VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA KRAGUJEVAC 2013 GODINA

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE DRUMSKI SAOBRAAJ

MOTORI

dr DUAN B. NESTOROVI, prof prof. . str. str st st. .

I USLOVI KOJE STUDENT TREBA DA ISPUNI I.USLOVI

da bi stekao uslov da izae na ispit:
Da prisustvuje minimalno 60% predavanjima i 80% vebama .................... 10 poena (2X5 poena). Da poloi dva kolokvijuma (koji se rade pismeno) ... 20 poena (2X10 poena). Da uradi i odbrani seminarski rad 20 poena.
(minimalno 50%)

(minimalno 50% po kolokvijumu)

Minimalan broj poena za izlazak na ispit je ....................30 poena. Ispit se polae pismeno bez korienja literature i traje 2 h (tri pitanja i moraju se znati odgovori na sva tri za pozitivnu ocenu - minimalno 50% svako od pitanja). Odgovori moraju biti obavezno praeni odgovarajuim skicama.

II NEDELJNI FOND ASOVA II. 3 (predavanja)+3 (vebe) III.LITERATURA:

M. Tomi, S. Petrovi;MOTORI SUS, Mainski fakultet u Beogradu, 2004. godine R. Pei, S. Petkovi, S. Veinovi; Motorna vozila i motori OPREMA, Mainski fakultet Banja Luka-Kragujevac, 2008 S. Veinovi, R. Pei, S. Petkovi; POGONSKI MATERIJALI MOTORNIH VOZILA, Banja Luka-Kragujevac, 2000.g. N uuz; AUTOMOBILSKI MOTORI, Saobra N. S b ajni j i fakultet f k lt t u Beogradu, B d 1997g. D.Nestorovi; MOTORI, Skripta sa predavanja, Visoka tehnika kola strukovnih studija u Kragujevcu 2013

1. UVODNA RAZMATRANJA
Prvi pokuaji ostvarenja motora SUS datiraju jos iz XVII. veka. Prvi motor SUS koji je bio namenjen za vrenje rada u industriji pronaao je 1678. 1678 godine Hautefeuille. Hautefeuille Prvi model elektrinog vozila napravioje Maar Anjo Edlik 1828 godine Prve gorive elije razvio je Velki fiziar Vilijem Grou (William Grove) 1839. godine. Tek u toku XIX veka pojavio se itav niz patenata motora SUS. Neki od bitnijih datuma: 1. Oto Nikolaus 1876. godine realizuje prvi etvorotaktni motor sa elektrine varnice, 2. Clerk 1882. paljenjem pomou godine realizuje prvi dvotaktni motor, 3 D 3. Daimler i l i Benz B su 1887 1887. iskoristili i k i tili klipni kli i motor t za pokretanje k t j putni t ikog k automobila, 4. Rudolf Dizel 1892. godine realizuje prvi dizel motor sa ubrizgavanjem goriva u cilindar i samo paljenjem putem sopstvene energije, energije 5. Feliks Vankel 1956. godine realizuje prvi rotacioni motor.
1

Jo neki od vanijih datuma za razvoj motora SUS i automobila: - nafta otkrivena 1859. - prvi pneumatik napravljen 1888 (Dunlop)

izgled jednog od prvih automobila sa motorom SUS

2

izgled jednog od prvih automobila na elektrini pogon

Izgled jednog savremenog modela automobila

Aktuelni koncepti pogona vozila

5

PITANJE : 1 NABROJATI AKTUELNE KONCEPTE POGONA VOZILA I 1. OBJASNITI .

2. DEFINICIJE I VRSTE MOTORA

Pod pojmom motor podrazumeva se pogonska maina koja neki vid energije pretvara u mehaniki rad. Zavisno, od toga, koji se vid energije pretvara u mehaniki rad razlikuju se sledei motori: U pogledu naina korienja energije, motori koji se koriste kao pogonski agregati vozila dele se u dve osnovne grupe: - motori koji vre transformaciju neke vrste energije u mehaniki rad i - motori koji koriste akumuliranu energiju.

Uzimajui u obzir koji se motori danas koriste za pogon vozila i trendove koji ukazuju na budua kretanja u ovoj oblasti, pogonski agregati mogu se razvrstati u sledee grupe:

Stirling motor
(STIRLING MOTOR)

Podela i vrste pogonskih maina

8

2 1 POGON VOZILA ELEKTRO MOTORIMA 2.1.

Vozila na elektrini pogon (EV) su se pojavila uporedo ili ak pre vozila il sa motorima t i sa unutranjim t ji sagorevanjem j (SUS) (SUS). U to vreme pogonski sistem EV sainjavali su: - olovni akumulatori i - motor jednosmerne struje ija je brzina regulisana posredstvom otpornika. otpornika Primat SUS motora nad elektrinim pogonom osiguran je oko 1915. godine. Tada su stepen g p i brzina razvoja j SUS motora u odnosu na elektrini pogon bili takvi da su zadovoljavali tenju ljudi za sve brim i snanijim vozilima. Posledica svih nepovoljnih uslova za razvoj EV dovela je do gotovo potpunog prestanka razvoja i proizvodnje elektrinih vozila oko 1920. godine.
9

Renesansa EV nastupa ezdesetih godina sa eljom da se ekoloki problemi, nastali zbog korienja vozila svedu na to je mogue manju meru. Energetska kriza sedamdesetih dodatno je ubrzala istraivanja na polju razvoja EV . ( Jedan od osnovnih nedostataka EV u odnosu na klasina vozila (sa SUS motorom) lei u injenici da je radijus ovakvih vozila znatno manji. Kao kompromisno reenje pojavljuju se Hibridna elektrina vozila, koja kombinuju dva razliita pogona, od kojih je jedan elektrini.

10

2 1 1 BATERIJSKI ELEKTRO POGON 2.1.1. Vozila sa ovom vrstom pogona poznata su po skraenici BEV (battery electric vehicle). ) Regulisanje napona i ukljuivanja elektromotora obezbeeno j je kontrolerom. Elektromotor, koji se napaja baterijama predaje moment i obrtno kretanje tokovima preko transmisije. Pogonske baterije se pune iz eksterne elektrine mree preko ispravljaa.
ematski prikaz baterijskog elektropogona

11

Masovnija upotreba BEV zavisi od napretka u tehnologiji baterija. Aktuelna ciljna kategorija baterija u razvoju jeste litijum jonska (Li-ion). Ova baterija obezbeuje najbolje performanse vozila (ubrzanje, radijus kretanja). Punjenje i pranjenje je bre nego kod olovnih (Pb) i nikl metal hidridnih (NiMH) baterija. Manje su zapremine (tipino 40%) i teine (50%) od NiMH. Ek l ki su podobnije Ekoloki d b ij u odnosu d na baterije b t ij bazirane b i na niklu ikl i olovu. l Sadre do tri puta vie energije po jedinici teine i zapremine od konvencionalnih olovnih i nikl metal hidridnih baterija.
g u s t i n a e n e r g i j e godina

Prednosti BEVa su: - nulta emisija izduvnih gasova, Nedostaci BEV-a: - skuplja k lj su od d vozila il sa motorima SUS, - autonomija kretanja limitirana i trenutno se kree do 150 km km.
Razvoj baterija za elektro-automobile
12

Primer varijante primene BEV na automobilu

13

Primer varijante primene BEV na automobilu

14

2 1 2 ELEKTROMOTORI SA GORIVIM ELIJAMA 2.1.2. Primena gorivih elija u pogonskom agregatu podrazumeva vodonik kao gorivo. g Prve gorive elije razvio je Velki fiziar Vilijem Grou (William Grove) 1839. godine. Gorive elije su galvanske elije koje proizvode elektrinu energiju iz energije koja se oslobaa hemijskom reakcijom goriva koje se kontinualno dovodi sa oksidacionim sredstvom. Obino se pod ovim pojmom podrazumevaju vodonino-kiseonine gorive elije. G i elije Gorive lij su h hemijski ij ki i izvori i elektri l kt ine energije. ij One O se ne moraju prethodno puniti ve se reagensi, iz rezervoara, uvode u eliju. Najefikasnije gorive elije su one koje koriste vodonik. Gorive elije elektrinu energiju proizvode neposredno i stoga bi trebalo da budu efikasnije, jednostavnije i pouzdanije. Za sada, njihovu upotrebu spreavaju tehnike prepreke.

15

Vodonik prolazi kroz komoru sa kanalima sa strane anode, dok kiseonik, iz vazduha, struji j kroz komoru sa kanalima na strani katode. Anoda je j izraena od platine i izaziva reakciju kojom se atomi vodonika dele na pozitivne jone (protone) i negativne (elektrone). Obe vrste jona privlai katoda. Izmeu anode i katode se nalazi polimerna elekrolitska membrana (PEM Polzmer Electrolyte Membrane) koja proputa samo pozitivno naelektrisane jone da prou k kroz nju j d do katode. k t d Zbog Zb toga su elektroni primorani da se kreu spoljnim krugovima, stvarajui tako elektrinu struju. struju Elektroni i pozitivni joni vodonika sa kiseonikom na katodi formiraju vodu koja izlazi iz elije vodu, elije.
Princip rada gorive elije

Konverzija j vodonika u elektrinu energiju g j u gorivoj g j eliji j teoretski je j mogua maksimalno od 50-60%, dok je u praksi taj procenat znatno manji i kree se od 25 - 30%.
16

Ne postoje tehnika reenja primene gorivih elija koja bi udovoljavala svim i zahtevima ht i k ji se postavljaju koji t lj j pred d savremenim i pogonskim ki agregatima, zato jo uvek prednost, u primeni, imaju motori SUS. Glavni razlozi primene gorivih elija u budunosti temelji se na : -velikom stepenu iskorienja i -malom negativnom uticaju na okolinu. Stepen iskorienja znatno je vei nego u svim do sada upotrebljavanim termikim procesima za proizvodnju elektrine energije. Koliina otpadne toplote iz gorivih elija manja je nego iz konvencionalnih t j j a produkti d kti sagorevanja j ne sadre d tetne t t sastojke. t jk postrojenja, Pre masovnije primene gorivih elija treba reiti dva kljuna problema: p - zamena plemenitih metala kao materijala elektroda, s drugim, jeftinijim i pristupanijim materijalima i -produiti trajnost i pouzdanost gorivih elija.
17

Mogua napajanja gorive elije vodonikom

TE NO GORIVO:
METANOL BENZIN DIZEL GORIVO

REFORMER

pogon vozila gorivom elijom direktnim stvaranjem vodonika razlaganjem tenog goriva

GORIVA ELIJA

POGONSKI SKLOP

ELEKTRO MOTOR

REGULACIJA SNAGE

REZERVOAR VODONIKA (SABIJENI ILI TENI)

OPCIONA BATERIJA (HIBRIDNI POGON)

GORIVA ELIJA

POGONSKI SKLOP

pogon vozila gorivom elijom napajanjem vodonikom iz rezervoara

ELEKTRO MOTOR

REGULACIJA SNAGE

OPCIONA BATERIJA (HIBRIDNI POGON)

18

Primer varijante primene gorivih elija na biciklu

19

Primer varijante primene gorivih elija na automobilu

20

Primer varijante primene gorivih elija na autobusu

21

2.2. HIBRIDNI POGONI

Hibridni pogon se koristi, se pre svega kod drumskih i eleznikih vozila. Objedinjuje prednosti pogonskih sistema koji ga sainjavaju, tako to pri razliitim reimima vonje, koristi prednosti razliitih sistema pogona. Hibridni pogon podrazumeva pokretanje vozila pomou nekoliko razliitih izvora energije. Najei koncept hibridnog pogona predstavlja jedno vozilo sa dva motora (razliitih pogona). Svaki od motora radi prema potrebi odnosno zavisno od uslova vonje u kojem se nalazi vozilo, dok postoje periodi kada su oba motora u funkciji. Ovakav koncept omoguava utedu energije uz znaajno manje zagaenje ivotne sredine. Vozilo na hibridni pogon moe da radi samo u elektro modu, i u tom sluaju vozilo ima nultu emisiju. To je naroito vano kod gradske vonje.
22

U opciji su sledee vrste hibridnog pogona:

- SUS motor + elektromotor + akumulator (preovlaujue) - SUS motor + elektromotor + spoljanji izvor elektrine energije (trola) - SUS motor + zamajac - Gasna turbina + generator + akumulator + elektromotor

Prednosti hibridnog g pogona p g su: - nizak nivo buke, - mala emisija izduvnih gasova i - veliki stepen korisnosti. Glavni nedostaci su: - velika cena vozila, - velika lik masa vozila il (odnosu ( d na ista i sa klasi kl inim i pogonima) i )i - manji prtljani, odnosno tovarni prostor Sto se tie bezbednosti, bezbednosti hibridni automobili su jednako bezbedni kao i automobili sa klasinim pogonima.
23

2.2.1. HIBRIDNO ELEKTRINO VOZILO (HEV) Hibridna elektrina vozila (HEV- Hybrid Electric Vehicle) najee imaju kombinaciju pogona sa elektro motorom i motorom SUS. jee se izvodi u dve verzije: j Naj - Vozilo sa serijskim hibridnim pogonom i - Vozilo sa paralelnim hibridnim pogonom. Vozilo sa serijskim hibridnim pogonom u gradskoj vonj i pri vonji konstantnom brzinom pokree se elektromotorom, koji se elektrinom energijom snabdeva iz baterija. Vuni moment pogonski tokovi dobijaju od elektromotora i u ovoj j varijanti j motor PRIKLJUAK ZA REZERVOAR EL. MREU SUS nije aktivan (njegova spojnica je iskljuena). Za to vreme motor MOTOR SUS BATERIJA SUS pokree generator, koji napaja elektrinom energijom elektromotor, a GENERATOR vikom elektrine energije pune se ELEKTROMOTOR baterije.
Serijski hibridni pogon
24

Kod paralelnog hibridnog pogona vuni moment obezbeuje SUS motor ili elektromotor. Istovremeno motor SUS pokree generator koji elektrinom energijom napaja j elektromotor, l kt t a vikom ik se pune baterije. b t ij
REZERVOAR PRIKLJUAK ZA EL MREU EL.

MOTOR SUS

BATERIJA

GENERATOR ELEKTROMOTOR

Paralelni hibrid koristi se, dakle, motorom SUS kao glavnim pogonskim agregatom, dok elektromotor samo asistira kada je potrebna vea snaga pri ubrzavanju vozila ili savladavanju uspona. U sluaju veeg optereenja ili pri vonji na veim distancama pogon daje motor SUS. Tada se preko generatora dopunjuju baterije.

Paralelni hibridni pogon

25

Da bi se poveao radijus kretanja EV i smanjila potronja HEV uvodi se regenerativno ili rekuperativno koenje. enje Pri ovakvom usporavanju vozila elekro motor prelazi u generatorski reim rada, pri emu se vri Zahtev za regeneracijom se automatski dopunjavanje baterija. sprovodi zahvaljujui kontrolnoj elektronici koja obezbeuje odgovarajue upravljake MOTOR SUS signale za energetski pretvara. Na ovaj j nain p poveanje j radijusa j kretanja j REGENERATIVNO KO ENJE moe da iznosi od 5-10%. Osim poveanja radijusa kretanja ovakvo koenje omoguava utedu na odravanju ELEKTROMOTOR konih obloga. Korienjem regeneracije utie se i na BATERIJA lakou i udobnost upravljanja vozilom. P t j Putanjem pedale d l regulacionog l i organa praktino se dobija vozilo sa jednom pedalom. GORIVO Potreba za mehanikim konicama javlja se samo u izuzetno ekstremnim uslovima Regenerativno koenje vonje(maximalnim i minimalnim).
26

2.3. PLUG-IN HIBRIDNO ELEKTRINO VOZILO (PHEV)

Plug-in hibridna elektrina vozila (PHEV) koriste baterije koje se pune spoljnim izvorom elektrine energije (na normalnu elektrinu utinicu). Ostale komponente su iste kao kod drugih elektrinih pogona. Danas se PHEV najvie koriste kao putniki automobili, ali ima i komercijalnih vozila i kombija, komunalnih kamiona, autobusa, motocikala, skutera i vojnih vozila.

Raspored karakteristinih agregata kod PHEV

27

Uporedni pregled opreme vozila na eletro i hibridni pogon

Regenerativno koenje
Elekxxtxxxxxxxxxxxx xromotor

BEV
BEV Baterijsko BEVB t ij k elektri l kt ino vozilo il

Motor SUS Regenerativno koenje

Elekxxtxxxxxxxxxxxx xromotor

Elektromotorr

1. 2.

Nema motor SUS Ogranieno tehnologijom baterija -Ogranien radijus -Znatna Znatna cena baterija -Dugo vreme punjenja

Elektromotor Baterije j

Elekxxtromotor

Baterije

Elekxxtromotor

Plug- In Hibrid PHEV Plug-In Pl I Hibrid Hib id Koristi elektrini motor, baterije i motor SUS kao podrku. Baterije mogu da se pune upotrebom standardne elektrine mree.

Gorivo

Hibrid
Motor SUS Regenerativno koenje
Elekxxtxxxxxxxxxxxxromotor

HEV hibridno elektrino vozilo

El kt Elektromotor t

Baterije

Elekxxtromotor

Gorivo

Koristi motor SUS u kombinaciji sa elektromotorom/generatorom i baterijama Serijski j hibrid: Motor SUS pokree generator, koji napaja strujom elektromotor, a koji pogoni tokove. Viak struje puni baterije Paralelni hibrid: Tokovi vozila mogu biti pogonjeni simultano motorom SUS i elektromotorom koga napajaju baterije

Regenerativno koenje
Elekxxtxxxxxxxxxxxx xromotor

Gorive elije
FCEV Elektrino vozilo sa gorivim elijama Ne koristi motor SUS. Radi kao serijski hibrid, s tim to ulogu motora SUS preuzimaju gorive elije koje obezbeuju napajanje elektrinog motora za pogon vozila i odravanje napunjenosti baterija
28

Elektromotor

Baterije

Elekxxtromotor

Elekxxtromotor Gorive elije

Vodonik

2.4. TOPLOTNI MOTORI

Toplotni motori spadaju u grupu pogonskih maina kod kojih se toplotna energija razvijena sagorevanjem goriva koristi za mehaniki rad. Zavisno od mesta oslobaanja j toplote p i dobijanja j j mehanikog g rada razlikujemo dve vrste toplotnih motora i to: - motori sa spoljnim sagorevanjem (motori SSS) i - motori sa unutranjim sagorevanjem (motori SUS)

29

2 4 1 TOPLOTNI MOTORI SA SPOLANJIM SAGOREVANJEM (SSS) 2.4.1. Kod motora SSS sagorevanje g j se odvija j u posebnim p sistemima, , gde g se radnom fluidu menja energetski potencijal, dok se razvijanje mehanikog rada ostvaruje u posebnom sistemu (klipnoj maini i turbini). U zavisnosti od toga ta se koristi kao radni fluid razlikujemo: - Parnu mainu i - Stirling motor. 2.4.1.1. PARNA MAINA Kod parnih maina sagorevanje se odvija u posebnim loitima, gde se radnom fluidu, najee voda, die energetski potencijal na vei nivo (vodena para), dok se razvijanje mehanikog rada ostvaruje u posebnom b sistemu i t .
30

I parna klipna maina (parna turbina) II postrojenje t j j parnog kotla k tl III kondenzaciono postrojenje II I
1.loite, 2 produkti sagorevanja 2.produkti 3.pregreja pare, 4.rezerv. napojne vode, 5.napojna pumpa, 6.parovod, 7 7.parni i motor, t 8.pumpa za rash. vodu, 9.kondenzator, 10.vakum pumpa.

III

ematski prikaz parne maine

Nedostaci ovih motora su:

Pogodnosti ovih motora su: - jednostavnost konstrukcije, - jednostavnost rukovanja i odavanja, - mogunost tk kori ienja j goriva i irokog spektra kvaliteta i dr.
31

- mali li stepen t k korisnosti i ti (10 -15%), 15%) - veliki gabariti, - velika masa, - mala specifina snaga i dr dr.

2.4.1.2. STIRLING MOTOR Stirling motor je klipni motor sa spoljnim sagorevanjem i zagrevanjem zidova cilindra. Radni medijum u cilindrima moe biti vazduh ili neki drugi gas. Na jednoj strani se radni medijum zagrevanjem iri dok se na drugoj strani ohlaen skuplja. Zbog razlike u pritiscima klipovi se naizmenino pribliavaju i udaljuju. Klipovi su spojeni kolenastim vratilom koji njihovo jih kretanje k t j pretvara t u rotaciju. t ij Na N ovaj j nain i toplotna t l t energija ij se pretvara u mehaniki rad.
Radni ciklus Stirling motora sastoji se od: -zagrejavanja gasa, - ekspanzije p j vrueg g gasa g - kompresije hladnog gasa i - hlaenja radnog gasa.

Princip rada Stirling-ovog motora tip MM-1 Coffe Cup

32

Princip rada Stirling-ovog motora tip Two Piston

zagravanje

hlaenje

Faze rada Stirling-ovog motora

33

1 irenje

Hladan cilindar

2 transfer

Topao cilindar

3 skupljanje

4 transfer

1. Vei deo gasa je u toplom cilindru, zagreva se i irenjem gura oba klipa ka kolenastom vratilu. 2. Gas se iri do tri puta. Jo 2/3 gasa se nalazi u toplom cilindru. Zamajac pokree radilice za sledeih 90 stepeni prebacuju b j i najve j i deo d gasa do hladnog cilindra. 3. Najvei deo gasa se nalazi u hladnom cilindru. Tu se hladi, skuplja dovodei oba klipa ka spolja. 4 Sk 4. Skupljeni lj i gas se jo j nalazi l iu hladnom cilindru. Zamajac pokree radilicu sledeih 90 stepeni I pebacuje hladan gas u topao cilindar. Ovim je ciklus zavren.
34

Faze rada Stirling-ovog motora

Kod ovih motora sagorevanje se obavlja izvan cilindara, tako da, usled sagorevanja, nema udara u cilindrima i njihov rad je potpuno tih. Kada se govori o prednostima i manama ovih motora, poreenje se obino vri sa motorima SUS. Glavne prednosti ovog motora su: - tih rad, - nema tetne emisije izduvnih gasova u atmosferu iz radnih cilindara, - mogu g nost korienja j razliitih " istih " g goriva, za zagrevanje, g j - jednostavni su za odravanje i - velika im je ekonominost. O Osnovni nedostaci Stirlingovog S motora su: - velika cena, - velikih su gabarita te nisu primenljivi za pogon vozila i dr. dr
35

2.4.2. TOPLOTNI MOTORI SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM (SUS MOTORI) Kod motora SUS sagorevanje goriva se obavlja u samim cilindrima motora. motora Motori SUS su toplotni motori kod kojih produkti sagorevanja, vieg su energetskog potencijala stvorenog nakon oslobaanja toplote, svojim direktnim dejstvom j ostvaruju j mehaniki rad. Od svog nastanka pa do danas, ovi motori, se stalno usavravaju, kako po opremi i konstrukciji tako i po karakteristikama. Danas, serijski proizvedeni motori, p , imaju j stepen p korisnosti od 35 do 45 % (zavisno ( od vrste i veliine motora), dobre efektivne karakteristike, malu potronju goriva i dobre upotrebne karakteristike. Zavisno od naina pretvaranja energije produkata sagorevanja u mehaniki rad motori SUS se mogu podeliti u dve grupe: strujni j motori i 1. tzv 2. motori promenljive zapremine radnog prostora.
36

2.4.2.1. STRUJNI MOTORI Strujni motori se mogu podeliti u dve grupe: - Gasna turbina i - Mlazni i raketni motori. Osnovna karakteristika, ovih motora, je da se rad ostvaruje na raun kinetike energije produkata sagorevanja. 2.4.2.1.1. 2 4 2 1 1 GASNA TURBINA Gasna turbina, spada u grupu toplotnih motora sa unutranjim sagorevanjem. Kod gasne turbine rad se ostvaruje pomou sagorelih gasova. Ima I sve procese rada d kao k i klasi kl ian SUS motor, t samo to t se svi procesi odvijaju jednovremeno, ali na 1 - 2 adijabatsko sabijanje, 2-3i izobarsko b k d dovoenje j razli liitim iti mestima. ti toplote, Rad gasnih turbina se 3 - 4 adijabatsko irenje i 4 - 1 izobarsko odvoenje zasniva na toplote p termodinamikom Dulovom (Joule) ciklusu.
37

Gasna turbina j je rotacijski j ureaj j koji j pretvara p energiju g j sagorevanja g j gasova u koristan rad. Na ulazu se nalazi kompresor, koji poveava pritisak ulaznih . gasova, dok im smanjuje zapreminu, komore za sagorevanje i turbine, gdje se vrui gas usmerava preko statorskih lopatica na turbinske lopatice, te ih okree U komori za sagorevanje ulazi vazduh, koji se mijea j sa gorivom g i zatim pali, p ime se stvara energija. U komori za sagorevanje, u kojoj je veliki pritisak, sagorevanje goriva stvara i velike temperature. Proizvodi sagorevanja prisilno ulaze u turbinu, sa velikom brzinom i protokom, gdje se preko mlaznica usmjeruje na lopatice, koje se okreu, u a izduvni gasovi izlaze sa smanjenom temperaturom i pritiskom.

Princip rada gasne turbine

Dobijena energija moe se prenijeti preko vratila, komprimiranog zraka ili potiska, zavisno o tome primjenjuje li se za avione, vozove, brodove, elektrine generatore ili ak za tenkove.
38

Popreni presek gasne turbine

39

U primeni su gasne turbine sa jednim vratilom i sa dva vratila. Kod turbinskih motora gorivo kontinualno sagoreva u komori za sagorevanje u koju se dovodi sabijeni vazduh iz radijalnih kompresora. Sagorevanje se odvija uvek sa vikom vazduha, tako da izduvni gasovi imaju znatno manje j tetnih izduvnih komponenati p od klasinih klipnih p motora SUS.

Gasna turbina sa jednim vratilom

Gasna turbina sa dva vratila

Kod jednoosovinske turbine, turbinsko i kompresorsko kolo su spregnuti ti i nalaze l se na jednom j d vratilu. til Kod K d dvoosovinskog d i k gasno turbinskog motora, radno i kompresorsko vratilo su razdvojeni i imaju svoja turbinska kola. Gasna turbina se koristi kod veih termoenergetskih postrojenja i za vee brodske pogonske maine, kao i za turbo-elisne avio motore.
40

Vozilo sa gasnom turbinom (Jaguar C C-X75) X75)

41

Kamion sa gasnom turbinom (Volvo ECT)

42

2.4.2.1.2. MLAZNI I RAKETNI MOTORI Osnovna karakteristika, ovih motora, je da se rad ostvaruje na raun kinetike energije produkata sagorevanja, koji ekspandiraju iz gorionika u vidu mlaza. mlaza Ova energija se koristi za stvaranje pogonskog potiska. Ovi motori su nali p primenu u domenu veih eksploatacionih p snaga, g tako da u avio saobraaju dominira mlazni pogon.

43

Osnovne prednosti strujnih motora su: - jednostavnost, - mali broj delova, - mala masa i gabariti, - visoka specifi p na snaga g i dr. Mane ovih motora su: - Nedovoljno visok stepen korisnosti ( kao posledica kontinualnog sagorevanja koje zahteva nie maksimalne temperature p sagorevanja g j u cilju j manjih j termikih optere p enja) j )i - manja ukupna ekonominost (jer imaju nie maksimalne temperature a stepen korisnosti krunog termodinamikog ciklusa proporcionalan je odnosu maksimalne i minimalne temperature ciklusa).
44

2.4.2.2. MOTORI PROMENLJIVE ZAPREMINE RADNOG PROSTORA Promenljivost radne zapremine postie se primenom klipnog mehanizma tako da se u istom prostoru obavlja i izmena radne materije i sago sagorevanje e a je i e ekspanzija. spa ja Pri o ovome o ep proces oces sago sagorevanja, e a ja, sa visokim so temperaturama, traje manji deo radnog ciklusa tako da je mogue raditi sa visokom maksimalnom temperaturom procesa. Ovo omoguuje realizaciju znatnog temperaturskog pada izmeu maksimalne i minimalne temperature ciklusa ime se postie dobro iskorienje transformacije energije a time i dobra ukupna ekonominost motora.

45

Kod K d motora t promenljive lji zapremine i mehani h iki rad d se dobiva d bi korienjem potencijalne energije produkata sagorevanja na raun njihove ekspanzije u promenljivoj zapremini radnog prostora. prostora Mehaniki rad kod ovih motora jednak je: W = p V gde je: W - mehani h iki rad, d p - pritisak i V - gradijent promene zapremine. Motori promenljive radne zapremine se mogu podeliti u dve grupe: - motori sa oscilujuim klipovima (klipni motori) i - rotacioni motori
46

2 4 2 2 1 MOTORI SA OSCILIUJUIM KLIPOVIMA (ili klipni 2.4.2.2.1 kli i motori) t i) Kod svih klipnih motora osnovna konstruktivna koncepcija je ista. Kod svih se promenljivost zapremine postie pomou naizmemino promenljivog pravolinijskog kretanja klipa. Klip je cilindrinog oblika i kree se u radnom prostoru u obliku cilindra prinudno oscilujui pod d dejstvom d j t klipnog kli mehanizma. h i Klip Kli se kre k e u radnom d prostoru t omeenom spoljnom (SMT) i unutranjom (UMT) mrtvom takom.

47

Igled I l d i delovi d l i etvorocilindri t ili d inog klipnog motora

48

Skica glavnog motornog mehanizma klipnog motora

1.klip 2. klipnjaa 3.kolenasto vratilo

4. cilindar 5. cilindarska glava 6. korito motora

7. blok cilindra donji deo 8. usisni ventil 9. izdivni ventil

49

Radni prostor formiran je od cilindra (4), koji je sa jedne strane zatvoren cilindarskom glavom (5) a sa druge strane promenljivim klipom (1). Potiskivanjem klipa gasovi i savla l uju j spoljni lj i otpor t i vre mehaniki rad. Posredstvom klipnjae (2), koja je zglobno vezana sa klipom i kolenastim vratilom il (3) pravolinijsko (3), li ij k oscilatorno il k kretanje j klipa kli preobraava b se u obrtno kretanje kolenastog vratila. Na ovaj nain se mehaniki rad, koji gasovi vre potiskujui klip, predaje korisniku preko kolenastog vratila. Postoje dva karakteristina poloaja klipa u kojima se vri promena smera kretanja klipa (UMT i SMT). Brzina klipa, u tim takama, jednaka je nuli. Ti poloaji nazivaju se mrtvim takama. Kada je klip u UMT zapremina iznad klipa ima maksimalnu vrednost (Vmax) i naziva se ukupna zapremina cilindra. Krajnji spoljni poloaj naziva se spoljna mrtva taka (SMT). U ovom poloaju klipa zapremina iznad njega je minimalna (Vmin) i naziva se kompresiona zapremina (Vc). ) Pomeranje klipa od jedne do druge mrtve take naziva se hod klipa (S).
50

Pri pomeranju klipa prenika (D), od jedne do druge mrtve take, elo klipa opisuje radnu zapreminu cilindra (Vh):

Ukupna (max) zapremina radnog prostora jednaka je:

Vmax = Vu = Vh + Vc
Stepen kompresije () je definisan:

Vmax Vu Vh + Vc Vh =1 + = = = Vmin Vc Vc Vc
Stepen kompresije pokazuje u kom je odnosu izvreno sabijanje radne materije, tj. za motor poznate radne zapremine definie veliinu kompresione zapremine, odnosno zapreminu prostora sagorevanja.
51

U radnom prostoru motora odvija se proces energetske transformacije, koji se sastoji iz vie faza; izmena radne materije (pranjenje i punjenje radnog prostora), sabijanje svee radne materije, paljenje i sagorevanje kao i irenje produkata sagorevanja uz razvijanje mehanikog rada. Za vreme procesa sagorevanja dostiu se veoma visoke temperature produkata sagorevanja koji zagrevaju delove motora , te se moraju hladiti. Pored sistema hlaenja motor ima itav niz drugih pomonih ureaja, koji obezbeuju siguran i ekonomian rad motora u raznim uslovima eksploatacije. k l t ij Taktnost motora oznaava broj hodova klipa potrebnih za izvrenje jednog radnog ciklusa u cilindru motora. Vidi se da jednom hodu klipa odgovara jedan poluobrt kolenastog vratila, tj. svakom obrtaju kolenastog vratila odgovaraju dva hoda klipa.
52

2.4.2.2.1 ROTACIONI MOTORI (motori sa obrtnim klpovima) Uprkos mnogim patentima, patentima od svih rotacionih motora motora, jedini praktinu realizaciju naao je tzv Vankel motor.

Skica motora sa obrtnim klipovima (Vankelov motor)

1.Cil. kouljica(trihoidni o.) 2 kli 2.klip 3.kolenasto vratilo 4.ekscentar kolen vratila

5.nepokretni zupanik 9. izduvni kanal 6 6.zup . sa unutr. t ozublj blj 10.udubljenje 10 d blj j na klipu kli 7.sveica 8. usisni kanal
53

U cilindarskoj kouljici (1) specijalnog oblka (oblik trohoide) kree se klip (2) trouglastog oblika. Vrhovi klipa u svakom momentu su u dodiru preko zaptivnih prstenova, dodiru, prstenova sa povrinom cilindra. cilindra Na klipu je privren zupanik (6) sa unutranjim ozubljenjem. Ovaj zupanik je uzubljen sa nepokretnim zupanikom (5), po kome se kotrlja. S druge strane klip je oslonjen preko kliznog leita (4) na ekcentar kolenastog vratila. Okreui se, klip (2) povlai sa sobom ekscentar, izazivajui tako okretanje vratila (3), koji predaje snagu motora. Time je ostvareno p j planetarno kretanje, j , j jer se klip p okree oko svoje j ose koja je istovremeno osa ekscentra , a sama osa ekscentra se okree oko ose vratila .
54

Bo

Na slici (a) poloaj klipa oznaava usisavanje i punjenje povrine B0. Kada ivica A1 pree usisni kanal (8) zavreno je punjenje komore smeom. Daljim kretanjem klipa zapremina se smanjuje, tj. vri se k kompresija ij (slika ( lik b). b) Kada K d klip kli do d e u ta t ku k A3 zavrava se faza f kompresije. Preko udubljenja (10), koje i izraeno na klipu, sabijena smea prestrujava prema drugoj polovini cilindra, pali se smea varnicom na sveici (7) i sagoreva. sagoreva Pri daljem kretanju ivice prema poloaju C2 zapremina komore se poveava a to odgovara procesu ekspanzije produkata sagorevanja. Daljim kretanjem klipa poinje smanjivanje leve komore i izbacivanje produkata sagorevanja kroz izduvni kanal (9). Vidi se da svaka od triju stranica klipa pri jednom punom obrtaju klipa obavi etvorotaktni cikluc.
55

Usisava nje

4. izduvavanje

. Kompresi ja

3. Sagorevanj e
Faze rada Vankel motora
56

Faze rada Vankel motora

57

Delovi Vankel motora

58

Mazda RX-8, sportski automobil sa Vankelovim motorom

59

Prednosti rotacionih motora u odnosu na klipne su sledee: - manji broj delova (pre svega zbog nepostojanja ventilskog razvoda i klasinog klipnog mehanizma), - manja teina i gabariti, - odsustvo vibracija, zbog nepostojanja oscilujueg klipa i relativno malih neuravnoteenih inercijalnih masa, - mogunost rada sa visokim brojem obrtaja (zbog manjih i inercijalnih ij l ih sila) il ) i - visoka specifina snaga (odnos snage prema masi motora) N j i nedostaci Najve d t i ovog motora t su: - manji vek motora, zbog kritinog zaptivanja vrhova obrtnog klipa i znatnog istroenja cilindra i klipnih prstenova, - vee termiko optereenje, jer vreli gasovi se uvek nalaze na istoj stani cilindra, - loija ekonominost zbog nekompaktnog (izduenog) oblika k komore za sagorevanje j u klipu kli i -nepovoljna izduvna emisija (pre svega HC), zbog razvuenog oblika komore za sagorevanje

60

Da bi se sagledale prednosti i mane motora SUS u odnosu na motore SSS obino se vri poreenje klipnog motora SUS i klipne parne maine. Osnovne prednosti motora SUS su: 1. dobra ekonominost goriva (optimalni stepen korisnosti zavisno od motora I kree se od 0,25 , do 0,50), , ), 2. dobra specifina snaga (razvijena snaga iz jedinice mase motora), 3. dobra kompaktnost pogonskog agregata, 4. koriste gorivo visoke energetske sabijenosti to omoguuje dobar radijus kretanja, 5. brza spremnost za rad po startovanju i 6. troe gorivo samo dok rade. Nedostaci motora SUS su: 1. velika zavisnost od kvaliteta goriva, 2. loe ekoloke karakteristike, 3 nesamostalan 3. l poetak k rada, d 4. komplikovanost konstrukcije i izrade, 5. zahteva struno rukovanje i odravanje, 6 velika cena proizvodnje motora i 6. 7. velika cena i deficitarnost fosilnog goriva.
61

PITANJA: 1. 2. NABROJATI AKTUELNE KONCEPTE POGONA MOTORNIH VOZILA I OBJASNITI I IH. DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. NACRTATI ODGOVARAJUE SKICE I OBJASNITI POGON VOZILA ELEKTRO MOTORIMA DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. UZ ODGOVARAJUE SKICE OBJASNITI PLUG-IN HIBRIDNO ELEKTRINO VOZILO KAO I HIBRIDNI POGON VOZILA. DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. UZ ODGOVARAJUE SKICE OBJASNITI PRINCIP RADA TOPLOTNIH MOTORA SA SPOLJANJIM SAGOREVANJEM (SSS)

3.

4 4.

62

5 5.

DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA DEFINICIJE MOTORA. UZ ODGOVARAJUE SKICE OBJASNITI PRINCIP RADA TOPLOTNIH MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM(SUS) SA POSEBNIM OSVRTOM NA STRUJNE MOTORE DEFINICIJE, PODELA I VRSTE MOTORA. UZ ODGOVARAJUE SKICE OBJASNITI PRINCIP RADA TOPLOTNIH MOTORA SA UNUTRANJIM SAGOREVANJEM(SUS)SA POSEBNIM OSVRTOM NA MOTORE PROMENLJIVE ZAPREMINE RADNOG PROSTORA

6.

63

3. KONSTRUKTIVNO IZVOENJE KLIPNIH MOTORA SUS

Sve delove klipnog motora SUS moemo podeliti na: - Nepokretne i - Pokretne. U nepokretne delove motora sus spadaju: 1. Donje kuite motora 1 motora, 2. Gornje kuite motora, 3. Cilindarski blok, 4 Cilindarska glava i 4. 5. Poklopac cilindarske glave. U pokretne delove motora sus spadaju: 1. Klipna grupa, 2. klipnjaa i 3 kolenasto vratilo (radilica). 3. (radilica)
64

1. Poklopac cilindarske glave, 2. Cilindarska glava, 3 Zavrtnji za privrivanje, 3. ivanje 4. Blok motora, 5. Zupanik, 6. Donja polutka leita, k l kolenast. Vratila, V il 7. Korito motora, 8. Zaptivka bloka motora, 9 Klipna grupa, 9. grupa 10. klipnjaa i 11. kolenasto vratilo (radilica).

D l i motora Delovi t SUS

65

3.1. OSNOVNI NEPOKRETNI DELOVI MOTORA SUS

5

1. Donje kuite motora, 2. Gornje kuite motora, 3. Cilindarski blok, 4. Cilindarska glava i 5. Poklopac cilindarske glave

4 3

1
Nepokretni delovi motora
66

3 3 1 DONJE KUITE MOTORA 3.3.1. Zatvara motorski prostor (prostor kolenastog vratila) sa donje strane. Kod vozilskih motora najee mu je uloga da sakuplja ulje za podmazivanje motora. Uvek je postavljeno da stri ispod vozila kako bi se omoguilo hlaenje ulja za podmazivanje. U ovim situacijama kolenasto vratilo j je oslonjeno j (visi) ( ) u gornjem g j kuitu koje j nosi ceo motor.

1. - uljni rezervoar, 2. - zaptivka korita i 3 - mera nivoa ulja 3.

od lake legure

limeno

Donje kuite vozilskog motora (uljno korito)

67

3.1.2. GORNJE KUITE MOTORA Gornje kuite motora zatvara motorski prostor vezujui cilindarski blok (sa gornje strane) sa donjim kuitem (sa donje strane. Kod veih brodskih motora ovaj deo se izrauje posebno (livenjem ili varenjem ploa). Kod manjih motora izrauje se izjedna sa cilindarskim blokom.

Gornje kuite motora

68

3.1.3. CILINDARSKI BLOK U cilindarskom ili d k bl bloku k su smeteni t i cilindri ili d i u kojima k ji klip kli motora t vri i naizmenino pravolinijsko kretanje. Konstrukcija cilindarskog bloka mora da zadovolji sledee zahteve: 1 D 1. Da i ima odre d enu vrsto t u, 2. Da dobro odvodi toplotu, 3. Da bude pogodan za montau, 4 Da bude servisibilan i 4. 5. Da ima male dimenzije i bude to jeftiniji.

Cilindarski blok Gornje kuite

fundament

Cilindarski blok automobilskog motora

Sklop cilindarskog bloka sa kuitem sporohodog dizel motora 69

3.1.3.1 CILINDAR MOTORA Cilindar motora je izloen: - mehanikom optereenju, - termikom optereenju i - habanju (najvee u zoni GMT) Cilindar motora se konstruktivno moe izvoditi: - pojedinano za svaki cilindar (obino kod vazdunog hlaenja) i - u sklopu za ceo motor.

Cilindar motora hlaen vazduhom

70

Prednosti integralnog bloka su: - dobra kompaktnost p i krutost, , - prostija izrada (manji broj teh. operacija) - direktno hlaenje rashl. tenou Nedostaci integralnog bloka su: - ceo blok se mora raditi od kvalitetnog sivog liva, - smanjena j mogu g nost remonta Cilindri izraeni integralno sa blokom motora (ogranien broj bruenja i - vea cena izrade (kvalitetan materijal) C da s b Cilindarski blok o se esto lije je ta tako o da se ko ouljice u j ce c cilindra d a mogu ogu zamenjivati. a e j at One se izrauju od kvalitetnijeg materijala; legiranog sivog liva ili elinog liva a (u ovim sluajevima) blok se moe raditi od obinog sivog liva. Razlikujemo sledee kouljice: - mokre i - suve.
Cilindarske kouljice
71

mokra

suva

3.1.3.2. CILILINDARSKA GLAVA Cilindarska glava zatvara radni prostor motora sa gornje strane strane. Jednim delom formira komoru za sagorevanje i utie na radni proces u motoru. Cilindarska glava je osim mehanikih izloena i termikim optereenjima, pa je bitno ravnomerno odvoenje toplote.
1. poklopac cil. glave, 2. zaptivka pokl. glave, 3. cilindarska glava , 4 zaptivka 4. ti k glave l i 5. cilindarski blok

Cilindarske glave hlaene vazduhom

Sklop cilindarske glave i bloka motora hlaenog vodom

72

1. Usisni kanal, , 2. izduvni kanal, 3. komora za sagorevanje, 4. otvor za vijak za pritezanje glave, 5. otvor ventila za startovanje, j , 6. rashladni prostor, 7. izvod rashladne tenosti, 8. voica usisnog ventila, 9. voica izduvnog g ventila, 10. otvor brizgaa i 11. dovod rashladne tenosti

Horizontalni i vertikalni presek cilindarske glave vodom hlaenog motora

73

3.1.3.3. POKLOPAC CILILINDARSKE GLAVE Slui za zatvaranje cilindarske glave sa gornje strane.

Poklopac cilindarske glave

74

3.2. OSNOVNI POKRETNI DELOVI MOTORA SUS

Pokretne delove motora SUS S S moemo svrstati u sledee grupe: - klipna grupa, - klipnja p j a i - kolenasto vratilo (radilica).

75

1. Osigura, 1 2. Osovinica, 3. Klizni leaj u maloj pesnici klipnjae, 4,5,6. Kompresioni klipni prstenovi, 7. Uljni Ulj i kli klipni i prstenovi, i 8. Klip, 9. Klipnjaa, 10. Osigura, 11. Zavrtanj, 12.Dvodelni klizni leaj u velikoj pesnici, 13. Poklopac velike pesnice

Klipna grupa sa klipnjaom

76

3.2.1. KLIPNA GRUPA MOTORA Klipnu grupu motora sainjavaju: - klip, - klipni prstenovi i - osovinica klipa.

77

Osnovni zadaci klipne grupe su: - prijem sile pritisaka gasova i prenos gasne sile na klipnjau, u - zaptivanje radnog prostora pomou kompresionih klipnih prstenova, -p podmazivanje j kliznih povrina p sopstvenog p g sklopa p sa cilindarskom kouljicom, - odvoenje toplote sa ela klipa na cilindarsku kouljicu, - uee u formiranju komore sagorevanja, oblikom svoga ela.
78

3.2.1.1. KLIP Kod klipa razlikujemo sledee funkcionalne celine: 1 elo klipa, 1. klipa 2. deo koji zaptiva i 3. vodei deo (plat)

klip

79

2 3 4

2 3 4 5

elo klipa (1), prima gasnu silu i formira deo prostora za sagorevanje.
5

Oto motora

Dizel motora

Izmeu ela klipa i dela klipa koji zaptiva nalazi se vatrena zona klipa (2). Slui za termiko rastereenje klipnih prstenova. U ovoj zoni klip ima vei zazor kako bi se onemoguilo zaribavanje. Deo koji zaptiva (3), na njemu se nalaze lebovi klipnih prstenova. Vodei deo ili plat (5), su povrine i preko k kojih k jih se ostvaruje kontakt sa cilindrom.

Popreni presek klipa

80

Klipovi se najee izrauju legura aluminijuma (Al, Si, Cu, Ni). Osim legura aluminijuma mogu da se koriste i sivo liveno gvoe i nodularni d l i sivi i i liv. li Obzirom na funkciju i zadatke klipa, kao i uslove rada od materijala za izradu klipa zahtevaju se sledea svojstva: 1. Mala specifina masa kako bi se smanjile inercijalne sile pravolinijski oscilatornih masa. 2 d 2. dobra b stati t tik ka i di dinami ika k vrsto t a na povienim i i temperaturama, t t 3. mali koeficijent toplotne dilatacije radi smanjenja zazora, 4. dobra toplotna provodljivost radi smanjenja termikog optereenja, 5 dobra klizna svojstva i u uslovima nedovoljnog posmazivanja u fazi 5. starta motora, 6. da su dobro obradljivi itd.

81

3.2.1.2. KLIPNI PRSTENOVI Osnovni zadaci klipnih prstenova (karika) su: - zaptivanje prostora sagorevanja, - odvo d enje j toplote t l t sa klipa kli na cilindarsku ili d k kouljicu k lji i - regulacija uljnog filma za mazanje

Postoje dve vrste klipnih prstenova:

A B C A B C B C D A

- Kompresioni i - Uljni. Kompresionih ima 2-5. Zadnji kompresioni se izvodi kao struga. Uljnih ima jedan. Ukoliko se postavljaju dva onda je to ispod osovinice klipa.

A-kompresioni, p B-struga g ulja, j C-uljni prsten i D-nosa prvog prstena

82

3.2.1.3. OSOVINICA KLIPA

Osovinica klipa p vezuje j klip p sa klipnjaom. Izrauje se od elika velike vrstoe zbog optereenja kojem je izloena.

Vezivanje klipa i klipnjae pomou osovinice

Profilisana osovinica klipa Izgled bonih osiguraa osovinice

83

3.2.1.3. KLIPNJAA Zadatak klipnjae je da pretvori translatorno kretanje klipa u obrtno kretanje kolenastog vratila.

1. Poklopac velike pesnice, 2. zub za fiksiranje, 3. gornji deo velike pesnice, 4. leina e a aura au a male a e pes pesnice, ce, 5. mala pesnica, 6. telo klipnjae, 7. vijak sa navrtkom i 8. leini umetak velike p pesnice

Klipnjaa

84

Ravno seena velika pesnica

Koso seena velika pesnica

Konstruktivna izvoenja klipnjae

Preseci tela klipnjae

85

3.2.1.4. KOLENASTO VRATILO Kolenasto vratilo ima zadatak da primi sile od pojedinih klipnjaa a, prenese ih i u vidu obrtnog momenta i preda potroau. Izrauje se kovanjem ili livenjem (za male motore).
Potpuno oslonjeno

Nepotpuno oslonjeno

Oslanjanje kolenastog vratila

86

3.3. SISTEM ZA IZMENU RADNE MATERIJE

Sistem za izmenu radne materije slui za punjenje cilindra sveom radnom materijom i pranjenje cilindra od produkata sagorevanja. Snaga i ekonominost motora u znatnoj meri zavise od pravilnog rada ovog sistema. j moe da se ostvari sa: Izmena radne materije - ventilskim razvodom, - zasunskim razvodom , - kombinovani ventilsko-zasunski Ventilski razvod se primenjuje kod etvorotaktnih motora. Kod ovog sistema ventili su razvodni organi. Zasunski razvod se primenjuje kod dvotaktnih motora, stim to ulogu zasuna najee obavlja sam klip. Kombinovani sistem ima primenu kod dvotaktnih motora sa jednosmernim ispiranjem. Kod njega razvoenje svee materije vri klip a razvoenje produkata sagorevanja vri izduvni ventil.
87

3.3.1. VENTILSKI RAZVOD RADNE MATERIJE

Elementi El ti ventilskog til k sistema i t izmene radne materije Varijante izvoenja ventilskog razvoda radne materije

b ni bo i stoje t j i ventili u bloku motora

visei ventil, bregasta u bloku

visei, bregasta u glavi

visei pod uglom, bregasta u glavi

visei pod uglom, dve bregaste u glavi

1. ventilski sklop, 2. bregasto vratilo, 3. elementi pogona bregastog vratila, 4. elementi za pogon breg-ventil i 5. sistem za regulaciju zazora ventila

1. bregasto vratilo, 1 vratilo 2. podiza, 3. ipka podizaa i 4. klackalica

88

3.3.2. BREGASTO VRATILO

Bregasto vratilo upravlja otvaranjem i zatvaranjem ventila
Bregasto vratilo
1. breg, 2. pogon pumpe za gorivo, 3. zupanik a pogon razvoda, 4. oslonaki rukavac

Profil brega

89

PITANJE:

1.

DATI PODELU, NABROJATI OSNOVNE DELOVE MOTORA I OBJASNITI NJIHOVU FUNKCIJU KAO I FUNKCIJU SISTEMA ZA IZMENU RADNE MATERIJE KOD MOTORA SUS. NACRTATI SKICE NEKIH OSNOVNIH DELOVA MOTORA.

90

4. PODELE MOTORA
iroko polje primene motora SUS uslovilo je i veliki broj razliitih tipova i konstrukcija motora. Prema nekim, od kriterijuma, moe se izvriti sledea podela motora: - prema nainu obrazovanja smee, - prema nainu izmene radne materije, - prema konstruktivnom k t kti i izvoenju, j - prema broju radnih klipova u cilindru, - prema nainu izvoenja klipnog mehanizma, - prema nainu dejstva, dejstva - prema brzohodosti motora, - prema nameni, - prema vrsti hlaenja, - prema vrsti korienog goriva, - prema odnosu hoda i prenika klipa, - prema nainu punjenja, - prema nainu razvoenja radne materije itd.
91

4 1 PODELA MOTORA PO NAINU OBRAZOVANJA SMEE 4.1.

Prema nainu obrazovanja smee, upaljenja smee i odvijanju procesa sagorevanja, sagorevanja postojei klipni motori dele se na: 1. oto motori i 2. dizel motori 4.1.1 OTO MOTORI Kod oto motora paljenje smee vri se stranom energijom. Danas je to iskljuivo elektrinom varnicom. Zbog toga se ovi motori esto nazivaju i motori sa paljenjem varnicom ili benzinski motori, zbog najee koriene vrste goriva. goriva Prema vrsti korienog goriva oto motori mogu biti: 1. benzinski i 2 gasni. 2. gasni

92

Osnovne karakteristike oto motora su: - rad sa homogenom tj. dobro izmeanom smeom koja ima isti sastav u pogledu goriva i vazduha u svakom delu komore za sagorevanje, to joj omoguuje brzo sagorevanje, - naj jee spoljno p j obrazovanje j smee (van ( cilindra), ), koje omoguuje dovoljno vremena za dobro meanje i homogenizaciju smee pre upaljenja izuzetak su motori sa direktnim ubrizgavanjem goriva, - upaljenje smee stranom energijom, odnosno varnicom, jer se homogena smea ne sme nalaziti u uslovima samopaljenja kako ne bi dolo do njene eksplozije tj. tj detonacije i - sagorevanje, odnosno oslobaanje toplote, je regulisano brzinom prostiranja plamena koji se kree od mesta upaljenja nadalje kroz komoru sagorevanja motora.
93

Dobre osobine oto motora su: - velika razvijena snaga iz jedinice radne zapremine (zbog mogunosti rada sa smeom teorijskog sastava), - dobro prihvatanje promenljivih reima rada (zbog povoljnih lj ih karakteristika k kt i tik motora) t )i - laka konstrukcija (zbog relativno malih pritisaka u cilindru). Najve N j a mana ovih ih motora t j je relativno l ti loija l ij ekonomi k inost t( (zbog b nemogunosti rada sa visokim stepenima sabijanja). Zbog svojih karakteristika oto motori se koriste tamo gde se trai laka konstrukcija i velika specifina snaga, na raun neto vee potronje goriva a to su: - putni p tniki automobili, a tomobili - motocikli, - mopedi, - laki brodski motori, motori - manji stacionarni agregati, - manji klipni aviomotori itd.
94

4.1.2 DIZEL MOTORI Dizel motori su klipni motori kod kojih se upaljenje goriva vri na raun energije sabijenog vazduha.

Ubrizgavanjem goriva goriva, pod velikim pritiskom u visoko sabijeni a time i vreli vazduh, gorivo se raspruje, isparava, termiki se razlae i pali bez stranog izvora energije.

95

Osnovne karakteristike dizel motora su: - rad sa heterogenom smeom, dobijenom ubrizgavanjem bi j goriva i u sabijeni bij i vazduh d h tako t k da d se u centru mlaza nalazi isto gorivo dok se u pojedinim delovima komore nalazi ist vazduh, pri emu se na periferiji mlaza formira upaljiva smea koja se pali i sagoreva, - unutranje obrazovanje gorive smee, koje se obavlja tokom samog sagorevanja kako bi se postiglo kontrolisano sagorevanje sa to je mogue manjim porastom pritiska, - upaljenje formirane smee goriva i vazduha vri se sopstvenom energijom sabijenog vazduha iznad temperature samopaljenja i - brzina procesa sagorevanja zavisi od brzine obrazovanja smee nakon ubrizgavanja i isparavanja goriva u komori.
96

Prednosti dizel motora su: - najvea prednost je povoljna ekonominost potronje goriva. Mane dizel motora su: - razvijaju manju snagu iz jedinice zapremine. Ovo je direktna posledica naina sagorevanja, koje se obavlja sa veim vikovima vazduha i - masa delova motora je znatno vea, jer rade sa veim pritiscima u cilindru . Prednosti i mane preporuuju dizel motor za za sledee primene: - teke t k k kamione i i mehanizaciju, h i ij - srednje i vee brodske motore, - industrijsku i agregatnu primenu i - u novije vreme sve vie u automobilskoj industriji. industriji

97

Oto motor

Dizel motor

Razlika u kvalitetu smee izmeu oto i dizel motora

98

4.2. PODELA MOTORA PO NAINU IZMENE RADNE MATERIJE

Prema nainu izmene radne materije (izvoenju procesa punjenja i pranjenja cilindra) klipni motori dele se na: 1. etvorotaktne motore i 2. dvotaktne motore 4.2.1. ETVOROTAKTNI MOTORI Kod etvorotaktnih motora radni ciklus se obavi u toku etri hoda klipa tj. u etri takta, emu odgovaraju d j dva d obrtaja b t j kolenastog k l t vratila. Svakom hodu klipa odgovara jedna faza etvorotaktnog ciklusa, odnosno jedan takt takt. Ovi motori mogu biti i u OTO i DIZEL varijanti.
Princip rada etvorotaktnog motora

99

Postoje sledei taktovi: - prvi i takt k usisavanje, i j - drugi takt sabijanje, - trei takt irenje i - etvrti takt izduvavanje izduvavanje.
usisni ventil
Vc Vu Vh

izduvni ventil

SMT UMT

Princip rada etvorotaktnog motora

100

Promena pritiska u cilindru etvorotaktnog motora (p-V dijagram) (p j g )

101

Prednost etvorotaktnog motora ( u odnosu na dvotaktan) je: - dobar kvalitet izmene radne materije, to omoguava dobru ekonominost. M Mana etvorotaktnog t t kt motora t j je: - dobijena snaga je relativno ograniena, jer su potrebna erti hoda klipa za izvrenje kompletnog ciklusa, ciklusa to dovodi do relativno malog broja radnih taktova za odreeni broj obrtaja motora.

Ovi motori se i u OTO i DIZEL verziji (zbog svoje ekonominosti) iroko koriste za motore malih, srednjih i velikih snaga.

102

4.2.2. DVOTAKTNI MOTORI Kod dvotaknih motora radni ciklus se obavi u dva hoda klipa, tj. u toku jednog obrtaja kolenastog vratila. Ta dva hoda su hod sabijanja i hod irenja. Proces sagorevanja u dvotaktnom motoru je isti kao i kod etvorotaktnog motora, tako da i ovi motori mogu biti: 1. oto i 2. dizel. Kod dvotaktnih motora svea radna materija mora se uvek prethodno sabiti na pritisak vei od atmosferskog. Predsabijanje se postie ti kori k ienjem j donje d j strane t klipa kli ili posebnim napojnim kompresorom.
Princip rada dvotaktnog motora
103

Tok pritiska u cilindru motora (p-V)

I. Takt sabijanja, 2. Takt irenja,

Skica dvotaktnog motora sa predsabijanjem radne materije u motorskoj kuici

104

a)

b)

c)

d)

T k pritiska Tok iti k u cilindru ili d motora t (p-V) ( V)

a) irenje , b) poetak izduv.,

c) ispiranje radnog prost. d) sabijanje

Principijelni nain odvijanja ciklusa dvotaktnog motora sa kompresorom

105

etvorotaktni motor
p-V dijgram

Dvotaktni motor
pV dijagram

V I - takt usisavanja

takt punjenja i ispiranja

takt sabijanja II takt sabijanja

III takt irenja

takt irenja

IV takt izduvavanja

takt izduvavanja i poetak punjenja

Osnovna razlika izmeu dvotaktnog i etvorotaktnog motora je u nainu izmene radne materije. Kod dvotaktnog motora za izmenu radne materije koristi se zavrni deo hoda irenja i poetni deo hoda sabijanja, tj. ona faza ciklusa kada se klip nalazi u blizini UMT. Dovoenje svee radne materije i odvoenje produkata sagorevanja vri se, obino, no kroz otvore na cilindarskoj kouljici u blizini UMT, koje u datom trenutku otvara i zatvara klip. Kod dvotaktnih motora klip, klip osim svoje osnovne uloge formiranja radnog prostora, obavlja i razvoenje radne j materije.

Taktovi radnog ciklusa etvorotaktnog i dvotaktnog motora

106

4.3. PODELA MOTORA PO KONSTRUKTIVNOM IZVOENJU

Prema konstruktivnom izvoenju motori se mogu podeliti u sledee grupe: - prema broju cilindara, cilindara - prema poloaju cilindara, - prema rasporedu cilindara,

107

4 3 1 PREMA BROJU CILINDRA 4.3.1. Po broju cilindra motori mogu biti: - jednocilindri j d ili d ini ii - viecilindrini. Viecilindrini motori mogu biti sa dva, dva tri ....trideset trideset i est cilindara (avionski zvezdasti motori). Kao posledica poveanja broja cilindra nastaje, sa jedne strane, poveanje snage motora a sa druge potreba za lakim materijalima za izradu istih. 4.3.2. PREMA POLOAJU CILINDRA Prema poloaju cilindra, u odnosu na horizontalnu ravan, motori mogu biti: - vertikalni - horizontalni h i l i (lee (l i) i - pod uglom (kosi)
108

4.3.2.1. Motori sa vertikalim p poloajem j cilindara Motori sa vertikalnim poloajem cilindra su najee korieni zbog najjednostavnije gradnje, prirodnog toka ulja i rashladne tenosti, nosti lakog opsluivanja i sl. sl Ovi motori mogu biti: - stoje t j i i - visei. Vertikalni stoje j i motor moe se smatrati kao normalno izvoenje, jer se najee i najvei broj motora izvode sa ovakvim poloajem cilindara. Vertikalni visei motor je u primeni kod avio motora.

stojei Skica vertikalnog motora

visei

109

4.3.2.2. Motori sa horizontalnim poloajem cilindara Motori M t i sa horizontalnim h i t l i poloajem l j klipova primenjuju se u onim uslovima kada njihov smetaj to zahteva To je najea situacija zahteva. kod nekih autobusa ili transpotrnih maina.
Ski motora Skica t sa horizontalnim h i t l i klipovima kli i

4.3.2.3. Motori sa koso postavljenim cilindrima Danas se mogu, ree, sresti i motori sa koso postavljenim cilindrima. Ovakvi motori se, ,u zavisnosti od raspoloivog smetajnog prostora, mogu sresti kod svih vozila.
Skica motora sa koso postavljenim cilindrima
110

4.3.3. PREMA RASPOREDU CILINDRA Po meusobnom rasporedu cilindara imamo veliki broj mogunosti konstruktivnog izvoenja motora. Raspored cilindara diktiran je uslovima to manjeg gabarita i teine, to boljeg uravnoteenja, ravnomernog razmaka paljenja i dr. Obzirom na raspored cilindara postoje sledee konstruktivne izvedbe motora: redni (linijski) motori, zvezdasti motori motori, V - motori, W - motor, bokser B motor, X motor, H motor, dvoklipni linijski motori, - motor (delta) i dr.
111

4.3.3.1. Redni (linijski) motori Redni ili linijski j motori predstavljaju p j j najraniju j j fazu u projektovanju p j j motora. Kod njih su cilindri poreani u jednom redu i mogu se praviti od dva do osam cilindra u jednom redu a nekada i vie. Kod linijskih motora cilindri su poreani jedan pored drugog. Ose cilindra su im paralelne i u istoj su ravni. Bitno je da svakom cilindru odgovara jedno koleno kolenastog vratila tj. broju kolena kolenastog vratila odgovara broj cilindara. Motori, sa manjim brojem cilindara, se najee izvode kao redni. Prednost ovih motora je: - jednostavna k konstrukcija. t k ij Mana im je: - kod veeg broja cilindara potrebna je velika duina agregata, i samim tim nije pogodan za poprenu ugradnju. d j
Redni ili linijski motori
112

4.3.3.2. Zvezdasti motori Zvezdasti motori su oni kod kojih su cilindri poreani zrakasto u jednoj ravni, upravnoj na uzdunu osu kolenastog vratila. Kod ovih motora svi klipovi, koji su rasporeeni u jednoj zvezdi, deluju na jedno koleno k l kolenastog t vratila til posredstvom d t jedne j d glavne l klipnja kli j e ( (pozicija i ij 1 na slici) i ostalih sporednih klipnjaa (pozicija 2 na slici).

Zvezdasti motor moe imati i vie ovako definisanih zvezda. Tada su zvezde postavljene jedna za drugom, ugaono pomerene za odreeni ugao, i svaka deluje na svoje koleno na vratilu. Ovakva gradnja primenjena je kod avio motora..

Zvezdasti motor
113

4.3.3.3. V-motori Zbog kompaktnije konstrukcije V - motori se esto mogu sresti u praksi. Levi i desni blok cilindara postavljeni su pod uglom i ose cilndara seku se u osi kolenastog g vratila.

Ugao postavljanja cilindara zavisi od broja cilindara i taktnosti, kao i od raspoloivog prostora za ugradnju motora. Cilindri mogu biti rasporeeni pod uglom od 60o do 120o.

V - motori
114

Ovi motori su pogodni za popre p p nu ugradnju g j u vozilu, jer su krai u odnosu na linijske. Prednost ovih motora je ta da su relativno kratki a najvei nedostatak im je taj da su srazmerno iroki, imaju dve odvojene glave cilindara i zbog toga zahtevaju vee trokove konstrukcije i vei prostor za smetaj.

V- motori

115

Da bi se u nioj klasi kod poprene ugradnje motora mogla ponuditi prihvatljivija (krai i relativno ui motori) varijanta dalji razvoj je doveo do VR motora.

Kod ovih motora cilindri su postavljeni u V formi pod uglom od 15o i smeteni su u dosta tankom i iznad svega kratkom bloku motora. Pored toga, za razliku od prethodnih konstrukcija ovaj motor ima samo jednu glavu cilindra.

VR motori
116

4.3.3.4. W-motori Motori sa tri reda cilindara postavljenih u obliku slova W nazivaju se W motori. Ovo su motori sa tri i vie grana cilindara ije se ose seku u osi kolenastog vratila.

W - motor

117

U praksi W motori mogu nastati i spajanjem d paralelna dva l l V motora t sa zajedni j d ikim ki izvodom snage, tj. po Baukasten principu u jednom motoru spojene su po dve VR grupe Cilindri jedne grupe stoje pod uglom grupe. od 15o dok su obe VR grupe postavljene pod V uglom od 72o. Kod razvoja W motora polo se od linijskih motora. Spajanjem linijskih motora preko V, VR motora dolo se W motora. Mnogi konstrukcioni deliovi VR i W motora su potpuno isti, kao to su: ventili, ventilske opruge, prstenasta sedita di ventila, il klackalice, kl k li elementi l i za uravnoteenje ventilskog zazora i dr. Na ovaj nain se moe proizvesti veliki broj delova u seriji ime se smanjuje cena i poboljava kvalitet delova.
118

Ako pogledamo estocilindrine motore videemo veliku razliku u gabaritima kao i u onosu irine i duine. Na slici dat je g j vei broj j oblika cilindarskih glava kao i mogunosti nastajanja pojedinih oblika.

Pregled razvoja motora

119

Kompaktnost i konstruktivne prednosti p jednog W motora u odnosu na V motor najupeatljivije se vidi na primeru jednog osmocilindrinog motora iste zapremine.

Prikaz osmocilindrinog W i V motora

120

4.3.3.5. Bokser B-motor Ovaj motor spada u grupu horizontalnih motora. Kod njega klipovi se kreu jedan naspram drugog dolazei istovremeno u SMT i UMT.

Bokser B motor

Odlika ovih motora je to se postie dobro uravnoteenje i to pre svega zahvaljujui suprotno smernom kretanju klipova u pojedinim parovima cilindra. Ovi motori imaju malu visinu ali veu meru u pravcu ose cilindra. Pogodni su za ugradnju na motorcikle.
121

4.3.3.6. X-motor Ovi motori maju etri niza cilindra postavljenih u obliku slova X. Ustvari X motori predstavljaju predsta ljaj d dva a V motora spojena u centru, od kojih je jedan visei a drugi stojei.
X - motor

4.3.3.7. H-motor

Kod ovih motora etri cilindra su postavljena t lj u obliku blik slova l H. H Ovi O i motori imaju dva kolenasta vratila u sredini i zajedniki izlaz.

H - motor

122

4.3.3.8. Dvoklipni linijski motor Dvoklipni linijski motor, spada u grupu motora bez cilindarske glave. Kod ovih motora u jednom cilindru imamo dva klipa.

Ovde se klipovi kreu suprotnosmerno i elima klipova f formiraju i j prostor t za sagorevanje. j Imaju dobro uravnoteenje ali i komplikovanu konstrukciju u pogledu prenosa snage snage.

dvoklipni linijski motor

123

4.3.3.9. - motor (delta) Ovaj motor spada u grupu motora bez cilindarske glave. Kod ovih motora imamo tri kolenasta vratila i tri cilindra sa po dva klipa i cilindru koji se kreu jedan naspram drugog, cilindru, drugog elima klipova formirajui prostor za sagorevanje. Na slici data je skica dvoklipnog motora sa tri reda cilindra postavljenih u obliku trougla. Otuda i naziv delta motori. Dvoklipni motori se izvode kao dvotaktni dizel motori.
- motor
124

4.4. PREMA BROJU RADNIH KLIPOVA U CILINDRU

Postoje motori sa jednim i ree sa dva klipa u jednom cilindru. Kada su dva klipa u jednom cilindru, tada kreui se jedan naspram drugog u SMT formiraju izmeu sebe komoru sagorevanja. sagorevanja

4 5 PREMA NAINU IZVOENJA KLIPNOG MEHANIZMA 4.5.

Prema nainu izvoenja klipnog mehanizma postoje motori bez i sa ukrsnom glavom. Motori sa ukrsnom glavom, pored klipa i klipnjae koriste jo i klipnu polugu i ukrsnu voicu klipnjae.
Ukrsna glava

Bez ukrsne glave

Sa ukrsnom glavom
125

4.6. PREMA NAINU DEJSTVA

Prema nainu dejstva razlikujemo sledee motore: - jednostrukog i - dvostrukog dejstva. Motori jednosrtukog dejstva su ee u primeni i kod njih se proces odvija samo sa jedne strane klipa. klipa
Skica motora jednostrukog dejstva

Kod motora dvostrukog dejstva proces se odvija sa obe strane klipa. Kod ovih motora cilindarska kouljica mora biti zatvorena sa obe strane. Ovi motori moraju biti sa ukrsnom glavom.
1- klip, 2 klipnjaa, 2a 3- radilica, 4- cilindarska kouljica, 5- gornja cilindarska glava, 6- klipna poluga, 7- ukrsna glava, 8- donja cilindarska glava i 9- zaptivka klipne poluge
126

Skica motora dvostrukog dejstva

4.7. PREMA BRZOHODOSTI MOTORA

Prema brzohodosti motore moemo podeliti na: - sporohode sa cm < 6,5 m/s, - srednje j brzohode sa 6,5 , m/s < cm < 10 m/s i - brzohode sa cm > 10 m/s. gde je: Cm = 2 S n - srednja brzina klipa klipa, S- hod klipa i n- broj obrtaja radilice motora

4.8. PREMA NAMENI

Prema nameni motori mogu biti: - stacionarni, - vozilski, - brodski, , - avionski i td.
127

4.9. PREMA VRSTI HLAENJA

Tokom odvijanja j j radnog g ciklusa u cilindru dolazi do sagorevanja g j radne materije pri emu se javljaju visoke temperature, preko 2000C, koja se prenosi na delove koji su u kontaktu sa vrelim gasovima (cilindarska kouljica, glava motora, i dr). Potrebno je sa tih delova odvoditi toplotu tj. hladiti ih. Prema nainu odvoenja toplote (hlaenja) postoje sledei motori: - sa vazdunim hlaenjem i - hlaenje tenou. Kod motora sa vazdunim hlaenjem cilindarska glava i cilindar snabdeveni su potrebnim brojem rebara. Rebra slue radi poveanja povrine sa koje vazduh odvodi toplotu. Vazduh, koji potiskuje ti k j ventilator, til t hl hladi di d delove l motora. t
128

U ulaz rashladne tenosti, I izlaz i l rashladne hl d te t nosti ti

Motor hlaen tenou Vazduno hlaeni motor

4.10. PREMA VRSTI KORIENOG GORIVA

Prema vrsti korienog goriva motori mogu biti: - motori sa tenim gorivom, - motori sa gasnim gorivom i - viegorivi motori.
129

4.11. PREMA ODNOSU HODA I PRENIKA KLIPA

Prema odnosu hoda i prenika klipa (s/D) motori mogu biti: - kratkohodi s/D 1 i - dugohodi s/D > 1.

4.12. PREMA NAINU PUNJENJA CILINDARA

Prema nainu punjenja motori se dele na: - usisne motore i - nadpunjene motore motore. Kod usinih motora usisavanje radne materije u motor vri se prirodnim putem na osnovu razlike pritisaka u okolini i u radnom prostoru koja nastaje t j usled l d kretanja k t j klipa. kli Kod nadpunjenih motora radna materija se prethodno sabije i kao takva dovodi u cilindar. Sabijanje radne materije se vri u posebnom kompresoru.
130

4.13. PREMA NAINU RAZVOENJA RADNE MATERIJE

Prema nainu razvoenja radne materije motori mogu biti: - sa ventilskim razvodom, - sa zasunskim razvodom i - sa kombinovanim ventilsko-zasunskim razvodom. 1. 3. Kod etvorotaktnih motora uvek se primenjuje ventilski razvod. Zasunski i kombinovani ventilsko-zasunski razvod se primenjuje kod dvotaktnih motora

Ventilski razvod

2.
Ventilskozasunski razvod Zasunski razvod

131

PITANJA:
1 1. NAVESTI PODELE MOTORA PO NAINU OBRAZOVANJA SMEE. NACRTATI SKICE, OBJASNITI I DATI OSNOVNE KARAKTERISTIKE, NAVESTI DOBRE OSOBINE I MANE. NAVESTI PODELE MOTORA PO NAINU IZMENE RADNE MATERIJE. NACRTATI SKICE I OBJASNITI PRINCIPE RADA TIH MOTORA. NACRTATI I OBJASNITI DIJAGRAME PROMENE PRITISKA (P-V) U CILINDRU MOTORA. NABROJATI PODELE MOTORA PO KONSTRUKTIVNOM IZVO OENJU. EMATSKI S NACRTATI C IO OBJASNITI S PODELU O MOTORA PREMA BROJU, POLOAJU I RASPOREDU CILINDARA.

2.

3.

132

4.

OBJASNITI I EMATSKI NACRTATI PODELE MOTORA PREMA BROJU RADNIH KLIPOVA U CILINDRU, NAINU IZVOENJA KLIPNOG MEHANIZMA, MEHANIZMA NAINU DEJSTVA DEJSTVA, BRZOHODOSTI I NAMENI OBJASNITI I EMATSKI NACRTATI PODELE MOTORA PREMA VRSTI HLAENJA, VRSTI KORIENOG GORIVA, ODNOSU HODA I PRENIKA KLIPA, NAINU PUNJENJA CILINDARA I NAINU RAZVOENJA RADNE MATERIJE

5.

133

5. RADNI CIKLUSI MOTORA

Radni proces u motoru odvija se po ciklusu odnosno zatvorenom krunom procesu, procesu koji se periodino javlja tokom vremena. vremena Odvijanjem jednog ciklusa, sagorevanjem goriva, razvija se rad na raun osloboene toplote. Veliina razvijenog rada i efikasnost celokupne energetske transformacije zavise od naina i kvaliteta odvijanja krunog procesa tokom radnog ciklusa motora. Pri radu motora odvija se stvarni ciklus motora. Kod svih motora SUS radni ciklus obuhvata sledee procese: 1. punjenje cilindra sveom radnom materijom, 2 sabijanje svee radne materije, 2. materije 3. sagorevanje, 4. irenje produkata sagorevanja i 5 izbacivanje produkata sagorevanja iz cilindra. 5. cilindra

134

Da bi se bolje D b lj sagledao l d princip i i rada d i uoili najvaniji j iji faktori, f kt i od d kojih zavisi kvalitet odvijanja radnog ciklusa motora prouiemo odvijanje krunog procesa u motoru. Odvijanje ovih procesa praeno je energetskim gubicima, gubicima koji su rezultat velikog broja raznovrsnih uticaja. Osim toga intenzitet uticaja pojedinih faktora na odvijanje ciklusnih faza varira od motora do motora. Ovim je oteana tana matematika interpetacija ovih procesa i uporeenje dobijenih rezultata. Zato se , esto, radi lakeg razmatranja i uporeenja ciklusa kao i analize uvode izvesna uproenja, pri emu se uzimaju j u obzir samo najuticaniji j j faktori dok se sekundarni zanemaruju. U zavisnosti od nivoa uproenja radnih ciklusa tj. usvojenih pretpostavki mogu se definisati tri naina prouavanja radnih ciklusa: 1. Idealizirani (idealni) termodinamiki ciklusi, 2 Teorijski termodinamiki ciklusi i 2. 3. Realni ili stvarni radni ciklusi.
135

5.1. VRSTE TERMODINAMIKIH CIKLUSA

Bazu svih termodinamikih ciklusa ini idealni Karno (Carnot) ciklus. Karno ciklus sastavljen je od izentropa sabijanja i irenja i izotermi dovoenja i odvoenja toplote, koji definie vaan postulat; ekonominost ciklusa je utoliko vea ukoliko je vei odnos maksimalne prema minimalnoj temperaturi ciklusa (Tmax/Tmin). U teoriji i termodinamici motora SUS tretiraju se uglavnom tri ciklusa: 1. oto ciklus, 2. dizel ciklus i 3. sabate ciklus ili kombinovani ciklus.

136

5.1.1. TEORIJSKI OTO CIKLUS (idealni) Teorijski oto ciklus je termodinamika osnova oto motora. Osnovna karakteristika je dovoenje toplote Q1 pri konstantnoj zapremini u SMT i odvoenje j toplote p Q2 p pri konstantnoj j zapremini p u UMT . Ovaj j zatvoreni kruni proces sastoji se iz sledeih faza:
1-2 1 2 izentropa sabijanja sabijanja, 2-3 izohorsko dovoenje toplote Q1 3-4 izentropa irenja, 4-1 izohorsko odvoenje j toplote p Q2
Wt
SMT UMT

aproksimacija stvarnog oto ciklusa u teorijski.

teorijski oto ciklus

137

5.1.2. TEORIJSKI DIZEL CIKLUS Osnovna karakteristika ovog termodinamikog ciklusa jeste dovoenje toplote pri konstantnom pritisku. O j ciklus Ovaj ikl je j definisan d fi i slede l d im i fazama: f

1-2 - izentropa sabijanja, 2-3 izobarsko dovoenje toplote Q1, 3-4 izentropa irenja i 4-1 izohorsko odvoenje toplote Q2

Aproksimacija p j stvarnog g dizel ciklusa u teorijski.

Teorijski dizel ciklus

138

5.1.3. TEORIJSKI SABATE (KOMBINOVANI) CIKLUS Ovaj ciklus naziva se i kombinovani ciklus jer je kombinovano dovoenje toplote Q1 i to jednim delom pri konstantnoj zapremini (izohorski) a drugim delom pri konstantnom pritisku (izobarski) (izobarski). Odvoenje toplote je pri konstantnoj zapremini.
Faze ovog termikog ciklusa su:

1-2 izentropa sabijanja, 2-3 izohorsko dov. topl. 3-3 izobarsko dov. topl. p 3-4 izentropa irenja 4-1 izohorsko odv. toplote

Aproksimacija stvarnog ciklusa teorijskim sabate ciklusom

Teorijski sabate ciklus

139

5 2 STVARNI RADNI CIKLUS MOTORA 5.2.

Stvarni radni ciklus dosta odstupa i od idealiziranog ali i od teorijskog. Kod stvarnog radnog ciklusa nisu jasno odvojene pojedine faze i fiziko hemijski procesi jedan od drugog. Osnovna odstupanja stvarnih ciklusa od teorijskih nastaju usled: 1. dovoenje toplote je kontinualan proces sagorevanja praen gubicima i nesavrenostima, 2. strujni 2 t j i gubici bi i tokom t k punjenja j j i pranjenja j j motora t postoje t j i ne mogu se zanemariti, 3. toplotni gubici na okolinu putem rashladne tenosti su znatni posebno tokom sagorevanja i 4. postoje i drugi energetski gubici (nezaptivenost, zraenje, nepotpuno sagorevanje,deregulacija).

140

Stvarni radni ciklus je kontinualni kompleksni proces u kome se prepli liu razli liiti fizi fi ik ko hemijski h ij ki procesi i koji k ji ine i radni d i ciklus ikl a ovaj j razvija mehaniki rad.

Mogu se uoiti etri glavna procesa koji se nadovezuju: I - proces izmene radne materije, II - proces sabijanja, III - proces sagorevanja i IV - proces irenja Ova etri procesa treba razlikovati od taktova motora. Oni uvek postoje j bilo da se radi o dvo ili etvorotaktnom motoru.
Stvarni radni ciklus etvorotaktnog motora
141

Proces izmene radne materije obuhvata pranjenje radnog prostora od strane sagorelih gasova iz prethodnog ciklusa i punjenje radnog prostora sveom radnom materijom. Od kvaliteta ovog procesa zavisi koliina novog punjenja koja ulazi u proces i od koje zavisi razvijena koliina toplote i snaga motora. Proces sabijanja sveeg punjenja obezbeuje povoljne uslove za obavljanje efikasnog sagorevanja na viim pritiscima i temperaturama. Imaju j i u vidu neizbene toplotne p gubitke, g , proces p sabijanja j j u motoru je j politropskog karaktera pri emu je eksponent politrope manji od odgovarajueg eksponenta izentropskog sabijanja jer se u ukupnom bilansu toplota mahom predaje sa gasa na okolne zidove. Proces sagorevanja omoguuje oslobaanje toplote i povienje energetskog potencijala radnog fluida kao preduslova za dobijanje mehanikog rada. Nain i tok sagorevanja u mnogome zavisi od kvaliteta obrazovanja smee. Od kvaliteta sagorevanja zavise energetske, ekonomske i ekoloke karakteristike motora. Proces irenja omoguuje dobijanje rada na raun potencijalne energije sagorelog gasa. Ovaj proces je politropskog karaktera jer je razmena toplote sa okolinom tokom ovog procesa znatna.
142

5.2.1. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE Zadatak ovog procesa je da: 1. to potpunije odstrani interne produkte sagorevanja iz prethodnog ciklusa i 2. punjenje cilindra sveom radnom materijom. Kvalitet ovog procesa se definie na osnovu tri faktora: 1. Koeficijenta 1 K fi ij t zaostalih t lih gasova r , koji k ji odre d uje j relativnu l ti koliinu inertnih zaostalih gasova koji se iz prethodnog prenesu u novi ciklus. Ovaj koeficijent predstavlja merilo pranjenja cilindra nakon izbacivanja iskorienih produkata sagorevanja. sagorevanja Moe se izraziti kao:

gde je:

Mr r = Mg

Mr - koliina ( (broj j molova) ) zaostalih produkata p i Mg - koliina (broj molova) sveeg punjenja.
143

2. Koeficijent punjenja v . Predstavlja merilo kvaliteta punjenja cilindra sveom radnom materijom.

mstv v = mteor
gde je: mstv t - masa sveeg punjenja nakon procesa punjenja i mteor - teorijska masa punjenja radnog prostora 3. Specifi 3 S ifini i rad d procesa izmene i radne d materije t ij (srednji ( d ji pritisak iti k pumpnog rada pp). Predstavlja merilo energije utroene na savlaivanje strujnih otpora procesa punjenja i pranjenja cilindra. Kada se punjenje vri prirodnim usisavanjem (putem depresije stvorene u cilindru) ovaj rad je negativan. Ovaj rad je pozitivan kada se punjenje radne materije vri prinudom tj. pod nadpritiskom. nadpritiskom

144

5.2.1. 1. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE ETVOROTAKTNOG MOTORA SUS SA PRIRODNIM USISAVANJEM Veliki broj etvorotaktnih motora obavlja proces punjenja na raun depresije koju stvara klip u cilindru kretanjem od SMT ka UMT. Kod etvorotaktnih motora SUS proces izmene radne materije zapoinje otvaranjem izduvnog ventila kroz koji se izbacuju produkti sagorevanja, od prethodnog ciklusa a zavrava se zatvaranjem usisnih ventila. Izmena radne I d materije t ij traje t j vie i od d dva takta, odnosno hoda klipa, i sastoji se od: - procesa izduvavanja i - procesa usisavanja.

145

5.2.1. 5 21 2 2. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE ETVOROTAKTNOG MOTORA SUS SA NADPUNJENJEM Koefijent punjenja bitno zavisi od gustine sveeg punjenja. Zato jedan veoma praktian nain za poveanje snage motora je poveanjem koliine punjenja poveanjem njegove gustine. Poveanje gustine punjenja se ostvaruje putem ubacivanja sveeg punjenja pod odreenim nadpritiskom u radni prostor . Ubacivanje sveeg punjenja se vri dodatnim kompresorom uklju klj enim i u sistem i t nadpunjenja. d j j U primeni su dva sistema natpunjenja motora: - sistem natpunjenja sa mehanikim kompresorom i - sistem natpunjenja sa turbokompresorom.

146

5.2.1. 2. 1. SISTEM NADPUNJENJA SA MEHANIKIM KOMPRESOROM Kod ovog sistema natpunjenja centrifugalni (ili neki drugi) kompresor zapreminskog tipa (sa obrtnim klipovima, krilcima i sl.) pokretan kolenastim vratilom usisava i sabija svee punjenje. Ovim se poveava gustina punjenja a samim tim i koeficijent punjenja motora. Prednosti primene ovakvog kompresora su: - jednostavnost konstrukcije i - manja cena kompresora. Mana primene ovakvog kompresora je: -ta to kompresor troi deo, ve razvijene snage to pogorava ekonominost motora snage,
Skica sistema natpunjenja mehanikim kompresorom

Zbog toga se ovi sistemi danas manje primenjuju i to kod avio motora i specijalnih motora t vee snage gde d ekonomi k inost t nije ij primarna.
147

5.2.1. 2. 2. SISTEM NATPUNJENJA POMOU TURBOKOMPRESORA Kod ovog sistema kompresor, koji obezbeuje pritisak natpunjenja, pokretan je od strane turbine koja koristi energiju izduvnih gasova koji izlaze iz cilindra sa znatnim pritiskom i temperaturom.

Skica sistema natpunjenja pomou turbokompresora t b k

estocilindrini natpunjeni motor sa t b k turbokompresorom

Turbo kompresor za pogon koristi energiju izduvnih gasova i ne optereuje motor, to mu je velika prednost. Mana mu je sloenija konstrukcija i vea cena.
148

Sa dijagrama pritiska se vidi da je linija izduvavanja ispod linije punjenja. p j j Ovakav tok pritiska p treba oekivati kod mehanikog g natpunjenja i turbo punjenja bez regulacije pritiska iza kompresora korienog kod najveeg broja dizel motora. Prednost ovakvog toka pritiska je to je rad procesa izmene radne materije pozitivan.
pk - pritisak iza kompresora, pa - pritisak punjenja punjenja, pr - pritisak izduvavanja i po - pritisak okoline.

Tok izmene radne materije motora sa natpunjenjem t j j

Rad izmene radne materije ne mora uvek biti pozitivan. On je negativan kod turbopunjenja sa ogranienim pritiskom iza kompresora Ovakva regulacija turbopunjenja se koristi kod oto kompresora. motora i manjih brzohodih dizel motora. Tada su otpori koje stvara turbina takvi da je opet pritisak izduvavanja vei od pritiska punjenja.
149

Kod motora se koriste (uglavnom) tri nivoa natpunjenja i to: - motori malog pritiska natpunjenja natpunjenja, - motori srednjeg pritiska natpunjenja i - motori velikog pritiska natpunjenja. Kod motora malog pritiska natpunjenja je odnos pk/po= 1,3 1 3 1,8. 1 8 Ovi sistemi se koriste kod mehanikog natpunjenja i turbopunjenja oto motora ili slabije forsiranih dizel motora. Tada se postie poveanje snage do 50% bez znaajnijeg poboljanja ekonominosti motora. Kod motora srednjeg pritiska natpunjenja je odnos pk/po= 1,8 2,5. Ovi sistemi se koriste kod veine brzohodih dizel motora. Tada se postie znaajno poboljanje ekonominosti motora motora. Kod motora velikog pritiska natpunjenja je odnos pk/po= 2,5 3,5. Ovi sistemi su novijeg datuma i cilj im je da obezbede maximalne prednosti natpunjenja. Uglavnom se koriste kod motora velike snage transportnih i specijalnih vozila. Poseban znaaj imaju motori sa turbopunjenjem srednjeg i velikog pritiska kada se postie znatno poboljanje snage i ekonominosti..
150

Porastom pritiska natpunjenja rastu mehanika i termika optereenja, koja oja postaju ograni og a a avaju ajui faktor a to primene p e e natpunjenja. atpu je ja Kod od OTO O O motora oto a je jo problem i pojava detonacija. Zato ovi motori ostaju na niim pritiscima. Zbog termikih optereenja dolazi i do smanjenja gustine punjenja. Da bi se ovaj efekat ublaio uvodi se meuhlaenje punjenja. Ono se danas obavezno uvodi kod OTO motora i turbopunjenja srednjeg i velikog pritiska kod dizel motora. N je Naj e primenjivani i ji i sistemi su:
a) Usisni motor, b) natpunjeni motor, motor c) natpunjeni motor sa hlaenjem, d) ) natpunjeni p j motor sa regulacijom pritiska natpunjenja i e) natpunjeni motor sa hlaenjem i regulacijom pritiska natpunjenja.
151

5.2.1. 3. PROCES IZMENE RADNE MATERIJE DVOTAKTNIH MOTORA Izmena radne materije, kod ovih motora tj pranjenje i punjenje se veim delom obavlja istovremeno (oko UMT). Ceo proces zahvata manji deo irenja (kraj) i poetak sabijanja sabijanja. Ovaj proces traje do 150oKV. Kod etvorotaktnih motora ovaj postupak traje do 450 KV.

1-sabijanje, 2-irenje, IK-izlazni kanal i UK-ulazni kanal.

Skica S ca izmene e e radne ad e materije

Tok pritiska u cilindru dvotaktnog motora.

152

Ceo proces se moe razdvojiti u tri karakteristine faze:

a otvaranje izlaznog kanala, b otvaranje ulaznog kanala, c UMT, d zatvaranje ulaznog kanala kanala. e zatvaranje izlaznog kanala, IK izlazni kanal, PK ulazni kanal, pk pritisak prelivanja prelivanja, pi pritisak u izduvu

Prva faza, faza a-b - slobodno isticanje, isticanje zapoinje otvaranjem IK i pod dejstvom pritiska u cilindru produkti sagorevanja istrujavaju. Druga faza. b-c-d ispiranje cilindra, zapoinje otvaranjem PK tako da istovremeno pod uticajem nadpritiska dolazi do ubacivanja sveeg punjenja i izbacivanja produkata sagorevanja. Ovaj proces traje sve dok klip posle prolaska kroz UMT ne zatvori PK. j ovu fazu imaju j motori kod kojih j Trea faza. d-e naknadno isticanje, klip prvo zatvara PK pa onda IK. Ova faza nije poeljna jer se gubi i deo sveeg punjenja.
153

5 3 PROCES SABIJANJA 5.3.

Nastaje posle procesa punjenja cilindra radnom materijom. Zadatak ovog procesa je: - da obezbedi povoljan energetski nivo za odvijanje procesa sagorevanja i povea njegovu efikasnost i - da, da uz korienje klipnog mehanizma, mehanizma poveanjem stepena sabijanja obezbedi dovoljan stepen irenja u cilju postizanja to vee ekonominosti motora. Osovna ogranienja pri poveanju stepena sabijanja su: - porast mehanikih i termikih optereenja delova motora. - dopunsko ogranienje je kod OTO motora je i pojava samopaljenja i detonacija pri sagorevanju.
154

Da bi se spreilo detonatno sagorevanje (kod oto motora), stepen sabijanja se tako definie da temperatura na kraju sabijanja (Tc ) ispunjava sledei uslov:

Tcoto = Tbsp (50 100)

gde je:

Tbsp = 800 850 o K, temperatura samopaljenja benzina

Kod dizela je zahtev suprotan pa je: Tcdizel= Tdsp + (200 300) gde je: Tdsp = 700 750 o K, temperatura samopaljenja dizela Zbog toga se stepen sabijanja kree za: - OTO motore 7 do 10 i - za DIZEL 16 do 22.
155

5.4. PROCES SAGOREVANJA

Proces sagorevanja je uslovljen nainom obrazovanja smee. Zavisno od toga zavisi da li se motor pribliava oto ili dizel principu rada. Bez obzira o kom principu rada se radi formiranje smee zapoinje od momemta doziranja goriva u struju vazduha, nakon ega se meaju i poinje isparavanje goriva da bi dolo do iniciranja zapaljenja i sagorevanja sago e a ja st stvorene o e es smee. ee

Nain (mesto) formiranja smee kod oto i dizel motora

156

Vaan faktor sagorevanja je koeficijent vika vazduha. Radna smea u cilindru motora sastoji se iz: - gorive smee i - zaostalih produkata sagorevanja. Goriva smea je smea vazduha i goriva izmeanih u odreenom odnosu. Obzirom na razliite uslove odvijanja sagorevanja, razlikujemo: - sagorevanje u OTO motoru i - sagorevanje u dizel motoru

Karakteristike sagorevanja u oto i ditel motoru

157

5.4.1. SAGOREVANJE U OTO MOTORU I NEPOELJNE POJAVE Front plamena se formira nakon skakanja varnice. Jedan deo razvijene toplote, nastale sagorevanjem, prenosi se na sledei deo nesagorele smee stvarajui uslove za njeno upaljenje. upaljenje Tako premetanjem fronta plamena od sveice do suprotnog kraja komore sagori celokupna smea. Temperatura u oblasti svee smee je oko 800 oK, dok u zoni plamena iznosi i do 2500 oK. K

Karakteristika je prostiranje fronta plamena kroz komoru

Tei se da brzina prostiranja plamena bude to vea kako bi se oslobaanje toplote obavilo pri to manjoj zapremini a to je u blizini SMT.
158

5.4.1.1. TOK SAGOREVANJA U OTO MOTORU Na slici je prikazan tok pritiska u cilindru oto motora tokom procesa sagorevanja u funkciji vremena odnosno u funkciji ugla obrtanja kolenastog vratila. Proces sagorevanja g j po p inje j skakanjem j varnice na elektrodama sveice i traje izvestan period dok klip prolazi oko SMT. Skakanje varnice se odvija, u principu, pre SMT za izvestan ugao predpaljenja pp koji omoguava odvijanje glavnog sagorevanja pri najmanjoj zapremini u blizini SMT. Najvei deo smee sagori u Tok pritiska tokom sagorevanja u oto periodu 30 60 KV odnosno za oko 35 motoru ms. Proces sagorevanja sastoji se iz tri faze: period pritajenog p j g sagorevanja, g j , Ip II period pravog sagorevanja i III period dogorevanja.
159

5 4 1 2 NEPOELJNE POJAVE SAGOREVANJA U OTO MOTORU 5.4.1.2. U nepoeljne pojave sagorevanja u oto motoru spadaju: - pojava disocijacije, disocijacije - pojava detonacije i - toksinost izduvnih gasova oto motora. 5.4.1.2.1. POJAVA DISOCIJACIJE Disocijacija je pojava pri kojoj se stabilni produkti sagorevanja (CO2 i vodena para) pri visokim temperaturama raspadaju na produkte nepotpunog sagorevanja (CO i H2 ) uz utroak energije energije. Ovaj utroak energije umanjuje efikasnost radnog ciklusa. to je temperatura produkata sagorevanja via to je i intenzitet disocijacije vei. I Ispod d 2000 K ova pojava j prakti ktino i ne postoji. t ji
160

5.4.1.2.2. POJAVA DETONACIJA Detonatno sagorevanje je vid eksplozivnog ili zapreminskog sagorevanja tokom koga dolazi do trenutnog oslobaanja toplote u veem delu smee. Ono nastaje kada se u radnom prostoru homogena smea nae u vie taaka u uslovima samoupaljenja. Tada dolazi do upaljenja i trenutnog sagorevanja, tog dela smee to stvara nagli porast pritiska iti k u cilindru. ili d Povoljni uslovi za detonatno sagorevanje javljaju se ispred fronta plamena u delu nesagorele smee iz sledeih razloga: - sabijanja pod dejstvom klipa kretanjem od UMT ka SMT, - sabijanja pod dejstvom fronta plamena, odnosno irenja sagorelih gasova iza fronta plamena plamena, - pod dejstvom prenosa toplote iz zone reakcije na smeu ispred fronta plamena i - usled zagrevanja pod dejstvom toplih mesta u komori.

161

Ukoliko se stvori vie novih centara, u jo nesagorelom delu smee, doi e do breg oslobaanja toplote i do breg lokalnog porasra temperature i pritiska. Sagorevanje Sagorevanje sa
bez detonacija detonacijama

S Sagorevanje j sa detonacijama d ij

Promene pritiska u cilindru motora

Nagli porast pritiska u cilindru stvara udarno dejstvo pritiska na elo klipa i stvara znatan porast sila u u klipnom mehanizmu. Taj porast sila izaziva razbijanje bij j uljnog lj (mazaju ( j eg) ) sloja l j izme i u kli kliznih ih povrina i i njihovog jih udara jedna o drugu. Ovo je praeno metalnim zvukom karakteristinim za detonacije. Kratkotrajne detonacije ne moraju da budu opasne ali dugotrajne detonacije mogu biti tetne po motor. Glavni problem kod detonacija je je porast mehanikih i termikih optereenja motora. motora Pratee pojave jake detonacije su pad snage i gubitak ekonominosti.
162

Pojava detonacija kod motora moraju se spreiti. Na pojavu detonacija utiu sledei faktori : - pripremni faktori, - konstruktivni i - radni d i faktori. f k i - U pripremne faktore spada gorivo kao najvaniji. - U kostruktivne spadaju: - stepen sabijanja, - konstrukcija j komore za sagorevanje, g j , - materijal klipa i glave motora i - vrsta hlaenja. - U radne faktore spadaju: - ugao pretpaljenja, - reim rada, - sastav smee i - stvaranje taloga.
163

5.4.1.2.3. TOKSINOST IZDUVNIH GASOVA OTO MOTORA. Osim produkata potpunog sagorevanja u toku sagorevanja javljaju se i nepotpuni. Meu njima ima i otrovnih, tetnih po zdravlje i okolinu. Njihova koliina u izduvnim gasovima je i zakonski regulisana i ograniena. U grupu zakonski regulisanih produkata sagorevanja spadaju : - ugljenmonogsid gj g (CO), ( ) - nesagoreli ugljovodonici (HC) i - azotovi oksidi (NOx). g j monoksid, , nastaje j kao produkt p nepotpunog p p g sagorevanja g j pri p Ugljen nedostatku vazduha. Najvie nastaje pri radu sa bogatom smeom. Nesagoreli ugljovodonici, nastaju kao produkt nezavrenog sagorevanja zbog gaenja plamena u blizini zidova. zidova to je komora razuenija sa vie hladnih zidoa ima ih vie. Azotovi oksidi, nastaju kao produkt oksidacije azota pri ekstreno visokim t temperaturama t koje k j vladaju l d j tokom t k sagorevanja j (> 2200K). 2200K) Z Znai ima i ih pri velikim optereenjima motora i radom sa siromanom smeom.
164

5.4.2. SAGOREVANJE U DIZEL MOTORU I NEPOELJNE POJAVE U dizel motoru se obavlja sagorevanje heterogene smee. Heterogena smea se obrazuje ubrizgavanjem goriva u prethodno sabijeni vazduh u radnom d prostoru t motora. t Takva T k smea se pali li sopstvenom t energijom ij na raun visoke temperature sabijenog vazduha. Temperatura sabijenog vazduha je via od temperature samoupaljenja goriva. Sagorevanje kod koga je obrazovanje smee i sagorevanje istovremeno naziva se difuzno sagorevanje.

Faze obrazovanja smee i sagorevanja u dizel motoru

Prve tri faze ine obrazovanje smee dok zadnje dve ine sagorevanje. Doziranje goriva i njegovo rasprivanje vri se brizgaima. Meanje goriva je g j preduslov p za sagorevanje. g j Bitno je j da kretanje j vazduha bude organizovano vihorno, jer se time postie kontakt vrelog vazduha i isparelog goriva.
165

Doziranje goriva se vri, najee, hirdaulinim ubrizgavanjem pod pritiskom. iti k Gorivo G i mora da d bude b d ubrizgano bi u ta t no odre d enom trenutku t tk i definisane koliine po definisanom zakonu ubrizgavanja. Jedan od posebnih zadataka je da rasprivanje ubrizganog goriva bude u najsitnije kapljice ime bi se poveala ukupna povrina mlaza goriva i ubrzalo isparavanje. Isparavanje goriva sledi odmah iza doziranja. Cilj je da to vie goriva ispari kako bi se obrazovala kvalitetnija smea za sagorevanje. Meanje goriva i vazduha je preduslov za sagorevanje. j Zadatak Z d t k ove faze f nije ij samo meanje goriva i vazduha ve je i da odstrani produkte sagorevanja iz zone gde treba praviti smeu smeu. Ovo se moe postii organizovanim vihornim kretanjem vazduha.
Kretanje vazduha i mlaza goriva
166

5.4.2.1. TOK SAGOREVANJA U DIZEL MOTORU Ceo tok sagorevanja, sagorevanja od poetka ubrizgavanja do kraja oslobaanja toplote moe se podeliti u etri faze (perioda): I period pritajenog sagorevanja, ili zakanjenja upaljenja, II period burnog ili neregularnog sagorevanja, III - period regulisanog sagorevanja i IV period dogorevanja.

1. T - temperatura, 2. p - pritisak, 3. - ugao obrtanja kolenastog vratila, 4. dmg/d - tok(zakon) ubrizgavanja i 5 dQ/d - tok oslobaanja toplote 5. toplote.

tok sagorevanja u dizel motoru

167

5.4.2.2. NEPOELJNE POJAVE SAGOREVANJA U DIZEL MOTORU Nepoeljne pojave tokom sagorevanja u DIZEL motoru su: - udarno sagorevanje, - dim u izduvnim gasovima i - toksina emisija. 5.4.2.2.1. UDARNO SAGOREVANJE Udarno sagorevanje, nastaje kao posledica neregulisanog burnog sagorevanja tokom drugog perioda sagorevanja. Faktori koji smanjuju intenzitet udarnog sagorevanja kod dizel motora su: - sklonost goriva ka upaljenju, - veliki stepen sabijanja, - visoka temperatura na kraju sabijanja, - veliko termiko optereenje i dr. Negativna posledica udarnog sagorevanja osim udarnih, mehaikih optereenja je buka motora.
168

5.4.2.2.2. DIM U IZDUVNIM GASOVIMA Dim u izduvnim Di i d i gasovima, i se javlja j lj u toku t k tre t e faze f sagorevanja j u uslovima visokih temperatura i nedostatka kiseonika. Tada se molekuli ugljovodoninog goriva raspadaju tako da se formira a kao varijanta istog ugljenika. ugljenika Stvoren ugljenik se kristalizuje i spaja meusobno u estice. estice upijaju teke nesagorele ugljovodonike, koji su veoma toksini i zakonski ogranieni. Spreavanje pojave dima tokom sagorevanja moe se postii: - poveanjem koeficijenta vika vazduha, - inteziviranjem vihornog kretanja vazduha i - poboljavanjem kvaliteta rasprivanja. rasprivanja Poveanjem koeficijenta vika vazduha obezbeuje se kontakt goriva i vazduha i u kasnijim fazama sagorevanja, ali se smanjuje i razvijena snaga. Inteziviranjem vihornog kretanja vazduha u komori motora poboljava se meanje i omoguuje rad sa manjim vikom vazduha. j j kvaliteta rasprivanja p j ubrizganog g g goriva g moe se p postii; ; Poboljanje putem poveanog pritiska ubrizgavanja, poveanjem broja otvora na brizgau, smanjenjem otvora na brizgau i dr.
169

5.4.2.2.3. TOKSINA EMISIJA Tokom T k sagorevanja j kod k d dizel di l motora t se formiraju f i j slede l d e t toksi k ine gasne komponente: - ugljenmonoksid (CO), - nesagoreli li ugljovodonici lj d i i (HC) i - azotovi oksidi NOx. Ugljenmonoksid se javlja kao posledica lokalnog manjka vazduha pri sagorevanju i njegova koncentracija naglo raste na punom optereenju. Nesagoreli ugljovodonici manje zavise od od sastava smee.
promena koncentracije izduvnih gaso a u f gasova funkciji nkciji sasta sastava a smee

Azotovi oksidi rastu na punom optereenju zbog porasta temperature sagorevanja a jo ima dovoljna koliina kiseonika za oksidaciju azota. Emisija NOx je neto kritinija kod dizel motora sa direktnim ubrizgavanjem ub ga a je (nego ( ego kod od standardnih sta da d motora oto a ) jer je kod od njih j na a periferiji pe e j mlaza postoji dovoljna koliina kiseonoka za oksidaciju a i temperature su dovoljno visoke za oksidaciju.
170

5.5. PROCES IRENJA

Zadatak procesa irenja je da omogui ekspanziju produkata sagorevanja, kojom prilikom se klipu predaje pozitivan mehaniki rad. Takt irenja poinje polaskom klipa iz SMT. U prvom delu hoda klipa jo se odvija sagorevanje U realnom motoru ne postoji granica izmeu procesa sagorevanje. sagorevanja i irenja. to se due u taktu irenja obavlja sagorevanje to je irenje neefikasnije.

5.6. PROCES IZDUVAVANJA

Kod etvorotaktnih motora izduvni ventili se otvaraju ranije (pre UMT) da bi obezbedili isticanje izduvnih gasova u trenutku kada imaju veliku brzinu usled irenja. Potom gasovi se izbacuju potiskivanjem klipa. Kod dvotaktnih motora otvaranje j izduvnih kanala bira se tako da do trenutka otvaranja prelivnih kanala istekne koliko je mogue vie produkata sagorevanja. gasovi istiu velikom brzinom tako da stvaraju j veliku buku. Radi Izduvni g smanjenja buke na izduvnim kanalima postavljaju se lonci u kojima se gasovi ire, smanjuje se brzina a samim tim i buka.
171

PITANJA:
1 1. RADNI CIKLUSI MOTORA SUS. SUS OBJASNITI TERMODINAMIKE CIKLUSE I PRIKAZATI IH U P-V I T- S KOORDINATNOM SISTEMU. RADNI CIKLUSI MOTORA SUS. OBJASNITI STVARNI RADNI CIKLUS MOTORA SUS, PRIKAZATI GA U P-V KOORDINATNOM SISTEMU. OBJASNITI PROCES IZMENE RADNE MATERIJE I FAKTORE KOJI DEFINIU OVAJ PROCES. OBJASNITI (UZ ODGOVARAJUE SKICE I DIJAGRAME) PROCES IZMENE RADNE MATERIJE ETVOROTAKTNIH MOTORA SUS SA PRIRODNIM USISAVANJEM I SA NADPUNJENJEM.

2.

3.

172

4 4.

OBJASNITI PROCES IZMENE RADNE MATERIJE I FAKTORE KOJI DEFINIU OVAJ PROCES. OBJASNITI (UZ ODGOVARAJUE SKICE I DIJAGRAME) PROCES IZMENE RADNE MATERIJE DVOTAKTNIH MOTORA SUS. PROCES SAGOREVANJA U MOTORU SUS. OBJASNITI (UZ ODGOVARAJUE SKICE I DIJAGRAME) ) PROCES I NEPOELJNE POJAVE PRI SAGOREVANJU U OTO MOTORU. PROCES SAGOREVANJA U MOTORU SUS OBJASNITI (UZ ODGOVARAJUE SKICE I DIJAGRAME) PROCES I NEPOELJNE POJAVE PRI SAGOREVANJU U DIZEL MOTORU MOTORU. OBJASNITI (UZ ODGOVARAJUE DIJAGRAME) PROCESE SABIJANJA IRENJA I IZDUVAVANJA KOD MOTORA SUS SABIJANJA, SUS.
173

5.

6.

7.