Hristi (?

) ''ehov, dramski pisac'' : U poslednjoj drami, ''Vinjiku'', prikazano je remek-delo dramskog portretisanja, udo ljudske i psihike sloenosti Lopahin. Na kraju III ina, posle velikog trijumfalnog monologa, on ume da kae Ranjevskoj : ''Zato, zato me niste posluali? Sirota moja, dobra moja, sad je sve svreno. (Kroz suze) O kad bi sve to to pre prolo, kad bi se to pre nekako izmenio va neskladi, nesreni ivot.'' Brutalni bogati trgovac ne govori tako, i ova iznenadna izjava i de u red velikih ehovljevih monologa (kao to je Sonjin). On je kratak, jer Lopahin ne ume da nadugako pria, ali to je istanano emotivni, ak i intelektualni doivljaj, na kome bi mogao da mu pozavidi i Verinin, oficir sa skonostima ka ''filozofiran ju''. U pismu Stanislavskom (1903.), ehov kae : ''Lopahin je, dodue, trgovac, ali u svakom pogledu ispravan ovek; njegovo ponaanje treba da bude utivo, inteligentno, nimalo sitniavo i bez izvodijada...''. Po svom klasnom poreklu i drutvenom poloaju, Lopahin bi trebalo da bude prirodni neprijatelj Gajeva i Ranjevske, ali on ih, uprkos tome, iskreno voli ljubavlju kojom se vole uspomene iz detinjstva. ehov vrlo dobro zna da se sve ljudske reakcije ne mogu podrediti drutvenim oekivanjima. ehovljevi dramski karakteri su razdvojeni od svoje uloge, odn. od svoje funkcije u drami. To razdvajanje je postepeni i surovi proces, sve potpuniji to drama vie tei da postane slika ivota i prestaje da bude preiena formula ivota pred nama vie nisu velike herojske figure iz tragedija, iji karakter savreno odgovara njihovoj funkciji u drami, ve lica koja smo navikli da vidimo u klasinoj komediji, ije su pretenzije daleko vee od njihovih mogunosti. Kod ehova su mahom obini, esto i beznaajni ljudi koji su se iznenada nali u zaotrenim situacijama koje nisu u stanju da savladaju, i od kojih se trai da igraju uloge oigledno vee od njih. Takva je linost i Trigorin u ''Galebu'' pisac u koga su zaljubljene dve junakinje drame. To je sve to je potrebno za melodramsku ulogu ranjivog umetnika-ljubavnika. Ali, ehov ne proputa priliku da ga prikae u sasvim drugaijem svetlu. Scena u I inu majstorstvo saete i upeatljive dramske karakterizacije : dat u dva otra i potpuno razliita osv etljenja. Trigorin pred zanetom provincijalkom, posle nekoliko konvencionalnih reenica o komadu, prelazi na priu o pecanju; Nini je umetnost jedini ivot i ona veruje da ovek koji se njom bavi mora biti umetnik u svakom, pa i najmanjem deliu svog bia; Arkadina : ''Kad mu dajete komplimente, on se odmah izgubi''. Nina mlada devojka koja ivi u dubokoj i zabaenoj provinciji koja svet umentosti i umetnika vidi samo sa jedne, naivne i melodramatske strane, i za koju je Trigorin veliki i pravi stvaralac, ovek koji neprekidno ivi u treperavoj, prozranoj i pomalo razreenoj atmosferi umetnosti. U stvari, on je ovek sa obinim zadovoljstvima, za koga knjievno stvaralatvo nije ni plemeniti, ni uzvieni zanos, ve teak i muan rad. Takoe, on je sa mo osrednji pisac. Iako su Arkadinine rei prilino surove, Trigorin je odjednom prikazan sa dve razliite strane : kao pesnik i kao bezvoljan, zbunjiv i ne mnogo inteligentan ovek. ehov ne sudi svojim linostima, on ih samo pokazuje sa svih strana. Nimalo ne tedi svoje junake i ne ustruava se da ih pokae u svetlu u kome se raspruje svaka mogua iluzija o njihovoj doraslosti svojim dramskim ulogama. U ''Ujka Vanji'', dva puta dovodi u surovo kominu situaciju Vojnickog, koga smo u iskuenju da vidimo kao patetinu figuru rtve. I oba

puta su kominim pokazana ujka-Vanjina najbolnija mesta. Na poetku III ina ulazi sa buketom rua kad Astrov grli J.A. prava vodviljska scena. Malo zatim, na velikom porodinom skupu Vojnicki istrava sa pozornice i vraa se sa pitoljem, puca u profesora ''Bum! Bum!'' jo jedna vodviljska scena u kojoj ujka-Vanja promauje ulogu heroja kao to promauje i profesora. A kad odmah zatim pone da jadikuje nad samim sobom, kad pone da govori o tome kako je ''...darovit, pametan, hrabar... Da sam iveo normalno, mogao sam postati openhauer, Dostojesvski...'' to je u stvari samo jedna tuna samodramatizacija koja ne otkriva toliko neostvarene mogunosti, koliko mogunosti koje nikad nisu mogle biti ostvarene. Svoj dramski vrhunac scena dostie u trenutku u kom ujka-Vanja vidi sebe u oima drugih, kad se njegov pogled susretne sa njihovim tada shvatamo, zajedno sa njim, da je on ono to je, a ne ono to misli da je mogao biti, i da nam se u ivotu ini rtvovanim najee ono to nije ni moglo biti ostvareno. Nema linosti u svojim dramama sa kojima je ehov postupio surovije nego sa jadnim Vojnickim. ''Tri sestre'' iako na kraju drame, u oajnom Olginom kriku, sestre dostiu izvesnu herojsku, pa ak i traginu veliinu, ehov ne proputa da pokae kako one u ivotu ne odgovaraju sasvim likovima dramskih heroina koje propadaju. U I inu, Maa sedi sa knjigom u ruci i zvidue, stavljajui pomalo vulgarno svima na znanje svoj spleen, kao prava razmaena palananka sa velikim pretenzijama. A u IV inu, Irina, koja je dotle uspevala da se odri iznad svake banalnosti i da apsolutno ivi ulogu mlade nesrene heroine, u jednom trenutku govori o svom srcu kao o klaviru i izgubljenom kljuu. Ta jedna reenica je dovo ljna da je vidimo kao pomalo kominu preciozu koja pristaje da se uda za barona ne zato to njen vitez iz bajke nije doao, nego zato to je ne preterano inteligentni Tuzenbah jedan od retkih koji e njene afektacije shvatiti ozbiljno. Da se ostvario, taj brak bi bio sasvim sigurno slika Mainog braka, u kome je ona bez sumnje rtva, ali nita manje od Kuligina. Jer, osim toga to su nesrene junakinje, ehovljeve sestre su i mala udovita koja razjedaju sve oko sebe, uverene u svoju superiornost. ehov je namenio Verininu da bude raisonneur drame ali, kako primiti sasvim ozbiljno filozofske izjave artiljerijskog oficira? ''Vinjik'' je sam ehov, sa pravom, nazvao komedijom jer se ne moe ozbiljno shvatiti linost kao to je rasejani, nespretni Trofimov, revolucionar koji neprekidno pria o radu, a ivi ne radei nita, ivi mirne savesti na raun svojih ideolokih i klasnih protivnika ehovljevi savremenici su ga smatrali tipinim likom revolucionarno nastrojenog studenta. Gajev i Ranjevska su sasvim komini par koji se ne snalazi u stvarnosti Gajev je lenj, glup, ali zato prilino pretenciozan, dok je Ranjevska ushitljiva, lakomislena i prilino rastresena, ona pluta po dogaajima ne shvatajui ta oni stvarno znae, i postupa krajnje neobavezno u sluajevima kad postupci zahtevaju neku obavezu. ehov u pismu Olgi Kniper (1903.) kae da je on ''pametna, vrlo dobra, rasejana; ljubazna je sa svima, uvek nasmeena'', ''nije teko igrati Ranjevsku, treba samo od poetka pogoditi pravi ton'' (-tako se igraju komine uloge). ehovljeve linosti mnogo govore. Ta kompulsivna logoreja je naroito vidljiva (u kominom i grotesknom vidu) kod Gajeva apsurdni izrataj koji daleko nadrasta situaciju u kojoj se raa. Kod ehova se daleko vie pria nego to se dela zato to njegovim junacima

nije ostalo nita osim rei : oni reima pokuavaju da zadre stvari koje im izmiu, koje su im ve izmakle. Izgubivi dodir sa realnim ivotom, oni jo jedino reima mogu da se dre stvarnosti, i to obilje rei kojima nas nemilice zasipaju samo jo vie poveava komini raskorak izmeu njihovih karaktera i dramskih funkcija, i pokazuje nam ih kao nemilosrdnim potezima nacrtane karikature. Karikature najvaniji klju za razumevanje ehovljevih karaktera. Svi oni, u osnovi, su komini. ehov se, bez saaljenja, ne ustee da ih pokae sa njihove najapsurdnije i najgrotesknije strane. Kao i svi pravi komini junaci, oni sebe smatraju do krajnosti ozbiljno pa ipak, ne moemo da im se smejemo. Kod ehova je sve komedija, a ipak nije smeno zato to on nije te ljude koji sebe shvataju ozbiljno, patetino, pa ak i tragino, prikazao kao niz grotesknih karikatura. Karikature mogu biti nesrene, ali njihovi ivoti mogu biti opustoeni isto onako kao to se to dogaa i najuzvienijim i najkompaktnijim traginim junacima. Ne postoje ljudi dostojni ili nedostojni tragedije, nesrea podjednako pogaa sve : i ozbiljne heroje nainjene od jedne volje i jedne emocije, i jadne dvosmislene linosti koje se zavaravaju iluzijama i nadama koje nikad nee ostvariti. Kod ehova, iluzije i kada izgube privid stvarnosti, kada se pokazuju kao iluzije, one ne gube svoju snagu, ve nastavljaju da ine ivot onih koji se njima zanose. Sve u ta su ljudi verovali moe se pokazati kao nestvarno, sve to su oseali kao komino i apsurdno, ali ono to u tom razaranju ostaje netaknuto, jeste prava ljudska nesrea, tanka tragina nit koja se provlai kroz sve komine scene i meu svim linostima drame, ma kakve karikature one u stvari bile. Tako je ehov na dva naina razorio kompaktnost klasinog dramskog karaktera : 1.uvodei u dramu psiholoku sloenost na koju je dotle samo roman imao pravo, i 2.- do krajnosti razdvajajui dramsku funkciju od karaktera koji je njen nosilac. Ali, na jedan nain je svojim junacima ipak vratio neto od klasinog jedinstva : simbolom Klasinoj drami simbol jednostavno nije potreban, zato to je klasina drama velika ivotna formula, ivot sveden na svoje osnovne obrasce. Ali u realistikoj drami, koja je slika stvarnosti, slika ivota u svoj njegovoj raznolikosti i raznorodnosti, potrebno je neto to e pokazati osnovne odrednice u arolikoj i haotinoj vrevi naizgled esto nekoherentnih zbivanja bez vidljivog unutarnjeg jedinstva, i usmeriti je ka nekom zanenju. Ubijni galeb je simbol bezrazlono unitenog ivota, vinjik koji vie ne daje ploda je simbol propadanja jednog vremena koje se gubi u beskorisnoj lepoti i jedan i drugi daju vrsto jedinstvo svojim dramama koje bi bez njih bile na ivici da se pretvore u razl ivene prie, odn ''scene''. A u ''Ujka Vanji'', simbol je uma koju ljudi nemilice i kratkovido unitavaju isto onako kao to se unitavaju i meu sobom. Poar u ''Tri sestre'' ostavlja za sobom pusto kao to i u drami pusto postepeno ovladava u srcima i duama njenih junaka taj poar je neto krajnje trenutno, u odnosu na duinu trajanja dogaaja u drami, i u toj fizikoj trenutnosti saima se u jedno znaenje sve ono to se vuklo i trajalo godinama. Sve su to simboli unitenja grubog, besmislenog unitenja lepote. Unitenje u ehovljevim dramama ide u red velikih kosmikih sila iz grke tragedije, ono je jedna od elementarnih sila koje uobliuju ivot : glupo i bezrazlono, ali utoliko svirepije, ljudi unitavaju sve oko sebe, pa i jedni druge.

ehovljevi simboli su jako eksplicitni. Trepljov kae Nini : ''Uinio sam danas podlost, ubio sam ovog galeba... Uskoro u na isti nain ubiti samog sebe''. Trigorin govori o ''sieu za malu priu''. Jelena Andrejevna kae ''... u svima vam sedi zao duh ruenja. Vi ne alite ni ume, ni ptice, ni ene, ne alite ni jedan drugog...''. Firs pria o vonjaku i nainu na koji su se nekada spremale vinje, a koji je sad zaboravljen. Od knjievnosti se ne oekuje da ovako otvoreno upuuje na znaenje simbola kojima se koristi, ali drama je umetnost eksplicitnog, i ehov, majstor implikacija, tano zna gde najzad mora biti do kraja eksplicitan. Jer u simbolu se skupljaju sve niti znaenja, i on treba da pokae da je sve to se dogodilo, uz svu svoju povremenu i nemilosrdnu komiku, u stvari duboko ozbiljno i neopozivo, zapravo tragino.