa je uzalud pokuavao negirati, iva je bio toliko zadovoljan sobom, kao napuhan balon ereio se pred drugima, sve glasnije se derui. Niko ni prstom nije htio da mrdne. Jedino je Boris ustao sa stolice: Dosta je. Ne seri, idiote proderao se crven u licu od bijesa. A, tako se sa njim nije moglo razgovarati. Zapravo, s njim se nikako nije moglo razgovarati. Posebno ne ukoliko je pijan, kao te noi. Boris je leao na podu, koprcao se nogama, dok ga je iva, navaljen na njega, objema rukama davio. Saa, zajedno sa nekoliko momaka pokuavao ga je otrgnuti. Vukli su ga, udarali. Na kraju ga je Saa ugrizao za ruku. Kao ranjena zvijer, ovaj je urliknuo i snanim

204

zamahom ruke, spucao Sau posred nosa. Krv je iknula, i Mia je vrisnula. Ugasili su muziku. U stanu je i dalje bilo barem petnaest ljudi koji ute. U jednom oku sobe sjedio je Saa. Zabacio je glavu unazad, pokuavajui zaustaviti krv iz nosa. Mia mu je dodavala iste maramice. Sputene glave, Boris je sjedio na kauu. Teko je disao. U drugom kraju sobe, nekolicina je smirivala ivu, koji je i dalje mljeo jednu te istu priu. Vrijeao je Sau, nazivao ga svim moguim pogrdnim imenima, da bi naravno na kraju rekao i to. Ispriao je scenu koju je zatekao u kuhinji. U svakom sluaju, bilo je to deset puta preuveliana ljubavna saga. Navodno su se ljubili, fatali (tako je rekao). Sai je itav ivot prolazio pred oima. Neto jako stezalo ga je u grlu iznutra, kao nabrekla kugla koja mu ne dozvoljava da bilo ta kae u svoju odbranu. Suze su mu navrle na oi. Potiskivao ih je, mirkao, gutao vazduh, ali nije pomoglo. Vidjevi suze na njegovom licu, kao da je vidio otrov kako se slijeva i prijeti da zarazi sve prisutne, iva je poskoio. ta vam kaem, evo pederka, vidi ga samo kako cmizdri. Pika mu materina, njegova. Mia je ustala, oi su joj bile nateene od plaa, cijelo joj je tijelo podrhtavalo od bijesa. Sruila se na ivu najgorim repertoarom uvreda koje nije nikada bila kadra izgovoriti. Saa ju je pokuao umiriti, spustivi ruku na njeno rame. Brecnula se, okrenula i gledajui ga krvava pogleda, jedva izustila: Saa? Neko je pokuao prekinuti nastalo sranje pozivom da se igra nastavi. Zapravo igra je tek poinjala. Hinei da se nita nije dogodilo, prisutni su igru shvatili mnogo ozbiljnije. Redala su se pitanja; svako sljedee paprenije od prethodnog. Ljudi su trebali odgovarati na to: Koliko esto masturbira?, Reci, kako izgleda tvoja skrivena seksualna fantazija o tom i tom. Pitanja su se redala unedogled. Bilo je smijeha, ali mnogo vie neprijatnosti, znojenja i crvenila na licu. Sve to vrijeme, Mia je utke odsutno gledala u pod. Saa je cupkao nogom o pod, u strahu o emu ona razmilja. Kada je doao red da ona postavi pitanje, nastao je tajac. Pogledala ga je, snano se trudei da joj suze ne krenu niz lice, i ozbiljnije nego ikada pitala: Jesi li ikada poljubio mukarca?. iva se grohotom nasmijao. Odjednom glupa igra postala je igra na ivot i smrt. Tresao se kao list na oluji, nije mogao progovoriti. Boris ga je ljutito gledao, Mia je neprestance zurila. Sve su oi bile uprte u njega. Godine su prolazile u tim minutama. Najradije bi sjeo na sred

205

sobe i zaplakao kao malo dijete (i zbog toga su ga u djetinjstvu zadirkivali: plako, govorili su). Nisam, drhtavim glasom, krajnje neuvjerljivo je odgovorio. Boris je ustao sa trosjeda i izaao, snano zalupivi vrata za sobom. Zakuni se majkom dernjao se iva. Zakleo bi se bilo im, ali rijei jednostavno nisu izlazile iz usta. Mia ga je gledala pogledom ranjene zvijeri. Dokai! derao se iva. Dokai da si muko! Nebo je bilo nepregledna izrovana njiva, ispresijecana brazdama putujuih crnih oblaka. Bile su to duboke bore ostarjele noi, koja sja posljednjim sjajem mjeseca. Saa se osjeao sitnijim od kapi kie, vidljivim samo oku zagledanom u treperave sijalice ulinih lampi. Na ulici je bilo ivo, sa mnogo strke i amora. Neobino za to doba noi bilo je oko pola jedan kada je posljednji put pogledao na sat ali te je noi bio neki koncert u gradu, i rijeka ljudi slijevala se u Titovu ulicu. Bosim stopalima dotakao je mokri asfalt. U mislima mu je zatitrala slika iz djetinjstva, kada je posljednji put hodao bos po cesti. Bilo je ljeto, raspust. Imao je deset godina i bio je na odmoru kod roaka u idu. Bili su na Bosutu, malom izletitu gdje su domaini imali vikendicu. Jedino je tada hodao bos, poskakujui na vreloj zemlji du obale, premreene ribarskim amcima i splavovima. Ovog puta, stajao je na mokrom sarajevskom asfaltu, skriven u oku pred ulaznim vratima zgrade. iva i kompanija bili su s njim, i jedan je drao topericu u rukama. Reci kada bude spreman, rekao mu je. Kada bude spreman? Bila je to najapsurdnija stvar koju je uo u ivotu. Govno mu se smrzlo od straha. Duboko je udahnuo, proklinjui u sebi dan kada je roen. ta mu je sve ovo trebalo? Samo zbog ponosa je pristao. Nije mogao podnijeti njen prezrivi pogled, eto zato je pristao. Prije nego su izali iz stana, salio je tri votke, naiskap. Mislio je da bi mu moglo pomoi: fiziki i mentalno. Ali, dok su silazili niz stepenite, sama pomisao da e go golcat istrati van, u potpunosti ga je otrijeznila. Plan je bio da punih deset minuta mora trati potpuno go. Do Vjene vatre i nazad. Sad, uo je iza sebe. Stajao je kao ukopan. Kreni, iva ga je gurnu s lea prema ulici. ena koja je upravo prolazila ulicom, drei kerkicu za ruku, podmuklo je vrisnula i stavila ruku djetetu preko oiju. Jo par prolaznika je zastalo; poluotvorenih usta buljili su u njega. Potrao je. Gonjen vlastitim stidom, smijehom ili zgraanjima, bjeao je od sebe i istine, kao od smrti. U tim ludim momentima sjetio se Sedmog peata, Bergmana, svih pregledanih filmova; ali nijedan kadar,

206

scena, potresna muzika nisu mogli opisati to mu se upravo deava. Tabani su mu bili utrnuti od hladnoe. Ljudi su se sklanjali pred njim, kao pred virusom antraksa. Para mu je izlazila na usta, kine kapi su mu padale po najeenoj koi. Okliznuo se i umalo pao na jednog ovjeka. Ovaj ga je samo odgurnuo od sebe, spreman da ga udari. Bre bolje nastavio je trati. Ljudi pored kojih je prolazio, gledali su ga u udu, ne vjerujui svojim oima. Nekoliko srednjokolaca kroz smijeh je dovikivalo: Nagari majstore, tako i treba. Vrijeme se razvlailo pred njim, kao istroena vaka. Mogao je vidjeti Vjenu vatru, ali mu se inila dalekom poput broda izgubljenog u ledenim vodama Antarktika. Trao je sve bre, dok mu nije ponestalo daha. ile su mu iskoile na elu od napora. Nije mogao dalje, bio je tu, pored Svjetlosti. Stao je, pokuavajui obuzdati nekontrolisano dahtanje. Smrzavao se. Prolaznici su i dalje zastajkivali okolo njega, dobacivali su sve i svata: Da Bog sauva... Ne daj Boe nikome... Sramota... Nekoliko njih mu se obratilo psovkama. Ali, onda je sve postalo drugaije. Srce mu je usporilo, uspio je iskontrolisati dah, i gledao je u sve njih kao da kao da ga nema. Nikada prije nije mogao, a pokuavao je, zamisliti tok ivota iz pozicije ovjeka kojeg zapravo nema. Tada, potpuno go pred svima, mogao je vidjeti svakog ponaosob, zaogrnutog platom svog mizernog ivota. Pod podrugljivim pogledima, neka se snaga akumulirala u njemu, zlobno se nasmijeio i nastavio hodati potpuno mirno. Doao je do Vjene i ispruio ruke prema plamenu vatre, koja ve odavno nije nikoga ugrijala. Odjednom, osjetio je snaan potisak u donjem dijelu trbuha. I to, kao da ga je dozvalo iz oblaka i spustilo ravno s neba na samo dno ivota. Toplina vatre, koja nikome ne slui, golicala mu je tijelo. Spustio je pogled. Trudio se, ali nikako mogao sprijeiti nastupajuu erekciju. Upinjao se, koristi maksimum da obuzda volju; bez rezultata. Tijelo je zaigralo po svojim pravilima. Njegov se kurac lagano poeo dizati, kao japanski toranj. Ljudi vie nisu psovali, otpuhivali, niti pokuavali skrenuti svoje poglede. Zaula se salva smijeha. Odjednom, eksces je postao cirkuska predstava. Saa je spustio ruke izmeu bedara i potrao nazad. Nogu rairenih u obliku oks, sa sputenim rukama, trao je niz ulicu. Plakao je, nesvjestan da plae. Jedva je ekao da stigne do zgrade, pljune ivu po sred njegove odurne face i jebe mu mater za sve to je zbog njega proao te noi. Bio je nadomak ulaza, oni su i dalje stajali ispred, smijali se, Adis je gledao u topericu Iznenada, etiri snane ruke uhvatie ga

207

s lea i oborie na tlo. Malo poslije toga, zaogrnut ebetom s lisicama na rukama, sjedio je u policijskim kolima, na putu ka bolnici Koevo. Odlazio u pratnji roditelja, koji nisu prestajali zvocati, bio je to drugi ovjek. Ukoena pogleda, uprtog negdje u daljinu, nije ni uo ta govore. Jedna no bila je dovoljna da mu itav ivot izvrne iz cipela. Nije vie bilo straha, pravdanja, straha Nije bilo niega.

208

Aneta Popova
Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

Alisa
to radi? ekam. to eka? Voz. Ovuda voz ne prolazi. Nemoj da me lae, ja znam. to zna? Da e voz doi. Nee doi, jer ovo nije eljeznika stanica. Kako nije?! Nego to je? Ovo je park. I ti sjedi na drvenoj klupi... Dobro, a kud eli da ide? U drugu zemlju. U koju... zemlja je irok pojam? U Zemlju uda. Kako se zove? Alisa. U Zemlju uda?! Alisa?! Sigurna si? Da, naravno. Hoe li da te ja odvedem? Kuda? Pa u tvoju zemlju u Zemlju uda. Zna li gdje je? Znam, ali je daleko. Mnogo daleko. ekau voz. Hajde, kasno je. Ja u te odvesti. Ne elim da ti se neto desi. Ima svoj voz? Imam. I odveo je... U Zemlju uda, preko mnogo brda, rijeka, mora i planina. Izali su na kraj sa snjegovima i s kiom, sa suom i s nekoliko poplava. I stigli su. Sklonili su se u najbliu peinu. Proslavili su svoj uspjeh pijui sok od umskih jagoda i izvorsku vodu. I ostali su tamo...

209

Kukla
Mogu li da te pitam neto? Svakako. Zato mi srce ne kuca? Da nisam mrtva? Ha, ti ne ni moe da bude mrtva. A srce ti ne kuca jer ga nema. Ti si lutka, nisi znala? Ne. Zato mi niko dosad nije rekao da sam enski Pinokio? Ne znam. Ja sam iskreno mislio da zna. A ostali? Jesu li i oni lutke? Da. Dobro, zar ne primjeuje? Kako mogu da primjetim kad su i oni poput mene. U pravu si. A to radim ovdje? Ti si ukras. Uljepava mi vitrinu. Nee valjda da se poali na neto. Svakog dana briem prainu s tebe i nikad nisi dobila ni najmanju pukotinu. Za mene niko ne radi takve stvari. Ja za sve moram sam da se pobrinem. Hou srce! Opet ona. Gdje da ti naem srce? Ne znam. Sigurno negdje postoji. Moda bi neko elio da mi ga napravi. Dobro, a kakvo srce tano eli? Srce u obliku srca... i... i... ne elim da bude crveno. Neka bude ljubiasto, neka bude boje sanjalica, ja sam sanjalica. Nadam se da u ti nai takvo srce. A to e s njim? Gdje e ga staviti? Osjeau. Njime u osjeati.

210

Torba
Uff, ova je torba preteka. Hoe li ti malo da je nosi? Da, nema problema. Daj mi je. Evo. Samo pazi! Jao! to je ovo? Eee, rekla sam ti. Saekaj malo, hou da trknem do one prodavnice. Pije mi se sok. eli li i ti neto? Ne, nita. Aaa... ili... kupi mi smoki. Jedan od onih starih, zna. Vai. Saekau te na klupi, taman da se odmorim od ove tvoje torbice... ...Evo me. Pa, hajde da idemo. elim da stignemo to bre. I ja elim. Ali to da radim kad nosim kamenje? Spor sam. Ne treba da te muim, daj mi je, ja u je nositi. Ipak je to moj teret. Ne, ne, ti e biti jo sporija od mene. Nisam za daba mukarac. Vidi, stvarno. A to ima u njoj? Toliko vremena je vuem, a ne znam to vuem. ime si je napunila, priznaj? Misli da sam ja eljela da je tako prepunim? Da sam pokupila sve svoje cipele i druge enske gluposti? Nita nisam pomislio, vidi ti nju?! Zato se odmah ljuti? Znam, pretjerala sam, izvini. Samo... sve to nosim u toj torbi moralo se, jednostavno, nai u njoj. A to je to?! to ima u njoj? Kai mi, zaboga, nije valjda le... Ha-ha, pa nije, nije... Nego? U njoj su sve moje uspomene. Moe li da zamisli to znai da svake veeri od dana kad si roen prazni svoju glavu u tu vreu? Tekoe... i... i... nikad je dosad nisam otvorila, ali se nadam da u se uskoro osmjeliti da to uinim. Zato sam morala da je uzmem. U stvari, to je sve to sam uzela sa sobom za tu prokletu selidbu. Uzela sam samu sebe.

211

Vladimir Martinovski
Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

SITNA KIA
Septembar je poeo uz jedva vidljivu kiu. Toliko je sitna da sam prvo pomislio kako mi je na nos sletjela muica. Toliko je sitna da je moji sinovi nisu ni primjetili prije nego to su uli u kola. A oni obino sve primjeuju. Toliko je sitna da ni ne ukljuujem brisae. Od kapi put do vrtia dobija nove boje i nijanse. itavog ljeta nisam se vozio ovim ulicama. Stigli smo. Otvaram vrata i shvatam da je djeji pla u dvoritu vrtia glasniji od pjesme koju smo sluali u kolima. Hodamo polako i utei prema ulaznim vratima. Odjednom primjeujem da su lica skoro sve djece (i mojih sinova, takoe) pomalo mokra: Septembarska kia. Sitnija od suza pred vrtiem.

DOM BEZ ADRESE

Jo prije nego to sam se probudio znao sam da se u toku noi naplastio snijeg. Nekako meki od prelaska iz sna u javu. Budi se u bjeljem, istijem svijetu. Razliito je buenje kad pada snijeg. Nekako je spokojnije. Tie. A, ipak, utroba ti treperi kao da se prebrzo njie na ljuljaci. Jutro je puno nekog zaraznog uzbuenja. Kao kad se budi, a zna da te oekuje neko iznenaenje. Utroba treperi kao da se budi u danu u kojem oekuje da ti stigne pismo. Danas ne oekujem pismo. Ali vidljivo sam uzbuen zbog poiljke koju mi isporuuju oblaci. Izlazim da kupim hljeb i shvatam da, ak i da mi je neko poslao pismo ovih dana, potar, vjerovatno, ne bi mogao da mi ga isporui: Dom bez adrese... Neko je pogodio kuni broj grudvom snijega.

212

MASNA LUNA
No bez mjeseine. Ulazim u stan u kojem su nekad ivjeli baka i djed. Traim neke stare knjige. Ulazim u kuhinju po au vode. Iako godinama tu niko nije spremao hranu, dok gledam u prostor nad poretom, prvo mi se pojavljuju vesele slike okretanja palainki. Moja baka me ovako nekako uila: baca palainku iz tiganja ooooooop prema tavanici (ili uuups - do tavanice!) i doekuje je u tiganj ve okrenutu na drugu, jo uvijek neisprenu, stranu. Gledajui u krunu mrlju na tavanici, osjeam da se moja usta sama osmjehuju, a da mi se nozdrve polako pune jednim prepoznatljivim mirisom iz prolosti: Masna luna na tavanici od bakinih palainki.

SNIJEG DO KOLJENA, DO POJASA I NAD PUPKOM

Godinama nije ovoliko padao snijeg. Odnosno, prvi put lino vidim ovoliko snijega. Sve ostalo su prie iz nekih drugih vremena, kad su moji roditelji ili neki daljnji preci pravili tunele kroz gromade snijega da bi stigli iz kue u kuu. A sad bukvalno propadam u snijeg. Teko se probijam, penjui se uz brdo: Ovdje obino letim, a sad tonem: snijeg do koljena. Izmjenjujem se stalno sa svoja dva prijatelja. Jedan probija put, a drugoj dvojici je lake. Svakih deset minuta smjena. Sad sam ja posljednji u maloj koloni. Teturam se skupljajui snagu poslije napornog probijanja puta. Polako, ali sigurno, zaostajem. Imam osjeaj da nisam posljednji u koloni: Snijeg do koljena. Otpozadi osjeam vreo zadah: rundav pas.

213

Sad sam dobio savren alibi da zastanem i da se bar malo okrijepim. Okreem se bijelom psu i poinjem da ga milujem po glavi. Odmah mi navire nova, dotad skrivena, snaga. urim da sustignem prijatelje. Kako se pribliavamo vrhu, tako postaje sve tee. Napredujemo kao na usporenom snimku. Svaki korak traje itavu vjenost. Penjemo se polako, poput staraca. Shvatamo da nam je sad ve snijeg do pojasa. Evo konano i vrha! Snijeg do pojasa. Na korak-dva do vrha udiem oblak. Kreemo nanie. Snijeg nam je sad ve iznad pupka. Odjednom poinjemo da trimo s lakoom. Kao djeca. Kao da se sa svakim novim korakom vraamo u djetinjstvo: Snijeg do pupka. Shvatam da mi je zemlja opet majka. Obuzima nas nekakva luda radost, obino nerazumljiva odraslima. Trimo po snijegu i skaemo bez mrve straha. Mokar do gole koe, elim da ovo tranje i skakanje potraje itavu vjenost. Toliko snano trimo da ak i onaj pas odustaje od ideje da nas prati... Trim ispred dvojice prijatelja. Polako ali sigurno udaljavam se od njih. Kao da me nije briga da li e me ikad stii. Pravim visoke skokove poput jelena. Za trenutak osjeam svoje tijelo kao tijelo neukrotive umske zvjerke: Trim u snijegu: za tren zaboravljam da nisam jelen.

214

NEPROITANA KNJIGA
Na radnom stolu gomilaju mi se knjige. Dok sijedam, prije nego to ukljuim kompjuter i prije nego to pogledam u ekran, imam osjeaj da plivam maraton kroz knjige. Neke su itane i po stotinu puta. Neke su pune rijei podvuenih grafitnom ili hemijskom olovkom. Neke imaju posvete od dragih ljudi. Neke su potpuno nove, a neke u fazi raspadanja. Neke imaju biljeke po marginama koje su ostavili njihovi stari vlasnici. Neke imaju potpise mojih baba i djedova na prvoj strani. Poneka je dobijena kao nagrada za odlian uspjeh i primjerno vladanje. Neke su naslijeene. Neke pozajmljene. Neke imaju fiskalni raun kao oznaku za stranicu na kojoj sam proitao neto uzbudljivo. Neke su sa savijenim stranicama. Neke nisu proitane do kraja. Neke su netaknute, ali e moda pritrebati. Kraj kreveta mi se gomilaju knjige. Iz nekih od njih samo itucnem poneku stranicu i ostavim ih da ekaju. Vraam im se na rate, zavaravajui se da tako istovremeno ivim vie ivota u vie razliitih vremena i prostora. Prije nekoliko dana shvatio sam da sam i u plakar za rublje smjestio gomilicu od tridesetak knjiga. Sakrio sam ih na brzinu, raspremajui prostoriju kad su dolazili nenajavljeni gosti. Ostavio sam, za svaki sluaj, i nekoliko knjiga u toaletu. Dvije-tri sam naao i u prtljaniku kola. Nek se nau pri ruci. Danas sam konano rijeio da poream knjige po policama u biblioteci. Sjetio sam se jednog odlinog haikua jednog svog dragog prijatelja. Ovako je nekako iao: prazna mjesta u biblioteci tjeraju nas da pomislimo na sve svoje prijatelje. Njegov haiku je, naravno, mnogo bolji od moje parafraze. Poslije nekoliko asova knjige su se nale na svojim mjestima. Neto mi smeta sad kad ih vidim tako poreane. Izvlaim s police jednu od neproitanih, jednu koja je godinama strpljivo ekala da doe na red. Sputam se u fotelju i namjetam naoare. Poslije prvih nekoliko pasusa, slova polako postaju siva, zatim potpuno tamne: Drijemam s knjigom u krilu, sanjajui neproitano.

215

EHO TALASA
itavo jutro sam pod vodom. Ronim da naem koljke. Tonem duboko da bih mogao vidjeti nijanse plavog. Zaranjam zatim da bih pokupio novi areni kameni za akvarijum koji nikako da kupimo... Za naredna zaranjanja prestajem da traim razloge. Ima neke posebne tiine u moru. Izgleda mi odnekud poznata. Zaronjen u vodu dolazi mi da se sklupam kao fetus. Ipak mi treba vazduh. Izlazim na povrinu i gledam kako mi mau s obale. Dolo je vrijeme za podnevni odmor. Kad je najtoplije, pravimo ljetnju sijestu. Poto se istuiram i oslobodim se slane vode, polumokar lijeem u krevet i zatvaram oi. Iako nastojim da brzo potonem u san, iznutra sluam jedan zvuk koji mi je odnekud poznat: Eho talasa... ui su zaepljene morskom vodom.

KARNEVALSKA NO
Skoro svi su se preruili. Ko u eika, ko u balerinu, ko u medicinsku sestru, ko u policajca. Naravno, ima i kreativnijih masaka od onih koje podrazumijevaju noenje uniformi pozajmljenih od tetaka i oeva. Masaka ima: i od udnih udnijih. Ipak, najudniji su na karnevalu oni koji nisu prerueni. Ima poriv da i njih proglasi za nekakav poznat lik. Upravo se to deava jednom od rijetkih nemaskiranih lanova mog drutva. Na mojeg bradatog prijatelja, obuenog onako kao to se svakog dana oblai, u teki crni vuneni kaput i s kaketom od oje, veeras mnogo ljudi pokazuje prstom, proglaavajui ga poznatim vojvodom iz jednog jo poznatijeg ustanka. Mnogim ljudima njegova se pojava uinila znatno originalnijom maskom od gomile vatrogasaca, vojnika, spajdermena. I ja sam se preruio, ali neu da kaem u to. Sutina postojanja maske je u tome da te ne prepoznaju. Kroz male procjepe

216

na svojoj masci gledam u druge maske. Kao da sam glumac u nekoj predstavi za koju jo uvijek ne znam kako e se zavriti. Kud god da pogledam, vidim maske. Da bih se bar malo odmorio od njih, s vremena na vrijeme pogledam u nebo. Karnevalska no. I mjesec je stavio masku.

PELA
Ne jede mi se kad sam sm. Uvijek mi je ukusnije kad mogu s nekim podijeliti komentare o hrani i ukusima. Ukusnije mi je ak i kad jedem s nekim u tiini. Dovoljno mi je i samo njegovo prisustvo. I ovaj doruak u maloj mansardi, u kojoj obino dorukujem sam, smatram naroito ukusnim. Dorukujemo zajedno pela i ja: hljeb, maslac i med.

PIJESAK I KOLJKA
Teka srca vraamo se s mora. Za razliku od drugih godina, ak i u toku posljednjeg dana odmora idemo na plau. Ostajemo satima u vodi. Kao da nam je prvi dan odmora. Kao da itave godine nismo vidjeli more. Kupamo se kao djeca kojima je najslae da se kupaju ba onda kad ih zovu da izau iz vode. Moramo da izaemo. Koa nam je nabrana kao kod slona. Modra nam je kao patlixan. ak i ne idemo pod tu, ve se samo briemo. U kabini se presvlaimo i ulazimo u kola. Moramo da krenemo jer smo veeras na svadbi. Umorni od puta, rjeavamo da prvo odrijemamo malo, a zatim emo se kupati i dotjerivati za svadbu. arave ionako treba da strpamo u mainu jer su pokupili prainu dok smo bili na odmoru. Poto smo odrijemali malo, ustajemo brzo, jer nam je ostao samo jedan sat do svadbe. Dok se spremamo, odluujemo da ukljuimo mainu za ve. Neka se bubanj okree dok se i mi tamo okreemo u kolu. Ulazimo u spavau sobu da uzmemo posteljinu.

217

Zrnca pijeska na aravu ponijeli smo dio plae. Sve vrijeme dok traje svadba preglasna muzika me snano podsjea na to koliko mi nedostaje morski mir. Ulazim u svoj dom i urim ka biblioteci. Uzimam je s najvie police i naslanjam na uvo. itava kua poinje na mirie na jod. Prazna a ispunjena zvucima mora: zelena koljka.

KOKICE
Kakva radost! Djeca stoje kraj poreta i raduju se svakom novom pucketanju iz erpe. Gledajui u njih, pred oi mi dolazi radost jednog mog prijatelja koji je sastavio jedan od svojih prvih haikua upravo dok je pravio kokice: uj! Zrna su / poskoila od radosti. / Rodila se kokica! mislim da dobro citiram. I sad se djeca raduju raanju svake nove kokice. Bukvalno poskakuju od radosti. Kao da i ona skau od dna do poklopca kuhinje. Dok im solim kokice, gledam kroz vrata od terase. Direktno u vinju koja pupi u dvoritu naih susjeda. Iako je sud bio ogroman, ispraznili smo ga za as. Kokice ne mogu da zamijene veeru, pa zato moja ena kuva i tjestenine. Pojedemo i njih za as, ko sa sirom, ko sa eerom. Dolazi vrijeme za spavanje. Budi nas mlai sin, pokazujui ka kuhinji. Oblaimo se na brzinu. Na kuhinjskom stolu sjedi stariji sin i pokazuje ka terasi: Sino smo pravili kokice. Eno ih sad na vinji u cvatu!

218

Ana Brnardi AERODROM

U visini listaju se tampane stranice neba Dolje carinik trai otisak prsta peat rodnog stabalca na papiru za turistiku vizu U licu mi sjaji uti balkanski mjesec Zaboravila sam ga ugasiti iznad oceana Obitelj pored mene ima vie iskustva Tunu pentatoniku skrili su u rukav Slubeniku podastiru ogromne koliine kalifornijskog osmijeha Iza barikade nasmijeeni starci s frizurama od eerne vune pruaju mi ruke i vode me u raj

219

VRAG
Vrag je lienost rijei, ruka koja raste ni iz ega i ve postaje ljudska. A dobrota, sveci, aneli? Oni su svjetlucave krijesnice koje, ponegdje veliine mog palca kao npr. tu, u Ohiju probijaju mrak, ulaze kroz okanca koja su se stvorila, naravno, u trenutku iznenadne gluhoe.

PISANJE NA TIPKAMA
dok piem na ovoj spravi posao udaranja u slova ne razlikuje se puno od uspinjanja na neku zimsku planinu sa tapom i dobrom opremom kockasta slova su poput neosvojivih klisura piem u rukavicama od grube vune nos mi je crven kao u tibetanske seljanice a tlo na kojem su ova ugaena slova crno od tvrdoe premda su male anse da u se uspeti zastat u kod prve kolibe iz koje posvuda suklja dim odmorit u se uz crni napitak iz samovara pa u poi dalje po ledenim guturalima koji se obino, tamo pri vrhu, grupiraju u bijelu smrt

220

STROJEVI
U ovoj knjizi na svakoj stranici nalazi se kota, ipka ili vadiep. U uhu papira okree se zaboravljeni vijak, tanak kao konopac munje u svom zatvorenom, nepoznatom poslu. U ovoj stranici, u ladici jedne reenice moda u pospremiti smokve koje si mi donio. Ali, u svakom sluaju, maine koje se vrte u tajnim utorima papira radit e cijelu no i obavljati posao o kojemu ovjek nita ne zna.

221

Marko Pogaar MOJ JEZIK JE TAMNA

mesnata aka, koara puna noktiju, most, u njega ulazim kao u novo proljee, narodnu obranu, u njega unosim ovce i procijepe, iz njega nita ne tee, ne vrtloi se. moj jezik je Meka, mesnata aka, makija raslinje koje samo od sebe plane. neto se, neiji penis, digne i izgori, izgovori se, netko ustane otvori prozore, otvori novine, kae dobar dan, lijep je dan; moj jezik peludna groznica, odjea mlade Garbo. jezik, hommage osamdesetim godinama, gradela, divlji prezent i perfekt. u njemu ivi boks-me&pjeva me, crni se Katari povlae mojim tragom, jezik, kamion koji prenosim. o, moja hrvatska rijei! gulau koji igrom sluaja kuham, abo, aoko pele u ustima koja me na sve tjera; iz tebe Meksiko kapi, u tebe svraam kao u dragi kafi, donaciju, light&dust, tebi bratu i Mojsiju kaem moj si, aparat iz kojeg tee taman espresso, san

222

O BESPREDMETNOM
Volim te Vasili Kandinski jer si lijep iako govori gluposti. kako je zub u lisici kako je sumnja u nama, tako je predmet u predmetu: tako posebno. pootrio si nas. to to si vidio svojim rukama dua je, a to je dua nego isto zauzimanje? to ona sadri a da bi bilo nevidljivo kako je trag, boja, po emu silaze izvori, nou, u ipraje? dok raste dolje u bijelu stvar (ne znai ali sadri smisao) netko ulazi u brzu istovremenost, nejasnu, masnu svinju. neto se svakim pokretom iri, udie, izdie ini od due utavu ibensku kuu konano potroen, posljednji prostor. u njemu sjedim okruen ivim utim i apem bespredmetnom: kakvo si skueno utoite, najbjelji zombi koji eka svoj as

223

BOXERS LOVE EIGHTIES MUSIC

etiri puta sam itao Lunch Poems Franka OHare. zatim sam u njedrima drao zlatnu zmiju, srkao aj iz njenih duplji i dugo prio jezik jer je aj bio vreo a ja nestrpljiv. zmija je rekla: kretenu, kako neto spaljenog mesa moe toliko misliti! u toj je boli neto duboko antidravno! nosio sam tu hladnu loptu okolo danima tek kad sam popio sve i iznutra je poeo nezadrivo kuljati mrak pustio sam je i zakljuao kavanu. nisam se vie vraao. dvaput sam itao Lunch Poems; sve u svemu i sve skupa dvaput, ne raunamo li pojedinane pjesme! etiri je bilo samo zbog ! i kakve to ima veze s predmetima i tko to jo moe izdrati!

224

Marija Andrijaevi U DVA UJUTRO, GLEDAJUI KAKO PUTAJU ZMAJEVE

(sakrij se u slualicu telefonske govornice) jurim kroz grad. stee me u grlu. bole me slualice u uima. danas je jednostavno tui dan. njeno lijepo lice, nokti, sise. tajaznam. san, san, san! zaboravi san! zaboravljam, al kurva se po primozgu. die mi ruke visoko. vjea me na mesarske kuke. iri mi noge. otkopava lic. malo si smotan. noge ti klize po zaleenoj krvi zaklane teladi zbijene oko nas. jebat e me, svaki tren, ekam, ekam, ekam da bar nisi tako smotan. boli me u elucu. kiselina pria uspavanke zobenim pahuljicama. eluani masakr unom kiselinom. priam bez veze. ja uope nemam u. izrezali su mi je u devetnaestoj. spremili su sve kamence u jednu finu, bijelu boicu koju sam sauvala u depu staroga kaputa. 33 eluana asteroida zarobljena u plastici. sigurno im je bilo da popizde. klaustrofobija. pa sam ih bacila. da psihiki ne obole. napokon! uje se kako stenjemo u ogromnoj hladnjai. puta moj glas da se usudi. inae je sasvim neusudben. grizem ti kosu, obrve, elo. molim boga da ne prestane. molim boga da se ne odsklie i ne zabije u neku kravu. jebo mater jesi dobar. e sad razgovaramo na nekoj istini. ne znam kako smo doli tu. moj roak, jehovin svjedok, s druge strane dri neku propovijed. onaj njegov, iritantan, nazalan glas, provocira razvrat. razvrat? je l neko reko razvrat? stojim na semaforu. gledam mobitel. uti i trpi mrak. stojim, stojim, stojim. iznutra se deava munina. skroz sam iris henderson. ispriava se jer si mi poderao toaletu. dri me za ruku. kovra moju kosu oko svog jezika. match made in heaven sodoma i gomora. odrezat u kosu kako se ne bi ponovilo. ta da ti kaem. o emu da ti priam moj bog ne voli da se ja smijem.

225

* * * moj stari se ubio. jedno jutro je otiao na posao s komadom konopca u depu. zadnji put su ga vidjeli u pet i etrdeset i pet ujutro na putu za autobusni kolodvor. moj stari je bio lud i nepromiljen. hou li mu se svidjeti? to ti kae? veeras, zna, nee vie biti onih dugih pogleda i zavlaenja. pogledaj me. to kae? je l to to? otiao je na selo autobusom i objesio se u nekoj ikari. promiljeni kurvin sin. izaao je stanicu prije i preao je rijeku bosim nogama da mu ne uemo u trag. traili smo ga mjesec i pet dana. htjeli smo vjerovati da je iv i lud negdje. htjeli smo vjerovati da ivi negdje. smrdljiv. neopran. nesvjestan. iv. vatrogasna kola su projurila cestom kad si me prvi put pitao je l te volim. naravno da te volim. ali kao da ja znam to e nam moj stari prirediti sutra. mjesec i pet dana agonije. sve smo trikove isprobali, traili smo ga i pod krevetom. umalo da nismo i televiziju rastavili. moda se skrio u katodama. stara je jedno jutro probudila svoju i njegovu brau. i mog brata. poslala ih je u ikaru i rekla im je: ovo je zadnji put. jo jednom i gotovo. moj brat ga je namirisao. njegovu smrt. telefon je zazvonio i ja sam znala to nas eka. rekla sam joj: dobro je, nali smo ga. samo nam je to i trebalo. stara je plakala. znam ja, nisi ti to zasluila, ali... dogodilo se. ao mi je to sam te ostavila mjesec i pet dana kasnije i to ti nisam bila dovoljno dobra. ja plaem kad se sjetim brata koji ga je naao. njegovu glavu odvojenu od tijela. i taj miris. nosio je bratovu jaknu i moj sat. vratili su mi taj sat s crvima tri dana kasnije. prouavala sam ga u zahodu. moj stari je ivio u tim crvima i ja sam mogla razgovarati s njim. bilo je jezivo. nikad nije bio bjelji. pretvorio se u kolutiavca. rekla sam mu: dobro je. rekla sam mu: ti si stvarno lud. rekla sam mu: zaboravit u te. brzo. rekla sam mu: oprosti, ali ja ovo moram napraviti. zgazila sam sve te crve. sat sam dugo kuhala u kipuoj vodi. plakala sam.

226

moj stari se ubio. izgubio je kontrolu nad svojim ivotom. moj brat ga je naao, a ja sam razbila vrata sobe vritei kako mu neu otii na sprovod. moj brat je stajao pored mene u povorci. nikad prije ga nisam voljela ko tad. moja stara je rekla: jebi ti njemu mater i pokoj mu dui. nema dana kad ne pomislim to bi se bilo dogodilo s nama od mjesec i est dana kasnije.

227

Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

Glorjana Veber Afriki pamuk na gradilitu

itam: Iznajmljujem sobu na dui period. Imam 2 radnika, rade u naem preduzeu, tihi su, neproblematini i isti. Evo ih, isti, bre no to se prolije vosak, i njihova usta, sa prevodom prljavih snova, pod koom pusti stranci, tako se klati samo prikriveni crnac, slepljen sa 21 zidom, vreme je prazno za tandrkalo na ljubljanskom gradilitu, vreme je zaceljeno, proien ovek kupuje kranove. Evo ih, dva prigovaraa zidova, kada im mraz rasproda sve kvadrate tela, cigareta ih uzme za ruku, odvede ih metar dalje i vrati se natrag, da jo uvek budu tu i zamirie mi na jueranju Afriku. Uvijem se u topli pamuk i odgovorim: Hvala, soba je ve zauzeta, u njoj borave 2 ideoloka problema, buni su, problematini i prljavi.

228

a
Izbaci ruku iz Evrope i izuj se. Goli prsti iz sklopljenih oiju, u rastoj noi zgrabe kvaku. Sneg miica podie stopala. Udah, izrezan, do eleznike stanice ve star. Izdah, preobuen u defile perja, u obliku mraza kljuca beton. Stanica, vrabac, toak, vrag. Pozajmi nova plua i bei, ine prevoze disanje do Evrope. Lokomotivama zimi nije potrebna posuta so. Manje snega 2008, krize u pei potpaljuju mraz. I psi se dre za dugmad. Dimniarima zvecka a do dna evropskog smeha. Crni voz dahe crvenim semaforom. Nikada ne ulazi, nije bilo anse za izlaz. Izmeu umivaonika i kreveta gurne sanduk. Pogon ina ubija 20-kvadratnu tiinu. Mirovanje, prebrzo za ukus. Tenost, zaraena u paru, bei. Meu prste. Uho. Jer, pre 79 godina, neko nije iskljuio poret. Kriza zaledi beanje, progovori sa ljudima. Pritisak, na pruanje ruku. Disanje, oroeno do uglova, sloeno u telo, zataknuto ispred sanduka. Ona stara, jo uvek neoblikovana u posudu sa sitniom, Ove godine je prvi put, kae. askamo. Mrmljamo, a na sanduk se vozi li vozi. a se smei u noi, trupla putokaza. Ko e ih skloniti? Stanica je prazna. Od pritiska ruku pucaju sanduci. Izuj se. Ostaje.

229

Jo samo poezija, vrati se konobar

Pod crvenom svetiljkom pijemo crveno vino. Sve smo ve rekli, kae mi pesnik, Ne znam kakvo je nitavilo, kada je prazno ili puno, utim, preko crvene ne vidim, Nemamo nita, to ve nije bilo, istraje u ronjaama dima, Predugo je, da bi imalo kraj, tiha tla su na mojim stopalima, Niko ne pie o drutvu, jer bi ga to istinski bolelo, bolelo, odnese konobar, Voleti i zaista voleti, ima li razlike, kada uem u staklo ae i gledamo se, sami. Vreme je prodrlo kroz na vazduh, prostor u nau zemlju, zid. Iskoristiti slova za svoju unutranjost, nemogue, biti tako daleko, kao na poetku. Na kraju moe da pone jo samo poezija, poezija, vrati se konobar i platim.

230

Katra Kozak U ritmu grada

kada moje pritvorene, umorne oi ugledaju dan, njegov poetak i vlagu u vazduhu spustim se u ritmu grada u razgovor cipela dok tapkaju kroz njega oigledno toliko toga imaju da kau i znaju ogroman broj rei i sputam se, u ritmu grada uz dugotrajni udah drugaiji od prethodnog, ist uprkos pluima punim nikotina i slinih vazdunih proizvoda ne tako davne istorije kao da su olovna zrnca, koja mi inae neprestano razdiru plua nestala uz pisak dolazeeg voza i mete dremljivih i zbunjenih senki jueranjih ljudi i siem u grad. za ankom smo, uvek za ankom, sa prijateljima za koje do malopre uopte nisam znala da postoje imam mnogo prijatelja. no ima bezbroj asova i jo vie dana konobar mi se osmehne

Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

231

uvek se osmehne ne razumem osmeh ali ipak mu uzvratim uvek mu uzvratim kada me okrene krug sunca na nebu gubim se meu kuercima i po kaldrmisanom tlu traim tragove svog jueranjeg ja meu kapima koje se ne zovu kia i u svetlosti koju moj fotoaparat ne priznaje u Sarajevu vreme sporo tee

232

Poslednja
svakog minuta se zaleem u zid. tvoj autoritet, oko koga se nikada nisi trudio idilinost, o ijoj beziraznosti sam ovisna svestranost, koja me je oarala sa svih strana prizemljenost, koja svojom isklesanou otelotvorava moju matu privlanost rei, koje preokreu znaenja i pravedna jednakost, koja je u simbolu komunizma samo na papiru kada njuim tvoj miris u dupke punom autobusu jer, neko je previe trao za prevozom nosei miris tvog deodoransa na sebi zamurim; kapci mi ograda zid, koji podiu bogati susedi, da mame i bake sa okolnih prozora ne vire u njihovu batu utonem u sedite i sakrijem se ne vidi me, jer, ne vidim te kada glavnom ulicom jure automobili, nekontrolisano i nedozvoljeno brzo, inim ono to me uio prijatelj pratim registracije da ne bih puila jer, ne voli to, i tvoja tajna devojka ne pui, zastanem kraj poznatog modela, marke, broja i kapci mi ograda zid, koji u sebi skriva neotkriveno sklonite iz doba rata kada me kraj pesme otera na vazduh i nazuje mi visoke, tanke potpetice, u kojima nikada nisam nauila da hodam tako elegantno da bih mogla da hodam kraj tebe nemo koraka mi doapne zastraujue a istovremeno oslobaajue rei poslednja etnja, dok se zaleem u autoritet, svestranost, prizemljenost, privlanost samo jo ovaj put njuim te u drugim ljudima i traim znake tvog ivota u usijanom metalu poslednji put se okreem, doputam da me okrene unazad poslednja stopa i moj drhtavi korak popela sam se, opevala te, i previe,

233

zato kraj pesme poslednjeg stiha i poslednji put, poslednja re ti

Lepa
lepa sam za njega, kome namenjujem svoj osmeh krivei usne u stranu lepa, dok cokui jezikom umesto reima, nazdravljam sudaru aa slavljen poput boga dok oi skreu sa suseda preko njega do drugog suseda, udarac kada mi utekne panja, osramoen volim te, itam iz njegovog mirisa kao sa ogromnog transparenta koji za sobom vue avion u nedelju popodne nad celom Ljubljanom kada me upiju njegove pore kriom se uvuem pod kou, svuda, prekrijem i postanem vezivno tkivo pocepam njegovu kou, u trenu, da manje boli nego kada bih je prelila voskom glava mu je meu mojim stisnutim bedrima lepa si, govore njegove sve praznije oi najlepa

234

Jure Vuga UVAR VRTOVA

Sedim na terasi s pogledom, koji see sve do Punte. Taj prljavi posao nije za svakoga, zasluujem oblake u pantalonama.

Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

Pokuavam da tanuan stakli leda prenesem u dlanovima na drugi kraj vrta, gde prtanje vode navire iz potiljaka maski. Iza Venerinog kipa slatki plod pomorandinog drveta, gorke, rasute kotice treanja, iji sok Sokrat ispi na duak. Streliasti listii maslina blete na plavoj podlozi neba. U granju slutim muevno zrenje, slutim radost vrta, koji se priprema na jesen. Za moje dobro, brine da sve pone u pravom asu.

ANTIKITERA
Donosi mi zubati toki iz dubina Egejskog mora. Ra ga spaja sa komadiima odlomljenih kapaka u konglomerat lepljivih seanja. Kada u sebe ugradim siuni zupi, prebaci me u ritam sunevog sata, u prkosni svetionik ili metalnu pticu, koja bez prestanka peva na zadnjoj preki vrstih merdevina, postavljenih na najviu granu bronzanog bora, iji vrh urasta u terase stepenastog zigurata, izgraenog na vrhu visokih, tihih gora s peinama, strmim kao odraz u ogledalu.

235

GALIJOT
Ponekad, tok te podigne iz rastopljenosti u nevidljivom, u kojoj, neostvaren, neotkriven, tumara ulicama, i postavi te na vrh grebena zapenuanog talasa. Na prevoju udahne vazduh i dogodi se, jer, u tebi iz tamnog tinjanja ka srcu jurnuo je talas. I talas u srcu i on se iznenada podigao.

SABIJEN U OTVORENOST
Odbacite besana mora u starake domove. Svet se sliva natrag u rebro, tako da boli. Znoji se, mogao bi da se presvue. Ui unutra, grizi felnu, grizi urolani pekir, da ne bi uo, kako teko die. Puta starcima da ti stopalima opipavaju listove, paretom sapuna miju tvoja lea. Razdaje se, elii galvanizacijom u kiseloj vodi, sve dok ne postane neprobojan, sabijen u otvorenost.

236

RVANJE
Momci na splavu su se rvali, telo na telo, pokuavali da ukljete klizave, neuhvatljive udove suparnika, da zamukli ivotinjski otpor poteraju preko ruba, kao da je u pitanju sm ivot. Ja sam, za to vreme, golim rukama pod kamenjem lovio plaljive raie i mrave jegulje. Jednog dana sam zakljuio da za pojas mogu da prikaim mesingano kravlje zvonce i da zveckanjem teram od sebe sve otre rubove. Onda sam konano prepoznao svoje krajeve i bio jedini koji je znao za put. Sada sedim na glatkom kamenu. I, vidi, ak i vrapci dolaze da me gledaju, iako osim srca nemam nita.

JUTRO
Ujutru sedim u boksericama u zatamraenoj kuhinji, sa nogama na stolu i razmiljam. Ponudi me kafom i pikotama. Govori gluposti nekoga ko razume samo jasne odgovore. Tvoja dua je kao marmelada, meka i gnjecava. Ubeeno izjavi da sam isti kao i svi drugi, dok se tome opirem. I govorim ti da je ve velika razlika ako ujutru sedi u boksericama u zamraenoj kuhinji sa nogama na stolu i razmilja.

237

Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

Dijana Matkovi Savremeni steznik za emancipovane ene

Smejem se sa vama, jer znam da mogu da izaem kad hou, da ve sledeeg trena mogu da odgurnem stolicu i jednostavno odem natrag, u svoj stegnuti kokon koji uva telo da se previe ne raspojasa, pod svetlo-bogomoljku, koja e me pojesti u trenu kad sklopim oi i zaboravim na spisak zabrana i dunosti jedan sat izjutra, e-pota se jo uvek sliva, mogla bih da se zakunem, da ujem kako se poruke sputaju jedna preko druge, sve ljubazne, a sve prazne, mi samo razgovaramo, leim pod tavanicom i razmiljam kako ljudi mogu biti tako glupi i to ih uopte ne zabrinjava.

238

1992 prva vebanja nesanice

Uao si naglo u hodnik, ne znajui da sedi kraj vrata. A trebalo je da zna. ekala je, da doe. Svake veeri bi sedela leima vrsto uza zid, naslonila glavu na vrata i sluala siktanje zmija pod podestom. Kada si se parkirao pred kuom, jezici su se primirili i njihova hladna tela su otpuzala u batu. Ako su siktale, samo smo ekale. Po zidovima je stalno tekla sluz i podizala parket, koji nikada nismo menjali. Stepenice do potkrovlja ni dan-danas nisu dovrene. ujem, jer ekam nju, koja eka tebe, da digne ruke i ode da uini neto sasvim obino. Menja programe. Otkuvava ve. Tako bih mogla da zaspim. Ali, ona jo uvek sedi, zuri, zamiljeno u sijalicu bez lustera. A onda se naglo, munjevito otvore vrata. Sea li se kako si joj razbio arkadu? Trebalo je da zna, da te eka. Mogao si da pobije one zmije.

239

Simfonija za mrtve
Zaspim u pono i probudim se u tri, sa dlanom na zbirci Marka Paveka, sada sedimo svako na svom rubu, potujui privatnost, mudro utimo, dok kia klopara po krovu, po ljebovima se preliva u pevanje ptica i stvara simfoniju za mrtve takve stihove su ve pisali, ali ovakve kao Markove ne i nee ih, pitam se, da li da ti zavidim, Marko, a ko bi zavideo mrtvacu koji je dao sve, ja u do svoje osamdesete iveti dozirano luda, (bude li jo noi kao to je dananja), pisati loe pesme i itati dobre, osmehivati se raupanim momcima u svom krevetu, skrivati noge od paukova, prostake publike i Dorijana Greja to je dobro moje mlado, hormonima proeto telo nema ni jedan jedini svojevoljan kapric, samo je beskrajna, glatka povrina, koja se talasa uz struju simfonije za mrtve.

240

Partija karata sa seniorima

U muzejskom primerku socijalistikog kafia sela sam uz grupu seniora. Delili su karte kao da je to poslednje, to e uraditi i pri tom snano cedili istoriju u oljicu aja. Komplikovano je to, ree mi ljubazni stari, kada ponem da srljam u logiku. Previe da bi mogla da razumem? Hm, verovatno, odgovori, i vragolasto se smeka iza lepeze od karata. Naslonim glavu na ruku i gledam utke. Je li s godinama vano vie ili manje? Stari gunavi na drugoj strani upravo je namrtio elo. Nije dobio dobre karte. Eto, vidi ti to, kae i besno baci sve na sto. Mi optimisti uvek gunamo, kaem mu bodrei ga. Gospoice, nervozno dobaci, nije vreme za filozofiranje. Ona varalica tamo mi je upravo maznuo dvadeset evra! Komplikovano je to, podseti me Ljubazni. A onda se primakne blie i u poverenju mi apne: Tone je Lojzetu maznuo enu. A, stvarno, sa zanimanjem odgovorim. Da, kada se vratio iz partizana, zatekao ju je s njim. Gledam Ljubaznog a on gleda u karte.

241

Poto se nita ne dogodi, utinem ga za poleinu papirnatog dlana. Ni sada ne znam ta bih mislila o tome, da nije rekao au.

Performans
Da sam druga ena, zabranila bih sebi da stajem pred ljude. Ali nisam druga i, eto, izlazim. Ja sam tri dana unapred rasprodata predstava, koja prikiva pogled. Njuim mokre gaice precizno odmerenog peckanja meunoja i povraam po odru. Ja sam iskliznue znaenja, koje se u slojevima ljuti sa lepog. ta zna o lepom novi proroe iz prve loe, deseto pastore tradicije i jedanaesti ankolizu, koji je izgubio u prevodu, jer nije shvatio da predstava traje i onda, kada niko ne gleda.

242

Izmeu redova ne pie nita

Doao je sa glasom autoputa u tri ujutru. Sa praznim, otuenim glasom. Sa glasom nastavnice treeg razreda, koja me nije volela, jer nisam bila iz prave porodice. Sa glasom konobarice, koja mrzi svoj posao. Potom je, sa istim glasom, legao kraj mene. Oseala sam, kako se u pokret njegove ruke, koju je po navici spustio preko mog boka, preobrazila boja tog glasa. A to je bilo i sve, to sam oseala. utali smo i buljili u TV. Dok nije zaspao. Ja sam bila sasvim budna. Jeste li ikada zaspali nasred autoputa u tri ujutru? Sasvim budna, razmiljala sam o temperaturi koju emituje telo pored mene. Ne o toploti, o temperaturi. Razmiljala sam o odnosu, od kojeg je ostala jo samo bleda kopija, koja se prilikom susreta mehaniki ponavlja. Po seanju na playback. Zato sam uinila neto, to nisam nikada ranije: rekla sam mu da ode. Zvuk njegovog auta je isti kao glas koji me je pozdravio prilikom dolaska.

243

Petar Matovi Negiranje fuzije

Svetlost se ne lomi u zenici, ve u naprslini kristalne pepeljare na ovom stolu. est je posle podneva avgusta meseca, sunev disk se nanometarski sunovrauje: boju mu opaam ne kao zatvorenonarandastu, ve orange: mislim o reima koje me emocionalizuju vie no ljudi. Neu se pomeriti sa stolice, kolena sam primakao pognutom licu, i pri tom, gle!, ni nalik nisam mehuru, ni rasprsnuu. Ljudolik sam, i to bih izmenio, svio bih se poput zmije, u samog sebe, obgrlio bih se, krug je jedini poloaj kad ne izgovaram, a razumem se. Dosta mi je odlaenja ne pomerajui se: ipak nema nieg uzbudljivog u fuziji mog lika i sunaca, na dnu ove piksle.

244

Uro Kotlaji Prvi prizor: Jezero

Mekano staklo stopljeni oko ramena Prsti od trnja Dugaka crna kika Licem topla kao srna plovi Kocka. Cinkom zarobljene crvena kao urma Plovi Ludom koprenom blistavo bela Voda lorberna Crnom koom Plovi Ruinjak sazreo pod elom Mleko mije niz mermer kime biljne kosti i alva mekana Pauina po vratu Sputana kao sr plovi Kulja. gusta Budna sve vrvore sapi Med oluka Godovi ogrebotina bubnjaju meke bubnjaju crne udna ar Limfa Tocila Tuna. Sakupi perje i ile No i prhne. U sobi (dok kornjae probijaju koru) umorno sunce rasipa sae svud je crnina samo je njena glava obavijena zbiljom kao ledenom vodom kopriva drhti u perju Kocka.

245

Natalija Markovi Venanje simbola

Volim da igram flipere na ulici u podne, kada popijene tablete gvoa rezbare umorno telo, telefonska sekretarica transkribuje Upaniade, aplauzi lutaka kamira savijaju formule sunca. Moda sam naunica sa vetakim prljenovima, ruska mistiarka koja priprema indijsku sarmu sa prijateljima, produavam nozdrve i dah, tragam za sonim idiogramima koji kriju stalnu halucinaciju vode. Kada je to vreme? U suton ili san? Piramida tetovae je ispriana seansa u predvorju ume. Sanjala sam svet od plastelina, Ljuljake sa senzomotornim periodom, Eliotovog malog psa, Sa kojim bi etao parkom Posle napornog rada.

246

Tamara uki trenutak istine u baru Petit Bac-a

prognana iz sopstvenog ruinjaka uplakana i opalog imuniteta otkrila je minor swing perspektivu na svetlosnoj mapi ploica u toaletu bara Petit Bac tek ni ne slutivi tog popodneva u ulozi cornflake devojke branei barunastom lepezom svoje mermerne elije i oduvek zatvorene pore od estica praine da e materijalizovati tu promenu (par sati kasnije) scenom iz 73 u Hotelu Nord-Pinus u tragovima crvenog i masnog i od sada besmrtnog karmina sa uvojcima od dima cigareta duboko svesna skoro izjednaena sa opsenim Westwood halterima ispod drhtave vanila-puding haljine (posle je obrisala suze i pruila korak)

247

Dragana Mladenovi Zapisi na marginama

pritisak pada, bubri u uima: krenite ka liftu, uhvatite se za drae, ostavite kofere, krenite polako, pomno pratite moj glas, pratite upustva, pratite plave strelice, linije na cesti, zgodne devojke, usredsredite se na njihove listove, mreaste arape, potpetice, pomno pratite moj glas i diite diite duboko, diite jer prolo je, najgore je uvek iza nas, prolo je Ja sam vikar u stapama Ja sam sastavio ovu beleku godine 7095. glad je bila velika kao oi u vukova kao mrnja u oveka ili dua velika glad treeg dana od uskrsa na ito se spustio sneg izujte izme, opustite trupine: ja sad idem, odlazim, tako posle disanja rei, ja sad idem, niega nisam eljan, kocka sam eera, hleb pod nepcima, cisterna puna mleka. Pomno pratite moj glas: izdiem lagano, udiem ba kratko, mislite na dodir: diem, dah je u u meni, ja sam samo dah, a sad idem, odlazim ujte veliko udo godine 7124. bila je poplava popovog polja nosila je kue kamenje i ljude to nije bilo u umu to nigde nije bilo a dolo u popovo polje u novembru

248

progutajte tabletu, oslobodite vrat, izgovarajte lepe rei: sada sam u svom srcu, ja ljubim te oboavam, odvedi me. Iz misli odstranite fotelje, stolove, stolice i kamenje da seme izbije, ja te ljubim te oboavam. pomno pratite moj glas: ja sada idem, radostan v leto 7131. bist v manastir velika skrb dojde voda kosatica velmi silna velmi strana i otnese igumana i otnese sve sasudi ie behu i otnese pet kelijah i donese bolezni mnogie skrb dojde voda na manastir meseca julija na poloenije svetija rizi i pojasa raduj se marijo, idem. produite vreme za jednu sekundu: zemlja, voda, vatra, uto, belo, plavo, svet. diem, dah je u meni, ja sam samo dah, koncentriite se na glas: odlazim, prolosti vie nema, budunost ve odavno nije, raduj se da se zna godine 7132. izlila se reka kosatica pokosila tek uzrela ita bujica je bila tako divlja kao nikad od postanka sveta nosila je etiri elije i eliju dragog igumana i uz to je i gostinsku sobu 3. juna da je za seanje izbriite seanja, pratite upustva, pratite lepe devojke, njihove mirisne tragove, njihove tragove i lezite, lezite na lea, polako otvarajte usta: udiem lagano, izdiem

249

ba kratko, riba sam, voda, bakterija, dah, odvedi me: iz rasutosti ja hrlim iz ravog u jedno jedino jedno, odvedi me 1690. na ito je pao sneg i pojavila se glad ljudi su umirali gde god se ilo bilo je mrtvih i nikog nije bilo da ih odnese te godine jeo se lipov cvet i kora s drveta opiljci i zdrave make i bolesni psi a onda nas je 1. aprila prekrio crveni sneg odvedi me, kae, a vidi: u mojoj ruci o kakvo udo! tvoja tanuna ruka. pomiluj me, kae, a vidi: u mojoj ruci tvoja mrava lea. prevezi me, kae, a vidi: nosim te, voda duboka. posluaj moj glas: lezi na lea, lezi mi na dlan, lezi mi. izranja u novo uranja, ti spava, spava, spava u godini 1710. zavladala je takoe uasna kuga oh tada izgubih sina andru i prelepe keri saru i sandu zagrli me voda duboka. bar usta dri otvorena ako se ulo za poeziju spustilo u karlicu, bar usta dri iznad vode. ne ritaj se, ne panii, spava, dobro je: najgore je uvek iza nas. dii, dii kao fetus. ponavljaj za mnom: dobro je, jo jednom, dobro je, jo jedno, dobro je 20. januara 1717. palo je brano sa neba ljudi su ga zgrtali sa leda to to je palo na zemlju

250

nije se znalo ta je praina da li blato il brano boe me sauvaj bila je suna zima bilo je mnogo riba jedan, dva, tri, probudi se. tako je, dii: dii kao fetus, est udaha est izdaha iznutra, bez panike, ne plai se, osea, voda ti dopire do lopatica, u vodi si a vazduh je u tebi, opusti se, poni da die kao fetus, posluaj moj glas: udiem lagano, izdiem ba kratko; toplo je, osea, sve nas obuzela toplina zima 1731. nije nam ostavila nita odnela je povre pele ivotinje nije nam ostavila nita ima 38 godina otkako sam u manastiru i nikada dosad toliko gladan nisam usnio toliku lepotu raduj se marijo.

251

Vladimir Stojni Razbijeni izlozi

Razbijeni su izlozi. Sputena otrica vazduha. Pozorina zavesa. Rampa to je amputirala nepotrebne delove. Prvi hladan dan u godini. Vreme je ta magma ostavljena na kii. Premalo vremena da utisne znak. Linu kartu. Dokaz. Krvnu sliku. Crno na belo. Sakuplja krhotina. Ali izlozi su stvarno razbijeni. Ne preskaui mrvice stakla. Bosonogi su ugazili. U beton grada. Vise im cene i deklaracije. Upustva o pranju. U oima zakljuani lavirinti. Zakljuane kapije grada. Dobro utabanim putevima. U presecima. Tamo gde je istorija prolivala mleko. Beimo. Hodnicima upljih kostiju. Bez putokaza. Napamet.

252

Zvonko Taneski PUSTINJSKA POSTELJA

Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

Plete se mreica od nerava krv spava i disanje se razlijeva nad glavama u oblacima pred no moda neu sasvim umrijeti veeras u tvom u krvotoku jo ravnomjerno da umim, u ritmu uz sitnu rosu od sekundi do tanke granice od tenog stakla. Doi u gladan do tebe na usne pjenom nonih talasa to zapljuskuju zidove dubokog bunara okovanog peurkama i mahovinom nalik starici koja s osmjehom umire. Razgovor nam je uvijek poput leptira s njim umiru ume i domovi po kojima smo hodali i voda se buni u plastinim cijevima glas muki se gasi led ga kameni sporim hodom golih djevojaka. Gledam djevojke s usnama poput uarenih pei steu mi grlo kao da su jabuke koje nisam progutao kako treba miriu na malu jarad pred ogledalom koje razgoljuje i dvijema rukama im podie haljinu svlai im ak i bijelu suknjicu i ostavlja je prolazniku s rabaruenom kosom. U svitanje i grad postaje nag trotoari lee mirno bez pozdrava po ulicama metu dnevne novine kia e doi da opere asfalt zajedno s prvim gutljajem jutarnje kafe.

253

NIJEMA BRDA
I ova nijema brda progovorie po trei put i ovi brzaci hladni opet e se zapjeniti i zahuati i kosti davne pomjeae se s onima tek umrlih i nee se znati ni ije su ni kome pripadaju. I opet e ogrijati tri sunca nad ovom zemljom s tri krvoprolia pod jednim nebom pod jednom strehom. I ivi nee znati jesu li ivi ni mrtvi da li su mrtvi. Splotie ih opet pjesma u jedno postojanje oduvijek isto bolno i radosno. I opet e grjehove oprostiti mrtvi ivima i ovi e opet prije svake zore biti nad svojim sjenkama turi i plaljivi. I opet e biti jedno. Mrtvi e ivjeti zajedno sa ivima.

254

Silvana Jovanova MALA PJESMA

zato postoji i ti sa svojim utanjem koje stavljam na kraj pjesme kao taku (Atanas Vangelov) Tiina uvijek uslijedi poslije voenja ljubavi, kao to uslijedi kia poslije grmljavine da bi sprala Vodene znake koje je pono stvorila kao kljueve kojima otkljuava i zakljuava utvare i sjenke. Tiina je tada blagoslov za nau krajnje prostodunu potrebu da ne ubijamo stvari... njihovim imenovanjem.

Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

255

UVIJEK
Vilhemu Albertu Vladimiru Aleksandra Apolinaris de Kostrovicki Postojae ljudi-vjetrenjae koji se suprotstavljaju kretanju i mirno stoje na asfaltu usred talasa, dugih, plavetnih, poput trepavica moje voljene; postojae vozovi s vagonima vezanim jedan za drugog poput nesrenih kuia pred sankama kojima se ljudi podsmjehuju snjegovima, vozovi-vezani strasnom eljom da ne otputuju nikud, uvijek e ploice s ulica gradova krasti svaka po jedno lice zvijezdama da bi hiljade sunaca svijetlilo kad koraa, ne, ne oboavam te, ak ni ne volim; Uvijek emo ii sve dalje a da se nikad ne pomjerimo1 Tvoje tijelo, uvijek, uvijek e samo tvoje tijelo izazivati moje luckaste snove, u vruici, grozniave poput proljetnog rata, moje snove, o tome da znam da ti piem i da sam pjesnik; da razumijem tvoju potrebu da me ukroti. Uvijek e postojati nekoliko otvorenih vrata, dvije-tri vazne, male, bez cvijea, jedan teleskop, osam privjezaka za kljueve, dva uta, tri zelena, jedan crveni (koje samo ja znam da protumaim) i ljudi koji mi ne dozvoljavaju da kaem sve do kraja... Kuda dalje?

1 Stihovi Gijoma Apolinera.

256

Aneta Vasileva * * *
Danas je moda srean dan. Stigla mi je poruka u san. Probudio me zvuk eksera. Moj otac je otrio sjekiru. Pomislih... Jo jedan razapet.

Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

UMIRANJE
Imam nonu moru gladujem bolujem izmeu tri gole ene a ena sam. Vuem teak kamen nogama. Hodam, ne polazim moram ne prolazim. Od svih svjetskih uda ja i najudnija i iuena podlo traim samo jedno, iznutra mrano grne za skrivanje da duboko dua uz zlato ue i da mogu da ostanem vjeno ovdje gdje ve odavno nisam.

257

Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

Marjan Tasevski * * *
Preko brda pod sjenkom u odaji kroz javorove suze pradjedovog korijena

jedne samotne due dogorijeva posljednja elija dvadeset i prvog vijeka...

* * *
Ostavio je za sobom desetovjekovnu kapiju i samo to je zakoraio udavio se u njenom krckanju.

P. * * * * * * S.
Ako te nekad, rano ujutro probudi prosjak, pred vratima tvog doma, pozovi ga da ue; a ti se preseli u drugu dravu.

258

Boidar Zimski I BI PSALM GROZNIAV

Kad sam se od tvojih boja odvajao umirao sam. Preda mnom i iza mene visoko podne je pjevalo o putu kamenje s kapuljaama ljubilo se jedan nebosklon ime ti je nosio. Kad sam se od tvojih boja odvajao umirao sam. Kao nebosklon ime sam ti nosio i kapuljae i kamenje ljubavi preda mnom i iza mene visoko podne o imenu mojem utalo je psalm moj ognjeni kroz oganj je proao i nije se pokolebao.

Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

259

LIPE I ANELI
S desne strane lipa poglede vezem i ekam da zvijezde izau da se najedem kako me aneli ne bi pokupili gladnog. S desne strane lipa preda mnom topole i zid pod svijeom svjetlijom od sunca aneli veeraju da ne bi gladni krenuli za mnom i u vrijeme i u nevrijeme s desne strane lipa vezu me pogledi.

260

Filip Kletnikov NONA ISPOVIJED

ekam no da prostre zvijezde, te spokojne svjetiljke, jer mi treba njihov mir. Pitam ih: Oi, vi koje gledate kroz mrak prostora i vremena, iza linije horizonta koja vrijeme dijeli od vjenosti, da niste vidjele moju duu? One ute, utim i ja - to moe moja tama da prigovori toj nevinoj svjetlosti? Odjednom odjekne purpurni krik s one strane planinskih obronaka. Nemoj da ide, molim te reklo je moje bie noi tihoj. - Ne mii taj svoj ogrta, bie mi hladno. Preko brda i planina u ii rekla je ona, i traiu to to si izgubio, ti uvaj Sunce dok mene nema.

Prevod s makedonskog: Nenad Vujadinovi

261

Sanja Martinovi Doktorica N.

Dobar dan, doktorice N, rekla sam. Dobar dan. Kako ste danas?, rekla je. Znate, danima mi je veoma loe, opet sam upala u beznae, ne znam to da radim, veoma sam rastrojena i opet mi izmie ljubav, njegova, moja, mojih roditelja, mojih prijatelja, ne mogu vie ovako, rekla sam i poela glasno plakati. Nemojte tako, smirite se, nita nije strano, samo promjenite perspektivu, javite mi se za sedam dana, ja sada gradim kuu za odmor pa neu biti tu, hajde, sve e biti dobro, dovienja duo, rekla je.

262

Drama Queen
Moje drugo ime je Drama, Drama Queen. O, ne, nisam bila ogorena na svoje prvo ime, i nisam samu sebe prozvala ovako. Moji blinji su mislili da ovo drugo ime odlino objanjava mene. Jer, ja sam uvijek dizala galamu, teatralno prevrtala oima, pretenciozno gestikulirala, nepotrebno brinula, smijala se savreno: simultano diem uglove usana i vanjske krajeve oiju, izmiljala razne bolesti: imala sam svaku za koju jo nije pronaen lijek, imala sam i migrenu od koje mi je trnulo lice i tijelo, a ponekad bih pala u nesvjest, voljela sam samo najpametnije momke, no, na koncu, nijedan nije bio dovoljno pametan za mene, pa sam uvijek ostala vijerna samo sebi. Da, uvijek sam bila sama, i osjeala sam tugu i bijes zbog toga to ne mogu biti niija, to niko ne moe biti moj, ponekad bih bila sretna kad mi tijelo i um obuzme slabost, pa padnem u nesvjest, onda shvatim da ipak ne moram biti sama, jer mogu biti i njena i dobra, ali onda ponovo doem sebi, shvatim da me uasno boli neto sa desne strane grudnog koa, obavjestim svoje blinje da umirem i tako ponovo ostanem sama, a nisam htjela, ali bol je jednostavno doo podmuklo, no, ja u pokuati ispraviti greku:

263

savreno u se sebi nasmijati pred mojim blinjima, pa e im biti smijeno i bie sretni, ali ja u ih pitati zato jedu masni sir i piju vino preko mjere, jer se brinem, zaista se brinem. pa u vudialenovski rukama tresti, od nemira i straha, iriu svoje ionako velike oi, jer tako to rade oni koji znaju da la govori istinu.

Lacan i Curtis u popularnoj kulturi

elio je sprijeiti ono to e se dogoditi. Pristao je da bude hipnotisan. Kasno je. No je. itam knjigu. itam Zakon. Ve noima to radim. Ian, da li je to tvoj posao?, pitao ga je prijatelj. Ne, nije moj posao. Samo prelistavam Zakon, rekao je. Nekoliko dana nakon regresije, Ian Curtis je izvrio samoubistvo, gonjen ogromnom krivicom.

Melanholija
Opet ujem glasove susjeda. Ljeto je i prozori su otvoreni. Sunce je zalo. Susjedi se vesele. Konture brda postaju vidljive. Tamne naslage kamena izgledaju mono. Djeaci se moda igraju ratnika. Zidovi kue lagano se hlade. Na njima vie nema slika. Zapalili smo ih jedne noi. eljeli smo pokazati da je umjetnost dogaaj.

264

Muza

Ani Antonioli

Starica sjedi u svojoj fotelji. Ispred nje pil karata. elim ti rei, rekla je, da sam nekad bila lijepa i da sam bila model i muza nekih darovitih slikara. Bila sam oboavana, kao savrena slika. A onda sam odluila da progovorim, no, moj glas nije bio lijep, a ono to sam govorila nije bilo tako arobno kao moje lice i moje tijelo. Svi su me napustili, draga, jer je nestala magija, ili sam moda nestala ja.

Put oko svijeta

Ne mogu dalje. Idem dalje. S. Beket Ne mogu dalje! Idem dalje! Ova plaa nije ista kao prije petnaest godina. Nekad je pijesak bio bijel, a danas je prljav i siv. Umjesto sonih plodova mora, samo je gomila blijedih ljutura. I poneka mrtva riba koja nasukana mami panju ushiene djeice. Rado bi je utnuli. No tu su korektni roditelji da ukore: ne, ne, moe utirati samo loptu.

265

Mu je opet istukao enu. Negdje u dubini ume dok su uvali krave, njemu se pomraio um. ena je nekim udnim jezikom zvala u pomo. Njeni pokreti podsjeali su na Ludu Meri koja je gaala djecu gnjecavim smokvama. Bilo je to davno. Mukarac je rodio divno, zdravo dijete. Otac i dijete su dobro, piu mediji irom svijeta. A prije toga, vidjeli smo njegovu fotografiju: on nag dri svoj veliki stomak i smijei se sa naslovnice Vogue-a. Ovo je ljepota, poruuje modna Biblija. Idem dalje...

Slika bez svijeta

Pijesak je bio iscrtan stopalima: Ovuda su mnogi proli. Paljivo gazim da ne povrijedim nekog: Moda dua ipak ima oblik. Sretni smo danas, pomislila sam: Oblaci nee tako brzi stii. Imamo vremena razmiljati: O ljepoti koju smo dobili. A nismo je zasluili: Sad ritualno spaljujemo stranu fantaziju. Svijet bez slike: Slika bez svijeta.

266

Novo doba
Rekli su nam da nije dobro biti neraspoloen jer to nije prirodno. Rekli su nam da smo roeni sretni i spokojni, da je anksioznost bolest koja se lijei ljekovima. Rekli su nam da moramo biti fini prema svakome, i razumjeti i najvee zloince. Rekli su nam da je sve zapisano u genima tako da nije dobro kad osuujemo druge ljude. Rekli su nam da idemo u prirodu jer je tamo lijepo i sve je u harmoniji ba kao i u nama. Rekli su nam da su neki veliki pisci, slikari i filozofi bili uasno politiki nekorektni. Rekli su nam da o njima vie nita neemo saznati jer to nije dobro za nas. Rekli su nam da je svijet nekad bio surov i da su ljudi bili u zabludi. Rekli su nam da je ovo novo doba, doba bez bola, doba harmonije, ljubavi i slobode.

267

Dragana Tripkovi KONJI NA ASFALTU

Meni je dovoljno paklo cigareta i pola rezervoara goriva. Onda mogu da odem daleko od svjetala grada, preicama koje mnogo ne znae. Mogu da pustim neke stvari stare da one voze mjesto mene. Nove ljubavi mojih starih ljubavnika tada e postati jo gore. Prave prljave kuke, koje me potpuno mrze. Vozim i sve to, ekam sopstveni trijumf bez borbe. Odgovor. Mantru nas ostavljenih. A kad krenem nazad prema gradu, padae kia. Sasvim je dobro to se sada vraam. Blizu kue, na posljednjem bulevaru, doekae me konji. Njih dva-tri ciganska kljuseta. Oni me uvjek gledaju hladno. Tako su dirljivi konji na asfaltu.

268

xxxx
Ljudi dolaze sa svih strana, nudei tijela toplom bogu. Na svoja lica stavljaju puter i ekaju da se pretvori u ulje. Ne kupaju se, ne iaju, nit briju. U ritualnim danima mijenjaju novac za smee i lako povraanje. Jedni drugima skidaju kou i posipaju se solju. Iskreno vrijeme stavljaju izmeu ula za stid, da im poslui u trenucima smijeha. Turisti.

269

MI SE NIKADA NEEMO UMORITI OD PUTOVANJA

Pogledom u nebo danas moemo vidjeti samo airbuss. Za ono to se dolje deava neophodan je stomak. Prije bilo kakvog poetka treba uzeti za ozbiljno da u odsustvu stanuje Bie. Obino petkom uvee, nabacani dekor vulgarno zove na bis. Predugo stajanje zahtijeva pravilnu... Liniju oslonca, koju ometa numera, tek poela, a nepovratno tuna. Blijeda mladost je onanijski snana. Ovdje vie ni kia ne traje dugo, osim u nepristupanim djelovima slabo naseljene zemlje. Prazne godine ne oznaavaju ak ni sopstvenu nitavnost. Tako je prividno jasno! Ne moe se govoriti u mnoini o nama, proizvoaima jedinstva zla. Mi se nikada neemo umoriti od putovanja, nikad neemo biti ispraani a uvijek emo odmarati naa stopala. Sve mi lii na kompromis. 05. 11. 2007.

270

VJETINA
Postojalo je neto veoma vrijedno, to se izgubilo vremenom. Vjetina, koja je nekad nekome bila potrebna. Delikatni poremeaj svijesti, Zato to je samo istorija bolesti kontinuitet. Stvarnost je ono to se ne vidi i ne uje. Ta, loa metafora dozvoljava da sve moe biti zapisano. A kako zna biti degutantno ono to moe biti zapisano... Kao optereenost tradicijom, kao stijena neka. I ako se pita postoji li ljubav, odmahnuu glavom u odreenom pravcu. Misao je nespremna u obilju konstrukcija, visokih elinih ograda. I nije sve rije, i nije sve pjesma. Kao to sve ne moe biti odjea. Kao to sve se ne moe znati. *** Na obalama, na kojima nijesu dokovi, (Thomase, mi jedva da pristanita imamo) Na tim naim obalama, ekao se znak. Jedino tu su bile vane istine mudraca, i nevane njihove gluposti. Kako simbol moe da bude licemjeran, kao paranoini pijesak i omeeni horizont, iza kojeg sigurno nema mnogo svijeta. Bar ne onog koji ve ne poznaje, i koji nijesi odsanjao nekom vjetinom. U svakoj od tih poasti uma, bezmjerna je bilo koja vrijednost.

271

Ba je dobro to stvari nestaju, jer mogu ponovo biti otkrivene. To je jedina besmrtnost. U nitenju i ponovnom stvaranju. * * * Na put kad krene, ne onaj za Itaku, nego neki drugi, tu po periferiji, budi svjestan koliko je stara zemlja po kojoj prosipa svoje bezvrijedne korake. Ako misli da e se snai jer ima u sebi gen, sjeti se da je svaki kosmopolita ubijen prije nego je izustio tu rije. I nemoj misliti da te ita uva, zato to vjetinu mora stei sam. Ne znam ja mnogo vie od tebe, jer kad ponem ovako intimno da ti se obraam, tek onda me ekaju neistine. I ja ekam kao ti, i ne znam kao svi. * * * Na kraju se uvijek uju ptice. arene, vesele, ptice iz egzotinih predjela. Zavisi to je kome egzotino. Na kraju je rije nebitna, zato to je forma, more je tu neto sasvim drugo, i prisutno je samo vrijeme. ini se da ptice ustvari pjevaju o neemu ega malo imaju. O emu e pjevati ti?

272

Duan urii Neunitive eljusti mehanikog zla

Draganu Raduloviu Mjesto je smjeteno duboko u mranoj umi, ili na moru, ili u hladnim utrobama sjevera. Ili na bilo kom mjestu i vremenu na svijetu. To je mjesto na kojem minut ne traje ezdeset sekundi, sat ezdeset minuta, i godina trista ezdeset pet dana. Niz pufiave zidove soba sliva se krvava mokraa, a u etiri ugla, u kojima se spajaju zidovi, stoje poluraspadnuta, sasuena govna. Teki zadah povraanja pomijean sa mirisom znoja oduzima vazduhu sve elemente koji ga ine vazduhom. Prostor izmeu mesa i nokta, na sasuenim rukama, ispunjen je mrakom. Vene, nalik na planinske vijence, izgledaju kao da e svakog asa pui, i kao da e iz njih, umjesto krvi, iknuti smradni gnoj. Rebra urezana u kou, rebra koja mue i grebu kou iznutra, podsjeaju na fosilne ostatke davno izumrlih svjetova. Pored zgrade u kojoj su sobe nalazi se jo jedna zgrada. Unutranjost te zgrade je ustvari ogromna eljust koja, periodino, krcka i guta tijela. eljust koja krlja ispijene ostatke ljudi. Radi to neujno, pod savrenom izolacijom, bez ikakvih naznaka ta se deava unutar zidina. Posmatrano spolja, te zgrade mogu biti bilo to. Od fabrike za proizvodnju aja, do vienamjenske fabrike za proizvodnju vjetakih vilica i perika. Samo oni ija je sudbina oiviena zidovima smrdljivih soba znaju, i sa sobom u eljusti nose, tajnu o postojanju mehanikog zla.

273

Post Scriptum Ali jednog dana u budunosti, Arhipelag, njegov vazduh, kosti njegovih itelja, smrznute u kristalu leda bie otkrivene od naih potomaka kao neki nevjerovatni salamandri.*
*A. Solenjicin Arhipelag Gulag

Rijei
...draga udovita nadiru iz pukotina, iz bjeline, iz srca...

iz teksta Dado, Bale Brkovia Soba je mirisala na aceton. Posmatrao sam vatu ispod koje je, sa noktiju na njenim stopalima, nestajala crvena boja. Ovako bez laka, njeni prsti lie na prste Ume Turman. Primljena sam na Akademiju u Londonu, rekla je iznenada. Sputa na sto krvave komade vate. Sjutra ujutru vidio sam krupni kadar njenih ruku kako iznose torbe. Ostao sam sam u prostoru koji je bez njenog prisustva gubio svaki smisao. Godinu dana nakon toga priredila je izlobu u Bluz baru. Sa slika se osjeao zadah trulei. Unakaena bia koja kao da e svakog asa probiti platnenu opnu i poeti, poput zombija, da tumaraju gradom.

274

Zadnja slika me razbila. Veliko platno, siva pozadina, na sredini otvorena kanta za ubre. U njoj se nalazila gomila amputiranih udova. Jednom prilikom sloili smo se da se ovjek kad je u depresiji osjea kao bogalj. Jesu li leevi ruku i nogu bili simboli njenih emotivnih stanja, nakon to sam joj rekao da u ostati u Podgorici? Ali nita te ne vee za ovaj grad. Poi sa mnom u London, tamo esto padaju kie a ti najbolje pie po takvom vremenu. Nita nisam rekao. Sjutra ujutru je spakovala svoje stvari i otila. Godinu dana nakon toga prisustvovao sam jednoj od boljih izlobi u ivotu.

Odlazak
Sjeam se dimnjaka iz kojih kulja crni dim. Prolijetali su pored puta kao brzo listanje albuma. Moja glava, kao glava djeteta ometenog u razvoju, prislonjena na staklo kola. Ili smo kod babe i djeda na selo. Roditelji su bili sreni jer su uspjeli da uzmu odmor u isto vrijeme. Kad je poela da pada kia ja sam poeo da plaem. Plaio sam se da oni ne primijete, ali suze su se stapale sa razlivenim pejzaom to je jurio pored nas...

275

Jedan sasvim obian dan u Parizu

Ivanu Maroviu 1 Pas koji laje kao da je trudan. Maka koja je podvila rep ispod kola. Neobazriva ptica koja udara u prozor. U usporenom snimku sputa se niz staklo i ostavlja crvenu liniju. 2 Vrabac sahranjen u rupi za klikere. Maka ija glava viri iz zemlje. Djeak utira glavu koja se kotrlja kao lopta. 3 Pranjavi vrabac ustaje iz groba i kljuca oi i ile koje tre iz vrata kao ice. Trudni pas halapljivo prodire vrapca. uje se krckanje koica. 4 Djeak sre supu i pita ta je za ruak. Pas tromo lijee ispod stola i kravljim jezikom oblizuje njuku.

276

ake
Nala sam jedno pismo sanduetu, vajarov krupni rukopis na kovertu. U njemu se nalazi list papira i jedan iseak iz novina. Iseci iz novina, Hulio Kortasar Ruka se klati, otvara vrata kupatila, ruka podie dasku, otkopava lic, vraa ud unutra. Zatvara vrata kupatila, opet se klati, otresa pepeo sa cigarete i primie je ustima. U polumraku usijani ar osvetljava lice, na njemu par mladea i masni nos. Ruka gasi cigaretu, vadi iz paklice novu, pripaljuje. Opet lice, par mladea, nos. Ruka primie telefon uvu, dri ga neko vrijeme tako i vraa na sto. Svakih par minuta ruka okree stranicu. Vrh jezika ovlai kaiprst, uje se amaranje papira. Na najuzbudljivijim mjestima ruka munjevito primie cigaretu ustima, zadrava se, vraa u pepeljaru. Ruka prebira reenice. Mrane ulice predgraa; otro odzvanjanje koraka u tiini; metronom vremena; zarobljene uspomene u krvavim sobama Pariza, Buenos Airesa; ubijeni i uhapeni ljudi po argentinskim gradovima; urlici, infarkt, batinanje, smrt; zajednika grobnica izdrobljenih tijela; brat i sestra pred vratima zgrade; zgrada je vie baraka sa olovnim i limenim zakrpama; uplakana djevojica nosi svoju krpenu lutku i gubi se iz vida; u dnevnoj sobi naga ena zavezana kanapima za krevet; koa ispeena arom od cigareta; osjea se miris paljevine; nag mukarac zavezan za krevet; pisaa maina, slova, album sa skulpturama, tekst gurnut ispod vrata zavren u jednom stanu. Ruka se klati; ruka otvara vrata od friidera; u friideru tegla sa brojem 24; u tegli plivaju ake odsjeene od tijela; ake su pripadale Aidi Bonaparte, uiteljici nestaloj sa radnog mjesta, u deset sati izjutra, dana 24. decembra 1975. nedaleko od glavnog grada Argentine.

277

Ta crta...to je itav ivot

Ognjenu Spahiu Na njenoj koi nikli su modri plihovi, kao modrice. Jesi OK? Pitam isto da bih neto rekao. Die teke kapke. Pogled: ugaen, mrtav. U njenim oima vidim posljednje pokuaje percipiranja ovog svijeta. Prelazim preko sobe, ulazim u kuhinju i donosim tople sendvie. Sporo odmahuje rukom. Oiljcima. Sijedam u fotelju i posmatram je: koa koja samo to ne spadne sa kostiju. U glavu mi dolazi slika iz neke prie: odijelo koje visi na vjealici ija kuka grize vrata sobe. Lice joj prekriva kosa koja podsjea na slamu. Pokuavam u sjeanje da prizovem njen lik. Ne uspijevam. Kao da je oduvijek bila ovakva: hrpa novinskog papira koji zaudara na vlagu. Kreem neto da kaem, ali moji zubi kolju reenice. Moda je i bolje tako. Truli zadah tiine nalijee na sobu, na predmete, na ono na ta su se sveli nai ivoti. Ulazim u kupatilo, sijedam na olju i kidam nokte. ujem je kako jeca. Prosipa iz sebe posljednje kapi ivota, pomislio sam. Pod bosim stopalom osjeam ubod nokta koji na trenutak stiava jecaje. Njeni dlanovi priguuju ridanje, suvo ridanje bia koje vie i ne zna zato plae. ta rei Marku. ta rei sedmogodinjem djeaku kad sasuene ostatke njegove majke

278

prekriju grumenima zemlje. Da li je dunost oca da u takvim situacijima zagrli svoje dijete. Nikad to nisam umio. Tog dana je doao iz kole. Na koljenima su mu sijala dva kruga skorale krvi. Nije nita, rekao je. Pao sam na fudbalu. Umjesto utjenog zagrljaja na njegovom obrazu bridio je otisak mog dlana. Posmatrao me je nekoliko trenutaka - to je bio prvi put da sam ga udario i otiao kod nje. Iz njenog naruja ulo se prigueno jecanje. Ba kao ovo to dopire iz dnevne sobe. ta rei Marku. Doao je iz kole. Lice mu je oitavalo neizvjenost, kao i onog dana kad je zaradio oiljke na koljenima. Kako je? Rekao je hladno. Sjutra sam ga ostavio kod prijatelja. Kako je? Nije progovorio ni rijei. Kao to to nee uraditi ni godinama kasnije, spaavajui me time neprijatne situacije u kojoj se iz mog naruja uje prigueno jecanje.

279

Prevela s albanskog: Nailje Imami

Arben Idrizi GLEDITE ZLOSRENOG

iako malo ko zna da bog masturbira za bajram boi i druge verske praznike paganske i drutvene i zavitlava se jadnim biima iako karijeristi masnog stomaka i uma pate od seksualne impotencije zgnjeeni od elje za vlau iako mnogo nas zna da se psi vezuju u vor tokom seksualnog ina iako nije tano da se posleratno drutvo sveti za rtvovane, rtve, idealiste iako sam ja pesnik koji je sebe stavio na muku sa odlunou da ivim pitam sebe: ta ako se slomim: nakon svake promene nakon svake revolucije nakon svakog rata masno zlo menja kaput na oltaru moi: sva zajednika dobra padaju dole

280

sva zajednika dobra padaju dole sva zajednika dobra padaju dole: i ostaju na vlasti ekipe i koncpeti koji masakriraju um: na um je grad koji se bombarduje atomskom artiljerijom praljvih ideja: na um je laboratorija za eksperimentisanje globalizma na um je tempirana bomba od strane crne ruke u polju nacionalizma na um je javni nunik za dva groa mi smo neophodni red volana za manevar dupeglavih mi smo orobljen nos koji ne treba da se zabada u vazu pravde mi smo sloboda zavisnosti mi treba da ismevamo sebe kada je re o individualnosti mi treba da kaznimo sebe kada je re o zakonu jaeg mi treba da eliminiemo sebe kada je re o ouvanju reda mi treba da zaboravimo na sebe kad je re o zajednikom dobru mi treba da istrebimo sebe za vrednosni moral vlasti iako --- mi nismo bog iako --- mi pijemo peharom od slomljenog kamena a pasju hranu jedemo viljukastim stubom nae kime iako --- mi nemamo raun u narodnoj kasi tednje iako --- mi punimo kasu naim znojem i trudom iako --- se pozivamo pod orujem boga i vercerske nacije i borimo se za ivot i smrt gubei iako --- mi preivljavamo sa ranom u srcu i sa omom oko vrata svet ne moe bez nas nita ne moe bez nas mi ne inimo nita za sebe

MI PADOSMO U BRIGU
mi padosmo u brigu samo za neto udovino neto to nema teinu neto to ne prazni krcatost blagostanja neto emu je na kraju krajevu proao rok neto kao dvonoga to e nas uiniti vrednijim od ajkule u moru od besnih pasa lutalica od polu divljih maaka

281

mi padosmo u brigu za neto malo spokojnije neto samo da se oni ne bi uvredili mi padosmo u brigu za neto da uhvatimo, da budemo korisniji da budemo na neki nain prihvatljivi mi padosmo u brigu za neto a oni nas samozadovoljni obavezae da odaberemo mi padosmo u brigu za neto a zar je udo da biramo najmanje zlo

NANIANI
Naniani Preienu vatru Mog apsurdnog bia Naniani Baci se I Izgori U prah I pepeo I tako Ne treba mi Nita moje Ne treba ti Nita tvoje

282

KOSOVSKI HAIKU
Izgorela kua. Iz koje se die jak dim. Odak spava.

UVEK
kad god stvari oko mene postanu loe ja sam teio sebe koliko god da nije vano poboljanje i na neko due vreme bilo kako bilo, ja u se kaliti da patim nauiu da gutam bol oteenim grlom dii u ruke od dobrih stvari koje kradu bogovi zarade moj svet su uvek inili snovi i porazi moj svet je uvek pokisao rekama patnje i iskljuivanja moj svet je uvek okruen nepreskoivim zidovima nedirnutim umama miniranim poljima stenovitim podzemljima ja sam uvek sa naporom krio put samo da bih uzeo malo vazduha

283

Prevela s albanskog: Nailje Imami

Bljerina Rogova-Gada Motiv sa grehom

Kosom vee jesen Sveticu istoka/roenja Sumrak razbija oima Moje ogledalo Duboko zovem ivot Istinu Nisam ista kao cvet Niti devojiica sa osmehom na licu ena sam sa mnogo greha Nakon devianske noi Lepota i dobrota Odmori se u snovima devojice Snova vie nema Surov ivot Otar kao stena Sive boje Sive su i ulice I zidovi i ivot Samo se krv ponovo raa Vri i tee Kao crveno vino vena Tako hladna no za grejanje ljubavi

284

Preturana kutija
Drvena kutija zakljuana katancem Tu su mi pisma Soba kutija i pomorande Unutra odjekuje crni glas Fotografije pucaju Oi izbijaju sa dna ogledala Znanje lei na podu U razbacanim knjigama U mojoj sobi ima vatrene utnje Paria due udnih figura Na stolu crna kafa Gorka kao lutnja Van mene unutar mene Blues Sramota lei u koritu pisma Poziva me na zagrljaj dosade Sad znam Roena sam istog dana kada i jesen

Distih
Sve svetice su u meni Da bi tebe volele, tebe svecu moj

285

Ludilo
Postani aa vina Da te popijem jednim gutljajem Jednim gutljajem da popijem Tvoju crnu duu Zatim da au razbijem o zid Da ti vidim telo u paramparadi

Crno
Crne su oi tvoje Crna je koulja tvoja Crna je zemlja naa Crna ja crn ti Ja crnim dimom punim ti plua Crne su kose tvoje Crn je tvoj broj I muzika koju sluamo crna je Kako je crna enja za tobom Ovde u crnoj kui Kad e da svane crnilo

286

Dinko Kreho DOK PIE

jer zalud bi to gomilao u materiju jezika kao mrtvozornik mrtvaca u samrtno odelo... ne pokuavaj nai terapiju samo u jezik obuci tu natrulu stvarnost kupa si leeva to navlai sako preko pomodrjelih udova mrtvaca i ne plai se ispljunuti sve to te gui smrtan si ovjek, ima pravo biti bijesan zbog toga

287

APRIL
kad proljee eksplodira u njedrima mahune i eterini satiri zapleu oko enskih stranjica du ulica skaenih toplim vjetrom melankolija u grlu zaulja kao klupko dlaka: silazi u katakombe barova napolju djeca u sedlima ljuljaki bujaju poput trave u tvojoj zjenici suncem zasienoj sve je manje mjesta za ljudske prizore dok se spletovi ivaca tanje pred kraterima ratita u simbiozi s umornim planetom i ti se cijelom masom obruava natrag u prvobitni kaos

288

SJEANJE NA CAF SPIRIT

volio si sjediti tamo dok su se predveernji demoni mrijestili u ogriscima kronji decembarska tama nalijegala du ulice komeajui listove nepodrezana grmlja ljudi su vukli za sobom klupka smoga zagledan u vornate pipke breza pijuckao si aj volio si sjediti tamo u nonim klubovima tukao je zagluljivi beat razlijeui se gradom, bubrei pod asfaltom iza zamagljenih prozora na parkinzima parovi su ispreplitali jezike isuene vodkom ratrkana tijela na plesnim podijima isparavala u istu samou volio si sjediti tamo tih pedesetak kvadrata bili su uporite os oko koje je klizio vrtuljak godinjih doba za sobom ostavljajui kosture drvea i komadi neba to drhturi naboran rijekom napolju su buktili ratovi, krv je liptala na horizontu listao si uase zgusnute u papir dnevnih novina volio si sjediti tamo sad je na tom mjestu otvoren frizerski salon gdje sredovjene gospoe razgovaraju o zdravlju potiljaka zagnjurenih u pjenuave lavaboe ti vie nema brlog u koji se moe zavui gravitacija strogo dri sve tvoje kosti na okupu jo ponekad proe onuda u proljee kad polen grize ronjae, a tijela djevojica uljaju ispod sve prozirnijih, sve neznatnijih tkanina

289

RADOSTI INTROSPEKCIJE
odarafio si poklopac lubanje sad slobodno urliu stvorovi to se tamo kote obre one kugle tako da gledaju prema unutra u spirale koje molekuli DNK putaju poput korijenja oko tebe se ljudi jezikom koriste kao ploom tednjaka s nesmanjenim povjerenjem u rijei presauje fragmente sebe u tekst htio bi bljesak vlastite kosti prepoznati jednom u slovima arhivar nepopustljivih tuga kroniar siunih ljubavi u vremenu kad kri i polumjesec briu i posljednju granicu intime premreeni na jumbo plakatu

290

TRAMVAJ
presijavaju se primjerci moje vrste zastakljeni u izlogu tramvaja ljudska materija uzburkana mikserom radnoga prijepodneva nad njihovim glavama sablasti efova opominju na nepovrjedivost hijerarhije osim narkomanu to na zadnjem sjedalu razgovara izravno sa smru ili sveprisutnim prosjacima poasno mjesto pripada luaku svaki je tramvaj opremljen jednim u serijskoj proizvodnji slian Simonu udotvorcu iz Kiove prie poskakuje, mlati rukama najavljuje potrese, ratove, kuge nita to sam ne mogu naslutiti i nakon to me hidrauliki sezam propusti natrag na trotoar jo dugo u vidnome polju nosim namnoene prizore predvidive apokalipse

291

REALITY SHOW
u stvarnosti u kojoj sam roen Zemlja je svakim danom sve ravnija moe se ve na kvadrate podijeliti kao stranica raunske biljenice samo u mojoj televiziji krije se vojska siunih ljudi nakon to odrade veernje vijesti iskradu se negdje u no (otkrivam stope na tepihu) gospodin iz susjednog ulaza nije siguran postoji li jo ponekad ga nema od pojasa nadolje katkad je samo glas koji pozdravlja u stvarnosti u kojoj sam roen svakodnevnica daleko za sobom ostavlja napore fikcije kao mlanjak iz treeg milenija blatnjavu konjsku zapregu

292

BISTRO RUA
tamo navraaju tranzicijski meleci: sve tee podnose teret zadaa nebeske birokracije osjedjeli od eksploatacije bijele halje zamijenili su kombinezonima brijaem uklonili zlatne kovre otpasali sablje, demontirali krila ne ratuju vie za Istinu sad provode veeri s prigradskim bekrijama sluaju sviraa sraslog s harmonikom (nalikuje kiborgu s mehanikim dodatkom) prazne bokalie serijske ljivovice a meu prstima gori im cigareta umjesto ognjenog maa to iri gnjev gospodnji tamo dolaze aneli oboljeli od ekanja demokratskih promjena jer vrijeme starozavjetnih obrata ve je odavno iza nas meleci se ljuljaju na barskim stolicama poneseni eznutljivim napjevima o sanjanoj malograanskoj srei pruaju ruke kao da se prisjeaju polijetanja u nebo premda su priznali silu gravitacije (ona je i boijeg sina zaustavila) potom im prilaze stare kurve promukle none leptirice kratko razgovaraju, zajedno se gube u neonskoj konici noi

293

ZAPAANJE O ANELU
video sam jutros anela bez krila ali ne onog iz Corsove pjesme nije to bio ni jedan od Albertijevih niti neki od anela Nichite Stnescua: sasvim po strani od poezije vinuo se s nebodera nije uspio transcendentirati svakodnevnicu u kojoj demobilizarani aneli tumaraju nalik na jato golubova usplahireno revolverskim hicem

NA GRANICI MILENIJA
jo odzvanja Herbertova opomena: ne dozvoliti igri jezika da zasjeni tragediju svijeta no za nas je to dvoje istovjetno rijei se osipaju skupa sa stvarnou koju smo s vjerom u njih uzidali propadaju versi, i slogovi okrnjeni kao izlizane plombe iz teksta ispadaju sve je mucavija naa poezija sve slinija figuri Munchova Krika

294

DJECA MELANKOLIJE
propali u vlastite samoe liu svoje rane u suterenskim sobama svako novo jutro nad njima isplete pauinu svakodnevnice alkohol, duhan, tablete rauni, kostobolja, propuh i poneka munjevita ljubav odraena na rasklimanom kauu godine se sputaju do njihovih vratova poput klatna iz Poeove prie

GENERACIJA
razdijeljeni od nebeskih tijela milenijskim snijegom odlunim u namjeri da nas obeshrabri dok ekamo bilje to izbija stidljivo i sporo kao zraak nade u grudima logoraa

295

Almir Kolar TAMNICA

Tamnica koju sam uzeo na posljednjoj podjeli darova odgovara mi dovoljnom mjerom uasa Ona nema kao i obino etiri mramorna zida visoki strop niti pod uglaan jednolinim putem kunih Ona nema usko grlo svjetlosti okrenuto strani zalaska niti usiljen krik potisnut u zaboravljeni tamni kut Moja tamnica ima nebo i zemlju jednu nepremoenu rijeku i par ulica koje zalaze u geto Ona ima trg ulinu pijacu blijeda lica mnotvo prosjaka i blistavu kapiju pred prinevim domom Ona ima tribine pozorite krematorij misionare iz daleke zemlje boije ljude vine lijepom govoru samoubice une prepirke pred javnom kuhinjom na uzvisini grobove s pogledom na trona zdanja naslijea sretan sam kada nou u doputeno vrijeme koraam njenim obodom vjeto krijui prezreni osmijeh

296

A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja. I pogleda Bog na zemlju, a ona bijae pokvarena; jer svako tijelo pokvari put svoj na zemlji. Postanak 6.11,12 U prvu zimu nakon potopa napustio sam palubu vode su odnijele dovoljno i mada prepoznajem utopljeniki trag zidine dvora i vespilov alat: pusto je zadrala uvertiru u samotnost * * * Udiem miris usnulih oranica tako jalov plod grjene ruke jo uvijek s nevjericom oslukuje krik hijene povuene u bakarnu stepu * * * Prolazim dolinom nepodignutih gradova ulica vreve karnevalskog ozraja slijepog sviraa maestra mrtvog puka povijesno spremnog da kroi kroz trijumfalnu kapiju sunovrata * * * Pomiljam na prijesto kraljeva prijesto prosjaka neki plemenski savez pokidan sujetom gordih gnjevom silnih pakou kvarnih * * * Sinovi e iznova zaboravljati to je sigurno i otuda ova strepnja koja tinja mi pod rebrom

297

NO, LJUDI I PSI

U vrijeme tranzicije duha i tijela radio sam nou bezlini sati ispunjeni revnou lao tzse openhauer spinoza eshil mudrost potraga naslijepo savrenstvo oaja neto novinske besmislice o aktuelnom trenutku opte letargije teoloki studij o ovjeku i svemiru nita naroito tek da odri budnim i preuzetu dunost uini snoljivom No ubrzo sam unaprijeen noni posao obavljae dva psa prefinjena ljudska sklonost ka evolutivnoj zaostavtini je prevagnula dodue tako je ustanovljena moja prava vrijednost poete bez patetike predugog uvoda u komad sasvim precizno i jasno primjereno vremenu roenja novog poretka Vie ne brinem zbog loe budnosti marljivo skupljam biljeke nadnesen nad hartijom oslukujem prvi lave taj krunski poziv za konani polazak u no

298

PROLOG
Ne elim rei nita vie od onoga to jeste niti outati vie od muka koji bdi ponad mene i vas moja bezbonika brao I vas i mene zaokuplja misao o historiji slavi pravdi o cijeni o rtvi o znakovlju na stazi Istono od niega Suvie malo je da rije bude izmeu da zagovara bez daha vjeto skriva posreduje u dogovoreno vrijeme pred usnulost bratoubice pred krvnu trampu douniki bat pred ivu poast gubavca lepre gladi rata i mune smrti Zato podiem ruku kada vas pozdravljam Brao dotiem i usne i elo Znam da smo vjeno razdvojeni ostajemo odani svojim stranama oekuju trijumf ili sunovrat krajnji

299

GLASNIK
Moj predah je bio dovoljno dug da bih postao odvaan za poetak nove stranice pri studiji dnevnog apsurda jedno buenje fabrika jedan poinak izmeu par dijaloga putovanje intimna ispovijest sjeni umrlog prijatelja elo oroeno znojem drhtava biljeka simetrija podlona provjeri bez krivulje sporenja bez utoita krajnje jednostavna forma poput prijatne smrti koja ostavlja ravnodunim i ne obavezuje stravom naa srca Sada na poetku oekuje me neizbjeni susret sa mnotvom i bie potrebna uobiajena vjetina negiranja krivice moram dakle ponoviti rijei zakletve i moja prisega mora ganuti oi i lica koja me gledaju ne znajui da sam ba ja glasnik njihovog sunovrata

300

SUSRETI
U osvit se vraam izmuen nesanicom moj noni rad plaen po zasluzi primjernog ponaanja daje mi pravo postojanja zadovoljan sam Iako pripadam redu izdajnika dakle ne posjedujem savjest niti osjeam bilo kakav stid kad prvi bunovni eta upre prstom u moje gnojno tijelo ne dotie me taj prefinjeni kuloarski podsmjeh t dobro poznajem uzornu svitu poneko lice titule zvanja mnotvo nalija Njihova imena pronalazim u dnevnoj tampi loim ukrtenicama i svjetlim panoima pri prolasku kroz predgrae u trenutku prepoznajem kobne karakteristike paljivo pratim hronologiju njihovog dolaska Na susret nee biti zvanian rukovanje par prigodnih rijei osmjeh ali u njegovu skorost ne sumnjam u osvit dok se vraam izmuen nesanicom magistra vite mi daje kratku prednost prvog udarca u lijevoj ruci nosim pregrt novih stranica u desnoj skrivenu stranu mog pera: otricu

301

etiri RIJEI
Uinili smo rat istijim ranjenike sada ostavljamo u ivotu i drimo na cijeni uhode kukavne stupice i prkos inih kopilana koji iznova stasaju u Danajskom taboru nekih novih varvara Naa odanost dogmi hranjena je kostima i glau krajnjim prihvatanjem smrti bez prestanka viemo u no: mi mrtvi ve bijasmo zaeti u stroju Obznana zatija slui nam za nekolicinu optih pomaka - poslati telegrame o slavi i o smrti - osvojene izvore imenovati imenom prvog davljenika - spaliti nekoliko preostalih rukopisa - ekati kugu - sjeiva napojiti otrovom uzornih rimskih dvorjana - ekati kugu Rat opstaje uprkos monotoniji usponu birokratije nekrologija zalazi u usmenu literaturu biljeim jedan na pristanak na razmjenu tijelo za tijelo trg za trg platno zastave za platno posmrtno bez obzira na mogue ishode naa odanost ne jenjava

302

NEKROLOG OCU
Dugo ve oslukuje no pod kinom koarom kapi krune kost eonu nad njim je vjenac ive vode vjenac planine posmrtni vjenac krunisanja pred licem brata svog licem sestre licima nas siroadi Oi otvorene irom simetrino dranje osmjeha jezike konture pravilne zavidan monoloki odlomak shodno njegovoj navici ranog ulaska u starost Epsku okosnicu odlae hrabro pokidan svezom povjesti presamien nad rijenom modrinom gasi e izvjesnog Nevjeto krijui ita obine stvari neobjavljenu elegiju Okovanog Enkiduovu oporuku metamorfozu nastranog klera s gaenjem odbacuje slobodu stiha Uvijek iznova zatie nas utonule u krunu retoriku Nove Akademije u krilu tabora dok bezduno tkamo pamflet o sjenkama On vjeruje u zemlju njene znake podsmjeh igu zavodnice koja oklijeva

303

Imao bi nam rei toliko toga ustvari nita *** Suvie dugo je mrtav ne primjeujem vie njegov ogoljeni kimeni stub u jugoistonoj strani doma Nemogavi izai iz sebe on nikada nije kretao putem bogougodnih Vrijeme je oticalo preko otvorenog dlana u kamenu Dugo ve oslukuje no pod kinom koarom kapi krune kost eonu

304

MONOGRAFIJA POVRATKA
Ako jednom budem rijeio da poem putem povratka kui bie to moja posljednja velika odluka neu se obazirati na krik duha na posljednji otpor pred sunovrat na neiscrpnu elju za ivotom koju sam imao na sjeanje zapeaeno ispod ispijenih oiju nevoljnika kao to je ve reeno ja nisam imao mnogo izbora prihvatio sam ponueno unaprijed pristavi da na ugovoreni sastanak donosim ruu i no smjelo sam igrao dvostruku ulogu prelazio poroznu granicu injenica vraao se opijen nou itao antike prepjeve dugo uvao misao od nepravedno zaboravljene muze apsurda slaba briga o tijelu urodila je hroninom trezvenou sada nemam vie vremena za ponovno odvikavanje od loih navika nesanice predanosti ideji dugom zadravanju na kolodvoru margine Moj povratak sigurno eka povoljan trenutak neki nesmotren stih zanesenost slobodom duhom odvanih neka vrata neki list i lice anela dok natkriljuje moju postelju

305

REQUIEM ZA KIJEVSKOG
Umirao sam nekoliko puta barem koliko me slui pamenje nou pred zoru u redovima pred polazak na put pri etnji ulicom u snu kao teki ranjenik kao gubavac kao izgnanik utamnien bez jamevine porote i sudca bez saputnika sluajnih prolaznika bez ikoga nestajao sam u stravi kolebanja izgubljen pogledaj u ulice periferije sirotinjske etvrti smetljite metropole tuda sam prolazio pitaj moju brau potom se vraao da uzmem rije o sitnim stvarima o predanosti o peru nad hartijom o suludom stoljeu smijeha i smrti o barbarima koji kucaju na vrata mog iznajmljenog doma o arenilu putokaza uz stazu uspona svijesti od bastiljske sjene do aveti Gwantanama znam da je ovo stijenje i tama moj dom i da mi pogled see koliko ispruene ruke gladnog i znam da je uzalud jer ja sam ipak prodao duu za par srebrenjaka i kartu tree klase za wild west ostalo mi je tijelo gola materija zemlje vatre i vode a ono priznae ne vrijedi nita

306

Delila Repuh SAVREN BRAK

Kad se vrati s posla on uglavnom bulji u ekran jednom rukom miluje ucakljenu elu drugom zaobljeni trbui to svakodnevno kvasa Oima svlai turbofolkerice sa lokalne TV on je svakodnevni ovjek Ona pui cigarete trenira jogu i svakodnevnu ravnodunost Na stolu su razbacani tanjiri sa ugnjilom hranom oljice od kafe i pepeljara napunjena pikavcima ko spavaa soba prazninom kad legnu u krevet

307

VAGINALNA KONVERZACIJA
Na pauzi za ruak Kada prestanu govoriti o debeloj Seleni iz raunovodstva preu na seks Nemate pojma koliko sve one znaju o G taki klitorisnom orgazmu i vaginalnom uskrsnuu Napamet znaju savjete iz Gracije: Kako ga iznenaditi Komunikacija u krevetu je pravi put ka orgazmu Sve su proitale upravo taj lanak Od tada mnogo vie uivaju Tvrde Jedna je pripremila romantinu veeru prolog utorka Iznenadila svog supruga i od tada svake druge hefte vode ljubav One svaki put probaju neto novo u krevetu Viestruki orgazmi cure iza njihovih crvenih usana kao sperma kad pue A tek parfemi!? Koliko samo oni mogu stimulativno djelovati na partnera Od Aiine prie o seksu i njenom vatrenom muu doe vam da odmah svrite ili da izdate prijateljicu Azru i postanete ljubavnica njenog strastvenog Bakira Porno-filmovi su nita u poreenju sa slikovitim opisima Sabininog seksualnog ivota Nakon pauze za ruak posmatram ih u njihovim malim kutijastim kancelarijama: gr im se lijepi na naminkana lica kao blato iz kozmetikog salona u koji e otii nakon radnog vremena i tamo nastaviti matati o izvrsnom seksu gnjeei rukama tugu meu bedrima kao tijesto za pitu to e je umjesto vlanih piaka darovati svojim debeljukastim mukarcima.

308

MAJINSTVO
Majka bi, samo da ga nau prepoznala njegovu lubanju po dodiru. Kako ne bi kad ga je uspavljivala pamtei jagodicama svaki njen nabor.

NA PLAI U ULCINJU
juer je na plai bio sunan dan sasvim je malo puhao vjetar teta to vam je danas runo vrijeme meni je ovo prvi put da sam u Crnoj Gori znate ja sam prvi dan na plau dola u bikiniju kao i vas dvije mon papa mi ga je kupio kad smo krenuli iz Francuske onda sam se postidjela nisam znala da se mi muslimanke trebamo kupati odjevene sa maramom na glavi bilo je jo djevojica odjevenih ovako ko ja i nas su odjeveni mukarci to klanjaju na plai udno gledali meni je papa rekao da se i dalje smijem kupati u bikiniju kao to vidite

309

Dane Komljen
ja i matej i adisa kraj stare hidroelektrane dvije godine nakon mature on kae: u mom friideru vie nema hrane izvadio sam iane pregrade, oprao ih toplom vodom oprao sam i sve sue koje sada lei na crvenoj tacni prekriveno dvjema mokrim krpama prebrisao podove i povadio groice koje su zapale u rupe u parketu sjedim na ivici stolice u nekada bijeloj majici, iskrzanoj po ivicama oprao sam ruke sapunom, namazao kremom sve je isto i mirno samo treba da doe i odvede me daleko odavde ona kae: ponekad mislim da je ivot ubica zeeva ponekad mislim da je ubica zeeva ono to mi ne doputa da vas dodirnem a negdje na ivici svijeta, gledam oluju kako odlazi ka sreditu mora voda koja pada u vodu, voda koja vriti, niko ne uje tu vodu, to je kao bazen za koji niko ne zna, kao neto to sam itao kao suze u popodne, kao ubica zeeva zbog tebe sam pustio bradu, zbog tebe maem kreon ispod oiju bolje bi bilo da neko od nas kae: neto nije kao neto drugo, nije ak ni sada

310

sedamnaest pilula
jesenje vatre se uzdiu. moj klima-ureaj je mrtav kao ona ptica na zemlji. jesenje vatre se uzdiu. moj klima-ureaj je mrtav kao ona ptica na zemlji. pregovaranje. na tavanu su burad s mau. u kuici od stiropora i kartona nema kablovske televizije. noni uvar misli na druge none uvare. ja sam lo voza. ostarjelo tijelo. ali sve ovo traje vrlo kratko. svaka voda pria svoju priu. svaka zemlja pria svoju vodu. jesenje vatre se uzidu. moj klima-ureaj je mrtav kao ona ptica na zemlji. arhipelag. ovo nije pjesma koja se ita nou. jer nemaju ta rei. kroz prostor. kroz prostor. oni nikada nisu zajedno. nekako smo uspjeli nai vrijeme. male pjesme. beton lomi suve ile. moj otac jede srca nou. moja majka pee djecu nedjeljom. jonatan, jonatan, znao si. mi nosimo smrt u naim vjenim osmijesima. na tavanu su burad s mau. na tavanu su kavezi za ptice. svjetlo je slabo. nespretni vajar, nespretan. tup pogled, dri u sebi ivotinje. ljudi koji plau i ljudi koji cure. ni tada, ni tada, ni tada. slatko salo. slatko salo. slatko. salo. stanovi plavi od svjetlosti televizora.

311

otac koji je poginuo u ratu. svaka voda pria svoju priu. svaka zemlja pria svoju vodu. jesenje vatre se uzdiu. list se otkida od grane i iako je ut, nije tada mrtav. list umire kada udari u beton, kada beton slomi njegove suve ile. beton lomi suvi list. beton lomi suve ile. tramvaj u tri, tramvaj koji bruji, tramvaj koji bui. putnici, buka ih ispunjava, ali kada tramvaj u tri zastane na uglu, kada bunje dodirne prozore, buka prestane. ta tiina je najtunija na svijetu. svi putnici se stide, jer nemaju ta rei, jer su suvie umorni, jer nemaju ta rei, jer su upravo pobjegli od efa koji nikad nije zadovoljan, jer ih kod kue ekaju gladna djeca koja uvijek trae jo i jo, jer ih kod kue ne eka niko, jer nemaju ta rei, jer mama ima rak dojke, a oni nemaju novca za bolje bolnice, jer se plae da nikada nee dostii svoje snove, jer nemaju ta rei. ali sve ovo traje vrlo kratko, jer se tramvaj brzo, vrlo brzo, najbre brzo pomjera sa ugla i bunje vie ne dodiruje prozore i tramvaj nastavlja da bruji i bui i hui i zavija dok se penje na brdo ka domovima putnika, stanovima plavim od svjetlosti televizora. svaka voda pria svoju priu. svaka zemlja pria svoju vodu. jesenje vatre se uzdiu. moj klima-ureaj je mrtav kao ona ptica na zemlji. moji trbusi su puni, moje glave su pune praznih tuih trbuha. arhipelazi. slabi smo. ovo nije pjesma koja se ita nou. ovo nije pjesma za no. ovo nije pjesma za crni dan. noni uvar u svojoj kuici od stiropora i kartona. mi nosimo smrt u naim vjenim osmijesima. uznemiravanje vode. vatra jede tvoju glavu. ostarjelo tijelo. ivice mog dede nad ijim je leima izgraen grad od suvog ljivinog drveta, grad sa trgom i dvije crkve, sa sportistima, jednom davno umrlom uiteljicom koja je plakala, nerasvijetljenim odnosima neimatine i velikog branog kreveta, zarobljenim ugasajima i strahom koji se raa. po mojim leima su se iscrtale dvije dugake, crvene linije. mi nosimo smrt u naim vjenim osmijesima.

312

skit sam, satir sam sam. vatra jede tvoju glavu. vatra jede tvoju glavu. moj otac jede srca nou. moja majka pee djecu nedjeljom. pee ih u rerni, na crnoj tepsiji i pored njih stavi mrkvu i luk i paradajz. sedamnaest pilula za sedamnaest godina. slatko salo. slatko. slatko. otac koji je poginuo u ratu. nespretni vajar, nespretan s kristalima i bojama, toliko lo da njegove kristale i boje rijei ne mogu opisati. atlasi. on dri svoje ruke na koljenima. u tami si i plae, glava ti na rukama. tvoje ruke su vatra, tvoji prsti plameni jezici. vatra jede tvoju glavu. tramvaj u tri, tramvaj koji bruji, tramvaj koji bui. putnici, buka ih ispunjava, ali kada tramvaj u tri zastane na uglu, kada bunje dodirne prozore, buka prestane. ta tiina je najtunija na svijetu. svi putnici se stide, jer nemaju ta rei, jer su suvie umorni, jer nemaju ta rei, jer su upravo pobjegli od efa koji nikad nije zadovoljan, jer ih kod kue ekaju gladna djeca koja uvijek trae jo i jo, jer ih kod kue ne eka niko, jer nemaju ta rei, jer mama ima rak dojke, a oni nemaju novca za bolje bolnice, jer se plae da nikada nee dostii svoje snove, jer nemaju ta rei. ali sve ovo traje vrlo kratko, jer se tramvaj brzo, vrlo brzo, najbre brzo pomjera sa ugla i bunje vie ne dodiruje prozore i tramvaj nastavlja da bruji i bui i hui i zavija dok se penje na brdo ka domovima putnika, stanovima plavim od svjetlosti televizora. parkovi i dvorita, ne, oni nikada nisu zajedno. svi putnici se stide, jer nemaju ta rei. mi smo sada slabi. ja sam slab, ti si slab i slaba i slabo. mi smo sada slabi, iako smo inae jaki. jaki sada rade i uzdiu se, tre sa suncem nad glavom i sijaju se kao to se sija delfin dok lebdi iznad vode u svom skoku koji sam vidio na televizijskom putopisu. mi sada posmatramo jake i zato nemamo vremena da radimo i uzdiemo se. mi smo sada slabi. da bismo sada bili slabi, moramo inae biti jaki, moramo raditi, moramo se

313

uzdizati, moramo trati sa suncem nad glavom. mi smo sada slabi. nae rijei iskau iz usta i padaju po betonu poput staklenih kuglica i razbijaju se u hiljade komada i mi ih vie nikad neemo moi spojiti. ostvarivanje ne postoji. svi smo mi crkve i stadioni, svi smo mi parkovi i dvorita. ali sve ovo traje vrlo kratko, jer se tramvaj brzo, vrlo brzo, najbre brzo pomjera sa ugla i bunje vie ne dodiruje prozore i tramvaj nastavlja da bruji i bui i hui i zavija dok se penje na brdo ka domovima putnika, stanovima plavim od svjetlosti televizora. osama. osama. osama. osama. moja pusto. svako oko je kavez. stvarao sam jezike od prljavih zavjesa. gorki su. suvi su. mape. jonatan, jonatan, znao si. jonatan jede travu i rosu, za svoju duu nosi lutkicu i krv u lijevoj ruci. ponekad smrt, ponekad suze. on dri svoje ruke na koljenima, svaka aka je obgrlila svoje koljeno, svaka aka kao kapa svoga koljena, svaka kapa i svaka aka kao prazna linija. tup pogled, dri olovku, kosa mu je predugaka iako ne predugaka ako bi mene pitao ne bih rekao da je predugaka, kosa mu je predugaka, tup pogled, dri u sebi ivotinje, svako oko je kavez, lijevo oko je kavez, desno oko je kavez. ovo nije pjesma koja se ita nou. ovo nije pjesma za no. ovo nije pjesma za crni dan. mi smo uvijek zajedno. u kronjama nema stabla. u kronjama nema mene. u kronjama ima me. mi smo uvijek zajedno. mi smo uvijek zajedno. mi smo uvijek zajedno. mi smo uvijek zajedno. ovo nije pjesma koja se ita nou. mi smo uvijek zajedno.

314

jesenje vatre se uzidu. beton lomi suve ile. vatra jede tvoju glavu. radijator je previe udaljen od njenog kreveta. po cijelu no se okree i budi i mumlja. svaka voda pria svoju priu. svaka zemlja pria svoju vodu. jesenje vatre se uzidu. moj klima-ureaj je mrtav kao ona ptica na zemlji. u kronjama nema stabla. u kronjama nema mene. u kronjama ima me. na krovovima djeca plau. na krovovima djeca jedu suvi hljeb vaen iz bunara, papirnih bunara, zelenih i utih. na krovovima djeca. na krovovima majke kolju. mi smo sada jaki. mi smo sada slabi. ja sam slab, ti si slab i slaba i slabo. mi smo sada slabi, iako smo inae jaki. mi smo sada jaki. jaki sada rade i uzdiu se, tre sa suncem nad glavom i sijaju se kao to se sija delfin dok lebdi iznad vode u svom skoku koji sam vidio na televizijskom putopisu. moramo trati sa suncem nad glavom. mi smo sada slabi. ostvarivanje ne postoji. mi smo sada slabi i kada smo ve slabi, neemo gledati druge koji su slabi, jer je gledati druge koji gledaju druge dosadno, jer je dosadno, jer je dosadno. jer slabi ne vole slabe, jer svako ko je slab eli misliti da je jedini slab, a da su svi ostali jaki. i sad, mi smo sada slabi, sada, sada, mi smo parkovi i dvorita, mi smo dvoje. slabi smo i dvoje nas je. tuno. divno. moj otac jede srca nou. moja majka pee djecu nedjeljom. moji trbusi su puni, moje glave su pune praznih tuih trbuha. osam sepeta suvih ljiva u svoje srce sabijam, osam sepeta tuem i udaram, u srce ljive pretvaram.

315

ali sve ovo traje vrlo kratko, jer se tramvaj brzo, vrlo brzo, najbre brzo pomjera sa ugla i bunje vie ne dodiruje prozore i tramvaj nastavlja da bruji i bui i hui i zavija dok se penje na brdo ka domovima putnika, stanovima plavim od svjetlosti televizora. na tavanu su burad s mau. na tavanu su kavezi za ptice. pregovaranje. ja sam staklo i voda, ja sam vatra i svjetlo, ja sam vatra i tama. noni uvar u svojoj kuici od stiropora i kartona, noni uvar uva skladite u kojem se nalazi brano, brano u papirnim vreama, brano od kojeg se pravi hljeb, brano od kojeg se ne pravi nita, brano sa crvima. mali pjesnik. male pjesme. male pjesme. svi smo mi crkve i stadioni. svi smo mi parkovi i dvorita. vozim svoju ljubav na zadnjem sjeditu automobila, moja ljubav sjedi na zadnjem sjeditu automobila kojeg ja vozim, dok vozim automobil gledam svoju ljubav na zadnjem sjeditu automobila u retrovizoru. mislim na svoju ljubav na zadnjem sjeditu automobila dok vozim, narandasta svjetlost pada po pramenovima kose moje ljubavi na zadnjem sjeditu automobila dok vozim automobil, najvie volim narandastu svjetlost, najvie volim naranastu svjetlost dok pada po pramenovima kovrdave kose moje ljubavi na zadnjem sjeditu automobila dok vozim automobil kroz iroke gradske ulice nou danju izmeu noi i dana izmeu dana i noi, dok vozim svoju ljubav na zadnjem sjeditu automobila moja ljubav ne zna da je moja ljubav, dok vozim svoju ljubav na zadnjem sjeditu automobila moja ljubav ne zna da je moja, moja ljubav ne zna da je ljubav, najvie volim narandastu svjetlost dok pada po pramenovima kovrdave kose moje ljubavi na zadnjem sjeditu automobila dok vozim automobil kroz iroke gradske ulice nou danju izmeu noi i dana izmeu dana i noi, dok vozim svoju ljubav na zadnjem sjeditu automobila jednog dana jednog dana izmeu dana i noi, samo jednog dana, samo jednom vozim svoju ljubav na zadnjem sjeditu automobila dok vozim automobil. automobil staje, jer ja sam lo voza. samo daj gas, kae moja ljubav. parkovi i dvorita, ne, oni nikada nisu zajedno. ponekad smrt, ponekad suze. on dri svoje ruke na koljenima, svaka aka je obgrlila svoje koljeno, svaka aka kao kapa svoga koljena, svaka kapa i svaka aka kao prazna linija. tup pogled, dri olovku, kosa mu je predugaka iako ne predugaka ako bi mene pitao ne bih rekao da je predugaka, kosa mu je predugaka, tup

316

pogled, dri u sebi ivotinje, svako oko je kavez, lijevo oko je kavez, desno oko je kavez. arhipelazi. obmotao je koljeno pamunom trakom, ali prije nego to e tkanina sakriti ranu, otkinuo je komad svog mesa i pojeo ga. ali sve ovo traje vrlo kratko, jer se tramvaj brzo, vrlo brzo, najbre brzo pomjera sa ugla i bunje vie ne dodiruje prozore i tramvaj nastavlja da bruji i bui i hui i zavija dok se penje na brdo ka domovima putnika, stanovima plavim od svjetlosti televizora. noni uvar u svojoj kuici od stiropora i kartona, noni uvar uva skladite u kojem se nalazi brano, brano u papirnim vreama, brano od kojeg se pravi hljeb, brano od kojeg se ne pravi nita, brano sa crvima. noni uvar u svojoj kuici od stiropora i kartona, jedna sijalica obasjava kuicu od stiropora i kartona. gola sijalica obasjava kuicu od stiropora i kartona. u kuici od stiropora i kartona noni uvar jede peene pilee batake, batake spakovane u plastinu kesu, batake koje mu je majka pripremila, majka od koje nije odlazio, niz vrat mu se sliva mast. noni uvar uva moj sutranji hljeb, niz vrat mu se sliva mast. noni uvar uva moje sutranje nita, niz vrat mu se sliva mast. u kuici od stiropora i kartona, noni uvar gleda meke pornie na televiziji. noni uvar u kuici od stiropora i kartona ne moe da gleda dobre pornie u kojima crnac s ogromnim kurcem jebe djevojice s kikicama i pjegama, jer u kuici od stiropora i kartona nema dobrih programa. u kuici od stiropora i kartona nema kablovske televizije, nema satelitske antene, samo jedna obina crna antena, kostur mrtve ptice. u kuici od stiropora i kartona noni uvar esto osjea hladnou. u kuici od stiropora i kartona noni uvar esto osjea hladnou. noni uvar slabo vidi ljude iz kuice od stiropora i kartona, ljudi brzo prolaze pored kuice od stiropora i kartona, svjetlo je slabo pored kuice od stiropora i kartona, noni uvar misli na svoju majku u kuici od stiropora i kartona, noni uvar misli na novac koji subotom daje u supermarketu, noni uvar misli na oca koji je poginuo u ratu, noni uvar misli na ljude koji su mu ubili oca u ratu, noni uvar misli na druge none uvare, noni uvar misli na svoje prijatelje iz srednje kole koji su sada negdje drugdje, noni uvar misli na djevojku koja odlazi na posao kada se on vraa sa posla, noni uvar misli na jabuke u kui svoje majke, u svojoj kui, u kui svoje majke noni uvar misli na crvene svjee sone vodene divne krasne hladne svjee krasne divne vodene svjee sone svjee hladne sone hladne hladne hladne hladne jabuke u kui svoje majke, noni uvar misli na jabuke, ljudi su sjene pored kuice od stiropora i kartona.

317

noni uvar zijeva u kuici od stiropora i kartona. ali sve ovo traje vrlo kratko, jer se tramvaj brzo, vrlo brzo, najbre brzo pomjera sa ugla i bunje vie ne dodiruje prozore i tramvaj nastavlja da bruji i bui i hui i zavija dok se penje na brdo ka domovima putnika, stanovima plavim od svjetlosti televizora. ponekad smrt, ponekad suze. ostarjelo tijelo, puno kazaljki, pregrada i kuglica, koje se previja, dok voda klizi preko njega, dok iznutra postaje toplo zbog jue i dana prije tog. osama. moja pusto. moja olja od bijelog porculana. vojnici hodaju po pustoi. vojnike izme kloparaju. gdje je pitolj? u djevojici, u djeaku. moja ljubav me vozi na zadnjem sjeditu svog automobila. moja ljubav ne zna da je moja ljubav dok me vozi na zadnjem sjeditu svog automobila. sada se predajem. sada umirem. strah od neumiranja u svom gradu. strah da neu umrijeti u svom gradu. strah da u umrijeti izvan svog grada. strah od umiranja izvan svog grada. strah od umiranja. mi smo uvijek zajedno. mi smo sada jaki. ovo nije pjesma koja se ita nou. ovo nije pjesma za no. ovo nije pjesma za crni dan. u tami si i plae, glava ti na rukama. tvoje ruke su vatra, tvoji prsti plameni jezici. vatra jede tvoju glavu. ivice ovjeka koji se zove isto kao ja nad ijim je leima izgraen grad. osam sepeta suvih ljiva u svoje srce sabijam, osam sepeta tuem i udaram, u srce ljive pretvaram. svi smo mi crkve i stadioni, svi smo mi parkovi i dvorita. i iako nikada ne idem u crkvu, ja sam crkva i istovremeno sam stadion, iako nikada ne idem na stadione vikendom i ne pijem pivo i ne galamim i ne lomim sjedita dok znojavi fudbaleri pretravaju ispred mene preko zelene trave. svi smo mi crkve i stadioni.

318

svi smo mi dani i godine i nedjelje i mjeseci. svi smo slobodni i sputani. svi smo parkovi i dvorita. iako nemam dvorite, ja sam park. iako nemam dvorite, ja sam dvorite. nemam dvorite, jer nemam kuu, ivim u stanu svojih roditelja, stan je u zgradi sagraenoj kada se zemlja nad kojom je podignuta zvala svaija i kada nad tom zemljom nije bilo boga. sada ga ima svugdje, najmanje u crkvama, a ja sam crkva. stan je mojih roditelja i ja im se divim. divim se svima koji ive i koji su preivjeli, koji su ivi i koji stoje, jo uvijek. svi smo dani i godine i nedjelje i mjeseci. svi smo slobodni i sputani. mlad sam i esto mislim na smrt, najvie na svoju, pogotovo na onu koju bih sam. zato se divim svima koji su ivi, zato su mi lijepi. svi ljudi imaju najljepe oi na svijetu, svi su crkve i stadioni, svi su parkovi i dvorita. parkovi su isti, svuda su ljudi koji plau i porodice, mama, tata, sin, kerka, pas. ljudi koji plau i ljudi koji cure i porodice, mama, tata, sin, kerka, pas. sin je uvijek nestaan, kerka je uvijek slatka kao kola koji mama pravi nedjeljom i koji jedu nakon ruka nedjeljom. samo, ko pere posue u kojim je kola bio, tanjire i erpe u kojima je pravljen okoladni preliv. sue pere maina za pranje sua. ali ovdje je bio rat i mnogo smo siromani, enama su ruke ispucale od pranja sua. mukarci ekaju stvari koje nee doi. zato nee doi? zato to ne postoje. mukarci ekaju stvari koje ne postoje. mukarci ekaju stvari koje nee doi. mukarci ekaju stvari koje ne postoje. ene ekaju stvari koje postoje, koje su veoma blizu, koje su tu iza ugla, nose prljav kaput i prde nakon ruka. oni ni tada, iako su blizu, iako su tu iza ugla, iako nose prljav kaput i prde nakon to jedu, oni ni tada, ni tada nee doi i zagrliti je i rei da su sada, konano, nakon svega, zauvijek, sigurni. ene poznaju okrutnost ivljenja. ena sjedi u trgovini, oko nje su platna i svakog dana dolaze joj druge ene ne bi li neke od tih platana kupile i saile sebi divne haljine u kojima e biti

319

lijepe za onog kog ekaju. ene poznaju okrutnost ivljenja. ali ene ive, svakog dana, svake noi, ne prestaju, ive i umiru samo jednom. svi su ene i mukarci. i mukarci ekaju nekog ko je tu iza ugla, ko prdi nakon to jede, samo to mukarci daju svojim udnjama druga odijela. mukareve udnje su daleko, u umama izvan grada. enine udnje su daleko, u umama izvan grada. svi smo parkovi i dvorita. u dvoritu, iako ga nemam, ja imam samo igralite. na igralite, opet, rijetko sam izlazio, a i tada samo kada me je majka, moja mama, moja roditeljica istjerala s loptom u rukama i rekla: igraj se. igrajmo se, igrajmo se, igrajmo se. nas su nae roditeljice rodile i onda nas od sebe odgurnule i rekle: igrajte se. da, dali su nam loptu, nekom veu, nekom manju, ja svoju sada drim. rekle su nam: igrajte se. rekle su nam. u parku, u dvoritu. svi smo parkovi i dvorita. u dvoritu mi moja majka daje loptu u ruke i kae da se igram. u parku se rade prljave, prljave, prljave, prljave, prljave, prljave, prljave, prljave, prljave, prljave stvari. u parku se igramo. u dvoritu mi daju loptu, u parku se igram. ja sam park i dvorite, ja sam jesen i zima. ja sam staklo i voda, ja sam vatra i svjetlo, ja sam vatra i tama. kroz prostor ja dobijam ljubav i kroz prostor ja dajem ljubav. kroz prostor ljubav je uvijek oko mene. cijev vazduha koja spaja moju ljubav i mene. izmeu mene i moje ljubavi ne nalazi se praznina, nalazi se prostor, ne nalazi se praznina, nalazi se isti prostor moje ljubavi i mene, moja ljubav i ja, ja i moja ljubav dodirujemo isti i jedini prostor, mi smo uvijek zajedno. ali sve ovo traje vrlo kratko, jer se tramvaj brzo, vrlo brzo, najbre brzo pomjera sa ugla i bunje vie ne dodiruje prozore i tramvaj nastavlja da bruji i bui i hui i zavija dok se penje na brdo ka domovima putnika, stanovima plavim od svjetlosti televizora. ja sam hiljadu cvjetova i kada sam sav, nisam nijedan od njih sedamnaest pilula za sedamnaest godina. svaka pilula svoju godinu ubija. ili je tako trebalo biti. miris bolnike posteljine, ukus bolnike hrane mijenja sve.

320

sir na kriki hljeba, toplo mlijeko u plastinoj olji. sedamnaest pilula je sedamnaest lijekova. iste me iznutra. iste moja dvorita i parkove. iste me spolja i iznutra. tih sedamnaest pilula. sunce je sada moj prijatelj. budim se rano, u mlijeko stavljam zobene pahuljice. sedamnaest pilula je sedamnaest lijekova. nema vie praine. uzmimam znanje prethodnih. ponizan sam i zahvalan. zahvalan zato to hodam po asfaltu, a ne po blatu. zato to spavam na toplom, a ne na hladnom. ivjeti je mnogo lake nego to govore. ivjeti je lake nego sanjati. ivjeti je lake nego sjeati se. vrijeme prolazi i nestaje. i po prvi put, za mene je napravljen vatromet. ovaj vatromet pravim za tebe. da ti pokaem gdje sam doao i odakle sam poao. ipak, mora znati. ostvarivanje ne postoji. i zato: sjetio sam se neega, neega iz moje prolosti, iz djetinjstva. sjetio sam se i onda zaboravio. to neto mi je blisko, znam to. nije neto emu su me nauili drugi ili neto to su mi drugi rekli da radim. nije neto to sam radio zato to sam se ugledao na druge ili nije neto to mi je izgledalo vrijedno postizanja. nije neto to sam napravio ili napisao ili rekao. nije neto to sam stvorio. to neto nije neto u emu se mogu nai uticaji, nije neto to je podstaknuto eljom za zbliavanjem. nije neto to su drugi zapamtili kao pametno ili kao glupo, nije neto to su mi prepriali da sam uradio kad sam bio dijete. u to neto nisu bili ukljueni drugi i niko osim mene nije znao za to. to neto nije lano. to neto nije neto u emu sam naudio drugima ili napakostio. u tom neemu nema muenja i nema boli. to neto nije hladno i nije mokro. to se nije desilo nedavno, to neto nisam uradio da bih zadivio druge, da bih se zbliio s njima. to neto nisam sreo nigdje napisano, nigdje ovjekovjeeno, to neto nisam sreo u drugima. niko mi nikad nije ispriao da je uradio neto slino i niko mi nije pokazao neto slino. u tom neemu nisam traio novac i nije bilo lutaka ili drugova. nije se desilo na tavanu i nije se desilo u bolnici. to neto nije bilo u mojoj sobi. tada nisam bio s drugima. nisam to uradio zato to sam se plaio

321

smrti i usamljenosti. nisam napravio neto to e me predstaviti drugima ili zato to sam vidio da drugi to neto rade. nisam to uradio zato to sam od drugih traio neto, nije neto to su mi drugi dali. nije neto to sam osjetio zbog hrane ili pia ili ebadi ili novca. nije neto to sam nekom dao i nije neto to sam za nekog napravio. o tome nikad nije bilo tragova. to neto nije lano. istinito je, moje je, jedino istinito u meni i sjetio sam se toga i sad sam ga zaboravio. zato sam tuan.

322

Edin Salinovi Patriotski mar

(navijaka himna hulja; po Vladimiru Vladimiroviu Majakovskom) Profilirajte se kroz prizmu patriotizma! Dosta je spletkarskog konformizma. Tie, razliiti. Neemo da vas ujemo, gospodine drugaiji. Dosta je ideja ovih to kau jednakost svima. Krv i ast nas vodi. Patria! Patria! Patria! Hej, patrioto, tuci! Za krv i ast! Ili za pradjedovski iskon tradicijom se obuci. I neka blijedi i gori drugih naroda historija.

323

Dom nam nee pokorit. Patria! Patria! Patria! Tamo poiva zlo i ljudi su drugaiji. Za dom, za otadbinu vojnika stupa milion. Nek najboljim pukama nas due, nek eline topove se lijeva, teritorij treba da se iri. Patria! Patria! Patria! Vidi li predaka svjetlo? uje li drevne himne? Stisni na grkljanu dumana patriotske prste! Naprijed, i nek nebesno prostranstvo oboji naeg barjaka boja! Pobijmo prvo apatride! Patria! Patria! Patria!

324

Ponosni Bonjaci

(zapaanja o narodu privilegovanog lirskog subjekta) Moj dedo ve dugo Ore denetske njive Ali babo jo uva sve stvari I sliku naeg reisa Na dan kad sam roena Tu je izuen ezan A niz mahalsku kaldrmu U mekteb idu djeca Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci. Kroz havu treperi est kandilja na fotki Kad sam dobila prvi ilmihal I amiju iz Feza U maju jo uvijek Zriju komijske bae A kurban sad raznose Neka druga djeca Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci. Moj babo je Bakir Prva faca demata Ima aju jarana I ui ga da klanja Ponekad ih sretnem Mau kroz prozor kola A na ehidskom mezarju spavaju Neka tua djeca Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci. A ja, ja se vozim S lanom nadom po dadi Na zidu sa limene ploice itam

325

Ime moga dede Za babu mi kau Sad je u pravom dobu A pare na ariji Prose druga djeca Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci, Ponosni Bonjaci. Masakr je insceniran (svjedoenje po Miloradu Dodiku) Svijet slua balistiare kao ovce pastire Ja sluam pjesmu novca evre, marke, dinare Ne priznajem genocide ni masovne grobnice Ni masakre, ni zloine samo funte, dolare Zbog novca bih prevario narod Sve isprane mozgove Rei u im da nema masakra nek glasaju za mene Masakr je la, inscenacija (Novac je zakon jedini) Masakr je la najvea od svih (Novac je zakon koji pobjeuje)

326

Neprilagoen

(Hor Reisov film sa albuma Kome ba da se mi prilagoavamo) Danas sam bacio TV kroz prozor, Razbio se u hiljadu komada, U programu opet kleveu mene, Islamofobi i komunistika propaganda. Inovjerci, za vas nije raj. Nevjernici bye-bye. Prilagodbo, proglaavam tvoj kraj. Govorio sam, Pokorno su me gledali ljudi Spremni da umru za svoga vou. Ja sam neprilagoen. Nemuslimani su daleki, Na narod treba ivjeti u Meki. Evopa je grjena i nije za nas. Ja sam neprilagoen. Ja sam ba Neprilagoen Ja sam lider, ja sam reis, Osjeti moje neprilagoenosti bijes.

327

Harun Dinarevi Ste()ko manijak

(po Skenderu K. Steak) reis mramorni uti govorom alme na glavi, jai no istok srba, islamistan na divni slavi. njegovi mjesec i zvijezda, sad znae islamske bajke, davno su postali lani, od sad sluamo cajke. udaljili su se od njeg i demat i naa sela, vidik mu tvore pedofil i esdeaova sijela. reis posjeti sandak, a ljudi apu dove: zmija je svaki srbin, nikada nemamo love. zato sam doao ovdje, kad svaki bonjak sve znade? posljednju zelen dok vidim, neka musliman krade, uj, sad ezan zrelo treti, ko pjevaljka sa estrade. ajete to jo bruje zrakom u srcu osjeti svome. pa, uspokojen, pusti nek crne kjafire slome, lezi u tamni mezar, a bakir bie svoj na mome.

328

Marko Ragu

Razgovori sa samim sobom:

Andriev Ex Ponto kao duhovno putovanje radi nalaenja Boga
Poimam i shvaam nevidljivu logiku svih dogaaja u ovjekovu ivotu. Ne rijeima i ne mislima samo, nego svom dubinom cijelog bia svog osjeam divnu, neumoljivu ravnoteu koja vlada u svim naim odnosima. Ima neznana formula koja odreuje odnos izmeu radosti i bola u naem ivotu. Stradanje i grijeh se upotpunjuju kao kalup i njegov odljevak. ivot nam vraa samo ono to mi drugima dajemo. Ivo Andri (Ex Ponto) Sutine se ive u sadanjosti, predmetnosti u prolosti. Martin Buber (Ja i Ti)

Na prvi se pogled ini da u Ex Pontu, Ive Andria, dominira sadraj, da se njime, prije svega, treba baviti, a da je forma do krajnosti reducirana, toliko da joj je svrha da sadraj tek dri na okupu. U sluaju Ex Ponta problemu forme treba veoma oprezno pristupiti zato to je spomenuto Andrievo djelo veoma teko precizno anrovski definirati. Najee se kae da je u pitanju poezija u prozi, ali su to i mikroeseji, a ukoliko je u pitanju poezija u prozi, onda se pri analizi mora posvetiti panja i jednome i drugom, to e kazati da Ex Ponto i jest i jedno i drugo, ali opet na poseban nain. U kritici na Andriev Ex Ponto, kojega je napisao Milan Bogdanovi (godine 1919), primjeri iz Ex Ponta su navoeni u obliku stihova a u sluaju tih primjera, i u tom obliku Ex Ponto ima veliku literarnu vrijednost. To samo po sebi govori da je Andriev Ex Ponto veoma specifino knjievno djelo koje manje treba promatrati u odnosu na neke klasifikacije knjievnih formi, a vie u istom literarnom, ali i filozofskom i spiritualnom smislu. Kada je rije o odnosu izmeu poezije i proze u Andrievom Ex Pontu, on se slikovito moe objasniti onim to je u knjizi Teorija i nakon nje kazao Terry Eagleton (naravno, u nekom drugom kontekstu): Razmotrimo, primjerice, razliku izmeu poezije i proze. Jedini zadovoljavajui nain da opiemo tu razliku jest da kaemo kako u poeziji autor odluuje gdje

329

zavrava redak, a u prozi o tome odluuje tiskar. Ba u tolikoj mjeri su u Ex Pontu ponitene granice izmeu poezije i proze. Moda je najbolja definicija Ex Ponta sadrana u samome djelu: Traim utjehu, dozivam jednu nadu, ali moje na smrt sueno srce ponavlja svoju stranu priu. I ovaj e se rad ipak ticati ponajvie sadraja, ali nakon to budu navedeni neki zakljuci koji se tiu forme, jer se i na njoj kao takvoj gradi jedan veoma bitan idejni sloj. U Andrievom Ex Pontu kao da je poniteno i vrijeme i prostor, a isto tako je gotovo do kraja izbrisan i kontekst. (Sam naslov Ex Ponto povezan je sa Ovidijevim pjesmama Epistulae ex Ponto kojega je rimski car Oktavijan August protjerao: ta se veza, dakle, tie i sadraja na veoma neposredan nain.) Osim to je spomenut grad Maribor i vrijeme okupacije (ovo zadnje posredno u odnosu na glavnog lika/lirsko Ja a uzgred reeno, to vrijeme okupacije je, kako saznajemo iz teksta u prolosti, koja se precizno ne moe odrediti), ne postoji nita to bi precizno odredilo drutvenu, historijsku podlogu. Naravno da je sasvim jasno o kojem je vremenu rije, ali to saznanje ne potie iz samoga djela. (Glavni lik, takoer, nije imenovan, dok pripovijedanje tee u prvom licu ukoliko se odluimo da na Andriev Ex Ponto uopte primijenimo pojam pripovijedanje.) Na koji su nain poniteni naravno, ne potpuno vrijeme i prostor? I vrijeme i prostor se dijele na dva dijela: na vrijeme koje je glavni lik proveo u zatvoru i na vrijeme koje je proveo nakon izlaska iz zatvora, a i prostor se moe mjeriti istom tom mjerom. U pitanju je realnost, ono izvanjsko, u kojemu se nalazi knjievni lik. Rije je o jednom do krajnosti pojednostavljenom materijalnom okviru, putem kojega je omoguen koherentni razvoj jednog duhovnog siea. Sve to kazuje da postoje dvije vrste siea u Andrievom Ex Pontu. Prvi tip siea je onaj koji je kao takav shvaen u uobiajenom smislu. Kada je rije o Ex Pontu, to bi se tek moglo ticati zbiljskog prostora u kojem se glavni lik nalazi i vremena u kojem se sve to ostvaruje. Kada je u pitanju prostor, moe se kazati da glavni lik boravi u zatvoru, u nekom gradu, selu, u nekoj drugoj zemlji, ali sve to je toliko po strani da se tek oznaava, kako bi moglo biti povod duhovnom putovanju. Kada je u pitanju vrijeme, saznajemo da glavni lik boravi ve toliko i toliko vremena u zatvoru, da je prolo toliko i toliko vremena nakon izlaska iz zatvora, da bi se kasnije sve vie spominjala godinja doba i tome slino te se sve vie gubio tok mehaniki mjerljivog

330

vremena. Ono e potpuno biti poniteno, ime se ve uspostavlja drugo poimanje vremena, ali ono se tie spomenutog drugog tipa siea. Pripovijedanje tee u formi kratkih zapisa svaki zapis je jedna unutar sebe zatvorena mikrocjelina, ali u ovom sluaju to nimalo nije tako esto na nain da se mogu izmijeati, poredati ponovo proizvoljno ili nekako drugaije, a da ne doe do bitnih promjena; ali one, naravno, u svojoj ukupnosti grade sliku Ex Ponta. To je omogueno sadrajem, ali bi moralo ostati u okviru vremena u zatvoru i vremena nakon zatvora. Ti su zapisi meusobno hronoloki odvojeni, ali se to ne moe mjeriti mehaniki mjerljivim vremenom. Karakterizacija lika, u uobiajenom smislu, bi se veoma teko mogla izvesti. To dolazi otuda to u Ex Pontu ne postoji dijalog, niti postoji radnja u klasinom smislu, to jest ne postoji ni jedan lik u odnosu na kojeg bi se moglo govoriti o glavnom liku. Drugi ljudi su itekako prisutni, ali samo kao glasovi unutar glavnog lika. Moglo bi to biti slino vieglasju unutar Raskoljnjikova (glavnog lika romana Zloin i kazna, Fjodora M. Dostojevskog), ali samo u epizodama kada je Raskoljnjikov sam i kada se glasovi drugih ljudi javljaju u njemu: jednu takvu epizodu je analizirao Mihail Bahtin. ak nije mogue napraviti karakterizaciju glavnog lika Ex Ponta kroz njegova stavove o drugim ljudima, jer ti stavovi nisu stalni oni se mijenjaju, ak u tolikoj mjeri da su izmeu sebe suprotstavljeni. Vrlo su vani za idejni plan Ex Ponta Uvod i Epilog (Uvod nije tako naznaen, pa se moe taj dio preciznije opisati i kao ekspozicija). Pripovjeda u tom Uvodu govori da je te zapise pisao sebe radi, ali da se nada da e oni moda jo nekome da koriste. ta se moe zakljuiti iz nekih formalnih karakteristika Ex Ponta? ini se da je u Ex Pontu sve svedeno na sutinu knjievnosti, da su odstranjeni svi slojevi koji su u brojnim knjievnim djelima postali svrha samima sebi. Ta sutina knjievnosti mogla bi se odrediti kao ovjekova fundamentalna potreba da kae kako mu je, kako se osjea, samome sebi i drugima. Knjievnost kao ispovijest ili pismo koje se pie i za sebe i za druge (na poetku Ex Ponta je zapisano: Svima, irom svijeta, koji su stradali i stradaju radi due i njenih velikih i vjenih zahtjeva, posveujem ove stranice, koje sam neko pisao samo za sebe, a danas ih aljem svoj brai svojoj u bolu i nadi.) I na druge naine je u Andrievom Ex Pontu prisutan pokuaj reduciranja na fundamente o emu e ve biti rijei.

331

Glavni lik/lirsko Ja jeste zapravo simbol ovjeka. Premda on sebe svrstava meu one koji stradaju radi due, ipak se na vie mjesta navodi povezanost sa ovjeanstvom koje pati a glavni odnosi koji su uspostavljeni u Ex Pontu, duhovna stanja i dileme, posjeduje u manjem ili veem intenzitetu svaki ovjek. Sve je u Ex Pontu svedeno na iste oblike. I u tom smislu je nemogue govoriti o karakterizaciji glavnoga lika u ovom Andrievom djelu. Deset se je tjedana bilo navrilo kad, okruena samoom, prvi put progovori jasno moja dua. Glavni lik/lirsko Ja dospijeva u zatvor, lien je slobode, ali na duhovnom planu, tek u zatvoru on uspijeva dosegnuti istinsku slobodu a samoga sebe, iz vremena prije nego to je zatvoren, osuuje, u duhovnom smislu: Na borbe svijeta ja sam gledao kao to se s vedra visa gleda na magle koje se nadbijaju po dolinama. Bio sam nijemi, oholi gost ivota. Trgao sam najvie plodove. Usne su mi bile krvave, ene su mi cjelivale ruke. Prolazile su godine i donosile svoje plodove, a ja sam se nazivao: gospodar ivota. Tada me silan udesni val baci na tvrdu mranu stazu i sva boja i ljepota ivota zgasnu na mrenici mojih oiju. Upravo pojavom tog unutranjeg svjetla, dosezanjem duhovne slobode, otpoinje ona glavna problematika Ex Ponta: I tada kad se je u kapanju miliona jednolinih minuta, bez ikakve nade i promjene, moja dua pretvarala u pustinju koja vie i ne edni, kad su mi reetke na prozoru bile tako guste da nisam mogao ni ruku pomoliti da mi kane kap kie ili da me pomiluje zalutao vjetar, tada je u mojoj dui, kao svjetiljka nad mrtvom radosti, planulo ovo svjetlo. U Ex Pontu je veoma prisutna egzistencijalistika problematika: Neumoljivo krute i nepomine planine gledaju s oblana visa. Visoko ukoeno nebo. Tvrda nemilosna zemlja. Ne, nita se nee dogoditi! Ne, planine se nee soriti! Nebo e ostati gordo i hladno na visini! Dakle, vrijeme prije zatvora bi se moglo imenovati vremenom Neznanja, a samim time vremenom nepostojanja; vrijeme u zatvoru je vrijeme duhovnog roenja, a vrijeme nakon zatvora, jeste vrijeme duhovnog ivota (istina, to je jednim dijelom i vrijeme u zatvoru). Centar tog duhovnog ivota je Bog. Sve se tie Boga ili drugaije reeno Smisla: kroz razgovore sa samim sobom (ova formulacija pripada filozofu Marku Aureliju), odupirui se

332

i podleui nitavilu, glavni lik/lirsko Ja je u stalnom nalaenju i gubljenju Boga. To e kazati da u Ex Pontu nita nije fiksirano, nita se ne zagovara (u smislu da se na mjesto Boga stavlja Nitavilo i od toga gradi neki poredak svijeta, ali ni obratno), ve je sve u pokretu i procesu, sve je unutar svijesti i Bog (kao olienje smisla) i Nitavilo (kao olienje besmisla). Jean-Jacques Rousseau u Sanjarijama samotnog etaa pie: Srea je trajno stanje koje kao da nije stvoreno za ovjeka na ovome svijetu. Sve je na zemlji u stalnom kretanju koje niemu ne doputa da dobije trajan oblik. U odnosu na vrijeme kada je napisan, Andriev Ex Ponto upravo u tom smislu postie svoj vrhunac. U tom djelu ne postoje apsolutne kategorije. U njemu ne postoji niti jedna vrsta, nepromjenljiva taka Bog, Sotona, Dobro, Zlo, Ljubav, Pravda i tako dalje na kojoj bi se mogao da temelji neki odnos prema svijetu. U Ex Pontu je sve zasnovano na stalnom graenju i ruenju, a svi navedeni pojmovi i njima slini, u tome su djelu prisutni, samo to su i sami podvrgnuti takvom procesu. Oni nisu stalni nego su u stalnim promjenama oblika. Moda bi se to moglo opisati sljedeim citatom iz Ex Ponta: Misao kao voda u gorskom viru, meu stijenama gdje ne dolaze ivotinje i ne dopiru ljudi, grgolji, ponire, vraa se i baca i pjeni od stijene do stijene. Kako kae Martin Buber u knjizi Ja i Ti: Ja nastajem u dodiru sa Ti; postajui Ja, ja govorim Ti. Sav stvarni ivot je susret. Otprilike, ova Buberova misao e biti osnovni okvir za analizu Andrievog Ex Ponta. Spominje se esto utjecaj S. Kierkegaarda na Andria, a taj utjecaj naroito je dobro zamijetan upravo u Ex Pontu. Bog u ovom djelu nije niti kranski Bog (premda je takav samo po vanjskim karakteristikama) niti je na bilo koji drugi nain opredmeen. Tu nema niti Crkve (premda glavni lik/lirsko Ja jedanput zalazi u bogomolju), niti bilo kakvog drugog vanjskog i vrstog Centra. Taj Bog bi time bio samo jedno od brojnih duhovnih lica, jedan prostor unutar nas samih u kojemu nalazimo ali i gubimo Smisao, ono na emu se temelje sva druga lica unutar nas. Ne treba ni napominjati da je taj Smisao koji se pronalazi i gubi, takoer podvrgnut procesu, tj. promjenama. Stoga je putovanje jo jedan vaan pojam za Andriev Ex Ponto. U prii Pobrajanje uda (Kua za umorne), Devada Karahasana, zapisano je sljedee: Na putu ovjek uvijek otkri-

333

je drugog, bilo kao drugi svijet, bilo kao sebe drugaijeg, bilo kao nekoga doslovno drugog u kome prepozna dokaz svog postojanja. U Ex Pontu dominira unutranje putovanje, ali se takoer zasniva i na vanjskom, zbiljskom putovanju. Veoma esto glavni lik/lirsko Ja mijenja mjesta, spominju se i putovanja u inozemstvo, ali, kao to je ve spomenuto, ne postoje opisi neposrednih, realnih susreta. To ne znai da ih nema, ve da se susret odvija kroz unutranje putovanje: glavni lik/lirsko Ja se unutar sebe susree (kroz sjeanje) sa ljudima na koje je nailazio, s kojima je dolazio u dodir, dok mi moemo vidjeti samo taj unutranji susret. Evo primjera za jedan od naina tog unutranjeg putovanja: esto sanjam nou da sam slobodan, da putujem (putovati i kretati se to je u mojim snovima najvea srea), da se viam sa znancima i da im pripovijedam kako sam teko ivio prije. Okolnosti u kojima ivi (a te okolnosti se prije svega temelje na odnosu sa ljudima s kojim ivimo) uvjetuju njegovo duhovno stanje a sve je to u stalnim promjenama -, dok njegovo duhovno stanje uvjetuje njegov odnos prema Bogu/Smislu/Redu kao jednom unutranjem licu koje dri ostala na okupu. Dva dana me ve ne izvode ni na onaj jedan sat etnje, jer kia bez prestanka sipi. Meni se ini da mi neprestano vlaga navire u eliju i da mi pada po licu i rukama kao ljepljiv talog. Moj pokriva je otar i studen, moje jelo ima ukus limene posude i moja elija onaj neopisivi zadah uskog prostora u kom jedan ovjek die i ivi, bez promjene i zraenja. Ali tu za mojim vjeama sklopim li samo oi ivi sva veliina ivota i sva ljepota svijeta. Sve to je ikad samo taklo oi, usne i ruke moje sve je u mojoj svijesti ivo i svijetlo na tamnoj pozadini ove patnje. Sada je potrebno, onoliko koliko je to mogue, definirati ili opisati poziciju glavnog lika/ lirskog Ja prema onome to i njega samog umnogome odreuje. Najgora nesrea i najstranija kazna mog ivota u tom to sam osuen da ivim sam. Ovim bi se mogla opisati pozicija glavnog lika/lirskog Ja. To nipoto ne znai da je on izvan svijeta, jer da jeste, usamljenost i ne bi bila mogua ona se uspostavlja kroz susret. Njegov odnos prema svemu onom bitnom to ga odreuje (a to se moe svrstati u nekoliko okvirnih kategorija premda takvo svrstavanje samo po sebi nije dobro), uvjetovan je tijelom i duom, unutranjim haosom i kosmosom. Evo primjera: Da-

334

nju dok sunce vlada, bore se u meni zahtjevi tijela sa istinama i zavjetima due; i dua je uvijek pobjednica, jer pod utanjem krije vrisak i u odricanju utapa elje i strahove. Ponos ovjeje due koje ne mogu da se odreem i smjelost koju dua silom otima tijelu, provode me danju dok sunce vlada. Ali nou, u snovima, kad usne bolna, ali jaka svijest dana i moje osamljene linosti i kad leim bespomono izloen noi i njenim tajnim silama, tada dogaaji dobivaju strahovito lice u snovima; tijelo, koje danju sputavaju misao i ponos, dolazi do svojih prava; smjela divna dua ovjekova lei mrtva kao kamen na dnu mora, a tijelom gospodari bestijalan strah i nerazumljiva panika ivaca. Postoji jo jedan lijep primjer: Otiao sam N-im na ples. Tijelo je bilo zadovoljno. A dua je u liku mrave ciganice zebla i ekala pred portalom s koaricom ljubica. Koijai su je grdili. Ipak, ne treba pomisliti da ovdje te kategorije tijela i due imaju neku uobiajenu poziciju, kakvu imaju u velikom broju knjievnih djela u smislu da nekog lika, u odnosu na dogaaje koji se u tom djelu zbivaju, tjelesno vue dole (to samo po sebi moe da proizvodi radnju u djelu) dok ga duhovno die prema gore (to, takoer, moe da proizvodi radnju). U Ex Pontu ne postoji radnja u klasinom smislu glavni lik/lirsko Ja tek navodi da je nekada bio sa neasnim enama, na primjer, ali taj njegov postupak nema direktne reperkusije na duhovno stanje glavnog lika/lirskog ja. Poto se pozicija tijela (sa svim znaenjem koje ono ima, prije svega u klasinoj knjievnosti) u Ex Pontu ne moe odrediti u odnosu na dogaaje, a ipak vidimo unutranje posljedice djelovanja tijela, onda su, u ovom sluaju, i tijelo i dua fluidne, duhovne kategorije, koje opisuju unutranje stanje. Izmeu te dvije, uvjetno kazano, sile, vode se stalne borbe i uvijek jedna dominira nad drugom. A upravo to uvjetuje unutranji odnos glavnog lika/lirskog Ja prema stvarnosti. Ako govorimo o donosu glavnog lika/lirskog ja prema ljudima, onda to treba detaljno obrazloiti i razvrstati. Upravo odnos prema ovjeanstvu glavnog lika/lirskog ja ima veoma vanu funkciju na idejnom planu Ex Ponta. Njegovo duhovno roenje u zatvoru tie se ba toga: Evo sam dvadeset i jedan dan slobodan i bez prestanka sam. Neprestano promatram pupanje, i cvat, a ipak se ne mogu oteti da mislim o ljudima. Jutros, na suncu, doe mi sva ljudska istorija kao jedan pokolj nevinih, kao crni koveg kom je klju baen u more. (...)

335

I moj roeni bol i patnja dooe mi kao neto to nije besmisleno izdvojeno i osamljeno, nego ivi kao mali dijelak velike tragedije ovjeanstva koje se bori. A sav noni nemir i strah bi mi nerazumljiv i dalek kao magla to lei po obroncima ispod mene. (...) Svi su mi ljudi i te kako potrebni. Svi, od one starice koja me je primila na ruke kad sam doao na svijet, pa do onog nepoznatog prolaznika koji e, kad mene budu nosili na neko groblje neki ljudi, skinuti kapu i prekrstiti se i zaeljeti mi vjeni mir i laku zemlju. Dakle, ono to glavnoga lika/lirskog Ja spaja sa ovjeanstvom jeste patnja kroz patnju postaje dio cjelovitog svijeta. Meutim, ako je kroz patnju povezan sa svim ljudima i ako zbog toga ima razumijevanja prema ljudima, to nipoto ne znai da je njegov odnos prema njima u svemu takav. tavie, kroz patnju se jedino i uspostavlja neka veza, ali ona duboka, sutinska, izmeu glavnog lika/lirskog ja i drugih. Sasvim je jasno da je u Ex Pontu u velikoj mjeri prisutno esencijalizovanje odreenih kategorija. Stoga je ovdje uspostavljen sljedei odnos: glavni lik/lirsko ja ovjeanstvo (u koje je projektovano odreeno shvatanje). Sljedei odnos koji su u ovoj hijerarhiji uspostavlja, jeste odnos prema Siromanima i Bogatima, Robovima i Gospodarima a i tu je rije o esencijalizaciji. O Siromanima ima jednake stavove kao i prema ovjeantvu uope ujedinjeni su kroz patnju dok Gospodare (Bogate i Mone) prezire, ali im oprata. Na ovom primjeru vidimo da su u Ex Pontu prisutni elementi kranskog humanizma. Ovako izdvojeni, izvueni iz ive knjievne realnosti, ovi primjeri zaista djeluju okamenjeno i klietizirano. Meutim, prelomljeni preko emocionalnog bia glavnog lika/lirskog ja (koje je u stalnom kretanju i promjenama), oni izgledaju sasvim drugaije. Pogotovo to su stavovi glavnoga lika/lirskog ja, uvjetovani emocionalnim, esto meusobno kontradiktorni i to je takav odnos razlabavljen primjerima u kojima dominira individualizirani odnos prema ljudima (a u istom smislu patnje, stradanja i sl.). Nije nuno navoditi primjere i detaljnije komentarisati odnos glavnog lika/lirskog Ja prema Gospodarima i Robovima (ipak, evo jednog primjera koji se tie odnosa prema Gospodarima: Vi, koji mislite da ste uzeli u zakup istinu ne dolazite mi na oi, jer vas ne mogu vidjeti. Zato va korak tako oholo jei po ploama? Ujutro ste zadovoljni sami sa sobom, a uvee brojite novac, i kamo god poete, stie vaa naduvenost prije vas.

336

Po nedokuivim odlukama promisli dano vam je da vladate, a vi mislite da drite promisao u rukama. Na sve to nije ve sadrano u vama vi odgovarate otrovnom pljuvakom; ko vas se takne, dugo vas se sjea! I mada svaki dan saginjete glavu pred Bogom, srce vae stoji uspravno i sve vae misli glade vau tatinu niz dlaku. O, vidio sam ja vau pravdu i vau istinu, - i ne dolazite mi na oi, jer vas ne mogu vidjeti.) Takoer, u Andrievom Ex Pontu postoje kategorije kao to su Prolost i Budunost, oliene u precima i potomcima (jo neroenoj djeci). I tu je u pitanju esencijalizacija tih kategorija iz ugla glavnoga lika/lirskog Ja, ali kako on sam po sebi nije niti institucija niti ima tenje da iri neko uenje, ve je sve potpuno svedeno na subjektivitet onda se tu nema ta zamjeriti ili kritikovati, jer sam ivot ivot kao duhovni proces sve to razlae i mijenja: a Ex Ponto je upravo pria o tome. Svi stavovi o ljudima glavnog lika/lirskog Ja, mogu se staviti u jednu kategoriju, koja je suprotstavljena Prirodi ili kosmikom. To je ono kranjevievsko preputanje opojnom viru svemirske pjesme (Iza sputenijeh trepavica) ili kosmikoj harmoniji, dok se kroz poluzatvorene kapke posmatra ivot prirode. Tada u nama, u naoj svijesti, dolazi do potiskivanja svega onog to je uobiajeno, od ega se sastoji na svakodnevni ivot, a tu prazninu ispunjava spomenuta Kranjevieva svemirska pjesma, odnosno u prvi plan isplivava kosmika strana naeg bia. U Andrievom Ex Pontu je to prisutno na vie naina. Navest u nekoliko primjera: Knjige su dobre; neka i ljudi; ali mnogo mi je bolje gledati kako kia pada. Moj odnos prema pojavama u prirodi nema nita od ljudskih odnosa, ni tjeskobe, ni obzira, ni sitniavosti. Ja tonem u njima i upijam ih u sebe, u isto vrijeme. (...) Opkoljen svijetom, koji mi je tu i malo dobrohotan, ja se sabirem u sebi i osjeam sam i naputen, sam pod velikim ravnodunim nebom, van svake cjeline, van svakog drutva, kako sam uvijek ivio, nezatien privilegijama nikakve klase, bez zanimanja, bez budunosti, bez rodbine i prijatelja koji bi mi mogli pomoi. Sam, prognan, bolestan. Ali nije ovdje u pitanju jedna esta greka suprotstavljanje svijeta subjekta i, uvjetno kazano, objektivnog svijeta (kojega sainjavaju svi drugi ljudi, a koji su u odnosu na svijet subjekta jedna vrsta cjelina u kojoj ovaj ne moe pronai prostora za sebe). U Ex Pontu se kroz male prie o drugim ljudi-

337

ma (a to su zapaanja glavnoga lika/lirskog Ja) individualizira odnos prema svijetu, u smislu da se o tom svijetu ne govori u apstraktnim kategorijama, nego preko ljudi, koji obino imaju sline probleme kakve ima i glavni lik/lirsko Ja. Ali kada se govori o ljudima uopte ali u duhovnom smislu, u smislu kolika je razina duhovnih vrijednosti u ljudima onda se u Ex Pontu zauzima pozicija (to nipoto nije negativno, tako je oduvijek bilo, a tako je i danas). Glavni lik/lirsko Ja svoj identitet ne moe smjestiti u obine ljudske okolnosti tu mu je u duhovnom smislu previe tjesno. Zapravo, on tei prema duhovnim vrhuncima, prema prostoru zvijezda ili F. Nietzsche-ovom otrom planinskom zraku (Tako je govorio Zaratustra). U tome je smislu toliko prisutna samoa glavnoga lika/lirskog Ja. To je neto priblino slino odnosima koji su uspostavljeni u romanu Majstor i Margarita, Mihaila Bulgakova. Meutim, ne mora se to ni na taj nain tumaiti: jedan od ljudskih fundamenata je upravo ta elja, elja za idealnim, onostranim, a otuda i dolazi osjeaj da je meu ljudima tijesno, pa se mata o zvijezdama i tome slino. Kako kae Charles Baudelaire u Spleenu Pariza (Any where out of the world): Ovaj je ivot bolnica, gdje je svaki bolesnik opsjednut eljom da promijeni postelju. Jedan bi htio da pati nasuprot pei, a drugi vjeruje da e uz prozor ozdraviti. Stoga se ta vrsta odnosa prema ljudima uote u Andrievom Ex Pontu moe i na takav nain da tumai. Za ovim Ti se ne traga kao za nekom stvari: uistinu ne postoji nikakvo traganje za Bogom jer ne postoji nita gde se on ne bi mogao nai. Ovo je misao Martina Bubera (a u pitanju je knjiga Ja i Ti). Ono to je vano u ovome citatu jeste razlika koja se uspostavlja izmeu pojmova tragati i nalaziti (ovo posljednje se po toj logici namee kao ispravna alternativa). Traganje za Bogom podrazumijeva traganje za vrstim stanjem, dakle, za nepostojeim, dok nalaenje Boga podrazumijeva da je nemogunost vrstog stanja prihvaena, a time i nunost stalnog kretanja, smjena izmeu kosmosa i haosa pa se time Bog nalazi uvijek iznova (ali isto tako i gubi). U Andrievom Ex Pontu Bog ima centralno mjesto, jer je to djelo koje se bavi esencijama ovjekove egzistencije. Evo nekih primjera koji se tiu odnosa prema Bogu u Andrievom Ex Pontu: Ne nosi nas vjetar kao lie i ova gorka srea da se leti nije smisao i svrha samoj sebi. Mi nismo atomi praine koja se u oblacima bez cilja die ljeti nad drumovima, nego siuni

338

dijelovi beskonanog mozaika kome ja ne mogu ni naslutiti smisao, oblik ni veliinu, ali u kom sam, evo, naao svoje mjesto i stojim pobono kao u hramu. (...) Tu je moja brodolomna mladost smrskana u crne minute. Dok govorim sa sobom i svu no stavljam sve glasnija pitanja Bogu koji vjeno uti, ja ujem kako iz daleka, kroz tamu i kroz oajne misli, dopire um slobodnog velikog ivota iz svijeta. (...) O, Boe, koji zna sve to biva, ne koristi mi da tajim da ima asova kad s Tobom govorim neistim jezikom ove zemlje. Govorim ovako: O, Boe, zato si mi dao srce koje me bez prestanka vue za daljinom i ljepotom nevienih krajeva? Zato si uinio da srea moja uvijek boravi ondje gdje mene nema? emu mi ovaj strani dar: ljubav za rasko, uitak i promjenu? emu vjeni oganj nestalna srca? emu zanosi koji se kaju i osveuju? O, Boe, emu sva muka vjeno ednog i vjeno svjesnog: ja? (...) Pa ipak se ivi. Jo samo katkad biva da me prevlada bol, pa se savijem kao crv na zemlji i prititem lice u ukavu, hladnu travu i izgovaram u crnu ednu zemlju rijei koje nemam kome da kaem. (...) Molitva ujutro. O, Boe, nemilosrdni stvoritelju, koji me svjetlom svojim budi na muku dana, oprosti mi i budi milostiv meni koji, evo, hulim. Daj mi u ovaj dan kameno srce koje ne zna samilosti, koga nee taknuti slabost ni pomjeriti udarci. Daj mi u ovaj dan tvrdu, ponosnu duu, da niko ne vidi ni moju asovitu njenost, ni moj vjeiti bol. Daj mi elino tijelo bez strasti i potreba da mogu od svanua do noi ostati u svojoj nepomuenoj samoi, da nita ne trebam od ovih ljudi i da im nita ne moram dati. Boe, ne prezri molitvu napaenog, gordog grenika! Ne moe se porei da ovakav odnos prema Bogu podsjea na neke stare primjere na svetog Augustina, recimo (koji je smatrao da sumnje, unutranja previranja koja se tiu Boga, nipoto nisu negativna, jer se time onaj ko kroz to prolazi jo vie pribliava Bogu: pa se u tom smislu sveti Augustin obraa Bogu rijeima daj to zahtijeva, pa zahtijevaj to hoe). Na navedenim primjerima iz Andrievog Ex Ponta vidimo da nipoto nije rije o nekom ustaljenom, okotalom nainu na

339

koji se najee ljudi obraaju Bogu pri toj molitvi se, dakle, ne dri pravila zapisanih u nekom tekstu i tome slino. U skladu sa duhovnim stanjem, njegova molitva je zasnovana na prieljkivanju od Boga onog od ega bjei, kako bi u svijetu kakav jeste mogao ivjeti. Sve nam to kazuje da je, ipak, odnos prema Bogu jedan proces kroz koji se uvijek drugaije posmatra i sam po sebi ima drugaiji oblik unutar nas. A taj proces traje onoliko koliko traje ivot. O tome je pisao i Mihail Mihajlovi Bahtin u knjizi Problemi poetike Dostojevskog (reeno je na drugaiji nain, ali je sutina ista): Dok je ovek iv, on ivi od toga to jo nije zavren i to nije rekao svoju poslednju re. Ova misao Mihaila Bahtina e biti jedan idejni okvir za zakljuak rada o Andrievom Ex Pontu. Dobar je primjer ciklus romana U traganju za izgubljenim vremenom, Marcela Prousta. itava struktura tog romana se zasniva na tome da je ljudski ivot proces do samoga kraja samo to je to Marcel Proust na drugaiji nain objanjavao. U Pronaenom vremenu Marcel koji je ve na samrti govori kako osjea da lei na nekoj ogromnoj visini, na naslagama svojih brojnih ja; na drugom mjestu govori kako sjeanja kao brodovlje plove po njegovoj svijesti. Prema Marcelu Proustu, svaki se ivot sastoji od smjenjivanja, umiranja i raanja naih brojnih ja, ali umiranje jednog naeg ja ne podrazumijeva zavren in, nego se neto od tog ja prenosi u sljedee, da bi na kraju, kada pripovjeda u Pronaenom vremenu lei na samrtnikoj postelji, sva ta brojna ja bila prisutna u njemu, meu sobom se proimajui. Ako se pokuamo sjetiti sami sebe iz nekog davno proteklog vremena, ono ja kojega se sjetimo e biti sasvim razliito od trenutnog, ali e to ja iz davne prolosti biti sadrano u trenutnom ja. U Andrievom Ex Pontu je od fundamentalnog znaaja upravo slika ivota kao jednog ivog toka, emu nuno sve ostalo mora biti podreeno. J. L. Borges, ali i neki drugi pisci (meu njima i Ivo Andri) govorili su o vjeitom ponavljanju o tom da se svi suoavamo sa istim ivotnim dilemama, ali da se jedino mijenjaju okolnosti u kojima ivimo. To se tie svakog ljudskog ivota, a Andriev Ex Ponto je upravo slika ljudskog ivota slika ovjeka suoenim sa fundamentima ivota, a oni su za svakoga isti. A ono to je na razini cijelog ljudskog ivota a prema moguem tumaenju Andriev Ex Ponto to zahvata vai i na manjim vremenskim razinama. Ex Ponto se sastoji od zapisa, mikrocjelina koje sam na poetku

340

rada spominjao. Svaki taj zapis ponaosob je zamiljen, idejno strukturiran na identian nain kao i itav Ex Ponto: kao to sadraj jednog dana po mnogo emu moe biti slika itavog ivota dobar je primjer roman Talasi, Virginie Woolf. Svakim novim danom se iznova proivljavaju iste stvari u unutranjem, duhovnom smislu. U Ex Pontu je to samo stavljeno pod lupu, ali se, ipak, to tie svakoga. Dakle, da rezimiram ovaj aspekt Ex Ponta. U svijetu Ex Ponta ne postoji vrsta taka, ne postoji nikakav vanjski Centar svaki ovjek u Ex Pontu je, u stvari, jedan takav Centar (to se u Andrievom djelu naglaava). Ako je u pitanju odnos prema Bogu, Crkva ni sveti tekstovi nemaju nikakvog znaaja u smislu da je dolo do nekog apsolutizovanja. Terry Eagleton u knjizi Teorija i nakon nje pie sljedee: Fundamentalizam je jedna vrsta nekrofilije, on je zaljubljen u mrtvo pismo ili tekst. Eagleton ovdje govori o religijskom fundamentalizmu, to jest apsolutizovanju jednog pogleda na svijet i pokuaju njegovog zamrzavanja. Odnos prema Bogu u Ex Pontu nije takav, ve je potpuno suprotan. Ex Ponto je pria o postojanju, dok je fundamentalizam nepostojanje (uzgred kazano, Ivo Andri je osuivan i u nae vrijeme od strane onih koji predstavljaju to nekrofilijsko, jer njegova knjievnost predstavlja ivot, odnosno postojanje time se i zavrava Ex Ponto). Na poetku ovog rada je bilo rijei o Ex Pontu u smislu anrovske klasifikacije. Reeno je da se najee za Ex Ponto kae da je to pjesnika proza. Pjesnika proza nije naroito precizno, u teorijskom smislu, definirana ona se po svojoj prirodi i opire tome, jer je esto nastajala kao reakcija na kanonske knjievne oblike (o emu detaljnije pie Vladislav Kuan u tekstu Geneza pjesme u prozi i Spleen Pariza to je pogovor za hrvatsko izdanje Baudelaire-ovih pjesama u prozi). Meutim, Andrieve pjesme u prozi Ex Ponto je u pitanju sasvim su specifine. Baudelaire-ove su sasvim drugoga tipa, a isto tako i pjesnika proza, recimo, Silvija Strahimira Kranjevia premda ona po vrijednosti nije ni blizu Andrievoj. Zbog te specifinosti Ex Ponta a u kojem smislu, jo u da pojasnim ponitava se jedan vrlo vaan sloj tog djela, svrstavanjem u neku pjesniku prozu, bez detaljnijeg objanjenja. Na Wikipediji u optim podacima o Ivi Andriu i njegovom stvaralatvu moe se pronai informacija o sudovima kritiara koji se tiu prve faze Andrievog stvaralatva (koju

341

sainjavaju lirika i pjesme u prozi). Ti stavovi su suprotstavljeni Tomislav Ladan (hrvatski polihistor) smatra da je rije o plaljivim adolescentskim jadikovkama, dok srpski kritiar Nikola Miloevi smatra da je u pitanju vrhunac Andrievog stvaralatva. Za moje stavove o Andrievom Ex Pontu je veoma vaan sud Nikole Miloevia, bez obzira na to to nisam upuen u kontekst takvog stava. U formalnom smislu Andriev Ex Ponto se ne moe uklopiti niti u poeziju, niti u prozu, niti u pjesniku prozu, niti u mikroeseje, niti u dnevnik (a vrlo je blizak i formi dnevnika), a sve te elemente u sebi posjeduje. Jedini nain da se precizno definira Ex Ponto kako se meni ini jeste onaj s poetka rada (a potie iz samoga Ex Ponta): Traim utjehu, dozivam jednu nadu, ali moje na smrt sueno srce ponavlja svoju stranu priu. Dakle, u pitanju je pria ljudskog srca. Ako se sada uzmu u obzir svi aspekti Andrievog Ex Ponta, koji su tokom ovoga teksta obrazlagani, sasvim je suvislo ustvrditi da je Ex Ponto knjievni ogled o sutini ivota i sutini knjievnosti, pa tako i pokuaj da se ponudi neto to bi bilo blisko Knjievnosti po sebi, to jest istoj Knjievnosti. Naravno, Andriev Ex Ponto se moe interpretirati i sa mnogo drugih polazita, a ovo je samo bilo jedno od njih. Evo jednog citata iz Ex Ponta za kraj: I ovi to su mi najblii, to sa mnom vojuju, i oni su vjernici glasne radosti. Oni su vojnici, ja sam leventa; u mom grbu je crn veo; oni se bore za pobjedu, a moja borba nema kraja. Kad oni siu kao pobjednici u ravnicu, zapjevae iroku mirnu pjesmu iza boja, a ja u pobiti svoj barjak u samoi i pritezati kolan za nova putovanja.

342

 PHOTO BY JOE SUHADOLNIK

Mitja ander

GOTSKA UMA
Mihi ernecu Dostojevskom, koji je zahtevao da u pisanju bude vie intimnosti Put
ta u da ... kada ... Kada se javi to slatko pitanje, na trenutak se zateknemo u nirvani. Mogunost bolesti, diktature, rata, gubitka blinjih, a kamoli sopstvenog kraja, iezne sa horizonta, i, odjednom, za bilo kakvu katastrofu vie nema mesta. Meutim, takva pitanja postavljamo sebi jo kao deca, i to onda kada ponemo da stvaramo manje-vie potpune reenice. Ve u detinjstvo, to poslovino rajsko doba, upisana je osnovna frustracija vezana za realnost. Moji vrnjaci su prostoduno menjali ideje vezane za profesije kojima e se baviti, a najoriginalnija mi se danas ini izjava jednog kolskog druga koji je u budunosti sebe video kao venecijanskog gondolijera. Sm sam morao da pazim ta u da izjavim, da ne bih, uz samo nePrevela sa slovenakog: Ana Ristovi

343

koliko procenata preostalog vida, ispao jo i idiot. Polje snova je za mene ve od samog poetka bilo ogranieno. Nikada neu biti ni mehaniar, ni konobar, ni policajac, ni lekar. Ne znam da li su mi to prethodno rekli drugi, ili sam to najpre spoznao sam to je moja verzija pitanja o jajetu da je moj glavni adut samo glava, dakle, to da mogu da mislim. Tu smo svi jednaki. Zato sam govorio uvek isto: biu profesor, po mogustvu profesor matematike. Ve veoma rano mi se uinilo da je apstrakcija teren kojim mogu sasvim suvereno da vladam. Sa nekih devet godina sam jedno vreme opsesivno crtao kartu svog mesta. Dole je prolazila eleznika pruga, i tu su se Hoe za mene zavravale, iako sam znao da Hoani ive i sa druge strane pruge. Kraj nje su bile dve fabrike. I dan danas se, u trenucima razmiljanja o tome gde je leva a gde desna, esto setim oeve renice, dok smo ekali ispred sputene rampe: levo je Stavbar, desno je Impregnacija. Druga horizontala je bio put izmeu Maribora i Ljubljane, a u njegovoj blizini centar sela sa crkvom, prodavnicom, potom, bioskopom, dve glavne kafane, fabrikom Atmos, u kojoj su radili tea i tetka, i Domom kulture, tada tek u povoju. Paljivo je bila ucrtana naa ulica, pa Stara cesta sa potokom, a potom su se, sve do Pohorja, nizali kola, vatrogasni dom, takozvano novo naselje i jo tota. Dugo me je mamilo da ucrtam i kuu, za koju nisam bio samo uveren da sam u njoj, jednom davno, prenoio, ve i da tano poznajem njenu lokaciju u samom centru. Tamo je sada bio samo travnjak, i niko nije mogao da se seti da se tamo ikada ita nalazilo. Crtanje karte je uvek potrebno poeti od neeg. Nikada nisam, prvim potezom, ucrtao babinu i dedinu kuu, u kojoj smo iveli dve godine po mom roenju, ili nau, novu kuu. Prva je bila uvek vertikala, koja je poinjala od Dravskog polja, presecala elezniku prugu i put MariborLjubljana, i kroz centar sela se polako uspinjala na Pohorje. To je bila i ostala Pohorska cesta, ulica u kojoj je, u njeno zlatno doba, bilo osamnaest restorana, bifea i ilegalnih ankova. Savladati prostor je za mene odavno znailo uhvatiti se u kotac sa Pohorskom cestom. Ta ulica je bila ila kucavica, koju je bilo potrebno prei da bih od utoita nae ulice preao na drugu stranu, u novu zemlju. Babina i dedina kua je bila omeena ulicom, a nasuprot nje je ravasti put vodio do oblinje kole, vrtia i igralita, i dalje, u vidu putia, u umu. Ta mala raskrsnica se inila izuzetno opasnom. Automobili su dostizali solidnu brzinu, bilo da su upravo ubrzavali nakon skretanja sa raskrsnice u centru sela,

344

bilo da su se opustili uz vonju sa pohorskih obronaka i inilo im se da jo na trenutak mogu da zadre isti napon, pre nego to zarone u prostor veeg intenziteta kretanja. Jedan od mojih prvih doivljaja je pokriveno truplo oveka, koji je, najverovatnije, svojim telom spasio od smrti mog budueg prijatelja, sa kojim sam peaio kraj neasfaltiranog puta. Deda se svaki as strano ljutio kada bi neko otetio ogradu ili ak i oblinju ljivu. Neobezbeen prelaz je bio otelotvorenje straha. Mama i ja smo ga se beskrajno plaili. Ali, strah za ruku svakoga dri samo odreeno vreme. Polako sam se vebao u gledanju i oslukivanju, a onda, svaki put kada bi se za to ukazala prilika, trao preko ulice. Iako su ulice i putevi sa kojima sam se kasnije sretao bili mnogo komplikovaniji, Pohorska cesta je u dnu moje svesti ostala kao nekakav arhetip dvoboja sa prostorom.

Ulica
Oko dvadesete godine sam postao obestan, odnosno, po sopstvenom miljenju dovoljno izverziran, da sam poeo da se odluujem u roku od sekunde ili dve, raunajui hipotetiku udaljenost vozila koja mi jo uvek omoguava prelazak preko ulice. Na Bavarskom dvoru mi se dogodilo, da su se, naglo zakoivi, kraj mene zaustavili policajci. Tip, koji je otvorio prozor, izdrao se na mene, zar ne vidim da je crveno. Ne, odgovorio sam mu, loe vidim. Nestao sam na drugoj strani ulice jo pre nego to je uspeo da konstatuje da li sam provokator ili ludak. To suvereno prelaenje ulica mi se danas ini samo kao izmetanje mentaliteta mladih ofera koje sam, dodue, kao suvoza predano podravao u njihovoj drskosti u sferu za peake. Nema straha, sve je savladivo, bol i smrt su samo adrenalinski stimulans. Meutim, obest peaka se od oferske obesti razlikuje samo u jednoj taki, u taki poverenja. Voza veruje ne samo samome sebi, ve i svojoj maini, koja moe da munjevito i odluno reaguje i koja je ako ve doe do kraha od neunitivog materijala. Peak ima poverenja u vozaa. Veruje da e se drati saobraajnih propisa i da e uiniti sve da ga ne bi zgazio. Ima poverenja i u njegovu mainu, specijalizovanu za koenje. Faza obesti je jedno veliko poverenje, u sebe, druge ljude i materiju. I, iako danas manje verujem sebi, vozaima i metalu, na ulici ne mogu da funkcioniem bez osnovnog poverenja u dru-

345

ge, ne da bih pri tom mislio da su zbog toga moralni ljudi koji nesebino pomau rtvi, ve apriori etiki vredniji od drugih. U pitanju su funkcionalno presudne sitnice. Uvoenjem evra, kovani novac se iznova pojavio kao faktor linog finansijskog stanja. Polako poinjem da razlikujem vrednost novia, iako sam se veoma brzo navikao da su vei novii vredniji od manjih. Meutim, i pored toga, ini mi se da jo dugo neu uviati neke nijanse. Morau da verujem trafikantkinjama, prodavaicama, konobarima, taksistima i drugima da e mi uzeti pravu sumu ili mi vratiti taan kusur. Polako moram da procenim okvirnu vrednost na osnovu koliine i veliine novia, ali nikada neu tano do u paru znati; pre e se pojaviti neki novi novac. Koliko puta su me ve prevarili? Neprestano prisustvo tog pitanja odvelo bi me u paranoju. A kada su u pitanju saveti kako da stignem do eljenog odredita, moram da verujem jo veim neznancima. Ionako se lako gubim ve na prostoru od deset metara, kada je, na primer, u pitanju traenje pravog ulaza ili kafia. U stvari, ja se gubim i u zgradama, hotelima i uredima. U svest utiskujem kljune orijentacione take, po pravilu zgrade i raskrsnice, pa i parkove, kioske, benzinske pumpe, drvee i postepeno shvatam gradsku geometriju. Kada sam poeo da ivim u Ljubljani, jednog dana sam se vozio ka fakultetu i izaao iz autobusa, kada mi se uinilo da sam sigurno blizu. Bio je jasan, sunan i hladan dan, moj vid je dostigao svoj maksimum. Kada je autobus otiao, shvatio sam da se nalazim na sasvim nepoznatom trgu. udio sam se okolnim zgradama i istovremeno se uverio da sam u centru, jer su veina zgrada bile dostojanstveno stare. Priguena jesenja svetlost je u najveoj meri doarala lepotu umirueg grada, moda ak Pariza, u kojem nikada nisam bio i zamiljao sam ga na osnovu proitanih knjiga, recimo Bretonove Nae ili Bodlera. Nekako sam uspeo da se odvuem sa tog trga i kasnije sam shvatio da sam tamo bio ve nekoliko puta, i da je to Kongresni trg. Mesta, koja esto prepeaim, prostori, koje redovno poseujem, postaju sve pregledniji. I u gradovima crtam samome sebi tlocrte, ali, sada samo u glavi. Neujno se menjaju, ispunjavaju mirisima, bojama, kiom ili sunevim zracima, mom, figurama, ispunjavaju se reima, pozivima, dodirima i odmicanjima, pune se milinom, besom, tugom, dosadom, ispunjavaju se priama. Svaka karta je neka vrsta matarije. Arhiva seanja. Talasa se, ispupuje, krivi, razgre novo, skriva poznato.

346

Tokom plovidbe kroz nju, poznati ili nepoznati ulini lavirinti su uvek nastanjeni i drugim peacima, nekako istom kategorijom, za razliku od automobila, zgrada i druge materije. Kada se setim detinjstva, ne seam se da sam prilikom susreta sa prolaznicima imao oseaj da su neznanci. U gradu te masa proguta i gurne u anonimnost, i statistika mi govori da veinu likova, koje sluajno sreem, ne poznajem. Retko se dogodi da prvi prepoznam oveka koji mi dolazi u susret. Kada mi se ljudi obrate, ponekad traje nekoliko sekundi, dok ih ne poveem sa poznatom mi osobom, a ponekad ne pomae ni nekoliko reenica, ni boja glasa, kosa, stil, ili, ba nita. Neki se sami predstave i to ponekad oni, koje odmah prepoznam, a ponekad i oni, kojih bi se teko setio uz celu kartoteku. Mnogi pomiljaju da sam ignorant koji ne eli da ih pozdravi, i to mi u odreenoj prilici i kau. Drugi, opet, znaju da ih ne vidim, i neprimetno prolaze pored mene sa olakanjem, da ne bi bilo zamerke. A oni, koji me deklarativno ignoriu, nesvesno su uskraeni za moju uvreenost.

Aerodrom
Poto sam sklon apstrahovanju tu svoju osobinu danas opravdavam intelektualizmom, kao to sam je nekada ahom i sloboda mi se, po pravilu, ini nekakvim konceptom. Sloboda, u sutini, nije apstrakcija. Oseaj slobode moe biti nadometen veoma konkretnim strahovima. S vremenom sam shvatio da mogu da sam preem ulicu ili uem u pravi autobus i izaem na pravoj stanici, kao i da savladam i voz ili, po potrebi, i trajekt. Avion mi je veoma dugo predstavljao neosvojiv teren. Aerodromi su za mene posebno problematini prostori. Pravi lavirinti istih prodavnica i restorana, istih altera, kontrola, hodnika i izlaza. U tom sau vrvi nepregledna masa ljudi, koji zajedno sa mnom ekaju i nastavljaju da nemilosrdno ure. Oznake previe slabe, displeji samo treperava svetla. Pitanje kuda moe da oduzme neverovatno mnogo vremena, a avion, u meuvremenu, moda ve sleti negde desetak hiljada kilometara dalje. Pre dve, a moda tri godine ohrabrila me je evropska uredba, koja, uz prethodnu najavu, slepim i slabovidim putnicima obezbeuje pratnju od aerodromskog ulaza do ukrcavanja u avion. Tako sam prvi put hrabro zakoraio na aerodrom, sa sveu da sam, tako rei, legalizovan problem kojim se drugi moraju baviti. Pretpostavljao sam

347

da su u duhu evroorganizovanosti na aerodromima postavili prave slube za pomo meni slinima. Ubrzo mi je postalo jasno da svuda improvizuju i da sve zajedno moe da ispadne veoma komplikovano. Na primer: nakon uvodnog ekanja u sobi sa izgubljenim primercima raznih vrsta neko te vodi do oka i preda te drugome, koji te stavi na automobili, koji te spusti, i tu eka nekoga ko e te odvesti dalje, a toga drugoga niotkuda nema; vreme prolazi, spopada te panika i sm se snalazi dalje. Pogreio sam kada sam mislio da u od tog trenutka, na aerodromima, tako rei, moi da dremam. Uprkos svemu, uspeo sam nekako da se snaem. I kao to je ve vieno postao sam obestan, kao da elim da poteram samog sebe do ruba moi budnosti i koncentracije. U euforiji zbog toga to sam, recimo, normalan putnik avionom, nakon prvih uspeno izvedenih proba, nekoliko puta sam neposredno nakon nonog lumpovanja otiao na aerodrom, ne sekirajui se previe zbog povezanih letova koji uvek predstavljaju najveu zamku, a posebno ako se u meuvremenu ne snae na zaista velikom aerodromu. Ne znam ta je tada bilo jae, da li grozniavo fokusiranje na okolinu ili pobedonosni oseaj ispranjenosti pred pad u krevet. Prevozna sredstva i sve to ih prati, samo su neto funkcionalno, a za nekoga moda i erotika; ja sam ih u poetku doivljavao sa strahom od izgubljenosti, izmicanja sidrita, a onda, sasvim suprotno, sa entuzijazmom, kao da je u pitanju alpinizam ili divlji spust niz reku. Nepregledni prostori, koji bude teskobu i nasladu povezanu sa njom, lako se odomauju, sve do take kada puls poraste do ve moda sudbonosne granice. Dok jednom ne bude iscrtan sav prostor u svim pojavnim oblicima ili e se tako samo initi i dok sveu ne bude vladala samo tiha ravnotea i talasala se bude samo jo povrina, talasala na neodreen trenutak, do tada e biti sve ve poravnato, tlocrti e biti samo jo kombinacije linija koje vie nita ne saoptavaju, nikakvu priu, nikakvu nadu i nikakav strah. Meutim, izmeu je put i na njemu jo mnogo toga moe da se dogodi.

Biblioteka
Tokom pisanja, uinilo mi se da aerodrom i domau biblioteku mogu da predstavim kao dve metafore. Svet se, sa jedne strane, pretvara u nesavladiv, ali primamljiv lavirint, a sa druge u

348

odvajanje, odvojenost, distancu, kontemplaciju. U svojim esejima o knjievnosti, ako sam iole poten prema samome sebi, ionako ne piem ni o emu drugom osim o tom procepu. Soba, ili pretencioznije biblioteka, jeste prostor izoptenosti iz uma sveta, knjige i drugi predmeti su na poznatim mestima, prekriva ih praina, ne vidim je, ali mi jagodice prstiju govore da su to fine, siune estice. Tano je da uvek iznova traim kai i Maja se samo jo smei mojoj trenutnoj utuenosti. I tano je i to da se ponekad zaletim u vrata ili sto. A ipak mogu da, tu, u kokonu doma, pre svega nou, mislim, dakle da inim ono za ta smo ja i moje okruenje odavno znali da u initi. Sve vie mi postaje jasno da to nije ista, samodovoljna misao koja pliva u etru, ve da je ona mentalni kompot. Filmovi, knjige, internet, rukopisi, muzika, novine, i ponekad nita, skoro potpuna tiina, izuzmem li automobile, koji ibaju po zaobilaznici. Misao se neprestano hvata u kotac sa neim, prerauje, preskae, hvata se za neto i retko kada lebdi u vazduhu kao da bi, samo ako bi poelela, mogla da istinski dotakne spoljanju stvarnost. Odcepljenost od sveta nije unapred programirana pozicija. Biblioteka kao metafora oigledno grei u onom sutinski vanom; samoudaljavanje je prividno, kao to su prividni svako pijanstvo koje se zavri mamurlukom, i svaka smrt, koju preivimo. I, tako mi se smelo zamiljena ema, koja bi mogla da poentira tekst, drobi meu prstima.

349

Igor Grdina

Oblikovanje slovenakog mentalnog podneblja

Quousque tandem abutere, Cato, patientia nostra? Karl Kraus
Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

Mentalitet je neka vrsta duhovne gravitacije odreenog prostora, koju, jednostavno, ne moemo izbei. U pitanju je konstanta, koja, dodue, dugorono gledano, nije nepromenljiva, meutim, u trenucima kada je potrebno hitno reagovanje, nije mogue realno raunati na to da e se ljudi odrei ve oformljenih stavova i modela ponaanja. Ovi poslednji se uglavnom doivljavaju ne samo kao vernost iskustvu, ve predstavljaju i izvesnu garanciju sigurnosti. Slovenaki prostor je najjuniji deo srednjoevropskog makroregiona. Istovremeno, neki njegovi delovi, pa i oni najseverniji, pripadaju zoni mediteranske civilizacije. Politika je u 20. veku povukla na tom mestu jo i liniju razdvajanja izmeu Istoka i Zapada, koja se ranije, sve od antike pa nadalje, pruala po sredini balkanskog poluostrva. Ve zbog toga, u Sloveniji moemo oekivati intenzivne uticaje sa strane, koje ne promoviu samo akcije pojedinaca i grupa, ve ih afirmie i sam geografski, odnosno, saobraajni poloaj. Od najsevernijih obala Jadrana, u unutranjost evropskog kontinenta, najkrai i najprohodniji putevi prolaze upravo kroz ljubljanska/postojnska vrata. Pripadnost slovenakog prostora velikim (imperijalnim) dravnopravnim tvorevinama, kroz istoriju je dodatno poveavala mogunost i znaaj tuih uticaja.

Habsburka kuhinja ili Terapeutski nihilizam

Dugotrajna ukljuenost teritorije izmeu istonih Alpa, severnog Jadrana, Furlanije i Panonije, najpre u konglomerat, a onda i u sistem habsburkih zemalja (od druge polovine 13. veka) povezala je njenu sudbinu u (u)pravnom smislu sa pokrajinama koje se proteu du srednjeg Dunava na severu. Politiki referentni okvir, koji je ve prilino rano poeo da

350

tei ka centralizaciji i apsolutistikom naelu vladavine (njihovu afirmaciju je ubrzavala opasnost od osmanlijskog osvajanja cele Srednje Evrope), uticao je i na gustinu i intenzitet najrazliitijih uticaja i kontakata sa drugim prostorima. Sa severa su dolazile mnoge kljune kulturno-civilizacijske inicijative od pokrtavanja u predkarolinko doba, reformacije u zoru evropskog novog veka, impulsa prosvetiteljstva u epohi svetlosti (i) razuma, do eleznice i industrializacije u 19. veku. Samo u drugoj polovini 17. i na poetku 18. veka u Sloveniji su preovladavali uticaji iz Italije (akademije, specifini oblici kulturnog ivota). Meutim, oni su u to vreme bili veoma snani i u drugim srednjoevropskim dravama sve do Bavarske i eke. Imamo li to u vidu nije udno to je mentalitet ljudi na slovenakom prostoru slian onome u irem kontinentalnom susedstvu. Neke specifinosti koje su karakteristine za Srednju Evropu preovladavanje inercije/tenje za sigurnou u odnosu na reformizam/rizikovanje, davanje prednosti spekulativnoj teoriji/programu u odnosu na praksu/aktivnost, sklonost raspusnitvu i utopizmu otkrivaju se i na prostoru izmeu Alpa i Jadrana. Inercija, zapravo, nije sinonim za konzervativnost. Veoma vana komponenta konzervativnosti je je traganje za stabilnim ako ne i uvek trajnim reenjima, u sutini je privremena. Ona je, zapravo, samo tit od nepromiljenih eksperimenata. U Srednjoj Evropi se sreemo sa drugaijom pojavom: insistiranje na starom nije stvar naela, odnosno prethodnog razmiljanja, ve je posledica priklanjanja liniji najmanjeg otpora, koja je postala neto to se samo po sebi podrazumeva. Istorija epohe graana, koja je u srednjem Podunavlju i u susednim predelima praktino svaku generaciju obeleila po jednom velikom privrednom krizom (finansijski krah Austrijskog carstva 1811, entropija feudalnog poretka pred poetak prolea naroda 1848, kriza 1857, berzni krah 1873, depresija pred poetak Prvog svetskog rata), ila je u prilog sudu da se u svetu ne deava nita novo: svaki osetljiviji ekonomski procvat, odnosno polet, nakon relativno kratkog perioda prosperiteta bio je manje-vie dramatino prekinut. Od tada pa nadalje, inilo se da je vreme ciklina, a ne linearna pojava (to je bilo karakteristino za novovekovno doivljavanje vremena na evropskom Zapadu). Ljudi su smatrali da dugorono nije mogue nita poboljati odnosno stvoriti. Leka za sutinske tegobe vremena i njegovog stanovnitva, jednostavno, navodno nije bilo ... Mnogi su zbog

351

1. Vidi: I. Grdina, Opereta ali peklenski nesmisel, u: M. Csky, Ideologija operete in dunajska moderna, Ljubljana, 2001, 253.

2. V. Schmidt, Zgodovina olstva in pedagogike na Slovenskem II. (18051848), Ljubljana, 1988, 264. 3. W. M. Johnston, Austrijski duh. Intelektualna i drutvena povijest 18481938, Zagreb, 1993, 235237. 4. A. Spitzmller, und hat auch Ursach, es zu lieben., BeMinhen tutgartCirih, 1955, 331, 332.

5. W. M. Johnston, n. d., 336. Maksimilijan Ernst Gumplovi je pohaao gimnaziju u Celju. Formulisao je smelu hipotezu o hazarskom poreklu istonoevropskih Jevreja. Kao mislilac, zaotrio je ideje svog oca, uvenog socijalnog darviniste, Ludvika/Ludviga Gumplovia, kojem su savremenici zbog ulepavanja stvarnosti nadenuli nadimak strani Austrijanac.

toga odustajali od svake inovativne ideje i predavali se raspusnitvu u skladu sa porukom trausovog imia: Srean je onaj ko zaboravi ono to promeniti nije mogue.1 U takvoj atmosferi prevlasti terapeutskog nihilizma, koji nije samo poglavlje iz istorije svetske medicine vezano za Be, ve je i pojava koja je karakteristina za celu Srednju Evropu i sva podruja ivota, sasvim je logina inercija: ukoliko nije mogue poboljati postojee stanje stvari i ukoliko se ono moe samo dijagnostikovati i na nauni, dakle najnepristrasniji nain posmatrati i opisivati probleme ne treba komplikovati, uveavati i iriti bilo kakvim posezanjem u njih. Zbog toga je najbolje slediti amblematine rei, koje je car Franc 1821. godine uputio ljubljanskim uiteljima: Drite se starog, jer to je dobro. Nisu mi potrebni naunici, ve dobri i poteni graani. Ko mi slui, mora da ui onako kako ja nareujem; a onaj ko to ne moe ili dolazi sa novim idejama, moe da ode ili u ga sam ukloniti.2 Veliki srednjoevropski naunici su oduvek bili izvrsni dijagnostiari i beznadeno loi terapeuti od anatoma Karla von Rokitanskog3 do ekonomiste Jozefa umpetera.4 ini se karakterinim to da je Frojdova, u Beu roena totalna interpretacija oveka, napravila od sveta ludnicu, a ne bolnice. Zato ne iznenauje veliki broj izuzetno dubokih opaanja najdarovitijih itelja Srednje Evrope, koje zbog njihove nikome razumljive spoznajne bezobzirnosti na nekim drugim mestima mogu da shvate kao cinina, iako u osnovi proizlaze iz hipersenzibilnosti koju sputava nemo da se deluje. Zbog izuzetno osetljive duhovne seizmografije, njihovi putevi su se esto tragino zavravali. Tipino je i to da se ubio, na primer, Maksimilijan Ernst Gumplovi, ija je poput skalpela otra misao u dravi videla pravno ogranizovanu pljakaku bandu.5 Istu sudbinu je doiveo i mnogo slavniji i ozloglaeniji Oto Vajninger i nakon njega, imajui u vidu evropski prosek, iznenaujue veliki broj Maara, Slovenaca, austrijskih Nemaca ... Karl Kraus, koji je svojim aforistikim formulacijama obeleio vedru apokalipsu habsburkog carstva, morao je da gleda ak i konanu propast pojedinih fragmenata srednjoevropske polucivilizacije to ga je nagnalo na utanje (o Hitleru nije imao nita da kae, iako je ranije izuzetno pronicljivo govorio o svima i svemu i jo o mnogo emu drugom!). U pozadini takvog mentaliteta moe se razumeti i sklonost srednjoevropskog prostora ka velikim i esto i utopijskim plano-

352

vima: duu je mogue spasti ak samo pomou iste misli. Slovenci su kroz svoju istoriju skovali itav niz sjajnih nacionalnih programa i mislili su da su se ve njima upisali u knjigu istorije i brouru budunosti. Zbog toga su esto vie iveli u sjajnim zamislima nego usred vrste realnosti, pune razliitih protivurenosti i borbe. Ostvarivanje najrazliitijih ideja im je uvek stvaralo muke sa jedne strane, zbog toga to su pokuavali da se previe vrsto pridravaju programa (koji u praksi uvek doivljavaju odreene modifikacije a esto i velike promene), a sa druge, zato to su se nakon prvih poraza iz ne tako idealne stvarnosti previe brzo vraali u arobni svet neokaljanih zamisli. Srednjoevropejci, koji su eleli da vide kako se njihove vizije ostvaruju u praksi, skoro da su morali da se isele kao, na primer, Mihajlo Pupin ili Nikola Tesla. Onaj ko je imao velike ideje na teritoriji Habsburkog carstva, nije vaio za stvaraoca nade, ve samo za problematinog i tekog suseda. Pre ili kasnije, ljudi iz drugih zemalja su uspevali sa njegovim idejama, jer Srednja Evropa sa njihovom genijalnou nije imala ta da ini. Jozef Resel docet!

Jugoslovenski zain ili Ima vremena

Prelaz iz srednjoevropskog politikog okvira Habsburke monarhije u civilizacijski veoma heterogenu kraljevinu Junih Slovena, 1918. godine, predstavljao je veliku promenu za slovenaki prostor. Nova drava, ije je sredite bilo u Beogradu, nasledila je itav niz razliitih modela ponaanja. Ako su u njenom zakonodavstvu preovladavali zapadni modeli (Vidovdanski ustav je bio izrazito liberalno obojen, i ustav koji ga je nasledio, koji je 1931. godine oktroisao kralj Aleksandar, nije bio sasvim bez takvog obeleja), upravnoj praksi su dali ton istoni modeli. Kamilo Morokuti, jedan od najaktivnijih voa nemake manjine u dravi Junih Slovena, s prilino gorine je zakljuivao da je univerzalistiki princip reda i brige i na teritoriji zapadno od Drine smenilo fatalistiko naelo Ima vremena.6 Zbog toga nije nimalo sluajno to to je Slovenaka narodna stranka 1923. godine prilikom agitacije pred izbore za Narodnu skuptinu isticala svoje neslaganje sa sporom i neefikasnom upravom. Anton Koroec je nakon velike pobede, koja je autonomistikom katolikom pokretu donela 21 poslaniki mandat, zapisao sledee: Na dan 18. marta /1923/ slovenaki narod je objavio Beogradu svoju nesalomivu volju, da ne eli nita da zna o

6. C. Morocutti, GrossDeustchland GrossSdslawien, DunajLeipzig 1928, 95.

353

7. Slovenec LI, br. 64, 21. mart 1923, 1.

8. Sasvim karakteristino, jedan od najveih srpskih politiara, Nikola P. Pai rekao je svom najnadarenijem nasledniku, Milanu M. Stojadinoviu: Ti, ovaj, dri se prema Vladaocu kao prema vatri: ni suvie blizu, da se ne opee, ni suvie daleko, da ti ne bude hladno Vidi: M. M. Stojadinovi, Ni rat ni pakt. Jugoslavija izmeu dva rata, Rijeka, 1970, 182.

nametnutom centralizmu, o njegovoj koruptivnoj upravi, o njegovom nerazumevanju slovenakih potreba, o njegovoj nesposobnosti i sporosti. Slovenaki narod eli da ubudue sam sobom upravlja.7 Meutim, to su bile samo rei. Koroecova stranka, koja je i na sledeim izborima meu Slovencima ostvarila plebiscitarnu veinu ukoliko je elela da uzme uee u vlasti i da ostvari od strane naroda dodeljeni joj mandat jednostavno je morala da se prilagodi irem okruenju (u tome je traginost svih demokratskih pokreta nesuverenih zajednica). Inae bi bila osuena na venu opoziciju, ime bi njena politika u velikoj meri izgubila svaki smisao, a s vremenom verovatno i podrku biraa. Koroec je tako, nakon 1927. godine, postao jedan od najuspenijih ministara kralja Aleksandra i kneza namesnika Pavla, kao i jedini nesrpski premijer jugoslovenske monarhije pre izbijanja Drugog svetskog rata. Zajedno sa svojim pristaama ukljuio se u vladajuu emu bio je veoma blizu vladara i istovremeno udaljen od njega, tako da je i od jednog i od drugog imao koristi8 a time je mentalitet dravnog centra dobio domovinsko pravo i u Sloveniji. Identino je bilo iskustvo slovenakih komunista u Titovoj kvazihabsburkoj postmonarhiji. Mentalitet, koji dobro ilustruje amblematina deviza Ima vremena, snano se ukorenio u alpsko-jadranskom prostoru. Pedanterijska austrijska Brokratie ukrstila se sa omnipotentnim balkanskim inovnitvom. Novonastala udna meavina nije bila posebno uveseljavajua: u doba izgradnje socijalizma iz nje se izrodila kasta upravljaa, koju je marksistiki disident Milovan ilas nazvao nova klasa. Ljudi su morali da se prilagoavaju vlasti, a ne obratno. Upravo zbog toga je Slovenija, tako rei osuena na upravne reforme u smislu novog, ireg prostora Evropske unije. Meutim, ni tu ne nedostaju loi uzori

Konzervansi iz crne kuhinje samoupravnog socijalizma ili Bolje rat nego rad
Komunistiki reim, koji je u Sloveniji usledio nakon nacistikog i faistikog novog (ne)reda, s vremenom je dobio samosvojne karakteristike, meutim, one nisu proizlazile iz njegove unutranje potrebe, ve su bile posledica u poetku veoma nenaelnog spora izmeu marala Tita i generalisima Staljina.

354

Staljin je eleo da u Beogradu ima poslunu garnituru, koja ga svojim prepotentnim revolucionarnim planovima nee uplitati u sve gore i zaotrenije sukobe sa Zapadom. Nakon proglaenja Trumanove doktrine 1947. svaki jugoslovenski pokuaj izvoenja komunizma u Grku bio je smrtno opasan po marksistiki svet, koji jo uvek nije raspolagao atomskom bombom. Staljin je, jednostavno, eleo da se osigura pred opasnim iznenaenjima svojih izuzetno ambicioznih saputnika na vrhovima i u gudurama Balkana, koji su nedavno dokazali izuzetnu sposobnost ali i beskrupuloznost time, to su zaposeli vlast na relativno velikom prostoru od Triglava do Ohrida. A povrh svega, imali su veoma vanu ulogu i u Albaniji i Trstu ... Poto su maral Tito i njegovi saradnici veoma dobro poznavali sovjetski reim i njegovu, u osnovi militaristiku logiku9, ve u leto 1948. godine su znali da im se u sporu sa moskovskim politbiroom koji je, istovremeno, bio i mozak internacionalnog komunizma radi o glavi. Za razliku od Lenjina, koji je u svojim obraunima sa protivnicima do izvesne mere pratao marksistima (oni vernici istorijskog i dijalektikog materijalizma, koji nisu bili spremni da mu se podrede, bili su prognani iz sovjetske Rusije), Staljin je i njih proglaavao za izdajnike i slao ih na gubilita (a to je bila jedina vanija razlika u sistemima vlasti oba boljevika prvaka10). Titoisti 1948. godine nisu imali pravog izbora: nali su se u poloaju nune odbrane (za ta su sami bili krivi). Ako su hteli da ostanu ne samo na vlasti, ve i u ivotu a za ta bi se inae tokom Drugog svetskog rata tako zagrieno borili?! jednostavno, morali su da se suprotstave Moskvi. Jugoslovenski komunisti su se nakon spora sa Staljinom nali na raskrsnici. Postavljalo se pitanje, da li e se samo (manje-vie privremeno) suprotstavljati Sovjetskom Savezu i njegovoj redakciji marksistike ideologije, ili e pokuati da, u istom okviru, dou do samostalnih reenja; ili e se s vremenom pridruiti Zapadu. Do Staljinove smrti su, barem do izvesne mere, isprobali sve tri mogunosti. Najpre su moskovskom politbirou ubrzanim uvoenjem mera iz arsenala revolucionarnog komunizma pokuali da dokau svoju dijalektiko- istorijsko-materijalistiku pravovernost pod sopstvenom zastavom (kolektivizacija poljoprivrede, poslednji talasi nacionalizacije). Kada se nakon godinu ili dve ispostavilo da taj put vodi u hroninu nestabilnost dolo je do pravih seoskih buna i do obnove hajduije (ak i u onim delovima zemlje koji su tokom Drugog

9. Vidi: R. Pipes, Communism. A History, New York, 2003, 155.

10. R. Pipes, Three Whys of the Russian Revolution, London, 1998, 83.

355

11. I. Banac, Sa Staljinom protiv Tita. Informbirovski rascjepi u jugoslovenskom komunistikom pokretu, Zagreb, 1990, 222225. 12. V. Dedijer, Josip Broz Tito. Prispevki za ivljenjepis, Ljubljana, 1953, 635712. 13. M. ilas, Vlast i pobuna, Beograd, 1991, 173. 14. M. V. Terzi (ur.), Balkanski pakt 19531954, Beograd, 2005. 15. Prvi Balkanski pakt je sklopljen 1934. godine u Atini. Njegov kroja je bio jugoslovenski kralj Aleksandar, a pre svega je bio usmeren protiv tenji faistike Italije. Jugoslovenski monarh je zastupao moto Balkan balkanskim narodima, a laskavi nadimak Vojnik mira pridobio je uspenim nastojanjima da se otope nekadanji prilino hladni odnosi izmeu zvaninog Beograda i Sofije. 16. Vidi: R. Pipes, Communism. A History, 148, 149.

17. Vidi: G. F. Kennan, Memoari 19251950, Rijeka, 1969, 187251; 378388.

svetskog rata veinski bili na strani partizana)11 maral Tito i njegovi privrenici su poeli da razmiljaju o razvoju sopstvene varijante marksistike teorije i prakse. Svoje neslaganje sa Moskvom su ak razumeli kao spasavanje planetarne zastave socijalizma.12 Milovan ilas, koji je zbog svog neobuzdanog temperamenta uvek bio korak ispred drugih lanova beogradskog politbiroa, ve na 5. kongresu KPJ 1948. godine je doao do uverenja da je u sporu izmeu sovjetskih i jugoslovenskih drugova u pitanju pravi ideoloki sukob.13 Kasnije je na osnovu takvog shvatanja poeo da razvija ideje, koje su ga ubrzo dovele do samog ruba zaaranog marksistiko-lenjinistikog kruga. Kada je bilo oigledno da e izai iz njega partijski politiki monopol bi po njegovom sudu, morao da bude ukinut doiveo je izoptenje i brisanje iz redova beogradskog politbiroa. Uprkos tome, Jugoslavija je u sferi geopolitikih veza neto malo pre Staljinove smrti privremeno ve bila prela blokovski Rubikon: ulanjenjem u novi Balkanski pakt14 (koji je bio svojevrsni nastavak prvog pakta, zamiljenog od strane vojnika mira, kralja Aleksandra Karaorevia15) ona se sutinski povezala sa Severnoatlantskom odbrambenom organizacijom (Grka i Turska, njeni partneri, su, naime, bili ulanjeni u nju). Sjedinjene Amerike Drave, koje su nakon Drugog svetskog rata prihvatile strategiju zadravanja komunizma Dorda F. Kenana, uskoro su bile spremne na aranmane sa marksistikim jereticima. Sovjetski savez u Vaingtonu nije predstavljao neprijatelja koga nuno treba pobediti u otvorenoj borbi, jer je njegov privredno-politiki sistem u poreenju sa (priblino) slobodnim tritem i predstavnikom demokratijom na Zapadu bio prlino inferioran (pre svega zbog pogrenog shvatanja ljudskog bia i imovine16) Po miljenju D. F. Kenana, bilo je samo pitanje vremena kada e pokleknuti pod teinom stvarnosti. Reim moskovskog politbiroa e, pre ili kasnije, postati rtva sopstvene potrebe za nadziranjem i usmeravanjem svih i svakojakih ljudi, koja e ga uiniti svestrano sklerotinim i privredno neefikasnim.17 Do trenutka kolapsa komunizma, njegova ekspanzivna sila je mogla samo da se ograniava i eventualno slabi, podravajui one drave koje se zasnivaju na marksistikim ili ak samo na lenjinistikim herezijama. Nakon Staljinove smrti, titoisti, koji su ubrzo uspeli da normalizuju odnose sa Sovjetskim Savezom i ak i sa njegovom partijom, nisu vie oseali potrebu za daljim napredovanjem u pravcu radikalnog i potpunog udaljavanja od ve uhodanih

356

puteva iz dana u dan sve fantomskijeg meunarodnog radnikog pokreta.18 Period traganja za samostalnim reenjima bio je za njih uglavnom okonan. Istina je da su i kasnije delimino pokuavali da se teorijski nadahnjuju nemarksistikim tradicijama (udrueni rad su, verovatno, preuzeli od Macinija ili moda Prudona, sistem komora od korporativizma, a naputanje sistema elija zbliilo ih je sa reformistikim i revizionistikim radnikim partijama), meutim, u takvim sluajevima, uvek je bilo u pitanju nepotpuno i ogranieno prihvatanje a nikada pravo (samo)utemeljivanje.19 ef-ideolog titoistikog reima, Edvard Kardelj, ak i na vrhuncu idejnog sukoba sa Staljinom, bio je uveren da su u razilaenjima izmeu Beograda i Moskve u pitanju samo trenutne razlike unutar komunistikog pokreta, i da e one s vremenom biti likvidirane 20 Ni najspekulativnije teoretisanje u Jugoslaviji to je, naravno, jo vie vailo za praksu nije smelo da ugrozi osnovne postulate socijalistiki koncipirane vlasti (koja je samo na ideolokom frontu proizlazila iz izvornog marksizma, dok je eksekutiva, po pravilu, delovala po naelima njegove lenjinske aplikacije21). Primat komunistike partije, odnosno njenog vostva, ostao je nedodirljiv i za titoiste. Najvaniji predstavnik srpskih reformista orijentisanih ka potpunoj modernizaciji, Marko Nikezi je o Kardelju, koji je sve do smrti ostao idejni voa jugoslovenskog marksistikog reima, sasvim tano zapisao: Mnogo toga to je smislio, to su napabirene stvari, i na njihovim osnovama se nije moglo razvijati drutvo. On tano zapaa ta ne valja u Rusiji, a istovremeno je boljevizam njegov glavni izvor, ma koliko je evoluirao. Taj naboj koji je nastao izmeu nas i Rusa, odbacio nas je od matinog tla. Koliko nas je odbacio, tu smo ostali. Kardelj nas nije vraao na rusko, ali od svega to se formuliralo etrdeset osmepedesete, nije se mnogo dalje otilo. Kad ga na kraju izmerim, posle svih mojih zabluda u procenjivanju njegove linosti, uza sve to sam se nadao od njega, ne mogu da kaem da se ostvaruje drukije nego kao varijanta jugoslovenskog samoupravnog danova.22 Upravo zato jugoslovensko, odnosno slovenako komunistiko iskustvo u dubini nije moglo da napusti sutinski drugaije taloge u mentalitetu od onih koje su napustili marksistiki reimi u drugim zemljama istono od Zapada.23 Redukovana koncepcija oveka (nametanje egalitarizma, ograniavanje individualizma) kao i sasvim pogreno shvatanje svojine (njena privatna priroda bi, navodno, trebalo da bude

18. U komunistikom novogovoru ona stalna sintagma (zapravo fraza) meunarodni radniki pokret bila je sinonim za internacionalni komunizam.

19. Najbizarniji pokuaj produavanja klasine marksistike misli u Jugoslaviji bio je pokuaj njenog ukrtanja sa hajdegerijanskom filozofijom. Vidi: I. Supek, Krivovjernik na ljevici, Zagreb, 1992, 141, 142. 20. M. ilas, n. d., 173. 21. R. Pipes, n. d., 155158.

22. S. uki, Slom srpskih liberala. Tehnologija politikih obrauna Josipa Broza, Beograd, 1990, 216. 23. G. F. Kenan je u svom uvenom dugom telegramu jo 1946. godine upozoravao: Svetski komunizam je slian malignom parazitu, koji se hrani samo bolesnim tkivom. To je taka, na kojoj se susreu unutranja i spoljna politika. Vidi: G. F. Kennan, n. d., 388.

357

24. Vidi: S. Courtois, N. Werth, J.-L. Pann, A. Paczkowsky, K. Bartosek, J.-L. Margolin, rna knjiga komunizma. Zloini, teror in zatiranje, Ljubljana, 1999, 810, 811. Zanimljivo svedoenje o susretu sa e Gevarom nalazi se u seanjima Duana Bilandia: latinoamerikog komunistu, koji se po ugledu na svoje lenjinistike uzore razumeo u sve (ukljuujui i upravljanje privredom), posetivi Jugoslaviju najvie su interesovala vojna pitanja. Vidi: D. Bilandi, Povijest izbliza. Memoarski zapisi 19452005, Zagreb, 2006, 29, 30.

25. Karakteristian nain je na koji stvarnost pokuava da se opie u prepotopskom marksistikom reniku (prvobitna akumulacija kapitala, iskoriavanje, vie vrednosti, itd.).

samo privremena) i istorije (kao borbe izmeu antagonistikih drutvenih klasa) karakteristina je i za njega. Meutim, poto je bilo udobnije od drugih, komunistika shvatanja na teritoriji Titove kvazihabsburke postmonarhije su pustila dublje korenje nego igde drugde. Na to upuuju izuzetno snana reagovanja i posledice ekstremistikog leviarskog miljenja na prostoru nekadanje Jugoslavije, odnosno u Sloveniji. (Njegov amblematini izraz je kult e Gevare, koji se i dalje proglaava za vitekog revolucionara, iako je bio iznad svega, po profesiji lekar, vezan Hipokratovom zakletvom! u spasavanju ivota mnogo manje uspean nego u njihovom unitavanju.24) U doba izgradnje socijalizma snano se ukorenila ideja o postojanju apsolutnog sistema, izvan kojeg nema i ne moe biti niega. U marksistikoj slici sveta vera u motiv koji sve pokree i pomera, ne moe nedostajati jer istorija ima svoj izvor (odnosno, poetno stanje) i cilj, kojem, navodno, u svakom sluaju, sve vreme tei. Borba velikih grupa ljudi, iji interesi su meusobno u antagonistikom odnosu, trebalo bi da definite postojanje svakog pojedinca. Takva slika sveta je, naravno, generisala predstavu o suprotnim sveobuhvatnim sistemima (Verner Zombart, nemaki ex catedra socijalista, koji se s vremenom veoma pribliio nacizmu i njegovoj privrednoj doktrini, izmislio je izraz kapitalizam, da bi njime obuhvatio sve emu se suprotstavljao). Odatle je rasla predstava o stalnoj ugroenosti i neprestanom dejstvu mranih sila, zbog kojih nita nije mogue prepustiti sluaju. Ideja o totalnoj matrici sveta ouvala se i nakon raspada socijalizma: nastupilo je, navodno, vreme restauracije kapitalizma i njegovih antagonistikih klasnih protivurenosti.25 Takva strategija mentalnog ulaska u stvarnost nadglasala je ak i sasvim oiglednu spoznaju o zajednikim interesima svih ljudi (prosperitet, nekodljivi, odnosno nesamounitavajui razvoj, potreba za ouvanjem prirodnog okruenja ). Iznad svega, ne treba izgubiti iz vida ni to da je kardeljevsko samoupravljanje uspelo da svojim mreama obuhvati nepreglednu masu ljudi koji, uistinu, nisu mogli da odluuju ni o emu vanom, ali su mogli do u nedogled da sastane i da se prepiru. Partijski elnici su za to vreme bezbrino delovali kako im se prohtelo: zbog samoupravljaa sklonih prepiru, stvari su funkcionisale samo u sluaju oktroisanja koje je dolazilo sa vrha. Na takvom mentalnom podneblju niko nije

358

mogao da komunistiku vlast ozbiljno stavi pod znak pitanja. Marksistiki reim je bez opasnosti po svoj opstanak dodirnuo svakog i istovremeno ga afirmativno ili per negationem obeleio.26 Meutim, Kardeljeva redukcija tenje svakog pojedinca da ostvari samoupravno socijalistike interese, sutinski je bila loa karta za budunost. Omoguavala je to da su ljudi mogli da uine sve, a da im pri tom nije bilo potrebno nita da rade: boj za planetarni socijalizam je bio univerzalno opravdanje i opravdanje za sve mogue. Logina posledica svega toga bilo je ponaanje na osnovu maksime Bolje rat nego rad, koje je na prostoru nekadanje Jugoslavije postalo tragini amblematini moto poslednje decenije pred poetak novog milenijuma. Danas se suoavamo ne samo sa gorkim plodovima takvog razvoja dogaaja, ve i sa njihovim nezdravim, recidivnim mentalnim nasleem.

26. Naslee samoupravljakog mentaliteta i danas je vidljivo u optejezikom pristupu, demagogiji i poplavi povrnosti u javnih debatama u Sloveniji. Pre ili kasnije, svaka rasprava zavrava na stranama ute tampe (rasprava o nacionalnim interesima je najbolji primer za to). Po pravilu, postaje plen ankete okovane binarnom logikom, koja treba da odlui, ko je u pravu. Meutim, to je neto poput glasanja o tome kog pola je Sunce.

359

NOVO ITANJE OSKARA DAVIA

Miklav Komelj Mira Otaevi Milica Nikoli Oskar Davio

Miklav Komelj

Smrt protiv smrti

Seanju na Martu Jablonski egula 1. Ima li ikog koji ne bi razumeo, i kad gine za svoja uverenja, da je iveo samo jedanput u jednom svetu smrti? O. D., Trema smrti Pesnici kao i revolucionari, jo u ranoj mladosti znaju precizno ta nee, ne i ono to je logino da hoe. Ali kad je re o eljama, logika se povlai. Pa, ipak, polako se elaborira i ona kao pozitivan program sloenih odnosa u budunosti. Njega obino ne stiu da formuliu pesnici. Oni su osporivai. Oni omoguuju ono to dolazi kasnije, posle njih. To e se desiti kad se budu javile socioloke premise za njih, kad dou na red da ih vreme izgovori. Ali i to tek posle niza usputnih otkria i revolucionarnih saznanja pesnika koji ostaju divni zavojevai nepoznatog, graniari lepote i sveine to postaju svetlo koje obasjava ljudskost, taj jezik ovekovog bia kao trajanje, kao ta poezija, kao svesno ukidanje smrti, kao spremnost da se tako poetski za kap nepoznatog dade sve poznato. O. D., Reeno glasno Oskar Davio (roen u apcu, 18. januara 1909, umro u bolnici Vojnomedicinske akademije u Beogradu, 30. septembra 1989), ne samo da je proiveo veinu dvadesetog veka ve je svoj ivot i delo povezao sa najveim nadama koje su obeleile taj vek. Ne samo na onaj nain negacije postojeeg i slutnje udaljene budunosti, o emu je uz poeziju Antuna Branka imia progovorio u navedenom odlomku iz eseja Reeno glasno, i pri tom izneo svoje razumevanje transformativnog potencijala poezije, koja najintenzivnije moe da se povee sa revolucionarnim snagama ba u onome u emu ne moe biti utilitarno
Prevela sa slovenakog: Ana Ristovi

363

instrumentalizovana. Davio je navedene rei napisao kao ovek koji nije popustio ni u pogledu elje ni u pogledu logike (pri emu logika, koju je sledio, nikada nije bila svakidanja, zdravorazumska logika!); kao ovek koji je i ono to dolazi posle, koliko je mogao, iveo kao svoju sadanjost. Kao pesnik i kao revolucionar, istovremeno je stvarao i nadrealistiku i socijalistiku revoluciju. U jednom intervjuu iz 1975. godine je rekao: Ne mogu da zamislim svoj ivot izvan koordinata ovog socijalizma, oseam se kao komunista, uvek razmiljam kao komunista i ne mogu drugaije, samo tako sam istovremeno i ovek i pesnik, koliko sam pesnik, koliko je to neto drugaije od biti ovek. I iveo je ba toliko dugo da je doiveo da se u Jugoslaviji podignu sve one reakcionarne snage protiv kojih se celog ivota borio. U procesima, koji su vodili ka demontiranju socijalizma, veoma rano je prepoznao pripremanje pokolja. Njegova strasna i egzaltirana identifikacija sa socijalistikom Jugoslavijom, toliko strasna i egzaltirana da nije mogla da predstavlja uspavano zadovoljstvo postojeim, ve je u javnosti budila neprijatnost, predrasude, a ponekad i podsmeh, nije bila, kao to su mu neki prebacivali, filoreimska nekritinost, ve ivotni stav. Kao to je u svom seanju na Davia zapisao sarajevski pesnik i njegov prijatelj, Mile Stoji: Njegovi sukobi sa nacionalistikom arijom, koji su poeli jo ezdesetih godina, kulminirali su kroz polemike i knjige u kojima je, kao to je branio socijalizam i Tita, branio sebe i svoj ivot. Posebna potresnost Daviovih krajnje intimnih poslednjih stihova, jeste u tome kako se u njihovom referentnom polju sueljavaju pribliavanje pesnikove smrti i raspad socijalistike Jugoslavije. Davio, koji je na smrt bolestan zakoraio u period ridanja u magli, sagledava ak i gubljenje sopstvenog vida prorokim pogledom, koji se od vienog ni na trenutak ne sklanja tako da se u beznadenoj i bezizlaznoj situaciji, upravo zato to se usuuje da je vidi kao takvu, ne moe u potpunosti odrei nikakve nade. Sa snom u ruci odlazi dalje od ivota. Meutim, bez ikakve sentimentalnosti. Pljujem dogaajima u jueranje lice, / to mi zvoni danas na vrata.

364

* Samo nekoliko podataka o Daviovom ivotu i delu... Roen je u (nereligioznoj, politiki leviarsko usmerenoj) jevrejskoj inovnikoj porodici, u malom srpskom gradu. Iskustvo manjine ga je itavog ivota sutinski odreivalo ali ne u smislu prihvatanja manjinstva kao identiteta; diktiralo mu je kao traumatino iskustvo koje ga je u mladosti dovodilo do besa upravo doslednost u nepristajanju na bilo kakve nacionalne, religiozne i druge identifikacije, na bilo kakav geto, na bilo kakav redukcionizam i partikularizam. Ako pripadam nekom narodu / Trpljenja, strpljenja, muka i robovanja, / To nije zato to sebe prepoznajem u / Njegovoj sudbini, to je zato to / Ne pristajem da se prepoznam u njenim ogledalima. O ponavljai razreda vremena,/ zato mi nekrofilija vaih misli zaspeljenih opredeljenja, ne doputa / da bez zazora prigrlim samo one pretke koji su, slobodarei,/ spaljivani na lomaama (...) (Veverice-leptiri ...) To nepristajanje je jo vie radikalizovao na ravni refleksije jezika. Ne postoji sopstveni jezik. Niko ga nema. Jezik nas, i kada je najroeniji, najmaternjiji, tera da gledamo tuim oima. Tako isto treba prekinuti i sa verom u autentinost relacija jezika sa svetom. Tako je napisao u eseju Rituali umiranja jezika. (Meutim, ta je onda sa njegovom tako strasnom identifikacijom sa socijalistikom Jugoslavijom? To je za njega bila upravo identifikacija sa drutveno-transformativnim projektom prevazilaenja partikularistikih identifikacija: drutvenotransformativni projekat socijalistike Jugoslavije Davio je razumeo u skladu sa onim radikalnim nepristajanjem na konanost i dovrenost bilo ega to je ve stvoreno i koje je barem na deklarativnoj ravni tako uzneseno postulirao uveni zakljuak programa SKJ-a, izglasanog na VII kongresu u Ljubljani.) Po zavretku Prvog svetskog rata, porodica se preselila u Beograd. Oskaru je u detinjstvu umrla majka. Maturirao je na Prvoj mukoj gimnaziji u Beogradu, 1926. godine. A potom je, kao sedamnaestogodinjak, otiao na studije romanistike u Pariz, gde je, po sopstvenoj tvrdnji, iveo veoma burnim ivotom. (Izdravao se radei sve mogue poslove; u tekstu koji je napisao za srednjokolsku publiku, pominje poslove od konobara i sandalara do sparing-partnera u koli boksa; u Daviovoj romansiranoj autobiografiji Po zanimanju samoubica, u kojoj mata nema manju ulogu od faktografije, glavni junak Rakso-

365

Rastko-Stefan Oivadi jedno vreme ak nastupa i u erotskim ou-programima sa seksom uivo u superluksuznom bordelu.) Oduevio ga je koliko nadrealistiki toliko i komunistiki pokret. Nakon dve godine studija na Sorboni, zbog nedostatka novca vratio se u Beograd, gde je nastavio studije na Filozofskom fakultetu i 1930. godine diplomirao iz francuske knjievnosti. Na zvaninom formularu popisa stanovnitva, koji je trebalo da popuni, u tom periodu je u rubrici zanimanje naveo: samoubica. (Odatle i naslov pomenute, napete romansirane autobiografije, u kojoj Oivadi i njegov tada najbolji prijatelj ore Kosti (ovek, koji je nakon Drugog svetskog rata bio dugogodinji direktor beogradskog Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora i tu sprovodio istraivanja, kakvo je bilo Akustina struktura krika novoroeneta) zajedno nameravaju da izvre samoubistvo.) Zajedno sa orem Kostiem i orem Jovanoviem je 1928. godine pokrenuo asopis Tragovi, a sledee godine je zajedno sa njima objavio knjigu pesnikih tekstova u prozi pod naslovom Anatomija. Sa njima i Duanom Matiem je 1929. godine osnovao beogradsku nadrealistiku grupu, kojoj su se pridruili i drugi lanovi. (U romansiranoj autobiografiji se Oivadi i Kosti, nakon to su odloili svoje samoubistvo, veoma ozbiljno bave planom da na osnivakom sastanku grupe izvedu ultimativni nadrealistiki gest, tako to e, pored sebe, postreljati i sve ostale lanove pokreta i tako im onemoguiti da ikada podlegnu banalizaciji postavi burujski knjievnici ... Plan propadne, jer mama Kostiu sakrije revolver.) Nadrealistiki pokret, tesno povezan sa francuskim, tada je u Srbiji na nerofmalnoj ravni postojao ve nekoliko godina Marko Risti, iji potpis moemo da 1930. godine pronaemo meu dvadeset potpisa solidarnosti, objavljenih na kraju Bretonovog Drugog nadrealistikog manifesta, koji najavljuju izlazak asopisa Nadrealizam u slubi revolucije, poznavao je, na kraju krajeva, Bretona jo u doba pre osnivanja nadrealistikog pokreta u Francuskoj. Nadrealistika grupa je postojeem pokretu dala novu pokretaku snagu. Davio se u to vreme, pored pisanja, bavio i slikanjem i crtanjem. Saraivao je sa legendarnim almanahom Nemogue (1939), u kojem su svoje radove zajedno objavljivali srpski i francuski nadrealisti, i bio je suosniva asopisa Nadrealizam danas i ovde. Godine 1930. postao je profesor francuskog u gimnaziji u Bihau, a iste godine je postao lan KPJ i ilegalno preuzeo funkciju sekretara gradskog i okrunog komiteta za Bi-

366

ha i okolinu. Zajedno sa Matiem i Kostiem je 1932. objavio knjigu Poloaj nadrealizma u drutvenom procesu, u kojoj su se pisci odrekli zvaninog nadrealizma. (To je period, kada, pod uticajem nove kulturne politike u Sovjetskom Savezu, koja je proteirala takozvani socijalistiki realizam, dolazi do zaotravanja izmeu umetnikih direktiva komunistikih partija i radikalnih umetnikih praksi. Davio je tridesetih godina politiki sledio liniju Parije, ali u umetnikom smislu nikada zaista nije prihvatio direktive socijalistikog realizma, iako je delimino pokuavao da ih uzme u obzir.) Te godine je zbog svoje komunistike aktivnosti bio uhapen i Sud za zatitu drave ga je osudio na pet godina zatvora, koje je odleao u Sremskoj Mitrovici (gde ga nisu muili samo fiziki, ve i tako to su pred njim cepali njegove neobjavljene rukopise) i Lepoglavi. Jugoslovenska nadrealistika grupa (...) je od poetka bila povezana sa jugoslovenskim revolucionarnim pokretom i glavni predstavnici beogradskih nadrealista, Oskar Davio, D. Kosti, K. Popovi i . Jovanovi bili su neljudski mueni u policiji i osueni na duge zatvorske kazne tako 1935. godine u svom eseju, posveenom desetogodinjici meunarodnog nadrealistikog pokreta, pominje Davia Karel Tajge. Davio je tada jo uvek bio u zatvoru; u Sremskoj Mitrovici je uzimao uea u studentskim kruocima uvenog crvenog univerziteta, a istovremeno je kao bivi nadrealista, od strane dogmatinih komunistikih drugova, koji su u pogledu umetnosti prihvatili harkovsku liniju, doivljavao snane pritiske. Sukob na knjievnoj levici dopirao je i iza zatvorskih zidova. Po izlasku iz zatvora, Davio je saraivao sa beogradskim asopisom Naa stvarnost i 1938. godine objavio pesniku zbirku Pesme. Iste godine je ponovo bio uhapen. Napustio je Beograd i jedno vreme iveo u Zagrebu, u porodici svoje ene Rut, koju je opevao u ciklusu pesama Hana. Ali, kada je taj zapanjujui ciklus, sav uzdrhtao od ekstatikih pesnikih slika, ciklus u kojem je u predveerje svetskog rata ljubav prema jevrejskoj devojci neodvojiva od borbe protiv faizma, objavio u Krleinom Peatu, od strane drugova je zbog saradnje sa tim asopisom bio optuen za trockizam i po odluci Agitpropa iskljuen iz Partije. (U osudi su, navodno, kljunu ulogu imali Milovan ilas i Radovan Zogovi, glavni pesnik jugoslovenskog socijalistikog realizma. Posle rata, kada se nakon sukoba izmeu jugoslovenskog i sovjetskog politikog vostva promenila politika situacija i kada je Zogovori bio izolovan kao informbiroovac,

367

a Davio poeo da vai za knjievni autoritet, Zogoviu je dugi niz godina bilo sasvim onemogueno da objavljuje u Srbiji, i morao je, ironijom sudbine, da pronae utoite kod Krlee.) Nakon izbijanja Drugog svetskog rata, Davia su odmah poele da proganjaju ustae. Sklonio se na italijansku okupacionu teritoriju, gde je ilegalno delovao u Splitu. Ve 1941. godine je bio uhapen i interniran, najpre u logor na Koruli, a onda u Italiji. Odatle je pobegao 1943. godine, stigao do Dalmacije, na brzinu izgladio sukobe sa nekadanjim drugovima i prkljuio se partizanima. Borio se u Prvoj proleterskoj diviziji, a onda je jedno vreme bio na Visu, gde je radio u Presbirou. Tokom 1944. godine je uestvovao u borbama za osloboenje Beograda. Nakon osloboenja, najpre je radio kao novinar, izmeu ostalog je bio i izveta sa nirnberkog procesa, a 1947. je bio dopisnik meu grkim partizanima. Od 1947. godine pa dalje bio je slobodni knjievnik. Miodrag Popovi ga se iz prvih posleratnih godina pre sukoba Jugoslavije sa Informbiroom sea kao relativno izoptenog i pomalo preplaenog oveka; a sa izmenjenom politikom situacijom pedesetih godina postao je jedan od najuticajnijih pesnika i pisaca u Jugoslaviji. Godine 1955. je bio jedan od osnivaa asopisa Delo i te decenije je u knjievnom sukobu izmeu modernista i realista bio vodea linost na strani modernista. Kasnije su se borbe i sukobi u kojima je uestvovao promenili; iako je neprestano bio u centru javne panje, bio je sve samotniji, mnogima se inilo da su njegovi protivnici bili samo mlinovi na vetar (one reakcionarne snage na koje je neumorno upozoravao; naalost se ispostavilo da je i te kako bio u pravu) a mnogima i da su njegove borbe previe nepristojno i previe konkretno opredeljene (prema ljudima koje je napadao znao je da bude prilino nemilosrdan). Meutim, Davio se nije zaustavio. U celom njegovom delu mu je sve vreme bila vana oseajna deneolitizacija svesti, detotemizacija umetnosti. Revolucionarni potencijal umetnost za njega nije bio u deklarativnom opredeljivanju, ve u nepodnoljivosti sa kojom nas umetnost suoava sa pozicijama koje zauzimamo: Zar nije sva umetnost od informacija, koje su prele prag bola u polju ovekove situiranosti i njegove antisudbinske nepomirenosti sa onim to je dato? (Rituali umiranja jezika). Jo od mladosti se zalagao za poeziju koja se ne trudi da bude lepa i ne eli da ugaa elji, da saopti ovekove jo ne izgovorene jezike mogunosti, koje se, iznadne i izgovorene pretvaraju u istine ba zato to jo nikad do tada

368

nisu bile percipirane i izgovorene (Po zanimanju samoubica). Nakon rata je objavio pesnike knjige1 Zrenjanin (1949), Vinja za zidom (1950), Hana (1951), ovekov ovek (1953), Nastanjene oi (1954), Flora (1955), Kairos (1959), Tropi (1959), Snimci (1963), Trg M (1968), Proitani jezik (1972), Telo telu (1975), Veverice-leptiri ili nadopis obojenog bunja (1976), Rei na delu (1977), Misterije dana (1979), Trema smrti (1982), Gladni Stoliv (1983), Mali oglasi smrti (1986), Dvojezina no (1987), Svetlaci neslini sebi (1987), A diftong se obesio (1988), Ridaji nad sudbinom u magli (1988); romane Pesma (1952) taj roman je u kontekstu tadanje jugoslovenske proze odjeknuo kao zemljotres; Izet Sarajli kae u pesmi Oprotaj od velike umetnosti: Seate li se svoje zbunjenosti / kada ste sklopili poslednju stranicu / Daviove Pesme?), Beton i svici (1955), Radni naslov beskraja (1958), Generalbas (1962), utnje (1963), Gladi (1963), Tajne (1964), Bekstva (1966), Zaviaji (1971), Gospodar zaborava (1980); knjigu kratke proze Nene prie; knjige eseja, kritika i polemika Poezija i otpori (1952), Pre podne (1960), Rituali umiranja jezika (1971), Pod-tekst (Podtekst) (1979), Seanja (Pod-seanja, 1981), Procesi (1983); putopisa Meu Markosovim partizanima (1947) i Crno na belo (1962). Pisao je i filmske scenarije (Poslednji dan). Sa Predragom Nekoviem je 1973. godine objavio Strip stop. Romansiranu autobiografiju 1927. i 1928. godine u treem licu uglavnom, pod naslovom Po zanimanju samoubica (1987/88) ve sam pomenuo. Pred smrt je napisao jo i nastavak pod naslovom Po zanimanju izdajnik; rukopis je po raspadu Jugoslavije nestao u opkoljenom Sarajevu. Davio je jednom prilikom rekao da smisao knjievnosti vidi u disanju. Meutim, to za njega nije predstavljalo neko lagodno samopodrazumevanje (Miodragu Popoviu je u nekom privatnom razgovoru jednom prilikom rekao kako je proklet i mora stalno da pie; i kada je bio nasmrt bolestan, pisao je i pisao do poslednjeg daha), ve, pre svega, proces neprestane samokritike (jedan od ciklusa knjige Proitani jezik je ak naslovljen Samokritika ljubavi ...). Kada su ga u jednom intervjuu iz 1974. godine pitali o njegovim delima, rekao je: Od svojih knjiga najvie cenim ono jo neobjavljeno, jo nenapisano. U istom intervjuu je izjavio da jo uvek nije napisao svoju prvu knjigu. Opredeljivao se za budunost, izjavljivao je da ne voli svoje ve napisane pesme i druga dela, da ne moe da ih ita, da uopte nee da se vraa onome, to je bilo. A ipak je ba to za njega znailo pre svega neprista-

1. Izbor iz Daviove poezije je na slovenakom objavljen u prevodu Cirila Zlobeca, pod naslovom Pesmi u DZS u Ljubljani, 1963. Zlobec je u nekrologu, koji je povodom Daviove smrti objavio u Knjievnim listima, o njegovoj poeziji zapisao sledee: Dok sam ga itao, a posebno dok sam prevodio njegovu poeziju, bio sam oaran njegovom fantazijom, raskojem metafora, koje je u jednoj jedinoj zbirci nakupio za itav pesniki ivot, za itav ivot plodnog pesnika. Bez obzira da li je u pitanju bila ljubavna, filozofska ili politika pesma.

369

janje na to da bilo ta isklizne iz njegove sadanjosti; bio je svestan da ovek i sopstvene uspomene samim inom seanja delimino iznova izmilja, da je fantazija, sa kojom ih mea, jedini mogui nain da zadri njihovo prisustvo. U anketi eljust dijalektike objavljenoj u almanahu Nemogue, na pitanje, ta za njega predstavlja podela vremena i ta bi znaili dogaaji izvan te podele, odgovorio je: Vreme nije podeljeno. Ne razlikujem dogaaje. Sva teina istorijskog vremena je data samim ulaskom u vreme; nije tek neto to se postepeno nakuplja. Iskustvo se ne zadobija u ivotu; iskustvo je dato njime, ivotom (Po zanimanju samoubica). Davio je, kao to sam ve pomenuo, u godinama nakon sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom, u kontekstu jugoslovenske kulture postao uticajna eminencija. Pedesetih i ezdesetih godina je imao ogroman uticaj na mlade knjievnike. Oko njegovog dela su sve vreme plamtele ljutite polemike, a bio je proglaen za ivog klasika, dobijao je nagrade i 1969. godine je beogradska izdavaka kua Prosveta objavila Sabrana dela Oskara Davia u dvadeset knjiga. Imao je i visoke politike funkcije: bio je lan jugoslovenskog Saveta federacije, lan CKZK Srbije i Jugoslavije itd. A ipak je njegova revolucionarnoumetnika pozicija, posebno od kraja ezdesetih godina bila, u sutini, uprkos njegovoj slavi veoma usamljena; kao to je i sam zapisao: Pored toga pisac je osuen na samou. Zar nije svaki pesnik po vokaciji deo manjine? I svi pesnici su Jevreji u svetu hriana, napisala je jo Marina Cvetajeva. To za Davia nije bila nikakva pretvaraka retorika. Istinski je i kao eminencija bio sve vreme na udaru; na njega su se neprestano obruavali razliiti reakcionari i prosenjaci, a posebno srpski nacionalisti i (ne)prikrivene antisemite, koje su u njemu videle srbodera (iako je Davio tridesetih godina napisao verovatno najlepu odu Srbiji u istoriji srpske poezije), klerikalci i drugi mranjaci. Davio svojim neprijateljima nije ostajao duan; njegov osnovni nain javne komunikacije bila je polemika. Tako je u svojim poznim godinama bio sred borbi, koje su ga dovele ak i pred sud (zbog njegovog pisanja o Veliboru Gligoriiu, Gligorieva udovica ga je poetkom osamdesetih godina tuila i Davio je bio osuen na novanu kaznu). Kao polemiar je jednako srdito napadao (neo)danovce i desniare; posebno otro je reagovao na pojave nacionalistikog samozadovoljstva na srpskoj knjievnoj sceni; svim snagama je nastupao protiv plemenskog organicizma, provincijalizma,

370

lokalizma, antiintelektualizma, uopte protiv duha palanke. (Njegovo suprotstavljanje srpskom nacionalizmu je bilo tako snano, da se poetkom osamdesetih godina iz politikih razloga na nekoliko godina ak preselio u Sarajevo, gde je pokrenuo asopis Dalje. U to vreme se jednako otro suprotstavljao i slovenakim nacionalistikim tenjama koje su vodile ka odcepljenju od Jugoslavije.) Daviova pozicija je kako u odnosu prema vladajuoj tako i prema alternativnoj kulturi bila upravo u isticanju neodvojivosti radikalnih umetnikih pokuaja od borbe za (antistaljinistiki) socijalizam i komunizam u poslednjem periodu njegovog ivota u sutini apsolutno manjinska. Nakon to je Davio 1968. godine veoma otro javno kritikovao studentski pokret, to je izmenilo i njegov uticaj na mladu generaciju. Tada su mu protivnici okaili nadimak Oivad (unazad proitano prezime Davio; Davio je u romansiranoj autobiografiji taj nadimak samoironino prihvatio tako to je od njega nainio deminutiv Oivadi). Davio je i dalje predano tragao za kontaktima sa mladima (kao to je napisao Ciril Zlobec, Daviov dugogodinji prijatelj, u nekrologu, objavljenom u asopisu Knjievni listi: Davio je uopte bio opsednut mladou: prijatelje je traio meu mlaima od sebe, u knjievnosti je bio demonstrativno na strani mladih, mnogima je pomogao do prvog koraka u javnosti, i njegov odnos prema enama, koji nije skrivao, bio je mladalaki nemiran. Ne znam oveka koji se tako nervozno prilagoavao biolokom procesu ivota. ,Odrastanje i starenje su bili, jednostavno, protiv njegove prirode. Tu neprilagodljivost duha i biosa su mu mnogi neoprostivo zamerali, delovao je, gde god da se pojavio, ta god da je inio, kao cinian izazov svemu to je ,normalno.). Meutim, sedamdesetih i osamdesetih godina su ga ak i oni, koji su ga voleli, sve vie doivljavali kao nekakvu otkaenu, anahronu figuru; njegov nain zauzimanja za socijalistike drutvene odnose, koji je upozoravao na nacionalizme i isticao klasnu borbu (Ako se danas i jedni i drugi odevaju u dinshlae, / s jednom plavom nogavicom i drugom crvenom, / ne znai da su borbe ve prestale (Veverice-leptiri ...) i istovremeno izriui spremnost da se za kap nepoznatog da sve poznato, izgledao je vezano za ekscentrini i eruptivni stil njegovih javnih nastupa izvan igre. (Kao to je rekao Mirko Kova u intervjuu za ljubljansku Mladinu, 2001. godine: On je stalno bio odvojen. On ne bi smeo da bude tamo, gde je bio, jer je po prirodi bio disident (...) Svojom retorikom partijskog ideolo-

371

ga zvao nas je drkaima, psovao nas je skoro nadrealistikim jezikom i od komunizma pravio komediju.) Davio je celog ivota ostao odan nadrealistikoj etici u odravanju ogromnih razdaljina, koje je kondenzovao u svojim izjavama i koje su beale i iritirale publiku koja ga je pratila; u svojim stihovima je, na primer, nekada bio sposoban da da mnogima okantnu ljubavnu izjavu Titu ili Centralnom komitetu (Bukvalno: Volim CK) i istovremeno da izrazi totalno nepristajanje na bilo kakve ivotne datosti. (Ne pitaj da li sam pristao / leevima da se hranim, / ne pitaj da li me iko pitao / pristajem li na sebe. Nikad. Niko. Nita. // Ja ne bih pristao na kole, na more, / na raniji jo uas raanja, na nemo bebinstva, / na smrtni ukus slatkih dojilja, / na ekanje u redu vremena. Ali nikad. Niko. Nita. (Veverice-leptiri ...)) Zlobec je o Daviu napisao: Paradoks je bila njegova sutina. Davio svoju angaovanost (sam nije posebno voleo taj izraz) nikada nije koncipirao u smislu reduktivnosti; verovanje u smisao sopstvenog dela nikada nije isticao na raun iskljuenja besmisla, ali ga je izvodio upravo iz suoavanja sa besmislom. To je za Daviovo razumevanje politikog potencijala umetnosti bilo sutinsko: taj smisao, koji ovek svojim delom, svojom borbom, moe da prui ivotu, proizlazi tek iz radikalnog suoavanja sa apsolutnom suvinou ivota kao takvog. TO jeste raspon poezije. Da jo jednom naglasim: kada danas itamo Daviove polemike, u mnogim stavovima kojima se smrtno zamerio nacionalistikim intelektualcima, moemo da prepoznamo izuzetnu lucidnost, kojom je na polju kulture dijagnostikovao delovanje sila, koje su na prelomu osamdesetih i devedesetih godina Jugoslaviju sutinski gurnule u katastrofu. Ako se sedamdesetih godina inilo da Davio svojim optuivanjem reakcionarnih sila utira u le, danas znamo da je to bio le vampira, koji je, kada se spustio mrak opsurantizama, oiveo. Ako se Daviovo prostocijalistiko i projugoslovensko zalaganje mnogim savremenicima inilo smenim, danas moemo da ga prepoznamo kao borbu na ivot i smrt. I danas vidim Daviovu borbu za socijalizam i komunizam kao neto to je nekada izgledalo anahrono, upravo zbog toga to je ono za ta se Davio borio, u sutini jo uvek stvar budunosti, a ne prolosti.

372

* Kada je prole godine prijateljica po Beogradu za mene traila Daviove pesnike zbirke, knjiari i antikvari su jedan za drugim mahali glavama: Ko jo ita tu komunjaru? Ko da me nastavi da kazuje posle, posle kad me vie ne bude: kao da nisam bio nikad iv, nikad mrtav, nikad zamiljen. Zar i nepostojanje nije linost to hoe da izgovori svoje tragove? (Veverice-leptiri ...) 2. Ja ne verujem kricima koji su samo fragmenti... O. D. Rituali umiranja jezika Krik ne trai razumevanje. Krik je situacija. O.D. Rituali umiranja jezika Tanuna knjiga Daviove poezije je deset godina nakon njegove smrti ipak objavljena. U njoj su (u transkripciji Daviove nekadanje ene, spisateljice, esejiste i prevodioca sa ruskog, Milice Nikoli) objavljeni stihovi koje je Davio ve na smrt bolestan pisao leta 1989 dva ili tri meseca pre nego to e umreti na Koruli. Knjiga sadri 162 fragmenta (Milica Nikoli u Pogovoru naglaava da to nisu svi fragmenti iz njegovog poslednjeg rukopisa; takoe sama upozorava na mogunost pogrene transkripcije nekih mesta). Preveo sam 101 fragment, dakle malo manje od dve treine knjige. Knjiga ima uredniki naslov Prva ruka u smislu prve verzije jednog teksta, koji je ostao nedovren. To su poslednji Daviovi stihovi. Uglavnom kratki fragmenti, koji nisu izolovani, ve se sadrinski intenzivno povezuju meu sobom. Neki u jasno odreene sklopove, u kojima bismo mogli da naslutimo osnove duih pesama. A moda bi itava knjiga u doraenom obliku ostala sastavljena od sasvim kratkih pesama; tako kratke pesme preovlauju, na primer, ve u Daviovim Misterijama dana (1979). U svakom sluaju, u pitanju je prva verzija teksta, koji je sistematino bio pisan kao pesni-

373

ka knjiga. Davio je uvek pisao pesnike knjige, organizacijski princip knjige je uvek bio prisutan ve prilikom samog pisanja stihova, a ne tek u njihovom naknadnom rasporedu. Iako je poslednja pesnika knjiga ostala fragmentarna, to nisu krici, koji su samo fragmenti, ve zamisli itave konfiguracije poslednjeg predela, u koji je Davio stupio na svom pesnikom putovanju. Davio je radio i radio na svojim pesmama; jo u nadrealistikom periodu nije sledio ortodoksne postupke zapisivanja psihikog automatizma; jo tada je pisanje za njega bilo teak, krvav i krvoloan posao (Po zanimanju samoubica). Svojim radom je pokuavao da raskine sa svim automatizmima: Moda su reke na sebi imale... (Veverice-leptiri...) Sa uvek novim ispisivanjem varijanti Davio je oblikovao svoj karakteristian nain pisanja, koji, najee preko izuzetno elaboriranih zvunih asocijacija spaja meusobno udaljena znaenjska polja i otvara vrtoglave prostore imaginacije. Milica Nikoli u svom pogovoru istie da je Davio poeziju obino pisao tako to je tekstove prvih zapisa irio u kompleksnije forme, da je retko oduzimao i svodio ih na redukovanije. (To je bio njegov put ka optimalnoj formi, do koje nije lako dolazio, jer se oigledno veoma teko uspostavljalo oseanje da je ona i dosegnuta. Svoj pesniki solilokvij oseao je Davio otvorenim, nezavrenim i nezavrivim. Svima koji su mu bili blizu poznato je da je sam pogled na prekucani, definitivni rukopis izazivao nezaustavljiv nagon za preoblikovanjem i do-iskazivanjem, moda i ne uvek nabolje. inio je to i u korekturi, ak i u tabacima odobrenim za tampu, na uas tamparije. Moj je utisak da je Davio bio pod ogromnim pritiskom svoje jezike energije, te magme koja je kuljala iz njega, budui u njenoj apsolutnoj vlasti, omaijan celoga ivota.) A Davio je svoj pesniki postupak, upravo suprotno, opisivao pre svega kao proces oduzimanja, skraivanja. (U jednom intervjuu iz 1979. godine kae: Nema sluajnih stvari i nita ne dolazi samo od sebe. Ima ih, dodue, u prvom bacanju pesme na papir, u tom prvom, da tako kaem, pozivanju rei po njihovim imenima i njihovom skapanju u reenice. (...) Ali kasnije, kada ponem da radim na pesmi, u pitanju je taj fenomen sluajnosti kroz filtere, koji zadravaju i odbacuju sve to ne moe ostati. Od prvog teksta ostaje moda desetina, najvie petina.) Stihovi iz Prve ruke su stihovi, koje Davio skoro sigurno ne bi objavio u tom obliku; rukopis je ostao u fazi zvanja rei po imenima. Meutim, znaaj tih stihova nikako nije jednostavno u tome da itaocu nude uvid u pesnikov radni postupak.

374

Nedovrenost TIH stihova je istovremeno njihova sadrina, jeste ono to ih ini nemilosrdno dovrenima. Ono to tim stihovima onemoguava da budu dovreni jeste ono o emu ti stihovi govore. Ti stihovi govore o smrti o smrti, koja je ve ovde, koja ve posee u pesnikov rukopis, o smrti, koja je drugaija, sasvim drugaija nego to je pesnik, itavog ivota opsednut pomisli na nju, ikada mogao da zamisli. I gledanje u njen lik je tonjenje u muk. Ti stihovi govore o smrti ... Njihov nedovreni oblik je zajedniko delo pesnika i smrti - upravo zato to pesnik ne sklapa nikakve ugovore sa smru. Da li je pesnik tu odstupio od svesnog ukidanja smrti kao pesnikog zadatka? (U poemi Zrenjanin, sa kojom se Davio najvie pribliio poetici socijalistikog realizma, narodni heroj arko Zrenjanin govori: ta smrt? To ne postoji. / Postoji / do pobede borba/ i borba / dok biju srca, / a smrti / nema za borca. Je l tako, / drugovi moji?) Svesno ukidanje smrti je za Davia upravo u neprestajnoj spremnosti da da za kap nepoznatog sve poznato. I u suoavanju sa smru, Davio, koji je o sebi jednom prilikom izjavio: Moje osnovno opredeljenje (...) je ivot, a ne knjievnost, umirui misli protiv smrti. 3. (...) preveliki bol vezuje sve rei i nijedna ne ume da se prebaci preko zida utnje, izie iz sebe i vikne sebe do kraja, onakvu kakvom se osea. O. D., Trema smrti Koliko puta se ve ponovila samo... O. D., Rituali umiranja jezika Misli protiv smrti ba tako to se ne uplie u banalnu vitalistiku retoriku, koja bi pokuala da ignorie smrt. Niko nije bio tako kao ja (...) tako / unapred mrtav, tako suvian ivotu svoje smrti (...) (Proitani jezik). Misliti protiv smrti znai neprestano problematizovati ideologizacije, koje se zasnivaju na opoziciji ivotsmrt. Istinit ivot je za Davia samo ratniki posao protiv datome sebi u datom ivotu.

375

Davio, umirui, misli protiv smrti, kada priznaje kako se smrt utiskuje u njegovo pisanje, kako odmerava njegov ritam, kako ga prekida, dok zuri u njega kao diverzantska bomba u ine koje e za koji trenutak iskriviti eksplozija. Davio svojim govorom u deliima trenutka pre eksplozije belei ta se deava njegovom jeziku u susretu sa smru. Ti stihovi su pisani sa velikom odgovornou prema tanom prenoenju vesti o nepoznatom i sa velikim uenjem. Nain, kako Davio gleda smrti u oi, podsea me na drugog velikog nekadanjeg nadrealistu: Bunjuela. Bunjuel je eleo da svojim pogledom do kraja posmatra ta mu se deava, i kau da je njegova poslednja re bila:Umirem. U trenutku kada ju je izgovorio, umro je. Ne znam koje su bile poslednje Daviove rei, ali poslednji stih, tampan u knjizi Prva ruka, mogli bismo da itamo kao slino budno praenje onoga to se deava, do samog kraja: Prekinuta ( ) Stih, kao to je tampan u knjizi, govori o prekidu i prekinut JESTE. Prekid se deava onog trenutka kada je imenovan. Smrt u Daviovom delu ne nastupa kao dopuna, ve kao prekid. Upravo to evocira bez svake mistifikacije, koja bi ciljala na linu posmrtnost neki nastavak. Davio je ve u jednoj pesmi iz pedesetih godina napisao: Ni rei vie. Drhtati. Nastaviti bez sebe. (Ili kao to nagovetava u Tremi smrti: i rei moraju da izau iz sebe da bi mogle da se odnose na ono to je njima neprenosivo.) U pitanju je jedan zadatak: sauvati osetljivost i panju u jednoj taki, u kojoj obino svaka panja popusti. Govorim o poslednjem stihu, tampanom u knjizi. Poto nisam video rukopis, naravno da ne znam da li je to zaista poslednji Daviov stih. I, ne samo to: taj stih se u rukopisu oigledno uopte ne zavrava tim prekidom. Milica Nikoli u pogovoru, govorei o svojoj transkripciji objanjava da prazne uglaste zagrade u transkripciji oznaavaju neitka mesta. Stih, dakle, uopte nije bio prekinut, ve se nastavlja, samo to nije bilo mogue razabrati, kako. Moda bi sa veim naporom bilo mogue razabrati jo koju re ili ne. Simptomatino je ba to oticanje u neitkost. Kada Davio u 9.2 fragmentu progovori o vatri: jedno vreme se u njoj mogu uti odjeci ljudskih glasova, a potom ostaje samo jo pucketanje materije koju proguta vatra. Jer, Davio ne mistifikuje smrt i ne eli da je mistifikuje. Susret sa smru mu kao takav nikako ne predstavlja jemstvo

2 asocijativno bi mogla da nam se ukae i slika lomae, na kojoj je neko spaljen ta slika se u Daviovoj poeziji vie puta pojavljuje

376

za susret sa istinom o samome sebi. (Hajner Miler u jednoj od svojih poslednjih pesama kae: Smrt je greka.) Pribliavanje smrti osea kao smanjivanje modane mase na veliinu ljunka, koji zvei u zveki lobanje, degradaciju organizovane materije. Katarakta na oima sve viene stvari naini mutnima. Deava se neki proces rastapanja oblika i znaenja. I upravu tu nema niega nedunog. Stanje na ivici smrti po inerciji moe biti i stanje najvee prijemivosti za utene lai.3 (Koje Davio apsolutno odbacuje. (...) ... ta je bolje / od 3 Na to veoma lepo truljenja, koje ne tei? (Proitani jezik).) Zbog toga je i to sta- upozorava Breton, negde poetku Drugog nje, na kojem parazitiraju nekrofilske mranjake sile, stanje na nadrealistikog manifesta. kojim se koriste religije i crkve koje se dounjaju do samrtnika i podmeu im svoje simbole, i koje nad otvorenim grobovima mau kadionicama i krstovima u drutvu nacionalnih zastava. (Davio je u Tremi smrti zapisao: upiane ideologije vere i nacije.) (Daviu se sve to gadi.4 Kao to kae u lanku O slobodi 4 U skladu sa tim je kazivanja: Ja sam, pre svega i zasad, jo uvek i samo iv ovek, bila i njegova poslednja elja vezana za pogreb; i budui iv, u svim znaenjima pojma komuniste, prirodno je navodim zvanini izvetaj da sam antiburuj, antiklerikalac, antinacionalista i ateista.) agencije Tanjug, povodom Zbog toga je upravo u stanju rastapanja znaenja toliko Daviove smrti: Oskara vanije pokuati ostati do kraja paljiv prema znaenjima, i pa- Davia e sahraniti u najuem krugu porodice ljivo razabirati ta se deava. To je Daviov imperativ. Kao to i prijatelja. U skladu sa glasi jedan od, po mom miljenju, kljunih fragmenata: Daviovom eljom, sahrana I nerazumljivost nije liena posledica. Ni smrt Znaenja. (ak i u persijskoj legendi o derviu, koji je se decenijama drao obeanja da e utati, a onda je, umirui, progovorio jednu jedinu re Vatra, uz koju ga je i zaista zahvatila vatra i pretvorila u pepeo i njega i one koji su stajali oko njega ak i u toj legendi, koja je Davia iznad svega fascinirala, kritiki prepoznaje pre opasnost nego boanskost; u Ritualima umiranja jezika tu legendu shvata kao priu o zloj i unitavajuoj strani sila, sadranih u ljudskoj rei.) Upravo to je ono to Davia u odnosu prema smrti ispunjava sveu o neverovatnoj odgovornosti. Upravo to to govori sa ivice smrti, diktira mu samokritiku (voleo je tu re). Davio nastupa protiv nekrofilije, protiv svakog poputanja. Jer poputanje panje znai i preputanje prostora upianim ideologijama. A ipak, nije dovoljno jednostavno suprotstave se odvijati bez ikakvih ceremonija i protokola.

377

ljanje ivota smrti. Ideologizaciju, koja se zasniva na opoziciji ivotsmrt, mogue je problematizovati samo tako da se definie suprotnost u samom ivotu i u samoj smrti. I sam ivot ima svoju protivsmrtnu i svoju prosmrtnu stranu. Kao to je Davio napisao u svom tekstu, u kojem je poetkom osamdesetih godina osudio eskalaciju srpskog nacionalizma, koji je pokuao da za svoje ciljeve instrumentalizuje krizu na Kosovu (u svom odnosu prema kosovskoj krizi Davio je pokuavao da zadri ekvidistancu u osudi srpskog nacionalizma, koji se tada ve pokazao kao otkriven protivalbanski ovinizam, i albanske separatistike kontrarevolucije): Sloboda? Koji pisac dostojan ovenosti, a to znai i slobode, nije opsednut borbom za nju, slobodu, i kao osloboenje od starih zasvoenosti, religioznou, nacionalizmom, sebinou, mrnjom, bolom, borbom nikad zavrenom, programom nikad formulisanim do kraja. (...) Sloboda je pritom samo jedna strana ivota, nije jedina. Slobodarstvo je antismrtna ivotna strana, ona velika, ivotno podstiua strana. Ali u oveku i ivotu zadravaju se sile prolosti koje isto nisu nikad potuene do kraja i koje im oslabe stvaralaki, misaoni i umetniki, pozivi i nagoni, odmah, odbijajui ih, diu svoje restauracijske glave. (Dve zabeleke posle kie) U poslednjim stihovima Davio vie ne moe da se bori protiv smrti svojim ivotom; protiv nje postavlja svoju smrt. Smrt protiv smrti. Za Davia smrt nije prostor poslednjeg pomirenja, neto to otupi, smiruje i spaja suprotnosti, ve mesto totalnog razdvajanja, deljenja, procepa. Kampfplatz. ivot se suprotstavlja ivotu, kao istina istini. / Ali se smrt rogui na smrt kao istina na la. 4. To je i ono: Mirko D. se sav pretvorio u crtu, povuenu preko precrtanog ivota. O. D., Trema smrti

378

Ve 40 godina ja ne razumem ni blesak, ni otricu dizajniranu za seenje bureka, a ne za klanje mladia ponosnijih od neminovnosti, mladia sigurnijih u pravdu, u istinu, u slobodu negoli u svoj ivot (...) O.D., Trema smrti Davio je svoje poslednje stihove pisao nakon dugog i intenzivnog razmiljanja o smrti, nakon perioda isprobavanja dugih varijacija uivljavanja u smrt. Zapanjujue je na kakve sve naine se taj ovek, koji je bio u potpunosti nepomiren sa smrtnou ivota, pokuao da uivi u ivot smrti. Osamdesetih godina njegova usredsreenost na smrt je rasla do prave opsesije. Sam postati crta, povuena preko precrtanog ivota, koja menja samo smrt u anti-smrtnu izjavu: Davio je nekoliko godina pre svoje smrti pokuao da misli o smrti protiv smrti tako to je pesniki razmiljao o neemu to je nemogue misliti govorim o poemi Trema smrti, Daviovom zastraujuem pesnikom delu, poemi, koja je, po mom miljenju, neto izuzetno u svetskoj poeziji. Cela poema, koja ima vie od 150 strana, poput munog verbalnog vrtloga koji se istovremeno sjaji od zapanjujuih pesnikih slika i vrti oko trenutka, u kojem je bio Mirko Davio, pesnikov brat, 1942. godine kao mlad komunista i Jevrejin zaklan u Jasenovcu. Pesnik se do guee muke, do ruba bljvanja, uivljava u njegovu smrt, pokuava da se uvue pod kou njegovog umiranja, da bi, suzovid, krvogled, razumeo zato ovek na silu postaje led, / zato no, zato su i druga ubilaka orua, / kao i smrt, / tako tua ivotu / na izgled. Pokuava neto, to je krajnje rizino (to bi mogla biti i pesnika eksploatacija i vampirizacija tue smrti!), to je, na kraju krajeva, kao pesniki in sa svojom metaforikom u odnosu prema neizrecivom u pokuaju razumevanja nasilja i samo nasilno: Davio se kao pesnik suoava sa nasiljem sadranim u jeziku koji upotrebljiva, i kao takvo ga i reflektuje. Deava se halucinantno putovanje u prostore izmeu smrti i ivota, u kojima se kovitlaju pozivi na otpor i pljuvanje, potpuna samoa i istorija, revolucija i erotika, oruje i deje igrake, potonue Titanika i igra na sreu, klasna borba i perverznost nacionalizama, lavirinti tela i jezika, udaljeni predeli i dvorana sa striptizom koja se pretvara u krvave prizore, utanje i verbalni

379

vihor, rei koje ispadaju iz umirueg poput zrnevlja iz poruenog silosa (...) O, koliko / rei je u jednom / oveku (...) Svi glasovi / ne uspevaju uvek da odmah iskrvare.)... Sve vreme: pria o nasilju preko suoavanja sa nasiljem u samom jeziku. Koje, istovremeno sa optuivanjem klanja koje zrai iz svakog stiha, deluje i kao pesnikovo suoavanja sa sopstvenim sadistikim fantazijama (Daviov lini odnos prema raznim seivima nikako nije bio tako ne-krvav, kao to bi se to moglo naslutiti na osnovu citata o otrici za rezanje bureka; Davio je bio opsesivni lovac.) I upravo u toj krajnjoj iskrenosti, vernoj tradiciji nadrealistike etike, u toj krajnjoj iskrenosti koju nesuzdrano priznaje, jeste Daviov greviti trud da razume, jedini nain da na simbolinoj ravni NE vampirizuje bratovljevu smrt. Tamo, gde svaki glas zanemi, Davio postavlja pitanja. Bezobzirno, strasno, do kraja. Koliko muno je opsesivno vraanje na pitanje, ta je mogao da pomisli Mirko D., koji nije pristajao na svoju smrt, u trenutku kada su ga zaklali ... Da li je, kada je ugledao no, pomislio: To je no? ... I: Je li Mirko D. stigao da pomisli da Ovaj sekund obavezuje, mada niko ne ume da pobegne od svoje odgovornosti pred budunou! Nije li? Ili sam to pomislio ja (mada bi lepo bilo da je i ne oduvek mrtvi Mirko D. mogao da to pomisli, to, ili bilo ta drugo slino, izvan neuteivosti bezuteja kao bruj zvezda du nebesa bez budunosti) (bez sadanjosti ve) (bez vremena). ta je mogao da pomisli, kada izgleda da u takvoj situaciji misao kao takva postaje neto efemerno? Koliko mala je verovatnost, (...) da bi se u tom asu zadravao na neemu tako nevanom, tako nemogue glupavom, neemu tako nestvarnom, kao to moe biti poslednja naivno uzaludna misao. Meutim, pesnik je uporan: Mirko D. se ugasio u boju za svet, za slobodu. Pesnik ne svojata znanja o nekoj neshvatljivoj tuoj sudbini, ve polazi od uverenja da upravo u tom

380

stranom prostoru ljudske egzistencije, koja se sklanja u nemiljivo, nema neega privatnog. Zbog toga mora sa svojim pitanjima da doe do kraja, zbog toga njima kuca o neka zabranjena vrata, i zato ponavlja sva ta pitanja, koja su muna, bolna, koja deluju nasilno i neobuzdano, a ipak, bez njih ne moe vie ni da govori ni da uti: A bol taj nije stvar lina, stanje privatno! Jedan ovek je zaklan, svi su ljudi u pitanju. O svim se izvorima jezika radi. Davio u Tremi smrti alje svoj jezik ka nemoguem praenju onoga to se dogaa sa jezikom u trenutku smrti. No istovremeno vue crtu preko rei, preko mesa, preko grla. Time kada Mirko D. i sam postaje ta crta, pretvara je u zapis, koji opisuje odvajanje / ljudskog tela od telesnosti govora. (I vie nita. To je ono: / mesto cele reenice bol skotrljan, bol koji kroz istovremenost / kotrlja najednom sve rei onepominjene u sebi, / u sutini, u smislu / onesveene ve rei to se valjaju / niz onesveene stepenice, i to u samom asu / kad je nezaklani jo do kraja Mirko D. / ve omlohaveo kao da je zaklan / sasvim, / pa stao da lipti niz zali ve sev, niz istek svoje grgoljave krvi.) (Smrt i jezik. Kada je Davio u tom trenutku razmiljao o smrti i jeziku, sve vie je razmiljao o smrtnosti samog jezika. Njegova poezija sve vie nastaje kao prelazak praga bola u agoniji verbalnog jezika; u Ritualima umiranja jezika Davio pie, kako poinje da postaje svestan simptoma nestajanja upotrebljivosti jezika kao medija i orua poezije. Doivljava iskustvo, blizu onome koje je Pijer Paola Pazolinija preusmerilo iz pesnitva ka filmu. Davio je u jednom trenutku eksperimentalno pokuao da se preusmeri ka nekakvoj poeziji virtuelnih znakova (Strip stop), ali se vratio reima. Kao pesnik, on ne pokuava da utvruje nekakve iluzije o nedodirljivosti mitskih sila jezika, koje su napajale davne pesnike, ne pokuava da oara svojim verbalnim arolijama, ve, upravo suprotno, izlazi iz neega to imenuje neapsolutnost jezika: Ono, za ta bi elelo da bude prihvaeno kao do sada i za sada shvatljivo, ako ne ve shvaeno, jeste fenomen neapsolutnosti jezika. Time to imenuju, rei nisu postale istine; zvuci koje stvaraju ostali su istorijski recimo tako uslovljeni, a nama koji znamo sa kakvom gladnom politko-drutvenom a ne metafizikom strau se raaju jezici i kako bez nje umiru, ne treba od njih zahtevati vie nego to mogu da nam ponude. Toliko. (Rituali

381

umiranja jezika) Upravo to to Davio formulie kao priznanje jedne nemoi, istovremeno se otkriva i kao otvaranje transformativnih potencijala jezika: sutinski transformativnu mo jeziku daje upravo svest o njegovoj istorinosti.) Davio pokuava da stranu smrt, u kojoj Mirko D. nije mogao ni da izgovori svoje poslednje rei, u kojoj je sasvim sam bio okruen koljaima, shvati kao stanje kolektivnosti: pesnik pokuava da svojim reima Mirkovo gubljenje ivotnih moi pesniki transformie tako da predstavljaju kolektivni otpor i time da sledi Mirkovo ivotno poslanstvo: (...) Mirko D., pretvoren u generalni trajk svih ula i ostalih boraca za vie one svetlosti na koju je umirui mislio dok je izgovarao sebe Veliki Nemi Nemac.5 Ideologizovana metaforizacija jednog stanja, o kojem bi trebalo utati? Ili irenje neke nepodnoljive odgovornosti? Nekada su ljudi uz mrtva tela dragih ljudi bdeli, govorili i pevali, da due mrtvih ne bi skrenule sa religiozno zacrtanih ina predviene posmrtne sudbine. Oskar Davio bdi, govori i peva uz zamiljeni trenutak bratovljeve smrti, da tu smrt ne bi pokuale da prisvoje piljive ideologije; njegova panja je panja neverovanja, panja uklanjanja poputanja religioznim utehama, koju donose ljudi, povezani sa koljaima (Avram u toj poemi zakolje Isaka). Dve upiane ideologije vere i nacije. Njegova pesma je bljuvanje od gaenja nad tim utehama. I istovremeno, ukoliko eli da u tome ide do kraja, mora biti i bolno problematizovanje sopstvenog instrumenta, problematizovanje jezika, koliko se vezuje za nacionalne podele, koje su u ovoj poemi povezane sa klanjem. (Koljai su nacionalno ispravni koljai.) Trema smrti je na ravni pesnikih postupaka i vrtlog nepodnoljive samokritinosti, u kojem pesnik istovremeno ne odvre pogled od nikakve udesne slike, koja se u najgorem trenutku raa u mozgu pitanje o najmunijim detaljima bratovljevog umiranja iznosi na svetlost druga pitanja, deija pitanja: To je ono! - i on se pitao, jo detinjast, seam se: Ko je mesecu mama? Je li to nebo? Jesu li oblaci njegove vree za spavanje, kada gori sunce? Zato hoe sunce

Aluzija na Geteove poslednje rei: Mehr Licht!

382

sa panjom da naminka nepromoivi vazduh? Zato se ruke lae zovu vesla? Da li zato, to su vesela? (...) I ... I ... da li je Davio, kada je pisao tu poemu poetkom osamdesetih godina, tokom kojih su se u Jugoslaviji povampirili nacionalizmi i opskurantizmi, koji su se prikazali kao demokratski preporod, ve uo zvuke bruenja novih koljakih noeva, koji su podivljali deset godina kasnije? Ko je tu poemu, kada je izala, paljivo, zaista paljivo proitao? Ko je osamdesetih godina u Jugoslaviji zaista uo Daviov glas? Smrt je nato ustala i stala da se klanja uniseks publici, iako su iz neijeg prerezanog grla ispadale neobino sitne ali i koate rei. Udarajui o pod isto koat, one su uspevale da sakriju svoje znaenje, ne i smisao. 5. Ah, kakva otvorena vrata u vulvu smrti (...)

O. D., Trema smrti

Smrt je mutava. Za njen, makar i pidin jezik, za njen i najredukovaniji i najosiromaeniji govor dao bih sva arobna sazvuja maternjeg jezika u senki, iz koje smo, iako ne poznajemo njen govor. Smrt i mi nemamo nijednu prevedljivu re sa jednog jezika na drugi. Nieg zajednikog nemamo. Osim ivota i smrti. Osim smrti i ivota. O. D., Po zanimanju samoubica U godinama nakon Treme srmti, Davio se u svom uivljavanju u smrt, sve vie okretao samome sebi ali sebi, kao nekome drugom: kao da je eleo da svoju smrt sretne na svom poetku, a ne na svom kraju: u svojoj poslednjoj objavljenoj (i pretposlednjoj napisanoj) proznoj knjizi, ve pomenutoj romansiranoj autobiografiji Po zanimanju samoubica koja je zapravo nekakav uspomensko-fantazijski delirijum, meavina

383

autentinog i samo mogueg, u kojem se Davio sea svega ega bi eleo da se sea (i upravo u tome je njena traumatina stvarnost Sve autobiografije su pune lai. Osim ove, koja to otvoreno priznaje (...) uivljava se u svoje uivljavanje u smrt, kada mu je bilo sedamnaest godina, u romantinu i erotinu opsednutost smru u fantazijama adolescenta. Ta knjiga, koja je puna erotizma (povremeno, ta erotika postaje maistiki gruba; Oivadi je samoubica po znanimanju, ali istinsko samoubistvo poini na kraju knjige neka ena koja ga voli, a Oivadia vie ne interesuje), knjiga, puna istovremenog trcanja metafora i sperme, pri emu moemo da prepoznamo i neto starake nostalgije za mladou, zapravo opisuje put od romantine individualne obesti u poigravanju sa smru do buenja neke nita manje romantine nejasne revolucionarnosti, koja je opet povezana pre svega sa smru. (Oivadi najpre po uputstvu nejasno definisane Organizacije konspirativno baci u Senu kofer sa leom likvidiranog izdajice, a onda bi trebalo da po narudbini ileanskog pesnika-emigranta Vinsenta Uidobra ode u ile da izvri atentat na tamonjeg predsednika, koji umire prirodnom smru upravo u trenutku kada bi Oivadi koji to meuvreme iskoristi za seksualni susret sa Uidobrovom enom trebalo da otputuje ...) A ipak, Oivadieva mladalaka opsesija smru (Tih dana sam neprestano bio na raspolaganju svojoj smrti, to jest onome to sam zajedno sa orem Kostiem ironino nazvao svoj ivot), koja gradira ka posebnoj erotici, iskustvu smrti kao seksualnog objekta, koju Oivadi (poto doivi orgazam uz smrtnu opasnost uz klizanje po steni iznad ambisa, du plitvikog vodopada) imenuje onanizam smrti (to se tie smrti, treba i nju nauiti ljubavi; oljubiti je? Zar nije onanizam smrti nita drugo do: stavljanje smrti u slubu ljubavi, koja je ivot.), nikako nije, pre svega poza mladog intelektualca, ve sledi nakon traumatinog susreta sa stvarnom smru: munog umiranja Oivadieve majke. (Od dugotrajne konvivencije smrt je poela da mu se ini sve manje opasnom i sve prisnijom; neduna, sve blia ivim ljudima, tako da je u njemu polako nestajao strah od nje, na koju je sve vie gledao kao na sastavni deo svog ivota i svog sve vie ljubavnog partnera. Stefanu se inilo da jedno ne moe bez drugog, ivot bez smrti. S tom razlikom, da ljubav od ivota s vremena na vreme zahteva predah, a smrt to ne ini: dovoljno joj je da smrtnici umiru ivei i da umirui ive, ne da bi se muili sa razlikovanjem jednog od drugog, smrti od ivota.)

384

Ovde elim da upozorim samo na jedno mesto u toj neobinoj knjizi (u kojoj moramo prepoznavati i Daviovu autoironiju). Oivadi i ore Kosti nameravaju da zajedno izvre samoubistvo samoubistvo kao protest protiv smrtnosti ivota, samoubistvo u znak neslaganja sa smru: ele da se ubiju, da ne bi iveli ivot kojim vlada smrt. I kada ve sede u Kostievoj sobi, u kojoj bi trebalo da se ubiju, odjednom poinje da se deava neto iznenaujue; smrt je Oivadiu i Kostiu otvorila novo ulo, esto ulo: Oivadi odjednom primeti da sa Kostiem telepatski razgovara; odjednom vidi, da se razgovor moe voditi i utke, bez izgovaranja rei ili njihovog zapisivanja. Samo zamiljajima. Samo upadanjem svojim reima u nesvoje misli. Dijalogom bez rei, sporovanjem bez zvuka. Ali ne tekim pogaanjem kao cirkuskom ta kom. Nego svakodnevnom i svojevrsnom ivotnom praksom koncentracije. Upravo zbog iznenaenja tim dogaajem njih dvojica odlau samoubistvo ... Smrt se tu pokazuje kao neto to otvara uvid u tajne i iri moi percepcije ... Da li je to u suprotnosti sa onim to sam prethodno napisao o smrti kao degradaciji, kada sam zapisao da je Davio nepoverljiv prema smrti, da njenu blizinu ne uzima kao razotkrivanje skrivene istine, ve je prema predsmrtnim stanjima kritian kao prema slabosti, prijemivoj za utene lai? Vidovito stanje, u kojem je blizina smrti proirila moi percepcije, jeste upravo krajnja koncentracija koja se odrie fascinacije tajnom smrti. U predsmrtnom razgovoru Oivadia i Kostia otkrivaju se sve suprotnosti izmeu mladia, koje se zasnivaju i na njihovim porodinim odnosima Kosti (koji je, uzgred reeno, poticao iz klerikalne porodice) odjednom se uplai da e ga porodica nai mrtvog: Ali pred mamom i sejom stid me smrti kao golotinje. Smrt i jeste neka vrsta apsolutne golotinje. A Oivadi (mladi sa iskustvom smrti kao seksualnog objekta!) misli: ta mu je? Kakve to veze imaju golotinja i smrt?

385

Upravo neprihvatanje mistifikacije smrti, neprihvatanje apriorne tvrdnje da smrt ogoljuje, da je blizina smrti jemstvo istine, jeste ono to otvara prostor za nepoznato. Skoro mistino iskustvo, povezano sa blizinom smrti, upravo je efekat nepristajanja na mistifikaciju. Telepatski razgovor uz blizinu smrti nije ulazak u tajne prostore izvan smrti suprotno tome: taj telepatski razgovor proizlazi iz toga da je smrt mutava, da predtavlja apsolutno odsustvo komunikacije; smrt je otvorila esto ulo da bi zatvorila dostup do sebe. Novo ulo se javlja da bi spreilo samoubistvo. To je upravo ulo neprestane budnosti, zabrinuto za ivot. 6. Ne umire lako ni moj prijatelj, krhki vilin konjic, izdaleka i odozdo samo nena izgleda. Surov je i on izbliza. Na putu u nepoznato, menjao je oblike kao oblake, kao obleke, kao odlike. A nije se sutinski iv promenio. (...) (...) Ne, velim. Ja za leptira hou svu moguu a nepostojeu lepotu. Ne tiu me se jaja iz kojih su nastale gusenice, iz kojih su prvo ulutkane njine bebe odspavale neke godine. Ali unazad nikad kraja, a kraj me se ne tie. Nek prsne prag uvek ponovnog poetka na uskom putu u neznan, to od nas trai da zamenjujemo sa svakim kolenom prag s kog kreemo tamo gde se nije stiglo: stanjena grbaa gusenice jo uvek je most, zamreniji no nekad, ali most koji, povezujui vie od pet obala, omoguuje i davljenjima da, nepokvaenih pojaseva voda, preu na drugu stranu, neudavljena. (Veverice-leptiri ...)

386

7. Ponekad mi se ini da liim na drvo koje podsea na lovaku puku o ramenu lovca koji se, izgleda, vraa praznog ranca iz lova na jo jedno ispranjeno i opustelo nita, nainjeno ni od eg, to je ispunjavalo to nita od neeg, to nita. O. D., Veverice-leptiri ... Ako je smrt istorijski oblik struktura, koje nemaju istorije (...) O.D., Odlazei od rei i vraajui se njima Davio i u svojim poslednjim stihovima ostaje veran koncentraciji, koja odbija uspavljivanje utenim osmiljavanjima besmisla. Nevernik po vokaciji, kao to je sebe imenovao u Ritualima umiranja jezika, i sada ponosno ostaje veran tajnoj nauci / neverovanja. Meutim, kolika je razlika izmeu njegovih ranijih pokuaja uivljavanja u smrt i iskustva da je smrt tu! Smrt ne opija ubijene. Iskustvo smrti je neprenosivo i onima koji je poznaju iz bliskih susreta. (I Davio je u svom ivotu toliko puta gledao smrti u oi: najvie ga je pogodila smrt sina Nikole.) Smrt, kada se pribliava, postaje sve tia istovremeno sa pesnikovim nestajanjem. Kada je smrt ve tu, nije vie mogue uiveti se u nju. Sve to se ranije prikazivalo kao fascinacija smru, u odnosu prema smrti, koja je tu, pokazuje se pre svega kao fascinacija ivotom. (A uivljavanje u smrt u Tremi smrti ima upravo taj cilj: razgraniavanje. Bujne pesnike slike koje u toj poemi ispituju razliite registre kontaminacije jezika nasiljem, nisu prodiranje u prostor o kojem nita ne moemo rei, ve opredeljivanje tog prostora kao takvog. Taj vrtlog rei ispisuje konture jedne tiine ... U poslednjim stihovima sa te tiine otpadaju jo i poslednje rei. Davio govori do poslednjeg trenutka da bi se tiina, koja usleuje nakon tog govora, zaula KAO TIINA; kao NEZAMENLJIVA tiina jezika smrti, koja poinje tamo gde se zavrava njegov jezik.) Kada je Davio nakon pet godina robije bio 1937. godine puten iz zatvora, u uvenom duplom broju asopisa Naa

387

stvarnost, posveenom odbrani kulture u paniji, objavio je ciklus revolucionarnih zatvorskih pesama (te pesme su naile na izuzetan odjek; mladi Dobrica osi, tada jo uvek oduevljeni skojevac, eleo je, na primer, tada da na nadgrobnom spomeniku ima uklesane stihove iz tih Daviovih pesama; kasnije je kako srpski nacionalista postao Daviov politiki protivnik); u jednoj od njih nalaze se i sledei stihovi: I kada je nemir plam, i kada je nemir mrak, i kada si nemirno sam, opteg si nemira znak. Nemir u potpunoj samoi je za mladog komunistu ve znak nekog opteg nemira. Ono to mu se dogaa u potpunoj izolaciji, ve garantuje da se neto u vezi sa tim dogaa u svetu. (Davio je i kasnije veoma paljivo pratio drutveno-transformativne potencijale deavanja, u kojima ini da je ovek odvojen od drutva; tu je opet dotakao temu smrti, koja je pesniku bratska upravo u borbi protiv smrti; kao to je napisao u jednom od svojih eseja: Poezija je uvek bila delimino i bratimljenje sa smru, i to u ime pobratimljenosti oveka i ivota ljudskog roda i njegvih najdublje shvaenih zajednikih elja i interesa; zato je uvek bila u otporu prema spoljanjem svetu i svemu drugome, to je neprilagoeno ovekovim eljama. Senka, koja nas ini maksimalno nemonima, istovremeno postavlja najradikalnije zahteve za promenom sveta.) Kada Davio umire, odjednom, sve izgleda sasvim drugaije: Ima jedno vreme. Ono bi moglo pripadati bilo kojim / Istorijskim zbivanjima. Ali ne. Ono je lino moje samo vreme (...) Pesnik se pita da li je zaista zakljuan / U unutranjosti senke, u njenoj samoi. ovek uzalud umire, menjajui mokre koulje. Meutim, upravo kroz to lino iskustvo se, kao to sam nagovestio jo na poetku ovog teksta, ostvaruje i neka strana korespondencija sa aktuelnim istorijskim deavanjima (paljivo itajmo: upravo zato to je vreme samo moje lino vreme, ne moe pripadati BILO KOJIM istorijskim deavanjima ve je kao samo moje konkretno istorijski odreeno!): raspadom socijalistike Jugoslavije, koji se deavao kao proces partikularizacije, privatizacije, identifikacije sa svim moguim ogranienjima i ogranienostima (samo ljudi zaslepljeni naciona-

388

lizmom danas mogu da slave ta deavanja kao ispunjavanje svojih i ne znam jo kakvih hiljadugodinjih snova) proces, u kojem pribliavanje ratova nije prepoznao samo Davio, ve i svaki malo obrazovaniji jugoslovenski ai (ako malo prelistam svoje apsolutno zbunjene dnevnike zapise iz tog perioda). Zar nije jugoslovenski drutvenotransformativni socijalistiki projekat bio sutinski izveden do take, sa koje je put unazad u restauraciju buroaskog drutva bio mogu samo jo preko katastrofe. (Setimo se tog vremena, kada su u Jugoslaviji eskalirale napetosti izmeu njenih republika, i kada su, jedna za drugom, propadale savezne institucije. Naveu samo nekoliko godaaja u mesecima pre nastanka Daviovih poslednjih stihova: februara 1989. trajk kosovskih rudara u Starom trgu, 27. februara proglaenje vanrednog stanja na Kosovu od strane Predsednitva SFRJ, istoga dana protestni miting u ljubljanskom Cankarjevom domu i istovremeno sa njim i burni antislovenaki protesti u Beogradu, na kojima se u antijugoslovenskoj retorici javno otkrivaju nesumnjiva srpska nacionalistika/nacionalna isticanja; marta meseca Srbija uvodi ekonomske sankcije za Soveniju (podri ih i Davio), nasilje na Kosovu se nastavlja; istog meseca prihvaene su izmene u srpskom ustavu i slovenaki ustavni amandmani, maja i juna srpsko i slovenako vostvo razmenjuju pisma sa meusobnim optubama; deavaju se mitinzi istine; srpsko kao i slovenako vostvo u stojoj politici postepeno sve vie poputaju opozicijskim nacionalistikim pokretima u svojim republikama, pri emu Slovenija u odnosu prema Jugoslaviji vodi separatistiku, a Srbija unitaristiku politiku (koja samo zaotrava meurepublike konflikte); juna meseca se raspada jugoslovenska socijalistika omladinska organizacija, napetost izmeu srpskog i slovenakog vostva sve vie i sve otvorenije vodi ka raspadu SKJ (do kojeg dolazi na XIV kongresu, januara 1990); ve od poetka godine se ostvaruju nastavci viestranakog politikog sistema, jaa desnica, u Hrvatskoj, na primer, ve deluje HDZ; a 22. juna srpsko partijsko vostvo prvi put izjavljuje da delovi srpskog naroda izvan Srbije moraju da imaju pravo na punu nacionalnu afirmaciju; Miloevi 28. juna u svom govoru povodom proslave 600-te godinjice kosovske bitke na Gazimestanu najavljuje mogunost oruanih bitaka, a istovremeno nastupa kao vladar Jugoslavije; jula meseca hrvatska vlast uhapsi grupu kninskih Srba,

389

to dodatno zaotri odnose izmeu Hrvatske i Srbije ... Nita manje nisu bila deavanja u irem svetskom kontekstu: istoni blok je pred samim raspadom, juna meseca u Poljskoj, na prvim viestranakim izborima pobeuje Solidarnost, u Sovjetskom Savezu Gorbaovu situacija sve vie izmie iz ruku, a 4. juna se dogodi pokolj na Tijenamenu. Davio je pratio raspadanje socijalistike Jugoslavije sa ridajem u magli. Nakon to se vratio sa svog poslednjeg putovanja, 1987. godine je uestvovao na proslavi sedamdesetogodinjice Oktobarske revolucije u Moskvi, i sve svoje snage je koncentricao na opsesivno pisanje svojih poslednjih knjiga i nije vie aktivnije posezao u politike borbe; prijatelji, koji su ga sretali, kada je bio na smrt bolestan i nesigurno hodao beogradskim ulicama, opisuju ga kao prilino udaljenog. Davio se itavog ivota borio protiv nacionalizama; u srpskom demokratskom preporodu osamdesetih godina je video faizaciju i 1985. godine je za SANU (tu skraenicu je u privatnim razgovorima voleo da prevodi u anagram ANUS, a lanove te akademije je zvao kakademici) javno izjavio, da nije nauna i umetnika ustanova, ve da predstavlja leglo ovinizma. A na poslednjim svojim javnim nastupima je u sve haotinijoj i nesavladivoj situaciji, upravo u svojim nastojanjima za ouvanje Jugoslavije dao u kontekstu gradacije meurepublikih napetosti neto simbolike podrke i onim tendencijama, koje su vodile ka intenziviranju njenog razbijanja. Kao to govori Mile Stoji u lanku, posveenom njegovom sarajevskom ezgilu: U Beograd se vratio u drugoj polovini osamdesetih priao je, da mu nije odgovarala sarajevska klima, ali, u stvari je shvatio da od nacionalizma i mrnje nije mogue nikuda pobei. Onda je uestvovao na nekoj Miloevievoj akademiji, to sam mu blago zamerio prilikom naeg poslednjeg susreta u Beogradu, u jesen 1989, ali on se ve ponaao kao da nije sa ovog sveta. Opratajui se od mene blago mi je mahnuo rukom, iji prsti su bili vidljivo deformisani artritisom. Agoniju jezika, o kojoj je govorio u Ritualima umiranja jezika, Davio je sada na drugaiji nain doivljavao i kao konkretnu sudbinu jezika na kojem je pisao. Srpskohrvatski jezik je poeo da se raspada pod dejstvom eskalacije etnikih podela. Ako je u Ritualima umiranja jezika Davio govorio o agoniji jezika kao o posledici sve jaeg ljudskog povezivanja, koje e ostvariti prevlast vizuelnog nad verbalnim, sada se deavalo

390

neto sasvim drugo: agonija jezika instrumentalizovanog od strane etnikog ludila. Promena javnog diskursa u Srbiji krajem osamdesetih godina, koja je degradirala jezik u instrument nacionalnosti pri emu su kljunu ulogu odigrali nacionalistiki knjievnici pesniku se dogodila istovremeno sa njegovom linom agonijom. Moja je krv govorila teno neznani jezik Zavojevaa. Desilo se ono ega sam se bojao, to sam slutio. (Iskustvo instrumentalizacije javnog diskursa od strane nacionalizma bilo je u to vreme dovoljno drastino i u Sloveniji, iako, barem u pogledu mitomanije uglavnom nije bilo uporedivo sa onim to se dogaalo u Srbiji. Sada govorim veoma lino i ne mogu drugaije i istovremeno zapisujem samokritiku. Dok sam pisao ove redove, pronaao sam i svoje ve pomenute mladalake dnevnike zapise, iz perioda, o kojem sada govorim; dok sam ih itao, zgrozio sam se kako u njih, izmeu adolescentne ljubavne uznemirenosti i munog lutanja, povezanog sa individualnim i kolektivnim prisilnim neurozama, tamo sredinom 1988, poinju da prodiru i fraze zastraujue idiotske nacionalistike retorike, fraze jednog diskursa, koje je tadanji mladi, odnosno ja, bukvalno skupljao sa ulice i iz medija; te fraze se meaju sa strahom od pribliavanja kastastrofe, sa zastraujue vidovitim uoavanjima suza i dima, a sa druge strane se ini, kao da je zapisiva hteo da ih putem teatralne gradacije podsmeljivo postavi pred ogledalo njihovog sopstvenog mranjatva i tupavosti zapravo, danas i sam mogu teko da odredim gde je u tom pisanju poinjala zajebancija, a gde je zaista bila u pitanju autentina dezorijentisanost ... Listam, listam sa dubokim oseajem stida i istovremeno intenzivno ponovno doivljavajui to vreme i vidim: upravo u trenutku, kada su nastajali poslednji Daviovi stihovi, postajao sam da bivam barem delimino svestan te tuposti i nainio sam rez: leta 1989. prestao sam da piem idiotski dnevnik, jer sam mogao da piem jo samo poeziju. Poezija, kao to sam je tada doiveo, za mene je znaila svestan prelom sa idiotizmom, sa partikularistikim identifikacijama, sa koketiranjem sa nacionalistikim miljeom itd. Poezija je za mene znaila, da je sve to, odjednom, poelo da mi se

391

gadi. Hou rei: ali lino pokuam da se setim svog doivljaja doba u kojem su nastajali poslednji Daviovi stihovi, prome me jeza. Moda sam i sam, upravo u danima kada je Davio pisao te stihove, sa beskrajnom intenzivnou doivljavao neto to sam shvatao kao svoj ulazak u poeziju, kada sam prvo u nekom naputenom dolenjskom kamenolomu, a onda na jednom jadranskom ostrvu pisao pesme o erotizmu smrti, o smrti kao seksualnom objektu ...: prve pesme, koje mi je sledeih meseci objavio Ciril Zlobec u reviji Sodobnost. Kao petnaestogodinjak i esnaestogodinjak doivljavao sam ljubavnu ekstazu Smrti, koja je bila ime za prekipeli ivot: Divan pozdravi, mila moja Smrti! / Ako sam opevao stanja bezimenska / i tebe u, jer si ena / i od roenja sam zagledan u tebe. Plivajui u moru pojavio mi se stih o venanju Smrti u pluima. Itd. Itd. Na jednom jadranskom ostrvu raao se mlad, uplaen pesnik, dok je na nekom drugom jadranskom ostrvu pesnik na samrti pisao svoje poslednje stihove i vezivala ih je tema smrti. Mladi pesnik se tada uplaio tog prisustva smrti i u drugim stihovima je pokuao da se beei od nje uhvati za sve mogue opskurnosti, pa i za religioznu metaforiku nekrofila, nabrelu od naslade nad stiskom ljudi, koji u dezorijentisana vremena trae smisao itd, itd. O ta sve nisam snio i ta sve nisam bio / sa oravom orom u drutvu Bogoslovca. / I ono to nisam pio, to nisam sam razbio, / plao sam od svoga detinjastog novca. (Hana). Ako se u Daviovoj poemi Zrenjanin u kojoj govori o revolucionarnim oekivanjima u vreme pred Drugi svetski rat, ak i slika nakon nesreno ubijene gliste pretvara u sliku emancipacijskog revolucionarnog nasilja (Il ti se ini / da pod crtalom, to odriva / brazdu, / ve vidi, mesto gliste nadvoje, / meu koprive, ve / zgaenog gazdu?), nije bilo u nasilju, koje je u vreme Daviovog opratanja od ovog sveta poelo da zahvata Jugoslaviju, niega emanipatorskog: to nasilje je bilo nasilje partikularizacije, lokalizacije, separatizma, privatizacije. U toj situaciji dvostrukog umiranja je jedini zvuk, koji see do misli u kutiji glave bezizlazan zvuk; i upravo kao takav prouzrokuje da misli fiziki bole. I Misao to seva nebom oveanstva / Ne zna ta da uradi sa sevom, ta sa sobom. A ipak: misao. Daviovi poslednji stihovi, pisani u najsamotnijim predsmrtnim trenucima nam pored svega drugog mogu da pomognu i da zamislimo jedan istorijski trenutak,

392

koji se jo uvek opire miljenju, jer je predstavljao kolaps miljenja: Blokirani su (...) svi misleni pogledi na svet.. Treba zamisliti upravo tu blokadu smrti, treba zamisliti istorinost te situacije s te strane, sa koje je predstavljala ruenje istorinosti. Daviovi stihovi iz 1989. godine nam upravo u svojoj vidovitoj bezizlaznosti mogu da pomognu ovog trenutka mislimo protiv smrti.

393

Mira Otaevi

POTERNICA ZA SOBOM
JEDNO SEANJE
Tokom prvih Aprilskih susreta u beogradskom SKC-u, meu brojnom studentarijom, iznenada se pojavio Oskar Davio. Pravo sa stranca udbenika. Onii, no prav kao strela, vremean, no kooperan, svetlih prodornih oiju, u crnoj rolki. Raspoloen, uprkos upitnim pogledima, pa i poluglasnom, ljutitom esetosmakom negodovanju ta e on ovde?! Pitanje je neprijano no, vie od toga, neshvatljivo ignorantsko: Aprilski su susreti bili i ostali Festival proirenih medija. A on se, Oskarnadrealista, borio za istu stvar pomerajui granice knjievnosti i likovnosti, stavljujui znak jednakosti izmeu fotografije i teksta, izmeu poezije i kolaa... Najdarovitije pero na lirskoj ljevici, tvrdio je Krlea, samo po teajnici momentalnog knjievno-burzovnog stanja nije ispravan, doao je vlastitoj mladosti u pohode, traei je meu studentima deklarisanim leviarima, u pokuajima proirivanja umetnikih medija. I dolazio je uvek 4. aprila, na Dan studenata. Godine 1972, odmah po izlasku Proitanog jezika, doneo je primerak knjige direktorki SKC-a, Dunji Blaevi: Dunji, esenciji svih dunja!, Oskar pesnik u sve veem udaljavanju od naglaene auditivnosti, ka sve bezglasnijoj, sve neujnijoj vizuelnosti, kako je pisao Radomir Konstantinovi. Tokom ratova devedesetih, Oskarov je dar, delei sudbinu Dunjine biblioteke, zauvek prekriven nekim runim, prljavim snegovima. Dok stoji na vrhu stepenita u SKC-u, zagledan u tu vlastitu mladost, u jednom ga asu vidim u Moskvi. Sa Kostiem, Nojem i Matiem. Izlazili smo uvee, sea se ore Kosti, sedeli za jednim kamenim stolom, sa leve strane od ulaznih vrata. Sa nama su bile i dve devojke, esto. ana Luki i Vera Mati, tihe i utljive i uvek nekako zamiljene. Nismo pili, nismo jeli, naruivali smo samo kafu i mineralnu vodu. Vodili smo razgovore o svemu to se dogaa... Ti su razgovori, uz mnoga pitanja, objavljeni maja l930. u uvenoj anketi eljust dijalektike, u prvom broju almanaha Nemogue. Kako li bi pesnik Davio na njih danas odgovorio?! Ovako?!

394

1. Da li verujete da MISAO postoji izvan individualne misli? DAVIO: Da, postoji! Misao, re, uvek je varnica to se javlja u taki dodira i trenja izmeu drutvenosti kao relativno ljudskog beskraja i oveka kao jedne jedinke u tom beskraju, beskraju kojeg je ona svesna budui, ako ne sasvim to i on, a ono deo njegove materije. 2. Vidite, dodirujete drvo; vidite li, dodirujete li slobodu? DAVIO: Sloboda?! A moda je ona jo jedna preivela re, prividno antismrtna re, u stvari antiprotivna re, tajni agent smrti u aorti oseanja ivota stariji agent smrti no to je ivot, lukaviji agent od ivota, koji je moda takoe plaenik smrti, ili moda samo jedna besplatna njena enja, jedna luda elja koju tek treba stvarati uz pomo oveka, na njegov raun... 3. Mislite li da vae RUKOVOENJE IVOTOM moe zavisiti od neega to je izvan vae svesti? Izvan ivota? Od neega to ima natprirodan karakter? DAVIO: Sanjam da sam buna zbita u rov uzak, pritisnuta nebom u jaje ptiije, gde rastem pod ljuskom zgren, dok ko pljusak mesto mene svet iz mene ne probije! 4. Od svega to sada postoji, dobro i zlo, za ime biste ZAALILI kada bi dolo do jedne katastrofalne drutvene pertubacije? DAVIO: Za spavaom kouljom. 5. Kakve je vrste SMETNJA koju oseate (ako je oseate) to ste (ako ste) spreeni, spolja, da slobodno iskaete svoju misao? DAVIO: (...) rei na slobodi upuivale su svojim neuspesima da se sloboda u poeziji ne daje na poklon i ne ostvaruje milostivim putanjem rei na slobodu, da se ona osvaja i da se ona

395

mora nalaziti u onom koji je osvaja pre no to e se ispoljiti kao sloboda, ali i tad u svetu, a ne u dada-eiru. Za smetnju koja stie spolja imam samo psovku! 6. Kakvo je vae dranje prema, precizno definisanom, francuskom NADREALIZMU? Priznajete li njegov uticaj na vau misao, na va aktivitet? Kako biste primili zamerku da importirate francuski nadrealizam? DAVIO: Svi su pesnici nadrealisti. U onoj meri koja je nuna pevanju harmoninog jedinstva oveka. No, greh nadrealizma je u pogrenoj pretpostavci od koje je krenuo: da pisanje van kontrole graanske svesti moe da znai pisanje van svesti. Nepoverenje u nadrealizam hranilo se injenicom to je ipak apsolutizirao individualnu ovenost uzetu kao da sa nje nita nije amputirano... Nadrealizam je uticao na mene, ali najmanje svojom ideologijom. (Kada Davio kae da je francuski nadrealizam na njega najmanje uticao svojom ideologijom, sutinski se opredeljuje za varijantu nadrealizma u slubi revolucije, kako su je formulisali srpski nadrealisi. Stanko Lasi o tome pie: Tu je jasno kazano da njihova pobuna koja je poela kao poetska pobuna, tj. kao integralna pobuna protiv Kulture-Lai, ne moe vie ostati individualnom solucijom, jer je svaka individualna solucija apstraktna i nikada nee omoguiti ostvarenje Poezije ovjeka (...) Uz nadrealistiki in negacije, koji je uvijek apsolutan jer ostvaruje apsolutnog ovjeka, potreban je i revolucionarni in, koji je ogranien jer je konkretan, ali u svojoj konkretnosti on je i apsolutan jer vodi Slobodi. Nadrealizam se pridruuje konkretnom mijenjanju svijeta: revoluciji. Izjaviti u Jugoslaviji 23. prosinca 1930. da je komunistika revolucija jedina solucija ovjeka, bio je in provorazredne hrabrosti). 7. Kako zamiljate SEBE? (upueno uima vae bezobzirnosti) DAVIO : Ako krila nemam, neka mi jaukom obrastu ramena... 8. Da li ste izvrili izbor meu moguim OSTVARENJIMA? Ili meu nemoguim? Ako se niste ostvarili, smatrate li to kao poraz? I, u tom porazu, ime zamenjujete svoje ostvarenje? Nadom? Oajanjem?

396

DAVIO : Za mene se, u akutnoj formi, postavlja potreba da izazovem u reima stosmislenosti, oslobaajui ih onih dvosmislenosti to se za njihova znaenja hvataju kao ikovi za rep jajara i poloara. Spada li to meu nemogua ostvarenja? 9. ta OEKUJETE od ivota? Ako neto uopte oekujete, kakvu vrednost to ima za vau misao? DAVIO: Smrti grliti je vatra bez svojine vatra to ne gasi niti zna za plamen a gori mi ime, pa pitam s prine buktim li ili sam ve grm, drum i kamen 10. ta mislite o PORODICI? DAVIO : Nita. 11. Koliko je SATI na vaem asovniku? DAVIO: Dvadest i pet. Uvek. 12. ta vas spreava da postanete IZDAJICA? DAVIO: Bele ljubiice bele kao krila anela iste devojice U krevetu belom od perja, ptice sunce, izvori bola Velike suze kao marja milosra Zagrlite me Grudi su mi ire od puta kojim hodaju vojnici to nose u naruju smrt 13. Jeste li spremni za PORAZ? DAVIO: Zima je Karlu Bobou, majko poalji arape! (To su male pesme, kratkog daha, pie u Biu i jeziku Radomir Konstantinovi, koje preliva usplahirenost sanjarskog mladistva, koje je, zbog sna, osueno na robijanje, i u kojima se mea plava svetlost samike sijalice sa irealnom svetlou dana, s onu stranu robijakog zida Davio je robijao pet godina, od 1932 do 1937, u Lepoglavi i Sremskoj Mitrovici. Maksimum liriske snage postignut je ovde minimumom lir-

397

skih sredstava: pesme lie na rei sa neke dopisnice, napisane na brzinu, sa nekog nehatnog putovanja u smrt(...). 14. Ako SANJATE, da li to ima uticaja na Va ivot? Ako ima, nalazite li u tome jedno sredstvo protiv sudbine? Ili su snovi za Vas najistija nekoristoljubivost koja vam jo ostaje? DAVIO: Skidam koulju i uvijam se u nju. Neki put mi padne u au vode koju sanjiv popijem, sanjam da sam zatrudnio (...) protiv sudbine. 15. Na ta jo u samom sebi moete da RAUNATE? DAVIO: Beei od sebe sebi u drugima. A i dno ima povrinu. I poetak pod njom 16. Koju SMRT smatrate za najsavreniju? Prirodnu smrt? Ubistvo? Samoubistvo? Uostalom, zato se niste jo ubili? DAVIO: Kad se za smrt ve uzelo merilo automobilskih marki, mogu rei da najvie volim estometni brauning... Ubijam se svakodnevno; to mi je jedino zanimanje! (Oskar je voleo revolvere, svedoi ore Kosti. O njima je govorio sa udnim oseanjem prema mehanizmu (...). Ja sam ga gledao kako je s uivanjem posmatrao revolver moga brata, kako ga je otvarao, zagledao, odmeravao njegovu teinu na dlanu, oblike pod prstima, hladnou gvoa, i iznad svega kako je oseao taj revolver u beskrajno kratkom trenutku kada izbacuje svoj ubistveni metak, koji nevidljiv unitava ili rui, razbija i odjekuje, ispoljavajui snagu koja, hladna, ali napeta u gvou, stoji prisutna u toj maloj napravi koju je voleo. Kako je bio budan kada je, jednom, drao taj revolver u rukama, uperen u mene!). 17. Da ivite, imate li potrebe da se oslanjate na kakvo VEROVANJE? DAVIO : Pesnici ( dozvolite mi to odreitije uoptavanje u prolazu) nikad nisu mogli biti poboni, ma ta mislili o tome. Poezija je osuena da, okreni-obrni, uvek saoptava nemirenje s ovekovim vazalstvom nunostima. I onima po milosti boanskoj!

398

18. itav jedan DAN! Ne izglada li Vam katkad da mu nikada neete sagledati kraj? DAVIO: Preferiram belinu noi. I Nox microcosmica, pesnika Marka Ristia! I9. a) Koje ULO najvie volite? b) Da li biste bili sposobni da izmislite neko novo ulo? DAVIO: Corpus vitreum umetnikove osetilnosti valja da je u najveoj meri lien otpora prema impulsima koje nosi ivot. 20. Jue, danas, sutra... ta stvarno znai za Vas PODELA VREMENA? I ta bi znaili dogaaji izvan ove podele? DAVIO: ovek je ovek totalnosti koja je, naelno, s vremenom nepomirljiva! 21. Ne smatrajui POEZIJU za jedan knjievni rod, kako taj pojam izdvajate od pojmova lirike, lirizma, poetinosti, pesnitva, itd? DAVIO: Poezija je trtljanje sastavljeno, manje ili vie suptilno, od reenice s podmetom i prirokom. Pa ipak, valja razmisliti o onoj staroj hebrejskoj: Promeni samo jedno slovo, i unitio si svet!. 22. OAJANJE. Je li Vam ono polazna taka, ili zakljuak? DAVIO: Oajanje?! Urlam, jeste urlam, kako da ne urlam, u ime prosute krvi popljuvane! 23. Kakvo znaenje i kakav znaaj dajete pojmu USPEHA, i kakav stav zauzimate prema njemu? DAVIO: (...) i nema poraza koji bi mi oduzeo smisao! 24. ta mislite o MITOLOGIJAMA (upravo o mitologisanju)? DAVIO: Mitologisanje preputam Don Kihotu na bombarderu! I sl. delima. (Stvar je poela tako da je Radovan Zogovi objavio svoju pjesmu DON KIHOT NA BOMBARDERU, pisao je Krlea u Di-

399

jalektikom antibarbarusu. U svom eseju o snu i istini Don Kihota, objavljenom u prvome broju Peata, Marko Risti je o toj pjesmi tampao ovu notu: Nazvati Don Kihota krvoednom ludom i plaenim ubicom i staviti ga u Frankov bombarder (...) znak je potpunog nerazumijevanja Cervantesova dela. Zogovi je Ristiu odgovorio uvredama. Pitanje je ovo, zakljuuje Krlea, da li je Marko Risti moralni mrtvac zato jer surauje u Peatu (zajedno sa Daviom) ili je Peat trockistiki jer u njemu surauje Marko Risti, koji je po Radovanu Zogoviu proglaen mrtvacem samo zato jer nije pristao da netko od Cervantesova lika pravi barbarsku i neukusnu karikaturu!) 25. Mata? DAVIO: Mata je daleki prastari izvor to hrani opte arhetipove zajednike ljudskom rodu. 26. ta mislite o SISTEMIMA (filososkim, politikim, ivotnim ako ih ima, itd.)? DAVIO: Isto to i o receptu za lane ostrige. (vidi: Veliki srpski kuvar, str l77) 27. Smatrate li da je mogue izvesno delimino, svesno i namerno umiranje (kao neko NEPRESTANO SAMOUBISTVO)? ta se moe time postii? ( Da li ubrzanje opteg toka promena u sebi?) Da li bi to neprestano samoubistvo bilo dagaaj izvan svakidanjice, imalo drukiji znaaj no hodanje ili san? DAVIO : Onanizam smrti?! Nismo li to ore (Kosti) i ja davno napisali. U etiri ruke. (Oskar i ja smo rano primetili, moda jo u svojoj sedamnaestoj ili osamnaestoj godini, sea se ore Kosti, jednu, za nas tada, neobjanjivu pojavu. U trenucima kada bismo se nalazili u opasnosti koja je mogla imati traginih posledica, umesto da ustuknemo pred rizikom, mi smo eleli da takav rizik produimo. Neko udno oseanje zadovoljstva obuzimalo bi nas tada i to tako jako da smo morali sa velikim naporom volje spreiti ozbiljan rizik koji je bio ravan samoubistvu.(...) Ta svoja udna stanja opisali smo u ETIRI STRANE, jer je u to vreme ovakvo, ivotu protivreno oseanje, izazivalo u nama potrebu da ga shvatimo i protumaimo).

400

28. Kakav oseaj imate pred injenicom da svoj KRVOTOK, svoje varenje, itd. ne moete da zadrite? DAVIO: Ko je postavio ovo pitanje? Vane? Zato je i odgovorio na njega kao da je na ajanci kod ludog eirdije! 29. Smatrate li da za svoj moralni ili misaoni ivot snosite punu ODGOVORNOST? I pred kime, ili, pred ime? Na osnovu ega ste izabrali ideje ili linosti pred kojima biste pristali da odgovarate? DAVIO: Ni pred sobom! Ni u Lepoglavi! (Prosinac 1932, crni mjesec srpskog nadrealizma, belei Stanko Lasi. Davio, prvo uhapen pa muen, biva u studenom 1932. osuen na pet godina prinudnog rada. ore Kosti provodi vie mjeseci u zatvoru (...) hapeni su i Aleksandar Vuo i Duan Mati. A u noi izmeu 30. studenog i 1. prosinca 1933. uhapeni su Koa Popovi i ore Jovanovi. Jovanovi je osuen na tri godine teke robije. Srpski je nadrealizam kao organizirani pokret prestao postojati). 30. Ako verujete u UDO, je li Vam to neka uteha (tj. je li to verovanje takve prirode da za sobom povlai optimizam ma koje vrste)? DAVIO: udom matirano nebo ostaje poraeno na dvesta polja! (Kao u pesmi San u selu Boljevac, za koju Radomir Konstaninovi tvrdi da je jedna od vrhunskih pesama, i to ne samo pesnikog dela Daviovog, ve i sveukupne moderne srpske poezije(...). To je susret podsvesnog i svesnog, bezizraajnog i izraza (...) kad se natpojamno, kao sama tamna bitnost ove guste praume krvotoka, ovih stihova u sporom, muljevitom oticanju, objavljuje svesti muljevitim obasjanjem, muljevitom vizijom koja je sama po sebi dragocena, ali za Davia nikako i dragocenija od ovog sveta kome se on posveuje...) 31. Verujete li da je postojei odnos jednog oveka i jedne ene neko steeno pravo pred kojim bi Vas Vaa savest spreila da toj eni priznate svoju LJUBAV? DAVIO: O, ljubavi, ta sam, ne znam ta sam bio, da l io, ljubio, o slutnje, jesam li brodio morem kojim plove svetlu ljubavnici,

401

pa sam posto ljubav, posto cilik-rose, reski izvor snaga klonuima mesa, eni koju volim zanosi to nose mene ko njen udes pod granom nebesa! Fus-nota Anketu eljust dijalektike inicirao je 1930. godine Marko Risti kao deo strategije za budue nadrealistike akcije. Risti je sakupio i redigovao pitanja na koja su odgovorili: Aleksandar Vuo, Oskar Davio, Vane ivadinovi Bor, ore Jovanovi, ore Kosti, Duan Mati, Branko Milovanovi, Koa Popovi, Petar Popovi i Marko Risti. Milan Dedinac je u to vreme boravio u Parizu, a Mladen Dimitrijevi nije odgovorio iz neznanih razloga.

402

Milica Nikoli

JEDINSTVENI DAVIO1
Iako se hronoloko predstavljanje pesnikog dela ini najjednostavnijim, ono je konvulzivno i sloeno onoliko koliko i nastajanje i trajanje u razviu. Tek tako, poezija otkriva tajnu svoga postojanja. Tek tako, najbolji Daviovi stihovi ine slitinu u kojoj se prepoznaje trajna osnova njegove pesnike zamisli, ali i ono to ini njene izdvojene oblike nastale u nezaustavljivoj tenji za novim. To nas i zavodi da polifoni-

Napisano kao uvodni tekst za izbor iz Daviove poezije Krov oluje (KOV, Vrac 2008). Predgovor je sticajem nejasnih okolnosti izostao, kao to je sticajem jo nejasnijih okolnosti u junu 2009. iskrsao. Naravno, upuujem ga jedinom svom dananjem utoitu Sarajevskim sveskama.

403

ju glasova, koja je u prirodi svakog stvaralatva, ne traimo u sveukupnosti nego u izdvojenosti. Razaznajui posebnost, ali i presudnu zavisnost svakog od mnogih glasova koji tu celinu ine, i pratei njihovo trajanje, moi emo da u procesu nastajanja otkrijemo upravo ono to ini trajnu usmerenost dela koje je znaajno obeleilo nau savremenu poeziju. Najee se Daviov razvojni put vidi kao skok od jednostavnih formi ka silovitom proirenju metafore i asocijativnosti, sve do sloenosti i obilja koje je teko pratiti, i to u sledu Pesme>Hana>Vinja za zidom>ovekov ovek>Flora. Faza uoi Drugog svetskog rata, koju su odmah prihvatili svi koji su imali sluha za modernu poeziju, kardinalno se pri tom odvaja od svega to e nastati potom, a od nje sm poetak ove pesnike posveenosti Daviovo mladiko nadrealistiko iskustvo. ini mi se, ipak, da se ono moe smatrati samim sukusom jedne zadivljujue polifone jedinstvenosti koja je trajala vie od ezdeset godina. Davio je imao 19 godina kada je objavio svoj prvi poetski tekst (Tragovi). Upravo u njemu, ak vie no u onima to su nastali godinu-dve kasnije (etiri strane, Anatomija), otkrivamo nadahnutu sveinu koja e do kraja pratiti Daviov pesniki govor, karakteristine motive, izuzetnu vizuelnu i zvunu artikulaciju, konvulzivan ritam. Ralanjujui najranije Daviove stihove i poetsko-prozne stranice tampane 1928. i 1929, pronalazimo naznake ne samo budue polifonije glasova ve i raanje same te polifonije, koja se dopunjavala tokom pesnikovog ivota ali iji je zametak bio tu. Prepoznajemo Daviovo oseanje ivota i oblike kojima je to oseanje bilo iskazivano, uspostavljamo lukove izmeu prvih stihova i poslednjih poema i zbirki. Koliko je ono to je nadrealizam doneo revolucionisanjem poetskog i svojim antitradicionalizmom uticalo na pesnika koji se upravo oglasio? Istorija knjievnosti radikalizuje pripadanje knjievnim pokretima tako to odvaja sluajno prikljuenje od idealne knjievnoistorijske okolnosti kada se poklope individualna pobuna i novi koncept. U Daviovom sluaju dogodilo se upravo to: podudaranje nove, oslobaajue koncepcije to je nadrealizam u najveoj moguoj meri bio i linog otpora ali i novog senzibiliteta koji je ovaj pokret podupro i dokraja uobliio. Davio je otkrio nadrealizam kao to je nadrealizam otkrio Davia. To je bila jedna od retkih idealnih primopredaja u istoriji nae knjievnosti. Na prvim stranicama Tragova itamo:

404

Moji tragovi svetle s liskunima na vrtoglavim stenama, u bibliotekama u kojima se umire meko, u mirisu ena koje sam eleo da pomilujem po tabanima, u ostrvima za kojima sam udeo, u vetru, mom najveem neprijatelju, i oblaku, mom draganu. Kao da je devetnaestogodinjak pruio na dlanu sebe tadanjeg i budueg: Daviovo pesnitvo je zaista bilo veranje po vrtoglavim stenama, sa liskunima koji su se cepali na listie njegovih uvek drukijih i istih godina i poduhvata. Veranje po stenama podrazumeva i moguu prevlast vrtoglavice, i pad. U svakom sluaju uvek ogroman rizik. Davio nije silazio sa tih najopasnijih litica, uvek u riziku, nameravanom, osvajakom. Nikad uplaen pokudama, ak ni onda kada je izgledalo da je poraen. Ne ustupajui pred glasnim lamentima i pozivima da se vrati jednostavnosti i delotvorju Detinjstva i slikovnoj neposrednosti Hane, nastavljao je, uprkos svima i svemu, sve sloenije, esto zastraujue bujne solilokvije, stalno u dosluhu i u raskoraku sa vremenom koje ga je ugroavalo, pa i poricalo. Izgledalo je da Davio ivi ivot u manihejskoj podeljenosti, da ga jednostavno prima, a pie poeziju koja to manihejstvo iz osnova porie i iskazuje se drugaije no ivot. Ali on je svojim stihovima odbijao da sie na ravno, sigurno i meko. Zvalo se to esto vratolomijama, za koje je retko ko imao strpljenja. Mladi Davio je video svoje tragove u bibliotekama u kojima se umire meko. Sigurno je da mladi nije mogao predvideti tomove svojih knjiga koji e leati po bibliotekama. Mogao je sebe da sagleda samo kao bie koje u njima saznaje, ili, pre, kao diverzanta, nikada spokojnog slavnog pisca koji eka da meko i slavodobitno skona. ak je neretko smiljao rugalice protiv duha biblioteke, protiv pesnitva ija je inspiracija knjika i pesnika kojima je obrazovanost podloga pevanja. (I, dodajmo: u ovoj viziji smrt se dotakla samo duha literature.) Tek posle toga mladi vidi onog sebe koji ivi u mirisu ena koje sam eleo da pomilujem po tabanima. Ne vladalac i pokoritelj, ne samodrac tela i gospodar putenosti, ve pokorni sa-initelj ljubavi koji oliava duh zavisnosti od nje, najvee zavisnosti Daviovog pesnitva. Tragova ima i u ostrvima za kojima sam udeo, velebnim ostrvima Daviove mate, njegovih neostvarenih putovanja. Zato ostrva? Potpuna izolacija Daviu nikada nije bila potrebna. Postojala je jedino potreba za usredsreenjem, ali to

405

je Davio mogao ostvariti uvek i svuda, jer je posle svakog dana dolazila no, a pri kraju njenom, pre praskozorja, idealni as rada. No nisu li ta ostrva stalna potreba za izmetanjem, za nespokojem, kada se nona upuenost sebi pretvara i u dnevnu, trajui svih 16 sati u danu, koliko je Davio mogao, udaljen od domicilne sheme, da ostane na svome ostrvu rei. Ostrva su jo dve velike ivotne strasti Daviove: ona za plovljenjem i ona za lovom. elja za dogovaranjem sa prirodom, ne onom lepom, nego surovom, sa zakonima ivotinjskog svevlaa i divnom a unitavajuom florom, ivotinjama koje je ubijao iako su bile njegovi drugari i sapatnici i ostale ivi protagonisti i najapstraktnijih stihova. Ta ostrva su i cilj njegovih plovidaba kojima se sa toliko strasti predavao, njegove ljubavi prema moru. U ezdeset i petoj on e zabeleiti: Znai li da uivam u izazivanju smrti, znai li da mi je stalo da nestanem u moru koje e skinuti s mene sve moje prljavtine, a smo se ne poluirati? Ne verujem u to. Ali ako je delimino i to prkoenje onda se uz prkos javilo i neto drugo ljubav za plovidbama. Ko kome podvaljuje: prkos ili ljubav? ta je starije: ljubav za more ili prkoenje starosti iji sam prag preao? Ne znam ni ta je starije, ni ta je lukavije, ta je udeo svesti u tome, ta kontriranje podsvesti koja ostaje zamraena ispod zara, neotkrivena, nepoznata. Znam drugo: ja sam morao da istinski zavolim moreplovljenje da bih jednom ili nijednom doao u situaciju da nestanem u talasima. Vratimo se reenici iz Tragova. Poslednja dva iskaza onaj o sopstvenim tragovima u vetru-neprijatelju i oblaku-draganu nisu nam lako odgonetljiva. Mladi vidi sebe u izazivau bura i svih zemaljskih kovitlaca: oekivalo bi se da voli tog sebe. Ne, on zamaaje za koje je predodreen ne osea kao prijatelje. Nije li moda bio vidovit vie no to smo i mi u ovom trenutku spremni da sagledamo? Jesu li vetrovi i bure u ivotu koji je Davio ostavio za sobom bili njegovi prijatelji ili neprijatelji? Sunovrati jesu pesniko i ivotno naelo Daviovo, pa zar taj vetar nije stalni stanovnik onih predela ka kojima je teio? Ali jesu li mu sunovrati u ivotu donosili dobro? Moda je deak dao odgovor koji mi danas ne umemo ili neemo da damo. A ako je vetar moj neprijatelj, zato je oblak moj dragan? Zato to on premreuje svetlu ujednaenost, sjaj bez sene, svetlost bez polusvetlosti, istotu bez mrlje neto od ega je ovaj pesnik uvek voljno ili samom prirodom svojom beao. Ta potreba za prevlaenjem senke preko sjaja i inila je

406

od Daviovog ivota smeu svetlosti i senki, zatamnjenja koja su ga gonila da ih uvek reprodukuje dalje i svaku svetlost ubrzo zatamni. U Brodolomu Davio kae: Nazri!/Nazri se u tamnom tragu a u Rastkovim zapisima: Sriem svoje korake i zloduh roni prste u tamu to se pesnitva tie, ono je u ovome domenu odraavalo zahteve bia i prenosilo sliku tog svetlosno/tamnog sveta, kao zakon pesnikog govora i zvuka njegovog glasa: Jedino su jo zvezde uspele da sauvaju senku, ali i ona je bila bela. Ako smo u jednoj od prvih reenica koje je ovaj pesnik zapisao pronali ovakav krajnji zbir i svesastavni lini nalaz dodaemo tome samo jedan tertulijanski komentar: Upravo je zato verovatno to je neskladno. I okrenuemo se opet istom slojevitom nalazitu prvih spisa u potrazi za jedinstvenim Daviom. Kada na istoj stranici Tragova proitamo: grudima gromkim od daha, trenutak jedan snevati udar i krv zakljuiemo: dah Daviov zbilja nikada nije bio tih, ni suzdran ni neujan. Bio je gromak. Otud su njegovu poeziju ili veoma voleli ili je odbijali. Jer sa ovakvim disanjem nespojiva je usporenost pesnitva koje nazivamo refleksivnim a koje Davio nije voleo. Nije bio sklon poeziji koja deluje kao da je liena fizikog udisaja i izdisaja i napetosti ula. Kao to se ni ivotu koji ne die punim pluima nikada nije priklonio. Vidimo kakav san priziva: snevati udar i krv dva uproena sinonima ne samo za deo njegove sudbine koju je sam odabrao, nego i za ono to je odredilo i njegovu pesniku volju. Dete prvog rata, borac drugoga, robija Davio je ovim svojim ulogama, u svojoj protivrenoj homogenosti, obeleio ne samo mladost koje se nije odrekao i ije atribute nije mogao da zaboravi i onda kada je moda valjalo zaboraviti, nego i zrelost, u kojoj se ponaao kao pred onim to je jedan drugi pisac nazvao glupom mudrou godina. Takav, protivrean a jedinstven, iveo je ne samo svoju prvu ve i poznu zrelost. (Zrelost koja e kulminirati kada na scenu nezaustavljive poetske akcije, na stranice njegovih kasnijih zbirki, stupi smrt kao saputnica, glavna protagonistkinja pesnikog teatra konanosti smrt nasilna, preklanog grla, udarom noa i metka.) Slika od koje smo poeli pobuuje nas na jo jedan presudan zakljuak o Daviovom slikovitom miljenju kao jednoj od osnovnih sastavnica njegovog pevanja. I tu se sreemo, na samom poetku, sa zamecima artikulacije koja e trajati sve do kraja.

407

Izdvojimo nekoliko iskaza iz poetskih tekstova 1928 1929. naglaene slikovnosti, koji govore o njenoj karakteristinoj dvostrukoj prirodi: poetske oblike direktne, gotovo scenografske koncepcije, i one sa ublaenim, poetizovanim likovnim tonom. Zabeleiu etiri iskaza: U svakoj kapi krvi po dva konja, dva vola. Svakog jutra naem svoj krvotok cvetno smrznut na oknu. U krevetu belom od perja, ptice. Bakarna ica see svaku pticu koja je se dotakne, koso je see, glava jedne kida mi nebo, dok druga, crvena, mi mae. Na prvi pogled ista imainistika struktura, ali ne kodeksno, statino imainistika, ve spoljne ili unutranje kinetika, sa jakom likovno-siejnom podlogom, tople matovitosti. Slike lete po prostoru poetskog teksta (versifikovanog i ne) i uprkos svojoj nad-realnosti, one su pune ubedljivosti i povezane u svojoj neloginoj loginosti. Udarnost im lei upravo u visokom poetskom tonu tople slikovne usredsreenosti, u organskom povezivanju koje je suprotno svakoj artificijelnosti. Najistije se to ovaplouje u segmentima o krvotoku cvetno smrznutom na oknu, kao i: u krevetu belom od perja, ptice. Otrinu ovih slika ublaio je verbalni spreg koji i nudi taj poetski tonalitet. Krvotok cvetno smrznut na oknu je jedna od matovitih slika u Ostrvima koja plove kao, poetskom tekstu koji moe biti i ogledni predlog za analizu rane Daviove slikovnosti. U njemu se prozrevaju ne zameci ve pravi smeli spojevi na kojima e poivati kasnija razuena metaforinost, jedna od najbogatijih u naoj poeziji. Naravno, u ovom konkretnom iskazu nije u pitanju metafora, ali je opredmeena upravnost slike uobliene u meku, inventivnu izraajnu formu, blago razgranatu, neto to je bilo podloga poznate kasnije viespratne metafore. Re je o sintagmi cvetno smrznut i, naravno, o upotrebi rei okno. Ve se oituje osetljivost za re i njene oblike, ovde za upotrebu dve priloko-pridevske forme umesto mogue glagolske, proirenije, koja ne bi dala slici ovu vibrantnu zgusnutost. Otrica Daviove metafore i njegove slikovnosti upravo i lei u nepogreivoj osetljivosti ne samo za optimalne leksike spregove nego i za morfeme i sememe. Ovu sklonost, ovu izuzetnu sposobnost, primenjenu u domenu slike, Davio je razradio mnogo kasnije u bravuroznoj slikovnosti Snimaka (1963).

408

To e jo otvorenije posluiti u poetskim iskazima koje bih, za upotrebu u ovom ralanjavanju, ponudila u drugoj grupi navoda, onoj sa ublaenim, poetizovanim likovnim tonom. itamo: Oj, da su zle kie crveni jaganjci / ludovao bih s vama, zvezde padalice. Gazim po najrosnijem jutru blagovesti. Kouh od dima stada proletnjih. Sve plodne enke zvezda i odjeka. Bistra bie zora, prua me i eka da mi kap po kap sine u oku.

Ne prepoznajemo li tu onu kriku ostrva pod saem ljubavi nastalu posle trideset godina? Ili neke jo kasnije slike u kojima su i poetsko nadahnue i intenzitet likovnog i umotanost u blagost iskaza veoma slini? Nita se nije izmenilo, nita izgubilo od daha mladosti, od osetljivosti za plavne i plovne jezike nanose, za bajkoliku slikovnost crvenih jaganjaca, zlih kia i zvezda padalica, koji dobijaju iracionalnu snagu, pogotovo ovako izreeni u zvuku i poviku, onu koju e i posle mnogo godina nositi dramatini naboj Daviovih zvunih slika. Jer kao to je daviovska slika prepoznatljiva od prvih redova napisanih osetljivou devetnaestogodinjaka, tako se i zvuk te slike oglasio odmah, da bi se nastavio u sazvujima ispisivanim tokom nekoliko decenija, te bio i ostao jedna od najlepih zvunosti naega jezika. Pevajua jezika lava, nemirni ritmovi, uzlazne i silazne linije zvuka, njegovi praskovi i blagozvuja, srodnosti i razliitosti, inventivnosti i neoekivanosti, harmoninosti i oporosti, kamerni i orkestralni zvuci sve je to trajalo i zbivalo se tokom decenija, a zaelo se kada je napisano: Dok ne ugledam nju, osmeh i dah, ti. Krilima po vrhu, krilima po smehu, eno bez daha eka me strah i mrki mir. Odmah prepoznajemo Davia koji e smenom zvunih i bezvunih, grlenim, bilabijalnim i sibilantima initi uda. Ovde nam je izazovna upotreba glasa h, zapravo onog hka koji stvara utisak najlepe bezvunosti i oplemenjuje zvuni niz. U okolnom satreperavanju, sazvuavanju, koji doprinose prenoenju treptaja na drugi zvuni niz, ovaj glas to izlazi iz

409

plua bez zapeva nije samo predah i stianost ve i obeavajui smiraj koji ne vodi zamiranju ve otpoinjanju novih udara. Na ovome poslu Davio se nije umorio est decenija. I kao to je negde na sredini puta ispisao: Peno ara to me peteljkama vea / u krila leptira dadom zvezda zavi, tako i u poslednjoj zbirci, u Ridajima nad sudbinom u magli, itamo o zvezdanim svetim svetlostima i ujemo: Ridaj ne brini, hrapava moja rei... ridaj i ti, zahvaena daljinskim enjama u hrpama, oh, ridajte nagomilani horizonti. Odmah prepoznajemo razueni, ali isti zvuni kod. Kao to je u zvezdanim svetim svetlostima naizmeninou zvunih i bezvunih vrednosti, i plastinou strujnih glasova postizao maksimalno auditivno dejstvo, ovde sreno udrueno sa dejstvom znaenja ovih pojava i sintagme u celini tako i u navedenim stihovima, izabranim u skoro sluajnom mnotvu, Davio osvedoava svoje neuporedivo oseanje za zvune modulacije naeg jezika. Verovatno e se jednom metodino izuavati ovo ogromno jeziko dobro, koje teko da ima premca u novijoj srpskoj poeziji. Davio je svih est decenija zduno razbacivao june plodove svoga dara za re, oseanja za glas, za sve ono to tih 30 glasova mogu u razliitim spojevima i beskrajnim varijantama. To koliko je Davio mogao reju, koliko mu je ona dobro sluila i koliko je on nju podsticao i ta nam je od te uzvraene ljubavi ostalo jedva da sad moemo sagledati. Gotovo dramatino deluju njegovi stihovi iz 1988, kada kae: O, priruna moja rei, koju stojei iza svog potiljka drim za uvo, za perin, o, rei to me i njim davi, dok ja, u strahu od straha da je, onemelu, ne izgubim kad se sama pone otimati svojim osvakodnevljenim znaenjima, opet zacvokoem beskrajem! Ovi stihovi ne samo da pokazuju prevelik intenzitet ovog odnosa i nakon ezdeset godina stalne veze, ve i kazuju prirodu tog spoja jae no sva pesnikova razmiljanja o jeziku, ak i u Ritualima umiranja jezika. Njima nam se otkriva puna dramatinost toga odnosa, njegova razuena iva pulsacija. Naravno

410

da posebnu tenziju obraanju daje upravnost, uzvino O ...moja rei, u kome pripadanje sugerie najveu emotivnu priblienost predmetu, ako se Daviova re uopte tako moe nazvati. Ta odmah definisana bliskost, neskrivena ljubav koja namah izbija, otvara i prvi sloj pesnikove odanosti: priruna moja rei, kae on. Ovaj skoro tehniki pridev dobio je u ovakvoj upotrebi mnogoznano i gotovo lirsko odreenje: njime je ve reeno: ti si mi tu, bliska, nadohvat ruke, lako se mogu tobom posluiti, posluie mi i (sluiti), uvek prikladna i skladna (ma bila i neskladna), raspolaem tobom i raspolagae mnome, u ruci si mi i kad si izvan nje. Dakle: sve si i svuda si. Personifikacija koja se otvara posle prvog obraanja izuzetno je izraajna, jer je ona istovremeno i identifikacija. Slika pesnika koji stoji iza svog potiljka drei nju (sebe) za uvo, za perin, kojim e, opet, ona njega pridaviti nije vie razneeno ljubavna. Stvorena je napetost koja u trenutku postaje neprijateljska, iako je sprva izgledala samo kao napon sueljavanja, mada mi, naravno, verujemo da je to ljubavno sukobljavanje. Potonji stih e to potvrditi: strah je u pitanju, strah da se ona, voljena i priruna, ne izgubi iz vlasti, da ne onemi i time izgubi svoju pozivnu (na ljubav i srodstvo) mo i plodotvornu ulogu u pesnikovom postojanju. Ali zato bi ona onemela? Jer se re, saveznica pesnikova, ne da osvakodneviti, ona hoe da bude izuzetna, i nova i ne-obina. Pesnik e pomoi da se oboje spasu, u ovoj sprezi gde se ne zna sasvim sigurno ko je kome od prve pomoi. Pesnik e zacvokotati beskrajem. Sasvim sigurno i ona s njim, spremni oboje za nove poduhvate. Ako je re kojoj se pesnik ljubavno obraa uvek bila nosilac smisla, ona mu je isto toliko i nosilac zvuka, koji je i ispod i iznad tog smisla. Pesnik se u sledeoj upuenosti, u novoj personifikaciji, obraa zvuku: O, zvuci u propinjanju, o, zvuci dignuti na prste to mi, za mog otimanja od nerazuenog i ogranienog smisla svega, iaujete prvo dan, pa dlan, zatim otkidate ruku iz ramenog zgloba Ve sm prvi povik: O, zvuci u propinjanju uspostavlja bliskost ravnu onoj prethodnoj, ali to kao da nije zdruenost ravnih. ini se da je pesnik u vlasti zvuka, nemoan da se odupre njegovom gospodstvu, da mu se predaje i sumnja u njega. On bi da pobegne od nerazuenog i ogranienog smisla svega ali ne

411

i da se preda bez ogranienja. Jer zna da glasni i smisleni zvuci vole da reeni predmet / obujme smislom irim od znaenja. Vole da ga u njemu, u sebi / udave. Da li ta borba neprestana dvaju rivala stavlja pesnika na rvanj opredeljenja? Pravoga ishoda u ovoj borbi nema. Uvek ravnopravni, ostae tu dok je pevanja. Znajui da e se trenutni primat esto proglaavati jedinim u raznim vremenima razliito i da e povremeno biti uzdizani na prestolje i svrgavani as jedan, as drugi. A pesnik? Katkad poraen, katkad pobednik (uvek kriv, uvek prav?). Kao i ovek uopte, jer ovek se jedini ne miri. On ne pristaje da bude galiot vezan za svoje veslo. Davio je, kao malo ko u naoj poeziji, ovo dvoje protagonista znao da pomiri. On je naao svoju formulu za iskaz Cvetajeve: Postoji u stihovima neto vanije od smisla njihovo zvuanje. Davio je to proirio. Govorio je o smislu zvuka. I onda kada je strahovao od guenja (smisla), razumeemo to kao znak izjednaenja. Za njega je to dvostruka plodnost, onaj dvogubi sjaj rei koje samo one imaju. U Daviovoj poeziji dolo je do ovog idealnog spoja, do zvuanja smisla kakvo se retko dogaa u jednome jeziku. Upravo zbog toga prevedena Daviova poezija ne moe sebe da predstavi. Jer nisu u pitanju samo jezika inovativnost, igre sazvuja, verbalna nadgradnja. Daviove rei drugaije stoje jedna pored druge nego to inae stoje rei naega jezika. Svaki Daviov stih, svaki navod njegovog proznog iskaza odmah su prepoznatljivi jer u njima uvek pulsira posebna sprega rei propetih na skok. Svaka, uvek, kao da je postigla svoju najviu zagrejanost i onaj idealni zagrljaj iz koga e se vinuti u samo njemu svojstven nategnuti luk govora koji iskazuje i smisao zvukom i zvuk smislom. Ta zategnutost, to vezivanje i zdruivanje i ine da je nadgradnja govora vana koliko i govor sam. Jer bez tih i takvih veza meu reima i njihovim zvucima nema Davia. Zar bi prevedena Srbija ikad, na bilo kom jeziku, mogla biti ono to jeste: pesma koja smislom svoga zvuka kazuje ceo jedan jezik, istoriju ivotnog i smrtnog pregnua jednog tla i jednog naroda. Sigurno je da Srbija nije itana toliko koliko jeste i da nee biti itana u budunosti zato to podstie rodoljubiva oseanja, ve zbog onog zvuka kroz tebe svi onog mogueg zvuka istorije koji je uo mladi tek osloboeni robija. Koji je uo slobodu kao zvuk, uoi

412

samog rata, moda ve nasluujui i njegove pretee odjeke. I verovatno je upravo zbog susreta ova dva glasa i mogla tako da zazvui Srbija, napisana, po svedoenju pesnikovom, u jednoj brvnari na padinama kopaonikim, u jednome dahu. I jednome zvuku, dodaemo. Onom koji je uo jo u svojoj najranijoj mladosti vala koji mori mor to je morio mlade. I kada mnogo godina kasnije bude progovorio o neslobodi smrti, kada, zaposednut njome, bude uo samo njene glasove i tad e zvuk, ona nota nepomuene visine i istote svojstvena samom pojmu traginog zazvuati najviim tonovima: O, plotuni u ivot, o, ome, otrovi i noevi. Smrt je uvek bila Daviova partnerka-neprijateljica, junakinja mnogih njegovih proznih fabulizacija i tolikih stihova. Velianstveno je stupila na scenu romana Gospodar zaborava sedamdesetih, oduivi se daviovskim karnevalskim pijetetom najveoj smrti naeg veka, smrti jevrejskog naroda, koja je ekala, zapretena ne-reima, do kasnih Daviovih dana, kada je progovorio o njoj fantastikom jevrejske valpurgijske noi, da bi se, est godina kasnije, oduio smrtima srpske noi dugih noeva. U poemi Trema smrti, izaloj 1982, pobuenoj traumatinim seanjem na zaklanog brata, u asocijativno-metaforinom reitativu ija posrednost ima jednaku otrinu i sposobnost pobuivanja nae svesti kao to ogoljeno i surovo deluje na naa ula, u poemi Trema smrti dobili smo jednu od velikih tragedija naeg jezika. Ona nosi vrisak Goranove Jame ali i metafiziku dimenziju, koju je Davio ovom poemom otvorio da bi je dalje razuivao u zbirkama to su sledile, ponajvie u Mitolokom zverinjaku smrti pismu / upuenom na ruke nitavilu, koje i jeste njegov izaziva, s vremenom u ruci to baca pasijans strpljivoj sudbini. uje li venost kako dahe upitae se Davio i mi emo na ovo pitanje dati u sebi pouzdan odgovor: pesnik ju je uo i objavio. No ne moe se ova knjiga poezije nazvati samo razgovorom sa venou. Ona je vie od toga: ona je jedan od vrhunskih govora nae knjievnosti o razumevanju postojanja, jedan od uzbudljivih crnih fragmenata velikog ljudskog solilokvija. Knjiga koja e, verujem, biti na pravi nain upoznata onda kada nas vie ne bude bilo. I ne samo ona: verujem da pravo vrednovanje i otkrivanje mnogih dimenzija Daviovog pesnikog dela tek predstoji: pesnik je iao ispred svog vremena.

413

Oskar Davio BRODOLOM

1 Vidom teku te glave jutarnjih umora uplje mi vode niz kimu umiru O trula strujanja peanih satova. Pau u reku kao kia ili no Na usnama nemira nestau sve vlaniji A na dnu e se topiti strasno Beli uzburkani kre Srce moje! O kako sam pusto usidren Na ovoj davno osuenoj stazi O to ne grane Pa makar i hajduk bratski da razgrnem Kouh od dima stada proletnjih! Bacaj te usijane rakete za nekog znak Svedoka mami smrt od ruke dobre Sve plodne enke zvezda i odjeka ***

415

DETINJSTVO
1 Rasli smo izmeu guvernanti, krizantema, okolade, poljubaca, maminog miraza i tate koji se vazda na neto odluno sprema. Rasli smo danju u bati, nou u belom krevetu i uplaeno se udili svetu tajni, spletaka, strini, ujni, kujni, tetaka i stranih pria dede o dinu koji pod zeljom, u rupi ljude jede i o seljacima koji govore srpki jer su glupi. Nou su nas, dobru decu, uvali aneli uvari, brave, snovi i gradski straari, i bog je gledao s vrha ormana ta radimo rukama ispod jorgana. Uzalud. Uzaman. U san bi nam se gorko prikrala dva strana, rutava, gvozdena kepeca i debelim glasom strogo pitala ko nam je kazao kako tata i mama, kako tata i mama... bez srama... kako se prave deca? Rasli smo urno bez daha jurei lestvama dana gonjeni nemirom straha i molili se i ekali puni nade da nam to pre, da nam jednom

416

niknu brkovezi i brada u znak da iver ne pada daleko od klade. *** 15 Dobijao sam batine, porodica je prema meni postajala gruba. Ali ja sam drugi put napisao ljubavnu pesmu za levog beka mog kluba. On se zaljubio do uiju do oiju zaljubio do zuba, zamislite, pitao me: Hoete li da trampite jednu pesmu za dve am-pite. Bilo mi ga je u stvari ao. Odmah sam seo i napisao: Jue si se osmehnula usred ara ludog jula, vodom si me obasula pet, est mojih ednih ula. Posle se spominjala Amorova strela, koja se, seam se, zarila u srce levog beka kao pare rapnela. I to pare rapnela njenog crnog

417

oka bacilo je beka u guva-pred-ogledalom stanje. Moj levi bek je dobio u srcu krvoliptanje i pao u oajanje. A ja sam, kao to rekoh, pojeo obe am-pite koje toliko site da nisam veerao. Porodica me pretukla (mamina teka ruka). Svu no sam se u grobnoj nepravdi prevrtao. 16 Posle rata smo se vratili u Srbiju. Ja sam voleo to sam Srbin, Srbin Mojsijeve vere kao i otac Srbin, jer smo potukli vabe, jer tata kae da Srbi vole tanost kao to tanost volimo, brate, ja i ti, jer Srbi vole jesti i, brate, popiti i, brate, jer Srbi nisu pokvareni i nisu antisemiti. u Beograd smo stigli nou, tata je poljubio pristanite, neki mladi gospodin zviznuo je drugom tano dva amara, i rekao: Ja sam Solunac, sunce ti kalajisano. U donjoj kafani pevaice vrite a amali lou a andari sprovode krljavog depara. Sutradan je moj otac poeo da pravi poslove, ni luk jeo, ni luk mirisao, zaradio je lepih para

418

i kupio mi belog zeca i utu ticu, a ja sam njemu bez muke nauio irilicu. Svakog je jutra dolazio Mia da me zove da odemo na Dunav. Igrali smo fuzbala i ajnca u love kao sva deca, a mama je tad pobacila jednu malu seku od tri meseca.

*** Hvala ti, noi blistava kao ljubavnica, noi otvorenih puteva, nepomirenih jedino s ravnodunou, noi okrugla pogleda kao smrt, ili ma koji drugi sat u krugu grljenja, noi proeta letovima zrikavaca pod nezabrinutim oima zvezda i mrtvaca, noi podignuta do rei uraganskim vetrom, uzneta do ljubavnog delirija sranim umom ponekad to je u grakama rose bez pupka, ponekad to je uspavana kao ti, noi hitnuta iz sebe svom snagom sigurnom u svoju istovremenost sa smislom svega sigurnog u sebe kao krika hleba u zajednicu gladi; o, noi, parobrode pristali uz mene u nerazmrsivom buketu enje, noi naotrenih ula, predugo bruenih o kamene ploe vremena, noi probila na sva vrata istovremeno, noinoi nejednaka sebi, toj zajednikoj gladi, noi budna od ljubavi ogoljene do ispod mesa bez leaja, noi s krestom zakovrdalom od bleskanja, noi noinoi upaljenih lampiona na sve strane bez sjaja, noi

419

prvi put nalik na devojku bez skazaljki, na devojku iz petnih ila i ispod tih ila devojakih na devojku jo nie skroz kroz zemlju i izvan nje i nekih njenih zvezdanih korenja za koje se drim obema rukama ljubavi uhvaene za ljubav uprkos mraku oduvek, noi, o, noinoi i po drugi put nalik na devojku koju volim, noi oduvek nalik na nju, noi pre zemlje, sunca, vremena, noi, kad nieg jo nije bilo, ni sveta ni vazduha, samo noinoinoi te blistave staze ljubavi na kojoj je zagrcnuto volim jer je devojka.

VOLIM TVOJE RUKE

Volim tvoje ruke za igrake, to telo koga skoro nema. ena je samo u mekoti make to u tvom struku prede i drema. Kako da naem rei detinje da ti objasnim ta ljubav znai, a da ne ranim to malo zverinje; usnu na kojoj se mrve kolai.

420

SRBIJA
Ja znam sva tvoja lica, svako ta hoe, ta nosi, gledao sam sve tvoje oi, razumem ta kau, ta kriju. Ja mislim tvoju misao za elom ti u kosi, ja znam tvoja usta to ljube, to piju. Ej, piju od tuge, od znoja, od muke, od noi, od sijerka koji se teko melje. Ja sam u mlinu, sred buke rvnja, uo sve tvoje elje i brige tvoje, oj, Srbijo meu pesmama, meu ljivama, oj, Srbijo meu ljudima na njivama, oj, Srbijo meu pesmama, meu stadima, oj, Srbijo, pesmo meu narodima. Pesmo tuna, meka si milota to plae kao krv groa, kao suza mota, kao onaj poljubac, onaj miris perja to utka u gugutanje svoje gugutka. Oj, miloto meka, klik si divlje plovke nad jarom iz koje stasa crveni ugalj sunca u zrnu svakog klasa, ali, bosa pesmo gluve alopojke, kad prestaju pesme, kad poinju psovke? Gladna ruko, slepe jadikovke, kad e hajduk bune iz tebe da grune? Psovke i psovke, ej, u ije zdravlje zalud je oranje, zalud je letina? Kletve i kletve, za ije je truplo kravlje nabrekla Mava od ita, oteklo Pomoravlje, bure i bune, za ije se zube lavlje dimi od mleka ovca i dimi planina, kad Mava nije sita, kad Mava nije sita?

421

Kroz mukle lance dana koa suvonjavi. Svu su je proderali duboki rovovi bora. Od rovovskog rata, od zemlje poplavi i skori se lice preko gladi kora; to lice to nije lice, ti dani to nisu dani, ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani; trnje im ne moe nita i nita udari... A svako od tuge za dan kao vek itav ostari i zbrka se, oj, Srbijo meu bunama, meu ljivama, oj, Srbijo meu ljudima na njivama oj, Srbijo meu pesmama, meu brdima, oj, Srbijo, pesmo meu narodima. Tuna pesmo, majko stara, brat nam je u taljigama dovukao iz grada kamenu plou, kamenog dinara, za med naeg znoja, vino naeg rada. A ikaju deca u laigaama, pod kosom, u blatu meu svinjama, meu patkama, hrani ih, Srbijo, drue, vie prosom, vie prosom, vie bajkama, uspavankama, vie gatkama, i pokriva ih mrakom to tako teko pada da gnev po cele noi do oblaka pali bunom iz koliba, polja, vinograda, pevajui srcem to sebe ne ali niz sedmu rupu na krajnjoj svirali, oj, Srbijo, meu bunama, meu ljivama, oj, Srbijo meu ljudima na njivama, oj, Srbijo, meu pesmama u grudima, oj, Srbijo, buno meu narodima.

422

U SUMRAK
Reci mi smeh koji ne zna gr gorine? O, ja sam muk i dubok vr tiine. Kai mi no to bolu zna broj stuba? O, ja sam san koji nema dna ni ruba.

423

POJAVA VETRA
Tad je duhnuo gnevni vetar stojee krvi i vremena uraslog koatim korenjemu zemlju. Samo takva bura moe da razveje oblake uvreda. Palih. Bol je dolazio duvajui svojim posuvraenim usnama u ar koji me je opekao. Pao je. Plima je dolazila diui svoja modra usta svud oko mog vrata. Pala je. Stajao sam na obali. Jedne su ptice odletele sa suncem, druge su doletele za zvezdama. Pale su. Tree su ptice kriknule i neujno letele pod suncem. Ono je dolazilo i odlazilo tonui as u srebrnu lokvu meseca, as izvirui za rubom puinskog lokvanja. Pao. Palo. Stajao sam na obali poprsknoj mesinganom krvlju sunca. Palo je. Poprskani talasi krgutali su. Pali su. Ni stenje nije nita razumevalo. Palo je. Krvavilo je sve do zore. Ni ona nije nita shvatala. Pala je. Stajao sam a oko mene ruila se obala na kojoj jo stojim kao i pre dvadeset godina. Palih. Nisam znao koliko ubedljive krvi jo sadre davno probuene ile. Pale su. Ali zemlja ostaje u propnju i pod ozbiljnou sveta. Pao je. Ja stojim i prepoznajem se u njegovom irokom ogledalu punom krvi mladia koji su pali kao ljudi. Stojim. Deak je isplivao i ne misli na venost. Pala je. Ne misli na ljubav. Stojim za svet izmeu sna i jave nad busenom tuge pale u jamu,

424

za sve ljude koji jo nisu pali, da ne padnu izmeu elje i nade, izmeu tamnice stare i nove, izmeu smrti i jutra u koje treba zakopati sve to je mrtvo i boli. Slobodan.

*** Ne branim pijanstvo, iako sam preesto bivao netrezan. Ne zato to sam piu ljivnulom praznio ae lozne; ja sam oseanja samo. Nisam lan stranke uplaenih. Vezan za ljude, unajmljen smelosti za javne i tajne posle; njen sam ostao i sad kad mi je dlan postao ruci bezdan: za danima ljubavnim naile su noi kostne. Kako da primim venost kad sam od ljubavi srezan a bitkama spojen za sve to je bilo i sve to dolazi posle. Dok uvis, na greben sebe izvlai iz zemlje drvo, ja obratno, mada i mene zove sunce i meni isto pomino. Ja nisam drvo beskraja, a beskrajim nju morem sebe, zapljusnuto sobom ostrvo to ujedinjuje ne izjednaujui oblike venog u smislu bezoblinom. Ne spominji me. Ja tvoje ime, u ime budunosti veno budue ne izgovaram, ja, koji te, i u mei u kojoj se koprcam, iz sebe kao pauk stvaram.

425

SMRTOGRAMI
K vrgu obale! kau morski vuci dok tonu dubinama zrelim, gde podetinjeli vali ne grizu prste bele od opeklina. Kome da kaem to k vragu kad malko se i ja ustrelim, ja, koji, po mornarski, volijem enu no sva rampaka vina. Moram li se odrei svega to ja hou ako vie ne elim svet u kom blago stajsko plodi cvetanje ruzmarina? ta mi doe voljenje? Razlog nedovoljan da srdbi ne odvelim u lice kako mi se veli, ta mislim o svom voljenju u lice vukojebina zapljusnutih dlanom vuarne noi. ta rekoh? Voli taj dvoslog, ta arna... I ona je bila takva tamnoravna, tako zarno nemarna, kao ta re to me volela arno, arobnica ljubavosadna, kako volim, kao glad ljubavna to za no ljubi tri dana radna. kako volim. Svud. I u dekoru jutra. Pod veom. Nasred stubita... Borcu koji ni u smrt ne odnosi zastave bele, svuda su poprita.

426

*** Ah, to telo tvojeg duha... Uitelju nesretnih ljubavi Udvoje mi umimo kao raskloplena koljka, mi umimo i kada se obe polovine duha telesnosti Neugaenih lampiona zaklope iznutra. Ljubav se prevre u snu, nikad smirena, nikad nepomina u svom jednosobnom stanu, u svojoj uskobedroj tami bez odgovora. Ah, kakav su prsten ta usta omotana oko mog srca, mojih usta, ah, kakvi su to rvaki zahvati zvani struno kragna dok ih devojke strunije zovu dupli nelzon. Ispijaju li i one partneru snove na slamku sve dok mu ne isprazne sve etiri boce ljubavi. Ah, kakva samica zazidanih izlaznih vrata; ah kakva postelja bez prozora to razapinju usku panju, ah, kakvi tesni zidovi to ne doputaju bilo emu drugom da se nametne; ah, to tvoje telo nalik na tavanicu kojoj je drugo patosno telo podmetnulo noguoborilo na lea; ah, kakva sen taj bagrem, ta igla sjaja zabodena u uglove pamenja: njeno je oko slavujilo toplije od ilinjskih kresova. ***

427

*** Oh, ridam ja uvreena lutka, ja silovana devojica Druge narodnosti, ja deak povreen do dna bia Ja zloupotrebljen i oskrnavljen isto, ja posrano groblje, Ja delom od svojih predaka druge narodnosti, Ja telo jo nedoraslo za ljubavni in izvren Maloas ipak mrnjom, Noen surovou: Oh, ridam ja nepostojee bie potomaka, ja prinuen Na povratak polaznim daljinama Ja sav od navika, od ponavljanja Mekoglavog uskogrua, od slepila za slinosti, Ja popljuvano dostojanstvo, izgaeno iskustvo, silovana Devojica druge narodnosti, ja ista sudbina druge Narodnosti pobunjene Protiv sebe kao iskrljetenog pojma, kao druge narodnosti Osuene da bude silovana, kao da je Nasilje sudbina etniki nebitne drugojaijosti. O, milovanje svih na svetu narodnosti, zar razlike Privlae zaboravljene divljine koje su pradavno pokopane Svuda van nas, Zar nas sve nepoznato ne priziva sebi snanije Osmehom i dobrodolicom pod vijornim zamahom Suknje ljubavi? Oh, ridam ja Cvokot druge narodnosti, ja njena utnja, ja njena progonjena Utialost, ja njena nespremnost za ljubav. Ja njena bol Ja povreena tuga starica i detinjstava druge narodnosti Ja otpor druge narodnosti ijoj rei Vezuju usta, ja koji ih odvezujem, ja rod roeni i krvni Roak svake silovane devojice i starice bilo gde na zemlji. Ovde, ja svaka istokrvna a razliita narodnost ljudske Istovetnosti

428

Ja dignut iz zvunog leita raznih pomora Za jezik koji nije kriv, za razlike, Za slinosti koje to isto nisu, Ja sea druge narodnosti, ja prodiranje kame u vratove Druge, prve i tree narodnosti, u koren strave postojanja Pete, devete i stote narodnosti, koje sve zajedno jesam, Ja njihov sveukupni broj, ja svaka druga Manjinska narodnost na zemlji obespravljenoj Dogod e postojati prve a svoje, i druge a tue narodnosti, Ja koji sam sav od tih drugih silovanih Narodnosti, zvale se kako bilo. Ja Odjek imena njinih i mojih povreda tuom spermom ispljuvane krvi. Ja sav od progonjene ljudskosti, Ne od veinske oholosti, ja silovano detinjstvo mukaria, Ja zaklana igra, ja uvreena starica Do dne utnje, ja ojaena devojica, Ja ta raskrvavljena lutka u blatu to se gri, Ja pla, ja rani grob druge narodnosti, ubijene na spavanju, Ja re koja se prevoenjem pretvara u krik Druge narodnosti, ja koren strave postojanja, ja krapno dno Mora ubijeno na spavanju, ja strah mornih snova Druge narodnosti, ja polazak u ivot, u razumevanje Obe narodnosti i preostalih jo nerazumevanja, ja obe mrnje, Ja jedna jo narodnosna mrnja nesahranjena plitko u meni. Bez obzira na koje se ime odazivam, ja Prokletstvo naslea etnikih roakanja Ja razumevanje duge, te irafe povijenih lea nerazumevanja, Ja uoblien u gomile koje bi mogle biti samo ljudi Predstavljajui se lano kao ove druge, one prve narodnosti. Ja koji jesam svi nepodeljeni ljudi Na kande naroda, Na onjake narodnosti,

429

Ja koji nisam ni bolesni Ni divlji ni bezumni silujui masturbator Nadraena seksa brahijalnom Snagom nevoljenja, ja nisam ni neoplemenjeni nekrofil Koji spaja led zadovoljstva sa ubijanjem Pripadnika druge narodnosti, Tim svetogrem drugosti to postoji Drugaije od znanog i praktikovanog postojanja, ali drugaijosti to se razvija kreui se U pravcu istog nestajanja. Postojei, Ono uzbuuje pobone Maloumnike koji se danas svete za zla Koja su nekad davno drugi moda inili Ali ta zla nije skrivila Ova silovana devojica, Ta starica zadavljena, taj izmueni deak, od osam godina! Oh, ridam Ja no zadrhtao u ruci to ne drhti ulazei U tanke vratie druge narodnosti, Oh, ridam Ja no zadrhtao u ruci to ne drhti ulazei U tanke vratie druge narodnosti, Oh ja, koji ridam dnom Srditog gneva svih na svetu ljudi neOplemenjenih narodnostima koje ine naslea, otimaine Preci i drugo to nude poreklo Raznobojne koe, a krecave ili glatke Kose, ja kivan na glupu Surovost, ja digao ruku protiv bludnih radnji Izvrenih Nad nedoraslim i preraslim, ja ubeen da Ni perjanice suznih glasova i krtih ridanja nee rasterati Magleni dim ovih ili onih pobonosti, Onih s tri prsta, onih celom akom ili Onih praktikovanih obaveznim klanjanjem, ja ipak plaem, ja ipak ridam Nad nerazuenim umom Nad modanim vijugama bez dubine, nad vijugama

430

Koje e se jednog dana ipak razuditi i probuditi Da mudrost bude to jeste jedina ovekova narodnost. Rastite, Narodi, priite sebi, ljudi; moguoj ovenosti pristupite! Ona e vas i initi sve, mada jo Ne ini u najveem broju. *** Ridaj ne brini, hrapava moja rei, du svog arapskogrkog profila! Oh, Ridaj i ti, zahvaena daljinskim enjama u hrpama, Oh, ridajte nagomilani horizonti. I vi koji nas raate i hranite kao da ste deo Zamamnih majki smisla, izroditeljenog povremeno, i ispod pojasa umno nerazuenih ena i mukaraca. Ridajmo! I ja, i mi, i oni; pridruimo sva svoja ridanja bloku nezaustavljivih snova koji se grle meusobno namirisanih udova! Ah, snovi, ah, ridaji, ah, tame, ah, mirisi, oh, ljubavnice i ljubavnici zaobljeni s obe strane kao viekrake zvezde to zrae nalik na zlatne ogrlice oko visokih bisernih vratova vedrih noi neizgubljenih fizionomija u mraku. Ah, noi vrlo razuena ukusa, ah, noi svee koe, oh, snovi uspavani i kad vas grubijani gurnu iz jednog naruja jave u drugo, isto budno. Ali javnost ne pee, ubija samo: privrena je dvostrukim svojim suprotnostima. Zato i pitam: Zar se toliko bojimo gubljenja snohvatne jave i javnih snova u lavirintima smrti, kad duinom staze uobliene u nas dvoje, ne isputamo nae ruke

431

ili kad se, poneti ljubavlju, predajemo igrama ploenja i uplaeni ulazimo u more naeg uzbuenja to nas ve cele obuhvata, odnosi i promenjene vraa prolaznom bekstvu od oajanja. Ono oduvek i jo uvek jaue u nama. O, more udvojenosti, o, more nad sobom samim, O, more poda se, ta znai ta topla ruka koju drim dok izboden srebrnim iglama ridam? Daleko ve od ljubavi. A bio sam predan zanosnim igrama ploenja. I jo sam njihov. Uzalud.

432

Mihajlo Panti Alek Popov Zahari Karabalijev Elena Aleksieva Emil Andreev Palmi Ranev

MOJ IZBOR

SAVREMENA BUGARSKA PRIPOVIJETKA

Mihajlo Panti

AUTSAJDERI KAO ANTIHEROJI

(Nekoliko uvodnih napomena o savremenoj bugarskoj prii)
Sticajem istorijskih, geopoetikih i politikih okolnosti, bugarska knjievnost menjala se i razvijala u drugoj polovini 20. veka na drugi nain nego to je to bio sluaj sa ostalim literaturama junoslovenske interliterarne zajednice. Osnovna razlika je u odnosu knjievnog izraza prema vladajuoj ideologiji. Dok su se druge junoslovenske literature srazmerno brzo, mada ne i lako, oslobaale ideolokog pritiska, iznalazei razliite puteve povratka na stazu imanentne poetike evolucije, bugarska knjievnost ostala je mnogo due obavezna ideoloki nametnutoj projekciji drutvene stvarnosti. Emancipovanje i bogaenje knjievnog izraza (izuzimajui nemogunost kritikog govora o nekolikim tabuisanim temama), teklo je u srpskoj, hrvatskoj i drugim junoslovenskim knjievnostima druge polovine prolog stolea ipak vie spontano nego programski, po sili dubinskih preobraaja, stalno motivisano eljom da se osmisli i prevazie zadati poredak stvari, doim je u Bugarskoj, praktino, taj proces trajao sve do pada starog reima, potkraj prolog stolea. U nekoliko talasa odmrzavanja, bugarski pisci pomicali su granice slobode, revitalizujui svoj odnos prema nacionalnoj tradiciji i prema junoslovenskom i evropskom kulturnom kontekstu, uspevajui da istovremeno odre imaginativni kontinuitet bugarskog jezika i da, uprkos svemu, napiu dobre i zanimljive knjige, od kojih su se neke preporuile i buduim vremenima. Prava stvaralaka ekspanzija nastupila je, meutim, u godinama tranzicije. Gubei socijalnu prestinost profesije i povlaenost svoje dojueranje javne uloge, novopristigli bugarski pisci poeli su da u drastino izmenjenim okolnostima iznalaze nove kljueve, nove poetike modalitete knjievnog izraza, pri tom uvajui niz svojstva koja karakteriu centralni tok bugarske knjievne tradicije (humor, satirinost, interes za realni prostor i vreme, istorinost), i, u isti mah, razvijajui, pravo je rei, do tada nezabeleenu igrivost jezika i inventiv-

435

nost forme, to bi sve trebalo da nadomesti slabljenje istorijski vaeih drutvenih funkcija knjievnosti. U prozi savremenih bugarskih pripovedaa, ija pojedina dela imaju lep odjek i u zagraniju, ogleda se dananji bugarski ivot u svoj svojoj rasprenosti i protivreenosti, nastao u lavirintu tranzicionih vremena u kojima se, slino kao i u drugim junoslovenskim literaturama, formira simbolika vizija autsajdera kao antiheroja. Na delu je, sudei po najprovokativnijim knjigama napisanim u Bugarskoj tokom nekoliko proteklih godina, estetizovana predstava o malim ljudima koji se, taman kao i njihovi preci u doba komunizma, ne snalaze u ivotu ma kako on bio postavljen. oveku je, izgleda, tesno u svakom vremenu, svejedno na koji mu se nain nudi mogunost i slika neke budue sree, koja, naravno, nikada ne dolazi. I tu se, izgleda, nita ne moe: svaka utopija kat-tad postane naporna i tegobna svakodnevica. Upravo o tome piu i savremeni bugarski pisci, to se sasvim lepo i dobro vidi iz pria koje slede.

436

Alek Popov

KOVAI
Ich komm zum Gluck aus Osnabruck
Radnja se deava u Osnabriku, ne ba velikom gradu u Donjoj Saksoniji, blizu holandske granice. Dolf i Hajde sede u trpezariji svog prostranog doma u Lurman trase jednog nedeljnog popodneva, u neodreenoj, tanije bliskoj, budunosti. U braku su 27 godina, ali nemaju dece ili bar tako izgleda. Dolf tek to je proitao u novinama da je prema najnovijem sociolokom istraivanju Osnabrik najsreniji grad u Nemakoj. Zatim je jo jednom proitao lanak, ali ovaj put naglas. ta bi to trebalo da znai? podie glavu Hajde. Prava i pepeljasta kosa oiana je u jednu crtu. Ima pravilan tanak nos i sivo-zelenkaste oi. Telo joj je jo utegnuto. Da je ljudima, koji ive ovde lepo, pretpostavljam objanjava Dolf i dodaje notu zluradosti bolje nego na nekom drugom mestu u Nemakoj. Pitam se... nastavlja Hajde koji je najnesreniji grad u Nemakoj? Ne pie. Moda da ne bi pala vrednost nekretnina... Interesantno, da li e cene nekretnina ovde skoiti? Nita udno. Da, nita udno zadovoljno trlja dlanove Dolf. On je visok, pre bi se reklo suv nego mrav, sa jasno naglaenom etvrtastom vilicom i tankim pravougaonim naoarima. Dolf radi u optinskom zelenilu. Tokom godina izdigao se od obinog vrtlara do rukovodioca. U ovom asu jo nemamo predstavu ime se bavi Hajde. Moda je samo domaica? A zbog ega opet da budu neto sreni? nije joj jasno. Na grad je sasvim obian. Niti osobeno bogat, niti preterano lep. Leto je hladno. esto pada kia. Razumela bih, na primer, stanovnici Minhena, ili Baden-Badena, rekla bih, ili... Dolf ustaje, prolazi iza nje, krene da je pomazi po kosi, ali u zadnjem trenutku povlai ruku. Odlazi do zastakljenih vrata ka terasi i otvara ih. Gleda napolje. Susedne kue i blokovi utonuli su u zelenilo. Trava je okoena. Balkoni zatrpani cveem. U vazduh trcaju mlazevi nekoliko prskalica za traS bugarskog preveo Velimir Kostov

437

vu. Pevaju ptice. Dolf meutim ne uje nita sem stenjanja iz susedne kue. Nema nikakve sumnje. To je Andrele, supruga dr. Celera. Stenjanje se smenjuje uzvicima, koji nadilaze registar zadovoljstva, ak do praga bola. Slini zvukovi su retkost u ovom naselju. U stvari, preraunava se Dolf, prvi put uje tako neto... Smuenost mu pothranjuje injenica da je jutros sreo dr. Celera kako ide na pecanje sa svim potreptinama za bar dva dana. Naglim pokretom zatvara vrata i osvre se, ali samo jedan brzi pogled dovoljan je da shvati da je i Hajde sve ula. Svetlost u oima joj se promenila. Iz usta joj je izronilo neumoljivo pitanje: Od kad to nismo radili? Odavno nehajno odgovara, iako je oprezan kao gonjena ivotinja tri-etiri nedelje, tako nekako... Tri godine! razgovetno izgovara ona. Ma, daj! Zato bih te lagala? Njeno lice ga ubeuje da vie nema smisla da spori. Tri godine! podie teatralno ruke Sigurna si? Ja nemam takav oseaj... Moda doivljavamo vreme na razliit nain. Za tebe su moda tri meseca tri godine. I obrnuto. Moda je istina negde izmeu. Ne, postoje objektivni kriterijumi. Svake godine kupim po jedan vibrator. Ve ih imam tri. I svaki sledei je vei od prethodnog. Ne krivim te. U pitanju je elja. Ne ljutim se to me ne eli. Nastupa tugaljivo utanje. Nemam drugu. Hoe da se razvedemo? Zato? Koliko znam, situacija je svuda ista... Jesi li probala? Ne zaboravi da mi, ene, volimo da se poveravamo. Inge mi je, na primer, kazala da nije spavala sa Karlom dve godine. I druge imaju slino iskustvo... Da, ba tako, Inge Zauer! I ja sam se iznenadila. Njih dvoje uvek su izgledali posveeni jedno drugom. Tako zaljubljeni. Posebno zadnji put, sea se? Bilo nam je udno kako im to uspeva! Koliko vibratora ona ima? Vie ih ne koristi. Nala ljubavnika? Jadni Karl... Zato bi to inila sebi i porodici?! Ukljuila se u program Pomonik u braku, nazvan Kovai. Valjda bi to trebalo da zna! To je optinski projekat.

438

 Ja sam odgovoran za zelenilo. Koordinator je gospoa Miler, Johanova supruga, onog kog smo izabrali lani iz Zelenih... Ne pravi se valjda lud? Program postoji ve celu godinu. Bilo bi mnogo pokvareno s tvoje strane da si znao i nisi mi kazao... Mogu da se zakunem da prvi put ujem! Re je o jednoj grupi ljudi mukog pola, koji dolaze u grad po ponudi Optinske agencije za zdravstvo. Imaju status stranih radnika, a posao im je da opsluuju graanke kojima je potrebno seksualno starateljstvo. Ne, to nisu muke prostitutke! Koliko si bukvalan! To je socijalni projekat. Usluga je besplatna, ako iskljuimo simbolii PDV od jednog evra. Ostali trokovi su na raun budeta. To je sve jedna glupava ala, je l da? Naprotiv! Ne znam da li se primenjuje i negde drugde, ali kad se ovek zapita, moda ima neeg zajednikog sa stanjem sree u naem gradu... Perverzija! U kombinaciji sa traenjem budeta! Nije sluajno da ga skrivaju... Nije tajna. Samo ne laju naokolo. Sve u svemu, radi se o intimnoj stvari. Mnogo intimna, nema ta! Jave se, dou, srede te. Kao kad bi pozvala vodoinstalatera. To su Poljaci, a? Poljaci? Kako ti pade na pamet! Veina je sa Balkana. isti primitivci, znai! Znam da vi to volite... Priznajem da je malo okirajue! Ali samo na prvi pogled. Ako trezveno razmisli, videe da ima logike. Ako prevlada emocionalne stereotipe, koji u praksi ne znae nita, osim za izazivanje trauma... Nikad! Moda nisam neki jeba, ali ako bih prihvatio takvu situaciju, popljuvao bih svoje dostojanstvo. Nikad! Bolje bi bilo da nae ljubavnika ako te toliko svrbi dole. A ja da ne znam. Inae se razvodimo! E, ti jadni licemeru! prekinu ga Hajde, pri emu se Dolfu zaledi krv u ilama. Prolo je nekoliko dana. Dolf je oevidno prihvatio realnost. Izgleda sasvim spokojno i usredsreeno, uprkos lakom tiku na gornjem levom uglu usana, ali ga je brani konsultant uverio da je to neto sasvim prirodno. Biti civilizovan ne znai da bude jedna maina, niko i ne oekuje od njega da bude maina. Jer se maine kvare, to moe biti naroito opasno. Dok ljudi najvie stradaju, to moe biti samo proiujue. Stradati

439

je takoe sasvim normalna, ljudska reakcija. I eto, nalaze se u dnevnoj sobi: Dolf se klati u stolici za ljuljanje sa aom u rukama. Preko puta njega, makar i ne tako u dobrom raspoloenju, sedi mlad mukarac, pomalo smuen, obuen u elegantno crno odelo i belu koulju bez kravate, takoe sa aom u ruci. U aama je naps toplo, narodno pie koje prevazilazi barijere meu ljudima. Mukarac je najmanje dve glave nii od Dolfa, ali je inae zdrav i ilav. Zove se Kova. Govori pravilnim, mada nedoraenim nemakim jezikom, sa jakim akcentom. Meu njima zapoinje sledei razgovor: Her Kova, pitam se kako se kova kae na vaem maternjem jeziku? Kova. Vi se, znai, zovete kova?! Jeste, ba tako kova. udna podudarnost! Znate kako ovde zovu pripadnike vae profesionalne zajednice, zar ne? Kovai! Malo grubo, ali tano. Odakle ste, her Kova? Iz Bugarske. Ima jedan grad, Sliven, odatle sam. Interesantno kako se kroz godine menja sutina zanata, a imena ostaju ista. Moda vam je svojevremeno deda zaista bio kova? Neki pradeda, moda. Deda je bio umar. Hajde! Kolega, znai... I ja sam u zelenilu. A ime se bavi va otac? Izvinite na radoznalosti, ali bih eleo da se bolje upoznamo. Imajui u vidu ono to e se dogoditi, zar ne, mislim da je normalno... Nema problema. Otac je pravio umur. Stari zanat... Smem li da vas pitam zato niste produili tu dostojnu porodinu tradiciju? Sasvim je jasno. Nema materijala za umur. ume su nestale. Va deda nije bio dovoljno budan! Jeste, nije branio nikom drugom, sem tatinoj familiji da see umu! Ali sve ranije ili kasnije svri. I evo mene sada ovde. Ulazi Hajde u crnom prozirnom ogrtau. Ja sam spremna. Kova ustaje. I ja sam spreman. Dolf nervozno okree au u rukama. Je l toliko hitno? Imam pravo da shvatim ovo-ono, u krajnjem sluaju.

440

 Naravno! tei ga Hajde. Nikud nam se ne uri. Hajde seda na rub fotelje i diskretno ogoljuje koleno. Dolf je prostreli pogledom, zavrti glavom i produava. Jeste li enjeni, her Kova? Imate li decu? Da, imam enu i etvoro dece. etiri! Bravo! Ne udi me... Supruga ne zna ime se bavite u inostranstvu? Nema nita protiv, ako me to pitate. Vano je da aljem evro. Vi ste odgovoran ovek, her Kova. Izvinite na radoznalosti, ali kako ste se domogli ovog posla. Nekim anketama? Ili ste se javili na konkurs? Kako se tano vri izbor? Nikako nije lako! Zadovoljavaju se odreeni normativi. Dvojica starije brae su otpali. Moda bi se trei brat kvalifikovao, ali on mora da odlei jo dve godine zatvora. Osim toga, i nepismen je, treba da se poloi test iz jezika. Samo jo jedno pitanje! Koliko puta dnevno vas alju da prodarate vatru naim divnim domaicama? ta to tebe briga!? javlja se nervozno Hajde. Nema problema. Otprilike deset puta. Izuzev nedelje. Osim ako nisam deuran. Razume se, ima dana kad se proredi. Moda se vai ljudi aktiviraju. A moda prosto nastupi zatije. Jedno ne mogu da razumem. Kako uspevate da vam se digne svaki put? Ne desi li se neki put i promaaj? Vidim na ta cilja! Nije poteno! vikne Hajde. Da, deavalo se. Dva, tri puta. Ipak nisam maina. Tad se javljam nekom kolegi da me zameni. Uvek ima neko ko deura. Normalno. To je normalno! uje li? I ti e se podati ovom balkanskom divljaku, ovom majmunu, ovom jarcu, kome se die na svaku koju sretne! Dae mu svoje telo! Njemu e se podati!! Izvinite, her Kova, tako mi je neprijatno! kri ruke Hajde. Kao da sluam moju prababu! A, kao, dogovorili smo se... Ne uzbuujte se, frau. Proao sam psiholoku obuku. Mnogo supruga reaguje na ovaj nain. To je potpuno normalno. Obratno bi bilo uznemiravajue. Stvarno ste slatki! Dolfi, bolje da ode i popije pivo sa Karlom. Nee ti koditi. Uostalom, kako hoe, ne teram te. Inge mi je rekla da je Karl redovno prisustvovao, ak je drao za ruku. To mi se ipak ini malo preterano... Kova i Hajde ulaze u spavau sobu. Dolf ostaje sam. Krevet poinje da se trese. iri se Hajdino dahtanje koje poraa-

441

vajue podsea na Andrele. Ironijom sudbine, to mu je bila najskrivenija seksualna fantazija. Koliko puta je masturbirao dok je zamiljao kako neko nepoznat vodi ljubav sa njegovom enom, a on sa strane stoji i dri je za ruku. Ali sad, kad je sve to stvarno, ne osea nita, sem ogromnog gneva. Treskanje postaje sve silnije, dahtanje takoe. Dolf aplaudira. Bravo! Bravo! Tera ga da svri, mila! Zvui sasvim autentino! Dobra si glumica... Mene, meutim, ne moe da zavara. Znam da nita ne osea! Ti si potpuno frigidna! Toliko godina sam radio po tom pitanju! Na kraju sam digao ruke. Batalio sam. Kao da sipa vodu u probuenu kantu. Daba se trudite, her Kova! Ona ne osea nita. Nita! Hajde vriti. Dolf zapuuje ui i bei iz kue. Napolju samo to je prestala kia. Vlana zemlja isputa gustu belu paru. On se nasumice kree kroz maglu, i najzad stie do utabanog peskovitog malog trga, gde Ingin suprug Karl Zuer i pastor Farb igraju petang. To je relativno nova moda u gradu, pristigla najverovatnije iz Francuske. Igra je u poetku prihvaena dosta skeptino, ali ve nekoliko godina pridobija sve vie privenika, pre svega meu mukim publikom. Karl je neto mlai od Dolfa. Farb i Dolf su vrnjaci, moda i zajedno ili u kolu. Farb je odneo nekoliko uzastopnih pobeda nad Karlom, to znai da potonji treba da se proeta do supermarketa po pivo. Dolf i Farb ostaju sami na trgu, opkoljeni maglom kao na nekom malom ostrvu. Odavno sam hteo da popriamo pastor stavlja malu belu ruku na Dolfovo rame. Znam da ti nije lako... ta znate, oe? Znam ta priaju ljudi... Ali im ne verujem! Dolf, govorim im, ne bi to uradio. Znamo se od malena. On ima duu. Nije cinik. Ni egoista. Sve te aleje, travnjaci i parkovi njegovo su delo. On ne bi ostavio sina na ulici. ta? I ja to kaem! ta tu lupetate? Dolfi da ostavi Bruna na ulici! Ali, zna ve kako je u malim gradovima. Mi smo ipak mala zajednica. Ljudi se znaju. Interesuju se jedni za druge. Ne samo iz iste radoznalosti. Pre e biti da pokuavaju da razumeju neto o sebi iz tueg ivota. Ako nita drugo, bar da izvuku pouku iz onog to se dogodilo... Nita se nije dogodilo, oe! On je prosto otiao. Otiao je odmah po zavretku gimnazije. U stvari, to je neto normalno. Rekao bih i zdravo! Ja sam otiao da ivim sam sa 18 godina. I niko nije krivio mog oca...

442

 Niko te ne krivi! U stvari, zaista nemam pojma gde je. Sve se dogodilo iznenada. Moda je otiao u Poljsku? ta bi radio tamo... ne mogu da razumem. Moda se oenio. Nikad se nije javio. Poteno govorei, vrlo smo ogoreni. Ne mogu da poverujem da ne zna! On ivi ispod mosta. Ve tri meseca! Vratio se! I ivi ... ispod mosta!? Zato mi neko nije kazao? Iz delikatnosti, jasno! I da se ne javi... Ma, kako su ga tek tako pustili da ivi ispod mosta! Prijavio se u optini kao kloar. Kloar... ali se, oe! U Osnu mi nemamo kloare. E, ve imamo. I nije neki problem. To sebi moemo dozvoliti, al samo da ne uzme maha. U socijalnom su pak vrlo zadovoljni jer e sauvati tri radna mesta. Ve su mu dali malu novanu pomo, duek i vreu za spavanje. Snadbeli su ga i zdravstvenom knjiicom. I mi iz crkve emo se pobrinuti. Nema razloga da ti je neprijatno. Da nas bruka tako pred celim gradom! Kao da nemamo druge probleme! Mislim da mu nije cilj da vas bruka. Imao sam prilike da razgovaram sa njim. Odaje utisak sasvim razumnog i zrelog oveka. Skitao je mnogo po svetu, preiveo gomilu stvari. I dobrih i loih. Osim toga, dosta je naitan. Nema razloga da se stidi svog sina. Pa, to nije doao kui!? To ne znam. Kao to ne znam ni zato vas je napustio. Mogu samo da nagaam da je kao veina mladih ljudi postupio emocionalno, podstaknut duhom buntovnitva i onog to je usledilo. No, posle toliko godina, jedan ovek se trudi i ve mu je potrebno ozbiljnije opravdanje za svoje postupke. U tom smislu, jesi u pravu kad si uzbuen mnogo vie, ne zato to je otiao, ve zato to se nije vratio. Motiv mora da je mnogo dublji. Zato se oslanjaj pre svega na sebe, na porodicu. Kako je kod kue? Odnosi sa Hajde? Znam da je teko posle toliko godina... Dolf namiguje u prazno. kripa kreveta i Hajdini uzvici iznenada mu prorade u glavi. To traje nekoliko sekundi, moda ak i minut, tokom kojih vidi samo pokretljive usne Farba, a da nita ne uje.

443

Karl se vraa iz supermarketa sa velikim tekom hajnekena. Ko e pivo? Posle nekoliko gutljaja, Dolf dolazi sebi. Karl, zato mi nisi rekao da Bruno ivi ispod mosta!? Treba li to da ujem od drugih ljudi? Ja sam kao drugi neki ovek!? ljuti se Farb. Ma, bilo mi neprijatno. To su porodine stvari. Spolja izgleda jedno, a, opet, iznutra je moda drugaije. Neu da zabadam nos u neto to ne razumem. Pastor aludira da moda moja porodica ima veze sa odlukom mog sina da postane kloar. Ne verujem... Ti i Hajde ste divan, visokocivilizovan i tolerantan par. Kako biste mogli da ga usmerite na taj put? Hvala! Ti i Inge ste takoe jedan divan par i nama je uvek prijatno kad doete u goste. Samo se udim kako ste uspeli da sauvate tako srdane i bliske odnose posle... koliko ve godina? 23. Eto, zato treba da popijemo! Nazdravlje! Nazdravlje! Je l ti stvarno dri za ruku Inge dok je opravljaju? Karl se zagrcne od piva i poinje da kalje. To je tako dirljivo! Ja ne bih mogao... Koliko puta nedeljno dolazi? Kh-kh, ko? i dalje kalje Karl. Kova. Na se i zove Kova, to na njihovom jeziku znai kova. Zamisli samo! A kako se zove va? Odakle je? Ne znam, ne znam! brani se Karl. Nismo razgovarali. Bie veselo ako se pokae da Inge i Hajde imaju istog kovaa! Kakav kova? razrogaio je oi Farb. Nita ne razumem... Stvarno? A svuda zabada nos! Prekini, Dolfi! Supruga oca Farba preminula je pre etiri godine... Ne moe da zna. To nije neto to se govori naglas. Svako ivi sa tim kako zna i ume... U trenu se magla na ivici malog trga podie. A, evo jednog od njih! vikne Dolf pokazujui prstom. Vidite kako ide uza zid! ak i ne gleda na stranu. Da ovo nije moj ovek? Her Kova! Doite da drmnemo jedno pivo! Ne, nee stati. Kao da su programirani! Niste ih primetili, oe? partaju po gradu, sitni, ali jaki, sa kratkim nogama i dugim telom, uvek glatko izbrijani, obueni u crno, utljivi, hodaju krupnim koracima...

444

 O, video sam ih! Mislio sam da su odaari. ak sam mislio da nekog pozovem da mi oisti dimnjak jer cele zime pui... Ha-ha! Odaari! to da ne? Pitanje terminologije. Moda ih negde zovu i vodoinstalateri. Seate se one guve u Francuskoj? Nisu valjda dizali toliku galamu zbog obinih vodoistalatera! Ja stvarno nita ne razumem! Karl, zato mu ne otvori oi? Ja, a?! Pa... Ne znam. Jednog dana Inge mi prosto ree: Dragi moj Karle, tako sam srena s tobom. Mogu satima da te gledam kako pravi one tvoje kuice za ptice. Uz kakvu ih ljubav ukraava! Kako ispita svaku pojedinost! U tim trenucima volela bih da sam ptica i da ivim u tom domu iz bajke! Dragi moj, o, dragi Karle! Znam da bi sve uinio za mene. Ali ne elim nita da traim od tebe. I bez toga mnogo si mi dao. elela bih da ti to zatrai umesto mene! Zato to je to neto to je nama, enama, jo potrebno... Nazovi to slabost, nesavrenstvo prirode, ako hoe... Ali tako smo ustrojene! Mogue je da e jednog dana ta fizioloka zavisnost biti nadvladana snagom volje i intelekta. Mogue je da dostignemo toliki nivo svesti kad vie neemo hteti sline stvari. Da, sanjam o tom danu, kada emo stati jedno pored drugog slobodni, jednaki, isti kao brat i sestra. No, do tada ima jo mnogo vremena, a priroda trai svoje. Dragi Karle, zadnje to bih dopustila sebi jeste to da te pretvorim u mainu, instrument za zadovoljavanje! Ti samo pravi svoje kuice, nita se ne brini! Govorila sam kae mi sa gospoom Miler, suprugom odbornika, koja mi se poverila da osea isto. Znam, kazala joj je, da ako to zatraim od Johana, a da on sam to ne eli istinski i ne osea potrebu, pre ili kasnije izgubiu njegovo potovanje, a nita udno i da pone da me mrzi, kao to se obino mrzi prinudni rad. Brani brod ne mogu pokretati robovi, vezani za vesla. Neka se kree slobodno, teran snagom vetra! Ljudi se razvijaju, interesovanja im se menjaju. Ispunjene potrebe otpadaju, pojavljuju se nove, tako je bilo oduvek. I zbog toga, umesto da prireujemo drame, da se meusobno ranjavamo, rizikujui sva dostignua civilizacije i kulture, umesto da se prihvatamo mehanikih zamena ili, ak gore, da ulazimo u sumnjive veze, koje nam mogu poremetiti krhku psiholoku ravnoteu; nije li jednostavnije, draga moja Inge, da izradimo jedan stasit, delatni mehanizam, kao to je na narod i inae inio u tekim istorijskim vremenima; jedan mehanizam, koji e nas izbaviti definitivno iz tekoa i nas i nae voljene partnere?...

445

 ta si se zamislio, oe? Setio sam se moje pokojne Hedvig... Moe se rei, uz izvinjenje, da si imao sreu! Lupa gluposti, po obiaju! Toliko mi nedostaje! Seam se kako smo sedeli ispred kamina u hladne zimske veeri. Priali smo o knjigama, pozoritu... Tad je u gradu gostovao jedan mlad reditelj, Sebastijan Hirn, ako se ne varam. Pravi avo! ta sve nije dozvoljavao na sceni! Ali, ona ga je titila. Bila je mnogo liberalna. Nekad bismo samo utali i gledali u vatru. Drao sam je za ruku. Mogli smo tako da sedimo satima. U neko vreme, ona bi uzdahnula, ustajala, onako krupna, i donosila domau vinjevau. I kolae sa ljivama. Ah, taj kola! Nisam jeo nita ukusnije u ivotu! A neto drugo da ti nedostaje, osim kolaa, vinjevae i razgovora? Ti nesreni, bezoseajni poltrone! Kako ti moe da razume toplinu, bliskost i intimnost? Jeste, ispunjavao sam dunost, ako te to interesuje! Iako nikad nisam doputao da taj deo ivota nadvlada ono, drugo... Da je tako bilo, bila bi i danas iva i zdrava! ena mi je umrla od raka!! Raka ili kovaa. Pitanje je sad... Rak ili kova! Rak ili kova! ponavlja oduevljeno Karl, une i poinje da skae u krug kao aba. Rak ili kova! Rak ili kova! Prostaci! Ne samo da ste impotentni, ve se sa tim i ponosite! Ti si neto potentniji! Ti si samo udovac, nikom ne polae raune. Prokleti da ste! Pastor hvata teke lopte za petang i baca ih na njih. Dolf i Karl bee u suprotne pravce. Forb vadi novo pivo iz teka, seda na zemlju i utei ispija limenku, dok ga magla postepeno guta. Ispod mosta na reci Hase. No. Mlad mukarac, oko tridesetak godina star, sedi, uvijen u vreu za spavanje i ita, pod svetlom turistike plinske lampe. Mladi je krupan, ali oputen, sa poetnim znacima elavosti i kratkovidosti. Do njega su uspravljene visoke ute izme, pocrnele od blata. To je Bruno. Malo kasnije se uje Dolfov glas i on sam izlazi iz bunja izniklog na obali reke. Sine! Sine! Bruno!... Ah, pa gde si ti! Zato mi ne odgovori? Vidi, nisam doao da ti neto prebacujem... Samo

446

sam hteo... da vidim kako ivi. udo sam da si se vratio. Ipak si mi sin. Nije mi svejedno ta se dogaa sa tobom. Ti to shvati kako hoe. Ali, da zna da nisi u pravu. Svejedno mi je ve, ako shvata! Ili si mislio da shvata... Nee li neto da kae? Dobro vee, tata. I to je bar neto! Hvala, sine. Kao to vidim, dobro si se sredio. Nita ti ne nedostaje. Reka tee, drvee umi, ptiice pevaju... Svee je. Ostanbrik je, da zna, vrlo zelen grad. Nije da se hvalim, ali i ja imam neke zasluge po tom pitanju. Sve te aleje, bunje, cvee, prskalice... Dao sam najbolje godine ovom gradu! Da bi jednog dana mogao da ponese naziv vrt Vestfalije. Po sociolokim istraivanjima, ovo je najsreniji grad u Nemakoj! Moj dom je moj vrt. ivi tako kao da tvoj sin moe postati kloar svakog trenutka. Ili ti sam... Mislim da si pijan. Moda, da, od sree... Dok sam dolazio ovde, odjednom sam shvatio smisao toga to sam radio u ivotu. Posmatrajui to bilje, neko od njih sam sam zasadio, evo ovim rukama, rekoh sebi, znai, trud mi nije bio uzaludan. Sad moj sin ivi u tom vrtu. Eto za koga sam pripremao sve to! E, sine... Samo jedno me mui. Da nisi moda usamljen? Ne poeli li ponekad da bude u drutvu? Imam kue. Trenutno je negde u etnji, ali e brzo da se vrati. Mislim na oveka! Nekog bliskog. enu? Dobro mi je ovako. Uzimam knjige iz biblioteke, itam. Iskreno, neu da ti se meam! ivi po svojim principima. Hou samo da zna da je naa kua uvek za tebe otvorena. Uvek moe da se vrati ako poeli. Ako oseti usamljenost, kod nas e uvek biti mesta za tebe! Zahvaljujem, ali ne bih hteo da vam ometam seksualni ivot. Molim?! Znam da vas moje prisustvo uznemirava. Jednom sam uo da govorite kako vam posle mog roenja seks nije isti. Je l to stvarno tano? Da vie ne moete da viete, niti da radite stvari koje ste ranije radili. Da su deca ubice seksa! Gluposti! Sea se ekskurzije do Minhena za maturu? E, meni se nikako nije ilo sa onim glupacima, slagao sam ih da sam dobio proliv i tako sam se vratio. Odmah sam osetio da neto nije u

447

redu. Kua je bila udno tiha. Roletne sputene. Iznutra se ula neka suluda muzika. Uao sam kroz garau. Sedeli ste u salonu na prvom spratu. Ti, majka, Inge i Karl Zauer. Bilo je mnogo svea, flaa i indijskih tapia. Svi ste bili goli. Ti i Karl ste imali prezervative... Prekini, prekini! ta da prekinem!? Tad me stvarno uhvatila sraka, odjurio sam do klozeta u garai i tu proveo celu no, a sutradan sam ga istio sve do podneva. Otad sam takav! Kad normalni ljudi plau, mene spopada proliv... ao mi je. Uasna greka! Ali ionako nita nije bilo. Ako hoe, veruj! Karlu se nije digao. Shvatio sam da ne bilo lepo da zloupotrebim situaciju. Stvarno mi je ao! Sad razumem zato si nas ostavio. Zgadili smo ti se. Moda s pravom. Ne znam tano kako je sve ispalo. Sigurno smo traili neto raznovrsnije. Nema pojma koliko troi zajedniki ivot! Nismo to vie ponovili! Karl i Inge, razume se, ostali su nai prijatelji, mi smo kulturni ljudi, i dalje ih zovemo u goste... Ne samo na rotilj! Dolf uplaeno podie glavu dok brie lice. ta je ovo, doavola? Sav sam mokar... Neko opet pia sa mosta. Kad pou kui iz Lagerhale, to im je najdraa zabava. Mlaz nastavlja da tee. Dolf se sklanja na stranu. ajze! Prostaku, ne pia se sa mosta! Ovde ive ljudi! Odozgo dolee miran glas: Saka da te poebem! Nije Nemac! ta smo sve prinueni da trpimo! Samo zato to je mladima teko da prihvate tee poslove. Ali, ta e! Ne elim nita da kaem protiv tebe, sine, ali ako svi pobegnu pod mostove, ta e da bude? U daljini se uje lave. Mislim da je vreme da krene prozeva se Bruno. Vraa mi se pas. Nije navikao na nepoznate i nekad je veoma agresivan. Nemoj posle da kae da te nisam upozorio... Navrati neki put kad ga nema. Bie mi drago. Sve blie lajanje ispunjava Dolfa neobjanjivim, ak natprirodnim strahom. On se povlai u tiini, ne odvajajui oi od srebrnog lica meseca koje se ukazuje iznad mosta. Saplie se o neki koren, posre i pada u reku. Puzei se izbavlja, ceo u blatu i tinji, uspravlja se i kree nasumice u no, za sobom ostavljajui mokri trag.

448

Prelazimo direktno na gradsko groblje. Mrano, hladno jutro poetkom juna. Mirie na zelenilo i zemlju. Na ravnomerno pokoenoj livadi zjapi crni pravougaonik. Do njega lei koveg od masivnog, svetlog drveta. Uokolo stoje grupice oaloenih. Meu njima zapaamo Dolfa i Hajde, kao i gu Miler, suprugu deputata iz Stranke zelenih. Ona tri gotovo celu glavu iznad ostalih, lii pomalo na Marlen Ditrih. Ga Miler izgleda posebno potresena i stalno dotie ovlaene ivice oiju jednom elegantnom maramicom. U kovegu poivaju zemni ostaci Inge Zauer, koju je brutalno iskasapio njen suprug Karl. Susedi su primetili kako zakopava delove tela u zadnjem dvoritu. Jedan stariji par zvanino je objavio da odlazi na odmor, spremajui se da izvri zajedniko samoubistvo koje je smiljao godinama, ali su, uplaeni onim to su videli, odluili da odloe planove i pozovu policiju. Ceo grad je potresen ubistvom. Po odluci Ingine sestre, Karlu nije dozvoljeno da prisustvuje pogrebu, uprkos njegovim oajnikim molbama. Sin Inge i Karla, koji ivi u Hamburgu, odbio je da doe. Skromnu ceremoniju vodi pastor Farb, koji ih je svojevremeno i venao. Dok koveg tone u zemlju, prisutni polako odlaze. Ostaju samo Ingina sestra i ga Miler. Opti utisak da su njih dve u alosti na potpuno razliit nain. Ivice oiju ge Miler udesno su otporne na suze. Hoe da se proetamo? javlja se Hajde. Dolf klimne glavom. Njih dvoje se, utei, upuuju jednom sporednom alejom meu drveem, koja ih izvodi na iroku poljanu, zasejanu malim nadgrobnim ploama i jarkim poljskim cveem. To je deje groblje; tu poivaju deca do 12 godina, od kojih veina nije ni krtena. Meu ploama se uzdiu raznobojne figure, uraene u metalu, onakve koje se mogu videti u obdanitima; prevashodno ivotinje: meii, srne, jaganjci, krave i konjii, ali isto tako i nekoliko velikih crvenih peuraka sa takicama. Videvi ih, Hajde iznenaena uzvikne: Koji neukus!! Sigurno je trebalo da se uzmu pare od nekog projekta... Dolf delimino deli ljutnju svoje ene, iako se njemu lino ideja dopada; tajno u sebi smatra da je uspokojavajua, ali ipak obeava da e pokrenuti to pitanje ve na sledeem sastanku komisije za ivotnu sredinu u gradskoj skuptini, iji je sekretar... Pada mu na pamet, dok im kripi ljunak pod nogama, da bi bilo redno da Hajdi ispria svoj susret sa Brunom. Forma i oblik onog to se zbilo sve mu nekako izmiu. Kao da je bilo

449

u snu. Boji se da e ga ona pitati o emu su govorili, a on nee moi da odgovori. Napokon, prosto joj saoptava: Bruno se vratio. Znam. Inge mi je rekla, neto pre nego to ju je Karl iskasapio. I nisi mi kazala?! Mislila sam da zna... Da sam ja znao, rekao bih ti! Za kakvog me smatra? Razgovarala si s njim? Ne. Ali sam ga videla. Sedi tamo, ispod mosta. Na suprotnoj obali reke ima jedna klupa. esto sednem na nju i gledam kako jede ili ita, ili pere noge... Sa njim je jedno veliko kue. Ne izgleda prijateljski raspoloeno i zato me je, moram priznati, malo strah da se pribliim. Znam zato je otiao! Da, pretpostavljam da nas ne voli... I verovatno je tako i bolje. Ali to jedva da ima neko znaenje, kad se ni mi sami vie ne volimo. Moda ba to pokuava da nam kae. Neprimetno je poela kia. Dolf osea da Hajde misli na seks. Vrhovi prstiju joj podrhvaju u njegovoj ruci. Na putu ku i, prolaze pored autobuskog stajalita na po etku Bergtrase, gde su se upoznali pre mnogo godina. Svaki put kad ovuda pro e, Dolf se mu i da se seti ta joj je ta no tada kazao, ali nita konkretno mu ne pada na pamet. Tokom godina izgled stajalita se promenio mnogo puta, kao i red vonje. Danas ovde staje samo broj 36, koji vozi do elezni ke stanice. Na klupi, pod nadstrenicom, sedi samo jedan putnik, prikljeten sa dva ogromna kufera. Njih dvoje produavaju, ali posle nekoliko koraka Dolf se vra a. Her, Kova! To ste vi? Nekuda ste krenuli? Mukarac se uspravlja s neprijatnou i ne prihvata pruenu ruku. Odlazim kui. Ali, zato? Ukinuli su program. Pria se zbog onog sluaja... Drugi su ve otili. ekao sam do kraja, ali danas su konano glasali za ukidanje naeg dogovora. Isplatili su mi neku naknadu, tako da se ne alim. ao mi je. Predrasude umiru poslednje, ak i u najcivilizovanijim drutvima. Molim vas da mi oprostite onaj emocio-

450

nalni nastup kod naeg prvog susreta! Ljudski je to, znam, ali posle svega to se desilo, oseam jo vei sram... Kova uti, ne snalazei se. Hajde se usamljeno vue uz strmu ulicu. Jeste li vi bili Ingin kova? Bili smo porodini prijatelji, zato pitam. Ne. Nisam bio ja. Nju je opravljao Fikret iz Pritine. On je prvi otiao. U stvari, nije vano. Kupili ste eni poklon, her Kova? Pa, da... smueno promrmlja Kova. Kakav, ako nije tajna? U tom trenutku pojavljuje se autobus. Kova se vrti oko prtljaga. Dolf mu pomae da ga utovari. Odjednom se jedan kofer otvara i iz njega ispadaju deje igrake: barbike, transformersi, vodeni pitolji i ...jedan ogroman roze vibrator, podvezan ljubiastom trakom. Kova crveni kao paprika i poinje da ih skuplja. Ostali putnici se pretvaraju da nita nisu videli. Dolf se saginje, podie vibrator i sveano mu ga uruuje kao svadbeni buket. Vrata se zatvaraju i autobus polazi. Dolf ostaje da stoji sa ispruenom rukom. Boe, razmilja, sigurno se ovako oseao Prometej kad je davao vatru ljudima.

451

Zahari Karabalijev

ISTORIJA AVIONA UKRATKO

S bugarskog prevela: Asja Tihinova-Jovanovi

Turbine tutnje ispod mene, noge su mi sve lake, asfalt pod krilima uri unazad i ostaje sve dalje. Za njim kreu skladita i hale u zemljanim bojama, limeni krovovi obasjani suncem, zgrada sa natpisom zgrada 159, crveni kontejneri, parking sa kamionima, zgrada 128, visoke palme, iane ograde, deset traka sve gueg saobraaja na magistrali. Za tren, dok skreemo, u kadru iluminatora pojavljaju se neboderi, vidi se uvala, pa jahte sa skupljenim jedrima, zatim jo jedna uvala, pogled na Tihi okean. Sa leve strane ostaju obale Kalifornije, dole desno je pustinja i planinski vrhovi, pokriveni snegom. Diemo se sve vie, pilot pali signal moemo da odveemo pojaseve. Sputam sedite unazad. Jo uvek se udim kako se avioni dre u vazduhu, jo uvek ne znam kako ne padaju. U stvari, toliko toga ne znam recimo, sada je tu prolee, 11 sati pre podne, a pet sati kasnije sleteu u sumorni zimski grad na drugoj strani Amerike. I zato e tamo umesto 4 po podne biti 7 uvee? Gde su nestala tri sata? ta se deava sa vremenom? ovek ispred mene ve hre. Uzimam slualice iz depa prednjeg sedita, pronalazim rupicu na naslonu i ukljuujem ih. Odjednom mi italijanski tenor drekne u uima. Menjam stanicu, nalazim neto mirnije i pokuavam da zaspim. Budim se pre nego to emo sleteti kroz tamne oblake nad Njujorkom. Odlazim na terminal, sa kojeg treba da nastavim dalje i ubijam dva sata, gledajui CNN Palestinci pucaju u nebo iz kalanjikova, finansijski strunjaci analiziraju berzu, negde na povrini okeana razlila se nafta. Najavljuju prekookeanski let, stajem u red i ulazim u avion koji e me odvesti tamo gde sam, u stvari, krenuo. Pronalazim svoje mesto, guram runi prtljag u gornji pretinac, kod sebe ostavljam svesku i olovku. Pored mene seda gospodin sa naoarama sa tankim zlatnim okvirom, sede kose i starakim pegama na rukama. Pomeram lakat kako bih mu ustupio mesto. Razmiljam koji minut i odluujem da uvam svoje pozicije ipak je naslon za dvoje, nisam vie deak koji u autobusu ustupa mesto starijima.

452

 Govorite li nemaki? odmah pita gospodin, brzo upa dlaku iz jedne nozdrve i pogleda je tren pre nego to e se nje otarasiti. Ima tamnozeleni demper sa V-izrezom, ljubiastu koulju i crvenu maramu sa sitnim utim figuricama. Mirie na vone bombone i sisa neto u ustima. Nokat na njegovom palcu iseen je do krvi. Odgovaram ne. Posle krae pauze odluujem da budem fin i dodajem naalost. Pitam ga da li on govori engleski. Slabo... iii... iz kole. Nesvesno raunam u glavi, mora da je bilo kada je Hitler oslobaao Poljsku. Gledam na sat. Upravo sada moja erka izlazi iz kole. Gotovo da je vidim kako izlee u dvorite sa torbom prepunom udbenika, muri na jakom suncu i kija. Zatim me primeuje, naslonjenog na vrelu haubu i tri pravo meni u zagrljaj. Ne razgovara mi se ba sada sa Nemcima. Stjuardesa u naem delu je sredovena ena, suvonjava, nosi naoare sa braon okvirom. Ozbiljnost sa kojom pokazuje kako se oblai prsluk za spasavanje, kako se napumpava, kako se duva u signalnu zvidaljku i sve ostale manipulacije vezane za spasavanje posle avionske nesree teraju me da se nasmeim u sebi. U trenutku kada brzim potezom skida masku za kiseonik sa lica, njene naoare se zakae za konopac i polete u vazduh. Nekoliko sedita ispred plae beba. Stjuardesa se zbunjeno saginje i trai naoare. Jedna ruka se protee i prua joj ih. Ona ih uzima i nastavlja posao. Putnik u sivom sakou sa moje leve strane dri u krilu gomilu dokumenata sa naslovom Memorandum. Na njih je odloio naoare. U jednom staklu itam deformisanu i uveanu re vreme. Seam se, doneli su ga u prolee. Dopremili su ga u delovima i sklopili na licu mesta za nekoliko dana. Smestili su ga na kraj sela, pored glavnog puta, izmeu privatnih vinograda i zadrunih vonjaka sa kajsijama. Tada je veina ljudi-izvanjaca verovala da se tu naao zbog blizine Varnenskog aerodroma, ali su bili daleko od istine. Nju su znali lokalni ljudi beli avion dospeo je u nae selo direktno iz Sovjetskog saveza. Na ideju lokalnog partijskog rukovodstva avion je uvezen iz daleke zemlje kako bi nae uzorno selo postalo unikatno. Izabrani smo da budemo jedino selo u republici koje ima avion poslastiarnicu! I to samo kakvu poslastiarnicu! Seam se kako smo prvih dana posle zvaninog otvaranja satima ekali u redu da bismo se popeli uskim stepenicama, seli sa roditeljima na meka sedita i naruili kolae sa koka kolom

453

(nekako nije ilo da sedi u avionu i da naruuje bozu), dok su konobarice, obuene kao stjuardese, sa osmehom raznosile narudbine. Unutranjost aviona bila je ouvana i autentina, sedita su postavljena po dva, jedno naspram drugog sa stoiima izmeu i liili su na male separee. Upravnik te neobine poslastiarnice zvao se Stojo, imao je brkove i oblaio se kao avijatiar. Na poetku, Stojo je dozvoljavao deci da ulaze u pilotsku kabinu i bruje oko ureaja za upravljanje avionom, pod uslovom da ne diraju nita. Ponekad bismo se u igri zaneli, hvatali volan i davali gas, kao da emo se podii zajedno sa selom iza nas i poleteti sa pravim avionima iznad aerodroma. Deija posla... Sputali su nas na zemlju sa po nekom ukom i slali natrag da jedemo kolae. Na kraju te nezaboravne kolske godine, pre samog raspusta, oslobodili su nas asova i organizovali radnu akciju. Krenuli smo da istimo teren oko Aviona. Sredili su plac, zasadili travu, cvee i predivne jelke, ak i nekoliko empresa visokih i vitkih kao straa, nastao je mali park, organizovani su subotnici radi odravanja. Bela ptica donela je i neke promene u selu. Na glavnom putu koji nas je povezivao sa Varnom, pojavila se jo jedna stanica Kod Aviona. Znojavi vozai su nezadovoljno gunali, ali su se ipak pomirili sa injenicom da e stanica Kod Aviona ostati tamo, pa e putnici da se penju i silaze tu kao i na svim ostalim stanicama. Iste godine cirkus Bu koji nas je zabavljao svakog leta, razapeo je svoj ator ne kao i obino, pored stadiona, ve pored Aviona. Veliki seljaki sabor krajem avgusta bio je naredni nesporazum u rano jutro Cigani su poreali svoje tezge u blizini Aviona, a strelite, tobogani i ringipil bili su postavljeni, kao i uvek, u centru. Morali smo da pucamo za vake na jednom mestu, a da krademo indijance na drugom. Avion je, meutim, najvie uticao na lokalni drutveni ivot. Veina nas, koji smo predvee izlazili prema centru kako bi se skupili i popuili koju cigaretu iza kluba, poeli smo da preferiramo usamljeniji ambijent Aviona. Novi park privlaio je omladinu svojim lepim klupama, blizinom prirode (vinograda i vonjaka sa kajsijama), ali i udaljenou od lokalne milicijske stanice. Za one koji su iveli tamo bila je to ista ona seoska mahala sa velikim neofarbanim kuama i kokoinjcima iza njih, samo

454

je ve imala svoje ime Kod Aviona. S vremenom su seljaci iz tog kraja poeli da se ponaaju neto drugaije, distancirali su se od ostalih stanovnika sela kao da ih se stide. I njihova deca poela su da se prave vana, pa su zbog toga ponekad i dobijala batine posle kole. Ipak, gledali smo sa dozom ljubomore kako se udaljavaju nizbrdo u grupicama, prebacivi debele torbe preko lea kao da ne idu kui kod kokoaka, ve se spremaju da polete na neko egzotino ostrvo. U to doba nai oevi su naporno radili, mame su imale vremena za nas, bake i deke su nam davali deparac, iveli smo na svega nekoliko kilometara od morske prestonice i bili smo jedino selo u zemlji sa avionom-poslastiarnicom. Nae selo doekivalo je najvie partijske rukovodioce. Dolazili su u okrug radi lova ili u vezi vanih dravnih poslova. Doekivali smo i strane delegacije i predstavnike. itav niz dravnih rukovodilaca je vodio kolo na usijanom seoskom trgu i lomio bele pogae sa medom. Ali neto ipak nije davalo mira kolektivnom razumu pretenom delu lokalnog stanovnitva. Bila je to jedna mala, tragina, zajednika tajna nedoreena i nevidljiva za spoljani svet, koju smo mi odlino sakrivali. Nije bilo tragino to to smo iveli na selu, ve to to smo jako eleli da budemo grad. Posedovali smo sve to je potrebno za jedan grad broj stanovnika, komunikacije, infrastrukturu, volju naroda. I svake godine ekali smo da lokalno rukovodsto rei taj problem, ali ga je ono stalno odlagalo. Razlog je bila odluka da nae selo bude uzorno selo, a ne jo jedan sreeni gradi bila je to odluka odozgo. Sueno nam je bilo da ivimo sa tom odlukom, u izlogu provincijskog socijalizma. I Avion je potvrdio taj status. Mali monitor na seditu ispred mene pokazivao je temperaturu vazduha, visinu na kojoj letimo i koliko jo kilometara ima do kraja leta. Vidim, takoe, koliko je sati po lokalnom vremenu i nad kojim se tano delom Grenlanda nalazimo. Razmiljam o neemu to ak i deca znaju ako se ovek kree dovoljno dugo u istom pravcu, vratie se tamo odakle je krenuo. Da li je tako i sa vremenom? Na seditu ispred mene neko paljivo otvara paketi ipsa. Nemac sa moje desne strane mljacka u snu i mekolji se. Centar sela polako je poeo da se pomera u pravcu Aviona. On, rascvetali vonjaci sa kajsijama oko njega i oblinji vinogradi bila su mesta gde su se dogaala sva bitna deavanja mog odrastanja:

455

prva cigareta (Stjuardesa), prvi poljubac (Sevdalina), prvo pie (Sunana obala), prva devojka (e, zamalo da bude ...), prvi rastanak (suze!)... Tokom godina Avion je uznapredovao od deije poslastiarnice postao je kafe-bar. Sredovene stjuardese poslate su da prodaju kembe-orbu u plastinim oljama na tezgi u ekspresrestoranu u centru, dok je na njihovo mesto dola mlada konobarica sa kratkom suknjom i mladeom na obrazu. Na pomisao o toj lepotici noima nisam mogao mirno da sklopim oi, ali se ona udala za Stoja Avijatiara. Vremenom su oboje postali lica privatne inicijative i pokrenuli nezvanino utrkivanje sa Centrom sela. Centar je otvorio novi supermarket. Avion je poeo da prodaje uvozne cigarete i okolade. Centar je promenio stara sedita u bioskopu. Stojo Avijatiar je odgovorio, instalirajui prvi video u okrugu. Efekat je bio neverovatan! Vie nismo ili u bioskop koliko puta se moe gledati Zoro ili Fanfan lala!? Sa malim vinjakom na stolu (il e naruiti, il se gubi, nije ti ovo bioskop), 50 grama kikirikija i kutijom cigareta buljili smo kroz gust duvanski dim u lou kopiju Ramba i Brus Lija i napinjali smo se iz petnih ila da ne propustimo neku re jadnog prevoda. Neverovatna vremena! Jednog dana odveli su Stoja Avijatiara u zatvor zbog prevara. Novi vlasnik, zvao se Valeri, bio je ovek Komsomola i govno. Stariji su govorili da je poeo tajno da projektuje porno-filmove u kasnim satima i da su oni navodno gledali. I mi smo obilazili isto mesto kasno nou, penjali se, provirivali, ali nismo bili te sree. Zavrio sam osmi razred, na slavlju povodom male mature napio sam se od bademovog likera i dugo povraao ispod krila Aviona. Valeri me je video i zviznuo mi je jednu od onih amarina koje se ne zaboravljaju. Jednog jutra selo je osvanulo sa veu da je neko opljakao Avion, odneo je sve video, televizor, dve kartonske kutije sa cigaretama, pie, okolade. Izbio je ozbiljan skandal, ali milicija nije pronala izvrioce. Te jeseni poeo sam da pohaam kolu u gradu, hvatao sam autobus u kojem sam u odlasku neizostavno sluao emisiju

456

Bugarska, dela i dokumenti, a u povratku narodnu muziku. Na poetku sam esto posle nastave silazio dve stanice ranije, Kod Aviona, kako bi sreo ovog ili onog, ali sam vremenom i to prestao. Jednog sumornog novembarskoga dana u povratku iz kole, gledajui kroz prozor autobusa avdar koji je jezivo truckao, prvi put sam video Avion na drugaiji nain. Naputen, sam i vrlo blizu Aerodroma, on je izgledao kao nepokretni privezak naeg uzornog sela, iznad kojeg su kruili njegovi pobratimi. Zatim sam otiao u vojsku i potpuno zaboravio na Avion. Kada sam se vratio prvi put posle dve godine video sam ga oguljenog, ugruvanog i mnogo manjeg nego kad sam ga ostavio. Oko njega su se muvali neki nepoznati klinci i duvali lepak u bunju. uo sam da su vlasnici poeli da se menjaju jedan za drugim. Dolo je novo doba u kojem je vlasnitvo postalo relativan pojam nije bilo vie Komsomola koji bi vodio rauna o Avionu i iznajmljivao ga. Poeli su da ga pljakaju svakog meseca. Na poetku policija je hapsila izvrioce i trpala ih u zatvor, zatim ih je hapsila, pa oslobaala, onda je prekinula da ih hapsi i najzad ih vie nije ni traila. Zatim je narednih nekoliko godina Avionu neto krenulo, kada je stvari preuzeo Too Vojnoknjigovoa. Pretvorio ga je u azil mirnih alkoholiara i sabirni centar za prodaju garanog alkohola. Too Vojnoknjigovoa je uvek bio uredno obrijan, imao je crvene obraze i govorio vaspitano, ali je umro od ciroze. Njegovi klijenti su osiromaili i preselili se ispod vinove loze Vese Pljeskavice. Niko se nije usuivao da ponovo pokrene Avion. Jedne noi bar se tako pria po ko zna koji put obili su mu vrata i odneli sve to su nali. Sledeeg dana seljaci su za kratko vreme pokrali sedita i stoie koji su se kasnije mogli videti ispred prikolica, bungalova i vikendica po okolnim vinogradima. Zatim se prialo da je postao stecite narkomana loili su vatru unutra, grejali se, ko e znati ta su sve radili. Mogu zamisliti kako je izgledao nou njegova uplja unutranjost podrhtavala je od plamenova i iskrivljenih ljudskih silueta kao izbuena tikva na Dan Svih Svetih. Video sam ga poslednji put kada sam se vratio za vreme praznika. Od krupne, bele, isturene snage ostao je mali tamnosivi kostur. Tvrde ljudske ruke istrgle su sve to se moglo iskoristi. Selo je oerupalo do gole kosti naputenu metalnu pticu.

457

Nije prolo mnogo vremena i Cigani su ga za jednu no isekli i dopremili do luke gde su ga prodali kao staro gvoe. Mogu zamisliti kako je sve to je ostalo od njega presovano sa ostalim otpadom i utovareno na brod pod stranom zastavom koji nestaje u magli Crnog mora. Neko je otpozadi kinuo jednom, dva, tri puta. Posle je postalo tiho. Zatvaram svesku, ostavljam olovku meu stranicama kako bi pribeleio gde sam stigao i gasim lampicu iznad sebe. Izvlaim, pipajui, ebe ispod sedita i pokrivam se. Na monitoru ispred mene zeleni avioni puzi po Atlantskom okeanu. Pokuvam da se uspavam, gledajui brojeve, koji odbrojavaju koliko sati ostaje do kraja dugog leta. I u polusnu mislim kako to da se sati vuku, a vreme leti? San Dijego, Kalifornija, 14.11.2008

458

Elena Aleksieva

APRIL
Uzeo sam ti asopis. Nita nije rekla. Sedela je nepomina i sa onim svojim odsutnim pogledom koji joj je, kao, bio prikovan za televizor, a u stvari je prolazio kroz njega bez treptanja i nestajao tamo negde, na drugoj strani. ovek je stavio asopis na sto, ali ne ba kraj nje. Ipak, dovoljno blizu da ga bez napora moe uzeti, samo ako isprui ruku. Zatim je otvorio friider i poeo da rea namirnice. Pri svakom njegovom pokretu, najlonska kesa je tiho i nekako veselo utala. Odavno ne pamtim ovako hladno prolee. Ve smo na sredini aprila, a napolju jo uvek mirie na sneg. ao mi je drvea jer je tek poelo da pupi. Ne bi valjalo da promrzne. Moram neto da smislim. Planiram da ovih dana skoknem do vile da ga pogledam. Ako hoe, moemo zajedno. Ovo je stari broj. On je zatvorio friider i okrenuo se. Otvoren, asopis joj je leao na kolenima. ta? Kaem, stari broj. Stari. Prolonedeljni. Zvuk televizora pokrivao je njene rei. Nikada ga nije smanjivala. Nema veze, tako je mogla vikati koliko god hoe. Ne znam. Taj su imali, taj su mu i dali. ena je prelistala jo nekoliko stranica, a zatim zatvorila asopis i vratila na sto. Ovo su ti dali zato to nikad ne pita. Nije tano, pitao sam. Pitao si malo sutra! Nije te ni briga kad je to moj asopis. Ama, stvarno sam pitao. Kad te vide tako izgubljenog, odmah ti podmetnu staru robu. Prevaranti! Vratiu ga ako eli. I ta kad ga vrati? Ne misli, valjda, da e da ti vrate pare? ovek nije vie nita rekao. Seo je za sto i otvorio novine, pogledao ih na brzinu i ostavio. Novine su bile njegove, a asopis njen. Sada je ona bila oteena i nije imala ta da ita.
S bugarskog prevela: Jasmina Jovanovi

459

 Evo ti novina. Nije progovorila. Nastavljala je da gleda u televizor. Verovatno je uspevala da vidi ak i potamneli zid iza njega. A moda i iza njega, na primer, komijsku kuhinju. Ili, ak, i neku drugu kuhinju u susednom bloku. Ustao je. Izlazim. Kuda opet? Da proetam. Na kraju se okrenula. U njenom glasu nije bilo niega, ak ni ironije. Pa zar ti nije bilo hladno? Ovde mi je jo hladnije, dolo mu je da odgovori, ali, umesto toga, samo je tiho rekao, kao samome sebi: Obui u kaput. Prolee je bilo hladno, zaista hladno. Sunce je mamilo, rano ujutro vazduh je dodirivao lice kao istupljena otrica kobna, svakog trena spremna da iznenada posee. U poetku je ovek hodao bez odreenog cilja, ali je posle nekoliko raskrsnica shvatio da se kree ka autobuskoj stanici. Eto, nita ga nije spreavalo da se popne na autobus i ode do vile pola sata do tamo, pola nazad i jo pola da pogleda drvee. U podrumu je stajala itava gomila najlona spremljena za paljivo pokrivanje stabala i grana da, jadni, ne izmrznu. Nee ni da ulazi u kuu to je bila njena teritorija. On je voleo batu, preko leta je ak i spavao meu drveem na zategnutom, starom dueku ispod kronji. Svaki put kada bi se u snu okrenuo, pohabane opruge su kripale, a lie mu je umirijue treperilo nad glavom. Tano pre izlaska sunca, poinjao bi lagan vetri i listovi bi uzbueno zautali. On ih je sluao kroz dreme i odgovarao im je, nekada u mislima, a nekada naglas. Znao je da ga razumeju. Oni su isto znali. Pa ta, za sat i po vremena nee ni da primeti da ga nema. Hoe li, nee li uvek ona. Nee ni da joj kae gde je iao. Verovatno ga nee ni pitati. Vanije je bilo da pokua da proceni da li je ono najlona dovoljno za sve drvee i kako tano da ga uvee da vetar ne bi sve oduvao. Jer, ukoliko ga ne bude dovoljno, trebalo bi usput da svrati da dokupi. U selu nije imao gde, a nije imao ni od koga da uzme na zajam. Tako nije ni osetio kada ga je kamion udario, ili je, pak, osetio, ali vrlo kasno. Njegovo telo je preletelo itavih dvanaest metara, opisalo pravilan luk i tupo udarilo o asfalt. Nije ak ni bio svestan da je izaao na sred raskra. Jedva da mu je i ostalo vremena za poslednju misao. Neko bi, sigurno, ukoliko

460

bi mu pogledao u lice, tamo mogao videti trag samrtnog uasa, udovinog iznenaenja. Ali, od lica mu nita nije ostalo udarac mu je odneo pola glave. Dva dana kasnije su ga sahranili. Posle zatvaranja kovega, na elu povorke ili su, tuni, ena i dva sina, hitno pozvana da dou iz prestonice. Stariji, od etrdeset i neto godina, svetlog lica i briljivo oiane tamne kose, koraao je uspravno, sa jedva primetno obeenim ramenima. On je bio neto kao lokalna zvezda: radio je na najveem televizijskom kanalu i svake veeri je, posle vesti, vodio vremensku prognozu. itav grad ga je gledao. Dogaalo se da kominice dobace njegovoj majci: Sino ti je sin pogodio. Bravo, ba je dobar! ili pak: Neto se zbunio. Nije vano, ne moe uvek... Na ovo je ona odgovarala: Ne zavisi od njega. On sve dobija napisano. On samo ita. Uprkos tome, ona je uvek cvetala ispred televizora im bi dolo vreme za vesti. Posle bi ga zvala telefonom nekad i na onaj u televiziji i uvek je imala nekakve primedbe. Na primer: Danas ti je kravata stajala ukrivo. Vodi rauna drugi put, ili Vie se osmehuj ta si se namrtio! Ti komentari su esto bili povod skandala. Dolo je dotle da joj je sin zabranio da ga trai, ali se ona zadovoljila time da samo proredi javljanja. Bila je sigurna da nee smeti da joj spusti slualicu. Na kraju krajeva, radila je posao majke. Drugi brat je ostao nizak, ali je koraao vrsto, ispravljen kao struna. Njegove crte nisu bile tako fine kao kod starijeg, ali je imao dostojanstven i disciplinovan izgled. Bio je pukovnik. Ponekad je majku bolelo to mali, za koga je bila ubeena da je opasan, nije toliko popularan kao brat. Veliki deo vremena je provodila u dubokim analizama njegovog ivota i u izmiljanju problema za koje mu je, spremna na rtvu, nudila pomo. Jednom je umalo uspela da ga razvede tvrdei da mu se ena nije dobro brinula o deci. Nije da mu je elela zlo naprotiv. Kada bi je pitali koga od njih dvojice vie voli, ona je, umesto da bude licemerna kao neke druge majke, sa rukom na srcu pokazivala mlaeg. Jednostavno, to je isto bio posao majke. Njih troje su ili na elu, neposredno iza kovega. Niz desni obraz starijeg sina mirno je skliznula suza i nestala meu minijaturnim dlaicama dvodnevne brade. Mlai je, kao i uvek, izgledao disciplinovano, ali su njegove vrsto stisnute vilice pokazivale naprezanje. Oi majke su bile suve. Ona je mirno ila po grobljanskoj aleji poploanoj kamenom. Trebalo je zavriti jo mnogo toga.

461

Iz svee iskopanog groba vio se vedar miris zemlje i korenja. Slino ogromnom jednoelijskom organizmu, procesija je lagano podvila rep i pretvorila se u malu gomilu tela. Dvojica grobara su stajala sa strane i neuspeno pokuavala da lopatama oiste blato zalepljeno na izmama. Zatim se na aleji, gotovo trei, pojavio pop. Jo u pokretu je gurnuo ruku u najlonsku kesu to se ljuljukala, izvadio epitrahilj i obesio ga na vrat. Epitrahilj mu se obmotao oko mantije tako da se pop zastraujue zanjihao, ali je, ipak, zadrao ravnoteu. Zatim je izvadio molitvenik, zguvao praznu kesu u loptu i nagurao u neki nevidljivi dep od mantije. Stariji sin, koji do tada ni re nije razmenio sa majkom, sagnuo se i, kroz zube, proaputao: Jesi li ti luda? ta radi ovaj ovde? Ne okrenuvi se, nepokolobljivo zagledana ispred sebe, majka je odgovorila: Ovde tako sahranjujemo. Ne moe bez popa. Sin se nervozno okrenuo pokuavajui da uhvati bratov pogled, ali je ovaj gledao na drugu stranu. Tata nikada nije verovao. Kada bi mogao da vidi... Verujem ja. Je l tako? zaboravio je da apue. Ton mu je bio sarkastian, maltene zao. A otkad? U meuvremenu, pop je neto nerazgovetno brbljao i nabrajao. Njegov glas je poeo da opisuje neuverljive, mune figure u nepoznatom tonalitetu, od ega je starijem sinu sve postalo loe i uvredljivo. Kada bi ovek zatvorio oi, ne bi mogao razabrati da li peva pop ili mujezin. Pokuao je da misli o neemu drugom, ali mu se misao stalno sudarala sa slikom nesree kao sa zidom. Napregnuo se da vidi oca onakvog kakvog ga se seao, u glavi mu je nicala slika nekrologa, napravljena pre desetak godina za paso, loe retuirana, na kojoj je i on sam jedva prepoznao umrlog. Na sve to, neki genije je, verovatno na nagovor majke, dole zalepio sledee stihove: Sudba kleta odnese te u nevreme i sveti pogled zanavek ti sklopi, beskrajna je bol u srcima za tebe, tvoj voljeni lik mi emo pamtiti! Sledilo je poimeniko nabrajanje oaloenih, nisu proputeni ni sitni unuii. Starijem sinu nikada nije palo na pamet da e osetiti neodoljivu elju da pobegne sa oevog pogreba, ali sada je upravo to eleo da uini. Oseao je da je postao

462

svedok neega to nikada nee moi da oprosti neega, to se korenilo u davno prolom vremenu koga se on ak ne moe ni setiti, ali iji truli plod se, na kraju, ipak otkinuo i prolio svoj teak, sladunjav miris, ovde, pred njegovim nosem, tog hladnog prolenog dana. Diskretno je pogledao na sat: moda bi za sat vremena ipak mogli da zavre. Na kraju je koveg bio sputen, grob zatrpan, a odozgo su zaboli svee obojeni drveni krst sa nakrabanim imenom pokojnika. Gomila se pokrenula, ispred okrnjene porodice se oformio red blinjih i poznanika koji su strpljivo ekali da izraze sauee. Prvo su ili ka majci, a zatim se okretali ka sinovima i obavezno, gotovo izazivaki, iako najrazliitijim reima i intonacijama, ponavljali: Majka vam je hrabra i vrsta ena. Sada treba da budete pored nje. uvajte je. Postrojen sa njene desne strane, pukovnik ju je drao za lakat i utljivo klimao klavom sa pogledom zabijenim u zemlju. Da, on e sigurno ostati pored majke, makar do petnaest do etiri, kada mu je voz polazio kui. Nisu mu dozvolili vie odsustva, verovatno zbog toga to nije ni traio. Godinama kasnije, u izlivu iskrenosti i poprilino pijan, priznae bratu da mu je malo nedostajalo pa da svom snagom stisne majinu ruku koja se oslanjala na njega. Stariji, pak, uopte nije oseao potrebu da se izvinjava: im ponu vesti, on mora biti u studiju. Takav mu je posao. Niko mu nita nije mogao rei. Do uvee, svemu je ve bio kraj. Hrana, koja je ostala od sahrane, bila je pokupljena. Cvee paljivo poreano po grobu. Kua prazna. ena je sakupila ostatke od obrednog hleba i izvadila iz friidera komad suve salame. Salama je pripadala pokojniku njoj su doktori odavno zabranili da jede takve stvari. Briljivo ju je narezala na komade, uvila u papir i ogrnula se debelim sakoom. Pre no to je izala, setila se da je neto zaboravila. Vratila se i ukljuila televizor. Psi su je ve ekali dole. Tri lutalice jedan sitan, ut, sa oklembeenim uima, histerino je lajao na sve to se kretalo. Drugi je bio star i skoro slep, sa nakostreenom, iskrzalom, sivom dlakom. Prila je i crna kerua, tek to se okotila iza kante sa ubretom u susednoj ulici. Nije morala da ih zove: sami su se pribliili i lakomo navalili na hranu. Za sekund su sve poistili, a ona ih je umilno gledala. Drage moje kuce, rekla im je tepajui, drage moje gladne kuce. Ispruila je ruku i neno pomazila isprljana lea sivog psa. Zatim je gurnula ruku u dep

463

od sakoa, izvadila maramicu i paljivo izbrisala suzu to jo nije kanula. Bilo je vreme da krene, trebalo je da ponu vesti svakog trena. Sivi pas se zaklatio za njom i pokuao da ue na vrata. Stalno je to radio. Uspela je da mu zatvori ba ispred nosa. Pas je jo malo postajao ispred, okrenuo i se poao. ena ga je posmatrala sve dok nije nestao iza ugla, pa je uzdahnula. Posle toga se i ona okrenula i lagano se popela uz stepenice. Sutradan je ustala kasnije nego obino. Polako je popila kafu i dugo stajala kraj prozora. Prethodne veeri sin je rekao da vreme postaje sve toplije i ona je zaista oseala kako prolee plako kri put kroz hladni jutarnji vazduh. Dok je raiavala, pogled joj je pao na asopis koji je i dalje nepokretno stajao na stolu. Otvorila ga je i neosetno se udubila u tekst. lanak je bio zanimljiv, moda je zasluivao i da ga izree. U svakom sluaju, nije se seala da ga je ranije itala. Zatvorila ga je i paljivo pogledala korice. Zatim je u sebi poela da preraunava. Ne, to nikako nije mogao biti stari broj. Datumi se nisu poklapali, a ona je mogla, stranicu po stranicu, da opie sadraj im bi ga jednom proitala. Pamenje joj je jo uvek bilo dobro i svee. Za svaki sluaj je proverila u prethodnim brojevima po redu naslaganim na hrpu. Svi su bili tu. Nije se prevarila. A ipak, asopis je bio star. Jer, danas je poinjala nova sedmica, a to znai da e za neki dan izai novi broj.

464

Emil Andreev

POSLEDNJA SLIKA FOTOGRAFA IVAJLA

Izaavi iz kafane Mile pice, Fotograf Ivajlo pljunu na jedan pouteli list kraj debla drveta pred ulazom. Bila je kasna jesen. Mamicu joj smr... tiho proaputa, ali se uplai da zavri, zatim podie kragnu na mantilu i zakopa gornje dugme na koulji. Poelo je da duva iz pravca Dunava. Hladan decembarski vetar se pojavi na pustoj glavnoj ulici Loma. Zafijuka u neonskim lampama, zagrli kue, provue se kroz upljine na prozorima, zavrte se u dimnjacima, zavue se pod enske haljine i u nogavice mukaraca koji su se vraali iz none smene, zaljulja granje na drveu i sjuri poslednje lie sa njih. Na kraju se zaustavi pred Fotografom Ivajlom, pomilova ga po vratu, epa ga za ruku i povede prema kui. Fotograf Ivajlo posluno krenu. Iavi tako, on se okrenu da kae zbogom kafani, ali kada je otvorio usta, rei nisu izlazile. Bilo je sasvim jasno da sutra nee vie biti tu. Pljunu bespomono, a vetar, kao da je samo to ekao, istog trena raznese pljuvaku. Fotograf Ivajlo je uspeo da zamrzi sve osim maginog kretanja bletavih kugli po zelenoj tabli bilijarskog stola u kafani Mila pice. Oboavao je to kretanje. Oseao je da je deo njega, barem onaj koji posmatra. Neponovljivost bezbrojnih pokreta (bez obzira da li je igrao Minki Goliar ili Koljo opar) bila je tako lepa da ih je ak pratio sa izvesnim strahopotovanjem. Nije traio nikakvu logiku u njima, nije ga interesovalo da li pri njihovim sudarima nastaju karamboli; sjedinjavao se sa samim kretanjem. Dolazilo mu je da udari svakog od dobronamernih kibicera koji su stalno davali savete onima koji su igrali. Oni su mu smetali da uiva u njihovom kretanju. Ali kako da ih udari! Jeza bi ga podilazila pri samoj pomisli na bilo kakav kontakt sa tim mrskim biima, kakav je, na primer, bio Ico Freskavi. Taj dosadnjakovi bio je roen za to da stalno smeta i smeta. Jednom mu je tako zasmetala njegova tetka Stefanija, ali ni nju nije udario. Naprotiv, ona ga je tako uplaila da su mu se
S bugarskog prevela: Ivana Davitkov

465

cele noi po sobi kotrljale itee glave sa crnim maramama na takice; glave uplakanih oiju i iskrivljenih usta koja su aputala neto potresno i neprihvatljivo za jedno dete. Smrt! Bilo mu je sedam godina i bio je sam u kui. Napolju je vladao mrak. Roditelji su izali as pre toga, da iskljue struju. Brzo je pronaao sveu i ibicu. Zbog estih nestanaka struje znao je gde ih njegov otac dri i koliko god da je bio veliki, njegov strah se smanjivao im bi kresnuo ibicu i upalio fitilj. Vatreni jeziak zatreperi pucketajui, ali se brzo smiri i uspravi. Mali Ivajlo sede, prilepi se uz sveu, ne pomerajui pogled sa spasilake svetlosti. Vreme se spotae i pade me detinje noge; plamiak zaaputa i Ivajlo se sjedini s njim. Nesvesno, on postade deo tog plamika. Oseti olakanje, kao da su ga vode Dunava nosile u ribarskom amcu njegovog dede koji mu je stalno priao o stranom belom kitu i neumoljivom kapetanu Ahavu. ak i kada bi zatvorio oi, mali Ivajlo bi ponovo video plamiak, uo bi kako apue, osetio bi ga na svojoj koi. Dete nije elelo da sauva lik gorue svee jer je ono samo bilo taj lik. I tada je neko zakucao na prozor. Ivajlo skoi prestravljen i sakri se ispod stola. Kucanje se ponovilo sa dozivanjem njegovog imena, koje kao da je izgovarao gavran, ali Ivajlo se nije usudio da progovori, nije smeo ak ni da die. Bila je to njegova tetka Stefanija, prepoznao ju je po promuklom kretavom glasu koji je nastavljao: Ivajlo, ne boj se, ja sam, tvoja tetka Stefanija. Kai svojima da ti je uja umro! Kako da je udari? Zamrzeo ju je za ceo ivot, i pre nego to je zamrzeo sve ostalo, prvo mu se ona zgadila, ukljuujui i krvnu vezu s tim nitavnim biem sa crnom maramom na sitne bele takice. Kako je eleo da je barem rekla: Ujak ti je preminuo. Ruku pod ruku sa hladnim decembarskim vetrom Fotograf Ivajlo je koraao prema kui. Usamljeniki se preputao malom Lomu koji je tonuo u san, sa oskudnim neonskim lampama, sa poploanom glavnom ulicom, sa nekoliko upeatljivih secesijskih graevina, po ijim su se korniama, karijatidama i frontonima vijorile vinjete iz starog dobrog vremena. Na jednoj od kua amio je impresivni asovnik ije su se kazaljke odavno zaustavile na petnaest do devet. Sve mu je okolo delovalo tako besmisleno i mrtvo, kao da je gledao kroz objektiv svog fotoaparata, tako da je odluio da zatvori oi i krene kud ga noge nose. Ruka mu je ve treperila u dlanu vetra, koji je ledio. Gurnu ruku u dep. Bio je pocepan. Bedro mu se ugibalo pod hladnim prstima. Fotograf Ivajlo ugleda tune oi svoje majke, mirno

466

su ga ekale da se vrati. ta li radi sada, upita se i izvadi ruku iz depa. Plete kraj pei i eka te, odgovori mu fotoaparat. Na stolu je tanjir sa ribom i hlebom. Oduvek je bilo tako. Uvek riba. Riba na praznom stolu. A moglo je sve da nestane samo jednim kljocanjem. Ostao bi samo prazni sto. Zaree se da nee vie gurati ruku u pocepani dep dok se ne vrati kui. Fotograf Ivajlo pomilova fotoaparat i pokua da se otrgne iz zagrljaja vetra. S mukom zamahnu, ali mu se ruka ukoi, nesposobna ak i da ga prekrsti. uo je apat svee, koji se polako pojaao i stigao do njegovih uiju: Doi kod mene, u moj hram, da odmori svoju duu. Da spokojno salja svoj san; da sanja, da sanja, da sanja, da sanja... Fotograf Ivajlo poele upravo to. Pljunu na plonik u svoje noge. Napravi nekoliko koraka i pogleda kroz objektiv fotoaparata. Majka ga je zaista ekala, ali on nikada vie nee svratiti u kafanu Mila pice, kako bi se stopio sa neponovljivim kretanjem bilijarskih kugli. Mamicu joj smr... i tek tada Fotograf Ivajlo oseti da nije bio sam. Naglo se okrenu unazad, zatim napred, ali nije bilo nikog osim hladnog decembarskog vetra. Pa ipak je neto postojalo sasvim blizu, u njemu samom. Kao da je imao dva srca koja su se sudarala poput upregnutih ivotinja. Stavi ruke sa obe strane grudi i zataji dah. Da, samo to su sa desne strane otkucaji dolazili odozgo. Boe moj, pa to si ti! Fotograf Ivajlo nije pogreio. Njegov voljeni fotoaparat iz detinjstva pulsirao je u njegovoj ruci. Umiri se. Hvala Bogu, nije bio ni ovek, ni zver. Tada je smotrio crni put u tamnom polju. Ulovi zvuk tiine, uo je trojicu mukaraca kako koraaju pored njega: Plaim se psa, ali ne i vas! On e doi i povee me sa sobom u svoj ponedeljak. Zasmeja se. Poe da se smeje naglas. Kroz suze ugleda tri paeta koja su se vrtela oko njega i mahala repovima. Fotograf Ivajlo gurnu ruku u pocepan dep, otkinu pare mesa sa svog bedra, baci ga psima, ali oni ga nisu poeleli. Onjuie ga i pobegoe. Meso prelete nazad preko depa i zalepi se na preanje mesto. Oseti gorinu. Ni za ta na ovom svetu nije vie trebalo dodirivati svoje telo. Pogleda unazad i shvati da je od kafane odmakao ne vie od tridesetaak metara. Ubrza hod, pulsiranje fotoaparata se pojaa-

467

valo. Potra. Pulsiranje je postajalo bre. Kao da mu krv nije nadirala u mozak, ve u fotoaparat. Zaustavi se i pulsiranje uspori. Fotograf Ivajlo oseti kako mu zglobovi polako malaksavaju, svaki deo tela mu se oputao i postajao laki. Poslednjim snagama pokua da se seti svega pre no to je poelo raspadanje. A poelo je onog trenutka kada je postao svestan toga da postoji. Ko je on bio? Njegova majka nije mogla da mu odgovori, a oca se stideo. Shvatio je da zavisi od svog mladalakog tela i to mu nije davalo mira. Osetio se malim i nesavrenim pod nogama provincijskog Loma. Prvo je pisao stihove, ali s vremenom je shvatio da je naivan, da previe panje posveuje posledicama i njihovim beskonanim varijantama. A kada je prestao da se ljuti na Tvorca, on je ve znao da Tvorca treba traiti u svim njegovim manifestacijama, voljenog, bez elje da bude dodirnut, ili, ne daj Boe, epan. Tada se okrenuo uzrocima, poeo je da kopa po sistemima samih pojava kako bi kasnije otkrio da nema idealnog sistema, da su vrednosti uslovne i esto prividne. To saznanje ga je donekle umirilo, ali se pojavila dosada zajedno sa jakom potrebom za zabavom i uverenjem da e vee zadovoljavanje primarnih elja blokirati razvoj misli, oblikujui primitivnu svest koja bi se jedino hranila uivanjem u zabavi. Nije uspeo u tome, iz dva razloga: prvi je bio njegova sklonost samoanalizi, ona ga je otuila od okoline, a drugi nedostatak ena, uz iju bi pomo osetio istinsko uivanje u postojanju. Nekako ba u to vreme je prvi put uao u kafanu Mila pice i ugledao bilijarske kugle. Otkrio je njihovo kretanje zajedno sa silnom eljom da se stopi s njim. A kada je otkrio i zavoleo fotoaparat, u njemu se rodila strast prema fotografiji. Neuhvatljivost velikog kretanja mogla se obuzdati jedino na slici. U poetku je ba u to verovao, slikao je sve na ta bi naleteo. Slikao je bez prestanka, sluen raznovrsnou kretanja oko sebe. Najvee zadovoljstvo dolazilo je u asu kada bi likovi isplovili iz kade sa razvijaem. U tom trenutku se oseao kao da je ugledao Tvorca. Jednog dana, dok je s uzbuenjem iekivao naredni lik, Fotograf Ivajlo primetio je da se na papiru nije pojavio golub u letu koga je slikao nad njihovom kuom. Ptica nije lebdela u vazduhu, rairenih krila, ve je poleuke leala na crepovima. Kako je to bilo mogue? Isprva nije poverovao, pomislio je da u neemu grei i, ne bi li to proverio, namerno je slikao jednu

468

maku kako preskae njihovu ogradu. udo se ponovilo. Uslikana ivotinjica je leala na zemlji zatvorenih oiju. Da stvar bude gora, nekoliko dana kasnije Fotograf Ivajlo je pronaao mrtvu maku na ulici. Bio je izbezumljen. Da li je to znailo da e se ponoviti isto ukoliko uslika oveka, hoe i taj posle nekoliko dana takoe umreti? Nije se usudio da proveri, ali je ponovo pokuao sa susedovim psom. Nije proao ni dan, a sused je ve celom mahalom psovao dumanina koji ga je otrovao. Znai, nita nije bilo sluajno. I ta sada?! Fotograf Ivajlo se zakleo da nikada vie nee slikati. Zato to je mogao da neprimetno i nekanjeno ubija kad i kog bi poeleo. Ne i ne! Najpre mu je sinulo da polomi fotoaparat, ali je brzo odustao od te misli. Ali, ta ako se ukae potreba da se zatiti ili da se osveti? Ipak je i on ovek. Sve se moglo oekivati. udno oruje mu je dalo mo, meutim, zajedno s njom je doao i strah od samog oruja. On je ve odavno znao da je direktno meanje u kretanje pokuaj da se uhvati Tvorac. Na kraju je odluio da sakrije fotoaparat, da ga zakljua u neku fioku i da ivi samo sa kretanjem bilijarskih kugli. Pokuao je, ali mu nije polo za rukom. injenica da je posedovao svemoguu silu nije mu davala mira. Nastavio je da ide u kafanu Mila pice, ali vie nije mogao da se stopi sa kretanjem kugli. Bio je nestrpljiv, nervozan i povran i to je poelo da ga iscrpljuje. urio je da se vrati kui ne bi li otkljuao fioku i drhtavim rukama uzimao fotoaparat. Oseao je neopisivo uzbuenje. Tako bi satima, tonui u san, drao fotoaparat, umoran do smrti. Oseao je da ga ta crna kutija u potpunosti guta, pila ga je i suila njegovo telo. Shvativi da se vie ne moe odupreti satanskoj sili, Fotograf Ivajlo je poeleo da na sve stavi taku. Odluio je da slika samog sebe i da onaj ko preivi trijumfuje nad drugim. Ceremonija je ispala nekako muna. Strah od pomisli da mu po pritiskanju dugmeta predstoji raspadanje u venosti, pretvorila je slikanje u ritual. Uzbuenje je bilo ogromno, ruke su podrhtavale i dugo se nisu usuivale da pritisnu dugme. Pa ipak, Fotograf Ivajlo je savladao strah i smogao snage... a kada je sve bilo gotovo, pred oima mu je isplovio plamiak svee, jako se izduio, posle se smanjio, zatreperio i ugasio se. Prola su tri dana, Fotograf Ivajlo je jo bio iv. Proe i nedelja isto. Shvativi da vie nema razloga da se plai fotoaparata, okaio ga je o rame i vie ga nije otuda skidao. Crna kutija je srasla s njim. Sada je ve spokojno iao u kafanu Mila pice

469

da do mile volje prati kretanje bilijarskih kugli. Sa jo veim uivanjem tonuo je u to kretanje. Tako preien, poeo je da ivi odista sreno. Uvee se neprimetno vraao kui, kraj praznog stola ekala ga je majka, koja je, ko e znati zato, nosila crnu maramu sa belim takicama. Vetar je prestajao da duva. Fotograf Ivajlo skupi svu snagu ne bi li se pokrenuo, ali umesto toga oseti kako mu se delovi tela udaljavaju jedni od drugih. Hladan vazduh prodirao je do kostiju i trenutak posle toga oi su mu videle kako mu se telo raspada u vetru. Ostavi same, oi mu padoe na plonik i zakotrljae se u razliitim pravcima prema ivinjacima poput pravih bilijarskih kugli. Nestadoe. Na kaldrmi ostade jedino objektiv fotoaparata koji je progutao celo nebo. Hladni decembarski vetar je nastavljao svoj put.

470

Palmi Ranev

GOGO
Penjao sam se uz stepenice bez urbe. Lift nije radio od pre neki dan. I nije se znalo kad e da proradi. Nisam se nervirao, ak sam bio zadovoljan to u kui da stignem kasnije. Tu i tamo bih stao i itao napisano na zidovima. Na nekim mestima je bilo pretrpano pa se nita nije razaznavalo. Ja sam autor Gogo i Nataa se vole. Odavno ne znam gde je Nataa, nekadanja drugarica mog brata iz kole. Jo manje znam u koju je sada zaljubljen Gogo. Najverovatnije ne voli nijednu. Ima devojke iz svoje krvne grupe, u koje ne mora obavezno da bude zaljubljen. Svi u kraju znaju ta se deava preko puta u obdanitu. Ili nou u kolskom dvoritu. Njima nije vano da li ih neko voli ili mrzi. Neto drugo, osim da se Gogo i Nataa vole, nisam pisao. I drugi iz ulaza su mnogo krabali po zidovima. Gogo, koji je tri godine stariji od mene, ne kraba po zidovima. Nema tu potrebu. ak i ne znam da li je proitao informaciju o pretpostavljanoj ljubavi. Tada sam verovao da je zaljubljen u nju. Najverovatnije zato to sam ja bio zaljubljen u nju. Seam se kako joj teka kosa postaje iva kad proe pored mene, kao da mi daje znak da poem za njom. Sve je to trajalo oko dva meseca. Kasnije je postalo jasno da niti ona voli Goga niti on nju. Nataa je volela nekog levaka sa novom Jamahom. Kota kao nov auto, kazao je neko. Ali koji auto, nije bilo jasno. Ali je i to bilo dovoljno za poetak. Ne volim kad su pare najvanija stvar nekome, a pogotovu za ensko stvorenje. I postepeno, poto sam proveo dosta veeri na strai, izleio sam se od oseanja. Shvatio sam da nemam razloga da oajavam. Mislio sam samo na bubuljice koje su od skora poele da joj ine runim belo elo. Uskoro sam poeo da skupljam potanske marke i sve moje interesovanje za devojke, a konkretno i za Natau, sasvim bezbolno se prenelo na moj novi album. Poeo sam da idem u dva kluba. Tamo je najinteresantnije to to odrasli ljudi, skoro starci, i takvi kao ja, uivaju u istoj strasti. U poetku sam sakupljao samo ivotinje, posle sam preao na kosmonaute. Predloio sam jednom prijatelju da mu dam sve svoje ivotinje
S bugarskog preveo: Velimir Kostov

471

za mongolske kosmonaute. Jednostavno, voleo sam marke. Vie sam voleo da imam ljude sa skafanderima i vasionskim brodovima umesto ivotinja. U klubu je jedan starac odmah ponudio da kupi celu seriju. Tad sam shvatio da je trampa bila dobra. Do tada sam kupovao samo od njega. Prvi put stvari su se promenile. Odbio sam ponudu, ali ono to se dogodilo bilo je dovoljno da jo dugo hodam pun sebe. Posle mi je Emo, koji je iveo u susednom ulazu, ukrao album. U stvari, zaboravio sam ga kod njega, jer su nas pozvali da igramo fudbal u kolskom dvoritu. Znate kako je to, hajde, skaemo, kreemo itd. Mi smo pobedili. Otili smo da se poastimo bozom posle i za marke sam se setio tek uvee. Izaao sam pred zgradu i dugo gledao u zvonce i prozor njihove kuhinje. Nije bilo svetla. Bilo je i dosta kasno. Setio sam se kako majka esto vie na njega bez razloga, tri za njim da ga udari i nisam imao snage da pozvonim. S vremenom, nisam bio potpuno siguran gde sam zaboravio album. Malo sam se seao kako smo ga gledali sa njim, a posle se nieg nisam seao. Pa i nisam potpuno bio siguran da li smo ga tada uopte i gledali. Kako je prolazilo vreme, sve sam bivao smueniji. Verovatno zato to sam tokom dana odlazio na najmanje pet mesta da pokazujem zbirku. Istovremeno sam gledao da napravim dobru trampu. Sledeeg dana zvonio sam mu jedno pet puta, sve uzalud. Niko nije otvarao. Naao sam Ema tek posle dva dana. Uio je za kuvara u ugostiteljskoj koli i nije bilo lako da ga uhvatim. Tada je sve negirao. Nemam pojma. Kako ne pamti da smo razgledali marke? Pamtim. Ali si ih poneo. Kad smo izlazili album je bio kod tebe. Mislim da sam ga zaboravio. Mnogo brzo smo reili da idemo na fudbal, pa sam ga zaboravio. A i gde da ga stavim na igralitu? Ti najbolje zna. Rekao sam ti da nisam kod nas nita naao. ta e mi marke i albumi? To me ne interesuje. Priznao je tek posle godine i neto. Opet smo bili kod njega i ispalo je da treba da otvorim jednu fioku. Video sam album gurnut u stranu, ispod gomile poutelih stripova, u dosta jadnom stanju. Bio je bukvalno mastan. Sive korice imale su fleke i odvratnu prljavtinu. Samo sam ga dotakao prstima. Marke za mene odavno nisu imale nekadanje znaenje. Uzeo sam flomaster, zbog ega sam preturao, i zatvorio fioku. Podigoh

472

pogled, ne znajui da li mi lice izraava ta sam video. Nisam hteo da se bilo ta otkrije. Emo se odmah doseti. Pocrveneo je i poeo da se opravdava u stvari nije on, ve je njegova majka uzela album. Mislila je da je njegov. Dugo mu nije nita priala, krila ga je od njega, da se ne zamajava i da ui. Kad mu ga je dala, on je ve bio u dobrim odnosima sa mnom i nikako nije imao hrabrosti da mi kae ta se dogodilo. Ve nisam itao natpise na zidovima, niti se seao albuma sa markama. U stvari, sve to sam do sada radio bilo je zato to me bilo strah da mislim na brata. Nije uspevalo. ta god da mi se motalo po glavi, ak i gluposti, koje me ve dugo ne interesuju, na kraju bih se sve na njega vraao. I jo sporije sam se vukao na esti sprat. U jednom trenutku sam stao. Ponovo sam se zagledao u natpise. Dobro sam se napregao da raspoznam ta je napisano sivim flomasterima, najverovatnije su to uinili blizanaci, koji su do pre nekoliko godina bili najaktivniji. Razumevali su se samo delovi MAMICU VAM, SVI STE VI UBRAD, NEEMO OD VAS NITA, TA GOD DA NAM DATE, HOEMO SVE, AKO PRODUITE DA NAM BACATE MILOSTINJU. Poslednjih godina obojica su bili pankeri i skinhedski sada ne znam njihovo tano opredeljenje. Priznajem da me strah da im se muvam pred oima. Gogo je nekad bio prijatelj s njima. Odavno vie nije. Oni dvaput dnevno idu u teretanu i gutaju nekakvu hemiju od ega su im se miii utrostruili. Bodigardovi su nekakvom vlasniku barova, voze be-em-ve, pretposlednji model, i ve due vremena govore za Gogu da je ubre. Veina, ne samo blizanci, Gogu zovu ubretom. Ponekad ga i otac tako zove. Siguran sam, da je majka iva, zvala bi ga moj sin, kao to sam ja nastavljao da ga zovem moj brat. To ne znai da krivim oca. Ima pravo da ga zove kako hoe. Zato to jedan jedini normalan ovek hoe da bude sa njim, trai ga i stalno su u sukobu. to se mene tie, izabrao sam da sa strane posmatram ta se deava. I sa bratom i sa svim ostalima. Nemam oseaj da neto zavisi od mene i da bilo ta mogu da promenim. Gogo naposletku ne obraa na mene nikakvu panju. ak je prestao i da me pita imam li neki sitni u depu. Ispod naeg sprata vie nisam izdrao sporo hodanje pa sam ubrzao, to znai da sam samo posle dva koraka uo oca kako se dere. Bio sam siguran da je tu i Gogo. Pred drugim ovekom otac jedva da bi se tako drao. Samo sa njim nije izdravao.

473

 Postao si obino ubre! uo sam ga i ne elei se nasmeio. Kako te nije bilo sram da proda i televizor! A ta da prodam? upita Gogo. U kui nema vie nieg to vredi. I da zna, za televizor nita nisam dobio. Ne ele ga. Nisam imao snage da ga vratim, zato sam im ga ostavio. Dobro, bre, zar ti nije palo na pamet da uvee sa tvojim bratom nemamo drugi posao produi otac, neto tie. A ti postaje sve vee i vee ubre. Sluajte radio ree Gogo. Kad zaradim pare, kupiu vam lep televizor. Daj, ne zasmejavaj me ponovo se javi otac. Hoe da nam kupi televizor. Od tebe do sad nisam nita video dobro. I da zna, ne elim ni da vidim. Najneoekivanije, otac nastavi gotovo apatom, toliko tiho. Zautao je, zatim sam ga uo kako plae. Vrata stana se otvorie, zalupie se uz tresak i kad je Gogo prolazio pored mene, primetio sam da i on plae. I ja sam bio gotov da zaplaem. im otac plae, Gogo plae, imam pravo i ja da se rasplaem. ak sam bio duan da uinim to. Nije imalo smisla da ba sad ulazim u stan. Nisam eleo da vidim oca u takvom stanju. Najverovatnije ni njemu ne bi bilo prijatno. Prilepio sam se uza zid, saekao da se Gogo udalji i, kad mu vie nisam ni uo korake, krenuo za njim. Izaao sam pred zgradu i samo reda radi bacio pogled oko sebe. Znao sam da ga je uhvatila kriza. Nisam bio siguran ima li para. Najgore je ako mu stvarno nita nisu dali za stari televizor. Sad, em nemamo ta uvee da gledamo, em e on bivati sve lui. Viao sam ga u takvom stanju. Tada ne samo da mi ga je ao, ve me i strah. Nema uasnije slike mog brata kad satima ili, ne daj Boe, dva-tri dana, nema para da kupi dozu. Nekoliko puta je pokuavao da se oisti od heroina. Teko je. Ponekad mislim da je nemogue. Kad smo jo govorili, znai, pre oko dva meseca, on me uporno uveravao u suprotno. Mogue je. Samo da donese odluku. Navodio mi je i primere. Siguran je samo kad udari iglu ili, tanije, neto posle toga, kad mu sve izgleda roze. Ima samo jedan poznati koji se reio heroina. Ja ga znam i on ga je najee spominjao. Proputao je da kae da su ga zakljuali zbog krae utih recepata. Isistio se po prinudi. Dve godine je dovoljno da zaboravi ta si radio. Dok je Gogo uvek u blizini heroina. Postojano bunca ili od njega ili to ga nema. Bolje to ne razgovaramo. Ne sluaju mi se stalne lai. Nita drugo ne eli, znam ga dobro, sem da se uradi. I kako prolazi vreme, koliko sve

474

vie ulazi u igru, to postaje razliitiji. Ponekad mi se ini da to nije moj brat, ve jedan uasan i nepoznat ovek. Sada je najverovatnije u kolskom. asovi su se odavno zavrili. Kad bude dovoljno tamno, dvojica Dembijevih dilera sedaju na klupe ispod tende gimnastike sale. Znaju ih svi u kraju. Mnogo puta sam ih posmatrao sa najgorim namerama. Pitao sam se ta da im uradim, samo da ih oteram sa klupe ispod tende. Bacao sam na njih kamenice, drao se. Hteo sam jednostavno da ih ubijem. Priznajem, i ubio ih, samo da mi je neko dao pitolj. Bio sam spreman na sve. ak i poto sam dvaput ali ne neto bolno dobio amare. Pribliio sam se kolskom, koje se nalazi na nekih petsto metara od nae zgade. Osvrnuh se unaokolo. Uem li na glavni ulaz, videe me. Ne zna se ta e se sa mnom onda dogoditi. Zato sam napravio krug i preskoio ogradu. Sagnuo sam se uz nju, dok se nisam uverio da me oni sa klupa nisu primetili. Prepoznao sam jedino Goga koji je jedini stajao i hodao tamovamo maui rukama napred-nazad. Obeao si da e da mi da dve etvrtine ree muklim glasom. Rekao si da nee da mi da pare, ve dve etvrtine. Priznaj da si to rekao. To je bilo pre dva sata. Sad kaem drugo. I povlaim re. ta e mi tvoj jebeni televizor. Pa to si obeao da e da mi da? Zato to sam mogao. A sad mi se ve ne moe. I neu da ti dam. Provaljuj u bogate kue, prodavnice radi ta hoe. Ruak e da dobije samo posle neeg to ima realnu vrednost. Ako ne, idi , baci se, zna ve odakle. Dembi, koji je bio ef dilera u kraju, retko je dolazio u kolsko. Tu su obino bili samo njegovi ljudi. No, kad je trebalo neto da se zavri, pojavljivao se i on. Bio je debeo, ogromnog rasta i opasno poguren. Znao sam odakle bi trebalo da se baci Gogo. Sa Zvezda, kako su nazivali tri nova stambena bloka koji su se nalazili na kraju. Autobus tamo jo nije iao. Radnici su nekoliko puta pokuavali da zatvore izlaz na krov. Uvek bi se naao neko da razbije metalni kapak. I ubrzo bi odatle poletao sledei narkoman. Posle bi policajci ispitivali motive samoubistva. Brzo su digli ruke. Svi u kraju znali su da meu njima ima mangupskog drutva koje zarauje od trgovine drogom. Isto su drutvo sa dilerima ili svojim naelnicima. Video sam da brat ne moe da izdri, ukopao se u mesto i odmah se bacio na njega. On je samo to ekao. Doekao ga je

475

ne previe jakim udarcem noge. Odbacio ga je tri-etiri metra. Gogo se ponovo zalete, onako pogrbljen napravi jo koji korak i teko se zadra na nogama. Ima da te razmaem ko govno procedi Dembi ne ustajui sa klupe. Je l nisi razumeo kakav sam ti dao savet? Molim te, hou samo etvrtinu! to znai da si se smilovao ree Dembi i runo se nasmeja. Do malo pre si hteo dve etvrtine za pokvareni televizor. Sad si doao na jednu. A ja ti najiskrenije savetujem da se baci sa Zvezda. Ve ti je i vreme. Siguran si da mi to predlae? Zato, ta je tu udno? Odavno od tebe nema nita. Niti donosi pare, niti robu. ta e mi onda? Bolje da skoi. Inae e da nastavi da mi dosauje. Vai! viknu Gogo. Skoiu. Al da doe da gleda. Sa najveim zadovoljstvom promumla Dembi i polako ustade. to da ne doem? Je l ima jo neko ko hoe da prisustvuje? Nisam siguran da je stvarno hteo drutvo. Ni ostali na klupi nisu bili sigurni. Niko nije poao za njim. Preskoio sam ogradu i trkom im presekao put. Saekao sam ih u bloku, i potom pustio da se rastojanje meu nama povea, jer nisam hteo da me neko od njih vidi ako se osvrne. Ubrzo smo koraali poljem. Napred je iao Gogo, koji se maltene nije ni video u sve veem mraku, iza se ocrtavala troma Dembijeva silueta, a ja sam se vukao na kraju. Doli smo do prvog bloka, proli ga i njih dvojica iezoe u ulazu sledeeg. Jo nisam znao ta da uradim kad sam poeo da se penjem za njima. Nije bilo ograde na stepenitu, sve vreme sam bio prilepljen uza zid. Trudio sam se da hodam to tie. To i nije bilo ne znam kako teko. Paljivo sam postavljao patiku na sledei stepenik, obino posut peskom i okrunjenim malterom, i pravio sledei korak tek kad bih bio siguran da imam dobar oslonac. Okliznuo sam se dva puta, pravei buku, ali njih dvojica, napred, izleda da me nisu uli. Saekao sam da se jo malo udalje, potom produio. Postepeno, oi su mi se svikle na mrak i sve bolje sam se orijentisao. Nisam brojao spratove, sluao sam korake brata i Dembija; nekad su mi se inili sasvim blizu, ponekad gotovo iezavali; jednom se slomila nagaena letva. Predoseao sam da emo ubrzo da stignemo do krova. im sam zakoraio u stranu, pazei da se ne strmoglavim, u prostoru iznad stepenita videh nebo. Tu se neoekivano pojavi Gogo. Nisam mogao

476

da pogreim. Telo mog brata bilo je jo kotunjavije. Zadrao se u svetlom pravougaoniku tanak, pretvoren u jednu tamnu nit koja je na kratko presekla prazno prostranstvo. Savio se od napora, napravio jo jedan korak i odjednom nestao. Za njim se, bezoblian, sa rastojanja, uspuzao i zastraujui Dembi. Usporio sam korake i polako stigao na poslednji sprat. Pogledao sam na krov ne pokazujui se previe. Njih dvojica su stajala jedan prema drugom. Ajde, skai! Je l si hteo da te gledam kako leti. Evo, gledam te. Zato sam se dovde i popeo. Daj mi etvrt, a? zamoli ga Gogo. Samo jednu. Pre nego to postanem mrlja na betonu. Znao sam da rauna da u da smekam ree Dembi i runo se nasmeja. Nee te ogrejati to sunce. ta bi bilo kad bih davao etvrt svakom trulom narkomanu koji hoe da skoi sa nekog mesta? Zajedno smo odrasli. Zabole me. Dae, ili ne? Rekavi to, poe da se povlai. Brzo je stigao do ivice krova. Tu mu se telo jasnije ocrtavalo. Dembi je iao na njega kao da e ga gurnuti. Bilo je trenutaka kad su obojica ostajali nepomini. Posle bi se brat opet povlaio. Zadnji put kad su stali, opet nepokretni jedan naspram drugog, Gogo izvede pokret rukama i baci se na njega. Dembi se odmae, doeka ga preciznim udarcem i obori na krov. Mamicu ti! ree. Sede na njega dahui, ak poe da rei, nastavljajui da ga uporno udara pesnicom, sve po jednom te istom mestu, koje je najverovatnije bilo lice mog brata. Ve sam znao da ak i da se ne baci sa dvanaestog sprata, Dembi e ga ubiti udarcima pesnice. U kraju se govorilo da kad se ostrvi na nekog, uvek ga alje na jedan ili drugi nain u grob. Tano kad sam se prebacio na krov i potrao ka njima, neko me preduhitri. Bila je to samo senka ili, tanije, tamna mrlja, koja je prola pored mene, jo vie ubrzala i bacila se na Dembija. Od neoekivanog udarca Dembi je prvo urliknuo kao medved, posle, kad su udarci pesnicom uestali u njegovu glavu, zaskiao je kao prase. Na kraju je isputao zvuke kao kokoka kojoj ne uspeva da snese jaje. Posle izvesnog vremena, zbog mnogih tekih udaraca, i on se kao i Gogo nije oglaavao. Jedva sam uspeo da zadrim ruku mog oca. Bio je to on. Prepoznao

477

sam ga, uprkos tome to sam bio potreen, pa ak i uplaen njegovom iznenadnom pojavom. Bilo je jasno da je sasvim izgubio kontrolu. Hteo sam da ga pitam kako se naao na ovom mestu ba u odluujuem asu. Ali samo sam ga svim silama otpozadi drao za ruke. Hajde da pomognemo Gogu predloih kad se smirio. Ova debela svinja skoro ga je unakazila. I svinja je unakaena. Bitan je Gogo. Okrenuli smo se ka njemu i videli da sedi i gleda u nebo. Podupirao se na jednu ruku. Drugom je uhvatio izoblieni nos. Kako smo ga gledali sa strane, jasno se zapaalo da je bio iskrivljen na stranu. Stisnuo ga je obema rukama i povukao napred. Jo jednom pokua da ga ispravi. Jauknu od bola, polako se podie i polete ka nama. Obojica ga uhvatismo sa obe strane. Bio sam spreman da saekam neko vreme. Ali, bratu se oigledno nije stajalo na jednom mestu. Rame uz rame, odmah smo krenuli ka stepenitu. ekajte malo kaza Gogo. Vratiu se da uzmem dve etvrtinke od onog gada. Nemoj, molim te! ree otac. Moje su zbog televizora. Pa, zar nema nimalo snage? procedi otac samom sebi. Probaj da prestane! Jedanput, ako treba, pa jo jedanput. Valjda e jednom i da uspe. Nema problema viknu Gogo, koji se sagnuo iznad Dembija, pretraujui mu depove. Evo, uzimam samo ono to je moje. Obeao je da e mi za televizor iz kue dati dve etvrtinke. Sada ih uzimam. Priao nam je i pokazao dva paketia. Vidite sad ta u da uradim ree i pocepa ih. Evo, to u da uradim. Naglo se okrenu i iz trka zabi jedan ut u Dembijev stomak. Zatim se vratio do nas. Dugo smo silazili. Otac i ja smo ga pridravali, a on je stalno ponavljao da mu ne treba pomo.

478

Almir Kolar Kijevski

DOKUMENTI

www. bundolo.org i bundolo offline 2

Almir Kolar Kijevski

WWW. BUNDOLO.ORG I BUNDOLO OFFLINE 2

Junobalkanski prostor, ili ono to se tako esto fomulie kao: zajednice nastale krvavom kulminacijom retrogradnih vizija poslije 90-tih, se (bez obzira na domet i kvalitet perspektive pomatraa, naum i kodiranost predubjeenja), ipak odlikuje jednom, tako dojmljivom fizionomijom postapokaliptine scenografije. Scenografije koja aficira, a u mnogome i proima samu svijest, pojedinca, kao i kolektivitet, odlikovanu ili stasalu pod uticajem svih uzrono-posljedinih produkata nerazumne sinteze polustoljetnog, manje ili vie, kompaktnog korpusa. U okviru tako pojmljene predstave ovog prostora i drutva, tanije ovih prostora i drutava, pojava bilo kakve inicijative podstaknute onim neugaslim htijenjem susreta ovjeka s ovjekom kroz bilo kakav modalitet ili vid umjetnosti i na bilo kojoj razini zavrijeuje panju i nesmanjeno divljenje. Realizacija i uspjeh jednog takvog nauma se, ako se malo dublje upustimo u analizu svih popratnih detalja scenografije s poetka teksta, granii sa poetnom vjerovatnoom pozitivnog ishoda pri suretu biblijskog Davida sa bijesnim i nesrazmjerno superijornijim pulenom Filistejaca.

481

Entuzijazam i predanost toj ideji od strane Daniela Farkaa, Danijela Pribia, Marka Popsavina, Jovan ekia, Radomira Lazovia, Petra Bajia i njihovih prijatelja iz novosadskog neafirmisanog kruga potovaoca pisane rijei, porodit e 2004. prvu verziju, a poetkom januara 2005. godine, i danas aktuelnu, verziju sajta Bundolo, (www.Bundolo.org), sa uvodnom, jednostavnom krilaticom koja, pomalo argonski, definie koncept rada: Dibidus voleban sajt za prie, pesme, tekstove u nastavcima, stripove, vanbrodski dnevnik, a ima i forum i grdilo fotografija. Jedna, dakle, posve pionirska ideja o virtuelnom voritu i konaitu inih, anonimnih, poluanonimnih, afirmiranih ili manje afirmiranih, poetnikih ili zrelijih radova pjesnika i prozaista, sa necenzurisanom slobodom u razmjeni miljenja, kritike, sugestije, odobravanja ili negodovanja, o onome to je ponueno na italaki sud. Postoje najmanje dva segmenta zbog kojih jedan ovakav sajt zasluuje poseban osvrt. Prvi, to je za pola decenije svog egzistiranja postao najpoznatiji interaktivni sajt ovog tipa na prostoru Balkana, i drugi, nita manje vaan segment, to je otiao korak dalje, evoluirao, te porodio izdavanje dva zbornika radova samih korisnika site-a. Relativno potenciranje na anonimnosti ili zaklonjenosti iza pseudonima kod autora i posjetilaca je, naravno, ma sa dvjema otricama, ali sa ove vremenske distance se mora priznati da je imao funkcionalan uinak u preobroavanju onog prvog koraka u prezentovanja vlastitog rada italakom sudu, bez obzira na mjerodavnost istog. U odreenim vremenskim intervalima razliite grupacije registrovanih korisnika pokreu na forumu sajta debatu kojom nastaje zaetak ideje o zborniku. Kroz konstruktivnu komunkciju biraju se urednici (lanovi sajta), radovi, sugestije pri pronalasku izdavaa i ostali tehniki detalji. Na isti nain se poslije izlaska zbornika organizuju promocije, distribucija i druenja autora zastupljenih u izdanju u svim gradovima i dravama iz kojih autori dolaze. U pet godina postojanja sajta dva takva zbornika su ugledala svjetlo dana, Bundolo offline 1 i Bundolo offline 2. Istraujui internet sigurno je da moemo pronai na desetine sajtova koji, na ovaj ili onaj nain, pokuavaju ili imaju intenciju da kroz pojedine vidove umjetnosti naprave mostove povezivanja., tanije, da omogue umjetnosti mogunost afirmacije koja je ini univerzalnim jezikom i najboljim posrednikom. Za razliku od www.Bundolo.org kod veine sajtova

482

slinog tipa uviamo nekoliko stavki koji ih ine manjkavim i uglavnom neuspjenim projektima: tehnika nefunkcionalnost, koncept koji onemoguuje interakciju, pretvarajui sajt u nijeme zidne novine i sajtove koji su, takoer nastali kao entuzijazam pojedinaca, ali ija je jedina svrha da tim istim pojedincima poslui za lijeenje vlastitih frustracija i da im ponudi nadoknadu za kreativnu impotentnost i neobrazovanost, skrivenu iza samoproglaenog angamana i tobonje eksperimentalnosti. Bundolo je prerastao tu uskogrudnost i tako poluio uspjeh vrijedan panje. Kao to je ve navedeno, nakon Bundolo offline 1, iz 2005. godine, prvog izdanja zbornika radova, 2009. godine, poela je druga epizoda u avanturi koja je iznjedrila pozitivnim ishodom: objavljivanjem u beogradskoj izdavakoj kui LiberBundolo offline 2. Uvidom u ovaj drugi zbornik pred nama se otvara jedan aroliki dijapazon radova mladih, manje ili vie afirmisanih, pjesnikinja i pjesnika, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Zbornik koji nam ne nametljivo otvara prolaz u jedan paralelni svijet poklonika rijei, u kojem ljudski duh nenametljivo ide u susret svim onim zapitanostima koje ga prate u prostoru i vremenu svog usuda. Poetika nove generacije, bez obzira na domet i kvalitet poetskih ostvarenja, manjkavosti ili nedoreenosti ispunjava onu svrhu umjetnosti kao vezivnog materijala u iskidanoj komunikaciji, pri tome nudei dimenzije vlastitih vizija i stremljenja u poimanju aktuelnog trenutka i svoje uloge u njemu. U Bundolo offline 2 prezentira nam se poezija iz virtualne sjene koja sigurno iskri, a u pojedinim trenucima i isijava svjetlou koju rije u svojoj nutrini skriva, ekajui pogodan klju sklada, forme i jezika. Svojevrsni izriaj jedne generacije, proet svim onim nedoumicama i htjenjima samosvjesnog pojedinca da kroz vlastito traganje ukae, ako ne na odgovore, onda barem na ivotnu enigmu koja mu neprestano izranja pred lice. Zato, iitavajui ove pjesme, ne moemo se oteti dojmu da pred sobom imamo nebruene fragmente jednog mozaika koji tek buduom afirmacijom pojedinanih autorskih opusa treba da upotpuni prikaz i iz anonimnosti iznjedri na scenu protagoniste poetike koja opravdava svoju svrhovitost.

483

Poetae ZA PROMAENE KORAKE

Ne marim za suze, to porono gmiu, predstavljaju se gomili, izazivaju smijeh u masi, isuuju kou isijavaju bore. Dua je svratite, ponekad jauci navrate, zgri se lice, ruke nemone trnu, ponestaje daha.

Poetae: Goran Vrhunc, Sarajevo, BiH

484

Downfall PRESTUPNICA
opet me nazvao domaicom.. drei daljinski u ruci... a dan je bio lo i seks je bio lo i ef me danas na poslu opet nazvao lutko... maloj je jue bio roendan i kupili su joj barbike meni je izgoreo ruak za goste i razbila sam dva tanjira a on je leao tamo dok sam sjeckala luk eao jaja i rekao mi domaice i znate, no je nekako sam poletio

Downfall: Tatjana Maksimovi, BiH

485

Sinister ONTOLIRIKA I SUNSET

Ljudi se iste mnogim stvarima. Neki bananom neki metkom Jer svako od nas drugaije vidi, Oseaj krivice. Ljudi rade na sebi raznim stvarima. Neki aovom neki mistrijom Neki kopaju a neki malaju, Neke stare rane. Ljudi donose odluke na razne naine. Neki idu dalje Neki protiv sebe Jer neko od nas uje zov a neko refleksiju, Unutarnjeg glasa. Ljudi vide sebe u razliitim stvarima. Neki u zidu neki u ponorima Jer svako eli da sakrije Svako eli da se otkrije, U granicama. Ljudi piu razliite pesme. Neki pevaju ivotu Neke ivot speva Jer neki su melodije, a neki samo rei Uivaju u plesu, Ili trae objanjenja. Ljudi vole razliite stvari. Neki sebi bliske neki pak daleke Jer i tu je isto Ko sa zidom i ponorima Dvosmerno smo bliski Traganjem i begovima. Sinister: Sinia Stojanovi, Beograd, Srbija

486

OGNJENA32 NEMI FILM

Neko nam je ukinuo zvuke i boje. U ovom filmu dodeljena mi je sporedna uloga. Klavir je ratimovan a Pijanista svira muziku za komedije. Smejala bih se i ja, ali su mi usta vezana. Samo platno svetli u naoj tami. Moli se publika da ne baca semenke, kokice i ostalo ubre na pod.

OGNJENA32: Olivera Milojkovi Oprenik, Kragujevac, Srbija

487

Trpeza NO12
Upalila 9 kandila i 3 decenije udavila Razborito utim Grizem jezik da zube sauvam Nebrojivo umlje brojim A sa palimpsesta srca Grebem jedva itljiv znak Ribe i Krsta Krik na porod mirie Strah pokriven korom plesni u meni je skriven Bezvuje I samo oko vuje Gladno treperi Rem lajem grizem vek Sa nerotkinjom se rvem U sebi

Trpeza: Mirjana Dmitrainovi, Novi Sad, Srbija,

488

Gothbeatnik WHITMANOVA ELEGIJA NA POETKU 21. VIJEKA

I Kapetane, moj kapetane znate da sam uvijek radio po svome i sobom sam ispunio duge ruke eljeznica dok je moja kosa plamtjela iz parobroda francuski vjetar aj i topli barley Nove Engleske zatim smo zvali zelenkastu duu na tim obroncima, kapetane bio sam slijep i zanesen umjesto svjee slobode novac vam je otajstveno tekao kroz ruke dolar je sredio va istoni proboj... Je li to Grant na kupoli tenka kroz pjeani san jednog umornog popodneva kapetane uspavali ste nas oima od Velikih kola i tmurnih moreuza to je s Tezejevim jedrom s legendom koja vodi vojnike u grob?

489

II Sunce je mnogo puta zaslijepilo zor poaristenju naim poroajnim mukama sav humor i strast zgurani su u nekoliko mauzoleja Pennsilvanya Avenue, District of Colombine digao sam zastavu u Kentuckyju krv djece je kapala s crvenih pruga zar je na svakom stijegu bar jedan objeenik moj petdolarski kapetane ni Ralph Waldo ne moe iz svoje grobnice da strese crna krila nad zastorima koje je toliko prezirao zar sam spomenik? lice mi peru zubate kie cilj svega je beutni mramor i linija osamljenosti kroz Eldorada moje mladosti palme ne pozdravljaju nikog na ulazu u San Diego sanjaju nijemi san skupih automobila i jadnog crnca s usnom harmonikom na rubu praskavog cvijea u pet galonskoj bavi on je nesasluani Menestrel BLUDNICE! Pratite ga na harfama samoe jer suze bijesa zovu ponor i umirue nebo za zadnji gutljaj ljubavi

490

III Sam svira nad bisernom dolinom melodija negdje davno pohranjenih snova izvlai se neoteena u njegovom dahu podaje se klisurima i klifu uronjenom u drevno more Gledajte! djevojka dolazi u koiji da uje oajnike akorde grimizni joj brokat pada oko struka dok se sputa iz svakog poljubca i pripite pjesme iz sna djeteta sna o djinnijima i zlatnim vodenzmajevima stavljajui strasti kao tetovae na listove i ramena pretvarajui kamene klaonice ljudi u prah dolazi nemilosrdno uperivi njeni pogled u daljinu prostire ga kao plat preko obala osamljenog srca Grudi joj drhte od proljetnih plima Oh kapetane, moj kapetane iz suza, iz veljae, iz oujka, iz prozora koji govore iz svetkovina dodira dozvali smo Revoluciju

Gothbeatnik: Vinko Draa, Zagreb, Hrvatska

491

Chris Agee

NOVI SJEVER

494

Emina una

NOVI SJEVER
Chris Agee, ameriko-irski pjesnik i urednik antologije Novi Sjever, kae da bi se za Irsku moglo rei isto to i za druge drevne evropske nacije: small size big space, a to bi u mom prijevodu bilo: mali prostor, velika irina... Upravo je taj irski kulturni prostor tokom prethodnih stoljea znatno utjecao na poeziju, ali i svjetsku knjievnost uope, naroito za vrijeme procvata tzv. sjeverne poezije i Agee referira i na Edwarda Larryssyja, koji je rekao da se u Belfastu desio najvaniji procvat poezije anglofonog svijeta u posljednih pedeset godina. Pitanje na koje u znatnom dijelu svog jo opirnijeg uvoda pokuava odgovoriti, jeste koje su to tajne sile dovele do takve kolosalne poetske aktivnosti na tako malom prostoru Sjeverne Irske i to ne jednog nego dva pjesnika narataja... Zapravo, takvo bi sebi pitanje mogao postaviti svako ko je iole upuen u poetsku aktivnost ovog prostora, a Agee ga dodatno, pjesniki, dimenzionira, navodei Adriana Fraziera, koji je, razmiljajui o njemu, jednom prilikom izjavio: Knjievni doprinos malog broja stanovnika ovog otoia u dvadesetom stoljeu spada u najvee misterije u povijesti ljudske kulture. Jo ne znamo kako do njih dolazi niti moemo ocijeniti njihovu velianstvenost. Nekako je logino spomenuti fenomen, to Agee i ini, uporediti sa procvatom slikarstva u Firenci za vrijeme renesanse. ini mi se interesantna njegova opaska da bi rjeenje misterija moglo biti sadrano i u injenici to se veina pjesnika meusobno poznavala i djelovala u Grupi, slobodarskom kruoku mladih pisaca Belfasta, u kojoj su kritizirali, diskutirali, polemizirali, jednom rijeju utjecali jedni na druge i provocirali uzajamne kreativne potencijale. Tako su se razliite energije: lina, generacijska, kulturna, intelektualna, naslijeena itd., rasplamsale u, kako istie, eksploziji genijalnosti. Drugi mogui odgovor bi mogao biti u vezi sa historijskim i politikim prilikama, te Agee, s pravom, veliki dio svog uvoda posveuje upravo osvrtu na burnu historiju Sjeverne Irske, i iako se on njome bavi nekoliko vijekova unazad, za potrebe ovog uvoda u se samo kratko osvrnuti na onu noviju, tj. na dvadeseto stoljee bez koje, ako prihvatimo to rjeenje, ne bi bilo ni poezije...

495

Podsjetimo se da je Irska krvavo zaradila nezavisnost, o emu ponajbolje svjedoi monumentalna poema Williama Butlera Yeatsa Uskrs, 1916.. Tada je estina otoka ostala sa Britanijom i 1922. god, bilo ustavno krteno kao Sjeverna Irska, no, kako autor istie: iako tako stoji na papiru, Sjeverna Irska nije, niti je ikada bila, sastavni dio Velike Britanije. Isto tako, oduvijek se razlikovala od Republike Irske, a nakon odvajanja potonje, primijetan je disbalans u razvoju i juni dio je znatno kaskao za sjevenim. Stanovnitvo Sjeverne Irske su inili naseljenici, Geli, protestanti, katolici, unionisti i nacionalisti, no vlada je bila uglavnom jednopartijska (unionisti) sa krutim birokratskim aparatom. Katolici su smatrani za graane drugog reda i izbijanje nevolja, 1969. god. je predstavljalo samo kulminaciju dugotrajne diskriminacije i nezadovoljstava. Agee kae kako je potrebno samo proitati poemu Ministarstvo straha Seamusa Heaneya, da bi se stekao utisak kako se manjina osjeala 50-ih. Nevolje su se protegle sve do 1994. god., kada je IRA proglasila prekid neprijateljstava. Ova antologija u odjeljku Klasine pjesme, o kojem e kasnije biti vie govora, donosi i poemu Prekid vatre Michaela Longleya, koja je objavljena po okonanju nevolja u The Irish Times, i koja je, po miljenju Ageeja, uhvatila pravu emociju trenutka i imala instantan odjek kao rijetko koja pjesma. No, pravu je prekretnicu oznailo tek Jutro na Veliki petak, 1998. god. kad je euforija preplavila Irsku, koje je poznatije kao Belfastski sporazum. Pjesnici su, dakle, trebali odgovoriti izazovima vremena i pronai slike i simbole adekvatne naem stanju (Heaney). U pokuaju odgovora na pitanje Agee dalje istie da snaga kreativnog proimanja buja u kontekstu naruenih drutava. Pjesnici obe generacije bi se mogli uporediti sa afrikim trkaima na duge staze ija je sranost proizvod njihovih visokih zahtjeva. (...) Kao to je Michael Longley primijetio: nijedna pjesma nije svijet za sebe; nijedna jabuka nije sama na stablu; i biti pjesnik znai ivjeti i za prethodnike i savremenike. Takvo dobro uzajamno itanje teko da bi se moglo postii u normalnijim drutvima. Naznaka kvaziautarkije, koja se spustila na Sjever za vrijeme Nevolja je mogla uiniti pjesnike imunijim na utjecaj onih pomodnih ritmova i manira koji su se uvijek lagano provlaili anglofonim svijetom poezije (...) U Zapadnoj Evropi u istom razdoblju, niti jedna druga grupa pjesnika nije iskusila sline uase. Slino kao to se desilo u odreenim poezijama Istone Evrope, historijsko se ispreplelo sa lirskim

496

i rezultiralo energijom vidljivom na primjeru Yeatsa i njegove anticipacije irske historije. Njegova poezija je pravi primjer svijesti o stranom pritisku historije izraene kroz monu metaforu. Koji god odgovor bio ispravan, ostaje fakt da je Sjeverna poezija zaista proizvod znatnog broja izvanrednih pjesnika. Spomenimo samo neke od njih: Seamus Heaney, Derek Mahon, Michael Longley, Paul Muldoon, Ciaran Carson, Frank Ormsby, Tom Paulin, Medbh McGuckian. Najpoznatiji je, naravno, nobelovac Seamus Heaney, po kojem je i nazvan Centar za poeziju na Queens University Belfast, koji je, kako Agee primjeuje, dosta povezan sa treom generacijom pjesnika, prisutnih u antologiji i u izboru koji donose Sarajevske sveske. Antologija Novi Sjever donosi izbor iz poezije 15 pjesnika, roenih izmeu 1956. i 1975, koji su uglavnom objavljivli u rasponu od dvije decenije, prije i nakon Belfastskog sporazuma. Agee istie kako prisutni pjesnici predstavljaju prvo zdruivanje pjesnika, ili generaciju po izdavanju, nakon dvije prethodne slavne generacije, koje su se pojavile 60-ih i 70-ih godina prolog stoljea i zato ih i imenuje kao trea generacija. Interesantan je nain na koji je Agee birao koje pjesnike ukljuiti u antologiju. elei da izbjegne etniki esencijalizam, poveo se za tri kriterija koje je morao da zadovolji svaki prisutni pjesnik: 1) roen, odrastao i nastanjen u Sjevernoj Irskoj; 2) roen i odrastao, ali ne ivi u Sjevernoj Irskoj; 3) ni roen ni odrastao, ali znaajan period nastanjen i jasno prisutan na knjievnoj sceni Sjeverne Irske ili mu se djelo na bilo koji nain dotie ivota u Sjevernoj Irskoj. Potreba za upravo takvim odreenjem kriterija po njemu je zasnovana na nejasnom konstitutivnom odreenju same Sjeveren Irske, koja je oduvijek bila neto poput kulturnog koridora (Edna Longley), pa je prema tome i ova zbirka simboliki novi Sjever. Dvojica prisutnih pjesnika, Cathal Searcaigh i Gearid Mac Lochlinn obojica prisutna i u mom izboru ovdje, piu na gelskom jeziku. Gelski je jezik stari jezik Ulstera, koji je posljednih decenija, ba zahvaljujui spomenutim pjesnicima, doivio znaajan preporod. Dajem sebi pravo da istaknem kako mi je upravo prevoenje spomenutih pjesnika, naroito Gearid Mac Lochlinna i bilo najuzbudljvije, naroito jer se u nekoliko pjesama i on bavi samim prevoenjem, izgubljenim u prevodu, te smislom poezije openito. Sljedee reenice o principima koji se urednik rukovodio prilikom izbora pjesnika prenosim u potpunosti:

497

Pri konanom izboru pjesnika, izbjegavao sam bilo koji rad koji karakterie prorotvo, eufonija, manirizam, konvencionalnu poeziju senzualistikog opisa, slabo oblikovane nadrealistine tendencije, koje su moda uobiajeni poroci poezije Sjeverne Irske. Nije me privuklo ni ono to je Harry Clifton nazvao poetskom nostalgijom za nekim izgubljenim trenutkom Sjevernog uma, i s njom povezanog pretjeranog pouzdanja u dobro skovanu Sjevernu pjesmu, niti bilo kakvo koristoljubivo i samo po sebi dovoljno koritenje Sjeverne stvari koje riskira obnavljanje kelticizma. Jednako tako, uzimao sam kao neto to se samo po sebi razumijeva da je, poetski reeno, pojava istinitog detalja mnogo umjetniki trajnija nego tobonja i lana velika pria. (...) itati dobro, kako nas podsjea engleski pjesnik i kritiar Al Alvares: ...znai oslukivati prisustvo iza rijei i znati razlikovati istinu od lai. To je isto toliko vjetina kao i samo pisanje i gotova ga je jednako teko postii. Dio umijea itanja poezije lei u negativnoj sposobnosti, tj. aktivnom prepoznavanju lai osjetljivosti za tehniku, ritam, formulu, imitaciju, pozu, modu itd., za koje bi se moglo rei da kvare prisutnost iza rijei. (...) Odreeni kameleonski stilovi izgleda da zamjenjuju simulacrum naslijeenih ritmova i karakterie ih prava originalnost, ili, da navedem izreku amerikog pjesnika Stanley Kunitza o zanatskoj istini: Loe spojena stvar se raspada. Potrebno je samo nekoliko godina da slabom umjetnikom djelu nestane sva energija. Da pojednostavim, ouvanje energije je svojstvo forme. Kratko reeno, bilo koji uoeni propust antologije vjerovatno odraava moj osjeaj onoga to Wallace Stevens zove umjetniko sredstvo kojim se postie podudaranje sa prirodom stvari, na temelju kojeg se dalje grade sve stilske i osjeajne karakteristike. ini mi se prilino zgodna urednikova ideja da u antologiju ubaci i dijelove naslovljene kao Klasine pjesme u kojima se itatelju prua na uvid poezija autora dvije prijanje slavne generacije, kojih sam se do sad, u ovom osvrtu, ve doticala. Agee objanjava da je upravo ta romaneskna karakteristika antologije tu da bi pruila uvid u generacijski utjecaj i naine na koji savremeni pjesnici uspostavljanju veze sa Yeatsovom ostavtinom i drugim pjesnicima, ili: Klasine pjesme daju itatelju da uhvati neto od tog fascinantnog poetskog pretakanja, prelaenja i krianja struja utjecaja i reakcija. Bitno je istai da trea generacija koja ini antologiju ne znai nuno da se radi o pjesnicima koji bi se uspjenou pjesnikog jezika i potencijalnom buduom slavom mogli mjeriti

498

sa prethodna dva narataja, ve se prije odnosi, kako je ve reeno negdje u prethodnom tekstu, na generaciju po izdavanju. Besmislena je svaka vrsta uporeivanja, no treba i istai kako se meu pjesnicima zbog spomenutih slavnih prethodnika razvilo brzo oekivanje pjesnike slave. Agee zakljuuje da je to bilo za oekivati i da je sasvim logina pretpostavka da bi bilo koji pjesnik mogao imati koristi od pojaanog interesa za poeziju Sjeverne Irske. No, trea generacija nema toliko veze sa prethodnih i razlikuje je ve i mjesto na kojem se pojavila, barem veina njih, a to je akademska zajednica i Univerzitet, tanije Queens University Belfast koji je postao lokalni portal svjetskog interesa za ulstersku poeziju i koristi ak i frazu poezija na Queens nain kao marketinki slogan. Osim to dosta pjesnika tree generacije ima vezu sa spomenutim univerzitetom, bitno je istai da ih je dosta, tanije oko polovina prisutnih u Novom Sjeveru, izdata u Sjevernoj Irskoj jer je dosadanja praksa bila da se izdaje u irskim i britanskim izdavakim kuama. Govorei o novim pjesnicima Agee kae i da svaki od njih, sakupljenih u antologiji, rauna na neko, do sad nezauzeto, mjesto u zodijaku irske poezije, naroito jer se i motivima dosta razlikuju od prethodnika. Nevolje su okonane i pred sjevernim pjesnicima nema vie, da se ba tako izrazim, ultimativnih izazova i oni su, kako Agee primjeuje: (...) daleko vie zainteresovani za nove tehnologije, ekologiju, Istonu Europu i dvojezinost nego bilo kakvo unaprijed oekivano oitovanje sjevernog pitanja. A to su, takoer, nauili od svojih sjevernih prethodnika. Dakle, ne bi bilo ispravno pretpostaviti da se tu radi o manje vrijednoj poeziji, injenica je da se radi o drugaijoj poeziji, koja je odgovor na savremene prilike na Sjeveru. Nadam se da e se neto od toga moi vidjeti iz mog izbora poezije iz antologije, koju sam prevela za Sarajevske sveske. Od 15 novih pjesnika i tano 160 pjesama, izabrala sam da predstavim 6 pjesnika, tanije 3 pjesnika i 3 pjesnikinje (ne zato to sam htjela da budem gender korektna, nego zato to ih smatram za reprezentativne a i moji su lini favoriti), od kojih sam prevela po dvije pjesme. Odluila sam da to budu pjesme za koje mi se uinilo da sam ih najbolje prevela (barem u vremenu koje sam imala na raspolaganju), zato to sam osjetila da ih najbolje razumijem i osjeam, a smatram da je upravo to najvaniji preduslov za istinit prijevod. I sastavljau antologije sam odala potovanje, predstavivi ga.

499

GARY ALLEN KALIPSO

Ona ne zna nita o vanjskom svijetu ali zna sve o srcu: papirno suhi prsti steu mladu ruku daak od osamdeset godina u cvjetnoj haljini prilazi blie, a onda slabani ustajali dah na tvom licu vodi do percepcije neeg jedva ivog. Vatra je njen tlakomjer ak i nakon to sunce pree prag ulice koja se preselila u budunost srce joj je napueno jeftinim ugljenom koji se poput zemljine jezgre odraava u kamenim oima, ponovo im darujui vid. Mrtve lino poznaje oprala je snane udove mladom suprugu spustila pogled do mrtvoroeneta identifikovala sina usmrenog u pustoi gradilita svake kosti kamenom ciglom smrskane do sri s crvenom rupom smrti na potiljku: ali patnja ju je oblikovala eterinu poput vjetra u brodskim jedrima ispunjava sobu od poda do stropa staro srce tue snano poput kugle za ruenje.

500

TESTAMENT
Bila je to njihova istina, ne moja iako nikad nisam propitivao ono to je bilo priroeno, prihvaeno i sasvim neizbjeno kao smrt. To da su bili dobri ljudi, nisam sumnjao, vrijedni, ponekad na tetu svega ostalog, ipak trebalo mi je dugo da uvidim stvari koje nisu ile. Moj praujak, revnostan obuar, usta punih eksera, prekrienih nogu na prozoru radnje, niti je puio niti pio, ipak imao troje nezakonite djece. I moja baka, iji je svakidanji govor bio biblijski, i koja se klonila svega loeg i lanog, po dunosti je koristila njegov malj kao magareu eljust na nezaposlenim katolicima ispred brodogradilita. Njihov je zakon bio jasan, iako ne uvijek pravedan, i nije trebao biti izgovoren da izazove strah, kao Isus, koji je visio u svakoj sobi, mogli su vidjeti nepodoptinu na djeijem licu. I Bog im se obraao, glasom glasnim poput njihovog, nikad enama, ija su tijela uvala grijeh (moja rodica jo ima oiljke na leima kad je zatekao kako se igra sa araem). Baka nas je natjerala da kleknemo i da se pomolimo dok je umirao gore u sobi, a onda nas je povela da odamo zadnje potovanje. I iako su zavjese prekrivale svijet ivih, s djeijom jezom sam jasno vidio crnu zgruanu krv u obje nozdrve. Po njenoj zapovijedi, poljubio sam mu pergamentno lice i sa zadivljujuom profanou proaptao u vatom zaepljeno uho, va Bog je mrtav.

501

LEONTIA FLYNN UDO F6/18

etnja s njim je na neki nain bila kao etnja u snu. Sunce bi skrenulo sa svoje putanje i ostavilo nas u tami. Jednom, rekli su mi, dok je ulazio u prijateljevu kuu sijalice su se ak i ona u friideru raspukle u hiljade komadia. I bilo bi lako da on nije prekrio svako pravilo kao onda kad sam se probudila bila sam iscrpljena, njegova mala podanica! i nala ga pokraj kreveta: lice u nekakvoj izmaglici, bilo je lice stranca; onda sam opet zadrijemala, i probudila se da bih ga nala u negativu, leao je kao Torinsko platno na ovoj papirnoj plahti mog sjeanja.

502

MOJ MENTOR IZ SNOVA

Moj mentor iz snova sjedi u svojoj sobi i nadgleda grad. Vidi udaljenu vrevu Pentlandsa, svjetinu kako migolji bespomono poput crva. I sjedimo mi tako u tiini kao djeca u kadi, kad on kae: Ako ne moe biti udo od djeteta, nema smisla da se trudi. Ne padaj na onaj o pijancu, dok eka na red u Woolsworthsu, koji ti kae kako mu je gelski opus zaplijenila drava. Ako moe stvoriti neto dovoljno otro da kritiari naotre svoje zlobne nokte na to spremna si. I jo jedna stvar, ne pii ni o emu to moe pokazati.

503

Preveo s irskog na engleski: Frank Sewell

CATHAL SEARCAIGH ZA ISAACA ROSENBERGA

U zoru, prestali smo s naim udvaranjem u divljini. eve su izletale iz Prochlaiskih movara i jaraka. Tad sam se sjetio tebe, Isaac Rosenberg, zamorenog ratom na Francuskim poljima razdiranim borbom, zadivljenog evinim pojem, jedne zore kad si se vratio u tabor preko smrskanih kostiju prijatelja, uzdrman, praen bombama koje su padale na crvenocrno polje bitke. evin poj po zraku i vodi donio je tvoje pjesme preko barikada vjenosti, liniju po liniju, drhtave, uplaene, nalik vojniku u borbi, i zaustavilo me na putu uasnutog: crne rupe rovova, mladost smrskanih nada, krvoprolie mi je opsjelo um, meni koji nikad nisam bio na ivici ivota, koji se nikad nisam morao probiti do kraja i ii u borbu, koji se nikad nisam izgubio ni u kakvom krvoproliu, meni koji nikad nisam vidio spaljene mladie gurnute u pokolj, njihova kuna tijela koja zaudaraju na smrt.

504

Meni koji nikad nisam bio zarobljen u blatu movare, nikad lud od straha ili ranjen metkom koji iz mene isisava ivot kao kakva luda pela med... O, ne zamjeri mi, Isaac Rosenberg, to te prizivam odavde, iz kue od ljubavnih poema, dok Evropa jo izvraa svoje srce; moje je bilo samo svjetlo i veselje, ljubavnik pokraj mene u svoj svojoj ljepoti, svakim udom, zglobom, obrisom, svaki djeli njega me tjera da povjerujem da smo sigurni zajedno, da je ivot za slavljenje i da ljubav tjera loe stvari. eve su mi otkrile ta su ti rekle prije nego to si raznesen u komadie da ljubav i muzika pobjeuju ratove i carstva; i iako nikad nisam bio u ratu, iako sam imao siguran, obian ivot, pazio na sebe i drao se podalje toga, elim ti rei, pjesniku ija je istina sahranjena sa ostacima Prvog svjetskog rata, da sam i ja, takoer, na strani svjetla i ivota.

505

Preveo s irskog na engleski Frank Sewell

LETS HIT THE ROAD, JACK

Za Seamasa de Blaca Jedini pravi ljudi za mene su ludi ljudi, ludi da ive, da razgovaraju, da budu spaeni, ele sve u isto vrijeme, oni koji nikad ne zijevaju ili govore uobiajene stvari ve gore, izgarajui poput velianstvenih utih rimskih svijea. (Iz zbirke Na cesti) Presjecajui tvojim putem ove noi, sjeanje oivljava sa svakim korakom; mladost me zaharleyisala i vratila na bajni pogon ranih 70-ih. Da, hiljadudevestosedamdestrea! Uhvaen, ustrojen i navuen na stvar koju si mi dao da mi ko bomba raznese mozak, jasno sam vidio kako se dom preobrazio u Nebrasku, Fna Bhu u zelenu travu Iowae; I, kad me spucao blues, Bealtaine cesta je postala autoput; ovjee, ne smije nikad sletit, znali bi re California Cill Ulta, Frisco Falcarragh. Tvoja mi knjiga lei na prsima ali, ispod korica, tvoje srce pulsira u ritmu svake rijei. O, ovjee! Jo osjeam divlje visine, Himalaja mladosti kojima smo zajedno jedrili, nedirnutim prostranstvima, nesputani i nabrijani, stopajui od NYCa do Friscoa i dalje do Meksika, divlji ritam u mozgu i venama. Nadahnuti. Naelektrisani. Kadilakoubrzavajui cestama, Uzdiui se iznad nabobanog mozga, granice su promicale ko u snovima a mi natimani i naloeni ivotom na cesti, pijemo i zajebavamo se od Brooklyna do Berkeleya

506

na cugi, izi i budizmu, mudrost Istoka, telegrami iz vjenosti Preko Sierre, marihuana i misticizam u Meksiku, otkaeni snovi u Bixby kanjonu. O Jack, uli smo Orfeja u svemu oralnom... ovjee, sjeam se svakog trenutka traganja dok si pretraivao cestu traei istinu, raj. I iako su rekli da ne postoji autoput koji vodi Bogu, ti si ga pronaao, napreui svoj Niagara um, balansirao si od gande do molitve. Tad je udario grom, i nadam se da si uhvatio dovoljno vjenosti da se pridrui Whitmanu, Proustu i Rimbaudu. Moja iroka divlja cesta Vodi, ko i tvoja, preko postanka. Ja, ovjee! Nema vie e oti I kad budem blizu groba, u starosti il prije nego mislim, provjeriu ima li Smrti dolje na raskrnici, da me prokrijumari preko granice, a onda, jebemu Jack, obojica emo stopat, ah, zavojitom cestom raja.

507

MOYRA DONALDSON NEVJERSTVO

Nakon to je otiao, nala je novac na krevetu, ispao kad je svukao hlae. Skupila je kovanice u hrpicu i stavila ih na ivicu prozora. Leale su, skupljajui prainu, krivicu, dok ih jednog dana njen suprug nije pokupio i stavio u dep. Sitno za poziv koji nije mogao obaviti od kue.

508

PORUKA SA ONE STRANE

Otila sam prijateljici u bolnici, dan nakon to je preminula pa su me vratili. Srce joj je stalo, svladano jo jednim napadom astme, godinama pumpanja za laki dah oivljavano samo pomou lijenika i elektrookova. Zrak oko nje je kripao. Iznenada me vrsto privukla, poljubila u usta, i stavila u njihovo grotlo, na jezik poruku, koju mi je donijela. smrt je laka rekla je puno laka od ivota i njene su me rijei uzbudile poput navale adrenalina, unezvjerile me, ostavile u nedoumici, nesigurnu jesam li dobila blagoslov ili prokletstvo.

509

GEARID MAC LOCHLAINN PREVOENJE

(itanje poezije, septembar 1997) Veeras, prijatelji moji, nee biti prijevoda, nita pre-vedeno, izmijenjeno, razvodnjeno razigranim engleskim koji od soka mojih pjesama pravi limunadu. Ne, veeras, nee biti prijevoda. Sard at r agam n, ta ja ovdje uope radim? Je li ovo samo zadnja moda, trend Dvojezino itanje, poezija kao Gaeilge? Je li svijet poludio? Ponekad se umori priajui gluhim irskim uima. Umori od samozadovoljnih monoglota koji kau: -It sounds lovely. I wish I had the Irish. Dont you do translations? Eno ih, bulje u mene, zaueno kao da sam kakvo strano tijelo doletjelo bog te pito od kud, samo da bi njih uznemirilo. A kako su samo sretni kad zavri, i kad slijedi English poet koji sa nekoliko viceva izgladi malu veernju neprijatnost.

510

Eno i njega sa svojom priom o kulturi kafe i Semausu. Ovdje je da bi im dokazao da su i oni duhoviti, irokoumni i kulturni; da kontaju sutinu ovog poeziranja koje je oznailo poetak i kraj veeri. Sad je on. A evo i mene u oku, sam, odbaen, ljubomorno irim oi pijan od vina svoje poezije, moje Irish poezije koju niko nije razumio.

NATIVE GOVORNIK
Umoran sam od ovog rituala. Samo ih pogledaj! Stoje u redu da poaste piem rijetku biljku Sasvim sigurno ne mogu opisati ovim rijeima native govornika. Pogledaj kako mu se klanjaju kao da su u prisustvu svog Mesije I posluaj tu bujicu rijei u kojoj se, svaiji jezik nadmee s ostalim, i zaplie u ustima. A tek spominjanje poznatih imena! U ivotu nisi uo nita slino.

511

I pogledaj njega pravcati original, transformisali su ga da od njega nije ostalo vie nita ljudsko ve neto mnogo vrijednije, biser pred svinjom, moti. A veeras, bie zabave, noni bar najbolje to Irska nudi. Neka im bude. Jednom sam imao curu, finu, zgodnu djevojku. Bila je native speaker ali su joj poljupci bili isti kao kod ostalih.

512

JEAN BLEAKNEY OPORAVLJANJE

Da li tulipane ili ljiljane staviti na sredinu stola, dnevna je dilema. Da li ih sjediniti iako tulipani su tulipani. Previe samosvojni da bi se mijeali. Ljiljani su stigli prvi. Ve su sloeni: istonjaki jo u pupoljku. Zar bi ih smjeli uznemiriti? Drage moje, razumijem sve gospoe Dalloway; Ja sam snene Virginije daak u ovom postanestetikom mrtvilu. Dan 4.: ak me i slaganje cvijea dotuklo. To je kao da mi je mozak zreo za psihia; ili kao da sjedim na njegovom pragu i ekam da stigne neko ko ima klju. Pogledajte kako se ubrani tulipani uspravno dre dugujui za svoje dranje manje svjetlu nego stavu.

513

PJESNIKI BRLJAN
Jedna vrsta ima crno sjeme a druga je boje afrana. Nju koriste pjesnici za svoje vijence i listovi joj nemaju tako tamnu boju. Plinijeva historija prirode (22-79 n.e.) Tako cijenjena, da je krasila pobjednike pjesnikih takmienja, Hedera poetica opisana u osamnaestom stoljeu kao Hedera poetica baccis luteis, uti sjeverni brljan nakon toga je srozana do Hedera helix ssp. poetarum i Hedera helix var. poetarum do, u zadnjih deset godina, najnieg reda biljaka: Hedera helix f. poetarum. Razlikuje se samo po mutnonarandastim bobicama i svijetolozelenim listovima, rijetko se trai i malokad nudi. P j e s n i c i,

s druge, strane, iako se rijetko trae, ee se nalaze ako su odustali od svoje prave svrhe kao i Hedera helix, uobiajena biljka za ivicu, i cijela galerija njenih podvrsta, varijanti i o b l i k a.

514

CHRIS AGEE LJIVE

Na njivi kod Srebrenice vidio sam najvii kukuruz u ivotu. Neko je ponjeo pa je podsjealo na lavandu. Drugi je pokosio. Ispred nekoliko kua, na travi, sjedile su ene u maramama i dimijama i gledale. Niska strma brda su okruila njivu gustim drveem. Svuda su bili ukleti bosanski plastovi sijena poduprti stupovima i kosturom sruenih kua zaraslih u korov. Izgleda da se ispravno vratiti i ponovo zasijati polja i vrtove usred ivih duhova roaka i komija. Kravu je na uetu vodila starija ena u istoj haljini a djevojka u orcu je prela cestu za Potoare. Opale jabuke su leale u vonjaku a svilenaste ljive ratrkane po umskoj stazi. Dva niana meu kukuruzima su bila kao ljetovalite hiljada velianstvenih klipova.

515

REKVIJEM
Neto me odbacilo. Smrskan kamen. Oker i smaragdni Listovi u rupi od granate. Zastao sam Da se divim haosu koji ih upetlja u inje nalik spermijima ili mrtvim duama zamrznutim U tenom kisiku vremena. Onda opet Do glatkog damijskog praga, sablast Doneena s prvim vjetrom tog petka poslijepodne, Nevjetrovitog i uobiajenog, prosijana u tiinu sivila, Proiao sam lica umotana alovima u starom jugoslovenskom kafiu, Namirisao hljeb i okrznuo pogledom kifle, lonce poredane piramidalno Kao u Rusiji, prelazei tramvajsku stanicu Habsburg do pijanih tezgi Gdje noge i kone cipele krue oko barice Kojoj, nevidljiv, nepotreban, namignem. Orasima, kupusu, mandarinama: Luku, jabukama, paprikama, medu: zdjelama sira, sjemenkama suncokreta: Predivan, Spartanac Arcimboldo, dok sarajevski snijeg pada i pada. Kao pepeo u sljedee stoljee.

516

PORTRET SLIKARA
Renata Papita

Renata Papita

APOKALIPSA GRAFIKE
Zajedno sa filozofijom i naukom, umjetnost od samog trenutka svog postanka izvodi ovjeanstvo iz mraka podzemlja na svjetlost dana (kao Orfej). Ali, za razliku od filozofije i nauke, ona ne moe da se osvre za sobom, da objanjava svoj hod: onog trenutka kada se osvrne da vidi, da objasni, arolije nestaje i gubi se sva njena mo, pa, prema tome, i mo obasjavanja i rasvjetljavanja tmine. (Roland Barthes) Jedno od glavnih pitanja koje sam sebi postavila, postavivi pored sebe unikatni objekat, koji je, ujedno, i nosilac odtampane forme i grafizma, bio je problem multipliciranja. Pitanje se nametnulo iz isto moralnih razloga prema grafici. Nastojala sam saznati koliku slobodu sebi smijem i mogu dati, pa tu umjetnost vezanu za potpisivanje tiraa uope ne multiplicirati? Zanimalo me je da li je grafika jo uvijek umjetnost multioriginala, ili je, zapravo, samo slikarstvo mazohistikog uma? Zaista, nije mi jasno zato imitirati lavir laviranom akvatintom i kredu jetkanicama, ili, bakropisom imitirati crte u tuu..., ako ete odtampati samo jedan otisak popularni etat?! Poput kakvog ratnog profitera, iskoristila sam takvu situaciju bezvlaa i potpune anarhije, odluivi se za jedan ciklus etata. Zapravo, ivimo u vremenu u kojem je poljuljana kulturna baza na koju su se prije mogli oslanjati grafika umjenost i klasine discipline uope. To nije bio direktni razlog zbog kojeg sam poela da se izvlaim iz tiraa, ali je, sigurno, bio razlog vie da se ne pokolebam u nastojanju da dotaknem neka druga polja istraivanja. Radei na ovom ciklusu, shvatila sam da stalno neto otkrivam i da stalno tragam za onim to mi je oku skriveno. Jer, nije sve onako kako se ini i kako izgleda. Neke stvari, ili, moda, sve stvari, imaju dublje znaenje i kompleksniju formu i sa-

519

drinu od one koju moemo da vidimo i opipamo. Tako je i sa grafikom, koja za mene, u ovom trenutku, ima moda najvie mogunosti i lica, znaenja i pitanja koja elim dokuiti. Prije nekoliko godina poela sam se interesovati za irenje grafizma u teritorije margina, i tada sam rekla da grafiku treba pustiti van, da prohoda, da pusti svjetlo i sjene kroz tijelo svoje i da bude samostalna. I rekla sam da e taj rad biti eksperimentalan, i da, moda, nee ni uspjeti, ali e i kao takav biti koristan za nova istraivanja. Sada, u svakom sluaju, mogu rei da je to jedan disciplinovano-nedisciplinovani pristup grafikim recepturama i tehnologiji kojoj treba prkositi i kontrirati, kako bi se otkrile nove recepture i uspostavio balans due i otiska, sadanjosti i historije. Apokalipsom, odnosno, razotkrivanjem materijala koje sam koristila, shvatila sam da se, zapravo, grafika uvukla u radove mnogih umjetnika, a da pojedini toga nisu ni svjesni. Jer, popularno kolairanje u novinama, uprisutnjuje grafiku na tim slikama. Zar novine nisu otisci izvueni iz strojeva koji se nalaze u tamparijama?! U ovom mom sluaju, kola je na sebe preuzeo najveu odgovornost i, razotkrivi slobodu, spojio, ne samo dijelove tiska, i ne samo razliite tiskarske tehnike ve i razliite likovne discipline. Grafici je, dakle otkriven i ponuen prostor na jedan drugaiji i nestandardan nain. Ipak, ne mogu rei da se iz okvira dvodimenzionalnosti ve nije izlazilo. U svijetu ve djeluju umjetnici koji su usmjerili izraaj i razmiljanje u slinom pravcu. Takoer, ne mogu a da ne spomenem zanimljive prostorno-grafike intervencije umjetnika i mojih profesora Devada Hoze (sa njegovim Prostornim grafemama, koji u sebi sadre grafike, pasere i ablone, kojima su realizovani multioriginalni otisci), te Salima Obralia (koji svojim Grafikim stubovima postavlja u prostor duboki tisak, tampan na Natron-papiru, kreirajui njime formu valjka, koji postaje grafiki stub. Dakle, ovdje se uope ne postavlja pitanje inovacije, nego pitanje potrebe za izraavanjem umjetnika, kojem je polje djelovanja postalo tijesno, te je otiao u smjeru prostornosti. Okrenuo se prostoru u kojem egzistira i kojem podreuje sve svoje kretnje i stvaralake aktivnosti. Tu se postavlja pitanje otkrivanja nekih novih sfera koje svi u sebi posjedujemo, kao i otkrivanja kompleksnosti stvari koje nas intrigiraju na jedan

520

drugaiji nain od onog do sada vienog. (Ako bismo rekli da u objektima i ljudima traimo unutranju ljepotu, onda bismo mogli rei da ih ovaj put interpretiramo naizvrat). Sama upotreba rendgenskih snimaka prikazuje ljude, ta divna, nasmijana, dugokosa, samozadovoljna stvorenja na jedan drugaiji nain. Nain na koji je prikazana njihova slika onakva kakvu oni ne ele da vide i koja ih tako esto asocira na smrt..., a to su samo njihove, tako brino satkane kosti. Uvijek sam se udila i pitala kako je mogue da ljudsko tijelo moe biti tako zanimljio i inspirativno umjetnicima... Jasno mi je zato im je bilo zanimljivo ranije i zato su nastajali aktovi, portreti, grupni, pojedinani... Ali, sada?! U dananje doba? U eri tolikih metafizikih, anorganskih, apstraktnih slika bez naziva stavljati ljudsko tijelo u prvi plan svog interesovanja?! No, ta drugo rendgenima mogu dobiti i uiniti, osim neto to, bez sumnje, lii na akt ili, barem, fragment istog?! Tijelo jeste postalo nosilac sadraja, ili je, ak, ono sadraj samo po sebi. Jer, naglaavam, tijelo nije samo ono to se vidi, ono postaje ekran nekih drugih izraaja i podraaja, gesta, ispoljene energije, strahova i uzbuenja, i ega jo sve ne... ono postaje znak. Postaje opsesivna tema savremene umjetnosti, i, kao takvo, ono je spremno da se rastae i umije da pati; da bude otpadni materijal i da bude instrumentom razliitih ideologija. Tu se otvara pitanje individualnosti i identiteta. Pitam se koliko u zapravo ja rei o sebi ovim ciklusom koji se bavi identitetom. Identitetom prvenstveno mojim, jer ja njime govorim o svome mikrokosmosu, svojim problemima i sferama interesovanja. Inovativnou ovih oblika u novooblikovanoj formi grafike trebali su se samo rijeiti likovna transformacija i neke nove recepture za neka nova pokoljenja koja moda o tradicionalnoj grafici nee vie ni sluati predavanja. Ali, kroz sam proces rada nametalo se pitanje filozofije sadraja koji likovno oblikovani objekti nose. Dakle, napokon, ovaj rad se bazira na problematici vanjskog i unutarnjeg svijeta jednoga bia. Problematici vjeitog prkosa due da ne robuje tijelu i okovima nesavrenosti istoga. I problematici vjeite tenje tijela da prati snove due koju

521

utjelovljuje. Ovdje je rije o protivrjenosti komponenti koje moraju funkcioniosati zajedno. Namjerno ili sluajno, ali moe se primijetiti da opet inzistiram na dvostrukom kodiranju, i to u vie domena. Svo istraivanje se sliva u koncept umjetnosti. A istraivanja se uvijek temelje na iskustvima, linim ili pak na iskustvima drugih. Ukrtanjem tih zajednikih iskustava stie se novo istraivako blago koje e, na kraju krajeva, biti osnova za neka tua istraivaka iskustva. Svako autentino duhovno stvaralatvo treba da stremi spoznajama koje se tiu svijeta ideja, a ne imitacji predmeta I dogaaja koji pripadaju pojavnom svijetu. Tvrtko Kulenovi, Rezime Ako bismo govorili o defomaciji, koja je primjetna naroito onim posmatraima koji su privreni za predoavanje stvarnosti onakve kakva ona jeste, onda bismo morali govoriti i o bijegu od banalnosti. Bijegu od jasne i tane prepiske figuracije koju vidimo u objekat koji postaje ilustratorom iste. Smatrala sam nepotrebnim puko imitiranje i izvoenje oblika ljudskog tijela, jer svaka od prikazanih skulfika sadri i dovoljno elemenata koji nam sugeriu na to ta je zapravo predmet interesovanja samog umjetnika, i stoga tenja nije bila na tome da se jo vie ogoli, ve dovoljno jasan objekat. Da bi svijetu dao smisao, ovjek mora biti duboko uvuen u ono to uokviruje vizijom. Tvrtko Kulenovi, Rezime Za razliku od umjetnika koji na plonom formatu slikarskim tehnikama anuliraju trodimenzionalni prostor kako bi doli do spoja pozadine i tijela, ovdje se isti problem rjeava ba trodimenzionalnou. Posredstvom svjetla stvara se veza izmeu objekta i prostora oko njega. Uvijek postoji neraskidiva veza izmeu ovjeka i njegovog ivotnog prostora, odnosno polja njegovog djelovanja. Tako, u tom meusobnom odnosu, utjeu jedan na drugog i samim tim poprimaju osobine jedan drugoga. Na-

522

dopunjuju se i postaju jedno. Zato nisam ni osjetila potrebu da ih razdvajam ni u ovom likovnom svijetu, u kojem sam im udahnula ivot. Na koncu, umjetnik traga za naslijeem. A ono to sam naslijedila, izmeu ostalog, jeste suivot sa okolinom i suoavanje sa klimatskim, prostornim i faktorima drugaijim od onih u kojim mi dua prebiva. U toj korelaciji svjetla i folije, propusnog materijala, stvara se jedna fina modulacija, filtriranje, refleksija i, napokon, transformacija. Sve, naravno, ovisi o formi konstrukcije samog djela prema kojem je svjetlo usmjereno. A svjetlo uvijek upuuje na neku sliku. Ova dva pojma su uvijek u korelaciji. Pojam eksterijera i interijera ovdje dobiva iri dijapazon znaenja i moe im se prilaziti iz razliitih uglova koji slijede, to u pokuati objasniti. Dakle, kao prvo, postavlja se pitanje: ta je tu eksterijer, a ta interijer? Da li je interijer prostor u kojem je djelo eksponirano, ili je to zapravo prostor koji to djelo obuhvaa svojim obimom i oblikom? Jer likovna deavanja, opet u spoju sa svjetlom, se pojavljuju na oba navedena lokaliteta. I oba lokaliteta postaju likovno znaajna za posmatraa. Ista je stvar i sa eksterijerom koji poprima dvostruko kodiranje i biva ne samo prostor izvan ivica djela, nego i prostor izvan prostora u kojem se to djelo nalazi. Uzevi, ponovo kaem, u obzir da se povrine, odnosno prostori u djelu i oko njega, gledaju kao cjelina. Ovdje zapaamo jo jednu komponentu koja ima zadatak da trodimenzionalnim formatom sugerie ivot. Na pitanja zato i kako, odgovor je lako dati. Postoji trenutak kada umjetnik u procesu stvaranja djela osjeti da zapravo ugrauje sebe u samo djelo. I postoji trenutak kada poinje da shvaa da je djelo svuda oko njega, da zauzima primarno mjesto u njegovom ivotu tako to ulazi u svaki segment njegove linosti (ili izlazi iz nje), reflektuje se u njegovom govoru, razmiljanjima i samom ivotnom okruenju. Djelo tada samo po sebi postaje i ivotnim prostorom umjetnika i uvlai ga u svoj format. Uz svo potovanje i vrijednovanje dvodimenzionalnog klasinog grafikog lista, smatrala sam da je iskorak u prostor

523

zapravo sljedei korak koji sam neminovno morala napraviti, uzevi tradicionalan pristup klasine grafike kao temelj, tj. bazu za nadogradnju nekih novih formi i izraza. Dakle, ovim prevoenjem i omekavanjem vrste grafike na koju smo navikli (ako smo uope navikli na grafiku kao sastavni dio kulture i umjetnosti?) uspostavila se jedna konekcija na relaciji: djelo konzument, ili, kako bi se to jo moglo rei: progonjeni i progonitelj. Ponekad se njihove uloge znaju i zamijeniti, naroito ako nas djelo ima mogunost promatrati. Ovdje aludiram na oi koje su prisutne na nekolicini radova ovoga ciklusa. Te oi nas prate i trae od nas da uestvujemo u otvaranju nekih novih dimenzija i nagoni na razmiljanje. Takoer, moram spomenuti jo jedan aspekt dvostrukog kodiranja gdje se pravi spoj izmeu tajne i transparentnosti. Unato tome to radovi tjeraju na razmiljanja kojim konzument umjetnosti pokuava otkriti poruku i dokuiti smisao skriven u grafizmima utkanim u skultpturu, djelo je samo po sebi zapravo jedan prozirni bedem. Bedem satkan od transparentnosti, gdje je sve jasno i sve vidljivo. Naoko vidljivo, ali puno transcendenalnih komponenti. Komponenti koje transformiu sve ono to smo znali, ili smo barem mislili da smo dokuili u pokuaju da se pribliimo svijetu simbola u koje nas uvodi komunikacija sa djelom. U svojoj knjizi biljeki sam pronala pitanje na koje moram odgovoriti. Rije je o tome da li ima neposredne, nereprodukovane grafike koja nastaje izvan ateljea, a ipak ostaje grafika? Prva asocijacija koja postaje i odgovor na isto, bila je da je svakodnevnica poput grafike izvan ateljea. Svaki dan se ponavlja bez razlike, identian onom prethodnom, samo razliito numerisan... Tu i tamo se dogodi neko stanje, i to je to taj tira ivota. Ni valjci ni presa nisu tek tehnika sredstva oni su prenosnici ivota u simbol. Jednom sam ve rekla da je presa grafika svetinja, ikona koju bi svaki grafiar trebao imati u kui i predavati joj svoje snove, patnje, osjeaje. Predavati joj svoj ivot i od nje ivjeti. Jer ona mijenja stanje due i izdie ovjeka na

524

viu razinu od one na kojoj se nalazi prije nego okrene njeno kormilo. Presa je ta koja na tampanom papiru daje onu pravu sliku umjetnika koji joj je povjerio svoje zapise. Postoje dva kretanja koja vode ka uvidu. Jedno se prua i zahvaa ono to je jo nepoznato, pokuavajui obuhvatiti njegovu tajnu. Ono je poput znanosti i znamo koliko je ono preobrazilo, obogatilo i doprinijelo sigurnosti naih ivota. Drugo je nain da zastanemo u naem pokuaju da shvatimo, pa umjesto toga dopustimo naoj panji da postane iroka i prostrana (dok ne sagledamo cjelinu umjesto njenih djelova). To bi bio fenomenoloki uvid. Spomenuta kretanja se upotpunjuju. Fenomenoloki stav zahtijeva spremnost na djelovanje, a istodobno se suzdrava od sudjelovanja. U dinamici tih suprotnosti naa se percepcija intenzivira. Ako neko moe podnijeti napetost koja iznie iz tih suprotnosti, uskoro se pojavljuje neki kontekt u kojem se ini kako se raznolikost dojmova organizira oko jedne sredinje teme, moda neke dublje istine, i pojavit e se sljedei korak.

525

AUTOPORTRET

FRAGMENT AUTOPORTRET

FRAGMENT GLAVE

DEPART PREDNJA

DEEP IN SIDE

FULLNESS O EMPTYNESS.

GRUPNA

GRUPNA 9

DVOLINA

OKO GLAVE

PAPISTAR

TARGET

VOYAGERES

BILJEKE O AUTORIMA
Janez Potonik roen je 1958. godine. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani. Studije je nastavio na istom univerzitetu gdje je i magistrirao 1989, a doktorirao 1993. godine. Nekoliko godina (19891993) radio je kao istraiva na Institutu za ekonomska istraivanja u Ljubljani. U julu 1994. godine je imenovan za direktora Instituta za makroekonomsku analizu i razvoj Republike Slovenije. U aprilu 1998. godine Vlada Republike Slovenije je dr. Potonika imenovala za efa pregovarakog tima za prijem Republike Slovenije u Evropsku uniju. Od juna do decembra 2000. godine je vrilac dunosti direktora vladinog Ureda za evropske poslove. U junu 2001. godine postavljen je za ministarskog savjetnika u kabinetu predsjednika Vlade. Godine 2002. godine Vlada Republike Slovenije imenovala ga je za ministra bez portfelja zaduenog za evropska pitanja. Od 1991. do 2004. godine dr. Potonik je bio docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, gdje je predavao statistiku i ekonomiju. lanom Evropske komisije postao je 2004. godine. Trenutno je odgovoran za nauku i istraivanje. U maju 2008. godine dodijeljena mu je poasna diploma doktora nauka Londonskog kraljevskog koleda. Slave oro Dimovski roen je 1959. godine u ohridskom selu Velestovu. Zavrio je Filoloki fakultet u Skoplju. Radi kao profesor makedonskog jezika i knjievnosti. Pie poeziju, poeziju za djecu, esejistiku i prevodi sa slavenskih jezika. Osniva je i dugogodinji rukovodilac manifestacije Pjesnika no u Velestovu; predsjednik je Upravnog odbora Strukih veeri poezije. Njegova poezija je prevoena na vie od dvadeset jezika, a neke knjige su mu objavljene u Rusiji, Bugarskoj i Turskoj. Dobitnik je vie domaih i meunarodnih priznanja, meu kojima su i nagrade Braa Miladinovi Strukih veeri poezije i Gran-pri Evrope za poeziju koju je dobio u Rumuniji. Autor je veeg broja knjiga, meu kojima su i: Gravure, Projekat, Hladni poriv, Posljednji rukopisi, Sporedni put, Predmeti i argumenti, Oblici strasti, Mrano mjesto, Mjera rijei (poezija); Modiljani (monografski esej); Boca u moru (eseji).

547

Jagna Poganik, knjievna kritiarka i prevoditeljica, roena je 1969. u Zagrebu. Diplomirala kroatistiku i junoslavenske filologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, Od 2000. godine djeluje kao samostalna knjievna kritiarka i prevoditeljica. Knjievne kritike, eseje i rasprave objavljuje od 1989. u brojnim novinama i asopisima, te na Hrvatskom radiju. Od 2000. do 2003. bila je stalna knjievna kritiarka emisije Knjinica na Hrvatskoj televiziji. Ureivala je asopise za knjievnost Rijek i Zor. Autorica je dvadesetak predgovora i pogovora za knjige suvremenih hrvatskih prozaika. Od 2000. godine stalna je knjievna kritiarka Jutarnjeg lista, gdje prati domau proznu produkciju. Objavila izbor iz hrvatske fantastine proze Prodavaonica tajni (2001), knjige sabranih knjievnih kritika Backstage (2002) i Proza poslije FAK-a (2006), izbor iz nove hrvatske proze Seks&grad u novoj hrvatskoj prozi (2004), odabrane kratke prie Najbolje hrvatske prie 2005 (2006), antologiju suvremene hrvatske proze Tko govori, tko pie (2008), a zajedno s Milovanom Tatarinom autorica je itanke za 5. razred osnovne kole Pssst! Knjige govore (2003). Od 2007. moderatorica je kulturolokih tribina Hrvatskog drutva pisaca Griki dijalog. Od 2009. urednica biblioteke konTEKST to su je pokrenuli EPH i Novi liber, koja objavljuje recentne prozne naslove hrvatskih prozaika i pisaca iz susjedstva, odnosno regije. Sa slovenskoga jezika prevela je stotinjak knjievnih i strunih tekstova objavljenih u periodici, desetak radiodrama, te dvadesetak knjiga suvremenih slovenskih prozaika. Za prevoenje je 2000. godine nagraena meunarodnom nagradom Kulturkontakta iz Bea. Ag Apoloni (Agim E. Apoloni) roen je 1982. godine u Kaaniku (Kosovo). Diplomirao je 2005. na smjeru Albanska knjievnost na Filolokom fakultetu, a 2006. na Odsjeku za dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Pritini. Master studije na smjeru Albanska knjievnost zavrio je 2008. godine, temom iz oblasti postmodernizma. Trenutno studira filozofiju na Filozofskom fakultetu u Pritini, gdje pohaa doktorske studije i istovremeno radi kao asistent. Objavio je knjigu poezije Zombi (2009). Goran Korunovi je roen 1978. godine u Jagodini. Radi kao honorarni saradnik na predmetu Junoslovenska kompa-

548

ratistika, na Katedri za srpsku knjievnost sa junoslovenskim knjievnostima Filolokog fakulteta u Beogradu. Objavljuje u periodici naune oglede, poeziju i knjievnu kritiku. Mirnes Sokolovi je roen u Sarajevu, 1986. godine. Student je na Odsjeku za knjievnosti naroda BiH Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Objavio povijesnopoetiki ogled u Izrazu. Branislav Obluar (1978, Bjelovar) objavio je knjige pjesama: Aneli su pali na tjeme, s Bokom Kuzmanoviem 1997, i Maje pismo (nagrada Goran za mlade pjesnike 2006). Knjievnu kritiku i esejistiku objavljuje u periodici te na Treem programu Hrvatskog radija. Suradnik je u asopisu Quorum. lan je programskog odbora Goranovog proljea. Radi kao znanstveni novak na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Vlado Buli roen je u Splitu 1979. Objavio zbirku poezije 100 komada (2003), roman Putovanje u srce hrvatskog sna (2006) i zbirku kratkih pria Puiona (2006), koje je pod imenom Denis Lali objavljivao na blogu. Pie kolumne za novine i TV-scenarije. Dobitnik je nagrade Jutarnjeg lista za najbolju proznu knjigu. Maa Kolanovi roena je 1979. u Zagrebu. Diplomirala kroatistiku i komparativnu knjievnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Na istome je fakultetu od 2004. zaposlena kao znanstvena novakinja na Odsjeku za kroatistiku. U sklopu natjeaja Studentskog centra 2001. objavljena joj je zbirka pjesama Pijavice za usamljene. Godine 2008. objavljuje proznu knjigu Slobotina Barbie. Stela Jelini roena je 1977. u Zagrebu. Po struci politologinja. Urednica je Konzorove biblioteke Godine nove. Profesionalno je vezana za organizaciju u filmskoj i filmsko-festivalskoj djelatnosti i novinarstvo. Objavila roman Korov je samo biljka na krivom mjestu (2008). Robert Meurean roen je 1969. godine. Dragovoljac Domovinskog rata, nezavreni student veterine i zaposlenik tvrtke koja se bavi prodajom autodijelova. Debitantski roman Prodajem odlija, prvi vlasnik (2008) uao je u ui krug veine nagrada za najbolju proznu knjigu.

549

Mirt Komel roen je 1980. godine u Gorikoj. Poslije zavrene srednje kole poeo studirati u Ljubljani. Godine 2005. je diplomirao na Fakultetu za drutvene nauke (FDV), gdje se nakon toga i zaposlio kao asistent i istraiva. Trenutno je upisan na doktorski studij filozofije, smjer psihoanalize, odakle, izmeu ostalog, crpi materijal za svoje literarno stvaranje. Godine 2006. je objavio svoj literarni prvenac, Mes(t)ne drame, u kojem se kroz tri drame bavi nedavnom historijom tri evropska grada, Venecije, Bea i Pariza; 2008. godine Luciferjev padec, dramsku poemu u kojoj lik Lucifera interpretira poput traginog junaka; 2009. godine Sarajevski dnevnik, filozofskoliterarni dnevnik, kultur-ok u rijeima, kojega je pisao tokom svog studijskog posjeta Sarajevu. Objavljuje drame, poeziju i prozu u priznatim slovenskim literarnim revijama (Primorska sreanja, Apokalipsa, Otoje). Lejla Kalamuji je roena u Sarajevu 1980. godine. Trenutno apsolventica na Filozofskom fakultetu u Sarajevu (Odsjek za filozofiju i sociologiju). Do sada objavljivala u asopisima LibraLibera, UV-urbani vraevi, Lipar i ivot, te zbornicima Pod pritiskom. Poqueerene prie, Alma i Lapis Histrie. Dobitnica prve nagrade za zbirku neobjavljenih pria Naklade Zoro u 2008. godini, za zbirku pria Anatomija osmijeha. Pored toga osvojila drugu nagradu na knjievnom natjeaju Susreti Zija Dizdarevi 2005. za priu pod nazivom Oi smrti, te drugu nagradu na natjeaju Super Cyber Story 2005 (Pincom) za priu pod nazivom Sanduq el dunya. Aneta Popova roena je 18. aprila 1983. godine u Skoplju. Bavi se dizajnom, slikarstvom, arhitekturom i knjievnou. Svoju kreativnu radoznalost dosad je uspjela da krunie objavljivanjem zbirke kratkih pria pod naslovom Najkrae prie (aj- , 2009). Vladimir Martinovski (1974), pjesnik, univerzitetski profesor, prevodilac i esejist. Autor je knjiga: Od slike do pjesme (2003), Morski mjesec (2003), Skrivene pjesme (2005), I voda i zemlja i vatra i vazduh (2006), Uporedni triptisi (2007), Aspekti ekfrazijske poezije (na francuskom jeziku, 2008) i Eho talasa (2009). Priredio je knjige: Ut pictura poesis (koprireiva: Nuhi Vinca, 2006) i Metamorfoze i metatekstovi (zajedno s Vesnom Tomovskom, 2008).

550

Ana Brnardi (1980, Zagreb) objavila je knjige pjesama: Pisaljka nekog mudraca (1998, nagrada Goran za mlade pjesnike, nagrada Slavi DHK), Valcer zmija (2005, nagrada Kvirin Matice hrvatske), Postanak ptica (2009). Studentica je Poslijediplomskog studija knjievnosti, kulture, izvedbenih umjetnosti i filma na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Studira violinu na zagrebakoj Muzikoj akademiji. Sudjelovala na meunarodnim festivalima, pjesme su joj prevedene na engleski, francuski, talijanski, rumunjski. Marko Pogaar (1984, Split) objavio je knjige pjesama: Pijavice nad Santa Cruzom (2006, pobjednik natjeaja izdavake kue AGM i asopisa Vijenac; nagrada Kvirin Matice hrvatske), Poslanice obinim ljudima (2007), Predmeti (2009). Studira na Poslijediplomskom studiju knjievnosti, kulture, izvedbenih umjetnosti i filma na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. lan je urednitva dvotjednika za kulturna zbivanja Zarez i knjievnog asopisa Quorum. Osim poezije pie esejistiku i knjievnu kritiku. Sudjelovao je na brojnim meunarodnim pjesnikim festivalima. Pjesme su mu prevedene na vie stranih jezika. Marija Andrijaevi (1984, Split) objavila je knjigu pjesama Davide, svata su mi radili u sklopu nagrade Goran za mlade pjesnike 2007. godine. Studentica je komparativne knjievnosti na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Sudjelovala je na 2. meunarodnom festivalu suvremene poezije Brutal u Zagrebu 2007. Pjesme su joj prevedene na engleski, slovenski i poljski jezik. Bljerina Rogova-Gada roena je 1982. godine u akovici. Diplomirala je 2005. na smeru Albanska knjievnost na Filolokom fakultetu Univerziteta u Pritini, gde je zavrila i master studije. Bavi se kritikom i fikcijom. Izdala je zbirku poezije Gorgone (2009). Dinko Kreho (Sarajevo, 1986) apsolvent je komparativne knjievnosti i knjievnosti naroda BiH na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Pjesme, knjievne prikaze i knjievnokritike oglede objavljuje u asopisima iz regije. Autor je knjiga poezije Ravno sa pokretne trake (Sarajevo, 2006) i Zapaanja o anelima (Sarajevo, 2009). Angairan je kao suradnik za knjievnost na Bosanskohercegovakoj televiziji.

551

Almir Kolar Kijevski, roen je 1981. godine u Kijevu (Trnovo). U Sarajevu zavrava osnovnu kolu i gimnaziju. Studira na Filozofskom fakultetu, Odsjek za filozofiju. U izdanju Omnibusa, Sarajevo 2008 godine, objavljen je njegov prvijenac, zbirka poezije Requiem za Kijevskog. Saradnik je studentskog asopisa za po-etiko istraivanje i djelovanje (Sic!). Edin Salinovi, roen je 1988. u Sarajevu. Student je na Odsjeku za knievnosti naroda BiH. Marko Ragu, roen 1986. u Sarajevu. Zavrava studij komparativne knjievnosti na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Objavljivao knjievnu kritiku/oglede/interpretacije u sljedeim asopisima: Zenike sveske, Motrita, Odjek. lan je redakcije novoosnovanog studentskog asopisa (Sic!). U slobodno vrijeme se bezuspjeno bavi mehanikom fluida. Mitja ander studirao je komparativnu knjievnost na Filozofskom kafultetu Univerziteta u Ljubljani. Ureivao je literarni prilog u reviji Dialogi. Od 1996. godine urednik je edicije Beletrina. Godine 2001. uredio je antologiju mlade slovenske kratke proze, koja je objavljena i u Hrvatskoj, Maarskoj i Srbiji. Dobitnik je Stritarjeve nagrade za najboljeg mladog kritiara, kao i nagrade Glazerjeva listina. Kolumnist je, dramaturg i pisac scenarija za dokumentarne filmove. Godine 2003. objavio je knjigu eseja Zapiski iz noi. Mira Otaevi je dramaturg iz Beograda. Bavi se teorijom knjievnosti i pozorita, posebno podrujem historijskih avangardi. U periodu od 1980. do 1990. bila je lan urednitva beogradskog knjievnog asopisa Knjievnost, a od 1979. do 1982. lan urednitva Knjievnih novina. Tokom osamdesetih godina sarauje sa zagrebakim pozorinim asopisom Prolog, s magazinom za vizuelnu kulturu New moment, a devedesetih sa zagrebakim magazinom za izvedbene umjetnosti Frakcija. Objavila je knjigu multianrovskih eseja Spojni sudovi (Knjievna omladina Srbije, 1980) i romane Magamal (Geopoetika, 1994), Nieova sestra (Geopoetika, 1999), Beket i jastog (Geopoetika, 2005) i Zmajevi od papira (Geopoetika, 2008). Milica Nikoli (1925). Beogradski esejista, antologiar i prevodilac sa ruskog. Objavila je knjige: Ruske poetske teme (1972),

552

Igra protivreja ili Krotka Dostojevskog (1975), Deset pesama: Vuo, Mati, Dedinac, Risti, Davio (1978), Daviov Gospodar zaborava (1986), Mare mediterraneum Ivana V. Lalia (1996), Tuma ptiijeg leta ili izvoenje romana O Dekartovoj smrti Radomira Konstantinovia (1998), Ruska arheoloka pria (2002), Obiavanje stvarnog: Tima, B. osi, Kuzmanovi (2004). Priredila je Antologiju moderne ruske poezije (zajedno sa Nanom Bogdanovi, 1961), Antologiju ruske fantastike XIX i XX veka (1966), i izabrana dela Osipa Mandeljtama (1962), Velimira Hlebnjikova (1964), Josifa Brodskog (1971), Marine Cvetajeve (1973, 1990), Oskara Davia (1979), Aleksandra Time (1987) i Aleksandra Ristovia (1995). Poslednjih godina pie o savremenim srpskim pesnicima i prozaistima. Alek Popov (Sofija, 1966), prozni pisac i esejista. Zavrio je bugarsku filologiju na Sofijskom univerzitetu. Tokom 1997. boravio je na specijalizaciji u SAD-u. Autor je romana Misija London (2001) i Psi u niskom letu (2008). Zbirke pria: Druga smrt (1992), Prljavi snovi (1994), Kupusni ciklus (1997), Put za Sirakuzu (1998), Nivo za napredne (2002), Mitologija tranzicije (izabrane prie, 2006). Pie radiodrame i scenarije za igrane i dokumentarne filmove. Dobitnik je niza knjievnih nagrada. Radio je u Nacionalnom muzeju za knjievnost, bio urednik knjievnog podlistka lista Demokratija i atae za kulturu u Bugarskoj ambasadi u Londonu. Trenutno je direktor Doma djeije knjige i glavni urednik knjievnog asopisa Rodna rije i sekretar bugarskog PEN-centra. Prevoen je na mnoge jezike. Zahari Karabaliev (Varna, 1968), dramski i prozni pisac. Zavrio je bugaristiku na Univerzitetu Episkop Konstantin Preslavski u umenu. Kao student je svirao u rok-grupi, objavljivao pjesme i prie, bio disko-dokej, radio na radiostanicama, pisao za novine i asopise. Od 1997. ivi sa porodicom u Ohaju, SAD. Studirao je umjetniku fotografiju na Ohajo Stejt univerzitetu, a u Holivudskom filmskom institutu filmsku produkciju. U Americi je poeo da pie drame; pozorini komad Nedjeljom uvee premijerno je izveden u Los Anelesu (2007). Drama Trzaj dobila je nagradu za novu bugarsku dramu (2008). Pie na bugarskom i na engleskom jeziku. Roman: 18% sivo (2008). Njegovo najnovije djelo je zbirka pria Istorija aviona ukratko (2009). Prevoen je i nagraivan.

553

Elena Aleksieva (Sofija, 1975), pjesnik i prozni pisac. Magistrirala je radom iz Meunarodnih ekonomskih odnosa na Univerzitetu nacionalne i svjetske privrede (Sofija, 1999), i doktorirala, odbranivi tezu iz semiotike na Novom bugarskom univerzitetu (2004). Prvu zbirku pjesama Petlja na srcu objavila je 1994. godine, a drugu, Lice anela egzekutora 1996. Slijedi roman Plave stepenice (2000), te zbirke pria italaka grupa 31 (2005, nagrada Helikon, 2006. za savremenu bugarsku prozu) i Ko (2006). Njeni prozni i pjesniki radovi uvrteni su u vie panorama i antologija. Najnovije djelo joj je roman Vitez, avo, smrt (2007). Elena Aleksieva ivi u Sofiji i radi kao slobodni prevodilac. Emil Andreev (Lom, 1956), prozni i dramski pisac. Zavrio je studije engleskog jezika i radio kao uitelj, prevodilac i profesor na Bogoslovskom fakultetu Sofijskog univerziteta. Sada je slobodni umetnik. Autor je knjiga Lomske prie, Kasna secesija, Ostrvo pijanaca, abino prokletstvo i drama Ubiti premijera, Tragai za zakopanim zlatom i Beba. Dobitnik je nagrade Vik za roman Staklena rijeka (2005). Proza Emila Andreeva prevoena je na srpski, poljski, slovaki i engleski jezik. Palmi Ranev (Sofija, 1950), pesnik i prozni pisac. Zavrio je Nacionalnu sportsku akademiju V. Levski u rodnom gradu. Pie poeziju, prie i romane. Bio je bokser, trener, vlasnik kafia i vjebaonice, direktor novina, scenarista, televizijski voditelj i nezaposleno lice. Najznaajnije zbirke pjesama: Menheten, skoro dogaaj (1993), Kapa skitnice (1996), Iscijepana zastava (1997), Hotelska soba (1998), Tako plavo: vidljivo i sakriveno (2007). Zbirke pria: Teko disanje (1993), Uline igre (1994), Nedjeljni ruak (1997), Amateri i profesionalci (2003), Malo sree za kasnije (2007; nagrada piscima iz Istone i Jugoistone Evrope Bank Austria Literaris). Romani: Ulice i bulevari (1998), Pravac Sakramento (2000), Anonimni snajperisti (2006). Gary Allen je roen u Ballymeni, Co Antrim, 1959. god. Radio je irom Evrope, a jedno vrijeme je ivio u Holandiji. Autor je tri zbirke pjesama: Jezici (Flambard, 2002), Egzil (Black Mountain Press, 2004) i Sjeverno od nigdje (Lagan Press, 2006). I dalje je u Ballymeni i ivi od pisanja. Leontia Flynn je roena u Belfastu 1973. god. Diplomirala je na Queens University Belfast i University of Edinburgh.

554

Prvu zbirku, Ovih dana (Cape), objavila je 2004. Druga, Nagoni, uskoro izlazi. Doktorantica je u Seamus Heaney centru za poeziju, pri Queens University Belfast Cathal O Searcaigh je roen 1956. i odrastao je u Meenali, blizu Gortahorka, irskog govornog podruja u Co Donegalu. Poetkom devedesetih, tri godine je bio profesor pisac irskog jezika na University of Ulster i Queens University Belfast i nakon toga je nastavio redovno dolaziti u Sjevernu Irsku gdje predstavlja uvaenog lana irske govorne zajednice. Njegove pjesnike zbirke su: Sile Shuibhne (Coiscim, 1983), Suibhne (Coiscim, 1987), dvojezina An Bealach na Bhaile/ Povratak kui (Clo Iar-Chonnachta, 1993), Ag Trth Leis an tSolas (Clo Iar-Chonnachta, 1993), Na Buachaill Bna (Clo Iar-Chonnachta, 1996), i izabrana Na otvorenom (Clo Iar-Chonnachta, 2000). Autor je i non-fiction djela Sal Naipeal (Clo Iar-Chonnachta, 2004) te nekoliko drama na irskom. Izabrana poezija na engleskom, Uz ognjte u Mn a Le (Arc), se pojavila 2005. I dalje ivi u Meenali. Moyra Donaldson je roena u Newtownardsu 1956. godine, i diplomirala je na Queens University Belfast. Autorica je tri zbirke pjesama, tikle od zmijske koe (1998), Ispod leda (2001) i Konjsko leglo (2006), u izdanju Lagan Pressa. Radi kao socijalna radnica u Belfastu. Gearoid Mac Lochlainnn je roen 1966. u zapadnom Belfastu. Diplomirao je na Queens University Belfast. Njegove pjesnike zbirke su Babylon Gaeligeoir (An Clochn, 1997), Na Scalaithe (Coiscim, 1999), dvojezina Sruth Teangacha/Struja govora (Cl Iar-Chinnachta, 2002) i Razuzdani Paddy blues (Open House Festival, 2004). U prolosti se bavio muzikom u reggae bendu Breg. Od 2002. do 2005. je bio profesor pisac na Katedri za irski jezik University of Ulster i Queens University Belfast. Jean Bleakney je roena u Newryju, Co Down 1956. i diplomirala je na Queens University Belfast. Objavila je dvije zbirke pjesama, Eksperiment s valovima (Lagan Press, 1999) i Pjesniki brljan (Lagan Press, 2003). Biohemiarka je, ali radi u Belfastskom centru za botaniku Chris Agee je roen 1956, a odrastao je u Massachusettsu, New Yorku i na Rhode Islandu. Diplomirao je na Harvardu i

555

od 1979. ivi u Irskoj. Autor je tri zbirke pjesama: U umama New Hampshira (The Dedalus Press, 1992), Prvo svjetlo (The Dedalus Press, 2003) i Skoro nita (Salt, 2008), kao i urednik knjiga: Oiljak na kamenu: Savremena bosanska poezija (Bloodaxe Books, 1998) i Nedovrena Irska: Eseji o Hubertu Butleru (Irish Pages, 2003). Pie knjievnu kritiku za The Irish Times i ureuje Irish Pages, magazin za savremenu knjievnost pri Linen Hall biblioteci u Belfastu. Renata Papita roena u Sarajevu 1981. godine. Poslije zavrene Srednje kole primijenjenih umjetnosti 2000. godine upisuje Akademiju likovnih umjetnosti, takoer u Sarajevu, odsjek Grafika, u klasi profesora Salima Obralia. Diplomirala je u januaru 2006. godine na odsjeku Grafika,u klasi profesora Devada Hoze. Za vrijeme studija u sklopu exchange programa odlazi u Pariz na LEcole Nationale Superieure des beaux-Arts gdje se usavrava u oblasti serigrafije i fotografije. Krajem 2006. godine upisuje postdiplomski studij na sarajevskoj akademiji u klasi profesora Devada Hoze i bavi se eksperimentalnom grafikom koju naziva Skulgraf, premda se istraivanje bazira na grafikim listovima koji tvore skulpturalna rijeenja. Magistrirala je na istom odsjeku, odsjek Grafika, u martu 2009.godine. Od 2006.godine je lan ULUBIH-a, a sa kolegicom Huseinovi ini Tandem Roulettes. Dobitnica je nagrade na 6. Internacionalnom studentskom bijenalu 2005. godine u Makedoniji, nagrade za grafiku Kenan Solakovi na Salonu mladih 2007. godine, te nagrade Sarajevo u djelima likovnih umjetnika 2008. godine. Do sada je izlagala na brojnim izlobama u zemlji i inozemstvu, te je uestvovala na bijenalima, trijenalima, festivalima, kolonijama

556

EXECUTIVE SUMMARY

This issue of Sarajevo Notebooks (Sarajevske sveske) is dedicated to the literature of this regions youth, the literature of young authors who are just tuning into the mystical world of the written word. Sarajevo Notebooks has facilitated for some of them to publish their work for the first time. In his introductory statement In the First Person Our Balkans, the Fragile Heart of Our Europe, Janez Potonik has reminded us how important is the Western Balkans countries cultural cooperation for European cultural flows, and has reminded us of what the contribution of Sarajevo Notebooks is to the intercultural permeation of our nations. The project of Sarajevo Notebooks is unique. It emerged from the initiative of a group of prominent writers and intellectuals from all Balkan countries. The importance of this project is in its ability to promote cooperation and build bridges, thus embracing the idea of cultural identity, whilst at the same time recognizing our differences as the source of richness. This project not only plays an important part in strengthening regional cooperation, it reveals to the rest of Europe the high philosophical and literary standards coming from this in many respects stigmatised region. A region whose culture includes all the fundamental characteristics of spiritual dimensions that are genuinely European, Jazen Potonik wrote in an optimistic review of our joint political reality. As previously noted, the Manufacture section presents the work of young writers of prose and poetry. Featured is the prose of Vlado Buli, Maa Kolanovi, Stela Jelini, Robert Meurean (Croatia), Tomo Ravbar, Mirt Komel (Slovenia), Slobodan Bubnjevi, Ana Vukovi, Enes Halilovi (Serbia), Gzim Aljiu (Kosovo), Lejla Kalamuji (Bosnia and Herzegovina), Aneta Popova and Vladimir Martinovski (Macedonia).

558

Published is the poetry by Ana Brnardi, Marko Pogaar, Marija Andrijaevi (Croatia) Glorjana Veber, Katra Kozak, Jure Vuga, Dijana Matkovi (Slovenia), Petar Matovi, Uro Kotlaji, Natalija Markovi, Tamara uki, Dragana Mladenovi, Vladimir Stojni (Serbia), Zvonko Taneski, Silvana Jovanova, Aneta Vasileva, Marjan Tasevski, Boidar Zimski, Filip Kletnikov (Macedonia), Sanja Matkovi, Dragana Tripkovi, Duan urii (Montenegro), Arben Idrizi, Bljerina Rogova (Kosovo), Dinko Kreho, Almir Kolar, Delila Repuh, Dane Komljen, Edin Salinovi, Hajrudin Dinarevi (Bosnia and Herzegovina). In the Diary (Dnevnik) section, i.e. the Un-Diary as the author Slave Gjorgjo Dimoski dubbed it (for the reasons of non-chronological event narration), the author writes in a completely intimate fashion about the people and affairs of the Strug Poetry Nights (Struke veeri poezije). The New Readings section (Nova itanja), comprising the works of Miklav Komelj, Mira Otaevi and Milica Nikoli, is dedicated to Oskar Davio, one of the most prominent Serbian poets. The Moj izbor section features contemporary Bulgarian storytellers. The New North (Novi Sjever), an anthology of contemporary Irish poetry, is presented in the Passport section (Paso). And at the end, in the Painters Portrait section (Portret slikara) we get to know the work of a young Sarajevo graphic artist Renata Papita.

559

Izdava: MEDIACENTAR SARAJEVO Direktor: Boro Konti Kolodvorska 3 71000 Sarajevo Bosna i Hercegovina Telefon: (+387-33) 715-861 Telefaks: (+387-33) 715-860 E-mail: sarajevske.sveske@media.ba www.infobiro.ba Korektor Dina Kameri Dizajn naslovne strane Ognjenka Finci Amra Zulfikarpai Grafiko oblikovanje Adnan Mahmutovi tampa: Kovertelux, Sarajevo Tira: 1000 primjeraka asopis izlazi etiri puta godinje. ISSN 1512-8539 Na osnovu miljenja Federalnog ministarstva obrazovanja, nauke, kulture i sporta, broj 02-15-5451/02 od 28.08.2002. godine, asopis Sarajevske sveske osloboen je plaanja poreza na promet proizvoda.

560