AS T R O N AU T I KA

D ip l . in g. D RA KO D RAGO VI

I ND I J SKI M ARSOP LOV P OLET EO KA CRV EN OJ P LAN ET I

Astronomski magazin

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

INDIJSKI MARSOPLOV POLETEO KA CRVENOJ PLANETI

Svetski mediji su bili glasni i jasni: Indija je nainila nevien korak u istraivanju kosmosa, jer je posle SAD, Rusije i Evrope uspela da poalje sondu ka Marsu, pretekavi tako regionalnog konkurenta, Kinu.

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

UVOD
Posle dva veka krvave eksploatacije, Indija je dobila nezavisnost od britanske krune tek 1947. godine. Ova pluralistika, multietnika i multikonfesionalna zemlja, stara hiljadama godina, grcala je u siromatvu i politikim ratovima. Preavi 1991. na trinu ekonomiju, postali su zemlja sa najbrim ekonomskim rastom na svetu. Danas je Indija prema nacionalnom dohotku 11. zemlja na svetu. Posle Kine su najmnogoljudnija zemlja na planeti (preko 1,2 milijarde), te mogu da regrutuju treu stajau vojnu silu. Kao regionalna nuklearna sila, prema trokovima za naoruanje rangirani su na 7. mestu 1 . Poto Zapadu nije odgovarala jaka zemlja u tom delu sveta, na sve naine su pokuavali da je oslabe i podele. Zato je od kraja ezdesetih Zapad reio da podrava Banglade i Pakistan a Rusi Indiju, tako da su i kosmika i vojna industrija ove zemlje snano oslonjeni na velikog severnog partnera. Prole godine Indija je bila najvei uvoznik oruja na svetu 2 , potroivi preko $40,44 milijardi. Veina tog naoruanja je koncentrisana na odbranu od Pakistana i odravanja ravnotee sa narastajuim uticajem Kine u Indijskom okeanu.

VEST
I mene je, kao i veinu Zemljana, zatekla vest da je Indija lansirala svoju prvu meuplanetnu kosmiku letilicu ka Marsu. Sonda Mangalyaan (MOM) je startovala 5. novembra 2013. godine u 07:08 po naem vremenu sa Lansirnog Kompleksa FLP (First Launch Pad) kosmikog centra Satish Dhawan na ostrvu Shriharikota raketom PSLV-XL u misiji C25. Posle samo 42 minuta sonda je postavljena u visokoeliptinu privremenu orbitu dimenzija 260 23.900 km i nagiba 19,2. Tokom sledeih dana sonda e poveati svoju visinu 6 puta, dostiui redom 29.000, 40.000, 71.500 km itd. 30. novembra motor e proraditi jo jednom radi dostizanja brzine bega i sondu konano poslati ka Marsu. Ako sve bude u redu, Mangalyaan e ui u Marsovu orbitu 14. septembra 2014. Do danas, samo su Amerika, Rusija, Evropa, Japan i Kina lansirali letilice na Mars. Ali prva kineska sonda za Mars (Yinghuo-1) nije mogla da napusti Zemljinu orbitu, dok japanska sonda Nozomi nije uspela da ue u Marsovu orbitu. Ako Indija bude uspena u ovoj misiji, postae etvrta kosmika sila na svetu.

Prvi su SAD, a slede Kina, Rusija, Britanija, Francuska i Japan. Kad god naem priliku podsetim: SAD daju vie para na odbranu ($711 mld) nego sledeih 12 zemalja na svetu, ukljuujui Kinu ($143 mld.) i Rusiju ($72 mld.). 2 Gle uda: Rusija je drugi najvei izvoznik na svetu!

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin
Mangalyaan, to znai Marsoplov, prva je
indijska sonda za Mars (SRO).

Manevri za dostizanje brzine beza od Zemlje (ISRO).

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

ISTORIJA MISIJE
Prvo zvanino pominjanje indijske sonde za Mars datira jo iz 2007, kada je tadanji naelnik Indijske kosmike agencije ISRO (ind.
) 3 Madavan Nair objavio da e njegova zemlja lansirati misiju ka Marsu za

manje od pet godina. Projekat je evoluirao i ubrzo je odlueno da se upotrebi konstrukcija i brojni sistemi razraivani za lunarni robotski orbiter Chandrayaan-1 (lansiran 2008.). Poetkom septembra 2012. godine, kompanija HAL (Hindustian Aeronautics Limited) je poslala konstrukciju budueg broda za Mars svemirskoj agenciji. 15. avgusta prole godine ISRO je zvanino najavio misiju MOM (Mars Orbital Mission). Mesec dana kasnije MOM je prekrten u Mangalyaan. Meutim, nije itav put Mangalyaana bio posut ruama. Program je nailazio na snana protivljenja odreenih naunika i inenjera ISRO-a, koji su eleli da na Mars lansiraju mnogo veu i sloeniju sondu, i za to koriste raketu GSLV umesto manje PSLV. GSLV je poslednjih godina imala nekoliko tehnikih problema, to je bio glavni razlog zbog koga nije koriena u ovoj misiji. Mnogi veruju da Mangalyaan nije nita drugo do propagandna misija koja ima za cilj da pokae kako Indija nita ne zaostaje u kosmikoj trci za Kinom i da nee doneti nita novo naem poznavanju Marsa. Sa svoje strane, ISRO tvrdi da je Mangalyaan jeftina nauna misija koja e pokazati da je mogue istraivati planete Sunevog sistema i bez velikih budeta. Naglaava se da e glavni cilj misije biti potraga za metanom u Marsovoj atmosferi. ISRO je objavila da imaju u planu da tokom lansirnog prozora 2017. ili 2018. lansiraju i Mangalyaan2, ali takav projekat jo nije formalno odobren od drave.

Amblem misije. U plavom krugu je amblem kosmike agencije ISRO.

MANGALYAAN
Mangalyaan (Marsoplov ili Marsovski brod, ) ili MOM (Mars Orbital Mission) predstavlja sondu teku 1.340 kg (501 kg bez goriva), napravljenu za indijsku kosmiku agenciju ISRO upotrebom karbonskog busa (kuita, odn. platforme) I-1 K (I1000) domae kompanije Antrix. Konstrukcija Mangalyaana je

ISRO se nalazi meu 6 najveih gdravnih svemirskih agencija u svetu, zajedno sa amerikom NASA, ruskom RKA, evropskom ESA, kineskom CNSA i japanskom JAXA.

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

bazirana na letilici Chandrayaan (koja je, opet, bazirana na platformi IR/INSAT), samo to su sistemi za komunikaciju i regulisanje temperature prilagoeni novim zadacima. Sonda poseduje solarni panel dimenzija 1,8 1,4 m, sposoban da u orbiti oko Marsa daje 840 W struje i puni litijum-jonski akumulator kapaciteta 36 Ah. Sonda nosi 852 kg hipergolikog goriva (MMH, tj. derivat hidrazina, i diazot-tetroksid kao oksidator) to e omoguiti rad glavnom motoru potiska 440 njutna prilikom ulaska u Marsovu orbitu. Pogonski sistem je verzija onog ve koriemog kod Meseevog orbitera, s tim to su ovog puta dodati odreeni ventili koji treba da spree curenje goriva tokom 300-dnevnog leta do Crvene planete. Brod takoe ima 22 trastera od po 22 njutna potiska, kao i etiri inerciona toka za kontrolu poloaja letilice.

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Mangalyaan (SRO).

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Sonda pred lansiranje (SRO).

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Lansirna konfiguracija indijske sonde za Mars (ISRO)

Za komunikaciju sa Zemljom MOM e koristiti tri antene (niske, srednje i visoke usmerenosti) na S talasnoj duini 4 . Glavna usmerena antena ima prenik od 2,2 metra. Za komunikaciju tokom meuplanetnog leta bie koriene tri antene Nasine kosmike mree DSN (Goldstone, Cambera i Madrid), kao i dve antene od 18 i 32 metra koje ISRO ima u Bangaloru a deo su Indijske deepspace mree (IDSN 5 ,

Frekvencija 24 GHz. Na tim talasima i NASA komunicira sa ISS i ranije sa atlovima. Tokom lansiranja, raketu su pratile stanice Sriharikota, Port Blair, Brunei i Biak u Indoneziji. Kada se apogej bude poveao na preko 100.000 km, sondu e pratiti i dva broda (SCI Nalanda i SCI Yamuna) koje su Indusi iznajmili za tu svrhu, a koji su trenutno kraj Fidija.
5

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

12545.87N 77227.03E). Prenos podataka moe biti brzinama od 5, 10, 20 ili 40 kbps. Elektronske komponente broda su tako odabrane da mogu da rade i sa kumulativnom dozom zraenja od 6 kilorada 6 .

Planirana putanja Mangalyaana (ISRO).

Npr. doza od 2001000 rada za nekoliko sati ikod oveka zaziva ozbiljne probleme, a preko 1000 rada smrt. Klasini ipovi se kvare ve posle izlaganja zraenju od 1 krada, dok oni zatieni za vojsku mogu da preive i 10 gigarada.

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Mangalyaan u Marsovoj orbiti (ISRO).

Mangalyaan e najmanje est meseci istraivati Mars i njegovu atmosferu sa eliptine orbite visine 365,3 80.000 km i nagiba 150, sa periodom od 76,2 sata. Sonda e biti fokusirana na prouavanje sastava marsovske atmosfere i njene interakcije sa solarnim vetrom. Konkretno, pokuae da otkrije tragove tajanstvenog Marsovog metana. Mangalyaan nosi 5 naunih ureaja ukupne teine 15 kg. 10

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

MSM (Methane Sensor for Mars) je zvezda meu brodskim instrumentima, ima 3 kg, i merie rasprostranjenost metana u Marsovoj atmosferi (samo na osvetljenoj polulopti) u koliinama PPB (milijaditog dela). Ureaj je proizvela kompanija SAC (Space Applications Centre) iz Ahmedabada. MCC (Mars colour Camera) je medijski brodski instrument, koji e slati slike u vidljivom spektru Marsa, Fobosa i Dejmosa u boji. I njega je napravio SAC, a pravie slike niske rezolucije kroz tri filtera (crveni, zeleni i plavi) irine polja 540 540 km. LAP (Lyman Alpha Photometer) je fotometar teine 1,5 kg koji e meriti relativnu koliinu deuterijuma i vodonika u gornjim slojevima Marsove atmosfere. Izraunavanjem meusobnog odnosa ovih elemenata moda e moi da se razume zato je Mars u prolosti izgubio svoju vodu. LAP je proizveden u bangalorskom preduzeu LEOS. MENCA (Mars Exospheric Neutral Composition Analyzer) je kvadripolni maseni spektrometar teine 1,4 kg koji slui za za merenje molekulskog sastava estica koji formiraju Marsovu egzosferu u opsegu od 1 do 300 jedinica atomske mase. Aparat je konstruisan u VSSC (Vikram Sarabhai Space Centre), a zasniva se na instrumentu CHANCE koji se nalazio na subsondi MIP (Moon Impact Probe) na Chandrayaanu1. TIS (Thermal Imaging Spectrometre) je infracrveni spektrometar teak 4 kg iji je zadatak da proui temperaturu i mineralni sastav povrine Marsa. Takoe e prouavati ugljendioksid radi kalibracije instrumenta MSM.

11

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Instrumenti na Mangalyaanu (ISRO).

PSLV
PSLV (Polar Satellite Launch Vehicle) je etvorostepena raketa srednje klase iji stepeni su naizmenino na vrsto i teno gorivo, uz bustere na vrsto gorivo (PSOM) u prvom stepenu. Raketa ima duinu od 44,4 metra i teinu na lansiranju od 320 tona. Verzija PSLVXL moa da u nisku orbitu oko Zemlje (LEO) ponese teret od 3.800 kg i 1.300 kg u geostacionarnu transfernu orbitu (GTO). Prilikom projektovanja, cilj je bio da Indija dobije nosa koji e moi da nosi domae pijunske satelite u sinhronu orbitu oko Sunca, to su u to vreme mogli da izvedu jedino Rusi. Pomou ove rakete do sada je lansirano 63 satelita i letilica (od ega 35 inostranih). Ova raketanosa je konstruisana i razvijena u Kosmikoj istraivakoj organizaciji centra Vikram Sarabhai.

12

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

13

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Karakteristike PSLVC25 (ISRO).

Verzije rakete PSLV (ISRO). Prva raketa je lansirana u septembru 1993.

Prvi stepen (PS1 ili S138), 10,34 2,80 m, predstavlja jednu od najjaih raketa na vrsto gorivo na svetu 7 , sa maksimalnim potiskom od 4.430 kN (4.787 kN u vakuumu) i 269 sec specifinog potiska. Stepen nosi 138 tona vrstog goriva polibutadina (HTPB) kao gorivo, a asija teka 30,2 tone napravljena je od legiranog elika. Kontola pravca leta tokom lansiranja postie se genijalnim sistemom ubrizgavanja vodenog rastvora stroncijumperhlorata u mlaznice. To sekundarno gorivo je smeteno u dva aluminijumska cilindrina rezervoara privrena za bazu centralnog stepena i spojena sa malim motorima na vrsto gorivo. Taj kontrolni sistem se naziva SITVC (Secondary Injection Thrust Vector Control System). Vreme rada prvog stepena iznosi 102 sekunde, a odvaja se na visini od 76 km.

Odmah posle bustera na vrsto goribo SRB na spewjsatlovima i EAP na Ariane 5.

14

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Montaa segmenata jednomotornog prvog stepena rakete C25 na rampi MLP (ISRO).

Prvom stepenu je pridodato i est bustera na vrsto gorivo, PSOM (S9). Oni imaju duinu od 9,99 metara i prave potisak od 677 kN svaki, a troe oko 9 tona HTPB goriva. U misijama sa busterima PSOM, etiri se pale odmah pri lansiranju, a preostala dva 25 sekundi kasnije. U sluaju lansiranja Meseevog i Marsovog orbitera upotrebljeni su XL busteri, dugi 13,5 metra i nose 12 tona goriva, pojaali su nosivost rakete za 200 kg. Vreme rada bustera je 49,5 sec.

15

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

PSOMXL misije C25 (ISRO). Prazni su teki 2.010 kg a imaju prenik od 1,0 m. Prva 4 se odvajaju na visini od 24 km, a preostala 2 na 41 km visine.

Drugi stepen (PS2 ili L40) ima dimenzije 12,8 2,8 metara i koristi hipergoliko gorivo teko 41,7 tona (40 tona do misije C5) u vidu azotnog tetroksida ili UH25 (verzija hidrazina). Jedini motor tipa Vikas stvara potisak od 724 kN (804 kN u 16

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

vakuumu). To je u stvari evropski motor Viking 4 koji se koristi u raketama Ariane 4 a proizvodi se prema francuskoj licenci u Indiji. Motor drugog stepena radi 149 sekunde, a pravac rakete odrava se blagim ( 4) pomeranjem itavog motora pomou hidraulike. Odvajanje stepena se obavlja na visini od 277 km.

Drugi srepen rakete PSLV C25 (ISRO).

Trei stepen (PS3 ili S7) nosi 7,6 tona vrstog goriva na bazi HTPB i stvara potisak od 242 kN. Njegove dimenzije su 2,0 3,6 metara. ini ga asija od epoksilnih smola ojaanih Kevlerovim vlaknima, a radi kontrole pravca leta rakete mlaznik moe da se pomera 2. Za spreavanja rotiranja koristi se reaktivni sistem za kontrolu (RSC) etvrtog stepena. Radi 112,1 sekundu, a odvaja se na visini od nekih 580 km.

17

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

etvrti stepeni indijske rakete (ISRO).

etvreti stepen (PS4 ili L2.5) koristi 0,82 tone tene meavine oksida azota (MON3) kao oksidatora, i MMN (monometilhidrazin) kao goriva. Ima prenik od 2,80 m i duinu 2,60 m, a prazan je teak 920 kg. Koristi dva motora L25, od kojih svaki pravi potisak od po 7,3 kN i specifini impuls od 308 sec. Svaka mlaznica moe da se pomera 3. Inercijalni navigacioni sistem rakete se nalazi u ovom stepenu, kao i brodski raunar (vikram 1601) i telemetrika i avionika oprema. Rad motora zavisi od verzije, ali u ovom konkretnom sluaju je iznosio skoro 9 18

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

minuta 513 sekundi. Prenik vrha rakete, ili kako ga Indusi iznaavaju kao toplotni tit, iznosi 3,2 metra.

Tehnike karakterisitke rakete PSLV (ISRO).

Glavni indijski kosmiki lansirni centar nalazi se na istonoj obali Bengalskog zaliva i u upotrebi je jo od 1971. godine. Naziva se Satish Dhawan (SHAR) i ima dve rampe za lansiranja PSLV tzv. Prvu lansirnu rampu (FLP) i Drugu lansirnu rampu (SLP). Poloaj centra, koji se nalazi na irini od samo 13,5, omoguava ISRO da iskoriste sve potencijale svojih raketa. PSLV se gradi u vertikalnom poloaju u hali VAB (Vehicle Assembly building) a potom se mobilnom platformom MPL (Mobile Launch Pedestal) prevozi do rampe, udaljene otprilike jedan kilometar od VAB. MPL se kree brzinom od samo 7 metara u minutu. dospevi do rampe, raketa se kai spletom creva i kablova za fiksirani toranj UT (Umbilical Tower). Raketa PSLV moe da bude lansirana sa azimutom od 102 radi lansiranja na geostacionarnu transfernu orbitu (GTO), ili 140 za lansiranje u polarnu orbitu. Poto sama rampa ima azinut od 135, nakon lansiranja rakete potrebno je izvesti manevar skretanja.

19

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Lansirna konfiguracija (ISRO).

Faze lansiranja misije PSLVC25 sa sondom Mangalyaan (ISRO).

20

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

21

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

22

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Ispitivanje broda i optereenja gorivom (ISRO).

Testiranja u vakuumskoj komori (ISRO).

23

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Sjedinjavanje Marsoplova sa etvrtim stepenom (ISRO)

24

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Razliite faze montae (ISRO).

25

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Postavljanje vrha rakete.

26

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Transport do rampe (ISRO).

27

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

28

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

Lansiranje je uspelo! (ISRO).

29

D. Dragovi: Indijski Marsoplov

Astronomski magazin

TRENUTNI STATUS

Poslednja vest je da je odmah po lansiranju sonda ula o Zemljinu orbitu sa perigejem 264,1 km i apogejem 23.903,6 km, i sa nagibom od 19,2 stepena u odnosu na ekvator. Takoe je javljeno da su sva tri segmenta solarnog kolektora kao i obe antene uredno otvorene. Ve sutradan po lansiranju, 6. novembra, ponovo je ukljuen raketni motor snage 440 kN na teno gorivo u trajanju od 416 sekundi. Time je perigej smanjen a apogej povean na 28.825 km. U naredna dva dana 7. i 8. novembra slian manevar je uspeno ponovljen, tako da je apogej povean na preko 71.000 km Do 1. decembra bie izvedena jo tri manevra poveavanja visine apogeja, nakon ega e sonda krenuti po meuplanetnoj trajektoriji ka Crvenoj planeti.

30