VOLTER

(1694 1778)
Biografija
Roen 1694. godne u porodc sromanog pema u Parzu (pravo me mu |e bo:
Francos, Mare Arouet e |eune), poceo se rano bavt kn|zevnou pokazao |e
kn|zevn taenat, a ga |e sobodoum|e ve na prvom koraku doveo u sukob s
rezmom u dvadeset treo| godn zvota morao |e da tamnu|e |edanaest mesec u
Bast| zbog |ednog epgrama ko| |e zvrgao rugu samog regenta.
1
Porodcna profes|a pravnka beeznka nauca ga |e da spretno vod svo|e posove
usada u n|emu potrebu da se z|ednac s pemstvom. S |edne strane, on |e zvrsno
obrazovan zahva|u|u susovackom koovan|u, s druge strane |e zado|en
sobodarskm duhom poznatog stecta bertnaca Socete du Tempe.
Prva kn|zevna dea poeo |e Voter, u stvar, pisati u Bastilji. Po zasku z zatvora
ubrzo |e doao u nov sukob s vastma morao da se skon u Engesku. A to |e mao
presudan znaca| za n|egov da| zvot msaon razvo|. U Filozofskim pismima, ko|a
|e ob|avo na|pre na engeskom, a zatm na francuskom (1734), Voter uporeu|e
Francusku sa Engeskom, da|e takvu sku francuskog feudanog apsoutzma da |e
zdavac francuskog zdan|a odmah uhapen strpan u Bast|u, a kn|ga |e |avno
spa|ena pred parskm Paramentom kao deo ko|e stoji u suprotnosti sa religijom,
dobrim naravima uvaavanjem vlasti.
2
Sam Voter |e zbegao hapen|e napustv
Parz. Utocte zattu daa mu |e n|egova pr|ate|ca madam di atle.
3
Na n|enom
man|u on |e proveo punh deset godna bogatog kn|zevnog stvaran|a, a n|ena smrt,
ne samo da ga |e duboko potresa ve ga |e ponovo baca u nezvesnost. Pose
kratkotra|ne bagonakonost dvora, to mu |e prbavo prijem u Francusku
akademiju (poto |e dvaput, 1734. 1743. bo odb|en) morao |e ponovo da napust
Francusku |er ga |e zbog nekh aa omrznua kra|eva |ubavnca, madam Pompadur.
ruski !kralj"#ilozo#$% Fridri& '', ko| |e ve ran|e sve cno da prdob|e Votera da
1
Zvot Voterov |e duga borba s ustocenm vecnama, s okotam predrasudama zastarem
prncpma vrednovan|a, a sve to u me sobode m|en|a, toeranc|e stne. A pak, Voter |e
bo miljenik krunisani& (lava) dob|ao |e prznan|a pocast; penz|u od madog Lu|a XV;
famozn regent Fp Oreansk dao mu |e zatnu meda|u patu nakon to ga |e dao zatvort u
Bast|u (drsk ga |e Voter u ne ba prkrveno| aegor|sko| transpozc| nazvao rodoskvrnte|em
trovacem!); zveo |e na dvoru pruskog kra|a Frdrha II.
2
Filozofska pisma. Iako ovo n|e ob|ektvna kn|ga ve pre teka satra na posto|ee stan|e u
Francusko|, ona |e goru pedoa|e za versku potcku sobodu, a za sobodu na podruc|u
naucnh strazvan|a trgovne, za brgu o dobrobt ctavog naroda. Dve se engesko|
razumnost hvae u Pismima Bekona, oca ekspermentane fozof|e, Loka ko| |e razbo
Dekartov prncp uroenh de|a , naravno, N|utna s n|egovm otkrem zakona opte
gravtac|e, drugm recma, uz pohvau verske potcke toeranc|e, uz pohvau rada radnost,
Voter peva hmnu sobod m|en|a.
3
Markza d Sate |e ba strastven pokonk prrodnh nauka, vrstan matematcar, vrstan znaac
engeskog kascnh |ezka, fozof. Prema recma Votera, ctaa |e Verg|a, Popa agebru
kao to se cta roman; puna dv|en|a za La|bnca Vofa (po prcan|u savremenca suvon|ava
neukusno doterana, bez suha za poez|u) prevea |e s atnskog na francusk N|utnovo kaptano
deo Matematike osnove prirodne filozofije.
1
zv na n|egovom dvoru, ponudo mu |e da doe u Potsdam kad se ova| odazvao
pozvu, obasuo ga |e nagradama pocastma. A, pr|ate|stvo zmeu pruskog kra|a
francuskog sobodoumnog msoca n|e mogo dugo tra|at: cm se Voter usudo da
krtku|e Frdrhove postupke, kra| |e pokazao svo|e pravo prosveeno vadarsko
ce.
Voter se ponovo naao na bespuu, |er u Parz n|e smeo da de. Lutao je po
vajcarskoj i raznim (radovima i dvorcima u unutra*njosti Francuske, ne
prekda|u n za trenutak svo| podn kn|zevn rad. I upravo u to doba napsao |e
Kandida gde |e, pored ostaog, dao oduka svom raspoozen|u ko|e |e bo posedca
skustva sa Frdrhom boravka u Nemacko| uopte.
Neto pose ob|av|van|a Kandida skraso se pak u zamku Fernej, na granc zmeu
Sva|carske Francuske, ko| |e kupo za svo|e stare dane u kome |e proveo gotovo ceo
ostatak svoga zvota, ucnv svo| dom kn|zevnom prestoncom Evrope. U Ferne| se
poceo hodocastt z svh zema|a sveta, a Voteru |e pr|ao da gra uogu nekrunsanog
monarha kn|zevnost nove fozofske reg|e ko|u |e hteo da zasnu|e.
Tek kad |e umro Lu| XV kad |e neto popusto apsoutzam u Francusko|, ponovo se
vrato u svo| rodn grad, Parz. To |e bo prav tr|umf, |er ga |e ceo Parz docekao na
nogama. A to |e bo kraj: nekoko mesec kasn|e umro |e na oba Sene (30. ma|a
1778). (Voter |e umro ovencan savom kao francusk Sofoko nedugo nakon
apoteoze
4
na scen Comede-Francase.)
rosve+enost , rosvetiteljstvo
Duhovn pokret, nastao pr kra|u 17. veka, c|e se deovan|e osea u 19. veku.
Osnovna odlika ovog pokreta |e vera u razum, a n|en (lavni nosilac |e
graanstvo (premda pokret podupru po|edn vadar Frdrh II, carca
Katarna... prosveen apsoutzam). Osnovne te-nje prosveenost su
tezn|a za naucnm posmatran|em po|ava (te tada nasta|u mnoge nauke:
potcka ekonom|a, statstka, socoog|a, empr|ska pshoog|a) spremnost
za aktvne reforme. Uveren|e da su sv |ud |ednak, dobr razbort, doveo |e
do cesto preteranog verovan|a u drutvene reforme ko|e e covecanstvu donet
sreu progres.
rvi znaci prosvetiteljstva vd|v su |o u doba reformac|e renesanse
prvo u Hoand| (Spnoza), potom u Engesko| (empr|ska fozof|a: Hobs, Lok
H|um & N|utnova fzka
5
).
Francusko prosvetiteljstvo% ko|e se |av|a pod utca|em Engeza, mnogo |e
poemcn|e radkan|e. Voter enckopedst (Ddro, Ruso, Montesk|e,
Hevec|us, Kond|ak...) nastav|a|u prosvette|ske podstca|e u pravcu
skeptckh, atestckh mater|astckh zak|ucaka.
U s&vatanju istorije prosvette|stvo nagn|e verovan|u u progres
covecanstva. Be| |e zasnovao krtku stor|skh zvora...
.nji-evnost prosvetiteljstva |e prevashodno vasptna, morastcka, krtcka,
4
/poteoza 0 1.obozavan|e, progaavan|e bozanstvom 2.raskona ska neke pozorne
prredbe, obcno aegor|a.
5
N|utn |e za Votera neosporno na||ac adut u borb protv kartez|anaca, teooga shoastka,
prv korak prema prrodno|, neotkrveno| reg|.
2
satrcna |e suza uvese|avan|u uma duha. Negovaa se basna (Lafonten),
satra (Svft, Voter), roman obrazovan|a (K. F. Morc) komcn roman (Fdng).
Kascstcka traged|a |e postepeno zamen|ena graanskom dramom dema
sentmentazma (Ddro).
Po Voteru se cesto cea epoha Prosveenost u Francusko| nazvaa epo&om
volterijanstva.
Ve nego za neko kn|zevno deo za kn|zevnu vrstu Voterovo |e me vezano
za |edan obk m|en|a deovan|a, za !volterijanizam$ 0 meavnu krtcke
ucdnost ron|e, demstfkatorstva duhovtost, za|ed|vost poman|kan|a
respekta prema aznm autortetma, po|avama, svetn|ama ko|e ta| respekt
ne zasuzu|u za angazovan karakter n|egove kn|zevne |avne deatnost. Ta|
voter|anzam dao |e francuskom prosvette|stvu n|egovu posebnu, borbenu
notu.
1Gorder 0 sedam taaka prosvetiteljstva)
1. pobuna protiv autoriteta 0 crkve% kralja% plemstva i uvre-eni&
istina2 Ne ma bro| francuskh fozofa prosvette|stva poseto |e
Engesku ko|a |e na mnogo nacna ba sobodoumn|a od n|hove
domovne. U Engesko| su h zadve prrodne nauke, posebno N|utn
n|egova fzka. A nadahn|va su h engesk fozof, posebno Lok
n|egova fozof|a potke. Kad su se vrat u Francusku krenu su u btku
protv starh autorteta zauzev skeptcan stav prema naseenm
stnama. Za ovo |e nspratvna ba Dekartova tradc|a.
2. racionalizam 0 nepokolebljiva vera u ljudski razum2 Fozof
prosvette|stva svo| zadatak vde u tome da postave teme| moraa,
reg|e etke ko| b bo u skadu sa nepromen|vm razumom |ud.
3. prosvetiteljska ideja 0 $prosvetiti! *iroke slojeve naroda2 Zato se
veka pazn|a posveu|e vasptan|u obrazovan|u. Spomenk de|
prosvette|stva |e Enckoped|a (enkyklios paideia zaokruzeno
obrazovan|e), c|h |e 28 tomova zao u razmaku od 20 godna, u drugo|
poovn 18. veka. Ovde su svo|e proge da sv vek prosvette|sk
fozof.
4. kulturni optimizam 0 vera u napredak oveanstva ko| b se
teme|o na razumu znan|u.
5. povratak prirodi 0 ukazivanje na to da su $primitivni narodi!
esto zdraviji i sre+niji od Evropljana |er nsu cvzovan. Ruso:
Moramo se vratt prrod. Covek |e dobar po prrod. Ishodte za |e
u drutvu.
6

6
3o#isti 0 .alikle) N|egova |e de|a da u prrodnom stan|u vada pravo |aceg da |e to ono to
|e dobro. Prosecn |ud, medokrtet po sposobnost, su neto to umekava, ubazava prrodno
stan|e. Nomos, kao |udska nsttuc|a n|e vrednost, naprotv ona tet |er ometa one |ace
kvatetn|e. Po Kaku, upravo medokrtet sm|a|u zakone da b seb oaka zvot. Zakon de
u prog |udma ko| su man|e vredn. 4 5ipija: Govoro |e o sto| tem, a obrnuto. Tvrd
drugac|e za n|ega |e prrodno stan|e opet kao kod Kaka dobro, a drugac|e dobro. U n|emu
su sv |ud |ednak, sv su braa, a nomos |e zakon nasnh |ud. |ac zm|a|u zakone |udske
nsttuc|e da b vada. Zato drzavne nsttuc|e na|cee sputava|u zvornu |udsku sobodu.
tvarno obavezni zakoni za sve ljude |esu samo on nepisani bozansk prrodn zakon
zakon ko|ma se sv spontano pokorava|u. Nomos donos nevrednost, a drugac|e koncprano
3
6. &umanizovano &ri*+anstvo 0 $prirodna! reli(ija 6 potrebno je
reli(iju dovesti u sklad sa $prirodnim! razumom ljudi2 Po
prosvette|ma, hranstvo mora da se ocst od nerazumnh dogm
verskh stavova ko| su tokom stor|e crkve dodat Isusovom
|ednostavnom ucen|u. Mnog prosvette| su prstace deizma 0
shvatan|a po kome |e Bog stvoro svet pre mnogo vremena, a se kasn|e
ve n|e otkro svetu. Bog se otkrva |udma samo kroz prrodu n|ene
zakone, a ne na natprrodan nacn.
7

7. ljudska prava 0 aktivna borba za $prirodna prava! (ra7ana2 Pre
svega |e rec o borb protv cenzure, a tme za sobodu tampe. Po|edncu
|e trebao obezbedt pravo da skaze sopstvene ms o reg|, o
morau o potc. Prosvette| se bore protv trgovne crnackm rob|em
za human|e postupan|e sa kazn|encma. On donose Progas o
pravma coveka graana ko|m utvru|u odreena prava ko|a sv |ud
ma|u samm tm to su roen kao |ud. To |e ono to su on
podrazumeva pod prrodnm pravom.
8
8
***
Va-ni pojmovi)
- 9eizam 0 stanovte ko|e ne porce znaca| reg|e, a zahteva
n|eno uskavan|e sa |udskm razumom; prhvatan|e prrodne
reg|e kao reg|e razuma: prhvatan|e posto|an|a Boga, a
odbacvan|e stna otkroven|a
- Liberalizam 0 potcka teor|a po ko|o| su osnovne vrednost
ndvduane sobode coveka.
- rirodno pravo 0 neotuva prava coveka, kao to su pravo na
zvot sobodu, pravo vasntva obaveza potovan|a drutvenog
ugovora
- rirodno stanje 0 pretpostav|eno prvobtno stan|e ko|e prethod
drutvu kao za|ednc ureeno| na osnovu drutvenog ugovora;
stan|e u kome su |ud u duhovnom teesnom pogedu |ednak
ma|u sto pravo na sve; preddrzavno, pretpotcko stan|e
apsoutne |ednakost neograncene sobode po|ednca.
Volterov knji-evni rad
od pseudonimom Volter otkrivamo dva razliita pisca sa prbzno
|ednakom duznom kn|zevnckog staza, a ne|ednake vrednost.
- :edan pripada prvoj polovini osamnaesto( veka: to |e ugedn
pozorn psac, saonsk dvorsk pesnk, popuarzator N|utna, Loka,
optmstck fozof...
nego kod Kaka. Hp|a ma scnost sa drugm msocem modernog doba Z. Z. Rusoom.
7
Ovakvog fozofskog Boga sreemo kod Arstotea za n|ega |e bog prauzrok svemra
prv pokretac.
8
Revouc|a z 1789. |e utvrda nz prava ko|a |e trebao da vaze za sve graane. Meutm,
graann |e ugavnom shvatan kao mukarac. Borba za -enska prava poinje pre revouc|e,
sa Kondorseom ko| |e zdao |edan sps o pravma zena. U n|emu pe da zene ma|u sta
prrodna prava kao mukarc. Ipak, zena ko|a se |e zahtevaa sta prava za zene Oemp de
Guz pogub|ena |e 1793.
4
- 9ru(i se javlja nakon ;<=>: to |e utaca zgnank, prpovedac
romanopsac, storcar, autor !ilozofskog renika, nenadmav poemcar
energcn advokat zrtava regoznog besna...
9
oezija
Od svo|h ackh dana do pozne starost Voter ne presta|e da se bav psan|em
sthova. On se sprobava u svm pesnckm vrstama, od traged|e do epgrama,
od epa do satre, u raznokm metrckm var|ac|ama. A u to| gom sthova
|edna |edna stvar nedosta|e: poez|a. To odsustvo poez|e, stna, po|ava |e
karakterstcna za ctavu sthovnu produkc|u francuskog osamnaestog veka.
Epopeja
Voter ep ze da skorst za propagandu svo|h de|a. Stoga ne uzma (ra7u
svoga epa z naconanog mta s n|egovm |unacma prosav|enm u sukobu
dva|u cvzac|a, kao to su to "lijada Pesma o #olandu, ve u bsko|
proost, u francuskom verskom ratu esnaestog veka.
Tamo e na svog |unaka Anr|a IV, smbo prosveenog vadara zrtvu
regoznog fanatzma. Voter se nada da e n|egov ep posuzt ren|u
prosvette|skh de|a u borb protv verske netoeranc|e. Anrijada |e
nsprsana pementm de|ama; na zaost, tom epu ukraenom naktom
kascne retorke nedosta|e ne samo prava epska graa ve pre svega prav
epsk zraz. U tm korektnm bedm aeksandrncma optereenm
ddaktzmom naazmo na bro|ne remnscenc|e na veke epske dramske
pesnke, a ne naazmo Votera, orgnanog epskog pesnka.
Voter |e napsao komini ep Devica. U n|emu obrau|e sudbnu Zane Dark
(|eanne d'Arc), ker zupnka sobarce, u tonu aa veseog, bertenskog
drutva svoga vremena. U ovm sthovma spa|a se Voterov antkerkazam sa
n|egovm erotskm opses|ama. Te se opses|e fksra|u za cnost devce
oreanske. (Antkerkana gocava $evi%a orleanska |e zvanredan prmer
komcnog speva...)
9rama
Pozorte |e na|posto|an|a, na|tra|n|a Voterova strast. U n|emu on dozv|ava
svo| prv |avn uspeh s traged|om &dip, u n|emu e dozvet svo|u apoteozu u
posedn|m sedmcama zvota, na predstav traged|e "rena.
Voter |e napsao nekh pedesetak traged|a komed|a, od ko|h se mao ta
danas zvod. Za pozorte |e Voter mnogo ucno u smsu vee prrodnost u
dkc|, vee verodosto|nost u kostmu, pa vee odvaznost u dekoru rez|
sve su ovo korac prema romantckom teatru.
9
Ovakva dvostrukost kn|zevnog stvaran|a mogunost obnav|an|a |e zuzetno retka po|ava:
francuska kn|zevnost nam pruza samo |edan scan prmer: Vktora Igoa.
5
Voter se prosavo traged|om &dip, napsanom u studentskm danma za
vreme boravka u susovackom uctu, ko|a |e (zuzmemo nezgodne
epgrame protv regenta drugh) oznaca pocetak n|egove vro podne
kn|zevncke kar|ere.
Voter |e, uprkos povremenm padovma, mao |e dugotra|an nz uspe&a kod
publike. Za pubku osamnaestog veka Voterova kn|zevna reputac|a vezana
|e pr|e svega za n|egovo pozorte: duet vekh tragcara Korne| Rasn
po|avom Voterovh traged|a pretvara se u tercet. Na|ma can ovog terceta
na|cee |e gran dramsk psac u drugo| poovn osamnaestog veka u
Francusko| komed|.
Otkri+e ekspirovi& tra(edija, za vreme boravka u Londonu, predstav|ae
za Votera ve od snaznog dozv|a|a prav ok. Istovremeno zapan|en
zadv|en tm engeskm varvarnom, ko| n po|ma nema o pravma, o
dobrom ukusu, ko| n|e znao cak n atnsk, Voter |e fascnran
Seksprovom snagom, cudesnm s|a|em usred te no neznan|a: on da|e
h|adu puta sve moderne pravne engeske komade za s|a|na Seksprova
cudovta.
10

Zaira Rec |e o nezno| patetcno| prc made Zare, robn|e u |erusamskom sara|u,
nekad hranke, ko|a se za|ub|u|e u madog sutana Orozmana; on |e, zado|en
evropskm manrma, spreman da |e uzme za |ednu zenu! Zara u meuvremenu
sazna|e da |e hranka, a nakon tog saznan|a verno nezno |ub svog verenka
umre od Orozmanovog |ubomornog bodeza. Nesumn|va |e scnost sa 'telom,
meutm, za mnoge Francuze Voter se za ova| komad nadahnuo Korne|evm
Polijektom, a zvucn dobro srocen aeksandrnc ko| su toko suza zvuk z oc|u
tadan|e pubke to |e novna u teatru! od|eku|u krstano tecno poput sthova to
h |e psao tvorac nenadmanog ida.
Voter pe u skadu sa ukusom ondan|e pubke. U svo|m traged|ama on
osta|e u (ranicama kanona klasine tra(edije: potu|e tr |ednstva, ca
uzma z kra|evskh arstokratskh sredna, svo|e traged|e pe u |ednstvenom
tonu vsokog sta u aeksandrncma...
Formu klasine tra(edije Volter ne izneverava% ali nema vi*e njeno(
du&a. Epkure|cu Voteru, prozetom optmstckom verom modernh u razum,
progres perfektbnost coveka, daeka |e fatanost |ednog Sofoka tragcna
vz|a sveta |ednog Rasna. .atastro#a u n|egovm traged|ama ne prozaz z
nerevh sutnskh sukoba, ve na|cee z suca|nost nesporazuma
pogreno shvaenh rec, poruka, psama... ?iz tra(edija se zavr*ava kao
melodrame: tr|umfom dobrote osea|nost, pobedom pementh |unaka nad
n|hovm zm nepr|ate|ma; u ovma pak probuena osea|nost dovod do
moranog preobraza|a ka|an|a. Neumtnost tragcnh sukoba rastvara se tako u
patetcno| osea|nost...
Sab|en|e ntenzteta unutran|e koncentrac|e traged|e omoguava autoru da
10
Sekspr gen| pun snage ..., pun uzvenost, a bez trunke dobrog ukusa bez poznavan|a
prava, |ednom rec|u p|an dv|ak (le sauvage ivre), kako e ga pak na kra|u opsat Voter.
6
u n|u unos dgres|e, propagandne paroe stav|ene u usta svo|h |unaka. A ovo
kori*+enje tra(edije u svr&e #ilozo#ske propa(ande mnogo |e efkasn|e
kad ctav komad svo|m zapetom radn|om zrazava autorove de|e:
antregozne u Mu*amedu, antapsoutstcke vecan|em repubkanzma
starog Rma u +rutu td.
Ist |e suca| sa Volterovim komedijama. I ovde |e Voter rob konvenc|a
kascne komed|e, sputan sthom, te ne uspeva da zae van n|enh okvra...
N|egove satrcne komed|e nsprsane su poemkom fozofa pobozne
stranke srednom veka... okrat |e odbrana enckopedsta, a ,kotlan-anka
zestok napad na omrazenog nepr|ate|a fozofa Frerona.
11

Podreena poemckm potrebama trenutka cnm nvektvama, ona n|e
moga prezvet vreme u ko|em |e nastaa.
KANDID
- Objavljen 1759. u Zenev
- '(ra prikrivanja pravo( autorstva u podnasovu |e psao da |e sa
nemackog preveo gosp. doktor Raf;
U prvom izdanju, ko|e se po|avo 1759. godne, ovo delo je predstavljeno
francuskm ctaocma kao prevod s nemakog od g. doktora #alfa, sa doda%ima
koji su na-eni u doktorovom depu kad je umro u Min*enu leta gospodnjeg
./01, dake kao #rancuski prevod jedno( nemako( dela, a ne kao deo
francuskog psca. A u to nsu verova n ctaoc n cenzor Lu|a XV. I svo|m
sadrza|em svo|m stom Kandid |e otkrvao svo|e francusko, prosvette|sko
poreko, a znao se zato psac mora da kr|e svo|e me.
12
Rezm Lu|a XV n|e
obeavao nta dobro sobodnm msocma. Kancear Lu|a XV, Seg|e, pokrenuo
|e pravu ha|ku protv svega to |e sobodno krtck mso...
13
- Volterev cilj) prosvett |ude, raz|asnt stvar, osobodt duh
nepotrebnh stega, brant pravo coveka na vastto m|en|e;
(Libertinac protvnk dogmatskog m|en|a.)
- ?aslov , etimolo(ija: kandde, kanddus skren, otvoren, cst, navan.
- .ratak sadr-aj) Kandd zv u Nemacko| pokra|n Vestfa|, u dvorcu
svog strca barona Tunder-ten-tronka, nakon to ga odate zbace
dozv|ava pustoovnu za pustoovnom, gub optmzam, a roman se
zavrava Kanddovom z|avom da |e na|bo|e obravat svo| vrt.
11
Iv: Ismevan|e kn|zevnh krtcara u ku Frerona, dato |e u Kandidu epzoda z Parza!
12
Voter |e tokom svog zvota upotrebo ve od dve stotne raznh pseudonma na svo|m
mnogobro|nm raznovrsnm spsma. Tako |e zmso g. doktora #alfa, kao tobozn|eg psca
svog Kandida. Ova opreznost svedoca |e o vekom Voterovom zvotnom skustvu. Kad |e
napsao Kandida, ve |e bo u ezdeset peto| godn zvota n|e ve mogao mat nkakvh
uz|a...
13
Vred zabeezt da |e, zacudo, kavnstcka, repubkanska cenzura Sva|carske uspea da
preduhtr katocku, kra|evsku cenzuru Lu|a XV, te |e tako Voterov Kandid dozveo cast da
bude na|pre spa|en u Sva|carsko|, to |e samo doprneo da se popuare zvan granca
Francuske!
7
'zvori , uticaji
knji-evni #rancuska kn|zevnost: Rabe, Srano de Berzerak; *panska
kn|zevnost pre svega Servantes Grasan; en(leski utca|, pocev od Ben
Dzonsona Sekspra do Svfta, koga |e Voter osobto ceno, pa podrazavao,
kao to se doneke vd u Kandidu.
;@
nauka i #ilozo#ija2 N|egov prv na|v dea u nauc bo |e N|utn, a u fozof|,
pose vekog utca|a ko| |e na n|ega zvro francusk skeptk P|er Be|, do su
|o snazn| utca| uteme|vaca modernog emprzma Dzona Loka (Lok: Iskustvo
|e |edn zvor saznan|a) engeskh desta, narocto Konza, Toanda Vustona.
Roman
- .lasicisti roman smatraju niskim -anrom2
- 1670. Dane Huet (?) pe #aspravu o poreklu romana: roman ne treba
posmatrat kao novu kn|zevnu vrstu, ve kao naslednika prznath
zanrova, posebno epa.
- Za razku od kanonzovanh obka, romanopisci nemaju unapred
zadata pravila po ko|ma mora|u sastav|at tekst. ?ekanonizovana
knji-evna vrsta poslu-ila je Volteru stovremeno kao parod|a,
zabava, pouka krtka.
Romaneskni , knji-evno"prozni uticaji:
1. e(zotine pripovesti scne 1001 no
2. 3vi#tova $Auliverova putovanja! (Satrcno skoravan|e fantastke
ko|a uzma komcke razmere ko|a |e data u a|vo|, pseudo-naucno|
form)
3. putopisi, zveta| o zvotu preko Atantka
4. Bonteskje% $ersijska pisma! (Suprotstav|an|e stocn|acke egzotke
francusko| savremenost; kod Votera |e ovo sredstvo krtke francuskog
poretka)
Aenolo*ko odre7enje)
Pod ko|e vrste romana mozemo podvest Kandida?
;2 222 #ilozo#ski
C2 pustolovni 1avanturistiki8
D2 parodirani vite*ki
4. pikarski (ma eemente pkarskog romana)
5. satirini 0 roman u ko|em se sa odreenog moranog stanovta
zvrgava|u rugu nek |udsk drutven poroc.
15
Kandid |e satrcn roman
14
Trogodn| boravak u Engesko|, 1726 1729, znaco |e za Votera mnogo ve od
ob|av|van|a poznath &ngleski*, odnosno !ilozofski* pisama. Voterov da| razvo| bo b
nezamsv bez poznavan|a radova Bekona Loka, N|utna, fozofa Berk|a, Saftsber|a, uopte
bez spozna|a o ustro|stvu engeskog beranog drutva. Uz msoce tu su kn|zevnc,
pona|pr|e Sekspr Mton, c|a su ga dea prprema za sasvm nov senzbtet, za potpuno
nefrancusk ukus. Tu su Poup, Svft, Dzon Gav, autor Prosjake opere 2 sv su mu pr|ate|.
15
Razvoj satirino( romana2 Zacetkom satrcnog romana mogu se smatrat tematsk
povezane prce o Tu O|enpgeu u nemacko| kn|zevnost, a prv znaca|an prmer ceovt|eg
satrcnog romana |este Rabeov 3argantua i Pantagruel. U Servantesovom $on Ki*otu
naazmo prmer kompozcono strukturano kompeksnog satrcnog romana u ko|em su pravc
8
fozofskog karaktera...
6. obrazovni 0 deatno sazv|avan|e sa svetom c| obrazovnog romana
uopte... & ((putovan|e ko|e se zavrava promenom))
Filozo#ski roman2
Voter |e bo oducno protv fozofskh sstema, a cno mu se da |e ne samo
moguno ve na|prrodn|e da se fozof|a zaze u kn|zevnm dema. Tako on
pe 4metafizike romane5. Na ta| nacn Voter |e postao uzor fozofa
prosvette|a XVIII veka ko| s|edn|u|e u seb fozof|u kn|zevnost, pretvara|u
|ednu drugu u borbenu duhovtu kn|zevno-fozofsku prosvette|sku
pubcstku
16
, ko|o| se ne mogu porcat n kn|zevn n fozofsk kvatet.
& Voter bo osobto |ak u satr zato |e voeo da pe takozvane filozofske
romane filozofske pripovetke, meu ko|ma |e Kandid zauzeo posebno mesto.
Ta| rod kn|zevnost pretvoro |e on u satiru naravi, za ko|u |e
na|karakterstcn|e to da cnost samo personfku|u zvesna obeez|a (narav)
po|move da b se vdeo koko one nose u seb opravdan|a stntost pred
sudom razuma. Kandid |e prav obrazac takve filozofske pripovetke satire
naravi. To pokazu|e ve sam nasov. Sta znac sama rec kandid? Prosto, navko.
To |e personfkovano svo|stvo navnog optmzma ko| se suocava s brutanom
stvarnou; kao to |e navko, uz pomo ron|e, prkazan kao nepodno|va
kra|nost |edne |udske osobne ko|a se pod|ednako moze cent kao prezrat,
tako |e stvarnost prkazana |o brutan|e nego to |e znamo, da b navnost
zgedaa |o navn|e.
4 Filozo#ska satira. Od prve poovne 18. veka Voter se bav psan|em
umetncke proze (nakon drama, poez|e, epa...). U Francusko| su ova dea
nazvana 6filozofskim7 pripovetkama. Tm zrazom podvac se n|hov zrazto
pubcstck karakter: svaka od n|h napsana |e rad ustrac|e neke drutveno-
fozofske de|e. Tu fozofsku osnovu svo|h prpovedaka ob|an|avao |e sam
Voter stav|a|u `podnasove` tako da mamo Kandid ili 'ptimizam.
satrcnog de|stva usmeren prema |ednom odnosu prema stvarnost (vtek roman) prema
nekm drutvenm po|avama savremene Span|e. 3uliverova putovanja su kascan obk
aegor|skog satrcnog romana. Itd.
16
ublicistika 0 1. grana terature ko|a se bav tekum ptan|ma potke drutvenog zvota
2.novnarstvo, tampa
9
ustolovni roman2
Bogato nsprsan 8iljadu i jednom no9i, Servantesovm $on Ki*otom, raznm
pustoovnm romanma putopsma, narocto Svftovm 3uliverom, Voter vod
svog Kandda od Nemacke, preko Hoand|e Francuske, cak u Paragva|
Edorado (zm|enu zem|u uz|a), da b ga vrato u Francusku Engesku, a
zatm uputo u Venec|u Tursku, gde se putovan|e ( prpovetka) zavrava.
;<

& Pu svog Kandida u ve gotovom obku avanturstckog romana, toko
popuarnog nakon Defoa, Prevoovog Klevlanda, Voter unos u Kandida sve
elemente te romaneskne vrste: povdbe po Atantku po Sredozem|u,
gusare brodoome, ga|e ga|ote, hareme evnuhe, otmce sovan|a,
bezan|a potere, |ednonoge |ednoruke unakazene crnacke robove, daeke
prekomorske kra|eve uroenke spremne da Kandda, uhvaenog u otetom
|ezutskom odeu, skuva|u po|edu, upornu trku po svetu za zgub|enm doom,
|ub|enom Kungundom...
'zbor oblika avanturistiko( romana)
parodija (Dzakua): Iako Voter ne moze da odo prc da povremeno
parodira neke stereotipne scene avanturistiki& romana, zbor ove vrste
romana dktran |e drugm dub|m razozma nego to |e ze|a za parodran|em
|edne popuarne kn|zevne vrste.
op*ta slika sveta 11kao podlo(a , prostor kritike analize88.
Avanturstck roman pruza Voteru mogunost da svo|e |unake povede na
putovan|e po rokom svetu da nam pokaze n|egove |ade u nzu putnh etapa,
odvo|enh pogav|a, zoovanh epzoda tog vekog puteestv|a. Ukupnost th
po|ednacnh epzoda treba da pruz ctaocu op*tu sliku sveta i oveka.
Voter, u stvar, pragoava skorava obk avanturstckog romana za
potrebe |ednog kartez|anskog, anatckog nacna m|en|a zak|ucvan|a
karakterstcnog za francuske prosvette|e, sto onako kao to |e Montesk|e
skorsto ve posto|e obk epstoarnog romana za svo|a Persijska pisma.
sloboda kompozicije2 Ovakav obk romana ostav|a mu posve sobodne ruke
u kompozconom pogedu, u zboru u rasporedu grae naknadnh proren|a.
3truktura pustolovno( romana ima uzor u antckm fkconanm |ubavnm
prcama u n|ma se na pocetku dvo|e madh za|ub|u|e, a posto| prepreka
on uta|u svetom dozv|ava|u razne nezgode dok se na kra|u ne sretnu
sreno ne vrate u domovnu. Scno su zgeda novovekovn pustoovn
roman. Bahtn zbog ove strukturane scnost romane 17-18 veka svrstava u
staro(rki tip.
Volter parodira onovremeni avanturistiki roman) sve se odv|a vekom
brznom, putu|e se sa |edne na drugu stranu sveta, mrtv (cez, ub|en) kov
se ponovo po|av|u|u, a za razku od vecne madost epote antckh kova,
17
Karakterstcan |e za Votera *iroki (eo(ra#ski videokru(. U Kandidu se radn|a dogaa
na|pre u Nemacko|, pa Hoand|, Portugau, Paragva|u, Francusko|, Engesko|, Tursko| ovo |e
karakterstka Voterovh traged|a, a zazvana |e kosmopotskm tendenc|ama.
10
Kungunda |e poruznea, a deano stan|e sa pocetka |e zauvek zgub|eno.
Na|sgurn| znak promene |e Kanddova spozna|a. & Ovo deo posredstvom
parod|e ru zakone avanturstckog romana n|emu svo|stvenu afrmac|u
suca|a pod ko|m se kr|e boz|a promsao.
Zgusnut do(a7aji avanturistiko( romana pro-eti su #ilozo#skim i
knji-evnim raspravama2 (Posebno u 22 25 pogav|u.) Svako pogav|e,
svaka po|edna zgoda suz za dodatnu obradu potcke, verske, etcke
obca|ne teme.
Kandid kao kritika , satira
;E
)
;2 .ritika Lajbnicove ideje predodre7ene &armonije2
Po nekma (Kora), gavn predmet Voterove krtke u Kandidu |e poznata
fozofska de|a La|bncova ideja predodre7ene &armonije, po ko|o| se sve
ob|an|ava nekm unapred postav|enm utvrenm redom tako da |e ova|
svet u kome zvmo moramo da zvmo upravo onakav kakav |e mogao
morao da bude, t|. na|bo| od svh svetova. Voter |e hteo da pokaze koko |e
takav kosmook optmzam uda|en od stvarnost.
19
Kad neko upta Kandda, u
|ednom trenutku n|egove pustoovne egzstenc|e: :este li vi ovde iz dobri*
uzroka; Voter odmah stav|a u usta Kanddu odgovor da |e sve samo
sobom u vezi jedno s drugim i ude<eno da ne moe biti bolje, ako su bugarsk
vo|nc sova devo|ku ko|u zarko |ub, ako ngde oko sebe n|e vdeo nta
dobro.
& Nemack fozof onog vremena da|e od La|bnca Vofa, nsu n hte n zna
da mse. Ocen|e takve fozof|e u Kandidu |e doktor an(los ko| |e
predavao metafiziko=teologo=kosmolo=nigologiju ko| |e mar|vo dokazvao da
nema nikad posledi%e bez uzroka da |e u ovom najboljem svetu od svi*
mogu9i* svetova zamak 3ospodina +arona najlep<i od svi* zamkova, a
3ospo-a najbolja od svi* mogu9i* baroni%a. Kad dozna|e da su mu sova
|ub|enu Kungundu, nepoprav|v optmst n|e mogao da ucn nta drugo
nego da uzdahne: >*, gde si svete, najbolji od svi* svetova?
2@

& Kandid |e knji-evna parodija ideja koje Lajbnic zastupa u $Teodiceji!
1;<;>8% gde pokuava da pokaze da se posto|an|e za u svetu moze uskadt
sa Boz|om pravednou. La|bnc dokazu|e kako reg|a ne moze protvrect
razumu kako |e Bog stvoro na svet kao na|bo| od svh moguh svetova
(*armonia praestablata). Po La|bncu, svaka stvar na svetu ma svo| uzrok, |er
svetom vada unapred utvren skad prroda ne prav skokove |er |e sve
savreno uskaeno. Iron|om prozete sredn|e mudrost u romanu potcu z
La|bovcove fozof|e, a uzete su van matcnog konteksta svedene na raznu
svakdan|eg zvota vestruko sme|ane ronzovane kroz prcu.
18
3atira 0 kn|zevno deo u kome |e na podrug|v duhovt nacn zrazena otra osuda |ednog
drutva |udskh mana. Tradc|a prozne satrcne kn|zevnost vod od Grka Menpa,
Rm|anna Petron|a (atirikon) Apue|a, preko Rabea, Svfta Votera, pa Gogo|a td.
19
Branko Dzakua: Podnasov ne treba da nas zavede: Kandid se ne svodi na polemiku sa
Lajbnicom, uostaom ve prevazenu, sa n|egovom prestabzranom harmon|om na|bo|m
od moguh svetova. Formue optmstcke La|bncove fozof|e, n|egovh stom|enka
sedbenka suze ovde ve kao kontrast za re|efn|e otkrvan|e tamnh strana zvota sveta
nego kao stvarn povod za raspravu. |er, u vr|eme psan|a Kandida za Votera deme ve
nema: on |e defntvno raskrsto sa La|bncom sa Poupom.
20
Z. B: Kako Kandd, kao ma Perca, cta La|bnca?
11
- neopozv dokaz da priroda ipak ini skokove zem|otres u Lsabonu
1755. (5. pogav|e)
- krvav sedmogodn| rat (Pruska Engeska vs Austr|a, Rus|a, Francuska
1756-1763),
- smaknue admraa Bnga ko| n|e hteo da zrtvu|e svo|u vo|sku (23.
pogav|e);
21
C2 3atirika kritika dru*tva #eudalno( sistema2 Kora: Kandd sazna|e
da ovek ne moe ni krv pustiti, ni klistirati se a da ne plati, da u ratu, kad se
trideset *iljada ljudi bore protiv trupa iste jaine, ima oko dvadeset *iljada
sifilistiara sa svake strane td. I sama mudrost u cnost ucenog doktora
Pangosa strada od sfsa, a ova| otkrva anac poroka u kome prvo mesto
zauzma |edan fratar. Aaj je poklon dao Paketi, prca Kanddu ucen doktor
Pangos, neki veoma ueni franjeva%, koji se napajao na samom izvoruB jer on
ga je dobio od neke stare grofi%e koja ga je dobila od nekog konjikog
kapetana, koji je za njega imao da za*vali nekoj markizi, koja ga je vukla od
nekog paa, koji ga je dobio od nekog jezuite, koji ga je dobio, kao isku<enik, u
pravoj liniji od jednog druga Kristofa Kolumba. & Ko sve tu n|e razobcen? Sv
ko| su b krv i meso #eudalno( sistema.
D2 .ritika onovremene nauke2 Kora: Neumo|v |e Voter bo prema
nauc ko|a n|e htea da zna za progres. On to u Kandidu spo|ava uzgred, a
sa nenadmanm sarkazmom, kad govor o /kademiji nauka u Bordou, ko|o|
|e Kandd po povratku z Edorada pokono cudesnu ovcu ko|a na to raspisa
kao temu za nagradu te godine da se izna-e za<to je vuna te ov%e %rvena i
nagradu dobi neki naunik sa severa koji dokaza sa > plus +, manje C,
podeljeno sa D, da je ta ov%a morala biti %rvena i da ugine od oviji* boginja.
@2 .ritika ljudski& poroka i slabosti2 Raz(ovor izme7u .andida i
ueno( doktora an(losa na kraju romana tece ovako: |a znam to,
rece Kandd, da treba da obrau|emo svo| vrt. - Imate pravo, rece
Pangos, |er kad |e covek postav|en u Edensk vrt, postav|en |e tamo ut
operare eum, da rad, to dokazu|e da covek n|e roen da besposc. - Da
radmo, a ne da razgabamo, rece Martn; |edno tako e nam zvot bt
sno|v. I na kra|u, kad ucen Pangos podsea Kandda ta mu se dogodo
ta mu se sve mogo dogodt, on zavrava: Dobro |e to receno, odgovor
Kandd, a treba da obrau|emo svo| vrt. Kora: Ovo pokazu|e da |e Voterov
Kandd u svo|o| sutn humanstcko deo da Voterova krtka |udskh poroka
sabost pak na kra|u tez deau covecnost.
=2 .ritika surovosti savremeno( dru*tva i oveka2 Branko Dzakua:
Formue optmstcke La|bncove fozof|e suze ovde kao kontrast za re|efn|e
otkrvan|e tamnh strana zvota sveta... Brana slika sveta, ntonrana ve
na prvm strancama romana, u da|m pogav|ma n|e modfkovana nkakvm
21
rosvetiteljstvo istoriju s&vata kao tekue zbvan|e, kao savremenost z ko|e se mogu
dobt pouke za budunost.
12
vedr|m tonovma, ve samo prorena mnogostrako potvrena. Posto|, stna,
u Kandidu |edna deana zem|a, Edorado, a to |e csta utop|a terarna
zm|otna: pust san. Kandid ne zvre n z fozofske medtac|e o
nesavrenost sveta |ud. On |e ekspoz|a |ada ogorcen|a zazvanog surovim
zbivanjima Volterovo( vremena: obostranm bezumnm dv|atvom Prusa
(Bugara) Francuza (Abara) spo|enm u sedmogodn|em ratu (ste scene z tog
rata sprcane su cak u tr verz|e), znenadnom prrodnom katakzmom
(sabonskm katastrofanm zem|otresom), po|acanm crkvenm progonma,
omacama, gupou, gramzvou, neskoren|vm predrasudama...
F2 .ritika crkve ili antiklerikalizam2
22
U aroko| mas ca Voterovog
romana, od svrgnuth proteranh careva kra|eva, transkh guvernera,
naduth ograncenh pema, potkup|vh sud|a, neznaackh ekara,
tvrdogavh dogmatskh fozofa, dobrh uroenka, cestth zanat|a, nepotenh
trgovaca, saonskh ucnh budnca, do kockara, varaca, opova, p|ackaa,
vo|nka gusara, zuzetno |e bro|no zastup|ena kate(orija crkveni&
slu-benika, od pape vekog nkvztora do opata, redovnka raznh redova,
pastora derva. Svma n|ma |e za|edncka crta da zve u neskadu s onm to
propoveda|u, a nek kre osnovne zakone |udskost eementarnog
drutvenog reda.
23

<2 .ritika reli(ije
Volterovi reli(iozni stavovi) Fozofsk dezam engeskog tpa: Bekon, Lok.
Voter odbacu|e otkrvenu reg|u 0 pobornik je prirodne reli(ije%
Paskaovog osean|a bozanstva srcem.
Voter zvrgava podsmehu uenje o slobodi volje (Kandd u bugarskom
ropstvu mora da bra zmeu be 36 puta od ceog puka stre|an|a)
L'.OV'
- asivnost i aktivnost likova2
C@
Dzakua: Voterova ca ce nam cesto
na automate terane sudbnom, a vasttom gupou predrasudama.
N|emu |e zgedao da se |ud kroz zvot kreu poput marioneta. A
22
Dobar deo prpovedaka nastah nakon Kandida, u razdob|u po|acane Voterove fozofske
propagande, antregozne poemke kampan|e za osobaan|e rehabtac|u zrtava verskh
progona, psan |e pod n|egovm borbenm gesom: Untte bestdncu (Ecrasez 'nfame!), t|.
katocku crkvu.
23
Dzakua: Prekomotno |e pre|ednostavno svest ta| stav Votera, nekadan|eg odcnog
ptomca |ezutskog koeza, na neku vrstu man|akanog, zagrzenog antkerkazma. Tako se
prkrva|u stvarn razoz n|egovog stava. Voter dozv|ava u svom vremenu ozv|avan|e duha
fanatzma u organzovano| |avno| kampan| zgosan|u &n%iklopedije, fozofa, a u dskretn|m
aktvnostma crkve, a posebno n|enog borbenog odreda, |ezuta, u vren|u organzovane
kontroe |avnog m|en|a prvatnog zvota po|ednaca... A te mnogobro|ne crkvene |ude u
Voterovom deu n|e samo versk fanatzam naveo da navuku mant|u, ve nteres zvotna
nuzda. Ako Voter upuu|e svo|e sarkastcne stree, pre svega |ezutma, o |adno| sudbn
po|ednh redovnka, nateranh na te prsne vokac|e, sazna|emo z n|hovh spovest enh
roncnh ntenc|a.
24
Za Votera Engeska |e zem|a rada radnost, zem|a bez gotovana pros|aka, a covek |e
roen za akc|u |er |e ona zvor |udske sree. N|emu |e mrzak Paskaov stav medtac|e,
nedeovan|a nepoveren|a prema coveku, zato Voter gasno uzvku|e da mst o seb, znac
mst n o cemu.
13
prema svo|m cma Voter se ne stav|a samo u stav superome dstance.
U n|ma on otkrva svo|e skonost opses|e, smpat|e tezn|e, a
antpat|e, mrzn|e... Sudbna zbacu|e Voterove |unake z n|hovh
egzstenc|a kratkotra|ne var|ve sgurnost, da b h baca u udu trku
svetom ne ostav|a|u m n vremena n mogunost da se saberu, da
razmse o svom zvotu da mu vasttm, sobodnm zborom odrede
n|egov da| tok. asivni junaci ne bra|u svo| zvot, on ga podnose.
Nadmone se uprav|a|u n|hovm sudbnama ostav|a|u m mao
prostora za spo|avan|e n|hove |udskost, svedene na pementost
po|ednacnh dobrh dea (anabaptsta Zak, Kandd, vern Kakambo).
.andid se, istina% ne predaje ne naputa tragan|e za onm to
smatra svo|om na|veom sreom, da b na kra|u putovan|a, t|. na pragu
zreog doba, spoznao koko |e ta potraga ba pogreno usmerena
uzorna, rezgnrano prhvato skromn zvotn program: obravan|e
sopstvenog vrta.
- .arikaturalnost likova2 RKT: U satrcnm dema nemamo karaktere
nego karkature. Satrcar sve po|ave razobcava kominom
opservacijom. Preuvecava|u, poput skara karkaturste, po|edne
crte po|ave do kra|n|h granca komcnog apsurdnog, on razobcava n|en
prvd razotkrva n|enu negatvnu stranu...
Alavni likovi)
1. .andid 0 cst, nevn, bezazen, skren. Prroda mu |e podara neznu
narav dua mu se vdea na cu. Zapada u gomu nevo|a poput
Don Khota zee da cn dobro stano gre sve tumac na svo|
nacn. Pod utca|em |e svog ucte|a Pangosa, sedbenka
La|bncove fozof|e.
2. Bartin 0 k suprotan Kanddu. Martnova refeks|a o zvotu: Bog |e
ovu kugu prepusto nekom zobnom bu. Na svetu nema pravde.
Covek |e po Martnu roen da zv u grcevma nespoko|stva u
mrtvu dosade. Martn na kra|u pozva na rad |er |e to |edno to
zvot cn kvatetnm. Martn |e uvek bo ogorcen, Kandd ne.
3. an(los 0 |e fozof pa ne moze porcat sebe.. te da|e tvrd da
|e ova| svet na|ep...
ostupci u (ra7enju likova
- Lca radn|u romana upozna|emo pretezno posredstvom autorovi&
opisa% obja*njenja% komentara.
- Btno razct od romanopsaca svog vremena poput Prevoa, Marvoa
Rusoa, Voter se uopte ne koristi introspekcijom u prezentac| svo|h
|unaka. Za n|ega, covek |e ne ono to on ms govor o seb, ve ono
to rad kako dea. N n|egov |unac kad govore o seb ne pokuava|u
da anazra|u svo|a duevna stan|a, svo|e namere, pro|ekte. U sredtu
n|hove prce |e ono to h |e zadeso, vastt postupc, ponaan|a, akcije.
- Voter nam ne daje mno(o detalja ni o nji&ovom spolja*njem
14
iz(ledu. Stoga on nema|u punou sugestvnu snagu prsutnost vekh
romanesknh |unaka.
25

- ortreti epizodni& lica, a oducu|uh za Kanddovu sudbnu, portret
barona Tunder-ten-tronka baronce, n|egove supruge, dat su sk|ucvo
karikaturalnim autorovim opisom, dovrenm u skadu s n|hovm
nasnm cnostma: baronovm udarcma nogom u Kanddovu strazn|cu,
ko|ma ga zbacu|e z svog dvorca, baroncnm amarma upuenm
Kungund, cm se povrata z nesvest. Ovakvo ekspedtvno fksran|e
ca u romanu ne prozaz samo z epzodnost n|hove uoge, ve sto
tako z sromatva n|hovog ba svod|vog na nekoko karakterstcnh
crta. & Suprotan stav ((ne znam c|)): Kao po pravu, sporedne cnost u
Voterovm prpovetkama su ocrtane -ivlje i vi*e realistiki ne(o
(lavne, zato to upravo preko n|h Voter da|e krtku narav savremenog
drutva (`crnac na radu na pantaz` u Kandidu)
- A kompleksnija lica romana, ca bogat|e |udske sadrzne,
predstavljena su na znatno razu7eniji nain% u vi*eslojnosti
nji&ovi& rei% iskaza% postupaka. .andida upozna|emo na|pre kao
dobrodunog zvekana ndoktrnranog optmstckom fozof|om svog
ucte|a dogmatcara Pangosa, c|e postavke ponav|a kao dosadn
papaga|. A kad ne nasto| da fozofra, posebno u afektvm stan|ma, u
trenucma uzbuen|a ogorcenost, z n|ega prova|u|u prave,
nenaucene recence autentcnog, vasttog govora ogcnog rezonovan|a.
A znatno ve nego u recma Kandda otkrvamo u n|egovm postupcma:
n|egovu pementost, a oducnost, preduzm|vost, mpusvnost,
emotvnost. U ratu Kandd dezertra z bugarske vo|ske otkrv n|ena
zodea nad zenama, decom, starcma. Napokon, na kra|u putovan|a,
Kandd spasava zvotne brodoomnke, svo|e pr|ate|e sakup|ene rom
beog sveta, pruza|u m az.
- Svo|u autorsku ironinu distancu Volter ne napu*ta povremeno
samo u odnosu na gavnog |unaka sporedne cnost dob|a|u prku da
progovore o seb na |edan neposredan, spontan nacn. 'spovest akete,
zene ko|a se bav na|bedn|m zanatom na svetu, deu|e u svo|o| oporo|
|ednostavno| stntost kao stranca strgnuta z savremenog zvota.
- 'mena kao sredstvo za obele-avanje i individualizovanje likova2
Voter svo|m kovma da|e mena ko|a nagovetava|u n|hov karakter.
Bezazen mad ma me Kandd,
gromogasn gomazn baron Tunder-ten-tronk,
brb|v ucte| fozof|e Pangos,
egzotcn meez Kakambo,
k pretencoznog
26
vestfaskog barona Kungunda,
bazran
27
venec|ansk arstokrata Pokokurante.
Neka su ca ostaa bez mena, dentfkovana svo|om ttuom,
profes|om, stan|em: mad baron, mornar, pergordsk opat,
starca... )
25
Dzakua: Vdmo h ne kao dugo obravane portrete u u|u, ve kao brze skce oovkom sa
zvanredno uocenm datm karakterstcnm crtama.
26
retenciozan 0 1.ko| mnogo traz, zsku|e 2.ko| ma o seb preterano vsoko m|en|e;
um|en, uobrazen
27
Blaziran 0 ravnoduan; st svega obuzet dosadom; prezasen
15
- Lica se iskazuju i svojim karakteristinim poslovinim #ormulama
i izrekama. U n|ma ona rezmra|u svo|a zvotna skustva strem|en|a,
svo|u stuac|u svo|u zvotnu fozof|u.
- Z. B: Likovi ko| predstav|a|u neke kuturno-stor|ske fenomene... Lkov
su u suzb radn|e, nsu... ((v: Da se ovo odnos na tvrdn|u sa str. 7 da
kov ustru|u neke drutveno-fozofske de|e? I |e rec o
karakaturanost kova? I o necem treem?))
3T'L 0 odlike)
- 3a-etost Volterove reenice zrazta |e osobna n|egova sta. A
mode tog sazetog sta, tog stye coupe stvoro |e ve odavno
Montesk|e u svo|m Persijskim pismima. Tom stu Voter da|e svo|e
ndvduano obeez|e upotrebom ekspresivni& jeziki& detalja, obrata,
efekata, paradoksanh zak|ucaka, ironije, kontrasta, auz|a...
- A ono to to| proz da|e n|enu na|cn|u oznaku |est n|en ritam2
Reenice se nzu avosk brzm tempom, presto prestssmo, bez
zasto|a mrtvh mesta, ostav|a|u |edva kratak predah ctaocu u prostm
recencama nakon ser|e sozenh. A ova umetnost elipse i redukcije,
ko|a odbacu|e oprne opse, duga ob|an|en|a, unutran|e monooge
spo|n|e d|aoge, nezamsva |e bez autorove sposobnost da u okvre
svo|e vz|e sveta brzo uoc zdvo| ono znaca|no u |udma zbvan|ma
da to prenese ctaocu u kondenzovanom zraza|nom obku. Ta
kondenzacija omoguu|e Voteru da u okvru trdeset kratkh pogav|a
obuhvat |edan arok svet ca dogaa|a sa cetr kontnenta.
- & E#ekat Volterovo( stila: Sazetost rtam recenca, kao kompozc|a
pogav|a drze ctaocevu pa-nju stalno budnom.
- Sarenu fabua odgovara u Voterovm prpovetkama *arenilo tona i
stila pripovedanja, u ko|ma na|prrodn|e spa|a eemente fantaz|e
reazma, dok aka ron|a bva s vremena na vreme prekdana ozb|nm
fozofskm razm|an|ma otrm sarkastcnm spadma protv raznh
gadost rugoba drutvenog ureen|a.
- !srednji stil! kao u Manon Eesko |unac nsu uzven, zdvo|en z
povezanost svakodnevnog zvota, ve su ukop|en u svo|e venom
sredn|e zvotne okonost, zavse od n|h;
- me*anje stilova ali realizam osta|e u (ranicama dopadljivosti.
Reastcnost |e aroka zabavna a ne produb|ena ozb|no
probematzovana.
- U umetnckom pogedu Kandid |e remek"delo ironino( prianja2 Za
Votera ron|a |e forma manfestovan|a odreenog pogeda na svet... U
opte tkvo roncnog zobcavan|a upe se Kanddova poseta
16
utopijskoj zemlji Eldorado tpcno prosvette|ska utop|a gde |e
osnovno naceo svestrano zadovo|en|e potreba covekove cnost.
Edorado |e carstvo razuma. ... Kad se napust utop|a doaz se u po|e
Sv|u protv svh. (Hobs) Voter rone pretencioznu ambiciju da se
razume svet. ((I Kanddov, Pangosov, Martnov poged na svet su
roncno zobcen.)) Tradconano sre+ni zavr*etak ma roncno
obeez|e |er Kandd dob|a Kungundu kada postane nakaza.
O3TUG')
;2 .ompozicija po(lavlja o(lavlje se zavr*ava u trenutku kad |unak
zapadne u neku neocekvanu, znenadnu, dramatcnu stuac|u, kad
nagovetava prcu o svo|m dogodovtnama. Ovakav postupak odrzavan|a
napetost, koren |e mnogo kasn|e u roman-fe|tonu u krmnanom
romanu.
C2 3labljenje realizma2
1) Narocto paradoksaan momenat u struktur Voterovh prpovedaka |e
spoj na(la*ene #ilozo#ske tendencije i avanturistiko( si-ea (ko|
|e do Voterovog vremena bo svo|stven dema sa sabm de|nm
sadrza|em). A avanturstck sze u Voterovm prpovetkama ma |asno
zrazeno raconastcko obeez|e; n|edna epzoda n|e ubacena bez
opravdan|a, ve po strogo sm|enom panu.
2) Drug momenat ko| sab reazam n|egovh prpovedaka |e od kasczma
naseeno o*tro raz(raniavanje na dobro i zlo, to dovod do skoro
shematskog suprotstav|an|a |ednon|skh karaktera (na pr. Pangos
Martn). Cak se |edna osoba ko|a "ne b moga da ma takve osobne" u
sedeo| scen prkazu|e sa takvm osobnama. (?)
D2 rikaz #ilozo#ski& ideja2 Voter kroz prcu proverava, zagovara,
smeva odreene fozofske zams Voterov postupak u #ilozo#skim
romanima: n|e rec o teko dokucvm fozofskm razmatran|ma, ve o
po|ednostav|enm de|ama, prkazanm u obku svakodnevnh zvotnh
stuac|a; kn|zevnost |e mesto provere, kuan|a fozofskh de|a n|hovo
potvrvan|e osporavan|e odv|a se kao prca, matovta kn|zevna ustrac|a
fozofskh de|a.
@2 Te&nika re#lektora (spot ght) ((Satrcna tehnka?)): |ako se osvet|ava
|edan ma deo, prvdno se kazu|e stna, ako sva bza odreen|a ob|an|en|a
osta|u u mraku. / Voter osvet|ava ono to |e smeno apsurdno. Ova| metod |e
poznat pre Votera, a on ma poseban nacn da ga obku|e on brzo men|a
ske...
=2 ropa(andna te&nika 11te&nika kritike i promovisanja #ilozo#ski&
idejaH88 0 metodi:
- brz tempo brzo, otro rezmran|e razvtka stuac|e, brza promena
slika2 Brz tempo suz Voteru da otro znese sutnske motve |udskog
17
dean|a onako kako h on razume kao kra|n|e mater|astcke.
- antitetino pojednostavljivanje problema. Brzna |e u suzb
po|ednostav|en|a, svo7enja problema na neku antitezu n|egovog
prkazvan|a u brzo|, veseo| prc u ko|o| su crno beo teor|a praksa,
|asno |ednostavno suprotstav|en. (8. pog: Kungundna prca uzasn
dogaa| zgeda|u komcno zato to se obruava|u sa okretnou zato
to se prkazu|u kao bogom dan uobca|en.) & Anttetcno
po|ednostav|en|e, pretvaranje problema u ane(dotu uskovtana
zvost tempa vada|u cem romanom; nevo|e doaze |edna za drugom
uvek se ponovo tumace kao nuzne u okvru poretka, razumne, dosto|ne
na|bo|e od svh moguh svetova, to |e sve ocgedno besmseno.
- Kandid sadrz probematku protiv meta#iziko( optimizma Lajbnica
n|egove de|e o na|bo|em od svh svetova. Voter probeme pretvara u
anegdote. Nevo|e doaze |edna za drugom uvek se tumace kao nuzne
dosto|ne na|bo|eg od svh svetova. Na svo| nacn Voter kritikuje
stvarnost time *to uzroke do(a7aja prekomerno
pojednostavljuje. (Voter konsttue stvarnost tako to |e pragoava
svo|m c|evma. Ona |e nepotpuna svesno po|ednostav|ena.)
III
3tav) ?ema unutra*nje( reda2
CE
Voter pretpostav|a da nko pametan ne moze da veru|e u unutran| red meu
dogaa|ma u neku unutran|u opravdanost ((optmstckog?)) pogeda na
svet.
ostupak dokazivanja teze) Falsi#ikovanje stvarnosti
Mrno razm|an|e se tokom ctan|a romana gu u smehu, ne prmeu|e se da
navodna stvarnost skustva ko|u Voter zgrau|e uopte ne odgovara
skustvu, da |e ve*taki nainjena za nje(ov polemiki cilj2
Volter #alsi#ikuje stvarnost tako to uzroke dogaa|a preve
po|ednostav|u|e uzroci ljudski& sudbina ko| se |av|a|u u n|egovm
prosvette|skm spsma su prrodn dogaa| suca|ev, , ako |udsko
dean|e doaz u obzr kao uzrok, onda su to nagon, zoba gupost.
Voter se ne bavi istorijskim preduslovima ljudski& sudbina, stavova
ustanova to vaz za stor|u ndvdua, za stor|u drutva uopte
besmsen, gup suca|n su u Kandidu vo|n pohod, regrutovan|a, versk
progon, stavov pemstva svetenstva.
Ponekad uspostavlja lance uzroka u kojima navodi samo one inioce ko|
se odnose na prrodne po|ave, zostav|a|u sve to |e morano to prpada
cnost o ko|o| |e rec na pr. Pangos o poreku svog sfsa. Na ta| nacn Voter
iskljuuje od(ovornost pojedino( oveka za svoje postupke. (Voter
smatra da svakog coveka moze sna svakakva sudbna ko|a |e u skadu sa
prrodnm zakonma, bez obzra na mogunost povezanost sudbne sa
karakterom.)
Od predusova vaznh za |udsk zvot Voter uzma samo mater|ano-prrodne
28
v: prepsano z tue skrpte...
18
(prosvette|ska mater|astcka razobcen|a); odbacu|e stor|ske duhovne.
Voter stvar po|ednostav|u|e tako da zdrav, praktcan, prosvetiteljski um
posta|e jedino merilo rasu7ivanja.
***
'9E:E
/n(a-ovana knji-evnost , rosvetiteljske ideje
/n(a-man oznacava aktvan stav umetnka prema drutveno| potcko| stvarnost,
n|egovu vo|u da se promen svet , obcno, borben odnos prema onome to tu
promenu zaustav|a.
.ljuna stvar kod Voltera je napor da se bavi vlastitom stvarno*+u%
savremeno*+u2 Nastupa kao krtcar. Ta fgura krtcara ko|a nasta|e su
francusk prosvette|, a na|bo| prmer |e Voter. Za n|ega nta n|e sveto.
Gilj prosve+enosti) |udsk um treba da se suprotstavt svakom teretu ko|
odmaze napretku. (C| |e osobaan|e drutva tereta ko| koce razumn
napredak.)
rosvetiteljske ideje)
- R/JUB2 Virtu promuurnost, duh coveka: Kako sebe obrazovat da b
se osobod tutorstva; egtmnost raconanost svh podruc|a ko|a se
n|ome mogu egtmsat;
- R/JUB 4 .ULTUR?' OT'B'J/B2 Eldorado 0 $carstvo razuma! 0
tpcna prosvette|ska utop|a; u to| zem| osnovno naceo |e svestrano
zadovo|avan|e covekovh potreba; de|u |e preuzeo od Svfta (4. deo
3uliverovi* putovanja), a Voter, za razku od Svfta, ne pozva na
vraan|e patr|arhano| d proost; Edorado |e carstvo razuma u
voterovskom znacen|u rec. Ipak, kada se napust utop|a doaz se u
po|e sv|u protv svh (Hobs).
- R'RO9?O 3T/?:E2 Volter udara na Rusoovu tezu o prirodi
oveka to |e navna teza o neposrednom, skrenom, transparentnom
coveku... & 9ok se Ruso (nu*a civilizacije% Volter brani dru*tveni
-ivot... On u cvzac| vd ne samo mogunost veeg napretka ve to
da |e covekovo na|pement|e streme|en|e posao ta cvzac|a. Za
Votera, covekov zvot nema vrednost smsa ukoko covek nema
ucee u za|ednckom zvotu. L|udske vrne samost, dobrocnstvo,
pravcnost posto|e used drutva, da nema drutva ne b bo n|h.
- OBU?/ ROT'V /UTOR'TET/) Metafzka poged unazad su za
Votera dokaz |udske gupost.
- R'RO9?/ REL'A':/ 1H82 Ako ma provi7enja% onda |e ono ravnoduno
u pogedu sree bede svo|h stvoren|a. Voter zak|ucu|e da m ni*ta ne
znamo o uzrocima svoje sudbine. Obravan|e svog vrta |e
spasonosno... (Voter: pesmzam u akc| vs. Ruso: optmzam u nerc|.)
19
itanje utopije
- Da |e utop|a predstav|ena kao poztvna posto| neka ron|ska
dstanca?
- Zato Kandd brzo preaz ovu zem|u, de da|e?
- Zato se u Edoradu (pozaeno| zem|) ne vrednu|u mater|ane stvar?
- Zato ne bsmo sv zve u Edoradu? Zato to nema Edorada. Kako
obezbedt da svak kamen bude drag?
itanje optimizma
Optmzmu, neshvat|vom nakon tokh mracnh ska stvanog zvota, Voter ne
suprotstav|a |edan apsoutn, sstematsk pesmzam.
29
Zo za n|ega n|e
unverzano, permanentno, nezbezno proketstvo |udskog roda. Ono, bez
sumn|e, naaz osonca u gupost, strastma, surovost coveka; a tog coveka
obku|u spo|ne okonost prrodnog drutvenog reda. U coveku |e, meutm,
protvek: u n|egovo| pementost, strem|en|u ka bo|em, aktvnost
stvaran|u. Ma koko ba n|egova nada tanana, Voterov svet n|e svet beznaa.
Istna, |urn|ava za sreom otkrva na kra|u uzornost tog c|a. A kad se on
svede na skromn|e dmenz|e, covek moze racunat samo na sebe samog za
n|egovo ostvaren|e. |er, oveku ni*ta nije poklonjeno. Ocekvat pomo od
Proven|a znac obman|vat se uz|ama, a to |e upravo ono to cne sve crkve
reg|e to Votera revotra.
- Kao apostola optimistiko( verovanja Voter da|e ?emca an(losa.
On Kanddu ob|an|ava ucen|e o unapred utvreno| harmon|. Sva
Pangosova mudrost |e u nekoko napamet naucenh La|bncovh teza
poput one da |e sve na|bo|e u ovom na|bo|em od svh svetova. Pangosu
ovo ucen|e pomaze da opravda svako zo.
- Bartin |e fozof pesmsta. Covek |e, po n|emu, roen za vecno
nespoko|stvo za camotn|u. On |e suprotan Pangosu.
- .andid ne sta|e n na Pangosovu n na Martnovu stranu. On pravu
zvotnu mudrost sua od starog Turcna ko| obrau|e svo| von|ak tvrd
da nas rad spasava. Voter nagaava vrednost konkretne zvotne prakse
ona |e |edna u stan|u da pobo|a zvot doprnese progresu cvzac|e.
29
Suprotan stav: Pesmzmu Kandida prethod faza optmstcke fozof|e nsprsane Poupom,
La|bncem. Iz n|e |e prozaao Dadig, or|entana prpovetka (1747). U tom romanu Zadg-Voter
(svo|m pogedma se dentfku|e sa svo|m |unakom) uocava sve gupost, nepravde
okrutnost drutva, a posebno dvorskog sveta. Voter hoe da veru|e da se kroz sve nevo|e
nesree ostvaru|e |edan dub| coveku nedokucv smsao, da |e prema tome kao kod Poupa
sve to posto| dobro. Voteru, noenom tm optmzmom, svet zgeda otvoren pun
mogunost: na kra|u Dadiga na vast doaz na|mudr|, na|hrabr|, na|pement|. Ekspoz|a
ogorcen|a u Kandidu kasn|m dema razore nepovratno ta| navn optmzam: Dadig |e
n|egova abudova pesma.
20
$oruka!) Treba obraivati svoj vrt.
Do gue angazovan psac, Voter nam na kra|u da|e svo|u poruku: Manmo
se beskra|nh, spraznh prca rasprava prhvatmo se |udsk posa. Rad ma
terapeutsko svo|stvo: od oeg monaha (?) brat Zrofe radom e postat ne
samo dobar stoar nego cak poten covek.
Ta |e ekc|a uvek aktuena. A ne forsra|mo suve n|eno znacen|e. Kanddova
koon|a |e paternastcka
30
dobrotvorna ustanova, a vrt |e pak samo Ferne,
posed stecen za vren|e ndvduanh dobrh dea mah reform. Binimalni
-ivotni pro(ram na kraju |ednog zuzetno dnamcnog romana. U tom |e
programu sadrzano povacen|e z |avnog zvota.
31
Jnaaj konkretne radne prakse ona |edna pobo|ava zvot doprnos
progresu cvzac|e. Ipak, ova| zak|ucak otkrva Voterov strah od preteranog
produb|van|a prosvette|skog pokreta. (?)
O umetnosti
9elovi knji(e koji se bave umetno*+u) Kada odu u posetu nekom pemu
Pokokuranteu on govor o o kovno| umetnost kn|zevnost. On sve krtku|e
a Kanddu n|e |asno kako moze nta da mu se ne sva. Kanddu |e to cudno,
on n|e navknut da ms svo|om gavom, da razv|a krtcke stavove, dok se
Martnu dopao ono to |e cuo od pema...
30
aternalizam 0 nazv za nasto|an|e posodavaca da svo|om brgom za dobrobt radnka
drugh zaposenh odvo|e ove od n|hovh sndkata odnosno od borbe za radncka prava. /
Shvatan|e po kome se po|edne drutvene grupe tretra|u kao maoetne t|. nesposobne da se
same razv|a|u, ve m |e potrebna ocnska brga pomo nekoga ko |e od n|h razv|en|.
31
Voter ga, sreom, nee sprovest; suocen s novm po|avama verskog besna zocna vast,
on e |o oducn|e hrabr|e pod svo| gas.
21