MILAN KOLJANIN Institut za savremenu istoriju Beograd, Trg Nikole Paia 11

SRBIJA U NEMAKOM NOVOM PORETKU 19411942

APSTRAKT: Na osnovu arhivskih i objavljenih izvora, periodike i relevantne literature, predstavljen je poloaj Srba i okupirane Srbije u nemakom novom poretku tokom 1941. u prvih meseci 1942. godine. Na taj poloaj odluujue su uticale nacistike ideoloke projekcije, kao i planovi o ureenju evropskog prostora u skladu sa utvrenom jerarhijom naroda i drava. Poloaj Srba i Srbije umnogome je odreivao masovni ustanak, a planovi okupatora za njegovo guenje, koji su poeli da se realizuju, dovodili su u pitanje i sam opstanak srpskog naroda. Prvih meseci 1942. poloaj Srbije u nemakom novom poretku je relativno stabilizovan i takav je ostao do kraja okupacije. Kljune rei: Jugoslavija, Srbi, Srbija, nemaki novi poredak, okupacija, ustanak, pokreti otpora, represalije, srpsko pitanje Osnivanje novih nacionalnih drava u Evropi posle Prvog svetskog rata, meu njima i drave Junih Slovena 1. decembra 1918, donelo je novu geopolitiku situaciju u istonom, centralnom i jugoistonom delu kontinenta. Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca (od 1929. Kraljevina Jugoslavija) postala je deo sistema kolektivne bezbednosti u kome je glavno mesto pripalo vodeoj kontinentalnoj sili Francuskoj.1 I pored velikih napora i nemalih uspeha u izgradnji institucija i poboljanju uslova ivota svojih stanovnika,2 nova drava za sve vreme svoga postojanja nije uspela da prevlada osnovnu protivrenost: pitanje identiteta svojih graana. Stvorena na principu nacionalnog samoopredeljenja jednog, dodue troimenog naroda, koji je 1929. godine dravnom prinudom postao i po imenu
Rad je deo projekta Srpsko drutvo u jugoslovenskoj dravi u 20. veku: izmeu demokratije i diktature (177016) koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. 1 Branko Petranovi, Istorija Jugoslavije 19181988, knj. III, Kraljevina Jugoslavija 19141941, Beograd 1988, 329; , , . III, , 2001, 939. 2 , 19181941, . I III, 1997.

66

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

jedan, jugoslovenski narod, Kraljevina nije uspela da oko nove nacionalne ideje okupi uglavnom ve formirane nacije.3 Polovino i iznueno preureenje Jugoslavije neposredno pred otpoinjanje Drugog svetskog rata vodilo je njenom daljem slabljenju. Stvaranjem Banovine Hrvatske 26. avgusta 1939. i formalno je naputen koncept unitarnog nacionalizma i na njemu zasnovanog dravnog ureenja. Hrvatski nacionalizam je institucionalizovan ali ne i zadovoljen, jer je stvaranje Banovine shvaeno kao put ka velikoj Hrvatskoj to labavije povezanom sa ostatkom Jugoslavije, ili nezavisne od nje. Pokuaj ireg srpskog politikog okupljanja i formulisanja srpskog nacionalnog programa u okviru preureene Jugoslavije bio je zakasneo, bez podrke kljunih politikih inilaca i neuspean. Spoljnopolitiki poloaj Jugoslavije u predveerje novog svetskog rata i posle njegovog poetka bio je sve tei. Izuzev Grke i Rumunije (nedosledno), svi jugoslovenski susedi imali su pretenzije na delove njene dravne teritorije zasnivajui svoje revandikacije na istorijskim i/ili nacionalnim razlozima. Posle izbijanja Drugog svetskog rata proklamovana je politika neutralnosti, koja je nakon sloma Francuske juna 1940. i pristupanja Maarske, Rumunije i Bugarske Trojnom paktu postala neodriva. Uoi planiranog pohoda na Sovjetski Savez Nemaka nije mogla da ostavi nereeno stanje na Jugoistoku, sa britanskim trupama u Grkoj i kolebljivom Jugoslavijom. Pristupanje Trojnom paktu 25. marta, a zatim vojni pu i masovne demonstracije 27. marta 1941. oznaili su uvod u tragine dogaaje koji e se unitavajuom estinom sruiti na Kraljevinu Jugoslaviju, a posebno na Srbe i Srbiju. Slom demokratije u Nemakoj i Hitlerovo preuzimanje vlasti 30. januara 1933. oznaili su ne samo poetak razgradnje sistema kolektivne bezbednosti u Evropi, nego i osporavanje liberalne osnove evropskih drava. Nacionalsocijalistika ideologija je bila sastavni deo nemake imperijalne ekspanzije i dalekosenih planova o novom poretku u ijoj osnovi je bila kvazinauna, rasistika teorija o biolokoj nadmoi arijevske, odnosno nemake rase koju je priroda predodredila da vlada drugim narodima ili da ih uniti. U zamiljenoj jerarhiji naroda pri dnu lestvice bili su slovenski narodi (meu kojima je takoe uspostavljena jerarhija), kojima je trebalo unititi dravnost i pretvoriti ih u robovsku radnu snagu. Van ove jerarhije bio je jevrejski narod, koji je u skladu sa rasistikim antisemitizmom, identifikovan sa Apsolutnim zlom, iskonskim neprijateljem celokupnog oveanstva, radi ijeg spasa taj neprijatelj mora biti potpuno uniten.4 Imperijalni planovi nacionalsocijalistike Nemake u mnogome su se oslanjali na nemake planove o dominaciji iz vremena Prvog svetskog rata. Ovi
Nametnuto jugoslovenstvo bilo je u sutini najvei poraz ove ideje; . , . ., 142. Videti i: Erik Hobsbaum, Nacije i nacionalizam od 1780. Program, mit, stvarnost, glava peta, Vrhunac nacionalizma 19181950, Beograd 1996, 149183. 4 Milan Ristovi, Nemaki novi poredak i Jugoistona Evropa, 1940/411944/45: planovi o budunosti i praksa, Beograd 1991, 2247.
3

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

67

planovi nisu se meusobno toliko razlikovali u teritorijalnom opsegu koliko u ideolokoj osnovi na kojoj se zasnivala ekspanzija i budua vladavina. Posle dolaska Hitlera na vlast sve odlunije je ostvarivana ve postojea koncepcija velikog privrednog prostora u srednjoj i jugoistonoj Evropi, pri emu je Jugoslavija dobila vano mesto kao izvor sirovina i trite. Evropski Jugoistok postajao je dopunski privredni prostor za Nemaku, koja je u drugoj polovini 1930-ih godina ekonomski i politiki sve vie dominirala u zemljama ovog regiona.5 Bitan deo nacistikih planova o novom poretku bila je etnika reorganizacija Evrope, pre svega istone, odnosno zauzimanje ivotnog prostora (Lebensraum). Stoga e se okupacioni poredak na evropskom Istoku sutinski razlikovati od onog na zapadu i severu Evrope. Na Istoku su unitavani svi oblici samostalnog dravnog organizovanja i sprovoeno je gigantsko politiko i etniko preureenje prostora. Hitlerovim tajnim dekretom od 7. oktobra 1939. Hajnrih Himler je postavljen za komesara Rajha za jaanje nemake narodnosti sa zadatkom da d oblik novim nemakim oblastima za kolonizaciju6, odnosno da izvri germanizaciju prostranih okupiranih oblasti u Poljskoj, a zatim i u Sovjetskom Savezu. Pola godine posle poetka rata protiv Sovjetskog Saveza, krajem 1941. ostvarenje novog poretka na Istoku poelo je da se uobliava planom nazvanim Opti plan Istok (Generalplan Ost). Njime je planirano da se iz Poljske i zapadnih delova Sovjetskog Saveza protera ili raseli oko 31 milion ljudi koji su klasifikovani kao rasno nepoeljni. Ostatak od 45 miliona ljudi koliko je ivelo na ovom prostoru trebalo je germanizovati ili ubiti. Meu njima bilo je i 5 do 6 miliona Jevreja koje je trebalo potpuno preseliti, odnosno unititi. Uporedo bi se na prostranim teritorijama osvojenim na Istoku vrilo naseljavanje 10 miliona Nemaca iz Nemake i zemalja sa nemakom nacionalnom manjinom.7 Iako neki Opti plan Jugoistok (Generalplan Suedost), prema dosadanjim istraivanjima, nije postojao,8 potrebno je preispitati osnovne aspekte nemake politike prema Srbima i Srbiji da bi se shvatilo njeno mesto u novom poretku. Kao glavna pobeena zemlja u Velikom ratu Nemaka se zalagala za reviziju mirovnih ugovora, a Hitlerov dolazak na vlast je imao ulogu prekretnice. U nemakoj politici ideoloki principi dobili su mnogo znaajnije mesto i postepeM. Ristovi, n. d., 224235. Arhiv Jugoslavije (AJ), fond Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora i njegovih pomagaa (oznaka fonda: 110), 3043 do 44, Basic Handbook for Germany, glava 3, 1944, Umsiedlung. 7 Robert Koehl, RKFVD. German Resettlement and Population Policy 19391945. A History of Reich Commission for the Strengthening of Germandom, Cambridge 1957, 101; Generalplan Ost, u: Encyclopedia of the Holocaust, knj. II, New York London 1990, 550553 (Czeslaw Madajczyk). 8 , 19411944, 1970, 6; Manfred Messerschmitd, Rassistische Motivationen bei der Bekaempfung des Widerstandes in Serbien?, Werner Roehr (hrsg.), Faschismus und Rassismus. Kontroversen um Ideologie und Opfer, Berlin 1992, 340341.
6 5

68

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

no se izgraivala koncepcija novog poretka. Jugoslavija je bila jedan od rezultata versajskog sistema, iji protivnici su pre ili kasnije doveli u pitanje njeno postojanje. U raspravama u najuem nacistikom vrhu o buduem ureenju Evrope nije bilo dileme o tome da Srbija i Hrvatska treba da budu razdvojene.9 Herman Rauning, jedan od ljudi iz nacistikog unutranjeg kruga, procenio je 1938. da nestanak samostalnih drava Austrije i ehoslovake oznaava poetak procesa preureenja Evrope. Obnavljanju Maarske sa granicama iz 1918. sledie brisanje Jugoslavije i njeno svoenje na malo srpsko jezgro. Ostali delovi Jugoslavije e biti pod vlau Nemake i Maarske, odnosno bie njihov protektorat sa prividnom samostalnou, kao Hrvatska.10 U vrhu nemake politike preovladavale su snage koje su bile za ouvanje Jugoslavije, barem dok je Milan Stojadinovi bio predsednik vlade. Takva politika se zasnivala pre svega na ekonomskim razlozima. Italija, najblii nemaki saveznik, tokom celog meuratnog perioda bila je glavni protivnik jugoslovenske drave, a njene imperijalne ambicije obuhvatale su i Balkansko poluostrvo. Posle velikih pobeda Nemake i zauzimanja zapadne Evrope, poetkom jula 1940. i u Berlinu je definitivno prevladao stav o razbijanju jugoslovenske drave i njenom svoenju na granice Stare Srbije kada za to doe vreme.11 Jugoslovenska vojna obavetajna sluba je ve novembra 1940. imala pouzdane podatke da e Jugoslavija biti unitena i da e Srbija biti porobljena, dok e Hrvatska postati nezavisna drava. Koncentrisanje nemakih trupa u Maarskoj i Rumuniji ukazivalo je na nameru da se sa nastupanjem prolea 1941. izvri napad na Jugoslaviji i Grku. Krajem februara 1941. jugoslovenski obavetajni, za njim i vojni vrh upoznati su sa nemakim planom za vojno zaposedanje Jugoslavije. Plan nemakog generaltaba, izraen krajem decembra 1940, predviao je zaposedanje Jugoslavije, bilo da ona pristupi Trojnom paktu ili ne, glavnim udarom iz Bugarske ka Niu i Beogradu i udarima sa severa, iz Austrije, Maarske i Rumunije.12 I drugi izvori su govorili o tome da e Jugoslavija biti prinuena da ustupi velike delove svoje teritorije susedima. Pozivajui se na jugoslovenskog poslanika u Moskvi Milana Gavrilovia, koji je dobio obavetenje iz izvora u nemakoj ambasadi, britanski poslanik Krips je o tome obavestio svoje ministarstvo 26. novembra 1940. Poslanik Gavrilovi je 18. februara 1941. uputio u Beograd telegram prenosei obavetenje koje je dobio iz poverljivog izvora da e Jugoslavija
H. Rausching, Moji povjerljivi razgovori a Hitlerom, Zagreb 1945, 25. M. Ristovi, Nemaki novi poredak i Jugoistona Evropa, 4849. 11 Cianos Diary 19391944, London 1947, 378; Mile Bjelajac, Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 19181945. Studija o vojnoj eliti i biografski leksikon, Beograd 2004, 4849. 12 Ugljea Popovi, Deseti po redu. Tajna vojno obavetajna sluba bive Jugoslovenske vojske od 1938. do maja 1941. godine, Beograd 1976, 6676, 127128. O drugim izvorima koji potvruju da su nemaki planovi o vojnom zaposedanju Jugoslavije ranije pripremljeni videti: Velimir Terzi, Slom Kraljevine Jugoslavije 1941. Uzroci i posledice poraza, BeogradTitograd 1984, drugo izdanje, 4547.
10 9

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

69

biti stavljena pred izbor: da li je sa Nemakom ili protiv nje. Sutinski, meutim, to nee nita promeniti: Bila Jugoslavija s nama ili protiv nas, njena je sudbina reena. Vojvodina ide Maarskoj, Bosna i Hercegovina Hrvatskoj, Makedonija Bugarskoj. Na prijatelj upita: ta e biti sa Srbijom?! Odgovor je bio: Srbija e biti srena ako dobije status Slovake.13 Pu od 27. marta poremetio je planove o zauzimanju Jugoslavije, mirno ili oruanim putem, planirano za drugu polovinu aprila 1941, kada bi ona kao zrela kruka pala Nemakoj u krilo. U nemakom vrhu se posle pua razbuktalo izuzetno snano antisrpsko raspoloenje, pri emu treba imati u vidu i snaan utisak koji je protivljenje Hitleru izazvalo u svetskoj javnosti.14 Ocenjeno je da su Srbi nepogodan i neposluan elemenat za uklapanje u novi poredak to je pretoeno u takozvanu politiku kanjavanja Srba. Rezultati te politike su se pokazali ve u Aprilskom ratu i mnogo vie posle komadanja jugoslovenske drave. Sam Hitler je razmiljao o polonizaciji Srbije, a dobijao je i sugestije da potpuno uniti Srbe.15 Iako su u Berlinu prevladali pragmatini politiki razlozi u odreivanju poloaja Srbije, on e ubudue biti podloan promenama i zavisie od trenutnih prilika. U tome je ustanak u leto i jesen 1941. imao kljuni znaaj. Kada je re o Srbima van nemakog okupacionog podruja u Srbiji, uz puno razumevanje Hitlera, oni su izloeni masovnim progonima, pa i potpunom unitenju. To se pre svega odnosi na podruje ustake drave (Nezavisne Drave Hrvatske), stvorene od sredinjeg dela Jugoslavije posle nemako-italijanske nagodbe. Treba imati u vidu da je prema nacistikim projekcijama meu slovenskim narodima jedino Bugarima, Slovacima i Hrvatima omogueno da imaju sopstvene drave, pri emu su Slovaka i NDH bile izrazito satelitske zemlje. Kao takva, NDH je objavila rat zemljama antifaistike koalicije i uzela uee u krstakom pohodu na Sovjetski Savez. Meutim, prioritet ustake drave, njen nacionalni zadatak prvog reda, bio je unitenje (ubijanjem, proterivanjem i prisilnim pokatoliavanjem to je esto bio prvi korak ka fizikom unitenju) srpskog naroda, koji je sainjavao gotovo treinu stanovnitva. Politika unitenja Srba izazvala je njihove ustanke, koji su prerasli u snaan pokret koji e krajem rata postati dominantna vojna i politika snaga na jugoslovenskom prostoru. Posle agresije i podele Jugoslavije aprila 1941, na najveem delu Srbije uspostavljena je nemaka vojna uprava. Obnovljen je domai administrativnoupravni aparat, u prvom redu organi prinude (policija i andarmerija).16 Delimi , , , . 26, 1971, 5 6; , - ( ), 1944, , 2010, 3839. 14 Richard J. Evans, The Third Reich at War 19391945. How the Nazis led Germany from the Conquest to Desaster, Alen Lane, Penguin Books, London 2008, 153. 15 Nemaka obavetajna sluba, knjiga IV, Nemaka obavetajna sluba u okupiranoj Jugoslaviji, Srbija, Makedonija, Crna Gora, Beograd 1956, 588, 592. 16 , 1941. , 1998; , 19411944, 2003.
13

70

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

no je obnovljen rad sudova, koji su sada presude izricali u ime vojnog zapovednika u Srbiji.17 Kao izvrni organ vojnookupacione uprave stvorena je domaa vrhovna uprava, prvo Savet komesara sa Milanom Aimoviem, od kraja avgusta 1941. Vlada generala Milana Nedia. Osnovni ciljevi vojnookupacione uprave bili su odravanje mira, bezbednih komunikacija i maksimalno korienje materijalnih i ljudskih potencijala.18 Iskljuivanje rasistike motivacije u razmatranju nemake politike prema Jugoslaviji i posebno prema Srbima i Srbiji, pri emu se rasistika politika ograniava samo na postupanje nemakih okupatora prema Jevrejima,19 ne izgleda ubedljivo. Okupaciona politika u Srbiji i delovanje njenih nosilaca temeljili su se na nacistikom rasistikom konceptu jerarhije nacija u kojoj su Srbi bili pri samom dnu. Pri tome su svom silinom obnovljeni antisrpski stereotipi iz vremena Prvog svetskog rata.20 Iako su osnovni ciljevi Velikonemakog rajha u odnosu prema Srbima bili praktini (vojni, politiki i ekonomski), motivacione i ideoloke osnove delovanja nacistike drave u svojoj sutini bile su rasistike. Na evropskom Jugoistoku za germanizaciju su predvieni jedino delovi Jugoslavije naseljeni Slovencima (Gornja Koruka i Donja tajerska), to je poelo da se ostvaruje ubrzo posle okupacije aprila 1941.21 Kada je re o Srbima i Srbiji, treba rei da Srbija nije bila obuhvaena planovima o germanizaciji koji bi predviali i deportovanje Srba. Ipak, nacistiki strunjaci za geopolitika pitanja izraivali su planove kojima je predviana i ta mera. U nemakom Ministarstvu unutranjih poslova napravljen je plan o stvaranju Tvrave Rajha Beograd (Reichsfestung Belgrad), koji je 15. jula 1941. upuen u Ministarstvo inostranih poslova. Bilo je planirano da Tvrava Rajha Beograd bude preko Podunavlja povezana sa Timokom krajinom, erdapom i Borskim basenom ime bi Srbi bili potisnuti iz doline Dunava i izbaeni iz Beograda. Pozivanjem na tradicije osvajanja princa Evgenija Savojskog poetkom 18. veka, planirano je stvaranje drave podunavskih Nemaca koja bi nosila njegovo ime. Ostvarenje ovakvog plana neminovno bi ugrozilo opstanak srpskog naroda i na prostoru koji je, bar nomi17

. , . ,

18 Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinka uprava 19411944, knj. 12, Beograd 1979; Branko Petranovi, Srbija u Drugom svetskom ratu 19391945, Beograd 1992, 113114. 19 M. Messerschmitd, Rassistische Motivationen, 340341. 20 Milan Ristovi, Nemaki novi poredak i Jugoistona Evropa 1940/411944/45. Planovi o budunosti i praksa, Beograd 1991, 4755, 8788; Momilo T. Seleskovi, Srbija u nemakom javnom mnjenju od 1914. do 1918, Beograd 1996, passim; Christian Promitzer, Austrian Images of the Slavs: From the Habsburg Monarchy to National Socialism, , . VI, . 3, 1999, 214219. Videti i: , . , , . 12, 1998, 129130. 21 Tone Ferenc, Nacistika politika denacionalizacije u Sloveniji u godinama od 1941. do 1945, LjubljanaBeograd 1979, glave I i II.

1977, 35.

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

71

nalno, ostao srpski. Plan je odslikavao nameru nemake administracije da stvori snano uporite na Jugoistoku sa centrom u Beogradu i sa osloncem na veliku nemaku nacionalnu manjinu u Banatu, ali nije prihvaen.22 Treba imati u vidu da je u Beogradu tokom okupacije stalno rastao broj folksdojera, tako da je od 11.000 do kraja rata taj broj povean na 25.000. Oni su bili jedan od oslonaca nemakog okupacionog aparata i sprovoenja represivnih mera.23 Napad nacistike Nemake i njenih saveznika i satelita na Sovjetski Savez 22. juna 1941. bio je znak komunistikom pokretu otpora da zapone oruanu borbu. Poetak sabotaa, a zatim naglo irenje ustanka u Srbiji u leto i jesen 1941. ponovo su aktuelizovali pitanje budunosti Srba i Srbije. Ve tokom jula, a naroito u avgustu 1941. poelo je pootravanje represivnih mera (javna veanja, spaljivanje sela, zastraivanje), a sledile su nove i sve surovije. Njih je pratila snana propagandna akcija sa nedvosmislenim pretnjama da se u pitanje dovodi i sam opstanak srpskog naroda. U iroko publikovanom Apelu srpskom narodu od 13. avgusta 1941. Srbi su pozvani da se suprotstave komunistikim zloincima, jer svaki nov sluaj nereda pribliuje nas mogunosti da svi budemo sa svoga roenog tla prognani24 Vojnookupacioni organi su ve od kraja jula 1941. predlagali veoma iroke represivne mere protiv stanovnitva na ustanikim podrujima, kao i protiv pojedinih kategorija stanovnitva, na osnovu ideolokih i rasnih kriterijuma. ef Upravnog taba Vojnog zapovednika u Srbiji SS-generalmajor Harald Turner predloio je 28. jula 1941. sledee mere za guenje otpora: masovna streljanja, iseljavanje i raseljavanje Mave, kao i likvidiranje inteligencije, nezadovoljnika, Jevreja i Cigana (Roma).25 Gubici u borbi sa ustanicima pruili su mogunost nemakim okupacionim snagama da u masovnim streljanjima za odmazdu unite jevrejsko muko stanovnitvo, ime su se one ukljuile u konano reenje jevrejskog pitanja u njegovoj najranijoj fazi. Tok dogaaja je pokazao da su konano reenje jevrejskog pitanja i reavanje srpskog pitanja bili veoma usko povezani i da se ne mogu razumeti ako se posmatraju izolovano jedno od drugog. Od poetka jula 1941. usledilo je stvaranje mree logora u Srbiji, koji su postali osnova za sprovoenje represivne politike. Oni su formirani u Beogradu na Banjici, u Topovskim upama, krajem 1941. godine i na Beogradskom sajmitu, u apcu, Niu, Petrovgradu (Velikom Bekereku). U njima su internirani svi stvarni i potencijalni, politiki i rasni protivnici okupacionog reima. Oni su
Hans Ulrich Wehler, Reichfestung Belgrad, Nationalsozialistische Raumordnung in Suedosteuropa, Vierteljahrshefte fuer Zeitgeschichte, sv. 1, januar 1963, 7284; M. Ristovi, Nemaki novi poredak i Jugoistona Evropa, 101102. 23 Muharem Kreso, Njemaka okupaciona uprava u Beogradu 19411944 (sa osvrtom na centralne okupacione komande i ustanove za Srbiju, Jugoslaviju i Balkan), Beograd 1979, 101102. 24 , , . 86, 13. 1941; , . 25 Vojni arhiv (VA), fond Nemaka arhiva (NA), k-41B, f-1, d-12/544550.
22

72

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

istovremeno bili pogodan rezervoar talaca okupatoru za masovna streljanja tokom jeseni 1941. Od prolea 1942. ti logori su dobili i funkciju distributivnih centara za slanje zatoenika u radne i koncentracione logore.26 Pokuaji da se sve jai otpor u Srbiji uniti policijskim akcijama i zastraivanjem tokom jula i avgusta 1941. nisu dali rezultate. Bilo je jasno da je potrebno mnogo vee angaovanje oruanih snaga (Vermahta), reorganizacija i ujedinjavanje komande27 i angaovanje dodatnih operativnih jedinica sa drugih podruja okupirane Evrope. Sve vee irenje ustanka ugroavalo je vitalne nemake interese u Srbiji, time i na celom Jugoistoku, a Berlin je bio spreman da to sprei svim sredstvima. Uporedo sa sprovoenjem represivnih mera i planiranjem novih, trajali su napori vojnookupacione uprave da se u borbi protiv ustanika ire angauju domae snage. Rukovodioci vojnookupacione uprave su tokom razgovora sa generalom Milanom Nediem, od koga se trailo da formira vladu i organizuje borbu protiv ustanika, zapretili merama koje bi vodile potpunom unitenju srpskog naroda. General Dankelman je 27. avgusta 1941. zapretio generalu Nediu da e i ostatak Srbije biti podeljen susedima: Bugarima, Maarima, Hrvatima da oni skre ustanak. Pri tome je pokazao kartu na kojoj je ta podela ve bila izvrena. Na njoj je stajalo i da e Beograd ostati pod nemakom upravom i da e, pod imenom Prinz Eugen Staat, biti sedite nemakog vojnog i upravnog aparata na Balkanu. Stanovnicima Beograda namenjena je uasna sudbina: deo stanovnika postae taoci i kao takvi e biti streljani, deo e biti deportovan u logore, a preostali e jednostavno biti isterani sa teritorije grada.28 Svoje pretnje generalu Nediu Turner je ponovio u javnoj izjavi povodom formiranja vlade narodnog spasa. tampa je prenela njegove rei da oruani napadi na nemaku oruanu silu mogu da izazovu masovnu odmazdu u kojoj moe doi do potpunog unitenja srpskog naroda.29 Da li je zaista postojao plan koji je predoen generalu Nediu i da li su javne pretnje o kanjavanju celog srpskog naroda imale svoju osnovu? Sudei po dotadanjem postupanju sa srpskim narodom u Srbiji i, naroito, van nje, takva zastraujua pretnja bila je sasvim realna i kao takva je sigurno delovala. Sve se
26 Christopher R. Browning, Fateful Months. Essays on the Emergence of the Final Solution, revised edition, New York/London 1991, 3956; Milan Koljanin, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu 19411944. godine, Beograd 1992, 1932; W. Manoschek, Serbien ist judenfrei, passim. 27 Ernest Vishaupt (obradio), Borba protiv ustanikog pokreta na podruju Jugoistoka od juna 1941. do avgusta 1942, Zbornik NOR-a, tom XII, knj. 2, Dokumenti Nemakog Rajha 1942, Beograd 1976, 10021009. 28 VA, NA, br. reg. 27/25, Sasluanje Haralda Turnera; , , . 1, , 1962, 143144; , , , . 12, 1993, 144145. 29 . . . , , . 49, 30. 1941.

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

73

to odigravalo u vreme kada je nemaka ratna maina bila u punom zamahu, omoguavajui ostvarenje planova o novom poretku. Razvoj dogaaja narednih meseci pokazao je spremnost nemakog okupatora u Srbiji da primeni izuzetno otre represivne mere, meu kojima i one o angaovanju vojnih snaga susednih zemalja. Krajem 1941. na nemako okupaciono podruje na jugu Srbije ule su bugarske jedinice, da bi se kasnije prostor njihovog angaovanja stalno proirivao. Ne moe se iskljuiti pretpostavka da su i Maarskoj upueni predlozi za angaovanje trupa u Srbiji.30 U nemakoj propagandi, za njom i u dirigovanoj srpskoj, stalno su iznoene pretnje da ustanak dovodi u pitanje budunost celog srpskog naroda.31 Istovremeno, celi srpski narod je od svojih suseda optuivan kao glavni neprijatelj novog poretka. Takav nezavidan poloaj Srba bio je dobrodoao argument hrvatskim, maarskim i bugarskim vlastima za sprovoenje politike desrbizacije i unitenja srpskog naroda na njihovim okupacionim podrujima.32 U svom nareenju za uguenje srpskog ustanikog pokreta od 5. septembra 1941. zapovednik Vermahta na Jugoistoku feldmaral Vilhelm List traio je da se zemlja konano umiri pre zime. Uz ostale mere, naredio je da se preduzmu bezobzirne i neodlone mere protiv ustanika, njihovih pomagaa i srodnika (veanje, paljenje njihovih naselja, poveanje broja talaca, deportovanje rodbine u koncentracione logore itd).33 Na osnovu smernica iz ovog nareenja, Vojni zapovednik Srbije je 12. septembra 1941. izdao nareenje da se pohapse svi aktivni oficiri, podoficiri, svi Jevreji i Cigani, jer svi oni rade protiv Nemaca tajno, kao pijuni i obavetajci neprijatelja Nemake.34 Od poetka septembra 1941. okupacione vlasti su posebno bile uznemirene vestima o saradnji dva ustanika pokreta, komunistikog i legitimistikog, s razlogom smatrajui da je to jedan od razloga irenja ustanikog pokreta. Dodatno uznemirenje i nervozu izazvalo je pribliavanje 6. septembra, roendana kralja Petra II Karaorevia. Nemaka vojnoobavetajna sluba je dobila obavetenje da je tog datuma planiran zajedniki ustanak komunista i etnika, za ta je u gradu na vie mesta pripremljeno oruje. Istraga OperativTokom agresije aprila 1941. maarsko vostvo nije prihvatilo nemaki zahtev da uputi trupe na jugoslovenski (srpski) prostor juno od Dunava, odnosno izvan granica sentitvanske Maarske. To se ponovilo marta 1943. kada je od maarske vlade traeno da uputi u Srbiju 23 divizije, kao pomo nemakim snagama. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, (dalje: Zbornik NOR), tm XV, knj. 1, O ueu hortijevske Maarske u napadu i okupaciji Jugoslavije 19411945, BeogradBudimpeta 1986, 5354, 5560; Isto, 375377. 31 I u nemakoj tampi su povodom ustanka u Srbiji poetkom novembra 1941. objavljivani lanci u kojima se isticalo da zbog toga dolazi u pitanje cela srpska budunost; Frankfurter Zeitung, 2. novembar 1941, prema: Jovan Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, 268, nap. 229. 32 M. Ristovi, Nemaki novi poredak i Jugoistona Evropa, 8788. 33 Zbornik NOR, tm I, knj. 1, Beograd 1949, 390392. 34 VA, NA, k-41F, f-1, d-9/33183319.
30

74

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

ne grupe Policije bezbednosti i Slube bezbednosti pokazala je da informacija nije tana.35 U skladu sa namerom okupatora da se u slamanju ustanka to vie angauju domae srpske snage, na dan kraljevog roendana, 6. septembra 1941, poelo je formiranje oruanih formacija pod komandom Vlade generala Nedia.36 Ubrzo se pokazalo da je njihov uinak slab, to je generala Nedia dovelo u teak poloaj, slian onom u kojem se nalazio njegov prethodnik Milan Aimovi. Vie uspeha u borbi sa partizanima imali su odredi pripadnika pokreta Zbor Dimitrija Ljotia, formirani od sredine septembra iste godine, koji su bili pod Srpskom dobrovoljakom komandom.37 O upozorenju nemakih komandanata generalu Nediu da e ustanak u Srbiji uguiti trupe susednih naroda govori i jedan nemaki izvor, ali u karakteristinom kontekstu. Nemaki vojni faktori su bili u dilemi u kojoj meri koristiti snage srpske Vlade za razbijanje ustanikog pokreta zbog mogunosti da se one okrenu protiv okupatora. Naelnik taba Vojnoupravnog komandanta Srbije pukovnik Grafenhorst smatrao je da je alternativa korienju srpskih snaga dozvoliti ulazak snaga susednih naroda, Maara, Hrvata, Albanaca i Bugara da unite ustanike i uspostave red. Tu odluku je mogao da donese samo Berlin, pri emu bi nepovoljna posledica bilo izdvajanje Srbije iz nemake interesne sfere. Srpskoj vladi je stavljeno do znanja da bi okretanje njenih snaga protiv nemakih okupacionih snaga znailo ulazak jedinica susednih naroda u Srbiju.38 Saradnja dva ustanika pokreta dovodila je u pitanje propagandni stereotip korien od poetka krstakog rata protiv boljevizma prema kojem su svi ustanici komunisti, odnosno Jevreji ili orue u njihovim rukama.39 Zbog drukijih prilika u Srbiji, u propagandu je uveden standardan antisemitski stereotip o Svetskom Jevrejinu koji deluje preko obe svoje poluge: komunista, olienih u partizanima i plutokrata, olienih u legitimistikim snagama pukovnika Dragoljuba Mihailovia.40 U telegramu Vrhovnoj komandi Vermahta 13. septembra 1941. Zapovednik Vermahta na Jugoistoku List je ocenio da mere Vojnog zapovednika Srbije generala Dankelmana nisu spreile uznemirujui razvoj opte situacije i da su potrebne energine mere. Srpska vlada nije zadovoljila i andarmerija je nesi35 Istorijski arhiv Beograda (IAB), fond BdS, B-112, Beljajev Nikolaj; Logor Banjica. Logorai, Knjige zatoenika Koncentracionog logora Beograd Banjica, Beograd 2009, prvi tom, 110, red. br. 739, Beljajev Nikolajev. 36 E. Vishaupt, Borba protiv ustanikog pokreta, 1007; . , . 19411945, 2011, 4852, 6282. 37 . . , , 6282. 38 E. Vishaupt, Borba protiv ustanikog pokreta, 1011. 39 Walter Manoschek, Wo der Partizan ist, ist die Jude, und wo der Jude ist, ist der Partizan. Die Wehrmacht und die Shoah, u: Gerhard Paul (hrsg.), Die Toeter der Shoah. Fanatische Nationalsozialisten oder ganz normale Deutsche? Gettingen 2002, 170. 40 . , , 116117.

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

75

gurna. List je tvrdio da general Dankelman pogreno naziva ustanike komunistima i da je uspostavljena veza ustanika sa etnicima. Predlagao je da se za uspostavljanje bezuslovnog autoriteta okupacionih snaga u jednim rukama koncentriu komandovanje trupama i sva izvrna vlast. Kao naroito povoljnu linost za ovaj zadatak List je predloio peadijskog generala Franca Bemea, koji je ujedno i odlian poznavalac prilika na Balkanu. Za ostvarenje ciljeva planirane vojne akcije, predlagao je hitno angaovanje jedne operativne divizije pojaane tenkovima.41 Jo eksplicitnije ocene o saradnji komunistikih i nacionalnih bandi iznete su i u izvetaju naelnika taba Vojnog zapovednika Srbije Grafenhorsta 16. septembra 1941, prema kojem se obe vrste bandi na podruju zapadne Srbije aktivno i delimino zdruene bore protiv nemake oruane sile.42 Saradnja dva ustanika pokreta ojaala je uverenje Berlina da guenje ustanikog pokreta treba sprovesti represalijama nad najirim slojevima srpskog naroda. Nareenjem od 16. septembra 1941. Hitler je naloio feldmaralu Listu guenje ustanikog pokreta na Jugoistoku, traei da se u srpskoj oblasti osiguraju saobraajne linije, objekti ratne privrede i da se na due vreme uspostavi poredak. Hitler je celokupnu vlast u Srbiji poverio generalu Bemeu. Kao i nemaki voa, ovaj austrijski Nemac je bio ispunjen osvetnikom mrnjom prema Srbima zbog poraza u Prvom svetskom ratu i gubitaka u borbi sa ustanicima. Pokazalo se da je on bio prava linost za takav zadatak i da je dobio na raspolaganje jedinice spremne da ih sprovedu. Nemaki oficirski kadar i posadne trupe, kao i 342. peadijska divizija dovedena u Srbiju, veim delom su se sastojali od austrijskih Nemaca.43 Istog dana, 16. septembra 1941, u ime voe, naelnik taba Vrhovne komande Vermahta feldmaral Vilhelm Kajtel je naredio da se za suzbijanje tog opteg komunistikog ustanikog pokreta svuda primene najotrije mere. Za postizanje tog cilja, Kajtel je izdao sledee smernice: Svaki akt uperen protiv nemake okupacione vojne sile, bez obzira na blie okolnosti pojedinih sluajeva, mora se svesti na to da je komunistikog porekla (...) Pri tome imati u vidu da jedan oveiji ivot u dotinim zemljama esto ne vredi nita i da se zastraujue dejstvo moe postii samo neobinom svirepou. Kao odmazda za ivot jednog nemakog vojnika mora se u tim sluajevima uzeti kao opte pravilo, da odgovara smrtna kazna 50100 komunista.44 Kajtel je, oigledno, ostao pri dogmi da je re o komunistikom ustanku, iako je raspolagao izvetajima da se protiv Nemaca bore i komunistiki i legitiZbornik NOR, tom I, knj. 1, 422423. Isto, 433435. 43 Isto, 427428; Saoptenja o zloinima Austrije i Austrijanaca protiv Jugoslavije i njenih naroda, Dravna komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, Beograd 1947; Walter Manoschek, Gehst mit juden erschiessen? Die Vernichtung der Juden in Serbien, Hannes Heer/Klaus Naumann (hrsg.), Vernichtungskrieg. Verbrechen der Wehrmacht 1941 bis 1944, Hamburg 1995, 43. 44 Isto, 431432.
42 41

76

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

mistiki ustanici. Izjednaavajui ustanike i komuniste, on je upotrebio nacistiki ideoloki stereotip koji je imao i svoju rasistiku konotaciju. Ipak, Kajtel je 28. septembra 1941. proirio spisak kategorija politikih protivnika nacionalsocijalizma koje treba uhapsiti kao taoce. Osim komunista, to su bili i taoci iz nacionalistikih i graansko-demokratskih krugova koje je trebalo streljati zavisno od politike grupe kojoj pripada poinilac napada na Vermaht.45 Dolazak generala Bemea u Srbiju 19. septembra 1941. oznaio je poetak krupnijih vojnih operacija protiv naraslih ustanikih snaga i poetak masovne represije protiv stanovnitva celih podruja u Srbiji. Pred poetak kaznene ekspedicije generala Bemea, Vlada generala Nedia je suoena sa onim ta predstoji. Prema jednom svedoenju, Turner je 17. septembra 1941. pokazao Nediu Kajtelovo nareenje o streljanju 100 (50) talaca za jednog poginulog (ranjenog) nemakog vojnika i rekao mu da e u samom Beogradu biti preduzeta masovna odmazda nad stanovnitvom. Hapenjem i deportovanjem bie obuhvaeno 50.000 graana, meu njima predstavnici javnog ivota, intelektualci anglofili, leviari. Nedi je odgovorio da te mere ponu sa vladom jer e one izazvati opti ustanak u Srbiji i na Balkanu, to Moskva upravo i eli. Nedi je time, prema ovom svedoenju, uspeo da otkloni ovu pretnju.46 Do ovog susreta i novih Turnerovih pretnji Nediu verovatno je dolo, ali je daleko od istine da je Nedi uspeo da sprei njihovo sprovoenje. Dogodilo se upravo suprotno. Turner je 21. septembra 1941. uputio generalu Bemeu referat u kojem je predloio uklanjanje Nedieve Vlade i niz irokih represivnih mera kako prema stanovnitvu na ustanikim podrujima, tako i u prestonici. Predlagao je da u luku Save i Drine kaznu iskusi celokupno stanovnitvo, a ne samo mukarci, i da se izvri potpuna evakuacija stanovnitva. U Beogradu treba izvriti velika hapenja nepouzdanih elemenata iz redova inteligencije, koje treba bezobzirno pozatvarati i likvidirati u datom momentu, zatim hapenje svih aktivnih oficira i podoficira osim onih koji su se odmah stavili na raspoloenje Nedievoj vladi. Predlagao je i da se izvri u pootrenom obliku hapenje svih Jevreja koje je ve u toku, a jednovremeno i hapenje Cigana.47 Tok kaznene ekspedicije u Srbiji u jesen 1941. pokazao je da je general Beme prihvatio politiku guenja ustanka najotrijim merama i da ju je u skladu sa svojim ovlaenjima izuzetno radikalizovao. Nareenja Bemea o pravcu vojnih operacija i o postupanju sa stanovnitvom oslanjaju se na nareenja feldmarala Lista i generala Badera, kao i, u najveoj meri, na pomenuti referat Turnera od 21. septembra 1941. Istog dana Beme je izdao nareenje za ienje luka Save kojim je predvieno kanjavanje celokupnog stanovnitva ustanikih podruja. Za bezuslovno slamanje otpora naredio je unitenje svih lica koja uestvuju u borbi u bilo kom vidu, spaljivanje naselja u blizini borbi, interniranje
45 46

V, N, -41B, br. . 8/1350; . , , 56. . , , . 1, 170. 47 Zbornik NOR, tom I, knj. 1, 447448.

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

77

celokupnog mukog stanovnitva od 15 do 60 godina, korienje celokupnog enskog stanovnitva za prinudne radove, potiskivanje ostalog stanovnitva ka ustanikom podruju na planini Cer, spaljivanje naselja i prikupljanje (pljaku) sve stoke.48 U skladu sa ve usvojenom politikom vojnookupacione uprave, Bemeova radikalizovana represivna politika obuhvatila je i celokupno muko jevrejsko stanovnitvo u Srbiji. Od poetka oktobra 1941. Beme je nareivao da za sve vee nemake gubitke u borbi sa ustanicima kao taoce treba prvenstveno streljati Jevreje i komuniste. Zbog pogibije 21 nemakog vojnika, 4. oktobra 1941. naredio je da se strelja 2.100 zatvorenika iz koncentracionih logora u apcu i Beogradu (prvenstveno Jevreji i komunisti). Nareenjem generala Bemea od 10. oktobra 1941. date su smernice za celokupnu represivnu politiku u Srbiji: Munjevitim akcijama treba u svim garnizonima u Srbiji pritvoriti kao taoce sve komuniste, sve mukarce na koje pada sumnja, sve Jevreje i izvestan broj nacionalistikih ili demokratski nastrojenih stanovnika. Zatim je ponovljena uasna srazmera o streljanju 100 (50) talaca za ubijenog (ranjenog) nemakog vojnika ili folksdojera.49 U duhu Bemeovih nareenja i drugi nemaki komandanti iznosili su predloge o masovnim represalijama. Komandant 717. divizije general Hinghofer je predlagao generalu Bemeu plan borbe protiv ustanika i bandi po kome je trebalo primeniti balkanske obiaje. On je traio hvatanje mladih ljudi koji po gradovima i selima besposleni lutaju i njihovo zatvaranje u koncentracioni logor. Traio je da se u propagandnom delovanju naglaava i sledee: Od sada e imati ceo srpski narod da do kraja oseti velikonemaku mo. Samo od dranja svih Srba sad zavisi da li e postojati u budunosti Srbija ili ne. d) Pri ponavljanju dela sabotae i tome slino, pripretiti primenom drakonskih mera, istai da se ceo srpski narod smatra sauesnikom.50 Nareenja generala Bemea bila su osnova za izuzetno surove represivne mere, naroito tokom oktobra 1941. kada je u masovnim streljanjima ubijeno oko 10.000 ljudi. Najvei zloini su izvreni u Dragincu, Kraljevu i Kragujevcu i oni su izazvali i najvei uasavajui efekat.51 Nemaki komandanti su tada uvideli i negativne privredne i politike efekte ovako masovnog neselektivnog ubijanja srpskog stanovnitva,52 ali to nije zaustavilo talas represije. U noi 4/5. novembra 1941. uhapeno je 169 intelektualaca, velikim delom profesora Beogradskog univerziteta. Oni su kao taoci zatoeni u logoru na Banjici.53 Ovo je moglo da se

Isto, 450451. Isto, 502. 50 Isto, 505. 51 , . 1941, 2007; , 1941, , , 2009, 249281. 52 . , , 6369. 53 Zbornik NOR, tom XII, knj. 1, 594595.
49

48

78

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

protumai kao poetak unitenja srpskog intelektualnog sloja, to je bila jedna od glavnih mera polonizacije. Uporedo sa streljanjima, za guenje ustanka bilo je predvieno i masovno interniranje ustanika i stanovnitva sa ustanikog podruja. Ova mera trebalo je pre svega da pogodi stanovnitvo sa prostora Mave, Jadra i Pocerine. Tu je ustanak imao najvee razmere, tu su se zajedniki borile partizanske i etnike (pukovnika Mihailovia) jedinice, a na ovom prostoru se, prema saznanjima okupatora, nalazilo i vostvo ustanika. U Nareenju za ienje luka Save zapadno od apca i za opkoljavanje planine Cer od 18. septembra 1941. general Bader je, uz ostale surove mere, predvideo i hapenje svih mukaraca starijih od 14 godina i njihovo odvoenje u koncentracioni logor, koji e obrazovati divizija i tamo ih uvati.54 Ovo nareenje je posluilo generalu Bemeu kao osnova da 21. septembra 1941. izda Nareenje za ienje luka Save. Po njemu je celokupno muko stanovnitvo od 15 do 60 godina trebalo uputiti u sabirne logore za zarobljenike koje e urediti novopridola 342. peadijska divizija. Nareeno je da se zarobljenici otpreme u naroite koncentracione logore severno od Save, koje e ustrojiti Vojni zapovednik Srbije. Posle dva dana, 23. septembra, general Beme je izdao nareenje 342. diviziji za evakuaciju apca po kome e svi pohapeni apani biti prebaeni u koncentracioni logor koji e divizija podii severno od Save.55 Toga dana poelo je interniranje svih mukaraca iz apca, njih oko 5.000, koji su 26. septembra 1941. u Krvavom maru oterani u improvizovan logor pod vedrim nebom u sremskom selu Jarak, na teritoriji NDH. Ovaj logor je uredila 342. divizija, mada je kasnije o njemu trebalo da brine Vojni zapovednik Srbije, odnosno Turner.56 Pokazalo se da logor u Jarku ne moe da poslui za planirano masovno interniranje ustanika i stanovnitva. Stoga su zatoenici 30. septembra 1941. prebaeni u novi improvizovani Prolazni logor abac u vojnim kasarnama na Senjaku. Tokom oktobra 1941. u ovom logoru internirano je preko 20.000 ljudi iz ustanikih podruja. General Beme je predlagao feldmaralu Listu da se svi zatoenici logora u apcu deportuju u Nemaku. List je to odbio i traio je da se izvri razvrstavanje zatoenika: za koga se dokae da se borio bie streljan, sumnjivi e se zadrati kao taoci za streljanja, a ostali e se pustiti.57 Odbijanje feldmarala Lista da se vie hiljada zarobljenih deportuje u Rajh svakako je podstaklo generala Bemea da reenje za interniranje velikog broja ljudi ponovo potrai u izgradnji jednog koncentracionog logora u samoj Srbiji. U tabu generala Bemea je 6. oktobra 1941. odreeno da novi logor bude izgraZbornik NOR, tom I, knj. 1, 439. Isto, 450451, 454455. Ve sutradan, 24. septembra, Beme je izvestio Lista da se abac raseljava; isto, 458. 56 Isto, 461462. 57 C. R. Browning, Fateful Months, 4748. Putanje hiljada zatoenika iz logora u apcu izazvalo je nezadovoljstvo komandanta 342. divizije generala Hinghofera, koji je smatrao da e ustaniki pokret biti bitno olakan posle odlaska divizije; Zbornik NOR, tom I, knj. 1, 537538.
55 54

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

79

en kraj sela Zasavice uz reku Savu u blizini Mavanske Mitrovice gde e 12. i 13. oktobra 1941. biti vrena masovna streljanja Jevreja i Roma. Novi logor je trebalo da zahvata prostor duine 12 i irine 3,5 kilometara.58 Ovako velika povrina namenjena novom logoru govori o nameri da se u njemu internira izuzetno veliki broj ljudi. Vie podataka o novom logoru moe da se nae u izvetaju Operativne grupe Policije bezbednosti i Slube bezbednosti upuenom centrali u Berlin 9. oktobra 1941. Predvieno je da Organizacija Tot u luku Save kod Mitrovice podigne jedan sabirni logor (...) po uzoru na nemake koncentracione logore. Taj logor e u prvo vreme imati kapacitet za 50.000 ljudi, koji se moe poveati na 500.000 (...) Uprava logora je u rukama Operativne grupe Policije bezbednosti i slube bezbednosti.59 Uoljivo je da se u izvetaju navodi da je logor ve pod komandom glavne policijske ustanove u Srbiji i da se vie ne pominje nadlenost Turnerovog taba. S obzirom na to da se radilo o koncentracionom logoru, to je i razumljivo. Navedeni brojevi o interniranju zatoenika planiranog koncentracionog logora govore o tome da je postojala procena da je dolo vreme za ostvarenje pretnji o masovnom kolektivnom kanjavanju srpskog naroda i u Srbiji. I Turner je u razgovoru sa generalom Nediem pominjao da predstoji interniranje 50.000 graana, brojka koja se pominje i u navedenom policijskom izvetaju. Tog oktobra 1941. na vie masovnih stratita streljane su hiljade ljudi, razarani su celi krajevi, internirane su na desetine hiljada ljudi. Sve to pokazuje da nemako komandovanje svakako ne bi prezalo ni od stvaranja jednog tako velikog logora i masovnog interniranja stanovnitva u njemu. Pokazalo se da izgradnja novog logora u Zasavici nije mogua zbog dugotrajne kie koja je pretvorila zemljite u movaru. Zbog toga je general Beme 28. oktobra 1941. naredio da se radovi obustave i da se za potrebe planiranog logora upotrebe izlobeni paviljoni Beogradskog sajma.60 Sredinom oktobra 1941. izmeu nemakih okupacionih faktora u Beogradu i njihovih centralnih ustanova iz Berlina postignut je dogovor o reavanju jevrejskog pitanja. Zakljueno je da se streljaju i preostali jevrejski i romski mukarci u odmazdama, a da se njihove porodice interniraju, kako se navodi, na srpskom ostrvu Mitrovica. Tu je trebalo izgraditi dva logora: jedan za Jevreje i Rome, odnosno porodice ubijenih mukaraca, i drugi za 50.000 srpskih talaca.61 Pominjanje logora za srpske taoce pokazuje da je predmet ovog savetovaGabriele Anderl, Walter Manoschek, Gescheiterte Flucht. Der juidische KladovoTransport auf dem Weg nach Palaestina 193942, Wien 1993, 223224. 59 Zbornik NOR, tom I, knj. 1, 489499; isto, tom XII, knj. 1, 486487. 60 VA, NA, k-44, f-1, d-7/55, Auszug aus dem Kriegstagebuch des Generalkommando XVIII (Geb.), A. K. (18.9418.12.41). 61 C. R. Browning, Fateful Months, 5152; G. Anderl/W. Manoscek, Gescheiterte Flucht, 231232; VA, NA, mf. London, -1, -297 105 do 297108, Rademaherov izvetaj o putu u Beograd.
58

80

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

nja bila ne samo sudbina preostalih Jevreja i Roma u Srbiji, nego i da je na njemu prihvaena ideja o izgradnji velikog logora za srpske taoce. Oigledno, radilo se o planiranom logoru u kome je trebalo da bude internirano prvo 50.000, a zatim 500.000 srpskih zatoenika. Nema podataka o tome da su u Zasavici graena dva logora, a i ta lokacija se ubrzo pokazala kao nepogodna. Nareenje taba generala Bemea od 5. decembra 1941. pokazuje da su planovi o iseljavanju odreenih kategorija neprijatelja odloeni, a da se jo uvek prouava pitanje iseljavanja ena i dece ustanika i ostalih nepouzdanih elemenata. Izgleda da nije celishodno da ovi ljudi ostanu u Srbiji juno od Dunava. Preseljavanju u Banat stoje zasad na putu jo potekoe oko zbrinjavanja, snabdevanja i uvanja.62 Moemo da pretpostavimo da bi ovi zatoenici sluili kao radna snaga na imanjima domaih Nemaca ili da bi im Banat bio prolazna stanica za upuivanje u druge logore. Iako za ostvarivanje ovako krupnih planova nisu postojali uslovi, samo njihovo postojanje pokazuje da se nemaka vojnookupaciona uprava nije odricala od najotrijih mera protiv srpskog stanovnitva. Mada se, verovatno, ne radi o nekom konzistentnom planu, ove mere mogu da se uporede sa onim to je bilo predvieno Optim planom Istok. Masovne represalije tokom leta i jeseni 1941. davale su uverljivost vie puta izreenim i obznanjenim pretnjama da e nemaka odmazda zbog ustanka pogoditi celokupan srpski narod. Vesti o zloinima u Jugoslaviji, posebno nad srpskim narodom, dospele su do zapadne javnosti ubrzo posle Aprilskog rata. Jugoslovenska kraljevska vlada u izbeglitvu je ve od poetka maja 1941. poela da prikuplja podatke o tim zloinima i da obavetava saveznike vlade i javnosti o njima.63 U vreme nemake kaznene ekspedicije u Srbiji tokom jeseni 1941. sve uestalije su bile vesti o masovnim zloinima Vermahta. Iz raznih izvora do Jugoslovenske vlade su stizale vesti o novim, jo otrijim represivnim merama nemakog okupatora protiv srpskog naroda, meu njima i onim koje treba da pogode celokupan srpski narod. Inenjer Branko ain-Mileti uputio je 14. decembra 1941. iz Lisabona Vladi izvetaj o stanju u Jugoslaviji u kojem je naveo i sledee: Po Beogradu se pronose vesti iz nemakih krugova, da e Nemci da rasele sve Srbe u Sibir i u oktobru mesecu spominjao se ak i mesec januar kao poetak tog raseljavanja.64 Meu vestima koje su stizale do Vlade veliko uznemirenje izazvala je pretnja da e nemaka odmazda zbog masovnog ustanka posebno teko pogoditi Beograd. Jugoslovenska prestonica je i za saveznike i za okupatora nesumnjivo imala znaenje snanog simbola. Ovako uasna pretnja je izgledala sasvim realna u vreme kada su neprekidno stizale vesti o masovnim zloinima nemakog oku62 Zbornik NOR, tom I, knj. 1, 624625. U nareenju je najavljeno i hapenje 1.200 aktivnih oficira u Beogradu i njihovo prebacivanje u zarobljeniki logor u Nemaku to je Turner ve ranije predlagao. Do toga je uskoro i dolo. 63 Milan Koljanin, Ratni zloini u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu. Problem utvrivanja, Istorija 20. veka, br. 2, 1998, 87102. 64 , 10327177, str. 10.

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

81

patora, posebno u Srbiji. Na brzo reagovanje Vlade je sigurno uticala i verodostojnost izvora iz kojeg je vest potekla. Nemaki poslanik u Bukuretu Herman Nojbaher je izjavio jednom strancu sledee: To to ste za vreme bombardovanja Beograda preiveli nije nita prema onome to e tek biti. Mi smo reili da unitimo Beograd. Vojska e opkoliti grad, za etiri sata bie ostavljen da ga tuku artiljerija i tuke, a ako neko pokua pobei bie ubijen od trupa koje opkoljavaju grad. Ove rei stigle su do specijalnog izaslanika Jugoslovenske vlade u Carigradu Jovana onovia, koji je o tome 21. novembra 1941. poslao telegram predsedniku vlade Simoviu u London. Simovi je odmah zatraio da se preduzme hitna intervencija kod engleskog ministarstva inostranih poslova i papskog nuncija u Londonu, kao i kod predsednika Ruzvelta u Vaingtonu.65 Vlada je 23. novembra 1941. uputila pisma britanskom ministru Idnu, poslaniku u Vaingtonu Fotiu i poslanstvu pri Svetoj Stolici sa molbom da se uine koraci radi spreavanja ovog varvarstva.66 Amerika vlada je brzo delovala; krajem novembra 1941. Stejt department je uputio zahtev poslaniku pri Svetoj Stolici Haroldu Titmanu da se kod pape Pija XII obavesti o zabrinjavajuim glasovima da nemake trupe nameravaju da unite Beograd. Amerika diplomatija je bila obavetena iz jugoslovenskih zvaninih izvora da se nemake trupe spremaju da topovima opkole Beograd i sravne ga sa zemljom, kao to su to ve uinile u apcu. Kao povod navedena je aktivnost etnikih snaga.67 Kraljevska vlada je nastojala da uzbuni i javno mnjenje pa je general Simovi dao izjavu za tampu koju je prenelo vie listova.68 Tim povodom izjavu je dao i sekretar predsednika Ruzvelta, Stiven Erli. Sledila je izjava Bele kue da ni tako strana pretnja o osveti protiv bespomonog gradskog stanovnitva (...) nee zaustaviti etnike, niti e prisiliti na predaju njihove drugove po oruju. Ova izjava, koju je preneo najvei ameriki list u svom uvodniku, zavrava se reima: Pobeena Srbija jo ratuje.69 Da li je reagovanje zapadne javnosti i posebno Sjedinjenih Drava, sa kojima Nemaka jo uvek nije bila u ratu, delovalo na ublaavanje nemake represivne politike u Srbiji? U ostvarenju svojih kljunih ciljeva Velikonemaki rajh se nije mnogo obazirao na javno mnjenje saveznikih zemalja, ali ga nije ni ignorisao. I prvi veliki poraz Vermahta pod Moskvom poetkom decembra 1941. mogao je da sugerie da osim gole sile ciljevi mogu da se ostvaruju i na drugi naJ. Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret, 268, nap. 228. AJ, fond Emigrantska vlada Kraljevine Jugoslavije (oznaka fonda: 103), 114425, Ministarstvo inostranih poslova, Predsednitvu Ministarskog saveta Vojnom kabinetu, London, 24. novembar 1941. 67 , . (19411945), 1998, 27. 68 Daily Mail, London, 24. novembar 1941; La Patrie, Kairo, 26. novembar 1941; prema: Slobodan Neovi, Svet o nama 19411945, tom I, Beograd 1983, 304305; AJ, 103141496, La Tribune Juive, Kairo, 26. i 27. novembar 1941. 69 The New York Times, Njujork, 27. novembar 1941, prema: Slobodan Neovi, Svet o nama, 305.
66 65

82

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

in. Svakako nije sluajno to je vest o planiranom razaranju Beograda potekla od poslanika Nojbahera, koji je u reavanju problema na Jugoistoku prednost davao politikim sredstvima. U svakom sluaju, jasno je da su okupacioni faktori posle slamanja ustanka ublaili represivnu politiku to se videlo i u odlaganju planova o masovnom interniranju i deportovanju, dok je uasna kvota o streljanju talaca krajem 1941. godine prepolovljena.70 Ustanak u Srbiji u jesen 1941. ponovo je, bez sumnje, aktuelizovao pitanje mesta Srba u novom poretku. Pretnje i glasovi o merama koje e dovesti u pitanje i sam opstanak srpskog naroda u Srbiji, bile su izraz jednog generalno negativnog stava prema Srbima u politici Velikonemakog rajha iji rezultat su bili planovi za reenje srpskog pitanja. Iako je plan o Tvravi Rajha Beograd naputen, strunjaci za Jugoistok su predlagali nove sline planove. Jedna takva grupa strunjaka iz Bea je krajem 1941. godine uputila nemakom Ministarstvu inostranih poslova dokument pod naslovom Novi poredak Jugoistone Evrope. U njemu je srpski problem predstavljen kao kljuno pitanje bezbednosti celog prostora. Na osnovu kriterijuma odanosti nemakoj politici, ocenjeno je da Srbi ne treba da imaju nezavisnu dravu. Preporueno je da se obodne srpske oblasti pripoje susednim dravama i Srbi istisnu sa obale Dunava, pri emu ni preseljavanje u veoj meri nee biti zaobieno. Kao i u drugim nemakim planovima, istaknutu ulogu u izgradnji poretka trebalo je da dobiju folksdojeri, faktor sigurnosti i kulture najvieg ranga.71 Pretnja o podeli Srbije meu susedima je dobila na uverljivosti posle ulaska bugarske vojske u juni deo Srbije krajem 1941. godine. Da li su poetkom 1942. godine ponovo aktuelizovani planovi o stvaranju neke drave podunavskih Nemaca to bi praktino znailo unitenje bilo kakve Srbije? Krajem marta 1942. opunomoenik nemakog Ministarstva inostranih poslova u Beogradu Feliks Bencler javio je da je general Nedi obaveten od Italijana kako postoji nemaka namera o stvaranju jedne nemake dunavske drave od delova Srbije, Srema, Bake i Banata.72 Ove vesti verovatno nisu bile bez osnova i mogu da se poveu sa dolaskom SS-generala Augusta Majsnera u Srbiju krajem januara 1942. U njegovim rukama koncentrisane su sve policijske slube u Srbiji, a njegovo nadletvo je direktno podreeno Hajnrihu Himleru u Berlinu. Majsner, jo jedan austrijski Nemac u Srbiji, bio je poznat po ekstremno antisrpskim stavovima, a u njegov delokrug je spadala i briga o jaanju nemake nacionalne manjine.
70 Prema nareenju generala Badera od 20. decembra 1941. streljanja za odmazdu e se nastaviti, a razlikovao je tri grupe zarobljenika. U prvoj su bili zarobljenici za odmazdu koje je definisao kao lica koja su, na osnovu njihovog ubeenja ili dranja odreena za odmazdu za nemake ivote, na primer komunisti uhvaeni bez oruja, Cigani Jevreji, zloinci i sl.; Zbornik NOR, tom XII, knj. 1, 803. Novim nareenjem od 22. decembra 1941 . general Bader je odredio da se, poev od 5. decembra, za poginulog nemakog vojnika ili folksdojera strelja 50, a za ranjenog 25 zarobljenika za odmazdu. Isto, 804. 71 M. Ristovi, Nemaki novi poredak i Jugoistona Evropa, 5860. 72 Isto, 104.

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

83

Stavovi i namere generala Majsnera mogli su da se osete u Srbiji i posebno Beogradu ubrzo po njegovom dolasku. Bugarski general Stanev je posle razgovora sa Majsnerom zabeleio da on namerava da uvede kolektivnu odgovornost u Beogradu. U toku ovih dana Gestapo sprema masovna hapenja od 5 do 6.000 ljudi i to samo iz Beograda (...) Nemci otvoreno sada iznose tezu da Beograd nije srpska varo i da Srbima ne pripada po samim naelima ivotnog prostora, na koji nemaju uticaja istorijski argumenti.73 Iako bi Majsnerovim eljama svakako najvie odgovaralo ostvarenje plana o Tvravi Rajha Beograd, njegov dolazak je oznaio poetak jednog drukijeg, suprotnog procesa. U skladu sa planovima o germanizaciji delova Poljske odakle je proterano ili uniteno poljsko i jevrejsko stanovnitvo, poetkom 1942. poelo je preseljavanje folksdojera iz Srbije, a zatim i iz nekih drugih jugoslovenskih oblasti.74 Prema pojedinim izvorima, i u nemakim planovima o posleratnom ureenju Evrope bile su predviene mere prema srpskom narodu koje bi mu donele delimino ili potpuno unitenje. Prilikom razgovora sa hrvatskim poslanikom u Berlinu Milom Budakom, 23. marta 1942, nemaki ministar finansija verin fon Krosik pokrenuo je pitanje budueg ureenja Evrope. Pri tome je pomenuo i mogunost nove velike seobe naroda, odnosno preseljenje onih koji se ne mogu uivjeti u novi poredak (esi, Srbi, Poljaci).75 Nemaki ministar nije bez razloga izneo hrvatskom poslaniku ovakve planove, koji su mogli samo da ga obraduju. Ustaka NDH je bila nepomirljiv protivnik kako Srba u svojoj dravi, tako i svih Srba, i protivila se postojanju bilo kakve srpske drave. To se videlo ve posle obrazovanja Vlade generala Nedia to je izazvalo veliko uznemirenje i proteste u Zagrebu.76 Verovatno je upravo stvaranje vlade narodnog spasa u Beogradu iniciralo diplomatsku akciju ustake vlade kod svog nemakog pokrovitelja. O njoj saznajemo neto vie iz dopisa koji je hrvatski ministar inostranih poslova Mladen Lorkovi u leto 1942. uputio jednom diplomatskom predstavniku ustake drave. Tu je navedeno i sledee: Hrvatska drava ne moe postojati ako u njoj ivi 1.800.000 Srba, i ako mi za leima imademo snanu srpsku dravu (...) mi stoga nastojimo da nestane Srba iz naih zemalja i u tom pravcu je ve mnogo uinjeno. (...) No mi mislimo i na pitanje srpske drave preko Drine. Ni to ne moe ostati. I stoga sam ja jo prole godine stupio u slubene pregovore s predstavnicima Rajha, kod kojih sam naiao na puno razumijevanje, pa je odlueno da e, nakon pobjede, Srbi biti iseljeni u Sibiriju.77
Citat prema: . , , 72. M. Ristovi, Nemaki novi poredak i Jugoistona Evropa, 8889. 75 Isto, 89. 76 , , 19411945, 1994, 177. 77 Citat prema: Slavko Odi, Ustaki pokret i Katolika crkva u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, Srednja Bosna u NOB, Beograd 1976, 269. Videti i: Slavko Goldstein, 1941. godina koja se vraa, Zagreb 2007, 90.
74 73

84

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

Krajem 1941. nemaki komandanti su smatrali da je poraz ustanika samo privremen i da e prolee doneti obnavljanje ustanka. Prema oceni generala Badera od 20. decembra 1941, Mihailovieva grupa je razbijena, komunistiki pokret je u opadanju, ali jo nije uguen. (...) Sa nastupanjem toplijih dana mora da se rauna sa ponovnim oivljavanjem nemira i ustanike delatnosti (...).78 Tokom marta 1942. dolo je do promene u odnosu nemakih nadlenih komandi prema ustanicima. Zbog sve vee gladi za radnom snagom, u drugoj polovini marta 1942. izdata su nareenja da ne treba streljati sve zarobljene ustanike nego ih treba koristiti u logorima u nemakim interesnim podrujima. Predvieno je da e kao koncentracioni logori za prikupljanje i dalje upuivanje ustanika posluiti logori u apcu, Beogradu (logor na Banjici) i Niu, a kasnije i logor u Zemunu.79 Istovremeno, planirana je i velika nemako-italijansko-hrvatska vojna operacija protiv ustanika u istonoj Bosni (operacija Trio) tako da se i sa tog podruja oekivao veliki broj zarobljenika. Do 10. maja 1942. ubijeni su svi jevrejski zatoenici logora u Zemunu (na Beogradskom sajmitu), ime je okonano konano reenje jevrejskog pitanja u Srbiji. Pod novim imenom, logor na Beogradskom sajmitu je postao centralni nemaki logor na evropskom Jugoistoku za interniranje zarobljenih pripadnika pokreta otpora i radno sposobnog stanovnitva sa ustanikih podruja, koji su odatle upuivani u koncentracione i radne logore u Treem rajhu i okupiranim zemljama.80 I pored stalnih bojazni nemakih komandanata da u prolee 1942. moe doi do novog rasplamsavanja ustanka u Srbiji, to se nije dogodilo. To je uticalo na relativno smirivanje i sreivanje prilika u Srbiji, mada nije znaajnije delovalo na njen opti poloaj. Iako mesto Srbije u novom poretku nikada nije do kraja definisano, ono je prvih meseci 1942. dobilo oblik koji je uglavnom ostao do kraja nemake okupacije. Dolaskom vieg voe SS-a i policije Augusta Majsnera krajem januara 1942, usledila je promena u nemakoj vojnookupacionoj upravi u Srbiji. Njime je oznaen poetak dominacije policijsko-bezbednosnog faktora, ime je naputena Turnerova koncepcija srpske uprave pod nemakom kontrolom. Stvoren je krut reim neposredne i pune nemake kontrole. Izvrena je reorganizacija srpske policije i oruanih jedinica formiranjem Srpske dravne strae poetkom marta 1942. To je, inae, bio jedan od zadataka koji je Majsner dobio od Hitlera.81 Slika o statusu Srbije moe da se stekne i na osnovu Sporazuma o imovinsko-pravnom razdvajanju bive jugoslovenske drave zakljuenog 22. jula 1942. u Berlinu. Kako je odreeno da su drave sticateljke Nemaki Rajh, Italija (ukljuivo Albanija i Crna Gora), Maarska, Bugarska, Hrvatska i Srbija (ko78 79

Zbornik NOR, tom I, knj.1, 799. V, N, -27/II, -4, -19; M. Koljanin, Nemaki logor na Beogradskom sajmitu,

107111.

M. Koljanin, n. d., 128. M. Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, knj. 1, 286292; . . , , 155160.

81

80

Srbija u nemakom novom poretku 19411942

85

ju zastupa nemaka vlada), sporazum su potpisali predstavnici nemake, italijanske, bugarske, hrvatske i maarske vlade.82 Relativno stabilizovana okupacija omoguila je nemakim komandantima da svoje reorganizovane divizije prebace iz Srbije u srpske krajeve NDH, gde je partizanska borba bila u stalnom usponu. Ovakva situacija je doprinela smanjenju nemakih represalija u Srbiji, naroito posle kapitulacije Italije i poetka misije specijalnog opunomoenika za Jugoistok Hermana Nojbahera krajem leta 1943.83 Posle 1942. izvori ne govore nita o radikalnom reenju srpskog pitanja na nain kako se planiralo i delimino realizovalo 1941. godine. Pokuaj Nojbahera da osnai srpski faktor na Jugoistoku bio je osuen na neuspeh suoen sa generalnim Hitlerovim stavom o mestu Srba u novom poretku zasnovanom na ideolokim projekcijama, ali i realnim politikim procenama.

- 12. 1943, , . 83, , 22. 1943, 112. Posle ratifikovanja od Nemake, Maarske, Bugarske, Italije i Hrvatske, sporazum je stupio na snagu 21. aprila 1943. 83 Herman Nojbaher, Specijalni zadatak Balkan, Beograd 2004, 130151.

82

86

Milan Koljanin

Istorija 20. veka, 1/2011

Milan Koljanin SERBIA IN THE GERMANS NEW ORDER 19411942 Summary After the Hitlers seizure of power, ideology and principles of the Nationalsocialism received much impoertnant place and steadilly, concept of the New Order was deveolped. In light of that foreign policy approach, Yugoslavia was treated as a part of the Versilles system. Oponents of that system, questiuoned its existance as the New Order became main Germanys strategy. Some of the Gertman-Italian talks in 1940, already analyzed the postion of the Serbia and Serbian people in that light. After the Coup d Etat on 27th of March 1941, a negative trend of events for Yugoslavia became obvious. After the defeat Yugoslavia was split between the Axis powers and their Balkan Allies. Position of the Serbs and occupied Serbia in the New Order was outlined by the Nazi ideological projections, and plans of the rebilidung of the Europe, formed on the new hierarachy of the nations and states. This perception was mainly negative for the occuoied Serbia, and this postion and perception even deteoriated after the uprisinig in 1941. Huge German military efforts to crush the uprising in autumn 1941, produced the situation where a pure existance of the Serbian nation was under question. Those efforts included massiv reprisals, internation of the population in concentration camps, and even plans of resetlement of the whole Serbias population, and dividing the territory between the the Third recih allies in Southeastern Europe. After the crush of the Serbian resistance and with the changes in occupation and security apparatsu, postion of the Serbia in New Order was stabilised, and mainly remained unchanged until the end the defeat and retreta of the German forces form the Serbia in late 1944.