1.

Vrste tla prema nainu postanka.

Mogu biti rezidualna i transportovana (gravitacija koluvijum, voda aluvijalna, estuarna, lakustrinska, marinska tla, gleeri morene).

2.

Rezidualna tla. Transportovana tla.

Tla, kakva se nalaze u prirodi, spadaju u klasu poznatu pod nazivom transportovana tla, ili alternativno, kao rezidualna tla. Transportovana tla su nastala na jednom mestu, a zatim su transpotovana i deponovana na drugo. Rezidualna tla su ostala na mestu gde su nastala raspadnjem stene.

3.

Frakcije zrna tla i njihove granice.

Krupnozrno tlo( zrna preko 50% veih od 0.075mm) : pesak(d=0.06-2mm), ljunak (d=2-60mm), obluci (d>60mm); Sitnozrno tlo(zrna preko 50% manjih od 0.075mm) : gline (d=0.0002-0.002mm), praine (d=0.002-0.06mm).

4.

Faze u tlu i odnosi faza.

Tlo se sastoji od tri faze: vrsta zrna, voda i vazduh.

Odnosi faza su iskazani razliitim pokazateljima: specifina teina, poroznost, vlanost, zasienost, sadraj vazduha...

5.

Vlanost, definicija i nain odreivanja. Stepen zasienja, definicija.

Vlanost w je odnos izmeu teine vode W w I teine vrstih estica u uzoku W s I izraava se u [%]. 100 [%] = w se u nekim materijalima kao to su meke I itke gline najee normalno konsolidovane u visoke plastinosti moe biti i vea od 100%. Koeficijent zasienja Sr je odnos izmeu zapremine vode Vw i zapremine pora Vv koji se moe izraziti u [%]. 100 [%] = / = 100 = 100 [%] / , / = 100 = 100 [%] , / Sr se jo moe izraziti i preko vlanosti w, koeficijenta poroznosti e i specifine teine Gs : = Mogua su tri karakteristina stanja uzorka koja se opisuju ovim pokazateljem: Sr=0 suvo tlo 0<Sr<100% nezasieno ili delimino zasieno tlo Sr=100% zasieno tlo

6.

Specifina povrina zrna tla, znaaj.

7.

Aterberg, granice teenja, plastinosti, skupljanja, definicija i nain odreivanja.

Aterbergove granice konzistencije, esto se koristi i ui termin - granice plastinosti ili granice konzistentnih stanja. Ove granice se odnose iskljuivo na sitnozrna tla. Aterbergove granice slue da se blie definiu, na indirektan nain, osobine glinovitih komponenti u tlu. Za glinovite materijale je karakteristino da menjaju konzistentno stanje pri promeni sadraja vode.

Zamislimo da smo izvesnu koliinu glinovitog tla izmeali u znatnoj koliini vode koja odgovara vlanosti wz, (taka P na Slici), tako da dobijemo itku tenost koja po gustini primera radi, asocira na krem-supu, ija je smiua vrstoa jednaka nuli. Ako bi na primer, ovoj masi smanjivali sadraj vode, omoguavajui joj da se voda isparava, uz povremenu homogenizaciju meanjem, ukupna zapremina bi se smanjila, masa postala gua, poveao bi se viskozitet tako da bi pri nekoj vlanosti materijal dobio izvesnu, istina sasvim malu ali merljivu smiuu vrstou reda veliine od 1.6 - 2 kN/m , kakvu, na primer, ima zubna pasta, tada moemo rei da materijal ima vlanost na granici teenja wl ili LL. Pri daljem smanjivanju sadraja vode masa postaje jo gua, sve do granice pri kojoj se oblik mase ne moe menjati bez na-ruavanja kontinuiteta materijala, jer se pri deformisanju pojavljuju pukotine, pa se kae da je materijal na granici plastinosti wp ili PL i smiuu vrstou reda veliine od 170 - 200 kN/m . U intervalu vlanosti od LL do PL materijal je plastian, kao na primer, margarin na sobnoj temperaturi, te nakon deformisanja zadrava nametnut deformisani oblik i posle prestanka delovanja optereenja.

Ako se suenje nastavi, smanjuje se zapremina do stanja kada se zrna poinju medusobno oslanjati na nain da se zapremina vie ne menja i voda se evakuie iz pora bez promene zapremine skeleta. Kae se da zapremina skeleta tla, koju ine zapremina vrstih estica i zapremine pora, ostaje priblino konstantna pri svim vlanostima manjim od granice skupljanja ws ili SL. Kada je vlanost sitnozrnog tla u intervalu izmeu PL i SL, materijal ima konzistenciju tvrdog sira, plastino se deformie pri optereivanju, ali se na njemu pri tome pojavljuju pukotine. Ukoliko je vlanost sitnozrnog tla manja od granice skupljanja, tlo ima tvrdu konzistenciju, drobi se pri deformisanju kao tvrda bombona. Granice izmeu konzistentnih stanja nisu otre. One su arbitrarno definisane pokazateljima koji se odreuju standardizovanim opitima na frakciji zrna koja su manja od 0.425mm. GRANICA TECENJA LL se odreuje standardizovanim opitom u Kasagrandeovoj treskalici koja je prikazana na Slici 2.5. Kae se da je vlanost uzorka tla na granici teenja wl ako se on, nakon obrade profilisanim noem u standardizovanoj posudi sasferinim dnom, spoji na duini od 10 do 11 mm posle 25 udaraca generisanih uzastopnim udarcima pri padovima posude sa visine od 10 mm i brzini od 2 udarca u sekundi. Opit se izvodi sa razliitim vlanostima, rezultati se nanose na polulogaritamski dijagram sa kojeg se oitava traena vlanost za propisani broj udaraca.

Pomou ovog pokazatelja, koji se oznaava sa LL ili WL, sitnozme frakcije tla mogu se podeliti na sledee osnovne grupe: WL < 20% - mplastino (NP) 20%< WL< 50% - niskaplastinost(L) WL> 50% - visoka plastinost (H). U verziji neto proirene klasifikacije, srednja grupa (L) iz gornje liste se moe deliti na dve i to tako da je 20 %< wL <35% - niskaplastinost(L), 35 %< wL <50% - srednja plastinost (I). GRANICA PLASTINOSTI PL, koja se esto zove i granicom valjanja, odreuje se standardizovanim opitom, koji izgleda prilino nestandardan. Naime, kae se da uzorak tla ima vlanost na granici plastinosti ako se od njega valjanjem na krutoj podlozi mogu napraviti valjii prenika oko 3 mm i duine oko 70 mm tako da se pri tome na njemu mestimino pojavljuju pukotine. GRANICA SKUPLJANJA ws = SL sa fizicke take gledita je vlanost koja je dovoljna da vodom popuni sve pore kada je sitaozrno tlo neoptereeno spoljnim naponima, (u uslovima normalnog atmosferskog pritiska), dostiglo minimalnu zapreminu pri suenju. Drugim reima, to je najmanja vlanost pri kojoj se neoptereeno tlo moe potpuno zasititi vodom. Pri vlanosti koja je manja od granice skupljanja, ne dolazi do promene zapremine tla pri daljem isuivanju. Pri vlanostima veim od granice skupljanja, svaka promena vlanosti mora izazvati i promenu zapremine tla. Laboratorijski opit za odreivanje granice skupljanja se sastoji iz merenja teine uzorka i njegove zapremine pre i posle suenja. Granica skupljanja se moe izraunati pomou izraza: = gdeje V promena zapremine uzorka izmeu dva opisana stanja, Ws teina vrstih estica.

8.

Indeks plastinosti, definicija.

INDEKS PLASTINOSTI defnie interval IP = LL - PL. Najznaajniji ili najvei deo mehanike sitnozrnog tla bavi se podrujem u granicama vlanosti tla u ovom rasponu od LL do PL. Karakteristino je da se nedrenirana smiua vrstoa preraenog uzorka tla u ovom intervalu vlanosti menja za oko 100 puta, ili sasvim orijentaciono, smiua vrstoa preraenog uzorka tla sa vlanou na granici plastinosti je za dva reda veliine vea od smiue vrstoe istog sitnozmog tla u preraenom stanju sa vlanou na granici teenja.

9.

Stanja konsistencije, indeks konsistencije, indeks teenja.

INDEKS KONZISTENCIJE je pokazatelj kojim se numeriki definie stanje konzistencije izrazom: = tako da se pomou ovog indeksa mogu definisati sledea konzistentna stanja: Ic < 0 teno stanje 0< Ic < 1.00 plastino stanje 1 < Ic < 1.25 polutvrdo stanje Ic > 1.25 tvrdo stanje Podrazumeva se da bi tlo sa Ic < 0 bilo predmet izuavanja mehanike fluida, jer se tlo ponaa kao, manje ili vie, gusta ili retka tenost. U intervalu Ic = 0 do 1, koji se najee ima u vidu kada se razmatra ponaanje sitnozrnog tla, mogu se blie opisati empirijski kriterijumi za orijentacionu terensku ocenu indeksa konzistencije, od koje u najveoj meri zavisi nedrenirana smiua vrstoa, kao to sledi: Ic =0.00-0.25 Vrlo meko konzistentno stanje, moe se utisnuti pesnica. Ic = 0.25 - 0.50 Meko konzistentno stanje, moe se utisnuti palac. Ic =0.50 - 0.75 Srednjeplastino konzistentno stanje, moe se utisnuti palac sa veim naporom. Ic =0.75-1.00 Tvrdo-plastino konzistentno stanje, ne moe se utisnuti palac, ali moe vrh zaotrene olovke. Ic = 1.00 -1.25 Polutvrdo konzistentno stanje, tlo se praktino ne deformie pod optereenjima koja se mogu naneti rukom, ili zailjenim predmetom. Ic > 1.25 Tvrdo tlo, praktino nedeformabilno za tipina optereenja od graevina uobiajenih dimenzija. INDEKS TEENJA LI je alternativni pokazatelj konzistentnog stanja koji se, takoe, ponekad koristi umesto indeksa konzistencije i definisan je izrazom: = 1 = Ukoliko je LI > 1 vlanost prirodnog tla je vea od granice teenja tako da se ponaa kao tenost. Ukoliko je indeks teenja negativan, vlanost tla je manja od granice plastinosti i zato je sitnozrno tlo u polutvrdom ili tvrdom stanju.

10. Kasagrandeov dijagram plastinosti.

Sitnozrna tla, tj. ona koja sadre preko 50% zrna manjih od 0,075 mm, ne klasifikuju se primenom pokazatelja granulometrijske kompozicije. Prvo slovo klasifikacionog simbola je C ili M ili O, a drugo slovo je ili L ili (I) ili H. Oba slova, koja zajedno ine klasifikacioni simbol sitnozrnog tla, proistiu iskljuivo iz pokazatelja granica konzistentnih stanja prema Kasagrandeovom dijagramu plastinosti.

11. Koloidalna aktivnost gline po Skemptonu.

KOLOIDALNA AKTIVNOST GLINE A ili krae aktivnost, indirektna je mera specifine povrine izraena empirijskim pokazateljem koji je definisao Skempton neimenovanim brojem u obliku: = gde je CF procenat zrna gline, tj. zrna manjih od 0,002 mm. Klase aktivnosti: A<0,75 neaktivne gline 0,75 1,25 normalne gline A>1,25 aktivne gline.

12. Poroznost I koeficijent poroznosti.

KOEFICIJENT POROZNOSTI e predstavlja odnos izmeu zapremine pora i zapremine vrstih estica: = Oigledno, s obzirom na prikazane definicije, izmeu e i n mora da postoji jednoznana veza. Moe se pokazati da je: ( 100%) = 1 +

POROZNOST ili RELATIVNA POROZNOST, n je odnos zapremine pora i ukupne zapremine uzorka, ponekad se mnoi sa 100 i izraava u procentima: =

13. Specifina teina, definicija i nain odreivanja.

SPECIFINA TEINA Gs u mehanici tla je naziv za odnos izmeu jedinine teine vrstih estica s i jedinine teine vode w, te je, uprkos neadekvatnom nazivu, neimenovan broj: / = = gde je: Ws teina suvog uzorka tla Vs zapremina vrstih estica Iz gornje definicije sledi da bi korektniji naziv za veliinu Gs bio "relativna gustina", naziv koji se povremeno poinje koristiti u novijoj literaturi. Jedinina teina vrstih estica je: = =

( 100%) 1

14. Zapreminska teina tla, metote odreivanja.

JEDININA TEINA TLA ili zapreminska teina tla je odnos izmeu ukupne teine uzorka W i njegove ukupne zapremine V: + = [ 3 ] = + +

15. Suva i zasiena zapreminska masa tla.

U sluaju potpuno suvog tla, kada je Ww = 0 i Vw = 0, jedinina teina uzorka tla u suvom stanju d je odnos izmeu teine vrstih estica Ws i ukupne zapremine V: = [ 3 ] = + Jedinina teina tla u zavisnosti od vlanosti: = (1 + )

Kada su sve pore ispunjene vodom, (Sr = 1), jedinina teina tla u zasienom stanju je: + , = [ 3 ] + Ako je w = wz, tada je teina tla u zasienom stanju: = (1 + ) gde je wz vlanost uzorka tla (decimalni broj) u stanju potpunog zasienja. = Efektivna zapreminska teina tla pri potapanju u vodu sledi iz Arhimedovog zakona, tako da je potopljena teina tla: =

16. Granulometrijski sastav tla i metode odreivanja.

Granulometrijski sastav je definisan krivom koja opisuje sadraj zrna razliite veliine izraen u procentima teine. Ovaj klasifikacioni sistem je jednostavan jer za definisanje graninih veliina frakcija zrna, (ljunak, pesak, praina), i njihovih relativnih veliina, (sitan, srednji, krupan), primenjuje samo brojeve 2 i 6, to se lako pamti. Meutim, realna tla se sastoje od meavine raznih frakcija u razliitim proporcijama, tako da se vrste tla, prema granulometrijskom sastavu, moraju preciznije razlikovati.

Zbog oblika mora se arbitramo definisati mera veliine zma. Veliina zma, koje se vide golim okom, tj. pesak i krupnija zma, opisuje se "prenikom" koji se pripisuje zmu koje moe da proe kroz skup sita sa razliitim otvorima kvadratnog oblika. "Prenik", koji se pripisuje zmu, je precnik najvee kuglice, koja moe da proe kroz kvadratai otvor sita iste veliine kroz koji prolazi i zmo. Koriste se opiti sejanja (krupnija zrna), opiti hidrometrisanja i aerometrisanja.

17. Kombinovana metoda za odreivanje granulometrijskog sastava tla.

18. Koeficijent uniformnosti, koeficijent zakrivljenosti.

Osim oblika granulometrijske krive, za opis krupnozmog tla upotrebljavaju se i sledei numeriki pokazatelji: d10 Efektivna veliina zrna predstavlja najvee zmo od kojeg je 10 % materijala u uzorku manje od ove veliine. Na analogan nain se definie i veliina d15. d60 Srednja veliina zrna se za neke statistike potrebe takoe upotrebljava za jedan od pokazatelja. Koeficijent jednolinosti ili koeficijent uniformnosti: = 60 10 Ovo je jedan od pokazatelja varijabilnosti veliine zrna u granularnoj meavini. Kae se da je ljunak iroko graduiran ako je Cu > 4, a pesak ako je Cy > 6. U tom sluaju tlo moe biti dobro graduirano ako je ispunjen dopunski uslov izraen koeficijentom zakrivljenosti. Koeficijent zakrivljenosti se koristi za blie definisanje graduiranosti, a defnisan je izrazom: 2 30 = 10 60 Kae se da tlo moe biti dobro graduirano ako je Cz = 1 do 3.

19. Terenska identifikacija i klasifikacija krupnoznog tla.

KRUPNOZRNO TLO se lako identifikuje na terenu jer su zrna dovoljno velika tako da se mogu prepoznati golim okom. Moe se smatrati da je to veliina vea od 0.1 mm. Uzorak tla se razastre na ravnoj podlozi i proceni se uee primesa sitnozrnih frakcija (ako ih ima), proceni se uee zrna veliine do 2 mm, to su frakcije peska, a izmeu 2 i 60 mm su frakcije ljunka. Pri tome se ima u vidu da pesak, odnosno ljunak moe biti sitan, srednji i krupan. Osim uea pojedinih frakcija na terenu se "od oka" proceni relativno uee pojedinih frakcija, i uzorku se pripie preliminarni klasifikacioni simbol prema jedinstvenoj klasifikaciji. Ako su sve veliine dobro zastupljene smatra se da je tlo dobro graduirano (W), a ako preovladava jedna do dve frakcije, onda je slabo graduiran (P). Ako preovladava jedna frakcija u vrlo uskom granulometrijskom podruju onda je tlo jednolino (U). Uz navoenje veliina zrna treba dati opis oblika i zaobljenosti zma (loptast, kockast, ploast, ljuspast, valjkast, klinast, rogljast, polurogljast, poluzaobljen, zaobljen, sasvim zaobljen, pri emu za frakcije peska i praine za odreivanje opisa oblika zrna moe da poslui lupa na terenu, a u laboratoriji lupa i/ili optiki mikroskop. Uee primesa sitnozrnih frakcija (d<0.075 mm) u krupnozrnom tlu na terenu, osim "od oka", se moe proceniti tako to se uzorak stavi u menzuru od jednog litra, napuni vodom i dobro izmea. estice vee od 0.075 mm e se istaloiti iz suspenzije posle 20-30 sekundi dok e se sitnije estice taloiti due vreme.

20. Terenska identifikacija i klasifikacija sitnozrnog tla.

SITNOZRNO TLO sadri vie od 50% zrna koja se ne mogu prepoznati golim okom tako da se postupci terenske identifikacije i klasifikacije svode na jednostavne opite ispitivanjem reakcije na treenje, plastinosti valjia, vrstoe u suvom stanju i procenom sjaja sveeg preseka tla nainjenog seivom pribora. Iskustvo omoguava da se sa manjim obimom ovih jednostavnih postupaka dobije preliminaran zadovoljavajui identifikacioni nalaz koji se naknadno konano uoblii provoenjem odgovarajueg broja laboratorijskih opita.

21. 29.

Jedinstveni klasifikacioni sistem za tla.

30. Svrha terenskih istraivanja.

Svrha geotehnikih istranih radova je da se obezbede pouzdane informacije o tlu (ili steni) u podruju graenja. Cilj je da se odredi prostorni poloaj (dubine, debljine i prostiranje) pojedinih slojeva tla i dubine nivoa podzemne vode i obezbediti podatke o inenjerskim osobinama, kao to su vrstoa i deformabilnost tla i drugi pokazatelji ponaanja tla u prirodnim uslovima i u uslovima nastalim izgradnjom objekta.

31. Vrste terenskih istraivanja.

Istraivanja sa povrine terena: prethodna geotehnika istraivanja, geofizika istraivanja (geoelektrine, seizmike i metode pomou radioaktivnih izotopa). Dubinska istraivanja: sondane jame, bunari, zaseci, potkopi, galerije, jame.

32. Dubinska istraivanja tla, uzimanje uzoraka iz buotine.

Postoji niz metoda za izvoenje buotina u tlu i steni, poev od buenja sasvim lakim runim alatima do dubine od nekoliko metara u tlu, do sloenih i tekih maina za buenje u steni do dubine od nekoliko kilometara za potrebe istraivanja naftnih i drugih rudnih leita. U naelu, i sasvim orijentaciono, istrano buenje se moe opisati kao perkusiono, rotaciono i kombinovano, iako u takvoj gruboj podeli, postoji niz varijacija u vrsti opreme. Uzorci se iz buotine uzimaju koristei odreene alate predviene za tu svrhu, najee su u obliku kocki, prizmi i cilindara. Kvalitet uzoraka direktno zavisi od naina uzimanja uzorka iz terena. Prema mogunostima korienja uzoraka za pojedine vrste laboratorijskih ispitivanja mogu se razlikovati sledee klase nivoa kvaliteta: Klasa 1. Klasifikacija, vlanost, zapreminska teina, jedinina teina, smiua vrstoa, edometarski opit. Klasa 2. Klasifikacija, vlanost, zapreminska teina. Klasa 3. Klasifikacija i vlanost. Klasa 4. Samo klasifikacioni opiti.

33. Vrste uzoraka tla, uzimanje, pakovanje i transport.

Uzorci tla, prema kvalitetu mogu podeliti u dve glavne kategorije: poremeeni i neporemeeni. Kvalitet uzoraka direktno zavisi od naina uzimanja uzorka iz terena. POREMEENI UZORCI tla imaju isti granulometrijski sastav kao i prirodno tlo iz kojeg su uzeti, ali im je struktura delimino ili potpuno naruena. Poremeeni uzorci se uglavnom koriste za terensku identifikaciju, laboratorijska klasifikaciona ispitivanja i opite zbijanja tla. Uzorci se jednostavno dobijaju iskopom iz sondanih jama, bunara, galerija ili sa alata za buenje nakon zavrenog manevra pri izvlaenju pribora na povrinu terena ili od delova

jezgra. Poremeen uzorak sitnozrnog tla moe imati prirodnu vlanost koja se moe sauvati nakon uzimanja odgovarajuim hermetikim pakovanjem i odrediti merenjem u laboratoriji. NEPOREMEENI UZORCI su oni kod kojih je sauvana vlanost i sve estice, pri emu su koeficijent poroznosti i struktura izmenjeni u najmanjoj moguoj meri. RUNO UZIMANJE UZORAKA. Uzorak u obliku kocke (ree u obliku cilindra) vadi se runo tako da se paljivim radom mogu dobiti najbolji uzorci. Tlo se paljivo uklanja sa strana uzorka tako da se formira mali stub. Ukoliko je uzorak vrst i krut moe se jednostavno odvojiti od mase jednim usecanjem aova, upakovati u plastinu foliju ili vreu da se sauva njegova vlanost, staviti u odgovarajuu krutu kutiju i transportovati automobilom u laboratoriju. Ako je uzorak male vrstoe ili ako treba da bude transportovan eleznicom ili kamionom koristi se vrsta drvena kutija sa uklonjenim dnom i poklopcem se stavi preko uzorka, odnosno oko uzorka, tako da slobodan prostor bude 5-25 mm sa svih strana, i lako se moe zapuniti topljenim parafinom. Uzorak i kutija se uklone iz iskopa, parafin se sipa na dno i vrh, a kutija ili sanduk se zatvara privrivanjem dna i poklopca. Drugi nain uzimanja neporemeenog uzorka koristi elini cilindar, pa ak i ispranjenu konzervu, uz dopunsku zatitu otvorenog kraja drvenim ili metalnim poklopcima, opet uz odgovarajuu zatitu parafinom radi uvanja vlage. Tako formirani uzorci se zatim pakuju u sanduke sa strugotinom ili piljevinom. Neporemeeni uzorci se mogu dobiti i utiskivanjem tankozidnog cilindra u tlo uz paljivo uklanjanje suvinog materijala na stepenicama ili na dnu jame. Prenik cilindra se obino kree 40-100 mm a njegova visina je 25-100 mm. Ne sme se dopustiti kontakt vode sa uzorkom. Uzorak se mora zatititi od vetra i direktnog sunanog zraenja. Orijentacija neporemeenog uzorka i njegov poloaj moraju se jasno oznaiti tokom uzimanja i pakovanja. NEPOREMEENI UZORCI IZ BUOTINA. Uzimanje neporemeenih uzoraka iz buotine, bez obzira na primenjenu metodu buenja, vri se nakon ienja dna buotine. Neporemeeni uzorci uzimaju se pomou cilindara razliitih konstrukcija i dimenzija. Radi uzimanja uzorka, alat za buenje se izvlai iz buotine i na sukcesivno nastavljane buae ipke se uvrsti cilindar. Cilindar se u dno buotine utiskuje udarima ili kontinualnim kvazistatikim pritiskom

34. Istrani radovi za potrebe fundiranja mosta.

Prave se istrane buotine dubine 30 50m i vie, ukoliko se naie na stenu poeljno je da se u nju bui bar 3m, rade se bar 3 buotine.

35. Istrani radovi za potrebe putogradnje

36. Istrani radovi za potrebe fundiranja industrijske hale.

37. Elementi geotehnikog profila tererna, nain prikazivanja.

Na geotehnikim profilima se slojevi tla obavezno oznaavaju simbolima jedinstvene klasifikacije (AC), dodaje se opis stanja i vrste tla u skladu sa opte prihvaenim konvencijama.

38. Standardni penetracioni opit SPT. Opit statike penetracije CPT.

STANDARDNI PENETRACIONI OPIT (SPT) se izvodi u buotini, pri emu se na niz buaih ipki, umesto alata za buenje uvrsti standardizovana "penetraciona kaika. Uzeti uzorak ne moe se smatrati neporemeenim. Prema izvornom standardu, opit se sastoji u brojanju udara maljem od 622.3 N, odnosno 63,5 kg, koji slobodno pada sa visine od 76,2 cm76 cm kojim se postie prodiranje od 30,48 cm30 cm. Obino se broj udara, za koji je meunarodna oznaka N, registruje za napredovanje od tri (3) sukcesivna prodiranja u intervalima od po 15 cm. Za prvih 15 cm prodiranja i izbrojani udarci mogu biti manji ili vei od proseka zbog eventualnih poremeaja dna | buotine, tako da je konaan rezultat N zbir brojanja u drugom i treem intervalu pri ukupnom prodiranju od 30 cm. Nakon pobijanja, uz brojanje udara, kaika se izvlai na povrinu, odvrnu se no i glava, a u centralnom delu kaike, koji se moe otvoriti, jer se sastoji od dvodelnog cilindra, dobija se reprezentativan poremeen uzorak. Standardno se primenjuje meusobno odstojanje opita po dubini od 1.5 m a maksimalni interval ne treba da bude vei od 3.0 m. Za orijentacionu procenu stanja konsistencije sitaozrnog tla, odnosno, relativnu zbijenost krupnozmog tla, prevashodno peska, mogu se koristiti kriterijumi dati u sledeoj tabeli:

STATIKI PENETRACIONI OPIT (CPT). Opitom statike penetracije se meri otpor koji tlo prua pri utiskivanju konusnog vrha penetrometra sa uglom od 60 i povrinom projekcije osnove konusa od 10-15 cm2. Merena veliina otpora vrha penetrometra ima dimenziju napona i oznaava se sa qc, pri emu brzina utiskivanja iznosi oko 2 cm/s. Izvoenje CPT opita obino nije mogue u veoma tvrdim glinama, u ljunku i u krupnozrnom tlu, gde bi rezultat standardnog penetracionog opita N bio vei od oko 50, iako

je deklarisani kapacitet pritisne sile obino najmanje 50 do 100 kN, a ee i do 200 kN, osim u sluaju kada se upotrebi specijalno teka oprema, kamion sa kabinom u tovarnom delu iz koje se provodi utiskivanje i merenje. Opit se izvodi do dubine na kojoj se iscrpljuje navedena veliina raspoloive sile, odnosno do neke propisane dubine, ako se sila ne dostigne. U tipinim sluajevima se oekuje da izvoa mora da obezbedi sav potreban pribor za izvoenje opita do dubine ne manje od 25 metara. Veoma je preporuljivo da se izvestan broj penetracionih sondi locira u blizini buotina. Ukoliko je buotina izvedena pre penetracionog sondiranja, zbog moguih poremeaja okolnog tla, CPT treba izvesti na odstojanju jednakom 20 prenika buotine, da bi se utvrdila vrsta tla u kojem su merene veliine qc i fs. Iz veeg broja komparativnih sondiranja mogue je ustanoviti vrstu tla preko pomenutih veliina, odnosno njihovih odnosa.

39. Korelacije rezultata statikih i standardnih penetracionih ispitivanja.

Altemativa direktaoj korelaciji rezultata penetracionih ispitivanja sa uglom smiue otpomosti je postupak kojim se, najpre uspostavlja zavisnost izmeu rezultata penetracionih ispitivanja (SPT) ili (CPT) i relativne zbijenosti Dr odnosno indeksa zbijenosti Id .

U primeni ove korelacije (a) pretpostavljen je koeficijent bonog pritiska Ko=0.45. Ukoliko se proceni da je usled zbijanja ili prekonsolidacije horizontalni napon vei od tako pretpostavljenog, veliinu relativne zbijenosti treba oitati za vrednost vertikalnog efektivnog napona koji odgovara korigovanoj vrednosti horizontalnog poetnog napona. Empirijski izraz u funkciji horizontalnog napona opisuje ovakvu zavisnost izrazom: 1 100[%] ln 248 (0 )0,55 2,38 gde su obe veliine, koje imaju dimenzije napona, izraene u kPa. Dovoljno tana aproksimacija ovog dijagrama (b) upotrebljiva u praksi ima oblik: 0,5 100[%] 0,230 + 16 gde je veliina vertikalnog efektivnog napona izraena u kPa.

Zavisnost ugla smiue otpomosti od rezultata statikog penetracionog opita:

Za korelaciju otpora vrha statikog penetrometra i ugla smiue otpornosti, koji su za oko 2 vei od datih na dijagramu (c), mogu se aproksimirati empirijskom formulom: Empirijska korelacija (d) izmeu rezultata standardnog penetracionog opita N i ugla smiue otpomosti za peskove moe se aproksimirati izrazom:

= [0,1 + 0,38 log( 0 )]

= [/(12,2 + 20,3 0 )] Korelacija Majerhofa:

40. Krilna sonda, nain provoenja opita, rezultati, primenljivost.

Opit krilnom sondom se primenjuje za odreivanje nedrenirane smiue vrstoe neispucalih i potpuno zasienih glina in situ. Opit nije pogodan za ispitivanje drugih vrsta tla. Ovaj opit je posebno pogodan za ispitivanje mekih glina (Ic < 0,25) ija struktura moe biti poremeena u procesu uzimanja uzorka i rukovanja uzorkom u pripremi za izvoenje opita, ili zbog meke do itke konzistencije gline, uzimanje uzorka iz buotine nije mogue konvencionalnim sredstvima, ali se upotrebljava i za gline sa nedreniranom vrstoom do 100 kPa. Sonda se pomou ipke utisne u tlo, obino u dno buotine, do dubine koja je bar tri puta vea od prenika buotine, a u mekim glinama, opit se moe provoditi i direktno sa terena, bez primene buenja. Na gornji kraj ipke se postepeno nanosi momenat torzije preko odgovarajueg mehanizma, sve dok ne doe do smiueg loma gline usled rotacije sonde. Smicanje se odvija po omotau i po bazama cilindra koje krilca sonde opisuju pri rotaciji. Brzina rotacije je izmeu 6 i 12 u minuti. Ova vrsta ispitivanja uvedena je jer se pokazalo da laboratorijska ispitivanja i sasvim malo poremeenih uzoraka gline daju znatno manje veliine nedrenirane smiue vrstoe od praktino neporemeenih.

41. Darsijev zakon filtracije.

Kada postoji razlika pijezometarskih nivoa izmedu dve take, kao to je to prikazano na Slici 3.8, voda se kree, tee, od take sa viim nivoom ka taki sa niim pijezometarskim nivoom. Razlika totalnih pijezometarskih nivoa izmeu taaka A i B je hi - lt2, a odstojanje izmeu njih je L. Hidrauliki gradijent se definie kao: 1 2 =

Prema Darsijevom zakonu, (Darcy 1856), koji vai za strujanje u zasienoj poroznoj sredini, koliina vode koja protekne kroz presek sa povrinom A, ili jednostavno protok Q, proporcionalan je hidraulikom gradijentu: gde je k konstanta proporcionalnosti koja ima dimenziju brzine. Ova konstanta se naziva koeficijentom vodopropusnosti ili koeficijentom filtracije, a odreuje se eksperimentom, merenjem za razmatrano tlo. Veliina Q se izraava zapreminom u jedinici vremena. Ako se ova veliina izrazi zapreminom vode koja u jedinici vremena protekne kroz presek jedinine povrine, Darsijev zakon se izraava brzinom: Gornji izraz se moe napisati i u obliku: Gornji izraz ne opisuje stvarnu brzinu kretanja vode kroz pore, ve neku fiktivnu brzinu koja daje protok kroz ukupan presek u tlu. S obzirom da se voda kree samo izmeu zrna, stvarna brzina kretanja estica vode kroz pore tla je znatno vea. = = = i

= i =

12

42. Metode odreivanja koeficijenta vodopropusnosti tla.

Ne moe se izraunati za opti sluaj, pa se zbog toga odreuje putem opita. Moe se odreivati opitom sa konstantnim pritiskom ili opitom sa opadajuim pritiskom. Za potrebe in situ odreivanja moe se dobiti opitom crpljenjem.

43. Ispitivanje vodopropusnosti tla sa konstantnim pritiskom.

Opit sa konstantnim pritiskom: uzorak tla se stavlja u cilindar visine L sa poprenim presekom povrine A. Voda tee pod pritiskom visine stuba vode h koja je tokom opita konstantna. Zapremina vode V, koja protekne u vremenu t, odreuje se merenjem koliine vode u menzuri. Koeficijent vodopropusnosti je: =

44. Ispitivanje vodopropusnosti tla sa opadajuim pritiskom.

Opit sa opadajuim pritiskom koristi se za tla manje vodopropusnosti. Ovaj opit se upotrebljava za merenje manjih vodopropusnosti koje su svojstvene prainama i glinama. Voda tee pod poetnim pritiskom stuba vode visine ho. Nivo vode u bireti opada tokom opita tako da se na kraju vremenskog intervala t izmeri visina stuba vode h1. Koliina istekle vode V se meri u bireti ija je povrina unutarnjeg preseka A'. Koeficijent vodopropusnosti je: 0 = ln 1

45. Vodopropustnost horizontalno uslojenog tla u horizontalnom pravcu.

Razmatra najjednostavniji sluaj paralelnih slojeva sa vodopropusnou k1,...k2,...kn debljine d1,...d2,...dn.

U sluaju daje kretanje vode paralelno sa prostiranjem slojeva, kao to je to prikazano na Slici 3.11, ukupan protok kroz slojeve je jednak zbiru protoka kroz sve slojeve pri konstantnom gradijentu filtracije ii=i=H/L odnosno: = =
1 1 1

Trai se prosean ekvivalentni koeficijent vodopropusnosti kx za koji je zadovoljen uslov da je protok kroz ceo paket slojeva, ija je debljina jednaka zbiru debljina pojedinanih slojeva, isti kao i zbir protoka kroz pojedinane slojeve, ili =

Izjednaavanjem tako izraenih protoka i reavanjem po k dobija se: = Vidi se da je prosena ili ekvivalentna vodopropusnost u pravcu paralelno sa pruanjem slojeva jednaka aritmetikoj sredini, to se u razvijenom obliku moe napisati kao: = 1 1 + 2 2 + + + + 1 + 2 + + + +

46. Vodopropustnost horizontalno uslojenog tla u vertikalnom pravcu.

Mogua je situacija teenja vode upravno na prostiranje slojeva.

U ovom sluaju protok Q prolazi kroz svaki sloj, pad pijezometarske visine kroz svaki sloj je razliit, ali pri tome je zadovoljen uslov da je zbir svih pojedinanih padova jednak ukupnom padu H. Uslov kontinuiteta se moe napisati kao: Q1= Q2=...= Qi=...= Qn=Q Hidrauliki gradijenti su: i1=h1/d1; i2=h2/d2; ... ii=hi/di; ... in=hn/dn Protok vode kroz pojedinani sloj i je: = = = =

odakle je:

pri emu se mora zadovoljiti uslov da je = , to se moe napisati kao: = Odavde se dobija protok: =

Koristei koncept prosene vodopropusnosti paketa slojeva u vertikalnom pravcu kz koji zadovoljava uslov da je: = i izjednaavanjem sa prethodnim izrazom, reavanjem po kz dobija se da je: = ili u razvijenom obliku: to predstavlja harmonijsku srednju vrednost vodopropusnosti skupa paralelnih slojeva. = 1
1 +2 ++ ++ + 2 ++ ++ 1 2

47. Faktori koji utiu na vodopropusnost tla.

Vodopropusnost zavisi od sledeih pet faktora: 1) zavisi od veliine zrna. Ukoliko su zrna vea, vee su i pore izmeu njih, pa je i vodopropusnost vea. Ova zavisnost se moe napisati u obliku k = f(dr) gde je d veliina zma. Eksperimentalna istraivanja vodopropusnosti peskova koje je proveo Hazen (1911) su pokazala da se dobijeni rezultati mogu opisati formulom: = (10 )2 gde je d10 efektivni prenik zma izraen u centimetrima a C je koeficijent sa vrednou izmeu 100 i 150. Vodopropusnost je u cm/s. Gomji izraz vai za rastresite jednoline, uniformne peskove uz uslov da je d10>0.05 mm i kod kojih je koeficijent jednolinosti Cu= d60 /d10 manji od 5. Za peskove sa veim koeficijentom Cu =10-20 koeficijent C se smanjuje na oko 70. 2) zavisi od koeficijenta poroznosti. Koeficijent filtracije opada sa poveanjem zbijenosti tla, tj. sa smanjenjem poroznosti. Za peskove se ova zavisnost moe opisati izrazom: 3 = 1 + gde je e koeficijent poroznosti i a je konstanta za dato tlo. Za gline i glinovite materijale ova zavisnost je sloenija i opisuje se logaritamskom zavisnou u obliku: log = log 0 + ( 0 ) gde je ko koeficijent vodopropusnosti pri koeficijentu poroznosti e0. Za razliku od peskova, vodopropusnost glina je znatno osetljivija na promenu koeficijenta poroznosti. 3) zavisi od viskoziteta vode koja pak zavisi od temperature. Rezultati se prikazuju za standardnu temperatum t = 20C, to ne iskljuuje mogunost da se ispitivanja i analize vre i pri nekim drugim temperaturama. Zavisnost koeficijenta filtracije kt na temperaturi / u odnosu na koeficijent filtracije k20, pri temperaturi vode od 20, data je u sledeoj tabeli: t(C) k,/k20 30 1.25 20 1.00 15 0.87 10 0.77 5 0.66

4) zavisi i od oblika zrna, njihove raspodele i povezanosti, tj. od strukture tla. Ovaj faktor se teko moe kvantifikovati. 5) zavisi od koliine vazduha ili gasa u porama. Prisustvo vazduha smanjuje vodopropusnost. Mehurii smanjuju efektivno slobodan presek za protok vode na slian nain kao i vrsto zrno skeleta tla.

48. Kapilarno penjanje vode u tlu, red veliine visine kapilarnog penjanja. 49. Geostatiki naponi u tlu horizontalni teren sa nivoom podzemne vode. 50. Jednodimenzionalno kretanje vode navie, kritini gradijent.
Vertikalno kretanje vode kroz sloj tla navie:

Totalni napon i porni pritisak na nivou b-b su: = 1 + 2 = (1 + 2 ) Efektivni napon je: = = 1 + 2 (1 + 2 ) = 2 ( ) + = 2 + h je gornja granica za veliinu pijezometarske visine. Ako se h postepeno poveava, porni pritisak u preseku b-b bi se mogao poveati do veliine koja je jednaka teini stuba tla i vode iznad razmatranog preseka, tj.: (1 + 2 ) = 1 + 2 ili: = 2 + = 0 Kada je efektivni napon jednak nuli, nema kontakta izmeu zrna tla i dolazi do pojave "kljuanja tla" ili fluidizacije. Gornja jednaina daje: 2 = ili: = = 2 to definie veliinu kritinog vertikalnog gradijenta filtracije icr pri kojem dolazi do kljuanja (fluidizacije) tla.

51. Jednodimenzionalno kretanje vode nanie, totalni i efektivni naponi.

Voda se kree kroz sloj prainastog peska i ulazi u nii sloj peska i ljunka.

Gubitak pijezometarske visine pri filtraciji izmedu nivoa a-a i b-b je h. Na nivou a-a porni pritisak je h1w a na nivou b-b je (h1+h2-h )w. Gradijent filtracije i brzina su: Totalni napon i porni pritisak na nivou b-b su: = 1 + 2 = (1 + 2 ) Efektivni napon je: = = 1 + 2 (1 + 2 ) = 2 ( ) + = 2 + = 2 =
2

52. Diferencijalna jednaina filtracije.

Za nestiljiv skelet: 2 2 2 2 + 2 + 2 = 0

Za stiljiv skelet:

Reenje je:

+ Reenje ukazuje da pijezometarska visina h opada linearno od H za x=0 do 0 za x=L. Poto je brzina proporcionalna veliini dh/dx, znai da je brzina konstantna u datom domenu. =

2 2 2 + + = 2 2 2

53. Strujna mrea, principi konstrusanja.

Jedna od relativno jednostavnih metoda za reavanje zadataka filtracije u ravni koristi aproksimativan grafiki postupak koji se sastoji u probanju i korekciji skica strujne mree koje zadovoljavaju granine uslove. U izotropnom domenu strujanja treba zadovoljiti uslov da se strujnice i ekvipo-tencijale seku pod pravim uglom. Osim toga pogodno je usvojiti da je strujna mrea takva da je ista vrednost izmeu dve susedne strujnice i da je ista vrednost izmeu dve susedne ekvipotencijale. Pogodno je usvojiti da je s = n tako da strujnice i ekvipotencijale ine mreu "zakrivljenih kvadrata". U tom sluaju je za svaki zakrivljeni kvadrat = , iz ega sledi = q i = kh, tako da je proticaj izmeu dve susedne strujnice q = kh pri hidraulikom gradijentu i = h/s. Za celokupnu strujnu mreu je: H razlika visina izmeu prve i poslednje ekvipotencijale Ne broj intervala padova ekvipotencijala od kojih svaki predstavlja jednaku vrednost pada h Nf broj "kanala" izmeu susednih strujnica kroz koji tee isti protok q. Iz gore navedenih definicija se lako moe zakljuiti da je razlika pijezometarskih visina izmeu svake dve susedne ekvipotencijale: = i da je ukupni protok u jedinici vremena za jedininu dimenziju upravnu na ravan filtracije: = =
1

to se moe prikazati i u konanom obliku u funkciji odnosa N//Ne: =

Primer: Principi konstruisanja strujne mree ilustrovae se primerom. Priboj pobijen 3,0 m u sloj vodopropusnog tla debljine 4,3 m, koji se nalazi na nepropusnoj podlozi; sa jedne strane priboja voda je duboka 2,25 m, a sa druge strane nivo je crpljenjem sputen do dubine od 0,25 m. Najpre se razmotre granini uslovi. U svakoj taki na konturi AB pijezometarska visina je konstanta i zbog toga je AB ekvipotencijala, a slino tome je i CD ekvipotencijala. U problemima filtracije pogodno je za referentni nivo usvojiti nizvodni nivo vode, tako da je ukupna pijezometarska visina na ekvipotencijali CD jednaka nuli. Ukupna pijezometarska visina na ekvipotencijali AB je 2.0 m. U taki B voda mora tei nanie, du uzvodne konture priboja BE, oko vrha priboja E a zatim navie du nizvodne konture priboja EC. Iz take F tok se odvija du nepropusne konture FG. Zato su BEC i FG granine strujnice.

Dalji postupak reavanja obino podrazumeva probno crtanje neke strujnice, a zatim konstruisanje ostalih strujnica u njenoj okolini. Pri tome se mora imati u vidu da nacrtane strujnice treba da zaklapaju prav ugao sa ekvipotencijalama koje su ve delimino date graninim uslovima, kao i da nove ekvipotencijale seku pretpostavljene strujnice pod pravim uglovima tako da se, na kraju, dobija mrea iskrivljenih kvadrata. Konano ispravan i prihvatljiv rezultat se moe dobiti sukcesivnim probanjem, crtanjem i brisanjem uz korienje

meke olovke i dobre gumice za brisanje. Alternativno, do reenja se moe doi i eksplicitnim nizom skica strujnih mrea, pri emu svaka nova probna konstrukcija predstavlja poboljanje prethodnog reenja. Treba imati u vidu da broj celih kanala moe da se kao reenje pojavi samo sluajno. U optem sluaju povrina izmeu poslednje strujnice i donje konture ne mora biti izdeljena na kvadrate, ve na pravougaonike, ali se tu podrazumeva da odnos izmeu duina srednjih linija ovih pravougaonika du kanala mora biti priblino konstantan. Praktino je pravilo da nije preporuljivo crtati preveliki broj strujnica; najee je za praktine potrebe sasvim dovoljno 4 do 5 strujnica. Strujna mrea se sastoji od 4,3 kanala i 12 intervala padova izmeu ekvipotencijala. Prema tome, odnos N//Ne je 0,36. Ekvipotencijale su numerisane sa n poev od nule na nizvodnoj konturi.

54. Strujna mrea, odreivanje protoka.

Za celokupnu strujnu mreu je: H razlika visina izmeu prve i poslednje ekvipotencijale Ne broj intervala padova ekvipotencijala od kojih svaki predstavlja jednaku vrednost pada h Nf broj "kanala" izmeu susednih strujnica kroz koji tee isti protok q. Iz gore navedenih definicija se lako moe zakljuiti da je razlika pijezometarskih visina izmeu svake dve susedne ekvipotencijale: = i da je ukupni protok u jedinici vremena za jedininu dimenziju upravnu na ravan filtracije: = =
1

to se moe prikazati i u konanom obliku u funkciji odnosa N//Ne: =

55. Strujna mrea, odreivanje pornog pritiska.

Porni pritisak tacke P se racuna po formuli: = ( ) Znak plus e biti ukoliko se taka P nalazi ispod refentnog nivoa (pijezometarske kote), a znak minus ukoliko se taka P nalazi iznad referentnog nivoa (pijezometarske kote).

56. Pijezometar, vrste i principi merenja.

Merenja nivoa podzemne vode i pornih pritisaka najee se vri pijezometrima ugraenim u buotine. Postoji vei broj tipova i konstrukcija pijezometara za primenu u razliitim uslovima i esto slue za definisanje uslova temeljenja graevinskih objekata. Neki pijezometri se ugrauju u hidrotehnike nasipe tokom graenja radi kontrolisanja kretanja vode, ali mogu biti potrebni i za merenje pornih pritisaka i njihove discipacije u temeljima ili u telu nasipa tokom i nakon zavretka graenja. Pijezometar se ponaa kao bunar koji omogucava vertikalnu vezu izmeu slojeva kroz koje prolazi i merenja mogu navesti na pogrene zakljuke. Zato se takav pijezometar moe opravdati samo ako se ugrauje u homogen vodopropustan sloj, kada se moe pretpostaviti da porni pritisak raste linearno sa dubinom. Radi pouzdanijeg merenja potrebno je izvesti zaptivanje iznad perforiranog dela cevi. Primenjuju pijezometri sa zatvorenim hidraulikim sistemom, (hidrauliki, pneumatski, elektrini), koji na promenu pijezometarskog pritiska reaguju sa rninimalnom prome-nom zapremine u sistemu i zbog toga bez znaajnijeg kanjenja.

Primenjuju se: Hidrauliki pijezometar je razvijen za potrebe merenja pornih pritisaka u nasutim branama. Pijezometarski element od fine porozne keramike je spojen sa dve cevi (sa manometrima na oba kraja), to omoguava i da se iz sistema eliminie vazduh cirkulacijom vode pod pritiskom.

Pneumatski pijezometar (Slika 3.33-c) se sastoji od dve cevi. Pri merenju se na jednom kraju cevi nanese pritisak gasa i meri veliina pritiska potrebna da otvori ventil izloen pornom pritisku. Pri tome se izmeri veliina pritiska u momentu naglog pada pritiska gasa koji na povrinu izlazi kroz drugu cev. Elektrinim pijezometrima se meri deformacija badarene elastine membrane izloene pritisku vode (Slika 3.33-d). Deformacija se pretvara u signal primenom elastine strune, merne trake ili merenjem promene elektrinog otpora u mernom ureaju. Hidrauliki, pneumatski i elektrini ureaji, za razliku od otvorenog pijezometra, mogu se ugraivati u nasipe i nasute brane polaganjem merne elije u sloj tla tokom nasipanja, bez izvoenja buotine, pri emu merno mesto moe biti na izvesnom horizontalnom odstojanju i ispod nivoa take u kojoj se meri porni pritisak.

57. Filterska pravila, zonirani filteri.

Za drenani materijal se iz razloga sigornosti bira tlo sa takvim granulometrijskim sastavom koji onemoguava iznoenje estica, a da se pri tome i gradijenti filtracije svedu na minimalnu meru. Drenani sistemi, koji se grade u tlu radi kontrolisanog kretanja vode, moraju da zadovolje sledea dva konfliktna zahteva: A. Veliine pora filtera moraju biti dovoljno male kako bi spreile iznoenje materijala iz susedne, branjene zone. B. Vodopropusnost mora biti dovoljno velika kako bi se omoguila brza evakuacija vode koja u filter utie sa relativno malim gradijentima. Ovi zahtevi se ispunjavaju zadovoljavanjem eksperimentalno i empirijski utvrenih filterskih pravila, od kojih je znatan broj specifiran za pojedine tipove materijala. Ako je D veliina zrna filtera, a d je veliina zma branjenog tla, najee se podrazumeva da su zadovoljene sledee tri grupe uslova: Uslov 1.a Uslov 1.a kojim se ispunjava zahtev A, osigurava da se migracija estica finijeg tla u pore skeleta krupnijeg filtera moe spreiti ukoliko je oko 15 % zrna d85 branjenog materijala vee od efektivne veliine pora filtera. Efektivna veliina pora odgovara priblino D15/5. Ovaj uslov sadri implicimo i faktor sigurnosti od oko 2, jer je granina vrednost gore navedenog odnosa oko 9. Uslov 1.b Kriterijum izraen odnosom 25 vai za dobro graduirana tla ukoliko se primenjuje filter sa koeficijentom jednolinosti Cu= 6. Teorijske vrednosti datog odnosa su 30 za Cu = 8, 40 za Cu = 15, i 50 za Cu = 18-20. Ukoliko su oba materijala u kontaktu dobro graduirana, sa poluzaobljenim zrnima, odnos je 12 do 58, a sa rogljastim 9 do 30. Ukoliko su oba materijala jednolina, tako da je D15<8 D5, odnos je 5 do 10.
50 50 15 85

< 5 ili 15 < 585

< 25 ili 50 < 2550

Uslov 1.c Gore naveden odnos izraen brojem 20 ukoliko su oba materijala u kontaktu dobro graduirana, sa poluzaobljenim zrnima, odnos je 12 - 40, a sa rogljastim 6 -18. Uslov 2. Ovaj uslov, kojim se ispunjava zahtev B, znai da bi filter efikasno evakuisao vodu, on mora biti znatno vodopropusniji od tla koje drenira. Za jednolina tla vodo-propusnost je priblino proporcionalna kvadratu efektivne veliine pora. Ispunjavanjem ovog kriterija postie se da je drenani materijal oko 25 puta vie vodopropustan od osnovnog materijala, to se iskustveno usvaja kao dovoljno. Uslov 3. Filter treba da sadri manje od 5% sitnozrnih frakcija, tj. zrna manjih od 0.075 mm i pravilo sugerie da granulometrijske krive branjenog materijala i filtera treba da budu glatke i priblino paralelne. Opisana filterska pravila se odnoseana nevezane bazne materijale sa predominantnim ueem peska i praine koji ne pokazuju plastina svojstva a ne mogu se upotrebiti za gline. Striktna primena gore opisanih pravila bi za nedisperzivnu glinu sa vie od 20 % koloidnih estica (CF > 20%) zahtevala primenu filtera sa visokim sadrajem praine, koji bi zahtevao i sloj peska za njegovu filtersku zatitu. U nekim okolnostima, sa raspoloivim materijalima koji bi bili predvieni za filtere, nije mogue zadovoljiti navedene uslove sa jednim slojem filtera, najee zbog prevelikog uea sitnozrnih frakcija praine. Ukoliko se pokae da je eliminisanje sitnih frakcija ispiranjem ili sejanjem nepraktino ili neekonomino, predviaju se vieslojni filteri, koji na svojim granicama treba da zadovolje odgovarajue filterske kriterijume. U sluaju dvoslojnog filtera, filterski sloj u kontaktu sa branjenim materijalom zadovoljava uslov kojim se spreava ispiranje zrna, dok sledei, krupniji filter, mora zadovoljiti oba uslova, tj. uslov sigurnosti protiv ispiranja estica iz filtera sa sitnijim frakcijama, kao i uslov vodopropusnosti.
15 15 15 15

< 20 ili 15 < 2015

> 5 ili 15 > 515

58. Edometar, aparat, nain provoenja opita.

Opit stiljivosti izvodi se u kutijastom aparatu koji se naziva edometar. Uzorak u obliku relativno niskog cilindra, sa povrinom baze izmedu 20 cm2 i 100 cm2 i odnosom prenika prema visini u granicama od 2.5 do 5, izlae se kontrolisanim priratajima vertikalnih napona, ali je krutim prstenom bona deformacija spreena. Meri se sleganje uzorka, tj. smanjenje njegove visine sa poveanjem napona.

Porozne ploice na bazama uzorka omoguavaju evakuaciju vode u procesu konsolidacije, dok se promena zapremine registruje merenjem promene visine uzorka. Optereenje se nanosi stepenasto. U poetnom stanju uzorak se optereuje malim naponom od oko 5 do 10 kPa koji obezbeuje kontakt izmeu ploe za optereivanje, poroznih ploica i uzorka. Ovo malo "nulto" optereenje se uzima kao poetno, nulto, a nakon toga se optereivanje vri stepenasto, pri emu je uobiajeno da je odnos veliina vertikalnih napona izmeu dve susedne stepenice optereenja oko 2, na primer: 25, 50, 100, 200, 400, 800 kPa, itd. Uobiajeno je da svaka stepenica optereenja traje 24 asa, izuzetno i do 48 asova. Praktino neizbean nedostatak je da opiti relativno dugo traju, to se mora imati u vidu pri planiranju potrebnog vremena za obavljanje ove vrste posla.

59. Modul stiljivosti Mv , koeficijent zapreminske stiljivosti m v .

Zbog toga to se tlo moe samo aproksimativno tretirati kao elastian materijal, za interval napona = , ,1 moe se definisati tangentni, odnosno sekantni modul stiljivosti kao: = Ako je neopteree uzorak tla u edometru imao poetnu visinu h0 i pri stepenici optereenja i smanjio visinu za hi, specifina deformacija je: 1 = 0

Za opisivanje stiljivosti se pored modula stiljivosti Mv, koristi i koeficijent zapreminske stiljivosti mv: =

tako da je =

60. Odnosi glavnih napona u edometarskom opitu, elastino i realno tlo.

61. Veza izmeu modula stiljivosti i modula elastinosti.

Veza izmeu Mv i modula elastinosti E: 1 = (1 2 )(1 + ) to znai da za elastian materijal Mv zavisi od Poasonovog koeficijenta i E.

62. Indeks stiljivosti C c , indeks rekompresije C r , indeks bubrenja C s .

Prednost polu-logaritamskog dijagrama je u tome to je za veinu glinovitih materijala jedan deo krive priblino prava linija, kao to je A-B. Krivina na dijagramu e-logz odraava istoriju napona kojima je uzorak bio izloen u svojoj prolosti.

Histerezisna petlja pri rastereenju (dekompresiji) i ponovnom optereenju (rekompresiji) je aproksimirana jednom linijom iji je nagib definisan indeksom bubrenja Cs ili indeksom rekompresije Cr koji je, slino defihiciji indeksa stiljivosti Cc, jednak: = log( 0 ) Ako je 0 + tada je specifina deformacija: 0 + log = 0 1 + 0 Ako je 0 + > tada je specifina deformacija: 0 0 + = log + log 1 + 0 1 + 0

Nagib prave A-B definisan je veliinom indeksa stiljivosti Cc koja predstavlja promenu koeficijenta poroznosti za desetostruko poveanje napona tako da je: = log[(0 + )0 ] Negativan znak samo pokazuje da e opada sa porastom efektivnih napona, ali se u praktinoj primeni ovaj znak obino podrazumeva i izostavlja. Specifina deformacija je: 0 + = log 0 1 + 0

63. Odreivanje napona prekonsolidacije (p c ) prema Kasagrandeu.

Najjednostavniji postupak za odreivanje napona prekonsolidacije, a koji je i u najiroj primeni je metod koji je dao Casagrande (1936). On je izveo geometrijsku konstrukciju prikazanu na Slici 4.26, iz koje bi se odredila taka E sa koeficijentom poroznosti pri maksimalnom efektivnom naponu u prolosti prirodnog tla p'c na koje deluje neki manji napon, koji se oznacava sa p'0 kada je optereivanjem uzorka tla u edometru dobijena zavisnost opisana krivom PGH. Ovaj postupak podrazumeva konstrukciju koja se sastoji od sledeih koraka: 1. Izabrati taku M na mestu maksimalne zakrivljenosti krive PGH 2. Povui horizontalnu liniju a u taki M 3. Povui tangentu b na krivu PGH u taki M 4. Nacrtati simetralu ugla , izmeu pravih a i b, koja je oznaena sa c 5. Produiti GH, linearni segment krive PGH do preseka sa c u taki E 6. Taka E definie napon prekonsolidacije p'c, veliinu maksimalnog vertikalnog efektivnog napona koji je na uzorak tla delovao u prolosti.

64. Veliina specifine deformacije u sluaju delimine prekonsolidacije.

65. Konstanta stiljivosti C.

Predstavlja opis nelinearne veze izmeu napona i deformacije i moe se upotrebiti ako je promena visine uzorkapodeljena sa poetnom visinom priblino prava linija u polu logaritamskom dijagramu. Rauna se formulom: + ln 0 0 = Specifina deformacija je: 1 0 + = ln 0

66. Konsolidacija tla mehanika analogija.

Proces postepenog smanjivanja zapremine, opadanja veliine pornog natpritiska i poveanja efektivnih napona naziva se procesom konsolidacije. Ovaj proces je ilustrovan ponaanjem mehanikog modela.

Model se sastoji od elastine opruge koja je potopljena u cilindrian sud sa vodom. Voda i opruga su potpuno zatvorene klipom koji savreno zaptiva sud po svom obimu, pri emu se pretpostavlja da nema trenja na kontaktu izmeu konture klipa i zidova suda (Slika 4.28-a). Klip je snabdeven ventilom koji je, na poetku posmatranja procesa, zatvoren. Kada

se na klip nanese centrina sila, povea se pritisak u vodi. Poto je pretpostavljeno da je voda praktino nestiljiva u poreenju sa krutou opruge, klip se ne pomera i celokupno optereenje se prenosi na vodu preko pritiska u, dok opruga ostaje neoptereena. Ako bi se izraz konsolidacija mogao upotrebiti za oprugu, moglo bi se rei da ona nije konsolidovana pri nanetom optereenju. Kada se zatim ventil otvori (Slika 4.28-b), voda u obliku mlaza istie kroz otvor i zbog smanjivanja koliine vode u prostoru koji klip ograniava, klip se pomera na nie. Brzina ovog pomeranja zavisi od brzine isticanja vode, odnosno od veliine otvora. Ako se za otvor moe upotrebiti izraz koji odgovara vodopropusnosti tla, tada bi vrlo mali otvor simulirao nisku vodopropusnost tla. Pri isticanju vode klip se pomera nanie, opruga se skrauje i pri tome prima sve vei deo nanetog optereenja, dok pritisak u vodi opada. Poveavanje sile u opruzi je analogno poveanju efektivnih napona u tlu, a smanjenje pritiska u vodi odgovara opadanju pomog pritiska. Nakon dovoljno dugog vremena klip dolazi u nov stabilni poloaj (Slika 4.28-c), pritisak vode na klip postaje jednak nuli i celokupno naneto optereenje prima opruga. Koristei izraz konsolidacija za oprugu, sada se moe rei da je ona konsolidovana pod nanetim optereenjem. Veliina pomeranja na kraju ovog procesa zavisi od krutosti opruge. Krutost opruge predstavlja stiljivost skeleta tla. Ukoliko je opruga meka, predstavljajui stiljivije tlo, utoliko e pomeranje, odnosno sleganje klipa biti vee, pa je potrebno istisnuti i veu koliinu vode, te e i vreme potrebno da se proces zavri, biti due. Prema tome, proces izmeu dva poloaja klipa e trajati due ukoliko je otvor za isticanje vode manji (manja vodopropusnost tla) i ukoliko je opmga gipkija (deformabilnije, meke tlo). Promena rezultujuih sila koje deluju na klip, odnosno oprugu, prikazana je na Slici 4.28-d. To su simetrine krive od kojih je jedna rastua, a druga opadajua, tako da je zbir veliina komponenti u svakom vremenskom preseku konstantan. Sleganje klipa tokom vremena tei asimptotskoj vrednosti konanog sleganja prema Slici 4.28-e.

67. Pretpostavke Tercagijeve teorije konsolidacije.

68. Diferencijalna jednaina jednodimenzionalne konsolidacije.

Po Darsiju, hidrauliki gradijent je -dh/dz, porni pritisak je u = w h, tako da je brzina filtracije: = = = Jednaina kontinuiteta za specijalan sluajjednodimenzionog kretanja vode: 2 = 2 Gradijent promene zapremine se moe izraziti i preko gradijenta efektivnog normalnog napona: = koji mora biti jednak negativnoj vrednosti gradijenta pornog pritiska: = Izjednaavanjem prethodne dve jednaine dobijamo: 2 = 2 Diferencijalna jednaina konsolidacije ima oblik: 2 2 = = 2 2 gde je cv koeficijent konsolidacije, nov parametar koji saima pokazatelje vodopropusnosti k i stiljivosti mv ili Mv, tako da je: = = Ako se pretpostavi da su za dati interval napona pokazatelji stiljivosti mv ili Mv i koeficijent vodopropusnosti k konstante, sledi da je i koeficijent konsolidacije cv konstanta, i diferencijalna jednaina jednodimenzione konsolidacije glasi: 2 = 2

69. Reenje diferencijalne jednaine konsolidacije.

Reenje diferencijalne jednaine u = u(z,t) opisuje raspodelu veliine pornog natpritiska po visini sloja u vremenu u obliku: (, ) =
=0

70. Koeficijent konsolidacije c v , vremenski faktor T v .

gde je: ui poetna veliina pomog pritiska i konstanta tj. ui=p n ceo broj N= (2n + 1 )/2 Tv vremenski faktor, broj bez dimenzija = 2

2 2 sin ( )

Koeficijent konsolidacije cv, je parametar koji saima pokazatelje vodopropusnosti k i stiljivosti mv ili Mv, tako da je: = = Vremenski faktor Tv, broj bez dimenzija = 2

71. Izohrona.

lzraz:

Za fiksirano vreme t, odnosno vremenski faktor Tv opisuje zavisnost pornog pritiska od z, odnosno raspored pornih nadpritisaka iznad hidrostatike veliine po debljini sloja krivom koja se naziva izohrona. Moe se videti da je za t = Tv = 0 izohrona konstanta jer opisuje poetnu vrednost pornih pritisaka, za vrednost Tv = 0.05 porni pritisak u sreditu sloja je veoma malo opao, ali za Tv = 0.2 povrina dijagrama ispod izohrone je oko polovine ukupne povrine dijagrama nanetog napona.

2 2 sin ( ) (, ) =
=0

72. Prosean stepen konsolidacije U.

Proseni stepen konsolidacije U=U(t)=U(Tv) se moe dobiti integrisanjem, a konaan rezultat je prikazan dijagramom i tabelom karakteristinih vrednosti. Razvoj sleganja u vremenu s(t) sloja debljine D, za konstantnu vrednost koeficijenta zaprerninske stiljivosti mv ili modula stiljivosti Mv je: ( ) () = () = gde je sc konsolidaciono sleganje sloja pri potpunoj disipaciji pomih pritisaka generisanih nanetim optereenjem.

Stepen konsolidacije U(Tv) asimptotski tei jedinici kada vreme tei beskonanosti. Za praktine potrebe obino se uzima da je do potpune konsolidacije dolo kada je Tv > 3. Umesto dijagrama ili tabele na Slici 4.31, vremenski faktor se, u zavisnosti od nivoa prosenog stepena konsolidacije, moe izraunati iz sledeih priblinih izraza: za U<0,6 tj. U<60% = (4) 2 za U0,6 tj. U60% = 0,9332 log(1 ) 0,0851

73. Metoda Tejlora (kvadratnog korena) za odreivanje koeficijenta konsolidacije.

METODA KVADRATNOG KORENA (metoda Taylora). itanja na komparateru su naneta na ordinati, vreme u minutima je u razmeri kvadratnog korena, a prosean stepen konsolidacije prikazan je u razmeri kvadratnog korena vremenskog faktora.

Teorijska kriva je praktino prava linija do oko 60% konsolidacije, to uostalom i proizlazi iz analitikog izraza (4.86) koji je dat za ovaj interval, dok je za 90% konsolidacije apscisa AC = 1.15 AB, gde je AB na produetku reene prave linije. Ova osobina se koristi za odreivanje take na eksperimentalnoj krivoj kojoj odgovara 90% konsolidacije. Taka D koja odgovara U = 0 dobija se produenjem prave do preseka sa ordinatom za vreme jednako nuli. Ova taka predstavlja "korigovanu nulu", koja se moe malo razlikovati od stvarne za veliinu inicijalnog sleganja nastalog kompresijom manje koliine vazduha u porama uzorka. Povlai se prava linija DC tako da je vrednost apscise 1.15 puta odgovarajue apscise linearnog dela eksperimentalne krive. Presek linije DC sa eksperimentalnom krivom dobija se taka C1 kojoj odgovara U = 90 % tako da se moe oitati veliina 90 . Vrednost Tv za U = 90 % iznosi 0.848 tako da je koeflcijent konsolidacije: 2 = 0,848 90 Moe se povui horizontala na nivou deformacije koja je za 1/9 vea od deformacije koja odgovara deformaciji primarne konsolidacije od 90 %, to bi definisalo i iznos od 100 % primarae konsolidacije, koja je odreena takom F. Deformacija u opitu se nastavlja krivom sekundarne kompresije i iza take F koja odgovara 100% primarne konsolidacije.

74. Metoda Kasagrandea (logaritamska) za odreivanje koeficijenta konsolidacije.

LOGARITAMSKA METODA (metoda Casagrandea).

Na teorijskoj krivoj presek prikazane tangente i asimptote se nalazi na 100 % konsolidacije. Presek odgovarajuih linija na eksperimentalnoj krivoj slui za odreivanje iznosa potpune konsolidacije. S obzirom da se vremenska nula u polulogaritamskom dijagramu nalazi beskonano levo, za odredivanje korigovane nule, koja odgovara ordinati take D, koristi se injenica da je poetni deo krive priblino parabolian. Na tom delu krive obelei se razlika ordinata izmeu dve take sa vremenima iji je odnos 1:4, zatim se rastojanje jednako ovoj razlici nanese na vie da bi se dobila korigovana nula. Poto su locirane veliine deformacija za 0 % i 100 % primarne konsolidacije, lako se oita vreme potrebno za 50 % konsolidacije koje odgovara vremenskom faktoru Tv = 0.197, tako da je: 2 = 0,197 50 Na ovom polu-logaritamskom dijagramu moe se uoiti priblino linearna zavisnost sleganja u podruju sekundarne kompresije nakon zavretka procesa primarne konsolidacije. U izrazima za izraunavanje koeficijenta konsolidacije figurie veliina H. To je promenljiva veliina koja zavisi i od poetne visine uzorka, vremena i optereenja. Za primenu u gore datim izrazima, dovoljno je tano usvojiti polovinu prosene visine uzorka pri razmatranoj stepenici optereenja.

75. Sekundarna kompresija.

Nakon praktino potpune disipacije pornih pritisaka i zavretka procesa primame konsolidacije, komprimovanje tla ne prestaje. Smanjenje zapremine se nastavlja veoma polako, sve manjom i manjom brzinom. Priroda razvoja deformacije se moe identifikovati u polu-logaritamskom dijagramu u obliku jedne (a po nekad i dve prave linije). Jednostavniji je prikaz jednom Iinijom (Slika 4.36) tako da se promena koeficijenta, za svaku poroznost manju od ef moe opisati izrazom: = (log 2 log 1 ) = log( 2 1 ) gde je a koeficijent brzine sekundarne kompresije, t1 vreme kraja primarne konsolidacije koja odgovara koeficijentu poroznosti ef a t2 bilo koje drugo vreme t2>t1.

Alternativno, ako se uvede koeficijent sekundarne kompresije, takav da je = (1 + ), deformacija jednodimenzionog i volumetrijskog puzanja je: = log(2 1 ) Prethodni izrazi pretpostavljaju da se sekundarna kompresija ili volumetrijsko puzanje moe opisati pravom linijom u polulogaritamskom dijagramu, pri emu se mora imati u vidu da su a ili C parametri koji zavise od nivoa normalnih napona . Ova tzv. sekundarna kompresija (ili sekundarna konsolidacija) je posledica plastine reorijentacije zrna usled izmenjenog nivoa napona, progresivnog loma veza izmeu zrna kao i progresivnog loma pojedinanih zrna. Proces sekundarne kompresije se odvija istovremeno sa primamom konsolidacijom, ali tek po zavretku primame konsolidacije postaje jasno uoljiv.

Brzina sekundarne kompresije zavisi od prethodne istorije napona, veliine prirataja napona i vrste tla. Za sva prekonsolidovana tla kod kojih prirataj napona ne prelazi veliinu od oko 0.8 x pc' sekundama kompresija je zanemarljivo mala. Za neorganska tla niske do srednje plastinosti, sa praktine take gledita, najee ova pojava nema prevelik znaaj. Vea sekundama sleganja se mogu oekivati kod mladih normalno konsolidovanih (NC) glina visoke plastinosti, kod organskog tla, ali i kod nasipa od lomljenog kamena.

76. Razvoj konsolidacionog sleganja pri postepenom nanoenju optereenja.

U praksi se najee optereenje objekta na tlo ne nanosi odjednom, ve tokom nekog vremena koje odgovara trajanju graenja objekta. Na poetku se tlo rastereuje izvoenjem iskopa za temelje tako da dolazi do bubrenja gline. Do znatnijeg sleganja ne dolazi dok naneto optereenje ne postane vee od ranijeg optereenja sopstvenom teinom iskopanog tla.

Neto optereenje p' je jednako ukupnom optereenju umanjenom za pritisak sopstvene teine uklonjenog tla. Efektivni period graenja tg se rauna od trenutka kada je p

jednako nuli. Pretpostavlja se da optereenje raste linearno u vremenu do trenutka tg (Slika 4.32-b) i da je stepen konsolidacije u vremenu tg isti kao kada bi optereenje u punom iznosu bilo naneto u trenutku tg/2. Prema tome, sleganje za svako vreme u toku graenja je jednako sleganju koje bi se dogodilo pri trenutnom optereivanju u polovini tog vremena; meutim, poto optereenje koje deluje nije totalno optereenje, tako dobijeno sleganje se mora redukovati odnosom tekueg i konanog neto optereenja. Za vremenski period nakon zavretka graenja kriva sleganja e biti pomerena za polovinu efektivnog trajanja graenja. Prema tome, za bilo koje vreme posle zavretka graenja, korigovano vreme, koje odgovara veliini sleganja, jednako je ukupnom vremenu, umanjenom za polovinu vremena graenja. Prvo se nacrta dijagram sleganja pod pretpostavkom da je optereenje naneto trenutno, odjednom u vremenskoj nuli neto promene optereenja. Za neko izabrano vreme t < tg (taka 1) povue se vertikalna linija, a zatim povue i vertikala za vremenski presek t/2 (taka 2) do linije sleganja pod pretpostavkom o trenutaom nanoenju optereenja (taka 3), a zatim povue horizontala do vremenskog preseka tg (taka 4). Spajanjem koordinataog poetka sa takom 4 u preseku sa vertikalom kroz taku 1 dobija se veliina sleganja u vremenu t (taka 5). Ovaj postupak se ponovi za nekoliko taaka u intervalu t < tg da bi se dobila korigovana kriva sleganja u ovom vremenskom intervalu. Za vreme t > tg korigovana kriva sleganja se dobija jednostavnim horizontalnim pomeranjem krive sleganja pri trenutaom optereivanju za vremenski interval tg/2.

77. Elastian materijal, veza napona i deformacije, mehaniki model. 78. Kruto plastino telo, veza napona i deformacije, mehaniki model. 79. Elasto plastino telo, veza napona i deformacije, mehaniki model.

80. Smiua vrstoa tla, linearni i nelinearni kriterijum loma.

Smiua vrstoa predstavlja najvei smiui napon koji se moe naneti strukturi tla u odreenom pravcu.

Kada je dostignut najvei mogu smiui napon, praen plastinim deformacijama, kae se da je dolo do loma, pri emu je mobilisana sva smiua vrstoa tla. Tada smiui naponi imaju tendenciju da pomere deo mase u odnosu na ostalu masu tla ukoliko je lom lokalizovan samo u ravni smicanja tj. gde se pojavljuje klizna povr.

81. Vrna i rezidualna smiua vrstoa tla.

Vrna vrstoa f (taka F) je je maksimalna vrednost napona smicanja. Ukoliko se posebno ne naglasi, kada se govori o vrstoi tla, podrazumeva se vrna vrstoa. Rezidualna vrstoa, f,r (taka R) ili vrstoa pri velikim deformacijama, dostie se uz opadanje vrstoe od take F do take R i ostaje konstantna nakon dostizanja odreene veliine deformacija i pri daljem deformisanju.

84. Princip efektivnih napona.

Princip efektivnih napona je najvaniji fiindamentalni princip mehanike tla. Ovaj princip, koji vai za zasieno tlo, prvi je formulisao Terzaghi (1936), a sastoji se od dva osnovna stava:

Stav I. Efektivni normalni napon an jednak je razlici totalnog normalnog napona an i pornog pritiska u, ili = . Porni pritisak je sferni tenzor, odnosno komponente pornog pritiska su hidrostatike prirode i jednake su u svim pravcima tako da princip vai za komponentalne normalne napone i za glavne napone, tj.: = ; = ; = 1 = 1 ; 2 = 2 ; 3 = 3 Razmotrimo "talasastu ravan" x-x koja prolazi samo kroz kontakte izmeu zrna. Ova povrina se ne razlikuje mnogo od ravni u stvarnoj razmeri s obzirom na relativno malu veliinu zrna tla. Normalna sila P koja deluje na povrini A jednim delom se prenosi preko kontakata izmeu zrna a drugim preko pritiska u pomoj vodi. Sile izmeu zrna su haotine kako po veliini tako i po orijentaciji u masi tla, ali se u svakoj taki kontakta na talasastoj ravni mogu rastaviti na komponente normalne i tangencijalne u odnosu na razmatranu ravan koju aproksimira. Te komponente su N' i T. Efektivni normalni napon se moe interpretirati kao zbir svih komponenata N' na povrini A, podeljen sa povrSinom A, tj.: = Ukupan ili totalni normalni napon je = P/A. Ako se pretpostavi da su povrine kojima su zrna u kontaktu praktino take, ili sasvim zanemarljivo male povrine u odnosu na ukupnu povrinu A, porni pritisak deluje po celoj povrini A. Uslovi ravnotee u pravcu normale na x-x daju: = + = +

Stav II. Svi merljivi efekti promene napona, kao to su promene zapremine, promene oblika i promena smiue vrstoe zavise iskljuivo od efektivnih napona. To praktino znai da dva osnovna oblika ponaanja tla od interesa za prenoenje optereenja i napona, vrstoa i stiljivost, zavise od efektivnih normalnih napona, to se simbolino moe napisati kao: promena zapremine = f1() smiua vrstoa =f2() Zavisnosti f1() i f2() nisu jednostavne analitike funkcije jer sadre niz razliitih zavisnosti koje se eksperimentalno odreuju laboratorijskim i terenskim ispitivanjima, da bi se mogle uobliiti u teorijske modele ponaanja tla prirnenljive u graevinskoj praksi.

85. (82. 83.)Morovi krugovi za totalne i efektivne napone.

Smiua vrstoa tla se moe izraziti i preko glavnih efektivnih napona 1 i 3 pri lomu u posmatranoj taki. Prava linija, opisana jednainom : = + ( ) tan - (veza izmeu glavnih napona i napona u datoj ravni) c kohezija za efektivne napone ugao smiue otpornosti n efektivni normalni napon koji deluje na datu ravan ili ravan loma e tangirati Morove krugove efektivnih napona. Koordinate tangentne take F (f, f) su: ( 1 3 ) = sin 2 2 ( 1 + 3 ) ( 1 3 ) = + cos 2 2 2 gde je ugao izmeu ravni u kojoj deluje maksimalni glavni napon i ravni loma i odreuje se formulom: = (45 + ) 2 Veze izmeu glavnih efektivnih napona i parametara vrstoe: ( 1 3 ) sin = 2 cot + ( 1 + 3 )

Ukoliko se umesto efektivnih koriste normalni naponi u formulama se uzimaju jnihove vrednosti, a dijagram se modifikuje za vrednost pornog pritiska.

86. Lameov dijagram za totalne i efektivne napone.

Linearni kriterij loma moe se opisati i Lameovim dijagramom sa osama s i t tako da modifikovana anvelopa ima oblik: ( 1 3 ) ( 1 + 3 ) = tan + 2 2 ili jednostavnije: = + tan gde je 1 = ( 1 + 3 ) 2 1 = ( 1 3 ) 2 sin = tan = arcsin (tan( )) i = cos ( ) Lameov dijagram ima izvesne prednosti u prikazivanju napona, kada se ne mora voditi rauna o njihovoj orijentaciji ili rotaciji, i kada se ne vodi rauna o veliini srednjeg glavnog napona, jer se umesto Morovog kruga, stanje napona moe prikazati jednom naponskom takom. Promena napona se, umesto nizom Morovih krugova, moe prikazati linijom koja opisuje putanju napona.

Ukoliko se umesto efektivnih koriste normalni naponi u formulama se uzimaju jnihove vrednosti, a dijagram se modifikuje za vrednost pornog pritiska.

87. Jednoaksijalna vrstoa tla, primenljivost rezultata.

Opit se najee provodi na neporemeenim uzorcima vodom zasienih sitnozrnih materijala uzetih iz terena. Cilindrian uzorak, optereuje se poveanjem aksijalnog napona 1 = a do loma, pri emu su boni naponi r = 2 = 3 = 0. Maksimalna vrednost aksijalnog napona predstavlja jednoaksijalnu vrstou qu.

Opit se provodi relativno brzo, sa brzinom aksijalne deformacije veom od 1% visine uzorka u minuti, tako da je opit praktino nedreniran. Poto je u= 0, smiua vrstoa je nedrenirana kohezija cu. Iz Morovog dijagrama proistie da je nedrenirana kohezija jednaka polovini jednoaksijalne vrstoe tj. cu = qu/2. Ovaj opit daje korektae rezultate, praktino iste kao "U" opit triaksijalne kompresije u sluaju intaktnih, neispucalih normalno konsolidovanih i malo prekonsolidovanih glina. Opit nije pogodan za ispitivanje jako prekonsolidovanih, ispucalih glina. Nedrenirana vrstoa zavisi od zbijenosti uzorka, a poto se uzorak ispituje u zasienom stanju, znai da zavisi od vlanosti, ali i ne samo od nje. Neporemeeni uzorci i preraeni uzorci istog tla sa istom vlanou najee imaju razliitu nedreniranu vrstou, jer je preraivanjem izmenjena originalna struktura neporemeenog uzorka tla. Odnos ove dve vrstoe cu/cur se naziva senzitivnost ili osetljtvost, a oznaava se sa St. Krupnozrna nevezana tla, (pesak, ljunak i kameni nabaaj), nemaju jednoaksijalnu vrstou.

88. Opit direktnog smicanja, aparat i nain provoenja opita.

U opitu direktnog smicanja uzorci tla se optereuju normalnim naponom primenom vertikalne sile, a zatim horizontalnom silom, koja izaziva napone smicanja po sredini uzorka. Mere se otpori uzorka prema ovom smicanju. Za provoenje opita se primenjuju dve vrste aparata za direktno smicanje: (a) Savremeni aparati u kojima se namee relativno pomeranje izmeu donjeg i gomjeg dela uzorka kontrolisanom brzinom, a registruju se smiue sile koje su izazvale ta pomeranja. (b) Zastareli laboratorijski aparati i posebno konstruisani aparati za ispitivanje ljunka i kamenog nabaaja, u kojima se uzorak podvrgava kontrolisanoj smiuoj sili postepenim dodavanjem tegova ili hidraulikom presom, a registruju se smiua pomeranja izmeu gomjeg i donjeg dela uzorka.

Obe vrste aparata se sastoje od metalne kade sa vodom, metalne dvodelne kutije kvadratnog ili krunog preseka, ije stranice, odnosno prenik, imaju veliinu 50 do 100 mm, a sastoje se od donjeg okvira privrenog za dno kade, i gornjeg okvira. Izmeu ova dva okvira deluje smiua sila Tu visini sredine uzorka. Normalna sila N se nanosi preko metalnog poklopca. Uzorak se stavlja izmeu dve perforirane metalne ploe i dve porozne keramike ploe. Smiua sila T se nanosi pomeranjem jednog okvira u odnosu na drugi sa kontrolisanom brzinom v, i pri tome se naneta smiua sila meri dinamometrom. Gomji okvir se samo malo pomera, jer se oslanja na relativno krut prsten dinamometra, dok je donji okvir smeten na kotrljajue leajeve koji omoguuju relativna pomeranja izmeu okvira, pri emu nastaje smicanje uzorka po unapred odreenoj ravni s-s. Relativna pomeranja ramova se mere. Za kompletan opit direktnog smicanja obino se ispituje 3 pripremljena uzorka sa odgovarajuim veliinama normalnih napona. U naelu, (Slika 4.11-d), optereenja se nanose u dve faze: I faza: Nanosi se normalna sila N koja je konstantna za jedan uzorak tokom celog trajanja opita. II faza: Poveava se smiua sila T do loma ili do veliine pomeranja u iznosu od 10%-15% dimenzije uzorka u pravcu smicanja.

Veliine normalnih i smiuih napona (n, ) izraunavaju se tako to se normalna i smiua sila podele sa efektivnom povrinom smicanja izmeu dva okvira, koja zavisi od relativnog smiueg pomeranja . Veliine normalnih napona se biraju tako da se dobiju rezultati u podruju napona koji su od interesa u konkretnom sluaju ili se trai anvelopa napona loma u irem intervalu. U naelu, prvi uzorak se izlae najmanjem usvojenom pritisku, drugi sa dva do tri puta veim naponom primenjenim na prvom uzorku, a trei sa dva do tri puta veim naponom upotrebljenim na drugom uzorku. Tipino, normalni naponi su 100, 200 i 400 kPa, ali se mogu upotrebiti i 50, 100 i 200 kPa ili i neka trea kombinacija, ukoliko za to postoje odgovarajui razlozi. Ukoliko se posebnim programom drugaije ne propie, preporuujese primena normalnih napona od 50, 150 i 450 kPa. Tri standardna postupka koji se, pre svega, razlikuju po uslovima dreniranja u pojedinim fazama optereivanja: 1. DRENTRANI ili SPORI opit, (D opit). Postupak sa dreniranjem u obe faze opita za odredivanje vrne vrstoe tla za efektivne napone. Ovaj opit se standardno primenjuje u praksi i daje parametre izraene efektivnim naponima. 2. POVRATNI ili REVERZNI, (R opit). Drenirani opit smicanja za odreivanje rezidualne smiue vrstoe za efektivne napone. 3. NEDRENIRANI ili BRZI opit, (U opit). Postupak bez dreniranja u obe faze opita. Slui za merenje nedrenirane vrstoe koja se izraava totalnim naponima. Ovakav opit direktnog smicanja treba primenjivati samo uz posebno obrazloenje, jer se porni pritisci ne mogu meriti, a delimino dreniranje je neizbeno.

89. Merenje rezidualne smiue vrstoe tla.

90. Opit triaksijalne kompresije, aparat i kontrola napona.

Cilindrian uzorak se optereiuje svestranim pritiskom 3, i aksijalnim naponom a = 1, do loma. U standardnim opitima je radijalno optereenje r = 3 konstantno, a uzorak se dovodi do loma poveavanjem aksijalnog napona.

U toku opita se, pod razliitim uslovima, registraju naponi i deformacije uzorka i na osnovu dobijenih podataka se izraunava vrstoa tla pri smicanju. Sam opit se obavlja u dve faze: I faza: Nanosi se svestrani pritisak r = a= 3= 2= 1. Radijalni pritisak r = 3 nakon nanoenja ostaje konstantan za jedan uzorak tokom celog trajanja opita. II faza: Poveava se aksijalni pritisak a= 1do loma ili do deformacije od oko 20 % visine uzorka.

Triaksijalni aparat se sastoji od ureaja prikazanih emom na Slici 5.15. Uzorak (1) je potpuno obmotan tankom gumenom membranom (2), koja se na krajevima privruje gumenim prstenovima (3) za laku plou, "kapu", (5) i postolje, pijedestal (8). Izmeu uzorka (1) i pijedestala (8) postavlja se porozna ili masivna ploica (4), zavisno od vrste opita. Pripremljen uzorak se postavlja u eliju koja se sastoji od cilindra od pleksiglasa ili drugog pogodnog materijala (6). Cilindar se postavlja na donju masivnu metahiu plou (7) preko koje se vertikalnim pomeranjem nanosi aksijalna sila. Ploa (7) je dugim (neprikazanim) vijcima vezana za poklopac (9), tako da formira zatvoren prostor elije (12). Na poklopcu se nalazi venttl (10) za isputanje vazduha iz elije kada se elija (12) puni vodom pod pritiskom. Sastavni deo masive ploe (7) je postolje za postavljanje uzorka, pijedestal (8),

koji je kanalima u masivnom postolju i cevima povezan sa svim ostalim ureajima, tako da preko porozne ploe (4) omoguava prenoenje pritisaka ili protok vode iz uzorka. Postavljanjem gumenih zaptivaa izmeu cilindra i poklopca i masivne ploe sa pijedestalom, elija se hermetiki zatvara.

Uredaj (S1) omoguava kontinualno odravanje konstantnog svestranog pritiska i/ili njegovo automatsko korigovanje uz merenje na manometm (M1). Ureaj (S2) slui za nanoenje povratnog hidrostatinog pornog pritiska us, a njegova veliina se kontrolie manometrom (M3). On omoguava da se nanese kontrolisana veliina hidrostatikog pritiska u unutranjost uzorka, kako bi se ili obezbedilo potpuno zasiivanje uzorka ili da se simuliraju hidrostatiki uslovi kojima je uzorak bio izloen u terenu.

91. Nedrenirani opit triaksijalne kompresije (U ili UU), triaksijalni aparat.

Ovoj vrsti ispitivanja podvrgavaju se, pre svega, vodom zasiena ili delimino zasiena sitnozrna tla. U naelu, ovim opitom se odreduje nedrenirana vrstoa gline u uslovima kao "in situ", pri emu se poroznost, a samim tim i vlanost, tokom opita ne menjaju u odnosu na stanje in situ na dubini sa koje je uzorak uzet. Opit se moe izvoditi bez ili sa merenjem pornih pritisaka, u zavisnosti od tipa materijala i vrste analize u kojima e rezultati biti upotrebljeni. Pretpostavljajui da su uzorci identini i da se provede nekoliko, najee tri nedrenirana opita, ali svaki sa razliitom veliinom svestranog pritiska, dobijaju se iste veliine devijatora napona pri lomu. Rezultati se ovde mogu izraziti samo preko totalniih napona. Anvelopa napona loma je horizontalna, tj. u= 0, a smiua vrstoa je konstantna nedrenirana kohezija f= cu. Kada bi se, u seriji takvih opita, merili porni pritisci pri lomu, to se standarno ne radi, svi Morovi krugovi totalnih napona bi se preslikali u samo jedan krug efektivnih napona.

Delimino zasieni uzorci ispitani na ovaj nain ukazuju na izrazito nelineamu anvelopu.

U podruju niskih napona meri se prividna kohezija kao posledica sukcije usled povrinskog zatezanja u pomoj vodi, kada i pri nultom totalnom naponu izmeu vrlo sitnih zrna deluje znatan efektivni napon iz kojeg proistie i smiua otpomost. Kako nije poznat efektivni napon, jer se porni pritisak obino ne meri, iz rezultata nekonsolidovanog nedreniranog opita se ne mogu direktno odrediti parametri smiue vrstoe za efektivne napone.

92. Konsolidovani nedrenirani opit triaksijalne kompresije (CU), triaksijalni aparat.

Ovaj opit omoguava da se odredi nedrenirana smiua vrstoa i nakon promene koeficijenta poroznosti i upotrebljava se za odreivanje parametara vrstoe neporemeenih uzoraka gline uzetih iz terena i preraenih, zbijanih uzoraka sitnozrnih materijala. Opit se provodi na prirodno zasienim uzorcima ili na uzorcima koji se zasiuju vodom pre optereivanja. Poto se meri porni pritisak, mogu se odrediti i parametri smiue vrstoe za efektivne napone. Konsolidovani nedrenirani ili "CU" opit izvodi tako da se u I fazi omoguava dreniranje i promena zapremine na raun istisnute vode iz uzorka koja se meri u bireti (13) pri otvorenom ventilu (V1) i zatvorenom (V2). Pri tome se meri promena zapremine u funkciji vremena i registrovani proces konsolidacije prikazuje u obliku dijagrama sa kojih se odreuje vreme praktinog zavretka primarne konsolidacije t100. Nakon zavrenog procesa primame konsolidacije, u fazi II, zatvara se ventil (V1), otvara ventil (V2), nanosi se aksijalni pritisak kontrolisanom brzinom i meri promena pornih pritisaka ureajem (M2) u funkciji aksijalne deformacije. Brzina aksijalne deformacije, koja omoguava dovoljnu homogenizaciju pornih pritisaka u uzorku tako da se oni mogu korektno meriti na njegovom kraju preko porozne ploice (4), bira se ispunjavanjem uslova da se lom uzorka dostigne nakon vremena koje se odreuje primenom koeficijenata. Karakteristini rezultat ispitivanja za jedan nivo napona izotropne konsolidacije:

93. Drenirani opit triaksijalne kompresije (CD ili D), triaksijalni aparat.
Ovaj standardni opit, koji se naziva i "spori opit", provodi se na takav nain da su porni pritisci u toku nanoenja devijatora napona praktino jednaki nuli, tako da su totalni naponi jednaki efektivriim naponima. Opit daje parametre smiue vrstoe za efektivne napone. Faza I "D" opita se izvodi na identian nain kao i prva faza "CU" opita. Nakon zavrene primarne konsolidacije, koja se kontrolie dostizanjem veliine t100, u drugoj fazi se poveava aksijalni pritisak do loma, uz merenje promene zapremine uzorka sistemom (13), dok se porni pritisci ne mere, a pretpostavlja se da su praktino zanemarljivi. U dreniranom opitu normalno konsolidovanog i rastresitog tla lom obino nastaje pri relativno velikim deformacijama uz smanjenje zapremine pri poveavanju devijatora napona, uz eventualne znake ovravanja (Slika 5.24-a). Prekonsolidovani ili zbijeni uzorci se lome pri manjim deformacijama, obino se uoava izraena vrna vrstoa, tako da pri veim deformacijama devijator napona opada. Posle poetaog smanjivanja zaprernine, zapremina uzorka ima tendenciju poveanja pre loma, tako da se pri daljem deformisanju nakon dostizanja maksimuma, pojavljuje omekavanje (Slika 5.24-b).

94. Prikazivanje rezultata triaksijalne kompresije, Lameov dijagram.

95. Tejlorov model dilatancije.

Za pojavu poveanja zapremine pri promeni smiuih napona u mehanici tla se koristi izraz "dilatancija" kojom se objanjava uticaj uzglobljavanja zrna na ukupnu smiuu vrstou. Ilustrativni model, koji opisuje uticaj gradijenta promene zapremine tla u zoni loma na vrstou tla, je relativno jednostavan ukoliko se razmatra ravna deformacija. Model koji obuhvata glavne osobine takvog ponaanja je implicitno opisao Taylor (1948) jednim brojnim primerom, bez uoptavanja u odreen teorijski koncept, koji se moe rekonstruisati ilustracijom i oznakama:

Rad na deformaciji uzorka je Tdx - Ndy. Ako se rad spoljnih sila izjednai sa radom potroenim na trenje pri konstantnoj zapremini, moe se napisati da je: = to nakon sreivanja daje / = + / gde sabirak dy/dx predstavlja efekat dilatancije. U taki B ovaj lan je jednak nuli kada se uzorak deformie bez promene zapremine. Gradijent promene zapremine je jednak nuli i za podruje malih deformacija, to je naznaeno takom C i horizontalnim isprekidanim linijama CC'. Ukoliko se stavi da je dy/dx=0 tada je: = = tan ( cv ) Meutim, pri deformaciji koja odgovara vrnoj vrstoi, taka A, odnos T/N ima maksimalnu vrednost, tako da je: dy = tan cv + dx max Prethodni izraz opisuje ukupan ugao smiue otpomosti tla i sada se moe napisati i u konvencionalnom obliku: tan( ) = tan cv + tan () Tajlorov model jasno pokazuje, na relativno jednostavan nain, kako se ukupna smiua vrstoa sastoji od zbira trenja i efekta gradijenta promene zapremine dilatancije.

96. Zbijenost krupnozrnog tla, relativna zbijenost tla.

Zbijenost krupnozrnog tla se iskazuje pokazateljem koji se naziva relativna zbijenost tla Dr: = = 100 [%]

odnosno:

( ) 100 [%] ( )

97. Uticaj zbijenosti na smiuu vrstou tla.

Zbijanjem se povea smiua vrstoa tla.

98. Zbijenost sitnozrnog tla, stepen zbijenosti tla.

Zbijenost sitnozrnog tla se iskazuje pokazateljem koji se naziva stepen zbijenosti tla Rc: =

99. Standardni i modifikovani Proktorov opit.

U Standardnom Proktorovom opitu, zapremina cilindra je 950 cm3 i tlo (sa odstranjenim zmima veim od 4,76 mm, a po nekim standardima, sa zrnima do 20 mm ) se zbija maljem mase 2.5 kg koji slobodno pada sa visine od 50.5 cm. Tlo se zbija u tri sloja sa po 25 udaraca po sloju. Nakon zbijanja po jednom od navedenih standardnih postupaka odredi se zapreminska teina i vlanost. Za dato tlo postupak se ponavlja najmanje pet puta sa razliitim vlanostima. Zapreminska teina u suvom stanju yd se nanese u tunkciji vlanosti w i dobija kriva prikazana na Slici 2.14.

Kriva pokazuje da za datu energiju zbijanja postoji vlanost pri kojoj se postie maksimalna veliina zapreminske teine u suvom stanju ili maksimalna zbijenost. Takva vlanost wop se naziva optimalnom vlanou. Pri manjem sadraju vode tlo je relativno kruto i teko se zbija. Ukoliko se vlafnost postepeno poveava tlo postaje deformabilnije i ugradljivije te se dobija vea zbijenost. Pri daljem poveavanju vlage u tlu smanjuje se zapremina vazduha koja bi se mogla istisnuti i zbijenost opada. Na istom dijagramu se za datu veliinu s i razne vrednosti d moe prikazati linija zasienja (Sr=100%) ili zavisnost izmeu vlanosti i zapreminske teine pri kojoj su sve pore ispunjene vodom, odnosno zapremina vazduha u porama je jednaka nuli. Na istom dijagramu se mogu konstruisati linije jednakih stepena zasienja Sr, na primer za Sr = 0,9, 0,8, itd. Modifikovani Proktorov opit u kome je broj slojeva povean na 5, teina malja na 4.5 kg, a visina pada na 46 cm, tako da je energija zbijanja poveana za oko 4.5 puta u odnosu na "standardnu". Alternativno, ukoliko se eli prikazati promena sadraja vazduha, mogu se konstruisati linije sa konstantnim vrednostima, na primerJ = 0.1 (10%), A = 0.2 (20%), itd., pri emu linija zasienja daje zavisnost za A = 0.

Eksperimentalna kriva mora biti u celini sa leve strane linije zasienja. Ako se propie da je potrebno postii neki procenat od maksimalne zbijenosti, na primer 95% tj. 0.95 d,max predstavljen horizontalnom linijom sa dijagrama se moe oitati interval prihvatljive vlanosti, pri emu je jedna granica "suvlja od optimuma" a druga "vlanija od optimuma".

100.

Vertikalna sila na povrini elastinog poluprostora, konusna raspodela.

101.

Priblini raspored prirataja vertikalnih napona, pravougaoni temelj.

Vertikalni naponi usled optereenja na povrini opadaju sa dubinom.

102.

Priblini raspored prirataja vertikalnih napona, trakasti temelj.

Vertikalni naponi usled optereenja na povrini opadaju sa dubinom. Prirataj minimalnog glavnog napona opada sa dubinom znatno bre od prirataja maksimalnog glavnog napona, dok obe komponente relativno brzo opadaju po horizontali.

103.

Metoda tajnbrenera za odreivanje vertikalnih napona.

Koristi se za proraun vertikalnih napona kod fleksibilne temeljne stope.

a i b su stranice elementarnog kvadrata, gde je b uvek kraca strana. Ove stranice se odreuju na osnovu take za koju se trai vertikalni napon. Vertikalni napon se odreuje formulom: = ; Iz uticajni koeficijent koji zavisi od proporcija a/b pravougaone optereene povrine i dubine z: = ( , )

104.

Komponente sleganja temelja na realnom tlu.

Ukupna veliina sleganja optereene povrine se moe opisati zbirom: s = st+sc+ssc gde je: si trenutno sleganje. Deformacije se pojavljuju istovremeno sa nanoenjem prirataja napona. U zasienim glinama, koje se u nedreniranim uslovima deformiu bez promene zapremine, sleganje je posledica samo distorzijskih deformacija, tj. promene oblika elementa tla. sc konsolidaciono sleganje. Deformacije promene zaprernine doprinose ukupnoj veliini sleganja, pri emu u vodom zasienim materijalima dolazi do istiskivanja vode iz pora. Ova komponenta je znaajna kod glina jer moe trajati relativno dugo. U peskovima i drugim vodopropusnim materijalima ova komponenta sleganja se odigrava praktino istovremeno sa trenutnim sleganjem u toku nanoenja optereenja, bez vremenskog zaostajanja. ssc sekundarna kompresija. Ova komponenta volumetrijskog puzanja, a u ekstremnim okolnostima i distorzijskog puzanja, koja se dogaa pri visokoj mobilizaciji smiue vrstoe, posebno je karakteristina za meke i normalno konsolidovane gline, ali moe biti znaajna i kod normalno konsolidovanih peskova i drugih krupnozrnih materijala.

105.

Sleganje optereene povrine elastinog poluprostora.

Sleganje usled jednako podeljenog optereenja na povrini proizvoljnog oblika na povrini elastinog poluprostora: = (1 2 ) Gde je B karakteristina dimenzija optereene povrine, a Is je uticajni koeficijent koji zavisi od oblika optereene povrine i poloaja take za koju se sleganje trai. Uticajni koeficijent Is zavisi od odnosa duine L prema irini B, gde je B manja dimenzija pravougaonika.

106.

Elastino sleganje optereene povrine na sloju konane dubine.

107.

Edometarska pretpostavka za proraun konsolidacionog sleganja.

Uzorak je izloen kontrolisanim priratajima vertikalnih napona i jednodimenzionalnim deformacijama u uslovima spreenog bonog irenja. Takvi uslovi su veoma slini sluajevima u praksi ukoliko su irine optereene povrine znatno vee od debljine sloja tla ije se sleganje posmatra, ali se namee praktina hipoteza da se isti prilaz verovatno moe koristiti i kada taj uslov nije zadovoljen, bez obzira na odnos dimenzija optereene povrine i debljine deformabilnog sloja, ali uz primenu eventualnih korekcija.

Ova hipoteza, koja se u daljem tekstu naziva "edometarskom pretpostavkom", podrazumeva da se stub tla ispod optereene povrine u pogledu deformacija ponaa isto kao i uzorak u edometru tako da su bone deformacije x = 0 i y = 0, postoji samo vertikalna deformacija z. U naelu, veliina sleganja se rauna integrisanjem vertikalnih deformacija z po dubini: =
0

gde je Z = Zmax dubina do koje se deformacije uzimaju u obzir, a na dubini veoj od Zmax se zanemaruju. U proraunu konsoUdacionog sleganja prirataj vertikalnih napona odreuje nanoenjem neto kontaktaog napona qn koji predstavlja razliku bruto kontakmog napona q i geostatikog vertikalnog efektivnog napona na nivou temeljne spojnice p'0.

108.

Metoda De Bera za proraun sleganja.

Ako je qc otpor vrha statikog penetrometra a p'v je vertikalni efektivni napon usled sopstvene teine tla na dubini na kojoj je opit izvren, Terzagijeva konstanta stiljivosti C za posmatranu taku i poetni vertikalni efektivni napon je: = 1,5 a specifina deformacija je: 1 + = ln Praktian proraun sleganja se provodi podelom vertikale integracije na proslojke, lamele debljine Az unutar koje se pretpostavi da je otpor vrha konusa konstantan. Tako izraunate deformacije se po dubini integriu do dubine na kojoj je prirataj vertikalnog normalnog napona z manji od 10% poetnog vertikalnog napona p'v, u naelu, prema postupku koji je ilustrovan na slici:

109.

Ekvivalentna taka za proraun sleganja krutog temelja (Kani).

Za temelje pravougaonog oblika odreuje se poloaj ekvivalentnih taaka koje se nalaze na dijagonalama. Izraunava se raspodela vertikalnih napona ispod ekvivalentne take K za razne proporcije optereene povrine odgovarajuom superpozicijom Stajnbrenerovog reenja. Poloaj ekvivalentne take sa rasporedom vertikalnih napona po dubini predloio je Kani u obliku dijagrama:

110.

Uticaj snienja nivoa podzemne vode na sleganje temelja.

Usled sputanja NPV javlja se dodatno sleganje tla koje je posledica promene zapremine na raun pora koje su nekad bile ispunjene vodom, a posle ispunjene vazduhom( u slojevima iznad novog nivoa PV porni pritisak naglo opada) ovo sleganje iznosi 30% prvobitnog sleganja.

111.

Deformacija lesa kao metastabilnog tla.

Les je eolski sediment veoma rasprostranjen u Evropi, Aziji i Severaoj Americi i pokriva oko 10% kopnene povrine planete zemlje. Sa relativno malom prirodnom vlanou uzorak pokazuje malu do umerenu stiljivost u podruju normalnih napona do 100-200 kPa. Kada se pri takvom nivou napona u kutiju edometra doda voda, dolazi do relativno velikog sleganja uzorka zbog omekavanja glinenog veziva izmeu zrna i njihovog relativnog pomeranja ka stabilnijoj, zbijenijoj konfiguraciji. Za deformacije c> 1% kae se da les ima metastabilnu strukturu i da zbog toga pri vlaenju dolazi do strakturnog kolapsa granularnog skeleta uz smanjenje zapremine. Sleganje usled tako nastale deformacije moe imati veoma tetne posledice po graevinske objekte.

112.

Zatitne mere pri temeljenju na lesu.

Podrazumevaju kontrolisano odvoenje atmosferskih voda sa krovnih i drugih povrina kao i maksimalnu panju pri izradi i kontroli izvoenja vodovodnih i kanalizacionih instalacija u podruju objekta uz eventualne posebne zatitae mere, a u izvesnim uslovima, u sluaju veih optereenja, pribegava se i dubokom temeljenju na ipovima, prenoenjem optereenja na dublje, stabilnije slojeve.

113.

Ekspanzivna tla.

Delimino zasiene tvrde visokoplastine gline mogu biti veoma prekonsolidovane suenjem (desikacijom). Ukoliko se na uzorak takvog, obino tvrdog tla, u edometru pri relativno niskom nivou napona, deluje jednostavnim dodavanjem vode, dolazi do bubrenja, poveanja zapremine.

U prirodnom terenu dolazi do ciklinog suenja i vlaenja u aktivnoj zoni, u povrinskom sloju tla koji u ekstrem-nim uslovima moe dosezati dubinu i do 15 metara, a veliine dizanja i sputanja povrine terena ak i do 30 cm.

Mogua oteenja:

114.

Zatitne mere pri temeljenju na ekspanzivnom tlu.

Pre izgradnje objekta treba obaviti opite kako bi se ispitalo da li je zemljite stabilno, ili da se utvrdi kakav bi uticaj zemljite moglo da ima na objekat. Za objekte koji ve postoje: pravilno odravanje zemljita - jedinstven i konstantan nivo vlanosti u zemljitu. Ovo moe da podrazumeva uvoenje vlage u zemljitu stalno i ravnomerno da sprei smanjenje i / ili spreavanja prekomernog vlaenja odgovarajue sisteme odvodnjavanja tj. navodnjavanja. Za objekte ve pogoene efektima ekspanzivnog tla preporuuju se razliite metode ojaavanja temelja da bi se spreilo klizanja i vertikalno pomeranje.

115.

Dejstvo mraza na tlo.

Usled zamrzavanja povrinskog sloja tla moe doi do izdizanja njegove povrine, pri emu nakon povienja temperature u prolee, takva mesta ostaju veoma meka i raskvaena. Ova pojava moe izazvati velika oteenja na kolovoznim konstrukcijama, oblogama kanala i plitkim temeljima. Zamrzavanje vode je praeno poveavanjem zapremine od oko 9% pri prelasku u led. Zbog toga poveavanje zapremine zasienog tla pri snienju temperarure ispod take mrnjenja nastaje usled poveanja zapremine pora za isti iznos. Ukupna promena zapremine tla, zavisno od poroznosti, moe biti priblino izmeu 2.5% i 5 %, to bi u naim klimatskim uslovima izazvalo izdizanje povrine tla od 2 do 4 cm, a u krupnozrnom tlu, ljunku ili pesku moe biti i manje jer se pri zamrzavanju izvesna koliina vode moe istisnuti iz pora. Meutim, u odreenim okolnostima, mogu se zapaziti i znatno vee promene zapremine praene izdizanjima i od po 50 cm.

116.

Zatitne mere protiv dejstva mraza kod temeljenja.

Zatitne mere i projektna reenja stalnih objekata u uslovima kontinualnog i sporadinog permafrosta se najee zasnivaju na principima koji imaju za cilj da sauvaju ili bar minimalno remete prirodni toplotni reim tla spreavanjem zagrevanja tla toplotom koju emituje objekat.

U ekstremnim uslovima objekat je podignut iznad nivoa terena tako da ispod njega moe da struji hladan vazduh, a temeljenje se izvodi na ipovima oslonjenim ispod donje

granice aktivnog sloja u stalno zamrznutom tlu. U mekem, toplijem permafrostu mogu se pobiti elini ipovi, ali se ee koriste bueni ipovi, ponekad i temeljne stope termiki izolovane u povrinskom podruju tla.

117.

Permafrost.

Ako je indeks mraza manji od nule tlo moe biti povremeno ili stalno zamrznuto, kada se kae da se radi o zoni permafrosta. Podruja u kojima ove pojave imaju praktinog znacaja nazivaju se hladnim regionima. U uslovima prosene godinje temeperature manje od oko -3 C ili indeksa mraza manjeg od oko -3900 C dana, formiran je sloj stalno zamrznutog tla, permafrost, koji je pokriven aktivnim slojem promenljive dubine, a lei na nesmrznutom tlu ili steni. Donja granica, dubina permafrosta zavisi osim od tempraturnog reima vazduha na povrini terena i od lokalnog, takoe varijabilnog geotermalnog gradijenta.

118.

Pritisak tla u stanju mirovanja, elastino tlo, realna NC i OC tla.

119.

Aktivni pritisak tla po Rankinu.

Teren je horizontalan, zid je vertikalan, idealno krut i glatak, na tlo deluju samo normalni naponi.

Aktivni pritisak se odreuje kao: = 2 gde je Ka koeficijent aktivnog pritiska: = tan2 (45 ) 2 Rezultantna sila aktivnog pritiska Ea je: 1 = 2 2 2 Ako je c>0 onda postoji neki vertikalni napon z0 na dubini z0 na kojoj je horizontalni napon jednak nuli. Sila po jedinici duine zida usled aktivnog pritiska tla je: Ako je u=0 onda je: = 2 ( 0 )2 ; 0 = 0 = 2
1 2

120.

Pasivni otpor tla po Rankinu.

Teren je horizontalan, zid je vertikalan, idealno krut i glatak, na tlo deluju samo normalni naponi.

Pritisak pasivnog otpora tla se odreuje kao: = 2 Gde je Kp koeficijent pasivnog otpora tla: = tan2 (45 + ) 2 Rezultantna sila pasivnog otpora je: 1 = 2 2 2

121.

Aktivni pritisak tla po Kulonu osnovne pretpostavke.

Pretpostavke: zid je krut i ravan pod uglom a u odnosu na horizontalu, teren je ravan ali moe biti i u nagibu pod uglom /?, tlo je bez kohezije i vrstoa se opisuje trenjem, smer delovanja sile pritiska zaklapa ugao sa normalom na zid, napadne take sila su poznate veliine, povrina klizanja je ravan. Opti oblik sile E: = (, , , , , , )

Aktivna sila pritiska tla je: 1 = 2 2 gde je Ka koeficijent aktivnog pritiska tla:

sin( ) sin = 1 1 sin( + ) sin( ) 2 [sin( + )]2 + sin( )

122. Pasivni otpor tla po Kulonu osnovne pretpostavke.

Pretpostavke: zid je krut i ravan pod uglom a u odnosu na horizontalu, teren je ravan ali moe biti i u nagibu pod uglom /?, tlo je bez kohezije i vrstoa se opisuje trenjem, smer delovanja sile pritiska zaklapa ugao sa normalom na zid, napadne take sila su poznate veliine, povrina klizanja je ravan. Opti oblik sile E: = (, , , , , , )

Sila pasivnog otpora tla je: 1 = 2 2 gde je Ka koeficijent aktivnog pritiska tla:

sin( + ) sin = 1 1 sin( + ) sin( + ) 2 [sin( )]2 + sin( )

123. Odreivanje aktivnog pritiska tla po metodi Kulmana.

Na Slici 8.18 prikazane su sile i poligon sila pri graninoj ravnotei hipotetikog aktivnog klina odreenog takom Ci u zaleu zida, (odnosnu uglom ) iz kojeg se moe odrediti sila pritiska Ei. Uzastopnom primenom ove konstrukcije na potencijalne klizne ravni sa razliitim uglovima , moe se odrediti kritina klizna ravan koja zahteva najveu silu za zadovoljavanje uslova ravnotee, to je sila aktivnog pritiska Ea. Slika 8.18-a prikazuje klin iza zida, a Slika 8.18-b poligon za odreivanje sila Ei. Iz geometrijskih odnosa na Slici 8.18 odreuju se uglovi izmeu komponenti u poligonu sila. Ako se poligon sila orijentie tako da je komponenta teine kliznog bloka Wi paralelna sa pomonom pravom povuenom iz take A pod uglom u odnosu na horizontalu, komponenta Ei e biti paralelna sa pomonim pravcem iz take B koji sa ravni zida zaklapa ugao +, kao to je to prikazano na Slici 8.18a. Aktivni pritisak Ei klina ABCi moe se dobiti tako da se teina klina u odgovarajuoj razmeri nanese na pomonu pravu iz take A, kao duina ADi a zatim se iz take Di povue paralela sa pomonim pravcem B do preseka sa ACi u taki Fi. Duina izmedu taaka DiFi je veliina sile Ei u razmeri u kojoj su crtane teine Wi. Ponavljanjem ovakvog postupka za vie hipotetikih kliznih ravni (i=l do n), kao to je to prikazano na Slici 8.19, dobie se sile E1 do En iji krajevi lee na zakrivljenoj tzv. Kulmanovoj liniji. Tangenta na tu krivu liniju, paralelna sa pravcem , odreuje maksimalnu veliinu sile aktivnog pritiska Emax= Ea i poloaj kritine klizne ravni AK.

124. Masivne potporne konstrukcije optereenja i uslovi stabilnosti.

Potporni zid se obino primenjuje kao trajna konstrukcija kada je potrebno obezbediti prostor a eli se izbei kosina po konturi iskopa. Masivni ili gravitacioni potporni zid svoj naziv i stabilnost duguje sopstvenoj teini koja mu obezbeuje sigurnost pri delovanju horizontalnih komponenti optereenja.

Reaktivna sila R je u ravnotei sa teinom zida i komponentama zemljanih pritisaka Ea i Ep. Sila aktivnog pritiska Ea nastaje pri zasipanju zalea zida i ima tendenciju da potisne zid ka unutranjosti iskopa. Ovom pomeranju se suprotstavlja smiui otpor klizanja T i pasivni otpor tla iznad nivoa temeljne spojnice Ep. Radi postizanja maksimalnih ekonomskih efekata, potporne konstrukcije se obino dimenzioniu na aktivni pritisak nevezane krupnozrne ispune, ali se, u posebnim sluajevima, dimenzionisanje moe provesti i za proizvoljne uslove pomeranja. Horizontalna komponenta aktivnog pritiska ima tendenciju i da prevrne zid oko spoljne ivice temelja, koja se naziva noicom zida. Ovom prevrtanju se suprotstavlja sopstvena teina zida i vertikalna komponenta aktivnog pritiska. Teina zida ima vanu ulogu iz dva razloga: suprotstavlja se preturanju zida i omoguava pojavu otpora trenja T u nivou temeljne spojnice pa se zbog toga zid i naziva gravitacionim potpornim zidom. U opisanom mehanizmu, radi jednostavnosti, pretpostavljeno da ne dolazi do proloma temeljnog tla, tako da klizanje po temeljnoj spojnici predstavlja kritini mehanizam nestabilnosti.

125. Faktor sigurnosti na klizanje za blok na kosoj ravni.

Na kontaktu bloka teine W i kose ravni, pretpostavljajui najjednostavniji sluaj da ne postoji ni kohezija ni porni pritisak, ve samo trenje opisano uglom maksimalni smiui otpor je = tan . Normalna sila je = , a sila smicanja je = .

Faktor sigurnosti je jednostavno: tan tan = = sin tan Ako se, meutim, razmotri optiji sluaj, kada na kontaktu izmeu bloka i kose ravni deluje porni pritisak u, ija je rezultanta U = ul, a smiui otpor sadri i komponentu kohezije c'l, efektivna normalna sila na kontaktu je: = = cos a raspoloivi smiui otpor: = tako da izraz za faktor sigurnosti ima oblik:

= ( cos ) tan +

sin ako na blok deluje horizontalna inercijalna sila zemljotresa veliine kx W, sile na kontaktu su:

( cos ) tan +

tako da se za faktor sigurnosti dobija: 1 tan tan = tan + S obzirom da je najmanja granina veliina faktora sigurnosti Fs = 1, pri kojoj bi blok poeo da se pomera, ili bio na granici da se pomeri, u ovakvim uslovima se moe odrediti veliina horizontalnog kritinog ubrzanja ko Izjednaavanjem desne strane gornjeg izraza sa 1 i reavanjem po kx = kc dobija se izraz za kritino horizontalno ubrzanje bloka na kosoj ravni u obliku: tan tan = 1 + tan tan

= cos sin = sin + cos

126. Faktor sigurnosti za dugu kosinu, ravna povrina klizanja.

Planarne ili ravne klizne povri, koje su relativno plitke u odnosu na duinu kliznog tela i paralelne ravnoj nagnutoj povrini terena, mogu se tretirati kao klizna tela beskonane duine.

Totalna normalna sila u osnovi lamele za jedininu povrinu klizne povri je: = = cos = cos2 Maksimalna raspoloiva sila smiueg otpora u osnovi lamele jednaka je smiuoj vrstoi du klizne povri: = + ( ) tan = + ( cos2 ) tan Smiua sila u osnovi lamele potrebna da odri lamelu u ravnotei, koja je jednaka mobilisanoj smiuoj vrstoi du klizne povri, je: = sin = sin cos Faktor sigurnosti za beskonano dugu kosinu: + ( cos2 ) tan = sin cos

127. Delimina potopljenost i porni nadpritisci u stabilnosti kosina.

128. Odreivanje minimalnog F s za kruno cilindrine klizne povri.

Kruno-cilindrine klizne povri kosina sa nehomogenim ili homogenim tlom u razmatranom preseku analiziraju se, u naelu, metodama lamela. Presek kruno-cilindrine klizne povri se vertikalnim presecima izdeli na lamele irine b, tako da je duina osnove lamele l. Pretpostavlja se da su lamele dovoljno uske, tako da se luk osnove lamele zamenjuje tetivom. Za svaku lamelu se spoljni uticaji zamene odgovarajuim silama.

Mobilisana smiua vrstoa je ukupna raspoloiva smiua vrstoa podeljena sa faktorom sigurnosti, odnosno: 1 = = [ + ( ) tan ] Smiua sila u osnovi lamele je: 1 = = [ + ( ) tan ] gde je N totalna normalna sila koja deluje na osnovu lamele. Uslov ravnotee sume momenata po lamelama za centar kruga O, uz izostavljanje indeksa radi kraeg pisanja, moe se izraziti u obliku: = = [ + ( ) tan ] tako da se za faktor sigurnosti dobija: [ + ( ) tan ] =

129. u =0 metoda za proraun stabilnosti kosina.

Ako se u izraz: [ + ( ) tan ] umesto c stavi cu I umesto unese da je =u=0 dobija se osnovna jednaina takozvane u=0 metode: = = sin =

Ukoliko se nedrenirana kohezija u celokupnom preseku moe aproksimirati konstantnom vrednou i uz pretpostavku da se u gornjem delu kosine pojavi vertikalna pukotina i ona napuni vodom, izraz za faktor sigurnosti moe se napisati u obliku: = + Ovo je jedno od tanih reenja jer je rezultat dobijen bez dopunskih pretpostavki o rasporedu unutarnjih sila ili raspodele normalnih napona po kliznoj povri.

130. Metoda Feleniusa za proraun stabilnosti kosina.

U izrazu: [ + ( ) tan ] figurie nepoznata veliina totalne normalne sile N u osnovi lamele. =

Iz projekcija sila na pravac upravan na kliznu povr dobija se:

to je ekvivalentno potpunom zanemarivanju meulamelnih sila, tako da je totalna normalna sila u osnovi lamele N = W cos a. Izraz za faktor sigurnosti je:

= ( + 1 ) cos (1 ) sin Uvode se pretpostavke da je: = 1 = 0 = 1 = 0 + ( cos ) tan = sin

Navedeni izraz za Fs naziva se metodom Fellenius-a.

131. 133. Metoda Biopa za proraun stabilnosti kosina.

Ukoliko smiua vrstoa zavisi od trenja, korektan raspored veliina i rasporeda meulamelnih sila je od primarne vanosti za odreivanje veliina normalnih napona po kliznoj povri od koje zavisi vrstoa tla u osnovi svake Iamele.

Projektovanjem sila vertikalan pravac i reavajui dobijen izraz po N', dobija se: + 1 cos sin = cos + sin tan Izraz za faktor sigurnosti se moe napisati kao: [ + tan ] = sin / = b/cos , Biopov "rigorozan" izraz: 1 [ + ( + 1 ) tan ] cos + sin tan = sin gde se, radi kraeg pisanja, koristi oznaka: 1cos 1 = = 1 + tan tan cos + sin tan Reenje za Fs se nalazi iterativnim postupkom Biop, razmatrajui mogunost ukljuivanja smiuih komponenti meulamelnih sila, zakljuuje da se tada moraju zadovoljiti uslovi da je X = 0 i E = 0. Potrebno je nai skupove meulamelnih sila Ei i Xi tako da se, na primer, poloaj napadnih taaka u meulamelnim presecima unapred zada, (recimo, na donjoj treini visine meulamelnog preseka), i da se pri tome zadovolje odgovarajue jednakosti. Uvoenjem smiuih komponenti meulamelnih sila poveava se sloenost raunskog postupka za jedan red veliine, te Bishop predlae da se u praktinoj primeni koristi "rutinski metod" koji podrazumeva zanemarivanje razlika vertikalnih komponenti meulamelnih sila odnosno primenu izraza: = [ + ( ) tan ] sin

U optijem sluaju kada je kosina delimino potopljena i kada na klizno telo deluju linijska optereenja, jednako podeljeno optereenje i inercijalne sile zemljotresa, osnovni izraz (10.44) moe se napisati u optijem obliku: [ + ( ) tan ] = ( sin + ) gde je za svaku lamelu: = + + + + ( + ) = + ( + ) Rx rezultanta horizontalnih sila, Ry rezultanta vertikalnih linijskih sila, us porni nadpritisak iznad hidrostatikog nivoa delimino potopljene kosine, p podeljeno vertikalno optereenje, ky vertikalni seizmiki koeficijent, kx horizontalni seizmiki koeficijent, W teine dela lamele iznad hidrostatikog nivoa, W' teina dela lamele ispod hidrostatikog nivoa u potopljenom stanju, Wz teina dela lamele iznad hidrostatikog nivoa u zasienom stanju, yr krak horizontalnih komponenti spoljnih sila u odnosu na centar kruga, yz krak horizontalnih komponenti inercijalnih sila zemljotresa u odnosu na centar.

134. Statika neodreenost u metodi lamela za proizvoljnu povr. 135. Metode za stabilizovanje kosina.
U toku izvoenja zemljanih radova i kasnije u toku eksploatacije objekta mogu se uoiti pojave nestabilnosti. U svakom od ovih i slinih sluajeva mora se odgovarajuim merama obezbediti zadovoljavajua stabilnost. PROMENA GEOMETRIJE PRESEKA. Racionalna promena geometrije preseka proistie iz koncepta neutralne linije. Ublaavanje nagiba kosina. Dodavanje balasta u noici kosine. Preraspodela zemljanih masa u preseku kosine. DRENANE MERE. Ove mere se preduzimaju radi smanjenja ili kontrolisanog kretanja vode na povrini kosine i radi smanjenja pornih pritisaka. Zatita zemljane kosine odgovarajuom vegetacijom se smatra obaveznom merom u naim uslovima. Povrinsko dreniranje. Dreniranje mase tla plitkim drenanim sistemom, drenanim rovovima ili kosim buotinama. Dreniranje mase drenanim merama na relativno velikoj dubini. POTPORNE KONSTRUKCIJE. Stabilizacioni efekti proistiu iz sopstvene teine konstrukcije i/ili teine materijala iji oblik konstrukcija svojim dimenzijama kontrolie ili u kombinaciji sa aktivnim (prednapregnutim) ili pasivnim elinim sidrima. Gravitacioni tipovi potpornih konstrukcija. Sidrene potporne konstrukcije.

PRIMENA IPOVA. Faktor sigurnosti kosine se moe poveati ugraivanjem ipova kroz nestabilnu masu tla do odgovarajue dubine ispod klizne povri. ipovi doprinose stabilnosti klizne mase tla preko momenta savijanja ipa koji je ukljeten u stabilnu masu tla ispod kliznog tela. Otpornost ipova se moe poveati kosim ankerima na vrhu ipa ukoliko se sidrima na ekonomian nain moe postii sidrenje u stabilnoj masi tla. OBLONE KONSTRUKCIJE se koriste za lokalno stabilizovanje povrine kosine i najee nemaju znaajniji uticaj na globalnu stabilnost veih masa tla. Prskani beton ojaan elinom mreom uz primenu kratkih ankera moe se upotrebiti za stabilizovanje kosina u mekim i/ili raspadnutim stenama i u vezanom tlu, radi obezbeenja od lokalne nestabilnosti. Slini stabilizirajui efekti mogu se postii oblonim zidovima od betona ili kamena u cementaom malteru. OJAAVANJE MASE TLA VETAKIM MATERIJALIMA podrazumeva armiranje tla materijalima kao to su elik, aluminijum, i razliiti polimeri. Armiranje tla sintetikim materijalima (geogrid). Pribadanje tla (soil pinning). TRETIRANJE TLA ima za cilj poveanje vrstoa tla, pre svega, stvaranjem izvesne stvarne kohezije. Koriste se sledei postupci: Temperaturno (termiko) ojaanje tla. Injekciono tretiranje mase tla. ELEKTRO-OSMOZA se koristi kao tehniki postupak za konsolidaciju i ojaanje mekog glinovitog vodom zasienog tla. PASIVNE MERE. Uklanjanje nestabilnog materijala moe biti efikasna mera ukoliko su zapremine odnetog nestabinog materijala relativno male, a odgovarajuim analizama se dokae da takva intervencija nee destabilizovati preostali deo mase tla.

136. Plitko temeljenje.

Ukoliko tlo u povrinskoj zoni moe da na adekvatan nain primi optereenja od konstrukcije graevinskog objekta, govori se o plitkom temeljenju. Plitki temelji mogu biti relativno male ploe, ("samci"), u obliku traka, ("trakasti temelji"), ili u obliku ploe, nekad ukruene gredama, ispod celog objekta. Plitki temelji prenose na tlo optereenje najee preko horizontalne temeljne spojnice. Temelj je plitak ukoliko njegova dubina ispod povrine terena ne prelazi dimenziju njegove irine, ali se moe rei da se i temelji na dubini od dve do tri irine temelja takoe mogu aproksimativno tretirati kao plitki temelji. Minimalna dubina temelja ispod povrine terena uslovljena je dubinom do koje ne doseu spoljni klimatski uticaji sezonskim promenama vlanosti kao i dejstva mraza, to mogu biti uzroci pojave promene zapremine sitnozrnog tla do dubine koja u naem podneblju iznosi 0.8-1.0 m.

137. Duboko temeljenje.

Ako se na zadovoljavajui nain na tlo ne mogu preneti optereenja plitkim temeljima, primenjuje se duboko temeljenje na ipovima, dijafragmama, bunarima ili kesonima.

138. Granino i dozvoljeno optereenje tla.

Granina nosivost tla je najmanje optereenje koje izaziva potpuni lom tla. = Dozvoljeno optereenje tla je maksimalni normalni napon koji se moze naneti na tlo a da ne poremeti uslove za Fc i sleganje. Skempton je dao relaciju za granicu max sleganja izrazenu preko ugaone distorzije: = / gde je S ugaona distorzija.

139. Nosivost plitkog temelja po Prandtlu.

Tlo je homogeno i izotropno, bez teine ( = 0), i da je temelj krut i potpuno gladak.

Trakast temelj irine B i velike duine optereuje tlo ravnomerno podeljenim naponom qf, dok je povrina tla u okolini temelja optereena jednako podeljenim optereenjem q1. Poto je povrina temelja irine B glatka, unutar prizme AA'C razvija se aktivno Rankinovo stanje pri emu su uglovi jednaki 45 + /2, jer je na temeljnoj spojnici granino optereenje tla jednako maksimalnom glavnom naponu 1. Kretanje prizme AA'C na nie potiskuje okolno tlo u stranu bonim silama sa obe strane klina. Pasivne Rankinove zone AED i AED'se razvijaju sa obe strane klina pri emu uglovi DEA i DAE iznose 45 - /2. Prelaz izmeu aktivnog klina, koji se kree nanie, i pasivne prizme koji se pomera u bonom pravcu i navie, odvija se kroz zone radijalnog smicanja ACD i A'CD', pri emu su lukovi (povrine) logaritamske spirale za koje su tangentne ravni loma klizne povrine pasivnog i aktivnog klina na krajevima. Strogo uzev, kriva je spirala samo ako je jedinina

teina tla = 0 i > 0 koja se degenerie u kruni luk kada je = 0. Stanje plastine ravnotee postoji iznad povrine EDCDE', pri emu se ostali, nii deo, ne pomera. Granino optereenje trakastog temelja: = tan tan2 (45 + 2) 1 cot Za takav mehanizam loma i za tlo bez teine vai analitiko reenje: = + 0 gde su Nc i Nq faktori nosivosti: = tan tan2 (45 + 2)

140. Opti oblik izraza za nosivost plitkog temelja (Hansen).

= 0,5 + + gde su s faktori oblika: = 1 + sin = 1 + za 0 odnosno = 1 + 0,2 za =0 0,6 i korekcije inklinacije: =
1 1

= 1 cot

= 1 0,4

= (1 tan ) ; tan = + cot

+1

= (1 tan ) 2 + = 1 + d korekcioni koeficijenti dubine temelja: = 1 + 2 tan (1 2 sin )2 =

tan

za 0 odnosno = 1 za =0

= 1 + 2 tan (1 2 sin )2 tan1

1

za DfB

za DfB

za 0

141. Nosivost trakastog temelja na povrini zasiene gline, Prandtl.

142. Nosivost plitkih temelja po pravilniku.

Dozvoljeno optereenje pravougaonog temelja u osnovi izraunava se po sledeem obrascu: = = 0,5 + ( + 0 tan ) + 0 gde je: V ukupno vertikalno optereenje temelja, A' korisna povrina temelja, tj. deo ukupne povrine osnove temelja koji je rezultantnom silom centrino optereen: A'=B'xL', ' efektivna zapreminska teina tla ispod nivoa temeljne spojnice tj. zapreminska teina umanjena za veliinu uzgona, ukoliko uzgon postoji, q0 najmanje vertikalno optereenje u nivou temeljne spojnice ili q0 = Df m dozvoljeni mobilisani ugao smiue otpomosti je takav da je:

gde je F, parcijalni faktor sigurnosti za ugao smiue otpomosti F = 1.2 do 1.8, (proseno 1.5), N i Nc su faktori nosivosti koji zavise od mobilisanog ugla m, cm je dozvoljena mobilisana kohezija:

tan =

tan

gde je c kohezija, Fc parcijalni faktor sigurnosti za koheziju Fc = 2 do 3, (proseno 2.5) Faktori oblika su:

= 1 0,4
Faktor dubine:

Faktori nagiba (inklinacije) sile zavise od ugla m i od odnosa:

= 1 + 0,35

= 1 + 0,2

1,35

gde s u H i V horizontalna, odnosno vertikalna komponenta rezultantne sile koja deluje na temeljnu spojnicu.

+ tan

143. Nosivost temelja na zasienoj glini po Skemptonu.

Granina nosivost temelja na zasienim glinama u nedreniranim uslovima: = + gde faktor nosivosti Nc zavisi od oblika temeljne stope (B < L) i odnosa Df/B.

Faktor sigurnosti u odnosu na smiui lom tla, definisan neto graninim optereenjem qnf= qf- Df, moe se izraziti u obliku:

Doputeno optereenje tla je:

Ako se mobilisana nedrenirana kohezija izrazi kao cum = cu /Fs , doputeno optereenje se moe napisati i u obliku:

, = +

= +

144. Kontaktni naponi u temeljnoj spojnici pri linearnoj raspodeli loma. 145. Kontaktni naponi izmeu krutog temelja i elastinog poluprostora. 146. Kontaktni naponi u temeljnoj spojnici na zasienoj glini i na pesku.

147. Vrste ipova prema vrsti materijala i prema nainu ugraivanja.

ip je relativno dug i relativno tanak element koji se najee ugrauje u vertikalnom pravcu sa povrine terena.

VRSTE IPOVA: Drveni ipovi. Prefabrikovani ili gotovi armirano betonski ili prednapregnuti ipovi. Pobijeni ipovi betonirani u tlu. Koren ipovi elini ipovi. Rezimirajui postupke ugraivanja, u naelu, ip se u tlo moe ugraditi na tri naina: pobijanjem udarima, ugraivanjem u prethodno izraenu buotinu iz koje je iskopavanjem tlo uklonjeno i statikim utiskivanjem u tlo. Duina ipa najee nije manja od oko est metara, najee duine su izmeu 10 i 20 metara, a mogu dostii duinu i od vie desetina metara, pa ak i do 100 m. Poprena dimezija ipova koji se u tlo ugrauju pobijanjem kree se od najmanje 8 cm (mikro-ipovi) do oko 60 cm, dok se uz prethodno buenje u tlo ugrauju ipovi sa tipinim prenicima izmeu 60 i 150 cm, a mogu se postii i dimezije prenika do oko 3.0 m, izuzetno 5.0 m primenom odgovarajuih tehnologija graenja uklanjanjem tla iz buotine velikog prenika.

148. Nosivost ipa u pesku. Nosivost ipa u glini.

U zasienoj glini, za koju je u nedreniranim uslovima smiua vrstoa tla f=cu i u=0 granina nosivost baze ipa je: , = + = 9 + 0 jer je Nq=1.0, a faktor nosivosti Nc=9, prema Skemptonu. sadi i faktore oblika i faktore dubine. U peku, kada je c=0 i ugao smiue otpornosti je ', granina nosivost baze ipa je: , = = 0 gde N*q faktor nosivosti zavisi od '.

149. Razvoj komponenti nosivosti ipa u funkciji sleganja.

150. Primena rezultata opita statike penetracije na proraun nosivosti ipa.

Granina nosivost baze ipa moe se proceniti primenom rezultata ispitivanja tla statikim penetrometrom koji, osim otpornosti vrha daje i rezul- tate merenja bonog trenja, direktnim preslikavanjem napona sa penetrometra na ip. Statiki penetrometar se, pre svega koristi za ispitivanje peskova. Granina nosivost baze ipa je proporcionalna otporu vrha penetrometra: , = Koeficijent b je korektivni koeficijent koji zavisi od naina ugraivanja ipa u tlo. Za pobijene ili utisnute ipove moe se uzeti da je granina nosivost baze ipa jednaka otporu vrha statikog penetrometra tako da je b = 1.0, s obzirom da statiki penetrometar predstavlja minijaturni utisnuti ip. Za buene ipove se orijentaciono moe usvojiti da je b1/2, a ovaj koeficijent se moe korigovati rezultatima probnih optereenja i lokalnim iskustvima tako da moe biti i manji, do b1/3. S obzirom na moguu varijabilnost penetracionog otpora i razlike dimenzija penetrometra i ipa, za raunsku veliinu otpora vrha statikog penetrometra jedna od mogunosti je da se usvaja srednja vrednost otpora vrha na potezu duine 4 prenika ipa, i to 1 (jedan) prenik ispod baze i 3 (tri) prenika iznad baze ipa, iako ima i drugaijih predloga.

151. Negativno trenje kod ipova.

Poseban oblik vertikalnog optereenja ipa moe nastati uko- liko se tlo u podruju ipa slee u odnosu na ip u procesu konsolidacije. Dovoljna su i sasvim mala sleganja tla da izazovu dopunsko vertikalno optereenje ipa. Pri tome u gornjem delu ipa, a esto i u intervalu koji zahvata vei deo njegove ukupne duine, smiui naponi po omotau menjaju znak tako da se poveava optereenje na bazu ipa, uz pojavu uveanog sleganja. Ova pojava se naziva "negativnim trenjem" i nastaje, izmeu ostalog, usled razlike krutosti ipa i tla. Zbog toga je pojava negativnog trenja u gornjem delu ipa ee pravilo nego izuzetak.

Korisno doputeno vertikalno optereenje ipa sa umanjenjem za veliinu uticaja rezultante negativnog trenja Qnf je:

, + , 1,5

152. Probno optereenje ipa, metoda hiperbolike ekstrapolacije.

Rade se probna optereenja pojedinanog ipa vertikalnom silom pritiska. Ree se primenjuju probna optereenja silom zatezanja ukoliko e ipovi biti optereeni takvom silom ili radi izdvajanja komponente nosivosti omotaa stabla od ukupne nosivosti, jer se tako eliminie komponenta nosivosti baze ipa. Ukoliko e ipovi biti optereeni i veom horizontalnom silom, mogu se izvesti i takva probna optereenja.

Najjednostavniji, ali ne uvek i najekonominiji opit podrazumeva balast. Balast mora biti dovoljne teine kako bi se suprotstavio reaktivnom optereenju hidraulike prese kojom se optereuje vrh ipa. Obino se preporuuje da balast bude za 10-20 % tei od planirane maksimalne sile probnog optereenja. Oslanjanje balasta treba izvesti to dalje od probnog ipa, kako bi se minimizirao uticaj balasta na ip. Ovo odstojanje ne treba da bude manje od 2 m za ipove uobiajenih dimenzija. Sa teorijske take gledita, ispravnije bi bilo direktno optereivati ip balastom bez primene hidraulike prese i oslonaca za balast, jer se time eliminie uticaj promene reakcija balasta na sleganje, ali je takva dispozicija opita retko kad praktino izvodljiva. Osim primene balasta, reakcije se mogu obezbediti sidrenjem krutog elinog nosaa za susedne ipove koji e reaktivnim optereenjem biti optereeni upanjem ili sidrenjem privremene naglavnice ipa u slojeve vreg tla ili stene na pristupanoj dubini. Poeljno je provesti probno optereenje ipa do loma tla (ili ipa) jer se tako dobija granina nosivost, to omoguuje izbor doputenog optereenja sa racionalnim faktorom sigumosti.

Probno optereenje se postepeno poveava, kontinualno ili u stepenastim priratajima, i pri tome registruje sleganje gornjeg kraja, vrha ipa. Veliinu prirataja optereenja treba prilagoditi metodi koja e se upotrebiti pri interpretaciji rezultata merenja.

Metoda hiperbolike ekstrapolacije. Za aproksimaciju naponsko - deformacione krive koristi se opit triaksijalne kompresije.

Za sleganja s > s 1 , koja su u podruju veih optereenja i veih merenih sleganja, optereenje Q u funkciji sleganja s se aproksimira hiperbolom u obliku: = + gde su a i b parametri prave transformisane hiperbole koji se mogu odrediti iz merenih veliina sleganja nakon ispisivanja gornjeg izraza u obliku:

Kada sleganje s tei beskonanosti, granina nosivost ipa je:

= + = 1

Ako se usvoji da je granina sila pri lomu tla veliina optereenja koja izaziva sleganje od 10 % prenika ipa B, dobija se da je, sa istim parametrima a i b, granino optereenje ipa:

0,1 + 0,1