S Franja Asiki, apostol siromanih, umro je 1226. i ve 1228. je bio kanonizovan.

Njegovi pratioci su ve tada poeli da se ire Italijom, zadravajui se u najsiromanijim etvrtima svakog grada. Ve 1229. postoji vest o jednj crkvi posveenoj ovom svecu u Firenci. Na ruevinama ove male crkve koja je 1295. u jednom trenutku velikog bogatstva grada, Arnolfo di Kambio je zapoeo radove na konstrukciji Santa Kroe. Vrlo osvetljena zbog prelepih velikih prozora, iscrtana u formi egipatskog krsta, velikih dimenzija, ova crkva je najvea franjevaka crkva u Italiji. Naravno, crkva je vremenom morala da pretrpi mnoge promene i naalost, mnogo toga to je pripadalo primitivnoj epohi je polovinom 16. veka uniteno dela Andree Orkanje su bukvalno obrisana, njegove freske su zamenjene Vazarijevim tekim oltarima. Stil crkve je gotiki, ali nije strog i treak kao stil Duoma, ve mnogo laganiji, nema svodova ve otkrivenih i oslikanih greda i zidovi su vrlo tanki. Danas je Santa Kroe postala mesto dragocenih memorija za Italijane i neka vrsta Panteona grada, gde se nalaze grobnice preko 300 ljudi vanih za knjievnost, umestnos muziku, nauku i politiku. Vremenom je crkva obogaena i brojnim umetnikim delima velikog znaaja, na primer, propovedaonica Benedeta da Majana (iz 1472), sa svojih pet ploa sa scenama iz ivota svetog Franje, Donatelove Blagovesti (iz 1435), grobni spomenici Leonarda Brunija i Karla Marsupinija, dela Bernarda Roselina i Deziderija da Setinjana. Ove dve kapelice zahtevale su sarkofage posebnije od tipinih grobnica. U njihovoj osnovi se stoga nalazi prototip renesansne grobnice i po izgledu su sline jedna drugoj. Stilski se, meutim, Bernardovoj strogoj i odmerenoj monumentalnosti suprotstavlja istota i uzviena elenancija Deziderija. Postoje potom i apsidalne freske od kojih su dve, kapela Bardi i kapela Peruci, kasna otova dela. U kapeli Bardi, oto daje prikaz sudbine svog heroja: Svetog Franje. Ima est narativnih epizoda, od kojih se izdvaja scena smrti sveca po svojoj intenzivnosti, ekspresiji i pokreta svakog lika. Zadivljuju je prikaz karaktera u snanim portretima monaha. Urne velikana Grobnica Mikelanela Mikelanelo je umro u Rimu, februara 1564. Imao je 89 godina. Projekat za grobnicu je uradio par godina kasnije Vazari, koji je dodao i bistu umetnika iznad sarkofaga i tri alegorine statue Slikarstva, Skulpture i Arhitekture. Grobnica Nikoloa Makijavelija Nijedna hvala nije jednaka ovoj hvali ispisanoj na njegovoj grobnici na latinskom, jednoj od najlepih ikada napisanih. Nikolo Makijaveli, koji je bio kancelar Firentinske republike s poetka 16. veka, bio je prevashodno politiar i u svojoj knjizi Vladalac zastupao tezu da cilj opravdava sredstvo. Spomenik, delo Inoenca Spinacija, nastao je krajem 18. veka i prikazuje alegorinu figuru Diplomatije.

Grobnica Galilea Galileja Roen u Pizi godine Mikelanelove smrti, proveo skoro itav ivot u Firenci gde su mu Mediijevi pomogli finansirajui njegove studije o pokretnosti planete Zemlje. Spomenik sa alegorinim statuama geometrije i astronomije osmislio je ulio Foini. Pored ovih, treba napomenuti Danteovu praznu grobnicu, jer je sahranjen u Raveni, i ostalih veliana kao to su oakino Rosini, Vitorio Alfieri, Lorenco Gilberti, Ugo Foskolo. Kapela Paci