You are on page 1of 25

VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA STRUKOVNIH STUDIJA-VIER, BEOGRAD STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE SPECIALISTIKE STUDIJE PREDMET:SPECIJALNE

ELEKTRINE INSTALACIJE

SELEKTIVNOST ZATITE OD KRATKIH SPOJEVA

I>
PREDMETNI PROFESOR: Dr eljko Despotovi, dipl.el.in

UVOD
Zatita se ostvaruje poev od sekundarnog prikljuka transformatora do krajnjih potroaa (prijemnika) Elementi zatite su redno vezani pa je potrebno predvideti odgovarajuu selektivnost osiguranja kako bi se mesto kvara odvojilo od ostalih razvoda idui od njega prema izvoru (glavnom prikljuku) Selektivnost se odreuje prema iskustvu (daju se iskustvene tabele) ili prema karakteristikama zatitnih elemenata.

KAKO SE MOE ODREDITI SELEKTIVNOST??


OPTEREENJE ZNAAJNO UTIE!!! SELEKTIVNOST SE MOE ZA JEDNU INSTALACIJU ODREDITI POMOU: -obinih osiguraa D i DO -automatskih prekidaa -NN visokouinskih osiguraa NV -automatskih prekidaa -motorno zatitnih prekidaa

SELEKTIVNOST PREMA ISKUSTVU-TOPIVI OSIGURAI


OVA SELEKTIVNOST SE OSTVARUJE POMOU OBINIH (TOPIVIH) I AUTOMATSKIH OSIGURAA SELEKTIVNOST POMOU D i DO OSIGURAA O1-OSIGURA BLII IZVORU tj. TRAFOSTANICI (TS) EMATSKI PRIKAZ SELEKTIVNOSTI DIZAED (D) OSIGURAA I TABELA SELEKTIVNOSTI X-VREDNOST ULOKA ZA 380V O-VREDNOST ULOKA ZA 500V OSIGURA O1 BLII IZVORU SE BIRA PREMA MANJEM OSIGURAU O2 IZ TABLICE

mrea

SELEKTIVNOST POMOU NV osiguraa


OVA SELEKTIVNOST SE POSTIE TAKO TO SE PO PRAVILU OSIGURAI BIRAJU U MEUSOBNOM ODNOSU SA RAZLIKOM OD OKO 60%. PRAKTINO SELEKTIVNOST SE POSTIE AKO DVA SUSEDNA OSIGURAA IMAJU STRUJNE RAZLIKE ZA DVA STEPENA NA PRIMER AKO JE NA POETKU VODA OSIGURA OD 200A, ONDA JE SLEDEI SELEKTIVNI OSIGURA 125A

AKO SE VODI RAUNA O STRUJI KRATKOG SPOJA NA POSMATRANOM MESTU GDE JE OSIGURA O2, ONDA NA OSNOVU OVE VREDNOSTI NALAZIMO VREDNOST VEEG OSIGURAA O1 KOJI JE BLII PREMA IZVORU

Ikef (A)

PRIMER: Ik=20kA NA KRAJU VODA KOJI SE TITI SA O2 OD 80A; ULOAK O1 MORA BITI 125A ILI VEI (to se oitava sa eme). IZ NAZIVNU STRUJU OSIGURAA O2 (80A) I STRUJU KRATKOG SPOJA 20kA SE VIDI DA SPOJNA CRTA VEZUJE IZBOR ZA OSIGURA O1 (125A)

ODNOSI STRUJA ULOAKA TIPA gL i aM RADI POSTIZANJA SELEKTIVNOSTI


SELEKTIVNOST SE ODNOSI NA ZRAKASTU MREU Dva razreda g-osigurai za optu upotrebu iji topivi uloak isklapa struju do nominalne raskolpne struje a-osigurai za posebno podruje iji topivi uloak isklapa struju koja moe biti vea od viekratnika svoje nominalne struje do rasklopne struje IaM (A) do 35 50-200 250-500 630 IgL/IaM 3.6 3.16 2.5 2

Prema VDE 0636/22

Tri pogonske klase: L-vodovi, kablovi, motori, sklopnici M-sklopni ureaji R- poluprovodnici

PAROVI ULOAKA gL i aM tipa NVO


MEUSOBNO SELEKTIVNI PAROVI ULOAKA
SELEKTIVNOST SE ODNOSI NA ZRAKASTU MREU aM 16 32 20 40 25 50 32 63 35 80 40 80 Prema VDE 0636/21

In(A)

50

63

80

gL
aM

100 125 160

In(A)

100 200

125 250

160 315

200 400

250 500

315 500

400 500

500 630

630 100 0

gL

DIJAGRAM SELEKTIVNOSTI TOPIVIH OSIGURAA NVgL (predvieni za pogoski razvod)

struje KS struje KS

< 10kA > 10kA

SELEKTIVNOST AUTOMATSKIM PREKIDAIMA


OVA SELEKTIVNOST SE BAZIRA NA VREMENSKO-STRUJNIM (I-t) KARAKTERISTIKAMA SELEKTIVNO OSIGURANJE SE IZVODI
-automatskim prekidaima sa fiksnom nazivnom strujom -automatskim prekidaima sa podeavajuom strujom

KOD IZBORA ZATITNIH ELEMENATA VODI SE RAUNA DA SE VREMENA ISKLJUENJA NE PREKLAPAJU BITNO JE POSTOJANJE KRATKOG VREMENA SELEKTIVNOSTI ts

SELEKTIVNA ZATITA MOTORNOG POGONA


AUTOMATSKI PREKIDA-3
U RAZVODNOM POSTROJENJU TS JE SA TERMIKOM ZATITOM I ELEKTROMAGNETNIM OKIDANJEM

AUTOMATSKI PREKIDA-1
U MOTORNOM RAZVODU JE SA TERMIKOM ZATITOM SA NOMINALNIM ELEKTROMAGNETNIM OKIDAEM

VREMENA SELEKTIVNOSTI SU ts1 i ts2


VREMENA DELOVANJA ISKLJUENJA ZATITNIH ELEMENATA

KOMBINACIJA SELEKTIVNOSTI
SELEKTIVNOST I ZATITA SE MOGU KOMBINOVATI RAZNIM ELEMENTIMA POMOU TOPIVIH OSIGURAA, AUTOMATSKIH OSIGURAA, AUTOMATSKIH PREKIDAA, TERMIKIH RELEJA, U KOMBINACIJI SA KONTAKTORIMA (SKLOPNICIMA) itd...

SELEKTIVNA ZATITA pomou NV OSIGURAA I AUTOMATSKOG PREKIDAA


a-karakteristika termikog releja b-karakteristika NV osiguraa c-karakteristika NV osiguraa manje vrednosti n-karakteristika elektromagnetnog okidaa Iap-prekidna mo AO Ik-struja KS Ith-struja iskljuenja termikog releja to-vreme topljenja NV osiguraa tt-vreme reagovanja termoreleja tk-vreme reagovanja EMO t-sigurnosno vreme selektivnosti A-sigurnosna selektivna vrednost PRAVILAN IZBOR NV OSIG. I AUTOM.PREK. SE POSTIE AKO JE VREME ISKLJUENJA AO KRAEOD VREMENA TOPLJENJA NV OSIGURAA

SELEKTIVNA ZATITA pomou NV OSIGURAA I TERMIKOG RELEJA SA KONTAKTOROM


1-karakteristika iskljuenja termikog releja 2-karakteristika struje razaranja termikog releja 3-rasklopna mo kontaktora 4-karakteristika za lako prinudno otvaranje slepljenih kontakata (zavisi od struje NV osig.) 5-karakteristika topljenja NV osiguraa u aM klasi 6-karakteristika iskljuenja NV osiguraa (aM) 7-karakteristika NV osiguraa A,B,C-sigurnosna vremenska selektivnosti
zatita elektromotora od preoptereenja i KS

aM

NE SME SE DOZVOLITI DA STRUJA KVARA UE U DOMEN KRIVE 2 (RAZARANJE TERMIKOG PREKIDAA)

KOJE USLOVE TREBA DA ISPUNI NV OSIGURA?

DA BI SE OVI USLOVI ISPUNILI POTREBNO JE IMATI SIGURNOSNA VREMENA SELEKTIVNOSTI-A,B,C

Karakteristike t=f(I) NV osiguraa i termikog releja moraju omoguiti putanje elektromotora u pogon Osigurai moraju da tite termiki relej od razaranja pomou zatitne struje (10 x nominalna struje termikog releja) Osigurai moraju preuzeti iskljuenje termikog releja tako da kontaktor ne bude iskljuen (8 x pogonska struja za optereenje kategorije AC3 optereenje i 10 x pogonska struja za optereenje kategorije AC4) Osigurai moraju da tite kontaktor pri pojavi struje KS kako se njegovi kontakti nebi slepili ("zavarili"), jer kontaktori treba da izdre 8-12 puta vee struje od nazivne pogonske bez oteenja kontakata.

AC-1:neinduktivna ili malo induktivna optereenja, uklop/prekid Ip/In=1.5 AC-2:motori sa kliznim prestenovima (pokretanje, reverziranje 5), uklop/prekid Ip/In=4 AC-3: kavezni motori pokretanje, iskljuenje u toku obrtanja Ip/In=8 do 100A AC-4: kavezni motori pokretanje, reverziranje i impulsno pokretanje Ip/In=10 do 100A

KAKO SE TITE KONTAKTOR i TERMIKI RELEJ?


Kontaktor se titi od oteenja tako to vreme topljenja NV osiguraa mora biti krae u odnosu na njegovu rasklopnu mo Is. Ovim se spreava lepljenje kontakata kontaktora ili njihovo lako odvajanje Termiki relej se titi tako to karakteristika t=f(I) od NV osiguraa mora biti ispred karakteristike razaranja termikog releja

SELEKTIVNA ZATITA POMOU AUTOMATSKOG PREKIDAA I KONTAKTORA


a-n karakteristika termikog releja n-karakteristika el.magnetnog okidaa Is1-isklopna mo kontaktora Is2-uklopna mo kontaktora Ins1-nominalna isklopna mo automatskog prekidaa
TERMIKI RELEJ IMA ZADATAK DA ZATITI PRIJEMNIK I KONTAKTOR TAKO TO SE PODESI DA STRUJA ISKLJUENJA BUDE U OKVIRU PREKIDNE MOI KONTAKTORA. PREKOSTRUJNA ZATITA SE PODEAVA DA REAGUJE PRE TOPLJENJA KONTAKATA (DA SE MOGU LAKO PRINUDNO OTVORITI SLEPLJENI KONTAKTI KONTAKTORA)

SELEKTIVNA ZATITA POMOU AUTOMATSKOG PREKIDAA SA ELEKTROMAGNETNIM OKIDAEM I KONTAKTORA SA UGRAENIM TERMIKIM RELEJOM
KOD OVOG SKLOPA SE VRI PODEAVANJE ELEKTROMAGNETNOG OKIDAA

a-termika zatita n-prekostrujna zatita

SELEKTIVNA ZATITA SA DVA AUTOMATSKA PREKIDAA


AUTOMATSKI PREKIDA -1 (AP-1) TITI MOTOR AUTOMATSKI PREKIDA-2(AP-2) TITI RAZVOD VEOMA JE BITNO DA VREMENSKO-STRUJNE KARAKTERISTIKE BUDU MEUSOBNO POMERENE AP-2 TREBA DA IMA PREKOSTRUJNO ISKLJUENJE SA MALIM KANJENJEM (AS prekidai KONAR), DOK AP-1 TREBA DA IMA BRZU PREKOSTRUJNU ZATITU ZAVISNO OD BRZINE PROMENE STRUJE 1- Motorno zatitna sklopka 2-Sklopka napajanja
I1

a- Termiki okida n-Prekostrujni okida

Dijagrami iskljuenja

Jednopolna ema
a a

I3 t01 t02

SELEKTIVNOST SE POSTIE AKO SU RAZLIITE STRUJE KRATKOG SPOJA

I2

I4

I2-prekidna mo prekidaa 1 I1,I3-maksimalne struje termoreleja I2-prekidna mo prekidaa 2 to2-vreme prekida prekidaa 2

PRIMER: Uporedne I-t karakteristike i prekidne moi osiguraa 2NV01 (aM) i automatskog prekidaa 1-opseg graninih struja 2-opseg preoptereenja AP 3-opseg kratkog spoja AP A-opseg graninih struja za d okida AP B-opseg graninih struja za NV osigura

Icn-nazivna prekidna mo AP Ik-struja KS na mestu ugradnje In-nazivna struja NV osiguraa It-podeena termika struja d
okidaa AP d-termiki okida zavisan od struje c-elektromagnetni okida t-vreme topljenja NV osiguraa, vreme reagovanja termikog i elektromagnetnog okidaa

Opseg graninih struja (1) osiguraa NV i automatskog osiguraa nalazi se izmeu 1.3-1.6In (opseg A), a za okida automatskog prekidaa izmeu 1.05-1.2It tzv. podeavajue struje opseg (B)

SA PODEENOM STRUJOM TERMIKE ZATITE (d) BOLJE SE TITI PRIJEMNIK NEGO KADA JE ZATIEN JEDINO OSIGURAIMA IZ RAZLOGA TO JE MOGUE PODESITI BA NOMINALNU STRUJU PRIJEMNIKA. GRANINA STRUJA OSIGURAA SE KORISTI ZA ZATITU PROVODNIKA I KABLOVA

Opseg preoptereenja (2)

Do presene take T1 reaguje prvo termiki rele, a za vee struje reaguje prvo osigura i to sve do presene take T2 koja se nalazi na granici izmeu opsega preoptereenja (2) i opsega kratkog spoja (3). Ukoliko bi I-t karakteristika osiguraa bila pomerena udesno (osigura vee nominalne struje) tada bi zatita od preoptereenja bila samo u opsegu termikog releja.

Opseg struja kratkog spoja (3)

Ovaj opseg pripada automatskom prekidau izmeu taaka T2 i T3, poto on reaguje pre osiguraa. Pri pojavi veih struja reaguje topivi osigura poev od take T3. PRAKSA: Prekidna mo NV osiguraa u mreama do 660VAC za uloke tipa aM, kada sigurno prekidaju struju je 120kAeff, i kada je napon 1.1Un , cos=0.2 uz prisutno strujno ogranienje na karakteristici odsecanja struje Imax=F(Ik) NV osiguraa Prekidna mo automatskog prekidaa je 12kA za napon 380V, 50Hz.

LITERATURA
Gunter G. Seip, Electrical Installation Handbook, 3rd edition, John Wiley and Sons, MCD Verlag, 2000 Z.Radakovi, . ovanovi, Specijalne elektrine instalacije niskog napona, demska misao, Beograd, 2008. A.Stoi, Projektovanje i izvoenje elektrinih instalacija, Graevinska knjiga, II izdanje 2008. Westerman-Elektrotehniki prirunik, Graevinska knjiga, 2003