Master Rad

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
DEPARTMAN ZA GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN
PROJEKTOVANJE PROIZVODNOG SISTEMA ZA UNIVERZITETSKU TAMPARIJU MASTER RAD
Mentor: Prof. Dr Ilija osi
Student: Dajana Aleksi
NOVI SAD 2010.
UNIVERZITET U NOVOM SADU- FAKULETET TEHNIKIH NAUKA 21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6 KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj, RBR: Identifikacioni broj, IBR: Tip dokumentacije, TD: Tip zapisa, TZ: Vrsta rada, VR: Autor, AU: Mentor, MN: Naslov rada, NS: Jezik publikacije, JZ: Jezik izvoda, JI: Zemlja publikovanja, ZP: Ue geografsko podruje, UGP: Godina, GO: Izdava, IZ: Mesto i adresa, MA: Fiziki opis rada, FO:
Monografska publikacija Tekstualni tampani materijal Zavrni- Master rad Dajana Aleksi Prof. Dr Ilija osi Projektovanje proizvodnog sistema za Univerzitetsku tampariju srpski srpski Srbija Vojvodina 2010. Autorski reprint FTN, Trg Dositeja Obradovia 6 Grafiko inenjerstvo i dizajn Proizvodni sistemi Program proizvodnje, analiza proizvoda, proizvod predstavnik, tehnoloki postupak, redukcija programa proizvodnje, tip i varijanta toka U biblioteci FTN u Novom Sadu Osnovni cilj ovog rada bio je projektovanje sistema za Univerzitetsku tampariju, analiziranjem trita, analizom programa proizvodnje, izbora proizvoda predstavnika, redukcijom programa proizvodnje i definisanjem tehnolokog postupka izrade.
(poglavlja, strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga)
Nauna oblast, NO: Nauna disciplina, ND: Predmetna odrednica/kljune rei, PO:
UDK: uva se, U: Vana napomena, VN: Izvod, IZ:
Datum prihvatanja teme, DP: Datum odbrane, DO: lanovi komisije, KO:
Predsednik: Prof. Dr Dragoljub Novakovi lan: Mr Milovan Lazarevi Potpis mentora lan, mentor: Prof. Dr Ilija osi
Obrazac Q2.NA.04-05 - Izdanje 1
UNIVERSITU OF NOVI SAD - FACULTY OF TEHNICAL SCIENCES 21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovia 6 KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Type of record, TR: Contents code, CC: Author, AU: Mentor, MN: Title, TI: Language of text, LT: Language of abstract, LA: Country of publication, ZP: Locality of publication, LP: Publication year, PY: Publisher, PB: Publication place , PP: Physical description, PD:
(chapters/pages/ref./tables/graphs/appendixes)
Monographic Publication Tekstual material, printed Graduate- Bachelor Thesis Dajana Aleksi Prof. Phd Ilija osi System design for university print house Serbian Serbian Serbia Vojvodina 2009. Authors reprint Faculty of tehnical science, Trg Dositeja Obradovia 6 Graphic engineering and design Production systems Production programe, analysis of products, Product Reperesentative, tehnological procedure reduction in production, type and variant flow The library of Faculty of Tehnical Sciences, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovia 6 The aim of this work was to design the system for graphic, starting with market analysis, program production, choice of product representatives to the reduction of production, and the process of defending the technological processes.
Scientific field, SF: Scientific discipline, SD: Subject/key words, S/KW:
UC: Holding data, HD: Note, N: Abstract, AB:
Accepted by the Scientific Board on, ASB: Defended on, DE: Defended Board, DB: President: Prof. PhD Dragoljub Novakovi Member: MSc Milovan Lazarevi Mentors sign Member, mentor: Prof. PhD Ilija oci
Obrazac Q2.NA.04-05 - Izdanje 1
Projektovanje proizvodnih sistema
Sadraj:
Teorijske osnove . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 1. Program proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.1. Ciljno trite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.2. Opis proizvodnog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 2. Analiza programa proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 2.1. Osnovna zavisnost stuktura/koliine u programu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47 2.2. ABC analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 2.3. Analiza karakteristika elemenata proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 2.3.1. Analiza prema formatu gotovog proizvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 2.3.2. Analiza prema formatu tabaka za tampu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 2.3.3. Struktura delova prema materijalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52 2.3.4. Analiza prema broju boja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54 2.3.5. Analiza prema nainu dorade i sloenosti proizvoda za izradu . . . . . . .56 3. Izbor proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57 3.1. Redukcija programa proizvodnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 4. Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 4.1.Tehnoloki postupak izrade proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . . .58 5. Izbor tipa toka u sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 6. Projektovanje struktura sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 6.1. Ritam toka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 6.2. Normativi u proizvodnom sistemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 6.2.1. Normativ vremena za tehnoloke operacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82 7. Odreivanje vremena trajanja ciklusa rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94 8. Oblikovanje prostornih struktura sistema i tok proizvoda predstavnika . . . . . . . . . . . . . . . 98 9. Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 10. Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Teorijske osnove
Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima

Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata (predmeta rada, sredstava rada i uesnika u procesima rada), relacija izmeu elemenata i njihovih karakteristika ureenih u skladu sa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane, odnosno uslovljena postojanjem sistema za proizvodnju oblikovanog na nain da obezbedi transformaciju raspoloivih resursa u proizvode u skladu sa datim potrebama.
Slika 1. Osnovni model transformisanja resursa u proizvode U proizvodnom sistemu odvija se proces rada, tj. proces transformacije ulaznih u izlazne veliine. Proces rada je niz uzastopnih promena stanja na predmetu rada u vremenu. U svakoj fazi odvija se odreena operacija (na svakom tehnolokom sistemu), svaka operacija traje odreeno vreme. Proces rada odvija se prema definisanom postupku rada. Svaki sistem ima svoje ulazne veliine: materijal, informacije i energiju. Dakle u svakom proizvodnom sistemu postoje tri vrste tokova. Tok materijala ini skup postupaka promena stanja projektovanih tako da omogue transformaciju ulaznih materijala (informacija) u izlazne proizvode potrebnog i dovoljnog kvaliteta. Tok materijala ini osnovni tok u svakom proizvodnom sistemu. Tok informacija predstavlja tok u kome se vri izdvajanje i obrada podataka u cilju dobijanja informacija potrebnih za donoenje odluka koje obezbeduju projektovane aktivnosti za podeavanje sistema i dranje izlaznih veliina u dozvoljenim granicama. Tok informacija je kontrolni tok. Tok energije predstavlja skup mrea, ureaja, postrojenja i vodova koji obezbeuju rad tehnolokih sistema i uslove rada. Tok energije je pomoni tok u svakom proizvodnom sistemu. Dve osnovne radne karakteristike proizvodnog sistema su: kapacitet i efektivnost. Kapacitet (Ke) je maksimalna koliina rada vremenski izraena koju dati sitem moe da da u odreenom vremenu. Efektivnost sistema (Es) je verovatnoa da e sistem u najkraem vremenu stupiti u dejstvo, da e pouzdano raditi u projektovanom vremenu bez otkaza i da e se lako i brzo prilagoavati promenama u okruenju. Mera funkcionalne pogodnosti je fleksibilnost sistema.
Slika 2. Efektivnost sistema u vremenu gde je: Es efektivnost sistema OG operativna gotovost P pouzdanost FP funkcionalna pogodnost Es=OG(t) x P(t) x FP
Osnovni elementi proizvodnih sistema

Proizvod je rezultat transformacije resursa u procesu rada. Zbog proizvoda postoji preduzee, a proizvod postoji zbog trita namenjen je zadovoljenju potreba potroaa. Postoji tendencija da danas opstaje drutvo koje ne proizvodi, to je greka. Karakteristike proizvoda: Struktura (da bi smo projektovali sistem koji e davati proizvod, moramo poznavati strukturu proizvoda, tj. njegovu sloenost, odnosno kompleksnost) Kvalitet (sloenost) - tehniki kvalitet (izraen parametrima) - upotrebni kvalitet - ekonomski kvalitet i - estetski kvalitet (kvalitet zadovoljstva) Koliine.
Slika 3: Faze ivotnog ciklusa proizvoda ivotni ciklus proizvoda moemo definisati kao vreme trajanja proizvoda u razmeni sa okolinom. ivotni ciklus nekog proizvoda moe biti svega par dana (flajer), nekoliko meseci (televizijska reklama), godina ili decenija (vizuelni identitet firme). Ovo vreme je u najveoj meri uslovljeno zahtevima okoline. Bez obzira na vreme trajanja, svaki proizvod prolazi kroz iste faze ivotnog ciklusa: 1. istraivanje i donoenje odluka, 2. razvoj, 3. uvoenje, 4. rast razmene sa okolinom, 5. uravnoteenost razmene, 6. opadanje razmene (kritine taka i potreba uvoenja novog proizvoda), 7. zamena postojeeg sa novim proizvodom
Oblikovanje tokova materijala

U procesima rada proizvodnih sistema najvei intezitet imaju kretanja predmeta rada. Iz ovog razloga je prouavanje tokova materijala proizvodnih sistema od posebnog znaaja za ostvarenje potrebnog nivoa efektivnosti.
7
Odreen broj karakteristinih veliina je od posebnog znaaja za razvoj postupaka oblikovanja tokova materijala i odreivanje osnovnih parametara proizvodnih sistema. Ove veliine su: Koliine proizvoda, koje karakteriu obim razmene sistema i okoline Stepen tehnoloke sloenosti, predmeta rada, koji predstavlja veliinu koja karakterie postupak oblikovanja, postupke promene stanja rada, kvalitet veze sredstava rada-uesnici u procesu rada i uslove izvodenja operacija rada, Efektivni kapacitet elemenata sistema, koji karakterie radne mogunosti, izabrani reim rada, uslove korienja i kvaltet odluivanja
KOLIINA
qj
TEHNOLOKA SLOENOST tii
EFEKTIVNI KAPACITET ke
Slika 4: Osnovne podloge za projektovanje proizvodnog sistema Osnovu oblikovanja tokova u sistemu ini vremenski izraen odnos izmeu ukupnih potreba rada neophodnih za izvoenje svih operacija rada za dati program proizvodnje (optereenje) i efektivnih mogunosti strukture sistema (kapacitet), pri emu se u rezultatu razliitih uticaja javlja karakteristian odnos u smislu nejednaine: Ukupne potrebe rada OPTEREENJE Mogunosti sistema > < KAPACITET
Ukupne potrebe rada dobijamo kao zbir vremena trajanja izvodenja operacija rada i koliine za svaki predmet rada iz programa proizvodnje. A efektivni kapacitet za dati sistem je odreden standardnim reimom rada i on je konstantna veliina za dati vremenski period. Neophodno je organizovati proces rada tako da u trenutku pojave kritine take u ivotnom ciklusu proizvoda bude uveden novi proizvod tj. da bude u nekom predvienom tolerantnom podruju. Usled sve uestalijih promena (poveanje ivotnog standarda, povien nivo kulture, obrazovanosti, ...) ivotni ciklus proizvoda je sve krai, to poslonjava razvoj, upravljanje procesima i organizaciju radnih sistema.Oblikovanje proizvoda je uslovljeno potrebama zadovoljenja funkcije, minimiziranja proizvodnih trokova i olakanog vraanja sistema iz stanja u otkazu u stanje u radu.
Uslovi razvoja proizvoda: projektovanje za funkciju osnovni cilj je zadovoljenje funkcije koju proizvod vri u vremenu. Uticaji koji uslovljavaju kvalitet vrenja funkcije vezani su za kvalitet ideje, postupak oblikovanja, izbor materijela, uslova rada, kvalitet izrade, ... Moramo zadovoljiti karakteristike ne vodei rauna o trokovima. Ovaj prilaz projektovanju je prevazien. projektovanje za proizvodnju svodi se na potrebu zadovoljenja minimuma trokova uz uslov obezbeenja kvaliteta funkcije i ostvarenja zadatih koliina. Od posebnog znaaja su uslovi kvaliteta i izrade. Mera pogodnosti je tehnologinost koja predstavlja izraz kvaliteta procesa oblikovanja za proizvodnju i uslov za ostvarenje minimuma proizvodnih trokova.
Slika 5: Uticaj uestalosti promena na vreme trajanja ivotnog ciklusa projektovanje za odravanje/servis se svodi na obezbeenje uslova za efikasan povratak proizvoda iz stanja u otkazu u stanje u radu, postupkom popravke ili zamene. Osnovni pokazatelji za ocenu pogodnosti odravanja je ukupno vreme potrebno za vraanje proizvoda iz stanja u otkazu u stanje u radu koje pogodnim projektovanjem moe biti svedeno na minimum. projektovanje za izvrsnost (DFx Design For Excellence) Filozofija DFX podrazumeva da se projekat, koji je u fazi izrade, moe sve vreme pratiti, od poetka do kraja, dok se ne poboljaju proizvodne i druge karakteristike proizvoda. Prednosti koje dobija o korienjem tehnika DFx su: krae vreme proizvodnje, manji broj proizvodnih koraka, manja skladita materijala, vie standardizovanih delova, jednostavniji dizajn, moe pomoi kada ekspertiza nije dostupna. Da bi bili u stanju projektovati efektivan proizvodni sistem, moramo biti u stanju predvideti potrebe okoline za proizvodom/uslugom. Ukoliko je predvianje potreba okoline preciznije odreeno utoliko e i efektivnost sistema biti vea. Najire primenjeni postupak zasniva se na pretpostavci da su ponaanja parametara pojave, koja su predmet predvianja, u prolosti osnova za projektovanje ponaanja u budunosti. Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za program proizvodnje predstavlja kompromis izmeu potranje, potencijala radnih sistema i odnosa trokova i dobiti. Program proizvodnje je odreen veliinama osnovnih parametara strukturom i koliinama.
9
Slika 6: Opti sluaj zavisnosti sistem okolina u smislu utvrivanja potreba Struktura programa (pj) moe biti ua i ira. Prednosti ue strukture su: povien kvalitet projektovanja, organizovanja i upravljanje procesima rada, snienje trokova pripreme i proizvodnje i poveanje ukupnih efekata sistema. Prednosti ire strukture su: povean stepen fleksibilnosti i nii trokovi poslovanja. Koliine u programu proizvodnje (qj) odreuju se na osnovu uslova okoline (kupovne moi potroaa, potranje, ...). Vee koliine od realnih potreba dovode do pojave zaliha i sniavanja efekata sistema, dok manje koliine daju osnovu za pojavu konkurencije, to znai da je potrebno optimizirati date odnose.
10
Tip i varijanta toka

Razvoj proizvodnih sistema zasnovan je na projektovanju koje se izvodi u uslovima osnovnog modela tokova materijala i fleksibilnih proizvodnih sistema povienog stepena automatizacije.
Slika 7: Osnovni model tokova materijala u uslovima pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova Detaljna analiza odnosa optereenje/kapacitet, za svaki predmet rada datog programa proizvodnje, pokazuje da tip toka u sistemu podlee jednoj od sledee etiri varijante tokova: Varijanta 1.1: Osnovni pojedinani tok Proizvodni program je struktuiran od razliitih proizvoda u jedininim ili priblino jedininim koliinama i pri tome je ostvaren odnos: gde je ritam toka odnosno, ukupna koliina rada potrebna za izradu datog proizvoda je manja ili jednaka efektivnom kapacitetu. Proces u osnovi ima prekidan karakter to upuuje na poloaj radnog mesta bez dalje podele rada. Ovo podruje odgovara podruju IV iz dijagrama pj - qj.
a) odnos (pj-qj) u programu proizvodnje
b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj

11
Karakteristike osnovnog pojedinanog toka su: veliki broj predmeta rada u jedininim koliinama, rezerva kapaciteta, prekidni tok, utvren poloaj predmeta rada, jedinina nedovrena proizvodnja, ceo tok se moe odvijati na jednom radnom mestu, i predmeti rada pojedinano prolaze kroz tok (automatizacija nema smisla), maksimalan stepen fleksibilnosti, postupak upravljanja u funkciji stepena sloenosti proizvoda, vremena trajanja ciklusa u funkciji stepena sloenosti, tehnoloki sistemi opte namene, visok kvalitet uesnika, lako odravanje. Procesi predmetne vrste su tipini procesi pojedinane proizvodnje po ugovoru sa postupcima runog (zanatski radovi), mehanizovanog (procesi montae velikih objekata) i automatizovanog karaktera (obradni centri, fleksibilni proizvodni sistemi). Varijanta 1.2: Pojedinani tok procesnog tipa Proizvodni program je sastavljen od razliitih proizvoda u razliitim koliinama, proces izrade se izvodi obradom istih delova u datim koliinama i pri tome je ostvaren odnos za svaki deo:
odnosno, ukupna koliina rada za predmete rada na odreenoj operaciji je vea od kapaciteta. U sluaju da je:
uz uslov da je na veem broju od m operacija rada:
Karakteristike pojedinanog toka procesnog tipa: ira struktura i manje koliine proizvoda prekidni tok, prostorna struktura se oblikuje na procesnom prilazu, univerzalnost sredstava rada i numeriki upravljani tehnoloki sistemi, visoko kvalifikovana radna snaga, povien stepen fleksibilnosti, povien kapacitet meufaznih skladita, sloenost organizacije sistema i postupaka upravljanja, duga vremena trajanja ciklusa proizvodnje,
12
visok nivo nedovrene proizvodnje, nizak koeficijent obrtanja novanih sredstava.
b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj strukture i tehnoloke sloenosti predmeta rada
Slika 8: Pojedinani tok procesnog tipa Varijanta 2.1: Pojedinani viepredmetni tokovi U ovom sluaju proizvodni program je ue strukture i neto veih koliina u odnosu na prethodnu varijantu. Za predmete rada iz datog programa proizvodnje vai:
gde je:
odnosno ukupna koliina rada potrebna za izradu predmeta rada na odreenoj operaciji vie puta prelazi efektivni kapacitet, uz uslov da na veem broju operacija:
Karakteristike pojedinanog viepredmetnog toka su: ua struktura i vee koliine (velikoserijska proizvodnja), proizvodna struktura predmetnog tipa, odvijanje procesa rada u partijama, stvaraju se uslovi za formiranje radnih jedinica, produkcioni tehnoloki sistemi (isplati se automatizacija), nedovoljna sinhronizovanost vremena trajanja procesa rada (postojanje meuskladita bunkerskog tipa),
13
srednji stepen strunosti radnika, poviena efektivnost, smanjen stepen fleksibilnosti, pojednostavljeno upravljanje, nii nivo nedovrene proizvodnje, vii koeficijent obrtanja novanih sredstava. Radna jedinica i varijanta toka 2.1 su osnove za postavljanje efektivnog proizvodnog sistema.
Slika 9: Pojedinani viepredmetni tok Varijanta 2.2: Jednopredmetni tok Program proizvodnje je sastavljen od jednog ili malog broja predmeta rada u velikim (masovnim) koliinama. Za sluaj da je za sve predmete rada datog programa proizvodnje:
odnosno gde je: Karakteristike jednopredmetnog toka: mali broj predmeta rada u masovnoj proizvodnji, podela rada na vie tokova (podela operacijskih grupa homogenizacija operacijskih grupa),
14
velikoserijska i masovna proizvodnja, namenski tehnoloki sistemi visokog stepena automatizacije, nia strunost radnika, niska fleksibilnost, visok stepen efektivnosti, maksimalna jednostavost organizacije upravljanja. Procesi predmetne vrste su procesi linijskog tipa izvedeni na predmetnom principu sa razmetajem radnih mesta po redosledu operacija. Vremena trajanja operacija rada u najveoj meri meusobno usaglaena:
Slika 10: Jednopredmetni tok Tokovi materijala u sistemu omoguavaju obuhvatanje procesa rada u proizvodnji u etiri osnovne varijante: - za prekidne tokove varijanta 1.1 osnovni pojedinani tok varijanta 1.2 pojedinani tokovi procesnog tipa - za neprekidne tokove varijanta 2.1 pojedinani viepredmetni tokovi varijanta 2.2 jednopredmetni tok Pod pojmom prekidni tokovi podrazumevaju se tokovi karakteristini za podruja ire strukture jedininih i manjih koliina iz relacije pj - qj (podruja IV i III) koji su odreeni ritmom ulaza/izlaza iz procesa rada. Karakteristike veliina prekidnih tokova su: - za podruje IV, jedinini, u najveem broju sluajeva razliit proizvod, a - za podruje III, serija istih ili slinih proizvoda sa ukupno nopt [jed./ser.], gde se veliina nopt dobija na ulazu u sistem u rezultatu analiza jedininih trokova. Neprekidni tokovi karakteristini su za podruje ue strukture i veih koliina (podruja II i I) odreeni ritmom ulaza odnosno izlaza jedinica predmeta rada ili partija istih ili slinih
15
oblika i dimenzija. Neprekidni tokovi su zasnovani na predmetnom principu koji uslovljava specifian raspored prostornih struktura i prinudan ritam toka, utvrena meuoperaciona vremena, povien stepen podele rada, produkcioni i namenski karakter tehnolokih sistema i u odnosu na ostale zanemarljivu veliinu propremno-zavrnih vremena, to rezultuje poveanjem efektivnosti, ali dovodi do smanjenja fleksibilnosti sistema.
16
Normativi proizvodnih sistema

Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnolokih koeficijenata ai,j koji pokazuju koliko je potrebno utroiti jedinica resursa i za izradu (obradu, montau merenje, prenoenje, skladitenje), jedinice predmeta rada j. Normativi, u iskazanom smislu, ine osnovnu podlogu za projektovanje proizvodnih struktura. Razlikujemo: Normativ vremena predstavlja skup vremenskih standarda ti,j koji pokazuju koliko je jedinica vremena ti potrebno utroiti na odreenoj operaciji rada - tehnolokom sistemu i za izradu (obradu, montau, merenje, prenoenje, skladitenje) jedinice predmeta rada j. Vremenski koeficijent - standard za dati period vremena i date uslove rada je odreen u toku razrade tehnolokog postupka. Normativ materijala predstavlja skup standarda materijala (mv)j koji pokazuje koliko jedinica materijala v je potrebno da se dobije jedinica predmeta rada j. Materijalni koeficijenat - standard materijala (mv)j je odreen na bazi radionikog crtea u toku razrade tehnolokog postupka koji sadri podatke o materijalu potrebne i dovoljne za projektovanje struktura sistema i upravljanje procesima rada u toku eksploatacije sistema. Normativ alata predstavlja skup alata potrebnih za izradu (postavljanje, obradu, montau, merenje, prenoenje, skladitenje) predmeta rada na projektovanim operacijama rada. Alat potreban za uvrenje - predmeta rada pri obradi - pribor, alat za obradu i alat za merenje - kontrolu, prenoenje, skladitenje je odreen u toku razrade tehnolokog postupka na bazi kriterijuma postojanosti, analize uslova rada i iskustvenih podloga. Normativ materijala Vreme obrade i mateijali imaju karakter konanih utrosaka pri obradi odreenog predmeta rada. Alat se meutim troi postupno u toku izrade vise predmeta rada. Normativi ai,j predstavljaju, kako je reeno standarde za date uslove rada. Pri promeni konstrukcije, tehnolokog postupka i uslova rada menjaju se i predmetni normativi. Kako su promene proizvoda, konstrukcije, tehnolokog postupka i uslova rada relativno este to odravanje segmenta baze podataka koji se odnosi na normative proizvodnih sistema predstavlja zadatak posebnog znaaja u industrijskim radnim sistemima. Normativ povrina predstavlja skup povrina radnih mesta potrebnih za smetaj tehnolokih sistema (obradnih, montanih, mernih, za rukovanje materijalom i upravljakih) u okviru prostorne strukture sistema. U optem sluaju na povrini radnog mesta - voru odgovarajueg toka u sistemu su razmesteni: osnovni tehnoloki sistemi - maine, i pomona sredstva za ulaganje i odlaganje materijala, smetaj alata, sredstava za odravanje i nosioci informacija. Proces rada na radnom mestu uslovljava veliinu i strukturu povrina na radnom mestu na nain koji je za sluaj obradnog radnog mesta dat na slici 11. gde je: Fos - osnovna povrina koju zauzima obradni sistem i koja predstavlja povrinu odreenu projekcijom graninih poloaja mehanizama maine
17
na horizontalnu ravan. Za odreivanje potrebne zapremine treba uzeti granine poloaje i u treoj dimenziji. Fod - povrina odravanja, pretstavlja povrinu potrebnu za odravanje, podmazivanje, odstranjivanje strugotine, Fpo - povrina posluivanja, je predviena za kretanje pri obavljanju poslova postavljanja, obrade i kontrole predmeta u toku procesa rada. Fop - povrina opasnosti, je zona ugroena od ispadanja predmeta rada iz pribora za uvrenje, strugotine, alata, povrine temperature, zraenja i praine, Fpr - povrine za ulaganje/odlaganje predmeta rada su predviene za ureaje za ulaganje/odlaganje predmeta pre i posle obrade. Zavisna je od karakteristika predmeta, Fos- osnovna povrina Fod- povrina odravanja Fpo- povrina posluivanja Fop- povrina opasnosti Fpr- povrina ulaganja/odlaganja predmeta rada Fal- povrina za alat
Sika 11: Struktura povrina na radnom mestu Fal - povrine za smetaj alata, slue za smestaj ormaria za alat. Kako se iz slike 11. vidi, neke od datih povrina se meusobno prekrivaju to nema posebnog znaaja. Za potrebe projektovanja i razmetaja radnih mesta u sistemu pogodno je izraditi u odreenoj razmeri modele standarda tehnolokih sistema u dve ili tri dimenzije to omoguava lako komponovanje razliitih varijanti. Veliina osnovne povrine elementa proizvodne strukture je u potpuno odreenom odnosu sa zahtevima procesa rada i odreuje se na osnovu: Fts,i Fos,i = b l [m2] gde su b i l gabaritne mere projekcija graninih poloaja mehanizama tehnolokog sistema na horizontalnu ravan. Povrina za smestaj tehnolokog sistema se dobija iz: Frm,i = Fts,i kf [m2]
gde je kf - koeficijenat povrine odreen na osnovu analize povrina realnih proizvodnih sistema u smislu: osnovna povrina tehnolokog sistema Fts,i Fos,i = b l [m2] <4 4 -12 12 -16 > 16 koeficijent kf 4 3 2,5 <2
18
Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema

Oblikovanje tokova materijala u proizvodnim sistemima je uslovljeno: odnosom struktura koliine u programu proizvodnje, stepenom tehnoloke sloenosti predmeta rada i kapacitetom sistema. Predmeti rada, u optem sluaju, protiu kroz proces sa ili bez povratnih tokova, optereujui razliite preseke projektovanim postupkom, strukturom i koliinama. Kao rezultat dobijamo osnovni model tokova materijala u sistemu.Postoje dva prilaza za projektovanje struktura proizvodnih sistema: -pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala i -grupni prilaz za oblikovanje tokova materijala
Slika 12: Osnovni model tokova materijala u sistemu Pojedinani prilaz u oblikovanju tokova materijala Kod ovog prilaza se posmatra svaki proizvod ponaosob, za svaki se odreuje potreban broj elemenata sistema, postupci rada i projektuju se proizvodni tokovi, odnosno utvruje se tehnoloki postupak za sve predmete rada. Razrada tehnolokih postupaka podrazumeva izbor varijante procesa, izbor varijante postupka rada, razradu operacija rada (odredivanje zahvata i redosleda izvoenja operacija rada, utvrivanje vremenskih normativa, ...). Sve ovo uslovljava j (j=1, 2, 3, ... n) pojedinanih tokova materijala u sistemu. Kod programa proizvodnje ire strukture i manjih koliina (podruja III i IV) na zahvate razrade postupka rada i projektovanje potrebnih alata i pribora odlazi najvie od ukupnog vremena utroenog na pripremi proizvodnje, to znaajno utie na trokove proizvodnje. Osnovne karakteristike pojedinanog prilaza u oblikovanju tokova materijala su: - raznovrsnost u oblikovanju proizvoda i delova, pojedinaan prilaz u oblikovanju postupka rada, to vodi razliitim postupcima za sline delove, - pojedinaan prilaz u oblikovanju postupaka rada, to vodi razliitim postupcma za
19
relativno sline delove, - dui rok pripreme proizvodnje - nizak stepen iskorienja sredstava rada u vremenu i radnim karakteristikama zbog malih koliina razliitih delova, - visoki iznosi pripremno-zavrnih vremena, - dugi rokovi isporuka, odnosno vremena trajanja ciklusa proizvodnje, - tekoe u auriranju baza razliitih podataka, - sloenost postupaka planiranja i kontrole redosleda operacija i radnih naloga, - nemogunost primene metoda neprekidnih tokova u uslovima programa ire strukture. Grupni prilaz u oblikovanju tokova materijala
Grupni prilaz je savremeniji. Razvijen je na osnovama slinosti delova u programima proizvodnje, ogranienog broja oblika i objedinjavanju predmeta rada slinih karakteristika u operacijsku grupu osnovnu jedinicu posmatranja. Operacijska grupa je utvrena na osnovu sistema klasifikacije, koji u sebi sadri kriterijume razvrstavanja, ime su stvoreni uslovi za poveanje koliina na relaciji ulaz- izlaz procesa rada. Za ovako dobijenu operacijsku grupu vri se izbor realnog ili projektovanje kompleksnog predmeta rada i za njega se razrauje tehnoloki postupak. Pod pojmom slinost karakteristika podrazumeva se skup relevantnih obeleja predmeta rada u operacijskoj grupi koji odreuju mogunost na jednom ili skupu tehnolokih sistema istih karakteristika. Na ovaj nain javljaju se, umesto pojedinanih, tokovi operacijskih grupa to poveava koliine u toku i, nizom drugih efekata, podie kvalitet tokova u celini. Primenom grupnog prilaza u oblikovanju tokova materijala postiu se sledei efekti: - minimalizacija pripremno-zavrnih vremena, - smanjenje vremena trajanja ciklusa proizvodnje, - smanjenje nedovrene proizvodnje, - snienje stepena sloenosti tokova materijala u sistemu, - poveanje stepena fleksibilnosti struktura preduzea, - povienje stepena serijnosti, - mogunost izbora odgovarajueg stepena automatizacije, - olakano upravljanje procesima rada, - snienje stepena sloenosti informacionih tokova, - optimalan razmetaj radnih mesta, - primena grupnog modularnog prilaza u razvoju proizvoda, - izgradnja sistema bez ugraenih ogranienja, - poveanje nivoa kvaliteta, to kao rezultat daje poveanje ukupne efikasnosti i efektivnosti sistema u celini. U oblikovanju unutranje strukture (razmetaj radnih mesta) postoje takode dva prilaza: procesni i predmetni. Procesni prilaz zasnovan je na grupisanju svih operacija, odnosno tehnolokih sistema iste vrste u istu radnu jedinicu - radionicu. Razliitost karakteristika predmeta rada uslovljava i razliite tehnoloke postupke, a samim tim razliiti predmeti rada se kreu na razliite naine. Ta razliitost je izraena u razliitom redosledu operacija, postojanju povratnih kretanja uslovljenih poloajem tehnolokih sistema i ukrtanjem putanja predmeta rada, to tokove u sistemu ini nepotrebno sloenim. Ovaj prilaz se primenjuje kod proizvodnih programa ire strukture sa
20
Slika 13: Procesni razmetaj elemenata proizvodne strukture
relativno malim koliinama. Prednost ovog prilaza je u visokom stepenu fleksibilnosti, olakanoj kontroli tehnolokih postupaka, ... Nedostaci predmetnog prilaza u postavljanju tokova materijala ogledaju se u sloenosti upravljackih struktura, usporenom protoku, velikom obimu nedovrene proizvodnje i visokim trokovima rukovanja materijalom. Predmetni prilaz je savremeniji. Zasnovan je na postavljanju struktura proizvodnih sistema na principu organizovanja celina radnih jedinica koje, objedinjavaju tehnoloke strukture i uesnike u procesu rada potrebne za izradu grupe slinih predmeta rada utvenih tehnolokim postupkom. Osnova predmetnog prilaza je sadrana u oblikovanju prostorno izdvojenih nezavisnih delova strukture sistema u kojima poinje i u potpunosti se zavrava izrada grupe predmeta rada odreenog stepena tehnoloke sloenosti koji uslovljava slinost tehnolokih postupaka. Kao rezultat razliitog stepena sloenosti predmeta rada odnosno razlitih vremena trajanja operacija rada na odreenim mestima javljaju se bunkeri za smetaj predmeta rada u redovima ekanja. Prednost ovog prilaza je u poveanoj efikasnosti, manjem obimu nedovrene
Slika 14:Predmetni razmetaj elemenata proizvodne strukture
21
proizvodnje, boljem iskoricenju kapaciteta i olakanom upravljanju, a nedostaci su povien stepen nefleksibilnosti i oteana kontrola tehnolokih postupaka. Kombinujui ove prilaze u oblikovanju strukture preduzea dobijamo sisteme zasnovane na pojedinanom i procesnom ili predmetnom principu, i grupnom i procesnom ili predmetnom prilazu. Najvei broj naih proizvodnih sistema postavljen je na pojednanom i procesnom prilazu. Ovako postavljeni procesi u proizvodnim sistemima generiu niz ogranienja koja spreavaju ostvarenje projektovanih efekata. Neka od tih ogranienja su: - iroka podruja rasipanja karakteristika predmeta rada, kao rezultat pojedinanog, odvojeno za svaki proizvod i deo, projektovanja i konstruisanja, - visok stepen sloenosti tehnologija izrade velikog broja razliitih predmeta rada, - znaajno uee pasivnih pripremno-zavrnih vremena u ukupnom vremenu izrade, - upotreba velikog broja alata i pribora, - neoptimalnost rada u serijama malih veliina, - visok nivo nedovrene proizvodnje, - niska pogodnost upravljanja, - zapostavljanje principa minimalnih rastojanja, - sloenost mree tokova u sistemu, - pojave zastoja i ekanja u redovima koji produavaju vreme trajanja ciklusa proizvodnje, - nizak nivo motivacije uesnika u procesima rada. Iz tih razloga namee se zamena proizvodnih sistema zasnovanih na ovim prilazima efektivnijim, novim prilazom koji e navedena ogranienja eliminisati. Kao savremeniji pristup javlja se proizvodni sistem zanovan na grupnom i predmetnom prilazu. U osnovi ovog pristupa je radna jedinica deo strukture sistema u kojoj poinju i zavravaju se sve projektovane operacije rada. Grupni i predmetni prilaz podrazumeva potovanje sledeih principa: - princip slinosti, - princip sposobnosti odranja nezavisne egzistencije, - princip upravljanja prema ciljevima, - princip sposobnosti za efektivan rad, - princip izgradnje efektivne motivacije i obezbeenja uslova rada. Potujui ove principe proizvodni sistem stie preduslove za prevazilaenje ugraenih ogranienja jo u fazi projektovanja. Primenom grupnog i predmetnog prilaza postiemo: - smanjenje pasivnih vremena od 3 do 12 puta, - smanjuje se nedovrena proizvodnja od 4 do 12 puta, - poveava se koeficijent obrta kapitala snienjem nedovrene proizvodnje do 10 puta, - vreme trajanja ciklusa proizvodnje se smanjuje od 8 do 25 puta, - obezbeeni su uslovi za timski rad, - obezbeuje se izvrenje operativnih planova do nivoa 95-100 %, - povienu pogodnost za automatizaciju tehnolokih struktura sistema, -razvijenu produktivistiku klimu u radnoj jedinici i povien nivo motivacije uesnika.
22
Proizvodni sistem
1. Program proizvodnje
1.1. Ciljno trite Program proizvodnje sistema definisan je na osnovu potreba Univerziteta u Novim Sadu u oblasti tampanih medija. Zbog veliine institucija potrebno je detaljno se upoznati sa njima, i izdefinisati potrebe za tampanim proizvodima. Na osnovu ovog istraivanja i analize projektuje se program proizvodnje i sam proizvodni sisitem. Univerzitet u Novom Sadu je drugi po veliini univerzitet u zemlji. Osnovan je 28. juna 1960. godine i predstavlja autonomnu, obrazovnu, naunu i umetniku ustanovu. U sastavu Univerziteta je 14 fakulteta sa seditem u 4 grada Vojvodine: Novom Sadu, Subotici, Somboru i Zrenjaninu. Univerzitet ine, po redosledu osnivanja, sledei fakulteti: Filozofski fakultet u Novom Sadu (1954. godine) Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (1954. godine) Pravni fakultet u Novom Sadu (1959. godine) Tehnoloki fakultet u Novom Sadu (1959. godine) Ekonomski fakultet u Subotici (1960. godine) Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu (1960. godine) Medicinski fakultet u Novom Sadu (1960. godine) Prirodno-matematiki fakultet u Novom Sadu (1969. godine) Akademija umetnosti u Novom Sadu (1974. godine) Graevinski fakultet u Subotici (1974. godine) Tehniki fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu (1974. godine) Fakultet sporta i fizikog vaspitanja u Novom Sadu (1974. godine) Pedagoki fakultet u Somboru (1993. godine) Uiteljski fakultet na maarskom nastavnom jeziku u Subotici (2006. godine) Univerzitet se nalazi u univerzitetskom kampusu, povrine 259,807 m2, na levoj obali Dunava, u neposrednoj blizini centra grada Novog Sada. Od 14 fakulteta koji ine Univerzitet u Novom Sadu, 9 fakulteta ima sedite u Novom Sadu, od kojih je 7 smeteno u univerzitetskom parku: Filozofski, Poljoprivredni, Tehnoloki, Pravni, Fakultet tehnikih nauka, Prirodnomatematiki i Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, dok se Medicinski fakultet nalazi u krugu Klinikog centra, a Akademija umetnosti na Petrovaradinskoj tvravi. U sastavu Univerziteta su i 5 fakulteta koji nemaju sedite u Novom Sadu: Ekonomski Slika 15. Rektorat fakultet, Graevinski fakultet i Uiteljski fakultet na maarskom nastavnom jeziku imaju sedite u Subotici, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu, a Pedagoki fakultet u Somboru. Univerzitet u brojkama: 43.440 broj studenata - I stepen studija 3.417 broj studenata - II i III stepen studija 4.261 broj zaposlenih 3.017 broj nastavnika, saradnika i istraivaa 1.244 broj nenastavnog osoblja Filozofski fakultet u Novom Sadu osnovan je 1954. godine i jedan je od dva najstarija fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu. Te godine, Fakultet je nastavni i nauno24
istraivaki rad poeo da realizuje u okviru est studijskih grupa: za istoriju, za junoslovenske jezike, za jugoslovensku knjievnost, za engleski jezik i knjievnost, za nemaki jezik i knjievnost, i za matematiku sa fizikom. Znaaj Fakulteta za Univerzitet u Novom Sadu ogleda se i u injenici da je zahvaljujui paralelnom razvoju drutveno-humanistikih i prirodnomatematikih disciplina, iz prirodno-matematikog smera Filozofskog fakulteta 1969. godine nastao je Prirodno-matematiki fakultet. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 4171 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na 17 odseka: Odsek za anglistiku, Odsek za romanistiku, Odsek za filozofiju, Odsek za rumunistiku, Odsek za germanistiku, Odsek za rusinistiku, Odsek za hungarologiju, Odsek za slavistiku, Odsek za istoriju, Odsek za slovakistiku, Odsek za komparativnu knjievnost, Odsek za sociologiju, Odsek za medijske studije, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, Odsek za pedagogiju, Odsek za srpsku knjievnost i Odsek za psihologiju. Poljoprivredni fakultet je osnovan 1954. godine sa misijom da obrazuje strunjake iz oblasti poljoprivrede, Slika 16. Univerzitetski kampus razvija istraivaku delatnost i doprinosi unapreenju i poveanju poljoprivredne proizvodnje. Nakon osnivanja Univerziteta u Novom Sadu, Fakultet postaje jedan od njegovih prvih fakulteta. Poljoprivredni fakultet je izrastao u jednu od najveih obrazovnih i naunih institucija iz oblasti poljoprivrede u zemlji. Rezultati naunih istraivanja realizovanih na Fakultetu doprineli su unapreenju tehnolokih procesa u poljoprivrednoj proizvodnji ratarstvu, stoarstvu, voarstvu i vinogradarstvu, zatiti bilja i drugim granama poljoprivrede, a Fakultet je tokom vie decenija postao ugledna instistucija u zemlji i inostranstvu i poznat po stvaranju velikog broja visokoprinosnih sorti penice, eerne repe, krmnih bilja, jema, hmelja, povra, vinove loze, visokoprinosnih hibrida kukurusa, sorti i hibrida suncokreta. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 3597 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na 8 departmana: Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo, Departmanu za voarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzanu arhitekturu, Departmanu za fitomedicinu i zatitu ivotne sredine, Departmanu za stoarstvo, Departmanu za poljoprivrednu tehniku, Departmanu za ureenje voda, Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela i Departmanu za veterinarsku medicinu.
25
Pravni fakultet je osnovan 1955. godine, a prva generacija studenata upisana je u kolskoj 1959 godine. Tokom kolske 1972/1973. godine u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Subotici otvoren je novi, poslovno-pravni smer za ekonomiste. Dve godine kasnije, prva generacija studenata upisuje se na poslediplomske studije. Fakultet 1986. godine, u znaajnoj meri modifikuje nastavni program dodiplomskih studija time to pored Opteg smera, otvara i Smer unutranjih poslova. Nova zgrada Pravnog fakulteta u okviru univerzitetetskog kampusa izgraena je 1989. godine. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 5694 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na 9 katedri: Katedre graanskopravnih nauka; Katedre privredno pravnih nauka; Katedre za krivino pravo; Katedre za istoriju drave i prava; Katedre za teoriju drave i prava, filozofiju prava i sociologiju; Katedre za javno pravo; Katedre za radno i socijalno pravo; Katedre za meunarodno pravo i Katedre pravnoekonomskih nauka. Tehnoloki fakultet u Novom Sadu osnovan je 1959. godine sa ciljem da obrazuje inenjere prehrambene tehnologije. Tokom 45 godina postojanja, fakultet se razvio u naunu i obrazovnu instituciju visoke reputacije u zemlji i inostranstvu. Visok nivo akademskog obrazovanja, objavljeni nauni radovi, projekti, primenjene inovacije, registrovani patenti kao i ostala dostignua zaposlenih, obezbedili su da se Fakultet rangira veoma visoko meu poznatim institucijama ove vrste. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 938 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na 8 katedri: Katedri za opte inenjerske discipline; Katedri za primenjene i inenjerske hemije; Katedri za hemijsko inenjerstvo; Katedri za ugljenohidratnu hranu; Katedri za tehnologije konzervisane hrane; Katedri za biotehnologiju i farmaceutsko inenjerstvo; Katedri za naftno-petrohemijske tehnologije i Katedri za inenjerstvo materijala. Ekonomski fakultet u Subotici osnovan je 1960. godine. Sedite Fakulteta nalazi se u Subotici a nastavni proces se ve vie od 30 godina uspeno realizuje na dve lokacije, u seditu Fakulteta i na Odeljenju u Novom Sadu ija zgrada se nalazi u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Ekonomski fakultet je danas po broju studenata na sva tri novoa studija drugi po veliini fakultet u sastavu Univerziteta u Novom Sadu. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 6287 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na 6 departmana: Departmanu za agrarnu ekonomiju i agrobiznis; Departmanu za evropsku ekonomiju i biznis; Departmanu za finansije, bankarstvo, raunovodstvo i reviziju; Departmanu za menadment; Departmanu za poslovnu informatiku i kvantitativne metode i Departmanu za trgovinu, marketing i logistiku.
26
Fakultet tehnikih nauka je osnovan 1960. godine kao Mainski fakultet u Novom Sadu, da bi uskoro postao sastavni deo Univerziteta u Novom Sadu. Nakon otvaranja odseka za elektrotehniku i graevinarstvo, Fakultet 1974. godine prerasta u Fakultet tehnikih nauka. Od te godine do danas, pored postojeih odseka otvoreni su i sledei: saobraaj u 1979. godini, arhitektura u 1996. godini, industrijsko inenjerstvo i menadment, inenjerstvo zatite ivotne sredine i grafiko inenjerstvo i dizajn u 1999. godini i mehatronika u 2002. godini. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 9928 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na 13 departmana: Departmanu za arhitekturu, Departmanu za elektroniku, energetiku i telekomunikacije, Departmanu za energetiku i procesnu tehniku, Departmanu za grafiko inenjerstvo i dizajn, Departmanu za industrijsko inenjerstvo i menadment, Departmanu za graevinarstvo, Departmanu za mehanizaciju i konstruktivno mainstvo, Departmanu za opte discipline u tehnici, Departmanu za proizvodno mainstvo, Departmanu za raunarstvo i automatiku, Departmanu za saobraaj, Departmanu za tehniku mehaniku, Departmanu za inenjerstvo zatite ivotne sredine. Medicinski fakultet u Novom Sadu osnovan je 1960. godine. Glavna zgrada Fakulteta nalazi se neposredno pored novosadskog Klinikog centra, ije brojne klinike i instituti obezbeuju studentima medicine okruenje za uenje, kao i neposredno kliniko iskustvo. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 3720 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se u okviru 35 katedri: Katedre za opteobrazovne predmete, Katedre za pedijatriju, Katedre za biohemiju, Katedre za patoloku fiziologiju, Katedre za dermatoveneroloke bolesti, Katedre za patologiju, Katedre za epidemiologiju, Katedre za radiologiju, Katedre za farmaciju, Katedre za stomatologiju, Katedre za farmakologiju i toksikologiju, Katedre za fiziologiju, Katedre za ginekologiju i opstetriciju, Katedre za gerijatriju, Katedre za histologiju i embriologiju, Katedre za hirurgiju, Katedre za infektivne bolesti, Katedre za higijenu, Katedre za internu medicinu, Katedre za onkologiju, Katedre za medicinsku rehabilitaciju, Katedre za neurologiju, Katedre za medicinu rada, Katedre za anatomiju, Katedre za optu medicinu, Katedre za oftalmologiju, Katedre za otorinolaringologiju, Katedre za zdravstvenu negu, Katedre za sudsku medicinu, Katedre za urgentnu medicinu, Katedre za psihijatriju i medicinsku psihologiju, Katedre za socijalnu medicinu i zdravstvenu statistiku sa informatikom, Katedre za specijalnu rehabilitaciju i edukaciju, Katedre za stomatologiju sa maksilofacijalnom hirurgijom, Katedre za mikrobiologiju sa parazitologijom i imunologijom. Prirodno-matematiki fakultet je osnovan 1969. godine. Pre osnivanja fakulteta, pravi institucionalni razvoj visokokolske nastave prirodno-matematikih disciplina poeo je 1954. godine kada je osnovan Filozofski fakultet. Na Filozofskom fakultetu su od kolske 1961/1962.
27
godine predavani kursevi hemije, fizike, biologije, matematike i geografije. Prirodnomatematiki fakultet je danas obrazovna i nauna ustanova na kojoj se stiu znanja i obavljaju nauna istraivanja iz oblasti biologije, hemije, fizike, matematike, informatike, geografije, turizmoloke struke i zatite ivotne sredine. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 5775 studenata na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na 5 departmana: Departman za biologiju i ekologiju Departman za fiziku Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo Departman za hemiju Departman za matematiku i informatiku Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu osnovan je 1974. godine. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 1102 studenata na dva nivoa studija, a nastavni i umetniko-istraivaki rad odvija se na 3 departmana: Departman muzikih umetnosti Departman likovnih umetnosti Departman dramskih umetnosti. Graevinski fakultet je osnovan 22. aprila 1974. godine. Danas je to savremena obrazovna i istraivaka institucija sa nastavom na srpskom i delom na maarskom jeziku, na osnovnim akademskim i strukovnim studijama, te diplomskim i doktorskim. Fakultet ima uspenu saradnju sa drugim fakultetima, institutima i graevinskim kompanijama. Fakultet je smeten u novoj zgradi, koju su u saradnji sa profesorima projektovali njegovi prvi studenti kroz svoje diplomske radove. Zgrada raspolae dobro opremljenim uionicama, amfiteatrima, laboratorijama, raunarskim uionicama, internet kafeima, restoranima i bibliotekom koja broji preko 7000 strunih naslova, nekoliko hiljada knjiga i naunih asopisa. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 602 student na sva tri nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se u okviru est katedri: Katedre za konstrukcije i materijale; Katedre za hidrotehniku i vodno inenjerstvo okoline; Katedre za inenjersku mehaniku; Katedre za geotehniku i saobraajnice; Katedre za menadment i drutvene nauke i Katedre za urbanizam i arhitekturu. Tehniki fakultet Mihajlo Pupin u Zrenjaninu osnovan je 1974. godine kao Pedagoki tehniki fakultet obezbeujui obrazovanje iz oblasti politehnike. Od 1979. do 1986. godine, fakultet je proirio svoju aktivnost uvoenjem nastave informatike, osnova tehnikog inenjerstva i proizvodnje, transporta i metalurgije. Pedagoko tehniki fakultet se 1986. godine udruuje sa Viom tehnikom kolom pod nazivom Tehniki fakultet Mihajlo Pupin. U okviru novoosnovanog Fakulteta formirani su: Institut za politehniku, Institut za mainstvo i Tehnoloki odsek. Iz tadanje organizacione strukture Fakulteta 1990. godine izdvaja se Via tehnika kola u Zrenjaninu, a Institut za politehniku sa delom Instituta za mainstvo od tada ine Tehniki fakultet Mihajlo Pupin. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 2885 studenata na dva nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na est katedri: Katedre za metodike nauka i tehnologije u obrazovanju; Katedre za informatiku i raunarske nauke; Katedre za mainsko inenjerstvo; Katedre za opte i tehnike nauke;
28
Katedre za osnovne i primenjene discipline i Katedre za menadment.
Fakultet fizike kulture osnovan je 22. aprila 1974. godine. Utvrene delatnosti Fakulteta bile su da obrazuje nastavnike fizikog vaspitanja za rad u kolama osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, da obrazuje strunjake za rad u sportskim organizacijama i strunjake za organizaciju i sprovoenje rekreacije u privrednim i drugim organizacijama. Pored toga, delatnost Fakulteta obuhvata struni i nauno-istraivaki rad u oblasti fizike kulture, obrazovanje i usavravanje strunjaka u ovoj oblasti, kao i podizanje nastavnog i naunog podmlatka Fakulteta. Savet Univerziteta u Novom Sadu na svojoj sednici 11. septembra 2006. godine doneo je odluku da Fakultet fizike kulture promeni naziv u Fakultet sporta i fizikog vaspitanja. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 1506 studenata na dva nivoa studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se u okviru 20 katedri: Katedre za teoriju i metodiku fizikog vaspitanja; Katedre za gimnastiku; Katedre za antropomotoriku; Katedre za fudbal; Katedre za istoriju i teoriju fizike kulture; Katedre za koarku; Katedre za borilake sportove; Katedre za rukomet; Katedre za aktivnosti u prirodi; Katedre za odbojku; Katedre za drutveno-humanistike nauke; Katedre za atletiku; Katedre za biomedicinske nauke; Katedre za plivanje; Katedre za sportski menadment; Katedre za rekreaciju; Katedre za metodologiju istraivanja; Katedre za biomehaniku; Katedre za korektivnu gimnastiku; Katedre za teoriju i metodiku sportskog treninga. Pedagoki fakultet u Somboru u kolskoj 2009/2010. godini broji ukupno 883 studenata na prvom i drugom nivou studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na pet katedri: Drutvene nauke, Informatika i mediji, Jezik i knjievnost, Prirodno-matematika katedra i Struno-umetnika katedra. Uiteljski fakultet na maarskom nastavnom jeziku u Subotici najmlaa je visokokolska institucija Univerziteta u Novom Sadu u ijem sastavu se nalazi od januara 2006. godine. Fakultet je nastao osamostaljivanjem subotikog odeljenja Pedagokog fakulteta u Somboru u okviru kojeg je realizovana nastava na maarskom jeziku. U kolskoj 2009/2010. godini na Fakultetu studira ukupno 251 studenata na prvom i drugom nivou studija, a nastavni i nauno-istraivaki rad odvija se na pet katedri: Katedri za jezik i knjievnost; Katedri za drutvene nauke; Katedri za prirodno-matematike nauke; Katedri za struno-umetnike predmete i fiziku i Katedri za didaktiko-metodike nauke.
29
1.2. Opis proizvodnog programa Proizvodni program obuhvata petnaest razliitih proizvoda koji se koriste za potrebe Univerziteta. Grupisani su po slinosti izrade i namene. KNJIGA MEKOG I TVRDG POVEZA, BROURA- Predstavljaju proizvode koji se sastoje od dva dela: knjinog bloka i korica. U zavisnosti od namene prozvode se u razlitim obimima, formatima, kvalitetu tampe i vrsti materijala. ASOPIS je periodina publikacija strunog, zabavnog ili naunog karaktera, izlazi u redovnim vremenskim intervalima. tampa je iskljuivo obostrana na papirima od 60g/m2 do 135 g/m2. Korice se tampaju u koloru i esto su plastificirane. Za izradu korica koriste se papiri od 250 do 300 g/m2. KATALOG I PROSPEKT slue za informisanje o novim proizvodima. Za razliku od plakata i flajera veeg su obima. Katalog predstavlja sistematizovani popis predmeta ili proizvoda. tampa se kree od nisko zahtevne jednobojne tampe do punih kolora, materijal za tampu je papir od 100g/m2 do 200 g/m2, u velikom broju formata. SVESKA I VEBANKA - Primenu nalaze najee u kolskom obrazovanju, uglavnom se izrauju u A4 i B5 formatu, razliitih obima. LISTOVNI OBRASCI - U ovoj grupi se nalaze proizvodi koji se javljaju u vidu lista papira, razliitog formata, tampani jednostrano ili obostrano na papirima od 60 do 120 g/m2. Imaju iroku primenu u administrativnim poslovima (kolstvo, sudstvo, zdravstvo...) ili npr. kancelarijsko poslovanje (memorandumi, pisma i dr.). BLOKOVI - Ovo je grupa obrazaca razliitih formata, koja se sastoji od vie spojenih listova. Mogu biti razliitog obima od: 50, 60, 80, 100, 120 i 150 listova. tampani su uglavnom jednostrano. Za tampu se koriste papiri od 60g/m2 do 80 g/m2 dok se za korice mogu koristiti papiri od 250-300 g/m2. Mogu biti sastavljeni od vie setova, a osim lepljenja mogu biti ojaani i icom. Imaju veoma iroku primenu. PLAKATI I FLAJERI - Koriste se u informativno-marketinkim kampanjama i predstavljaju vanog nosioca vizuelnih informacija bez kog se ne moe zamisliti jedna kampanja. tampa se kree od nisko zahtevne jednobojne do punih kolora, materijal za tampu je papir od 100g/m2 do 200 g/m2 , u velikom broju formata. KARTICE - Po svom izgledu ova grupa proizvoda je slina listovnim obrascima, ali se izrauje na papirima vee gramae (250 do 300 g/m2) i veim tehnolokim zahtevima u izradi. Tirai su manji u razliitim formatima. U ovu grupu spadaju: vizit karte, akreditacije, estitke, pozivnice ... DIPLOMA - Moe biti razliitih formata, najee A3.
KESA- Predstavlja ambalani proizvod. Moe biti razliitih formata. Za izradu se uglavnom koriste papiri vee gramature.
30
Proizvodni sistem:
PROGRAM PROIZVODNJE
PROIZVOD
r.b. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 oznaka 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 naziv KNJIGA MEKI POVEZ KNJIGA TVRDI POVEZ ASOPIS KATALOG BROURA PROSPEKT SVESKA VEBANKA BLOK LISTOVNI OBRAZAC PLAKAT FLAJER DIPLOMA KESA VIZIT KARTA
Projekat broj: Deo projekta: Izvor podataka: Datum: list/listova:
koliina
kom/god 100 000 30 000 100 000 50 000 100 000 150 000 100 000 150 000 20 000 500 000 200 000 400 000 10 000 30 000 1 500 000 kg/kom 0.3 0.7 0.2 0.3 0.15 0.01 0.25 0.06 0.015 0.05 0.05 0.003 0.04 0.1 0.001
masa
kg/god 30 000 21 000 20 000 15 000 15 000 1 500 25 000 9 000 1 200 7500 10 000 1 200 400 3 000 1 500
vrednost
din/kom 400 1 000 100 150 70 30 50 20 250 2 4 0.5 50 100 1 din/god 40 000 000 30 000 000 10 000 000 7 500 000 7 000 000 4 500 000 5 000 000 3 000 000 5 000 000 1 000 000 800 000 200 000 500 000 3 000 000 1 500 000
cena kot.
din/kom 320 800 80 120 55 25 40 15 200 1.5 3.2 0.4 40 80 0.8
ostatak dohotka
din/kom 80 200 20 30 15 5 10 5 50 0.5 0.8 0.1 10 20 0.2 din/god 8 000 000 6 000 000 2 000 000 1 500 000 1 500 000 750 000 1 000 000 750 000 1 000 000 250 000 160 000 40 000 100 000 600 000 300 000
Proizvodni sistem:
KARTA PROIZVODA
tamparija
Projekat broj:01/15 Deo projekta:/ Izvor podataka: Marketing Datum: 01.02.2010. list/listova:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: KNJIGA meki povez Oznaka: 101 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B5 (176x250) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
-Vrednost jedinice proizvoda: 400din -Cena kotanja: 320din
Plan razvoja: Potpis:
Poveanje razmene
Proizvodni sistem:
KARTA PROIZVODA
tamparija
Projekat broj:02/15 Deo projekta:/ Izvor podataka: Marketing Datum: 01.02.2010. list/listova:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: KNJIGA tvrdi povez Oznaka: 102 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B5 (176x250) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
Proizvodni sistem: tamparija
Projekat broj:03/15 Deo projekta:/ Izvor podataka:Marketing Datum: 01.02.2010. list/listova:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: asopis Oznaka: 103 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Smanjenje razmene
KARTA PROIZVODA
Proizvodni sistem: tamaprija
Projekat broj:04/15 Deo projekta:/ Izvor podataka: Datum:01.02.2010. list/listova:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: KATALOG Oznaka: 104 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
Projekat broj:05/15 Deo projekta:/ Izvor podataka:Marketing Datum:01.02.2010. list/listova:
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: BROURA Oznaka: 105 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B5 (176x250) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: PROSPEKT Oznaka: 106 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: SVESKA Oznaka: 107 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Smanjenje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: VEBANKA Oznaka: 108 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: BLOK Oznaka: 109 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Smanjenje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: LISTOVNI OBRAZAC Oznaka: 110 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A4 (210x297mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
-Vrednost jedinice proizvoda: 2din -Cena kotanja: 1.5din
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: PLAKAT Oznaka: 111 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B2 (500x707mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
-Vrednost jedinice proizvoda: 4din -Cena kotanja: 3,2din
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: FLAJER Oznaka: 112 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B6 (125x176mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
-Vrednost jedinice proizvoda: 0,5din -Cena kotanja: 0,4din
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: DIPLOMA Oznaka: 113 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: A3 (297x420mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: KESA Oznaka: 114 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: B3 (353x500mm) Izgled proizvoda na tabaku: B2 (707x 500) OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
KARTA PROIZVODA
KARAKTERISTIKE
PROIZVODA Naziv: VIZIT KARTA Oznaka: 115 Namena: Za tampu Jedinica mere: kom/god Struktura materijala: iz domaih izvora: iz uvoza: 100% Prikaz proizvoda (fotos, skica) i osnovne mere: 50x90mm Izgled proizvoda na tabaku: 610 x 500mm OKOLINE
Ostali podaci:
Poveanje razmene
2. Analiza programa proizvodnje

2.1. Osnovna zavisnost stuktura/koliine u programu Na sledeem grafiku je predstavljen redosled proizvoda u programu proizvodnje prema koliinama - od proizvoda sa najveom do proizvoda sa najmanjom koliinom.
10000000
5000000
KNJIGE TVRDI POVEZ
qj
KNJIGE MEKI POVEZ
VIZIT KARTE
2500000
LISTOVNI OBRASCI
VEBANKE
PROSPEKTI
KATALOZI
ASOPISI
BLOKOVI
BROURE
pj Na osnovi sloenosti delova u programu proizvodnje i podataka sa prethodnog dijagrama, moe se predpostaviti da osnovne veliine datog programa proizvodnje odreuju njegovu pripadnost u III podruije univerzalnog karaktera zavisnosti struktura/koliine.
DIPLOME
SVESKE
PLAKATI
FLAJERI
47
2.2. ABC analiza Koliinska analiza Poreenje u koliinskoj analizi izvreno je za svih petnaest proizvoda ali na osnovu broja tabaka godinje, kako svaki proizvod sadri razliit broj tabaka. PROIZVOD oznaka naziv
101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
KNJIGA MEKI POVEZ KNJIGA TVRDI POVEZ ASOPIS KATALOG BROURA PROSPEKT SVESKA VEBANKA BLOK LISTOVNI OBRAZAC PLAKAT FLAJER DIPLOMA KESA VIZIT KARTA
red. br.
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.
KOLIINA kom/god
100 000 30 000 100 000 50 000 100 000 150 000 100 000 150 000 20 000 500 000 200 000 400 000 10 000 30 000 1 500 000
KOLIINA tabaka/god
1 250 000 562 500 1 000 000 375 000 375 000 37 500 1 000 000 187 500 500 000 125 000 200 000 25 000 5 000 15 000 21 500
KOLIINA %
22,01 9,9 15,2 6,6 6,6 0,66 15,2 3,3 8,8 2,2 3,52 0,44 0,01 0,26 0,38
100%
qj
101
103
107
102
109
104
105
111
108
110
106
112
115
114
113
pj
48
Masena analiza PROIZVOD red. br. oznaka naziv

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
MASA kg/god
30 000 21 000 20 000 15 000 15 000 1 500 25 000 9 000 1 200 7 500 10 000 1 200 400 3 000 1 500
MASA %
18,39 13,02 12,24 9,3 9,3 0,93 15,5 5,58 0,74 4,65 6,2 0,74 0,25 1,86 0,93
100%
qj
101
107
102
103
104
105
111
108
110
114
106
115
109
112
113
pj
49
Vrednosna analiza PROIZVOD red. br. oznaka naziv

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
VREDNOST din/god
40 000 000 30 000 000 10 000 000 7 500 000 7 000 000 4 500 000 5 000 000 3 000 000 5 000 000 1 000 000 800 000 200 000 500 000 3 000 000 1 500 000
VREDNOST %
33,61 25,21 8,4 6,3 5,88 3,78 4,2 2,52 4,2 0,84 0,67 0,17 0,42 2,52 1,26
100%
qj
101
102
103
104
105
107
109
106
108
114
115
110
111
113
112
pj
50
2.3. Analiza karakteristika elemenata proizvoda Prilikom postavljanja i razvoja procesa rada proizvodnog sistema tamparije, pored zavisnosti struktura/koliine, analiziraju se i relevantne karakteristike elemenata proizvoda. Najbitnije karakteristike elemenata proizvoda iz oblasti tampanih medija mogu se svesti na sledee: - Karakteristike formata - Karakteristike materijala - Broj boja - Nain dorade - Sloenost izrade proizvoda. 2.3.1. Analiza prema formatu gotovog proizvoda Format gotovog proizvoda je u grafikoj industriji izraz za dimenzije proizvoda na kraju procesa njegove izrade. Format nekog proizvoda moe biti strogo definisan i to iskljuivo zavisi od namene proizvoda. ak i kada dimenzije nekog proizvoda nisu od kljunog znaaja pridravamo se standardnih veliina tj. formata, pri njihovoj izradi. U nastavku sledi prikaz formata za navedeni program proizvodnje tamparije. PROIZVOD
red. br. oznaka naziv KNJIGA MEKI POVEZ KNJIGA TVRDI POVEZ ASOPIS KATALOG BROURA PROSPEKT SVESKA VEBANKA BLOK LISTOVNI OBRAZAC PLAKAT FLAJER DIPLOMA KESA VIZIT KARTA
B2
B3
B5
90 000 25 000 10 000 50 000 30 000 10 000 20 000
B6
A3
A4
10 000 5 000 200 000 40 000
A5
50x90
1. 2. 3. 4. 5. 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
50 000 20 000 90 000 130 000 20 000 500 000 100 000
120 000
30 000 200 000
50 000 100 000 10 000
30 000 1 500 000

120 000 60 000 235 000 200 000 60 000 1 095 000 250 000 1 500 000
51
1.500.000
1.000.000
108 115
500.000
Godinje koliine
103 110 113 111 105 112 106
111
A3
A4
A5
B2
B3
111
B5
101
112
B6
50x90
Formati papira
2.3.2. Analiza prema formatu tabaka za tampu Format tabaka za tampu nekog proizvoda uglavnom ne mora biti odreen formatom proizvoda, ali je uslovljen formatom tamparske maine. tamparija raspolae sa dve tamparske maine: ofset tamparskom mainom KBA PERFORMA 74 maksimalnog formata 520x740mm i digitalnom tamparskom mainom koja moe da tampa na papiru maksimalne irine 610mm. U zavisnosti od proizvoda, tiraa i drugih kriterijuma bira se maina na kojoj e se tampati. Neke proizvode je neisplativo tampati na ofset maini, npr. vizit karte. Formati tamparskih proizvoda su uglavnom B2 ili A2 formata. 2.3.3. Struktura delova prema materijalu Prilikom izrade grafikih proizvoda u tampariji se koriste najrazliitiji repromaterijali i njih moemo podeliti na osnovne i pomone repromaterijale. Pod osnovnim materijalom podrazumevaju se papiri, polukartoni, kartoni i lepenke, dok pomoni materijal podrazumeva tamparsku boju, lepila i druge materijala potrebne za izradu grafikog proizvoda. Predmet analize bie osnovni materijal jer uglavnom najvie uestvuje u ceni kotanja nekog grafikog proizvoda, dok je uee pomonog materijala znatno manje. Repromaterijal je najveim delom vezan za vrstu proizvoda koji se izrauje i zbog toga je teko predvidiva kategorija. Najvea koliina papira koji se koriste za tampanje su ofset i kunstdruk papiri i polukartoni, oni ine gotovo 90% papira na koji se tampa. Bitno je istai da se papiri naruuju u A1 i B1 formatu i da se potom seku na format za tampu. Na sledeoj tabeli i grafiku su prikazane potrebne koliine i gramature papira za tampanje koliina navedenih u programu proizvodnje.
52
PROIZVOD
A1 70g 125 000 234 375 500 000 150 000 46 875 13 000 450 000 81 250 62 500 12 500 6 250 6 250 2 500 6 250 25 000 A1 80g A1 150g B1 70g 562 500 B1 80g B1 150g A1 135g A1 150g A1 300g
OFSETNI PAPIR
KUNSTDRUK PAPIR
B1 135g B1 150g B1 200g
red. br.
oznaka
naziv
A1 60g
1. 2.
101 102
KNJIGA MEKI POVEZ KNJIGA TVRDI POVEZ
3. 4. 5. 6
103 104 105 106
ASOPIS KATALOG BROURA PROSPEKT
18 750 46 875 3 750
107
SVESKA
108
VEBANKA
109
BLOK
562 500 67 500
10
110
LISTOVNI OBRAZAC
11
111
PLAKAT
12
112
FLAJER
13
113
DIPLOMA
14 206 250 512 500 6 250 568 750
114
KESA 259 375 6 250 512 500 209 875 2 500 67 500 69 375
7 500 10 750 18 250
15
115
VIZIT KARTA
562 500
53
A1 60g A1 70g A1 80g A1 150g B1 70g B1 80g B1 150g A1 135g A1 150g A1 300g B1 135g B1 150g B1 200g
114 115
Ofsetni papir Kunstdruk papir
105
103
111
106
108
101
107
102
110
108
107
500.000
400.000
300.000
200.000
109
2.3.4. Analiza prema broju boja Broj boja je pored vrste materijala jedan od najbitinijih segmenata koji utiu na vreme izrade i cenu proizvoda. Postoji vie varijanti i kombinacija tampanja boje, jednostrano ili obostrano i sa jednom, dve, tri ili etiri boje. Ovaj parametar razlikuje se od proizvoda do proizvoda u zavisnosti od njegove namene ili jednostavno od elje kupca.
100.000
101
112
Godinje koliine
112
104
113
Formati i gramature papira
111
106 104 105
54
PROIZVOD
red. br. oznaka naziv
1/0
1. 2. 3. 4. 5. 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
1/1 100 000 10 000
2/0
BROJ BOJA 2/2 3/0
3/3
4/0
4/4 20 000 80 000 40 000 75 000 90 000
20 000 10 000 25 000 60 000 100 000 150 000 20 000 500 000 60 000 150 000 10 000 600 000
1 280 000 220 000 160 000 105 000 60 000
140 000 250 000 10 000 20 000 900 000

1 320 000 305 000
1.500.000
104 109 108 110
1.000.000
113 114 111 112
500.000
Godinje koliine
115
115
102 107 101
1/0
1/1
114 112 2/0
103 105 106 2/2
111 3/0 3/3 4/0
102 104 105 103 106 Broj boja
4/4
55
2.3.5. Analiza prema nainu dorade i sloenosti proizvoda za izradu Analiza prema sloenosti izrade proizvoda izvrena je na osnovu pregleda broja operacija kroz koje svaki proizvod prolazi.
OPERACIJE Prijem materijala Dizajn i prelom Probni otisak Montaa stranica na tabak Izrada ofset ploa Probijanje tamparske forme Seenje papira na tabake tampa tabaka tampa korica Ravnanje tabaka Savijanje tabaka bloka Sakupljanje tabaka u blok Plastificiranje Raskidanje presvlake Bigovanje Buenje Numeracija Lepljenje Povezivanje icom Seenje tabaka na korice Okrugljivanje bloka Krojenje i seenje lepenke Krojenje i seenje papira za presvlaenje Okrugljivanje korica Lepljenje predlista Obrezivanje Presovanje Pakovanje
PROIZVODI
101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
* * * * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * *
* * * * * * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * *
* * * * * * * *
* * *
* * *
* * *
* * * * * * * * * * * * * * * *
19
* * * * * * * * * *
* * *
24
* * *
20
* * *
17
* * *
17
* * *
15
* * *
17
* * *
16
* * *
14
* * *
14
* * *
12
* * *
12
* * *
14
* * *
13
* * *
13
3. Izbor proizvoda predstavnika

Proizvod predstavnik biramo pomou ABC analize. On predstavlja stvaran - realan deo programa proizvodnje koji sadri najvei broj elemenata ostalih delova programa proizvodnje koje predstavlja i po pravilu se bira iz podruja A. U koliinskoj, masenoj i vrednosnoj ABC analizi u podruiju A i na prvom mestu nalaze se knjige mekog poveza. Kada se posmatra drugi uslov koji proizvod predstavnik treba da zadovoljava, njegovu tehnoloku sloenost, primeujemo da se knjige mekog poveza ubrajaju u sloenije proizvode naeg proizvodnog programa. 3.1. Redukcija programa proizvodnje Redukcija je izvrena primenom koeficijenata koji se uzimaju u obzir: - masa - rm - sloenost izrade - rs - broj boja - rb
PROIZVOD
red. br. oznaka naziv
1. 2. 3. 4. 5. 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115
KOL kom/god 100 000 30 000 100 000 50 000 100 000 150 000 100 000 150 000 50 000 500 000 200 000 400 000 10 000 30 000 1 500 000
rm 1 2,33 0,67 1
rs 1 1,26 1,05 0,89
rb 1 1,5 1,5 1,5
ru 1 4.4 1.05 1.33
qrj=qjxru 100 000 132 000 105 000 66 500
0,5 0,89 1,5 0.67 67 000 0,03 0,79 1,5 0.4 60 000 0,83 0,89 1 0.74 74 000 0,2 0,84 0,5 0.08 12 000 0,2 0,74 0,5 0.07 3 500 0,05 0,74 0,5 0.02 10 000 0,17 0,63 1,5 0.16 32 000 0,01 0,63 1,5 0.01 4 000 0,13 0,74 1,5 0.14 1 400 0,33 0,68 1,5 0.34 10 200 0,01 0,68 1,25 0.01 15 000 REDUKOVANA KOLIINA qred = 692 600 komada
57
4. Projektovanje postupka izrade proizvoda predstavnika

Procesi rada proizvodnih sistema, kao skup progresivnih promena stanja predmeta rada u vremenu, odreuju karakter transformacije ulaznih veliina - resursa u izlazne veliine tj. proizvode razliite vrste. Postupak transformacije se u optem sluaju, izvodi procesima: - dizajna - pripreme - tampe - dorade - rukovanja materijala (transporta i skladitenja) Detaljna razrada ovih procesa na faze, operacije rada, rezultira u postupcima promene stanja ili tehnolokim postupcima kao osnovnim podlogama za izvoenje procesa rada. Tehnoloki postupci odreuju koeficijente transformacije, utroke resursa (materijala, vremena, energije itd.) za dobijanje jedinice proizvoda. Dati utroci su odreeni tehnikotehnolokim koeficijentima (normativima u procesu) koji pokazuju koliko jedinica resursa je potrebno utroiti u postupku promene stanja za jedinicu proizvoda j. 4.1.Tehnoloki postupak izrade proizvoda predstavnika Teholoki postupak za izradu proizvoda predstavnika sastoji se od sledeih faza: T1 - Prijem materijala T2 - Dizajn i prelom T3 - Probni otisak T4 - Montaa stranica na tabak T5 - Izrada osfet ploa T6 - Probijanje tamparske forme T7 - Seenje papira na tabake T8 - tampa tabaka T9 - tampa korica T10 - Suenje T11 - Ravnanje tabaka T12 - Savijanje tabaka bloka T13 - Sakupljanje tabaka u blok T14 - Plastifikacija korica T15 - Raskidanje presvlake T16 - Seenje tabaka na korice T17 - Lepljenje korica i bloka T18 - Obrezivanje T19 - Presovanje T20 - Pakovanje
58
ema 1: Postupak izrade proizvoda predstavnika

59
TEHNOLOKI POSTUPAK
Deo: Ident. broj Dimenzije
Materijal: Ident. broj Dimenzije Konstr.
Masa [kg] Tehnol. Planska
OPERACIJA
Broj: 01 Naziv: PRIJEM MATERIJALA
RADNO MESTO
RAUNAR ZA PRIJEM MATERIJALA
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA
Elementi postupka rada Skica

1
Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min]

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4 SOFTVERSKI ALATI: - Adobe Photoshop - Adobe InDesign - Adobe Illustrator - Adobe Acrobat - Microdoft Word - Corel Draw
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
Materijal se dobija u dva razliita oblka: - neobraene informacije: tekst, crtei i fotografije u razliitim formatima - ve dizajnirana i prelomljena knjiga u obliku elektronskog filma
UKUPNO:
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 02 Naziv: DIZAJN I PRELOM
RADNO MESTO
RAUNAR ZA DIZAJN
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat Definisanje formata Odreivanje veliine margina Ubacivanje teksta i slika Izbor fonta Prelom slike I taksta Korektura Izrada PDF formata
Alat i pribor
4 SOFTVERSKI ALATI: - Adobe Photoshop - Adobe InDesign - Adobe Illustrator - Adobe Acrobat
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
10
UKUPNO: 15 min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 03 Naziv: PROBNI OTISAK
RADNO MESTO
DIGITALNA TAMPARSKA MAINA
tpz [min]
12
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

Kvalitet obrade 3
Zahvat
2
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
3
-uloiti tabak u tamparsku mainu, -tampati probni otiska na digitalnoj tamparskoj maini - tosovati tabake - izvriti korekciju greaka
0,8
0,2
UKUPNO: 4 min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 04 Naziv:MONTAA STANICA NA TABAK
RADNO MESTO
RAUNAR ZA MONTAU
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
3
-montirati gotove tabake u elektronskoj formi na tabak za tampu po utvrenom redosledu
- Creo Preps - InPosition
UKUPNO: 4min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 05 Naziv: IZRADA OFSET PLOA
RADNO MESTO
MAINA ZA IZRADU OFSET PLOA
tpz [min]
12
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
-izraditi plou CtP (Computer to Plate) tehnologijom -za svaku boju izraditi jednu ofset ploa, to znai za pun kolor na jednoj strani potrebno je izraditi 4 ploe
6
Softverski alati: Softverski RIP
UKUPNO: 8min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 06 Naziv:PROBIJANJE TAMPARSKE FORME
RADNO MESTO
MAINA ZA PROBIJANJE
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
- probuiti ploe kako bi se mogle postaviti na cilindar nosilac tamparske forme - postaviti plou na sto i mehanikom silom probuiti.
0.34
1.5
0.5
UKUPNO: 2,34min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 07 Naziv:SEENJE PAPIRA NA TABAKE
RADNO MESTO
NO
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
0.0005 0.0025 0.0001 - postaviti papir na no - podesiti parametre za seenje na nou - isei papir na tamparske tabake, prema predvienim merama
UKUPNO: 0.0031min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 08 Naziv: TAMPA TABAKA
RADNO MESTO
OFSET TAMPARSKA MAINA Kvalitet obrade 3
tpz [min]
60
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1
Elementi reima rada Elem. vrem. rada [min] Alat i pribor

4 2 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8
Zahvat
tio
9
tip
10
tid
11
0.01
- podesiti parametare na maini prema formatu i gramaturi papira -pripremiti mainu za tampu -kontinualno tampanje -nakon tampe obraunati tira
0.005
0.003
Lupa
UKUPNO: 0.018min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 09 Naziv: TAMPA KORICA
RADNO MESTO
OFSET TAMPARSKA MAINA
tpz [min]
60
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
0.01
- podesiti parametare na maini prema formatu i gramaturi papira -pripremiti mainu za tampu -kontinualno tampanje -nakon tampe obraunati tira
0.005
0.003
Lupa
UKUPNO: 0.018min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 11 Naziv: RAVNANJE TABAKA
RADNO MESTO
MAINA ZA RAVNANJE TABAKA
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
- ukljuiti mainu - uloiti manje koliine papira postepeno - izloiti poravnati papir
0.006
0.01
0.004
UKUPNO: 0.02min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 12 Naziv: SAVIJANJE TABAKA BLOKA
RADNO MESTO
MAINA ZA SAVIJANJE Kvalitet obrade 3
tpz [min]
15
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

4 2 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8
Zahvat
tio
9
tip
10
tid
11
- podesiti savijaicu prema formatu, gramaturi i broju prevoja - uloiti tabak za savijanje -izvriti presovanje savijenih tabaka
0.012
0.006
0.004
UKUPNO: 0.022min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 13 Naziv: SAKUPLJANJE TABAKA U BLOK
RADNO MESTO
STO ZA DORADU Kvalitet obrade 3
tpz [min]
15
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

4 2 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8
Zahvat
tio
9
tip
10
tid
11
- sakupiti tabake runo -prilikom slaganja obratiti panju na smer linija - kompletan tabak odloiti na paletu
0.02
0.005
0.005
UKUPNO: 0.03min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 14 Naziv: PLASTIFIKACIJA KORICA
RADNO MESTO
MAINA ZA PLASTIFICIRANJE Kvalitet obrade 3
tpz [min]
18
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

4 2 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8
Zahvat
tio
9
tip
10
tid
11
0.9 Uloiti tabake pojedinani i runo Plastificirati tabake Namotati plastificirane tabake na cilindar
0.2
0.1
UKUPNO: 1.2min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 15 Naziv: RASKIDANJE PRESVLAKE
RADNO MESTO
MAINA ZA PLASTIFIKACIJU
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
0.016 Presvlaku koja je posle plastifikacije namotana na cilindar runo raskinuti na pojedinane tabake Skalperom presecati foliju izmeu tabaka Odloiti pojedinane tabake
0.05
0.03
UKUPNO: 0.096min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 16 Naziv: SEENJE TABAKA NA KORICE
RADNO MESTO
NO
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
0.0008
- staviti papir sa palete na no - podesiti parametare za seenje na nou - sei papir na tamparske tabake, prema predvienim merama
0.004
0.002
UKUPNO: 0.0068min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 17 Naziv: LEPLJENJE KORICA I BLOKA
RADNO MESTO
BINDER Kvalitet obrade 3
tpz [min]
20
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

4 2 l d 5 v n 6 so s 7 a i 8
Zahvat
tio
9
tip
10
tid
11
0.4 Regulisati nanos lepka, format I temperature pre poetka rada Umetnuti knjini blok u drae Izloiti gotove knjige nakon lepljenja
0.1
0.05
UKUPNO: 0.55min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 18 Naziv: OBREZIVANJE
RADNO MESTO
NO
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
0.001
- podesiti parametare za seenje
0.005
0.003
- uloiti knjige -sei sa tri strane
UKUPNO: 0.009min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 19 Naziv: PRESOVANJE
RADNO MESTO
PRESA
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
0.25 - podesiti pritisak - uloiti knjige u presu - presovati
0.05
0.02
UKUPNO: 0.32min
TEHNOLOKI POSTUPAK
OPERACIJA
Broj: 20 Naziv: PAKOVANJE
RADNO MESTO
STO ZA DORADU
tpz [min]
OPERACIONA GRUPA
RADNA JEDINICA

1

2 Kvalitet obrade 3
Zahvat gotove knjige pakovati se u pakete koji mogu biti propisani od kupca ili oformljeni prema veliini knjiga i mogunosti transporta zalepiti pakete irokom mat trakom. na svaki paket nalepiti nalepnicu sa podacima preduzea i proizvoda
Alat i pribor
4
l d 5
v n 6
so s 7
a i 8
tio
9
tip
10
tid
11
0.3 - mehanizam za lepljivu traku - etka za lepak
0.06
0.04
UKUPNO: 0.4min
5. Izbor tipa toka u sistemu

T2= 40 000strana x ti2 = 40 000 x 4 = 160 000 T3= 2 500tab x ti3 = 2 500 x 4 = 10 000 T4= 2 500tab x ti4 = 2 500 x 4 = 10 000 T5= 2 500tab x ti5 = 2 500 x 8 = 20 000 T6= 2 500tab x ti6 = 2 500 x 2,34 = 5 850 T7= 4 328 750tab x ti7 = 4 328 750 x 0,0031 = 13 420 T8= 8 484 350tab x ti8 = 8 484 350 x 0,018 = 152 718 T9= 173 150tab x ti9 = 173 150 x 0,018 = 3 117 T10= 8 657 500tab x ti10 = 8 657 500 x 0,02 =173 150 T11= 8 484 350tab x ti11 = 8 484 350 x 0.02 = 169 687 T12= 8 484 350tab x ti12 = 8 484 350 x 0.022 = 186 655 T13= 8 484 350tab x ti13 = 8 484 350 x 0.03 = 254 530 T14= 173 150tab x ti14 = 173 150 x 2 = 346 300 T15= 173 150tab x ti15 = 173 150 x 0.096 = 16 622 T16= 173 150tab x ti16 = 173 150 x 0.0068 = 1 177 T17= qred x ti17 = 692 600 x 0.55 = 380 930 T18= qred x ti18 = 692 600 x 0.009 = 6 234 T19= qred/20 x ti19 = 34 630 x 0.32 = 11 082 T20= qred/20 x ti20 = 34 630 x 0.4 = 13 852
OPERACIJA T1- Prijem matrijala T2- Dizajn i prelom T3- Probni otisak T4- Montaa tabaka T5- Izrada ofset ploa T6- Probijanje tamparske forme T7- Seenje papira na tabake za tampu T8- tampa tabaka T9- tampa korica T10- Suenje T11-Ravnanje tabaka T12- Savijanje tabaka T13- Sakupljanje tabaka T14- Plastifikacija korica T15- Raskidanje presvlake T16- Seenje tabaka na korice T17- Lepljenje korica i bloka T18- Obrezivanje T19- Presovanje T20- Pakovanje
RADNO MESTO Raunar Raunar Digitalna tamparska maina Raunar Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Maina za ofset tampu Maina za ofset tampu Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabaka Maina za sakupljanje tabaka Maina za plastifikaciju Maina za plastifikaciju No Maina za lepljenje No Presa Sto za doradu
OPTEREENJE Ti(min/god) 160 000 10 000 10 000 20 000 5 850 13 420 152 718 3117 173 150 169 687 186 655 254 530 346 300 16 622 1 177 380 930 6 234 11 082 13 852
79
T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 T8 T9 T10 T11 T12 T13 T14 T15 T16 T17 T18 T19 T20 prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka prekid toka
Ke=180.000 min/god Slika 18: Pregled odnosa optereenje kapacitet Ke= me x ne x se x e Ke=180.000 min/god Ti = 1 935 324 min/god Ti> Ke Timax> Ke Kser > 1
80
Na osnovu uporeivanja utvrenih veliina zakljuujemo da je varijanta toka naeg proizvodnog sistema 1.2.
81
6. Projektovanje struktura sistema

6.1. Ritam toka Za uslove varijante toka 1.2 ritam serije definisan je sledeom formulom: Rs=Ke/In=3462min/ser 6.2. Normativi u proizvodnom sistemu Obim i sloenost strukture proizvodnog sistema su uslovljeni postavljenom funkcijom cilja, stepenom tehnoloke sloenosti, vrstom i veliinom tehnolokih sistema, utvrenim tipom tokova u sistemu i imaju znaajnu ulogu u obezbeenju stabilnosti izlaznih veliina i ukupne efektivnosti sitema. Projektovanje strukture proizvodnih sistema predstavlja proces visokog stepena sloenosti, baziran na odreenom broju osnovnih podloga koje sadre relevantne podatke za ostvarenje potrebnog i dovoljnog kvaliteta predmetnog procesa. Normativi proizvodnih sistema predstavljaju skupove tehnolokih koeficijenata koji pokazuju koliko je potrebno utroiti jedinica resursa i za izradu predmeta rada j. U zavisnosti od vrste resursa koji se troi u procesu rada, razlikuje se: - normativ vremena, - normativ materijala, - normativ energije, - normativ alata, - normativ povrina 6.2.1. Normativ vremena za tehnoloke operacije Normativ vremena predstavlja skup vremenskih standarda koji pokazuju koliko jedinica vremena ti je potrebno utroiti na odreenoj operaciji rada - tehnolokom sistemu za izradu jedinice predmeta rada.
82
NORMATIV VREMENA
Operacija
oznaka T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 T8 T9 T10 T11 T12 T13 T14 T15 T16 T17 T18 T19 T20 naziv Prijem materijala Dizajn i prelom Probni otisak
Predmet rada:
KNJIGA
Radno mesto
naziv Raunar za prijem materijala Raunar za dizajn i prelom Digitalna tamparska maina Raunar za montau Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Ofset tamparska maina Ofset tamparska maina Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabaka Maina za sakupljanje tabaka Plastificirka Plastificirka No Maina za lepljenje No Presa Sto za doradu oznaka R1 R2 M1 R3 M2 M3 N1 M4 M4 M5 M6 M7 M8 M8 N1 M9 N1 M9 D1
Vreme t i i
[min/kom] 4 4 4 8 2,34 0,0031 0,018 0,018 0,02 0,02 0,022 0,03 2 0,096 0,0068 0,55 0,009 0,32 0,4
Montaa stranica na tabak Izrada ofset ploa Probijanje tamparske forme Seenje tampa tabaka tampa korica Suenje Ravnanje tabaka Savijanje tabaka Sakupljanje tabaka Plastifikacija korica Raskidanje presvlake Seenje tabaka na korice Lepljenje korica i bloka Obrezivanje Presovanje Pakovanje
83
OPERACIJSKA GRUPA:
KARTA VREMENA ZA OPERACIJU

oznaka: naziv: koliina Qopi
oznaka 1 naziv 2 radno mesto 3 [jed/god] 4
broj delova: veliina serije n

[jed/ser] 5
OPERACIJA
br. serija in
[ser/go d] 6 = 4/5
elementi norme vremena tpzi

[vr.jed/ser] 7
tii
[vr.jed/jed] 8
veliina norme vremena tni

[vr.jed/ser] 9=7+5x8
fond vremena za operaciju Ti

[vr.jed/god] 10 =6 x 9
T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 T8 T9 T10 T11 T12 T13 T14 T15 T16 T17 T18 T19 T20
Prijem materijala Dizajn i prelom Probni otisak Montaa stranica na tabak Izrada ofset ploa Probijanje tamparske forme Seenje tampa tabaka tampa korica Suenje Ravnanje tabaka Savijanje tabaka Sakupljanje tabaka Plastifikacija korica Raskidanje presvlake Seenje tabaka na korice Lepljenje korica i bloka Obrezivanje Presovanje Pakovanje
Raunar za prijem materijala Raunar za dizajn i prelom Digitalna tamparska maina Raunar za montau Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Ofset tamparska maina Ofset tamparska maina Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabak Maina za sakupljanje tabaka Plastificirka Plastificirka No Maina za lepljenje No Presa Sto za doradu
40 000 2 500 2 500 2 500 2 500 4 328 750 8 484 350 173 150 8 657 500 8 484 350 8 484 350 8 484 350 173 150 173 150 173 150 692 600 692 600 34 630 34 630
769 48 48 48 48 83 245 163 160 3 329 166 490 163 160 163 160 163 160 3 329 3 329 3 329 13 319 13 319 665 665
52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52 52
12 12 60 60 15 15 18 20 6
4 4 4 8 2,34 0,0031 0,018 0,018 0,02 0,02 0,022 0,03 2 0,096 0,0068 0,55 0,009 0,32 0,4
3076 204 192 396 112.34 258 2996 120 3329 3263 3604 4909 6676 319 22 7345 119 212 272
159 952 10 608 9 984 20 592 5 841 13 416 155 792 6 240 173 108 169 676 187 408 255 268 347 152 16 588 1 144 381 940 6 188 11 024 14 144
KARTA OPTEREENJA PRESEKA SISTEMA
Proizvodni sistem:
Radno mesto
oznaka R1 R2 M1 R3 M2 M3 N1 M4 M5 M6 M7 M8 M9 M10 D1 Naziv Raunar za prijem materijala Raunar za dizajn i prelom Digitalna tamparska maina Raunar za montau Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Ofset tamparska maina Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabaka Maina za sakupljanje tabaka Plastificirka Maina za lepljenje Presa Sto za doradu
Optereenje Ti
[min/god] 160 000 10 000 10 000 20 000 5 850 20 830 155 835 169 687 186 655 254 530 362 922 380 930 11 082 13 852
85
PRORAUN BROJA JEDINICA TEHNOLOKIH SISTEMA Radno mesto

oznaka R2 M1 R3 M2 M3 N1 M4 M5 M6 M7 M8 M9 M10 D1 naziv
Proizvodni sistem:
Ti
[min/god] 160 000 10 000 10 000 20 000 5 850 20 830 155 835 169 687 186 655 254 530 362 922 380 930 11 082 13 852
Ke
[min/god] 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000 180 000
Broj jedinica
Mip
0,89 0,05 0,05 0,11 0,03 0,11 0,86 0,94 1,04 1,41 2,02 2,12 0,06 0,08
Miu
1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 3 3 1 1
its
0,89 0,05 0,05 0,11 0,03 0,11 0,86 0,94 0,52 0,7 0,67 0,71 0,06 0,08
Raunar za dizajn i prelom Digitalna tamparska maina Raunar za montau Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Ofset tamparska maina Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabaka Maina za sakupljanje tabaka Plastificirka Maina za lepljenje Presa Sto za doradu
86
Radna jedinica:
PREGLED TEHNOLOKE OPREME

Tehnoloki sistem
oznaka
1
projekat broj: deo projekta: izvor podataka: datum: list/listova:
povrina
br.jed.
4
snaga
kW/jed
7
masa
kW
8
vrednost
kg
10
proizvoa/tip
2
naziv i tehnike karakteristike

3
m2/jed
5
m2
6
kg/jed
9
din/jed
11
din
12
KBA
MAINA ZA OFSET TAMPU KBA Performa 74 Format papira max. 520 x 740 mm Format papira min. 330 x 330 mm Broj otisaka 13.000 otisaka/h HORIZON BQ-270 Uinak: max. 500/knjiga/sat Horizon AFC-544AKT Max. format: 540 x 760 mm Min. format: 120 x 172 mm Broj depova: 4 Uinak: 230 m/min max. 40.000 taktova Broj ulagajuih strana 10 Max veliina papira 350x500mm Min veliina papira 148x148 PLASTIFICIRKA Hladno plastificiranje
14,26
14,26
22 550
22 550
Fuller Grafix MAINA ZA LEPLJENJE Fuller Grafix SAVIJAICA
1,96
5,88
780
2340
2,78
5,56
2,7
5,4
1 350
2 700
Fuller Grafix MAINA ZA SAKUPLJANJE
1,58
3,16
1,7
3,4
289
578
MILTIN
1,08
3,24
150
450
Radna jedinica:
PREGLED TEHNOLOKE OPREME

Tehnoloki sistem
oznaka
1
projekat broj: deo projekta: izvor podataka: datum: list/listova:
povrina
br.jed.
4
snaga
kW/jed
7
masa
kW
8
vrednost
kg
10
proizvoa/tip
2
naziv i tehnike karakteristike

3
m2/jed
5
m2
6
kg/jed
9
din/jed
11
din
12
Fuller Grafix MAINA ZA POVEZIVANJE

ICOM Format 550x220 mm
KBA Epson Hewlett Packard
NO Perfecta 76 Uinak: max. 500/knjiga/sat MAINA ZA DIGITALNU TAMPU Stylus Pro 7800 RAUNAR ZA PRIJEM MATERIJALA, DIZAJN I MONTAU HP Pavilion p6300z series AMD Sempron(TM) LE1300 procesor 2.3GHz MAINA ZA IZRADU OFSET PLOA AGFA ACENTO IIL50 MAINA ZA RAVNANJE TABAKA
1 1 3
1,4 0,66 1,2
1,4 0,66 3,6
2,2 1w 0,4
2,2 1w 1,2
1650 48,9
1650 48,9
AGFA
1.64
1.64
200
200
HEINRICH BAUMAN
0,074
0,074
Pregled tehnoloke opreme KBA Performa 74 Ofset tamparske maine za tampanje tabaka KBA Performa 74 pripadaju tipskom redu maina, koje su odreene za tampu na tabacima do formata 520x740mm. Zbog svoje univerzalne konstrukcije KBA Performa 74 nalazi iroku primenu u malim, srednjim i velikim tamparijama kod tampe iroke skale tamparskih proizvoda sve do najzahtevnijih reprodukcija umetnikog karaktera. Dobar parametar preciznosti registra maine kod tampe garantuje kvalitetan otisak viebojano tampanih proizvoda na svim vrstama papira. Sve procesne jedinice maine ispunjavaju internacionalne propise sigurnosti. Maine nose oznaku CE. Tehniki podaci: Format papira max. 520 x 740 mm Format papira min. 330 x 330 mm Povrina otiska max. 510 x 735 mm Debljina papira 0,05 0,6 mm Broj otisaka 13.000 otisaka/h Format tamparske forme 575 x 740 mm Debljina tamparske forme 0,2 0,3 mm Visina naslage ulagaa 840 mm Visina ureaja za izlaganje 920 mm Visina maine 1.810 mm irina maine 1.595 mm (bez motora) Duina (2-/4-/5-/6-boja) 5300 mm/ 7120 mm/ Slika: KBA Performa 74 8030 mm /8.940 mm Lakirni agregat + 910 mm Produeno izlaganje + 1.400 mm Horizon BQ-270 BQ-270, maina za beavni povez je linijskog tipa. Preko touch screen monitora dostupne su sve opcije za upravljanje mainom. Poseduje automatsko ukljuivanje maine preko programiranja na monitoru. Poseduje sistem za automatsko merenje debljine knjinog bloka. Raspolae sa visokim kapacitetom spremita za odlaganje rezanog otpada. Znaajnije karakteristike su vezane za automatsko merenje debljine knjinog bloka. Automatsko izlaganje knjinog bloka. Visok kapacitet spremita za odlaganje rezanog otpada. Ulaganje: 1 knjini blok Visina naslage korica: 710 mm Radna temperatura maine: 120 do 180 0C Maksimalna dubina urezivanja: 3 mm Brzina maine: 500 ciklusa/h Tehniki podaci: Maximalne dimenzije knjige: 320 x 320 mm Minimalne dimenzije knjige: 148 x 105 mm Debljina poveza: 1-50 mm Uinak: max. 500/knjiga/sat Max. format omota: 660 x 320 mm Min. format omota: 230 x 135 mm Slika: Horizon BQ-270 Ulaga omota: 80 mm Gramatura korica: 100 - 300 g/m
89
Vrsta lepka/temperatura: Hotmelt 160-200 C Vreme zagrejavanja: ca. 40 min. Elektrini prikljuak: 3-fazna struja 400 V Masa: 780 kg Perfecta 76 je potpuno kompjuterizovan sistem za rezanje sa touch screen monitorom i potpunim grafikim prikayom postupka rezanja, programiranih i neprogramiranih poslova. Sistem je potpuno prilagoen za profesionalnu i jednostavnu upotrebu. Konstruisan je tako da veoma ekonomino i precizno izvrava sve vrste rezanja. omoguava veliku brzinu rada to pokazuje brzina pomeranja prednjeg graninika od 40 cm/sec. Osnovne specifikacije: servo poziconiranje graninika papira, visok stepen sigurnosti, svetlosno oznaavanje linije seenje, sto za manipulisanje papirom poseduje vazduni jastuk, CIP 3 kompatibilnost. Tehnike kerakteristike: irina reza 760mm Visina ulaganja 110mm Min. ostatak kod rezanja 15mm Pritisak 35kN Snaga glavnog monitora 2,2kW Visina stola 870mm Netto masa maine 1650kg Slika: Perfecta 76 HORIZON AFC 544AFC Savijaica je opremljena sa touch screen monitorom koji omoguava veoma jednostavno upravljanje mainom. Maina je opremljena softverom koji omoguava automatizovano podeavanje. Ponueno je 15 programa za automatizovano savijanje tabaka. Omogueno je i manuelno podeavanje koje daje najrazliitiji spektar savijanja. Maina poseduje opciju za i2i sistem koji se integrie sa pre-press i press odeljenjem. On omoguava potpuno automatizovan nain proizvodnje preko JDF formata. Sastoji se iz 4 depa sa podeavajuim graninicima i noa sa dva depa ispod noa. Duina savijanja tani :1 dep 30 do 450 mm, od 2 do 6 depa 30 do 360 mm, depovi ispod noa od 30 do 150 mm. Maksimalna veliina tabaka na nou za savijanje 350x540 mm, minimalna 30x160 mm (duina noa za savijanje 360 mm). Maksimalna brzina 35 000 tabaka/h A4 format, paralelan prevoj, 14 000 tabaka/h 500x700 mm na dva prevoja (8 stranica) Omoguava perforaciju to dovodi do boljeg savijanja tabaka i kasnije boljeg lepljenja tj. spajanja knjinog bloka i korica. Tehniki podaci: Uinak: 230 m/min max. 40.000 taktova Gramatura papira: 40 250 g/m Visina naslage: 650 mm Max. format: 540 x 760 mm Min. format: 120 x 172 mm Pogonska snaga: 2,7 KW Prikljuak struje: 400V 50/60 Hz trofazna stuja Masa: 1.350 kg Broj depova: 4 Slika: HORIZON AFC 544AFC
90
PRORAUN BROJA UESNIKA U PROCESIMA Radno mesto

oznaka R2 M1 R3 M2 M3 N1 M4 M5 M6 M7 M8 M9 M10 D1 naziv
Proizvodni sistem:
Ti
[min/god] 160 000 10 000 10 000 20 000 5 850 20 830 155 835 169 687 186 655 254 530 362 922 380 930 11 082 13 852
Ke
[min/god] 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 90 000 1,78 0,12 0,12 0,23
Broj jedinica
R ip
R iu
2 1 1 1 1 1 2 2 3 3 5 5 1 1
iu
0,86 0,12 0,12 0,23 0,065 0,23 0,86 0,94 0,69 0,94 0,8 0,85 0,12 0,15
Raunar za dizajn i prelom Digitalna tamparska maina Raunar za montau Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Ofset tamparska maina Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabaka Maina za sakupljanje tabaka Plastificirka Maina za lepljenje Presa Sto za doradu
0,065 0,23 1,73 1,88 2,07 2,83 4,03 4,23 0,12 0,15
91
PREGLED UESNIKA U PROCESIMA

Uesnik u procesu rada
redni broj
1
Proizvodni sistem:
projekat broj: deo projekta: izvor podataka:
Stepen strunosti
broj uesnika
3
vrsta zanimanja
2
I NKV
4
II PKV
5
III KV.1
6
IV SSS/KV.2
7
V SSS sp/KV.3
8
VI.1 VS/VKV
9
VI.2 (VSS VKV)sp

10
VII.1 VSS
11
VII.2 mr/SPEC
12
VIII dr
13
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Grafiki dizajner Radnik u pripremi zA tampu Operater na nou Operater na ofset maini Operater na maini za ravnanje Operater na maini za savijanje Operater na maini za sakupljanje Operater na maini za plastifikaciju Operater na maini za lepljenje Operater na presi Pomoni radnici u doradi
3 3 1 2 2 3 3 5 5 1 1 1 1 1 1 1 3 2 1 1 1 1 1 1 2 3 1
1 1
1 1
KARTA POVRINA
Proizvodni sistem:
Tehnoloki sistem
oznaka R1 R2 M1 R3 M2 M3 N1 M4 M5 M6 M7 M8 M9 M10 D1 naziv Raunar za prijem materijala Raunar za dizajn i prelom Digitalna tamparska maina Raunar za montau Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Ofset tamparska maina Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabaka Maina za sakupljanje tabaka Plastificirka Maina za lepljenje Presa Sto za doradu br. jed. 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 3 3 1 1 1 osnovna 1,2 1,2 0,66 1,2 6,2 1,2 1,4 14,26 1 2,78 1,58 1,4 1,96 1,8 2,1
Povrina [m2]
kf 4 4 4 4 3 4 4 2,5 4 4 4 4 4 4 4 radnog mesta 4,8 4,8 2,64 4,8 18,6 4,8 5,6 35,65 4 11,12 6,32 5,6 7,84 7,2 8,4 ukupna 4,8 4,8 2,64 4,8 18,6 4,8 5,6 35,65 8 22,24 18,96 16,8 7,84 7,2 8,4
UKUPNA 171,13
93
7. Odreivanje vremena trajanja ciklusa rada

Zbog duine trajanja operacija i ukupne duine Tcp, nain prelaska sa operacije na operaciju je redno-paralelni. Ovaj nain omoguava maksimalno iskoritenje tehnolokih sistema. Na osnovu prethodno izvrenih analiza i prorauna utvrene su osnovne grupe veliina:
i
tii(min/tab)
2 4 1
3 4 1
4 4 1
5 8 1
6 1.34 1
7 0.0031 1
8 0.018 1
9 0.018 1
10 0.02 -
11 0.02 1
12 0.022 2
13 0.03 2
14 1.2 3
15 0.096 3
16 0.0068 1
17 0.55 3
18 0.009 1
19 0.32 1
20 0.4 1
Mii i
ti(min/tab) 1
2 4
3 4
4 4
5 8
6 1.34
7 0.0031
8 0.018
9 0.018
10 0.02
11 0.02
12 0.011
13 0.015
14 0.4
15 0.032
16 0.0068
17 0.18
18 0.009
19 0.32
20 0.4
94
2
n
t2
t2
t 2
t3 t4
n
t3
t 4 t5
2 n
t3
t4 t5 t6 t 7 t 7
1 2 n
7 n-1
5
1 n-1 n
t5 t6 t t7 t8 t9
n n
t6 t6
t8t8 t9 t9
1 1 2 2
10
1 2
t10t10 t11t11 t12t12

1 1 2 1 2
t10 t11
n n
11
12
t12
n-1 n
13
t13 t14
1 n
t13 t14 t15

1 1 n
14
15
t15 t15 t16 t16 t17

1 n n
16
17
t17 t18
1 n
18
t18 t19
1 n-1 n
19
t19 t20
1
20
t20
n
tmoi
Tcp
t2 + t3 + t4 + nt5 + t6 - (n-2)t7 +t8 + t9 + t10 + nt11 - (n-2)t12 + t13 + nt14 + t15 - (n-2)t16 + nt17 - (n-2)t18 + t19 + nt20 + tmoi= 5501min/ser
96
Rs1=3462 min/ser
Rs2
...............
Rsn Rs51 Rs52
....................... .......................
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
Tcp = 5501min/ser
Slika 19: Ritam serije
8. Oblikovanje prostornih struktura sistema i tok proizvoda predstavnika

Razlikujemo dve vrste prilaza u oblikovanju tokova materijala, procesni i predmetni. Zakljueno je da na sistem pripada prekidnim tokovima sa procesnim principom razmetaja radnih mesta zasnovanom na grupisanju, u prostornom smislu, svih operacija u jednu celinu, radionicu za odreenu vrstu procesa rada.
GRAFIKA PRIPREMA R1- raunar za prijem materijala R2- raunar za dizajn R3- raunar za montau strana M1- digitalna tamparska maina M2- maina za izradu ofset ploa TAMPA M4- ofset tamparska maina N1- no M8- maina za plastifikaciju GRAFIKA OBRADA M5- maina za ravnanje tabaka M6- maina za savijanje M7- maina za sakupljanje M9- maina za lepljenje M10- presa D1- sto za doradu
98
R1
R2
M1
R3
M2
M3
M4
N1
M8 M10 M5
M6 M7 M9
D1
Slika 20: Dijagram toka materijala
99
Radna jedinica:
KARTA TOKA PROCESA

OPERACIJA
obrada kontrola
5
projekat broj: deo projekta: izvor podataka: datum: transport

6
list/listova: skladite
7
ratojanje
8
oznaka
1
naziv
2
radno mesto
3 4
Koliina (jed/god)
9 40 000 2 500
Broj uesnika
10
Elementi vremena za rad

tpz (min/ser) 11 tii (min/tab) 12
T1 T2 T3 T4 T5 T6 T7 T8 T9 T10 T11 T12 T13 T14 T15 T16 T17 T18 T19
Prijem materijala Dizajn i prelom Probni otisak Montaa stranica na tabak Izrada ofset ploa Probijanje tamparske forme Seenje tampa tabaka tampa korica Ravnanje tabaka Savijanje tabaka Sakupljanje tabaka Plastifikacija korica Raskidanje presvlake Seenje tabaka na korice Lepljenje korica i bloka Obrezivanje Presovanje Pakovanje
Raunar za prijem materijala Raunar za dizajn i prelom Digitalna tamparska maina Raunar za montau Maina za izradu ofset ploa Maina za probijanje forme No Ofset tamparska maina Ofset tamparska maina Maina za ravnanje tabaka Maina za savijanje tabak Maina za sakupljanje tabaka Plastificirka Plastificirka No Maina za lepljenje No Presa Sto za doradu
2 1 1 1 1 1 2 2 2 3 3 5 5 1 5 1 1 1
12 12 60 60 15 15 18 20 -
4 4 4 8 2,34 0,0031 0,018 0,018 0,02 0,022 0,03 2 0,096 0,0068 0,55 0,009 0,32 0,4
2 500 2 500 2 500
4 328 750 8 484 350 173 150 8 484 350
8 484 350 8 484 350 173 150 173 150
173 150 692 600 692 600 34 630 34 630
R1
R2
M1
R3
M2
M3
M4
N1
M8 M10 M5
M6 M7 M9
D1
Slika 21: Razmetaj odeljenja i opreme u proizvodnji
101
9. Zakljuak
Proizvodnja je uslovljena postojanjem skupa elemenata relacija izmeu elemenata i njihovih karakteristika ureenih u skladu sa projektovanim postupcima promena stanja sa jedne i ulaganjem ljudskog rada sa druge strane. Elementi neophodni za postojanje proizvodnje su predmet rada, sredstava rada i uesnici u procesima rada pa su tako u ovom radu analizirani ti elementi i projektovan novi proizvodni sistem. Projektovan je proizvodni sitem u grafikoj industriji. Ovaj proizvodni sistem razvijen je da bi podmirivao potrebe Univerziteta u Novim Sadu u oblasti tampanih medija. Pored ove funkcije Univerzitetska tamparija bi predstavljala mesto gde bi studenti, prvenstveno Grafikog inenjerstva i dizajna pa i svi ostali, mogli da obavljaju praksu i steknu praktina znanja. Program proizvodnje predstavlja skup proizvoda u proizvodnom sistemu. Izbor proizvoda za program proizvodnje predstavlja kompromis izmeu potranje, potencijala radnih sistema i odnosa trokova i dobiti. Program proizvodnje je odreen veliinama osnovnih parametara strukturom i koliinama. Izabrani proizvodni program je rezultat istraivanja potreba Univerziteta. Sagledani su podaci o broju smerova svakog fakulteta, broju studenata i boju zaposlenih. Proizvodni program ini petnaest proizvoda koji se koriste iskljuivo za potreba Univerziteta. Analiza programa proizvodnje izvrena je kroz ABC analizu i analizu karakteristika elemenata proizvoda: karakteristike formata, karakteristike materijala, broj boja, nain dorade i sloenost izrade proizvoda. Na osnovu ovih analiza odreen je proizvod predstavnik. Proizvod predstavnik ovog proizvodnog sistema je knjiga mekog poveza. Ovaj proizvod se u ABC analizi pojavljuje u podruiju A i tehnoloki je najsloeniji. Uporeivanjem utvrenih veliina zakljueno je da je varijanta toka naeg proizvodnog sistema 1.2. Proizvodni program je sastavljen od razliitih proizvoda u razliitim koliinama, proces izrade se izvodi obradom istih delova u datim koliinama, prostorna struktura je oblikovana na procesnom prilazu. Procesni princip razmetaja radnih mesta zasnovan je na grupisanju, u prostornom smislu, svih operacija u jednu celinu, radionicu za odreenu vrstu procesa rada.
102
10. Literatura
1. Dragutin Zelenovi, Ilija osi, Rado Maksimovi, PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA- tokovi materijala, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2003. 2. Ilija osi, Aleksandar Rikalovi, PROJEKTOVANJE PROIZVODNIH SISTEMA, prirunik za vebe, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2008. 3. Dragoljub Novakovi, GRAFIKI PROCESI, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2005. 4. Dragoljub Novakovi, ZAVRNA GRAFIKA OBRADA, Fakultet tehnikih nauka Novi Sad, 2006. 5. www.wikipedia.org 6. www.kba-print.com 7. www.epson.com 8. www.hp.com 9. www.agfa.com 10. www.grid.ns.ac.yu
103

Master Rad

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Master Rad

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

PROJEKTOVANJE PROIZVODNOG SISTEMA ZA UNIVERZITETSKU TAMPARIJU MASTER RAD

Mentor: Prof. Dr Ilija osi

Student: Dajana Aleksi

NOVI SAD 2010.

UDK: uva se, U: Vana napomena, VN: Izvod, IZ:

Scientific field, SF: Scientific discipline, SD: Subject/key words, S/KW:

UC: Holding data, HD: Note, N: Abstract, AB:

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Osnovni pojmovi u proizvodnim sistemima

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Osnovni elementi proizvodnih sistema

Oblikovanje tokova materijala

Projektovanje proizvodnih sistema

TEHNOLOKA SLOENOST tii

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Tip i varijanta toka

a) odnos (pj-qj) u programu proizvodnje

b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj

Projektovanje proizvodnih sistema

uz uslov da je na veem broju od m operacija rada:

Projektovanje proizvodnih sistema

visok nivo nedovrene proizvodnje, nizak koeficijent obrtanja novanih sredstava.

a) odnos (pj-qj) u programu proizvodnje

b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj strukture i tehnoloke sloenosti predmeta rada

Projektovanje proizvodnih sistema

a) odnos (pj-qj) u programu proizvodnje

b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj strukture i tehnoloke sloenosti predmeta rada

Projektovanje proizvodnih sistema

a) odnos (pj-qj) u programu proizvodnje

b) odnos optereenje/kapacitet za dati sluaj strukture i tehnoloke sloenosti predmeta rada

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Normativi proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Prilazi u projektovanju proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Slika 13: Procesni razmetaj elemenata proizvodne strukture

Slika 14:Predmetni razmetaj elemenata proizvodne strukture

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Projektovanje proizvodnih sistema

Katedre za osnovne i primenjene discipline i Katedre za menadment.

Projektovanje proizvodnih sistema

Projekat broj: Deo projekta: Izvor podataka: Datum: list/listova:

-Vrednost jedinice proizvoda: 400din -Cena kotanja: 320din

Plan razvoja: Potpis:

-Vrednost jedinice proizvoda: 1000din -Cena kotanja: 800din

Plan razvoja: Potpis:

Proizvodni sistem: tamparija

Projekat broj:03/15 Deo projekta:/ Izvor podataka:Marketing Datum: 01.02.2010. list/listova:

-Vrednost jedinice proizvoda: 100din -Cena kotanja: 80din

Plan razvoja: Potpis: