Sie sind auf Seite 1von 15

SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE U TRAVNIKU TRAVNIK

ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH SEMINARSKI RAD

TRAVNIK,2011.

SVEUILITE/UNIVERZITET VITEZ TRAVNIK FAKULTET POSLOVNE INFORMATIKE U TRAVNIKU TRAVNIK

ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH SEMINARSKI RAD

Predmet: Mentor: Student:

Savremena pedagogija doc.dr. Hazim Selimovi

Travnik,2011.

SADRAJ

1. UVOD ............................................................................................................................ 1 2. ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH ................................................................. 2


2.1. Karakteristike I smisao obrazovanja odraslih .......................................................................3 2.2. Zadaci obrazovanja odraslih .................................................................................................4 2.3. Podruja I sadraji obrazovnja odraslih ................................................................................5

3. METODE OBRAZOVANJA ODRASLIH ................................................................ 6 4. MOTIVACIJA ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH .............................................. 7-8 5. USTANOVE OBRAZOVANJA ODRASLIH ........................................................... 9 6. ANDRAGOGIJA,POJAM I ZNAAJ ..................................................................... 10 7. ZAKLJUAK ............................................................................................................. 11 8. LITERATURA ........................................................................................................... 12

1. UVOD
Osnovna svrha izrade seminarskog rada jeste da se upoznamo s usko povezanim pojmom odgoja i obrazovanja odraslih,zatim da kroz ovaj rad prikaemo metode koje se koriste,strategije,principi i mnogi drugi faktore. Odgoj i obrazovanje kao drutvena funkcija moe se razmatrati u antropolokom znaenju i to prije svega u tome da je odgoj i obrazovanje u svojoj ideji primarno ljudska funkcija razvoja i oovjeenja ovjeka, a time postaje i drutvena funkcija. U suvremenom drutvu, kao to je poznato, odgoj i obrazovanje uz znanost predstavljaju najvaniju infrastrukturnu djelatnost. Mnogi se odrasli obrazuju radi stjecanja novih znanja koja bi im omoguila bolju materijalnu egzistenciju, a time i bolji ivot.1 Nova znanja i iskustva koja stjeu uglavnom su usko vezana uz njihove interese. Osnovna hipoteza jeste tvrdnja da obrazovanje odraslih oznaava korpus organiziranih edukacijskih procesa svih sadraja, razina i metoda (formalnih i drugih) bez obzira da li odrasli nastavljaju ili zamjenjuju zapoeto kolovanje, bez obzira razvija li odrasla osoba svoje sposobnosti, proiruje svoje znanje, poboljava svoje tehnike ili strune kvalifikacije ili ih preusmjerava te dovodi do promjene svojih stavova ili ponaanja i u perspektivi potpunog osobnog razvitka i u perspektivi sudjelovanja u uravnoteenom i nezavisnom socijalnom, gospodarskom i kulturnom razvoju. 2 Zato je pomou navedene definicije mogue koncipirati poeljan sustav obrazovanja odraslih te analizirati i ocijeniti stanje postojeeg sustava edukacije odraslih u naoj zemlji. Predmet istraivanja je utvrivanje stvarne slike obrazovanja odraslih za stvaralatvo kao jedan od vidova koji omoguuje materijalnu egzistenciju.

www.fpmoz.ba/.../... http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/bela_knjiga-10-cro-hrv-t02.pdf .

2. ODGOJ I OBRAZOVANJE ODRASLIH


Odgojno-obrazovni rad sa odraslima izvodio se jo u antikom drutvu.Pojavio se i razvijao uporedo s razvojem i usavravanjem odgoja i obrazovanja mladih.Odgoj i obrazovanje se istinski ostvaruje kao meuljudska interakcija na relaciji ovjek-ovjek, a potom nuno u relacijama drutva koje postavlja pretpostavke i okvire za ostvarenje odgoja i obrazovanja kao formiranja, transformiranja i prije svega samoformiranja ovjeka.3 Upravo stoga, kada govorimo o odgoju i obrazovanju kao primarno ljudskoj, a potom i drutvenoj funkciji mislimo na takvo drutvo koje e stvarati pretpostavke da se odgoj i obrazovanje ostvaruje kao meuljudski odnos u drutvu kao ugodnom akcijskobivajuem okruenju za ovjeka kao pojedinca u kojem ivi kao slobodno, stvaralako bie koje mijenja drutvo i njene institucije "po svojoj mjeri", a time fomira, oblikuje, odgaja i obrazuje i samoga sebe. Pitanje je to je primarno u odgoju i obrazovanju pojedinac ili drutvena zajednica? U tom smislu ispitivanje obrazovnih potreba i njihovo zadovoljavanje kroz sustav obrazovanja odraslih imalo je preteito kompenzacijsku funkciju proetu utilitarizmom i pragmatizmom obrazovanja odraslih. Pojmovi odgoj i obrazovanje ne samo da nisu imali istu socijalnu sutinu u pojedinim epohama ljudske historije ve ni jednako znaenje,pa samim tim ni jednak drutveni znaaj 4 .I znaenje i znaaj odreivale su historijske epohe ne samo logikom razvijenosti proizvodnih snaga ve i logikom sopstvene nauno-tehnike,a time i kulturne razvijenosti.Naa dananja epoha tu tvrdnju izrazitije ilustruje i potvruje:obrazovanje i odgoj postali su ne samo premanentna potreba modernog drutva i modernog ovjeka ve i njihovo egzistencijalno obiljeje za uslov opstanka i razvoja. Razumljivo, obrazovanje odraslih koje je imalo kompenzacijsku funkciju s obrazovnim dobrima koji nadomjetaju "obrazovni deficit" razliitog opsega i na razliitim razinama nije bilo usmjereno na one koji se obrazuju iz svoje unutarnje, ljudske potrebe ili kako bismo rekli obrazovanje "za svoju duu" lieno svake nunosti. Obrazovne potrebe odraslih treba u osnovi i prije svega sagledavati kao primarno ljudske potrebe odraslog ovjeka, pa u tom smislu i kao drutvene potrebe. Tek na toj osnovi utemeljene obrazovne potrebe odraslih mogu biti u funkciji razvoja pojedinca, a time i drutva. Obrazovne potrebe odraslih trebaju biti u funkciji razvoja pojedinca. One trebaju poticati i podupirati osobnosni razvoj usklaen s drutvenim potrebama. Gdje su u t ome granice? Mogli bismo rei, granica drutvenih potreba je osobna srea i zadovoljstvo pojedinca, a granica individualnog je drutvena potreba, drutvena nunost. Za to usklaivanje obrazovnih potreba odraslih porebno je puno ire sagledati cjelokupnu
3

www.fpmoz.ba/pedagogija/Obrazovne%20potrebe%20odraslih.doc DR.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA,str.9.

koncepciju, filozofiju odgoja i obrazovanja odraslih, u kontekstu prouavanja temeljnih problema razvoja ovjeka, njegovih mogunosti razvoja i oslobaanja njegovih potencijala u kome obrazovanje i u tom smislu obrazovanje odraslih moe biti initelj njegova oovjeenja i oslobaanja u zarobljenom svijetu u kojem se pojedinac nalazi. Obrazovne potrebe odraslih treba u tom smislu sagledavati u kontekstu subjekivnih i objektivnih izvora i initelja iz kojih potrebe proizlaze i koje ih odreuju, u uvjetima i mogunostima relizacije potreba za obrazovanjem. Na taj nain obrazovne potrebe ne bi podlijegale pragmatino-utilitaristikim ili lanim humanistikim kiterijima kako u njihovu ispitivanju i otkrivanju tako i u neposrednoj realizaciji.5 Zahvaljujui sistematskom razvoju i postignutom nivou,obrazovanje odraslih se u mnogim zemljama svijeta konstituisalo u sistem,u djelatnost visoke drutvene i naune organizovanosti i osmiljenosti.

2.1.

Karakteristike i smisao obrazovanja odraslih

Zreli ljudi ozbiljnije i odgovornije shvataju i prihvataju svoje obaveze i zadatke jer mogunosti odgoja i obrazovanja mijenjaju se tokom ivota.Odgoj i obrazovanje odraslih provodi se sa graanima koji su u radnom odnosu,a zbog odreenih razloga nastavljaju uenje,osposobljavanje i usavravanje. Smisao trajnog (kontinuiranog, permanentnog) obrazovanja-odgoja odraslih sastoji u stjecanju novih znanja, vjetina te vrijednosti, stavova i navika kojima se odrasla osoba osposobljava za uspjeno suoavanje s novim zahtjevima to su rezultat znanstvenog, tehnolokog, drutvenog, politikog i kulturnog razvoja 6 . Najvanija podruja daljnje edukacije odraslih u Europi jesu struno usavravanje, edukacija za razvoj civilnog drutva.To ukljuuje odgoj za mir, graanstvo i demokraciju, edukacija za zatitu okolia, uenje stranih jezika, obrazovanje za ouvanje zdravlja, obrazovanje starijih osoba, obrazovanje za integraciju ljudi s invaliditetom. Modernizacija (europeizacija) zemalja u tranziciji nezamisliva je bez razvoja ovih podruja obrazovanja odraslih. Bitno je naglasiti da ukoliko su pojedinci tj. polaznici motivirani za sadraje iz kojih stjeu znanje, tada e i rezultati biti neupitni. To je posebice vidljivo u sluaju ako im znanja koja stjeu donose i odreene pogodnosti (npr. posao koji e im biti plaen sukladno znanjima i rezultatima koje postignu u radu i dr.)7

5 6

(IBIDEM) Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.397.
D. Bilandija, OBRAZOVANJE ODRASLIH, Madrid d.o.o., Zagreb, 1998., str. 5

2.2.

Zadaci obrazovanja odraslih

Da bismo u sistemu odgoja i obrazovanja odraslih postigli pozitivne rezultate,a polazei od savremenih trendova i poreba u obrazovanju odraslih neophodno je odrediti konkretnije zadatke tog odgojnog rada u naim specifinim drutvenim uvjetima. Ante Vukasovi(1998)navodi sljedee zadatke obrazovanja odraslih:8 Graanima kojima nedostaje ope obrazovanje pruiti ga i upotpuniti. Graanima koji su u radnim odnosima moguiti da upotpune i nadoknade potrebno struno obrazovanje u skladu sa zahtjevima radnog mjesta. Pomoi i omoguiti odgoj i ibrazovanje za lie i obiteljske potrebe:pripremanje roditelja za odgojnu funkciju,uenje stranih jezika itd... Osposobljavanje odraslih da koriste kulturno slobodno vrijeme radom i ueem u razliitim slobodim i drutveno-korisnim djelatnostima. Omoguiti svim graanima da proire obrazovanje,razviju sposobnosti,steknu odgovarajuu kulturu i prihvate odgovarajue vrijednosti na podruju znanstvenog tehnikog,radnog,drutvenod i umjetnikog stvaranja u skladu sa eljama i sposobnostima.

Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.398.

2.3.

Podruja i sadraji obrazovanja odraslih

Sadraj obrazovanja su temeljna znanja, intelektualne i motorne vjetine velike transferne vrijednosti te intelektualne sposobnosti.Odgojno-obrazovni proces je sloenica veoma esta u uporabi laike i pedagoke javnosti9. Njome se izraava povezanost procesa odgoja i obrazovanja. Redoslijed sastavnica razliitih sloenica nije sluajan. U pravilu, on izraava njihov rang prema pretpostavljenoj vanosti ili uestalosti. Proces obrazovanja odraslih razvrstava se na nekoliko znaajnijih bitnih obrazovnih podruja,a to su:10 Opismenjavanje i osnovno obrazovanje odraslih Obrazovanje odraslih za obiteljski ivot Obrazovanje i odgoj odraslih za rad Obrazovanje i odgoj odraslih za bavljenje drutvenih i upravljakih funkcija Obrazovanje i odgoj odraslih za odbranu Ope i kulturno obrazovanje i odgoj odraslih

10

www.scribd.com Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.398.

3. METODE OBRAZOVANJA ODRASLIH


Klasifikacija metoda obrazovanja odraslih:11 metoda razgovora metoda demonstracije metoda praktinih radova metoda rada na tekstu metoda grafikih i ilustrovanih radova

Metoda razgovora primjenjuje se u razliitim oblicima.Razgovor je pored sredstva sporazumijevanja meu ljudima i sredstvo uenja.Metoda razgovora je nain postupanja kojim se u obliku kombiniranih pitanja i odgovora s veim razgovornim cjelinama,obrauje ve postojee iskustvo. Metodu razgovora koristimo onda kada elimo neka iskustva i spoznaje proiriti,objasniti sistematizirati.U procesu obrazovanja moe se javiti samostalno,kao dominantni nain usvajanja novih znanja.Poznate varijante ove metode su: Sokratovski razgovor Katehetiki razgovor Heuristiki razgovor Razvojni razgovor

Metoda demonstracije predstavlja demonstriranje dijelova izvorne stvarnosti ili proizvodi ljudskog rada.Demonstriranje aktivnosti treba da pomogne polaznicima da ih oni pravilno izvode.Ova metoda mora biti u organskom jedinstvu s nastavnim radom ,s materijom koja se obrauje,to znai da demonstracija ne smije biti neki dodatak nastavnom radu i nastavnikovu predavanju.12 Ako se obrazovno-odgogjna aktivnost s odraslima vodi pomou itanja razliitih tekstova,onda takav nain rada i usvajanja znanja nazivamo metodom rada na testu. Tekst je jedan od najvanijih izvora saznanja izvora stjecanja znanja u obrazovnom radu.Vrijednost ove metode ne moe se potcijeniti.On ima veliko znaenje u obrazovanju odraslih. Metoda pisanih i grafikih radova nalazi svoju primjenu u obrazovanju odraslih.Naroito je vaan njen grafiki ilustrativni dio.Specifino za ovu metodu jeste to se ovdje radi o kompleksnoj djelatnosti koja je neposredno povezana s vizuelno percepcijom i pravilnim razumijevanjem i upotrebom rijei.Ova metoda moe da se koristi u ustanovama svih tipova ,ali pri tome treba imati u vidu sposobnosti odraslih i stupanj njihovog opeg i strunog obrazovanja.
11 12

Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.406.
Dr.M.OgrizoviMETODE OBRAZOVANJA ODRASLIH Radniko sveuilite "Moa Pijade", 1966, str,210.

Metodu praktinih radova izraavaju takvi obrazovni radovi koje odrasli polaznici izvode pri neposrednom prouavanju pojava,predmeta,aparata,mehanizama i organizacija.Praktini radovi mogu se javiti u obliku promatranja i eksperimenata koje e samostalno vriti polaznici.

4. MOTIVACIJA ZA OBRAZOVANJE ODRASLIH

Ostvarivanje uloge obrazovanja odraslih ovisi o motivima pojedinca kao i o motivu ostalih subjekata koji su njegovi sudionici:polaznici, nastavnici - instruktori, poduzea, ustanove i sl.. Bitno je naglasiti da ukoliko su pojedinci tj. polaznici motivirani za sadraje iz kojih stjeu znanje, tada e i rezultati biti neupitni. To je posebice vidljivo u sluaju ako im znanja koja stjeu donose i odreene pogodnosti (npr. posao koji e im biti plaen sukladno znanjima i rezultatima koje postignu u radu i dr.)13 Prema Boshier, R. W. i Collins, J. B. moemo navesti est faktora motivacije za obrazovanje odraslih14: socijalni kontakt (zadovoljava se motiv za socijalnom interakcijom); socijalna stimulacija (bijeg od dosade i frustracija svakodnevnog ivota); profesionalno napredovanje; poboljanje graanske (komunalne) efikasnosti; oekivanja drugih (poslodavca, savjetodavca, prijatelja i drugih); spoznajni interes (uenje iz zadovoljstva). Za polaznike privremeni, unutarnji uzroci, koji su pod nadzorom djeluju motivirajue, dok trajni, vanjski i unutarnji uzroci neuspjeha, koji nisu pod kontrolom djeluju negativno na obrazovnu motivaciju odraslih. Stoga najnegativnije djeluju sljedei uzroci15 (rangirani prema intenzitetu djelovanja): miljenje o vlastitoj nesposobnosti; trajno nepovoljne ivotne okolnosti (nedostatak vremena za uenje i umor); nepovoljni kontekst uenja u koli (neprimjereni program, oprema, obrazovna klima, metode pouavanja i vrednovanje).

D. Bilandija, Obrazovanje odraslih, Madrid d.o.o., Zagreb, 1998., str. 5. N. Pastuovi, Edukologija, Znamen, Zagreb, 1999., str. 293. 15 N. Pastuovi, Edukologija, Znamen, Zagreb, 1999., str. 296.
13 14

Motivacija za obrazovanjem ne ovisi o stvarnoj razvijenosti imbenika uspjeha ve od procijenjene razvijenosti ili zastupljenosti ovih faktora te stoga treba biti prisutna strategija smanjivanja djelovanja negativnih imbenika. Budui da je na percepciju mogue djelovati i onda kad se objekt percipiranja ne mijenja, uitelji i instruktori trebaju djelovati na poboljanje procjene limitirajuih faktora uspjeha i tako poboljati motivaciju odraslih. Tako mlae odrasle osobe najvie su motivirane profesionalnim razlozima, u razdoblju srednje odraslosti prevladavaju raznoliki pragmatini i utilitarni motivi, dok stariji odrasli preferiraju motive vezane uz slobodno vrijeme i zdravlje.

5. USTANOVE OBRAZOVANJA ODRASLIH


Glavni davatelji usluga u podruju obrazovanja odraslih mogu se podijeliti na kolske i nekolske obrazovne organizacije te organizacije kojima obrazovanje odraslih nije glavna nego dopunska djelatnost kojom osposobljavanju svoje lanstvo za uspjeno ostvarivanje ciljeva organizacije. Neprestano se pojavljuju nove ustanove i novi oblici rada s odraslima i zbog toga ustanove moemo klasificirati na:16 Posebne kole za odrasle Redovne kole,kolski centri Otvorena sveuilita Kulturne i prosvjetne ustanove Proizvodna preduzea

Posebne kole za odrasle su zapravo kole za osnovno obrazovanje odraslih i posebne kole u sastavu centra za obrazovanje kadra u razvijenim poduzeima preteito u podruju uenja stranih jezika, profesionalnog obrazovanja osobito osposobljavanja za rad s kompjutorskom tehnologijom. Odrasli mogu stei nivo znanja i u redovnim kolama ,osnovnoj ili srednjoj.U zadovoljavanju svojih obrazovnih potreba, poduzea surauju sa kolskim i nekolskim obrazovnim organizacijama i agencijama za zapoljavanje. Visoka e uilita u veoj mjeri nego do sada razvijati i neformalno daljnje usavravanje diplomiranih studenata, to je vaan aspekt trajnog obrazovanja odraslih. Otvorena sveuilita su jako stare ustanove namijenjene za rad s odraslima.Prema sopstvenom dokumentu nastalom na bazi Raselovog izvjetajaOtvorena sveuilita su ustanove formalnog kontinuelnog obrazovanja,ekstenzivnog tipa,namijenjena svima koji su promaili ukazanu obrazovnu mogunost ili je pak uope nisu imali. 17Danas se moe rei da otvorena sveuilita predtavljaju revolucionarnu drutveno-pedagoku pojavu,revolucionarnu po obrazovnoj otvorenosti i pristupanosti zaposlenom ovjeku. Kulturne i prosvjetne ustanove su: domovi kulture,biblioteke,itaonice,klubovi,izdavaka djelatnost itd. Proizvodna poduzea ne ulaze u odgojno-obrazovne ustanove ali su jako zainteresirani za kadar i njegovu strunost. U obrazovanju menadera uobiajena je suradnja poduzea s gospodarskim komorama i fakultetima.

16 17

Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.410.
DR.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA,str.36.

6. ANDRAGOGIJA,PREDMET I ZNAAJ
Andragogija je znanost koja se bavi prouavanjem uenja odraslih.Poetkom 20-tog stoljea pedagogija je bila jedini poznati termin koji se vezivao uz pouavanje. S pokuajima daljnje sistematizacije znanstvenih podruja, teoretiari su poeli koristiti termin uenje odraslih, te obrazovanje odraslih. Pedesetih godina prolog stoljea, europski znanstvenici su poeli koristiti termin andragogija. 18 Znanstvenici su razvili andragogiju kao znanost koja je paralelna s pedagogijom, a s ciljem raspravljanja i stvaranja sustava znanja o uenju odraslih.Rije andragogija potie iz starogrkog jezika,a sastavljena je od rijei aner ili andros(ovjek,mu)i ago ili agein(voditi). Poput ostalih nauka i andragogija je u toku svoga historijskog razvoja prolazila kroz razne faze i njima uvijek obiljeavala odreeno stanje teorije i prakse obrazovanja i odgoja odraslih.Te faze posmatrane sa stanovita metodolokih obiljeja bile bi19: Faza univerzalne i jedinstvene pedagoke misli Faza historijskog oblikovanja prvih pojava andragokog vaspitnog rada Faza dedukcije i aplikacije opih pedagokih saznanja na andragoko podruje Faza relativne osamostaljenosti andragogije kao nauke

Oko mjesta andragogije u sistemu znanosti postoje dva razliita i meusobno suprostavljena shvatanja.Prema jednom shvatanju andragogija je grana pedagogije ili andragogija je posebna pedagoka znanstvena disciplina koja prouava specifinosti odgoja odraslih.Drugo shvatanje tretira andragogiju kao posebnu znanost sa svojim disciplinama koja je izala iz okrilja pedagogije.Prema Brankoviu i Iliupredmet prouavanja andragogije su zakonitosti procesa prouavanja,uenja i samouenja u organizovanim oblicima obrazovanja ali u okviru vaninstitucionalnog samoobrazovnog rada.Ovako definiran predmet prouavanja ima sljedee odrednice20: Andragogija prouava zakonitosti procesa pouavanja odraslih Andragogija prouava zakonitosti procesa uenja odraslih i Andragogija prouava zakonitosti procesa samouenja odraslih.

Andragoka orijentacija u teoriji obrazovanja odraslih istie relativnu autonomnost andragogije u naunom i studijskom smislu.Prouavanju odrasla ovjeka prilazi sa antropolokog stanita razvijajui filotzofsku,socioloku i didaktiku komponentu obrazovanja odraslih.Na osnovu toga izgrauje se nauni sistem andragogije.Cijelovita linost,totalno ispoljena ini predmet obrazovanja i odgoja odrasklih a takvo shvatanje obrazovanja odraslih zapravo predstavlja predmet andragogije.Kao drutvena nauka i kao nauka koja za predmet svoga prouavanja ima jednu pojavu i funkciju ljudskog
18

19 20

www.wikipedija.com DR.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA,str.78. Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik,str.414.

10

drutva,andragogija je povezana sa nizom drugih nauka kao to su:PSIHOLOGIJA,SOCIOLOGIJA,ANTROPOLOGIJA,FIZIOLOGIJA,ANATOMIJA,HIGI JENA,HISTORIJA,POLIT.EKONOMIJA,KIBERNETIKA,PEDAGOGIJA.

7. ZAKLJUAK

Kroz ovaj rad izuavala sam temu odgoj i obrazovanje odraslih. Odgoj je proces mijenjanja, odnosno formiranja i razvoja afektivne i konativne sfere linosti putem uenja . Obrazovanje je proces stjecanja znanja, vjetina i razvoja sposobnosti, tj. proces formiranja i razvoja spoznajne i psihomotorne sfere linosti Moemo zakljuiti da su u poetku odgoj i obrazovanje bila dva razliita pojma.No danas to su dva pojma koja ne mogu funkcionirati jedan bez drugoga. U kreiranju ciljeva i sadraja obrazovanja odraslih treba postojati diferencirani pristup u kojem pored ostalih, znaajnu ulogu imaju potencijalni korisnici tih programa kako bi oni odraavali njihove sposobnosti, potrebe i mogunosti, a ne samo bili utemeljeni u nekom viem drutvenom interesu koji se ujedno smatra i interesom pojedinaca i grupa. Obrazovanje treba omoguiti svima i zahvaljujui prihvatanju ideja i permanentnom uenju,obrazovanje odraslih se sve vie oslobaa.Obrazovni sistem je izgradio svoje andragoke standarde i didaktike modele. Postoje razne metode pomou kojih se vri obrazovanje odraslih,ali kroz ovaj seminarski rad izuavane se najvanije: metoda razgovora,metoda demonstracije,metoda praktinih radova,metoda rada na tekstu,metoda grafikih i ilustrovanih radova.

11

8. LITERATURA
-Dr.H.Selimovi,Dr.R.TomiPEDAGOGIJA1,Travnik -Dr.B. Samolovev,mr.H. Muradbegovi,univerzitetska knjiga OPTA ANDRAGOGIJA. - D. Bilandija, OBRAZOVANJE ODRASLIH, Madrid d.o.o., Zagreb, 1998. -N. Pastuovi, EDUKOLOGIJA, Znamen, Zagreb, 1999. - Dr.M.OgrizoviMETODE OBRAZOVANJA ODRASLIH Radniko sveuilite "Moa Pijade", 1966.

www.fpmoz.ba/pedagogija/Obrazovne%20potrebe%20odraslih.doc,(4.11.2011.)
http://www.see-educoop.net/education_in/pdf/bela_knjiga-10-cro-hrv-t02.pdf(7.11.2011.)

www.scribd.com(7.11.2011.) www.wikipedija.com(7.11.2011.)

12