EKA eka Republika je drava srednje Evrope, koja se granii na severu sa Poljskom, na istoku sa Slovakom, na zapadu sa Nemakom, a na jugu

sa Austrijom. Zemlja danas ima oko 10.500.000 stanovnika. Po ureenju je parlamentarna Republika. Glavni i najvedi grad je Prag (1,2 miliona stanovnika), vana turistika destinacija. Vedi gradovi su jo Ostrava, Brno, Plzen, Olomouc, Liberec. Republika eka sastoji se od istorijskih zemalja: eke (Bohemije), Moravske, i eke leske; ovo trojstvo prisutno je i na dravnom grbu. lanica je Evropske unije. Zvanina valuta je eka kruna (1 euro je oko 27 ekih kruna). eka ima nacionalno homogeno stanovnitvo: 94% esi i 6% ostalih (Poljaci, Nemci, Maari, Romi i dr.). Po veroispovesti 39% su katolici, 4% protestanti i vie od 50% neopredeljenih. O naseobinama na teritoriji eke jo oko 28.000 godina pre nove ere govori niz arheolokih nalaza. Od tredeg veka pre nove ere naseljavaju je Kelti, a od 1. veka i Germani. Sloveni su se na podruje eke doselili u 5. veku, a u 7. veku oformili Samovo carstvo. U 9. veku na podruju Moravske, Slovake, severne Maarske i zapadnog zakarpatskog kraja nastaje Velikomoravsko carstvo, koje vremenom raste i obuhvata i eku (890894), lesku, Luice, Malopoljsku, i deo Maarske. eka drava se raa u drugoj polovini 9. veka, kada je ustolien prvi eki knez iz dinastije Pemislovaca, Borivoj I. U 10. i 11. veku drava se konsoliduje, pripaja Moravsku i postaje kraljevina. eka kraljevina bila je znaajna ekonomska i vojna sila, naroito za vreme poslednjih Pemislovaca Pemisla Otakara II i Vaclava II. Vrhunac, verovatno, predstavlja vreme vladavine modnog Karla IV iz luksemburke dinastije. Tokom 16. veka eka ulazi u sastav Habzburke monarhije. Sve do prvog Svetskog rata, eka je ostala u sastavu Austrougarske. Nakon prvog Svetskog rata i poraza Austrougarske u njemu, eke drave se zajedno sa komijama Slovacima osamostaljuju i formiraju novu dravu, ehoslovaku. eka i Slovaka su u raznim formama funkcionisale kao zajednika drava do pred sami Drugi svetski rat, kada se razilaze i ulaze u sastav Nacistike Nemake, koja ih je okupirala. Rezultat Drugog svetskog rata je bio poguban i po ehoslovaku - 125.000 poginulih, od toga preko 80.000 Jevreja, i stotine hiljada ljudi po zatvorima. Saveznici su oslobodili zemlju 1945. godine, a nedugo zatim, prevratom, komunisti dolaze na vlast, 1948.godine. U toj formi, kao socijalistika drava, postoji neto vie od 40 godina, promene su poele 1989. godine, a kompletirane su 1.januara 1993. godine, kada ehoslovaka sporazumno prestaje da postoji, i deli se na eku i Slovaku, i to je bilo i formalno raanje moderne eke. 2004.godine zemlja ulazi u Evropsku uniju.Jo u doba komunistikog istonoevropsko ekonomskog bloka, eka je spadala meu njegove najrazvijenije delove.Prelaskom na trinu privredu 1990, privreda je postepeno privatizovana. Tokom devedesetih godina prolog veka, eka se zadrala na elu liste postkomunistikih zemalja po razvoju.eka najvie trguje sa Nemakom i Evropskom unijom uopte. Stopa nezaposlenosti je na 7,1% (2006). Regionalne razlike su velike, pri emu je Prag daleko ispred po razvoju i prihodima od istoka zemlje. Bruto proizvod po stanovniku 2006, iznosio je 11.904 evra, to je izmeu nivoa Maarske i Portugala u EU. U prihodima, usluge uestvuju sa 57%, industrija 39% i poljoprivreda 4%. Najvanije industrijske grane eke Republike su auto-industrija (koda Auto), mainska, prerada domadeg drveta, proizvodnja stakla i keramike. Izuzetan znaaj za eku privredu ima turizam. eka lei u umerenoj klimatskoj zoni. Prosena godinja temperatura iznosi 7,9C, uz blage zime (prosek za februar je 0,5C) i svea leta (jun 18,6C). Svih 12 meseci u godini su vlani. eka je valovita zemlja, sa 33 posto teritorije pokrivene umama i sa nekim znaajnim nacionalnim parkovima. Zemljite je vrlo plodno. U Bohemskoj se gaji dosta hmelja (poznata po proizvodnji piva), a u Moravskoj groa (proizvodnja vina).

Zanimljivosti_o_ekoj
- Karlov univerzitet u Pragu, osnovan u 14.veku, bio je prvi univerzitet u centralnoj Evropi i u svim slovenskim zemljama. Neki od njegovih studenata i profesora su bili: Franc Kafka, Nikola Tesla, Albert Ajntajn, Edvard Bene. Univerzitet Palackog u Olomoucu, osnovan u 16.veku, drugi je najstariji univerzitet u ekoj. Otac genetike, Gregor Mendel, bio je student ovog univerziteta. - to se filmske umetnosti tie, u ekoj se odrava poznati Filmski festival u Karlovim Varima. irom sveta poznati su eki reiseri Jiri Mencl i Milo Forman. Fakultet za film i televiziju (e. Filmov a televizn fakulta) u Pragu, bila je kola za Mencla, Formana i Emira Kusturicu, izmeu ostalih. - Najpopularniji sport u ekoj je hokej na ledu, u kome je nacionalna ekipa imala dosta meunarodnog uspeha (zlato na olimpijadi u Naganu 1998). - Jedna od najboljih teniserki svih vremena je iz eke - Martina Navratilova. - Iz eke potie vie poznatih manekenki, kao: Eva Hercigova, Petra Nemcova, Paulina Porikova, Ivana Tramp i druge. - U ekoj postoji oko 2.000 zamkova, dvoraca i tvrava, to je najvie u Evropi posle Francuske i Belgije. - Verovatno je vedini nas prva asocijacija na eku - zemlja piva. esi su poznati kao najvedi ljubitelji piva u Evropi, smatra se da je tu pivo nastalo, i po glavi stanovnika ovde se konzumira najvie piva u Evropi, ispred su Nemake, Irske, Austrije. Dve stvari koje mogu biti razlog ovome su da u ekoj ljudi imaju naviku da pivo piju od ranog jutra, kao i to da je cena piva u ovoj zemlji ispod jednog dolara u vedini mesta! U ekoj prosto ne moete pogreiti sa izborom piva, koje god da probate. Neka od najuvenijih piva su Gambrinus, Pilsner Urquell i Zlatopramen, kod nas su poznati Staropramen i Plzen. - esi tvrde da su izumeli kocku edera - grad Daice se smatra mestom gde se to desilo. - eka nacionalna strast je branje gljiva. - Po ekom bontonu, kada ulaze u restoran mukarac ide pre ene, a kada ulaze u bilo koji drugi lokal ena ulazi pre mukarca. Jo jedna stvar je neobina za eke restorane i trebate je znati ukoliko posedujete iste - tamo je obiaj da se pide uvek naruuje posle jela, ukoliko planirate da jedete, a pre toga da popijete neki aperitiv, morate to zahtevati od konobara, on vas to nede pitati. - Simfonija novog sveta, ekog kompozitora Dvoraka je prva pesma koju su astronauti pustili na Mesecu. Duh Praga je stigao ak do Meseca. PRAG Prag (eki - Praha) je glavni i najvedi grad eke. Nalazi se na reci Vltavi, i ima oko 1,2 miliona stanovnika. Prag spada u najouvanije velike gradove Evrope, pa je danas njegovo prostano istorijsko jezgro pod zatitom UNESKOa, kao svetska kulturna batina. Grad Prag se nalazi u srcu Evrope, podjednako udaljen od svih njenih granica. On je, takoe, u centralnom delu istorijske zemlje Bohemske, koja ini 2/3 dananje eke Republike(zapadni i sredinji deo). Od Brna, drugog po veliini grada u dravi, Prag je udaljen 210 km severozapadno. Najblii glavni gradovi su Be (320 km), Bratislava (330 km) i Berlin (350 km). Prag je smeten u sredinjem delu Srednjeekog pobra. Grad se obrazovao na nizu devet brda oko okuke reke Vltave Letna, Vitkov, Opi, Vetrov, Skalka, Emauzi, Viehrad, Karlov i Petrin. Nadmorska visina grada je od 170 do 400 metara, s tim to se gradsko jezgro nalazi na oko 200 metara. Vedi deo grada lei u dolini reke Vltave, dok je ostatak u dolinama 9 malih pritoka. S leve strane u reku se u gradu uliva 5 potoka, a sa desne 4. Reka Vltava spada u simbole grada i sam pojam Praga se teko moe odvojiti od nje. Deo reke Vltave kroz Prag dugaak je 30 kilometara, a srednja dubina na ovom potezu je 2,75 m (najdublja 10,5 m). Vltava u Pragu pravi veliku okuku i obilazi devet 2

ostrva. Ona se uliva u reku Labu 25 kilometara severno od grada. Klima u Pragu je umereno kontinentalna sa izrazito naglaenim godinjim dobima. Najtopliji mesec je jul, a najhladniji januar, a godinje proseno ima 93 kina dana. Grad je podeljen na 22 administrativne celine. Istorijski centar grada ini 5 celina: Hradani, Mali grad (Mala Strana), Stari grad (Stare Mesto) sa Josefovim, starim jevrejskim kvartom, Novi grad (Nove Mesto) i Viehrad. U gradu danas postoje tri linije metroa. Kao jedan od najstarijih, najvedih i najlepih gradova u srednjoj Evropi, Prag je danas prvorazredno turistiko odredite. U ekonomiji Praga samim tim turizam igra vrlo bitno ulogu i motor je razvoja ovog bogatog grada. Istorija grada poinje jo u starom dobu, kada je teritorija grada bila naseljena plemenima Kelta i potom Slovena. Jo od svog osnivanja u 9.veku, Prag je igrao znaajnu ulogu u istoriji nacije, ali i Evrope. Bio je sedite vladara i crkvenih velikodostojnika, centar umetnosti i kulture i raskrsnica u kojoj su se ukrtali putevi osvajaa, trgovaca i turista. Pragom su vladale mnoge dinastije - Premisli, najstarija eka dinastija koju je osnovao Knez Borivoj, Luksemburani, Habzburgovci od 16.veka, zatim je postao prestonica ehoslovake 1918.godine nakon raspada Austrougarskog carstva, potom je preiveo Drugi Svetski rat, kada je za razliku od vedine Evropskih gradova poteen od razaranja, zatim dug komunistiki period kada je bilo i zastoja u razvoju grada,a posle pliane revolucije i pada komunizma, i zvanino od 1993.godine, je prestonica moderne eke drave i nastavlja svoj ubrzani ekonomski razvoj. Najvedi procvat grad je doiveo u srednjem veku, u doba Imperatora Karla IV Luksemburkog, kada je bio prestonica Svetog rimskog carstva i najvedi grad Evrope. Jo od tog vremena, Prag egzistira kao jedan od najlepih gradova Evrope i sveta. Njegovi epiteti su zlatni grad, grad stotinu tornjeva (Prag ima 550 tornjeva), magini grad, majka svih gradova, kruna sveta, san u kamenu. Mnogi poznati ljudi su iskazali svoje divljenje gradu, meu njima su L. van Betoven, F. M. Dostojevski, A. Rodin, G. Apoliner, P. I. ajkovski, kraljica Elizabeta II, Papa Jovan Pavle II. Mocart je vie voleo Prag od svog rodnog grada Salcburga, i izjavljivao: Moj orkestar je u Pragu!. Njegova proslavljena opera Don ovani premijerno je izvedena u Prakom Nacionalnom pozoritu. U svojim delima Prag su opisali mnogi umetnici iz razliitih epoha. Najpoznatiji meu njima su dva velika kompozitora, Bedih Smetana i Antonjin Dvorak. Smetana (1824-1884.) se u Pragu kolovao, osnovao je Muziku kolu i uestvovao u osnivanju Operske kude. Dugo je iveo u Pragu i tu je i umro. eku i Prag pominje u svojim uvenim simfonijskim poemama poput ciklusa Moja zemlja i poeme Vltava i Sa ekih polja i lugova, a takoe u operi Brandeburani u ekoj. Dvorak (1841-1904.) se rodio u selu Nelahozeve u blizini Praga. Studirao je u Pragu gde je kasnije bio lan orkestra Nacionalnog teatra i potom direktor Prakog konzervatorijuma. Volfgang Amadeus Mocart je za vreme svog dugogodinjeg boravka u Pragu napisao simfoniju Prag kao i operu Don ovani, 1787. U svojim knjievnim delima, o Pragu su pisali Milan Kundera (Nepodnoljiva lakoda postojanja), pesnik Jaroslav Sajfert (Uplakani grad i Odeveni u svetlost), Franc Kafka, Vaclav Havel, sadanji predsednik drave, inae dramaturg i esejist, Jan Neruda, Jaroslav Haek, Maks Brod, Egon Ervin Ki. Po osnivanju Karlovog univerziteta, 1348. Prag je postao jedan od glavnih univerzitetskih centara Evrope. Nekad su se na Univerzitetu izuavali teologija, pravo, medicina i umetnost, dok danas najvedi znaaj imaju Ekonomski, Tehniki, Hemijski fakultet i Akademije umetnosti, naroito Fakultet za filmsku i televizijsku reiju (FAMU). Veliki broj uvenih reisera (meu njima i dosta Jugoslovena) je studiralo reiju ba na ovom fakultetu. Najpoznatiji su Milo Forman (dobitnik Oskara za filmove Let iznad kukavijeg gnezda i Amadeus) i Jiri Mencel (Strogo pradeni vozovi). Na Karlovom univerzitetu su studirali i naunik Johan Purkinje, na Nikola Tesla, Albert Ajntajn, 3

arheolog Bedih Hrozni i mnogi drugi znameniti pojedinci iz svih oblasti. Glavni reprezenti bogatog kulturnog ivota Praga su i Nacionalni teatar (u Pragu se nalazi jo pedesetak pozorita), Nacionalni muzej i Dravna operska kuda, kao i Praki proledni muziki festival, eki filharmonijski orkestar i Praki simfonijski orkestar. Prag predstavlja jedinstvenu kolekciju istorijskih spomenika ogromne vrednosti. Specifina forma ovog grada je oblikovana stotinama godina unazad. Rezultat toga je ono to danas moemo videti u Pragu, remek-dela arhitekture, vajarstva, slikarstva i svih ostalih vidova umetnosti, koja su i pored velikih ratova i razaranja grada ostala sauvana. Glavni reprezenti grada su Hradani sa Prakim zamkom na uzvienju koje dominira celim gradom, Mali grad i Stari grad. Ovi delovi grada su posebne istorijske i urbane celine. Svaki deo ima svoje znamenitosti - simbole eke istorije i dravnosti. Tu su Katedrala Sv. Vida, Kule Starog grada i Karlov most, najstariji kameni most u Centralnoj Evropi. U prakoj arhitekturi se preplidu razliiti umetniki stilovi - gotski, renesansni, barokni i moderni. Poreklom iz Praga su nemaki pisac Rajner Marija Rilke (uveni avangardni romansijer i pesnik), kompozitor Rudolf Friml (poznat po svojim operetama i muzikim komedijama), naunici Karl i Tereza Kori (bavili su se medicinskim istraivanjima, problemima dijabetesa i malignih oboljenja, otkrili su mnoge znaajne fizioloke procese), austrijska operska pevaica Ernestina uman, austrijski pisac Franc Verfel, ameriki graditelj cepelina Karl Arntajn, izdava i crta Vencel Holar, hemiar Jaroslav Hejrovski (dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1959. za otkride polarografa), nemaki psiholog Maks Varthajmer i drugi. Legenda_o_nastanku_imena_Praga: Ime Praga (na ekom Praha) nastalo je od staroslovenskog naziva za prag. U jednoj legendi o njegovom postanku, princeza Libua, vladarica Viehrada (zamka kojeg takoe vredi videti kad se poseti eka prestonica), gledala je u daljine traedi mesto za novi grad, gde je plodna zemlja, zdrav vazduh, ista voda i dosta ume za potpalu vatre dakle, mesto gde se susredu etiri elementa. I ugledala oveka kako tee prag za svoju kudu. Njeno predskazanje je bilo da de tu nastati grad iji dvorci seu u nebo. Rekla je, kae legenda, i to da de grad biti zlatan. Legenda je tu stala na prag istine. Karlov Univerzitet Karlov Univerzitet u Pragu je najstariji univerzitet centralne Evrope, ali ga smatraju i najstarijim nemakim univerzitetom, bududi da je u vreme osnivanja 1348, godine Prag bio prestonica Svetog rimskog carstva nemake narodnosti. Godine 1347. kralj Karlo IV Luksemburki je traio od svog prijatelja i saveznika pape Klimenta VI da izda bulu koja je ustanovila Karlov Univerzitet. Sledede godine, 7. aprila, Karlo izdaje svoju Zlatnu bulu koja garantuje privilegije univerzitetu i po uzoru na univerzitete u Bolonji i Parizu. U poetku, bio je podeljen u takozvane nacije bavarsku, eku, saksonsku i poljsku (u eku naciju su spadali esi, juni Sloveni i Maari). Talas verskih nesuglasica je zahvatio i ovu ustanovu, Jan Hus, tadanji rektor univerziteta je preveo Viklifov Trijalog na eki, to je izazvalo raskol izmeu nacija, eka sa jedne strane, dok su se ostale priklonile papi Gregoaru XII. Hus je iskoristio nesuglasice izmeu tadanjeg kralja Veneclasa i Gregoara XII, pa je za eku naciju obezbedio tri glasa za odluujude odluke u vezi sa fakultetskom administracijom, dok su preostale tri imale po jedan. Zbog ovoga je veliki broj nemakih profesora otiao na Univerzitet u Lajpcigu u maju 1349. godine, pa je univerzitet izgubio i veliki broj studenata, i nijedna diploma nije dodeljena nekoliko decenija, tek sa dolaskom Zigmunda (1368-1437), a naroito Rodolfa II (1552-1612) koji je Prag proglasio za prestonicu na vlast, univerzitet poinje da vrada stari sjaj. U sklopu kontra-reformi, kralj Ferdinand I (1556-1564) poziva jezuite da dou u Prag i oni tu otvaraju akademiju Klementinum, i dekret iz 1622. godine nalae izjednaavanje kolskog sistema u ekoj, Moravskoj i leskoj, i jezuiti od tada imaju veliki uticaj na univerzitetu. Administrativne reforme s kraja XVIII veka ukidaju i preostale privilegije garantovane Karlovom 4

bulom, zvanini jezik nastave postaje nemaki (ali je izvestan broj asova i dalje dran na ekom, 22/187), a tek od XIX veka de protestanti, a kasnije i jevreji biti u mogudnosti da dobiju diplomu ovog univerziteta. Godine 1882. Karlo-Ferdinandov univerzitet se deli na eki i nemaki ogranak, oba funkcioniu paralelno i nezavisno do 1939. eki ogranak je tada zatvoren zbog studentskih manifestacija, neki profesori i studenti su odvedeni u koncentracione logore, a neki i streljani; nemaki ogranak je pretvoren u Univerzitet Rajha, koji de biti ukinut 1945. godine dekretom Bene, kojim su sa teritorije ehoslovake izbaeni svi Nemci. Posleratni period se nije pokazao kao izrazito povoljan za razvoj Karlovog univerziteta, 1948. godine na vlast dolaze komunisti i univerzitet prolazi kroz brojne ideoloke promene, u zavisnosti od politike koja je bila na snazi. U januaru 1990. godine, nakon Pliane revolucije, univerzitet okuplja nepristrasne i nekorumpirane akademike, i politike i socijalne nauke, do tada diktirane komunistikom ideologijom, su regrupisane u okviru novog fakulteta. Zgrada u kojoj je smeteno sredite Univerziteta je poklon od kralja Vaclava IV. Graena je u gotskom stilu sredinom XIV veka, novi objekti su bili doraivani, kao to je to sluaj sa kapelom Univerziteta. Danas broji 17 fakulteta, preko 45 000 studenata je diplomiralo, a meu znamenitim studentima su Albert Ajntajn, Franc Kafka, Milan Kundera, Ivan Haek, kao i Nikola Tesla. Inae, Univerzitet ima saradnju sa BU. Svako ko sa naeg fakulteta naui eki, moe da ode u Prag na besplatne studije.

Zamak Hradani
Istorija zamka poinje da se pie osamdesetih godina IX veka, kada je eki knez Borivoj I preselio svoj tron na Hradane. Od tada pa sve do dananjih dana bila je sedite ekih kneeva, kraljeva, careva ,a od 1918 i predsednika rezidencija. Praki hrad ili zamak se nalazi na Hradanima (po kojima je i dobila naziv), na levoj obali Vltave . To je ujedno i najpoznatija eka tvrdjava, a prema Guinessovoj knjizi rekorda sa svojom duinom od 570 metara i irinom od 128 metara, najveci drevni zamak tj. zamkovni kompleks na svetu. Simbol je glavnog grada i eke dravnosti. Praka tvrdjava se neprekidno irila i dogradjivala tako da se danas u njenom kompleksu pored Starog dvora i predsednike kancelarije nalaze i Katedrala Sv. Vita, Zlatna ulica, Tirski manastir , Burgav palata (gde se odrava ekspirov letnji festival), vrtovi, predvorja. Vedi deo dvora je otvoren za turiste. Danas se u dvoru nalazi i nekoliko muzeja, ukljuujudi i Nacionalnu galeriju, kolekciju Bohemijske barokne umetnosti (jer se ovde uvao krunidbeni nakit Bohemijskog kraljevstva), izlobu posvedenu ekoj istoriji, Muzej igraaka i galeriju slika Prakog hrada zasnovanu na kolekciju Rudolfa II. Jedna od zanimljivosti je vezana za Nacistike okupacije ehoslovake za vreme Drugog svetskog rata kada je Praki hrad je postao glavni tab Rajnharda Hajdriha, zatitnika Bohemije. On je stavio Bohemijsku krunu na glavu verujudi da je veliki kralj; stara legenda kae da je uzurpator koji stavi krunu na svoju glavu osuen da umre za godinu dana. Manje od godinu dana posle toga Hejdrih je ubijen. Katedrala sv.Vita Katedrala Svetog Vita je najimpresivnija i grandiozna zgrada. Katedrala impresionira svojom velicinom i visinom. Njena izgradja je trajala skoro 600 godina. To je prilicno masivno delo gotske arhitekture. Njegove siplje kule su znacajno vislje od samog krova. Enterijer katedrale nije nista manje impresivan od samog objekta. U kapeli se nalaze ostatci svetog Vlaclava zastitnika Ceske. 287 prilicno strmih stepenika vode do platform katedrale, ko je spreman da prevazidje ovo, moci ce da uziva u predivnom pogledu na velicanstven Prag. Danas katedrala moze da primi istovremeno oko 10.000 ljudi. Kulu ukrasava veliko Zigmundovo zvono. 5

Postoji jedna legenda u kojoj se opisuje kako je zapravo nastala katedrala. Prica se da je izgradju hrama Karl porucio od mladog arhitekte. On je iznenadio kralje svojim velikim projektom, u kojem se koriste jako hrabra i originalna resenja. Iskusne arhitekte, gradjevinski majstori bili su zbunjeni tom velicinom projekta, bili su ubedjeni da katedralu sa slicnim lukovima jos niko nikada nije izgradio. Ali mladi arhitekta je bio pun enegrije I novih ideja njegovo visocanstvo kralj Karl je poverio njemu vodjenje izgradje hrama. Radovi su isli svojim tokom. Zidovi katedrale su rasle kao ulice. Ostalo je samo zavrsiti vrh. Trezore je bilo najteze zavrsiti. Arhitekta je vec video u svojim mislima kako kralj uliazi u katedrali, koja je ukrasena zlatnim listicima, vitrazama i skulpturama, kako se divi velicanstvenom hramu. Pozitivne kritike naroda su vec zujale u njegovim usima. Slava rasirenih ruku ga je cekala. Ali nije dosta samo mastati, treba raditi i zavrsavati katedralu. Graditelji su vec poceli da rade nad lukovima koje povezuju zidove katedrale. Oni su trebali da formiraju duboku kupolu. Medjutim, pricalo se o tome da svodovi nece moci da izdrze tezinu koja ce biti uklonjena cim se skloni drvece, katedrala ce da se srusi. Mladi arhitekta je gubio nadu i niej verovao je u sebe, u to da ce da zavrsi katedralu. Gubio je zivce i imao je nocne more. Mladi arhitekta je izgubio san i pokoj. Iznova i iznova je pregledao projekat da slucajno nema neke greske. Jedne noci arhitekta je hodao po svojoj sobi, patecio od nesanice i razmisljajuci o zavrsetku izgradje katedrale. On nije primetio kako su ga same noge dovele do katedrale. Bila je tisina, grad je spavao. Narod je iscekivao zavrsetak hrama. Arhitekta niej mogao da dopusti da katedralu sruse. To bi bila velika sramota. U tom trenutku, u ponoc, stojeci na sredini nezavrsene katedrale, arhitekta je obecao da ce zavrsiti izgradnju, ne bitno koju ce cenu morati da plati za to, cak i ako bi morao da pozove djavola na pomoc. I to se desilo. Kada je izgradja bila zavrsena I bilo je neophodno samo ukloniti drvece, zanatlije su se plasile da uklone tablu, jer su mislili d ace da padne zid. Onda je arhitekta pozurio u katedralu kako bi uklonio drvene konstrukcije, ali su ga sprecili. U ocaju je izgovorio: Jacu ih spaliti! I to je ucinio. Sa prozora katedrale video ce crni dim. Ljudi su bezali jer su se plasili da ce da se sruse zidovi. Svi su pratili sta se desava. O arhitekti su i zaboravili. On je stajao sa strane, gledajuci na uzas koji se desava ispred njegovih ociju, kako gori to sta je on stvorio. To je Boziji bes- pomislio je arhitekta i pobezao besciljno. Kada se dim rascistio, ljudi su u strahu poceli da se priblizavaju katedrali. Ona je stajala kao da se nista nije ni dogodilo. Bila je neobicno lepa. Radoznalost je terala ljude da udju unutar katedrale. Tu, u podnozju velicanstvenih stubova stajali su ostaci drvenih konstrukcija. Ali, kada su ljudi podigli glavu na gore, izgubili su dah od toga kako brzo i visoko su bile izdignute kolone velicanstvenih lukova hrama. Zraci su bili kao zvezde. Katedrala je stajala u celoj svojoj raskosi. Kada su ljudi dosli sebi, setili su se arhitekte, poslali su nekoga za njim, ali je bilo prekasno. Nasli su ga mrtvim u njegovoj kuci. Talentovani mladi arhitekta je dao zivot za katedralu. Ali njeg san se ostvario projekat je bio zavrsen. Ko god je ulazio u katedralu, ostajao je bez daha. Stara kraljevska palata Stara kraljevska palata je vekovima sluila kao sedite ekim vladarima. Oko 1135. godine je vojvoda Sobeslav I sagradio ovu palatu, a 50 godina kasnije joj je i prikljuena kapela Svih Svetaca. Za vreme vladavine Karla IV, palata je rekonstruisana u gotikom stilu. Bio je prvi car Svetog rimskog carstva koji je tu boravio, pa je eleo da kraljevska rezidencija ima reprezentativniji izgled. On je sagradio i nekoliko drugih vanih graevina, kao to je Karlov most i katedrala Svetog Vita. Za njegovu smrt se vezuje i jedna legenda; naime, kada je kralj umro u svojoj palati, sva zvona u Pragu su zvonila, a posebno zvono koje se pokrede prilikom posmrtnih poasti je zazvonilo samo od sebe. Govorilo se da se grad oprata od voljenog cara. Posle Karlove smrti, dvorac je bio naputen tokom nekoliko decenija, kako je to bio period Husitskih ratova, da bi se 1483. godine u njega vratio Vladislav Jagelonski. Pod njegovom upravom je arhitekta Benedikt Rid sagradio Vladislavovu dvoranu 6

(prostorija za krunisanje kraljeva, danas se koristi za predsednike izbore) i Luisov paviljon (mesto gde je zapoet Tridessetogodinji rat; ovde su se eki protestanti pobunili i kroz prozor izbacili dva dravna slubenika). Habsburgovci (XVI vek) su preuredili palatu u administrativne prostorije, a za boravak su sebi sagradili novu. Nakon poara 1541. deo palate je uniten, posebno kapela Svih Svetaca. Poslednje izmene su iz XVIII veka, kada je sagradjeno Terezijansko krilo palate. Zlatna ulica Zlatna ulica, najmanja ulica sa najmanjim kudama potie iz XVI veka, iz perioda izgradnje severnog dela utvrenja. Tadanji car Rudolf II je ustupio ovaj prostor uvarima tvrave, ali kako je prostor bio mali za izgradnju kuda za svakog od njih, jedini nain da se smeste sve 24 porodice bila je gradnja mini kudica. Danas od poetnih 24, za svakog od radnika, ima samo 11, poto su bile napravljene od tronog materijala. Kako je zabeleeno u jednom od spisa iz tog perioda, oni su radili i kao kovai zlata, pa je zbog toga ova ulica dobila naziv. Sa druge strane, prema legendi, ulica je dobila naziv po alhemiarima koje je car Rudolf II pozvao ba tu, da pokuaju da stvore kamen mudrosti, eliksir mladosti, ali i da pretvore metal u zlato. Iako ova legenda nije istinita, postoji i jedan stvaran dogaaj iz 1831. godine; u jednoj od kuda u ulici je iveo doktor filozofije Uhle koji je u svojoj kudi u laboratoriji sprovodio tajne ekperimente. Te godine su stanovnici ulice uli jak prasak iz njegove kude, a kada su vatrogasci uli unutra, nali su Uhlea mrtvog sa grumenom zlata u ruci. NIkad nije dokazano poreklo tog grumena, ni da li je Uhle uspeo u svojoj zamisli. U ovoj ulici su ivele i neke svetski poznate osobe ; na broju 22 iveo je Franc Kafka od 1916-1917. godine, a u kudi koja je sada poruena iveo je Jaroslav Sajfert, eki pisac, novinar i pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost. Stepenite u kudi na broju 12 vodi na terasu ispred kule Daliborke, koja je bila deo Jagelonskog dela tvrave ije je prizemlje korideno kao zatvor. Ime je dobila po prvom, ali i najpoznatijem zatvoreniku Daliboru od Kozojeda koji je tu bio zatoen 1848. godine. U kudi na broju 14 ivela je francuska proroica Madam od Tebe, koju je Gestapo posle rata streljao, navodno zato to je prorekla Hitlerovu skoranju smrt. Najstarija kuda, koja potie iz XVI veka je kuda na broju 20. CRKVA SVETOG TINA Tinska crkva, jedna je od najznaajnijih crkava na desnoj obali Vltave, i svakako jedan od zatitnih znakova Starog trga. Ime je dobila po dvoritu Tyn,poznatom jo pod imenom Ungelt, koje je u stvari bilo mesto gde su strani trgovci pladali porez (Ungelt na nemakom). Na mestu dananje Tinske crkve poetkom XII veka nalazila se Romanika crkva. Zapanjujuda gotska graevina, koju danas moete videti sagraena je sredinom XIV veka, za vreme Karla IV. Do poetka XV veka izgradnja je bila gotovo zavrena, nedostajali su samo krov i tornjevi. Krov je zavren 1450, juni toranj oko 1469. a severni 1511. Godine 1819. severni toranj je zahvatio poar, zbog udara groma. Rekonstrukcija je zavrena 1835. Crkva je trobrodna bazilika, sa dva tornja. Izmeu tornjeva nalazi se bogato ukraen zabat, i ranobarokna pozladena skulptura Bogorodice, sa oreolom, najbolje se moe doiveti krstarenjem uz kolae, kafu i muziku Smetane. Tornjevi su 80 metara visoki. Iako vam se na prvi pogled ini da su tornjevi identini, pogledajte ih malo bolje, i primetidete da jedan (desni) deluje masivnije, i on predstavlja mukarca, snaniji deo porodice, dok je levi elegantniji,tanja, krhkija, i ona predstavlja enu. Do crkve se moe dodi kroz tri Gotika portala. Zapadni koji ide kroz zgradu tinske kole na Trgu, juni iz Ulice Keletna i severni iz Ulice Tinska. Severni ulaz je bogato ukraen skulpturama, meu kojima se istiu scene stradanja Hrista: ibanje, krunisanje krunom od trnja i raspede. Ovaj ulaz je trajno zatvoren, i jedan je od najvrednijih gotskih spomenika. Unutranjost crkve odaje utisak savrene ravnotee. Vertikalne linije u Gotskom stilu, u savrenoj su harmoniji sa dekoracijama koje su kasnije raene u Renesansnom i Baroknom stilu. Ovde se nalazi najstarija Gotska krstionica u Pragu, iz 1414. godine, ukraena reljefom na kojem su prikazani apostoli. Takoe moete videti i gotsku kamenu propovedaonicu, i Gotike stolice za svetenike, bogato ukraene. Unutar crkve nalazi se i veliki broj srednjevekovnih grobova, Renesansnih i 7

Baroknih, od kojih je najpoznatiji grob danskog astronoma Tiha Brahe koji je radio na dvoru Rudolfa II. I njegova ena je sahranjena kraj njega. Mnogi grobovi su znaajno otedeni, jer se esto gazilo preko njih. Ranije im se nije pridavao toliki znaaj, a takoe je kau postojalo i verovanje da to spreava zubobolju. Tinska crkva je 1962. godine proglaena za spomenik od nacionalnog zanaja.

Vaclavske namjesti
Vaclavske namjesti ili Vaclavski trg centralna je pozornica za veliki deo svih dogaaja u gradu Pragu. Ovo je jedan od najvedih, ali svakako najznaajniji, gradski trg koji, dodue, vie lii na bulevar s obzirom da ne zahvata preveliku irinu, ali se zato protee u duini od 750 metara zauzimajudi oko 45.000 kvadratnih metara. Protee se u pravcu jugoistok (na jugoistonom kraju nalazi se fantastina neoklasina graevina Nacionalnog muzeja eke, sa kraja XIX veka) severozapad (kraj trga u podnoju padine se susrede sa granicom koja Prag deli na Stari i Novi Grad), a na samom trgu se nalazi i velika konjanika statua Sv.Vaclava zajedno sa ostalim ekim svecima i natpisom Sveti Vaclave, vojvodo eke zemlje, knee na, ne dozvoli da nestanemo mi ni nai potomci. Tokom srednjeg veka na ovom mestu bila je velika trnica konja, to je i dalo nekadanje ime ovog trga Konjski trg. Na predlog Karela Havlieka Borovskog sredinom XIX veka, 1848. godine, ime trga promenjeno je u trg Sv. Vaclava ili popularnije Vaclavske namjesti. Taj prvobitni, Konjski trg izgraen je tano 500 godina ranije, 1348. godine po naredbi kralja Karla IV, zajedno sa jo nekoliko trgova. Konjski trg bio je drugi po veliini, a Karlov trg najvedi. Kao centar drutvenih i kulturnih zbivanja od svog nastanka trg je pozornica mnogih vanih dogaaja. Deklaracija o nezavisnosti ehoslovake je proitana na ovom mestu 1918. godine, vojnici nacistike Nemake su koristili trg za demonstraciju svoje modi, eki student Jan Palaha se zapalio u znak uvenog protesta povodom sovjetske invazije. Ovde se proslavljaju i veliki uspesi ekih sportista, a sportska i politika zbivanja esto se preklapaju, pa je tako 1969. godine pobeda ehoslovakih hokejaa nad sovjetskim posluila za veliko slavlje preko 150.000 ljudi, ali i demonstracije protiv Sovjeta, to je prouzrokovalo velike nerede, ovde je zapoela i Pliana revolucija 1989. godine koja je dovela do svrgavanja komunistikog reima u ehoslovakoj. I danas je ovaj trg mesto okupljanja u vreme slavlja, ali i protesta. Pored toga, ovde uvek moete sresti veliki broj turista svih generacija jer je trg okruen mnotvom kafea, prodavnica, butika, a poznat je i po velikom broju prostitutki i striptiz klubova tokom nodi. Bista Karla IV: Ispred samog mosta nalazi se spomenik Karlu IV. U zgradi iza biste u prizemlju nalazi se muzej sa bogatom kolekcijim koja svedoi o nastanku Karlovog mosta, nainu gradnje, obnovama i dr. Karlo IV Luksemburgovac (Prag 14. maja 1316. Prag 29. novembar 1378.) bio je eki kralj od 1346. i car Svetskog Rimskog carstva (1347-1378).Karlo IV je sin ekog kralja Ivana i Elizabete, derke ekog kralja Vjencesvava II. Posle oeve smrti postao je eki kralj, a nemako plemstvo mu je dodelilo i titulu nemakog kralja 1346. 1355. je krunisan za kralja Italije. Karlo IV je obedao papi neke ustupke pa je time okonao dugorone sukobe papstva i carstva. Krunisan je i za kralja Lombardije i za rimsko-nemakog cara. Time je postao i jedini vladar svih kraljevina Svetog rimskog carstva. Proirio je carstvo 1364. Godine pripajanjem Austrije i Ugarske. Izdao je uvenu Zlatnu bulu kojom je eka postala slobodna zemlja. Bulom je uveden carski ustav, postupak biranja cara i definisane su dunosti sedmorice elektora. Karlo IV je bio uen ovek. Osim to je poznat po uvenom prakom mostu on je nastojao ekonomski uzdidi eku. Podigao je praku biskupiju na rang nadbiskupije.

Zaloio se za ulepavanje Praga svetovnim i crkvenim graevinama. Osnovao je Univerzitet u Pragu 1348. godine koji je ujedno bio i prvi slavenski univerzitet u Evropi.

Staromestske namjesti
Staromestske namjesti u prevodu na srpski glasi Starogradski trg ili trg Starog grada. U svakom sluaju, ovaj trg nalazi se u Starom gradu Praga, na trasi izmeu Vaclavskih namjesti i Karlovog mosta. Zbog svoje lokacije, ali i mnogobrojnih atrakcija na samom trgu i u njegovoj blizini, i ovaj trg je gotovo uvek prepun turista. Na samom trgu imamo vie znaajnih graevina koje datiraju iz razliitih perioda. Trgom dominira fantastina katedrala Tina, koja datira iz sredine XIII veka (1256. godine) kada je sagraena na ovom mestu umesto prvobitne romanike katedrale koja je tu postojala. Njeni 80 metara visoki tornjevi i izraena gotika arhitektura dominiraju trgom i pejzaem ovog dela grada, i oduevljavaju posetioce Praga vekovima. Takoe, na trgu se nalazi i barokna crkva Sv. Nikole koja nema toliku istorijsku vrednost kao Tinska, ali je svakako vredna pomena. Jedna od najposedenijih i najpoznatijih atrakcija Praga nalazi se ba na ovom trgu astronomski sat Orloj. Sat je smeten na junom zidu skuptine Starog grada u Pragu 1410. godine, to ga ini najstarijim funkcionalnim astronomskim satom na svetu. itav mehanizam sastoji se iz tri celine. Najstarija celina jeste astronomski brojanik koji pokazuje poziciju sunca i meseca, kalendarski brojanik sa medaljonima koji predstavljaju mesece i Hod Apostola predstavu koja se odvija svakih sat vremena i prikazuje figure apostola i drugih (meu kojima je i prikaz Smrti). Astronomski sat je postavljen prvi, tu se nalazi od 1410. godine kada su ga napravili Mikula Kadanski i Jan indel, profesori matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu. Krajem veka, 1490. godine, izraen je kalendar sa prikazima meseci i dodata je izuzetna gotika fasada. Sam mehanizam popravljan je dosta puta, a u jednoj od tih rekonstrukcija, krajem XIX veka, dodate su i figure apostola koje od tada na svakih sat vremena zaokupljuju panju Praana i gostiju koji predstavu prate u velikom broju. Najvedu tetu sat je pretrpeo 7. i 8. maja 1945. godine tokom Prakog ustanka, kada su nemaki vojnici tekom artiljerijskom vatrom pokuali da utiaju provokativne anti nemake poruke koje je Nacionalni komitet emitovao sa tornja na kome se sat nalazi. Celokupna graevina, zajedno sa figurama i satom, je izgorela i restaurirana je 3 godine kasnije, 1948. godine, nakon ogromnih napora koji su u to uloeni. Jedan od razloga zbog koga se satu posveduje toliko panje jeste i lokalna legenda koja kae da de grad zadesiti nesreda u sluaju da se sat zapostavi. ORLOJ Verovatno najprepoznatljivije obeleje, ne samo starog trga, ved i Praga, koje privlai posetioce, koji ekaju da vide mehaniku predstavu koja se odigrava svakog punog sata, jeste impozantni sat Orloj. Sat se nalazi na bonoj levoj strani Gradske kude, i delo je dva asovniarska majstora, Mikulasa od Kadane, i Jana Sindela koji je bio profesor matematike i astronomije na Krlovom univerzitetu.Postavljen je 1410. godine. Postoji i legenda vezana za ovaj sat. Naime, prema legendi gradske vlasti su naredile da se Jan Sindel oslepi vrelim araem, kako nikada vie ne bi mogao da napravi takav sat. Kada je bio na samrti, Jan je reio da se osveti vlastima. Tario je da ga odvedu do sata, a onda ga je pokvario, i u narednih 100 godina niko nije mogao da ga popravi. Ko god bi to pokuao poludeo bi ili umro. Mada danas sat radi, i dalje se veruje da de grad zadesiti nesreda ako ne budu vodili rauna o satu. Kada pogledate u sat, primetidete da se sastoji iz tri dela, pa krenimo redom. U samom vrhu vidite dva prozorida. Svakog sata od 9 ujutru pa do 9 uvee, prozridi se otvaraju i moete videti 12 figura apostola kako se pojavljuju jedan za drugim. Istovremeno se pokredu i etiri figure koje se nalze sa leve i desne strane sata. One predstavljaju etiri stavri koje su prezirali u vreme kada je sat napravlejn. Prva je sujeta, koja je predstavljena figurom, koja se divi sebi u ogledalu. Do nje je Jevrej 9

koji dri vredicu sa zlatom, kao stereotip za pohlepu i zelenatvo. Sa desne starne je Smrt u vidu skeleta koji sa peanim satom u ruci odbrojava vreme. Do nje je nevernik Turin sa turbanom na glavi. Izmeu figura je drugi deo Orloja, astronomski brojanik. Pozadina predstavlja planetu Zemlju u sredini, dok gornji plavi deo predstavlja nebo. uta i crna povrina predstavljaju delove neba ispod horizonta. Tokom dana skazaljka sa Suncem je na plavoj povrini, dok se kako vee pada polako krede ka utoj i zavrava na crnoj. Vidimo da sat ima dva prstena. U unutranjosti ovog vedeg vidite rimske brojeve i oni pokazuju koliko je sada sati u Pragu. Na spoljnom prstenu prikazani su zlatni vabakerovi brojevi. Ovi brojevi pokazuju vreme koje se nekad raunalo u Pragu. Dakle, imamo 24 znaka, koji nam ukazuju na vrme zalaska Sunca, koje naravno varira u zavisnosti od godinjeg doba, i prsten se pomera u toku godine kako bi se poklopio sa vrmenom zalaska Sunca. Imamo i ovaj manji krug unutra, koji pkazuje zodijake znake, koji su poreani u suprotnom smeru od kretanja kazaljke na satu. Mala zlatna zvezda pokazuje poloaj proledne ravnodnevnice, a zvezdani put moe se proitati na skali sa zlatnim rimskim brojevima. Tredi deo predstavlja kalendar, koji je dodat 1865. Sa desne starne kalendara moemo videti vigure filozofa i astronoma, a sa leve figure anela i istoriara. Jo malo o istoriji sata Tokom vekova sat se vie puta kvario i bivao je popravljan. Spomenudu samo neke od najvanijih godina. Prve velike popravke bile su izmeu 1552. i 1560. godine, takoe i poetkom XVII veka. Godine 1860. ceo sat je restauriran i tada je poeo da poprima sadanji izgled. Cela struktura je otedena 1945. u zavrnim fazama II svetskog rata, tokom pobune Praana. Kompletno je obnovljen 1. jula 1948. Poslednji veliki remont raen je 1979. godine.

Karlov most
Karlov most najstariji je sauvan most koji spaja dve obale reke Vltave u Pragu. Njegova izgradnja zapoeta je u doba vladavine kralja Karla IV, a zavrena je poetkom XV veka. Na mestu gde se most sada nalazi i ranije je postojao most. Stari, Juditin, most iz XII veka devastiran je tokom razorne poplave 1342. godine. Novi most nije odmah nazvan po aktuelnom vladaru, prosto se zvao Kameni most, ved je svoje ime dobio 1840. godine. Tokom vie vekova bio je jedina spojnica dve obale reke, a i prakog zamka sa gradom, pa je bio od najvieg znaaja. Njegov znaaj je i danas neprocenjiv, s tim to se vie ogleda u kulturnoj i istorijskoj vrednosti. Izgradnja mosta zapoela je 9.7.1357. godine u 5:31 minut ujutru. Trenutak za poetak gradnje nije izabran sluajno. Kada se taan trenutak pogleda numeriki, on daje niz cifara rastudi i opadajudi 1 3 5 7 9 7 5 3 1, to je bilo vrlo vano tadanjim graditeljima. Kada je zavren, most s eprotezao u duini od 515 metara, oslanjajudi se na 16 lukova. Most su titile tri kule straare. Od svoje izgradnje, pa sve do danas, most se smatra jednom od najlepih civilnih gotikih graevina ikada izgraenih. Most krasi i 30 skulptura svetaca zatitnika grada i drugih svetaca koje su uglavnom izraene na samom kraju XVII i poetku XVIII veka. Na poetku XVIII veka, odnosno, 1723. most je i osvetljen, na poetku gasnim lampama. Tokom XIX veka preko mosta je poeo da prevozi i praki gradski prevoz. Prvo su uvedeni tramvaji na konjsku vuu 1883. godine, koji su zamenjeni elektrinim 1905. Kasnije su preko mosta prelazile i autobuske linije. Zbog ugroavanja mosta gradski prevoz je prestao da se koristi mostom poetkom II svetskog rata. Dve decenije nakon rata, 1965. godine, dolazi do velikih promena. Te godine zabranjen je i automobilski saobradaj preko mosta, ime je on postao iskljuivo peaka zona, a tada su i statue sa mosta postepeno, jedna po jedna, zamenjene replikama, dok se originali danas uvaju u lapidarijumu Narodnog muzeja. Danas je most jedinstvena ouvana gotika celina koja oarava Praane, ali i sve njihove goste, koji ovuda najede etaju uvee, kada je ovde ogroman broj ljudi, bez obzira na period u godini.

10

PRANA KULA PraNa kula sagraena je 1475.godine kao poklon Gradskog veda za krunisanje kralja Vladislava II. Nalazi se na samom ulazu u Stari grad i predstavlja jednu od prvobitnih 13 Prakih kapija. Na njenom mestu ranije nalazila se Planina kula (Horska brana) koja je u 13. veku bila zaputena i nazvana Zaputenom kulom. Ova 65 metara visoka gotika kula poetak je puta koji vodi kroz Stari grad da bi se preko Karlovog mosta dolo do ogromnog Prakog zamka. Otkako je koridena kao prostor za skladitenje baruta u 17. veku, kula je poznata kao "Prana" kula. Ukraena je reljefima grbova i statuama velikih ekih vladara Karla IV i Otakara II, koji ulepavaju istonu i zapadnu fasadu. Povezana je malim mostom sa Gradskom vednicom. Postoji jo jedna manje poznata Prana kula koja se nalazi na Prakom dvorcu i koju su alhemiari koristili kada su pokuavali da pretvore olovo u zlato. (Praka kula) Praka kula predstavlja jedan od ulaza u Stari grad i nalazi se u jednom od najpopularnijih etvrti u Pragu. Izraen je u gotikom maniru u 15. veku, predstavlja pravi arhitektonski dijamant ovog dela grada. Krije se iza nekoliko naziva meu kojima su najpopularniji Praka kula, Barutna kula i Prana brana. Vano je naglasiti da se radi o jednoj od 13 originalnih kapija Praga i jednom od simbola grada. Nalazi se na putu od Starog grada do ogromnog dvorca na brdu, preko Karlovog mosta. Izgraena je po nacrtima Petra Parlea, koji je izgradio Karlov most, i izgled tornja je inspirisan izgledom mosta. Kralj Vladislav II je dobio Praku kulu na poklon od Gradskog veda za svoje krunisanje. Gradnja je poela 1475. godine samo to je tada je bila poznata pod nazivom Novi toranj. Nakon samo 3 godine gradnja je prekinuta jer je kralj morao da napusti grad zbog pobune i napada. Izmedju 1875. godine i 1886. kula je obnovljena, dekorisana i redizajnirana po nacrtima ekog arhitekte Jozefa Mokera. Toranj je dobio ime Prana kula u 17. veku jer je koridena za odlaganje i uvanje baruta. Tokom Prake bitke toranj je pretrpeo dosta otedenja. Danas je u tornju svakodnevno otvorena izloba u njegovoj maloj galeriji, koja nudi odlian pogled na ceo grad jer se nalazi na 44 m visine. Otvorena je od 10 do 18 asova. Stepenice do galerije su prilino uske i strme pa se ne preporuuje onima koji su klaustofobini da se penju. Do tornja direktno moe da se doe metro utom B linijom i izaete na stanici Namesti Republiky ili tramvajima br 4,14,26 sa izlaskom na stanici sa istim imenom. Klementinum Predstavlja drugi po veliini kompleks zgrada u Pragu posle Prakog dvorca jer prekriva 2 hektara zemlje, a nalazi se u Starom gradu blizu Vltave i Karlovog mosta. Gde god da se u Pragu okrenete naididete na neku od zgrada Klementinuma. Osnovana je u 13. veku i svojim izgledom moe da se pohvali da je svedok arhitektonske evolucije. Jo od srednjeg veka mnogi od velikih evropskih astronoma, naunika, muziara i filozofa su uili i radili ba ovde i uticali na razvoj i izgradnju niza njenih zgrada. Vedina zgrada su zatvorene za javnost, ali zato reke ljudi svakodnevno obiu Nacionalnu biblioteku, Dvoranu ogledala i Astronomski sat. U sklopu Klementinula nalazila se biva Jezuitska kola iz 17. veka. Tokom 18. veka podignut je Dominikanski manastir sa Crkovm Sv. Klimenta, velikakim kudama, kolom i Italijanskom kapelom. Potom su podignuti i Pozorina dvorana, biblioteka, Crkva Sv. Spasa, nauna opservatorija u kojoj su radili Johan Kepler i Tiho Brahe i meteoroloka stanica koja radi jo od 1775. Danas se tu nalaze Nacionalna biblioteka i Dravna tehnika biblioteka. Glavne zgrade u Klementinumu su: 1. Dvorana ogledala jedna od najlepih dvorana. Sagraena je poetkom 18. veka. Dobila je ime po ogledalima koja su unutar dvorane postavljena tako da optiki uvedaju prostor, a zbog fresaka i rezbarija kojima je ukraena poptuno je jedinstvena. Poseduje par 11

orgulja iz 18. veka, a na jednim od njih je svirao Mozart kada je prvi put posetio Klementinum. 2. Sala eke nacionalne biblioteke koja je uraena u baroknom stilu. uva 20 hiljada knjiga koje datiraju iz 16. veka, takoe, ovde se nalazi i Univerzitetska biblioteka i Tehnika biblioteka. 3. Astronomska sat kula koja ima 172 stepenika koji vode do njenog vrha koja nudi pogled od 360 na ceo Prag 4. U sklopu Klementinuma postoje i 2 crkve, crkva Svetog Spasenja i crkva Svetog Klementa, koje zajedno formiraju spoljanji zid Klementinuma i ine neke od najvanijih baroknih zgrada Praga. 5. Prvi observatorijum gde se prvi put merila dnevna temperatura jo 1775. godine, gde je Johan Kepler ustanovio zakone planetarnih kretanja Narodni muzej Nalazimo se na gornjoj strani Vaclavskog trga.Ispred nas je Narodni muzej I spomenik sv.Vaclavu,kralju eske iz 10.veka.Prvo ime trga bilo je Konjski trg,jer se ovde trgovalo konjima. Zgrada muzeja izgraena je u novorenesansnom stilu 1891.godine.Muzej je osnovan 1818.godine od strane Kaspara tenberga.Prvo sredite muzeja bila je tenberg palata.Danas je to sredite Nacionalne galerije.U sklopu Narodnog muzeja su : Muzej prirodnih nauka Istorijski muzej Muzej afrike,amerike i azijske kulture Muzej eke muzike Biblioteka Narodnog muzeja Istorijska zgrada Narodnog muzeja zatvorena je zbog renoviranja.Naime,fasada zgrade je otedena rafalima tokom agresije sovjetske vojske na eku 1968.godine.Zgrada je prola kroz jo jedno iskuenje i to poetkom 70ih godina prolog veka prilikom izgradnje metroa.Dolo je do otedenja pojedinih zidova,to je bitno uticalo na stabilnost zgrade. Tokom Drugog svetskog rata,Nacisti su bili zaposeli Narodni muzej neko vreme,a ispred su bila parkirana vojna vozila.Vedina eksponata je evakuisana,ali tri statue su morale biti date Nacistima : statua reformera Jana Husa,prvog ehoslovakog predsednika Masarika i pisca Aloisa Jiraeka. Zavretak kompletne rekonstrukcije istorijske zgrade Narodnog muzeja planiran je za najkasnije 2018.godinu,a ukupni procenjeni trokovi su oko 180 miliona eura.

Spomenik Janu Husu Spomenik Janu Husu se nalazi na trgu Staromjetske Namjesti. Spomenik oslikava Husite, pristalice Jana Husa, koji su oterani u izgnanstvo 200 godina nakon smrti ovog poznatog ekog filozofa, milsioca i svetenika. Spomenik je bio toliko velik da je vajar dizajnirao i napravio svoju vilu i studio u kojem je mogao da izvaja spomenik.(Vila se nalazi u Slovenskoj ulici u Pragu, izgraena je art nuveau stilu, kada je vlasnik preminuo vila je bila u loem stanju ali ju je preuzela Akademija lepih umetnosti republike eke koja je i danas koristi za svoje potrebe). Spomenik je otkriven 1915. godne kako bi se obeleila petstota godinjica smrti Jana Husa. Spomenik je dizajniran od strane Ladislava alouna i pladen je iskljuivo iz javnih donacija. Jan Hus je bio eki propovednik, filozof, mislilac i ideolog eke reformacije. Bio je rektor Karlovog univerziteta u Pragu. Njegovi sledbenici su zvani husiti. Rimokatolika crkva je njegovo uenje smatrala jeretikim, a on je rimokatoliku crkvu smatrao korumpiranom, pa je 1411. ekskomuniciran, to znai isteran iz katolike zajednice. Na savetu u Konstanci je osuen, pa je u Konstanci spaljen na lomai 6. jula 1415. godine.

12

Hus je bio prethodnik protestantskog pokreta. On je nacionalni heroj eke, a 6. jul je dravni praznik eke. U 14. veku graani eke i drugim regionima u okolini bili su stalno pod represivnim reimima . Jan Hus je postao simbol pobune i snage protiv ovakvih reima . Njegovo protivljenje crkvene kontrole od strane Vatikana dalo je snagu onima koji su se protivili kontroli nad ekim zemljama od strane Habsburgovaca nekoliko vekova kasnije( u 19. veku). Hus je ubrzo postao simbol borbe protiv habsburke vladavine . On je rekao da de bahato stojati na trgu i suprotstavljati se katedrali pred njim . Jo jedan memorijalni spomenik sedanja na Jana Husa se nalazi na Union groblju u Bohemiji , na Long Ajlendu(New York) . Ovaj spomenik je podignut od dobrovoljnih priloga iz ekih imigranata , a to je prvi zvanino posveden spomenik jednom strancu podignut u SAD. Kao to je ved napomenuto spomenik u ast Jana Husa je ivotno delo ekog vajara Ladislava alouna ,samoukog vajara, koji je bio inspirisan od strane francuskog vajara Ogista Rodena. Moemo videti da na skuplturi koristi principe koji se razlikuju od antikih idealistikih modela. aloun poeo rad na skulpturi 1903 , a uticaj popularnog Art Nuveau stila je jasno vidljiv na skulpturi. Husov spomenik je otkriven 1915. na 500. godinjicu smrti reformatora . U to vreme Prag je bio pod austrijskom vladu , koja je odbila da zvanino otkrije spomenik . Metani su tada pokrili spomenik cvedem u znak protesta . Od tada , on je simbol protivljenja stranoj valdavini. U kompoziciji spomenika se izdvaja skulptura Jana Husa koja stoji odvojeno od mase Husita, sa desne strane se nalazi mlada majka kao simbol ekog nacionalnog preporoda. Celetna ulica Celetna ulica u Pragu povezuje Starogradski trg i Trg Republike.Predstavlja prvi deo nekadanje Kraljevske rute koja vodi do Prakog zamka.Ulica je duine 400 metara i danas veliki deo ima status peake zone.Mnoge od kuda du ulice imaju temelje koji datiraju ak iz 12.veka. etnja ovom ulicom od Starogradskog trga do Prah kule dobar je nain da iskombinujete i vidite dobar deo turistikih atrakcija.Ulica je krcata turistima i celom duinom se smenjuju butici,barovi i prodavnice suvenira.Ova ulica je jedna od najstarijih u gradu,i u njoj moemo videti nekoliko arhitektonski i istorijski vanih graevina kao to su : Prah kula (Powder Tower) gotski toranj koji datira iz 15.veka.Jedan je od simbola Praga,I jedan od 13 kapija Starog grada.Ime je dobio po tome to je koriden kao barutana u 17.veku.Temelji ovog tornja idu ak do 9 metara ispod nivoa ulice. The Pachta Palace u srednjem veku bila je kovnica.Takoe je bila I sredite vojne komande Praga,da bi konano 1849.godine postala sud.Mladi advokat Franz Kafka je ovde radio.
At the Golden Angel nekada poznata gostionica sa poznatim gostima kao to je bio W.A.Mozart,a kasnije luksuzni hotel.U srednjem veku ovde su iveli vitezovi Templari.Naziv je dobila po statui zlatnog anela koja je ispred. At the Temple u 13.veku bila je Crkva Vitezova Templara.Kada je ovaj red ukinut poetkom 14.veka,lanovi su se tajno sastajali u podrumu ove kue.

At the Black Madonna izgraena po planu Josefa Koara 1912.godine kao multifunkcionalna graevina sa prodavnicama u prizemlju,kancelarijama,stanovima i legendarnim Orient coffe house-om sa nametajem u kubistikom stilu.Kafic je ostao a pored njega tu je I muzej ekog kubizma.
At the Three Kings u ovoj kui je Kafka iveo kao mladi u periodu izmeu 1896. I 1907.godine.Spada u jednu od najbolje ouvanih istorijskih kua u ulici. The Sixt House kua na poetku ove ulice,blizu Starogradskog trga.Odlikuje hodnicima I svodovima u podrumu iz doba romantizma.To je sada vinski podrum I kafi u prizemlju.Kua je ukraena sa skulpturama vladara Habzburgovaca.Kafka je takoe ovde iveo sa svojim roditeljima od 1888.do 1889.godine.

13

GRADSKA VENICA Gradska vednica poznatija kao Obecni dum, podignuta je izmeu 1906. i 1911. godine na mestu Kraljevskog dvora koji se koristio od 1383. do 1485. godine. Poetkom 20.veka dvor je sruen i poeto je sa gradnjom po crteima Osvalda Polivke u stilu spektakularne arhitekture secesije. Unutranjost je dobro ouvana i doarava veliinu ere. Vednica se nadovezuje na Pranu kulu mostom. Mnogi eki umetnici pomogli su ukraavanju zgrade. Eksterijer je veoma raskoan, ukraen skulpturama i reljefima. Na fasadi zgrade se nalazi polukruni mozaik Oma Pragu, delo Karela pilara, sa reenicom Odupri se vremenu i besu kao to se odupire i svim olujama i znak grada Praga. Na bonim stranama nalaze se figure koje predstavljaju sa jedne strane nacionalno ponienja , a sa druge strane preporod nacije. Ispod mozaika nalazi se balkon koji se podupire stubovima na kojima se nalaze figure koje predstavljaju nosae baklje sa elektrinim svetlima. U centralnoj zgradi nalazi se Smetanina koncertna dvorana, koja je pokrivena velikim staklenom kupolom, poznata po svom raskonom enterijeru. Ovde je 1918. proglaeno stvaranje ehoslovake republike. Pored ove dvorane, postoje i manje sale, restorani i kafidi koji omogudavaju turistima da uu u ovu velianstvenu zgradu bez zakazivanja.

MALTEKI TRG Ovaj naziv trg je dobio po Redu Vitezova Malte koji su nekada iveli u ovom delu grada i do danas ovaj trg nosi njihovo ime. Trgom dominira dvanaestovekovna crkva Gospe u lancima sa modnim gotskim tornjevima i veoma lepim baroknim palatama kao to je Nost itz palata sa balustradom, statuama i klasinim vazama, koja danas predstavlja sedite Ministarstva kulture eke. Na trgu se danas nalazi mnotvo kafida i pivnica. Crkva Gospe u lancima je najstarija na Maloj strani. Osnovana je 1169., i njeno ime referira na lanac koji je u srednjem veku koriden za zatvaranje manastirske straarnice na ulaznoj kapiji. Gotski prezviter je dodat u 13. veku i od tada dva masivna tornja (dve masivne kule) dominiraju okolinom. Godine 1640. Karlo Lurago je crkvi dodao i barokni izgled. Ove dve kule (ova dva tornja) danas sadre neke od najcenjenijih apartmana u Pragu. Na trgu dominira i grupna skulptura Svetog Jovana Krstitelja,zatitnika ovog reda, u znak zahvalnosti posle strane kuge koja je zahvatila grad 1715. godine. Vitezovi Malte nisu poznati samo po svojim dobrim delima ved i po tome to su ponosni vlasnici uvenog zida prekrivenog grafitima, poznatijeg kao Lenonov zid. Ime je dobio po Donu Lenonu, koji je postao simbol hipi generacije posle svoje smrti u decembru 1980. godine. U to vreme je na zid, gde su se jo nekoliko godina pojavljivale razliite pesme mnogih ljudi, smeten privremeni spomenik preminulom muziaru. Kasnije su se pojavili ak i grafiti koji su podravali Lenona i slobodan nain ivota. Komunistiki reim je bio veoma zabrinut zbog toga i pokuao je da na svaki nain zaustavi svako novo pisanje poruka na zidu. eki policajci su ga esto farbali u belo ili sivo. Meutim, odmah nakon toga mnogi ljudi su ponovo pisali nove poruke na zidu. Danas je Lenonov zid jedan od simbola prake hipi zajednice koji poseduju mnogobrojni strani turisti. Viehrad Ovo utvrenje izgraeno je u 10. veku na brdu iznad reke Vltave. Prema legendi, na mestu gde se danas nalazi Viehrad, nalazilo se prvo naselje iz kojeg je kasnije nastao sam grad Prag. Takoe je poznato da je Viehrad bio sedite prve i najstarije eke dinastije Pemislovida i prve legendarne princeze Libue i njenog mua Pemisla. U okviru utvrenja se nalazi nekoliko znaajnih istorijskih spomenika, meu kojima i crkva sv. Petra i Pavla, Viehradsko groblje (Sloven), gde su sahranjene neke od najznaajnijih linosti eke istorije (Antonin Dovrak-poznati kompozitor, Karlo 14

apek-pisac i dr.), kao i rotonda sv. Martina, koja predstavlja najstariju graevinu u Pragu, sagraenu najverovatnije u 11. veku. Viehrad je u 11. veku bio sedite ekog vladara Vratislava II, koji je tu i krunisan za kralja, da bi sredinom 12. veka princ Sobjeslav premestio svoju rezidenciju u Praki zamak, gde je i ranije bilo sedite vladara. Karlo IV, kralj eke i car Svetog Rimskog carstva, poeo je gradnju novog zamka koji bi mu bio sedite, te je Viehrad pao u drugi plan, ali ne zadugo, jer ga je kralj malo kasnije obnovio i dogradio. Viehrad je najvie stradao tokom 15. veka, u vreme husitkskih ratova, pa je zbog velikih razaranje ostao ruiniran sve do 17. veka. Kada su Habzburzi zavladali ekom, nakon tridesetogodinjeg rata u prvoj polovini 17. veka, poela je obnova utvrenja, koje je tada dobilo odlike barokne umetnost, koje je do danas zadrao, to se moe videti po njegovim bedemima i kapijama. U isto vreme je izgraena Leopoldova kapija, s ciljem da se utvrenje ojaa. U to vreme, Viehrad je sluio kao vebalite za vojsku Habsburke monarhije. :::: Crkva svetog Petra i Pavla Je neogotika crkva u skolpu tvrave Viehrad u Pragu. Ona je prvobitno osnovana u 11. veku, a zadubina je ekog kralja Vladislava II. Crkava je 1249. godine pretrpela poar, ali je kasnije obnovljena. Crkva poseduje impresivan kameni mozaik iznad ulaza, a njene dve kule bliznakinje visoke 58m se vide sa centra Praga. Iza crkve se nalazi veliki park i groblje Viehrad, konano poivalite mnogih poznati eha, ukljuujudi i pisca Karela apeka. U 2003. crkva je do bazilike (naziv dat nekim rimokatolikim crkvama, podignutim u odreenom stilu). uzignuta od strane pape Jovana Pavla II. Crkva sv. Petra i Pavla sagraena je prema crkvi u Rimu sa istim imenom. Ona je vie puta obnavljana kroz vekove. Prvobitno je bila izgraena kao romanika bazilika, ali je kralj Karl IV u 14. veku obnovio u visoko gotiku crkvu izgradivi tri broad i bone kapele. Konaan izgled crkve sa neogotskom funkcijom dobija u 19. veku sa dva visoka pseudo-gotska tornja dodata izmeu 1902. i 1903. godine. Na delu zida glavnog ulaza postoji reljef Stranog suda. Unutranjost crkve je uglavnom ukraena slikama Secesije ( umetniki univerzalni pravac nastao krajem 19. veka). Najvrednija slika u crkvi je Bogorodica iz 14. veka uraena u gotskom stilu. Legenda kae da ju je naslikao sv. jevanelista Luka. Nekad je pripadala kolekciji Karla IV , a kasnije Rudolfa II. Ljudi su dolazili da se nad slikom mole za kine padavine u sunom period. Furni ( deo koji se granii sa ulicom) crkve je ukren sa spomenploom u znak sedanja na krtenje 14 ekih kraljeva u Redensburgu 845. godine. Crkva ima 15 znakova i oglaava se na crkvenim i dravnim praznicima. Grobnica ispod crkve prviobitno je izgraena da bi se Vladislav II osniva crkve tu sahranio. On je bio prvi vladar tu sahranjen 1902. godine, da bi kasnije jo neke kraljevske porodice tu bile sahranjene. Kraljevski grob nikada nije pronaen uprkos brojnim arheolokim istraivanjima. Dancing house Svakako tip zgrade kakav ne bi oekivali da vidite u Pragu. Tvorci ovog dela su arhitekte Vlada Milunid i Frenk Geri. Zgrada je podignuta odmah pored reke Vltave, na mestu gde je pre bila zgrada, unitena tokom bombaradovanja Praga 1945. godine. Gradnja je zavrena 1996. godine, nakon dve godine rada. Do ideje za ovakav projekat gradnje doao je Vlado Milunid, koji je 80-tih godina prolog veka, dok je na vlasti jo bila komunistika partija, predlagao, tada poznatom disidentu, a kasnije predsedniku, Vaclavu Havelu, da se Plesna kuda izgradi na mestu na kome se danas nalazi. Havel, koji je iveo u blizini budude zgrade, je ideju podrao, i nakon pada komunizma u ehoslovakoj (1989. godine), ideja je postala realnost. Havel je eleo da zgrada postane sredite kulturnih zbivanja, 15

to nije ostvareno, jer se danas u zgradi nalaze poslovnice kompanija, a na vrhu je francuski restoran Praki biser. Za ovu zgradu se kae da je izgraena u dekonstruvistikom stilu (neobarok prema nekim strunjacima), ali i neogotike i nove umetnosti. Zgrada predstavlja par koji plee, Freda Astera i Dinder Roders, poznati plesni par iz Holivuda, za ta je zasluan drugi arhitekta, amerikanac Frenk Geri, koji je hteo da Pragu da tu holivudsku notu. S druge strane, neobini izgled zgrade simbolie i prelazak ehoslovake, tanije same eke, u demokratiju iz komunizma. Izgled zgrade je, naravno, izazvao razliite reakcije. Neki smatraju da se zgrada prosto ne uklapa u Prag, ali opet, s druge strane, postoje oni koji ovu zgradu smatraju avangardom, kao to je to bio bivi predsednik eke Vaclav Havel. Debate oko izgleda zgrade i njenog mesta u Pragu su se polako stiale vremenom, a zgrada se ak nala i na zlatnoj kovanici koju je izdala eka narodna banka 2005. godine, to dovoljno govori o njenom znaaju. Nacionalni teatar Inicijativa za izgradnju teatra u Pragu poela je sredinom 19. veka, kada su brojni esi, razliitog porekla i socijalnog statusa, poeli da prikupljaju sredstva za izgradnju teatra. Postojali su sporovi oko toga kako teatar treba da izgleda, ali se moe redi da su arhitekte, Josif itek i drugi koji su radili s njim, zadovoljili obe strane. Temelji su postavljeni 1868. godine, na placu koji je kupljen odmah pored reke Vltave. Zgrada je zavrena 1881. godine, a prva predstava koja je bila odigrana, u ast princa Austro-Ugarske Rudolfa, bila je Libua. Samo dva meseca nakon prve predstave, teatar je dobrim delom bio uniten poarom, koji su prouzrokovali nemarni radnici koji su vrili radove na krovu zgrade. Reparacija zdanja je poverena itekovom asistentu, Josifu ulcu, koji je uneo neke izmene, od kojih su bitnije smanjivanje broja sedita sa 1800 na oko 1300, kao i smanjivanje dimenzija krova. Odmah pored zgrade teatra je izgraena posebna zgrada iz koje se upravljalo teatrom, kako opet ne bi dolo do katastrofe, a ta zgrada, poznata i kao ulcova zgrada po graditelju, je i danas sedite upravnika teatra. Godine 1883. teatar je ponovo otvoren uz izvoenje iste predstave (Libua) kao i prvi put. Zgrada je izgraena u neo-renesansnom stilu, a na njoj se mogu videti brojne statue, od grkog boga Apolona i devet muza, sve do boginje Viktorije. Najupeatljiviji su stubovi korintskog tipa, koji se mogu videti kod glavnog ulaza. Moe se redi da su za itav izgled teatra, kako za spoljanost, tako i za unutranjost, odgovorni eki umetnici nove generacije, koji su uestvovali u izgradnji. To se moe videti i po tome koliko su simbolike unosili u svaki detalj, kao to se vidi po zavesama, plafonu, lusteru, itd. Zanimljivo je da je ovo prva zgrada ove vrste koja je osvetljena elektrinim putem, i to nakon poara. Nova rekonstrukcija teatra je izvrena 1977. godine, a zavrena je est godina kasnije, kada je ponovo izvedena poznata predstava Libua, tano sto godina nakon ponovnog otvaranja posle poara. Prilikom ove rekonstrukcije je upotrebljeno ak 3kg zlata za ukraavanje teatra, zbog ega se teatar ponekad i naziva Zlatna kapela. RUDOLFINUM Rudolfinum, jedna od najupeatljivijih zgrada u Pragu, sagraen je u neo-renesansnom stilu izmeu 1876. i 1884. godine, prema nacrtima Jozefa Ziteka i Jozefa ulca. Nalazi se na desnoj obali reke Vltave, a ime je dobio u ast Rudolfa, austrijskog princa. Zvanino je otvoren 1885. godine i bio je domadin mnogim kulturnim zbivanjima, sve do 1919. godine, kada je pretvoren u Parlament. 16

Proglaenjem nezavisne eholovake Republike u oktobru 1918. godine poinje jedno interesantno poglavlje u istoriji Rudolfinuma. Nova vlada je morala pronadi zgradu za Donji dom Skuptine, dovoljno veliku, sa prefinjenim i sveanim izgledom, na pogodnoj lokaciji. Stoga, Rudolfinum 1919. postaje sedite novoosnovanog Parlamenta i trpi odreene arhitekturne promene. Izmeu ostalog, koncertna sala postaje vednica, to je zahtevalo uklanjanje njenih karakteristinih orgulja. Rudolfinum je ostao politika zgrada sve do 1939. godine i pada Prve eholovake Republike pred nacistikom Nemakom. Zvuci koncerata ponovo su se zauli tokom nemake okupacije, ali zgrada je obnovu i potpunu restauraciju doekala tek 1992. godine. Od tada je dom Galerije savremene umetnosti i eke filharmonije, koja je tu odrala svoj prvi koncert davne 1896. pod dirigencijom uvenog Antonjina Dvoraka, po kom je koncertna sala kasnije dobila ime. Nakon to su se u Dvorak sali smenjivali muziari i poslanici, ona danas izgleda ba onako kako su je Zitek i ulc zamislili, sa orguljama kao centralnim elementom. U Rudolfinumu postoji i Dvorana, glavna sveana sala, osmiljena kao predvorje Galerije. Meutim, posle 1918. godine sluila je kao kafeterija, a nakon Drugog svetskog rata i kao gimnazija. Ono to, danas, sigurno privlai panju jesu njeni prazni zidovi. Naime, ba ti zidovi, tj. 25 praznih polja na njima, bili su predvieni za freske, ali je 1891. godine vedina eminentnih ekih slikara bojkotovala oslikavanje zbog velikog broja nemakih umetnika koji su uestvovali u izgradnji Rudolfinuma. Zato su, sve do danas, zidovi Dvorane neoslikani. Jevrejska etvrt sa sinagogama Jevrejska etvrt ili Josefov je gradska etvrt i jedna od najmanjih delova grada koja je u potpunosti okruena Starim gradom. Spomenici koji su ostali u Jevrejskoj etvrti predstavljaju kompleks najbolje ouvanih spomenika jevrejske istorije u celoj Evropi. Ovde je takoe roen uveni pisac Franc Kafka. Nalazedi se u starom gradu ,u neposrednoj blizini Rudolfinuma, predstavlja riznicu blaga istorijske batine Praga. etvrt je esto predstavljena zastavom jevrejske zajednice u Pragu, uta Davidova zvezda na crvenom polju. Prvi progon Jevreja koji je bio jo 1096. postepeno je koncentrisao Jevreje u tada ograenom getu. 1850 etvrt dobija ime Josefov po Josefu II vladaru Habzburke monarhije koji im daje sva graanska prava 1781. Vedi deo etvrti biva uniten 1893. I 1913. kao deo inicijative da se razvije po uzoru na Pariz. Okupacijom Nemake 1914. pretpostavljalo se da de unititi I ono malo to je ostalo od jevrejskog geta. Meutim Nemci su ga ouvali sa namerom da ga pretvore u egzotini muzej izumrle rase. Tako da su sakupljali jevrejske predmete iz cele centralne Evrope za izlobu u Josefovu. U kudi na uglu ulica Kaprove I Maiselove 1883. rodio se uveni pisac Franc Kafka. Sa svojim roditeljima u njoj je iveo kratko do 1885. Danas, ime trga kao I spomen ploa odaju poast slavnom piscu a u kudi u kojoj je nekada iveo postavljena je stalna izloba posvedena piscu. Ovde se nalazi est sinagoga i to Visoka sinagoga, Klausova sinagoga, Maiselova sinagoga,Pinkasova sinagoga,panska sinagoga i Staronova sinagoga zatim Stara Jevrejska optina i staro Jevrejsko groblje. Najvredniji spomenik u Jevrejskoj etvrti je Staranova sinagoga. Sagraena 1270. u ranom gotskom stilu predstavlja najstariju aktivnu sinagogu u Evropi. Postoji legenda koja kae da su aneli donosili kamenje iz hrama u Jerusalimu da bi se napravila sinagoga u Pragu , pod uslovom da se to kamenje vratiti kada Mesaja doe, odnosno kada hram u Jerusalimu bude bio obnovljen a kamenje za to potrebno. U njoj poiva uveni Praki Golum. Goluma je po legendi napravio Juda Lev ben Besalel, od gline I oiveo jevrejskim vradbinama, sa nemerom da titi jevrejski narod od tada estih 17

antisemitskih napada. Zvao se Josef I mogao je da postane nevidljiv kao I da prizove duhove pokojnika. Jedina slabost je bila da ne moe biti iv za vreme Sabata (subota). Interesantno je kako je sinagoga dobila ime. Prvo ime je bilo Nova ili Velika sinagoga a kasnije kada su u XVI veku sagraene novije, postala je poznata kao Staranova sinagoga. Sinagoga je dvobrodna, sa duplim holom, prekrasnim portalom i cvetnom dekoracijom u ranom gotskom stilu. Danas predstavlja najznaajniji molitveni prostor jevrejske zajednice u Pragu. Nasuprot prednje strane Staronove sinagoge nalazi se Visoka ili Radnika sinagoga, izgraena u renesansnom stilu 1568. Dizajnirana je kao propovedno mesto za odbornike jevrejske gradske optine. 1689. je bila unitena u velikom poaru, ali I rekonstruisana kasnije. Tokom okupacije nemake I komunistike vladavine bila je deo Jevrejskog muzeja gde je bila izloba starih jevrejskih knjiga. Majselova sinagoga je graena je od 1590-1592. Prvobitna graevina je otedena u poaru 1689, pa je renovirana u baroknom stilu, a od 1893-1905. predstavljena je u neogotskom stilu. Ova sinagoga danas se koristi kao izlobeni proctor (stalna postavka o istoriji Jevreja na ovim prostorima) i riznica. Hitler je takoe eleo da ovde bude muzej izumrle rase. Zgrada jevrejske optine sagreena je pored Staronove sinagoge 1586. u renesansnom stilu. Rekonstruisana je 1763. I tada dobija novu fasadu u rokoko stilu. Zgrada je bila glavno mesto sastanka lokalne jevrejske zajednice I trenutno je zatvorena za javnost. Najpoznatija je sigurno zbog svoja dva sata, jednim na kuli sa rimskim oznakama I drugi,nii, sa jevrejskim brojevima koji su isti kao I slova u jevrejskom alfabetu. Jevrejski brojevi poinju prvim slovom jevrejskog pisama I nastavljaju se na brojaniku u smeru obrnutom od kazaljke na satu. panska sinagoga je podignuta 1868. u Maurskom stilu. Sinagoga je najkarakteristinija po enterijeru, svaka povrina je prekrivena raskonim dekoracijama u islamskom stilu. Ona je u posedu Jevrejskog muzeja u Pragu I koristi se kao muzej I sala za koncerte. Postoje dve teorije o imenu same sinagoge. Prva, da je maurski arhitektonski stil podsetio na zlatno doba jevrejske kulture u paniji pa otuda panska. Druga da je sinagoga podignuta na mestu nekadanje najstarije sinagoge (Altula). Svest o ovoj injenici je moda dala povoda legendi o istorijskoj Sefardskoj zajednici. Pinkasova sinagoga je izgraena 1535. god u gotskom stilu. Posle Drugog svetskog rata je pretvorena u memorijalni muzej Jevreja Bohemije I Mavarske. 1996. Pored muzeja je osnovan Obrazovni I kulturni centar gde se obuavaju vodii posebno za Jevrejsku etvrt. Klausova sinagoga je izgraena u XVII veku u baroknom stilu, na mestu gde su ranije bile 3 zgrade Klausen kola, bolnica I bogomolja. Dananji neoromanski elementi su iz 1906 god. U sinagogi je stalna izloba Jevreji obiaji I tradicija. Staro jevrejsko groblje je osnovano u prvoj polovini XV veka I najstarije je u Evropi. Sahrane su obavljane od 1439. do 1787. godine (oko 12 000 grobova). Jevrejska religija zabranjuje naruavanje mira pokojnika, pa je zbog nedostatka prostora novi stvaran tako to je nasipan novi sloj zemlje preko starih grobova I dobijan novi sloj za nove grobove. Tako na nekim mestima ima ak 12 grobnih slojeva. Zbog toga je na povrini velika gustina raznolikih nadgrobnih spomenika, koji su ukraeni brojnim znakovima I simbolima velike umetnike vrednosti.

Pariska ulica Pariska ulica, u najstarijem delu glavnog grada eke, Pragu, proseena je u pravoj liniji, na samom poetku 20. veka, kroz srce Stare jevrejske etvrti koja je, ograniena Kaprovom, Dlouhom i Kozi, postojala u Srednjem veku, od Starog trga pa sve do keja na Dvorakovim Nabreima. Pariska ulica spaja Astronomski sat i jevrejsku etvrt. Osmiljena je i graena po ugledu na Pariske bulevare toga vremena po emu je i dobila naziv, sa zgradama gotovo neverovatnim za nae vreme, u stilu takozvane Nove umetnosti, koji je tada bio u modi, sa puno ukrasa na fasadama i sa kulama po uglovima. Nalazi se u Starom Mestu, na obali Vltave. U prolosti je esto bila izloena poplavama jer se nalazi na najniem delu i u obliku je komada iseenom iz torte. Ona je druga najpoznatija ulica 18

u Pragu (prva je Na Prikope) i vodi od Staromestske namesti (starog trga) prema Vltavi. To je ulica sa ekskluzivnim prodavnicama, meu kojima su Svarovski, Viton, Hugo Bos, Barberi, Prada, anel, Hermes, Dior. Takoe, ljubitelji satova tu mogu da napare oi sa najpoznatijim markama. KARLOVE VARY ISTORIJA KARLOVIH VARI Karlove Vari su jedna od najpoznatijih banja na svetu. Nalaze se u severozapadnom delu eke republike, na oko 130 km od Praga, na otprilike 450m nadmorske visine. Grad je nastao na tokovima tri reke: Ohre, Rolave i Temple, a okruen je veoma umovitim planinama Krune gore i Slavikova uma. Broj stanovnika u poslednjih nekoliko godina stagnira i iznosi oko 53 hiljade. Ime su dobile po svom osnivau Kralu IV, ekom kralju i rimskom caru, dok drugi deo naziva Vari, potie od slovenake religije zvane Vara. Druga teorijea je da je nastala od rei var (to znai varo, jer se ta re moe naci i u imenima drugih gradova kao to su Temivar, Petrovaradin, Varava...). Legenda kae da je kralj poao u lov na jelene i na tom mestu ranio jednoga koji je uspeo da pobegne. Stigli su ga psi zaglavljenog u blatu, a kad su ga lovci izvukli rane nije bilo. Onda je kralj, opet po legendi, namazao ruke blatom jer je imao problema sa kostoboljom i bol je nestalo! Tada je naredio da se tu podigne naselje gde de ljudi dolaziti da se lee. Najstariji arheoloki nalazi pokazuju da je na ovom mestu postojalo naselje jo u doba praistorije. Ne postoje precizne istorijske injenice kada je tano nastao grad, ali se predpostavlja da se to desilo oko 1350. godine. Godine 1370, dobija status slobodnog grada. Sam grad se razvio oko lovake kude Karla IV, tanije oko njegovog gotskog tornja koji je bio podignut na steni. Ispod njega je 1520. podignuta gradska vednica. Godine 1604. i 1709 su se dogodila dva velika poara, koja su unitila grad. Osamnaesti vek moemo nazvati razdobljem kada dolazi do procvata ovoga grada. U prvoj polovini 19. veka za razvoj ove banje posebno je bio znaajan doprinos Habzburgovaca. Karlove Vari su bile veoma odane bekom dvoru, a vladari su ih nagradili novanim sredstvima koja su ulagana u dalji razvoj ove banje. U 19. veku Karlove Vari postaju mesto na kojem se okuplja tadanja elita, a posete svetski znaajnih linosti postale su uobiajena pojava. Takoe u 19. veku grad se menja u arhitektonskom pogledu i dobija izgled kakav je do danas odrao. Izgraeni su objekti u neoklasinom, neobarknom i neorenesansnom stilu. to se tie samog leenja, u 16. veku leenje je ukljuivalo plivanje u vodi i zdravu hranu. Terapija u termalnoj vodi u poetku je bila vie muenje nego neki uitak. Ljudi su tada morali da plivaju i do deset sati na dan, jer se verovalo da de tek tada lekovita svojstva vode modi da deluju na njih. U vodi su jeli, a ponekad i spavali. Mnogi nisu izdrali takav tretman. Mineralizovana voda je negativno uticala na njihovo telo. Godine 1522. dr Pejer predlae nov nain terapije, ograniavajudi broj sati kupanja i uvodedi tretman pijenja lekovite banjske vode. Dr Pejer je 1522. godine je u Lajpcigu izdao prvu knjigu o banji i njenim lekovitim dejstvima. U 18. veku dr Dejvid Beer postavlja temelje modernog banjskog leenja: pacijent ne sme da popije vie od jednog litra vode na dan, voda se pije odmah, kod izvora, a dnevna tura kupanja je najvie 30 minuta. Danas lekari svaki dan propisuju pacijentu s kojeg izvora de piti vodu, koliko puta dnevno i u kojim koliinama. Voda se pije odmah kod izvora, iz posebnih keramikih lonida, polako, ali odjednom. Uglavnom se pije ujutro, kada je eludac prazan, kako bi lekovita svojstva vode mogla 19

da imaju vedi efekat, jer je termalna voda ta koja utie na ozdravljenje pacijenata. Svaki izvor ima manje-vie ista svojstva, ali bitna je njegova temperatura, jer se tada menja i sastav vode. Broj posetilaca je u stalnom porastu, najvie zahvaljuiudi lekovitom dejstvu izvorskih voda, koja lei stomane bolesti, bolesti disajnih organa i od kostobolje. U gradu postoji 64 izvora, od kojih se koristi 12 termalnih. Izvori se razlikuju po temperaturi, koja varira od 34 do ak 72oC, i po sastavu vode. Najpoznatiji je gejzir Vridlo, iz koje izbija voda temperature 72 oC i dostie visinu od 12 metara. Najpopularnija je esma sa koje tee voda temperature 34 oC i lei od probleme eludca, ako se pije, i problem sa tenom, koom i oima, ako se njome umiva. Drugi razlog sve vedeg broja turista je prelepa arhitektura i prijatan ambijent u kom posetioci mogu da uivaju i da se odmore od svakodnevne buke i jurnjave. Centar grada se nalazi uz reku Teplu, du koje se prua etalite, uz koje se niu prelepe graevine iz 19. veka, parkovi, kolonade u okviru kojih se nalaze termalni izvori, crkve i brojni luksuzni hoteli. etajudi kroz grad, imadete osedaj kao da ste se vratili 100, 200 godina u prolost. KOLONADE Primarna uloga kolonada je da natkrije i zatiti termalne izvore, ali su tokom vremena dobijale, pored te, i druge funkcije. Najvedi broj kolonada izgraen je krajem 19. veka. Najpoznatija i prve izgraene kolonade bile su Mil kolonade. One su ujedino i najvede, sa duinom od 132 metra, poduprte sa 124 korintska stuba. Delo su arhitekte Jozefa Zateka i graene su u period od 1871 do 1881. Ispod njih se nalazi pet termalnih izvora i bina za orkestar. Balustrade na terasama su dekorisane sa dvanaest stubova, od kojih svaki predstavlja po jedan mesec u godini. Arhitekte Helner i Felner su izradili Park kolonade 1880. godine i Market kolonade 1883. godine. Park kolondae su prvo sluile kao trnica, ali su 60-ih godina proslog veka sruene, ali kolonade od kovanog gvoa su ostale ouvane zahvaljujudi rekonstrukciji 2002. godine. Market kolonade su uraene u vajcarskom stilu i izgraene su kao privremeni objekat. Ali kada je graevina opstala skoro sto godina, odluili su da je rekonstruiu i zadre. Jedan od najvredinijih detalja na ovoj graevini je friz, na kome je prikazana legenda o osnivanju Karlovih Vari. Najnovije izgraene, kolonade po imenu Vreli izvor, nadkrivaju najvedi gejzir u Karlovim Varima. Jo od 16. veka su postojale razliite graevine, koje su natrkrivale gejzir. Pvo se tu nalazila privremena konstrukcija, zatim barokna zgrada, neoklasine kolonade, kolonade od kovanog gvoa, da bi 1975. godine arhitekta J. Votruba sagradio modern zdanje. Zanimljiv je za obilazak i prostor koji se nalazi ispod kolonada, u kom su smetene prosotrije za pumpanje i kontrolu vode iz termalnog izvora. MUZEJI U karlovim Varima se nalazi par zanimljivih muzeja. Sigurno jedan od najpoznatijih je muzej Jana Behera, u kom se posetioci mogu upoznati sa nainom pravljenja jednog od najpoznatijih pida u ekoj beherovkom. To je vrsta likera, koja se pravi od 32 vrste razliitog bilja, sa aromom cimeta i ananasa, a sadri oko 38% alkohola. Za vreme obilaska podruma fabrike, posetioci se mogu upoznati sa istorijom, nainom proizvodnje i skladitenja ovog pida. Karlove Vari, takoe imaju dugu tradiciju i u pravljenju stakla. U Moser muzeju stakla posetioci se mogu upoznati sa dugom istorijom ove fabrike, gledati profesionalne duvae stakla, i pogledati izlobu od preko 2 hiljade ekspoanta. Takoe u muzeju Karlove Vari moe se videti stalna postavka o prirodnim bogatstvima, istoriji i razvoju

20

Karlovih vari i okoline. U galeriji Karlove Vari se nalaze znaajna i vredna umetnika dela, uglavno sculpture i slike poznatih ekih umetnika. CRKVE U karlovim Varima ima dosta crkava, kako katolikih, tako i pravoslavnih. Najpoznatija crkva je rimokatolika crkva Svete Marije Magdalene. Izgraena je 1737. godine u baroknom stilu, na mestu nekadanje gotike crkve. Jedan je od najznaajnijih objekata baroknog stila ne samo u Karlovim Varoma, nego i u celoj ekoj. Pravoslavna crkva Svetog Petra i Pavla se nalazi u ulici Krale Jiriho, u kojoj su smetene uglavnom vile ruskih bogataa. Crkva je izgraena 1898. godine, po ugledu na vizantijsku crkvu u blizini Moskve. Unutranjost je bogata ukrasima, od kojih se izdvaja reljef ruskog cara Petra Velikog. Interesanttne sui dve gotike crkve, od kojih je jedna, crkva Svetog Andreja, najstaija u Kralovim Varima. Datira iz 15. veka, a rekonstruisana je 1841. godine. Druga je anglikansa crkva Svetog Luke, koja je sagraena 1877. godine. Projektovao ju je Jozef Motes, a velikim delom je finansirana od strane bogatih engleskih gostiju Katlovih Vari. HOTEL PUP Hotel Pup je svetski poznat i jedan od najluksuznijih hotela u Karlovim Varima. Nastao je zahvaljujudi preduzetnikom talentu mladog kuvara J. G. Pupa, koji je kupio dve drutvene hale, i zapoeo izgradnju hotela. Njegov cilje je bio da spoji ove dve graevine i pretvori ih u hotel. Njegovi naslednici su nastavili posao i 1893. godine zavrili izgradnju hotela. Od izgradnje pa do danas, hotel je sinonim za luksuz i usluge vrhunskog kvaliteta i u njega dolazi veliki broj istaknutih linosti iz celog sveta. VIDIKOVAC DIANA I JELENSKI SKOK Do tornja Diana moe se stidi peke kroz borovu umu ili furnikularom koji krede od hotela Pup. Nalazi se na nadmorskoj visini od 547 metara, a sam toranj je visine 25 metara. Izgraen je 1914. godine. Sa vrha toranja se prua prelep pogled na grad, a ako je lepo vreme moe se videti i do 70 kilometara. Sputajudi se od tornja Dijana ka gradu nailazi se na drugi vidikovac po imenu Jelenski skok. To je najstariji vidikovac u Karlovim Varima, izgraen po nalogu Mr Majera, bogatog trgovca iz Bea, 1084. godine. Na tom prosotru se nalazi statua divokoze, jo jednog od simbola Karlovih Vari. FILMSKI FESTIVAL KARLOVE VARI U Karlovim Varima se danas odrava jedan od najznaajnijih vestivala u Istonoj Evropi. Festival je prvi put odran 1946. godine i svoja filmska ostvarenja prikazali su umetnici iz 7 razliitih drava. Ali, ved 1948. godine festival pada pod kontrolu komunista, koji su u to doba vladali u ehoslovakoj. Te iste godine festival je poeo sa dodelom svoje najvede nagrade Kristalni globus. ezdesetih i sedamdesetih godina proslog veka, festival je imao svoje uspone i padove, ali je uspeo da postane jedan od festival prve klase, ali su Sovjeti odluili da im je potreban samo jedan prvoklasni filmski festival, i to onaj u Moskvi, pa je festival u Karlovim Varima poeo da se srozava. Posle raspada SSSR-a festival se suoio sa velikim finansijskim problemima, ali angaovanjem ministra culture i gradskog veda, podpomognuti privatnom podrkom, festival je poeo ponovo da se odrava jednom godinje, i iz godine u godinu sticao je sve vedu popularnost i polakao dostigao nivo kojim se i dan dans moe pohvaliti.

21

SRBIJA A sada jedan kuriozitet vezan za Karlove Vari i Srbiju. 1895. zakljuen je u Karlovim Varima Karlbatski aranman izmeu Kraljevine Srbije i njenih inostranih poverilaca o konverziji najvanijih srpskih dravnih dugova. Ukupna suma dugovanja iznosila je 355 miliona zlatnih franaka. Tako je Srbija poela da zavisi od stranog kapitala.

22