ge

Ordo Mundi 3
i Srbija, drava koju su pojeli skakavci

Templari, Masoni, Iluminati, Jezuiti,
Antiruska revolucija, Tavistok klinika, Bilderberg,
Trilateralna komisija, Kraljevski institut, Savet za
spoljne poslove, Federalne rezerve, Okrugli sto,
Rimski klub, Krug, Protokoli mudrih ljudi

2012
Nenad Milana Mini
- 1 -



Nenad Milana Mini
ORDO MUNDI 3
i
Srbija, drava koju su pojeli skakavci





Copyri ght Nenad Mi l ana Mi ni 2010.
Ova knj i ga se ne moe bez dozvol e autora, ni u cel i ni ni u del ovi ma, umnoavati , pretampavati
ni ti prenosi ti ni u j ednom obl i ku ni ti i kakvi m sredstvom. Ona sa, bez odobrenj a autora, ne sme ni
na koj i nai n di st r i bui r at i ni t i pak umnoavati . Sva prava na obj avl j i vanj e ove knj i ge zadava autor
prema odredbama Zakona o autori ski m i srodni m propi si ma.

- 2 -










Ovu knji gu posveujem svi ma oni ma, retki ma, koji su mi
i kada i i kako pomogli . Neki ma, na alost, neu i mati pri li ke da
uzvrati m po zasluzi i koli ko treba, ali nji hovo dobro si gurno
neu ni kada zaboravi ti .









- 3 -









Istori ja je neto malo vi e od popi sa ludosti , zloi na i nesrea
ljudskog roda!

Edwaard Gibbon, engleski istoriar










- 4 -


Grad Beograd, dan pre leta Gospodnjeg 2002.

Fabula docet - pria nas ui

Kako sam vie od dve decenije zaraivao piui, uglavnom za dravu,
odluio sam, doavi do slobodnog vremena, da napiem knjigu o Novom
svetskom poretku.
I skreno, verovao sam da e mi taj posao biti zabavan i slian nekakvoj
razbibrizi s obzirom da sam se tokom profesionalne karijere, kao sekretar
jedne od komisija Centralnog komiteta Saveza komunista J ugoslavije i
savetnik u analitici Slube dravne bezbednosti Republike Srbije, esto
susretao s tekstovima i poverljivim informacija koje su se, direktno ili
indirektno, odnosile na ovu temu.
Pored saznanja kojim sam raspolagao odluio sam da, sa ciljem
sveobuhvatnijeg sagledavanja ove teme, prikupim jo neke knjige, dokumenta,
i lanke iz specijalizovane, dnevne i nedeljne tampe. No, ubrzo sam se suoio
s dilemom: nakupilo se toliko materijala da sam poeo da se oseam kao
komarac na nudistikoj plai; znao sam ta elim, ali nisam znao odakle da
ponem.
Nakon desetak godina prouavanja dostupnih knjiga, dokumenata i tekstova
shvatio sam da Alisa bolje poznaje Zemlju uda nego ja korene savremenih
svetskih zbivanja. Darvinov majmun mi je sve vie postajao blizak. Posebno
me je iznenadilo to to su me sva nova saznanja o Novom svetskom poretku
sve vie udaljavala od aktuelnih dogaaja i usmeravala ka davno prolim
vremenima. Postajalo je sve jasnije da koncept Novog svetskog poretka ima
korene u dalekoj prolosti i da obuhvata mnogo grupa i pojedinaca koji, svaki
za sebe, imaju poseban znaaj i osobenu istoriju.
Prolost koju prouavamo je proizvod naeg uma, koji moemo da prihvatimo
kao neto valjano samo ukoliko smo u stanju da se odredimo prema onome to
jeste i onome to nije. I storija uvek nosi obeleja epohe svog autora, njegovog
verovanja i ivotnog iskustva, koji su uvek, na neki nain, uslovljeni
ideolokim i drugim predrasudama njegovog okruenja. Kad je istorija u
pitanju moemo, s velikom sigurnou, rei da sve to nam nudi ima svoju,
- 5 -

manje ili vie, izraenu politiku funkciju, ili svrhu, a one su obavezno
povezane s nekom specifinom socijalnom ili politikom grupom, ili
organizacijom. . . U svakom sluaju, uvek se moe raspravljati o tome ta su
prave injenice i kako ih tumaiti, a kad je to nemogue precizno utvrditi
sporovi i razmirice mogu da potraju godinama, decenijama, pa i vekovima...
Srpska istorija je dobrano instrumentalizovana u korist tete samog naroda.
Napredovanje turske drave Devlet -i Aliye-i Osmaniye (Osmanlijska uzviena
drava - zvanian naziv turske drave tog vremena) ka Evropi Srbi su prvi put
spreili u leto 1380. na Dubravnici kod Paraina, a potom i 1386. u
velianstvenoj bici na Ploniku kod Prokuplja gde je od 20.000 akindija
(aknclar - pripadnici lake konjice) poginulo njih 15.000, a sam Murat I ,
poznatiji kao Hudavedigjar, se spasavao beei od Miloa Obilia. Nakon dve
godine Turci su se ponovo vratili ali ovoga puta nisu ni stigli do kneza Lazara
s obzirom da ih je potukao Vlatko Vukovi Kosaa, gospodar Huma. O ovim
pobedama se danas gotovo nigde ne govori, a svakako se o njima nemoe nita
proitati u istorijskim udbenicima. I storija se, prosto neverovatno, bavi samo
navodnim srpskim porazom u Boju na Kosovu na Vidovdan 15. juna (po starom
kalendaru) leta Gospodnjeg 1389. Mesec dana nakon ove velike bitke crkvena
zvona na katedrali Notre-Dame u Parizu, crkvi Sant' Agostino u enovi,
nedovrenoj katedrali Santa Maria del Fiore u Firenci... nisu prestajala da se
oglaavaju u ast hrianske pobede i smrti Murata I (Muratova majka je bila
vizantijska princeza J elena). Nije Evropa slavila uspeh Srba u njihovoj odbrani
drave ve su zvona zvonila u ast srpske odbrane Carstva nebeskog i Krsta
asnog. Tim povodom ostae zabeleene rei kneza Lazara Hrebeljanovia
kako nije vano protiv kolike sile se bori,
ve kakvu Svetinju brani! I tako, dok su hrianska zvona odzvanjala, u
Turskoj je dolo do svenarodne pobune zbog ovog, za njih, sramnog poraza. U
tako zlokobnoj situaciji Bajazit staje na elo Otomanskog carstva i pokuava
novim ratovima da povrati Turcima samopuzdanje i spere sram i stid zbog
izgubljenog Kosovskog Boja. I imao je bratoubica uspeha sve do bitke kod
Angore 28. jula 1402. kada je poraen, zarobljen i utamnien sve dok nije
umro 9. marta 1403.
Meu sauvanim pisanim dokumentima koji govore o srpskoj pobedi u Boju
na Kosovu svakako treba spomenuti pismo kralja Tvrtka Trogiru od 1. avgusta
1389. gde on, na osnovu saznanja dobijenih od vojvode Vlatka Vukovia
Kosae koji je predvodio desno krilo srpske vojske u Boju, govori o velikoj
srpskoj pobedi i smrti turskog sultana i sina mu J akuba. Zatim, u Rimskim
arhivama je sauvano i pismo Kolui Salutatija (Lino Coluccio Salutati ),
kancelar Firence, od 20. oktobra 1389. kralju Tvrtku, u kome se istie kako su
Firentinci meu prvima imali saznanja o hrianskom trijumfu kako iz
prispelih glasova, tako i iz pisama mnogih trgovaca koji se tu zadesie. Za
firentinsko ali i sva druga evropska plemstva bilo je od posebnog znaaja
injenica da je u skladu sa tadanjom srednjovekovnom dravnopravnom
- 6 -

teorijom, Lazar posedovao ne samo dravni ve i crkveni legitimitet s obzirom
da ga je srpska crkva priznavala za suverenog, samodravnog vladara svih
Srba. O Lazarevom statusu u okvirima hrianske crkve najbolje se zakljuuje
iz povelja patrijarha Spiridona (1379-1389) to je potovala i carigradska
crkva, a samim tim i vizantijska drava.Tako se, podseanja radi, u formularu
za pisma carigradske patrijarijske kancelarije iz 1386, srpski knez oslovljava
titulom preuzviseni veliki knez sve Srbije. Firentinci su srpski trijumf posebno
sagledavali kroz ubistvo sultana Murata iju pogibiju ovako opisuju: Sreno i
tri puta i etiri puta sreno dvanaest zaklete vlastele, koja je prodrevi kroz
ete neprijatelja i kroz lancima uokrug vezane kamile junaki dola do
Muratovog atora. Srean nada sve druge onaj koji je vou takve sile maem
hrabro ubio udarivi ga u grlo i trbih.
U to vreme se o U arhivama francuske drave (Archives nationales) se nalaze
dokumenta na osnovu kojih je Filip Mezijer (Philip Mezieur) zabeleio da je
Murat poraen od hriana i da je poginuo zajedno sa sinom u boju. Tu je
onda i jedan tipino diplomatski dokument od 28. jula 1389. u kome se
tadanje venecijansko plemstvo, na elu sa dudom Antonijom Venirom
(Antonio Venier), obraa Muratovom nasledniku, ne znajui jo da li je to
Bajazit ili J akub, u kome stoji da se o Boju na Kosovu razne stvari govore,
kojima se ipak verovati ne moe. Ono to je venecijansko plemstvo znalo je
da su 1386. godine, u sklopu srpskih priprema za odsudni sukob sa Turcima,
prodali preuzvienom velikom knezu Lazaru, est topova i da su oni u Boju na
Kosovu polju bili bolje upotrebljeni nego to su ih njihovi condottiere
(etovoe) upotrebili 1376. u sukobu sa Austrijom.
Za Boj na Kosovu je vean i lani mit o izdajstvu srpskog velikaa gospodina
(gospodin je bila titula u ono vreme) Vuka Brankovia. On je jo punih sedam
godina nakon Boja vojevao sa Turcima da bi, na kraju, umro u osmanlijskom
ropstvu 6. oktobra 1397. Bajazit I je poetkom 1398. dozvolio da se posmrtni
ostaci gospodina Vuka Brankovia prenesu na Svetu goru i sahrane u
manastiru svetog Pavla iji je on najvei dobrotvor bio i gde mu je roeni brat
Grgur bio monah pod imenom ! I sada, ako su to istorijske injenice,
a jesu, ostaje pitanje: kome je i zato bilo potrebno da od blagorodne loze,
poslednjeg izdanika svetih Nemanjia, jednog asnog oveka pretvara u
izdajnika i prokletnika?!
Drugi primer krivotvorene istorije vezan je za narodno verovanje da je Marko
Mrnjavevi, u narodu poznat kao Kraljevi Marko, srpski junak, a on je
zapravo jo od 1371. bio turski vazal. Poginuo je u bici na Rovinama protiv
vlakog vojvode Mireta 1395. Marko je inae bio sin srpskog velikaa
Vukaina koji je sa bratom Ugljeom prvi poeo da rovari protiv cara Uroa,
naslednika cara Duana. I dok je Marko ili Kraln Olu kako su ga Turci zvali
pristao da slui sultanu njegova mlaa braa Andrija i Dmitar su to odbila pa
su, da se sa bratom nebi sporili , otili u Maarsku. Marko jeste bio srpskog
- 7 -

roda ali je toliko bio protiv srpskog poroda da su ga Bugari smatrali svojim
narodnim junakom nazivajui ga ,
. I sad, opet pitanje: Kome i zato je uopte bilo potrebno
da od njega stvara srpskog nacionalnog heroja?!
I zvorni mit o Boju na Kosovu stvorila je i negovala Srpska pravoslavna crkva
u okviru koje najznaajnije mesto pripada patrijarhu Danilu Banjskom (1390.-
1400. ). Neposredno nakon Boja on je sainio etiri spisa i posvetio ih knezu
Lazaru. Nakon toga nastalo je jo desetak dela koja dosta precizno iznose tok
samog Boja ali i sve ono to mu je prethodilo i sve ono to se nakon njega
dogaalo. Srbi su ovaj mit prihvatili sa sve duom, ne odriui ga se i kada im
je bilo jasno da im nemoe pomoi. Tako su se, sa sve duom, uvek
opredeljivali za beznadenu stvar i podizali na unapred izgubljene ustanake.
Na alost, zahvaljujui austro-ugarskoj propagandi i pojedinim Srbima koji
su zapravo bili i ostali Vienna Stallbursche (beki konjuari ) ova su dela
potisnuta i uklonjena od oiju javnosti. Ovi Stallbursche su ili ak tako
daleko da su srpsku srednjovekovnu knjievnost nazivali bolesnom! Sve ovo
je, naravno, injeno kako bi se skrajnule injenice da je nakon Boja na Kosovu
ugarski kralj Sigismund (Luxemburgi Zsigmond) kurano, uz svu podrku pape
Urbana VI (Bartolomeo Prignano), napao kneginju Milicu u jesen 1389.
godine. Sigismundova prva elja je bila pljaka, a papina ponienje Srbije i
loze Nemanjike. O tome ko je kneginja Milica bila najbolje se vidi iz itiju
kneza Lazara gde se kae: Bee roda svetla i slavna i, naroito, od carskog
nekog korena, plemena svetog Simeuna Nemanje, prvog gospodina Srbima.
Inae, otac kneginje Milice, Vratko, bio je topliko-polimski kralj, u narodnoj
tradiciji poznat kao J ug Bogdan.
Potpuno nespremna da odmah nakon velikog sukoba ponovo brani Srbiju
kneginja Milica je est meseci nakon Boja potpisala sporazum o meusobnom
pomaganju sa Bajazitom i tako, uz tursku pomo, uspela tokom 1390. u
potpunosti da porazi ugarske horde i protera ih iz Srbije. Meutim, ovo je za
Srbe bila Pirova pobeda s obzirom da je kneginja Milica bila, slovom
sporazuma, primorana da sultanu Bajazitu daje, kao pomo, svoje odrede i
plaa porez od 10% vrednosti iskopanog srebra. No, na kraju, kad je osetio da
mu se moe, Bajazit je od kneginje zatraio da mu put njegovog harema
poalje najmlau erku Oliveru: ili Olivera ili novi boj. Turski istoriar Aik
Paa Zade (Aik Paa) za Oliveru pie da je bila veoma lepa i da je odmah po
dolasku postala prva sultanova miljenica. Takoe je zapisao da je Olivera bila
veoma uticajna kod sultana Bajazita i da ju je on ostavio u hrianstvu
Da u Srbiji nije bilo i da jo uvek nema bekih konjuara sigurno je da bismo
svi u koli uili kako je Boj otpoeo nakon to su knez Lazar i srpska vlastela
u crkvi Samodre primili priee. Uili bismo i da je poetak kraja Boja
otpoeo nakon to je desno krilo srpske vojske, predvoeno gospodinom
- 8 -

Vukom Brankoviem, desetkovalo tursko levo krilo predvoeno Jakubom i
otpoelo napad na centralni deo turske ordije gde se nalazio sultan Murat (u
prvoj liniji centra stajali su janjiare, a iza njih sultanova lina garda njih
oko dve hiljade). J edan od vanih opisa ovog dela bitke Kosova Sava (Boj na
Kosovu) moe se nai u turskoj istoriji Mehmeda Nerije (Mehemmed Ner)
prema kome je glavni sultanov savetnik Evrenos-beg (Gazi Evrenos Bey)
upozorio Murata na opasnost od srpske teke konjice: Oni se nikad ne
odvajaju, niti znaju da odstupe. Valja im se skloniti s puta, pa im doi
odastrag i tada, opskakujui oko njih, treba ih udarati neprestano i ubijati, jer
su obueni u oklop od eljeza. Inae ih natrag suzbijati nije mogue! Murat
nije eleo da se sklanja s puta no naredi svojim strelcima: Odapnite strele na
nevernike! Kad se pljusak strela spustio na srpske oklopnike koji su dotle
stajali kao gvozdeni bregovi - nastavlja Neri - krenu oni napred valjajui se i
huei kao more. Navale na strelce s leve strane, suzbiju ih pa udare na
isturene redove centra, probiju se kroz falange, jednu za drugom, dopree do
vojnike arije u pozadinu vojske i razbie je.
U pratnji dvanaest viteza do Murata se, sat ili dva pre podneva, prvi probio
Milo Obili i sultana prvo ranio kopljem, a potom ga sasekao maem belim
kao mleko - kako kau turski izvori . Mehmed Nerija u svom delu Cihannma
pie: Sultana je ubio nevernik, imenom Milo Kobilovi, srani i hrabri
prokletnik. Prema Nerijevim reima Srbi su u potpunosti porazili tursko levo
krilo gde su se azapi, spahije i akindije dale u bekstvo. Ali-paa, veliki vezir,
pokuao je da pokrene janiare i konjiku gardu u protivnapad ali su srpske
centralne jedinice kojima je komandovao lino knez Lazar bile prejake.
Nakon ovoga bojno polje naputa Muratov sin Bajazit koji je do tada vie
nego uspeno komondovao turskim desnim krilom naspram koga je stajao
Vlatko Vukovi. Povlaenje Bajazita je ujedno bio i kraj sukoba gde su na
bojnom polju, kao pobednika vojska, ostali su samo Srbi koji su ga poeli
naputati tek oko tri sata kada se Vlatko Vukovi uputio put Bosne, a knez
Lazar sa nekoliko vitezova ka crkvi kako bi sluio slubu Bogu na
zahvalnost. Nakon to su se Srbi razili na Gazimestan (mesto heroja) se vratio
Bajazit kako bi preuzeo tela oca i brata kojom prilikom je uo da je knez
Lazar, sa malom pratnjom, u . To je ovaj, treba rei, hrabri ratnik
iskoristio kako bi opkolio crkvu i ubio srpskog kneza. Tako je knez Lazar
postradao ne u Boju ve u crkvi posveenoj Usekovanju glave svetog J ovana
Krstitelja.
O Boju su, na ovaj nain i po ovom sledu dogaaja, pisali turski hroniari
(hode) ali i trgovci iz enove, Firence, Pariza i Marseja koji su ceo tok Boja
posmatrali sa jednog od oblinjih brda. Svi su zapisali kako je Boj bio
zastraujui pa ima opisa koji kau da takvu bitku svet nije video ili da od
postanka sveta nita slino nije zabeleeno. Upravo su evropski trgovci koji su
sa Boja krenuli sa Vlatkom Vukoviem put Bosne i proirili priu o
- 9 -

velianstvenoj hrianskoj pobedi i slavi srpskog vitetva. U njihovim
zapisima se moe nai i podatak da su se u Boju po prvi put koristili topovi
koji su, iako dobrano neprecizni, podigli dosta buke i praine.
I za datum kada se odigrao Boj na Kosovu moe se rei da je, ne sluajno,
onakav kakav danas jeste. I pak, valja znati da je Stefan Lazarevi (nekima
poznat i kao pisac pesme ), podiui Mramorni stub na mestu
pogibije svoga oca kneza Lazara na stubu ostavi o zapis o datumu Kosovske
bitke.

6897, 12, 15, ,
,
, .
Na Smederevskoj tvravi slovima je ispisano da je ur Brankovi
Smederevac (drugi sin Vuka Brankovia i Mare, erke kneza Lazara) tvravu
sagradio 6938. Kralj Milutin je podigao crkvu J oakima i Ane u Studenici 6822,
a crkvu Svetog ora u Starom Nagorianu 6821. godine. Sveti Sava je na
Karejskoj isposnici na Svetoj Gori uklesao u kameni nadvratnik tekst:
, 6707. . Tako, ako ni zbog ega
drugog, zbog elementarne istorijske pismenosti treba znati da srpski narodni
kalendar rauna vreme od nastanka sveta, a to je datum kada je prvi ovek,
Adam, stvoren: u podne, u petak, na dan prolene ravnodnevice, 5508 godine
pre nove ere. Ovaj datum je u VI I veku, kada su prvi Srbi poeli da prihvataju
hrianstvo, potvrdila i Vaseljenska patrijarija u Konstantinopolju.
No, krivotvorenje istorije ne mora biti tako direktno kao to su navedeni
primeri. Ona se veoma esto krivotvori i kroz preutkivanje odreenih
istorijskih zbivanja koja tako polako blede iz svesti naroda. Primer par
excellance za ovo je pria o srpskom Prvom i Drugom ustanku. Kad danas
itate o Prvom ustanku iz 1804. stiete utisak da se Srbi nikada pre toga nisu
dizali protiv turskog zuluma. A, sve e biti da tako biti nee. Pobuna naroda iz
1804. je u svesti srprskog naroda poznata kao Kara orev rat (Kara Y orgi
Sava) dok se Drugi ustanak iz 1815. ispravno naziva Miloeva buna. Pre ovih
srpskih buna poziva na oruje bilo je bezbroj, a izvesno jedan od najpoznatijih
je Banatski ustanak iz 1594. Te godine Srbi u oblasti Banata, koji je tada bio
u sastavu otomanskog Temivarskog vilajeta, su pokrenuli veliki ustanak pod
vostvom episkopa vrakog Teodora Nestorovia, bana Save i vojvode Velje
Mironia.
Banatski ustanak je zapoeo upadom Srba iz Erdelja i ubrzanim
proterivanjem Turaka iz Vrca, Bekereka, Beeja, Titela, Lipova. . . Celokupno
srpsko oruje je tada bilo pod zastavama sa likom svetog Save. Meutim, Srbi
nisu mogli protiv Turaka sami da se bore ve su, verujui reima pape
- 10 -

Klementa VIII o novom hrianskom savezu, raunali na austrijsku pomo
koja, naravno, nikada nije stigla. Kada je izostanak pomoi iz Bea postao
izvestan Sinan-paa Beogradski je naredio da se vojske budimskog i
temivarskog pae spoje i da se na bojno polje protiv Srba donese zelena
zastava Muhameda iz Damaska na kojoj je pisalo -
(Svedoim da nema boga do Allaha i da je Muhamed Boiji
poslanik). Umesto da se povuku Srbi su na elu sa episkopom Teodorom izali
na megdan i u krvavoj bici bili poraeni ali po cenu koju Turci nikako nisu
mogli da oproste. U znak odmazde Turci su episkopa Teodora u Vrcu ivog
odrali, a odmah potom, po nareenju Sinan-pae, preneli moti svetog Save iz
manastira Mileeva u Beograd i 27. aprila ih spalili na Vraaru, najvioj koti
grada Beograda.
Mnogi neznaju priu o Jovanu Nenadu, potomku vizantijskih i srpski h
vladara. Bitkom na Mohakom polju 29. avgusta 1526 Turci su unitili vojsku
ugarsko-ekog kralja Ljudevita Jagelovia (II. Lajos magyar kirly), koji je i
sam tu poginuo. Posle ove bitke Ugarska prestaje da postoji kao nezavisna
drava, a njena teritorija biva podeljena izmeu Turskog i Habzburkog
carstva. Kako je u Ugarskoj dolo do borbe oko vlasti situaciju je iskoristio
J ovan Nenad ili Cserni Jovn kako su ga Ugari zvali pa se sa svojom srpskom
etom pojavio izmeu Tise i Dunava. Nakon samo par uspenih prepada na
Turke uspeo je da ih protera iz Bake, a potom oslobodi i delove Banata i
Srema. Tako J ovan Nenad stvara nezavisnu srpsku dravu sa prestonicom u
Subotici gde se i krunisao za srpskog cara. Na vrhuncu moi imao je vie od
15.000 vojnika koji su, pod rukovodstvom vojvode Radoslava elnika, uspeno
odbijali sve turske napade. Nastojei da obezbedi to bre priznanje srpske
drave J ovan Nenad osniva i dravni resor za spolj ne poslove na ijem su elu
nalzili ueni i uvaeni iriki vojvoda Jovan Doli i Fabijan Literat, franjevaki
svetenik iz I loka. Evropski dvorovi su se intresovali za njega, a engleski
poslanik Valop (J ohn Wallop) otposlao je u London depeu naglaavajui da je
novostvorenena srpska drava respektibilna sila sa 9.000-10-000 vojske svih
nacija. Kako ni drave ni carstva nema bez vere Jovan Nenad odmah poinje
da pomae i mreu pravoslavnih manastira (Vojlovica, Mesi, Zlatica, Hodo,
Drenovac, Sveti ura) sa eljom da se oni u najveoj meri ukljue u
obrazovanje naroda.
No, nakon to se situacija u Ugarskoj konsolidovala Zapoli J ano
(Zpolya J nos), erdeljski vojvoda i knez i osmanski tienik, pokree vojsku
na Nenada i Srbe koji su na sve naine pokuavali da izbegnu borbu na dva
fronta. U dve velike bitke Srbi su do nogu potukli Ugare koje su predvodili
njihovi plemii Laslo (Lszl Csky) i Perenji (Pernyi Pter). Posle ovih
pobeda J ovan Nenad srpskoj dravi ak pripaja i deo Transilvanije sa gradom
Aradom. No u treoj bici, na Sedfalskom polju (Szdfalvi csata) u blizini
Segedina, Srbi koji su, pre bitke, izdvojili znatne snage za oekivani napad
Turaka, pretrpeli su odluan poraz protiv brojano gotovo dvostruko jaih
- 11 -

ugarskih snaga na ijem su se elu nalazili biskup ibak Imre (Czibak I mre) i
Perenji Peter, ugarski knez kome je car J ovan Nenad potedeo ivot u Selekoj
bici (Szlsi csata). I ako je na Sedfaldu poginulo oko 5.000 Srba J ovan Nenad
je brzo konsolidovao svoje redove (oko 6.000 vojnika) i prepremio se za novi
sukob do koga nikada nije dolo jer su ga ugarski agenti Sebeti (Sebestyn
Vid) i I tvan (I stvn Zkny) ubili u Tornjou, nedaleko od Segedina, 25.
jula 1527. Odseenu glavu cara Jovana Nenada ugarskom kralju je predao
Balint Torok (Blint Trk), komandant vojske sa kojom su Srbi trebali da se
sukobe. O srpskoj dravi koju je stvorio car J ovan Nenad se nije govorilo
gotovo puna etiri veka, a onda su Srbi u Vojvodini 1927. odluili da mu u
njegovom prestonom gradu Subotici podignu spomenik sa natpisom: Tvoja je
misao pobedila. Spomenik su 1941. maarski faisti sruili, a glavu odvojili
od trupa.
Poznat i svakako vredan pomena i seanja je i ustanak koji je 9. februara
1788. pokrenuo Koa Aneljkovi iz sela Panjevaca kod J agodine. Kada je
uo da se Austrija sprema da Turskoj objavi rat on je preao u Kovin gde je
okupio oko 500 srpski h dobrovoljaca i sa njima odmah preao u Srbiju. Na
svojoj zemlji on, samo nakon dve nedelje borbe, zauzima Poarevac, Kolare,
Palanku, Batoinu i Bagrdan u svojoj rodnoj Jagodini. Sa pojaanjem koje
dovodi Jovan Branovaki broj srpskih ustanika se poveava na gotovo dve
hiljade, a kada su im se pridruili frajkori Mihaila Mihaljevia Turci bivaju
proterani i iz abca i Valjeva. Na elu srpskih ustanika je gotovo od samog
poetka bio i episkop Jovan Jovanovi koji je u ime krsta asnog i carstva
nebeskog pozivao ljude na ustanak i bodrio sve borce nalazei se u prvim
borbenim redovima. Iako su Srbi postigli niz znaajnih pobeda bilo je jasno da
bez pomoi Austrije nee moi da sauvaju osloboene teritorije. No, iako je
toga bio svestan i Be, komandi austrijskog korpusa pod baronom
Lihtentajnom (Baron Von Lichtenstein) i maralom Laudonom (Ernst Gideon
Freiherr von Laudon) nije ni padalo na pamet da se upusti u ozbiljnije sukobe
sa Turcima. Istina, zadivljen hrabrou i uspesima srpski h ustanika J osif I I iz
dinastije Habsburg-Lothringen dodeljuje Koi Anelkoviu in kapetana ali
odbija da vojno pomogne Srbe. Tako je, usled izostanka pomoi austrijske
soldateske, Hasan-paa sa svojih deset hiljada vojnika uspeo, u boju kod
Brzaske, da pobedi izmorene i malobrojne Srbe. Tom prilikom je zarobljen
kapetan Anelkovi koji e samo par dana kasnije, zajedno sa episkopom
J ovanom, biti pogubljen nabijanjem na kolac. Danas je ovaj srpski ustanak
poznat pod nazivom Koina krajina - po teritoriji koju su srpski ustanici
oslobodili i jedno vreme drali slobodnom.
Usled ovako pisane istorije danas gotovo da i nema Srbina koji zna da je
poslednji vladar srednjovekovne Srbije bio despot Pavle Baki. Posedovao je
velika imanja oko brda Venaca u umadiji gde je iveo i stolovao. Narod ga
je potovao i to ne samo zbog njegove neizmerne hrabrosti i estitosti ve i
zbog njegovog visokog obrazovanja (govorio pet jezika). Bakia je potovao i
- 12 -

austrijski car Ferdinand I (Ferdinand I .Kaiser des Heiligen Rmischen
Reiches) koji mu 20. septembra 1537. dodeljuje, u znak zahvalnosti za pomo
u borbi protiv Turaka, titulu srpskog despota u Ugarskoj. Car je Bakiu
dodelio i mnoga imanja: Lak, Gyr, Szombathely, Hdervr i dr. Baki je, nek
ostane zabeleeno, poginuo u bici kod Gorjana 9. oktobra 1537. kada ga je,
beei sa bojnog polja sa Osmanlijama, izdao austrijski general Hans
Kacijaner (Hans Katzianer). Njegovu glavu veliki vezir Mehmed-paa
Sokolovi alje u Carigrad, a mnogo godina kasnije 1557. izdaje se berat o
obnavljanju Peke patrijarije. Na elo Patrijarije dolazi brat od strica
Mehmed-pae Makarije Sokolovi koji e tako postati prvi patrijarh Srpske
pravoslavne crkve kada je ona obnovljena na temeljima nekadanje autokefalne
crkve sa seditem u Pei. Nakon Makarija na patrijariski presto dolazi njegov
bratanac Antonije Sokolovi, pa Gerasim Sokolovi, Jerotej Sokolovi, Filip
Sokolovi i Savatije Sokolovi koji e postati poznat kao ktitor manastira
Pive najvee crkvene graevine (Crkva Uspenja Presvete Bogorodice)
izgraene za vreme turske vlasti. Ako znamo, a znamo, da sadanja Srpska
pravoslavna crkva predstavlja obnovljenu Peku patrijariju onda treba da
znamo da kao vernici dugujemo toliko toga dinastiji Sokolovia (Ferhad-paa
Sokolovi, Mustafa-paa Sokolovi, Mehmed-paa...) koja je, iako na najviim
poloajima Osmanliske imperije, zasluna za obnavljanje Srpske pravoslavne
crkve i ouvanje srpskog jezika koji je u njihovo vreme bio drugi zvanini
jezik Osmanlijskog carstva.
Valja znati da je u periodu od 1543. do 1612. maternji jezik 13 velikih vezira
(predsednika vlade) i sedam njihovih zamenika i 23 vezira bio srpski. Valja
znati da je osam kapudin-paa (admirala), tridesetak guvernera provincija i
bezbroj velikih defterdara (efovi finansija) i najviih administrativnih
slubenika govorilo srpski kao svoj maternji jezik. Kod nas se odavno ne ui u
kolama da su na prostorima Osmanlijske imperije u slubenoj upotrebi bila
etiri jezika: turski kao jezik za svakodnevne razgovore; arapski kao vrhovni
religijski jezik s obzirom da je na njemu napisan Kuran; persijski kao
knjievni i, naravno, serbski (Srpa) kao jezik diplomatije i vojske. I sultani
su govorili Srpa jer se smatralo da samo neobrazovani ne govore ovaj jezik.
Mitropolija sremsko-karlovaka poseduje spis koji je publikovan i u
njihovom Godinjaku iz 1839: XI, XII, XIII,
XIV ,
. Prema ovom spisu Mitropolije
serbske porodice su popisane ovim redom: Kovaevii, Predijevii,
Drubajevii, Sagrelovii, Lebibratii, Sitniii, Kadunii, Kostanii,
Reerevii, Vojkovii, Slilovii, Sokolovii, Gradanovii, Glavii,
Tomanovii, Kozaii, arkovii, Rasprokovii, Himarovii, Ohmuevii,
Kastriotii, ernojevii, Balii, Korinii, Neorii, Jeronii, Cvetinanii,
ipanovii, Vukotii, Sladojevii, Kotromanii, Nemanjii, Kopii,
Mirovlaii, Miljenovii, Saimirovii, Kneevii, Tasovii, Bosnii, Zubii,
- 13 -

Tvorikovii, Luii, Miljkovii, Mergnanovii, Brajkovii, Rubii,
Burmazovii, Zlatonosovii, Kopljevii, Vladimirovii, Bogainovii,
Dubainovii, Mrnjavevii, Dukadinovii, ikarii, Radijedovii, Crikalovii,
Novakovii, Grubkovii, Bilazii, Mankovii, Rezii, Dinii, Ljubetii,
Koralovii, Didlovii, Kleii, Oblaii, Marguii, Zjendisalii, Mehlinii,
Kupritii, Kriii, Kukretii, Starsarovii, Hrabrenovii, Bjelovii, Debilii,
Mirilovii, Klupkovii, Maupovii, Dekovii, Ugrenovii, Pazagii,
Stankovii, Kupljenovii, Sestrii, Kalii, Smokrenovii, Brizojevii,
Parmezanovii, Branilovii, Tolivii, Vojkovii, Vilii, Podrojii, Bakii,
Bibii, Markovii, Pikominii, Markovii, Masnovii, Obilii, Kosovii,
Krasijevii, Krasojevii, Prelazovii, Bezonpankovii, Ljubinkovii, Suvii,
Orlovii (direktni preci Obrenovia), Subii, Muzevii, Rajkovii, Divovii,
Marulovii, Senevii, Nemiii, Blotijevii, Dunii, Denovii, Tugovii,
Zvjezdii, Miroslavii, Brankovii i Miliii.
Ovih nekoliko primera pokazuju samo deli krivotvorene ili preutkivane
srpske istorije u kojoj je, onima koji su je pisali, bilo vano da predstave Srbe
kao vekovne turske robove, a nikako kao narod koji se 500 godina borio protiv
okupatora i iji pojedinci, i kada su postajali saradnici okupatora i njegov
vaan inidbeni deo, nikada nisu zaboravljali ko su, ta su i odakle su. To
krivotvorenje istine i nije nita novo jer je, kao i prostitucija, u korpusu
najstarijih zanata na svetu. Dord Orvel (Eric Arthur Blair) u svom romanu
1984 pie: Onaj ko kontrolie prolost, kontrolie sadanjost, a ko kontrolie
sadanjost odreuje budunost! Baron Minhauzen (Hieronymus Carl Friedrich
Freiherr von Mnchhausen) nije, kao to neki misle, izmiljena linost. Ne, na
alost, on je odistao postojao, iveo i radio u vojvodstvu Welfa
Churfrstentum Braunschweig und Lneburg, a za sobom je evidentno ostavio
nevieni broj kopiladi! Napomenimo samo jo i to da upravo i z ovog
nemakog vojvodstva jo od 1714. dolaze i aktuelni vladari britanske krune.
U deo iskrevljene srpske istorije spada i poznati slogan Samo sloga Srbina
spasava. Iz razloga konstruisanja prie o navodnoj vekovnoj neslozi Srba neko
je promovisao priu kako su to upozoravajue rei svetog Save, a zapravo se
radi o stihovima iz pesme Jeka od gusala koju je 1859. sastavio J ovan
Dragaevi, tada pitomac Vojne akademije i potonji poasni general. Ova
pesma je bila rado izvoena u vojsci, a u narodu su se naroi to rado pevali
sledei stihovi:
Pa uj Srbe, o pouj me brate,
Ova patnja nek je nauk za te:
Izvan tebe traie badava
Samo Sloga Srbina Spasava
Tako Srbu pie i na grobu.
Tokom cele istorije, a danas vie nego ikada pre, pojedinci govore da sve to
- 14 -

ine rade za dobrobit obinih ljudi. Ovde treba znati da su ti obini ljudi tek
proseno inteligentni i ispod proseka obrazovani . Pa zato bi se onda neko
bogat i moan, neko ko dvoglavi Arapin ima sve to mu i treba i ne treba,
zalagao za dobrobit tih prosenih? Zato bi se na dvoglavi Arapin, uopte,
zalagao za demokratiju u kojoj e upravo veina proseno inteligentnih i ispod
proseka obrazovanih odluivati o upravljanju dravom. Da li je, a sve e biti
da jeste, Arapin pronikao u sutinu Isusovih rei: blago siromanima duhom,
njihovo je carstvo nebesko. Tim prosenim na Arapin ne dozvoljava da
upravljaju njegovim imanjima, firmama, akcijama ili im ve ali im zato
velikoduno nudi da u igri zvanoj demokratija upravo oni odluuju o ljudima
koji e upravljati dravom. Zna na Arapin, kao i svi drugi njemu slini, da je
sutina demokratije u prikrivanju klasnih suprotnosti, neutralizaciji socijalnih
tenzija, obmani potinjenih i ponienih i njihovoj trajnoj marginalizaciji.
Ono to svi znamo, i to vie nije sporno, je da ovi nai duebrinici nikad ne
bi postali lepi i moni da na tom putu nisu stvarali one kojima sada, navodno,
ele da pomognu. Od kada je sveta sva drutva su stvarana ba zbog tih malih,
obinih ljudi. Nijedno istorijski poznato drutvo nije nastalo radi bogatih i
monih. Svet nikad nije osmiljavan radi neije koristi! Ili, moda jeste? A,
ako jeste, onda moemo govoriti o zaveri bogatih radi sopstvene koristi i to po
cenu stvaranja velike bede i patnje ostalih... J er, kako bi rekli stari Latini:
Dominium invito non adquiritum - svojina se ne moe stei protiv svoje volje.
Svestan toga, odluio sam da celu priu ponem ab ovo - od jajeta, od samog
poetka, odnosno da se vratim u 3500. g. p. n. e. Pri tome, vano je da naglasim
da ovo to piem ne inim sa namerom da nekog o neemu, ne daj Boe,
poduim. Ovo je moja pria, i nita vie od toga. Solo una storia!
Na kraju ove knjige neete nai Bibliografiju, popis mnogih knjiga, lanaka,
novinskih iseaka, citata iz enciklopedija i pozivanja na relevantna
dokumenta. Ne, ovo je samo jedna pria nastala kao deo moje ljudske potrebe
da ono to nauih prenesem dalje. Takoe, tekst koji se nalazi pred Vama nije
naknadno doterivan ve je sve pice touche taknuto maknuto, rekli bi
ahisti. Sve to budete proitali je iz prve ruke, iskreno i bez naknadne
pameti i stoga ne zamerite na moguim grekama. J edinu bitnu intervenciju na
tekstu nainio je moj dobar poznanik Slobodan Nenin, knjievnik i novinar,
koji je tekst podelio na poglavlja kako bi bio pregledniji.
I na kraju, ta mi je rei nego ponoviti onu latinsku Dixi et salvavi animam
meam Rekoh (napisah) i spasih svoju duu.


- 15 -


Poglavlje prvo
SUMER

Mesopotamija na grkom () znai Izmeu dve reke meureje;
u geografskom smislu, to je pojam za teritoriju izmeu reka Tigra i Eufrata.
Velik broj arheolokih istraivanja nedvosmisleno nam je ukazao da o
Mesopotamiji moemo govoriti kao o mestu gde je poela da se raa
savremena civilizacija.
Oko 3760. g. p. n. e. na ovo podruje su se sa Tibeta iz jedne kotline okruene
snenim vrhovima Himalaja, doselili i trajno nastanili Sumerci narod bele
puti i plavih oiju, razvijene kulture i, za ono vreme, velikog znanja. ivot u
Mesopotamiji Sumerci su organizovali u njenom junom delu (na severu su
iveli Asirci) i to u i oko dvanaest gradova: Ur, Uruk, Laga, Nipur, Eridu,
Ki, Akad, Adab, Kulab, I sin, Larsa i Ngirsu. Svi gradovi su bili okrueni
odbrambenim bedemima koji su pruali efikasnu zatitu od raznih nomadskih
plemena, a pre svega od ratobornih Akaana. Najstariji grad je bio Eridu,
meutim Ur, u Kaldeliji, s oko 20. 000 stanovnika je bio najvei i
najznaajniji. U centru svih sumerskih gradova nalazio se zigurat (hram) E' kur
oko koga su bile izgraene najvanije administrativne zgrade, trgovaki i
zanatski objekti, a tek potom su se irile stambene etvrti sa kuama od
erpia dimenzija od 100 do 600 kvadratnih metara. E' kur je inae bio
svojevrsna religiozna struktura koja je, ne retko, bila spojena sa drugim veim
kompleksom hramova. Ovi gradovi predstavljaju prvi poetak stvaranja
gradskih naselja u ljudskoj istoriji.
Najvei broj ljudi u Sumeru iveo je u gradovima bavei se proizvodnjom
predmeta od metala i keramike, trgovinom, naukom. . . Da bi to bilo mogue
Sumerci su razvili intenzivnu poljoprivredu, stoarstvo i ribolov.
Kompleksnim sistemom kanala navodnjavali su velike obradive povrine, a
vremenom su pripitomili mnoge divlje ivotinje koje su koristili za ishranu.
Koliina proizvedene hrane bila je dovoljna za celokupno stanovnitvo, ali je
znaajan deo preostajao i za trgovinu sa susednim narodima kojima su, osim
hrane, nueni i najfiniji zanatski predmeti.
Sumerci su bili poznati i kao umeni metalski radnici koji znalaki koriste
zlato, srebro, bakar i bronzu. Pored ovog, oni su poeli da koriste i mnoge
nove materijale, meu kojima je najpoznatije staklo, a toak koji su
konstruisali je verovatno jedno od najvanijih svetskih otkria. Pored svojih
zanatskih vetina u svoje vreme bili su potovani i kao izvanredni
poljoprivrednici i stoari. Kako se Mesopotamija nalazi ispod izoheje (koja
- 16 -

oznaava junu granicu padavina), odnosno kako u njoj i po osam meseci nema
kia Sumerci su razvili kompleksan i vrlo efikasan irigacioni sistem. Tako su
doli do veeg broja godinjih etvi to im je omoguilo stvaranja vikova
hrane, neophodne za kontinuiranu ishranu gradskog stanovnitva i trgovinu.
Pored unapreenja poljoprivrede i razvoja zanatstva Sumerci su razvili i
klinasto pismo koje nije jezik, ve sistem pisama koji su koristili za
zapisivanje razliitih jezika. Neovisno od toga koji su jezik zapisivali grafeme
koje su oni koristili bile su u obliku klina i to tako to je pisar utiskivao
trani stilus u glinene ploice koje su potom suene na suncu. Sumersko
klinasto pismo se sastojalo iz hiljada simbola koji su oznaavali slogove, rei
ili gramatike oznake. Paralelno sa razvojem pisma oni razvijaju i matematiku
tako da su prvi kreirali pisani brojni sistem gde im je osnova bila 60
seksagezimalni brojni sistem. Ovaj matematiki sistem je funkcionisao teko
to su brojevi od jedan do ezdeset nastajali kombinacijom elemenata jednog
desetolanog i jednog dvanaestolanog ciklusa. Radi to boljeg planiranja
unapredili su i astronomiju; podelili su godinu na dvanaest meseci, a potom su,
eljni predvianja buduih dogaaja, osmislili i usavrili astrologiju sa svim
astrolokim znacima. To je zapravo ono to mi danas poimamo kao znake
zodijaka koji odraavaju figurativnu putanju Sunca koje prolazi kroz dvanaest
velikih sazvea tokom jedne godine. I zraz zodijak je uzet iz prostog razloga s
obzirom da su sazvea zapravo personifikovana ivotinjskim oblicima. Za
sumerske religiozne hramove E' kur Herodot ( ), otac
istorije, je govorio da su to bile zapravo svojevrsne astronomske opservatorije
koje su, pored toga, predstavljale i spomenik bogu.
Sumerskim gradovima, koji su bili male drave, upravljali su monarsi,
odnosno svetenici-kraljevi poznati kao nsi. Oni su komandovali vojskom,
sudili u svim graanskim ili trgovakim sporovima, predvodili religiozne
obrede i td. Sumerci su, ne bez razloga, verovali da njihovi monarsi poseduju
znanja drevnih civilizacija i da su najbolji, najmudriji i najmoralniji meu
njima. Sumerski monarsi primali su vladarska ovlaenja od bogova pa je tako
ovozemaljski vladar bio i nadzornik kojem su poverena na upravu sva
boanska imanja. Svoja ovlaenja kralj je koristio preko niza svetenika-
birokrata, koji su bili duni da ga sluaju i bezpogovorno sprovode njegove
odluke. Sumerci su osmislili i sveobuhvatan pravni sistem za iju primenu je
bila odgovorna centralna vlast s kraljem na elu. Svi zakoni su bili pisani i
morali su se potovati, ali nisu vaili za sve podjednako. Naime, poto su
Sumerci bili klasno drutvo zakoni su se u celosti primenjivali na obian
narod, a na vie klase samo selektivno. Arheolozi se danas slau da je uveni
Hamurabijev zakon samo inoviran sumerski zakon.
Pored svega to su nam Sumerci ostavili, moda su, na kraju, ipak najvaniji
njihovi zakoni i religija (I zraz religija vodi poreklo od latinskog religare
povezati, svezati). Religija je za njih bila osnov ivota jer su verovali da su
- 17 -

bogovi stvorili sve na svetu, pa i sam svet koji je samo jedna velika ravna
ploa koja pluta po moru beskonanosti. Religiozna uenja su im, po njihovom
shvatanju, bila predata od strane prethodne (etvrte) civilizacije, a koja ih je
primila od Svetog duha, odnosno Univerzalnog energo-informacionog polja
kako bi se to danas tumailo. oveka je, shodno ovom verovanju, stvorio Bog
sa ciljem da mu slui na zemlji, a zagrobni ivot je za Sumere bio samo
smisleni nastavak zemaljskog obitavanja. Bili su mnogoboci i njihovi bogovi
(Enlil - bog vazduha, tvorac sveta, vladar oveanstva i bog koji je birao i
krunisao sumerske kraljeve; Enki - bog slatkih voda, mudrosti, zatitnik
umetnosti, zanatstva, knjievnosti i nauke; Ninlil - Enkijeva ena, smatrana je
za boginju majku; Nana - bog meseca, je u sumerskom verovanju vanije
boanstvo od Sunca. Potom tu su jo i bogovi Baba, Nane, Ninia, Ningiri,
Nisaba, Ninurtu, Utu, Lilit. . . ) su bili veoma moni; kontrolisali su sve
prirodne sile. Pokolenjima su ostavili niz poruka o svojim boanstvima Anu-
na-Kijima (Annu = nebesa, na = i , Ki = zemlja) koji, oigledno, ni do danas
nisu adekvatno protumaeni. Boja volja se na zemlji pokazivala na razne
naine, a svetenici su bili boji ljudi s posebnim privilegijama. Vrhovni Boji
predstavnik bio je kralj, koga su Sumerci doslovce zvali Velik ovek.
Boje kue su bili hramovi u kojima su iveli svetenici, svetenice i razni
umetnici. U njima su se obavljali verski obredi, ali i poslovi od interesa za
dravu. Hramovi su se nalazili u centru svih gradova i oko njih se odvijao sav
svakodnevni ivot. Unutranjost hramova bila je od postojanog erpia, a sa
spoljne strane se koristio glazirani erpi sa adekvatnom dekoracijom. Visina
hramova je varirala ali je uglavnom bilo 33 kaskada (16 malih, 16 srednjih i
jednu veliku) od kojih je svaka imala naziv po nekoj od tada poznatih zvezda.
Vrh hramova je bio zaravnjen i njemu su mogla da pristupe samo najvii
svetenici. Ova mesta su, zapravo, bila najvie take gradova, s kojih su
svetenici gledali u bogove i optili s njima. Bogovi su im bili poznati po
dobroti i pratanju, ali im nisu bil i strani ni izlivi ljutnje. Boiji gnev se
ispoljavao kroz haos i itav niz nesrea, uglavnom izazvanih vremenskim
nepogodama (vetrovima, jakim kiama, poplavama, suama, zemljotresima...).
J edan takav bes bogova prouzrokovao je Veliki potop nakon koga su Sumerci
nestali, ali ne i njihova civilizacija.
Postoje mnoge verzije ove prie o Velikom potopu, ali se ini da je samo
jedna prava i to ona Sumerska. Eridu Genesis - sumerska pria o Velikom
potopu otkrivena je tek 1914. godine i tada su naunici shvati li da su sve
potonje prie o potopu, kod Akaana, Vavilonaca, Asiraca i, pre svega, kod
J evreja, samo interpretacije onoga to su Sumerci ostavili za sobom. Prema
sumerskom zapisu Eridu Genesis bogovi, pre svih Enlil, su reili da unite sve
ljude (ne navodi se razlog zato) ali se Enki pobunio i odluio da spase
oveanstvo tako to e potedeti pobonog i estitog kralja Ziusudru. Enki
daje kralju uputstva kako da spase sebe i ivot oko sebe (nedostaje deo teksta
u kome je opisana gradnja broda). Nastavak teksta govori o stranim vetrovima
- 18 -

i kiama koje su trajale sedam dana i noi i velikom potopu koji je tada
nastupio. Nakon tih sedam dana i noi pojavio se Utu na nebu, a Ziusudra, kad
je shvatio da je spaen, prinosi rtvu bogovima u znak vene zahvalnosti. Po
izlasku sa broda Ziusudra se nastanjuje u Dilmunu obeanoj zemlji i
prebivalitu bogova.
Danas je jasno da se Veliki potop odista dogodio, naravno ne u Biblijskim
proporcijama, i da je tom prilikom stradalo gotovo celokupno sumersko
stanovnitvo i svi njihovi gradovi. U prolom veku arheolozi su kraj iskopina
najveeg sumerskog grada Ura otkrili naslage gline od oko dva i po metra.
Kasnija istraivanja pokazala su da sloj gline, koju je pre vie hiljada godina
nanela voda, zahvata povrinu veu od 100.000 kvadratnih kilometara to je
upravo povrina doline izmeu Tigra i Eufrata. Iz istorijskih knjiga moemo
videti da su se preiveli Sumerci, u traganju za novim ivotnim prostorom,
podelili u dve grupe manju i veu, i uputili na razliite strane sveta. Razlozi
za naputanje Mesopotamije, odnosno Sumera, leali su u injenici da broj
preivelih nije mogao da obnovi sve porueno niti da se odbrani od vekovnih
neprijatelja Akaanja i Elamita, njihovih starih suseda koji su se svojim
bogovima klanjali, pre svega na jugu Mesopotamije oko mesta Abu Salabikh,
odnosno na prostorima istono od Sumera i Akada koja su, to se potopa tie,
bilo znatno manje pogoeno velikim vodama. Nakon ovoga na prostorima
Mesopotamije zapoinje elamski period koji se danas smatra poetkom istorije
I rana.
Manja grupa Sumeraca i njihov pravac kretanja iz Mesopotamije nikada nije
bio ozbiljno istraivan i, to se glavnih istorijskih prikaza ovog perioda i
regije tie, kao da nikada nisu ni postojali. Meutim, nekolicina istoriara je
gotovo bila opsednuta ba ovom zaboravljenom i izvesno zapostavljenom
grupom Sumeraca. Danas se osnovano pretpostavlja da se ova grupa prikljuila
poslednjim pripadnicima plemena belih ljudi plavih oiju koje je iz Indije
krenulo, kreui se u pravcu kretanja Sunca - od istoka ka zapadu, put Evrope
da bi se tamo, konano, nastanilo na delu Jugoistone Evrope (Balkan). Beli
ljudi plavih oiju ili rya kako su ih Sumeri zvali su govorili sanskritskim
jezikom rya-bh starodavnim indoiranskim ili arijskim jezikom iz koga
su nastali svi indo-evropski jezici. Najvei poznavaoci ovog jezika kao to su
Fritc Stal (Frits Staal ), Antoni Varder (Anthony Kennedy Warder), Vilijam
Vitni (William Dwight Whitney), Salmon Riard (Salomon Richard) i dr.
konstatuju da se u najstarije ouvanoj gramatici sanskrita Ashtadhyayi (to
znai osam poglavlja) re Serbh (pojam za rod, ljudsko seme i pojedinca)
pojavljuje u gotovo svim potonjim jezicima nastalim iz sanskrita: Kod
Persijanaca re Sarb znai glava; kod Arabljana, Haldejaca i Jevreja re Srb
oznaava slobodnog oveka; kod Belorusa re ja oznaava mone ljude;
Ukrajinci za gospodare kau i td.
Ruska re za Srbe je

, a isto tako nazivaju i ljude koji su pre oko tri

- 19 -

hiljade godina pre Hrista iz I ndije doli u Mesopotamiju, oko reka Eufrata i
Tigra, i odakle su se, nakon neke velike kataklizme, preselili u Malu Aziju, a
potom i Evropu. Rusi kulturu ovih ljudi nazivaju

i o tome
su pisali mnogi, a posebno lingvista Vasili Abaev (

)
i istoriar, arheolog i profesor na Moskovskom univerzitetu Aleksandar
Veljtman (

). Veljtman krajnje nadahnuto, u

knjizi Atila i Rusi ( IV V ) tampanoj 1858. godine,
razvija tezu kako su K

(Kozaci) nastali meanjem lokalnog naroda i

Srba. Izmeu ostalog on navodi kako u XIX veku oko reke Volge, kao nekada
pored Urala i Dona, re

oznaava porodicu, rod, a da kod Belorusa re

ja znai silu, dok Ukrajinci gospodare nazivaju .
Prvi spisi u kojima se spominju Srbi vezani su za grke istoriare Herodota
( Hrdotos) i Diodora sa Sicilije ( ) koji su
pisali o jezeru Serbonis ( ) u Egiptu, a koje je dobilo ime po
istoimenom narodu. uvene istoriare podrava i rimski senator Tacit (Publius
Cornelius Tacitus) koji o Srbima (Serboi) govori kao o plemenu koje iz
jugozapadne Azije u Evropu dolazi preko obala Pontus Exinus (Crnog mora).
O Srbima sredinom I I veka nove ere pie i Ptolomej (Claudius Ptolemaeus):
Srbi mahom ive izmeu Kerunijskih planina i reke Pa. Dalje, Ptolomej, koji
je bio rimski graanin u Egiptu i koji je pisao iskljuivo na Grkom, govorei
o rimskoj provinciji Pannonia naglaava kako je srpski grad Serbinum jedan
od veih i lepih.
No, meu prvim tekstovima u kojima se Srbi direktno dovode u vezu sa
plemenom rya je spis sa poetka XIV veka poznat kao Kronika tak eenho
Dalimila. I ako nema jedinstvenog stava o tome ko je autor ovog prvog spisa na
ekom jeziku ipak se pretpostavlja da je njegov autor svetenik Dalimil
(Mezisk) koji kae: Srbi su narod koji je skoro tri hiljade godina pre
Hrista napustio I ndiju i odatle se preko J une i Male Azije nastanio na
prostore Jugoistone Evrope (Balkan).
Mnogi savremeni istoriari, a pre svih oni iz Nemake, kada danas piu i
promiljaju o poreklu Srba ne retko se pozivaju na pisanje vizantijskog cara,
pisca i istoriara Konstantina VI I Porfirogeneta (
, roen 905. umro 959.). Porfirogenetova vladavina, s
politike take gledita, nema nekog posebnog znaaja, ali je zato
njegova knjievna delatnost jedna od najvanijih u vizantiskoj kulturnoj
istoriji. Porfirogenet oko sebe nije okupljao ratnike ve sposobne i obrazovane
ljude, koji su mu pomagali oko pronalaenja i obrade materijala za pisanje
dela iz istorije i drugih nauka. Na alost, najvei deo njegovih spisa nije
pronaen ali meu onima koji su sauvani izdvajaju se odlomci iz spisa O
izaslanstvima, O vrlinama i porocima, O sentencijama, O ratnoj vetini i O
javnim govorima. uvena je Konstantinova knjiga O temama (De thematibus),
posveena ureenju drave, kao i spis O upravljanju carstvom (De
- 20 -

administrando imperio) u kojem mnogo pie o narodima s kojima je
Vizantijsko carstvo dolazilo u dodir, i u kome nalazimo i podatke o
doseljavanju Srba, odnosno Sarbana kako ih je nazivao, na Balkansko
poluostrvo u VI I veku.
U spisu O upravljanju carstvom Porfirogenit pie kako su balkanski Srbi
doli iz zemlje Bojky, koja se na zapadu granii sa Franakom, a na istoku sa
dananjom Poljskom i da su tu Srbi prebivali od poetka. On posebno
ukazuje na moni savez Srba (Wenda, na nemakom), koji je suvereno vladao
ovim prostorima i to tako to je drao mnotvo utvrenih gradova meu kojima
posebno istie Stargrad (danas Oldenburg blizu granice sa Danskom), pa
Lupek (danas Lbeck na Baltiku) i potom Vinet-u, njihovu prestonicu i najveu
luku na Baltikom moru.
O moi srpskog grada Vinet-e u I X veku pie i I brahim ibn J akub (
), izaslanik Kalifa od Kordobe Abd ar Rahman I I I ( ). U
svojim spisima on Vinet-u opisuje kao velianstvenu luku sa dvanaest kapija
koje uva vojska superiornija od svih ostalih sila na severu Evrope.
Gotovo istim reima Vinet-u 1075. godine opisuje i nemaki
srednjovekovni hroniar Adam (Adamus Bremensis). U svojim spisima (Liber
I, Liber II, Liber III, Descriptio insularum aquilonis i M. Adami epilogus ad
liemarum episcopum) poznatim pod jedinstveni m nazivom Gesta
Hammaburgensis ecclesiae pontificum on izlae situaciju u severnoj Evropi od
788. pa sve do sredine XI veka i tom prilikom posebno se osvre na mo i
uticaj Vinet-e kao glavnog grada Wenda (Srba) koji su, u mnogo emu, bili
superiorniji u odnosu na svoje neposredne susede - dva stara nemaka plemena
Sasa (Saxones) i Dane (Dane ili Dani po kojima je kasnije Danska dobila ime).
Nemaki hroniar iz XII veka Helmond (Helmond von Bosau) pie o
ruevinama velianstvenog starog grada Vinet -e, izmeu ua reke Odre i
grada Kamenja u dananjoj Pomeraniji, koji su nastanjivali pripadnici raznih
srpskih plemana. Pored detaljnog opisa kua Helmond belei i sledee: Ovaj
grad bio je najvei od svih koji okruuju Evropu i koji su nastanjivali Sloveni
zajedno sa drugim narodima, Grcima i Varvarima, a kada su naili Saksonci i
oni su dobili dozvolu da stanuju u njemu. Jasno je dakle, zakljuuje Helmond,
ko je ovde bio stranac, a ko doseljenik. Vinet-a koja se nalazila na samom uu
Odre u Baltiko more poplavljena je 1159. godine kada je danska flota koja je
napala grad uspela da uniti odbrambene nasipe. Poslednji ostaci grada nestali
su pod udarima valova sredinom XVI veka. Danas se u Wlin-u, Zinnowitz-u i
Usedom-u nalaze muzeji i odravaju festivali posveeni Vinet-i.
O Srbima u XI I veku pisao je i Nestor Kijevski ( K),
srednjovekovni monah iz Kijevsko-peerske lavre koji je napisao neke od
najstarijih ruskih spisa (Kijevske Rus'i; ivot svetog Teodozija; itanja o
- 21 -

kneevima Borisu i Glebu i td). U svojoj Hronici minulih leta zapisao je kako
je slovenska civilizacija nastala u predelu Dunava odakle se rairila na sve
etiri strane sveta. Nestor posebno naglaava kako je Nojev sin J afet, nakon
Potopa, stigao do Dunava i odluio da se tu nastani i otpone potpuno novi
ivot. J afetovi naslednici su poznati kao Nova Rasa, a istorija ih pamti,
prvenstveno, kao Rase, Rasene ili Raene koji su vremenom osnovali i svoju
dravu Raku. Prvobitna drava Srba - Raka, bila je u slivovima reka Lima,
gornje Drine sa Pivom i Tarom, dolinom I bra i gornjim tokom Zapadne Morave
sa glavnim gradom Rasom, odakle i naziv Raka. Prvi srpski vladar, za koga se
danas po osnovu postojeih istorijskih spisa zna, bio je Samovlad koji se na
prestolu ustoliio 492 god. po Hristu. Tokom svojih 38 godina vladanja
Samovlad je srpske zemlje znaajno proirio tako da su se one prostirale od
Stare Planine do Rila pa do J adranskog mora, i od nie Avlone do Portoroa.
J edan od onih koji se ozbiljno i sistematski bavio istorijom i poreklom Srba
bio je Austrijanac Sigismund Herbetajn (Sigismund Freiherr von Herberstein)
istoriar, diplomata i lan Saveta Svetog Rimskoh Carstva (Sacrum Romanum
I mperium). U svom delu Rerum Moscoviticarum Commentarii (Moskovski
zapisi) tampanom 1549. godine za potrebe austrijskog dvora Herbetajn
objanjava, kao autoritet za rusku istoriju, da su Srbi stariji od Rusa i svih
ostalih slovenskih naroda i da se, prema miljenju svih tada relevantnih
istoriara, njihov dolazak na prostore Evrope moe odrediti kao poetak
evropske istorije.
Do gotovo identine spoznaje o poreklu Srba doao je i maarski grof i
Austro-Ugarski dravnik Benjamin Kalaj (Bni Kllay de Nagy-Kll). Kalaj
koji nikada nije bio naklonjen Srbima u svojoj istoriji srpskog naroda
Geschichte der Serben tampanoj u Lajpcigu 1878. pie: Po ispitivanju
najboljih naunika svi slovenski narodi u prastaro doba nazivali su se Serbi.
uveni francuski slavista i profesor na Sorboni Robert Siprijan (Robert
Cyprien) zakljuuje 1852. u svom spisu Svet grko-slovenski (Monde grco-
slave) da su Srbi najstarije stablo meu slovenskim narodima i da ih je
zapadna istorija pogreno nazivala Vendima. Siprijan je razvio i teoriju o
poreklu svih Slovena od I liro-Srba, tj od Podunavskih balkanskih Srba, koji su
se prostirali od Baltikog i Crnog mora do Kavkaza i Kaspijskog jezera. Srbe
Donjeg Dunava on naziva Proto-Srbi ili Prvobitni Srbi i za Proto-Srbe tvrdi da
su tu od pre Mojsija. A za kasniji dol azak Srba na Balkan Siprijan kae da su
oni samo doli sabrai u pomo u borbama protiv Rimljana. U ovom kontekstu
treba naglasiti i da Luiki Srbi za sebe kau da su oni iz balkanske Srbije, to
svojim delima potvjuju nemaki istoriari Setgen (Schottgen) i Krajsih
(Kreysig), uzimajui za osnov ista imena ljudi, reka, planina i drugih
geografskih pojmova.
Slovaki istoriar i filolog Pavel afarik (Pavel J ozef afrik) piui o
- 22 -

korenima Slovenau svom delu O poreklu Slovena po Lorencu Surovjeckom
(ber die Abkunft der Slawen nach Lorenz Surowiecki) tampanom 1828. kae
da su Sloveni na prostore J ugoistone Evrope stigli gotovo tri hiljade godina
pre Hrista i da ni za jedan evropski narod, osim za Slovene kao najbrojniju
etniku i lingvistiku grupu, nema konkretnih dokaza o njihovom eventualnom
poreklu iz I ndije. U knjizi Slovansk staroitnosti koju je 1837. tampao u
Pragu afarik pie: Srbi ive u Evropi od najdavnijih vremena, a njihovo
poreklo nas vodi do najdalje prolosti. Piui o Duanovom Zakoniku koji je i
prvi srpski ustav afarik kae: Ovaj Zakonik je Srpsko obiajno tradicijom
osvetano pravo i ova odlika nesme da se rasplinjava nekakvim neodreenim
opisima!
Konstantin Jiriek (Konstantin Jireek), eki istoriar, u svojoj knjizi
Istorija Srba (Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien: historisch-
geographische Studien) iz 1879. pie kako staroserbska drava nije nikada
imala stalne prestonice jer je vladalac vei deo godine provodio na putu, idui
iz jednog dvora u drugi. No, kako su se poetkom drugog milenijuma imena
drava ne retko davala prema prestonim gradovima i ime Srbije najpoznatije u
zapadnoj Evropi izvedeno bee od prestonice velikog upana, grada Rasa grki
, na reci Rakoj, kod dananjeg Novog Pazara. U ovoj tvravi u gradu
Rasu bila je, jo u doba Komena, s vremena na vreme, vizantijska posada koja
je motrila na srpskog vladara. Prvi trag da se Srbija naziva imenom Rassia,
Raxia odnosno Rascia nalazimo u izvetaju t.z. Anzberta - Magni comitis de
Sarvia et Crassia - o treem krstakom ratu. . . U mletakim ispravama sasvim
je obian naziv rex Rassie ili Raxie, docnije imperator Raxie, i najzad,
despotus Rassie. U Ugarskoj, a isto tako i u papskoj kancelariji, takoe se
stalno upotrevljavaju izrazi regnum Rascie.
Svoju panju Srbima i srpskom rodu posvetili su i najznaajniji nemaki
filosof Hajdeger (Martin Heidegger) i Nie (Friedrich Wilhelm Nietzsche),
radikalni nemaki filosof, filolog, pesnik, psiholog i jedan od najveih
modernih mislilaca uopte. Piui o logosu () Hajdeger upozorava da se
prvo treba zapitati kako je nastala logika? ta je uslovilo njen nastanak?
Pitanja koja postavlja Hajdeger su kako postaje sutina miljenja, kako
dolazi do iz-stupanja i na-stupanja i kako taj kao um i razum
dolazi do gospodarenja nad bitkom u poetku grke filozofije. U jednom
momentu on upuuje na injenicu da je kao temeljni filosofski pojam
antike, u stvari srpska re koja se izvodi iz rei -. S druge strane, Nie
koji je kao mladi bio opsednut Rihardom Vagnerom (Wilhelm Richard
Wagner) komponovao je oko tridesetak dela, a svom prvencu iz 1862. dao je
naziv Serbischer Mrsch!
Na kraju, pomenimo i nemakog orijentalistu i vodeeg intelektualca
sredinom XX veka Valetra Vusta (Walther Wst), rektora Univerziteta u
Minhenu (Ludwig-Maximilians-Universitt Mnchen) i lana Anenerbe
- 23 -

(Ahnenerbe - Studiengesellschaft fr Geistesurgeschichte Deutsches
Ahnenerbe e.V). Za Anenerbe je vano rei da se sastojala iz 41 instituta koji
su se, svaki u svom domenu, bavili istraivanjem praistorije, arheologije i
misticizma. Pod njenim okriljem su se, zbog znaajnih finansijskih sredstava
kojima je raspolagala, od februara 1936. pa sve do sredine 1945. sprovodila
gotovo sva arheoloka istraivanja. lanovi Anenerbe su bili mnogi poznati
nemaki intelektualci i akademici ali i strani naunici meu kojima je vedski
istraiva Sven Hedin (Sven Anders Hedin) bio izvesno najpoznatiji i
najuticajniji.
J edno od mnogobrojnih istraivanja koje je finansirano od strane
Anenerbea bilo je i ono koje su 1938. poduzeli profesor Univerziteta u
Frankfurtu dr Franc Althajm (Franz Altheim) i njegova saradnica Erika
Trautman (Erika Trautmann) na Bliski istok. Cilj ove misije bio je da se
otkrije sutina borbe za prevlast unutar Rimskog carstva, a za koju se, inae,
pretpostavljalo da se vodila izmeu nordijskih i semitskih naroda. Nakon
putovanja kroz Atinu, I stambul i Damask Althajm i Trautmanova sa
ekspedicijom stiu u drevni Bagdad gde ih doekuje Fric Groba (Eric Grobba),
nemaki izaslanik. Preko nemake ambasade organizovan im je susret sa
lokalnim istraivaima, a potom i prevoz do paranskih i persijskih ruevina u
junom delu I raka i kasnije do Vavilona. U gradu Asura ekspedicija se srela sa
voom beduinskog plemena Shammar i nekadanjim komandantom Kemel
korpusa (Northern Camel Corps) eikom el J avarom (Adjil el Y awar). Uz
njegovu podrku ekspedicija je nastavila put ka ruevinama drevnog grada
Hatra koji se nalazi u irakoj oblasti Al Dazira 110 km jugozapadno od
Mosula, a koji je, u svoje vreme, bio na granici Rimskog i Persijskog carstva.
Zahvaljujui svojim arapskim vezama ekspedicija je prikupila mnogo
dokumenta koji su sa saznanjima Anenbergove Tibetanske ekspedicije iz 1937.
godine navele Valtera Vusta (Walter Wust), profesora i rektora Minhenskog
univerziteta, da 1939. kae kako se od svih evropskih naroda samo Srbi
spominju u Rig Vedi. Po njemu, u ovoj najstarijoj vedskoj zbirki himni, Srbi se
spominju kao Srbinda to, primeuje i obrazlae Vust, odgovara srpskoj rei
Srbenda. ta vie, Vust objanjava kako srpska re Srbenda, kao Srbinda u
sanskritu, oznaava nekoga ko nikad ne zaboravlja na svoje korene i tradiciju i
koji, zbog svega toga, jeste najbolji i najpotovaniji.
U okviru izdanja I nstituta za orijentalne studije Bekog univerziteta
(Wiener Zeitschrift fr die Kunde des Morgenlandes) Vust objavljuje svoju
studiju Uber das Alter des Rgveda und die Hauptfragen der indoarischen
Fruhgeschichte u kojoj doslovce pie: Srbinda wurde demnoch soviel heissen
wie Herr, Furst, Erster der SRB-s und mit einer Bedeutungsentwicklung, die
aus vedischer und nachvedischer Zeit gelaufig ist, darnach die Srb' s selbst
(Srbinda bi, koliko ja znam, znailo isto to i vlastelin, princ, prvi meu
Srbima, sa znaenjem koje je nastalo u vedskom i postvedskom vremenu, i bilo
rasprostranjeno i meu samim Srbima za njih same).
- 24 -

Vano je znati da se veina srpskih rei vezanih za religiju kao to su:
crkva, kandilo, oltar, post, bog, vinji i mnoge druge nalaze u sanskrtu,
zajedno sa nacionalnim obelejima: svilen jelek, anterija, opanak. Profesor
Radmilo Stojanovi, uenik Mihaila Petrovia Alasa i Milutina Milankovia,
sin velikog srpskog matematiara i tvorca kibernetske teorije Koste
Stojanovia, uoi smrti je, kao jednu od svoje dve velike elje, naveo kako bi
voleo da budui poznavaoci otkriju dubinske gramatike i sintaksike
srodnosti izmeu sanskrita i srpskog i ispod naplave tuih uticaja otkriju i
razjasnie najstarije, najkarakteristinije i najupornije slojeve srpskog bia,
osvetljavajui istovremeno jezike uzroke slaganja i neslaganja, razumevanja i
nerazumevanja sa drugim entitetima. Srpstvo ima srpski jezik, a ako je bie
jezik i ako je on najblii roak sanskrtu, onda se dubina srpski h korena mora
meriti jezikom. Samo sanskrt moe biti etalon!
Profesor Stojanovi je na svojim predavanjima voleo da podseti prisutne
kako je jo u najstarijoj gramatici na svetu, napisana od strane uvenog
Paninija (Pini) iz Kandahara u I ndiji, zapisano da sanskrit u svojoj osnovi
predstavlja zavreni ili savreni jezik. Onaj, dakle, jezik kome nita vie nije
potrebno niti dodati niti oduzeti. Sanskrit sloene gramatike, istih vokala i
velike transparentnosti, predloga gotovo da nema i svaka re u reenici, bez
obzira na broj rei u njoj, moe da zauzme mesto sveke druge rei, bez ikakvih
posledica po smisao izraza. Svojom priom o sanskritu Stojanovi je zapravo
eleo da ukae na injenicu da sutina prouavanja sanskrita lei u tome da se
uoe zaboravljeni elementi jezika koji su jo ivi u srpskom i da se obnovi ono
to je izgubljeno u toku vremena. Stojanovi se sve do smrti zalagao za
obnovu srpskog jezika koji je, naroito tokom XI X veka, osakaen ime je
naneta neizmerna teta srpskom biu jer, kako kae Edvard Sapiro (Edward
Robert Shapiro), Prava je iluzija zamiljati da se ovek prilagoava stvarnosti
u osnovi bez upotrebe jezika i da je jezik samo sluajno sredstvo za reavanje
specifinih problema optenja i razmiljanja.
Za istoriju, zapadnu svakako, je od sankrita jezika koji se nikada nije
menjao, rya i onih koji stoje iza ovog naziva bila vanija vea grupu
Sumeraca koju je predvodio svetenik koga su jednostavno nazivali Lugal
(Kralj ili veliki ovek). Ova grupa Sumeraca se uputila ka Nilu, odnosno
Egiptu, gde su ivela mnoga plemena specifine kulture i vere. Sumerci su, do
tada, s njima vekovima uspeno trgovali i razmenjivali mnoga iskustva. S
druge strane, odlazak u Egipat za njih nije bio drastina promena jer su
Egipani s Sumercima delili mnoge kulturoloke slinosti i bili veoma
gostoljubiv narod.
Broj Sumeraca koji su stigli u Egipat nije bio mali ali su se oni relativno
brzo asimilovali. Vrhovni sumerski svetenici su nakon nekog vremena najvei
deo svojih Boijih znanja iz matematike, astronomije, astrologije i td.
prepustili Egipanima. O ovom sumerskom davanju se dugo nita nije znalo
- 25 -

ve se za mnoge stvari verovalo da su plod egipatske kulture. Meutim, uveni
francuski areheolog Pol Emil Bota (Paul-mile Botta) je 1843.g.n.e. pronaao
palatu Sargona I I (arru-kinu, na akadskom), kralja Asirije, i u njoj, i oko nje,
na hiljade glinenih ploica na kojima su klinastim pismom zapisani mnogi
detalji iz njihovog ivota. Sadraj sumerskih ploica je bio tajna sve dok se
nemaki lingvista Georg Grotefend (Georg Friedrich Grotefend) nije studiozno
posvetio prevoenju klinastog pisma koje je, na kraju, prihvaeno kao posebno
sumersko pismo koje danas slovi za naj starije. Grotefend se posebno iznenadio
kada je otkrio da su Sumerci imali zapravo dva jezika: muki i enski; tek tada
su naunici deifrovali tekstove sa glinenih ploica iz palate kralja Sargona II
i spoznali da su mnoge stvari za koje se verovalo da su proizvod
staroegipatske kulture zapravo ponikle u Sumeru. Najvaniji su svako zapisi -
kodeksi ponaanja poznatih kao Ur-Nammu nastali jo za vreme tree dinastije
Ura u junoj Mesopotamiji 2112. g.p.n.e.
U ovom kontekstu je interesantno potsetiti se da je ceo koncept Astronomije,
s krugom od 360 stepeni, zenitom i horizontom, delo starih Sumeraca. Zodijak
kakav danas poznajemo je njihova tvorevina, zasnovana na verovanju u
dvanaest bogova. Njihovo poznavanje kretanja Sunca i Meseca dovelo je do
stvaranja prvog kalendara, koji su koristili Egipani i Grci. Sat od ezdeset
minuta, i minut od ezdeset sekundi, je njihovo otkrie zasnovano na
seksagezimalnom sistemu (1+24/60+51/60
2
+10/60
3
). Mnoga sumerska otkria
je danas teko, ako ne i nemogue, objasniti ako se zna da je njihova
civilizacija trajala neto vie od 2000 godina, a da nebeski ciklus koji su oni
precizno odredili traje skoro 26000 godina. Odista, kako je mogue da je
jedno, s dananje take gledita, prvenstveno lovako i zemljoradniko drutvo
dolo do tako sofisticiranih znanja?
Mnoga znanja koje se danas pripisuju Egipanima, kao to vidimo, su
zapravo uenja koja su sa sobom u Egipat doneli Sumerci. Egipani su ih
dodatno produbili i poeli praktino da primenjuju. Najvei broj piramida koje
su sagraene izmeu Gize i El Fajuma danas vie ne postoje unitene su. No,
od svih sauvanih egipatskih piramida (antiko egipatska re za piramidu je
mr) najvie interesovanja privlae tri u Gizi: Keopsova ili Velika piramida,
Kefrenova i Mikerinova. Sve one, iako razliite po veliini, imaju odreene
konstante koje su veoma intrigantne. O emu je re moe se najbolje sagledati
na primeru Keopsove, odnosno Velike piramide kako se najee naziva.
J edna stranica ove piramide izgraene, prema savremenim istoriarima,
2500 g.p.n.e. iznosi tano osminu minuta stepena u duini, a to je deo mere
Zemljinog obima - minut je ezdesetina stepena. Baza Velike piramide iznosi
oko 230 metara. Ako pomnoimo 230 sa 8, a zatim sa 60, pa onda sa 360,
dobijamao otprilike etrdeset hiljada kilometara to je zapravo duina
ekvatora. Piramide su faktiki projektovane uz pomo merne jedinice koja se
temelji na Zemljinoj veliini, a to je 1 podeljen sa 216. 000. Naime, grka
- 26 -

merna jedinica za duinu je stadij koji ima 600 grkih stopa. Ako bismo
Zemljin obim (216.000) podelili sa 360 stepeni u krugu, dobili bismo da jedan
stepen ima tano 600 grkih stopa, odnosno 1 stadij. Ispada da su Egipani
2500 g. p. n. e. znali taan obim Zemlje. Pored toga, odnos irine osnove i visine
jednakostrane piramide jednak je 2Pi. Pi je matematika konstanta ija je
vrednost 3,14 a u Keopsovo doba izvesno nije bila poznata. Visina piramide je
147, 5 metara, a kada ovaj broj pomnoimo sa milijardom dobijamo tanu
razdiljanu izmeu Zemlj e i Sunca. Na kraju, poloaj piramida u Gizi potpuno
se poklapa, u vreme njihovog nastanka, sa poloajem tri zvezde u sazveu
Oriona, koje su Egipani poistoveivali sa Ozirisom.
Takoe, sve piramide, ma gde graene, usmerene su u pravcu severnog
magnetnog polja planete (2958 45. 25N, 3108 03. 75E). I sto, sve piramide,
ma gde graene, sa sobom nose tajne poruke. U svim do sada otkrivenim i
istraenim piramidama pronaeno je oko 800 izreka za koje se dugo mislilo da
je svaka celina za sebe. Meutim, danas naunici otkrivaju da se kombinacijom
izreka dobijaju razliit i tekstovi i da su svi oni, ma kakav redosled izreka da
uspostavite, uvek smisleni. Takoe, sve do XX veka se verovalo da egipatske
slike koje prikazuju ljudske figure sa dve leve ruke predstavljaju jednostavnu
greku umetnika, odnosno njegovu nezainteresovanost za detalje. Kada su
naunici izuavajui rimske statue konjanika otkrili da konj sa podignutom
levom nogom oznaava konjanika koji je izgubio bitku, a da propet konj
oznaava da su i konj i konjanik nastradali u bici okrenuli su se ponovo
egipatskim slikama. Odmah je utvreno da slike ljudi sa dve leve ruke zapravo
znae da je slika nastala nakon njihove smrti; ljudi sa normalnim rukama
slikani su za ivota; oni sa jednom uzdignutom rukom u laktu imali su jedan
status u drutvu, a oni sa dve drugi i sl. Takoe, naunici danas znaju da
krune koje su nosili egipatski kraljevi, odnosno faraoni nisu meu sobom bile
razliite samo iz estetskih razloga; one su jasno odreivale ulogu i poloaj
svog vlasnika u njegovom politikom, duhovnom i moralnom statusu.
Hijeroglifsko pismo je za vreme faraona predstavljalo osnovni pisani nain
komunikacije. U to vreme oko 1.000 simbola je bilo u svakodnevnoj upotrebi i
onaj ko ih je sve znao smatrao se za pismenog oveka. Tumaenje
hijeroglifskih zapisa sve do 1822. godine nije bilo uspeno, a tada je njihove
tajne, uz pomo kamena iz Roste (La pierre de Rosette), otkrio i deifrovao
francuski naunik an ampolion (J ean-Franois Champollion). Do tada
naunici nisu pravili razliku izmeu prikaza osoba koji su na telima imali,
kako ko i kako gde, po jednu takicu. Verovalo se da se radi o majstorskoj
greci ili nekoj posebnoj oznaci distinkcije. Meutim, utvreno je da se
takice, bez obzira na broj linosti na kojima se prikazuju, uvek pojavljuju na
samo nekom od devet precizno lociranih delova tela. Kada su spojili tih devet
takica dobili su preciznu sliku ljudskih lezda: hipofize, hipotalamusa,
epifize, tiroide, grudnjae, pankreasa, jajnika, odnosno testisa i nadbubrene
lezde. Proizilazi da su stari Egipani znali za vanost ovih ljudskih centara
- 27 -

koji bitno utiu na fiziki, duhovni i emocionalni ivot oveka.
Danas svi znamo da su osnivai geometrije i aritmetike u estom veku pre
Hrista bili Tales () i Pitagora (). Ono to nam kroz sistem
obrazovanja nije nikada predoeno je injenica da su njih dvojica, pre nego to
su postali poznati po svom uenju, vie godina proveli u Egiptu. Pitagora je,
na primer, imao osamnaest godina kada je na Olimpijskim igrama pobedio sve
svoje protivnike u pesnienju. Tada su Grci prvi put uli za njega i to ga je
proslavilo. Nakon toga, sa eljom da se duhovno uzdigne, on provodi kod
Talesa nekoliko meseci ali ubrzo, po nagovoru samog Talesa, odlazi u Siriju
kod fenianskih mudraca. Iz Sirije prelazi u Libiju da bi na kraju stigao u
Egipat. Pitagora je prepeaio sve od Nila do obale Eufrata, od Tebe do
Vavilona. U hramovima na obalama Nila provodi dvadesetak godina gde su ga
svakodnevno poduavali egipatski svetenici. Iz Egipta on prelazi u
mesopotamsku prestonicu Vavilon gde boravi punih dvanaest godina uei od
vavilonskih pisara i magova. Nakon viedecenijskog uenja vraa se u Grku
ali je, iste godine, naputa i trajno se nastanjuje u italijanskom gradiu
Krotonu. Tu osniva svoju uvenu filosofsko-versku kolu koja e trajati punih
150 godina i koja, za sve vreme postojanja, nije imala vie od 218 uenika.
Od svojih uenika Pitagora je zahtevao da se pridravaju sledeih naela:
1. da je stvarnost u svom najdubljem nivou matematike prirode
2. da se filosofija moe iskoristiti za duhovno proiavanje
3. da se dua moe uzdii do jedinstva s bogom
4. da odreeni simboli imaju mistini znaaj
5. da se sva braa reda moraju pridravati zaveta odanosti i tajne
U Krotonu Pitagora svojim uenicima prenosi tajne vezane za poseban nain
odevanja (uvek je bila obavezna bela odea kako bi se i najmanja neistoa
lako videla) i ishrane (nikad se nije jelo meso i nikada se nije smela dostii
puna sitost), ui ih obavezama meusobnog potovanja, pomaganja i
zajednitva, moralnim doktrinama (osnovno je bilo potovanje starijih, jer ono
to je vremenom ranije zasluuje vee poasti) i starim i tada ve skrivenim
tajnama matematike, muzike i astronomije. U svom obraanju uenicima voleo
je da kae kako su ono to e uti zapravo samo seanje na prvobitna, od ove
stvarnosti skrivena stanja i znanja. kola je bila ustrojena kao bratstvo -
svojevrsna tajna organizacija, a sve sa ciljem da njena znanja ne budu
otkrivena nedostojnim, odnosno ljudima loih namera. Sva svoja znanja
Pitagora je uenicima prenosio usmeno i nikada nita pisano nije iza sebe
ostavio. Ono to se o njemu moe nai zapisano potie od njegovih uenika, a i
ti tekstovi su, bez izuzetka, svi bili ifrovani, odnosno pisani su simbolima i
enigmama. Uenici su bili podeljeni u dve grupe: akusmatike, poetnike koji
su mogli da sluaju ali ne i da vide Pitagoru koji im se obraao zaklonjen iza
zastora. Oni su bili upuivani u rezultate naunih otkria ali ne i u naine na
- 28 -

koje se do saznanja dolo. Drugu grupu su inili matematiari kojima se
Pitagora lino obraao i koji su bili upueni u sve tajne i sva znanja kole.
Kako je njegovo ime bilo zabranjeno za izgovaranje svi gu nazivali Onaj koga
neu imenovati.
Kada je Pitagora iz Grke krenuo ka Siriji za grke naunike brojevi su
poinjali od broja dva. Jedan je za njih govorio o postojanju, a ne o koliini.
Tek je Arhit (), Pitagorin uenik, jedan pretvorio u broj, modalitet
koliine kao to su i ostali brojevi. Koristei se svojim egipatskim uenjima
koja je, celog svog ivota, smatrao boijim i tajnim Pitagora je ustanovio
pravila u raunu vezana za parnost. Par plus par jednako par. Nepar plus nepar
jednako par. Par plus nepar jednako nepar. Par puta par jednako par. Nepar
puta nepar jednako nepar. Par puta nepar jednako par. Mnoga uenja starih
Grka su zapravo ingeniozna nadogradnja uenja starog Sumera, odnosno
Egipta.
ta su za zaostalu i u mrak obavijenu zapadnu civilizaciju znaila uenja sa
istoka govori i podatak da su Arapi preuzeli iz Indije matematiki koncept 0
kao broja i prenali ga svetu kada je bagdadski geograf, astronom i matematiar
Abu Dafar Muhamed ibn Musa al-Kvarizmi ( ), lan
Kue mudrosti (Bait al-Hikma) iz Bagdada napisao knjigu O indijskom
oduzimanju i sabiranju brojeva. U ovoj uvenoj matematikoj studiji al-
Kvarizmi potanko razrauje znaaj 0 kao broja. Ni algebra nije, kao to mnogi
misle, stvorena u Grkoj - roena je u Bagdadu; re algebra izvedena je iz
arapske rei al-abr. U knjizi Raunska rasprava o kompleksnim brojevima i
ostacima al-Kvarizmi uvodi arapske brojeve u matematiku i postavlja osnove
algebre; on uvodi kvadratne jednaine i pojam kompleksnih brojeva: 24 x - 8
x = 16 x + 4 x + 60, to daje 8 x - 12 x = 60, odnosno 8 x - 60 = 12 x. Ove
knjige, nakon to su prevedene na latinski, postaju najprodavanije knjige na
Zapadu i uvrtavaju se u klasiku.
Jedno od tajnih uenja koje je Pitagora preneo svojim uenicima odnosilo se
na znanja drevnih mistika o tajnama brojeva numerologiji ( )
koja je, izvesno, bila jedna od najstarijih naunih disciplina. Osnova njegovog
uenja o brojevima bila je da se tajna Univerzuma jedino moe spoznati preko
brojeva i formi. Preneo je uenicima orfike misterije i tajne egipatskih
svetenika kako vatra, voda, vazduh i zemlja ine svetu etvorostrukost -
Tetratiks (). Ovaj broj je, po njemu, klju objanjenja postojanja
mnogih stvari pa i poretka u samom Kosmosu. Tako su pitagorejci doli do
zakljuka da je Zemlja sferina i da nije sredite Kosmosa i da se, shodno
tome, Zemlja, planete i Sunce okreu oko jedne centralne vatre koju su
identifikovali s brojem J edan. Grci su u vreme Pitagore poznavali 9 planeta, a
Pitagora je tvrdio da ih ima 10. Na pitanje svojih nekadanjih sugraana koja
je to 10. planeta odgovorio je anti-zemlja. Zbunjeni Grci su pitali kako
je to mogue kada je niko nije video, a Pitagora im je jednostavno pojasnio
- 29 -

kako je niko i ne moe videti jer je uvek na suprotnoj strani. U nunost
postojanja desete planete Pitagora je verovao naprosto zbog savrenstva broja
10 i injenici da su svi drugi brojevi samo kombinacije prvih 10 cifara.
Tetraktis sadri ukupno deset taaka i prikazuje strukturu dekade u obliku
jednakostraninog trougla. Teme tog trougla je monada, iz koje se nesporedno
raa dijada - dve take u drugom redu, trei red ini trijadu tri take u redu,
a etvrti red i sve stranice pokazuju tetradu. Izvedeni zbir taaka po redovima
daje sveti Tetraktis: 1+2+3+4=10. I z ovoga vidimo u stvaranju Dekade
sudeluju svi relevantni brojevi do Pet, koji je ve sam napola Dekada.
Pitagorejci su govorili da se Bog, koji ureuje vetinom, rukovoen svojim
Umom, posluio Dekadom kao zakonom za sve... i zato su celine i delovi svih
stvari neba i Zemlje odnosi sklada, na njoj zasnovani, i po njoj ureeni.
Iz ovakvog prouavanja brojeva pitagorejci su zakljuili da su brojevi isto
to i iva bia s obzirom da se bia u, krajnjoj liniji, mogu rastaviti na
trouglove, koji bi u tom sluaju bili pravi atomi prirode. Tako su oni svim
brojevima dali smisao objanjavajui, na primer, da priroda treba da bude
izjednaena s brojem etiri, a (= zgodan as, prilika) se ogledala u
broju sedam, dok je ivot trebalo izjednaiti s brojem est. Za njih je sveti in
venanja bio pretoen u broj pet, jer je pet tvorevina trojke prvog mukog
broja i dvojke prvog enskog broja.
Kako je broj Deset bio sveti broj pitagorejci su mu se svakodnevno klanjali,
a tekst molitve upuene Dekadi glasio je:
Blagoslovi nas boanski broju, ti koji si stvorio bogove i ljude! O sveti ,
sveti Tetraktise, ti koji sadri koren i izvor venog toka stvaranja! Jer
boanski broj poinje istim i dubokim jedinstvom i dosee sveto etiri; potom
stvara majku svega, koja sve povezuje, prvoroenu, onu koja nikad ne skree,
koja se nikad ne zamara, Sveto Deset, koje dri klju svih stvari .
Razmiljajui o pitagorejcima, Aristotel zakljuuje kako su oni, kao niko pre
njih, uspeli da elemente brojeva stave ispred elemenata stvari to im je i
omoguilo da ceo kosmos objasne kao broj i harmoniju. Tako e pitagorejsko
uenje o brojevima, kao sutinama stvari, posluiti Platonu da, bez izuavanja
prirode, izgradi idealistiku filosofiju koja postaje primarno kosmoloka,
mistika i teoloka.
Jedan od najzaslunijih evropskih matematiara za uvoenje velikih tajni
arapskih brojeva u Evropu je Leonardo Fibonai (Leonardus Pisanus
Fibonacci). Kao sin poznatog diplomate republike Pize ulema Fibonaia
(Gulielmo Fibonacci) Leonardo se obrazovao po kolama raunanja Severne
Afrike gde se ne samo upoznao sa tajnama arapskih decimalnih brojeva ve i
zaljubio u matematiku kao nauku bez granica. Kombinujui novosteena
- 30 -

znanja i svoju niim sputanu imaginaciju Leonardo je napisao niz tekstova koji
su bitno doprineli sveoptem ineteresovanju ka nizu drevnih matematikih
vetina. Tako je u svojoj raspravi Liber abbaci (Knjiga o abaku) 1202. godine
izloio praktian aritmetiki problem:Koliko pari zeeva e reprodukovati
jedan par za godinu dana ako se pretpostavi da svakog meseca jedan par rodi
novi par koji za dva meseca postane reproduktivan?
U ovom, na izgled, deijem pitanju Fibonai je otkrio jednu od starih
arapskih matematikih tajni korienih i prilikom izgradnje piramida. Naime, u
njegovom reenju ove zagonetke zanimljiv je redosled brojeva: prvog meseca
eksperiment poinje jednim parom zeeva, u drugom mesecu e postojati samo
taj jedan par, u treem mesecu e ih biti 2, u etvrtom 3, u petom 5, u estom
8, u sedmom 13, u osmom 21 i td. Ovom nizu brojeva , odnosno 1, 1, 2,
3, 5, 8, 13, 21, 34, 55 ... u kojem je svaki broj suma predhodna dva broja
francuski matematiar Edvard Lucas (Franois douard Anatole Lucas) dao je
ime Fibonaijevi brojevi i otkrio svetu vanost njihove primene.
U knjizi Liber abbaci Fibonai, iako na izgled zabavljajui se, zapravo vrlo
ozbiljno razmatra saznanja iz aritmetike i algebre do kojih je doao tokom
putovanja islamskim svetom i, uglavnom neprosveenoj Evropi, prezentuje, po
prvi put, indijsko-arapski decimalni brojni sistem koji e znaajno unaprediti
evropsku trgovinu kroz adekvatnije formiranje cena roba, proraun profita u
transakcijama, konverziju razliitih valuta koje su se tada koristile u
mediteranskim zemljama i td.










- 31 -


Poglavlje drugo
EGIPAT



Kad govorimo o Egiptu, izvesno je da govorimo o jednoj od najstarijih
drava koja korene vue jo iz etvrtog milenijuma p. n. e. O njemu su napisane
mnoge knjige i ispriane mnoge prie, ali emo se, za nae potrebe, najvie
oslanjati na istoriju Egipta koju je napisao stari egipatski svetenik Maneto.
Svetenike dunosti Maneto () je obavljao tokom vladavine
Ptolomeja I ( , vladao od 323. do 285. ) i Ptolomeja II
( , vladao od 282. do 246. ). Pisanje istorije egipatske drave
poeo je na zahtev Ptolomeja I, ali je dovrio tek za vreme vladavine
Ptolomeja I I . Poto mu je ovaj zadatak poverio sam faraon, Manetu su bili
dostupni apsolutno svi raspoloivi spisi u kraljevstvu. Posebnu panju
posvetio je religioznim dokumentima, dravnoj arhivi i strogo uvanim
maginim formulama. Sva saznanja pretoio je u tri knjige koje jo nisu
pronaene u izvornom obliku. No, o njegovom radu saznajemo posredno, iz
niza drugih dokumenata iji autori se pozivaju na podatke iz njegove trotomne
istorije Egipta.
Uz Nil su, deset hiljada g.p.n.e., ivela mnogobrojna nomadska plemena koja
su vremenom poela da stvaraju dravice koje su se esto sukobljavale oko
podele ivotnog prostora. Ti sukobi su trajali sve do 3050.g.p.n.e., kad je kralj
Memfisa, po imenu Menes, ubedio sve ostale vladare da se ujedine kako bi
skupa stvorili veliku i monu dravu. Od tada se rauna poetak Egipatske
drave i poinje brojanje njihovih dinastija i kraljeva. Menes ( ) je bio
prvi kralj prve dinastije, a njegovo ime je pisano = .
Vremenom su Egipani, od ratobornih plemena, postali miroljubiv, duhovan
narod koji je esto pomagao mnogim nomadskim plemenima. Osnovna
preokupacija Egipana je postalo razvijanje kvalitetnijeg ivota kroz
unapreenje poljoprivredne proizvodnje, stoarstva, lova i ribolova, trgovine,
obrazovanja i td. Tokom prvih osam dinastija (3050. 2135.) stvoren j e
papirus, prva slova i brojevi neophodni za evidenciju prihoda od
poljoprivrede, trgovine i sl. Poeli su da grade kompleksne irigacione sisteme,
a za vreme kralja Zosera (Djsr Horus-Netjerikhet, vladao od 2630. do 2611.)
izgraena je i prva piramida od vrstog materijala - kamena. To je danas
najstarija sauvana piramida, a za potrebe Zosera projektovao i izgradio ju je
lekar, astronom i arhitekta I motep (ii -m-tp). On je u svoje vreme bio, pre
svega, poznat kao vrhovni svetenik hrama boga Ra (u) i, kao takav, najvei
poznavalac sumerskih svetih znanja. Kasnije su graene vee i tehniki
- 32 -

sloenije piramide ali su sve sledile odreene zakonomernosti koje je
uspostavio I motep.
Tokom vladavine kraljeva sedme i osme dinastije u Egiptu dolazi do mnogi h
unutranjih nesporazuma, pa i sukoba, tako da se zemlja, na kraju, cepa na
dva dela: Severni, s Heraklopolisom kao glavnim gradom, i Juni, i ji glavni
grad je bio Teba.
Ponovno ujedinjenje Egipta, odnosno Severnog i Junog kraljevstva dogaa
se tokom vladavine jedanaeste dinastije i kralja Mentuhotepa I (2055.-2004.).
Egipat ponovo poinje da se razvija i ujedinjuje pod sve snanijom centralnom
vlau. No, i pored svih napora Mentuhotepa I i njegovih naslednika jedna
stvar ostaje nejedinstvena - vera. Svaki grad je imao svoja posebna verovanja i
bogove kojima se klanjao. Iako su imali razliite bogove svi Egipani su ipak
imali jedinstvenu predstavu o tome da su bogovi, ma iji i ma kakvi bili,
smrtni kao i ljudi i da normalno stare i umiru. Za Egipane nije bilo sporno da
je materija oduvek postojala i zato im je razmiljanje o Bogu stvorenom ni iz
ega bilo strano. Njihovo osnovno verovanje se ipak zasniva na uverenju da je
svet postao onda kad je red nastao iz haosa i da od tada poinje sukob reda i
nereda, dobra i zla...
Egipatski vladari su u isto vreme bili i bogovi i ljudi koji su upravljali
dravom s boanskim pravom. Svaki vladar je bio Sin Boji koji se u trenutku
svoje smrti sjedinjavao sa svojim sinom. Cilj i svrha ovog sjedinjavanja bila je
da pokae podanicima da se stari vladar otac seli na nebo da tamo nastavi
svoju vladavinu carstvom nebeskim, a da ga na zemlji zamenjuje njegov sin u
svojstvu novog Sina Boijeg. Ovim inom se zapravo objanjavalo boje pravo
vladara da upravlja Egipatskim carstvom. Da bismo razumeli neka kasnija
poglavlja vano je ispriati priu o ovom boanskom pravu egipatskih vladara.
Boginja Neba Nut i Geb, bog vegetacije i njen brat blizanac imali su etvoro
dece: Ozirisa, Seta, I zidu i Neptusa. Njihov najstariji sin Oziris postao je bog
zemlje, kralj Egipta. U skladu sa starim egipatskim obiajima oenio se
svojom sestrom I zidom. Mudro je vladao dravom, a zbog svoje pravednosti i
estitosti svi su ga voleli i potovali. Veliku Ozirisovu popularnost i enidbu s
prelepom sestrom I zidom nije mogao da podnese samo njegov brat Set, bog
vetra i pustinje. Opsednut ljubomorom Set ubija Ozirisa, a kako bi uklonio sve
tragove svog zloina on bratovo telo see na 14 delova i baca ih po celoj
dravi. Kako Oziris i I zida nisu imali dece novi vladar je trebalo da postane
Set. elei da sprei da se poinjen zloin isplati Izida, uz pomo svoje sestre
i Setove ene Neptus, uspeva da sakupi sve delove Ozirisovog tela i nakon tri
dana ga uz pomo Tota, uvara najveih tajni inicijacija, vaskrsava. Primenom
tajnih magijskih rituala Oziris je ponovo oiveo i sa I zidom dobio sina Horusa
ije roenje je najavljeno raanjem nove zvezde na istoku Sirijus. Nakon
ovoga, Oziris se preselio na Nebo (Sahranjen je u Abidosu), meu zvezde, da
- 33 -

vlada drugim carstvom - carstvom mrtvih, carstvom nebeskim. Od tada ga
Egipani slave kao boga ivota i zelenila.
Horus je bio neobino nadareno dete pa je ve sa dvanaest godina postao
uitelj koga su uvek pratila dvanaestorica drugova - uenika. O njegovim
izvanrednim sposobnostima govorile su mnoge prie od kojih su one o hodanju
po vodi i izleenje neizleivih bolesnika najpoznatije. Kada ga je u tridesetoj
godini krstio svetenik Anap Horus je pozvao na dvoboj ubicu svog oca. Borba
je trajala od zalaska do izlaska Sunca, a Horus je Seta ubio u zoru kada se na
istoku pojavilo Sunce i zaslepelo ga. Tako je Egipat dobio novog kralja i boga
Zemlje. U borbi je Horus izgubio oko i ono e, mnogo vekova kasnije, postati
simbol mnogih tajnih drutava emanacija solarne i lunarne energije; simbol
duhovne zatite i prorokih moi treeg ovekovog oka. Od ovog sukoba se u
Egiptu veruje da se u svetu vodi neprestana borba izmeu sledbenika dobra i
pobornika zla, izmeu Horusovih i Setovih naslednika.
Mnogo vekova kasnije Kleopatra VI I ( , Grkinja koja je
slsbo govorila egipatski i iji su otac Ptolomej XII ( ' ) i
majka Kleopatra V ( ' ) bili zapravo brat i sestra je
ustanovila pravilo potovanja i slave I zide kao dravne slave Egipta. Slavila se
i boginja Nut koja se, prema egipatskim verovanjima, pojavljivala i na Zemlji
u obliku krave. U Egiptu se nekad najvea svetkovina vezana za boginju Izidu
proslavljala 25. decembra to je dan kad su roeni Oziris i Horus. Dvanaest
dana kasnije, odnosno 6. januara slavio se drugi praznik, rodjenje njenog
drugog sina Aiona. I nteresantno je da se oba ova datuma danas proslavljaju i u
hrianskoj crkvi ali sa drugim povodom. Pored toga, u praksi vezanoj za Izidu
imamo i koncept ispovedi gde bi vernik priznao svom sveteniku svoje grehe,
a ovaj bi mu ih, nakon to je za odobrenje pitao I zidu, opratao. Gotovo isti
ritual ispovedanja imamo i u hrianstvu. Koptska hrianska crkva koja
batini mnoge elemente I zidinog kulta ostala je do danas nezavisna od Rimske
i Pravoslavne crkve. Ona batini mnoga staroegipatska uenja koja su, po njoj,
temelj samog hrianstva. Kad je papa Jovan Pavle Drugi (Karol Jzef
Wojtya, krteno ime) 1994. g. n. e. objavio da Isus Hristos nije roen 25.
decembra ve da je taj dan izabran kao njegov roendan jer se poklapa sa
znaajnim zimskim festivalom drevnih pagana - roenje Ozirisa, najvei broj
hriana je ostao u neverici. Papa nikada vie nije ponovio ovu svoju izjavu
niti je saoptio kada je, ako nije 25. decembra, Hristos roen.
Egipani su, kao i Sumerci, gradili piramide da bi se to vie pribliili
svojim bogovima, a porede njih su gradili i posebno visoke stubove. Pre
ujedinjenja Severnog i J unog kraljevstva svako je imalo svoj poseban sveti
stub koji je, kao neka vrsta visoko ka nebu ispruene ruke, pomagao njenom
vladaru i svetenstvu da uspostavljaju veze s bogovima.
Prilikom ujedinjenja sveti stub Severnog i sveti stub J unog kraljevstva
- 34 -

preuzeti su kao simboli jedinstva i stabilnosti novog, jedinstvenog egipatskog
kraljevstva. Simbolika jedinstvene povezanosti ostvarena je tako to su dva
sveta stuba povezana nebeskim svodom boginje Nut. S jednim stubom na
severu, a drugim na jugu ovi stubovu su predstavljali vrata, novog i
jedinstvenog kraljevstva, koja su vodila njegovom napretku i stabilnosti. Vrata
su bila okrenuta ka Istoku da pozdravljaju izlazee Sunce.
Verujui da je svet nastao kad je iz haosa proizaao red Egipani su,
vremenom, izgradili koncept znan kao Mt .Bili su svesni da pored puke
fizike energije postoji i ona psihika koju je, za rad ljudskog dobra i
prosperiteta, neophodno razvijati centripetalno a nikako centrifugalno jer tada
ona vodi u ratove i manju ili veu devastaciju svega postojeeg. Promatrajui
zvezde i nebeska tela oni su ustanovili odreene zakonomernosti na osnovu
kojih su ustanovili osnov svog zemaljskog pravnog poretka. Naime, uslov
opstanka jedinstvenog Egipta je povezivan s potrebom postojanja reda i
pravde. Svako naruavanje ovog odnosa znaio je prevlast nereda i opteg
rasula. Drutveni red i pravda su poivali na konceptu Mt-a i ivom bogu,
kralju Horusu, koji je bio i garant Mt -a. Za Egipane kralj, odnosno faraon
je bio isto to i Bog s obzirom da je bio njegovo otelovljenje na zemlji. Takva,
kakva je bila, egipatska civilizacija mogla je da opstane samo ouvanjem
boanske kraljevske loze i univerzalnih ljudskih vrednosti zatienih zakonima
Mt -a. Postojala su 42 principa Mt -a od kojih emo navesti samo deset:
Ne sme nikoga ubiti niti podstrekavati druge da to ine.
Ne sme initi preljubu niti silovati nekoga.
Ne sme druge vreati niti im nanositi bol.
Ne sme krasti niti prisvajati bilo ta to tvoje nije.
Ne sme lano svedoiti niti podravati la.
Ne sme skrnaviti sveta mesta.
Ne sme se estiti bez dobrog razloga.
Ne sme biti prepotentan i arogantan.
Ne sme se izdavati za onog koji nisi.
Ne sme initi izdaju i uvek mora potovati zakone.
I nteresantno je spomenuti da je francuski filosof, matematiar i egiptolog
valer (Ren Adolphe Schwaller de Lubicz) poetkom XX veka traei korene
drevnog egipatskog shvatanja naela Mt-a, odnosno harmonije i
proporcionalnosti doao do tzv. Zlatnog preseka, matematiko-strukturalnog
pojma: odnos koji se matematiki izraava kao 1 plus kvadratni koren od 5
podijeljeno s 2, ili odnos delova nekog pravca kod kojeg se celi pravac odnosi
prema veem delu na nain kao to se vei deo odnosi prema manjem, odnosno,
matematiki izraeno: U praksi, ako elimo neto da
podelimo po Zlatnom preseku, onda ga prvo delimo na 13 jednakih delova i
onda to podelimo u odnosu 8:5, ili ga pak podelimo na 21 jednaki deo pa to
onda u odnosu 13:8, i tako u beskonanost. Na to se vie delova podeli, to
- 35 -

smo blii tanom Zlatnom preseku, ali njega nikada neemo dostii jer je on
nedostian aproksimativan je Sve do
valerovog otkria verovalo se kako Zlatni presek pripada Grcima, a ne
Egipanima. Koristei se dimenzijama koje je tada proveravala francuska
ekipa arhitekata i arheologa, valer je nepobitno otkrio kako je pravilo
Zlatnog preseka prvi put primenjeno u Luksoru koji je jo u XI V veku pre
Hrista izgradio Amenhotep I I I , i to uz kompleksnost i sofisticiranost kakve
Grci nikad nisu postigli. To su, za egiptologe, bili nepobitni dokazi o
naprednom matematikom razvoju u Egiptu ali je za valera to, pre svega, bio
dokaz da su Egipani razumeli samu sutinu harmonije i proporcionalnosti na
emu su gradili i svekolike drutvene odnose.
Kad bi vladar Egipta umro postajao je Oziris, kralj nebeski, a njegov sin
Horus, novi kralj zemaljskog carstva. Ukoliko kralj ne bi imao nijedno dete
bogovi olieni u lanovima Kraljevske kue i pripadnicima najvieg
svetenstva su imenovali novog Horusa. I nteresantno je napomenuti da su u
Egiptu stupanje na presto i krunisanje bili odvojeni inovi. Stupanje na presto
je bivalo u trenutku izlaska Sunca, dan nakon kraljeve smrti, a krunisanje 33
dana kasnije.
Ceremonija stupanja na presto se odvijala u piramidi i njoj su prisustvovali
samo najvii svetenici - lanovi kraljevske kue. Najvaniji deo ove tajne
ceremonije bilo je putovanje budueg kralja s preminulim starim kraljem na
nebo, meu zvezde, da bi stari kralj postao Oziris, a novi primio boansku
vlast od bogova i tako postao Horus i vladar na Zemlji gde mu vie niko nije
mogao osporiti boansko pravo da vlada.
ivei u skladu s Mt -om Egipani su bili miroljubiv narod. Njihov
vladar je okupljao vojsku samo radi odbrane carstva od spoljnih neprijatelja.
Granice Egipta su uvek bile otvorene za mnoga nomadska plemena (Tehenu,
Tamahu, Meve, Ribu...) koja su u Egiptu nalazila spas prilikom velikih sua
ili drugih elementarnih nepogoda. Meutim, za miroljubive Egipane pleme
po imenu Hiksi e biti kobno.
Hiksi (Heka Khasewet) su bili poznati kao vladari stranih zemalja ili
prinevi pustinje. Posebno su se odlikovali ratnom vetinom, koju su predano
razvijali, i najboljim orujem tog doba: uslojeni (kompozitni) luk i prve ratne
koije koje su vukli konji. I zbegavi u Egipat, tokom jednog dugog sunog
perioda, Hiksi su se zapravo tu trajno nastanili. Vremenom su poeli nasilno
da preuzimaju vlast nad pojedinim gradovima ali i da te teritorije postepeno
ire, tako da su, na kraju, u potpunosti zavladali Donjim i Srednjim Egiptom.
Nespreman za borbu sa unutranjim neprijateljem egipatski Horus se, pred
dobro naoruanim i ratobornim Hiksima, povlai u grad Tebu na sever zemlje.
Hiksi su bili veoma okrutni i, poto nisu potovali Mt, unitavali su
- 36 -

egipatska svetilita, a najstariji grad Memfis, osnovan jo u vreme prve
dinastije, sruili su do temelja. Onda su poeli da postavljaju svoje kraljeve i
da se predstavljaju kao Egipani. Kako nisu imali posebno razvijenu kulturu
niti religiju poeli su da preuzimaju egipatske obiaje i uenja, ali su, za
razliku od Egipana, za vrhovnog boga uzeli Seta, bratoubicu. Za Hikse je Set,
bratoubica, bio pravo boanstvo kome su redovno prinosili rtve. Pri tome se
cela ceremonija klanjanja bogu Setu odvijala kao da se odnosi na Ozirisa i
Horusa, a s ciljem da Egipani ne otkriju koliko su oni posveeni silama tame i
zla, odnosno koliko su suprotstavljeni konceptu Mt . Hiksi su, nakon
unitenja Memfisa, izgradili svoj grad Avaris u regiji Tell el-Dab' a i koji su
proglasili glavnim gradom ujedinjenog Donjeg i Srednjeg Egipata.
Pored sve zemaljske vlasti i bogatstva kojima su raspolagali, kraljevima
Hiksa je, meutim, nedostajala boanska vlast bez koje su se oseali
nepotpunim vladarima. Kako ni na koji nain nisu mogli da saznaju tajne
ceremonije inicijacije novog kralja, tj. Horusa, i kako nisu mogli da
kompletiraju sva mistina saznanja egipatskih vladara kralj Hiksa Apepi I
(Aauserra Apopi) je naredio svom veziru Josifu da na svaki nain od dvojice
najviih svetenika egipatskog kralja Taoa II izvue nedostajue tajne.
J osifovi ljudi su uspeli da u Tebi, glavnom gradu Severnog Egipta, otmu
dvojicu svetenika kraljevske loe. Kako od njih nita nisu saznali oni su ih
ubili. Nakon ovoga jedini koji je jo znao sve tajne kraljevske inicijacije bio je
sam kralj Tao I I . Trojica J osifovih ubica uspevaju da, u hramu gde se svakog
jutra iekujui raanje Sunca kralj molio, uhvate i njega. Kako im ni on nije
odao tajne inicijacije oni i njega liavaju ivota. Ova ubistva trojice ljudi koji
su znali istinske, drevne tajne vaskrsenja egipatskih kraljeva dogodila su se
oko 1570.g.p.n.e.
Ubistvom Taoa II, poznatijeg kao Sekenere, nestaju autentina znanja o
inicijaciji Horusa i jo mnogo toga vanog za egipatsku dravu. Egipani
kasnije poinju da koriste nove ceremonije, ali nijedan vladar Egipta vie nije
mogao da se poziva na vlast dobijenu neposredno od bogova. Od tog vremena
se u Egiptu za vladara ne kae da je kralj ve faraon, to se vie tretiralo kao
neka vrsta institucije, a ne linosti, odnosno boanstva. Pored toga, visoko
svetenstvo, predvoeno visokosvetenikom postaje gotovo ravnopravno s
faraonom po pitanjima svetovne vlasti.
Sekenereovi sinovi Kamos i Ahmos, uz podrku majke kraljice Ahotep i
visokog svetenstva hrama Amun-a otpoinju, tree godine po ubistvu
njihovog oca Sekenere Taoa, optu pobunu Egipana protiv Hiksa i, nakon
mnogo krvavih borbi, Hiksi bivaju izgnani iz gotovo celog Egipta. Manji broj
Hiksa, u i oko Avarisa, ostao je tamo da ivi s obzirom da Kamos nije smatrao
moralnim da porazi protivnika do kraja.
- 37 -

U skladu s novousvojenim ceremonijama vaskrsenja kralja Kamos postaje
poslednji kralj sedamnaeste dinastije. S njim se Egipat ponovo budi i dolazi do
njegovog znaajnog razvoja. U sklop novostvorenih tajnih ceremonija
krunisanja faraona svetenstvo hrama Amun-a unosi i priu o ubistvu starog
kralja i postavljanju novog koji vodi svoju zemlju u bolji ivot potujui
Mt. I nteresantno da je, nakon Kamosove smrti, svetenstvo Amun-a
proizvelo Ahmosa u faraona (1539.-1514.), ali ne u okviru sedamnaeste
dinastije ve kao prvog vladara osamnaeste dinastije. Maneto navodi ovu
injenicu, ali ne daje nikakvo objanjenje za to. Interesantno je i da su mnogi
istoriari uoili ovu neloginost, ali i izbegli da o njoj bilo ta vie kau.
Istina se zna, ali je vie nego oigledno da nekome odgovara da se o njoj, za
sada, ne govori.
Sam kraj egipatskog carstva vezan je za Rimljane. Kada se narod ove drevne
drave okrenuo protiv svog neasnog i nepravednog vladara koga su zvali
Auleta - frula (u istorijskim knjigama poznatog kao Ptolomej XI I -
) - on je zatraio pomo Rima. Ovo je za sve Egipane bio potez
vredan svakog prezira. Dan kad je Aulet umro slavljen je kao najvei
nacionalni praznik. Umesto Auleta na presto 51. g.p.n.e. dolazi njegova erka
Kleopatra VI I . Ona se, vezana egipatskim obiajima i tradicijom, venava sa
svojim mlaim bratom Ptolomejom XIII. Brak je, od samog poetka, bio
katastrofa ali je svoj pravi kraj doiveo kada je Ptolomej XI I I , bez znanja
Kleopatre, napao rimske legije i flotu u Aleksandriji.
Uplaen da mu flota ne bude zaplenjena Cezar (Gaius J ulis Caesar) nareuje
da se svi brodovi, stacionirani u Velikoj luci, zapale i potope. Vatra je bila
tako velika, a vetar tako jak da se plamen proirio i na luku, a potom i na vei
deo grada. U tom haosu neko je zapalio i Veliku biblioteku. Uniteno je na
desetine hiljada knjiga koje su vekovima prikupljane i suvim zlatom plaane.
Cezar je pobedio, a Ptolomej XI I I se udavio u moru. Ljutog rimskog
vojskovou koji se spremao da preduzme drakonske mere protiv egipatskog
naroda Kleopatra je uspela da smiri postala mu je ljubavnica.
Kleopatra se, na zahtev samog Cezara, po drugi put venava poetkom 47.
g. p. n. e. sa svojim drugim bratom Ptolomejom XIV. Venanje se, nakon
posredovanja visokog svetenstva, odrava u skladu sa svim ceremonijama
drevnog Egipta. No, Ptolomej XI V nije dugo iveo pa je Kleopatra ubrzo
ponovo postala udovica. Vratila se Cezaru sa kojim iste godine dobija sina
Cezariona, a 46. g. p. n. e. odlazi u Rim. U venom gradu Kleopatra, koja po
rimskom zakonu nije mogla da se uda za Cezara, nije bila srdano primljena.
Sve vreme svog boravka u Rimu ivela je u Cezarovoj vili na obalama Tibra.
No, nezavisno od Kleopatre, rimske intrige, pakosti i ljubomora doveli su do
Cezarovog ubistva 15.marta 44. g.p.n.e. na stepenicama Senata. Etiam tu mi
fili, bile su njegove poslednje rei upuene Markusu Juniju Brut u (Marcus
I unius Brutus Caepio) mladom senatoru koga je Cezar voleo kao roenog sina,
- 38 -

a koji se nalazio meu ubicama. Odmah nakon ovog sramnog ubistva Rim
zapada u graanski rat, a Kleopatra se vraa u Aleksandriju i suoava sa
bolestima i nematinom sedmomilionskog stanovnitva nastalim kao posledica
nezapamenih sua.
Kada ju je 41. g.p.n.e. Marko Antonije (Marcus Antonius), rimski politiar i
vojskovoa, pozvao u Terzus ona je prihvatila poziv; Marko se odmah zaljubio
i otposlao svojoj eni Oktaviji pismo o raskidu braka. Rimski porezi su
znaajno smanjeni, a deo blaga koje su Rimljani opljakali biva vraen Egiptu
za potrebe popravke irigacionih sistema, bunara, puteva. . . Uz pomo Antonija,
koji je opljakao 200. 000 knjiga iz biblioteke u Pergamu, Kleopatra zapoinje
obnavljanje Velike biblioteke Aleksandrije koja je, na neki udan nain, bila
njena moda najvea ljubav. inila je sve to je mogla da povrati stari sjaj
Egipta. Nije prezala ni od ega. Narod je ubrzo poeo da je oboava pa je tako
dobila i nadimak: Kraljica falaha (naroda).
Rim se 31. g.p.n.e. okrenuo protiv Antonija i u pomorskoj bici kod Akcijuma
2. septembra on je poraen, a godinu dana kasnije je sam sebi presudio. U
takvoj situaciji Kleopatra se, nakon to je od novog rimskog imperatora
Oktavijana dobila garancije za bezbednost njene i Antonijeve dece Ptolomeja,
Aleksandra i Selenu, i sedamnaestogodinjeg Cezariona, 12. avgusta 30.
g. p. n. e. ubila tako to je prigrlila kraljevsku kobru, najveu zmiju otrovnicu na
svetu. Nije prihvatila da postane rimski sluga. Bila je poslednji egipatski
faraon. Nakon nje Egipat je postao obina rimska provincija koja prelazi iz
ruke u ruku: vizantiske, arapske, turske, francuske i, na kraju, engleske. Bie
potrebno gotovo dva milenijuma da ova drevna drava ponovo stekne svoju
samostalnost.
Napoleon Bonapara je 1798. proveo nekoliko sati u centralnoj odaji
Keopsove piramide. U knjizi Tajne Velike piramide (Secrets Of The Great
Pyramid), Piter Tomkins (Peter Tompkins) pie: Kada je izaao, general je
bio vrlo bled i impresioniran. Kada su ga pitali da li je doiveo neto
misteriozno, on je rekao da ne eli da govori, i da ga nikada vie ne pitaju o
tome.
Kada se krajem 1929. etrnaestogodinji Dejvid Rokfeler (David Rockefeller
Sr.) popeo na vrh Keopsove piramide njegov otac, Don Dejvison Mlai (J ohn
Davison Rockefeller, J r.), je stajao ispred Sfinge. Nije je dodirivao, nije joj ni
prilazio blizu. Samo je stajao i ekao da zae Sunce, a onda se udaljio od nje
ne okreui joj lea.
Inae, deo starog i mistinog Egipta se nalazi i u Beogradu. Egipani su
verovali da njihovi mrtvi vladari obitavaju na nebu, kod zvezde Severnjae, a
kada se vremenom razvio kult Sunca ivot mrtvih se seli u podzemlje. Kako bi
bili spremni za podzemni ivot mrtvi su mumificirani, a sa njima u grob je
- 39 -

spremano i sve ono to e im trebati u zagrobnom ivotu. Vremenom
mumificiranju su podvrgavani svi oni koji su u starom Egiptu bili deo
dravnike, kulturne, naune ili bilo koje druge elite. Jedna od ne ba velikog
broja sauvanih mumija danas se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu i
poznata je kao Nes-Minova mumija. Nju je 1888. godine Hadi Pavle Riiki
od Skribea nabavio u Luksoru i poklonio je Serbskom narodu da je gledi i
time se poui jednom obiaju starih mislilaca. Nes-Minova mumija je
jedinstvena u svetu jer, kao ni jedna druga, ispod miice dri svitak papirusa
staroegipatsku Knjigu mrtvih; pored glave joj se nalazi amajlija Mt-a, a
ispod ovratnika oslikan je lik boginje Nut. Veina poznatih primeraka Knjige
mrtvih koje se nalaze i uvaju po svetu imaju najvie 189 poglavlja, a Nes-
Minovi svici sadre ak 191 poglavlje. Prema kazivanju Branislava
Anelkovia, docenta na Filosofskom fakultetu katedre za arheologiju, svici
svetenika Nesa nikada nisu izueni i ne zna da li e i kada to ikada biti
uraeno. Inae, Serbski narod je mumiju Nesa, velikog svetenika hrama boga
plodnosti Mina (u sklopu hrama Osiris Heqa Djet), mogao da vidi samo tokom
1888. - odmah po njenom dolasku u Beograd; od tada pa do danas ona se nalazi
u depou Narodnog muzeja.













- 40 -


Poglavlje tree
JEVREJI


Terah ( ) Haivri, bio je jedan od mnogobrojnih trgovaca u udesnom
Vavilonu (Babili - Vrata Boija) koji je jo od 1894. g.p.n.e. bio samostalna
drava-grad. Za njega se najverovatnije nikada nebi ni znalo da se ne spominje
u Bibliji, odnosno u knjizi Postanja, prva knjiga Svetog pisma Starog zaveta i
prva knjiga Petoknjija. Ovde se o Terahu govori kao o sinu Nahora koji je bio
sin Reu, a ovaj sin Pelega kome je otac bio Eber, a koji se pamti po tome to je
bio sin elaha kome je otac bio Arpad sin ema i unuk Noe. Cela poenta ove
Biblijske prie o poreklu Teraha je u tome da se kae kako je on direktan
potomak desetog i poslednjeg patrijarha pre vremena Velikog potopa. Piscima
Biblije bilo je, oigledno, od presudne vanosti da Jevreje poveu sa Velikim
potopom i poslednjim ovekom koji ga je preiveo. Moda je zbog toga, ako ni
zbog ega drugoga, pria o Velikom potopu u Sumeru i kralju Ziusudri bila
najbolje uvana tajna preko dve hiljade godina.
Terah je jednog dana sklopio dogovor sa Bogom da od njegovih naslednika
stvori boiji narod. Dogovor je podrazumevao da Terah koji je imao tri sina:
Arana, Nahora i Avrama dozvoli ovom treem da napusti kuu u Ur Kadim-u i
posveti se nomadskom ivotu. Terah je odmah ispunio svoj deo nagodbe, a Bog
je to isto uinio neto kasnije. Tako je Avram mnoge godine svog ivota
proveo lutajui izmeu Egipta i Vavilona. Njega Jevreji smatraju svojim
praocem i stoga ga nazivaju Avraam Avinu ( - Avram na praotac). On
je, u okviru istog domainstva ali ne pod istim krovom, iveo sa enom Sarai
( , hristijanizovano Sara). Kako Sarai nije mogla da ima dece sa njim on
poinje da spava sa njenom egipatskom slukinjom Haar ( ,
hristijanizovano Agara) sa kojom, nakon dvadeset godina, dobija sina I maela
( ). Kako se nebi brukao pred svetom to nema dece Avram je prelepu
Sarai uvek predstavljao kao svoju sestru,a ova je, ne retko, kao njegova sestra,
postajala ljubavnicom mnogih uglednih i monih ljudi. Na kraju Sarai, koja
prema Knjizi postanja 16 nagovara Avrama da spava sa Haar, priznaje da bi
radije nosila dete nekog svog ljubavnika nego Avramovo. Tako, poto su se
esto selili, jednoga dana Avram i Sarai stiu u filistejski grad Geraru gde se
Sarai odmah uputa u vezu sa lokalnim kraljem Avimetohom. I z ove veze Sarai
raa dete kome daje ime I sak ( ), to u prevodu znai nasmejao se, a
Avram ga, koji je tada imao sto godina, prihvata kao svoje. I stovremeno,
Avram odbacuje I maela i on odlazi da, kao beduin, ivi u pustinji. Sa Sarai i
Avramom ostaje I sak kako bi postao drugi po redu od tri izraelska patrijarha i
jedini koji nikada nije boravio u Egiptu.
- 41 -

Imail ili Ismail kako se najee naziva u Bibliji je postao otac
dvanaestorice sinova: Navajota, Kidara, Nevdeila, Masama, Mime, Dume,
Mase, Hadada, Temama, Jetura, Nafesa i Kedme. Svaki sin je postao voa svog
ismailjskog plemena. Stari zavet spominje I smailjce vie puta. Tako u Knjizi
postanja (37, 25; 39,1.) J osif je prodat I smailjcima koji ga, ubrzo potom,
odvode u Egipat i prodaju Petepiju. Na drugom mestu, u Knjizi o sudijama (8,
24.) Gideon prima dragulje od I smailjaca i td. Sinovi I maila pominju se i u
asirskoj knjievnosti, a u svetoj knjizi Kuranu se doslovce stavlja znak
jednakosti izmeu naziva Ismailjac i musliman Arapin. S tim u vezi,
interesantno je da se u Bibliji nigde i nikada ne koristi re Arapin iako su
Arapi, uz J evreje, jedan od dva naroda kojima je poreklo dao Sem, Hamov
brat. S druge strane, ime Arapi i Arabija javlja se jo u asirskim tekstovima
kao mtu arbi, a kasnije nastaju i termini Arabi, Arubu, Urbi.
Neovisno od biblijskih propusta vano je istai da su Semiti zapravo zbirno
ime narod koji su potomci biblijskog Sema, brata Hamova i J afetova, a time i
prvi srodnici Hamitskih naroda ili Hamita. U nekad davna vremena cela
zapadna Azija bila je nastanjena semitskim plemenima, koja su se delila na 4
grane: vavilonsko-asirski Semiti (istoni Semiti); hana

nski Semiti (zapadni

Semiti); Aramejci (severni Semiti) i arapski Semiti (juni Semiti ). Inae, sam
termin semitski narodi iskovali su 1781. nemaki profesori iz Gttingena
Ajhron (J ohann Gottfried Eichhorn) lozer (August Ludwig von Schlzer). Po
njima najstariji od 77 semitskih jezika je akadski na kome je napisana najlepa
knjievnost sauvana na slogovnom klinastom pismu, sumerskog porekla. Od
svih semitskih jezika danas su u upotrebi opstali jo samo arapski i hebrejski.
Meutim, kada danas kaemo da je neko anti -semit mi nikako nemislimo da
je on protivan poznatim semitskim narodima: Akaanima, Asircima,
Vaviloncima, Aramejcima, Sirijscima, Kananitima, Fenianima, Moabitima ili
Amoritima. Ne, kada se danas kae anti-semit misli se samo na J evreje kao po
mnogo emu specifinu grupu u okviru semitskih naroda. Kao ekspert za
Srednji istok francuski filosof i pisac Renan (J oseph Ernest Renan) je
zakljuio da se Jevreji sutinski razlikuju od ostalih semitskih naroda. Na
osnovu sopstvenih viedecenijskih istraivanja ali i miljenja Ajhrona,
lozera, lingviste Franca Bopa (Franz Bopp), norvekog orijentaliste
Kristijana Lasena (Christian Lassen) i mnogih drugih Renan zakljuuje da se
J evreji, u odnosu na sve ostale semitske narode, razlikuju po svojoj
inferiornosti. Naime, Renan u svojoj knjizi tudes d' Histoire Religieuse iz
1857. zakljuuje da oni nikada nita korisno za razvoj ljudske istorije nisu
uinili. Njihova poznata netolerancija plod je njihove monoteistike vere koja
je uslovila i njihovu sebinost i zavist na osnovu kojih se vekovima
razvijao oseaj za iskoriavanje i zloupotrebu svega to bi drugi postigli.
Nakon to je 1883. godine objavljena Renanova knjiga Le Judasme comme
Race et comme Religion antisemitizam se poeo razvijati kao svojevrsna
antijevrejska ideologija pri emu se ovaj pojam poeo i retroaktivno koristiti
- 42 -

za svaku vrstu animoziteta prema J evrejiam u istoriji.
Kada je u jednom momentu iziritiran Sarainom izjavom da je Bog doneo u
njen ivot smeh i da je sam Bog, a ne Avram, odgovoran i za zaee i za
roenje, Avram odlui da Isaka prinese Bogu na rtvu. Na brdu Moria glavu
svezanog I saka je poloio na rtvenik i pripremio se da ga zakolje. No, prema
Bibliji, tada mu se prikaza aneo Gospodnji i naredi mu da prekine rtvovanje
uveravajui ga tako, ne samo da je Isak njegovo dete, ve i da on - Bog nema
sumnje u vrstinu i iskrenost njegove vere. Nakon ovoga Avram Bogu na
rtvenik prinese jednog ovna koga je uhvatio u oblinjem grmu.
Po povratku na kuni prag Avram odluuje da odmah oeni Isaka ali ne sa
bilo kim ve sa nekim iz roda svog. Uz pomo svog sluge Elijezara Avram u
gradu Aram-Naharai m pronali mladu i lepu Revku. I ako bliskost po rodu nije
bila u skladu sa njegovim oekivanjem (Avram je njenom ocu bio ujak), a ni
razlika u godinama ba primerena (gotovo etiri decenije) Avram je ipak bio
zadovoljan.
Isaak se, nakon to je nevestinim roditeljima isplaen ogroman miraz, oenio
Revkom (u spisima poznata i kao Rebeka ili Rivka) koja je odmah odbila da
spava pod istim krovom sa Isakom i uselila se u kuu Sarai koja je pre toga
umrla. Tako, ipak, nakon punih dvadeset godina I saak i Revka dobijaju
blizance: Esava i J akova. Po pravu I saakov naslednik je trebalo da postane
Esav no, nakon to se on oenio sa dve hetitske devojke, Revka spletkari
protiv njega i navodi I saaka da pravo naslea dodeli Jakovu. Kako bi, po
obiaju, sve stvari ostale u okviru porodice Revka odluuje da to pre oeni
J akova pa ga alje u Haram kod svog brata Labana Aramejca. U ujakovom
domu J akov se odmah zaljubio u svoju sestru Rahelu ali se, na insistiranje
samog Labana, na kraju oenio ne samo sa Rahelom ve i njenom roenom
sestrom Lejom. Sa Lejom je imao est sinova i jednu kerku: Ruben, Simon,
Levi, J uda, I sahar i Zebulun, a erka se zvala Dina. Rahela mu je rodila dva
sina: Venijamina i J osefa. No, J akov je i sa svojim slukinjama, Bilhah i
Zilhah, imao etiri sina: Dan, Naftali, Gad i Aer. Kad mu se rodilo poslednje
dete Bog se kroz jednog anela prikazao Jakovu i odluio da mu kao
odabranom promeni ime. Naime, na jevrejskom Jakov znai onaj koji se hvata
za petu, odnosno onaj koji saplie i vara to je bilo neprimereno za od Boga
odabranog pa mu Svevinji zato i menja ime u I zrael ( ) - onaj kome
pobedu daje Bog, pobednik sa Bogom. Vremenom e ovih dvanaest Jakovljevih
sinova formirati svoje porodice koje e formirati dvanaest plemena od kojih e
se, na kraju, formirati narod I zraela.
Uz pomo mnogo prevara i lai Jakov je opljakao svoga tasta i silno se
obogatio nakon ega je odluio da se, sa sve enama, vrati u Hana

n. Kao
predak celog naroda I zraela, J akov je jedini patrijarh koji nije bio i predak
drugih naroda. Koliko je lik Jakova znaajan za Jevreje govori nam i injenica
- 43 -

da se njegovo ime u Bibliji pominje ee od Avramovog. tavie, kada Bog
odruje Jakovu novo ime I zrael, ono postoje ime samog naroda.
Kako je J akov najvie voleo svog najmlaeg sina Josefa ostala braa njih
dvanaest, puna ljubomore, odluie da ga uklone tako to e ga ivog zakopati
u jamu. Sreom, u momentu kada su ga bacili u jamu pojavie se trgovci
Ismailjci i ponudie brai dvadeset srebrnjaka za Josefa to ovi odmah
prihvatie. Kada je primetio da nema J osefa J akov okupi decu i naredi im da
ga potrae ali mu ovi objasnie da je on postradao u pustinji, a kao dokaz mu
pokazae njegovu krvavu odeu. Nakon to su stigli u prvi vei grad Ismailjci
prodadoe J osefa faraonovom dvoraninu Petefriju koji ga odmah primi kao
svoje roeno dete pa mu omoguava da se obrazuje za svetenika. Josef je ve
sa dvanest godina stekao iroko obrazovanje, a kada mu je bilo trideset o
njemu se govorilo kao o vrlo uenom i mudrom oveku na dvoru faraona
Sesostrisa I I I . Tako je jednog dana glas o J osefu doao i do J akova koji gotovo
da nije mogao da poveruje da mu je sin iv. Nakon to se uverio u istinitost
pria o svom davno izgubljenom i prealjenom sinu Jakov celu svoju porodicu
seli u J osefov sveteniki dom. Odmah po njihovom prispeu faraon im
poklanja najplodnije zemlje i oslobaa mnogih obaveza kojima su inae bili
izloeni stanovnici Egipta. Kako su njegova braa i otac otpoela sretan i
udoban ivot u novoj postojbini J akov se u miru upokojava 1780. g.p.n.e. To
bi, u najkraem, bila neka vrsta istorije kojom Jevreji objanjavaju svoj
nastanak i poetak navodnih muka koje su doiveli nakon svog dolaska u jednu
od najveih civilizacicaja u istoriji ljudskog roda.
Pria o Jevrejima, I zraelu i J udaizmu, ipak, svoje prave obrise dobija tek
sa ovekom po imenu aver (), ime koje je dobio odmah po roenju,
odnosno Munijus ( ) kako ga je nazvala supruga faraona Firauna Asija
bint Muzahim Bitniah koja ga je pronala, usvojila i odgojila. Ona je inae
jedna je od etiri ene za koje je Muhamed rekao da su ispunile svoj iman
(vjerovanje), te da e prve ui u Dennet (raj). Kako jevrejski prevod rei
Munius glasi Moshe ( ) on je u TaNaH-u ( ") tako i predstavljen. TaNaH,
jevrejska Biblija koja je kasnije predata i hrianima pod nazivom Stari zavet
(U Starom zavetu se njegovo ime prevodi sa Mojsije), nas ui da su Egipani
Amram i J oeva imali dvoje dece, Miriam i Arona. Meutim, J oeva,
iznenadno, u svojoj 130-toj godini raa tree dete kome Amram, sin Levijev,
daje ime aver to u prevodu znai onaj koji spaja. No, upravo tada, po
TaNaH-u, vladar Egipta faraon Haremheba navodno odluuje da smanji broj
jevrejske populacije i to na drastian nain: ubijanjem svakog novog
prvoroenog deteta. Kako bi spasla dete Joeva tromesenog avera stavlja u
koaricu i puta niz reku; koaricu sa detetom, neto kasnije, pronalazi
faraonova erka kako stoji u TaNaH-u, ili faraonova ena kako pie u Kur' anu,
i odmah mu daje ime Munijus to bi na egipatskom znailo iz vode izvaen.
Njega pominju i Jevreji, i hriani, i muslimani, a on je roen, odgojen i
- 44 -

odrastao u Egiptu kao princ. Mojsija, kao usvojeno dete faraon je veoma
zavoleo. Pruio mu je najbolje obrazovanje koje se moglo stei u Egiptu toga
vremena. Prema pisanju Filona iz Aleksandrije, Mojsija su u Egiptu poduavali
najumniji i najuticajniji ljudi tog doba: svetenici, oficiri, pesnici i umetnici
svih vrsta, filosofi, matematiari i najpoznatiji astrolozi. Ve sa sedam godina
(obrazovanje je zapoeo sa etiti godine u carskom obdanitu) poeo je da
prisustvuje mnogim religioznim i mistinim ceremonijama u hramu u Karnaku
posveenim bogu Amonu. Kada je napunio 21 godinu Hermheb ga upuuje u
najvee i najsvetije tajne egipatskog drutva, a sa 33 godine, u vreme
vladavine Setija I , postaje visoko pozicionirani svetenik i general i biva
uveden u tajne vaskrsenja - nove tajne, nastale nakon ubistva Sekenere Taoa.
TaNaH nas ui kako je etrdesetogodinji Mojsije jednog dana video
egipatskog inovnika kako ubija jednog od dva jevrejina koji su bili u unoj
raspravi. Pisci TaNaH-a insistiraju na tome kako je Mojsije, navodno
revoltiran time to je faraonov inovnik pogubio jednog od dva meusobno
sukobljena Jevreja, prvo ukorio inovnika, a potom mu, u nekontrolisanom
besu, i odsekao glavu. U TaNaH-u se dalje govori o tome kako je Mojsije zbog
ubistva inovnika, iako jedan od trinaestorice najviih egipatskih svetenika i
miljenik treeg faraona devetnaeste dinastije poznatog pod imenom Ramzes II
(Ra'amses I I ) morao da pobegne iz Egipta, zemlje Gesemske, i spas potrai
meu pripadnicima plemena Madijanaca koji su, inae, bili od semena
Avraamovog. Mojsije je svoj beg zapoeo iz mesta Vadi Tumilata, na
severoistoku delte Nila i, nakon dueg lutanja, stie u zemlju medijansku koja
se nalazila na severozapadu Arabijskog poluostrva, istono od Akabskog
zaliva. Inae, Egipani su zemlje severoistono od Vadi Tumilata zvali meten
to je bio pojam za varvarske teritorije.
Mojsije ostaje da ivi meu Medijancima i tu ga vrhovni medijanski
svetenik Jotor eni sa najstarijom od svojih sedam keri Seforom. Meu
Medijancima Mojsije provodi 40 godina sve dok mu se jednog dana, dok je
uvao Jotorove ovce, na gori Sinajskoj, nije prikazao Bog Jahve ( ), pozvao
ga da bude njegov prorok i zatraio od njega da se vrati u Egipat, kod jo uvek
vladajueg Ra' amses II, i oslobodi sve jevrejske robove. Sluajui Boga,
Mojsije se sa bratom Aronom i Seforom vraa u Egipat. Put povratka u dolinu
Nila iao je uz obalu Sinaja, do Sile u blizini Sueca a odatle u zemlju
Gesemsku. Odmah po dolasku Mojsije i Aron okupljaju oko sebe jevrejske
stareine, izlau im razlog njihovog dolaska i ovi ih bezpogovorno prihvataju
kao svoje nove voe. Kada je uo da su se Mojsije i Aron vratili u Egipat
faraon ih obojicu poziva na dvor kako bi im oprostio sve to bilo jeste. No,
odmah po dolasku na dvor njih dvojica umesto oprosta od faraona zahtevaju
da se odrekne sopstvene vere i prihvati, kao vrhunsko i jedino boanstvo,
njihovog Boga - ja sam Onaj to jeste. Ovo je, po njima, znailo i da novog
Boga imaju potovati svi Egipani, a da Jevreji kao Boiji narod imaju uivati
posebna prava kao to su oslobaanje od poreza, odnosno oslobaanje od rada
- 45 -

kojim se porez plaao u nedostatku novca. Isprva razoaran, a potom ljut na
Mojsija i Arona koji su se predstavili kao nove voe jevrejskog naroda faraon
odluuje da sve Jevreje kazni sa dodatnom poreskom obavezom sakupljanja
pleve koja je, inae, bila neophodna za izradu erpia. Ovo je brau stavilo u
veoma nezgodan poloaj poto su ih jevrejske plemenske svoe sada optuile
za pogoranje njihovog poloaja i neizvesnu buduu naklonost faraona.
Aron i Mojsije nakon ovoga obeavaju Jevrejima da e ih osloboditi svih
obaveza rada i odvesti u zemlju gde teku med (datule) i mleko (kozije). J o
jednom odlaze na dvor gde ponovo za J evreje zahtevaju oslobaanje od
poreskog rada i pravo, da bez ikakve nadoknade, napuste Egipat. Poto
Ra' amses II to nije eleo da uini, Aron, kao vrhovni svetenik
novoprihvaene vere, izvodi niz uda (najezda aba, muva i skakavaca; pomor
stoke; praina se pretvara u va i td.) kako bi uverio faraona u nadmo novog
Boga ja sam Onaj to jeste, a ovaj se, uplaen, saglaava da pusti sve
J evreje.
Interesantno je da gotovo identinu priu o detetu, korpi u vodi i
srenom kraju imamo u spisima o rodjenju Sargona I (osniva Akadske
dinastije), akadskog kralja koji je oko 2350. g.p.n.e. vladao Akadiom, a to je
gotovo hiljadu godina pre pojave Mojsija na istorijskoj sceni. Autori TaNaH-a
izvesno nisu bili naroito inventivni, a za tim nisu ni imali posebne potrebe
jer su se jednostavno bavili prepisivanjem starih znanja koja su se nalazila u
tada ve postojeim uenjima. ta vie, jasno je da su prepisali mnoge prie iz
Sumera i Egipta i to tako to su ih pripisali Bojem narodu. Pisci TaNaH-a se
nisu potrudili ni da nam objasne zato bi Amram, pripadnik stare egipateske
porodice Levi () sakrivao svoje dete od vojnika koji su inae trebali njega
da uvaju; ne objanjava se ni kako Joeva u svojoj 130-oj godini moe da rodi
dete; ne objanjava kojom su se progresijom J akovljeva deca razmnoavala da
bi njihov broj mogao da uplai Egipane; ne objanjava ni kako su Jakovljeva
deca postali robovi kad su iveli u kui svoga brata Josifa koji je bio ovek
velikih zvanja u Egiptu.
J evreji esto govore da je Mojsije izveo iz Egipta ak dva miliona
robova, mada se ozbiljniji jevrejski istoriari zadravaju na cifri od 600. 000.
No, najnovija prouavanja starojevrejskih zapisa (Psalmi 8, 7; Izlazak 15, 19;
Sudije 6, 15) nedvosmisleno ukazuju da se ne radi o milionima, stotinama ili
desetinama hiljada ljudi koji su sledili Mojsija na putu iz Egipta ve o svega
est stotina porodica. Kako je i zato iz starohebrejskih spisa re aleph (a`lf ,
jedan) promenjena, prilikom prevoda na grki, a potom i latinski, u eleph
(`lf, hil jadu) za naunike ostaje misterija. U svakom sluaju, tereba znati da
je ceo Egipat u to vreme imao oko dva i po miliona stanovnika, a da se glavni
progon Hiksa ( ) - koji su, zapravo, isto arapsko nomadsko
pleme, odigrao nekih dva i po veka pre roenja Mojsija. Nakon progona Hiksa
u Egiptu su nastavila da ive mnoga druga nomadska plemena, meu kojima su
- 46 -

Arapi iz Habiru plemena bili najbrojniji i najpoznatiji. Gotovo je izvesno da je
Mojsije iz Egipta, imajui u vidu da jevrejska nacija nije postojala, poveo
porodice koje su batinile poreklo J osifovo ali i porodice iz plemena Hiksa,
pripadnike Habiru i jo devet drugih nomadskih, arapskih plemena (
): Banu Awf, Banu Harith, Banu Jusham, Banu Najjar, Banu Sa' ida, Banu
Shutayba, Banu Qaynuqa, Banu Nadir i Banu Qurayza. O beanju iz Egipta
nekoliko stotina nomadskih porodica ije su se glaveine ogreeli o zakon i
princip Mt -a pie u starom egipatskom tekstu Papyrus Anastasi V i pri
tome se navodi i njihov put bega koji je u potpunosti identian putu kojim je
Mojsije poveo J evreje.
Prema TaNaH-u plemena koja je Mojsije poveo iz Egipta nisu
pola uobiajenim putem koji vodi uz obalu Mediterana kroz zemlju Filestijaca
i koji su trgovci sa severa i iz Mesopotamije koristili radi trgovine sa Egiptom.
Nisu poli ni tzv. Kraljevskim putem koji se kretao kroz Siriju, pored istone
obale Galilejskog jezera, preko Moava i Edoma, do luke na obodu Akadskog
zaliva. Ne, Mojsije ih je poveo ka pustinji putem koji su najee koristili
pljakai i od zakona i reda odmetnute grupe. Prva faza ovog putovanja vodila
je od Tel el-Dabe do Sukota koji se nalazio u oblasti Vadi Tumilata. Od
Sukota, odnosno mesta Tel el-Maskuta plemena odlaze u Etamu, a odatle u Pi-
Airotu i potom u oazu Elin sa dvanaest izvora vode i sedamdeset palmi. Nakon
odmora plemena kreu ka jugu u dubinu pustinje Sin.
Do danas niko nije pruio suvislan odgovor zato je Mojsije poveo plemena
put pustinje niti je jasno kako bi, ako prihvatimo jevrejske interpretacije ovog
egzodusa, 600.000 ljudi putovalo vrlo surovim pustinjskim predelima bez
hrane i vode. To bi i u dananjim uslovima, uz primenu najsavremenijih
logistikih mera, bilo gotovo nemogue ostvariti. Takoe, nerazumljivo je da
se o tako grandioznom progonu ne govori ni u jednom jedinom egipatskom
spisu niti u spisu bilo kog okolnog naroda. Poznato je da su Egipani bili
gotovo bolesne birokrate koje su zapisivali i najmanje sitnice vezane za
vladavinu faraona i okolnih naroda. Sa podjednakom pedantnou su zapisivali
sve svoje uspehe ali i neuspehe i stoga je nepojmljivo da o nekakvom izgonu
desetina i stotina hiljada ljudi u njihovim spisima nema ni jedne jedine
reenice. O ovom navodnom egzodusu govori se samo u TaNaH-u, odnosno
Starom zavetu i nigde vie!
Istorijska injenica je da u vreme navodnog egzodusa ljudi iz Egipta, pod
vostvom Mojsija, jevrejska nacija nije postojala niti, shodno tome, ni njena
istorija, pismo, kultura i td. Svi do danas otkriveni zapisi potvruju da su ljudi
koje je Mojsije eventualno mogao izvesti iz Egipta bili pripadnici arapskih
nomadskih plemena koja su govorila uglavnom hana

nskim jezikom i koja su

se, kao takva, klanjala egipatskim bogovima Ozirisu, Ptahu i boginji Hator.
Istorijska je injenica da se ni Adam i Eva, Avraam ili Mojsije nikada i nigde
nisu deklarisali kao J evreji. O vremenu kada se ovaj dogaaj odigrao nema
- 47 -

preciznih navoda u TaNaH-u. Najvei broj istoriara se danas slae da se
egzodus, ako ga je uopte bilo, mogao dogoditi samo izmedju 1250. i
1224.g.p.n.e., odnosnu u vreme vladavine Ra' amses II, najdue vladajueg i
mogue najpoznatijeg faraona u egipatskoj istoriji.
J edno drugo promiljanje na temu Mojsijevog bekstva iz Egipta i nalaenja
utoita u plemenu Madijanaca moe nas, ako nita drugo, podstai na sumnju.
Naime, po svemu sudei, istina je da je Mojsije, visoki svetenik, general
(borio se protiv Etiopljana) i ovek upuen u sveta egipatska uenja, odluio
da, zbog promene sopstvenih verskih nazora (okrenuo se monoteistikom
verovanju koje je, u svoje vreme, zagovarao faraon Ehnaton), svrgne s
prestola novouspostavljenog faraona Ra' amses II. Kako su njegove namere i
pre poetka bilo kakve realizacije otkrivene Mojsije je bio primoran da bei
kako bi spasao glavu. Posle ovog dogaaja faraon odluuje da protera sve koji
su, na bilo koji nain, podravali Mojsijeva shvatanja, a tu su se, na prvom
mestu, nalazila svetena lica i voe plemena Habiru, preostali Hiksi i jo neka
manja nomadska plemena. Sve zajedno, Ra' amses je mogao da protera ne vie
od dvanaest nomadskih plemena i pleme Levi, staro egipatsko pleme kome su
pripadali Mojsije, njegov brat Aron i sestra Miriam. Od pripadnika ovih
plemena je, prema TaNaH-u, posle etrdeset godina lutanja pustinjom, nastao
novi narod, u istoriji poznat kao J evreji.
Mojsije, ako uzmemo da je sve bilo kako se u TaNaH-u navodi, oigledno
nije shvatao kako se istorija, na ovaj ili onaj nain, uglavnom ponavlja. Kao
to je i on zbog svojih monoteistikih ideja bio primoran da spaava ivu glavu
tako je i faraon Ehnaton, ovek od koga je Mojsije preuzeo ideju monoteizma,
morao da se spasava ali, za razliku od Mojsija, nije imao sree.
Naime, uprkos rairenom miljenju da je ideja verovanja u jednog boga,
tvorca neba i zemlje, roena meu Jevrejima, monoteizam je zapravo nastao
jo u Egiptu, a njen tvorac bio je faraon Amenhotep I V, vladar koga su posle
smrti njegovi neprijatelji pokuali da izbriu iz svih spiskova i sa svih
spomenika. Amenhotep 1352. g. p. n. e. nasleuje svog oca Amenhotepa III, a
kao faraona osamnaeste dinastije prihvaen je meu svojim podanicima,
zajedno sa svojom enom Nefretiti (Nefer-nefru-Iten to znai Atonova
najlepa), kao jedan jedini i pravi posrednik izmeu Boga i naroda
egipatskog. No, nakon to se ustoliio Amenhotep shvata da on nije jedan
jedini i pravi posrednik ve da, zajedno sa njim, tu privilegiju deli
mnogobrojno svetenstvo. Kako se svetenstvo, i to prvenstveno ono iz hrama
Amona koje se smatralo uvarem do tada najznaajnijeg egipatskog boga
Amona, mealo ne samo u verska ve i mnogobrojna dravna pitanja
Amenhotep IV, na predlog prelepe Nefretiti, odluuje da ga ukloni i to tako to
e sprovesti radikalne verske reforme. Zamisao nije bila ni malo lako tim pre
to su Amonovi svetenici bili deo tradicionalne egipatske elite, krajnje
konzervativni i uvek odluni u odbrani stare vere egipatske.
- 48 -

Poetak ovih reformi Amenhotep najavljuje kroz uzdizanje starog
idola iz Heliopolja Ra-Horahte koje stavlja ispred svih ostalih boanstava.
Paralelno sa tim on odbacuje dotadanji hram u Karnaku kao glavno religiozno
stecite i poinju zidati novi hram koji je trebao biti centar vernika novog
najveeg boanstva boga sunca Atona. Hram i ceo grad oko njega sazidan je
na brdu koje je svojim oblikom podsealo na hijeroglifski znak horizonta.
Najvanije je bilo to to se svakog jutra sunce pojavljivalo tono unutar
hijeroglifskog oblika pa je tako, po Amenhotepovom uvrenju, grad bio idealan
za kult posveen bogu sunca. Odmah potom on menja svoje ime u Ehnaton to
znai Sjaj Atonov, a i prestonicu iz Tebe seli u novosagraeni grad Akhetaton
(u blizini dananje Amare).
Najzanimljivije u novom gradu koji je Ehnaton sagradio po zamislima
Nefretiti u roku od svega etiri godine i ije ostatke je krajem XIX veka
pronaao arheolog Flinders Petri (Professor Sir William Matthew Flinders
Petrie), jeste to to je ceo izgraen u skladu sa novom religijom: grad je
sazidan na istonoj obali Nila; Veliki hram bogu Atonu (Gem-pa-Aten) se
nalazio na istoku i njegova glavna vrata bila su okrenuta u pravcu izlaska
Sunca, a ispred samog Hrama se nalazio oltar za prinoenje rtava. Od hrama
su se ulice irile kao zraci sunca, a na glavnoj kraljevoj ulici su se nalazile
najznaajniji domovi uglednih egipana. Ono to je bilo novina je da jedini
bog Aton nije vie bio samo bog Egipana, ve bog svih ljudi na svetu koji
svima jednako donosi ljubav i koji je prema svima podjednako milostiv. Aton
vie jednostavno nije bio samo sunev disk, ve i tvorac neba i zemlje i
sveprisutni duh koji nije samo stvorio svet ve njime i vlada.
Naravno, kako ideja monoteizma nije postojala do tada kod Egipana,
Ehnaton je znao da e posao ponitavanja mnogih bogova biti neprijatna, a
mogue i opasna. Iz tog razloga je odmah i prognao svetenike iz hrama
Amona, oduzeo im imovinu, a sam hram u Karnaku opljakao. Nakon toga, od
zastraenih i uspanienih svetenika ostalih bogova je zahtevao da priznaju
boga Atona za jednog jedinog to su ovi, bez ikakve druge mogunosti, i
uinili. No, iako svestan opasnosti Ehnaton ipak nije mogao da shvati vekovnu
mo starog svetenstva koje ga je, na kraju, otrovalo u sred njegove palate.
Ehnatonova religija nije opstala dugo posle njegove smrti 1388. g.p.n.e. U
doba Tutankamona, Amonovo svetenstvo se trijumfalno vraa u Tebu i
zahteva od novog faraona, Ehnatonovog sina Tutankamona, da prekine
idolopoklonstvo jednom bogu to ovaj odbija. Tutankamon je ubijen nakon
samo dve godine, a mono svetenstvo tada na presto dovodi Aja (A), prvog
Ehnatonovog savetnika, eni ga sa Tutankamonovom udovicom i oni se skupa
vraaju na dvor, a u zemlju se, sa njima, vraaju stara egipatska verovanja. U
doba faraona Horemheba ime Atona i Ehnatona je bilo izbrisano sa svih
spomenika, a Akhetaton naputen i zaboravljen.
I nteresantno je napomenuti kako su naunici u XX veku uspeli da
- 49 -

rekonstruiu vezu izmeu atonizma i biblijske religije. Naime, u Ajovoj
grobnici je pronaena prelepa egipatska poema pod imenom Himna Atonu. I ma
trinaest stihova i svi su posveeni pohvali bogu Atonu gde se on slavi kao
stvaralac sveta, dok se faraon slavi kao jedini posrednik izmeu Atona i
oveanstva. Naunici su odmah uoili slinost izmeu poeme i Psalma 104,
koji je himna u slavu Boga. ta vie, ispostavilo se da su stihovi iz Psalma 104
nita drugo do hebrejski, ne ba najbolji, prevod poeme koja je, naravno, bila
napisana na egipatskom.
Tako, sa Ehnatonovom idejeom o jednom Bogu, Mojsije se stavlja na elo
nezadovoljnih plemena i postaje njihov voa i spasitelj. No, nameravajui da
postane apsolutni vladar izgnanih arapskih plemena, Mojsije shvata da mu nije
dovoljan samo postojei autoritet prvosvetenika ve da mora postati autoritet
i u glavnim ovozemaljskim pitanjima. Da bi ovo postigao donosi im novog
boga J ahvea i njegovih Deset Boijih zapovesti - Dekalog ( ) kojih
se moraju pridravati sva plemena. On tada insistira da zapovesti Dekaloga
postanu osnov moralno-pravnog sistema svih plemena, a njihova karakteristika
je bila da su bile imperativne i poinjale reima potuj ili nemoj.
Kako ni jedno pleme osim plemena Levi nije elelo da prihvati novog boga i
novu religiju Mojsije, prema TaNaH-u, odnosno Starom zavetu, ubija
svetenike i voe svih plemena i sve ostale koji nisu eleli da prihvate J ahve.
Nakon tog pokolja svim plemenom e biti nametnuti novi svetenici iz
plemena Levi, a za vrhovnog svetenika Mojsije postavlja svog brata Arona.
I stovremeno, Mojsije zabranjuje svima da naglas izgovaraju ime boije kako
ga nebi vreali. Plemena su na Gori ostala sve dok Mojsije i Aron nisu
uspostavili red, a za to je bilo potrebno 11 meseci i 6 dana to znai da je Gora
naputena dvadesetog dana drugog meseca druge godine.
Na Sinajskoj gori, pred koju su stigli tri meseca nakon izlaska iz Egipta,
arapska plemena predvoena Mojsijem sklopila su savez sa Jahveom, primila
od njega Knjigu zakona - Toru () i tako postala verujui narod. Dobijanje
Tore bio je zaprvo sveani in stvaranja saveza Boga sa arapskim plemenima i
njihovo prelaenje iz mnogoboake u novu i jedinstvenu monoteistiku
relegiju koju je, kao ideju, prvi osmislio i realizovao Ehnaton. Ovo je ujedno
oznaavalo i pretvaranje dvanaest, odnosno trinaest arapskih plemena u novu
judejsku naciju. Nakon ovog dogaaja dolazi do postepenog razvoja judejske
religije koja se zasnivala na tabernaklu (hramu), svetenstvu i prinoenju rtvi.
Vremenom e za Jevreje potovanje est stotina trinaest zapovesti Tore,
nebeskih zakona koje je Jahve lino objavio, postati nain svakodnevnog
ivota. Ono to je za hriane vera u Hristovo vaskrsenje, to je za judaizam
vera u Sinajsku objavu. Tora se inae sastoji iz pet Mojsijevih knjiga poznatih
i pod nazivom Pentateuh (). Danas se pod Torom podrazumevaju
gotovo svi najvaniji sveti judejski spisi vezani za zakone i uenja.
- 50 -

Po nalogu i uputstvima J ahvea Mojsije je napravio koveg Zaveta (
) u koji je smestio dve kamene ploe na kojima je sam Bog ispisao uslove
saveza sa svojim odabranim narodom. Pored toga, u Kovegu se nalazila i
merica mane (zrnevlje grma tamarix mannifera) i drenov tap. No, najvaniji
smisao kovega Zaveta je to je on za Jevreje predstavljao vidljivi znak boje
prisutnosti.
I u ovoj biblijskoj prii o Deset Bojih zapovesti bezimeni autori imaju
problem. Mojsije je bio Egipanin i znao je samo egipatski jezik, a to znai i
da su Boje zapovesti mogle da budu pisane samo egipatskim hijeroglifima.
Egipani su svoje hijeroglife zvali Bojim jezikom pa je mogue da ono to se
u istoriji tumai kao Boje zapovesti nije nita vie do deset pravila koja je
Mojsije sam napisao, a koja su zbog egipatskog pisma koje je koristio nazvana
Bojim zapovestima. Drugo, u prilog ovakvom razmiljanju, izvesno ide i
injenica da je jevrejsko pismo, kakvim ga danas znamo, nastalo tek nekoliko
vekova kasnije. Na kraju, danas su naunici sloni da Mojsije nikako nije
mogao biti pisac Pentateuh kako one danas izgledaju i z prostog razloga jer se
u njima preplie nekoliko drevnih tradicija vezanih za vreme nakon Mojsijeve
smrti. J edna od tih tradicija govori o herojima koji su povezani sa severnim
kraljevstvom I zraelom, koje je nastalo nakon Solomonove smrti. Druga
tradicija se odnosi na Hram u J erusalimu i njegove svetenike, a ima i detalja
vezanih za period tzv. vavilonskog ropstva.
elju da prvi stvori jednu dominantnu monoteistiku religiju Mojsije je
mogao da ostvari samo meu onim ljudima koji su, nakon njega, bili prisiljeni
da napuste Egipat, i on to koristi. Da bi na verskom planu ujedinio pripadnike
razliitih arapskih plemena on preuzima monoteistiku ideju faraona Ehnatona
o bogu Sunca Atonu, a protiv koga se svojevremeno bunio. Za vrhovnog boga
on proglaava J ahvea koji je kao i Aton - bog pored koga ne postoji nijedan
drugi. O vezi Ehnatona i Mojsija pisao je i Sigmund Frojd u svom delu Mojsije
i monoteizam u kome je ak ustvrdio da je Mojsije o Bogu uio od samog
faraona Ehnatona. No, jedan bog nije bio, sam po sebi, dovoljan jer je
podanike trebalo podrediti i ovozemaljskoj vlasti, za ta mu je posluilo Deset
Boijih zapovesti, kojih su svi morali da se pridravaju. Najvei problem tada
postaje pitanje drave, odnosno teritorije gde bi se ispovedala nova vera i
ivelo u skladu s novim zakonima. Pronai zemlju bilo je skoro nemogue, jer
su svi plodni i za ivot pogodni prostori bili ve naseljeni. Stoga je jedini
nain da se doe do obeane zemlje bilo njeno osvajanje.
Odluan da svoju veru i zakone podravi Mojsije s plemenima kree u
potragu za obeanom zemljom. Na ovom putu, dugom etrdeset godina on je
sa svojim narodom imao dosta sukoba sa lokalnim plemenima kroz iju su se
teritoriju kretali i iz njih, uglavnom, izlazio kao pobednik. Biblija govori o
njihovim borbama po Sinajskoj pustinji sa nomadima iz plemena Amaleana,
Amorejca, Moabiana pa i Madijanaca koji su im prvobitno pruili
- 51 -

gostoprimstvo. Tokom etrdesetogodinjeg lutanja pustinjom Mojsije je uspeo
da pripadnike nekad nomadskih arapskih plemana ujedini na nain koji e
obezbediti njihov disciplinovan, organizovan i jedinstven nastup u
neprijateljskom okruenju. Vano je imati na umu da su u ovih etrdeset
godina gotovo svi oni koji su napustili Egipat umrli ili poginuli i da su
zapravo njihovi sinovi, ljudi bez korena, onovremeni mondijalisti koji su
odrasli ne znajui ta je domovina, bili ti koji su doli do tzv. obeane zemlje.
Oni koji su napustili Egipat bili su mnogoboci koji svojevremeno nisu
prihvatali monoteistike zamisli egipatskog faraona, a njihovi sinovi, koji su
posle etrdeset godina stigli do obeane zemlje, postali su sledbenici prve
prave monoteistike religije. Ovi ljudi bez korena, ove pustinjske lutalice su
domovinom smatrali svaki kutak na kome bi se nali, oseajui da je ono to
osvoje njihovo i niije vie. Da li su ova ujedinjena plemena odista
predstavljala respektibilnu silu u to vreme i, ako jesu, na koji nain su osvojila
Hanan

- obeanu zemlju u kojoj su, do njihovog osvajanja, manje-vie,

tolerantan suivot ostvarivali Amaliani, Hetiti, J evuseji, Amoriti i Hana

nci.
Inae, re Hana

n se prvi put poj avl j uj e u pi sani m dokumenti ma u XV veku pre

nove ere kod Akaana / pi u ga Ki nani (m) i Kanahnu/ , Egi pana / Kn(a)n(a)w/ , i
Feni ana i Jevrej a / pi u ga K(a)n(a)n/. U Bi bl i j i termi n Hana

n oznaava prost or
od grada i l uke Si don na severu do Gaze na j ugu (knj i ga Postanka 10:19).
O tome kakva je to sila bila, ako je bila, i s koliko malo razumevanja i
uvaavanja se odnosila prema slabijim od sebe koji su joj se nali na putu
najbolje se govori u Petoj Knjizi Mojsijevoj kad je izabrani narod stigao do
drave Hana

n:
I izie pred nas Sion i sav narod njegov na boj u Jasu. I tada nam ga dade
na Gospod Bog, i ubismo ih sve i svu decu njihovu. I uzesmo tada sve
gradove njihove i u njima opet pobismo sve ivo, i ene i decu. Samo stoku
sauvasmo, a sve vredno ponesmo.
Dugo vremena se smatralo da je Mojsije bio prvi zakonodavac u istoriji
oveanstva. Smatralo se da su njegovih Deset Bojih zapovesti isklesanih u
kamenu hijeroglifima majstorska kodifikacija zakona koji reguliu
meuljudske odnose. Uistinu, Mojsijevih deset zapovesti su zapravo samo lepo
uklopljeni delovi iz Egipatske knjige mrtvih i nita vie. Kako su Biblija i
njeni jevrejski autori jedini izvor naeg znanja o Mojsiju sve do pojave novih
arheolokih otkria o Sumeru i vavilonskom kralju Hamurabiju niko nije
sumnjao u ove navode TaNaH-a, odnosno Starog zaveta. No, nakon otkria
sumerskih Zakona vladanja u gradovima i izvan njih - Ur-Nammu, a posebno
nakon otkria Hamurabijevog zakonika (Codex Hammurabi) postalo je jasno da
se Mojsije ne moe smatrati prvim zakonodavcem. S druge strane, on se moe
prihvatiti kao tvorac prve poznate monoteistike religije (ako se izuzme
Ehnaton), jer su Buda, Zaratustra, I sus, Muhamed i td. delovali znatno posle
njega. Mojsije je vaspostavio novo religiozno uenje s osnovnim ciljem da
- 52 -

ujedini pripadnike razliitih mnogoboakih plemena oko jedne verske ideje, a
kasnije i da ih kontrolie na osnovu jedinstvenog religijskog uenja. Izvesno
je da je Mojsije, sve do pojave hrianstva, bio prvi koji je religiju koristio
kao nain kontrole i upravljanja ljudima.
Danas se o Mojsiju moe govoriti iz vie uglova i na razne naine. Nesporno
da je avanturu stvaranja sopstvene drave poeo kao ovekoubica u Egiptu, a
da je nakon tog ubistva poinio i hiljade drugih. Znanje, vetine i tajne koje je
poneo iz Egipta su mu omoguile da svoj naum, na kraju, uspeno sprovede. Za
njega je religija bila sredstvo za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski i zato
od njega vai pravilo da religija ne vodi rauna o bilo kakvim postojeim
normama, jer ih sama stvara i namee drugim oblastima ivota. Tako e nas
sva kasnija pripovedanja, mitovi i legende o postavljanju judejskih kraljeva i
verskim ceremonijama koje su tom prilikom izvoene samo podseati na sve
ono to je ve vieno u Egiptu i Sumeru. No, idimo redom.
Posle Mojsijeve smrti, a umro je u 120-toj godini na vrhu Fazge gore
Navavske u predelima visokih Moavskih ravnica, nekad arapska, a sada
semitska plemena (Simeun, Venijamin, J uda, Ruven, Asir, Nefalim, Manases,
Dan, I sahar, J osif, Gad, Zavulon i, konano, pleme Levi) su pod vostvom
Mojsijevog naslednika I susa Navina pobedila jerusalimskog cara Adonisedeka
i okupirala Obeananu zemlju. Prva stvar koju je Navin uinio bila je da
Adonisedeka i njegova etiru pomagaa (Oama, Pirama, J afiju i Davira) obesi
na pet najviih stabala u J erusalimu, a tek potom, kad je krvavi pir bio
okonan, pristupio je podeli Obeane zemlje: Svako od dvanaest plemena
dobilo je deo osvojene teritorije osim plemena Levi kojem je, kao
svetenikom, odredio desetak od svih prihoda ostalih zemalja.
Podela je nainjena na osnovu kocke, kako je Mojsije naredio, i glasila je:
Ruvimo pleme dobija deo zemlje istono od Jordana na jugu izmeu reke
Arnon i grada Esevona na severu; Gadovo pleme dobija prostor do
Genisaretskog jezera i zapadnih ogranaka gore Galed; Polovina Manasijinog
plemena dobija istonu polovinu gore Galad i ceo Vasa; Judino pleme dobija
juni deo Palestine i deo primorske ravnice; Josifovi sinovi (druga polovina
Manasijinog plemena) dobijaju srednji deo Palestine to znai da su drali celu
Samariju; Venijaminovo pleme dobija sve zemlje izmeu plemena Judinog i
Jefremovog, a to znai i gradove Jerusalim i Jerihon; Simeunovo pleme dobija
krajnji jug Obeane zemlje; Zavulonovo pleme dobija visoravni zapadno od
Nazareta i istono od Akona; Isaharovo pleme dobija J ezdraelonsku ravnicu;
Asirovo pleme dobija obalu i visoravni od Karmilske gore do grada Tira;
Neftalimovo pleme dobija jordansku ravnicu na severu i planine severne
Galileje; Danovo pleme dobija sve zemlje na severu prema Siriji i, na kraju,
kao voa, Isus Navin dobija mesto Tamnat Sarah na podruju Jefremovog
plemena.
- 53 -

Dvanest na krvi osnovanih drava su meusobno saraivale iskljuivo po
pitanju uvanja centralnog svetilita u Silomu gde se nalazio koveg Zaveta -
u kome je boravio nevidljivi bog J ahve. Svako pleme je na svojoj teritoriji
radilo to je htelo tako da je bilo nemogue stvoriti jednu centralizovanu vlast.
Drava J evreja je zapravo bila konfederacija plemena koja su se ujedinila u
veri, ali bez centralne vlade i zajednike prestonice. Njihovo jedinstvo se
preteno iskazivalo tokom velikih godinjih praznika kada su se predstavnici
plemena pojavljivali pred J ahveom radi obnavljanja Saveza sa njim.
Plemenima su upravljali tzv. svetenici -sudije iji se autoritet zasnivao na
injenici da sve to rade rade u ime J ahvea. I znad svetenika je, po pravilu,
jedino bio kralj i to stoga to je njega direktno postavljao Jahve. Meutim, u
odsustvu J ahvea svetenici su imali pravo da postavljaju kraljeve i to u skladu
sa tajnim ritualima miropomazanja, odnosno uzdizanja kraljeva na presto
zemaljski. Kako se J evrejima, nakon Mojsijeve smrti, J ahve nikako nije
pokazivao svetenici -sudije zakljuuju da su oni glavni duhovni i politiki
faktor meu Jevrejima, a ne kraljevi ije uzdizanje na presto i onako zavisi od
njih. Tako je, za J evreje vreme nakon Mojsija poznato kao vreme vladavine
sudija.
Meu najpoznatijim sudijama toga doba su bil: Gotonil, sin Kenezov i mlai
brat Mojsijevog vojvode Haleva, koji se proslavio pobedom nad carem
mesopotamskim; Aud, unuk Venijaminov, koji se proslavio ubistvom cara
moavskog; Samegar, sin Anatov, koji se proslavio tako to je ubio est stotina
Filisteja; Devora, sudija i proroica, ena Lafidotova, koja se proslavila
pobedom nad asirskim vojvodom Sisarom; Gedeon se proslavio pobedom nad
Medijancima i Amalianima; Jeftaj se proslavio pobedom nad Filistejcima i
Amoncima; Samson, iz plemena Danovog, se proslavio ubistvom mnogih
filestijskih knezova; Samuilo, iz Levijevog plemena, bio je prvi prorok posle
Mojsija i poslednji sudija I zrai lja. Proslavio se pobedama nad Filestijcima ali
se pamti i kao pisac starozavetne Knjige o sudijama.
Sudije su bile ne samo verske i dravne voe ve i vojskovoe koje su
predvodile plemena u njihovim sukobima sa okolnim narodima. Kada su
J evreji jednom prilikom odbili da plate odreene poreze pripadnicima tada
najjaeg plemena Filistejaca oni su ih vojno porazili u sukobu kod Afeka,
poruili njihovo sveti lite u Silomu i odneli koveg Zaveta. Nesretni zbog
poraza i nezadovoljni dotadanjim upravljanjem od strane svetenika-sudija
Jevreji se tada spontano okupljaju oko odvanog i estitog Saula, sina
Kisovog. U borbama koje su usledile Saul je, sa vojnicima koje je sam odabrao
i obuio, prvo porazio Amonce a potom i Filistejce od kojih je i povratio
koveg Zaveta. Delovao je i nastupao kao pravi ujedinitelj izrailjskih plemena
pa ga je narod okupljen oko svetilita u Galgalu, u zemlji Venijaminovoj,
proglasio za svog kralja. Na kraju, nemajui kuda, sudija i svetenik Samuilo,
tienik starog svetenika Ilije, ceremonijom miropomazanja u gradu Mispa,
- 54 -

zvanino postavlja prvog jevrejskog kralja Saula ( ) iz plemena
Venijaminova. Pomazanje nakon ceremonije u Mispi postaje oznaitelj
prorokovog sprovoenja Boijeg izbora, a kraljevi Izraela bivaju nazivani i
Boijim pomazanicima. Ovim inom dolo je do sjedinjavanja nebeske i
zemaljske moi i tim povodom J evreji podiu dva stuba kao simbol ovog
ujedinjenja. Meusobno povezani, ovi stubovi su trebali da opominju sva
izrailjska plemena da moraju biti jedinstvena kako bi opstala u svetu nesloge i
veitih pretnji. Interesantno da je jedan stub, i to onaj koji je oznaavao
zemaljsku vlast, bio postavljen na sever, dok je stub koji je predstavljao
nebesku mo postavljen na jug. Slinost s Egiptom je oigledna. Ujedinjenjem
dvanaest jevrejskih plemena pod vodstvom Saula uspostavljena je de facto i de
iure 1020. g.p.n.e. prva jevrejska drava pod imenom I zrael.
Ovakav rasplet dogaaja doveo je Saula u poziciju da se osea odgovornim
pred narodom, a ne svetenstvom. S druge strane, svetenstvo je smatralo da je
Saul postao kralj tek nakon miropomazanja koje su oni izveli i da je stoga on
odgovoran njima. S obzirom da ga je narod spontano izabrao Saul nije
pridavao mnogo panje na formalne stvari to se najbolje videlo kroz njegovo
sedite u Gavaji koje je pre liilo na vojni logor nego na kraljevski dvor. Po
njegovom nainu ivota jasno se videlo da nije mario za svetenike, rituale i
dvorske ceremonije na kojima su svetenici insistirali. Jaz izmeu njih se
svakodnevno produbljivao, a svetenstvo je najvie bilo zabrinuto zbog
injenice da vojska zakletvu vernosti ne polae, kao nekada, njima ve samo i
iskljuivo Saulu. Oslanjajui se na podrku naroda Saul se otvoreno
suprotstavio svetenicima optuujui ih da su krivotvorili Mojsijeva uenja i
da je to osnovni razlog zato su, na prvom mestu, Filistejci , mali narod s
jugozapada Hanan

a i obala Mediterana, uopte i uspeli da odole jevrejskom

oruju. Saulove prozivke mono svetenstvo je spremno doekalo. Samuilo ga
je optuio za samovoljno preuzimanje odreenih funkcija svetenstva, a potom
je javno opozvao njegov izbor za kralja reima: Gospod se pokajao to je
postavio Saula carem nad I zrailjem.
I, tako, dok je Saul zapoinjao nove sukobe protiv Filistejaca Samuilo u
Vitlejemu, u tajnosti, pomazuje Davida, Saulovog titonou i zeta. Nakon to
je Saul saznao za izdajstvo Davidovo ovaj bei kod Filistejca Ahisa, kralja
Gata. David je bio toliko dobro primljen kod neprijatelja dece I zraela (ovaj
termin se koristi za Avramove potomke) da mu Ahis ak poklanja grad Siklag.
U svom gradu David se, pored postojee ene Mihaele (erka Saulova) eni sa
dve nove: Avigejom i Ahinom.
I dok je David bio blaen meu svojim enama u Siklagu Saul strada na
Gelvujskoj gori gde su mu i tri sina pogonula u borbama protiv Filistejaca.
Odmah po stradanju Saula sudije u Hevronu ponovo pomazuju i ustoliuju
Davida ( ), iz plemena J udinog, za kralja. Narodno negodovanje svetenstvo
grubo suzbija istiui da je Saulov jedini preiveli sin I svosteja (poznat i kao
- 55 -

I baal) jo uvek dete i da stoga ne moe naslediti oca, a da je, s druge strane,
David bio najuspeniji i najhrabriji general u Saulovoj vojsci to je i dokazao
pobedom nad Golijatom. Takoe, u prilog Davidov isticana je i injenica da je
bio oenjen Saulovom erkom Mihalom to ga je navodno inilo delom
familije. No, narod sa severa odlui da krunie Isvosteja u Mahanajimu, a jug
osta privren svetenstvu i novopomazanom Davidu. Tako su nastale tenzije
izmeu severa i juga ali svetenstvo, svesno opasnosti monih severnih
plemena, osigura da neko ubije I svosteja. Kako bi se sve ba sve dralo pod
kontrolom Samuilo htede ak da pogubi i Mihailu koja bee trudna ali se
uplai od naroda te odustade. Od tada pa nadalje sudije, odnosno stari ili
mudri svetenici kako ih je ve ko zvao - su potpuno kontrolisali judejskog
kralja. Oni su se, nastupajui iz kralja, nametnuli kao realna snaga i vlast nad
pripadnicima svih judejskih plemena.
Kada je David 1007. g.p.n.e. u gradu Hevronu krunisan za kralja, J evreji su
bili podeljeni na dvanaest plemena. Deset severnih plemena se ujedinilo
stvarajui dravu Izrael, dok su preostala dva juna plemena stvorila dravu
J udu. Prvih sedam godina vladavine David je iskoristio za konsolidacij u
raspale vojske i smanjenje pritiska Filistejaca na J evreje kroz enidbu sa
kerkom filistejskog cara Ahisa. Ovakvi potezi su na kraju omoguili Davidu
da zauzme jevuzitski grad-dravu Jerusalim koji se nalazio izmeu Izraela i
J ude. Poto je J erusalim bio tano izmeu ove dve drave postao je njihov
glavni grad. U Jerusalim je prenet koveg Zaveta ime je on postao religijska i
politika prestonica svih Jevreja. Stvorena je jedinstvena izrailjska drava -
monarhija s kraljem miropomazanim po svim pravilima koja je ostavio
Mojsije.
David je pomirio severna i juna plemena, proirio izrailjsku dravu i
uvrstio svoj poloaj unutar nekadanje Saulove vojske. Pisci jevrejske istorije
vole da govore o Davidu kao velikom vojskovoi, dravnom administratoru,
diplomati i umetniku. Meutim, u Starom zavetu se moe proitat i po neto i o
njegovom ubistvu vernog mu vojvode Urije Hetejina, a sve zbog toga kako bi
mu preoteo enu Vitsaveju. Davidove ruke bie krvave i nakon to je naredio
svom vojvodi J ovu da mu u Kedronskoj dolini ubije sina Avesaloma koji htede
da ga smeni sa kraljevskog prestola. Ako se ima u vidu da je svojevremeno,
kao vojvoda, izdao svog glavnokomandujueg Saula onda se o Davidu moe
stei i slika kao o ne ba karakternom oveku. Kako god bilo, David se a ne
Saul slavi kao tvorac prve jevrejske drave i po tome e biti uvek pamen.
Uoi Davidove smrti narod je eleo da na presto dovede Sevu - oveka iz
Venijaminovog plemena koji je, po mnogo emu, sliio Saulu. Sam David, s
druge strane, elo je da ga nasledi njegov najstariji sin Adonija. Meutim,
svetenstvo predvoeno prvosvetenikom Sadokom i uz pomo komandanta
Davidove line garde Veneje, na presto postavlja Vitsavejinog sina Solomona
( ). Kako je Solomon spadao u red manje vanih Davidovih sinova
- 56 -

svetenstvo nareuje da se sva ostala njegova deca Sobab, Natan, Noa i drugi
(ukupno trinaest), kao i u narodu omiljeni Seva, ubiju.
Tako Solomon stupa na presto 967. g.p.n.e. Krunisan je u Giomu tajnim
ceremonijama inicijacije putem vaskrsenja, to je bilo u skladu s novim tajnim
egipatskim ceremonijama nastalim nakon ubistva poslednjeg egipatskog kralja
Sekenerea Tao. I stim tajnim ceremonijama krunisani su svi potonji jevrejski
kraljevi.
Solomon je nasledio malu ali relativno organizovanu dravu, razvijenu
trgovinu i dobre veze sa susednim zemljama. Za njegovo vreme uspostavljena
je jaka centralna vlast s rigoroznim poreskim sistemom. Solomon je narodu
odredio danak od 666 talanata zlata i od toga doba broj 666 nosi simboliku
potinjenosti - zla. Svetenstvo je u ovoj novoj judejskoj dravi uivalo
posebne povlastice i blagodeti i, to je najvanije, u potpunosti je kontrolisalo
kralja. Meutim, vremenom, Solomon se odaje raskonom ivotu s mnogo
ena (imao je 700 supruga i oko 300 konkubina) za koje podie itav niz
luksuznih vila. Novac od poreza je nemilice troio na ene i skupoceno
odevanje line garde koja je, na vrhuncu njegove vladavine, brojala vie
hiljada pripadnika. No, dokle god je narod drao u pokornosti, a njima
osiguravao verski apsolutizam, svetenstvo nije imalo nita protiv njegovog
raskonog i raskalanog ivota. Problem je nastao kada Solomon poinje sve
manje da se klanja J ahveu i da se ponaa u duhu jevrejske tradicije.
Po rangu, najvia od Saulovih mnogobrojnih ena je bila erka estog faraona
iz 21 dinastije Siamuna sa kojom je provodio najvie slobodnog vremena.
I mala je posebnu palatu, poseban hram za molitvu, posebnu vojnu strau...
Pored nje Solomon je poeo da se zanima za kult Izide i da blagonaklono gleda
na svetkovine posveene ovoj egipatskoj boginji. U svakom sluaju, njegovo
zapostavljanje Jahvea znailo je naruavanje ugleda i autoriteta svetenstva.
No, vrhunac njegove ekstravagancije sa enama i religijskog zastranjivanja
nastaje dolaskom Makede, (, na etiopskom jeziku Giz), odnosno kraljice
od Sabe u njegovu palatu. Saba je inae bila glavni grad Etiopije, a Solomon je
verovao da su etiopski kraljevi potomci Mojsija i etiopske princeze Tharbis, pa
se do te mere zaljubio u prelepu Makedu da joj je pored nemerljivih koliina
zlata poeo poklanjati i neke od najveih jevrejskih sveti nja. Svetenstvo se
diglo na noge. Solomon nije doekao duboku starost!
U kontekstu prie o Solomonu i kraljici od Sabe moe se spomenuti i to da je
Etiopija jedina afrika drava koja nikada nije bila porobljena i kolonizovana i
u kojoj se, po miljenjima mnogih naunika, danas ispoveda najistiji oblik
hrianske vere u okviru Etiopske pravoslavne crkve (Y ityop'ya ortodoks
twahedo btkrestyan, na amharik jeziku). Pri tome, postoji niz osnovanih
indicija da se izgubljeni koveg Zaveta nalazi upravo negde u Etiopiji.
Engleski akademik Edvard Ulendorf (Edward Ulendorf) smatra da se mnoge
- 57 -

potvrde za ovakva promiljanja mogu nai u nizu starih spisa, a pre svih u
gotovo hiljadu godina staroj etiopskoj knjizi Kebra Nagast koja je zapravo
etiopska pravoslavna biblija. Kako bilo, ova pria se izvesno moe okonati
konstatacijom da je kraljica od Sabe bila poslednja ljubav Solomonova o emu
je, u svoje vreme, govorio i uveni jevrejski istoriar Titus Flavius Josif (
). Inae, poslednji - 225 vladar iz dinastije judeo-etiopskih potomaka
bi je car Hajle Salasije. U Ustavu Etiopije iz 1955. godine ak je pisalo:
Imperijalna ast da vlada pripada samo naslednicima Hajla Salasija I , koji je
u direktnom i nikad prekinutom lancu nasleivanja od Menelika I, sina
etiopske kraljice i kraljice od Sabe i Solomona, kralja J erusalima.
Ono po emu se Solomon danas najvie spominje je Jerusalimski hram,
odnosno Solomonov hram ( ) kako se najee naziva. Ova najvea
jevrejska svetinja podignuta je na istonoj strani Jerusalima, prema
Kedronskom potoku, na brdu Morija, gde je prema predanju Kain ubio Avelja
(Kain pravo ime Qabil, i Avelj- pravo ime Habil, su deca Adama i Eve), a
Avraam prinosio na rtvu svoga sina I saka.
Hram je, u svojoj osnovi, sagraen prema nacrtima feneanskih hramova u
Ein Dari i Tel Tainatu. To je bio dom J ahvea koji je navodno jo na gori
Sinajskoj rekao Mojsiju: Podigni mi svetilite da mogu prebivati u sredini
njihovoj i u njega metni zakon to u ti ga dati! Tamo u se ja s tobom
sastajati. Po zavretku izgradnje Hrama u njega je prenet koveg Zaveta, a
mesto u Hramu su dobile i sve najvanije relikvije i dokumenta o tajnim
ceremonijama i mistinim obredima koje je Mojsije poneo iz Egipta.
J erusalimski hram se, prema opisu iz TaNaH-a, sastojao iz dva dela; veeg
predvorja, gde se nalazilo deset zlatnih svenjaka, sto za hlebove i posude za
kaenje, i od manjeg svetilita u koje su postavljena dva kipa kerubina, koji su
krilima prekrivali koveg Zaveta. U dvoritu ispred Hrama se nalazio oltar
namenjen prinoenju rtava J ahveu.
Hram je graen sedam godina, a u njegovoj gradnji korieni su samo kamen
i kedrovo drvo s dosta zlatnih aplikacija. Glavni graditelji Hrama nisu bili
Jevreji ve fenianski arhitekta Huram ' abiu i majstori iz Tira koje je poslao
tirski kralj Hiram nakon to mu se Solomon obratio za pomo. Obraanje
Solomona za pomo Hiramu nije bilo sluajno s obzirom da su Feniani slovili
za najvee trgovce i zidare svog vremena. Pored toga kralj Hiram se smatrao i
za jednog od najbogatijih ljudi koji je gomilao srebro kao prainu, a fino
zlato kao blato na ulicama. Svoj udeo u izgradnji hrama dao je i princ
Asmodej ( ) o kome se u knjizi o Tobiji 3:8 pie kao princu tame i
demonu pederastije. Glavna vrata Hrama, koji je stajao na brdu Cion, bila su
okrenuta ka Istoku, prema izlazeem Suncu, a dva stuba pred Hramom su
predstavljali harmoniju i ravnoteu ujedinjenog kraljevstva. Stub koji je stajao
na jugu predstavljao je zemlju J udeju i zvan je Boaz, a stub na severu je
predstavljao I zrailj i zvan je Jahin. Stubovi su bili visine 27 svetih lakata, a
- 58 -

na vrhu su se zavravali cvetom ljiljana koji su ujedinjeni svodom J ehove
simbolizovali koncept stabilnosti dve drave.
Kompletan hram je isprojektovao i njegovu izgradnju nadgledao Huram ' abiu
koji zbog kratkoe vremena nije mogao da realizuje nita posebno ve je
naprosto kopirao fenianski hram iz Ein Dara (75 km udaljen od grada Aleppa
u severnoj Siriji) koji se od Solomonovog hrama razlikovao samo po ogromnim
otiscima stopala (svako je bilo oko jednog metra) koja su bila uklesana u podu
hrama. Tako su, a da to nisu ni znali, J evreji dobili svoje sveto mesto po uzoru
na fenianske hramove koji su, kako se i moe pretpostaviti, bili posveeni
Adonisu, Amenu, Melkartu, Ozirisu, Baalat -Gebalu, Baal -Shemenu i td.
Vrata hrama su za sve vernike otvorena 960. godine, tano na
hiljadugodinjicu smrti Avraama koji se smatrao prvim jevrejski m patrijarhom.
Slavlje je trajalo trinaest dana nakon ega su hramska vrata zatvorena i u neke
od njegovih prostorija su, od tada, mogli da ulaze samo svetenici koje je
narod vremenom poeo da naziva Cionskim mudracima. No, pored svetenika u
zabranjene delove Hrama je ulazio i Solomon koji je ak dao sebi za pravo da
izvodi neke od najvanijih religijskih obreda kao to su prinoenje rtava,
blagosiljanje naroda i sl.
Za trokove izgradnje Hrama i projektovanje gradova Hazor, Megido, Gezas i
J erusalim Solomon je Hiramu plaao godinjim isporukama penice i ulja.
Kada jedne godine, i pored drastinog podizanja poreza i nameta deci Izraela,
to nije bilo dovoljno Solomon kralju Tira poklanja 20 gradova u Galileji ali ih
on odbi uz komentar kabul to je znailo ne vrede niemu. I odista, deca
Izraela do dolaska fenianskog arhitekte Huram ' abiua nisu imala niti neki
znaajniji objekat niti i jedan grad vredan pomena. Moda zato, a moda i
zbog jo neega, dananja masonerija na svoj nain slavi i klanja se
fenianskom arhitekti.
Solomon je iznenada preminuo 927, i na presto tada dolazi njegov sin
Rovoam. No, ubrzo dolazi do obnove sukoba izmeu severnih i junih
jevrejskih plemena i do ponovne podele drave na dva dela. Deset plemena
koje je bilo protiv dotadanje teoloke diktature svetenstva i bahatosti od njih
izabranih kraljeva formira severno kraljevstvo poznato kao Izrailj na elu sa
carem J erovoamom, jedan od Solomonovih nadzornika zaduenih za radnu
obavezu. S druge strane, veri odana i kralju podana plemena J ude i Venijamina
osnivaju kraljevinu Judeju. Vei, razvijeniji i napredniji Izrailj je bio esta
meta mnogih naoruanih i borbenih nomadskih plemena, ali sa istorijske scene
nestaje 721. g.p.n.e. kada ga osvajaju i pokoravaju Asirci. S druge strane,
manja i van najveih trgovakih pravaca Judeja opstaje sve do marta
597. g. p. n. e. Te godine judejski kralj Joakin opinjen lepotom i bogatstvom
Semiramisinog Vavilona dolazi na ideju da ga osvoji i tako sva blaga i lepote
pripoji sebi. Kako to sam nije nikako mogao da uini on uspeva, lanim
- 59 -

obeanjima i silnim darovima, da nagovori asirskog princa Aur-ubalita da
udruen sa egipatskim faraonom Psametihom, iji je vazal Joakin inae bio,
napadne i osvoji Vavilon.
Nakon niza neuspenih napada egipatsko-asirske snage doivljavaju poraz u
bici kod Karkemia (Kar'-ke-mish) u kojoj gine i sam J oakin. Nakon ove bitke
nestali su i posljednji ostaci asirske vojske, a s njima i asirske drave. Slom
egipatske vojske i dolazak Vavilonaca na same granice Egipta rasprio je i
poslednje nade Egipana u obnovu njihovog carstva o emu im je, tako lepo,
pripovedao J oakin. krajnje konsekvence bitke kod Karkemia bile su te da je
Vavilon zavladao svekolikim podrujem Levanta (Veliki deo Bliskog istoka)
postajui najvea sila tog vremena.
Nakon pogibije J oakina na judejski presto dolazi njegov sin J oahin ali
vavilonski car odluuje da, kako bi se osigurao da jevrejska dravna i verska
elita ne bi ponovo spletkarile sa Egipanima protiv njega, u Vavilon odvede
J oahina, caricu majku, najvie svetenike Hrama i jo stotinak porodica iz
imunog sloja judejskog drutva. Bila je to, sa sve slugama, povorka od par
hiljada ljudi. Tako su iz J udeje u Vavilon sa svetenicima otila sva tajna
uenja i svi najvaniji pisani zakoni judejskog naroda. Potujui plemenitost
roda kralja J oahina Navuhodonosor njemu i njegovoj iroj porodici dodeljuje
deo svoje palate, a njegov naslednik Avil Marduk e Joahinu poveriti i neke
vane dvorske funkcije. Judejski prorok Danilo e ak dobi ti i funkciju prvog
ministra Vavilona, a visoka dravna zvanja primie i mnogi drugi Judeji. Tako
je, na vavilonskom dvoru, nastavila da ivi krvna loza Davidova. Osiguravi
na taj nain mir u regionu, Vavilonci tada od svog prestonog grada (200.000
stanovnika) prave raj na zemlji tako da se i danas pria o njegovoj Itar kapiji,
Etamenanki hramu, viseim (ispravno je terasastim) vrtovima koje je
Navuhodonosor izgradio za svoju enu Amitis od Medeje, i td. U tom i
takvom Vavilonu J udejci su mogli da prisustvuju i udesnom radu vailonskih
naunika koji su sainili karte sazvea i uspostavili temelje savremene
astronomije i matematike ali mogli su, i jesu, prisustvovati i uenjima Haruta i
Maruta koji su svoja tajna znanja o vladanju ljudima prodavali po jedinstvenoj
ceni za duu.
Interesantno je da su se u Vavilonu Judejci prvi put suoili i sa
sedmodnevnom nedeljom. Naime, Vavilonci su uoili meseeve mene od kojih
je svaka trajala sedam dana. Prvi su otkrili da se na zvezdanom nebu
pojavljuje i iezava 7 lutajuih zvezda, koje su posle, grkom rei, nazvane
planete. Pojavljivanje i iezavanje planeta objanjavali su pribliavanjem i
udaljavanjem Zemlji. Najudaljenijom planetom smatrali su Saturn, a zatim su
dolazili J upiter, Mars, Sunce, Venera, Merkur i Mesec. Verovali su da poloaj
7 planeta, vidljivih na nebu obinim okom, utie na dogaaje na Zemlji i stoga
su, u zavisnosti od planete pod ijim pokroviteljstvom je bio prvi sat svakog
dana u nedelji, davali danima imena: subota se nazvala danom Saturna, nedelja
- 60 -

- Sunca, ponedeljak - Meseca, utorak - Marsa, sreda - Merkura, etvrtak -
J upitera, petak - Venere.
Na ne ba gostoljubivoj teritoriji J udeje u VI veku p.n.e. ivelo je vie od
100.000 J evreja. Nakon to je u bogati i prelepi Vavilon (prostirao se na obe
obale reke Eufrat - podruje blizu sadanjeg irakog grada Al Hillah)
odvedena njihova dravna, verska i duhovna elita, Navuhodonosor za
upravitelja Judeje postavlja svog dvorskog inovnika Gedalija, a za prestoni
grad odreuje Mispu u kojoj je svojevremeno za kralja bio miropomazan Saul.
Razoarani vojnim porazom i bez svojih politikih i verskih voa Jevreji, koji
su ostali, polako poinju da naputaju Judeju. U potrazi za boljim poslovima i
lakim ivotom odlaze u Egipat, Grku, Rim, Iran, u afrike drave kod
Berbera i Bantu crnaca i td. Pokuavajui da sprei njihov odlazak Gedalija je
ak smanjio poreze i uveo odreene trgovake olakice ali preostali Jevreji su
bili odluni u naumu da napuste kamenitu i za njih ni po emu vie vanu
J udeju - bio je to poetak jevrejske dijaspore. Mnogo vekova kasnije, tanije
11. g. n. e. grki geograf i istoriar Strabon () je u svom uvenom delu
Istorijske beleke zapisao: J evreji se naseljavaju po skoro svim gradovima i
na celom svetu. Danas nije lako nai mesta gde nema predstavnika tog
plemena.
Naputeni prostori prve jevrejske drave e u svesti i seanju svih Jevreja
vremenom postati poznati kao Sveta Zemlja s obzirom da je ona za njih bila od
Boga obeana i da je na njoj u Jerusalimu bilo podignuto i najvee svetilite
vere posveeno Avraamovoj spremnosti da rtvuje svoga sina I saka Bogu
Jerusalimski hram. Tu je i peina Makpela (Me'arat HaMachpela, Hebron)
grobnica gde su sahranjeni bezmalo svi jevrejski praoci Abraham, J akov i I sak
i pramajke Sara, Rebeka i Lea ali i Adam i Eva. Tu se nalaze i grobnice kralja
Davida (brdo Cion - Har Tzion), proroka i sudija (dolina Kidron - Naal
Qidron, Maslinova gora - Har HaZeitim). Tu je i prvi glavni grad I zraela -
ekem (danas Nabulus) koji je ujedno i mesto prvog polaganja Zavetnog
kovega sa Deset boijih zapovesti.
Jevreji koji su stigli u Vavilon su dobro prihvaeni. Omogueno im je da
izgrade sopstvena naselja i da se nesmetano bave trgovinom. Bili su potpuno
slobodni u ispovedanju svoje vere ali ih ona u kosmopolitskom Vavilonu nije
preterano interesovala. Tokom samo pola veka boravka u najlepem i
najbogatijem gradu na svetu mnogi od njih su poeli da uzimaju vavilonska
imena, da vreme raunaju po vavilonskom kalendaru i da govore aramejskim
jezikom. Veina njih se kroz trgovinu obogatila i stekla potovanje sugraana,
a meu njima istaknuto mesto je imala porodica Murau za koju se verovalo da
je jedna od bogatijih u vavilonskom carstvu. Zapravo, upravo je porodica
Murau potsticala iseljavanje J evreja iz J udeje kako bi preko njih uspostavila
to bolje trgovake veze irom sveta.
- 61 -

I tako, dok se politika i ekonomska elita Jevreja u Vavilonu dobro snala
svetenstvo se osetilo ugroenim jer je sve vie gubilo na znaaju meu svojim
sunarodnicima. Njihov religiozni autoritet je mogao da ima smisla i uticaja
samo meu irokim narodnim masama koje su ostale u Judeji. U sklopu
priprema za povratak na stara ognjita judejsko svetenstvo je prionulo na
posao prikupljanja starih jevrejskih spisa i svih poznatih usmenih zakona koje
je Mojsije dobio od Jahvea i preneo ih Jozui, a ovaj svetenikim prvacima.
No, podjednako vano za judejske svetenike je bilo i prikupljanje brojnih
paganskih obiaja i uenja ali i saznanja o osvajanju i ouvanju vlasti meu
ljudima koja su prodavali Harut i Marut. Svetenici koji su ovladali najviim
judejskim i paganskim znanjima, koji su po cenu odricanja od due spoznali
tajne Haruta i Maruta postali su lanovi jednog posebnog bratstva - Haburah.
O ovom mogue najvanijem judejskom vavilonskom bratstvu prvo se saznalo
iz Targuma, aramejskog prevoda Vavilonskog Talmuda (Berakhot63b). Od tog
doba svetu postaje poznat i Ouroboros, znak zmije koja jede svoj rep to je
zapravo ilustracija aksioma Pedet Finis Aborigine Potrai kraj u poetku.
Danas Ouroboros ima razna znaenja ali je od strane Haburah-a korien kako
bi se prikazala sila koja opstaje od poetka sveta i koja ne moe biti unitena
niim.
Sistematizujui sva rabinistika usmena saznanja vavilonski rabini su sainili
jedan novi spis kao dodatak Tori i on e postati poznata kao Talmud (Jevreji
pisanu verziju usmene Tore nazivaju jo i Torah Shebeal . Peh). Ovaj rabinski
spis nije samo religiozna dopuna Tore ve je, pre svega, svojevrstan jevrejski
zakonik koji je obuhvatao privatno, porodino i kazneno pravo. U Vavilonu su
tako nastali inovirani religijski kodeksi i pravni propisi koji e svetenstvu
omoguiti da vaspostave svoj narueni autoritet i uspostavi trajnu kontrolu i
dominaciju nad svim J evrejima.
Nakon Navuhodonosorove smrti 562. g.p.n.e. na vavilonskom prestolu su se
u narednih sedam godina promenila tri vladara. Unutranja politika situacija
se rapidno pogoravala, a sa njom i bezbednosna s obzirom da se na granicama
Vavilona nalazila vojska persijskog i medejskog kralja Kira koji je upravljao
kraljevstvom koje se prostiralo od Egipta i maloazijske obale Egejskog mora
do istonog Irana. Sukob Vavilonaca sa Kirom je bio neizbean kao i njihov
poraz. Osvojivi Vavilon Kir protiv civilnog stanovnitva nije preduzimao
nikakve represivne mere, a samim tim ni protiv Jevreja koji, i inae, nisu
sudelovali u sukobima sa Persijancima. U to doba Vavilon je bio jedan od
najveih i najznaajnih trgovakih i zanatskih centara sveta. Iako je najvei
broj J evreja mirno prihvatio novonastalu situaciju i ostao da se bavi svojim
dotadanjim poslovima Kir je ocenio, imajui u vidu nain njihovog dolaska u
Vavilon, da je najbolje da se oni vrate u J udeju odakle su i doli. No, na
njegovo i iznenaenje mnogih drugih Jevreji nisu eleli da napuste Vavilon i
velikoduno su se zahvalili Kiru na njegovoj nesebinoj ponudi. Istina, Jevreji
su, znajui da se carska ponuda ne odbacuje tek tako, izrazili spremnost da se,
- 62 -

ako ve moraju, isele u Lidiju i njen glavni grad Sard koji je Kir osvojio nakon
to je u jesen 547. u bici kod Pterije porazio jednog od najbogatijih ljudi na
svetu cara Kreza ( ). Bogat kao Krez je neto to su J evreji voleli da
ponavljaju ali ne i Kir koji je od njihovog svetenstva zahtevao da pozovu svoj
narod na povratak u domovinu. Jevrejski narod je, ipak, molei se svetenstvu
i klanjajui se kralju, poljubi zemlju Vavilonsku okreui tako, jo jednom,
lea kraljevskoj ponudi. Vavilon je bio prelep, najvei i najbogatiji grad na
svetu, mesto pod Suncem koje je uvek nudilo i budilo nadu i otvaralo
perspektive zbog kojih ga niko nije naputao. Kako se carska ne povlai
nekoliko svetenika se, na kraju, ipak nalo na elu malog broja nevoljnih
J evreja koji su se uputili ka J udeji.
Ovde je veoma vano napomenuti da J evreji koji su krenuli iz Vavilona put
J erusalima nisu bili, u verskom smislu, oni isti J evreji koji su svojevremeno iz
J udeje poli u Vavilon. Posle unitenja J erusalimskog hrama od strane
Navuhodonorosove vojske i odvoenja nekoliko stotina lanova uglednijih
jevrejskih porodica u Vavilon njihov duhovni ivot polako poinje da se
menja. Sutina je u njegovom zasnivanju na izraenim verskim obredima i
obrazovanju. Pod uticajem svetenstva, a naroito jedne ekstremne verske
sekte i politike frakcije poznate pod imenom fariseji, osnovne nacionalne
odrednice J evreja, kao naroda, bivaju potisnute u drugi plan. Njihovo
dominantno obeleje postae njihove religiozne vrednosti. Ovaj proces zapoet
u Vavilonu e svoj vrhunac doiveti meu Jevrejima povratnicima u Jerusalim.
Oni e podii novi Jerusalimski hram (Drugi hram, bez najvanije svetinje -
kovega Zaveta) i poeti sa ispovedanjem judejske vere kakvom je danas
znamo.
Vavilonski, odnosno rabinski judaizam ( ), ako tako moemo da ga
nazovemo, a moemo, jeste religija u klasinom smislu te rei jer utvruje
nepobitno postojanje Boga i njegovu jedinstvenost drugog boga nema. On je
monoteistika religija iz koje proizilazi i poimanje kosmosa kao jedinstvene
celine sa jednim sistemom zakona. Bog je sam kosmos, on je stvoritelj, on je
veit, svemoan i sveznajui. Meutim, vavilonski judaizam nije vera u
njenom svakodnevnom poimanju. On vie propisuje pravila koja izabrani
narod mora da potuje i po kojima mora da se vlada. On precizno definie i
rigorozno sankcionie nain ponaanja. On utvruje kodekse, a ne nain
miljenja ili veroispovedne obaveze.
Nakon to su Rimljani sruili J erusalimski drugi hram vavilosnki judaizam,
kroz delovanje rabina (u prvo vreme poznati kao tumai Tore, a kasnije kao
svetenici i stareine jevrejskih optina u dijaspori), vri novu kanonizaciju
Tore i mnogih drugih svetih i tajnih spisa. Takoe, rabini odreuju
svakodnevnu slubu Boiju i na si nagoge jevrejske bogomolje ( )
prenose neke obrede koji su se svojevremno mogli obavljati iskljuivo u
Hramu. Tako, nekada dominantno versko delovanje kroz Hram i njegovo
- 63 -

nasledno svetenstvo, ustupa primat religijskom delovanju preko rabina i
sinagoga. Sve to je dovelo do toga da se poetkom II v. n. e. definitivno
konstituie sistem rabinskog judaizma, odnosno vavilonskog bratstva koje e
raditi na povezivanju Jevreja irom sveta. Jevrejima od tada vie nikada nee
biti potreban Hram kao objedinjavajui i podsticajni faktor; njima kao
kosmopolitima Hram, kao verski objekat, nee vie biti neophodan jer e se
on, prema uenju farisejskih rabina, nalaziti u svakom od njih.
To je onaj vavilonski judaizam zbog koga e istinski jevrejski vernici olieni
u sektama, kao to su eseni, napustiti bogosluenje u J erusalimskom drugom
hramu jer su ga, po njihovom uverenju, izopaeni svetenici, a posebno oni iz
redova farisejskog vavilonskog bratstva, oskrnavili. To je ono uenje: zub za
zub, oko za oko, koje je I sus Hristos tako strastveno kritikovao i kome se
tako estoko protivio. To je judaizam koji je tako zastraujue odstupio od
svog izvornog uenja da je Muhamed (

), 622. g.n.e.. kada je napustio

Meku i preao u J atribu (Medina), slobodno mogao da kae da je on zapravo
istinski prorok i Mojsijev naslednik. Pozivajui se na meleka Debraila
(anela Gavrila), koji mu je u peini na brdu Hira blizu Meke preneo prvih pet
stihova poglavlja Sure, Muhamed je mogao da konstatuje da su J evreji
preokrenuli znaenje Alahovih rei i da stoga Kur' an (al-Qurn al-Karm
), a ne Tora ili Jevanelja predstavlja Boiju objavu u njenom pravom
obliku. To je judaizam koji je omoguio islamu da postane najistija
monoteistika religija na svetu pozivajui se, sa pravom, na Avraama Haivria.
Taj i takav vavilonski judaizam, nesposoban da se sam iri, bio je osuen na
propast. Ali nije propao! Opstao je! Prvo se irio skriven iza hrianstva, a
potom je, za svoju ekspanziju, koristio tolerantnost pripadnika muhamedanske
veroispovesti. Ve u I v. n. e. u Rimu, Napulju, Venozi i drugim mestima
postojale su mnogobrojne sinagoge sa svojim rabinima, sudijama, pisarima i
td. Do VI I v.n.e., odnosno do pojave i stupanja islama na svetsku scenu
J evreja i njihovih bogomolja je bilo u gotovo svim hrianskim zemljama, a
izvesno da nije bilo ni jednog znaajnijeg trgovakog centra u kome jevrejske
zajednice nisu bile strateki dobro pozicionirane.
Muhamed je umro 632. g.n.e., a samo dvanaest godina kasnije njegovi
sledbenici su vladali Sirijom, Palestinom, Egiptom, I rakom i Persijom. Krajem
VI I .v.n.e. vlast Muhamedovih sledbenika se prostirala od Evrope do Male
Azije. I slam je postao religija svetskih razmera, a to je mogao da bude samo
zahvaljujui svojoj religijskoj toleranciji i potovanju tuih kultura i obiaja.
Svoju tolerantnost Muhamedovi sledbenici crpe iz injenice da J evreji potuju
samo Stari zavet, hriani Stari i Novi zavet, a oni i Stari i Novi zavet ali i
svoju svetu knjigu Kuran. To je bila sila koja je osvajala ali nije ruila i
unitavala. To je bila sila koja je nametala saivot svima, a to se najbolje vidi
iz zakona koji je 637. (nakon osvojanja hrianske Sirije i Palestine) doneo
Umar I ( ). Po ovom zakoniku poznatom kao Umarov ugovor
- 64 -

utvrena su pravila saivota muslimanskih, hrianskih i jevrejskih zajednica.
Za sve vernike je bila garantovana verska tolerancija, pravna autonomija,
sigurnost ivota, svojine i prava na rad.
Valja znati da prvi pisani ustav ( ) potie od muslimana, a
sastavio ga je lino Muhamed 622. godine nakon Hidre (Prelaska iz Meke u
Medinu). Osnivajui prvu islamski dravu na svetu Muhamed je sastavio
Ugovor izmeu njega, kao Boijeg proroka, i voa svih plemena to e postati
osnov i za sve potonje halifate. Meutim, iako je Muhaed napustio Meku i u
Medini osnovao prvi halifat Meka je za muslimane tada, a i danas, najsvetiji
grad na svetu i to ne samo zato to je u njemu prvi hram podigao Avraam ili
to se rodio Muhamed ve i iz mnogo ezoterinijih razloga.
U I X veku persijski matematiar, astronom i geograf Habash al-Hasib
al-Marwazi ( ) iskoristio je sfernu trigonometriju i
kartografske projekcijske metode kako bi pretvorio polarne koordinate u
drugaiji koordinatni sistem centriran na specifinu taku na sferi, u ovom
sluaju Kible (arapska re za smer prema kome bi vernici trebali biti okrenuti
tokom molitve), smer prema Meki. Dva veka kasnije Ab Rayhn Brn (
) razvija al-Marwazijeve postavke i tako 1025. prvi opisuje
polarnu ekviazimutnu ekvidistantnu projekciju nebeske sfere to ga ini
preteom savremenog polarnog sistema. Danas se zna da al-Marwazi i Brn
nisu odabrali Kiblu, odnos Meku voeni verskim motivima ve da Meka sa
svojim geografskim koordinatama 21 25 19. 2 N, 39 49 33. 6 E odista jeste
na sredini polova, odnosno da se nalazi na polovini izmeu Antarktika
(kontinent na kojem se nalazi Zemljin J uni pol) i Arktika (u okviru Arktike
oblasti nalazi se Severni pol). Ono to su arapski naunici znali jo u I X veku,
a mogue i ranije, savremeni naunici su potvrdili tek u XX veku: Udaljenost
Meke od J unog pola je 12348,32 kilometara, a udaljenost od Severnog pola
7631,68 km. I ako na prvi pogled ove distance ne ukazuju na nita posebno ipak
odnos njihovog zbira i vee veliine jednak je odnosu vee veliine prema
manjoj, a to je nita drugo do vrednost zlatnog preseka - 1.6180339887...
Takoe, odnos udaljenosti izmeu Junog pola i Meke naspram udaljenosti
jednog pola od drugog, opet je 1.6180339887... Dalje, zlatna sredina Zemlje
prema poloaju meridijana i paralela, neovisno od naina mapiranja, je u Meki.
Drugim reima, centar sveta, gledano kroz pozitivne vrednosti geografskih
duina i irina koje su na kopnu, je Meka koja je inae savreno poravnana sa
Severnim polom i lei na nultnoj magnetnoj zoni. Pored toga, Meka, na osnovu
merenja izvedenih uz pomo Leonardovog estara, se nalazi i na zlatnom
preseku Arabije, a Kibla na zlatnom preseku Meke.
Umar I je voleo da se sea i govori kako je Muhammed u Medini uspeo da
organizuje drutvo u kome su iveli, pored muslimana, ravnopravno jo
Mojsijevi i I susuovi sledbenici. I slam, treba znati, doktrinarno, priznaje i
tolerie judaizam i hrianstvo kao religije Knjige, kao monoteistike religije.
- 65 -

Kuran priznaje Musaov Tevrat (Mojsijevu Toru), Davudov Zebur (Davidove
Psalme) i I saaov Inil (Isusovo Evanelje) kao i ostale ranije svete knjige.
Umar I je poznat i po tome to je razrezao dwn porez koji e za sve, ma
koje vere i nacije bili, biti isti. J edina dva prava koja su hrianima i jevrejima
bilo uskraena su bila rad u dravnim slubama i poseta Meki, odnosno svetom
kamenu Kaabah koji je centralno svetilite islama. Ova Umarova ogranienja
niko, ba niko, od Mojsijevih i I susovih sledbenika nije smatrao bitnim jer su
plate u dravnim slubama bile niske, a kamena kocka (Ka abah) duine 11, a
visine 17 metara im, i onako, nita nije znaila niti ih je, na bilo koji nain,
privlaila.
U odnosu na tada tolerantan, novim uenjima i saznanjima uvek otvoreni
islama judaizam je iao drugim putem. To nije bio Mojsijev i Aronov judaizam
ve onaj vavilonskog bratstva B' nai Haburah koji je, koristei se tajnim i
iskvarenim uenjima Haruta i Maruta i zloupotrebljavajui toleranciju drugih
biblijskih naroda, krenuo u osvajanje sveta sa ciljem njegovog porobljavanja.
Prvo, iskoristio je pravo nesmetanog kretanja i rada u hrianskom svetu, a
potom i muslimanskom carstvu koje se protezalo od Atlantskog okeana do
I ndije. Njegovi su se sledbenici tada locirali u sve najvee i najznaajnije
trgovake i industrijske gradove. Jevrejski trgovci su potom uspostavili
meusobno vrstu trgovaku i bankarsku vezu. Putovali su i izvan granica
muslimanskog carstva pozivajui se, kad god im je to bilo od koristi, na
pripadnost islamskom svetom carstvu. Drugo, pod zastavom carstva islama su
doli do Urala i junih oblasti Rusije gde su sve plemstvo uvenih Hazara,
poznata turska plemena Hazarskog kaganata - Hazar Kaanl, preveli u
judaizam. Posle su ih, plaajui im zlatom i dragim kamenjem, koristili kao
ratnike za sopstvene ciljeve. Hazarski narod je nestao tokom XI I I v.n.e. ali ne
i njegovo judaizirano i vavilorizirano plemstvo; ono je nastavilo da obitava
tako da je danas luonoa svetskih finansija i demokratorske kabale. Tree,
iako osloboeni svake vrste vojnog sluenja oni koriste islamska osvajanja da
se polako, u sve veem broju, sele iz Persije i Iraka ka zapadu, tako da je ve
krajem XII v. n. e. veina Jevreja ivela u Evropi, a ne na Bliskom Istoku.
J edan od najuvenijih vavilonskih rabina, lekar i filosof Moshe ben Maimon-
Rambam ( ) se u svom pismu sinu Nahmanu 1167. g.n.e. alio kako
je u J erusalimu ostalo samo dvoje jevreja trgovaca. Razoaran odlazi u
egipatsku prestonicu Misr al -Fustat gde slui egipatskog sultana avara (
) i gospodari lokalnom jevrejskom zajednicom.
Jedno od najmasovnijih naseljavanja Evrope Jevrejima odigralo se poetkom
VI I I veka kada Mavri, islamizirani pripadnici severozapadne Afrike, osvajaju
Pi rinejsko poluostrvo. J evreji su tada preplavili paniju. Mavri su sa sobom na
Evropski kontinent doneli do tada neviene kulturne vrednosti, a Jevreji svoje
trgovako umee i kamatarenje. Nakon to su u uvenoj Rekonkvisti panskih
vladara Ferdinanda I I Aragonskog (Fernando I I de Aragn) i I zabele Kastiljske
(I sabel I de Castilla) Mavri poraeni i proterani, Jevreji su ostali. Odriui se
- 66 -

svog prijateljstva sa Mohamedovim sledbenicima odmah su poeli da se
klanjaju I susu. I , tako, dok su se klanjali I susu nisu se, ipak, odricali svojih
vavilonskih uenja pa kada su ih tako verolomne otkrili i kada je Inquisicin
espaola (panska inkvizicija), na osnovu bule pape Siksta I V(Francesco della
Rovere, krteno ime), otpoela 1478. sa svojom po zlu uvenom politikom auto
de f proterivanje i spaljivanje jeretika, opet su se setili svoje brae -
Mohamedovih sledbenika Trk halklar Turaka, ovoga puta.
Tokom postojanja ovog velikog islamskog carstva (od 622. do 1258. godine)
Jevrejima irom sveta zvanino je upravljao vavilonski egzilarh (vrhovni voa
jevrejske dijaspore sa seditem u Bagdadu) koga je halifat priznavao za
predstavnika Jevreja. Egzilarhat je inae bio ogranien iskljuivo na
pripadnike dinastije koja je vodila poreklo od Davidove loze. Bezbednost
lanovima dinastije je garantovao halifat. Sve do 1956. godine u Vavilonu,
odnosno Bagdadu je ivela veoma razvijena jevrejska zajednica i tek te godine,
zbog ne potovanja drevnih pravila, iraki kralj Fejsal II ( ) je
proterao poslednje J evreje pripadnike vavilonskog bratstva. I nteresantno da
je nepune dve godine nakon ovog proterivanja Fejsal II ubijen, nakon ega je
usledio iznenadni coup d'tat koji je doveo do ukidanja haemitskog halifata i
uvoenje republikanskog ureenja u Iraku.
Paralelno sa egzilarhom uticaje na jevrejski narod su vrili i pripadnici dve
velike farisejske akademije u Suri i Pumpediti; njihov uticaj na J evreje u
dijaspori ostvarivao se preko rabina i bio je evidentno dominantniji od uticaja
egzilarhata. Sve jevrejske zajednice irom sveta imale su svoje sinagoge i
rabine i priznavale su autoritativnost odluka upravitelja akademije koga su
zvali gaon - uzvieni. Celokupno tadanje rabinsko vostvo regrutovalo se iz
nekadanjih trinaest vavilonskih porodica koje su inile sr bratstva.
Uticaj vavilonskih rabina i njihovog bratstva B' nai Haburah meu Jevrejima
je i danas veoma prisutan. J o od Vavilona su voleli, i jo uvek vole, da
uzimaju imena i obiaje naroda u ijim se dravama nalaze tako da ih je veoma
teko ako ne i nemogue identifikovati. Najpoznatije je njihovo infiltriranje
meu turska plemena Hazara (Hazar Kaanl) koja su prvo verski preobratili,
a potom im se nametnuli kao voe koje e ih u propast odvesti . Danas se znaju
imena ovih vavilonskih meetara koji su predvodili hazarski narod sve do
njegove poslednje kapi krvi: Menasseh ben Hezekiah, Isaac ben Hanukkah,
Zevulun ben Isaac, Menasseh ben Zebulu, Nisi ben Moses, Aaron ben Nisi,
Menahem ben Aaron, Benjamin ben Menahem, Aaron ben Benjamin, Joseph
ben Aaron, David ben Hazara kao naroda nema ali su zato preiveli svi
potomci Menasseh-a, Isaac-a, Zevulun-a, Menahem-ai oni danas strasno
deluju u okviru cionizma (Chibbath Zion) koji se od strane mnogih J evreja
doivljava kao neto posve strano i suprotno velikoj i venoj veri u Mojsija.
Oni Jevreji koji ih danas sluaju to ine jer, kako sami kau, ak je i Bog kad
je uo da su vavilonski rabini napisali Talmud koji pretpostavljaju Tori rekao:
- 67 -

Banai nichuni, banai nichuni Sinovi moji me pobedie, sinovi moji me
pobedie! (Babylonian Talmud, Baba Metsia 59b).





















- 68 -


Poglavlje etvrto
KUMRANSKA ZAJEDNICA

Kumranska zajednica je nastala oko 200.g.p.n.e. na judejskim brdima.
Doslovno znaenje rei kumran ( ) je svod, luk, ulaz ili neto slino.
Kumranci su sebe smatrali za stubove-uvare autentinih, od Mojsija
primljenih jevrejskih tajnih uenja i svekolikog znanja. Simbolian ulaz u
Kumransku zajednicu predstavljao je prolaz ispod luka zvanog alom, koji su
drala dva stuba, Mispat i Cedeka. Najui, odabrani deo Zajednice, nikad nije
brojao vie od dve stotine lanova.
lanovi esenske sekte iveli su u relativno nepristupanim krajevima oko
Crnog mora. Duhovno najvie pozicionirani sloj esena iveo je izdvojeno na
terenu poznatom kao Kirbet Kumran ( ). Po svom poloaju meu
njima su se razlikovali svetenici, koji su osim ritualnih imali i odrene
izvrne funkcije, i obini lanovi. Na elu Zajednice nalazio se prvosvetenik
sa dva pomonika i jo deset posebno odabranih lanova. Kumranci su iveli i
delovali kao organizovano religiozno udruenje mukaraca.
Broj lanova Kumranske zajednice bio je ogranien, a pristup uslovljen
strogim pretpostavkama. Pre svega, svako ko je eleo da bude lan morao je,
najpre, da ispunjava osnovne preduslove: mukarac nije smeo da bude prost,
odnosno nesposoban da kontrolie strasti, nije smeo da bude slep, gluv, nem ili
da ima neku vidljivu manu. Drugim reima, svaki kandidat morao je da bude
savrenog mentalnog i fizikog zdravlja, to je tek bila pretpostavka za
otpoinjanje utvrivanja njegovih intelektualnih sposobnosti, obrazovnog
nivoa i verskih uverenja.
I zmedju 1951. i 1956. u drevnoj naseobini u Kumranu je u 11 od 13
postojeih skrovita (dva su jo u IX v. n. e. otkrili Arapi), nakon obimnih i
skupih istraivanja, otkriveno oko 850 svitaka tekstova i dokumenata
Kumranske zajednice. Ljudi koji su uestvovali u ovim iskopavanjima su u
najveem broju bili pripadnici Rimokatolike crkve, a samo nekolicina
naunika je bila samostalna, nezavisna od Rima. Dva najznaajnija finansijera
celog ovog projekta bili su Rimokatolika crkva i Dejvid Rokfeler.
Interesantno je podsetiti se da je jo jedan lan porodice Rokfeler - Don
Dejvison Mlai, otac Dejvida Rokfelera, direktno povezan sa milionskim
finansiranjem uvenog egiptologa dr Dejmsa Henri Brestida (J ames Henry
Breasted) koji je vrio dugogodinja istraivanja u Luksoru i hramu u Medinet
Habuu. ta se sve dogaalo tokom ovih Brestidovih iskopavanja nije poznato
ali se zna da je egipatska vlada 1925. vrlo grubo odbila 10 miliona dolara za
- 69 -

rekonstrukciju Muzeja starina u Kairu koje je Don Dejvison Mlai ponudio. S
druge strane, Brestid je morao u kratkom roku da napusti Egipat, a po dolasku
u SAD je prihvatio ponudu porodice Rokfeler da bude direktor Orijentalnog
instituta Univetziteta u ikagu.
Ono to su istraivai uspeli da vide u tzv. Svicima s Mrtvog mora bilo je
dovoljno da dovede u pitanje celu hriansku religiju. Istina je da je od 850
svitaka do danas objavljena samo polovina, a da je nezavisne istraivae
Rimokatolika crkva diskvalifikovala kao arlatane eljne medijskog
egzibicionizma. Svi pokuaji ovih ljudi da preko specijalizovanih medija
pokrenu nauno zasnovanu raspravu o ovim spisima bili su onemogueni. Dva
milenijuma stara Rimokatolika crkva zna, i ima naina, da se odbrani od bilo
ega, a posebno od istine.
U Arheolokom muzeju Palestine, poznatijem kao Rokfelerov muzej, danas je
izloeno nekoliko ovih svitaka. I z do sada dostupnih Kumranskih rukopisa se
jasno vidi da su nekada postojale tajne knjige koje su bile veoma stare i koje
su sadravale informacije o buduim dogadjajima. Ritualima koje je propisao
sam Bog bilo je mogue odgonetnuti neke od tajni budunosti. Sadraj tih
knjiga se prvo prenosio samo usmeno, ali je kasnije - nakon traginih ubistava
- poelo pismeno pamenje u ifrovanom obliku. Pristup ovim pisanim tajnama
je bio ogranien i njih nikada, u isto vreme, nije moglo da zna vie od trinaest
ljudi.
Pojedini rituali koji se spominju u ovim spisima neodoljivo podseaju na
stare egipatske rituale, a izgleda da su se lanovi zajednice bavili nekim od
tajnih mistinih obreda. Zajednica je u svoje vreme bila poznata i kao
J erusalimska crkva i odista je bila esencija judaizma. Kumranci nisu imali
dodirnih taaka sa svetenstvom Hrama, odnosno Cionskim mudracima kako su
ih neki graani Jerusalima nazivali ve su, naprotiv, bili u sukobu s njima.
Zato su od strane fariseja i sadukeja narodu prikazivani kao krivotvorci
originalnih uenja i sekta koja zloupotrebljava sveta tajna znanja.
Tokom dva i po veka postojanja Zajednice (sve pripadnike su, 68.g.n.e. ubili
rimski legionari) njeni lanovi, ni u jednom momentu, nisu odstupili od svog
ispovedanja ortodoksnog judaizma. Dvojica njenih najpoznatijih lanova su
bili J ovan Krstitelj ( ) i J akov (), I susov brat. Obojica su bili
poglavari Jerusalimske crkve. Sam Isus nije bio lan Zajednice ali je bio
veoma visoko potovan od njenih lanova. Povremeno je dolazio u nju gde je
sa njenim ostalim lanovima pomagao svakome ko bi doao u nju sa eljom da
se povue od sveta i njegovih zala. Nakon trogodinje pripreme lanovi
Zajednice su mogli da postanu samo oni koji su uspeno proli proces
novicijacije i poloili sveanu zakletvu da nee nita skrivati pred svojim
drugovima, biti nemi pred tuinima i striktno potovati stareinu Kumrana. Da
bi se stalno odravali istim eseni su se tri puta dnevno kupali: u jutro, u
- 70 -

podne i pre spavanja. Njihova veera je bila svojevrstan ritual i po svemu je
predstavljala preteu hrianske evharistije.
Kumranci su sebe smatrali od J ahvea posebno odabranim pojedincima u
odnosu na sve ostale Jevreje. Nastojali su da svoje sunarodnike naue vrlinama
kao to su istina, pravda, iskrenost, skromnost i sl., a koje su im vremenom
postale strane. Smatrali su da im je zadata da celokupnom J evrejskom narodu
pokau put spasa i da tako poprave tetu koju su boijem narodu naneli
judeo-vavilonska finansijska elita i korumpirani svetenici J erusalimskog
drugog hrama. Verujui u takvu svoju misiju oni su kroz svoja uenja i
propovedi poeli pripremati jevrejski narod za dolazak mesije.
Zato su vani Kumranci i njihovi svici? Vani su jer pojanjavaju mnogo
toga o hrianskoj religiji i, jo vanije, nedvosmisleno ukazuju na postojanje
drugog puta. Naime, celokupno hrianstvo poiva na dogmi o Istonom grehu
iz koga proistiu svi ostali ljudski gresi. Prema jevrejskom i hrianskom
verovanju greh Adama i Eve, prvih ljudi koje je Bog stvorio, bio je u tome to
nisu posluali Boga da ne diraju plodove sa drveta saznanja dobra i zla. Nakon
to su ubrali i okusili zabranjeno voe Bog ih je kaznio nainivi ih smrtnim
ljudima. Pun razumevanja i milosti Bog odluuje da ipak pomogne ljudima pa
na Zemlju alje svoje otelotvoljenje - Boga Sina, kako bi sam sebe prineo kao
rtvu za ljude. Ovom rtvom je trebalo da se umilosti Bog za Istoni greh koji
su poinili Adama i Eva. Ta rtva Agnus Dei (jagnje Boije) pojavila se u
liku Isusa Hrista koji je, kao iskupitelj ljudske grenosti, umro muenikom
smru da bi pomirio Boga s ljudima.
Na dogmi o Istonom grehu zasniva se itav sistem odnosa hrianskih
crkava sa njihovim vernicima. Ako osporite ili racionalno posumnjate u celu
ovu priu o Istonom grehu dovodite u sumnju osnovanost postojanja Crkve
Hristove.
Budizam, judaizam i islam zasnivaju se na irokoj lepezi drutvenih i
teolokih razmiljanja i deo su iskrenog duhovnog poimanja ovih tema. Ako
biste iz budistike religije odstranili Gautamu nita bitno se ne bi promenilo,
niti bi se ita vano dogodilo s islamskom ili judejskom verom ako biste iz
njihovog uenja izuzeli Muhameda, odnosno Mojsija. Meutim, ako iz
hrianske vere izostavite Isusa, nemate veru ve niz judejskih pria koje,
same po sebi, nemaju mnogo smisla.
Pre otkria svitaka hrianski svet nije znao koliko su tekstovi Starog zaveta
verodostojni, a koliko su plod mate njegovih jevrejskih sastavljaa.
Kumranski spisi, bez ikakve sumnje, ukazuju na to da mi danas ne poznajemo
pravu verziju Biblije. Poslednji ljudi koji su posedovali autentina znanja o
svemu onome u ta bismo mi danas eleli da verujemo bili su Kumranci.
- 71 -

Jedno od najznaajnijih saznanja koje nam pruaju Kumranski zapisi je da je
Jeua ben Josif iz plemena Jude, poznatiji kao Isus Hristos, bio smrtan ovek i
naslednik Davidove loze. Zapisi govore i o Mariji od Magdale kao eni
kraljevskog roda iz plemena Venijaminovog, Saulovog potomka i supruzi
Jeuinoj. No, moda najvanije, Zapisi sadre uenje i pouavanja duboko
reliogioznog Jevrejina Jeue ben Josifa koji se obraao svojim sunarodni cima.
Iz Zapisnika se nedvosmisleno vidi da se Jeua nikada nije obraao goyim ( svi
koji verski i nacionalno ne pripadaju Jevrejima) i da je, imajui to u vidu,
izvesno da je njegovo uenje kasnije prilagoeno propovedanju meu
nejevrejskim narodima. Biblija, odnosno Stari zavet je zapravo verno preveden
TaNaH.
Danas je, za najvei broj ljudi, Biblija jedini izvor znanja o mnogim stvarima
koje se tiu hrianske vere i svih njenih glavnih aktera. Meutim, Biblija nije
jedinstvena knjiga ve je ini trideset devet knjiga, a po katolikom Kanonu
ak etrdeset est. Sve ove knjige nastale su znatno nakon Mojsijeve smrti. Za
hrianstvo je verovatno najvanije prvih pet knjiga Biblije, odnosno Starog
zaveta, poznatih kao Petoknjije (Pentatehnos). Tekst Petoknjija je konanu
formu dobio oko V veka p.n.e. I ako je u njemu mnogo toga nedovoljno jasno
pa ak i meusobno suprotstavljeno, ipak su od velike vanosti jer su sauvali
seanje na vane istorijske dogaaje. Prvih pet knjiga Starog zaveta su zapravo
samo prevod prvog od tri dela TaNaH-a. S druge strane, danas zasigurno
znamo da su sva Jevanelja Novog zaveta napisana nakon unitenja
J erusalimskog drugog hrama i Kumrana.
Da bismo to bolje shvatili Kumransku zajednicu vano je napomenuti
nekoliko istorijskih detalja. Prvo, nakon vavilonskog osvajanja J ude, drave
dva jevrejska plemena, i razaranja J erusalimskog hrama u Vavilon je, od oko
200.000 stanovnika J ude, odvedeno najvie nekoliko hiljada. Bili su to lanovi
judejske kraljevske porodice, svetenici, pripadnici jevrejske intelektualne i
finansijske elite i njihove sluge i robovi. Kada su Persijanci, nakon niza
krvavih sukoba, pokorili vavilonsko carstvo, persijski vladar Kir Veliki je
dozvolio svima da se slobodno kreu njegovim carstvom. Kir je bio prosveeni
vladar koji je njemu potinjenim narodima dozvoljavao znaajan stepen
samostalnosti. Podsticao je trgovinu i zanate, knjievnost i umetnost. I ako su i
pre Kira mogli da ispovedaju svoju veru veina Jevreja je prednost dala
praktinim stvarima trgovini i zanatima. ta vie, veina njih je govorila
samo aramejski, jezik persijske carevine, dok se hebrejski koristio jo samo u
literaturi.
Nezadovoljni ovakvim duhovnim stanjem judejskog naroda u Vavilonu, a pre
svega zbog gubljenja sopstvenog autoriteta svetenici se zalau za povratak u
Judeju. No, i pored njihovog snanog agitovanja samo se treina vavilonskih
Jevreja, i to nakon pritiska Persijanaca, odluila za povratak na ognjita svojih
predaka. Od te treine polovina se, tokom putovanja za J erusalim, predomislila
- 72 -

i uputila ka nekim drugim poznatim trgovakim i zanatskim destinacijama.
Tako je samo manji broj vavilonskih Jevreja stigao u Judeju to je znailo da
je za Mojsijeve sledbenike dijaspora de facto postala prava domovina.
Palestinu (istorijski poznatiju pod imenom Hana

n) e doivljavati samo kao

njihov istorijski kulturni i verski centar i nita vie od toga. Da je to i dan
danas tako dokazuje injenica da se Jevreji, nakon to su im Englezi 1948.
osigurali dravu Palestinu, ne vraaju u nju ve nastavljaju da ive irom
sveta. Danas vie J evreja ivi u Njujorku nego u J erusalimu.
Prvu grupu Jevreja koja se iz Vavilona, po nareenju persijskog cara,
vraala u Jerusalim predvodio je Sasavasar, Persijanac i visoki dvorski
inovnik. Odmah po dolasku u Jerusalim Sasavasar je otpoeo izgradnju
Jerusalimskog drugog hrama i pripremu terena za prijem sledee grupe
nevoljnih povratnika pod rukovodstvom I susa i Zorovavela. Persijanci su
odmah postavili Zorovavela, unuka J oahinovog, za upravitelja J ude kako bi
dodatno podstakli J evreje da se iseljavaju iz Vavilona. Radove na obnavljanju
Hrama je nadgledao novopostavljeni prvosvetenik I sus, J osedekov sin iz
Aronove loze i on ga je 515. g. p. n. e. sveano otvorio za vernike. Zavretkom
J erusalimskog drugog hrama i utvrda oko njega okonan je prvi deo obnove
zemlje izrailjske. Pola veka persijskih napora da iz Vavilona J evreje vrate u
Judu nisu dali oekivane rezultate. Zato su sa dvora, uz carski blagoslov, put
Jerusalima upueni visoki inovnici Nemija i J ezdra. Obojica su bili visoko
pozicionirani na persijskom carskom dvoru ali su ih i J evreji uvaavali kao
veoma obrazovane i Jahveu posveene ljude.
J ezdra i Nemija su iz persijskog prestonog grada Suze dola u J erusalim,
izmeu 460. i 445. g. p.n.e. i sa sobom donela Vavilonski Talmud, niz
sistematizovanih i tekstualno organizovanih usmenih zakona koja je
svojevremeno od J ahvea primio Mojsije. Kanonizacijom ovih nekad nepisanih
zakona judaizam je dobio vrsta i bezuslovno vaea naela. Kako su Talmud
smatrali sastavnim delom Tore fariseji su jednostavno odredbe Talmuda
proglasili konanim zakonima po kojima se svi Jevreji imaju upravljati u svom
ivotu. S obzirom da je Talmud bio napisan na hebrejskom, a da su stanovnici
J ude govorili samo aramejskim J ezdra ih je na glavnom jerusalimskom trgu, od
izlaska do zalaska Sunca, punih godinu dana upoznavao sa novim zakonima.
Sada je svaki Jevrejin bio upuen u pravila ponaanja kojih je morao strogo da
se pridrava: nain ishrane, odevanja, odravanja higijene, potovanje subote,
obrezivanje. . . Meu ovim zakonima nalazila se i odredba o zabrani enidbe sa
bilo kim ko nije J evrejin. Svakom pripadniku judejske nacije je nedvosmisleno
stavljeno do znanja da se pripadnikom odabranog naroda moe biti samo uz
dosledno potovanje navedenih propisa. I dok se J ezdra starao za verska
pitanja Nemija je bio zaduen za politiku reorganizaciju judejske drave pa
ga je, kako bi uvrstio njegov autoritet, persijski car Artakserks I postavio za
upravitelja J ude.
- 73 -

I storijska vanost J ezdre i Nemije ne iscrpljuje se samo u njihovoj
dominantnoj ulozi u obnovi judejske drave ve i u uspostavljanju etniki iste
i rasno iskljuive jevrejske nacije. Naime, svim Jevrejima koji su se iz
Vavilona vratili u J erusalim i onima koji su zateeni na teritoriji Jude
jevrejsko svetenstvo je reklo da su upravo oni isti poklonici Jahvea. Sve
ostale J evreje koji su samovoljno napustili dravu J ude su tretirali kao
neiste s obzirom da su se enili pripadnicima drugih naroda, usvojili mnoge
hana

nske obiaje, govorili iskljuivo aramejskim jezikom i td. Kako

stanovnici J ude nisu bili verski edukovani kao J evreji iz Vavilona J ezdra i
Nemija odluuju da se pobrinu da svi prihvate nove kanonizovane propise i da
se shodno njima ponaaju. Tako je od svih J evreja koji su bili u meovitim
brakovima zahtevano da se odmah razvedu; svima koji nisu eleli da se obreu
ili potuju subotu bila su uskraena mnoga verska i graanska prava; oni koji
se nisu klanjali Hramu bivao je izreen herem iskljuenje iz jevrejske
zajednice; pojedinci koji nisu potovali Zakon bili su kamenovani do smrti i
sl. Koliko je iskljuiv i beskompromisan Vavilonski Talmud bio vidi se iz
sledeih citata: Uenje i zakoni Talmuda vaniji su i imaju se stroije
primenjivati od zakona Tore. Ko prekri zakon Talmuda zasluuje smrt... Onaj
koji nije obrezan i ne dri sabat ne naziva se ovekom. . . Izmeu goyim i
J evreja ne postoji nikakva veza jer meso goyim je ivotinjsko meso, a njihovo
seme je ivotinjsko seme. . . Kue goyim su kue ivotinjske. . . Goyim ene su
neiste i imaju se smatrati prostitutkama. . . . . Tako je obnovljena Juda, kao
persijska provincija, nastavila da egzistira na principima verske i rasne
iskljuivosti za iju primenu je bio nadlean Sinedrion, najvie jevrejsko
pravno i religijsko telo koje su uspostavili J ezdra i Nemija.
O J evrejima koji su iveli u dijaspori, a koji su bili potomci nekadanjih
deset severnih plemena koja su svojevremeno obrazovala dravu I zrail J ezdra,
Nemija i celokupno vavilonsko svetenstvo je govorilo kao o deset izgubljenih
plemena.
Kako se broj stavki farisejskog usmenog tumaenja Tore poveavao ukazala
se, na kraju, potreba za novom pismenom kodifikacijom. Tako je Rabi -J uheda
Hanasi, poglavar Sinedriona i sin Simona ben Gamalijela, poetkom II v. n. e. ,
sastavio knjigu koju je nazvao Mina. Tri veka kasnije napisana je jo jedna
knjiga poznata kao Gemara koja je bila svojevrstan dodatak Mini, a zajedno
sa njom je inila posve novu knjigu poznatu kao Jerusalimski Talmud. U Mini
su bila izloena sva predanja usmenog zakona, a Gemara je bila svojevrsna
interpretacija raznih rabinskih razgovora i kazivanja. Sve do 1180. godine
Talmud se nije menjao, a onda je rabin Mojsije ben Majmon izvrio kompletnu
resistematizaciju i neophodne dopune tako da je de facto stvoren novi jevrejski
zakonik pod imenom Miiah Tora ili Jad Hazakah. etiri veka kasnije panski
rabin J osif Efraim Karo ( ) je sastavio novi verski kodeks i zakonik
sistematizovan u etiri knjige (Orah hajim, Joreh deah, Koen ha-mipat i
Eben haezer) pod zajednikim nazivom imenom ulhan aruh.
- 74 -

Nakon to su svi stanovnici J erusalima prihvatili Toru i Talmud kao njen
nerazdvojni deo pitanje ivota u skladu s verskim obiajima je za sve Jevreje
postao zakon. J evreji koji su, ma od kuda, eleli da se vrate u J erusalim mogli
su to da uine tek nakon to su se obavezali na striktno potovanje Tore i
Talmuda i priznali vrhovnu vlast svetenika-sudija J erusalimskog drugog
hrama. Protiv rabinskog verskog ovinizma i vavilonskog Talmuda pobunie
se, 500 godina kasnije, ovek po imenu Jeua ben Josif. On e dovesti u
pitanje i autoritet sudija-mudraca iz Hrama, odnosno Cionskih mudraca kako
su u narodu bili nazivani.
Ovde je vano pomenuti i kabaliste, odnosno one jevrejske svetenike koji su
tokom ivota u Vavilonu doli do tajnih vavilonskih uenja. Kombinujui ova
uenja s ve postojeim jevrejskim znanjima o tajnama sveta oni su razvili
novu versku filosofiju poznatu kao kabala, to bi u prevodu jednostavno
znailo primanje. Jedna od najpoznatijih kabalistikih tvrdnji je da je ovek
preslikan mikrokosmos i da odabrani, uz posebna znanja, mogu da dostignu
Boje visine. Meu Jevrejima je bilo i jo uvek je rasprostranjeno miljenje
kako kabalisti imaju mo da spoznaju i ona znanja koje Bog inae nije eleo da
prenese oveku. Broj kabalista je uvek bio mali, ali im je zato uticaj bio
izrazit, svakako nesrazmeran njihovom broju i poziciji u drutvu. J edan od
najpoznatijih kabalista svog vremena je bio je Rabin imon ben J ohaj, lan
farisejskog vavilonskog bratstva. On je na aramejskom jeziku napisao knjigu
Sefer ha-Zohar (knjiga sjaja) koja e biti objavljena tek u XIII veku (hiljadu
godina nakon njegove smrti). Osnove ezoterikih uenja i ekstatike tehnike u
judaizmu koje su izloene u Zoharu su predstvavljene kroz opis raja gde ive
pravednici i pakla u koji su baeni grenici. Jednostavno, kabala je skup tajnih
tumaenje pojedinih delova Biblije koji, objedinjeni, predstavljaju sr
jevrejskog misticizma. Osnovna misao kabale je da je Bog stvorio svet pomou
stvaralakih snaga koje jednostavno izviru iz njega kao to zraci izviru iz
Sunca. Ove boije snage kabalisti nazivaju sfirot.
Za razliku od mistinih i teko razumljivih kabalista, fariseji svoja uenja
izlau na jednostavan i lako prihvatljiv nain. Verovali su u reinkarnaciju i to
da sva znanja potiu od Jahve koji je bio jedini bog i stvoritelj svega to
postoji. On, po njima, nije samo stvorio svet ve i vlada vasionom, a svoju
naklonost iskazuje samo prema J evrejima sa ijim patrijarsima (rabinima) je
sklopio poseban savez. Verovali su da Bog ureuje dogaaje u skladu sa
odreenim planom iji e glavni deo poeti da se ostvaruje sa pojavom Mesije
kao voe svih Jevreja. Tvrdili su da se kombinacijom odreenih svetih rei i
simbola mogu odgonetnuti Boje tajne inae nedostupne oveku. Verovali su u
reinkarnaciju i to da je dua besmrtna, a da je njeno spajanje s telom samo
privremeno.
Vremenom, svetenici Hrama i rabini su uspostavili apsolutnu kontrolu nad
verskim i politikim ivotom Jevreja kako u Judi tako i izvan nje. U
- 75 -

politikom i religioznom ivotu veine Jevreja posebno vano mesto su
zauzimali fariseji kao neka vrsta verskog autoriteta i intelektualne elite.
Pripadali su viem eksploatatorskom sloju koji je bio organizovan u sklopu
vavilonskog bratstva, s tajnim iframa i stepenima lanstva. Svoj uticaj meu
J evrejima irili su ne samo kroz delovanje u okviru Hrama i Sinedriona ve
prvenstveno kroz stvaranje i irenje mree rabinskih kola i izgradnje mnogih
sinagoga. Njihov najvei suparnik u pogledu uspostavljanja verskog autoriteta
meu pripadnicima odabranog naroda bili su sadukeji, pripadnici starog
jevrejskog verskog stalea. Sinedrion je bio najee poprite unijih
rasprava ove dve dominantne religijske i politike struje meu Jevrejima.
Sinedrion se sastojao od sedamdeset lanova kojim je predsedavao veliki
svetenik. lanovi Sinedriona su se prema drutvenom poloaju delili na tri
kategorije: sveteniku elitu, stareine i intelektualce, odnosno knjievnika
kako su se nazivali. Prva se grupa uglavnom regrutovala iz redova sadukeja i
fariseja, druga iz redova svetovne aristokratije, a u treoj su svoje mesto nali
uvaene sudije, pravnici i naunici. Osnovna nadlenst Sinedriona sastojala se
u tumaenju Mojsijevih zakona i njihovoj primeni na odrene sluaje to je de
facto predstavljalo samostalno kreiranje novih pravnih propisa. Pored toga, on
je imao i pravo da za manje jevrejske optine imenuje nie sudije i slubenike,
da sudi u krivinim delima protiv jevrejske religije i da nadzire vrenje svih
religioznih funkcija. J edna od istorijski najpoznatijih i svakako
najkontradiktornijih odluka koju je Sinedrion ikada doneo je osuda J eue ben
J osifa, odnosno I susa Hrista na smrt.
lanovi esenske zajednice, koji su tokom boravka u Vavilonu za mnoge
Jevreje bili olienje religijske istote, a samim tim i najvii verski autoritet, su
se u J udeju iz Vavilona vratili znatno posle onih koji su po nalogu Persijanaca
obnavljali Hram 515. g.p.n.e. i koji su prihvatili Toru sa njenim tumaenjima
zapisanim u Vavilonskom Talmudu. Eseni jednostavno nisu eleli da budu deo
persijskog projekta naseljavanja naputenih delova Palestine, odnosno J ude i
da kao persijski podanici ubiru porez od lokalnog stanovnitva. Teritorija koju
su Jevreji u Palestini naselili po povratku iz Vavilona i ije je sredite bio
Jerusalimski drugi hram nije bila vea od desetak kvadratnih kilometara. Broj
stanovnika J erusalima se od 515.g.p.n.e. pa do poraza persijskog cara Darija
I I I Kodomana i sloma Persijskog carstva pred vojskom Aleksandra Velikog
333. g. p. n. e. samo neznatno poveao, a Jerusalim ni tada nije bio slobodan grad
niti je J udeja bila samostalna drava. Nije to ni 515., a ni 333.g.p.n.e. bilo
omiljeno mesto za J evreje koji su preferirali Egipat ili neki od mnogobrojnih
sredozemnih gradova u kojima je cvetala trgovina.
Nakon to je Aleksandar Veliki 331.g.p.n.e. osvojio Egipat i udario temelje
novom gradu Aleksandriji, on je ubrzo postao prepoznatljiv po svojoj verskoj
toleranciji, kulturnom bogatstvu, zanatstvu i trgovini. Takav grad e preko
noi postati mesto sa najveom koncentracijom Jevreja - preko 200.000.
- 76 -

Zapravo, vie je J evreja ivelo u Aleksandriji nego to ih je bilo u celoj J udeji.
Nakon ubistva Aleksandra Velikog, J uda, odnosno Judeja kako e se od tada
zvati, podpada pod vlast njegovog generala Ptolomeja koji stvara novu
dinastiju u Egiptu Ptolemeida; tako je J uda iz statusa persijske provincije
prela u status egipatske provincije. Od J erusalimskog drugog hrama sadukej i i
fariseji su vremenom napravili svojevrsnu banku u kojoj su se vrili menjaki
poslovi i koja je nadgledala kovanje novca za potrebe Hrama. Sve to i
injenica da se Jevreji sve vie udaljuju od svoje autentine vere uticalo je na
Kumrance da se iz Vavilona vrate u J erusalim.
U J erusalim eseni dolaze 196.g.p.n.e. ali ga ubrzo, prestravljeni onim to su
u njemu zatekli, naputaju stvarajui zasebnu naseobinu i gradei neku vrstu
tvrave pod nazivom Kirbet Kumran. Njihovo naputanje Jerusalima usledilo
je odmah nakon to su prestali s bilo kakvim bogosluenjem u Hramu,
smatrajui ga zagaenim mestom usled opteg nemorala i pokvarenosti
sadukejskog i farisejskog svetenstva, to je, po njima, dovelo i do opte
pokvarenosti veine stanovnika Jerusalima. Eseni su u J erusalim doli sa
namerom da pomognu izleenju duhovno i moralno posrnulim Jevrejima, a
pobegli su iz njega kako se i sami nebi zarazili zlom koje su tamo zatekli.
Odbojnost Jerusalima je za pojedine esene bila tolika da su ak predlagali
povratak u Vavilon. S druge strane, fariseji i sadukeji su bili sretni zbog
esenskog povlaenja u planine optuujui ih da svojim rigidnim i dogmatskim
uenjem negativno utiu na borbeni duh Jevreja.
Meutim, i nakon povlaenja iz Jerusalima za obine stanovnike J udeje
pripadnici esena, odnosno Kumranske zajednice bili su veoma potovani, a
mnogi su ih i dalje smatrali za jedine autentine znalce tradicije Izrailja i
prave uvare izvornih znanja judaizma. Jedna od najoiglednijih i najlake
uoljivih razlika izmeu esena i fariseja ogledala se u pitanju verskog
kalendara. Farisejski kalendar koji je i danas u upotrebi zasnivao se na
proraunima vezanim za kretanje Meseca, dok su eseni koristili, potujui
tradiciju, proraune vezane za kretanje Sunca. I Jeua ben Josif je svoje
zemaljske dane raunao po esenskom, a ne farisejskom kalendaru. Prvi ovek
esenske, odnosno kumranske zajednice - vrhovni svetenik, bio je konani
autoritet po svim verskim i svetovnim pitanjima. U vreme J eue ben J osifa,
vrhovni svetenik Zajednice bio je J ovan Krstitelj. Dan J ovana Krstitelja je 24.
juni, kada je letnja ravnodnevnica, tj. kada je Sunce u zenitu.




- 77 -


Poglavlje peto
JEUA BEN JOSIF


Brani par Marija i Josif su se iz Palestine, beei ispred terora lokalne
vlasti, sklonili u Egipat. Tamo su dobili sina po imenu J eua, a svi su ga zvali
J eua ben J osif (, na aramejskom). Pitanje datuma njegovog roenja je
oduvek bilo predmet spora jer su jedni tvrdili da je roen 3 g. n. e. , drugi 7.
g. n. e. , trei. . . Papa Benedikt XVI je, nakon to je izabran za naslednika
svetog Petra, izjavio kako je Isus Hrist roen u Vitlejemu a ne Nazaretu i to
sedam godina pre nego to se misli. Takoe, Papa neupuene prosvetljuje jo
jednim otkriem pominjui da Hrist prilikom roenja nije bio okruen
nikakvom stokom i anelima koji pevaju ve ljudima plemenitog roda. Za
uspostavljanje pogrenog datuma njegovog roenja Papa okrivljuje monaha, a
potom i rimskog igumana iz estog veka Dionizija Malog (Dionysius Exiguus).
Dioniziju se, inae, pripisuje zasluga za uspostavljanje savremenog
kalendara i koncepta nove ere, u kojoj se godine oznaavaju sa Anno Domini
(Leta Gospodnjeg). Naime, 532. godine, papin savetnik Bonifacije
(Bonifacius) zatraio je od Dionizija Malog da sprovede u delo odluke donete
na Saboru u Nikeji 325, odnosno da uspostavi novi kalendar vodei rauna o
Hristovom roenju. U to vreme su se u Rimu godine raunale od dolaska na
presto cara Dioklecijana (anno Diocletiani) 285. godine. Dionizije je
prilikom svojih raunanja (computus) nainio greku vezanu za Hristovo
roenje pa je tako od 1. januara 754 po tadanjem rimskom kalendaru otpoela
nova era (n. e. ) i raunanje godina od Hristova roenja.
Njegov kalendar postao je iroko prihvaen u Evropi nakon to ga je Beda
Potovani (Bda), engleski opat i istoriar, usvojio prilikom datiranja
dogaaja u svojoj Eklezijanskoj istoriji engleskog naroda (Historia
ecclesiastica gentis anglorum), dovrenoj 731. godine nove ere. Kako god,
zahvaljujui Dioniziju i Bedi katolici, i ne samo oni, raunaju da se Jeua ben
J osif rodio 0001. godine i shodno tome od tada mere vreme - pre i posle
Hrista, odnosno pre nove ere i nove ere Anno Domini.
Muslimani, s druge strane, vreme mere od Hidra (), odlaska Muhameda i
njegovih sledbenika iz Meke u Medinu (septembar 622. g.n.e.), a Rimljani od
osnivanja Rima Anno Urbis Conditae - 753. g.p.n.e. Kod starih Grka svaka
dravica je imala svoj kalendar zavistan od stupanja na presto njenog vladara
ali od 776. g. p. n. e. zajedniki metod za odmeravanje prolaska godina poivao
je na poretku Olimpijskih igara ( ). J evreji
- 78 -

svoje vreme mere od nastanka Sveta ( ), a to je, po njima, bilo
3761. g.p.n.e. to je, nita drugo do vreme nastanka Sumera pa im tako i svi
meseci u godini nose sumerske nazive. J evrejski kalendar je prvo bio lunarni,
a potom solarni ali ni u jednom sluaju nije imao 12 meseci ve vie, a koliko
vie zavisilo je od njihovih rabina koji su ga usklaivali sa svojim verskim
potrebama. Tako dok su hriani doekivali 1. januar 2006, Jevreji su slavili 1.
Tevet 5766, Arapi 1. Dhu' l-Hijja 1426. godinu, Kopti 6. Tybi 1722, a I ndusi
su se opratali od 30. Phalguna 1927. godine molei se za dobrobit dolazeeg
1. Caitra 1928.
U ovom nizu razliitih vremenskih mera valja spomenuti i kalendar Etos
Kosmou ( ) to je zapravo stari srpski, odnosno vizantijski sistem
hronologije za merenje vremena. Po njemu vreme se merilo poevio od 1.
septembra 5508. godine pre Hrista to je zapravo staro verovanje o vremenu
Postanja sveta. Tako je car Duan (Stefan Uro IV Duan Nemanji, moti mu
poivaju u crkvi svetog Marka u Beogradu), prema autentinim zapisima iz tog
vremena, proklamovao svoj Zakonik na praznik Vaznesenja 21. maja 6857.
godine, a Boj na Kosovu se nije odigrao 1389. ve 6897. Ovaj kalendar se u
Vizantiji koristio sve do pada carsta 1453, a u ostatku pravoslavnog sveta do
1698. godine kada ga je ukinuo Petar Veliki ( I

) usvojivi
sistem Anno Domini tako da je 1. januar 7208. postao 1. januar 1700. Veliki
pristalica srpskog merenja vremena bio je engleski istoriar Edward
Gibbon koji u svom uvenom spisu The History of the Decline and Fall of the
Roman Empire (poglavlje XV) istie da je prema Juliju Afrikancu i dr. , svet
odista stvoren prvog septembra, 5508 godina, tri meseca i 25 dana pre
Hristovog roenja. Tako bi Srbi, da se neke stvari nisu nasilno menjale u
njihovim ivotima, danas slavili 7518. godinu.
Odrastajui u Egiptu, Jeua je, jo kao dete, poeo da se upoznaje s drevnom
egipatskom magijom. Meutim, pored duboko religioznog oca polako je poeo
da se upoznaje i sa Talmudom i tajnim izrailjskim uenjima skrivenim u Tori,
drugim svetim jevrejskim knjigama, tajnim spisima i usmenim predanjima. Sve
ove knjige koje su malom J eui bile dostupne bile su napisane na aramejskom
jeziku jedinom jeziku koji je J eua za ivota govorio. Za aramejsko pismo je
vano rei da je slino arapskom i da se pie s desna na levo. Inae, Aramejci
su narod koji je najee iveo na podruju dananjeg Iraka, Sirije i Irana.
Vremenom su svoju drevnu religiju zamenili za Pravoslavlje, a manji broj je
preao u islam. Danas veina ovog drevnog naroda pripada Sirskoj
Pravoslavnoj Crkvi i Asirskoj Crkvi I stoka.
Kada se sa dvanaest godina Jeua obreo u Palestini bile su mu ve dobro
poznate istorija i kultura Egipta ali je istovremeno bio i vrsni poznavalac
jevrejskih obiaja, tradicije i verskog uenja. Sve ovo je bilo mogue jer je jo
kao malo dete pokazivao izrazitu bistrinu uma, neverovatnu memorijju i veliku
elju za uenjem. Od svega je najvie voleo da ita stare jevrejske spise i slua
- 79 -

prie svetenika, a vremenom je izgradio istanan i sebi svojstven oseaj za
pravdu i pravednost. Bio je, moglo bi se rei, predodreen. . .
Za linost koja se smatra osnivaem neke religije uvek se vezuje pojam
harizmatske linosti. Ovi ljudi su stalno u bliskom kontaktu s boanstvom i
odatle proistie snaga njihovog natprirodnog delovanja. Veza s boanstvom
manifestuje se meditacijama, asketizmom, molitvama, ekstazama i zanosima.
Za harizmatike se ne smatraju samo ljudi iz svere kultnih poslova, ve i ljudi
koji su posedovali najveu vlast, kao to su kraljevi ili carevi.
Meu harizmaticima prvo mesto uvek zauzimaju pomazani - izabrani da
izvravaju misije i zadatke koje im boanstvo poverava. Harizmatina
delatnost je esto izjednaavana s prorokom delatnou; proroki dar se
smatra najveom verskom sposobnou, poto prorok uspostavlja neposrednu
vezu s boanstvom i lino od njega prima zadatke. U Edemskom vrtu Bog je sa
Adamom i Evom razgovarao licem k licu. Meutim, nakon njihovog velikog
greha, Bog im se vie nikada nje prikazao niti s njima optio. Tako je ispalo da
Bog vie nije mogao neposredno da razgovara sa ljudskim rodom, pa je odluio
da komunicira sa njim preko ljudi i ena koje Biblija naziva vidiocima i
prorocima. Re prorok (jevrejski nabi' ) znai neko ko je pozvan (od Boga).
Prorok je osoba koja objavljuje boanske vesti. One se mogu odnositi na
prolost, sadanjost ili budunost, i mogu se sastojati od opomena, saveta,
utehe ili predskazanja. Prorok je beskompromisni branilac svega bojeg i
suprotstavlja se i unitava sve to nije u skladu s bojom voljom. On je stub
odbrane tradicije i u njegovoj delatnosti primat imaju politiki, drutveni i
nacionalni elementi.
J eua Ben J osif, poznatiji kao I sus, odnosno Hristos, se po svakom aspektu
delovanja moe nazvati prorokim harizmatom. No, on se ne moe smatrati
osnivaem jedne od najmnogobrojnijih i najuticajnijih religija u istoriji
oveanstva hrianstva, mada je izvesno da je hrianstvo dobilo ime po
njegovom helenizovanom imenu, Hristos ( Isous), i njegovom uenju.
Veina ljudi danas govori o hrianstvu kao o jedinstvenoj religiji, ili
razlikuje samo katoliki i pravoslavni smer u hrianskoj crkvi. Ono to je
odista tano je da danas egzistira vie desetina raznih hrianskih crkava od
kojih su neke meusobno ozbiljno suprotstavljene. Tokom Prvog Kongresa
Svetskog Sinoda Crkava u Amsterdamu, Holandija, 22. avgust - 4. septembar
1948 g. n. e. , uestvovali su predstavnici 142 hrianske crkve. Na kraju, jedino
oko ega su mogli da se sloe je bilo da im je zajednika samo vera u Isusa
Hrista.
Ako neto moe da povezuje sve ove raznorodne hrianske veroispovesti u
jedinstven korpus hrianstva onda je to Novi zavet i njegovo postavljanje
I susa u centar, kao proroka, s posebnim akcentom na njegovo raspee i
vaskrsenje. Od posebne vanosti za izuavanje hrianstva su etiri jevanelja
- 80 -

koja se meusobno prilino razlikuju, i po sadraju i po sutini. Za razliku od
Starog zaveta, novozavetna jevanelja su nastala nakon Isusove smrti, izmedju
66. i 130. g. n. e. Ova jevanelja su zapravo anonimni spisi, a imena po Mateju,
Marku, Luki i Jovanu su im naknadno data kako bi se meusobno lake
razlikovala. Nastala su kao potreba ranih judejskih hriana da se njima slue
tokom svojih bogosluenja i misionarenja i stoga je jasno zato se ona nalaze
meu najvanijim teolokim spisima rane Crkve.
Samo Lukino i Matejevo jevanelje govore o Isusovom poreklu i roenju, ali
se pri tome bitno razlikuju. Prema Mateju, I sus je bio naslednik Davidove loze
i pravi aristokrata ija porodica je ivela u Vitlejemu kao deo vie klase i koju
su nakon Isusovog roenja posetile mnoge krunisane glave. U tom kontekstu
on ceo njegov ivot prikazuje kao ispunjenje starih obeanja datih zemlji
I zraila. S drugre strane, i Luka pie o I susu kao nasledniku Davidove loze, ali
njegovu porodicu smeta u red siromanijih tvrdei ak da je Isus roen u
tali i da su ga, odmah po roenju, prvo posetili pastiri. Pri tome, Luka vrlo
suptilno povezuje I susa sa jevrejskom istorijom i tradicijom ukazujui na
neraskidive veze izmeu hrianstva i judaizma. Kako bi odagnao svaku
sumnju u judejske korene hrianstva Jovan, za razliku od Luke, vrlo odreeno
pie: Ovo je napisano da verujete da I sus jeste Hristos (Mesija), Sin Boiji, i
da verujui imate ivot u njegovo ime. Jevanelja se razlikuju i u pogledu
datuma raspea: po Mateju, Luki i Marku ono se odigralo na dan posle Pashe,
a Jovan tvrdi da se raspee odigralo dan pre Pashe. Najinteresantnije je to to
Marko, ije se jevanelje smatra najstarijim, ne govori nita o vaskrsenju koje
ja zapravo stoerni - centralni deo hrianske religije.
Marko, Mateji Luka tvrde da je javna delatnost I susova trajala samo godinu
dana, a iz Jovanove naracije moe se zakljuiti da je Isus svoju uiteljsku
misiju vrio ak pune tri godine. Marko, Matej i Luka smatraju da je I sus
djelovao preteno u Galileji i Pereji, a da je u J udeju i J erusalimu doao samo
jednom. Uistinu, bilo je to njegovo posljednje putovanje koje se zavrilo
raspinjanjem. Meutim, u J ovanovom jevanelju Isus putuje izmeu Galileje i
J erusalima vie puta. Dakle, u ovim osnovnim ali ne i sitnim pitanjima u vezi
sa ivotom oboavanog Uitelja, vladao je u svijesti hriana ve u ono
vrijeme haos.
Sline nepodudarnosti padaju u oi i u hronologiji dogaaja. Prema Jovanu
I sus isteruje prodavae i menjae novca iz Hrama na samom poetku svoje
uiteljske delatnosti, dok se kod Marka, Mateej i Luka to deava na kraju
njegove karijere, nekoliko dana prie njegove smrti.
Jevanelja se, interesantno, ne slau ni po pitanju J udine izdaje I susa. U
Jevanelju po Mateju navodi se da je Juda poljubio Hrista i tako rimskim
vojnicima otkrio njegov identitet. Meutim, u Jevanelju po Jovanu navodi se
da je J uda doveo rimske vojnike do mesta gde se Hrist nalazio sa apostolima i
- 81 -

da su oni pozvali da Isus Nazareanin izae, nakon ega je Isus rekao: Ja
sam, i izaao pred njih.
Jevanelja nita odreenija nisu ni kada je re o Mariji od Magdale (
ili ). Prema Jevanelju po Luki, bila je to Hristova imuna
sledbenica i njegov uenik iz koje je on isterao sedam demona i koja ga je
finansijski podravala. Njeno ime otkriva odakle je poticala: iz Magdale
(), grada na obali Galilejskog jezera. Bila je jedna od nekoliko Hristovih
enskih uenika, koje su dole na njegov grob rano ujutru treeg dana nakon
njegove smrti, verovatno da bi donele mirise. Prema nekim kazivanjima iz
jevandelja, ene su srele anela koji je objavio On uskrsnu! tako da je,
prema J evandelju po J ovanu, Marija doivela viziju vaskrslog I susa. Ovo je
istovremeno ini i prorokom i apostolom. Ni jedno od jevanelja, kao kada je
u pitanju I sus, ne opisuje Mariju tako da je nemogue ni naslutiti kako je
izgledala.
Marija od Magdale (Magdala je zapravo utvreno naselje pored jezera
Genisaretskog) se najee spominje u jevanelju po Marku, a ima je i kod
Luke i Jovana. Vredno je istai da je Marija ipak najee spomenjina u
nekanonskom J evandelju po Tomi , Mariji, Filipu, Petru i u kasnijim delimakao
to je koptski spis Pistis Sofija i Manikejski psalmi. Prema ranim tekstovima
Marijina odanost I susu i njegovo poverenje u nju se nikako ne dovode u
pitanje ve se, naprotiv, njoj poverava ast da sa jo dve ene bude ta kojoj e
se Isus prikazati nakon uskrsnua. To, a ne druge isusove uenike, nju ini
apostolom i prorokom, a njeno saznanje prenosi se u priama o viziji I susa
(J ovan 20, J evandelje po Mariji ). U dvadesetom poglavlju J evandelja po
J ovanu, I sus je oslovljava njenim semitskim imenom: Marjam! U
J evaneljima po Marku, Mariji i Tomi i tekstu Pistis Sofija, ostali apostoli
(naglaeno Petar) prema njoj se ponaaju neprijateljski neverujui u njene rei .
Ali drugi apostoli (Lev) staju na njenu stranu. Tako je u hrianskoj tradi ciji
ona de facto apostol nad apostolima to se posebno lepo istie u Manikejskim
psalmima, gde je Isus podsea na njihov susret nakon vaskrsnua i potvruje
da bi trebalo da ode kod ostalih apostola, a naroito kod nevernog Petra i to
stoga to je ona sada prva meu jednakima apostolorum-apostola.
Interesantno je da se u Jevanelju po Filipu, u vie navrata, govori o tome
kako I sus ljubi Mariju u usta i, to je najvanije, kako su Gospoda na
njegovim putovanjima uvek pratile tri Marije: Marija njegova majka, Marija
njegova sestra i Marija njegova drubenica. U Drugom otkrovenju po J akovu
Isusu i Jakove se ljube i grle, dok u Tajnom jevanelju po Marku Isus otkriva
misterije boijeg carsta mladiu koji mu je posebno drag. U spisu Pistis Sofija
Filip, J ovan, J akov, Matej i Marija se pominju kao jedini koji su bili I susovi
voljeni.
Oito je da se jevanelja, ma koliko se insistiralo na njihovom znaaju, ne
- 82 -

mogu prihvatiti kao neto to se stvarno dogodilo, iz prostog razloga to se
meusobno toliko razlikuju da se ponekad potpuno iskljuuju. Vano je
napomenuti da Isus nikada nita nije sam zapisao niti je njegova pouavanja
zapisao bilo ko od njegovih sledbenika. On sam je govorio aramejskim
jezikom, a sva jevanelja su napisana na grkom to znai da su njihovi autori
morali da prevode spise koje su koristili kao izvorni materijal o njemu. Pri
tome, jevanelja, kad se sagledaju kao jedinstven tekst, u sutini toliko malo
govore o I susu da je jasno zato u Novom zavetu uopte i nema pomena o
I susovom detinjstvu, niti je dat opis njegovog izgleda i osnovnih karakternih
osobina. Nigde se ne govori o njegova etiri brata (Jakob, Joze, Simon i Juda)
i vie sestara. Pored niza razliitosti za autore svih jevanelja je ipak
zajedniko to to se, u veoj ili manjoj meri, pozivaju na Stari zavet kao
vrhovni autoritet za ono o emu piu. To, samo po sebi, govori da su se autori
maksimalno trudili da svoje spise veu za jevrejsku tradiciju.
Stari zavet je zapravo grki prevod zbirke jevrejskih spisa, odnosno TaNaH-
a nastale oko 130 g.p.n.e. Naime, godine 424. p.n.e. jevrejska verska elita
okupljena u gradu J avne na obala Sredozemnog mora usvaja konaan spisak
(kanon meru) zapisa koji e sainjavati TaNaH:
1. Bereit (Prva knjiga Mojsijeva)
2. emot (Druga knjiga Mojsijeva)
3. Vajikra (Trea knjiga Mojsijeva)
4. Bamidbar (etvrta knjiga Mojsijeva)
5. Devarim (Peta knjiga Mojsijeva)
6. J eua (I sus Navin)
7. oftim (Sudije)
8. emuel (Samuilo)
9. Melahim (Carevi)
10. J eaajahu (I saija)
11. J iremijahu (J eremija)
12. J ehezkel (J ezikelj)
13. Hoea (Osija)
14. J oel (J oil)
15. Amos
16. Ovadja (Avdija)
17. J ona
18. Miha (Mihej)
19. Nahum (Naum)
20. Havakuk (Avakum)
21. Cefanja (Sofonija)
22. Hagaj (Agej)
23. Zeharja (Zaharija)
24. Malahi (Malahija)
25. Tehilim (Psalmi)
- 83 -

26. J ov
27. Mile elomo (Prie Solomonove)
28. Rut (Ruta)
29. ir Hairim (Pesma nad pesmama)
30. Kohelet (Knjiga propovednikova)
31. Eiha (Pla Jeremijin)
32. Ester (J estira)
33. Daniel (Danilo)
34. J ezdra Unehemja (J ezdra i Nemija)
35. Divre Hajamim (Dnevnici)
U ovom spisku imamo trideset i pet knjiga i J evreji ih dele u tri grupe. Prva
grupa se zove Tora ili u slobodnom prevodu zakon, a ini je pet Mojsijevih
knjiga. Druga grupa knjiga se naziva Neviim, to znai proroci a ine je
devetnaest knjiga - od rednog broja est, zakljuno sa rednim brojem dvadeset
i etiri. Trea grupa knjiga se naziva Ketuvim, to znai spisi, a ine je
jedanaest knjiga - od rednog broja dvadeset i pet pa do kraja. Ove tri grupe
knjiga ine Stari zavet Biblije. Ime prve grupe na hebrejskom poinje slovom
T, druge grupe slovom N, a tree grupe slovom K. Kada se prave skraenice, u
hebrejskom jeziku se dodaje slovo a nakon svakog suglasnika. Kada se slovo k
koje se naziva kaf, nae na kraju rei postaje slovo h i naziva se haf. Tako se
Stari zavet Biblije na hebrejskom zove TaNaH.
Tri veka kasnije vavilonski uenjaci doluuju da TaNaH prevedu za potrebe
J evreja koji su iveli u Aleksandriji krajem prvog veka nove ere, a nisu znali
ni hebrejski ni aramejski ve su govorili samo grki. Meutim, vreme e
pokazati da su ovaj prevod sainili veoma loi prevodioci. Umesto da prevedu
TaNaH na isti grki, oni su mehaniki prevodili re po re, ukljuujui u to i
brojne hebrejske fraze. Za nekog kome je grki jezik bio maternji i ko je
oekivao elegantnu grku sintaksu ovaj prevod je zvuao besmisleno. Pri tome,
problem ne lei samo u grkom ve i u samom hebrejskom koji je, kao i svi
semitski jezici, korenski jezik to znai da se svaka ideja izraava korenom
koji se obino sastoji od tri suglasnika. Tako recimo, sve to je vezano za
uenje oznaava se korenom dml lmd od kojih se potom javljaju razne vrste
rei: talmid-uenik, talmud-uenje, lamad-uio je, jilmad-uie, melumad-
nauen. Pored toga, u hebrjskom i menice imaju jedan nastavak za muku i
jedan za ensku mnoinu, a kada je mnoina u pitanju, te iste nastavke imaju i
pridevi i glagoli. Pored mnoine, postoji i dvojina, a sam glagolski sistem
sadri sedam grupa glagola i vei broj podgrupa ili gizri. Postoje samo tri
vremena: prosto prolo, prosto budue i jednostavno sadanje pri emu se
obinim veznikom moe budue vreme pretvoriti u prolo i prolo u budue,
to je veoma esto u biblijskom tekstu. ..
Kako bilo, okonani prevod TaNaH-a je nazvani Septuagint (sptudnt) po
sedamdesetorici jerusal imskih svetenika koji su radili na ovom prevodu.
- 84 -

Meutim, originalnom prevodu spisa TaNaH-a prevodioci su pridodali i jedan
niz dodatnih jevrejskih uenja i kazivanja od kojih su se Jevreji kasnije
ogradili ali ne i novonastala hrianska crkva (rana Crkva kako se najee
naziva) koja ih je jednostavna smatrala sastavnim delom Starog zaveta.
Treba znati da Biblija, kakvom je danas znamo, nije nita drugo do zbir
razliitih dela koja su vremenom meusobno usklaivana kako bi odgovarala
potrebi. Prvi kanon Novog zaveta (Vetus Latina) napisan je jo 96 godine n.e.
ali je zvanino proglaen tek u IV veku. Naime, godine 367. n.e. episkop
Atanasije Aleksandrijski sainio je popis knjiga koje treba da uu u Novi
zavet. Na crkvenom Saboru u Hiponu 393. g.n.e.. i Saboru u Kartagini 397.
g. n. e. izvren je konaan izbor dela koja e initi Novi zavet. Ovde je vano
istai da je ovaj skup svetenika izostavio mnoga znaajna istorijska dela koja
se jednostavno nisu uklapala u njihovu viziju hrianstva, a koja su
svojevremeno bila prihvaena od cara Konstantina i Prvog Vaseljenskog
sabora iz 326. g. n. e. Interesantno da su rasprave o datumu Hristovog roenja
trajale sve do 440. g.n.e. kada ih je papa Lav I (Leo I Magnus) prekinuo i
odredio da se 25. decembar slavi kao dan kada je Maria, nakon bezgrenog
zaea, rodila Isusa Hrista.
Nakon niza priprema papa Damaz I (Damasus) angauje svog linog
sekretara J eronima Stridonskog (Eusebius Sophronius Hieronymus) da za
potrebe Crkve izvri prevod TaNaH-a i ostalih jevrejskih a za hriane vanih
spisa. Kao osnovu za prevoenje TaNaH-a papin sekretar J eronim nije koristio
ve postojei prevod Septuagint ve se posvetio prikupljenim spisima
hebrejskog starog pra teksta. Jeronim je svoj prevod okonao 405. n.e. i on e
postati poznat kao Vulgata (Obina). No, kao to je manjkav bio i prevod
Septuagint tako je, ako ne i vie, bio manjkav i prevod Vulgate koja e iz tog
razloga doiveti preko 8000 verzija. Najpoznatija verzija Vulgate je ona iz
petoga veka koja se vodi pod imenom Codex Sangallensis (Sengalenski
rukopis), iji se deo sa Evaneljima uva u manastiru St. Gall u vajcarskoj.
Kako god, od Vulgate kasnije nastaju slovenski prevodi kao i prevodi na skoro
sve svetske jezike. U odnosu na jevrejski TaNaH Septuagint i Vulgata se
razlikuju po broju jevrejskih spisa koje obuhvataju. Osim onih knjiga koje
postoje u jevrejskom Starom zavetu (35 knjiga), grki, latinski i slovenski
Stari zavet imaju i sledee knjige:
1. Knjiga Tovita
2. Knjiga J udite
3. Premudrosti Solumonove
4. Premudrosti I susa Sirahovog sina
5. Knjiga proroka Baruha
6. Knjiga Makabejaca 1
7. Knjiga Makabejaca 2
8. J eremijina poslanica (u Vulgati ova knjiga je zapravo
- 85 -

esta glava knjige Baruha)
9. Knjiga o J ezdri 2
10. Knjiga Makabejaca 3
11. Knjiga o J ezdri 3
12. Knjiga Makabejaca 4
Sve knjige Starog zaveta moemo podeliti u etiri grupe: 1. Pet knjiga
Mojsijevih Postanje, I zlazak, Levitska, Brojevi i Ponovljeni zakoni; 2.
I storijske Knjiga Isusa Navina, Knjiga o sudijama, etiri knjige o carevima,
dve knjige dnevnika, Knjiga J ezdrina, Knjiga Nemijina i Knjiga o J estiri; 3.
Poune ili moralne Knjiga o Jovu, Knjiga o psalama, Knjiga pria
Solomonovih, Knjiga propovednika, Pesma nad pesmama i Knjiga o Ruti; 4.
Proroke, knjige etiri velika proroka I saije, J eremije, J ezekilja, Danila i
knjige dvanaest malih proroka.
Kakve su reprekusije ovakvog svojevoljnog odabira ta jeste, a ta nije istina
i kompiliranja nemogueg najbolje se moe videti na primeru Marije od
Magdale, odnosno Marije Magdalene. Tako je, primera radi, papa Grgur Veliki
od Marije od Magdale napravio bludnicu i neasnu enu. Naime, pored Device
Marije i Marije Magdalene, postoji jo pet ena pomenutih u jevaneljima koje
se takoe zovu Marija. Iz tog razloga, rani crkveni pisci su uvek nastojali da
razgranie ove ene u raspravama o Mariji Magdaleni, kao to je to sluaj i sa
istonom pravoslavnom crkvom, koja nikada nije pomeala linost Marije od
Magdale sa Marijom iz Vitanije, a kamoli sa neimenovanom grenicom iz
J evandelja po Luki (7:37-50). Meutim, papa Grgur Veliki je 591. godine u
jednoj svojoj propovedi jednostavno u lik Marije od Magdale utopio tri
razliite figure iz jevanelja. Od trenutka kada je papa Grgur identitet Lukine
grenice nakalemio na linost Marije od Magdale, ona je preobraena u
bludnicu.
I pak, istina o Isusu se moe dokuiti samo sabiranjem delova iz mnotva
razliitih celina koje, iako esto meusobno grubo suprotstavljene, ipak daju
sliku oveka, kralja i proroka ije uenje ve dve hiljade godina bitno utie na
na ivot. Tu svakako, pored obilja jevrejskih izvora, treba imati u vidu i stare
rimske spise Tacita (Publius Cornelius Tacitus) i Svetonija (Gaius Suetonius
Tranquillus) kao i Kur' ana - svete knjige I slama i jedne od prvih pisanih
knjiga u Arabiji.
J edan od najboljih prikaza I susa osatvio je bivi carski namesnik u J udeji,
mnogoboac Publije Lentula (Publius Lentulus), savremenik I susov. On je, u
svoje vreme, smatrajui za potrebno, obavestio rimskog imperatora Tiberija o
I sus. U pismu je stajalo:
uo sam Cezare, da eli znati sve o ovome to u ti sada pisati. Ovde se
nalazi ovek koji ivi u velikim vrlinama i zove se Isus Hristos. narod ga
- 86 -

naziva prorokom, a njegovi uenici ga smatraju za boanstvo. Vele da je sin
Boga, Tvorca neba i zemlje i svega to na njoj ima i biva. Zaista, Cezare,
svaki dan se uju udne stvari o ovom Hristu. Da lei bolesnike samo dodirom
i da mrtve vaskrsava jednom reju. On je ovek srednjeg, lepog stasa. Izgled
mu je blag i dostojan potovanja. Kosa mu je boje dobro zrelog lenika, pada
mu u uvojcima preko uiju i sa beskrajniom milinom iri se po pleima. Nosio
ju je razdeljeno na temenu na nazaretski nain, elo mu je visoko i isto.
Obrazi su mu ljupko rumeni. Nos i usta njegovi divno su pravilni, brada mu
je esta, boje kao kosa, nije duga i na sredini je razdeljena. Oi su mu lepe i
sjajne, kao sunani zraci, i niko ne moe pravo da gleda u njih od sjaja.
Ukorava s velianstvom, a opomene su mu pune blagosti. Ili govorio ili tvorio,
uvek to ini sa milinom i ozbiljnou. Nikad ga ne videe da se smeje, ali su ga
videli da plae. Veoma je umeren, vrlo skroman i veoma mudar. Jednom rei,
to je ovek koji svojom velikom lepotom i svojim boanskim preimustvom
nadauje sve sinove oveanstva. Naukom zadivljuje sav Jerusalim. On nigde
nije nita uio, a zna sve nauke. Ide bosonog i gologlav, mnogi ga ismevaju,
ali u njegovom prisustvu strepe i ude se. Vele da takav ovek nije nikad ni
vien, ni uven u ovim predelima. Mnogi Jevreji ga smatraju za boanstvo i
veruju mu, a drugi ga tue meni, kao da je protivnik tvome Velianstvu,
cezare. On nije nikada nikome uinio zlo, ali jeste dobro. Ipak sam tvome
Velianstvu, Cezare, gotov da sluam, kako mi naredi bie izvreno.
U Jerusalimu sedme indikcije, meseca jedanaestog,
Tvoga Velianstva najverniji i najponizniji sluga,
Namesnik
Publije Lentula.
Da bi se lake i to bolje shvatio lik I susa Hrista neophodno je ukratko
objasniti situaciju u Palestini u vreme njegovog delovanja. Vie od pola veka
pre Hristovog rodjenja, tanije 63. g. p. n. e. Palestinu je okupirala rimska
vojska pod komandom generala Pompeja, pa je tako Palestina postala rimska
kolonija. Inae, Palestina ni j e bi l o i me neke zeml j e (drave), ve i me naroda
koj i j e i veo na ugl avnom pri obal nom prostoru koj i e kasni j e ri mski car
Hadri j an nazvati po nj i ma - Pal aest i na. Da bi to lake vladao osvojenom
Palestinom Rim je na njeno elo postavio Jevrejina Iroda Velikog ( ), a
37. g. p. n. e. Rimski senat ga je ak proglasio i za kralja svih Jevreja. Irod je u
svoje vreme bio i ostao poznat kao jedan od najveih i najbolji arhitekata.
Njegov najpoznatiji poduhvat je svakako luka u Cezariji ali ono po emu e ga
mnogi pamtiti je njegova odluka da proiri Drigi J erusalimski hram; dananji
Zapadni zid ( ) ili Zid plaa al-Burag kako ga Arapi nazivaju u
starom delu J erusalima nije nita drugo do zid koji je sazidao I rod Veliki i koji
je jedini vidljivi ostatak J erusalimskog drugog hrama.
Nakon smrti I roda Velikog Palestina je podeljena izmeu njegovih sinova
- 87 -

Antipe (Herod Antipatros), Arhelaja (Herod Archelaus) i Filipa (Herod Philip
I I ). Sama Judeja je pripala Arhelaju koji je verovao da veina Jevreja ne
ispoveda pravu veru Mojsijevu ve da se priklonila veri Vavilonskog bratstva,
odnosno ditaktutu vavilonskih rabina. Arhelaj je, zbog svega toga, toliko
mrzeo svoje sunarodnike J evreje da nije mogao da zamisli dan a da ne ubije
nekog od sledbenika vavilonskog judaizma. Nakon to je ubio vie od tri
hiljade J evreja, odnosno idopoklonika verskog Vavilonskog bratstva Rim nije
mogao nita drugo nego da ga smeni. Tako je po krvi poznat jevrejski vladar
Arhelaj 6. g.n.e. prognan u Galiju, a za novog upravitelja postavljen je
Koponije (Coponio), rimski oficir iz konjanikog stalea.
Narod Palestine mogao je slobodno da ispoveda svoju religiju, obiaje i
kulturu ali je vrhovna vlast pripadala Rimu koji je odmah poeo sa
uspostavljanjem novih propisa, pravila ponaanja i poslovanja. J edna od mera
koja je jevrejskom svetenstvu posebno teko pala je bilo uvoenje nekih
novih poreza koji su direktno uticali na smanjenje prihoda Hrama. Za
svetenstvo koje je vekovima nauilo samo da prikuplja poreze za sebe i strane
vlastodrce ali ne i da ih plaa ovo je bila neprijatna novina. Tako je dolo do
toga da su J evreji, diskretno podsticani od svog svetenstva i nekoliko
ekstremnih grupa, bili u latentnom stanju pobune protiv vlasti Rima. Koponije
je tolerisao ispovedanje svih religioznih obiaja Jevreja ali ih je primoravao da
potuju rimske zakone i dravi plaaju poreze. Kako svetenici nikako nisu
mogli da se pomire sa postojeim stanjem organizovali su masovnu oruanu
pobunu poznatu kao Judas of Gamala. Pobuna je ubrzo uguena, a Rim je, ne
elei dalje probleme sa J evrejima, 9. g.n.e. smenio Koponija i na njegovo
mesto postavio novog prokuratora Markusa (Marcus Ambivulus). Nakon samo
tri godine Rim je opet bio primoran da imenuje novog prokuratora Aniusa
(Annius Rufus), a potom, samo dve godine kasnije 14. g.n.e., dolo je do
imenovanja novog prokuratora Valeriusa (Valerius Gratus). Nakon to se
rimski senat zamorio od jevrejskih protesta odlueno je da se na mesto
prokuratora Judeje poalje neko iskusniji, neko ko e moi uspenije da se
suprotstavi jevrejskim spletkama i zakulisnim radnjama.
Za petog po redu prokuratora J udeje odreen je Poncije Pilat (Pontius
Pilatus, upravljao Judejom od 26. do 36. g. p. n. e. ), koji je vaio za prosveenog
i tolerantnog vojskovou. Pilat je bio proslavljeni pukovnik pretorijanske
garde i slovio je za asnog oveka pa je Rim verovao da e on na najbolji
nain sluiti njemu ali i stanovnitvu Judeje. Medjutim, situacija se, i pored
znaajnih napora novog prokuratora da privoli svetenstvo na potovanje
dravnih zakona i plaanje taksi, nije smirivala.
U Svetoj zemlji toga doba J evreji su bili podeljeni na vie grupa, sekti i
podsekti. Najvei broj lanova Sinedriona (Veliki dravni savet ili Veliki sud)
je dolazio iz reda sadukeja, starog svetenikog stalea koji je pragmatino
saraivao s Rimom obezbeujui tako sebi politiku sigurnost i ekonomsku
- 88 -

bezbednost. Oni su bili potomci loze Aronove i to im je, po njihovom
miljenju, davalo prava da po svim pitanjiam njihova re meu Jevrejima bude
konana. Drugi po zastupljenosti su bili pripadnici fariseja, grupe verskih
ekstremista nastalih u Vavilonu i regrutovanih uglavnom iz srednjeg i vieg
sloja jevrejskog stanovnita. Treu grupu lanova Sinedriona inili su
knjievnici koji su zapravo bili prepisivai i tumai knjiga Zakona i proroka.
U Sinedrionu su se veoma esto vodili otvoreni sukobi izmeu fariseja i
sadukeja - dve dominantne verske struje jevrejskog naroda. Sadukeji su, sve do
rimskog osvajanja Jerusalima, bili omiljeniji i vie potovani meu narodom
nego fariseji. Za njih je vrhunski autoritet bila pisana Tora koja je isticala
vodeu ulogu starog svetenstva. Meutim, nakon to je rimski general Tit
osvojio Jerusalim simpatije naroda se od umerenijih sadukeja okreu ka
radikalnijim farisejima koji su, inae, Talmud pretpostavljali Tori. Krajem I i
poetkom II v. n. e. sadukeji nestaju iz politikog i verskog ivota Jevreja; sva
vlast prelazi u ruke farisejskih voa koji su postali novi teoloki uitelji,
batinici i propovednici vavilonskog judaizma.
Fariseji tada sistematski menjaju judejske obiaje i uvode kvalitativno novi
religiozni sistem. U sinagogama u dijaspori novi obiaji, pravila i merila
pravednosti se nameu Mojsijevim sledbenicima. Za razliku od Sadokovih
potomaka fariseji su sebe doivljavali kao naslednike jedne druge tradicije u
sklopu koje se, jo od vremena J ezdre, pisana Tora irila, interpretirala i
primenjivala kroz uenja mnogih umnih ljudi i mudraca. Tora za njih nije bilo
neto statino, nepromenljivo, ona je bila iva i adaptibilna u onoj meri u
kojoj su vremena to nalagala. Oni su, shodno tome, svoj autoritet crpli, ne
samo iz pisanih ve i, a moda i pre svega, iz usmenih predanja iz vremena
Mojsija koja su, prikupljali, sistematizovali i na kraju pretoili u Talmud.
Njihov organizacioni i autoritarni vrh su inili rabini, sudije ili kako su ih
neki ve zvali - Cionski mudraci. Bili su dobro organizovano versko bratstvo
nastalo jo tokom boravka J evreja u Vavilonu.
Kao intelektualna i verska aristokratija, kako su sebe iskreno doivljavali,
dosta su radili na teolokom uobliavanju Talmuda, a verovali su da je magi je
novca neto to e ne samo osloboditi Jevreje ve i od njih nainiti gospodare
sveta. Bili su eksplicitni u svojim tvrdnjama da su Jevreji bitno drugaiji od
goyim i da im stoga ne treba dozvoliti da se meaju sa ostalima. Za razliku od
tolerantnih i prilagodljivih sadukeja koji su insistirali na strogom, klasino
verskom pridravanju Tore, fariseji insistiraju na prihvatanju i potovanju
Tore i Talmuda zajedno. Po njima, Tora i Talmud, kao jedinstvo, treba i mora
da budu prihvatljivi za sve J evreje, bez obzira na njihovo obrazovanje i
drutveni poloaj. Behu poznati i po tome to su, za razliku od sadukeja, na
krajnje ekstreman nain izbegavali goyim koje su smatrali za neto manje od
stoke, a vie od biljke.
Veoma poznata, iako mala po broju, bila je i sekta esena; bili su poznati i
- 89 -

kao Kumranci s obzirom da su iveli u Kumranu i selima oko njega; odravala
se i ivela u skladu s najstroim jevrejskim obiajima i religioznim normama.
Verovali su da su upravo oni istinski nastavljai Mojsijevog saveza sa
J ahveom. Nisu priznavali svetenstvo J erusalimskog drugog Hrama koje su
nazivali sinovima mraka. Zalagali su se za njihovo uklanjanje verujui da bi
se tek tada stvorili uslovi za konanu pobedu boanske vlasti irom sveta. U
znak protesta protiv iskvarenog svetenstva Hrama povukli su se iz javnog
ivota Judeje. U narodu su bili poznati i potovani kao izuzetni strunjaci za
isceljenja tela i due. Posebna karakteristika esena je bila to to im je sva
imovina bila zajednika i to su uvek nosili belu odeu, kao znak svoje
estitosti. Govorili su o postojanju anela, a u narodu je bilo prisutno
verovanje da u svojim tajnim knjigama imaju imena svih anela i da, na nain
samo njima znan, mogu da opte s njima i tako isceljuju ljude ili predskazuju
budunost.
Uvaavana je bila i sekta nazorejaca po kojoj su esto, krajnje pogreno,
bili nazivani I susovi sledbenici, pa i on sam. I stina, danas mnogi misle da se
ovaj naziv odnosi na ljude iz grada Nazareta to jednostavno nije mogue jer
nikakav grad po imenu Nazaret nije postojao u I susovo vreme. Nazoreji su
zapravo posebna sekta iji su proroci stanovali u pustinji i pozivali ljude da
povremeno dolaze k njima i zajedno se mole za dobro svih J evreja. Oni su od
J evreja zahtevali da budu pravedni jedni prema drugima i da se redovno mole
Jahveu. Njihovim vieasovnim molitvama se esto pridruivao i Jeua ben
Josif. Bili su lako prepoznatljivi po neobino dugim kosama koje su ravno
eljali sa razdeljkom na sredini temena. Poznata je bila i sekta ebionita koju
je u Galileji osnovao J eua ben J osif. Oni su sve do pojave rabina Savla
(apostola Pavla) bili jedini tumai njegovog uenja. U istoriji se ebioniti esto
definiu kao jevrejski hriani to je krajnje pogreno. Oni su bili isto
jevrejska sekta koja je odbijala da sa goyim ima bilo kakve dodirne take.
Posle Hristovog raspea osnivaju u Jerusalimu posebnu optinu, a nakon pada
Jerusalima povlae se u Transjordaniju gde im se gubi svaki trag. Bilo je tada
jo mnogo grupa i raznih sekti ali su im se vremenom izgubili svi tragovi. Na
kraju, valja pomenuti jo i sektu zilota koja je u svemu podravala fariseje pa
je ak i delovala kao neka vrsta njihovog vojnog reda koji se postojano
zalagao za oruanu pobunu J evreja protiv rimske vlasti. Ovde je vano navesti
jo i podsektu Sikara ( ) koja je, u samom poetku, delovala u okviru
zilota kao grupa za ubistva i pljaku onih judeja koji su pokazivali bilo kakvo
razumevanje za goyim. Sikari su se vremenom osamostalili delujui kao
savrena banda ubica i pljakaa koja je preivela vekove i milenijume da bi
danas bila poznata kao Kosher Mafia.
Odlunost rimskih legija u obezbeivanju uslova za sprovoenje zakona
Rimske Republike na teritoriji cele Palestine i nepokolebljivost prokuratora da
po bilo kom pitanju popusti pred radikalnim zahtevima ekstremnih zilota i
verskih farisejskih lidera konano je rezultirala pobunom Jevreja u Judeji, 66.
- 90 -

g. n. e. Prilikom te jevrejske pobune ivot je izgubilo nekoliko hiljada graana,
a Rimljani su, na kraju, zauzeli J erusalim i doslovno ga sravnili sa zemljom.
Po nareenju imperatora Vespazijana (Titus Flavius Vespasianus), njegov sin
Tit (Titus Flavius Vespasianus, isto ime kao otac) je sa uvenom rimskom
legijom Legio X Fretensis spalio J erusalimski drugi hram 28. avgusta 70.g.n.e.
Bilo je to na isti dan kada je Navuhodonosor esto pedeset godina pre spalio i
sruio J erusalimski hram. Titov slavoluk na kome se nalazi sedmokraki
svenjak iz Jerusalimskog drugog hrama i danas stoji na Rimskom forumu. Do
135.g.n.e. kada su Rimljani na Hramskoj gori (Har haByit) podigli Hram
J upitera Optimusa Maximusa Jerusalim je postao isto rimski grad, pa mu je i
ime promenjeno u Elija Kapitolina (Colonia Aelia Capitolina).
U ovom sukobu J evreja sa rimskim legijama je bilo dosta poginuli h,
uglavnom sa jevrejske strane, ali Rimljani po okonanju sukoba nisu
preduzimali vee odmazde. Tako su voe zilota Johanan Galilejski (
) i Simon Bar Giora ( ) zarobljeni i odvedeni u Rim. J osef ben
Matijas ( ) kao jedan od farisejskih svetenika koji je uestvovao
u organizovanju pobune zarobljen je od pripadnika Legio X Fretensis ali ga je
rimski senat ubrzo oslobodio dodelivi mu, kao svetenom licu, doivotnu
penziju. Matijas je nakon svega promenio ime u J osif Flavije (Titus Flavius
J osephus) i posvetio se pisanju. Danas se spominje kao jedan od najveih
jevrejskih istoriara.
Konaan rezultat pobune bio je da su Rimljani uskratili mnoge privilegije
Jevrejima ali im ni na koji nain nisu osporavali pravo veroispovesti. No, kako
su se jevrejski protesti sada zbog uskraenih privilegija, nastavili rimski
general Lusije Kvijet (Lusius Quietus) ih je 115-117. godine u sukobima
poznatim kao Drugi jevrejsko-rimski rat porazio i proterao sa mnogih mesta na
kojima su do tada mogli mirno da ive sa ostalim graanima rimskog carstva.
Onim J evrejima koji su nastavili da ive pod rimskom upravom car Hadrijan
(Publius Aelius Trajanus Hadrianus Augustus) je zabranio obrezivanje to je
posebno pogodilo svetenstvo koje ovo doivelo kao posebnu uvredu pa je 132.
godine pokrenulo jo jednu pobunu protiv Rima. Na elu pobune bio je Simon
bar Kohba ( ) ali je, nakon prvobitnih uspeha, doiveo veliki
poraz od generala J ulija Severa (Sextus J ulius Severus) koji ga je porazio i
ponizio u odsudnoj bici kod tvrave Beter u blizini J erusalima. Bitka je
okonana i poraz priznat 135. godine na dan ruenja Prvog i Drugog hrama
koji J evreji pamte kao Tia Beav dan ( ). Simbolika je, bar to se
Rimljana tie, bila vie nego jasna. Sadukeji, ziloti, eseni i kumranci su nestali
sa lica zemlje. Opstali su samo fariseji, a hrianstvo je prestalo da bude sekta
u okviru judaizma; postalo je nezavistan verski pokret ije su prve pristalice
bili samo J evreji neznaboci okupljeni u jevrejskoj hrianskoj crkvi. Tek
nakon nekoliko decenija i velikog insistiranja Pavla iz Tarsa, uveni uenik
jo uvenijeg rabina Gamaliela i lan Sinedriona koji je glasao za pogubljenje
Isusa Hrista, prvi apostoli hrianske crkve dozvolili su i nejevrejima da
- 91 -

postanu deo njihove pastve.
U periodu pre ovako pogubnih vremena za J evre delovao je ovek po imenu
Jeua ben Josif, kasnije poznat kao Isus Hristos. Naime, grka re za Mesiju je
Hrist ili Hristos. Taj izraz jednostavno znai pomazanik, a odnosi se direktno
na kralja. Nema sumnje da su se Hristu negovi sledbenici obraali kao kralju,
zemaljskom i nebeskom. Jevrejskom Horusu, ako se tako moe rei. Jeua ben
J osif je, prema mnogim raspoloivim istorijskim spisima, bio smatran za
direktnog potomka cara Davida to ga je, samo po sebi, preporuivalo za titulu
judejskog kralja. Meutim, svoje pravo na zemaljskog i duhovnog poglavara
Jevreja Jeua poinje da manifestuje tek nakon to ga je Jovan Krstitelj krstio
u reci J ordan. To je ujedno bila i njegova inicijacija, ali i, jo vanije,
miropomazanje.
J ovan je prihvatio da krsti J euu tek poto je on napunio trideset godina jer
pro jevrejskom zakonu pre ovog doba ni jedan J evrejin nije smeo javno
istupati u narodu. Pre miropomazanja u reci J ordan J ovan upita J euu: Da li
si ti onaj koji e doi ili da traimo drugog? Zadovoljan odgovorom Jovan je
obavio inicijaciju J eue ben J osifa, a nakon miropomazanja J eua okupljenim
uenicima kae: Meu onima koje je porodila ena nema veeg od Jovana
Krstitelja. Koliko je J ovan uvaavao J euu govori i to to je nakon njegovog
miropomazanja njegovim sledbenicima rekao: J a vie nisam dostojan ni da
odreim remenje na njegovim sandalama. J euu su Kumranci smatrali veoma
vanom osobom, odnosno verovali su da su J ovan i on dva stuba jevrejstva:
J eua je bio zemaljski kralj, a J ovan nebeski. J eua opisuje J ovana kao onog
koji e doi, a istim reima i Jovan govori o Jeui. Njih dvojica su bili
direktno upueni jedan na drugog, jer su samo zajedno mogli da predstavljaju
personifikaciju nebeske kapije.
Jovan Krstitelj je bio sin svetenika Zaharija i Jelisavete, roake Marije
Magdalene. Bio je potomak loze Aronove, upuen u najvee i najznaajnije
verske tajne naroda judejskog. Podravao je J euu i ohrabrivao Mariju u
njenom okupljanju i finansijskom pomaganju enskih sledbenika uenja Jeue
ben Josifa. Nakon krtenja Jeua je okupio niz uenika i tako stekao titulu ravi
(uitelj). Ljude je svakodnevno pouavao na gradskim trgovima, pijacama i
drugim mestima gde su se okupljali u veem broju. Meutim, farisejsku panju
privukao je tek nakon to je svoja pouavanja poeo da izlae u sinagogama u
koje su J evreji dolazili svake subote radi bogosluenja. Sva svoja vana
obraanja narodu poinjao je reju amin koju do tada niko nije koristio. I ako
nikada nije kroio na tlo Grke ili Rima, a u Jerusalimu bio svega nekoliko
puta njegova pouavanja su se brzo proirila i izvan njegove rodne Galileje.
Izvesno da je veliki deo panje koju je privlaio Jeua dugovao autoritetu
J ovana Krstitelja koji je stajao iza njega, ali i podrci Marije Magdalene i
njene bogate i uticajne porodice.
- 92 -

Mesijansko svetenitvo J ovana Krstitelja se zavrava 32. g.n.e. kada je
ubijen po nalogu I roda Antipe, judejskog kralja Galileje. Postoje ozbiljne
pretpostavke da je Irod naredio Jovanovo ubistvo na zahtev fariseja, praen
velikodunim doprinosom u zlatu njegovoj stalno praznoj blagajni. Naime,
fariseji su Jovana smatrali svojim najveim protivnikom u sferi tumaenja
Tore, a smetalo im je i njegovo stalno preispitivanje Talmuda; sve to su
doivljavali kao svojevrsno podrivanje njihovog verskog autoriteta. Meutim,
definitivnu odluku o njegovom ubistvu vodei farisejski mudraci doneli su
nakon to je J ovan krstio, odnosno miropomazao, J euu ben J osifa. Kako su
ovaj Jovanov in shvatili ne kao obino krtenje, ve kao njegovu inicijaciju i
miropomazanje Jeue za kralja Judejskog oni reavaju da se razraunaju sa
njim. Po Jovanom ubistvu mesto voe Zajednice preuzima Jakov Pravednik
( ), roeni brat J eue ben J osifa.
Ubrzo po ubistvu J ovana, J eua insistira na tome da on ponese i titulu
duhovnog voe, odnosno da objedini dva stuba u jednoj linosti i zato dolazi u
sukob s roenim bratom koji se, kao i ostali lanovi Zajedni ce, tome otro
suprotstavio. No, Jeua ne odustaje od svoje odluke i poinje da se predstavlja
i ponaa kao obeani Mesija koji e, kada Carstvo Boije nastupi imati punu
vlast. Svoje mesijanstvo je otpoeo veoma otrom kritikom korumpiranih
sadukeja i fanatinih i ovinizmom opsednutih fariseja. Branio je autentine
spise Tore ukazujui na neprihvatljivost i pogubnost njenog tumaenja i
interpretiranja na nain kako su to inili fariseji putem Talmuda. Nikada nije,
ni na koji nain, doveo u pitanje ispravnost Zakona i njegovo boije poreklo.
Naprotiv, smatrao je da je pridravanje Zakona i svih njegovih propisa od
najvee vanosti za judaizam ali, za razliku od fariseja, verovao je da ljudi
nisu stvoreni radi Zakona ve obratno. Bio je uveren da se farisejskim
tumaenjima Tore akcenat stavlja na formu, a ne sutinu. Zahtevima
farisejskih rabina da se svi J evreji imaju, do najsitnijih detalja, pridravati
ritualnih i obrednih pravila on je suprotstavio zahtev za striktnim potovanjem
osnovnih moralnih normi sadranih u Tori. Slino Isusu, nekoliko vekova
ranije, govorio je i prorok Amos kritikujui nemoral i bezbonost pripadnika
odabranog naroda: Licemeri! Dajete Bogu desetak u zainima, a ne marite za
istinski vane pouke Zakona kao to su one o pravdi, milosru i potenju.
Fariseji su prezirali goyim ali su verovali i da mnogi J evreji, u zavisnosti od
svojih zanimanja, takoe ne zasluuju Boju panju i da ih stoga treba
prezirati. Tu su, po njihovom miljenju, bili pripadnici niih drutvenih
slojeva kao to su carinici koji su za potrebe Rima direktno prikupljali poreze,
poreznici, prostitutke i sl. Posebnu odbojnost, pa ak i mrnju, fariseji i
sadukeji su gajili prema Jevrejima iz Galileje i Samarije smatrajui ih
potomcima nekadanjih deset severnih plemena koji su se tokom vekova toliko
izmeali sa nejevrejskim stanovnitvom da su, na kraju, postali gori i od samih
goyim. Svestan ovoga Jeua nastoji da svoje sledbenike pridobije upravo meu
jevrejskim stanovnitvom ovih oblasti koji su se izvesno oseali kao pripadnici
- 93 -

odabranog naroda. Za njih, od farisejske i sadukejske religiozne elite odbaene
ljude, Isusovo pouavanje i okupljanje je odista bila dobra vest. Zbog svega
toga fariseji su njegove sledbenike smatrali nepismenim i judejske vere
nedostojnim uz najei komentar: Ova gomila ne poznaje Zakon Mojsijev i
prokleta je od Boga!
Niko od sadukeja i fariseja nije mogao da mu ospori pravo da se zalae za
ono to je otvoreno propovedao. Toru je nauio napamet jo sa nepunih deset
godina, ali ju je, za razliku od fariseja, autentino tumaio. Nije priznavao
farisejsku Knjigu Zakona kao normu ponaanja, niti je prihvatao kao osnovu
Pisma. Demonstrativno je istupao protiv propisa o potovanju subote, raznih
postova, ritualnog ienja i sl. , odnosno nekih od fundamentalnih vidova
jevrejske prakse zasnovanih jo od vremena Jezdre i Nemije. Odluno je
osuivao sve vrste verskog formalizma, crkvenog institucionalizma i svetinje
J erusalimskog hrama. Zapravo, direktno i otvoreno se suprotstavljao
sadukejima i farisejima i njihovom religioznom teroru. Svojim sledbenicima
je, govorei o farisejima, voleo da kae: Na Mojsijev presto sedoe
knjievnici i fariseji. Sve, dakle, to vam kau da drite, drite i tvorite; ali po
delima njihovim ne postupajte, jer govore a ne tvore. (Matej 23:2-3).
Farisejsku versku iskljuivost koja se ogledala i u tome to su ubijali sve koji
bi uli u Hram a da nisu bili judejske vere je upuivao otvorene i direktne
kritike i to tako da su svi mogli da ih uje: Teko vama knjievnici i fariseji,
licemeri, to zatvarate Carstvo nebesko pred ljudima; jer vi ne ulazite niti
putate da uu oni koji bi hteli. (Matej 23:13). Teko vama knjievnici i
fariseji, licemeri, to ste kao okreeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a
unutra su puni kostiju mrtvakih i svake neistote. (Matej 23:27).
J eua je pre svojih propovedi okupljenom narodu ukazivao da njegova misija
nije da Mojsijevim Zakonima neto doda ili oduzme, ve da ih narodu prenese
onakvim kakvi jesu. Obraajui se okupljenima redovno je govorio da ono to
oveka odista ini neistim jesu pohlepa, obmana, nedolinost, zavist,
kleveta, gordost i bezumlje. Naglaavao je da nita to u oveka ulazi spolja
ne moe da ga uprlja. . . jer prlja ono to to izlazi iz oveka, iznutra, iz
ljudskog srca dolaze zle namere koje nagone ljude na injenje nemoralnih
stvari, na krau, na ubistvo, preljubu, gramzivost. . . . Svoje propovedi je
nazivao Radosnom veu ponavljajui da one nisu nita novo ve puko
vraanje Mojsijevim Zakonima, vraanje na Deset zapovesti Sinaja.
Kao i Mojsije I sus je potovao i sledio egipatski kalendar po kome je godina
imala dvanaest meseci, a svaki mesec po trideset dana. Istina. Egipani su
imali precizne proraune koji su nedvosmisleno ukazivali da godina ima 365
dana, odnosno da je Zemlji potrebno 365, 2563 dana da obie Sunce. Razliku
od 5, 25 dana Egipani su reevali tako to su svakoj godini dodavali pet dana,
a svake etvrte godine godini su dodavali jo jedan poseban - specijalan dan.
Isus je znao da su ove dane Egipani svesno izuzimali iz redovne kalendarske
- 94 -

godine i onda ih kao posebne praznike posveene Ozirisu, Horusu, Setu,
Neftisu i Izidi vraali pripadajuoj godini. Takoe, Egipani su svakih 157
godina kalendaru dodavali jo jedan sveti dan tako da je time preciznost
njihovog kalendara bila apsolutna. No, primenjujui dosledno principe Mt-a
I sus je godinu podelio na trinaest meseci od kojih je svaki imao dvadeset osam
dana, odnosno etiri nedelje. Tako je godina imala 364 dana, a 365-ti dan je
bio poseban, specijalan s obzirom da je spajao staru sa novom godinomn i kao
takav je bio prikljuen poslednjoj nedelji koja je tako postala osmodnevna
nedelja. Ova Isusova intervencija imala je posebno znaenje s obzirom na
uvoenje trinaestog nebeskog znaka koji je sve do njega bio posebna tajna
egipatskih svetenika i njihovih jevrejskih uenika.
I susovu ispravku ve 48. g. n. e. prikrio je Julije Cezar kada je angaovao
uvenog egipatskog astrologa Sosigena da mu izradi Julijanski kalendar koji
e opet godinu podeliti na dvanaest meseci i tako zauvek sakriti trinaesti
nebeski znak. Reformu Julijanskog kalendara obavie rimokatolika crkva 24.
februara 1582. godine kada je papa Grgur XI I I izdao bulu Inter gravissimas
kojom je doveka i veka stavljena taka na trinaesti nebeski znak. Te godine
je papa svojom bulom uredio da posle etvrtka 4. otobra sutradan jednostavno
osvane petak 15. oktobra. Da bi se kalendar usaglasio sa duinom tropske
godine, u buli je stajala odredba po kojoj e svaka etvrta godina biti
prestupna, sem one godine stolea koje nisu (bez ostatka) deljive sa 400.
Katolike zemlje kao, na primer, I talija, panija, Portugalija i Poljska, odmah
su uvele gregorijanski kalendar u svetovnu i graansku upotrebu. Meutim,
Pravoslavna crkva i drave kao Rusija, Srbija, Jermenija, Grka, Bugarska,
Rumunija i druge, nastavile su da se pridravaju starog julijanskog kalendara
sve do 1. maja 1923.
Isus je trinaestim znakom eleo da prenese poruku ljudima ali e ona ostati
do danas tajna. I stina, jedini koji su na pravi nain koristili Isusov trinaesti
znak bili su francuski apotekar Miel de Notr Dam (Michel de Nostredame,
poznatiji kao Nostradamus) i matematiar i filosof Bleze Paskal (Blaise
Pascal). Paskal je priredio niz spisa o trinaestom znaku, odnosno o sutini
hrianske religije ali je umro pre nego to ih je stavio u neophodni hronoloki
red. Nakon njegove smrti 1662. spisi su sakupljeni i objavljeni pod nazivom
Penses (Propovednik) u kome je jasno uoljiv Paskalov napor da skrene
panju na injenicu da je celokupna Tora samo jedno ogromno ifrovano delo u
kome su sakrivene mnoge tajne ljudske istorije i budunosti.
Za razliku od mnogih J udeja, J eua je dobro znao da sva znanja jevrejskog
misticizma ugraena u Toru potiu zapravo iz Sumera i Egipta, ali da su tako
formulisana da ih samo poznavaoci starih kodova-ifri mogu valjano
protumaiti. Sveta jevrejska znanja koja su se vekovima usmeno prenosila u
uem krugu prosveenih kasnije e, jednim delom, postati poznata kao
kabalistika uenja. Na jevrejskom kabala znai predanje, odnosno tradicija
- 95 -

ali ni ona, na alost, bez kodova ne moe postati za neupuene svetlost i
mudrost. Uenja jevrejskih mudraca i mistika kabalista, koja e se u
pismenom obliku pojaviti tek u XI I I veku, su tada, a i danas predmet
interesovanja mnogih. Samo deo, mali i doziran, ovog mistonog uenja u
formi pisanog teksta rabina imon ben J ohaja (Shimon bar Y ochai) svetu e
prezentirati Moe de Leon (Moses de Len, meu Jevrejima poznatiji kao
Moshe ben Shem-Tov). Misli i opaanja koje je imon ben J ohaj zapisao
postae osnov velikog broja ozbiljnih tajnih drutava. No, u vreme Jeue ben
Josifa najvei poznavaoci kabalistikih misli nisu bili pripadnici farisejske
bratije ve uglavnom pripadnici Kumranske zajednice. Oni su, dobar deo svoga
znanja zapisali i blagovremeno sklonili na sigurna mesta
J eua ben J osif je vaio za velikog poznavaoca istorije jevrejskog naroda i za
nekoga ko se istinski bori protiv ljudskih patnji i drutvenih nepravdi u
jevrejskoj zajednici. U svim propovedima zalagao se za dominaciju pravde i
pravednosti nad svim drugim drutvenim vrednostima. U skladu s tim, izgradio
je vrednosni sistem u ijem centru je bila ovekova ljubav prema blinjem
svom, tolerancija i razumevanje za neprijatelja svog, bezgranino pratanje
uvreda i gluposti i sl. Prosto reeno, vrlo odreeno i dosledno se zalagao za
egipatski princip Mt, mada ga nikad nije tako nazvao. Tako se direktno
suprotstavio farisejskim uenjima koja se ogledaju u teoriji osvete, a zasnivaju
na principu oko za oko, zub za zub. Fariseji su pravili vrlo otre staleke
razlike meu Jevrejima, ali, s druge strane, i otvoreno propovedali o
jevrejskoj supremaciji nad svim goyim. Nasuprot njima i sadukejima, J eua se
zalagao za toleranciju, jednakost i ljubav meu svim J evrejima, a o goyim je
imao neto tolerantnije milenje od fariseja. Nije ih smatrao stokom kao to su
to inili fariseji.
Od prvog dana svog mesijanskog delovanja oseao se superiorno u odnosu na
profesionalne tumae Tore sadukeje i fariseje. Ostao je upamen dogaaj
kada ga je otac sa dvanaest godina doveo u Hram, a on tamo postavljao pitanja
svetenicima na koja ni jedan nije mogao da mu odgovori. Sopstveni autoritet,
po mnogim svetovnim i duhovnim pitanjima, Jeua je zasnivao na injenici da
je direktni potomak cara Davida i batinik njegovog prestola koji mu je
dodelio lino Jahve. Pored toga, svi su uvaavali injenicu da ga je u reci
J ordan krstio prvosvetenik Kumranske zajednice i pripadnik loze Aronove
J ovan Krstitelj, a da mu je ena - Marija od Magdale iz plemena
Venijaminovog direktni potomak loze Saulove, prvog jevrejskog kralja.
Duboko uveren u svoju mesijansku ulogu J eua je otvoreno propovedao i
zalagao se za uspostavljanje Carstva Boijeg koje je nazivao jo i Carstvom
Nebeskim. Ovo carstvo je on smatrao svojim carstvom, a prenoenje njegovih
zakona na zemlju za njega je bio samo, na neki nain, poziv na restauraciju
antike teokratije u njenom najveem sjaju sa njim u glavnoj ulozi. U svojim
propovedima J eua se jevrejskom narodu, prvenstveno njegovim niim
slojevima, obraao veoma jednostavnim reima koristei razne parabole kako
- 96 -

bi ga to bolje razumeli. Siromani i odbaeni pripadnici jevrejskog naroda iz
Galileje i Samarije su ga rado sluali i uvaavali. J evreji iz Galilej e su u
odnosu na sunarodnike iz Judeje imali sopstvene obiaje i versku tradiciju, a
Jevreji iz Samarije su ak imali sopstveni Hram na gori Gerizim i svoju verziju
Svetog pisma. Sve njih su J evreji iz J udeje smatrali nedostojnim, gotovo
inovernim kao to su goyim. Broj pristalica i narastajua popularnost Isusa kao
ravija uinili su da se sadukeji i fariseji ipak osete ugroenim pa odluuju da
se, nakon to su uklonili Jovana, obraunaju i s njim.
36.g.n.e., nedelju dana pre velikog jevrejskog praznika Pashe (J evrejski
praznik koji je, dok su Jevreji bili nomadi, bio posveen proslavi raanja
novih ivotinja, a potom, kad su J evreji osvojili zemlju Hana

nsku, prolenom
obnavljanju prirode. Danas je posveen seanju odlaska iz Egipta), J eua ben
J osif jaui na magarici sa mladunetom ulazi u Jerusalim praen svojim
uenicima. Na ovaj put poao je iz doma Marije Magdalene u Betaniji (udaljen
3 km od Jerusalima), iz grada u kome je i Jovan Krstitelj otpoeo svoju slubu.
Propovedajui svoje uenje nekoliko dana pre Pashe (Pasha se uvek obeleava
14-og dana meseca nisana, prema lunarnom jevrejskom kalendaru) J eua pred
Hramom rui sve stolove koje su drali menjai novca, trgovco i puta iz
kaveza sve golubove koji su se prodavali vernicima da ih prinesu kao krvne
rtve. Treba istai da su svi menjai novca bili pod kontrolom Hrama koji je
funkcionisao kao svojevrsna centralna banka koja je sama izdavala svoj novac
i utvrivala njegovu vrednost u odnosu na razne druge valute koje su u to
vreme bile u opticaju irom rimskog carstva. S dananje take gledita, Hram
je zapravo bio prva centralna banka na svetu jer je izdavao sopstveni novac
koji se mogao, pored zvaninog rimskog novca, koristiti irom Judeje, a na
teritoriji Hrama bio je jedino plateno sredstvo.
Nakon to je sa svojim uenicima u etvrtak vee, prvi dan Pashe (Dan je
kod Jevreja poinjao po zalasku, a ne raanju Sunca), u Gornici, odaji na
spratu kue Jovana Bogoslova na brdu Sion, proslavio pashalni praznik, Isus
odlazi na Maslinsku goru da se pomoli. No, tamo ga hapsi sinedrionska
policija koja je, plaei se naoruanih Isusovih uenika, zatraila asistenciju
rimskih legionara. Strahu jevrejskih policajaca nije bilo mesta jer su se uenici
razbeali, svi osim J ovana, a sam I sus niti je beao niti pruao otpor.
Sproveden je u privatnu rezidenciju prvosvetenika J osifa Kajafe ( ,
) gde su sa njim prvo razgovarali Kajafa i Ana, nekadanji
prvosvetenik. Naime, Kajafa nikada nije donosio ni jednu odluku niti je
preduzimao bilo kakve mere, a da se pre toga nije konsultovao sa svojim
tastom Anom koji je imao i pet sinova; jedan od njih je bio prvosvetenik u
periodu izmeu Anine i Kajafine slube, a druga etvorica su bila planirana za
prvosvetenike nakon Kajafe. Ovih sedmoro ljudi su zapravo inili svojevrsnu
huntu koja je kontrolisala Sinedrion.
Kada ubeivanje u Kajafinoj rezidenciji nisu urodila plodom Isus je izveden
- 97 -

pred Sinedrion kojim je predsedavao Kajafa. Odmah na poetku suenja Ana je
J udi I skariotskom dao sto dvadeset drahmi to je ekvivalent za trideset sikala
(1 sikal = 4 drahme). Neki lanovi Sinedriona su se zaudili zbog tolikog
novca koji se daje J udi ali im Ana pojasni: Nije mnogo, to je vrednost koja se
plaa za hana

nskog roba, utvrena Zakonom; a ovaj nam prodaje slobodnog

I zrailjca. Sednica Sinedriona na kojoj je Jeua osuen na smrt kamenovanjem
odrana je u sinedrionskoj venici Gazit, koja se nalazila nedaleko od treeg
po redu J erusalimskog hrama. Na sednicu, po zahtevu Ane, nisu bili pozvani
J osif iz Arimateje i Nikodim ben Gurion, dva bogata i uticajna lana
Sinedriona i bliski prijatelji Jeue ben Josifa. Suenje bee veoma kratko, a
presuda je doneta odmah nakon to je J eua na Kajafino pitanje da li je on novi
Mesija kratko odgovorio J a jesam i ja vam kaem da ete od sada videti Sina
oveijeg gde sedi sa desne strane sile na nebeskim oblacima. . Meutim,
kako za vreme praznika sami nisu mogli nikoka pogubiti, a i legalnu smrtnu
presudu je mogao izrei samo Rim, lanovi Sinedriona odluuju da Jeuu
predaju Ponciju Pilatu, izaslaniku rimskog imperatora i prokuratoru J udeje,
kako bi ga, kao navodnog pobunjenika protiv Rima, on osudio na smrt.
Pilat, koji je ve deset godina upravljao Judejom, je znao za mrnju i bes
fariseja i zavist sadukeja prema J eui. Bio je obaveten i o njegovom hapenju
u Getsimanskom umarku (brdo maslina - ) na periferiji J erusalima i o
izreenoj mu smrtnoj presudi kamenovanjem. Pilat je zapravo bio detaljno
informisan o tome da je I susov otac J osif ( ) bio nekrunisani judejski kralj i
da se po njegovoj smrti brat mu i I susov stric Filip Vetijan odrekao prestola.
I sus je, to se Poncija Pilata ticalo, bio jedini legitimni naslednik Davidove
loze, a to znai da se nije mogao lano izdavati za judejskog kralja i pored
toga to to judejsko svetenstvo nije priznavalo.
Na Pilatovo pitanje da li je on car I sus odgovori: J esam, ali moje carstvo
nije od ovoga sveta. S druge strane, rimski prokurator je znao i da J eua
nikada i nigde nije propovodeao protiv Rima; nikada nije bio zagovornik
revolucionarnih metoda i bilo je opte poznato njegovo promiljanje na ovu
temu: Nakon svega, kakva je korist od sukoba izmeu Rima i Izrailja? U stara
vremena Izrailj je bio potinjen Egiptu i Asiriji i Persiji, i ak su i praoci to
odobravali, dok god zahvalnost koja se plaa stranim carevima u zamenu za
njihovu vojnu zatitu nije dolazila u sukob sa obavezama koje dugujemo
J ahveu. elei na svaki nain da izbegne uee u prljavim sinedrionskim
igrama Pilat I susa alje kod judejskog cara I roda da mu on sudi . No, i I rod I I
Antipa kad saslua I susa odbi da mu sudi i vrati ga Pilatu. Ne elei sukob s
lanovima Sinedriona prokurator prihvati njihove lane optube i osuditi I susa
na smrt raspeem. Tokom suenja Pilat se Jeui obraao s potovanjem
oslovljavajui ga titulom kralja judejskog. Primoran da ga kao pobunjenika
protiv Rima osudi na smrt, Pilat nareuje da se na raspee (napravljeno od
jeinstvenog komada drveta koje su zapravo tvorila tri deveta: imir, kedar i
kiparis) na kome e Jeua biti razapet stavi natpis INRI - Iesvs Nazarenvs Rex
- 98 -

Ivdaeorvm (I sus Nazarej kralj J evrejski), a da se krst postavi u Getsimanskom
vrtu ( ) koji je bio privatni posed okruen debelim kamenim zidom.
Zahtev da se raspee obavi na Golgotskoj steni, odmah pored J erusalima, ispod
koje se, prema predanju, nalazila lobanja Adamova - prvog grenika, Pilat je
odbio. Pored toga, na opte zaprepaenje graana Jerusalima i svih lanova
Sinedriona, on odobrava J osifu i Nikodimu da J euu, nakon samo est sati
(razapet je u devet ujutru), skinu s raspea kao navodno mrtvog, pomau i
sahrane (u est popodne) u privatnoj grobnici J osifa iz Arimateje. Posebnost
ovog grobnog mesta bila je u tome to se nalazilo u samom Getsimanskom
vrtu, na svega nekoliko koraka od mesta raspea.
Da bi se shvatila Pilatova igra treba znati da su svi protivnici Rima koji su
bili osueni na smrt razapinjanjem na tau-krst, odnosno drvenu konstrukciju u
obliku slova T ostavljani da na njemu umiru danima, a njihov le niko nije
smeo da skida s krsta sve dok ga divlje ivotinje i ptice leinari ne bi
razvukli. J eua je bio sahranjen ve nakon devet sati i, to je najvanije,
sahranjen je u est popodne uoi zalaska sunca, a to znai u vreme poetka
drugog dana Pashe, kada ni jedan Jevrejin nije smeo nogom da kroi na neko
grobno mesto. I spre grobnice postavljena je rimska straa od tri vojnika koji
su smenjivali na svaka tri sata i tako sve do nedelje kada je I sus vaskrsao i, to
se Sinedriona tie, nestao.
U nedelju, tri dana nakon sahrane, nekoliko ena je elelo da vidi telo
mrtvog J eue ali su otkrile da je kamen na grobnici pomeren, i da njegovog
tela nema. Na sumnje Sinedriona da je Jeua uopte razapet na propisani nain
i da je odista preminuo odgovorila je Marij a Magdalena tvrdnjom da je on
uskrsnuo. Opasku Josifa Kajafe da kod Jevreja nema uskrsnua Marija je
opovrgla primedbom da se prorok i sudac iz Efraimovog roda Samuel pojavio,
nakon to je umro, pred prvim jevrejskim kraljem i njenim pretkom Saulom.
Time je, ini se, pitanje Jeue ben Josifa bilo skinuto sa dnevnog reda.
U presudi koju je potpisao protiv I susa Pilat nedvosmisleno navodi da je tako
uinio jer su ga za razna dela optuili neki otmeni i priznati ljudi. Presuda u
originalu glasi:

PRESUDA
Koj u i zri e Ponci j e Pi l at, namesni k donj e Gal i l ej e
OSUUJE
ISUSA NAZAREANINA
- 99 -

da mora umereti na krstu

Presuda se i zri e u Svetom gradu Jerusal i mu 17. godi ne, vl adavi ne
Ti beri j a, dana 25. meseca marta, kada su Antoni j e i Kaj afa bi l i sveteni ci i
prvosveteni k Boi j i .
Ponci j e Pi l at, namesni k donj e Gal i l ej e, sedei na sudi j skoj stol i ci osuuj e
Isusa Nazareani na da umre na krstu meu dvoj i com razboj ni ka, j er se
i zmeu naroda nal o otmeni h i pri znati h l j udi koj i su i zj avi l i :
Da j e Isus zavodi o narod;
Da j e Isus buni o narod;
Da Isus ni j e potovao zakone;
Da se Isus l ano i zdavao za Si na Boi j eg;
Da se Isus l ano nazi vao carem Izrai l j a;
Da j e Isus s pal movom grani com u ruci u pratnj i si l nog sveta uao u
Hram.
Ponci j e Pi l at zapoveda kvi ri nal u Kornel i j u, prvom centuri onu, da Isusa
odvede na gubi l i te i da zabrani svi ma si roti ma i bogati ma spreavanj e da
se Isus pogubi .
Svedoci koj i su potpi sal i smrtnu presudu proti v Isusa su:
Dani l o Robani , fari sej
Jovan Zorovavel j
Rafai l o Robani
Kaper, knj i evni k

Isusa e i z Jerusal i ma i zvesti kroz Severnu kapi j u.
Svakom pl emenu posl ati po j ednu ovakvu tabl u presude.

injenice govore da je Jeua bio osuen na razapinjanje na krst kaznom
- 100 -

primenjivanom samo za zloince koji su bunili narod protiv carstva. Poncije
Pilat je znao da J eua nije govorio i istupao protiv Rima i da je zahtev za
njegovo pogubljenje zapravo rezultat meujevrejskih sukoba. No, i pored
svega toga, Pilat je morao da uvai odlune zahteve Sinedriona koji je i
pismeno optuio J euu da se lano izdavao za kralja I zrailjskog: Quod se
regem Judaeorum finxit esse. Pred palatom rimskog prokuratora sadukeji i
fariseji su organizovali okupljanje velikog broja J evreja koji su neprestano
skandirali na latinskom mortis, mortis smrt, smrt.
Pre razapinjanja J eua je bio bievan to je inae bilo uobiajeno za sve one
koji je trebalo razapeti na tav-krst. Bievanje je t rajalo dugo, a sam Pilat se
nadao da e masa, nakon jezivog prizora raskrvavljenog tela J eue ben J osifa,
odustati od zahteva za njegovim pogubljenjem. Prevario se. Pre nego to je
razapet na krst Jeua je, uz pomo grkog napitka (priprema se od raznog
mirisnog ulja i tri vrste vina), uspavan. Prilikom razapinjanja stopala i ruke su
mu privrene kaiem koji je potom zakaen za klince pobodene u krst. Ovim
mu je bio olakan pritisak na grudne miie, a noge mu nisu bile polomljene,
odnosno nije obavljen coup de grce, to je inae bilo uobiajeno.
Razapinjanje su obavili pripadnici line garde Poncija Pilata, a ceo in
obezbevala je jedna kohorta (600 vojnika). inu razapinjanja Jeue na krst
prisustvovali su brojni graani Jerusalima, a meu njima, u prvom redu, su bili
prvosvetenik Hrama Josif Kajafa i voa fariseja Gamalil. Nekoliko redova i za
njih nalazili su se I susova majka Marija i njena sestra Salomeja, Marija
Magdalena sa sestrom Martom i bratom Lazarom. U poslednjim redovima se
nalazio J osif iz Arimateje. Kad se svetina razila gvozdena grada J erusalema
bila su zakatanena. J eua ben J osif je na tav-krst razapet u petak 14. nisana
3789. godine po jevrejskom kalendaru, prvog dana svetog jevrejskog praznika
Pashe.
Ovde je vano napomenuti i kako su Kajafini uvari Hrama pristigli odmah
nakon razapinjanja Isusa i pripremali se da mu lino razbiju glavu. Za Anu i
Kajafu nita nije bilo dovoljno. Pilatov lini izaslanik, kapetan specijalne
centurije (manja vojna formacija od oko stotinak vojnika u okviru legije koja
je imala oko 4200-5200 vojnika), Gaj Kasije Longin (Caius Cassius Longinus)
je posmatrao ove leinarima nalik uvare dok su razbijali glave Gestesu i
Dizmi koji su se nalazili razapeti levo i desno od I susa. U trenutku kad su
poli ka Isusu Longin im je svojim konjem prepreio put, uzeo koplje I roda
Antipe i njime zasekao I susove grudi tano izmeu etvrtog i petog rebra. Rez
nije bio dubok ali je bio dovoljan da se na I susuovm telu pojavi krv to je za
sve prisutne bio dokaz da e Jeuo izvesno umirati u stotinu muka.To je koplje
kasnije, zajedno sa Sveti m krstom i ostalim relikvijama pronala carica
tokom svog putovanja kroz Svetu zemlju. est vekova kasnije Longinovo
koplje je dospelo do kralja Henrika I (Heinrich der Finkler) i od tada ono
pripada nemakom krunskom blagu i predstavlja znak vlasti i carsku relikviju
implementiranu u legendu i duhovno-mistini svet srednjega veka.
- 101 -

Prilikom hapenja J eue jedanaestorica njegovih uenika ili poslanika kako
ih je on nazivao (apostola na grkom) su se razbeali. Zapravo, jedini koji su
ostali behu J ovan i J uda I skariotski ( ) koji ga je i odao
sinedrionskoj policiji. Nekoliko dana nakon njegovog razapinjanja poverljivi
ljudi Poncija Pilata hvataju Petra i J ovana i kanjavaju ih sa 39 udaraca biem.
J udu, koga Poncije Pilat nije simpatiso jo od kada je saznao da sa enom
svoga sina Tamar ima dvoje dece Pereza i Zeraha, biva obeen na drvetu koje
ima specifian duguljasti plod, jarko crvene boje sa tano 33 semenki u njemu
- Cercis siliquastrum!
O Pilatovoj ulozi u spasavanju Jeue ben Josifa od ostraenog jevrejskog
svetenstva moda najbolje govori injenica da ga je Etiopska pravoslavna
crkva (Y ityop'ya ortodoks twahedo btkrestyan) u VI veku proglasila za
sveca! Etiopska pravoslavna crkva je inae sve do 1959. godine bila deo
Koptske pravoslavne crkve. Pored toga, spis pod nazivom Acta Pilati (
), o ijem autorstvu istoriari ni danas ne mogu da se dogovore, vrlo
podrobno govori o deavanjima vezanim za suenje, osudu i vaskrs Jeue ben
Josifa. U ovom grkom spisu s poetka I v. n. e. (najstariji dokument o ovom
dogaaju) se za stradanja Jeue ben Josifa osuuje jevrejsko svetenstvo, a
rimskom prokuratoru se pripisuju dobre namere i dela vezana za nj egovo
vaskrsenje.
Kuda je vaskrsli J eua otiao? Prema nekim indijskim legendama, umro je u
Kamiru u dubokoj starosti. U Kur' anu pie da je J eua, nakon putovanja po
I ndiji, doiveo duboku starost (125 godina) i preminuo negde u Palestini.
Pouke koje je, po arapskom verovanju, zadnji Boiji poslanik Muhamed
govorio o najrazliitijim aspektima ljudskog ivota sakupljene su i tampane u
knjizi Hadis ( ). Na mnogim stranicama Hadis-a se nedvosmisleno govori
da je J eua ben J osif iz J udeje preao u I ndiju, a potom u niz drugih zemalja
propovedajui svoja verovanja. O Jeui ben Josifu i okolnostima koje su ga
okruivale u Hadis-u se govori na hadis-i muhkem nainu to znai da
pripoveda smatra da im nije potreban tevil (objanjenje). Po svemu sudei,
Jeua je nakon svog "vaskrsnua", potujui dogovor izmeu Pilata i Josifa,
otputovao odmah u I ndiju, a potom u Aleksandriju. Njegova ena Marija
Magdalena, sa sestrom Martom i bratom Lazarom, odlazi prvo u Rim gde caru
Tiberiju uruuje crveno jaje uz komentar Risurrezione di Ges (Hristos
Vaskrsnu), a odatle, uz garancije rimskog cara, u Marsej, Francuska. S njima
na ovaj put polazi i Josif iz Arimateje koji je, inae, organizovao i finansirao
ceo poduhvat. Logistiku i sigurnost putnicima obezbedio je lino prokurator
Poncije Pilat.
Aleksandrija je nastala 331. g.p.n.e. po naredbi Aleksandra Velikog koji je te
godine osvojio Egipat. Arhitekte koje su projektovale Aleksandriju su, u ast
Aleksandru, gradu dale oblik hlamide (purpurni ogrta koji je nosio
Aleksandar Veliki tokom svih svojih osvajanja) odnosno projektovali su ga
- 102 -

kao savreni pravougaonik ispresecan saobraanicama pod pravim uglom. Bio
je to grad projektovan po svim zakonima svete geometrije. Nalazio se na
granici izmeu Evrope i Afrike, izmeu Grke i Egipta. Imao je dve luke:
jednu okrenutu istoku i drugu okrenutu zapadu. Osam godina posle osnivanja
Aleksandrije Aleksandar Veliki je ubijen. Imao je tano 33 godine. Sahranjen
je u svom gradu Aleksandriji.
Nakon ubista Aleksandra njegovo carstvo meu sobom dele njegovi generali.
Egipat, a time i Aleksandrija pripadaju Ptolomeju Prvom. U znak potovanja
prema svom nekadanjem voi kralj Ptolomej Prvi odluuje da nastavi sa
izgradnjom i unapreenjem Aleksandrije. Prvog meseca svog vladanja doneo je
odluku o zidanju muzeja i biblioteke u Aleksandriji i tim povodom razailje
poziv svim vladarima sveta da u Aleksandriju otpreme dela svojih pesnika i
prozaista, retora i sofista, lekara i vraeva, istoriara i filosofa. Pored toga,
Ptolomej, na sve etiri strane sveta, alje svoje agente sa zadatkom da nabave i
u Aleksandriju donesu najree i najznaajnije knjige za koje se tada, po prvi
put u istoriji, sainjava bibliografija koja je danas poznata kao Kalamahove
Pinakles (Tablice). Pored biblioteke se nalazio i univerzitet sa vie hiljada
studenata koji su bili besplatno poduavani. Ogromno dvorite je danju
sluilo kao neka vrsta foruma, a po noi su u njemu mogli da spavaju svi
studenti kojima je dom bio daleko.
Narednih sedam vekova Aleksandrija e, pod pax romana, biti intelektualna
prestonica sveta. Iz te i takve Aleksandrije potie i prva ena naunik
(matematiar i filosof) Hipatija ( ). Aleksandrijski muzej i biblioteka
(sedam stotina hiljada naslova) e biti nadaleko uveni, a za njihovo
funkcionisanje bie izdvajana gotovo neograniena sredstva. Prvi bibliotekar
Zenodotus () ui e u istoriju po tome to je uspeo sa ostrva Kos u
Aleksandriju da dopremi sedamdesetak medicinskih spisa danas poznatih kao
Corpus Hippocraticum. Nakon sistematske obrade ovih spisa iji su autori, po
svemu sudei, bili Hipokratovi uenici Zenodotus je svetu podario
Hipokratovu zakletvu ( ) koja e ubrzo postati najvaniji
etiki princip prilikom uvoenja lekara u posao. Aleksandrijski sedamdeset
metara visoki svetionik ( ) postae jedno od sedam
svetskih uda.
U tu i takvu Aleksandriju iz I ndije stie J eua ben J osif. I ako su J evreji u
tadanjoj Aleksandriji predstavljali gotovo treinu stanovnika Jeua im nije
bio poznat. Veina Aleksandrijskih Jevreja je govorila samo grki, nije bila
verski ostraena i uglavnom se bavila trgovinom i dobro plaenim zanatima.
U tako relaksiranoj i prosveenoj sredini Jeua se povezuje sa dobro poznatim
i uvaavanim egipatskim mudracem i svetenikom Ormusom i njegovih est
uenika (Ormusovo drutvo) sa kojima obnavlja rad jednog starog udruenja
Ruin krst - organizacije ije uenje se zasnivalo prevashodno na
staroegipatskim misterijama. Sve svoje vreme u Aleksandriji Isus e posvetiti
- 103 -

izuavanju spisa egipatskog boga Tota, odnosno Hermesa kako su ga Grci
nazivali. Svoj novi dom u Aleksandriji napustio je samo etiri ili pet puta i
uvek radi odlaska u Masaliju, odnosno francusku pokrajinu Langedok gde je
ivela Marija Magdalena i gde su ga, ne retko, smatrali lanom drutva Frres
de la Rose Croix d' Or i poznavaocem doctrine sotrique.
I nteresantno je napomenuti da je Poncije Pilat, nakon to je de facto
oslobodio Jeuu bio izloen neuobiajeno otrim napadima lanova
Sinedriona. Povod je naravno bio J eua ben J osif i sve to se deevalo sa i
oko njega ali je de iure jevrejske rabine revoltiralo to to je Pilat sagradio
39km dugi akvadukt od sela Al -Khadera u blizini Vitlejema do J erusalima
koristei novac Hrama. Odluni da se obraunaju sa Pilatom oni upuuju
zahtev, i dosta zlata, rimskom guverneru Sirije Viteliusu (Lucius Vitellius
Veteris) da smeni Pilata s obzirom da mu je on bio podreen. Prihvatajui
zlato, Vitelius pie sve najgore o Pilatu caru Tiberiju (Tiberius Caesar
Augustus), zhtevajui njegov promptni opoziv i osudu. Tiberije pozitivno
odgovara na zahtev Viteliusa i poziva Pilata u Rim. Znajui ta povratak u
Rim moe da znai Pilat odmah odailje u prestoni grad specijalno pismo
De indubitata Jesus resurrectione kojim nastoji da imperatoru i Senatu
objasni sve okolnosti Isusovog raspea i vaskrsa. I ako je Rim imao
razumevanja za Pilata carska se re nije mogla povui pa se prokurator
spremio za povratak.
Nekoliko dana pre nego to je Pilat stigao u Rim imperator Tiberije umire,
a njegovo mesto zauzima Gaj Kaligula (Gaius J ulius Caesar Augustus
Germanicus). Novi rimski car rairenih ruku doekuje Pilata, dodeljuje mu
mnoge poasti i imanja i, naravno, oslobaa ga svih jevrejskih optubi. ta
vie, Kaligula koji je prezirao Jevreje nareuje da se u centar
J erusalimskog drugog hrama postavi njegova statua kako bi J evreji
konano shvatili ko ima vrhovnu vlast. Svog jevrejskog roba po imenu
Elizar Kaligula lino ubija, a potom nareuje da se njegovo telo ispuni
slamom, stavi u oklop i ostavi pred vrata njegove spavae sobe kako bi on
mogao mirno da spava. Koliko je Kaligula malo drao do J evreja govori i
njegovo kazivanje da e pre njegov omiljeni konj I ncitat postati konzul
nego to e to uspeti ma koji Jevrejin. Kaligula je konja prvo proizveo u
graanina, zatim u senatora da bi ga na kraju predloio za konzula. Ni
jedan Jevrejin, za njegovog ivota, nije doiveo poasti koje su pruene
I ncitatu.
Uvaen, bogat i u Rimu svugde dobro primljen Poncije Pilat ipak odluuje
da ostatak ivota provede u Francuskoj sa svojom vernom suprugom
Klaudijom Prakulom koja je, inae, bila upoznata sa uenjem Jeue ben
J osifa. Klaudija se svojevremeno, preko J osifa iz Arimateje, upoznala i sa
Marijom Magdalenom, a veruje se da je upravo Klaudija presudno uticala
na svog supruga Poncija Pilata da spase J euu. O tome gde je i kako je Pilat
- 104 -

iveo u Francuskoj ne postoje nikakvi verodostojni podaci, ali nije teko
pretpostaviti da se tamo sastao s Marijom i njenom decom. Bio je to,
zapravo, poetak saradnje na uspostavljanju Davidove loze na tlu Evrope.
Optejevrejski ustanak protiv Rimljana poeo je 66. g. n. e. i trajao je pune
etiri godine, mada je zvanino zavren tek 74. g. n. e. , padom poznate tvrave
Masade. Za glavnokomandujueg odbrane Sinedrion postavlja J osifa ben
Matatju, koji e se kasnije, pod imenom Josif Flavije, proslaviti kao jedan od
najveih pisaca jevrejske istorije. Matatja je bio zarobljen ali ga je Tit
oslobodio i dozvolio mu da iz J erusalima iznese svete jevrejske knjige. Tit je,
dok su jo trajale borbe, dozvolio i lanu Sinedriona J ohanan ben Zakaju i
svim njegovim sledbenicima iz grupe Bet-Hilel da napuste J erusalim i
nesmetano se nastane u J avneu. Rimljani su, vodei rauna o jevejskim
prvacima, na kraju uguili ovu pobunu, i u narednih nekoliko godina oistili
J erusalim od J evreja. Poslednji bastion borbe protiv Rimskih legija bila je
tvrdjava Masada ijom odbranom je rukovodio Lazar, roeni brat Marije
Magdalene i najstariji lan plemena Venijaminova, koji je tu i poginuo. Pad
Masade ne oznaava samo konaan slom jevrejskog otpora Rimu ve i poetak
organizovanog i strogo kontrolisanog irenja judeo hrianstva meu
inovernima, odnosno nejevrejima. Pokretaka snaga ovog grandioznog projekta
bie grupa rabina, a njegovi prvi, inicijalni egzekutori apostol Petar i rabin
Pavle iz plemena Venijaminovog. Tako e jedno isto jevrejsko teoloko
uenje poeti da se iri svetom.
Sa apostolom Petrom i rabinom Pavlom Isusova poruka je poela da
poprima jasan i konaan oblik na osnovu kojeg je podignuto itavo teoloko
zdanje hrianstva. Isusovo uenje u sebi nije sadravalo elemente gnosticizma
sve dok ih rabin iz plemena Venijaminovog Pavle iz Tarsa nije uveo kao osnov
za irenje hrianske vere. Ovde je vano ponoviti da se hrianstvo kao
religija zasnovana na uenju J evrejina J eua ben J osifa samo u poetku irili
meu Jevrejima ali se ubrzo pretvorila u sredstvo judejske verske kontrole nad
goyim. Ovakvom irenju judeohrianstva presudno su doprineli fariseji, koji
su podravali Pavla i Petra smatrajui da je to najbolji nain da se, po njima,
defetistiko uenje Jeue ben Josifa otkloni od jevrejskog naroda, a goyim
potine judejskoj volji.





- 105 -


Poglavlje esto
HRIANSTVO


Sam Jeua ben Josif, poboni Jevrejin, nije tvorac hrianstva koje su,
koristei njegovo uenje i ime, stvorili neki drugi ljudi, s vrlo odreenim
ciljem.
Nakon Jeuinog raspea Jakov preuzima njegovo mesto i tako postaje prvi
biskup Jerusalimske crkve. Jakov kao predvodnik onoga to e kasnije
postati poznato kao hrianstvo poinje da nosi mitru kao znak svog
poloaja. Svi dananji biskupi nose istu mitru, a ova vodi poreklo iz Egipta.
Mitra s razdvojenim prednjim od zadnjeg dela i njen karakteristian rep je,
ustvari, hijeroglif koji oznaava Amona, boga tvorca Tebe. Kako je Teba
grad u kome je ubijen Sekenere Tao, poslednji egipatski kralj koji je znao
sve tajne i misterije vaskrsnua, oigledno je da se mitrom elela jasno
uspostaviti veza s tim periodom i izgubljenim, i ponovo naenim, tajnama.
I me egipatskog boga Amona Kumranci su izgovarali amin i pozivanjem
njegovog imena se zavravala svaka molitva unutar J erusalimske crkve.
Istina, re amin je prvi poeo da koristi Isus Hrist ali ne na kraju ve na
poetku nekih svojih vanih obraanja narodu. Kasnije se izrazu amin, u
sklopu hrianskog uenja, daje znaenje neka tako bude, dok mu je u
prevodima Novog zaveta na srpski dato znaenje zaista.
Poto je J eua bio primoran da, nakon raspea i uskrsnua, napusti
Jerusalim, njegov brat Jakov okuplja potovaoce njegove misli i uenja i
zajedno sa ostalim Kumrancima nastavlja da se suprotstavlja sadukejima i
farisejima. Kao poglavar J erusalimske crkve smatrao je da ima apsolutno
pravo da ue u Hram, svetinju nad svetinjama, to je i uinio. Isti oni koji
su organizovali ubistvo Jovana Krstitelja i raspee Jeue organizovali su
62. g.n.e. i kamenovanje J akova. Po izlasku iz Hrama, a neposredno pre
nego to je izdahnuo J akov je rekao: O Gospode, Oe moj, preklinjem te
da im oprosti, jer ne znaju ta ine. Ove rei danas mnogi pripisuju Isusu
Hristu.
Smrtonosni udarac J akov je primio u glavu, i to dok se nalazio na vratima
Hrama. Ubijen je, ne sluajno, gotovo na isti nain kao Sekenere Tao.
Sahranjen je u dolini Kedron koja se nalazi tano ispod istone kapije
Hrama. Njegovo ubistvo Cionski mudraci predstavili su kao delo rimskih
plaenika to je ozbiljno razljutilo sve stanovnike Jerusalima. Danas se
gotovo svi slau da je ova prevara vezana za ubistvo J akova delovala
- 106 -

ujedinjujue na Jevreje i pozitivno na njihovu odluku za podizanjem bune
protiv Rimljana.
Krajnji ishod etvorogodinjeg sukoba Jevreja sa rimskim legijima je za
Kumrance bio unapred poznat s obzirom da su ga predvodili verski
ostraeni ljudi, a ne vojno talentovani i spremni pojedinci. Zato su 68.
g. n. e. pripadnici Kumranske zajednice odluili da sakriju sve svete spise i
relikvije kako ih se nebi dokopali Rimljani. Trinaestorica najviih
svetenika Zajednice odneli su i sakrili sve spise na trinaest razliitih
mesta. Dve godine kasnije Rimljani su zaveli red u J erusalimu i unitili
Kumran.
injenica da su Hristovo uenje i propovedi prihvatili mnogi siromani i
od jevrejske verske elite odbaeni Jevreji nije izmakla panji fariseja. Oni
stoga odluuju da se, nakon njegovog razapinjanja na krst i nestanka sa
judejske verske i politike scene, i ubistva Jakova kao njegovog naslednika
nastavi rad na uobliavanju njegovog uenja kako bi se stvorile osnove
jedne nove teoloke misli. Osnovna ideja im je bila da se kroz ovu religiju
pridobiju iroke jevrejske inoverne i nejevrejske mase koje do tada nisu
bile pod njihovim verskim autoritetom. Konana svrha svega ovoga bila je
da se putem kontrole vrhovnih propovednika nove judeo hrianske religije
ostvari kontrola nad duama novih vernika.
Realizacija plana poela je odabirom apostola, odnosno prvih
propovednika nove veroispovesti. I susovi apostoli su, svi osim jednog, bili
mladi, nedovoljno iskustveni i neodluni da bi im zadatak irenja vere bio
poveren. Petar (Shimon ben Jonah odnosno ) nepismeni ribar, bio je
jedini od Hristovih apostola koji je odgovarao i to prvenstveno iz razloga
njegove bezgranine vere u Jahvea i dobrog poznavanja Hristovog
pouavanja. Njemu je I sus poverio neka od svojih uenja od kojih su
najvanija ona vezana za Preobraenje, Vaskrsenje i Svoju molitvu iz
Getsimanskog vrta. Kao drugi stub nove religije, Crkve Hristove, odabran
je Savle ( ), rabin, lan Sinedriona i najtalentovaniji uenik
rabina Gamalila. ta vie, mnogi su Savla smatrali najinteligentnijim i
najobrazovanijim ovekom svog vremena. Bio je poznat i kao osniva sekte
paulinstva na ijem elu je prikazao rasko svoje retorike, organizacioni
smisao, duboko poznavanje Mojsijevih zakona i iroko obrazovanje
zasnovano na grkoj filosofiji. Njega u Jerusalimu sa Hristovim
poslanikom, apostolom Petrom, upoznaje J osif Varnava, staratelj Hrama.
Nakon to su se upoznali, siromani ribar Petar i ueni rabin Savle
(kasnije poznat po hristijanizovanom imenu Pavle - ), provode
etrdeset dana u kui Marije, majke Jeue ben Josifa. Nakon dugih
razgovora - tte tte, ova dva oveka kreu u svet i poinju da
propovedaju Jevanelje meu goyim. Obojica e u istoriju hrianstva ui
- 107 -

kao sveti apostoli. injenica da su obijica bili obrezani, osmog dana po
roenju, nikome nikada nee zasmetati.
Glavnu i najopseniju potragu za kumranskim dokumentima organizovali
su upravo Petar i Savle. Nakon Isusovog raspea Petar je pokuao, na razne
naine, da postane lan Kumranske zajednice. eleo je da sazna njihova
tajna znanja i mistina uenja. No, Kumranci su ga odmah prozreli i
prozvali ovek lai i nikad mu nisu otvorili svoja vrata. Moda je
upravo zbog toga Petar i bio jedan od revnosnih progonitelja Kumranaca i
svih sledbenika njihove J erusalimske crkve tokom jevrejske pobune protiv
Rima 66.-70.g.n.e. Nakon to je J akov ubijen Petar sa posebnim
zadovoljstvom prihvata ponudu rabina Savla da zajedno nastave da ire
pouavanja i poruke J eue ben J osifa. I stina, ime J eua ben J osif nikada
vie nee biti izgovoreno jer e biti zamenjeno njegovim helenizovanim
nazivom I sus Hristos. Promena imen bila je potrebna da bi se prikrilo
jevrejsko poreklo osnivaa nove religije koja je vrlo brzo pustila korenje
meu inovernim Jevrejima i mnogobrojnim nejevrejskim stanovnitvom
irom rimskih kolonija.
U irenju hrianstva osim Petra nije uestvovao ni jedan drugi Isusov
uenik: Juda i Jakov su ubijeni u Jerusalimu; Toma je poao za Isusom u
I ndiju gde i umire; Andrej je ubijen u grkom gradu Patre; Tadej je otiao u
Afriku gde mu se ubrzo izgubio svaki trag; Filip se nastanjuje u Hijerapolju
sa erkama da bi ubrzo po dolasku preminuo; Vartolomej je ubijen u
J ermeniji; Mateju se u Arabiji gubi svaki trag; Simon Zilot je prvo otiao u
Masaliju, a potom u Englesku kod J osifa iz Arimateje; J ovan, Hristov
najomiljeniji uenik, se povukao u Efes gde je doiveo duboku starost. Svi
ovi Hristovi uenici e biti potovani kao prvi apostoli Hrianske crkve ali
je istina da su njene temelje postavili Pavle i Petar sa ljudima koje su sami
odabrali i koji su svi bili, pre i iznad svega, odani Jahveu. Oni e, na
najbolji mogui nain, stvoriti Crkvu Hrista kojoj ni vrata pakla nee
odoleti.
Ovde je vano napomenuti da je u okvirima rane crkve odmah dolo do
podele na pristalice Marije od Magdale koja je figurirala kao jedini pravi
apostolorum-apostola i sledbenike Petra i Pavla. Sutina njihovog sporenja
nije bila bezazlena jer se odnosila na pitanja kao to su znaenje Hristovog
uenja, verodostojnost prorokovanja, priroda spasenja, uloga ene u okviru
zajednice i td. Sledbenici Marije Magdalene posebno su isticali vrednosti
Isusovog uenja kao puta ka unutranjoj duhovnoj spoznaji, a ne kao
apokaliptinog otkrovenja; oni prihvataju Isusovu smrt i vaskrsnue, ali opo-
vrgavaju stav da su patnja i smrt put ka venom ivotu; oni takoe odbacuju
besmrtnost fiziog tela, tvrdei da e samo dua biti spasena; oni govore u
prilog priznavanja ena kao voa pozivajui se na samog Isusa koji je Mariji i
nikome drugome otkrio najvee tajne i odredio je za svog prvog i najvanijeg
- 108 -

apostola ali ukazuju i na injenicu da su imune ene bile te koje su
finansijski potmogala Isusa, ostale mu verne do kraja, stojei u podnoju krsta,
dok su se muki apostoli kukaviki razbeali. U ranoj Crkvi Mariji Magdalene
ene su sluile kao akonice pa i svetenice.
Kako se prvobitno hrianstvo poinjalo iriti na teritorijama pod kontrolom
Rima sledbenici Marije Magdalene su upuivali i na detalj vezan za drevni
obredni ritual hieros gamos u kome nevesta kraljica, pomazujui svog
mladoenju, proglaava ga za kralja, ak dodeljujui mu kraljevsku mo.
Oigledno da ena sa posudom od alabastera koja je pomazala I susa
predstavlja otelotvorenje ovog drevnog arhetipa, koji je bio prepoznatljiv u
svakom delu Rimskog carstva. Nema nieg poniznog u inu priznavanja i
ukazivanja potovanja koji je Marija izvela pomazujui I susa u obredu hieros
gamos. Naprotiv. Obred hieros gamos je mogla da izvede samo ena kraljevke
krvi, a Marija je to izvesno bila. Za najranije hriane, boginja u jevaneljima
bila je Marija Magdalena, ije je ime Magdalena znailo uzdignuta.
Podela u ranoj Crkvi na dve nepomirljive struje je bila jasna i
beskompromisna i ila je u korist sledbenika Marije Magdalene. No,
zahvaljujui farisejima koji su Marijinim pristalicama zabranjivali ulaz u
sinagoge kao prve hrianske bogomolje, a na kraju ih masovno progonili i
ubijali Pavle i Petar su mogli nesmetano da deluju kao jedini pravi. O ovom
sukobu se nedovoljno pisalo u raspravama o poecima razvoja hrianstva i
stoga je zanimljivo pomenuti Karen King (Karen Leigh King), profesor na
Harvardskoj bogosloviji (Harvard Divinity School), koja istie da postoji
povezanost izmeu Jevandelja po Mariji, koje podrobno govori o Mariji
Magdaleni, i Pavlove poslanice Timoteju, koja savetuje enama da se ne
oglaavaju u crkvi. Kingova ukazuje da su oba spisa nastala otprilike u isto
vreme, 125. godine n.e., i da skupa veoma dobro oslikavaju rat izmeu
Marijinih i Pavlovih pristalica koji je besneo u okviru rane Crkve.
U prilog pisanja i promiljanja Karen King govori i sluaj male franjevake
crkvice u Nazaretu. Godine 1967. je odlueno da se ona srui i na njenom
mestu podigne odgovarajua bazilika u slavu Josifa i Marije i seanje na dan
kada je aneo javio Mariji da e roditi Isusa. Poeci ruenja briljivo su se
odvijali pod nadzorom katolikog svetenika i svetski priznatog arheologa
Belarmina Bagatija (Bellarmino Camillo Bagatti). Prvo to se pokazalo nakon
ruenja crkvice bili su ostaci jedne vizantijske crkve iz V veka, a ispod nje su
se pojavili kameni blokovi judeorianske sinagoge iz II veka. Na insistiranje
samog Bagatija majstori su uklonili i ovo kamenje da bi ispod njega otkrili
ostatke jedne male ali besprekorno ouvane prostorije sa poetka I veka. Ono
to je svima upalo u oi bili su ravnomerni tragovi aa od svea to je
ukazivalo na versku upotrebu prostorije. U nastavku raiavanja prostora
oko aave prostorije otkriven je niz kua iz rimskog perioda ali i mistine
peine u kojima se odvijao obred krtenja vatrom, vodom i Duhom. Pored
- 109 -

ovih peina Bagati je otkrio i odaje za slavljenje euharistijske tajne pa je, na
osnovu svega toga, zakljuio da su judeohriani na ovim mestima ve u
prvom veku vrili molitve i euharistijska slavlja. Tako je, iako mu to nije bila
namera, Bagati potvrdio pisanje Hegesipa ( ), J ulija Afrikanca
(Sextus J ulius Africanus) i Euzebija (Eusebius Pamphili) kako u Marijinom
gradu Nazaretu roaci Isusovi vode, nezavisno od Hrama, judeohriansku
crkvu.
Hrianstvo kakvo se razvilo kroz rane vekove postojanja, i kakvo mi
danas poznajemo, nastalo je kao svojevrsna interpretacija uenja Jeua ben
J osifa od strane Pavla i Petra. Tako, primera radi, krtenje koje Pavle uvodi
kao deo obreda pristupanja hrianskoj zajednici Isus nikada nije pominjao.
ta vie, Isus nikada nikoga nije krstio niti je ovom inu u svojim
pouavanjima posvetio bilo kakvu panju. Kako, koliko i kome su Pavle i
Petar odgovarali za svoj rad najvie govori injenica da je Sinedrion
naredio ranoj Crkvi da treinu hrianskih priloga dostavlja Hramu za
njegovo funkcionisanje i pomo Jevrejima u Judeji. Pavle je judeizovanim
hrianima i hristijanizovanim paganima ovo obrazloio reima: Obavezni
ste da dajete Boijem narodu jer je on objavio svoj duhovni blagoslov
vama neznabocima. U poetnim vremenima rane Crkve za
hristijanizovane pagane je bila uspostavljena praksa prvo obaveznog
judaiziranja, a tek potom hristijanizacija. Pavle, i ne samo on, je smatrao da
niko nemoe biti dobar hrianin ako pre toga nije primio Hristovu veru
judejsku i proao obred cirkumcizijacije, odnosno obrezivanja.
Kod Pavla i Petra je uspostavljeno pravilo da su svi hriani, bez obzira
da li su jevreji ili pagani, meu sobom isti i da svi, bez razlike, moraju
priznavati J ahvea kao jedinog boga koji je tvorac svega. Drugo, priznanjem
i prihvatanjem J ahvea kao jedinog boga prihvatali su i I susa kao njegovog
Maijah (Mesija). Tree, svi su imali da potuju Mojsijeve zakone kao
najvie zakone, a odmah iza njih uenja i propovedi Pavlove i, na kraju, svi
su morali svakodnevno da itaju TaNaH i znaju napamet najvanije delove
Tore, odnosno Knjige Postanka, Knjige I zlaska, Levitskog zakonika, Knjige
Brojeva, i Ponovljenih zakona.
Tako su hriani morali redovno da itaju TaNaH (Stari zavet) i potuju
Zakon. Prvi hriani su svoju veru ispovedali u sinagogama, i tek u II veku
n. e. , nakon to su ih Jevreji izbacili iz sinagoga kao duhovno nei ste ljude,
poinju da zidaju svoje bogomolje koje su u gotovo svim detaljima bile
identine judejskim sinagogama: klupe za sedenje pored zida, svenjak sa
sedam svea, koveg za svete knjige, kadionica za paljenje kada. . . Sve
bogomolje rane Crkve bile su okrenute u pravcu Hrama kao znak potovanja
prema Boijem narodu. Proterujui neiste judeohriane iz sinagoga
Sinedrion odluuje i da ih oslobodi obaveze obrezivanja i potovanja subote
ali im i dalje dozvoljava da slave jevrejski praznik Pashe ali pod njihovim
- 110 -

nazivom i sa drugim povodom Vaskrsenje I susovo. Dozvoljeno im je da
slave i jevrejski praznik Pedesetnice posveen slavlju nedelja i etvi, ali i
ovoga puta kao njihov praznik posveen roenju hrianske Crkve Silazak
Svetog Duha na apostole i td. No, bez obzira na sve ovo, nema sumnje da
bez Pavla i Petra sutina Hristovog uenja nebi bila sauvana i u svetskim
razmerama prihvaena kao to je to danas sluaj. Takoe, nema sumnje da
hrianstvo per se nije neko negiranje judaizma ve, naprotiv, njegovo
ispunjenje to je, na svoj nain, potvrdio i papap Pavl e VI kada je rekao da
su svi hriani duhovno J evreji!
Poto je Jeuino uenje bilo krajnje revolucionarno za ono vreme, a ogledalo
se u izjednaavanju polova, ravnopravnosti svih ljudi pred Bogom, ivotu
nakon smrti i sl. ono je postalo omiljeno meu siromanim i srednjim
slojevima stanovnitva rimske imperije. Za razliku od fariseja, koji su na prvo
mesto svojih religioznih ceremonija stavljali Seta - boga tame, J eua se vratio
izvorima egipatskog uenja Mta, u ijem sreditu je bilo dobro umesto zla,
Sunce naspram tame i td. Jeua je svoje uenje i propovedi posveti o J evrejima
koji su i bili njegovi prvi sledbenici ali e sudbina, rukovoena Sinedrionom,
Pavlom i Petrom, njegove sledbenike pronai i meu goyim nejevrejskom
stanovnitvu kome se on nikada za ivota nije obraao.
Petar se, za razliku od Pavla, obraao iskljuivo inovernim Jevrejima dok je
goyim - neznaboce iz nejevrejskih redova duboko prezirao i odbijao da sa
njima ima bilo kakav kontakt. Petar je znao da se Isus nikada nije obraao
goyim i da je ak svoje uenike upozoravao da to nikada ne ine o emu pie i
u Jevanelju po Mateju: Ovu dvanaestoricu posla Jeua zapovedivi im:
Nemojte ii u nejevrejske zemlje, i u samarianske gradove ne ulazite. Idite
izgubljenom stadu proizalom iz I zraelskog naroda. I Pavle je, ba kao i
Petar, dobro znao za I susov stav prema goyim, ali se i pored toga zalagao da
upravo nejevreji prime Hristovo uenje i veru u Hrista. Da je to tako moe se
videti i iz itanja Novog zaveta koji Pavla stavlja u centar osnivanja i razvoja
hrianstva. Pavle i njegovi misionari su uinili sve da se, uz pomo
neophodnih izmena u Jeuinom uenju, priblie siromanom i srednjem sloju
nejevrejskih podanika rimske imperije. Zahvaljujui njima hrianstvo je
poelo da se iri iz Palestine u Siriju, Malu Aziju, Grku, Egipat, Rim i dalje
na Zapad.
Ozbiljno ukorenjivanje hrianstva na podruju rimske imeperije odigrava se
tokom treeg i etvrtog veka, a poseban znaaj u tome su imali papa Silvestre I
(Silvester, Episcopus Romanus) i - u zapadnom svetu poznata
pod imenom Flavia Iulia Helena Augusta. Naravno, uloga i znaaj za
stvar hrianstva proizilaze iz injenice da je bila majka rimskog cara
Konstantina i da ju je krstio lino papa Silvestre. Naime, prva vera
je bila paganska, mnogoboaka (Dazbog, Perun, Veles, Svarog, Svetovid,
Stribog, Triglav, Leda, Vesna...), inspirisana prirodom. Vremenom, odvojena
- 111 -

od svojih korena, ona poinje da prouava judaizam i hrianstvo, a u
nemogunosti da se opredeli izmeu iste judejske i judeo-hrianske (Chiesa
di Gerusalemme) vere, uz pomo sina Konstantina, organizuje raspravu u Rimu
na kojoj su se jevrejski i hrianski mudraci suoili. Hrianski govornici ili
(judaizirani) kako su ih Grci nazivali su, zahvaljujui papi Silvestru,
odneli prevagu to je priznao i Zambry, glavni meu jevrejskim retoricima.
Neko vreme nakon toga , koja je znala sve i o estitosti Silvestrovih
roditelja Rufinusu i J usti, prihvata da je papa Silvestre krsti. nova
vera u Hrista i papino zauzimanje kod Konstantina - koji je bio prvosvetenik
Kulta Sunca da pristupi hrianstvu kao politikom pitanju par excellance, s
obzirom na narastajui broj hrianskih vernika, pozitivno su primljeni od
strane rimskog cara. Hriansko pravoslavlje je ubrzo postalo jedna od
najperspektivnijih religija Rima ali, istine radi, moramo rei da ga Konstantin
(roen u Niu, Srbija, 28. februara 272. g.n.e.) od majke srpkinje e i
rimskog vojskovoe Hlorusa (takoe roen na prostorima Srbije u okolini
Knjaevca) nikad nije proglasio zvaninom dravnom religijom Rima jer je to
bila Deus Sol Invictus (Nepobedivo Sunce). Kult Sunca je u Rim stigao iz
Sirije i prihvaen je znatno pre Konstantina, a najvee slavlje Boga Sunca
odravalo se 25. decembra. Treba znati da je mitraistika religija (Mitra je
persijsko boanstvo svetlosti i muki bog rata) bila opteprihvaena u rimskoj
vojsci, a kult Deus Sol Invictus je jo 274. godine, kao dravnu religiju
Rimskog Carstva, uspostavio car Aurelijan (Lucius Domitius Aurelianus).
Konstantin ne samo zbog vojske ve i, pre svega, zbog svog vaspitanja nikada
nije ni pomiljao da odbaci veru u Nepobedivo Sunce o emu govori i
injenica da je novac koji je on kovao, do kraja njegovog ivota, prikazivao
njegovu bistu iz profila postavljenu uz Nepobedivo Sunce i sa natpisom
I NVI CTUS CONSTANTI NUS.
Iako nikad nije postao hrianin Konstantin je uinio sve to je bilo
neophodno da institucionalie veru svoje majke - hrianstvo i da ga
nepovratno promovie kao svetsku religiju. ili nobilissima femina kako
ju je nekada Konstantin zvao je primila hrianstvo u Rimu 312. g.n.e. i, kao
znak zahvalnosti ona, nedaleko od njene vile Palatium Sessorianum, gradi
prvu rimsku hriansku bogomolju posveenu muenicima sv. Marcelinu i
Petru (santi Marcellino e Pietro). presudno uticala na sina da 313.
g.n.e. prihvati inicijativu tetrarha Istonog rimskog carstva Licinija (Flavi us
Galerius Licinius) i zajedno sa njim proglasi Milanski edikt (Editto di Milano
- Editto imperiale di tolleranza) kojim je proglaena verska ravnopravnost i
prestanak gonjenja hriana koje je do tada trajalo u rimskom carstvu.
Naime, dve godine pre proglaenja Milanskog edikta 311. godine tetrarh
I stonog rimskog carstva Galerije (Gaius Valerius Maximianus Galerius)
donosi uredbu sa eljom da uspostavi versku toleranciju i zaustavi progon
hriana. Tako Galerije u Nikomediji te 311. godine proglaava Edikt o
toleranciji (Edictum tolerationis Galerii ) kojim se oprata hrianima koji su,
- 112 -

kako se navodi, sledei svoje hirove bili obuzeti ludou, te se nisu
pokoravali drevnim obiajima. Galerije se, pozivajui se na svoja vladarska
prava, odluuje na oprost grehova hriana i poruuje im: U ime toga oprosta,
neka mole svoga Boga za nae spasenje, za spas Republike i za svoj grad, kako
bi Republika mogla i dalje posvuda postojati jedinstvena, a oni da bi mogli
mirno iveti u svojim domovima, navodi se izmeu ostalog u Ediktu.
Februara 313. Licinije, tetrarh Istonog carstva, se oenio sa Flavija Julija
Konstancijom (Flavia I ulia Constantia), polusestrom Konstantina Velikog, tada
tetrarhom Zapadnog carstva. Do braka je dolo u Milanu (Mediolanum), i tom
prilikom Konstantin prihvata, na molbu majke, Licinijev predlog da podre i
proire ono to je otpoeo Galerije, odnosno da zajedno izdaju Edikt (Edictum
Mediolanense) kojim se hrianima, kako na Istoku tako i Zapadu, vraa sva
do tada konfiskovana imovina. Na alost original ovog dokumenta nije sauvan
i sve to se o njemu zna je ono to je sauvano u arhivama Istonog rimskog
carstva. Crkveni istoriar i savetnik cara Konstantina Evsevije iz Cezareje u
svome delu Crkvena istorija, donosi nekoliko dokumenata koje je preveo sa
latinskog jezika a kojima se regulie odnos Drave i hrianske Crkve. Ono to
danas imamo kao Milanski edikt kod Evsevija iz Cezareje je ustvari Likinijev
(Lucius Caecilius) reskript koji je on obnarodovao 13. juna 313. godine na
I stoku, u Nikomidiji. U tom reskriptu on se poziva na prethodni dogovor
dvojice careva koji se dogodio na Zapadu, u Milanu.

Tekst reskripta Milanskog edikta od 13.06.313:
Razmatraj ui ve odavno da ne treba odbacivati slobodu vere, ve
da treba svakome prepustiti da se, po moi svoga razuma i volj e,
posveti boanskim stvarima prema sklonosti svakoga. Obratili smo
se i hrianima da i oni uvaj u svoj u veru i pobonost. Ali, poto su
oigledno mnoga i razliita milj enj a bila dodata tom reskriptu,
koj im se tim istim hrianima davala gore navedena mogunost,
dogodilo se da su neki od nj ih (hriana) bili ubrzo posle toga lieni
prava na zatitu.
Kada smo j a, Konstantin Avgust, i j a Likinij e Avgust, sreno
stigli u Milano, i kada smo uzeli u razmatranj e sve to j e
blagopoluno za napredak i ticalo se drutva, meu ostalim stvarima
koj e su nam izgledale da mogu biti korisne za sve u svakom
- 113 -

pogledu, mi smo odluili, iznad svega i na prvom mestu, da izdamo
pravila koj a osiguravaj u potovanj e i uvaavanj e Boanstva.
Odluili smo, drugim reima, da dozvolimo i hrianima i svima
drugima slobodu izbora i da sleduj u veri koj u bi oni eleli, kao i bilo
koj oj boanskoj ili nebeskoj stvari, da bi mogli i mi i svi oni koj i su
pod naom vlau dobar i miran ivot voditi. Tako dakle, zdravim i
pravilnim rasuivanj em, odluili smo da ne treba apsolutno nikome
odbij ati pravo (slobodu) da sleduj e i izabere pobonost i veru
hriana, i da svakom bude data mogunost (sloboda) da promilj eno
pristupa onoj veri, koj u on sam smatra da mu j e korisna, tako da bi
Boanstvo moglo da nam ispuni u svemu svoj u zatitu i
dobroinstvo.
Ovo nam bee po volj i (odgovaralo nam j e) da izdamo ovaj reskript,
da tako napiemo da bi posle potpunog ukidanj a postoj eih propisa u
naim prethodnim pismima poslanim Tvoj oj Odanosti povodom
hriana, bili ukinuti i oni koj i bi izgledali sasvim nepravini i
strani naoj blagosti, i da sada slobodno i j ednostavno, svako od onih
koj i su se slobodno opredelili da dre hriansku pobonost, da j e
dre bez ikakvog uznemiravanj a. Evo ta smo odluili da obj avimo u
potpunosti tvoj oj brinosti, da bi ti znao da smo mi dali slobodnu
mogunost i bez prepreka malo pre pomenutim hrianima da
praktikuj u nj ihovu veru. Poto tvoj a odanost vidi da mi nudimo
(hrianima) ovu slobodu bez ikakvih ogranienj a, takoe vidi da i
drugima, koj i isto ele, slobodna j e mogunost da slede nj ihova
ubeenj a i nj ihovu veru, to oigledno odgovara miru naeg
vremena: prema tome, svako ima mogunost da izabere i praktikuj e
veru koj u hoe.
To j e od nas poteklo, j er nemamo nameru da ikome ograniimo
(umanj imo) niti kult niti pobonost. I, izmeu ostalog, evo ta mi
odluuj emo to se odnosi na hriane: nj ihova mesta na koj ima su
- 114 -

oni imali obiaj da se ranij e okuplj aj u, a povodom koj ih j e u j ednom
ranij e poslanom pismu Tvoj oj Odanosti bilo ustanovlj eno j edno drugo
pravilo koj e j e odgovaralo prethodnom vremenu da, ili da su ih
(pomenuta mesta) kupili, bilo od nas, bilo od nekog drugog, neka
ova mesta budu ustuplj ena pomenutim hrianima besplatno i bez
zahtevanj a bilo kakve nadoknade.
A svaki nehat ili dvosmislica neka ostanu po strani. I ako su neki
dobili ta mesta sada, neka ih vrate, to j e bre mogue pomenutim
hrianima. Tako ako su posednici takva nj ihova mesta kupili i li ih
poklonom dobili u sadanj osti i ale se naoj dobroti zbog neega,
neka se obrate sudu mesnog magistrata, kako bi im naom
plemenitou bila data nadoknada. Sva dobra moraj u biti vraena
hrianskoj zaj ednici (telu hriana) tvoj im staranj em bez ikakvog
zakanj enj a i u potpunosti.
I poto ovi hriani nemaj u samo ona mesta u koj ima su imali
obiaj da se okuplj aj u, ve imaj u i druga mesta, to j e poznato, a
koj a ne pripadaj u nj ima poj edinano, nego dostoj anstvu nj ihove
zaj ednice, to e rei hrianskom drutvu, ti e narediti da sva
nj ihova dobra po zakonu koj i smo prethodno naveli, budu apsolutno
vraena, bez ikakvog osporavanj a pomenutim hrianima, to j est
nj ihovom telu i (svakoj ) zaj ednici (saboru).
Gore navedene odredbe moraj u biti j avno potovane, tako da oni
koj i ih sprovedu ne dobij u naknadu, kao to smo malo pre rekli, a
oni mogu da se nadaj u naknadi za sebe prema vrlini nae dobrote.
U svemu tome, ti mora posvetiti gore pomenutom telu hriana
naj veu moguu revnost, da bi nae nareenj e bilo to j e bre
mogue ispunj eno, da bi u tom poslu naom blagonaklonou bio
postignut opti i j avni mir.
Ovom odredbom, kako j e napred reeno, sigurno e Boansko
- 115 -

staranj e za nas, koj e smo mi ve u mnogim stvarima iskusili, ostati
vrsto za sva vremena. I da bi rei naeg izloenog zakona i nae
dobrote mogle biti stavlj ene na znanj e svima, uputno j e da ono to
smo mi napisali bude obj avlj eno tvoj im nareenj em i da date do
znanj a svima, tako da se o ovaj zakon nae dobrote niko ne moe
ogreiti.
Koliko i kakav je uticaj majka imala na sina vidi se i po tome to je
Konstantin prihvatio da, nakon to je krajem 324. ubio Licinija, kao vladar
sada ujedinjenog Rimskog carstva, 325. g.n.e. sazove Prvi sabor u Nikeji -
Concilium Niceaenum Primum. Bio je to sabor na kome su prvi put nastupile
ujedno carska i episkopska vlast. Saboru koji je trajao od 20. maja do 30. juna
prisustvovalo je 320 hrianskih velikodostojnika, a pored Konstantina,
predsedavali su mu panski episkop Osija (Ossius de Crdoba) i uveni
istoriar hrianstva Jevsevije Kesarijski. Najvie je bilo prisutno episkopa sa
I stoka (Praefectura praetorio per Orientem) meu kojima svakako treba
pomenuti Aleksandra iz Aleksandrije ( ), Eustahija iz Antiohije
( ), Euzebija iz Cezarije ( ),
Makarija J erusalimskog ( ), Euzebija od Nikomedije
( ), Nikolu Mirlikijskog ( ),
svetog J akova ( ) i td. Meutim, interesantno da Saboru
nije prisustvovao papa Silvester I koga su tom prilikom predstavljali njegovi
lini izaslanici Vitus i Vincentius.
Nakon to je Sabor glasovima veine definitivno utvrdio da je Isus bog, a
ne smrtni ovek, Sabor je sastavio i Simvol vere - Symbolum Niceno-
Constantinopolitanum po kome sva vlast u okviru hrianske crkve pripada
episkopima; da se vreme praznovanja Uskrsa mora odreivati prema jevrejskoj
Pashi (posle Pashe, a nikako pre ili na sam dan Pashe) i da e njegov datum
utvrivati Sinedrion prema jevrejskom kalendaru; da se Arijenizam i druga
jeretika uenja imaju odbaciti i da se za najvie verske zakone i dalje imaju
smatrati jevrejski zakoni iz TaNaH-a, odnosno Starog Zaveta; da se Crkvi
Hristovoj iz dravne kase mora davati prihod za njene osnovne potrebe i td.
Sve trokove puta i boravka tri stotine i osamnaest svetenih lica u Nikeji
snosio je sam Konstantin koji je jo pre Sabora, zajedno sa usvajanjem
Milanskog edikta, odluio da sedite rimskih episkopa bude u njegovom
Lateranskom dvoru (Domus Laterani). Kako bi obezbedio potpunu kontrolu
nad rimskim episkopima Konstantin im je odredio visoku godinju apanau
koja se pokaza efikasnijom od bilo ega drugog. Sazivanjem i uspenim
okonanjem Nikejskog sabora rimski car Konstantin je ispunio elju svoje
majke da se vera u Hrista uzdigne na vaseljenski nivo, ali je, to je za njega
bilo mnogo vanije, de facto potpuno kontrolisao sve nivoe organizovanja
novostvorene hrianske crkve. Svi uesnici Sabora primili su, u znak seanja
- 116 -

na ovaj istorijski hrianski dogaaj, carski zlatnik sa likom .
U Konstantinopolju je 326.g.n.e. odran Prvi Vaseljenski sabor - Concilium
Constantinopolitanum Primum na kome su potvreni svi Simvoli vere usvojeni
na Prvom saboru u Nikeji. Na Vaseljenskom saboru je doneta i odluka o
oduzimanju i unitenju svih pisanih i likovnih dela koja se ne uklapaju u
strogo defenisane odredbe nove hrianske religije, odnosno unitenje onih
dela koja dovode u sumnju osnove hrianske crkve; svi koji su se pobunili
protiv ove odluke bili su ubijeni. Osnovano je i telo poznato pod nazivom
Korektorijum sa zadatkom da koriguje sva postojea Jevanelja. Poto su
unitena sva protivrena Jevanelja (oko trideset) i uklonjeni svi koji se nisu
slagali sa stavovima i miljenjima Korektorijuma, Konstantin je 331. g.n.e.
naruio i finansirao izradu novih prepisa Starog zaveta. Odlukama donetim na
saboru u Konstantinopolju je definitivno bila odreena sudbina hrianstva:
hrianski teolozi onog vremena su, s carskim blagoslovom, dobili priliku da
konano prikupe svu raspoloivu grau, detaljno je pregledaju i stvore
sinhronizovanu, hermetiku celinu, odbacujui sve to se nije slagalo sa
tekstom Novog zaveta ( ).
Nakon Konstantinopoljskog sabora, a u ast dvadesetogodinjice vladanja
njenog sina je obila Hristov grob i mesto njegovog raspea gde je, uz
pomo episkopa Makarija jerusalimskog i jednog judejskog mladia po imenu
J uda Kirjak, u jednoj peini pronala Krst Gospodnji. Delove krsta i klinove
koriene u raspeu je poslala kao relikvije svom sinu Konstantinu u
Carigrad, a on nakon toga odluuje da se ova mesta trajno i velianstveno
obelee pa 327. godine nareuje episkopu Makariju da se, u duhu postojee
hrianske tradicije, mesto Hristove sahrane, odnosno vaskrsenja pokrije
crkvenim svodom. Tako je nastala uvena hrianska graevina Crkva Svetog
Groba ( ) koja je, vremenom, postala najvee hriansko
svetilite. Na alost, Persijanci su 614. g. n. e. opljakali i spalili ovo svetilite,
koje je kasnije patrijarh Modestos obnovio. Njegovo konano unitenje dolo
je s Fatamidom Kalifom al Hakimom ( ), koji ga je 1009. g.n.e.
spalio i sravnio sa zemljom izvadivi mu ak i temelje. Ono to danas vernici
mogu da vide u J erusalimu je, zapravo, rekonstrukcija Crkve Svetog Groba
koju su 1144.g.n.e. izvrili Templari nazvavi je Sanctum Sepulchrum. No,
kako god, od otkria Krsta Gospodnjeg, Jerusalim koji je do tada
bio samo obian rimski garnizonski grad dobija novi znaaj; hriansko
potovanje svetih mesta se proiruje na celu Palestinu koja se od tada naziva i
Terra Sancta (Sveta Zemlja).
je, pored Krsta Gospodnjeg, otkrila i mesto gde se Mojsiju javio
Gospod (mesto vatrenog grma kupine) pa je odmah dala da se na istom mestu
izgradi kapela posveena Bogorodici. Nakon ovoga uz kapelu poinju da niu
male manastirske zajednice. Uz ovu kapelu car J ustinian I (
, roen na prostoru dananjeg Leskovca) i carica
- 117 -

Teodora () u VI veku grade crkvu, a oko manastrirske zajednice
podiu odbrambeni zid. Manastirski kompleks od I X veka nosi naziv Svete
Katarine ( ) po svetoj muenici Doroteji
Aleksandrijskoj koja je propovedala pravoslavlje i kada su je stavljali na
najvee muke, a skonala je u vreme cara Maksimina na Sinajskoj gori nakon
ega joj je telo preneto u manastirski kompleks. Sveti Sava, prvi arhiepiskop
Srspke pravoslavne crkve, na svom drugom putovanju po Sveti m mestima,
boravio je na Sinaju u manastiru Svete Katarine1234. godine. Tu je proveo
itav asni post, Svetu etrdesetnicu, molei se za svoj srpski rod. Manastiru
Svete Katarine nai sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone
koji se i danas uvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. U manastiru se
nalazi prvi srpski psaltir. Krajem XI V veka iguman Sinajskog manastira bio je
Srbin, J oanikije.
Vekovima nakon carice bie prisutni srpski tragovi u Svetoj zemlji.
Manastir Svetog Jovana Bogoslova, manastir asnog krsta u Jerusalimu
podigao je sveti Sava, a crkvu Svetog ora u Akru sveti Sava kupuje od
Latina. Kralj Milutin, u J erusalimu, podigao je manastir posveen Svetim
arhangelima, a prvi srpski patrijarh, J oanikije, na Tavoru, die crkvu Svetog
I lijea. Srbi e upravljati manastirom Save osveenog u J udejskoj pustinji punih
130 godina.Vernici Srpske Pravoslavne Crkve koji danas pohode manastir
Svete Katarine imaju privilegiju da se poklone i celivaju ruku Svete Katarine,
a nakon toga monah svakome daruje prsten na kome pie Agia Katarina.
Koliko je bila i ostala znaajna za hrianstvo govori i podatak da je
kasnije od strane Crkve proglaena za sveti cu, a njen sarkofag sa natpisom
Flavia Iulia Helena Augusta je izloen u vatikanskom muzeju Pio-Clementino
u prelepoj sali - Sala a Croce Greca. Sahranjena je u porfirnom sarkofagu, a
nakon Konstantinove smrti 337. njene moti su jednim delom prenesene u
Carigrad i sahranjene u carskom mauzoleju pri crkvi sv. Apostola (
) uz njenog sina. se danas u hrianskoj veri, zahvaljujui
svojoj ulozi ktitora i sakupljaa najvrednijih relikvija, smatra podjednako kao
i njen sin Konstantin.
Selei kraljevsku rezidenciju iz glavnog grada Rimskog carstva Nikomedije
( ) 324. godine u Bizant ( ) Konstantin je de iure od starog
Bizanta nainio novu prestonicu rimskog carstva. I nteresantno je napomenuti
da Rim jo od cara Diokleciana (Gaius Aurelius Valerius Diocletianus),
odnosno 284. godine nije bio prestoni grad Rimskog carsta. Bizant e 330.
godine promeniti, u ast samog cara, naziv u Konstantinopolj
( ) i tako e biti sve do 1930. kada mu Turci, prema grkoj
frazi (u gradu) menjaju naziv u I stanbul. Kada mu je majka 329.
preminula Konstantin odluuje da i sedite Vaseljesnske Hristove Crkve
preseli u Bizant i on e, od tada, meu svim podanicima Rima, postati poznat i
kao Novi Rim (Nova Roma). U novom administrativnom centru carstva on
- 118 -

poinje da zida novu najveu i najlepu crkvu koju je svet do tada video
Crkvu Svete Mudrosti, odnosno Aja Sofiju ( ) kako je dans znamo.
Crkva je bila razruena u vreme Nikine pobune ali ju je 537. godine obnovio
car Justinijan uz pomo nadaleko uvenih matematiara Antemija iz Trala
i I zidora iz Mileta. Crkva je bila krunidbena crkva vizantijskih careva i u njoj
je odrano nekoliko sabora. U znak seanja na ova vremena na galeriji crkve i
danas stoje Mermerna vrata kroz koja su smeli i migli prolaziti samo lanovi
velikog Sinoda. Kraj crkve nalazi se grob cara Konstantina, mnogih
vizantijskih careva i patrijarha. Meutim, interesantno je napomenuti da se na
galeriji Crkve nalazi i grob mletakog duda Henrika Dandola (Enrico
Dandolo) koji je inae bio veliki protivnik Vizantije i pravoslavnog sveta.
Crkva Svete Mudrosti je danas, zajedno sa Crkvom svetog Vitalea (Chiese di
San Vitale) u Raveni, najlepi i najznaajniji objekat vizantijske arhitekture i
pravoslavnog hrianskog sveta.
U nastojanju da oslabi jevrejski uticaj na hriane Vaseljenska Hristova
Crkva 364. godine odrava crkveni sabor u Laodiceji, provincija Male Azije,
na kome se hrianima zabranjuje da praznuju subotu i izrie anatemu na sve
one hrane koji bi nastavili da i dalje praznuju subotu. Kanon 29 ovog sabora
glasi:
Hriani ne smeju na judejski nain praznovati i ne raditi subotom, ve
trebaju raditi tog dana. S druge strane, trebaju potovati dan Gospodnji (he
Kyriake hemera) i uzdravati se koliko je mogue, da kao hriani ne rade toga
dana.
I nteresantno za ovaj Kanon je to to on zapravo osnauje politiki akt,
odnosno zakon o praznovanju Sunevog dana ili nedelje koji je 7. marta
321. godine proglasio car Konstantin. Ovaj uveni Konstantinov zakon o
obaveznom praznovanju nedelje kojim ona postaje danom odmora za sve
sudije, stanovnike gradova i za sve radnike glasi: U asni dan Sunca neka se
gradski slubenici i graani odmaraju, sve radionice trebaju biti zatvorene.
Nakon smrti cara Konstantina 337. Rimsko carstvo se deli na Istono i
Zapadno to ubrzo utie na jedinstvo Vaseljenske crkve. Papa Silvestre je
eleo vlast apsolutnu vlast koju, ni na koji nain, nije nameravao da deli sa
nekim drugim. Opsednut tom idejom on poslednjeg meseca svog ivota 335.
godine, falsifikuje dokument pod nazivom Constitutum domini Constantini
imperatoris (Konstantinova donacija) po kome je, navodno, car Konstantin
dodelio njemu posede zajedno sa imperatorskim znamenjem. U ovom
falsifikatu pie:
Mi nareujemo i propisujemo da Silvestre i njegovi naslednici upravljaju
nad etiri glavna provincijska sedita: Antiohijom, Aleksandrijom,
Konstantinopoljem i J erusalimom, kao i nad svim crkvama Boijim u celom
- 119 -

svetu.
Da bi se, dodatno, preporuio kao prvi meu jednakima kome, ipak, niko nije
ravan, Silvestre, a potom i njegovi naslednici uvruju koncept pape kao
namesnika Isusa Hrista na Zemlji. Istovremeno, dodatno se afirmie i utvruje
pozicija pape kao naslednika svetog Petra, predvodnika apostola i prvog
rimskog biskupa. Rimske pape su tako vremenom sve vie nastojale i uspevale
da u svojim rukama koncentriu finansijsku, vojnu i politiku vlast, postajui
tako pravi svetovni vladari. Rimski biskup je, bar to se papa ticalo, postao
poglavar crkve i kralj na zemlji. Crkva i drava su se ujedinile. Kako se grad
Vatikan nalazio u sreditu starog poganskog Rima pape su smislile re
katoliki, u grkom ova re - ima znaenje opteg, ime su zapravo
elele da saopte svim hrianima da se njihova vlast prostire na sve
hrianske crkve ukljuujui i Istonu.
Papska borba za svetsku duhovnu prevlast je poprimila opsesivni karakter i
opte je poznato da su milioni ljudi mueniki ubijeni tokom mranog srednjeg
veka, a sve samo zbog odbijanja da se priklone vlasti Rima, odnosno papi.
Kako ubistva verskih neistomiljenika nebi imala samo duhovni ve i
materi jalni smisao rimske pape su smislile kako Crkva po boanskom pravu
ima pravo oduzeti imovinu jeretika, zatvarati ih i osuivati na spaljivanje.
Ovakvo pravo sebi do tada nije priutio ni jedan svetovni vladar pa je tako,
istorijski gledano, prvo pravo na primenu najstranije kazne, pa i smrtne,
pripalo Katolikoj crkvi.
Srednji vek je bio i proao ali i danas u Katekizmu Katolike crkve strana
560. u lanu 2266 stoji: Odbrana opteg drutvenog dobra trai da se napada
onesposobi da ini zlo. S tim u vezi je tradicionalni crkveni nauk priznao
osnovanim pravo i dunost zakonite javne vlasti da odreuje kaznesrazmerne
teini prestupa, ne iskljuujui u krajnje tekim sluajevima ni smrtnu kaznu.
Na euharistijskom kongresu u Bolonji kardinala Recinger (Ratzinger) kae:
Smrtnom kaznom kanjava se, ako je pravedno dosuena, neko za koga je
dokazano da je kriv za najtee kazneno delo i ko predstavlja opasnost za
socijalni mir.
Ve tokom VI veka katolika crkva je postala sila per se, a od 1059. pape se
biraju iskljuivo na tajnim kardinalskim sesijama poznatim kao conclave.
Kardinale inae bira iskljuivo papa i to iz redova biskupa, svetenika i
akona. U hijerarhiji Rimokatolike crkve, kardinali su posle pape najvii
velikodostojnici, oni su njegovi saradnici i savetnici. Oslovljavaju se sa
eminencija (Sua Eminenza) i nose purpurne kapice i ogrtae.
Sua Eminenza su, njih oko sto dvadeset, tokom conclave smeteni u Domus
sanctae Marthae (Domu svete Marte) gde se dogovaraju i glasaju o buduem
vladaru Vatikana i njemu podreenog hrianskog sveta. Samo glasanje
- 120 -

odrava se u jednoj sveama osvetljenoj odaji u Cappella Sistina (Sikstinska
kapela). Ritual glasanja je sve samo ne naivan i isprazan ritual jer je to
zapravo mistini obred prenosa moi sa mrtvog na novog episkopa Rima - na
novog polagaa prava na Cathedra Petri , sa Ozirisa na Horusa. Ritual je nakon
izme 1054. vie puta menjan ali je zadrao neke glavne odrednice koje se i
danas potuju:
Papina smrt se potvruje tako to dekan Kardinalskog zbora tri puta zlatnim
ekiem udari glavu preminulog pape pozivajui ga njegovim krsnim imenom.
Ukoliko se papa ne odazove dekan tada proglaava sede vacante (praznom
stolicu sv. Petra), skida Ribarov prsten s desne ruke i lomi ga na dva dela. ig
pokojnog pape se zatim unitava dok se, u isto vreme, papinska rezidencija
zatvara i peati. Telo pokojnog pape se od etvrtog do estog dana po smrti,
ostavlja u kripti crkve sv. Petra.
Nakon obreda sahrane pape kardinali izbornici okupljaju se, ne pre
etrnaestog, a ni posle dvadesetog dana nakon smrti pape u crkvi Sv. Petra.
Okupljanje kardinala se obavlja pre izlaska novog Sunca, a istog dana u
podne, odnosno onog sata kada je Sunce u zenitu, kardinali izbornici dolaze u
kapelu sv. Pavla u Apostolskoj palati (Palazzi Apostolici) iz koje e poi put
Sikstinske kapele. Kad kardinali izbornici dou u kapelu polau zakletvu na
utanje u vezi svega onoga to sledi od tog momenta do momenta izbora novog
pape i, dodirujui sv. Jevanelje, polau zakletvu vernosti Constitutio
Apostolica Apostolskoj konstituciji (Danas vaea Konstitucija je Universi
dominici gregis iz 1996.godine).
I zbor novog pape se obavlja tajnim glasanjem na papiru, a ceo postupak
nadgleda Veliki izbornik interni koordinator konklave koga kardinali biraju
meu sobom. S obzirom da se u vievekovnoj istoriji Vatikana nikada nije
dogodilo da se za naslednika sv. Petra izabre neko od tzv. favorita nastala je
izreka: Ko ulazi u konklavu kao papa, izlazi iz nje kao kardinal! Glasanje za
papu se odvija u tri faze, a za njegov izbor je potrebna dvotreinska veina
prisutnih kardinala.
Prva faza glasanja je zapravo priprema i podela glasakih listia. Glasaki
listi mora biti pravougaonok oblika gde e na gornjoj polovini biti ispisano
Eligo in summum pontificem (Za vrhovnog svtenika biram), a na donjoj
polovini je ostavljen prostor za upis imena novog pape. I me mora biti
besprekorno jasno napisano.
Druga faza glasanje se odnosi na sam in ubacivanja listia u za to odreenu
pravaougaonu kutiju. Svi kardinali moraju na isti nain presaviti listi i drei
ga vidljivo u ruci prii oltaru gde e, opet, naglas izgovoriti zakletvu
predvienu apostolskom konstitucijom. Po izgovorenoj zakletvi kardinal
ostavlja listi u kutiju nakon ega, jo jednom, klekne pred oltar i tek potom
- 121 -

odlazi na svoje mesto. Kada svi kardinali okonaju svoje glasanje listii se
vie puta promeaju, a tek potom se pristupa njihovom prebrojavanju. Ako broj
listia ne odgovara broju kardinala listii se svi spaljuju i odmah se pristupa
novom glasanju. Ukoliko je broj listia adekvatan broju kardinala sledi
otvaranje listia i naglas itanje imena. Nakon to se ime sa listia glasno
proita listi se iglom probui na mestu gde se nalazi re eligo - biram, a zatim
se stavi na konac i povee vorom.
Trea faza glasanja je ujedno i finalni in koji se ogleda u brojanju glasova
koje su svi kandidati dobili. Ako niko nije dobio dve treine glasova nema
izbora pa se listii spaljuju, a iz dimnjaka Sikstinske kapele kulja crni dim.
Ako se ni nakon tri dana glasanja ne izabere novi papa, dolazi do prekida
glasanja najvie na jedan dan koji je posveen molitvi i sastancima. Ukoliko i
nakon sledeih sedam tura glasanja nebude poznat novi papa, slijedi jo jedan
dan odmora pa ponovno izvoenje glasanja. Kada, na kraju, neko ipak dobije
dve treine glasova i tako postane novi papa sastavie se sveti zapisnik, a
listii e se opet spaliti ali e ovom prilikom iz dimnjaka Sisktinske kapele, uz
zvonjavu zvona sa crkve sv. Petra, pokuljati beli dim. Tek nakon toga e se
okupljenima ispred Kapele ali i celom svetu obratiti prvi kardinal iz reda
akona i to reima: Annuntio vobis gaudium magnum! Habemus Papam! -
Objavljujem Vam veliku radost! I mamo papu!
Ustolienje pape se vri na prvu nedelju nakon izbora i tada bi kardinali
kleknuli pred novog papu i poloili mu zakletvu vernosti. Papa se krunie
vizantijskom tijarom Triregnum, u crkvi sv. Petra nakon ega on izrie svoj
blagosov, danas nadaleko poznati Urbi et orbi (gradu Rimu i svetu). Poslije
toga dolazi do paljenje baklje koja bi se potom naglo ugasila uz
konstataciju Sic transit gloria mundi (tako prolazi slava sveta).
Kraljevi su dolazili i polagali krune pred papske noge. Govorei o papi
Inokentiju II istoriar Majer (Mayer) pie: "Za njegove vladavine gotovo su se
u potpunosti ispunile papske tvrdnje da e svaki svetovni vladar postati obian
vazal rimskog biskupa. Gotovo svi evropski kraljevi i prinevi zakleli su mu se
na odanost kao vrhovnome gospodaru. Opet je Rim postao svetski vladar. No,
i pored svega toga jedna sila, duhovna naravno, nije marila za Rim:
Konstantinopolj je mogao da se meri sa Rimom ali to nije eleo. Istona Crkva
je i suvie bila okrenuta duhovnim pitanjima da bi se bavila rimskim
ovozemaljskim kombinatorikama.
J edno od pitanja na kome su se crkve podelile bilo je i pitanje hristovih
roditelja. Kako je Isus Hristos prihvaen za bogooveka vremenom je postalo
jasno i da se njegovim roditeljima J osifu i Mariji mora dodeliti adekvatan
poloaj pa su, shodno tome, u okviru Pravoslavne Vaseljenske Crkve
proglaeni za svece. Meutim, Rim je odbio da Hristovu majku proglasi za
sveticu jer njeno krteno ime nije bilo Marija ve Merjemin (); posebno je
- 122 -

bilo sporno to to se o njoj govorilo kao kerci bogatog i uticajnog Nabi
I mrana iz oblasti al-Quaf i njegove, nita manje, imune ene Hane bin Fakud.
Za Imrana je vano rei da je, to se arapskih svetih spisa tie, on sin Masana
a on sin El-Azera a on sin El-J uda a on sin Ahneza a on sin Saduka a on sin
Ajazuza a on sin El-J ekima a on sin Ebjuda a on sin Zerbabila a on sin
Shaltala a on sin J uhina a on sin Bersha a on sin Emona a on sin Misha a on
sin Hizkija a on sin Ahaza a on sin Musama a on sin Azrija a on sin J urama a
on sin J ushafata a on sin Ejsha a on sin Ejba a on sin Ruhbu'ama a on si n
Sulejmana (Solomona) a on sin Dawuda (Davida).
O Merjemin se, sve do nastanka svete knjige islama Kur' an nije mnogo znalo,
a jo manje govorilo. U Kur' anu se u devetnaestoj suri (odeljak, poglavlje), od
ukupno 114 govori o Merjemin. Od osam ljudi koji u Kur' anu imaju svoju
posebnu suru Merjemin je jedna. Jednostavno reeno, to se tie Muhamedovih
sledbenika Merjemin je ena za kojom je dozvoljeno plakati. S druge strane,
Kuran ni manje ni vie ve tano 25 puta spominje Isu (Isusa), Merjeminog
sina koga je Alah poslao kao raula (prorok) da povede posrnule sinove I zraela.
Vano je uoiti da Kuran ne oslovljava Isu po imenu oca ve samo po majci
I sa sin Merjemin! Naime, u Kuranu se jasno konstatuje da I saa nije imao oca i
da je Alah taj koji je pomogao Merjemin da zane. Poslanik, sallallahu alejhi
we sellem, kae: Pri roenju svakog deteta avo ga dodirne, i tada dete
zaplae, osim Merjemin i njenog sina. Alah (Bog) jeste imao veze sa I sinim
roenjem ali to za muslimane ne znai da je I saa boanstvo jer je po njima on
naprosto bio obian ovek koji je, poput ostalih proroka, bio izabran da iri
boiju poruku. Zbog svega toga muslimani odbacuju da dele hriansko
verovanje u I susovu boanstvenost pri emu ukazuju i na injenicu da je
Adamovo postanje znaajno vee i pree udo od Isinog.
I slamski sveti spisi strogo odbijaju pripisivanje boanstva ikome drugom do
samome Bogu ime, u isto vreme, naglaavaju jedinstvo Svemogueg. Stoga u
petoj suri (Al-M' idah) u Kuranu doslovce pie:

(Nevernici su oni koji govore: Bog je Mesih, sin Merjemin).

Ali, da nebude zabune, za muslimane, I saa je spasitelj, reformator, Mesija
(miropomazani), Re Boija pa je, kao takav, podignut na samo nebo. ta vie,
muslimani veruju da onaj ko ne veruje u I su nije musliman, jer osoba koja ne
veruje u jednog od poslanika ne veruje ni u jednog od njih. Muhamedovi
sledbenici iskreno veruju da e jednog dana Antihrist doi i da e onda Isaa
biti sputen s neba kako bi ga ubio, a potom nastavio da ivi sa njima.
Muhamed, sallallahu alejhi we sellem, kae: Kako e slavno biti vreme kada
Isaa bude iveo meu vama, zasadiete seme na jalovoj st eni i ono e ponii;
nee biti sue; biljke e prekriti zemlj u, ovek e moi da sedi pored lava i
nee mu natetiti.
Rim je dugo iveo u nepoznavanju islama i predstavljanju njegovog uenja,
Poslanika i sledbenika kao neega krajnje negativnog. Muhammeda je
- 123 -

predstavljao kao varalicu i hohtaplera, a sam islam kao herezu proizilu iz
hrianstva. Katolika crkva je, beei od Kurana kao od samog ejtana, tek
1854. g.n.e. kroz bulu Ineffabilis Deus pape Pija I X (Giovanni Maria Mastai -
Ferretti, krteno ime) prihvatila i za dogmu proglasila uenje po kome je
Merjemin, odnosno Marija kao devica rodila I susa Hrista. Zakasnelo i po
mnogo emu iznueno priznanje Marije kao device dovelo je do pojave mnogih
sumnji u istinski autoritet Vatikana. Kako bi se uvrstio poloaj pape i
onemoguilo svako preispitivanje njegovih odluka Prvi vatikanski sabor 18.
jula 1870. donosi uvenu odluku Infallibilit pontificia po kojoj papa
bezgrean u pitanjima vere i moralnog nauka kad se obraa ex cathedra.
Jedna od prvih i glavnih teolokih razlika izmeu Istone-vizantijske i
Zapadne-rimske crkve pojavio se ve tokom VII veka i odnosi se na poimanje
svetog Duha koji u hrianstvu predstavlja tree lice svetog Trojstva. Prema
Istonoj crkvi i pravoslavnom verovanju Sveti Duh je sila kojom Otac
nadahnjuje Sina, dok, rimokatolici, odstupajui od ortodoksnog verovanja,
smatraju da Sveti Duh moe proishoditi i iz Sina - Filioque, a ne samo iz Oca.
U pravoslavlju se kae: Verujemo u Duha Svetoga... koji izlazi od Oca, a u
rimokatolikoj inoviranoj verziji stoji: I u Duha Svetoga. . . koji izlazi od Oca
i Sina (Filioque).
Izmeu Rimske i Konstantinopoljske crkve vremenom su nastale i mnoge
druge ne tako velike ali svakako znaajne bogoslovske razmirice. Dok se u
Konstantinopolju posveivala velika panja daljem razvoju verske i duhovne
svesti, dotle se u Rimu panja usredsreivala gotovo iskljuivo na praktine
stvari crkvenog delovanja. Na Istoku je grki jezik bio i ostao crkveni jezik, a
na Zapadu se on naputa u korist latinskog. U Rimu liturgija poinje da se
obavlja s presnim hlebom, a u Konstantinopolju se nastavlja sa kvasnim
hlebom. Za razliku od pravoslavaca, katoliki vernici se ne prieuju iz
putira, telom i krvlju Hristovom, ve hostijom koja je beskvasni hleb.
Pravoslavci, kao to je red, post dre sredom i petkom (u sredu je J uda izdao
Hrista, a u petak je osuen na smrt), dok rimokatolici utorak i subotu dre za
posne dane pri emu su oskrnavili i sam in posta dozvoljavajui da se jede
sve osim mesa. Konstantinopolj Svetu tajnu krtenja obavlja sa
miropomazanjem, a u Rimu se krtenje i miropomazanje (krizmanje) odvajaju.
Na I stoku se potuje pravo svetenika koji se nisu zamonaili da osnivaju
porodice, a u Rimu se uvodi celibat. I stok zahteva da svetenici nose bradu
kako je to nekad inio Hristos i svi apostoli, a na Zapadu im se dozvoljava da
se briju i ak se u tome podstiu. Istona crkva se trudila da vernici prilikom
verskih obreda budu okrenuti ka J erusalimu, a Rim je verovao da samo
sveteno lice, a ne i vernici, treba da gleda put J erusalima. Vrhunac
meusobnih nesporazuma i razlika nastao je poetkom 1054. kada je Rim
podrao Normansku invaziju Sicilije i to samo zato to su Sicilijanci sledili
uenja Vizantije.
- 124 -

Pored niza teolokih, doktrinarnih i protokolarnih razlika I stok i Zapad se
nisu slagali ni oko jednog na izgled banalnog pitanja siromatva! Zapadna
crkva je siromatvo poimala i tretirala kao greh - kaznu Boiju; oni koji nisu
iveli u skladu sa njegovim odrednicama, koji ga nisu slavili, sluali i koji mu,
zbog svega toga, nisu bili mili morali su da ispataju - siromatvo je bila
njihova kazna. S druge strane, Istona crkva je smatrala da se Isus Hristos
obraao preteno siromanim i napaenim ljudima ne zato to su oni bili od
Boga kanjeni ve stoga to su bili rtve - strane rtve drutvene nepravde
koju su kreirali i sprovodili povlaeni slojevi ogrezli u laima, prevarama,
pljaki i licemerju. Za Isusa je, smatralo se u Istonoj crkvi, siromaan i
napaeni svet pun ljubavi i milosra bio jedini spas za oveanstvo koje se,
rukovoeno srebroljupcima, kretalo put ponora.
I nteresantna je i razlika po pitanju praroditeljskog greha. U pravoslavlju se
pod praroditeljskim grehom podrazumeva greh koji su poinili Adam i Eva i on
se, u vidu posledice, prenosi na sve ljude kroz njihovu sklonost ka grehu.
Katolika crkva ne spori ovo pravoslavno poimanje ali za nju se greh Adama i
Eve prenosi sa roditelja na decu i to tako, da sva deca u trenutku svoga zaea
postaju grena. Za katoliu crkvu sva deca su jo od zaea grenici i to ostaju
sve do krtenja; deca koja umru nekrtena, po verovanju katolike crkve, zbog
grenosti ne mogu u nebo, nego su osuena na pakao. Pravoslavlje, s druge
strane, na svaki nain odbacuje mogunost da se deca raaju grena i vrsto
stoji na stanovitu da su nevina od bilo kakvog i bilo ijeg greha. Pravoslavlje
na decu gleda kao na male anele i odbacuje svaku, pa i teoretsku, mogunost
da ih tretira kao neka grena bia.
Slast za novcem i materijalnim vrednostima doveo je do toga da su za
Katoliku crkvu gotovo svi bili greni ali da je to moglo da se ispravi
jednostavnim davanjem novca svetenicima. U skladu s tim Katolika crkva je
uspostavila politiku opratajnice (indulgencija) mogunost da ljudi
novcem plate svoje prethodno uinjene grehe, pa ak i one grehe koje e tek
poiniti. Za sve koji plate svetenici e se moliti Bogu da im oprosti ve
uinjeno ili da ih unapred aboliraju od greha koje e tek poiniti. Tako je papa
J ovan XXI I uspostavio cenovnik opratajnice:
pl j akanj e crkve - 2, 25 denari us
pal j enj e kue - 2, 75 denari us
ubi stvo obi nog oveka - 1, 75 denari us
fal si fi kovanj e i l aganj e - 2 denari us
si l ovanj e nevi ne devoj ke - 2 denari us
udaranj e sveteni ka - 2, 75 denari us
abortus - 1, 5 denari us
ubi stvo rodi tel j a i l i supruge - 2, 5 denari us
- 125 -

osl obaanj e od svi h grehova - 12 denari us
Rim i Istona crkva imali su razliite poglede i na to koje su knjige Starog
zaveta kanonske, odnosno koje su svete - inspirisane od strane Boga. Prema
sastavljaima TaNaH-a, odnosno onima koji su uspostavili jevrejski kanon
samo trideset i pet jevrejskih knjiga ine Stari zavet. Pravoslavno hrianstvo
potuju jevrejski kanon, dok katoliko hrianstvo sledi Vulgatu i raspored
knjiga u njoj pa tako rimske pape pre, a naroito posle 1563. godine u Stari
zavet ubraja ak etrdeset i sedam knjiga. Da je Istona crkva u pravu svedoe
i spisi jevrejskog istoriara i rimskog graanina J osifa Flavija koji nema
dileme da se broj knjiga TaNaH-a, odnosno Starog Zaveta mora potovati ali i
da se tekst svake knjige ima smatrati nepovredivim. Po tome i prema tome
jasno je da ako se od broja i sadraja knjiga odstupi odstupa se i od same vere
o emu pravoslavci, za razliku od katolika, i te kako vode rauna.
Razlike meu crkvama su se vremenom umnoavale i radikalizovale tako da
je raskol bio neminovan. Prvi koji odluno poinje da papstvu prisvaja
dravniko-vladarska odlija bio je Nikola I (Papa Nicolaus Magnus Episcopus
Romanus), koji je sedeo na Petrovom prestolu od 858. do 867. godine. Zbornik
dokumenata poznat pod nazivom le Decretali dello Pseudo-Isidoro (Pseudo-
I sidorovi dekretali) su uzeti kao pravni osnov za uspostavljanje neograniene
papske vlasti. Ovi navodni dokumenti su svi bili falsifikovani, a meu njima je
bila i Konstantinova donacija. No, i pored oiglednog falsifikata posluili su
svrsi. Pozivajui se na njih Nikola I je proglasio vlast pape nad svim ostalim
crkvenim velikodostojnicima. I stovremeno, Dekretalima je obznanjena i
uspostavljena osloboenost Crkve od svetovne vlasti, tavie, istaknut je i
podreeni poloaj svetovne vlasti u odnosu na Crkvu. Nikola I je proglasio da
se njegova vlast prostire celim svetom i da je to zapravo poredak sveta Ordo
Mundi, kome svi treba da se klanjaju. I deja o novom poretku - Novom
svetskom poretku je zapravo bila ideja vodilja farisejskih rabina kada su
otposlali Pavla i Petra da ire hrianstvo meu goyim. Rimske pape smetene
na brdu Mons Vaticanus - direktno naspram sedam rimskih brda, su tu politiku
svesrdno podravale, a Konstantinopolj je nikada nije ozbiljno ni razmatrao.
Istono rimsko carstvo poetkom X v. n. e. poinje da se suoava sa mnogim
ekonomskim i politikim problemima. Vrhunac nastaje sa pojavom Turaka
selduka kojima Carstvo, oslabljeno iznutra i podrivano spolja, vie nije
moglo efikasno da se suprotstavlja. U takvoj situaciji rimski episkopi umesto
da pomognu I stonoj Crkvi ure da duhovno pod svoju vlast stave to vie
pravoslavnih patrijarija iz pentarhije polazei od toga da je Rim, ne samo
duhovni, ve i svetski centar. Na kraju u Konstantinopolj u hram svete Sofije
15. jula 1054.g.n.e. stiu legati rimskog pape Lava I X (Bruno, Count of
Dagsbourg, krteno ime). Prekidajui propoved patrijarha Mihaila Keluralija
rimski kardinal i benediktanski prelat Umberto de Silva (Humbertus de Silva
Candida), obraajui se prisutnim vernicima, optuuje patrijarha
- 126 -

Konstantinopoljskog za jeres i na glavni oltar stavlja papsku bulu kojom se
optuuje svekolika Istona Crkva. Ceo Konstantinopolj se digao na noge u
odbranu Patrijarha. Nakon pet dana, 20. jula, na saziv patrijarha Keluralija,
odran je Sabor na kome su anatemisani svi koji su, na bilo koji nain,
podravali papsku bulu koja je, nakon Sabora, spaljena pred graanima. Tako
je, zbog nezajaljivosti svake vrste Rima, dolo do velikog raskola
Vaseljenske Crkve na Istonu i Zapadnu, odnosno na Katoliku i Pravoslavnu.
Pravoslavlje je ostalo verno veri, a katolianstvo vlasti.
Nakon 20. jula 1054. Konstantinopolj, kao sredite vizantijske i hrianske
imperije, biva prozvan Novi Rim (Nuova Roma) i od tada je u pravoslavlju
prvi po vanosti hrianski centar. On stie pravo da saziva sabore, da
posreduje i arbitrira po svim spornim pitanjima. Uz Konstantinopolj staju stari
centri rimskog carstva i vere Aleksandrija, Antiohija i J erusalim.
Sve do Velike izme (Grande Scisma ili Scisma dei Latini) rimski papa i
vaseljenski patrijarh su bili dva domaina iste kue. Meutim, odmah nakon
Scisma dei Latini papa proglaava sebe samog direktnim izaslanikom svetog
Duha, nepogreivim po svim pitanjima vere - infallibilit pontificia i tako za
svoje vernike postaje vrhovni poglavar koji odbij a da presto svetog Petra deli
sa bilo kim. Papa Nikola I I (Grard de Bourgogne, krteno ime) u elji da, po
svaku cenu, ukae na prevlast i mo Zapadne crkve izdaje 13. aprila 1059.
godine Izborni dekret u sklopu bule In nominee Domini: Pozivajui se na
Konstantinovu donaciju i Pseudo-Isidorove dekretale on proglaava da pape u
budue imaju birati kardinali nezavisno od svetovne vlasti. Ovo je bio poetak
stvaranja papske drave Status Pontificius, a proces stvaranja je okonan 1.
maja 1357. kada je u vreme pape I nokentija VI (tienne Aubert, krteno ime)
donet niz zakona poznatih kao Constitutiones Sanct Matris Ecclesi kojima
su regulisani svi odnosi u Vatikanu i koji su, na svoj nain, predstavljali neku
vrstu ustava.
Ceo dananji koncept katolicizma i misije pape poivaju na mitu o papi kao
vikaru I susa Hrista na zemlji, o svetom Petru kao predvodniku apostola i
Rimskom biskupu, a papi kao njegovom nasledniku. Na ovaj nain pape su
nastojale da organizaciju i samo poreklo strukture rimokatolike crkve prikau
kao izvorni deo porekla hrianske religije. Danas meu istoriarima vie nije
sporno da apostol Petar nikada u svom ivotu nije kroio na tlo Rima niti je,
samim tim, mogao da bude biskup Rimski. No, i pored ovog i niza drugih
istorijskih fakata koji nedvosmisleno ukazuju na neistine na kojima poiva
koncept katolicizma, Vatikan ni na koji nain ne odustaje od svojih falsifikata.
Istrajavanje u ovom grehu je ve hiljadugodinja karakteristika Rima i ona se,
na nesreu mnogih, i do danas uspeno odrava. Tako vernici ove na
falsifikatu zasnovane katolike hrianske crkve danas predstavljaju 17, 30%
svetske populacije.
- 127 -

Treba, istine radi, znati da je sve do propasti Konstantinopolj u ekonomskom,
politikom i kulturnom smislu bio srce Evrope. Kada je car Konstantin
premestio prestonicu Imperije iz Venog Grada na Tibru u Novi Rim na
Bosforu Konstantin je i de facto i de iure preselio identitet Carstva na novu
lokaciju. Kako je veina stanovnitva u provincijama oko Konstantinopolja
govorila grki prihvaen je i naziv za ove teritorije Romejsko carstvo
(Basileia Romaion). Naime, na latinskom graani Rima, odnosno rimske
imperije su se zvali Rimljanima dok su se na grkom nazivali Romeji. Tako je
pravi naziv za Istono rimsko carstvo zapravo Romejsko carstvo i tokom
njegovog postojanja niko ga nikada nije zvao Vizantijom. Tako je Romejska
imperija, kao seditve svekolikog Rimskog carstva, cvetala u vreme dok su
Zapadnom Evropom dominirali siromatvo i nasilje.
Pritisnuta, s jedne strane, golom silom Turaka osmanlija, a s druge,
perfidnim diplomatskim spletkama Republike Venecije, rimskog svetenstva i
ostalih evropskih drava kojima su carevali nepotenje, dvolinost i
izopaenost Romejsko carstvo je posustajalo. Definitav slom Carstva
nastupio je 1453. godine sa padom Konstantinopolja (Srbi su ga nazivali
carskim gradom Carigradom). Istona crkva je izgubila svoje telo ali ne i
duu koja utoite pronalazi u Ruskoj pravoslavnoj crkvi koju od tada mnogi
nazivaju i Terza Roma, odnosno (Trei rim). Tano vek nakon
propasti Istonog ri mskog carstva nemaki istoriar Hieronymus Wolf u svom
delu Corpus Historiae Byzantinae promovie termin Vizantija kako bi oznaio
pravoslavnu specifinost Carstva.
Od 1589. godine na spisku drevnih pravoslavnih crkava Moskva zauzima peto
mesto s obzirom da je te godine u njoj, dozvolom Konstantinopolja,
uspostavljena patrijarija. U Konstantinopoljskom, odnosno Carigradskom
diptihu pomeniku, odnosno poretku po asti, koji je jedini vaei za
pravoslavlje, esto mesto po starini, znaaju i asti za hrianski svet pripalo
je Beogradskoj patrijariji (Eklisia tis Servias) i njenom prvojerarhu
( ). I za Eklisia tis Servias slede jo samo tri crkve sa statusom
patrijarija: Rumunska, Bugarska i Gruzijska. Ostale pravoslavne crkve kao
to su Kiparska, Grka (Jeladska), Albanska, Poljska, ekoslovaka,
Ukrajinska, Finska i Estonska nemaju status patrijarija ve su samo
autokefalne ili autonomne.
Izuavanje Novog zaveta ozbiljno je poelo tek u XIX v. n. e. Moda zato
najvei broj hriana jo ne prihvata dokaze da je Novi zavet zapravo amalgam
mitova, lanih svedoanstava navodnih oevidaca, i najrazliitijih sadraja
preuzetih iz drugih kulturnih i verskih tradicija. Koliko god da je uenje Jeue
ben J osifa, odnosno I susa Hrista dubokoumno, humano i bogougodno toliko je
rimokatoliko propovedanje njegovog uenja podreeno samo jednom cilju
osvajanju i ouvanju sekularne vlasti. Sancta Sedes (Sveta Stolica) je veru
pretvorila u sredstvo.
- 128 -

Analizirajui uzroke moralnog posrnua Evrope Fjodor Dostojevski (

) ih pronalazi u rimokatolicizmu. U svome Dnevnik

pisca ( ) iz 1873. pie: Rimska crkva, u ovakvom vidu
kakvom je sada, postojati ne moe. Ona je to sama obznanila kada je svetu
objavila da je njeno carstvo od ovoga sveta! Rimokatolicizam je prodao Hrista
za zemalj sku vlast, a sebe ve odavno smatra nad svim oveanstvom. Pred
kraj ivota Dostojevski zapisuje: Na Zapadu se Hristos pomraio, kad je
zapadna crkva unakazila Hristov lik pretvorivi se u Rimsko carstvo, i
ovaplotivi ga ponovo u obliku papstva. Doista, na Zapadu ne postoji vie ni
hrianstvo ni Crkva.
U svom veitom nastojanju da se nametne ne samo kao duhovna ve i kao
svetovna vlast Sancta Sedes se ve od V veka sluila svim poznatim i
nepoznatim sredstvima u cilju ostvarenja svog vladarskog statusa. Vremenom
Sancta Sedes razvija sopstvene redove vernika koji su, svaki na svoj nain,
imali za iskljuivi cilj uspostavljanje opte supremacije rimokatolianstva.
Meu ovim redovima najpoznatiji su: Augustinci (Ordo Sancti Augustini),
Benediktanci (Ordo Sancti Benedicti), Dominikanci (Ordo Fratrum
Praedicatorum), Franjevci (Ordo fratrum minorum), J ezuiti (Ordo Societas
J es), Kapucini (Ordo Fratrum Minorum Capucinorum), Klarise (Ordo sanctae
Clarae), Konventualci (Ordo Fratrum Minorum Conventualium), Karmeliani
(Ordo Fratrum Beatae Mariae Virginis de Monte Carmelo) i Trapisti (Ordo
Cisterciensis Strictioris Observantiae). No, u svetu su, po svom delovanju,
najvie panje privukli prelatura rimokatolike Crkve poznata kao Opus Dei
(Praelatura Sanctae Crucis et Opus Dei) koju je 1928. osnovao panski
svetenik Hozemaria Eskriva (J os Mara J ulin Mariano Escriv Albs) i red
J ezuita koji je jo 1534. u Parizu formirao I gnasio de Lojola (I gnacio de
Loyola S.I ) pod motom Omnia ad maiorem Dei gloriam Sve na veu slavu
Boiju.

Opus Dei

Tokom X veka poloaj rimokatolike Crkve je, prema engleskom istoriaru
Edvardu Gibonu (Edward Gibbon), bila na istorijski najniem nivou. Spas je
doao kroz monaki red Ordo Sancti Benedicti na ijem se elu nalazio sveti
Benedikt iz Nursije (Benedetto da Norcia). On je bio prvi koji je ustvrdio da
se lina svetost moe postii jedino kroz Delo Boije (Opus Dei) koje se
dostie striktnim monakim zakletvama koje je on formulisao: poslunost,
celibat i siromatvo koje, samo po sebi, znai odricanje od svakog oblika line
svojine. U skladu sa ovim odrednicama svetog Benedikta dolo je tokom
srednjeg veka do radikalne transformacije katolikih manastira iz mesta
- 129 -

plitkog razmiljanja i kojekakvog razvrata u centre za visokoumne
kontemplacije. Sancta Sedes je svoje opskurne ciljeve poela tako da ostvaruje
na osnovu dobro promiljenih i praktino odmerenih poteza.
Nekoliko vekova kasnije, svetenik Hozemarija Eskriva je principe Benedikta
iz Nursije dopunio svojim promiljanjem da novac vlada svetom i da je
rimokatolika hegemonija svetom nemogua bez obezbeenja finansijske
hegemonije. Eskriva je shvatio da su za crkveni poredak vani poslunost,
celibat i siromatvo ali da je za osvajanje svetske vlasti najvanije
preuzimanje svetovnih pozicija uticaja to je mogue uz pomo novca i
kontrole obrazovnih sistema. Delo Boije je stoga, prema Eskrivi, bilo, pre
svega, potrebno sprovoditi u bankama, univerzitetima i ministarskim
kabinetima. Svojim saradnicima Eskriva je preporuivao maksimalnu
diskreciju govorei: Ostani utljiv, i nee nikada zaaliti; govori, i esto
hoe. Pri tome je naglaavao da je svako osvajanje vlasti vezano za
difamacin: neprijatelju kai jedno, a uvek ini drugo.
Po Eskrivinim zamislima Opus Dei je poeo sa izgraivanjem korporativne
piramide u okviru koje je od vanrednog znaaja bila knjigovodstvena
umenost u transferisanju kapitala. Osnivane su mnoge neprofitne organizacije
- Stiftung i ansalt (preduzea) po uzoru na ona koja je razvijao Lihtentajn.
Kako je ovaj korporativni biznis zahtevao obuene i iskusne poslovne ljude,
Opus Dei je ubrzo poeo da regrutuje svoje sledbenike upravo iz sfere
poslovnih ljudi. Efikasnost ovog regrutovanja bila je visoka zahvaljujui
upotrebi saznanja do kojih su svetenici dolazili prilikom ispovedanja
poslovnih ljudi. Inae, nezvisno od ovih regrutacija, poznato je da
prozelitizam Opus Dei-a nema cenu i ne bira sredstva!
U svom izvetaju kardinalu Bau (Sebastiano Cardinal Baggio) o Opus Dei
biskup Alvaro del Portiljo (lvaro del Portillo) poetkom 1981. pie: Broj
lanova je 72. 375, a samo 2% su svetenici. . . lanovi Opus Dei-a rade u 479
univerziteta i instituta za visoko obrazovanje na pet kontinenata; 604 novina,
magazina i naunih publikacija; 52 televizijske i radio stanice; 38 novinskih
reklamnih agencija; 12 filmskih proizvodnih i distributerskih kua. . . tavie,
lanovi Opus Dei-a uz pomo obinih graana katolika i nekatolika, hriana i
nehriana, promoviu u 53 zemlje apostolske aktivnosti edukativne ili
socijalne sadrine; kroz osnovne ili srednje kole, tehnike institute,
omladinske klubove, ugostiteljske kole.... U ovom izvetaju biskupa Alvara
nisu bile spominjane banke u kojima Opus Dei ostvaruje svoj uticaj jer je to
podatak koji se uvek prosleivao na nain koji nije podrazumevao olovku i
papir viva voce.
Da stvari, iako tako mogu izgledati na prvi pogled, nikakao nisu bezazlene
govori ameriki pisac Den Braun (Dan Brown) u svojoj knjizi Da Viniijev
Kod. U njoj se objanjavaju oni mrani putevi Opus Dei-a koji za ostvarenje
- 130 -

svojih ciljeva, pored regularnih lanova, koristi i usluge ljudi koji svoj verski
fanatizam pretpostavljaju filosofiji prava na ivot svima onima koji se nau na
putu Boijeg Dela. Najbolji primer za ilustraciju ovakvog naina delovanja
Opus Dei-a je izvesno skandal vezan za vatikansku banku Istituto per le
Opere di Religione I O. Ova zvanina banka Stato della Citt del Vaticano
(Grad-drava Vatikan) u kojoj su minencegrise (siva eminencija) lanovi
Opus Dei-a pokriva gotovo polovinu finansijskog trita I talije i prisutna je
posebno u industriji telekomunikacija, prehrane, enegije i td., a interesantno
da je i jedan od glavnih akcionara u Riviera Casino u San Remu.
I ako sveprisutna u I taliji, banka je privukla panju na sebe tek 1969. godine
kada je bila umeana u veliku operaciju pranja preko 950 miliona narko dolara
za potrebe uvene amerike mafijake Gambino familije (La famiglia
Gambino). Neposredno pre poetka ove operacije papa Pavle VI (Giovanni
Battista Enrico Antonio Maria Montini), na predlog ljudi iz Ville Tevere,
glavno sedite Opus Dei-a, za glavnog savetnika banke postavlja Mikele
Sindonu (Michele Sindona) u finansijskim krugovima poznatog po nadimku
Ajkula. Kako je posao pranja novca steenog putem trgovi ne drogom bio
obiman i zahtevan Sindona u posao, uz saglasnost direktora Vatikanske banke
nadbiskupa Pola Marinkusa (Paul Casimir Marcinkus), ukljuuje i Roberta
Kalvija (Roberto Calvi) i njegovu banku Ambrosiano. Obojica su, naravno, bili
povezani sa Opus Dei i pripadnici masonerije i to u uvenoj loi Propaganda
Due P2. Inae ova loa je jedna od najstarijih italijanskih masonskih utoita,
aosnovana je jo 1877. pod imenom Propaganda Massonica.
Kako bi se shvatio znaaj i mo loe P2 naveemo samo neke lanove koji
su u nojoj bili zajedno sa Sindonom i Kalvijem: Silvio Berluskoni (Silvio
Berlusconi), jedan od najbogatijih italijanskih industrijalaca i budui premijer
I talije; Viktor Emanuel (Victor Emmanuel), princ od Napulja i naslednik
italijanske krune; general Vito Mieli (Vito Miceli), ef italijanske vojne
obavetajne slube Servizio Informazioni Operative e Situazione; general
Pjetro Muzumeci (Pietro Musumeci), zamenik direktora italijanske vojne
obavetajne slube Servizio per le Informazioni e la Sicurezza Militare;
Federiko Damato (Federico Umberto d'Amato), pripadnik obavetajne slube
italijanske policije i nekadanji ministar unutranjih poslova u vladi Benita
Musolinija i saradnik amerike obavetajne slube Office of Strategic Services.
Poslednje radno mesto Damata je bilo ef NATO-a; admiral ovani Toris
(Giovanni Torrisi), naelnik generaltaba italijanske vojske; Lio eli (Licio
Gelli), finansijer; Rafael Gudii (Raffaele Giudice), direktor finansijske
policije - Guardia di Finanza; Antonio Dali (Antonio D Al), vlasnik banke
Sicula; Masimo Karolis (Massimo de Carolis), lan najueg rukovodstva
stranke Hrianska demokratija (Democrazia Cristiana) i potonji saradnik
Berluskonija u stranci Forza Italia; politiari Anelo Karolis (Angelo de
Carolis), Mario Tedeski (Mario Tedeschi), Enriko Manka (Enrico Manca)
idr.
- 131 -

Za Lia elija je interesantno spomenuti kako su italijanski karabinjeri iz
Areca 1998. godine u vrtu njegove vile u Toskani pronala blago vredno 2,6
miliona evra. Re je o 127 zlatnih i 40 srebrnih poluga iz Nacionalne banke
Kraljevine J ugoslavije, a pretpostavlja se da je on do njih doao pljakom koju
je organizovao tokom 1941. godine kao oficir za vezu izmeu faistike Italije
i nacistike Nemake. To to je eli opljakao su zapravo bile poslednje
rezerve Narodne banke Kraljevine J ugoslavije preostale u njenim podzemnim
trezorima u Beogradu. eli ih je prebacio do Kotora odakle su, nakon godinu
dana, transportovane u Rim. Nakon Drugog svetskog rata kao saradnik
britanske i amerike obavetajne slube eli uspeva da prikrije trag
pokradenog zlata.
Vatikanska banka je porodici Gambino za usluge pranja novca naplaivala
50% od ukupne sume, a svi poslovi su se obavljali preko fiktivne firme Mabusi
i niza manjih italijanskih i vajcarskih banaka. Meutim, iako je vatikanska
perionica izgledala sigurno situacija je nenadano poela da se menja kada je
italijanska policija, istraujui sve poslove uzepa Kala (Giuseppe 'Pippo'
Cal) jednog od bosova sicilijanske mafije, otkrila da se deo njegovog
nelegalno steenog novca pere preko Banco Ambrosiano. Kako je jedan od
najveih deoniara Ambrosiana bio Vatikan, klupko je poelo da se odmotava.
Novoizabrani papa J ovan Pavle I (Albino Luciani, krteno ime) poetkom
septembra 1978. nareuje kardinalu anmari Vilotu (J ean-
Marie Cardinal Villot) sprovoenje sveobuhvatne istrage i punu saradnju sa
policijom. Italijanska ali i svetska javnost su bili okirani. Meutim,
neposredno pre poetka zvanine istrage i odmah nakon prvih uspeha policije
dolazi do niza spektakularnih ubistava koji e onemoguiti razotkrivanje
glavnih organizatora cele ove afere.
Prvo su ubijeni vajcarski bankari arl Buar (Charles Bouchard), Bertran
Mural (Bertrand de Mural ), Robert Lekler (Robert Lecler) i erard Suason
(Grard Soisson), a potom je ubijen policijski inspektor oro ulijano
(Giorgio Boris Giuliano) koji je i otkrio saradnju mafije sa Robertom
Kalvijem. Sledei na listi ubijenih je bio oro Ambrozoli (Giorgio
Ambrosoli), lini Sindonin pravnik, a onda slede Roberto Kalvi, Mikele
Sindona i mnogi drugi. Meutim, od svih ubistava najstranije i svakako
najtraginije je bilo ubistvo pape Pavla I nakon samo 33 dana njegovog
papstvovanja.
Opus Dei ima etiri nivoa lanova: numerariji, oblat es, supernumerariji i
kooperanti. Numerariji su najvii nivo u koji mogu biti promovisani samo
vrhunski intelektualci predodreeni za najvie funkcije u drutvu. Meutim,
iako pripadnici numerarija mogu biti i ene one su znaajno diskreditovane i
najvii nivo koji mogu dostii je poloaj sekretarice. Jedna od onih koja se
nije slagala sa ovakvom diskriminatorskom politikom bila je panska
aristokratkinja Maria Karmen (Maria del Carmen Tapia) koja je, nakon to je
- 132 -

pobegla iz sobnog pritvora iz Ville Tevere, objavila 1992. knjigu Ms all del
Umbral (I spod praga). U ovoj, na momente potresnoj ispovedi, Marija opisuje
nain na koji se regrutuju pripadnici i njihov potonji ivot koji zapravo u
celosti biva podreen Delu Boijem.
O samoj regrutaciji Maria pie: Postupak prijema u lanstvo odvija se u tri
faze. U prvoj pripremnoj kandidat se stavlja na probni rad. Ako se ispune
oekivanja superiora otpoinje se sa drugom fazom koja traje najmanje pet
godina tokom kojih se vri indoktrinacija svakog pojedinca. Ako, po
okonanju druge faze, kandidat ispuni sva oekivanja superiora, bie
predloen za prijem u lanstvo, to podrazumeva polaganje doivotne zakletve
bespogovornog sluenja Delu i klanjanje papi... Molitve se odravaju
svakodnevno uz padanje na kolena niice, ljubljenjem poda i izgovaranjem rei
Serviam sluim; sve one se zavravaju telesnim obamiranjem, odnosno
mortifikacijom dok se samobievanje po golom telu vri najmanje jedanput
nedeljno uz obavezno izgovaranje rei Credo Sacra Regina... Raskidanje
doivotne zakletve i naputanje Opusa Dei-a je veoma bolan i krajnje
neizvestan in. Strategija odvraanja podrazumeva ucene, zastraivanja,
psihiko maltretiranje to, na kraju, dovodi do toga da su mnogi jednostavno
nestali, izvrili samoubistvo ili skonali u nekoj od mentalnih ustanova. . .
U istoriji rimokatolike crkve nije bilo, osim u sluaju vitezova Templa,
vanije organizacije u strukturi njene moi od Opus Dei-a. To je jedinstvena
lina prelatura, odnosno privilegovana biskupija bez teritorije koju je takvom
nainio papa Pavle II apostolskom konstitucijom poznatom kao UtSit. Ovakav
status Dela Bojeg znai da njegovi lanovi ne podleu postojeoj hijerarhiji
crkve ve se preko prelata direktno vezuju za papu. To, s druge strane, znai
da papa pod svojom direktnom komandom ima oko osamdeset hiljada lanova
Opusa koji se nalaze na istaknutim drutvenim i politikim poloajima u 87
drava na svih pet kontinenata. Dananji prelat Opus Dei-a je biskup Havijer
Rodrigez (J avier Echevarra Rodrguez) koji je pored toga i lan Vrhovnog
suda Vatikana (Supremum Tribunal Signaturae Apostolicae) kojim predsedava
lino papa. Zvanino sedite Opus Dei-a je u Ville Tevere, nekadanjoj
ambasadi Maarske u Rimu u ulici Bruno Buozzi. U dvoritu vile se nalazi i
grob Hozemaria Eskrive ime mu je, u odnosu na sva druga svetena lica koja
se sahranjuju na groblju, odato posebno priznanje. Meutim, glavni operativni
centar Opus Dei-a nije u Rimu ve u Njujorku u sedamnaestospratnoj palati
Murray Hill Place u ulici 243 Lexington Av. I zgradnja ove impresivne zgrade
od 40.538 m kotala je krajem XX veka 47 miliona dolara.

Jezuiti

- 133 -

panski svetenik I gnasio de Lojola je, kao nekadanji vojnik, ustrojio
verski rimokatoliki red po najstroim vojnim pravilima, a sebi je kao voi
dao zvanje praepositus generalis (superior general). Odmah nakon osnivanja i
stvaranja jednog vrstog jezgra Ignasio odlazi u Rim i stavlja se na
bezrezervno raspolaganje papi Pavlu I I I (Alessandro Farnese, krteno ime).
Uz papin blagoslov on na Boi 1538. slui svoju prvu svetu misu u bazilici
Santa Maria Maggiore. Na iznenaenje svih u rimskoj kuriji papa Pavle III ve
27. septembra 1540. bulom Regimini militantis ecclesiae, proglaava J ezuite
(Drubu Isusovu) novim redom koji e odgovarati samo njemu lino; ovo je na
neki nain bio i ostao lini red rimskog pape.
O tome ko su i kako funkcioniu Jezuiti se dugo nagaalo ali je, na kraju,
kao i za sve ostalo to se vatikanskom tajnom ima smatrati postalo deo istorije
koju Rim danas kategoriki negira. O Jezuitima se moe, kao i o svim ostalim
rimokatolikim redovima, govoriti kroz prikaz njihovog delovanja ali u sluaju
reda Ignasia de Lojole najbolje je samo predoiti njihovu zakletvu koja se
polae prilikom inicijacije.
panski svetenik Alberto Rivera (Alberto Magno Romero Rivera) je
svojevremeno bio pripadnik jezuitskog reda ali se, iz nepoznatih razloga,
pokajao i svetu podario svoju autobiografiju u kojoj je izneo niz optubi na
raun Vatikana i obelodanio jezuitsku zakletvu. I znenadno je preminuo u
ezdeset i drugoj godini, a njegova supruga Nuri (Nury Rivera) ga je sahranila
u neobeleenom grobu na groblju Rose Hill Cemetery u gradu Tulsi,
Oklahoma, SAD. Policiji koja je istraivala preranu i iznenadnu Riverinu smrt
Nuri je kazala: Sigurna sam da su ga otrovali. Sto posto sam sigurna da su ga
otrovali. Radio je za Vatikan pod komandom jezuitskog generala oca Pedra
Arupu (Pedro Arupe) i kad ih je napustio i objavio svoja saznanja znala
sam....
Kakva je to J ezuitska zakletva koju je Rivera objavio, a koja je izazvala
pravi lov na njega? Govori li ova zakletva, sama po sebi, vie o rimokatolikoj
crkvi i njenim redovima od bilo kog mogueg primera njihovog dosadanjeg
delovanja? ta je to Rivera zapisao o obredu uvoenja u dunost i poslednjoj
zakletvi J ezuita:

Govori superior:
Sine moj, i do sada si uio da se pretvara da si toboe na njihovoj
strani, a zapravo nisi. Meu rimokatolicima da bude rimokatolik i ak da
bude pijun meu svojom vlastitom braom. Uio si da ne veruje ljudima, da
se ne uzda u ljude; meu reformatorima da bude reformator, meu
hugenotima hugenot, meu kalvinistima kalvinist, meu protestantima da
- 134 -

bude protestant i stekne njihovo poverenje.
Trai da propoveda sa njihovih propovedaonica i da svom estinom
svoje prirode objavi nau svetu religiju i papu; ak sii tako nisko, da
postane jevrej meu Jevrejima, da bi se mogao osposobiti da skupi sve
informacije u korist tvog reda, kao veran papin vojnik. Uio si da tajno seje
seme neprijateljstva i zavisti meu dravama koje su u miru i huka ih da
prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, graanske ratove u
zajednicama, provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta,
koje uivaju blagoslove u kulturi, umetnosti i naukama. Budi na strani onih
koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braom jezuitima, koji su moda
na drugoj strani i otvoreno se suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo
tako crkva moe uspeno u tim neugodnim uslovima privesti kraju pregovore
za mir. . . s time da cilj opravdava sredstva.
Uio si ta je dunost pijuna: da sakuplja injenice i informacije iz
svih moguih izvora. Trudi se da dobije poverenje porodica protestanata i
jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zatim u kolama i
univerzitetima, parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i parlamentima.
Da bude sve za sve ljude, za papinu volju ije smo mi sluge sve do smrti.
Primio si sve instrukcije jo kao novajlija, pa kao neofit i kao autor,
kao ispovednik i kao svetenik, ali se jo nisi opremio svime to je potrebno,
da komanduje armijom Lojola u slubi pape. Ti mora da slui u pravo
vreme kao instrument i izvritelj kazne, kao to su naredili tvoji
pretpostavljeni, jer ovde niko ne moe raditi ko nije osveti o svoj rad krvlju
jeretika, jer bez prolivanja krvi nijedan ovek ne moe biti spasen. Zato,
naoruajte se za svoj posao i uinite svoje spasenje sigurnim. Ti e pored
svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti za
mnom:
Ja, . . . sada u prisutnosti svemogueg Boga, svete device Marije,
svetog Mihajla arhanela, svetog Jovana Krstitelja, sveti h apostola, svetog
Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba, obeavam i
izjavljujem da u, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat potajno i
javno protiv svih jeretika i protestanata, kao to sam usmeren i upuen, da u
ih istrebiti sa lica zemlje i da neu potedeti nikoga, bez obzira na starost, pol
i uslove; da u ih veati i paliti , pustoiti, guliti kou, daviti i pokopavati
ive, parati stomake i utrobe njihovih ena i razbijati glave njihove dece o
zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Poto se to ne moe initi
javno, ja u potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, elini
bode ili olovni metak, bez obzira na ast, rang, dostojanstvo ili autoritet
osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u ivotu, javni ili privatni, onako
kako budem u bilo koje vreme upuen od bilo kog zastupnika pape ili stareine
brae po svetoj veri, po drutvu Isusovom.
- 135 -

Aktuelni general superior J ezuita je svetenik Peter Kolvenbah (Peter-
Hans Kolvenbach) koji e, u dogovoru sa Papom, 2008. godine svoju poziciju
ustupitu panskom sveteniku Adolfu Pahonu (Adolfo Nicols Pachn).
Glavno sedite jezuita nalazi se u centru Rima u vili poznatoj kao Curia
Generalizia u ulici Viale di Porta Ardeatina. Kako su, za razliku od Opus
Dei -a koji je iskljuivo elitistika organizacija, Jezuiti u potrazi za ljudskim
duama okrenuti svim slojevima stanovnitva, ova fundamentalistika
katolika organizacija ima svoje centre u gotovo svim dravama sveta; jedno
od najvanijih, kao po pravilu kada su rimokatolike organizacije u pitanju, je
svakako ono u Njujorku u ulici 39 East 83rd Street.

















- 136 -


Poglavlje sedmo
PORODICA


Josif iz Arimateje je bio lan Sinedriona i jedan od najbogatijih stanovnika
Jerusalima. Pored toga, Josif je bio roak Marije Magdalene i potovalac Jeue
kao nastavljaa Davidove loze. Njegov poloaj i uticaj meu Jevrejima su ga
preporuili i rimskom prokuratoru Ponciju Pilatu, s kojim je razvio naroito
dobre odnose.
Radikalizam Hristovog uenja i propovedanja smetao je jevrejskom
svetenstvu. Sadukeji ga nisu voleli, a fariseji su ga na svaki nain osporavali.
Posebno nisu odobravali njegova humanistika propovedanja i njegovo
odstupanje od uenja koja su oni vekovima oblikovali u sklopu Talmuda. Oni
su njegovo uenje doivljavali kao istu izmu vrednu propovedanju samo
meu goyim. Tako je, nastupajui sam protiv svih lanova Sinedriona, J eua
bio osuen na smrt i pre nego to je uhapen. Na njegovu sreu, Poncije Pilat
nije eleo da preuzme istorijsku odgovornost za ubistvo legalnog naslednika
izrailjskog prestola pa je, u dogovoru s J osifom iz Arimateje, organizovao
njegovo istinsko razapinjanje, ali i, jo bre, skidanje s raspea i sahranu u
Getsimanskom vrtu poznatom u to vreme kao J osifov vrt. Kad su nakon tri
dana otkrili prevaru sadukeji i fariseji su zahtevali da vide J euin le, ali ga
nisu nali u grobnici u kojoj je navodno sahranjen. Marija Magdalena se klela
da je J eua vaskrsnuo. Tako, zapravo, niko nije bio kriv.
Dogovor izmeu Poncija Pilata i Josifa iz Arimateje podrazumevao je
odlazak Jeue iz Palestine. Potujui ovaj dogovor, svestan celokupne
situacije, Jeua ben Josif odluuje da napusti Jerusalim. Nakon etrdeset dana
provedenih u jednom skrovitu on kree put Indije i tada je poslednji put vien
u J erusalimu. Neto kasnije, njegova supruga Marija Magdalena, sa sestrom
Martom i bratom Lazarom u pratnji Josifa iz Arimateje kree put Rima i
Marseja, Francuska. Prekomorski put Porodice organizovao je Poncije Pilat, a
finansirao Josif. Zbog svega to je uinio Prokurator je krajem 36. g. n. e.
opozvan s dunosti i pozvan u Rim gde je trebalo da mu se sudi. Sreom nije.
Samo pet meseci po iskrcavanju u Marsej, Marija Magdalena je rodila erku
Saru. etiri godine kasnije, odnosno tano devet meseci nakon to je Jeua po
prvi put iz Aleksandrije doao u Marsej, raa sina Jeuu, a potom jo jednu
erku po imenu Tamar koja se rodila u Langedoku.
Tadanji Marsej bio je poznat kao Masalia, osnovan 600. g.p.n.e. Bila je to
- 137 -

najvea i najznaajnija luka na Zapadnom mediteranu, a meu stanovnitvom
je bilo i jevrejskih trgovaca iji su preci na te prostore doli iz Vavilona. Da
bi osigurali primat Masalie kao glavne trgovake take Mediterana trgovci
ovoga grada su osnovali jo tri grada: Antib, Nicu i Monte Karlo, kao vane
trgovake stanice ka istoku; najvaniji grad sa kojim su stanovnici Masalie
trgovali bila je Aleksandrija.
Do 49. g.p.n.e., kada su je Rimljani sravnili sa zemljom, Masalia je bila
definitivno jedna od nezaobilaznih luka na Mediteranu. J o od 124. g.p.n.e.
Masalia je bila samostalan grad u okviru narastajueg Rimskog carstva.
Meutim, 49. U sukobu oko rimskog prestola gradski oci Masalie su se
opredelili za Pompeja, a protiv J ulija Cezara. Poto je Cezar pobedio sudbina
Masalie je bila zapeaena: grad je do temelja uniten. Obnova je ubrzo
usledila ali su gradu trajno bile oduzete znaajne teritorije koje je nekada
kontrolisao. Pod direktnom Rimskom upravom Masalia menja naziv u Masilia
i, uz trgovinu, u njoj poinje da se razvija obrazovanje, tako da su za kratko
vreme podignute mnoge kole. Od svih kola najpoznatije su bile one koje su
se bavile medicinom i filosofijom. Neki od najpoznatijih trgovaca obnovljenog
grada postaju J evreji koji su imali gotovo eksluzivno pravo trgovanja sa
Aleksandrijom. Nekada relativno slobodan grad Masalia je sada bila pod
potpunom vlau Rima koji zavodi stroge poreske obaveze; one su, iako iste za
sve, ipak najtee padale jevrejskim trgovcima koji su pored poreza dravi
morali da izdvajaju i znaajne poreze u korist svog svetenstva.
U takvu Masaliu 36.g.n.e. dolazi judejska kraljevska porodica s najbliim
roacima i sledbenicima. Najpoznatiji jevrejski trgovci primili su je s dunim
uvaavanjem jer im je bilo poznato ko su njeni lanovi; prihvatili su ih kao
lanove judejske kraljevske kue. Odmah po iskrcavanju porodica je smetena
u jednu od najveih i najlepih vila na uzvienju nedaleko od centra Masalie.
Na kapiji kroz koju se ulazilo u imanje nalazilo se sedam malih pelica, a na
ulaznim vratima vile je 39. g.n.e, po dolasku J eue iz Aleksandrije, isklesan
znak ribe. To je bio prvi dom jevrejske kraljevske porodice u Evropi. Nakon
roenja drugog deteta, Jeue mlaeg, Marija se seli u provinciju Langedok gde
raa tree dete, erku Tamar. Umrla je 73. g. n. e.
Do kraja I v.n.e. stanovnici provincije Langedok su potpuno prihvatili
autentino uenje Jeue ben Josifa, a vremenom su postali poznati kao Katari,
to je znailo isti. Papa Inokentije III (Lotario de' Conti di Segni, krteno
ime) je ocenio da isti, sami po sebi, predstavljaju negaciju papskog
autoritetu pa je tako, nakon velike izme (Grande Scisma il 1054.), 1208.
g. n. e. Katare proglasio jereticima, zahtevajui od francuskog kralja Filipa II
da se obrauna s njima. Krstaki pohod protiv Katara i njihovih simpatizera, u
kome nisu uestvovali vitezovi Templa, poeo je 24. juna 1209. g. n. e. na dan
Svetog Jovana Krstitelja. Krstaku vojsku predvodio je uveni francuski
plemi Simon de Monfor (Simon I V de Montfort-l Amaury). Zatiranje Katara i
- 138 -

njihovih pristalica obavljano je sistematski i detaljno tako da je potrajalo sve
do 1244.g.n.e., odnosno do pada njihovog poslednjeg pribeita tvrave
Montsegura. Vano je napomenuti da se istrebljenje Katara odvijalo u okviru
etvrtog krstakog pohoda na Jerusalim koji je 1202. g.n.e. pokrenuo
I nokentije I I I .
Za etvrti krstaki pohod nije bilo bitno samo preuzimanje J erusalima od
Muhamedovih sledbenika ve je, moda, vanije bilo ruenje Romejskog
carstva kao centra iste vere u uenja J eue ben J osifa. Pod izgovorom napada
na Egipad krstai su predvoeni markizom Monferata (Bonifacio del
Monferrato), 1203. i 1204. godine, po nagovoru Mleana, konkretno duda
Enrika Dandola (Henricus Dandulus), napali hriansko Romejsko carstvo i na
kraju ga sruili. Posle oba zauzea, grad je pretrpeo strahovito pljakanje i
razaranje u poarima koje su izazvali krstai. Direktna posledica krstakog
zauzea Konstantinopolja bila je zamena pravoslavnog Romejskog carstva,
katolikim Latinskim carstvom, a na irokom romejskom prostoru su nastale
nove drave na zapadnim temeljima: Latinsko carstvo, Solunska kraljevina,
Ahajska kneevina, Atinsko vojvodstvo... Kada se pljakanje Konstantinopolja
okonalo formiran je Savet od 12 istaknutih vitezova koji je za cara novog
Latinskog carstva izabrao: Balduina, grofa Flandrije (Baldwin Comt de
Flandre) koji postaje Balduin I Flandrijski. Novi car se oenio udovicom I saka
Anela i majkom poslednjeg romejskog cara Aleksija IV Anela ( '
) Margaritom Arpad, kerkom maarskog kralja. Za prvog latinskog
vaseljenskog patrijarha izabran je mleanin Toma Morosini (Thomas
Morosini). Titulu latinskog patrijarha Konstantinopolja Vatikan je ukinuo tek
1965. g.n.e., a do tada ih je bilo postavljeno ukupno ezdeset jedan.
ofroa de Vilerden (Geoffroi de Villehardouin), maral ampanje i istoriar
etvrtog krstakog rata, u svojim memoarima, opisuje utisak koji je
Konstantinopolj ostavio na krstae:
Tu su oni na laama i galijama i teretnim laama imali potpun pogled na
Konstantinopolj i tu uplovie u luku i ukotvie se. Sada, neka vam bude znano,
oni koji nikad ranije ne videe Konstantinopolj posmatrae ga sa krajnjom
zbiljom, jer nikad oni ne miljae da moe na svetu postojati grad toliko bogat
i oni zapazie visoke bedeme i jake kule koji ga opasivahu i bogate dvorove i
mone crkve kojih bejae toliko da niko ko ih oima video nije ne mogae
poverovati u veliinu grada tog koji iznad svih drugih bee bezgranian. I
neka bude znano da ne bee oveka takve hrabrosti koji zadrhtae i to ne bi
udno jer nikada ne bee veeg poduhvata nainjenog od ljudi od postanka
sveta.
Katari su, to se pape Inokentija III ticalo, bili specifian deo pravoslavnog
romaliskog, odnosno vizantijskog miljea koji je trebalo u korenu sasei. Nita
bolje Papa nije mislio ni o Srbima pa se tako direktno umeao u izbor
- 139 -

naslednika Stefana Nemanje: uz pomo ugarskog kralja Emerika (Imre rpd-
hzmagyar kirly) na elo srpske drave je 1202. g.n.e. doveo Vukana, a ne
Stefana (nazvanog Prvovenani) to je bila posmrtna elja Stefana Nemanje.
Kada je Stefan, uz pomo bugarskog cara Kalojana Asena (

),
uspeo da preuzme vlast u Srbiji I nokentije I I I (I nnocentius I I I ) je odbio da mu
dodeli kraljevski venac - , odnosno krunu regium diadema odbijajui
tako da prizna staro srpsko kraljevstvo. Rim je ve tada, sans pardon, pokazao
svoj odnos prema Srbima i Vizantiji iz koje carica I rina ( ) za srpskg
kralja alje vizantijsku carsku kapu kaliptru - optoenu samo najfinijim
biserima i dragim kamenjem. Tek nakon ovoga papa Honorije I I I 1217. alje
regium diadema iz Rima elei tako da zadre Srbe pod svojim nadzorom to
je odista i bilo sve do 6. decembra 1219. kada Stefan i njegov narod odbacuju
svaku vezu sa katolicizmom i okreu se, uz blagoslov konstantinopoljskog
patrijarha Manojla Haritopula ( ) - za sva vremena,
pravoslavlju.
Na poetku krstakog pohoda region Langedok-Rusijon je imao najnapredniju
umetnost, posebno knjievnost, i nauku tog doba. No, po okonanju krstakog
pohoda pa sve do danas to je pustara u svakom pogledu. Inae, na poetku
krstakog pohoda Langedok-Rusijon nije bio pod potpunom vlau Francuske
ve su njime vladali grofovi od Tuluza comtes de Toulouse. Po zavretku
krstakog pohoda region je oien od ljudi i to je, po svim vaeim merilima,
bio prvi genocid u istoriji Evrope, a poinjen je na zahtev pape Lucija III koji
je novembra 1184. g.n.e. u Veneciji izdao bulu Ad Abolendam pozivajui na
obraun sa Albianima, odnosno Katarima. Njegovi naslednici Urban I I I ,
Grgur VI I I , Klement I I I , Celestin I I I i I nokentije I I I su se zduno zalagali za
potovanje bule pa je tako, na kraju, ubijeno vie od stotinu hiljada ljudi.
Ono to je interesantno za ovaj genocid, u istoriji poznat kao Albianski
krstaki rat (Expeditio sacra in Albigenses), je odsustvo vitezova templara na
strani stanovnika Langedoka. Naime, jo od svog osnivanja templari su se
smatrali zatitnicima provincije Langedok, a Bertrand de Blanfor, etvrti
veliki majstor, bio je iz katarske porodice i predvodio je vitezove Templa od
1153. do 1170. g.n.e. I ntervencija templara usledila je tek 1244. g.n.e. i to ne
u cilju zatite malog broja preivelih stanovnika Langedoka ve u nameri
odbrane tvrave Montsegur; iz tvrave su templari odneli i u kotsku preneli
mnoga znaajna dokumenta koja su do tog vremena bila u posedu Katara, a sa
posebnom panjom su se odnosili prema u zlatu iskovanoj estougaonoj
zvezdi. estougaona zvezda ili, Davidova kako je danas mnogi nazivaju je,
to se templara, a potom i masona tie u stvari simboliko predstavljanje
estara i uglomera koji simbolizuje vie bie - tvorca univerzuma.
Danas mnogi smatraju da je Davidova zvezda simbol judaizma to ona
nikako nije jer je mnogi J evreji odbacuju kao okultni simbol, a u budizmu,
hinduizmu i ainizmu se moe videti pored svastike, odnosno kukastog krsta -
simbol sree i blagostanja. Ova zvezda je, kako se danas prikazuje, zapravo
- 140 -

sastavljen od dva simbola egipatskog porekla. Vrhovi ove zvezde (gornji i
donji) su vrhovi dve piramide poloene jedna na drugu. Piramida iji je vrh
usmerena na gore, a temelji na dole je egipatski simbol za mo kralja. Kralj
svoju mo iskazuje na Zemlji ali se ona protee do neba. S druge strane,
piramida iji je vrh usmeren na dole, a temelji na gore je, takoe, egipatski
simbol ali svetenika ija je mo ustanovljena na nebu i koja se protee i na
Zemlju. Ovaj heksagram je ustvari obeleje dvostrukog mesije: svetenikog i
kraljevskog i, kao takav, simbolizuje vladavinu celom zemljom u svih est
moguih smerova: Sever, J ug, I stok, Zapad, gore i dole. Zbog svega ovoga nije
ga mogue nai ni u jednoj od starih hebrejskih knjiga. U iroj upotrebi u
Evropi zvezdu je uvela Rimokatolika crkva 4. lateranskim koncilom 1215.
kako bi spreila polne odnose Jevreja i Hriana, a Jevreji je, kao sebi neto
svojstveno, prihvataju tek na prvom cionistikom kongresu u Bazelu 1897.
godine kada biva usvojena kao grb cionistikog pokreta Magen David (
). Kada je 1948. osnovana jevrejska drava - Izrael cionisti nameu svoj
grb kao najvaniji nacionalni simbol koji e dominirati i dravnom zastavom.
I z Masilije, nakon to se Marija Magdalena udobno i sigurno smestila, Lazar
se 37. g. n. e. vraa u Jerusalim. Kao verni sledbenik J erusalimske crkve,
odnosno kumranskog svetenstva Lazar je bio veoma blizak sa J akovom,
bratom I susa Hrista. Bio je i jedan od organizatora pobune protiv Rimljana, a
kao jedan od poslednjih branilaca tvrdjave Masade, gine 15.aprila 74.g.n.e.
J osif iz Arimateje, nakon kraeg zadravanja u Masiliji, odlazi u Englesku i
nastavlja da se bavi trgovinom. Ostae u neraskidivim odnosima s judejskom
kraljevskom porodicom, a njegovi potomci se, poetkom drugog veka, ak
orouju s njom. Sahranjen je u J erusalimu, u svojoj grobnici u Getsimanskom
vrtu na samo par koraka od grobnice u kojoj je I sus bio smeten nakon
skidanja sa Krsta.
Jeua svoje uenje nekoliko godina propoveda u Indiji, a potom se
nastanjuje u Aleksandriji, koja sredinom prvog veka postaje jedan od
intelektualno najjainih centara sveta. Krajem pedesetih godina se definitivno
vraa u Langedok ali ga, nakon Marijine smrti 73. g. n. e. , naputa i odlazi u
Palestinu gde i umire u svojoj 88. godini.
Poetkom 38. g. n. e. u Masiliu dolazi da ivi nekadanji prokurator Palestine
Poncije Pilat. Kao dobar poznanik Porodice i njen odani prijatelj postaje rado
vien gost i ovek koji je Porodici obezbeivao politiku i svaku drugu vrstu
podrke kod tadanjih rimskih vlasti.
J eua ben J osif je nesumnjivo bio harizmatska linost, ovek velike duhovne
snage i, nakon to su Rimljani unitili celu Kumransku zajednicu 68. godine i
pobili sve njene lanove, ostao jedini iv poznavalac svih tajnih ceremonija
Preobraenja, Vaskrsenja i mnogih drugih drevnih egipatskih misterija.
- 141 -

Medjutim, ostaje istorijska injenica da je za irenje njegovog pravog uenje i
opstanak loze Davidove najvie uinila njegova supruga Marija Magdalena. O
znaaju Marije Magdalene najbolje su govorili mnogi pripadnici Sionskog
priorata tajne organizacije koju je ona i osnovala sa ciljem da se zatiti i
obezbedi opstanak i prosperitet judejske kraljevske loze.
Rimokatolici, kao navodni batinici Hristovog uenja, su sva osporavanja
sopstvenih uenja karakterisali kao jeres. Iako su se meu sobom razlikovale u
pojedinim teolokim pojedinostima, sve tzv. jeresi su decidno odbacivale
jerarhijsko ustrojstvo Rima, sve su na I susa Hrista gledale kao na smrtnog
oveka, tretirale ga kao proroka i sve su prednost davale linom prosvetljenju
u odnosu na slepo klanjanje veri. J edan od najpoznatijih naslednika izvornog
Hristovog uenja bio je ovek po imenu Mani ( , na persijskom).
Mani je rodjen 214. g. n. e. u okolini Bagdada, a ve 240. g. n. e. je bio poznat
po svom duhovnom isceliteljstvu i isterivanju demona. Verovao je u
reinkarnaciju, tvrdio je da uvek postoji i da e uvek postojati jedna prosveena
klasa ljudi meu kojima e posebno biti znaajni pomazani pojedinci. Mani
je, kao i mnogi drugi, tvrdio da Isus nije pogubljen na krstu i da je hrianstvo
lana teologija. Njegove kole, koje su vodili njegovi sledbenici, bile su
naroito aktivne i uticajne na jugu Francuske i u paniji. uveni albianski
krstaki pohod bio je, pored ostalog, usmeren i na unitenje maniheizma tog
doba.
Druga najznaajnija jeres bila je ona koju je, nakon Manijevog pogubljenja,
irio Arije (Arius, roen oko 250. u Libiji). Bio je svetenik u Aleksandriji
gde je iveo i delovao od 318. do 336.g.n.e. Sutina njegovih propovedi bila je
da Isus Hristos nije isto to i Bog ve da je on smrtan ovek i da je kao takav
umro prirodnom smru kad mu je dolo vreme. Suprotstavljajui hrianstvu
autentinu jevrejsku veru on de facto uvodi hrianstvo u jevrejske okvire.
Protiv Arijevog bogohuljenja prvi je ustao Aleksandar Aleksandrijski
( ) episkop Aleksandrije koji je od Arija zatraio da
odmah prizna Sveto trojstvo: Bog otac tvorac neba i zemlje, Bog sin
spasitelj oveanstva i Sveti Duh - trea Boja osoba koja ljudima daje Boje
vrline i krepost. Arije nije odustajao od svog uenja pa car Konstantin,
nastojei da sprei vee raskole u Crkvi, odluuje da se ovo pitanje raspravi na
Prvom vaseljenskom saboru koji je odran u Nikeji 325. godine. Na saboru je
dolo do estokih rasprava po pitanju prirode samog Hrista. Tako je, u svom
krajnje emotivnom nastupu, Nikola iz Likije ( ), kasnije poznat kao
sveti Nikola, fiziki napao Arija, nakon ega je udaljen iz raskone dvorane
carske palate gde se sabor odravao. Nikola je udaljen, aArije rainjen,
proglaen jeretikom, proklet i izbaen sa sabora na ulicu gde je ubrzo umro od
otrova koji je pre toga na silu popio. Kako je Konstantin sve odluke sabora
proglasio carskim zakonima, pristalice Arija su od tada postali dravni
neprijatelj, a prve rtve su bili episkopi Sekundom Ptolimediski, Teon
- 142 -

Marmariki i Jevsevije Nikomidijski.
Meu najodanijim i najiskrenijim pristalicama arijanizma su bili Goti i
Vizigoti. Prilikom pljake Rima 480. g. n. e. Vizigoti su, iz potovanja prema
Ariju, potedeli sve hrianske crkve. Tokom vladavine Vizigota arijanizam je
posato dominantan oblik hrianstva u paniji, u oblasti Pirineja i junoj
Francuskoj. Kao najuvaavanija jevrejska porodica u junoj Francuskoj,
porodica J eue ben J osifa uvek je imala poseban tretman od strane vizigotskih
vladara. Dinastikim brakovima Porodica se orodila s vizigotskim plemstvom
(Alarih I , Ataulf, Valija, Teodorih I i I I , Eurih...), a iz njihovih kasnijih
branih veza s Francima nastala je uvena loza Merovinga (Merovej, Hilderih
I , Hlodoveh I i njegovi sinovi...).
















- 143 -


Poglavlje osmo
MEROVINZI


I storija Francuske je ustvari saga o tri velike dinastije: Merovinke,
Karolinke i Kaptinske. Ove tri dinastije su stvorile osnove svih dravotvornih
institucija i osnovne teritorijalne pretpostavke dananje Francuske.
U vreme kada se Porodica iz J erusalima doselila u Marsej velikim
podrujima Evrope vladalo je Rimsko carstvo. Da bi kontrolisali ova velika
prostranstva Rimljani su sklapali mnoge ugovore o saradnji s lokalnim
plemenima. Ona su tako postajala saveznici Rima i obezbeivala mu
supremaciju na osvojenim teritorijama. J edan od takvih saveza Rimljani su
stvorili i s germanskim plemenom Zapadnim Gotima, odnosno Vizigotima kako
se najee nazivaju. Zapadni Goti su ispovedali arijenizam i ako im je neto
smetalo u Rimskom carstu onda je to bilo njegovo papstvo.
Rimske pape su jo od poetka IV veka nastojale da ostvare dobre odnose sa
Vizigotima ali su oni odbijali sve kontakte sa papama vrsto ispovedajui
arijenizam. Rimsko carstvo je bilo papska tvrava ali je vizigotski kralj Alarik
I (Alareiks) 410. g.n.e. upao u Rim i kompletno ga opustoio. Papa I nokentije
I nije bio samo opljakan nego i na smrt prestravljen pa pokuava da sa
Vizigotima uspostavi kakve takve odnose. Meutim, novi vizigotski kralj Atalf
(Athavulf) je odbio svaki kontakt sa papskim emisarima smatrajui da su
tvorci hrianstva Petar i Pavle krivotvorili uenje Jeue ben Josifa, a da se
Hristovo uenje i poruke najbolje iskazuju u arijanizmu. U nemogunosti da
ostvari saradnju sa Vizigotima, a sve vie sumnjajui u mo Rimskog carstva
pape su se jedno vreme primirile i tek se papa Simah (Symmacus) krajem V
veka za pomo obratio jednom novom i narastajuem carstvu Merovinga.
Na elo Vizigota 485. godine dolazi Alarik II, koji se 507. godine kod
Vulija, Francuska uputa u bitku sa franakim kraljem Klovisom I (Clovis I).
Vizigoti su bili potpuno potueni, a Alarik je poginuo. Klovis preuzima sve
njihove teritorije, osim onih u Septimaniji i panije u kojima Vizigoti
nastavljaju sa ispovedanjem arijenizma i proterivanjem J evreja. Dva veka
kasnije - 711. godine mavarski vojskovoa Tarik Ibn Zijad u bici na reci
Gvadaleti pobeuje vizigotskog kralja Roderika. U narednih pet godina Mavri
su osvojili celo I berijsko poluostrvo, a preivelo vizigotsko plemstvo se spaslo
povlaenjem kod Merovinga. Bio je to kraj jednog od najpoznatijih plemena
Evrope tog vremena i glavnog nosioca arijanske vere.
- 144 -

Pobedom Klovisa nad Zapadnim Gotima na scenu Francuske i Evrope stupa
Merovinka dinastija (Mrovingiens dynastie), koja je vladala od VI do
sredine VI I I veka, odnosno od Klovisa I (Clovis I
er
481.-511. ) do ildrika III
(Childric I I I
er
743.-751.). Merovinka dinastija nosi ime po Klovisovom dedi
Merovi koji je bio franaki kralj i ije ime Mrove, izgovarano na
francuskom, znai majka od preko. Mnogi veruju da se ovako naglaeno
izgovaranje imena merovinke dinastije ini lo s namerom da se naglasi veza
dinastije sa Marijom Magdalenom koja se odmah po stupanju na francusko tle
porodila i postala majka. Inae, zatitni znak Merovinke dinastije bio je
stilizovani cvet I risa fleur de lys, ije je seme iz Svete Zemlje gde samoniklo
raste u Evropu svojevremeno donela Marija Magdalena. Fleur de lys sa tri
latice francuske kraljevske kue jeste simbol svega mukog i grafiki je prikaz
sveanosti obrezivanja u kome su sadrana sva obeanja koja je Bog dao
Izraelu i kui Davidovoj.
Gregorije Turski (Grgoire de Tours) je prvi pisac u trilogiji merovinke
istoriografije. Njegovo pravo prezime je Florentius meutim, u ranoj mladosti
ga sam menja u Turski u znak potovanja prema jednom od svojih predaka -
episkopu Tura. Roen je 539. godine u provinciji Overnj (Auvergne), u gradu
Klermon-Feran (Clermont-Ferrand), a poticao je iz aristokratske, senatske
porodice.O njegovom obrazovanju su se starali, poto je rano izgubio oca,
njegov stric Gal, episkop Klermona, a zatim Avit koji je nasledio Gala na
mestu episkopa Klermona. Pored ova dva episkopa o Grgurovom obrazovanju
se starao i njegov ujak Uefronije koga je Grgur i nasledio na mestu episkopa
Tura kada je ovaj preminuo 573. godine. Najznaajnije Grgurovo delo jeste
Historia ecclesiastica Francorum ili Crkvena istorija Franaka u kojoj, u
najveoj meri govori i merovinkim vladarima i istoriji ove kraljevske
dinastije.
Pseudo-Fredegareva hronika je drugi po redu istorijski spis o Merovinzima i
predstavlja najvaniji izvor za istoriju Franake drave i susednih naroda u
VI I veku i pripada trilogiji merovinke istoriografije. Pronaena je u XVI
veku. Prvo se verovalo da je njen autor neustrijski opat Fredegar (Frdgaire).
Meutim, docnije je utvreno da su autori ove hronike sa poetka VI I I veka tri
monaha i to dvojica iz Burgundije, a trei iz Meca. Kako se prava imena
monaha nikada nisu saznala ouvao se prvobitni naziv ovog spisa uz prefiks
pseudo. Pseudo-Fredegareva hronika daje pregled dogaaja do tree decenije
8. veka. Hronika je znaajna kao izvor za onaj period franake istorije za koji
je sauvan mali broj dokumenata. Prua svedoanstvo o Slovenima, knezu
Samu, Dagobertu I i Arnulfinzima.
Liber Historiae Francorum je trei po redu spis o merovinkoj dinastiji i
kao takav ripada trilogiji merovinke istoriografije. Ova istorija Franaka
napisana je od strane nepoznatog monaha 727. godine u u Neustriji. Napisana
je na latinskom, a znaajna je jer daje obilje informacija o Merovinzima i
- 145 -

stanju na njihovom dvoru sa kraja VI i poetka VI I veka.
Veliki anali manastira Lor ili Annales Laurissenses maiores su, pored
trilogije merovinke dinastije, moda najznaajniji pojedinani spis koji
precizno i pedantno belei podatke o prvoj dinastiji koja je stvarala francusku
dravu. Veliki anali iji je prvi deo sainio monah iz line pratnje Karla
Velikog, a okonao franaki istoriar Ajnhard (Einhard), daju pregled
dogaaja od 741. pa sve do 829. godine. Pretpostavlja se da je Ajnhard
izlaganje prekinio 829. godinom poto ga je napustila svaka nada u obnovu
jedinstva franake drave. Veliki anali manastira Lor su prvi zapadni izvor
koji razlikuje slovenske narode pri emu se explicite pominju Srbi koji
naseljavaju Dalmaciju.
Na osnovu raspoloivih istorijskih knjiga o Merovinzima lako je uoiti da se
zajedno sa irenjem teritorije na kojima su oni upravljali pojavila potreba za
poveanjem broja kvalifikovanih dravnih slubenika. Najvei broj pismenih i
obrazovanih ljudi na jugu Francuske i tzv. panske krajine je bilo meu
Jevrejima pa oni tako ubrzo postaju vrlo znaajni u dvorskoj administraciji.
Uzimanje Jevreja u dravnu slubu nije bilo uobiajeno za Evropu tog
vremena. Meutim, Merovinzi meu kojima je bilo dosta imena kao to su
Samson, Solomon, Elizar, J akov, J osif i sl. nisu ni najmanje marili za to.
Naprotiv.
U Merovinkoj kraljevskoj kui, i njoj bliskim porodicama, nosila se duga
kosa s razdeljkom po sredini glave. Zog toga su bili esto nazivani i reges
criniti dugokosi kraljevi. Merovinzi su iz nekog razloga verovali da duga
kosa daje posebnu mo i nikad je nisu skraivali. Meutim, neto drugo je
veoma interesantno i vano za ovu dinastiju. Godine 496. g.n.e.
Rimokatolika crkva je sklopila poseban Contractus (ugovor) sa ovom
kraljevskom kuom. Ugovorom su se Rimske pape obavezale da za sva
vremena potuju merovinku krv i lozu. Rim je Klovisu priznao status Novus
Constantinus to je, zapravo znailo da mu se priznaje pravo da vlada svim
teritorijama nekadanjeg Svetog rimskog carstva. Drugim reima, Rim je
Klovisa priznao za prvog i najveeg meu svim vladarima na svetu. Ovde je
interesantno napomenuti da je priznanje Klovisa za kralja od strane Rima
usledilo i pored injenice da ga papski legat nije krunisao niti je on od Pape
primio kraljevske insignije to je inae bila obaveza za sve druge vladare.
Merovinzi su, kao ni jedna kraljevska kua pre ili posle njih, na svoje
kraljevstvo gledali kao na porodinu batinu i nisu priznavali nikakve
privilegije drugim rodovimaa, ni po roenju, ni po emu drugom.
Merovinki kraljevski dvor je bio centar dravne uprave odakle je kralj
upravljao celokupnom teritorijom na koju je polagao pravo. Kralj je imao
apsolutnu sudsku vlast ali ju je najee prenosio na Dvorski sud. Vlasteoske
porodice predstavljale su najbliu kraljevu okolinu i u okviru njih su postojale
- 146 -

dve vrste podanika: Leudi - pripadnici vlastele koje je kralj birao za najvie
inovnike i koji su jedini mogli da mu se lino priblie i anstrustioni
oruana pratnja kralja, odnosno prvi krug njegovog obezbeenja. I leudi i
anstrustioni morali su da poloe doivotnu zakletvu na vernost kralju od koje
ih je kasnije samo smrt mogla osloboditi. Posebnu kategoriju ljudi kod
merovinga su pretstavljali oni koji su bili birani za vrenje vojne slube.Kralj
je njima davao beneficij to je zapravo deo teritorije sa sve seljacima koji su
na njoj radili, a oni su za uzvrat morali uvek da budu pripravni za stavljanje
pod oruje u slubi kralja. Posebnu kategoriju ljudi su pretstavljali i oni
kojima je kralj davao imunitet to je pretstavljalo zatitu njihovih poseda od
saamog kralja i njegove administracije. Naime, teritorija u posedu osoba koje
su od kralja dobile povelju o imunitetu bile su nedostupne dravnim
inovnicima koji nisu smeli na nju da kroe. Na takvim teritorijama postojala
je posebna sudska i upravna vlast, a nosilac imuniteta imao je ak pravo da
prihode te teritorije preusmeri sa kraljeve u linu blagajnu.
Na svo stanovnitvo, bilo Romane bilo Franke, merovinki kralj je gledao
kao na ljude koji su od njega lino zavisni. Najblie kraljeve agente, pomoni
personal njegovog dvora, inile su njegove provbitne line sluge
ministerijalci, birani i z redova robova ili osloboenih. Tako se inovnik koji je
prvobitno stajao na elu dravne uprave zvao seneal (od senescalus stariji
rob) ili majordom (maior domus upravnik imanja). Na dvoru je funkcionisala
i kancelarija za izdavanje isprava, sklapanje mira i slanje pisama. Posebno
mesto u okviru dvorske hijerarhije pripadalo je rizniaru koji je uvek pratio
kraljevsku riznicu, koja je inae bila pokretna. Interesantno je da merovinzi
nikada nisu pravili razliku izmeu svoje i dravne riznice, odnosno sav novac
u dravnoj kasi su smatrali linim bogatstvom.
Klovisa je poetkom VI v. n. e. miropomazan od jednog svetenika iz
Langedoka i Rim je, bez sumnje, znao da je Klovis batinik Davidove loze.
injenica da je miropomazanje bilo obavljeno na nain i na dan kada je J ovan
Krstitelj miropomazao I susa Hrista, Rimu je bila dovoljna da uspostavi
posebne odnose s Merovinkom dinastijom. Pri tome, jedino na emu je Rim u
Contractusu insistirao bila je da Klovis zvanino uzme rimokatoliko
hrianstvo za veru, i da Ugovor ostane tajni dogovor dve vlasti. Da bi
osigurao svoju dinastiju, oduvek za intrige i spletke spremnog Rima, Klovis je
preao u hrianstvo, mada ga nikad nije prihvatio niti iskreno odobravao. Na
Klovisovu odluku da prihvati Contractus dosta je uticala i njegova ena,
fanatina katolikinja, erka kralja Burgundije Hilperika (Chilperic I I ), prelepa
Klotilda (Clothilde).
Odmah po stupanju na presto Klovis je otpoeo seriju ratova sa ciljem da
uveava svoje kraljevstvo. Niz uspenih bitaka doveli su do znaajnog
uveanja njegovog kraljevstva. Kako je na novoosvojenim teritorijama bilo
dosta hriana, kako je i njegova supruga bila hrianka, i kako je papa Feliks
- 147 -

I I I (Felix I I I )od njega zahtevao da pree u hrianstvo Klovis je, krajnje
pragmatino, odluio da primi hriansku veru. Ovim krtenjem Klovis je
obezbedio mir meu svojim podanicima i osigurao, kako je mislio, dodatnu
podrku za svoju dinastiju. Papa je slavio ovo preobraanje, a zbog svojih
zasluga za Klovisov prelazak u hrianstvo, Klotilda je kasnije kanonizovana
od strane Rima.
Klovisova odluka da primi veru u Hrista za Rim je bilo od posebnog znaaja.
Krajem V veka poloaj Rimske crkve je bio krajnje nezavidan, a papin poloaj
meu evropskim plemstvom nije bio ni po emu posebno uvaavan. Naime, ve
krajem IV veka rimski biskupi sebe nazivaju papama, meutim njihov status i
poloaj su bili isti kao i bilo kog drugog biskupa bilo koje druge crkve. ta
vie, Rimska crkva sve do kraja V veka nije bila nita znaajnija ni uticajnija
nego arijanizam koji je ona smatrala za jeres. Rimu je stoga bila preko
potrebna podrka jednog snanog i uticajnog evropskog vladara. Njenoj
nebeskoj vlasti je bila neophodna ovozemaljska sila koja bi je zatitila i
promovisala.
U svakom sluaju, izmedju Rima i Klovisa je krajem V veka sklopljen
sporazum po kome je Klovis od Rima dobio titulu Novus Constantinus to je,
drugim reima, znailo da vlada Svetim rimskim carstvom. Klovis I je, sa
svoje strane, trebalo da osigura opstanak crkve i da joj obezbedi vrhovnu
duhovnu vlast na Zapadu. Ovaj sporazum i njegovo ostvarenje su jedan od
najvanijih momenata u hrianskoj istoriji. Udareni su temelji novog Rimskog
carstva hrianskog carstva ija su dva stuba bili rimska crkva i merovinka
dinastija. Rim je bio duhovni autoritet, a Merovinzi svetovni. Ovim ugovorom
sklopljen je neraskidiv savez izmedju crkve i drave, koje su se obavezale na
njegovo neprekidno potovanje. Meutim, Rim je, im je osigurao svoje
pozicije u Evropi, prekrio ovaj savez pomogavi, a verovatno i organizovavi,
ubistvo merovinkog kralja Dagoberta I I (Dagobert I I ili saint Dagobert).
Merovinka dinastija se razvijala, u svakom pogledu, sve do ubistva njenog,
moda najuvenijeg, kralja Dagoberta II. On je 679. g. n. e. ubijen od strane
pripadnika judejske karolinke porodice koja je sluila na njegovom dvoru, a
uz odobrenje i podsticaj Rima. Za novog vladara Francuske krunisan je, po
svim protokolima Rima, Pipin I I . U znak zahvalnosti papi Agatu za podrku u
ubijanju Dagoberta I I i dolasku na presto, Pipin II okuplja monu vojsku sa
kojom upada u Italiju i pobeuje tadanje papske neprijatelje Lombardijce.
Teritorije Lombardije koje je Pipin II predao Papi e kasnije postati temelj
papske drave.
Pre nego to je ubijen, Dagobert I I je na sigurno skl onio svog sina i
naslednika Sigberta I V. Naime, Dagobert je bio obaveten o odluci
rimokatolike crkve da pogazi ugovor s merovinkom dinastijom od 496. g. n. e.
i da ga, shodno toj odluci, ubije uz pomo visokih dvorjana iz porodice
- 148 -

Karolinga. Znajui da e, ako uspeju da ga ubiju, sigurno ubiti i njegovog sina
on ga januara 679.g.n.e. alje u Razes, Langedok kod oca njegove supruge
izele, odnosno Sigbertovog dede. Sigbert je dobio titulu vojvode od Razea i
grofa od Redea. Rede je zapravo bio tadanji naziv za gradi Rene-le-ato u
provinciji Langedok-Rusijon. Sigbert I V je umro 758.g.n.e., a njegovi
naslednici su uzeli prezime Plant-Ard. I z krvne linije Sigberta I V, nakon
nekoliko vekova, na istorijsku scenu stupa porodica Blanfor, iz koje potie i
veliki majstor Templara Bernar de Blanfor. Znaaj ove porodice moe se
sagledati i iz injenice da je Prvi krstaki rat predvodio Bernarov potomak
ofri de Boon. Ovde je interesantno napomenuti da je iz iste krvne linije i
papa Klement V (Bertrand de Got, krteno ime) koji je odigrao znaajnu ulogu
u unitavanju Templara i njihove vojno-finansijske organizacije u uvenom
procesu - Le procs de l' ordre du Temple.
Od ubistva Dagoberta I I 679. Merovinka dinastija je samo nominalno
vladala Francuskom, a stvarnu vlast su preuzeli lanovi Karolinke porodice.
Od 687. svu vlast u kraljevstvu Merovinga ima Pipin I I , a nakon njegove smrti
714. vlast dele njegova dva sina, da bi ve 725. svu vlast u kraljevstvu
preuzeo arl Martel, njegovo vanbrano dete. Karlo Martel se pokazao
dostojnim naslednikom svog oca. Uvrvrstivi se na poloaju maior domus-a,
na presto je doveo Teodoriha I I I , pripadnika dinastije Meroving. Teodorih I I I
je samo formalno bio kralj Franaka dok je pravu vlast posedovao sam Karlo
Martel. Kako bi osigurao svoju vlast ali i nastavio sa vojnim osvajanjima
Martel je pristupio reformi vojske pri emu je posebnu panju posveti o razvoju
konjice. Kako su mu za ovu reformu bila potrebna ogromna finansijska
sredstva on je jednostavno izvrio konfiskaciju velikih crkvenih imanja.
Najvei vojni uspeh Martela vezuje se za pokoravanje Akvitanije 732. i
Provanse 739. godine. Naime, 732. akvitanski vojvoda Eudo poziva u pomo
Martela radi zajednike borbe protiv Arapa iz severne Afrike. Arapi su se 711.
godine iskrcali na obale june panije i posle bitke kod Jerez de la Frontera
su sruili Vizigotsko kraljevstvo i time postali gospodari panije. Godine 717.
osvajaju oblast Septimanije, a 732. ugroavaju i Akvitaniju. Do odluujue
bitke izmeu Karla Martela i Akvitanaca sa jedne i Arapa sa druge strane,
dolo je kod Poatjea 732. Martel je uspeo da porazi Arape i tako zaustavi
njihov do tada odluan prodor ka ostatku Evrope ali je tom prilikom pod svoju
vlast stavio i Akvitaniju koja je bez otpora priznala vrhovnu vlast Franaka.
Oekujui da je nakon iscrpljujuih sukoba sa Arapima i zapoetih sukoba sa
Sasima Martel doveo svoje vojne i finansijske potencijale do granica pucanja
separatistiki nastrojene vojvode Provanse 739. godine otpoinju rat protiv
Martela ali u pomo zovu i Arape koji su bili vie nego voljni da mu se osvete
za sve ranije poraze. Arapska vojska je odmah krenula uz Ronu nadajui se da
e lako potui Martelove snage koje su se ve dobrano iscrpele na severu gde
su ratovale protiv Sasa. No, tada je Martel pokazao da je pored unapreenja
- 149 -

vojske unapredio i diplomatiju nekadanje merovinke drave: u pomo pozvao
langobardskog kralja Liutpranda (712 - 744) koji je, uz faktor iznenaenja,
relativno lako porazio Arape ostavljajui Martelu posao pokoravanja Provanse.
Godine 737. umire legitimni merovinki kralj Teodorih I I I , a Karlo Martel
odbija da na presto makar i pro forma dovede novog kralja. Nastavio je sam da
vlada u svojstvu maior domus ali je tako de facto stavio taku na merovinku
dinastiju. Neposredno pred smrt (741) dravu je podelio meu svoja dva sina:
Karlomana i Pipina Malog. Vlast nad Austrazijom poverio je svom sinu
Karlomanu, a vlast nad Neustrijom, Burgundijom i Provansom svom sinu
Pipinu Malom.
Da bi ozakonili svoju vlast, Karloman i Pipin Mali su uzeli jednog deaka iz
kraljevske kue Merovinga i doveli ga na presto pod imenom Hilderik III.
Braa su zajedno vladala do 747. godine, kada se Karloman povukao u I taliju,
u jedan samostan. Ovim je Pipin Mali ostao jedini pravi vladar Franaka. No,
kako je bio samo de facto ali ne i de iure vladar Pipin Mali 750. godine
odailje pismo papi Zahariju u kome mu postavlja pitanje da li kraljevski
naslov treba da nosi onaj koji nema mo ili onaj koji je sposoban da upravlja
dravom i ima svu vlast. Rim koji je odavno zazirao od merovinke dinastije je
bio vie nego spreman da iznese svoje miljenje po kome kralj treba da bude
onaj koji uiva pravu vlast. Uzimajui papin odgovor zdravo za gotovo Pipin
Mali je sa vlasti svrgao Hilderika I I I i poslao ga u manastir. Odmah nakon
toga - 751. godine, sazvao je sabor velikaa u Soasonu koji ga je proglasio
kraljem Franaka dok ga je Bonifacije, episkop Majnca, odmah potom krunisao
i miropomazao. Ovim krunisanjem poinje zvanini period vladavine
Karolinke dinastije, druge francuske dinastije.
Papa Zaharije je od jednog majerdomusa stvorio kralja ali je, za uzvrat,
nekadanji majerdomus od jednog pape stvorio ne samo duhovnog ve i
svetovonog vladara. Naime, godine 751. langobardski kralj Aistulf je zauzeo
Ravenski egzarhat, a ve 753. je odluio da zauzme i Rim to je uplailo papu
Stefan I I (752 - 757) pa je pobegao iz Rim u pratnji franakog poslanstva.
Narednih godinu dana papa provodi na dvoru Pipina Malog u Pontionu i tada
odluuje da ponovo ali ovoga puta lino krunie Pipina Malog, a njegova dva
sina miropomae. To je bio prvi ali i poslednji put da papa nekog civila
krunie. ta vie, papa je Pipinu dodelio i titulu patricius Romanorum. Nakon
ovog sveanog ina krunisanja u katedrali Cathdrale royale de Saint-Denis
papa i Pipin Mali se sastaju u Kersiju gde se Pipin obavezuje tzv. Kersijskim
obeanjem (Trait de Quierzy) da pomogne papi u borbi protiv Langobarda i
da e mu vratiti sve stare poasti i imanja. Godine 756. franaka vojska je
upala u severnu I taliju i ubrzo opkolila longobardskog kralja Aistulfa, koji
nakon toga prihvata da papi prepusti Ravenu i Rim, kao i da prizna vrhovnu
vlast Franaka. Tako je papa postao i svetovni vladar.
- 150 -

Neposredno pre svoje smrti 768. Pipin Mali upravu nad Austrazijom i
Neustrijom poverava je sinu arlu, a upravu nad Burgundijom, Provansom i
Septimanijom sinu arlomanu. No, kako je arloman preminuo 771. godine
arl je jednostavno preoteo njegove teri torije iako su ove po zakonu pripadale
njegovim sinovima. Karl (Charles I
er
le Grand ili Karl der Groe) je jednom
serijom uspenih ratova proirio franaku vlast na celu Galiju, Bavariju,
Lombardiju i Saksoniju, a vladao je i dobrim delom centralne I talije. U
savremenoj istoriji arl se najee naziva Karlom Velikim, a njegovo
kraljevstvo se zvalo i Prvi rajh i obuhvatalo je teritorije koje danas
poznajemo kao Francusku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, vei deo
Nemake, Austriju i delove panije i Italije.
Godine 774. Karlo je doao u Rim gde ga je primio Papa i odmah imenovao
za patricija, a Karlo je, velikoduno, papi potvrdio pravo na Patrimonium
Sancti Petri, odnosno povelju iz 756. godine koju je izdao njegov otac i kojom
se kao papski posedi smatraju Ravenski egzarhat, Rimski dukat, Veneciju i
I star. Leta 774. Karlo je na bojnom polju porazio Langobardskog kralja
Deziderija, konfinirao ga u jedan manastir i odmah potom se sa njegovom
krunom na glavi proglasio za Rex Francorum et Langobardorum. Rim koji je
bezrezervno pruao sve vreme podrku Karlu je poeleo i sam da se malo
proiri pa je tako papa 780. godine pokuao svojoj zemaljskoj vlasti pripojiti i
teritorije Toskane, Spoleta, Beneventa i Korzike. Meutim, Karlu se ove
papske pretenzije ni malo nisu dopale pa je lino doao u Rim da to kae papi i
da odmah potom za kralja I talije imenuje svog sina Pipina.
Karlo je veoma vodio rauna da svoje odnose sa Rimom ni na koji nain ne
pokvari mada nije dozvaljavao da papske ambicije upliu u njegove planove.
Ove veze najmonije svetovne vlasti i Rima su bile toliko vrste da je papa
Lav III na Boi 25. decembra 800. godine u crkvi svetog Petra krunisao Karla
u cara Zapadnog rimskog carstva. Ovo carsko krtenje je od svih krtenja koje
su pape do tada obavile bilo politiki najkontroverznije i za istoriju novog
sveta najvanije. Naime, za tadanju Evropu postojalo je samo jedno carstvo i
jedna hrianska crkva. Romejsko carstvo, odnosno Vizantija je smatrana
jedinim zakonitim carstvom; Novim Rimom koji je nasledio staru Rimsku
imperiju. Krunisanjem Karla za cara prekinut je vekovni red pri emu se Rim
iskreno nadao da e Franaka zameniti Vizantiju. Svestan injenice da bez
priznanja Vizantije papsko krunisanje nee biti opteprihvaeno Karlo 802.
alje izaslanstvo u Konstantinopolj carici I rini ( ) sa ponudom za brak,
to bi i de iure dovelo do ujedinjenja Istoka i Zapada. Meutim, odmah poto
je Karlovo izaslanstvo stiglo u Konstantinopolj, I rina biva svrgnuta sa vlasti, a
novi car postaje Niifor ( ' ,802 - 811), koji je inae bio poznat po
svojoj odbojnosti kako prema papi tako i Francima. Nakon ovoga de facto
poinju paralelno postoje i funkcioniu dva carstva: jedno na Istoku i jedno na
Zapadu.
- 151 -

Ljut zbog neuspeha svoje misije u Konstantinopolju i injenice da je Niifor
bio umean u svrgavanje Irine koja je, nezvanino ve bila prihvatila njegovu
branu ponudu, Karlo poinje da podstie neprijatelje Romejskog carstva,
odnosno Vizantije. Tako je u sukobu kod Pliske sa bugarskom vojskom car
Niifor ubijen, a obesni bugarski kan Krum (rodom Tatar) je od njegove
lobanje napravio pehar. Nakon toga Karlo preduzima direktne napade na
gotovo nebranjene vizantijske posede: prvo zauzima I stru i Dalmaciju, a 810.
godine i Veneciju. Pod uslovom vraanja ovih teritorija Romejskom carstvu,
car Mihailo Rangabe ( , 811 - 813) je 812. godine preko
izaslanika u Ahenu priznao Karla za vasilevsa to je znailo da od tada i
formalno postoje dva carstva. Mada je Karlo od Mihaila priznat samo za cara
ali ne i za rimskog cara, ipak je on ovim svojim priznanjem otvorio vrata Rimu
da postavi pitanje opstanka daljeg iskljuivo romejskog tj. vizantiskog pravo
na celokupno rimsko naslee. Mnogi istoriari tretiraju trenutak priznavanja
carske titule Karlu od strane Romejskog carstva za pravi poetak srednjeg
veka.
elei da se svetu prikae u to je mogue glamuroznijem svetlu Karlo je
poeo da kopira romejske careve i to prvenstveno podiui niz velelepnih
zamkova i crkava u Ahenu, I ngelhajmu, Nimvegenu, Vormsu i drugim
mestima. Tako je Karlov dvorac u Ahenu bio kopija dvorca Teodoriha
Ostrogotskog u Raveni, a kapela u istom gradu je bila nita vie nego kopija
osmougaone crkve sa kupolom sv. Vitala u Raveni. Naalost, veina
karolinkih graevina podignuta je od drveta tako da su gotovo sve propale.
Sam Karlo se veoma trudio da podigne nivo svog obrazovanja kako bi, i na
tom planu, bio to blii romejskim vladarima. Tako je na svoj dvor doveo
nekolicinu najuenijih ljudi meu kojima i monaha Alkuina, episkopa
orleanskog Gota Teodulfa, pisca Pavla akona i dr. No, i pored njihovih
znatnih napora Karlo nikada nije nauio da pie ali se zato mogao pohvaliti da
zna govoriti latinskim.
Da bi reio pitanje naslea, Karlo Veliki je 806. godine dravu podelio
izmeu svoja tri sina. Meutim, kako su dvojica umrla jo za Karlova ivota,
Karlo je 813. godine u Ahenu za cara krunisao svog jedino preivelog sina
Ludviga (Ludwig der Fromme). Tom prilikom doneta je odluka da Bernard,
Karlov unuk i Pipinov sin, postane kralj I talije. Ludvig je stupio na presto
814. godine nakon Karlove smrti. Bio je znatno obrazovaniji od oca ali mu je
nedostajala Karlova odlunost tako da je ubrzo pao pod uticaj svetenstva to
je Rim odmah iskoristio. Tako mu papa Lav III nije poloio podaniku
zakletvu, a potenje pape od njega vie nisu traile carsku potvrdu za svoj
izbor. Napokon, papa Paskal I dobio je od Ludviga potvrdu kojom se Rim
izuzimao iz jurisdikcije carske vlasti to je znailo da franaki car vie nije
imao pravo da se mea u izbor papa i papske poslove.
Godine 817. , na predlog svetenstva, u izboru franakih kraljeva uspostavljen
- 152 -

je sistem primogeniture to je znailo da se drava vie nije delila izmeu
vladarevih sinova. Sada je samo najstariji sin mogao naslediti carsku vlast,
dok su ostali sinovi bili predvieni za zavisne vladare. U skladu sa ovim
Ludviga je trebao naslediti najstariji sin Lotar dok bi srednji sin Pipin dobio
upravu nad Akvitanijom, a najmlai Ludvig upravu nad Bavarskom.
Lotar (Lothar I .) se, za razliku od svog oca, pokazao pobornikom jake carske
vlasti koja ne trpi uplitanja svetenstva u dravne poslove. Kako bi sputao sve
vee ambicije Rima on 824. godine objavljuje Konstitution Lothars kojom
ograniava vlast papa tako to im daje pravo da same biraju i postavljaju
visoke dravne inovnike u svojoj papskoj dravi ali tek nakon to za to
pribave carsku saglasnot. Rim je bio nezadovoljan ali i nesposoban da se
direktno suprotstavi carkoj odluci. No, situacija se bitno promenila nakon to
je Ludvig 823. dobio jo jednog sina Karla koji e za ivota postati poznat
pod nazivom Karlo elavi (Karl I I ., der Kahle). Na sugestije svetenstva
Ludvig svoga sina iz drugog braka Karla unosi 829. godine u testament i daje
mu Alemaniju, Alzas, Reij i deo Burgundije koje su do tada pripadale Lotaru.
Ova Ludvigova odluka je, kako se Rim i nadao, izazvala nezadovoljstvo
njegovih starijih sinova i dovela do sukoba oca i sinova koji e 830. izvriti
dravni udar i ponititi dopunu testamenta. Ludvig je od tada pa sve do svoje
smrti 840. iveo u kunom pritvoru okruen mnogobrojnim svetenstvom.
Odmah nakon smrti oca Ludviga 840. Lotar odluuje da poniti oev
testament i objedini celokupno carstvo. Naravno, ovakvoj odluci su se
suprotstavila njegova braa koja su ga 841. godine u bici kod Oksera do nogu
potukla. Tom prilikom braa su se zaklela da e se protiv Lotara boriti sve do
njegovog unitenja. Ludvig Nemaki (Ludwig I I ., der Deutsche) je zakletvu
izgovorio na romanskom da bi ga razumela Karl ova vojska, a Karlo na
nemakom da bi ga razumela Ludvigova vojska. Potom su se obe vojske
obavezle da e napustiti svoje gospodare ako prekre zadatu re.
Godine 842. Ludvig Nemaki i Karlo elavi su meu sobom podelili
Lotarove posede ostavivi mu samo posede u I taliji. Lotaru je dozvoljeno da
zadri carsko dostojanstvo ali ono de facto vie nita nije predstavljalo.
Ludvig Nemaki je dobio zemlje koje su se prostirale istono od Rajne, sa
biskupijama Majncom, Vormsom, Spajerom. . . Karlo elavi je dobio zemlje
zapadno od I talije. Verdenskim ugovorom naputena je ideja jedinstvene
drave, odnosno ideja obnove Zapadno-rimskog carstva.
Nakon smrti Ludviga Nemakog i Karla elavog dolo je praktino do
raspada karolinke drave to je dovelo u opasnost i samo papstvo u Rimu koje
je ostalo bez svog vekovnog zatitnika. Arapi koji su zaposeli Siciliju i bili
poznati pod nazivom Saraceni ire svoju vlast na jug Italije tako da su ve
842. doli do Rima, a ve 877. su primorali papu da im plaa godinji danak.
Zbog svega toga papa meu Karolinzima trai takvu linost koja e ga zatititi,
- 153 -

ali koja ga opet nee podvesti pod svoj uticaj. Nakon niza pregovora Rim se
odluuje za Karla Debelog, brata Ludviga II Nemakog i poziva ga u Rim gde
biva krunisan prvo za kralja, a zatim 881. i za cara. Karlo Debeli je pod
svojom vlau ujedinio Italiju i Nemaku ali je 888. umro tako da se opet
otvorilo pitanje prestola.
Za vreme vladavine Karla Velikog karolinka dinastija je dostigla svoj
vrhunac ali su potonji sukobi oko krune i uplitanje Rima doveli do njene prvo
stagnacije, a potom i propasti. I storija belei da je Karolinka dinastija nestala
s lica zemlje nizom traginih i neobjanjivih smrti. Neki od naslednika
dinastije su nesreno nastradali u lovu, neki su umrli od tada neizleivih
bolesti, a nekolicina je ubijena. Karolinka dinastija konano nestaje 911. kad
umire njen poslednji naslednik koji za sobom nije ostavio ni jednog potomka.
Sve do 987. u Francuskoj se smenjuju mnogobrojni pretendenti na presto, ali
krunisanjem Huga Kapeta (Hugues I
er
Capet) na scenu stupa Kaptinska
dinastija, koja je vladala sve do 1328, odnosno sve do kraja XI X v.n.e. ako se
uzme u obzir da su je nasledile krvno bliske dinastije - Valoa i Burbon. Pod
ovom dinastijom Francuska dobija konane obrise kao drava, a po njihovim
branim i vanbranim odnosima najbolje se mogu videti i shvatiti neverovatne
veze krvnog srodstva koje je nastajalo jo od vremena Marije Magdalene i
J eue ben J osifa.
Hugo Kapet je sin Huga Velikog i Hadvi, erke nemakog kralja Ota I.
Njegovo krunisanje oznailo je definitivan kraj Karolinke dinastije, a on sam,
kad je stupio na presto, vladao je malim delom Francuske. Njega je na prestolu
nasledio sin Pio Avgust koji se relativno mlad oenio roakom Bertom. No,
ovaj brak nije dugo trajao, pa se on eni Konstancom od Arla, erkom Vilijama
od Arla i Blane Anujske. Pio je uspeo da osvoji burgundsko vojvodstvo i
tako neznatno uvea nasleene teritorije. Imao je etiri sina i erku, a nasledio
ga je najstariji sin Henri I .
Henri I se oenio Anom od Kijeva, erkom Velikog vojvode od Rusije koji
je, inae, bio direktan potomak vizantijskih careva i batinik svih duhovnih
vrednosti Istonog carstva. Na prestolu ga je nasledio sin Filip I, koji se
oenio holandskom groficom Bertom, erkom grofa od Frize i Holandije. Imao
je vie dece, a nasledio ga je sin Luj VI , poznatiji kao Debeli Luj.
Luj VI je ostao upamen po tome to je poeo proces smanjivanja prevelike
vlasti visokog plemstva i postepenog prenoenja te vlasti na svetenstvo i nie
plemstvo. U vrenju vlasti znaajno se oslanjao na Rim, a najveu pomo su
mu pruale dve opatije: Sen Deni i San erman de Pre. Oenio se princezom
Adelaidom Savojskom. Na prestolu ga je nasledio sin Luj VI I , koji se prvo
oenio Eleonorom od Akvitanije s kojom je imao dve erke. Poto se razveo od
Eleonore, oenio se Henrietom iz uvene porodice Plantagena, a potom
- 154 -

Konstancom od Kastilje i, na kraju, Adelom ampanjskom. Nasledio ga je sin
Filip I I , koji se oenio princezom I zabelom Hajnu.
Filip II je ostao zapamen po teritorijalnoj konsolidaciji Francuske (etiri
puta je uveao zemljine posede). Da proirio teritorije Filip je morao da
suzbije vlast engleskih Plantagenata koji su u Francuskoj drali vlast u Menu,
Aniju, Akvitaniji i Normandiji. Kako to nije mogao da postigne vojnim
sredstvima Filip se odluio za politiku irenja spletki meu Plantagenima to
se, na kraju, pokazalo korisnim. Pored teritorijalnog proirenja Francuske Filip
je ostao poznat i po nastavku gradnje cathdrale Notre-Dame de Paris,
poetku gradnje palais du Louvre, priznavanju autonomije L' universit de
Paris... No, pored svega navedenog u istoriji se Filip najee dovodi u vezu
sa nemilosrdnim proganjanjem svih koji su se protivili katolikoj crkvi i kao
vladar odgovoran za nezapamena proganjanja i ubijanja Albiana na jugu
Francuske. Nasledio ga je najstariji sin Luj VIII, koji se oenio neakom
engleskog plemia Dona Laklanda. Kao kralj, nastavio je sve to je njegov
otac zapoeo. Nasledio ga je sin Luj IX.
J edini kanonizovani kralj Francuske, Luj I X, oenio se Margaretom od
Provanse koja ga je pratila na njegovom prvom krstakom pohodu 1248. I ako
je Francuska tokom njegove vladavine ekonomski relativno dobro napredovala,
Luj IX e ostati poznat kao kralj koji je prvi poeo sa primenom bule pape
Inoentija IV Ad extirpanda, odnosno s inkvizicijom u Francuskoj. Papa
Inoentije IV je 15. maja 1252. izdao bulu kojom odobrava primenu
najstranijih metoda muenja u cilju iznuivanja priznanja od jeretika i Luj I X
je to iskoristio za primenu neveenih okrutnosti protiv svih neprijatelja Rima.
Na prestolu ga je nasledio sin Filip I I I .
Poznat po enama, I zabeli Aragonskoj i Mariji od Brabanta, Filip I I I se ba i
nije previe trudio da unapredi krunu, ali, istine radi, nije uinio nita ni da je
dovede u pitanje. Najpoznatiji je kao otac Filipa I V koji ga je nasledio na
prestolu.
Filip IV je znaajno ojaao kraljevsku poziciju na raun katolikog
svetenstva i dravne administracije. Oenio se anom, naslednicom ampanje
i Navare. Meutim, istorija ga najvie pamti po tome to je odgovoran za
unitenje organizacije vitezova Templa i po besmislenom ratu koji je poveo
protiv engleskog kralja Edvarda I . Ratom nita nije reeno, a na kraju se
njegova sestra Margareta udala za Edvarda I , a njegova erka za Edvarda I I .
Dovodei na papski presto Klementa V, Filip IV je unitio organizaciju
vitezova Templa i ubio Velikog majstora aka de Mola. Dok je u zoru 18.
marta 1314. goreo na lomai de Mol je obeao papi Klementu V i Filipu I V da
e mu se u roku od godinu dana obojica pridruiti na onom svetu. Klement V
je iznenadno preminuo posle samo mesec dana 20. aprila 1314, a Filip je
ubijen 29. novembra 1314. Istoriari se slau da se Francuska nakon ubistva
- 155 -

Filipa I V nala u gotovo bezizlaznoj meunarodnoj poziciji. Nasledio ga je
njegov srednji sin Filip V, koji je, sreom, bio izuzetno nadaren i umeren
vladar, to je umnogome spreilo politiki i ekonomski haos u Francuskoj.
Meutim, njegova vladavina je nasilno prekinuta 3. j anuara 1322. kada je
ubijen u svojoj 31. godini. Nasledio ga je mlai brat arl IV ali je i on ubijen
ve 1328.
Blan od Burgonje, Marija od Luksemburga i na kraju ana Devro su bile
ene arla I V. Ni sa jednom nije imao dece pa je tako de facto sa njegovim
ubistvom prekinuta loza Kaptinske dinastije. Osveta za ubistvo velikog
majstora Templa de Mola je tako bila potpuna. Na francuski presto tada dolazi
arlov ujak Filip od Valoa, koji je poneo naziv Filip VI. Meutim, kad je arl
I V ubijen pravo na Francusku krunu je, pored lanova porodice Valoa, polagao
i engleski kralj Edvard I I I ; dva prava, a jedna kruna su neminovno doveli da
rata izmeu Francuske predvoene Filipom od Valoa i Engleske.















- 156 -


Poglavlje deveto
SIONSKI PRIORAT


U Nacionalnoj biblioteci Francuske u Parizu postiji sauvana knjiga Tajni
dosijei (Dossiers secrets d' Henri Lobineau) u kojoj se na vie mesta govori o
jednoj misterioznoj i veoma staroj tajnoj organizaciji pod nazivom Sionski
priorat (Prieur de Sion).
Osnivanje Sionskog priorata datira jo iz 45. godine i vodi nas u
Aleksandriju, odnosno Langedok-Rusijon (Languedoc- Roussillon) u
Francuskoj.
Napustivi J erusalim 36. g.n.e. J eua ben J osif je otputovao u I ndiju, a
potom u Aleksandriju gde se upoznaje s najuvenijim mudracem toga doba,
Ormusom (Ormesius). Njih dvojica, zbog bezbedonosnih razlozloga, sve rade
preko tajne organizacije Ruin krst. Organizacija pod istim imenom
Rosenkreuzer e u Nemakoj krajem XIV veka osnovati Kristijan Rozenkrojc
(Christianus Rosencreutz) ali ona nee, i pored elje osnivaa da to tako
predstavi, imati dodirnih taaka sa Aleksandrijskom.
lanovi Aleksandrijskog Ruinog krsta (simbol je bila crvena rua sa belim
krstom na njoj) mogli su da postanu samo najueniji i najuticajniji ljudi ma
odakle bili. Svi lanovi su se zavetovali na grobnu tiinu, a u svakom
trenutku, ma gde bili, mogli su da raunaju na bezrezervnu pomo lanstva.
Osnovni ciljevi organizacije bili su verska tolerancija, dostizanje apsolutnog
znanja i njegovo ouvanje.
J eua ben J osif krajem pedesetih godina definitivno naputa Aleksandriju i
putuje za Masiliu, a sa sobom nosi i sve najvanije spise i veze Ruinog krsta.
Po njegovom dolasku Porodica se branim vezama orodila s franakim
kraljevima. Ove veze vremenom postaju tako vrste da je iz njih zapravo
nastala nova - Merovinka dinastija koja se, kroz celu francusku istoriju,
najdirektnije vezuje za J euu ben J osifa i Mariju Magdalenu.
Tajno udruenje Ruin krst unutar kojeg je delovao J eua ben J osif je,
zapravo, jedno staro mistino egipatsko udruenje. Po dolasku u Langedok
Jeua udara temelje ovom udruenju i na evropskom tlu. Meutim, jo pre toga
Marija Magdalena je osnovala jednu sasvim novu organizaciju, s ciljem
ouvanja judejske kraljevske loze, odnosno, iz nje nastale Merovinke
dinastije. Sve do svoje smrti, 73. g.n.e., ovom tajnom organizacijom je
- 157 -

upravljala Marija. Vremenom, ova organizacija je menjala imena i sedita, da
bi na kraju postala poznata i prepoznatljiva kao Sionski priorat . Priorat je
delovao u najveoj tajnosti, a prva pisana dokumenta o njegovom postojanju
nalazimo tek kad mu je Francuski kralj Luj VI I (Louis VI I de France) 1152,
dodelio imanje i potvrdio Orlean kao glavno sedite Sionskog priorata. Luj je
ak bio oenjen jednom pripadnicom Merovinke dinastije, Henrijetom iz
porodice Plantagena. Papa Aleksandar I I I (Orlando Bandinelli, krteno ime) je
bulom priznao vlasnitvo Priorata nad velikim zemljinim posedima u
Francuskoj, paniji, I taliji i, naravno, Palestini, u kojoj je imao apsolutnu
svetovnu i duhovnu vlast. Posebno interesantna je injenica da je papa
Aleksandar III u znak seanja i iskrenog potovanja prema Mariji, zvanino
I susovoj majci, a nezvanino Isusovoj eni, 1163. postavio na ostrvcetu le de
la Cit kamen temeljac za danas uvenu katedrarulu Nae Gospe u Parizu
(Notre-Dame). Te iste godine Luj VI I proglaava Pariz glavnim gradom,
odnosno upom kraljeva Evrope. Nakon toga u toj i takvoj katedrali u kojoj su
se biskupi obraali Devici Mariji, a molili Mariji Magdaleni je krunisano 25
francuskih kraljeva od Luja VI I I (Louis VI I I de France) 1223. do arla X
(Charles X) 1825, a 1429. u prisustvu J ovanke Orleanke (J eanne d'Arc)
krunisan je arl VI I (Charles VI I de France).
Dvadeset godina pre prvog krstakog rata, grupa monaha iz Kalabrije, s
poseda koji su pripadali Sionskom prioratu, dolazi u Francusku i odseda u
zamku vojvotkinje od Lorene, Matilde de Toskan, roene tetke Godfrija
Bujonskog. Matilda monasima dodeljuje imanje u Orvalu, veoma blizu Stenea,
gde je nekih pet stotina godina ranije bio ubijen Dagobert I I . Tu je za njihove
potrebe sagraena opatija iz koje su oni, 1108, otili u novosagraenu Opatiju
Notr Dam di Mon de Sion u osloboenom J erusalimu. Nepoznati i bezimeni
monasi su veoma ljubazno primljeni i sve vreme njihovog boravka na
raspolaganju im je bilo sve to se na imanjima Matilde de Toskan i Godfrija
Bujonskog moglo nai. Nije im trebalo puno; behu to obrazovani i veoma
skromni ljudi, koje su domaini prihvatili na preporuku Sionskog priorata. Ova
grupa monaha je, zapravo, u novoformiranoj opatiji u Orvalu ustanovila tab
za pripremu i pokretanje krstakog pohoda na Jerusalim. Priorat je zakljuio
da su se stekli uslovi za jedan ovakav pohod, a za njegovu realizaciju valjalo
je obaviti mnoge pripreme, meu kojima je najvanije bilo dobiti podrku Pape
i svih evropskih kraljeva.
Od svih ovih monaha istorija belei samo ime Pjera Pustinjaka, koji je ve
1095. g.n.e. postao poznat irom Evrope kao odluan zagovornik krstakog
pohoda na Svetu zemlju. Pjera je bezrezervno podravao papa Urban I I i on je,
sa njegovim blagoslovom, obiao sve evropske dvorove. Posle gotovo tri
decenije aktivnosti monaha iz Kalabrije, odnosno iz Opatije u Orvalu, i
njegovog irenja verskog fanatizma Evropa je bila spremna za prvi krstaki
pohod. Tako je papa Urban II 27. novembra 1095. uputio svim hrianima
poziv da krenu u sveti rat oslobaanja Svete Zemlje, kolevke hrianstva.
- 158 -

Ovim inom Vatikan vri de facto sakralizaciju rata i stvara osnov za kasniju
uspostavu teorije o nepravednim i pravednim ratovima.
Uoi prvog krstakog pohoda samo etiri lana Sionskog priorata su bila
poznata i to malom broju ljudi. To behu Andre de Monbar, Arsamboom de
Sent-Enjan, Nivar de Montidier i Godfri Bujonski. Inae, interesantno da je
Pjer Pustinjak bio jedan od staratelja Godfrija Bujonskog.
Prvi krstaki pohod poeo je 1096, a ve 15. jula 1099. osvojen je Jerusalim.
U noi izmedju 20. i 21. jula u Jerusalimu j e odran sastanak Sionskog
priorata (imena njegovih lanova nigde nisu zabeleena) posle koga je 22. jula
Godfri Bujonski proglaen za branioca Svetog groba. Ovom titulom Godfri je,
po svemu, osim po zvanju, postao prvi evropljanin vladar J erusalima. Godfri je
umro samo godinu dana kasnije, a njegov brat Boduen je postao i po tituli kralj
J erusalima.
Godfri Bujonski je bio direktni naslednik Merovinke dinastije, a pre polaska
u krstaki pohod 1096. prodao je svu svoju imovinu u Francuskoj, rekavi da
e Sveta Zemlja biti njegova domovina do kraja ivota. Odmah nakon to je
proglaen za branioca Svetog groba Godfri je naredio da se na brdu Sion,
juno od J erusalima podigne opatija. To je, prema nekim zapisima, bilo
velianstveno zdanje opasano visokim bedemima i kulama na svakom uglu.
Opatija se mogla videti sa svih strana, a zvala se Opatija Notr Dam di Mon de
Sion. Opatija je postala sedite Sionskog priorata, a u nju 1108. dolaze i
organizatori prvog krstakog pohoda - monasi iz Kalabrije, odnosno Orvala.
U Slubenom listu (J ournal officiele) Republike Francuske se moraju objaviti
osnovni podaci svih vladinih i ne vladinih grupa i organizacija. U Journal
officiele br. 167. od 20.jula 1956. zavedena je organizacija pod imeneom
Prieure de Sion sa seditem u Rue de Sous-Cassan, Annemasse (Hita Savou).
Zabeleeno je da je osnovna namena osnivanja ovog drutva obrazovanje i
uzajamna pomo lanova. Ovo nam govori da je neko 1956. g. n. e. slubeno
zaveo Sionski priorat u policijske knjige i, shodno tome, policiji dostavio
jedan primerak njegovog statuta, odnosno pravilnika.
Pravilnik koji je 1956. dostavljen francuskoj policiji ima 21. lan i iz njega
se ni na koji nain ne moe zakljuiti o kakvoj se organizaciji radi. Jedino to
je izvesno je da se prijem u organizaciju ne ograniava po osnovu obrazovanja,
jezika, pola, klase ili politikog opredeljenja. Ono to u pravilniku privlai
posebnu panju je stav iz lana 7. u kome pie da se kandidat mora odrei
svoje linosti da bi se posvetio slubi visoko moralnog propovednitva.
Pravilnik, takoe, istie da Sionski priorat ima i svoje drugo ime pod kojim
moe da deluje, a to je Chevalerie dInstitutions et Regles Catholiques
dUnion Independente et Traditionaliste (Viteki red katolikih ustanova i
pravila nezavisnog i tradicionalistikog saveza).
- 159 -

Kratko reeno, nakon itanja Pravilnika stie se utisak da se radi o nekoj
izuzetno strogoj i posveenoj katolikoj organizaciji. Ako znamo da je Sionski
priorat, pod drugim imenom naravno, od osnivanja 45. g.n.e., bio, spram
hrianstva, prvenstveno jeretiko-gnostika organizacija, onda s pravom
moemo da se zapitamo o emu se, zapravo, tu radi. Istina je da Sionski
priorat, od vremena krtenja Klovisa, zvanino nastupa u duhu i skladu s
rimokatolikom crkvom, a da se u stvarnosti nikada nije odrekao svojih
principa i ciljeva vaspostavljanja Merovinke dinastije, odnosno vraanja na
presto naslednika Davidove loze.
Prema Pravilniku, Sionski priorat ima ukupno 9841 lana koji su rasporeeni
u 729 oblasti, 27 dobara i jedan Svod koji se naziva Kirija. Glavnu skuptinu
ine svi lanovi Siona, a njome predsedava i Sionom upravlja Navigator
(Nautonnier). U policiskim spisima stoji da je generalni sekretar ovog
udruenja Pjer Plantar, a da ga zamenjuju an Delaval, Andre Bonom i Arman
Defago. I nteresantno je da je adresa na kojoj je Sionski priorat zaveden
nepostojea, a ni u jednom imeniku francuskih pota ne moete nai njihov
broj.
Prema svim, do sada, raspoloivim spisima prvi veliki majstor Sionskog
priorata bila je Marija Mgdalena, a nakon Godfrija Bujonskog i njegovog brata
Boduena veliki majstori bili su:
an de izor (Jean de Gisors), rodjen 1133. godine, a umro 1220. Bio je
vlasnik zamka izor u Normandiji, gde su se tradicionalno, svake godine,
sretali francuski i engleski kraljevi. Upravo je ovde, prilikom jednog takvog
okupljanja kraljevskih porodica, dolo do, naizgled, apsurdnog sukoba oko
toga koji e od kraljevskih predstavnika da se zakloni u hladovini jednog
stabla bresta koje je, na kraju poseeno. U sutini, ovo je bio otvoren sukob
dve kraljevske kue oko toga ko ima vie Merovinke krvi, a time i vee pravo
na upravljanje glavnim poslovima Evrope. Ovaj sukob se dogodio 1188.
godine, a posle njega an de izor je postao veliki majstor Siona. On je do
1193. bio, zvanino, vazal engleskog kralja Henrija II, a zatim i Riarda I.
Mari de Sen-Kler (Marie de Saint-Clair) je roena 1192. godine, a
potomak je Anrija de Sen-Klera, barona od Roslina u kotskoj. Baron Anri je
ostao upamen po tome to je pratio Godfrija Bujonskog u prvi krstaki pohod
1096. Baka Marije de Sen-Kler je bila udata za brata ana de izora.
Gijom de izor (Guillaume de Gisors) je rodjen 1219. godine. I mao je
titulu viteza i bio unuk ana de izora. Njegova sestra se udala za ana de
Plantara naslednika loze Merovinga, odnosno Sigiberta I V. Najvie se pamti
kao pratilac Luja I X tokom estog krstakog pohoda.
Eduard de Bar(Edouard de Bar) je roen 1302. godine. Imao je titulu grofa
- 160 -

od Bara. Bio je unuk engleskog kralja Edvarda I i neak Edvarda I I . Udajom
erke za jednog od lanova kue Loren obezbedio je vrstu vezu ove dve
porodice. Veliki majstor je postao 1307. godine, a poginuo je u brodolomu
1336. Za ivota je bio veliku prijatelj Ferija od Lorene i ana od
Luksemburga, a poznato je da su i Loreanska i Luksemburka kua bile kue
merovinke krvi.
ana de Bar(Jeanne de Bar) je rodjena 1295. godine, a umrla 1365. Ona je
starija sestra Eduarda de Bara, i unuka engleskog kralja Edvarda I i neaka
Edvarda II. Sa samo petnaest godina udala se za monog engleskog erla od
Vorena, Saseksa, Sareja i Straterna. Imala je neobino srdane odnose s
engleskim i francuskim dvorom. Kada je 1345. dola da ivi u Francusku
postala je namesnica grofovije Bar. Tokom stogodinjeg rata engleske i
francuske krune u bici kod Poatjea 1356. godine francuski kralj je zarobljen, a
zatim odveden u London gde je utamnien u zloglasnom Taueru. ana se iste
godine preselila u London; gde se, uz odobrenje engleskog kralja, starala o
tada najuvenijem zatvoreniku Tauera. Umrla je u Londonu 1365. godine, a
1361. godinbe se povukla s mesta Velikog majstora.
an de Sen-Kler (Jean de Saint-Clair) je roen 1329. godine. Poticao je od
francuskih plemikih kua Somon, izor i Sen-Kler-sir-Et. Njegov deda je bio
suprug tetke ane de Bar.
Blana dEvro (Blanche d'Evreux) je roena 1332. godine i bila je erka
navarskog kralja pa je tako poznatija kao Blana od Navare. Od oca je
nasledila grofovije Longvil i Evre, a nakon udaje za francuskog kralja Filipa
VI postala i grofica od izora. Poznavala se i sa anom de Bar, ali je mnogi,
pored svega ovoga, pamte po priama o njenim alhemiarskim prouavanjima i
tajnim opitima. Takoe, mnogi je spominju kao blisku prijateljicu i zatitnicu
Nikole Flamela.
Nikola Flamel (Nicolas Flamel) je roen 1330. godine. Nema pouzdanih
podataka o njegovom poreklu. Zna se da se bavio alhemiarskim istraivanjima
i da je u tome imao puno uspeha. Bio je neobino skroman ovek ali je, s
druge strane, ogromne svote novca troio na kompletno opremanje mnogih
bolnica, izgradnju crkava i kapela. Zna se da je tri kapele podigao u Bulonji,
grofoviji oca Godfrija Bujonskog. Njegove alhemiarske radove s posebnom
panjom je izuavao Isak Njutn.
Rene Anujski (Ren d'Anjou) je roen 1408. godine, a veliki majstor je
postao sa samo deset godina, 1418. Nijedan veliki majstor nije imao toliko
titula koliko Rene: grof od Bara, grof od Provanse, grof od Pijemonta, grof od
Giza, vojvoda od Kalabrije, vojvoda od Anua, vojvoda od Lorene, kralj
Maarske, kralj Napulja i Sicilije, kralj Aragona, Valensije, Majorke i
Sardinije. Rene je, simbolino, nosio i titulu kralja J erusalimskog. Od 1418.
- 161 -

do 1428. godine umesto Renea poslove Velikog majstora je obavljao njegov
stric Luj, kardinal od Bara. Kad je Rene postao vojvoda od Lorene za svoj
znak je odabrao krst s dve vodoravne preke koji je, mnogo godina kasnije,
tokom Drugog svetskog rata, postao simbol francuskih snaga otpora faizmu.
Na Reneovom dvoru su esto bivali prisutni razni poznavaoci hermetike
misli, a bilo je i onih koji su tu nalazili utoite za najrazliitije alhemiarske
opite. Poto je imao mnoga imanja u I taliji, Rene je vie godina proveo tamo.
Najbolji prijatelji u Italiji, i najei sagovornici, bili su mu lanovi porodica
Sforca i Medii.
Rene se s J ovankom Orleankom upoznao 1429. godine, u svojoj prestonici
Nansiju, i od tada su njih dvoje bili veoma prisni. On ju je upoznao i sa
svojom majkom J olandom Anujskom, koja je prihvatila da bude njena
zatitnica. Rene je pratio i sve vreme bio uz Jovanku Orleanku tokom uvene
opsade Orleana. Ova bitka se vodila s ciljem da se na francuski presto dovede
arl VI I .
Najmlau i najmiliju erku Margaretu, Rene je udao za engleskog kralja
Henrija VI, a Margareta je postala uvena tokom graanskog rata u Engleskoj,
poznatom kao Rat dveju rua.
Jolanda de Bar (Iolande de Bar) je roena 1428. godine, a na mestu
Velikog majstora nasledila je oca, Renea Anujskog. Udala se za dobrog
prijatelja njenog oca Ferija, gospodara Sion-Vodemona, a nakon njegove smrti
trajno se preselila na njegovo imanje. Sina Renea je kolovala u Firenci, gde
mu je vaspita bio or Anton Vespui, poznatiji kao veliki zatitnik
Botielija. Rene je nakon kolovanja, a po povratku u Francusku, postao
vojvoda od Lorene.
Sandro Filipepi (Sandro Filipepi) poznatiji kao veliki slikar Botieli, roen
je 1444. godine. O njegovom vaspitanju, obrazovanju i kasnijem radu starale
su se porodice Medii, Este, Gonzaga i Vespui. Tokom obrazovanja najvie
vremena je proveo kod tada najuvenijeg alhemiara i predstavnika hermetike
misli Andrea del Verokija, koji je bio uitelj i Leonardu da Viniju. Pod
uticajem Mediijevih posvetio se paganskim temama, izlaui ih javnosti na
mnogim svojim slikama, koje je najee koristio kao magisko orue za irenje
svojih uverenja. Botieli je bio pravi ezoterik, o emu govori i najvei broj
njegovih dela; pa se tako i izrada prvog pila tarot karata vezuje za njegovo
ime.
Leonardo da Vini (Leonardo di ser Piero da Vinci) je roen 1452. godine
u gradiu Vini pored Firence. Otac Pjero je bio uveni advokat, a majka
Katarina prelepa arapska robinja. I z tog razloga Leonardo nije mogao da uzme
oevo prezime ve je u narodu postao poznat kao Leonardo iz Vinija. No, i
- 162 -

pored toga o njemu se veoma dobro starao njegov otac i njegovi prijatelji.
Meu oevim prijateljima najpoznatiji su bili oni iz porodica Medii, Sforca,
Gonzage i Savoj. Bio je, kao i Botieli, uenik uvenog Verokija, ali se, za
razliku od Botielija, koji se pred kraj ivota osamio i prestao sa stvaralakim
radom, do poslednjeg daha bavio naukom i umetnikim stvaranjem. Ne postoji
nijedno njegovo likovno delo koje nije proeto paganskim verovanjima,
odnosno negacijama rimokatolikih dogmi. Ni na jednoj njegovoj slici ili
freski nema raspea niti prikaza navodnog stradanja Isusa Hrista. Bio je
klasian jeretik. Tvrdio je da je Jeua ben Josif, odnosno Isus Hristos, bio
prorok, da je s Marijom Magdalenom imao decu i da je sve svoje tajne poverio
Mariji, a ne apostolima, kako rimokatolika crkva tvrdi. Delovanjem i
stvaranjem iskazivao je potovanje prevashodno Mariji Magdaleni i J ovanu
Krstitelju, a ta je mislio o I susu najbolje je izrekao preko svoje slike Salvator
Mundi na kojoj ga prikazuje kako u jednoj ruci dri ar, odnosno globus sa
krstom (Globus cruciger) dok drugom blagosilja. Boje koje je Leonardo
koristio da bi prekrio I susovo telo su i na slici Salvator Mundi i na Ultima
Cena (Tajna veera) potpuno iste - vizantijsko plave (colore azzurro bizanti).
Leonardo, za razliku od mnogih drugih, nije imao dileme da je I sus blagosiljao
one kojima se, inae, vladalo u njegovo ime. I nteresantno je podsetiti se da se
globus cruciger prvi put kao simbol vladanja vezuje 395. godine za Flavija
Arkadija (Flavius Arcadius) koji je bio prvi vladar Istonog rimskog carstva,
odnosno Vizantije nakon to je Carstvo podeljeno na dva dela. Sa prestankom
postojanja Vizantije 1453. Globus crucuger postaje deo insignia srpske
vrhovne vlasti, a vizantijsko plava dospeva na srpsku zastavu u vreme Miloa
Obrenovia zbog ega je ak imao problema i sa sultanom koji je, na kraju, za
vreu dukuta, prihvatio Miloevu trobojku (crvena, plava i bela) i fermanom je
potvrdio uz konstataciju da vizantijsko plava nije vizantijsko plava ve sadece
mavi samo plava.
Poznat kao ovek koji malo i retko govori ipak je, kad bi to inio, ukazivao
da je I sus imao brata blizanca i da je on, ako je neko uopte i bio razapet,
razapet na krst ili, u krajnjem sluaju, neko njemu slian. Naglaavajui
injenicu da su Isusovi uenici uglavnom bil i nepismeni i prosti ljudi voleo je
prstom da pokazuje na lik Marije Magdalene, obrazovane i imune ene, koja
je zapravo nastavila da iri izvorno Isusovo uenje. Podseao je sagovornike
da su se svi Isusovi uenici nakon raspea razbeali na sve strane, a da su uz
njega ostali samo Marija i J ovan, koga je I sus nazivao bratom. Kad je vaskrsao
pored Isusa nije bio niko od njegovih uenika ve Marija Magdalena i upravo
njoj je I sus preneo poruku. Naravno, Marija nij e bila sama jer su pored nje bili
kapetan Gaj Kasije Longin, kao stareina strae koju je odredio Poncije Pilat, i
jo dva rimska straara. Oni su uvali Mariju i Isusa.
Leonardo je svojom umetnou i nainom ivota irio istu poruku. Bio je lep
ovek, savreno graen i uvek odeven u belo; nikad nije jeo meso i iveo je u
celibatu. U ophoenju s ljudima nije poviavao ton, a prema svojim
- 163 -

saradnicima se uvek odnosio s dunim potovanjem: Potuj siromane i slabe,
a sa snanima i bogatima kako ti volja, voleo je govori. Ljudi su eleli da
budu u njegovom drutvu ne samo zbog njegovog besprekornog stila odevanja,
finih manira, nadahnutog govora ve i zbog veselog duha i potrebe da stalno
zbija ale.
Danas kad se spomene ime Leonarda da Vinija najvei broj ljudi odmah
pomisli na njegove uvene slike i freske. Gotovo da niko i ne zna za znaaj
njegovih pisanih dela koja su zapravo najvea vrednost koju je za sobom
ostavio. Poeo je da pie tek u svojoj 37 godini i pisao je, bez prekida, sve do
smrti. Za njim je ostalo preko pet hiljada ispisanih stranica i sve su do danas
sauvane, a ono to im je zajedniko je injenica da ni na jednoj od njih nema
rei Bog.
Leonardo je pisao levom rukom, a po ugledu na arapski svet pisao je sa desne
na levu stranu i to tako da je tekst mogue itati tek ako ga gledate u ogledalu.
Pored toga, mnoge kratke rei spajao je u jednu dugu, a mnoge duge rei
razdvajao je na niz manjih. Nikada nije upotrebljavao bilo kakve znake
interpunkcije. Vrlo retko je paginirao stranice, a ne retko se na kraju neke
stranici moe nai njegovo upozorenje vidi sledeu stranicu ili nastavak sa
prethodne strane. Posebno je voleo da mea paragrafe tako da se na jednoj
stranici jedan paragraf odnosi na njegova razmiljanja o filosofiji, sledei o
fizici, a strana zavravala pisanjem o slikarstvu. Sledei paragraf o fizici se
mogao nai na nekom drugom papiru, na nekoj stotoj ili dvestotoj stranici.
Leonardo je uivao u ovako ispisanim stranicama. Znao je da ih niko, tek tako,
ne moe i nikad nee proitati. Da bi se sva njegova dela mogla ispravno
prirediti bilo bi neophodno na jednom mestu imati sve njegove spise - vie od
pet hiljada stranica, a to se do danas nije dogodilo.
Na jednoj od pet hiljada rukom sitno ispisanih stranica Leonardo je zapisao:
Kako neke maine mogu dugo boraviti ispod vode bez da njihovi putnici
izau na vazduh i kako dugo je mogue iveti bez hrane neu nikada tano
navesti. Ovo iz razloga zle naravi ljudske koja bi ova znanja koristila za
unitenje, a ne stvaranje. Pa ipak, Leonardo je prvi ovek koji je opisao i
skicirao tenk, podmornicu, avion, padobran, CVT menja i td. Njegovo
istraivanje o snazi vodenog toka i mogunou njegove kontrole u svrhu
stvaranja energije tampano je u Bolonji 1828. godine pod nazivom Del moto e
misura dellAcqua.
Decenijama i vekovima Leonardove sitno ispisane stranice su bile predmet
unosne trgovine. Ponekad se na prodaju prodavala samo jedna stranica. Cene
su bile uvek visoke, a kupci uvek poznate linosti evropskog plemstva. Danas
se veliki broj njegovih rukopisa nalazi u Kraljevskoj biblioteci u Vindzoru,
Engleska, I susovom koledu u Oksfordu, u privatnim bibliotekama lorda
Eburnhema i grofa od Lankastera i, naravno, u Vatikanskoj biblioteci.
- 164 -

Meutim, najvea pojedinana zbirka Leonardovih spisa i crtea 1119 papira
nastalih izmeu 1478. i 1519, poznata pod nazivom Codice Atlantico se od
1637, po milosti grofa Arconatia, uva u Biblioteca Ambrosiana di Milano.
Verujui da se nepismenom narodu ne vredi obraati knjigama on je slikao,
nastojei da mu tako prenese istinu o Isusu i rimokatolikoj crkvi. Papu je
prezirao. Povrnom analizom samo jednog njegovog dela - L' Ultima Cena
(Tajna veera) moe se lako uoiti njegova namera da istina, ono u ta je on
verovao, dugo ostane dostupna ljudima.
I pre Leonarda su umetnici slikali prizor pashalne, odnosno tajne veere, ali
niko to nije uinio na tako realistian i upeatljiv nain. Svim tim slikama
morate da se pribliite, tragajui za pojedinostima, a Leonardova Tajna veera
se moe sagledati samo s odreene distance i pod odgovarajuim uglom. Ako
se postavite kako treba, sve e vam biti jasno. Ono to odmah pada u oi je to
da nijedan od apostola, pa ni sam I sus, nema oreol svetlosti iznad glave.
Drugo, iako je slikao prizor pashalne veere, pred I susom nema ni hleba niti
vina, a tanjir mu je sablasno prazan. I stina, na stolu se nalazi nekoliko
komadia hleba, ali ne i hleb koji Isus treba da osveti. Pred njim nema ni
Svetog grala s njegovom navodno isceliteljskom krvi. Meutim, ako se pogleda
iznad glave apostola u udaljenom levom uglu slike (enska strana), vidi se gral
(putir) koji lebdi kao ukras na zidu. Leonardo je ovim eleo jasno da poalje
poruku da gral nije nikakav pehar ve da ga treba traite u nekoj drugoj ravni.
Koja je to ravan postaje jasno odmah poto se shvati da linija koja bi se
povukla iz sredita lebdeeg putira prolazi tano kroz lice osobe sa I susove
desne strane, a zatim dodiruje I susovu levu ruku. Rastojanje izmeu lebdeeg
grala i osobe sa I susove desne strane jednako je rastojanju izmeu nje i
Isusove leve ruke. Nema sumnje da je Leonardo smiljeno povezuje lebdei
gral sa I susom i njegovom oigledno voljenom osobom na slici.
Moda je, ipak, najupeatljiviji deo slike onaj na kome je prikazan apostol
Petar koji u desnoj ruci dri no, a levom see ka vratu Marije Magdalene...
Leonardo s I susove desne strane nije naslikao apostola J ovana, kako mnogi
veruju, ve Mariju Mgdalenu. Zato Petar eli da ubije Mariju! Zbog toga to
je samo njoj i nekome vie otkrio sve svoje tajne? Zbog njene rane Crkve? Ako
znamo da je na Tajnoj veeri prikazan trenutak kad Isus saoptava uenicima
da zna da e ga jedan od njih izdati, a drugi pokrasti, postavlja se pitanje nije
li jedan od dvojice prozvanih ba Petar. Nije li ba on od fariseja Hristovih
progonitelja, pozvan da propoveda hrianstvo kako se to njima inilo
zgodnim! Nije li ba on sa Pavlom progonio Marijine sledbenike u okviru rane
Crkve! Izmeu Petra i Jovana, odnosno Marije, sedi apostol Juda Iskariotski
steui u desnoj ruci vreicu s trideset dukata. Levom rukom Juda nastoji da
skloni tanjir ispred Marije, ali ga Isus u tome spreava. Jasno je da Leonardo
ukazuje na Judu Iskariotskog kao na drugog oveka koji e se ogreiti o njega
pre nego to svane. Petar e ga pokrasti, a J uda izdati.
- 165 -

Leonardo svoju Tajnu veeru prikazuje kao skup trinaest osoba koje sede za
pravougaonim stolom. Svi su uglavom okrenuti ka I susu, osim apostola J ude
Tadeja i Marka. Apostola Tadeja Leonardo je naslikao prema svom liku
izraavajui tako, okrenut leima Isusu, svoj stav prema njemu. Koga
predstavlja apostol Marko, takoe okrenut leima Isusu, ostaje tajna. Apostola
Tomu Leonardo prikazuje kao bradatog oveka, odmah do Isusa, kako upire
kaiprstom u nebo. Ako znamo da je na svim svojim radovima Leonardo slikao
J ovana Krstitelja s uperenim kaiprstom ka nebu onda nam je jasno da je
apostol Toma zapravo Jovan. Ali, ovde, na Tajnoj veeri, Jovan Krstitelj kao
da upozorava Isusa, kao da mu preti, kao da ga podsea da ga je on
miropomazao i da je taj svoj in, na kraju, platio glavom.
Mnogi smatraju da je slika Tajne veere u crkvi Santa Marija dele Gracije
freska, ali ona to odista nije. J ednostavo nije jer nije slikana A ffresco
tehnikom gde se boje meaju sa sveim malterom; Leonardo je koristio tehniku
poznatu kao A secco gde se boje nanose na suvi malter to ih ini neuporedivo
manje postojanim. Ova tehnika je pogodna samo za platno ili drvo, a Leonardo
je ba nju, iako je bio jedan od najveih poznavalaca fresko tehnika, primenio
slikajui Tajnu veeru. Tom tehnikom je Leonardo svoje delo osudio na
relativno brzo propadanje, a do danas je sauvana samo zahvaljujui
viestrukim restauracijama. Kako su mnogi umetnici u Leonardovo vreme znali
za njegovu odluku da naslika sliku koja nestaje prionuli su na njeno
kopiranje ne bi li sauvali njene osnovne poruke, postavku ili naprosto izgled.
Na desetine slikara je kopiralo njegovu pashalnu veeru i svi su svoje kopije
nosili i pokazivali irom I talije i Evrope. Upravo to, prikazivanje kopije slike,
a sa njom i njene osnovne poruke bilo je ono to je Leonrado i eleo da
postigne. Sliku je za nekoliko godina videlo vie ljudi nego to bi je videlo za
ceo vek da su morali da dolaze u crkvu Santa Marija dele Gracije.
Leonardo je jedan od najveih slikara, dubokouman mislilac i pravi majstor
stvaranja zagonetki. Sve to je, na primer, pisao pisao je obrnuto, na takav
nain da je moglo da se proita samo u ogledalu. esto je govorio kako su
ljudi nesmotreni i da isuvie lako veruju u sve to im se kae. Da bi dokazao
ovo naslikao je, prema svom feminiziranom liku, portret mlade dame. Ova
slika je, prema nekim kustosima, kasnije postala poznata kao Mona Liza. Kada
je prvi put video Mona Lizu iz Luvra uveni svetski poznavalac lepih
umetnosti Bernard Berenson (Bernard Berenson) napisao je: U liku Mona
Lize video sam zapravo hladnu sliku ene koja ne moe da pobudi moje
saoseaje niti moje interesovanje. To je oprezna, lukava, sigurna osoba koja
zrai i sve proima neprijateljskom superiornou. Za razliku od mnogih
Berenson nije naseo na priu o Mona Lizi kao portretu prelepe
dvadesetogodinje supruge i majke petoro dece gospara Del okonda.
Profesor nuklearne fizike iz SAD Don Asmus (J ohn Asmus) je na zasedanju
Torrey Pines of La Jolla Rotary Club, povodom stogodinjice postojanja
- 166 -

kluba, izjavio kako samo neobrazovani ili zavedeni ljudi mogu da poveruju u
priu o okondi. Nakon viegodinjeg istraivanja, potroenih nekoliko stotina
hiljada dolara Asmus je, uz punu asistenciju profesora Karla Pedretija (Carlo
Pedretti ), jedan od najveih poznavalaca Leonardovog rada, zakljuio kako je
najverovatnije na slici poznatoj kao Mona Lisa preko inicijalnog crtea
Constana dAvalos naslikana I zabela Napuljska (I sabella d'Aragona), u to
vreme legalna naslednica krune J erusalimskog kraljevstva nastalog nakon
Prvog krstakog pohoda 1099. godine. Sam lik i to po kome je on oslikan i
nisu toliko vani koliko pitanje koga on predstavlja zakljuio je Asmus uz
opasku da je Leonardo, na svoj nain, bio posveen Mariji ( )
roenoj u Magdali pored jezera Genisarteskog i iz plemena Isaharova. Ako
ljudi ne mogu da vide da nije lepa, mogu da vide da nema dvadeset godina,
napisao je jedan italijanski novinar podseajui svoje itaoce da je Lisa
Gioconda, imala nepunih dvadeset godinu kad je navodno pozirala Leonardu.
Ko je zapravo Mona Liza i zato bi njen identitet uopte bio sporan? Pravu
sliku Mona Lize Leonardo je nacrtao na molbu svog dobrog prijatelja ulijana
(Giuliano de' Medici ), brata Lorenca Mediija (Lorenzo de' Medici ), vladara
Firence. Monaliza je zapravo bila vojvotkinja od Francavilla i fiorentinska
dama Konstanca (Constana d Avalos), kerka grofa Davalosa ( igo I
d'Avalos) i ulijanova ljubavnica. Konstanca je bila i bliska prijateljica sa
nadaleko poznatim Cezarom Bordijom (Csar Borja), politiar, kondotjer i
visoki crkveni prelat (kardinal) i najpoznatiji sin pape Aleksandra VI (Roderic
Llanol de Borja). Kako je ulijano ubijen 26. aprila 1478. godi ne u zaveri
koju su organizovale fiorentinske bankarske porodice Paci (Pazzi) i Salvati
(Salviati) ali i tadanji papa Sikstus I V (Francesco della Rovere, krteno ime)
Leonardo prekida zapoeto oslikavanje crtea prelepe Constane i nastavlja
rad na njemu tek avgusta 1503. godine dan nakon to se papa Aleksandar VI
upokojio. I nteresaantno je da su u ovo ubistvo i svebankarskom pokuaj
preuzimanja vlasti u Firenci bili umeani i vlasnici banke Monte dei Paschi di
Siena (osnovana 1472) koja i danas funkcionie i predstavlja najstariju banku
u XXI veku. Mnogi veruju da je lik prelepe Constane Leonardo izmenio 1503.
godine u korist jednog drugog lika ali to e, po svemu sudei, ostati tajna.
Kako god, sliku plemkinje Constane , i ne samo nju, Leonardo na samrtnoj
postelji poklanja francuskom kralju Fransoa I (Franois I ) koji je smeta u
obnovljeni Luvr. Po dolasku na vlast Napoleon Bonaparta iz Luvra uzima samo
sliku Constane i prenosi je u svoje sedite u Palais des Tuileries. Tek nakon
ubistva Napoleona slika Constane, u to vreme poznate kao Portrait de Mona
Lisa, bie vraena u Luvr. Zato je sliku Mona Lize Napoleon nazivao Marie
de Magdala verovatno nikada sa sigurnou nee biti razjanjeno kao to nee
biti razjanjeno ni ko je i zato smislio priu da je od Leonarda sliku svoje
ene Lize (Lisa Gherardini), a u ast roenja njihovog petog deteta naruio
bogati fiorentinski trgovac Franesko okondo (Francesco del Giocondo)
kome, oigledno, ova slika nikada nije predata niti ju je on ikada traio ili
video.
- 167 -

Kao velik strunjak za tehniku, od 1515. do 1517. godine bio je u vojsci
arla od Monpansijea i Burbona, konetabla Francuske i vice-kralja Langedok-
Rusijona i Milana. Poznati su njegovi nacrti helikoptera, podmornica, tenkova
i drugih za ono vreme neshvatljivih tvorevina. Krajem devetnaestog veka
Britanska kraljevska kua je dola u posed kompletnih Leonardovih nacrta
samohodnih oruja. Poetkom dvadesetog veka, posle njihove detaljne razrade,
britanska armija je uz asistenciju inenjera Lanselota de Mola (Lancelot Eldin
De Mole) uspela 8. septembra 1915. da proizvede tenk koji je, prema
miljenjima mnogih, imao uticaja na tok Prvog svetskog rata.
Poslednja slika koju je Leonardo zapoeo i zavrio bila je slika San
Giovanni Battista (Jovan Krstitelj); sliku Jovana Krstitelja niko nije naruio i
to je jedina slika naena kraj njegove smrtne postelje. Kada je slika u XX veku
podvrgnuta rentgenskim zracima otkriveno je da ispod slojeva uljane boje
nema crtea slikana je direktno iz glave, bez ikakvih prethodnih priprema i
to je jedino takvo Leonardovo delo. Danas se pretpostavlja da je eleo da je
pokloni Luizi od Savoja na ijim je rukama 2. maja 1519. i umro u vili Clos
Lucu Parizu. Inae Luiza je majka francuskog kralja Fransoa I koji je bio
jedan od najveih potovalaca Leonardovog dela i koji je, nakon njegove
sahrane u kapeli Saint -Hubert u okviru zamka Chteau at Amboise, izjavio:
Na svetu nema oveka po znanju ravnog Leonardu. Bio je i ostae najvei
slikar, skulptor, arhitekta i filosof. U pogrebnoj povorci koja je odala
poslednju poast Leonardu da Viniju bilo je, po njegovoj pisanoj elji,
eszdeset prosjaka. Sva njegova imovina podeljena je njegovim uenicima.
arl de Monpansijea i Burbona (Charles III of Bourbon-Montpensier) je
roen 1490. godine, a umro je 1527. Za ivota je bio najmoniji velmoa
Francuske. Majka mu je Klara od Gonzage, a sestra mu je bila udata za
vojvodu od Lorene, unuka J olande de Bar i praunuka Renea Anujskog. Kao
iskusnog vojnika koji se iskazao u borbama u I taliji Fransoa I ga je 1515.
imenovao za vrhovnog zapovednika francuske vojske. Meutim nakon smrti
arlove supruge Suzane od Burbonja odnosi izmeu arla i Fransoa I se remete
tako da on biva prinuen da se skloni kod Karla V, Svetog rimskog cara, gde
je odmah postao zapovednik carske vojske. U bici kod Pavije 1525. godine
arl je porazio francusku vojsku i zarobio Fransoa I ali je ubrzo morao da ga
oslobodi. Dve godine kasnije je sa svojom vojskom krenuo na Rim, da se
obrauna s papom Klementom VII koji se, po njegovom verovanju, lano
predstavljao i lanu veru ispovedao. Tokom opsade Rima se teko razboleo i
umro to je posebno ogorilo njegovu vojska koja upala u Rim i opljakala sve
to se tada opljakati moglo. Papa se spasao.
Ferante de Gonzag (Ferdinand de Gonzague) roen je 1507. godine. Imao
je titulu grofa od Gastale. Otac mu je bio vojvoda od Mantove, a majka I zabela
dEsta, poznata kao velika zatitnica Leonarda da Vinija. Bio je veoma blizak
sa arlom od Monpansijea, a kad su Fransoa od Lorene i vojvoda od Giza
- 168 -

pokuali da se domognu francuske krune on im je bio desna ruka u svim
njihovim poduhvatima. Kao i svi njegovi prethodnici, veliki majstori, i
Ferdinand je bio iskren poklonik ezoterine misli. Umro je u Briselu 15.
novembra 1557. prilikom jednog nesretnog pada sa konja. S obzirom da je bio
guverner Milana sahranjen je, mada u tajnosti, u Milanskoj katedrali (Duomo
di Milano).
Luj de Gonzag (Louis de Gonzague) je roen 1539. godine, a zvanino je
bio poznat pod imenom Luj de Never (Luigi di Gonzaga-Nevers). Bio je neak
Feranta od Gonzage, roeni brat mu se oenio jednom od lanica kraljevske
Habsburke porodice, a kerku je udao za vojvodu od Longvila, dok je blisku
roaku udao za vojvodu od Lorene. Tokom svih verskih ratova Luj de Gonzag
je bio najblii saveznik kue od Lorene i kue og Giza.
Sve svoje slobodno vreme Luj je posveivao istraivanju ezoterine misli,
posebno je saraivao sa ordanom Brunom i Donom Dijem, koji je bio, bez
premca, najpoznatiji engleski ezoterik. Tokom 1582. posetio je Kembrid i
Oksford, sedite engleske ezoterine misli, gde se sretao s mnogim istaknutim
ezotericima tog doba. U istoriji e meutim ostati najvie poznat po svom
ueu u Vartolomejskoj noi od 24. avgusta 1572. kada je zapoet masakr
istaknutihfrancuskih protestanata (hugenota) od strane katolika, a po
naredbi Karla I X tadanjeg kralja Francuske. Obraun sa hugenotima je
isplanirala Katarina de Medii (Catherine de' Medici), majka francuskog kralja
i on se iz Pariza ubrzo proirio po celoj Francuskoj; za manje od etiri meseca
irom Francuske je ubijeno oko 70.000 hugenota. Prvog januara 1573.
Katarina de Medii je postala milostiva pa je preoivelim hugenotima data
opcija: ili da se pokatolie ili da se isele to je veina i uinila odlazei u
Kanadu gde su osnovali naseobinu Kvebek.
Robert Flad (Robert Fludd ili Robertus de Fluctibus) je roen 1574.
godine. Otac mu je bio jedan od najbliih saradnika engleske kraljice Elizabete
I Tjudor i bliskim porodinim i poslovnim odnosima sa Luj de Gonzagom. Na
oevo insistiranje Robert se kolovao na nekoliko evropskih univerziteta ali je
najvie vremena proveo u Oksfordu koji je, nakon Kembrida, bio glavno
uporite ezoterine misli tadanje Evrope. Tajna prepiska Flada sa uvenim
nemakim astronomom Johanom Keplerom o izradi horoskopa oduvek je
izazivala interesovanje ali sadraj ovih pisama, i pored toga to su gotovo sva
sauvana, nikada nije objavljen. Za javnost su ostali tajna i Keplerovi spisi o
tanom datumu Hristovog roenja. Za ivota, Flad je postao prva linost
ezoterine misli u Engleskoj i bio je povezan sa mnogim naunicima onog
vremena. Meutim, njegovo druenje sa najpoznatijim rozenkrojcerom
J ohanom Valentinom Andreom je izazivalo najvie panje i nedoumice kod
njegovih prijatelja. Naime, rozenkrojceri su tada bili omraeni irom Evrope, a
Flad ih je, na zaprepaenje mnogih, zduno branio.
- 169 -

Kao veoma uen i ovek od posebnog autoriteta Flad 1602. prihvata molbu da
bude vaspita i uitelj sinova Anrija od Lorene. U tom poslu razvio je poseban
odnos s mladim arlom, kasnije vojvodom od Giza koji e 1631. postati poznat
kao jedan od glavnih zavrenika u neuspelom nastojanju svrgavanja francuskog
kralja Luja XIII, sina Marije Medii (Marie de' Medici). ovek koji je tada
pomogao kralju da prebrodi zaveru je bio direktor Sorbone inae poznatiji
samo kao kardinal Rielje. Moda su, ako ni zbog ega drugog, ba zbog ovoga
u prvim danima Francuske revolucije oni koji su se zaklinjali na slobodu i
jednakost svih ljudi iskopali posmrtne ostatke kardinala Rieljea koji su do
tada bili pohranjeni u crkvi u okviru Pariskog univerziteta i od tela odvojili
dobro mumificiranu glavu sa kojom su se posle danima zabavljali po pariskim
trgovima. Ovu skaradnost okonao je tek 1886. Napoleon III kada je pronaao
Rieljeevu glavu i ponovo je spojio sa telom.
Johan Valentin Andrea (Johann Valentin Andreae) je roen 1568. godine.
Otac mu je bio luteranski pastor i bogoslov u Virtembergu. Studirao je
teologiju i prirodne nauke ali je najvei deo ivota proveo putujui Evropom.
Meutim, oni koji su ga poznavali nisu o njemu govorili kao o teologu ili
nauniku ve pre svega kao pripadniku jednog tajnog drutva hermetike i
ezoterine misli. Imao je bliske poznanike na gotovo svim evropskim
dvorovima, a 1614. je rukopoloen za akona u varoici Vaihingen an der Enz
u okolini tutgarta, a potom za svetenika u mestu Calw. Tokom
tridesetogodinjeg rata u Nemakoj (1618. -1648.) mesto boravka J ohana
Valentina Andree zaobilazile su, ak i izbegavale da mu se priblie, vojske
svih zaraenih strana. Za ivota je napisao vie knjiga od kojih se Chymische
Hochzeit Christiani Rosencreutz anno 1459 (Alhemijska svadba Kristijana
Roznekrocera 1459)smatra najvanijim rozenkrojcerskim radom. ta vie,
mnogi sledbenici rozenkrojcerskog reda veruju da se Andrea tokom pisanja
ovog dela koristio originalnim spisima samog Kristijana Rozenkrojcera
osnivaa Reda Ruinog krsta.
Robert Bojl (Robert Boyle) je roen 1627. godine. Otac mu je bio erl od
Korka, ali on nikad nije hteo da prihvati nijednu titulu. kolovao se na tada, a
i danas, najprestinijem engleskom koledu I tonu, iji rektor je bio
rozenkrojcer Henri Voton. Kao dvanestogodinjak Bojl je bio poslat u Firencu,
gde su Medii i dalje, protivno papinom negodovanju, pruali podrku i zatitu
ezotericima i naunicima svih grana, a meu njima i samom Galileju. Posebno
prijateljstvo Bojl je uspostavio s Kozimom III de Mediijem, kasnijim
vladarom Firence i velikim vojvodom Toskane. Posle petogodinjeg kolovanja
u Firenci gde je stekao mnoga znanja i nauio latinski kao maternji vraa u
Englesku, i odmah stupa u kontakte s mnogim istaknutim ezotericima, a pre
svih sa Samjuelom Hartlibom, nekad bliskim saradnikom J ohana Valentina
Andree. I z Firence Bojl u Englesku donosi i tri spisa o astronomiji i pravilima
pravljenja horoskopa koje mu je lino predao tada ve ostareli Galileo Galilej.
Kao tridesetogodinjak, odlazi u Oksford i stie nova ezoterina znanja, a
- 170 -

najblii prijatelji mu postaju I sak Njutn i Don Lok. U svoje vreme slovio je
za velikog mislioca iz oblasti teologije, filosofije, hemije i fizike, a dvadeset i
devet knjiga koje je objavio najbolje govore o tome. Mnogi ga danas smatraju
za prvog modernog hemiara, a njegovu knjigu Chymico-Physical Doubts &
Paradoxes (Hemijsko-fizike sumnje i paradoksi) oznaavaju kao najvanije
delo s poetka savremene hemije.
Bojl nije krio naklonost ka ezoteriji i uvek je isticao da e govoriti onoliko
jasno i otvoreno koliko je to mogue, s obzirom da sam obavezan na uvanje
tajne. Vie puta je posetio grob Nostradamusa i Renea Anujskog, a 1676.
godine i nekadanje prebivalite Marije Magdalene u Sen Bomu. Sve ove
posete obavio je na dan svetog J ovana Krstitelja. Neposredno pred smrt, 1691.
godine, Bojl je sve svoje papire poverio I saku Njutnu.
Isak Njutn (Isaac Newton) je roen 1642. godine. Porodica mu vodi poreklo
od drevnog kotskog plemstva, mada su njena mo i uticaj u vreme roenja
Njutna bile zanemarljive. kolovao se u Kembridu, gde je upoznao Bojla i
Dona Loka. Njih trojica e do smrti ostati nerazdvojni prijatelji i bliski
saradnici. lan Kraljevskog drutva je postao 1672. godine, a 1696. postavljen
je za upravnika Kraljevske kovnice i uestvovao u utvrivanju standarda za
zlato koji i danas vae. Sedam godina kasnije izabran je za predsednika
Kraljevskog drutva.
Njutn je bio lan engleskog masonskog drutva i bl izak prijatelj
najistaknutijih masonskih figura, kao to su Dems Anderson i arls Redklif.
U masonske redove primio ga je vojvoda od Lorene, koji je nakon enidbe s
Marijom Terezijom Austrijskom primio titulu Svetog rimskog cara.
Njutn je, kao nijedan drugi naunik toga vremena, bio posveen hermetikoj
misli. U svojoj biblioteci je imao vie stotina alhemiarskih radova, a sam je
posveivao mnogo vremena odgonetanju tajne uzajamnih veza muzike i
arhitekture. Bio je opsednut priama i podacima vezanim za navodni
Solomonov hram, uveren da se u njegovim razmerama kriju mnoge alhemijske
formule. Verovao je da je judaizam u svoje vreme raspolagao saznanjima zbog
kojih je bio centar samog Boanskog znanja. Meutim, ova znanja su
vremenom izgubljena i Njutn je smatrao svojom i obavezom svojih
istomiljenika da pronau izgubljenu mudrost sveta.
Posebno je radio na prikupljanju materijala za knjigu o izvornim pravima
kraljevanja, odnosno osnovama vladanja. U sklopu ovih istraivanja razmatrao
je i judejske tvrdnje o osnovanosti njihove supremacije nad ostalim rasama.
Priu o Isusu kao bogu u potpunosti je odbacivao argumentujui ovakav svoj
stav dokazima o krivotvorenosti Novog zaveta. Uvek je isticao prednost gnose
nad verom, tvrdei da je obrazovanje jedini pravi put.
- 171 -

arls Redklif (Charles Radclyffe) je roen 1693. godine. Njegovog oca
Edvarda pripadnika ugledne nortambrijske porodice engleski kralj Dejms I I
proizveo je u erla od Derventvotera. Njegova majka je bila vanbrano dete
engleskog kralja arlsa II i njegove ljubavnice Mol Dejvis pa je tako Redklif
bio unuk engleskog kralja. Za njega se zna da je bio mason (kotski obred) i
da je 1725. u Parizu osnovao prvu masonsku lou na kontinentu, da je bio
upuen u mnoge ezoterijske tajne i da je dobar deo ivota posveti o radei za
kuu Stjuart to e ga na kraju kotati glave.
Nakon ubistva brata Dejmsa i smrti njegovog sina Dona Redklif 1738.
odluuje da se povue iz javnosti, odnosno da svoje aktivnosti protiv nemake
kue Brunswick-Lneburg (Hanover) koja je vladala Engleskom uini manje
uoljivim. Danas se zna da je Redklif tada zapravo poeo da deluje posredno,
preko jednog viteza po imenu Endrju Remzi i od tog vremena ovakav nain
aktivnsti (delovanje preko drugih linosti) esto primenjuju svi veliki majstori
Siona. No, bez obzira na njegovu obazrivost engleski kralj Dord I I uspeva da
ga zarobi i pogubi 8. decembra 1746.
arl od Lorene (Charles-Alexandre de Lorraine) je roen 1712. godine.
Njegov stariji brat Fransoa se 1735. oenio Marijom Terezijom tako da je
postao dever austrijske carice. Poto je dosta vremena provodio na austriskom
dvoru arl se zbliio sa sestrom Marije Terezije, Marijom Anom, s kojom se i
venao 1744. godine. Odmah po venanju postavljen je za guvernera
Austrijske Nizozemske (Belgije) i za glavnokomandujueg austrijske vojske. U
tom svojstvu predvodio je carsku vojsku u mnogim bitkama i istakao se kao
izuzetan strateg i odvaan ratnik. Na alost, u bici kod Lojtena 1757. sukobio
se s vojskom Fridriha Velikog i bio potuen do nogu. Zbog tog poraza Marija
Terezija ga smenjuje i on se povlai u svoju prestonicu Brisel.
U Velikog majstora Tevtonskog reda proizveden je 1761. godine, a devet
godina kasnije njegov neak Maksimilijan od Lorene je postavljen za njegovog
pomonika.
arlov brat Fransoa je postao mason 1731. godine, a svoj dvor u Beu
pretvorio je u centar evropske masonerije
Maksimilijan od Lorene (Maximilian Franz Wenzel von sterreich) je
roen 1756. godine. Bio je najmlai sin Fransoa od Lorene i Marije Terezije, a
mnogi su ga zvali Maksimilijan fon Habsburg. Biskup Minstera i nadbiskup, i
carski elektor Kelna postao je 1784. godine, a 1780. godine, posle smrti strica
arla, proizveden je u Velikog majstora Tevtonskog reda. Maksimilijan je
javno ispoljavao veliku ljubav prema muzici i slikarstvu, a njegovi
najpoznatiji tienici su bili Hajdn, Mocart i Betoven. Verovalo se da je
Maksimilijan jedan od najobrazovanijih ljudi u Evropi, a on sam je bio veoma
tih i delovao je dosta skromno. Pouzdano se zna da je imao bliske veze s
- 172 -

mnogim masonima, ali sam se nikad nigde nije eksponirao. U skladu s novim
pravilima Siona, aktivnosti je obavljao preko drugih ljudi, a u njegovom
sluaju su to bili njegova brojna polubraa i polusestre.
arl Nodije (Jean-Charles-Emmanuel Nodier) je roen 1780. godine. Bio
je svojevrsno udo od deteta, jer je ve od svoje desete godine davao vrlo
kvalifikovane politike procene i sudove. Do svoje osamnaeste godine postao
je poznat kao pisac veeg broja visokotiranih romana. Poznavanje politike
preporuilo ga je za mesto gradonaelnika Bezansona, a u iroj javnosti je bio
poznat i kao jedan od najuticajnijih masona. Za glavnog bibliotekara
Arsenalske biblioteke imenovan je 1824. godine, a to je bila biblioteka s
najveim fundusom radova o magijskoj, kabalistikoj i hermetikoj misli.
Valja napomenuti da su u ovoj biblioteci pohranjeni svi spisi, dokumenti i
knjige koje je Napoleon 1810. godine, im je osvojio Rim, odneo iz vatikanske
arhive. U okviru biblioteke Nodije je stvorio svoj salon, iji gosti su bili
uveni ezoterici tog vremena. Njegovi bliski prijatelji i saradnici su bili Viktor
I go, Fransoa-Rene de atobrijan, Balzak, Delakroa, Dima-otac, Lamartin i td.
Mnogi ga, ipak, pamte po direktnoj umeanosti u dve neuspele zavere protiv
Napoleona, 1804. i 1812. godine.
Viktor Igo (Victor-Marie Hugo) roen je 1805, a potie iz plemike
porodice iz Lorene. Otac mu je bio general u Bonapartinoj armiji, ali je
zapravo intenzivno saraivao sa njegovim protivnicima. Roen je u Bezansonu
gde je pored redovnog obrazovanja imao i posebnog tutora - arla Nodijea sa
kojim je postao nerazdvojan prijatelj. Njih dvojica su, kao specijalni gosti,
prisustvovali krunisanju arla X, a Igoov lini prijatelj je bio i kralj Luj Filip,
koji je krvno bio vezan za kuu Habsburg-Loren. Supruga Viktora I goa, kojom
se venao 1825. je bila neaka Maksimilijana od Lorene, a ceremonija
venanja odrana je u Sen-Silipsu po neobinom obredu koji je prisutnima
ostao krajnje neshvatljiv.
Mnogi poznati i bogati ljudi su mu se nudili za mecene, to je on, uglavnom,
odbijao. I go je bio neskriveni pobornik ezoteri je, gnostik u dui i privrenik
hermetike misli. Iako je bio izuzetno religiozan nije verovao u Isusovu
boansku prirodu, tvrdei da je on bio samo prorok i jedan od najveih mistika
svog vremena. Njegove uenike je ocenjivao kao nepismenu druinu.
Klod Debisi (Claude-Achille Debussy) je roen 1862. godine. Jedna bogata
ruska plemkinja ga je usvojila u 18-oj godini i omoguila mu da se obrazuje u
Rimu i Parizu. S njom je proputovao gotovo celu Evropu; na proputovanju su
bili rado viani gosti u mnogim plemikim porodicama. Njegova ruska
zatitnica bila je mecena ajkovskom, a svoju prvu muziku nagradu Debisi je
dobio 1884. Lista Debisijevih prijatelja je zamana. Na njoj su Viktor I go,
Oskar Vajld, V.B.J ejts, Pol Valeri, Andre id, Marsel Prust, Pol Verlen, a
posebno mesto zauzimaju poznati francuski ezoterici Moris Meterlink, Stefan
- 173 -

Malarme, grof Filip Ogist Vilije od I l -Adama i, naravno, Ema Kalve. O svojim
vezama i poznanstvima s krunisanim glavama i istaknutim politiarima Debisi
nikad nije priao, ali se znalo da su mu sva vrata njihovih domova uvek bila
otvorena. Posle njegove smrti, 1918. godine, stavljena je zabrana na
objavljivanje najveeg dela njegove prepiske, a na delovima koji su ugledali
svetlost dana izbeljena su mnoga mesta, pa i celi pasusi.
an Kokto (Jean Maurice Eugne Clment Cocteau) je roen 1889.
godine. Potie iz poznate i ugledne francuske porodice. Najvei deo ivota
proveo je kao pravi boem, druei se s mnogim pesnicima, slikarima i
muziarima. Pri tome, iako se sam nikad nije bavio politikom niti je za nju
ikad pokazivao zanimanje, poznato je da se poznavao sa svim znaajnijim
ljudima iz politikog vrha, a da su ga najuglednije plemike porodice redovno
pozivale u svoje domove. O tom delu svog ivota Kokto nikad nije hteo da
govori. ivot mu je je bio prepun skandala povezanih s upotrebom raznih
stimulativnih narkotika, a pre svega kokaina. Najbolji prijatelji su mu bili
Marsel Prust, Andre id, Moris Bareson, Andre Malro i td.
I ako mu je ivot bio ispunjen raznim aferama nikada ga niko nizata nije
posebno prozvao. Posle Drugog svetskog rata bio je pod direktnom zatitom
De Gola (Charles Andr Joseph Pierre-Marie de Gaulle), predsednika
Francuske, a 1949. godine je ak proizveden za viteza Legije asti.
J edan od najinteresantniji h i najintrigantnijih radova Koktoa je svakako
mural koji je uradio u crkvi Nae Gospe od Francuske, u Londonu. Tokom
1960. je pozvan da izradi mural koji prikazuje Raspee. Na ovom Koktoovom
raspeu nalazi se jedno crno sunce, jedan ljudski lik zelene boj e i rimski
vojnik sa titom na kome se nalazi stilizovana ptica, koja nije nita drugo do
egipatski lik Horusa. Meutim, najzanimljiviji je njegov prikaz razapetog
Hrista: na muralu je prikazan samo donji deo krsta tako da se vide noge onoga
ko je razapet, ali ne i njegov lik. Ispod stopala na krst je privrena jedna
predimenzionirana crvena rua. Razapetu rtvu na krstu okruuju rimski
vojnici, uenici i neke ene. U centru gomile se ipak istie jedna osoba , a ona
nije ni neki rimski legionar niti uenik ve sam Kokto. Nesumnjivo da je ovim
muralom, samo tri godine pre smrti 1963, Kokto jasno izrazio svoju sumnju u
boanstvo Hristovo i zvaninu verziju njegove smrti.
Filip de ersi (Philippe de Chrisey) je roen 1925. godine u bogatoj
porodici koja je imala velike posede u Ardenima. Obrazovao se u elitnim
kolama i teno je govorio tri strana jezika. iroj javnosti je bio poznat kao
neuspean pisac i ovek koji nikad nije bio iskreno primljen u viim kulturnim
krugovima Francuske. Preko ogromnih umskih imanja njegove porodice u
Ardenima, armija Treeg rajha je 14. maja 1940. godine prodrla na teritoriju
Francuske i okupirala je. Ovaj prodor Vermahta je bio tako iznenadan i efektan
da su se francuska i engleska vojska nale u pravom stanju rasula. Na zahtev
- 174 -

do sada nepoznate osobe Adolf Hitler je 24. maja 1940. godine obustavio sve
ratne operacije kod francuske luke Denkerk, omoguivi tako tada
bespomonoj britanskoj vojsci da se nesmetano evakuie. Hitler je, takoe,
time suspendovao i nemaki plan Unternehmen Seelwe (Morski lav) za
invaziju na Britaniju. Na zahtev iste osobe Hitler je ostavio slobodnim jedan
deo Francuske u kome se kasnije rodio oslobodilaki pokret na elu s arl de
Golom. Zatitni znak de Gola i pokreta otpora je bila plava zastava sa
Lorenskim krstom to je bilo blisko i porodici Chrisey.
Na mesto Velikog majstora je izabran 1963. godine, a period njegovog
predsedavanja Prioratom je jedan od najsramnijih u istoriji ove stare
organizacije. Naime, u saradnji sa amerikim milionerom Gejlorom Frimenom
ersi poinje da tampa i protura lana dokumenta o Prioratu s ciljem da ga
diskredituje po svim pitanjima. Zato je, po ubrzanom i skraenom postupku,
smenjen s mesta Velikog majstora, a do izbora Pjera Plantara Prioratom je
upravljalo privremeno trolano telo. Umro je 1981. godine.
Pjer Plantar de Sen Kler (Pierre Athanase Marie Plantard) je roen 1920.
Na mesto Velikog majstora dolazi 1981. godine, nakon niza nesporazuma
unutar Priorata. Njegov izbor svakako predstavlja diskontinuitet s dotadanjom
praksom Priorata da na mesta Velikog majstora uvek postavlja istaknute
umetnike, naunike ili intelektualce. Porodica Pjera Plantara je dugo bila
skrivana zbog osnovanih sumnji da bi se ova loza direktnih potomaka
Merovinke dinastije mogl a nasilno ugasiti. Sam Pjer Plantar svom prezimenu
pridodaje Sen Kler tek 1970. godine, smatrajui izlinim da krije ono to je
ve svima tada bilo dobro poznato. Engleska grana ove porodice poznata je po
prezimenu Sinkler. Za Pjera se prvi put ulo kad je 1937. osnovao Red Alfa-
Galat, koji se zalagao za ujedinjenje svih evropskih drava. Alfa-Galat je
tokom Drugog svetskog rata, 1942. u okupiranom Parizu poeo sa izdavanjem
novina pod imenom Vaincre - pour une jeune chevalerie. Vojnici Treeg rajha
koji su okupirali Francusku nikad nisu kontrolisali niti sputavali rad
urednitva i tamparije Vaincre. Inae, prvi pisani dokument s njegovim
potpisom je zapravo pismo koje je 16. decembra 1940. uputio Maralu Petenu,
u kome ga obavetava o jezivoj masonsko - jevrejskoj konspiraciji protiv
Francuske, sugeriui mu promptne akcije kako bi se izbegla ili barem
smanjila predstojea katastrofa. Pismo je potpisao kao Pierre De France-
Plantard. Pjer je imao i nekih konkretnih zasluga za izbor arla de Gola za
predsednika Francuske 1958. Vano je napomenuti da arl de Gol potie iz
jedne od najstarijih francuskih aristokratskih familija koja je dala i francuskog
kralja Filipa I I Avgusta (1165. - 1223.). Pored toga, dobro je poznat i Pjerov
blizak odnos s jo jednim predsednikom Francuske Fransoa Miteranom
(Franois Maurice Adrien Marie Mitterrand) i s Alenom Poerom (Alain mile
Louis Marie Poher), istaknutim francuskim dravnikom, koji je dva puta bio
predsednik prelaznih vlada. Preminuo je 2000. u svom stanu u Parizu. Na
sahrani su mu bili arl i an de Gol, unuci uvenog francuskog generala i
- 175 -

predsednika.
Tomas Plantar de Sen Kler (Thomas Plantard), sin Pjera Plantara je
6.avgusta 1989. godine izabran za novog Velikog majstora Sionskog priorata.
Ono to ga u osnovi razlikuje od oca je njegovo nastojanje da deluje to
neupadljivije. No, i pored toga poznato je da je Tomas Plantar rado vien gost
na prijemima rezervisanim samo za ljude od uticaja iz sveta politike i velikog
biznisa. Kada je francuski predsednik Fransoa Miteran 1981. godine posetio
Rene le ato, i fotografisao se na kuli Magdala, u njegovoj pratnji bio je i Pjer
Plantar sa sinom Tomasom. Podravanje francuske politike levice i umereni
antiamerikanizam su karakteristini za stavove Tomasa Plantara koji se jo
uvek nalazi na elu Priorata.
















- 176 -


Poglavlje deseto
TEMPLARI


Krajem jedanaestog veka u Evropi nije postojao ni jedan znaajniji
kralj koji nije, vie ili manje, bio povezan s merovinkom dinastijom, odnosno
s kraljevskom lozom Davidovih naslednika.
lanovi Sionskog priorata zduno su se dali na posao da pokrenu pohod za
oslobaanje Jerusalima; koji su 638. g. n. e. osvojile zdruene vojne snage Arapa
i Jevreja, pod komandom uvenog kalif-Umara (Umar ibn al-Chattab). Bilo je
vie razloga za ovakvu odluku, ali su dva bila presudna. Prvo, elja da se na
J erusalimski presto vrati jedini pravi kralj, naslednik J eue ben J osifa i
drugo, da se u vlasnitvo Siona vrate svi sveti predmeti i tajna znanja koja su
ostala u Kumranu, a koje su Kumranci, pre svog unitenja, sakrili na razliitim
mestima.
I stini za volju, muslimani koji su vladali J erusalimom od sedmog veka nisu
branili hrianima da dolaze u grad, no Turci Selduci su, nakon to su 1071.
pobedili egipatsku vojsku i osvojili J erusalim, zabranili hrianima da dolaze
na hodoaa. Nastojei da povrati Jerusalim, odnosno da ga uini dostupnim
svojim hodoasnicima Vizantija iste godine pokree vojsku protiv Turaka, ali
biva poraena u bici kod Manzikerta.
Vizantijski car Mihajlo VI I ( ' ) ve 1074.
upuuje molbu papi Grgur VII za vojnu pomo da bi oslobodio Jerusalim i celu
Malu Aziju koju su Turci zaposeli. elei ne samo da pomogne oslobaanju
Jerusalima ve i da obnovi jedinstvo hrianske crkve, posle izme iz 1054,
papa Grgur VI I (J ohannes Gratianus, krteno ime) iste godine okuplja vojsku,
ali je zbog brojnih sukoba irom Evrope ne alje u pomo Vizantiji.
Ovakav sled dogaaja pokrenuo je Sion da svim silama izmiri i ubedi
evropske vladare da organizuju jedinstven vojni pohod za oslobadjanje
J erusalima. I pak, da se ne bi previe eksponirao, ali i da bi za ovaj projekat
osigurao bezrezervnu podrku Rimske Crkve, Sion uspeva da na papski presto
1088. dovede Urbana I I (Odo of Lagery), kome preputa ujedinjuj uu ulogu u
Zapadnom carstvu. Urban II potie iz stare plemike porodice iz Chtillon-
sur-Marne, oblast ampanj u Francuskoj. Nakon dugog i odlunog angaovanja
Pape 27. novembra 1095. na Savetu u Klermonu 300 svetenih
velikodostojnika odluuje da se pokrene krstaki pohod za oslobaanje
Jerusalima. Govorei u Klermonu Urban II je kao osnovne razloge za krstaki
- 177 -

pohod naveo pomo hrianskom narodu Vizantije i oslobaanje Svete zemlje,
a posebno je naglasio potrebu ponovnog ujedinjenja hriana, odnosno
stvaranja jedinstvene crkve na elu s Rimskim papom.
Prvi krstaki pohod poeo je u prolee 1096, a kada su Krstai stigli u
Beograd 1097. godine Godfrija Bujonskog (Godefroy de Bouillon) je ekala
poruka Vizantijskog cara Alekseja Komnenusa ( ' ) da moe
raunati na njihovu bezrezervnu podrku; tri godine kasnije (15. jula 1099. )
Jerusalim je osloboen. Kad su, nakon relativno kratke opsade, Krstai
konano prodrli u Jerusalim nastao je nevien pokolj. Uz pokli Deus Vult
(Bog to eli) ubijeni su svi stanovnici, oko 70.000 ljudi. Muslimani koji su
pokuali da se spasu beei u damiju El-Aksa poklani su kao stoka, a J evreji
koji su se sklonili u jednu svoju sinagogu su spaljeni zajedno sa njom. Niko
nije preiveo. Papa Urban I I umro je dve nedelje po osvajanju J erusalima, a
1881. proglaen je za sveca.
Povodom osvajanja J erusalima svetenik Rejmond (Raymond Aguilers) je u
svom dnevniku zapisao: "U Solomonovom hramu (u J erusalimu), gazili smo do
kolena u krvi, pa ak i do konjskih uzda, po pravednom i udesnom Boijem
sudu.
Za prvog vladara osloboenog Jerusalima, 22. jula, postavljen je Godfri
Bujonski. Njemu su lanovi Sionskog priorata, koji su batinili mnoge tajne
J eue ben J osifa i J ovana Krstitelja, pa i one o miropomazanju, na tajnom
sastanku u noi izmedju 21. i 22. jula, ponudila titulu kralja, ali ju je on odbio
prihvatajui samo zvanje vladara. Nakon Godfrijeve smrti, njegov mlai brat
Boduen (Baudouin I ) je prihvatio krunu i postao kralj J erusalima. Prvi cilj rata
za Svetu zemlju bio je ostvaren.
Odmah po preuzimanju vlasti Godfri je naredio da se na jednom brdu, juno
od J erusalima, poznatom pod imenom Sion podigne opatija i to na mestu gde
su se nalazile ruevine jedne stare vizantiske crkve poznate kao Majka svih
crkava. Opatija je graena neshvatljivom brzinom za to vreme, a u njen kamen
temeljac bee uklesano Notre Dame du Mont de Sion; ova Opatija je postala
sedite Sionskog priorata i od tada je uspostavljena redovna veza izmeu
pripadnika Sionskog priorata u J erusalimu i Evropi.
lan Siona zaduen za odravanje ove veze i operativne akcije bio je grof od
ampanje I g (Hugues I erde Champagne). Poto je u J erusalimu uspostavljen
red, Sion je zakljuio da mu nedostaje organizovana sila koja bi ostvarila
njegov drugi cilj: otkopavanje, prenoenje u Evropu i uvanje svih skrivenih
papira i relikvija Kumranske zajednice.
Setimo se da su Kumranci sve tajne spise kojima su raspolagali i druge
vrednosti sakrili pre nego to su ih rimljani pobili 68. g. n. e. Takoe, vekovima
- 178 -

se, nakon to su Rimljani u krvi uguili jevrejsku pobunu iz 66.g.n.e, govorilo
o basnoslovnom bogatstvu u zlatu, srebru i dragom kamenju koje su jevrejski
svetenici posedovali u okviru Hrama i koje su sadukeji i fariseji sakrili. Zbog
ovoga car Vaspijan je samo za J evreje propisao posebnu obavezu doprinosa
carstvu poznatu kao fiscus Judaicus.
S obzirom na delikatnost celog posla Sion je zakljuio da je neophodno
formirati poseban viteki red posveen samo ovom zadatku. Igu grofu od
ampanje (Hugues I er de Champagne) koji je uestvovao i u oslobaanju
J erusalima 1099. je preputeno da odabere osmoricu vitezova, okosnicu
budueg vojnog reda. Ig je izbor viteza obavio 1112. g. n. e. i odmah sa njima
otpoeo posebne pripreme. Pre planiranog puta u Svetu zemlju grof od
ampanje 1115. na svom imanju Klervo (Clairvaux) podie opatiju L' abbaye
de Clairvaux i poklanja je cisterinskom monahu po imenu Bernar (Bernhard de
Clairvaux). Inae, Bernar se zamonaio samo tri godine pre toga u opatiji
Labbaye de Cteaux, a poreklo vodi iz bogate i uticajne plemike porodice
Teklin iz Burgonja (Tescelin de Bourgogne). Meutim, uprkos injenici da su
sve pripreme bile zavrene ve 1115, sedmorica vitezova i dva monaha, koje je
odabrao Bernar, stiu u J erusalim 14. maja 1119, a to je vie od godinu dana
nakon to je Boduen I preminuo u El-Arish-u. Razlog ovako dugog odlaganja
je bio dosta prozaian i svodi se na elju grofa od ampanje da saeka
okonanje razvoda od prve ene Constance de France, kerke francuskog
kralja Filipa I , kako bi mogao da se oeni sa Elisabeth de Varais, kerkom
Gijoma Velikog grofa Burgonje; nakon venanja ekalo se i dete.
Nakon to su svi porodini poslovi grofa od ampanje okonani mala skupina
viteza se otisnula put Svete zemlje. Po dolasku i J erusalim grofa I ga i njegovih
osam pratilaca sveano doekuje kralj Boduen II (Baudouin du Bourg of
Edessa) i ustupa im istoni deo dvora. Nakon tri meseca devet vitezova se sele
u damiju al -Aksa ( ) i objekat poznao kao Solomonove tale.
Ubrzo potom pred jerusalimskim patrijarhom Gormondom (Gormond de
Picquigny) polau zakletvu i dobijaju blagoslov za sve to e raditi, a radie
mnogo toga. Ve 16. januara 1120. na koncilu u Nablusu jerusalimski patrijarh
im dodeljuje i prvu insigniju crveni krst po kome e kasnije postati
prepoznatljivi i potovani.
Sa patrijarhovim blagoslovom vitezovi Templa odmah otpoinju sa svojim
misterioznim iskopavanjima, a ve krajem 1120. u Francuskoj u La Fontenotte
in Dijon uspostavljaju svoj preceptorat (neka vrsta sedita i centrale) koji e
im dugo vremena biti glavna evropsak baza. Otvaranje ovog preceptorata
nadgledao je Ig grof od ampanje koji je ve tada iz Jerusalima u Francusku
doneo neke tajne svitke koji su per se privoleli anujskog grofa Fulka V
(Foulque V d'Anjou) da se pridrui Templarima i dodeli im ogromna imanja.
Fulk V e, inae, 1131. postati jerusalimski kralj. I g grof od ampanje se u
Svetu zemlju vraa tek 1125. godine, a do tada se u Francuskoj ve govorilo o
- 179 -

templarskom bogatstvu koje tri do etiri puta nadmauje i movinu francuskog
kralja Luja VI (Louis VI de France).
Kao razlog dolaska u J erusalim, vitezovi su naveli obezbeivanje puteva
kojima su hodoasnici putovali da poseuju Sveti grad. Nazvali su se
Siromanim vitezovima Hrista i Solomonovog hrama (Pauperes commilitones
Christi Templique Solomonici). Meutim, prvih osam godina boravka u
J erusalimu vitezovi Templa, kako su ih svi zvali, nisu se udaljavali mnogo od
al-Akse koju je zapravo podigao kalif Valid I ( ) jo 705. na
ruevinama nekadanjeg J erusalimskog drugog hrama. Templari ne samo da su
znali da je al-Aksa podignuta na ruevinama J erusalimskog, odnosno
Solomonovog hrama ve su posedovali i crtee koje je, prilikom gradnje,
koristio kalifov glavni arhitekta. Oni, a vreme je to potvrdilo, uopte i nisu
bili zainteresovani za hodoasnike ve su svu svoju panju, vreme i energiju
posvetili potrazi za relikvijama i tajnim spisi iz vremena Drugog Hrama.
Odvajanje od al-Akse za viteze Templa je bilo mogue samo u sluajevima
kada su odlazili na drugo, za njih podjednako vano mesto - Kirbet-Kumran.
Dok su Templari prekopavali i pretraivali stare ruevine pravu zatitu
hrianskim hodoasnicima pruali su vitezovi Hospitalci. Oni su u Jerusalimu
osnovali ak i posebno prihvatilite za premorene i bolesne putnike. Godine
1118. ovi vitezovi menjaju naziv u Hospitalci svetog Jovana Jerusalimskog, a
papa Gelazije I I (Giovanni Coniulo, krteno ime) im daje blagoslov i odobrava
zakonik poznat kao Pravilnik, a ime im se opet menja u Suvereni jerusalimski,
rodoski i malteki vojni hospitalni red svetog Jovana (Sovrano Militare
Ordine Ospedaliero di San Giovanni di Gerusalemme di Rodie di Malta). Ovaj
rimokatoliki viteki red i danas postoji, a njegovog velikog majstora bira isto
telo kardinala koje bira i papu. Red je meunarodno priznat i ima status
stalnog posmatraa u Ujedinjenim nacijama i lan je Saveta Evrope, a sa 101
dravom ima stalne diplomatske odnose.
Znaaj i poloaj Maltekih vitezova se moe sagledati i iz injenice da Red
iako ne poseduje teritoriju kao neka drava ipak ima dve eksteritorijalne
zgrade u Rimu (izvan jurisdikcije I talijanske drave) koje nemaju status kao
neka ambasada ve se jednostavno tretiraju kao teritorija strane drave: Jedna
je Palazzo di Malta u Via dei Condotti 68 i u njoj se nalazi veliki majstor
(lat. magister, uitelj) Reda s dravnom upravom; druga je Villa Malta
sull' Aventino u kojoj se nalazi sedite Rimskog priorata. Danas niko ne moe
biti primljen kod pape, a da prethodno nije proao kroz odaju Maltekih
vitezova u Vatikanu i razmenio par rei sa njihovim sekretarom.
Poetkom XXI veka Red maltekih vitezova ima oko trinaest hiljada lanova
i ak osamdeset hiljada dobrovoljaca. Svojevremno lan Reda je bio i
jugoslovenski prestolonaslednik Petar I I . Danas u Srbiji Red ima oko 50-tak
lanova od kojih su javnosti poznati prestolonaslednik Aleksandar
- 180 -

Karaorevi (svojevremeno kapetan engleske vojske detairan u NATO i
britanski dravljanin) koji je ak i odlikovan velikim krstom sa zlatnom
zvezdom i advokat Marko Nicovi. Najznaajnije relikvije maltekih vitezova:
desna aka svetog Jovana krstitelja, deo (astica) krsta na kome je Hristos
razapet i ikona Bogorodice Filermske su svojevremeno bili u posedu Srpske
crkve. Meutim, prevarom crnogorskog komunistikog prvaka Marka
Orlandia su izuzeti iz poseda Srpske crkve i sada se nalaze u Dravnom
muzeju na Cetinju.
Godinu dana po povratku u Svetu zemlju grof od ampanje je iznenadno
preminuo juna 1126. Po instrukcijama primljenim of I ga grofa od ampanje
njegov vazal I g de Pajen (Hugues de Payens) i vitez Andre de Monbara
(Andr de Montbard) kreu u Francusku. Sa sobom su poneli najvei deo do
tada otkrivenih stvari koje su, odmah po dolasku u Francusku, smestili u
preceptorat u La Fontenotte in Dijon gde su se sastali i sa ve tada poznatim
Bernarom. Ushienost nekadanjeg monaha, a sada opata Bernara onim to mu
je pokazano bila je ogromna. Po nalogu grofa od ampanje Bernaru je predat
jedan komplet svitaka paljivo sloenih u drvenu kutiju od kedrovine. ta su
vitezovi predali Bernaru?
I ako su dugo i naporno kopali po ruevinama oko al-Akse, odnosno
nekadanjeg J erusalimskog drugog hrama i Kirbet-Kumrana koje su rimske
legije pod Titom, sinom cara Vespazijana, 70. g.n.e. sravnile sa zemljom,
Templari, osim dela farisejskog i sadukejskog zlata, nisu nali nita drugo. Za
njih je to bilo veliko razoarenje jer je zlato bilo poslednja stvar koju su
traili. Ono po ta su, zapravo, bili poslani u Svetu zemlju Templari su dobili
od hasasina, vojnog reda verske sekte Ismailiana. Naime, hasasini koje je
svojevremeno osnovao Hasan Sabah (al-Hasan ibn-al-Sabbah) su na dva mesta
u blizini Kirbet-Kumrana, sredinom I X veka, pronali mnogo svitaka pisanih
aramejskim jezikom. Svici su pripadali Kumranskoj zajednici i po otkriu su
bili smeteni u biblioteku tvrave Alamut ( , na persijskom), koja se
nalazila na planini Elbrus i koja je bila sediete Hasan Sabaha i njegovih
sledbenika. Sam Hasan je meu Arapima bio poznat kao Starac sa Planine.
Dva veka nakon to su vitezovi Templa od hasasina dobili uvene svitke,
biblioteku u Alamutu je spalio Hulagu-kan (Hlg Qaan), unuk Dingis-
kana (inggis Qaan). Pria se da su knjige gorele sedam dana i sedam noi.
Toliko ih je bilo.
Po povratku u Francusku vitezovi Templa kralju Luju VI predaju deo svitaka
iz kojih je nedvosmisleno proizilazilo da je J eua ben J osif bio naslednik
Davidovog prestola i da je s Marijom imao decu, dakle naslednike. Rimskoj
crkvi su, preko monaha, a potom i sveca Bernara iz Burgundije, predani
preostali svici sa slinim sadrajem. S jedne strane, Sion je bio zadovoljan jer
je imao nepobitne dokaze o dinastikim pravima merovinke loze izrasle na tlu
Francuske a, s druge strane, Rim je verovao da se dokopao poslednjih dokaza o
- 181 -

Isusu Hristu kao mesiji i jevrejskom kralju i da vie niko nee moi da dovode
u sumnju njegovo boansko poreklo. Nakon Bernarovih dobrih vesti papa
Honorije I I poziva u audijenciju I g de Pajena, Giljam de Burea (Guillaume de
Bures) i Gaja Brizbara (Guy de Brisbarre). Papa je video i uo sve to ga je
inilo sretnim.
Oduevljen i nadasve zahvalan Honorije I I 13. januara 1128, na Saboru u
gradu Troa, dodeljuje vitezovima Reda Templa Pravilnik. Zahvaljui
insitiranju svetog Bernara Templari su na Koncilu zareeni, a opat Klervo im
je izrekao pohvalu u svom De laude novae militiae. Za prvog velikog majstora
reda izabran je I g de Pajen koji je odmah potom u Londonu uspostavio
preceptorat i na njegovo elo postavio Hjua Argenstajna (Hugh d'Argenstein).
Kako je bio oenjen sa kotskom plemkinjom Katarinom Sen Kler (Catherine
de Saint Clair) Pajen se sastao i sa kotskim kraljem Dabidom (Dabd mac
Mal Choluim) i ugovorio, a to se vremenom potvrdilo, neraskidivo
prijateljstvo izmeu kota i vitezova Templa. Na imanju porodice Sinkler
poznatom kao Balantrodoch uspostavljen je preceptorat koji e se 1307. za
Templare pokazaiti naroito vrednim.
Koliko je za katoliku crkvu bilo vano sve ono to je opat Bernar inio
opisae u njegovoj biografiji sveti Malahija (Maelmhaedhoc Morgair),
biskup Armaga u I rskoj. Tokom prikupljanja materijala za Klervoovu
biografiju Malahija je doao do templarskih dokumenata koji su ga
prosvetlili vizijom zbog koje je lino 1139. godine otiao u Rim i preneo je
papi I nokentiju I I (krteno ime Gregorio Papareschi). Prema ovoj viziji koja je
danas poznata kao Proroanstvo papa (Prophetia Sancti Malachiae) postoji 112
kratkih latinskih fraza koje opisno predstavljaju sve budue pape i nekoliko
antipapa, poevi od pape Celestina I I , izabranog 1143, i zavravajui se sa
buduim papom u proroanstvu opisanim kao Petar Rimljanin, iji e se
pontifikat zavriti unitenjem grada Rima i Stranim sudom.
Tumaenje Malahijeve vizije se zasniva na nalaenju veze izmeu latinske
fraze i papinog rodnog mesta, papskog grba ili dogaaja iz njegovog
pontifikata. Na primer, prva fraza, Ex castro Tiberis (I z zamka na Tibru),
odgovara rodnom mestu pape Celestina I , Citt di Castello na reci Tibar. Papa
Klement XI I I (1187.-1191.) roen je u Skolariju ali se proslavio svojim
svetenikim pozivom u Umrbiji, a u proroanstvu je poznat kao Rosa
Umbriae (Rua Umbrije). Za etvrtog papu po Malahijevoj vizije stoji latinska
fraza Abbas Suburranus (opat Suburski), a odnosi se na papu Anastazija I V
(1153.-1154. ) koji je roen pod krtenim imenom Corrado della Suburra. Ex
tetro carcere (iz usamljenog zatvora) je latinska fraza koja se odnosila na
prvog po redu antipapu Viktora I V (1159.-1164.). Viktor I V je pre izbora za
papu bio svetenik u zatvoru u Tullianu. Za devetog po redu papu stajala je
fraza Ex anere cutode (uvar gusaka) to je bio zapravo idealna opis pape
Aleksandra I I I (1159.-1181. ) ija familija je na grbu imala guske.
- 182 -

Papa Pavle VI (1963. - 1978. ) je opisan u proroanstvu kao Flos florum
(cvet cvetova). Njegov lini grb su krasila tri ljiljana. Nakon njega, papa
J ovan Pavle I (26. avgust 1978 .- 28. septembar 1978. ), oznaen je latinskom
frazom De medietate Lunae (od pola meseca) to odgovara tanom danu
njegovog izbora - 26. avgusta 1978, dan nakon poslednje etvrtine meseca.
Papa J ovan Pavle I I (1978.-2005. ) je roen 18. maja 1920. na dan totalnog
pomraenja Sunca to odgovara njegovoj opisnoj latinskoj frazi De labore
Solis (od poroaja Sunca).
Nakon J ovana Pavla I I , u proroanstvu su navedena jo samo dvojica papa.
Fraza koja se odnosi na papu Benedikta XVI (J oseph Ratzinger) je Gloria
Olivae (Slava masline) i injenica je da je Racinger, iako nije bio pripadnik
reda Benediktinaca koji su esto bivali zvani i Maslinari zbog prakse sadnje i
uzgajanja maslina, odabrao papsko ime po svetom Benediktu osnivau ovog
reda. Poslednja fraza, koja se odnosi na poslednjeg papu, je najdua i u
originalu glasi: In persecutione extrema S. R. E. sedebit Petrus Romanus, qui
pascet oues in multis tribulationibus: quibus transactis ciuitas septicollis
diruetur, & Iudex tremdus iudicabit populum suum. Finis. (U sred ogromnog
progona, na presto Svete rimske crkve e sesti Petar Rimljanin, koji e
napasati svoje stado tokom mnogih stradanja, nakon ega e grad sedam brda
biti uniten, i strani Sudija e suditi svome narodu. Kraj.). Kako se u ovoj
poslednjoj frazi govori o progonu hriana mnogi su skloni verovanju da e
novi papa doi iz reda vojnog katalikog reda J ezuita (Societas J esu) ili
Boijih ratnika (Soldati di Dio) kako su ih jo zvali od kako ih je 1450.
osnovao papa Pije I I (Enea Silvio Bartolomeo Piccolomini ) kako bi se borili
protiv Turaka i ostalih protivnika. Ovaj red je papskom bulom Regimini
militantis Ecclesiae 1540. ozakonio papa Pavao I I I (Alexander Farnese)
promoviui Ignacija Jolou ( igo Oaz de Loyola), Franju Ksaverskog
(Francisco de J asso y Azpilicueta) i Pjera Lefevra (Pierre Lefevre) kao
njegove prave utemeljivae.
Malahijevo proroanstvo je sve do 1595. godine bilo uvano u Vatikanskim
arhivima, a onda ga je obelodanio benediktanski svetenik Arnold Vijon
(Arnold de Wyon) u sklopu svoje knjige Lignum Vit. U XVI veku je na videlo
izala i Codex Gigas ili avolja biblija koju su sainili benediktanski monasi
iz manastira Bevnovsk klter, a prema templarskim dokumentima koje im je
u svoje vreme ostavio Malahija. Ova apsolutno jedinstvena biblija poinje
reima (I z J erusalima), a zavrava sa (U
Jerusalim). Izmeu niza detalja koje je ine jedinstvenom i neponovljivom
valja navesti portret avola i injenicu da je u celosti posveena Satani, a ne
Bogu i da se kroz njen celokupan tekst navodi kako su svetu date i ostavljene
samo dve mogunosti: Boija i Satanska. Spis Codex Gigas je inae metar
visok, pola metra irok i oko 90 kg teak, a mastilo kojim je pisan potie od
insekata.
- 183 -

Pre povratka u Svetu zemlju maja 1129. Pajen je ugovorio brak izmeu grofa
Fulka V i Melisande (Melissande), kerke pokojnog kralja Boduena II. Takoe,
prisustvovao je i venanju Fulkovog sina Geoffrey-a sa Matildom, kerkom
engleskog kralja Henrija I. I ovo venanje je ugovorio Pajen prilikom njegove
posete Londonu i otvaranja prvog engleskog preceptorata nakon ega se, pre
svog puta u kotsku, sreo sa Henrijem I . Engleski monarh je tada bio
nezadovoljan to mu se erka razvela od nemakog kralja Hajnriha V (Heinrich
V) ali ga je Pajen vrlo lako oraspoloio predloivi mu sjajnu priliku -
Geoffrey-a sina, kako je tada rekao, budueg jerusalimskog ktralja.
U Jerusalimu Pajen zatie bolesnog kralja Boduena II koji samo nakon dve
godine umire. Tada na jerusalimski presto, po krvnoj liniji, stupa njegova
erka Melisanda i njen suprug grof Fulk V. Pored jerusali mskog patrijarha
Gilema (Guillaume de Messines) glavni ceremonijal majstor je bio Pajen. No,
bez obzira na patrijarhovo prisustvo svima koji su prisustvovali nije promaklo
iz vida da su vitezovi Templa postali neto mnogo vie od onoga za ta su se
do tada izdavali: postali su sila per se!
Pravilnik je bio posebno znaajan za Templare i njihov budui prosperitet.
Njegovim dobijanjem ceo hrianski svet ih je prihvatio kao prave i monahe i
vitezove. Uslovi koje su svi kandidati morali da ispune (prva godina lanstva
bila je probna) da bi postali lanovi reda bili su: da su roeni u branoj
zajednici, da su plemikog porekla, da su zdravog duha i tela, da nemaju
nikakve druge obaveze i sl. Od svih vitezova se zahtevalo da se odmah po
pristupanju redu zakunu na siromatvo (svu imovinu su morali da poklone
redu), ednost i pokornost. Bili su obavezni da skrate kosu, ali im je bilo
zabranjeno da skrauju brade. Svi su morali da nose bele ogrtae i tunike na
kojima se nalzio crveni krst.
Pravilnikom je bilo propisano i njihovo ponaanje u boju: nije im bilo
dozvoljeno da mole za milost niti su mogli da se otkupe iz zarobljenitva, nije
im bilo dozvoljeno da odustaju od sukoba, osim ako odnos snaga nije bio vei
od tri na jednog, a i tada samo ako glavnokomandujui to naredi. Pravilnikom
je faktiki bilo odreeno da iz bitke mogu da izau samo kao pobednici. U
gotovo svim istorijskim spisima se opisuju kao veoma hrabri i veti ratnici,
dobro organizovani i disciplinovani. Jednom reju, za njih se moe rei da su
bili najefikasnija borbena formacija tog doba.
J edna stvar u Pravilniku je posebno zanimljiva, a to je da Red moe da prima
poklone od svakog, a da sam ne moe i ne sme nikome da poklanja bilo ta.
Ovom takom Pravilnika kao da se elelo obezbediti i osigurati budue
bogatsvo Reda. Da je to ba tako, a ne neki sluaj, najbolje svedoi odluka
nekadanjeg cisterinskog kaluera iz Klervoa i tienika svetog Bernara, iz
1130, poznatog kao papa I nokentije I I , da Red ne odgovara nijednom
eparhijskom biskupu niti ijednom vladaru, osim samom Papi i da, shodno
- 184 -

tome, nikome nee plaati nikakve takse niti poreze. Ovom papinom bulom
Red je, de facto, postao potpuno nezavisan od svake zemaljske vlasti; postali
su, iako bez granica, drava za sebe gde god bi se nali.
Sa kakvim bogatstvom je Red vitezova Templa raspolagao vidi se ve i iz
spiska njegovih darodavaca: Tibo I I grof od ampanje (Thibaud comt de
Champagne) predao je Templarima celokupno svoje imanje Barbonne-Fayel;
portugalska kraljica Tereza (Teresa de Portugal) predala im je tvravu-zamak
Sourei ceo gradFonte Arcada; kralj Aragona Alfonso I (Alphonse I
er
d'Aragon)
predao im je celo kraljevstvo; Matilda grofica od Bulonje (Matilda I countess
of Boulogne) i supruga engleskog kralja Stefana (Stephen of England) im je
poklonila grofoviju Essex...
Kada je 24 maja 1136. preminuo prvi veliki majstor Reda Pajen njegovo
mesto tada zauzima istaknuti i uvaeni Rober Kraon (Rober Craon compt de
Bourgogne). Smrt Pajena uticao je da Vatikan ubrza neke planove vezane za
Red vitezova Templa. Tako je papa I nokentije I I 1138. izdao bulu Omne
DatumOptimum (Sve dobre stvari) kojom redu daje do tada neviene
ekonomske povlastice. Pored toga I nokentije I I 1139. posebnim aktom priznaje
postojanje i uvaava sva prava posebne grupi ljudi okupljenih u savezu tada
poznatom kao Prieur de Sion. Nakon bule I nokentija I I i papa Celestin izdaje
bulu Milites Templi (Vojska Hrama), a papa Eugen I I I se pojavljuje sa bulom
Militia Dei (Boiji vojnici). Sve ove bule su imale za cilj da osnae red i
uzdignu ga na nivo nedodirljivih za sve evropske vladare. Vitezovi Templa su
tako imali mogunost i pravo da grade sopstvene crkve u kojima su, ne ovisno
od katolikog svetenstva, mogli da ispovedaju svoju veru. Njihove bogomolje
e se i spolja i iznutra razlikovati od tadanjih rimokatolikih crkvi. Sve
njihove crkve su bile krune osnove to je simbolizovalo ideju univerzuma i
enskog principa.
U narednih pola veka Red je postao vojna, ekonomska i politika sila koja
nije mogla biti zaobiena ni u jednom vanijem meunarodnom pitanju.
Posedovali su ogromne posede u svim evropskim zemljama, na kojima su gajili
razne itarice za svoje potrebe, ali i za trgovinu, izgradili su preko hiljadu
crkava, manastira, svratita za putnike ka Svetoj zemlji i sl. Posedovali su
najveu renu i morsku flotu brodova i najpoznatija brodogradilita, razvili su
prvi bankarski sistem na svetu promoviui ek (tratta bancaria) kao nain
plaanja, njihove bolnice su postale najpoznatije po primeni do tada
nepoznatih, a nadasve efikasnih lekova i tehnika meu kojima je i primena
vetakog disanja.
Poetkom trinaestog veka Templari su, govorei dananjim jezikom, postali
prava multinacionalna kompanija. Zahvaljujui ogromnoj floti, ije sedite je
bilo na ostrvu Majorka, a glavna luka La Roel na obali Atlantika, oni su
vodili glavnu re u pomorskoj trgovini u emu im je u mnogome pomogla i
- 185 -

primena magnetnog kompasa koji su oni konstruisali. Kontrolisali su sve
najvanije tokove novca, a mnoge krunisane glave tog doba su im bile dunici.
Njihovo umee u graevinarstvu ih je ne samo proslavilo ve donosilo i
ogromne zarade, jer ono to su oni znali i mogli niko drugi u to vreme nije
smeo ni da pokua. Prve gotske graevine su njihovo delo, a narod je njihove
graevinare nazivao Solomonovim zidarima. Jedna od najpoznatijih katedrala
koje su podigli je ona u artru, Francuska. Sve njihove katedrale su bile
dekorisane neshvaenim dekoracijama za ono vreme, ali se danas otkriva da su
sve te dekoracije zapravo kodirani zapisi njihovih tajnih znanja.
Kako je rasla njihova ekonomska i politika mo, tako se njihovo
interesovanje za J erusalim smanjivalo. I stina, Templari su imali veoma
razvijene trgovake veze s mnogim muslimanskim zemljama, a posebno dobre
odnose su odravali s nekim njihovim prvacima i voama pojedinih sekti,
meu kojima su najpoznatiji Hasasini. Meutim, tokom 1185. usledio je niz
vrlo neobinih i traginih dogaaja. U Rimu umire papa Licius III, a zamenjuje
ga papa Urban I I I . U J erusalimu umire stari kralj Boduen I V J erusalimski, a na
presto stupa Boduen V. I ste godine mesto Velikog majstora vitezova Templa,
umesto Arnolda de Torohe (Arnau de Torroja), zauzima erar de Ridfor
(Grard de Ridefort).
Omamljen uticajem i snagom Templara, zaboravivi razloge njihovog
osnivanja i zvaninog postojanja, erar de Ridfor poinje da se mea u
unutranje odnose kraljevske porodice to, na kraju, dovodi do ubistva
Boduena V (Baudouinet V de J rusalem) i dovoenja na kraljevski presto
velikog erarovog prijatelja Gia od Luzinjana (Guy de Lusignan). erar je u
tome imao veliku podrku princa Rejnoa (Reynaud de Chtillon) koji je, inae,
bio krajnje omrznut u Svetoj zemlji zbog okrutnosti i drskosti. Ubistvo kralja
Boduena V nije bilo ubistvo tek nekog samoproklamovanog kralja. Bilo je to
ubistvo kralja po krvnoj liniji Jeue ben Josifa. Bilo je to ubistvo koje e
dovesti do sukoba Sionskog priorata s Templarima.
Jo u vreme vladavine Boduena IV Gi je, iz ista mira, izmasakrirao jednu
veu grupu beduinskih pastira koji su, u skladu s dogovorom kralja Jerusal ima
i predstavnika muslimana, imali pravo da dovode svoja stada na ispau. Garant
ovog dogovora su bili Templari. Ovaj dogaaj je izglaen uz krajnje napore
Boduena I V, Velikog majstora Templa Arnolda de Toroge i Saracenskog kralja
Salah-al-Dina ( ). Meutim, samo godinu dana kasnije
tenzije meu hrianima se poveavaju. Vrhunac je nastao kada je princ Rejno,
besan zbog ukora koji mu je J erusalimski patrijath Hracliusd' Auvergneuputio
povodom njegovog netolerantnog ponaanja prema muslimanima, uhapsio
Patrijarha, muio ga, a potom i utamniio. Veliki majstor Templa nije
reagovao. Ohrabren izostankom bilo kakve kritike Rejno 1186. presree veliki
beduinski karavan, koji je prolazio pored J erusalima, i ubija sve beduine
prisvajajui sav njihov tovar. I ovoga puta je izostala bilo kakva reakcija
- 186 -

vitozova Templa.
Posebnim dogovorima koje je Sionski priorat, odnosno kralj jerusalimski
imao sa saracenskim kraljem Salah-al-Dinom bilo je predvieno da se on stara
za bezbednost hrianskih hodoasnika, a da se Templari brinu za sigurnost
muslimana. erar de Ridfor nije potovao ni jedan dogovor Sionskog priorata,
jerusalimskog kralja i kralja Saracena. ta vie, veliki majstor Templa je 1175.
uz pomo asasina pokuao da ubije Saladina.
im je shvatio da s hrianima nikad nee moi da postigne nijedan odriv
dogovor o suivotu, Salah-al -Din je odluio da se obrauna s njima. Krajem
jula 1187. okupio je oko dvanest hiljada vojnika i saekao hriansku vojsku
kod brda Hatina. Hriani su imali oko dvadeset hiljada vojnika, od kojih su
par stotina samo bili pripadnici elitnih vitekih redova Templa i hospitalaca.
Iako malobrojniji i slabije naoruani muslimani su zahvaljujui mudroj taktici
saracenskog kralja i izdajstvu nekih hrianskih prineva na kraju pobedili.
Salah-al-Din je, u skladu sa svojim verskim uenjima i oseanjima, ponudio
slobodu svim zarobljenim hrianima pod uslovom da se preobrate u islam.
Mnogi su to odbili pa su bili ubijeni ali ne i Gi koga je Salah-al -Din, uz sve
poasti dostojne jedne krunisane glave, oslobodio.
Tri meseca posle bitke kod Hatina, tanije 2. oktobra, Jerusalim je pao u
ruke Saracena, a da pri tome nijedna zgrada nije opljakana niti je bilo ko od
njegovih stanovnika bio povreen. Saladin nije proterao hriane iz
Jerusalima, niti su to uinili njegovi sinovi, koji su ga nasledili poto je 4.
marta 1193. preminuo u Damasku. Progon hriana iz Jerusalima poinje tek
1244. zbog neprestanih krstakih pohoda da se ponovo oslobodi J erusalim i
osvoje nove arapske teritorije. Posle pada tvrave Sen-ana-d Akra, maja
1291, hriana vie gotovo da i nije bilo u Svetoj zemlji. Iako su mnogi krivili
vitezove Templa za gubitak Svete zemlje, to se u sluaju erara de Ridfora
moe prihvatiti, ipak je takva ocena preterana. Tokom sto godina (1099. -
1191. ) vie od 20. 000 templara je poginulu branei Svetu zemlju i interese
hrianstva. U odbrani tvrdjave Sen-ana-d Akra, nakon to su evakuisali
ene, decu i stare, svi vitezovi Templa, njih oko 400, na elu s velikim
majstorom Vilijamom de Bozeom su izginuli branei poslednje hriansko
uporite u Svetoj zemlji.
Novo sedite Templari uspostavljaju na Kipru, a novoizabrani veliki majstor
Templa postaje misteriozni francuski plemi Tibald Godin (Thibaud Gaudin).
On uspeva da konsoliduje templarske redove nakon katastrofe kod Akre, uz
istovremeno irenje finansiskih i trgovakih poslova Reda. Na mestu velikog
majstora 1292. menja ga ak de Mol (Jacques de Molay), zvanino 23 i
poslednji veliki majstor.
Poetkom etrnaestog veka, mnoge kraljevske kue Evrope su dugovale
- 187 -

znaajna finansiska sredstva Redu i sve su vie zazirale od njegovog
ekonomskog i politikog uticaja. Kako se, nakon ubista jerusalimskog kralja
Boduena V sve vie prialo o tome da su to ubistvo izveli vitezovi Templa
zarad ogromnog blaga dobijenog od J evreja, odnosno Cionskih mudraca koji su
nastavljai politike i fiosofije nekadanje vavilonske sekte, poznate kao
fariseji, francuski kralj Filip I V (Philippe I V de France) poznatiji kao Filip
Lepi (Philippe le Bel) je, na zahtev Sionskog priorata, otpoeo pripreme za
obraun sa Templarima. Prva stvar koju je uradio bila je da protera sve Jevreje
iz Francuske proglasivi ih jereticima, a potom i da konfiskuje celokupnu
njihovu imovinu. S obzirom i na to da je najvei deo templarskog blaga bio
smeten u Parizu, Filip je odluio da konaan personalni i finansijski obraun
s ubicama kralja bude u njegovoj prestonici.
Samo, velika finansijska i vojna sila vitezova Templa je bila per se prevelik
zalogaj za njega pa je Filip I V morao da trai podrku evropskih krunisanih
glava koje su, kao i on, bile vrlo bliske sa Sionskim prioratom. No, bilo kakva
akcija ove vrste bila bi nemogua bez podrke pape pa je Filip, tvrdei da su
Templari zapravo jeretici i finansiski leinari, zatraio podrku Rima. Poto je
i sam Rim, kako se ispostavilo, bio pod uticajem Ciona i njemu odanih
Templara Filip I V je prvo ubio papu Bonifacija VI I I (Benedetto Caetani,
krteno ime) 1303, a potom i papu Benedikta XI (Nicola Boccasini, krteno
ime) 1304. Uz dosta napora francuski kralj na presto svetog Petra dovodi
svog papu, Klementa V (Raymond Bertrand de Got, krteno ime). Kako se
nita nepredvieno nebi dogodilo Filip IV Klementa V, sa sve papskim
insignijama, preseljava u Pariz; to je bio prvi i jedini put da je presto svetog
Petra bio izmeten izvan Rima.
Postupajui po direktim sugestijama velikog majstora Siona i Filipa IV papa
Klement V je pozvao aka de Molea i vou hospitalaca da dou u Pariz, kakao
bi se dogovoroli o navodno novom krstakom pohodu na J erusalim. De Mole je
na ovaj sastanak doao s Kipra, a voa hospitalaca se nije pojavio. U noi,
petak 13. oktobra 1307. ak de Mol je uhapen. I ste noi irom Franuske
pohapeno je 627 Templara od gotovo 3000 koliko ih je bilo.. Rano ujutro
provaljen je templarski trezor u Parizu, ali u njemu nije naen ni jedan zlatnik
i ni jedan dokument, a u luci La Roel, glavnoj templarskoj luci, nije zateen
nijedan jedini brod. Uz optube za bogohuljenje, zelenaenje i sodomiju ak
de Mol je, s jo stotinak Templara, osuen i spaljen na lomai nedaleko od
crkve Notre Dame. Veliko blago templara nikad nije pronaeno, niti su ikada
pronaeni njihovi tajni spisi o kojima se tako mnogo govorilo, a vezuju se za
otkopavanja koja je vrio grof I g od ampanje s drugovima u J erusalimu i u
okolini Kirbet-Kumrana. Proi e mnogo godina pre nego to se sazna da je
sve templarske spise, po uputstvima samoga de Molea, iz Pariza u kotsku
prebacio njegov roak Guichard VI sir de Beaujeu. Prebacivanje dokumenata,
s obzirom na njihovu vanost, obavljeno je u dva navrata i to tako to su prvo
otpremljena dokumenta koje su Templari sami pronali, a potom dokumenta
- 188 -

koja su primili od asasina meu kojima su sa posebnom panjum tretirana ona
koja su nastala u okviru organizacije Ruin krst koju su 46. godine u
Aleksandriji osnovali Ormus sa svojih est uenika i Jeua ben Josi f.
Mnogi se i danas pitaju kako je mogue da jedna vojna, ekonomska i
politika sila kakva su bili vitezovi Templa nestane s istorijske scene preko
noi. Mo kojom su raspolagali tokom dvanaestog i trinaestog veka je
nespojiva s nainom na koji je okonana.
Templari su, tokom dva veka postojanja, razvili najbolju obavetajnu slubu
s najnaprednijim kodiranim pismom i gestovnim govorom. Za zatitu svojih
tajni koristili su kod poznat kao ifra tba. I sti kod za zatitu svojih znanja
koristili su i pripadnici Kumranske zajednice hiljadu godina pre njih. Meu
sobom su, kad je to situacija nalagala, mogli da razgovaraju jezikom potpuno
nerazumljivim za sve prisutne. Njihovi preceptorati, koje su imali u svim
evropskim zemljama i irom Palestine, bili su sedita za regrutovanje novih
lanova, obuku, staranje o starim i povredjenim vitezovim, za pomo svim
putnicima koji su je traili i sl. Preceptorati su posebno bili odgovorni za
prikupljanje i obradu svih informacija od znaaja za Red, bili su svojevrsni
obavetajni centri Reda I zvanrednim sistemom veza, svake nedelje, a po
potrebi i ee, informacije kojima su preceptorati raspolagali dostavljane su
velikom majstoru. Na neki nain, preceptorati su funkcionisali kao neka vrsta
savremenih ambasada, konzulata i privrednih komora.
Ako sve to imamo u vidu, onda se postavlja pitanje kako je bilo mogue da
ak de Mol upadne u zamku Filipa Lepog. Kako je bilo mogue da vitezovi
Templa, moni kao to su bili, ne saznaju nita o namerama jednog, ipak,
prosenog kralja?
Templari su od osnivanja odgovarali samo papi i njemu su davali desetinu
svojih prihoda. Bili su uvek rado vieni i primani u papskom dvoru. Za njih u
Rimu nije bilo tajni. Meutim, situacija se bitno promenila nakon to su ljudi
Filipa Lepog oteli i ubil i papu Bonifacija VI I , a odmah potom otrovali i
njegovog naslednika Benedikta XI . U svojstvu velikog majstora, ak de Mol se
vie puta sretao s Bonifacijem VI I , a jedanput i s Benediktom XI . Prilikom
ovih susreta ak de Mol je upozoravan na zahteve Filipa Lepog, da se vitezovi
Templa okrive za jeres i blud, i da im se, kao takvima, oduzme sva imovina, a
Red ukine. Sline informacije o klevetama Filipa Lepog templarski veliki
majstor dobijao je i iz svojih preceptorata, a posebno od onih iz Francuske. ta
vie, bilo je i informacija da pripadnici hospitalaca blagonaklono gledaju na
optube koje je Filip irio Evropom.
Kad je na papski presto postavljen Bertrand de Got, nadbiskup Bordoa i
veliki prijatelj i dunik Filipa Lepog, poznat kao papa Klement V (1305.-
1314. ), Templarima je bilo jasno da e francuski kralj dobiti papinu saglasnost
- 189 -

za njihov progon. Klement V je, verovatno uplaen za svoju bezbednost u
Rimu, papsku stolicu premestio u Francusku 1309. kako bi ga Filip I V lake
titio.
Plan za obraun sa vitezovima Templa se dugo pripremao i kada je
septembra 1307. Papa pozvao voe templara i hospitalaca da dou na dogovor
o novom krstakom pohodu sve je ve bilo gotovo. ak de Mol je ve bio
obaveten o planu da se on i svi vitezovi Templa pohapse, a da se njihova
imovina zapleni. Pre nego to je s Kipra krenuo u Francusku de Mol je naredio
da se sva dokumenta s Kipra prenesu u kotsku, a da se ona manje vana spale.
Pre toga, odnosno mesec dana pre papinog poziva, iz Pariza je u kotsku
preneeno svo templarski zlato i svi znaajni spisi. Na put za Pariz pratilo ga
je 65 Templara i, sa strane gledano, sve je delovalo normalno, ni po emu se
nije moglo zakljuiti da Templari sumnjaju u bilo ta. Po dolasku u Francusku
saekao ih je Filip Lepi i priredio neobino srdaan i svean doek. Fulk de
Vilar (Fulk de Villar, 1305.-1319.), veliki majstor hospitalaca i pored toga to
je potvrdio dolazak, nije se pojavio.
U petak, 13. oktobra irom Francuske kraljevi seneali su, odmah nakon
ponoi, otvorili zapeanjene naredbe u kojima je stajalo da se imaju pohapsiti
svi pripadnici Reda. Nareenje je do zore izvreno bez da se i jedan jedini
vitez Templa protivio hapenju, a o otporu da i ne govorimo. Ono to je
iznenadilo Filipa Lepog i njegove sledbenike je da u petak 13. oktobra 1307.
godine posle Hrista nije bilo niega u pariskom preceptoratu. Nije bilo novca,
zlata, dragog kamenja, nije bilo ni jednog jedinog dokumenta. Sve je nestalo.
Te noi, nestala je i celokupna templarska flota iz luke La Roel - ukupno
osamnaest brodova na elu s najveim brodom na svetu Falkon. Papa je nakon
ovoga 22. Novembra 1307. izdao bulu Pastoralis Praeeminentiae kojom od
svih evropskih vladara zahteva hapenje i progon vitezova Templa. Kako god
bilo, za papu i francuskog kralja je, sve do njihove prerane smrti, ostalo tajna
kako su templarski brodovi i svo blago nestali. Kasnije su ovi brodovi viani
na otvorenim morima s crnim zastavama, na kojima su belim bile naslikane
mrtvake glave s po dve ukrtene kosti ispod. Rimokatolika crkva ih je
nazivala piratia tvrdei da su oni obini lopovi , to uopte nije bilo tano.
Gusarenje je tokom vekova postalo astan i veoma unosan posao, a krajem
XVII veka meu najbogatijim i najuglednijim ljudima engleskih kolonija
Severne Amerike bili su upravo gusari: Thomas Tew, Daniel Plowman, Henry
Every, William Kidd... Pomo gusara su vremenom potraivali i mnogi
evropski vladari, a poznato je da je uz njihovu pomo Holandska Istono-
indijska kompanija postala jedna od najveih i najmonijih u istoriji sveta.
Tako je ova kompanija od 1623. do 1636. uz pomo gusarskih galija zarobila i
prisvojila 514 brodova koji su svi bili ukljueni u njenu trgovaku flotu.
Jedan od najveih i najslavnijih francuskih moreplovaca svakako je bio
gusar Digej-Truen (Ren Trouin du Gu) koji se i dan-danas slavi kao najvei
- 190 -

francuski junak. Digej-Truen potie iz stare gusarske i brodovlasnike
porodice, a u svojoj trideset i osmoj godini zapovedao je sa ukupno 17
gusarskih brodova na kojima je bilo 5700 moreplovaca. Tokom dvadeset
godina komandovanja zarobio je 320 brodova i prisvojio njihove tovare u
vrednsoti od nekoliko miliona zlatnih livara. Kada je francuski kralj Luj XI V
poetkom 1711. pokuao da se osveti Portugalcima koji su se udruili sa
protivnicima Francuske jedini koji mu je pomogao bio je Digej-Turen. ta-
vie, kako je kasa Luja XI V bila prazna, a njegovi prijatelji nevoljni da se
uputaju u rizine vojne avanture Digej-Turen sa nekolicinom svojih
prijatelja sakuplja preko milion i po livara neophodnih za ekspediciju protiv
Portugalaca. Sa svojih sedamnaest brodova, 738 topova i 5.864 mornara juna
1711. isplovio je iz luke La Rochelle put J une Amerike, a nakon tromesene
plovidbe napada Rio de anerio, do tada neosvojivo portugalsko utvrenje.
Posle jedanaest dana opsade Rio je osvojen, a Digej-Turen se uputio nazad u
Francusku sa plenom od est miliona livara. Doekan je 6. februara 1712. u
luci Port de Brest kao nacionalni heroj, a tokom vladavine Luja XV dobio je
najvia vojna dostojanstva. Njemu u ast 1998. godine u njegovom rodnom
seocetu Sant-Malo odran je anglo-francuski samit posveen evropskoj
odbrambenoj politici.
Papa je 1312. zvanino raspustio Red bulom Vox in excelso, a da nikad nije
izreena presuda o njihovoj krivici. Najvei deo njihove imovine dodelio je
njemu vernim vitezovima hospitalcima. Inae, u narodu je od tog petka 13.
oktobra uvreeno verovanje da je svaki petak 13-og u mesecu posebno
baksuzan datum (friggatriskaidekaphobia) kada ne treba poinjati niti
zavravati bilo koji posao, a posebno otpoinjati ili zavravati neko putovanje.
Od tada se i u numerologiji broj dvanaest uzima za broj potpunosti (dvanaest
meseci u godini, dvanaest znakova zodijaka, dvanaest plemena I zraela,
dvanaest apostola I susovih, dvanaest bogova Olimpa i td.) dok se broj trinaest
uzima za broj diskontinuiteta. Kod hriana se posebno poelo govoriti o
injenici da je poslednjem pashalnom obredu I susa Tajna veera (Coena
Domini) bilo trinaest osoba i da je I sus bio razapet upravo u petak. O fobiji
petka prvi je, krajem XI V veka, pisao engleski pisac Defri oser (Geoffrey
Chaucer) u svom na daleko uvenom delu Kanteberijske prie (The
Canterbury Tales).
ak de Mol, kao i svi pohapeni vitezovi Templa, je muen danima i noima
u tvrdjavi Sinon najstranijim metodama koje je inkvizicija znala. Posle sedam
godina patnji on i ofroa de Sarne (Geoffroy de Charnay), preceptor
Normandije, su spaljeni na lomai na ostrvcetu ledela Cit na reci Seni i u
blizini katedrale Notre Dame. Pred masom koja se okupila da gleda
spaljivanje, ak de Mol je pozvao Papu i Filipa I V da mu se pridrue i zajedno
s njim poloe raune Bogu. Iste godine obojica su se pridruila velikom
majstoru.
- 191 -

Tokom ispitivanja templarskih vitezova inkvizicija je utvrdila da se Red
hrama sastojao od sedam spoljnjih krugova koji nisu bili posveeni u
znaajnije stvari Reda. Sva znanja i mudrosti posedovala su tri unutranja
kruga iji su lanovi zapravo i bili inicirani u posebne templarske tajne. Ova
tri reda nikada nisu imala vie od sedamdeset vitezova, a medju njima njih
trinaest je inilo prvi red na elu sa velikim majstorom. Ovaj prvi krug je
donosio sve najvanije odluke za Red. I nkvizicija je bila iznenadjenja
saznanjem da se ovaj unutranji deo Reda intenzivno bavio istraivanjem
ezoterinih i religijskih pitanja. Posebno je bilo vano saznanje da su inicirani
vitezovi bili upueni u mnoge tajne jevrejskog i islamskog sveta. Iako su znali
da se templarska zakletva polagala Bogu i Naoj Gospi inkvizitori su ipak bili
zaprepaeni kad su uli templarsku molitvu za oprost grehova: molim se
Gospodu da te oslobodi grehova onako kako je oslobodio grehova Svetu Mariju
Magdalenu kao i lopova koji je razapet na krst.
Nakon to je veliki majstor ak de Mol uhapen 1307. preko dve hiljade
Templara se povukao u svoje preceptorate u Portugalu, kotskoj i vajcarskoj.
J edino od mesta gde su templari ostali apsolutno bezbedni, s apsolutnom
vlau, bez Ciona i Siona, je bilo more. Imali su najveu i najmoderniju flotu,
a njihovi kapetani su posedovali mape i znanja koja su tada bila dostupna samo
odabranima. Napomenimo samo da su prve mape sveta izradili Muhamedanci i
da je na njima J uni pol bio gore, a Severni dole. Takve mape, sa obrnutim
polovima, su koristili Templari. Na takvim mapama Meka i Kaba ( ) u njoj
su uvek bile centar sveta i to je, i danas nakon to su zapadnjaci promenili
polove na mapi sveta, ostalo isto. Red je nastavio da ivi i radi, mada je dolo
do bitnih promena u njegovom pojavnom delovanju. Najotvorenije je delovao u
kotskoj gde papske bule kojima je red zabranjen nikad nisu obznanjene, a u
Portugaliji je samo promenio ime u Red Hristovih vitezova. vajcarska je
postala centar njihovih spekulativnih finansija. Kada se 1356. u Bazel doselio
i nastanio plemi po imenu de Ble, jedan od onih iz prvog unutranjeg reda
vitezova Templa, Bazel je definitivno postao centralno mesto vajcarskih,
odnosno templarskih spekulativnih finansija. Mirom u Vestfaliji 1648. je
odreena trajna neutralnost vajcarske, a na Kongresu u Beu 1815. ista je
potvrena i jo jedanput zagarantovana.
Danas se u Bazelu nalazi sedite jedne privatne banke - Banke za
meunarodno poravnanje (Banque des rglements internationaux) koja okuplja
sve svetske centralne banke. Okruglog je oblika, po uzoru na okrugle crkve
koje su Templari oduvek gradili, a poznata je kao majka svih centralnih
banaka. Ova komercijalna banka je specijalnim meunarodnim ugovorom
potpisanim 1930. u Hagu od strane predstavnika svih evropskih drava i SAD
zatiena od bilo kakvih intervencija vajcarske ili bilo koje druge vlade i
izuzeta iz svih vrsti i oblika poreza. Hag kao mesto potpisa ovog ugovora nije
sluajno odabran iz prostog razloga to je on sedite mone holandske
kraljevske porodice Orange-Nassau koja u njemu ima, ni manje ni vie, tri
- 192 -

rezidencije od kojih je Huis ten Bosch Palace najraskonija i istorijski
najzanimljivija jer je, ne jednom, bila mesto odravanja najvanijih
nezvaninih sastanaka svetske bankarske elite.
ak de Mol je bio poslednji veliki majstor koga su vitezovi Templa sami
izabrali; od njegovog pogubljenja velikog majstora postavlja Sionski priorat.
Sve do sukoba francuskog kralja Filipa I I (Philippe II zvani i Philippe
Auguste) i engleskog suverena Henrija I I (Henry I I ) januara 1188. u
Francuskoj, ispred zamka izor (Gisors), Templari su bili verni Sionskom
prioratu. Te godine je otkriveno da su meu vitezove Templa ubaeni
pojedinci koji su svoju vernost ispovedali Cionskim mudracima, a ne Prioratu.
To je neminovno rezultiralo neslogom meu vitezovima Templ a i, na kraju,
dovelo do gubitka Svete zemlje i niza nesporazuma i zle krvi meu mnogim
evropskim vladajuim kuama. Ako znamo da su Sionski mudraci i
J erusalimski princ vezani sa vavilonskom sektom fariseja, odnosno da su
samo modernizovani nastavak stare judeovavilonske sekte, a da Sionski priorat
odgovara direktno naslednicima I susa Hrista i Marije Magdalene onda je jasno
zato je dolo do sukoba 1188. Inae, ovaj sukob dva kralja ispred zamka ana
izora (J ean de Gisors) je u istoriji poznat kao Sea bresta (Cutting of the
elm) i do danas nije razjanjeno ta je bio razlog i smisao Henrijeve see ovog
osam stotina godina starog drveta. ta god da se tog dana stvarno dogodilo
izvesno je samo to da je Filip I I uspeo da na svoju stranu pridobije Henrijeva
dva sina Riarda i Dona i okrene ih protiv oca koji je, u neverici i velikoj
duevnoj boli, preminuo 6. J ula 1189.
Unitenje vitezova Templa koje je predvodio veliki majstor ak de Mol je
bilo delo Sionskog priorata koji je pogubljenjem najvieg templarskog
rukovodstva nastojao da spase Red od daljeg propadanja i upadanja u
farisejsku zamku. Meutim, akcija nije ostala bez reakcije pa je tako odgovor
Cionskih mudraca bio brz i efikasan pogubljeni su papa Klement V,
francuski kralj Filip Lepi i, na kraju, njegova dva sina. Konana osveta
usledie tek u XIX veku, u dogaajima poznatim kao Francuska revolucija, kad
je ukinuta francuska monarhija. Meutim, taka na osvetu stavljena je tek
poetkom XX veka kada je tokom Prvog svetskog rata razbatinjena dinastija
Habzburga. Ovde se samo treba potsetiti da su u XVI veku Merovinge
predstavljali Lotarinzi, loza koja je vremenom postala lotarinko-habzburka
pa su tako i Habzburgovci zapravo batinici merovinke krvne loze.




- 193 -


Poglavlje jedanaesto
Franc-Maonnerie (Masoni)


Poetkom etrnaestog veka sve evropske krunisane glave su na neki nain
bile u srodstvu s Merovinkom dinastijom. Pa ipak, i pored toga nesporazumi i
sukobi meu evropskim plemstvom su bili esti, a ne retko i veoma krvavi.
Dogaaji oko i s vitezovima Templa, gubitak J erusalima i mnotvo drugih,
slinih dogaaja naveo je lanove Sionskog priorata da preispitaju dotadanju
praksu koja nije davala oekivane rezultate. Na kraju, zakljuili su da se, na
osnovu iskustva koje su imali sa vitezovima reda Templa, mora stvoriti znatno
ira organizacija koja bi pokrivala ceo svet.
Dva veka postojanja i delovanja vitezova Templa donelo je neka neverovatna
saznanja i stvorilo potpuno nove mogunosti za ostvarenje osnovnih ciljeva
Sionskog priorata. Meutim, do slinih zakljuaka su doli i Cionski mudraci
ali e se njihovo delovanje odvijati sa ciljem preuzimanja stvorenog, a ne
stvaranja novog.
Kao prvo, Templari su prvi razvili savremen sistem bankarskog poslovanja
ekovima, menicama i pozajmicama s velikim kamatama; specijalnost su im
bile zatezne kamate. Novac se pokazao kao najmonije sredstvo upravljanja
ljudima. Shvatili su da onaj ko kontrolie tokove novca uspostavlja pravila
igre.
Druga stvar koja se poakazala neverovatno monom i efikasnom je bilo
ustrojstvo Templara po, kako mi to danas zovemo, komunistikom principu.
Svi koji su eleli da budu pripadnici ovog Reda su celokupnu imovinu
predavali u vlasnitvo Redu, a oni sami su mogli da raspolau celokupnom
imovinom kojom je red raspolagao. Niko nije smeo da ima bilo kakvu svojinu,
a sva svojina je bila dostupna svima. Kako je meu vitezovima bilo i arapa-
muhamedanaca, hriana ali i pripadnika drugih vera, Pravilnikom je bilo
utvreno kada i kako e se svi moliti (svako svom) bogu, ali se o veri nije
smelo raspravljati.
Svi vitezovi koji su zbog starosti ili povreda bili nesposobni ili spreeni da
odgovaraju obavezama Reda su, do kraja ivota, bili obezbeeni svim to im je
trebalo za normalan ivot. Najee su stanovali po preceptoratima, gde su
imali i medicinsku negu.
Ova principi organizacije vitezova reda Templa obezbedila su da meu njima
- 194 -

nema nikakvih materijalnih sukoba niti verskih i nacionalnih netrpeljivosti.
Bili su u celosti odani svom zadatku i krajnjem cilju. Autoritet velikog
majstora je bio neprikosnoven, a svako suprotstavljanje zavravalo se
drakonskim kaznama.
Poslednje javno pojavljivanje vitezova Templa zbilo se u kotskoj, kad se
kotska vojska predvoena Robertom Brusom (Robert de Brus, 6th Lord of
Annandale and jure uxorisEarl of Carrick) 24. juna 1314. (na dan J ovana
Krstitelja) sukobila sa vojskom engleskog kralja Edvard I I ; bila je to bitka za
samostalnost kotske. U ovoj uvenoj bici kod Banokburna (Blr Allt a'
Bhonnaich) est i po hiljada kota sukobilo se s dvadeset pet hiljada engleskih
vojnika. Organizovani i predvoeni s skoro etiri stotine vitezova Templa
koti su pobedili Engleze i obezbedili svoju samostalnost. Tajna ove gotovo
neverovatne pobede lei u injenici da su Templari predvoeni svojim novim
velikim majstorom anom Markusom Larmenijem (J ean-Marc Larmenius), pre
sukoba, pribavili podatke o svim razmetajima engleske vojske i o njihovoj
nastupajuoj vojnoj taktici. Ovde se mora imati u vidu da su Templari meu
sobom govorili francuski i da su na engleskom dvoru gde se od 1066. do 1362.
govorio samo francuski jezik (Normanska Engleska) imali niz izvanrednih
pijuna.
I ako su niz informacija pribavili preko svoje dobro organizovane pijunske
mree Templari su, ipak, krunsku informaciju dobili od grofa Tomasa od
Lankastera (Thomas, Earl of Lancaster) koji je mrzeo Edvarda I I (Edward I I ,
"of Carnarvon," King of England) zbog njegovog homoseksualizma i
raskalanog ivota; Edvard I I je nakon krunisanja svog ljubavnika Pirsa
Gejvstona (Piers Gavestone, Earl of Cornwall) uinio grofom od Kornvola to
je u mnogome razgnevilo staro englesko plemstvo. Poraz kod Banokburna i
odluka kraljice I zabele, erka francuskog kralja Filipa I V, da napusti Edvarda
I I i vrati se u Pariz su okrenule sve Engleze protiv kralja, a ba to je grof
Lankaster prieljkivao. Mone snage engleskog plemstva predvoene grofom
Roderom de Mortimerom (Roger Mortimer Baron of Wigmore) su oktobra
1326. porazile Edvardovu vojsku, a potom ga i zarobile. Engleski kralj je 21.
septembra 1327. ubijen u zamku Barkli (Berkeley Castle) nabijanjem na
uareni kolac.
Pobedom kod Banokburna Robert Brus postaje kralj kotske i osniva
poseban viteki red The Most Ancient and Most Noble Order of the Thistle koji
e sve do dannjih dana imati vanu ulogu u britanskoj politici. Templari se
zvanino povlae s javne scene, ali u stvarnosti njihov uticaj u ivotu kotske
postaje dominantan. Jedan od istaknutih kotskih plemia i ovek koji je bio
blisko vezan za misterije vitezova Templa ali i misterije onoga to e kasnije
postati poznato kao tajne Bae masona Vilijem Sinkler (William Sinclair1st
Earl of Caithness, 3rd Earl of Orkney, Baron of Roslin) je isprojektovao i
1440. otpoeo izgradnju svog konanog boravita - Roslinsku kapelu (Rosslyn
- 195 -

Chapel). Ovaj pravi hram masonerije je podignuta za est godina, ali su
zavrni radovi na njoj trajali punih etrdeset godina.
Roslinska kapela je graena vie decenija, a dovrena je tek 24. juna 1480. u
skladu sa najviim standardima svete geometrije. Svaki santimetar njene
unutranjosti je pokriven simbolima od kojih mnogi ni do danas nisu
protumaeni. Mnogi od simbola se mogu pripisati vitezovima Templa, meutim
mnogi se mogu vezati samo za masone koji zvanino poinju da deluju znatno
kasnije. S druge strane, unutranjost Roslina obiluje mnogim paganskim i
islamskim prizorima. Posebno je intrigantno to to je u unutranjosti na vie
od stotinu mesta prikazan Zeleni ovek, pagansko keltsko boanstvo
vegetacije. Na gredi iznad vrata stoji natpis : Vino je jako, kralj je jai, ena
je najjaa, ali istina nad svima vlada.
Najvei uspeh i poetak novog naina delovanja Templara nastaje smru
engleske kraljice Elizabete I , iz dinastije Tjudor, koja nije imala naslednike.
Templari uspevaju da za novog kralja Engleske postave kotskog kralja
Demsa I, ime je dolo do stvaranja nove jedinstvene drave, Velike
Britanije, i nezaustavljivog irenja uticaja Templara na prostoru Engleske, a
potom i izvan njenih granica. kotska e, ipak, ostati njihov veiti centar, a
crkva u Roslinu esto poseivana sveti nja.
Na sastanku trinaest najuticajnijih lanova Sionskog priorata koji se 24.juna
1308. (dan J ovana Krstitelja) odrao u gradu poznatim pod imenom La Ville-
Lumire, ocenjeno je da su se stekli oekivani uslovi da se na elo
razjedinjene i na mala kraljevstva podeljene Evrope postavi jedan vladar kao
najvii autoritet. Evropa je, potom, trebala da postane polazna taka za dalje
irenje njihove vlasti. Za ovakav cilj je bilo neophodno osmisliti posebne
metode i organizacione celine bitno drugaije od svega do tada vienog.
Polazei od ove konstatacije, zakljueno je da se organizuje vojska
graditelja sastavljena od najumnijih i najuticajnijih ljudi svog vremena.
Njihov primarni zadatak bie izgradnja osnovnih preduslova za vlast jednog
kralja i uspostavljanje temelja jedinstvene evropske drave s njim na elu.
Odluka koja e se pokazati kao veoma znaajna za budui rad i ostvarenje
ciljeva Priorata je ona kojom se uee u novoj tajnoj organizaciji otvara i za
one koji nisu krvno povezani, ali znanjem, ugledom ili bogatstvom imaju
poeljan autoritet.
Vojska intelektualaca, uglednih i uticajnih ljudi e, po zamisli Sionskog
priorata, izgraditi neophodne temelje za novu jedinstvenu dravu na ijem elu
e se nalaziti krvni potomak Jeue ben Josifa, odnosno cara Davida. Ta vojska
e se od tada nazivati Braom zidarima, a u organizacionom smislu bie
sastavljena od bezbroj manjih jedinica piramidalno organizovanih. Voe
nekoliko jedinica e organizovati posebna tajna drutva radi koordiniranja
rada, a efovi ovih posebnih tajnih drutava e meu sobom stvarati opet
- 196 -

posebna tajna drutva radi koordinacije svih jedinica. Da bi za sve one
izvan tajne cela stvar bila nerazumljiva ili naizgled haotina, pa ak i
besmislena predvieno je formiranje jo niza drugih tajnih organizacija
nezavisnih od lanova brae zidara. Zamiljeno je da, radi to efikasnijeg
delovanja, novoosnovana tajna udruenja ne moraju uvek da trae saglasnost
za svoje aktivnosti sve dok su one usmerena u pravcu ostvarenja utvrenog
cilja. Uvid u aktivnosti svih ovih tajnih drutava imae svi lanova Priorata, a
potpun uvid u sve dogaaje i aktivnosti je privilegija samo Prosveene
trinaestorice.
Red vitezova Templa nikad nije zvanino ugaen i on i danas postoji.
Zvanini naziv mu je Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolymitani i 24.
juna 2001. godine je priznat od strane Organizacije Ujedinjenih Nacija iji su
lan postali 2. decembra 2002. sa statusom stalnog posmatraa i savetnika;
veliki majstor Templara danas je admiral Dejms D. Keri (J ames J . Carey).
Ulogu koji je tokom dva veka aktivnog postojanja imao red vitezova
Templa od petnaestog veka preuzimaju braa masoni. Ovi novi ratnici postali
su najvea sila Novog svetskog poretka. To je danas vojska s preko pet miliona
lanova, od kojih polovina ivi i deluje u SAD, a preko est stotina hiljada u
Velikoj Britaniji. Svi oni su okupljeni u vie od 100.000 loa irom sveta.
Zadatak da pone formiranje organizacije Slobodnih zidara (Braa masoni)
dobila je stara kotska porodica Sinkler, koja je imala istaknutu ulogu i meu
vitezovima Templa. Sinkleri vode direktno poreklo od Merovinga, a na
njihovom posedu je izgradjena Roslinska kapela koja se i danas smatra za
jedan od najsvetijih masonskih hramova. Mnogi veruju da se i danas ispod
ovog hrama nalazi najvei deo tajnih spisa i blaga koje su vitezovi Templa,
predvoeni grofom Igom od ampanje, otkrili ispod ruevina poslednjeg
J erusalimskog hrama i u okolini Kirbet-Kumrana. Meutim, ovo nije tano.
Ove nekad templarske, a danas masonske sveti nje se jesu nalazile u Kapeli sve
do 1871. kada su prenete u londonski Siti gde se i danas nalaze u jednoj zgradi
u ulici Lime Street . Pod zatitom su Sionskog priorata.
Vilijem Sinkler postavio je osnove masonstva, a ono se sve do poetka
osamnaestog veka organizaciono usavravalo i unapreivalo metode delovanja.
Najznaajnije i najobimnije organizacione promene preduzeo je kotski kralj
Dejms VI, inae prvi kralj mason. On je svog brata masona Vilijema oa
(William Shoe) obavezao da sastavi nov Pravilnik za masone. Potujui
kraljevsku koja se, inae, nikada ne povlai o 28. decembra 1598. godine
objavljuje novi Pravilnik: Prava i propisi koje treba da potuju svi Majstori
masoni u okviru ovog kraljevstva. Pravilima su formalizovani skoro svi
dotadanji rituali, koje dananji masoni nazivaju Trei stepen Zanata
slobodnog zidarstva. Okupljanje spekulativnih masona Pravilima je oznaeno
kao loe i od tada slobodno zidarstvo ima strukturu loa. Da bi jedna loa bila
- 197 -

aktivna morala je da ima najmanje sedam lanova. Inae, prema originalnim
spisima Pravilnika struktura masonstva izgleda:
1 Uenik
2 Pomonik
3 Majstor
4 Tajni Majstor
5 Savreni Majstor
6 I ntimni Sekretar
7 Predsednik i Sudija
8 I ntendant Zgrada
9 I zabranik Devetorice
10 Slavni I zabranik Petnaestorice
11 Uzvieni I zabrani Vitez
12 Veliki Majstor Arhitekta
13 Kraljevski Svod Solomona
14 Veliki I zabranik Potpuni i Svetli Zidar
15 Vitez Istoka i Maa
16 Princ J erusalima
17 Vitez I stoka i Zapada
18 Suvereni Princ Ruinog Krsta
19 Veliki Svetenik
20 asni Veliki Majstor Svih Loa
21 Noahit Pruski Vitez
22 Vitez Kraljevske Sekire
23 Sef Tabernakla
24 Princ Tabernakla
25 Vitez Medene Zmije
26 Princ Zahvalnosti
27 Suvereni Zapovednik Hrama
28 Vitez Sunca , Prosveeni Princ
29 kotsi Vitez Svetog Andreje
30 Vitez Kado
31 Veliki I nspektor - I nkvizitor Vitez
32 Svetli Princ Kraljevske Tajne
33 Suvereni Veliki Generalni I nspektor
Samo pet godina posle objavljivanja Pravila, 1603. godine, kotski kralj
Dejms VI e postati i kralj Engleske pod imenom Dejms I (J ames VI and I ).
Njega e 1625. naslediti njegov sin arls I (Charles I of England), koji je
takoe bio slobodan zidar. Za vreme njihove vladavine obznanjuje se da je
slobodno zidarstvo vrsto povezano i proeto naunim disciplinama kao to su:
aritmetika, geometrija, astronomija, gramatika, retorika, logika i muzika.
Dejms I e Engleskoj crkvi podariti i novu Bibliju poznatu kao Dejmsova
biblija koja e postati, a i danas je Sola Scriptura (Sveto pismo) za sve
- 198 -

protestante. U nastojanju da prinesu svetlo to veem broju ljudi masoni
osnivaju Nevidljivi koled (I nvisible College) kako bi zainteresovani mogli da
proire svoje vidike i prevaziu sve stege mranog srednjeg veka koje je
uspostavila Rimokatolika crkva. arls I je Invisible College ozvaniio
dekretom, odnosno formirao je Kraljevsko drutvo (The Royal Society) koje je
postalo najvee stecite naunika tog doba. Kraljevsko drutvo, iza koga je
stajalo slobodno zidarstvo, e vremenom dovesti do ere prosveenosti i stvoriti
pretpostavke za industrijalizaciju tokom devetnaestog i dvadesetog veka. Poto
je masonima, kao nekad templarima, zabranjeno da u loama razgovaraju o
politici i religiji, i u Kraljevskom drutvu je bila zabranjena svaka pria na
ove teme. Ovakvim svojim delovanjem slobodni zidari su se direktno
suprotstavili Rimu i njegovoj do tadanjoj praksi da spreava i sprei
prosveenost kad god i gde god je to mogue.
U masonskim redovima, kao nekada u redovima vitezova Templa, nije bilo
neophodne harmonije pa je posle dvadesetetiri godine vladavine arls I
ubijen; njegovom sinu nije bilo dozvoljeno da zauzme engleski presto, pa je
Engleska postala prva parlamentarna republika kojom je, od ubistva arlsa I
1649, upravljao slobodni zidar Oliver Kromvel (Oliver Cromwell). Ovaj
republikanac je sahranjen u Vestminsterskoj opatiji 1658. kao kralj, a posle
smrti na elu Engleske ga je zamenio njegov sin, koji je krajem 1659. bio lepo
zamoljen da odstupi sa vlasti kako bi Engleska ponovo mogla da postane
kraljevina.
Sve do 24. juna 1717. godine (dan J ovana Krstitelja) masonske
organizacije su uglavnom delovale u tajnosti, a onda su tog dana etiri
londonske loe: Lodge 1 sa seditem u pivnici kod Guske i rotilja; Lodge
2 iji su se lanovi okupljali u pivnici kod Krune; Lodge 3 je bila poznata
po lanstvu koje se okupljalo u svratitu J abukovo drvo i Lodge 4 sa
sastajalitem u pivnici Pehar i groe osnovale Veliku Lou Engleske (Premier
Grand Lodge of England). Za prvog velikog majstora je izabran Entoni Sejer
(Anthony Sayer), a Dejms Anderson (J ames Anderson)je 1723. sainio pravila
po kojima se masoni imaju ponaati. Masonska pravila su objavljena uKnjizi
konstitucije drevnog i asnog bratstva slobodnih i prihvaenih zidara.
Anderson je pravila, odnosno statut napisao po nalogu odbora sastavljenog od
etrnaestorice vodeih lanova Velike loe. Statut utvruje najvanije rituale,
pravila ponaanja meu kojima je i ono templarsko o zabrani voenja
politikih i verskih rasprava u loama. Masonskim pravilima je nedvosmisleno
utvreno vodee mesto plemstva meu lanstvom, a u tom kontekstu je
apostrofirano da svi masoni, bez izuzetka, imaju izraavati svoju lojalnost
kui Hanovera.
Tokom nekoliko narednih godina Slobodni zidari iz Londona su osnovali
svoje loe u svim engleskim kolonijama, a odmah potom je poelo sa njihovim
osnivanjem i u drugim evropskim dravama i Americi tako da ih jeve do
- 199 -

1735. bilo aktivno 216. Vano je istai da su sve novoosnovane loe morale
biti podreene velikoj nacionalnoj loi drave u kojoj deluju, a velika
nacionalna loa ma koje drave je uvek bila u zavisnom odnosu od Velike loe
Engleske. I z ovog pravila su bile izuzete samo francuske loe s obzirom da
Veliki Orijent Francuske (Grand Orient de France) postupa po ateistikim
pravilima. Od 1937. kada je princ od Velsa uao u bratstvo iniciran je obiaj
da britanski kralj, njegovi najblii naslednik ili neko blzak koga oni odrede
bude istivremeno i veliki majstor.
I z Hanoversko-Vindzorske loze kraljeva Engleske masoni su bili: Fredrik
Luis, princ od Velsa (Friedrich Ludwig, Prince of Wales, 1707.-1751.) -
najstariji sin kralja Dorda I I , kralj Velike Britanije i I rske, vojvoda od
Braunschweig-Lneburga i knez izbornik Svetog Rimskog Carstva i otac
Dorda I I I , kralj Velike Britanije i I rske, i vojvoda od Braunschweig-
Lneburg i elektor Hanovera; Vilijem Avgust, vojvoda od Kamberlenda
(Wilhelm August, Herzog von Cumberland, 1721.-1765.), drugi sin Dorda I I
i Caroline of Brandenburg-Ansbach; Edvard Avgust, vojvoda od J orka (Prinz
Edward August von England und Hannover, 1739.-1767.), brat Dorda I I I i
drugi sin Frederika Luisa. Godine 1767. dobija titulu past Grand Master of
England; Henri Frederik, vojvoda od Kamberlenda i Stratherna (Heinrich
Friedrich, Herzog von Cumberland und Strathearn, 1745.-1790.), brat Dorda
I I I . Titulu velikog majstora Grand Lodge of London and Westminster primio
1782.; Vilijem Henri, vojvoda od Glostera (William Henry, Herzog von
Gloucester,1743.-1805.), brat Dorda I I I ; Dord Avgust Frederik (1762.-
1830.), stariji sin Dorda I I I i kralj Engleske pod imenom Dord I V (Georg
I V. August Friedrich, Knig von Grobritannien und I rland und Knig von
Hannover); Frederik Avgust, vojvoda od J orka (Prinz Friedrich
August,Herzog von Y ork und Albany, Herzog zu Braunschweig und Lneburg,
1763.-1827.), brat Dorda I V; Vilijem Henri, vojvoda od Klarensa (1765.-
1827.), brat Dorda I V i kralj Engleske pod imenom Vilijem I V od Engleske
(Wilhelm I V. Heinrich, Knig von Grobritannien und I rland und Knig von
Hannover.). Titulu velikog majstora primio 1792.; Edvard Avgust, vojvoda od
Kenta (Prinz Eduard August, Herzog von Kent und Strathearn,1767.-1820.),
otac kraljice Viktorije. Za Velikog majstora reda Starih izabran 1813. ali ga
kasnije naputa i za Velikog majstora Ujedinjene loe Engleske predlae svog
brata vojvodu od Saseksa; Ernest Avgust, vojvoda od Kamberlenda i kralj
Hanovera od 1837. (Ernst August I ., Knig von Hannover, Herzog von
Cumberland und Teviotdale,1781.-1851.) Peti sin Dorda I I I ; Dord
Frederik Avgust, poslednji kralj Hanovera i vojvoda od Kamberlenda (Georg
V., Knig von Hannover und Herzog von Cumberland und Teviotdale, 1819.-
1878.), sin Ernesta Avgusta od Hanovera; Avgust Frederik, grof od Saseksa
(August Friedrich, Herzog von Sussex, 1773.-1843.), brat vojvode od Kenta i
Kamberlenda. Titulu velikog majstora primio 1813; Vilijem Frederik, vojvoda
od Glostera (Prinz Wilhelm Friedrich, Herzog von Gloucester und Edinburgh,
1776.-1834.), sin Vilijema Henrija; Albert Edvard, princ od Velsa je postao
- 200 -

prvi britanski kralj iz dinastijeSaxe-Coburg and Gotha (Albert Eduard,Knig
des Vereinigten Knigreichs von Grobritannien und I rland und Kaiser von
I ndien, 1841.-1910.), sin i naslednik kraljice Viktorije; PrincArtur, vojvoda
od Konota (The Prince Arthur, Duke of Connaught and Strathearn and Earl of
Sussex, 1850.-1939.), sin kraljice Viktorije i guverner Kanade; Leopold
Dord Dankan Alber, vojvoda od Olbenija (The Prince Leopold, Duke of
Albany, Earl of Clarence and Baron Arklow, 1853.-1884. ), najmlai sin
kraljice Viktorije i princa Alberta. Bio je stareina loe Antiquity No. 2,
najstarije engleske loe; PrincAlbert Viktor, grof od Klarensa (Prince Albert
Victor, Duke of Clarence and Avondale, 1864.-1892.), sin Edvarda VI I . Za
njega se dugo verovalo da je misteriozni serijski ubica - Dek Trbosek;
Edvard Alber, princ od Velsa i vojvoda od Vindzora do 1936, a potom kralj
Ujedinjenog kraljevstva pod imenom Edvard VI I I (Edward VI I I of the United
Kingdom, 1935.-1936.); Albert Frederik Artur Dord, vojvoda od J orka
koji je postao i kralj Ujedinjenog kraljevstva pod imenom Dord VI (George
VI , 1895.-1952.). Ostae upamen kao poslednji imperator Indije i poslednji
kralj I rske; Princ Dord, vojvoda od Kenta (George Edward Alexander
Edmund, Duke of Kent, 1902.-1948.), veliki je majstor Ujedinjene engleske
loe od 1939. do 1943.; Princ arls, sin kraljice Elizabete i princa Filipa,
vojvode od Edinburga (Charles Philip Arthur George, Prince of Wales, Duke
of Rothesay and Duke of Cornwall). Roen je 14. novembra 1948. u
Bekingemskoj palati gde ga je krstio Kanterberiski nadbiskup. Odmah po
roenju dobija titulu vojvode od Korvela i Rotsija, a titula princa od Velsa
pripala mu je 1969. kada je i iniciran u masoneriju; godinu dana kasnije
zauzeo je svoje mesto u Domu Lordova.
Prvi koji su poeli ozbiljno i javno da zaziru od masona, ukazujui na
sveoptu opasnost koju sa sobom nose, bile su neobrezane rimske pape: papa
Kliment XI I 28. april a 1738. godine najotrije osuuje masone bulom In
eminenti apostolatu sspecula. Papa Benedikt XI V izdaje 22. decembra 1741.
bulu Immensa Pastorum principis kojom ponovo upozorava na masonsku
opasnost i to posebno u Americi. Benedikt XI V se oglasio 18. maja 1751.
enciklikom Ecclesiam; Pije VI I je 13. septembra 1821. izdao Ecclesiam a Jesu
Christi; Lav XI I , 13. marta 1825. objavljuje bulu Quo Graviora; Pije VI I I , 21
maja 1829. obznanjuje encikliku Traditi; Grgur XVI , 15. avgusta 1835.
saoptava encikliku Mirari; Pije I X, 9. novembra 1816. izdaje bulu Qui
Pluribus, a 1865, obznanjuje bulu Multipices inter; Lav XI I I , 1884, bula
Humanum Genus i 1894. bula Praeclara i Lav XI I I , 1902. godine bula
Annumingressi. Sve pape su nedvosmisleno upozoravale na aktivnosti
slobodnih zidara protiv crkve i drave, s jedinim ciljem da osvoje vlast i
zavladaju celim svetom. Pape nisu ukazivale samo na masone, ve i na niz
drugih tajnih organizacija koje su samo derivat masonerije i u funkciji
ostvarenja osnovnog i jedinog cilja: da se ukinu sve relegije, postejee vlade i
kraljevi, i uspostavi jedan svetski centar centar moi.
- 201 -

Vatikan je prvi, kao ilustraciju onoga o emu govori i na ta upozorava,
objavio masonsku zakletvu koju kandidat izgovara u masonskoj loi pri
pristupanju redu slobodnih zidara: Obeavam i zaklinjem se da neu nikada
odati tajne Slobodnog zidarstva, da neu nikoga upoznati s onim to e mi biti
otkriveno pod kaznom da mi se preree grlo, icupaju srce i jezik, pokida
utrobu i da se moj le raskomada, zatim zapali i pretvori u pepeo koji neka se
raspri u vetar radi obeaenja uspomene i na venu sramotu.
Prvo otvoreno izazivanje Sionskog priorata i dovoenje u pitanje
njegovog prava, ne samo na Jerusalimski presto, ve i na postojee evropske
prestole, kao to se zna, dogodio se infiltracijom sledbenika Cionskih mudraca
meu vitezove Templa. Ova infiltracija je bila tako efikasna da je odanost
J erusalimskom princu prihvatio ak i veliki majstor Reda. im je 1188. Priorat
postao svestan prevare preduzeo je niz koraka da bi povratio kontrolu nad
Templarima i u tome je uspeo tek 1307. Zabranjujui rad i hapsei mnoge
pripadnike reda Templa, francuski kralj Filip Lepi utamniio je 1307. godine i
velikog majstora aka de la Mola, a njegovi naslednici spalili su ga na lomai
1314. godine. U znak osvete Cionski mudraci, odnosno njihovi sledbenici, u
roku od godinu dana po utamnienju aka de la Mola ubijaju francuskog kralja
i papu. U narednih nekoliko godina Cion se postarao i da oba sina Filipa
Lepog prevremeno napuste ovaj svet tako da je dinastija Karolinga nestala s
istorijske scene. Novu lozu francuskih kraljeva postavio je opet Sionski
priorat, a potiu iz porodice Valoa koja je imala direktne krvne veze s
Karolinzima.
Marta 1789. godine 266 masonskih loa koje je kontrolisala francuska Velika
Loa Orijenta (GOdF) su stavljene u pogon radi pripreme terena za ruenje
francuske dinastije i uspostavljanje parlamentarne republike. Masonska
mainerija se, uz bezgraninu finansijsku podrku jevrejskih bankara,
pokrenula i stvari su krenule tokom pogubnim za Luja XVI (Louis-Auguste de
France), Mariju Antoanetu (Marie Antoinette) i francuski narod en general. U
prolee i leto te godine kraljev roeni brat Luj II (Louis Philippe J oseph
d'Orlans), veliki majstor Velike loe Orijenta i arl Aleksandar (Charles
Alexandre, vicomte de Calonne), kontrolor francuskih finansija, organizovali
su vetaku nestaicu itarica na tritu. Ovoj dvojici znaajno je pomogao i
kraljev finansijski savetnik ak Neker (J acques Necker), vajcarac koji je
inae bio u poslovnim vezama sa bankarem Petrom Telusonom (Peter I saac
Thellusson) koji nije tedeo novac za otkup i skrivanje rezervnih koliina ita
i kukuruza. Katastrofalne nestaice hrane su dovele do nezapamenog revolta
naroda i do gladi stotina hiljada ljudi. Ovo nezadovoljstvo masoni su dodatno
podgrevali i podsticali preko svoje tampe koja je danonono tampala neistine
vezane za Luja XVI . I stovremeno, masoni su u Skuptini blokirali usvajanje
bilo kakvih reformi ili zakona koje je inicirao Luj XVI to je, zajedno s
haosom na tritu, stvaralo utisak apsolutnog rasula i nemoi vlasti.
- 202 -

Poto je za svrgavanje kralja bilo neophodno naoruati narod, masoni iz loe
Les Neuf Surs (Devet sestara) su 14. jula organizovali napad na Bastilju,
veliku tvravu pretvorenu u kraljev zatvor, u istonom delu Pariza. Cilj je
navodno bio oslobaanje politikih zatvorenika, a i stina je da je tom prilikom
osloboeno samo sedam najobinijih kriminalaca i jedan duevni bolesnik,
utamnien na zahtev sopstvene porodice. Meutim, upadom u Bastilju napadai
su doli do mnogo puaka i baruta koji su tamo bili uskladiteni i to je zapravo
bio osnovni cilj napada. Sada ve dobro naoruani Jakobinci, predvoeni
poznatim pravnikom i politiarem Robespjerom (Maximilien Franois Marie
I sidore de Robespierre), 12. jula 1789. poinju revoluciju protiv monarhije, a
u korist republike. Masonska deviza e tada biti libert, galit, fraternit ou
la mort (sloboda, jednakost, bratstvo ili smrt). Od tada e ostati zapamena i
Robispjerova izjava da nema demokratije za protivnike demokratije.
Inae, odmah nakon revolucije, jedna od najomiljenijih pesama meu fdrs
(dobrovoljci koje su masoni okupili pod zastavom nacionalne garde) u Parizu
je bila pesma Chant de guerre pour l' arme du Rhin (Ratna pjesma Rajnske
vojske). Melodiju za ovu pesmu je jo 1781. napisao ovani Batisa (Giovanni
Battista Viotti), a 1791. preradio ju je mason Ru de Lil (Claude J oseph
Rouget de Lisle) i posvetio je bratu masonu Nikolausu fon Luckneru
(Nikolaus Graf Luckner), nemakom generalu koji je sedam godina ratovao
protiv Francuza, a na kraju se stavio na elo revolucionarnih snaga. Ova
pesma, koju je inicijalno komponovao italijan i koja e, neto preraena, biti
posveena nemakom generalu, e 14. jula 1795. biti proglaena za francusku
himnu La Marseillaise iz prostog razloga jer ju je 1792. pevalo 500 fdrs
prilikom ulaska iz Marseja u Pariz. Ovaj ulazak masonskih dobrovoljac je, na
neki nain, predstavljao i definitivni kraj stare francuske drave i poetak La
Premire Rpublique Franaise (Prva francuska republika) i dan kad su se
fdrs transformisali iz nacionalne garde u revolucionarnu vojnu silu (La
Garde nationale prit parti pour la Rvolution).
Monarhija je poraena ve 10. avgusta 1792, a 21. septembra je
proglaena Republika. Luj XVI je giljotiniran 21. j anuara 1793. u Parizu na
place Louis XV, a Marija Antoaneta je pogubljena 16. oktobra iste godine i na
istom mestu. Trg na kome je francuski kraljevski par pogubljen se danas zove
Place de la Concorde, a na mestu pogubljenja se uzdie ogromni egipatski
obelisk Luxor. To je bio poslednji in osvete za aka de la Mola. Tokom
1793. godine irom Francuske je poela hajka na rimokatolike svetenike. Po
hitnom postupku je usvojen zakon Constitution civile du clerg po kome je sva
crkvena zemlja pripala dravi od koje su je kasnije po bagatelnim cenama
otkupili buroaske voe revolucije. Meutim, svrha zakona nije bila samo
legalizacija pljake ve i ubijanje na stotine svetenika koji su ustali u
odbranu crkvene imovine i odbranu samog Boga. Crkve su bile zatvorene,
zvona pretopljena u topovske granate, velike crkvene grede (fosne) koriene
za izgradnju tala, biblije javno spaljivane, a svetenici prvo silovani i potom
- 203 -

veani. Biskup Pariza Antoine-Elonore-Lon Le Clerc de Juign bio je
navodno suen od novouspostavljne narodne skuptine - tats gnraux de
1789, a potom izveden na binu da odigra glavnu ulogu u najsramnijoj komediji
koja je ikada izvedena u gradu svetlosti. Potom je, u svojoj sveanoj odori
pred velikim mnotvom bio nateran da izjavi kako je religija koju on
propoveda u sutini samo svetenika trgovina, koja nema osnova ni u jednoj
istoriji ili svetoj istini. Krajem dana, pred uglavnom pijanom i ostraenom
svetinom, bio je primoran da porekne i postojanje samog Boga.
Tek tada su, po miljenju svih masona, izravnati svi rauni povodom izdaje i
ubistva velikog Majstora aka de la Mola. Bila je to konana osveta Sionskih
mudraca. Na dan giljotiniranja Luja XVI vojvoda od Orleana (Louis Philippe
J oseph d'Orlans) poznat i kao Philippe galit je u svojim rukama drao
njegov Dnevnik u kome je, na poslednjoj stranici, pisalo samo Rien (nita). To
je dan kada je u Francuskoj prestala da vai deviza noblesse oblige (otmenost
obavezuje). Nove vladare nikada vie nita nee obavezivati. Vek prosvetljenja
- Sicle des Lumires je mogao da pone.
Meutim, tokom etiri revolucionarne godine u Francuskoj je unitena i
kompletna privreda, tako da je na stotine hiljada ljudi bilo bez posla i
sredstava za ivot. Glad se na najbrutalniji nain nadnela nad Francusku i njen
narod nad kojim nova vlast, predvoena Maksimilijanom Robespjerom,
otpoinje neverovatan eksperiment depopulizacije Francuske. Plan je bio da se
broj stanovnika smanji s dvadeset i pet miliona na esnaest, ime bi se
navodno reio problem gladi, nezaposlenosti i bolesti. Tokom samo nekoliko
nedelja ubijeno je vie od tri stotine hiljada, uglavnom bolesnih i starih ljudi.
Zato je ovaj zastraujui projekat obustavljen nije poznato, ali su svi njegovi
detalji potanko zabeleeni kao iskustvo za neka druga vremena. Navedimo,
seanja radi, samo neke od lanova Comit de salut public revolucionarnog
organa zaduenog za ove poslove: Bertrand Barre de Vieuzac, Georges
Jacques Danton, Jean-Franois Delacroix, Jean-Baptiste Treilhard...
Diplomata, filosof, pravnik, savetnik kraljeva Sardinije i mason Drevnog i
Prihvaenog kotskog Reda De Master (J oseph-Marie, comte de Maistre),
promatrajui i ne verujui u ono to vidi zakljuuje da je prirodan poredak
stvari u svetu poremeen i da e narodi tek osetiti i skupo platiti nestanak
teokratskih drava jer je, prosto reeno, vlast kraljeva boanskog porekla -
droitdivin. Da je De Master u pravu videlo se ubrzo nakon to je uvena
masonska parola koju su naivni seljaci uzvikivali kao svoju libert, galit,
fraternit ou la mort zamenjena ve tokom 1790. pravom buroaskom Libert,
Sret, Proprit (Sloboda od monarha, Bezbednost od Boije pravde i
Vlasnitvo niim ogranieno).
Papa Pije VI se 1793. obratio svojim vernicima osuujui Francusku
revoluciju i masone koji su je, po njemu, osmislili i izveli. Ovo je, ako nita
- 204 -

drugo, bilo dovoljno da francuske trupe pod vostvom Napoleona Bonaparte
1796. upadnu u I taliju i porazile papsku voj sku, a 20. februra 1798. uhapse i
utamniile papu koji je sledee godine, kao zarobljenik Republike, preminuo.
Napoleon je dozvolio da se njegovo balsamovano telo sahrani tek poetkom
1800. godine.
Krajem osamnaestog i poetkom devetnaestog veka Evropa je bila podeljena
na nekoliko stotina dravica kojima su dominirale Engleska, Francuska,
Rusija, Austrija i Pruska. Poto je Napoleon poraen 1814. godine, u Beu je
septembra iste godine sazvan Kongres na kome su uestvovali predstavnici
velikih evropskih sila i nekoliko desetina vladara manjih kraljevstava (Danske,
vedske, Maarske, panije, Portugala, Holandije, Virtemberga, Italije, Rima i
td. ); to je bio najvei politiki skup u dotadanjoj istoriji Evrope. Osnovni cilj
Kongresa je bio redistribucija teritorija i stvaranje ravnotee snaga u Evropi i,
moda najvanije, stvarnje neke vrste ujedinjenih nacija, odnosno jednog
zajednikog koordinirajueg administrativnog tela koje bi obezbeivalo
mehanizme za reavanje svih nesporazuma i usaglaavanje razvojnih ciljeva
Evrope, kao jedinstvene drave.
Kongres je trajao od septembra 1814. do juna 1815. Ovako dugo trajanje
Kongresa bilo je uslovljeno injenicom da je Napoleon Bonaparte u martu
1815. napustio ostrvo Elbu. Zvanina istorija belei da je on to uinio zato to
mu je novouspostavljeni francuski kralj Luj XVI I I obustavio isplatu
dogovorene penzije i to je austrijski ministar inostranih poslova princ
Meternih (Wenzel Lothar von Metternich) spreavao njegovu dragu
Habzburkovku Mariju Lujzu da mu se pridrui. Razlozi su, izvesno, bili druge
prirode to se vidi iz injenice da je u samo sto dana Napoleonovog povratka u
Engleskoj dolo do najvee preraspodele kapitala u njenoj istoriji i do
stvaranja pojedinanih bogatstava do tada nepoznatih svetu. Napoleon je nakon
stodnevnog ratovanja poraen kod Vaterloa i proteran na ostrvo Sveta J elena,
gde je 5. maja 1821. otrovan. U oprotajnom pismu, jedan od najveih
vojskovoa u istoriji Sveta, pie: Umirem pre svog vremena, ubijen od strane
engleske oligarhije i njenih plaenih ubica.
Ubistvo Napoleona na Svetoj J eleni do danas nije razjanjeno, a posebno su
intrigantni i bizarni podaci da je mrtvom Napoleonu, ili Le Petit Caporal kako
su ga zvali Francuzi, hirurkim zahvatom odstranjen polni organ, a u starom
mundiru pronaena cigla? Ima li, ili ne, to ikakve veze sa injenicom da je
jedan od poslednjih ljudi koji su stradali po Napoleonovom nareenju (2.
decembar 1814.) bio Markiz de Sad (Donatien-alphonse-franois, Comte De
Sade), francuski aristokrata iz porodice Cond i mason koga su francuski
revolucionari 14. jula 1789. oslobodili iz Bastilje, nije poznato.
Poslednjih evropskih politiara koji je sa Napoleonom razgovarao tte--tte
bio je austrijski ministar inostranih poslova princ Klemens Meternih.
- 205 -

I nteresantno, mada istorijski krajnje nevano, da je upravo princ Meternih
svojevremeno posredovao kod enidbe Marije Lujze i Napoleona, a nakon
njegovog ubistva, bre-bolje, udesio da se ona uda za austrijskog generala
Adama Adalberta. Oigledno optereen enama koje su okruivale Napoleona
Meternih je, s jedne strane, pretio likvidacijom Napoleonovoj sestri Paulini a,
s druge strane, se udvarao njegovoj sestri Karolini Bonaparte (Caroline
Bonaparte Murat), a potom i njegovoj omiljenoj metresi vojvotkinji od
Abrantesa (Laure J unot d'Abrantes). Meternihovo ponaanje prema enama
koje su, na ovaj ili onaj nain, imale veze sa Napoleonom nije bio usamljen
sluaj. Mnogi su bili opsednuti Napoleonovim ljubavnim ivotom to je i
dovelo do toga je gotovo svaki spis o ovom velikom vojskovoi i dravniku
zavravao sa nekom od njegovih ljubavi : kontesa ozefin de Boharnas ( Marie-
J osphe-Rose Tascher de La Pagerie); grofica Marija Valevska (Maria z
czyskich Walewska); princeza Marija Lujza (Maria Ludovica Lucia von
sterreich); kraljica vedske i Norveke Dezire Klari (Bernardine Eugnie
Dsire Clary); glumica Margareta Vajmar (Marguerite-J osphine Weimer);
operska pevaica ozefina Grasini (Giuseppina Maria Camilla)....
Da neto nije bilo kako valja sa Napoleonovim naputanjem Elbe, a potom i
njegovim brzim porazom i ubistvom govorila je i njegova sestra Paulina
(Maria Paola Bonaparte) koja je, svojevoljno, boravila sa njim na Elbi. Ono
to je ona tada priala nije se dopalo ni Meternihu, ni Velingtonu, ni
Rotildima ni Dordu I I I od kojih se Paulina spasla beanjem u Rim gde ju je
zatitio lino papa Pije VII (Barnaba Niccol Maria Luigi) koji je jo 1801.
potpisao sa Napoleonom Konkordat.
Francuska revolucija, Napoleonov poraz i njegovo kasnije ubistvo izvesno
predstavljaju veliku prekretnicu u istoriji Evrope koja e proi kroz period od
99 godina bez veih sukoba. Osnovna politika karakteristika ovog gotovo
vekovnog mira u Evropi bie irenje demokratije kao dominantnog politikog
ureenja i jaanje buroazije kao njenog glavnog zagovornika i promotera.
Snage koje su osmislile, organizovale i izvele francusku revoluciju stajale su
i iza Kongresa u Beu. Stodnevni rat s Napoleonom im je pomogao da svi
uesnici Kongresa 9. juna 1815. potpiu mirovni ugovor kojim je de facto bio
trasiran put ka stvaranju jedinstvene Evrope. Najvei deo trokova Kongresa
snosila je porodica Rotild (Rothschild), a u njihovo ime na Kongresu je
nezvanino istupao njihov porodini prijatelj, austrijski ministar spoljnih
poslova princ Meternih. Na izriit zahtev Rotilda sve drave uesnice
Kongresa potvrdile su i jo jedanput garantovale apsolutnu i bezrezervnu
neutralnost vajcarske koju je dobila jo 1648. godine mirom u Vestfaliji.
Mirovni ugovor iz Bea odbio je da potpie samo ruski car Aleksandar I
(

) koji ga je javno nazvao masonskom

prevarom, tvrdei da je krajnji cilj konstituisanja Evropske federacije zapravo
- 206 -

ponitavanje svih nacijija i monarhija. Na njegvo insistiranje 26. septembra
1815. potpisan je novi ugovor izmeu Rusije, Pruske i Austrije poznat kao
Sveti Savez. Ovim je poniteno sve to je postignuto i to je tek trebalo postii
Bekim Kongresom. Natan Rotild (Nathan Mayer Rothschild), kao glavni i
odgovorni kreator Bekog Kongresa, inspirator i zagovornik stvaranja
Evropske federacije, nikada nee oprostiti Romanovima (

) ovaj
njihov, po njemu, izdajniki in. Dug e biti naplaen vek kasnije - 1917.
godine.
Razlozi za izlaenje masona u javnost, formiranjem Velike loe Engleske,
posledica su procene onih koji su nekad stajali iza Templara, a sada masona,
da je neophodno to pre omasoviti ovu organizaciju i od nje stvoriti monu
svetsku silu. Ovakav zakljuak je posledica injenice da je 1492. Kristofor
Kolumbo zvanino otkrio Ameriku i da je nakon toga poelo njeno ubrzano
naseljavanje. Britanska kruna je od poetka imala dominantnu ulogu u
naseljavanju Amerike i formiranju kolonija irom novog kontinenta. Pored
vojske, Britanska kruna je vlast u Americi obezbeivala i masonskim
udruenjima, ali ona nisu bila dovoljno uticajna ni po broju niti po strukturi
lanstva. Bilo je neophodno omasoviti masonske organizacije, osigurati
mehanizme njihove kontrole i staviti ih u funkciju koju su nekad imali
Templari. Severni deo Amerikog kontinenta postao je tada, a i danas je, nita
vie do Britanska, odnosno bankarska kolonija.
Prvi masoni doli su u Ameriku ve 1658, a prva masonska organizacija
osnovana je 1694. u Pensilvaniji. Poetkom osamnaestog veka Trinaestorica
su odluila da se od Amerike napravi prva demokratska republika koja e, na
svaki nain, biti pod njihovom kontrolom. Ova odluka iznudila je izlazak
masona u javnost, odnosno formiranje prve Velike loe Engleske 1717, a samo
nekoliko godina kasnije ova loa poela je s planskim osnivanjem loa irom
engleskih kolonija. Ve postojee organizacije amerikih masona se, nakon
neophodnih inicijacijacija, ustrojavaju po sistemu loa koji i danas
funkcionie.
Britanska kruna je, uz pomo svojih regularnih trupa, obezbeivala najvee i
najbolje posede za svoju aristokratiju, a uz pomo Istono-indijske kompanije
kontrolisala gotovo celokupnu trgovinu u Americi. Vremenom su se masoni ili
njima vrlo bliski ljudi nali na svim rukovodeim mestima trinaest britanskih
kolonija u Americi. to se masona tie, odnosno njihovih osnivaa i
upravljaa, vlast je bila osvojena. Meutim, kada je britanski monarh Dord
III 1774. godine zabranio amerikim graanima da kuju i koriste sopstveni
novac dolo je do velikih pobuna.
Prva antibritanska akcija poznata je kao Bostonska ajanka (Boston Tea
Party) kojom prilikom su ameriki kolonisti bacili 342 sanduka aja britanske
Istono indijske kompanije u more. Prvi pravi sukobi poinju tokom aprila
- 207 -

1775. i okonavaju se 1783. britanskim porazom. Amerikanci su tada prestali
da koriste novac iskovan od strane Banke Engleske i da plaaju poreze
Dordu III ali su tada poeli da potpadaju pod uticaj raznih tajnih drutava od
kojih su masoni izvesno bili najpoznatiji.
I nteresantno da je Kontinentalni Kongres trinaest britanskih kolonija odredio
15. juna 1775. generala i velikog zemljoposednika (preko 12.000 hektara u
dravi Ohajo) Dorda Vaingtona da rukovodi Kontinentalnom vojskom. Kao
veliki majstor u hijerarhiji masonstva, iniciran je 4. avgusta 1753. u loi
Fredericksburg, Vaington je imao vrlo bliske veze s predstavnicima britanske
krune u Americi, a po zavretku rata 1789. biva izabran za prvog predsednika
Sjedinjenih drava. Prema istraivanjima dr. Roberta Hieronima (Dr Robert R.
Hieronimus) koja je objavio u knjizi Osnivai nacije i tajna druta (Founding
Fathers, Secret Societies) 33 generala Kontinentalne armije kojom je
komandovao Vaington su bili masoni svi nieg ranga od njega. Tako je
Amerika, kao ista masonska tvorevina, za prvog predsednika dobila jednog od
najuticajnijih masona svog vremena.
Interesantan podatak za poetak amerike nezavisnoti je to to je al-Mamlaka
al-Maribiyya (Maroko) bila prva drava koja je 1777. priznala nezavisnost
SAD. Kako su sve drave zazirale od priznanja nezavisnosti nekadanjih
britanskih kolonija sultan Maroka Mohamed I I I ( ) je
20. decembra 1777. izdao proglas da svi ameriki brodovi mogu pristajati u
marokanske luke i da im on garantuje bezbednost. Bilo jo to de facto priznanje
prve masonske drave na svetu. Devet godina kasnije ameriki predsednik
Tomas Deferson je potpisao Pakt prijateljstva sa Marokom (Moroccan-
American Treaty of Friendship) koji je i danas na snazi i najstariji je ugovor te
vrste koji Amerika ima i u celosti potuje i dosledno ispunjava sve njegove
odredbe. Nakon ovoga broj drava koje su poele da priznaju nezavisnost
dojueranjih britanskih kolonija se poveavao, a interesantno da je meu
njima bilo i nemako vojvodstvo Saks-Koburg-Gote (Sachsen-Coburg und
Gotha) iji je vladar Ernst II (Ernst August ) bio roeni brat princa Alberta
(Albert Emmanuel von Sachsen-Coburg und Gotha), mu britanske kraljice
Viktorije.
U pisanju Deklaracije o nezavisnosti, koja je usvojena 4. jula 1776. i prvog
Ustava, koji je stupio na snagu 1. marta 1781, uestvovalo je vie istaknutih
amerikih masona. Izrada Velikog peata SAD poverena je trojici najviih
masonskih majstora: Tomasu Defersonu, Donu Adamsu i Bendaminu
Frenklinu. Njihov rad je zavren 1782. kad je Kongres usvojio idejno reenje i
kad je uraen prvi otisak Velikog peata SAD. O moi i uticaju ove trojice
ljudi ne treba troiti rei ali se valja potsetiti da je u Americi sve do 1796.
godine postojala drava pod nazivom Franklin Land, a ime je, naravno, dobila
po Bendaminu Frenklinu.
- 208 -

Na prednjoj strani Velikog peata nalazi se orao poznat najiroj javnosti.
Ovaj peat se koristi za overu svih vladinih dokumenata. Meutim, druga,
suprotna, strana Velikog peata nikad nije koriena za overu bilo kog
dokumenta i verovatno nikada i nee biti jer je to zapravo peat iluminata,
jedne od najtajnijih i najmonijih organizacija na svetu. Suprotnom stranom
peata dominira piramida sa svevideim okom na vrhu i latinskim natpisom u
dnu piramide Novus Ordo Seclorum. Ovaj natpis bi u slobodnom prevodu
znaio Novi svetski poredak, a iluminati pod tim podrazumevaju najavu
raanja novog, sekularnog svetskog poretka.
Veliki peat SAD je ustvari potpuno proet masonskim simbolima, tako da
nema nikakve sumnje ko stoji iza osnivanja ove drave. Kao primer,
naveemo doslednu upotrebu svetog masonskog broja trinaest:
13 zvezdica iznad orlove ube u obliku Davidove zvezde
13 pruga na titu,
13 maslinovih listova,
13 maslina,
13 strela u desnoj orlovoj kandi,
13 pera u streli,
13 slova u natpisu Annuit Coeptis(Oko provienja)
13 slova u natpisu E Pluribus Unum (I z mnotva jedan)
13 nivoa piramide.
Na desnom krilu orla nalazi se 32 pera koja oznaavaju 32 stepena kotskog
obreda, a u levom krilu je 33 pera, to predstavlja 33 nivoa obreda J ork.
Svevidee oko predstavlja oko Horusa, a piramida organizacionu strukturu
masona, odnosno iluminata, dok zavrni kamen s okom predstavlja zapravo
kuu Rotilda koja kontrolie Iluminate. Godina 1776. koja je ispisana
rimskim brojevima (MDCCLXXVI ) na dnu piramide odnosi se na godinu kada
su 1. maja 1776. u Nemakoj osnovani Iluminati, odnosno Bund der
Perfektibilisten, a ne kako neki veruju godinu kada je objavljena nezavisnost
amerikih trinaest kolonija.
Masonerija je u Ameriku ula na velika vrata, a injenica da su njenu
unutranju i spoljnu politiku kontrolisala braa umnogome objanjava zato
se Sjedinjene drave danas na svetskoj politikoj sceni pojavljuju kao
luonoe demokratije koju nameu, uglavnom, brutalnom silom. Meu
masonima koji su bili visoko pozicionirani u dravnom aparatu SAD verovatno
su najinteresantniji oni koji su se obreli na mestu predsednika Amerike:
George Washington, prvi predsednik, 1789.1797, primljen u masoneriju
4. avgusta 1753. u loi Fredericksburg (sada loa No. 4).
James Monroe, peti predsednik, 1817.1825, primljen u masoneriju 9.
novembra 1775. u loi Williamsburg (sada loa No. 6).
- 209 -

Andrew Jackson, sedmi predsenik, 1829.1837, primljen u masoneriju
1827. u loi Harmony No. 1 u Nevilu, Tenesi gde je tokom 1822. i 1823.
sluio kao veliki majstor.
James Knox Polk, jedanaesti predsednik, 1845.-1849, primljen u
masoneriju 4. septembra 1820. u loi Columbia No. 31.
James Buchanan, petnaesti predsenik, 1857.1861, iniciran u masoneriju
24. januara 1817. u loi No. 43 (ova loa nikad nije imala svoje ime).
Andrew Johnson, sedamnaesti predsednik, 1865.1869, primljen u
masoneriju tokom maja 1851. u loi Greeneville No. 119 (sada loa No. 3).
James Abram Garfield, dvadeseti predsednik, 1881, primljen u masoneriju
22. novembra 1864. u loi Columbus No. 30.
William McKinley, dvadeset peti predsednik, 1897.1901, primljen u
masoneriju 3. maja 1865. u loi Hiram Lodge No. 21.
Theodore Roosevelt, dvadeset esti predsednik, 19011909, primljen u
masoneriju 24. aprila 1901. u loi Matinecock Lodge No. 806.
William Howard Taft, dvadeset sedmi predsednik, 1909.1913, primljen u
masoneriju 18. februara 1909. u loi Occassional Lodge.
Warren Gamaliel Harding, dvadeset deveti predsednik, 1921.1923.,
primljen u masoneriju 27. avgusta 1920. u loi Marion No. 70.
Franklin Delano Roosevelt, trideset drugi predsednik, primljen u
masoneriju 28. novembra 1911. u loi Holland No. 8.
Harry S. Truman, trideset trei predsednik, primljen u masoneriju 18.
marta 1909. u loi Belton No. 450.
Gerald R. FordJr. trideset osmi predsednik, primljen u masoneriju 18. maja
1951. u loi Columbia No. 3.
Lyndon Baines Johnson, trideset esti predsednik, 1963.-1969, primljen u
masoneriju 30. oktobra 1937. u loi City No. 561.
Kako god bilo, na kraju se ipak mora rei da su masoni najvea i najmonija
tajna organizacija na svetu. Njihova mo proizilazi iz injenice da ih ima
skoro est miliona i da se nalaze rasporeeni na svim nivoima ljudskog
organizovanja: sudije, policajci, doktori, politiari, bankari, novinari,
marketinke agencije, advokati i sl. Pored masona postoji jo itav niz drugih
tajnih organizacija iji su lanovi izvesno uticajniji od najveeg broja masona,
ali gotovo sve ove organizacije koriste usluge masonske oraganizacije kao
neposrednog izvoaa mnogih njihovih poduhvata.
Kolika je mo i koliko se od masona zaziralo najbolje ilust ruje primer da je u
SAD 1827. godine osnovana trea politika partija pod nazivom Anti masonska
partija (Anti-Masonic Party). Pored toga treba istai da i Papa Lav XI I 13.
februra 1827. izdaje encikliku Quanta Laetitia u kojoj govori o kotskoj i
delovanju nekih monih tajnih drtava u njoj i izvan nje, a potom 1833.
obznanjuje i encikliku Quo Graviora u kojoj zabranjuje svetenstvu, posebno
onima u SAD, da opti sa djavoljim kliconoama masonima. Svoj glas protiv
masona i italijanske karbonerije podigao je i papa Pije I X kada je 9. novembra
- 210 -

1846. obznanio encikliku Qui Pluribus. U encikliki Quanta Cura koja je
obznanjena 8. decembra 1864. godine Pije I X upozorava svet na opasnost od
demokratije i socijalizma. U aneksu ove enciklike poznatom kao Syllabus
Errorumpapa detaljno izlae svoja saznanja o masonskoj zaveri da preko
demokratije i njenih lanih sloboda pokore sve slobodne ljude sveta. Etsi
Multa je naziv enciklike od 21. novembra 1873. u kojoj Pije I X jasno i
nedvosmisleno povezuje masone sa jevrejima govorei o njima kao Sinagogi
avola Synagoga del Diabolus. Meutim, najee osude masonerije dole su
od strane pape Lava XIII koji se tim povodom obratio hrianima sa dve
enciklike: 21. aprila 1878. - Inscrutabili Dei Consilio i 20. aprila 1884. -
Humanum Genus. Lav XI I I je vrlo precizno ukazao da masoni i oni koji stoje
iza njih deluju sa ciljem unitenja morala, nacionalnih drava i samog
hrianstva. Glavno oruje, nastavio je Papa, masonerije su demokratija i
komunizam pomou kojih oni, polako ali izvesno, unitavaju porodicu, drutvo
i nacionalnu dravu, a sve sa ciljem uspostavljanja jednog carstva Novus
ordo seclorum. Lav XI I I je prvi spomenuo i Protokole cionskih mudraca -
IProtocolli dei Savi di Sion, Veliki peat Sjedinjenih Amerikih Drava -
Great Seal of the United States i, posebno, politiku liberalizma i graanskih
sloboda kojih se svi verni ljudi trebaju paziti.
Radikalno izmenjen stav rimokatolike crkve prema masonima nastaje nakon
to su Mudri ljudi Ciona uspeli da na papski presto 1963. godine proguraju
ovanija Montinia (Giovanni Battista Enrico Antonio Maria Montini, krteno
ime) na papski presto pod imenom Pavle VI . Kada je, grekom, posle Montinia
na papski presto 26. avgusta 1978. godine doao Albino Luciani Cion je brzo
delovao: Luiani koji je primio ime Ioannes Paulus PP (J ovan Pavle I ) je
ubijen tano na 33 dan svog papstvovanja. Za novog dvesta ezdeset etvrtog
papu je izabran poljski brat Karol J ozef Vojtil (Karol Jzef Wojtya, krteno
ime) koji je sebi odmah odabrao ime J ovan Pavle I I . Nakon punih dvadest est
godina vladavine Jovana Pavla II Rimokatolikom crkvom na mesto Status
Pontificius je doveden J ozef Racinger (J oseph Alois Ratzinger, krteno ime).
Ovaj redosled prvih ljudi Civitas Vaticana je bio po volji i elji Mudrih ljudi,
o emu je jo u XIV veku govorio Malahije.
Pavle VI ostae upamen po svojoj enciklici Ecclesiam Suam gde poziva
katolike vernike na dijalog sa ateistima to je de facto znailo i sa masonima
koji su do tada bili oznaeni kao avolove luonoe. Drugo, podjednako je
vaan i njegov susret u J erusalimu sa Atinagorasom ( ),
konstantinopoljskim i vaseljenskim patrijarhom. Tom prilikom njih dvojica su
dogovorili neku vrstu ekumenizma koja je, sama po sebi, znaila anuliranje
katolike izme iz 1054. godine. Nakon Jerusalima poglavari istone i zapadne
hrianske crkve su se sastali u Istanbulu 1967. i tom prilikom su ponovo
potvrdili ranije utvrenu politiku ujedinjenja; o tome u Vaseljenskoj
patrijariji postoji aide-memoire koji je Pavle VI predao Atinagorasu.
Povodom ovakvog nekanonskog optenja patrijarha Atinagore sa
- 211 -

rimokatolikim poglavarem Svetogorski monasi manastira Esfigmen su 1964.
podigli crnu zastavu nad manastirom, a nad ulaznim vratima postavili natpis
. Od tada pa sve do danas Esfigmenski monasi ne
opte sa Konstantinopoljskom patrijarijom; njihov najvei neprijatelj je
dananji vaseljenski patrijarh Vartolomej, mason, koji na sve naine nastoji da
ih protera sa Svete gore. Na njegov zahtev grki guverner Svete gore Aristos
Kasmiroglu je izdao naredbu da se monasi isele; u odbrani Manastira, a
prilikom pokuaja njegovog nasilnog preuzimanja od strane Vartolomejovih
pristalica, 2006. ubijen je monah Trifon.
Poglavar Istone crkve Atinagoras bio je mason 33 stepena i kada je 7. jula
1972. preminuo u I stanbulu sahranjen je uz potovanje glavnih masonskih
ceremonijala: plan reda prilikom odavanja poslednje poto jasno je ukazivao
na oblik zmije uroboros. To je zmija savijena u krug tako da grize sopstveni
rep, to na simbolian nain ukazuje na povezanost ivota i smrti. U
hrianskoj simbolici, zmija je personifikacija avola, meutim u judejskoj
avo - ha-satan ( )je samo pomaga Boga.
Da e Vaseljenska patrijaija nastaviti sa politikom Atinagorasa postarao se
J ovan Pavle I I koji se 1979. u I stanbulu, na Fanaru gde je sedite patrijarije,
sreo sa novoizabranim patrijarhom Vartolomej I (
). Njih dvojica su se ponovo sastala u Vatikanu 1995. i tom
povodom Vaseljenska patrijarija je izdala saoptenje: Poseta Rimu pruila je
priliku dvojici poglavara da razmatraju teka pitanja koja se tiu itavog
ivota vernih i odnosa dveju crkava. Teme koje su posebna panja dvojice
velikih crkvenih voa bile su jedinstvo hrianstva, teoloki dijalog dveju
crkava i problemi Unije. Naravno, oni nisu zaboravili da razmotre teka
savremena socijalna, ekoloka i druga pitanja, trasirajui puteve za uspena
reenja. Patrijarh Vartolomej je 13. marta 2005. doputovao u Be kako bi u
katedrali Svetog Stefana primio Nagradu Kardinala Keniga (Franz Cardinal
Knig) koju mu je dodelila katolika zadubina Komuni e Progresi (Comunio
et Progressio). Zahvaljujui se na nagradi koja nosi ime pokojnog kardinalu
Keniga koji je prvi jo 1961. zapoeo politiku ekumenizma izmirenja
rimokatolika i pravoslavaca, Vartolomej je izjavio: Skandal oko raskola se
mora prevazii jer Evropa treba da se razvija na jedinstvenim hrianskim
naelima. Po okonanju sveanosti uputio se u rimokatoliko svetilite
Mariacel gde je govorio o primeru prave vere koja za sve nas predstavlja
Presveta Bogorodica. Vartolomej I je, uz opte odobravanje svih prisutnih,
govorio i o potrebi ujedinjenja svih pod jednom zemaljskom vlau i jednim
Bogom. Ni masoni nebi bolje to iskazali.
eljan potvde politike ekumenizma i optenja sa svima papa Benedikt XVI
je, na poziv patrijarha Vartolomeja I , posetio u novembru 2006. I stanbul. Tom
prilikom rimokatoliki pontif je uestvovao u verskoj slubi povodom proslave
dana svetog Andreja Prvozvanog, sveca-zatitnika carigradske crkve. Dva
- 212 -

poglavara su tom prilikom konstantovala da spornih pitanja vie nema i da e
vreme to pokazati. Rukovali su se masonskim stiskom palacem se blago
stisne prepona izmeu palca i kaiprsta.
J o kad je 16. oktobra 1978. kardinal Tiseran (Tisseran) najavio novog papu
uveom reeneciom Habemus Papam imamo papu, J ovan Pavle I I je bio
spreman da se oglasi uvenim Urbi et Orbi (Gradu (Rimu) i svetu) i nastavi
zapoetu politiku Pavla VI. Ne samo da ne osuuje masone ve i zagovara
neke od ciljeva za koje se masoni oduvek bore. Posebno treba istai njegovu
otvorenu politiku ekumenizma: prilikom propovedi u Maroku 1985. on je,
obraajui se masi od 50.000 muslimana doslovce rekao Mi i Vi verujemo u
istog Boga, jednog jedinog gospoda. Godinu dana kasnije, 13. aprila 1986, u
Velikoj sinagogi u Rimu (Tempio Maggiore di Roma) Pavle I I se molio za
dolazak Mesije. I ste godine, 27. oktobra, u crkvi sv. Petra u Rimu koja je tada
bila ustupljena budistima, Papa se zajedno s 14-tim Dalaj Lamom (Lhamo
Dndrub, krteno ime) molio za dobrobit Bude. Godine 1995. Pavle I I je
odobrio izgradnju prve damije u Rimu - Grande Moschea di Roma (najvea
damija u Evropi sa preko 30.000 kvm), a 1999. se, prilikom posete I raku,
klanja svetoj muslimanskoj knjizi Al-Quran poljubivi je u znak potovanja.
Za vreme Pavla II dogodila se najvea i najuvenija afera vezana za odnose
Vatikana sa svetskom masonerijom. Druga po veliini privatna italijanska
banka Ambrozijano (Banco Ambrosiano) je 1982. bakrotirala i tada se otkrilo
da je njen predsednik Roberto Kalvi (Roberto Calvi), lan masonske loe
Propaganda Due P2, bio blizak sa Pavlom I I i da je zapravo do bankrotstva
banke Ambrozijano dolo zbog odreenih finansijskih pekulacija Vatikana.
Policija je dola u posed pisma koje je Kalvi 5. juna 1982. uputio Pavlu I I sa
upozorenjem o moguim posledicima i predlozima da se dalje pekulacije
prekinu. Ubrzo nakon otkrivanja afere Kalvi je, zajedno sa svojom
sekretaricom Gracijelom Koroe (Graciella Coroche), ubijen. Vatikanska
banka iji je pun naziv Istituto per le Opere Religiose je sa 224 miliona dolara
obetetila sve koji su ovom aferom bili oteeni. Tokom istrage koja je, usled
raznih opstrukcija, trajala pet godina otkrivena su i imena pojedinih lanova
loe P2. Pored nekih svetenih lica za italijansku javnost su ipak
najinteresantna bila imena Silvija Berluskonija (Silvio Berlusconi), budueg
italijanskog premijera i Viktora Emanuela (Victor Emmanuel ),
prestolonaslednika re d' Italia Casa Savoia. Policija je saoptila i da su lanovi
loe bili svi elni ljudi najvanijih italijanskih obavetajnih i
kontraobavetajnih slubi. U vili velikog majstora loe P2 Licija elij a (Licio
Gelli ) pronaeni su planovi za Demokratski preobraaj Italije kojima je
predviena dodatna kontrola javnih medija, dalja diskreditacija sindikata,
pisanje novog ustava Italije kojim bi se umanjile graanske slobode i prava i
sl. Od svega otkrivenog je ipak bio najindikativniji NATO-a projekat nazvan
Gladio, a kojim su bile razraivane razne mere destabilizacije Italije za sluaj
njenog odstupanja od evroatlatske politike.
- 213 -

Od niza drugih tajnih organizacija, najvanijih za razumevanje procesa
stvaranja Novog svetskog poretka su iluminati, Okrugli sto, Kraljevski institut
za meunarodne odnose, Savet za meunarodne odnose, Bilderberg, Rimski
klub, Trilateralna komisija, Mrtvaka glava, Grupa i td. O nekim drugim
tajnim drutvima se samo nagaa, za njih nema nikakvih opipljivih
materijalnih dokaza, o njima se, jednostavno, samo spekulie i izvode posredni
zakljuci. O njima neemo ni mi govoriti, ali ete, nadam se, i sami poneto
zakljuiti o njima i njihovom delovanju.
Slobodni zidari su najvea tajna organizaciju na svetu. I ma ih preko pet
miliona i nalaze se u svim delovima sveta. Meutim, ono to ih odista ini
monim i uticajnim je injenica da se mnogi njihovi lanovi nalaze na visokim
dravnim ili poslovnim funkcijama. Recimo samo da su trinaestorica amrilkih
predsednika bili masoni, a meu poslovnim svetom svakako su najpoznatiji bili
Henri Ford (Henry Ford), Valter Krajsler (Walter Percy Chrysler), King ilet
(King Camp Gillette), arls Hilton (Charles Hilton) i td. Sliku masona kao
dobrih i finih ljudi potpomau lanovi iz sveta kulture i umetnosti, kao to su
bili Artur Konan Dojl (Sir Arthur I gnatius Conan Doyle), Mark Tven (Samuel
Langhorne Clemens, pravo ime), Valter Skot (Sir Walter Scott, 1st Baronet),
Oskar Vajld (Oscar Fingal O'Flahertie Wills Wilde), Ludvig van Betoven
(Ludwig van Beethoven), Volfgang Amadeus Mocart (J oannes Chrysostomus
Wolfgangus Theophilus Mozart), Net King Kol (Nathaniel Adams Coles), Djuk
Elington (Edward Kennedy "Duke" Ellington), Luj Armstrong
(LouisSatchmoArmstrong), Klark Gebl (Clark Gable), Don Vejn (J ohn
Wayne), Piter Selers (Richard Henry Sellers), Dejvid Niven (J ames David
Graham Niven), Hari Hudini (Harry Hoodini), Riard Barton (Richar Burton) i
mnogi drugi.
Da bi se razumela masonerija, njeni motivi i naini delovanja potrebno je
dosta vremena. I samo razumevanje njenih simbola iziskuje ogromne napore i
obimno predznanje jer svaki pojedinani simbol simbol ima vrlo odreeno
znaenje, istoriju i objanjenje. Masonerija funkcionie na vie nivoa, pri
emu pripadnici niih nivoi ne znaju ba nita o onome to vii rade; ona nije
tajna kao organizacija, ali je tajna ono to se u njoj radi.
Masonerija od lanova zahteva da budu teisti, a nikako ateisti; apsolutno joj
je nevano u kog boga lan veruju i kom se bogu klanjaju; bitno je da veruje i
da se klanja! Od svih lanova zahteva se visok stepen moralnosti, insistira na
to je mogue veem obrazovanju i njegovom stalnom usavravanju, a kao
imperativ se namee razumevanje i ljubav prema oveku i td. Jednom reju,
trai se sve to se moe poeleti od jednog uvaenog graanina. Slobodni
zidari su poznati kao veliki donatori u humanitarne svrhe, pri emu posebnu
panju posveuju bolnicama, deijim ustanovama, kolama i sl. Kad se pogleda
koji su sve glumci, pevai, kompozitori i knjievnici bili masoni prosto je
neshvatljivo da bi takvi ljudi mogli biti optueni za bilo kakve nezakonite i
- 214 -

mrane radnje, a posebno ne za nekakvu konspiraciju na globalnom nivou. I
odista je tako, oni su i primljeni u masonske redove da bi se stvorila to je
mogue povoljnija slika o masonima kao uzornim graanima nae zajednice.
Masonerija je uvek, bez izuzetka, na prvi pogled uglaena organizacija
odabrane gospode. Njihova humanost i dobronamernost su neto to bi trebalo
da se podrazumeva. Meutim, prve nedoumice i sumnje u uzviene masonske
vrednosti nastaju kad se uje zakletva koju svaki novi lan mora da poloi
prilikom prijema u organizaciju: lan se obavezuje da e uvek pomagati brata
masona ma u kakvoj nevolji bio, ma ta da mu treba, pa ak i kad se radi o
nekome ko je poinio ubistvo. Meusobno pomaganje je imperativ bez koga
nema lanstva, a ne bi bilo ni organizacije. Od masonske organizacije svaki
lan moe da oekuje maksimalnu pomo, ali za uzvrat mora i da prui sve to
se od njega zatrai, pa makar to bila i izdaja drave ili neto slino.
Prijem masona u organizaciju je svean in u okviru koga nema mesta
improvizacijama i bilo kakvim nedoreenostima. Svaki novoprimljeni lan
ulazi u Plavu lou koja ima tri nivoa. Gotovo devedeset odsto masona se nalazi
u ove tri loe bez ikakve anse da preu na vii nivo, a neki ak i ne znaju da
postoje vii nivoi. Oni koji znaju da postoje vii nivoi nemaju nikakvu ideju
ta se u njima radi i deava, niti ko su lanovi. Samo izuzetni pripadnici prva
tri nivoa, dokazani i provereni u praksi, u poslovima od interesa za bratstvo,
mogu da pristupe viim nivoima bratstva.
Mnogo toga to se danas govori i pie o masonima zasniva se uglavnom na
saznanjima koja su obelodanili ljudi koji su nekada bili, u masonskoj
hijerarhiji, visoko pozicionirani lanovi. Naputajui masoneriju neki od njih
su, i pored zakletve o grobnom utanju, odluili da ukau svetu na pogubno
delovanje masona i opasnosti koju oni perse predstavljaju. Neki od ovih ljudi
su ak napisali i knjige o masonima, a jedna od posebno interesantnih je
Okultna teokratija (Occult Theocrasy) koju je je 1933. napisala Edit Miler
(Edith Starr Miller), poznata i kao ledi Kvinboro (Lady Queenboro).
U knjizi ledi Kvinboro na stranicama 363 i 364 posebno se obrauje zvanini
obred 33. i poslednjeg stepena Drevnog i prihvaenog kotskog obreda koji je
nakon Sinklera konano oblikovao i utvrdio Albert Pajk. Znaaj ovog obreda
je u tome to se tek na tom nivou lanovima otkriva pravi razlog i smisao
postojanja masonske organizacije i njeni konani ciljevi. U najkraim crtama
ledi Kvinboro je zapisala:
Poslednji stepen obreda je za zvanje Suverenog Velikog I nspektora
Generala. Taj Red je veliki osvetnik ubijenog Velikog majstora i velikog
ampiona humanosti, (ovo se odnosi na Hiramaa Abif ili aka de Mola) jer je
neduni Veliki majstor ovek, ovek koji je majstor, kralj Prirode, koji je
roen nevin i nesvestan.
- 215 -

Na nevini Veliki majstor rodio se da bi bio srean i uivao u svim pravima
bez izuzetka. Ali pao je pod udarcima trojice ubica, pokvarenjaka koji su
obezvredili njegovu sreu i prava i unitili ga. Te tri neuvene ubice bile su
Zakon, Svojina i Religija. (Za raliku od ledi Kvinboro masoni zvanino tvrde
da su ubice Neznanje, Tiranija i Netrpeljivost).
Zakon, jer nije u skladu s pravima pojedinca i dunosti drutvenog
oveka, pravima koja svima pripadaju. Dunosti su samo neposredna posledica
prava dostupnog svima radi uivanja svih prava.
Svojina, jer Planeta ne pripada nikome, a njeni plodovi pripadaju svima
onoliko koliko se od njih trai za potrebe sopstvenog blagostanja.
Religija, jer religije su samo filosofije koje razvijaju genijalni ljudi, a
prihvataju se u uverenju da e se poboljati blagostanje.
Ni zakon, ni Svojina, ni Religija ne mogu se silom nametnuti oveku poto
ga unitavaju tako to mu uskrauju najvrednija prava. Oni su ubice kojima
smo objavili nemilosrdan rat do smrti.
Od svih ovih neuvenih neprijatelja Religija je ta na koju treba upraviti nae
najsmrtonosnije napade, jer nijedan narod nije nadiveo svoju religiju. Kada
Religija bude mrtva, Zakon i Svojina e nam pasti na milost i nemilost, a onda
emo moi da obnovimo drutvo osnivanjem korpusa ubica oveka, masonske
religije, masonskog zakona i masonskog vlasnitva.

Masoni u Srbiji

Osnivanje Velike loe Turske dogodilo se 1909. No, to neznai da masoni i
pre te godine nisu delovali na prostorima osmanske imperije. Naprotiv, bilo ih
je i bili su veoma aktivni ali se ta njihova delatnost odvijala pod patronatom
stranih velikih loa i to pre svega onih iz Pariza i Londona. U Nacionalnoj
biblioteci Francuske (Bibliothque nationale de France) uva se 1890 stranica
spisa Velike loe Orijenta (publication de obdience maonniqueG.O.d.F.). U
njima se, izmeu ostalog, nalaze i podaci vezani za aktivnost masona u
Turskoj, a time i Srbiji tokom XVI I I i XI X veka. Prema ovim spisima prva
loa u Turskoj osnovana je 1721. u I zmiru za vreme vladavine Osmana I I I
(Osmn-1 Salis, na turskom -1703-1730); prvi poznati turski masoni su bili
Sait elebi, Ibrahim Mufterika i Kumbara Ahmet Osman-paa, Francuz koji se
poturio i ije je pravo ime Claude Alexandre comte de Bonneval .
Stupanjem na presto Selima I I I (Selm-i slis, na turskom - 1789.-1807.)
Osmansko carstvo je dobilo mladog i obrazovanog vladara svesnog
- 216 -

neophodnosti radikalnih promena u carstvu, a zarad njegovog opstanka i daljeg
prosperiteta. Na prvom mestu nalazila se potreba za reformom oruanih snaga,
odnosno stvaranjem moderne vojske nizam dedid askeri koji e zameniti
neefikasne i obesne janiare. Nakon to je austrijska vojska, pod komandom
feldmarala Laudon (Ernst Gideon Freiherr von Laudon), osvojila Beograd
1789. janiari su proterani iz Beograda. U ovim borbama uestvovao je i
proslavio se srpski frajkor (oko 5. 000 ljudi) rukovoen potpukovnikom
Stevanom Mihaljeviem. Meutim, Svitovskim mirom iz 1791. Beograd je
ponovo vraem Turcima, a u skladu sa mirovnim odredbama Selim I I I
zabranjuje janiarima povratak u Beograd. Hatierifima 1791. i 1793. ukinuo
je iftluk sahibije (gospodari iftluka), a samim tim i namete koji su im Srbi
do tada plaali. Ostalo je da narod plaa samo carske poreze (hara) i to u
fiksnom iznosu od 20 groa po glavi to je bilo znaajno olakanje za sve. Pri
tome, srpski knezovi, koje je narod birao po utvrenom obiaju, su bili ti koji
su prikupljali poreze; oni su organizovali i policijsku slubu, a imali su pravo
i da sude za manje prekraje. Crkvi i manastirima su vraena mnoga prava i
slobode. Turci su zadrali samo vrhovnu upravu Paaluka i sudstva.
Kao garanta svoje volje Selim III je postavio Beir-pau na elo Beogradskog
Paaluka. On je, u vie navrata, uspeno odbijao napade janiara koji nikako
nisu mogli da se pomire sa svojim progonom iz Beograda. Kada je jula 1792.
Beir-pau zamenio Mehmed Pekmedi -paa janiari su videli svoju ansu da
se ponovo doepaju svojih ranijih poseda i vlasti u Beogradu. Pod vostvom
Kara Hasana i Hadi Bia 2. 000 janiara je uspelo da upadne u Beograd i
osvoje ga. Na vest o povratku janiara Selim III je odmah uputio na Beograd
Topal Ahmed-pau sa 1600 konjanika koji su krajem novembra 1792. prodrli u
Beograd. Nakokon estokih sukoba janiari su pobegli u Vidin, a za novog
gospodara Beogradskog Paaluka postavljen je Hadi Mustafa-paa.
Konstantno prisutna opasnost od janiara ali i potreba da uini neto vie za
Srbe doveli su do toga da je Hadi Mustafa-paa organizovao, aprila 1797.
godine, srbsku narodnu vojsku koja je brojala oko 1.500 boraca pod komandom
Stanka Arambaia. Pored ovoga, u nastojanju da prikrije svoju komunikaciju
od janiarskih pijuna u Beogradu Mustafa-paa, u dogovoru sa svojim linim
savetnikom i poznatim trgovcem Petrom Ikom, inicira osnivanje masonske
loe. Loa (ime loe nije sauvano) je u poetku brojala devet lanova od
kojih su trojica bili Turci, a estorica Srbi. Pored Ika, lanovi loe su bili i
Janko Kati, braa ardaklija, trgovac ore Petrovi (od Turaka prozvan
Kara Y orgi crni ore zbog svoje tamne puti i po tom nadimku njegovi
potomci uzimaju prezime - Karayorgevi) i mitropolit beogradski Metodije
(Grk po nacionalnosti).
U nemogunosti da se silom vrate na svoje posede u Beogradu janiari u
Stambol alju ogromne koliine zlata koje su dovele do toga da im Porta
(turski naziv za vladu) februara 1799. odobrava povratak. Predvoeni svojim
- 217 -

dahijama Aganlijom, Kuuk Alijom, Mula Jusufom i Foi Mehmedom janiari
odmah otpoinju sa provociranjem, zastraivanjem graanstva i pljakom
stanovnitva. Krajem decembra 1801. ubijaju Hadi Mustafa-pau, mitropolita
Metodija i preuzimaju svu vlast u Beogradskom Paaluku. J edino to im je
ostalo izvan domaaja je bila Beogradska loa.
Novi beogradski paa posato je Hasan-paa, ali su svu vlast u
Beogradu zapravo drale dahije; njihova obest doivela je vrhunac seom
glava 74 srpska kneza 13. januara 1804. U ovakvoj situaciji u Oracu na
Sretenje Gospodnje 2/15 februar 1804. okuplja se oko dve stotine srpski h
kneeva, hajduka i imunih domaina i proglaava poetak ustanka protiv
dahija, a ne protiv Turaka kako se misli. Za tadanje srpske prvake sultanov
autoritet i integritet Osmanskog carstva nisu bili sporni. Za vou ustanika
proslavljeni hajduk Stanoje Glava postavlja ora Petrovia ali ne, kao to bi
se moglo pomisliti, zbog njegovog autoriteta i gospodstva, ve zbog injenice
da je imao vojnog iskustva steenog kao vojnik (otputen u inu kaplara) u
austrijskoj soldatesci (1787.-1791.). Do kraja maja Srbi uspevaju da okupe oko
16000 ustanika koji su opkolili Beograd i u vie navrata potukli snage
krdalija i janiara. Svu vlast u Beogradskom Paaluku Srbi su stekli tek 8.
januara 1807. kada su i poslednji janiari i krdalije pobegli u Vidin. Nakon
286 godina Turske vladavine Beograd je opet mogao da postane srpski prestoni
grad kao to je to bio 1403. za vreme vladavine despota Stefana Lazarevia.
Srbi su uli u Beograd u kome su glavnu re, pored Turaka, tada
vodili jo Cincari, J ermeni, Grci i J evreji koji su u Srbiju doli zajedno sa
Turcima tokom XV, a naroitom u prvoj polovini XVI veka. U Beograd Jevreji
stiu odmah nakon to je osmanlijska vojska Sulejmana Velianstvenog
(Kanun Sultan Sleyman) 28. avgusta 1521. osvojila Beograd. Meutim, do
masovnog priliva J evreja - Sefarda u Srbiju dolazi tokom XVI veka nakon to
su ih panski kraljevi Ferdinand I I Aragonski (Fernando I I de Aragn) i
I zabela Kastiljska (I sabel I de Castilla) proterali iz panije. Turski sultan
Bajazit I I (Bayezid-i sani, na turskom) ih je tada velikoduno pozvao da se
nasele na teritorije Osmanlijskog carstva; 600. 000 Jevreja je sa zahvalnou
prihvatilo Bajazitovu milost i odmah poelo da se nastanjuje na podruje
Istone Evrope. Tako je vie hiljada Jevreja stiglo i u porobljenu zemlju
Srbiju. Turci su im dali mnoge trgovake privilegije pa su oni ubrzo postali
dominantni u trgovini hranom, solju, voskom, lojem, orujem i municijom,
retkim metalima. . . Rudnik Majdanpek i Kuajna su od 1570. bili u koncesiji
J afeta Papa, a njegov sin Simon je 1574. postao nadzornik topionice u
Majdanpeku.
Od svih privilegija koje su Jevreji imali izvesno su posebno znaajne
bile one vezane za prikupljanje poreza za potrebe Porte: J evreji su, kao dobri
trgovci koji su znali koliko ko ima, u pojedinim sluajevima utvrivali visunu
haraa za raju, a bilo je i sluajeva kada su Porti plaali poreze za odreenu
- 218 -

ljude i onda od njih to naplaivali u viestrukom iznosu. Koliko su Jevreji bili
u milosti kod Turaka najbolje govori injenica da su im 1663. u Beogradu dali
prvo ulicu, a potom i etvrt u kojoj je otvorena jeiva verska kola. Tokom
1690. su sagraene i dve sinagoge El kal vjezho i El kal nuevo, versko
kupatilo Mikve, a podignuta su i posebna jevrejska grobljapo propisima hervra
kadisha: jedno za Sefarde, a drugo za Akenazi. I tako, dok su J evreji uivali
sve blagodeti sultanske vlasti Beograd je za Srbe bio zabranjen grad. U njemu
je bilo vie sinagoga (est do kraja XI X veka) nego pravoslavnih srpski h
bogomolja, vie jeiva i ni jedna srpska kola, vie jevrejskih ili cincarskih
trgovaca nego srpskog ivlja... Prema Turskom popisu glava iz 1815. u
Beogradu je bilo svega 60 srpski h stanovnika. Maala.
Srpski ustanak je uspeo, a o uslovima mira, jo dok su borbe trajale tokom
1805. i 1806, u carskom gradu Carigradu je pregovarao Petar Iko koji je
obezbedio da se Srbima vrate sva steena prava data im carskim fermanima
1793. i 1796. Meutim, mir koji je Iko dogovorio pao je u vodu onog
momenta kada je ruski general Miheljson, glavnokomandujui Dunavske
armije, 11. januara 1807. zatraio od srpskih prvaka pomo u ruskim
operacijama protiv Turaka u Maloj Vlakoj. Srbi su se listom odazvali ovom
pozivu to je u mnogome pomoglo Rusima da prisile Turke na brzu predaju.
Za srpsko junako dranje ruski car Aleksandar I je januara 1807. nagradio
ora Petrovia carskom sabljom koja se, do tada, davala iskljuivo lanovima
generaliteta i komandantima armija. Carski dar je preko barona Andreja
Budberga, ministra inostranih poslova i grofa Krjusola 20. maja uruen
Petroviu u Malajnikom logoru. Ugovorom o miru izmeu Turske i Rusije u
Sloboziju 1807. Rusija se obavezuje na zatitu Srbije; poetkom 1808. u
Beograd stie i ruski general Konstantin Konstantinovi Rodofinikin
( ) kome je dobrodolicu u glavni
grad Srbije poeleo njegov novopostavljeni gradonaelnik Petar Iko.
Rodofinikin je doao u svojstvu konzula koji je trebalo da pokae rusku
zainteresovansot za budunost Srbije i pomogne izgradnju njenih dravnih
institucija. I , odista, Rodofinikin je radio sve u korist Srba ali se u tom poslu
nikako nije slagao sa predsednikom Praviteljstvujueg sovjeta srpskog
Mladenom Milovanoviem koji je, nastupajui u ime i za raun ora
Petrovia, sa svojim kumom Milojem Petroviem pljakao Turke i otimao im
imanja to je, oigledno, stvaralo problem u odnosima sa Portom. Pored toga,
Milovanovi i Petrovi su zakupljivali skele i dumruke od Turaka i onda po
znatno viim cenama naplaivali usluge srpskoj raji. Opisujui bestijalnosti
ove dvojice Vuk Karadi pie: Sav Beograd upravo je bio njihov. . . to je
kasnije doprinelo najveim narodnim nesreama za vladanja Crnog ora. . . .
Svoj bes premaa Rodofinikinu Milovanovi je iskazao tako to mu je ubio
ljubavncu i njenu majku u sred Beograda.
- 219 -

Poetak rata Rusije sa Napoleonom oznaio je teka vremena za Ruse ali i za
Srbe. Rusi su morali da izvre koncentraciju svih svojih vojnih potenciala za
, a to je ujedno znailo da se morao potpisati poseban
mirovni ugovor sa Turcima. je bila brojna i mona ali ne
dovoljno da bi vodila borbe na dva fronta. Mir sa Portom je Rusima bio preko
potreban i Turci su to znali pa su njegovo potpisivanje uslovili zahtevom da
Aleksandar I odustane od garancija iz Slobozija koje je dao Srbima. Rusko i
otomansko carstvo sklapaju Bukuretanski mir 16. maja 1812. godine, a
lanom 8. Mirovnog ugovora Srbi se obavezuju da Turcima predaju sve
gradove i sve svoje topove; za novog beogradskog pau je postavljen Sulejman
Skopljak. Mnogi su u Srbiji bili iznenaeni i zateeni ovakvim razvojem
dogaaja ali ne i ore Petrovi. On je jo od 1808. preko Nauma Georgisa,
Grka i lana grke nacionalne i oslobodilake tajne organizacije Haterija
( ) bio redovno obavetavan o mnogim ruskim vojnim i
politikim planovima.
ore nije prihvatao objanjenja i argumentaciju ruskih diplomata vezanih za
neophodnost potpisivanja Bukuretanskog mira i njegovog ogranienog
trajanja. Ljut i razoaran on poziva Srbe na ustanak protiv Turaka ali se tome
protivi veina srpskih prvaka pa i vojvoda Milan Obrenovi, brat po majci
budueg srpskog kneza Miloa Obrenovia. Nakon ubistva umerenog,
racionalnog i ustanku protivnog vojvode Milana Obrenovia (Otrovan u
Bukuretu 16. decembra 1810. u organizaciji Mladena Milovanovia i
njegovog kuma Miloja Petrovia, a koji su delovali po nalogu ora
Petrovia), i njegove sahrane u Heretiju, Rumunija ore Petrovi podie na
vojnu nespremne i nedovoljno naoruane Srbe. Bila je to borba u kojoj Srbi
nisu mogli pobediti i koja nikada nije trebalo da se desi. Turske snage su
februara 1813. krenule na Srbiju iz Vlake, uz Moravu i iz Bosne preko Drine;
brojano tri puta vee i u naoruanju nemerljivo nadmonije turske snage su
polako ali sigurno napredovale. Srbi su ginuli u hiljadama, a kada je poraz 3.
oktobra 1813. postao izvestan ore, zajedno sa svojim pajtaem Mladenom
Milovanoviem, bei iz Srbije u Zemun; uz sebe je imao samo carsku sablju,
lina odlikovanja i jednu poveu bisagu zlata. U Srbiji su sa narodom ostali
Milo Obrenovi, Stanoje Glava i drugi srpski prvaci koji su svojevremeno
odluili da Petrovi vodi Prvi srpski ustanak. Mnogi e, u Srbiji, ora
Petrovia pamtiti, ne po iskazanoj hrabrosti ve po injenici da je svojom
rukom ubio sto dvadeset pet Srba meu kojima i roenog oca i brata.
ta je o oru i njegovom nainu vojevanja mislio Sava Tekelija, priznati
poznavalac grke i rimske klasike, poliglota koja je govorio grki, ruski,
latinski, francuski, nemaki pa ak i turski, ovek koji je igrao zapaenu ulogu
u drutvenom i politikom ivotu Ugarske moe se videti iz njegovog pisma
upueno Napoleonu Bonaparti 13. juna 1804. U tom pismu on naglaava da
Petrovi, i pored iskustva iz austro-ugarske vojne, ne vodi rat ve samo
hajduiju sa mnogo prolivanja serbske krvi. . . Serbski narod trenutno nema
- 220 -

ljudi koji bi njime upravljali, koji bi mogli da mu daju samu ideju nacionalnog
postojanja. . . Sav dananji ustanak Srba nee imati nikakvu trajnost, svi e
pokuaji biti uzaludni.
Valja spomenuti da se orev pradeda Gjergj Marashi Klimenti u
Kuansko-Drekaloviski kraj doselio iz okoline Shkodr-a. Za priu o oru
Petroviu vaan je Gjergj-ov sin Jovan koji se iz Podgorice Kuansko-
Drekaloviskog okruga, ispod Kneevine Crnogorske doselio u Srbiju sa
sinovima Petrom i Mirkom. J ovan se, po odobrenju Sali-age, nastanio u selu
Vievcu (pored Kragujevca) gde se kasnije Petar oenio sa Maricom, kerkom
Petra ivkovia iz Masloeva. U ovom braku izrodilo se estoro dece
(Marinko, Marko, J ovan, Marija i Milica), a meu njima i ore na dan svetog
Georgija 3/14 novembra 1752. I z Vievca se ore Petrovi doselio na pustaru
poznatu pod imenom Kamenica, uz sam atar sela abara, a na krajnjoj
periferiji Topole. Tu je podigao brvnaru i poeo se baviti uvanjem pela i
umarstvom, a kasnije i uzgojem ovaca i svinja.
Sakrivajui se od austro-ugarske policije Petrovi se sklanja u frukogorski
manastir Fenek gde ubrzo biva otkriven, prebaen u Petrovaradin, a potom u
Grac. Iako su Rusi u vie navrata intervenisali da Petrovi bude osloboen do
toga nije dole sve dok austrijski ministar spoljnih poslova Meternih nije,
oktobra meseca 1814, lino naredio njegovo putanje. Meternih je svoju
odluku obrazloio prostom injenicom da je ore Petrovi svojevremeno bio
odani i ponizni sluga njegovog carskog visoanstva. Meutim, manje je
poznato da je intervencija za Kara Yorgi dola direktno i iz Carigrada. ta
vie, iz Carigrada je ak stigao i predlog princu Meternihu da se Kara Yorgiju
vrate njegova imanja u Austriji ili kupe nova kako bi on mogao da ivi kako
bratu dolikuje.
Poetak Drugog srpskog ustanka 23. aprila 1815. ore je doekao u svom
ruskom domu; ustanak je predvodio Milo Teodorovi, jedan od najveih
srpskih domaina i brat od ujaka nesuenog voe Prvog srpskog ustanka
Milana Obrenovia. U ast i seanje na svog ubijenog polubrata Milana
Obrenovia, od oca Obrena Obrenovia, Milo Teodorovi je promenio svoje
prezime 1810. u Obrenovi. Smatrajui sebe jedinim voom srpskog naroda
Petrovi odluuje da se prebaci u Srbiju i preuzme od Miloa komandu.
Meutim, ruski dvor koji ga je tretirao samo kao biveg vou Prvog srpskog
ustanka, a nikako kao aktuelnog predstavnika srpskog naroda ga u tome
spreava; ruske vojne procene su ukazivale da bi njegov povratak samo naruio
srpsko jedinstvo koje je mukom izgraeno to bi, s druge strane, znaajno
umanjilo anse za uspeh predstojeeg ustanka. Ruski car koji se svojevremeno
lino zauzeo za izbavljenje Petrovia iz austrijskih kazamat i dodelio mu
visoku penziju odluuje da ga, zbog interesa srpske stvari, prebaci u
Novomirgorod.
- 221 -

Revoltirani ore i Mladen Milovanovi koji je iveo u Hotinu u Moldaviji
preko svojih pristalica u Srbiji Pavla Cukia i kneza Sime Markovia podiu
pobunu protiv Miloa koji je ve dogovorio mir sa Turcima. orov ustanak
protiv Miloa nije dobro poeo pa se on u Galatiju kod Jaija povezuje sa
voom haterista i masonom Aleksandrom Ipsilantijem (
). Hateristi obeavaju Petroviu pomo i siguran povratak u Srbiju
pod uslovom da, kad osvoji vlast u Srbiji, pokrene Srbe na optebalkansi
ustanak. ta je krajnji cilj ovakvog ustanka oru je objasnio heterista i
suprug Stane Pljeti (u narodu poznate kao uuk Stana) kapetan Jorga
(Georgakis Nikolau Olimpos'): krajnji cilj je proterivanje Turaka sa Balkana i
obrazovanje federacije pravoslavnih hriana sa grkom hegemonijom. ore
je prihvatio ponuenu nagodbu, postao lanom haterije i ve 29. juna 1817. uz
pomo Georgisa Levantisa sa svojim politikim i diplomatskim savetnikom i
istaknutim lanom haterije Naumom Krnarom (cincar roen u albanskom
gradu Voskopoj) preko Moldavije i Vlake prelazi u Srbiju. I z bezbedonosnih
razloga ore je putovao sa pasoem na ime ruskog plemi a Mihaila od
Leonarda (

), a Naum sa grkim dokumentima.

Po dolasku u atar sela Radovanje, u jesenikom srezu, ora i Nauma
saekuje orev kum vojvoda Vujica Vulievi i smeta ih u kolibu imunog
domaina Dragia Vojkia. Koliba se nalazila u staroj hrastovoj umi poznatoj
kao Radovanjski lug i bila je, to se Vulievia ticalo, dovoljno daleko od svih
puteva i neeljenih oiju. Nakon obilne veere Vulievi se pre ponoi
pozdravio sa orem i Naumom i poao put svog doma. No, neto pre zore u
kolibu upada pandur Nikola Novakovi i sekirom ubija ora, a kurumom
likvidira Nauma. Novakovi je sa mrtvog ora skinuo sva odlikovanja i
potom mu odsekao glavu koju je sa carskom sabljom, od koje se Petrovi nikad
nije odvajao, stavio u dak i predao je orovom kumu Vujici, a ovaj ih preko
Pavla Sretenovia-Lisovia prosleuje knezu Milou Obrenoviu. Milo je
odbio da primi krvavi dak nareujui da se prosledi beogradskom veziru
Marali Ali-pai. Oguljena koa sa nje, uz pamuk i led, poslata je zatim u
Carigrad. Neto kasnije Milo iz Srbije put Carigrada proteruje Vujicu
Vulievia. Tako je 26. jula 1817. ubijen prvi srpski mason, voa Prvog
srpskog ustanka i haterista ore Petrovi. Nekoliko godina kasnije (aprila
1823. ) Jovan Mii, knez rujanski i serdar uike nahije, ubio je na Okoj gori
na Zlatiboru Mladena Milovanovia.
O nekontrolisanom temperamentu ora Petrovia koji je, nebrojeno puta
skupo kotao srpsku raju, pisao je i istoriar Rado Ljui: Voda je na
mahove obuzimao neki udan gnev i bes. U tim periodima, a oni su ponekad
due trajali, kao 1806. i 1808. godine, od njegove ruke stradali su mnogi Srbi,
pa tako i njegov brat. On se u tim trenucima nije mogao kontrolisati... .
Meutim, Karaore nije ubio samo roenog brata Marinka, ve i oca!
Oceubistvo se dogodilo 1786. godine kada je ore, kako navodi profesor
Ljui, oca teko ranio iz puke nakon to se on suprotstavio njegovom
- 222 -

odlasku iz Srbije za Austro-Ugarsku. Kako Petar nije bio smrtno pogoen
ore je naredio jednom momku da ga dokraji. Sahranili su ga u jednoj jaruzi
pored Stojnika bez svetenika i opela.
Predvoeni Miloem Obrenoviem Srbi su, nakon samo nekoliko sukoba i
izvojevanih pobeda (Najuvenija je bitka kod Dublja gde su Srbi do nogu
porazili vojsku I brahim-pae), prihvatili inicijativu ruskog cara Aleksandra I i
sa Turcima sklopili sporazum o prekidu sukoba koji e, nakon to je Napoleon
Bonaparta poraen, a Rusija zaratila sa Turskom i pobedila je, dovesti do toga
da je sultan (prava titula je Osmanl padiahdr) Mahmud I I 1830. izdao Hatt-
eriflerle (Hatierif). Ovim aktom Srbija je stekla odreenu unutranju
samoupravu i slobodnu kolu, a Milou je posebnim beratom (ukaz) priznato
nasledno kneevsko dostojanstvo.
Za srpsku prestonicu Milo je, jo pre hatierifa i berata, odredio Kragujevac
koji odmah nakon toga poinje da se menja i to tako to se u njemu osniva
itav niz institucija: prve novine Novine srpske pod urednitvom Dimitrija
Davidovia, prvi sud - Sud kragujevaki (1820), prva apoteka Dr Vita Romita
(1822), muzika formacija - Knjaesko srpska banda koju osniva J ozef
lezinger (1831), prva gimnazija (1833), prva tamparija - Knjaesko-serbska
peatnja (1831), prvo pozorite Knjaesko serbski teatar pod upravom
Joakima Vujia (1835), ), Licej prva visokokolska ustanova u Srbiji (1838),
prva galerija slika, kao i muzej i biblioteka. Milo 1853. godine na Topideru
organizuje i prvu kolu za narodne ekonome u dvogodinjem trajanju. Ona je
Srbiji podarila prvih 200 agronoma, koji su svakog dana prolazili kroz vrata
iznad kojih je bila ispisana poruka sa svrhom njihovog kolovanja: Agronomi
da ue narod kako se radi i da ga nadziravaju, to su i danas - posle gotovo
160 godina - dva principa moderne menadment teorije (management theory) u
svetu. Pored toga, Milo prvo o svom, a potom i dravnom troku alje prve
mladie na kolovanje u Rusiju, Ugarsku, Austriju i Nemaku a, s druge
strane, poziva u Srbiju strane lekare, profesore i inenjere.
Nastojei da Srbiji obezbedi to vie dravnih atributa Milo na urevdan
osniva srpsku gvardiju, odnosno gardu to je predstavljalo, nakon mnogo
vekova, novi poetak srpske stajae vojske. U okviru vojske on odmah
ustanovljava i vojnu obavetajnu slubu na elo koje postavlja Miletu
Radojkovia. Takoe, Milo udara i temelje slubi dravne bezbednosti
osnivajui posebnu sekciju pri (Ministarstvo
unutranjih poslova) koje je vodio Dimitrije Davidovi. U to vreme
najpoznatiji srpski obavetajac i profesionalni policajac bio je Sima Nei,
beki student, poliglota i terduman (tuma) kod Turaka. Moda je ipak,
pored svega navedenog, najznaajnije to to Milo 1834. uvodi serbski jezik
kao zvanino pismo u komunikaciji sa svim ostalim dravama, a prvi dopis na
serbskom je uputio Porti najavljujui svoj dolazak u Carigrad.
- 223 -

Put Carigrada Milo se uputio 19. jula 1835. a sa njim su na put krenuli:
Avram Petronijevi, Mihailo German, Aleksa Simi, Vule Gligorijevi,
Jovana Spasi, Avram Stojkovi, Jakov ivanovi i jo pedesetak uglednijih
Srba. U pratnji serbskog knjaza bili su jo i njegov lini lekar Italijan
Bartolomeo Kunibert (Bartolomeo Silvestro Cuniberti), baron Rikman (Baron
Rikman) i I brahim Nabi-efendija (brahim Nb Efendi). Vidinski vezir,
Husein-aa-paa, bio je zaduen za tehnika pitanja putovanja i za kontakte
izmeu knjaza i turskih vlasti. I ako su se mnogi pribojavali za Miloev ivot
on sam nije mario jer je u Carigradu imao svojih odanih prijatelja kakvi su
bili: Kalkandereli Mehmed Arif Paa, reis-efendija, Mehmed Hsrev Paa,
serasker, Halil Rfat Paa, carski zet, Stevan Bogorodis, knez samoski i
sultanov tuma i Mehmed Said Pertev Paa, ministar unutranjih poslova.
Po dolasku u Carigrad Milo je odmah ostvario intenzivne susrete sa
najznaajnijim linostima turskog dravnog vrha i diplomatskim
predstavnicima drugih zemalja. Reis-efendija je bio prvi koji ga je zvanino
primio, a tom prilikom predstavljen je i velikom veziru i upoznao se i sa
novim beogradskim vezirom, J usuf-paom. Nakon toga Miloa su u vizitu
pozvali ruski izaslanik Butenjov, austrijski internuncije tirmer, pruski
poslanik Kenigsmark i mnogi drugi. Centralni dogaaj bio je, svakako,
audijencija serbskog knjaza kod sultana Mahmuda I I ( ) 16. avgusta
nakon ega je serasker-paa priredio evropski ruak u ast visokog gosta iz
Kneevine Srbije. Sultan je, po istonjakom obiaju, iza reetaka posmatrao
gozbu, a isto se ponovilo i za vreme gozbe kod Halil -pae, sultanovog zeta, i
marala Ahmed-pae gde je sultan obelodanio vest da poklanja knjazu Milou
Obrenoviu, koji je pre toga primio carski orden asti (Nian-i ftihar), est
topova. Ova sultanova odluka je izazvala pravo zaprepaenje meu
diplomatskim korom koji je, tek tada, shvatio da je Milo mnogo vie od svega
to su oni mogli i pretpostaviti.
Tako je Milo Obrenovi, koji je inae bio vei diplomata nego vojnik, uz
male srpske rtve, puno datog zlata beogradskom veziru Marali Ali -pai i
samom sultanu Mahmudu II i uz nesebinu pomo ruskog cara Aleksandra I I i
njegovog opunomoenog izaslanika grofa Grigorija Aleksandrovia Stroganova
(

), obnovio srpsku dravu. Kakva e to

drava biti moglo se videti iz Ustava knjaevstva Serbije iz 1835.: Ako neki
rob stupi na tlo Srbije on time postaje slobodan ovek.
Kao veliki diplomata i veoma obazriv ovek Milo je posebno vodio rauna o
svom odnosu prema J evrejima. Znao je da su tokom Prvog, a posebno tokom
Drugog srpskog ustanka pijunirali i radili u korist Turaka ali je, i pored toga,
bio svestan njihovog uticaja u Londonu i Beu i njihovih dobrih veza u
Carigradu. J evreji se ni u jednom momentu srpskih oslobodilakih ratova nisu
stavljali na stranu Srba. ta vie, bilo je opte poznato da su Jevreji bili meu
najveim finansijerima dahija. Bili su i ostali odani Otomanskoj imperiji.
- 224 -

Milo, kao iskusni politiar i vladar, nikada nije zborio protiv Jevreja kako
nebi doveo u pitanje svoje dobre odnose sa velikim silama, a pre svega sa
Portom koja je svojim Hatt- eriflerle Srbima objavljenim 1830. u Beogradu,
na dan svetog Andrije Prvozvanog, obavezala Srbe da potuju sva prava
J evreja koja im je ona do tada garantovala. U pitanju, Milo je znao, nije bila
samo Porta ve moda i pre svega Engleska koja je inila sve na jevrejsku
dobrobit. Tako je on osigurao sva verska, kulturna i trgovaka prava Jevreja
dozvoljavajui im pri tome da zadre tursko dravljanstvo i da ne slue srbsku
vojsku. Svoj korektni odnos prema J evrejima Milo je demonstrirao i time to
je u sinagogi sluao hor, a za svog sarafa (menjaa novca i bankara) je uzeo
J evrejina Haim ben Davida koga je od milja zvao Davio (svoju menjanicu
novca imao je kod dananje kafane Grka kraljica). Davio je od Miloa dobio
jo jedan vaan i poverljiv posao: postao je prvi liferant oruja i municije za
srpsku vojsku. Pored toga, Milo je odluio da mu Solomon I zrael
( ) saini carinske tarife koje su se, po ugledu na turske, imale
primenjivati na teritoriji Srbiji, a za svog linog krojaa je uzeo jevreja Lazara
Levinsona, dok mu je J osif lezinger (J oseph Schlezinger) iz Sombora bio
vojni kapelmajstor i kompozitor prvih vojnikih mareva. Vrhunac Miloeve
brige za status J evreja u Srbiji nastupa nakon to mu se rabin Avraham Pardo
(Abraham Ben Y itzhak Pardo) 12. aprila 1831. obratio dopisom molei ga da
uzme u zatitu siromane J evreje koje beogradski optinski sud nije eleo da
oslobodi plaanja poreza. Tada je Milo izdao posebnu odluku u skladu sa
kojom vie ni jedan sud ne moe suditi J evrejima osim njega samoga. Tekst
ove odluke glasi:

, ,
, ,
,

,

.
,
.
Svetoandrejska narodna skuptina okonala je svoj rad 31. januara 1856.
godine, a ve u septembru je odrano zasedanje tzv. Malogospojnske skuptine
na kojoj su poslanici, pod pritiskom naroda, doneli odluku da se J evrejima
zabranjuje naseljavanje izvan Beograda i obavljanje stalne trgovine po
duanima. Pogoeni ovakvom odlukom Skuptine u ime naroda Izrailjskog
Milou se za pomo obratie Moreno Konorti, Avram Suzin, Moo A. Ruso,
Bohor elebonovi, Jakov M. Koen, Jakov Buli, Meir A. Koen, Moa N.
Kalderon, Moa A. Ozerovi i Moreno J. Koen. Ljut na predstavnike naroda
koji nesvesni jevrejske svetske sile donose propise koji direktno tete
- 225 -

meunarodnoj poziciji Srbije Milo ve krajem septembra donese Ukaz kojim
je sve zakone koji nisu bili u saglasnosti sa njegovim Ukazom stavio van
snage. Ovaj uveni Ukaz Popeateljstvu vnutreni dela glasi:
,
, ,

,
,
,
.

.
26. 1859. . .
Milo je posebno podravao meovite brakove i, na svoj nain, vodio rauna
o deci koja su se raala u njima. Tako je, na primer, Vukain J. Petrovi
(1847-1924), unuk J osifa lezingera, krajem XI X veka postao zamenik
predsednika vlade i ministar finansija. Unuci asovniara Klajna, doseljeni za
druge Miloeve vladavine, bili su dr Vojislav Marinkovi, istaknuti
jugoslovenski dravnik, ministar spoljnih poslova (1927-1932) i predsednik
vlade (1932) i Pavle Marinkovi, pozorini kritiar, ministar prosvete i
poslanik.
O poloaju Jevreja u evropskim drava starae se od 1860. i Univerzalna
izrailjska alijansa (Alliance I sralite Universelle) koju je osnovao francuski
ministar pravde I sak Adolf Kremije ( ili I saac Mose Cremieux,
krteno ime). Alijansa je esto kod pojedinih vlada intervenisala povodom
sticanja vie prava za lokalne J evreje ili progona i nepravdi nanetih
pojedincima. Ona je bila jedan od inicijatora da se na Berlinskom kongresu
razmatra i pitanje poloaja J evreja u zemljama koje su traile nezavisnost. I sto
su to traili i ameriki poslanik u Beu Don Kason (John A. Kasson) i u
Berlinu Bajard Tejlor (Bayard Taylor). Kongres je to naravno uvaio. Tako se
Alijansa na Kongresu pokazala dovoljno uticajnom da samostalnost Bugarske,
Srbije, Crne Gore, Rumunije i Istone Rumelije uslovi povoljnim reavanjem
politikih i graanskih prava J evreja u njima.
Prvi put se na Kongresu o poloaju J evreja, raspravljalo 12/24 juna, na
sednici posveenoj delu mirovnog ugovora o reenjima za novu bugarsku
dravu. Predstavnik Francuske, ministar spoljnih poslova Vilijem Vadington
(William Henry Waddington) predloio je da se u tekst lana V doda deo o
ravnopravnosti svih vera. Vadingtona su podrali nemaki kancelar princ
Bizmark, predsedavajui Kongresa, austro-ugarski ministar spoljnih poslova
- 226 -

grof ula Andrai (Andrssy Gyula), britanski predstavnik lord Solzberi
(Robert Arthur Talbot Gascoyne-Cecil, 3rd Marquess of Salisbury) i italijanski
predstavnik grof De Lone (De Launey). Predstavnik Turske Karateodori
(Aleksandro Karatodori Paa) je, podseajui na specijalne odnose Turaka i
J evreja, naglasio kako su predloene slobode i graanska prava za J evreje u
Bugarskoj u skladu s turskim zakonodavstom, ugovorima i konvencijama i da
ih stoga treba prihvatiti. Tri dana kasnije, 27. juna, jednoglasno je usvojen
tekst o poloaju J evreja u Bugarskoj ali tako da se nigde expl i ci t ne govori o
njima ve samo o ravnopravnosti svih verskih zajednica. Taj tekst je, mutatis
mutandis, unet i u lanove koji se odnose na Istonu Rumeliju, Crnu Goru,
Rumuniju i Srbiju.
Poseban status Jevreja u Srbiji potvren je na Berlinskom kongresu 28. juna
1878. Obnova srpske dravnosti tada je bila uslovljena garantovanjem svih
graanskih prava Jevreja u Srbiji neovisno od toga kada su, kako i po kom
osnovu u nju doli. Da to bude tako pobrinula se Alijansa koja je preko svog
predstavnika u Beogradu Davida Benjamina Rusoa bila obavetena kako se
status J evreja u Srbiji navodno pogorao nakon smrti kneza Miloa, pa je
Kongresu o poloaju Jevreja u Srbiji uputila sledei dopis:
U Srbiji oni su potpuno isterani iz unutranjosti i iz veine varoi,
iskljueni su iz dravne slube, iz svakog javnog zvanja, dovedeni su do
mizerije; iako su im oduzeta najdragocenija prava, oni nisu osloboeni
nikakvog tereta; oni plaaju sve dabine, slue u vojsci kao i ostali Srbi. U
poslednjem ratu oni su se nadali svojim patriotizmom savladati nepravdu, koju
im ini roena otadbina, a oni su se hrabro tukli, prolevajui svoju krv
zajedno sa svojim zemljacima. Tolike rtve njihove jedva to dobie nekoliko
rei priznanja od strane ministra unutranjih dela, na Velikoj narodnoj
skuptini 1877. Za badava je Turska, zakljuujui 1877. konvenciju sa
Srbijom, traila za Jevreje ona prava, koja im Srbija tako postojano odrie.
Pod takvim reimom njihov se broj odavna smanjio za polovinu; oni se nalaze
samo u nekim varoima pod neprekidnom opasnou da izae kakav dekret,
koji ih izgoni iz zemlje....
Alijansa je uoi Kongresa pokrenula snanu antisrpsku kampanju u
meunarodnim politikim krugovima i evropskoj tampi, a sve sa ciljem da za
J evreje obezbedi to je mogue povoljniji poloaj u Kneevini Srbiji. Njen
glavni argument protiv Srbije bio je taj to su u njoj, po njihovom shvatanju,
nakon odlaska Turaka doneti svojevrsni antijevrejski zakoni i to srpski narod
ne prihvata ivute (Jevreje) gledajui ih sa podozrenjem pa ak i prezirom.
Alijansa je, naravno, preutkivala injenicu da su Jevreji u vreme turske
vladavine podravali Osmanlije i kroz svoje zelenake kamate bili zapravo deo
svekolikog turskug zulma.
Protiv ovakvog pisanja i kampanje Alijanse na Kongresu su istupili samo
- 227 -

ruski predstavnici knez Gorakov (

) i grof
uvalov (

). Oni su smatrali da J evreji u

podunavskim kneevinama ne treba da budu izjednaeni u pravima s ostalim
graanima. U zapisniku su tim povodom zabeleene rei kneza Gorakova:
Kad je re o graanskim i politikim pravima Njegova visost zahteva da se
ne brkaju Izraeliani Berlina, Pariza, Londona ili Bea, kojima se sigurno ne
bi moglo odbiti bilo koje politiko ili graansko pravo, s Jevrejima Srbije ili
Rumunije i nekih ruskih pokrajina, koji su, po njegovom miljenju, prava
napast za domae stanovnitvo.
Iako informisan o intenzivnoj antisrpskoj kampanji od strane Alijanse uoi
poetka Kongresa Jovan Risti, predstavnik Srbije na Kongresu, je ipak bio
zateen injenicom da su predstavnici Nemake, Austro-Ugarske, I talije,
Francuske i Engleske na dnevni red stavili pitanje poloaja J evreja u Srbiji.
Risti kao i predstavnici Bugarske, Rumunije i Grke nije imao pravo uea
na oficijelnim sednicama Kongresa ve je isti pratio iz kuloara i kroz susrete
sa pojedinim delegacijama. Kako nije imao nikakvih instrukcija po ivutskom
pitanju Risti je hitno otposlao telegram Jevremu Grujiu, ministru pravde u
Akcionom ministarstvu, u kome naglaava kako davanje pune ravnopravnosti
J evrejima treba prihvatiti kao uslov za dobijanje nezavisnosti Srbije. Dan
kasnije Risti je otposlao telegram i knezu Milanu koji se tada nalazio u Niu:
Jue na predlog prvoga punomonika francuskog, Kongres je reio
jednoglasno ravnopravnost za ivute u Srbiji. Milan je tim povodom uputio
telegram Jovanu Ristiu: Ja smatram da treba, bez i najmanjeg oklevanja, da
izjavimo da smo spremni da proklamujemo potpunu jednakost svih vera i
ovlaujem vas da formuliete deklaraciju u tom smislu.
Iako mu je bilo onemogueno da se lino obrati Kongresu Jovan Risti je
uspeo da, preko svog prijatelja Leopolda Ranke (Leopold von Ranke), 24. juna
uputi Bizmarku mmorandum koji je on, u svojstvu predsedavajueg, proitao
na zvaninoj sesiji Kongresa. Tako su uesnici Kongresa bili obaveteni o
osnovnim oekivanjima Srbije vezano za njenu nezavisnost i nove granice:
Dokle god se povoljno ne rei Srpsko pitanje, iz njega e poticati teke
nezgode, ono e ostati klju Istonog pitanja. . . Srpsko pitanje ne moe nikada
uginuti, opti interes kategoriki zahteva da se to pitanje jedan put regulie.
Kongres je, nakon to je Kneevina Srbija prihvatila uslovljavanja vezana za
poloaj J evreja, usvojila Ristieve argumente i obrazloenja vezana za
nezavisnost Kneevine.
Srbija je na osnovu Ristievih preporuka jo dok je on bio u Berlinu sazvala
tajnu sednicu Narodne skuptine 25. jula 1878, a sve sa ciljem menjanja za
Alijansu spornih lanova srpskog Ustava. Nakon veoma unih diskusija
doneta je zakljuak da se o promeni lana 24. i 120. izjasne tri skuptinska
odbora. Zajedniki izvetaj sva tri odbora podneo je Milan Kujundi na tajnoj
- 228 -

sednici 26. jula. Ultimatum Kongresa je prihvaen ali su otpori ivut skoj
ravnopravnosti bili vei i snaniji nego to je to iko mogao da oekuje. Protiv
ravnopravnosti Jevreja je bila veina narodnih poslanika pa je ak i sam Risti
na jednoj tajnoj sednici rekao kako ni jedan Srbin ne treba da se zauzima za
prava Jevrejska, to nam je nametnuto silom okolnosti u ugovoru berlinskom, i
kad oni ne trae, onda ne treba to pitanje da se pokree i kamo sree i da se
nikad i ne izvri. Nita bolje nije mislio ni Pai koji je u Narodnoj skuptini
izjavio: Jest, mi smo nezavisni, ali naa nezavisnost iskupljena je skupo,
ravnopravnou Jevreja. . . . Taku na sve prie stavio je knez Milan Obrenovi
kada je u proklamaciji od 10. avgusta 1878. rekao kako je Evropa dodelila
Srbiji suverenost pod jednim uslovom koji sam prihvatio i odluan sam da ga
potujem.
Uz zvonjenje zvona sa svih crkava i uz pucanj 101 topa sa Kalemegdana, 10.
avgusta 1878. godine objavljeno je narodu Srbije da je dobijena dravna
nezavisnost. Posebnim ukazom proglaen je 2. jul (20. jun) danom
uspostavljanja nezavisnosti i uveanja Srbije, dok je vladar Srbije stekao
epitet Visoanstvo umesto dotadanjeg Svetlosti.
J evrejska zajednica koja je prema popisu iz 1874. brojala 3460 dua je bila
vrsto zatiena lanovima 34. i 35. Berlinskog ugovora. Svoja graanska,
politika, verska i sva druga prava Jevreji nisu dugovali dravi Srbiji ve
diktatu i moi zapadnih sila, a pre i iznad svih Velikoj Britaniji i njenim
premijerima: prvo hristijanizovanom jevrejinu Benjaminu Dizraeliju (Benjamin
D'I sraeli, 1st Earl of Beaconsfield), a potom i lordu Robertu Sesilu. J evreji su
tako, svojom voljom, bili i ostali Corpus Separatum posebno telo u odnosu
na Srbe. Prema podacima iz 1874. na prostorima Srbije je ivelo 3460 J evreja i
svi oni su, bez izuzetka, bili i ostali turski dravljani . Najvie ih je ivelo u
Beogradu, a potom Niu gde su inili 8% ukupnog stanovnitva, Pirotu,
Leskovcu, Vranju. . . Meutim, nakon Berlinskog kongresa broj Jevreja u Srbiji
poinje da raste pa ih je tako prema popisu iz 1895. u Beogradu ivelo 3099, a
prema popisu iz 1910. Beograd je bio dom za 4192 J evreja. Na poslednjem
popisu koji je raen u Kraljevini Jugoslaviji 1931. godine ukupan broj Jevreja
iznosio je 68.195 (39.010 Akenaza, 26.168 Sefarda i 3.227 tzv. ortodoksnih)
pri emu je njih ivelo u jedanaest gradova: Subotici, Senti, Beogradu,
Novom Sadu, Zemunu, Velikom Bekereku (Zrenjaninu), Sarajevu, Bitolju,
Skopju, Osijeku i Zagrebu.
Kakav su odnos Jevreji imali prema srpskoj borbi za osloboenje vidi se na
primeru bombardovanja Beograda juna 1862. Tada su se svi sinovi I zraela
spakovali i preli u Zemun gde ih ekala nesebina pomo porodice Rotild iz
Frankfurta i to u iznosu od 25000 franaka u zlatu, a Zemunski Magistrat im
velikoduno odobrava naseljavanje. Ovu situaciju veti jevrejski trgovci
koriste da po paprenim cenama snabdevaju Srbe orujem i debanom. No,
odmah nakon to su se sukobi u Beogradu stiali J evreji su se vratili u
- 229 -

razrueni Beograd i stali kukati kao im u njemu vie nije kao to je bilo.
Predstavnici beogradskih J evreja (David Benjamin Ruso, Abraham Maclijah,
Jehuda Aroesti, Hajam A. Konfino. . . ) su se ve 20. juna 1863. obratili za
pomo knezu Mihailu Obrenoviu ali i kuama Rotilda u Frankfurtu, Parizu i
Londonu kao i Moe Montefjoreu koji je slovio za jednog od najuticajnih
stanovnika glavnog grada britanske monarhije. Svoje albe uputili su i
engleskom generalnom konzulu u Beogradu G.J . Riketsu sa molbom da se za
njih jadne zauzme kod britanske kraljice Viktorije koja bi mogla da ih stavi
pod svoje pokroviteljstvo i tako prekrati nau tunu situaciju u ovoj zemlji.
Kako je bilo Srbima: koliko ih je poginulo, ostalo invalidima, koliko je srpskih
porodica usled zapaljenih ili poruenih domova ostalo bez krova nad glavom
nije bilo bitno!
Odnos pojedinih Mojsijevih sledbenika prema Srbima, njihovoj
oslobodilakoj borbi i obnovljenoj dravnosti nakon Berlinskog kongresa moe
se vidi iz njihovog zahteva da im se imovina oteena tokom srpskih
oslobodilakih ratova ima nadoknaditi. Tako su, primera radi, nikom jevrejinu
Merkadu Alkalaju Srbi isplatili 20.000 zlatnih franaka; njegov unuk dr I sak
Alkalaj e 1923. godine u Beogradu biti izabran za senatora i proglaen za
vrhovnog rabina u Kraljevini SHS, a mnogi e ga pamtiti po kazivanju da se
nacionalsocijalistika propaganda iri Srbijom i da u Beogradu niu listovi u
kojima se po Hitlerovom receptu vreaju Jevreji. To je bio prvi sluaj da
neko, na bilo koji nain, povezuje Srbe sa Hitlerom. I z te jevrejske loze
Alkalai potie i aktuelni ministar spoljnih posl ova BiH Sven Alkalaj (lan
stranke Harisa Silajdia) koji vai za jednog od najveih zagovornika
optuivanja en bloc Srba i Srbije za navodni genocid u Srebrenici.
Kako su Srbi gledali na Jevreje, njihovo duhovno i politiko bie moe se
lako videti iz knjige koju je Vasa Pelagi 1879. objavio pod nazivom
Vjerozakonsko uenje Talmuda ili ogledalo ivutskog pitanja. I ste godine
znaajnu panju meu Srbima izazvae i knjiga Nikole Jovanovia (u srodstvu
sa Slobodanom Jovanoviem) Jevrejsko pitanje u Srbiji. O J evrejima u Srbiji
pie i Sima Stanojevi koji 1880. izdaje knjigu Kakav zao upliv stvara ivutska
vera i moral u drutvu ljudskom. etiri godine kasnije 1884. i Jaa Tomi u
svojoj knjizi Jevrejsko pitanje pie o tome kako pojedini jevrejski zelenai
unitavaju srpske domaine. Nakon desetogodinjeg rada Vasa Pelagi 1890.
tampa jo jednu knjigu o jevrejsko-srpskim odnosima: ivuti novi grobari
Srbije i Srbstva.
J evreji srpsko dravljanstvo prihvataju tek 1919, a i tada to nije bilo srpsko
ve zapravo dravljanstvo Kraljevine SHS. Nekolicina uglednih jevrejskih
trgovaca i bankara u Beogradu, na primer, tek nakon 1. septembra 1939.
prihvata da primi jugoslovensko dravljanstvo iako su i tada zadrali svoja
turska dokumenta! I lustrativan primer u tom smislu su lanovi imune
porodice Elias (vlasnici fabrike trikotae Elka i firme H.Elijas &
- 230 -

Comp) koji su prihvatili nueno im dravljanstvo tek nakon to su Srbi 27.
marta 1941. prihvatili njihovu parolu Bolje rat nego pakt. Pre ovoga datuma
lanovi porodice Elias nisu bili uz Srbe ni 1804, ni 1813, ni 1862, ni 1875, ni
1879, ni 1894... Nakon 6. aprila 1941, nakon to je sa 611 Sturzkampfbomber
otpoela operacija Unternehmen Strafgericht, lanovi porodice Elias, i ne
samo oni, su u svojim liksuznim automobilima napustili Beograd i Srbiju.
Pored ora Petrovia posebno mesto u istoriji srpske masonerije zauzima i
Vuk Stefanovi Karadi ( ). U svet masona
ga 1820. godine u Beu uvodi Jernej Bartolomej Kopitar (Jernej Bartholomus
Kopitar), cenzor slovenskih knjiga i asopisa Beke dvorske biblioteke i
redaktor slovenske rubrike u Wiener allgemeine Zeitung-u.
Na obali Dunava prema Petrovaradinu je 1694. godine izgraen mostobran,
opasan anevima, radi zatite ranije podignutog pontonskog mosta.U blizini
su se naselili srpski graniari i osnovali naselje Petrovaradinski anac, ili
Varadinski anac (Fossatum Petrovaradiense, odnosno Peternjardeiner Schanz
kako su ovu srbsku naseobinu nazivali Maari). Petrovaradin je nakon
uspostavljanja podunavske granice (sa leve strane Dunava) l702. postao glavno
pogranino mesto pa je tako i podignuto na nivo oberkapetanije. Prvi upravnik
mesta postao je oberkapetan Vasa Nikoli. Naseljavanje Petrovaradina se
odvijalo u vie navrata, a jedno od najveih se odigralo nakon ponovnog pada
Beograda pod tursku vlast l739. To je u najveoj meri povealo broj
stanovnika koji su, zahvaljui povoljnoj poziciji Petrovaradina, razvili
trgovinu koja ga je ubrzo i uinila jednim od najznaajnijih mesta u Bako -
bodrokoj upaniji.
Carica Marija Terezija (Maria Theresia von sterreich) je 1.februara
1748.godine izdala Povelju o proglaenju Petrovaradinskog anca za slobodan
i kraljevski grad koji je dobio ime Neoplanta (Novi Sad) i pravo na tri vaara
godinje. I ste godine, 23. marta, donet je i Statut slobodnog i kraljevskog
grada Novog Sada u kome se, izmeu ostalog, u taki 14. precizira: radi
dobrog ureenja, da se zapisnici ove varoi i druga akta, tano saine i urade,
zato se plemenitom Magistartu ozbiljno zapoveda, da marljivo nastojanje i
panju ima, da se zapisnici Senata isto saine.
Zapisnici sa sednica Magistrata voeni su u poetku na latinskom jeziku da
bi 1786. Be naredio da se vode na nemakom. Nakon to su se Srbi pobunili u
Novom Sadu je ve 1790. opet zaveden latinski protokol Magistratskih
zasedanja. Kada je Svetozar Mileti1861. doao na elo Magistrata kao gradski
naelnik, Statutom od 19. juna 1861. Magistrat je odredio srpski jezik kao
zvanini jezik i to ne samo u unutranjim poslovima nego i u dopisivanju sa
sebi ravnim, pa i sa pretpostavljenim vlastima. No, Beu se to nije dopalo pa
je Mileti ve do kraja 1861. godine suspendovan sa mesta naelnika, a 22.
maja 1862. Namesnitvo donosi naredbu da se putni listovi, vandrovske i
- 231 -

slubene knjige za Maarsku samo na maarskom, inae za druge zemlje na
maarskom i nemeckom jeziku izdaju. Nakon svega to je doiveo Mileti je
izjavio: Balkan e umesto najlepe bate, vrta Evrope, ostati veiti izvor
nestabilnosti, ratova i sukoba zbog preplitanja interesa velikih sila.
Meutim, Be nije, kako bi se moglo pomisliti, eleo da se nemaki,
maarski ili latinski kod Srba svugde i u svakoj prilici koriste. Naprotiv. Srbi
koji su prema desetoj taki Povelje imali sluiti Njenom velianstvu i svetoj
ugarskoj kruni usque ultimam sanguinis guttam (do poslednje kapi krvi)
mogli su u svakodnevnom ivotu koristiti svoj prosti narodni jezik ali ne i
njegovu knjievnu varijantu. Nastojei da promovie prost govorni jezik kod
Srba Marija Terezi ja je ak 14. februara 1770. izdala povlasticu za srpsku
tampariju bekom univerzitetskom knjiaru Josifu Kurcbeku koji je putem
tampanja novina, raznih svezaka i knjiga trebalo da deluje protivno upotrebi
srpskog knjievnog jezika.
Na zahtev Vatikana koji nije zaboravio odluke Sinoda iz Sonore (Split) vlada
Marije Terezije je traila da se za srpske kole katihizis (U pravoslavlju
Katihizis je knjiga vere, a u koli je to nastavni predmet u kome se izlae
istina o Bogu, oveku i svetu) izradi na prostom narodnom jeziku kako bi se
Srbi odvojili od Rusije i tako pribliili Njenom kraljevskom visoanstvu i
ugarskoj kruni. Takvi su zahtevi dostavljani crkvenim sinodima od 1769, 1774.
i 1782. godine. Sutina ovih zahteva se svodila na to da se u knjievnu
upotrebu umesto dotadanjeg srpskog knjievnog, odnosno slavjanoserbskog
jezika uvede obian narodni jezik, a da se umesto irilice kao glavno pismo
uzme latinica. Kako ovi zahtevi nisu nailazili na razumevanje kako kod
srpskog svetenstva tako i kod srpski h prvaka Marija Terezija, na svojoj
samrtnoj postelji, obavezuje grofa Franju Kolera (Frank Khler) da svestrano
reformie ceo ivot Srba u njenoj dravi.
Delujui u skladu sa eljama majke, interesima krune i samog Vatikana
J ozef I I (J oseph I I ), sin Marije Terezije, 1781. donosi uredbu o uvoenju
latinice u sve srpske kole, a 1784. izdaje naredbu da se u srpskim kolama
vie ne sme uiti ni koristiti irilino pismo. Usled velikih protesta
pravoslavnog svetenstva i pretnji srpski h prvaka da e, ako bude trebalo, sa
Carstvom i zaratiti irilica je ostala u upotrebi. Pomaganje austrijskog dvora
katolikoj crkvi u politici unijaenja Srba bilo je iskreno i istrajno ali nije
davalo eljene rezultate. Stoga je Be krajem XIX veka odluio da promeni
dotadanju strategiju.
Vano je podsetiti se da je irilica bila slubeno pismo jo na dvorovima
velikog upana Nemanje, koji je bio vladar Rake, Zete i Huma, i bosanskog
bana Kulina. Najstariji ouvani dokument sa upotrebom irilinog pisma
potie od 27. septembra 1186. i to su zapravo potpisi velikog upana Stefana
Nemanje i njegovog brata kneza Miroslava na latinskom pisanom ugovoru o
- 232 -

miru sa Dubrovnikom. Pored toga, sauvana je i Povelja bana Kulina od 29.
avgusta 1189. koja je pisana kako na latinskom tako i srpskom, a sauvana je i
jedna latinska povelja kneza Miroslava od 17. juna 1190. na kojoj se nalazali
njegov potpis na irilici. Iz tog vremena potie i uveno Miroslavljevo
jevanelje koje ima 181 stranicu ispisinu na srpskoj irilici.
Pismenost u srednjovekovnoj Srbiji je bila na znaajno viem nivou nego to
se to danas veruje. I inae, poznavanje tehnike pisanja i itanja je u
vizantijskom svetu bila veoma rairena, znatno vie nego u svim ostalim
dravama Zapadne Evrope srednjeg veka. U Vizantiji su postajala dva nivoa
obrazovanosti pojedinca: nii i vii. Nii se odnosio na puko znanje pisanja i
itanja, a vii na kreativnu, odnosnu duhovnu upotrebu ovog znanja kroz
pisanje novih knjiga pre svega religioznih. Vizantijci ni na koji nain nisu
podcenjivali nii nivo obrazovanja i jedino su sa prezirom i potcenjivanjem
gledali na nepismene osobe.
Poetkom XIX veka u Beu se procenjivalo da Srba koji su iveli od Kupe do
Soluna, i od Jadranskog mora do Temivara i Peuja ima vie od pet miliona.
U to vreme niko pokatoliene Srbe u Dalmaciji, Hercegovini, Bosni i Slavoniji
nije smatrao Hrvatima niti je, kao pomisao, postojala mogunost da se Srbi
koji su preli u islam nazivaju muslimanima. Ono to je Be odavno znao
najbolje ilustruje nekoliko statistiko popisnih podataka o Dubrovniku iz
decembra 1890. I z njih saznajemo najpre da opina dubrovaka ima prostora
36,26 kvadratnih kilometara, a stanovnitvo broji 11.177. Tu su i podaci koji
su Be vekovima boleli: Po jeziku (govoru u kui) od Dubrovnika do Plata
srpski jezik govori 9713 stanovnika, talijanski 716, slovenski 19, ruski 2,
eki 52, poljski 6, njemaki 285 i maarski 384. U Primedbi na kraju
statikih podataka pie: U popisu stanovnitva od godine 1890 ubrojena je i
vojnika posada, koja je te godina brojila 786 ljudi. Protestante, kao Nijemce i
Magjare treba ubrojiti ondanjoj posadi.
Svestan znaaja srpske populacije na Balkanu i nemogunosti dalje
ekspanzije Carstva na istok bez njene kontrole beka vlada odluuje da
dotadanju politiku sile prema Srbima zameni politikom brisanja njihovog
kulturnog identite. Za izvrioca ove strategije odreen je, na preporuku
ministra inostranih poslova i princa Klemensa Meterniha, krajem 1810. J ernej
Kopitar, ovek srednjeg rasta, rie kose, diplomirani pravnik i dravni
inovnik u Dvorskoj biblioteci. Meternih se zainteresovao za Kopitara kada je
ovaj kao tridesetogodinjak odbio ponudu Bekog univerziteta da bude
redovan profesor odluujui se za slubu u Dvorskoj biblioteci gde e ubrzo
biti promovisan za cenzora slovenskih knjiga i novina.
U obrazloenju svog predloga Meternih navodi da je Kopitar iskreni katolik
za koga je Austrija uber alles (iznad svega) to, s druge strane, objanjava i
njegovu uroenu rusofobiju. U dokumentima koji su pratili kandidaturu
- 233 -

mladog Slovenca, a austrijskog podanika Kopitara navedeno je i nekoliko
njegovih citata u kojima on ukazuje na preimustvo katolike crkve i
izmatian poloaj i karakter Srba, odnosno svih pravoslavaca. Shodno svom
uverenju Kopitar o svetenicima Srpske pravoslavne crkve uvek govori kao o
nekim negativnim linostima koje uvanjem starog srpskog jezika, ele da
stvore i ouvaju jeziku razliku izmeu pravoslavnih i katolikih Junih
Slovena zbog ega je neophodno ponititi njihov napor!
Svaki jezik ima svoju govornu i knjievnu varijantu. Govor je, po pravilu,
najgora varijanta izraavanja svakog jezika jer se nema dovoljno vremena za
razmiljanje o skladu rei i jezikom ulepavanju. Kod pisanja meutim svako
se trudi da se izrazi bogatije, lepe i pravilnije; u svakom narodu ljudi od pera
se, iz pokoljenja u pokoljenje, trude da unaprede pisanu re i tako se stvara i
poveava razlika izmeu govorne i pisane varijante jezika; knjievni jezik
svakog naroda je obavezno i bez izuzetka pravilniji i bogatiji od njegove
govorne varijante, a krajnji cilj svake knjievnosti je da podigne nivo
govornog jezika.
Kod svih naroda Evrope postoji duboka i iskrena svest o jeziku kao temelju
nastanka i opstanka jednog naroda, a time i poimanje jezika kao najvie
nacionalne vrednosti. Nemaki filosof Johan Herder (J ohann Gottfried von
Herder) je lepo istakao da je svaki jezik riznica misli jednog naroda i njegovog
saznanja sebe i sveta. Od naina shvatanja, nastavlja Herder, zavisi i ono to
se zove mentali tet, odnosno posebnost jednog naroda u odnosu na druge.
ovekov proces miljenja uslovljen je njegovim jezikom, a to znai da od
bogatstva jezika zavisi i dubina misli. Zakljuujui svoje kratke opaske o
jeziku Herder istie da briga o jeziku zapravo predstavlja brigu o identitetu i
opstanku svakog naroda.
Bez kulture, i bez osnovne pretpostavke svake kulture, jezika, ovek bi bio
tek jo jedna vrsta Darvinovog majmuna. Svoju ovenost ljudi ne duguju
nikakvoj evoluciji ve upravo jeziku i kulturi. Delujui na dvanaest milijardi
neurona u ljudskome mozgu, jezik i kultura su oveka obdarili pravom,
naukom, etikom, filosofijom; omoguili su sva postojea dostignua
inteligencije. Zahvaljujui jeziku i kulturi, ljudsko ponaanje jeste
inteligentnije, originalni je i kreativnije i od ponaanja bilo koje druge
ivotinje.
Polazei od ovih osnovnih i nespornih konstatacija o jeziku Jernej Kopitar
pristupa reformi srpskog jezika. Osnovni cilj mu je bio da srpski knjievni
jezik potisne novim vetakim jezikom iz koga e biti prognane sve srpske rei
koje su sa sobom nosile mnotvo smislova vezanih za vekove srpske kulture i
tradicije. Rei u novom srpskom jeziku nisu smele, prema Kopitaru, da nose u
sebi bilo kakvu svetost i vrednost. J edina njihova svrha je trebalo da bude
sporazumevanje to je znailo da ga treba pojednostavi, do krajnjih granica,
- 234 -

kako bi bio lako prihvaen od strane najirih narodnih masa. To je, prosto
reeno, znailo da se govorni jezik koji je bio u upotrebi meu nepismenim
srpskim narodom, pun turcizma i germanskih izraza, promovie kao novi
knjievni jezik Srba. S druge strane, isti proces je iao za tim da se postojei
srpski knjievni i sakralni jezik, izvorni slavjenoserbski i ruskocrkveni jezik,
potisnu iz svake upotrebe. Trebalo je srbsku irilinu azbuku od 46 slova
zameniti sa 26 slova latinice. Osnovu ovog njegovog plana je predstavljalo
poznato uenje ortografski princip nemakog lingviste Adelunga (J ohann
Christoph Adelung) koje je glasilo: Pii kao to govori i itaj kao to pie, i
koje je on izneo u delu Deutshen Sparchlehre fur Schule. Inae, Adelung je bio
dobar poznavalac srpske kulture i istorije pa je tako sve stanovnike Balkana
koji su govorili nekim od srpskih nareja smatrao Srbima, a sam srpski jezik
je, po njegovoj strukturi i bogatstvu, pretpostavljao svim ostalim
staroslovenskim jezicima.
Radei na novom srpskom pravopisu i reniku (kasnije e i pravopis i renik
potpisati Vuk Karadi) po Adelungovim pravilima, Kopitar se intenzivno
konsultovao i sa mnogim drugim lingvistima, a pre i iznad svega sa uvenim
ekim kaluerom, odnosno jezuitskim opatom i poznatim jezikoznalcem
J osifom Dobrovskim (J osef Dobrovsk) koji je zapravo bio pokatolieni
J evrejin. Nakon to je Dobrovski preminuo 1829. u poslu mu pomae Ludwig
Gay, Nemac koji e kasnije postati poznat po svom kroatizovanom imenu -
Ljudevit Gaj. Piui 1832. izvetaj vladi u Beu o svom napretku u procesu
ponitavanja napora Srpske pravoslavne crkve na ouvanju srpskog knjienog
jezika Kopitar posebno ukazuje: I ukoliko vie ovaj (Vukov) jezik uspeva
utoliko onaj, od kaluera skrpljeni, iezava, a s tim se, tako isto, rui glavna
pregrada njegovog stada (mitroplota Stratimirovia) od katolikog!
Latini su u VII v. p. n. e. usvojili zapadnu varijantu grkog alfabeta, koristili
su 23 slova piui s desna na levo. Vremenom su oblici slova menjani, a prelo
se i na pisanje s leva na desno. irenjem Rimskog carstva poela je da se iri i
latinica kao pismo okupatora, a sa irenjem hrianstva i po dikatatu Vatikana
zapadni Sloveni (Poljaci, esi, Slovaci i Slovenci) usvajaju latinicu, a isto,
neto kasnije, ine i Rumuni pa i Turci koji pod Mustafom Kemalom (Mustafa
Kemal Atatrk) naputaju arapsko pismo u korist latinice. Do XVI I I veka
latinino pismo je standardizovano i uoblieno u 26 slova. Pod skutima
svetskih kolonijalnih sila (Engleska, panija i Portugal) latinica otpoinje
osvajanje sveta: Amerika, Australija, Azija i Afrika. Tokom istorije, latinica je
prilagoavana novim jezicima u kojima je poinjala da se koristila, a koji su
imali foneme kojih nije bilo u drugim jezicima, i tako su nastala nova slova i
dijakritike, npr.: akutni akcent u panskom; grav akcent
francuskom i italijanskom; dijareza u nemakom; brev akcent u i
potpisani zarez u rumunskom i td.
Poetkom XIX veka srpska odbojnost prema stranom pismu je za Zapad bila
- 235 -

mnogo vie od verskog i kulturolokog pitanja. Latinienje i katolienje Srba
je postalo politiko pitanje par excellence, a jedan ovek - J ernej Kopitar je
dobio zadatak da ovaj problem okona - begrenzen. Beki cenzor je bio
svestan da radikalnu reformu srpskog jezika, odnosno, zamenu serbskog
knjievnog jezika i irilinog pisma novim prostim narodnim jezikom i
latinskim slovima nee moi da izvede niko drugi do neki Srbin. Imajui to u
vidu on se ve 1810. uputa u traenje takve linosti i brzo dolazi do crkvenog
blagodejanca Save Mrkalja koji je studirao u Peti. Kopitar odmah u Budimu
Gradu daje da se tampa jedna omanja knjiica (18 strana) pod imenom
- gde se kao autor potpisuje Mrkalj
(primerak ove knjiice se uva u Arhivu SANU u Sremskim Karlovcima). U
ovoj publikaciji su tada dati gotovo svi osnovni elementi Vukove reforme, a
posebno je istaknuto pravilo pii kao to govori koje je pre toga ve
promovisao Slovenac Bla Kumerdej u svojoj gramatici slovenakog jezika iz
1808. : Zvuk koji ujemo u naem jeziku ne treba da ima za svoje oznaavanje
vie od jednog znaka, jednog slova. U ovoj knjiici od osamnaest strana
Kopitar, odnosno Mrkalj predlae da se iz postojee serbske azbuke izbace sva
slova osim , , , , , , , , (u znaenju j) , , , , , , , , , ,
(za strane rei), , , , i , zakljuujui da su potrebna jo slova za , , i
. Naravno, nova serbska azbuka je trebalo da ima 29 slova gde bi sva bila
jednozvuna, a uvoenje novog pisma latinice umesto dotadanje irilice se
podrazumevala.
Ova knjiica je meu Srbima doivljena kao pravo bogohuljenje i negiranje
sveslovenskog jezika i pisma koje su ustanovila braa irilo i Metodije
( , na crkveno slovenskom), uenici vaseljenskog patrijarha
Fotija ( ) i poznati filosofi svog vremena i visoki
dostojanstvenici na vizantijskom dvoru. Mitropolit je tada bio Stevan
Stratimirovi koji je vaio za velikog poklonika slavjenoserbskog jezika i
etimolokog pravopisa i on je, kao to se od srpskog mitropolita moglo i
oekivati, Mrkaljevo delovanje okarakterisao kao in protiv naroda i crkve ali
je, znajui ko stoji iza svega, od Pete odmah zahtevao da se vie nipoto ne
smeju tampati spisi slini Mrkaljevom. Govorei o vekovima serbske kulture
Stratimirovi zakljuuje da se ne moe i ne sme dozvoliti i dogoditi da serbski
knjievni jezik bude jezik prostih zemljodelcev, ili kozarov ili govedarov,
ovarov i proih podlejih ljudej koji niti rei imaju dosta, niti ih pravo
izgovaraju, niti kadgod knjige itaju. Mrkalj (crkveno ime ) je odmah,
od strane crkvenih vlasti, povuen sa studija i upuen u manastir Gomirju gde
je arhimandrid bio docniji patrijarh Rajai; nakon nekoliko godina naputa
Serbsku crkvu, odlazi u Be i izdaje knjiicu pod imenom u kojoj
se odrie svoje grafiko-ortografske reforme. Preminuo je 1833. u Paviljonu
C Beke bolnice za duevne bolesnike (Pavillon C Neurologisches
Krankenhaus Wien).
Pouen ovim iskustvom Kopitar koji je za Mrkalja napisao: So klare
- 236 -

grammatische Vemunft habe ich in Israel nicht gefunden, odnosno u
Mrkaljevoj knjiici ima vie lingvistike filosofije nego u drugoj debeloj
gramatici menja taktiku i u Beu 1812. godine osniva slovensku tampariju i
pokree , iji e prvi broj izai januara 1813. Kako osnivanje
novina nije eleo da vezuje za svoje ime, on sreuje da zvanian zahtev za
pokretanje novina kod policije potpiu dva srpska studenta u Beu, Dimitrije
Frui i Dimitrije Davidovi koji e postati i prvi urednici. Od ideje da njima
poveri ulogu srpskih reformista on ubrzo odustaje zbog njihove
nespremnosti na saradnju i okree se Jovanu Beriu, aktuaru glavne kolske
inspekcije u Srbiji. Kako se Beri, nakon to je upoznat sa zadatkom stvaranja
novosrpskog jezika, preplaio Kopitar i od njega odustaje. Nije mu uspela ni
zamisao da za svoje ideje regrutuje uvenog Simu Milutinovia Sarajliju (U
masoneriju primljen u Lajpcigu u loi Minerva) koji je slovio za jednog od
najpismenijih i najuenijih Srba. Na kraju, Kopitar se definitivno odluuje za
Vuka Stefanovia Karadia koga je 1813. upoznao u bekoj kafani Rot Hahn
(Crveni petao).
I z razgovora koje je vodio sa Vukom Kopitar je shvatio da pred sobom ima
pravu linost za svoj naum: Vuk koji nije zavrio ni osnovnu kolu je prezirao
Srbe koji mu nisu dozvolili da se upie u Karlovaku gimnaziju (Pravi naziv:
Serbska pravoslavna velika gimnazija karlovaka); bio je sakat, nizak, debele
i rapave koe (guija koa). . . . je bio
spreman na sve samo da postane Herr Vuk (gospodin Vuk). Vuk je, po
sopstvenom kazivanju, doao u Be sa namerom da postane knjievnik!?
Pismen - koliko je bio - odmah se silno obradovao kad je shvatio kako je
prostonarodni jezik kojim on kao i svi seljaci u Srbiji govore znaajan
uvaenom nauniku. Kopitarevo miljenje da narodni srpski jezik treba
promovisati kao knjievni kako bi narod razumeo knjige postae tada Vukova
ideja vodilja. Sve treba poseljaiti pa tako Vuk zbori: Oni koji piu moraju
paziti na govor prostoga naroda, i ne odstupajui od onoga treba svoj jezik da
uglaavaju i da popravljaju.
U svom izvetaju efu beke policije grofu Jozefu Sedlickom (J osef Graf
Sedlnitzky) Kopitar izraava svoje uverenje da je u dvadeset estogodinjem
Vuku Karadiu pronaao Srbina spremnog da ustane protiv svih
slavjenoserbskih lisaca i pedanata, a kako austrijske vlasti trae da
prostonarodni ili ilirski jezik, koji se upotrebljava u knjievnosti katolikog
dela srpskog naroda, postane srpskim knjievnim jezikom mi boljeg od Vuka
neemo nai. Dalje, Kopitar naglaava: Vuk u Srbiji poznaje zemlju i ljude,
velike i male, u tanine. On bi u sluaju potrebe mogao tamo da uini Austriji
znaajne usluge, a i ovde da prui znaajna obavetenja, ako bi se njegove
usluge elele.
Nakon to je beka policija izvrila neophodne provere za Vuka Kopitaru je
iz dravne kase odobreno 1. 000 dukata za aktivnosti vezane za latinienje i
- 237 -

katolienje Srba, njihovo odvajanje od Rusa i slovenskih korena, i stavljanje
pod uticaj Austrije. Vuku su osigurane mnoge vane veze kako u Austro-
Ugarskoj tako i u Srbiji. Prilikom odobrenja ovih novanih sredstava ministar
spoljnih poslova Austro-Ugarske Klemens Vencel fon Meternih je Kopitaru
naglasio: Najvaniji zadatak reima je da Carstvo sauva od oslobodilakih
pokreta ugnjetenih naroda. Sada se javljaju neke nove ideje koje ja niti umem
ceniti niti hou da ih cenim. Ne uenih, ve dobrih graana hou da imam.
O tome ko je i ta radi Vuk Karadi govore i poverljiva spisa ruske tajne
policije. Vukovo poznanstvo sa visokim carksim slubenikom u Beu nije
moglo da ostane neprimeeno, kao to neprimeenim nije moglo da ostane ni
njigov stil ivota koji nikako nije bio u srazmeri sa njegovim drutvenim
statusom. U jednom od izvetaja ( ) efa bekog odseka
ruske tajne policije grofa Andreja Ivanovia Tolstoja (

),
dravnog savetnika i nekadanjeg gubernatora, od 28. decembra 1827. godine,
upuenog lino efu carske tajne slube (III . . .
) grofu Bekendorfu (

) pie da je Vuk Karadi pijun austrijske vlade. U argumentaciji

za ovakvu tvrdnju navodi se, izmeu ostalog, da Vuk ne skriva svoje tajne od
austrijskih vlasti, a da mu ove pokrivaju najvei deo njegovih trokova koji
viestruko prevazilaze sve njegove poznate prihode. U prilogu se nalazilo i
nekoliko Vukovih pisama upuenih Kopitaru od kojih je ono od 11. avgusta
1823. najeksplicitnije: Hvala Vam, to velite, da ete mi eni jo 50-100
forinti f.w.w. poslati, ako bude nuno. Zatim sledi i pismo od 23. decembra:
Hvala Vam, to kaete, da ste mi eni opet poslali 100 f.w.w. valjda je
iskala. Moda je ipak najupeatljiviji pismo od 26. februara naredne godine:
Pismo Vae od 31. pro. mjeseca primio sam. Najprije Vam (h)vala na ti 60
f. . to mi obriete. Boga mi priznajem da ste mi mlogo i premlogo dali; samo
da oe Bog dati da Vam se skoro oduim. . . Za ti 60 f. ja bi molio da mi odma
(podvueno u originalu) poljete ove, pa ako mogbudem bez nji izii iz
Lipiske, lasno u i donijeti sa sobom. Da Vuku nikada nije bilo dosta govori i
njegovo pismo od 4. aprila iste godine: Molim Vas da mi odma 110 f.w.w.
poljete (po deliancu mislim da je najbolje), a 100 f. zasad zadrite kod sebe,
pa u Vam poslije za nji pisati. U dopuni ovog izvetaja koji je zahtevao
Bekondorf, a koja se odnosi na poetak Vukovog rada za Be Tolstoj navodi
1814. godinu i u prilogu dostavlja Vukovo pismo Kopitaru od 20. marta 1815:
"Ja u ovuda jot da istraujem Serbsks pesne, pak u na leto doi, k Vama da
ih peatimo; no ako uzimam novaca tako u doi, ako li ne bude novaca. . . onda
u se oprostiti i sa sreom i sa knjiestvom Serbskim.
U elji i nastojanju da spree Vukovo destruktivno delovanje i da ga
pridobiju na svoju stranu, a polazei od saznanj o njegovoj gramzivosti, Rusi
su Vuku 1826. dodelili penziju u visini od 100 dukata to je vredelo tano
1.140 forinti. Od 1835, nakon niza intervencija, dobijao je i srpsku penziju,
prvo u visini od 200, a onda 300, i najzad 400 talira godinje da bi mu od
- 238 -

1844. knez Mihailo odobrio penziju od 600 talira. Tako je, na kraju,
srebroljubac Vuk primao ne samo novac iz austrijske dravne kase ve i dve
penzije, a raspolagao je i sa 70 hektara zemlje. Vuk je po svim ondanjim
merilima bio bogat ovek. Kako bi se shvatila enormnost ovih primanja
navedimo kako se u Beu u to vreme luksuzan stan u centru grada plaao od 50
do najvie 100 forinti. Kvalitetne cipele su kotale oko 3 forinte koliko i jedna
svinja, haljina 10, prevoz luksuznim koijama do Srbije 4, 5 forinti i td.
Moda, ne, izvesno kao nita drugo o Vuku i njegovom karakteru najbolje
govori njegovo pismo koje je uputio svojoj eni nakon to je juna 1831. godine
primio njeno pismo o roenju kerkice Amalije:
Saznao sam s najveom radou da si se ti sreno porodila i da si dobila
ker. Istina, bilo bi mi milije, kao i tebi i djeci, da je to bio deki, ali neka je
i ona iva i srena. Ako je Roza, Vasilija i Mina ne budu voljele, onda je ti
polji meni, a ja u je nekome pokloniti ili prodati. Hvala Bogu da si se ti
samo sreno porodila!. . Kada bi mogla bar da mi napie da li si ve dobila
penziju!...
Ono to Rusi nisu znali ili, bolje rei, nisu shvatali je da je Vuk bio ne samo
srebroljubac nego pre svega tat ovek. Za novac je bio spreman i roeno dete
da proda, a za slavu, Kopitar je znao, i duu bi prodao. Beki cenzor je dobro,
ak veoma dobro, poznavao Vuka i sve njegove slabosti pa mu je tako, nakon
dvogodinjih priprema, 1814. tampao pesmaricu, a ve 1818. Kopitar tampa i
svoj davno pripremljeni koji, naravno, potpisuje Vuk
Karadi. U Rjeniku je obraeno oko 26. 000 rei meu kojima je bilo
izostavljeno 2/3 isto srpskih rei, a u korist turskih i germanskih kovanica. U
se navodi kako Srbi, kao jedini slovenski narod, imaju dva pisma:
irilicu i latinici pri emu prvo pismo koriste Serbii graeci ritus Srbi grkog
obreda, a drugo Serbii latini ritus Srbi latinskog obreda. Kopitar u
navodi da azbuka, odnosno azbuka Srba grkog obreda
ima 45 slova i predlae da se od nje zadre samo 23 slova (str. XXXI I I ).
Dakle, predlae da se izbaci 23 slova, a zadri samo 22. Osim toga, on
predlae i da se u postojeu azbuku Serbii latinae fidei Srba latinske vere
ubaci est novih slova: (, j, lj, nj, , d) (str. XXXV).
Treba znati da je Kopitar na pripremama proveo vie
godina, a u tom poslu imao je i desetak vrlo uenih saradnika-lingvista.
Procesu latinienja Srba on je priao sa saznanjem da se Srbi zbog crkvenih
potreba slue slovenskim pismom (koje je Istona crkva tolerisala) i latinskim
pismom, koje je bilo iskljuivo i jedino u upotrebi Zapadne crkve. Kopitar je
imao spise iz kojih je razumeo da je jo Sveti Sava odbranom i uvrivanjem
pravoslavlja u Srbiji u vreme nakon velike izme, odnosno odvajanja i prekida
liturgijske zajednice izmeu Rimske i Carigradske patrijarije politikom
verske tolerancije obezbeivao da se u dravi Nemanjia i srpskim zemljama
- 239 -

potuju verska prava pripadnika dveju crkava u jednom narodu. Tako su Srbi
kao etniko-jezika zajednica praktino bili most izmeu dveju crkava i dve
vrste pismenosti.
Par godina nakon tampanja - sredinom 1820, Vuk biva
uveden u paramasonsku organizaciju koju su sainjavali bivi lanovi
najuvenije beke loe Zur wahren Eintracht; pripadnici ove loe su, u svoje
vreme, bili Volfgang Amadeus Mocart (Wolfgang Amadeus Mozart), J ozef
Hajdn (Franz Josef Haydn) i mnogi drugi istaknuti beki i evropski
intelektualci. Kopitar je Vuka postavio u Terminoloku komisiju Carske
biblioteke nazivajui ga grammatik genies (gramatiki genije), a potom se
pobrinuo da ovek bez i jednog kolskog svedoanstva 24. septembra 1823.
postane poasni doktor filosofije na Universitt Jena. Vuku koji 1805. nije
primljen u - zbog
nedovoljne pismenosti, a koga je i raskaluer Dositej Obradovi (pravo ime
Dimitrije) svojevremeno odbio da poduava, je sve ovo imponovalo.
Polupismenom Srbinu se dopala ideja da upravo on bude otac pismenosti
srpskog naroda.
Povodom izlaska njegovog renika koji je mitropolit Stratimirovi
anatemisao, a knez Milo zabranio uz komentar da je to
Vuk kae:
'
.. ...
, . ' .
, : (
), , , , , ;
' , ,
, !
Za razliku od Vuka Kopitar o Srpskom Rjeniku pie: Gramatika i dve
sveske pesama bili su pokuaji. Rj enik treba definitivno da utvrdi
ortografiju. Ovde se jasno vidi kako Kopitar ukazuje na injenicu da
latinienje Srba nije bio instant posao ve proces koji se briljivo planirao i
sprovodio to e potvrditi i kasniji prevod Novog zaveta koji je Kopitar ve
imao pripremljenog za Vuka. Svoje divljenje prema Vukovom reniku
Kopitar je objavio u listu Wiener allgemeine Literatur zeitungu izraavajui
svoje uverenje da je to samo poetak novih i jo veih reformi srpskog jezika.
U nastojanju da promovie novog jezikog genija slao je pohvalne kritike
svim uticajnijim novinama i poznatijim intelektualcima zahtevajui od njih da
podre delo Vuka Karadia. Vie pisama te vrste Kopitar je uputio i
nemakom knjievniku Jakobu Grimu (J acob Ludwig Karl Grimm) koji nikako
nije mogao da shvati u emu je veliina Vukovog dela, odnosno ta je
ingeniozno u injenici da se iz bogatstva rei i izraza ide u totalnu osrednjost
- 240 -

lingvistike materije. Na kraju, Grim je ipak shvatio i svoje divljenje je
objavio u getingenskim knjievnim novinama nakon ega je ak i preveo
nekoliko srpskih narodnih pesama.
Kopitarevo oduevljenje nije delio ni jedan jedini srpski intelektualac, a
kroz tekst u listu Osterreichischer Beobachter najargumentovanije mu se
suprotstavio profesor karlovake Bogoslovije Georgije Hranislav koji je
ukazao na niz neistina i poluistina kojima se Kopitar slui kako bi opravdao i
afirmisao potrebu sakaenja srpskog jezika i ponitavanja srpske kulture i
istorije. Izemeu ostalog profesor Georgije pie:
1. Ko god poblie poznaje srpsku istoriju i knjievnost i u stanju je da
kritiki ispita i meusobno uporedi stil ne samo starijih, ve i najnovijih
srpskih rukopisa i knjiga, morae, zajedno sa Dobrovskim, priznati da su Srbi,
pre nego to su pisali svoje knjige pravim srpskim, a to znai takozvanim
slovenskim, jezikom, s najvie prava pretendovali na to da je slovenski jezik
bio i ostao njihova svojina i da zbog toga nijednom od slovenskih naroda ne
moe biti tako lako kao srpskom da tano pie slovenskim, jezikom i da ga ima
u knjigama. Jer, sluba Boja se kod Srba i danas, kao i u doba nastajanja
njihove crkve, dri na slovenskom jeziku, i sve crkvene i kolske knjige pisane
su tim jezikom; mlado srpsko svetenstvo i srpska mlade koluje se na tim
knjigama i na tom jeziku uz pomo ve postojeih slovenskih gramatika
Smotrickog, Vujanovskog, Mrazovia itd, i uz pomo boljih rukopisa; mlade
na tom jeziku slua re boiju i molitve u crkvi i u kui iz usta svoga duhovnog
pastira, Bogu se moli zajedno sa svojim starijima na tom jeziku, a i srpski klir,
njegove konzistorije i izobraeni deo naroda srpskog obavljaju na tom jeziku
svoje poslove i objavljuju slovenske knjige.
2. Iza toga samo po sebi izlazi da Srbi umeju slovenski da piu i da ne smeju
prestati to da ine ba sada kada zbog eih i irih dodira sa drugim
narodima njihov obini govorni jezik, koji Dobrovski s pravom naziva corrupta
Serbica (iskvareni srpski), poinje jako da se kvari. I zato bi se Srbi odricali
sopstvene svojine, za kojom tako udno poseu Rusi i u austrijskim zemljama
takozvani Rusnjaci, i koji su sa njima nekad delili takoe Moravci, Iliri i
Dalmatinci rimskog zakona pri sveanom odravanju njihovih crkvenih obreda
ak i sa svetog oltara, uz iskljuenje svakog prostonarodnog dijalekta?
3. Poto je, prema leceru, slovenski jezik, kome su uzor bila svojstva i
lepote grkog, meu svim novijim najranije doao do najvee izgraenosti,
nepojmljivo je ta je gospodinu K. trebalo da kae da bi staroslovenski pisati
znailo isto to i govoriti kao pre hiljadu godina! lecer, nezadovoljan
Kolijusom i Doderlinom, nazvao ga je, dodue, dok jo nije bio dovoljno
obaveten, izumrlim knjikim jezikom, ali ga je solidni Dobrovski ispravio
navodei da on jo ivi u govoru ne samo Srba i drugih Ilira, ve ak i u
govoru Rusa i Rusnjaka. Slovenski jezik dri korak. . . osnova mu nije
- 241 -

uzdrmana, karakter nije izmenjen, trag mu nije zatrt. Njegova lepota i rasko
su nedirnuti, odrale su se snaga i upeatljivost, ime nadmaa one koji su
nikli iz latinskog i germanskog. On je danas isto onako snaan, isto onako
raskoan kao i pre hiljadu godina. Nesumnjivo je da se na njemu moe, kako
kae lecer, drati liturgija visokog stila i da obian ovek meu slovenskim
narodima razume slovenski isto onako kao to donjonemaki seljak razume
visokonemaki, na kome mu se dri propoved, mada nije u stanju da govori
njime.
4. U liturgijskim knjigama Srba nisu ni tampa ni stil ruski, kao to pogreno
tvrdi gospodin K. tampa ne: jer su ruska slova (graanska irilica) izraena i
izrezana tek krajem sedamnaestog veka (priredio ih je ruski car Petar Veliki).
Stil ne: jer Biblija i ostale crkvene knjige nisu prevedene na ruski, ve na
slovenski jezik. Da, moda, gospodin K. ne misli da u crkvenim knjigama
rusizama ima zato to su one u Rusiji tampane? To bi bilo gotovo isto kao kad
bi neko rekao: kod Cicerona ima mnogo galicizama zato to je tampan u
Francuskoj!
5. Slovenski pisci u Srba mogu se s nekadanjim latinskim ili dananjim
nemakim klasicima uporediti utoliko to oni, kao i ovi, nisu pisali
prostonarodnim jezikom (lingua rustica), poto ovaj u pravom gramatikom
smislu i nije nikakav jezik. A tvrenje gospodina K. da iskvareni srpski stoji
prema slovenskom u istom onom odnosu u kome italijanski i francuski stoje
prema latinskom jeziku nije tano. Mi ne moemo da verujemo da gospodin K.
moe, u suprotnosti sa istorijom, smatrati da je latinski jezik, mada slui
italijanskom i francuskom za ienje i obogaivanje, bio prajezik Italijana i
Francuza. Italijani i Francuzi se ne mogu podiiti time da imaju sopstveni
ist, autohtoni jezik, ve su usvojili tua, od raznih naroda pozajmljena
nareja. Ako bi se njima oduzele, tako rei, hemijski stopljene rei raznih
naroda, onda bi bili iz temelja iupani i ne bi ost alo ni najmanjeg traga
klasinog jezika nekadanjih Rimljana.
Drukije stoji stvar sa dananjim srpski m plebejskim jezikom. To je samo
iskvaren slovenski. Ako bi se u njemu preuzete strane rei, kojima je on
natrunjen, zamenilo slovenskim, ako bi on odbaci o ono to kvari njegov pravi
gramatiki sistem, koji nadmaa ak i nemaki i italijanski i francuski, imali
bismo pred sobom ist srpski ili slovenski jezik, jedno istorijski neosporno
dokazano pravo svojine onog istog srpskog naroda koji, kao i pre hiljadu
godina, postoji i danas s ovim istim slovenskim jezikom, koji sada napada
gospodin K.
6. Ovaj prajezik svih Slovena i Anta, to jest Venda ili Slovena, Srbin je pre
svih drugih slovenskih naroda uzdigao do svog knjievnog jezika, ijim su se
poznavanjem umeli da koriste ruski i eki filolozi. ak se i uveni Dobrovski,
koji je, nasuprot leceru, bio spreman da tvrdi da to nije izvor svih ostalih
- 242 -

slovenskih dijalekata, oslanjao na taj jezik pri izgradnji bogato razuenog
sistema ekog jezika; ali u svom nacrtu jednog opteg etimologikona
slovenskih jezika, on je u prvom redu morao da se dri oblika ovog slovenskog
jezika. Pa kako sad Srbin da prezre svoju dinu kolevku i da sad pone s
uzdizanjem samo svog dananjeg siromanog plebejskog jezika do jezika
knjige? Da li je njegov klasicitet moguan? Da li se ikada njime moglo
izraavati bez pomoi slovenskog jezika? Ko e s njim da se kree napred u
sferi ljudskog znanja?
Neka se kao primer ne istie pismo latinskih Ilira. Oni govore jo
iskvarenijim dijalektom i piu jo netanije od Srba. Sva njihova jezika
pravila mogu biti lake prikladna i jedino prikladna za rimokatolike i
protestante. Njihovo odstupanje od slovenske jezike teorije oplakivao je
nekada rimokatoliki opat Pastricijus, koji je, da bi mogao da popravi jedan
Breviarium Illyricum iz godine 1748, morao i sam prethodno da naui
slovenski. Njegovo pismo nadbiskupima i biskupima Dalmacije je u tom
pogledu veoma znaajno.
Teka sudbina koja je Slovene, uopte, zadesila imala je presudan uticaj na
njihova nareja. Neki su svoje nareje napustili, neki su ga pomou
tamparije, ali kasnije, obnovili prema slovenskom. Ni Srbi, mada su bili
izloeni najteim iskuenjima i seobama, nisu napustili svoj slovenski jezik.
Njihov Oktoih, stariji od prve knjige Rusa i Maara, tampan je 1493-1494.
Nastojanjem kaluera Makarija u Zeti, isto tako, staranjem srpski h kaluera
na Cetinju, u Veneciji, Goradu na Drini, Mileevi, Skenderu (u Makedoniji)
itd, pojavljivale su se tampane slovenske crkvene knjige. Ali i pored toga se,
kako primeruju Dobrovski i Trlaji, srpski prostonarodni govorni jezik jako
udaljio od svog tako lepog, plemenitog, istog crkvenog jezika i izopaio se,
kao to se nekad morao izopaiti i jezik Grka i Rimljana, i u poreenju sa
slovenskim ima nesumnjivo manju vrednost nego iskvareni latinski nekog
seoskog notara u poreenju sa jezikom Cicerona.
Poto je, prema tome, sadanji srpski jezik siromaan i nepodoban za
izraavanje viih naunih ideja, a njime bi, ipak, po gospodinu K, trebalo
pisati, kako da se nae leka njegovim slabostima? Odakle ga obogatiti? Iz
slovenskog? - Prema gospodinu K, ne, poto bi svako tako obogaenje
predstavljalo prezreni staroslovenski balast. Iz drugih slovenskih nareja? -
Ona su isto tako neista kao i srpsko. Iz stranih? - Time bi nastalo jo vee
zameateljstvo nego ono protiv koga ustaje gospodin K. Treba li, moda, po
analogiji, s iskvarenim srpskim kovati nove rei pomou Vukove srpske
gramatike? Tako e sadanji srpski dijalekt biti jo gori nego sada, jer ovaj
nema nita od tvorbe rei, ne poznaje estetiku kritiku, ui sve naopako, dok
je, bez ikakve sumnje, dunost spisatelja svakog naroda da bira ono to je
najplemenitije iz viih jezika i njegovih analogija.
- 243 -

Mi tvrdimo da za iskvareni srpski jezik taj vii jezik ne moe biti nijedan
drugi nego slovenski, to jest pravi srpski. Zato se meu Srbima onom koji nije
gramatiki potpuno upuen u slovenski jezik nikad ne moe dati pravo da pie
knjige. Kvintilijan i Vijom su rekli, da mlade treba od same kolevke uiti
istoti jezika. ak i italijanski i francuski pisci, koje gospodin K. priziva u
pomo, kao i pisci ostalih naroda ne izuzimajui ni maarske, piu istije nego
to prost narod govori. . .
Da li je gospodin K. u pravu kada naziva mranjacima (viri obscuri) one koji
su slovenski jezik predstavljali, ili predstavljaju, iskvarenim srpski m, pa mu
onda i jedan Raji, jedan Trlaji, Darvar itd, zasluuju da meu Srbima budu
nazvani mranjacima, to preputamo odluci velikog broja najmudrijih glasova
uenih Slovena, kao i njegov proizvoljni sud o prekrasnim Vukovim narodnim
pesmama (od kojih mnoge nisu ba edne); o njihovim sveicama i tomovima i
o neobino bogatoj nepisanoj literaturi (celog?) srpskog naroda. Vuk,
meutim, priznaje: Otkako sam ih uo, mogao sam i svoje ime zaboraviti".
Mi bismo eleli da Vukov srpsko-nemako-latinski renik nadmai po
vrednosti onaj srpsko-nemaki iz 1790. godine; ali u to moramo jako sumnjati,
jer onaj moe biti optiji, i ima tendenciju da preiava iskvareni srpski
jezik, mada ni on nije svuda isto srpski; o ovaj, prema najavi, odaje nameru
da ve uzdignutoj knjievnosti Srba nametne jo prostakija nareja, uz
potpuno iskljuenje slovenizma, iz oblasti Jadra u Turskoj.
Jednom nemakom nauniku teko da bi moglo da padne na um da izda
gramatiku i renik na iskvarenom nareju provincije u kojoj ivi, s namerom
da iz nemake crkve i kole, i iz govora obrazovanih Nemaca progna isti
nemaki jezik. Ni gospodin K. ne bi smeo da ih zbog njihove upornosti nazove
nadrinaunicima, jer ni on sam ne pie narodnim dijalektom. Zato da Srbin
poe rakovim putem i da se ne ravna prema primeru nemakih naunika, iji
se isti nemaki jezik prema iskvarenom nareju njihove provincije odnosi isto
onako kao iskvareni srpski prema slovenskom?
Nije nam prijatno da potovanog gospodina K, poto on ne poznaje dobro ni
pravi ni iskvareni srpski jezik, podseamo na Horacijevo "Sumite materiam"
("Odabirajte, pisci, grau kojoj su vae sile dorasle"). A ako gospodin K.
misli da jezik nije glavni znak raspoznavanja za svaki narod, da naopake
srpske gramatike i renici ne upropauju slovenski jezik na tetu srpske
crkve, ako bi gospodin K. hteo da u javnim listovima ismejava ili saaljeva, ili
ak naruuje slovenske spisatelje - onda moramo i mi njega veoma saaljevati
i stoga se, zaista uzalud pozivati na nemake i slovenske narode koji su iezli
ranije, zbog svog zanemarenog ili naputenog pisma i jezika.
Ponet svim onim to ga je snalo Vuk u Koveiu pie: J ezgra ovoga
naroda gotovo su sve sami seljaci i teaci..... ali i Srbi imaju viu klasu ili
- 244 -

svoju gospodu koja ivi u Austrijskom carstvu i koja se razlikuje ne samo od
seljaka i od teaka nego i izmeu sebe. Meutim, kad govori o Srbiji Vuk
kae: Ono malo varoana i graana sjede meu Turcima, drukije se od
naroda nose i ive, i snjima se ne mijeaju ni u kakijem narodnijem poslovima:
zato se meu narod gotovo i ne broje. . . U Crnoj Gori niti ima grada ni varoi, i
zato se ne moe ni misliti da ima kakijeh drugijeh ljudi osim seljaka i teaka.
Za razliku od Vuka Lukijan Muicki u y 1819. za serbsku
visoku klasu - domaine pie: ' .
Muicki, i pored odreenih simpatija za Vuka, kao pravi konzervativac,
aristokrata i protivnik svih ideja demokratije nikako nije mogao da shvati kako
Vuk ne moe da prihvati da jezik stvaraju knjievnici kao to je to u svih
civilizovanih evropskih naroda, a da je on, i pored mogue lino dobrih
namera, samo pion u igri koju vodi jedan carski podanik i redaktor sl ovenske
rubrike u Wiener allgemeine Zeitung-u.
okiran Vukovom drskou, arogancijom i prezirom prema serbskom jeziku
koju je javno ispoljavao Sava Tekelija pie:
Glup Serbljinu budi i govedarski govori jer onda si Vukov Serbljin. Ako si
lepe to perom napisa nego to je baka izrekla krezuba, Serbski to nije...
Otkad baka va postade profesor? Zato li mladost proveste u koli?
Milan Vidakovi, profesor latinskog u Novom Sadu i najitaniji serbski pisac
svoga vremena, 1817. pie o Vuku i njegovoj Austro-Ugarskoj vezi:
On isti, po mojemu u jeziku razmotreniju, da je za ono vreme spavao, bolje
bi uinio neeli to je ono pisao. . . I istinu Vam, mojim itateljem ispovedam
da se ja nisam dovoljno onomu spisatelju nauditi mogao kako se on smeo
usuditi onako do krovova ivca nau azbuku potkresivati i onolika naa
krasnjeja pismena, okolo 16, bez kojih mi ne moemo biti, izostaviti! Kako je
se drznuo, velim, u ovu ljubeznu naroda naeg zenicu dirnuti!
Kako bi se shvatila ljutnja i prezir srpskih intelektual ca prema Vuku i
njegovom bekom mentoru koji ne samo da su radili na ponitavanju srpskog
knjievnog jezika ve i na kvarenju samog naroda navedimo samo par pesmica
koje su, prema ovoj dvojici, deo umotvorina srpskog naroda:
Pesma Za dukat glasi:
Piri vatru, jebi Katu!
Ne da Kata bez dukata;
Ja u Kati dukat dati,
Pa u Katu pojebati
Podaj gro, jebi jo,
- 245 -

Podaj dva, pa u ja,
Podaj tri, pa e ti!
Pesma to si bijesna ima samo dva reda:
Oj devojko, to si tako besna,
to si besna, kad ti nije tesna?

Pesma Dili-dikla ima est redova. Prva dva glase:
Oj evojko, dili-dikla,
Je li piki dlaka nikla?

Kako bi uvrstio svoje prijateljstvo sa Vukom Kopitar ga, u svojstvu kuma, u
katolikoj crkvi Svetog Roka u carstvujuem gradu Vienni 28. januara 1818.
eni sa nemicom Anom Kraus (Anna Kraus) koja je za tu svrhu iz austro-
ugarske dravne kase primila 100 dukata. Venao ih je svetenik Ferdinand
Fis. Ana e do kraja ivota primati apanau austro-ugarske monarhije;
bankovni raun joj je bio otvoren u Erste Oesterreichische Spar-Casse banci u
bekom kvartu Leopoldstadt gde je ivela. Kanonima rimokatolike crkve,
poetkom devetnaestog veka, nije bilo dozvoljeno sklapanje meovitih
brakova; inovernik je prvo morao da primi katoliku veru, pa tek onda da stupi
u brak sa katolkinjom. Vuk je, dan pre venanja, Svetosavlje zamenio
rimokatolianstvom. Inae, Anu Kraus sa Vukom je upoznala najuvenija
beka hetre Henrijeta Rotman (Henritte Rothmann) u svom domu u
Elendbastei 719, Wien. Ova prelepa smea belijka je punih trideset godina
bila pod direktnom zatitom efa beke policije grofa Sedlickog koji ju je, ne
retko, angaovao za dravne potrebe. Hetre Rotman je bila poznata po tome
to je imala najlepe i najfinije freimadchen devojke koje je ugledna gospoda
mogla da povede sa sobom i zadri onoliko dugo koliko su im to finansije
dozvoljavale. Be je poetkom i sredinom XIX veka bio najvee trite ljubavi
na svetu: na svakih sedam belija dolazila je po jedna prostitutka to nije bilo
zabeleeno ni u starom Rimu. I nae, za Anu Kraus, u zvaninim policijskim
arhivama u Beu (Archiv Dei Polizeiverwaltung Wiener) koje je potpisao
izvesni Jdin Josefine postoje podaci samo da je roena 1797. ali se ne navodi
ko su joj roditelji niti da li je imala bliih i daljih roaka.
Suprotstavljajui se Vuku i njegovim nalogodavcima knez Milo Obrenovi
20. oktobra 1836. pie vladici Petru II Petroviu Njegou:
, , ,
- 246 -

,
, ,
, , ,

.
. . , , ,
,
.
Kopitar, poverljivi dravni cenzor slovenskih knjiga i novina, veliki austrofil
i revnostan katolik, eleo je da putem prostog narodnog jezika i latinice
osigura osnovu za realizovanje ideje o austrijskom slovenstvu umesto
slovenstva ruskoga; znao je, od samog poetka, da e se najvei efekti na
latinienju Srba postii preko Crkve pa je zato poslao Vuka 1818. u Petrograd
kako bi od ondanjeg Ruskog biblijskog drutva (
) dobio saglasnost za tampanje Novog Zaveta na novom narodu
razumljivom jeziku koji je on Vuk priredio, a ne kao to je to do tada bio
sluaj crkveno-slovenskom jeziku. se
sloilo sa Vukovom idejom pa im on ve poetkom 1820, priloe svoj prevod
Biblije. U svom propratnom pismu Vuk navodi kako je svoj prevod nainio
uglavnom sa tzv. slovenskog prevoda iz 1820. godine koji je bio potvren od
crkvenog Sinoda, uz obimne i vane konsultacije sa nemakim Luterovim
prevodom i ruskim. Vuk kae i da je, ponekad, konsultovao i drugih deset
razliitih prevoda na druge evropske jezike.
Primivi lepo sainjen i povezan Vukov prevod je zamolilo
Atanasija Stojkovia da proveri rukopis u skladu sa tadanjim vaeim
serbskim pravopisom. Kako je primedaba bilo u skoro svakoj reenici
1823. godine vraa Vuku njegove spise.
Ovde je vano ukazati samo na to da nije sluajno odabralo
Stojkovia za recenzenta s obzirom da je on studirao filosofiju u Segedinu,
prava u Pounu, fiziku u Getingenu u Nemakoj, gde je postao doktor
filosofije i lan prirodnjakog drutva. Pored toga on je radio i kao profesor na
harkovskom Univerzitetu, gde je bio i rektor. Govorio je grki, latinski,
nemaki, francuski, engleski, ruski, eki i poljski. I, na kraju, navedimo da
Stojkovi danas slovi za prvog srpskog fiziara i da je autor prve knjige na
srpskom jeziku o fizici.
Protiv Vukove Biblije bila je i Komisija Serbske crkve koju su predvodili
mitropolit Leontije Lambrovi, tada bivi srpski mitropolit i arhimandrit
Filipovi. Razoaran takvim razvojem dogaaja, a ne elei da kompromituje
svoju ideju, Kopitar se za pomo ne obraa Bekom biblijskom drutvu
(Vienna Bibelgesellschaft) ve se za pomo u tampanju i distribuciji nove
Biblije okree Britanskom & inostranom biblijskom drutvu (British &
- 247 -

Foreign Bible Society). Upozoreni od Kopitara na sva protivljenja novom -
Vukovom prevodu Biblije pretstavnik British & Foreign Bible Society u
Beogradu, Benyamin Barker, 1832. godine pokuava prvo da dobije pismeno
odobrenje od kneza Miloa da se po Srbiji distribuira ne Vukov prevod Biblije
ve prevod Biblije koji je, po nalogu Ruskog biblijskog drutva u poslu
ispravljanja Vukovog prevoda, sainio jo 1822 Atanasije Stojkovi. Pri tome
Barker kao nain distribucije nudi "bogatima veu cenu, a siromasima manju,
a veoma siromasima bezplatno". Knez to nije odobrio. Nakon ovoga Britansko
& inostrano biblijsko drutvo odluuje da odustane od celog projekta ali na
Kopitarovo insistiranje ipak ga okonava 1844. godine samo nekoliko dana
pre Kopitareve smrti u Beu.
Novi zavet koji je kao prevodilac potpisao gramatiki genije Vuk Karadi
Britansko & inostrano biblijsko drutvo tampa 1847. godine u J ermenskom
benediktanskom manastiru u Beu ( ) u tirau od 1920
primeraka. U ovoj Vukovoj verziji Biblije ima 49 slovenskih rei koje se,
kakoVuk kae, unaem narodnom jeziku ne govore, ali se lasno mogu
razumjeti i snarodnijem pomijeati; 47 novih slovenskih kovanica i 84 rei
koje je Vuk izmislio. Naravno, Britansko & inostrano biblijsko drutvo i Vuk
za ovaj prevod Biblije nisu dobili saglasnost Serbske pravoslavne crkve. Prvi
koji je ustao protiv irenja ovog spisanija bio je karlovaki mitropolit J osif
Rajai, a potom beogradski mitropolit Petar J ovanovi nakon koga poinju i
svi ueni i serbskom narodu blagodarni ljudi.
Odgovarajui na niz primedbi koje su se meu neupuenim katolikim
klerom pojavile odmah po saznanju za novi Vukov prevod Biblije Kopitar
12. februara 1822. pie: Ne treba zaboraviti da se ovde ne radi o Bibliji za
katolike, ve za vernike Istone crkve, kojima je lino sardinijski ministar
Demaistre, pisac knjige Du pape, a radi dobra katolike crkve, poeleo da celu
lestvicu spoznaje preu to pre tim bolje, jer e tako lake postati katolici.
Pojanjavajui neupuenima i ostatak Vukovog delovanja Kopitar dodaje:
Vukov knjievni rad stoji u tesnoj vezi sa mojim eljama u pogledu gramatike
Dobrovskoga. Obojica treba da odvoje Srbe od Rusa, i oni e to trajno
postii.
Protiv Vuka je ponovo ustao i Milo Obrenovi pa je tako
(ministarstvo unutranjih poslova) razaslalo (policajce)
da zaplene Vukovu pisaniju koja ne sme u nae oteestvo. Komentariui
Vukov naum knez Milo kae: On previa da e tenje takove kojima je Vuk
pristao, tenje reformizma ako im se za vreme ne stane na put u dananja naa
zgodna i nezgodna vremena, samo razdor u na narod useliti, jer on zna i to
ta je krvi Nemaku stalo, dok je prevod Novog Zavjeta, dok je reformacija
prodrla kud je naumila.
Kneev savetnik Petronijevi i sekretar srpskoga mitropolita i cenzor knjiga i
- 248 -

novina Vasilije Lazi objavljuju lanke dokazujui kako je Vukov prevod
Biblije tampana od strane katolike i protestantske Propagande, a sve sa
ciljem uvoenja latinskog pravopisa to ga ini opasnim po veru pravoslavnu.
U tom duhu i vladika Jevevije Jovanovi objavljuje knjigu O prevodu
Novoga Zavjeta. . . u kojoj pojanjava kako Vuk prividno zadravajui spoljni
izgled ruskih slova zapravo uvodi u serbski jezik latinski pravopis. Ozbiljne
kritike na Vukovo spisateljstvo i upozorenje serbskom narodu je uputio i
Nikanor Gruji, vladika pakraki, lan Matice srpske i Srpskog uenog
drutva. On je 1852. godine u Zemunu objavio knjigu Primjetve Nikanora
Grujia, arhimandrita kuvedinskog, na prevod Novoga Zavjeta, koji je
gospodin Vuk S. Karayi pisao u kojoj je nabrojao oko tri stotine egzaktnih
primedbi na prevod.
, kritike i upozorenja uenih i duhovnih ljudi nisu imali mnogo
uspeha pa je tako Vuk Karadi 11. januara 1848. pozvan na sveanu
audijenciju kod austrijskog cara Ferdinanda I (Ferdinand I . Karl Leopold
J oseph Franz Marcellin) koji mu tom prilikom daruje brillantring (brilijantski
prsten) za sve zasluge koje je do tada za carevinu poinio. Da prsten nije bio
uzaludan govori i injenica da je dve godine kasnije 16. marta 1850. u Beu,
u organizaciji Kopitarevog naslednika Franca Mikloia (Franc Ritter von
Mikloi), potpisan tzv. Beki knjievni ugovor (Wiener Literaturen Pakt)
izmeu Vuka Karadia i ora J. Popovia (Srbima poznat samo pod
izmenjenim imenom i prezimenom ura Danii) sa predstavnicima hrvatskog
pokreta Ljudevit Gaj (Ivan Maurani, Dimitrij Demeter, Stjepan Pejakovi,
Ivan Kukuljevi i Vinko Pacel) da se umesto srpskog irilinog pisma kneza
Miroslava i svetoga Save koje je u Srbiji bilo slubeno pismo korieno u
kolama, dravnim i kulturnim ustanovama, graanstvu. . . ima poeti sa
korienjem hrvatskog latinikog pisma tzv. gajevice. Prvi Srbi koji su poeli
primenjivati hrvatsko latinino pismo su bili Vuk i ura kada su Wiener Pakt
potpisali gajevicom.
Jedan od ljudi zaduenih za realizaciju Bekog knjievnog ugovora bio je i
J osip trosmajer (J oseph Georg Strossmayer), hrvatski biskup, doktor
teologije, profesor kanonskog prava na bekom Univerzitetu i politiar (voa
Narodne stranke) koji je svoju politiku zasnivao na hrvatskom dravnom prvu.
Ovde je vano napomenuti da hrvatsko dravno pravo predstavlja jedno od
glavnih naela hrvatske nacionalne politike jo od sredine XI X veka, a bazira
se na ideji da Hrvati imaju istorijsko pravo da uspostave svoju nacionalnu
dravu na svim teritorijama koje su po osnovu prvosteenosti pripadale
Hrvatskoj do 1102. Ove teritorije su, gledano sa stanovitva dananje podele
nekadanje SFRJ , teritorija Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne
Gore i istoni deo Srema zakljuno sa Zemunom.
trosmajer, svestan znaaja politike latinienja Srba, odmah postaje njen
revnosni egzekutor i to tako to prvo namee stav da Srbi mogu biti samo
- 249 -

pravoslavci, odnosno da svi Srbi koji su primili katolianstvo imaju biti
Hrvati. Tokom 1867. on, uz pomo hrvatskog filologa Vatroslava Jagia koji
je godinu dana ranije osnovao Archiv fr slavische Philologie, inicira izradu
Rjenika hrvatskoga ili srpskoga jezika i, u sklopu te aktivnosti, u Zagrebu
osniva Jugoslavensku akademiju znanosti i umjetnosti. Na mesto sekretara
J AZU (Danas Hrvatska akademija nauka) trosmajer postavlja jednog od
najboljih gimnazijalaca evangelistike crkve u Bratislavi, poznatog studenta
filologije u Beu (Wien Sprachwissenschaft) i najboljeg Vukovog uenika i
sledbenika uru Daniia. Interesantno da je Daniievo kolovanje u Beu
finansijski u sklopu svoje politike to vie kolovanih Srba, pomogao srpski
knez Mihajlo Obrenovi koga je trosmajer smatrao za veliku smetnju
(entgegen) u politici latinienja Srba.
Tokom XVIII i poetkom XIX veka jezik srpskih seljaka je imao toliko
turcizama da su Turci mogli kako-tako sa njima da komuniciraju i bez znanja
serbskog. Asim Peca u knjizi Turcizmi u Vukovim rjenicima istie da je u
njegovim renicima bilo vie od 1. 000 turcizama. Koliko su Turci cenili i
podravali Vukovu reformu serbskog jezika najbolje govori primer iz 1867.
kada su Turci u Sarajevu, u vilajetskoj tampariji, izdali, na sedamnaest
strana, . Bio je to prvi bukvar tampan
Vukovim jezikom i pravopisom, a pravi prvi srpski bukvar tampan je jo
1584. godine u Veneciji. Na njegovoj prvoj stranici pisalo je: Po nalogu
njegove preuzvienosti . erif Osmanpae (eref Osman Paa), valije vilajeta
bosanskog, ima se ovaj bukvar na poklon davati u ovom vilajetu. Kako bi se
lake shvatila zainteresovansot Turaka za irenje Vukovog srpskog jezika
navedimo samo nekoliko turcizama iz Vukovih renika: ajvar, alav, alat,
anterija, badava, bakalnica, barjak, barut, batak, boranija, bostan, budala,
burazer, galama, duvan, duek, ubre, kafana, jelek, kasapin, kaika, tezga,
tepsija, tiganj, testera, eki. . . Sve ove turske rei Srbi e, vremenom,
prihvatiti kao svoje. No, pored turskih rei Vukov renik je obilovao i
germanskim izrazima koji se, takoe, danas smatraju srpskim reima:
palainka, kola, frutuk, rinflaj, upajz, knedla, frajer, frajla, treber,
kibicer, najder, uster, komoda, kofer, poret, bluza, mustra, lafrok, plac,
cigla, luftirati ...
U skladu sa ve pripremljenom reformom srpskog jezika Vuk je, meu
Srbima, poeo da se zalae za prekid sa svim oblicima dotadanje srpske
knjievnosti i pismenosti. Umesto postojeeg serbskog knjievnog jezika on
zagovara upotrebu narodnog jezika sa tokavskim dijalektom kao novog
knjievnog jezika. Sutina ovog njegovog, odnosno Kopitarevog zalaganja je
bila u ienju srpskog jezika od svih varijanti slavizma, i zadravanja svih
oblika turcizma i germanizma koji su bili u svakodnevnoj upotrebi meu
obinim, nepismenim narodom. Kopitarevu azbuku srpskog jezika sa 30 slova
Vuk, pod svojim imenom, izdaje 1818. i u njoj e biti izostavljeno trinaest
srpskih slova: , , , , , , i dr. Zbog siromatva latininog pisma
- 250 -

Kopitar je, sa ciljem bar deliminog dostizanja performansi irilice, bio
primoran na primenu dvostrukih znakova - lj, nj, d, dj. Ova i ovakva azbuka
e u Srbiji zvanino biti priznata tek 1868. kada e biti uvedena i u sve kole.
Najvei protivnici priznavanja i uvoenja Vukove azbuke u kole su
bili tadanji serbski intelektualci koji su 31. maja 1842. osnovali Drutvo
serbske slovesnosti sa ciljem irenja nauka o serbskom jeziku i pribliavanju
narodnog jezika serbskom knjievnom izrazu. Prvi lanovi drutva bili su
Jovan Sterija Popovi, Atanasije Nikoli, Sima Milutinovi i dr. Kako bi
srpski knjievni jezik sa to manje tete pribliili narodu priredili su novu
azbuku od 35 slova, otpoeli rad na Jezikoslovenom reniku i tampanju novih
udbenika za kole. Meutim, pod uticajem Vuka Karadia i njegovih
pristalica, a naroito zbog snanih intervencija Bea kod kneza Mihaila
Obrenovia, Drutvo je zabranjeno 1864. etiri godine kasnije, odmah nakon
ubistva kneza Mihaila, Kopitareva, odnosno Vukova azbuka je nametnuta za
zvaninu azbuku srpskog jezika, a iz Pete je u Srbiju stigao i Vukov prevod
Novog zaveta. Tokom proslave upriliene ovim povodom izvedeno je
orkestarsko delo (Serbska fantazija) koje je u ast
Mihaila Obrenovia i slavu serbskog naroda 1867. komponovao uveni ruski
kompozitor Nikolaj Rimski-Korsakov (

).
U prilog svojih sukoba sa serbskim intelektualcima i, pre svega,
Serbskom pravoslavnom crkvom, Vuk kae:
"Rat u knjiestvu nikad nije tetan, nego je od velike potrebe i polze, a
osobito u ovakvom poetku kao to se sad knjiestvo nae nalazi. . . U ovakvom
ratu de se dva brata bore. . . Kako li e ovdje rat meu braom ruiti dom".
Vuk je znao za stav Crkve koji je jo 1805. lepo izloio mitropolita
Stratimirovia: serbski knjievnici treba da piu onim jezikom koji se
pribliava slavjenskom, a slavjenoserbski knjievni jezik na stari, najistiji je
slavjenski jezik. Karlovaka mitropolija je smatrala da serbski knjievni jezik
treba da opstane i postane odbrana od narodnog jezika, "koji je bio tako
zgodan most za katoliku propagandu. Meutim, za Vuka
nije bila nikakav autorite, a to svakako nisu bili ni tadanji
serbski intelektualci. Tako je osporavao znanje i umee Dimitrija Obradovia
(monako ime Dositej) koji je kao pristalica evropske racionalistike filozofije
i antizavetni kulturoloki radnik prvi krenuo sa reformom srpskog jezika. Po
njemu Dositej u Srbiji nije imao nikakvog drugog posla osim to je uio ono
jedno dijete (Aleksu, sina Kara Yorgija), pa i to nije sve uio, nego je ilo i u
kolu, a on ga je samo pouavao i s njim ivljeo. Ako nije imao nikakve plate,
nije mu ni trebala jer mu se davalo opet kato po desetine dukata. Pa ta mu je
vie trebalo plata (njemu kao staru kalueru)? Zar je on bio doao u Srbiju da
tee novce; a da je pisao nekoliko pouenija, koja su se atila u crkvi
- 251 -

biogradskoj, 1808. godine na novo ljeto stihove ruskome caru i Rodofinikinu
(natampani u Mlecima), i moe se rei da su najgori od sviju njegovih
stihova....
U svojim uvredama i omalovaavanju serbske inteligencije Karadi,
koji je inae voleo da se predstavlja kao doktor filosofije, je najdalje otiao
kada je za Simu Milutinovia rekao: Ludotvornom vodicom pokopljen. Svi
su bili ludi pa stoga on ne priznaje nita od ranije, negira sve do irila i
Metodija, do svetoga Save! Najuvenija je njegova izjava da sveti Sava nije
govorio serbskim jezikom, a spis srpskog patrijarha Danila Banjskog Slova o
knezu Lazaru je okarakterisao kao bolesno!
Kako Kopitareva, odnosno Vukova reforma serbskog jezika nije odmah bila
prihvaena u Srbiji oni se okreu Srbima koji su u to vreme iveli pod austro-
ugarskom vlau. Tako su pokatolieni Srbi prvi prihvatili novi pravopis, a
mnogi od njih i ideju da su pripadnici hrvatskog, a ne srpskog naroda. U
skladu sa ovim Ante Starevi 27. septembra 1852. pie u Narodnim novinama:
Ni jedan Srbin, koji je katolikom postao ili se katolikom rodio, nee, da kae
da je Srbin, da pie srpskida govori srpski, a to zato, jer je sa
imenom Srbin istona crkva skopana, i katoliku kazati, da je Srbin ini se da
bi toliko znailo, kao da kae, da je istone crkve.
Hrvatski sabor je 1861. proglasio od Vuka, odnosno Kopitara reformisani
serbski jezik za slubeni jezik Hrvata nazivajui ga, naravno, hrvatskim
jezikom. Hrvati, koji sve do tada nisu imali svoj knjievni jezik ve su se
koristili nemakim, italijanskim, maarskim i latinskim, postali su tako prvi
korisnici Vukove reforme serbskog narodnog jezika. Prisvajajui serbski
jezik za svoj oni su se odmah opredelili za tokavski dijalekt sa ijekavicom, a
za pismo su prihvatili samo latinicu. Proglaavajui ovakav serbski jezik
svojim Hrvati su stvorili osnov da sve Srbe koji su govorili ovim, svojim
maternjim, jezikom ponu latiniiti, pohrvaivati i katolikoj veri privoditi.
Hrvatski istoriar Ferdo ii, govorei o politici irenja hrvatskih teritorija i
hrvatskog naroda nautrb Srba, naturalizovanog Hrvata Ludwiga Gaya naziva
jednim od najzaslunijih sinova svih vremena. Istina, ii priznaje da se
irenje hrvatskih teritorija i uticaja nikada nebi moglo ostvariti bez pomoi
Kopitara i, naravno, Bea koji je iza svega stajao.
ta je za Hrvate znaio Vuk najbolje je iskazao Ivan Kukuljevi Sakcinski,
koji je s Karadiem u Beu ali i kod kue na seoskom imanju proveo mnoge
ugodne asove u razgovoru o budunosti naega naroda. Dvadeset godina
nakon Vukove smrti u Hrvatskom saboru Kukuljevi e rei:
Ja moram iskreno kazati da se nekim zanosom sjeam dana svoje mladosti.
U ono doba kad je hrvatska spavala u dubokom snu, kad je sva inteligencija
jedino latinski govorila, kad je u enskom drutvu jedini jezik bio njemaki;
- 252 -

kad je naa aristokracija - ponajvie i plemstvo - svoje sinove poiljala kao u
Meku i Medinu u Maarsku da naue Maarski i ono sve to je protivno
hrvatskoj i slavenskoj budunosti uope. U ono doba. . . Srbi su to bili,
gospodo, koji su me nauili ljubiti svoj narod. . . ime Milutinovi,
Magaraevi, Josip Novi...
Vuk je prvi put boravio u Zagrebu 1837, a drugi put 3. juna 1838. godine. U
pismima Kopitaru hvalio se da je naiao na izuzetan doek:
Svuda su me doekivali s osobitom asti. U Zagrebu sam ruao kod grofa
Janka Drakovia, koji me je na svojijem kolima k sebi dovezao i natrag
odvezao; u Topuskom (kod Gline) bio sam na ruku, koji su oficiri od cijele
regimente dali na godovno svoga obrtera, prema kome sam ja sjedio u sred
stola, za kojim je bilo vie od 70 samijeh oficira; iz Karlovca sam jedva
pobjegao od goenja...
Tokom tih boravaka u Zagrebu Vuk Karadi je stupio u vezu sa voama
I lirskog pokreta, a posebno dobre odnose je uspostavio sa Ljudevitom Gajem i
grofom Drakoviem. I skreni finansijer Vukovih reformi srpskog jezika u
Zagrebu bio je i biskup J osip trosmajer (J oseph Georg Strossmayer),
najugledniji hrvatski svetenik i katoliki teolog toga vremena, a zapravo
Nemac koji je bio u potpunosti posveen ostvarenju beke politike unijaenja
pravoslavaca i ovek koji se prvi poeo javno zalagati za jugoslovenstvo.
Koliko je Vuk bio dobro primljen i omiljen u Zagrebu govori i podatak da mu
je 16. septembra 1861. Zastupnitvo grada Zagreba, na predlog ilirca
Slavoljuba Eduarda Vrbania, dodelilo Povelju poasnog graanina kojom su
mu data sva prava, slobotine i koristi kao to svakom graaninu Zagreba po
zakonu i starom narodnom obiaju pripadaju: I tako nalae da se, novoizabrani
ovaj graanin na u knjigu ostalijeh poasnijih graana naijeh upie. Po
Vuku je nazvana i jedna zagrebaka ulica i to ona to spaja Bokovievu i
orievu u centru grada. Vuk je brzo, ak i suvie brzo, postao svest an
vanosti latinienja Srba to se moe videti iz njegovih rei:
I tako se samo rez njega moemo ujediniti sa naom braom Rimskoga
zakona, koja s radou nama ruke pruaju: mi svi valja da se trudimo, dotle da
dotjeramo, da nam jezik u knjigama bude tako jednak, da se svaka knjiga moe
od slova do slova pretampati od Latinskijeh slova Slavenskima a od
Slavenskijeh Latinskima, pak emo onda (i samo onda) biti jedan narod i imati
jednu knjievnost, kao n.p. Nijemci zakona Rimskoga i Lutoranskoga.
Prvo tampano delo na od sabora 1861. godine prihvaenom hrvatskom
jeziku bio je Novi zavet u prevodu Vuka Karadia, tampan u Beu na latinici
i u izdanju Britanskog & inostranog biblijskog drutva. Do te 1864. godine u
Hrvatskoj je korien Novi zavet u prevodu Stipana Konzula i Antuna
Dalmatinca, a objavljen je jo 1563. na glagoljici u tampariji u Urach-u kraj
- 253 -

Tbingen-a. Kako je Vukov prevod bio veoma dobro prihvaen u narodu ve
1868. u Peti se za Hrvatsku tampa drugo izdanje sa Psalmima, a 1868.
godine tampa se i tree izdanje na latinici ali i irilici iji se primerci
distribuiraju i po Srbiji. Popularnost Vukovog prevoda Novog Zaveta u
Hrvatskoj je bio izuzetan tako da je do 1895. godine tampano ukupno 50
hiljada primeraka. Prvu neznatnu revizi ju Vukove Biblije ini Milan
Reetar, Hrvat i rimokatolik, kome je u tom poslu pomagao veliki hrvatski
filoloki autoritet Vatroslav Jagi. Novo, revidirano, izdanje tampano je
1895. godine u Budimpeti, sa naznakom pregledano izdanje. Od tada pa do
danas sva latinina izdanja Novog Zaveta u Hrvatskoj predstavljaju samo
pretampano Reetarovo popravljeno i pregledano izdanje Vukove Biblije.
Kao svoje prvo unificirano pismo Srbi su jo od 863. koristili glagoljicu pa
je tako najstariji srpski srednjovekovni spomenik i pisan glagoljicom, i to je
Marijinsko jevanelje, nastalo skoro dva veka pre Miroslavljevog jevanelja,
poetkom XI veka. Glagoljicu je sastavio Konstantin Filosof ( ),
poznatiji kao sveti irilo (), prema starosrpskom pismu srbici i
grkom tajnopisu, a iz toga je nastala i irilica koja nita drugo do derivat
glagoljice i grkog unicijalnog (ustavnog) pisma. Glagoljica je ubrzo postala
veoma vana za dalji razvoj srpske kulture i duhovnog ivota, a njenoj lepoti
se poklonio i papa Hadrijan I I (Hadrianus I I ) koji je u katedrali Svetog Petra
odrao slubu na crkvenoslovenskom jeziku. Papa J ovan VI I I (I oannes VI I I ) je
ak juna 880. potvrdio slovensko bogosluenje bulom Industriae tuae
(Marljivost tvoja), a isto je uinio i 882. carigradski patrijarh Fotije. Problemi
sa Srbima i njihovom glagoljicom u odnosu na Vatikan nastaju kada je
Metodije, brat irilov i prvi slovenski arhiepiskop, 884. preveo Bibliju na
staroslovenski jezik. Tako su Srbi ali i svi ostali slovenski narodi: Poljaci,
Moravci - esi i Slovaci, Bugari i dr. stekli posebnu privilegiju koju nijedan
narod Zapadne Evrope tada nije uivao, sluali su Sveto pismo i slubu Boiju
na jeziku koji su mogli da razumeju. Sve to se, ma kako lepo moe zvuati,
nije nikako dopalo papi ni Germanima koji poinju da shvataju opasnost od
njima stranog jezika i jo stranijeg pisma. Vrhunac rimokatolike fobije od
glagoljice i slovenskog jezika nastaje kada irilo kroz svojih osam pisanih
apologetskih rasprava zapoinje odbranu izvornog Hristovog uenja od
neprimerenog uticaja jevrejskog svetenstva. irilu se, naravno, odmah
pridruuje i Metodije to dovodi do toga da ga Germani hapse i bacaju u
tamnicu gde ga dre due od godinu dana. Otklanjanje jevrejskog uticaja na
hrianstvo se tako, za sve Slovene, jo u I X veku pokazalo kao napad na
samog papu i celokupno rimokatoliko svetenstvo.
Pitanje religije, odnosno dominacije pape nad hrianima se tako na preac
postavilo kao pitanje upotrebe rimskog alfabeta i latinskog jezika. U Rimu
vie nije bilo dileme da se kontrola nad slovenskim narodima moe i mora
ostvarivati kroz nametanje latinine abecede jer su latinica i latinski de facto
bili i ostali jedino pismo i jezik rimokatolianstva. Vraanje Srba, kao
- 254 -

najveeg slovenskog naroda, pod kontrolu Rima podrazumevalo je, pre svega,
njihovo odvajanje od glagoljinog, odnosno irilinog pisma i latinienje to
je, gotovo ceo milenijum kasnije, upravo i bio osnovni cilj Bea. Kopitar
preko Vuka priprema teren za latinienje kroz naputanje postojee srpske
ortografije i izbacivanje iz upotrebe sledeih slova srpske azbuke: (je)
(jat) (i) (jeri, tvrdo i) (i), (u), (o), (en),
(ja), (ju), (ot), (jus), (t), (dz), (), (ks),
(ps), (tvrdi poluglas) i, na kraju, (meki poluglas). Izbacujui ova
slova Kopitar uvodi novo slovo u srpsku azbuku - j. O znaaju jednog
jedinog slova j J ernej Kopitar je jo 1814, povodom tampanja Vukove
Pismenice, rekao: J edno j je apsolutno nuno. Bez njega neemo uspeti!
Povodom tampanja Kopitar pie: Renikom treba
definitivno utvrditi srbsku ortografiju ali tako da treba da izdri ispit pred
kritiarima. Moramo voditi rauna i o Vuku. . . . Krajnji cilj Kopitara, a o tome
je i sam pisao, bio je da osigura da srpski jezik izgubi na svojoj izraajnosti i
stilskoj izraenosti u izrazu ali i da ostane bez itavog korpusa rei za
apstraktne pojmove. Sve to je bilo mogue samo ukoliko se Srbi kao narod
odvoje od klasinog srpskog jezika srednjeg veka i privole na upotrebu
iskljuivo najprostijeg i najvulgarnijeg govora koji je bio u upotrebu meu
nepismenim i poluobrazovanim ljudima.
Pored injenice da je krajnje neobino imati jedan jezik sa dva pisma,
Srbima je 1885. nametnuto i da se odreknu ijekavice i ikavskog kao svog
nareja (akcenta). Te godine, Stojan Novakovi, lan Srpske kraljevske
akademije (osnovana 1.novembra 1886. na temeljima Drutva srpske
slovesnosti iju je biblioteku i zbirke preuzela), uspeva da progura ideju da se
ekavica proglasi za jedino srpsko knjievno nareje. Neto kasnije, govorei o
svekolikoj srpskoj kulturi, Novakovi iste kako je neophodno da se ta stara,
vizantijska kultura pomiri i dovede u sklad sa zapadnoevropskom, te da narod
ima im boriti se dalje za svoj opstanak meu narodima. U skladu sa ovakvim
zalaganjima i promiljanjima Srbima su nametnuti i latinski nazivi za mesece u
godini:
anuar (J anuarius) nosi ime po dvoglavom rimskom bogu J anusu koji je
simbol svakog poetka i kraja. Janus je bog koji je posedovao i mogunost da
vidi prolost i budunost , a u literaturi se ne retko koristi da se prikae
dvolinost.
Februar (Februarius) nosi ime po rimskom prazniku ienja i pokajanja -
Februa .
Mart (Martius) nazvan e po starorimskom bogu rata Marsu, odnosno
staroitalskom bogu prolea.
April (Aprilis) nazvan e po rimsko boginji Afroditi ili po latinskom glagolu
aperire to znai otvoriti , odnosno otpoeti sa lepim danima.
Ma (Maius) nosi ime po rimsko boginji prirode - Mai.
un (J unius) nazvan e po vrhovno starorimsko boginji braka i
- 255 -

domainstva - unoni.
ul (J ulius) nazvan e po Gaju uliu Cezaru.
Avgust (Augustus) e nazvan po imperatoru Oktavijanu Avgustu.
Septembar (September) e nastao od latinske rei septem to znai sedam.
Oktobar (October) od rei octo osam.
Novembar (November) od rei novem devet.
Decembar (December) od rei decem deset.
Srbi su od vajkad prvi mesec u godini nazivali koloeg to je sloenica od
rei kolo - Sunce i eg, ega. Zabeleeni narodni obiaji u Srba su da se u
vreme Boia podiu zapaljeni kolski tokovi obmotani slamom,
nedvosmisleno ukazuju na kultnu radnju koja je bila posveena raanju novog
Sunca. Srbi su, naime, kao i mnogi drugi narodi, od svih nebeskih tela najvie
potovali Sunce, i stoga su od 25. decembra vrili odgovarajue obrede; drugi
mesec su nazivali ljuti ili seko odslikavajui tako vreme kada je zima po
pravilu bila toliko ljuta da je sekla; za trei mesec su koristili naziv suhi ili
derikoa jer tada poinju da dolaze suvlji i topliji vetrovi sa juga ali i vreme
kada zima zna da se povrati i da se koa dere na iljak; leitrava je bio naziv
za etvrti mesec kada trava oivljava najavljujui buenje prirode; cvetanj se
koristio da oznai peti mesec u kome vegetacija definitivno poinje da cveta;
esti mesec, u znak poetka cvetanja treanja je prozvan trenjar; etvar je
naziv sedmog meseca koga karakterie etva i upotreba srpa; gumnik je naziv
osmog meseca u godini kada se ito vre na gumnu; iz potovanja prema
vinovoj lozi i rujnoj boji vina deveti mesec je postao poznat kao grozdober;
opadanje lia je uslovilo naziv desetog meseca listopad, odnosno umopad;
naziv jedanaestog meseca - studeni oznaavao je definitivni dolazak zime, a
koledar je bio poslednji mesec u godini i oznaavao je nastupanje dana hladnih
ko led.
Iako se pitanja akcenta i naziva meseci u godini nekome mogu uiniti
marginalnim to ipak nije tako. Sve je vano i oni koji su, nakon svih Vukovih
reformi, izvrili ove izmene su zapravo zadali poslednji udarac srpskom
jeziku i irom otvorili put procesima kontaminacije srpske kulture, istorije i
svega drugoga. Da su oni bili u pravu, a Srbi u jadu, pokazuje i injenica da se
u okviru Srpske akademije nauka i umetnosti - sto dvadeset i est godina
nakon njenog osnivanja i dalje radi na tome da Renik srpskohrvatskog
narodnog i knjievnog jezika ostane na osnovama tzv. Vukovih reformi gde
ima tako malo leksike iz Srbije. Ovaj projekat zapoet je jo 1893. godine u
okviru Akademijinog Leksikografskog zavoda i do 2007. je objavljeno 18
tomova; njegovi najvaniji izvoai danas su Matija Bekovi, Milka Ivi,
Nika Stipevi i Predrag Palavestra. Jedan od ljudi koji je ve ostavio peat
na projekat standardizacije srpskog jezika je i penzionisani profesor
italijanskog jezika Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu I van Klajn
(I van Klein) koji smatra da se srpski jezik vie ne moe izjednaavati sa
narodnim srpskim seljakim jezikom kako je to bilo pre Vuka. Ovaj
- 256 -

istaknuti beogradski intelektualac ukazuje na injenicu da su Srbi od Vuka do
sada znali samo za Vujaklijin renik stranih rei ali e im, po njemu, od sada
trebati i jednotomni renik srpskohrvatskog knjievnog jezika ako misle da se
pravilno slue savremenim srpskim jezikom. Njihov knjievni jezik e danas
morati da znaju svi, a nekadanji srpski knjievni je prognan i na kraju
umoren.
O nekadanjem serbskom knjievnom jeziku onome pre Kopitara, Gaja,
Vuka i sada Klajna, uveni slovaki istoriar Pavel afarik (Pavel J ozef
afrik) u svojoj knjizi Serbische Lesekrner oder historisch-kritische
Beleuchtung der serbischen Mundart (Srpska antologija ili istorijsko-kritiki
pogled na srpska nareja)tampanoj 1833. godine pie: J ezik Serbski je tako
originalan, ist, gramatiki savren i bogat da se jednostavno nije mogao
oblikovati bez postojanja jednog jedinstvenog prvobitnog i samostalnog
naroda.
Francuski geograf i etnolog Ami Bue (Ami Bou) za serbski knjievni jezik u
svom delu La Turquie d' Europe koje je 1832. godine tampao u Parizu kae:
Serbski jezik je bogat, energian i harmonian, podjednako dobro pristaje
mukom i enskom rodu, dobar je za opevanje ljubavnih pesama i nenosti,
kao i velikih krvavih podviga. Zvuan je i otmen. Srbin govori polagano, ne
pravei pauze i svojim jezikom na najlepi nain izraava pristojnost.
Konstrukcije reenica u srpskom jeziku su jednostavne, imaju izuzetan smisao
za preciznost, matovitost i srpskim se govori pristojno. Ako su ikada jedan
jezik i jedan narod bili stvoreni za vladavinu javnim raspravama, to su sigurno
srpski jezik i srpski narod. Sic!
Govorei o procesu nametanja Vukovih reformi srpskog jezika Ivo Andri,
knjievnik i nobelovac je rekao: Bio je to pravi, dugogodinji rat u kome je
bilo pobeda i poraza, junatva i izdaja, heroja i stradalnika, plaljivaca i
prebega. Ko je izgubio zna se! Milo Crnjanski ocenjuje da je Vukovo
Opisanije Srbije antisrpski spis u kome se period pre Vuka predstavlja kao
vreme puno bede, surovosti i mranjatva neega to odlikuje primitivne
narode. Vuk, izvesno, za ivota nije upoznao ni afrika ni Boua.Mea
Selimovi nakon svestrane analize Vukovog rada kratko i jasno zakljuuje da
bi Vuk bez Kopitara malo ta postigao. S tim u vezi on ukazuju i da
upotreba prilino komplikovane strune terminologije za koju Vuk nikada
nije pokazivao naroito razumevanje svedoi da je iza njega u svemu stajao
Kopitar.
Svetislav Basara, knjievnik, Vuka naziva neobrazovanim avanturistom, a
njegovu reformu karakterie kao ujdurma protiv srpskog naroda. Basara
kae:
Krucijalni ali skriveni, uzrok naih aktuelnih nesrea i nesporazuma vidim u
- 257 -

domenu lingvistike; preciznije u Vukovoj reformi jezika i pisma... Ako
pogledamo ta je Vuk doista uinio, za sada samo u ravni pisma, videemo da
se njegova genijalnost nipoto ne ogleda u konstrukciji, ve u oduzimanju,
odsecanju i izbacivanju. On jednostavno izbacuje slova azbuke koja mu se ine
suvinim, koja ne odgovaraju njegovom primitivnom oseanju za jezik. . . Mora
se priznati da je Vukov projekat liio ovaj jezik neizmernog gramatikog i
leksikog bogatstva i da bi naa materijalna i duhovna istorija bila u svakom
pogledu bogatija. . . Vuk ne samo da je upropastio jezik nego je budue
narataje liio istorijskog kontinuiteta. Sve ono to se pisalo do Vuka, strogo
uzev, deo je jedne nasilno zavrene istrorije sa kojom mi, usled jezike
provalije, gotovo da nemamo nita. U poslednjoj analizi, naa stvarna istorija
nema vie od 150 godina. I z tog vremena je prostor jednog drugog jezika,
jezika koji nam je stran; kontinuitet istorijskog smisla jednog naroda ne
prenosi se krvlju, nego jezikom.... Vukovo profanisanje jezika i pisma nije
moglo proi bez profanisanja stvarnosti onih koji njime govore. . . Opredeljenje
za simplifikacije, koje je kasnije postalo nacionalna osobina, kretanje po
inerciji gde je jedini autoritet niz opteprihvaenih predrasuda,
idolopoklonstvo... sve su to posledica apsolutne neodgovornosti,
nekompetentnosti, imrovizacije koje je Vuk etablirao... Podsetimo se,
zapamtimo tako da ne zaboravimo da su vukopoklonici, njihov krem, u srpsku
knjievnost i kulturu uli preko zgarita srpskih crkava i leeva srpskog
naroda.
Pria o Vukovoj navodnoj genijalnosti u pojednostavljenju gramatike i
smanjenju broja slova ima smisla u onoj meri u kojoj je neko spreman da
prihvati tezu da su Srbi prirodno ogranien narod te da mu je stoga bilo
neophodno prirediti i podjednako ogranienu azbuku i vokabular. Primera radi,
J apanci jo od I I I veka koriste slikovno pismo poznato kao kandi ()
nastalo od modifikovanih kineskih znakova. U XI I I veku su od kandija
sastavili dve fonetske azbuke poznate pod zajednikim imenom kana. Prva
azbuka se zove hiragana () i upotrebljava se iskljuivo za japanske rei,
dok se druga zove katakana () i namenjena je za strane rei. Ove dve
azbuke imaju 96 slova. S druge strane, Kinezi u dnevnoj upotrebi koriste oko
500 slova standardnog mandarinskog jezika, a da bi neko za sebe mogao da
kae da je pismen mora da zna najmanje 3000 slova. O kulturi i pismenosti
ovih naroda suvino je govoriti. Nema im ravnih!
Poslednji srpski knjievnik koji je pisao na srpskom knjievnom jeziku bio je
vladika Petar Petrovi Njego; danas nema tog Srbina koji moe, bez renika,
proitati Njegoev ili razumeti Miroslavljevo jevanelje
(Pisano je za potrebe Miroslava, brata Nemanjinog, sina Zavidinog i kneza
zahumskog od 1171.-1197.), najstariji srpski irilini rukopis. O Marijinskom
jevanelu, najstarije ouvano delo srpske knjievnosti pisano glagoljiciom u X
veku, da i ne govorimo. Ni jedan Srbin danas ne moe razumeti natpise na
srpskim manastirima i crkvama sazidanim pre XX veka. Evo, primera radi,
- 258 -

jedne reenice napisane na srpskom jeziku: ,
, , ,
, , .
Poetkom XX veka Ljuba Sojanovi je objavio knjigu Stari serbski zapisi i
natpisi u kojoj je slovenoserbski preveo na vukov jezik. Koliko i kako je nova
Vukova azbuka uticala i na sam srpski jezik najbolje se moe videti po tome
koliko je teko, gotovo nemogue, razumeti rei svetog Save iz njegovog dela
Zakonopravilo (poznato i po imenu Krmija):
,
, ,
; ,
, ,
.
Kada danas Srbi kau hvala oni i ne znaju da koriste stare hebrejske rei
Havem J ahve (Hvalim Boga - , odnosno - (hvalim)
(J ahve)), a da se na srpskom onom pre Vuka, hvala govorilo to je
zapravo skraenica nastala od pune zahvalnice: spasi Boe ovog
dobroinitelja.
O razlici izmeu serbskog pre i posle Vuka moe se lako prosuditi i iz
sledeeg primera:
Slaveno-serbski:
.
Vukov, odnosno Kopitarev prostonarodni:
.
Moda je ipak najlake shvatiti kako Srbi danas ne govore serbskim ve
Vukovim srpskim iz sledeeg prikaza rei napisanih na serbskom i od Vuka
reformisanom jeziku:








- 259 -


Vuk Stefanovi Karadi je prema bekom Protokolu umrlih preminuo 7.
februara 1864. (17 November 1787 in Tri an der Drina, einer
herzegowinischen Familie; 7. Februar 1864 in Wien), a kao mesto stalnog
boravka i smrti naveden je Be, Marokanergase 3. Sahranjen je u Beu na
katolikom groblju St Marxer Friedhof gde poivaju i posmrtni ostaci Jerneja
Kopitara, Aleksandra Ipsilantija, Mocarta, opena. . . U Beu je ostala da mu
ivi supruga Ana koja nikada svojom nogom nije elela da kroi na tlo Srbije.
Njegovi ostaci su 1897. preneti u Beograd i sahranjeni u porti Saborne crkve
naporedo s Dositejevim. Meutim, njegov nadgrobni spomenik sa Lorenskim
krstom se i danas nalazi na bekom groblju-parku St Marxer, a sve trokove
njegovog odravanja snosi uprava grada Bea. Kako je jedan katolik mogao da
se sahrani u porti Saborne crkve... ?
Dok je Vuk u Beu uivao u svom druenju sa austrijskim masonima i
frulein ministar unutranjih poslova Austrije J ohan Kempen (J ohann Franz
Kempen, Baron von Fichtenstamm) se interesovao za aktivnost beogradske
masonerije. U jednom izvetaju od 27. februara 1855. koji je Kempen primio
od austrijskog konzula u Beogradu Radosavljevia stoji: Ovdanja masonska
loa se zove Ali Ko. Njen stareina je Turin Mehmed Said Ismail i ivi u
Beogradu od svoje privatne imovine. On je ujedno i veliki majstor svih
slobodnozidarskih loa u evropskoj Turskoj. Loa u Beogradu broji oko 140
lanova, meu kojima se nalazi i Toma Vui Perii koji je masonom postao
prilikom svog boravka u Carigradu 1840-41... U loi su i Frantiek Zah,
poljski grof Tiskijevic, politiar Avram Petronijevi te poljski emigrant Adam
artoriski. . . Da li i u kakvom je odnosu ova loa sa inostranim, posebno sa
austrijskim loama nisam mogao da saznam. Konfident koji mi je saoptio ove
pojedinsoti tvrdi da je Mehmed Said Ismail poasni majstor lajpcike loe i da
dobro ivi sa poznatim slobodnim zidarom u Peti, profesorom Levisom.
Tokom 1876. u Beograd je stiglo vie hiljada I talijana, Macinijevih i
Garibaldijevih dobrovoljaca spremnih da se bore za osloboenje Srbije i Srba
od Turskog jarma. Oktobra iste godine Luii Joanini (Luigi Jeanine),
italijanski konzul u Beogradu i Iilio Dela Bona (Ichilo della Bona), komandir
Garibaldijevih dobrovoljaca osnivaju u hotelu Srpska Kruna u Beogradu lou
Luce dei Balkani (Svetlost Balkana). Loa je bila pod zatitom Velikog
Orijenta I talije, njen prvi stareina bio je lekar dr Marko Polak, a sekretar
Mia Ljubibrati, hercegovaki vojvoda. Loa je okupljala veoma ugledne i
uticajne ljude toga vremena kao to su: Bader Viljem, inenjer; Boidar Bodi,
bankar; Majzner Josif, pomonik direktora Narodne biblioteke; ore
Milovanovi, slikar; Petar Ubavki, vajar; Haim Ozerovi, trgovac i dr.
Pod pokroviteljstvom Velikog Orijenta I talije 5. oktobra 1881. poela je sa
radom i loa Srpska zadruga. Njen prvi stareina bio je Emilijan Joksimovi,
- 260 -

profesor Velike kole, a lanovi samo najugledniji graani Beograda: dr Lazar
Pau, ministar finansija za vreme vlade Nikole Paia; Maksa Antonijevi,
zlatar; Emilijan Josimovi, profesor Velike kole; Milo Cveti, glumac i dr.
Loa Sloga, rad i postojanstvo je osnovana 10. septembra 1883, takoe pod
zatitom Velikog Orijenta Italije. Stareina loe bio je Mihajlo Valtrovi (od
1912. doivotni poasni stareina), a meu uglednim bratstvom bilu su: Nikola
Antula, Haim Davio, Kornel Drakoci, Josif Majzner, dr Ferdo amsa, i dr.
Velika loa Ugarske je januara 1891. donela odluku o primanju pod zatitu
loe Pobratim koja je sa sveanim ritualnim radom 14. februara otpoela svoj
ivot. Njen prvi stareina je bio ore Vajfert (George Weifert), direktor
Narodne banke i industrijalac. Poznati lanovi ove loe su bili: Svetomir
Nikolajevi, lan Srpske kraljevske akademije, profesor Velike kole i
gradonaelnik Beograda;DAndrea Domeniko, slikar; Milo Goevac, trgovac;
ore Lazarevi, pivar; Stevan Mokranjac, muziar; Ilija Mojsilovi, advokat;
Atila Okolianji, apotekar; Stevan Sremac, profesor i knjievnik; J osif
Svoboda, muziar; Vasa Jovanovi, sekretar Ministarstva privrede; Nikola
Lukaek, industrijalac; Benika Flajer, trgovac; ivojin Mii, oficir; arl
Duse (Charles Doucet) instruktor maevanja; Moa Pijade, profesionalni
revolucionar, slikar i novinar i dr.
Kriza nastala aneksijom Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske
dovela je do osnivanja jedne nove loe koju e podravati Veliki Orijent
Francuske. Sveani rad otvaranja nove loe Ujedinjenje odran je 22. februara
1909. Stareina loe postao je Vasa U. Jovanovi (industrijalac i bliski
prijatelj Nikole Paia), a izvesno njen najugledniji lan bio je Leon Deko,
francuski poslanik u Beogradu. Loa je imala veliki broj lanova frankofilski
orijentisanih, a meu njima su se posebno isticali: Lazar Atanackovi, Milan
Antonijevi, Mihailo Avramovi, Dimitrije Mijalkovi, Milan Milovanovi,
Pavle Majzner, an Rikaj, ozef Vikar, Pavle Vasiljevi, Vojislav Tankosi,
Ljubomir Jovanovi i dr.
Jedan od najveih srpskih masona i srpske masonerije uopte slikar ore
Milovanovi inicirao je 1910. zajedno sa industrijalcem Damjanom
Brankoviem osnivanje loe umadija pod pokroviteljstvom Velike loe
Hamburga. Loa je osveena 7. jula, a prvi stareina postao je Jovan
Aleksijevi. Najpoznatiji lanovi su bili: Spasoje Barjaktarovi, Mihajlo
Cuki, Marko Milutinovi, Duan Radivojevi, Jovan Nikoli, Milan Risti,
Todor Vasojevi, Jovan Aleksijevi, Petar replovi, Stevan kori i dr.
Srpska kraljevina je bila autoritarna drava voena na nain u kome nije bilo
dileme ko je najstari u kui i ija je poslednja. Srbi su bili patrijahalno
vaspitan narod sa iskrenom verom u Boga; bilo je to vreme u kome se re
domaina i kralja nisu povlaile; stisak ruku je bio jai od svakog peata. No,
- 261 -

vremena su se menjala i pojavili su se politiari koji su poeli zagovarati priu
o nekakvoj pravoj, istinskoj demokratiji o boljim i lepim vremenim samo
ako. . . . Jedan od tih politiara bio je i Nikola Pai koji je po nacionalnosti
Aromun iz porodice Pacu koja se krajem XVI I I veka iz Bugarske -
doselila na prostore Timoke Krajine. Naime, Nikola Pai je roen
31. decembra 1845. godine u selu Veliki izvor u Kneevini Srbiji ali mu je kao
nacionalnost upisana bugarska ( ) s obzirom da mu je
majka bila Bugarka iz a, a otac Anton Bugarin iz

. Nakon smrti
oca majka Iona se preudala za jednog srpskog pekara iz Zajeara pa je tako
estogodinji Nicola Pacu bio usvojen, i dobio
prezime po kome je danas poznat. Beskompromisni protivnik Paievih
leviarskih ideja i sintagme njegovg politikog programa Hoemo
demokratiju bio je srpski kralj Milan Obrenovi.
Milanovo protivljenje svim levacima kako je on nazivao leviare
rezultiralo je time da je 11. oktobra 1882. godine J elena-Ilka Markovi
(supruga Svetozara Markovia i intimna prijateljica Nikole Paia) pucala u
Sabornoj Crkvi na njega i sreom promaila. Dve nedelje pre ovog dogaaja
28. septembra 1883. Pai je iskoristio narodno nezadovoljstvo zbog
oduzimanja oruja i pokrenuo svoje pristalice u Timoku (Timoka buna) sa
ciljem svrgavanja sa vlasti kralja Milana. Obaranje sa vlasti dinastije
Obrenovia trebalo je da rezultira dovoenjem na srpski presto crnogorskog
kneza Nikole ili Petra Karaorevia i, moda najvanije, odvajanjem Srbije
od Austro-Ugarske i pribliavanje Rusiji. Naravno, Paiev pokuaj svrgavanja
srbijanske dinastije odvijao se uz znanje i pomo Sofije gde su mu podrku
pruali ministar policije Stefan Stambolov ( ),
predsednik bugarske liberalne stranke Nikola Suknarov (
) i J ordan I vanov ( ), ef sofijske policije i njegov zet
(oenio se Pavom Pai). Kneevina Bugarska je pruila odreenu logistiku i
finansijsku pomo za 4. 000 pobunjenika meu kojima je bilo i 1. 000
Crnogoraca na elu sa vojvodom Peka Pavlovia. Crnogorci su bili posebno
kivni na kralja Milana nakon to im je srpska vlada na elu sa Milanom
Piroancem oktobra 1882. zabranila doseljavanje u Srbiju i ak iselila u Crnu
Goru 150 poslednje doseljenih fami lija.
Coup d'tat (dravni udar), odnosno kako su to Bugari
nazivali nije uspela, a na suenju pred Prekim sudom u Zajearu kojim je
predsedavao Dragomir Rajovi je utvreno da su glavni inicijatori dravnog
udara, osim Paia, bili jo Marinko Ivkovi, Ljubomir Didi i Aleksa
Stanojevi. Ivkovi i Didi su uhapeni prilikom pokuaja begstva u Bugarsku
i osueni, a Aleksa Stanojevi i Nikola Pai su uspeli da se domognu Sofije,
odnosna Vidina. I nteresantno da je 1945. godine, u svojoj 92. godini,
Stanojevi kao uvaeni bugarski politiar postao lan Narodnog fronta
( ). Suenje je okonano 18. novembra, a do
tada je na smrt osueno 94 uesnika i 567 na robiju. Inae, odmah po
- 262 -

okonanju Timoke bune oko 1200 Crnogoraca iz 363 porodice je primilo
bugarske pasoe i dravljanstvo.
U Bugarskoj Pai e uz pomo crnogorskih prvaka vojvode Peka Pavlovia i
Savia Vulovia razviti snanu antiobrenovievsku kampanju. Oni e 18.
oktobra 1885. izdati proglas srpskom narodu da zbaci jaram koji mu preti da
ga odvoji od Srpstva i Slovenstva. Proglas se zavrava reima: mi prelazimo
granicu k vama brao, u pomo. . . . Crnogorci iz Bugarske su od 1883. redovno
ubacivali ete u Srbiju pljakali i izazivali nerede. Ovi poduhvati e se
pokazati toliko profitabilnim da e veina Crnogoraca poeti da ivi iskljuivo
od pljake. Do prestanka ovakvih upada doi e tek nakon Bugarsko-Srpskog
rata i intervencij e Austro-Ugarske. Bugarska e, tek nakon niza intervencija i
urgencija iz Bea, 1886. internirati Paia i Pavlovia dalje od srpske granice
u Ruuk (Pyce), odnosno Trnovo ().
Bugarsko umirivanje Paia i Pavlovia nije se ozbiljnije odrazilo na
crnogorske aspiracije prema srpskom prestolu. Od kada je knjaz Nikola u
Cetinjskom manastiru 30. jula 1883. godine u 10 asova udao svoju najstariju
kerku Zorku za Petra Karaorevia, peto dete Aleksandra Karaorevia i
Perside Nenadovi, aspiracije Petrovia i Karaorevia poprimie obrise
urote protiv Obrenovia. Ovo venanje je obavljeno uz inodejstvovanje
mitropolita Visarijona Ljubie, a ono to je bilo vano je da je kum bio ruski
car koga je zastupao grof Orlov-Denisov ( -
). Za rusku spoljnu politiku je bilo od presudnog znaaja da odri
svoje pozicije na Balkanu, a to s Obrenoviima, koji su se tradicionalno
oslanjali na Austro-Ugarsku, nije bilo mogue. Rusi se nisu direktno meali u
pitanje srpskog prestola ali nisu ni inili nita da obeshrabre knjaza Nikolu i
Aleksandra Karaorevia, koji je tada iveo u Temivaru, da Petra naine
srpskim kraljem. Za razliku od Rusa crnogorsku opsesiju su vrlo konkretno
podrali Britanci koji su, po svaku cenu, eleli da odvoje Srbiju od Austro-
Ugarske.
Pai se u Srbiju vraa tek nakon to je 22. februara 1898. kralj Milan bio
primoran da abdicira u korist svog sina Aleksandra. im se vratio Pai je
odmah, i pored toga to je Milan abdicirao, poeo opet da pie lanke protiv
njega i to, pre i iznad svega, zbog njegovog oslanjanja na Austro-Ugarsku, a
ne na Rusiju. Zbog neodmerenih i uvredljivih rei u svojim lancima Pai je
(21. maja 1898. ) bio osuen na devet meseci zatvora u Poarevcu. Novi kralj
Srbije Aleksandar je bio miropomazan u manastiru i ve tada je Pai
poeo i protiv njega da kuje zaveru. Meutim, pre obrauna sa Aleksandrom
Pai se jo jednom okrenuo protiv Milana i to 24. juna 1899. kada je
organizovan atentat na njega. Ovaj pokuaj ubistva u narodu je poznat kao
Ivanjdanski atentat, a njegov neposredni izvrilac je bio radikal uro
Kneevi. Milan je preiveo i policija je uhapsila desetak radikala meu
kojima i Paia. Svi konspiratori su kanjeni na viedecenijske kazne osim
- 263 -

ura Kneevia koji je osuen na smrt i Paia koji se na sudu kleo u svoju
odanost dinastiji Obrenovia i za sve optuivao svoje partijske drugove; Sud
ga je osudio na pet godina robije ali je odmah pomilovan nakon to se za
njegovo oslobaanje, kod Milana i Aleksandra, zauzeo lino ruski car

II.
Ve u avgustu iste godine Pai tajno odlazi u Sofiju gde se susree sa
Stefanom Stambolovim i od njega trai pomo vezano za pitanje dinastije
Obrenovia. Meutim, iako je kralj Milan imao neraiene odnose sa
Bugarima oko njegovog imanja Bregovo koje je pripalo Bugarima, iako je sa
Bugarima ak i zaratio novembra 1885. Stambolov je sada glatko odbio Paia
uz opasku da e se u budue i Bugarska vie oslanjati na Austro-Ugarsku, a
manje na Rusiju. Pai se vraa u Srbiju razoaran ali ne i poraen. Nastavio
je sa spletkarenjem i svojim subverzivnim planovima.
Osamnaest meseci nakon neuspelog I vanjdanskog atentata Milan je
preminuo u Beu, a 29. maja 1903, Aleksandar Obrenovi je, zajedno sa
kraljicom Dragom Main, ubijen u svojoj kui. Srbsku krunu, zvanje i imanje
preuzee tada knez Petar Karaorevi koji je pre toga u Parizu bio iniciran u
masoneriju pod imenom Petar Mrkonji. Zajedno sa Karaoreviem na srpsku
politiku scenu stupa i Nikola Pai, uveni leviar, osniva buroaske
Radikalne stranke, bliski prijatelj Svetozara Markovia i ruskog aristokrate i
anarhiste Mihaila Bakunjina (

) koji ga je
1868. u Cirihu inicirao u masoneriju.
Od Bakunjina kao jednog od glavnih izvora svoje politike inspiracije Pai
je uo i to da u svetu paralelno egzistiraju dve osnovne grupe intelektualaca:
Prvu grupu ine tzv. crvene birokrate, koji e iskoristiti narodnu borbu da
uspostave najsuroviju diktaturu u istoriji. Suprotno njima, drugu grupu
predstavljaju oni koji e se, sumnjajui u mogunost uzimanja vlasti na taj
nain, staviti u slubu privatnog kapitala kroz dravnu kapitalistiku
demokratiju gde e, kako Bakunjin eksplicitno kae tui narod narodnim
tapom. Koliko je Bakunjin bio u pravu Pai e spoznati kada pripadnici
prve grupe intelektualaca zavedu komunistiku diktaturu u Rusiji 1917, a
druga grupa nametne direktnu vladavinu korporativnog kapitalizma faizam,
u I taliji 1922. Predstavnik prvih je bio Vladimir Ili, a drugih Benito Musolini
(Benito Amilcare Andrea Mussolini), istaknuti italijanski socijalista, novinar i
publicista. Kada je 1912. Musolini bio izabran za predsednika Socijalistike
stranke (Partito Socialista I taliano) najdui telegram estitki i dobrih el ja
stigao je od Vladimira Ilia. Inae, s kim je sve Musolini sklapao prijateljstva
i s kim je bio u bratskim odnosima ostae jo dugo nepoznato iroj javnosti s
obzirom da su njegovi privatni dnevnici i neka pisma iz line korespondencije
zabranjeni za objavljivanje sve do 2025. godine. Poznato je, bar to se Paia
tie, da je on 1924. bio u Rimu kojom prilikom mu je Musolini poklonio svoju
fotografiju i srebrnu tabakeru. Na poleini Musolinijeve fotografije nalazi se
- 264 -

posveta Paievoj eni, a na tabakeri datum kada je Pai posetio Rim.
Paieva elja, i elja onih koji su ga podravali, da Srbijom nevlada
srbijanska dinastija konano se ispunila. Dugo i naporno je Pai na tome
radio. Dugo i naporno su ga neki u tome podravali. Kako bi ovekoveio
prestanak dinastije Obrenovia i uzdizanje Karaorevia Pai je na
krunisanje Petra za novog kralja Srbije 8. septembra 1904. pozvao britanskog
snimatelja Frenka Storma (Frank Storm Motershow). Za Petra je iz Francuske
doneta i nova kraljevska kruna, a u Beograd je iz Pariza donosi Milenko
Vesni optuen za pokuaj ubistva kralja Milana Obrenovia. Par dana pre
ove ceremonije uzdizanja novog poglavara (10. decembra 1904.) Petar
Karaorevi je postavio Paia za predsednika srpske vlade. Bio je to
poetak drastine i pogubne promene spoljnopolitike orijentacije Srbije koja
e se, na kraju, pokazati pogubnom ne samo po srbsku dravu negi i sam
narod.
Malo je poznato ali je panje vredna injenica da su poslednji srpski kralj evi
koji su nosili krunu bili Nemanjii, a dve njihove krune se danas uvaju u
Carskoj riznici (Schatzkammer) u Beu. Kad je prvi novovekovni kralj Milan
Obrenovi hteo da se ovena ovim znamenjem, iz Bea mu je savetovano da to,
iz potovanja prema Nemanjiima, ne ini to je on ispotovao. Tom prilikom
kralj Milan je saznao i da je jedna kruna Nemanjii poetkom XI I I veka
koriena i za krunisanje lanova nemake kraljevske kue Hoentaufen
(Hohenstaufen). Petar Karaorevi za Nemanjie, srbsku istoriju i tradiciju
nije mario pa se ovenao krunom koja je po nacrtu arhitekte Mihaila
Valtrovia izraena u juvelirskoj radnji Falize Frres u Parizu. Kruna je inae
nainjena od bronze (pretopljena drka Karaorevog topa), emajla, pozlate,
vetakih dragulja, somota i svile, a plaena je devetnaest hiljada dinara. U
radionici Falize Frres izraen je i skiptar i to od bronze, emajla i pozlaen
je. Orb ili ar, kao sastavni element kraljevskih regalija, izraen je od bronze i
emajla u istoj radionici. Plat je izraen od hermelina, somota, svile i
zlatoveza u bekoj firmi Ernst Krieck und Schweiger. U arhivama ministarstva
inostranih poslova i danas se uva pismo naeg poslanika (ambasadora)
Vesnia u Parizu Paiu, kojim ovog moli da mu dozvoli da u Beograd sa
krunom i ostalim vladarskim znacima doputuje prvom klasom.
Krunisanje je bilo zabava za ceo Beograd, a gotovo sve novine su zabeleile
kako je, dan uoi krunisanja, bio izdat nalog da se sve insignije prebace u
Sabornu crkvu. Tako je zapisano da su u jednoj koiji sedeli predsednik vlade
koji je drao krunu, i predsednik Narodne skuptine sa arom, a za njima, u
drugoj koiji, minisitar vojni koji drao skiptar, a predsednik Dravnog saveta
plat. Krunisanje je poelo 21. septembra oko podneva Petrovim itanjem
Vjeruju, posle ega je bio ogrnut kraljevskim platom. Potom je Petar sam sebi
stavio krunu na glavu, uzeo skiptar u desnu a ezlo u levu ruku i seo na presto.
Samom krunisanju nije prisustvovao ni jedan evropski vladar niti je i jedna
- 265 -

jedina drava bila predstavljena nekom viom delegacijom.
Nakon krunisanja odlueno je da se kralj Petar Prvi miropomae u ii.
Meutim, pri obavljanju samog ceremonijala miropomazanja 9. oktobra 1904.
nije korien postupak miropomazanja koji je na 500-tu godinjicu Boja na
Kosovu - 1889. nad kraljem Milanom Obrenoviem obavio mitropolit Mihailo.
Tada je, u sklopu izvoenja svekolike tajne miropomazanja, kralj Milan
prisustvovao bdeniju u Lazarevoj crkvi u Kruevcu, poloio temelj za
spomenik kosovskim junacima i na putu za iu, svratio u Ljubostinju, gde je
prireen naroiti pomen na grobu kneginje Milice. Kod miropomazanja Petra
Karaorevia mitropolit I nokentije (Jakov Pavlovi) u prisustvu arhijereja i
svetenstva pristupio je svetoj tajni na nain za koje su mnogi pomislili da nije
od srca i dobre volje. Vie puta je mitropolit, gledajui Petra u oi, ponovio
ono uveno pravoslavno: . . Nakon ovakvog
miropomazanja i injenice da Crkva nije bila za krunisanje Karaorevia u
ii Aleksandar I i Petar I I su odbili da budu krunisani i miropomazani u duhu
pravoslavlja.
Svoj sud o krunisanju i moropomazanju dao je beki student prava, istoriar,
svetenik, arhimandrit frukogorskog manastira Grgeteg I larion Ruvarac: Nema
nam spasa, ali propasti neemo. Kasnije e Nikola Pai citirati Ruvarca ali e
u novinama to biti preneto kao njegova izjava.
Obrenovii su bili veliki tvoritelji i graditelji. Za njihove vladavine Srbija je
postigla velike uspehe - postala je drava, vazalna (1830), nezavisna (1878),
kraljevina (1882), uz znaajna teritorijalna proirenja. Postala je pravno i
ustavno ureena drava. Svi ustavi novovekovne Srbije doneti su za vladavine
Obrenovia (1835, 1838, 1869, 1888, 1910. i 1903. ). I u svetskoj istoriji ret ki
su primeri da je za tako kratko vreme vladavine jedne dinastije doneto toliko
ustava, a da su njeni vladari, svi odreda, bili apsolutisti. I ako apsolutisti
Obrenovii su uveli parlamentarni oblik vladavine u Srbiji 1888. godine kada
nastaju prve politike stranke: Radikalna, Napredna i Liberalna. I stina,
Obrenovii su, bez razlike, bili protivnici pukog stranarenja i stranakih
borbi pa su, ne retko, pribegavali i zabrani pojedinih stranaka. Obrenovii su,
kao graditelji, podigli za sebe i za dravne potrebe mnogo vrednih zdanja u
emu se posebno isticao knez Milo. Vuk je pisao da je Obrenovi pogradio
dvore po celoj Srbiji, i ivi kao kakav pravi zemaljski bog. Za vreme
vladavine Miloa sagraeno je ili obnovljeno oko 400 crkava, a nakon
njegovog poziva bekom inenjeru Francu J ankeu da regulie beogradsko
naselje otpoela je urbanizacija grada. Ono to je Milo zapoeo nastavio je
njegov sin Mihailo pa se tako i danas pamti da je upravo on 1864. naredio da
se svim beogradskim ulicama daju imena, a kuama dodele brojevi. Mihailo
donosi odluku i o ruenju simbola turske vlasti - Stambol kapije i poetku
izgradnje Narodnog pozorita. U znak seanja na ove dogaaje 1882. podignut
je, ispred Narodnog pozorita, a na mestu nekadanje Stanbol kapije, spomenik
- 266 -

knezu Mihailu, delo firentinskog vajara Enrika Pacija. U vreme Milana i
Aleksandra u Srbiji su podignute neke od najlepih zgrade krajem XI X veka u
Evropi.
Obrenovii su bili milostivi tako da su svi, bez izuzetka, inili velike
poklone u novcu crkvi, sirotinji i mnogim kulturnim ustanovama, kao to su
Narodno pozorite i Narodni muzej. Knez Milo je poklonio Univerzitetu u
Atini ( ) veu sumu novca
i postao njegov dobrotvor, a kraljica Natalija (rusko-moldavska princeza

) podarila je Univerzitetu u Beogradu, posle ubistva sina kralja

Aleksandra, kraljevski domen u Majdampeku, veliine 7. 777 hektara. Osim
poklona Univerzitetu, kraljica Natalija Obrenovi ostavila je znatnu imovinu i
manastirima i crkvama. I nteresantno j e da njen testament ni do danas nije
otvoren, a da se njen dnevnik koji niko nikada nije proitao uva u Vatikanu.
Knez Mihailo je veliki deo oevog bogatstva potroio u dobrotvorne svrhe.
Kralj Milan je najvei deo novca potroio, ne na kocku i ene kako se misli,
ve na kupovinu umetnikih dela, a malo je poznato da je jedina botanika
bata u Beogradu Jevremovac njegov poklon Velikoj koli (Najvia obrazovna
institucija u Srbiji toga vremena) sa obavezom da slui u prosvetne ciljeve.
Posle masovnih ubistava pripadnika dinastije Obrenovia 1903. pokretna i
nepokretna dobra Obrenovia su pokradena i rasturena, a njihova dela
zaboravljena. Zaboravljeni su, smiljeno, i njihovi grobovi: Knez Milo i knez
Mihailo poivaju u Sabornoj crkvi u Beogradu; kneginja Ljubica i kralj Milan
u manastiru Kruedol; kneginja Julija u Beu; knez Milan, kralj Aleksandar i
kraljica Draga u crkvi Sv.Marka u Beogradu; Kraljica Natalija u Lardiju
(Francuska)
Za razliku od Karaorevia Obrenovii su na presto dolazili mladi - kralj
Aleksandar u 13. knez i kralj Milan u 14, knez Mihailo u 16, knez Milan u 20,
a knez Milo u 33. godini ivota. Za razliku od Karaorevia Obrenovie je
odlikovala ideja dravotvornosti i smisao za duboku i suptilnu politiku
pronicljivost. Za razliku od Karaorevia Obrenovii su imali, davali i
ljudima inili.
Imajui u vidu karakter promena koje su nastale u Srbiji poetkom XX veka
vano je, kada se govori o Obrenoviima i njihovoj spoljnoj politici
napomenuti da oni nikada nisu bili antiruski orijentisani ali da su smatrali da
Srbiji nema opstanka ukoliko se u svojoj spoljnoj politici ne bude oslanjala na
Austro-Ugarsku. I , zaista, ako danas pogledamo istoriju Srba u protekla dva
veka, promiljanje Obrenovia postaje veoma interesantno i aktuelno.
injenica da su se Karaorevii, kao i Josip Broz nakon njih, zalagali za
navodno prorusku politiku i odvajanje Srbije od Nemake ne znai nita drugo
nego da se od 1903. u Srbiji vodi anglofilska politika koja je oduvek
manipulisala srpskim nacionalnim oseanjima i prirodnom bliskou sa Ruskim
narodom.
- 267 -

Tano sto godina nakon obaranja srbijanske dinastije Obrenovia, 29. maja
2003. godine, prestolonaslednik Aleksandar II Karaorevi (roen 17. jula
1945. u apartmanu broj 212 hotela Claridges u Londonu) sa svojom drugom
suprugom Katarinom (Katherine Clairy Batis) e u kripti crkve svetog Marka
poloiti venac. Obraajui se novinarima prestolonaslednik je izjavio: Period
velikih istorijskih preloma i iskuenja za Srbiju je konano zavren i pred
njom je stabilna budunost. Inae u Hutchinson Educational Encyclopedia,
najpoznatijon enciklopediji o krunisanim glavama sveta, o Petru Drugom
Karaoreviu doslovce pie: Kralj Jugoslavije od 1941. do 1945. godine,
abdicirao januara 1945. godine i predao svoju kraljevsku vlast Namesnitvu i
vladi marala Tita. Prema ovome Aleksandar Karaorevi, koji se rodio
nakon abdikacije svoga oca, je sin ekskralja i kao takav ne moe biti
prestolonaslednik. Inae, interesantno je da ni jedan Karaorevi koji je
vladao Srbijom nije bio u njoj roen!
Politika Austro-Ugarske prema Srbiji na ijem elu se sada nalazio proruski
orijentisani Karaorevi je poela da se menja. Tako je 22. septembra
(5. oktobra) 1908. car Franc Josif I potpisao zvanini akt o aneksiji Bosne i
Hercegovine. Nekoliko meseci pre ovog zvaninog akta Bea Nikola Pai je
preko Damjana Denje Brankovia bio obaveten o aneksionim planovima
OsztrkMagyar Monarchia ali po tom pitanju vlada i dvor nisu preduzeti
nikakve diplomatske korake.Pai i pored injenice da je Brankovi sve
informacije dobio od direktora mone nemake firme Norddeutsche Lloyd dr
Hajnriha Viglenda (Dr. Heinrich Wiegand) koja je imala bliske veze sa bekim
dvorom nije verovao da je tako neto mogue pa, sledstveno tome, nije nita ni
preduzimao. Kako je stanovnitvo BiH bilo veinski Srpsko aneksija je u Srbiji
doivljena kao okupacija srpskog naroda. Protesti su bili masovni, otri i
krajnje emotivni. Meutim, vrhunac nezadovoljstva nastupio je kada je srpska
vlada 31. marta 1909. izjavila da priznaje akt aneksije Bosne i Hercegovine i
da e brojano stanje vojske smanjiti na broj iz prolea 1908. ta vie, vlada
se prema Austro-Ugarskoj obavezala da sprei dalje osnivanje dobrovoljakih
odreda i raspusti sve do tada ve osnovane. Optenarodno nezadovoljstvo
ovako kapitulantskom politikom vlade je bilo primetno u svim segmentima
drutva. Meutim, najizraenije protivljene politici vlade je bilo u vojsci, a
posebno meu oficirima koji su priznanje aneksije doiveli kao izdaju kralja
Petra I Karaorevia. Zato ba u vojsci?
Izdajom oficirske aste i zakletve date srpskom kralju, a sve na politiki
nagovor i uluda obeanja iz beloga sveta, grupa oficira je 29. maja 1903, u
1.45 minuta po ponoi, krenula iz pet beogradskih kafana ( nalazila
se u malom parku pored Narodnog pozorita i bila je vlasnitvo trgovca I lije
Milosavljevia Kolarca; nalazila se na mestu dananjeg Doma
omladine i u njoj je, nakon prevrata, 1903. osnovana Srpska
socijaldemokratska stranka; nalazila se na uglu Nuieve i
Deanske gde je danas zgrada Lutrije; nalazila se na uglu
- 268 -

Vasine i Zmaj J ovine i, na kraju, u ulici Kralja Milana 48 iz
koje su krenuli Apis i jo estorica oficira) da svrgne dinastiju Obrenovia sa
vlasti. U tri sata i pedeset minuta posle ponoi 29. maja ubili su kralja
Aleksandra Obrenovia i kraljicu Dragu Obrenovi. Smrtonosne hice na
kraljevski par ispalili su kapetan Mihailo Risti, porunik Velimir Vemi i
kapetan I lija Radivojevi ia. Kako je kraljica Draga nakon prvih hitaca bila
samo ranjena priao joj je porunik Ljuba Kosti, komandir ete Kraljeve
garde, i u nju ispraznio ceo arer. Prvi koji je uo pucnje i poao u pomo
kraljevskom paru bio je kraljev autant general Lazar Petrovi ali su ga
zaverenici spremno doekali i literalno izreetali.
Odmah nakon ubistva srpskog kralja inae kumeta ruskog cara Aleksandra II
Nikolajevia ( II ) i kraljice pucano je i na kraljiinu
roenu brau potporunike Nikolu i Nikodija, predsednika vlade Dimitrija
Cincar Markovia i ministra vojnog Milovana Pavlovia. U majskom coup
d'tat 1903. ubijeno je jo oko dve stotine najbliih saradnika srpskog kralja
ali i 123 najblia lana kraljevske porodice Obrenovi, a sa ciljem da vie
nikada niko iz ove srbijanske kraljevske dinastije ne moe ostvariti pretenziju
na srpski presto. Kralj i kraljica su ubijeni iz pitolja, a potom su njihova
beivotna tela izbodena sabljama i, na kraju, iskasapljena. Ostatke tela srpskog
kralj a i kraljice zaverenici su stavili u limeni koveg (oka Trifkovi Limar je
zavario kovege) i poarnim kolima prevezli do stare crkve svetog Marka na
Tamajdanu i poloili u grob kraljeve bake Anke Jevrema Obrenovi. Istog
dana, odmah po izlasku Sunca Beograd je okien zastavama, a ubice srpske
kraljevske porodice su paradirale Beogradom sa intimnim delovima njihovih
tela nataknutim na sablje. Quelle honte, quellehumiliation kakva sramota,
kakvo ponienje!
Oajna zbog ubistva sina i duboko nesretna zbog ponaanja Srpske
pravoslavne crkve kraljica Natalija, iji je progon iz Srbije jo 7. maja 1891.
izdejstvovao Nikola Pai, u Parizu prelazi u katoliku veru. Svoj ivot
nastavila je kao monahinja samostana Sen Deni (Saint Denisse u Rue d Asas),
kod Luksemburke bate u Parizu. Sam papa joj, kao znak linog odobravanja,
alje Zlatnu ruu. Na svojoj natkasni kraljica natalija je uvek drala ekspirov
roman Magbet u kome je pisalo kako je ubistvo kralja kao neki vrtlog koji sve
odvlai za sobom. Slutila je da su ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage
vrtlog u kome e, pre ili kasnije, nestati Srbija. Tek sto godina nakon ovog
gnusnog zloina (29. maja 2003) oglasila se Srpska pravoslavna crkva tako to
je u manastiru Vujan, kod Gornjeg Milanovca, na prvom zvaninom parastosu
Aleksandru i Dragi Obrenovi izgovorene rei : Molitveno se zahvaljujemo
tragino stradalom kraljevskom paru i svim Obrenoviima, za sveukupne
zasluge za Srbiju.
O tome ko su i kakvi su bili oni koji su ubili srpskog kralja i kraljicu moe
se poneto zakljuiti i iz podataka da je u noi krvavog pira opljakan dvorski
- 269 -

sef iz koga su ukradeni Hilandarska tapija i Miroslavljevo jevanelje. Tapija je
kasnije vraena i preneta u Narodnu biblioteku ali ne i Miroslavljevo
jevanelje koje je otkriveno kod kralja Petra Karaorevia tek po
otpoinjanja Prvog svetskog rata. Meutim, iste te godine nestala je Tapija i
nikada vie nije pronaena. Kraa i potonji dogaaji oko Tapije bili su vezani
iskljuivo za pokuaj prikrivanja injenice da je krajem XVI I veka Hilandar
kao granini manastir postao turska vojna karaula i da ga je od Turaka 1821.
otkupio Milo Obrenovi. Nemogunost Miloa da u veoj meri materijalno
pomogne Manastir primorala je monahe da se ponu zaduivati kod Bugara to
su oni iskoristili za preuzimanje Hilandara pod svoje. Ljuba Nenadovi je
1859. u Hilandaru zatekao sedamdesetak kaluera Bugara i nekoliko
Makedonaca, a krajem XIX veka, po svedoenju Dimitrija Avramovia,
poznatog knjievnika i slikara, u manastiru ivi pedesetak monaha, od ega
jedva po koji Srbin.
Hilandar u srpske ruke vraaju kralj Aleksandar Obrenovi i kraljica Draga.
Pre nego to je aprila 1896. godine kao jedini kralj prisustvovao prvim
olimpijskim igrama modernog doba u Atini Obrenovi je na Veliki Petak
posetio Svetu Goru i Hilandar. Kralj je sveano doekan i ispraen lepo od
bratstva manastira sv. Save i sv. Simeona, kao i od izaslanika svih manastira
svetogorskih. J o pre dolaska u Hilandar Obrenovi je po Ivanu Pavloviu,
tadanjem srpskom konzulu u Solunu, poslao, kao poklon, est hiljada dinara u
zlatu, koji je konzul uruio pretdstavnicima Hilandara (arhimandritu Vasiliju i
Damaskinu). No, po dolasku u Hilendar u noi izmeu Velikog etvrtka i
Velikog petka kralj Aleksandar Obrenovi odluuje da isplati sve manastirske
dugove to pre odlaska saoptava i manastirskom bratstvu. Dan po Velikom
petku serbski kralj je zasadio maslinu i darivao bratstvo sa jo 500 dukata, a
arhimandrit Vasilije u Savinom polju podie esmu u znak seanja na njegov
boravak. Meutim, u znak zahvalnosti dinastiji Obrenovi hilandarsko bratstvo
kralja Aleksandra dariva Mirosalavljevim jevaneljem koje postaje svojevrsna
veza izmeu Obrenovia i velikog upana rake Stefana Nemanje koji je 29.
septembra 1198. godine napisao i potpisao Hilandarsku povelju. Pisanju i
potpisivanju Povelje prisustvovao je njegov najlmlai sin Rastko koji e,
nakon to se izborio za samostalnost rake arhiepiskopije od Vizantije 1219.
godine, postaviti temelje Srpske pravoslavne crkve.
Po povratku u Beograd Aleksandar Obrenovi je preduzeo sve kako bi
obezbedio oko 100.000 dinara u zlatu na ime manastirskih dugova. Tokom
marta 1900-te dugovi su isplaeni nakon ega su Bugari poeli naputati
Hilandar i vraati se u svoj manastir Zograf ( ).
Sveta gora i pravoslavni manastir Svetog Save Osveenog, nedaleko od
J erusalima, su dve pravoslavne svetinje u koje ene i dan-danas ne mogu da
uu. Pristup enama na Svetu goru zabranio je vizantijski car Konstantin IX
Monomah ( ) 1046. godine. U svojoj hrisovulji
- 270 -

(carskoj povelji) koja je i danas na snazi na Svetu goru je zabranjen pristup
". . . bilo kojoj eni ili enki ivotinjske vrste, deacima i evnusima, bilo kome
ko je golobrad. . . To je uinjeno iz praktinih razloga kako bi se monasima
koji su svoj ivot posvetili Bogu obezbedio neophodan molitveni mir. No, u
zimu 1347-1348. godine carska hristovulja je prvi put prekrena i to na molbu
cara Duana koji je od Hilandaraca zatraio da prime njegovu enu J elenu i
tako je spasu od kuge koja je besnela na Balkanu. Car Duan je Hilandaru
potinio crkvu Svetog Nikole u Dobruti kod Prizrena, crkvu Svetih Arhanela
u tipu, crkvu Svetog Nikole u Vranju sa naseljima i dobrima i podario mu
dak dukata. Zahvaljujui darovima cara Duana, Hilandar je postao najvee
manastirsko vlastelinstvo u Srpskom carstvu. J eleni koja je vodila poreklo od
tri dinastije: Komnina, Asenevcija i imanovca je dozvoljeno da postane
drugi ktitor kelije Svetog Save u Kareji.
Drugi put carska hristovulja je prekrena kada je bratstvo Hilandara
dozvolilo Mari Brankovi, erki srpskog Despota ura Brankovia i eni
sultana Murata I I ( ), da kroi na Atos i obie manastire Svetog Pavla,
Zograf i Hilandar. Kao Muratova supruga Mara se nije odrekla hrianstva ve
je, naprotiv, inila sve to je u njenoj moi da pomogne srpske svetinje a
posebno Hilandar. Posle Muratove smrti, poetkom februara 1451. godine novi
sultan Mehmed II je svoju maehu Maru oslobodio harema i sa poklonima i
pratnjom vratio u Srbiju ustupajui joj sve zemlje u Toplici, Duboici i
J uevu. Na svom posedu u J eevu, nadomak Svete gore, Mara je organizovala
svoj dvor u koji su redovno bili pozivani najvei umetnici toga vremena ali i
mnoga vlastela meu kojima je bio i vizantijski car Konstantin XI Paleolog
(sin Manojla II i srpske princeze Jelene Draga) koji ju je ak i zaprosio. Iako
je vodila bogat ivot Mara je ipak gotovo polovinu svojih prihoda poklanjala
manastirima Hilandaru i Svetom Pavlu ija je bila zatitnica.
Trei put hristovulja cara Monomaha je trebala da pude suspendovana 1903.
kada je Hilandarsko bratstvo razmatralo mogunost da se zbog svega to je
dinastija Obrenovia uinila za Hilandar i pravoslavlje odobri kraljici Dragi,
unuci Nikole Milievia Lunjevice, naslednog serbskog kneza, pobratima
Miloa Obrenovia i najveeg finansijera Drugog srpskog ustanka i dobrotvora
Srpske Crkve, stupanje na Svetu Goru. No, im je saznala za monake dileme
Kraljica im se zahvalila uveravajui ih da za nju i sama njihova pomisao o
takvom inu vie nego to je ona mogla i da zamisli i da, u njenom sluaju,
carsku treba potovati.
Mesto sahrane poslednjih Obrenovia nije bilo, kao ni nain ubistva,
sluajno: Baka Anka je bila ubijena u nedelju 29. maja 1868. u Koutnjaku
kada je svojim telom pokuala da sprei Pavla i Kostu Radovanovi da pucaju
na njenog brata od strica kneza Mihaila Obrenovia. Inae u srpskoj javnosti je
vladalo opte uverenje da su Pavle i Kosta delovali po zahtevu princa
Aleksandra Karaorevia koji im je obezbedio oruje i novac. Za Anku,
- 271 -

Mihaila, Dragu i Aleksandra Obrenovia 29. maj e biti poslednji dan ivota.
Svedok ovog uasnog majskog pira beasnih oficira u Srbiji bila je i britanska
novinarka I zabela Feirfild (Cicely I sabel Fairfield) koja e o njima, Srbiji i
J ugoslaviji 1941. godine izdati knjigu Crno jagnje i sivi soko (Black Lamb and
Grey Falcon) pod imenom Rebeka Vest (Rebecca West). O ovoj knjizi Milo
Crnjanski je izrazio svoj sud: Gospoa Sisili I zabel koja pie knjige pod
pseudonimom Rebeka Vest, svakako je jedna od najslavnijih, meu politikim
autorima u Londonu. Njena knjiga o J ugoslaviji, koju je tampala za vreme
prolog rata, pod naslovom Crno jagnje i sivi soko smatra se kao klasino delo
o naoj zemlji i naem narodu.
Sramno ubijenim i podjednako sramno sahranjenom kraljevskom paru
spomenik od mermera su 1917. postavile austrijske okupacione vlasti. Na
spomeniku je pisalo: Ovde poivaju u miru boijem Njegovo velianstvo kralj
Srbije Aleksandar Obrenovi i Njeno velianstvo kraljica Draga Obrenovi,
koji poginue od zlikovake ruke 29. maja 1903. godine. Mesto venog
boravka kraljevski par Obrenovia promenie se u maju 1942. godine i to s
toga to je u estoaprilskom bombardovanju 1941. godine izgoreo ceo objekat
gde su bili sahranjeni. Tada su njihovi posmrtni ostaci, zajedno sa telima
knjaza Milana Obrenovia Prvog (starijeg sina kneza Miloa), gospoe Ane,
supruge gospodara Jovana Obrenovia, knjaevia Sergija, sina kraljice
Natalije i kralja Milana Obrenovia etvrtog, kao i crkvenih velikodostojnika
tu sahranjenih izvaeni i preseljeni u kriptu novosazidane crkve svetog Marka.
Odluku o prenosu posmrtnih ostataka kralja Aleksandra Obrenovia i supruge
mu kraljice Drage, donela je arhijerejska vlast, a zapisnik po toj odluci Srpska
pravoslavna crkvena optina dostavila je armijskom generalu i predsedniku
srpske vlade Milanu Nediu. Nedi je svojeruno na dostavljenom zapisniku
zapisao u gornjem desnom uglu: Optem odeljenju, nadlenom g. Ljotiu, da
se akt uva kao poverljiv dokument eneral Nedi i on je u Optem
odeljenju Predsednitva ministarskog saveta zaveden pod oznakom
poverljivo 7. avgusta te iste godine. Ovu obavezu Milan Nedi i Ljoti su
ispotovali u najveoj moguoj diskreciji.
Nakon ovakvog ritualnog ubistva, sahrane i opskurnog slavlja zaverenici su
na srpski presto doveli Petra Karaorevia, peto dete Aleksandra
Karaorevia i Perside Nenadovi koji su, po verovanju mnogih, iz svog
doma u Temivaru kontinuirano kovali planove i radili na svrgavanju dinastije
Obrenovi. Petar Karaorevi je, prema pisanju Austro-Ugarske, Ruske i
Britanske tampe, sa voama ubica poslednjeg kralja i kraljice iz dinastije
Obrenovi komunicirao preko svoga kolskog druga Nikole Hadi Tome,
poznatog industrijalca i pripadnika loe Pobratim. Pre nego to je 24. juna iz
jednog sela pored eneve doveden u Beograd Karorevi je, u prisustvu
desetogodinjeg Pavla Karaorevia (Sin Kneza Arsena i Kneginje Aurore
Pavlovne Demidov di San Donato), potpisao izaslaniku zaverenikog
oficirskog kora Damnjanu Popoviu:
- 272 -

Ja Petar Karaorevi, kunem se au, da, dok na prestolu Srbije budem ja
i moji potomci, zaverenici i njihovi potomci ne samo da nee biti sudski
gonjeni, ve da e im naprotiv u zemlji biti osigurani najvii poloaji.
Sve putne trokove porodice Karaorevi za Beograd snosilo je nekoliko
bogatih beogradskih trgovaca, a dva ugledna beogradska J evrejina - dr David
Alkalaj, advokat, osniva drutva Cion u Beogradu i J akov Levenzon,
predsednik jevrejske optine akenaskog obreda - bili su u deputaciji koja je
kralja Petra I dopratila u Beograd. Odmah po dolasku u srpsku prestonicu
Petar I nareuje da se srui srpski kraljevski dvor u kome su ubijeni poslednji
Obrenovii; majstori su morali ak i temelje dvora da vade. Za Petra I e
arhitekta Stojan Titelbah projektovati i izgraditi novi, vei i lepi. Iz dravne
slube su proterani svi koji su imali i najmanje veze, pa i simpatije sa
Obrenoviima. istka Petra I zahvatila je i vojsku gde je odmah u penziju
oteran generaltabni pukovnik ivojin Mii (majka Anelija je iz kue
Kotunia kao i Vojislav Kotunica), a vei broj oficira je izvrio samoubistvo
i to ne zbog progona ve zbog sramote to nisu uspeli da sauvaju srpskog
kralja i kraljicu. Meutim, vreme e pokazati da je za odbranu Srbije potrebno
mnogo vie od Karaorevih lepih mundira pa e Petar I Miia u dva navrata
reaktivirati: Prvi put poetkom balkanskih ratova nakon kojih je opet
penzionisan i, drugi put, poetkom Prvog svetskog.
Vojvoda ivojin Mii je definitivno oteran u penziju nakon to je otvoreno
progovorio o onome tao o Hrvatima misli. Naime, regent Aleksandar je marta
1919. godine poslao ivojina Miia da obie Zagreb i jo nekoliko veih
hrvatskih gradova i vidi kakvo je stvarno raspol oenje. Po povratku sa puta
vojvoda ivojin je raportirao regentu Aleksandru:
Iz svega to sam uo i video ja sam duboko zaalio to smo se na silu Boga
obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice svi oni jedno misle, to je
svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojavi stvar je propala Nita
se nee moi uiniti. To nisu ljudi na iju se re moe osloniti. To je
najodvratnija fukara na svetu, koja se ne moe zajaziti niim to bi joj se
ponudilo. . . Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao aa: nezajaljivi i u tolikoj
meri lani i dvolini da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima veih podlaca,
prevaranata i samoivih ljudi Ne zaboravite, Visoanstvo, moje rei. Ako
ovako ne postupite siguran sam da ete se ljuto kajati. Regent je ubrzo
penzionisao Vojvodu, a linom pokajanju se posvetio nekoliko godina kasnije
u Marseju.
Podsetimo se da je Petar u Srbiju stigao o tuem troku ali se na
mestu kralja Srbije veoma brzo snaao pa je ve 1907. u Topoli, na brdu
Oplencu, udario kamen temeljac za dinastijski mauzolej, odnosno hram svetog
ora. Iste godine Karaorevi je poloio i kamen temeljac u ulici Cara
Uroa za sinagogu Bet I zrael ( ), a odmah potom je odlikovao novu
- 273 -

zastavu jevrejskog pevakog drutva. Petar je oigledno imao prijatelje u
Beogradu pa se njegova imovina ubrzano uveavala, a kolika je ona bila
najbolje se vidi iz pregleda imovine Petrovog sina Aleksandra Karaorevia i
spisa Sredskog suda za Beograd vezana za njegovu zaostavtinu i njenu deobu:
Tri vile na Oplencu i imanje. U bulevaru kneza Aleksandra Karaorevia,
na Dedinju, Stari dvor dvorac, Novi dvor, crkva i vie prateih objekata, sa
ureenim prostorom oivienog umom. etiri kue u ulicama: Patrijarha
Dimitrija, kralja Aleksandra, Krunskoj i Sarajevskoj, sa placevima i prateim
objektima. Vrednost dvorskog kompleksa na Dedinju je 81.330.000 dinara, a
ukupna vrednost u Beogradu je 91.870.000 dinara. I zvan Beograda, plac i
zgrada na Cetinju, dvorac Leskovac sa zemljitem u Rijeci Crnojevia sa
prateim objektima, letnjikovac Miloer, etiri livade u Sokobanji, dvorac u
Bohinju, sa prateim objektima i lovaki dvorac u Kamenikoj Bistrici.
Ukupna vrednost imovine izvan Beograda je 3.578.605 dinara. Ovoj
nepokretnoj imovini ima se dodati i nametaj, hartije od vrednosti, novac u
bankama i gotovina od 45.630 francuskih franaka i 2.171 engleskih funti.
Meu dvadeset i osam oficira koji su u noi izmeu 28. i 29. maja ubili
kralja i kraljicu najvaniji su bili general Jovan Atanackovi, pukovnik
Damnjan Popovi, pukovnik Aleksandar Main (dever kraljice Drage
Obrenovi ranije Lunjevica - Main), pukovnik Petar Mii, potpukovnik
Leonidas Solarevi, major Luka Lazarevi, kapetan Dragutin Dimitrijevi Apis
i kapetan Mihailo Risti. Civilni deo majskih prevratnika su predvodili ore
Geni, sudija, Dragomir Rajovi, trgovac, Nikola Hadi Toma i ore
Vajfert (Otac Ignac i majka Ana su bili rimokatolici i dravljani Maarske)
koji je u prevrat uloio ak 50. 000 dinara. Nikola Pai je bio u najuem
zaverenikom krugu ali se uoi coup d'tat uplaio mogueg neuspeha i
pobegao u Opatiju. Meu inspiratorima i organizatorima majskog prevrata bilo
je, dokazano, i istaknutih masona tog vremena od kojih su najpoznatiji knez
Petar Karaorevi, trgovac Nikola Hadi Toma, advokat Aleksa Novakovi,
industrijalac i trgovac ore Vajfert, porunik Boin Simi, kapetan Stevan
apinac, Vasa U. Jovanovi, arl Duse, Nikola Lunaek i Andra orevi.
Pomirljivim i servilnim renikom vladinih inovnika vezanim za aneksiju
BiH bio je zateen i ruski car Nikolaj II (

).
On se ve sredinom oktobra 1909. u Rakoniiju sastaje sa italijanskim kraljem
Viktorom Emanuelom I I I (Vittorio Emanuele I I I di Savoia) i njih dvojica
odmah izdaju zajedniko saoptenje: Balkan pripada balkanskim narodima.
Ovim su se dva suverena javno deklarisala protiv aneksije Bosne i
Hercegovine, a zahvaljujui ovakvim stavovima i politici Rusije u ratu protiv
Turske 1912. e ujedinjne delovati, prvi put u istoriji Balkana, Srbija,
Bugarska i Grka. Prijatelj balkanskih drava tada je bio i nemaki car
Vilhelm I I (Friedrich Wilhelm Albert Viktor von Preuen) kome je grki kralja
Konstantin I ( ) iz kue Schleswig-Holstein-Sonderburg-
- 274 -

Glcksburg bio zet, a rumunski kralj Karol I (Carol I ) izdanak loze Hoencolern
(Hohenzollern-Sigmaringen) kao i on sam. Da nije bilo Vilhelma I I , danas se
pouzdano zna, Austro-Ugarska bi napala Srbiju jo krajem 1912.
Kao posledica izneverenih oekivanja od strane Karaorevia grupa oficira
i civila odluuje 1909. da se tajno poveu u jednu organizaciju sa ciljem borbe
za ujedinjenje svih Srba koji ive u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, staroj
Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Vojvodini i Primorju. Nakon dugih i
sveobuhvatnih priprema oni tek 9. maja 1911. u Beogradu osnivaju
organizaciju Ujedinjenje ili smrt. Na osnivakom sastanku je dogovoreno da se
pored tajnog delovanja ipak mora i javno nastpati u cilju promovisanja
osnovnih ideja i irenja patriotskih oseanja. U skladu sa ovom odlukom javni
program organizacije objavljen je u Pijemontu, dnevnom listu koji je
organizacija poela da tampa, a slogan opozicija i vladi i opoziciji istaknut je
kao osnovni princip. Tajni deo programa iznesen je u dva dokumenta: Ustavu i
Poslovniku.
U prvom lanu Ustava je pisalo: U cilju ostvarenja narodnog ideala,
ujedinjenja Serbstva, stvara se organizacija, iji lan moe biti svaki Serbin,
bez obzira na pol, veru, mesto roenja, kao i svaki onaj koji iskreno bude
sluio ovoj ideji. . . . U lanu etiri stoji: Za ispunjenje ovog zadatka,
organizacija, prema karakteru svog bia, utie na sve faktore u Serbiji, kao
Pijemontu, i na sve drutvene slojeve i celokupni drutveni ivot u njoj. Na
elu organizacije se nalazila Vrhovna centralna uprava, a svi lanovi su
prilikom prijema polagali zakletvu u kojoj je, posebno, istaknuto da e u
sluaju izdaje prekriocu suditi lanovi. Na peatu Organizacije se jasno
videla pesnica u kojoj se nalazila zastava sa mrtvakom glavom i ukrtenim
kostima, a pored zastave no, bomba i boica sa otrovom. Prema Poslovniku,
svaki lan Organizacije, osim lanova Vrhovne centralne uprave (Ilija
Radivojevi, predsedavajui, Velimir Vemi, sekretar, edomir Popovi,
Dragutin Dimitrijevi, Vojislav Tankosi, Ilija Jovanovi, Milan Vasi, Milan
Milovanovi, Radoje Lazi, Bogdan Radenkovi i Ljubomir Jovanovi, stupio
u masoneriju u Beu, a afilovao se u beogradsku lou Ujedinjenje), imao je
umesto imena broj, grupu i viu vezu. Zbog osiguranja tajnosti rada i
bezbednosti lanova propisano je da se sve komunikacije meu lanovima i
organima obavljaju usmeno. Do kraja 1911. godine Organizacija je okupljala
preko 2. 000 lanova od kojih su veina bili civili.
Vrhovna centralna uprava je esto svoje sastanke odravala u Grand Hotelu,
vlasnitvo masona Duana Milievia, a znatnu tehniku pomo za svoj rad
primala je od loe Ujedinjenje iji je stareina bio Vasa U. Jovanovi, bliski
prijatelj Ljubomira Jovanovia sa kojim je komitovao po Makedoniji. Kako je
jedan od ciljeva ove loe bilo i razvijanje srpskog nacionalizma irenjem
francuskih ideja, kulture i privrednih veza sa srpskim preduzeima Vrhovna
centralna uprava je ostvarila i dosta bliske veze sa francuskim diplomatskim
- 275 -

predstavnicima u Beogradu.
Aneksija Bosne i Hercegovine za srpsku vladu bila je sve samo ne
iznenaenje. Poetkom 1908. ruski ministar inostranih poslova grof
Aleksandar Petrovi Izvoljski (

) je linim
dopisom obavestio predsednika vlade o planovima Austro-Ugarske. ta vie,
srpska vojna obavetajna sluba dola je do saznanja da je aneksija BiH za
austro-ugarsku monarhiju samo prvi korak u ostvarenju ekspanzionistike
politike. Plan Habzburgovaca je bio da se preko BiH, Rake i dolinom Vardara
izbije na Solun. To je, ako se imaju u vidu srpski nacionalni interesi, znailo,
pre ili kasnije, rat sa Srbijom. I pored svih saznanja i austro-ugarskih pretnji
srpska vlada nakon aneksije nije preduzimala nita, a njen predsednik Nikola
Pai svojim delovanjem je inio vie zla nego koristi srpskim
spoljnopolitikim i svekolikim interesima. U takvim okolnostima osnivanje
organizacije Ujedinjenje ili smrt inilo se, njenim idejnim tvorcima, kao neto
neminovno i logino. Da su bili u pravu pokazalo se vie puta, a naroito kad
je Pai u dogovoru sa Bugarima, bez znanja srpskog vojnog vrha, objavio rat
Turskoj 4. oktobra 1912. I stina rat Turskoj prvi je objavio crnogorski kralj
Nikola 25. septembra ali to niko nije ozbiljno shvatao. Naime, u Srbiji, od
kada je knez Nikola Petrovi traio i od srpske drave dobio 40.000 dukata
(vie od polovine srpskih dravnih rezervi) kako bi Crnogorci pomogli Srbima
u ratu sa Turcima 1876, niko vie nije ozbiljno shvatao crnogorsko bratstvo i
junatvo; kada je knez Nikola 1886. sa Vatikanom potpisao konkordat niko
ozbiljan vie nije gajio ni iluzije o bratstvu. Da stvari sa Nikolom i njegovom
bratijom ne stoje nikako do sa novcem potvrdilo se i poetkom Prvog svetskog
rata kada je Nikola odluio da vojuje tek nakon to je Srbija prihvatila da mu
plaa 55. 000 franaka meseno i da sama snosi trokove svih mobilisanih
crnogorskih trupa. Kad je Srbiji ponestalo para, a Britanci i Francuzi odbili da
mu daju 400 miliona franaka kredita, Nikola je 16. januara 1916. otputovao u
Italiju nareujui da se odmah raspusti crnogorska vojska (21. januar) i
potpie kapitulacija (25. januar). Oj svijetla majska zoro!
Balkanski saveznici su poetkom septembra predali kolektivnu notu Turskoj
zahtevajui da, bez daljeg odlaganja, sprovede odredbe Berlinskog ugovora
kojim su predviene nove administrativne podele vezane za Makedoniju, Staru
Srbiju, Epir i Albaniju. Turska se opirala ovim obavezama i odugovlaila sa
njihovim izvravanjem. Ovako konfuznu i teku diplomatsku situaciju
iskoristio je Pai: Suoen sa porastom ozbiljnog nezadovoljstva u vojsci i
irokim narodnim masama on izlaz nalazi u iznenadnoj objavi rata Turskoj;
ovim je uspeo da suzbije sve unutranje tenzije i panju vojske i naroda usmeri
na predstojei novi ratni sukob. Dj vu ve vieno.
Pre objave rata Pai je sa Bugarima, bez znanja vojnog vrha i vlade,
sklopio tajni Ugovor gde u drugom lanu pie: Srbija priznaje Bugarskoj
pravo na teritoriju istono od Rodope i reke Strume, a Bugarska Srbiji pravo
- 276 -

na teritoriju severno i zapadno od are planine. Meutim, u nastavku Ugovora
Pai obavezuje Srbiju da ne trai za sebe nita juno od linije Kriva Palanka
Ohrid, to de facto znai da Srbija preputa Bugarima Kratovo, tip, Veles,
Prilep, Ohrid i Bitolj. Ovim Srbija ostaje bez granice sa Grkom i slobodnog
izlaska na Solunsku luku preko koje je obavljala najvei deo svoje trgovine.
Jedan od poslednjih ljudi koji je uo za Paievu objavu rata Turskoj bio je
naelnik Generaltaba general Radomir Putnik. Umesto da bude konsultovan u
vezi ovakve odluke vlade on je o istoj obaveten pismom od naelnika
Politikog odeljenja Ministarstva inostranih poslova Milana Jovanovia:
Gospodine enerale, po naredbi g. Predsednika Ministarskog saveta, ast mi
je izvestiti Vas, da je danas u 4 sata po podne predata ovdanjem turskom
poslaniku nota, u kojoj su izloeni nai zahtevi Porti. Kako je verovatno da
Turska nee primiti nae zahteve i da moe, u roku od 24 sata, sama
eventualno poeti akciju, to mi je ast saoptiti Vam prednje, radi znanja i
upravljanja.
Zateen i blago konsterniran ovakvom odlukom Paia, general Putnik u
svom dopisu ministru vojnom pie: Ovakvim postupkom naa vojska je
izloena napadu pre no to je izvrila koncentraciju i pripreme za borbu. Ovo
je uinjeno ne samo bez prethodnog sporazuma sa eneraltabom, nego
protivno mome ranijem usmenom saoptenju g.Ministru predsedniku, po kome
naa vojska ne moe biti gotova za operacije pre 7-og. okt. te da dotle treba
izbegavati oglas rata. Prema tome, ja ne mogu primiti odgovornost za
posledice koje bi usled izazivanja rata mogle na nas pasti.
Preko organizacije Ujedinjenje ili smrt beogradska masonerija, a pre svega
njen frankofilski deo, je znaajno pomogla pripremu srpske vojske. Tokom
sukoba, Generaltabu su dostavljani i odreeni obavetajni podaci koji su imali
znaaja na uspenije planiranje odreenih vojni h operacija. Srpski vojnici, njih
402. 200, voeni generalima Radomirom Putnikom, ivojinom Miiem,
Stepom Stepanoviem, Boom Jankovie i dr. oslobodili su celu Staru Srbiju i
Makedoniju izbivi 5. novembra na Jadransko more. Za svoje zasluge naelnik
Generaltaba Radomir Putnik dobie zvanje vojvode.
Neshvatljivo brzi poraz Turske vie je uplaio nego to je iznenadio Austro-
Ugarsku. Njena propast je otvarala vrata stvaranju velike Srbije, a to je bilo u
suprotnosti sa ekspanzionistikom politikom Dvoj ne Monarhije. Poetkom
oktobra ona iz Bea put Albanije alje arbanakog vou Ismail Kemala (I smail
Kemal Bej Vlora) kako bi politiki organizovao podeljena albanska plemena.
On je u Albaniju doveen austrijskim ratnim brodom, a ve 28. novembra
1912. u Valoni je proglaena nezavisnost Albanije (Republika e Shqipris) sa
Kemalom na elu; istog dana Austro-Ugarska je priznala Albaniju. Pored
ovoga, Austro-Ugarska agentura i vojna obavetajna sluba povezuju
pripadnike makedonskog VMRO-a (
- 277 -

) na elu sa Janetom Sandanskim i albanske prvake kako bi meu
sobom to bolje koordinisali napade na Srbe. I , na kraju, Dvojna Monarhija
preko svog poslanika u Sofiji, grofa Tarnovskog (Adam Graf Tarnowski von
Tarnow), otvoreno zagovara i trai da Bugarska to pre stupi u rat protiv
Srbije.
Na alost, brilijantni uspesi srpske vojske nisu bili praeni i uspesima
srpske diplomatije. Sve do polovine 1912. ministar spoljnih poslova Srbije bio
je dr Milovan . Milovanovi, iskusni politiar koji je imao ak i line
kontakte na nemakom i ruskom dvoru. No, nakon njega Pai odbija da se
imenuje novi ministar i sam preuzima rukovoenje srpskom spoljnom
politikom. Posledica ovoga e biti da su se svi uspesi srpske vojske potirali na
raznim mirovnim konferencijama gde je dejstvovala paieva diplomatija.
Preko loe Pobratim organizacija Ujedinjenje ili smrt je obavetena o toku
Konferencije ambasadora velikih sila u Londonu (Velika Britanija, Austro-
Ugarska, Rusija, Nemaka, Francuska i I talija). Sutina se svodila na to da
srpska diplomatija nije pravovremeno i odluno reagovala na predloge koji su
se iznosili na Konfrenciji. Prvog dana Konferencije 17. decembra 1912, donet
je naelan zakljuak o formiranju autonomne Albanije garantovane i
kontrolisane od strane est sila. Pored toga, zakljueno je i da granice
Albanije i Crne Gore na severu u svakom sluaju budu susedne. Na ovaj
nain je odmah, prvog dana rada Konferencije, odbaen zahtev Srbije za
izlazak na more. Pai tek 8. januara 1913. Konferenciji dostavlja promemorij
u kome srpske interese izlaska na more obrazlae tezom o kontinuitetu borbe
srpskog naroda za nezavisnu nacionalnu egzistenciju i postojanjem niza
spomenika srpske dravnosti i kulture na teritorijama koje treba da pripadnu
Albaniji. Promemorij se zavrava apelom na svest i savest Evrope i
civilizovanog sveta uz jednu veoma interesantnu opasku: Mi smo podneli
velikih rtava radi odranja mira i stvaranja Albanije, dalje ih ne moemo i
neemo podnositi. Do danas niko nije razjasnio ko je i kada doneo odluku da
srpski narod podnosi bilo kakve rtve radi stvaranja Albanije. Na Paiev
promemorij Konferencija je odgovorila usvajanjem odluke o obaveznom
povlaenju svih srpskih vojnih snaga sa teritorije Albanije.
Samo i iskljuivo zahvaljujui ruskoj diplomatiji, a pre svega direktnom
angaovanju ruskog cara Nikolaja I I Srbija je uspela da na Konferenciji
odbrani Metohiju sa akovicom, kao i Debar koje je, inae, Austro-Ugarska
odluno traila da pripadnu novostvorenoj Albaniji. Inae, jedan od brojnih
ruskih novinara koji su izvetavali o Balkanskim ratovima bio je i Lav
Davidovi Brontajn ( , krteno ime).
Brontajn je 4. oktobra 1912. stigao u Beograd iz Budimpete kao dopisnik
moskovske . Odmah po dolasku se smestio u hotel Grand u ika
Ljubinoj ulici koji je bio omiljeno stecite mnogih politiara, a najvie
- 278 -

rukovodstva Naprednjake stranke. No, nakon to se upoznao sa Dragiom
Lapeviem, predsenik Socijaldemokratske stranke, Brontajn se premeta u
hotel Moskvu i poinje intenzivno da ui srpski . Ve sa svojim prvim
izvetajem poinje sa otrim kritikovanjem politike srpske vlade to je, na
kraju, i dovelo do toga da mu nezadovoljni Nikola Pai izrauje uskraenje
gostoprimstva zbog ega on 1913. godine naputa Beograd.
Pokuavajui da prikrije svoju odgovornost za sramotu koju je Srbija
doivela na Konferenciji, a pre svega zahtev da se odmah povue iz Albanije
Pai za sve okrivljuje svoje dojueranje saveznike Bugare. On sada od
Bugara trai reviziju ranije potpisanih sporazuma tvrdei da su oni tetni po
Srbiju. Bugarski kralj Ferdinand Koburg (Ferdinand Maximilian Karl Leopold
Maria von Sachsen-Coburg und Gotha) se umesto dijaloga sa Paiem poeo
spremati za rat protiv Srbije. Po naredbi kralja Ferdinanda Bugarska, bez
objave rata, 17 juna 1913. napada Srbiju. Iako zateena srpska vojna komanda
je sa nekoliko izuzetnih manevara uspela da eliminie faktor iznenaenja na
koji su Bugari raunali, a potom i da pree u odlunu kontraofanzivu
osvajajui celo podruje june Srbije. Ve 17. jula u Niu je, na molbu
bugarske vlade, potpisano primirje. No, odmah nakon potpisanog mira Bugari
su, potomognuti Austro-Ugarskom, opet poeli da deluju protiv Srbije i to tako
to su na pobunu i bezakonje podsticali Albance koji su ostali da ive na jugu
Srbije. Ve septembra 1913. Albanci su se digli na oruje, a slino je bilo i sa
Makedonijom gde su Makedonci, okupljeni u VMRO-u, pokrenuli niz napada
na lokalno srpsko stanovnitvo i srpsku vojsku.
Zahvaljujui Paiu i njegovim korumpiranim radikalima Balkanski ratovi,
koliko god vojno uspeni za Srbiju, su se pretvorili, istorijski gledano, u
poetak njenog dugog i izvesnog propadanja. Srbija je tada stekla mnoge
mone i trajne neprijatelje, a pre i iznad svih Austro-Ugarsku koja je, u sklopu
svoje Drang nach Osten politike, jo avgusta 1887, na bugarski presto, umesto
proruski orijentisanog Aleksandra Batenberga (Alexander J oseph von
Battenberg), dovela sina svog poznatog generala kneza Avgusta fon Saks-
Koburg-Gota.
Stareina loe Srbija 676 (isto jevrejska loa osnovana 1911. u Beogradu,
pod pokroviteljstvom XI distrikta Nezavisnog Ordena B' nei B' rit iz Carigrada)
Avram Ozerovi kao prvi Jevrejin u politikom ivotu kneevine Srbije
upozorio je iru javnost na tetnu politiku Nikole Paia i njegovih najbliih
politikih saradnika. Ozerovi koji je inae bio i predstavnik Alliance Israelite
Universalle posebno istie njihove marifetluke na prostorima Stare Srbije i
Makedonije. Inae, kako bi uspeno izveo svoje malverzacije na prostoru Stare
Srbije i Makedonije Pai nije dozvoljavao da se Ustav Kraljevine Srbije
primenjuje na ovim prostorima od 30. maja 1913. ve je za njih donosio
posebne uredbe.u
- 279 -

J edana od poslednjih takvih uredbi je i Uredba o naseljavanju
novoosloboenih i prisajedinjenih oblasti Kraljevini Srbiji doneta 20. februara
1914. Cilj ove uredbe je navodno bio likvidacija feudalnih odnosa sobzirom da
se zemlja na KiM nalazila veinom u rukama turskih i albanskih begova i
itluk-sahibija, a kmetovi su bili uglavnom srpska i albanska sirotinja. Sve u
svemu, raznim zloupotrebama i nepromiljenom politikom Paieve vlade
produbio se jaz izmeu srpskog i albanskog naroda i zaotrili ionako loi
nacionalni odnosi nastali injenicom, kako pie Jovan Cviji u l anku
Balkanski rat i Srbija, da je izmeu 1876. i 1912. iz ovog dela Stare Srbije
izbeglo u Srbiju preko 150.000 Srba.
Raskid sa Paievom politikom prema Kosovu i Metohiji moe biti al ne
mora da znai nainio je Milenko Vesni kada je njegova vlada 24. septembra
1919. usvojila Uredbu o naseljavanju junih krajeva: Prvo su se vraale
porodice koje su do 1914. godine bile u posedu tapija putem kupovine zemlje.
Njihov povratak i povratak ostalih Srba je postao masovan tek krajem 1919;
veina se privremeno nastanila u gradovima, ekajui da uu u svoje ranije
kupljene posede ili jednostavno da dobiju zemlju od drave. Meutim, sve ove
mere bile su zakasnele i izvesno nedovoljne da bi na etnikom planu
korigovale odnos koji je bio poremeen na tetu srpskog naroda tokom XI X i
poetkom XX veka. Da je to tako pokazuju i podaci o nacionalnoj strukturi
kosovsko-metohijskog stanovnitva iz 1939: od ukupno 645.017, na slovenski
elemenat dolazi 162.896 (25,2%), na neslovenski - albanski, turski, ciganski
itd. elemenat - 422.827 (65,6%), a na srpske i druge naseljenike jo svega
59.294 (9,2%). Ovakva politika se ve tada pokazala pogubnom za pozicije
srpske drave na prostorima Stare Srbije, a vreme e pokazati da je ona, uz
komunistiku asistenciju nakon Drugog svetskog rata, dovela i do gubitka
Stare Srbije. Na ovako pogubnu politiku srpskih politikih prvaka ukazivao je
Jevrejin, mason i lan Narodne stranke Avram Ozerovi.
U knjizi Korupcija i razvoj moderne srpske drave autori Goran Antoni,
Aleksandar Mileti, Vladan Jovanovi i Vladimir Cvetkovi piu o nizu
korupcionakih afera u vreme nastajanja moderne srpske drave. ak dva
poglavlja u knjizi govore o korupciji na Kosovu i Metohiji za vreme Paia, a
Goran Antoni, kao njihov autor, posebno ukazuje na koruptivnost srpskih
dravnih inovnika na KiM gde su predsednici optina i naelnici okruga i
srezova bili glavni akteri korupcije. Punia Rai, ovek od najveeg
poverenja Nikole Paia za obavljanje najprljavijih politikih poslova, e
1921. godini otii na KiM u inspekciju optina, okruga i srezova. Zadatak mu
je bio da proveri osnovanost sve veeg nezadovoljstva naroda bahatou i
gramzivou dravnih inovnika; iako poslan kao neko ko je trebalo da sprei
korupciju Rai e ubrzo sam postati poznat po aferi manastira Deani.
Antoni istie da je ovo jedna od najneobinijih korupcionakih afera iz
vremena Paieve vladavine: Punia Rai je bacio oko na manastrisku umu
koju su u srednjem veku Nemanjii poklonili manastiru. Tvrdei da je
- 280 -

naslednik Nemanjia Rai je sredio da mu sud u Pei presudom ustupi u
vlasnitvo pomenutu umu kao nasledniku Nemanjia. Ovaj od Nemanjia
Crnogorac e u skuptini Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 20. juna 1928.
godine ubiti grupu hrvatskih narodnih poslanika: I vana Pernara, uru Basari
eka i Pavla Radia, sinovca Stjepana Radia, osnivaa Hrvatske seljake
stranke. Razlog za ljutnju i potezanje pitolja jednog od Nemanjia bio je taj
to su njega i Radikale hrvatski poslanici nazvali lopovima, a Pernar mu,
prema skuptinskom zapisniku, lino dobacio: Opljakali ste i begove. Pre
pucanja Rai se obratio predsedniku skuptine Ninku Periu reima: Molim
vas, gospodine predsjednie, da ga kaznite. Ako ga vi ne kaznite, ja u da ga
kaznim. Ja u lino da se obraunam sa njim. Ko god bude pokuao da se stavi
izmeu Pernara i mene poginue. Nakon zloina u Skuptini Rai je mirno
izaao iz nje i tek nakon nekoliko dana se sam prijavio policiji kada je izjavio:
Radievci su me izazvali napadajui na moju ast i nacionalno osjeanje. . .
Crnogorcima i ne bi trebao predstavnik koji nema ponosa, osjeanja asti,
ojstva i junatva. . . Hvala vam, brao, na povjerenju!
Najozbiljniji propust u spoljnoj politici Srbije Pai i Karaorevi e uiniti
aprila 1915. prilikom potpisivanja Londonskog ugovora izmeu Italije i
Antante (Rusija, Britanija i Francuska). Tom prilikom Antanta je, elei da
privue Bugarsku na svoju stranu, ponudila Srbiji da prepusti Bugarskoj
teritorije istino od Vardara, a da za uzvrat dobije Bosnu i Hercegovinu,
delove Slavonije i deo jadranske obale od Budve (ukljuujui i Budvu) do
Splita gde bi bila granica Srbije sa I talijom. Ovaj predlog, za koji se posebno
zalagao car Nikolaj II, Pai i Karaorevi su odmah odbili. Ruski ministar
spoljnih poslova Sazanov ( ) je pokuao lino da
utie na Paia ali bez uspeha. Samo tri meseca nakon potpisivanja
Londonskog ugovora i odbijanja ponude Antante o proirenju Srbije, Pai je
izrazio spremnost da se srpska teritorija levo od Vardara ustupi Bugarskoj
samo pod uslovom da se Srbiji dozvoli ujedinjenje sa Hrvatskom!
Ovakvi stavovi i ponaanje Paia i Karaorevia su za mnoge bile
iznenaenje iako su njih dvojica ukidanje Kraljevine Srbije i stvaranje
nekakve zajednike dravne tvorevine sa Hrvatima i Slovencima najavili jo 7.
decembra 1914. u okviru tzv. Nike deklaracije koju je, u formi vladine izjave,
usvojila Narodna skuptina. Dok je srpska vojska vodila krvave bitke na
Kolubari protiv Austro-Ugarske armade u okviru koje je bilo dosta hrvatskih
vojnika i dobrovoljaca Pai je naredio samostalskom prvaku Miloradu
Drakoviu (ubijen 1921. kao ministar unutranjih poslova Kraljevije
Jugoslavije u Hrvatskoj) da saini tekst Deklaracije koju je on lino proitao
narodnim poslanicima. U Skuptini nije bila omoguena diskusija o Deklaraciji
ve se od narodnih predstavnika zahtevalo samo da je podre to su oni
jednoglasno i uinili. ta je pisalo u Deklaraciji:
Vlada Kraljevine Srbije smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim
- 281 -

trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspean svretak ovog velikog
vojevanja, koje je, u trenucima kada je zapoeto, postalo ujedno borbom za
osloboenje i ujedinjenje sve nae neslobodne brae Srba, Hrvata i
Slovenaca.
Ovakvo ponaanje i delovanja Paia ruski carski poslanik u Beogradu koji je
sa Srbima preao Albansku golgotu knez Trubecki (

) je rekao:
Srbi nikad ne vide stvari kakve jesu. . . Srbi su veliki ovinisti koji su ubeeni
u bespogovornu nadmo svoje kulture. . . Skloni optimizmu Srbi esto zatvaraju
oi pred tekoama. . . danas ne ele da vide duboke razlike izmeu sebe i
Hrvata. . . Srbi su pravoslavci, a Hrvati katolici. Meu Srbima nema stalekih
razlika, a u Hrvatskoj postoji stara aristokratija. . . Hrvati su vekovima bili pod
uticajem nemake kulture pa se tako moe rei da je razlika meu njima kao
izmeu graana i seljaka.
Dinastija Karaorevia i Nikola Pai su sa neskrivenim nezadovoljstvom
gledali na rast uticaja lanova organizacije Ujedinjenje ili smrt. Posebno su
bili zabrinuti porastom njihovog autoriteta meu pripadnicima vojske i srpske
politike opozicije. Dinastija je pojedincima iz Ujedinjenje ili smrt dugovala
povratak na presto, a Pai je poeo ozbiljno da shvata pretnje koje su mu
upuivane zbog njegove antisrpske politike i bezskrupuloznih finansijskih
malverzacija njegovog sina Radeta. Paiev sin je bio poznat iskljuivo i samo
po aferama: vercu platine iz Srbije za Nemaku, afera Omnium Serb
(izgradnja fabrike oruja), Stona afera, afera Adamstal i td. Obraun sa elnim
ljudima Ujedinjenja, Karaorevi i Pai otpoinju krajem 1914, a 2. aprila
1917. godine u Solunu ta borba dostie vrhunac. Uz lane dokaze o navodnom
pokuaju atentata na regenta Aleksandra koje je namestio ministar unutranjih
poslova Ljuba Jovanovi, na smrt su osueni Dragutin Dimitrijevi Apis,
Radoje Lazi, Milan Milovanovi, edomir Popovi, Vladimir Tucovi,
Velimir Vemi, Ljubomir Vulovi, Bogdan Radenkovi (vicekonzul) i Rade
Malobabi. Pai je, na zahtev Bea, pokuao da pripadnike Ujedinjene ili smrt
optui ak i za atentat na austro-ugarskog prestolonaslednika Ferdinanda ali
je, u nedostatku bilo kakvog dokaza, morao da odustane.
Pripreme za Solunski proces otpoele su jo januara 1916. kada su
Karaorevi i Pai raspustili celokupnu Vrhovnu komandu na elu sa
Radomirom Putnikom i ivojinom Miiem. Kao objanjenje za ovaj neuveni
in Pai izdaje saoptenje: Za na poraz krivi su komandanti koji su vojsku
iz Bitolja i Debra krenuli za Dra, umesto za Grku. . . pa sada vlada mora da
reava isto vojnike stvari. Pai je svojim saoptenjem slagao sve
preutavi da je Grka odbila vojni savez sa njegovom vladom i da mu je
uputila upozorenje da e razoruati srpsku vojsku ako samo pokua da povredi
njenu neutralnost. Razoaran i pred svojim vojnicima ponien vojvoda Putnik
- 282 -

odmah odlazi u Francusku. Po nareenju francuske vrhovne komande doekan
je sa svim vojnim poastima, dodeljena mu je najvia vojna penzija i vila u
Nici. Umro je, a da nikada vie nije video Srbiju.
Neposredno pred streljanje major Ljubomir Vulovi je napisao dva pisma u
kojima je naveo sve ta se dogaalo u Solunu i poverio ih proti Zdravku
Paunoviu zamolivi ga da ih, kad zemlja bude slobodna, preda nekome ko e
moi da se pozabavi ovim pitanjem. Prota Zdravko je pisma dugo uvao, a
potom ih predao Todoru Mihailoviu u Beogradu koji ih 1952. odnosi
Aleksandru Rankoviu, tada potpredsedniku Vlade i ministru unutranjih
poslova FNRJ . Nakon to se upoznao sa sadrajem pisama Rankovi je naloio
organima Udbe da prikupe svu raspoloivu dokumentaciju o Solunskom
procesu, kao i da pronau preivele iz tog vremena.
U skladu sa ovom inicijativom Potpredsednika vlade Radije Lazi, Apisov
sestri i Vulovieva udovica podnose zahtev za obnovu procesa. Nakon niza
pretraga i detaljne analize preko hiljadu dokumenata javni tuilac Mirkovi je
podneo predlog Vrhovnom sudu Srbije: Novi dokazi koji su otkriveni, izjave
Veljanovia i drugih kao i druge injenice navedene u ovom predlogu dovoljni
su za izmenu presuda Nieg vojnog suda i Vieg vojnog suda za oficire u
korist optuenih. Odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije, na obnovljenom
procesu od 2. do 13. juna 1953, svi optueni na Solunskom procesu su
osloboeni za dela zbog koji su bili optueni.
I nteresantno je da su na ovom obnovljenom procesu na svetlo dana izali
podaci na koje su svojevremeno ukazivali pripadnici Ujedinjenje ili smrt:
Pai je svojom politikom stalnog smanjenja vojnog budeta doveo do toga da
je srpska vojska u rat protiv Austro-Ugarske 1914. ula bez dovoljno municije
(u bici na Kolubari svaki srpski vojnik je dobio samo 50 metaka), puaka,
injela, cokula, zaliha hrane i td. Mnogi regruti su u rat krenuli u civilnim
odelima i opancima nosei hranu od kue, a do puke su dolazili tako to su
ekali da im neko od drugova pogine. Na obnovljenom procesu je izalo na
videlo i da je vie od 17. 000 regruta mlaih od 18 godina stradalo, prilikom
povlaenja preko Albanije, a usled nedostatka odgovarajue odee, hrane,
lekova i oruja. Bili su ista i laka meta za Arbanase koji su se vebali u
gaanju ubijajui ih. Zaostale, gladne i bolesne Arbanasi su saekivali, do gola
skidali i ostavljali da umru od hladnoe. Prema izvetaju vrhovne komande
srpske vojske od 25. jula 1914. do 14. jula 1916. bilo je izgubljeno 390.228
vojnika.
Da stvar sa nespremnou srpske vojske i same Srbije za rat protiv Austro-
Ugarske bude jo poraznija po Paia i Karaorevie postalo je jasno kada se
saznalo da je Damjan Denja Brankovi jo u januaru 1914. obavestio Paia i
Dvor o Austro-Ugarskim vojnim planovima o napadima na Srbiju i njihovom
iekivanju pogodne prilike za njegovo otpoinjanje. Ove informacije
- 283 -

Brankovi je dobio od direktora nemake firme Friedrich Krupp AG Hoesch-
Krupp dr. Milona iji je on zastupnik za Srbiju bio. U vezi sa ovim Brankovi
je izjavio:
Meni je u poverenju saopteno u Berlinu da je ultimatum Srbiji spremljen u
Postdamu i da je rat protiv Srbije odluen u Konopitu izmeu Vilhema i
Franca Ferdinanda u januaru mesecu 1914. godine, nekoliko meseci pre
atentata. Ovu vest saoptio mi je kao zastupnik Krupove fabrike, njen direktor
dr Milon. On mi je, izmeu ostalog, rekao da je Nemaka dala Austriji
slobodne ruke u akciji protiv Srbije, da izabere i uzrok i vreme kad e je
napasti. Ja sam to saoptio i naoj slobodnozidarskoj loi i Paiu. . . Tadanja
vlada zauzeta neprekidno partijskom borbom, odstranila je svaki inters od
dogaaja spoljne politike.
U prilog pretpostavke da su Pai i Karaorevi znali za Austro-Ugarske
ratne pripreme protiv Srbije govori i podatak da je Rusija jo 1913. dola,
preko svoje vojne misije u Varavi na ijem se elu nalazio pukovnik Nikolai
Batuin ( ), do detaljnih austro-ugarskih
planova za napad na Srbiju. U autentinost planova koje je Batuin primio od
svog dugogodinjeg agenta inae efa austrijske obavetajne slube Alfreda
Redla (Alfred Victor Redl) Rusi nisu ni najmanje sumnjali pa su ih sve
prosledili Paiu kada je on sa prestolonaslednikom Aleksandrom
Karaoreviem u zimu nastupajue 1914. boravio u Moskvi . Paia je tom
prilikom lino car Nikolaj upozorio na injenicu da Nemci i Austrijanci
naoruavaju Bugarsku od koje oekuju da, kad za to vreme doe, napadne
Srbiju. No, Pai je to odbacio kao neozbiljno, a kao neozbiljno je odbacio i
plan srpske vojne Komande da se, nakon Cerske i Kolubarske bitke, napadne
Bugarska kako bi se spreio njen napad na Srbiju sa istoka. Cilj Komande je
bio da sauva koridor Ni-Solun, odnosno kontrolu nad vardarskom eleznicom
kako bi, u sluaju potrebe, mogla lake da evakuie vojsku, narod i ratni
materi jal . Zahvaljujui Paiu Bugari su zauzeli vardarsku prugu i otsekli
odstupnicu srpskoj vojsci, a kada je vojvoda i naelnik Glavnog generaltaba
Radomir Putnik, poto je Srbija doivela vojniki poraz, predloio da se sa
Austro-Ugarskom sklopi primirje Pai je i to odbio nareujui povlaenje
vojske i ostavljanje naroda na milost i nemilost tuinu.
Na sudu je otkriveno i da je Jevrejin, pripadnik isto jevrejske loe Bene
Berit (B' nei B' rit - Sinovi zaveta) osnovane u Beogradu 1911. Avram Levi,
naelnik Ministarstva finansija, 1915. uz pomo vojnika Vladimira Stevia i
Vase Stankovia preneo preko Albanije Miroslavljevo jevanelje, i tako spasao
najvredniji spomenik srpske kulture koji je dobio i zvanino epitet najlepeg
irilinog rukopisa na svetu. Od juna 2005. Miroslavljevo jevanelje upisano
je u registar UNESCO-a Pamenje sveta, pa se tako nalazi u drutvu sa
francuskom Deklaracijom o pravima oveka i graanina iz 1789. godine, sa
kolekcijama ubertovih i openovih dela, Geteovih rukopisa, Betovenovom
- 284 -

Devetom simfonijom, Gutenbergovom Biblijom, rukopisima Nikole Kopernika,
sa Fenianskim pismom, arhivom Nikole Tesle. . . Miroslavljevo jevanelje se
danas uva u Narodnom muzeju u Beogradu, a pre nekoliko godina je sainjen
njegov faksimil u tirau od 299 primeraka od kojih se mnogi nalaze u
najpoznatijim bibliotekama sveta: Library of Congres Vaington; British
National Library London; bibliteke univerziteta: Harvard, Princeton, Yale,
Cambridge, Oxford, Ohio, La Sorbonne, Alma Mater Studiorum Universit di
Bologna
I ako je mnogo toga vezanog za Solunski proces razotkriveno Rankovievom
inicijativom ipak, i danas, ostaje jasno da je mnogo toga i dalje obavijeno
velom tajne. Da je to tako potvreno je 2009. kada je prvi put otkriven lini
notes Aleksandra Karaorevia. U notesu je njegovom rukom ispisan
kompletan spisak svih lanova organizacije. Uredno su upisani osnivai,
lanovi uprave s datumima ulaska u organizaciju, odakle su, ime se bave i
slino. U notesu se, za godinu 1912, posebno nabrajaju pojedinosti vezane za
Dragutina Dimitrijevia Apisa, oveka koji, oigledno, nije bio vaan samo
kao lan Ujedinjenja ili smrt ve, pre svega, stoga to je odigrao znaajnu
ulogu u dovoenju dinastije Karaorevi na srpski presto.
Ono to se kao izvesno moe rei za Solunski proces to je da je to prvi
politiki sudski proces u istoriji Srba. On je oznaio pobedu Karaorevia i
Paia nad svim to je srpsko i tako im dao odreene ruke za stvaranje
Jugoslavije i uvoenje samovlaa krvave dinastije Karaorevia. Srbija je,
nema sumnje, stavljena ad acta.
Ideja o ujedinjenju svih teritorija gde Srbi predstavljaju veinsko
stanovnitvo pripada srpskoj inteligenciji. Ujedinjenje svih srpskih zemalja je
elja srpskog naroda. Jugoslavija, kao zajednika drava Srba, Hrvata i
Slovenaca, je ideja hrvatske masonerije ali i nekih beogradskih cionista
predvoenih doktorom Davidom Albalom. Malo je poznato ali je vredno
podseanja da je upravo doktor Albala, kao kapetan srpske vojske, doao maja
1917. na Krf. Nakon razgovora sa zamenikom ministra inostranih poslova
Jovanom Jovanoviem, Albala iznosi svoju ideju da instrumentalizuje ugled i
uticaj cionista u korist jugoslovenskog nacionalnog programa. Prema ranije
ve usvojenim stavovima cionistikog drutva Cion na elu koga se nalazio dr
David M. Alkalaj realizacija jugoslovenske ideje podrazumevala je ukidanje
kraljevine Srbije ali i, na njenim ruinama, osnivanje nove drave koja bi bila
garant jevrejskih verskih i ekonomskih sloboda. Kao specijalni delegat Srpske
vlade, odnosno njene vojne misije pri SAD 1917. i 1918. dr Albala koristi
svoje, vie nego dobre, veze sa amerikim bankarskim i medijskim krugovima
kako bi za jugoslovensku ideju pridobio i samog predsednika Vilsona (Thomas
Woodrow Wilson) to e, pokazae se, biti od velikog ako ne i presudnog
znaaja za njenu krajnju realizaciju.
- 285 -

Loa Ujedinjenje je osnovana 1908. odmah nakon aneksije BiH, i povratka
Milovana Milovanovia, ministra inostranih poslova Srbije iz diplomatske
misije u Engleskoj i Francuskoj. Leon Deko, francuski poslanik u Beogradu je
preko Francuskog Velikog Orijenta obezbedio sve to je neophodno za poetak
rada Loe. Ova isto frankofilska loa se intenzivno zalagala za ujedinjenje
svih srpskih zemalja, a odluan potez u tom pravcu je preduzela kada je
Austro-Ugarska, 15. jula, otvorenom depeom (depea je bila napisana na
francuskom jeziku) preko temivarske pote, objavila rat Srbiji. lanovi loe
kontaktirali su Nikolu Paia i ponudili mu svoju pomo u otvaranju vanih
diplomatskih kanala i snabdevanju vojske neophodnim vojnim i sanitetskim
materijalo. Koliko Pai nije bio zainteresovan za stanje vojske i njenu
spremnost govori najbolje injenica da je Srbija ula u rat sa jedanaest puta
veim neprijateljem bez naelnika taba Vrhovne komande. Samo zahvaljujui
nesebinom angamanu lanova Ujedinjenja srpski vojnici nisu bili
izmasakrirani u Kolubarskoj bici u koju ih je Pai poslao gotovo bez
municije. U poslednji as iz Francuske je dopremljena preko potrebna municija
za srpske puke.
Svesni uticaja masonerije na svetsku politiku, a naroito na politiku
Francuske i Engleske oni su Paiu predloili da odmah, paralelno sa
izvoenjem ratnih odbrambenih operacija, zapone diplomatsku kampanju za
konano i definitivno reenje srpskog pitanja ujedinjenje svih srpskih
zemalja. Namera je bila da se obezbedi politiko, diplomatsko i vojno
delovanje Srbije sa ciljem da se sve teritorije Austro-Ugarske gde su Srbi bili
veina pripoje Srbiji to je znailo i izlazak na more preko Dalmacije. Pai ne
samo da nije ozbiljno razmotrio ovaj predlog ve sve do objave rata nije
ozbiljno reagovao ni na upozorenja vojne i diplomatske obavetajne slube da
Dvojna Monarhija priprema napad na Srbiju. Predsednik srpske vlade je, nakon
atentat u Sarajevu, nastavio sa predizbornom kampanjom koju je obustavio tek
kad je 220.000 hiljada Austro-Ugarskah vojnika predvoenih feldcajgmasterom
Oskarom Potjorekom, ponemenim Slovencom, krenulo na Srbiju. Stvaranju
koalicione vlade, odnosno objedinjavanju svih snaga u Srbiji, Pai je
pristupio tek nakon to mu je pukovnik Apis zapretio vojnim puem.
Koaliciona vlada je formirana u Niu 22. novembra, a Pai je i nakon toga
nastavio da govori o neophodnosti odravanja izbora u Srbiji.
Kako srpska vlada nije imala nikakvu politiku platformu niti je utvrdila
svoje ratne ciljeve Pai u Niu, konano i opet pod pretnjom, prihvata predlog
loe Ujedinjenje da okupi nekoliko intelektualaca kako bi se sainili ratni i
politiki ciljevi Srbije. Ovu grupu su sainjavali Slobodan Jovanovi, Ljuba
Jovanovi, Aleksandar Beli, Nikola Stojanovi, Jovan Cviji i Mirko Latas
(Jovanovi, Beli i Stojanovi su bili masoni). Predlog Slobodana J ovanovia
da se odmah osnuje Srpski odbor u Parizu sa ciljem da radi na afirmaciji
politikih i nacionalnih ciljeva Srbije Pai odluno odbija. Pored svih
propusta koje je nainio pre rata, i onih odmah po njegovom otpoinjanju
- 286 -

Pai 1915, kada je vladalo zatije nakon to je Austro-Ugarska pretrpela
katastrofalne poraze na Ceru i Suvoboru (Kolubara), poinje sa politikom
razdora meu srpskim oficirima. Marta 1915. uz pomo regenta Aleksandra
smenjuje pukovnika Apisa sa mesta efa Obavetajnog odeljenja Vrhovne
komande i daje nalog da civilna policija uhapsi Apisovog pomonika za Bosnu
Radeta Malobabia. Kako je Malobabi razvio vrsti vezu agenata u BiH ona
se, nakon njegovog hapenja, raspala i nikad vie nije obnovljena.
Kako bi, i ivi i zdravi, pobegli iz Beograda za Ni Pai i Karaorevi, sa
sve dravnim zlatom i svekolikom parlamentarnom bulumentom, su u
Beogradu ostavili vojsku koja im je tititila odstupnicu. U Beogradu je,
naravno, ostao i narod. O tom, od kralja, predsednika vlade i parlamentaraca
ostavljenom narodu Politika pie: Kad se posmatra kako Beograani
neposredno iza pucanja, im austrijski topovi uute, izmile po svim krajevima,
setimo se one narodne: svako udo za tri dana." Terazije su, odmah posle
bombardovanja, bile prepune ena koje su se, lepo doterane, etale gradom.
Savski i dunavski alasi su pecali na samoj liniji fronta objanjavajui da ribe
ne uju pucnjavu. Aribald Rajs pie kako sve kafane, pogotovo one ka Slaviji,
vrve od sveta. O bombardovanju su Beograani pevali i pesme, kao i njihovi
potomci. Evo jedne: Ko to kuca na prozore tako, zar vi vabe ne znate
polako. I onda je, na kraju 1915, grupa armija Nemake i Austro-Ugarske pod
komandom generala Augusta fon Makenzena (Anton Ludwig Friedrich August
Mackensen) osvojila Beograd uz zvuke Radecki mara. Odmah po ulasku u
Beograd Makenzen je naredio da se svi srpski branioci sahrane. U njihovu
ast , podigao je spomenik nad grobnicom na Topideru gde su sahranjeni i na
njemu upisao: Ovde poivaju Srpski junaci. Nakon sahrane ostale su
zabeleene i njegove rei: Borili smo se protiv vojnika iz bajke, koji su se
branili besprimernom hrabrou. Onoga trenutka, kada smo Srbiju osvojili, nas
je to bolelo vie nego njene saveznice.
Ono to Pai, i pored viestrukih predloga, nije uinio: osnivanje Srpskog
odbora u Parizu sa svom podrkom koju mu je mogla pruiti francuska
masonerija, uinili su Hrvati i Slovenci. Kad su otpoeli pregovori saveznika
sa Italijom o njenom prikljuenju borbi protiv Centralnih sila hrvatska
masonerija je, bre bolje, u Parizu 30. aprila 1915. osnovala Jugoslovenski
odbor. Njega su zapravo formirali Ante Trumbi, Frano Supilo i Ivan
Metrovi, a Supilo, Hrvat iz Dalmacije, je postao predsednik. I dok su Hrvati
i muslimani u okviru austro-ugarske vojske juriali na Srbe i Srbiju, i dok su
se u BiH dogaali najstraniji progoni i ubistva srpskog naroda Pai je
otpoeo pregovore sa Jugoslovenskim odborom o stvaranju nekakve nove
drave svih Slovena. Kada je, pod pritiskom srpske masonerije, a pre svega
lanova loe Ujedinjenje, predsednik srpske vlade bio primoran da od
saveznika zatrai prisajedinjenje BiH Srbiji, lanovi Jugoslovenskog odbora su
se najotrije pobunili. I dalje tretirajui Jugoslevnski odbor, u kome su glavnu
re vodili Hrvati (gotovo svi lanovi hrvatskih masonskih loa Hrvatska Vila i
- 287 -

Ljubavblinjega), kao srpskoj vladi ravnopravnog sagovornika, Pai sa njima
20. jula 1917. na Krfu potpisuje deklaraciju kojom je predvieno stvaranje
jedinstvene drave Slovenaca, Hrvata i Srba. On pri hvata da u novoj dravi sva
tri naroda Srbi, Slovenci i Hrvati budu ravnopravni na celoj teritoriji nove
drave. Pored toga, saglaava se da sva tri jezika budu isto tretirana kao i da
se izjednai status hrvatske latinice sa srpskom irilicom. Bez konsultovanja
Srpske Pravoslavne Crkve Pai prihvata da se pravoslavni kalendar izbaci iz
upotrebe u korist rimokatolikog i da se Srbima, pored irilinog, kao
ravnopravno pismo nametne i latinica. Pai se tada, po kratkom postupku,
postarao i da se iz javne upotrebe izbace vekovni nazivi Srpske pravoslavne
crkve za godinje mesece: bogojavljenski za januar; sretenjski za februar;
blagovetenski za mart; urevski za april; carski za maj; petrovski za juni;
ilinski za juli; gospoinski za avgust; miholjski za septembar; mitrovski za
oktobar; mratinjski za novembar i boini za decembar.
U vreme proboja solunskog fronta od strane srpske vojske, u vreme kad je
Bugarska kapitulirala i kada se vojska Austro-Ugarske i Nemake raspadala po
svim avovima u Zagrebu, navrat-nanos, hrvatska masonerija 8. oktobra od
poslanika bekog carskog parlamenta, hrvatskog i dalmatinskog Sabora i
slovenakog Narodnog vea formira Narodno vijee Slovenaca, Hrvata i Srba.
Za predsednika Vijea bio je izabran dr. Anton Koroec, a za potpredsednika
dr. Ante Paveli i Svetozar Pribievi. Predstavnici onih koji su gubili rat i
koji su najvie jada zadali srpskoj vojsci i narodu preko svog Narodnog vijea,
kao politikog predstavnitva svih Slovenaca, Hrvata i Srba u Austro-
Ugarskoj, objavili su svoj program: Ujedinjenje svih Slovenaca, Hrvata i Srba
u narodnu, slobodnu i neodvisnu dravu Slovenaca, Hrvata i Srba, ureenu na
demokratskim naelima.
Kada je Austro-Ugarska 28. oktobra ponudila kapitulaciju saveznicima
Hrvatski sabor je odmah sutradan proglasilo svoje odcepljenje od umirue
Monarhije: Razreavaju se svi dravnopravni odnosi Kraljevine Hrvatske,
Slavonije i Dalmacije sa Kraljevinom Ugarskom i Carevinom austrijskom...
Dalmacija, Hrvatska i Slavonija sa Rijekom proglaavaju se posve nezavisnom
dravom prema Ugarskoj i Austriji, te prema modernom naelu narodnosti, a
na temelju narodnog jedinstva Slovenaca, Hrvata i Srba na cijelom
etnografskog podruja toga naroda, bez obzira na ma koje teritorijalne i
dravne granice, u kojima narod Slovenaca, Hrvata i Srba danas ivi. Na
kraju Sabor je usvojio zakljuak da priznaje vrhovnu vlast Narodnog vijea
Slovenaca, Hrvata i Srba. Odmah nakon svega ovoga na sednici Sabora se
zapevala Lijepa naa domovino i poelo klicati Hrvatskoj dravi. Kada su u
salu uli hrvatski generali iz austro-ugarske armije okieni medaljama
zasluenim u borbama protiv Srba na Ceru i Kolubari, svi prisutni su ustali uz
poklie ivela hrvatska vojska. Tada, tog istog dana, saborski poslanici su
doneli odluku da se srpskoj vojsci zabrani prelazak granice novoosnovane
hrvatske drave. Tu i takvu Hrvatsku dravu niko na Svetu nije priznao. Niko
- 288 -

osim Paia i Karaorevia; srpska vlada je notom od 8. novembra, niim
izazvana, priznala Narodno vijee kao zakonit u vladu Srba, Hrvata i
Slovenaca, koji ive na teritoriji austro-ugarske monarhije.
Zbog ove Paieve ujdurme nekoliko ministara je dalo ostavku s
obrazloenjem da je ovim sprovedena namera hrvatskih i slovenakih
politiara iz Habzburke monarhije da se Srbi Bosne i Hercegovine, Srema i
Slavonije, Dalmacije i Like, Banata, Bake i Baranje odvoje od Srbije, pa da
se, kad doe vreme, s njima napravi front prema Srbiji. Narodno vijee
Slovenaca, Hrvata i Srba su kao ravnopranog sagovornika odbacile i sve
saveznike vlade ali, i pored svega, Pai i Karaorevi to nisu eleli da
uine.
Srpska vlada, na elu sa Nikolom Paiem, je ove politike predstavnike
delova poraenih snaga iz Prvog svetskog rata priznala kao sebi ravne
pregovarae. ta vie, kad su saveznici, a pre svega Francuzi, odbili da
priznaju ovu igranku sa Narodnim vijeem Nikola Pai se lino zaloio da
ono bude meunarodno priznato. Kako njegovo diplomatsko zalaganje nije
dalo oekivane rezultate Pai putuje u enevu u pratnji M. Drakovia, V.
Marinkovia i M. Trifkovia. Tamo okuplja predstavnike Narodnog vijea (A.
Koroec, dr Melko ingrija i Gregor erjavi) i Jugoslovenskog odbora iz
Londona (Trumbi, Gregorin, Vasiljevi, Stojanovi i Banjanin) i sa njima
donosi deklaraciju o stvaranju jedinstvene drave sa paritetnom vladom. Po
Paiu, srpski lanovi vlade bi zakletvu polagali kralju, a svi ostali
predsedniku hrvatske republike. Paievo antisrpstvo se ipak najbolje moe
videti iz dela deklaracije u kojoj stoji da: Zajednikim naporom saveznikih
naroda i Sjedinjenih drava, snagom naroda, Srba, Hrvata i Slovenaca,
slomljene su na bojnim poljima sve nasilne prepreke njegovom ujedinjenju.
Ovom deklaracijom Pai je Hrvate i Slovence koji su, sve do kraja rata, bili u
sastavu Centralnih sila preveo u tabor saveznika i tako ih abolirao svake
odgovornosti za zverstva koja su poinili, gotovo iskljuivo, prema srpskom
narodu.
Zbog nevienog revolta koji je u Srbiji, a posebno meu oficirskim kadrom,
izbio nakon objavljivanja enevske deklaracije, srpska vlada je na Krfu
podnela kolektivnu ostavku. No, kako regent Aleksandar i Pai nisu
dozvoljavali da se sazove sednica Narodne skuptine vlada u ostavci je
nastavila da vlada sve do 27. decembra 1918. Zato je bilo potrebno da se
obezbedi vladavina vlade u ostavci?!
Srpsko narodno vee Bosne (21. oktobra 1918. ), Srpsko narodno vee Srema
(29. oktobra), Velika srpska narodna skuptina u Novom Sadu koja je
predstavljala Banat, Baku i Baranju (12. novembra), Velika narodna skuptina
srpskog naroda u Crnoj Gori (13. novembra) i Narodna vea Banja Luke i
Kotora (14. novembra) donose odluku o prisajedinjenju Srbiji. No, Nikola
- 289 -

Pai i regent Aleksandar su bili protiv ujedinjenja svih srpskih zemalja i zato
su spreili sazivanje Narodne skuptine Kraljevine Srbije koja je trebala samo
da izda proklamaciju o ujedinjenju.
Delujui protivno eljama i interesima srpskog naroda oni prihvataju
hrvatsku i slovenaku ponudu za stvaranjem kraljevine SHS i to na nain
suprotan Ustavu Kraljevine Srbije. Tako je iz Hrvatske u Beograd 1. decembra
1918. doputovalo 28 zastupnika Narodnog vijea od kojih su njih 19 bili
lanovi tri hrvatske loe: Hrvatska Vila, Ljubav blinjeg i Maksimilijan
Vrhovac. Sve tri loe su bile pod direktnom zatitom Velike loe Ugarske jer
je i celokupna Hrvatska bila samo autonomna oblast u okviru Krune svetog
Stjepana (Szent Korona). ef delegacije Vijea dr Ante Paveli predao je
regentu Odluku Vijea o ujedinjenju u zajedniku dravu koju on odmah
prihvata izjavljujui: ovim asom ispunjavam svoju vladarsku drunost te u
ime Njegova Veliansva kralja Petra I . proglaavam ujedinjenje Srbije sa
zemljama nezavisne Drave Slovenaca, Hrvata i Srba u jedinstveno
Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.
Kako je 31. oktobra 1918. prestala da postoji Dvojna monarhija (Kaiser und
Knig) Slovenija (tajerska, Kranjska i Koruka) je povratila svoju dravnost,
a Hrvatska je ostala samo autonomna oblast u okviru Kraljevine Ugarske.
Meutim, i pored injenice da Hrvatska nije drave regent Aleksandar
Karaorevi je sa Hrvatima, u svom privatnom stanu u kui Kuzmanovia na
Terazijama, razgovarao kao sa predstavnicima neke dravne delegacije. Pai,
koji je sve ovo osmislio i organizovao, nije prisustvovao ovoj lakrdiji. On je,
uplaen od moguih negativnih reakcija na njegovu politiku ujedinjenja, jo 3.
novembra 1918. podneo ostavku na funkcije predsednika vlade i ministra
inostranih poslova i pobegao u inostranstvo. Dunost ministra inostranih
poslova od 3. novembra 1918. do 20. decembra 1918. obavljao je Stojan Proti
koji se nije plaio, a ni stideo niega. Od dogovora koji je postigao sa
hrvatskom masonerijom u svom stanu regent Aleksandar nije odstupio ni kada
je Ugarski dvor, preko svojih glasnogovornika grofova Tisze i Buriana, jasno
ukazao da se srpsko meanje u ugarske untranje stvari smatra neprijateljskim
inom. Odluan da po cenu dugoronog naruavanja srpsko-maarskih odnosa
odbrani hrvatske nacionalne interese regent Aleksandar uspeva da 27.
decembra 1918. sazove Narodnu skuptinu Kraljevine Srbije koja je
sankcionisala ovaj njegov in veleizdaje srpskih dravnih i nacionalnih
interesa. Tako je dinastija Karaorevia i de facto i de iure ukinula
postojanje Kraljevine Srbije, drave srpskog naroda. Bio je to kraj srpske
nacionalne drave i politike na emu su Petar Karaorevi i Pai intenzivno
radili jo od 1903.
Prva vlada Kraljevine SHS formirana je 27. decembra 1918. sa Stojanom
Protiem kao njenim predsednikom, Antonom Korocem, potpredsednikom, dr.
Antom Trumbiem, ministrom inostranih poslova, Svetozarem Pribieviem,
- 290 -

ministrom unutranjih poslova i td. Sredinom januara 1919. ukinut je srpski
pravoslavni kalendar i na teritoriji cele zemlje uveden rimokatoliki, odnosno
gregorijanski po papi Grguru XI I I . Srpsko irilino pismo prestalo je biti
jedino zvanino pismo ime je irom otvoren put latinienju Srba - sva dravna
dokumenta su u prvo vreme tampana dvoazbuno da bi se vremenom poela
pojavljivati dokumenta samo na latininom pismu. Tokom marta 1919. ukinuta
je srpska vojska, a osnovana vojska nove drave u koju je ulo 2.500 bivih
oficira austro-ugarske i 500 crnogorskih oficira koji su odmah dobili po in
vie. Srpska zastav i grb zamenjeni su novom zastavom (plavo-belo-crveno), a
novim grbom su dominirali hrvatski i slovenaki simboli. Posebnim
dogovorom utvreno je da se ne vri popis u ratu poginulih i postradalih Srba
kako se, navodno, javnost nebi uzbunjivala i kako se nikada nebi saznalo da je
Srbija izgubila 800. 000 ljudi (svaki trei Srbin), a da je samo u Albanskoj
golgoti promrzlo, od gladi umrlo ili jednostavno ubijeno od Albanaca preko
40.000 dece. Tako, u skladu sa postignutim dogovorom, u Beogradu ni danas
nema spomenika stradalim rodoljubima tokom Prvog svetskog rata.
Februara 1919. stvorena je jedinstvena cionistika organizacija pod nazivom
Savez cionista J ugoslavije sa seditem u Zagrebu. Finansiranje ove
organizacije preuzela je na sebe nova drava i to kroz usvajanje Uredbe o
stalnoj godinjoj dravnoj pomoi verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini
Jugoslaviji. Cionistiki pokret je izdejstvovao i specijalni status Jevreja i to
kroz usvajanje Zakona o verskoj zajednici Jevreja u Kraljevini Jugoslaviji.
Odmah posle ujedinjenja 1918., jevrejska optina u Beogradu je inicirala da
se sve jevrejske optine u Kraljevini SHS ujedine u jedan Savez, koko bi se
odnosi sa dravom uinili efikasnijim i kako bi se osiguralo da se sva verska i
druga pitanja J evreja jedinstveno reguliu na celokupnoj teritoriji
novostvorene drave. Na kongresu svih jevrejskih optina, odranom u
Osijeku, 1.-2. jula 1919. osnovan je Savez jevrejskih veroispovednih optina.
Za prvog predsednika je izabran dr Hugo Spitzer, advokat iz Osijeka. Vrhovni
rabinat kao najvie duhovno telo J evreja u Kraljevini SHS osnovan je 1923., a
za vrhovnog rabina izabran je dr I sak Alkalaj iz Beograda, koji je istovremeno
bio i predsednik Saveza rabina Kraljevine SHS.
U novostvorenoj jugoslovenskoj dravi cionistike organizacije uivale su
podrku ne samo vlade nego i celokupnog dvora Karaorevia. Svetski
cionistiki krugovi visoko su cenili novonastalu situaciju, a posebno ulogu
dinastije Karaorevia pa je odlueno da posle Artura Balfura (Arthur J ames
Balfour, 1st Earl of Balfour), Tomaa Masarika (Tom Garrigue Masaryk),
Alberta Ajntajna(Albert Einstein) i drugih za cionistiku ideju zaslunih
ljudi, svoju maslinovu spomen-umu u Palestini 1930. dobije i kralj Petar Prvi
Oslobodilac. Nakon ovoga itav niz cionista i istaknutih jevrejskih javnih
linosti u Jugoslaviji primio je visoka dravna odlija, a u Drutvu naroda i
drugim meunarodnim forumima cionistiki stavovi su imali gotovo
- 291 -

bezrezervnu podrku jugoslovenskih predstavnika. Ubrzo posle stvaranja
britanske mandatne teritorije u Palestini, Kraljevina SHS je podrala jevrejske
dravotvorne planove u okviru britanskog mandata. Odnosi izmeu
jugoslovenske drave i politikih organa Jevreja u Palestini uspostavljeni su
ve oktobra 1920. posle posete generalnog sekretara Svetske cionistike
organizacije Samuela Landmana Beogradu. Tada je otvoreno politiko
predstavnitvo palestinskih J evreja - Palestinski ured, koje je ubrzo zamenjeno
predstavnitvom J evrejske agencije. Nova prilika za javnu podrku cionizmu
bila je poseta predsednika Izvrnog odbora Svetske cionistike organizacije
Nahuma Sokolova (Nahum ben J oseph Samuel Sokolow) Kraljevini sredinom
marta 1928. Sokolova su primili predsednik vlade Velja Vukievi i zastupnik
ministra inostranih poslova Ilija umenkovi, koji su svojim izjavama ponovili
snanu podrku cionistikim ciljevima. Posle tri dana primio ga je u
audijenciju i kralj Aleksandar. Poseta J ugoslaviji Nahuma Goldmana (Nahum
Goldmann), lana Izvrnog odbora Svetske cionistike organizacije i
diplomatskog predstavnika J evrejske agencije pri Drutvu naroda, krajem
oktobra 1936, imala je tretman zvanine dravnike posete to se vidi i iz
podatka da ih je u posetu primio i knez Pavle koji je ponovio zvaninu dravnu
podrku cionistima i njihovim osnovnim programskim ciljevima stvaranje
jevrejske drave na tlu Palestine.
Jedna od poslednjih zvaninih prilika za potvrdu prijateljstva J ugoslavije
cionistikoj stvari dogodila se sredinom 1939. kada je britanski cionistiki
prvaka i lana Svetskog jevrejskog kongresa Morisa Perlcvajga (Maurice L.
Perlzweig) doao u zvaninu posetu Jugoslaviju. Tom prilikom su ga primili
premijer Dragia Cvetkovi i predstavnik Ministarstva inostranih poslova.
Glavni sadraj razgovora bio je razmatranje pitanja u vezi sa jevrejskim
izbeglicama kojom prilikom je jugoslovenska strana izrazila spremnost da
primi sve oni koji budu to eleli. Ovakva predusretljivost J ugoslavije posebno
je pozdravio predsednik Svetske cionistike organizacije Haim Vajcman
(Chaim Weizmann, prvi predsednik drave I zrael) koji je, nakon razgovora sa
uvenim cionistom i intimnim prijateljem kneza Pavla dr Davidom Albalom,
izrazio svoje zadovoljstvo i uverenje da e politika Jugoslavije i nadalje ostati
u istoj liniji sa Palestinom.
Uspostavljanje prisnih odnosa sa cionistima dovelo je i do redefinisanja
jugoslovenske politike prema komunistima i citadeli crvenog terora u svetu
SSSR-u. Priznavanjem Sovjetskog Saveza i uspostavljanjem diplomatskih
odnosa Vlada je de facto ozvaniila KPJ i njen rad. U Beograd je stigao prvi
predstavnik ruskih komunista Viktor A. Plotnjikov ( ), a sa
njim i itav niz boljevikih agenata koji su se odmah povezali sa domaim
komunistikim liderima. Pored svega ovoga, Vlada je poela i sa politikom
putanja na slobodu komunistikih terorista koji su do tada robijali zbog
poinjenih antidravnih dela. Koliko je to poprimilo maha govori i podatak da
je, urei se da se i sam prikae i dokae, i predsednik vlade, Dragia
- 292 -

Cvetkovi, lino naredio da se puste na slobodu vodee komunistike voe,
I vo Lola Ribar i Koa Popovi. Kao da sve ovo nije bilo dovoljno pa vlada
otpoinje i sa aktivnostima na proganjanju nacionalista i osvedoenih
antikomunista ali i zabrani knjiga i tampe sa antiboljevikim sadrajem.
Tako je vredno podsetiti se sluaja inenjera Milosava Vasiljevia, biveg
Direktora beogradskog Sajma. U vreme kada su komunisti preplavili
jugoslovensku javnost svojim komunistikim izdanjima, koja su tampana i
rasturana sa dozvolom samih vlasti, inenjer Vasiljevi je, uz korienje obilja
dokumentacione grae, napisao knjigu Istina o SSSR-u. Meutim, vlada je, im
je obavetena o sadraju Vasiljevievih spisa, zabranila knjigu i zaplenila
celokupan tira jo u tampariji, a policija je, bez ikakvog naloga, upala u
njegov stan i oduzela mu kompletnu arhivu prikupljanu gotovo punu deceniju.
Dok je, s jedne strane, oslobaala ne samo okorele komuniste ve i
osvedoene ustae, vlada je, s druge strane, otpoela sa represivnim merama
prema svim istaknutijim antikomunistima, odnosno judeoboljevicima. Tako
je, meu prvima, uhapen istaknuti beogradski novinar i publicista Ratko
ivadinovi, generalni sekretar J ugoslovenskog antimarksistikog komiteta.
Zatim su bili pohapeni i vieniji lanovi J ugoslovenskog narodnog pokreta
Zbor, meu kojima i : dr Velimir Danilovi, lekar iz Beograda; Borislav Nei i
Branko Stojanovi, vlasnici preduzea Uzor; dr Staa Coni, direktor Agrarne
privilegovane banke; dr Stanko ifrer i Drago Jefremovi, industrijalci ; dr
Dimitrije Najdanovi, profesor i dr.
Prvi dani, meseci i godine nove dravne zajednice nastale na ruevinama
Kraljevine Srbije bili su evidentno povoljni za J evreje, nita manje loi za
Hrvate, Slovence i koga sve ne jo ali ne i za Srbe koji su voeni dinastijom
Karaorevia i Paiem bili prevareni da na oltar jugoslovenske ideje priloe
gotovo sve to su imali.
J edan od potpredsednika vlade novostvorene drave bio je i dr.Vlatko
Maek, Slovenac i poznati hrvatski politiar-voa Hrvatske seljake stranke.
On je tokom Prvog svteskog rata, kao austro-ugarski vojnik 42. domobranske
divizije iz Zagreba, pucao na Srbe u bitkama na Kolubari i Ceru. I z njegove
autobiografske knjige objavljene u Njujorku vidi se da su mu najblii saborci u
ratu protiv Srba bili J osip Broz, Slavko tancer i srpski dobrovoljac Svetozar
Pribievi. Na sednici Krunskog saveta, odranoj 6. marta 1941. godine,
Maek e izjaviti Ceo Hrvatski narod je za saradnju sa Nemakom, a 8.
aprila, dva dana nakon napada Nemaca na Beograd, otiao je u Zagreb gde je
preko radija pozivao hrvatski narod da iskae svoju lojalnost Treem rajhu.
Kada su pripadnici Vermahta 10. aprila uli u Zagreb gotovo da nisu mogli da
se kreu ulicama od naroda koji im je klicao i na njih bacao cvee. Istog dana,
po nareenju Ante Pavelia, penzionisani pukovnik Slavko Kvaternik proglasio
je Nezavisnu Dravu Hrvatsku i pripremio prijem za najvie vojno rukovodstvo
Vermahta koje se tada nalazilo u Hrvatskoj. Takoe, iste veeri, u ime
- 293 -

novostvorene Unabhngiger Staat Kroatien, Slavko Kvaternik i njegov roeni
brat Petar Kvaternik koji je bio komandant J adranske divizije vojske
Kraljevine J ugoslavije pozivaju Hrvate da pohapse sve srpske oficire i odmah
se stave na raspolaganje domobranskim jedinicama koje su se, uz saglasnost
Nemaca, poele obnavljati po uzoru na nekadanje Kraljevsko ugarsko-
hrvatsko domobrantstvo. Do 16. aprila formiran je Glavni stoer vojskovoe,
Zapovednitvo vojske i Ministarstvo Domobranstva, a gotovo svi oficiri i
vojnici domobranskih jedinica njih 16.000 doli su iz redova J ugoslovenske
vojske.
Vano je napomenuti da je Maek, uoi izbijanja Drugog svetskog rata - 26.
avgusta 1939, obezbedio spajanje Savske i Primorske banovine (Kraljevina
J ugoslavija je bila podeljena na devet banovina: Dravska banovina - Ljubljana,
Savska banovina - Zagreb, Vrbaska banovina Banja Luka, Primorska
banovina - Split, Drinska banovina - Sarajevo, Zetska banovina - Cetinje,
Dunavska banovina - NoviSad, Moravska banovina - Ni, Vardarska banovina -
Skopje; Beograd nije pripadao nijednoj banovini) ime je stvorena Banovina
Hrvatska, odnosno velika Hrvatska koja e, pod komunistima, biti dodatno
proirena, a devedesetih godina XX veka priznata kao nezavisna i suverena
drava.
Ante Paveli je bio jedan od hrvatskih prvaka koji je iskreno potovao
Nikolu Paia. Njegova sestra Vinja koja od Drugog svetskog rata ivi u
Madridu je 1998. godine objavila manji deo njegovih zabeleki od kojih se
jedna odnosi i na njegovu privatnu posetu Paiu 1925. u Beogradu. Najvei
deo ovih zabeleki je januara 1999. objavio hrvatski Veernji List. U
Beogradskoj zabeleci Paveli pie: Sastanku je prisustvovao Paiev lini
sekretar profesor ore Jeleni koji je i pripremio na susret. . . . Pai je sa
svojom dugom i negovanom bradom izgledao kao patrijarh, bio je elegantno
obuen i krajnje ljubazan. Veoma brzo je sa kurtoaznog razgovora preao na
sutinu pitanjem kako sada stoje stvari u Hrvatskoj. Rekao sam mu da u
Hrvatskoj niko ne eli da ivi u Jugoslaviji jer se niko ne osea pripadnikom
nekakvog slovenskog naroda. Ako mu neko od Hrvata govori drugaije onda
moe biti samo da to ini iz neke line koristi. Da mu je to bilo poznato
potvrdio je priseanjem na vreme iz Krfa gde je o zajednikoj dravi
razgovarao sa Trumbiem. Kako sam kae Trumbi je predlagao da se nova
zajednika drava nazove samo Jugoslavija ali je on to odbio insistirajui da u
nazivu obavezno bude i odrednica - hrvatska. Tako je nova drava ve tada
nazvana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.
Komunistika partija Jugoslavije osnovana je 20. aprila 1919, a svoju poltiku
zasnivae na tezi da je Kraljevina SHS, odnosno Kraljevina Jugoslavija
tamnica naroda, a da su Srbi njeni tamniari. Neto kasnije, Ante Paveli e
osnovati pokret Ustaa hrvatska revolucionarna organizacija koji e se
proslaviti tokom Drugog svetskog rata. Paveli 1927. putuje u Rim gde
- 294 -

predstavniku italijanske vlade Davanzatiju (Roberto Forges Davanzati) predaje
promemorij HSP-a kojim se I taliji nudi saradnja na ruenju J ugoslavije; 20.
aprila 1929. u Sofiji sa Gavrilovim ( ),
predstavnikom makedonske teroristike organizacije , potpisuje
deklaraciju o uzajamnoj pomoi Makedonaca i Hrvata u ruenju Jugoslavije i
stvaranju samostalnih drava Hrvatske i Makedonije. Nakon sofijskog sastanka
Paveli odlazi u Rim gde se susree sa Musolinijem koji mu dodeljuje pomo
od 25 miliona lira i kuu u Pesariju koja od tada postaje centar ustaa u I taliji
i mesto gde je zapoeto planiranje atentata da Aleksandra Karaorevia
nakon to je Kraljevina 17. jula 1929. osudila Pavelia na smrt.
Tokom 1919. i 1920. u mnogim hrvatskim i slovenakim novinama su esto
objavljivane fotografije iscepanih i neuhranjenih srpskih ratnih vojnih invalida
kako prose irom zemlje Srbije. Na fotografijama su se mogli videti nekadanji
oficiri austro-ugarske armije, a sada oficiri vojske Kraljevine SHS kako
udeljuju milost naputenim srpskim ratnicima. Do 1921. svi proslavljeni srpski
oficiri su bil i penzionisani ili demobilisani. Dinastija Karaorevia, Pai i
ostali su gurali u zaborav podatak da je u Prvom svetskom ratu, prema
slubenim podacima podnetim Konferenciji mira u Parizu 1919., Srbija
izgubila u ratu 1.247.435 lica to je neto vie od 28% stanovnitva
(4.428.600). Srbija je, pored toga, imala i oko 1,5 milona ranjenih ljudi to je,
opet prema zvaninim podacima Konferencije, najvei broj, i u apsolutnom i u
procentualnom iznosu, ubijenih i ranjenih u periodu etvorogodinjeg rata.
Rat koji su Austro-Ugarska i njeni saveznici, pre svega Bugari, vodili protiv
Srbije moe se uporediti samo sa genocidnim ratovima iz antikog perioda.
Shodno tome, po zavretku rata predstavnici Antante i neutralnih drava
formirali su Meunarodnu komisiju za ispitivanje zloina nad srpskim
narodom. Osnovni cilj Komisije u kojoj ej bio i dr Aribald Rajs bio je da
utvrdi obim i teinu zloina poinjenih od strane bugarskih okupacionih snaga
u Srbiji. U izvetaju sainjenom na osnovu zvaninih dokumenata bugarskih
vlasti i iskaza nesrpskih oevidaca pie, pored ostalog, sledee: Po ulasku
bugarskih trupa u Srbiju podjesen 1915. godine, nastao je itav niz ubistava
koje su vrili bugarski oficiri, vojnici i komite, a docnije i njihove
administrativne vlasti... U prvom redu ubijani su srpski svetenici, uitelji,
kmetovi i drugi ugledniji ljudi... I ma primera da su svetenici ubijani po
grupama od preko 20 lica. . . Ima porodica gde je pobijeno do 15 lanova, i koje
su skoro sasvim zatrvene. Nisu bila poteena ak ni nekrtena odojad. . .
Leevi su delom spaljivani, a delom ostavljani da ih pojedu psi i svinje...
Antisrpska politika bugarske vlade izvoena je sa jednom bestijalnom
brutalnou i sa jednim rafiniranim zverstvom, koje granii sa sadizmom. . . .
I smevanje srpskih junaka i pljuvanje po srpski m rtvama dostiie
svoj maliciozni kreendo kada je Alojzu Stepincu (Aloisius Viktor Stepinac)
1919. godine dodeljen orden Karaoreve zvezde sa maevima. Vojniki orden
- 295 -

Karaoreve zvezde ustanovljen je uredbom 28. maja 1915. godine i mogli su
ga dobiti samo vojnici i podoficiri za svoje zasluge prema kralju i otadbini.
ime je, kako je Stepinac zaduio kralja Petra Karaorevia ni do danas nije
otkriveno. ime je Aloisius zaduio Srbiju zna se: Odmah nakon mature 1916.
Alojz stupa u austro-ugarsku vojsku - 96-u Karlovaku pukovniju u kojoj se
istakao kao jedan od najhrabrijih vojnika koji e 1918. ak biti i ranjen.
Meutim, te 1918. godine austro-ugarsko carstvo se raspadalo, a u Zagrebu se
formiralo Narodno vijee pa se ranjeni Stepinac uputio na osnivaku
skuptinu. Austro-Ugarska car Karlo I (Karl I . sterreich-Ungarn) razreio je
svoju vojsku zakletve vernosti to je pokorni Stepinac odmah iskoristio pa se,
bre bolje, prijavio u novostvorenu J ugoslovensku legiju kaja je navodno
trebalo da se bori na strani Srba na Solunskom frontu; nikada nije ispalio ni
jedan metak ali je zato asno demobilisan u prolee 1919. i odmah potom
odlikovan. Sa sve ordenom se uputio u Rim na studije na Gregorijanski
univerzitet, a 1932. je imenovan nadbiskupom-koautorom to mu je
omoguilo da ve 1933. postane zagrebaki nadbiskup. Iste godine je u
Beogradu poloio zakletvu kralju Aleksandru Karaoreviu. Srbi, oni
prostoduni, naivni, e, kako to kod njih obino biva, Stepinca upoznati i, na
alost, zapamtiti tokom Drugom svetskog rata: predstavio im se u J asenovcu
reima In Te, Domine, speravi (U tebe se, Gospode, uzdam)! I sada, jo
jednom, po emu je Stepinac zaduio kralja Petra Karaorevia? ime je
Aloisius zaduio Srbe znamo!
Poslednji in za pamenje Petra Karaorevia je bio donoenje novog ustava
njegove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca - Vidovdanskog ustava 28. juna
1921. godine. Kraljevina SHS je odreena kao ustavna, parlamentarna i
nasledna monarhija, iji je jezik srpsko-hrvatsko-slovenaki. Meutim, vezano
za monarhiju, Vidovdanskim ustavom su sprovedene brojne izmene srpskih
dinastikih pravila od kojih je, bez dileme, najvanija ona po kojoj za izbor
monarha potrebna saglasnost sve tri verske konfesije u jugoslovenskoj dravi -
pravoslavne, katolike i muhamedanske, a predviena je i mogunost da kralj
J ugoslavije moe biti i druge veroispovesti, a ne samo pravoslavne! Kako bi se
narodu Srpskom odvratila panja od bolne politike realnosti u novostvorenoj
dravi se odigravao politiki cirkus tako da je do 1937. godine Kraljevina
imala 35 vlada u kojima je bilo ukupno 656 ministara, a stvoren je i
birokratski aparat sa oko 350.000 slubenika.
Za tu i takvu dravnu kreaturu vladika Nikolaj je napisao da je bila prkos
Hristu i svetom Savi, i da je unitila duu Srbstva do te mere da komunistima
kasnije nije bilo teko da je dotuku. injenica da je kralj Aleksandar
Karaorevi prihvatio da nebude miropomazan po pravoslavnom obredu
govori sve, zakljuio je vladika Nikolaj.
Jedan od najveih prijatelja srpskog naroda vajcarac i uesnik u ratu Srbije
1914.-1918. (sa Srpskom vojskom odstupao preko Albanije) dr Rodolfo
- 296 -

Aribald Rajs (Dr. Archibald Rudolph Reiss) je u svojoj knjizi ujte Srbi ,
objavljenoj nakon njegove smrti 1928. godine, napisao:
ta ste uinili za svoje ratne invalide? Od svih zemalja koje su uestvovale
u ratu vae se vlasti najgore odnose prema njima.... A ta je sa vojnicima i
oficirima koji nisu tedeli krv i zdravlje da biste vi bili slobodni? J este li
postupali s njima kako to oni zasluuju i kako vam dunost nalae? Ne!
Bezmalo, reklo bi se da upravljaka klasa vae zemlje mrzi one koji su uinili
usluge vaoj otadbini. Sam Bog zna koliko ste propatili u toku rata od
Austro-Ugara-vaba. Predstavnike iste one Nemake, koja vam je bila
nemilosrdan neprijatelj i koja e to ponovo biti jednog dana vai politiari
doekuju rairenih ruku. Najbolji primer za to je Nikola Pai. . . Stari Pai je
stvorio te bezobzirne politiare, profitere koji esto dravu smatraju kravom
muzarom ijim se mlekom hrane. Lino on je uspostavio taj sistem. . .
Srpska nacionalno orijentisana masonerija, to masoneriji inae nije
svojstveno, se nikada nee oporaviti od ove nacionalne politike Nikole
Paia i regenta Aleksandra. Dominantnu ulogu u novostvrenoj dravi e imati
hrvatska i slovenaka buroazija i masonerija sa kojima e, vrlo blisko,
saraivati Komunistika partija J ugoslavije.
Paiev biograf italijanski diplomata Karlo Sforca (Carlo Sforza) nikada
nita nije napisao o poreklu njegove porodice. S druge strane, istakao je blisko
prijateljstvo Paia sa Svetozarom Markoviem sa kojim su ga, pored slinih
politikih pogleda, posebno zbliavala oseanja mrnje prema kralju Milanu
Obrenoviu, prvom srpskom kralju nakon Stefana Prvovenanog. Sforca
ukazuje i na Paievu vezu za Mihailom Bakunjinom, ocem modernog
anarhizma, sa kojim se druio sve vreme svojih studija u Cirihu. Pri tome,
Sforca napominje da je Pai Bakunjinovu ideju da se marksizam odmah
primeni u Srbiji pretpostavio ideji njenog prethodnog demokratskog
profilisanja. Svoje leviarske ideje Pai izlae jo 1876. zalaui se za
samoupravu, decentralizaciju, industriju na osnovi dravnoj i sl.
Velika loa Kraljevine Srbije osnovana je 1912. i delovala je sve dok je
postojala i srpska drava, 1. decembar 1918. godine. Kada su Nikola Pai i
regent Aleksandar samovoljno ukinuli Kraljevinu Srbiju i proglasili Kraljevinu
SHS i Velika Loa Srbije se transformisala u Veliku lou Kraljevine SHS.
Uoi Drugog svetskog rata sve loe na teritoriji Kraljevine Jugoslavije su se
uspavale pa i Velika loa Kraljevine J ugoslavije. Aprila 1990. godine u
Beogradu se bude loe: Pobratim, Sloga, Rad i postojanstvo i, na kraju, loa
Maksimilijan Vrhovac. Velika ujedinjena loa Nemake 23. juna 1990.
reaktivira Veliku lou J ugoslavije (VLJ ). Prva redovna godinja skuptina VLJ
odrana je 4. i 5. jula 1990. godine kada su reaktivirani konstitucija i statut
Velike loe J ugoslavije usvojeni jo 1925. godine. Za prvog velikog majstora
reaktivirane VLJ izabran je Zoran D. Nenezi, dotadanji stareina loe
- 297 -

Pobratim. Inae, Nenezi je u masoneriju iniciran u loi 217 u Dizeldorfu.
Sa otpoinjanjem ratnih dejstava Slovenije protiv SFR Jugoslavije, a potom i
graanskog rata u Hrvatskoj i BiH VLJ naputaju masoni iz Slovenije,
Hrvatske i BiH koji, pod zatitom velikih loa Austrije i Nemake osnivaju
svoje velike loe. Makedonski masoni takoe naputaju VLJ i uz pomo
engleske masonerije konstituiu svoju veliku lou. Tokom 1993. grupa masona
crnogorske orijentacije (Slobodan Perovi, Dragan Tanasi, Novak Jaukovi,
Vladimir Desimirovi, Sran Stankovi, Branislav Dimitrijevi, Novica
Jovovi i Branislav igi) na inicijativu Velike ujedinjene loe Nemake
istupa iz VLJ i formira Regularnu veliku lou Jugoslavije. Ovaj svoj in e
pravdati navodnim uticajem Miloevia, srpske policije i vojske na masone u
Srbiji. Odmah potom otpoee sa ritualnim izvinjenjima Hrvatima i
Muslimanima zbog navodnih srpski h zloina nad njima i sl. Ova grupa
crnogorskih masona e u Riminiju, Italija uz podrku velikog majstora Velikog
orijenta I talije Gustava Rafija (Gustavo Raffi) osnovati prvu crnogorsku lou
Montenegro. Kasnije se osnivaju jo i loa Zora i Lua mikrokozma.
I stog dana kada je dolo do raspada Zajednice SCG 2006. godine crnogorski
masoni, pod zatitom Velike ujedinjene loe Nemake, konstituiu Veliku loe
Crne Gore na elu sa Novakom Jaukoviem, profesorom elektrotehnike.
Meutim, Velika loa Crne Gore je kod nadlenih dravnih organa Crne Gore
registrovana samo kao udruenje graana odnosno kao nevladina organizacija.
U njoj se nije dogodio proces masonske inicijacije to znai da ona deluje
posve ilegalno.
Rukovoeni sledom dotadanjih dogaaja grupa srpski h masona naputa VLJ
i uz pomo Velike loe Francuske formira Veliku nacionalnu lou Srbije na
elu sa Suverenim Velikim Komanderom Vrhovnog Saveta kotskog Rituala
Draganom Maleeviem Tapijem. Nakon to je Maleevi lien ivota 2003.
godine stareina loe postaje veliki majstor Dragutin Zagorac. I staknuti
lanovi ove loe su Miki Manojlovi, glumac, Milorad Pavi, knjievnik,
Miroslav Gai, akademik, Boko Jaki, novinar, i dr. Velika nacionalna loa
Srbije je incirala i osnivanje prve enske loe u Srbiji, i Reda templara. Velika
nacionalna loa Srbije ima sledee loe: Pobrati, umadija, Ivanjski venac,
ore Vajfert, Istina, Dositej Obradovi, Svetlost Balkana, Sloboda i sveti
Sava.
Tokom 2006. formirana je Regularna Velika loa Srbije pod ijom zatitom
rade 22 loe. RVLS je priznata od preko stotinu regularnih velikih loa irom
sveta i naslednik je Velike Loe Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Za
jednog od svojih, istorijski gledano, najpoznatijih lanova ova loa e isticati
kralja Aleksandra Karaorevia.
Pored Velike loe Francuske na teritoriji Srbije sve je prisutniji i Veliki
- 298 -

orijent Francuske koji je u proteklih petnaest godina osnovao etiri loe: Zora,
Vernost, Ujedinjenje i Harmonija. Ovakvom aktivnou francuske masonerije
stvoreni su uslovi za osnivanje lokalne Obedijencije na nacionalnom nivou.
Od 2000. godine u Srbiji je sve prisutnije i delovanje Velike ujedinjene loe
Nemake. Intenzitet i uticaj njenog delovanja su sve uoljiviji u Beogradu, a
naroito su izraeni u Vojvodini.



















- 299 -


Poglavlje dvanaesto
MOZES AMEL BAUER

U arhivama Univerzitetske bibloteke Kembrida uva se dokumentacija
vezana za porodino stablo Rotilda i to jo od 1550. godine. Prema ovoj
dokumentaciji prvi zapisi o jevrejskoj zajednici u Frankfurtu datiraju jo iz
sredine XII veka, a podaci o prvim lanovima porodice Rotild ukazuju da su
oni zapravo samo jedna grana uvene hazarske prodice Hahn koja je nemakim
jevrejima, a pre svega onima iz Frankfurta podarila na daleko uvaenog rabina
Josef Juspa Hahn-a, pisca verski i istorijski vanog dela Josef Ometz. Prvi
pomen porodice Rotild, nevezano za porodicu Hahn, odnosi se na I saka, sina
Elhanana (I saac ben Elchanan) koji je 2. avgusta 1492. evidentiran u
Frankfurtu. Isak je od oca, utljivog i meu Akenazi jevrejima (Hazarlar)
duboko potovanog rabina, nasledio znaajnu sumu novca tako da je u
poreskim knjigama Frankfurta za 1555. evidentirano da je platio porez u
iznosu od 2.700 guldena. U skladu sa statusom I sak 1560. godine gradi novu
kuu poznatu kao Hauszum roten Schild (Kua kod crvenog tita). Meutim,
savremena istorijografija se, ne bez razloga, ovom porodicom bavi tek od
Mozesa Kalman Bauera (Moses Kalman Bauer) koji je krajem XVI I veka iveo
u predgrau Frankfurta u kui koju je 1665. sagradio Isakov unuk rabin Naftali
Herc (Naftali Hertz ben Y aakov Elchanan) poznatu kao zur Hinterpfann (Kod
vrelog tiganja). Za Herca se, naravno, ne vezuje samo izgradnja kue zur
Hinterpfann ve i knjiga Emeq Ha Melekh koju je napisao 1648. i koja se tada,
a i danas, smatra za jedno od najvanijih J-dischen kabalistikih spisa.
Bauer se bavio menjakim poslovima, kamatarenjem i trgovinom zlatnim
noviima. Svog sina imenjaka Mozesa je od najmanjih nogu dao u rabinsku
kolu, a kad je zavrio uzeo ga je da mu pomae u poslu. Kad je 19. oktobra
1735. Kalman preminuo Mozes Amel Bauer (Moses Amschel Bauer) je
preuzeo oev posao i za kratko vreme ga znaajno unapredio. Sa suprugom
Gutli (Gutl Schnapper, erka Wolf Salomon Schnapper-a, bankara kneza
Sakn-Majningena, i Hannah Israel) je imao desetoro dece koju je podizao u
duhu ortodoksnih jevrejskih verskih uenja. Nastojei da svoje finansijske
poslove proiri izvan Frankfurta, on menja lako prepoznatljivo judeohazarsko
prezime Bauer u Rotild (Crveni tit), prema crvenom titu koji je tada bio
porodini zatitni znak iznad ulaznih vrata njihove kue u ulici Jungetrase, u
predgrau Frankfurta. Crvena boja bila je odabrana za zatitnu boju porodice
zato to je ova boja u starom Egiptu simbolizovala mukost, a Rotildi su
verovali samo svojim mukim potomcima. Na sredini ovog crvenog tita
nalazio se dvoglavi orao.
- 300 -

Mozes je imao vie dece, ali je najvie voleo sina Majera (Mayer Amschels
Bauer, 1744. 1812. ) koga je s nepunih deset godina poslao da ui za
rabina;dete je pokazivalo naroitu sklonost ka jevrejskim verskim i mistinim
uenjima, a posebno se zanimalo za kabalistike mudrosti i tajne. Na alost,
samo dve godine kasnije, 1755. godine, Majerovi roditelji umiru i on se vraa
kui; godinu dana kasnije porodini prijatelj iz Hanovera Samjuel Openhajm
(Samuel Oppenheim) ga uzima kod sebe da radi u banci Bankhaus Oppenheim.
Na iznenaenje svih, Majer Amel je tako dobro i brzo ulazio u bankarske
finese i tajne da ga je Openhajm posle sedam godina proizveo u mlaeg
saradnika. Openhajmovi e 1789. sve svoje bankarske poslove preseliti u Bon
gde e Salomon Opnehajm osnovati novu banku pod imenom Sal. Oppenheim
jr. & Cie. KGaAi koja i danas uspeno radi, a poetkom XXI veka postala je
najvea svetska privatna banka u vlasnitvu jedne porodice (krajem 2005.
njena sveukupna aktiva je prevazilazila sumu od 130 milijardi dolara).
Nakon to je pronikao u najvanije tajne bankarskog zanata Majer 1763.
naputa Openhajmove i iz Hanovera se vraa kui, u Frankfurt, gde nastavlja s
nekadanjim oevim poslovima, kao to su prodaja antikviteta i, pre svega,
davanje zajmova s kamatom. Vrlo brzo Majer postaje svestan da se prava
zarada ne krije u antikvitetima i sitnim zajmovima ve u pekulativnim
finansijama Kreditgeschfte und Bankgewerbe. J o dok je radio kod
Openhajma Majer se upoznao sa generalom Estorfom (Emmerich Otto August
von Estorff) koji e ga u Frankfurtu preporuiti Vilhelmu IX od Hesen-Hanaua
(Wilhelm I X. von Hessen-Kassel) kako bi mu pronalazio retke antikvite. Svoj
poslovni odnos sa princem Majer je poeo tako to mu je prodavao skupocene
starine po vanredno povoljnim cenama. Stekavi korisna iskustva u radu s
Majerom princ odluuje da ovog velikog kabalistu, koji je teko govorio
nemaki, imenuje za svog krunskog bankara i agenta.
Princ Vilhelm je bio sin landgrafa Frederika od Hesen-Kasela (Frederic
Landgrave von Hessen-Kassel) i princeze Meri, kerke britanskog kralja
Dorda I I (George I I of Great Britan). Vilhelm je tako bio u rodu i sa
Dordom III ali i sa kraljevskim kuama vedske i Danske. Vil helmov otac
landgraf Frederik vaio je za jednog od najbogatijih lj udi Evrope toga doba,
tako da, kad je umro 1785, princ Vilhelm nasleuje bogatstvo koje ga je
svrstavalo meu najuticajnije ljude Evrope. Kao i otac bio je mason, a iniciran
je u loi Zarovavelj. Selei se iz svoje skromne grofovije Hanau-Mincenberg,
koja se prostirala na sever i zapad oko Frankfurta, u znatno veu i bogatiju
grofoviju Hesen princ Vilhelm je dobio i titulu Kurfrst von Hessen. Ovde je
interesantno napomenuti da je on tada staru latinsku izreku Cuius regio, eius
religio (ija zemlja njegova i religija) preformulisao u Cuius pecunia, eius
religio (iji novac njegova i religija) i to uzeo za svoj ivotni moto.
Pozdravljajui princa u njegovom novom domu Majer je prokomentarisao:
Sola pecunia regnat - hodie tibi, cras mihi (Samo novac vlada danas tebi,
sutra meni)!
- 301 -

Landgraf Vilhelm od Hesen-Kasela je voleo novac i oboavao ene. I z
vanbranih veza imao je preko dvadesetoro dece. Najpoznatije njegove veze su
s plemkinjom Karolinom fon Slothajm (Karoline von Schlotheim), s kojom je
imao desetoro dece, i veza sa vajcarkinjom Rozalijom Dorotejom Riter (Rosa
Dorothea Ritter). Poto nikad nije skrivao svoje ljubavnice, Vilhelm je svoj
svojoj deci dao odgovarajue titule fon Hesentajn, fon Hajmrot, fon Hajnau
i td. Velik broj ljubavnica, dece, skupih zabava i sl. zahtevali su i ogromna
finansijska sredstva, a princ ih je imao na pretek.
Pokrajina Hesen-Kasel je bila jedna od najbogatijih u Evropi tokom
osamnaestog veka. Prilikom stupanja na presto Vilhem je zatekao gotovo 40
miliona guldena i znatan deo akcija Amsterdamske Vizelbanke. Najvei deo
prihoda kua Hesen-Kasela je inae ostvarivala iznajmljivanjem vojske kome
god je bila potrebna, a to je najee bila Britanija. Istorijski napoznatiji
primer iznajmljivanja vojske Hesen-Kasela Britaniji, bio je tokom njenog
ratovanja protiv pobunjenih amerikih kolonista u ratu koji su vodili za
nezavisnost. Britanija je tada za 20.000 hesenskih vojnika platila astronomskih
3. 191. 000. Poto je raspolagao ogromnim koliinama gotovog novca, landgraf
Vilhelm je poeo sa davanjem pozajmica mnogim nemakim prinevima koji
su, iz razloga diskrecije, izbegavali banke. Meutim, kad je odluio da pone
davanje veih i komplikovanijih zajmova shvatio je da mu treba posrednik
kako se ne bi saznalo ko stoji iza tako velikih i unosnih transakcija. Na
predlog i sugestiju svoga linog finansijskog savetnika Karla Budera (Buderus
von Carlhausen) zakljuio je da je njegov bankar i agent Majer Rotild idealan
ovek za taj posao. Od tada je novac kraljevske kue Hesen-Kasela Majer
pozajmljivao uz visoke kamate, ali na nain da niko nikad nije posumnjao da
je to novac nekada princa, a sada elektora kue Hese. Osiromaeni evropski
dvorovi su imali velike potrebe za gotovim novcem, a Majer im se uvek
nalazio pri ruci. Bio je vanredno diskretan i na dobrom glasu. U relativno
kratkom vremenu zaradio je dosta novca za kraljevsku kuu Hesen-Kasel, ali i
za sebe. Izmedju 1801. i 1806. Majer je za svoj ili za raun Vilhelma bio
ukljuen u desetak najveih zajmova Evrope tog vremena, od kojih su svakako
najvaniji zajmovi Danskoj, Hesenu i Darmtatu, Badenu, Redu svetog J ovana
i td.
S obzirom da je uvek raspolagao velikim koliinama gotovog novca i da mu
je diskrecija bila zatitni znak, Majer Amel je 1800. dobio titulu carskog
dvorskog agenta i od austrijskog cara, a 1802. je postao i zvanini dvorski
agent Reda svetog Jovana. Poetkom devetnaestog veka gotovo da i nije bilo
evropske kraljevske kue koja nije, u veoj ili manjoj meri, bila u finansiskim
vezama s Majerom Amelom Rotildom.
Iako ve bogat i s izvanrednom reputacijom, Majer Amel ansu za sticanje
pravog bogatstva doekuje tek pojavom Napoleona Bonaparte na istorijskoj
sceni Evrope. Zapravo, francuska revolucija je bila prava prekretnica za ivot i
- 302 -

poslovanje kue Rotild. Sredinom XVIII veka Majer je bio poznat samo kao
jedan od bogatijih kamatara i menjaa, a ve 1780. se nalazio na listi
najbogatijih ljudi u Frankfurtu. Pre njegove smrti, 1812. godine, mnogi su
bogatstvo kue Rotild merili ne frankfurtskim ili nemakim ve evropskim
standardima.
Neposredno pre izbijanja francuske revolucije, a naroito nakon nje, Majer
shvata da se istorijske okolnosti u Evropi bitno menjaju i da je neophodno
prilagoditi rad porodice novonastalim okolnostima. I mao je pet kerki i
petoricu sinova, i svi su radili unutar porodinih poslova. Kao veliki
potovalac Tore i Talmuda, a iznad svega kao jedan od najveih kabalista svog
vremena i ovek svestan istorijskog trenutka, on unapreuje poslovanje
porodice tako to alje etiri sina (Salomona u Be, Natana u London, Kalman-
Karla u Napulj i J akob-Dejmsa u Pariz) u etiri velika evropska grada, da bi
tamo poeli sopstvene bankarske poslove. Amel ostaje s njim u Frankfurtu da
bi mu pomagao i nasledio ga kad za to doe vreme.
etiri novostvorene banke Rotilda, u Londonu, Parizu, Beu i Napulju bile
su vlasnitvo svakog od sinova, jer im je otac poklonio osnivaki ulog za
poetak rada, ali je sve kljune odluke do, kraja ivota, donosio samo Majer
Amel. ta vie, pravila koja je on tada formulisao pomogla su brai da stvore
najveu finansijsku imperiju tog vremena. Banke su bile samostalne, ali su se
meusobno bezpogovorno ispomagale, odnosno poslovale su kao savremene
multinacionalne korporacije. Zarada je deljena proporcionalno, u odnosu na
udeo u vlasnitvu. Majer je odredio da samo muki potomci mogu raspolagati
finansijskim sredstvima Kue Rotild tako da u sluaju smrti jednog od brae
sav novac pripadne ostaloj brai, a ne supruzi i deci pokojnika. Meu braom
su se morali potpisati ugovori po svim pitanjima poslovanja, a osim njih niko
drugi nikad nee moi da ima uvida u poslovanje nijedne banke. Za sve
poslove vodile su se dvojne knjige.
Francuska revolucija i dolazak Napolena bili su dogadjaji koji su izazvali
krunski preokret u finansijama i uticaju Kue Rotild. Elektor Vilhem je
finansirao sve Napoleonove protivnike, a naroito Austriju i Prusku tokom
1805. godine. Kada je pruska vojska izgubila bitke kod J ene i Auerstata u
jesen 1806. godine, Napoleon je izjavio: Moj cilj je da uklonim kuu Hesen-
Kasel iz spiska vladara i da je izbacim s liste monika. Jedino to je Vilhelm
tada mogao da uradi bilo je da bei u Dansku. I ako je sa sobom poneo dobar
deo zlata, najvei deo je ipak poverava Majeru na uvanje. Sticajem ovih
okolnosti Rotildi su se nali u prilici da raspolau dobrim delom finansijske
moi jednog od najbogatijih ljudi u Evropi - elektora Vilhelma. Ova injenica
omoguila je Rotildima da poetkom devetnaestog veka postanu jedna od
najsnanijih i najuticajnijih finansiskih institucija Evrope. Narvno, period
raspolaganje tuom imovinom i sticanje ogromnih zarada od davanja kredita
stranim dravama po tom osnovu za Rotilde je okonano porazom Francuske i
- 303 -

izgnanstvom Napoleona na Elbu. Meutim, tada ve fi nansiski monoj i
uticajnoj Kui Rotild srea se osmehnula jo jedanput Napoleonov povratak
1. marta 1815.
Ratovi koje je Britanija vodila protiv Napoleona kotali su dravnu kasu oko
830 miliona funti. Bez obzira na dotadanju ekonomsku mo Britanije bila je
to suma koju ona nije mogla da isfinansira bez uzimanja kredita. Nacionalni
dug se s 240 miliona funti 1793. popeo na preko 900 miliona funti 1815, a to
je bilo neverovatnih 200% nacionalnog dohotka. Takoe, javna potronja u
Britaniji izmeu 1793. i 1815. znaajno je porasla, od nekih osamnaest miliona
funti na gotovo celih sto miliona godinje. Povratak Napoleona s Elbe znaio
je da se rat nastavlja i da e britanskoj vojsci trebati nova, znaajna
finansijska sredstva. Natan Rotild (Nathan Mayer Rothschild), glava
Londonske banke Rotilda je odmah britanskoj vladi stavio na raspolaganje
velike koliine zlata neophodnog za finansiranje britanskih trupa na
kontinentu.
Od Napoleonovog povratka s Elbe do njegovog poraza kod Vaterloa prolo je
samo tri meseca. Bitka kod Vaterloa u blizini Brisela omoguila je Kui
Rotild da u jednom danu postane finansiska imperija. Poetak sukoba kod
Vaterloa i tok same bitke su nedvosmisleno pokazivali da e Napoleon
pobediti engleskog vojskovou Velingtona (Arthur Wellesley, 1st Duke of
Wellington). Prvi tajni vojni izvetaji o rasulu meu Englezima i sigurnoj
pobedi Napoleona su ubrzo stigli u London to je, istog momenta, dovelo do
panike na Londonskoj berzi. Paniku je dodatno pospeio Natan Rotild kad je
20. juna, odmah po otvaranju Berze, naredio da se prodaju sve njegove akcije
u najveim britanskim firmama, a naroito u Banci Engleske. Vrednost akcija
na Londonskoj berzi je poela tako naglo da pada da je finsnsijska katastrofa
bila izvesna i neminovna.
Meutim, u situaciji kada se Velington pripremao da prizna poraz na bojno
polje kod Vaterloa stie pruska vojska (48.000 vojnika) pod komandom
marala Gerharda Bluha (Friedrich Wilhelm Freiherr von Blow, Graf von
Dennewitz) poznatog pod nadimkom Marschall Vorwrts (maral napred).
Prusi su, a ne Englezi, pobedili Napoleonovu Grande Arme (75.000 vojnika) i
Napoleon se poklonio Bluhu, a ne Velingtonu koji se na polje Vaterlo, juno
od Brisela, pojavio sa samo 23.000 vojnika. Tog 18. juna 1815. kad je u
popodnevnim satima francuskom generalu Pjeru Kambronu (Pierre J acques
tienne Cambronne) upuen poziv da se preda stari vojskovoa je odgovorio:
La garde meurt mais ne se rend pas Garda umire ali se ne predaje!
Sudbina Napoleona Bonaparte bila je definitivno zapeaena, a to je znao i
pijun Natana Rotilda Rotvud (Rothwood) koji se nalazio u blizini same
bitke; pomou dobro organizovane kurirske slube brae Rotild (u prenoenju
vesti sa Vaterloa korieni su i golubi pismonoe - Columba livia domestica),
preko Denkerka i Dila do Nju Korta u Londonu, ve oko ponoi 19. juna je
- 304 -

stigla informacija o porazu Napoleona.
Porodica Rotild je informacije o zbivanjima na Vaterlou imala skoro 48
asova pre nego to je Velingtonov aide-de-camp major Henri Persi (Henry
Percy) predao (tano u 23 asa, 21 juna) Velingtonov zvanini izvetaj
lanovima britanskog kabineta, koji su, svi do jednoga, bili okupljeni na veeri
kod lorda Heroubija (Dudley Ryder, 1st Earl of Harrowby). Po prijemu
informacije, ostalo je zabeleeno da se premijer Velike Britanije lord Liverpul
(Robert Banks J enkinson, 2nd Earl of Liverpool ), ne pomerajui se sa svoje
stolice, obratio lanovima svoga kabineta: Gospodo, vesti su dobre, a veera
jo bolja. Britanija je pobedila ali se mnogi sa Berze tome nee radovati .
Kako su, na osnovu prvih dezinformacija koje su irili Rotildovi agenti jo
od ponoi 19. juna, svi u Londonu verovali da Velington gubi bitku, na berzi u
Londonu (London Stock Exchange) je zavladala neviena panika i dolo je do
masovne prodaje deonica i consuls, obveznice britanske drave. Berzanski
pekulanti su znali da Natan Rotild raspolae najnovijim i najtanijim
informacijama, da ima izvanrednu poslovnu intuiciju i stoga je injenica da i
on prodaje svoje deonice i consuls dovela do dodatne histerije prodaje svega.
Do kraja dana obveznice britanske drave consuls, deonice Banke Engleske i
svih preduzea prodavane su budzato.
Znajui pravu istinu o ishodu bitke ve 19. juna, Natan Rotild je 20. juna,
odmah po otvaranju Berze, lino naredio prodaju svih svojih deonica, ime je
dodatno ubrzao pad vrednosti akcija na Berzi. Kako su akcije, iz sata u sat,
gubile vrednost Natan je 21. juna na samo sat pre zatvaranja Berze, preko
svojih tajnih brokera, kupio gotovo sve deonice Banke Engleske i to za estinu
njihove realne vrednosti. I stovremeno, doao je u posed kontrolnih paketa
akcija niza najznaajnijih i najveih engleskih firmi. Rotild je delovao u
svoje ime, ali i u interesu Njenog Velianstva Kraljice Engleske. Bilo kako
bilo, 21. juna 1815, samo sat pre ponoi kad je Velingtonov kurir saoptio
ishod bitke, Natan Rotild je postao jedan od najbogatijih bankara Evrope
kontroliui, u svoje i ime svojih poslodavaca, najvei deo britanske
ekonomije i Banku Engleske. I z tog vremena je ostalo zapameno jedno
njegovo berzansko pravilo: Buy when theres blood in the streets and sell to
the sound of trumpets Kupujte dok krv tee ulicama, a prodajte kad se trube
oglase!
Po povratku u London Velingtonu, koji se okitio tuim perjem, je prireen do
tada nevien doek; narod ga je slavio, a Kraljica ga je odlikovala titulom
lorda i znaajnim posedima. Danas mnogi vreuju da Velingtona Kraljica nije
nagradila zbog pobede koju i nije izvojevao, ve stoga to je njegov glasnik s
bojnog polja poslan s vie od 24 asa zakanjenja. Neto kasnije i Natan
Rotild je dobio titulu barona to je sa velikim odobravanjem primljeno u
njegovoj masonskoj loi Lodge of Emulation.
- 305 -

Za razumevanje finasijskih i diplomatskih poteza brae Rotild naroito je
vano upoznati komunikacionu mreu koju su poeli da razvijaju krajem
osamnaestog, a usavrili je prvih decenija devetnaestog veka. Do kraja
dvadesetih godina XI X veka raspolagali su najbrom i najsigurnijom mreom
agenata i redovnih korespodenata ija je osnovna uloga bila da do Nju Korta,
rezidencije Rotilda u Londonu, stiu najnovije politike i ekonomske vesti.
Njihovi kuriri bili su prepoznatljivo obueni, a uz mito su prolazili sve granice
i kontrolne punktove bez provere i zadravanja. Kad god je situacija to
nalagala kururi su putovali prerueni, a brai su na raspolaganju bili i najbolje
dresirani golubovi pismonoe. Znaaj pravovremene informacije najbolje se
moe videti iz primera bitke kod Vaterloa. Naravno, osnovni cilj ovakve
njihove komunikacije bio je da prvi dobiju politike informacije od ijeg
sadraja je zavisilo hoe li kupovati ili prodavati hartije od vrednosti, pre
nego to vesti postanu optepoznate i takve ponu da utiu na trite. Njihove
potanske usluge koristili su mnogi imuni ljudi tog doba i mnoge krunisane
glave, a najpoznatiji su bili britanska kraljica Viktorija i njen suprug Albert. U
sutini, evropska elita je poela da koristi komunikacionu mreu porodice
Rotild iz dva razloga: prvo, ona je bila bra od svih drugih vidova prenosa
pote i poiljki i, drugo, diplomate i plemstvo su mogli preko njih krajnje
diskretno da se dopisuju bez bojazni da e bilo ko to saznati, to s javnom
potom nije bio sluaj.
Finansijsku operaciju slinu onoj u Engleskoj Rotildi su ponovili i u
poraenoj Francuskoj. Da bi, nakon niza bezuspenih pokuaja, finansijski
ojaala i pokrenula svoju privredu Francuska je, nakon to je pariska Kua
Rotild odbila da joj prui bankarsku podrku, odluila da se zadui kod
Bering banke iz Londona. Inae skeptino i krajnje oprezno finansijsko trite
kapitala u Francuskoj poinje pozitivno da reaguje na novi dravni zajam tek
od oktobra 1818. godine kada i Dejms Rotild (Baron J acob, dit J ames, de
Rothschild), osniva francuske kue Rotilda, poinje da kupuje dravne
obveznice Francuske. Ovo je stvorilo uverenje kod ostalih finasijera da je
uspeh francuskog zajma izvestan i da se dravnim obveznicama moe ostvariti
pristojna zarada. Meutim, sredinom novebra Rotildi su sve svoje obveznice u
jednom danu izneli na berzu, to je dovelo do nezapamenog pada njihove
vrednosti. Kad je vrednost obveznica dostigla gotovo nultu taku Rotildi su
ih, opet preko svojih tajnih brokera, sve otkupili. Tako su stekli kontrolu nad
dobrim delom francuske ekonomije. Porodica francuskih Rotilda je od tada
ispred svog imena stavljala de.
Podstaknut ovakvim mahinacijama Kue Rotild Ludvig Bern (Ludwig Bern)
pie: Rotild je veliki svetenik straha, bog na ijem oltaru su rtvovani
sloboda, patriotizam, ast i sve graanske vrline. On moe da za jedan sat
proda sve svoje akcije na berzi da bi se sunovratile u najdublji ambis, a onda
bi. . ; gospodin Rotild zna da se imena svih prineva Evrope nalaze u njegovoj
knjizi kredita...
- 306 -

Sutina poslovne politike i uspeha Kue Rotild se najlake moe shvatiti iz
saveta koji je Dejms Rotild, sredinom devetnaestog veka, dao grofu Tasilu o
investiranju kapitala:
Gospodine Grofe, ako elite kapital bez kamate, kupujte zemlju. Ako elite
kamate bez kapitala, kupujte akcije. Rukovoeni upravo ovakvom politikom
do tridesetih godina devetnaestog veka pet kua Rotilda postale su vodea
snaga u javnim finansijama drava u kojima su poslovale. Rotildi su, zapravo,
imali uticaj kakav u uobiajenim uslovima ima centralna banka.
Nemaki pesnik i novinar Hajnrih Hajne (Heinrich Heine) tridesetih godina
devetnaestog veka pie:
Oni unitavju dominaciju zemlje, usavravajui do neuporedive moi sistem
dravnih obveznica i istovremeno im dajui ranije privilegije zemlje. . . Niko ne
ini vie da produi revoluciju od samih Rotilda. Mada zvui udno, oni kao
bankari kraljeva i uvari prinevskih apanaa, ija bi egzistencija mogla biti
dovedena u pitanje kolapsom evropskog sistema drava, ipak imaju svest o
svojoj revolucionarnoj misiji... Natan Rotild je Neron finansija, koji kao
apsolutni vladar vlada berzama sveta sistematski unitavajui privilegije
plemenitih, a zarad osnivanja novih demokratskih pravila upravljanja
dravama.
Status najveih i najmonijih svetskih bankara Rotildi st iu nakon tri
revolucije: Amerike, Francuske i Ruske koje su osmislile i organizovale tajne
organizacije kojima su i oni pripadali. Danas nije nepoznato da su sve ove
revolucije bile finansirane od strane meunarodnog bankarskog kartela u kome
upravo Rotildi imaju presudnu re.
Mozes Amel Bauer je ve poetkom osamnaestog veka bio lan jednog
tajnog judejskog drutva, a kad je u Frankfuru osnovana prva masonska loa
on se naao u njoj. Mason je bio i njegov sin Majer koji je, zapravo, i proirio
porodini posao, tako to je 1750. godine, nakon oeve smrti, preuzeo
porodine poslove oko trgovine antikvitetima i skupocenim tkaninama, ali i
proirujui delatnost na bankarstvo. Relativno brzo osniva banke u Londonu,
Parizu, Beu, Frankfurtu i Napulju. Na elu ovih banaka nalazili su se njegovi
sinovi. Banka u Frankfurtu, majka svih drugih njihovih banaka, zvala se Mozes
Amel Rotild i sinovi, a zatvorena je 1901. godine. Ve tada, porodici Rotild
niko nije bio ravan. Majer Rotild je umro 19. septembra 1812. godine, a
zamenio ga je njegov najstariji sin Natan Majer Rotild iz londonske porodice,
koji je preminuo u noi 29. jula 1836. godine. Na elo kue tada dolazi
Dejms, glava pariske kue.
U nekrologu, u londonskom Times-u, Tomas Masa Alzager (Thomas Massa
Alsager) je Natanovu smrt oznaio kao jedan od najvanijih dogaaja za Siti,
- 307 -

i verovatno Evropu, koji se zadugo nee ponoviti. Opisujui Natanovu
sahranu, u ponedeljak ujutru 8. avgusta, Tomas pie da je povorku inilo 75
koija i na hiljade ljudi, a da su mnoge radnje tog dana bile zatvorene. U
povorci je bilo mnogo diplomatskih predstavnika i engleskih parlamentaraca.
Natanovi posmrtni ostaci su sahranjeni na severozapadnom uglu jevrejskog
dela groblja, na putu za Vajtepel.
Opteevropsko interesovanje za smrt najstarijeg brata i glave Kue Rotild je
razumljivo. Razlog je sasvim jednostavan, jer je Natan bio najbogatiji ovek
Britanije, a s obzirom na injenicu da je Britanija bila najmonija svetska sila
lako je zakljuiti da je on bio najbogatiji pojedinac na svetu. S druge strane,
Dejms je bio najbogatiji ovek u Francuskoj, a isto vai i za Amela
(Amschel Mayer von Rothschild), Salomona (Salomon Mayer von Rothschild) i
Karla (Calmann Carl Mayer von Rothschild) u zemljama gde su iveli i radili .
Sve u svemu, Rotildi su, bez sumnje bili najbogatija porodica na svetu.
Banka koju je Natan osnovaao novcem svog oca u Londonu zvala se
N. M. Rotschild & Sons (N.M. Rotild & Sinovi) i od osnivanja je bila okosnica
porodinog poslovanja. Sedite banke je, od 1809. godine do danas, u ulici 2
New Court, St. Swithins Lane. Posle bitke kod Vaterloa i berzanskih dogaaja
koji su se potom dogodili Natana se obratio novinarima: I care not what
puppet is placed on the throne of England to rule the Empire. The man who
controls Britain' s money supply controls the British Empire and I control the
British money supply. (Ne interesuje me ko se nalazi na prestolu Engleske
imperije. ovek koji kontrolie britanski novac kontrolie celo kraljevstvo, a
ja kontroliem britanski novac).
Sedite banke N. M. Rotschild & Sons je u srcu Londona, poznatom pod
nazivom Siti (The City). U Sitiju se danas nalaze ekspoziture skoro 500 raznih
svetskih banaka, sedite Banke Engleske, Londonska berza i glavna zgrada
najveeg osiguravajueg drutva Lojd. Siti se prostire na jednoj kvadratnoj
milji (2, 6 kv. km. ) i to je, u doslovnom smislu rei, centar svetskih finansija. U
njemu danas ivi oko 7.800 stanovnika koji ne podleu engleskim zakonima;
preko dana u centar Sitija dolazi da radi gotovo 300. 000 ljudi. Karakteristino
za Siti je da je on jo 1132. od engleskog kralja Henrija I dobio samostalnost,
a od 1141. godine, nakon to je konstituisana Uprava Sitija, ova teritorija je
izuzeta iz jurisdikcije kraljevstva. Ovim privilegijama Siti je praktino postao
nezavisna teritorija u okviru engleskog kraljevstva, neto kao Vatikan u I taliji.
Siti bira svog lorda gradonaelnika, koji je najvia vlast u Sitiju i kome mora
da se podredi i britanska kraljica kad stupa na njegovu teritoriju. Siti i danas
ima svoju policiju, koja nema veze s britanskom policijom, ima svoje kole...
Mo Sitija je posebno izraena nakon osnivanja Banke Engleske koja je,
ustvari, privatna banka i koja od osnivanja 1694. ima najvaniju ulogu u
razvoju Velike Britanij e, SAD i mnogih drugih drava. Kako Siti utie na
razvoj mnogih drava i milijardi ljudi irom sveta moe se videti kroz jedan,
- 308 -

na izgled, beznaajan primer. U londonskom Sitiju se svakodnevno u 11
asova pre podne sastaje dvanaest ljudi i utvruje, apsolutno po svojoj volji,
visinu referentne kamatne stope LI BOR (London I nterbank Offered Rate) po
kojoj banke jedna drugoj nude novac za posuivanje. Od ovako proizvoljno
utvrene visene London Interbank Offered Rate banke irom sveta utvruju
visine svojih kamatnih stopa na kredite klijentima. Siti je, sasvim sigurno,
drava za koju veoma mali broj ljudi zna da postoji, a jo manji broj zna
kakvom moi raspolae.
Pre smrti Majer Amel Rotild je sastavio testament koji i danas, s malim
izuzecima, potuju svi Rotildi. Svoj testamet Majer Amel je izdiktirao samo
sat pre nego to e umreti. Osnovu testamenta ini nekoliko taaka od kojih je
najvanija ona da se svi Rotildi moraju meu sobom eniti i udavati. Majer je
kao kabalista znao za znaaj i neophodnost ouvanja istote krvi koju je bilo
mogue obezbediti samo meuporodinim brakovima. Pored toga, na ovaj
nain se osiguravao i kontinuitet porodinog bogatstva. Porodinim
finansijama e se, po Majeru, moi baviti samo muki potomci, a glavnu re e
uvek imati najstariji Rotild. Danas se zna, a oigledno da je stari Rotild to
znao jo u svoje vreme, da sroivanje izmeu brae i sestara ne dovodi do
uroenih mana samo po sebi, ve dovodi do poveanja u uestalosti
homozigota (u laikom izrazu: predaja loih gena, koja je poveana zbog toga
to ljudi slinog genetskog koda mogu imati sline genetske defekte). J evreji,
naime, jo odavno znaju da homozigote mogu skupiti potencijalne defekte u
jedan skup i efikasno smanjiti broj defekata u populaciji, inei ih korisnim za
vrstu. Na primer: ako deca roena ovom vrstom uroenih mana umru (ili
jednostavno budu ubijena) pre nego to dobiju sopstveni porod, krajnji ishod
sroivanja je konano smanjivanje uestalosti defektivnih gena u populaciji.
Ukazujui sinovima da samo jaki imaju budunost on ih obavezuje da uvek
ostanu jedinstveni i da nikad ne okrenu lea jedan drugom, i da, u vezi s tim,
redovno sastavljaju ugovore o saradnji i podeli dobiti kako se nikada nebi
sukobljavali oko finansijskih pitanja.
Brakovi roaka kod pripadnika mnogih religija i naroda nisu bili nepoznat
in. Ovakvo sroivanje je naroito bilo prisutno u st arom Egiptu i Grkoj, kao
i u Rimskoj republici, odnosno rimskom carstvu sve do 295. g.n.e. kada je
carskim ukazom Incestus iuris civilis stavljeno van snage samo za graane
Rima. Papa Grgur Veliki (Gregorius Magnus, 590.-604.), u svoje vreme poznat
i kao Servus servorum Dei (Sluga slugu Boijih), nareuje hrianima da
verni treba da se venavaju samo s onima koji su im rod u treem ili etvrtom
kolenu. Naravno, ovo se nije odnosilo na sve hrianeo s obzirom da je
brano sroivanje meu evropskim krunisanim glavama ostalo uobiajeno sve
do dananjih dana. Najpoznatiji, po ovome, su bili Hohenzloreni (Haus
Hohenzollern), Burboni (Maison captienne de Bourbon) i posebno
Habzburgovci (Die Habsburger).
- 309 -

Pre testamenta Majera Amela Rotildi su se venavali s lanovima drugih
bliskih im jevrejskih porodica. Meutim, nakon 1812. Rotildi poinju da se
venavaju iskljuivo meu sobom. Od dvadeset jednog braka potomaka Majera
Amela sve do 1877. dogovoreno je najmanje petnaest brakova izmeu
njegovih direktnih potomaka. Poelo je u julu 1824. kada se Dejms, glava
pariske Kue Rotild, oenio svojom bratanicom - Salomonovom erkom Beti.
Dve godine kasnije, Salomonov sin Anselm oenio se arlotom, svojom
sestrom od strica, Natana. Potom se najstariji Natanov sin Lajonel oenio
arlotom, najstarijom erkom svog strica Karla i td.
U porodici Rotild posebno su se slavila roenja muke dece, a glavni razlog
za to je to je porodica dosledno praktikovala endogamiju. Neko bi pomislio
da su ovakvi brakovi, s medicinske take gledita, bili opasni po zdravlje dece,
to je samo donekle tano. Naime, od etrdeset etvoro unuka i praunuka
Majera Amela samo je estoro umrlo pre navrene pete godine, to je 13,6%.
S druge strane, sredinom devetnaestog veka, u zapadnoj Evropi meu
hrianima smrtnost dece do pete godine ivota je iznosila oko 25%. Ni jedno
njegovo unue ili praunue nije imalo nikakvih mentalnih smetnji, a njihov
proseni ivotni vek, ako izuzmemo estoro umrlih pre pete godine ivota, bio
je 93 godine.
Izraavajui svoju volju da se Rotildi meu sobom ene i udaju, Majer
Amel je prvenstveno nastojao, a u tome i uspeo, da unutarporodinim
brakovima sprei razdvajanje pet kua i onemogui da ijedan stranac ikad
stekne udeo u bogatstvu petorice brae. Pored testamenta koji su do kraja
ivota potovali, braa su od oca, koji se uvek i u svakoj prilici pridravao
starohebrejskih obiaja i iz njih steenih navika, nasledila i praksu da nikad ne
rade na Sabat i da se rigorozno pridravaju koer ishrane. Kao deca, braa su
morala da itaju Toru, osnov Mojsijeovih zakona i Talmud, zbirku rabinskih
komentara i rasparava o pravilima ivota koja nalae vera. Kad se sve to ima u
vidu, ne iznenauje njihova posveenost veri, konspirativnost u radu i sklonost
ka delovanju u mnogim tajnim bratstvima tog doba.
Koliko su Rotildi polagali na brane veze i krvne relacije koje se tako
uspostavljaju govori i to to su glavama bankarskih kua (Dreyfuses, Lazards,
Schiffs, Warburgs...) na koje su imali snaan ako ne i dominantan uticaj
nalagali da se sva njihova deca meusobno ene. Tako se pojedinano
uspostavljen jevrejski bankarski kapital pretvorio u meunarodni bankarski
kartel (I nternational Banking Cartel ), baziran na nizu interesantnih brakova
koji su, na kraju, rezultirali uspostavljanjem globalnog finansijskog sistema
(Global Financial System) na ijem se elu nalaze Rotildi.
Uviajui da za potpunu kontrolu ljudima i dogaajima nije dovoljan samo
novac, ve da je neophodno raspolagati i nekom vrstom prisile, ali ne vojne ili
policijske, Majer Amel Rotild odluuje da do maksimuma iskoristi masonsku
- 310 -

organizaciju iji je lan bio. Poto su masoni ve bili mnogobrojna
organizacija, s veoma uvaenim lanstvom, on odluuje da formira posebno
tajno drutvo. Ono e, po njemu, delovati kroz masonske loe koje treba
dodatno instrumentalizovati zarad postizanja konanog cilja: dominacije svim
svetskim tokovima novca i uspostavljanja jednog centra upravljanja svetom.
To drutvo e biti poznato pod imenom Iluminati.



















- 311 -


Poglavlje trinaesto
ILUMINATI


I me Adam u judejskoj ali i hrianskoj religiji oznaava prvog oveka.
Weis je na nemakom naziv za belu boju ali, u odreenom sledu rei, moe da
se odnosi i na nekoga ko je prosvetljen. Re haupt Nemci koriste da bi ukazali
na nekog ko je na vrhu hijerarhije.
Adam Vajshaupt (J ohann Adam Weishaupt) je roen 6. februara 1748. u
pobonoj jevrejskoj porodici. tavie, njegov otac J ohan Vajshaupt je bio
veoma uvaen rabin koji je za svog sina imao posebne planove. Meutim,
tokom 1754. Adamovi roditelji nenadano umiru, a dalje staranje o njemu
preuzima njegov kum Baron I kstat (J ohann Adam I ckstatt), koji je radio u
Univerzitetu u Ingoltadu. Za neobino bistro dete zainteresovali su se i
Jezuiti, koji ubrzo preuzimaju odgovornost za njegovo budue obrazovanje i
vaspitanje.
Jo kao mali Adam biva pokatolien, a ve 1768. zavrava studije u
I ngoltadu u Bavarskoj, kao najtalentovaniji student generacije. Na jesen
1772. proizveden je u profesora kanonskog prava, a samo tri godine kasnije
promovisan je za dekana. Tokom studija Vajshaupt je doao u dodir s uenjima
Pitagore i mnogih drugih antikih mislilaca koji su znaajno uticali na njegovo
postepeno distanciranje od dotadanjih zatitnika Jezuita, svetenikog reda
unutar Katolike crkve. Poseban uticaj na konano distanciranje Vajshaupta od
Jezuita, odnosno katolike crkve i rojalistikih sistema imalo je njegovo
izuavanje francuskog pisca i filosofa Fransoa Arua, poznatijeg pod imenom
Volter.
Adama Vajshaupta s Majerom Amelom Rotildom upoznao je 1772. poznati
jevrejski filosof Mojsije Mendelson (Moses Mandelson). Kontakti izmeu
Vajshaupta i Rotilda nisu bili esti ali su bili intenzivni po razmeni miljenja
i ideja i zasnovani na bliskim pogledima na svet i uverenju u neophodnost
njegovog kontrolisanog menjanja. Tokom druenja s Mojsije Mendelsonom i
njegovim saradnikom i sledbenikom Mihaelom Hesom, Adam Vajshaupt je
doao u dodir s najveim tajnama kabale i postaje indoktriniran ovim drevnim
ezoteriskim spoznajama. Prvog maja 1773. u kui Rotilda u Jungetrase u
Frankfurtu Adam Vajshaup je prisustvovao sastanku trinaestorice J evreja koje
mu je Majer predstavio samo kao Die weisen von Zion (Cionski mudraci), ljude
koji su kontrolisali mnoga tajna drutva, a meu njima i Chabrath Zerek Aour
Bokhr. Tom prilikom dvadeset petogodinji Vajshaupt je, vodei zapisnik,
- 312 -

postao svedokom odluke trinaestorice ljudi da se ostvari dominacija i kontrola
nad celim svetom putem kontrole svetske novane mase.
Svojih obaveza prema jezuitskom redu Vajshaupt je bio osloboen 21. jula
1773. godine kada je papa Kliment XI V ukazom Dominus ac Redemptor
raspustio Red. Dve godine kasnije, odnosno 1. maja 1775, na predlog Majera
Vajshaupt osniva tajno udruenje koje naziva Red perfekcionista (Bund der
Perfektibilisten) no ve 1. maja 1776. mu menja naziv u Red Iluminata
(I lluminatenorden die Erleuchteten). Osnivakom sastanku u ulici
Theresienstrae 23 je prisustvovalo, pored Vajshaupta, jo petoro ljudi :
Johann Wolfgang Von Goethe, nemaki knjievnik, filozof i naunik; Johann
Gottfried Herder, nemaki filosof, teolog i pesnik; Friedrich Nicolai, nemaki
pisac i knjiar; Isaak Iselin, vajcarski politiar, filosof i osniva drutva
Socit Helvtique. Skupu nije prisustvovao, iako je bio planiran, Oto Hajnrih
(Otto Heinrich Von Gemmingen-Hornberg), nemaki diplomata i Mocartov
(Wolfgang Amadeus Mozart) prijatelj . estorica ljudi se dogovorilo da osnovni
moto, smisao postojanja i delovanja Reda bude izraen kroz tri latinske rei
Novus Ordo Seclorum. Borba za novi svetski poredak u kome nee biti mesta
za religije, nacije i patriotizam, kraljeve i kraljice i privatnu imovinu postae
zadatak svih pripadnika Reda iluminata. Vatra, odnosno uareno sunce koja e
progutati sve dotadanje vrednosti, kao to je to bio sluaj sa persijskim
Guebres-ima, e postati njihov simbol (krug sa takom u sredini), a Adam
Vajshaupt e postati prvi veliki majstor reda.
Vajshaupt je, po nalogu Majera Amela, sainio i predloio prisutnima u
Theresienstrae 23 Program Reda I luminata (Politisches Programm der
I lluminatenorden - MDCCLXXVI ) od devet taaka koji, u osnovi, i danas vai:
Ukidanje monarhija i svih slobodno izabranih vlada.
Ukidanje privatne svojine.
Ukidanje prava na nasleivanje.
Ukidanje patriotizma, nacionalizma i dravnog suvereniteta.
Ukidanje institucije porodice i svih moralnih vrednosti.
Ukidanje svih poznatih religija.
Uspostavljanje jedne svetske banke.
Uspostavljanje jednog monetarnog sistema.
Uspostavljanje jednog svetskog centra vlasti.
I luminati su ustrojeni po uzoru na J ezuite, a od preuzetih jezuitskih metoda
rada valja istai nain pijuniranja protivnika i kontrole saradnika. Tim
povodom Vajshaupt je govorio; Zato ono to su oni uinili za oltare i
carevine ja ne bih mogao uiniti protiv oltara i carevina. Stvarajui piramidu
svojih posveenika, koja se zasnivala na jo od esnaestog veka proverenoj
strukturi jezuita, a kasnije i masona, Vajshaupt je posebnu panju posvetio
apsolutnoj tajnosti delovanja Reda. Svojim sledbenicima je govorio i
- 313 -

ponavljao: Velika snaga naeg reda lei u njegovoj tajnosti. Neka se nikada
niko ne pojavi na bilo kom mestu pod svojim imenom, nego uvek pod nekim
drugim nazivom i drugom delatnou. Instruiui lanove reda kako da
nastupaju u javnosti on istie da se nekad mora govoriti ovako, a nekad
onako, ali uvek bez otkrivanji pravih namera, jer one moraju ostati skrivene za
potinjene.
U red iluminata primani su, po pravilu, ljudi s mentalnim kapacitetom,
znanjem i spremnou da menjaju svet s krajnjim ciljem da mu donesu konaan
mir i vladavinu razuma pod jednim svetskim centrom moi. S tim u vezi pisao
je da ovek nije lo, osim kad ga takvim uine despotski vladari, religija,
drave, oveka loi primeri izopae. Kad konano Razum postane religija
ljudi, problem e biti reen. Da bi se obezbedilo izbavljene oveka i razum
postao superiorna odrednica ovekovog svekolikog delovanja, insistirao je da
mudri moraju da koriste sva sredstva da ine dobro koja pokvareni koriste da
ine zlo. Iz tog razloga Vajshauptu i njegovim sledbenicima nije bilo strano
laganje, kraa, obmana, ubijanje i sl. Krajnji cilj je uvek opravdavao sredstva.
Od samog poetka Vajshaupt se zalagao za prijem ena u Red, istiui da
nema boljeg naina da se utie na mukarce od onoga preko ene. Pri tome,
ene je delio na dve vrste: ugledne, koje e doprineti afirmaciji i irenju
ugleda Reda i one koje e pomoi da se zadovolje i pridobiju pojedina braa.
Vreme e pokazati da su iluminati izdano koristili seksualno ucenjivanje ljudi
na poloaju da bi ih pridobili za svoju stvar, a da im ni zastraivanje, pa ni
ubistva protivnika, nisu bili ni najmanje strani.
Za kratko vreme red iluminata je okupio preko dve hiljade lanova koji su
delovali irom Evrope. Meu njima je bilo plemia, sudija, policajaca,
doktora, naunika, svetenika. . , jednom reju uticajnih i uvaenih ljudi u
sredinama gde su delovali. Da bi i sam Red uinio nevidljivim za javnost,
Vajshaupt odluuje da njegovi lanovi uu u masonske loe koje e koristiti
kao paravan za svoje delovanje. I nfiltriranje iluminata u najvie masonske
redove obavljeno je na Konvenciji masona u samostanu Vilhelmsbad, u
Hesenu, 16. juli 21.avgust 1782. Ovom skupu, kome su prisustvovali
predstavnici svih evropskih loa, predsedavao je vojvoda Bransvik (Graf von
Brunsvik). I luminate je predvodio blizak Vajshauptov saradnik, hanoverski
baron Franc Fridrih Ludvig fon Knige (Freiherr Adolph Franz Friedrich
Ludwig Knigge). Posle ponoi, 17. jula, Vojvoda Bransvik, vojvoda od
Orleana (Louis Philippe J oseph d Orlans), Majer Amel Rotild, Adam
Vajshaupt i baron Knige odravaju tajni sastanak na kome se dogovaraaju o
infiltraciji iluminata u vrh masonerije i njenoj instrumentalizaciji za svoje
potrebe, odnosno za potrebe Cionskih mudraca na elu s Jerusalimskim
princom. Saglasili su se i da iluminati primaju najistaknutije masone u svoje
redove to e, vremenom, dovesti do potpune prosvetljenosti ali i dodatne
kontrole masonerije. Sedite iluminata se premeta u Frankfurt, gde je ve vie
- 314 -

godina delovala masonska loa Red strogog posmatranja, a iji osnivai su
bili rabin Cvi Hirs (Rabi Hirsch), princ Karl (Prinz Karl), brat princa Vilijama
od Hesen-Hanau, Sigismund Gajzenhajmer (Sigismund Geisenheimer),
Rotildov saradnik i naravno sam Majer Amel Rotild. Bilo kako bilo,
iluminati su do Treeg kongresa masona, u Frankfurtu 1786. godine,
kontrolisali sve masonske loe u Nemakoj, Austriji, Maarskoj, Engleskoj,
kotskoj, Poljskoj, vajcarskoj, Belgiji, Francuskoj, I taliji, Holandiji, paniji,
vedskoj, Rusiji, I rskoj, Africi i Americi.
Na Konvenciji su usvojeni i zakljuci o organizacionoj shemi, metodama
delovanja, dinamici i krajnjem cilju Bratsva. lanstvo u iluminatima je
podeljeno na tri nivoa, a ovi na devet stepeni. Nivoi su bili: Nursery, Masonry
i Mystery. Stepeni nivoa Nursery su: Novice, Minerval i Illuminatus Minor.
Stepeni nivoa Masonry su: Illuminatus Major i Illuminatus Dirigens. Stepeni
nivoa Mystery su: Presbyter, Principatus Illuminatus, Magus i Rex. Svi nivoi,
odnosno iluminatski stepeni bie pridodati masonskoj organizaciji tako to e
se nalaziti iznat 33 stepena masonske hijerarhije.
Nedugo nakon Konvencije bilo je lako uoiti da su iluminati intenzivirali
aktivnost preko masonskih loa, to je bitno uticalo na agresivniji nastup
masona i njihovo ubrzano irenje svetom. Iako su se svi uesnici Konvencije
zakleli ivotom na veno utanje markiz de Vizje je, pred smrt, zapisao da:
zavera koja je spremna i pokrenuta tako je dobro osmiljena da e biti
nemogue da je vlade i crkva izbegnu. Konvencija je bila dogaaj od
istorijskog znaaja ne samo za masone i iluminate ve i za sve narode sveta.
Beleke koje je Adam Vajshaupt vodio na Konvenciji, a u kojima se najvie
citira izlaganje Majera Amela, kasnije e dopuniti njegov verni sledbenik i
iluminat Mozes Mordekaj Marks Levi (Moses Mordecay Marx Levy, poznatiji
samo kao Karl Marks). Ove i jo neke druge beleke e, nakon to u njihov
posed doe policija carske Rusije, biti prvi put tampane u Rusiji krajem XI X,
a poetkom XX veka bie tampani u Japanu, Nemakoj, Americi, Britaniji i
td. pod nazivom Protokoli cionskih mudraca.
I ako je Vajshaupt preduzeo sve mere da bi obezbedio tajnost rada i prikrio
samo postojanje iluminata, sticaj okolnosti ih je razotkrio, a reputacija koju su
nakon toga stekli dovela je do zabrane delovanja reda u svim evropskim
dravama. Postupajui u skladu sa svrhom svog osnivanja, iluminati su 1784.
godine osmislili plan za svrgavanje Habzburke monarhije, ali je on otkriven.
To je dovelo do zabrane njihovog delovanja u Bavarskoj. Meutim, prava
katastrofa I luminate je zadesila 1785. u sklopu priprema za obaranje francuske
kraljevske porodice.
Francuski iluminati bili su okupljeni oko loe Leonidas iji veliki majstor je
bio grof Gabrijel Viktor Riketi de Mirabo (Honor Gabriel Riqueti, Comte de
Mirabeau). Masonima je dominirala Velika francuska loa Orijenta, na ijem
- 315 -

se elu nalazio veliki majstor vojvoda od Orleana (Louis Philippe J oseph
d' Orlans, lan kraljevske porodice Burbona i roak francuskog kralja Luja
XVI ) koji je i sam, nakon Konvencije iz Vilhemsbada, postao iluminat. Posle
neuspeha iz 1784. Vajshaupt se povukao u duboku ilegalu, ali nije odustao od
planiranja daljih destruktivnih akcija. Ve do leta 1785, uz pomo svog
prijatelja J ozefa Cveka (J zsef Zweck), dovrio je plan za svrgavanje
francuskog kralja i uspostavljanje prve prosveene drave - Francuske
republike. Kompletan plan i niz drugih propratnih papira Vajshauptova
supruga Marija oenhofer (Maria Sausenhofer) predala je njegovom
poverljivom i odanom oveku J ohanu Lencu (J ohann J acob Lentz) koji se jula
1785. uputio u Pariz kako bi ih dostavio Mirabou i vojvodi od Orleana.
Sumnjajui da ga neko prati Lenc je, iz mesta Gota (Gotha), glavni grad
Tiringije, gde je Vajshaupt tada boravio pod zatitom princa Ernsta I I (Ernst
I I . Ludwig von Sachsen-Gotha-Altenburg), krenuo zaobilaznim putem u
Francusku. Sticajem nesrenih okolnost, bezmalo neverovatnih, u letnjoj oluji
koja je vladala nad Bavarskom u Regenzburgu (Regensburg) Lenca je pogodio
grom i on je na licu mesta izdahnuo.
Lenc je bio mrtav i sa njim sve njegove tajne ali, na nesreu iluminata,
netaknute su ostale bisage u kojima su se nalazili Vajshauptovi papiri i pisane
direktive. Nemaka policija, iji su agenti po prijavi barona Zaha (Franz Xaver
von Zach) pratili Lenca, je tako dola u posed tajnih dokumenata iz kojih se
nedvosmisleno videlo da iluminati pripremaju revoluciju u Francuskoj s ciljem
svrgavanja kralja i ukidanja katolike crkve. ta vie, iz dokumenata se videlo
da je francuski kralj samo prvi od tri kralja koji su trebali da nestanu u prvom
talasu iluminatskog prosvetljenja sveta. Drugi na ovom spisku je bio vedski
kralj Gustav I I I (Gustav I I I ), a trei austrijski car Leopold II (Leopold I I
sterreich). Sve ovo bilo je dokaz u prilog priznanja koja je policija pribavila
jo 1783. u procesu koji je vodila protiv etvorice iluminata profesora
Marianske akademije (Mariannen Akademie), a koji su na sudu potvrdili da
postoji organizovana zavera sa ciljem promene sveta kakvog znamo.
Prvi koji je francuskog kralja obavestio o moguim pretnjama po njegov
ivot i budunost kompletne monarhije bio je arhiepiskop Majnca Karl Dalberg
(Karl Theodor Anton Maria von Dalberg). Kao dobar poznanik barona Franca
fon Knigea i J ohana Blumauera (J ohannes Aloisius Blumauer), jo jednog
jezuite i Vajshauptove veze u Beu, Dalberg je o iluminatskoj zaveri saznao
jo krajem 1784. i o tome obavestio Luja XVI ali mu ovaj nije ak ni
odgovorio. Nakon toga Dalberg 2. marta 1785 u listu Wiener Realzeitung
tampa proklamaciju Aufklrung o neverovatnoj iluminatskoj zaveri ali ga, ni
ovoga puta, Luj XVI niti bilo koji drugi evropski suveren neshvata ozbiljno.
Nakon smrti poverljivog Vajshauptovog oveka Lenca nemaka policija o
svojim saznanjima obavetava sve evropske dvorove ali se na njima cela stvar
prima samo kao neumesna ala. Policija je ak dala da se odtampa i celokupan
- 316 -

zaplenjeni materijal koji je objavljen pod imenom Originalni spisi Reda
iluminata (Die I lluminati-Papiere). O iluminatsko-masonskoj zaveri pisao je
poetkom 1789. i profesor Edinburkog univerziteta i lan Kraljevskog
udruenja u Edinburgu Don Robinson (J ohn Robinson). On je u svojoj knjizi
Dokazi o zaveri za obaranje svih evropskih vlada i unitenje svih postojeih
religija (Proofs of a Conspiracy against all the Religions and Governments of
Europe, carried on in the secret meetings of Freemasons, I lluminati and
Reading Societies) vrlo precizno i argumentovano, kao lan masonske loe,
pisao i upozoravao Evropu na predstojee strahote. Na alost, malo ko je ova
upozorenja proslavljenog kotskog matematiara uzimao za ozbiljno. I stina,
aktivnosti svih tajnih organizacija irom Evrope su bila zabranjena ali se
gotovo nita konkretnije nije uradilo na njihovom razbijanju. J edino je u
Bavarskoj, tokom 1786. godine, uhapeno nekoliko lanova iluminata ija su
se imena nala u tajnim spisima koje je Lenc nosio. Nakon ovih hapenja i
intenzivne potrage policije za njim, Vajshaupt se sklanja na imanje vojvode
Franca od Saks-Koburg-Salfelda (Franz Friedrich Anton von Sachsen-Coburg-
Saalfeld) gde je ekao da se dogodi ono to je tako minuciozno projektovao:
poetak revolucije protiv francuske monarhije 14. jula 1789. ; usvajanje
Dclaration des droits de l' Homme et du citoyen (Deklaracija o pravima ljudi
i graana) od strane francuskog parlamenta 26. avgusta 1789.; ubistva
Leopolda I I 1. mart 1792, Gustava I I I 29. mart 1792. i Luja XVI 21. januar
1793. Tek tada veliki majstor iluminata odlazi u Ameriku, gde i umire 1830.
Nemaka policija i gotovo svi kojih se to moglo ticati u Evropi su znali za
namere I luminati ali niko, kao usled opte amnezije, nije preduzimao nita
odlunije po tom pitanju, a iluminatska kola su poela da se kreu: nakon
Kongresa u Vilhemsbadenu iluminati intenziviraju svoje delovanje preko
masonskih loa. Posebno prisna saradnja, sve do kraja francuske revolucije,
odvija se s Velikom francuskom loom Orijenta, odnosno direktno s Vojvodom
od Orleana koji je kontrolisao tano 600 francuskih loa. Ostae zabeleeno da
je francuska revolucija poela upadom u Bastilju 1789. gde je 1307. godine
francuski kralj Filip Lepi utamniio aka de la Mola, velikog majstora
vitezova Templa. Takoe, zapisano je da su poslednje rei koje je, na dan
pogubljenja, 21. januara 1793, uo Luj XVI bile rei vojvode od Orleana:
Rauni su namireni. Odmah posle pogubljenja kralja i kraljice Mirabo se
obratio prisutnima reima: Kraj monarhije okonali su sinovi i keri Reda
vitezova Templa.
Francusku revoluciju su osmislili i isplanirali iluminati na elu s Adamom
Vajshauptom, a njeni dosledni izvrioci su bili pripadnici francuske buroazije
okupljeni u vie stotina masonskih loa. Kako sami nisu mogli da okupe vei
broj pariana oni su unajmili oko hiljadu stranih kriminalaca koji su tako
postali udarna snaga buroazije u njenom obraunu sa francuskim plemstvom i
njegovim feudalnim sistemom. Opte prihvaeno verovanje da je francuska
revolucija bila delo namuenog i napaenog francuskog naroda je izmiljotina
- 317 -

samog Vajshaupta i klasina iluminatsko-masonska propaganda. Svrha i smisao
ove izmiljotine je bila dvostruka: da se prikrije udeo iluminata i masona u
svrgavanju jednog evropskog suverena i da se zabauri injenica da su kroz
Deklaraciju o pravima ljudi i graana koju je francuski parlament usvojio 26.
avgusta 1789. prava data tous les juifs qui vivent en France (svim J evrejima
koji su iveli u Francuskoj) svi drugi su ih imali i pre revolucije. I , naravno,
moda i najvanije je bila injenica da je buroaskom revolucijom u
Francuskoj J evrejima odobreno kamatarenje koje im je u ovoj zemlji bilo
zabranjeno jo od 789. godine kada ga je, svojim zakonom Capitularium pour
les Juifs, kao nemoralno i po ivot ljudi opasno, zabranio franaki kralj iz
Karolinke dinastije arleman, poznatiji kao Karlo Veliki (Karolus Magnus).
J o jednu je stvar, vezano za J evreje, Karlo Veliki zabranio i to je bila la
sodomie et les Juifs, vezano za njihov obiaj da se braa i sestre meusobno
ene.
Pored masona glavna uloga u Francuskoj revoluciji pripada naravno i
jevrejskim bankarima koji su organizovali cartel financire za njeno
izvoenje. Meu najpoznatijim finansijerima su, pored nezaobilaznih porodica
Montefjore i Rotild iz Londona i braa Bendamin i Abraham Goldsmit
(Benjamin i Abraham Goldsmith) iz Londona, Mozes Mokarta (Moses Moctta)
iz Londona, Danijel I cig (Daniel I tzig) dvorski bankar Fridriha I I od Pruske,
David Fridlander (David Friedlnder) i Herc Serfber (Herz Cerfbeer) iz
Alzasa. Posebno je interesantno uee bankara V. H. Efraim (V. H. Ephraim)
koji je umro etrnaest godina pre Revolucije ali je svojim naslednicima ostavio
u amanet da nastave njegov rad na finansiranju revolucionarnog prevrata u
Francuskoj. Efraim je inae bio dvorski bankar kod Fridriha I kralja Prusije i
elektora Branderburga (Friedrich Wilhelm I ).
Finansijska podrka jevrejskih bankara prevratu u Francuskoj bila je dobro
osmiljena i kordinirana iz jedne iluminatske loe koja je bila osnovana 1786.
u Berlinu pod imenom Tugendbund. Sedite loe nalazilo se u kui doktora
Markusa Herca (Markus Herz), a istorija belei da je gospoa Henrijeta Herc
(Henrietta Herz) ee viana u drutvu francuskog revolucionara Miraboa
(Honor Gabriel Riqueti, Comte de Mirabeau) nego sa svojim suprugom. Loa
je, isprva bila tajna, a onda je 1803. sa smru doktora Markusa bila umirena da
bi 1808. obnovila svoj rad kao salon gospoe Hnrijete (Salonire Henriette
Herz). Meu istaknutim pripadnicima Tugedbund-a izvesno je bio i Fridrih
Genc (Frederick von Gentz) koji e javnosti postati poznatiji tek nakon to je
postao lini sekretar Austrijskog kancelara princa Meterniha. Inae, lou
posestrimu u Beu je vodila Feni Arnstin (Fanny von Arnstein), erka bankara
Danijela I ciga (Daniel I tzig, poznat i kao Daniel Y offe) koja je i upoznala
Meterniha sa svojom velikom simpatijom Gencom, a ovaj austrijskog kancelara
sa Solomonom Rotildom (Salomon Mayer von Rothschild) koji e tako ui na
velika vrata u Be i ondanje aristokratske krugove. U Jevrejskoj hronici
(Jewish Chronicle) od 1. septembra 1922. zabeleene su rei gospoe Herc
- 318 -

kako su svi J evreji okupljeni oko Tugenbund-a bili notorni finansijeri
Francuske revolucije.
Jevreji su dugo bili na loem glasu u Francuskoj gde je obian narod u
velikoj meri zazirao od njih. U prilog ove konstatcije moe se navesti , kao
ilustracija, samo detalj da je jo od 9. jula 1721. godine pred francuskim
sudovima uvedena praksa More Judaico kojom se J evrejima zabranjuje
svedoenje u sudskim postupcima protiv hriana. J edini grad u Francuskoj u
kome se nije primenjivao More Judaico bio je Strazbur koji je danas sedite
Evropskog parlamenta. I ako se primena More Judaico moe initi
diskriminatornom ona je zapravo iznuena odredba uslovljena injenicom da
Jevreji nisu svoje zakletve pred sudom smatrali obavezujuim jer ih, prema
sopstvenom kazivanju, na potovanje obavuzuju samo zakletve pred rabinom.
Kako su zbog ovakvog odnosa Jevreja prema sudovima mnogi hriani postali
rtve jevrejskih na neistini zasnovanih poverilakih parnica uvedena je
pomenuta praksa.
Istorijska injenica je da je Francuska uoi revolucije bila jedna od
najnaprednijih evropskih drava i da je, kao takva, raspolagala s gotovo
polovinom celokupne evropske novane mase. Posebno je bila na glasu njena
trgovaka razmena sa svetom koja se, za samo par decenija, poveala preko
400%. Polovina bogatstva Francuske nalaziola se u posedu njene srednje klase,
a slobodni seljaci su imali vie zemlje od aristokratije. Za razliku od veine
drugih evropskih drava, kralj je u Francuskoj ukinuo prisilne javne radove, a
policiji je muenje zatvorenika u postupku sasluanja bilo najstroe
zabranjeno. Putna infrastruktura u Francuskoj je bila jedna od najboljih, to je
znaajno olakavalo putovanje i trgovinu u okviru same drave. Broj kola i
bolnica u odnosu na broj stanovnika bio je najvei u Evropi tog doba.
Podii narod na revoluciju u takvoj zemlji bilo je gotovo nemogue. Upravo
zato je Vajshaupt osmislio plan kako bi razbesneo narod i odobrovoljio ga da
prihvati kraljevo pogubljenje i uspostavljanje prve prosveene republike:
Prvo je vojvoda od Orleana (Louis Philippe J oseph d'Orlans) poetkom 1787.
organizovao otkup svih zaliha ita i mesa u Francuskoj, a potom su iste
sakrivene. To je, nakon nepunih godinu dana, dovelo do poskupljenja hleba za
75%, a ubrzo i do nesnosnih uslova ivota za 85% seoskog i gradskog
stanovnitva koje je ve juna 1789. ostalo bez hrane, odnosno bilo izloeno
optem gladovanju famine. Za ove conditions de vie difficiles okrivljen je,
preko novina i spretno irenim glasinama, kralj. Paralelno sa optuivanjem
svog roaka kralja Luja XVI za nastalu glad vojvoda od Orleana je otvorio
vrata svoga doma Palais-Royal (nekadanja rezidencija kardinala Rieljea) i
poeo na veliko da deli hranu izgladnelom narodu to mu je preko noi donelo
veliku popularnost i simpatije. Njegova rezidencija je, inae, pre ovih
dogaaja bila mesto gde su se okupljali lanovi kluba Club Breton kako bi u
miru i na neznatnoj udaljenosti od rezidencije francuskog kralja Palais des
- 319 -

Tuileries kovali zaveru o uspostavljanju demokratskog terora i svojoj
neogranienoj vlasti. lanovi ovog kluba e 1789. svetu postati poznati kao
J akobinci.
Drugo, Francuska je bila najvei finansijer Amerike revolucije (1775-1783)
to je prouzrokovalo njen dficit budgtaire (budetski deficit), koji se
pokrivao zaduivanjem kod stranih banaka. Njen ukupan dug ubrzo je dostigao
iznos od preko etiri milijarde livri, a problem je nastao kad su strani
poverioci zatraili da se dug, bez mogunosti reprogramiranja, odmah vrati.
Francuski ministri finansija Turgot , Necker, Calonne su predlagali Luju XVI
fiskalne reforme (rformer la fiscalit) usmerene ka najbogatijim to je on i
prihvatao ali se ovoj ideji uvek suprotstavljala Assemble des notables
(Skuptina plemia) kao i sama Skuptina u kojoj su masoni vodili glavnu re.
U takvoj situaciji kralj je bio prinuen da 1786. svojim dcret royal uvede
opte dodatne poreze, to je izazvalo veliko nezadovoljstvo stanovnitva, a
posebno srednje klase. Naravno, ne treba ni pominjati da je najvei deo
stranog zajma kontrolisala Kua Rotild.
Tree, da bi izazvali monetarni haos i inflaciju, prema njima poznatoj thorie
du chaos, masoni su odtampali 35 miliona novanica i u kratkom vremenu ih
sve pustili u opticaj. Faux-monnayage (falsifikati ) su bili ravni originalu i
inflacija je podivljala, ostavljajui najvei broj ljudi bez uteevina i bilo
kakvog novca. Za inflaciju i sve to je ona sa sobom proizvela okrivljeni su
kralj i vlada, a revolucionari su, nakon to su pogubili kralja i kraljicu,
teatralno na trgu Vandome (place Vendme) unitili originalne kliee za
pravljenje novanica to je, prema njima, zapravo bilo obeanje narodu da
inflacije nikada vie nee biti.
Od 605 lanova francuskog parlamenta (Estates-General ) na dan 17. juna
1789. godine 447 su bili lanovi raznih masonskih udruenja. Oni su u
Parlamentu za sve okrivljavali kraljicu Mariju Antoanetu i nesrenog Luja
XVI. Istovremeno, njihovi plaeni glasnici su ili od mesta do mesta i itali
proglase protiv monarhije. Bilo kako bilo, Vajshauptov plan se ostvario jer se
za manje od godinu dana javno mnjeje Francuske okrenulo protiv kralja
zahtevajui njegovu glavu.
Revolucija je poela napadom na Bastilju (Bastille, Rue Saint-Antoine) 14.
jula 1789. radi navodnog oslobaanja nezakonito utamnienih ljudi, ija je
jedina krivica, kako su tada govorili zaverenici, bila to to su ukazivali na
kraljeve greke. Francuska je 1789. bila najmnogoljudnija drava Evrope, s
preko 27 miliona stanovnika, od kojih je 800.000 ivelo u Parizu. Od tih
800.000 pariana na Bastilju je kreneulo tek stotinak parikih beskunika:
Glavna snaga demonstranata su bili kriminalci iz Marseja (pevae
Marseljezu koju e tri godine kasnije - 1792. uobliiti Klod ozef Rue de Li i
promovisati je kao nacionalnu himnu svih francuskih republika) i strani
- 320 -

plaenici, njih oko hiljadu, koje su iluminati angaovali u Nemakoj, Austriji i
Italiji. Kad je rulja provalila u nebranjenu Bastilju u njoj je prema sauvanim
podacima Archives de la Bastille bilo samo sedam zatvorenika; bili su to, osim
konjikog oficira markiza De Sada (Donatien Alphonse Franois, Marquis de
Sade) i grofa Solana (comte Hubert de Solages) obini kriminalci.
Revolucionari su ipak, bez ikakvog povoda, ubili markiza Leneja (marquisde
Launay), upravnika kraljevog zatvora Bastilje pa se on tako moe smatrati
prvom rtvom prosveene revolucije. Odseenu Lenejevu glavu
revolucionari su nabili na jednu motku i s njom marirali ulicama Pariza.
Krvavi pir je tako dobio svoj prvi in. Meutim, dok su jedni slavili smrt
starog i bolesnog markiza drugi su se bavili ozbiljnim stvarima: pravi razlog
za napad na Bastilju je bilo oruje koje je u njoj bilo lagerovano; vie hiljada
puaka je lako odneseno, a to je bilo dovoljno za drugi in tragedije. Za
odbranu kralja i Francuske od stranih plaenika i domaih izdajnika bio je
zaduen sedamdesetogodinji maral Viktor-Fransoa (Victor-Franois, 2me
duc de Broglie) koji je umesto pripreme efikasne odbrane kralja i otadbine
pripremio efikasan beg svoje porodice i svog bogatstva. Republika Francuska
proglaena je 22. septembra 1792. i to je datum kad je, prvi put u istoriji
oveanstva, od Boga dana vlast zamenjena vlau onih koji su je sami sebi
dodelili.
J edina stvar koju revolucionari nisu uspeli da ostvare je bilo osnivanje
centralne banke Francuske. Nju e 18. januara 1800. godine osnovati Napoleon
Bonaparta smetajui je u Htel de Toulouse to je zapravo nekadanja vila
grofa od Tuluza (Comtes de ToulouseLouis Alexandre de Bourbon) u centru
Parizu - rue de la Vrillire, 1er arrondissement de Paris. Za osnivanje
centralne banke Francuske interesantno je napomenuti da se prvi pokuaj
njenog uspostavljanja vezuje za kotlananina Dona Loua (Joannis Law) koji
je bio poznat ne samo kao najbolji student Univerziteta u Glazgovu ve i kao
izvanredan kockar, enskaro ali i finansijski strunjak o emu je svedoio i
njegov prijatelj Vilijam Paterson (Sir William Paterson), osniva Banke
Engleske i vlasnik uvene trgovake firme Worshipful Company of Merchant
Taylors . Nakon to je u jednom dvoboju u Londonu ubio oveka mua svoje
ljubavnice, Lou je pobegao u Amsterdam gde ga je ekao poziv vojvode od
Orleana (Philippe d Orlans).
Vojvoda od Orleana poznat i kao Filip I I Orleanski koji je u to vreme bio
ministar finansija imao je ideju da sa markizom i najbogatijim parianinom
toga vremena Antoanom (Antoine Crozat, marquis du Chatel) osnoju francusku
centralnu banku sa pravom emisije sopstvenog novca. Cilj je, naravno, bio da
se po uzoru na Banku Engleske tampanjem papirnog bankarskog novca
finansira drava, a da se potom dugovi naplate u zlatu. Odmah nakon smrti
svoga strica kralj a Luja XI V vojvoda od Orlean postaje regent Francuske
(rgent du royaume de France) i uspeva, formalno-pravno, da za svoju ideju
centralne banke privoli i osmogodinjeg francuskog kralja Luja XV (Louis
- 321 -

XV, le Bien-Aim). No, kako su znali krajnje ciljeve i domete centralne banke
i njene cration montaire koju su planirali da uspostave vojvoda i markiz
nisu eleli da se oni ili neko njima blizak eksponira kao osniva i ti tular banke
pa su odluili da u funkciji novog direktora banke promoviu savrenog
stranca. Tako je iz Amsterdama gde se upoznavao sa radom lokalne berze i
Amsterdamske centralne banke u Francusku pozvan kotlananin Don Lou
koji je Parianima 1715. predstavljen kao banquier et conomiste pod imenom
Jean Law de Lauriston. Godinu dana kasnije - 2. maja 1716, Lou u Parizu
osniva Banque Gnrale, a ona ve 10. aprila 1717 otpoinje sa emisijom
billet de banque. Kako se kapitala banke sastojalo od dravnih obveznica
ispalo je da je to bila prva francuska centralna banka. Poetni uspesi banke
omoguili su vojvodi od Orleana da izdejstvuje promenu naziva banke u
Banque Royale, a da Loua postavi na mesto generalnog nadzornika finansija
(contrleur gnral des finances). Sve to je dovelo do dodatnog jaanja
poverenja graana i plemstva u novu banku iza koje je sada stajala i kraljevska
kua. Meutim, tampanje neogranienih koliina billet de banque dovelo je
ve 1720. do nezapamene inflacije, finansijskog i monetarnog haosa to je, na
kraju, rezultiralo sa banqueroute - zatvaranjem Banque Gnrale, odnosno
Banque Royale. Uz pomo vojvode od Orleana koji mu je obezbedio lani
paso i pratnju Lou je morao decembra 1720. da pobegne iz Francuske u
Veneciju gde i umire marta 1729. Protiv novih zahteva za osnivanjem
centralne banke bie kasnije i punoletni Luj XV. Protiv centralne banke
odluno je, sve do izbijanja revolucije, istupao i Luj XVI (Louis XVI , Louis-
Auguste de Franc) tvrdei da ona ne donosi nikome sreu; nikome osim onima
koji njome upravljaju.
Francuska revolucija podarila je svetu nekoliko stvari, meu kojima se mogu
apostrofirati nove pokretake snage oliene u tajnim drutvima, prekid sa
starim idejama i vremenima, nastanak nove svetske ere u kojoj e demokratori
u ime naroda, a ne nasledne monarhije, upravljati dravama i svetom. Prvi put
u istoriji naslednu aristokratiju zamenio je sloj trgovaca i lihvara buroazija
je tako dola na vlast, a sa njom i ekonomska politika laissez-faire. Francuska
revolucija podarila je svetu i Napoleona Bonapartu koji je osnovao prvu
francusku centralnu banku i, na opte zadovoljstvo evropskih bankara, poeo
seriju ratova.
Pod vladavinom Direktorijuma poeo je i zloglasni Marquise de Sade da
objavljuje svoje nadaleko uvene sadistike romane, a u Parizu je tampan prvi
adresar bordela i galantnih dama Tarif des filles du Palais-Royal, lieux
circonvoisins et autres quartiers de Paris, avec leurs nomes et demeures
(Tarifa devojaka Pale-Rojala, njegove okoline i ostalih kvartova Pariza, s
njihovim imenima i stanovima). Meu parianima je posebno bio na ceni
pansion Madame Dupron gde se za 25 zlatnih franaka moglo uivati cele
noi. Ukinuta je crkvena odredba o zabrani razvoda braka, a prvi koji su
osetili njene efekte bile su pariske prostitutke koje su od potenih rasputenica
- 322 -

gotovo ostale bez posla; izvesni Liardot sa veselim i ponovo slobodnim
mladim damama osniva Bureau de confiance koji e postati pretea dananjim
slubama za pratnju galantne gospode. U Francuskoj je ve prve
revolucionarne godine broj vanbrano roene dece povean za preko 100%.
Francuska revolucija je, oigledno, svetu podarila mnogo toga.
U znak seanja na poetak Rvolution franaise u Parizu je tano sto godina
kasnije - 1889. na Marsovom polju (Champ-de-Mars) podignut najvii obelisk
na svetu poznat pod imenom tour Eiffel - Ajfelov toranj. Konstruisao ga je
mason Gustav Ajfel (Alexandre Gustave Eiffel). Na Marsovom polju (Mars je
rimski bog rata) je inae 14. jula 1790. obavljeno sveano proglaenje
Francuske za ustavnu monahiju - Fte de la Fdration. Tom prilikom
masonskim voama francuske revolucije uruen je i specijalni telegram
podrke britanskog premijera Vilijama J anga (William Pitt, the Y ounger).
Prvu knjigu o strahotama Francuske revolucije i njenim glavnim
protagonistima - masonima, odnosno iluminatima napisao je 1797. jezuita Abe
Baruel (Abb Augustin Barruel). Knjiga se zvala Mmoires pour servir
l' Histoire du Jacobinisme (Memoari o istoriji jakobinizma) i u sebi je sadrala
niz dokumenta i izjava koje su nedvosmisleno ukazivale da su coup d' tat u
Francuskoj osmislile i izvele tajne organizacije iza kojih su stajali I luminati.
Spaavajui glavu od prekih sudova i kriznih tabova novouspostavljene
iluminatske vlasti Baruel je spas potraio i pronaao u Londonu kod
francuskog plemia princa od Kontea (Louis Franois Joseph de Bourbon,
Prince of Conti). Bauerova otkria o umeanosti masona i I luminata u proces
uspostavljanja diktature i demokratskog terora (dictatorship and democratic
terror) u Francuskoj potvrdio je, iste godine 1979, svojom knjigom Dokazi
konspiracije... (puni naziv knjige: Proofs of a Conspiracy against all the
Religions and Governments of Europe, carried on in the secret meetings of
Freemasons, I lluminati and Reading Societies) profesor filosofije na
Univerzitetu u Edinburgu Don Robis (J ohn Robison). Robis je do svojih
saznanja o umeanosti I luminat u coup d' tat u Francuskoj doao preko
Kraljevskog drutva u Edimburgu iji je bio lan, a najvei broj detalja mu je
saoptio njegov bliski prijatelj admirala arls Nouls (Sir Charles Knowles, 1st
Baronet) koji je i sam bio lan nekoliko tajnih organizacija.
Drugo, mogue, najdetaljniji prikaz iluminatske involviranosti u Francusku
revoluciju, dao je Vatikan koji je preko svog teologa aka olija (J acques
Crtineau-J oly) objavio 1859. spise pod nazivom L' Eglise Romaine en face de
la Rvolution. U ovim spisima, koji su u nekoliko narednih decenija doiveli
bezbroj izdanja, prikazan je niz dokumenata i svedoanstava koji su, izvan
svake sumnje, rasvetlili ulogu iluminata i masona u Francuskoj revoluciji i
svim uasima koji su je pratili i konstituisali se, nakon nje, kao Action
dmocratique!
- 323 -

Od 1776. do 1785. iluminati su imali ogranke, odnosno organizacije, u svim
najvanijim evropskim prestonicama. Prva iluminatska loa u Americi
osnovana je 4. jula 1786. istog dana kada je 13 britanskih kolonija u Novom
svetu proglasilo svoju Ameriku deklaraciju o nezavisnosti. Prva i dugo
vremena najpoznatija i najznaajnija iluminatska loa bila je ona u Njujorku
pod nazivom Kolumbijska iluminatska loa (Columbian I lluminate Lodge). Pre
nego to se navrila godina dana amerike nezavisnosti u svakoj od 13
federalnih jedinica postojala je po jedna loa iluminata. Prisustvo iluminata u
Americi je bilo oito, a njihova destruktivna orijentacija upozoravajua. Tako
je 19. jula 1789. predsednik univerziteta Harvard, profesor Dejvid Papen
(David Papen), obraajui se diplomcima izjavio da je opasnost od iluminata
po ameriki politiki sistem i pravo veroispovesti ogromna s, mogue,
nesagledivim posledicama. Uviajui opasnost iluminatske prisutnosti u
Americi, katoliki svetenik najder (G. W. Snyder), poetkom septembra
1798. godine, alje upozoravajue pismo amerikom predsedniku Dordu
Vaingtonu. U prilogu svog pisma najder alje i primerak knjige kotskog
masona, matematiara i profesora na Edinburkom univerzitetu Dona Robinsa
o iluminatskim planovima za ruenje evropskih dinastija i svih postojeih
religija. U odgovoru, koji je 24. oktobra iz Mount Vernon-a poslao veleasnom
najderu, Vaington doslovce istie: It was not my intention to doubt that, the
Doctrines of the Illuminati, and principles of Jacobinism had not spread in
the United States. On the contrary, no one is more truly satisfied of this fact
than I am. (Nije mi namera da sumnjam u injenicu da se doktrina iluminata
nije i principi jakobizma nisu rairila po Sjedinjenim dravama. Naprotiv, niko
nije zadovoljniji od mene zbog te injenice).
Don Adamas (J ohn Quincy Adams) se tokom 1800-te kandidovao za
predsednika SAD i, u okviru svoje kampanje, je u tri navrata pisao pukovniku
Vilijamu Stounu (William L. Stone) upozoravajui ga kako se njegov
protivkandidat Tomar Deferson (Thomas J efferson), pisac Dekleracije
Nezavisnosti SAD, koristi svojim masonskim vezama u cilju promocije
iluminatskih ciljeva irom Amerike. Deferson je pobedio na izborima, a
sadraj pisama upuenih pukovniku Stounu su amerikoj javnosti obelodanjena
tek 1954. godine u knjizi admirala Vilijama Kara (William Guy Carr) Pioni u
igri (Pawns I n The Game). Nakon to je knjiga objavljena bibleotek Rittenburg
Square Library u Pensilvaniji koja je bila u njihovom posedu je odbila da ih
uini dostupnim javnosti. Lokalni sud je, po zahtevu admirala Vilijama Kara,
presudio da su pisma javno dobro i da se kao takva imaju staviti javnosti na
uvid. No, ubrzo nakon presude iz Biblioteke je stiglo saoptenje da su pisma
bespovratno zagubljena. U uvodnim napomena svoje knjige Kar koji je gotovo
pola veka bio visoki zapovednik u amerikoj mornarici pie: Ukoliko vas
moja otkria iznenade i okiraju nemojte se, molim vas, oseati inferiorno.
I skreno vam priznajem da sam se ja jo od 1911. trudio da shvatim zato je
oveanstvo u neprekidnom stanju sukoba, a tek 1950. sam doao do saznanja
da iza svih zala, zavera i loih vesti stoje nosioci Luciferianske ideje.
- 324 -

U znak seanja na osnivanje prve loe u Americi iluminati su preko svog
oveka Edvarda Labulea (douard Ren Lefebvre de Laboulaye) organizovali
da se u Njujorku 1886. godine podigne 46,5 m visoka statua pod nazivom La
libert clairant le monde (Sloboda osvetljava svet). Kamen temeljac za ovu
monumentalnu statuu poloio je Vilijam Brodi (William A. Brodie), veliki
majstor Velike loe Njujorka. Statuu, danas poznatu samo kao Statua slobede,
je, kao i Ajfelov toranj, konstruisao Gustav Ajfel, a njen autor je Frederik
Bartol di (Frdric Auguste Bartholdi). Kao uveni egiptolog Bartoldi je
posveeno slikao motive iz starog Egipta od kojih su mnogi bili izloeni u
njegovoj masonskoj loi LAlsace-Lorraine. Meutim, on je bio upuen i u
mnoga uenja grkih gradova-drava i Rimskog carstva. Zbog svega toga je i
bio, od strane Labulea, odabran za skulptora ovog iluminatskog simbola. Kako
je sve to je u vezi sa iluminatima i masonima puno simbolike recimo samo da
sedam zrakova koji okruuju glavu enske figure predstavljaju simbol za
sedam mora i sedam kontinenata. Naime, o sedam svetskih mora se govorilo
jo u starom Sumeru i taj broj, koji mnogi smatraju za magijski broj, mora su
preuzeli stari grci, rimljani i arapi i on se redovno pojavljivao u
srednjevropskoj literaturi: Arapsko, Crno, Crveno, I ndijsko, Persijsko,
Kaspisjsko i Sredozemno. to se tie kontinenata jo od vremena Egipana se
govori o sedam kontinenata i oni se i danas u mnogim sredinama tako poimaju:
Afrika, Antarktik, Australija, J una Amerika, Severna Amerika, Evropa i
Azija. Inae, sama statua kipa Slobode je zapravo prikaz vavilonske kraljice
Semiramide koju je svojevremeno, imajui u vidu njeno boansko poreklo i
raskalanost, Adam Vajshaupt lino odabrao kao zatitnicu iluminata.
Iz svog sigurnog i udobnog utoita u Koburgu, glavnom gradu nemakog
vojvodstva Saxe-Coburg-Saalfeld, Vajshaupt se 1793. brodom uputio za
Ameriku. Prisustvo Vajshaupta i iluminata je u Americi odmah primeeno, a
njihovo delovanje je i danas jedno od dominantnih u SAD. Odmah po dolasku
u Ameriku Vajshaupt se upleo u stvaranje i menjanje politikog i ekonomskog
sistema drave. Kako je to bilo vidi se na primeru Ugovora iz Tripolija (Treaty
of Peace and Friendship between the United States of America and the Bey and
Subjects of Tripoli of Barbary) koji je Amerika 4. novembra 1796. potpisala sa
kraljevstvom Tripoli. Amerike veze sa muslimanskim svetom su znaajno
vee i znaajnije nego to se to danas moe i zamisliti: Prva drava koja je
priznala nezavisnost i suverenost SAD je bila kraljevina Maroko 1777. godine.
Deset godina kasnije Amerika je donela svoj prvi ustav i potpisla svoj prvi
meudravni ugovor sa kraljevinom Marokom koji je i dan danas na snazi.
Nepunih deset godina kasnije 1796, SAD potpisuju jo jedan ugovor sa jo
jednom arapskom dravom - Tripolijem. U ovom Ugovoru iza koga su stajali
Vajshaupt i njegov prijatelj i predsednik SAD Deferson stoji, u lanu 11. da
SAD nikada nisu osnovane kao hrianska drava i da se, shodno tome, SAD
nikada nee uputati u verske sukobe. ta vie, lan 11 Ugovora iz Tripoli ja
nedvosmisleno ukazuje na obavezu Amerike da potuje muhamedansku veru i
na njoj zasnovane drave. Ugovor je ratifikovan od strane Senata 10. juna
- 325 -

1797. kada ga je potpisao i predsednik SAD Don Adams (J ohn Adams) koji je
svojom rukom dodao: Sjedinjene Drave ne gaje neprijateljske namere prema
zakonima i veri muslimana. U znak seanje na ovaj Ugovor ali i prvi ameriki
sukob na afrikom tlu i prvoj podignutoj amerikoj zastavi na starom
kontinentu se, i dan danas, u himni ameri kih marinaca spominju obale
drevnog Tripolija: To the shores of Tripoli. Ugovorom iz Tripolija
Vajshaupt i iluminati su pokazali da je Amerika, i pored postojanja Ustava,
zapravo tabula rasa koju samo treba popuniti iluminatskim vrednostima i
pravilima igre, a potom insistirati na njihovoj planetarnoj univerzalnosti.
Vajshaupt je iskreno verovao da e svi koji budu iveli u iluminatskoj
Americi biti superiorni u odnosu na ostatak sveta neprosveene mase -
kojima Amerika mora doneti univerzalne vrednosti slobode i opteg progresa.
U skladu sa ovim Vajshauptovim verovanjem u Americi je kasnije promovisana
doktrina Manifest Destiny Sudbinskoj predodreenosti: Amerika ima
Boansku predodreenost da prosvetli ceo ameriki kontinent i ko god da joj
se u tome suprotstavi samo dokazuje svoju prostotu i opravdanost amerikog
delovanja. Prvo javno obelodanjivanje ove Vajshauptove doktrine uinio je
1836. ameriki predsednik Endrju Deksonu (Andrew J ackson). Nakon Drugog
svetskog rata ameriki predsednik Hari Truman (Harry S. Truman) proirie
pravo amerike Boanske predodreenosti na ceo svet, a sve pod izgovor
odbrane od komunizma.
Za amerike finansije i ekonomiju od posebnog je znaaja bilo Vajshauptovo
instruiranje Alberta Galatina (Abraham Alfonse Albert Gallatin) koga je on
prosvetlio i iz vajcarske ga put Amerike uputio jo 1780. godine. Odmah
po dolasku Galatin se prouo kao veliki finansijski mag i uz odgovarajuu
podrku ubrzo je postao kongresmen, a potom i ministar finansija. Kada je
1811. uskraeno pravo rada prvoj centralnoj banci Prvoj amerikoj banci (First
Bank of the United States) Vajshaupt se postarao da Galatin, kao ministar
finansija, ubedi predsednika Amerike Dejmsa Medisona (J ames Madison, J r.)
da se ratni trokovi koje je Amerika imala u ratu protiv Britanije (1812.-1815.)
mogu pokriti samo preko centralne banke. Medison je prihvatio ovu sugestiju i
osigurao podrku kongresa koji je 1816. odobri o osnivanje i rad nove centralne
banke - Druge banke SAD (Second Bank of the United States). Ova
Vajshauptova banka e, na svoj nain, biti pretea danas najvee i
najznaajnije centralne banke na svetu Sistema Federalnih Rezervi.
Kada je krajem 1793. stigao u Ameriku Vajshaupt nije imao posebnih veza sa
nikim. On je bio veza svima! Prema sopstvenom kazivanju njegov najvei
uspeh tokom trideset sedam godina ivota u Americi je bilo osnivanje druge
centralne banke SAD Second Bank of the United States 1816. i postavljanje
osnova za niz tajnih drutava meusobno odvojenih, a istom cilju
posveenih! Svojim jezuitskim vetinama, kabalistikim umeima i uz punu
kontrolu amerikih loa, uspeo je da izdejstvuje da ameriki kongres, koji je
- 326 -

bio jednoglasno protiv centralne banke, na kraju, ipak, apsolutnom veinom
dodeli dvadesetogodinju koncesiju novoj centralnoj banci Drugoj banci
SAD; banka je dobila koncesiju da u ime i za potrebe amerike drave tampa i
izdaje novac. Uoi kongresnog odluivanja Tomas Deferson (Thomas
Jefferson), trei predsednik SAD 1801. -1809, je upozorio kongresmene, ali i
celu ameriku javnost da je Ustav dao pravo samo dravi da tampa novac i
utvruje njegovu vrednost. Ako se ovo eksluzivno pravo drave prenese na
grupu ljudi koje narod nije birao i koji nikome ne odgovaraju, onda e oni
preko svoje banke i korporacija kojima e je okruiti, prvo inflacijom, a potom
deflacijom, liiti sve graane njihove celokupne imovine i to tako da e se
njihova deca jednog dana probuditi samo sa gomilom dugova.
Dobar poznanik i jo mnogo toga Adama Vajshaupta u SAD bio je i Vilijam
Rasel (William Huntington Russell). Njegovim venama tekla je krv poznatih
engleskih familija: Pierpont, Hooker, Bingham, i Willet . Kao i Vajshaupt i
Rasel je u SAD doao iz Nemake gde je zapoeo studije koje je morao da
napusti kada je policija otkrila da pripada tajnom redu I luminata. Odmah po
dolasku u SAD on zavrava ameriku vojnu kolu American Literary,
Scientific and Military Academy, nakon ega se upisuje na univerzitet Yale.
Obrazovan, talentovan, elokventan i nadasve inventivan Rasel postaje lan
drutva Phi Beta Kappa (od grkih slova fi - , beta - , kapa - ) koje je bilo
zamiljeno kao drutvo za promociju i uvaavanje izvrsnosti. Meutim, kako
se ispostavilo da se otvoreni, iskreni i donekle problematini govori i
razmiljanja iz drutva prenose izvan njega Rasel odluuje da ga napusti i sa
svojim prijateljem Alfonsom Taftom (Alphonso Taft, otac amerikog
predsednika Williama Howarda Tafta), po uzoru na I luminate, osniva tajno
druto Schdel und Knochen u koje primaju petnaest najboljih studenata. I ste
godine drutvo menja svoj naziv u Skull & Bones, a Rasel preuzima obavezu
njegovog izdanog finansiranja i to kroz fondaciju koju je specijalno za tu
svrhu osnovao: Russell Trust Association.
Na merikom univerzitetu Yale danas deluje ukupno osam tajnuh drutava:
Skull and Bones (Lobanja i kosti), a potom, Alpha Delta Phi (), Chi Delta
Theta (), Delta Kappa Epsilon (), Scroll and Key (Svitak i klju),
Book and Snake (Knjiga i zmija), Berzelius i Wolf' s Head (Vuija glava). Ovih
osam tajnih drutava imaju vlastite kripte, gdje se njihovi lanovi sastaju dva
puta nedeljno i to uvek po zalasku Sunca. Svako od osam tajnih drutava ima
petnaestak lanova, koji su svi studenti etvrte godine. Do ranih 90-ih primali
su se samo muki lanovi, ali danas sva drutva primaju i ene. Budui da
aktivnosti drutava poinju u septembru zajedno s poetkom akademske
godine, lanovi se biraju krajem prolenog semestra njihove tree godine
studija.
Niko zapravo ne zna na koji nain generacija koja odlazi bira generaciju koja
e ih naslediti. Ipak, uvek se nastoje pronai najbolji, najpopularniji,
- 327 -

najtalentiraniji i najuspeniji studenti koji imaju predispozicije da sutra budu
lideri u poslu kojim se budu bavili. Ne postoji nikakav proces aplikacije,
formulari - novo lanstvo direktno biraju postojei lanovi. Drutva se sastaju
svakog etvrtka i nedelje nakon zalaska Sunca i to tokom cele kolske godine.
Nakon to se izvri selekcija studenata koji e biti primljeni druge nedelje u
aprili organizije se Tap Week (nedelja tapanja), kad se studenti de facto
iniciraju u redove drutva. Sam proces inicijacije naziva se Tapping (tapanje)
to je zapravo ritual koji se dosledno sprovodi jo od XI X veka: Na TapDay
(dan tapanja), stariji student i lan drutva bi priao odabranom novom lanu
pa bi ga u prolazu potapao po ramenu i pitao: Skull and Bones. Prihvata ili
odbija? Student bi morao apatom da odgovori i tako prihvat ili odbije
ponueno lanstvo.
Takav postupak zadrao se i danas, a nakon prihvatanja pristupa se obredu
inicijacije u kojem stariji lanovi odeveni u mantije sa kapuljaama dolaze po
nove, vezuju im oi, nakon ega ih kao slepce vode do njihovih kripti gde e
im se skinuti povezi kako bi oni ponovo progledali. ta se nakon toga deava
do dana dananjeg nije poznato. Na Yale-u postoji osam kripti, koje su zapravo
graevine bez prozora kako dnevna svetlost nikada nebi mogla u njih da dospe.
Sve su one odvojene od ostatka kampusa kovanim metalnim ogradama ili runo
slaganim kamenim blokovima. I ako ne postoje snimci unutanjih prostorija
kripti niti validni zapisi ipak se spekulie sa informacijama da kripte poseduju
vie zasebnih celina od kojih su neke posvee umetnosti (slikarstvo, drama,
knjievnost, muzika), druge oratorstvu, tree kulinarstvu i sl.
Samo postojanje kripti i njihovo odravanje ta god ve da se nalazi u njima
usko je skopano sa trokovima njihovog servisiranja, a sva tajna drutva na
Yale-u evidentno je raspolau znaajnim finansijskim sredstvima. Odakle sve
novac dolazi nije sasvim poznato ali se zato zna da est tajnih drutava ima
fondove vredne oko 3 miliona amerikih dolara dok Skull and Bones raspolae
sa 8, a Scroll and Key sa ak 11 miliona dolara.
Ve dui niz godina medijski najeksponiranije i najpoznatije ameriko tajno
drutvo je Skull and Bones, a osnovano je jo 1832. Ovo drutvo se smatra za
jednu od najmonijih tajnih organizacija u SAD i to stoga to su njegovi
lanovi Crme de la crme amerikog establimenta koji poseduje ogroman
politiki uticaj i raspolae znaajnim finasijskim potencijalima. Upravo zbog
svega toga jedna bizarna stvar vezana za ovo drutvo postala je medijska
pikanterija prvog reda. Naime, prvo su Wall Street Journal, a potom i The New
York Times objavili da su pripadnici Skull and Bones ukrali lobanju
indijanskog poglavice iz plemena Apaa Geronima (Goyaa). Lobanju su
krajem Prvog svetskog rata - 1918. iz Fort Sill-a ukrali pripadnici drutva
Skull and Bones predvoeni Preskotom Buom (Prescott Bush), dedom
amerikog predsednika Dorda Bua Starijeg. im je doneta na Yale lobanja
je stavljena pored skeleta ane Poason (J eanne Antoinette Poisson), poznatije
- 328 -

pod imenom Madame de Pompadour ili, jednostavno, kao najvee ljubavnice
francuskog kralja Luja XV. Inae, Geronimo je slavljen kao simbol poslednjeg
otpora Indijanaca ekspanzionistikoj politici SAD-a u XI X veku.
Knjievnica Aleksandra Robins (Tri od njenih pet knjiga su bili ameriki
bestseleri) je nedavno optuila Skull and Bones i za krau lobanje
najpoznatijeg meksikog revolucionara Pana Vile (Doroteo Arango
Armbula). Nakon ovoga, a verujui da se radi o neasnim silama, sadanji
poglavica Apaa i potomak Deronima Ned Anderson (Ned Anderson) koji
inae ivi u rezervatu San Karlos u Oklahomi je podneo zahtev FBI-aju da
pronae i vrati lobanju velikog poglavice kako bi ona mogla da se spoji sa
telom. Andersonu se pridruio i Remzi Klark (William Ramsey Clark) advokat
i nekadanji dravni tuilac i ministar pravde SAD tako to je aprila 2009.
podneo tubu protiv predsednika Baraka Obame (Barack Hussein Obama I I ),
Roberta Gejtsa (Robert Michael Gates), dravni sekretar odbrane SAD i
predstavnika Skull and Bones za povraaj lobanje. Upitan zato nije podneo
tubu i protiv bivih predsednika SAD Bua Starije i Mlaeg kad se zna da su i
oni lanovi ovog tajnog drutva Klark je kratko odgovorio: Ova dva su
dovoljna.
Ono to je Rasel zapoeo na Yale-u proirole se po celoj Americi tako da su
se drutva osnivala i na drugim univerzitetima, od kojih moemo izdvojiti
Cloak and Dagger (Plat i bode) na univerzitetu Georgetown u Vaingtonu,
Sphinx (Sfinga) na koledu Dartmouth, Skull & Serpent i Theta Nu Epsilon
() na univerzitetu Wesleyan, Spade Society na univerzitetu Auburn, St.
A's na univerzitetu Columbia, Quill and Dagger na univerzitetu Cornell,
Abaris Society na univerzitetu Dartmouth, Order of the Circle i Adelphic Club
na univerzitetu East Carolina, Order of Ammon i Paladin Society na
univerzitetu Emory, Order of the Acropolis i Gridiron Societyna univerzitetu
Georgia, Eucleian Society na univerzitetu NewYork, Delta Psi (), Phi ()
na univerzitetu Princeton, Porcellian Club, Delphic Club, Fly Club, Phoenix
- S K, Fox Club na univerzitetu Harvard, Cap & Gowns i Ivy Club na
univerzitetu Princeton i td. I nteresantno je napomenuti da na Harvard-u deluje
i tajno udruenje Signet Society koje je jo 1870. osnovao arls Bonaparta
(Charles J oseph Bonaparte), unuk eroma Bonaparte (J rme Girolamo
Bonaparte) koji je bio kralj Vestfalije i roeni brat imeperatora Napoleona
Bonaparte. arls Bonaparta je u SAD prvenstveno poznat po tome to je 1908.
godine osnovao ameriku specijalnu policiju (Federal Bureau of Investigation)
ali i po tome to je bio blizak prijatelj amerikom predsedniku Teodoru
Ruzveltu (Theodore D. Roosevelt) za vreme ijeg mandata je bio ministar
mornarice i vrhovni advokat SAD.
Kad je u osamdeset drugoj godini, 1830, Adam Vajshaupt umro za novog efa
I luminata je postavljen italijanski revolucionar uzepe Macini (Giuseppe
Mazzini, 1805.-1872.). Macini nije bio poznat samo po svojoj inteligenciji i
- 329 -

univerzitetskom obrazovanju ve i po tome to mu je otac akomo,
univerzitetski profesor, bio i lini lekar oca britanske kraljice Viktorije princa
Edvarda (The Prince Edward, Duke of Kent and Strathearn). Danas ga mnogi
spominju i po tome to je iz ljubavne veze u Londonu sa udatom jevrejkom
Sarom Levi Nathan dobio sina Ernesta koji e 1907. , sa sve britanskim
pasoem, postati gradonaelnik Rima. J o dok je studirao na Univerzitetu u
enovi Macini je postao lan tajnog drutva Karbonerija (La Carboneria), a
1830. iniciran je u masoneriju. Krajem 1834. godine uzdignut je na 32. stepen
u kotskom obredu, a Vrhovni savet Palerma mu 1864. dodeljuje 33. stepen.
Uestvovao je u svim it alijanskim revolucionarnim pokretima. Proklamovani
cilj Karbonerije, koju je krajem XVI I I veka osnovao u Napulju Pjer ozef Brio
(Pier Joseph Brio), bio je unitenje hrianske vere i ujedinjenje Italije. Zbog
svojih revolucionarnih aktivnosti Macini je bi o vie puta hapen i proterivan iz
Italije, ali je na kraju, u velikoj meri zahvaljujui ba njemu i njegovom
bliskom prijatelju uzepe Garibaldiju (Giuseppe Garibaldi), Italija 1861.
godine postala jedinstveno kraljevstvo. Inae, u znak seanja i potovanja
ameriki iluminati su 1878. godine u njujorkom Centralnom parku postavili
masivnu Macinijevu bistu koju je izradio uveni italijanski skulptor ovani
Turini (Giovanni Turini).
Veliki, moda i najvei, Macinijev prijatelj uzepe Garibaldi (1807.-1882.)
bio je profesor italijanskog i francuskog jezika, matematike i uitelj lepog
pisanja. Tokom njegovog boravka u I stanbulu dva su sultana u istoj godini
misteriozno preminula, a on je postao blizak prijatelj sa njihovim naslednikom
sultanom Abdlhamidom II. Kada se protiv novog otomanskog vladara pobunio
veliki vezir Mithat Paa njegovo beivotno telo je pronaeno u gradiu Taif
pored Meke, Saudijska Arabija. U Tunisu je bio glavni vojni konsultatnt bega
Hasana (Ali Muddat ibn al-Husayn) koji se tada uspeno odbranio od pokuaja
vojnog udara. Kada je 4. oktobra poela sa eksploatacijom eleznika linija
Pariz I stanbul poznata kao Orijent Ekspres niko nije znao da je to bila
Garibaldijeva ideja koju je turski sultan realizovao sa belgijskom kompanijom
CI WL (Compagnie I nternationale des Wagons-Lits et des Grands Express
Europens). Meutim, iznad svega, Garibaldi je bio beskompromisni borac za
ujedinjenje I talije i formiranje jedne jedinstvene evropske drave. Svoju ideju
o sjedinjenim evropskim dravama detaljno je izneo u knjizi Memorandum
vlasti. Trinaest godina je proveo u Americi gde se borio na bojitima Rio
Grande, La Plate, Montevidea, Sea Serita i td. U Americi je 1841. iniciran u
masoneriju, a samo tri godine nakon toga se vraa u Italiju i odmah okuplja
dobrovoljce sa kojima uestvuje u uvenim Macinijevim pohodima. Za velikog
majstora italijanske masonerije je izabran 1884. i sa tog mesta e, do smrti,
delovati u skladu sa slobodarskim idejama i zavetima Macinija. U znak
zahvalnsoti za sve to je uinio za irenje ideja svetlosti ameriki masoni su
mu, nakon to je u pratnji sto hiljada ljudi 1882. sahranjen u enovi, u centru
Vaingtonskog parka (Washington Square Park) podigli masivni bronzani
spomenik.
- 330 -

Kao pravi, beskompromisni revolucionar uzepe Macini je saraivao i s
Mozesom Mordekajem, s kojim je 1864. osnovao Prvu internacionalu iji lan
je bio i Lajonel de Rotild (Lionel Nathan de Rothschild). Prva internacionala
je prestala s radom 1872. - iste godine kada je Macini umro. I nteresantno je
napomenuti da je Macini odravao veoma bliske veze sa srpskim knezom
Miloem Obrenoviem sa kojim se prvi put sreo u Beu nakon njegovog
izgnanstva iz Srbije juna 1839. Nakon to je Miloeva ena kneginja Ljubica
preminula u Beu 26. maja 1843, prema nekim austrijskim izvorima, na
predlog Macinija, srpski knez biva iniciran u loi Zum heiligen Joseph. Preko
Macinija Milo Obrenovi se upoznao i sa Garibaldijem i veruje se da su mu
oni i pomogli da se vrati u Srbiju 1858. i vlada njome sve do svoje smrti 1860.
godine. Obrenovi je u to vreme bio najbogatiji Srbin i jedan od najimunijih
stanovnika Bea gde je imao vie kua i jednu ciglanu. Poznato je da je Srbiju
napustio juna 1839. sa 550. 283 zlatna dukata, a da ja svojevremeno ak i
turskom sultanu pozajmljivao novac i da je, u dva navrata, bio gost u enbrunu
(Schloss Schnbrunn) kod Franje J osipa I (Franz J oseph I ).
Nakon svoje druge posete enbrunskom zamku Milo je doao na ideju da
organizuje bal na koji bi doli svi Srbi koji ive u Beu. Tako je 28. januara
1846. nastala tradicija svesrpskog okupljana koja se odrala do danas
Slavenski bal. Tom prvom balu Srba prisustvovali su i predstavnici najvieg
plemstva kao to su kneevi Lambah, varcenberg, vlaki knez Gika, grofovi
Auerspreg i erni, ruski poslanik Medem i ostala elita. Na Balu Milo
upoznaje i Johana trausa Mlaeg (Johann Baptist Strauss) od koga trai i,
naravno, plaa da komponuje jedno lepo pare koje bi se izvodilo na
srpskim balovima. traus, poznatiji kao kralj klasine beke operete, je
prihvatio zahtev dareljivog Miloa i, samo za Srbe i njihov Slavenball,
napisao note, a delo nazvao Serben-Quadrille (Srpski kvadril). traus je
kasnije napisao i operetu Jabuka, ija se radnja odigrava u srpski m krajevima
kako stoji u libretu, i koja opisuje narodne obiaje Srba i prati dvojicu
plemia, Mirka i Vasu iz Gradinca.
Macini je, kao jedan od voa Karbonerije, blisko saraivao i s nadaleko
uvenom teroristikom organizacijom Kamora (La Camora) iz Napulja. Iako su
mnogi Kamoru ocenjivali kao klasinu krimainalnu organizaciju injenica je
da su oni od 1830. znaajno pomagali Macinija u borbi za ujedinjenje Italije.
Sigurno je da je udeo njihovih sledbenika u proterivanju re d' Italia Casa
Savoia iz Italije bio znaajan. Iz iskustva koje je stekao saraujui s
pripadnicima Kamore, Macini je zakljuio da je neophodno od najproverenijih
i najodanijih lanova Karbonerije formirati jednu naroito tajnu i odanu grupu,
koju je nazvao Mafia po arapskoj rei mahyas. Poznati kao mafiozi, oni su
imali odobrenje od Macinija da za potrebe organizacije kradu, pljakaju,
ucenjuju i ubijaju. Svi lanovi polagali su posebnu zakletvu utanja - Omertu,
a nepotovanje ove zakletve se plaalo ivotom. Omerta je u sebi sadravala i
uvenu reenicu: Cu e surdu, orbu e taci, campa cent' anni ' mpaci - onaj ko je
- 331 -

gluv, slep i nem poivee stotinu godina. Kad je, krajem devetnaestog veka,
dolo do poveane migracije Italijana u Ameriku pripadnici Mafije su formirali
posebne ekspoziture, prvo u Njujorku, a potom i u ostalim veim industrijskim
gradovima SAD. U SAD Mafija je postala poznatija pod imenom Cosa Nostra,
a delovala je na dva nivoa: jedan koji je ovekoveen filmovima i knjigama i na
drugom, mnogo znajnijem, kao posebna smrtonosna alatka iluminata u
Americi.
Koliku i kakvu mo mafija ima u SAD ali i u Italiji moe se videti na
primeru njenog lana Salvatorea Luijana (Salvatore Lucania), poznatog kao
Laki Luijano. Kao jedan od poznatih pripadnika njujoke mafije Luijano je
uhapen i osuen zbog svodnitva na 50 godina robije. U elji da ga oslobode
advokati mafije su ponudili vojsci SAD da im pomognu oko njihovog
planiranog iskrcavanja na Siciliju tokom leta 1943, a da za uzvrat amerika
vlada oslobodi Luijana. Kako Amerikanci nisu ozbiljno shvatili ovu ponudu
predloeno im je da, po sopstvenom izboru, predloe neku akciju kao probu.
Odlueno je da mafija proba da potopi francuski brod Le Normandie koji je
prenosio municiju za nemake trupe. Mesec dana kasnije brod je bio potopljen,
a amerike snage su se 10. jula 1943. godine iskrcale na obali sicilijanske
provincije Kaltanieta bez i jednog ranjenog i ubijenog vojnika. Istog dana na
morski pesak provincije Sirakuza iskrcala se i Osma britanska armija.
Guverner Njujorka Vilijam Dvajer (William O'Dwyer) je 1946. pomilovao
Luijana i on je sve do svoje smrti 26. januara 1962. mirno iveo u Napulju.
Bio je poslednji mafiozo sa titulom capo di tutti capi.
Parlament I talije formirao je nakon Drugog svetskog rata poseban Komitet za
borbu protiv mafije i njenih saradnika irom I talije. U izvetaju, nakon
dvogodinjeg rada, na punih 59 stranica, Komitet je, izmeu ostalog,
zakljuio: Komitet je uveren da veze Koza Nostre i dravnih institucija idu
preko organizacija masona. Ovo nae uverenje zasniva se na dokumentovanom
saznanju da su mnogi lanovi Koza Nostre ujedno i istaknuti lanovi
italijanske masonerije. Koza Nostri je potrebna zatita u dravnim
institucijama koju obezbeuje masonerija, a s druge strane masoneriji je Koza
Nostra potrebna kao svojevrsna udarna snaga.
U najue lanstvo Karbonerije Macini je 1856. uveo i uvenu Helenu
Petrovnu Blavatski (

, 1831. - 1891.) koja je

poznata po mnogo emu, a pamti se i njena izjava da ako neko eli da
gospodari ljudima onda mora da ih obmanjuje i lae... to su planovi za akciju
jednostavniji, prostiji i gluplji, to je vea ansa za njihovo ostvarivanje jer
ljudi najee ne veruju u oigledno. Za Blavatsku je interesantno
napomenuti i to to je u svom radu Tajna doktrina ( -
, ) pisala i dodatno razvijala Platonovu ideju o
Atlantidi i njenim stanovnicima. Promiljanja Blavatske na ovu temu e
kasnije uticati na Rudolfa Sebtendorfa (Rudolf von Sebottendorf) da u
- 332 -

Minhenu 18. avgusta 1918. osnuje mistino drutvo Tule (Thule-Gesellschaft ,
odnosno u punom nazivu Studiengruppe fr germanisches Altertum ) kao svoj
odgovor u borbi protiv jevrejske komunistike poasti u Nemakoj. Danas se
zna da je drutvo Tule finansiralo nemaku politiku partiju - Deutsche
Arbeiterpartei, koja je zapravo bila pretea Nationalsozialistische Deutsche
Arbeiterpartei NSDP na elu koje se nalazio Adolf Hitler. Iako nikada nije
bio lan Thule-Gesellschaft Adolf Hitler je sa panjom prouavao njihovo
uenje i ideje, a na predlog Fridriha Krona (Friedrick Krohn), starog lana
drutva je prihvatio ekvilateralni krst (svastiku) sa kracima iskrivljenim pod
pravim uglom u levu () ili desnu stranu () kao zatitni znak NSDP-a. Ovaj
znak Adolf Hitler je lino stilizovao tako to ga je postavio u beli krug na
crvenoj pozadini kako bi kontrirao crvenoj zastavi Komunistike partije
Nemake sa srpom i ekiem. Svastika je inae sveti simbol u budizmu,
hinduizmu i ainizmu i danas se, kao vekovima ranije, nalazi u optoj upotrebi
u graanskim i religijskim ceremonijama u Indiji.
Za vou iluminata u SAD 1859. postavljen je, na preporuku Macinija, Albert
Pajk (Albert Pike, 1809.-1891.). Pajk je u masoneriju iniciran 1853. u loi
Western Star No. 2, a ubrzo je postao veliki svetenik Kraljevskog svoda i
Suvereni komandor kotskog obreda. Nemogavi, zbog bolesti , da prisustvuje
konvenciji vrhovnog vea u Parizu na dan 14. jula (pad Bastilje) 1889. Pajk
pie i odailje specijalne instrukcije na adrese 23 Velike loe irom sveta. U
njima od velikih majstora zahteva da samo masonima 30, 31 i 32. reda obznane
da je masonska religija sadravala, sadri i da e uvek sadravati najistiji
oblik Luciferove doktrine. Doktrina Adonaja (judejski, a time i hrianski,
odnosno Biblijski Bog) je jeres, a istinska i ista filosofska religija je vera u
Lucifera. Evo dela onoga to je Pajk napisao:
Ono to moramo rei gomili (misli na ljude u svetu) je da Mi (odnosi
se na masone visokog ranga) oboavamo Boga, ali to inimo s razumom i bez
sujeverja. Vama, Suvereni Veliki Inspektori Generali kaem ovo, da moete
ponoviti brai 30, 31, 32, i 33. stepena. Svi mi koji smo pristupili viim
stepenima treba da masonsku religiju negujemo u istoti luciferske doktrine.
Da Lucifer nije Bog, da li bi ga Adonaj, Bog hriana, ija dela dokazuju
njegovu okrutnost, perfidnost i mrnju prema oveku, varvarstvo i
unazaivanje nauke, i njegovi svetenici sruili lanim optubama?
Da, Lucifer je Bog, ali, naalost, i Adonaj je Bog. Zbog venog zakona koji
kae da nema svetlosti bez sene, lepote bez runoe, niti postoji belo bez crnog
istinska i ista filosofska religija je verovanje u Lucifera, ravnog
Adonaju. . . Svemir je balansiran na silama koje odravaju njegovu ravnoteu,
silom privlaenja i silom odbijanja. Te dve sile postoje u fizici, filosofiji i
religiji. Nauna realnost o boanskom dualizmu ogleda se putem fenomena
polariteta i univerzalnim zakonom sklonosti i nesklonosti. Zbog toga su:
inteligentni uenik Zoroaster, kao i gnostici, manihejci i templari nakon njega,
- 333 -

priznavali kao jedino loginu metafiziku koncepciju, sastav boanskih
principa koji se veno bore, tako da je teko verovati da je jedan slabiji u
snazi od drugoga. Tako se i dogaa da se Lucifer, Bog Dobrote jo uvek bori
za oveanstvo protiv Adonaja, Boga Tame i Zla.
Kod citiranja ovog Pajkovog pisma uputno je nainiti jednu opasku vezano za
sam naziv Boga. Stari J evreji imali su dva izraza za Boga: Adon i Baal . Adon
je bio naziv za linog gospodara jedne osobe, dok je Baal oznaavao
gospodara ili vlasnika nekog dobra. Vremenom Adon je postao izraz za Boga i
usmeno se koristio umesto za J evreje zabranjeno izgovaranja
imena Stvoritelja JHVH . Tako se vremenom dolo do toga da se Adonaj (moj
Gospode) koristio iskljuivo za oslovljavanje Boga.
Jo od davnina potie uverenje da je Lucifer bio voa koji je naveo aneosku
vojsku na pobunu protiv Boga i o tome je, moda najlepe, zapise i komentare
ostavio Josif Flavije koji se danas mogu proitati u The Complete Works of
Flavius Josephus (Kompletna dela J osifa Flavija). Kada se danas govori o
Pajku, masonima, iluminatima ili nekoj drugoj tajnoj organizaciji moe biti
dobro podsetiti se sutine istorijskog sukoba koji prepriava i Flavije: Lucifer
na latinskom znai "Svetlonoa'' (lux, lucis svetlost i ferre nositi) a moe
oznaavati i planetu Veneru, koja je ' ' jutarnja zvezda u zoru". U grkoj
mitologiji, Lucifer se personifikovao u liku mukarca koji nosi baklju i odatle
i potie obiaj da se, povodom otvaranja olimpijskih igara, baklja iz Atine
prenosi na mesto novog prosvetljenja. Inae, prema Flaviju Lucifer je pokuao
da ujedini sve ljude svoga vremena pod jednom svetskom vladom koja bi bila
protiv Boga, odnosno Hrista. Grad Vavilon bi postao metropola sveta, a
njegova kula bila bi spomenik oveku da stoji kao simbol mudrosti njenih
graditelja i kao simbol otpora Adonaju. No, uviajui opasnost od zla koje
uvek nastaje u velikim gradovima Bog odluuje da oni koje je on spasao -
sinovi Nojevi ponovo nasele zemlju razilazei se iz Vavilona i nastanjujui se
u svim delovima sveta. Ovo bi, varovao je Bog, spreilo irenje zla koje
nastaje i opstaje samo u velikim ljudskim naseobinama.
Kako bi spreio Boiju zamisao da mu raseli okupljeni svet Lucifer je
otpoeo sa izgradnjom Vavilona koji po lepoti i luksuzu do tada nebee vien.
I nebeska kula pod oblacima, i visei vrtovi, i najlepe ene u najlepim
odorama, i najumniji ljudi u najboljim kolama... sve je Lucifer osmislio ali
Bog odluno ustade protiv toga pa tako u knjizi Postanja 11:3-9 itamo:
A Gospod sie da vidi grad i kulu, to zidahu sinovi oveiji. I ree
Gospod: gle, narod jedan, i jedan jezik u sveh, i to poee raditi, i nee im
smetati nita da ne urade to su naumili. Hajde da siemo, i da im pometemo
jezik, da ne razumeju jedan drugoga ta govore. Tako ih Gospod rasu odande
po svoj zemlji, te ne sazidae grada. Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete
Gospod jezik cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji.''
- 334 -

Pajk je, ako se uzmu u obzir zapisi J osifa Flavija, bio nita drugo do
Luciferov izaslanik. Iako je bio brilijantan ak i veliki erudita Pajku je, nakon
to je bez ijedne greke poloio prijemni ispit na Harvardu, uskraeno pravo
studiranja na ovom najstarijem i najprestinijem amerikom univerzitetu.
Revoltiran Pajk otpoinje naporan proces samoobrazovanja i nakon samo tri
godine polae pravni fakultet i stie pravo da se bavi advokaturom, nakon ega
pie prvi ameriki prirunik za advokate - The Arkansas Form Book. Godine
1859. Harvard mu dodeljuje poasni doktorat ali ga, nakon svega, Pajk sa
prezirom odbija.
U nejveem broju svojih odbrana zastupao je interese amerikih Indijanaca i
siromanih i obespravljenih ljudi. Teno je govorio 16 jezika, bio je mason 33.
stepena kotskog obreda, osniva i prvi predvodnik Kju Kluks Klana (Ku Klux
Klan) i general Konfederalne Armije koji je pod komandom imao samo
I ndijance. Njegov se spomenik danas nalazi u centru Vaingtona i to je jedini
spomenik konfederalnog oficira. Zalagao se za svetsku vladavinu I luminata i
na njegov predlog formirano je pet iluminatskih svetskih centara: Vaingtonu,
za Severnu Ameriku, Montevideu, za J unu Ameriku, Napulju, za Evropu, u
Kalkuti, za Aziju i na Mauricijusu, za Afriku. Ova shema i danas funkcionie.
Bio je potovan meu masonima sa Severa kao princ adept, mistik, poeta, heroj
meu mnotvom, i naunik slobodnog zidarstva. Na Jugu su ga gotovo smatrali
bogo-ovekom i genijem. Za Indijance je bio i ostao ovek - jedini belac koji
je prepeaio sve njihove teritorije i koji je govorio njihovim jezikom bez
naglaska.
Na jednom od sudskih roita na kome je branio dvojicu Indijanca iz plemena
Shawnee Pajk je otkrio amerikoj javnosti veliku i dugo uvanu tajnu o kletvi
indijanskog poglavice Tekumseha (Tekoomsh) upuenoj amerikom narodu i
njegovim predsednicima. Kada je 30. septembra 1809. ameriki general
Vilijam Henri Harison (William Henry Harrison), na prevaru, za nepunih
10.000 $ od sedam indijanskih plemana otkupio preko tri miliona hektara
njihove zemlje Tekumseh je odbio da prizna pravo ovih tapija. U jesen 1811.
je poeo da okuplja najbolje borce raznih indijanskih plemena kako bi se
obraunao sa amerikim generalom. No, u zoru 7. novembra dok je on bio
izvan Tippecanoe logora, na Velikoj molitvi, Harison je upao u logor i
izmasakrirao gotovo tri hiljade I ndijanaca. Po povratku sa molitve nad
iskasapljenim telima svojih sunarodnika Tekumseh je izrekao kletvu:
Harison e umreti kao Veliki poglavica. I posle njega e svaki beli Veliki
poglavica izabran u razmaku od 20 godina, a na godinu koja zavrava nulom,
umreti na mestu Velikog poglavice. I svaki put kad umre, neka se svi beli ljudi
sete smrti moga naroda.
Nakon ove tragedije Tekumseh se uputio u Kanadu gde je sve do svoje smrti
1813. ratovao protiv amerike dominacije i britanske krune. Danas ga u Kanadi
- 335 -

slave kao nacionalnog heroja i jednog od najveih vojnih stratega. Na list sto
najzaslunijih Kanaana (The Greatest Canadian) Tekumsehovo ime se nalazi
na 37 mestu.
Pre Tekumsehove kletve ameriki predsednici su gotovo po pravilu umirali
na Dan amerike nezavisnosti 4. juli: Don Adams (J ohn Adams), drugi
predsdnik SAD i Tomas Deferson, trei predsednik SAD umrli su 4. jula
1826, a Dejms Monro (J ames Monroe), peti predsednik umro je 4. jula 1831.
godine. Tekumsehova kletva poela je da se ispunjava sa izborom generala
Vilijama Henri Harisona za predsednika SAD 1840. Umro je mesec dana
nakon inauguracionog govora; Abraham Linkoln (Abraham Lincoln) je 1860.
postao ameriki predsednik, a ubijen je poetkom svog drugog mandata 14.
aprila 1865. Njegov potpredsednik Hanibal Hamlin (Hannibal Hamlin) umree
na Dan nezavisnosti SAD; Dvadeseti po redu predsednik SAD je bio Dejms
Garfild (J ames A. Garfield) izabran 1880. Preminuo je 19. septembra 1881;
Dvadeset i peti predsednik SAD Vilijam Mek Kinli (William McKinley) je
1900. izabran po drugi put na mesto prvog oveka Bele kue. Ubijen je u
Njujorku 14. septembra 1901; Pobedom na izborima 1920. Voren Harding
(Warren G. Harding) je postao dvadeset i deveti predsednik SAD. Preminuo je
2. avgusta 1923.; Najpopularniji predsednik SAD je izvesno bio Frenklin
Dilano Ruzvelt (Franklin Delano Roosevelt). Bio je ak etiri puta biran na
mesto predsednika SAD. Trei mandat je osvojio 1940, a etvrti 1944.
Preminuo je tokom svog etvrtog mandata 12. aprila 1945. ; Najmlai ameriki
predsednik bio je Don F. Kenedi (J ohn Fitzgerald "J ack" Kennedy). I zabran
je 1960. a ubijen 22. decembra 1963; Ronald Regan (Ronald Reagan) je na
mesto prvog oveka SAD izabran 1980. a ve u martu 1981. na njega je izvren
atentat. Sluio je u dva mandata, a preminuo je 5. juna 2004. Prema zvaninom
saoptenju doktorskog konzilijuma vojne bolnice Valter Rid (Walter Reed
National Army Medical Center) koju je javnosti saoptio komandant bolnice
general major Kenet Farmer (Kenneth L. Farmer J r.): Ronald Regan died
from the effects of 1981wounds. - Ronald Regan je umro usled komplikacija
nastalih od starih rana iz 1981.
Dord V. Bu Mlai (George Walker Bush) je za predsednika SAD izabran
novembra 2000-te, a ve 7. februara 2001. na njega je u Vaingtonu pucao
Robert Piket (Robert Pickett). Nije bio uspean ba kao ni Vladimir
Vladimirovi ( ) koji je 10. maja 2005. u
Tbilisiju bacio bombu na Bua i njegovog gruzijskog domaina Mihaila
akavilija (

). Neuspeni atentati na Bua

ukazuju na to da je Tekumsehova kletva prestala da deluje nakon punih 140
godina ili, kako to dobri poznavaoci kletvi tumae, ona prestaje da vai tek sa
Barakom Obamom koji e biti poslednji predsednik SAD to zapravo i jeste
smisao cele kletve propast Amerike.
Inae, vezano za Tekumseha je interesantno istai jo da je istononemaki
- 336 -

filmski studio Deutsche Film-Aktiengesellschaft 1966. godine snimio film o
ovom neobinom indijanskom poglavici. Glavnu ulogu u filmu, odnosno lik
slavnog indijanca je glumio poznati srpski reditelj i glumac Gojko Miti.
Interesantno da se danas, poetkom XXI veka, ime jo jednog Srbina vezuje
za nekog indijanskog poglavicu: Riard Milanovi, sin Stevana Milanovia iz
okoline Karlovca i Lavern Migel, erke indijanskog poglavice iz plemena
Agva Kalijente (Agua Caliente). Polu indijanac po roenju Riard se meu
pripadnicima plemena ve sa dvadeset godina proslavio kao najbolji zatitinik
njihovih interesa tako da su ga 1984. izabrali za poglavicu. Agva Kalijente je
inae deo veeg plemena Kahulia (Cahuilla) koje vodi poreklo od velikog i
monog naroda Uto-Aztecan. Nekad proganjani i poniavani ovi indijanci su,
zahvaljujui Milanoviu, danas bogati i domaini mnogima koji za njihovo
gostoprimstvo moraju dobrano da plate. Kao poglavica Milanovi se danas
nalazi na elu banke, golf igralita sa 18 rupa, dva hotela, dva kasina i
raspolae sa gotovo 6,5 hiljada hektara zemlje u indijanskom rezervatu Agua
Caliente. Ukupan obrt 400 pripadnika plemena Agva Kalijente 2009. godine
prevaziao je sumu od 8 milijardi dolara, a asopis Business je Milanovia iste
godine proglasio kraljem kockarnica. Milanovi, koji ne govori ali razume
svaku re srpskog za koji veruje da je najblii Boijem jeziku, na pitanje ta
zna o Srbiji zemlji svoga oca odgovara: Dovoljno. Bie manja nego to je to
danas ali e i tako mala biti vea nego to e to biti Amerika sutra!
Kako se nametnuo kao izuzetna linost, od neprocenjljive vrednosti za
iluminate, Pajk je vremenom poeo da deluje kao voa Reda. U svojstvu prvog
oveka on 15. avgusta 1871. godine pie pismo uzepe Maciniju u kome mu
iznosu svoj Grand Plan za konanu pobedu iluminata. Ovo pismo je punih
dvanaest godina bilo izloeno u biblioteci Britanskog muzeja u Londonu, a
potom povueno kako se o njemu nebi vie ikada govorilo. Na sedam stranica
Pajk, izmeu ostalog, pie:
Poto su, do sredine poslednjeg veka, konsolidovali svoju kontrolu nad
finansijama veine evropskih drava meunarodni bankari sada intenzivno rade
na proirenju svoje sfere uticaja na ceo svet. . . Kako bi ovi napori uspeli bie
neophodno da potpale niz svetskih ratova, a prvi meu njima bie potpaljen
kako bi carska Rusija bila stavljena pod kontrolu. . . Drugi e biti potpaljen
kako bi mnoga carstva nestala, a Rusija dodatno ojaala. . . Trei, koji e biti
izvor divljatva i najkrvavijeg rusvaja, bie potpaljen kroz sukob hriana i
Arapa. Kraj ovog Treeg velikog rata nastupie tek kada graani u potrazi za
idealom prime istinsko prosvetljenje kroz univerzalno ispoljavanje izvornog
uenja Lucifera.
Albert Pajk je autor nekoliko knjiga (Magnum Opus, Legend... ) meu kojima
Moralna naela i dogma (puni naziv knjige je: Moralna naela i dogma
drevnog i prihvaenog kotskog obreda slobodne masonerije pripremljenog za
- 337 -

Vrhovni savet Trideset treeg stepena June jurisdikcije Sjedinjenih Drava i
objavljen od njegovog Autoriteta) ima posebno mesto. Od 1871. godine kada je
napisana pa do danas knjiga je jedno od najznaajnijih pisanih dokumenta
masona. Njegova knjiga Moralna naela i dogma ima 861 stranicu i indeks od
218 stranica, a sastoji se od 32 poglavlja, od kojih svako objanjava po jedan
od ukupno 32 stepena masonerije. Takoe, u knjizi se nalazi bezbroj finih
crtea koji dodatno pojanjavaju neke od drevnih rituala i obiaja.
Pored niza ezoterijskih i mistinih momenata knjiga je posebno vana jer je
prvi put neko kompetentan progovorio o religijskom aspektu masonerije i to
reima: Svaka masonska loa je hram religije, a njena uenja predstavljaju
versko uputstvo. O ovom pitanju on govori i u knjizi Legenda: Dakle,
masonerija poduava ljude da masoni predstavljaju istu i primitivnu religiju,
dok u Magnus opus pie: Dakle, svaka masonska loa predstavlja jedan hram
religije; a njeni slubenici su poslenici religije, oni upuuju u veru i njeno
uenje. Paralelno sa ovim religijskim demistifikacijama mnogi prouavaoci
Pajkovog dela smatraju da je ipak najznaajnije to to je Pajk otkrio da
masonski Savet 33. stepena kontrolie celo Slobodno zidarstvo i to sledeom
zakletvom kojom obavezuje inicijate na 18, stepenu kotskog obreda:
J a (inicijat navodi svoje puno ime). . . dajem obeanje i zaklinjem se da u se
pokoravati i slediti sva pravila i zakone ovog Reda Vitezova ruinog krsta
(titula 18. stepena) i dekrete i mandate koji na mene moe preneti Suv:.
I nspektor Gen:. (Suveren I nspektor General) i primiti me u Vrh:. (Vrhovni)
savet 33. stepena ijoj jurisdikciji pripadam.
Na poetku knjige - na njenoj prvoj stranici, Pajk je jasno odredio kome je
knjiga namenjena: Ezoterijska knjiga, samo za potrebe kotskog obreda; da se
vrati posle povlaenja ili smrti njenog korisnika. Na primedme nekih lanova
da knjiga moe doi do ruku nemasona Pajk objanjava da, ako se tako neto i
dogodi, niko nee moi da razume o emu ona govori i to stoga to je koristio
skriveni jezik. Pajk dalje kae: Jedino strunjaci treba da razumeju znaenje
ovih simbola. Na opasku jednog broja visokopozicioniranih masona da je
knjiga i njima teka za itanje i gotovo nerazumljiva Pajk odgovara: Ako
elite da naete i dobijete pristup Svetilitu, dovoljno smo vam rekli da vam
ukaemo na taj put. Ako ne uspete, beskorisno nam je da vam kaemo vie, jer
je nesvrsishodno toliko rei. Pajk je iskreno verovao da je Bog stvorio ljude s
razliitim intelektualnim sposobnostima i nekima omoguio da superiornom
intelektualnom moi, vide i utvrde poreklo istina koje su skrivene od mnotva
drugih ljudi. U tom kontekstu je i zavrio svoje promiljanje na temu tekog
stila i jo teeg odgonetanja pojmova: Konj, pas i slon svesni su svog
identiteta jednako kao i mi. Oni misle, sanjaju, pamte, raspravljaju se
meusobno, izmiljaju, planiraju i rezonuju. Po emu su um i inteligencija
oveka na viem stepenu ili iri u odnosu na um ivotinje?
- 338 -

Poto je, 11. marta 1872. umro Macini, Pajk je odredio Adrijana Lemia
(Adriano Lemi, 1822.-1896.), masona 33. stepena, da rukovodi evropskim
iluminatima. Lemi, morbidni neprijatelj hrianstva i egzaltirani potovalac
satanistikog kulta, bogati Firentinski bankar i najvei finansijer italijanske
revolucije, bio je izuzetno blizak s uvenim italijanskim patriotom i
revolucionarom uzepeom Garibaldijem. Jedan od najuticajnijih voa
italijanskih Karbonara i lan Vrhovnog skupa Karbonerije bio je i Karl Rotild
(Carl Mayer von Rothschild ili Kalman Rothschild), osniva napuljskog
ogranka porodice Rotild. Ne treba zaboraviti da su iluminati osmislili,
stvorili i rukovodili svetskom organizacijom komunista pa stoga i ne udi to
je i Lajonel de Rotild bio lan Prve internacionale.
Red iluminata je i danas jedna od najuticajnijih tajnih organizacija. I dalje su
svi njeni lanovi pripadnici slobodnih zidara i zapravo, najvii, 33. stepen
masonerije, je tek prvi stepen I luminata i oni su posrednici izmeu onih koji
vladaju svetom - Sionskih mudraca, J erusalimskog princa i trinaest familija i
onih koji misle da jesu, a neznaju da nisu nita vie od 0 nule.
U Ingoltatu, malom gradu nemake pokrajine Bavarske, u ulici
Theresienstrae 23 na zgradi gde je 1776. osnovan red iluminara danas stoji
tabla koja sve prisutne podsea na to vreme.












- 339 -


Poglavlje etrnaesto
KARL MARKS


Mozes Mordekaj Marks Levi ( ) roen je 5. maja 1818 u
Triru, Nemaka od majke Henrijete i oca Hajnriha; otac, deda, pradeda i
ukundeda su mu bili rabini. Sa sedamnaest godina se upisuje na studije prava
Univerziteta u Bonu, gde se iste godine verio sa Deni fon Vestfalen (J ohanna
Bertha J ulie J enny, Freiin von Westphalen), kerkom bogatog nemakog
plemia barona Vestfalena. Kao brilijantan student dospeva na prestini
Univerzitet prava u Berlinu gde e iscrpno izuavati Hegelovu filozofiju i
Fojerbahova uenja o materijalizmu. Zvanje doktora filosofije Marks stie na
Univerzitetu u J eni.
Odmah po zavretku studija Marks se pridruuje pokretu mladih
Hegelijanaca, koji su otro kritikovali hrianstvo i prusku aristokratiju. Poto
mu je zbog njegovih radikalnih stavova onemogueno dalje bavljenje naukom,
on 1842. godine poinje da radi kao urednik u liberalnom asopisu Rheinische
Zeitung u okviru koga ostvaruje posebno blisku saradnju sa dvojicom izuzetnih
jevrejskih socijalista Ferdinandom Lasalom (Ferdinand Lassalle) i Mozesom
Hesom (Moses Moshe Hess) koji e u cionistikoj istoriji ostati upamen po
svom nacionalistikom delu Rim i Jerusalim; Studija u okviru jevrejskog
nacionalizma (Rom und Jerusalem, die letzte Nationalittsfrage). Njihovi
kritiki lanci o pruskoj ekonomiji i spoljnoj politici toliko su razbesneli
vladu da je asopis ubrzo zabranjen to je, na kraju, primoralo Marksa,
Ferdinanda i Hesa da se krajem 1843. presele u Pariz.
U Parizu Marks odmah ostvaruje blisku saradnju sa uvenim anarhistom
Bakunjinom (

) i poznatim francuskim
filosofom Prudonom (Pierre-J oseph Proudhon), dok sa Arnoldom Ruom
(Arnauld Rouge) 1844. pokree asopis DeutschFranzsische Jahrbcher u
kome objavljuje svoj poznati spis Zur Judenfrage O jevrejskom pitanju. No,
kako ovaj izdavaki poduhvat nije ispunio sva Marksova oekivanja on poinje
da pie i za najradikalnije nemake novine koje su se tampale u Parizu
Vorwrts. Njegovi radikalni lanci i odluno zalaganje za jevrejsko pitanje
doveli su do toga da obnovi blisku saradnju sa Mozesom Hesom koji ga jedne
veeri, u uvenom pariskom nonom klubu Moulin Rouge, upoznaje sa
Fridrihom Englesom (Friedrich Engels), sinom bogatog engleskog industrijalca
iz Manestera. Meutim, saradnja Marksa i Hesa e ponovo biti prekinuta jer
pariska policija nije vie elela da trpi Marksov skribomanski ekstremizam pa
ga hapsi u njegovom luksuznom apartmanu u Rue Vaneau i proteruje iz
- 340 -

Francuske.
Marks i Engels naputaju Pariz 1845. i odlaze u Brisel gde provode tri
relativno lagodne godine na adresi rue Jean D' Ardenne, 50, Ixelles. Meutim,
iako tolerantna Belgija ipak nije mogla da tolerie Marksove nekontrolisane
revolucionarne pozive upuene belgijskom proletarijatu pa ga stoga poetkom
1848. policija hapsi i proteruje iz Belgije sa zabranom da se ikada vie u nju
vrati.
Kao dvostruki prognanik Marks sa Engelsom stie u London maja 1848. Tu
e se oeniti i s enom i estoro dece prvo iveti u Sohou, delu Londona
poznatom po lakom ivotu, a potom u Kentish Town kvartu. Osnovni izvor
prihoda su mu bile berzanske pekulacije na London Stock Exchange. Tako je,
hvalei se svojim berzanskim uspesima, 1864. napisao ujaku Lajonu Filipsu
(Lionel Philips) kako je na berzi zaradio oko 400. Drugom prilikom, u pismu
najboljem prijatelju Fridrihu Engelsu koji je tada iveo u Manesteru, Marks
pie: Da sam imao vie novca tokom poslednjih desetak dana napravio bih
dobar posao na berzi. Dolo je vreme kad uz pomo pameti i malo novca u
Londonu ovek moe da napravi uda. Neto kasnije Mrks, po oporuci, od
Vilhelma Volfa (Wilhelm Wolf) nasleuje 824 to je u to vreme bila izuzetno
visoka suma s obzirom da je godinja plata najbolje plaenih radnika iznosila
4-5.
Najiroj javnosti Marks je bio poznat kao dopisnik uglednih amerikih
novina New York Daily Tribune koje su mu objavile ak 355 lanaka.
Interesantan je uvodni lanak Tribuna od 4. januara 1856. u kome Marks
kritikuje meunarodni finansijski kartel zbog svog pekulativnog delovanja i
koji je, kako Marks navodi, nalik nekoj porodinoj manufakturi s obzirom da
ga uglavnom ine meusobno dobro povezane jevrejske porodice od kojih se
posebno i stiu Knigswarter-i, Bisschoffsheim-i, Hollander-i, Lehren-i...
Marks potom nabraja i neke ne toliko poznate ali neobino vane jevrejske
banke kao to su Lippmann, Rosenthal & Co, Lissa & Kann, Raphael & Co,
Wertheim & Gomperts, Becker & Fuld. . .
Pria o navodnom Marksovom siromatvu je obina izmiljotina, gotovo
neverovatna ako se zna da je berzanske savete dobijao lino od Lajonela
Rotilda, glave londonske kue Rotild. Pored toga Marks je bio ljubitelj
egzotinih kubanskih cigara, skupih francuskih vi na i najboljeg engleskog
piva, Bio je rado vien gost u banji Karlovy Vary, a ni u Monte Carlo Casinu
nije bio nepoznat; takav ukus i stil ivota su izvesno zahtevali dubok dep, a
Marks ga je imao. Poznata je njegova ala kako sav novac koji je zaradio od
knjige Das Kapital nije bio dovoljan ni za cigare koje je popuio piui ga.
I nteresantan detalj za Marksov i Engelsov dolazak u London odnosi se na
njihovu reenost da, radi boljeg razumevanja slovenskih naroda, ponu sa
- 341 -

uenjem ruskog i poljskog dok je Engles, nakon nekoliko godina, odluio da se
posveti i uenju srpskog. Tako on u pismu od 20. maja 1863. obavetava
Marksa da marljivo ui srpski i ita sabrane pesme Vuka Karadia, i da mu je
srpski laki i jasniji od bilo kog drugog slovenskog jezika. Engels je, kao malo
ko, prouio srpsku kulturu, tradiciju, religiju i istoriju i zakljuio kako je malo
naroda koji sa tako velikom strau i upornou uvaju svoju istorijsku svest .
No, Engels, kao i Marks, ipak ne nalazi puno simpatija za Srbe koje, na kraju,
ipak ocenjuje kao mali, konzervativan i nuno kontrarevolucionaran narod
koji e neminovno zbog toga i nestati u istoriji revolucionarnih promena.
U prihvatanju ovakve ocene o Srbima na Marksa i Engelsa je presudno uticao
Hegel koji u svom delu Filosofija istorije opisuje Srbe kao narod nepridobijen
za zapadni um jer je u svojoj biti okrenut prolosti i svom vizantijskom duhu,
koji je duh ropstva i nasilja, bigotizma i zverstava i kao takav predstavlja
olienje svih strahota nemodernog duha. Po Hegelu, Srbi spadaju u narode
nesposobne da prue svoj doprinos u razvoju zapadne ideje slobode. Ovde je
vano napomenuti da je u germanskom svetu sve to je vezano za Vizantiju
nuno loe, nakazno i pokvareno pa su tako i Srbi, po Hegelu, Marksu i
Engelsu, ija je srednjovekovna drava od svog nastanka pa do svoje propasti
bila u tesnim vezama sa Vizantijom, nuno bili olienje mranjatva to je,
zakljuuju oni, nespojivo sa Aufklrung (erom osvetljenih). Najpouzdanije
merilo umstvenosti u ivotu i dravi jednog naroda, za Hegela je zbiljnost
protestantskog principa i prema njemu on odmerava istorijsku ulogu svakog
naroda. Kako Srbi nikada nisu bili spremni da se odreknu svoje vizantijske ali
i paganske duhovnosti Hegel ih naprosto klasifikuje kao bedne ostatke
varvarskih naroda.
Kad je 1785. Bavarska vlada obelodanila I luminatske planove za unitenje
hrianstva i postojeih vlada lanovi iluminata su se povukli u ilegalu.
Delovanje su nastavili formiranjem i kontrolom niza manjih organizacija meu
kojima je Liga pravednih ljudi bila posebno aktivna. O ovom, duboko
ilegalnom periodu delovanja I luminata, Fridrih Engels pie u svom spisu
Istorija komunistike lige u kome posebno apostrofira opteprihvaenu zabludu
da su revolucionarni pokreti proizvod nezadovoljnih masa. Sasvim iskreno on
ukazuje na ulogu tajnih drutava u procesu oblikovanja nezadovoljnih masa i
njihovom potonjom kontrolom. Kao jedno od najveih i najozbiljnijih tajnih
drutava Engels navodi Ligu pravednih ljudi koja e, nakon opsenih priprema,
sa svojim konspirativnim radom zavriti 1847. kada se odrava njen prvi
kongres i kada ona preuzima naziv Liga komunista (Bund der Kommunisten).
Inae, sama re komunizam je latinskog porekla communis i oznaav neto to
je opte i niije. Prvi put je upotrebljena tokom Nemakog seljakog ustanka
(Deutscher Bauernkrieg) 1524. kada je jedan od voa Ustanka Tomas Muncer
(Thomas Mntzer) nezadovoljne pozivao na boj pokliem Omnia sunt
communia (Sve je zajedniko).
- 342 -

lan Lige pravednih 1842. postaje i tada mladi i buntovni novinar Mozes
Mordekaj Marks Levi. Britkog pera i nemirnog duha, Marks je odmah poeo da
pie propagandne pamflete za Ligu, pozivajui narod na ustank i pobunu protiv
reima. Na zahtev Lige Marks u Francuskoj 1844. poinje da pie njen program
ali e ga zavrit i i objaviti tek 1. februara 1848. u Londonu - Manifest der
Kommunistischen Partei. Zato je Marks tako dugo radio na Manifestu
komunistike partije?
Izmeu itanja istorijskih knjiga i pisanja Marks je uivao u finim vinima i
jo finijim cigarama. Svoju obavezu da napie program Lige nije ozbiljno
shvatio tako da mu je prva verzija ak odbijena kao neozbiljna, a za drugu
nikako nije nalazio vremena. Okolnosti su se bitno izmenile poto se u jesen
1847. u Londonu sreo s Lajonelom Rotildom, u njegovoj rezidenciji u ulici
148 Piccadilly. W. I. Lajonel, koji je dobro poznavao Marksov rad, posebno je
cenio to to je Marks na jedinstven nain Hegelovu filozofiju protkao
Fojerbahovim materijalizmom, i tako razvio uenje koje e kasnije posluiti
kao efikasno sredstvo za manipulaciju ljudima i upravljanje dogaajima.
Rotild je bio uveren da je Marks stvorio novi opijum za iroke narodne mase i
stoga je odluio da ga podri u daljem radu, ali i da ga aktivno ukljui u
ostvarivanje iluminatskih planova.
Iznosei mu svoje osnovne poglede na svet, Lajonel je Marksu posebno
objasnio filosofiju rata kao jednog od osnovnih drutvenih odnosa unutar koga
se razreavaju mnoge unutranje suprotnosti. Cenei da bez rata nebi bilo ni
opteg napretka, usled nemogunosti promena anahronih odnosa i ideja koji,
vremenom, postaju dominantni u drutvu, a koje je nemogue prevazii mirnim
putem, Lajonel je revolucije okarakterisao kao najkonstruktivnije
meuljudske odnose. U tom smislu od Marksa je zatraio da revidira
dotadanji tekst, odnosno nacrt partijskog programa, i da ga prilagodi
revolucionarnim vremenima koja dolaze. Na kraju, pre nego to se oprostio
od svog domaina, Marks je primio crvenu konu tanu s kopama od istog
zlata u kojoj su se nalazila dokumenta od, kako je Lajonel naglasio, najvee
vanosti za nau stvar.
Meu dokumentima crvene kone tane nalazila se i kopija zapisnika Adama
Vajshaupta s Konvencije masona u Vilhemsbadenu i jo dvadesetak zapisnika s
drugih skupova. Ovi materijali trebalo je da pomognu Marksu da shvati znaaj
dokumenta kojeg se prihvatio da napie - Manifesta komunistike partije.
Kasnije, na molbu ozbiljno bolesnog Lajonela, Marks e Vajshauptovim
belekama iz Vilhemsbadena dodati nove zapise, a sve zajedno e prirediti kao
jedan jedinstven zapisnik. Tako inoviran materijal Marks predaje Lajonelu
1879. godine - nedelju dana pre njegove smrti. Poslednje to je Lajonel
proitao bile su Marksove opeske: S narodima je kao i s pojedincima - tome
nas ui cela istorija. Da bi im se oduzela mogunost napada, moraju im se
oduzeti sredstva odbrane. Nije dovoljno samo uhvatiti za guu, ve valja i
- 343 -

ubiti!
Odmah po izlasku iz tampe Manifest Komunistike partije je, kao neka vrsta
biblije, distribuiran svim partijskim ograncima irom Evrope. Revolucionarna
vremena koja je Lajonel najavio Marksu poela su ve 1. marta iste godine u
Badenu, a potom i u Beu, Parmi, Veneciji, Londonu, Rusiji, Parizu i td.
I nteresantno da su revoluciju u Francuskoj pokrenuli, kao i 1789, buruji u
sklopu svojih tzv. banquet campaign (banket kampanja) na kojima su
reafirmisali slogan libert, egalit, fraternit ali dodali i pokli droit au
travail (pravo na rad). Na ovim uvenim banquet campaign sedeljkama je
osmiljeno i osnivanje Ateliers Nationaux pur le chmage (Zavodi za
nezaposlene) sa osnovnom idejom da se okupi, kontrolie i kanalie masa
nezaposlenih iji se broj nakon 1789. kontinuirano poveavao. No, iako u
Francuskoj nije postignuto ba nita za radnike i seljake jeste se ipak uspelo u
neemu: na vlast je doveden Napoleon Bonaparte i uspostavljeno je Drugo
francusko carstvo.
Revolucionari irom Evrope oigledno nisu imali uspeha ali se Evropa, te
1848. godine, dobro potresla. Manifest je, zapravo, trebalo da bude, i bio je,
objanjenje i najava povoda zbog kojih e se revolucije pokretati. Sve
evropske krunisane glave su imale priliku da se upoznaju s Manifestom u kome
se Marks zalae za: pokretanje i uspostavljanje diktature proletarijata;
ukidanje privatnog vlasnitva; zabrane ispovedanja svih vera; uspostavljanje
centralne banke radi kontrole svih novanih tokova; eksproprijaciju zemljita i
konfiskaciju imovine svih protivnika revolucije; stavljanje pod dravnu
kontrolu svih komunikacionih veza i informativnih sistema; dravno
obrazovanje i vaspitanje dece i td. Manifest je zapravo bio najava odlaska
jednih i dolaska drugih vladara sveta.
Kapitalistiko drutvo se objanjava kao drutvo sukoba buroazije, srednje
klase, i proletarijata, a poto se buroazija nikad nee mirno odrei svojih
privilegija, Marks poziva na revoluciju, na rat koji treba da poslui kao
sredstvo za razreenje nerazreivog. Besklasno drutvo koje proletarijat
uspostavi bi, samo po sebi, vodilo ka optem miru, prosperitetu i slobodama.
Manifest je odista bio kamen temeljac razvoja Komunistike partije i njene
ideologije iza koje su stajali niko drugi do isti oni koji su osmislili i izveli
Rvolution franaise. Ovde je vano istai kako su iluminati i buroazija za
ije dobro je osmiljena i izvedena Rvolution franaise bili svesni da se
klice svakog novoga poretka uvek nalaze u starom. Naime, politike i
ekonomske promene ma kog istorijski poznatog sistema su bile i uvek e biti
neminovne i stoga kljuno pitanje nije bilo da li e se ve kada e se promene
dogoditi i ko e ih sprovoditi. Svesni injenice da ideali Francuske revolucije -
Libert, Egalit, Fraternit kojima su oni pokrenuli mase nisu dovoljni uslov
opstanka kapitalistikog sistema iluminati se stavljaju na elo snaga koje e
delovati u pravcu promene sistema koji su oni kreirali. Bilo im je vano da se
- 344 -

upravo oni, a ne neko drugi, nau na elu onih koji e delovati protiv
kapitalizma koji se, kao to je Bloh jasno formulisao, zasniva na odravanju
gladi, oskudica i nematine.
Shvatajui da kapitalizam pretvara sve drutvene institucije, kao i itav
ivot, u sredstvo za oplodnju kapitala, a da je kapitalistiki totalitarizam
najpogubniji oblik totalitarizma koji je stvoren u istoriji novostvorena
radnika klasa Evrope je poela da se komea. S obzirom da su u gotovo svim
evropskim zemljama postojali razliiti revolucionarni pokreti, pojavila se
potreba za njihovim meusobnim povezivanjem i postepenom koordinacijom
aktivnosti. Bilo je neophodno formirati jednu meunarodnu, nadnacionalnu,
revolucionarnu organizaciju i to se, posle nekoliko godina Marksovog
napornog angaovanja, konano i dogodilo 28. septembra 1864. Tog dana, u
Martins Holu, Kovent Garden u Londonu, okupili su se francuski prudonisti i
blankisti, nemaki socijalisti, irski nacionalisti, poljske patriote, mazinijevi
sledbenici iz Italije i engleski leviari, a svi s istom eljom - da neto menjaju;
ovaj skup je odran pod nazivom International Workingmen' s Association, a u
istoriji e biti zapamen kao Prva internacionala (First I nternationale).
Englezi su se bunili protiv klasnih privilegija, Francuzi protiv bonapartizma,
Poljaci protiv Rusa, Nemci protiv liberalnog kapitalizma i td. Na sastanku je
izabran Generalni savet na elu sa Marksom koji ga je vodio sve do 1872.
godine, kad se sedite I nternacionale, iz razloga bezbednosti, preselilo u
Njujork. Bio je to konglomerat nepomirljivih revolucionarnih razliitosti koje
je, na kraju, Marks sve uobliio u prihvatljivu kooperaciju evropskih
komunista.
Osnivakom kongresu Prve internacionale kao poasni lan, prisustvovao je i
Lajonel Rotild koji je i finansirao skup ove arolike evropske revolucionarne
elite. Rotildi se nisu sluajno pojavili kao finansijeri s obzirom da su preko
Marksa, odnosno Generalnog saveta na ijem se elu on nalazio kontrolisali
sve evropske revolucionarne pokrete i grupe. Komunisti danas slave 1. maj
(usvojen kao praznik na prvom zasedanju Druge I nternacionale u Parizu 14.
jula 1889.) kao dan svog osnivanja, a zapravo se radi o proslavi dana kada su
osnovani iluminati u Minhenu 1776.
Svi sindikati sveta usvojili su 1. maj kao dan - meunarodni praznik rada,
simbol internacionalne radnike i sindikalne solidarnosti, a zapravo se radi o
danu koji je kao praznik borbe za leviarska prava i slobode 7. oktobra 1884.
uspostavila Federacija sindikata radnika SAD i Kanade (Federation of
Organized Trades and Labor Unions of the United States and Canada). Treba
rei da je Federacija sindikata usvojila ovaj datum na predlog nemakog
anarhiste, novinara Chicagoer Arbeiter-Zeitung i pripadnika Socijalistike
radnike partije Severne amerike (Sozialistischen Arbeiterpartei von
Nordamerika) Teodora Spajsa (August Vincent Theodore Spies). Spajs e se,
sa jo sedmoricom svoje nemake leviarske brae (Albert Parsons, Adolph
- 345 -

Fischer, George Engel, Louis Lingg, Michael Schwab, Samuel Fielden i Oscar
Neebe), proslaviti ranjavanjem pedeset sedam i ubistvom osam policajaca
tokom demonstracija koje su oni organizovali 4. maja 1886. na trgu Hejmarket
u ikagu. Naime, kada su se, nakon dva dana, okonale prvomajske
demonstracije radnika koji su traili osmoasovnu radnu nedelju Spajs je,
nezadovoljan ishodom demonstracija, pozvao 3. maja radnike da se pridrue
skupu anarhista koji je on isplanirao za 4. maj. Pozivu se odozvalo oko tri
hiljade radnika ali su se, nezadovoljni govornicima, ubrzo poeli razilaziti.
Kada je pala no i na uglu ulica Randolph Street i DesPlaines Street ostalo
svega nekoliko stotina anarhista i radnika Spajsu, koji se nalazio na kamionu,
se obratio policijski kapetan Don Bonfild (J ohn Bonfield) pozivajui ga da
prekine svaku dalju priu i sa prijateljima poe kui. Spajsa je posebno
razbesnelo kada mu je policijski kapetan Vord (William Ward) doviknuo da na
Hejmarketu ima vie policije nego njegovih anarhista pa je, kao odgovor, u
pravcu kapetana i 176 prisutnih policajaca bacio bombu. Nakon izricanja
presude kojom e on i etvorica njegovih drugova biti osueni na smrt
veanjem Spajs e, bez i malo kajanja, kratko izjaviti da je on anarhista koji e
ostati upamen. I, bio je u pravu jer e u znak seanja na ovaj slavan in
(Glorious Act of Haymarket Riot) Druga internacionala na svom zasedanju 14.
jula 1889. (Dan proslave stogodinjice Francuske revolucije) odrediti 1. maj
(May Day) kao dan Velikih meunarodnih demonstracija!
Druga I nternacionala je 1910. u Kopenhagenu proglasila 8. mart kao dan
ena, a zapravo se radi o proslavi legalizacije uspostave robstva u Americi - 8.
marta 1655. godine. Naime, te godine i tog dana Okruni sud u Northemptonu
(Northampton County Court) u britanskoj koloniji Virdinija (Dominion and
Colony of Virginia) je ozakonio doivotno uspostavljanje vlasnitva nad
ljudima. Presuujui da je u britanskim kolonijama robstvo zvanina i trajna
kategorija (Slavery is official in the English colonies) Sud je posebnu panju
posvetio enskim robovima: ena robinja moe dati porod samo novom robu
(Slave women can give birth to children who become and continue to be
property held by enslaver)! Legalizacija institucije robovlasnitva je, vreme je
pokazalo, bilo, pored trgovine drogom, jedan od dva kamena temeljaca
prosperiteta britanske imperije.
Komunisti celog sveta usvojili su crveni pentagram (zvezda sa pet krakova
iste duine postavljenih pod uglom od 36) kao zatitni znak, a on je u istoriji
poznat i kao jedan od najjaih magijskih simbola koji simbolizuje pet
prirodnih elemenata: vatra, voda, vetar, vazduh, zemalja. U kabali on
simbolizuje mikrokosmos, a dovodi se u vezu i sa ovekom i njegovih pet
udova. Crvena boja, simbolina boja komunista, je prihvaena u znak
zahvalnosti prema porodici Rotild, a odnosi se na crvenu boju grba koji se
nalazio iznad ulaznih vrata njihove kue u Judengassse Frankfurt am Main
gde je sve i poelo.
- 346 -


Poglavlje petnaesto
VLADIMIR ILI ULjANOV LENjIN

Vladimir Ili Uljanov (

), sin Ilaja Nikolajevia

Uljanova i Marije Aleksandrovne Blank, roen je 22. aprila 1870. u Simbirsku,
Rusija. Njegov deda po ocu Nikolaj Vasiljevi i baka Ana Aleksejevna
Smirnova pripadali su mongolskom kalmikom narodu -

; deda po majci Aleksandar Dmitrievi Izrail Blank
(

) bio je J evrejin, a baka Ana

Johanova Groopf ( ) bila je dete Nemca i vedjanke.
Iako su poticali iz dobro stojee porodice i imali dovoljno sredstava za
kolovanje i ivot, Vladimir Ili i njegov stariji brat Aleksandar bili su duboko
i iskreno anticarski i antiruski orijentisani. Lenjin je studirao na
, a brat Aleksandar je zavrio -

; po okonanju studija
Lenjinov brat, kao lan zaverenike organizacije i pokuaja
ubistva cara Aleksandra I I I (

), 1887. biva
uhapen, suen, osuen i obeen u Petrogradu. Podsetimo se da je pripadnik
poljski J evrejin I gnacije Hrivetski (I gnacy Hryniewiecki) 13.
marta 1881. bombom ubio cara Aleksandra I I (

), a da je Aleksandar Uljanov uestvovao u sedam pokuaja ubistva

cara Aleksandra I I I (

).
Vladimir Ili Uljanov je diplomirao prava 1891. godine i odmah poeo, kao
pomonik, da se bavi advokaturom. Meutim, noen snanim anticarskim i
antiruskim oseanjima, opsednut idejama Karla Marksa i Fridriha Engelsa on
sebe ne nalazi u advokaturi ve u organizovanju i izvoenju raznih anticarskih
aktivnosti; ubistvo Nikolaja II, cara Rusije, postae mu opsesija. Zbog svog
otvorenog antidravnog istupanja i delovanja krajem 1895. biva uhapen i
osuen na etrnaest meseci progona u Sibir gde upoznaje mladu jevrejsku
revolucionarku i lanicu ruskih socijalista Nadedu Krupsku (

) i eni se njom. Po povratku iz Sibira, 1900.

godine, njih dvoje pokreu list za potrebe Ruske socijaldemokratske
radnike partije iji lan Vladimir Uljanov postaje uzevi partijsko ime Lenjin
(pre toga konspirativno ime mu je bilo Volgin). Kad su unutarpartiski sukobi
1903. godine doveli do podele socijaldemokratske radnike partije na dve
frakcije boljevike i menjevike, Lenjin se naao u grupi voa boljevike
frakcije; tri godine kasnije on e postati neprikosnoveni lider boljevika.
Fabijansko drutvo je osnovano u Londonu 24. oktobra 1883, a naziv je
dobilo po rimskom vojskovoi iz treeg veka Kvintusu Fabijusu Maksimusu
- 347 -

(Fabius Maximus Verrucosus Cunctator) koji se uspeno borio protiv Hanibala.
Primarni cilj drutva je bio da se korienjem strategije koju je nekada koristio
Kvintus Fabijus: nikada se ne konfrontiraj sa neprijateljem direktno, ve ga
pobeuj postepeno, serijom mnogih manjih bitaka, i uvek se povlai posle
svakog uspenog napada pripreme osnove za dalji nastavaka svrgavanja
evropskih carskih porodica i uspostavljanje drava na bitno novim drutvenim
osnovama, ije glavne okvire su ve bili dali Adam Vajshaupt i Karl Marks.
Ukratko, Fabijanci su se zalagali za rekonstrukciju postejeih drutava u
skladu sa moralnim postulatima novog svetskog poretka. Program je napisan
1887. i njegova sutina je u sledeim reima: Fabijansko drutvo ima za cilj
reorganizaciju drutva putem osloboenja zemljinog i industrijskog kapitala
iz ruku pojedinaca i klasa... Drutvo, shodno tome, radi na ukidanju privatnog
vlasnitva nad zemljom. Njihov prvobitni simbol bila je kornjaa, koja je
oznaavala Fabijusovo sporo, postepeno ali kontinuirano kretanje unapred.
Snaga, i uticaj, lanova Fabijanskog drutva leala je, pre svega, u injenici
da su svi bili u bliskoj vezi s Drutvom odabranih (The Chosen Ones) i
Apostolskim klubom, u kojima su glavnu re vodili lanovi porodice Rotild,
Montefijore, Astor i jo nekih poznatih evropskih bankarskih kua. Udarnu
grupu ovog drutva sainjavali su Dord Bernard o (George Bernard Shaw),
novinar koji e 1925. primiti Nobelovu nagradu za knjievnost, Eric Arthur
Blair, poznatiji pod imenom Dord Orvel, knjievnik i autor uvenog romana
1984, Sidni Veb (Sidney J ames Webb, 1st Baron Passfield), Grejem Valas
(Grayem Wallace), Sidni Oliver (Sidney Oliver) i dva jevrejska pisca I zrael
Cangvil (I srael Zangwill ) i I zrael Koen (I srael Cohen). Najvei finansijeri
Drutva su bili Rokfelerova i Karnegijeva fondacija i gospoa Erna Elmharst
(Erna Elmhurst), udovica Vilijarda Strajta (Williard Straight) partnera J .P.
Morgana (J ohn Pierpont Morgan). Svi pripadnici Fabijanskog drutva su bili
iskrene pobornici socijalistike ideje sa primarnim ciljem ukidanja privatnog
vlasnitva u korist dravnog kako bi se popravio poloaj svih radnika. Na
meunardnom planu su gotovo opsesivno sebi postavili za cilj svrgavanje dve
evropske dinastije: Hoencolerna (Das Haus Hohenzollern) u Nemakoj i
Romanova (

) u Rusiji ali i svrgavanje

sultana Mehmeda VI (Mehmed Vahidddin) i ukidanje Otomanskog carstva
(

).
Kako bi se politiki afirmisali 1893. su osnovali Nezavisnu laburistiku
partiju (I ndependent Labour Party) koju e kasnije napustiti opredeljujui se
za podrku Laburistikoj partiji (Labour Party) koja je 1900-te. osnovana od
strane sindikata i socijalistiki orijentisanog krila Lebralne stranke. Kako bi
za svoje ideje pridobili mlau generaciju engleske i svetske aristokratije
fabijanci su preko Sidni Veba 1895. osnovali danas ve prestinu Londonsku
kolu za ekonomiju (The London School of Economics). Najpoznatiji studenti
koji su pohaali ovu kolu su: Dozef Kenedi Mlai (J oseph Patrick Kennedy,
J r), sin Dozefa Kenedija (J oseph Patrick "J oe" Kennedy, Sr.), senatora; Don
- 348 -

Kenedi (J ohn Fitzgeral d "J ack" Kennedy), budui predsednik SAD, Dejvid
Rokfeler, Robert Kenedi Mlai (Robert Francis Kennedy, J r.), sin Roberta
Kenedija (Robert Francis "Bobby" Kennedy); istaknuti lan Demokratske
stranke, senator i ambasador SAD pri UN Denijel Majnihan (Daniel Patrick
Pat Moynihan); Domo Kenijata (Jomo Kenyatta), budui predsednik
Kenije...
Tano deset godina nakon pokretanja Londonske kole za ekonomiju fabijanci
su u Njujorku, opet sa ciljem promocija svojih ideja, osnovali Rand ekonomsku
kolu (Rand School of Economics). Nakon svega tri godine ova kola e svoje
ekspoziture imati u svim najvanijim univerzitetskim centrima irom SAD:
Harvard, Princeton, Columbia, New York i Pennsylvania. Amerike fabijance
su predvodili pisci Apton Sinkler (Upton Sinclair) i Dek London (J ack
London), advokat Klarens Derou (Clarence Darrow) i svetenik Tomas Higins
(Thomas Wentworth Higginson). Amerikoj intelektualnoj javnosti e ubrzo
biti vie nego poznat moto njihovog delovanja: atheism, socialism and
education for a new social order - ateizam, socijalizam i obrazovanje za novi
socijalni poredak!
Januara 1905. u London je stigla delegacija boljevika predvoena
Vladimirom Uljanovim koji je za fabijance bio prvi ovek novog socijalnog
poretka. S obzirom na raspoloive finansije fabijanaca ne iznenauje to su
budui revolucionari smeteni u prestini Claridge hotel gde ih je doekao
Moris Bering (Maurice Baring), pripadnik jedne od najpoznatijih bankarskih
porodica. Na sastanku kojim je predsedavao uveni engleski ekonomista Don
Majnrad Kejns (J ohn Maynard Keynes, 1st Baron Keynes) dogovoreno je da se
boljevicima obezbedi desetak miliona dolara kako bi se odmah pokrenula
revolucija u Rusiji; primarni cilj je bio da se, kroz niz manjih unutranjih
sukoba, Rusija dodatno oslabi i prisili na kapitulaciju u ratu protiv J apana,
koji je poeo jo 8. februara 1904.
Uljanov iz Londona direktno putuje u Rusiji gde je ve 4. februara 1905.
bombom ubijen Sergei Aleksandrovi (

), stric ruskog cara. Sa Lavom Brontajnom (

), konspirativni nadimak Trocki (

), Lavom
Rozenfeldom (

), poznat kao Kamenov (

),
Ovsejgeronom ( - ), poznat kao Zinovjev
(

), J akovom Sverdlovim (

), poznatiji
kao drug Andrej ( ) i Josifom Visarionoviem Dugavilijem
(

), konspirativno ime Staljin (

),
on tada mobilie sve leviarske i anticarske pristalice i okuplja kriminalce svih
vrsta kako bi, na za njega sveti datum - 1. maja, pokrenuo revoluciju. I z tih
vremena ostala je zabeleana Lenjinova izjava: Mora se priznati da smo mi
dobro organizovana teroristika maina. Teror je absolutno neophodan u
revolucionarnim vremenima.
- 349 -

Iako relativno dobro organizovani i prilino brojni, revolucionari nisu imali
ozbiljnih ansi jer se Car, odmah po izbijanju revolucionarnih nereda, odluio
na njihovo razbijanje i to po cenu slabljenja vojnih efektiva u sukobu s
J apanom. Revolucionarno rukovodstvo se tako, posle samo nekoliko meseci,
nalo u optoj panici i bekstvu. Uljanov bei u London gde ga je na adresi 30
Holford Sqr, King' s Cross Road ve ekao pripremljeni stan, Brontajn u New
Yorks East Side, Rezenfelt i Ovsejgeron u Nemaku, a Sverdlov i Dugavili,
poto su uhapeni, procesuirani i osueni za revolucionarne aktivnosti, bivaju
prognani u selo Kurejka, u blizini Vankora, Sibir. I pak, iako revolucija nije
uspela, cilj meunarodnih bankara je ostvaren, s obzirom da je J apan, koga su
finansirali, pobedio, a Rusija znatno finansijski i vojno oslabila; bila je to
generalna proba i prava in vivo priprema za pokretanje jednog novog velikog
svetskog sukoba Prvog svetskog rata.
Britanija je od poetka Rusko J apanskog sukoba politiki, ekonomski i
finansijski podravala japansku carsku vladu. Najvaniji i najkompleksniji deo
podrke bio je, naravno, onaj finansijski i o njemu nije odluivala britanska
vlada ve tri oveka: poetkom 1904. britanski monarh Edvard VI I (Albert
Edward) pozvao je u svoju linu rezidenciju Sandringham (imanje sa 800
hektara zemlje) na aj Dona Beringa (J ohn Baring, 2nd Baron Revelstoke),
direktor Banke Engleske i Alfreda de Rotilda (Alfred Charles de Rothschild),
najstariji sin Lajonela Rotilda i direktor Banke Engleske u periodu od 1869.
do 1889. U vremenu potrebnom za konzumiranje jedne olje Earl Grey aja
dogovorena je sva neophodna kreditna podrka J apanu, a kao glavni izvrioci
ovog posla odreene su Rotildove banke od kojih su one pod upravom
amerikih bankara J .P. Morgana i J akoba ifa (J acob Hirsch Schiff) bile
najvanije. Za koordinatora svih poslova odreen je Jakob if koji je, kao
Rotildov savetnik, prisustvovao prijemu kod kralja ali ne i dogovoru i ajanki
iz koje je bio izuzet kao i Ernst Kasel (Sir Ernest J oseph Cassel), intimni
prijatelj Edvarda VII i Vinstona erila. Interesantno je spomenuti da su svi
koje je toga dana Edvard VI I ugostio u Sandringham-u bili Jevreji nemakog
porekla i da su svi, na kraju posete, poli sa kraljem u crkvu Marije Magdalene
(Church of St Mary Magdalene) na molitvu.
Samo preko Kuhn, Loeb & Co banke na ijem se elu nalazio if obezbeeno
je preko 200 miliona dolara pomoi za modernizaciju japanske flote i nabavku
drugog savremenog naoruanja. Zahvaljujui izdanoj finansijskoj pomoi
(kreditima) J apan je opremio flotu ultra modernim topovima, koji su imali
znatno vei domet od ruskih, to je sukob na moru uinio pogubnim za Ruse; u
neravnoprovnim pomorskim bitkama Rusi su izgubili glavninu svoje flote.
Meutim, bez obzira koliko oslabljena na moru, Rusija je i dalje bila preveliki
zalogaj za Japan pa su britanski ratni stratezi odluili da se Rusija napadne
iznutra, a za to su ve bili spremni judeoboljevici na elu s Lenjinom.
Spremne su bile i sve Rotildove finansijske linije.
- 350 -

Jevreji su prvu antirusku revoluciju otpoeli 1. maja 1905. i Car je bio
prinuen da angauje znaajne snage da bi suzbio narastajue nerede. Ne
elei da se bori na dva fronta Nikolaj II je, ocenjujui unutranju stabilnost
prioritetnom, prihvatio mirovni predlog amerikog predsednika Teodora
Ruzvelta (Theodore D. Roosevelt) i 5. septembra 1905. potpisao mir s
J apanom. J akob if je nakon potpisivanja mira, a de facto ruske kapitulacije,
primio od japanskog cara Meiji -tenna najvie japansko odlikovanje
Kyokujitsu sh (Medalja Izlazeeg Sunca). Tri godine kasnije Teodor Ruzvelt
koji je bio jedan od kreatora ruskog poraza, primio je Nobelovu nagradu za
mir.
Analizirajui posledice Japansko-Ruskog rata i neuspele judeoboljevike
revolucije analitiar Aleksandar Pauel (Alexander Pauel) je 19. juna 1909. za
The Saturday Evening Post napisao:
Evropskim narodima vie ne upravljaju njihove nacionalne vlade; one su
potpale pod jednu drugu vlast: nevidljivu vlast finansijskog kapitala koja se
protee do svih palata i kua irom Evrope. Nju oseaju svi ljudi, a pre svih
oni koji zavise od svog rada. Ni jedna evropska nacija vie nije samostalna i
nezavisna; njihova politika autonomija je podreena finansijskim despotima
pred kojima i kraljevi klee.
Ono na ta je Pauel ukazivao je zapravo injenica da kapitalizma kao edo
Francuske buroaske revolucije ne poveava izvesnost ljudskog opstanka, kao
to je tvrdio Marks, ve ga sve dramatinije dovodi u pitanje. injenica je da
kapitalizam i demokratija kao njegova politika nadogradnja proizvode kod
obinih ljudi strah od budunosti. Najpogubnija karakteristika kapitalizma, a
Britanija je poetkom XX veka bila najvea i najmonija kapitalistika i
demokratska tvorevina, je da od posledica unitavanja ivota (ratovi, masovne
zaraze, glad i sl. ) stvara izvore profita i na taj nain osnov za svoj dalji razvoj.
Kapitalizam je bio i ostao samoreprodukujui mehanizam destrukcije koji je za
ljudski rod isto ono to je maligni tumor za organizam: on produava sebi
ivot tako to unitava sve ono to prua mogunost oveanstvu da opstane.
Nakon neuspele od Jevreja kontrolisane i rukovoene revolucije iz 1905.
Uljanov bei u London gde e 1908. biti iniciran u masoneriju u l oi Rosemary
Lodge No. 2851. I z Londona putuje za Manester, Pariz, Prag, Berlin, . . . . da bi
se po izbijanju Prvog svetskog rata sklonio u vajcarsku (5. septembar 1914.
3. april 1917. ). U mirnom ambijentu vajcarske Vladimir Ili sa Nadedom
Krupskom pokuava da zainteresuje vajcarske leviare za njegovu ideju
permanentne revolucije. Na tajnim skupovima evropskih leviara u Zimervaldu
(1915.) i Kientalu (1916.) Lenjinove krvave revolucionarne ideje su odluno
odbaene. Predstavnici svih socialdemokratskih i drugih levih partija su bili
iskreno nacionalno orijentisani i odbacili su svaku mogunost da
revolucionarnim akcijama destabilizuju svoje ratom ugroene drave.
- 351 -

Ovakvim nacionalno pomirljivim stavovima odluno se suprotstavljao Sidni
Veb koji je kao jedan od osnivaa Fibijanskog drutva 1916. bio izabran u
Ivrni komitet Laburistike partije. On je, kao i Lenjin, mislio upravo
suprotno: Cara treba svrgnuti po svaku cenu, a boljeg trenutka od ratnog
vihora nema. Veb i njegova supruga Beatrisa (Martha Beatrice Webb, Baroness
Passfield), kerka uvenog direktora britanskih eleznica Riarda Potera
(Richard Potter) su podravali Lenjina koji je nastavio sa svojim
propagandistikim nastupima u Bernu i Cirihu gde su dolazile mnoge evropske
sindikalne i leviarske voe. Svaki slobodan trenutak Lenjin je koristio kako
bi se povukao u svoj luksuzni stan u enevi u ulici 91 Rue de Carouge koji su
plaali anacionalni i mondijalistiki judejski bankarski krugovi oekujui od
njega svrgavanje ruskog cara, a potom i kompletnu denacionalizaciju ruskog
naroda. Multinacionalni bankarski krugovi finansirali su, od prvog dana,

frakciju unutar ruske socijaldemokratske partije na ijem se

elu nalazio Uljanov.
Meunarodni bankarski kartel omoguio je Uljanovu da jo januara 1912. u
Pragu osnuje posebnu partiju koja
e 1917. celom svetu postati poznata kao
. Uljanov je, kao nekada Karl Marks, svoje knjige pisao u
luksuznim ambijentima koje su mu obezbeivali svetski lihvari i ratni
piromani, ljudi bez srca, due i milosti. Vladimir Ili je bio njihov plaenik
bez srca, due i milosti, a Vinston eril (Winston Leonard Spencer-Churchill)
je u svom obraanju Parlamentu 5. novembra 1919. ovako opisao njegov
povratak u Rusiju 16. aprila 1917.:
Lenjin je poslat u Rusiju kao neki virus kolere koji je trebalo ubaciti u
gradski vodovod i on je, neverovatno, funkcionisao besprekorno efikasno i
smrtonosno. Sa demonskom lakoom je unitavao svaku dravnu instituciju
koja je bila od vitalnog znaaja za ruski narod.
Preko Nemake i vedske Uljanov 16. aprila 1917. ilegalno ulazi u Rusiji i
odmah preuzima komandu nad judeoboljevicima. Pored neposredne
odgovornosti za ubistvo cara, utamnienje ruskog naroda i stvaranja prve
bezbonike i satanistike drave na tlu pravoslavne Rusije, Uljanova e
mnogi pamtiti i po kolosalnom poduhvatu prebacivanja vie desetina hiljada
ruskih Jevreja u Nemaku. U realizaciji ovog projekta aktivno je bio ukljuen i
nemaki diplomata i prvi ministar Vajmarske republike Brokdorf-Rancau
(Ulrich Graf von Brockdorff-Rantzau), ovek koji je Lenjina, zajedno sa
svojim saradnikom Aleksandrom I zraelom (Alexander I srael Helphend),
saekao i ispratio u Kopenhagenu prilikom njegovog putovanja u Rusiju 1917.
I nteresantno da je Brokdorf-Rancau, nakon to je propala Vajmarska republika,
postao nemaki ambasador u Rusiji kome su i bukvalno sva vrata bila irom
otvorena.
- 352 -

Plan o prebacivanju desetina hiljada J evreja iz Rusije u Nemaku imao je
jedan jedini cilj: da se od poraene Nemake stvori jo jedan komunistiki
bastijon. Sa visoko uzdignutom crvenom zastavom judeokomunisti su otpoeli
revolucionarne akcije u Berlinu, Bremenu, Bransviku, Hamburgu, Haleu,
Lajpcigu, leskoj, Tiringiji i Ruru. Samo zahvaljujui odlunom otporu
nemakog naroda, organizovanom u 65 frajkora, judeokomunistiki prevrat je
osujeen. Nemaka komunistika partija e, po dolasku Adolfa Hitlera na
vlast, ponovo pokuati da podigne socijalistiku revoluciju paljenjem
Rajhstaga i izazivanjem masovnih nereda irom zemlje; kao i 1918. i 1933.
znaajan broj tadanjih lanova Nemake komunistike partije i njenog
rukovdstva bili su J evreji.
O tome ko je bio glavni u revolucionarnom rukovodstvu moda najbolje
govori telegram koji je 9. juna 1919. iz Rusije za SAD uputio kapetan
amerike vojne obavetajne slube Montgomeri ajler (Montgomery
Schuyler):
U dananjem rukovodstvu u Rusiji od 384 najvanije funkcije ima 13 Rusa,
15 Kineza, 22 Jermena i oko 300 jevreja od kojih ak 264 dolazi iz SAD. Ovaj
telegrem se danas uva u US National Archives in Washington. U februaru
1919. pred Potkomisijom pravnog komiteta Senata SAD svedoio je svetenik
Dord Simon (George A. Simon) koji je jo od 1914. iveo u Pet rogradu:
Oigledno da su vie od polovine tzv. agitatora meu boljevicima Jevreji. U
decembru 1918. rukovodstvo Severne komune Petrograda predvodio je ovek
po imenu Afelbaum (Zinovjev). Od 388 lanova Komune samo 16 je bilo Rusa,
svi ostali, osim jednog crnca iz SAD profesora Gordona, bili su Jevreji.
O jevrejskom ueu u revoluciji iz 1917. pisali su mnogi ruski autori: . .
, . , . . , . . , . . , . .
, . . -, . , . . , . . , .
, . , . , . . , . . , . . ,
. . , . . , . . , . . , . . ,
. . ... Svi oni su, bez izuzetka, konstatovali da su pored
pripadnik liberalne i prozapadne ruske buroazije i pojedinih lanova same
carske porodice u revoluciji kljunu ulogu, ipak, imali Jevreji kako oni u
Rusiji tako i oni sa zapada koji kontroliu meunarodni bankarski kartel. U
samoj Rusiji finansijsku podrku prevratnicima i caroubicama su pruili
najvei jevrejski bankari: , ,
, , .
Broj J evreja u Rusiji 1917. godine bio je 1,1% od ukupne populacije, ali je
zato njihov broj u boljevikom rukovodstvu bio apsolutno predimenzioniran.
Tako su najblii saradnici Lenjina i Brontajna bili akenazi jevreji: . -
, . -, . -, .
-, -, .
- 353 -

Od 23 lana Centralnog komiteta Boljevike partije izabranih avgusta 1917.
bilo je 7 Jevreja koji su i uestvovali u neposrednom organizovanju i
sprovoenju revolucije: , , , , ,
i . Ostalih 16 su bili: , ,
-, , , , , ,
, , , , , ,
, , , , ,
.
Od 19 lanova prve Lenjinove vlade 12 su bili Jevreji: (narodni
komesar za javne radove), (Narodni komesar za borbu protiv
kontrarevolucije), (narodni komesar za trgovinu),
(narodni komesar za oduzimanje privatne imovine), (narodni
komesar za zdravstvo)...
U Narodnom komesarijatu za unutranje poslove od 10 lanova 9 su bili
jevreji: , , , , , ,
, .
U ( ) 31 od 34 komesara su bili jevreji:
, , , , , ,
, , , , , , , ,
, , , , , , ,
, , , , , , ,
, i .
U Komesarijatu pravde od 8 lanova svi su jevreji: , ,
, , , , .
U Komesarijatu za inostrane poslove od 17 najvanijih pozicija 16 su zauzeli
jevreji: , , , , , , ,
, , , , , ,
, i .
U Komesarijatu prosvete 7 od 8 lanova su bili jevreji: , ,
, , , .
Netolerantnost, odnosno okrutnost i krvolonost evreja tokom kao i nakon
njihove revolucije u Rusiji bila je posebno izraena prema ruskom narodu ali i
Kozacima koji uporno nisu eleli da se odreknu svoje zakletve na vernost
ruskom caru. Tako su Leon Brontajn ispred i J akov
Sverdlov ( ) 1919. bili glavni inspiratori masovnih ubistava i
unitenja Kozaka. Ostala je sauvana pismena naredba Sverdlova da se
preduzme masovan i nemilosrdan teror nad svim Kozacima koji su direktno ili
indirektno u sukobu sa sovjetskom vlau (
- 354 -

, -
).
Kakav je zapravo Vladimir Uljanov bio moe se dobro sagledati iz dopisa
koji je 2. juna 1918. uputio svim guberniskim sreskim sovdepima. U dopisu se
zapravo nalaze instrukcije za postupanje prema pobunjenom seoskom i
radnikom stanovnitvu (pobuna seljaka poznata kao

),
neprijatelju komunista i Sovjetske Ruske Federativne Republike. U
Lenjinovom dopisu koji je objavljen u Pravdi br. 54 od 23. februara 1942.
doslovce stoji:
U Ukrajini se vie puta desilo, da su se seljaci i radnici suprotstavili
evakuaciji ili unitavanju imovine, nadajui se da e je sauvati za sebe. Oni
su bili estoko kanjeni. Primer Ukrajine mora da poslui kao strana lekcija
za celu Rusiju.
Zato pri njihovom pokuaju da preu u ofanzivu, mesno stanovnitvo duno
je da pod rukovodstvom svojih sovjeta da se najstroe pridrava sledeeg
nareenja:
U prvom redu evakuisati ratne rezerve. Sve to nee biti evakuisano, mora
biti spaljeno i dignuto u vazduh. ito i brano evakuisati ili zakopati u zemlju.
Ono to se ne moe zakopati unititi. Stoku proterati. Maine evakuisati
kompletne ili po delovima. Ako se ne mogu odvui unititi ih. Metale koji
nisu evakuisani zakopati u zemlju. Lokomotive i vagone odvlaiti. Koleseke
rasturiti. Mostove minirati i dizati u vazduh. ume i useve paliti. Postavljati
zasede i dejstvovati vatrenim i hladnim orujem. U tom cilju unitavati sve bez
izuzetka.
Predsednik Sovjeta narodnih komesara
V. Uljanov

Ovakva i njoj sline direktive Vladimira Uljanova dovele su tokom 1921. i
1922. godine do smrti glau preko pet miliona graana Rusije (u Ukrajini
najvie), a u istoriji e se pamtiti kao 1921. 1922. Prema
istraivanjima ukrajinskog geografa i demografa Vladimira Kubjovia
( ) i dr Vasila Hrika (Vasyl Hryshko)
najmanji broj umrlih od gladi je 4,8 a najvii 7,2 miliona to ini izmeu 20%
i 30% ukupne ukrajinske populacije. Hrika, pri tome, konstatuje da je ovako
osmiljena Lenjinova tehnologija smrti, na vrhuncu svoje primene, rezultirala
dnevnim pomorom oko 25.000 ljudi, odnosno po hiljadu na sat. Znaajan broj
postradalih iz ovog vremena e se kasnije prikazivati kao broj umrlih od gladi
u vreme Staljina kako bi se njemu a ne Lenjinu pripisala ova monstruozna
dela. O strahotama izgladnjivanja ruskog i ukrajinskog naoroda se ak
- 355 -

raspravljalo i u Senatu SAD 1958. godine, a kao osnova za raspravu je
posluio dokument naslovljen samo kao 122. U njemu doslovce pie:
Obazrive procene govore o 4. 800. 000 prisilno umrlih od gladi. Meutim,
mnogi priznati naunici smatraju da je broj nasilno izgladnelih i preminulih
ljudi najverovatnije izmeu 5 i 8 miliona.
Inae, nain prikupljanja ukrajinske letine odvijao se prema tehnologiju koju
je jo tokom XI X veka uspostavila jevrejska bankarska i naftna porodica
i koja je irom Evrope bila poznata ne toliko po nafti koju su
eksploatisali u Bakuu ili zlatu koje su iskopavali na Uralu ve po ukrajinskom
itu koje su monopolisali - Les Roi des Bls (Kraljevi ita). Ono to je
, najblii saradnik porodice Rotild u carskoj Rusiji, uspostavio kao
(znati kako) u monopolisanju itom Lenjin je nemilosrdno
primenjivao kao (
).
Kao pravi kriminalac i voa bande Lenjin 19. marta 1922. godine pie strogo
poverljivo pismo lanovima politbiroa ( .
) u kome od njih zahteva pljaku Ruske crkve: Preuzimanje svih
vrednosti iz lavri, manastira i crkvi se mora obaviti u najkraem moguem
roku, nemilosrdno i uz najveu odlunost. to se vie tom prilikom ubije
pripadnika reakcionarne buroazije i svetenstva to bolje! Lenjin je od svojih
partijskih drugova oekivao da se okrutno obraunavaju sa pravoslavnim
svetenstvom konstatujui da je njihova likvidacija neophodna a da ukoliko
ista, iz nekog razloga, nije mogue tada ih treba, po najkraem moguem
postupku, strpati u zatvor ili terati da iste klozete.
Kada su se zbog ovakog neopisivog plitikog i ekonomskog terora
judeokomunista pobunili mornari u Krontadu (

) prvi koji su se
zabrinuli za opstanak judeoboljevika bila je amerika administracija; ministar
trgovine Herbert Huver (Herbert Clark Hoover) koji e 1929. postati
predsednik SAD je lino, tokom avgusta 1921, organizovao prikupljanje i
slanje pomoi komunistikoj vlasti u Rusiji; ameriko ito je spreilo dalje
irenje pobune, a mornare i nezadovoljne radnike iz Krontada judeoboljevici
su pogubili. Sjedinjene Amerike Drave su od samog dana uspostave
judeoboljevike drave na teritoriji Rusije bile njen najvei snabdeva
industrijskim proizvodima i neophodnim tehnologijama. Tako su, primera radi,
1922. godine 80% svih naftnih buotina u Rusiji bile opremljene amerikom
tehnologijom za buenje i ispumpavanje (rotary drilling techniques and
pumping technology) koju je obezbeivala i servisirala International Barnsdall
Corporation. Najvee industrijske gigante podizale su i njihov rad nadgledale
multinacionalne kompanije sa seditem u SAD, a meu njima poasno mesto je
zauzimala Albert Kahn, Inc. iz Detroita. Ovde, svakako, treba spomenuti i
amerike kompanije kojima su judeoboljevici osigurali svojevrstan
- 356 -

monopolistiki poloaj: McKee, Lummus, Universal Oil Products, Douglas,
Vultee, Curtiss-Wright, Caterpillar, General Electric
Besan, revoltiran i razj aren ukrajinskim otporom judeoboljevikoj vlasti
Lazar Mojsijevi Kaganov (

; ' )
odluuje da sa Ukrajinom kao uporitem kulaka, nezavisnih farmera i sitnih
zemljoposednika, jednom za svagda zavri. Zbog ove svoje odluke i svega
onoga to se iza nje krilo Kaganov e kasnije postati poznat kao Ukrajinski
kasapin. Godine 1929. nareuje sprovoenje i nadziranje kolektivizacije
ukrajinskih farmi, a kako bi se slomio duh kulaka, Ukrajina je podvrgnuta
novom teroru gladi koji je svojevremeno ve sprovodio Lenjin. J udeoboljevici
koji su upravljali NKVD-om i prpadnci Crvene armije ili su od farme do
farme, konfiskujui useve i stoku. Seljacima je reeno da je hrana potrebna
radnicima u gradovima, a da oni mogu i sa niim da se snau. Od 1933. i 1934.
godine gotovo sedam miliona Ukrajinaca je umrlo od gladi nisu se snali,
dok je Kaganov, duboko zavaljen u nekadanje carske fotelje u Kremlju,
primao i itao rezultate njegove kolektivizacije.
Oaran svojim delom i uveren da je na najboljem putu da opameti Ukrajince
Kaganovi nareuje da se u Kijevu 1934. osnuje Udruenje Ukrajinskih pisaca
( ) i na mesto predsednika postavlja svog brata
judeoboljevika Izraila Kulika ( ) koji je 1917, iz
SAD gde je kao rudar radio u Pensilvaniji, stigao u Rusiju da sa ostalim
banditima rui cara i pljaka ruski narod.
U Ukrajini, a posebno u Kijevu pismenost naroda je imala dugu tradiciju i
injenica da ni policijom nije uspevano da se obezbedi lanstvo za
je izludela Kaganova pa odluuje da pojaa pritisak.
Ovaga puta e se sa ukrajinskom inteligencijom i promuurnim seljacima,
odluio je, pozabaviti iskljuivo

(NKVD) koji je bio gotovo potpuno judaiziran. Komesar NKVD do septembra
1936. bio je J evrejin Genrik J agoda ( ), koji je
popunio ovaj instrument represije i terora J evrejima na svim nivoima. A oni
koji nisu bili J evreji bili su odabrani od najgore vrste ruskog i ukrajinskog
oloa koji su u komunizmu videli samo nain da se obraunaju sa boljima od
sebe. U svakom sluaju, Ukrajinci nisu imali ni trunku iluzije oko toga ko stoji
iza njihovog progona. inilo im se, nije im se privialo, da naredbe koje se
itaju dolaze pravo iz Talmuda ubijte najbolje meu

!

S Torom ili bez Tore, s Talmudom ili bez Talmuda injenica je da su
judeo NKVD-ovci uhapsili i utamniila trideset hiljada ljudi samo u regionu
Vinice (). U je bilo est univerziteta, na desetine biblioteka,
bezbroj srednjih i osnovnih kola i jedan omanji zatvor koji su drali NKVD-
ovci. Zatvor je imao kapacitet za 2.000 zatvorenika, ali je 1937. i 1938. kada
se na elu NKVD-a nalazio Nikolaj J eov (

), najvei
- 357 -

deo vremena bio je popunjen sa vie od 18.000 zatvorenika. Tokom veeg dela
1938. godine nekoliko stotina zatvorenika je izvoeno iz zatvora svake noi i
odvoeno do oblinjeg NKVD centra parkinga za vozila. Tamo su im ruke
vezivane iza lea i voeni su jedan po jedan nekoliko desetina metara do
betonskog kanala ispred garae. Kanal je korien za pranje vozila, i imao je
odvod do oblinje kanalizacije koja je ila do reke J uni Bug. Kako su
zatvorenici dolazili do ivice kanala, pucano im je u vrat sa lea, tako da kada
bi pali na beton, krv bi im curila u odvod. To je bilo ono to su pripadnici
NKVD u ali zvali - mokar posao i, videlo se, imali su puno
iskustva u . Dok je sledei zatvorenik dovoen, nekoliko ljudi
iz NKVD bi pokupilo le prethodnog zatvorenika i tovarilo ga u kamion kako
bi, kad cifra dostigne broj od pedeset leeva, bili preveeni do masovne
grobnice i tu izruivani. Kada se dostigne nona kvota rtava posao je
prekidan. O J udejskom piru u , o

bie zabranjeno
da se pria punih pola veka.
Orkestrirana glad koja se prvih decenija judeoboljevikog terora dogaala
irom Rusije, a pre svega u ruskoj itnici Ukrajini bie razlog zato nemake
Einsatzgruppen 1942. i 1943. godine gotovo da nisu mogle da nau Jevreje u
Ukrajini. Pre dolaska Einsatzgruppen, a i posle dolaska Einsatzgruppen,
Ukrajinci su ih sami hvatali i po kratkom postupku se obraunavali sa svojim
dotadanjim tamniarima i delatima. Prvi kontakt pripadnika Einsatzgruppen
sa Jevrejima, odnosno onim to su oni poinili u Ukrajini bio je ekshumacija
preko 28. 000 Ukrajinaca u ijoj su likvidaciji oni uestvovali. Pripadnici
Vermahta su u Ukrajini, a i dobrom delu Rusije, doekani kao oslobodioci. I
sam Adolf Hitler je svoj komandi tab Fhrerhauptquartier Wehrwolf postavio
pored i tu prove pune tri nedelje ni najmanje ne strahujui za svoju
bezbednost.
Kakav je bio judeokomunistiki reim u Rusiji dovoljno govori i podatak da
je samo prve godine komunistike diktature u Rusiji srueno preko 600
pravoslavnih hramova i ni jedna sinagoga; najvei broj pravoslavnih crkava je
do Lenjinove smrti 1924. godine bio pretvoren u muzeje, bolnice, kole,
kasarne, zatvore, tale. . . Po direktnom nareenju Uljanova 1918. godine
uhapen je i sadistiki muen, a potom i ubijen kijevski mitropolit

to je, delovalo kao poziv na obraun sa pravoslavnim svetenstvom pa ih je
tako u samo par godina ubijeno, prema podacima

oko 95. 000 (preivelo ih je samo 17. 629). Na poetku

judeoboljevikog pira 1917. u Rusiji je bilo 55.173 crkve, a do 1940. u
funkciji je ostalo svega 503.
Kako se nebi pomislilo da su Lenjin i judeoboljevici bili en bloc protiv
religija neophodno je ukazati na injenicu da je Sancta Sedes ve 1918.
uspostavila direktne komunikacione linije sa Lenjinom to je 12. marta 1922.
dovelo do potpisivanja neke vrste Konkordata izmeu Vatikana i prve
- 358 -

komunistike drave. Na stotine rimokatolikoh svetenika predvoenih
brojnim jezuitima su uli u Rusijui i otpoeli sa svojom politikom
prozelitizma: izgladneli i bolesni Rusi moglu su da dobiju tanjir toplog bora
samo u jezuitskim svratitima na kojima je pisalo
(Katolika misija pomoi Rusiji). Uz svako pare hleba
pravoslavni hrianin je morao da primi i ceduljicu na kojoj je pisalo

(Rimski papa Ruskom narodu)! Vatikan je, kao podrku

novoj judeoboljevikoj vlasti, ve krajem marta 1922. odobrio Moskvi
1. 500. 000 lira pomoi i obrati o se Drutvu naroda sa zahtevom da sve zemlje
podre Rusiju. Nakon 864 godine sukoba sa Istonom crkvom Rim se po prvi
put osetio dobro viva communismus. Pravoslavlje je pobedom
judeoboljevika doivelo svoj najvei istorijski poraz. Ovaj svojevrsni krstaki
pohod na pravoslavne ruske due obustavio je Staljin tek 8. aprila 1929. kada
je proterao iz Rusije sve jezuite. I ste te godine Staljin je iz ruski kola
proterao i judeo-katolianski sistem kolovanja ruske dece i vratio na snagu
klasini carski obrazovni sistem u kome nije bilo samo veronauke. Po tom
kolskom sistemu ruska deca su postala poznata kao najprosveeniji mlai sloj
bilo kog drutva u svetu.
S jedne strane, judeoboljevici su izgladnjivali ruski narod, uskraivali mu
medicinsku pomo, podvrgavali ga najstranijem teroru i jednostavno ga
ubijali a, s druge strane, su ga pljakali na najbestijalniji mogui nain. Iz
muzeja i domova ruskih plemia krali su nepreconjive umetnike vrednosti i
slali ih svojim zapadnim mentorima. Kako bi se prikupile to vee koliine
zlata, nakon to su razvaljene sve banke i poharani svi domovi, judeoboljevici
su primoravali rudare da rade i po 14 sati, a milionima ubijenih ljudi su vaeni
zlatni zubi. Za Uljanova i njegovu kamarilu Rusija je bila plen koji je trebalo
dokrajiti. Prema kazivanju Bakmatiefa (), carskog ambasadora u
SAD u vreme izbijanja revolucije, judeoboljevici su do kraja 1918. od J akoba
ifa primili oko 12 milona dolara, a od 1919. do 1922. u trezore njujorke
banke Kuhn, Loeb & Co su prebacili oko 600 miliona zlatnih rubalja.
Bakmetief kao znaajne finansijere navodi jo i njujorku banku Speyer & Co,
banku Lazard Frres & Co. i parisku finansijsku kuu Gunzbourg (osnovao je
baron Salomon de Gunzbourg).
Kako bi prikrili svoje krvave i gramzive ruke judeoboljevici su prvi u
savremenoj istoriji isplanirali i sproveli svetsku medijsku kampanju kroz koju
su bogatu i prebogatu Rusiju prikazali kao zaostalu i bednu zemlju kojom je
vladala pogubna carska porodica i koju su oni uklonili sa vlasti, a sve sa
ciljem pomoi zaostalom i napaenom ruskom narodu. Glavni medijski strateg
ove kolosalne medijske prevare bio je jedan od osnivaa Nemake
komunistike partije Vili Muncberg (Wilhelm "Willi" Mnzenberg) koji je sve
svoje poslove za raun Lenjina i kamarile obavljao iz sedita Reichstag-a iji
je bio lan od 1924 do 1933. O kakvom se majstoru propagande radi govori i
lista ljudi koje je Muncberg ubedio i angaovao kako bi irili slavu
- 359 -

judeoboljevike revolucije u Rusiji: Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway),
Don Stajnbek (J ohn Steinbeck), Andre Malro (Andre Malraux), Andre id
(Andre Gide), Pablo Pikaso (Pablo Picasso), Doroti Parker (Dorothy Parker),
or Gros (George Grosz), Linkoln Stefns (Lincoln Steffens), Don Dos Pasos
(J ohn Dos Passos), Bertold Breht (Bertolt Brecht), Lilijan Helman (Lillian
Hellman), Daijel Hamet (Dashiell Hammett), Sidni i Beatris Veb (Sidney and
Beatrice Webb). Kada je 1936. Staljin uskratio svako poverenje Muncbergu
koji je inae bio prijatelj sa Lenjinon jo iz vajcarske 1916. J ozef Gebels
(Paul J oseph Goebbels) je to proslavio zdravicom uz opasku da Staljin nije ni
svestan kakvog se Lenjinovog nasledstva odrekao.
Ipak, po onome po emu e Uljanov uvek ostati poznat i uven je nareenje
koje je izdao J akovu Sverdlovu (

)
da se 17. jula 1918. likvidira celokupna carska porodica iz dinastije

koja je tada bila utamniena u Jekaterinburgu na Uralu; ovo je bila obaveza
koju je Uljanov preuzeo u Londonu jo 1905. Telegram sa Lenjinovim
nareenjem Sverdlovu za pokolj Romanovih na potu je odneo Lenjinov
telohranitelj Aleksej Akimov (

). Romanovi su streljani u
jednoj prostoriji kue inenjera Ipatijeva ( ) u J ekaterinburgu;
komandant streljakog voda bio je Jakov M. Jurovski (pravo ime

), J evrejin od oca -a i majke .

Nakon pogubljenja carske porodice Vladimir Ili Lenjin se odluio da ruski
narod, koji je teko postradao u Prvom svetskom ratu i koji je jo uvek bio u
stanju graanskog rata prouzrokovanog jevrejskom antiruskom revolucijom,
gurne u nove ratne ponore i stradanja. Na tajnom sastanku judeoboljevikog
rukovodstva 18. novembra 1918. Lenjin otkriva svoj tajni plan za osvajanje
istone i centralne Evrope, a pre svega uspostavljanje komunistike vlasti u
Nemakoj i Austriji. Shodno tome on svojoj Crvenoj armiji ( )
izdaje nareenje da otpone sa pripremama za oslobaanje Evrope
(

). Ve 27. februara 1919.

judeoboljevici su uspeli da porobe delove Litvanije i Belorusije i proglase
Litvansko-belorusku sovjetsku socijalistiku republiku (
). No, usled pretnji Beloarmejaca ( i) koji su
marta 1919. predvoeni carskim generalom Antonom Ivanoviem Denjikinom
(

) i uz pomo donskih i kubanskih kozaka krenuli u

oslobaanje Moskve Lenjin nareuje obustavljanje ve zapoetih operacija
protiv Poljske i prekida sve dalje akcije vezane za oslobaanje Evrope. Sve
osim one vezano za Nemaku u koju e judeoboljevici prebaciti vie hiljada
talmudista kako bi od Nemake, ipak, na kraju, stvorili sovjetsku republiku.
Ova njegova megalomanska ideja koja se u zapadnoj literaturi naziva Target
Vistula je plaena sa vie stotina hiljada ivota.
J o jedno Lenjinovo nareenje nebi bilo lepo ispustiti iz vida a ticalo se, po
uzoru na odluke voa Francuske revolucije, pedofila i homoseksualaca. Naime,
- 360 -

Uljanov je odmah naredio da se ova dva, do tada zakonom sankcionisana
oblika ljudskog ponaanja, prestanu kanjavati odnosno da budu izbrisana iz
spiska nezakonitih dela. Ohrabreni novim slobodama J evreji 1927. osnivaju
Komitet za jevrejsko pravo i standarde (
) koje je odluivalo o Halaha pravnoj strani Mojsijevih zakona.
Halah govori o verskim obavezama J evreja, ritualima koje treba potovati ali i
o meuljudskim odnosima uopte. Obuhvata praktino sve karakteristike
ljudskog ivota i ponaanja a tu, u tom galimatijasu, ba i nije bio neki
problem ako se neko osea i ponaa kao (homoseksualac).
Naprotiv. Tolerisanje pedofilije i pederastije je u Rusiji ostalo na snazi sve
dok Staljin nije 1934. uspeo da poniti Lenjinove odredbe o seksualnim
slobodama odreene gospode i ponovo ih vrati meu zakonske paragrfe.
Najvei potovaoci Vladimira Ilia Uljanova su bili i ostali meunarodni
bankari, a pre svih Maks Varburg (Max Warburg) i J akob if koji su Lenjina i
ceo revolucionarni pokret finansirali sa ogromnim koliinama novca i suvog
zlata. Najvei deo ovih finansija iao je preko Olafa Aberga (Olaf Aschberg)
i njegove Nye Banken u tokholmu. Olaf Aberg e 1921. godine u Petrogradu,
po specijalnom ukazu Vladimira Ilia, osnovati
koja e postati (alfa i omega) ruskih finansija; bie to prva
centralna banka Rusije protiv koje su se ruski car i narod toliko borili. U znak
zahvalnosti za sve to je uinio za meunarodni bankarski kartel ameriki
finansijer Don Dejvison Mlai Rokfeler e 1931. godine angaovao poznatog
meksikog slikara i komunistu Dijega Riveru (Diego Mara Rivera) da izradi
mural za ulazni hol Rokfelerovog centra u Njujorku. Mural je nazvan
oveanstvo na raskru i prikazivao je sukob kapitalistike i komunistike
ideje, a na njegovoj komunistikoj strani je prikazan Lenjin kako se dri za
ruke sa radnicima u borbi protiv nosilaca ideje liberalnog kapitalizma. Riveri
je za njegov rad isplaeno 21. 500$ to je, za to vreme, bila neobino visoka
suma. Meutim, usred izrazitog negodovanja javnosti mural je morao biti
uklonjen iz Rokfelerovog centra, a njegova replika danas krasi Palatu lepih
umetnosti u Meksiko Sitiju.
Pored eminetnih bankarskih krugova judeoboljevike jurinike predvoene
Lenjinom slavili su i rabini irom Amerike. Govoreu u njihovo ime rabin Vajs
je 24. marta 1918. za New York Times izjavio: Verujem da ni jedno od
dosadanjih dostignua moga naroda nije bilo plemenitije od ovoga to su
ga sada postigli sinovi i keri Izraela kroz veliki pokret za oslobaanje
Rusije. U lanku se, pored ostalog, citira i i zjava profesora Kijevskog
univerziteta dr Mandeltajma (Mandelshtam) koju je on izrekao na
Cionistikom kongresu u Bazelu 29. avgusta 1897. godine: Jevreji
najenerginije odbijaju svaku pomisao na sjedinjenje sa drugim nacijama;
Jevreji imaju svoju ideju svetske imperije kojoj streme; Jevreji e
upotrebiti sav svoj uticaj i mo kako bi spreili rast i irenje autoriteta
drugih nacija koje bi tako mogle oteati ili ak i spreiti ostvarenje
- 361 -

uspostavljanja jevrejske svetske dominacije. Koliko ameriki graani nisu
bili svesni istorijskih posledica judeoboljevike revolucije u Rusiji govori i
injenica da je u SAD 1. septembra 1919. godine osnovana, uz odgovarajuu
medijsku promociju, Komunistika partija Amerike (CPA) sa Vilijamom
Fosterom (William Z. Foster) kao njenim prvim generalnim sekretarom;
osnivakom kongresu stigao je i lini telegram podrke od Vladimira Ilia u
kome je stajalo: Prvi svetski rat nam je doneo Rusiju, a Drugi e nam
isporuiti Evropu.
Vladimir Ili je, nakon dugogodinjeg bolovanja od
, umro 21. januara 1924. godine na
svom imanju

. U svom poslednjem pisanom dokumentu

(testament) koji je napisao tokom poslednje nedelje 1923. i prve
nedelje 1924. godine zahtevao je od lanova politbiroa i delegata predstojeeg
XI I Kongresa partije da uklone Staljina sa mesta generalnog sekretara. No, i
pored snane podrke Ovsejgerona, Rozenfelda, Brontajna, Nadede Krupske
i drugih Dugavili uspeva da se odri na elu partije.
U autorskom lanku Valtera Durantea (Walter Durante) New York Times 27.
januara objavljuje tunu priu o smrti velikog boljevikog lidera i o
stotinama hiljada uplakanih Rusa koji mu u mimohodu odaju poslednju poast.
Ni tada, a ni kasnije, nikada zapravo, u ovim novinama nee biti mesta za
milione Lenjinovih rtava.











- 362 -


Poglavlje esnaesto
ANTIRUSKA REVOLUCIJA


Poetkom dvadesetog veka Rusija se smatrala jednom od najprosperitetnijih
evropskih drava. Na primer, od 1907. do 1913. stopa industrijskog rasta
Rusije bila je vea nego u Americi, Engleskoj ili Nemakoj. Od 1870. do 1917.
ekonomski prosperitet Rusije je bio jasno uoljiv sa stanovita stvaranja
srednje klase i sve breg naputanja koncepta agrarne privrede u korist
intenzivne industrijalizacije. Proizvodnja itarica je prve decenije dvadesetog
veka za 40% prevazilazila potrebe zemlje pa ih je Rusija izvozila. Na svetskim
berzama itarica 20% je otpadalo na rusku penicu i kukuruz. Proizvodnja
nafte u Rusiji prve godine dvadesetog veka je bila vea od one u Americi za
dva miliona i dvestotine hiljada tona. To je za mnoge bilo nezmislivo. Takvom
stopom rasta Rusija je pretila da do sredine XX veka postane najrazvijenija
industriska zemlja. uveni francuski ekonomista Edmond Tjerije (Edmund
Thierye) je 1914. za potrebe francuske vlade, sainio ekonomsku analizu ruske
privrede - conomie de la Russie. Na kraju svog iscrpnog i detaljnog izvetaja
zakljuio je da e najkasnije do sredine dvadesetog veka Rusija biti
najrazvijenija evropska drava.
Car Rusije Aleksandar I I (

I I

) je 28. aprila 1861.

izdao

(Manifest emancipacije) kojim je oslobodio

kmetove irom Rusije (SAD su robovlasniki sistem formalno ukinule tek
1865.), zabranio cenzuru tampe, uspostavio slobodu univerziteta, zamenio
rigidne vojne i vladine sudove javnim civilnim sudovima i td. Nastavljajui
sve ono to je Aleksandar II zapoeo car Nikolaj II je, nakon to je sanirao
posledice revolucionarnih dogaaja iz 1905. godine kada je polovina carske
porodice nastradala, preduzeo niz dodatnih drutvenih reformi kako bi
poboljao uslove za dalji neometan ekonomski i kulturni prosperitet zemlje.
Prihvatio je princip ograniene carske vlasti, uspostavio nacionalni parlament
- Dumu, uveo je ili najavio uvoenje niza fundamentalnih zakona koji su
trebali da uine efikasnijom rusku ekonomiju. Car Nikolaj je 1912. godine
uveo u svetu najnapredniji oblik socijalnog osiguranja (
). Zakon je
imao ukupno 286 lanova od kojih se 115 direktno odnosilo na pitanja vezana
za prava radnika u sluaju njihove bolesti, a 235 lanova zakona je regulisalo
pitanje prava radnika u sluaju povrede na radu i direktne obaveze poslodavca.
J ednom reju, Nikolaj II je osigurao red, rad i stabilnost ekonomskog
razvoja Rusije koja se poetkom dvadesetog veka prostirala na 22 miliona
- 363 -

kvadratnih kilometara, a to je jedna estina Zemljine povrine. Carska
porodica Romanovih, koja je vladala Rusijom ve tri veka, smatrana je ne
samo za jednu od najstarijih dinastija ve se verovalo da je i bez premca po
porodinom bogatstvu.
Hrianska Rusija je gotovo oduvek imala problema sa Hazarima, odnosno
Akenazi J evrejima ( ) kako su se oni predstavljali i njihovim
ovinistikim ponaanjem i ekstremnim verskim ispovedanjem. Bilo je poznato
da se Hazari, odnosno J evreji, kako su sami govorili, bave uglavnom
lihvarenjem kao nainom sticanja prihoda i da, u ispovedanju svojih
religioznih oseanja, praktikuju razne, po merilima pravoslavnih hriana,
satanistike obrede. Ruski narod je verovao da Hazari koji su primili judejsku
veru izvode obred rtvovanja (nejevrejske) dece Bogu J ahveu za praznik Pashe
i iz tih ali i mnogih drugih razloga Hazari ili J evreji za koje su se izdavali su u
vie navrata, 1727, 1738, 1742. i 1773. godine bili masovno proganjani iz
Rusije.
Prvi koji je pokuao da progna Hazarske jevreje (

) iz Rusije
je bio car Ivan Vasiljevi (

) koji e vremenom biti prozvan

i u istoriji ostati poznat pod imenom

ili

IV

.
Svoje nerazumevanje za Ivan Vasiljevi zasniva na saznanjima o
njihovom ivotu, navikama i obiajima koje su praktikovali na Krimu i u
Kijevu gde su okupirali cele etvrti grada u koje niko, ko nije , nije
smeo da ulazi. Ove etvrti su uvali izgradnjom velikih vrata
( ) iza kojih su vaila samo njihova pravila. Tako, u
nastojanju da obuzda hristijanizovanom ruskom narodu neprihvatlj ive idovske
obiaje i praksu, Ivan Vasiljevi u XVI veku poinje da preduzima mere za
njihov otklon. Za cara Ivana Vasiljevia je interesantno spomenuti da je bio
srpskog porekla preko svoje majke J elene (

), unuke vojvode Stefana

Jakia, lana poznate srpske plemike familije koja je, povlaei se pred
Turcima, stigla u Maarsku gde od ugarskog kralja Matije 1452. dobija
nalako vlastelinstvo (osamdesetak naselja sa seditem u Nalaku). Tako su
Jakii, koji potiu jo iz doba srpskih despota, vladali itavo stolee
Pomorijem.
U poslednjoj bici koju je vodio protiv Turaka, srpski vojskovoa Milo
Velmuevi je 1501. godine bio smrtno ranjen, a izgubio je i sina jedinca. Na
samrtnoj postelji je svojeruno, u prisustvu kaluera Timotija iz Hilandara i
supruge Angeline Komnin (od roda slavnih Komnina koji su u dva navrata
upravljali Vizantijom), napisao oporuku kojom sva svoja imanja dodeljuje
kerci Milici, udat oj za vojvodu Stefana Jakia - bio je to prvi pisani
testament meu Srbima u Ugarskoj. I z braka Milice i Stefana rodilo se vie
dece, a udajama kerki porodica Jaki je stekla razgranate rodbinske veze sa
ruskim carskim, srpskim despotskim, modavskim vojvodskim i italijanskim
vlastelinskim porodicama. Od svih ovih brakova udaja kerke Ane za kneza
- 364 -

Vasilija Glinskog ( -) 1526. je najlepa i
najznaajnija. I z ovog braka se rodila J elena (

) koja se udala za velikog kneza Moskve Vasilija I I I ( III

a) sa kojim je imal a dva deteta i

a poznatijeg kao

, . U istoriji
Ruskog naroda pie da je Ana Jaki ( ) bila, ne samo baka ve i
vaspitaica i uiteljica prvog ruskog cara

a, a njena erka
J elena ne samo carica majka ve i regent (
) sve do svoje smrti 4. aprila 1538.
Zanimljivost vezana za velikog kneza Moskve Vasilija I I I je da se u njegovoj
linoj ostavtini, nakon to je preminuo 3. decembra 1533, nalazio primerak
Teodosijevog itija svetog Save u prepisu monaha Marka iz XI V veka.
Takoe, u njegovoj zaostavtini se nalazilo i nekoliko rodolsova srpskih
plemikih porodica pa i onaj Konstantina Dragaa Dejanovia iz koga se
videlo da je njegova erka Jelena bila majka poslednjih vizantijskih careva
J ovana VI I I Paleologa ( ' ) i Konstantina XI Paleologa
Dragaa ( ). I z tog se rodoslova videlo
i da je otac Vasilija I I I I van I I I Veliki ( III - ),
veliki knez Moskve, bio oenjen Sofijom Paleolog (

), neakinjom poslednjeg vizantijskog cara Konstantina XI Dragaa.

Negujui tradicije slavne srpske prolosti, Ana Jaki je unela u Ruski dvor
kult srpskog svetitelja Save Nemanjia. Od izuzetnog znaaja bila je injenica
da je ruski car I van Vasiljevi sa radou i potovanjem prihvatao injenicu da
se meu njegovim precima nalaze i pripadnici srpskih vlastelinskih porodica
Dejanovia i Jakia. Kako je meu ohristovljenim ruskim narodom ime
srpskog svetitelja Save bilo prisutno i potovano jo od XI I I veka, od kada se
na ruski jezik prepisuje njegovo delo (
) koje e, vremenom, postati i osnov crkvenog i graanskog
zakonodavstva Rusije sve do kraja XI X veka, Ivan Vasiljevi prihvata kult
svetog Save uzimajui ga, istovremeno, za lini uzor. U njegovo vreme nastao
je Letopisni licevoj svod, najznaajniji knjievni poduhvat u Rusiji XVI veka.
U ovoj sveoptoj istoriji prati se ivot velikog srpskoog svetitelja Save ali i
itija drugih srpskih svetitelja. O tome koliko je bio razvijen kult srpskih
svetitelja na Ruskom dvoru svedoi i podatak da su po nalogu cara I vana
Vasiljevia u Arhangelskom saboru moskovskog Kremlja ivopisana etiri lika
koji ne pripadaju krugu ruskih vladara. Pored vizantijskog cara Mihaila VI I I
Paleologa, prikazani su i likovi Simeona - Stefana Nemanje, Svetog Save i
kneza Lazara.
Ivan Vasiljevi je, pored svega, poznat i kao jedan od najveih i
najdareljivijih pokrovitelja manstira Hilandara i mnogih drugih srpskih
crkava i srpskog naroda uopte. Tako je I van, delujui u korist stradajuih
Srba, poslao pismo turskom sultanu Sulejmanu II, zauzimajui se za manastir
- 365 -

Hilandar (Ovo je prvi dokument o ruskoj diplomatskoj intervenciji u korist
Srba). Odmah nakon toga on Hilandaru daruje kamenom izgraenu kuu u
Moskvi kako bi ista bila svojina i stan Hilandaraca. Zajedno sa predajom
kljueva kue hilandarskim monasima on put Hilandara alje i bogato ukraenu
zavesu, koju je izradila njegova supruga Anastasija. Meu likovima svetaca
izvezenih na zavesi je i lik svetoga Save i to na vidnom mestu. Ta crkvena
zavesa se nalazi u manastiru Hilandaru do dana dananjeg. I vanove poslanice
Hilandaru, koje se uvaju u manastirskoj biblioteci, ukazuju na to da je I van
davao obilatu novanu pomo ovom manastiru koje su mu i omogule da
otkupe nazad od Turaka svoj manastir koji je bio zaloen za neplaene poreze i
dugove. Monasi su takoe bili u stanju da ponovo dou u posed crkvenih
sasuda koje su takoe bili zaloili. I vanova dareljivost se nije ograniavala
samo na manastir Hilandar. Tako je, 1558 godine, darovao manastiru Mileeva
u Srbiji, gde su moti svetoga Save poivale, pokrov za grob svetoga Save i
skupocen, umetniki izvanredno uraen putir. Bio je iskreni potovalac i
velikoduni dobrotvor Srpske pravoslavne crkve i Patri jarije kada je
vaspostavljena 1557. godine. Ustvari, tek nakon direktne i odlune Ivanove
intervencije Port je dala saglasnost za obnovu i vaspostavljanje peke
patrijarije. Prvi dokument o direktnoj vezi izmeu obnovljene peke
Patrijarije i Rusije, sauvan u ruskim arhivama, je od 31. avgusta 1586. I van
1558. ponovo pie zahtev turskom sultanu da odobri da se moti svetoga
Milutina prenesu iz Sardike (Sofija) u Hilandar, u glavnu crkvu iji je on
ktitor bio.
Ne samo ruski car ve i Ruska pravoslavna crkva i njeni jerarsi su bili
dobrotvori srpskih crkava i manastira u XVI veku i kasnije. Tako je, na
primer, J ov ( ), prvi ruski patrijarh, izdao 16. aprila 1591
dozvolu hilandarskim monasima da mogu skupljati priloge u Rusiji u toku od
tri godine (1591-1594). Pomo srpskim crkvama i manastirima se nije
sastojala samo u materijalnoj potpori. Rukopisi i tampane knjige su slate
srpskim crkvama i manastirima pa se tako i danas mogu u naim crkvama i
manastirima videti najstarija ruska izdanja. Pored toga, ruski pisci i pisari su
pisali ili prepisivali rukopise za potrebe Srba. Tako, na primer, Grigorije
Bedni, sa imenom Vasilije u velikoj shimni, prepisao je u keliji u Kareji
knjigu J osifa Mudrog (Flavija) sa ruskog podloka jer je nije bilo na
srpskom jeziku. Ruski vladari koji su nalsedili I vana, kako i mnogi lanovi
ruskoga plemstva, bili su takoe dobrotvori srpskih crkava i manastira, a
osobito manastira Hilandara. Meu njima su bili car Fjodor (

), Boris Godunov (

), Vasilije ujski
(

) i mnogi drugi. Darodavne povelje koje je

Hilandaru izdali car Fjodor i Boris Godunov sauvane su u manastirskoj arhivi
do dana dananjeg. Valja istai i da su svi potonji ruski vladari, sve do cara
Nikole I I bili velikoduni dobrotvori srpskih crkava i manastira.
Nakon I vana i njegov sin Fjodor I (

) nastavlja da se
- 366 -

suprotstvlja judaiziranim Hazarima. Ovde je interesantno napomenuti da
Fjodor I svoj stav prema judaizmu nije nasledio od oca ve od majke
Anastasije Romanov (

-). Naime,
brakom sa Anastasijom Romanov I van na politiku scenu Rusije uvodi, na
velika vrata, jednog od Romanovih koji e, kao to se zna, postati najpoznatija
carska familije Rusije. Prvi ruski car iz dinastije Romanovih bie Mihajlo I
Romanov (

), sin Fjodora Romanova (

) iji je otac bio Nikita Romanov ( ),

roeni brat Anastasije Romanov.
Katarina I I Aleksejevna Romanov (

I I

),
supruga ruskog cara Petra III Fjodorovia ( III ) koji je vladao
samo 183 dana je zapravo bila Nemica iz loze Holtajna, a krteno ime joj je
bilo Sophie Auguste Friederike von Anhalt-Zerbst-Dornburg. Nakon ubistva
Petra I I I Katarina zauzima presto i postaje, celom svetu, poznata kao Katarina
Velika (

). Da ovaj naziv nije bio sluajan govori injenica

da je Katarina proirila ruske teritorije za ukupno 518,000 km. I ako je malo
znano, a u istoriji retko spominjano, Katarina ima odreenih dodirnih taaka sa
luikim Srbima. I storiari su ovaj detalj ustanovili i potvrdili istraujui
titulu njenoga oca koji je bio princ oblasti Anhalt - Zerbst, a ovaj i niz drugih
momenata su Katarini pomogli da strasno i bez rezerve 28. juna 1744. prihvati
pravoslavlje. Od tog dana, a naroito nakon upoznavanja sa tajnim spisima o
velikom crkvenom raskolu iz 1054. ona poinje da zazire od
(judejske religije) i

(judejskog carstva). Posebno

je osuivala njihovo kamatarenje, nekontrolisanu proizvodnju i distribuiranje
votke i prodaju kvarljivih prehrambenih proizvoda i loe robe. Njena
odbojnost prema judaiziranim Hazarima raste naroito nakon Francuske
revolucije, pa se tako prvo protivi izgradnji sinagoga, a potom i njihovom
samovoljnom irenju Rusijom. Posebno se borila protiv njihove sklonosti da se
izdvajaju u posebne gradske etvrti

, gde su organizovali sopstvene

kole, lokalnu vlast i sprovodili hrianima strane i neprihvatljive verske
obrede. No, napori Katarine Velike da iskontrolie J evreje su se ispostavili
uludnim jer su oni, lako i brzo, prelazili u hrianstvo i terali po svome.
Car Aleksandar I (

I ), Katarinin unuk nastojao je da

bude tolerantan prema judaiziranim Hazarima koji su se iz Poljske proirili
Rusijom. Otklanjao je mnoga zakonska ogranienja vezana za njihovo
zapoljavanje u dravnoj administraciji , slobodnoj trgovini i sl. ak je 1805.
dao 3. 000 rubalja linog priloga za izgradnju judejske bolnice u Vilni, a 1818.
je preduzeo i mere da privoli judeohazarske lidere (Michael Eisenstadt,
Beinash Baratz, Samuel Katzenellenbogen, Mordecai Lipler i Eleazar Dillion)
da sve svoje probleme reavaju kroz institucije drave, a ne metodama
korupcije. No, mnoge dobre namere Aleksandra I nisu bile dobro prihvaene
pa je, na kraju, odustao od svega i 4. maja 1820. prvo doneo uredbu kojom
judeohazarima zabranjuje da dre hrianske sluge, a potom, 10. avgusta
- 367 -

1824., donosi uredbu kojom zabranjuje svim inostranim J evrejima naseljavanje
u Rusiji. Pola godine kasnije (13. januara 1825.) objavljuje carsku naredbu o
preseljavanju judeohazara iz sela u gradove kako bi se lake kontrolisali i
sankcionisali u ne retkim sluajevima nezakonite trgovine i lihvarenja.
Manje suptilan i mirnim metodama naklonjen bio je Aleksandar I I I
(

) koji 1891., zbog nereda i pokuaja

ruenja carstva, proteruje judeohazare iz Moskve. Poetkom dvadesetog veka
Rusija je bila zemlja s najjaim i najizraenijim antisemitskim oseanjima.
Komentariui politiku liberalizma iza koje su stajali Jevreji, a koja se sa
Zapada uporno naturala Rusima Fjodor Mihajlovi Dostojevski (

) e poslednje godine svog ivota - 1881. rei:

Prokleti liberali e dovesti do propasti Rusije.
Preko ( - O

), tajne
slube zaduene za bezbednost carske porodice, Nikolaj I I je bio upoznat sa
svim detaljima meunarodne judeohazarske bankarske zavere koja se kuje
protiv njega. U njegovom posedu je ak bio i podui spisak raznih tajnih
organizacija koje su bile angaovane na osmiljavanju i prepremi svrgavanja
dinastije Romanovih, a sa ciljem promene politikog i ekonomskog sistema u
Rusiji. Prema raspoloivim podacima ovu meunarodnu kamarilu
predvodila je porodica Rotild, a precizan spisak finasijera Caru je 15.
februara 1916. dostavio generalpukovnik carske I mperijalne armije Aleksej
Nehvolodof (

). I nteresantno da se na ovom spisku, prod

rednim brojem jedan, nije nalazio neki bankar ve nemaki industrijalac i
priznati cionista Hugo tajn (Hugo Stinnes) koji je svoje donacije
judeoboljevicima plaao zlatnim rajhsmarka. Nikolaj nije eleo sukobe. Bio
je opsednut idejom daljeg ekonomskog prosperiteta Rusije, a njega, znao je,
nee biti ako bude primoran da mobilie znatna finansijska sredstva za
odbranu zemlje od napada spolja i novih unutranjih nemira. elei da
odobrovolji meunarodne bankare i prui im ruku pomirenja deponovao je
400.000.000$ u Chase Bank, National City Bank, Guaranty Trust Bank,
Hanover Trust Bank i Manufacturers Trust Bank. Poseban depozit od
80. 000. 000$ car je uinio na raun matine banke Rotilda u Parizu -
Rothschild Banque, 47 rue du Faubourg Saint-Honor, Paris. Bila je to, za to
vreme, nepojmljivo velika suma novca. Bila je to koliina novca za koju je
vredelo, ako ni zbog ega vie, ubiti bilo kog oveka, a naroito jednog
Romanova - cara Rusije.
Ulozi su bili veliki pa su i pripreme, u skladu sa motom Rotilda Unit,
intgrit, activit, bile obimne i temeljne. J apansko-Ruski rat je bio samo deo
tih priprema - uvertira za najvei ratni sukob u istoriji oveanstva, Prvi
svetski rat, i za prvu uspenu komunistiku revoluciju. Prema podacima
London Jewish Chronicle meunarodni jevrejski bankarski kartel finansirao je
revoluciju u Rusiji sa ukupno 874. 341; ameriki ambasador u Petrogradu
- 368 -

Dord Majer (George Mayer) je 30. decembra 1905. uputio specijalno pismo
amerikom dravnom sekretaru Elaja Rutu (Elihu Root) u kome, izmeu
ostalog, pie: Jevreji su uloili svakako mnogo organizacionih napora i
finansijskih sredstava u podizanje i sprovoenje revolucije irom Rusije.
Kao najvanije i najprominentnije finasijere ambasador Majer navodi J akoba i
Mortimera ifa, Maksa i Feliksa Varburga, Ota Kana (Otto Khan), Daniela
Gugenhajma (Daniel Guggenheim), Maksa Brajtinga (Max Briteing) i eroma
Hanauera (Grme Hanauer).
Revoluciju u Rusiji, 1917. godine, su finasirali zapadni bankari i
industrijalci na elu s porodicom Rotild. U Americi je ak osnovan
konzorcijum s ciljem da prikupi pare za njeno finasiranje. Konzorcijum su
sainjavali predstavnici banaka i firmi iji su vlasnici bili if, Rokfeler,
Morgan, Di Pon, Dreksler, Bidli, Hariman, Varburg i dr. I nteresantno da je
direktor Banke federalnih rezervi iz Njujorka, Vilijem B. Tomson (William B.
Thomson), dao judeoboljevicima lini prilog od milion dolara, a isto je uinio
i gradonaelnik Njujorka Don Miel (John Purroy Mitchel). U Evropi, najvei
finansijer je bila porodica Rotild, a sam lord Milner, predsednik Okruglog
stola, investirao je dvadeset i jedan milion rubalja i lino je u Petrogradu
kontrolisao raspodelu novca. Nemake banke M. M. Warburg & Co, banka
Schreder iz Frankfurta i mnoge druge, doturile su boljevicima 40 miliona
zlatnih maraka. Preko devedeset posto komunistikog rukovodstva, prvih
godina revolucije, inili su Jevreji na elu sa Uljanovim i Brontajnom.
Od svih amerikih banaka dve su ipak bile najrevnosnije: National City Bank
i Guaranty Trust. Prva je poslala Fredrika Korsa (Frederick M. Corse), a druga
Henrija Emerija (Henry Crosby Emery) u Petrograd kako bi nadgledali
raspodelu njihovog novca boljevicima. Kao ispomo ovim bankarskim
agentima u Petrograd je tokom leta 1917. godine, preko Sibira, stigla i
etrdesetolana delegacija amerikog Crvenog krsta koju su, od prvog do
poslednjeg lana, sainjavali oficiri amerike armije. Kompletnu logistiku za
ovu svojevrsnu bankarsku ekspediciju obezbedio je tadanji ameriki
ambasador u Rusiji David Fransis (David R. Francis) koji se, po okonanju
njihove misije, 1. novembra 1917. vratio u Vaington.
Lini biograf porodice Rotild Makrkus Eli Ravjitc (Marcus Eli Ravitch)
januara 1928. godine u amerikom asopisu The Century Magazine (Volume
115, Number 3) objavljuje lanak A Real Case Against the Jews u kome
doslovno pie:
Naravno da nas prezirete. Nije lepo da to poriete. Zbog svega toga nema
potrebe da gubimo vreme na poricanja i opravdanja. Vi znate svoja oseanja,
a i ja ih znam i to je dobro jer meu nama nema nesporazuma. . . Ja nekrivim
nikoga to prezire bilo koga ali me buni to vae uvijanje i neiskrenost vezana
za antisemitizam kao da nemate hrabrosti da to otvoreno i jasno izkaete,
- 369 -

kao da patite od nedostatka samopouzdanja. . . Evo, ja u Vam rei ono to Vi
mislite, a nesmeta da kaete: Mi smo tvorci kapitalizma i predvodnici borbe
protiv kapitalista. Mi stojimo iza svih ratnih intriga i mi od njih imamo
najvie koristi. . . Mi Jevreji smo u pozadini gotovo svih vaih ratova: ne samo
ruske ve i svake druge velike revolucije u vaoj istoriji. . . To inimo iskljuivo
uz pomo neodoljive snage naeg duha, idejama i propagandom. . . Skloni ste
samoobmani jer ili stvari ne znate ili nemate hrabrosti da im pogledate u oi:
Prezirete Jevreje ne zato to su izdali Hrista ve zato to Hrist jeste jedan od
nas Jevrejin. Prezirete nas ne zato to ne prihvatamo Hrianstvo ve zato
to smo ga mi stvorili i nametnuli vam ga. To je za vas strana vera koja Vas
gui i potire vau iskonsku veru koja bi, inae, mogla jedino da Vas spase. . .
Optuujete nas za revoluciju u Moskvi. Pa sve i da je tako pa ta?! Cela ta
revolucija u Moskvi je nita u odnosu na ono to je postigao na Pavle iz
Tarsa u Rimu. Optuujete nas za autorstvo Protokola cionskih mudraca. Pa
dobro, recimo da potpisujemo sve to je u Protokolima napisano pa ta! To
je nita u odnosu na milenijumsku zaveru koju sprovodimo, a za koju Vi
nemate hrabrosti da nas optuite a mi je, eto, ne poriemo. . . Nije udo to nas
prezirete ali ta ete da uinite. . . Kraj jo nije blizi, a mi ve dominiramo nad
Vama
Amerike novine New York Journal of America su u broju od. 3 februara
1949. objavile uvodni lanak u kome pie:
Mnogi poznati i slavni ljudi nae prolosti su ukazivali na Jevreje kao
osnivae komunizma. Ovu ideologiju je promovisao Karl Marks, Jevrejin iz
porodice sa dugom rabinistikom tradiciom. Od etiri politike grupe koje su
uestvovale u svrgavanju ruskog cara prva je bila 100% Jevrejska, a i u
drugim broj Jevreja je bio dominantan. Danas svi znamo da je cela tadanja
boljevika vlada bila sastavljena samo od Jevreja kao to su Trocki (pravo
prezime Bronstein), Kamenov (pravo prezime Rosenfeld), Zinovjev (pravo
prezime Ovsei -Gershon), Sokoljnikov (pravo prezime Girsh-Brilliant),
Stanislavovi (pravo prezime Unschlit), Jakub Genecki (pravo prezime
Ferstenberg), Maksim Litvinov (pravo prezime Wallach), Karl Radek (pravo
prezike Sobelsohn) i dr. Jedan od najveih jevrejskih bankara toga doba Jakob
if iz Khun, Loeb & Co. dao je Uljanovu i Brontajnu 20 miliona dolara samo
da zbace sa vlasti ruskog cara i uspostave komunistiku tiraniju.
Engleski politiar Vinston eril je 8. februara 1920. godine posvetio punu
stranicu autorskog teksta u novinama Illustrated Sunday Herald pitanju
jevrejskog uea u Ruskoj revoluciji:
Ovaj komunistiki pokret meu Jevrejima nije nita novo. Jo od vremena
Spartaka Adama Vajshaupta - Nemaka, Karla Mordekaja Marksa -
Engleska, Lava Brontajna Trockog - Rusija, Bele Kuna Maarska, Roze
Luksemburg Nemaka i Eme Goldman SAD intenziviran je rad na ovoj
- 370 -

svetskoj jevrejskog zaveri protiv postojee civilizacije, a radi njenog
preureenja u oblik nekakve nemogue jednakosti koja se neprestano iri.
Njeni lanovi su izvesno bili pokretai velike tragedije koju znamo kao
Francusku revoluciju. Oni su bili glavne poluge svih subverzivnih pokreta
tokom devetnaestog veka. A sada je ovaj krug izvanrednih likova svetskog
podzemlja, a pre svega amerikog i evropskog, uspeo da se doepa Ruskog
naroda hvatajui ga za grkljan. Danas su oni nedvosmisleni vladari velike
ruske imperije.
O finansijerima i, samim tim, kontrolorima Antiruske revolucije pisao je i
ameriki publicista Geri Alen (Gary Allen). U mnogim svojim spisima, a
naroito u knjizi None Dare Call It Conspiracy (To niko nesme da nazove
zaverom) Alen, uz predoavanje obilja dokaza, se pita:
U boljevikoj revoluciji uestvuju neki od najbogatijih i najmonijih ljudi
sveta koji finansiraju pokret koji tvrdi da se njegovo postojanje zasniva na
konceptu oduzimanja bogatstva ljudima kao to su Rotildi, Rokfeleri, ifovi,
Varburzi, Morgani, Harimani i Mileri. Oito je, meutim, da se ovi ljudi
uopte ne plae meunarodnog komunizma. Logino je pretpostaviti da ga, ako
ga finansiraju i ako ga se ne plae, oni kontroliu. Postoji li ikakvo drugo
objanjenje koje bi imalo smisla.
Pored judeoamerikih bankara i finansijera i najvei industrijski magovi su
uinili sve to je bilo u njihovoj moi da osiguraju opstanak i prosperitet
judeoboljevike vlasti nad ruskim narodom i dravom. Kao prvo, ve 1924.
godine u Njujorku je osnovana specijalna ruska firma

-
sa ciljem osiguranja nesmetanih uvozno-izvoznih poslova izmeu
SAD i judeoboljevike vlasti u Rusiji. Na elu firme se nalazio ortodoksni
judeoboljevik Isaija Jakovljevi ( ) koji je, izmeu ostalog,
uspeo da privoli automobilskog maga Henrija Forda da u ruskom gradu
sagradi najvei evropski autoindustrijski kompleks i
isporui, po najveem moguem prioritetu, tano 72.000 najsavremenijih
fordovih kamiona i automobila Rusiji. ta vie, I saija je uspeo da odvede
Henrija Forda u Moskvu 1927. godine gde se on sastao sa Staljinom. I z
njihovih viednevnih razgovora rodila se ideja o otpoinjanju petegodinjih

industrijskih ciklusa u Rusiji i centralizacije svekolikog

upravljanja kako bi se obezbedila koncentracija kapitala neophodna za ubrzanu
obnovu nakon revolucije unitene industrije.
Tako se uz pomo jevrejskog lobija u SAD dogodilo da dok se u SAD od 4.
septembra 1929. godine poela iriti Velika ekonomska depresija (Great
Depression) u Rusiji je nastupao period ekonomskog razvoja -
. Meu judeoboljevicima ime amerikog cioniste Alberta Kana
(Albert Kahn) bilo je najpoznatije i najuvaavanije. Kan je sa svojom firmom
Albert Kahn, Inc. izgradio najvee i najznaajnije amerike industrijske
- 371 -

objekte i postrojenja, odnosno do 1937. godine ak 17% svih industrijskih
projekata u SAD nainila je i izvela Kanova firma. Kada se u Rusiji krajem
dvadesetih godina pojavila potreba za ubrzanom izgradnjom niza modernih
industrijskih postrojenja Kan je u Moskvi otvorio svoj ured - Kahn brothers
Soviet Union operation. Prema Staljinovim naredbama Kan je imao odreene
ruke a da to tako bude starao se Grigorij Ordonikidze (

), Staljinov zemljak i prvi ovek

(Vrhovni ekonomski savet). Uz pomo
istaknutijih amerikih inenjera i tehniara u roku od samo par godina
projektovao i nadgledao izgradnju 521 industrijskog kompleksa. Prvi i za Kana
najvaniji objekat je bila fabrika traktora -
koja e, po poetku Drugog svetskog rata, postati najvei svetski proizvoa
tenkova T-34 -

. Kako su ovi objekti bili poslednja re

industrijskog dizajna Kan je paralelno sa njihovom izgradnjom izvrio i obuku
oko etiri hiljade inenjera i tehniara. Kao sin istaknutog nemakog rabina
Joseph das Rhaunen Kan je bio vaspitavan u strogom judejskom duhu pa je,
shodno tome, vodio rauna i da svi oni koju prou obuku u njegovoj
organizaciju budu i verski pristojno prosveeni.
Tokom istorije za sve vladare je bilo naroito vano da znaju to vie o
namerama neprijatelja. U tom smislu, od kad je veka, koristili su se specijalno
pripremljeni ljudi za prikupljanje ovakvih informacija. To se inilo tako to su
pojedinci odani vladaru ubacivani u protivnike redove ili su pojedinci iz
protivnikih redova bivali vrbovani, po razliitim osnovama, za potrebe
vladara. Ovakve aktivnosti, danas poznate kao pijunaa posebno su unapredili
vitezovi Templa, a na ovakvo prikupljanje podataka obavetajnog i
kontraobavetajnog karaktera naroito su se oslanjali engleski kraljevi.
Kada je na samrtnoj postelji engleska kraljica Ana, koja nije imala dece, za
naslednika odredila nemakog princa Georg I. Ludwig iz dinastije Hanover
dolo je do znaajnog intenziviranja obavetajnog rada ljudi odanih novom
kralju. Novi engleski kralj Dord I (1714.-1727.) bio je sin elektora Hanovera
i nije govorio engleski; njegovi protivnici u Engleskoj bili su mnogobrojni i
visoko pozicionirani meu engleskim plemstvom pa je blagovremeno
otkrivanje njihovih namera i njihovo osujeivanje bilo, zapravo, pitanje
opstanka nemakog princa na tronu Engleske. Obavetajni poslovi u ime i za
potrebe engleskog kralja postaju tako aktivnosti od prvorazrednog znaaja za
Krunu. Od tada do danas ovaj prioritet nije menjan, ali se dolaskom na presto
kraljice Viktorije (1837.-1901.) menja svrha obavetajne slube britanske
Krune; obavetajna saznanja se koriste, ne samo za sigurnost prestola, ve i
za proirenje i uvrenje britanske dominacije irom sveta.
U svom uvenom govoru u Kristalnoj palati u Londonu 1872. Bendamin
Dizraeli, britanski premijer, je sve prisutne podsetio da budunost celog sveta
zavisi od dobrobiti imperijalnih sila meu kojima je Britanija bila najvea i
- 372 -

najznaajnija. Za razliku od Francuske i Nemake koje su poetkom XIX veka
tek bile na poetku svoje kolonijalne ekspanzije Engleska je tu svoju
imperijalnu fazu ve okonala i svet poela da osvaja kapitalom; postala je
najvei i jedini pravi svetski bankar. Engleska je 1860. imala 7.300.000.000$
raspoloivog investicionog kapitala, a ve 1896. godine 21. 000. 000. 000$. Na
fin de sicle godinji prihodi od engleskih prekomorskih investicija dostigli su
neverovatnu sumu od 500.000.000$, a zarada od trgovine dostizala je tek
25.000.000$. Engleska je definitivno bila svetska bankarska sila i, kao takva,
ovisna o kontinuiranom plasmanu kapitala. Meutim, novih finansijskih trita
za njene investicione fondove, ako se izuzme Rusija, gotovo da vie i nije bilo,
a Rusija i ruski car su bili zatvoreni za engleski novac. U svom govoru
britanskom parlamentu 1902. godine Ostin embrlen (Sir J oseph Austen
Chamberlain), konzervativni politiar i dobitnik Nobelove nagrade za mir, je
rekao:
Tendencija vremena koje je pred nama ogledae se u tome to e manje
drave potpadati pod uticaj veih, a vee pod uticaj imperijalnih sila. Hoe li
Engleska opstati i ostati najvea imperija zavisi od toga hoe li druge prestati
da budu imperijalne sile i ak nestati; pitanje naeg irenja nije pitanje
veliine ve opstanka!
U sklopu opsenih i temeljnih priprema za prvu komunistiku revoluciju,
britanski kralj Edvard VI I (aktivno podravao judeoboljeviku hazarsku
revoluciju iz 1905.) 1909. godine odobrava formiranje posebne super-tajne
vojne obavetajne slube poznate pod nazivom MI6 (Military I ntelligence
Section 6). Na elo slube postavljen je Mansfeld Smit Kamings (Sir George
Mansfield Smith-Cumming) koji je sva dokumenta potpisivao jednim slovom -
C, i to uvek zelenim mastilom; sve do pred kraj dvadesetog veka britanska
vlada nije priznavala postojanje MI6, a do 1996. ime prvog oveka ove slube
je tretirano kao dravna taj na. Serija romana J ana Fleminga o tajnom agentu
Dejmsu Bondu inspirisana je likom jednog od najuvenijih agenata MI6
Dorda Rozenbluma (George Rosenblum), poznatijem pod imenom Sidni Rajli
(Sidney George Reilly).
Odmah po osnivanju MI6 njegovi agenti, kao diplomate, novinari i poslovni
ljudi odlaze u Rusiju. Voa ove grupe bio je Brus Lokart (Sir Robert Hamilton
Bruce Lockhart), koji je novembra 1915. imenovan za britanskog konzula u
Moskvi, a njegovi glavni saradnici Hju Valpol (Hue Valpol), Harold Vilijams
(Harold Williams) i Somerset Mom (William Somerset Maugham, pisac) su
poetkom 1916. poslani u Petrograd u svojstvu britanskih dopisnika. Pored
Lokarta, najvanija figura britanske agenture angaovane za organizaciju i
pokretanje ruske revolucije bio je ruski J evrejin i naturalizovani Britanac
Sidni Rajli (Sidney George Reilly, odnosno

). On je za
MI6 poeo da radi ve poetkom dvadesetog veka i bio je zaduen prvenstveno
za rusku vojsku. Marta 1917. Rajli je iz Njujorka doputovao u Cirih,
- 373 -

vajcarska gde je uz pomo Frica Platena (Fritz Platten), Karla Mura (Carle
Moore) i Aleksandra Helphendoma (Alexander Helphand, odnosno I srael
Lazarevich Gelfand krteno ime) pripremio Lenjina i grupu kriminalaca za
put u Rusiju. Meu ovim Lenjinovim kompanjonima najvaniji su bili
Nahamkez-Steklov, Apfelbaum-Zinoviev, Rosenfeldt-Kamenev, Goldmann-
Gorev, Goldberg-Mekowski, Zederbaum-Martov, Himmer-Sukhanov,
Krachman-Zagorski, Hollander-Mieshkowski, Lourier-Larin, Seffer-Bogdanov
ali i profesionalne jevrejske ubice Goloschekina, Syromolotova, Safarova,
Voikova i Yukovskya koji e, pod komandom Sverdlova, pobiti na hiljade Rusa.
Oni e specijalnim vozom preko Nemake, vedske i Finske stii u Petrograd
3. aprila 1917.
O ovom dogaaju obavetena je, kao ni jedna druga, i srpska vlada na Krfu i
to od strane njenog poslanika Grujia koji je jo 23. marta, u jedan sat po
ponoi iz Berna Ministarstvu inostranih poslova politikom odoljenju uputio
telegram: Prekjue otputovao za Nemaku, a zatim za Rusiju poznati vo
ovdanjih ruskih socijaldemokrata Lenjin sa nekoliko drugih bez pasoa, a sa
doputenjem nemakih vlasti. On je za mir to pre. Gruji. Na poleini
telegrama koji se i danas uva u dokumentaciji Ministarstva inostranih poslova
Republike Srbije stoji da je telegram primljen 24. marta u 4.30 ujutro, a da je
dan kasnije proitan na sednici vlade kojom je predsedavao Nikola Pai.
U sklopu priprema za svrgavanje ruskog cara, odnosno dovoenje komunista
na vlast u Rusiju, MI6 je jo pre poetka Prvog svetskog rata pokuala da
ukloni linog savetnika cara Nikolaja monaha monaha Grigorija Jefimovia
Raspuina (

). Naime, Raspuin je generalno

bio protiv bilo kakvog uea Rusije u meunarodnim sukobima. Tako je na
eksplicitan zahtev Raspuina Nikolaj I I odustao da Rusija 1912. godine
vojniki pomogne borbu Srba i ostalih balkanskih naroda. Slino je Raspuin
pokuao i dve godine kasnije, na poetku Prvog svetskog rata, ali bezuspeno.
Tada je strana agentura uz pomo dela vojnog vrha pokuala prvi put da ubije
Raspuina. Za to je 28. juna 1914. angaovana I jona Guseva (

), uenica monaha Trufanova (

) ali se sve zavrilo samo na tekom ranjavanju. Kako su rane od

noa bile veoma teke Raspuin je smeten u bolnicu i tako, bar na kratko,
udaljen od cara i carice. Kada se oporavio vratio se na dvor gde je pred
Nikolajem I I izgovorio sledee rei:
Rusija je ula u rat suprotno Bojoj volji, i zbog toga e skupo platiti.
Milioni seljaka ginu u tom ratu, dok generali nastavljaju da jedu, piju i da se
bogate. Krv onih koji ginu nee se prolivati samo meu njima, ve e pogoditi
Vas i carsku porodicu. Boja kazna bie strana.
I ako jo nedovoljno oporavljen Raspuin je svakodnevno u stopu pratio
Nikolaja ponavljajui mu da Nemci nisu neprijatelji Rusije i da Prvi svetski rat
- 374 -

nije i ne treba da bude ruska vojna i da se stvari jo uvek mogu ispraviti
promptnim potpisivanjem separatnog mira. U vie navrata je predoio Caru i
Carici pismo kralja Fridriha Vilhema I (Wilhelm I Friedrich Ludwig) upueno
caru Petru Velikom ( ) 1718. u kome ga oslovljava sa najdrai
prijatelju i brate. Ponekad je na grudima, da svi dvorani mogu da je vide,
drao sliku ruske carice Katarine II Velike ( II ), nemake
princeze roene u tetinu. Bilo je i dana kada bi za trpezom zapevao La
Marseillaise podseajui Cara na one koji su ubili Luja XVI i Mariju
Antoanetu. Neprirodno udrivanje Rusije sa Engleskom i Francuskom protiv
Nemake Raspuin je nazivao

.
Eventualno potpisivanje separatnog mira omoguilo bi nemakom caru
Vilhelmu II da svojih 235. 000 vojnika angaovanih na Istonom frontu prebaci
na Zapadni, i to bi, bez ikakve sumnje, dovelo do poraza Velike Britanije i
njenih saveznika. Danas meu istoriarima gotovo da i nema dilema da bi, da
su se stvari odigrale u skladu sa Raspuinovim zahtevima, dinastije
Hoencolerna i Romanovih nastavile da vladaju Nemakom, odnosno Rusijom.
To se, kad je Britanija u pitanju, nije smelo dozvoliti i MI6 to nee dozvoliti.
Kada se saznalo da su u tokholmu, vedska 16. jula 1916. izmeu
potpredsednika ruske Dume Aleksandra Protopopova (
) i Frica Varburga (Fritz Warburg), predsednika Hamburke berze
i ispred nemake vlade ovlaenog pregovaraa otpoeli razgovori o sklapanju
separatnog mira izmeu Nemake i Rusije u MI6 je zavladala uzbuna.
Shvatajui da je potpisivanje separatnog mira vie pitanje vremena a ne
dileme MI6 je u Petrogradu otpoela nove ubrzane pripreme za likvidaciju
kreatora ovakvog ruskog spoljnopolitikog nastupanja.
Centrala britanske agenture u Rusiji, smetena u

u
Petrogradu, pribavila je sve neophodne podatke i obavila sve pripremne radnje
za likvidaciju Raspuina. I pored niza sjajnih britanskih agenata u Rusiji u
seditu MI6 u Londonu odlueno je da operacijom likvidacije Raspuina
upravlja specijani agent Osvald Rajner (Oswald Rayner) i on je u leto 1916.
upuen u Petrograd. Odmah po dolasku Rejner kont aktira svog dobrog druga sa
studija u Oksfordu grofa Feliksa J usupofa ( ,
-) inae oenjenog carevom neakom Irinom (
). Rajner nije imao dilema da se ubistvo dobro uvanog
Raspuina moe obaviti samo uz pomo nekoga kome on veruje a Irina
Aleksandrovna je bila jedna od takvih osoba.
J usupof koji je vaio za notornog biseksualca, alkoholiara, kockara i jednog
od najbogatijih ljudi u Rusiji pozvao je Raspuina 16. decembra 1916. u svoj
raskoni dom na veeru. Monah je poziv odbio
ali se naknadno predomislio kada mu je J usupof rekao da je to izriita elja
Irine Aleksandrovne i velikog vojvode Dmitrija Pavlovia Romanova
- 375 -

( ). Tokom veere Vasili Maklakov (
), advokat i mason, je u dva navrata sipao cijanid
Raspuinu u hranu ali on nije reagovao. Kada se Irina povukla na spavanje
Raspuinu je sa lea priao Jusupof i svenjakom ga udario u potiljak nakon
ega je on pao sa stolice ali ubrzo potom poeo pridizati. Tada su na monaha
pucali Jusupof i princ Vladimir Purikevi (
). No, kada su pokuali da ga ubace u kola velikog vojvode
Dmitrija kako bi se otarasili njegovog tela bacanjem u reku otkrili su
da Raspuin nije mrtav ve samo teko ranjen. Obuzela ih je neopisiva panika i
tada je na scenu stupio Rajner koji je obezbeivao podrku: jo jedan metak u
Raspuina okonao je ivot jedne od najintrigantnijih linosti svoga doba i
osujetio plan za separatni mir. Rajner je Raspuinovo izreetano telo ubacio u
zadnji deo automobila i u blizini vile na

bacio u vodu.
Dan kasnije izreetano i iskrvavljeno telo Raspuina naeno je na jednoj
santi leda i odmaj je odvezeno u Fjodorovsku sabornu crkvu u Carskom Selu,
gde ga je opojao protojerej Aleksandar Beljajev. Zatim su pokojnika stavili u
stakleni sarkofag i poloili ispod oltara kapele ' Virubovski gradi' , koju je jo
ranije svojim sredstvima podigla dvorska dama Ana Virubova.
O ovom dogaaju dosta detaljno e 19. septembra 2004. godine pisati
londonski Telegraph objavljujui pisani izvetaj koji su Don Skejl (J ohn
Scale) i Stefan Elaja (Stephen Alley) poslali centrali MI6 iz Petrograda:
Iako se planirane aktivnosti nisu odvijale predvienom dinamikom i na
eljeninain, cilj je ipak postignut. Reakcije na nestanak Tamnesnage
(kodirano ime za Raspuina) su bile pozitivne, made je bilo pitanja o iroj
zaveri vezanoj za njegovo uklanjanje. Rajne rsklanja sve dokaze i o detaljima
e Vas izvestiti po povratku.
I nteresantno je napomenuti da su grof J usupof i veliki vojvoda Dmitri
Pavlovi Romanov, nakonu uspenog okonanj antiruske revolucije, aprila
1919. britanskim bojnim brodom HMS Marlborough prebaeni u London. Sa
njima je za London otputovala i Marija Fjodorovna ( -
--) tetka britanskog kralja Dorda V (George
Frederick Ernest Albert von Sachsen-Coburg-Gotha) i veliki vojvoda Nikolaj
Nikolajevi (

).
I z Londona J usupof i Dmitri odlaze u Pariz gde ih u ruskoj ambasadi
doekuje Maklakov koji im odmah pomae u kupovini novih vila. Za razliku
od J usupofa koji se smestio u Boulogne Biancour vodei umeren ivot Dmitri
ve 1921. postaje nadaleko poznat svetskoj mondenskoj javnosti po svojoj vezi
sa Koko anel (Gabrielle Bonheur "Coco" Chanel). Iz ove veze se nee roditi
dete ve jedna od ikona XX veka parfem N5 de Chanel. Maklakov koji se
- 376 -

1913. u Rusiji proslavio odbranom Menahem Mendela (
), J evrejina optuenog za ritualno ubistvo trinaestogodinjeg Andreja
J uinskog ( ) e u Parizu otkriti da su njegove veze sa
moskovskim rabinom Mazehom i uvenim jevrejskim advokatom Oskarom
Gruzenbergom ( ) biti od koristi za njegov
prosperitetni ivot u Francuskoj. Umro je bogat u svojoj 88 godini.
Britanska agentura u Rusiji je stalno podsticala pobune protiv Cara.
Sredinom februara 1917. uspeli su da organizuju do tada, po broju uesnika i
intenzitetu, najobimnije i najviolentnije anticarske demonstracije. Ve 25.
februara su pale i prve rtve, a do 10. marta registrovano je 1224 mrtvih
policajaca i demonstranata. Sve to je, na kraju, dovelo do toga da Car, 15.
marta, abdicira u korist svog brata velikog kneza Mihaila Aleksandrovia
(

). Tada je uspostavljena i privremena vlada

kojom je prvo predsedavao knez Gregori Ljvov ( ),
a potom Aleksandar Kerenski (

), advokat,
veliki majstor loe i lan Vrhovnog saveta masona Rusije, u
dva navrata lan i podpredsednik Dume i ovek iji je otac bio direktor
gimnazije i profesor Vladimiru I liu Uljanovu, a baka po majci

u rodu sa porodicom Uljanov.
J edna od prvih mera privremene vlade bila je da objavi amnestiju za sve
prognane uesnike Prve antiruske revolucije iz 1905. u kojoj je, da se ne
zaboravi, jedan od krvavih uesnika bio i sam Kerenski koji je i uhapen
decembra 1905, a osloboen aprila 1906. Tako su, odlukom svog
revolucionarnog prijatelja, Lenjin, Trocki, Staljin, Zinovjev i ostali mogli
mirno da se vrate. Drugo, prema planu koji je osmislio
, Kerenski izdaje ukaz o povlaenju sa trita gotovo svih
rezervi hrane i otpoinje ubrzano tampanje novca to je ve u maju proizvelo
inflaciju veu od 1.000% . Tako je kreirano masonima i iluminatima omiljeno
stanje haosa u okviru koga su i zapoeli proces nametanja

(demokratije na osnovama irokih socijalnih reformi...).
Koristei haotinu situaciju u Rusiji britanska obavetajna sluba na elu sa
Rajlijem, uz pomo nemake i vajcarske policije, u Cirihu oprema specijalni
voz sa tri vagona od kojih je jedan imao zavarena vrata. U prvoma vagonu se
nalazio Lenjin sa nekolicinom najbliih saradnika i dva nemaka agenta; u
drugom su bili preostali revolucionari, a u treem - zaplombiranom se
nalazilo etrdeset miliona zlatnih maraka. Ova operacija je bila poznata kao
Reilly Plot ali e je kasnije britanci predstavljati ne kao zaveru za svrgavanje
ve kao pokuaj spasavanja ruskog cara. Prolaz voza kroz Nemaku, koja je
tada bila u ratu sa Rusijom, sve vreme su obezbeivali pripadnici nemake
tajne policije na ijem elu se nalazio Maks Varburg (Max Moritz Warburg),
roeni brat uvenog amerikog bankara Pola Varburga. Po dolasku u tokholm
- 377 -

13. aprila oko 10 asova pre podne voz se zaustavio kako bi njegovi putnici
bili ugoeni na ruku koji je za njih pripremio gradonaelnik Karl Lindhagen
(Carl Albert Lindhagen). Nakon ruka putnici voza Reilly su preli u hotel
Regina na Drottninggaten kako bi se osveili i siti i odmorni u 18. 37 asova
nastavili svoje putovanje ka Haparandi, a odatle pravo u Rusiju. ovek koji je
Lenjinu, za sretan put, kupio uveni kaket i predao mu na Stockholms
centralstation bio je niko drugi do Hans tajnvah (Hans Steinwachs), ef
nemake obavetajne misije u vedskoj.
Pored Uljanova u Rusiju je iz Njujorka stigao i Lav Brontajn Trocki s 267
jevrejskih kriminalaca meu kojima je bilo i 56 starih boljevika koji su se
ovenali krvavim rukama u neuspeloj revoluciji iz 1905. Brontajn koji je u
Njujorku luksuzno iveo prvo u hotelu Astor na Times Square-u, a potom u
prestinoj zgradi na 1522 Vyse Avenue. Na ovaj put je krenuo sa deset hiljada
dolara gotovine i pet miliona dolara koje mu je, neposredno pre nego to se 27.
marta 1917. ukrcao na norveki brod Kristianiafjord, dao J akob if. if mu je,
pored toga, preko vedskih banaka na rapolaganje stavio i pet miliona dolara.
Jakob if, prvi ovek banke Khun, Loeb & Co., osnovao je 1910. u Njujorku
drutvo Friends of Russian Freedom (Prijatelji ruske slobode) ije su najue
jezgro inile osvedoene jevrejske oviniste prognane iz Rusije nakon
neuspele revolucije iz 1905. godine. Prvi ovek ovog Drutva ili, kako bi ga
Rusi nazvali - , bio je Dozef M. Prajs (J oseph M. Price), a
glavni operativac Lav Brontajn. elju za uspean rad Drutvu uputila je,
pored ostalih, i Barbara ajkovski (Barbara Tsaikovsky), supruga Nikolaja
ajkovskog (

) koji je svojevremeno sa
Katarinom Brekojskajom (

) bio umean u pokuaj atentat na cara Nikolaja II. Poetkom

1917. godine ova kojom je rukovodio Lav Brontajn, a
upravljao Jakob if, imala je 267 lanova. Svima njima if je, preko svog
prijatelja Vudro Vilsona (Woodrow Wilson), predsednika SAD, obezbedio
pasoe Sjedinjenih Drava kako bi to lake uli u carsku Rusiju kad doe
vreme za pokretanje antiruske revolucije. Pre nego to je ova 1917.
brodom S. S. Kristianiafjord krenula ka Rusiji, J akob if je doao u
Brontajnovu kancelariju u 77 St Mark' s Place u East Village-u. sa dva eka na
po pet miliona dolara. Jedan ek je uzeo Brontajn, a drugi Mojsej Goldtajn
(

) koji e takoe poi put Rusije ali e odmah

po dolasku u Petrograd biti streljan. I ako Goldtajnovih pet miliona dolara
nikad nisu bili pronaeni if e, krajem decembra 1917, oduevljen
postignutim rezultatima, Brontajnu na raspolaganje staviti jo 15 miliona I n
respect of Y our deeds.
S. S. Kristianiafjord je iz Njujorka ula u luku Halifaks (Halifax) u Kanadi
(prva luka nakon Njujorka) i tamo se dogodila prva i jedina neprijatnost za
Brontajna i njegovo drutvo. Naime, britanskoj mornarikoj policiji koja je
- 378 -

kontrolisala luku su se Brontajn i njegova mnogobrojna pratnja uinila
sumnjivom pa ih je sve podvrgla ispitivanju i pretrazi. Nakon to su kod
Brontajna pronali 10.000$ svi su pohapeni i sprovedeni u Amherst
Internment Camp. J okobu ifu je bilo potrebno punih mesec dana da ih
oslobodi i omogui im da nastave put Rusije. Glavnu ulogu u oslobaanju
ifovih tienika odigrao je, na kraju, britanski agent za vezu u Njujorku
Vilijam Vajsman (Sir William Wiseman) koji uloio dosta truda kako bi
britansku mornaricu uverio u nedunost pohaenih i objasnio poreklo
pronaenog novca. Vajsmanu je u svemu ovome pomogao i arls Krejn
(Charles Crane) iz kompanije Vestinghaus (Westinghouse Electric Corporation
j) i predsedavajui Finansijskog odbora Demokratske partije i lini poznanik
predsednika Vudrou Vilsona. I nteresantno da je Vajsman, nakon uspenog
okonanja antiruske revolucije, preao u SAD gde je od 1929. postao partner u
Kuhn, Loeb & Co.
Otkrie 10. 000$ dolara kod Brontajna u Halifaksu od strane britanske
mornarike policije bie predmet razmatranja amerikog Senatskog istranog
komiteta (Overman Committee) 1919. godine. Senator Overman (Lee Slater
Overman) je zahtevao da se razjasne sve rusko-nemake veze u SAD i da se
objasni uloga amerikih bankara u dogaajima u Rusiji 1917. Nakon
vienedeljnog rada kada su 10, marta na dnevni red Komiteta dola pitanja
jevrejskih veza sa dogaajima u Rusiji 1917. i Brontajnovog finansiranja po
nalogu predsednika Senata rad Komiteta je prekinut a kada je nastavljen
pitanje jevrejskih veza sa boljevicima i Brontajnovih 10.000$ bila su skinuto
sa dnevnog reda. Nakon ovog skandala kongremen Luj Mek Faden (Louis
Thomas McFadden) je izjavio: Oni (privatni bankarski fondovi) su finansirali
put Brontajna iz Njujorka za Rusiju kako bi on tamo asistirao u unitavanju
Ruskog carstva. Oni su podsticali i raspirivali Rusku revoluciju i stavili
Brontajnu na raspolaganje veliki iznos amerikih dolara preko jedne filijale u
vedskoj.
Prvi Sovjet, revolucionarna vlast u carskoj Rusiji, formiran je ve 14. marta
1917. u Petrogradu, dan pre abdikacije Ruskog cara, a formirali su ga lanovi
organizacije Prijatelji ruske slobode. Oduevljen poetnim uspesima svojih
terorista Jakob if im 24. marta alje telegram sledee sadrine:
Pozdravljam Vas sve okupljene na veeranjem sastanku i izraavam Vam
duboku alost to nisam s Vama - svojim prijateljima da zajedno slavimo
uspeh onoga na emu smo tako dugo i naporno radi li i emu smo se toliko
nadali.
Ogrezli u teroru i krvi judeoboljevici su ubrzo izgubili svaki, pa i najmanji
oseaj za ljudsko dostojanstvo i meru. Tako e poetkom septembra 1917.
Brontajn, sada ve uveliko poznat kao Trocki izjaviti: Ruski narod mora da
izgori kao ibica u naoj revoluciji. Kao prilog ovoj izjavi Uljanov 11.
- 379 -

septembra izdaje pismeno nareenje boljevicima da obese najmanje stotinu
poznatih

a, poharaju njihovu imovinu, siluju ene i utamnie decu

( . . ). Grupa
evropskih akademika je 1997. godine objavila u Parizu knjigu Le Livre noir du
communisme: Crimes, terreur, rpression o svim do tada poznatim
judeoboljevikim zloinima meu kojima je i ovaj o kulacima i njihovim
porodicama.
Komunisti su pored

a sistematski otpoeli i sa likvidacijama istaknutih

ruskih intelektualaca. Uljanov je jednom prilikom, komentariui rusku
inteligenciju, rekao: Jedan inteligentan Rus je zapravo uvek Jevrejin ili
neko ko ima bar malo jevrejske krvi. J edna od najpoznatijih
judeokomunistikih rtava je svakako pesnik Sergej Jesenjin (

) koji je 27. decembra 1925. godine ubijen u

koja je inae bila stecite i sedite
britanske agenture pre Oktobarske revolucije. Sergej je, i pored svog izrazitog
antikomunizma, ubijen tek nakon to se septembra 1925. razveo od amerike
plesaice i poznate Jevrejke Isidore Dankan (Angela I sadora Duncan -
) i nakon to se septembra 1925. venao sa Tolstojevom unukom Sofijom
( ). Kao da ovo ritualno ubistvo (naen je u hotelskoj sobi
preseenih vena i obeen o radijator) komunistima nije bilo dovoljno pa su
desetak godina kasnije ubili i njegovog sina J urija (). I mena Lava
Brontajna i omiljenog judeokomunistikog pisca i pesnika Vladimira
Vladimirovia Majakovskog (

) se
najdirektnije vezuju za J esenjinovo ubistvo. U Rusiji je tek 1966. dozvoljeno
ponovno tampanje njegovih pesama i to u ogranienom tirau.
Bez i malo jevrejske krvi bio je i romanopisac, pesnik i novelist I van Bunjin
(

). Prvih godina judeoboljevikog terora na njega su

vreni raznorazni pritisci kako bi prihvatio i priklonio se novoj vlasti to je on
uporno odbijao. Poetkom 1921. shvatajui da ga tako antiprotivnog vie ivog
nee gledati Bunjin sa suprugom bei u Beograd, a odatle u Francusku gde ga
primaju kao jenog od najznaajnijih Russes blancs. Kada je 1933. primio, kao
prvi Rus, Nobelovu nagradu za knjievnost judeoboljevici su to doiveli kao
linu uvredu verujui da ne zasluuju ni da budu
ivi, a kamoli da pronose slavu carske Rusije. Prva knjiga prvog ruskog
Nobelovca tampana je u Rusiji, ba kao i Jesenjinova, tek 1966. godine u, ve
vienom komunistikom maniru, simbolinom tirau.
Aleksandar Kerenski, predsednik privremene vlade, nakon to je obezbedio
rasputanje Dume i proglaenje Ruske Republike (14 septembra), bez ikakvih
sukoba i nesporazuma je boljevicima predao vlast 7. novembra 1917. Prvi,
navodno, slobodni izbori u Rusiji odrani su 25. i to uz do tada nezabeleenu
agitaciju i propagandu boljevika koji su, i pored svega, osvojili tek oko 30%
glasova to znai da je sedamdeset odsto glasaa, od 42 miliona ljudi koji su
- 380 -

glasali tog 25. oktobra 1917, bilo protiv njih. Vladimir Uljanov, Brontajn,
Rozenfelt, Sverdlov, Trocki sa ostacima svoje nisu
priznali rezultate izbora - zaveli su diktaturu, a sve ostalo je istorija. Godinu
dana kasnije Kerenski, potovan meu judeoboljevicima kao ovek koji je
Rusiju proglasio republikom, odlazi u Pariz iz koga se tokom 1940. seli prvo u
Brizbejn, Australija a potom prelazi u SAD gde intenzivno radi na Huverovom
institutu Univerziteta Stanford. Umro je 1970. u svom luksuznom stanu u
Njujorku ali je sahranjen na privatnom londonskom groblju Putney Vale.
Prvi na listi svih prioriteta koje je Uljanov imao, conditio sine qua non,
nakon to su boljevici u krvi osvojili vlast 7. novembra 1917. godine, bio je
da utamnii, a potom i likvidira rusku carsku porodicu. Naredbu za masakr
carske porodice izdao je lino Uljanov. Njegov telegram sa naredbom za
ubistvo svih Romanovih na potu je 16. jula 1918. odneo telohranitelj Aleksej
Akimov ( A). Telegram je primio i promptni pokolj carske
porodice, u vili inenjera I patijeva, izvio J akov Sverdlov (

). U ast dobro obavljenog posla Lenjin e kasnije Jekaterinburg

preimenovati u

. Neka ostane zabeleeno da je car

II tog
dana nosio svetlosmeu uniformu, a na grudima orden svetog ora.
Carska Rusija je prestala da postoji 14. septembra 1917, a ve 6 novembra
judeoboljevici su opljakali carsko zlato iz : carski nakit,
zlatne poluge, umetnike slike i mnoge druge vrednosti koje su, sve zajedno,
vredele vie od milijardu dolara. Sve to su opljakali judeoboljevici su ve
7. novembra uvee, odmah nakon to im je Kerenski predao vlast, tajno
transportovali u razne evropske gradove gde su pohranjene u trezore
mnogobrojnih Rotildovih banaka. J edan od finansijera
Alfred Milner je bio gotovo okiran koliinom i vrednou pokradenih stvari i,
tim povodom, ostae upamen njegov komentar: This is The Robbery (Ovo
se zove pljakom). Kako se sve nebi ipak zavrilo samo na This is The Robbery
pobrinuli su se Don Rokfeler (J ohn D. Rockefeller) i Don Morgan (J ohn
Pierpont "J ack" Morgan, J r.) konfiskujui 90 miliona dolara carske porodice
koji su tada bili deponovani u Chase Manhattan Bank i J. P. Morgan & Co. Inc.
Pored ovog novca konfiskovano je jo 115 miliona dolara koje je carska
porodica, izmeu 1905. i 1919, deponovala u etiri engleske banke: Bank of
England, Barcleys, Barings i Loyds Bank. Tako e, odista, u pisanoj istoriji
sveta, ostati zapisano da je antiruska revolucija 1917. bila i ostala najvea
r

(pljaka) svih vremena.

Sa svim to se tih meseci dogaalo u Rusiji oduevljen je bio i ameriki
predsednik Vilson koji 11. marta 1918. odailje telegram amerikom konzulu u
Moskvi: Srce amerikog naroda je uz ruski narod koji nastoji da se oslobodi
autokratske vladavine i tako postane gospodarem sopstvene sudbine. Vilson
koji je do najsitnijih detalja bio upoznat sa svim perfidijama prevrata u Rusiji
pred javnost je uvek izlazio sa reima o navodnoj neophodnosti uvoenja i
- 381 -

ouvanja demokratije u Rusije. Ostae zapamene njegove rei kako se Rusija
u kojoj su 87% stanovnitva inili seljaci koji nisu ni najmanje marili za
demokratiju, mora uiniti sigurnim mestom za demokratiju: Russia must be
made safe for Democracy!
Saglasnost za ubistvo ruske carske porodice dao je engleski kralj Dord V i
to tako to im je uskratio azil koji su oni oekivali od njega. Odbijanje azila
je, zapravo, bio signal judeokomunistima da mogu da pogube jednu od
najstarih evropskih dinastija. Brest Listovskim mirom (Friedensvertrag von
Brest-Litowsk) izmeu Nemake i Rusije potpisanim 3. marta 1918, jednom
dodatnom klauzulom unetom na insistiranje nemakog kajzera Vilhelma II,
utvrene su garancije o bezbednosti ruske carske porodice. Bio je to pokuaj
Vilhelma II, unuka britanske kraljice Viktorije i roaka ruske carice
Aleksandre, da spase Romanove ije je puno carsko prezime bilo Holstein-
Gottorp-Romanov. Romanovi su, nek ostane zabeleeno, potomci ruskog
bojarskog roda ( ) - i jedne od
najstarijih i u Evropi najuvaavanijih dinastija Oldenberg koja je u XVI
veku imala odluujuu ulogu u afirmaciji protestantizma u Nemakoj i Evropi.
Kao dokaz da niko nije likvidiran, boljevici su na pregovore doveli mladog
carevia Alekseja (-
). Postoje neke indicije da je, na jo uvek neutvreni nain, mladi
carevi ipak ostao u ivotu. Ako je to tako onda je mogue da je carevi
Aleksej iz Rusije prebaen u SAD gde je iveo pod imenom Galenjevski.
Ameriki asopis New York Daily Mirror je 11. juna 1971. godine najavio
lanak o seanjima Njegovog carskog visoanstva Alekseja Nikolajevia
Romanova. Iako pompezno najavljivan lanak nikad nije objavljen, a novinar
koji je pripremio intervju i slike je otputen. Amerika administracija je ak
tim povodom izdala saoptenje u kome je decidno navedeno: Sigurni smo da
Galenjevski nije carevi Aleksej. Mnogi su se nakon ovog saoptenja pitali da
li to Administracija zna, ako Galenjevski nije, ko jeste Carevi.
Drugi Lenjinov zadatak je bio da na sva vanija mesta dravnog aparata
postavi pripadnike nove judeokomunistike elite. Tako, za nikoga, nije bilo
iznenaujue kada su krajem 1917. i poetkom 1918. na objavljenim
spiskovima novih ministara, direktora, upravnika, i sl. veinom bili pripadnici
. I ako je bio apsolutni gospodar cele Rusije jedan segment
vlasti je Lenjinu ipak bio izvan direktne nadlenosti - pitanje organizacije
slube dravne bezbednosti, odnosno tajne policije. Sve ingerencije u ovom
segmentu dravne organizacije preuzeli su agenti britanske obavetajne slube.
Na mesto prvog oveka ruske tajne policije , poznatije kao
(
) postavili su svog agenta koji je jo od
1895, kao lan - , delovao u
svojstvu profesionalnog revolucionara. Prvi ovek -a e od avgusta 1919.
svetu ubrzo postati poznat kao Feliks erinski (
- 382 -

), . Zatim su, sistematski i bez
pardona, sva preostala rukovodea mesta popunili J evrejima meu kojima je
njihov miljenik Mojsije Uricki ( ) dobio mesto
efa u Petrogradu. Moto novouspostavljene tajne policije odmah je
postao (pravedna represija), a u javnosti je bio poznat
kao (crveni teror) ime se nedvosmisleno aludiralo na teror
uspostavljen u vreme Francuske revolucije (La Terreur - gouverne
par l illgalit et la rpression).
Trea obaveza lidera judeokomunistike revolucije finansirane preko Wall
Streeta se odnosila na isplatu trokova bankarima koje su oni imali u
finansiranju boljevika. Na prvom mestu su bili oni iz SAD. J udeokomunisti,
nisu zaboravili da su ih nemaki bankari, uz pomo dravnog sekretara
Cimermana (Arthur Zimmermann) i kancelara Betham-Holvega (Theobald
Theodor Friedrich Alfred von Bethmann Hollweg), blindiranim vozom, u sred
rata 1917, iz vajcarske prebacili u Rusiju. Zato su Nemakoj predali Rusku
teritoriju veliine Austro-Ugarske i Turske zajedno sa 56 miliona stanovnika;
treinu svih eleznikih mrea; 73% svih rezervi rude gvoa; 89% rezervi
uglja; 5. 000 industrijskih kompleksa i, na kraju, prihvatli da Rusi Nemakoj
isplate 6 milijardi maraka ratne ottete. Naravno, pored isplate trokova
meunarodni jevrejski bankarski kartel je oekivao i redovne godinje
dividende koje se, i dan danas, uredno isplauju. Najvei deo ruskih deviznih
rezervi (februara 2008. godine iznosile su 483,9 milijardi dolara) se dri na
raunima inostranih banaka - istih onih koje su nekada finansirale antirusku
revoluciju. J edan od deset nabogatijih ljudi u Rusiji, Oleg Deripaska (
) je na pitanje novinara ta misli o predsedniku
Rusije Vladimiru Putinu izjavio: Neki misle da je gospodin Putin jevrejski
menader u Rusiji.
Interesantno je podsetiti se jednog lanka koji je aprila 1921. bio objavljen u
, poslednjim opozicionim novinama u Rusiji: Cilj
boljevikih voa lei u njihovoj maninoj elji da postanu Harun Al-Raid.
No, razlika izmeu njih i legendarnog kalifa Bagdada je u tome to je kalif
svoje blago drao u podrumu svoje palate, a boljevici svoje u evropskim i
amerikim bankama.
Prve koliine zlata, dragog kamenja i raznih umetnikih vrednosti put
Londona i Njujorka poslao je Lenjin ve krajem 1917. godine. Transport
pokradenih vrednosti Lenjin je lino dogovorio sa svojim starim prijateljem
Dulijusom Hamerom ( ), ruskim jevrejinom sa kojim se prvi
put sreo 1907. u tutgartu na zasedanju sedmog kongresa Socijalitike
internacionale. Dulijus je emigrirao u SAD gde je osnovao firmu Allied Drug
and Chemical i preko nje e se, u prvo vreme, vriti prenos pokradenih
vrednosti iz Rusije. Poetkom 1920. kada Dulijus u SAD biva uhapen i
osuen na kaznu zatvora koju je sluio u Sing-Singu u prljavim poslovima sa
- 383 -

Lenjinom zamenjuje ga njegov sin Armand koji e se u ovoj trgovini obogatiti
toliko da e postati jedan od najbogatijih ljudi Amerike. Drugi ovek od
Lenjinovog poverenja u SAD bio je Karl Martens (Ludwig Christian Alexander
Karl Martens), nemaki hristijanizovani jevrejin sa kojim se Lenjin upoznao
jo 1893. na - . Nakon to
se Martens sa Brontajnom iz Njujorka gde je radio u Weinberg & Posner
vratio u Rusiju 1917. Lenjin sa njim sklapa dogovor da se odmah vrati u
Njujork kako bi tamo zvanino vodio boljeviki biro - Russian Soviet
Government Bureau, a nezvanino bio ovek od najveeg poverenja za tajnu
trgovinu.
Uljanov je do te mere bio opsednut pljakom ruskog zlata da je u jednom
momentu izgubio iz vida da ga po nabavnoj ceni krae ima tek u ogranienim
koliinama. Kada mu je poetkom 1918. stigao dopis rudnika za proizvodnju
zalata kojim se zahteva podizanje cene koja je tada bila nepunih 10% od
svetske cene Uljanov je 27. februara 1918. odgovorio: to se tie zlata,
preporuujem da se sirovina plaa i prodaje po ceni proizvodnje. Nema
naroite uredbe o zlatu od Sovnarkoma (Lenjinski zbornik XXXIV, str. 14).
Nakon to je pokradeno i oteto sve to se od zlata u Rusiji moglo pronai
Uljanov se okrenuo njegovom ubrzanom otkopavanju i izvozu po ceni koj a je
bila gotovo ravna ceni srebra na Zapadu. Rusko zlato e za Zapadne bankare
biti jeftino najjefinije zlato na svetu. Naravno, Rusija je raspolagala
ogromnim koliinama ne samo rudnog zlata ve i onog tenog - crnog i s toga
ne treba zaboraviti injenicu da su Rotildi preko Centralnog komiteta
Kaspijske vojne flotile (
) povratili, za svoju firmu Caspian-Black Sea Society, tada najvea
naftna polja na svetu u

. Kako bi se shvatila veliina i znaaj ovih polja

treba rei da su 47% britanskih, 52% francuskih i 71% nemakih potreba
kerozina obezbeivana sa obala Kaspijskog mora.
Kada je, skrhan sifilisom i sranim udarom, 1922. morao da se povue iz
javnosti Uljanova su zamenjivali Josif Visarionovi Dugavili, Gregori
Ovsejgeron i Leo Rozenfelt. Posle Lenjinove smrti (21. januar 1924. godine)
Dugavili je uspeo da se izbori za mesto prvog oveka Partije, ali je ostao
svestan dominantnog uticaja J evreja, kako u partiji, tako i u policiji.
Meutim, pored ve navedenih mera judeokomunista u duboko pravoslavnoj i
iskonski patrijahalnoj Rusiji jedna je ipak bila posebno tretirana i
beskompromisno sprovoena: unitavanje ruske porodice i smanjenje
nataliteta. Odmah po preuzimanju vlasti 1917. boljevici su doneli Zakon o
graanskom braku ( ,
) kojim se ukida crkveno venanje i zamenjuje prostom evidencijom
u enidbenom uredom (). Istovremeno, boljevici uvode i instituciju
razvoda braka bez ikakvih formalnosti i neogranienu slobodu pobaaja; ni u
jednoj zemlji sveta tada eni nije bilo priznato pravo prekida trudnue.
- 384 -

J udeoboljevici su Ruskinjama velikoduno ponudili i programe sterilizacije, a
kako je hirurka metoda dosta zahtevna oni otkrivaju da se prekomernim
izlaganjem rntgenskim X zracima postie kod ena trajna sterilnost ni
lakeg ni bezbolnijeg naina da se desetine hiljada mladih ena uini
nerotkinjama. Paralelno sa svim ovim judeoboljevici poinju da razdvajaju
brane parove tako to su po pravilu mukarcima davali poslove u drugim,
hiljadama kilometara, udaljenim gradovima; brani parovi se vie nisu mogli
videti pa je poeo da se iri konkubinat. Milioni brakova su se raspali, a
slobodna seksualna zajednica je bila izjednaena sa kolektivnim brakom. To je
praktino bila legalizacija slobodne ljubavi pa ak i neke vrste masovne
prostitucije. I nstitucija braka je bila unitena.
Po preuzimanju vlasti Staljin je nastavio sa doslednom politikom A
radnih i prisilnih dravnih logora (
) koje je promovisao Uljanov. Bila je to zapravo
robovlasnika politika proterivanja politikih neistomiljenika (uglavnom
Rusa) u Sibir na prisilni rad. Od 1918. pa do 1938. u gulazima je stradalo oko
20.000.000 Rusa. To je broj koji je, prema najskromnijim procenama, bar za
dvadeset puta vei nego to je carska dinastija Romanov utamniila i pogubila
ljudi tokom svoje tri veka duge vladavine.
Nensi Adler (Nenci Adler), profesor u Centru za prouavanje Holokausta i
genocida pri Kraljevskoj holandskoj akademiji nauka i umetnosti i
Amsterdamskom univerzitetu je 2004. godine objavila knjigu Preiveli iz
Gulaga S one strane sovjetskog sistema (The Gulag Survivor: Beyond the
Soviet System). Koristei seanja, memoare, opsene intervjue i zvaninu
dokumentaciju Adlerova konstatuje da je politika A (Boljevika
agencija za upravljanje judeokomunistikim sistemom logora za prinudni rad)
bilo zapravo glavni instrument odravanja judeokomunistikog sistema do
Drugog svetskog rata i da, po svemu, predstavlja najvei genocid u ljudskoj
istoriji. I nicijator i najpoznatiji komandant ovih radnih logora (
) bio je turski jevrejin general -pukovnik Naftali Frenkel
( ) koji je i izmislio sistem ubijanja zatoenika
kroz izgladnjavanje - : oni koji su radili najtee poslove
dobijali su 800 grama hleba i 80 grama mesa, a ostali upola manje. Ona
ukazuje i na to da je politika A nakon 1945. zamenjena novim
suptilnijim metodama koji su doveli do toga da e itavo sovjetsko drutvo
postati zapravo jedan prostrani . Komentariui posledice ovakve
judeokomunistike politike po ruski narod Adlerova je, u jednom intervju,
napomenula da se posledice ovog genocida i ratnih stradanja Rusa mogu
sagledati i u okviru podatka da je krajem XIX, odnosno poetkom XX veka
Rusija imala populaciju od oko 125 miliona, a Kina od oko 300 miliona ljudi.
Prema podacima UN od 1990. do 2009. godine u Rusiji se belei
kontinuirani pad prirataja. Na 1.000 Rusa broj umrlih je 16, a broj
- 385 -

novoroenih 10, 6. To znai da se broj Rusa svake godine smanjuje za 750-800
hiljada. Drugim reima, ako se ovaj trend nastavi broj Rusa e do 2050. godine
biti smanjen za treinu, odnosno sa sadanjih 115 miliona ostae ih svega oko
80 miliona. Komentariui ove podatke istoriar Oleg Platonov (
) naglaava da se ti podaci iznose izvan istorijskog
konteksta ime se prikrivaju pravi uzroci stradanja ruskog naroda. Platonov
naglaava da Broj rtava masovnih represija, organizovane gladi, i
komunistikog terora od 1918. do 1955. godine iznosi preko 87 miliona. rtve
su uvek bile najbolji deo ruskog naroda. Ako se sabere broj belih emigranata,
ubijenih i dece koja su mogla biti roena, demografski gubitak Rusije je sto
pedeset est miliona ljudi.
Staljin se, konano, tek 1946. godine suprotstavio judeokomunistima i
njihovim anglosaksonskim bankarskim finansijerima. Te godine otvoreno je
odbio ponudu amerike vlade, koju su mu preneli Bernard Baruh (Bernard M.
Baruch) i Dejvid Lilental (David Eli Lilienthal ), da se od Ujedinjenih nacija
stvori prva svetska vlada sa sopstvenom vojskom i pravosudnim sistemom, a
da se u Rusiji, oko Krima, stvori prva nezavisna i slobodna jevrejska drava.
Zapravo, Staljin je o ideji stvaranja prve jevrejske drave na teritoriji Rusiji
informisan jo 15. februara 1943. kada je Crvena armija oslobodila Krim. Tog
datuma je primio memorandum tri visoka jevrejska komunistika lidera:
Mihoelsa (), Hajfeca () i Eptajna () kojim se
predlae stvaranje nove, nezavisne i suverene jevrejske drave -

na teritoriji Krima, a koja bi se zvanino nazivala - -

. Staljin ih je glatko odbio, ali su se oni za podrku
odmah obratili amerikim cionistikim krugovima koji su Staljinu, nakon
okonanja Drugog svetskog rata, uputili novi zahtev za stvaranje jevrejske
drave - Eretz Yisrael na Krimu uz napomenu da bi oni finansirali ceo ovaj
projekat. I ovaj predlog Staljin je glatko odbio.
Koliko je odluan, snaan i kompleksan jevrejski pritisak na Staljina bio
moe se videti i iz osnivanja tajnog udruenja Anti-Communist Consortium iza
koga su stajali SAD, Britanija i Vatikan. I deja je bila da se okupe najvei
zloinci Drugog svetskog rata i instrumentalizuju u borbi protiv Staljina i
njegovih ruskih komunistikih sledbenika. O aktivnostima ovog kriminalnog
konzorcijuma se malo zna ali se o njegovim tzv. pacovskim kanalima (Rat
Lines) za spaavenje nacista, faista, ustaa, balista i dr. dosta pisalo.
Pokuavajui da amortizuje negativne posledice odbijanja jevrejskih zahteva
za stvaranjem Eretz Yisrael na ruskoj zemlji Staljin je, preko svog izaslanika u
OUN Andreja Gromika (

), tokom cele 1947.

godine davao punu podrku britanskoj i cionistikoj inicijativi za stvaranje
nezavisne jevrejske drave u Palestini. Gromiko je u to vreme odrao
temperamentan govor u UN-u koji je ocenjen kao cionistiki, a to je ocenjeno
na Zapadu kao apsolutna promena dotadanje Staljinove politike. J evrejska
drava na arapskoj zemlji je proglaena 14. Maja 1948, a samo 19 minuta
- 386 -

nakon ovog proglasa SAD su priznale I zrael za nezavisnu i suverenu dravu.
Dve nedelje kasnije i Staljin je priznao I zrael i osudio sve arapske aktivnosti
protiv nje. Prvi izraelski ambasador u SSSR-u bila je Golda Meir ( ),
uvena jevrejska teroristkinja i budui premijer Izraela.
Staljinov pokuaj da demontira vlast J evreja -

(stara boljevika garda) u Rusiji nije uspeo. Bio je veoma oprezan

jer je znao sve o spregama ruskih i amerikih Jevreja i njihovim vatikanskim
vezama. Znao je, do u najsitnije detalje, ko je i kako finansirao Februarsku i
Oktobarsku revoluciju. Znao je, jer je i sam bio deo prie, ko je i u ime koga
je 6. novembra 1917. opljakano carsko zlato. Znao je da sa ruskim J evrejima,
koji su jo od 1917. kontrolisali gotovo sve aspekte politikog, vojnog,
ekonomskog i kulturnog ivota ne moe da ide na frontalno razraunavanje. I z
tih razloga krenuo je polako, sa puno respekta prema protivniku. Meutim,
kada je decembra 1952. otkrivena zavera jevrejskih doktora za njegovu i
likvidaciju jo nekolicine visokih ruskih funkcionera Staljin je krenuo u
otvoreni obraun sa judeokomunistima. Policija je otpoel sa hapenjima
osumnjienih, a sudovi da procesuiranju Jevreje za ekonomske mahinacije,
korupciju, pijuniranja u korist stranih obavetajnih slubi, lana sudska
svedoenja u procesima protiv istaknutih ruskih nacionalista i sl. TASS
( ) je 2. januara 1953. izdao
saoptenje o jevrejskoj zaveri za ubistvo Staljina, a novine a i
su tu informaciju 3. januara prenele iroj javnosti. Nekoliko dana kasnije u
, su objavljena imena glavnih aktera ove zavere.
U pomo (jevrejskoj kamarili) odmah su priskoile
SAD. One su svoj ratni brod Courier pribliile ruskim obalama i odredile ga za
glavnu emisionu stanicu svog propagandnog radija Voice f America, a sve sa
ciljem da se podre Staljinovi protivnici -

.
Dnevno se izvetavalo o navodnim masovnim hapenjima i montiranim
procesima. Sredinom januara pojaani su meunarodni pritisci protiv Staljina:
dolo je do ozbiljne diplomatske zategnutosti s I zraelom; na ambasadu SSSR-a
u Tel Avivu je 9. februara izvren teroristiki napad bombom, a samo dva dana
kasnije prekinuti su diplomatski odnosi izmeu dve zemlje. Krajem februara
jevrejska komunistika elita u Moskvi, Petrogradu i svim ostalim veim ruskim
gradovima se prestravila jer se pronela vest da je Staljin naredio aktiviranje
plana za progon svih Jevreja u Sibir. Preduzete su oajnike i poslednje mere
za ubistvo odlunog Gruzijca. Nakon sedam godina velike borbe protiv
judeokomunista

ubijen je 5. marta 1953,

a ve dan kasnije ukinut je odsek pri Ministrastvu za dravnu bezbednost koji
se bavio prikupljanjem podataka i dokumentacije svih zloina judeokomunista;

je odnela poslednju i konanu pobedu.

ovek koji je onemoguio Staljinovu nameru da spase to se spasti moglo bio
je njegova desna ruka, persona od poverenja Lazar Mojsijevi Kaganov. Ovaj
- 387 -

lan Prezidijuma, a to je postao na zahtev Staljina, i stari KGB-ovac je
svojevremeno sam osmislio instituciju A za iju razradu je bio
zaduen njegov stariji brat Mihail (). Svoju prisnost sa Staljinom je
osigurao na vie naina pa i preko sestre

e koja je bila Staljinova

ljubavnica. Kada su svi jevrejski pokuaji uklanjanja Staljina propali lino je,
uz pomo Lavrentija Berije ( ), otrovao Staljina i
na mesto novog predsednika doveo Nikitu Hruova (

).
Samo dan nakon to je Staljin ubijen, ef policije Berija je tenkovima
opkolio celu Moskvu i organizovao hapenje i ubistva svih ljudi odanih
Staljinu. Do 9. marta, kad je Staljin sahranjen, ve je bilo likvidirano 357
njegovih najbliih i najodanijih saradnika, a preko jedanaest hiljada sledbenika
je uhapeno i deportovano u Sibir. Ve 3. aprila svi osumnjieni za pokuaj
Staljinovog ubistva i svi procesuirani po tom pitanju su osloboeni, a svi koji
su svojevremeno uestvovali u njihovom otkrivanju, hapenju, ispitivanju i
suenju su pogubljeni. Nakon tri meseca uspostavljeni su diplomatski odnosi
sa Izraelom. Po okonanju svih ovih progona i ubistava, ovek koji je sve to
organizovao i nadgledao, nekadanja Staljinova vrsta ruka i njegov zemljak iz
sela Merkheuliju u abhazijskom delu Gruzije, Lavrentije Berija je, kao opasni
svedok, ubijen 26. juna 1953. Nalog za ubistvo je, naravno, izdao Kaganov.
J evrejski knjievnik i istaknuti cionista Stjuart Kan objavio je 1987. knjigu u
izdanju William Morrow & Co o Lazaru Kaganovu pod nazivom: Wolf of the
Kremlin: The First Biography of L. M. Kaganovich, the Soviet Union' s
Architect of Fear (Kremaljski vuk, prva biografija L.M. Kaganova arhitekte
sovjetskog straha).
S take gledita onih koji su stajali iza revolucije u Rusiji Staljin je bio
greka koja se vie nije smela ponoviti. Tako su za njegove naslednike birani
nedvosmisleno odani ljudi, kao Nikita Hruov, Leonid Brenjev (

), J urij Andropov (

), Mihail
Gorbaov (

) i Boris J eljcin (

).
Sve do Mihaila Gorbaova Jevreji su u Rusiji uvrivali vlast, slamajui
otpor Ruskog naroda i Ruske pravoslavne crkve, a kad je ocenjeno da je
situacija pod punom kontrolom poela je demontaa velike ruske imperije i
otvoreno pljakanje svega dravnog. Umesto da se, to bi bilo normalno i
razumno, nakon raspada komunizma sve ime je SSSR raspolagao i sve to je
posedovao, a to je nekad bilo vlasnitvo carske porodice i ruskog naroda,
vrati carevim naslednicima i podeli ruskim radnicima i seljacima odlueno je
da se to nemerljivo bogatstvo privatizuje. Ko je to odluio? Naravno, dravni
aparat koji u najveoj meri nadgleda i kontrolie odabrana elita, a koju titi i
obezbeuje vojska i policija koji su, jo od 1917. godine, pod njihovom
apsolutnom kontrolom.
- 388 -

Kako se to zapravo desilo? Kako je jedna od naveih svetskih sila to prestala
da bude bez metka, bez povika, bez jauka? J ednostavno! Mihail Gorbaov,
ovek sa

(belegom), je dovrio ono to je nekadanji direktor KGB-

a i predsednik SSSR-a Jurij Andropov poeo: promoviui demokratiju koju je
nazivao

, odnosno literarno je doveo do opte bede

svih graana i ekonomskog kolapsa SSSR-a, a potom je bez znanja vlade i
vojske pripremio (Novi savezni ugovor) o
demontiranju SSSR-a i uspostavljanju

,
(Zajednice nezavisnih Sovjetskih suverenih drava). U sklopu priprema za
rasturanje SSSR-a Mihail Gorbaov je izmeu novembra 1985. i oktobra 1991.
odrao ak dvanaest tte--tte susreta sa dvojicom amerikih predsednika:
Ronaldom Reganom i Dordom Buom. Podjednako vaan bio je i susret koji
je Gorbaov imao 20. januara 1989. u Moskvi sa tada elnim ljudima
Trilateralne komisije: Dejvidom Rokfelerom, Henrijem Kisinderom, Valeri
iskat Destenom (Valry Giscard d Estaing) i J asuhoro Nikasoneom (
).
Gorbaovu je tokom ovih sastanaka predoeno da se planira federalizacija i
denacionalizacija everopskih drava ali da je tom poslu nemogue pristupiti
bez decentralizacije SSSR-a kroz spontani proces ekonomskih i politikih
reformi (Decentralisation through spontaneous process in the course of
economic and political reforms). U skladu sa predoenom spontanom
decentralizacijom Gorbaov je planirao da na teritoriji SSSR-a, od postojeih
republika i autonomnih pokrajina, formira ak preko 700 novih nezavisnih
drava. Njegov plan i plan je otkriven 14. avgusta 1991.
kada je i onemogueno kompletno rasparavanje i devastacija Rusij e.
Meutim, raspad SSSR-a je ve bio proces koji je bilo nemogue spreiti, a
konaan in veleizdaje obavio je poznati komunistiki aparatik Boris
Nikolajevi Jelcin (

).
Pljaka dravne, radnike i seljake imovine zbila se tokom vladavine
notornog alkoholiara Jeljcina, a kontrola i zatita te i takve privatizacije
poverena je proverenim agentima KGB-a meu kojima je bio i Vladimir Putin.
I stina, mnogi su skloni da veruju da Putin nije i nikada nee biti prosta
transmisija zapovesti . O jednom od najintrigantnijih i
najtajanstvenijih ruskih voa Vladimiru Putinu se danas, i pored svega,
relativno malo zna, a mnogo pekulie.

Vladimir Vladimirovi Putin

- 389 -

Putin je roen u Petrogradu 7. oktobra 1952. od majke Marije Ivanovne
elomov roene ( ) i oca
Vladimir Spiridonovia Putina ( ). Majka je
radila u jednoj fabrici za proizvodnju robe iroke potronj e, a otac je od 1930.
sluio u mornarici da bi poetkom 1939. preao u Sedmi odsek NKVD-a (grupa
za diverzije-, poznatija kao ).
I nteresantno da je i roeni brat majke Marije Ivan elomov (
) bio oficir elitnih judeoboljevikih mornarikih jedinica
( - ), a potom i pripadnik
NKVD-a (7-
). Naravno, ne treba posebno naglaavati da je svaki
pripadnik NKVD-a morao da bude i pripadnik judeoboljevike partije dokazan
ne samo po prihvatanju ideologije ve, pre svega, po konkretnom delovanju u
akcijama otkrivanja i kanjavanja (neprijatelja naroda).
Diplomirao je prava na Lenjingradskom univerzitetu 1975. godine, a u KGB
ga je regrutovao Sergei I vanov (

). Nakon to je
uspeno zavrio rasporeen je u Drugo odeljenje
Lenjingradskog KGB-a. U in majora unapreen je 1984, a ve sledee godine
uspeno prolazi sve testove i obuku na
. . . . Od 1985. do 1989. svoj obavetajni rad nastavlja
u Drezdenu, Istona Nemaka kao direktor Doma Nemako-Sovjetskog
prijateljstva. Tokom septembra 1989. rasporeen je na mesto saradnika u
Odseku za meunarodnu saradnju Univerziteta u Lenjingradu, a maja 1990.
postaje savetnik za spoljnopolitika pitanja gradonaelnika Petrograda
Anatolija Sobaka (

).
Sobak je bio, nakon raspada SSSR-a, prvi demokratsko izabrani
gradonaelnik Petrograda i politiar sa najveim autoritetom poetkom
devedesetih godina. Sa Putinom se prvi put upoznao tokom 1976. godine na
Pravnom fakultetu gde je bio vanredni profesor koji je prvi primetio i zaloio
se za nadarenog studenta Vladimira Putina i njegovog, nita manje,
talentovanog druga Dmitrija Medvedeva (

).
ta vie, pre nego to se zaloio za Putina Sobak je u svoje redove primio
Medvedeva koji mu je bio i ef predizbornog tima 1988, a nakon to je
doktorirao 1990. postao mu je i savetnik. Medvedev i Putin su, iako razliiti,
bili u mnogome i slini, a Sobak nije mogao a da ne primeti da obojica imaju
izrazite jevrejske crte nasleene od svojih majki: Putin od Marije elomov, a
Medvedev od Olje Venijamin ( ). Pored Putina i
Medvedeva Sobak je, na svoj nain, promovisao, preko Putina, i treeg
Petrogradskog igraa - Sergeja Milera (

) koji je od 2001. prvi ovek

.
Nakon samo mesec dana provedenih na funkciji savetnika gradonaelnika
Petrograda Putin 28. juna biva izabran na funkciju predsednika Komiteta za
- 390 -

meunarodnu saradnju Petrograda, a ve avgusta 1991. godine, na predlog
Sobaka, formalno naputa KGB. Otvaranje ruskog trita za strane investitore
dovelo je mnoge strane firme u Petrograd i Moskvu tako da je Putin sa svojom
besprekornom reputacijom, savrenim poznavanjem nemakog jezika i
uticajnim vezama 1992. postao lan Savetodavnog odbora velike nemake
firme za trgovinu nepokretnostima St. Petersburg Immobilien und
Beteiligungs. Na novim izborima za gradonaelnika Petrograda 1996. Sobak
gubi u korist Vladimira J akovleva ( ) to je
dovelo i do promena na mnogim kljunim mestima gradske administracije, a to
je znailo i preispitivanje poloaja Vladimira Putina.
Neizvesnost vezana za Putinov poloaj jedva da se i postavila kada ga je,
samo nedelju dana nakon gradskih izbora u Petrogradu, nazvao Pavel Borodin
(

) da doe u Moskvu i preuzme posao u okviru

administracije predsednika Rusije. Borodin je inae bio jedan od
najpoverljivijih ljudi predsednika J elcina koji ga je 1993. sa mesta
gradonaelnika Jakutska postavio za efa line uprave (
). Ve 26. marta 1997. predsednik Jelcin ga postavlja za
zamenika direktora celokupne predsednike administracije (
), a 25. jula 1998. naimenovan je za
direktora FSB-a (

). Za svog zamenika u FSB-u Putin postavlja iskusnog i njemu uvek

bliskog Sergeja Ivanova koga e kasnije postaviti i za sekretara Saveta
bezbednosti Rusije. I z fotelje direktora FSB-a Putin 9. avgusta 1999. odlazi na
funkciju zamenika predsednika Vlade Ruske Federacije. Kada je predsednik
Rusije Boris J eljcin razreio Sergeja Stepaina (

) sa funkcije predsednika vlade Putin zauzima njegovo mesto. U

skladu sa Ustavom Rusije u sluaju da predsednik drave demisionira, odnosno
iz bilo kog razloga nije u mogunosti da dovri svoj mandat, na mestu
predsednika drave ga zamenjuje predsednik vlade. Upravo se to dogodilo
kada je Boris J elcin, iznenada, 31. decembra 1999. podneo ostavku. Vladimir
Putin postaje .
U vreme predsednikovanja Borisa J elcina ekonomska situacija u Rusiji se
pogoravala iz godine u godinu, a od poetka 1999. situacija se pogoravala iz
meseca u mesec. Zbok korupcije koja je postalo pravilo ponaanja u ruskom
politikom vrhu J elcin i svi oko njega su postali poznati kao K
(Kremljovska kriminalna oligarhija). Stoga i nije
bilo iznenaujue kada su gradonaelnik Moskve Jurij Lukov (

) i nekadanji sovjetski predsedsednik vlade J evgenij

Primakov (

) sredinom decembra 1999. godine

najavili da e se kandidovati za mesto predsednika Rusije. Redovni izbori
trebalo je da se odre sredinom juna 2000-te to je znailo da e Lukov i
Primakov imati dovoljno vremena za ozbiljnu kampanju, a to su najavljivali i
njihovi izborni timovi. No, kako je J elcin podneo ostavku izbori su se, u
- 391 -

skladu sa Ustavom, morali odrati najkasnije u naredna tri meseca. Boris
Berezovski, prvi jevrejski dolarski milijarder u Rusiji, je preko svoje dve
televizijske stanice ORT i TV6, i svojih novina ,
i

organizovao do tada nevienu izbornu kampanju u

korist aktuelnog predsednika Rusije Vladimira Putina. Pored toga,
Berezovski je uloio jo sedam miliona dolara za oglaavanje u drugim
medijima, izradu bilborda, flajera i td. Vladimir Putin je, uz takvu kampanju i
nepripremljene protivnike, relativno lako odneo pobedu na izborima koji su se
odrali 26. marta i upisao se na listu (kremljovskih
vladar).
Da Putin duguje nekome neto za svoj u Rusiji do tada nezabeleen uspon
postalo je jasno kada je 12. februara 2001. godine potpisao savezni zakon
kojim se garantuje bezbednost Mihailu Gorbaovu i Borisu Jeljcinu. Naime, u
Rusiji je protiv njih pokrenut sudski postupak zbog pljake dravne imovine i
uruavanja poretka, a u vajcarskoj se vodila istraga oko njihovog uea u
pranju vie stotina miliona dolara zbog ega e vajcarski sudovi 2001. godine
pokrenuti krivinu istragu protiv Pavela Borodina kao njihovog prvog
saradnika. Borodin je 2001. uhapen u Njujorku ali je ubrzo, uz kauciju od pet
miliona vajcarskih franaka, osloboen a 2002. a ceo sluaj protiv njega je,
bez ikakvog objanjenja, obustavljen. Najvea pljaka ruske drave u vreme
J eljcina obavljena je preko i to tako da je ova najvea naftna i gasna
kompanija na svetu postala sa preko 60% u privatnim rukama. Nakon to je
preuzeo sve poluge vlasti Putin je na elno mesto postavio Aleksej
Milera, svog starog saradnika iz Petrovgrada, ali nije bitnije intervenisao na
polju njegove vlasnike strukture koja je i dalje, manje-vie, onakva kakvom
ju je uspostavio J eljcin.
Kada je prvi put 1999. preuzeo vlast u Kremlju Putin nije bio politiki
afirmisana linost. Malo je ljudi znalo za njega, a jo manje pretpostavljalo da
bi on mogao da pretenduje na mesto predsednika Rusije. Stoga je bilo
neophodno predstaviti ga narodu kao autoritarnu linost sposobnu da se suoi i
sa najteim problemima Rusije tog vremena. Sticajem okolnosti, nekako ba u
to vreme septembra 1999. godine, u Moskvi i jo nekim ruskim gradovima
bivaju podmetnute bombe u ijim detonacijama gine oko 200 ljudi. Putin
odmah optuuje eenske separatiste i u eniju alje 120.000 najbolje
obuenih pripadnika ruske armije. Veliki broj terorista i njihovih saradnika je
uhapeno ili ubijeno, a situacija se u pobunjenoj enskoj republici za samo
dva meseca vratila u normalu. Celokupna akcija ruskih snaga je neobino
dobro bila propraena preko medija koji su tako u mnogome i afirmisali Putina
koji je tako stekao slavu odlunog i beskompromisnog politiara. Ovakva
medijska promocija Putina izazvala je i medijsku protivreakciju njegovih
politikih neistomiljenika koji su, priznajui mu tvrd i odluan stav prema
teroristima, ipak insistirali na injenici da svoj predsedniki mandat u
mnogome duguje ne samo korumpiranom Jelcinu ve i novcu ruskih oligarha
- 392 -

(), a pre svih Borisa Berezovskog (

)
poznatog i kao . Uz ovu tvrdnju obavezno je i ila
konstatcija de e, s obzirom na sve, Putin biti, isto kao i Boris J eljcin, nita
vie do njihov potrko, odnosno sluga .
Optube su bile ozbiljne i u znatnoj meri argumentovane pa je i negiranje
Vladimira Putina moralo da bude nita manje upeatljivo i uverljivo.
Ruski predsednik je naloio specijalnom policijskom odeljenju za borbu
protiv organizovanog krimanala da ispita legalnost delovanja desetak najveih
oligarha. Meu njima su bili Berezovski i Vladimir Gusinski (

). Berezovsi krajem 2000. odlazi u Veliku

Britaniju, a Gusinski u Izraelu iji je dravljanin i bio. Ruska policija je
odmah zatraila od Interpola da joj pomogne oko hapenja i privoenja ove
dvojice osumnjienih oligarha. No, Interpol je ostao nemoan. Britanski
premijer Toni Bler (Anthony Charles Lynton Tony Blair) je lino osigurao
azil Berezovskom, a Svetski J evrejski Kongres se zaloio za zatitu
Gusinskog. Izrael je odbio da isporui svog graanina Rusiji.
Kako akcije vezana za Berezovskog i Guzinskog defini tivno nisu izgledale
ni spektakularno, a jo manje upeatljivo Putin oktobra 2003. odobrava ve
pripremljeni plan za hapenje najbogatijeg od svih jevrejskih oligarha Mihaila
Hodorovskog (

). On je tada bio vlasnik

najvee ruske naftne kompanije Jukos (
) i jedne od najmonijih finansijskih grupa MENATEP
( - ) sa seditem
na Gibraltaru. Ukupna vrednost kapitala mu se, prema amerikom asopisu
Forbs, procenjivala na oko 18. milijardi dolara. Nakon detaljne istrage policija
dolazi do saznanja da se iza Hodorovskog, odnosno njegovog kapitala krije
niko drugi do notorni britanski investicioni bankar J akob Rotild (Nathaniel
Charles J acob Rothschild, 4th Baron Rothschild). Celokupna imovina
Hodorovskog je tada zaplenjena i vraena dravi Rusiji. Istina, najvaniji
saradnici Hodorovskog Leonid Nevzlin (

), Mihail
Brudno ( ) i Vladimir Dubov ( ) su nesmetano
napustili Rusiju i otputovali u I zrael gde su dobili davljanstvo i zatitu.
I zrael, i pored zahteva Moskve, nikada nije pokrenuo postupak ekstradikcije
ovih kriminalaca. ta vie, kao graani Izraela Brudno i Dubov su 2005.
otputovali u SAD gde su bili gosti amerikih senatora predvoenih Tomom
Lantoem (Thomas Peter Lantos).
Nakon hapenja i poetka procesuiranja Hodorovskog vie niko nije sumnjao
u sposobnosti i odlunost novog ruskog predsednika. Narod ga je slavio, a
oligarsi jednostavno prihvatili novouspostavljena pravila igre. Svoj drugi
mandat na predsednikim izborima Putin je potvrdio 14. marta 2004. kada je
osvojio 71% glasova. Bilo je to gotovo plebiscitarno izjanjavanje u njegovu
korist - . Novembra 2006. ak 87% anketiranih graana mu
- 393 -

je poklonilo poverenje to je znailo da Rusija od pogubljenja cara Nikolaja II
1918. nikada nije imala na svome elu popularnijeg i u narodu omiljenijeg
vou.
No, Putin nije i ,oigledno, ne namerava da ue u rat sa svim oligarsima u
Rusiji niti, na bilo koji nain, eli da oivi nekadanju hladnoratovsku politiku
prema Velikoj Britaniji i SAD. I stina, Putin sve i da eli da se otrije
suprotstvi Britaniji i SAD to nebi mogao iz prostog razloga to Rusija nije vie
. Naime, nakon to je Gorbaov rasturio SSSR-a Rusija je izgubila
35% svoje nekadanje teritorije i 49% stanovnitva. Tokom vladavine
Gorbaova i Jeljcina ruska drava je gotovo u celosti devastirana. Velika
dravna preduzea su prodavana za bagatelu, vojska dovedena do samog ruba
propasti, policijski aparat postao okosnica organizovanog kriminala, a
korupcija uzela toliko maha da se inilo da pravne drave vie i nema. Od
1997. do 2000. godine i onako nizak standard ruskih graana opao je za
dodatnih 60%. I ndustrijska proizvodnja smanjena je za gotovo celih 50%.
Nezaposlenost, opta beda, glad, prosjaenje i prostitucija, kriminal sa
najveim procentom oruanih napada na svetu je ono sa ime se Vladimir Putin
suoio kada je marta 2000. godine doao na mesto predsednika Rusije.
Svoj predsedniki mandat Putin je zapoeo izgovaranjem uvene reenice
Napoleona Bonapara i Dona F. Kenedija Moj najvei neprijatelj je vreme.
Putin i ljudi oko njega nisu ni naivni ni impulsivni igrai ve svim stvarima
prilaze krajnje studiozno. Da je to tako moe se videti i po tome to od prvog
dana svog predsednikog mandata Putin sprovodi politiku temeljnog saniranja
ruskih politikih tokova i jaanja unutranje kohezije Ruske federacije.
Pravi primer smirene i osmiljene Putinove politike vidi se na primeru
eenije gde je, nakon uspene vojne intervencije i unitenja najveeg
separatistikog jezgra, otpoeo dijalog sa preostalim separatistima i tzv.
nezavisnim politiarima. Pregovori su, na kraju, rezultitrali refernduskom
odlukom graana eenije da ostanu deo Ruske federacije. Drugi vaan korak
koji je Putin preduzeo u pravcu smirivanja i uspostavljanja kontrole nad
svekolikom ruskom zemljom bio je njegov predsedniki ukaz br.849 od 13.
marta 2000. Ovim ukazom Rusija je, radi efikasnijeg sistema upravljanja,
podeljena na sedam federalnih okruga: ;
; - ;
; ;
i . Ovim
okruzima upravljaju vojna lica koja on postavlja, a lokalni parlamenti samo
odobravaju.
Nakon to se sa oligarsima razjasnio oko pitanja ko upravlja Rusijom Putin
je preduzeo mere da na svoje mesto postavi i ostraene nevladine
organizacije. tetan uticaj nevladinih organizacija je u velikoj meri
- 394 -

amortizovao tako to je zakonom zabranio njihovo finansiranje iz inostranstva.
Umesto politike kriminala u ruskoj privredi koju je promovisao Mihail
Gorbaov, a zduno podrao i nastavio Boris Jeljcin Putin uvodi dravni
kapitalizam. Pod kontrolu drave stavlja sva javna preduzea i sve strateke
grane industrije vojnu, energetiku, rudarstvo i saobraaj. Oligarsima je
prepustio deo u proizvodnji naftnih energenata, bankarstvu i trgovini ali im je
nametnuo znatnu dravnu kontrolu. I zbegavi sukobe sa oligarsima, od koji
neki poseduju itave gradove pa i oblasti, Putin je ipak obezbedio neophodan
minimum vlasti i kontrole drave nad proizvodnjom i distribucijom nafte i
gasa.
Sa lanicama Evropske Unije Putin je uspostavio veoma dobre odnose. Ovo
se posebno moe rei za Francusku, Italiju i Nemaku iji je kancelar Gerhard
reder (Gerhard Schrder) jo 1995. privatno doputovao u Petrograd na
proslavu njegovog roendana. Ruska federacija danas krajnje formalne odnose
ima samo sa Velikom Britanijom koja, kao glavna pokretaka sila Novog
svetskog poretka, odbija da prihvati realnost povratka Rusije na svetsku
politiku scenu. Ona je jedina lanica Evropske Unije koja se najotrije protivi
uvozu ruske nafte, gasa i kapitala u Evropu. Britanija, preko SAD, nastavlja sa
svojom politikomom umnoavanja broja balkanskih drava, njihovom
destabilizacijom i inkorporiranjem u EU, a sve sa ciljem spreavanja
ostvarenja ruskog uticaja u ovom delu Evrope. Prema britanskim planovima
drave zapadnog Balkana e sve zajedno biti primljene u EU 28. juna 2014.
na stogodinjicu ubistva austro-ugarskog nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu.
Rusofobina politika Velike Britanije ogleda se i u izazivanju ogranienih
ratnih sukoba na Bliskom Istoku. Njen se politiki i finansijski establiment
zalae za otvaranje novih ratnih arita, odnosno voenje politike
kontrolisanih sukoba niskog intenziteta na tlu I rana, Sirije i Severne Koreje, a
to su upravo drava koje imaju dobre ekonomske i politike odnose sa
Rusijom.
U jedanom poverljivom japanskom vojnom dokumentu od 25. avgusta 2008
stoji:

(Buova adminsitracija razmatra mogunost uspostavljanja
direktne blokade Irana). Amerikanci se, svialo se to nekome ili ne,
pripremaju za sukobe u tom delu svetu, a elaboracija sledi:
" ; "
(Na
java pravog cilja borbenih vebi i jasno imenovanje protivnika nije uobiajena
praksa osim i ako vam nije cilj da neprijatelju poaljete nedvosmislenu
poruku!). J o jedan detalj iz izvetaja je veoma zanimljiv, a odnsodi se na
I zrael:
- 395 -


(I zrael je danas deo anglo-amerikih
oruanih snaga koje su u slubi monih naftnih kartela i njihovih interesa na
Bliskom Istoku). Izral e, nema sumnje, biti iskorien kao okida sukoba u
ovom delu sveta kada za to doe vreme.
Nemaka koja je peta po redu svetska drava po koliini korienja energije
danas je 100% ovisna od ruske nafte i gasa. Cela Evropa je danas sa preko
80% ovisna od ruskog gasa to izaziva veliku nelagodu meu Britancima i
Amerikancima. Zapravo, kontinuiranim poveanjem svoje proizvodnje i
isporuke nafte i naftnih derivata svim dravama Evropske Unije Rusija je
uspela da potisne SAD sa evropskog trita. Ona je danas dobila status
prioritetnog ekonomskog partnera veine evropskih drava. Minimalistike
naune procene ukazuju da se na teritoriji Rusije danas nalazi oko 30% svih
svetskih rezervi nafte, gasa, platine, drveta, zlata, dijamanata i srebra. Ona
ima najvee povrine obradivog zemljita na svetu sa kojih bi moglo da se
hrani celokupno evropsko stanovnitvo. Ovaj ogroman ekonomski potencijal
Rusije Putin je uspeo da pretvori u njeno strateko oruje. Rusija koja je
evropska drava, ne samo u geografskom smislu ve, pre svega, po svojoj
kulturi i sveoptoj civilizaciji, ima sve anse da postane njena dominantna
vojna i ekonomska sila.
Aktuelna politika elita Rusije je svesna zapadnih politikih interesa koji se
kriju iza ubrzanog irenja NATO-a ka istoku, prvenstveno ka dravama koje su
nekada bile deo Rusije. Niko od njih nema iluzija o tome ta je pravi cilj SAD
kad planiraju da na teritoriji Poljske i eke postave odbrambene raketne
sisteme. Svi oni veoma dobro razumeju poruku koju im je Zbignjev Beinski
(Zbigniew Kazimierz Brzeziski) uputio: Rusija raspolae sa 37% svih
svetskih rezervi nafte i gasa, a ima samo 3% stanovnitva. To nije
prihvatljivo. No, i pored svega kroz ta je prola u protekle dve decenije,
Rusija i dalje predstavlja drugu svetsku vojnu i atomsku silu. Moskva jo uvek
ima dominaciju na prostoru Evroazije, od Finske, preko I rana i Kine, do I ndije
i J apana. Sa Kinom, I ndijom, I ranom i Severnom Korejom Rusija ima posebno
dobro razvijene ekonomske i politike odnose. No, i pored svega ruski
politiki i vojni vrh je svestan da Rusija sama vie, u geopolitikom smislu, ne
moe da predstavlja protivteu sada ve globalnoj dominaciji SAD. Iz tog
razloga Rusija ostvaruje strateke odnose sa Kinom koji su u kontinuiranom
usponu pa su tako doiveli i svoju verifikaciju krajem XX veka kada je
potpisan angajski sporazum (The Shanghai Cooperation Organization).
Ovim su dve drave nainile prvi korak u spreavanju daljeg irenja amerikog
uticaja u Centralnoj Aziji koju one doivljavaju kao deo svog egzistencijalnog
prostora. Vladimir Putin je ovaj sporazum o saradnji dodatno osnaio
unapreujui ga u vojni savez dve drave sa jasno izraenom antibritanskom i
antiamerikom doktrinom.
- 396 -

Svoju politiku aktivnost Putin je usmerio i u pravcu osnivanja jednog ireg
ekonomskog i finansijskog saveza BRIK (Brazil, Rusija, I ndija i Kina).
Putinova nova ekonomska politika koja u svom fokusu nema SAD izazvala je
vrlo paljivo analiziranje vodeih svetskih finansijskih institucija. Tako je
amerika banka Goldman Sachs, i jedan od najvanijih igraa Novog svetskoh
poretka, odmah dola do podataka da e ove etiri zemlje najkasnije do 2030.
godine biti finansijski i industrijski snanije od SAD, Japana, Nemake,
Velike Britanije, Francuske, Italije i Kanade. injenica da drave okupljene
oko BRI K-a zauzimaju etvrtinu ukupne teritorije planete Zemlje, da imaju
vie od 40 odsto svetske populacije i da im je, u ovom momentu, zajedniki
bruto nacionalni dohodak vei od petnaest hiljada milijardi dolara govori
dovoljno sama za sebe. Paralelno sa poetkom delovanja BRI K-a Brazil i
Argentina su inicirale i povezivanje zemalja Latinske Amerike sa zemljama
Afrike. Prvi samit ovih zemalja odran je ve 2006. u Nigeriji i postignuti
dogovori idu u pravcu uspostavljanja energetske sigurnosti Afrike i njene sve
manje finansijske ovisnosti od beskrupuloznih svetskih finansijskih centara.
Jedno je sigurno: Rusija je 2006. godine postala najvei proizvoa nafte na
svetu; njene devizne rezerve su 2008. dostigle sumu od oko 500 milijardi
dolara, a rezrve zlata su bil e vee od 800 tona; nema nikakvih stranih
dugovanja i od nekadanjeg dunika se pretvorila u kreditora. U energetskom i
svakom drugom pogledu Rusija je samodovoljna drava dok su SAD 2008.
godine morale da uvoze 60% nafte i 20% gasa. Prema studiji amerikog
Instituta za energiju amerika ovisnost od uvozne nafte e do 2020. godine
porasti na 80%, a gasa na 40%.
Banka za meunarodna poravnjanja je sredinom 2006. godine objavila da
kontinuirani dvogodinji pad vrednosti amerikog dolara u odnosu na evro i
jen nije rezultat samo izuzetno visokog trgovinskog deficita SAD ve, pre
svega, odluke centralnih banaka Rusije, Kine i jo nekih drugih drava da
svoje devizne rezerve vie ne dre samo u dolarima. Ovaj proces se odigrava
krajnje diskretno ali kontinuirano zakljuuju strunjaci uz ocenu da e dalje
slabljenje dolara i rast amerikog deficita imati veoma negativne posledice na
ukupnu makro i mikro finansijsku situaciju SAD, a to e se, s obzirom na
status dolara kao svetske valute, katastrofalno odraziti i na celokupnu svetsku
ekonomiju.
Stvaranje BRI K-a i angajskog saveza imaju dalekosene geopolitike
posledice u smislu vaspostavljanja bipolarnog, odnosno multipolarnog sveta
naspram jednopolarnog koga predstavljaju SAD. Sa dezintegracijom SSSR-a,
za ta je zasluan Mihail Gorbaov, prestao je da vai i dogovor velikih sila sa
J alte o uspostavljanju bipolarnog vojno-politikog svetskog odnosa. SAD su
nakon 1991. preduzele niz vojnih, ekonomskih i politikih koraka u literaturi
predstavljenih kao globalizaci ja ili mondijalizacija, a koji nisu nita drugo du
uspostavljanje jednopolarnog totalitarnog svetskog sistema na elu sa SAD.
- 397 -

Ovaj imperijalni pohod svetskog bankarskog kartela i niza multinacionalnih
kompanija koje kontroliu i upravljaju sa SAD ameriki politikolog Semjuel
Hantington (Samuel Phillips Huntington) je u svom uvenom delu Clash of
Civilizations (Sukob civilizacija) prosto nazvao The West against the Rest
(Zapad protiv ostatka sveta). Hantington jasno istie da je Zapad (itaj
bankarski kartel i multinacionalne kompanije) otpoeo sa kreiranjem
sopstvenog planetarnog poretka Novi svetski poredak, po iskljuivo svojim
merilima. uveni ruski politikol og Aleksandar Dugin u svom delu Geopolitika
postmoderne ovaj proces ne vidi kao sukob prolosti i budunosti ve kao
sukob razliitih verzija budunosti koje proizilaze iz razliite prolosti.
Nakon buroaske revolucije u Francuskoj, odnosno krajem XI X veka kada na
Zapadu vie nije bilo feudalnih sistema kontrolori svetskog finansijskog
kapitala lansirali su tri oblika vladavine (liberalnu demokratiju, komunizam i
faizam, odnosno nacizam) koji e svojim meusobnim sukobima, na kraju,
dovesti do apsolutne prevlasti liberalne, odnosno kapitalistike demokratije.
Ovu pobedu kapitalizma i uspostavljanje jednopolarnog sveta sa SAD kao
apsolutnim gospodarem ameriki pisac Francis Fukojama (Y oshihiro Francis
Fukuyama) dobro analizira u svome sada ve uvenom delu The End of History
and the Last Man (Kraj istorije i poslednji ovek). Po njemu, krajem XX veka
nastupa kraj istorije s obzirom da je liberalni kapitalizam, nakon to je
pobedio nacizam i komunizam, ostao sam sa samim sobom. Po njemu, ali i po
miljenju svih ostalih propagatora globalizma, preostalo je jo samo da se
zapadnoevropski ablon istorije primeni na sva ostala drutva i da se tako
celokupno oveanstvo stavi pod jednu kapu kapu SAD, odnosno njime
vladajui finansijski kapitalizam. Ovo abloniranje budunosti svih ostalih
naroda podrazumeva brisanje njihove istorije, tradicije, obiaja i
uspostavljanje novih kulturolokih vrednosti. Glavnu prepreku na ovom putu
abloniranja budunosti ostatka sveta Zapad vidi u nacionalnim oseanjima i
nacionalnim organizacijama i institucijama starih drava (Kina, Rusija, J apan,
Srbija i arapski svet) i stoga je obraun sa njima proglasio za svoj primarni
zadatak (The task of all tasks).
Najnovije pojave nacionalsocijalizma u Rusiji se masovno osuuju od strane
veine zapadnih zvaninika. Mnogi su skloni da Mar za Rusiju (
) koji su pripadnici ruskih nacionalistikih pokreta izveli novembra
2005. godine u centru Moskve, sa izvesnom simbolikom nekadanje Nacional-
socijalistike partije Nemake, tumae kao povratak antisemitizma u Rusiju.
Za sada, Putin ne komentarie ove zapadne opaske, ali njegovi susreti u
Kremlju sa Sergejom Baburinom (

), voom
radikalnih ruskih nacionalista i osnivaem pokreta , mnogi
tumae kao njegovu tihu saglasnost. Na ovakvo zakljuivanje ih upuuje jo i
injenica da je redovan gost Kremlja i proslavljeni ruski pisac i nacionalista
Aleksandar Soljenjicin (

). Veruje se da je
upravo on na elu grupe ruskih intelektualca koja formulie ideju nove ruske
- 398 -

drave. Ruski narod danas Vladimira Putina ne zove po imenu niti po tituli,
prozvan je i poznat kao

. Njegovi najblii saradnici su ljudi sa

kojima je nekada radio u Petrogradu i ne mali broj njih je, kao i on, nekada
radio za FSB.
I pored niza izvedenih ekonomskih reformi i poveanja bruto nacionalnog
dohotka za 60% u periodu od samo pet godina Putin nije uspeo da izmeni neke
od najbolnijih stvari u Rusiji. Na prvom mestu tu je pitanje broja ljudi koji
ive na granici ili ispod granice egzistencije. Broj nezaposlenih je sveden na
ispod 10% ali je prosean lini dohodak radnika i dalje na nezadovoljavajuem
nivou koji ne obezbeuje nita vie od pukog preivljavanja. Istovremeno, u
Rusiji je 2005. godine bilo vie stotina dolarskih milionera, a 36 najbogatijih
ljudi su, prema pisanju amerikog asopisa Forbs, viestruki dolarski
milijarderi sa ukupnom sumom od preko 100 milijardi dolara. Najvei broj
ovih novokoponovanih milijardera bogatstvo je steklo u petrohemijskoj i
metalurkoj industriji, odnosno trgovinom sirovinama. Od ovih 36 milijardera
sa svetskom teinom ima njih dvadestak, od kojih su jedanaestorica J evreji:
Roman Abramovi (

), Viktor Vekselberg
(

), Mihail Fridman (

), Germa Kan ( ), Leonid Mihelson (

), Vladimir Lisin (

), Vitali Malkin
( ), Aleksandar Smolenski (

), Vladimir
Vinagradov (

), Pjotr Aven (
) i Anatolij ubajs (

). Bogatstvo Romana
Abramovia, gubernatora ukotskog Autonomnog Okruga, za 2005. godinu
procenjuje se na 18.2 milijardi dolara to ga, opet po Forbsu, ini jedanaestim
najbogatijim ovekom na svetu.
Od dolaska Vladimira Putina na vlast u Rusiji 1999. godine broj ruskih
milijardera se poveao ali se nije izmenila njegova nacionalna struktura u
kojoj J evreji, i dalje, imaju apsolutni primat. I stina, neki od pripadnika
, kako ih zovu mnogi u Rusiji, vie nisu na listi ali su se
umesto njih pojavili drugi jo bogatiji i silniji. Tako je najbogatiji vlasnik
ruskog pasoa sa 28 milijardi dolara 2010. bio Vladimir Lisin (

). Jedan od siromanijih meu jevrejskim milijarderima sa

jedva osam milijardi dolara je Andrej Meljnienko (

) koji je, to se Srbije tie, postao poznat tek kada je venao

prelepu beograanku Sandru Nikoli.
Svi ruski dolarski milioneri i milijarderi ostvaruju skoro petinu bruto
nacionalnog dohotka. Ovaj podatak treba gledati kroz injenicu da se najvei
deo ruskog privatnog bogatstva nalazi u rukama par stotina familija meu
kojima je ubedljivo najvie Mojsijevih sledbenika. Prihodi 100 najbogatijih
ljudi u Rusiji su tokom prvih pet godina Putinove vladavine, odnosno do 2006.
godine prevazili prihode 25% zaposlenih Rusa dok je, u isto vreme, preko
- 399 -

30% ruskih porodica ivelo ispod granice siromatva dok se prosena plata
kretala oko 115 . Ako se zna da je broj J evreja u Rusiji, prema popisu iz
2002. godine, 229.938 odnosno svega 0,16% od ukupne populacije onda je
svaki dalji komentar izlian.
Dananji ruski oligarski do dolaska Mihaila Gorbaova, odnosno Borisa
J elcina na vlast nisu bili ni po emu poznati niti priznati ljudi. Svi osim
jednog: Borisa Berezovskog. A ko je Boris Berezovski najbolje govori asopis
Forbs, koji je Berezovskog jasno oznaio kao jednog od najuticajnijih ljudi
ruskog podzemlja (Prominent member of Russia's criminal underground). On
danas pod zatitom engleskih vlasti ivi i radi u Londonu. Tu, daleko od ruske
policije, on sa grupom bivih agenata FSB-a, planira svoj povratak u Moskvu i
ubistvo Vladimira Putina, oveka u koga je, prema sopstvenom kazivanju,
najvie uloio. Svoju novu antirusku revoluciju ovaj J evrejin i vlasnik
izraelskog pasoa ne krije ve je ak javno najavl juje. Tako je londonskom The
Guardin dao intervju 13. aprila 2007. i obznanio: I am plotting a new Russian
revolution J a pripremam novu rusku revoluciju. Ako znamo ko je planirao
Antirusku revoluciju 1917, ko ju je finansirao i ko je njome rukovodio tada
ove rei Berezovskog treba ozbiljno primiti k znanju.
Prema ruskom knjievniku Hlebnikovu ( )
(oligarsi) su svoje bogatstvo poeli da stiu u vreme
(Gorbaovljevih reformi) stekli ga u vreme J elcina i njegovog
ozloglaenog premijera Gajdara ( ), a legalizovali u
vreme Putinove vlasti ( ). Krajem 2009.
godine se, prema izjavama Mihaila Nikiforovia (

) - jednog od najbliih J elcinovih saradnika, oko 70% najveih

ruskih firmi nalazi u rukama jevrejskih oligarha i njihovih stranih mentora iz
' ' . U knjizi .
Nikiforovi opisuje na koji nain je judeobankarski
kartel sa Zapada pokupovao, u vreme Jelcina i Gorbaova, najvea i najvanij a
ruska preduzea i sauvao ih tokom vladavine tandema Putin-Medvedev. Hoe
li Vladimir Putin sa svojim drugom sa studija Dmitrijem Medvedovim i
grupom ljudi iz najueg rukovodstva -a i -a (
), vojne obavetajne slube, uspeti u spaavanju
ruskog naroda i njegove drave od ostaje da se vidi.
sreno!

Ruska pravoslavna crkva


Prvi kontakt nekog Rusa sa hrianstvom vezuje se za Sv. Apostola Andriju
- 400 -

Prvozvanog, koji je 60-tih godina nove ere boravio na podruju od junog dela
Crnomorskog primorja, u Vitiniji i Pontu, pa preko Trakije, Skitije, Sarmatije
do Abhazije. Meutim, prvo pravo pokrtavanje Rusa odigralo se u doba
knezova Askoljda (

) i Dira () oko 866. godine i nastavilo za

vreme njihovih naslednika na Kijevskom prestolu (

) Olega
(

, 882.-912. ) i Igora Rjurkovia (

, 912.-945.). Ovi
vladari su bili pagani ali nisu zabranjivali pokrtavanje ljudi i irenje
hrianstva. Velika knjeginja Olga (

, 945.-955.) prima,
meutim, krtenje u Konstantinopolju (957. ), da bi se po povratku u domovinu
aktivno ukljuila u misionarski poduhvat, uklanjala paganske kumire,
postavljala krstove i gradila crkve. Njen sin jedinac ipak nije prihvatio novu
relegiju. Naprotiv, on preduzima progon hriana i ruenje hramova koje je
njegova majka pre toga sagradila.
Novi podsticaj hrianstvo e dobiti tek sa dolaskom na vlast kneza
Vladimira (

, 980.-1015.) koji je, kao i knjeginja

Olga primio krtenje. Za njegovo vreme hrianstvo postaje dravna religija.
Mitropolit Mihajlo (988.-992.) po nalogu samog Kneza vri masovna krtenja u
Kijevu, Novgorodu, Rostovu, Smoljensku i td. Zajedno sa irenjem hrianstva
knez Vladimir je radio i na prosveenju naroda pa je tako u okviru svake crkve
delovala i kola. Vladimirov sin i naslednik J aroslav
(

, 1019.-1054. ) nastavio je oevim stopama. Posle smrti mitropolita

Mihaila (

) na arhijerejsku katedru postavljen je Leontije, a potom

Jovan I, Teopemt i dr. Ruska crkva poetkom drugog milenijuma obuhvata 6
mitropolija koje su se nalazile pod jurisdikcijom Konstantinopoljske
patrijarije; episkopi i najvei deo svetenstva su bili Grci i Bugari. Godine
1051. na mitropol sku katedru prvi put dospeva Rus, uveni pisac i besednik
I larion (

). No,
nakon njegovog upokojenja nasleuje ga niz grkih arhijereja: Jefrem
(), Georgije (), J ovan I I ( II), J ovan I I I ( III ),
Nikolaj () i dr. Broj eparhija se krajem XI veka uveava na 12, a
Ruska crkva i dalje ostaje u potpunoj zavisnosti od Konstantinopolja sa
prvoarhijerejima Grcima.
Poetkom XIII veka dolazi i do prvih otrijih sukoba sa katolikim klerom
koji uspeva da iz Galia protera episkope i svetenike Ruske crkve i uspostavi
latinsku arhiepiskopiju. Papa Grigorije I X (Ugolino di Conti, krteno ime)
1231. godine upuuje poslanicu velikom knezu Georgiju Vsevolodoviu
( , ) sa pozivom da pree
u katolianstvo to Knez odbija. Prilikom napada Mongola na Kijev 1240. biva
ubijen mitropolit Josif, a Rusi, u nemogunosti da ostvare kontakt sa
Konstantinopoljskom patrijarijom, po drugi put samostalno biraju mitropolita
Kirila I I . Od tada pa sve do 1448. Rusi e uglavnom sami birati svoje
mitroploite. Kada je (1448.) ruska mitropolija podeljena na dve Zapadnu i
Istonu patrijarh odluuje da lokalni ruski episkopi sami biraju prvojerarha iz
- 401 -

svojih redova, ali da bude postavljen sa blagoslovom Carigrada, a za Istoni
daje blagoslov da sabor ruskih jerarha bira i postavlja mitropolite od ruskih
episkopa; na taj nain je Istona mitropolija zadobila samostalnost i
nezavisnost. Godine 1589. na inicijativu cara Teodora Ivanovia uspostavlja se
Ruska patrijarija sa ciljem da Moskva postane Trei Rim. Pod jurisdikcijom
Ruske patrijarije se u poetku nalaze samo eparhije na tlu Moskovske drave
(preanja Istonoruska mitropolija), a tek od 1685. u njen sastav ulaze i sve
eparhije iz Zapadnoruske mitropolije.
Radikalne promene u ustrojstvu Ruske crkve nastaju sa dolaskom Petra
Velikog ( I - ) na presto Rusije. Tokom
njegove vladavine dolazi do izraene sekularizacije drave i podinjavanja
Crkve njegovoj vlasti. On 1721. ukida Patrijariju i upravljanje Crkvom
poverava Sinodu. Vladavina Petra velikog ostae upamena, kad je Ruska
crkva u pitanju, po znaajnim ogranienjima njenih prava i moi, a posebno po
njegovom favorizovanju zapadnih uticaja i proklamovanju ideje o bliskosti
pravoslavlja i protestantizma. Katarina II ( II ) nastavlja sa
politikom Petra Velikog pa 1764. donosi odluku o oduzimanju imovine
eparhijama i manastirima. Tek nakon smrti Katarine I I 5. novembar 1796.
dolazi do osetnog i kontinuiranog preporoda Crkve. Ruski car Aleksandar I
nalae 1814. da se Sveto pismo prevode na ruski jezik i pospeuje aktivnost
monatva. Usled ovakvih carskih mera dolazi do znaajnih reformi duhovnih
kola, sprovode se odlune mere za obraun sa nosiocima raskolnike politike,
podstie se misionarenje u Sibiru i Kavkazu i dr.
Vladavina Aleksandra III i Nikolaja II takoe su se pozitivno odrazile na
sveukupan ivot i delovanje Ruske crkve. Posebno je blagorodna bila
vladavina Nikolaja I I cara Rusije, kralja Poljske i Velikog vojvode Finske. On
je 1906. dozvolio i pomogao osnivanje bogoslovsko-filosofskih drutava u
Moskvi, Petrogradu i Kijevu. Kada je 1916. od Ruske pravoslavne crkve
primio Memorandum sa molbom da se ukine ili makar oslabi neprekidno
starateljstvo i odve budna kontrola crkvenog ivota od strane svetovne vlasti,
ime se Crkvi oduzima samostalnost i inicijativa, Nikolaj II je odmah ukinuo
ukaz cara Petra Velikog o ukidanju Patrijarije i predloio crkvenim vlastima
da se u Moskvi sazove Sabor episkopa radi izbora Patrijarha i daljih
neophodnih reformi koje e osnaiti duhovnu vlast i autoritet Ruske
pravoslavne crkve.
Nakon duih priprema Sabor otpoinje sa radom 15. avgusta 1917. uz uee
564 lana. Pored odluke o obnovi Patrijarije (28. oktobra), Sabor 21.
novembra donosi i odluku o intronizaciji Patrijarha Tihona (

). Pored toga, doneto je jo niz odluka o reorganizaciji

najvie crkvene eparhijske uprave, unutranjoj i spoljanjoj misiji i dr. Na
kraju, u novonastalim okolnostima boljevike revolucije, Sabor donosi odluku
kojom odluno osuuje dekret Sovjeta narodnih komesara O odvajanju Crkve
- 402 -

od drave i kole od Crkve kvalifikujui ga kao politiku progona pravoslavlja
na tlu carske Rusije.
Strahovanja Crkve su se pokazala tanim; jo tokom trajanja nasilnog
preuzimanja vlasti u Rusiji 8. oktobra 1917. ubijen je protojerej J ovan
Kourov, a potom i mitropolit Vladimir Kijevski. Samo u Moskvi je 1918.
godine zatvoreno oko 600 crkvenih hramova, a do 1938. likvidirano je 95%
hramova u odnosu na stanje pre poetka boljevikog terora februara 1917.
godine. Hramovi Ruske pravoslavne crkve se masovno pretvaraju u bolnice,
kole, zatvore, skladita i sl. No, najstranije je, ipak, bilo ono to se deavalo
svetenstvu i pravovernom narodu. Najbolje su proli oni koji su odmah
ubijeni! Ostali su mueni po zatvorima, voeni ulicama kao stoka, zatvarani
iskljuivo po crkvama koje su bile pretvorene u tamniki vilajet samo za
hrianske vernike, proganjani u daleka sela Sibira na najtee radove i sl. U
takvoj situaciji patrijarh Tihon se odluno suprotstavlja boljevikim
nevernicima koji su, oigledno ne sluajno, od prvog dana imali i svoje
saradnike u Ruskoj pravoslavnoj crkvi A. Vedenski () i V.
Krasnicki (). Oni javno proklamuju lojalnost boljevikim vlastima
po cenu raskida sa kanonima i predanjima i zahtevaju likvidaciju Patrijarha.
U momentu judeokomunistike antiruske revolucije Rusku crkvu su inili: 3
mitropolita, 13 arhiepiskopa, preko 100 episkopa, 56.000 svetenika, 22.000
akona i 100. 000 crkava. Crkva je imala i 1. 130 manastira s preko 100. 000
kaluera i kaluerica; imala je etiri duhovne akademije, 52 bogoslovije i vie
hiljada parohijskih kola. Crkva je imala i sopstvenu imovinu koja se ogledala
u 1.800.000 hektara zemlje i raznu pokretnu imovinu u vrednosti od oko
40.000.000 rubalja, a njen ukupni kapital se procenjivao na preko
1. 000. 000. 000 rubalja. Pored svega toga, u svojim riznicama Crkava je uvala
razne crkvene dragocenosti i stvari basnoslovne vrednosti. Tu su, takoe, bile
bezbrojne biblioteke sa knjigama i rukopisima - izvorima stare ruske kulture,
nauke i knjievnosti to ih je inilo neprocenjivim sa materijalne take
gledita.
Nakon to je 1918. godine osudio pokolj carske porodice Tihon biva prvi put
uhapen i prebijan tako da po putanju iz zatvora mesec dana nije mogao da
stane na noge. Drugi put je, nakon to je osudio bestijalnu pljaku svih
crkvenih vrednosti i eksproprijaciji njene celokupne imovine, uhapen i
utamnien (april 1922. juni 1923.) u manastiru Donski. Puten je na slobodu
tek kad je procenjeno da mu od ivota nije jo mnogo preostalo. Pa ipak,
poiveo je sve do 7. aprila 1925. godine, a samo dva dana ranije odrao je
svoju poslednju Liturgiju. Za novog Patrijarha Crkva proglaava mitropolita
Petra Poljanskog koji samo nekoliko mesci kasnije biva utamnien. U takvoj
situaciji na mesto Patrijarha locum tenens privremeno se postavlja, od 1925.
do 1943. Sergij ( ). On e zvanino poneti
zvanje

tek 8. septembra 1943. kada e Josif Visarionovi

- 403 -

Staljin uiniti sve da pomogne Ruskoj crkvi.
Naime, kada je Nemaka napala komunistiku vlast u Rusiji 1941. sovjetski
graani ruske nacionalnosti Rusi, su ih doekivali sa oduevljenjem.
Pripadnici sovjetskih trupa - ruske nacionalnosti, su se masovno predavali
vojnicima Vermahta tako da ih je za samo godinu dana bilo vie od tri miliona
u nemakom zarobljenitvu. Po nareenju nemakog kancelara Adolfa Hitlera
Rusi, pripadnici sovjetske armije, su imali tretman vojnih zarobljenika i nisu
bili upuivani u radne logore. Na nesreu, nemogunost Nemaca da obezbede
dovoljne koliine hrane, lekova i zimske odee tokom 1941. - 1943. godine,
rezultirae smru svih ovih Rusa. Na ruskim teritorijama koje su se nale pod
vlau Nemaca Vermaht je dozvoljavao obnovu Ruskih pravoslavnih sveti nja,
a pripadnici ininjerskih jedinica su, ne retko, pomagali u njihovoj obnovi.
Ovde je vano spomenuti i neto to je decenijama bila tabu tema, ne samo u
Rusiji ve i irom sveta. Naime, mrnja Rusa prema judeokomunistima je bila
tolika da se mnogi nisu samo predavali vojnicima Vermahta ve su im se i
pridruivali u nastojanju da oslobode

- (Majku Rusiju) od
jevrejske diktature. U prolee 1942. godine broj Rusa koji su se, rame uz rame,
sa vermahtovim jedinicama borili protiv judeokomunistikog reima
prevazilazio je cifru od jednog miliona. ta vie, oko 200.000 ruskih boraca je
bilo inkorporirano u regularne nemake trupe gde su imali status strani h
dobrovoljaca. Kako je broj Rusa, mimo svakog nemakog oekivanja,
konstantno rastao odlueno je da se pristupi osnivanju Ruske oslobodilake
armije ( ) pod komandom generala Vlasova
( ) koji je, sve do 1940, bio komandant najelitinije
sovjetske jedinice 99- . Vlasovu su se odmah pridruili i
generali Vasili Malj kin (

), Dmitrij Zakutnji
( ), I van Blagoveinski (

), Grigori Zverev (

),
Georgij ilenkov ( ), Mihail apovalov
(

) i na desetine drugih viih oficira. Ruska

oslobodilaka armija je imala vie divizija, a na elu prve, najmnogoljudnije i
najopremljenije, nalazio se genral Sergei (

).
Vlasov je, pored vojnog dela, pristupio i irem politikom organizovanju
ruskog naroda pa je tako, uz pomo generala Vladimira Baerskog (
) i pukovnika Andreja Neranjina (
), osnovao i Komitet za osloboenje Ruskog naroda (

).
Judeokomunistika vlast u Rusiji se 1943. nalazila pred totalnim vojnim i
politikim porazom. J udeoboljeviki l ideri komunistike partije Sovjetskog
saveza su u periodu od 1936. do 1939. sproveli Veliku istku (
) meu lanstvom. Oko 400. 000 lanova je iskljueno, a meu njima i
39 visokih oficira sovjetske armije svi ruske nacionalnosti. Meu ovim
- 404 -

oficiram sedmorica su bili najblii saradnici generala ukova (

), a on sam je bio poteen na izriit zahtev

predsednika Politbiroa Josifa Visarionovia Staljina. istku je sprovodio
NKVD ( ) na ijem se elu tada
nalazio Genrih J agoda (

, poljski J evrejin). Ova

je dovela do toga da je armijski vrh de facto bio obezglavljen.
Pratei tadanje dogaanja u Sovjetskom Savezu ameriki asopis Daily
Worker u svom broju od 12. marta 1936. godine citira izjavu Harija Polita
(Harry Pollitt): Suenja u Moskvi predstavljaju trijumf u istoriji progresa.
Kada je juna 1941. otpoeo rat sa Nemakom na elu Crvene armije
(- ) su se nalazili oficiri politikog
profila. I spunjavali su sve partijske standarde ali ne i vojne. U takvim
okolnostima Josif Visarionovi se 4. septembra 1943. godine obraa patrijarhu
Sergiju sa molbom za pomo. Ruskoj crkvi se promptno vraaju mnoga imanja
i doputa bogosluenje. Preiveli utamnieni svetenici se oslobaaju, a u
Moskvi se nakon punih 25 godina odrava Liturgija. Ruska crkva je 1943.
raspolagala samo sa 100 aktivnih hramova od 78.000 koliko ih je bilo
poetkom 1917. Patrijarh Sergiju se obraa svim vernim Rusima pozivajui ih
da stupe u odbranu zemlje. I stovremeno, Staljin reaktivira sve oficire ruske
nacionalnosti koji su do tada bili nasilno penzionisani ili proterani u Sibir.
Odziv ruskog verujueg naroda na Patrijarhov poziv je bio takav da svi
dobrovoljci nisu mogli odmah da budu primljeni u Armiju na ijem su se elu,
nakon Staljinove intervencije, nalazili najbolji ruski oficiri. Stanje na frontu
se ubrzo menja u korist Rusije, a slom Vermahta poinje da dobija obrise.
Meu prvima koji se osokolio snagom probuenog ruskog naroda bio je
poznati jevrejski propagator i publicista I lija Erenburg (

). Pozivajui na lin Nemaca Erenburg kae: Ubijajte, ubijajte! Kod

Nemaca nema nedunih, ni meu ivima ni meu onima koji e se roditi!
Izvravajte uputstva druga Staljina gazei zauvek faistiku zver jo u utrobi.
Slomite silom oholost nemakih ena. Uzmite ih kao zakonit plen. Ubijajte,
ubijajte, vredni vojnici Crvene vojske, u vaemu juriu kojem se ne moe
odupreti.
Istina, Nemaka se, svesna opasnosti koja stoji iza Staljinovog dozvoljavanja
rada Ruskoj crkvi, odmah okree Ruskoj pravoslavnoj zagraninoj crkvi koja
je nastala u Sremskim Karlovcima 1922. godine. Nemci su savreno dobro
znali da karlovaki Sinod Ruske zagranine crkve svu zlu sud ruskog naroda
pripisuje Jevrejima i njihovim meunarodnim pomagaima i da im stoga nee
biti teko da ovaj Sinod pridobiju na svoju stranu. Kako bi dodatno uvrstio
poloaj Ruske zagranine crkve nemaki kancelar ak donosi poseban ukaz
kojim se svekolika imovina Ruske crkve u Nemakoj preputa Ruskoj
pravoslavnoj crkvi sa seditem u Karlovcu. No, bio je to, a na tome je i ostalo,
samo neupeli pokuaj Nemaca da zadre verujui ruski narod na svojoj strani.
- 405 -

Sredinom 1944. patrijarh Sergij se upokojio, a za XI V Patrijarha Moskve i
cele Rusije izabran je, 2. februara 1945. godine, Aleksej I (
). Judeokomunistika tolerancija prema Ruskoj
pravoslavnoj crkvi umrla je zajedno sa J osifom Visarionoviem Staljinom.
Novoizabrani prvi sekretar Komunistike partije Sovjetskog Saveza Nikita
Hruov je odmah po svom izboru 7. septembra 1953. poeo da menja politiki
kurs prema Pravoslavnoj crkvi; vrhunac progona svetenstva i verujuih
pravoslavnih ljudi dostignut je tokom 1956. kada se odrava 20. partijski
kongres. Na njemu Hruov objavljuje raskid sa Staljinovom politikom
optuujui ga za velike istke pre Drugog svteskog rata i simpatije prema
Pravoslavlju. U naredne dve godine Crkva je vraena na pozicije koje je imala
pre 4. septembra 1943. Po nareenju Hruova umnoava se broj agenata KGB-
a unutar Crkve i stvaraju se pretpostavke za presudan uticaj judeokomunista na
izbor poglavara Ruske crkve.
Za petnaestog Patrijarha 1970. izabran je Pimen I (
) koji je tokom 1969. i 1971. primio dva odlija Sovjetskog Saveza
(medalju i orden ). Po
njegovom upokojenju na elo Ruske pravoslavne Crkve juna 1990. postavljen
je Aleksej I I (

, po nacionalnosti Nemac iz
Estonije;Alexej Rdiger, na nemakom). Ubrzo po postavljenju Aleksej II se
17. jula 1990. godine, na dan kad je carska porodica izmasakrirana i sam car
Nikolaj II ubijen, obratio narodu sa molitvom za dobrobit komunistike
partije. Nakon ovog gafa Aleksej se pourio da u decembru podri zahteve
53 ruska knjievnika, akademika i politiara kojima se od tadanjeg
predsednika Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbaova trai da sprei dalju
pljaku dravne i crkvene imovine. Gorbaov koji je 11 marta 1985. prilikom
svog izbora na mesto prvog oveka KPSS-a izjavio: Blizu smo svog konanog
cilja, a onda nam predstoji

, nije ni odgovorio uvaenim

ruskim intelektualcima. Ne, on je 25. decembra 1991. podneo ostavku na mesto
predsednika SSSR-a; to je ujedno i dan rasturanja velike Ruske imperije koju
su od Ruskog naroda 1917. godine oteli judeokumunisti po nalogu i uz punu
podrku Wall Streeta. Sve ono to je 1917. pripadalo ruskom caru i ruskom
narodu 1991. postalo, u najveoj meri, vlasnitvo ruske oligarhije.
Kada se Boris J elcin, , poznat najvie po svom alkoholizmu i
naredbi da se srui vila I patijevih u J ekaterinburgu, kandidovao za mesto
predsednika Rusije 1991. patrijarh Aleksej I I mu je preko moskovske televizije
poruio: Neka Vam Bog pomogne u ovim, za sve nas, tako vanim izborima.
ta je Patrijarh mislio kad je rekao za sve nas moe se naslutiti iz njegovog
obranja svim rabinima Njujorka 13. novembra 1991. :
Draga brao, Shalom aleichem svima Vama u ime Boga, ljubavi i mira. Svi
smo mi braa jer smo svi mi deca Starog zaveta i Sinajske planine. . . Vai
zakoni su i nai, vae propovedi su i nae propovedi. Samo udruenim
- 406 -

molitvama i naporima moemo izgraditi novo demokratsko drutvo, novi
svetski poredak gde e se Jevreji oseati bezbedno, i iveti u atmosferi mira i
ljubavi.
Moskovska patrijarija je 1994. potpisala Balmanski sporazum (Balamand
Agreement) sa Rimokatolikom crkvom u kome se utvruju pravci ekumenske
politike. U Sporazumu se dve crkve nazivaju sestrinskim crkvama koje
funkcioniu kao dva pluna krila jednog organizma. Ovim istorijskim
sporazumom Moskovska patrijarija je otvorila vrata svih svojih crkava kako
bi u njima svoju veru mogli da ispovedaju katolici i protestanti. U
hiljadugodinjoj istoriji Ruske crkve ovako neto se nikada nije dogodilo.
Kada se, nakon dugogodinjih zahteva vernika za proglaavanjem cara
Nikolaja I I za sveca, nije vie moglo okoliiti Moskovska patrijarija je 1998.
godine izdala saoptenje:
Car Nikolaj II je odgovoran za dogaaje na Hodinskim poljima, odgovoran
je zbog svojih veza sa Raspuinom, vreao je radnike i unazadio zemlju. Kao
dravnik je bio potuno beskoristan. Najvanije, on je odgovoran za izbijanje
revolucije i zato je i patio!!!
Ruska parlamentarna komisija koja se bavila istraivanjem delovanja KGB-a
je, nakon punih godinu dana prikupljanja arhivske grae, januara 1992. bila
spremna da Parlamentu prezentira rezultate svoga rada. U obimnom materijalu
posebno poglavlje je posveeno Petom odeljenju KGB-a zaduenom za
kontrolu i voenje Crkve. Ve na drugoj strani ovog poglavlja nalaze se imena
svetenih lica saradnika ruske tajne polcije: Mitropoliti J uvenal Krutitse,
Pitrim Volokolamska, Filaret Kijevski i Filaret Minska su bili saradnici KGB-
a, a njihova kodirana imena su Adamant, Abbat, Antonov i Ostrovski. Ova
etiri crkvena visokodostojnika su obraena zajedno ali je zato saradnik KGB-
a pod nadimkom imao poseban tretman. Njegovo pravo ime je Alexej
Rdiger, a postae poznat kao esnaesti Patrijarh Moskve i cele Rusije..
Prema zvaninim dokumentima KGB-a, priloenim uz izvetaj Parlamentarne
komisije, Aleksej I I je regrutovan u KGB 28 1958. godine u Estoniji
od strane agenta . Za svoje zasluge za Slubu Aleksej I I je 1988.
godine odlikovan najviim odlikovanjem KGB koje ova
sluba moe da dodeli agentu saradniku. Odmah po okonanju svog rada
Komisija je rasputena, a ve pripremljeni i dokumentovani materijali nikada
nisu dospeli na redovno zasedanje Parlamenta.
Pored postojee Ruske Crve na ijem se elu nalzi Aleksej II, postoje jo dve
podjednako vane Ruske crkve. Kada je bobeda boljevika 1917. godine ve
postala izvesna jedan broj visokih svetenika Ruske crkve je napustio Rusiju.
Sinod Ruske crkve je 20. juna 1920. doneo odluku da je novoustanovljenja
Ruska Ortodoksna Crkva u Dijaspori (

) nevidljivi deo Ruske Crkve koji e samostalno odluivati potujui

- 407 -

sve kanone. Tako e biti do uklanjanja ATEISTIKIH snaga u Rusiji. Kada je
pod pretnjama da e biti pobijeno stotinak svetenika patrijarh Tihon 1927.
izdao o neophodnosti saradnje Crkve sa dravnom vlau i priznao
njenu dominaciju po svim pitanjimaj jedan broj svetenika je napustio Rusku
crkvu i osnovao . Svetenici su svoje
obrede drali po umama, stanovima i podrumima. U narodu su bili poznati i
kao ljudi bez pasoa poto nisu eleli poseduju crvene judeokomunistike
putne isprave zariui se da e radije umreti nego sa avoljim papirima
putovati.
Sa raspadom komunizma i nastankom demokratije i, manje vie, istim
akterima stekli su se, bar je tako izgledalo, uslovi za povratak svetenstva
Ruske Ortodoksne Crve u Dijaspori i poetku izlaska svetenstva
na javnu scenu. No, povratku jednih i izlasku drugih se suprotstvaila
Moskovska patrijarija i novo demokratsko rukovodstvo. Patrijarh Ruske
Ortodoksne Crkve u Dijaspori Vitalij je u decembru 1996. otposlao pismo
svom verujuem narodu u kome je naveo da je Moskovska patrijarija Crkva
oboavalaca Sotone, to je prava Crkva Antihrista. Za jedinu pravu crkvu
ruskog naroda u Rusiji Vitalij priznaje samo i njene
svetenike.
Da li je patrijarh Vitalij u pravu moe, mogue je, zakljuiti i samo iz
injenice da se u okviru Moskovske patrijarije uveliko privode kraju pripreme
za Osmi vaseljenski sabor koji treba da se odri 2013. godine. Da se neto
pravoslavnoj veri neasno sprema moglo se zakljuiti jo decembra 2009. kada
je u pravoslavnom centru Konsantinopoljskog Patrijarhata u ambeziju
(vajcarska) odrano zasedanje Meupravoslavne pripremne komisije sa
jednom jedinom takom dnevnog reda Osmi vaseljenski sabor. Okupljeni
jerarsi su tom prilikom izjavil i kako je, nakon viedecenijskih priprema, sve
osim jednog pitanja reeno i da se moe izvesno rei da svi pripadamo jednoj
crkvi i jednom hrianstvu latinske konfesije.







- 408 -


Poglavlje sedamnaesto
O K R U G L I S T O

Urednik nemakih novina Zukunft Maksimilijan Harden (Maximillian
Harden) je 1900. objavio lanak o postojanju kamarile homoseksualaca na
dvoru cara Vilhelma I I . Po Hardenu gospoda koja ne ljube ene se svuda
uzajamno pomau, unutar i izvan Nemake i gaje prijateljstvo koje je jae
nego samostanski red ili savez slobodnih zidara, koje se vre dri zajedno i
plete svoje mree preko svih bedema vere, preko svih drava i klasa. Posvuda
sedi taj ljam: na dvorima, u vojsci i u mornarici na visokim poloajima, u
redakcijama visokotiranih novina, na direktorskim foteljama velikih
trgovakih firmi, u rektoratima najpoznatijih univerziteta pa ak i sudnicama.
Svi se oni povezuju protiv svog zajednikog neprijatelja; mnogi ve gledaju na
normalne ljude odozgo, kao na neka druga bia. . . Harden, koji e kasnije biti
tuen i osuen, u lanku navodi trojicu najvanijih homosexualitta: grof
Ginter fon ulenberg (Gnter Graf von Schulenberg), knez Filip Ulenberg
(Philipp Frst zu Eulenburg und Hertefeld) i grof Kun fon Moltke (Kuno Graf
von Moltke). Nakon ove javne prozivke car Vilhelm II, koji je inae bio prvi
unuk britanske kraljice Viktorije, je celokupnu tu der liberalismus kamarilla
rasterao, a pojedince ak i prognao iz Nemake.
Za razliku od puritanske Nemake u Engleskoj je oduvek bila prisutna
homoseksualnost samo kao jo jedna u nizu seksualnih orijentacija.
Najstraniji komentar na neije homoseksualno opredeljenje, ako bi ga uopte
bilo, mogao je biti samo shocking. Za Engleze je homoseksualnost shocking ali
je zato razvod braka bilo neto neprimereno. Tako se za vreme kraljice
Viktorije o razvodu nije smelo govoriti u Bakingemskoj palati. Razvedeni
mukarci i rasputenice nisu imali pristupa na engleski dvor, a to su morali
potovati i stranci; ni jedan razvedeni diplomata nije mogao biti akreditovan
kod kraljice. Kraljica se grozila razvedenih ali ne i biseksualaca to je
pokazala kada je na mesto premijera doao zet barona Majera Rotilda (Mayer
Amschel de Rothschild) Aribald Prajmrouz (Archibald Philip Primrose, 5th
Earl of Rosebery) u Londonu poznatog i kao ljubavnika barona Dramlinga
(Francis Archibald Douglas, Viscount Drumlanrig - 1st Baron Kelhead).
Kraljica je rado volela da ugosti i lorda Daglasa (Lord Alfred Bruce Douglas)
koji je voleo da pie pesme ali se danas ne pamti po njima ve po svojoj
ljubavnoj avanturi sa Oskarom Vajldom (Oscar Fingal O'Flahertie Wills
Wilde). Inae, najpoznatijih shocking aristokrata iz vremena kraljice Viktorije
svakako je bio Sesil Rouds (Cecil J ohn Rhodes), poverenik kue Rotild,
osniva uvene De Beers dijamanstke kompanije i dugogodinji vladar J une
Afrike kome je lino kraljica Viktorija dodelila povelju da preko svoje British
- 409 -

South Africa Company radi po Africi to mu drago.
Mlad i bogat britanac Sesil Don Rouds, sin biskupskog namesnika
Stortforda, verovao je da samo britanska elita moe i treba da upravlja svetom
na dobrobit svih. Kada je Henri VIII 1509. stupio na engleski presto beli ovek
je kontrolisao 9% svetske teritorije, a 1901. kada je britanski monarh Viktorija
preminula 83% sveta je bilo pod dominacijom belaca. Rouds je iskreno
verovao da meu belcima primat pripada Englezima i stoga je esto citirao
Bernarda oa (George Bernard Shaw): Svaki je Englez roen sa nekom
nestvarnom snagom koja ga ini vladarem sveta. Poznata je Roudsova izreka:
Ne postoji nita tako loe, i nita tako dobro to jedan Englez ve nije
uinio. No, bez obzira na to ta i kako neto inio, jedan Englez nikada ne
moe da pogrei! Rouds je bio istinski engleski imperialista koji je, bez
trunke sumnje, verovao da Britanska monarhija treba da vlada svetom; ne zbog
koristi same Imperije ve zbog nesposobnosti sveta da sam vodi rauna o sebi.
Porodica Sesil spada u red najuticajnijih engleskih porodica jo od poetka
sedamnaestog veka - kada je Vilijam Sesil (poznat i kao baron Burghley) bio
lini sekretar i ljubavnik engleske kraljice Elizabete I, kerke Henri ja VI I I i
poslednje kraljica iz dinastije Tjudora. Odmah po dolasku u Oksford na
studije, Rouds je u Apolo loi primljen u slobodno zidarstvo i veoma brzo
unapredjen u zvanje majstora masona. Meutim, ubrzo postaje veoma otar
prema britanskoj masoneriji, tvrdei da je neagilna i nekompetentna u
afirmaciji i irenju britanskih nacionalnih interesa. Iako kritian prema
britanskoj masoneriji bio je njen najaktivniji lan, a meu bliske prijatelje je
ubrajao kraljeve Dorda I V (George I V) i Vilijama I V (William I V), lorda
Randolfa erila, Oskara Vajlda (Oscar Fingal O'Flahertie Wills Wilde),
Bernarda oa, Artura Konana Dojla (Sir Arthur I gnatius Conan Doyle),
Raarda Kiplinga (J oseph Rudyard Kipling), Vilijama Stida (William Thomas
Stead) i td.
Pred kraj studija Rouds, opinjen Platonom i njegovim vienjem drave i
drutva, sainjava sopstveni program svetske dominacije Britanaca. Prva
taka programa podrazumevala je organzovanje tajnog drutva iji e osnovni
zadatak biti dalje unapreenje Britanske imperije i uspostavljanje britanske
kontrole nad celokupnim necivilizovanim svetom. Druga taka se odnosila na
podizanje i trajno unapreenje statusa i uticaja Amerike kao izvoaa
britanske spoljne politike. Diktirajui nain ustrojstva i ciljeva svoje nove
organizacije Rouds je, na kraju, umesto rekapitulacije svega to je ve izneo
jednostavo rekao: Uzmite jezuitski Pravilnik koji je sainio Injacio Lojola
(I igoLoyola), a 7. jula 1571. odobrio papa Pije V (Giovanni Angelo Braschi,
krteno ime) bulom Dum indefessae i ubacite rei Britanska imperija na svako
mesto gde stoji Rimo-katolika vera.
Ime tajne organizacije koju je Rouds zajedno sa uvenim britanskim
- 410 -

novinarom Vilijamom Stidom (William Thomas Stead) osnovao 5. februara
1891. bilo je Drutvo odabranih (Society of the Elect). Prvi i najvaniji
inicijalni l anovi drutva bili su kardinal Maning (Cardinal Manning), Artur
Balfur (Lord Arthur Balfour), Albert Grej (Lord Albert Grey) i Hari
Donston (Sir Harry J ohnston). Nakon Roudsove smrti 1902. drutvo, u slavu
svog osnivaa, menja naziv u Roudsov okrugli sto (Rhodes Round Table), a
sam Rouds testamentom koji je sastavio 33 dana pre smrti kompletnu svoju
imovinu poverava na upravljanje Leopoldu Rotildu (Leopold de Rothschild),
prvom oveki britanske kue Rotilda. Za novog vou Roudsovog okruglog
stola Leopold Rotild, u dogovoru sa svojim bratom Alfredom Rotildom
(Alfred Charles de Rothschild), direktrorom Banke Engleske, imenuje
slobodnog zidara Lorda Alfreda Milnera (Alfred Milner, 1st Viscount Milner)
koji preuzimajui ovu funkciju izjavljuje: Moj patriotizam nema geografska
ve samo rasna ogranienja. J a sam britanski rasista. Nakon ovoga Milner
biva postavljen za direktora Rio Tinta, jedne od najvanijih Rotildovih firmi
ali i efa Belgian relief Commision koja e, na svoj nain, uticati na
produetak Prvog svetskog rata.
Pod rukovodstvom lorda Alfreda Milnera drutvo e postati jedno od
najuticajnijih organizacija dvadesetog veka. Okrugli sto je bio i ostao tajna
organizacija koja okuplja britansku aristokatiju i veoma bogate pojedince iz
celog sveta, a naroito iz SAD. Ekspoziture je ima u svim veim i vanijim
svetskim prestonicama. Osnovni nain delovanja lanova Okruglog stola
svodio se na unoenje nesloge meu zemlje i narode kako bi se proizveli
konflikti koje bi oni kasnije kontrolisali i upravljali u duhu britanske koristi.
Zapravo, Milner i njegova desna ruka Defri Doson (George Geoffrey
Dawson ), novinar i urednik The Times (tampa se i izlazi u Engleskoj od
1785. ) kao veliki potovaoci uenja Karla Marksa su do detalja prostudirali
njegove spise u kojima je on praktino razraivao drutvena kretanja u skladu
sa Hegelovim uenjem po kome se sinteza dobija tek nakon, u konkretnom
vremenu i jasno definisanom prostoru, kontrolisanog suprotstavljanja teze i
antiteze! Englezi su oduvek bili majstori politike divide et impera, a lanovi
Okruglog stola su jednostavno uivali u izazivanju kriznih situacija irom
sveta.
Meutim, ono po emu e Okrugli sto ostati poznat je Roudsova fondacija i
formiranje dve tajne organizacije: Kraljevskog instituta za meunarodne
odnose, sa seditem u Londonu, i Saveta za meunarodne odnose u Njujorku.
Pored ove dve organizacije, lanovi Okruglog stola imaju znaajne kontakte i
veze i s Trilateralnom komisijom, Bilderberg grupom i Rimskim klubom.
Ustvari, moe se rei da ovih pet organizacija ine kimu politike Novog
svetskog poretka.
Sesil Rouds (1853.-1902.) je rodjen u Biops Sortfordu, jednom malom,
idilinom mestacu nedaleko od Londona. Sa 17 godina je upisao studije u
- 411 -

Oksfordu ali ih je okonao tek nakon osam godina zbog izrazito loeg zdravlja.
Po savetu lekara odlazi u Afriku, i tamo za kratko vreme otkriva rudnike
dijamanata i zlata, i postaje jedan od najbogatijih i najuticajnijih Britanaca
svog vremena. Krajem XI X veka Rouds je posedovao 90% svetske proizvodnje
dijamanata i osniva je Dijamantskog sindikata, pretee dananje Centralne
prodajne organizacije koja kontrolie 80% svetske trgovine dijamantima. ivot
u Africi mu je pomogao da se izlei od opake bolesti i on se vraa u Englesku,
gde na Oksfordu zavrava studije kao jedan od najboljih studenata. Po
povratku u Afriku 1881. godine izabran je za lana Parlamenta Kejp kolonije,
a 1890. postaje njen premijer. Rouds je jedan od najzaslunijih ljudi za veliki
uticaj Britanije na Afrikom kontinetu, a najvie je doprineo stvaranju
Junoafrike Republike 1910. Njegova kua u Kejptaunu je postala rezidencija
premijera, a univerzitet u ovom gradu se takoe nalazi na njegovom imanju; on
je izvesno jedan od najznaajnijih ljudi, s kraja devetnaestog veka, za utiranje
puta Novom svteskom poretku.
Od 1. jula 1899. Roudsova fondacija (Rhodes Trust) obezbeuje stipendije za
70 studenata (32 iz SAD ) svake godine, a oni dolaze iz zemalja Komonvelta,
Nemake i SAD. Stipendije se obezbeuju na period od dve godine u
Oksfordu, a po njihovom okonanju studenti se vraaju u svoje zemlje na
istaknuta mesta u dravnom aparatu, velikim multinacionalnim kompanijama
ili znaajnim meunarodnim organizacijama. Oni tako poinju da deluju kao
zastupnici Roudsovih ideja, odnosno postaju aktivni borci za ostvarivanje
politike I luminata iji je lan i Rouds bio. Najpoznatiji dosadanji stipendisti
su bili Bil Klinton (Bill Clinton, William J efferson Blythe I I I ), dvostruki
predsednik SAD, premijer Australije Bob Houk (Bob Hawk), Din Rask (David
Dean Rusk), prvi ovek amerikog Stejt dipartmenta, senator Vilijam Fulbrajt
(J ames William Fulbright), Bajron Vajt (Biron White), lan Vrhovnog suda
SAD, Nikolas Kacenbah (Nicholas Katzenbich), bivi javni tuilac SAD, Frenk
er (Frank Cherch) bivi senator, brigadni general amerike armije Pit
Doukins (Pit Dokins), Hedli Donovan (Hedley Donovan), glavni urednik
Times-a, Stansfild Turner (Stansfield Turner), ef C. I. A. za vreme predsednika
Kartera i dr.
O Roudsovom okruglom stolu i njegovim stipendistima se gotovo nita nije
znalo do 1951. kada je ameriki novinar Vilijem Fulton (William Fulton) u
Tribune-u napisao sledee: Kljune pozicije u amerikoj vladi dre stipendisti
Roudsove fondacije. To su ljudi koji su, nakon to su uspeno zavrili studije u
najpoznatijim univerzitetima irom SAD, dobili Roudsove stipendije za
posebno dvogodinje usavravanje u Oksfordu. Svi oni su, pre odlaska u
Englesku, provereni kao poklonici Roudsove ideje da SAD, kao deo Britanske
imperije, treba uiniti najveom vojnom silom. . . SAD treba da budu udarna
pesnica Britanskog kraljevstva. . . Roudsovi stipendisti dominiraju amerikom
vladom, a posebno onim njenim delom koji odluuje o pomoi koju SAD
dodeljuju drugim dravama. Imajui to u vidu ne iznenauje injenica da je
- 412 -

Velika Britanija najvei primalac ove pomoi: Tokom prve tri godine
Maralovog plana, posle Drugog svetskog rata, Velika Britanija je primila 2
milijarde i 706 miliona dolara, to je ubedljivo najvei iznos koji je jedna
drava dobila u okviru ovog plana. . . Amerikom narodu bi neko morao, na
kraju, da kae da su SAD samo svetska vojna i policijska sila u slubi Velike
Britanije.
Od osnivanja Okruglog stola samo su porodice Rotild i Astor imale svoje
stalne predstavnike u njemu, a meu znaajnijim finansijerima su bili i
pripadnici familija Vitni, Rokfeler, Morgan i Vanderbild. Danas postoji gotovo
konsezualno miljenje da pripadnici Okruglog stola upravljaju britanskom
imperijom pod nadzorom Fabijanskog drutva koje se i danas, kao i prilikom
svog osnivanja u XI X veku, bavi drutvenim procenama, predvianjima i,
najbitnije, ljudskim inenjeringom. Koliki je uticaj fabijanaca u Engleskoj
govori i to to su njihovi lanovi Toni Bler (Anthony Charles Lynton Blair) i
Gordon Braun (J ames Gordon Brown) bili britanski premijeri i to Bler od
1997. do 2007, a Braun od 2007. do 2010. godine.
Na kraju, recimo da je, i pored sve svoje slave i uticaja, Sesil Rouds umro
kao osramoen ovek: Njega je poljska princeza i spisateljica Katarina Redvil
(Katarzyna Radziwiowie), tuila sudu za falsifikovanje izvesnih finansijskih
dokumenata. Problem sa ovom tubom prelepe Katarine, supruge nemakog
princa Wilhelm Radziwi-a i neake uvene grofice Ewelina Haska-e koja je
bila udata i za Honor de Balzac-a, je bila u tome to je podignuta u J unoj
Africi gde je Rouds bio bog. Odmah nakon okonanja ovog procesa 1902.
Rouds je, iako osloboen, preminuo duboko potreen mnogim detaljima koji
su, po njegovom miljenju, bili bespotrebno predmet spora. J edan od tih
detalja je i to da je kao mladi bio apsolutni zaljubljenik u poeziju dvojice
najpoznatijih engleskih promotera pederastije Dona Simonda (J ohn Addington
Symonds) i Vilijama Korija (William J ohnson Cory).
Nekoliko decenija kasnija princeza Radvil e biti krunski svedok u uvenom
Bernkom procesu (1934.-1935. ) vezanom za pitanje autentinosti spisa
poznatih kao Protokola cionskih mudraca. U to vreme princeza je ve stekla
reputaciju osobe koja, kao pripadnica najviih aristokratksih krugova, dobro
poznaje tajne i zakulisne radnje gornjeg ealona evropske elite o emu je,
posebno, pisala u svom romanu o nemakom caru Vilhelmu II, ali i nizu
lanaka objavljenih u najuvenijim francuskim novinama LeFigaro. Naroito
interesantna je bila njena saradnja sa arlsom ilijem, sinom francuskog
pravnika Morisa olija (Maurice J oly) koji je punih deset godina radio kao
ministre d' tat pri francuskoj vladi. Princeza je od sina saznala da je otac
Moris oli na zahtev svoje masonske brae napustio svoj visoko pozicionirani
i dobro plaen dravni poloaj i 1864. otiao u enevu gde pie i objavljuje
roman Dialogue aux enfers entre Machiavel et Montesquieu (Dijalog
Makijavelija i Monteskijea u paklu). Danas mnogi koji osporavaju autentinost
- 413 -

Protokola veruju da je Morisova politika satira o dijalogu dvojice ljudi u
paklu zapravo osnova za Protokole koji e svetlost dana ugledati tek par
decenija kasnije. I stina je, zapravo, da su oliju masoni dostavili jedan niz
svojih tajnih zapisnika na osnovu kojih je on sainio svoju satiru, a koja je u
celosti bila u funkciji masonskog obrauna sa Napoleonom III. Kasnije e se
ovi i niz drugih zapisnika sa zasedanja Rozenkrojcera nai u knjiici poznatoj
pod nazivom Protokoli. Sve to, smatrala je princeza Radvil, govori samo da
su i ilo i sastavljai Protokola imali pred sobom identinu bazu podataka.
Na suenju princeza se, na iznenaenje svih, u prilog svoje tvrdenje o
originalnosti Protokola nije pozivala na olija mlaeg ve prvenstveno na
saznanja do kojih je dola preko Roudsa i njegovih najbliih saradnika koji su
svi bili pripadnici tajnog drutva Cambridge Apostles (Apostoli Kembrida), a
koje postoji jo od 1820. Pri tome, princeza je navela kako je imala priliku da
proita primerak Protokola na engleskom koje joj je dao Rouds ali koje se
zvalo: The Protocols of the Meeting of the Zionist Men of Wisdom (Zapisnici
sa sastanka mudrih ljudi Ciona). Koliko je njeno svedoenje teko pogodilo
cionistike krugove govori i podatak da je 2005. godine sudija Vrhovnog suda
I zraela Hadassa Ben-Itto nala za potrebno da napie i izda knjigu - The Lie
That Wouldn' t Die, The Protocols of the Elders of Zion (Protokol cionskih
mudraca, la koja nee da umre). Knjiga se bavi navodno lanim svedoenjem
princeze Radvil, a u pokuaju njene diskreditacije Ben-I ttovoj pomo su
pruili predsednik vrhovnog suda Engleske baron Henri Kenet Volf (Henry
Kenet Wolff) i njujorki sudija Edvard R. Korman (Edward Corman).
Pitanje svedoenja princeze Redvil bie ponovo aktuelizovano ezdesetih
godina i to vezano za petoricu ruskih pijununa koji su godinama, kao
pripadnici KGB-a, radili u Londonu. U britanskoj tampi je afera odmah
prozvana Cambridge Five (Petorka iz Kembrida) s obzirom da su svi
osumnjieni zapravo bili britanci i nekadanji studenti na univerzitetu u
Kembridu: Kim Filbi (Harold Adrian Russell "Kim" Philby), Donald Meklin
(Donald Duart Maclean), Gaj Bridis (Guy Francis De Moncy Burgess )
i Entoni Blant (Anthony Frederick Blunt). I me petog ruskog agenta nikada nije
otkriveno mada su postojale mnoge indiciji da je to bio Viktor Rotild
(Nathaniel Mayer Victor Rothschild, 3rd Baron Rothschild) koji je sa ostalima
studirao na Triniti koledu i bio lan tajnog drutva Cambridge Apostles. U
svojoj knjizi Peti ovek Roland Peri (Roland Perry), tri decenije nakon
izbijanja afere, povezuje Viktora Rotilda sa ostalom etvoricom i podsea da
su svi oni tridesetih godina tokom studija postali ubeeni komunisti i lanovi
Cambridge Apostles drutva ije je neke od lanova ba tih godina pominjala
princeza Redvil.


- 414 -


Poglavlje osamnaesto
KRALJEVSKI INSTITUT ZA MEUNARODNE ODNOSE


Prvi svetski rat je zvanino okonan na Mirovnoj konferenciji koja je 28.
juna 1919. odrana u bogatom predgrau Pariza Versaju 28. juna 1919. - tano
pet godina nakon ubistva nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu. Ratni sukobi su
okonani jo 11. novembra 1918. ali su od tada pa sve do juna 1919.
dogovarani mirovni uslovi koje e Nemaka morati da prihvati. U prelepom
dvorcu Chteau de Versailles se okupio crme de la crme lanova Okruglog
stola: Alfred Milner, Edvard Mandel Haus (Edward Mandell House), Bernard
Baruh, or Mandel (George Mandell, pravo ime J eroboam de Rothschild) i dr.
Ova uvaena gospoda se, pored pitanja visine ratnih reparacija koja e
Nemaka morati da plati, bavila i pitanjem opijuma i kanabisa; u okviru
posebne Commission internationale de l' opium dogovoreno je da se ogranii
dotadanja slobodna trgovina opijumom i kanabisom.
Celu Mirovnu konferenciju izreirali su svetski bankari, a jedan od njihovih
nezvaninih portparola bio je savetnik amerikog predsednika Vudro Vilsona i
uvaeni cionista I saija Bauman (I saiah Bowman). J udeobankari su,
pripremajui nastavak Prvog svetskog rata, nametnuli nemogue ratne
reparacije Nemakoj stvarajui tako ekonomski kol aps i propast nemakog
carstva. Nemcima je umesto kajzera iz dinastije Hoencolerna nametnuto
republikansko ureenje sa Jevrejima kao glavnim protagonistima. Jevreji su, a
ne Nemci upravljali Nemakom a najvaniji meu njima su bili Filip idman
(Philipp Scheidemann), prvi kancelar novouspostavljene Nemake republike,
Gustav Bauer (Gustav Adolf Bauer), drugi kancelar, a potom potpredsednik i
ministar finansija Matijas Erzberg (Matthias Erzberger pokatolieni
J evrejin), guverner Vilhelm Majer (Wilhelm Mayer) i, na kraju, Edvard David
(Eduard David) kao ministar unutranjih poslova. Koliki je uticaj bankara bio
najbolje ilustruje primer brae iz uvene jevrejske bankarske porodice
Warburg: na amerikoj strani, kao pregovara i predstavnik Sistema federalnih
rezervi SAD, bio je Pol Varburg (J ames Paul Warburg), a na drugoj strani
Nemaku je zastupao njegov roeni brat Maks Varburg (Max Moritz Warburg).
Ko su Varburzi prvi je svetu pojasnio trei brat - Abraham (Abraham Moritz
Warburg) ukazujui da su se njegovi preci jo u XVII veku iz Venecije kao
groe Familien prebacili u grad Varburg u Vestfaliji gde su odmah osnovali
banku koja i danas uspeno posluje. Za svoje prezime su uzeli naziv grada
Warburg, a kao evropska bankarska institucija su se ustoliili nakon to su se,
odmah po dolasku, povezali sa poznatim nemakim bankarem Avramom
- 415 -

afhauzenom (J ohann Abraham Anton Schaaffhausen), a potom i porodino
orodili sa drugom uvenom jevrejskom finansijskom dinastijom
Openhajmovima. Kapital kojim su tokom XI X i XX veka raspolagale banke
Openhajmovih Sal. Oppenheim jr. & Cie. AG & Co. KGaA i banka porodice
Varburg M. M. Warburg & CO KGaA bili su vei od svog raspoloivog novca
porodice Rotild. Komentariui mirovne uslove koje su diktirali predstavnici
judeobankarskog kartela britanski ministar inostranih poslova lord Dord
Natanijel Kurzon (George Nathaniel Curzon, 1st Marquess Curzon of
Kedleston) je, nakon sveane ceremonije potpisivanja, izjavio: Ovo nije mir,
ovo je samo primirje koje e trajati dvadeset godina. Drugi svetski rat je
poeo dvadeset godina kasnije.
Kada je francuski magazin La Vieille France izvetavao o poetku rada
Trait de Versailles itaoci su mogli da proitaju kako je nemaka delegacija
odmah po dolasku pitala koliko e biti potrebno vremena da im se pripremi
jdischen speisegesetze (koer hrana), a domain im odgovorio da je mogu
odmah dobiti poto su i svi ostali jeli istu. O ovom gotovo jedinstvenom
meniju u Versaju izvetavao je i britanski dopisnik Patrik Hamilton (Patrick
Hamilton) koji je ak naveo da je gotovo na svakom jelovniku pisalo
Guaranteed kosher (garantovano koer). Prema Hamiltonu lini sekretar
francuskog predsednika vlade Klemansoa (Georges Benjamin Clemenceau) Luj
Rotild (Louis Georges Rothschild) je bio odgovoran za sastavljanje menija za
svaki dan, a bio je odgovoran i za diktiranje mnogo toga drugoga to se
deavalo u Salle de l' Horloge u Quai d' Orsay, seditu francuskog ministarstva
spoljnih poslova. Istraujui jelevnik Hamilton je primetio da se u svakoj od
27 delegacija u Versaju meu elnim ljudima nalazi barem po jedan Jevrejin i
da su upravo oni, predvoeni Klemansoom i Rotildom, bili najotriji u
zahtevima za ispostavljanje gotovo nemoguih uslova Nemakoj .
Koliko i kako se zastranilo na Konfernciji u Versaju govori i injenica da su
se u jesen 1919. sastali lanovi Okruglog stola i zakljuili:
Kanjavanje Nemake je ispravno, jer niko ne moe poverovati u bilo kakvu
naglu promenu u srcu te zemlje, no, ugovor je prestrog. Duh predmirovnog
sporazuma je prekren. I detalj po detalj, Nemaka je tretirana nepravedno,
premda je u sporazumu kao celini opseno ostvarena pravda. Posebno su
reparacije preteke, a nemaki susedi bi takoe trebali biti prisiljeni na
razoruanje, kako je Vilson obeao etvrtom takom. Nikakav zahtev da se
kajzer proglasi ratnim zloincem ne bi trebalo postavljati. Ako on predstavlja
pretnju trebalo bi ga poslati na otok, bez suenja, kao Napoleona.
Uporedo s nadgledanjem toka Mirovne konferencije, lanovi Okruglog stola
su se, 30. maja 1919. godine sastali na intimnoj veeri u pariskom hotelu
Majestic gde su im domaini bili baron Edvard de Rotild (douard Alphonse
J ames de Rothschild) ispred francuske kue Rotilda i Valter Rotild (Lionel
- 416 -

Walter Rothschild, 2nd Baron Rothschild) iz Londona. Na ovom priv sastanku
se, uz najfiniji francuski ampanjac Dom Prignon i ruski kavijar

, nazdravljalo uklanjanju Hoencolerna, Habsburga i Romanovih sa
vlasti. Pored ovoga donete su i dve odluke: da se osnuje jevrejska drava u
Palestini i formira novo prestino drutvo - Institut za meunarodne odnose.
Osnovni cilj Instituta je trebalo da bude analiza meunarodnih odnosa i
predlaganje mera za spreavanje izbijanja nepredvienih i nepoeljnih
konfliktnih situacija.
Pokrovitelj I nstituta od 1926. je britanska kraljica tako da mu se tada i ime
menja u Kraljevski institut za meunarodne odnose (The Royal Institute of
International Affairs); kasnije e u javnosti postati poznatiji kao etam Haus
(Chatam House) po zgradi u kojoj mu se nalazi sedite, a koja je bila dom
trojici britanskih premijera: Pitu Elderu (William Pitt, 1st Earl of Chatham),
Edvardu Stenliju (Edward George Geoffrey Smith-Stanley, 14th Earl of Derby)
i Vilijamu Gledstonu (William Ewart Gladstone). Najvei deo njegovih
trokova pokriva nekoliko multinacionalnih kompanija i svetskih banka. Danas
mnogi doivljavaju Institut kao intelektualni centar i nukleus konane
realizacije politike stvaranja jedne svetske vlade, jednog pravnog i monetarnog
sistema i jedne religije. Rad I nstituta je, prema odredbama statuta, tajan kao
to su tajna i imena njegovih lanova. Meutim, vremenom, kako bi od oiju
radoznalaca prikrio svoje tajne aktivnosti I nstitut je razvio i svoje javne
delatnosti. Tako se danas prikazuje da je broj pojedinanih lanova Instituta
2350 i da 262 svetske korporacije imaju svoje predstavnike u njemu. Takoe,
nije tajna da je profesor Viktor Balmer-Tomas (Victor Balmare-Thomas) danas
direktor I nstituta i da on koordinie njegove najvanije poslove. U sklopu
ovakve svoje delatnosti I nstitut tokom svake godine, irom sveta, organizuje
oko stotinak razliitih sastanaka na kojima uestvuju istaknuti mladi strunjaci
iz razliitih oblasti. Sve to se na ovim sastancima, na unapred zadatu temu,
izrekne se paljivo belei i kasnije analizira u I nstitutu. Ovi sastanci su
otvoreni i I nstitut se trudi da im prida dosta publiciteta.
Ono to se prikriva od oiju javnosti je spisak njegovog ueg kruga koji broji
297 lanova tri manje od trista. Niko nikada nije otkrio gde se i kada
odravaju sastanci ovih ljudi ali se zna da se na ove sastanke nikada ne zove
vie od 99 lanova u isto vreme. Ko e na koji sastanak biti pozvan zavisi od
problematike koja se razmatra, a konanu odluku o uesnicima donosi
predsedavajui Instituta. Sastancima uvek, bez izuzetka, prisutvuje i neko iz
Britanske kraljevske kue. Svaki od uesnika ima pravo da informacije do
kojih doe na ovim sesijama koristi u skladu sa svojim kasnijim potrebama.
Ono to je najstroe zabranjeno je da se poziva na izvor svojih saznanja.
Pre profesora Balmer-Tomasa funkciju direktora, odnosno predsednika
vrili su lord Piter Karington (Peter Alexander Rupert Carington, 6th Baron
Carrington) i lord Denkins od Hilheda (Roy Harris J enkins, Baron J enkins of
- 417 -

Hillhead). Spisak 262 svetske korporacije koje delegiraju svoje predstavnike u
Institutu nije nikakva tajna. Meutim, na ovom spisku nema kompanija kao to
su Morgan Guaranty Trust Company of New York; S. G. Warburg Group; Bank
of England; Federal Reserve System; Lloyd Bank; Berkley Bank; HSBC,
Citigroup Incorporated; British Petroleum; Shell International ; American
Express; Hoffmann-La Roche; Bayer i London Stock Exchange, a upravo one
daju svoje predstavnike za sastanke poznate kao 99. Pored korporacija svoje
predstavnike na sastancima 99 imaju i britansko Ministarstvo inostranih
poslova i Ministarstvo odbrane, MI 6, Ambasada SAD u Londonu, Amneasty
International, ABC News, CBS News, BBC World, New York Times, Reuters
Group Limited, Washington Post, The Times, Spiegl, Financial Times i td.
Sedite I nstituta je na Trgu sv.Dejmsa u Londonu (Chatam House,10 St.
J ames Square, London, SW1Y 4LE). I nstitut ima cilj da priblii svima nama
ideju jednog svetskog poretka i za to mu na raspolaganju stoje praktino
neogranieni fondovi i apsolutan pristup ba svim najvanijim svetskim mas-
medijima. U cilju unapredjenja svog delovanja Kraljevski I nstitut je od
poetka svog rada koristio usluge Tavistok institut za ljudske odnose;
najpoznatiji proizvod Tavistoka je NATO Pakt.
lanovi Okruglog stola okupljeni u hotelu Majestic su uz najfiniji hors-
d' uvre doneli odluku da se formira Kraljevski instituta za spoljne odnose u
Londonu ali i da se osnuje njegovo pomono telo u Njujorku kako bi se preko
njega ostvarivao jo konkretniji i presudniji britanski uticaj na kreiranje i
kontrolu amerike spoljne i unutranje politike. Pomono telo Kraljevskog
institutu osnovao je 17. jula 1919. godine u Njujorku Edvard Mendel Haus pod
imenom Savet za spoljne poslove (Council on Foreign Relations).
Da bi se ovo lake shvatilo valja citirati Henrija Kisindera (Henry Heinz
Alfred Kissinger), nekadanjeg saradnika dva amerika predsednika, Riarda
Niksona (Richard Milhous Nixon) i Deralda Forda (Gerald Rudolph Ford,
J r.) i lana Saveta za spoljne odnose koji je u maju 1982. u Londonu rekao da
se tokom svog slubovanja u amerikoj administraciji vie i ozbiljnije
konsultovao sa svojim kolegama iz britanskog ministarstva spoljnih poslova
nego sa svojim amerikim saradnicima. Odmah po povratku u SAD Kisininder
osniva konsultatntsku firmu Kissinger Associates, Inc., a na zahtev
Kraljevskog instituta na njeno elo dolazi lord Piter Karington, dotadanji
britanski ministar spoljnih poslova i potonji generalni sekretar NATO-a.
Svestan kako i koliko su mediji vani za svaki posao, a naroito za
oblikovanje javnog mnjenja Sesil Rouds je jo 1894. godine, preko posrednika
Alfreda Harmsvorta, kupio londonske novine Evening News, a 1896. pokrenuo
Daily Mail. Meutim, nakon to je 1916. godine sagledao kako od J evreja
kontrolisana amerika tampa uvlai SAD u svetski sukob britanski monarh
Dord V je zaigrao na veliku kartu pa je 1922. osnovao informativnu agenciju
- 418 -

British Broadcasting Corporation Ltd, danas poznatiju samo kao BBC.
Agencijom e, od osnivanja do danas, upravljati Odbor ije lanove imenuje
britanski premijer ali ne bez kraljevske saglasnosti. Agencija je svoju
aktivnost zvanino otpoela 14. novembra 1922, a Don Rit (J ohn Charles
Walsham Reith, 1st Baron Reith) je bio prvi predsednik Odbora.
Danas BBC posluje kao neka vrsta javnog servisa iako je i dalje u
stopostotnom vlasnitvu britanske kraljevske kue. Sedite BBC-ia je u
Portland Place, London, a od 2005. predsednik Odbora je Antoni Salc
(Anthony Salz). Ostali lanova Odbora su Debora Bul (Deborah Bull), Dermot
Glison (Dermot Gleeson), Merfin Dons (Merfyn J ones), Fabian Mot (Fabian
Monds), Deremi Pit (Jeremy Peat), Riard Tejt (Richard Tait) i Angela Sarkus
(Angela Sarkis). Generalni direktor BBC-a je Mark Tomson (Mark Thomson).
Godinji budet ove najvee informativne kue na svetu sa preko 26. 000
zaposlenih prevazilazi sumu od 6 milijardi evra. Svoje programe emituje na 42
jezika, a procenjuje se da njihove dnevne vesti svakodnevno redovno prati par
stotina miliona ljudi irom sveta.
Danas mainstream mediji kao to su New York Times, Washington Post, The
Gardian, Le Monde, CBS, AP, CNN i td. su postali svojevrstan obrazac po
kome se ravnaju svi ostali. Tako se ostvaruje osnovni zadatak medija koji su
utvrdili njihovi vlasnici kreiranje projektovane stvarnosti. Najvei svetski
mediji danas odreuju ta jeste, a ta nije vest dana. Oni odreuju ta je, a ta
nije reeno i ta se, a ta nije dogodilo - What Wasn' t Said, What Didn' t
Happen. Apsolutna kontrola sa nula izuzetaka - Absolute Control-Zero
Exception). Svi drugi manje znaajni mediji moraju preuzimati njihove vesti i
obrasce informisanja tako da je gotovo nemogue izbei njihovom
sofisticiranom nainu unifikacije ljudskog miljenja. I upravo iz tog razloga
danas, na poetku XXI veka, sredstva informisanja su u posedu
multinacionalnih kompanija iji je oseaj za nacionalno, patriotsko, humano,
pravedno i ta sve ne jo jednostavno sublimirano u novcu i moi.
Narodom se, u to vie nema sumnje, najlake vlada putem kontrole njegovog
miljenja, a to se krajnje efikasno ostvaruje uz pomo medija. Zato, a nikako
zbog profita, privatne korporacije i multinacionalne kompanije u svojim
rukama dre medije i, sve vie, elitne kole i univerzitete. Korporacije su te
koje determiniu nae polje svesti, odnosno tzv. javno mnjenje, a sve u skladu
sa aksiomom engleskog filosofa Dona Loka (John Lock) po kome obini
ljudi moraju biti iskljueni iz javnih poslova.
Veina novinara voli za sebe da misli da je slobodna u izboru i nainu
prezentacije vesti. To je tano samo koliko i njihova elja da svoju linu i
profesionalnu afirmaciju potrae na nekom od biroa za nezaposlene. Surova
istina od koje oni bee obmanjujui sebe i sve ostale je da njihovo slobodno
novinarstvo poinje i zavrava na blagajni svakog prvog u mesecu. U
- 419 -

medijima je sve stavljeno pod nadzor i sve je u skladu sa korporacijskim
pravilima koja ne poznaju pluralizam miljenja. Oni su, u najboljem sluaju,
samo uvaeni posrednici izmeu korporacija i bezline demokratske mase koju
treba drati na odstojanju od javnih poslova, a pre i iznad svega od politike
koja je namenjena i rezervisana samo za onaj deo elite koja se odrekla i nacije
i vere.
Kakva je sloboda novinara moe se najlepe videti iz nekoliko sledeih
primera:
Ameriki novinar Piter Arnet (Peter Gregg Arnett), koji se proslavio
izvetavanjem tokom prvog zalivskog rata 1991. godine, dobio je otkaz od
televizijske mree NBC zbog intervjua koji je 31. marta 2003. dao irakoj
dravnoj televiziji. Arnet je u intervjuu rekao da je prvi ratni plan SAD
propao zbog irakog otpora, te da su ocigledno ameriki stratezi loe
procenili odlunost irakih snaga. Ovo je bilo dovoljno da ga, samo par dana
kasnije, NBC otpusti uz obrazloenje: Arnet je poinio greku sto je u
intervjuu izneo lino miljenje i zakljuke. Zbog toga, Piter Arnet nee vie
raditi za NBC, MSNBC i National Geographic Society.
Upeatljiv je i sluaj CNN-ovog voditelja Rika Saneza (Ricardo Len
"Rick" Snchez de Reinaldo) koji je, kao vrsni voditelj svojevremeno dobio i
prestinu ameriki nagradu Emmy Award. On je gostujui 30. septembra 2010.
na radiju Sirius XM Radio, Inc. izrekao notornu istinu da su svi koji vode
CNN i sve druge vee medijske kue J evreji.. Ova Sanezova izjava, kao i
njegova kasnija primedba da se J evreji koji kontroliu sve medije u SAD ne
mogu nazivati nezatienom manjinom bile su dovoljne da se okona njegova
dvadeset godina duga novinarska karijera tako to je CNN ve 1. oktobra 2010.
objavio izjavu navodei da Rik Sanez vie nije zaposlen u CNN-u!
Najdrastiniji je ipak primer otputanja etvorice novinara NBC televizije iz
Arkanzasa: Pita Tomsona (Pete Thompson), Kortni Kolinsa (Courtney
Collins), Dejka Hetlija (J ake Hatley) i Kris Delmesona (Chris J ameson). Oni
su na You Tube-u objavili video o tome kako im se diktira o emu e i na koji
nain pisati i to bez i trunke mogunosti da samostalo odluuju o bilo kom
aspektu svog izvetavanja. Objavljeni video poinje Tomsonovom izjavom
kako mrzi svoj dirigovani posao, a zavrava se konstatcijom da mu uopte nije
ni jasno ta trai, radi i oekuje od svega. Tomsonovu dilemu sa kraja filma
razreio je lokalni ef NBC-a Rik Rogala (Rick Rogala) dajui njemu i trojici
njegovih filmskih koautora otkaz uz kratak komentar: Ko nema entuzijazma
bie otputen sa entuzijazmom.


- 420 -


Poglavlje devetnaesto
SAVET ZA SPOLjNE ODNOSE
Savet za spoljne odnose (Council on Foreign Relations) osnovan je 17. jula
1919. u Njujorku i funkcionie kao neka vrsta ekspoziture Kraljevskog
instituta. Novac za osnivanje saveta dali su J .P.Morgan (J ohn Pierpont
Morgan), Bernard Baruh, Oto Kan (Otto Hermann Khan), J akob if, Pol
Varburg i Don Dejvison Mlai Rokfeler. Savet je formirao lino Edvard
Mendel Haus koji ga je, kao najvii iluminat u SAD, kontrolisao sve do svoje
smrti 1938. Odmah po osnivanju Savet je imao 150 lanova koji su
predstavljali intelektualni i politiki krem amerike Istone obale, a za
direktora Saveta 1921. je postavljen I saij a Bauman. Nakon samo est godina
direktor Saveta postaje Alen Dals (Allen Welsh Dulles) koji e na tom mestu
ostati sve do 1969. pri emu e 1953. postati prvi civilni i najdue aktivni
direktor amerike obavetajne agencije CIA.
Savet danas ima preko tri hiljade i esto lanova, od kojih 500 dolazi iz
najbogatijih amerikih porodica; sledeih 500 lanova predstavljaju aktuelne
centre moi SAD: multinacionalne kompanije, banke, osiguravajua drutva,
farmaceutske kue, vojnu industriju, a ostali su eminentni ljudi iz vojske,
medija, naunih institucija i sl. Vano je napomenuti da 250 najveih
amerikih korporacija koje imaju svoje predstavnike u Savetu ostvaruju 80%
bruto nacionalnog dohotka SAD i direktno zapoljavaju preko 25 miliona
radnika. Postoje dve vrste lanova Saveta: trajni i privremeni (5 godina) i svi
plaaju godinju lanarinu u iznosu od 25 hiljada dolara + dodatnih 25 hiljada
ukoliko ele da imaju privilegovaniji poloaj (korienje specijalne biblioteke,
poslovnih prostorija u palati Harold Pratt , veera sa nekim od svetskih lidera i
sl.) Da bi neko postao lan Saveta, kad su pojedinci u pitanju, mora pismeno -
sa pet stotina rei, da ga predloi neki od stalnih lanova, a korporativne
lanove mora da podri najue rukovodstvo firme. Takve predloge razmatra
Komitet za lanstvo i Kadrovska komisija, a konanu odluku donosi Odbor
direktora. Svi lanovi Saveta moraju biti ameriki graani.
Koje e kompanije moi da delegiraju svoje predstavnike u Savet odluuje
Odbor direktora, a njihov spisak je, po pravilu, znaajniji od onoga koji
sainjava magazin Forbes. Trenutno spisak korporacija poinje sa sledeim
firmama: JPMorgan Chase & Co. ; Merrill Lynch; Jacobs Asset Management;
Glaxo Smith Kline; Conoco Phillips Company; Arnhold and S. Bleichroeder
Holdings, Inc. ; The Bank of New York; Oppenheimer Funds, Inc. ; The Coca-
Cola Company; IBM Corporation i td.
Sve do 1980. pojedinanji lanovi Saveta su preteno bili pripadnici
njujorke liberalne elite, ali se danas struktura polako menja, pri emu se
- 421 -

njegov liberalni duh ne dovodi u pitanje. lan 2. novih uredbi Saveta izriito
nalae da niko nema pravo da otkriva bilo kakve pojedinosti sa sastanaka
Saveta, i da e ukoliko tako neto uini biti iskljuen. Sedite SSO-a je u
luksuznoj palati Harold Pratt House, na adresi 58 East 68th St. , New York, NY
10021. Ovu kuu je 16. aprila 1945. Savetu poklonio Harold I rving Prat
(Harold I rving Pratt) iji je otac svojevremeno bio vlasnik naftne kompanije
Astral Oil i bliski saradnik Dona Dejvisona Rokfelera (J ohn Davison
Rockefeller). Projektanti kue su bile uvene njujorke arhitekte Adams
Delano (Adam Delano) i ester Holms Oldrik (Chester Holmes Aldrich) pri
emu je Oldrik bio poznat i kao roak uvenog senatora Nelsona Oldrika koji
je bio jedan od osnivaa Sistema federalnih rezervi.
U Amerikoj administraciji, uz predsednika drave, najvanija mesta su:
dravni sekretar, savetnik za nacionalnu bezbednost, sekretar odbrane i
sekretar dravne blagajne. Od osnivanja Saveta svi predsednici SAD, s
izuzetkom Ronalda Regana, bili su i lanovi Saveta. Od 22 dravna sekretara
18 je dolo iz redova Saveta, a mesta sekretara odbrane, savetnika za
nacionalnu bezbednost i sekretara Dravne blagajne su gotovo uvek
popunjavana ljudima is SSO-a. Od devetnaest direktora obavetajne agencije
C. I. A. trinaestoro je dolo iz Saveta, a svi vrhovni zapovednici saveznikih
vojnih snaga u Evropi, i svi ameriki ambasadori pri NATO-u do sada su bili
lanovi Saveta.
Najvei priliv lanova SSO-a u dravnu administraciju SAD bio je za vreme
mandata Dorda Bua starijeg (George Herbert Walker Bush pravo ime
George H. Scherff, J r.), koji se okruio s tano 350 lanova Saveta. Savet
potpuno kontrolie kako Demokratsku tako i Republikansku stranku. Svejedno
je za koga e graani SAD glasati, izbore e uvek dobiti kandidat SSO-a.
Demonstrirajui svoju mo i neosporni uticaj Savet je jednog relativno
nepoznatog pravnika i veitog politikog gubitnika Riarda Niksona progurao
na mesto predsednika SAD. Nikson se 1960. U Njujorku susreo sa Nelsonom
Rokfelerom (Nelson Aldrich Rockefeller), a dve godine kasnije se zaposlio u
advokatskoj kancelariji Dona Miela (John Mitchell) koji je radio gotovo
iskljuivo za porodicu Rokfeler. U svom prvom obraanju naciji u svojstvu
predsednika SAD Nikson je naglasio: Ameriki narod e dobiti vladu koja e,
na prvom mestu, gledati njegovu dobrobit ali tek kad se Kongres i lokalna
izvrna administracija odreknu dela svoje vlasti. Nekoliko meseci kasnije
objavio je da se SAD dele na deset administrativnih distrikta, a ve u februaru
1972. je potpisao I zvrnu naredbu broj 11647 kojom se znaajan deo vlasti
drava lanica prenosi na federalni nivo. Jednostavno reeno, ovakvom
odlukom predsednika SAD Amerikancima su uskraena mnoga graanska prava
koja su do tada ostvarivali preko svojih lokalnih vlasti.
Preko asopisa Foreign Affairs Savet, manje-vie jasno, iznosi stavove o
- 422 -

najaktuelnijim svetskim pitanjima, ali i nastoji da afirmie svoju globalistiku
orijentaciju i zalaganje za ostvarenje jednog svetskog socijalistikog sistema.
I nteresantno je napomenuti da je Eciklopaedia Britannica o ovom asopisu
navela sledee: Ideje koje se eksperimentalno iznose u ovom asopisu esto
se kasnije pojavljuju kao deo zvanine politike ili zakonodavstva amerike
vlade. Argentiski publicista Adrijan Salbui (Adrian Salbuchi) smatra da je u
Vaingtonu stacionirana samo formalna vlast SAD-a, a da je njen pravi centar
u Njujorku u ve pomenutoj palati Harold Pratt.
U jednom broju Foreign Affairs-a objavljen je strateki cilj Saveta:
Uspostavljanje novog meunarodnog poretka koji e odgovarati svetskim
tenjama ka miru i drutvenim i ekonomskim promenama. I z ovakve
formulacije, teko da bi bilo ko mogao da prepozna jednu od najvanijih
polutajnih organizacija koje svom snagom rade na brisanju svih nacionalnih
drava i njihovih suvereniteta, omalovaavanju svakog patriotizma i ukidanju
svih religija. Danas je jasno da lanovi Saveta rade na uspostavljanju jedne
svetske vlade, odnosno jednog centra moi i sistema vrednosti gde e novac,
samo novac, biti priznavan kao najvie dobro.
Ameriko antikomunistiko drutvo John Birch Society je javno prozvalo i
optuilo Savet za delovanje u pravcu uspostavljanja jednog svetskog poretka
kroz politiku ukidanja nacija, suvereniteta drava i optih sloboda svih ljudi.
Poznati ameriki politiar, pripadnik desne struje meu demokratama, i sestri
generala Dorda Patona Lorens Mekdonald (Lawrence Patton McDonald) je
Predstavnikom delu amerikog Kongresa podneo Rezoluciju (American
Legion National Convention Resolution 773), zahtevajui istragu po pitanju
destruktivnog delovanja Saveta sa posebnim osvrtom na njegovu ulogu u
procesu izbora predsednika SAD.
Aktivnosti na uspostavljanju Novog svetskog poretka traju ve vekovima, a
centar te nove vlasti trebalo bi, na kraju, da budu Ujedinjene nacije. uveni
nemaki filosof Emanuel Kant (I mmanuel Kant) se jo 1795. godine u svojoj
knjizi Zum ewigen Frieden (Nikad prekinuti mir) zalagao za uspostavljanje
neprekidnog mira i, u skladu sa tim, predlagao formiranje Lige svetskih
drava koja bi znaajno pribliila sve drave i osigurala mirno razrenje svih
njihovih meusobnih nesporazuma. One drave koje bi svoje interese nastojale
da nametnu primenom sile Liga bi, po Kantu, otro kanjavala. Pri tome, Kant
je verovao da bi Liga dobro dola prvenstveno manjim dravama koje bi preko
nje bile efikasno zatiene od samovolje velikih drava.
Prvi pokuaj stvaranja jedne nadnacionalne svetske organizacije zbio se na
Kongresu velikih sila u Beu 1814. Kongres je trebalo da usvoji odluke o
novim teritorijalnim podelama posle Napoleonovog poraza, ali i da razmotri
mogunost osnivanja jedne nadnacionalne institucionalne forme koja bi
navodno bila u stanju da spreava budue konflikte i obezbedi nesmetanu
- 423 -

komunikaciju meu svim evropskim dravama neovisno od njihove
teritorijalne ili ekonomske moi. Do 9. juna 1815. ambasadori zemalja
uesnica, osim Rusije, potpisali su mirovni ugovor kojim su bila otvorena
vrata formiranju prve nadnacionalne institucije neke vrste dananjih
Ujedinjenih nacija. Kongres u Beu zapravo i nije bio kongres u klasinom
smislu jer se nikada nije odrala ni jedna plenarna sednica, a glavni
pregovarai su bili ambasadori i ministri spoljnih poslova velikih evropskih
sila koji su i diktirali tok i zakljuke Kongresa. Osnivanje svetske
nadnacionalne organizacije je bila njihova ideja koju su oni nametnuli ostalim
uesnicima i koja je ak bila prihvaena i od efa rusku delegaciju grofa
Neselroda ( ). Meutim, ruski car Aleksandar I
se otro suprotstavio ovom planu smatrajui da se dravni suverenitet i
nacionalni identitet ne mogu podrediti nikakvim meunarodnim
organizacijama.
Drugi pokuaj formiranja jedne nadnacionalne organizacije delimino
uspeno je okonan 1920. Tada je stvoreno Drutvo naroda (League of
Nations) u koju su ule 63 drave i koja je zvanino prestala da postoji 1946.
kada ju je zamenila Organizacija ujedinjenih nacija. Najvea mana Drutva
narodakoje je predstavljalo prvu opte-politiku organizaciju u svetuje bila
injenica da SAD, usled otpora njene nacionalno opredeljene, konzervativne i
nadasve antiliberalne politike elite, nisu bile njen lan ali i to to je Staljin
izveo Rusiju iz njenog lanstva 1939.
I nicijatori osnivanja Drutva naroda naroda bili su lanovi Okruglog stola,
koji su imal i veoma vanu ulogu i na Mirovnoj konferenciji u Parizu.
Najvanija konstitucionalna dokumenta Drutva naroda sainili su saradnici
Okruglog stola, ali je, na kraju, sve ipak ostalo mrtvo slovo na papiru jer SAD
nisu elele da se odreknu ni dela svoje nezavisnosti i suvereniteta. Prvi
pokuaj je, kao to smo videli, propao zbog tada carske Rusje, a sada zbog
antiliberalne Amerike. lanovi Okruglog stola zakljuili su da naredni pokuaj
osnivanja jedne nadnacionalne organizacije ne sme, ni na koji nain, zavisiti
od naroda izabranih predstavnika. Medjutim, Drutvo naroda je ipak ispunilo
jedan vaan zadatak: 22. jula 1923. priznalo je J evrejsku agenciju za I zrael
( ). Ova isto cionistika organizacija se nije bavila
unapreenjem poloaja Jevreja u Palestini ve promocijom cionistikih ideja i
ciljeva vezanih za stvaranje jevrejske drave na arapskom tlu.
Kraljevski institut je zamolio britanskog premijera Vinstona erila, a
Savet za spoljne odnose amerikog predsednika Frenklina D. Ruzveltu da 14.
avgusta 1941. godine, u najveoj tajnosti, potpiu Atlantsku povelju (Atlantic
Charter) kojom su se obavezali na meusobnu saradnju i afirmaciju politike
miroljubive saradnje meu svim dravama. Ovo je zapravo bila prva faza plana
danas poznatog kao Riviera u pravcu osnivanja Organizacije ujedinjenih
nacija. Druga faza se ogledala u pritisku i uslovljavanju britanske i amerike
- 424 -

vojne pomoi manjim evropskim dravama od kojih se zahtevalo samo da
potpiu Povelju. Zahvaljujui ovakvom lobiranju tokom 1942. godine 24
drave je potpisalo Povelju. Trea faza se odigrala 1943. godine kada su se
predstavnici SAD, Velike Britanije, Kine i SSSR-a sastali u kui Roberta Blisa
(Robert Woods Bliss) zvanoj Damberton Ouks u Vaingtonu i usvojili nacrt
budue Povelje Ujedinjenih nacija. Prvu, radnu verziju Povelje sa kojom su se
uesnici sastanka u Damberton Ouksu upoznali sainio je Kraljevski institut, a
Savet za spoljne odnose je radio na njenoj finalizaciji. I nteresantno je
napomenuti da je danas jedan od najuglednijih lanova Saveta Teodor Ruzvelt
I V (Theodore Roosevelt I V), praunuk 26-og predsednika SAD Teodora
Ruzvelta, nekadanji direktor banke Lehman Brothers, a od 2007. godine
direktor Barclays Capital Corporation.
U San Francisku, 25. aprila 1945. godine, okupili su se predstavnici 50
drava da bi usvojili konanu verziju Povelje UN. Meutim, proi e puna dva
meseca pre nego to do njenog usvajanja doe, i punih est meseci (24.
oktobar 1945. ) pre nego to Ujedinjene nacije budu zvanino osnovane.
Amerika delegacija je u San Francisku imala 75 lanova, i svi su bili iz SSO-
a. Danas se svi slau da je Savet za spoljne odnose imao veoma vanu pa ak i
presudnu ulogu u formulisanju svrhe, principa i organizacione strukture
Ujedinjenih nacija. Jedna od drava koja je javno i odluno odbila poziv da se
prikljui OUN je bila Civitatis Vatican sa papom Pijem XI I (Eugenio Maria
Giuseppe Giovanni Pacelli, krteno ime) na elu; Vatikan danas ima samo
status posmatraa u UN.
Osnivanjem Organizacije ujedinjenih nacija ostvaren je jo jedan znaajan
korak ka formiranju Novog svetskog poretka predvoenog lanovima
meunarodnog bankarskog kartela. lan SSO-a, poznati ameriki bankar i
nekadanji finansijski savetnik predsednika Ruzvelta Dejms P. Varburg je,
govorei o Novom svetskom poretku, istakao: Svetski poredak bez svetskog
zakona je anahronizam... Svet koji propusti da uspostavi vladavinu zakona nad
nacijama-dravama ne moe jo dugo da postoji. Mi ivimo u opasnom periodu
prelaska iz jedne ere punog suvereniteta nacije-drave u eru Svetske vlade.
Obraajui se Senatskom komitetu SAD Varburg je zaprepaenim lanovima
Komiteta objasnio i kako e se doi do globalne svetske vlasti: Imaemo
Svetsku vladu, svidelo se to vama ili ne, konsenzusom ili silom.
Nakon ovako otvorenog istupa Dejmsa P. Varburga vie nije bila tajna koji
je krajnji cilj Saveta za spoljne odnose. Dodatno pojanjenje, ako je uopte
bilo kome trebalo, dao je nekadanji direktor Svetske zdravstvene
organizacije, doktor Brok izlom (Dr George Brock Chisholm): Da bismo
stigli do Svetske vlade, neophodno je iz svesti ljudi ukloniti njihov
individualizam, odanost porodinoj tradiciji, nacionalnom patriotizmu i
verskim dogmama... Na tome treba zasnivati promene u ljudskom ponaanju i
to je cilj naeg budueg delovanja.
- 425 -

Moda je, ipak, ciljeve Saveta najbolje opisao kontra-admiral ester Vord
(Chester Ward):
Najmonija klika u ovoj elitistikoj grupi ima jedan zajedniki cilj - ona
eli da iznudi predaju suvereniteta i nacionalne nezavisnosti Sjedinjenih
Drava. Druga klika meunarodnih lanova CFR-a. . . obuhvata internacionalne
bankare sa Vol strita i njihove kljune agente. Oni prvenstveno ele da dobiju
bankarski monopol nad svetom, koja god sila na kraju bude kontrolisala
globalnu vladu. Svi oni bi, najverovatnije, eleli da ta sila budu svemone
Ujedinjene nacije; spremni su, meutim, da se zaloe za i u korist Svetske
vlade koju bi kontrolisali sovjetski komunisti, ukoliko bi im suverenost SAD
ikada bila predata u ruke.
Kolumnistkinja Indianopolis News-a Edit Kermit Ruzvelt (Edith Kermit
Roosevelt, unuka amerikog predsednika Ruzvelta) je 23. decembra 1963.
napisala da politika Saveta vodi ka predaji suvereniteta SAD Ujedinjenim
nacijama. Kontra admiral vojske SAD ester Vord (Chester Ward) je 1975. u
knjizi Kisinderova ispovest napisao: Prethodni pokuaji da se pouzdano
dokae uticaj SSO-a, bili su ili ignorisani il i pak ismejani od strane liberalne
tampe kao preterivanje. Ovo je za tampu bilo lako jer bilo kakava istina o
moi i aktivnostima lanova Saveta ne moe da se iskae a da ne zvui
prterano. U isto vreme, nekadanji agent FBI Den Smut (Dan Smut) je,
pozivajui se na svoja saznanja iz Slube, izjavio da je politika Saveta
usmerena ka stvaranju jednog svetskog socijalistikog sistema iji e deo biti
i SAD.
Firme koje danas imaji svoje predstavnike u savetu su: The Goldman Sachs
Group, Inc. , ABC News, Alcoa, Inc. , American Express, American
International Group, Inc. (AIG), Bank of America, Bloomberg L. P. , The
Boeing Company, British Petroleum p. l. c. , Computer Associates, Inc. , Chevron
Corporation, Citigroup Inc. , Coca-Cola, De Beers, Deutsche Bank AG, Duke
Energy, Exxon Mobil Corporation, FedEx Corporation, Ford Motor Company,
General Electric Company, GlaxoSmithKline plc, Google Inc. , Halliburton
Energy Services, H. J. Heinz Company, Hess Corporation, nternational
Business Machines Corporation (IBM), JPMorgan Chase & Co. , Kohlberg
Kravis Roberts & Co, Lehman Brothers Holdings Inc. , Lockheed Martin,
MasterCard Worldwide, The McGraw-Hill Companies, Inc. , McKinsey &
Company, Merck & Co. , Inc. , Merrill Lynch & Co. , Inc. , Morgan Stanley,
Motorola Inc. , NASDAQ, News Corporation, Nike, Inc. , PepsiCo Incorporated,
Pfizer Incorporated, Royal Dutch Shell, Sony Corporation of America, Tata
Group, Time Warner Inc. , Total S. A. , Toyot a Motor North America, Inc. , UBS
AG, United Technologies Corporation, United States Chamber of Commerce,
Verizon Communications Inc. i, na kraju Visa Inc.
Meu najpoznatijim lanovima Saveta, od njegovog osnivanja do
- 426 -

danas, bili su: Graham Allison, Robert Orville Anderson, Les Aspin J. Bowyer
Bell , W. Michael Blumenthal, Harold Brown, William P. Bundy, William S.
Cohen, Warren Christopher, Gerald Corrigan, William J. Crowe, Kenneth W.
Dam, John W. Davis, Norman Davis, C. Douglas Dillon, Peggy Dulany, Allen
Welsh Dulles, Dianne Feinstein, Maurice R. Greenberg, Alan Greenspan, W.
Averell Harriman, Stanley Hoffmann, Otto H. Kahn, Jeane Kirkpatrick, Henry
Kissinger, Walter Lippmann, Winston Lord, John McCain, George J. Mitchell,
David Rockefeller, Jay Rockefeller, Elihu Root, Brent Scowcroft, George P.
Shultz, George Soros, Strobe Talbott, Cyrus Vance, Paul Volcker, Paul M.
Warburg, Paul Warnke, Robert Zoellick, Zbigniew Brzezinski , John Kerry,
Bill Clinton, Al Gore, Ronald Reagan, George H. W. Bush, Dick Cheney,
Gerald Ford, Richard Nixon, John, David & Nelson Rockefeller, Condolezza
Rice, Paul Wolfowitz, Richard Holbrooke, Colon Powell, Michelle Obama,
Angelina Jolie. . .
Najue rukovodstvo SSO-a, od osnivanja do danas, ini tridesetak lanova
koji se redovno sastaju u palati Harolda Preta da razmotre protekle dogaaje i
osmisle budue. . . Najmlai lan Upravnog odbora SSO-a i ovek sa najduim
staom u njemu (34 godine) bio je Dejvid Rokfeler. Inae, elni ljudi SSO-a
ponekad svoje sastanke odravaju i u inostranstvu, a interesantno je da su
2001. godine etiri dana proveli u Havani gde su bili gosti kubanskog
predsednika Fidela Kastra (Fidel Alejandro Castro Ruz).
Uticaj Saveta na unutranju i spoljnu politiku SAD je toliko dominantan da
se njegov autoritet vie ni na koji nain ne dovodi u pitanje. U tom smislu je
od posebnog znaaja bio i sastanak najueg kruga Saveta koji se odrao u
subotu 27. januara 2007. u Njujorku. Tom prilikom razmatrani su predstojei
predsedniki izbori u SAD i lista demokratskih i republikanskih kandidata.
Demokratska stranka je dostavila listu sa etiri kandidata: Hilari Klinton
(Hillary Clinton), Barak Husein Obama (Barack Hussein Obama), Don
Edvards (J ohn Edwards), Kris Dod (Chris Dodd) i Bil Riardson (Bill
Richardson). Na listi Republikanaca su bili : Mit Romni (Mitt Romney), Rudi
ulijani (Rudy Giuliani), Don Mek Kein (John McCain), Fred Tomson (Fred
Thompson) i Njut Dinri (Newt Gingrich).
Prvi koji se obratio najuem krugu Saveta bio je Dej Rokfeler (J ohn
Davison "J ay" Rockefeller I V) sa predlogom da Savet podri nominaciju
Baraka Obame iz vie razloga meu kojima je, tek na kraju, naveo i to to
Obami bezrezervnu podrku pruaju Peni Pricker (Penny Pritzker) i Lester
Kraun (Lester Crown), dva najuglednija lana ikake jevrejske zajednice ali i
Zbignjev Beinski koji ga poznaje i prati njegov razvoj jo od 1981/1982.
kada mu je predavao na Kolumbija univerzitetu. U taksativnom nabrajanju
razloga u korist Obame Rokfeler je kao poslednju naveo ijenicu da mu je
supruga Miel vodei lan Saveta za ikago, a da je njen bliski roak Kejper
Fani (Capers C. Funnye J r.) glavni rabi etiopske jevrejske zajednice u ikagu
- 427 -

(Beth Shalom B nai Zaken Ethiopian Hebrew Congregation) i, kao takav, lan
Amerikog jevrejskog kongresa (American J ewish Congress). Prisutnima se
zatim obratio Dord Soro informiui ih da je glavni favorit demokrata i
drutva iz Bilderberga Hilari Klinton dok je Mek Kein bio najomiljeniji
meu republikancima. Iako se stav Saveta znao i pre sastanka Soro je ipak
imao potrebu da naglasi kako se izbor Baraka Obame za budueg predsednika
SAD mora sagledavati prvenstveno iz ugla neophodnosti promene spoljne i
unutranje politike SAD i neminovnosti donoenja nekih kvalitativno novih i
ni malo popularnih mera. Savet je, imajui u vidu i injenicu da se kao glavni
finansijer Obamine predsednike kampanje pojavljuje The Goldman Sachs
Group, Inc. i njen harizmatini direktor i jedan od najuglednijih lanova
amerike jevrejske zajednice Lojd Blankfein (Lloyd Craig Blankfein), zauzeo
stav bez i jednog glasa protiv, da se podri Barak Husein Obama.
Barak Obama, etrdesetsedmogodinji senator iz Ilinoisa, je izabran za 44.
predsednika SAD u noi 4. novembra 2008. tako to je osvojio 365 od 538
elektorskih glasova, koje savezne drave dobijaju u skladu sa brojem
stanovnika. Obraajui se stotinama hiljada svojih pristalica okupljenih u
parku Grant u srcu ikaga, Obama je izmeu ostalog rekao:Ako bilo ko od
vas jo sumnja da je u Americi sve mogue i ako se jo neko pita da li je san
naih osnivaa i danas iv. . . ova no mu prua odgovor. Odmah nakon to se
uselio u 1600 Pennsylvania Avenue NW u Vaingtonu Barak Husein Obama je
otiao na veeru u hotel Mandarin Oriental Washington DC (1330 Maryland
Ave SW) gde se poklonio grupi jevrejskih finansijera bez ije podrke, kako
politike tako i finansijske, njegovog amerikog sna nebi bilo. Od 30 najveih
amerikih korporacija koje su pod direktnom kontrolom J evreja njih 24 su bile
najvei donatori njegove predsednike kampanje. Prema pisanju Washington
Post-a najmanje 50%, a najverovatnije itavih 70% trokova Obamine
predsednike kampanje pokrile su od jevreja kontrolisane firme. Takoe,
prema pisanju Los Angeles Jewish Times-a 4 od 5 najveih medijskih
konglomerata su u posedu Jevreja i stoga i neudi podatak da su 4 od 5
medijskih konglomerata svojim natpisima favorizovali Obamin izbor.
Komentariui Obamin izbor Noam omski, najvei ivi ameriki
intelektualac, kako ga je nazvao New York Times, izjavio je: I zbori u Americi
su neozbiljni. I shod glasanja proizvod je manipulacije javnim mnenjem
marketinkih agencija Obama predstavlja neku sredinju opciju, koja e se
najverovatnije izmai i z ektremnih, poludelih elemenata Buovog programa,
ali e ostati negde u centru. Na ovu temu svoje miljenej izneo je i Brajan
Darling (Brian Darling), direktor konzervativne fondacije The Heritage
Foundation u Vaingtonu, objanjavai da u amerikim izborima za stanara
rezidencije u aveniji Pensilvanija 1600 u Vaingtonu uestvuje najvie 40%
glasaa. Na njih se vri snaan i dobro isplaniran uticaj peko TV-a, radija,
novina, interneta, bilborda i na niz drugih perfidnih naina tako da na kraju
pedeset jedan ili dva posto izalih, odnosno svega 21-22% birakog tela
- 428 -

odreuje ko e biti stanovnik Bele kue. Prilozi za predsednike kandidate
Demokratske i Republikanske stranke kretali su se od 135 miliona dolara 1992.
do 671 milion dolara 2004. godine, dok je za 2008. prikupljeno najmanje
dvostruko vie. Tako je, u Americi na snazi vladavina plutokratije
( ) - politiki sistem koji se karakterie vladavinom bogatih, ili
moi koju prua bogatstvo. Od aristokratije plutokratija se razlikuje po tome
to materijalno bogatstvo nije povezano s plemenitim poreklom, zaslugama u
ratu ili neim slinim, a to, prema onome to svako moe da sagleda, znai da
su SAD i gotovo sve zapadne demokratije klasini plutokratski sistemi.
Jedini redovni primalac asopisa Foreign Affairs u J ugoslaviji od 1945. do
1980. bio je doivotni predsednik SFR J ugoslavije J osip Broz Tito.
















- 429 -


Poglavlje dvadeseto
TRILATERALNA KOMISIJA

Na imanju Dejvida Rokfelera, Pokantiko Hilsu, 23. jula 1972. okupilo se
sedamnaest ljudi na pripremnom sastanku za osnivanje Trilateralne komisije.
Ispred svakog od njih nalazilo se papiri na kome je bila rukom ispisana
uvena izreka Dona D. Rokfelera: Own nothing. Control everything (Ne
posedujte nita. Kontroliite sve). Sedamnaest ljudi, meu kojima su elno
mesto zauzimali Alan Grinspen (Alan Greenspan) i Pol Voker (Paul Adolph
Volcker, J r.) iz Federalnih rezervi, je usvojilo nacrt povelje budue komisija i
potvrdilo spisak 250 ljudi iz Japana, Evrope i SAD koji e se 20. oktobra
1973. sastati u Tokiju na osnivakom skupu.
Za prvog predsednika Trilaterale izabran je Zbignjev Beinski (Zbigniew
Kazimierz Brzeziski), za zamenika Kristofer Meniks (Christopher J ames
Makins, 2nd Baron Sherfield), a za koordinatora Dord Franklin (George S.
Franklin J r.). Na elu triju regionalnih ogranaka izabrana su: za Severnu
Ameriku Dejvid Rokfeler i kao kopredsednik Derald Smit (Gerard Coad
Smith), za zamenika Miel arp (Mitchel Sharp), a za sekretara arls Hok
(Charles Hock); Za Evropu Maks Konstam (Max Kohnstamm) kao predsednik i
or Bartoli (George Bartholin) kao kopredsednik, dok su za zamenike
izabrani Fransoa Dien (Franois Duchne) i Eidio Ortona (Egidio Ortona),
dok su funkciju sekretara dobili Volfgang Hager (Wolfgang Hager), Hans Mol
(Hanns W. Maull) i Martin Trink (Martin Trinck); Za J apan Takei Vatanabe
( ) za predsednika, Habuhiko Uiba () za zamenika, a Tadai
J amamoto ( ) za sekretara.
Na osnivakom skupu u Tokiju Dejvid Rokfeler je izabran za poasnog
predsednika, a interesantno da je u isto vreme bio i predsednik Saveta za
spoljne odnose ali i jedan od prvih ljudi Bilderberg grupe. Na pitanje novinara
The Wall Street Journal o ciljevima i lanovima Trilateralne komisije,
Rokfeler je odgovorio: Komisija je, u stvarnosti, grupa zabrinutih graana
zainteresovanih za pospeenje veeg razumevanja i kooperacije meunarodnih
saveznika. Kasnije e kao oficijelni razlog za formiranje Komisije biti
navedena elja za unapreenjem kooperacije tri najrazvijenija regiona sveta:
Amerike, Evrope i J apana, s ciljem odravanja mira, upravljanja svetskom
ekonomijom (posebno naftnim izvorma) i poveanja ekonomskog prosperiteta
radi ublaavanja siromatva u svetu.
I nicijativu za osnivanje Trilateralne komisije izneo je Dejvid Rokfel er na
sastanku Bilderberg grupe u Belgiji, aprila 1972. godine, a njenu detaljniju
- 430 -

elaboraciju podneo je, na sastanku Saveta za spoljne odnose, profesor
Univerziteta Kolumbija Zbignjev Beinski. I Bilderberg i Savet su krajnje
pozitivno reagovali na ideju da se okupe lanovi bankarske i industriske elite
iz SAD, Evrope i sve vanijeg i uticajnijeg J apana da bi snage usmerili ka
uspostavljanju novog meunarodnog monetarnog i poreskog sistema. Osnivanje
Komisije se odvijalo pod patronatom Saveta za spoljne odnose, a neposredna
realizacija je poverena Zbignjevu Beinskom i Dejvidu Rokfeleru. Rokfeler
e, kao predsedavajui Saveta za spoljne odnose za neposrednu realizaciju
osnivanja Trilaterale, dodatno angaovati jo i Roberta Bouvija (Robert
Bouvier) iz Centra za meunarodne studije na Harvardskom univerzitetu,
Henrija Ovena (Henry Owen) sa instituta Brukins i Mekdord Bandija
(McGeorge Mac Bundy) iz Fordove fondacije. Novac za njeno
funkcionisanje obezbedili su: Charles F. Kettering Foundation, Ford
Foundation, Rockeffeler Foundation, Thyssen Stiftung, General Motors, Coca-
Cola, Time Magazine, CB&S Bank i Wells Fargo & Co. Prva sednica I zvrnog
odbora odrana je u Tokiju oktobra 1973.
Sedite Trilateralne komisije u SAD je u Njujorku, 345 East 46th
Street, Suite 711. Druga amerika adresa joj je 1156 15th St. NW Suit 505,
Washington 20005, DC. Trilaterala ima sedite i u Parizu, i Tokiju. Prvi
predsednik Trilateralne komisije (1972.-1976.) bio je Zbignjev Beinski,
tvorac nacrta njenog kompletnog ustrojstva i autor njene Povelje. Komisija
ima 325 lanova, i to 146 iz Evrope, 98 iz SAD i 81 (od 2000-te 117) iz
Japana. Ona treba da dovede do vee ekonomske meuzavisnoti supersila, da
onemogui ekonomsku samostalnost bilo koje drave u svetu i da kontrolie
glavne izvore energije na Bliskom istoku. U stavrnosti, ona deluje kao neka
vrsta isturenog odeljenja Saveta za spoljne odnose i izvrilac nekih njegovih,
nimalo legitimnih niti popularnih ideja.
J edan od poslova Trilateralne komisije iz koga se moe jasno i
nedvosmisleno sagledati njena mo odnosi se na izbor jednog uzgajivaa
kikirikija i nepoznatog demokratskog guvernera Dordije na mesto
predsednika SAD. Taj ovek se zvao Dejms Earl Karter (J ames Earl "J immy"
Carter, J r.) ali e ubrzo, zahvaljujui Trilaterali, celom svetu postati poznat
samo kao predsednik Dimi Karter. U jesen 1973. Dejvid Rokfeler je, na
predlog dr. Pitera Brna (dr Peter Burn) iz Tavistok instituta, ugostio na svom
imanju Pokantiko Hils guvernera Dordije Kartera i tokom veere mu vrlo
otvoreno predoio ta se od njega oekuje ukoliko bude izabran za predsednika
SAD. Odredina taka Rokfelerovog izlaganja je bila konstatcija da su SAD de
facto jo 15. avgusta 1971. suspendovale meunarodni monetarni dogovor
postignut u Breton Vudsu 1944. godine, odnosno da SAD vie nikome nemogu
da isplauju zlato u zamenu za papirne dolarske novanice Sistema federalnih
rezervi to je inae bila kljuna taka ovog Dogovora. Karter je vrlo dobro
razumeo da su banke, koje stoje iza Sistema federalnih rezrvi , prevarile itav
svet i da se novouspostavljeni meunarodni monetarni poredak na dolaru, koji
- 431 -

sada vredi tano nita od bilo ega, mora braniti ne vie zlatom ve orujem.
Peanut Man (Kikiriki ovek - Karter) je shvatio i prihvatio sve uslove novih
pravila igre, a time je njegov put do Bele kue bio otvoren. Svoju poslednju
proveru Karter je doiveo na plenarnoj sednici Trilaterale u Kjotu u J apanu
maja 1976. kada ga je gotovo tri stotine prisutnih lanova pozdravilo gromkim
aplauzom. Od tog dana pa sve do 1981. godine, kada mu je istekao mandat
predsednika SAD, njegov glavni kontrolor ispred Trilaterale i Tavistoka bio je
admiral Hajman Rikover (Hyman George Rickover). Za sve to je, ili to nije,
uinio Karter e 2002. biti nagraen Nobelovom nagradom. Osim po nobelovoj
nagradi Kartera e mnogi mnogo vie pamtiti po injenici da je nakon
njegovog mandata nastupio period u meunarodnim finansijama poznat kao
Washington Consensus, a to je zapravo zamena dravnog uticaja na
meunarodne finansije uticajem privatnih finansijskih, industrijskih i
trgovakih kartela.
est meseci pre predsednikih izbora 1976. Dejms Karter je, prema
Galupovom istraivanju, imao podrku samo 4, 1% lanova sopstvene
Demokratske stranke, a u javnosti uopte nije uziman u obzir kao potencijalni
kandidat pa mu ni procenat popularnosti nije meren. Nakon est meseci, ak i
za Ameriku neviene medijske kampanje i potroenih mnogo miliona dolara,
Dejms Karter je dobio nominaciju Demokratske stranke i kasnije je izabran za
trideset i devetog predsednika SAD. Trilaterala je tako, uz neminovnu
asistenciju Saveta za spoljne poslove, dobila svog oveka u Beloj kui -
oveka koji im je dugovao sve i koji bez njih ne bi predstavljao nita. Kao
predsednik SAD Karter se okruio lanovima Trilateralne komisije i SSO-a:
Polom Vokerom, Sajrus Vensom (Cyrus Roberts Vance), Vorenom Kristoferom
(Warren Minor Christopher), Majkl Blumentalom (Werner Michael
Blumenthal), Zbignjevom Beinskim, Riardom Gardnerom (Richard
Gardner), Pol Niijem (Paul Niche). . . Karter je, na zahtev Dejvida Rokfelera,
postavio Pola Vokera na elo Upravnog odbora Federalnih rezervi, to je
najvanije i najuticajnije mesto za kontrolu amerikog bankarstva i ekonomije.
Nakon to je Karter izabran za predsednika SAD uticajne vaingtonske
novine The Washington Post objavile su: Ako ste ljubitelj teorije zavere o
tajnom preuzimanju sveta, svidee vam se administracija novoizabranog
predsednika Kartera. Najmanje trinaest trilateralaca je otilo na glavna mesta u
vlasti. Ovo je odista neobino ako se zna da Trilateralna komisija ima ukupno
98 lanova iz Amerike. Ono to The Washington Post nije publikovao, tada to
nije bilo vano, je da je Karter u svoju administraciju primio i jednu nadarenu
studentkinju Denverskog univerziteta Kondolizu Rajs (Condoleezza Rice) koja
e 2005. godine postati ef amerike administarcije. Interesantno da je Rajsov
mentor na univerzitetu bio J osif Korbel (J osef Korbel), otac Medlin Olbrajt
(Madeleine Korbel Albright), prve ene koja e od. 1997. do 2001. upravljati
Stejt departmentom.
- 432 -

Istaknuti lan Senata SAD Beri Goldvoter (Barry Morris Goldwater) je
1980, govorei o Trilateralnoj komisiji, rekao: Postoje snage koje rade protiv
nae zemlje. Te snage rade samo za svoje sebine interese u okviru ove
drave... Trilateralna komsija je vet, koordiniran pokuaj da se prigrabi i
uvrsti kontrola nad etiri centra moi: politikom, monetarnom,
intelektualnom i verskom. Osvrui se na pitanje kakve je mogue koristi
Trilateralna komisija imala od zalaganja za Karterovu nominaciju Goldvoter je
odgovorio: Koristi za ljude koji stoje iza Trilaterale su mnogobrojne, a
dovoljno je da Vam kaem da je u vreme mandata predsednika Kartera
inflacija sa 6 porasla na 12%, a kamatne stope sa 9 na 21% - pa Vi, na osnovu
toga, prosudite kolike profite su izvukle finansijske korporacije.
Velika Britanija jo od 1901, kada je Vilijam Darsi (William Knox D'Arcy)
prevarom od persijske dinastije Kajar ( ) dobio koncesiju na sve
naftne buotine, kontrolie I ransku naftu. Kako bi osigurali novosteeno
bogatstvo Britanci su prvo izveli tihu ustavnu revoluciju u I ranu (1905-1907)
stvarajui od Irana parlamentarnu monarhiju. Nakon toga su 1925 svrgli sa
prestola dinastiju Kajar i na vlast doveli dinastiju Pahlavi ime je, to se njih
tie, sve bilo stavljeno pod kontrolu. No, situacija se za Britance radikalno
izmenila kada je na mesto premijera I rana izabran Mohamed Mosadek (
). Kao veliki nacionalista Mosadek je, uz punu podrku parlamenta,
odmah pristupio nacionalizaciji naftne industrije iz koje su Britanci, do tada,
preko Anglo-Iranian Oil Company, prisvajali ak 98% profita. Kako je
persijska nafta bila kima britanske naftne imperije London je uz pomo
Vaingtona preduzeo sve raspoloive mere kako bi povratio svoje naftne
buotine. Samo dve godine kasnije Mosadek je u klasinom puu zbaen s
vlasti, izveden pred sud i osuen na doivotnu robiju.
Operaciju svrgavanja Mosadeka poznatom pod nazivom Operation Ajax
inicirao je britanski MI 6, ali ju je osmislio ameriki pisac Donald Vilber
(Donald Newton Wilber), a njenom realizacijom rukovodio je Kermit Ruzvelt
(Kermit Roosevelt, J r.), unuk nekadanjeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta.
Odmah nakon coup d'tat-a amerikanci i britanci uspostavljaju svoju
strahovladu iji je stub bila novouspostavljena tajna policija SAVAK ( ).
Ameriki general Norman varckopf (Norman Schwarckoph), koji je bio
kreator SAVAK-a, je istu uspostavio kao glavnog kontrolora kompletnog
politikog establimenta I rana, a iznad svega kontrolora samog aha
Mohameda Reze Pahlavija ( ). Svi vodei ljudi SAVAK-a su
zavrili posebnu obuku ili u Engleskoj ili u SAD to je za britanske i
amerike naftne kompanije bila dovoljna garancija da mogu nesmetano da
nastave s beskrupuloznim prisvajanjem naftnih profita. Na mesto novog
premijera I rana postavljen je general Mohamed Zehedi ( ),
koji je, bez ekanja i uz punu podrku aha Pahlavija, sastavio papire kako bi
Anglo-Iranian Oil Company bila preimenovana u British Petroleum Company.
- 433 -

Kada je na sednici Trilateralne komisije u Vaingtonu juna 1978. usvojena
nova strategija upravljanja energetskim resursima bilo je jasno da politika
nomenklatura u I ranu ne odgovara novouspostavljenim stratekim ciljevima. O
oekivanjima Trilateralne komisije sa amerikim predsednikom Karterom
razgovarao je Majkl Blumental (Werner Michael Blumenthal) koji je i inae,
od strane Trilaterle, bio postavljen za amerikog ministra finansija. Ishod ovih
razgovora zapeatio je sudbinu dinastije Pahlavi ali je prouzrokovao i promenu
u politikoj i vojnoj ravnotei snaga na Bliskom Istoku.
Amerika i britanska obavetajna sluba su ponovo, odlukama Kartera i
premijera Kalahana (Leonard J ames Callaghan, Baron Callaghan of Cardiff),
bile stavljene u pogon. Uz pomo svojih ljudi u SAVAK-u i iranskoj vojsci
CIA i MI6 poetkom 1979. organizuju narodnu pobunu koja je ve 11. februara
1979. dovela do zbacivanja aha Pahlavija i premijera apur Bahtira (
) sa vlasti. U organizaciji britanske i francuske tajne policije DGSE u
I ran se jo 1. februara, nakon dugogodinjeg izgnanstva u Francuskoj, vratio
ajatolah Ruholah Musavi Homeini ( ) koji sredinom februara
preuzima svu vlast u zemlji. Na mesto premijera iranske vlade ajatolah
Homeini postavlja Mehdi Bazarganija ( ) koji e se samo par meseci
kasnije sastati sa Zbignjevom Beinskim kako bi dogovorio planove za
destabilizaciju Avganistana ali i Bliskog I stoka. Organizovani i od strane
Zapada podrani povratak Homeinija u Iran je zbunio mnoge analitiare s
obzirom da se znalo za njegovu antizapadnu politiku. U Francuskoj Homeini je
boravio u Neauphle-le-Chteau pod striktnim nadzorom francuske obavetajne
slube Service de Documentation Extrieure et de Contre-Espionnage. Kako i
zato se CIA odluila da na Iranski presto dovede ovog verskog lidera postalo
je jasno ve 11. juna 1979. godine kada je Los Angeles Herald-Examiner
objavio svedoenje britanskog novinara Vilijema Hikija (William Hickey) koji
je u Neauphle-le-Chteau svojevremeno intervjuisao i fotografisao Homeinija.
Na Hikijevoj fotografiji se jasno vidi strogo lice ajatolaha ali i njegova desna
aka na kojoj je nedostajao srednji prst Homeini je imao samo devet prstiju.
Homeini koji se nakon petnaest godina izgnanstva vratio u I ran je imao svih
deset prstiju i to je uoio predsednik iranske vlade u vreme aha Amir-Abas
Hoveida ( ). Nova iranska verska revolucionarna vlast je odmah
uhapsila Hoveidu i on je na suenju 6. aprila 1979. izjavio: Poznavao sam ga
lino i uveravam Vas da je imao samo devet prstiju. Ovaj Homeini je
varalica. Hoveida je streljan dan kasnije.
I ste godine, zapravo, istovremeno sa zbacivanjem aha i dovoenjem
Homeinija na elo Irana C. I. A. u I raku, kao deo kompleksnog programa koji je
odobrio Karter u svetlu novih energetskih projekata Triletarele, organizuje pu
u kome je s politike scene uklonjen tadanji predsednik - general Ahmed
Hasan al -Bakr ( ). Novi predsednik Iraka postae Sadam Husein
( ) koji e, na zahtev Amerikanaca, ve 1980. godine,
otpoeti rat protiv Irana. Pre zvaninog otpoinjanja sukoba 2. septembra
- 434 -

1980. Karter i Sadam su se, od 5. jula do 4. septembra 1980, tri puta uli
telefonom i ovi razgovori e, vreme je pokazalo, biti presudni za otpoinjanje
besmislenog desetogodinjeg rata tokom koga je poginulo preko milion ljudi.
Zapadne drave su, navodno podelje oko podrke zaraenim stranama,
Irancima i Iraanima prodale oruja i municije za preko pedeset milijardi
dolara. No, za naftne kompanije najvanije od svega je bilo to to je cena nafte
porasla za pet puta i nakad se vie nije vratila na prethodni nivo.
Govorei o ratu Iraka i Irana ameriki predsednik Ronald Regan koji je
poetkom 1980. zamenio Dimija Kartera otvoreno je poruio predstavnicima
drava Persijskog zaliva da bi poraz I raka u ratu s I ranom, bio suprotan
interesima Sjedinjenih Amerikih Drava. Novinar The Washington Post-a
Bob Vudvord (Robert "Bob" Upshur Woodward, poznat po otkrivanju afere
Votergejt) otkriva 1986. da je C. I. A. Iraanima sve vreme rata dostavljala
obavetajna saznanja od interesa za voenje uspenih akcija protiv Iranaca. Uz
znanje SAD, I rak je protiv iranske vojske koristio i bojne otrove koje su mu
redovno isporuvani sa Zapada.
Nakon to se Karter, u najveoj moguoj meri, iskompromitovao kao
poslunik Trilaterale i ovek koji je znaajno zakomplikovao ameriku spoljnu
politiku za novog predsednika SAD 1981. izabran je Ronald Regan. Celokupnu
predsedniku kampanju Regan je zasnivao na kritici, i na upozoravanju
amerikog naroda na opasnost od raznih tajnih i plutajnih organizacija:
Interesi Trilateralne komisije su podreeni meunarodnim bankarskim i
multinacionalnim kompanijama. Ne verujem da bi ijedna administracija
amerike vlasti trebala da popuni 19 najvanijih mesta lanovima te ili neke
sline grupe. . . Mislim da postoji deo elite u naoj dravi koja upravlja vlau.
Oni ele vlast u rukama samo nekolicine, jer ne veruju da ljudi mogu sami da
upravljaju svojim ivotima. Graanima Amerike se dopalo ono to je Regan
govorio i ta je obeavao da e uiniti ako doe na vlast pa su ga 1980.
izabrali za predsednika.
Poto mu je istekao prvi predsedniki mandat Regan je odluio da se jo
jednom kandiduje za predsednika. Meutim, tampa je uveliko pisala o
njegovim do tada slabim rezultatima, starosti i bolesti koja ga sve vie
spreava da obavlja svoju predsedniku dunost. Apsolutni favorit bio je
njegov protivkandidat Valter Mondejl (Walter Mondale), u dva navrata lan
Senata i potpredsednik SAD za vreme Dimija Kartera. U takvoj medij skoj
atmosferi i optenarodnom raspoloenju da je neophodno birati mlaeg,
agilnijeg i inventivnijeg predsednika Ronald Regan aprila 1984. u Beloj kui
prireuje sveani banket za lanove Trilateralne komisije. Nakon dueg
razgovora sa lanovima Trilateral e, a posebno nakon razgovora sa Dejvidom
Rokfelerom, Regan prihvata odreene sugestije svojih sagovornika vezanih za
ekonomsku i spoljnu politiku SAD. U roku od mesec dana Regan je postao
ljubimac svih mas medija to je rezultiralo porastom njegove popularnosti i
- 435 -

ponovnim izborom. Odmah na poetku svog drugog predsednikog mandata
Regan je postavio dvadeset osam lanova Saveta za spoljne odnose, deset
lanova Bilderberg grupe i jedanaest lanova Trilateralne komisije na
najodgovornija mesta u dravnoj administraciji. Njegov potpredsednik Dord
Bu stariji bio je lan Saveta za spoljne odnose i Trilateralne komisije.
Godinji sastanci Trilaterale se naizmenino odravaju u sva tri regiona; na
primer: 2001. godine, od 9. do 12. marta, u Londonu, Engleska; 2002. godine,
od 5. do 8. aprila u Vaingtonu, SAD; 2003. godine, od 11. do 14. aprila, u
Seulu, Koreja; 2004. godine, od 7. do 10. maja, u Varavi, Poljska. Sastanak
Trilaterale je 2006. odran u Tokiju, J apan od 21. do 24. maja, a Brisel,
Belgija je mesto njihovg sastanka za 2007. Za sve sastanke posebne materijale
pripremaju kombinovane grupe iz sve tri konstitutivne regije i oni su osnova
za kvalifikovanu raspravu i donoenje odgovarajuih preporuka. Nakon
godinjih sastanaka Komisije svaki region dri svoje posebne sednice na
kojima se donose operativne odluke u skladu s preporukama usvojenim na
godinjim sastancima Komisije. Danas, uz predstavnike bankara i
industrijalaca Komisija meu lanstvom ima i veoma uticajne pojedince iz
sveta medija, umetnosti, sindikata, nevladinih organizacija i td.
Govorei o Komisiji, Dejvid Rokfeler je negirao sve navode o njenoj
tajnosti, navodei da za 10$ godinje pretplate svako moe biti redovan italac
njihovog asopisa Trialog, da se imena donatora, onih s pet i vie hiljada
dolara, svake godine redovno objavljuju, da su njihova adresa i telefoni
normalno evidentirani u svakom telefonskom imeniku i td. J edino to je tajno,
po Dejvidu, su teme sastanaka i ono to se na njima dogovara.
Neki od najpoznatijih lanova Trilaterale su svakako bili ili su jo uvek:
Rejmond Bar (Raymond Barre), premijer Francuske; Zbignjev Beinsi
(Zbigniew Brzezinski), savetnik za nacionalnu bezbednost SAD i savetnik
predsednika Dimija Kartera; Dord Bu Stariji (George Herbert Walker
Bush), etrdeset prvi predsednik SAD, Frenk Karlui (Frank Carlucci),
ministar odbrane SAD u vreme Ronalda regana; Dejms Karter (J ames Carter),
trideset deveti predsednik SAD; Dik ejni (Richard Bruce "Dick" Cheney)
potpredsednik SAD u vreme Derda Bua Starijeg; Voren Kristofer (Warren
Minor Christopher) dravni sekretar SAD u vreme Bila Klintona; Bil Klinton
(William "Bill" Clinton) etrdeset drugi predsednik SAD; Vilijam Koen
(William Cohen), ameriki ministar odbrane u vreme Bila Klintona; Lorenc
I glberger (Lawrence Eagleburger) dravni sekretar SAD u vreme Bila
Klintona; Alen Grinspen (Alan Greenspan) predsednik Federalnih rezervi
1987-2006; Aleksandar Heig (Alexander Haig, J r.) dravni sekretar SAD u
vreme Ronalda regana; Edvard Hit (Sir Edward Heath) premijer Velike
Britanije 1979.-1974; - savetnik Borisa
J eljcina; Henri Kisinder (Henry Alfred Kissinger) dravni sekretar SAD u
vreme Riarda Niksona; Kiichi Miyazawa (), premijer J apana 1991.-
- 436 -

1993; Akio Morita (), osniva SONY-a; Volter Mondejl (Walter
Mondale) potpredsednik SAD u vreme Dimija Kartera; Brajan Malruni (Brian
Mulroney) premijer Kanade 1984.-1993; Dejvid Rokfeler (David Rockefeller
Sr.), ameriki milijarder; Pol Volfovic (Paul Wolfowitz), nekadanji ministar
odbrane SAD i predsednik Svetske banke; Dord Vasiliu (
), predsednik Kipra 1988-1993; Robert Zelik (Robert Bruce
Zoellick), predsednik Svetske banke od jula 2007....
Inae, od 2009. godine Trilateralna Komisija je prisutna i u Beogradu i to
preko nezavisnog nauno-istraivakog drutva East West Bridge. Osnovni
razlozi osnivanja ovog drutva su, prema njihovom zvaninom sajtu, da kroz
politiku obrazovanja, prosvetljenja i saveta upravljaju razvojem pojedinaca,
drava i celokupnih drutava. Predsednik East West Bridge-a je J ovan
Kovaevi (prvi lan Trilaterale iz Srbije), a generalni sekretar Dejan
Novakovi. Za izvrnog sekretara drutva, odnosno, preciznije reeno Srpske
nacionalne grupe Trilateralne Komisije postavljen je Tahir Hasanovi. Ovaj
diplomirani pravnik mnogima je poznat kao zvezda komunistikog podmlatka u
vreme Slobodana Miloevia sa ijom se erkom due vremena i zabavljao.
Nakon uspostavljanja viepartijskog sistema u Srbiji Hasanovi postaje jedan
od lidera demokratske opozicije Srbije (bliski saradnik Duana Mihajlovia) i
miljenik amerike politike to dokazuje i injenica mu je kao jedinom srpskom
politiaru omogueno da pohaa Dale Carnegie Leadership and Human
Relations principal course. Ostali lanovi East West Bridge drutva su: Ana
Brnabi, ore Vukoti, Jagoda Kovai, Nenad Luji, Borislav Miljanovi,
Igor Kosti, ore Vuini, Violeta Jovanovi, Branko Radulovi, Vladimir
Nikitovi, Milica Krsti, Goran Svilanovi, Miroslav J. Veskovi, Zorana Z.
Mihajlovi, Jovan Ratkovi, Borislav Miljanovi. . .









- 437 -


Poglavlje dvadeset prvo
B I L D E R B E R G G R U P A


Princ Bernard (Bernhard J ulijus Kert Karel Godfri Piter), princ od
Lipe-Bisterfelda i Holandije bio je, od 1933. do 1937. godine, lan Nacional
socijalistike partije, obavetajni oficir nacistikih SS jedinica i agent
specijalnog odeljenja N. V. 7 firme I .G. Farben (I nteressen-Gemeinschaft
Farbenindustrie) sa seditem u Berlinu. Dve godine pred poetak Drugog
svetskog rata, 1937.godine, oenio se princezom J ulijanom od Holandije
(J uliana Emma Louise Marie Wilhelmina van Oranje-Nassau), za koju se
veruje da je jedna od najbogatijih ena s obzirom da je glavni akcionar u
naftnoj kompaniji Royal Dutch Shell Co. Kad su nemake trupe okupirale
Holandiju mladi brani par se preselio u London gde su imali irok krug
prijatelja; posebno su bili priv sa Viktorom Rotildom (Nathaniel Mayer
Victor Rothschild, 3rd Baron Rothschild) i poljskim aristokratom,
pripadnikom jezuitskog reda i saradnikom britanske obavetajne slube MI6
dr. J ozef Hijeronim Retinger (J zef Hieronim Retinger). Iz njihovih estih
susreta i askanja rodila se ideja o osnivanju elitne grupe monih i uticajnih
evropskih i amerikih ljudi.
Dr. Jozef Retinger potie iz ugledne aristokratske porodice hristijanizovanih
poljskih jevreja. Nakon to mu je otac umro o njegovom vaspitanju i
obrazovanju se starao grof Zamojski (Wadysaw Zamoyski) koji mu je
omoguio da se upie na Collgede Sorbonne u ijim analima je zapisan, do
dana dananjeg, kao najmlai doktor nauka. Po okonanju studija 1908. grof
Zamoyski alje J ozefa u London gde se on upoznaje sa Dozefom Konradom
(J zef Teodor Konrad Korzeniowsk), naturalizovanim Englezom koji, kao i
Retinger, potie iz hristijanizovane poljske jevrejske porodice koja je imala
nasledno pravo na upotrebu grba Nacz. Druenje sa Konradom e presudno
uticati na Retingera da kasnije postane jezuita i mason 33 stepena. Kao
pripadnik visokog drutva Retinger odava najblie mogue veze sa
industrijskim magnatima, intelektualcima, revolucionarima i visokim
katolikim svetenstvom. Tako je preko svog jezuitskog prijatelja Roberta
Libera (Robert Leiber), koji je jo od 1924. bio lini savetnik papskog nuncija
u Nemakoj kardinala Paelija (Kardinal Pacelli), izdejstvovao, u sred ratnih
operacija 1943.,prijem kod pape Pija XI I .
Svrha i jedini smisao Retingerovog dolaska u Vatikan je bilo pribavljanje
podrke Ecclesia Catholica Romana (Katolike crkve) za realizaciju njegove
gotovo opsesivne ideje o ujedinjenju svih katolikih drava u Evropi i
- 438 -

stvaranju jedinstvenog evropskog ekonomskog, politikog i vojnog bloka. Prvi
put je, kao nikada nikome pre - detaljno i sveobuhvatno, Retinger o svom
planu za stvaranje Evropske unije katolikih drava govorio papi Piju XI I
(Eugenio Maria Giuseppe Giovanni Pacelli, krteno ime i lan porodice koja
vekovima pripada rimskom crnom plemstvu). U Vatikanu su ovim njegovim
sastancima sa Papom od 18. februara do 3. marta 1943. prisustvovali jo i
nemaki ambasador pri Svetoj stolici Frajnhard fon Vaiciker (Ernst
Freiherrvon Weizscker) i njujorki nadbiskup Fransis Spelman (Francis
J oseph Cardinal Spellman), koji je inae bio lini prijatelj sa Bernardom
Baruhom (Bernard Mannes Baruch) amerikim milionerom i savetnikom
amerikog predsednika Frenklina Ruzvelta. Nakon dve nedelje razgovora u
gradu svetog Petra Retinger je dobio to je eleo Pije XI I je dao svoj
blagoslov projektu Evropske unije. Nakon ovog sastanka Rober Liber je
izjavio: Ich beglckwnsche Sie, dass Sie sich sonnen drfen, im Schatten des
Heiligen Stuhles (Drago mi je to nas sve obasjava Sunce koje je u senci Svete
Stolice).
U ovom sledu stvari vano je podsetiti na jedan ne ba esto spominjan
detalj: Frenklin Delano Ruzvelt je pripadnik jedne od najstarijih i naj bogatijih
njujokih jevrejskih porodica Van Roosenvelt koja vodi poreklo od panskih
jevreja Rossacampo. Nakon to su 1620. napustili paniju Rossacampo su se
naselili u Holandiji (regija Tholen) odakle jedan od brae menja ime u Claes
Maartenszen van Rosenvelt i 1649. odlazi u Nieuw-Amsterdam (danas Njujork).
Claes se veoma brzo bogati i postaje vlasnik sve zemlje izmeu onoga to
danas znamo kao zemljite izmeu Pete avenije i avenije Leksington. Njegov
sin Nicholas nastavlja oevim stopama ali pored trgovakih poslova poinje da
se bavi i zajmodavstvom, a ubrzo menja i prezime u Roosevet. Nicholas se eni
sa erkom jednog od najveih jevrejskih zelenaa u Nieuw-Amsterdam
maloletnom Heyltje Kunst i njih dvoje e odgajiti osmoro dece. Od ovo osmoro
dece Jacobus je bio najtalentovaniji i prvi je povezao porodine trgovake i
finansijske potencijale sa politikom. Jacobus (ukundeda Frenklina Ruzvelta)
menja prezime u Roosenvlt-a i sa bratom Johannes-om poinje poetkom XVIII
veka da ostvaruje do tada nevieni uticaj na politiki ivot i to tako to e
jedan brat finansirati Republikansku, a drugi Demokratsku stranku. Jacobus-ov
sin i deda Frenklina Ruzvelta Isaak Roosenvelt postaje senator i 1784.
koosniva Bank of New York. Od toga doba u SAD gotovo nita nije prolazilo
bez saglasnosti porodice Ruzvlet, a lino otac Frenklina Ruzvleta James
(Jacobus) Roosevelt ostae upamen ne samo po nikad prebrojanom bogatsvu
ve i po porodinom motu koji je lino ustanovio: Qui Plantavit Curabit (Ko
seje taj i anje), a objanjavao reima: Ko seje pare taj anje vlast! Frenklin
Delano Ruzvelt je u masonstvo uveden 11. oktobra 1911. u loi 8 Holland u
Njujorku, a 13. aprila 1934. u Beloj Kui - East Room je promovisan u velikog
majstora reda Jacques de Molay. Spomenimo samo da je pripadnik porodinog
klana holandskih J evreja Van Roosenvelt bio i Teodor Ruzvelt, 26-ti
predsednik SAD koji vodi direktno poreklo od Claes Martenzsen Van
- 439 -

Rosenvelt.
Sa papskim blagoslovom i neiscrpnom energijom Retinger se, nakon Drugog
svetskog rata, uz najbliu asistenciju jednog od najpoznatijih bekih masona
grofa Riharda Kalergija (Richard Nicolaus Graf Coudenhove-Kalergi),
angaovao na forminju Pokreta za Evropu u okviru koga je delovao i Vinston
eril nakon to nije reizabran na mesto britanskog premijera. I z tog vremena
se pamti erilov govor koji je 1946. odrao studentima Univerziteta u Ciruhu
kada je pozvao evropske drave i SAD da pristupe osnivanju Evropske unije.
Prvi pravi rezultat Retingerovog zalaganja dogodie se ve 5. maja 1949. u
Londonu kada su predstavnici deset evropskih drava potpisale akt o osnivanju
Evropskog saveta (Conseil de l'Europe - CoE) sa seditem u Strazburu.
Osnivanjem ove nadnacionalne organizacije nainjen je prvi i najvaniji korak
u ustanovljavanju nove superdrave - Evropske Unije. No, i pored toga
Retinger nije bio u potpunosti ispunjen - obuzela ga je nova strast
finalizacija ideje o uspostavljanju jedne jedinstvene i nadnacionalne svetske
vlade.
Retinger je znao ko je, kada i zato pokrenuo tu ideju, a sada je i oseao da
je dolo vreme za njenu konanu realizaciju. Imao je a priori saglasnot mnogih
relevantnih pojedinaca i organizacija ali kao ovek koji nikada nije koraao po
oblacima bio je svestan da ostvarenje ove ideje nee biti mogue ukoliko iza
nje na organizovan i sinhronizovan nain, ne stanu najvaniji pojedinci
najvanijih drava sveta. Polazei od toga on 1952. predloe princu
Bernhardu da animira svoje prijatelje sa britanskog i drugih evropskih dvorova
i da, ako se dobije saglasnost, formira organizacioni komitet za sazivanje
jednog evro-amerikog sastanka na ijem elu bi se nalazio Bernhard.
Uz podrku kue Rotilda u Evropi i porodice Rokfelera u SAD, princ
Bernhard je pozvao 120 uglednih graana Evrope i Severne Amerike da se
okupe u hotelu Bilderberg u mestu Osterbek (Oosterbeek) u Holandiji;
sastanak je odran od 29. do 31. maja 1954. u potpunoj tajnosti; u hotelu, osim
prinevih zvanica nije bilo nikog vie, a neobino brojne policijske i
specijalne vojne snage su obezbeivale hotel i ceo gradi Osterbek. Sve
trokove sastanka podmirila je Fordova fondacija.
Dve treine pozvanih su bili iz Evrope, a jedna treina iz SAD; jedna treina
prisutnih bila je iz evropskih kraljevskih porodica, visoki dravni funkcioneri i
istaknuti politiari, a dve treine su bili eksperti i ugledni ljudi iz oblasti
finansija, industrije, informisanja, obrazovanja, komunikacija i sindikata. Na
ovom osnivakom sastanku utvreni su osnovni ciljevi od kojih je stvaranje i
uvrenje nadnacionalnih institucija Novog svetskog poretka postavljen kao
jedan od najvanijih zadataka. To je, s druge strane, podrazumevalo
preduzimanje odlunih i beskompromisnih mera u pravcu anuliranja svih
nacionalnih i suverenih odrednica postojeih drava, naputanje svake
- 440 -

ideologije patriotizma, redefinisanje moralnih normi i dr.
Radom Bilderberg grupe rukovodi predsedavajui, pravni komitet od 35
lanova, Savetodavni odbor i poasni generalni sekretar. Do 1976.
predsedavajui je bio princ Bernhard koji je, zbog umeanosti u korupcionaku
aferu oko kupovine i prodaje aviona Lockheed morao da se povue i svoje
mesto ustupi lordu Houmu od Hirela (Alexander Frederick Douglas-Home,
Baron Home of the Hirsel ), nekadanjem britanskom premijeru. Od 1980. do
1985. na elu Bilderberg grupe je Valter el (Walter Scheel), bivi predsednik
Savezne republike Nemake, a zamenio ga je lord Rol od Ipsdena (Eric Roll,
Baron Roll of I psden), direktor poznate vajcarske SBC Warburg Bank. Od
1989. predsedavajui je lord Piter Karington (Peter Alexander Rupert
Carington, 6th Baron Carrington), nekadanji britanski ministar spoljnih
poslova, generalni sekretar NATO-a i predsednik Kraljevskog instituta za
spoljne odnose. Danas Bilderbergom predsedava Etjen Davinjon (tienne,
Viscount Davignon), predsednik Socit Gnrale iz Belgije.
Svoj mondijalistiki i globalistiki angaman u Bilderbergu princ Bernhard
je zamenio angamanom u druge dve mnogo tajnije i izvesno opskurnije
organizacije: The 1001 Club (osniva Anthony Edward Rupert, vlasnik firmi
kao to su Cartier S.A., Alfred Dunhill, Ltd., Baume et Mercier, Rothmans
I nternational plc i td) i Group Pesenti (osniva Carlo Pesenti, vlasnik firmi
Fondazione I talcementi, I talmobiliare, RCS Mediagroup i td). Mu bive
kraljice J ulijane i otac sadanje holandske kraljice Beatrise (Beatrix
Wilhelmina Armgard) princ Bernhard umro je 1. decembra 2004. godine;
sahranjen je u Delftu u Narandastoj kui. Poslednju poast mu je odalo est
hiljada pripadnika holandskih mornarikih i konjikih jedinica.
Grupa u najstrooj tajnosti uva mesto i vreme svojih sastanka, a takoe i
dnevni red i imena uesnika. Sve sastanke Bilderberga obezbeuju jake vojne i
policijske snage zemlje domaina; bezbedonosne pripreme prevazilaze i one
predvidjene za zvanine skupove efova drava i vlada. Iako mnogi o
Bilderbergu govore kao o tajnoj svetskoj vladi on to odista nije iz prostog
razloga to se sastaje samo jedanput godinje, to ima nekonzistentan sastav i
to, od osnivanja do danas, nije zauzimao konane odluke po bilo kom pitanju
ve samo preoporuke koje su, takve kakve jesu, bile uvek od posebnog znaaja
za najvei broj drugih organizacija ali i vlada mnogih drava. Sastanci Grupe
su krajnje neformalni: ne vodi se nikakav formalni zapisnik niti stenogramske
beleke. Svi uesnici su podeljeni po tematskim oblastima i sve to se dogaa
zapravo je razmena miljenja kroz neku vrstu neformalnog askanja. Meutim,
na kraju se, ipak, na osnovu usaglaenih i preovlaujuih miljenja i ocena
primaju k znanju preporuke za dalje delovanje uesnika; ovako formulisana
miljenja i stavovi svetske elite primaju se i, shodno njima, se postupa s
najveom panjom u svim centrima svetske politike. Ako se zna da sastancima
Bilderberga prisustvuju sve krunisane evropske glave, predsednici drava ili
- 441 -

vlada mnogih zemalja, vlasnici najveih svetskih banaka i medijskih kua,
najmoniji industrijalci. . , onda je jasno zato se Bilderberg doivljava tako
ozbiljno i s respektom.
Sastanci Bilderberg grupe se odravaju jedanput godinje i ne traju nikad
due od tri dana. Na njima nikad ne uestvuje vie od 120 osoba, a uesnike
sastanka poziva predsedavajui nakon konsultacija s upravnim komitetom i
generalnim sekretarom. Sve trokove sastanka snosi zemlja domain i,
naravno, privatni donatori.
Bilderberg nije jedina grupa ovog tipa, ali j e karakteristina po delovanju i
autoritetu koji ima irom sveta. Za nju je specifino to to na jednom mestu na
tri dana okuplja vodee svetske ljude da, u krajnje neformalnoj atmosferi,
raspravljaju o najvanijim politikim i ekonomskim pitanjima. Meu
uesnicima vlada savreno poverenje i istinska potreba da krajnje otvorenim
razgovorom razmotre sve aspekte pitanja koja su predmet njihovog
interesovanja. Nema tampe, nema saoptenja sa sastanka, nema davanja
nikakvih izjava i nema ljutnje zbog bilo ega izreenog na sastanku. Jednom
reju, Bilderberg je odista jedna neformalna grupa, nekonzistentna po sastavu
(samo 39 lanova su stalni lanovi) i neobavezujua po zakljucima koji se,
ipak, ne retko sprovode do najsitnijih detalja.
Kao ilustracija rada Bi lderberga najbolje e nam posluiti primer s prvog
sastanka ove grupe, iz 1954. godine. Tada su evropski uesnici sastanka
izrazili nezadovoljstvo amerikom politikom protiv komunista u SAD, koju je
predvodio senator Dozef Makartni (J oseph McCartney). Odgovarajui na
ovako izraenu brigu svojih evropskih sagovornika savetnik amerikog
predsednika arls Daglas (Charles Douglas Smith), podran od strane efa
C. I. A. -e generala Valtera Bedela Smita (Walter Bedell Smith), doslovce je
odgovorio: Da li e Makarti umreti od metka nekog atentatora ili e biti
uklonjen na pravi ameriki nain uklanjanja davei s politike scene ja
neznam, ali predviam da e do naeg sledeeg sastanka Makartni biti istorija
za ameriku politiku scenu. Kako je arls Daglas obeao svojim uvaenim
evropskim kolegama tako je i bilo: senator Dozef Makartni je ve od poetka
1955. bio u apsolutnoj medijskoj blokadi, a 1957. je nenadano preminuo u
svojoj etrdeset i osmoj godini. Pola veka nakon Makartnijeve iznenadne smrti
je otkriveno da je najvei broj komunista koje je on pohapsio i procesuirao bili
J evreji: Philip Jeffe, Andrew Roth, Mark Gayn, Judith Coplin, Gerhart Eisler,
Klaus Fuchs, Harry Gold, Abraham Brothman, David Greenglas, Robert
Oppenheimer, Israel Weinbaum, Miriam MoscowitzOvaj primer na pravi
nain ilustruje razumevanje meu lanovima Bilderberg grupe.
Kada se francuski predsednik arl de Gol 1963. odluno usprotivio ulasku
Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (preteu Evropske unije) i,
to je izvesno mnogo vanije, zatraio od SAD da francuske dolarske rezerve
- 442 -

isplati u zlatu, na sednici Bilderberga odranoj od 20. do 22. marta 1964. u
Vilijamsbergu, SAD doneta je odluka o njegovom svrgavanju. Kao odgovor na
sve napade na njega i Francusku koji su nakon toga usledili de Gol je 1966.
povukao sve francuske trupe iz Severno Atlantskog saveza i naredio NATO
trupa da do 8. juna napuste Francusku. I ste godine je posetio Kanadu gde je
svoje obraanje graanima Kvebeka zavrio reima Vive le Qubec libre !
Tokom 1968. u Francuskoj su organizovane masovne studentske i sindikalne
demonstracije protiv de Gola pa je on iste godine raspisao prevremene izbore
na kojima je trijumfovao sa 70% osvojenih glasova. Meutim, i pored svega
toga, ve sledee 1969. je podneo ostavku i trajno se povukao iz politikog
ivota Francuske. I znenada je preminuo 1970. godine, a autopsijom nikada nije
ustanovljen pravi uzrok njegove smrti. Sahranjen je u selu Colombey-les-Deux-
glises bez uobiajene ceremonije. Engleska je, nakon to je za novog
predsednika Francuske izabran or Pompidu (Georges Pompidou)
dugogodinji slubenik Rotildove banke u Parizu, postala lan EEZ-a,
francuske devizne rezerve nisu zamenjene u zlato a francuski vojnici su se
vratili u NATO, a NATO na teritoriju Francuske.
Na lini poziv Dejvida Rokfelera do tada nepoznati guverner amerike drave
Arkanzas, Bil Klinton prisustvovao je sastanku Bilderberga u Baden Badenu,
Nemaka, 1991. godine. Govorom o neophodnosti i neizbenosti globalizacije i
svojim specifinim armom Klinton je pridobio simpatije svih lanova Grupe,
posebno onih stalnih. Ve naredne godine Bil Klinton, kao nekad nepoznati
Dimi Karter (J ames Earl Carter, J r. ), uestvovao je na predsednikim
izborima u SAD i pobedio.
Kako je mogue da se o Bilderberg grupi, koja okuplja odista svetski crme
de la crme, tako malo zna? Odgovor na ovo pitanje moe se spoznati iz
govora koji 1991. godine u Baden Badenu odrao Dejvid Rokfeler:
Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time magazinu i svim
ostalim iz sveta masovnih medija iji direktori su prisustvovali naim
sastancima potujui na obiaj diskrecije u proteklih etrdesetak godina. Bilo
bi nemogue da radimo na ostvarenju naeg plana za ceo svet ako bismo bili
izloeni oima, i sudu, javnosti svih ovih godina. Danas je svet znatno
sloeniji i spremniji da prihvati nau ideju jedne svetske vlade.
Tokom pola veka postojanja i rada Bilderberga mnoge krunisane glave su
uestvovale u njegovom radu: The Prince Philip, Duke of Edinburgh mu
britanske kraljice Elizabete I I , The Prince Charles, Prince of Wales - sin
britanske kraljice Elizabete I I , Prince Bernhard otac holandske kraljice
Beatrise, Beatrix Wilhelmina Armgard holandska kraljica, Prinze Claus
Georg Wilhelm Otto suprug holandske kraljice Beatrise, Prinz Willem-
Alexander Claus George Ferdinand van Oranje-Nassau princ naslednik
- 443 -

holandske krune, Juan Carlos I de Borbn kralj panije, Sofa de Grecia
supruga panskog kralja Huana Karlosa I , Infanta Cristina, Duquesa de Palma
de Mallorca erka panskog kralja Huana Karlosa I , Prince Philippe, Duke
of Brabant sin belgijskog kralja Alberta I I i princ naslednik, Carl XVI Gustaf
kralj vedske, Harald V kralj Norveke, Hans-Adam II princ
Lihtentajna, Prince Axel Christian George of Denmark danski princ.
Pored pripadnika britanske kraljevske kue sastancima Bilderberga su
obavezno prisustvovali i britanski premijeri: J ames Harold Wilson, Baron
Wilson of Rievaulx; Alexander Frederick Douglas-Home, Baron Home of the
Hirsel; Sir Edward Richard George Heath; Leonard J ames Callaghan, Baron
Callaghan of Cardiff; Margaret Hilda Thatcher, Baroness Thatcher; Sir J ohn
Major; Anthony Charles Lynton "Tony" Blair i James Gordon Brown.
SAD su na sastancima Bilderberga uvek predstavljali njeni najvii politiki
predstavnici i dravni slubenici: Derald Ford (Gerald Ford, J r.), trideset i
osmi predsednik SAD; Bil Klinton, etrdeset i drugi predsednik SAD; Valter
Mondejl, potpredsednik SAD u vreme predsednika Dimija Kartera, Den Kvejl
(J ames"Dan" Quayle), potpredsednik SAD u vreme Dorda Bua starijeg;
Riard Pejl (Richard N. Perle), dravni sekretar za odbranu u administraciji
predsednika Ronalda Regana; Zbignjev Beinski, savetnik za nacionalnu
bezbednost u administraciji predsednika Dimija Kartera; Mek Bandi
(McGeorge "Mac" Bundy), savetnik za nacionalnu bezbednost u
administracijama predsednika Dona Kenedija i Lindona Donsona (Lyndon
Baines J ohnson); Kenet Dem(Kenneth W. Dam), dravni sekretar za finansije
u administraciji Dorda Bua mlaeg; Klarens Dilon (Clarence Douglas
Dillon), dravni sekretar za finansije u administraciji Dona Kenedija i
Lindona Donsona; Aleksandar Hejg (Alexander Haig, J r.), dravni sekretar u
administraciji predsednika Ronalda Regana; Riard Holbruk (Richard
Holbrooke), ambasador SAD pri UN u vreme mandata predsednika Dorda
Bua starijeg; Donald Henri (Donald McHenry), ambasador SAD pri UN u
vreme mandata predsednika Dimija Kartera; Robert Maknamara (Robert
McNamara), dravni sekretar za odbranu u administraciji Dona Kenedija;
Kolin Pauel (Colin Powell) dravni sekretar u administraciji Dorda Bua
mlaeg; Kondoliza Rajs, dravni sekretar u administraciji Dorda Bua
mlaeg; Din Rask (David Dean Rusk), dravni sekretar u vreme Dona
Kenedija i Lindona Donsona; Brent Skovkroft (Brent Scowcroft), savetnik za
nacionalnu bezbednost u vreme predsedni ka Deralda Forda i Dorda Bua
starijeg; Dord ulc (George Shultz), dravni sekretar u vreme administracije
Ronalda regana; Sajrus Vens (Cyrus Vance), dravni sekretar u administraciji
Dimija Kartera; Henri Kisinder, savetnik za nacionalnu bezbednost, a potom
dravni sekretar u administraciji Riarda Niksona. . . . .
Na sastanke Bilderberga se redovno pozivaju i visoki funkcioneri EU: Hans
van der Bruk (Henri (Hans) van den Broek), oze Manuel Baroso(J os Manuel
- 444 -

Duro Barroso), ak Santer(J acques Santer),Romano Prodi (Romano
Prodi),ak Delor (J acques Delors), Havijer Solana(Francisco J avier Solana de
Madariaga), Kris Paten(ChristopherPatten), Ema Bonino (Emma Bonino),
oakin Almunja(J oaqun Almunia Amann)...
Mnoge svetski poznate kompanije su, po pozivu, slale na sastanke
Bilderberga svoje elne ljude: Fiat - Giovanni Agnelli; Thyssen Krupp AG -
Gerhard Cromme; Otto Wolff Group - Otto Wolff von Amerongen; Carlyle
Group - Louis V. Gerstner, Jr. ; Siemens AG - Klaus Kleinfeld; Microsoft
Corporation - Craig Mundie; Royal Dutch Shellplc - Jorma Jaakko Ollila;
British Petroleum - Edmund John Philip Browne, Baron Browne of Madingley;
Statoil ASA- Harald Norvik; Eli Lilly and Company - Sidney Taurel; Novartis
International AG - Daniel Lucius Vasella; Google Inc. - Eric Emerson
Schmidt; Daimler AG - Jrgen Erich Schremp; Pay Pal - Peter Andreas Thiel ;
Deutsche Post AG - Klaus Zumwinkel; Deutsche Lufthansa AG -Jrgen
Weber; American International Group, Inc. (AIG) - Maurice R. "Hank"
Greenberg . . .
Bilderberg grupi su oduvek stajali na raspolaganju nauni i ljudski
potencijali najpriznatijih svetskih univerziteta i instituta i zato su oni uvek
imali svoje predstavnike na godinjim sastancima: McGill University -
Montreal , Kvebek, Kanada; Hudson Institute Kroton na Hadsonu, Njujork,
SAD; Aspen Institute - Vaington D.C., SAD; Leiden University
Leiden,Holandija; Hoover Institution Kalifornia, SAD; Leland Stanford
Junior University - Stanford, Kalifornia, SAD; The Johns Hopkins University
- Baltimore, Merilend, SAD; Harvard University - Kembrid, Masausets,
SAD; Columbia University - Njujork, NY , SAD; University of Toronto -
Ontario, Kanada; Peter G. Peterson Institute - Vaington D.C., SAD;
Massachusetts Institute of Technology (MIT) - Kembrid, Masausets,
SAD....
Da je Bilderberg vaan i da se njegova re uvek uje i u svim najvanijim
svetskim finansijskim institucijama govori i to da njegovim sastancima, opet
samo po pozivu, prisustvuju prvi ljudi: The Goldman Sachs Group, Inc.,
Deutsche Bank AG, Federal Reserve System, Banca d' Italia, European Central
Bank, Allied Irish Banks plc, Lazard Frres & Co. , Bank of England, Bank for
International Settlements, Banque de France, The Royal Bank of Scotland
Group Plc, Dresdner Bank AG, Chase, Banque Nationale de Belgique,
Skandinaviska Enskilda Banken, S. G. , Warburg & Co., Warburg Pincus,
World Bank Group.... Porodicu Rotild koja kontrolie nepoznati broj banaka i
finansijskih institucija irom sveta na sastancima Bilderberga su predstavljali:
Baron Guy douard Alphonse Paul de Rothschild, Nathaniel Charles Jacob
Rothschild, 4th Baron Rothschild i Lynn Forester de Rothschild.
Nakon viegodinjeg sagledavanja i kompjuterske simulacije poslovanja
- 445 -

preko 37 miliona korporacija, kompanija i manjih preduzea koje se nalaze u
njihovoj banci podataka istraivai sa vajcarskog ETH Zurich
(Eidgenssische Technische Hochschule Zrich) su konstatovali da svetom de
facto upravlja samo 147 korporacija (3/4 su banke, finansijska ili
osiguravajua drutva). Ovih 147 korporacija zapravo poseduju veinsko
vlasnitvo u 737 transnacionalnih kompanija (Multinationale Unternehmen)
koje, s druge strane, imaju kontrolne pakete u 43060 manjih multinacionalnih
kompanija koje, sve zajedno, ostvaruju ak 81% svetskog BDP-a i kontroliu
sve najznaajnije svetske medije. Prema raspoloivim podacima
Eidgenssische Technische Hochschule Zrich ove kompanije su 2011. godine
pod svojom kontrolom imale neto vie od 40% svetskog rudnog bogatstva,
gotovo 50% svetske proizvodnje hrane i distribucije pijae vode i neverovatnih
80% proizvodnje lekova. U izvetaju se posebno naglaava da je 147 vodeih
svetskih korporacija meusobno povezano i koordinirano preko etiri
finansijska giganta: AXA Group, Merrill Lynch, Barclays PLC i JPMorgan
Chase & Co. Sluajno ili ne ali upravo ova etiri finansijska giganta
delegiraju svoje predstavnike na sastanke Bilderberga i to bez oficijelnog
poziva i evidencije prisustva - Official Attendee List.
U opirnom izvetaju vajcarskih naunika se u samo jednoj reenici
konstatuje da su prvu transnacionalnu kompaniju jo 1120. osnovali Templari,
a da je naredna organizovana tek 1600-te pod patronatom britanske krune -
Governor and Company of Merchants of London trading into the East Indies.
Spisak prvih najuticajnijih pedeset od ukupno 147 korporacija koje kontroliu
svet prema Eidgenssische Technische Hochschule Zrich (Nakon imena
korporacije kurzivom su ispesana mesta registracije, registraciona oznaka i na
kraju njihov kumulativni broj to je broj nii uticaj je vei):
1 BARCLAYS PLC GB 6512 SCC 4. 05
2 CAPI TAL GROUP COMPANI ES I NC, THE US 6713 I N 6. 66
3 FMR CORP US 6713 I N 8. 94
4 AXA FR 6712 SCC 11. 21
5 STATE STREET CORPORATI ON US 6713 SCC 13. 02
6 JP MORGAN CHASE & CO. US 6512 SCC 14. 55
7 LEGAL & GENERAL GROUP PLC GB 6603 SCC 16. 02
8 VANGUARD GROUP, I NC. , THE US 7415 I N 17. 25
9 UBS AG CH 6512 SCC 18. 46
10 MERRI LL LYNCH & CO. , I NC. US 6712 SCC 19. 45
11 WELLI NGTON MANAGEMENT CO. L. L. P. US 6713 I N 20. 33
12 DEUTSCHE BANK AG DE 6512 SCC 21. 17
13 FRANKLI N RESOURCES, I NC. US 6512 SCC 21. 99
14 CREDI T SUI SSE GROUP CH 6512 SCC 22. 81
15 WALTON ENTERPRI SES LLC US 2923 T&T 23. 56
16 BANK OF NEW YORK MELLON CORP. US 6512 I N 24. 28
17 NATI XI S FR 6512 SCC 24. 98
18 GOLDMAN SACHS GROUP, I NC. , THE US 6712 SCC 25. 64
19 T. ROWE PRI CE GROUP, I NC. US 6713 SCC 26. 29
20 LEGG MASON, I NC. US 6712 SCC 26. 92
21 MORGAN STANLEY US 6712 SCC 27. 56
22 MI TSUBI SHI UFJ FI NANCI AL GROUP, I NC. JP 6512 SCC 28. 16
23 NORTHERN TRUST CORPORATI ON US 6512 SCC 28. 72
24 SOCI T GNRALE FR 6512 SCC 29. 26
25 BANK OF AMERI CA CORPORATI ON US 6512 SCC 29. 79
26 LLOYDS TSB GROUP PLC GB 6512 SCC 30. 30
- 446 -

27 I NVESCO PLC GB 6523 SCC 30. 82
28 ALLI ANZ SE DE 7415 SCC 31. 32
29 TI AA US 6601 I N 32. 24
30 OLD MUTUAL PUBLI C LI MI TED COMPANY GB 6601 SCC 32. 69
31 AVI VA PLC GB 6601 SCC 33. 14
32 SCHRODERS PLC GB 6712 SCC 33. 57
33 DODGE & COX US 7415 I N 34. 00
34 LEHMAN BROTHERS HOLDI NGS, I NC. US 6712 SCC 34. 43
35 SUN LI FE FI NANCI AL, I NC. CA 6601 SCC 34. 82
36 STANDARD LI FE PLC GB 6601 SCC 35. 2
37 CNCE FR 6512 SCC 35. 57
38 NOMURA HOLDI NGS, I NC. JP 6512 SCC 35. 92
39 THE DEPOSI TORY TRUST COMPANY US 6512 I N 36. 28
40 MASSACHUSETTS MUTUAL LI FE I NSUR. US 6601 I N 36. 63
41 I NG GROEP N. V. NL 6603 SCC 36. 96
42 BRANDES I NVESTMENT PARTNERS, L. P. US 6713 I N 37. 29
43 UNI CREDI TO I TALI ANO SPA I T 6512 SCC 37. 61
44 DEPOSI T I NSURANCE CORPORATI ON OF JP JP 6511 I N 37. 93
45 VERENI GI NG AEGON NL 6512 I N 38. 25
46 BNP PARI BAS FR 6512 SCC 38. 56
47 AFFI LI ATED MANAGERS GROUP, I NC. US 6713 SCC 38. 88
48 RESONA HOLDI NGS, I NC. JP 6512 SCC 39. 18
49 CAPI TAL GROUP I NTERNATI ONAL, I NC. US 7414 I N 39. 48
50 CHI NA PETROCHEMI CAL GROUP CO. CN 6511 T&T 39. 78
Sve sastanke Bilderberga redovno prate novinari ali, naravno, ne bilo koji
ve samo oni koji dolaze iz odabranih medijskih kua: The Daily Telegraph,
Financial Times, The Economist, Die Welt, Bild, Die Zeit, The Washington
Post, ABC News, Daily News, The Times, U. S. News & World Report, The Wall
Street Journal i El Pas.











- 447 -


Poglavlje dvadeset drugo
BILDERBERG I SRBIJA


Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija bila je komunikaciona
spona tri kontinenta: kroz nju su prolazili putevi koji su spajali Zapadno-
evropsko podruje sa Sredozemljem, sa Bliskim istokom i Azijskim
kontinetom. Kima svih ovih puteva bila je, i ostala, Srbija. Kroz nju prolazi
kljuni reni plovni put, koji povezuje zapadnu i centralnu Evropu, preko
kanala Rajna-Majna, i Dunavom s Crnim morem; drugi vodeni pravac vodi
Moravskom dolinom prema Povardarju i Egejskom moru. eleznike
komunikacije Srbije povezuju Evropu s Bliskoistonim i Azijskim prostorima.
Za neke drave i organizacije ovo je geostrateki prostor od primarnog interesa
za osvajanje i kontrolu afro-azijskih teritorija.
Teritorija srpske pokrajine Kosovo i Metohija pokriva neto vie od deset
hiljada kvadratnih kilometara ali je, po miljenju svih vojnih stratega, trbuh
Jugoistone Evrope i, zahvaljujui prirodnoj konfiguraciji terena, prava vojna
tvrava za kontrolu ovog dela sveta i napredovanje ka Evroaziji.
U hotelu Cezar Park u Sintri, Portugalija, od 3. do 6. juna 1999. godine
odran je 47. sastanak grupe Bilderberg. Prisustvovalo je 111 uesnika iz 24.
drave. Prva taka dnevnog reda bilo je Kosovo, a medijator za ovu temu bio
je Henri Kisinder dok su glavni govornici bili Karl Bild (Nils Daniel Carl
Bildt) iz vedske, arls G. Bojd (Charles Graham Boyd) iz SAD, Dominik
Moa (Dominic Moa) iz Francuske i Mikail Zantovski (Michael Zantovski) iz
eke.
Sastanak je odran neposredno pre potpisivanja kapitulacije SR J ugoslavije
u Kumanovu, s NATO Paktom, i konanog sloma politike Slobodana
Miloevia. Tom prilikom moglo se uti da je kapitulaciji Srbije u mnogome
doprineo specijalni izaslanik nemake vlade Kastenfeld (Peter Castenfelt) koji
je, u okviru tajne misije, boravio u Beograd od 29. maja do 4. juna 1999.
Kastenfelt, koji je inae veanin i koji je nekad radio za investicionu
bankarsku firmu Dillon, Read & Co. se etiri puta sastao sa Miloeviem u
jednoj od dedinjskih vila. Kao nekadanji bankar i aktuelni finasijski ekspert u
firmi Archipelago Enterprises Ltd Kastefelt je govorio jezikom koji je
Miloevi dobro razumeo to je, na kraju, rezultiralo njegovim prihvatenjem
neminovnog kapitulacijom. Dolazak ernomirdina (

) i Ahtisarija (Martti Oiva Kalevi Ahtisaari ) poetkom juna sa

deset taaka koje su Miloeviu ponuene kao Take it or leave it je bio samo
- 448 -

zavrni in onoga to je Kastenfelt ve perfektuirao.
No, uprkos injenici da je rat protiv Miloevia dobijen, meu uesnicima
nije bilo nikakvog posebnog zadovoljstva; nedvosmisleno je konstatovano da
je u napadu na Srbiju NATO uspeno korien umesto neuspene diplomatije, a
da glavni rezultat sukoba nije slom Srbije ve slom tradicionalnog politikog
koncepta nacionalne i suverene drave. Pozitivni efekti sukoba, zakljueno je,
su ti to je kosovki primer pomogao izgradnji evropskog identiteta,
odumiranju ideje dravnog suvereniteta i uvrenju NATO-a kao
neprikosnovene vojne sile. Kakav znaaj je diminishing (smanjivanje) Srbije
imalo po prosperitet NATO-a govori i podatak da su nakon 1999. godine
Poljska, Maarska, eka, Litvanija, Estonija, Letonija, Slovenija, Slovaka,
Bugarska i Rumunija postale lanice ovog vojnog saveza.
Konstataciju da je Srbija politiki poraena i ekonomski unitena,
teritorijalno smanjenja i vojno degradirana sledila je pretpostavka da e joj
sada za obnovu trebati oko 30 milijardi dolara i da joj se one moraju uiniti
dostupnim preko posebnih kreditnih linija, ali pod posebnim uslovima! U
ovom kontekstu opet je spominjan akt o kapitulaciji koje je Miloevi
prihvatio, a u kome se u lanu 9 govori o mogunosti novane pomo radi
obnove i stabilizacije kriznog podruja. Polazei od stava da je pozicija
Srbije na Balkanu slina onoj koju Nemaka ima u Evropi, izraeno je
uverenje da e se obnova Srbije odvijati pod kontrolom MMF-a i EU to e,
pored obnove, istovremeno osigurati i njeno privoenje neophodnim
demokratskim regulama. Pri tome, bez ikakvih dilema je istaknuto da je za
Evropu bitna teritorija Srbije, a ne i Srbija kao drava koja, u teritorijalnom
pogledu, moe biti dodatno adekvatno redefinisana kroz teritorijalnu
fragmentaciju, odnosno regionalizaciju (adequately redefined through a
process of regionalization).
U ovom kontekstu vano je osvrnuti se na Kisindereve uvodne napomene
koje su prisutne potsetile na injenicu da je jo davne 1880. godine lord
Edmond Ficmoris (Edmond George Petty-Fitzmaurice, 1st Baron Fitzmaurice)
rekao da je od interesa za evropske sile da se stvori jaka Albanija koja bi
objedinjavala skadarski, janjinski, kosovski i bitoljski vilajet. Obavezu
realizacije ove ideje na sebe je preuzela Britanija ali ju je od nje kasnije
nasledila Austro-Ugarska. Svoje desetominutno izlaganje Kisinder je zavrio
konstatacijom da primena sile prema Srbiji nije bila u svrhu puke zatite
albanskog stanovnitva ve da je per se bila na tragu ideja lorda Ficmorisa.
Na kraju, zakljueno je da po kapitulaciji Srbije treba osigurati dolazak na
vlast partija demokratske provinijencije, a potom i preduzeti mere kako bi se
Miloevi i drugi srpski politiki i vojni lideri nali u Hagu i odgovarali za
svoju nekooperativnost. Njihovo suenje i osuda postae pretpostavka za dalju
dekompoziciju Srbije i konano ukidanja njenog pravnog i ekonomskog
- 449 -

sistema; ovo e zapravo predstavljati izuzimanje Srbije iz meunarodnog
pravnog poretka i njeno konano brisanje sa spiska meunarodno priznatih,
nezavisnih i suverenih drava.
Razmatranje pitanja statusa Kosova odloeno je za kasnije, ali nije bilo
nikoga ko je doveo u pitanje raniju odluku o neophodnosti uspostavljanja
njegove nezavisnosti i potrebu redefinisanja poloaja severne srpske pokrajine
Vojvodine. Ova pitanja su samo godinu dana ranije, 14.-17. maj 1998. u hotelu
Turnberry u kotskoj, razmatrana u sklopu diskusiji o budunosti NATO-a.
Tada su se uesnici Bilderberga ozbiljno pozabavili sve prisutnijim javnim
primedbama na opravdanost daljeg postojanja Evroatlantskog pakta nakon pada
Berlinskog zida i evidentne vojne nemoi Rusije. Formalni raison dtre
NATO-a reen je stvaranjem nestabilnosti u samoj Evropi, odnosno na
teritoriji june srpske pokrajine - Kosovu i Metohiji. Evropski problem su tako
pro forma postali Srbi koji su navodno ugroavali neduno albansko
stanovnitvo. NATO je bombardovao Srbiju, okupirao Kosovo i Metohiju i
tako pokazao i dokazao navodnu svrhu svog daljeg opstanka. injenica da su
Srbi i Srbija bili samo exculpation (izgovor i opravdanje) za nastavak NATO
drang nacht Osten (vozi na I stok) politike zapadnoj javnosti nisu bili vani.
Naravno, danas je svima jasno da za dolazak NATO-a na Balkan preko
Srbije i njegovo irenje na istonoevropske zemlje postoje dublji razlozi. Oni
se pre svega tiu strategije koja se odnosi na kontrolu prirodnih bogatstava
Kaspijskog bazena ali, mogue, i mnogo vanije - izvora pitke vode u Rusiji
koja poseduje etvrtinu svih svetskih rezervi pitke vode! Ova strategija u
okvru politike drang nacht Osten podrazumeva striktnu kontrolu
istonoevropskih zemalja: nametanje dobro kontrolisane demokratije i
sprovoenje dirigovane privatizacije dotadanjih dravni h ekonomija. NATO
je garant uspeha svih ovih promena koje se inae sprovode po diktatu MMF-a,
SB-a, EU i, naravno, amerike administracije. Meutim, paralelno sa
disciplonovanjem istonoevropskih drava SAD, kao komandujua sila u
okviru NATO-a koji je jedina meunarodna vojna sila koja nije pod
demokratskim i pravnim nadzorom, vre upliv i ostvaruje svoju dominaciju i
nad svim ostalim evropskim dravama. Prvi cilj SAD-a, pre nego to se doe
do finalne realizacije strategije globalne kontrole svetskih energetskih resursa,
je da uspostave apsolutnu dominaciju nad Evropom.
Politiki i ekonomski slom Rusije i ujedinjenje Nemake predstavljaju
svojevrstan poetak kraja politike stvaranja Novog svetskog poretka. Na tom
tragu je i politika napada NATO-a na Srbiju, od 24. marta 1999. godine, za
koju e ameriki predsednik Bil Klinton rei: NATO intervencijom su
promovisane i podrane nae vrednosti i zatieni nai interesi. Kad je treeg
juna SRJ, odnosno Srbija, kapitulirala analitiar New York Times-a je to
jednostavno prokomentarisao: Problem sa Kosovom je od poetka zapravo bio
u tome kako da reagujemo kad nam se loe stvari dese na nevanim mestima.
- 450 -

Najobjektivniju ocenu agresije NATO-a na Srbiju dao je 24. marta 2000.
godine ekim novinama Lidove novini poljski J evrejin, nekadanji savetnik
predsednika Dimija Kartera, stalni lan Trilateralne komisije i prvi apostol
amerike geopolitike Zbignjev Beinski:
Rat protiv Srbije iz humanitarnih razloga je izmiljotina Blera i Klintona.
Ako bi ih iko ozbiljno shvatio, onda je trebalo da interveniemo u Ruandi. To
nismo uinili. Nismo uinili nita ni u eeniji, gde se deava mnogo gora
humanitarna katastrofa. Na Kosovu smo intervenisali pre svega iz
geopolitikih razloga: bojali smo se da bi NATO mogao potpuno da izgubi
kredibilitet ukoliko nebi bio dosledan i operaciju doveo do kraja...
Dve godine kasnije Beinski u svojoj knjizi Drugaansa (Second Chance:
Three Presidents and the Crisis of American Superpower) pie: Klinton je
doneo odluku o upotrebi sile da bi primorao Srbiju da napusti Kosovo. . .
Politika irenja NATO-a se pokazala tako plodnom da je bilo neminovno da se
zavrna faza jugoslovenske krize razrei sredinom 1999. pod zapadnim
uslovima i amerikim vostvom. Srbija je bila primorana da se povue sa
Kosova.
Veoma dobru ocenu NATO agresije dala je i Jelena Guskova (
), doktor istorijskih nauka, redovni lan Ruske akademije
nauka, inostrani lan Srpske akademije nauka i umetnosti i rukovodilac Centra
za izuavanje savremene balkanske krize I nstituta za slavistiku Ruske
akademije nauka. O motivima kojima se rukovodio NATO prilikom napada na
Srbiju i motivama za potonje unutavanje srpskog naroda ona kae:
Razlog je jasan: Srbija je smetala. Prvo je SFRJ smetala time to je bila
jedna od najjaih i najveih drava na Balkanu. Zatim je SRJ bila smetnja time
to je sauvala svoju vojsku, time to je bila i ostala nespremna da se
potinjava planovima NATO. Sve balkanske drave su prihvatiti saradnju sa
Alijansom i danas ispunjajavu sve njihove uslove. Zapad im tako danas diktira
svoje tumaenje demokratije i federativnih odnosa, daje instrukcije za
upravljanje dravom, politikim strankama, sam postavlja i smenjuje
rukovodstva. Ovim putem nije krenula SRJ pa je stoga i bombardovana.
Zakljuujem da su ba rodoslovlje Srba, njihovo poreklo i istorijski karakter,
hrabrost i junatvo, predstavljali glavnu prepreku na putu novih svetskih
vladara.
Dvadeset godina Zapad je uporno unitavao jednu dravu i jedan narod. U
toj borbi protiv srpskog naroda NATO igra ulogu orua. Svet nikada nije
zauzimao tako nepravedan stav u odnosu na ceo jedan narod. Srbiju su optuili
za hegemonizam, za velikosrpske ambicije, za elju za stvaranjem velike Srbije
na raun drugih naroda. Sve velike lai. Zbog specifikne istorijske uloge
Srbije na Balkanu, vladari sveta su se potrudili da oslabe srpsku dravu - prvo
- 451 -

iznutra, zatim teritorijalno i onda duhovno. NATO nije bio pobednik u ratu jer
nije uspeo da uniti tadanju jugoslovensku vojsku niti da slomi borbeni duh
vojnika i oficira. Kao i mnogo puta ranije kada su u pitanju Srbi, pobeeni ste
u miru. Ono to danas pokuavaju da vam urade granii se sa potpunim
fizikim unitavanjem jedne nacije.
Krajnji cilj bombardovanja Srbije je bio nasilna promena vlasti i to se, na
kraju, dogodilo 2000. godine, to je rezultat operacije koju su pripremile
specijalne slube sa Zapada. Potom je bilo lako unititi SCG, na ijem se elu
nala nova posluna vlast. . . Sve u emu Zapad nije uspeo u Rambujeu i
bombardovanjem ostvareno je 2005. godine, kada je potpisan sporazum izmeu
SCG i NATO o kopnenim linijama komunikacije, kojim se regulie tranzit
NATO vojske i opreme preko teritorije Srbije i Crne Gore. NATO tada postaje
najpovlaeniji korisnik aerodroma, morskih zaliva, puteva i pruga, kasarni,
informacionih i komunikacionih sistema. I to do zavretka svih operacija
odravanja mira u regionu Balkana! Tako je stvorena mogunost dopunskog
smetaja NATO vojske na Balkanu, njihove dislokacije i peregrupisanja za
dalje prebacivanje na istok. Balkan postaje mesto stalne dislokacije NATO.
Nivo dravnog suvereniteta Srbije postao je veoma nizak. Nemogue je
uostalom sakriti da alijansa rukovodi procesima koji gue samostalnost i
nezavisnost balkanskih slovenskih naroda. Svedoci smo jo uvek nedovrenog
procesa usitnjavanja i smanjenja tog prostora.
Bruto nacionalni dohodak 19 zemalja lanica NATO-a iznosi preko petnaest
hiljada milijardi dolara to znai da su bile 518 puta bogatije od Srbije;
teritorijalno su bile vee za 228 puta, a broj njihovih stanovnika je za 67 puta
nadilazio broj Srba. Uesnici sastanka ocenili su da trokovi vojne kampanje
protiv Srbije nee biti vei od 0, 5%, to je, po njima, skromna suma koja e
ionako biti relativno brzo nadoknaena u procesu privatizacije koja predstoji
Srbiji i u kojoj e sve to je nekada bilo drutveno i dravno pripasti, pre ili
kasnije, multinacionalnim kompanijama. Od 2002. do kraja 2010. godine u
Srbiji je prodato 2.678 preduzea ija se vrednost procenjivala na vie desetina
milijardi dolara ali je suma koju je drava inkasirala, po tom osnovu, jedva
prela sumu od dve milijarde. Privatizacija nije dovela do ekonomske
efikasnosti i ekonomskog rasta to je, navodno, bio njen cilj. Naprotiv, od
2000-te do kraja 2010. u Srbiji je bez posla ostalo oko 900 hiljada radnika,
odnosno, broj zaposlenih starosti od 15 do 64 godine smanjen je sa 3,11
miliona na 2,14 miliona zaposlenih to je dovelo i do neminovne porasti
siromatva.
Kako je se odvijala gotovo celokupna privatizacija dravne i drutvene
imovine u Srbije moe se, manje-vie, videti iz primera srpske eljezare
SARTID A. D. (Srpsko akcionarsko rudarsko topioniarsko industrijsko drutvo)
koja je sa jo est zavisnih preduzea 2003. godine prodata amerikoj firmi US
Steel Koice za 21,3 miliona dolara. I ako su srpski demokratori znali da je
- 452 -

knjigovodstvena vrednost elezare 580 miliona dolara, a da je austrijska firma
Alpine Steel LLC procenila njenu vrednost na najmanje 430 miliona dolara oni
su je, sans pardone, prodali po dvadeset puta nioj ceni. Danas se zna da je US
Steel Koice za svojih dvadesetak miliona dobio: Novu elezaru sa est
eliana i valjaonica, koje se prostiru na 300 hektara zemlje; Staru elezaru,
na samoj obali Dunava, sa tri livnice; fabriku Spin, u kojoj se prave tednjaci
smederevci, amci, manji brodovi, ograde i metalni nametaj; Fabriku belih
limova, u apcu, za iju je izgradnju utroeno oko 150 miliona dolara; Fabriku
krea u Kuevu, luku u Smederevu i slobodnu carinsku zonu u Smederevu,
koja se prostire na povrini od 21 hektara.
Sva imovina drave Srbije na Kosovu i Metohiji, za koju ona i danas
otplauje kredite, se posle kapitulacije 1999. i dolaska snaga UN rasprodaje
bez ikakve nadoknade dravi Srbiji. Glavni protagonista ove pljake je United
Nations Interim Administration Mission in Kosovo (UNMIK). Kako se pljaka
imovine republike Srbije (U periodu od 1961. do 1990. Srbija je u razvoj KiM
investirala 17 milijardi dolara) nebi direktno povezivala sa UN 13. juna 2002.
godine je osnovana Kosovska poverilaka agencija kojoj je UNMIK poverio
kompletnu privredu u drutvenom i dravnom vlasnitvu. Tako je KPA postala
vlasnik 720 drutvenih i est javnih preduzea. Za samo par godina na KiM je
prodato (po modelu spin off ) oko 300 srpskih drutvenih preduzea za ta je na
raun Kosovske poverilake agencije (KPA) uplaeno svega 280 miliona evra.
Meutim, mnogo znaajnije od drutvenih i dravnih preduzea su rudna
bogatstva srpske pokrajine. Svetske procene govore da su rezerve uglja na
Kosovu i Metohiji 14,7 milijardi tona, a lignita oko 14 milijardi tona to ih
ini petim po veliini svetskim rezervama. S druge strane, prema podacima
World Bank od 2005. godine na Kosovu i Metohiji ima veoma retkih i
dragocenih ruda i njihova komercijalna vrednost se procenjuje na najmanje
13,5 milijadi evra. Danas su sva rudna bogatstva Kosova i Metohije na
raspolaganju inostranim multinacionalnim kompanijama koje ovu privilegiju
nemilice koriste.
Ako bi neko sada pomislio da je pljaka srpske drave koju danas na KiM
sprovode UN strana i moralno i pravno neprihvatljiva bio bi izvesno u pravu.
Meutim, kako je od Srbije bilo neophodno uzeti sve - ukljuujui i ono crno
ispod noktiju, demokratske drave Zapada su odluile da obaveu demokratske
vlasti u Srbiji da zajam za razvoj drutvenih i dravnih preduzea koje su UN
prodale u iznosu od 1,7 milijardi dolara vrati Republika Srbija. Demokratske
vlasti u Srbiji su 2001. godine prihvatile ovu obavezu i prebacili je na
graane.
Kada je umro J osip Broz, iluminat, komunista, gospodin po roenju i
predsednik J ugoslavije, imao je 88 godina. Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca stvorena je 1918. godine, a njeno konano rasturanje dovreno je 88
godina kasnije proglaenjem nezavisnosti Crne Gore. Na preporuku
- 453 -

Bilderberga Crna Gora e postati deo protektorata EU, a Srbija treba, nakon 88
meseci po razdvajanju od Crne Gore 2013. godine, da bude svedena na
teritoriju neto veu od one koju je imala pre Balkanskih ratova.
Sastanak Bilderberg grupe za 2006. godinu odran je u Otavi, Kanada, juna
meseca u hotelu Brukstrit (Brookestreet Hotel, 525 Legget Drive, Ottawa).
Sastanku je prisustvovalo 135 gostiju, to je neto vei broj od uoboajenog, a
zbog nekoliko novinara koji su naknadno pozvani.
Sve uesnike Bilderberga na aerodromu Ottawa MacDonald-Cartier su
saekivale crne limuzine na ijim oferajbnama se nalazilo malo crno slovo .
Gosti nisu prolazili uobiajenu carinsku kontrolu ve su odmah iz aviona
ulazili u tik uz avion parkirane limuzine. Svaki komad prtljaga uvaenih
putnika je, umesto imenom, bio obeleen samo jednim, opet, crnim slovom .
Od sletanja do poletanja uesnike je obezbeivala elitna privatna agencija za
obezbeivanje ljudi i objekata Glob Risk Holding (The Globe Risk Holdings),
iz Otave, iji je vlasnik Alen Bel (Alan Bell), nekadanji pripadnik britanskog
SAS-a. Trodnevni boravak Bilderberg grupe u Brukstrit hotelu nadgledao je
direktor Patrik Bazil (Patric Bazel) sa svojim odabranim osobljem. Gosti nisu
bili posebno zahtevni, a sve to su jeli i pili doneto je u hotel dan pre njihovog
dolaska, rekao je vlasnik hotela i uveni kanadski preduzetnik Terens Metju
(Terence Matthew).
Sastanci su odravani po tematskim grupama, a mesta odravanja bila su
glavni lobi hotela i mali separei po spratovima ili apartmanima. Plenarne
sednice, bilo ih je tri, odrane su u glavnoj Sali hotela i to tako to su stolovi
bili postavljeni u jedan veliki krug, a uesnici su bili rasporeeni po azbunom
redu. Niko nije imao primat; svi su bili ravnopravni.
Sastanku su, kao i uvek do tada, prisustvovali predstavnici najveih naftnih
kompanija, masovnih medija, industrije zabave, industrije prehrambenih
proizvoda i farmaceutske industrije. Zatim, nosioci najviih dravnih funkcija
najrazvijenijih zemalja Evrope, Azije, Afrike i Amerikog kontinenta.
Naravno, sastanku su prisustvovale i krunisane glave Evrope, na elu s
kraljicom Beatrisom; koja je, pored toga to je kraljica Holandije, i najvei
pojedinani deoniar Royal Dutch Shell. Predsednik SAD i premijer Velike
Britanije poslali su svoje izaslanike.
Da bi se upotpunila slika o prisutnima, recimo da su sastanku prisustvovali i
predstavnik Coca Cola, Dejvid Dord (David George), erar Klajster (Gerard
Cliester) ispred elektronskog giganta Philips, Hans Straberg (Hans Strberg),
kao predstavnik vedskog giganta Elektrolux, Bertrand Kolomb (Bertrand
Colomb), predsedavajui Lafarge-a, Zerma Olil (J orma J aakko Ollila),
predsednik Shell Oil Company, Ekart Sults (Ekkehard D. Schulz),
- 454 -

predsedavajui korporacije ThyssenKrupp AG, Don Eklan (J ohn Philip
Elkann), potpredsednik FIAT S. p. A. , J irgen remp (J rgen Erich Schrempp)
ispred Dajmler-Krajsler korporacije, zatim Franko Barnabe (Franco Bernab),
u ime porodice Rotild, predstavnici sedam najveih svetskih banaka, od kojih
emo spomenuti samo Timoti Gajtnera (Timothy F. Geithner), devetog
predsednika Federal Reserve Bank of New York, zatim Ronald S. Lojd (Ronald
S. Loyd), predsednik Credit Suisse, Velnik (Welnick) A.H.E.M., predsednik
Bank of Holland i Dejms Volferson (J ames Wolfson), predsednik World Bank.
Od politiki poznatih linosti vano je pomenuti Dorda Patakija (George
Pataci), guvernera Njujorka, Karla Bilda, nekadanjeg premijera vedske,
Edvarda Bolsa (Edward Balls), sekretara za ekonomska pitanja u britanskoj
vladi, Keneta Klarka (Kenneth Clark), lana britanskog parlamenta, Henrija
Kisindera, Nili Krosa (Nil Cross), lana Evropske komisije i Eda
Kronenberga (Ed Cronenberg), direktora Glavnog taba NATO-a. Od prisutnih
novinara naveemo samo Martina Volfa (Martin Wolf) iz britanskog
Financial Times i Vendlin von Bredoua ( Vendeline A.H. von Bradow i
Adriana D. Vuldrida (Adrian D. Wooldridge) iz prestinog londonskog
TheEconomist...
O emu se na ovom trodnevnom sastanku Bilderberga raspravljalo? ta je
bila glavna tema? ta je zakljueno. . ? Odmah da kaemo, zakljuaka nije bilo!
Postoje samo preporuke o merama koje treba preduzeti po pitanjima o kojima
su uesnici raspravljali. A o emu su raspravljali?
Osnovna tema, kao i uvek, bila je nafta i aktuelna situacija u svetu. Sa
zadovoljstvom je ocenjeno da su mere koje je Bilderberg predloio prole
godine dovele do porasta cena od 70$ po barelu, ali je, na predlog, Henrija
Kisindera, zakljueno da je neophodno pre 2010. godine dostii cenu od
150$. Potseajui da je barel nafte 1969. kotao 3,32$, deset godina kasnije
25, 10$, a 2006. ve 58, 30$. Kisinder je izrazio uverenje da se dalji rapidni
rast cena moe obezbediti izazivanjem, kontrolisanjem i koordiniranjem
lokalnih kriza, a potom i kontrolom produkcije nafte na Bliskom I stoku i
strogom kontrolom daljeg korienja atomske energije. Na sastanku se ulo i
uverenje da je pitanje Venecuele, kao petog svetskog proizvoaa nafte, ak
akutnije od pitanja Irana, ali i da je neophodno drati se ranije utvrenog
redosleda i dinamike i injenice da je Iran na granicama Rusije koja je, sama
po sebi, odgovor mnogih pitanja. Zavravajui svoje obraanje prisutnima
Kisinder je posebno ukazao na injenicu da je cenovna politika nafte u
direktnoj korelacija sa politikom Rimskog kluba - Aureus Billo milijarda
slobodnih graana sveta.
Pitanje svetske proizvodnje nafte i njene budue cene povezano je, opet
zahvaljujui Henriju Kisinderu, s pitanjem daljeg efikasnog finansiranja
Ujedinjenih nacija. Polazei od injenice da su UN ve neka vrsta svetske
vlade Bilderbergje miljenja da bi do 2015. trebalo uvesti taksu od 10 centi na
- 455 -

svaki proizvedeni barel nafte u korist dudeta UN. Ukoliko bi se ova ideja
Bilderberga, koja ba i nije nova, ostvarila to bi bilo prvi put da se jedna
meunarodna organizacija finansira sopstvenim taksama. Ovo bi, s druge
strane, bilo i finansisko osamostaljivanje jedne nadnacionalne organizacije u
odnosu na njene nacionalne lanice.
Citirajui nekadanjeg amerikog predsednika Bila Klintona da su ne
vladine organizacije najlepa i najbolja stvar koja nam se mogla dogoditi od
pada Berlinskog zida, Karl Bild je predloio da se intenzivira njihovo
delovanje, povea broj i osigura vra maunarodna saradnja meu njima da
bi se u to skorijem vremenu pojavile kao ravnopravan partner nacionalnih
vlada irom sveta. ta vie, Bild smatra da se u narednih nekoliko godina ove
organizacije moraju staviti u slibu UN, kao to je to sada sluaj s nekim
ekolokim organizacijama. Opte slaganje s ovim predlogom propraeno je i
komentarom da bi se po tom pitanju neto trebalo uiniti i u Rusiji. Naime,
ruski predsednik Putin je dekretom zabranio da se bilo koja nevladina
organizacija, pod bilo kojim uslovima, finansira iz inostranstva. Predviene su
veoma otre kazne za sve one koji se ogree o ovu predsedniku uredbu.
Pitanje Jugoistone Evrope, s osvrtom na Srbiju, nije posebno razmatrano, ali
je na jednoj grupnoj sednici ukazano na neophodnost da se, nakon odvajanja
Crne Gore, proces konanog reenja pitanja Srbije mora razreiti ubrzanjem
procesa osamostaljenja Kosova i revidiranjem statusa Vojvodine. Za
Bilderberg pitanje statusa Vojvodine je kvalitativno drugaije od Kosovskog i
ono se, ni na koji nain, nee i ne moe reavati nasilnim putem. Pitanje
osamostaljenja Vojvodine e se reavati kroz sutinsku promenu njenog
ustavnopravnog poloaja u okvirima Srbije nakon ega sledi njena integracija
u evropske tokove neovisno od centralne Srbije. Ukoliko u Srbiji bude nekih
neslaganja sa ovakvim reavanjem Vojvoanskog pitanja onda je mogua i
njegova internacionalizacija po ve utvrenim i isprobanim metodama.
Zavravajui kratku debatu o Srbiji uesnici Bilderberga su zakljuili da je
amriki plan za razvoj Srbije dobro osmiljen i da e se, shodno tome, u
celosti realizovati do poetka 2012.
Tokom razmatranja svetskih monetarnih kretanja dolo se do zakljuka da je
neophodno podii kamatne stope, i to najpre u SAD, a potom i u ostatku sveta.
Takoe, pozitivno je ocenjeno miljenje da je, paralelno s podizanjem cene
kredita i nafte, neophodno trita Evrope i SAD uiniti atraktivnim za svetske
investitore tako to e se porezi i doprinosi smanjiti. Ako se paljivije razmisli
samo o ova tri elementa buduih svetskih ekonomskih parametara jasno je da
e se zemlje u razvoju u narednih par godina suoiti sa veoma tekim
ekonomskim izazovima. Ovde valja posebno ukazati i na fanatinu odlunost
Bilderberga da nikome vie ne dozvoli da ovlada atomskom energijom,
najjeftinijim i najsigurnijim energetskim izvorom XXI veka.
- 456 -

Drugog dana sastanka Bilderberg je imao posebnog gosta. Tog dana crni,
blindirani kadilak se zaustavio u podzemnoj garai hotela, a iz njega je izala
Hilari Klinton (Hillary Diane Rodham Clinton), supruga biveg amerikog
predsednika Bila Klintona, a sada senator Njujorka. Na sveanom ruku,
prireenom njoj u ast, poasni predsednik BilderbergaEtijen Davijon je
izrazio uverenje da je Americi potrebna bitna promena kada je u pitanju izbor
predsednika pa je tako izneo lino uverenje da Hilari Klinton moe biti pravi
predsedniki kandidat u SAD 2008. U to ime svi prisutni su podigli ae i
nazdravili buduem predsedniku SAD, Hilari Klinton. Pre veere crni
automobil je odvezao senatora Njujorka Hilari Klinton do oblinjeg privatnog
aerodroma. Otila je kao to je i dola, bez pasoa i jednog jedinog centa u
depu, ali s preporukom, kao njen suprug 1991, koja obeava blistavu
politiku karijeru.
Podrka koju je Klintonova dobila od Bildeberga u Kanadi bie osporena od
strane Saveta za spoljne odnose 27. j anuara 2007. u korist Baraka Obame.
Shodno tome, na svom sastanku od 5. do 8. juna 2008. godine u hotelu
Westfields Marriott u entiliju, SAD, na sastanak Bilderberga je pozvan
Obama iju su predsedniku kampanju ve uveliko finansirali Goldman Sachs,
J. P. Morgan Chase, Citigroup, Microsoft, a Voren Bafet (Warren Buffett) ne
samo da ga je lino podravao ve je bio i u njegovom Tranzicionom komitetu
i on e, kasnije, na insistiranje Bilderberga obezbediti da Obama na mesto
dravnog sekretara imenuje Hilari Klinton. Obama se u Westfields Marriott-u
zadrao puna tri dana i sve vreme je bio u drutvu Henrija Kisindera i
Dejvida Rokfelera koji su, treba rei, i lanovi Saveta za spoljne odnose.
KAda su se opratali Obami su, uz aici ampamnja i predivne kanapea
predsravili njegova budua iriri biska saradnika: Larry Summers, Rahm
Emanuel i gospou Gary Gensle. Meutim, po njima, najlaa najava odnosila
se na, po njiima, najvanijeg Obaminog saradnika Timoti Gajtnera. eleli su
da mu stave do znanja da svima njima duguje zahvalost to za bliskog, veoma
blaskog saradnika koji e kontrolisati finansije, dobija nekadanjeg prvog
Kisinderovog saradnika, lana Federalnih rzervi i lan Saveta meunarodnih
odnosa ioveka koji je za samo tri godine uvukuao Irsu u duniki krizu
gospodina Timoti Gajtnera (Timothy Franz Geithner). Gospodin Gajtner je
prihvatio da Obaminu ministarsku stoliu pree sa mesta lana Group of Thirty
(Grupa trideset) koja ve neko vreme radi na sagledavanju i nalazeu reenja
za pitanja kao to su: meunarodna razmena; pozicije meunarodnih
stokekdejna; Meunarodnu finansisju situaciju; pozije centralnih banaka i
njihovu meunarodnu saradnju i, to je moda i najzanimljivije, prouav, do
detalja, makroekonomska kretanja radne snage na meunrodmom planu.


- 457 -

Bilderberg i NVO u Srbiji

Bilderberg, kao to je ve poznato, insistira na osnivanju novih i jaanju
postojeih nevladinih organizacija. Na sastanku u Kanadi su posebno povoljno
ocenje one koje deluju u Srbiji uz konstantaciju da, za razliku od Rusije, za
njih postoji povoljna politika klima. Posebno su apostrofirane tri NVO:
Fond za humanitarno pravo (osnovan 1992. ) na ijem se elu nalazi Nataa
Kandi i iji su glavni finansijeri Fond za otvoreno drutvo (The Open Society
I nstitute) iza koga stoji ameriki milijarder Dord Soro i amerika dravna
fondacija The National Endowment for Democracy. Inae, za svoje uspeno
delovanje Nataa Kandi je, izmeu ostalih, dobila i specijalnu nagradu
Koleda jevrejske unije Roger E. Joseph. Na rad u Fond je dola iz Gradskog
sindikata grada Beograda. Bila je lan SKJ.
Na elu beogradskog Helsinkog odbora za ljudska prava (Helsinki
Committee for Human Rights in Serbia) se nalazi Sonja Biserko. Ona je inae
roaka nekadanjeg ministra inostranih poslova SFRJ Budimira Lonara i, to
je moda mnogo vanije, Soroev stipendista na magistarskim studijama u
Londonu. Pre nego to je otpoela rad u ovoj NVO prola je kroz specijalnu
obuku za delovanje u okviru nevladinih organizacija (januar 2001. oktobar
2001.) u United States Institute of Peace; bila je jedan od najboljih polaznika
to neudi s obzirom da je za vreme SFRJ stekla dvadesetogodinji sta u
Ministarstu inostranih poslova SFRJ. Bila je lan SKJ.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (osnovan 1997.) je Biljana
Kovaevi-Vuo, erka nekadanjeg generala JNA Veljka Kovaevia (pisac
knjige Kapelski kresovi). Finansijeri ove NVO su The Open Society
Institute, The German Marshall Fund of the United States, Konrad-Adenauer-
Stiftung i Friedrich-Ebert-Stiftung. Bila je lan SKJ.
Pored ove tri, verovatno najeksponiranije NVO, treba pomenuti jo i
Graansku inicijativu sa Miljenkom Deretom na elu; Nezavisno udruenje
novinara Srbije (NUNS) gde je jedna od najvanijih linosti Nadeda Gae,
lan SKJ i nekada rado viana novinarka u CK SKJ; Balkanski fond za
demokratiju gde je direktor I van Vejvoda; Centar za kulturnu dekontaminaciju
koji predvodi Borka Pavievi; Beogradski centar za ljudska prava sa
profesorom Vojinom Dimitrijevie i td. Naravno, najvanija od svih NVO je
Fond za otvoreno drutvo (danas se zove Beogradski fond za politiku
izuzetnost), nekadanja ekspozitura Dorda Soroa za Srbiju, kojim suvereno,
jo od 1991, rukovodi Sonja Liht (Sonja Licht, od oca Antuna i majke Suzane).
Ova NVO danas deluje pod pokroviteljstvom Saveta Evrope sa ciljem
profilisanja novog politikog rukovodstva Srbije i izvesno je jedna od
- 458 -

najvanijih organizacija ovog profila! Inae, gospoa Licht je danas i lanica
The Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces i svi koji ele
da doprinesu pacifiziranju srpske vojske i drutva mogu joj se obratiti na
sledeu adresu: Ms. Sonja Licht Liaison Officer for Serbia, DCAF, P. O. Box
1360, CH-1211, Geneva 1, Switzerland, Fax: +41 (0)22 741 77 05.
Pored ve pomenutih nevladinih organizacija bez jedne bi cela pria o njima
bila ne samo nepotpuna ve i nikad ispriana, a to je G17. U demokratskom
okruenju koje su kreirali komunisti, odnosno socijalisti svoje mesto dobila je
i Grupa 17. Njeno osnivanje su 1996. zvanino inicirali asistent na
Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mlaan Dinki i Veselin Vukoti, profesor
iz Podgorice. I deja je, navodno, bila da se okupi grupa eksperata koja bi,
svojim znanjem i idejama, pripremila niz radikalnih reenja za promenu
ekonomskog i politikog sistema Srbije. Prema nekim saznanjima jedan od
ljudi koji je bio dobro upuen u osnivanje G17 bio je i Don Nejbor (John
David Neighbor), agent C. I. A. koji je jo od 1985. delovao na teritoriji SFRJ .
Nejbor je dugo vremena delovao iz Skoplja i Zagreba, a 1987. svoju bazu
premeta u Beograd i postaje jedan od glavnih ljudi C. I. A. za Balkan. Bio je
poznanik mnogima sa politike scene Srbije i nema sumnje da je, pored
britanskog agenta Monktona (Anthony Leopold Colyer Monckton), igrao
veoma znaajnu ulogu u mnogim dogaajima sve do 2002. kada je ubijen.
Nakon Nejborovog ubistva u Maarskoj 15. decembra 2002. Redovna skuptina
Ekspertske mree G17 odluuje da se preregistruje i postane politika stranka
pod novim imenom G17+.
Svako, najpoznatiji pripadnik G17+ je nekadanji asistent na predmetu
Teorija i planiranje privrednog razvoja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Mlaan Dinki. Ovaj asistent koji je i vlasnik diplome muzike kole odsek
za klavir i nekadanji ef benda Monetarni udar je 6. oktobra 2000. godine sa
grupom naoruanih ljudi upao u prostorije Narodne banke J ugoslavije. Koliko
je novca, zlata, srebra i umetnikih slika kao i ostalih vrednosti asistent
zatekao kada je sa svojim prijateljima pod orujem upao u Narodnu banku
Jugoslavije nije poznato i izvesno nikada nee biti. Ono to se zna je da je
Skuptina SRJ izabrala u utorak 27. decembra direktora G17 plus, nekadanjeg
asistenta na Ekonomskog fakultetu i efa Monetarnog udara Mlaana Dinkia
za guvernera NBJ .
Ve 2001. godine u Beograd je bona fides stigao ameriki ekonomski
ekspert, pisac, predava i univerzitetski profesor Dozef tiglic (J oseph
Eugene Stiglitz). ovek koji e samo nekoliko meseci kasnije primiti
Nobelovu nagradu za ekonomiju u Beogradu se obratio novom guverneru ali i
svim poznatijim domaim ekspertima. Njegovo predavanje bilo je gotovo u
celosti posveeno kritici savremenog kapitalistikog sistema i ustrojstvu
modernog globalizovanog trita kao njegove pozornice. Na kraju, tiglic je
uputio apel guverneru da vodi rauna o deviznom kursu jer su precenjena
- 459 -

domaa valuta i visoka kamatna stopa recept za propast. Poslednje rei
tiglica odnosile su se na preporuku izbegavanja saradnje sa MMF-om koji
svojim preporukama sve drave koje ga sluaju vodi u recesiju a odatle i u
depresiju. Kao nekadanji ef ekonomskih strunjaka Svetske banke, ali i prvi
ovek Odbora ekonomskih savetnika u Kabinetu predsednika Bila Klintona
tiglic je znao o emu govori ali ne i Dinki i njegovi naslednici koji
istrajavaju na precenjenom kursu dinara i najviim kamatnim stopama u Evropi
pri emu se MMF pojavljuje kao njihov jedini guru.
Tokom studija na Ekonomskom fakultetu Mlaan Dinki se posebno
interesovao za poslovanja crnih finansijskih trita i implikacije deficita
javnih finansija. To, nema sumnje, otkriva njegove sklonosti pa stoga i ne
iznenauje to e ubrzo postati poznat po gaenju etiri najvee i za srpsku
privredu najznaajnije banke: Beobanka, najvea poslovna banka i prva po
tednji u nekadanjoj SFRJ. Ova banka je, u momentu proglaenja steaja,
imala viestruko vea potraivanja od dugovanja i zbog toga javnosti nikada
nije prezentiran njen bilans; Jugobanka, sistem banaka pod ovim imenom je
imao predstavnitva u najveim svetskim bankarskim centrima; Beogradska
banka, sistem koji je okupljao 19 banaka u Srbiji i banka koja se jedno vreme
nalazila i na 97. mestu u Evropi i, konano, Investbanka, koju je jo 1858.
osnovala svojom odlukom Svetoandrejska skuptina. Glavni razlog za
osnivanje ove banke u Srbiji sredinom XI X veka bilo je da se narod oslobodi
zelenaa! Ove etiri banke su servisirale oko 90% poslova privrede i tednje
stanovnitva.
Gaenjem domaih banaka asistent i DOS (Demokratska opozicija Srbije ili,
kako neki kau, Demokratski okupatori Srbije) obezbedili su nesmetan nastup
stranim bankama koje su odmah preuzele staru i novu deviznu tednju graana.
Limit za osnivanje stranih banaka je bio minimalan - pet miliona dolara pa je
tako, na primer, samo Raiffeisen banka sa inicijalnim kapitalom od neophodnih
pet miliona dolara dola, za manje od godinu dana, do bilansne aktive od
osamsto dva miliona dolara. Srpsko finansijsko trite je preputeno na milost
i nemilost strancima, a razvlaenje basnoslovne imovine etiri srpske banke
obavlj eno je direktnom prodajom njihove imovine, preko novoosnovane
Nacionalne tedionice i Euroaksis banke, privatne banke u veinskom
vlasnitvu Crnogorca Vojina Lazarevia koji je, inae, 90-ih godina bio
savetnik crnogorskog premijera Filipa Vujanovia.
Kao guverner NB Srbije Dinki znaajan deo dravnih deviznih rezervi
prebacuje u Euroaksis banku koja se tada pojavljuje kao finansijer odabranih
srpskih tajkuna u privatizaciji srpski h firmi. Da ne bude zabune: novcem
graana Srbije finansirani su odabrani pojedinci za privatizaciju dravne (itaj
narodne) imovine. Komentariui kritike koje su mu bile upuene nakon
gaenja etiri najvee srpske banke i nestanka njihove imovine
novopostavljeni guverner Narodne banke Srbije Mlaan Dinki je pred
- 460 -

kamerama izjavio: J a jesam za legalizam, ali tek nakon to se izgradi pravna
drava, a do tada Wild Wild West. Za sve to je uinio srpskom narodu i
njegovoj dravi Amerika ga je oboavala tako da mu je oktobra 2007. godine u
Vaingtonu od strane asopisa Euromoney dodeljena titula najevropljanin za
2006. Poetak obrazloenja ove prestine nagrade asopisa koji je osnovan tek
1969, godine glasi: Pasionirani muziar, Mlaan Dinki zna sve o vrednosti
prave kompozicije....
Da pria o gaenju srpskih banaka nije sluajna i ni malo naivna po
ekonomsko ali i politiko bie srpskog naroda govori i injenica da je Radovan
Jelai u svojstvu guvernera Narodne banke Srbije doneo odluku po kojoj Srbi
ne mogu imati vie od 5% vlasnitva u bankama u Srbiji. Odlukom koja je
objavljena u Slubenom glasniku broj 51/2006 i broj 129/2007, i koja je
morala da se sprovede do sredine 2008. godine, NBS je opisala uslove koje
mora da ispuni svako ko eli da osnuje ili kupi banku u naoj zemlji. Uslovi
koje je Jelai propisao iskljuuju mogunost da bilo koje domae pravno ili
fiziko lice moe da kupi vie od pet odsto bilo koje banke. iptari, Hrvati,
Bonjaci, Crnogorci i ko sve ne jo mogu biti 100% vlasnici banaka koje
posluju u Srbiji ali ne i Srbi. Inae, gospodin Radovan Jelai je dravljanin
Maarske, roen u mestu Frankenstadt-u danas poznatom kao Baja, a najvei
deo detinjstva proveo je u selu Hercegsznt u upaniji Bcs-Kiskun.
Dravljanstvo SRJ dobio je specijalnom odlukom Savezne vlade SRJ , u
novembru 2000. godine, kako bi kao stranac zaposlen u McKinsey & Company
mogao da bude imenovan prvo na mesto viceguvernera, a 2004., na predlog
G17+, Narodna skuptina Republike Srbije imenovala ga je i na mesto
guvernera.
Ako neko, i posle svega, ne moe da shvati ulogu nevladine organizacije
Grupa 17 i njihovih lanova u procesu demokratizacije Srbije navedimo jo i
primer Miroljuba Labusa, nekada lana DS-a, a potom prvog predsednika
stranke Grupa 17+. Kada su 31. maja 1992 SR J ugoslaviji , na osnovu
rezolucije Saveta bezbednosti UN, uvedene sankcije od strane EEZ-a Srbija je
prema MMF, SB, Londonskom i Pariskom klubu dugovala oko 6,944 milijardi
$, odnosno 4,991 milijardi evra prema kursu s poetka 2009. godine. S
obzirom na postojeu finansijsku i ekonomsku blokadu platni promet sa
inostranstvom je bio blokiran pa SR J ugoslavija nije mogla redovno da
servisira svoj dug niti da se dodatno zaduuje. No, zahvaljujui aktivnostima
nekih srpskih poludravnih firmi koje su u inostranstvu otkupile deo srpskog
duga, Srbija je 2000-tu godinu doekala sa ukupnim dugom od oko svega 5,600
milijardi $ odnosno 4,026 milijardi evra.
Odmah po dolasku demokratora na vlast pripadnici Grupe 17+ preuzimaju
obimne radnje kako bi se ta situacija izmenila na tetu Srbije, naravno. Tako
je Miroljub Labus, u svojstvu potpredsednik Savezne vlade i predsednik Grupe
17+, sans pardon, potpisao da SR J ugoslavija prihvata da plati sve redovne,
- 461 -

zatezne i kaznene kamate MMF-u, SB-u i svim ostalim poveriocima i pored
injenice da do prestanka izmirenja ovih obaveza nije dolo njenom krivicom.
Sa podjednakom lakoom predsednik Grupe 17+ odluuje da se SR Jugoslavija,
odnosno Srbija odreknu svojih kamata na blokiranih 1,7 milijardi dolara u
stranim bankama koje, nek bude spomenuto, ni do danas nisu vraena. Tako su
zapadni bankari, preko noi, samo na kamatama zaradili okruglo 8,6 milijardi
dolara, pa se srpski dug sa 5,6 popeo na 14,2 milijarde $.
Kako bi se od naroda prikrila ova pljaka drave Miroljub Labus i Mlaan
Dinki objavljuju kako su strani poverioci preko Pariskog i Londonskog kluba,
potujui srpski narod, njegovu kulturu, tradiciju, obiaje i ta sve ne jo
otpisali SRJ 4,6 milijarde dolara duga. Naravno, ovako bezone lai i prevare
bi bile nemogue da u obmani naroda nisu aktivno uestvovali i svi tada ve
demokratizirani mediji.
Druga etapa pljake nastupa odmah nakon Labusovih otpisivanja i
dopisivanja dugova i Dinkievih tamanjenja srpski h banaka. Kako su tokom
bombardovanja 1999. godine unitene mnoge fabrike, a i dobar deo
infrastrukture Srbija nije bila u mogunosti da redovno vraa trane
prekomponovanog zaduenja. Koristei ovu situaciju, nakon to su se 2000-te
ustoliili na vlasti, demokratori otpoinju svoju politiku dodatnog zaduivanja
srpskog naroda. Krediti su se, bez ikakve kontrole, uzimali na sve strane i
troili ne toliko na servisiranje dotadanjih dugova koliko na budetske
rashode koji su bili izvan bilo kakve javne kontrole. Pre nego to su Srbiji,
kako su to govorili Labus i Dinki, Pariski i Londonski klub otpisali oko 4
milijarde dolara duga, Srbija je stranim poveriocima dugovala 14,2 milijarde
dolara. Prema onome to je demokratizirana tampa pisala mogao se stei
utisak da je srpski dug sveden na manje od 10 milijardi dolara i da Srbija,
kako je to tvrdio i Mlaan Dinki u intervjuu Vremenu 31. avgusta 2006, ulazi
u red nisko zaduenih zemalja. tampa je, zajedno sa dravnim organima,
istinu o zaduivanju srpskog naroda prikrivala i neozbiljnim pisanjem o
navodno enormnim dravnim rezervama koje prevazilaze 10 milijardi dolara.
Ali kakve i kolike su to obmane bile, dok se dunika oma namicala, govori
podatak da su demokratori srpski narod, do poetka 2009. godine, zaduili kod
stranih lihvara do neverovatnih 30,706 milijardi dolar, a devizne rezerve su
bile tek oko 10% u operativnom novcu i zlatu dok je ostatak bio u vrednosnim
hartijama.
Kakvi su pripadnici NVO u Srbiji, kakvi su njhovi simpatizeri i
istomiljenici najbolje se moe shvatiti iz samo nekoliko citata njima bliskih
osoba. Tako nekadanji novinar asopisa Duboks, Mladost, Polet,
Nedelja, Nedeljna Dalmacija, Osloboenje, Vjesnik, Rok 82 i dr., a
danas propagator neoliberalnog kapitalizma Petar Lukovi za Srbe pie:
Taj narod je neobrazovan, primitivan, on se ne kupa, . . . nita ne pamti,
- 462 -

nezna za koga da glasa i kad glasa uvek glasa za pogrenog, ne ume da ita. . .
Odvratno mi je, odvratno mi je kad vidim ovaj narod. . . Taj narod je kolektivni
kreten i ja sada ne govorim o deset psihijatara, ve govorim o nekoliko
miliona psihijatara, po dva psihijatra za svakog Srbina. Jedan da ga dri, a
drugi da mu ekiem objanjava kako treba da se ponaa.
Svoje oseanje prema Srpskom narodu izrazio je i Marko Vidojkovi,
nekada izvrni urednik srpske verzije asopisa Playboy, potom glavni i
odgovorni urednik asopisa Maxim, frontmen punk banda On the Run i, na
kraju, knjievnik sa jednom knjigom Kande, koji pie:
Taj smrad krezubi, bezpari, bez posla, bez iega, on ne voli ni pare, jer zna
da ih nema, a ne voli ni Srbiju, jer ni nje nema, te velike Srbije, on voli samo
svog Putina. Mar bre u piku materinu!.
Svoja oseanja prema Srbiji i srpskom narodu izrazio je i direktor Narodne
biblioteke Srbije Sreten Ugrii. U intervjuu koje je za Peanik dao 22.
aprila 2008. on kae:
Srbi ne potuju istinu. To je, misli se ovde, naivnost, glupost i nemo, ako
se oslanja na istinu i zavisi od istine. Srbi ne shvataju da ne potujui istinu
ne potuju sebe. . . Srbi su uvreeni injenicama i argumentima ovoga sveta. . . i
jako su uvreeni to nije po njihovom...
Moda je, ipak, u svom opisu Srba najdalje otiao docent na Filosofskom
fakultetu dr Aleksandar Gordi. U svom eseju ovek ili Srbin, objavljenom u
Zborniku Srpskog Filosofskog Drutva, on ak i rei Srbija ili Srbin pie
malim slovima, a o tome zato to ini vidi se iz njegovog pera:
Biti srbin ili ovek - to je dilema koja se danas postavlja ne samo pred one
koji nose navedenu sramnu oznaku, nego vai i za sve one koji imaju makar
teorijske izglede da postanu ljudi. . . Srbija je zemlja nekrofil, pedofil,
silovatelj, ubic. . . Cela srbija je ogromna masovna grobnica, poto srbi
nikad nita drugo nisu ni radili nego ostavljali krvave tragove, leeve i humke.
U srbiji vlada kuna atmosfera iste patologije, gde se svuda iri opori,
truleni zadah tamjana, u kojoj niko ne sme ni da kae kako su srbi faisti i
bolesnici a da ne ostane bez ivota. Srbi ubijaju svakoga ko nije krvoedni
nacionalist.
Latinka Perovi, sekretar Saveza komunista Srbije od 1969. do 1972, prvi
srpski liberal, a od od 1993. godine glavni i odgovorni urednik asopisa
Tokovi istorije, konstantuje, ni manje ni vie nego, da se u Srbiji deava
obnova ideologije faizma i nacizma do nivoa pretenzija da on postane
vladajua ideologija. Neto podjednako umno o Srbiji promilja i Pavel
Domonji, ef novosadske kancelarije Helsinkog odbora za ljudska prava u
- 463 -

Srbiji, kada se pita: Hoe li Srbija biti pristojno ureena, graanska drava,
ili e Srbija biti rasistika, smrdljiva i primitivna balkanska movara. Inae
Domonji je poznat i po tome to je novembra 2007. izrazio svoje uverenje da
Kosovo i Metohija treba da bude nezavisno, a da se Vojvodini mora osigurati
barem status Hong Konga.
Profesor Mladen Lazi predaje sociologiju na Filosofskom fakultetu u
Beogradu i bavi se istraivanjem elita jo od 1984. godine. Tokom 2004. Lazi
je sproveo posebno istraivanje meu pripadnicima NVO-a u Srbiji i utvrdio,
na opte iznenaenje, da preko 70% njih sebe doivljava kao pravu politiku
levicu. Prema Laziu, dve treine domaih pripadnika NVO-a su regrutovani iz
komunistike vie srednje klase to je dovelo do toga da su se najvanije
NVO formirale odozgo prema dole, umesto odozdo prema gore. Po njemu
nekolicina odabrani eksperata registruje NVO, a zatim iri mreu saradnika
koji se regrutuju u skladu sa zahtevima ino faktora koji i obezbeuje novac za
njihovo funkcionisanje. Prema prikupljenim podacima 84,4% NVO su na
platnom spisku raznih stranih fondova, a pre svih onih iz SAD. Najveu korist
iz ovakvog finansiranja imaju upravo oni koji su, po nalogu ino finansijera, i
registrovali NVO - rukovodei i ekspertski deo.
Govorei o novokomponovanim politikim elitama, a tu moemo svrstati i
one koji danas deluju u okviru NVO-a, sociolog Rajt Mils (Charles Wright
Mills) u svojoj knjizi The Power Elite kae:
Ljudi drugorazredne inteligencije, ozbiljnog izraza lica saoptavaju
glomaznim formulacijama svoje misli koje nisu nita drugo do opte fraze.
Sluei se liberalnom retorikom, neodreenost se uzdie na nivo principa a,
oslanjajui se na konzervativizam u stavu, i racionalnost se takoe uzdie na
taj nivo. Javni odnosi i slubene tajne, politika kampanja na trivijalnom
nivou i nezgrapno ostvarene injenice. . . Oni su u ime realizma konstruisali
jednu, apsolutno svoju, paranoidnu stvarnost. . . Umesto odgovornog tumaenja
dogaaja, oni se preteranim obiljem drutvenih odnosa trude da te dogaaje
maskiraju, nemajui respekta za javnu debatu, oni se slue neinteligentnim
pojmovima i krilaticama. . . Oni nisu reprezentativne linosti .
Svoj sud o lanovima nevladinih organizacija izrekao je, prostim srpskim
jezikom, i proslavljeni reiser, pisac i muziar Emir Kusturica:
Kad kaete mladii i devojke iz nevladinih organizacija mislite na one koji
su jako hrabri a to i nije teko kada znamo da i za njih stoji najmonija
pentagonska batina. Nezavisan sam ja, a oni su ovisnici. Od koga su oni
nezavisni, od svoje nacije, crkve, od identiteta. Malo mi je muka od tih meraa
naeg nacionalizma, patriotizma koji vam s ponosom priaju da idu na special
hearing u Pentagonu, pa vam posle govore o nezavisnosti. Ja imam jednu
jedinu temeljnu ideju u svom ivotu, a ona se zasniva na tom ouvanju
- 464 -

identiteta, pre svega kulturnog, koji uopte ne ugroava druge i zato mi je
nepodnoljiva i opasna ta njihova ideja predstavnika nevladinih organizacija
koja govori o superiornosti Amerikanaca.
Kada su poetkom 2009. tzv. nevladine organizacije Komitet pravnika za
ljudska prava i Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji saoptili da su
Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu podneli krivinu prijavu protiv
akademika Dobrice osia zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje
i netrpeljivnosti Emir Kusturica je prokomentarisao:
Ne znam zato oni koji tue osia za to to je napisao ne zamole efove da
zakupe deo Beograda pa da se ljudi poput Dobrice tamo spaljuju, da se
raoveuju, eree! To bi bilo mnogo efikasnije, a da Si-En-En to direktno
prenosi! Eto komercijalne ideje, a i humane. Tako bi narod oistili od
njegovog, kako oni misle, loeg tkiva. . . Budunost sveta je totalitarni reim,
dravni kapitalizam, koji e u ime ekonomskih interesa manjine moi da ostavi
bez posla stotine hiljada ljudi - i ti ne moe nita. Zato je to s Dobricom
poetak zabijanja koca u srce i nastavljanje tradicije lapota.
Inae, pomenuti Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji na elu sa izvrnim
direktorom I vanom Kuzmanoviem je, u sklopu svoje specijalne misije
suoavanja sa prolou, alternativnog obrazovanja mladih i evropeizacija
Srbije, sproveo 2006. kampanju lanog predstavljanja Srba i srpske drave u
svetu tako to je na milion elektronskih adresa u 150 drava otposlao
krivotvorene podatke vezano za stradanje J evreja u Srbiji tokom Drugog
svetskog rata. Krajnja poenta ovakvog antisrpskog delovanja ove nevladine
organizacije je zapravo kreiranje meunarodne pretstave o srpskom narodu kao
jednom genocidnom narodu ija se drava danas moe, a verovatno, po njima, i
treba, izjednaiti sa nacistikom Nemakom.
I zmiljotine Helsinkog odbora u okviru koga su posebno aktivne Latinka
Perovi i Sonja Biserko su bile takvog obima da su isprovocirale i J au
Almulia, poznatog srpskog novinara, publicistu i predsednika J evrejske optine
(1989-1992), koji je bez pardona izjavio: Ovo izjednaenje nemakih
okupatora i kvislinkih organa u unitenju srpskih J evreja ne odgovara istini...
Kvislinki reim i formacije nabrojane u izvetaju Helsinkog odbora imali su
sporednu ulogu. Dostavljali su nemake pozive Jevrejima, sproveli su nemaku
meru izbacivanja iz dravne slube, drali su mestimino strau i za nemaku
novanu nagradu traili skrivene Jevreje i predavali ih Nemcima. Pozivajui
se na istraivanja Saveza jevrejskih optina Jugoslavije, na svedoanstva
preivelih srpskih Jevreja, kao i na dela priznatih jevrejskih istoriara u
inostranstvu, Almuli upozorava da svi oni govore da su jedino nemaki
okupatori odluivali o unitavanju Jevreja u Srbiji i da su izvrioci bili
nemaki organi. Almuli podsea Helsinki odbor na injenicu da je u julu
1941. u Srbiji a ne u Hrvatskoj buknuo ustanak protiv Nemaca koji su oni
- 465 -

brutalno guili streljanjem 100 srpskih talaca za svakog ubijenog Nemca i 50
za ranjenog. Ovu naredbu izdao je lino opunomoeni komandujui general za
Srbiju Franc Bome (Franz Friedrich Bhme), a neto slino su NDH izdale i
tadanje hrvatske vlasti. Almuli istie kako su kao taoci za streljanje korieni
J evreji, Srbi i Cigani koji su odmah nakon okupacije bili uhapeni i da se
ispostavilo da je meu izvedenima na streljanje bilo najvie odraslih jevrejskih
mukaraca njih oko pet hiljada, iz Beograda i Banata zatvorenih u logoru kod
Topovskih upa (J edan od prvih logora u Beogradu smeten na prostoru
Autokomande). Nemaka okupaciona komanda za Srbiju je primetila da je broj
streljanih Srba u ukupnom broju likvidiranih manji od oekivanog i o tome je
zatraila pojanjenje. S tim u vezi Almuli ukazuje na pismo koje se uva u
vojnim arhivama a koje je SS-Gruppenfhrer Harald Turner (Harald Turner),
ef odeljenja okupacione komande za civilne poslove, uputio 17. oktobra 1941.
generalu Bomeu. Objanjavajui zato je meu streljanima u Srbiji tako visok
broj J evreja Turner objanjava: I mali smo J evreje sakupljene u logorima, a i
oni su dravljani Srbije.... Stvari su se, nakon toga, promenile!
Pitajui se za koga Helsinki odbor u Srbiji radi Almuli insistira na injenici
da preiveli J evreji nikada nisu optuivali Srbe da su krivi za njihovo
masovno ubistvo. On dalje tvrdi kako je falsifikovanje ovog dela istorije
poelo s Tumanovom ratnom propagandom tokom razaranja Jugosl avije i
ratova devedesetih godina prolog veka. Hrvatska propaganda je tvrdila da su
Srbi i konkretno kvislinka pronemaka vlada Milana Nedia teki sukrivci za
likvidaciju srpskih Jevreja. Ve 24. oktobra 1991. u londonskom listu
Independent pojavilo se pismo s potpisom Lee Bauman, J evrejke, slubenice
hrvatskog Ministarstva informacija, u kome je navedeno i ovo: Srbija je bila
prva zemlja koja je s ponosom objavila decembra 1942. da je oiena od
J evreja. ezdeset hiljada J evreja iz svih delova Srbije bilo je transportovano u
tri koncentraciona logora u Srbiji gde su bili uniteni Samo ubijanje izvrili
su Srbi. Konstatujui da da je u Srbiji bilo samo 12.500 J evreja a ne 60.000 i
da su i sva dela inostranih jevrejskih istoriara konstatovala da su ubijanja u
Srbiji vrili iskljuivo Nemci Almuli zakljuuje da i hrvatska propaganda i
Helsinki odbor imaju isti cilj!
Akademik, knjievnik i intelektualac par excellance Dobrica osi o
pripadnicima nevladinih organizacija i proatlantski orijentisanim politiarima
u svojoj knjizi Vremezmija (211 strana) pie:
Taj socijalni, politiki i moralni talog tribalnog varvarskog Balkana uzima
za saveznika Ameriku i Evropsku uniju protiv najdemokratskijeg,
najcivilizovanijeg, najprosveenijeg, balkanskog naroda srpskog naroda.
U intervju koji je maja 2009. dao novinaru M. Milosavljeviu Momo Kapor,
doajen srpske knjievne scene i jedan od najpopularnijih pisaca na prostorima
nekadanje SFRJ , opisao je kako vidi i ta misli o politikoj eliti Srbije:
- 466 -

Radi se uglavnom o povlaenoj djeci socijalistikih predstavnika u
trgovini, diplomatiji koji su na zapadu zavrili fakultete, ili o ratnim
dezerterima to su se sami kolovali i vratili kao pobednici kada smo izgubili
sve ratove. Oni se, dakle, prilino razlikuju od onih preanjih; oni su
skinhend japiji, znaju poneki strani jezik, mnogo su elegantni, jer imaju veze
sa srpskim anerima, pa dobijaju sve za treinu ciene. Svi oni, i jedni i drugi i
trei i oni koji e tek da dou. Samo mi ih je malo ao, jer izgleda da su bili
bolesni kada se to u koli uilo o usponima i padovima vlasti, niesu nauili
koliko dugo traje. Moda ih to ne zanima, jer kad odu sa vlasti, otii e kao
veoma imuni, a iza ugla ih eka vreme i njihovo potomstvo, koje e spiskati
kao i obino onom istom brzinom kojom su sticani .
O srpskoj eliti svoj sud je izrekao i pesnik Brana Petrovi: U tursko doba,
sreom, nije bilo intelektualaca, inae bismo jo bili pod Turcima.
Naslanjajui se na ovu Braninu misao Branislav Mati, novinar Nacije kae:
Srpski intelektualci bili su nespremni za promene devedesetih zato to su
samo intelektualciNarod, pogotovu u velikim gorolomima istorije, ne mogu
da predvode intelektualci nego elita. Razlika je beskrajna. Elita je neto
mnogo vie od suvoparnog intelektualizma, apstraktnog i odvojenog od ivota.
Elitu ine elitom pre svega vrlina, etika, pamet i hrabrost, duh posveenosti i
odanosti zajednici, i - vanije od svega - bezuslovna spremnost na linu
rtvuTakva elita, kao i neizostavna organska povezanost elite sa narodom,
predstavlja snagu koja omoguava da se partija dobije i crnim figurama, a ne
da se stalno gubi u cajtnotima i pacerskim zavrnicama.
Sa druge strane, na poetku raspada druge Jugoslavije srpski intelektualci
nisu dovoljno bili u pravom smislu rei srpski i u dobrom smislu rei
intelektualci. Olaki i povrni, suvie lokalni i suvie zabavljeni svojom slikom
u ogledalu, oni nisu bili kadri da sagledaju iole iri kontekst, pogotovu ne
planetarni, dogaaja koji su upravo zapoinjali. Bilo je i onih, ne zaboravimo,
koji su sve na vreme videli i shvatili, i na vreme upozoravali i savetovali, ali
oni nisu mogli doi do pravog izraaja pored ovakvog trusta mozgova. Zato
Srbi u tom ratu nisu imali nikakvu dugoronu viziju i razraenu strategiju,
glavne i bone opcije, podvarijante i rezervne poloaje. Sve se svodilo na
taktiku vetinu i pokeraki pristup politikog vrha drave. Posledice znamo.
J edan od najpoznatijih srpskih dramaturga i dramskih pisaca Sinia
Kovaevi je u vie navrata govorio za razne novine, a summa summarum ovih
intervjua bi bio:
Svaki Srbin koji ima zakletvu zna da je Kosovo i Metohija metafora srpskog
postojanja, da je Kosovo rodno mesto srpske drave, jezika, vere i crkve i
jedina ispravna adresa srpskog identiteta. Nedajui veru za veeru Srbi ve
milenijum i vie nose u sebi i sa sobom prepoznatljiv verski, politiki,
- 467 -

geografski, morfoloki, gastronomski i kakav sve ne jo pogled na svet. Srbija
je bila mala zemlja velikih ljudi sve dok im olo u njihovim redovima -
komunisti i demokratori ili, preciznije, mentalno oboleli i logino rastrojeni
nisu ukrali istoriju i krivotvorili budunost.
Srpski politiari ili, ispravnije, moralni apstinenti se u ovim za Srbiju
mutnim i tekim vremenima kreu meu siromanima, povreenima,
ponienima, meu tajkunskim bitangama i ratnim i poratnim profiterima sa
nepodnoljivom lakoom. Ove sinekurine e izrei bilo koju la i poiniti bilo
kakvu prevaru, ucenu, pritisak, krau i otimainu kako bi opstali i ostali na
sceni srama bez stida. Ove protuve i budale su kreatori parlamentarnog
kretenizma i glavni protagonisti idiotizma koji se zove liberalni kapitalizam u
kome je sve na izvolite. Platon o politici i moralu pie kao o sestrama i
mogue da to tako negde i jeste ali ne i u Srbiji gde je na politiku scenu uao
i prevladao ljam i olo. Pred tim ljamom i takvim oloem estiti su se ljudi
povukli. Svi oni kojima je tue sveto ustuknuli su pred demokratorskim
protuvama, prevarantima, lopovima, secikesama, onima kojima nita nije sveto
i koji kradu kako sa crkvenog tasa tako i slepakog aneta.
Tako danas u Srbiji novokomponovani timeri ljudskih ivota odluuju ko
radi, ko je bez posla, ko jede a ko ne, ko se lei a ko umire, ko se koluje a ko
ne. Za ovaj intelektualni provizorijum i genetski kart politika podobnost i
etabliranost su vaniji od talenta i znanja. Ovim moralnim autistima mar je
vaniji organ od due, a debelo crevo od srca. Ovim beskimenjacima i
klimoglavcima je vano samo da je ane puno - da je drobina puna.
Govorei o demokratorima u Vojvodini srpskoj itnici Kovaevi kae:
Onom ko je u Vojvodini otvorio sirotinjske kuhinje, ko je za deset godina
znaajno umanjio broj stanovnika, preetvorio seosko stanovnitvo i
desetkovao broj aka prvaka, ko je unitio onakvu prehrambenu industriju,
one klanice i poljoprivredno-industrijske kombinate, ko je vrednost jednog
seoskog domainstva ukljuujui utirkanu posteljinu i ikonu na zidu, spustio
na pet hiljada evra, ko je vojvoanske gradove pretvorio u dungl u na asfaltu
u kojima se gine kao na solunskom frontu, jutro zemlje spustio na cenu jedne
tepsije ribe, ko u Vojvodinu uvozi hranu, tome treba dati Nobelovu nagradu za
ekonomiju. To je uspeh ravan uvozu peska u Saharu ili hladnoe u Sibir.




- 468 -


Poglavlje dvadeset tree
RIMSKI KLUB


Po zvaninoj verziji, Rimski klub je osnovalo sedamdeset pet ljudi
(ekonomisti, industrijalci i naunici) iz 21 zemlje 1968. godine, kao nevladinu
i neprofitabilnu organizacija. Osnovni ciljevi su mu da identifikuje najvee i
najozbiljnije probleme s kojima e se u budunosti suoavati oveanstvo i da
angaovanjem svetske strune elite iz oblasti nauke, industrije i ekonomije
pronalazi odgovarajua reenja i nudi ih vladama, i svima koji odluuju, na
razmatranje, usvajanje i delovanje u skladu s njima. U Klubu se kontinuirano i
interdisciplinarno sagledavaju svi svetski problemi u uverenju da je svet jedan
i da su problemi jedinstveni. Dugorono sagledavanje razvoja oveanstva i
predvianje pozitivnih i negativnih pojava na tom putu su za Klubprimarni s
ciljem predlaganja mera za eliminisanje onih pojava koje, po uvrenju njegovih
lanova, predstavljaju smetnju loginom brisanju nacionalnih dravnih granica
i ukidanju suvereniteta naroda. Generalni stav Kluba je da su vlade svih drava
prezauzete svojim dnevnim problemima i potrebama pa nisu u stanju da
reavaju globalne probleme, i da se stoga oni moraju reavati mimo njih - u
organizacijama koje deluju globalno.
Kao nova organizacija na globalnom nivou Klub okuplja naunike,
ekonomiste, poslovne ljude, visoke inovnike raznih meunarodnih
organizacija, aktuelne i bive predsednike vlada i drava sa svih pet
kontinenata. Svi treba da ispunjavaju samo jedan uslov: da veruju da sudbina
oveanstva nije stvar sluaja i da su ljudi, odnosno njihove elite u stanju da
prue odluan doprinos unapreenju ljudskog drutva i da osiguraju njegovu
prosperitetnu budunost. Ustvari, prvi lanovi Rimskog kluba su pripadali
jezgru uvene Morgentau grupe (Morgenthau Group), a udruili su se s ciljem
da ubrzaju stvaranje jedinstvenog svetskog poretka. eleli su da se do 2000.
uspostave jedna Svetska vlada i jedna religija. U operativnom smislu,
najzasluniji za formiranje Kluba bili su Aurelio Peci (Aurelio Peccei), jedan
od direktora Fiat-a i Olivetti -a i bliski saradnik pokojnog ovanija Anjelija
(Giovanni Agnelli), mason 33. stepena i lan loe P2 i uveni naunik
Aleksandar King (Alexander King), kotlananin po roenju, Englez po
obrazovanju i Parianin po mestu prebivalita. Rimski klub e, ne svojom
voljom, postati poznat pre svega po knjizi The Limits to Growth (Ogranienje
razvoja) koju su, po njegovoj narudbini, sainili Donela Medou (Donella H.
Meadows), Denis Medou (Dennis L. Meadows), J org Rander (J rgen Randers)
i Vilijam Behren (William W. Behrens I I I ).
- 469 -

Klub ima samo 100 stalnih i 35 pridruenih lanova iz 52 drave koji deluju
kroz 28 ispostava irom sveta od kojih su i one u Zagrebu (Instut Ruer
Bokovi, ulica Bjenikova 54, Zagreb) i Ljubljani (Stefan Institut, ulica
J amova 39, Ljubljana). Finansira se iskljuivo privatnim donacijama, a
uzimanje bilo kakva sredstva od bilo koje vlade ili neke dravne organizacije
je najstroe zabranjeno. Finansijska sredstva Kluba u najveoj meri se
obezbeuju iz Nemakog Maralovog Fonda, ije je sedite u Njujorku, a tu su
jo Rokfelerova i Fordova fondcija. Zvanino sedite Rimskog Kluba je u
Nemakoj, Rissener Landststrasse 193, Hamburg 22559.
I nicijativu za osnivanje Rimskog kluba pokrenuli su Dejvid Rokfeler i
ovani Anjeli koji je, kao jedan od najistaknutijih lanova Crnog plemstva
Venecije, enove i Londona, lan Bilderberg grupe i nadasve kluba 1001,
izrazio Dejvidu Rokfeleru, nezadovoljstvo sporou ukrupnjavanja svetskog
kapitala i shodno tome realizaciji ideje u uspostavljanjnu jednog efikasnijeg
svetskog poretka. Ono to je savremenom svetu potrebno, naglasio je Anjeli, je
uspostavljanje jednog jedinstvenog svetskog upravljakog centra koji e,
vodei rauna o funkcionalnoj celini a ne o disfunkcionalnim delovima, na
kvalitativno drugaiji nain upravljati svetskim razvojem. Po njegovom
miljenju nacionalne drave su, kao prevazieni model politikog i
ekonomskog ustrojstva, koniari korporativnom ukrupnjavanju i liderskoj
ulozi koju oni moraju imati na globalnom planu. Nacije su, per se, opsednute
idejom demografije i nataliteta to je u suprotnosti sa idejom svetskog
blagostanja koje se ograniava prekobrojnim jedinkama, zakljuio je Anjeli.
Anjeli i njegov bliski saradnik Peci su imali ideje kako da se kroz smanjenje
brojeva povea blagostanje, odnosno kako da ubrzaju aktivnosti na ovom
planu, a Rokfeler ih je oduevljeno prihvatio. Odlueno je da se sa
realizacijom njihovih ideja pone odmah i da Aurelijo Peci preduzme sve
pripreme za osnivanje nove mondijalistike organizacije koja e razraivati
njihove ideje, a dobie ime po centru nekadanje svetske imperije - Club di
Roma (Rimski klub). Tako je Peci aprila 1968. u privatnoj i dobro uvanoj
Rokfelerovoj vili Serbelloni u italijanskom mestu Belau (Bellagio) okupio
vie desetina poznatih ekonomista, industrijalaca, naunika i vojnih
rukovodilaca NATO-a, a prvi saradnik u svemu bio mu je, na predlog Dejvida
Rokfelera, Aleksandar King, ovek poznat po svojim zaslugama u osnivanju
Organisation de Coopration et de Dveloppement conomiques (Organizacija
za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD) i uticaju na implementaciju
amerikog Marshall Plana (zvanian naziv European Recovery Program) za
obnovu Evrope nakon Drugog svetskog rata. Na neki nain domaica u vili
Serbelloni bila je Elizabeta Man (Eli sabeth Mann Borgese), erka Tomasa
Mana (Thomas Mann) i jedna od najpoznatijih lanova Komiteta za usvajanje
svetskog ustava (The Committee to Frame a World Constitution) osnovanog
jo 1945. u ikagu.
- 470 -

Samo godinu dana nakon to je u Belau osnovan Rimski Klub u SAD je
osnovana njegova prva ekspozitura pod nazivom American Association of the
Club of Rome. elni ljudi amerikog ogranka Robert Anderson (Robert O.
Anderson) i Harlan Klivlend (Harlan B. Cleveland), obojica pripadnici
Komiteta za Spoljne Odnose i Aspenovog Instituta za Humanistike Studije
(Aspen I nstitute for Humanistic Studies) su inicirali izradu jedne sveobuhvatne
studije koja bi na najbolji mogui nain odrazila osnovna gledita i stavove
Kluba. I z centrale Kluba u Hamburgu je pozitivno odgovoreno i uz finansijsku
podrku Volkswagenstiftung (Folksvagen Fondacije) za taj posao su
angaovani Donela i Denis Medous (Donella H. Meadows, Dennis L.
Meadows), J org Randera (J rgen Randers) i Vilijam Behrena (William W.
Behrens I I I ). U njihovom radu koji je 1972. predstavljen kao knjiga
Ogranienja Razvoja (The Limits to Growth) su objavljeni rezultati
predvianja kompleksnog kompjuterskog modela koji je kao varijable u obzir
uzimao raspoloivost prirodnih resursa, poljoprivredne proizvodnje, kontrole
nataliteta i zatite okoline.
Dok meu lanovima Bilderberg grupe imamo uvek predstavnike svih
zemalja koje sainjavaju NATO Pakt, dotle na sastanke Rimskog kluba
redovno dolaze najvii rukovodioci samog NATO-a. Po svom osnivanju Klub
je preformulisao sve politike funkcije i principe NATO-a koji su, bez
izuzetka, usklaeni sa stavovima iznetim u knjizi The Limits to Growth. I z
ovako ustrojenog Severno-atlantskog pakta proizala je mogunost njegovog
samostalnog delovanja nezavisno od stavova zvaninih institucija drava koje
ga ine. Srbija je bila prvi istorijski primer da jedna organizacija objavi rat i
napadne jednu, do tada, suverenu i nezavisnu, dravu. Napad NATO-a na, do
tada, nezavisnu i suverenu dravu, lanicu UN SR Jugoslaviju naredio je
Havijer Solana (Francisco J avier Solana de Madariaga), generalni sekretar ove
vojne alijanse, a osnovni ciljevi za unitenje nisu bili vojni ve industrijski i
infrastrukturni objekti. Od 1999. mnoga pravila meunarodnog prava su
prestala da vae, a definitivno je raskinuto s pojmom nezavisnih i suvrenih
drava. Bombardovanjem Srbije Rimski Klub je, preko NATO-a, de facto
pokrenuo poslednju fazu u procesu uspostavljanja Novog svetskog poretka.
Jedan od najvanijih i najefikasnijih naina uspostavljanja Novog svetskog
poretka, po miljenju lanova Kluba, svakako je upotreba vojne sile. Sve
izraenije krize na svetskoj politikoj sceni, stalni nekontrolisani rast
stanovnitva i sve vee irenje rasula meu raznorodnim ekonomskim
strukturama zahtevaju i opravdavaju preduzimanje odreenih drastinih mera
sa ciljem njihovog kontrolisanja i korigovanja. Oni su, doslovno, pravi
makijavelisti, s tim to bi im i sam Nikola Makijaveli (Niccol Machiavelli)
pozavideo na nekim odlukama. Prema shvatanju Aribalda Robertsa (Archibald
Roberts) iznetog u knjizi The Most Secret Science (Veoma tajna nauka)
aktivnosti Rimskog kluba nisu nita drugo do konsekventno izvoenje
Hegelijanskog principa: Ova tehnika je odavno poznata i ve je uspeno
- 471 -

primenjivana od strane lanova Okruglog stola, a funkcionie tako to ONI
sami prvo kreiraju problem, a potom svoju ve stvorenu opoziciju putaju da
stvara ekonomski haos, krizu u kolstvu, zdravstvu, sportu i sl. Na kraju, ONI
se pojavljuju sa ponuenim reenjem koje, po pravilu, svima izgleda
prihvatljivo.
Osnovna politika vodilja Kluba je poruka koja je izneta u knjizi
Ogranienja razvoja. U njoj se zapravo razrauje ideju monaha anmarije
Orteza (Gianmaria Ortez) iz manastira Camaldolensian pored Murana i
uvenog engleskog demografa i politikog ekonomiste Tomasa Roberta
Maltusa (Thomas Robert Malthus) da su zemaljski resursi ogranieni i da je
neophodno kontrolisati rast ljudske populacije kako bi bilo dovoljno hrane,
vode i goriva za one koji treba da ive. Po njemu, svetska populacija se
uveava geometrijskom, a hrana aritmetikom progresijom. Maltus je verovao
da bi se najvei svetski problemi mogli reiti kada bi se raanje dece dozvolilo
samo onim branim parovima koji ih mogu izdravati. Maltus je bio protiv
svake dravne pomoi siromanim tvrdei da je to uludo potroen novac poto
bi se siromani tada jo vie razmnoavali i tako multiplicirali postojee
demografske probleme. Za socijalnu krizu meu engleskim industrijskim
radnicima Maltus je okrivio same radnike tvrdei da su njihove nadnice
dovoljne i da je pravi problem u deci koju oni raaju - kada nebi bilo dece
nebi bilo problema. Polazei od ove pretpostavke Maltus predlae da se
radnicima zabrani venanje sve dok seksualno onemoaju ili da se, ukoliko se
venaju pre tog vremena, obaveu na upotrebu preventivnih sredstava za
spreavanje trudnoe ili coitus interruptus. I zostanak ovih mera ili njihova
nedovoljna efikasnost bie efikasno supstituisane ratovima i zaraznim
bolestima. Maltus je svojim uenjem stekao tako veliku popularnost da ga je
Istono indijska kompanija angaovala za predavaa na Haileybury and
Imperial Service College, a francuska i pruska akademija nauka su ga
imenovale za svog dopisnog lana.
Znaajnu podrku Ortezu i Maltusu pruio je arls Darvin (Charles Robert
Darwin) svojim delom On the Origin of Species by Means of Natural Selection,
or the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life (O poreklu
vrsta, pitanju prirodne selekcije i ouvanja vie rase u borbi za ivot ) u kome
govori o tome da se samo fittest spicies (najspremnije vrste) mogu nadati
opstanku u svetu koji nema dovoljno adresa za sve. Pri tome, kao
najsuperiorniju rasu navodi bele ljude tvrdei da je razlika izmeu njih i
crnaca srazmerna razlici izmeu crnaca i gorile. Klasifikujui crnce kao
inferiornu rasu koja, kao takva, nije vredna posebne panje, on ukazuje da i
meu belcima ima razlike shodno emu od roene dece treba zadrati i
odgajati samo zdravu koja imaju svoje mesto pod Suncem. I z ovakvih
Darvinovih promiljanja rodila se i nauka o prouavanju prirode i socijalne
higijene eugenika. Njen osniva je bio Darvinov roak, antropolog Fransis
Galton (Francis Galton) i, u svoje vreme, najvei robovlasnik crnih ljudi,
- 472 -

naravno. Protivnici Darvinove teorije i na njoj nastale eugenike bili su brojni
naunici meu kojima su i uveni bioetiar Piter Singer (Peter Singer) i
Dejms Rejels (James Rachels) koji konstatuju da je Darvinom zadatak, a
time i cilj bio da diskredituje hrianski koncept svetosti ljudskog ivota i
tako stvori moralne osnove za pravdanje abortusa, eutanazije i edomorstva.
Inae, Darvin koji je elo da studira medicinu okonao je u Kembridu
obrazovanje za svetenika, a zavrio kao captain' s companion (pratilac
kapetana brodova). Na kraju, razoaran svojim obrazovanjem i zvanjem,
Darvin se samoprozvao geologom zaslunim za otkrie da Bog nije stvorio
svet ve se ovaj, sam od sebe prirodnom selekcijom, razvijao. injenica da
Darvin nije bio nikakav naunik nije uticala na popularnost njegovih ideja.
Nikakva sila protesta i argumentovanog pobijanja Darvinovih ideja i stavova
nisu mogli rezultirati pozitivnim ishodom jer su u nauno fundiranje
Darvinovog rasizma globalisti i mondijalisti okupljeni oko X Club-a (sedite
kluba se nalazilo u londonskom hotelu St. George u ulici Albemarle) utroili
veoma puno vremena, truda i novca.
Predsedavajui X Club-a Tomas Haksli (Thomas Henry Huxley) sa
zadovoljstvom je konstatovao da su Goyim crni posebno - nastali od
majmuna i da se, shodno tome, sa njima treba prikladno i ponaati. Takva
svoja shvatanja Haksli, Dozef Huker (J oseph Dalton Hooker) i ostali lanovi
X Club-a su popularisali i u okviru The Royal Society of London for Improving
Natural Knowledge (Kraljevsko drutvo Londona za unapreenje prirodnog
znanja), a odatle se ova rasistika teorija proirila svetom. J edan od njenih
najinventivnijih i najstrastvenijih promotera postae antropolog Dord Rivers
(George Pitt-Rivers), brat supruge Vinstona erila Klementine eril
(Clementine Ogilvy Spencer). eril nije imao nita protiv rasistikih stavova
svoga zeta. Naprotiv, ne retko je odlazio na Galton Institute, odnosno British
Eugenics Society gde je Rivers drao predavanja.
Darvinovu teoriju i sve ono to stoji iza nje je moda najbolje ve 1870. u
svom delu The Importance of the Life of an Individual in the Darwinian World
View (Znaaj ivota pojedinca prema darvinistikom shvatanju sveta) pojasnio
nemaki profesor medicine Robi Kosman (Robby Kossmann):
Darvinistiki pogled na svet sadanji sentimentalni koncept vrednosti ivota
oveka kao pojedinca posmatra kao jednu precenjenu ideju koja samo ometa
razvoj oveanstva. Ljudska drava, ba kao i svaka ivotinjska zajednica,
mora dostii jo vii nivo savrenstva, ako za to postoji mogunost,
unitavanjem manje obdarenih pojedinaca kako bi oni darovitiji imali vie
prostora za svoje potomstvo. . . Ouvanje obdarenijih pojedinaca na raun
manje obdarenih dravi moe doneti samo korist .
Prva koja je ozbiljno poela primenjivati Maltusove populacione mere bila je
- 473 -

Austrija: njen ministar inostranih poslova Klemens Meternih, sam veoma
promiskuitetan, je bio najvei zagovornik uvoenja dravnih dozvola za brak:
svako ko se eli venati mora dostaviti dravi dokaze da ima dovljne prihode
za zasnivanje brane zajednice i izdravanje dece. Niko ko prima dravnu
pomo, po bilo kom osnovu, ne moe dobiti saglasnost za brak. Da bi olakao
samaki ivot mukaraca Meternih, preko ministra policije grofa Sedlickog,
pospeuje prostituciju u Beu koji je 1829. godine imao ve preko dvadeset
hiljada registrovanih prostitutki. Ako se od 390. 000 graana Bea oduzmu
deca i ene ispada da je na svakih sedam mukaraca dolazila po jedna frulein.
Ostaci ovih propisa su se odrali u austrijskim krunskim zemljama i Bavarskoj
sve do Prvog svetskog rata.
Protivan velikom broju ljudi na maloj Zemlji bio je i poznati ameriki
doktor Don Kelog (J ohna Harveya Kellogga). Polazei od injenice da se
svetska populacija umnoava putem polnog optenja dr Kelog je smatrao da
seks treba ogaditi (disgust sex) mladima jo u najranijoj dobi. Na njegovo
insistiranje u Americi je krajem XI X veka zapoeta neverovatna antiseksualna
kampanja kroz navodnu borbu protiv cdere (masturbacije) uz obrazloenje da
ona kodi fizikom, mentalnom i moralnom razvoju deaka i devojica.
Govorei o tetnosti masturbacije ali i upranjavanja seksa kao polnog ina
preko koga se, uz pomo bakterija, mikroorganizama i virusa, prenose mnoge
bolesti Kelog izlae teoriju o neophodnosti obrezivanja deaka dok za
devojice preporuuje spaljivanje klitorisa kiselinom. Pozivajui se na
rezultate istraivanja koja je sprovodio u sopstvenom sanatorijumu u Betl
Kriku (Battle Creek Sanitarium) Kelog apeluje na sve reproduktivno sposobne
ljude da se uzdre od polnog optenja kako bi sebi obezbedili zdrav ivot i
smanjili ivotne trokove koji nastaju nepotrebnim porodom. Verujui da se
putem ishrane moe bitno uticati na smanjenje seksualnog nagona oveka
Kelog poinje sa opsenim eksperimentima koji kao rezultat pokazuju da je
jutarnji obrok najvaniji u ljudskoj ishrani i da isti, ako se kalorijski i
nutriciono devalvira, moe dovesti do dugotrajne seksualne disfunkcije (long-
term sexual dysfunction). U skladu sa tim Kelog sa svojim bratom Vilom (Will
Keith Kellogg) poinje da promovie zdravu hranu (health food) i recepte za
ispravnu prehranu (Healthy eating recipes) koji su, svi od reda, pretpostavljali
samo dva obroka dnevno. Za doruak, kao prvi i najvaniji dnevni obrok,
Kelog preporuuje kukuruzne pahuljice (Kellogg's Corn Flakes) koje e se, na
njegovu alost a bratovljevu radost, zbog povoljne cene i lake pripreme,
pokazati ne kao dobar recept za smanjenje seksualnih nagona ve kao unosan
posao. Razoaran u neefikasnost (inefficient way to suppress libido) svojih
kukuruznih pahuljica Don odustaje od njih ali ne i Vil koji poinje masovno
da ih priprema u fabrici Battle Creek Toasted Corn Flake Company to e ga
dvadesetih godina XX veka uiniti jednim od najbogatijih ljudi u Americi.
Vilova kompanija za proizvodnju pahuljica i dalje radi ali pod imenom Kellogg
Company, a 2009. je imala obrt od preko 13 milijardi dolara.
- 474 -

Razoaran kukuruznim pahuljicama dr Kelog se okree eksperimentima sa
niskokalorinim uljima dobijenim od soje i vetakim zaslaivaima koji su,
po njemu, trebali da utiu na luteinizirajui hormon i dovedu do impotencije
kod mukarca i anorgazmije kod ena. O svojim planovima dr Kelog je
razgovarao i sa Donom Kvinijem (J ohn Francis Queeny), poznatim
farmaceutom koji je, sledei njegove ideje, 1901. osnovao posebnu firmu za
proizvodnju vetakih zaslaivaa nazvanih saccharin ali i caffeine kao
posebne vrste alkaloida (Alkaliodi su bazni azotni proizvodi biljaka i
uglavnom su otrovni). Kako se ime firme koja e proizvoditi saccharin i
caffeine nebi vezivala direktno za njega Kvini firmu naziva Monsanto po
devojakom prezimenu svoje supruge. Da bi se ceo projekat dr Keloga o
uticanju na luteinizirajui hormon uinio efikasnim ali i ekonomski isplativim
Kvini sklapa sa Asom Kandlerom (Asa Griggs Candler) dugoroan ugovor o
isporukama i upotrebi saccharina i caffeina za njegovu firmu Coca-Cola
Company. Kandler koji je u vreme sklapanja ovog ugovora koristio 9
miligrama kokaina za svaku au svoga napitka je sa oduevljenjem prihvatio
ideju o upotrebi novih supstanci verujui da e iste, u sadejstvu sa kokainom,
privui nove i trajno zadrati postojee konzumente. Kandlerova oekivanja su
se ispunila pa je tako Queeny-Candler Agreement i dalje na snazi, a Coca-Cola
je u meuvremenu postala najvei svetski proizvoa bezalkoholnih napitaka
sa dnevnom proizvodnjom od 1, 6 milijardi boica pia.
Pouen iskustvima sa pahuljicama, vetakim zaslaivaem i niskokalorinim
uljem dobijenim iz semena soje Kelog 1906. odluuje da, sa ekonomistom
I rvingom Fierom (I rving Fisher) i biologom arlsom Devenportom (Charles
Benedict Davenport), osnuje svoje eugensko drutvo - Race Betterment
Foundation. Bie to njegov najodluniji, a vreme e pokazati, i najuspeniji
korak u iznalaenju novih metoda za kontrolu raanja kroz spreavanje
navodno inferiornih ljudi da imaju decu. Populaciona genetika (Population
genetics) je izraz koji je dr Kelog koristio za kontrolu unfit populacije i on
e ubrzo postati omiljen u amerikoj high end society (najviim drutvenim
slojevima).
Prvu pravu eugenistiku organizaciju u SAD Eugenics Record Office
osnivaju i od 1910. vode nekadanji saradnici dr Keloga arls Devenport i
Hari Lolin (Harry Hamilton Laughlin), a njihov glavni finansijer bila je Meri
Hariman (Mary Williamson Averell ), udovica eleznikog milionera Edvarda
Harimana (Edward Henry Harriman). Kao ovek od eugenskog iskustva
Devenport e se ubrzo proslaviti u SAD po svojim metodama nasilne
sterilizacije preko 60. 000 ljudi, a njegovi metodi otvorie put uspostavljanju
novog eugenskog pravca: Sintetika teorija evolucije (Modern evolutionary
synthesis). Devenport e postati poznat i po uspostavljanju novih
kvantitativnih standarda taksonomije - bioloka disciplina koja se bavi
teoretskim i praktinim definisanjem taksona (takson u biologiji predstavlja
prepoznate grupe ivih bia). Zbog svojih uspeha postignutih u radu Eugenics
- 475 -

Record Office Amerika nacionalna akademija nauka (National Academy of
Sciences) je 1912. primila Devenporta u svoje lanstvo. Postignuti rezultati
Eugenics Record Office-a, odnosna saznanja o mogunostima direktne kontrole
raanja oduevila su pripadnike porodice Rokfeler koji preko svoje fondacije
poinju da ire filosofiju eugenike. Pod njihovim patronatom i rukovodstvom
Margaret Sanger (Margaret Higgins Sanger Slee) 1921. se osniva eugensko
drutvo - American Birth Control League (Amerika liga za kontrolu raanja).
Amerika liga za kontrolu raanja je bila zapravo klasino rasistiko drutvo
koje se pod parolom racionalnog planiranja porodice zalagalo za striktnu
kontrolu porasta unfit stanovnitva kroz prisilnu sterilizaciju. Sangerova
koja je inae bila intimna prijateljica engleskog pisca Velsa (Herbert George
H. G. Wells) ali i Rokfelera (J ohn Davison Rockefeller, J r.) se preko medija
i na javnim skupovima otvoreno izrugivala inferiornim klasama i zalagala za
suzbijanje prekomerne plodnosti umno i telesno oteenih osoba. Za nju je
eugenika bila nauka usmerena ka unapreenju ljudske vrste kroz kontrolu
raanja unfit i podizanje kvaliteta pojedinaca po osnovu smanjenja
kvantiteta mase. Ameriki pastor i predsednik udruenja BlackGenocide. org
arls ildres (Clenard Childress) je 1. decemra 2010. predoio amerikoj
javnosti niz dokumenata o politici koju je Sangerova sprovodila dvadesetih
godina u pravcu sveobuhvatne sterilizacije ljudi crne boje koe.
Eksperimentiui sa ljudima crne boje koe Sangerova je promovisala i
antibebi pilule koje su 1937. prihvaene u SAD kao legalno sredstvo u politici
kontrole raanja. Sa posebnom panjom ildres je predoio i deo prepiske
koju je Sandersova sve do 1937. vodila prvo sa kapetanom, a potom i
kancelarom Nemake Adolfom Hitlerom kome je davala i korisne savete ali i
dokumenta kao to je prvi ameriki zakon o sterilizaciji koji je 1907. usvojen
u I ndijani .
Rokfelerovi su se sa posebnom panjom posvetili afirmaciji eugenike u
Nemakoj koju su smatrali najvanijom evropskom dravom. Tako su ve
1926. godine sa 410 hiljada dolara pomogli osnivanje eugenistikog odeljenja
pri I nstitutu Kajzer Vilhem (Kaiser Wilhelm-I nstitut fr Anthropologie,
menschliche Erblehre und Eugenik). Vodei naunik na ovom novoosnovanom
I nstitutu za antropologiju i eugeniku bio je doktor Rudin (Ernst Rdin) koji e
kasnije postati glavni kreator nemake politike Rassenhygiene. Najbli i
saradnika dr Rudina bio je dr Otmar Verur (Otmar Freiherr von Verschuer), a
njegov prvi asistent talentovani dr J ozef Mengele (J osef Rudolf Mengele)
poznat po tome to je svoja eugenistika istraivanja 30. maja 1943. nastavio
u Auschwitz-Birkenau. Ohrabren prvim rezultatima nemakih eugeniara
Rokfelerovi 1929. godine dodeljuju 317 hiljada dolara Institutu za pruavanje
mozga (Kaiser-Wilhelm-I nstitut fr Hirnforschung) kojim je upravljao dr
Oskar (Oskar Vogt), porodini prijatelj porodice Krup koja je bila najvei
finansijer Nacionalsocijalistike nemake radnike partije. Oduevljeni
uspesima Instituta za prouavanje mozga Rokfelerovi nastavljaju da ga
- 476 -

finansiraju, a poslednja trana pomoi dostavljena je 2. maja1939. godine
preko njihove pariske ekspoziture. Dr Oskar je inae ostao upamen i po tome
to mu je, nakon to je ruski diktator Lenjin preminuo, na sto bio donet njegov
mozak radi komparativnog prouavanja.
Herbert Dord Vels, autor Rat svetova (The War of The Worlds) i
Vremenska maina (The Time Machine) bio je promoter ideje o stvaranju jedne
svetske drave, zagovornik eugenike i kontrole pupalacije. Tvrdio je da se
svetski mir nemoe postii bez svetske drave koja e primenom sile ali i
kontrolom proizvodnje hrane i uslova ivota, nadzirati rast populacije. Kao
pravi predstavnik fabijanskih socijalista on u svom manifestu iz 1928,
Otvorena zavera, konstatuje, kao ueni biolog, da je uklanjanje tetnih vrsta
stanovnitva conditio sine qua non Novog svetskog poretka. ta vie, Vels od
opteg ide ka konkretnom pa istie kako Indija, Severna Afrika i Daleki I stok
raaju bezvredno stanovnitvo, fiziki i mentalno nerazvijeno, koje koi
mehaniki razvoj civilizacije nudei jeftinu radnu snagu beskrupuloznom
izrabljivau, kao i moda potencijalni buntovniki materijal beskrupuloznom
politikom avanturisti.
J anuara 1940, u svoj oj knjizi Novi svetski poredak (New World Order) Vels
otkriva nova reenja za uspostavljanje vladavine arijevske rase:
Kosmopolitska revolucija u pravcu svetskog kolektivizma, koja je jedina
alternativa haosu i degeneraciji oveanstva, mora otii dalje od ruske
revolucije. Otvoreno i bez ikakvog pardona Vels za britanski politiki i
kulturni asopis New Statesman kae: Nisam sreo pravednijeg, iskrenijeg i
srdanijeg oveka od Staljina. Divei se revolucionarnom delu
judeoboljevika Vels, kao predsednik Meunarodnog udruenja knjievnika,
pesnika, eseista i pisaca (PEN Club), deo svojih simpatija zadrava i za
nemaki nacionalsocijalistiki pokret koji samo nastoji da rekonstruie ivot
u pravcu kolektivizma. Izjavu nemakog kancelara da drava mora da
osigura uslove u kojima bi samo zdravi raali decu Vels pozdravlja kao trag
razuma, a njegov poznanik Dord Stajn (George J . Stein), ameriki biolog, u
svom spisu Biologija i koreni nacizma (Biological Science and the Roots of
Nazism) objanjava nacizam kao prvi pokuaj organizovanja zajednice na
naelima biopolitike potpuno saglasne sa naunim injenicama darvinistike
evolucije. U potpunosti saglasan sa Velsom i Stajnom bio je evolucionista
Artur Kit (Arthur Keith) koji u svojoj knjizi Evolucija i etika (Evolution and
Ethics), objanjava, ako se stvari posmatraju sa naune pozicije, da je
nemako dravno rukovodstvo predvoeno kancelarom Adolfom Hitlerom
svesno pokuavalo da usaglasi nemaku praksu sa teorijom evolucije.
J o pre Rokfelera svoju ljubav prema eugenskoj filosofiji iskazao je
milioner Endrju Karnegi (Andrew Carnegie) tako to je od naunika zaposlenih
u njegovom Carnegie Institute (osnovan 1902) zahtevao da se posvete ovom
pitanju. Tako je glavni posao jednog broja naunika u Carnegie Institute
- 477 -

smetenog u Cold Spring Harbor na Long Island-u pored Njujorka, bio je
prikupljanje podataka o porodinim stablima miliona Amerikanaca, a sve sa
ciljem uklanjanja, kroz segregaciju i sterilizaciju, kompletnih porodica pa i
familija koje bi bile procenjene kao inferiorne, odnosno unfit. Najpoznatiji i
najpriznatiji meu ovim naunicima bio je Alfred Heri (Alfred Day Hershey)
koji je najvei deo svojih istraivanja obavio ne na Long Island-u ve u
Carnegie Institution of Washington' s Department of Genetics. Za svoja otkria
na polju genetike on e 1962, zajedno sa Martom ejs (Martha Cowles Chase),
primiti i Nobelovu nagradu za DNK eksperimente - Hershey-Chase blender
experiment. Eugenska istraivanja Karnegi je sprovodio i preko svoje
American Breeders' Association (Ameriko udruenje za oplodnju) koju je
osnovao jo 1903. godine. I deja mu je bila da se kroz ve postojee genetske
mape hromozoma otkriju najefikasniji naini za uklanjanje naslednih osobina
kod oveka. U izvetaju Preliminary Report of the Committee of the Eugenic
Section of the American Breeder' s Association koji je 1911. ova organizacija
podnela Karnegiju navedeno je osamnaest mogunosti za kontrolu raanja.
Taka osam odnosila se na eutanaziju ali najee pominjane metode su bile
lethal chamber, odnosno upotreba gasne komere i lethal selection, odnosno
smrtonosna selekcija za odstranjivanje unfit.
Podravajui naunike u svom institutu Karnegi je zapravo koristio njihove
zakljuke i vienja kako bi objasnio i opravdao sve ono to za mase donosi
industrijski kapitalizam. Tvrdio je da zakon konkurencije moe biti nezgodan
za pojedinca, ali je de facto odlian za rasu, jer obezbeuje opstanak
najsposobnijih. Pojanjavajui Karnegijevo i njemu slina miljenja ameriki
sociolog Ros (Edward Alsworth Ross) tvrdi kako je religijski kult milosra
stvorio sklonite pod kojim su se idioti i kreteni skrivali i mnoili. Kako
milijarde idiota i kretena tee shvataju profesor Univerziteta u Prinstonu
Wilijam Samner (William Graham Sumner) im sa svoje uzviene katedre
poruuje: Milioneri su pobednici borbe za opstanak i stoga zasluuju sve
svoje privilegije.
J edan od omiljenih Rokfelerovih i Karnegijevih eugeniara, pored
nezamenjivih Frederika Osborna (Frederick Osborne) i Rejmonda Fosdika
(Reymond Fosdick), bio je dr Pol Popen (Paul Bowman Popenoe) koji se
proslavio knjigom iz oblasti rasne higijene pod naslovom Applied Eugenics
(Primenjena eugenika). Biranim reima Popen pie: Prva metoda koja se
namee je likvidacija... Njena vrednost za odranje standarda rase ne sme se
podceniti... Zatim tu je i unitenje pojedinaca nekom prirodnom nepogodom,
poput prevelike hladnoe ili bakterije ili.... U svojoj knjizi Popen vrlo
odreeno govori o onima koji bi trebalo da budu likvidirani a to su, po
njegovoj procjeni, 5 miliona Amerikanaca koji e pre ili kasnije zavriti u
ludnicama i o jo pet milona intelektualno defektnih, s prosenom
inteligencij om manjom od 70%, koji e, u mnogim sluajevima, biti
optereenje rase, a ne njeno bogatstvo.
- 478 -

Podjednako znaajna za ameriku eugeniku bila je i Popenova knjiga
Sterilization for Human Betterment (Sterilzacija za ljudsku dobrobit) koju je,
zajedno sa eugeniarem Ezrom Gosnijem (Ezra Seymour Gosney), priredio na
osnovu 6. 000 sluajeva prisilne sterilizacije sprovedene u Kaliforniji od 1909.
do 1929. Prema Popenu i Gosniju sterilizacija je nauno zasnovan, legalan i
bezbolan metod kontrole raanja. Ova knjiga e u istoriju amerike eugenike
ui kao najpoznatije i najvanije delo usmereno ka promociji sterilizacije ljudi
irom SAD i ostatka sveta. Slavei znaaj i krajnje domete ove knjige
Popenu je 1934. pisao i njegov kolega, filantrop i osniva Eugenics Society of
Northern California arls Got (Charles M. Goethe): Bie Vam drago da znate
da je Va rad odigrao veliku ulogu u oblikovanju miljenja grupe
intelektualaca okupljenih oko Adolfa Hitlera. Oni Vas podravaju i voeni
vaim iskustvom odluni su da nastave eugenska istraivanja. . . Hou, dragi
moj, da budete svesni ove injenice i da je ne zaboravite do kraja ivota! U
amerikom akademskom asopisu American Journal of Sociology 1938. bio je
objavljen lanak pod nazivom Twenty-eight Years of Sterilization in California
(Dvadest osam godina sterilizacije u Kaliforniji). U njemu se, pored ostalog,
daje na znanje amerikoj naunoj javnosti da e se u dravnim bolnicama
Kalifornije sterilizovati jo dvadeset hiljada ljudi prema vaeim propisima
eugenike, a da e broj sterilozavanih ljudi u Nemakoj dostii cifru od
400.000!
Gosni i Popen e, uz pomo bankara Henrija Robinsa (Henry M. Robinson),
zoologa Samjuela Deksona (Samuel J ackson Holmes) i predsednika Stanford
Univerzitata Davida J ordana (David Starr J ordan) 1928. godine osnovati
filantropsku fondaciju Human Betterment Foundation poznatu po tome to se
zalagala za unapreenje i poboljanje ljudskog ivota koji e tako dovesti do
sveopteg progresa oveanstva. Gosni i Popen e na sastanku Fondacije
1929. godine otvoreno istai kako Fondacija nema intencija u pravcu
angaovanja na olakanju ivota nesretnih ili angaovanja na polju bilo kakvog
pomaganja bilo kome. Cilj Fondacije je da osigura obrazovne i konstruktivne
napore u pravcu olakanja ivota porodica kroz kontrolu ljudskog tela, uma i
karaktera!
Eugenika je u Americi pustila korene do te mere da je 1927. godine
ameriki Vrhovni sud, u sporu Buch protiv Bella, odlukom sudije Olivera
Holmsa (Oliver Wendell Holmes), presudio da je program prisilne sterilizacije
savezne drave Virdinije u skladu sa Ustavom SAD. U svojoj presudi sudija
Holms je napisao: Bolje je za celi svet ako drutvo, umesto da eka smaknue
degeneriranog potomstva zbog kriminala ili da takvo potomstvo prepusti
umiranju od gladi zbog njegove imbecilnosti, moe onima koji su oito
nesposobni spreiti produenje njihove vrste... Dosta su tri narataja
imbecila. Holmsova presuda je tako postala zakonski osnov po kome je na
hiljade Amerikanaca prisilno sterilisano. I stina, nakon ove presude u Americi
se umesto izraza rasna istoa i eliminacija inferiornih poinje sa
- 479 -

upotrebom izraza planiranje porodice to e pokazati blagorodnim za
nastavka nesmetanog rada. Tako su SAD, a ne Nemaka u vreme kancelara
Adolfa Hitlera, bile prva drava u svetu koja je primenjivala nasilne metode
kontrole raanja i selekcije vrste.
U svakom sluaju znaajno pre nemakog kancelara Hitlera ameriki
predsednik Teodor Ruzvelt, u svom delu Pobeda Zapada (The Winning of the
West) socijaldarvinizam proglaava filosofijom Amerike. U toj knjizi
konstatuje kako je rasni rat sa I ndijancima neizbean, i to do istrebljenja.
Smatrao je, kao njegovi prethodnici ali i naslednici, da ameriku dravu nita
ne obavezuje prema I ndijancima jer su oni primitivna rasa (most primitive
race). Kako je to izgledalo u praksi govori, bez ikakvog tumaenja, podatak da
je tek svaki dvadeseti I ndijanac ostavljen u ivotu. Na mrtvim I ndijancima i
afro-amerikim robovima SAD su gradile svoju demokratiju. Godine 1875, u
junim dravama SAD doneti su prvi zakoni o aparthejdu, odvajanju belih i
crnih svuda po bolnicama, kolama, zatvorima, grobljima, javnom prevozu
Ono to su beli amerikanci mislili svetu je pojasnio Henri Ozborn (Henry
Fairfield Osborn), evolucionista i geolog, tvrdei da je inteligencija odraslog
crnca na nivou jedanaestogodinjeg deteta vrste homo sapiens.
Danas mnogi dok govore o nemakom kancelaru Hitleru i nemakim
programima iz domena eugenike nemaju saznanja da je Nemaka bila samo
sledbenik politike koju je po tom pitanju uspostavila amerika drava. Hitler
je jo dvadesetih godina izuavao ameriku eugenistiku praksu i o tome je
pisao u svojoj prvoj knjizi Mein Kampf-u, a nije nepoznato da je bio i u
prepisci sa Medisonom Grantom (Madison Grant), amerikim pravnikom koji
se proslavio ne svojom profesionalnom advokatskom praksom ve radovima iz
oblasti eugenike i injenicom da je 1922. osnovao Ameriko eugeniko drutvo
(American Eugenics Society). Njegovu knjigu The Passing of the Great Race
(Prolaznost velike rase) Hitler je smatrao jednim od najvanijih spisa iz ove
oblasti i posebno je bio posveen onom njenom delu u kome se govori o
neophodnosti getoizacije inferiornih rasa. Drugi na listi Hitlerove amerike
korespondencije bio je Leon Vitni (Leon F. Whitney), izvrni sekretar
Amerikog eugenikog drutva i ovek koji je koordinirao transfere novca koji
su ameriki finansijski magnati predvoeni Rokfelerovima i lino Morganom
J uniotom (J . P. Morgan, J r. ) prosleivali raznim organizacijam posveenim
ogranienju populacije.
Sve ono to se u Nemakoj dogaalo tridesetih i etrdesetih godina, a vezano
je za pitanja eugenike se odvijalo po nacrtima amerikih drutava koja su ak
1934. godine u County Museum u Los Anelesu organizovali prvi nauni skup
u znak podrke nemakim sledbenicima njihove politike rasne higijene. S tim u
vezi ostae zabeleena izjava amerikog eugeniara arlsa Getea (Charles M.
Goethe) koji je, obraajui se skupu najistaknutijih amerikih eugeniara,
izjavio:
- 480 -

Moram Vam rei da je va dosadanji rad ostavio dubok trag na grupu
intelektualca okupljenih oko nemakog kancelara Hitlera. Na svakom koraku
sam imao prilike da se uverim u njihovu iskreno prihvatanje nae amerike
misli elim, dragi moji prijatelji, da ove injenice budete potpuno svesni jer
smo svi mi zajedno izvrili neverovatan uticaj na elne ljude drave sa 60
miliona stanovnika.
Da se u SAD nita nije promenilo od vremena pre i posle Ruzvelta govori i
injenica da su SAD 2007. glasale protiv deklaracije UN-a o pravima
domorodakih naroda (Declaration on the Rights of I ndigenous Peoples).
Aktuelni predsednik Amerikog eugenikog drutva Hans Koler (Hans-Peter
Kohler) komentariui ovakav ameriki stav je izjavio kako zapravo i nema
ta da se komentarie jer se nita novo nije dogodilo!
Pola veka nakon amerikih eugenistikih poetaka Anjelijev saradnik Peci
se, okrivljujui sve veu poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju za
neosnovan opstanak est milijardi ljudi na Zemalji, zalae za budui nulti rast
industrijske i poljoprivredne proizvodnje. To e, po njemu, usled nedostatka
prehrambenih namirnica, medikamenata i energije dovesti do smanjenja
svetske populacije. Meutim, Peci procenjuje da nije mogue u celosti izvriti
potrebnu depopulaciju i da to, u krajnjem sluaju, nije ni neophodno. On se
stoga zalae da milijarda ljudi Aureus Billio (zlatna milijarda) zadri
osnovne ljudske slobode i prava dok bi ostali bili u statusu njihovih robova
servi. Naravno, Svetska vlada bi bila zaduena za sprovoenje ove
depopulacione politike odabir Aureus Billio i uspostavljanje kaste servi.
Polazei od Pecijeve ideje Harland Klivland (Harlan B. Cleveland), u to
vreme ambasador SAD pri NATO-u, je pripremio poseban izvetaj za Rimski
klub, u kome predlae da zemlje treeg sveta same odlue koje e biti
eliminisane. Klivland je bio krajnje ozbiljan, a u tom kontekstu je posebno
apostrofirao izjavu poljskog aristokrate i uvenog prvog rukovodioca eKe
Feliksa erinskog da su ljudi samo malo iznad stoke, i da e svi kad ih
izgladni poeti da jedu svoje umrle drugove i roake da bi preiveli. oveka
zaokuplja samo sebina elja da preivi bez obzira na sve, i stoga su sve
Spinozine prie prava glupost.
Poetkom sedamdesetih godina amerika administracija je, na predlog
Rokfelera (J ohn D. Rockefeller I I I ) i njegovog Populacionog vea (Rockefeller
Population Council), usvojila politiku globalne depopulacije kroz politiku
kontrole prehrambenih resursa. Sutina ove politike koju su promovisali
Nikson i Kisinder svodi se na to da SAD treba da postanu najvei svetski
proizvoa hrane od koga e zavisiti prehrana najveeg dela oveanstva, a pre
svih stanovnika zemalja u razvoju. Od tada SAD postaju najvei proizvoa
genetiki modifikovanih organizama i tako dobijene hrane koju e, prema
Kisinderovoj paroli Nagradi prijatelje, kazni neprijatelje, deliti irom
- 481 -

sveta. To to je GMO hrana tetna po ljudsko zdravlje Amerikance nije ni
najmanje deraniralo u njihovom naumu. Naprotiv! SAD su na zasedanju
Konferencije UN o svetskoj populaciji odranoj u Bukuretu, Rumunija 1974,
predloile usvajanje plana pod nazivom World Population Plan of Action (Plan
akcije za svetsko stanovnitvo) koji je vrlo implicitno bio usmeren na
smanjenje broja stanovnika planete Zemlje. Plan nije dobio oekivanu podrku
pa su SAD odluile da ga same sprovedu u delo!
Italija je, po odluci Kluba, bila prva drava u kojoj e se poeti sa
eksperimentom politike nultog razvoja. J edini problem u primeni ovog plana
predstavljao je estiti lan Demohrianske stranke i premijer Italije Aldo
Moro (Aldo Moro). On ne samo da je bio uasnut ovom idejom ve je,
naprotiv, pripremio plan ubrzanog industriskog razvoja I talije. Moro je bio
opsednut idejom da eliminie nezaposlenost u I taliji i uvede je u red tri
najrazvijenije svetske drave. Pored toga, njegova politika tolerantnost i
borba protiv svake politike iskljuivosti doveli su do toga da su na miran i za
sve Italijane prihvatljiv nain komunisti uvedeni u vladu. Moro je bio toliko
omiljen i potovan od strane svojih sunarodnika da je vladalo, gotovo
plebiscitarno, miljenje o potrebi njegovog izbora na mesto predsednika
I talije.
Aldo Moro je, u po bela dana, kidnapovan u Rimu 16. marta 1978. kada je iz
svoje kue krenuo na sednicu Parlamento della Repubblica Italiana. Tog dana
je italijanski parlament trebalo da raspravlja o predlogu mera vlade za dalji
industrijski razvoj Italije. Petorica agenata pripadnika linog obezbeenja
italijanskog premijera su ubijeni, a on sam je odveden u nepoznatom pravcu.
Za kidnapovanje italijanskog premijera i njegovo naknadno pogubljenje, 9.
maja 1978. godine, optuena je leviarska organizacija Brigate Rosse.
Meutim, tokom istrage najvee iznenaenje priredio je dobar prijatelj i
saradnik pokojnog premijera Gorado Gerzonia (Gorado Guerzoni). Po
Gvrkonijevom svedoenju Henri Kisinder je, prilikom oficijelne posete
predsednika i premijera I talije SAD-u, doslovce rekao Moru da e od njega
"nainiti grozan primer za sve ako nastavi s uzdizanjem Italije". Gotovo
identino svedoenje, iste godine, dala je i Morova supruga Eleonora izjavivi
da je Henri Kisinder njenom suprugu rekao: "Ili ete prestati sa
sprovoenjem svoje politike linije, ili ete za to debelo platiti".
Ova svedoenja su u Italiji danima bila vest dana. Zabaleena su i u svim
drugim najvanijim svetskim medijima, ali u Americi niko nije preneo ove
izjave niti je komentarisao suenje Morovim ubicama. To nikog tamo nije
interesovalo!? Morovim ubistvom uklonjena je najvea prepreka realizaciji
plana nultog rasta I talije. I talija danas nema ni jednu atomsku centralu i u
najveoj meri je energetski potpuno zavisna. U njoj od Drugog svetskog rata
do danas nije podignut ni jedan vei industrijski kompleks ve se sve bazira na
manjim privrednim subjektima, a njena automobilska industrija je pred
- 482 -

kolapsom...
Najeklaktantniji primer primene principa Rimskog kluba o politici
depopulacije i deindustrializacije primenjen je u Srbiji: sveukupne reforme
ekonomskog, politikog, prosvetnog i zdravstvenog sistema od 1990. do 2011.
odvijale su se u skladu sa preporukama koje su jo 1972. napisali Donela i
Denis Medou, J org Rander i Vilijam Behren. Negde na polovini ovog periodu
ceo proces je ubrzan bombardovanjem NATO-a gde su kao osnovni ciljevi bili
postavljeni industrijski i infrastrukturni objekti (uniteno je 174 industrijska i
182 privredna objekta, 231 energetsko postrojenje, 270 infrastrukturnih, 47
zdravstvenih i 100 obrazovnih objekata). Za dvadeset godina industrijska
proizvodnja u Srbiji je smanjena za 47, 2% to znai da je nivo bruto
drutvenog proizvoda, prema podacima Statistikog zavoda Srbije, u 2007.
godini bio na 66% od onog iz 1989. I li, da bi bilo jasnije, udeo industrije u
formiranju ukupnog drutvenog proizvoda je 1990. godine u Srbiji iznosio
42,9%, da bi do 2004. godine opao na udeo od 33,7%. Pri tome, moda jo
vanije od samog pada industrijske proizvodnje je pitanje strukture
proizvodnje koja je znaajno degradirana elektroprivreda sa 25% i
proizvodnja prehrambenih proizvoda i pia sa 22% udela u ukupnoj
industrijskoj proizvodnji pokazuju da je Srbija ostala bez niza industrijskih
grana. Paralelno sa unitenjem privrede politike strukture u Srbiji su radile i
na uvoenju zemlje u duniko ropstvo kroz planirano nekontrolisano
zaduivanje. Tako je Srbija sa 6,1 milijarde dolara duga 1990. godine dola do
preko 30 milijarde duga krajem 2010. pri emu se u ovaj dug, od strane
narodne banke Srbije i Vlade, ne raunaju kamate koje po stopi od 5%
celokupan dug podiu na neverovatnih 51 milijardu dolara a to, s druge strane,
znai da je svaki graanin Srbije zaduen sa oko 7. 000$.
Poraavajui procenti iz industrije se mogu preneti i na procenat smanjenja
znanja kod dece koja zavravaju osnovnu i srednju kolu tako da su ve nakon
2000. godine na mnogobrojnim evropskim i svetskim takmienjima srpska deca
pokazala zabrinjavajue nizak obrazovni nivo. Kao ilustraciju ovakvog stanja
najbolje je podsetiti se istraivanja koje je 2003. sproveo OECD. I straivanje
OECD-a nosi naziv PI SA-studija (Programme for I nternational Student
Assesment). Sutina projekta je da se utvrdi stepen sposobnosti i znanja
kojima raspolau petnaestogodinjaci, a koji su neophodni za njihovo efikasno
ukljuivanje u samostalni ivot. U Srbiji je testirano 4405 uenika iz 151
srednje kole, a ocenjivanje je obuhvatalo znanje iz matematike, prirodnih
nauka i reavanja problema. U ukupnom plasmanu naa deca su osvojila od 33.
do 37. mesta to je autore PI SA studije primoralo da na obrazovni sistem
ocene kao lo, a znanje dece nedovoljnim za ono to ih eka.
Usud ekonomskog i obrazovnog sistema doivelo je i zdravstvo. Uruavanje
srpskog zdravstvenog sistema njegove metode prevencije i samih postupaka
leenja uz kompletno uskraivanje stomatoloke zatite je tako efikasno
- 483 -

izvedeno da je postalo predmet prouavanja ekspertskih grupa Rimskog kluba.
Kad se svemu ovome dodaju jo i faktori poremeaja nastalih usled uticaja
sredine, ishrane, naina ivota i stresa onda i ne iznenauje podatak da se broj
Srba za samo petnaestag godina smanjio za gotovo pola miliona. Ukupna
deavanja u Srbiji iznenadila su i same autore knjige Ogranienje razvoja koji
su 2004. za Rimski klub napisali novu knjigu Limits to Growth: The 30-Year
Update (Ogranienje razvoja sa dopunom za poslednjih trideset godina).
Ameriki simpatizeri Kluba su posebno ostraeni idejom globalne
depopulacije. Tako je Ted Tarner (Robert Edward "Ted" Turner I I I ), vlasnik
CNN-a, predloio da se sadanjih 6,6 milijardi stanovnika smanji na dve
milijarde to bi, po njemu, bio optimum. Obraajui se Nacionalnom savezu za
planiranje porodice i reproduktivno zdravlje (National Family Planning &
Reproductive Health Association) Tarner je 1999. rekao: Moemo to postii
na veoma human nain ako svako usvoji politiku raanja jednog deteta u
narednih sto godina.
U Klubu su Tarnerove ideje ocenje dobronamernim ali neefikasnim pa su mu
se zahvalili uz jednu molbu: da medijski podri njihov ve postojei plan:
Vaccines for Human Depopulation (Vakcine za depopulaciju stanovnitva).
Glavni zagovornik ovog projekta je Bil Gejts (William Henry Gates I I I ),
vlasnik Majkrosofta, koji je ak otpoeo sopstveni program masovne
vakcinacije ljudi poznat kao Planned Parenthood (Planirano roditeljstvo).
Gejts je gotovo paranoian kada govori o broju ljudi na zemlji jer je po njemu
upravo prenaseljenost odgovorna za naruavanje prirodne ravnotee CO
2
i O
2
.
Ljudi, kao to se zna, udiu O
2
, a izduu CO
2
koje biljke troe preraujui ga
u O
2
i tako to funkcionie milenijumima. No, kako je broj ljudi prekomeran,
po Gejtsu, biljke vie nisu u stanju da obezbeuju dovoljno kiseonika pa se
smanjenje broja ljudi ini smislenim odgovorom u cilju uspostavljanja
prirodne ravnotee izmeu kiseonika i ugljen dioksida. Za sterilizaciju ljudi
Gejts izdvaja milijarde novca steenog od prodaje svog kompjuterskog
softvera, a dodatnim milijardama mu u tome pomae i Rokfelerova fondacija
koja njegovu kampanju oficijelno naziva Reproductive Health Services (Pomo
u planiranju poroda). No, mnogo straniju i efikasniju kampanju sterilizacije
ljudi od Gejtsa sprovode Ujedinjene nacije sa svojim agencijama.
O tome kako Ujedinjene nacije, po preporukama Kluba i diktatu
farmaceutskih kompanija, steriliu svetsko stanovnitvo vidi se, lepo, na
primeru vezanom za priu o humanom horionskom gonadotropinu (Chorionic
Gonadotrophin hCG) koji se, kao prirodan hormon, nalazi u materici kod
ena gde pomae u razvoju ploda. Pria o hCG-u poinje sa Brazilom koji je
sa 190 miliona stanovnika najnaseljenija drava Latinske Amerike. Tokam
svake godine u Brazilu se raalo oko 17 dece sa kongenitalnim rubeola
sindromom usled ranijeg oboljenja roditelja od rubeole bolesti uzrokovane
virusom Rubella. Kako bi se spreilo, navodno, tetne posledice rubeole
- 484 -

brazilske vlasti su, na predlog Svetske zdravstvene organizacije, najavile
sveobuhvatni program vakcinacije - Programa Especial, kojim bi bile
obuhvaene sve ene od 12 do 49 godina i mukarci od 12 do 39 godina. Kako
je odziv, i pored najvee medijske kampanje u istoriji Brazila koju je
sprovodio UNI CEF uz asistenciju strunjaka sa CNN-a, bio ispod svakog
oekivanja, drava je vakcinaciju proglasila obaveznom i otpoela, bukvalno,
sa njenom prisilnom primenom. Od roditelja koji su odbijali da dovedu decu na
vakcinaciju ista su bila oduzimana i dodeljivana domovima na staranje. Hajka
na ljude se smirila tek nakon to je otkriveno da se u vakcinama protiv virusa
Rubella nalazi hormon hCG koji, u kombinaciji sa ostalim sastojcima vakcine,
dovodi do kontinuiranih spontanih pobaaja buduih trudnica, odnosno do
sterilizacije svih onih koji su primili ovu vakcinu.
Gotovo identine kampanje za sterilizaciju stanovnitva UN je sa svojim
agencijama SZO i UNICEF izveo i u Nikaragvi, Meksiku i Filipinima o emu
je detaljno pisao Vilijam Engdal (F William Engdahl) u svojoj knjizi Seeds of
Destruction (Seme unitenja). Za razliku od Brazila u ovim zemljama se nije
vodila kampanja protiv rubeole ve protiv tetanusa ali se u vakcinama, kao i u
Brazilu, nalazio hormon hCG koji, opet u kombinaciji sa ostalim sastojcima
vakcine, u telu primaoca stvara antitela koja napadaju prirodni hCG kao strano
telo i tako izazivaju spontane pobaaje. Inae, Engdal je sve podatke o ovim
prisilnim oblicima sterilizacije stanovnitva dobio od katolike organizacije
Comit Nacional Pr-Vida, Mexico koja je ak otkrila i da ni jedna od vakcina
sa hCG-om nije nikada bila licencirana, a da su glavni finansijeri proizvodnje i
distribucije vakcina bile Rokfelerova i Fordova fondacija ali i Svetska banka i
same Ujedinjene nacije.
Za razliku od Gejtsa i njemu slinih filantropa depopulacionu politiku
zagovarao je i veliki potovalac Kluba i ameriki predsednik Dord Bu
Stariji ali je u njenoj realizaciji bio mnogo manje suptilan: naredio je
amerikim trupama, koje su dejstvovale u okviru mandata UN protiv I raka, da
masakriraju 63.000 irakih vojnika koji su se tokom 26 i 27 februara 1991, pod
belim zastavama, povlaili iz Kuvajta prema Basri . Iraani su povlaenje
svojih trupa prethodno dogovorili sa predstavnicima UN (Rezolucija 660) i
SAD to je bilo u skladu sa odredbama Haakih konvencija iz 1899. i 1907.
koje precizno definiu i odreuju ovakve situacije. Meutim, neovisno od
dogovora i ruskih garancija datih I raku, amerike vazduhoplovne snage (66
bombardera F- 117A) i tenkovske jedinice su bombardovale i granatirale
irake vojne kolone (kolone su bile duge vie od 60km) u povlaenju dok i
poslednji iraki vojnik nije bio ubijen. No, pored pripadnika irakih vojnih
snaga Amerikanci su ubili i vie hiljada palestinskih civila koji su se, zajedno
sa vojskom, povlaili iz Kuvajta to je bilo najgrublje krenje enevske
konvencije nakon Drugog svetskog rata. Kao da ovo nije bilo dovoljno pa Bu
nareuje da, na drugom delu fronta, 1200 irakih vojnika ivi budu zatrpani u
svojim pustinjskim rovovima. O ovim strahotama je 18. marta pisao i Time
- 485 -

Magazine uz konstataciju da takav pokolj nije vien ni u Vijetnamu.
ovek koji se nije slagao sa depopulacionim metodama Bua ali ni sa onima
koje zagovara Gejts je Dord Soro. On se, istina, zalae za depopulaciju ali
su njegovi metodi izvesno mnogo perfidniji. Naime, on se ve due vremena,
preko svojih organizacija, zalae za prava LGBT (lezbejskih, gej, biseksualnih
i transseksualnih) grupa. Soro je uveren da e se svetska depopulacija odvijati
tempom srazmernim dinamici poveanja LGBT pojedinaca.
U SAD Soro na afirmaciji pederastije blisko sarauje sa notornim
homoseksualcem Tim Gilom (Tim Gill) koji je za potrebe promocije njihovih
ideja i stavova osnovao i sopstvenu fondaciju - Gill Foundation. Njih dvojica
za unapreenje poloaja manjinskih grupa u Americi godinje potroe
preko 100 miliona dolara i to prvenstveno na kampanje u korist politiara koji
e u Senatu i Kongresu podravati njihove stavove po pitanju prava
fomoseksualac. Kakve to rezultate daje moe se videti iz injenice da se u
amerikom obrazovnom sistemu sistematski radi na podrivanju tradicionalnih
porodinih vrednosti, a u korist LBGT populacije. Tako je Nacionalno
obrazovno udruenje SAD (National Education Association ) 2001. godine
usvojilo preporuke za sve osnovne i srednje kole: Razvijati kurikulum,
instruktivne materijale i programe, tako da izlaze u susret potrebama LBGT
uenika. . . Prihvatiti LBGT zaposlene i afirmisati ih kao osobe sa kojima je
vredno poistoveivati se. . . . Kako se ove preporuke u praksi sprovode vidi se
iz instrukcija koje je usvojio Ujedinjeni kolski distrikt San Franciska (San
Francisco Unified School District) vezano za implementaciju programa My
Family (Moja porodica). Ve od prvog razreda osnovne kole nast avnici e biti
u obavezi da deci prenose znanja o osnovnim porodinim vrednostima, a one
su: Homoseksualci su ljudi istog pola koji imaju romantina oseanja jedni
prema drugima... Tradicionalna heteroseksualna porodica je jedinstvo dve ili
vie linosti koje mogu, a ne moraju da ive zajedno. Ocenjujui da se
obinim predavanjem ne utie dovoljno na svest uenika u osnovnoj koli
Hemenvej u Fremingemu (Hemenway School, Framingham ), drava
Masausets pripremili su specijalni uputnik za sve ake: 1. ta misli, ta je
uzrok tvojoj heteroseksualnosti; 2. Ako nikada nisi spavao s nekim ko je tvog
pola, kako zna ta ti se vie svia?; Zato su heteroseksualci tako napadni. . .
Zato ne mogu prosto da budu to to jesu, nego nose venano prstenje,
napadno se ljube ....
Evropsku antiheteroseksualnu kampanju Soro vodi iz svoje baze u
Budimpeti Magyar Soros Alaptvny, a sve pod parolom otklanjanja
problema diskriminacije i niskog nivoa prihvaenosti i politike zastupljenosti
lezbejki, homoseksualaca, biseksualaca i transekssualaca. Soroev protg
Nikolas Sarkozi (Nicolas Paul Stphane Sarkzy de Nagy-Bocsa) obezbedio je
2007. godine da se u Francuskoj usvoji zakon Union civile kojim su se
ozokanili brakovi istih polova. Za mnoge je Soroeva naklonost prema
- 486 -

Sarkoziju i znaajna materijalna pomo koju je priloio njegovoj
predsednikoj kampanji bila neobjanjiva sve dok se nije otkrilo da je Sarkozi
jevrejin roen u Maarskoj, isto kao i sam Soro. ta vie, Sarkozijev otac Pal
I tvan (Pl Istvn Ern Srkzy de Nagy-Bcsa) bio je prijatelj porodice
Soros, a poznavao je i Tivadara (Tivadar Soros), Soroevog oca. Potujui
Sarkzy familiju Soro je ipak posebnu naklonost pokazivao prema Mallah
familiji iz koje potie Sarkozijeva majka Andrea (Andre Jeanne Mallah). Ova
familija ne samo da je bila jedna od najuticajnijih grkih jevrejskih porodica
ve je i u cionistikom svetu predstavljala svojevrstan orijentir u politici
afirmacije i implementacije judejskih mondijalistikih interesa.
Soro je, u skladu sa pozitivnim francuskim iskustvom, i u elji da sa
Srbijom po pitanju promovisanja pederastije ne gubi previe vremena, naloio
da se u Srbiji ide po principu in medias res usvojie se Zakon o
diskriminaciji kojim e se graani primorati na uvaavanje homoseksualnih
odnosa. Ko ih nebude potovao bie sankcionisan.
Pored promocije homoseksualizma Soro intenzivno radi i na afirmaciji i
legalizaciji upotrebe svih vrsta opijata koji, nesumnjivo, utiu i na
reproduktivne sposobnosti uivalaca. U asopisu Public Affairs iz 2004. Soro
objavljuje autorski lanak u kome kae da rat protiv droge donosi vie tete od
tete koju proizvodi upotreba droga. Po njemu jeste da neki od korisnika
droge umiru, jeste da neki bivaju onesposobljeni, ali za nas je najvea
opasnost ugroavanje slobodnog trita! Glavnu kampanju za legalizaciju
droga Soro vodi preko fondacije Drug Police Foundation i normalno preko
svojih ispostava za otvoreno drutvo. ta Soro misli pod slobodnim tritem
moe se zakljuiti iz podataka organizacije UN - United Nations Drug Control
Program (UNDCP) da u svetu danas (podaci za 2007. godinu) ivi oko 150
miliona zavisnika od marihuane i haia, 30 miliona zavisnika od stimulatora
centralnog nervnog sistema (amfetamin, ekstazi), 15 miliona uivalaca
elitnog kokaina, osam miliona ovisnika od heroina U trgovini psihoaktivnim
supstancama angaovano je deset odsto stanovnitva na planeti, a godinji obrt
u trgovini drogama iznosi ak 600 milijardi dolara. Glavni kontrolori ove
trgovine su, bili i ostali, amerika CIA i britanski MI6.
Soroevo zalaganje, i zalaganje njemu slinih ljudi, za slobodno trite
dovelo je, kako to pie londonski asopis Guardian septembra 2010, da je
svetski finansijski sistem opstao u nedavnoj krizi zahvaljujui gotovom novcu
organizovanog kriminala. Vodee svetske banke, kojima je gotovina bila preko
potrebna, posegnule su za novcem narko mafije tako da je vei deo od 600
milijarde dolara profita od trgovine drogom vremenom ukljuen u svetski
ekonomski sistem. I ako sve ovo zvui neverovatno, navodi se u komentaru
Guardian-a, to je jo krajem prole godine priznao ef agencije UN za borbu
protiv trgovine drogom i organizovanog kriminala. Ogroman deo svetske
privrede i tzv. slobodnog trita, po nekim proraunima ak petina, otpada na
- 487 -

organizovani kriminal - trgovinu orujem, drogom i ljudima.
Soroevo viegodinje multimilionsko zalaganje za slobodnu upotrebu opijata
je ve dalo rezultate tako to je u nekim zemljama legalizovana upotreba lakih
droga. Da li je, i ako jeste, koliko je Srbija podlegla ovom i ovakvom
zalaganju Soroa za uspostavljanje slobodnog trita najbolje govori procena
da je u Srbiji 2007. bilo oko 300.000 narkomana. Prema reima Dragana
Trivana, predsednika Centra za prevenciju narkomanije u Beogradu, pomenuti
broj zavisnika za 2007. godinu je mnogo vei i podaci mogu da se odnose
samo na teritoriju glavnog grada. U poslednjih nekoliko godina, granica
starosti za ulazak u svet droge pomerena je sa 16 na 13 godina, a razlog je taj
to droge na ulici ima mnogo, pa je samim tim i cena znatno nia zakljuuje
Trivan. Koliko je Trivan u pravu govore podaci o cenama narkotika u
Beogradu za 2009. godinu: paketi marihuane kota oko 5, a za tabletu
ekstazija koja je 2000-te kotala 30 danas je dovoljno izdvojiti svega 1.
Gram heroina, u zavisnosti od kvaliteta, kree se od 15 do najvie 20.
Direktor beogradskog I nstituta za mentalno zdravlje neuropsihijatar prof. dr
Jovan Bukeli u intervjuu za Politiku 26. juna 2008. kae: Droga je u Srbiji
danas najjeftinija u odnosu na okruenje... Beli prah dovodi do pravog
psihosomatskog ruiniranja organizma. . . Deca ije su majke koristile drogu na
svet dolaze kao zavisnici, odnosno raaju se sa tzv. fetalnim adiktivnim
sindromom. Meni su se za pomo obraali moji bivi pacijenti ija su deca
postali zavisnici ili imaju neke ozbiljne duevne poremeaje. . . .
Koliko je srpsko trite postalo slobodno i otvoreno za zapadnu robu govori
Dragan Raki, naelnik Odeljenja za suzbijanje trgovine drogom u Policijskoj
upravi Beograda. U izjavi za beogradski Blic od 14. decembra 2008. on kae:
Do 2000-te kilogram heroina kotao je 100. 000 tadanjih nemakih maraka, a
sada se prodaje za 12.000 do 14.000. Srazmerno ovome i cena heroina u
ulinoj prodaji je drastino pala pa se sada 10 grama heroina plaa tek 17.
J edan neimenovani inspektor MUP-a Srbije za Press Online 30. jula 2008.
kae: Beogradu je dnevno potrebno preko 100 kilograma razne droge...
Ponekad nam se ini da pola Beograda prodaje drogu, a druga polovina je
koristi! Kao za slavu Sveti Nikola, kada je pola grada slavi, a pola ide u goste!
Tolike su razmere narko-biznisa i narkomanije u Beogradu! Sve ovo nas
upuuje na zakljuak da Beogradom i novouspostavljenom demokratskom
tolerancijom srpskih vlasti prema otvorenom drutvu gospodin Soro moe biti
zadovoljan!
Pored globalnog plana nultog rasta svetske industrije i poljoprivrede, Rimski
klub s posebnom panjom i odlunou pristupa obustavi i zabrani izvoza
nuklearne tehnologije zemljama u razvoju. Osnovna ideja je da samo "oni"
imaju kontrolu nad ovim vidom najjeftinije i najsigurnije energije. Eventualno
ovladavanje zemalja u razvoju jeftinom nuklearnom energijom uinio bi ih
- 488 -

nezavisnim od stranih dotacija i stvorilo dobru osnovu za njihov bri razvoj u
svakom pogledu. U pogledu nuklearnih eksperimenata u mirnodopske svrhe,
koji se takoe brane zemljama u razvoju, lanovi Rimskog kluba su posebno
ogoreni jer postoji opasnost da se eksperimentima doe do fuzije, koja bi
omoguila neograniene koliine energije po bagatelnim cenama. Ovo bi
planerima Novog svetskog poretka pokvarilo sve planove.
Pakistanski predsednik Zulfikar Ali Buto ( ) je, shvatajui
znaaj nuklearne energije, i za vojne i za mirnodopske potrebe, naredio da se
izdvoje znaajna dravna sredstva za njen razvoj i uvoz savremenih
tehnologija koje e pospeiti nuklearna istraivanja. U vojnom puu koji je
predvodio general Muhamed Zia ul Hak ( ), predsednik Ali Buto
je zbaen s vlasti, utamnien i 4. aprila 1979. pogubljen. U pismu koje je
napisao u zatvoru, i koje je provercovano na Zapad, Buto je napisao da mu je
Henri Kisinder pretio: "Napraviu od Vas uasan primer, ako budete nastavili
s politikom razvoja zemlje. Ista ona reenica koja je svojevremeno bila
upuena i italijanskom premijeru. Nakon ubistva Ali Buta predmet obrade i
pretnji postala je njegova erka Benazir ( ) koja je nedvosmisleno
najavila svoj politiki angaman u korist pakistanskog naroda, a protiv
multinacionalnih kompanija i meunarodnog bankarskog kartela. Ubijena je u
Ravalpindu 27. decembra 2007. samo dve nedelje pre parlamentarnih izbora
na kojima je, prema svim anketama, trebala ubedljivo da trijumfuje.
Prema nekim obavetajnim izvorima, najvea svetska nuklearna katastrofa u
ernobilu bila je izvedena sa ciljem da se ceo svet uveri u navodnu opasnost
od nuklearnih centrala. Isto je uinjeno i u Americi, s navodnom havarijom na
atomskim centalama poznatim kao Tri milje. Na zasedanju Bilderberga,
odranom od 5. do 9. maja 2005. u nemakom gradiu Rottach-Egern izraeno
je nepodeljeno uverenje da je odlunost vlade Irana da unapredi svoje atomske
potencijale neprihvatljivo i da je, stoga, uputno preduzeti mere da se to ne
dogodi. J edan od govornika po ovom pitanju bio je i Don Ker (J ohn Kerr),
lan rukovodnih struktura Shell-a i Rio Tinta, a osnova njegovog izlaganja bilo
je zalaganje za doslednim potovanjem politike nultnog industrijskog rasta
koju je formulisao Rimski klub.
Savet za nacionalnu bezbednost SAD (United States National Security
Council) je 10. decembra 1974. godine usvojio Memorandum o nacionalnoj
bezbednosti 200: Posledice porasta svetske populacije na bezbednost SAD i
njene prekomorske interese (National Security Study Memorandum 200:
I mplications of Worldwide Population Growth for U.S. Security and Overseas
Interests (NSSM200)). Na elu ovog projekta nalazio se Henri Kisinder
tadanji ef Saveta i on je, prema Izvetaju amerikog Kongresa iz 1975 (94th
Congress 1st Session Committee, Study of Governmental Operations With
Respect to Intelligence Activities), smislio da amerika obavetajna sluba
C. I. A. otpone delikatnu operaciju nadgledanja selektivne primene biolokih
- 489 -

oruja koja se mogu upotrebiti kao sredstvo za masovno unitenje ljudi. Na
ovu ideju Kisinder je doao nakon to je saznao da je grupa amerikih
naunika (virusologa, imunologa, biohemiara, epidemiologa, molekularnih
biologa i psihologa) u okviru programa amerike vlade pod nazivom
Specijalni programa za virus raka (Special Virus-Cancer Program) stvorili
mutirane rekombinirane viruse gripe.
U sklopu tog programa koji je finansiran preko Nacionalnog I nstituta
zdravlja amerike vlade (National I nstitutes of Health), virusi gripe i
parainfluence rekombinovani su s brzodelujuim virusima leukemije kako bi se
dobila oruja koja potencijalno ire rak prostim kijanjem, kao to je to sluaj
sa virusom gripe. Meu razliitim tipovima gripa ovi naunici amerike vlade
su kreirali i proizveli znaajne koliine virusa ptijeg raka (sarkoma) kojim su
inficirali ljude i majmune kako bi utvrdili njihovu kancerogenost. Prema
saznanjima dr. Leonarda Horovica (Leonardu Horowitzu), dr. Roberta Streka
(Robert Strecker) i profesora Roberta Lija (Robert Lee) istraivai amerike
vlade su koristili i radijaciju za poveanje kancerogenog potencijala ptijeg
virusa.
Prema pisanju dr. Alana Kantvela (Alan Cantwell) u okviru Specijanog
programa amerike vlade za virus raka koji je trajao od 1964. do 1980. godine
stvoreno je na stotine smrtonosnih virusa od kojih su do danas dokazano
promovisana tri: 1. Human herpes-8 koji dovodi do tzv. Kaposijevog sarkoma
(Moriz Kaposi's sarcoma) od koga oboljevaju uglavnom homoseksualci; 2.
virus Influenza A virus subtype H5N1 ili jednostavno ptiiji grip i 3. virus
Influenza A (H1N1), poznatiji kao svinjski grip. Pri tome Kantvel upozorava
da je tzv. svinjski grip koji se prvi put pojavio u Meksiku 2009. zapravo
laboratorijski rekombiniran, odnosno split -influenza koji ine virusi H5N1,
H1N1 i podtip H3N2. Kantvel koji je imao prilike da se upozna sa izvetajima
naunika Specijalnog programa za virus raka za period 1971-1974 i 1976-1978
istie kako su se eksperimenti vrili i na ljudima iako je najvei broj ipak
obavljen na bebi impanzama koje su u biohemijskom i imunolokom pogledu
najblii oveku 98,4% DNK-a (deoksiribonukleinska kiselina) impanza su
istovetni ovekovim. Kao posebno vanu godinu u ovom istraivakom
projektu amerike vlade Kantvel navodi 1971. kada je po odluci predsednika
Niksona u ceo projekat ukljuena i vojna laboratori ja za bioloki rat iz Fort
Detrick-a na elu sa dr. Defrijem Taubengerom (dr. Jeffrey Taubenberger).
Od te godine posebna panja se posveivala stvaranju oncogenic virusa koji
mogu da prouzrokuju rak i samo za tu godinu vojnoj laboratoriji je
dopremljeno 2.274 primata iz Afrike i Azije za eksperimentalne potrebe. Od
tada uvoz primata u SAD za eksperimentalne potrebe dostie broj od 55.000 i
to uglavnom impanzi do jedne godine starosti. Amerika se, moe se zakljuiti,
uveliko sprema za projekat masovne depopulacije svetske populacije primenom
nekog u nizu smrtonosnih virusa kojima raspolae.
- 490 -

Publicista i urednik asopisa Midnight Messenger Newspaper Des Grifin
(Des Griffin) koji je godinama izuavao Rimski klub i njemu srodne
organizacije zapisao je u svojoj knjizi Descent into Slavery:
Mrana nam je budunost predviena od strane naih nesuenih
robovlasnika. Zapravo, ma kako to izgledalo, nije teko otkriti ta globalisti
imaju na umu kad razmiljaju o naoj budonosti. . . Sjedinjene drave imaju
novu i uzbzdljivu ulogu svetskog predvodnika i one vode svet u njegov
sunovrata. Mi Amerikanci emo pomoi svetu da otkrije put sunovrata. . . Plan
globalista oigledno nalae da se graani lie svih svojih sloboda i bogatstva,
te da se srozaju na nivo obinih kmetova Novog svetskog poretka.
Ovakav scenario i tok dogaaja koje izlae Grifin samo potvruju izjavu
uvaene profesorke sa Dordtaun univerziteta Kerol Kvigli (Carroll Quigley)
da je krajnji plan globalista da stvore svetski sistem unutar svake pojedine
drave, a ekonomiju sveta kao jedinstvenu celinu. Ovaj sisitem ima da bude
kontrolisan u feudalnom stilu i to od strane njihovih centralnih banaka irom
sveta, zakljuila je profesorka.
Ono o emu profesorka Kvigli nije govorila, a mogla i jeste kasnije, bilo je
osnivanje supertajne banke World Conservation Bank osnovane na I V
Kongresu Divljina (4th World Wilderness Congress) odranom 11-18.
septembra 1987. godine u SAD. I deju za osnivanje ove banke dao je Edmund
Rotild (Edmund Leopold de Rothschild) koji je ujedno i njen, sa tri milijarde
dolara, najvei deoniar. Za prvog direktora banke izabran je Mihael Svitmen
(Michael Sweatman) koji je do tada bio jedan od rukovodilaca Kanadske
kraljevske banke (Royal Bank of Canada). ta je krajnji cilj banke prisutnima
je objasnio sam Svitman u svom pozdravnom govoru. Govorei o neophodnosti
ouvanja jo uvek netaknutih prirodnih sredina Svitman je, zahvaljujui se
Edmundu Rotildu na njegovoj ingenioznoj viziji, predoio kako se najvei
deo nezagaenih prostranstava nalazi na teritorijama nerazvijenih i
prezaduenih afrikih drava. Kako su ove drave praktino ve u svojevrsnom
dunikom ropstvu, bez ikakve anse da se same iz njega izvuku, World
Conservation Bank e im ponuditi reenje problema kroz preuzimanje njihovih
dugova. J edino to ove drave treba da uine je da tapiju na svoje prirodne
rezervate i nenaseljene teritorije prepiu na ime World Conservation Bank.
Ovako dobijena zemlja bi bila izuzeta iz pravnog i ekonomskog poretka
domicilne drave, odnosno imala bi exteritorial status ili, kako je to Svitman
lepo formulisao: They would regain their economic sovereignty, and we
woulg gain our territory sovereignty (Oni bi povratili svoj ekonomski
suverenitet, a mi bismo stekli na teritorijalni suverenitet). Krajnji cilj World
Conservation Bank je, prema iskazu Davida Rokfelera (David Rockefeller), da
stekne teritorijalni suverenitet nad 5.000.000 km2 najistije zemlje na svetu i,
pored toga, a s tim u vezi, suvereno pristupi tampanju najkvalitetnijeg novca
na svetu koji moe preuzeti status svetke monete.
- 491 -

Polazei od svoje osnovne pretpostavki da nekontrolisani rast svetske
populacije bitno utie na kvalitet ivota na Zemlji, ali, u krajnjem sluaju, i na
bazne osnove ivota na planeti uopte lanovi Kluba su na svom sastanku
odranom u Helsinkiju, Finska oktobra 2004. odluili da je vreme za konkretnu
akciju. Nakon saetog izlaganja Denisa Medoua (Dennsi Meadow) i njegove
ocene da je smanjenje proizvodnih prehrambenih kapaciteta i poljoprivrednih
kultura u svim nerazvijenim zemljama dostigao kritinu granicu, Klub je,
jednoglasno, zakljuio da od 2008. treba otpoeti sa politikom poveanja cena
svih glavnih poljoprivrednih i industrijskih biljaka i, paralelno s tim,
omoguiti rast cena najvanijih medikamenata. Na dan kada je Klub doneo
ovakvu odluku u svetu je, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije,
treina ljudi bila dobro uhranje, treina nedovoljno, a treina je gladovala. Te
2004. godine 16.000.000 dece je umrlo od gladi, a 180.000.000 dece ispod pet
godina starosti e, ako preivi, imati ozbiljne organske poremeaje kao
posledicu tekog gladovanja. Te 2004. godine u Africi je od side bilo oko
4. 000. 000 obolelih, a 90% sidom zaraene dece u svetu ivi na afrikom
kontinentu.
Poslednja knjiga koja dosta otvoreno govori o skoranjoj budunosti koja
nastupa kao posledica politike Rimskog kluba je Une brve histoire de lavenir
(Kratka istorija budunosti) koju je 2006. napisao i objavio ak Atali (J acques
Attali), doktor ekonomskih nauka, bankar, profesor na na Politehnikoj koli u
Parizu i na Univerzitetu Paris Daufine, jedan od osnivaa Evropske banke za
obnovu i razvoj i od 1981. do 1991. specijalni savetnik francuskog
predsednika Miterana. Sutina uspostavljanja Novog svetskog poretka je,
prema Ataliju, u razaranju postojee drutvene zajednice, u kojoj je
neprikosnoveni i dominantni lider najpre bio onaj koji je bio najjai, zatim
onaj koji je bio najmudriji, pa tek onda sam vladar. No, upravo razaranjem
starih, tradicionalnih vrednosti i obiaja protagonisti Novog svetskog poretka
su uspeli da na mesto dominantnog lidera dovedu demokratske lidere koji su
zapravo obini graani - bezemljai, koji nemaju nikakve individualne
vrednosti ni znanja, ni vetine, niti imaju fiziku snagu. Uz pomo
demokratskih procesa koje u celosti kontroliu od svega slobodni bankari i
trgovci ti obini graani, na demokratskim izborima, dobijaju znaajan
drutveni poloaj, mo i novac. No, kako su ga stekli preko noi, mogu i da
ga izgube ukoliko nebudu posluni i smerni prema onima koji su ih i postavili
na ta mesta, a to svakako nisu bezimene mase koje se zadovoljavaju da araju
po izbornim listiima.
Atali u svojoj knjizi naglaava da je dananja drutvena zajednica
hyperdmocratie (hiperdemokratija), nakon decenija perfidnog mentalnog
inenjeringa, ve mentalno prekomponovana na nain da njome vie ne mogu
da vladaju najjai i najmudriji, ve obini, slabi i proseni. Ona je samo zbir
jedinki koje su potpuno identine i koje funkcioniu samo u skladu same sa
sobom odnosno usaenom psiholokom matricom. To je globalno drutvo kome
- 492 -

su teili i do koga su napokon stigli kreatori Novog svetskog poretka, a u
kome e pljaka i la biti vrline, nemoral, duhovna slabost i prevrtljivost -
poeljne osobine. Seksualna devijantnost i dezorijentacija smatrae se
slobodom linog izbora.
U treem i poslednjem delu knjige Atali navodi da e, nakon to se vlasnici
novca obraunaju sa nacionalnim i suverenim dravama, svetom zavladati
Lhyperempire (hiperimperija) bez granica i ogranienja bilo koje vrste.
Stanovnitvo nekada suverenih drava bie svedeno na brojku od najvie 3,5
milijarde mentalno degradiranih ljudi koji e, u novoustanovljenoj
hyperdmocratie, iveti samo da bi radili za kastu bankara i trgovaca
hypernomadisme.
Meu sto stalnih lanova sadanjeg sastava Rimskog kluba treba pomenuti
Sadiku Ajo Aloa, Hasan bin Talala, Estela Rodrigeza, Bendamina Basina,
eroma Bindla, Huan Luis Kebrina, Norinu Herc, Kamala Huseina, Aok Koa,
Mihajla D. Mesarovia (SAD), Roberta Pecija, Ivu Slana (Hrvatska), Roberta
Blinca (Slovenija) i td. Meutim, moda je interesantniji spisak poasnih
lanova koji redovno uzimaju uee u radu Kluba, a meu kojima se nalaze
Mihailo Gorbaov, nekadanji predsednik SSSR-a, Arpad Genc, nekadanji
predsednik Maarske, Valdas Adamkus, nekadanji predsednik Litvanije,
Rejmon Bar, nekadanji premijer Francuske, Vaclav Havel, nekadanji
predsednik ehoslovake i prvi predsednik eke, Edvard evarnadze,
nekadnji predsednik Gruzije, Karan Sing, nekadanji premijer I ndije,
Beatrisa, kraljica Holandije, Dona Sofija, kraljica panije i dr.










- 493 -


Poglavlje dvadeset etvrto
KRUG (Le Cercle)

Broj organizacija koje se, na legalan ili nelegan nain, bave uspostavljanjem
jedinstvene evropske drave je brojan i izvesno da je nemogue sve ih
predstaviti i objasniti metode njihovog delovanja. Pored Bilderberga,
Trilaterale i drugih poznatih organizacija o ijem se radu relativno malo zna
postoje i one o kojima se u javnosti gotovo uopte ne govori. I ako aktivnosti
ovih organizacija i te kako utiu na politiki i ekonomski ivot graana one, i
pored svega, ostaju izvan fokusa medija. Predmet su interesovanja samo
pojedinih obavetajnih i kontraobavetajnih slubi. J edna od takvih je i
organizacija Le Cercle. Njeni lanovi, kao i gosti koji se pozivaju na njene
sastanke, su ljudi iz najviih slojeva sveta politike, vojske i obavetajnih
slubi, pripadnici starog evropskog plemstva, predstavnici najpoznatijih
bankarskih i industrijskih krugova - Crme de la Crme. Sastanci, nikada svih
lanova zajedno, se odravaju dva do tri puta godinje, uvek na drugom mestu
i nikad po nekom ustaljenom redu. Kada, gde i ko e uestvovati na skupovima
Le Cercla zna samo par ljudi koji se nalaze na njenom elu.
Na sastanke organizacije su dolazili ili jo uvek dolaze ljudi poput: Oto fon
Habzburg (Otto von Habsburg-Lothringen), austrijski nadvojvoda i princ
Maarske, Hrvatske i Bohemije i dugogodinji lan Evropskog parlamenta i
doivotni lan Panevropske unije; predstavnici najbogatijih nemakih
aristokratskih porodica kao to su Thurn und Taxis (glavni akcionari jedne od
najmonijih svetskih banaka Hypo Vereinsbank) i Thyssen-Bornemisza
(vlasnici najvee privatne svetske zbirke umetnikih dela vredne vie desetina
milijardi dolara); iz I talije su tu princ Carlo Alessandro, Principe della Torre
e Tasso, Duca di Castel Duino (drugi ogranak porodice Thurn und Taxis),
predstavnici kraljevske kue Casa Savoi, bivi italijanski premijeri ulio
Andreoti i Silvio Berluskoni, baron Benoi (Benot, Baron de Bonvoisin) dolazi
iz Belgije, Federiko Silva Munjoz (Federico Silva Muoz) iz panije i td.
Prvi pokuaj ukidanja nacionalnih suvereniteta nad evropskim dravama kroz
njihovo ujedinjenje odigrao se na Berlinskom kongresu 1878. ali je propao
usled odlunog protivljenja ruskog cara. Drugi pokuaj nastupio je 1922. kada
je poznati austrijski geopolitiar i filosof Rihard Kudenhof-Kalergi (Richard
Nikolaus Eijiro Graf Coudenhove-Kalergi) osnovao Panevropski pokret. I deju
o ujedinjenju svih evropskih drava kroz politiku ponitavanja nacionalnih
suvereniteta podrali su gotovo svi vodei jevrejski intelektualci na elu sa
Tomasom Manom (Thomas Mann), Albertom Ajnatajnom, Sigmundom
Frojdom, Kurtom Hilerom (Kurt Hiller) i dr. Uniju su novcem podrale neke
- 494 -

od najveih evropskih banaka kao to su, na primer, S M von Rothschild,
sterreichische Credit-Anstalt fr Handel und Gewerbe ali i firme predvoene
najpoznatijim evropskim proizvoaem cigli i crepova Wienerberger AG.
Aktivnost Unije prekinuta je 1933. godine iz razloga to je njene poslove
preuzeo neko tada mnogo jai: Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei
i njen ef nemaki kancelar Adolf Hitler.
U Rimu je od 14. do 20. novembra 1932. odran Kongres o Evropi na kome
je Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg), jedan od ideologa
Nacionalsocijalistike nemake radnike partije i naelnik njenog
meunarodnog odseka, predstavio prisutnima nemaku ideju evropskog
ujedinjenja. Da ono to je Rozenberg govorio nisu bile prie bez osnova
potvrdio je 1937. u Nirnbergu nemaki kancelar Adolf Hitler kada je rekao:
Nas vie interesuje ujedinjena Evropa kao harmonina porodica naroda od
bilo koje drave. Godinu dana po otpoinjanju Drugog svetskog rata nemaki
ministar za obrazovanje i propagandu Gebels (Paul J oseph Goebbels) potvrdio
je zainteresovanima da Nemaka ne odustaje od ideje stvaranja ujedinjene
evrope: Veliki nemaki rajh e reorganizovati Evropu, sruiti granice koje jo
razdvajaju evropske narode i omoguiti im da lake ive zajedno; za 50 godina
ljudi vie nee razmiljati u kategorijama nacije.
Koliko je Nemaka bila odluna u kreiranju evropske unije govori i to da je
NSDP 1942. u Berlinu organizovao konferencija na temu Evropska ekonomska
zajednica (Europaische Wirtschaftsgemeinschaft). Na konferenciji glavnu re
nisu imali politiari ve najumniji ljudi ekonomskih nauka Rajha. Uvodnu re
dao je profesor dr Hajnrih Unke (Heinrich Hunke), a nakon njega prisutnima se
obratio ministar ekonomije Rajha i predsednik Reichsbank Valter Funk
(Walther Emanuel Funk) reima da je ujedinjenje evropskih drava neminovno
ali da je to proces koji zahteva vreme kao to je to bio sluaj i sa ujedinjenjem
nekada podeljenih nemakih drava. U vezi sa tim ministar je prisutne
podsetio da se ujedinjenje nemakih drava odvijalo preko uspostavljanja
carinske unije zollverein, i da e se isti princip koristiti i pri ujedinjenju
evropskih drava, a da e se u oblasti monetarnih pitanja budue evropske
unije ii na osnivanje Evropske banke koja e uvesti zajednike monetu
europische gulden (evropski gulden) kako bi se izbegla svaka rigidnost
zlatnog standarda i nepouzdanost kliringa. Okonanje ujedinjenja evropskih
drava dogodie se, prema Funku, tek sa uvoenjem jedinstvene fi skalne
politike koja e osigurati postojanje i funkcionisanje jednog poreskog
sistema, jedne socijalne politike, jednog ekonomskog i finansijskog
ministrastva koja e, definitivno, ponititi sve nacionalno profilisane opcije.
Rajh e, etvrti naravno, biti na elu ovako ujedinjenje Evrope su rei koje je
predsednik Reichsbank izgovorio sa podignutim kaiprstom.
O razlozima kojima se Grodeutsches Reich rukovodi na putu ujedinjenja
evropskih nacionalnih drava ministar ekonomije Rajha kae: J o jednom je
- 495 -

ekonomski i tehniki progres taj koji gura ka formiranju velikih kontinentalnih
ekonomskih oblasti. Sadanja tehnologija nudi mogunosti koje ne mogu
potpuno iskoristiti nacionalne ekonomije. Granice nacija su se pribliile kroz
sve veu brzinu vozova, proirenje mree puteva i plovnih tokova,
transkontinentalne lance nabavke energenata, koji nude mnogo potencijala, i
najzad, aviona. Svoje desetominutno izlaganje Funk je zavrio konstatacijom
da je, zbog svega navedenog, ujedinjenje razjedinjenje Evrope neminovno i da
Grodeutsches Reich mora osigurati svoju vodeu ulogu u izvesno neizbenom
ujedinjenju. Poslednja Funkova reenica glasi: Mora postojati spremnost
podreivanja vlastitih interesa interesima Evropske zajednice. Kompletan
zapisnik sa ove znaajne Konferencije nemaka drava je tampala u izdanju
Haude & Spenesche VerlagsBuchHandlung Max Paschke i dostavila ga, kroz
postojee diplomatske kanale u vajcarskoj, amerikom dravnom sekretaru
Kordelu Halu (Cordell Hull) i, naravno, britanskom premijeru Vinstonu
erilu.
Nakon Berlinske konferencije Europaische Wirtschaftsgemeinschaft dr
Hunke i Kening (Gustav Koenig) objavljuju knjigu pod naslovom Evropska
zajednica u kojem se konstatuje kako nijedna nacija u Evropi ne moe sama
ostvariti najvii nivo ekonomske slobode potrebne za udovoljavanje svim
drutvenim potrebama. U knjizi su najeminentniji nemaki strunjaci izneli
konkretne predloge za slobodan protok roba i kapitala u celoj Evropi
(ukljuujui i Englesku), zatim carinsku uniju, nove naine kreditiranja,
platnog prometa, koordiniranih poreza, cena i plata i komplementarne
poljoprivredne proizvodnje.
Poslednji i mogue najvaniji sastanak predstavnika Treeg rajha posveenog
ujedinjenu evropskih drava i nemakoj dominaciji u tako ujedinjenoj Evropi
odran je 10. avgusta 1944. godine u hotelu Rotes Hause (L'htel Maison
Rouge) u Strazburu. Sastanku su prisustvovali visoki predstavnici Vermahta
kao i ovlaeni poverenici Volkswagenwerk-a, Krupp-a, Rochling-a,
Hermandorff & Schonburg, Messerschmitt-a, Drose-a, Yanchew und Co.,
Brown-Boveri, Herkuleswerke-a, Buschwerke-a i Rheinmetall-a. Bez ikakvih
iluzija o neminovnom porazu Nemake na sastanku je donet niz odluka o
kreiranju pretpostavki za uspostavljanje etvrtog rajha (Vierte Reich) i to ne
orujem ve odlunim obezbeenjem nastavka ekonomskog razvoja koji je
Nemaka industrija zapoela jo 1933. godine.
Sutina uspostavljanja i uzdizanja etvrtog rajha (Vier-Reiche-Lehre)
zasnivala se na odluci nemakog kancelara Adolfa Hitlera da drava prebaci na
tajne raune najveih nemakih firmi ogromne sume novca. Tamo bi se on
uvao nakon kapitulacije Treeg rajha a za oporavak nemakih firmi bi se
koristio tek kad to politiki postane bezbedno. Obergruppenfuhrer dr Scheid je
informisao prisutne da se sa transferom novca ve otpoelo preko Basler
Handelsbank i Schweizerische Kreditanstalt Zurich, i da e taj novac za
- 496 -

nemake firme postati operativan pet do sedam godina nakon potpisivanja
kapitulacije. Prema ocenama nemakog kancelara i njegovog najblieg kruga
saradnika Amerikanci i Rusi e se, po okonanju rata, najvie baviti
procesuiranjem visokih vojnih i politikih funkcionera Drittes Reich, odnosno
lidera Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei to e, zapravo,
omoguiti spasavanje najvanijih kadrova koji nikada i nisu bili eksponirani.
Ovi kadrovi e, kako je objasnio dr Boss iz Organisation Todt, biti prebaeni u
nemaku industriju u svojstvu raznih tehniara, ininjera i savetnika i tako
sauvani od svakog progona i, kad nastupe povoljne okolnosti, preuzeti
poslove oko vaspostavljanja Viertes Reich (etvrtog rajha). Razvoj nemake
industrije nakon Zweite Weltkrieg (Drugi svetski rat) odvijae se prvenstveno
kroz poveanje izvoza roba i usluga i deo tako ostvarenih sredstava bie, pored
obaveznog reinvestiranja 50+%, upotrebljen i za finansiranje
Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei koja je ve otpoela pripreme
za svoje tajno delovanje (in Gebirgaverteidigungastellen gehen). Detalji ovog
sastanka uoblieni su na tri stranice i preko francuskog agenta pripadnika
Bureau Central de Renseignements et d' Action dostavljeni britanskoj i
amerikoj vladi 7. novembra 1944. Ovaj dokument je danas poznat pod
slubenim nazivom US Military Intelligence report EW-Pa 128.
Kada je u Hagu, u organizaciji Meunarodnog komiteta Pokreta za Evropsko
jedinstvo, od 7. do 11. maja 1948. odran Kongres za Evropu u njegovom radu
uestvovalo je 750 delegata iz 26 evropskih drav. Kongresom je predsedavao
Vinston eril, a pored njega tu su bili i Konrad Adenauer, Harold Makmilan,
Fransoa Miteran, Vane Ivanovi i jo mnogi drugi koji su se direktno zalagali
za osnivanje Evropske unije, konfederalne drave zasnovane na principu
subsidijarnosti, podele suvereniteta i vladavini demokratije. Poslednjeg dana
Kongresa svima njima, kao i amerikoj delegaciji koja ga je pratila, je bilo
jasno da stvaranje jedne jedinstvene evropske nadnacionalne drave nije nita
drugo do Das Vierte Reich ist eine Umschreibung fr ein Reich, das auf ein
Drittes Reich folgt (etvrti rajh je zapravo samo slika rajha koji sledi nakon
Treeg). Znali su da ujedinjenje evropskih drava po principima Vierte Reicha
nee biti lako izvodljivo ali izvesno jeste ostvarljivo. I z tog razloga su se, ve
juna meseca, dr. Jozef Retinger i erilov zet Dankan Sendi (Duncan Sandy)
obreli u Vaingtonu gde su odrali trodnevne razgovore sa Vilijamom
Donovanom (William J oseph Donovan) zvanim Divlji Bil, osnivaem amerike
obavetajne slube OSS (Office of Strategic Services) i Alenom Dalsom (Allen
Welsh Dulles), nekadanjim efom OSS-a u Bernu gde je i primio zapisnike sa
Berlinske konferencije Europaische Wirtschaftsgemeinschaft 1942. godine i
izvetaj sa sastanka u hotelu Maison Rouge u Strazburu - Red House Report.
Stara ideja o osnivanju jedne nadnacionalne evropske drave je oigledno
zahtevala dodatne napore pa je na sastanku etvorice ljudi u Vaingtonu
dogovoreno osnivanje Amerikog Komiteta za Ujedinjenu Evropu (American
Committee on United Europe). Novac za finansiranje nove organizacije
obezbedili su Fordova fondacija i Rokfelerov institut. Amerika vlada je u
- 497 -

potpunosti stala iza ovog projekta tako da su ve 1949. u Evropu poeli da se
slivaju milioni dolara namenjeni pojedincima i organizacijama koji e raditi na
realizaciji projekta ujedinjenja svih evropskih drava.
Ameriki dolari su dobro doli evropskim zagovornicima ujedinjene Evrope
ali se ubrzo pokazalo da nije sve u novcu i papskom blagoslovu. Antoan Pinaj
(Antoine Pinai), francuski politiar i potpredsednik francuske vlade (1952. -
1953.), an Violet (J ean Violet), saradnik francuske obavetajne slube SDEC
(Service de documentation extrieure et de contre-espionnage) i dr. J ozef
Retinger su shvatili da ujedinjenje evropskih drava nije mogue bez
istorijskog pomirenja i saradnje Nemake i Francuske. Nemaka je, u toj
kombinatorici, zapravo bila klju bez koga se nije moglo nita uiniti. Stoga je
odlueno da se okupi jedan broj ljudi koji e svojim poloajem i ugledom moi
da utiu na procese pribliavanje Francuske Nemakoj. Tako su na prvi
sastanak pozvani iz Nemake, Konrad Adenauer (Konrad Hermann J oseph
Adenauer), premijer i ministar inostranih poslova, Franc J ozef Bah (France
J osef Bach), najblii saradnik Konrada Adenaura i Franc J ozef traus (Franz
Josef Strauss), istaknuti nemaki desniarski politiar i ministar odbrane u
drugoj Adaenauerovoj vladi. Francuski predstavnci su bili Robert uman
(Robert Shuman), premijer (1947.-1948.) i ministar spoljnih poslova (1948.-
1953.) i an Mone (J ean Omer Marie Gabriel Monn), bliski saradnik
francuskog predsednika arla de Gola (Charles Andr J oseph Marie de
Gaulle). Mone je bio i potpredsednik Evropskog komiteta za ekonomsku
saradnju (CEEC) i jedan od najodgovornijih ljudi za realizaciju amerikog
Maralovog plana. Svi ovi ljudi, osim Monea, su bili simpatizeri ili lanovi
Opus Dei, duhovne katolike oranizacije koja je zapravo lina prelatura,
odnosno biskupija bez teritorije. Bila je to, i jo uvek jeste, najefikasnija
vatikanska organizacija jo od vitezova Templa.
Sastanak Antoan Pinaja i an Violeta sa njihovim gostima odran je u
pariskom hotelu Ritz, 15 Place Vendme 1952. u I mperijalnom apartmanu
(suite Impriale). Sve stolice u sobi za sastanke su bile poreane u krug pa je,
nakon sastanka, grupa sebe nazvala Le Cercle (Krug). Sastanak kome dr.
Retinger nije prisustvovao, zbog puta u SAD, je trajao vie asova i na njemu
su dogovorene, na osnovu svima prihvatljivih nemakih predloga, glavne
smernice delovanja: osnivanje ujedinjenih evropskih drava kroz
beskompromisnu borbu protiv svih nacionalnih, patriotskih i antidemokratskih
snaga Europa ber alles. Nekoliko godina kasnije osnovne karakteristike
Kruga e biti: suzbijanje patriotskih i nacionalistikih pokreta irom Evrope;
irenje pro evropske propagande i satanizacija svih protivnika projekta
ujedinjene Evrope; trgovina orujem, drogom, ljudima i pranje novca za
potrebe finansiranja nevladinih i drugih subverzivnih proevropski orijentisanih
organizacija; izvoenje sopstvenih obavetajnih akcija neophodnih za
prikupljanje informacija koje je inae nemogue dobiti od regularnih dravnih
obavetajnih slubi. Sve ovo, pa i neto vie od toga, e se initi sa ciljem
- 498 -

konanog ponitavanja evropskih nacionalnih drava i uspostavljanja jedne
prosvetljene nadnacionalne vlasti.
I ako je svaki od inicijalnih osnivaa Kruga interesantan sam po sebi posebnu
panju ipak zasluuju Violet, Mone, Pinaj i Oto fon Habzburg. Pre Drugog
svetskog rata Violet je bio pripadnik Komiteta za tajnu revolucionarnu akciju
(Comite Secret pour l'Action Revolutionnaire - CSAR), tajne faistike
organizacije. Tokom Drugog svetskog rata saraivao je sa uvenim
obavetajcem Vermahta general majorom Rihardom Gelenom (Reinhard
Gehlen), a dobro je poznavao i Rodolfa Gracijanija (Rodolfo Graziani,
Marchese di Neghelli), italijanskog markiza i generala od najvieg poverenja
Benita Musolinija. Po okonanju rata je uhapen i izveden na suenje na kome
je, nakon samo nekoliko dana, osloboen svih optubi. Za njegovo putanje su
se zaloili Amerikanci kojima je pomagao da tokom Drugog svetskog rata
odre najpoverljivije kanale komunikacija sa Nazideutschland ali i da 1945.
prebace Gelena u SAD. Ni sam arl de Gol mu nije zamerao poznanstva sa
istaknutim faistima i nacistima s obzirom da je i sam svojevremeno imao
kontakte sa Hajnrihom Himlerom (Heinrich Luitpold Himmler) i da je Robert
uman (Robert Schuman), istaknuti francuski politiar zapravo roeni Nemac i
u Prvom svetskom ratu uzorni pripadnik Kaiserreichsheer (nemaka armija)
koja je tako uspeno ratovala protiv Francuske. De Gol je zapravo bio upoznat
sa injenicom da je Violet, preko okupiranog dela Francuske i uz pomo Regio
Esercito italijanske kraljevske vojske, spasao veliki broj J evreja koje su
Francuzi proganjali. Po izlasku iz zatvora Violet u Parizu otvara advokatsku
kancelariju i biva primljen u Opus Dei gde upoznaje Antoana Pinaja, Ota fon
Habsburga i Alfreda Saneza Belu (Alfredo Snchez Bella). Na predlog Pinaja
Violet krajem 1949. postaje saradnik SDEC-a, a njegove obavetajne veze u
C. I. A, MI6 i u BND-u (Bundesnachrichtendienst, nemaka obavetajna sluba)
postae od neprocenjive vrednosti za Krug. Zajedno sa Moneom Violet e
odigrati vanu ulogu u istorijskom zbliavanju Francuske i Nemake.
an Mone, un homme d' tat franais, je bio poznat po tome to nikada nije
radio ni za jednu dravnu slubu, a vaio je za oveka sa nenadmanim vezama
u Lodonskom Sitiju i Njujorkom Volstritu. Meu zaposlenima u Sitiju i
Volstritu bio je, iskreno, potovan ali i poznat ne samo po nepogreivom
poslovnom instiktu ve i po jednom od najboljih podruma konjaka koji je
njegova porodica posedovala jo od XVI I I veka - J. G. Monnet & C.
Posedovao je, zajedno sa orom Muranom (George Murnane), firmu Monnet,
Murnane & Co. za koju se nikada nije utvrdilo ime se ili ime se nije bavila.
J edino je sigurno da je francusko javno tuilatvo 1938. godine pokrenulo
istragu o poslovanju firme pod sumnjom da se bavi blanchiment d' argent
(pranjem novca) za naciste. Gotovo identinu inicijativu pokrenuo je, putem
Treasury investigation, i ameriki ministar finansija Henri Morgentau (Henry
Morgenthau) 1943. ali je ona, kao i francuska, ostala bez rezultata. Bio je
porodini prijatelj Valnberga (Wallenberg), vedske aristokratske porodice,
- 499 -

blizak sa Boovima (Bosch) iz Nemake (or Murnan je bio direktor
American Bosch Corporation), intimus sa notornim lanovima Drutva
hodoasnika: Erikom Dramondom (J ames Eric Drummond, 16th Earl of Perth),
Donom Kimberlijem (J ohn Wodehouse, 4th Earl of Kimberley), Robertom
Brandom (Robert Henry Brand, 1st Baron Brand), Adamom Marisom (Adam D.
Marris, sin jednog od osnivaa Okruglog stola lorda Williama S. Marrisa) i td.
Posebno je bilo interesantno njegovo prijateljstvo sa braom Dals (John Foster
i Allen) koje je datiralo jo od 1919. i njihovog zajednikog rada na
Versajskom sporazumu, a potom i u Vrhovnom ekonomskom savetu (Supreme
Economic Council).
Kao uvaeni intelektualac Mone je imenovan za zamenik generalnog
sekretara Drutva naroda nakon njenog osnivanja 1919, a kao finansijski
ekspert pomogao je, u saradnji sa Donom Fosterom Dalsom, 1927. u
stabilizaciji nacionalnih valuta Poljske i Rumunije. Od 1934. do 1936. je iveo
u Kini kao finansisjki savetnik an Kaj-eka ( / ). Odmah nakon
kapitulacije Francuske 1940. odlazi u Vaington gde, uz punu saglasnost
Vinstona erila, preuzima komandu nad Britanskim savetom za snabdevanje
(British Supply Council) i, uz dodatnu saglasnost amerikog ministra za rat
Henrija Stimsona (Henry Lewis Stimson), postaje savetnik pri Britanskoj
vojnoj misiji (British J oint Staff Mission). Kako je pravni savetnik Britanskog
saveta bio D.F. Dals njih dvojica ostvaruju veoma blisku saradnju i razmenu
ideja vezanu za budunost Evrope po okonanju svetskog sukoba. U ovim
razgovorima ih je, ne retko, pratio i Oto fon Habzburg koji je gotovo sve
vreme Drugog svetskog rata proveo u Vaingtonu. I z ovih vaingtonskih
razgovora, od kojih su neki voeni i u Beloj kui na vearama kod predsednika
Ruzvelta, iskrsla je i ideja o ujedinjenju svih evropskih drava po uzoru na
SAD. Posebno veliki pristalica ove ideje postao je nekadanji ameriki
ministar trgovine i aktuelni ratni savetnik predsednika Ruzvelta Hari Hopkins
(Harry L. Hopkins). Moneov boravak u Americi okonan je nakon to ga je
arl de Gol maja 1943. pozvao da doe u Alir gde postaje lan francuske
vlade u izbeglitvu. No, svoje veze sa Dalsom, Hopkinsom i samim Ruzveltom
Mone je nastavio da odrava preko Roberta Marfija (Robert Murphy)
Ruzveltovog linog izaslanika u Aliru.
Prilikom svog prvog obraanja lanovima vlade izjavio je: U Evropi nikada
nee biti mira ako dozvolimo da se nakon rata drave ponovo konstituiu na
principu nacionalnog suvereniteta. Evropske drave su isuvie male da bi
mogle da obezbede ubrzani razvoj i socijalnu sigurnost svojih graana u
vremenu koje je pred nama. Evropske drave se moraju udruiti i formirati
Ujedinjene evropske drave. Zbog ovakvih svojih stavova ali i svojih
amerikih veza Mone je u Krugu izabran za glavnog koordinatora u poslovima
uspostavljanja neformalnih veza izmeu evropskih vlada.
Obavljajui izvrne poslove u Ligi naroda Mone je upoznao mnoge ljude, a
- 500 -

meu njima e se njegovo poznanstvo sa Arturom Salterom (J ames Arthur
Salter, 1st Baron Salter), direktorom ekonomskog i finansijskog odeljenja
Lige, pokazati kao posebno vanim. Naime, Salter je 1931. napisao studiju
Ujedinjene evropske drave u kojoj je izloio svoje ideje i argumente za
uspostavljanje jedne jedi nstvene federalne drave na teritoriji cele Evrope. Tri
godine kasnije Salter je izabran za profesora u Oksfordu gde je primljen i u
lanstvo Milnerove grupe. Po zavretku Drugog svetskog rata arl de Gol je
poverio Moneu zadatak rekonstrukcije francuske ekonomije, a on je preko
premijera Robera umana 1949. plasirao plan (umanov plan) o osnivanju
Evropskog saveza za ugalj i elik (ECSC - Communaut europenne du
charbon et de l'acier). uman je inae poznat kao jedan od najboljih jezuitskih
aka jo iz Athne de Luxembourg i svojim uverljivim nastupom i
elokvencijom je ubrzo uverio predstavnike Francuske, Zapadne Nemake,
I talije, Belgije, Luksemburga i Holandija u smisaonost prihvatanja njegovog
plana. Sutina njegovog plana koji je obelodanjen maja 1950. bio je
eliminisanje bilo kakvih buduih sukoba izmeu Francuske i Nemake kroz
jednostavno uspostavljanje meuzavisnosti njihovih ekonomija i proirenje ove
meuzavisnosti i na sve ostale evropske drave. Koliko je osnivanje ECSC-a
bilo vano za SAD govori i injenica da je ameriki predsednik Ajzenhauer
odmah poslao Dejvida Brusa (David Bruce) kao svog linog zastupnika pri
Savezu za ugalj i elik. ECSC za koju je uman na poetku njenog osnivanja
izjavio da je veliki eksperiment e kasnije postati osnova za formiranje
Evropske zajednice - EZ.
Kada je 1950. za premijera Francuske izabran Rene Pleven (Ren Pleven)
Mone preko njega promovie ve dve godine ranije pripremljen plan o
osnivanju Evropskih odbrambenih snaga (EDC - Communaut europenne de
dfense). Plan e u javnosti biti prozvan Pleneovim planom ali e, nakon
burnog reagovanja javnosti, biti odluno odbaen od degolista. No, Moneovi
napori oko osnivanja EDC-a nisu bili uzaludni s obzirom da su on i Din
Aeson (Dean Gooderham Acheson), meunarodni pravnik i predsednik
amerike vlade od 1949. do 1953. , mnoga pripremna dokumenta EDC-a
iskoristili u procesu uobliavanja vojnog saveza OTAN-a (Organisation du
Trait de l'Atlantique Nord) koji je osnovan godinu dana ranije - 4. aprila
1949. Moda nije vano ali je ipak interesantno spomenuti da je Mone
kompletan plan za osnivanje ECSC-a i EDC-a preuzeo iz Salterove studije i
zapisnika sa Europaische Wirtschaftsgemeinschaft koje je krajem 1942.
izloio prvo D.F. Dalsu, a potom i predsedniku Ruzveltu.
Kolike su Moneove zasluge za ujedinjenje evropskih drava najbolje govori i
prestina evropska nagrada Internationaler Karlspreis der Stadt Aachen
(arlemanova nagrada, u znak seanja na najznaajnijeg predstavnika
Karolinke dinastije arlemana) koju je primio 1953. Za ovu nagradu je vano
istai da se dodeljuje samo ljudima koji imaju vanredne zasluge na planu
vaspostavljanja Heiliges Rmisches Reich Svetog rimskog carstva. Dobitnici
- 501 -

ove nagrade, nakon Monea, bili su jo: Konrad Adenauer, Vinston eril,
Robert uman, Dord Maral, Evropska komisija, graani Luksemburga,
Franc Vranicki, Henri Kisinder, Fransoa Miteran, Vaclav Havel, Felipe
Gonzales, ak Delor, holandska kraljica Beatrisa, Toni Bler, Bil Klinton,
papa J ovan Pavle I I , Havijer Solana, Angela Merkel... Danas se Mone u
celokupnoj evropskoj javnsoti naziva Pre de l' Europe, ocem Evropske unije.
Nakon neuspeha sa EDC Mone uz pomo Maksa Kohnstruma (Max
Cohnstrume), linog savetnika holandske kraljice Vilhelmine, D. F. Dalsa
koga je ameriki predsednik Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower) 1952.
postavio na elo amerike vlade i Antoana Pinaja osniva 13. oktobra 1955.
lobistiku organizaciju: Akcioni komitet za Sjedinjene evropske drave
(Comit d'action pour les Etats-Unis d'Europe). J edini cilj novoosnovane
organizacije bio je da diskretno, daleko od oiju javnosti, obezbedi naklonost
vodeih evropskih politiara i sindikalaca ideji ujedinjene Evrope. Primarni
cilj su bili sindikalni lideri pa su u rukovodstvo Akcionog komiteta ukljuene
sindikalne voe iz I talije (I talo Viglianesi), Nemake (Heinrich I mig i Walter
Freitag), Francuske (Guy Mollet), Holandije (J . A. W. Burger) i Belgije
(Andr Renard). Sve to se od njih oekivalo je da afirmativno govore u
prilog evropskih integracija ili, u najgorem sluaju, da ne govore protiv njih.
Oni koji su prihvatili sugestije Akcionog komiteta bili su, na razliite naine,
dobro nagraeni dok su ostali postali subjekti medijske diskreditacije.
Povodom osnivanja Akcionog komiteta britanski konzervativni politiar
Adrijan Hilton (Adrian Hilton) je izjavio: Evropske nacije treba voditi ka
jednoj super dravi na nain koji im nee omoguavati da shvate ta je krajnji
cilj. Ovo je mogue samo kroz politiku - korak po korak, gde e se sve
objanjavati ekonomskim interesima graana, a to e na kraju ipak dovesti do
federalizacije Evrope. U osnivanju Akcionog komiteta Moneovi glavni
saradnici su bili lanovi Amerikog komiteta za ujedinjenu Evropu (American
Committee for a United Europe - ACUE) preko koga je ilo i celokupno
finansiranje koje su obezbedili Rokfelorova i Fordova fondacija. Inae,
napomenimo samo da je ACUE osnovan jo 1948. i da su njegovi elni ljudi
bili ujedno i, u svoje vreme, elni ljudi CIA: Vilijam Donovan, Alen Dals
(Allen Welsh Dulles) i Valter Bedel Smit (Walter Bedell Smith) dok je
Dord Frenklin (George S. Franklin J r.) na mesto generalnog sekretara ACUE
doao iz Trilateralne komisije, a Artur Goldberg (Arthur J oseph Goldberg) na
mesto specijalnog savetnika sa mesta efa samostalnog odeljenja CI A
(Autonomous division of the American intelligence agency) za delovanje u
Evropi. Moda je, ipak, najinteresantniji lan rukovodstva ACUE Dej
Lavstone (J ay Lovestone, odnosno ) koji je bio sekretar
Amerike komunistike partije i blizak Staljinov prijatelj. Levstonu je u radu
na obradi evropskih sindikata pomagao njegov stari komunistiki drug i
uesnik Prve antiruske revolucije iz 1905. David Dubinski (David Dubinsky,
odnosno

) koji je pri tome bio i sekretar

- 502 -

Jevrejskog radnikog komiteta (J ewish Labor Committee).
Znajui da se ujedinjenje Evrope, koje pretpostavlja denacionalizaciju
nacionalnih drava, najefikasnije i najbezbolnije moe i mora ostvariti kroz
promovisanje i uvoenje jedne jedinstvene valute Mone intenzivno radi na
unapreenju postojeih programa i daljem zbliavanju drava lanica ECSC-a
na ijem se elu tada nalazio njegov intimus i potpredsednik Alliance Isralite
Universelle Rene Majer (Ren Mayer). Njihovi e se predstavnici 25. marta
1957. sastati u Rimu i potpisati Trattati di Roma (Rimski savez) kojim e biti
osnovana Evropska ekonomska zajednica (EEC). Prilikom potpisivanja ovog
sporazuma novinari su imali prilike da uju obraanje belgijskog ministar
spoljnih poslova Pol Spaka (Paul Henri Charles Spaak) baronu Robertu
Rotildu (Robert Rothschild): Mislim da smo obnovili Rimsko carstvo bez i
jednog ispaljenog metka. Baron Rotild, ijim perom su napisani neki od
najvanijih delova Trattati di Roma, prema pisanju Il Messaggero-a je
odgovorio: Glavno tek dolazi.
Predsednici vlada est drava (Belgija, Francuska, I talija, Luksemburg,
Zapadna Nemaka i Holandije) su na Collis Capitlnus (jedno od sedam
rimskih breuljaka) pred televizijskim kamerama i stotinama novinara u
sveanoj sali Palazzo dei Conservatori stavljali svoj potpis na poslednju
stranicu Trattati di Roma kojim e, nakon to stupi na snagu 1. januara 1958,
de facto otpoeti proces ponitavanja suverenosti i nezavisnosti evropskih
drava. Ve tada, tokom samog ina potpisivanja, otpoela je prevara graana
Evrope. Naime, kako finalni tekst Ugovora nije mogao da bude odtampan za
ve zakazani termin potpisivanja predsednici vlada su prihvatili da potpiu
Ugovor bez teksta (sve stranice Ugovora su bile prazne) ime poinjena tek
prva u nizu obmana graana Evrope. Glavno je, baron Rotild je bio u pravu,
tek trebalo da doe, a Kabbalah je svoj kreendo doivela u Mastrihtu,
holandskom gradu gde je sedite Nederlands-Isralitisch Kerkgenootschap.
Mastrihtskim sporazumom (Verdrag van Maastricht betreffende de Europese
Unie) od 7. februara 1992. lanice EEC-a su izvrile neophodne izmene,
dopune i prilagoavanja postojeih dokumenata i proglasile uspostavljanje
evropske ekonomske i monetarne unije poznatije kao Evropska unija. Moneov
monetarni san se ostvario. Tokom 2006. dvanaest evropskih drava je koristilo
evro kao svoju monetu, a u opticaju je bilo ukupno 610 milijardi evra. Danas
je evro jedinstvena valuta za preko 300 miliona graana 17 zemalja Unije:
Austrije, Belgije, Grke, Irske, Italije, Kipra, Luksemburga, Malte, Nemake,
Portugala, Slovake, Slovenije, Finske, Francuske, Holandije, Estonije i
panije koje ine Evrozonu i Crne Gore, koja nije lanica Unije. Sedite
Evropske centralne banke (ECB) se nalazi u Frankfurtu, a funkcionie po istim
principima po kojima je nekada funkcionisala Bundesbank. Prvi predsednik
banke bio je Holananin Vim Dizenberg (Willem Frederik Duisenberg), a
aktuelni predsednik je Francuz an-Klod Tri (J ean-Claude Trichet).
- 503 -

Ovde je vano istai dve, nikako sluajne, injenice: Engleska i Danska su
odbile da pristupe evropskoj monetarnoj uniji, a Nemaka je zadrala sve
mehanizme koji joj omoguavaju da se, ako i kada odlui, moe relativno brzo
vratiti na Deutche mark! ta vie, Nemaka nikada nije ukinula Deutche mark i
ona je i dan danas legalno sredstvo plaanja u Nemakoj. O razlozima
britanskog Tnaks, but no thanks (Hvala, ali ne) Vilijam Hejg (William
J efferson Hague) britanski ministar spoljnih poslova kae: Evropska
monetarna unija je kao zapaljena kua bez izlaza.
Za meunarodni bankarski kartel koji iz londonskog Sitija kontrolie
Evropsku monetarnu uniju ona nije samo finansijska tvorevina namenjena
evropskim dravama. Naprotiv, ona za njih ima globalne politike dimenzije
koje se ogledaju u politici supresije ruskog uticaja u Evropi i potinjavanja
svih nacionalnih politika poltici multiglobalizma. Opte je nepoznato da su se
sve suverene i nezavisne evropske drave ulaenjem u evrozonu odrekle dela
svog ekonomskog suvereniteta u korist anacionalnog i od naroda neizabranog
briselskog politikog establimenta. injenica sa kojom graani ovih zemalja
nisu upoznati je da se njihova vekovima u krvi sticana samostalnost i
suverenost poela od njih otuivati kroz politiku odricanja od sopstvenog
novca, a u korist nove meunarodnog bankarskog kartela. Naime, sve drave
koje su pristupile evropskoj monetarnoj uniji umesto da emituju sopstvenu
valutu de facto kupuju evro od ECB-a u odreenoj koliini i putaju ga u
promet kao svojevrstan vrednosni papir, a ne kao klasinu monetu. Evro je
zapravo bio i ostao trojanski konj u nacionalnim ekonomijama evropskih
drava. Njime su, prvo i osnovno, razvlaene nacionalne centralne banke
kojima je jednostavno uskraeno pravo da kreiraju nacionalnu monetarnu
politiku i to tako to su ta prava preneta na anacinalnu Evropsku centralnu
banku i Evropsku komisiju. Kao posledica ovoga, u periodu od svega dve
godine, tokom konverzija svojih uteevina iz nacionalnih valuta u vrednosne
papire nazvane Evro () opljakani su graani Evrope i to za circa 50%.
O tome ta je i kakve posledice on ima na nacionalne ekonomije evropskih
drava bie mnogima jasno tek nakon to se na nivou EU uvede zajednika
ekonomska fiskalna politika koja e jasno pokazati da evro nema ni zlatnu
podlogu, ni zemlju porekla, ni garanta, odnosno da banknote vrede koliko i
berzanske pekulacije na kojima poiva celokupan evropski monetarni
poredak. Vredna pomena je i injenica da je u svim evropskim institucijama
zaposleno oko 170 hiljada birokrata svih vrsta koji godinje troe blizu hiljadu
milijardi evra na teret poreskih obveznika nacionalnih drava lanica EU.
O beskorisnosti i, ta vie, tetnosti propisa koje evropske birikrate donose a
koje direktno utiu na nacionalne ekonomije napisano je dosta studija. U tom
kontekstu navedimo samo propise koji se odnose na to da krastavac nesme da
bude kriv ve iskljuivo prav dok se bananama dozvaljava da bude zakrivljene
ali ne i krive! Na predlog Evropske komisije Evropski parlament je usvojio i
- 504 -

zakon po kome deca do osam godina nesmeju da duvaju balone bez prisustva
roditelja, ali i propis po kome konobarice nesmeju da imaju vei dekolte!?
Doneta je i preporuka da se dijabetiarima zabrani upravljanje motornim
vozilom ali i propisi kojima se zabranjuje prodaja jaj a po komadu - moe samo
po teini. Voe je posebna opsesija evropskih birokrata pa su tako odredili da
se u Evropi nemoe prodavati kivi iji je plod laki od 62 grama, a
istovremeno je zabranjeno i reklamiranje suvih ljiva kao prirodnog laksativa.
Zanimljiva je bila i studija koju su evropske birokrate finansirale sa vie
stotina hiljada evra a koja se odnosila na razreenje dileme da li pijenje vode
pomae u sluajevima dehidracije: prema ovoj studiji konzumiranje vode ne
pomae dehidriranom organizmu!
Pored donoenja besmislenih zakona evropsku birokratiju krasi jo i
ispraznost koritenih rei. Da bi se ovo razumelo neophodno je istai sledei
primer:
Pitagorina teorema ima: 24 rei
Arhimedov princip ima: 67 rei
Deset Boijih zapovesti imaju: 179 rei
Amerika deklaracija nezavisnosti ima: 1. 300 rei
Ameriki ustav sa svih 27 amandmana ima: 7. 818 rei
EU odredba o prodaji kupusa ima: 26. 911 rei
Stvaranje Evropske unije kao geopolitikog entiteta sui generis (Unija nije ni
drava ni meunarodna organizacija, ali ima elemente i jednog i drugog) nebi
bilo mogue bez prethodnog istorijskog pomirenja izmeu Nemake i
Francuske. Razlike, nesporazumi i na kraju sukobi izmeu Nemake i
Francuske trajali su vekovima, a uvek ih je pospeivala Engleska. Zato je
posao oko njihovog izmirenja, iznalaenja zajednikih interesa i ciljeva bio
neobino kompleksan i teak. Istorijsku ulogu u ovom poslu odigrali su Robert
uman i an Violet koji je izmeu 1957. i 1961. bio stopostotno posveen
ovom zadatku. Sve vreme je bio posrednik u tajnim razgovorima koje su vodili
Antoan Pine, u ime francuskog predsednika arla de Gola, i nemaki kancelar
Konrad Adenauer i njegova desna ruka Franc J ozef traus. etiri godine tajnih
pregovora su na kraju rezultirali neposrednim susretom de Gola i Adenauera i
potpisivanjem J elisejskog sporazuma (trait de l'lyse) 22. januara 1963. u
J elisejskoj palati (palais de l'lyse Paris). Ovaj sporazum je veoma malo
poznat, a zapravo ima istorijski znaaj jer su se njime dve drave obavezale na
meusobne konsultacije po svim spoljnopolitikim i ekonomskim pitanjima.
On je zapravo causa sine qua non (uslov bez koga se ne moe) uspostavljanja
Evropske Unije.
I ste godine kada je potpisan J elisejski sporazum de Gol je stavio veteo na
prijem Velike Britanije u EEC obrazlaui ga stavom da Britanija ima posebne
veze sa SAD i zemljama Komonvelta i da e ih uvek pretpostavljati interesima
- 505 -

Evrope. ta vie, de Gol je izjavio da su SAD samo eksponent britanske
hegemonistike politike i da, kao t akve, nemaju spoljnu politiku ve samo
politiku sile. ta vie, de Gol e zahtevati da se uvede i zlatni standard za
valute kako Amerika nebi vie mogla bezobzirno da pljaka svet putem
samovoljnog tampanja, inae, po njemu, bezvrednih dolarskih billet de
banque priv de Rserve fdrale amricaine (novanica privatne amerike
banke). Adenauer je utke podrao ovaj veto. U svojoj spoljnoj politici
francuski predsednik je bio otvoreno antiameriki i antibritanski nastrojen
nedozvoljavajui im vee meanje u evropske poslove. ta vie, de Gol se
zalagao za stvaranje evropske osovine Francuska-Nemaka-Rusija koja bi, po
njemu, bila stub ujedinjenih evropskih drava, a kao protivtea agresivnim,
ekspanzionistikim i globalistikim spoljnopolitikim planovima Britanije koje
ona ostvaruje preko SAD, colonie britanniques. Meutim, de Gol je malo toga
mogao da uini u suzbijanju britanskog uticaja u NATO-u to je, na kraju,
rezultiralo povlaenjem Francuske iz NATO-a i proterivanjem svih NATO
trupa sa teritorije Francuske. Od prvog do poslednjeg momenta de Gol je
verovao da je NATO teroristika organizacija osnovana sa ciljem podrivanja
nacionalnih vlada i ponitenja dravnih suvereniteta (tat souverain) evropskih
nacionalnih drava.
Bez mnogo potovanja prema uvenom generalu i voi francuskog pokreta
otpora tokom Drugog svetskog rata, a sada predsedniku Francuske koji svaku
dravu vidi kao suprema potestas, summa potestas (vrhovna vlast jedne
drave nad njenom teritorijom i njenim stanovnitvom) lanovi Kruga su
ocenili da je on, zbog protivljenja Britaniji, postao nepremostiva prepreka
okonanju projekta ujedinjenja svih evropskih drava. Na svom majskom
zasedanju 1965. godine doneli su odluku da se aktivno podre napori za
svrgavanje de Gola koji su dolazili od proatlantskih zagovornika, a iza kojih
su stajale Britanija i SAD. Do tada je ve bilo nekoliko neuspelih atentata na
predsednika Francuske i stoga je Krug zakljuio da se moraju osmisliti drugi,
manje agresvni ali znatno efikasniji naini uklanjanja. an Violet je bio ovek
od najvieg poverenja francuskog predsednika kada su na dnevnom redu bila
pitanja vezana za odbranu i spoljnu politiku i stoga mu je Krug poverio
rukovoenje ovom akcijom. Meutim, iako je Violet bio blizak saradnik
najvanijih ljudi francuske obavetajne slube njemu su ipak bila zatvorena
vrata njenom najuem jezgru poznatom kao Le Secret du Roi (Kraljeva tajna)
nazivu koji mu je dao jo francuski kralj Luj XV. Bilo je to posebno odeljenje
francuskih bezbednosnih snaga koje nisu odgovarale francuskoj vladi niti
parlamentu. Zakletvu su polagali samo predsedniku i sluili su, nekad
francuskim kraljevima, a danas francuskom predsedniku. Violet je znao da sve
to ini, ma ta to bilo, nesme postati predmetom njihovog interesovanja.
I pored svih mera opreza i tajnosti od strane Kruga, SAD i Velike Britanije
De Gol je bio redovno izvetavan o pripremama za njegovu diskreditaciju i
svrgavanje. Bio je upoznat sa gotovo svim detaljima koje su preduzimali
- 506 -

Englezi, Amerikanci i njihovi evropski plaenici, pripadnici raznih tajnih i
drugih drutava. estiti general je sve znao ali je verovao i uzdao se u podrku
naroda. Na njegovom stolu stajao je spisak zaverenika okupljenih u Krugu:
Antoan Pine, an Violet, an Mone, Fransoa Due. . . Sve ih je lino znao,
svima je, kad im je to trebalo, pomogao. Imao je i spisak lanova
mondijalstike Bilderberg grupe koji su se takoe namerili da ga uklone sa
poloaja na koji je doao narodnom voljom. Mogao je, da je eleo, sve da ih
neutralie; 32 pripadnika Le Secret du Roi najbolje to je francuska imala, je
ekala samo njegov znak, mig pa da stupi u akciju. Nita nije preduzeo,
verovao je narodu. I narod ga je podrao dajui mu na prevremenim izborima
1968. gotovo plebiscitarnu podrku. No, izdali su ga dogaaji i politika elita
Francuske pa se ve 1969. povukao sa mesta predsednika Pete republike.
Odbio je da primi predsedniku penziju i zadovoljio se samo penzijom
pukovnika. Godinu dana kasnije iznenadno je preminuo; sahranjen je u svom
rodnom mestu Colombey-les-Deux-glises bez ikakvih ceremonija, a do
seoskog groblja je preveen na tenku. Sahrani su prisustvovali samo njegova
supruga I von (Y vonne Charlotte Anne Marie Vendroux), najblii roaci i ratni
prijatelji. Treeg dana po njegovoj sahrani neko mu je na grob poloio 32
fleur-de-lis (Ljiljana).
Nakon de Golovog povlaenja sa mesta predsednika Francuske odran je
drugi izbora za Petu republiku. Pobedio je or Pompidu (Georges Pompidou),
lan Kruga, dugogodinji direktor Rothschild Frres i miljenik barona Gaj de
Rotilda (Baron Guy douard Alphonse Paul de Rothschild). Svoju nekada
direktorsku stolicu iz ulice rue Laffitte Pompidu je zamenio predsednikom u
Palais de l' lyse gde je i umro 1974. Prva stvar koju je Pompidu uinio kao
predsednik bila je da potpie reenje o ukidanju Le Secret du Roi i
uspostavljanje jedne klasine predsednike slube bezbednosti - Groupe de
Scurit de la Prsidence de la Rpublique. Naravno, s vremenom se i NATO,
sa svojim planovima i ciljevima koji nikada nisu bili predmet razmatranja ni
jedne evropske vlade, vratio u Francusku. Za Pompidua e biti vezana i velika
afera sa ubistvom beograanina Stevana Markovia, prijatelja glumca Alena
Delona (Alain Fabien Maurice Marcel Delon). Nakon to su se pojavile
slobodne slike Pompiduove supruge i prve dame Francuske Klod (Claude
J acqueline Cahour) sa lepim beograanom preduzete su opsene mere
zatakavanje pa je tako Stevan Markovi ubijen a, nakon punih deset godina
istrage, policija je odloila sluaj kao nereen.
Sve ono to se deavalo sa i oko de Gola navelo je Violeta da inicira
osnivanje posebne transnacionalne obavetajne slube. Tako se u seditu
Barcley Bank (54 Lombard Street) u Londonskom Sitiju u nedelju 13. februara
1977. sastalo najue rukovodstvo Kruga i donelo odluku o osnivanju sopstvene
obavetajne slube pod imenom 6S (Sixt Sense). Inicijalni lanovi 6S e biti:
Brajan Krozije (Brian Rossiter Crozier), an Violet, or Albertini (George
Albertinie), grof Hajn (Count Hine), general Stilvel (Stilwell ), general Vernon
- 507 -

Volters (Vernon A. Walters), Robert Mos (Robert Moss), Vilijam Vilson
(William Wilson), Nikolas Eliot (Nicholas Eliot) i dr. Nakon to je odluka o
osnivanju doneta Violet je zakljuio: Naa privatno rukovoena obavetajna
sluba nee biti odgovorna ni jednoj vladi, a bii na raspolaganju nama
prijateljskim vladama. Nai osnovni ciljevi su da prikupljamo pouzdane
informacije o ljudima, firmama i institucijama koje nemogu biti predmet
obrade dravno kontrolisanih obavetajnih slubi. Drugo, podjednako vano, a
moda i osnovno je da pripremamo teren, da stvaramo situacije koje e voditi
promeni pojedinaca pa i celih reima ije je delovanje suprotno naim
interesima.
Brajan Krozije je roen u Australiji, odrastao u Francuskoj, a odomaio se u
Engleskoj. Tokom 60-tih godina radio je kao novinar u Sundey Times-u, The
Economist-u i na kraju BBC-iju. Specijalizovao se za pisanje o terorizmu to
mu je prvo omoguilo kontakte sa ljudima iz MI6 i C. I. A, a potom i sa
obavetajcima BND-a, SDEC-a, AIVD-a (Algemene I nlichtingen- en
Veiligheidsdienst, holandska obavetajna sluba), SV-a (Veiligheid van de
Staat, belgijska obavetajna sluba) i agenturama iz Maroka, I rana, Argentine,
ilea i Tajvana. Posebno dobre odnose u Londonu razvio je sa Donom
Vitnijem (John Hay Whitney), amerikim ambasadorom u Londonu,
potpredsednikom Drutva hodoasnika i kunim prijateljem porodice Rokfeler.
Na predlog Dona Vitnija i uz znaajnu finansijsku pomo milijardera Skajfa
(Richard Mellon Scaife), Fordove fondacije (Ford Foundation) ali i Shell Oil-a
i British Petroleum-a Krozije osniva svoj na daleko uveni Antikomunistiki
institut (Crozier's anti -communist I nstitute; zvanian naziv The I nstitute For
The Study Of Conflict). Bie to mesto znaajnih okupljanja i razmena vanih
obavetajnih informacija i dogovora izmeu raznoraznih obavetajnih i
kontraobavetajnih organizacija. Posebno dobre veze Krozije uspostavlja sa
elnim ljudima Junoafrike obavetajne slube Majklom Morisom (Michael
Morris) i De Vitom (P.J .De Wit), a preko njihovog Centra za istraivanje
terorizma (Terrorism Research Centre) i uz pomo Britanca Spajsera (Timothy
Simon Spicer) pomae u osnivanju prve privatne plaenike vojske u
Engleskoj poznatu pod nazivom Sandline International . Pripadnici Sandline-a
e se 2003. proslaviti svojim delima u Iraku zbog ega im Spajser 2004.
menja naziv u Aegis Defence Service i, shodno dotadanjoj reputaciji,
uspostavlja stalne baze u I raku a potom i Avganistanu. Pored toga, Spajser seli
i sedite Aegis Defence Service-a iz Londona (Victoria Street) u vajcarsku
(Gartenstrasse 22, Basel) smatrajui da je najboljoj plaenikoj vojsci na svetu
mesto u vajcarskoj koja je vekovima bila poznata po najkvalitetnijim
plaenicima o emu, nema sumnje, moe, na prvom mestu, da svedoi Vatikan.
Krug Krozijeovih prijatelja se kretao od prosjaka do prineva najstarijih
evropskih porodica ali njegova poznanstva sa Karlom Pesenteom (Karlo
Pesenti), Piterom Tenantom (Peter Tennant) i baronom Vilijam Ri-Mogom
(William Rees-Mogg) su ga, na kraju, 1980. preporuile za mesto predsednika
- 508 -

Kruga. Ko su ljudi kojima je Krozije dugovao svoj izbor?
Karlo Pesente je jedan od nabogatijih I talijana: vlasnik je Italcementi S. p. A i
Italmobiliare S. p. A. No iroj javnsoti je poznat pre svega po svojim vezama sa
I OR (I stituto per le Opere di Religione, vatikanska banka), velikom aferom
oko propasti Banco Ambrosiano 1982. godine i ubistva njenog direktora
Roberta Kalvia (Roberto Calvi). Bio je lan paramasonske loe P2 i Opus Dei.
Ser Piter Tenant je tokom Drugog svetskog rata radio za SOE kao najblii
saradnik pukovnika Sera arlsa Hambroza (Charles Eric Alexander Hambro,
Baron Hambro), pripadnika visokog britanskog plemstva i posebno dobrog
prijatelaj sa Vinstonom erilom. Nakon Drugog svetskog rata Tenant je bio
jedan od uglednijih predstavnika Londonskog Sitija, direktor jedne od
najuvenijih i najstarijih svetskih banaka Barcleys, a 1981. imenovan je za
direktora The Energy Bank. Vilijam Ri-Mog je po zavretku studija na
Oksfordu otpoeo svoju novinarsku karijeru u Financial Times-u i Sundey
Times-u, a gotovo petnaest godina je bio lan Odbora BBC-a. Kuni je prijatelj
sa najprestinijim britanskim aristokratskim porodicama od kojih svakako
treba napomenuti lorda Rotilda (Nathaniel Charles J acob Rothschild, 4th
Baron Rothschild) i princa arlsa. Panju ire italake javnosti privukuao je
svojim uvenim uvodnikom u Times-u kojom prilikom je naveo: U vremenu
koje je pred nama drutvene i socijalne promene su neizbene. Svetsku elitu
ini i inie e svega 5% populacije dok e ostalih 95% literalno biti robovi.
Prvi i moda najvei posao kao predsednik Le Cercle-a Krozije e obaviti u
saradnji sa svojim prijateljima iz razliitih obavetajnih slubi ali i uz
asistenciju svog starog i potovanog poznanika iz SAD - generalom Riardom
Stilvelom (Richard Giles Stilwell). Stilvel je postao lan Kruga 1976. kada je i
napustio armiju SAD kako bi se posveti o lukrativnim poslovima. Uestvovao
je u uspostavljanju 6S i bio je posebno angaovan na regrutovanju njenih novih
agenata. Poetkom 1986. osnovao je sopstvenu obavetajnu slubu Stilwell
Associates Inc. sa seditem u Arlingtonu, VA. Svoju promociju kao prvog
oveka kruga Krozije je otpoeo, ni manje ni vie nego, svrgavanjem
filipinskog diktatora Markosa. SAD su od 1965. podravale Ferdinanda
Markosa (Ferdinand Emmanuel Edraln Marcos) na mestu predsednika Filipina
i to prosto zato to se on dosledno zalagao za Bagong Lipunan Novi svetski
poredak. Meutim, kako je vremenom ogrezao u korupciji do te mere da je to
sredinom 80-tih postalo kontraproduktivno za amerike interese predsednik
Ronald Regan je 1984. odluio da ga smeni. Direktno uplitanje C. I. A. u
njegovo svrgavanje je trebalo da ostane na nivou logistike pa je odlueno da se
to izvede angaovanjem nekoga sa strane. Organizacija celog posla je poverena
generalu i zameniku ministra odbrane Stilvoteru koji se odmah obratio Krugu
za pomo.
Preko saradnike slube 6S filipinskoj opoziciji je za samo nekoliko meseci
dostavljen kompletan spisak Markosove imovine u inostranstvu vredne
- 509 -

nekoliko milijardi dolara, fotografije 2.500 pari cipela I melde Markos (I melda
Remedios Visitacion Romualdez-Marcos) i sl. elnicima opozicije dostavljeni
su i podaci koji su se ticali Markosovih pregovora sa MMF-om i Svetskom
bankom, a koji su za rezultat imali kreiranje dunike krize na Filipinima. I
danas Filipinci otplauju dug od 28 milijardi dolara koje je Markos napravio
preko ovih meunarodnih institucija. Filipinski parlament je ubrzo zatraio
sprovoenje istrage vezano za pribavljene dokumente o imovini porodice
Markos i raunima u inostranim bankama, a na ulicama su odjednom poele da
se pojavljuju sve vee i bolje organizovane grupe demonstranata. Markos je
pobegao iz Manile 1986, a umro je na Havajima 28. septembra 1989. kao
siromah jer mu je, kako se kasnije ispostavilo, neko skinuo sa linih
bankovnih rauna vie od dve milijarde dolara. Nikada nije otkriveno ko je i
kako to uinio ali se zna da su Filipinskoj vladi vajcarske banke vratile samo
684 miliona dolara koji su se nalazili na raunima Imelde Markos.
Kako bi se obezbedili nezavisni i obilniji prihodi za sve aktivnosti 6S
Krozije je otpoeo da koristi veze lanova Kruga za trgovinu drogom i
orujem. Za trgovinu drogom su se koristile veze iz C. I. A, a za trgovinu
orujem je angaovan Adnan Kaogi (Adnan Kak), poznati saudijski
trgovac orujem pansko-turskog porekla. Kroazije je razvio posebno prisne
odnose sa Kaogijem koji je, kao i sam rimski bog Janus, bio ovek sa dva lica
i bezbrojno mnogo tajni. J edna od tajni bila je vezana za njegovog oca
Mohameda Kaogija koji je prvo bio poznat kao jedan od saradnika Marije
Kire (Maria Skodowska Curie), a potom kao lini lekar prvog kralja Saudijske
Arabije Abdula Aziza ( ). Mohamed je preko kralja uao na
velika vrata u najvie arapske ali i britanske krugove u kojima je smatran za
boljeg pregovaraa nego lekara. Druga tajna odnosila se na njegovu roenu
sestru Samiru Kaogi koja se 1954. udala za ulinog prodavca Coca-Cole
egipanina Mohameda Al-Fajeda ( ). Samira se od Mohameda razvela
nakon samo dve godine, odnosno dva meseca nakon roenja njihovog sina
jedinca - Dodi Al-Fajeda ( ).
Uz pomo Kaogija Mohamed Al-Fajed se ubrzo obogatio i preselio u London
gde je 1985. za 615 miliona funti kupio najluksuzniju robnu kuu na svetu
Harods, a potom i prestinu firmu House of Fraser kao i klub Fulham
Football Club. Sve Mohamedove transakcije obavljane su preko banke Royal
Bank of Scotland ali se nikada nije utvrdilo ko je uplaivao novac na raune
kojima je on raspolagao. Poetkom osamdesetih Mohamed je vaio za jednog
od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Londonu. Mnogi su ga smatrali glavnim
finansijerom Konzervativne stranke, pravim intimusom britanske premijerke
Margaret Taer (Margaret Hilda Thatcher) ali i prijateljem britanske
kraljevske porodice to se svake godine najbolje moglo videti na prestinom
Royal Windsor Horse Show. U porodici Al-Fajed je sve bilo idealno dok se na
politikoj sceni nije, na svoj nain, pojavio mladi Dodi koji se 1997. upoznao
sa princezom i buduom britanskom kraljicom majkom Dajanom (Diana
- 510 -

Frances Spencer, Princess of Wales). Poznat kao filmski producent i pravi
dandy Dodi se nikada nije bavio niti na bilo koji nain meao u politiku ali je
postao njen deo juna 1997. kada se upoznao sa princezom Dajanom. Bila je to
coup de foudre (ljubav na prvi pogled) - ona je odmah raskinula sa svojim
tadanjim udvaraem dr Kanom (Dr. Hasnat Khan), a on sa svojom verenicom
manekenkom Keli Fier (Kelly Fisher). Izmeu njih se razvila strasna i
neobuzdana veza koja je tragino okonana u Parizu 31. avgusta 1997.
Na svoj put smrti u tunelu Pont de l' Alma (Pont de l'Alma na francuskom
znai: prolaza boginje Meseca - Dajane) princeza Dajana i Dodi krenuli su iz
pariskog hotela Ritz koji je 1979. Mohamed Al-Fajad kupio od porodice Ritz.
Za porodicu Al-Fajad je to bio poseban dan s obzirom da je princeza Dajana
ostala u drugom stanju i da je prihvatila Dodijevu branu ponudu. Mohamed je
u hotelskom Imperial apartmanu priredio sveani ruak nakon koga su budui
mladenci otili u svoje parisko prebivalite u blizini Larc de triomphe de
ltoile. Meutim, u veernjim satima su se ponovo pojavili u hotelu kako bi
Mohamedu saoptili jo jednu radosnu vest: Dajana je odluila da se preobrati
u islam. Mohamed je bio dirnut, radostan ali i zabrinut jer je znao da su odnosi
izmeu princeze D i njegovog sina krenule putem koji se mnogima nee
dopasti, i to ne princu arlsu (Charles Philip Arthur George, Prince of Wales)
ve njegovom ocu princu Filipu (The Prince Philip, Duke of Edinburgh).
Mohamed je lino bio dobar sa britanskom kraljevskom kuom, odlazi o je kod
njih na prijeme, razgovarao sa kraljicom tte tte, doekivao princa Filipa u
Herodsu. . . . Meutim, situacija se promenila nakon to su Dijana i Dodi poeli
da se viaju, a posebno nakon to je postalo jasno da se zabavljaju; najava
braka, dete, prelaz u islam e, Mohamed je znao, zakomplikovati situaciju,
veoma zakomplikovati situaciju.
Kako budui mladenci nisu imali adekvatno obezbeenje Mohamed je pozvao
i Henri Pola (Henri Paul), ef obezbeenja hotela Ric, da ih prati te noi. Pol
je bio snaan i iskusan, ovek koji je svoje iskustvo sticao u poznatoj
francuskoj slubi bezbednosti - DST (Direction de la Surveillance du
Territoire). Ono to Mohamed Al-Fajad nije znao, ono to nije pisalo u
Polovom rezimeu kada ga je angaovao, je njegova pripadnost slubi 6SI iji
je saradnik postao krajem 70-tih kada ga je u nju regrutovao grof Aleksandar
Maran (Le comte Alexandre de Marenches), lan Kruga i ef SDECE od
1970. do 1981. godine. Pol je, pored toga, bio i u prisnim odnosima sa Rozom
Monktono (Rosamond Mary Monckton) prijateljicom princeze D, izvrnim
direktorom svetski poznate prodavnice dragulja Asprey & Garrard i
pripadnicom uvene britanske aristokratske porodice koja je puna dva veka
davala vrhunske obavetajce i iji je brat Antoni Monkton (Anthony Leopold
Colyer Monckton) ispred MI6 jo od maja 1997. boravio u Parizu. Za
Monktone, koji su dvesta godina davali vrhunske obavetajce za britansku
tajnu slubu, se prvi put ulo kada je Rozmarin i Antonijev brat Kristofer
(Christopher) Monkton postao specijalni savetnik za bezbednost premijerke
- 511 -

Margaret Taer.
Mercedes S280 kojim su Dijana i Dodi napustili Ric je u 13-i stub tunela
Pont de l' Alma udario tano u 00:25 asova. Meutim to nije bio Dodijev
Mercedes S600 koji je za njega specijalno pripremila nemaka fabrika ve
obian Mercedes koji je koristio hotel Ritz za svoje goste. Zamenu je izvrio
Henri Pol uz obrazloenje da e tako zavarati znatieljne novinare. Tako je
ekajui ispred glavnog ulaza u Ritz sa upaljenim motorom specijalnog
Mercedesa i jo jednim prateim kolima sa pripadnikom Dajaninog linog
obezbeenja ostao da eka Filip Dorne (Philipe Dorne) Dodijev voza i verni
saputnik u mnogim prilikama. Kolima hotela Ritz koja su samo desetak dana
pre toga bila ukradena, a potom volebno pronaena je upravljao Henri Pol, a
na mestu suvozaa se nalazio Trevor Ri Douns (Trevor Rees-Jones), lini
Dodijev pratilac. Samo nekoliko minuta pre strahovitog udesa u tunelu Pont de
l' Alma sve kontrolne kamaere su prestale da rade tako da ulazak mercedesa
S280 i njegov udarac u stub nisu zabeleeni. Gotovo u isto vreme dolo je i do
nikada objanjenog trominutnog prekida u svim komunikacijama pariske
policije i hitne slube.
Prvi na mestu dogaaja u 00:26 bio je doktor Fredrik Maiz (Frdric
Mai lliez) iz jedne privatne pariske bolnice. On je o nesrei obavestio policiju i
hitnu pomo. U 00:30 stiu prvi policajci, a u 00:32 i vatrogasci. Hitna pomo
stie poslednja i tek u 01:25 (vie od jednog sata nakon udesa) kree sa
princezom Dajanom ka bolnici. U 02:06 ambulantna kola stiu u bolnicu Piti-
Salptrire gde lekari konstatuju da je princeza Dajana tokom
etrdesetominutne vonje u kolima hitne pomoi doivela dva srana udara
koji su i uzroci njene smrti. Zvanino je proglaena mrtvom tano u 04:00. Pre
prenosa njenih posmrtnih ostataka u Londono njeno telo je balzamovano i time
su otklonjene sve mogunosti provere pria o njenoj trudnoi.
Na 6.800 strana istrani sudija Arv Stefan (Herv Stphan) je javnosti
prezentirao sve detalje vezane za smrt Dajane, Dodija, Pola i povrede Trevora
Dounsa. Sve je, po njemu, bila klasina saobraajna nesrea. U izvetaju se ni
na koji nain ne odgovara na sledea pitanja: Zato i kako je samo u krvi
Henrija Pola pronaeno 20, 7% ugljen monoksida koji je i prouzrokovao
njegovu smrt - Henri Pol nije umro od povreda zadobijenih u automobilskoj
nesrei; zato su ambulantna kola putovala 40 minuta do bolnice; zato se
Trevor Douns sea svega u svom ivotu osim detalja vezanih za udes i zato
je jedan od ljudi koji je na sva ova pitanja mogao da odgovori, pedeset
etvorogodinji milioner an Pol Andanson (Jean-Paul Anderson), iv spaljen
u jednoj umi u blizi Nanta...
Mohamed Al-Fajad e u vie navrata optuiti MI6 za ubistvo sina i princeze
Dajane i, s tim u vezi, optuie lino Ser Dejvida Spedinga (Sir David
Spedding), jednog od efova MI6 da je naredio ovu likvidaciju. Kao jedan od
- 512 -

dokaza svoje tvrdnje ponudio je i injenicu da su Spedingov zamenik Riard
Spirman (Richard David Spearman) i prvi operativac Riard Dirlav (Richard
Billing Dearlove) doli u Pariz dve nedelje pre ubista i napustili ga odmah
nakon sudara u tunelu Pont de l' Alm; sve je to bio deo plana Project Echelon
koji su MI6 i C. I. A. vodili o princezi Dajani nakon njenog razvoda od princa
arlsa.
Princeza Dajana nije jedini pripadnik engleskog visokog plemstva (vodi
direktno poreklo od svrgnute kotske dinastije Stjuart) ija se smrt vezuje za
hotel Ritz. Pre nje u bazenu ovog hotela februara 1977. se udavila snaja lorda
Vinstona erila Pamela Hariman (Pamela Churchill Harriman) koja je u Pariz
doputovala iz Vaingtona u svojstvu ambasador SAD u Francuskoj. Frederik
Hamilton (Sir Frederic Hamilton Piozzi Salusbury, Kt.), lan jedne od
najstarijih i najuglednijih engleskih plemikih porodica Salusbury, je kao
ambasador Britanije u Parizu nenadano preminuo u Ritz-u. Nikad nije utvren
uzrok njegove smrti. Koliko neverovatno toliko i istinito je da se ove tri
osobe, na ovaj ili onaj nain, mogu povezati sa Donom erilom (John
Churchill) vrhovnim zapovednikom engleske kraljevske vojske iz XVI I veka i
ovekom koji je izdao dinastiju Stjuart.
Odmah nakon tragine smrti princeze Dajane u mnogim, pre svega
amerikim, tabloidima su se pojavile pekulacije o moguim motivima njenog
ubistva pri emu se ukazivalo i na iskazanu bezoseajnost princa arlsa.
Tabloidne aluzije su ile u pravcu kako je princ arls, najdue ekajui
naslednik britanske krune, zamerao svojoj bivoj eni princezi Dajani na vezi
sa Dodijem i da se to, ako se gleda sa policijskog ugla, moe uzeti kao motiv
za njen tragian kraj? Tako, dok se ameriki asopis Vanity Fair pita hoe li
Princ ikada biti krunisan - Will Prince Charles Ever Wear the Crown,
denverski magazin Examiner konstatuje kako on nikada nebi trebalo da postane
kralj - Prince Charles should never be crowned! Ko je stajao iza ovakvih
tabloidnih pekulacija nije teko pretpostaviti ali je svima koji poznaju Princa
bilo jasno da iza svega stoji neto mnogo krupnije.
Princ arls se tri godine nakon pogibije princeze Dajane oenio
katolkinjom Kamilom Parker Bouls (Camilla (Shand) Parker Bowles), koja je
prvobitno bila udata za Endrjua Parkera Boulsa (Andrew Henry Parker
Bowles), pripadnika jedne od najstarijih engleskih familija ije poreklo se
prati sve do 1050. godine i Anglosaksonskog vojskovoe Radulphus-a. Da li
bi, meutim, ba princu arlsu krvna veza njegovih sinova sa arapskom
porodicom, Al Fajed, predstavljala neto potpuno neprihvatljivo i dinastiki
tetno? Oni koji ga poznaju jednoglasni odbacuju takvu mogunost. ta vie!
Klajv Gudman (Clive Goodman), urednik na Fox News-u koji prati deavanja
u i oko kraljevske porodice u komentaru u rubrici News of the world (Vesti iz
sveta) od 9. februara 2003. izmedju ostalog kae: uprkos tome sto je
- 513 -

glavnokomandujui pukovnik za 17 pukova arls je pokazao jako malo javne
podrke za britanske vojnike, pilote i mornare koji su otili da rizikuju svoje
ivote u Golfskom zalivu Takoe zabrinjava da on ne skriva svoja
antiamerika gledita u razgovorima sa lanovima arapskih kraljevskih
porodica i pred njihovim vodeim zvaninicima. Jedan neimenovani izvor iz
britanskog parlamenta rekao je nedavno: Britanska vlada ve due vremena
nastoji da ne uvlai princa ni u kakve dravne poslove jer brinu zbog
njegove reakcije. On ima to ludako gledite da je on glas naroda. Ovo
oigledno pokazuje da je Princ bio veoma skeptian u odnosu na slanje
britanskih vojnika u Irak, to neokonzervativnom ratnohukakom lobiju Bu -
Bler nikako ne odgovara. Gudman potom pie i sledee:
Prineva gledita vode nas do zabrinjavajueg raskola sa amerikom
administracijom i stanarima Bele kue. Pre dva meseca, arls je prekinuo
svoju zvaninu posetu SAD jer je Bela Kua jasno stavila do znanja da je on
nepoeljan. I zjave negodovanja su stigle direktno od predsednika Bua. Nae
diplomate u Vaingtonu bile su veoma zabrinute da bi, u sluaju njegovog
daljeg boravka u SAD, princ arls mogao na kraju javno pokazati svoje
neslaganje sa predsednikom Buom i politikom njegove administracije. arls,
koji ita Kuran svakog dana i esto kod kue nosi islamsku odoru, provodi
duge sate u diskusijama o problemima Srednjeg I stoka sa saudijskom
kraljevskom porodicom. J edan od njegovih najbliih prijatelja je i bivi
saudijski ambasador dr. Ghazi Rahman Algosaibi ( )
koji je jednom izjavio za I zraelce da su gori od nacista. Gazi je, pre nego to
je bio opozvan sa mesta ambasadora, bio redovan gost arlsovom seoskom
domu u Highgrove-u. arls je takoe blizak sa jordanskim kraljem Abdulom II
( ). Njegova ena kraljica Ranija ( ) je bliska
prijateljica Kamile Parker Bouls i njen est gost u St James' s Palace. U svojim
privatnim razgovorima Princ govori i o amerikom imperijalizmu koji uruava
itav Srednji Istok. On jednostavno saosea sa svojim saudijskim kraljevskim
prijateljima, kada govori o njihovom strahu od amerikih stvarnih namera u
I raku i planovima za I ran.
Gudman podsea svoje itaoce i na detalj kada mu je jedan visoki britanski
slubenik izjavio: On veruju da SAD nameravaju da ekonomski potpuno
slome itavu ekonomiju Golfskog zaliva kako bi preuzeli kontrolu nad naftom.
Jednom kada se to dogodi, napetost izmedju Izraela i Palestine e eksplodirati.
arlsov susret pre dva dana sa predsednikom irakom (J acques Ren Chirac)
je izazvao ozbiljnu diplomatsku zabrinutost. Tako je pre susreta Foreign
Office zatraio od Princa da ne pokree temu o Iraku. lanovi njegovog
kabineta su to obeali, ali arls je smatrao da on moe slobodno da iznosi
svoje miljenje ukoliko tu temu otvori irak. Zato britanska vlada i ne eli da
ima podrku Princa arlsa. . . U tako osetljivim vremenima, njegovi stavovi su
pogreni, pogreni, pogreni. Danas se mnogi pitaju odakli Gudmanu tako
osetljivi podaci o britanskom prestolonasledniku i poverljivi podaci o izjavama
- 514 -

pojedinih visokih britanskih zvaninika.
Prema pisanju Time Europe, koji se poziva na svoje specijalne izvore u
amerikoj agenciji za nacionalnu bezbednost (NSA), Gudman je zapravo svoje
informacije pribavljao na krajnje ilegalan nain prislukivanjem mobilnih
telefona koji su koristili lanovi kancelarije princa arlsa kao i sam
prestolonaslednik. Time Europe ak navodi kako je Gudman doao do saznanja
da je arls prikriveno davao svoju podrku nastojanji ma nekih lanova
Laburistike partije da izvre svrgavanje Tonija Blera sa funkcije premijera.
Ulogu glavnog puiste vrio je Don Preskot (J ohn Prescot), pomonik
premijera, koji je na sednici kabineta Buovu politiku na Srednjem I stoku
otvoreno i direktno okarakterisao kao boolsheat (sranje). Ovaj plan princa
arlsa nije odmah uspeo ali je predstavljao poetak u procesu primoravanja
Blera da odstupi sa svoje funkcije 27. juna 2007.
Upravo ovakvi stavovi i postupci princa arlsa doveli su do toga da
njegovi protivnici razviju specijalnu medijsku kampanju protiv njega i to prvo
kroz angaman psihologa koji su dobili zadatak da analiziraju njegovu
psiholoku strukturu linosti. Ovi, dobro plaeni psiholozi su odmah poeli sa
ukazivanjem na njegovo navodno nesreno detinjstvo koje je u velikoj meri
bilo rezultat injenice da se kolovao u veoma strogim uslovima kole u
Gordonstaunu u kotskoj (Gordonstoun School). Pored toga, po njima, za
princa arlsa, kao neto oteavajue, treba vezivati i injenucu da je veoma
naklonjen pravoslavlju i da od 2003. gotovo redovno tajno poseuje Hilandar,
a da je marta 2004. ovom srpskom manastiru na Svetoj gori Atonskoj poklonio
650 hiljada funti.
Vezivanje navodno nesretnog detinjstva britanskog prestolonaslednika
za period njegovog kolovanja nije nimalo sluajan. Po miljenju ovih
plaenih psihologa to je vano iz prostog razloga jer je osniva i prvi direktor
ove kole bio nemaki jevrejin dr. Kurt Han (Dr Kurt Martin Hahn). Za Hana
je interesantno rei da je studirao u Oksfordu i Hajdelbergu, da je bio privatni
sekretar kod poslednjeg nemakog imperijalnog premijera princa Badena
(Prinz Maximilian von Baden) i da je 1922, po uputstvima princa Badena i uz
pomo Karla Rajnharda (Karl Paul Friedrich Reinhardt), osnovao Salem kolu
(Schule Schloss Salem ) u Nemakoj u kojoj je bilo najvie upisane dece iz
Hitlerovog podmlatka (Hitler-J ugend). Upravo spominjanje Hitler-Jungen-a, a
odmah potom i imena princa arlsa je neto na emu se ove perfidne psiholke
analize zasnivaju. arlsa treba na svaki nain oblatiti! Meutim, u
slobodnim zapadnim medijima se svesno preutkuje injenica da je 1962. u
Velsu Han, na zahtev NATO pakta, osnovao United World College of the
Atlantic iji e direktor biti i admiral Mauntbaten (Louis Francis Albert Victor
Nicholas Mountbatten, 1st Earl Mountbatten of Burma), nemaki princ,
admiral britanske ratne flote i roak britanske kraljevske kue. Prema pisanju
TheTimes-a ovaj najvii obrazovni centar NATO-a je the most exciting
- 515 -

experiment in education since the Second World War (najuzbudljiviji
obrazovni eksperiment nakon Drugog svetskog rata).
No, i pored svega navedenog ima jo neto to mnogi smatraju za najvei i
zapravo neoprostivi greh princa arlsa. I samo pominjanje rei - The Prince
Charles, Prince of Wales - u monim britanskim judeo-bankarskim krugovima
izaziva colica abdominalis (bol u stomaku). Princ arls je za njih ivo seanje
na engleskog kralja Edvarda I koji ih je 1290. zbog njihovog kamatarenja
trajno proterao iz Engleske. No, oni su svojom strpljivou, metodikom i
korumptivnim umeem uspeli da, nakon vie vekova raznonarznih mahinacija,
organizuju revoluciju u XVII veku uz pomo Olivera Kromvela, zbace sa trona
a potom i ubiju engleskog kralja arlsa I 1649. Nakon toga uspevaju da
uspostave svoju parlamentarnu diktaturu i ve 1694. prigrabe vlasnitvo nad
centralnom engleskom bankom.
Iako je mo judejskih bankara od XVII veka do danas enormno ojaala oni su
i dalje veoma oprezni sa Britanijom. Ni dan danas nisu u stanju da preale
svoje godinje kamate od 21, 2/3% do 43% koje su naplaivali Englezima pre
nego to ih je Edvard I najurio 1290. U njihovim svetim finansijskim
knjigama, i dan danas, kao najvei uspeh stoji podatak da su 1244. dunicima
u Oksfordu na ime godinje kamate naplaivali 43, 1/3%. Dolazak na tron
nekog novog Edvarda ili arlsa koj i bi monarhiju vaspostavio na
tradicionalnim principima hrianeke vere bez kamatarenja, ali i u dobrim
odnosima sa Arapima, kao i brojnim afrikim dravama lanicama Komonvelta
za njih bi bio economic and biological disaster.
Princ arls, kao uostalom i celokupno britansko plemstvo, pridaje dosta
panje simbolici. Tako je, nimalo sluajno, odabrao ba 29. januar 1999.
godine da se po prvi put javno pojavi sa svojom verenicom Kamilom Parker
Bouls (Camilla Parker Bowles) i to u hotelu Ritz u Londonu. Par se, u svom
svom sjaju, pojavio na glavnom ulazu gde su ih doekali blicevi stotina
fotoaparata i kamera.
No, zato su princ arls i njegova verenica odabrali ba 29. januar da se
prikau javnosti u svoj svojoj slavi, dobrom zdravlju i raspoloenju?! Tog 29.
januara 1999. navravalo se tano 350 godina od dana ubistva engleskog kralja
arlsa I poznatog kao najveeg protivnika engleskih Jevreja. Tog 29. januara
1999. godine britanski prestolonaslednik i njegova verenica su svima stavili do
znanja da su istomiljenici davno ubijenog kralja. Bankarsko-cionistiki
krugovi u Londonu su bili isfrustrirani.
Protiv princa arlsa, a i njegove izabranice Kamile Parker Bouls se ve
dugo vodi veoma suptilna medijska kampanja. Krajnji cilj ove monstruozne
medijske kampanje svetskih cionista koju koordinira Ruper Mardok je da se
princ arls nikada ne nae na britanskom tronu, odnosno da se nakon kraljice
- 516 -

Elizabete odmah ustolii princ Vilijam (Prince William of Wales) mlad i
neiskusan. Pored toga sve su uoljivija nastojanja Mardoka, amerike
administracije i njenih britanskih nalogodavaca da se oslabi i zajednica 53
drava Komonvelta, jer upravo ona predstavlja respektabilnu snagu koja
kraljevskoj porodici daje mo u meudravnoj politici i predstavlja okosnicu
stare i mone imperijalsitike britanske monarhije.
Kakve sve veze Krug ima sa starim evropskim kraljevskom kuama, pa i
britanskom, moe se naslutiti ve iz same injenice da je jedan od njegovih
imanentnih lanova Oto fon Habzburg. Dali se stare i odavno detronisane
kraljevske porodice uopte vie pitaju za bilo ta moe se videti upravo na
primeru panske krune: Od oktobra 1936. pa sve do svoje smrti 20 novembra
1975. panijom je suvereno vladao generalisimus Francisko Franko (Francisco
Paulino Hermenegildo Tedulo Franco y Bahamonde). Bio je prijatelj Adolfa
Hitlera, Benita Musolinija i Hozemaria Eskrive iz Opus Dei-a, iskreni katolik i
jo iskreniji protivnik komunizma i britanske masonerije koju je krivio za
unitenje panske imperije. Kada je poetkom sedamdesetih godina XX veka
generalisimus poeo ozbiljne pripreme za mirno prenoenje vlasti. Neke ideje
o trajnom uspostavljanju panije kao republike su odmah odbaene jer je tada
Franku i drugim uticajnim ljudima reeno da je poslednji panski kralj Alfons
I I I (Alfonso Antonio de Borbn y Austria-Lorena) sahranjen u Rimu ispod
grobnica pape Kalista I I I (Calixt I I I ) i pape Aleksandra (Alexandre VI ) i da
zbog toga panija nee biti republika ve parlamentarna monarhija. S tim
saznanjem Francisko Franko je zatraio prijem kod Ota fon Habzburga jer je
eleo da on, s obzirom da je Habzburka dinastija vladala panijom poslednja
dva veka, preuzme pansku krunu. Razgovor je kratko trajao, a Oto je odbio da
se useli u Palacio Real de Madrid i zatraio od Franka da pripremi sve da
praunuk britanske kraljice Viktorije, pripadnik loze najstarije i najvee
evropske kraljevske kue i najuvenije francuske dinastije Kapeta (Captiens)
i nosilac titule Reino de Jerusaln (Kralj J erusalima) Huan Karlos (Huan Carlo
Mara de Borbn) postane kralj panije. Poslednje Habsburgove rei
generalisimusu su bile: Huan je krten u kapeli Suverenog maltekog vitekog
reda, a krstio ga je kardinal Euenio Paeli (Eugenio Pacelli - kasnije papa
Pije XI I ). Znate, verujem, da Paeli pripada rimskom crnom plemstvu - nobilt
nera romana - koje neoprata.
Franko koga je u vreme osvajanja vlasti u paniji tridesetih godina izdano
finansirala Rotildova kompanija Minas de Riotinto Espaa se nije pretrerano
protivio. Znao je, bolje nego mnogi drugi, pravila igre. Pisanje zakona o
stupanju Huana Karlosa na panski presto Franko je poverio nekadanjem
panskom ministru unutranjih poslova Federiku Silvi Munjozu (Federico Silva
Muoz), lanu Kruga. Dva dana nakon Frankove smrti 22. novembra 1975.
Huan Karlos je postao kralj panije u skladu sa zakonom koji je napisao
Munjoz, a usvojio panski parlament na Frankov predlog. Huan Karlos je
poetkom 1976. izabrao Munjoza u svoj kraljevski savet, a za prvog premijera
- 517 -

demokratkse panije izabran je, na predlog panskog kralja, Adolfo Suarez
(Don Adolfo Surez Gonzlez, Duque de Surez) lan Opus Dei i protg Ota
fon Habzburga.
Nakon Frankove smrti u Madridu je 1982. objavljena knjiga Francmasonera
u kojoj se na 262 stranici citara Frankovo protivljenje imenovanju bilo koga
ko ima britanske krvi na panski presto: Britanski masononi su unitili
pansku carevinu. . . posedovali su tajne i vetine koje su ih nainile najboljim
agentima britanske krune. No, i pored svoje odbojnosti prema britanskoj
masoneriji Franko je u vreme graanskog rata u paniji (1936. -1939.) vie
nego zahvalno primao pomo od Rotildove firme Rio Tinto (osnovane jo
1873. radi eksploatacije rude oko reke El ro Tinto u paniji). ta vie, Franko
je vrstu i obim pomoi dogovarao preko masona, predsednika Rio Tinta i
nekadanjeg britanski ambasador u SAD Okland Gedes (Auckland Campbell -
Geddes, 1st Baron Geddes). Najznaajniji deo te pomoi odnosio se na oruje
koje je isporuivano generalisimusu a koje je, uz punu podrku nemakog
kancelara Hitlera i italijanskog voe Musolinija, stizalo iz nemakih i
italijanskih fabrika.
Znaajan deo novca do kojih je Krug dolazio tokom 80-ih i 90-ih troen je na
korumpiranje novokomponovanih demokratskih elita nekadanjih drava
lanica evropskog komunistikog bloka. Najpoznatije su njihove operacije sa
Opus Dei u finansiranju katolikog fanatika i navodnog borca za ljudska prava
Leha Valense (Lech Wasa). Kada su nezadovoljni uslovima rada i
primanjima radnici brodogradilita u Gdanjsku preko svog sindikata
Solidarnost (Solidarno) 14. avgusta 1980. godine zapoeli demonstracije
protiv vlade Leh Valensa, koji inae nije bio radnik brodogradilita, je uspeo
da se ubaci meu sindikalno rukovodstvo i proiri demonstracije na celu
zemlju. Kako bi to postigo Valensa je sa svojim saradnicima odmah osnovao
Koordinacioni trajkaki komitet (Midzyzakadowy Komitet Strajkowy) koji
e krajnje efikasno proiriti demonstracije na celu zemlju i konano dovesti do
pada vlade. Prema Robertu Kalviju (Roberto Calvi) Valensa je za svoje
aktivnosti u okviru Solidarnosti i Koordinacionog komiteta primio vie od
mili jardu dolara iz nepoznatih izvora. Za svoje zasluge Valensa e 1983. ak
dobiti i Nobelovu nagradu za mir to e mu u mnogome pomoi da 1990. bude
izabran za predsednika Poljske. Vatikan mu je za sve zasluge 2001. godine
dodelio nagradu Pacem in Terris koju je pre njega dobilo jo samo troje ljudi.
Prilikom primanja ovog visokog katolikog priznanja Valensa je izjavio:
Nita ne bi bilo mogue bez izbora pape Vojtile, njegovog puta u Poljsku i
neprekidnog, tvrdoglavog i mudrog rada crkve. Bez crkve nita se ne bi
desilo.
Dananji prvi ovek Kruga lord Norman Lamont (Norman Stewart Hughson
Lamont, Baron Lamont of Lerwick) je prilikom izbora izjavio: Liberalna
demokratija treba i mora da se proiri celim svetom; SAD i EU pod
- 518 -

Britanskom kontrolom moraju imati presudnu ulogu u konanom oblikovanju
Sveta. Uvoenjem i neogranienom primenom najnovijeg vojnog oruja mora
se osigurati uspostavljanje Novog svetskog poretka.
Na kraju, nije nevano napomenuti da, ma kako se to na prvi pogled moe
initi, Bilderberg, Trilateralna komisija, Savet za spoljne poslove, Rimski
klub, Krug nisu sedita oligarhijske moi ve samo organizacije koje imaju
operacionalne misije i iji lanovi deluju kao neka vrsta transmisionih
mehanizama. Oni koji odista upravljaju svetom ili kako ih danas mnogi
nazivaju - nosioci oligarhijske moi rade na drugaijem i mnogo viem nivou.
Njih nigde nemoete videti ni uti i upravo zato oni stvaraju mnotvo isturenih
organizacija iji je zadatak da ire njihove ideje i zalau se za njihove ciljeve.
No upravo iz injenice da prve nemoete ni uti ni videti proizilazi znaaj svih
ovih organizacija.















- 519 -



Poglavlje dvadest peto
SISTEM FEDERALNIH REZERVI


Sjedinjene Amerike Drave su masonska tvorevina. To se jasno moe videti
iz svih postojeih insignija te drave. Tvorci SAD to ni na koji nain nisu ni
eleli da prikriju. Naprotiv. No, njihov put do osvajanja apsolutne vlasti u
SAD nije bio ba tako lak niti jednostavan. Dobar deo inteligencije
novoformirane amerike nacije je uviao namere i opasnost koja im preti od
mnogobrojnih tajnih drutava i meunarodnih bankara. Njihov otpor je bio
estok i dugotrajan ali i, na kraju, bezuspean. No, neovisno od toga, vredno je
setiti se njihovog hrabrog suprotstavljanja tvorcima i secikesama Novog
svetskog poretka.
Danas od novca, kao platenog sredstva, korist imaju samo bankari. Svi
ostali su na strani gubitnika. Svaku priu o novcu treba poeti izrekom Majera
Rotilda: Dozvolite mi da kontroliem narodni novac i nee me uopte
zabrinjavati ko e biti zakonodavac. Novac u Sjedinjenim Amerikim
Dravama kontrolie Sistem federalnih rezervi . Dolar nije novana jedinica
SAD ve je to moneta koju tampa i izdaje Sistem federalnih rezervi, privatna
banka kojom upravlja nekoliko privanih banaka sa seditem u londonskom
City-ju. Istinu nije uvek lako rei, a esto je gotovo nemogue objasniti je.
Graanski rat u Americi se nije vodio samo zbog ukidanja robovlasnikog
sistema u Americi koji je ozakonjen jo 1655. godine, ve je to bio i rat za
kontrolu novca u SAD. Meunarodni bankari su u vie navrata pokuali da
nametnu Americi svoju centralnu banku, ali im to nikad nije polo za rukom.
Bankari su, na kraju, shvatili da Amerikanci nee nikad prihvatiti njihov naum
i da je stoga neophodno stvoriti krizu veih razmera kako bi se graani i
njihovi predstavnici primorali na prihvatanje centralnog bankarskog sistema.
Odlueno je da se unutar SAD izazove graansi rat i kreira opti haos kako bi
se nekooperativne federalne vlasti zamenile novim kojima ideja centralne
banke nebi bila strana.
Bankari su kontrolisali june amerike drave pa im stoga nije bilo teko da
isprovociraju rat sa severnim dravama koje su, zapravo, nisu bile toliko
iskljuive po pitanju trgovine ljudima koliko su bile koniar ideje uspostave
centralne banke. Pod bankarskim diktatom sedam junjakih drava je odluilo
da se izdvoji iz dotadanje unije amerikih drava formiranjem nove drave:
Konfederale drave Amerike. Konfederalna vojska secesionistikih drava je
12. aprila 1861. napala utvrenje severnjake vojske Samter u Junoj Karolini.
- 520 -

Bio je to poetak graanskog rata u kome je prvi metak na utvrdjenje Samter
ispalio kapetan konfederalne armije Frenk Dejms (Alexander Franklin J ames),
stariji brat uvenog odmetnika divljeg zapada i masona 33 stepena Desija
Dejmsa (J esse Woodson J ames). Mlai brat je tog dana izdaleka, kao najmlai
lan tajnog udruenja Vitezovi zlatnog kruga (Knights of the Golden Circle),
posmatrao poetak krvavog sukoba.
Predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava Abraham Linkoln (Abraham
Lincoln), odluni protivnik uspostavljanja centralne banke, je krajem 1861.
godine, zajedno sa svojim ministrom finansija Salmon ejsom (Salomon P.
Chase), odbio predlog Rotildovog agenta za SAD Mozesa Tejlora (Moses
Taylor) da od meunarodnog sindikata banaka uzme kredit u visini od
5.000.000 dolara po kamatnoj stopi od najmanje 26%. Tejlor je u to vreme
slovio za jednog od najbogatijih ljudi koji je, kao Rotildov agent, kontrolisao
veinski paket National City Bank of New York i elezniku kompaniju
Delaware, Lackawanna and Western Railroad. Uvaavajui odluku i stav
predsednika SAD, a svesni znaaja novca za nastavak borbe, kongresmeni
prihvataju reenje koje im je ponudio Linkolnov prijatelj pukovnik Dik Tejlor
(Dick Taylor) da se, umesto kod banaka, zadue kod naroda za 400 miliona
dolara. To je uinjeno izdavanjem vrednosnih papira (Demand Note) poznatih
kao greenback za iju vrednost je garantovala vlada, i koji su se mogle
naplatiti u zlatu ve 1865. Demand Note (tampan u apoenima od 5, 10 i 20
dolara) je tako postao prvi novac koji je vlada SAD ikada tampala, a
njegovim izdavanjem je obezbeeno dalje finansiranje severnjake armije i
izbegnuto zaduivanje kod bilo koje banke. Tako su Linkoln i pukovnik Tejlor
osujetili plan meunarodnog bankarskog kartela da se Amerika uvue u
duniko ropstvo koje bi, samo po sebi, pobedu Severnih drava uinilo
irelevantnom.
Plan vladara novca je propao to ih je dodatno stimulisalo da uloe ne mala
sredstva kako bi instrumentalizoval i Englesku i Francusku da uu u rat sa
Severom. Pozicija Severnih drava postaje tada gotovo bezizlazna pa
predsednik SAD opet donosi odluku koja zbunjuje ne samo njegove pristalice
ve jo mnogo vie - njegove protivnike: On put Rusije i ruskog cara alje
pismo. Odnosi izmeu Amerike i Rusije su jo od novembra 1809, kada se
esti ameriki predsednik Don Kvinsi Adams (John Quincy Adams) sastao sa
ruskim carem Aleksandrom I , bili mnogo vie od kurtoaznih odnosa dve drave
bili su to odnosi dve prijateljske drave. Bez mnogo uvijanja i diplomatske
retorike ameriki ambasador u Rusiji Kasius Klej (Cassius Clay) predaje
ruskom caru Aleksandru I I , koji je i sam bio protivnik stvaranja centralne
banke u Rusiji, Linkolnovo pismo sa molbom za pomo. Carski odgovor je bio
brz i jasan: po carskom nareenju glavnokomandujui Ruske imperialne flote
(- ) admiral Nikolaj Krabe
( ) komanduje da ruska carska Baltika flota
( ) otpone
- 521 -

. Krajnji cilj su bile luke u Njujorku i San Francisku.
Komentariui carsko prihvatanje njegove molbe za pomo u ouvanju
teritorijalnog i politikog jedinstva SAD Linkoln je ruskom ambasadoru
izjavio: Please inform the Emperor of our gratitude and assure His Majesty
that the whole nation appreciates this new manifestation of friendship. Of all
the communications we have received from the European governments, this is
the most loyal. Molim Vas da prenesete Caru nau zahvalnost i da uverite
Njegovo visoanstvo da cela nacija uvaava ovu novu manifestaciju
prijateljstva. Od svih odgovora koje smo primili od evropskih vlada na nau
molbu za pomo Va je odgovor bio odgovor lojalnog prijatelja.
Ambasador Klej je prilikom svog povratka iz Rusije i stupanja na tlo SAD
izjavio: I think that I can say without implications of profanity or want of
deference, that since the days of Christ himself such a happy and glorious
privilege has not been reserved to any other man to do that amount of good;
and no man has ever more gallantly or nobly done it than Alexander II, the
Czar of Russia. I refer to the emancipation of 23, 000, 000 serfs. Here then
fellow citizens, was the place to look for an ally. Trust him; for your trust will
not be misplaced. Stand by him, and he will, as he has often declared to me he
will, stand by you. Not only Alexander, but his whole family are with you, men,
women and children. Mislim da mogu rei, bez bojazni da u biti vulgaran
i elje da budem kurtoazan, da od dana Isusa Hrista ni jedan ovek nije bio
vie privilegovan da uini toliko dobra kao to je to sluaj sa Aleksandrom II,
carem Rusije. Tu, pre svega, mislim na emancipaciju 23.000.000 robova. I to
je, dragi moji sugraani, stoga bilo pravo mesto da se potrai saveznik. Moete
mu verovati jer on vau veru nikada nee izneveriti. Budite uz njega i ne
okreite mu lea jer ni on svoja, a to mi je tako esto govorio, nikada nee
okrenuti vama. Sa vama nije samo Aleksandar ve i celokupna njegova
porodica svi mukarci, ene i deca.
Najvei ruski brod

uplovio je u Njujorku luku 24.

septembra 1863. Za njim su, u savrenom redu, uplovili i sledei brodovi:
, , , i . Glavnokomandujueg admirala
ruske mornarice Lesovskog (. . ) doekala je Meri Tod (Mery
Todd), supruga predsednika Linkolna, koja je u ast i slavu Rusa i ruskog cara
nazdravila sa jednom punom aom o votke: God bless the Russians.
Amerike novine su pisale o grandioznom ulasku carske flote, a New York Sun
je naglasio da je Rusija jedina evropska drava koja ima simpatije za
Ameriku u danima tekim po njen opstanak. Ruski mornari su promarirali
Brodvejom, a oduevljeni Njujorani su im 5. novembra u Muzikoj akademiji
priredili najvei bal u istoriji grada, a visokotirani Harper' s Weekly je
posvetio ceo broj ovom dogaaju. Ruska mornarika peadija nije imali
razloga za direktnu intervenciju jer je njihov dolazak ohrabrio severnjake, a
dekurairao J ug koji je polako poeo da gubi bitke, a na kraju i rat.
- 522 -

je 9. aprila 1864. napustila Njujorku i luku San Franciska
gde je glavnokomandujui est bojnih brodova (, , ,
, , ) bio admiral Popov (

). Dolazak Rusa je u celosti preokrenuo tok rata, a svoj i poraz svojih

nalogodavaca, tano godinu dana nakon odlaska ruske flote - 9. aprila 1865.
godine, priznao je uveni konfederalni general Rober Li (Robert Edward Lee).
ovek koji nije mogao da preivi poraz junih drava i meunarodni trijumf
ruskog oruja bio je britanski premijer lord Palmerston (Henry J ohn Temple,
3rd Viscount Palmerston) preminuo je 18. oktobra 1865. Na poetku
amerike krize on ne da je bio uveren u premo britanskog oruja i trijumf
bankarskog kartela ve je u svojstvu premijera 5. decembra 1861. uputio pismo
britanskoj kraljici Viktoriji u kome je uverava da e bez veih problema
disciplinovati SAD na nain koji e se dugo pamtiti Great Britain is in a
better state than at any former time to inflict a severe blow upon and to read a
lesson to the United States which will not soon be forgotten. Mrtvog
Palmerstona nasledio je njegov vrlo intimni prijatelj lord Rasel (J ohn Russell,
1st Earl Russell), pripadnik jedne od najstarijih i najbogatijih engleskih
plemikih porodica i deda Bertranda Rasela (Bertrand Arthur William Russell,
3rd Earl Russell), danas poznatog kao filosofa, nobelovca i oveka koji je
zduno podravao judeoboljeviku antirusku i anticarsku revolucij u iz 1917.
Amerika se pobedom Severnjakih drava 1865. samo privremeno oslobodila
pritisaka za osnivanjem centralne banke ali je zato, usvajanjem Trinaestog
amandmana na svoj Ustav, trajno ukinula robovlasniki sistem koji joj je jo
sredinom XVI I veka podarila Elizabeta I .
U znak zahvalnosti za pomo i trokove koje je Aleksandar II imao ameriki
Kongres je 1867. godine odluio da se Aleksandru II isplati suma od
7. 200. 000$. Kako su se neke junjake drave protivile ovakvoj i ovolikoj
zahvalnosti reenje je predloio sam Aleksandar I I tako to je ponudio Americi
da kupi ostrvo (1.518.800 km), tada bezvredno pare ruske teritorije.
Novoizabrani predsednik SAD Endrju Donson (Andrew J ohnson) je 30. marta
1867. potpisao kupoprodajni ugovor, a dravni sekretar Vilijam Stjuard
(William Stuart) je potpisao treasurer' s check 9759 na 7,2 miliona dolara.
Dobijenim novcem Aleksandar II je izgradio 21. 000 km pruga ime je znaajno
poveao industrijske potencijale Rusije i uveo je u red transportno
najrazvijenijih drava tog vremena. Valja zapamtiti da je u Rusiji 1866. godine
bilo svega 5.000 km pruga, a 1899. godine 53.200km. Aleksandar I I je utro put
uvenoj Transibirskoj pruzi ( ) iju izgradnju je
1891. godine zapoeo i 1916. okonao Nikolaj II. Ovo je i danas najdua pruga
na svetu 9.288,2 km.
Sever je odneo pobedu u ovom graanskom ratu ali ovaj sukob za bankare
nije predstavljao izgubljeni rat ve samo jednu izgubljenu bitku. Njihov rat za
- 523 -

kontrolu Amerike je nastavljen tako to je Don Vilks But (J ohn Wilkes
Booth) 14. aprila 1865. u Fordovom pozoritu ubio predsednika Linkolna.
Neka ostane zabeleeno da je na dan ubistva amerikog predsednika u
njegovom radnom stolu naeno pismo koje mu je, u najteim i najneizvesnijim
trenucima amerikog graanskog rata, stiglo iz pera ruskog ministra spoljnih
poslova Gorakova, a u ime cara Aleksandra II: Russia alone, has stood by
you from the first, and will continue to stand by you. Od samog poetka
Rusija je sa Vama i ona e ostati uz Vas!
Odmah nakon ubistva predsednika Linkolna otpoela je serija pokuaja
ubistva cara Aleksandra I I . Prvi neuspeni atentat izveden je 1866, drugi dve
godine kasnije, a trei 1871. Car je ubijen tek 1881. dok se koijama vozio
kroz Petrograd. J edan od lanova organizacije Nihilista I gnjacije Hrinjevcki
(

) ga je ubio bacivi na njega bombu. Sa ubistvima

jednog predsednika i jednog cara meunarodni bankarski kartel je otpoeo
veliku operaciju uspostavljanja privatne centralne banke u Americi. No, i
pored svega proi e jo gotovo pola veka pre nego to se ostvari ovaj cilj
meunarodnih bankara.
Porodica if (Schiff) je bila jedna od najpoznatijih jevrejskih porodica u
Nemakoj i spada u one koje svoje poreklo mogu da dokumentuju vekovima
unazad. Ona je zapravo jedna od grana velike porodice Cahn koja vekovima
daje poznate i znaajne rabine. Tako je i Mozes if bio rabin u Frankfurtu ali i
uspean berzanski posrednik na Frankfurtskoj berzi i dobar prijatelj porodice
Rotild. Svog sina Jakoba, roenog 1847. godine, zapoljava u novoosnovanoj
Deutsche Bank u Hamburgu kako bi usavrio bankarski zanat. J akob je
pokazao izvanredan talenat u poslovima s novcem, a u Hamburgu je upoznao i
sprijateljio se sa bankarima Polom Varburgom (Paul Moritz Warburg) i
Abrahamom Kunom (Abraham Kuhn). Kun se kasnije povukao iz bankarskih
poslova u Nemakoj kako bi 1867. u Njujorku sa prijateljem Lebom, osnovao i
razvio poznatu banku Kuhn, Loeb & Co.
Posle smrti Majera Amela Bauera Rotilda 1810. godine, glava porodice
postaje Natan Rotild iz Londona. Na njegov zahtev i novcem porodice Rotild
mladi J akob if odlazi 1873. u Njujork gde, od svog poznanika Abrahama
Kuna, kupuje njegov udeo banke Kuhn, Loeb & Co. tako da ve 1875. postaje
ravnopravan partner Solomonu Lebu (Solomon Loeb). Kada se Pol Varburg iz
uvene hamburke bankarske porodice vlasnika M. M . Warburg & Co. banke
oenio starijom kerkom Solomona Leba i Jakob if je, na zahtev Rotilda,
odmah udao svoju osamnaestogodinju kerku za Feliksa Varburga (Felix
Moritz Warburg), mlaeg brata Pola Varburga. Porodina povezanost
omoguila je Jakobu ifu da neto kasnije isplati udeo Solomona Leba u banci.
Tako je porodica Rotild dola do jedne, u to vreme, najprofitabilnijih
amerikih banaka: Lehman Brothers, Kuhn, Loeb Inc. J akob je razvio
bankarski posao do nesluenih razmera: bio je glavni finansijer Edvarda
- 524 -

Harimana (Edward Henry Harriman) u izgradnji amerikih eleznica, podrao
Dona Dejvisona Rokfelera i njegovog brata Vilijama (William) u odlunom
investicionom trenutku za njihovu naftnu kompaniju Standard Oil, omoguio
visokim kreditima Endru Karnegiu (Andrew Carnegie) da postane kralj
amerike eline industrije i td. Jakob if je postao nezaobilazna osoba u
amerikim bankarskim krugovima.
Dunius Spenser Morgan (Junius Spencer Morgan) je roen u Americi ali se
1836. godine obreo u Londonu gde se oenio Julijom Pierpont, kerkom
poznatog londonskog bankara. Godinu dana kasnije mladi brani par e u
Americi dobiti sina koji e dvadesetak godina kasnije postati poznat kao
J. P. Morgan. Dunius e u Americi poeti da radi kao predstavnik banke svoga
tasta Dorda Pibodija, a ve 1854. postaje njegov ravnopravan partner. Inae,
banka George Peabody & Co. je najvie radila kao transakciona banka za
banku N. M. Rotschield & Sons. Kada je Dord Pibodi umro Dunius Morgan
menja ime banke George Peabody & Co. u J. S. Morgan & Co. i predlae
Rotildima da intenzivira poslovanje u SAD. Odmah po odobrenju Rotilda on
angauje sina J .P. Morgana za poslove koji su, kao i uvek kada su u pitanju
Rotildi, bili posebno delikatni i poverljivi. Preduzimljivi J .P. Morgan se brzo
snaao i povezao sa Entoni Drekslerom (Anthony Joseph Drexel), lanom jedne
od najuglednijih filadelfijskih porodica. Njih dvojica su osnovali firmu
Drexler, Morgan & Co i 1869. otputovali u London na sastanak s Natanom
Rotildom. Po povratku iz Engleske menjaju naziv firme u MorganGuaranty
Trust Co. i posluju iskljuivo u interesu porodice Rotild. Kad je 1893.
Dreksler umro, Nacionalni ekonomski komitet SAD otkrio je da J .P.Morgan
poseduje svega 9,1% akcija u Morgan Guranty Trust Co. dok je ostatak bio u
vlasnitvu etvorice nepoznatih ljudi. Pretpostavljalo se da su ovi ljudi bili
samo nominalni vlasnici akcija koje su de facto pripadale Rotildima.
Bilo kako bilo, J .P.Morgan je 1901. za 500.000.000 dolara kupio od
prezaduenog Endrjua Karnegia sve njegove eliane i udruio ih s onima koje
je ve posedovao. Nova firma, najvei proizvoa elika na svetu, dobila je
ime US Steel & Co. Znaajan deoniar u njoj, pored J. P. Morgana, bio je i
Don Dejvison Rokfeler. US Steel e svoje poslove razgranati po celom svetu,
a na Balkan e stii kupovinom srpske eljezare u Smederevu. Sledei veliki
posao J .P.Morgana odnosio se na spajanje Edison General Electric i
Thompson-Houston Electric Company u jednu firmu koja e postati svetski
poznata kao General Electric. Za nas moe biti interesantna injenica da je
J .P.Morgan 1900. dao Nikoli Tesli 150.000$ za njegove eksperimente na
Wardenclyffe Tower ali da se 1904. povukao iz daljeg finansiranja uvidevi da
Tesla radi na beinom prenosu telefonskih veza to, po Morganu, nije
garantovalo prihode. I nteresantno je i to to je J .P.Morgan, preko svoje firme
International Mercantile Marine Co. , bio glavni finansijer 269 metara dugog
broda Titanic koji je neslavno zavrio svoju prvu plovidbu 15. aprila 1912.
- 525 -

Vano je istai da je nepotopljivi brod potonuo na svom prvom putovanju i to
samo godinu dana pre osnivanja amerikog Sistema Federalnih Rezervi . Na
brodu su se tada nalazila etiri najvea i najmonija protivnika ideje osnivanje
centralne banke SAD: Don Dejkob Astor (J ohn J acob Astor I V), najbogatiji
ovek na svetu sa kapitalom veim od pola milijarde tadanjih dolara, pisac i
proslavljeni potpukovnik amerike vojske iz pansko-amerikog rata;
Benjamin Gugenhajm (Benjamin Guggenheim), vlasnik velikog broja rudnika
zlata, srebra i bakra; Isidor traus (Isidor Straus), ameriki kongresmen i
vlasnik najuvenijeg lanca amerikih robnih kua Mecy' s i Aribald Bat
(Archibald Willingham Butt), najuveniji major amerike vojske iz perioda
pansko-amerikog rata i savetnik amerikog predsednika Tafta. Astor,
Gugenhajm, traus i Bat su prihvatili Morganov poziv da mu se pridrue na
ovom prvom putovanju ali im se on, na samo nekoliko sati pre isplovljavanja
broda, izvinuo i odustao od putovanja zbog navodno neodlonih poslova.
Tano u 02:20, 15. aprila 1912. najvi protivnici Federalnih rezervi bili su
osueni na smrt davljenjem u ledenoj vodi okeana 600 kilometara od Nju
Faundlenda (New Faunland). Na isti dan 1865. godine bio je ubijen i
predsednik SAD Abraham Linkoln koji se takoe protivio osnivanju centralne
banke na ijem su osnivanju insistirali tadanji bankari.
Tokom 1901. iz Frankfurta u Ameriku dolaze braa Pol i Feliks Varburg.
Bankarski zanat izuili su u porodinoj banci M. M. Warburg & Co. koju je
njihov pradeda osnovao 1798. novcem dobijenim od Majera Amela Bauera
Rotilda. Po dolasku u Njujork postaju partneri kod J akoba ifa u banci Kuhn,
Loeb & Co. Njihov brat Maks ostao je u Frankfurtu da vodi porodinu banku
M. M. Warburg & Co. ali e se u istoriji pamtiti ne kao bankar ve kao
finansijer ruskih boljevika predvoenih Vladimirom Iliem Uljanovim i
Nacional-socijalistike partije Nemake predvoene Adolfom Hitlerom.
Pol Varburg je diplomirao prava na Univerzitetu u Frankfurtu 1886. Bio je
student generacije, a porodica ga odmah alje u London kako be se tamo
upoznao sa svim finesama poslovanja Engleske centralne banke. U periodu od
1891. do 1893. intenzivno je putovao i izuavao francuske, nemake,
italijanske i druge monetarne sisteme. Jednom reju, Pol Varburg je vaspitan,
kolovan i treniran kako bi postao svetski ekspert u oblasti bankarstva.
Poetkom 1907. New York Times objavljuje dva Varburgov lanak Slabosti i
potrebe naeg bankarskog sistema i Plan modifikacije centralne banke koji
mu obezbeuju mesto vodeeg eksponenta monetarnih reformi u SAD.
Nakon sloma amerike berze iz 1907. (1907 Bankers' Panic) ameriki
Kongres je 1908. aktom poznatim kao AldrichVreeland Act formirao
Nacionalnu monetarnu komisiju (National Monetary Commission), sa ciljem da
obie sve vanije evropske drave i detaljno se upozna s njihovim sistemima
centralnih banaka. Za predsednika Komisije je izabran lider republikanske
veine u Senatu Nelson Oldrik (Nelson Wilmarth Aldrich) koji se inae nalazio
- 526 -

na mestu predsednika Finansijske komisije. Nije nebitno, a vredno je pomena
da se pre ovog izbora senatorova erka Ebi Oldrik udala za Dona Dejvisona
Rokfelera mlaeg dok je, s druge strane, sin Vintrop Oldrik postao jedan od
rukovodeih ljudi Rokfelerove Equitable Trust Company i direktor uvene
Chase National Bank. Oldrik je bio i veliki majstor loe Grand Lodge of
Rhode Island. Nakon to je dve godine putovala Evropom, i potroila
300.000$, Komisija je zavrila posao, a senator Oldrik je trebalo da podnese
izvetaj i predloge za unapreenje amerikog monetarnog sistema.
Poto je Komisija, 12. novembra na Univerzitetu Kolumbija, odrala
konferenciju za tampu o svojim iskustvima i saznanjima, senator Oldrik je 22.
novembra 1910. uputio poziv nekolicini uticajnih bankara i lanovima
Nacionalne monetarne komisije da se okupe na sedmodnevnom savetovanju na
ostrvu Dekil. Svim pozvanim je crvenim slovima bilo naznaeno da je
sastanak top secret , i da svoje odsusutvo od nekoliko dana objasne svima kao
odlazak u lov na patke po ostrvu Dekil.
Ostrvo Dekil je 1888. kupio J .P. Morgan i od te godine ono postaje
ekskluzivan klub za najbogatije meu bogatima u Americi. Meu ovim
privilegovanim linostima poetkom XX veka bili su: Henri Gudjir (William
Henry Goodyear), Dozef Pulicer (J oseph Pulitzer), Sajrus Mek Kormik (Sirius
McCormic), Edvin i Dord Gold (Edwin i George Gold), Vilijam Rokfeler
(William Avery Rockefeller), Vilijam H. Vanderbild (William Nenry
Vanderbilt), Dord Bejker (George Fisher Baker), Henri Hajd (Henry Baldwin
Hyde) i dr. Ovaj klub bogatih nikada nije imao vie od 53 lana i kad su svi
bili okupljeni predstavljali su estinu celokupnog svetskog bogatsva. Od 1888.
ostrvu Dekil niko ko nije bio pozvan nije mogao ni amcem da se priblii, a
kamoli da na njega kroi.
Dan pre (21. novembar) nego to su na ostrvo pristigle posebne zvanice
senatora Oldrika, sva ostrvska posluga (kuvari, konobari, sobarice, istaice,
batovani, obezbeenje i td.) dobili su dvonedeljno odsustvo. Na njihova mesta
su dovedeni ljudi iz Evrope koji, provereno, nisu znali engleski niti su znali
kuda idu. Celo ostrvo i sve prilaze njemu obezbeivale su posebne snage
bezbednosti. Uesnici sastanka su zamoljeni da jedan drugoga ne oslovljavaju
krtenim imenima ve izmiljenim nadimcima i da o sastanku ne vode nikakve
beleke. Iznad svega, morali su da se zakunu na veno utanje o sastanku,
njegovim uesnicima i sadraju. O ovom sastanku se u SAD prvi put neto ulo
tek 1933.
Do ostrva Dekil uesnici su stigli poto su se u jutarnjim satima 22.
novembra okupili na Pokantiko Hilsu, 3.400 hektara velikom imanju Dona D.
Rokfelera u okrugu Vestester. U veernjim satima su se sa Rokfelerove
privatne eleznike stanice specijalnim Pulman vagonima prebacili do
eleznike stanice Brunswick u dravi Dordiji gde se nalazi ostrvo Dekil .
- 527 -

I nteresantno da je tajanstvene putnike na stanici Brunswick, i pored svih mera
predostronosti, saekalo vie novinara koji su sa spremnim fotoaparatima i
notesima ekali da se otvore vrata Pulman-a. Meutim, nakon petominutnog
iekivanja pred njih je izaao samo Henri P. Dejvidson (Henry P. Davidson),
uveni predstavnik firme J. P. Morgan & Co, koji im je, svakom ponaosob,
pruio novanicu od 100$ uz molbu da odmah napuste stanicu. Tako su, iako
bogatiji za 100$, novinari propusti istorijsku priliku da vide i ostale putnike:
senator Nelson V. Oldrik; Abram Endrju (Abram Piatt Andrew J r.), pomonik
ministra finansija SAD; Frenk A. Vanderlip (Franck A. Vanderlip), predsednik
National City Bank of New York; Abraham Pjat Endru (Abram Piatt Andrew
J r.), podsekretar u Ministarstvu finansija i profesor na Harvardu; Pol Moris
Varburg ispred Kuhn, Loeb & Co; Bendamin Strong (Benjamin Strong J r.),
potpredsednik Morgan Guaranty Trust; Edvard Mendel Haus, savetnik dva
amerika predsednika i, na kraju, arls D. Norton (Charles David Norton),
predsednik First National Bank of New York.
Uesnici sastanka na ostrvu Dekil su imali jedan osnovni cilj: da ost vari
monopol u poslovima sa izdavanjem potvrda na deponovano zlato ili srebro u
SAD. Ovim poslom bavile su se mnoge privatne banke kao i dravni trezor, a
papirne novanice dolari iz tog vremena tako su se i zvale - zlatni ili srebrni
dolari. J asno je da kada se sa takvom potvrdom vri robna razmena one
dobijaju funkciju novca, a kontrola novca je zapravo pitanje kontrole vlasti.
Meutim, prema Zakon o zlatnom standardu iz marta 1900. (Gold standard act)
izdavanje ovih dolara obavezivao je sve da za svaku izdatu novanicu moraju
imati stvarno zlatno ili srerbno pokrie to je spreavalo inflaciju i
garantovalo uloge. Tako je, na primer, novanica One Dollar Silver Note
zapravo bila zamena za jednu uncu (33 grama) srebra ili Ten Gold Dollars je
bila potvrda da se za nju moe dobiti pola unce zlata. I deja vodilja ljudi na
ostrvu Dekil je bila da se prvo prigrabi monopol na izdavanje ovakvih
banknota, a potom ukine Zakon o zlatnom standardu i novac tampa bez ikakve
vrednosne podloge.
Da bi se shvatila mo i uticaj okupljenih ljudi napomenimo samo da je
amerika poreska uprava (Internal Revenu Service) procenila 1896. imovinu
Don D. Rokfelera na 890 miliona dolara, a ameriki Kongres je, iste te
godine, usvojio budet od 750 miliona dolara; Rokfeler je bio bogatiji od same
drave. Njegova naftna kompanija Standard Oil je 1904. godine kontrolisala
91% amerikog naftnog trita, a on sam je postao prvi poznati svetski
dolarski milijarder. The New York Times je 3. maja 1931. objavio krai lanak
o skupu bankara na ostrvu Dekil iznosei podatak da su ti ljudi zastupali
interese svetskih monika koji su posedovali gotovo 20% svetskog bogatstva.
Nakon devet dana rada zaverenici s ostrva Dekil zavrili su posao usvajajui
dve mogue verzije predloga za osnivanje i ustrojstvo centralne banke SAD.
Glavni autor obe verzije osnivanja centralne banke SAD je bio Pol Moris
- 528 -

Varburg. Naravno, u skladu s dogovorom na sastanku, ni u jednom predlogu
se nije spominjala re centralna ili banka. Obraajui se, nekoliko meseci
kasnije, Udruenju amerikih bankara senator Oldrik je kategorino izjavio:
Pred vama nije predlog organizovanja jedne banke, ve je to predlog za
osnivanje samo jedne korporacije svih banaka zemlje iji su ciljevi unapred
odreeni". Oldrik je govorio o prvom ostrvskom predlogu. Poto njegov
predlog nije ni stigao do Kongresa i Senata, odnosno nije proao dalje od
Nacionalne monetarne komisije iji je predsednik bio, na scenu je stupio
kongresmen Karter Glas (Carter Glass).
Glas je bio predsednik Komiteta za bankarstvo i promet novca, najotriji
kritiar Oldrikovog predloga i stari protivnik uspostavljanja centralne
amerike banke. Kao kontrapredlog Glas je, uz snanu podrku tampe, izneo
predlog Zakona o Sistemu federalnih rezervi. Bila je to, ni manje ni vie,
druga verzija predloga teksta s ostrva Dekil. Kongres i Senat su bili spremni
da podre Glasov predlog ali se, kao nepremostiv problem, pojavio predsednik
SAD Vilijem Hauard Taft (William Howard Taft). On je javno obznanio da e
taj predlog Wall Streeta kako ga je sam nazvao, ukoliko uopte sti gne do
njega, odbiti da potpie i to, aki ni zbog ega drugog onda zbog injenice da
Kongres SAD nema ustavno ovlaenje da bilo kome preputa pravo da u
njegovo ime i za njegove potrebe tampa i distribuira novac. Do tada, Taft je
ve bi poznat kao beskompromisni borac protiv monopola nekoliko velikih
kompanija meu kojima je US Steel bila na prvom mestu. Potpisao je
osamdeset antimonopolskih zakona i otro se protivio svim pokuajima
smanjivanja ustavnih prava i graanskih sloboda Amerikanaca, a osnivanje
centralne banke je, po Taftu, bila osnova za svako dalje manipulisanje ljudima.
Taft je bio snano podravan od strane svoje republikanske stranke i vladalo je
opte uverenje da e na predsednikim izborima 1912. ubedljivo poraziti
Vudro Vilsona, demokratskog protivkandidata koji se obavezao da e podrati
Zakon o Sistemu federalnih rezervi. Sve predizborne ankete pokazivale su da
demokratski kandidat Vil son moe da rauna sa najvie 41% glasova, a da
Taftu pripada sve ostalo.
U za demokrate gotovo izgubljenoj situaciji za savetnika Vudro Vilsona i
efa njegovog izbornog tima dolazi Edvard Mendel Haus, poznatiji kao
pukovnik Haus i jedan od uesnika tajnog sastanka sa ostrva Dekil. Bankar
J akob if iz Kuhn, Loeb & Co. za Vilsonovu kampanju prilae tada
neverovatnih pet miliona dolara. Ve na prvom sastanku Haus predlae da se
sva panja demokrata posveti ne promociji Vudro Vilsona ve podrivanju
republikanskog jedinstva, odnosno slabljenja Taftovih pozicija unutar njegove
stranke. Republikanskom kandidatu je trebalo oduzeti najmanje desetak posto
glasova pa je, u skladu sa Hausovim instrukcijama, finansijski i medijski
snano podrana nova, trea kanditatura nekadanjeg predsednika SAD
Teodora Ruzvelta. Pojava Ruzvelta, najpoznatijeg lana Republikanske partije,
kao nezavisnog kandidata, unela je podelu meu republikance. Kako bi
- 529 -

dodatno osigurao i produbio ovu podelu Teodor Ruzvelt je, u dogovoru sa
bankarem Oto Kanom, ak formirao novu politiku stranku Progressive Party
u ije redove je pozvao sve republikance i neopredeljene graane. Glasovi
republikanskih glasaa su se podelili, a Taftova prednost istopila tako da je
Vudro Vilson, bez veih problema, uao u Belu kuu kao dvadeset i osmi
predsednik SAD.
Zakon o Sistemu federalnih rezervi (Federal Reserve Act) predsednik Vudro
Vilson potpisuje istog dana kada ga je Kongres i usvojio - 23. decembra 1913,
a za prvog predsednika Sistema federalnih rezervi odmah je imenovao Pola
Morisa Varburga. Pre nego to je potpisao Zakon predsednik SAD je napisao:
Ljudi iz trgovine i industrije se jasno boje nekoga i neega. Oni znaju da
tamo negde postoji mo tako suptilna i dobro organizovana, tako sveobuhvatna
i proimajua da jedva i da apuu dok je osuuju. Meutim, jedan drugi akt
koji je Kongres usvojio zajedno sa zakonom o Sistemu federalnih rezervi akt
o uvoenju federalnog poreza i osnivanju poreske uprave (Internal Revenue
Service Act) predsednik nikada nije potpisao, niti su ga kasnije ratifikovale
sve drave lanice. Pa, i pored toga, ova nezakonita privatna institucija nad
kojom vlada SAD nema nikva ovlaenja od 1913. pa sve do danas redovno
prisvaja 35% godinjih prihoda svakog zaposlenog Amerikanca. Taj novac, tih
35% su zapravo nadoknada koju graani SAD plaaju Sistemu federalnih
rezervi za upotrebu dolarskih novanica. Drugim reima, jednostavnije reeno,
s obzirom da federalna taksa koju Internal Revenue Service naplauje
graanima ne ide u dravnu kasu ve u kasu Sistema federalnih rezervi I RS je
klasina organizacija za reketiranje graana (extortion racket). Tako, po
osnovu ovog nezakonito uspostavljenog reketa svi zaposleni u SAD godinje
rade puna etiri meseca samo za plaanje nadoknade Sistemu federalnih
rezervi . U okviru sudskog spora Chrysler Corp. v. Brown Vrhovni sud SAD je
1979. godine konstatovao da ne postiji niti jedan jedini dokument o osnivanju
Internal Revenue Service (no organic Act for the I RS could be found)!
Poznato je, ali izvesno ne dovoljno, da je Vudro Vilson bio mnogo vie nego
poznanik sa srpskim naunikom Mihajlom I dvorskim Pupinom koji je od 1911.
bio i poasni konzul Srbije u SAD. No, mnogo vanije, Pupin je bio pionir i
genije elektrotehnike i telefonije, profesor na Kolumbija univezitetu gde i
danas laboratorija za fiziku nosi njegovo ime, lan Srpske, Amerike i
Francuske akademije nauka, poasni doktor na osamnaest univerziteta i nosilac
Pulicerove nagrade. Koliko je Pupin bio uvaavan najbolje govori podatak da
je u Americi 1958. godine ustanovljeno odlikovanje Medalja Mihajla Pupina
koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge, za doprinos nacionalnim
interesima Amerike. Na popisu nosilaca ovog priznanja, pod brojem etiri, se
nalazi Edgar Hoover, nekadanji direktor amerikog Federalnog istranog
biroa.
Nakon vie razagovora sa Pupinom na njegovom imanju Hemlock Hill
- 530 -

Farm u Norfolku, a tri godine poto je potpisao Zakon o Sistemu federalnih
rezervi , Vudro Vilson je izjavio: Ja sam najnesreniji ovek. Iako to nisam
eleo, unitio sam svoju zemlju. Ovu veliku industrijsku naciju kontrolie
koncentrovani bankarski kreditni sistem. Uspon nae nacije i sva druga naa
napredovanja zavise od nekolicine ljudi. Postali smo zemlja sa najloijom
upravom; naom Vladom se zapravo upravlja i njoj se nareuje bez da se ita
pita. U civilizovanom svetu ne postoji nita gore. Ovo nije Vlada slobodnih
ljudi vrstih linih uverenja, ovo je Vlada poslunika kojom diriguje grupica
ljudi.
Povodom usvajanja ovog zakona kongresmen arls A. Lindberg (Charles
Augustus Lindbergh), otac uvenog pilota arlsa Lindberga i veliki protivnik
ulaska Amerike u Prvi svetski rat izjavio je:
"Uspostavljen je najgigantskiji trust na svetu. Nevidljiva vlast novane moi
je legalizovana i od sada e se inflacije stvarati kad god trust to poeli.
Usvajanjem ovog zakona kongresmeni su nainili najvei kriminalni akt na
tetu sopstvenog naroda koji vie ne moe oekivati nikakvo dobro od svoje
vlade jer je sva vlast u rukama bankara. Novostvoreni finansijski trust je
privatna organizacija sa jednim jedinim ciljem: uzeti sve od naroda....
Pojanjavajui svoja strahovanja za sudbinu amerikog naroda Lindberg,
pored opasnosti od privatne finansijske kontrole, istie i sledee: Najvea
opasnost za ovu zemlju lei i u jevrejskom vlasnitvu nad filmskom
industrijom, tampom, radijom, i naom vladom.
J edan od najuspenijih industrujalaca Amerike, uveni proizvoa
automobila, Henri Ford je rekao: Dobro je da svet ne shvata na bankarski i
monetarni sistem, jer ako bi ga shvatio dolo bi do revolucije pre sutranjeg
dana. Henri Ford je, inae, bio poznat po svojim javnim izjavama u kojima je
sve svetske bankare nazivao najveim ivim ljamom. Isticao je da ne moe da
podnese ljude koji zarauju na tuoj muci. Nikad nije eleo da ima bilo
kakvog posla s njima, a kao i Lindberg protivio se ulasku Amerike u Prvi i
Drugi svetski rat na stranu Velike Britanije. Ukazujui da je politika svake
zemlje usko povezana i zavisna od bankara, odnosno onih koji kontroliu njene
finansije Ford kae:
Ako posle izbora pojedinci ili grupe ne izraze poslunost jevrejskoj
kontroli, odmah emo uti o skandalima, istragama itd. koji e posluiti za
njihovo disciplinovanje ili odstranjivanje. Obino, ljudi koji imaju prolost,
su esto meu najposlunijima, dok e i oni najpoteniji biti lako slomljeni
raznoraznim kampanjama reiranim tako da ih iskompromituju. iroko je
poznato da Jevreji veoma veto manipuliu i amerikim izborima. Na kraju,
bez obzira koji kandidat je izabran, oni ve imaju dovoljno materijala protiv
njega da ga diskredituju, ukoliko bi on prestao da bude posluan.
- 531 -

Danas se Sistem federalnih rezervi sastoji od dvanaest pojedinanih
federalnih banaka (New Y ork, Richmond, San Francisco, Atlanta, Chicago,
Dallas, Philadelphia, Cleveland, Boston, Kansas City, St. Louis, Minneapolis),
ali se sve zajedno nalaze pod kontrolom Njujorke banke za savezne rezerve
(Federal Reserve Bank of New Y ork) koju, s druge strane, kontroliu banke
iji su osnivai ili najvei akcionari preteno bazirani u londonskom City-ju.
Bankama upravlja sedmolani odbor guvernera i je lanove imenuje
Predsednik SAD na period od 14 godina, a potvruje Senat, procedura je
rutinska. Prvi guverner njujorkog ogranka Federalnih rezervi bio je
Bendamin Strong, a prvi guverner borda direktora bio je Pol Moris Varburg.
Od 1. februara 2006. predsednik Odbora je Ben S. Bernank, a potpredsednik
Donald Kon.
Sistem federalnih rezervi je privatna, a ne vladina finansijska institucija. Sve
akcije Sistema su u posedu privatnih banaka od kojih je Banka saveznih
rezervi u Njujorku najvea i najznaajnija. Njena adresa se od osnivanja do
danas nije menjala: 33 Liberty Street New York. Ona u potpunosti kontrolie
ostalih jedanaest banaka na osnovu deoniarskog vlasnitva. Sistem federalnih
rezervi je, zapravo, tako ustrojen da onaj ko kontrolie Banku federalnih
rezervi u Njujorku kontrolie ceo Sistem. Veinski vlasnici od ukupno 203. 053
deonica Banke saveznih rezervi iz Njujorka su, prema konstitucionom aktu iz
maja 1914. godine: National City Bank of New York (30.000 deonica), National
Bank of Commerce of New York City (21.000 deonica), First National Bank of
New York (15.000 deonica), Chase National Bank (6.000 deonica), Marine
Nation Bank of Buffalo (6.000 deonica); banke sa manje od 5.000 deonica -
Lehman Brothers, Khun, Loeb & Co., i Goldman, Sach & Co. iz Njujorka,
Lazard Freres iz Pariza, Warburg Bank iz Hamburga i Israel Moses Saif banka
iz I talije. Ove banke poseduju preko 52% deonica Banke federalnih rezervi iz
Njujorka to im obezbeuje potpunu kontrolu Sistema federalnih rezervi SAD.
Kako se veinski deo deonica svih ovih banaka, bez izuzetka, nalazi pod
kontrolom porodice Rotild i onih koje oni zastupaju jasno je da londonski
City kontrolie i upravljaju Sistemom federalnih rezervi SAD. Tako je London
de facto neprikosnoveni finansijski centar sveta.
Nakon to je 16. novembra 1914. Sistem federalnih rezervi poeo sa radom, a
predsednik SAD Vudro Vilson imenovao Pola Varburga za njegovog prvog
direktora New York Times je objavio lanak o prekidu rada Pola Varburga u
banci Khun, Loeb & Co. u kojoj je do tada imao godinju platu od pola miliona
dolara. Pri tome, u lanku se navodi kako je Varburg zadrao svoje polaaje u
upravnim odborima sledeih firmi: American Surety Company, Baltimor &
Ohio Railroade, National Railways of Mexico, Wells Fargo, Westinghouse
Electric Corporation i, na kraju American I. G. Chemical Company I. G.
Farben. Povodom svega objavljenog senator Robert L. Oven (Robert Lee
Owen) je optuio Varburga da je iz Nemake doao u Ameriku kao predstavnik
i zastupnik interesa porodice Rotild, dok se senator Dozef Bristou (J oseph
- 532 -

Little Bristow) zapitao da li meu vlasnicima banke Khun, Loeb & Co. uopte
ima amerikih dravljana.
Sledee godine, New York Times u broju od 1. aprila 1915. posveuje celu
stranicu tubi koju je porodica Rotild podnela protiv pisca I gnacija Bala
(Ignatius Ball) i njegove odluke da tampa knjigu o bici kod Vaterloa i naina
na koji su se Rotildi tada obogatili. Sud je, na opte iznenaenje javnosti i
zaprepaenje Rotilda doneo presudu po kojoj je pria o mahinacija Rotilda
na Londonskoj berzi nakon bitke kod Vaterloa tana, da se knjiga moe
tampati i da Rotildi moraju platiti sve sudske takse i trokove koje je Bala
imao povodom svoje odbrane. lanak se zavrava opaskom da za Rotilde, ije
se bogatstvo procenjuje na preko dve milijarde dolara, ovi materijalni izdaci
nee biti problem.
Kongresmen Rajt Pitmen (Rite Pittman) je govorei o sistemu vlasti u SAD
izjavio: Mi danas u Sjedinjenim Dravama na delu imamo, ustvari, dve
vlasti. I mamo zakonskim putem izabranu vlast, a imamo i nezavisnu i
nekontrolisanu vlast u Sistemu federalnih rezervi . Ono na ta je Kongresmen
mislio je injenica da Sistem, kao privatna organizacija, kontrolie ukupnu
koliinu novca u opticaju i da je stoga u stanju da izazove inflaciju ili
deflaciju kad god to poeli.
Da bi se lake razumela mo Federalnih rezervi navedimo samo da je 1913.
godine po glavi stanovnika u SAD u opticaju bilo 148 dolara, a da danas ta
suma prevazilazi cifru od 5.000 dolara. I li, drugi primer, ako je vrednost
dolara 1913. iznosila 1.00 onda se njegova vrednost nakon 2000-te godine
smanjila na ispod deset centi. Da budemo jo jasniji, prema kazivanju Rona
Pola (Ron Paul), amerikog kongresmena i republikanskog kandidata za
predsednika SAD, ako ste za neto 2009. trebali da platite 1$ onda valja znati
da ste to isto 1913. plaali svega etiri centa. Razlika, koja je evidentna, kako
god da se gleda, je u depovima vlasnika Sistema federalnih rezervi . Meutim,
to je samo jedan od nain njihove pljake celog sveta. Drugi modeli
prisvajanja tue imovine su neto suptilniji ali podjednako surovi po svojim
posledicama.
Posle Prvog svetskog rata meunarodni bankari su na Mirovnoj konferenciji
u Versaju, koja je pripremljena i odrana u njihovoj reiji, demonstrirali svim
prisutnim politiarima svoju neogranienu mo. Nemakoj su oduzete mnoge
teritorije, Nametnute apsolutno nemogue ratne reparacije, prognan joj je
kajzer i uspostavljeno republikansko ureenje to e se, svima je bilo jasno,
veoma negativno odraziti na njenu politiku, ekonomsku i socijalnu situaciju.
Takoe, svima je bilo jasno da e Nemaka, u takvoj situaciji, za potrebe svog
razvoja neminovno morati da pribegne zaduivanju kod meunarodnog
bankarskog kartela koji e tako preuzeti kont rolu nad njenim finansijama i
celokupnim industrijskim razvojem. A ko kontrolie finansije, zna se,
- 533 -

kontrolie i celokupan ivot jedne zemlje. Nemaka je ve u Versaju bila
oblikovana kao bure baruta za koje e, kad doe vreme, biti potreban samo
adekvatan fitilj.
Moda je najbolji i najkrai prikaz onoga to se zovej Versaj dao nemaki
profesor Bernd Rabel (Bernd Rabehl) kada je rekao: Posle Prvog svetskog
rata ameriki predsednik Vilson (njegovu izbornu kampanju su finansirali
vodei ameriki bankari) je podrao Versajski ugovor, iji su glavni kreatori
bili Francuska i Engleska. Vilson je, pre svega, podraovao zahteve za
visokom ratnom odtetom koju je Nemaka morala da plati Francuskoj i
Velikoj Britaniji jer se time faktiki omoguavalo Parizu i Londonu da lake
plate kredite, koje su tokom Prvog svetskog rata dobili od amerikih banaka...
Povraaj kredita sa velikim profitima banaka - to je sutina. Vidite, prvo su
Francuzi i Englezi dobili kredit od Amerike kako bi mogli da razviju vojnu
industriju i pobede Nemaku i njene saveznike. Zati, drugo, da bi Pariz i
London mogli amerikim bankama da otplate kredite, ispostavili su Berlinu,
preko Versajskog ugovora, raun za ratnu tetu. Nemaka, kao poraena drava
sa devastiranom ekonomijom i neverovatnim socijalnim problemima nije mogla
da im plati pa joj je, zamislite, u pomo" priskoio ameriki finansijski
kapital i dao im kredite sa kratkoronim rokom isplate... Tako je Nemaka
poela da plaa ratnu odtetu Parizu i Londonu, a ovi da servisiraju svoja
dugovanja amerikim bankama. No, bio je to preveliki finansijski pritisak na
Nemaku koji je, kao takav, doveo do izbijanja graanskog rata, a zatim je
delom odgovoran i za dolazak Hitlera na vlast, koga su do 1937. godine
finansirali bankari iz Londona i Njujorka.
Govorei o Mirovnoj konfernciji i snagama koje su diktirale njen tok
Vinston eril je 1920. napisao: "Jo od vremena Spartaka - Adama
Vajshaupta, Karla Marksa, Lava Trockog, Bele Kuna, Roze Luksemburg i Eme
Goldberg ova svetska zavera protiv postojee civilizacije, radi njenog
preureenja u oblik nekakve nemogue jednakosti, se neprestano iri i jaa.
Vinstonu erilu je ve 1920-te sve bilo jasno, a da nije bio u krivu uverio se
sedam godina kasnije. Naime, budui engleski premijer je 22. oktobra 1929.
bio gost na ruku kod amerikog predsednika Herberta Huvera. Tom prilikom
nazdravili su estogodinjem kontinuiranom industrijskom rastu amerike
privrede kojoj tada nije bilo ravne. Dva dana kasnije, u utorak 24. oktobra kao
gost Bernarda Baruha eril je prisustvovao otvaranju najvee svetske berze u
Njujorku NY SE (New Y ork Stock Exchange). Pred njegovim oima odvijala se
operacija stvaranja jedne od najveih recesija u istoriji sveta pokrenutih
iznenadnom potranjom velikih banaka da im poverioci u roku od dvadeset i
etiri sata isplate Margin bond zajmove (Rubni zajmovi). I znenadna velika
ponuda deonica svih vrsta proizvela je globalni pad njihovih vrednosti; Banka
federalnih rezervi die svoje kamatne stope sa 5% na 7%; Velike komercijalne
banke obustavljaju davanje kredita manjim bankama; Poreska uprava poveava
poreze sa 25% na neverovatnih 63%; Banka Engleske zahteva povraaj svoga
- 534 -

zlata sa Wall Streeta i naputa zlatni standard. . . Amerika ekonomija je u
roku od samo godinu dana baena na kolena: bruto nacionalni dohodak je
smanjen za 32%; vrednost deonica na berzi je pala za 80%; gotovo 13 miliona
ljudi je ostalo bez zaposlenja; 51% Amerikanaca je ostvarivao prihode ispod
egzistencionalnog minimuma; oko 6.000 banaka je bankrotiralo, ili 52% svih
banaka. . . . Jednostavno reeno - obavljena je najvea preraspodela kapitala u
istoriji sveta. A sve to se, eril e kasnije saznati, dogodilo po instrikcijama
i scenariju londonskog City-a koji je diktirao uslove poslovanja NY SE jo od
17. maja 1792.
Oni srenici koji su pre sloma berze prodali svoje akcije za velike pare, a
kasnije ih kupovali po bagatelnim cenama jedini su profitirali. Svi oni koji su
prodavali akcije nakon to se saznalo za slom bili su ekonomski uniteni.
Meu srenicima su bili ljudi kao to su Bernard Baruh, J .P.Morgan, Henri
Morgentau, Dozef P. Kenedi, otac budueg amerikog predsednika Dona
Fitcderalda Kenedija, Rokfelerovi, Di Ponovi, Vanderbildovi i svi drugi koji
su kontrolisali veinski paket deonica Federalnih Rezervi.
Prema podacima koje je ekonomista i najbolji poznavalac amerikih
finansijskih tokova Ferdinand Lundberg (Ferdinand Lundberg) prikupio
koristei se poverljivim podacima amerike poreske uprave 60 najbogatijih
familija SAD dvadesetih godina XI X veka bile su:
1. Rockefeller Family, Standard Oil
2. Morgan Family, J . P. Morgan & Co.
3. Ford Family, Ford Motors
4. Harkness Family, Standard Oil
5. Mellon Family, Aluminum Company
6. Vanderbilt Family, NY Central R&R
7. Whitney Family, Standard Oil
8. Standard Oil Families, Standard Oil
9. Du Pont Family, DuPont
10. McCormick Family, I nternational Harvester, Chicago Times
11. Baker Family, First National Bank
12. Fisher Family, General Motors
13. Guggenheim Family, American Smelting & Refining Co.
14. Field Family, Marshall Field's
15. Curtis-Boks Family, Curtis Publishing Co.
16. Duke Family, American Tobacco Company
17. Berwind Family, Berwind-White Coal Co.
18. Lehman Family, Lehman Brothers
19. Widener Family, American Tobacco Company
20. Reynolds Family, R. J . Reynolds
21. Astor Family, Real estate
22. Winthrop Family, Miscellaneous
- 535 -

23. Stillman Family, Citibank
24. Timken Family, Timken
25. Pitcairn Family, Pittsburgh Plate Glass Co.
26. Warburg Family, Kuhn, Loeb & Co.
27. Metcalf Family, Rhode I sland textile mills
28. Clark Family, Singer Sewing Machine Co.
29. Phipps Family, Carnegie Steel
30. Kahn Family, Kuhn, Loeb & Co.
31. Green Family, Stocks and real estate
32. Patterson Family, Chicago Tribune
33. Taft Family, Real estate
34. Deering Family, I nternational Harvester
35. De Forest Family, Corporate law practice
36. Gould Family, Railroads
37. Hills Family, Railroads
38. Drexel Family, J . P. Morgan & Co.
39. Ryan Family, Stock market
40. Foster Family, Auto parts
41. J ohnson Family, Victor Phonograph
42. J ames Family, Copper and railroads
43. Nash Family, Automobiles
44. Schiff Family, Kuhn, Loeb & Co.
45. Patten Family, Wheat market
46. Hayden Family, Stock market
47. Weber Family, Allied Chemical & Dye Corp.
48. Blumenthal Family, Lazard
49. Mills Family, Mining
50. Friedsam Family, Merchandising
51. McLean Family, Mining
52. Higgins Family, New Y ork real estate
53. Cochran Family, Textiles
54. Kirkwood Family, Beith & Dalry
55. Tyson Family, Foods
56. Huntington Family, Railroads
57. Storrow Family, Lee Higginson & Co.
58. Rosenwald Family, Sears Roebuck
59. Baruch Family, Stock market
60. Kresge Family, Merchandising

Pored naziva najbogatijih familija Lundebrg je naveo i primarni izvor
njihovog bogatstva, a u propratnom tekstu je doslovce napisao: Ove familije
poseduju i upravljaju Amerikom. One predstavljaju industrijsku i finansijsku
oligarhiju koja svojim diskretnim delovanjem de facto upravlja svim
demokratskim procesima u dravi. Oni svojim novcem, a ne vlada svojim
ustavnim ovlaenjima, odreuju sudbinu amerikog naroda!
- 536 -

Vinstonu erilu je i bez Lundbergovih otkria ve 1922. sve bilo jasno, ali
je tek 22. jula 1936. definitivno otklonio sve dileme i raistio sa svim
iluzijama. Tog dana je naime odran sastanak lanova Odbora britanskih
J evreja (Board of Deputies of British J ews) u Londonu na imanju poznatom
pod nazivom Caen Wood Towers. Sastankom je predsedavao Robert Koen (Sir
Robert Waley-Cohen), istaknuti cionista i direktor mone naftne kompanije
Shell. Na njegov predlog Odbor je prihvatio da se erilu, koji je kao lan
britanskog parlamenta imao godinju platu od 500, ponudi nadoknada od
50.000 ukoliko on i njegovi istomiljenici okupljeni u tajnoj organizaciji
Focus prihvate da zastupaju jevrejske interese u Parlamentu i svoju retoriku
usmere protiv Nemake. Ponudu je, naravno, eril prihvatio u svom
londonskom pied--terre pa je tako postao perjanica Novog svetskog poretka,
sledbenik Vajshaupta, Marksa, Brontajna, Kuna... Napori njegovih
prethodnika bili su utkani u Francusku revolucij u, Prvi svetski rat, Drutvo
naroda... Njegovi napori, natopljeni u najboljem kotskom viskiju, bie utkani
u Drugi svetski rat, Svetsku banku, Meunarodni monetarni fond i Ujedinjene
nacije. Napori njegovih naslednika bie utkani u osnivanje Izraela i Evropske
unije, komadanje Rusije i J ugoslavije, Srbije, I raka, I rana...
Kongresmen Luj Mek Faden (Louis T. McFadden) je 10. juna 1932. izjavio:
Kad je usvojen Akt o Sistemu federal nih rezervi ljudi u Sjedinjenim
Dravama nisu pretpostavljali da se uspostavlja svetski bankarski sistem.
Super-drava pod kontrolom meunarodnih bankara i meunarodnih
industrijalaca koji rade zajedno na porobljavanju sveta u cilju sopstvenog
uivanja. Sistem federalnih rezervi kontrolie sve ovde, a kontrolie i sve nae
odnose s inostranstvom. On stvara i obara vlade po svojoj volji. . . Novani i
kreditni resursi Sjedinjenih Drava su pod potpunom kontrolom bankarske
alijanse koju ine Morgan Guranty Trust, First National City Bank, National
City Bank i banka Kuhn, Loeb & Co.
Kongresmen Mek Faden je 23. maja 1933. pokrenuo sudski postupak protiv
Odbora federalnih rezervi zbog organizovanja berzanskog sloma iz 1929.
godine. Izmeu ostalog, u optunici je napisao i sledee: Optuujem ih da su
od Vlade SAD ukrali 80 milijardi dolara 1929. godine, da su isto toliko ukrali
1930. i 1931. godine... Optuujem ih da su svojevoljnim i nezkonitim
podizanjem i obaranjem kursa dolara, poveanjem i smanjenjem koliine novca
u opticaju doveli do zatvaranja svih nezavisnih banaka u Americi... Optuujem
ih da su u saradnji s meunarodnim bankarima skovali zaveru za preuzimanje i
kontrolisanje finansijskih resursa SAD, a sve sa ciljem da ponite Ustav SAD i
porobe njegov ponosni narod... Optuujem ih da su od bogate, ponosne i
prosperitetne drave napravili najveeg svetskog dunika . . . .
Kongresmen Mek Faden je otrovan 3. oktobra 1936. godine, a njegova
optuba nikada nije uzeta u razmatranje.
- 537 -

Koliko je Mek Faden bio u pravu govori i odluka Kongresa, doneta poetkom
1933. godine na predlog Sistema federalnih rezervi, da usvoji zakon The Law
on Federal Reserves kojim se amerikim graanima zabranjuje posedovanje
zlata osim u formi venanih burmi. Svi su morali da prodaju svoje zlato
amerikoj vladi po ceni od 20, 67$ za finu uncu i to u vreme Velike depresije
kada papirni novac gotovo da i nije imao neku vrednost. Ova odluka Kongresa,
s pravne take gledita, nije nita drugo nego konfiskacija narodnog blaga u
korist meunarodnog bankarskog kartela koji e ga kasnije koristiti. Kako su
oduzete koliine zlata dostigle neverovatnu koliinu od oko 5. 000 tona 1936.
godine poela je izgradnja specijalnog trezora u Fort Noksu (Fort Knox) u
dravi Kentaki . Tokom 1937. sve oduzete koliine zlata su smetene u Fort
Noks, a prva i poslednja provera stanja u ovom trezoru je obavljena 1953.
godine. Usled sve uestalijih tvrdnji meunarodnih ekonomskih eksperata da je
zlato iz Fort Noksa sukcesivno prebacivano i do 1960. u potpunosti preneto u
Londonski City, ameriki predsednik Don F. Kenedi je odluio da obavee
Ministarstvo finansija da izvri kompletnu reviziju faktikog stanja u Fort
Noksu. Zbog Kenedijevog ubistva komisija Ministarstva fininsija SAD nikad
nije oformljena, a umesto njenih lanova inspekciju je obavio Kenedijev
naslednik Lindon Donson. Svoju posetu Fort Noksu predsednik SAD Donson
je okonao specijalnom konferencijom za tampu na kojoj je izjavio: Sve je
tu, lino sam video.
Poslednja navodna revizija zlatnih rezervi SAD obavljena je 2005. od strane
privatne revizorske kue KPMG koju su krajem XIX veka osnovale firme:
Klynveld Kraayenhof & Co. iz Amsterdama, William Barclay Peat & Co. iz
Londona, Marwick, Mitchell & Co. iz Njujorka i German Deutsche Treuhand-
Gesellschaft , nemako holandska firma sa seditem u Frankfurtu. Prema
izvetaju KPMG-a stanje zlatnih rezervi SAD je besprekorno. Meutim, na
novinarsko pitanje jesu li videli zlato u Fort Noksu predstavnici KPMG-a su
priznali da su svoj revizorski posao obavili u prostorijam Banke federalnih
rezervi Njujorka na osnovu podnete pismene dokumentacije, a ne na osnovu
faktikog stanja. Navodne amerike zlatne rezerve niko nije video jo od 1953.
godine.
Don Fitcderald Kenedi (1917.-1963.) bio je 35. predsednik SAD (1961.-
1963. ). Amerikanci su dobili najmlaeg predsednika, prvog predsednika
rimokatolike veroispovesti i prvog koji je roen u 20 veku. Diplomirao je na
Harvardu 1940. i odmah nakon toga se prijavio u vojsku. U Drugom svetkom
ratu je postao komandant patrolnog amca br. 109 koga je u Junom Pacifiku
1943. potopio japanski razara. Dvoje od trinaest mornara je poginulo, a
Kenedi je sa preostalih deset plivao pet kilometara do jednog malog ostrva.
Tokom tog plivanja za sobom je vukao teko ranjenog vojnika koga nije hteo
da ostavi iako je to ugroavalo i njega i druge. Od tog ostrva Kenedi je sam
plivao dvadesetak kilometara do amerikih brodova da bi doveo pomo za sve.
Medalju za hrabrost je primio iste godine.
- 538 -

Odmah po zavretku rata upustio se u politike vode iako su ga mnogi
savetovali da to ne ini jer kao katolik u protestantskoj sredini ne moe
raunati na vee simpatije. S 29. godina postao je najmlai Kongresmen, a
1957. godine postao je lan monog Komiteta za spoljne odnose amerikog
Senata.
Veoma brzo Kenedi se prouo po svojim hrabrim i pravednim osudama
Francuske zbog zbivanja u Aliru, pri emu se otvoreno zalagao za nezavisnost
Alira. Od razvijenih zemalja Zapada je zahtevao da ponu izdvajanje znatno
veih sredstava za bespovratnu pomo zemljama u razvoju. Na unutranje-
politikom planu najodlunije je istupao u korist veih prava radnika i
njihovih sindikata. Kada je ameriki crnaki voa Martin Luter King bio
uhapen Kenedi je osudio aktuelnu ameriku vlast za rasizam, pozivajui na
hitno oslobaanje Kinga.
Tokom 1956. Kenedi je objavio knjigu Profil kuranih u kojoj je s
neskrivenim potovanjem i divljenjem govorio o ljudima koji su ivote
posvetili borbi za pravdu, ma koliko to ponekad bilo beznadeno. Za taj svoj
roman 1957. dobio je Pulicerovu nagradu.
Don F. Kenedi inaugurisan je 20. januara 1961. U svom pozdravnom govoru
pozvao je sve jake da budu, pre svega, pravedni, a da se svi slabi i nezbrinuti
ponu oseati sigurno i bezbedno. S tim u vezi naglasio je: Nita od ovoga to
sam rekao nee biti postignuto u prvih sto dana vladavine ove vlade. Nita od
ovoga se nee ostvariti ni za hiljadu dana. Mogue je da se nita od svega toga
nee ostvariti ni za naeg ivota, ali mi moramo jednom da krenemo tim
putem.
Da bi imao sigurnog saradnika i podrku Kenedi je na mesto javnog tuioca,
koje je smatrao presudno vanim za ono to je planirao, postavio svog brata
Roberta (Robert Francis "Bobby" Kennedy). Odmah po ulasku u Belu kuu
novi Predsednik je iz C. I. A. -e otpustio njenog prvog oveka Alena Dalsa i
njegovog prvog saradnika Riarda Bisela (Richard Bissell). Pripremio je sve
da onemogui novo naimenovanje notornog homoseksualca Edgara J. Huvera
(J ohn Edgar Hoover) na mesto efa FBI .
Nakon svestranih analiza i duih konsultacija odluio je da okona
angaovanje amerikih trupa u Vijetnamu, s obzirom da se, prema njegovim
saznanjima, rat vodio zbog kontrole, proizvodnje i distribucije narkotika u
Aziji . Prve sukobe je inscenirala C. I. A. sa ciljem eliminacije francuskog
uticaja u tom regionu, a prvu ratnu operaciju osmislio je lino Alan Dals sa
vojnim vrhom Pentagona. Kao prvi korak u pravcu okonanja ove amerike
agresije braa Kenedi su preduzeli hapenje Voli Birda (Wollie Bird), vlasnika
avio-kompanije Air Thailand koji je za potrebe C. I. A. prenosio opijum iz
Zlatnog trougla (prostor gde se granie Tajland, Laos i Mianmar) za SAD.
- 539 -

Potom su uhapsili i najveeg sindikalnog mafijaa Dimija Hofu (Jimmy
Hoffa), vou Sindikata vozaa tekih kamiona, koji je bio zaduen za
distribuciju droge irom Amerike. Meutim, najvanija odluka odnosila se na
povlaenje 5. 000 agenata C. I. A. -e iz Vijetnama koji su u toj zemlji operisli
pod maskom politikih i ekonomskih savetnika, humanitarnih radnika, pa ak i
svetenih lica. Na kraju, revoltiran samovoljom i drskou efova amerike
obavetajne slube, posebno oko njihovog nezakonitog delovanja u akciji u
Zalivu svinja na Kubi, Kenedi je najvio da e rasturiti C. I. A. na hiljadu
delova kako se nikada vie nebi tako neto stvorilo.
U kontetkstu svoje prie o zlu zvanom CIA Kenedi se dotakao i nemakog
kancelara Adolfa Hitlerom i, na iznenaenje mnogih, podsetio sve na svoju
izjavu iz 1945: Hitler will emerge from the hatred that surrounds him now as
one of the most significant figures who ever lived. . . He had a mystery about
him in the way that he lived and in the manner of his death that will live and
grow after him. He had in him the stuff of which legends are made (Hitler e
vaskrsnuti iz mrnje kojom je sada okruen kao jedna od najznaajnijih
linosti ikada. . . Misterija je bila sastavni deo njegovog ivota, kao to je bila i
deo njegove smrti i sigurno je da e misterija o njemu nastaviti da ivi. On je
u sebi imao ono to jednoga oveka ini legendom).
Juna 1963. godine Kenedi se obratio amerikoj i svetskoj javnosti uvenim
govorom poznatim kao Peace Speech (Govor mira):
O kakvom miru ja govorim? Za kakvim to mirom mi tragamo? To nije
Paksameriki mir koji je nametnut svetu snagom amerikog oruja. . . Ja
govorim o istinskom miru, o miru koji ivot na zemlji ini vrednim i smislenim,
koji omoguava ljudima i narodima da se razvijaju i nadaju se izgradnji boljeg
sveta za njihovu decu. Ja govorim o miru koji to nee biti samo za Amerikance
ve za sve mukarce i ene irom sveta. Ja ne govorim o miru sada ve o miru
za sva vremena. . . Mi neelimo rat. Mi ne oekujemo rat !
Nedugo zatim Kenedi se jo jednom obratio javnosti:
Sama re tajnost je odbojna u slobodnom i otvorenom drutvu. Svi mi
smo kao ljudi uroeno i istorijski protivnici tajnih drutava, tajnih zakletvi i
tajnih procedura. Ovo iz razloga jer svi mi irom sveta stojimo nasuprot jedne
monolitske i nemilosrdne konspiracije koja se najvie koristi tajnim sredstvima
u cilju proirenja svojih interesnih sfera, infiltracijom umesto invazije,
prevratima umesto izborima, zastraivanjem umesto slobodom izbora.
To je sistem koji je regrutovao iroke ljudske i materijalne resurse zarad
izgradnje jedne gusto zbijene, visoko efikasne maine koja se sastoji od vojnih,
diplomatskih, obavetajnih, ekonomskih, naunih i politikih operacija.
Njihova priprema je tajna, neobelodanjena. Njihove greke se zakopavaju, a
- 540 -

ne objavljuju. Njihovi disidenti su uutkivani, nikad hvaljeni. Njihova
potronja se ne preispituju, glasine ne publikuju, a tajne ne otkrivaju.
Ja od medija ne oekujem da hvali aktuelnu administraciju ve da je podri u
vanoj misiji obavetenja i upozorenja amerikog naroda. Lino sam potpuno
uveren u zdravorazumsko rasuivanje i prosuivanje naroda u situacijama
kada raspolae potpunim informacijama.
Prvi govor je irom sveta prihvaen sa velikim olakanjem jer je najavljivao
smanjivanje tenzije u vreme hladnog rata ali je zato drugi govor potresao
amerike obavetajne i vojne krugove kao i vlasnike najmonijeg biznisa u
Americi (Militaryindustrial complex) i izazvao njihov flagrantni bes prema
njemu. Ne ostajui samo na reima Kenedi je 11. oktobra 1963. godine
potpisao naredbu (National Security Action Memoranda NSAM 263) da se
otpone sa povlaenjem vojske iz Vijetnama. Pored odluke da se suoi sa
otuenou amerikog vojnog i obavetajnog kompleksa Kenedi je odluio da
se pozabavi rasvetljavanjem poslovanja Sistema Federalnih Rezervi.
Naime, Kenedi je bio gotovo u neverici kada je doao do dokumenata koji su
nesumnjivo ukazivali na to da je Sistem federalnih rezervi nezakonito telo koje
je od amerike vlade, odnosno amerikog naroda preotelo pravo da tampa
novac. Prema Amerikom Ustavu, (lan 1. , odeljak 8.) pravo da kuje i izdaje
novac, izriito pie, ima samo Kongres SAD i niko drugi. Shodno zakonskim
propisima Kenedi je odluio da se obrauna s nosiocima ovakve monetarne
politike u SAD. U podne 4. juna 1963. potpisuje I zvrnu naredbu br.11110
kojom se Ministarstvu finansija nalae da za potrebe amerike vlade odtampa
4, 3 milijarde dolara. Za razliku od dolarskih novanica koje tampa i
distribuira Sistem federalne rezervi i koje nemaju nikakvu podogu, novanice
Ministarstva finansija SAD imale su srebrnu podlogu i trebalo je da se koriste
kao beskamatni novac.
Dolarska novanica koju je izdala Vlada SAD bila je gotovo identina onoj
koju izdaje Sistem federalnihrezervi; na prvoj je pisalo United States Note, a
na drugoj Federal Reserve Note. Prva je imala crveni peat, a druga zeleni.
Iako sline, ove novanice su se razlikovale kao nebo i zemlja. Iza vladinih
banknota stajala je srebrna podloga, a iza novanica Federalnih rezervi ba
nita. Poetak tampanja novca pod kontrolom Vlade je zapravo predstavljao
kraj Sistema federalnih rezervi .
Predsednik Don Fitcderald Kenedi je ubijen u Dalasu, Teksas, 22.
novembra 1963. dok je prolazio ulicom Dealey Plaza. Zvanino je proglaen
mrtvim u jedan as popodne. Sve novanice koje je tampala Vlada SAD su u
narednih mesec dana povuene iz opticaja. Uredba predsednika SAD Dona F.
Kenedija pod brojem 11110 je i dalje na snazi, s obzirom da je niko nikada
nije opozvao, ali i pored toga niko nikad vie nije ni pokuao da tampa novac
- 541 -

u ime Vlade SAD.
Li Harvi Osvald (Lee Harvey Osvald), navodni ubica predsednika Kenedija,
uhapen j e samo 80 minuta nakon atentata ali ne za ubistvo predsednika ve za
ubistvo policajca Tipita (J . D. Tippit). Tek nakon nekoliko sati nezakonitog
ispitivanja Osvald je optuen i za ubistvo predsednika ali je, bez da je ikada
uspeo da izgovori i jednu re u korist svoje odbrane, dva dana kasnije ubijen u
sred policiske stanice u centru Dalasa. Osvaldu je tako onemoguena svaka
odbrana ali je zato u policiju privedena njegova supruga Marina koja je
ispitivana vie nedelja. Sve vreme ispitivanja negirala je da puka kojom je
ubijen Predsednik pripada njenom suprugu, a ove njene tvrdnje potvrene su i
na poligrafu. Takoe, tvrdila je da njen suprug, bivi radarista u vojsci SAD,
nije mogao da ubije Predsednika iz objektivnih razloga, ali da o tome treba
pitati ljude iz C. I. A. za koje je povremeno radio. O injenici da je njenog
supruga koga je uvala policija u po bela dana i pred TV kamerama
hladnokrvno ubio jevrejin J akob Rubintaj (J acob Leon Rubenstein), poznatiji
kao prijatel Majera Lanskog Marina nije elela nita da kae.Tokom 1994.
supruga Li Harvi Osvalda je izjavila: Odgovor o ubistvu predsednika
Kenedija nalazi se u Sistemu federalnih rezervi . Nemojte ih podcenjivati, jer
C. I. A. samo povlai obara, a pare za to obezbeuju ljudi iza i iznad
Agencije. Da je Marina sve vreme govorila istinu potvrdio je ef policije u
Dalasu kapetan Kari (J esse E Curry) koji je u svojim memoarima potvrdio da
protiv Osvalda nije postojao niti jedan jedini konkretni dokaz, a da je
osamnaest svedoka ispitivanih oko atentata na predsednika ubijeno u narednih
36 meseci.
Sat i po nakon to je Don Fitcderald Kenedi proglaen mrtvin
potpredsednik Lindon Donson je poloio zakletvu kao trideset i esti
predsednik SAD. Nedelju dana kasnije Donson je otpustio Roberta Kenedija s
mesta dravnog tuioca ali se ovaj, na iznenaenje mnogih, vrlo brzo vratio
politici i sa funkcije senatora 16. marta 1968. najavio kandidaturu za
predsednika SAD. Ubijen je nepuna tri meseca kasnije - 5. juna u hotelu
Ambassador u Los Anelesu.
etiri meseca po ubistvu Roberta Kenedija, 20. oktobra, aklina Buvije
Kenedi (Jacqueline Lee Bouvier) se na grkom ostrvu Skorpiosu udala za
Aristotela Sokrata Onazisa ( ) jednog od najveih svetskih
mafijaa svih vremena.
Novi predsednik SAD Lindon Donson onemoguio je redovnu dravnu
istragu o ubistvu predsednika SAD, prepustivi je komisiji koju je predvodio
predsednik Vrhovnog suda Erl Voren, stari neprijatelj porodice Kenedi. Prvi
Erlov saradnik je bio Alan Dals (Allen Welsh Dulles), nekadanji ef C. I. A.
koga je Kenedi izbacio iz slube a drugi, nita manje vaan, Don Mek Kloj
(J ohn J ay McCloy), nekadanji predsednik Svetske banke o kome Kenedi nije
- 542 -

eleo ni da govori. Vorenova komisija (Warren Commission) je uinala sve da
marginalizuje svedoenja niza ljudi koji su policiji Dalasa dali izjavu koje su,
po svemu, bile u suprotnosti sa zvaninom FBI verzijom. Posebno je bilo
interesantno kako je Komisija istraila ranjavanje treeg oveka. Naime, pored
predsednika Kenedija i guvernera Teksasa Dona Konelija (J ohn Bowden
Connally, J r.) ranjen je bio i sluajni prolaznik Dejms Tag (James Thomas
Tague). On je pliciji na licu mesta dao izjavu kako je ranjen etvrtim metkom
koji je, kao i prethodna tri, ispaljen sa Grassy Knolla. Pored toga Tag e, kao i
osamnaest drugih svedoka, govoriti o misterioznom oveku sa kiobranom
Umbrella man, koji je stajao pored Grassy Knolla. Vorenova komisija je Taga
pozvala na sasluanje tek nakon est meseci i konstatovala da on jeste ranjen
toga dana u Dalasu ali ne od etvrtog metka ve od rikoeta treeg hica.
Njegovu izjavu o sumnjivom oveku koji je sa kiobranom na 40C stajao
pored Grassy Knolla Komisija nije elela uopte ni da saslua do kraja.
injenica da su, pored Taga, jo mnogi od policije sasluani ljudi posvedoili
kako su pucnji doli iz pravca Grassy Knolla, a ne sa School Book Depository
zgrade kako je FBI tvrdio za Komisiju nije imalo nikakvog znaaja. Od
devetnaest osoba koje su svedoile vezano za dogaaje oko atentata na
predsednik SAD osamnaest je ubijeno u naredne tri godine, a Tag je, kao
jedini preiveli, 2003. napisao knjigu Truth Withheld (Sakrivena istina).
J avno ubistvo predsednika SAD i potonje unitavanje svih dokaza o moguim
naruiocima njegovog ubistva je zapravo poruka upuena svim onima koji se
bave politikom u SAD - Who is the boss?! Donsonovo efikasno ometanje
istrage Kenedijevog ubistva i bezrezervna spremnost da proiri i intenzivira
ameriki rat protiv Vijetnama obezbedili su mu neophodnu politiku,
ekonomsku i medijsku podrku da na predsednikim izborima 1964. godine
ubedljivo porazi svog protivkandidata Barija Goldvotera (Barry Goldwater
Jr. ). Zanimljovo da je najmlai saradnik Barija Goldvotera u njegovoj
predizbornoj kampanji bila Hilari Klinton, budua supruga amerikog
predsednika Bila Klintona. Hilari e politiki biti angaovana i na
predsednikim izborima 1968. godine kada e podravati kongresmena Judina
Mek Kartija (Ugine McCartey) za predsedniku nominaciju ispred
Demokratske stranke, i 1972. kada je kao savetnik pomagala senatora Dorda
Mek Governa (George McGoverne) u njegovom nastojanju da na
predsednikim izborima pobedi Riarda Niksona.
Iako su CIA, FBI i Bela kua uinili sve kako bi se zakljuci Vorenove
komisije afirmisali kao konana istina ipak je u SAD pokrenuto jo nekoliko
nezavisnih istraga. Posebno znaajna bila je istraga koju je pokrenula
specijalna komisija Kongresa SAD (United States House of Representatives
Select Committee on Assassinations) 1979. godine. Na osnovu istih
dokumenata na osnovu kojih je Vorenova komisija zakljuila da je ubistvo
Kenedija pojedinani akt ludaka Kongresna komisija je zakljuila, bez i jednog
uzdranog ili protivnog glasa, da je atentat na predsednika Kenedija bio deo
- 543 -

dobro organizovane zavere za njegovu eliminaciju. Meuti, kao ni Vorenova
komisija pre, ni Kongresna komisija nije elela da se uputa u to ko stoji iza
zavere ve je, na opte zaprepaenje amerike javnosti, donela odluku da svi
materijali na osnovu kojih je ona dola do zakljuka o zaveri budu zapeaeni
i nedostupni javnosti narednih 50 godina.
Na prave razloge i prave poinioce ubistva predsednika Kenedija ukazao je
kanadski novinar David amarko (David Giammarco) objavljujui 2000. -te, u
asopisu Cigar Aficionado, intervju sa neimenovanim agentom CIA. Na samom
poetku intervjua amarko ukazuje da nije u prilici da imenuje svog
sagovornika koji mu je, uz niz dokaza, poverio da iz ubistva predsednika stoji
niko drugi do sama CI A. Operacija eliminacije Kenedijada zvala se The Big
Event (Veliki dogaaj) i nije obuhvatala samo in eliminacije predsednika ve
i proces naknadnog zatakavanja i unitenja svih tragova. Tako je, prema
predoenim podacima koje je neimenovani agent izloio amarku, bilo jasno
da je oficijelna istraga ubistva u Dalasu obina farsa sa samo jednim ciljem:
spreiti otkrivanje istine.
Na jedan od strane novinara namerno previan i sistematski potiskivan
mogui razlog za ubistvo predsednika Kenedija ukazao je oksfordski student i
pisac Antoni Samers (Anthony Bruce Summers). On je, uz punu podrku
nekada najpoznatijeg novinara New York Times-a Dima Marsa (J im Marrs),
izneo obilje dokaza o gotovo linom sukobu izmeu predsednika Kenedija i
izraelskog premijera Davida Ben Guriona (David Gren) vezano za jevrejska
atomska postrojenja u Dimoni u pustinji Negev i pitanja saradnje I zraela sa
Palestincima. Kenedi je naime insistirao da Meunarodna agencija za atomsku
energiju (I nternational Atomic Energy Agency) izvi detaljnu kontrolu svih
jevrejskih atomskih projekata, a posebno reaktor Nachal Soreq i da I zrael
otpone ozbiljne, pod meunarodnom kontrolom, pregovore sa Palestincima.
Uviajui da preko zvaninih diplomatskih kanala nemoe da utie na
amerikog predsednika Ben Gurion je zatraio pomo Abrahama Fajnberga
(Abraham Feinberg), istaknutog njujorkog poslovnog oveka i izraelskog
lobiste. Fajnberg je uspeo da organizuje tajni sastanak izmeu Kenedija i Ben
Guriona ali na njemu je izraelskom premijeru predoeno da e SAD, ukoliko
on ne prihvati izlone zahteve, redefinisati svoju bliskoistonu politiku u
korist arapskog sveta. Kako, kao jedan od najistaknutijih cionista toga
vremena, nije eleo da prihvati ni jedan od dva ultimativna zahteva amerikog
predsednika Ben Gurion je 31. januara 1963. podneo stavku ali je, prema
Samersu, Marsu i kasnije jo mnogim drugima, istog dana izdao nareenje, kao
vrhovni zapovednik Mossada, za likvidaciju Kenedija.
I zraelska obavetajna sluba - HaMossad leModi' in uleTafkidim Meyuchadim,
vie nego svesna odgovornosti izvoenja ovakvog zadatka, je odluila da
njegovu celokupnu realizaciju poveri svojim bliskim saradnicima u SAD na
elu kojih se nalazio ozloglaeni Majer Lanski (Meyer Suchowljansky) poznat
- 544 -

ne samo kao mafijaki raunovoa ve i kao tvorac Sindikata kriminalaca
(National Crime Syndicate). Kako je organizacija ubistva amerikog
predsednika bila zahtevna operacija u nju su uloena znaajna finansijska
sredstva koja su obezbedili direktori dve banke i jedne multinacionalne
korporacije: BCI banke (Banque de Credit I nternational) Tibor Rozenbaum
(Tibor Rosenbaum) i I zrael J afet (Ernest I srael J aphet), direktor Israeli Bank
Leumi i direktor poznate italijanske firme CMC/Permindex Luis Blumfeld
(Louis M. Bloomfield). Nakon to je Kenedi ubijen a u Belu kuu uao Lindon
Donson SAD vie nikada nisu zatraile kontrolu izraelskih nuklearnih
postrojenja, a amerika bliskoistona politika je postala bezrezervno
procionistika.
Deo prikrivanja istine o ubistvu i njegovim naruiocima odvijao se i
skretanjem panje javnosti kroz iznoenje niza pikanterija iz ljubavnog ivota
predsednika Kenedija. Tako su svetlo dana ugledale i informacije vezane za
njegovu vezu sa Marielom Novotni (Mariella Novotny), Suzi ang (Sue Y an
Chang), Elen Rome (Ellen Rometsch) i glumicom Merlin Monro (Norma
J eane Mortenson), ali i jugoslovenskom princezom Jelisavetom Karaorevi.
J avnost je tako bila u situaciji da sazna da je glumica Merlin Monro bila vie
nego zaljubljena u Kenedija to ju je i navelo da, nakon to se on zbliio sa
princezom J elisavetom, 4. avgusta 1962. godine izvri samoubistvo.
Amerikanci su tada prvi put uli i da je sex simbol XX veka bila prinuena da
1956. pree u judaizam kako bi, u od Jevreja kontrolisanom Holivudu, mogla
da ima filmsku karijeru. J avnost je tada saznala i da se u judaizem, iz istog
razloga i pod istim uslovima, 1959. godine preobratila i Elizabeta Tejlor
(Elizabeth Taylor). Posebno iznenaujua i intrigantna su bila saznanja vezana
za Kenedijevu vezu sa princezom J elisavetom koja je u to vreme bila udata za
Hauarda Oksenberga (Howard Oxenberg). Kenedi je do te mere bio opsednut
J elisavetom da je ne samo napustio Merlin ve se znaajno distancirao i od
same akline. Kada se 21. septembra 1961. godine J elisaveta porodila i dobila
kerku Kristinu ne mali broj ljudi je verovao da joj otac nije ostareli
Oksenberg ve upravo predsednik SAD.
Nakon Kenedijevog ubistva J elisaveta se 1967. razvela od Oksenberga i
potraila utehu kod Vorena Bitija, Frenka Sinatre i Riarda Bartona sa kojim
je ak bila i tajno verena. Svoj mir je, prvo, pronala u braku sa Nilom
Balfurom (Neil Roxburgh Balfour), sinom uvenog engleskog premijera Artura
Balfura, a potom i braku sa premijerom Perua Manuelom Elijasom (Manuel
Ulloa Elias). O njenoj vezi sa predsednikom Kenedijem ameriku javnost je,
jo jednom, 1997. podsetila Kristina Oksenberg (Christina Oxenberg), druga
J elisavetina erka, u svom autobiografskom romanu Kraljevsko plavo (Royal
Blue) piui da joj je bioloki otac Jack, a ne Howard i da su se predsednik
Jack Kennedy i njena majka najee sastajali na njegovom imanju Hyannis
Port.
- 545 -

Tano deset godina nakon romana Royal Blue amerika javnost je saznala i
ko je neimenovani agent CI A o kome je pisao novinar amarko. Naime,
poetkom 2007. godine Seint Hant (Saint J ohn Hunt) objavljuje audio zapis
svog poslednjeg razgovora sa ocem (Everette Howard Hunt, J r.) koji mu
priznaje svoje uee u operaciji Operation PB SUCCESS (dravni pu u
Gvatemali 1954.), operaciji Playa Girn (invazija na Kubu poznatija kao
operacija u Zalivu svinja), operaciji The Big Event i aferi Watergate. Kao
svoje direktne sauesnike u ubistvu predsednika Hant imenuje sledee
pripadnike Agencije: Korda Majera (Cord Meyer, J r.), Davida Saneza (David
Snchez Morales), Vilijama Harveja (William King "Bill" Harvey). Hant je
svoje navode propratio gomilom dokaza, a jedan od zanimljivijih se odnosi na
vreme kada je bio stacioniran u Meksiko Sitiju gde ga je, u vie navrata,
poseivao Li Harvi Osvald. Da Hant nije obian agent bilo je jasno kada je
novinar Ted ulc (Tadeusz Witold Szulc) obelodanio da je on bio koautor
knjige The Craft of Intelligence (Umetnost obavetajnog rada) koju je objavio
Alen Dals odmah poto ga je predsednik Kenedi smenio sa mesta efa CI A.
Niko, ba niko, ko nije bio dovoljno visoko nije mogao da prie Dalsu, a
kamoli da mu pomae u pisanju knjige zakljuio je ulc. Nakon to su
upoznati sa izjavom svog dugogodinjeg visokog slubenika (pripadnik CI A
jo od 1949. ) i lana odeljenja za specijalne akcije (Special Activities
Division) stigle su i demantije sa najvieg mesta amerike obavetajne slube:
What he said has not been proven by any official investigation! (To to je on
rekao nije dokazano nijednom zvaninom istragom).
Dva verovatno najpoznatija i najpopularnija amerika predsednika su
Abraham Linkoln i Don Kenedi. Njih dvojicu danas povezuju neke
pojedinosti koje se, na neki nain, mogu smatrati i krajnje bizarnim. Naime,
Linkoln je izabran u ameriki Kongres 1846., a Kenedi 1946. Linkoln je
izabran za predsednika Amerike 1860., a Kenedi 1960. Glavnu panju tokom
trajanja svog mandata obojica su posveivala graanskim pravima i borbi
protiv dominacije bankarskog kartela zbog ega su i otpoeli izdavanje
beskamatnog novca. J edan od trojice Linkolnovih sekretara se zvao Kenedi
(J ohn Kennedy, J ohn G. Nocolay i J ohn Hay), a Kenedijev sekretar Linkoln
(Evelyn Lincoln). Linkolnova supruga En (Ann Rutledge) i supruga
predsednika Kenedija aklina su obe imale pobaaj dok su boravile u Beloj
kui. Oba predsednika su ubijena u petak pucnjem u glavu, a u oba sluaja
ubica je bio junjak. Linkolnov ubica Don Vilkins But (J ohn Wilkes Booth) je
roen 1839. godine, a Kenedijev ubica Osvald 1939. Linkoln je ubijen u
pozoritu koje se zvalo Ford, a Kenedi je ubijen u automobilu marke Linkoln
(Lincoln) koje proizvodi firma Ford. Oba atentatora imaju petnaest slova u
svojim imenima i obojica su ubijena pre nego to su stigli do suda. Linkolnov
naslednik na mestu predsednika Endrju Donson (Andrew J ohnson) je bio
junjak roen 1808. , a naslednik Kenedija Lindon Donson (Lyndon Baines
J ohnson) je roen 1908. takoe na jugu Amerike.
- 546 -

Govorei jednom prilikom o Americi i novcu uveni francuski filosof,
knjievnik i dramaturg an Pol Sartr (J ean-Paul Sartre) je izjavio:
"Ako pogledate ko je naseljavao Ameriku u proteklih dvesta godina onda vam
mora biti teko da poverujete da su ti ljudi stvorili jednu takvu ekonomsku i
vojnu silu. Bie, po svemu sudei, da su oni samo statisti, marginalci u filmu
koji su neki drugi reirali. A ko su oni, ti drugi? E, pa za svaki film vam je
potreban pun dep para, a ovim reiserima para nije nedostajalo!"
Decenijski prisutna dominacija amerikog dolara na svetskim berzama je
zapravo klasina piramidalna ema. Enormne koliine dolara koje tampa
Sistem federalnih rezervi iz SAD nemaju nikakvu realnu vrednosnu podlogu, ni
u robi, ni u zlatu. Ovakav bezvredni novac naziva se fiat currency i u istoriji
nije nepoznat ali nikad nije poprimio proporcije kao to je to danas sluaj sa
dolarom. Vrednost dolara poiva samo i iskljuivo na njegovoj potranji kao
svetske valute i stoga njegovo potiskivanje sa svetskog trita, odnosno
zamena drugim valutama vodi njegovom neminovnom slabljenju. Sjedinjene
Amerike Drave nemaju svoje devizne rezerve niti imaju svoj novac. One od
Sistema federalnih rezervi kupuju dolar za obavljanje svog platnog prometa i u
potpunosti su ovisne od njegove vrednosti, odnosno monetarne politike koju
vodi Sistem federalnih rezervi . Prema najnovijim ekonomskim studijama 90
odstvo svetskog novca nema realno pokrie. Gotovo u istom tom procentu je
i do 90-tih bilo i uee amerikog dolara u globalnim finansijskim tokovima.
To, s druge strane, znai da e neminovni bankrot Amerike imati negativne
posledice, po domino sistemu, i na sva ostala svetska finansijska trita.
Kraj svake fiat valute je neizbean i uvek se zavrava hiperinflacijom,
recesijom i bankrotom najveih i najznaajnih finansijskih institucija i samih
drava. Najvei neprijatelj fiat valute je zlato koje je kroz istoriju uvek bilo
merilo vrednosti gotovo svih stvari. Kada je 1914. u SAD kao sistem plaanja
uveden dolar koji tampa Sistem federalnih rezervi jedna fina unca zlata
vredela je 18,99 dolara, a sredinom 2010. njena cena je iznosila 1.353$. Da bi
se shvatila neminovnost nadolazee ekonomske i finansijske katastrofe u SAD
napomenimo samo to da je od dolaska Bua mlaeg u Belu kuu 20. januara
2001. pa sve do poetka 2007. na svaki dolar realno proizvedene robe,
natampano 19 dolara bez ikakvog pokria. Amerikanci, prema relevantnim
ekonomskim pokazateljima, ve due vremena ostvaruju oko dvadeset odsto
svetskog proizvoda, a troe neverovatnih etrdeset procenata. Ceh se mora
platiti, a raun e biti veoma neprijatan za sve!
Hemijska oznaka za zlazo je Au, iz latinskog jezika AURUM, to znai
blistavo svitanje, a u Zapadnom svetu je dobilo naziv po Rimskoj boginji
Aurori, koja je predstavljala boginju zore. Zlato je, pored bakra, jedini metal
koji nije belo obojen i koji se moe nai u metalurkom obliku u samoj
zemljinoj kori i to u koliini od 1, 110-3 ppm. Atomski (redni) broj mu je 79,
- 547 -

a relativna atomska masa 196, 96654. Zlato ima odlinu hemijsku stabilnost sa
visokim otporom prema koroziji i oksidaciji tako da se ne menja na vazduhu
ni pri jakom zagrevanju. Nije podlono ni jednoj kiselini, a mogue ga je
rastvoriti samo u carskoj vodici pri emu je vano znati da su tako dobijena
rastvorna jedinjenja zlata otrovna i smrtonosna po oveka. Zlato ima znatnu
specifinu teinu - gustina mu je 19.3., dosta visoku temperaturu topljenja i
srazmerno malu tvrdou pa je stoga najkovaniji metal na svetu. Kovnost zlata
je bez premca u odnosu na sve druge metale pa se tako od 1 grama zlata moe
proizvesti ica duine 3 km, a kovanjem je mogue napraviti zlatne folije
debljine do 0, 0001 milimetara, odnosno 500 puta tanje od oveije dlake. Zbog
lakog kovanja ali i svojih antikorozivnih kvaliteta zlato je jo 2500 g.p.n.e.
poelo da se koristi kao novac u Lidiji, Maloj Aziji. Od tada pa sve do danas
novac koji nema odgovarajuu vrednost u zlatu ne predstavlja nikakvu
vrednost per se ve je isto pekulativnog karaktera. istoa zlata izraava se
u karatima: 24 karata je oznaka za najistije zlato.
Rast cene fine unce zlata tokom 2006, a pre svega tokom 2007. najavio je
nastupanje ozbiljnih inflatornih kretanja u SAD koje su se ve krajem 2008.
suoile sa nultom stopom industrijskog rasta da bi poetkom 2009. bilo jasno
da je amerika privreda u recesiji. Negativna kretanja u SAD su se prenela i na
sve zemlje koje svoje devizne rezerve baziraju na dolarskim fiat banknotama.
Da e to tako biti shvatile su jo poetkom XXI veka Rusija, Kina, Italija,
vedska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt i druge drave koje su ve 2006.
najavile smanjenje svojih deviznih rezervi u dolarima. ta vie, arapske zemlje
polako ali izvesno svoju naftu poinju da naplaaju u evrima i jenima i
juanima ime se potranja za novanicima Sistema federalnih rezervi dodatno
smanjuje i devalvira njihova vrednost. U ovom pogledu najdalje je otiao I ran
koji e ve od 2013-14, u celosti napustiti dolar kao obraunsku valutu to ga
je stavilo na listu prioriteta amerike vojne mainerije.
Najozbiljniju pretnju amerikom monetarnom hegemonizmu predstavlja Kina
iji su dravni zvaninici januara 2009, a pre svih guverner Dou Sijaoucuan
(), javno zatraili da se dolara napusti kao svetska obraunska i
platena jedinica. To je odmah podrala Rusija uz konkretan predlog da se, za
prvo vreme, odmah uz dolar u svetskoj monetarnoj politici ponu primenjivati
i japanski jen, kineski juan i ruska rublja. Podravajui ovakva gledita o
neophodnosti naputanja dolara nobelovac Dozef tiglic kae: Veoma je
sporno da ostane dolarski sistem u eri globalizacije. Potreban je novi svetski
valutni rezervni sistem, koji e smeniti dolarski. U prilog svoje tvrdnje
tiglic, ali i mnogi drugi ekonomisti, navode podatak kako SAD imaju, ako
uopte, oko 8 hiljada tona rezervi zlata a, u isto vreme, zemlje evrozone preko
13 hiljada tona dok se u aramima (hramovima) u Indiji uva neverovatnih 25
hiljada tona zlata. Vezano za I ndiju ilustrativan je primer hrama Sri
Padmanahauami ( ) u dravi Kerala, posveenom
bogu Vini gde se, prema zvaninim procenama drave, uva zlatni nakit,
- 548 -

zlatnici, srebrnjaci i drago kamenje u vrednosti od 11,2 milijarde dolara. Ovo
bogatstvo ve vie vekova uva kraljevska porodica Tavankora
().
Ovako rezolutno ukazivanje na neophodnost naputanja dolara uslovilo je i
reakciju Sistema Federalnih Rezervi koje su pokrenule valutni rat protiv
ostatka sveta i to kroz programirano obezvreivanje dolara. Naime, kako pie
Martin Volf (Martin Wolf), novinar londonskog Financial Times-a i jedan od
najpoznatijih finansijskih analitiara na svetu, SAD trae mogunost da
nametnu svoju volju drugim zemljama na raun tampanja novca. Amerika e
uspeti ili da proire inflaciju na ostatak sveta, ili da iznudi jaanje nominalnih
kurseva valuta drugih zemalja u odnosu na dolar. On smatra da e Sistem
Federalnih Rezervi, prema svemu sudei, u toj borbi pobediti, s obzirom da
moe da tampa onoliko dolara, koliko poeli. Volf smatra, osim toga, da e
Federalne Rezerve nastaviti tampanje novca sve dok inflatorna pretnja za
SAD ne postane opasna to e, do tada, proizvesti niz negativnih posledica kod
veine drava i to primarno kroz podizanje vrednosti dugoronih aktiva i cene
kredita.
Kada je predsednik Bu Mlai uao u Belu kuu ameriki dug Sistemu
federalnih rezervi i stranim poveriocima iznosio je pet hiljada esto milijardi
dolara. Do kraja 2006. godine dug je, kao to je i predvideo savetnik
predsednika Bua za ekonomska pitanja Alan Habarda (Allan B. Hubbard)
dostigao granicu od osam i po hiljada milijardi to je SAD uinilo ubedjivo
najzaduenijom dravom na svetu. To znai da je zaduenost SAD po glavi
stanovnika dostigla iznos od 28.412 $, odnosno 58.390 $ po svakom
zaposlenom. Ako se ovom nacionalnom dugu dodaju i lina dugovanja
amerikih graana bankama i drugim finansijskim institucijama u ukupnom
iznosu, prema podacima za 2005. godinu, od neverovatnih 11.400 milijardi
dolara onda American Dream (Ameriki san) postaje prava Night Of Witches
(No vetica).
Da bi se shvatile dimenzije amerikog dravnog duga s kraja 2006-te recimo
samo da bi se tim novcem moglo kupiti 9000 Bekingemskih palata u kojoj
inae ivi britanski monarh, sagraditi 28 Ajfelovih tornjeva od istog zlata,
otkupiti sva proizvodnja aja na svetu za sledeih 2000 godina ili svakom
stanovniku zemlje pokloniti 1500$.
Kako bi se neminovni bankrot odgodio za barem jo nekoliko godina dravni
sekretar za finansije amerike vlade i nekadanji generalni direktor banke
Goldman Sachs Henri Polson (Hanry Paulson) je septembra 2007. dramatinim
obraanjem obavestio Kongres da e vlada SAD dostii vaei limit
zaduivanja od 8,96 biliona dolara (oko 45% bruto nacionalnog dohotka) 1.
oktobra 2007. i da stoga trai hitno izglasavanje poveanja limita
zaduivanja, naglasivi da je to neophodno kako se zatitilo puno poverenje i
- 549 -

kredibilitet SAD. Ve tada niko nije imao iluzija da bi, ako Kongres na vreme
ne izglasa poveanje te granice, to znailo da Sjedinjene Amerike Drave
nisu vie u stanju da finansiraju poslovanje vlade i servisiraju dunike
obaveze koje dospevaju na naplatu. Ista pria sa istim obrazloenjem o
neophodnosti daljeg zaduivanja SAD ponovljena je i 2008. i 2009, a ve
2010. je postalo jasno da e se, ukoliko se nastavi sa dotadanjom dinamikom
zaduivanja, gornja granica zaduenosti SAD 100% njenog bruto
nacionalnog dohotka koja je oko15,8 biliona dolara, dogoditi najkasnije tokom
2013. godine. To je, prema stavovima svih ekonomskih strunjaka, granica
kada drava zapravo objavljuje svoj bankrot ili ulazi u proces hiperinflacije ali
i kada joj prete teritorijalno dezintegracioni procesi.
Sve ovo je, nedvosmisleno, slobodnim ekonomskim analitiarima i
ekonomistima ukazivalo na jednosmernu ulicu kojom se SAD kreu - slom
finansijskog sistema i bankrot SAD koja, izvesno, nakon toga nee vie biti
neprikosnovena ekonomska i vojna sila. Cenu ovakve politike, na alost, nee
platiti gramzivi i nezajaljivi vlasnici kapitala ve obini graani koji e biti
lieni svojih radnih mesta, a mnogi i celokupne svoje imovine. Da je to, a ne
neto drugo, scenario amerikog sna pokazali su podaci da je Dord Bu
Mlai svoj mandat predsednika SAD krajem 2008. zavrio sa dravnim dugom
od 10.626.877.048.913,08$. Za samo par meseci na mestu predsednika SAD
Barak Husein Obama se zaduio dodatnih hiljadu milijardi dolara to znai da
je ve u julu 2009. dug SAD iznosio apsolutno neverovatnih
11.587.496.984.477,72$. To zapravo znai da su se SAD od 1. septembra 2007.
pa sve do 1. avgusta 2009. zaduivale po stopi od 3,83 milijarde dolara dnevno
tako da je na dan 1. avgusta 2009. svaki graanin SAD dugovao tano
37.786,82$. Krajem 2010. ovaj dug dostie nivo iznad 13 hiljada milijardi
dolara. To, s druge strane, znai da e svaki Amerikanac poetkom 2011.
godine dugovati oko 44. 000$, odnosno da e svaki poreski obveznik u SAD
biti optereen dugom od preko 120.000$. I z ovih podataka je vie nego jasno
da su SAD kao ekonomska i vojna supersila ve u stanju ubrzanog odumiranja.
Amerika je velika - najvea svetska ekonomska sila, a preko Sistema
federalnih rezervi sve to ne valja u SAD prenosi se na ostatak sveta. Da je to
tako, a ne nekako drugaije, govori i podatak da se tokom 2006. godine, u
svetu pekulisalo sa oko 385.000 milijardi dolara u obliku fiat novca, a da
godinji planetarni bruto proizvod svih drava ne prelazi 65.000 milijardi
dolara. To je nita drugo do najava sloma postojeeg svetskog finansijskog i
ekonomskog sistema o emu je otvoreno prva progovorila Kina krajem 2008.
Tom prilikom Kinezi su podsetili svet da se prvi slom meunarodnog
finansijskog trita dogodio 1914, drugi 1939, trei 1971-1973, a da e se
etvrti, zbog pekulacija Sistema Federalnih rezervi, dogoditi najkasnije do
2019. Ova nova svetska ekonomska i vojna sila je na dan 1. januara 2009.
godine imala dravne rezerve od 1,98 hiljada milijardi dol ara, a sa 1,4 hiljada
milijardi dolara zajma datog SAD, postala je najvei svetski kreditor
- 550 -

bankrotirane Amerike. O srozavanju amerikog kreditnog rejtinga govori i
Standard & Poors 500 Index koji je rejting amerike federalne vlade 5.
avgusta 2011. sa AAA spustio na AA+, prvi put od kako radi te rejtinzi, od
1917 godine. Poetkom 2012. Standard & Poor s je svoje miljenje o bonitetu
amerikog dravnog duga ponovo stavio na razmatranje i konstatovao da bi ga
mogao dodatno smanjiti jer postoji objektivan rizik od bankrota SAD-a
ukoliko Bela kua radikalno nesmanji potronju i povea prihode.
Za ovakvu koliinu fiat novca na meunarodnom tritu kapitala najpoznatiji
i najcitiraniji ameriki milioner Voren Bafet (Warren Edward Buffett) je
rekao: to je najrazornije oruje masovne ekonomske destrukcije. J edan drugi
poznavalac svetskih ekonomskih prilika - Marej Sabrin (Murray Sabrin) je ovu
prevaru opisao reima: Ovu kolosalnu i neverovatno kompleksnu emu
prevare osmislili su i sproveli ingeniozni i diabol ini umovi!
Svoj sud o bezvrednim dolarima i onima koji stoje iza njega izrekao je i
iranski predsednik Mahmud Ahmedinedad ( ). On je 3. marta
2010. u Teheranu izjavio da e SAD i Sistem Federalnih Rezervi ostati u
svetskoj istoriji zapameni kao najvei falsifikatori i lopovi jer su od 1971. do
2010. godine natampali preko 29. 000 milijardi dolara bez pokria i tako, kroz
kupovinu robe od drugih naroda, iste opljakali za isto toliko novca.
Celokupna ideja kapitalizma kao sistema zasniva se na pljaki nacionalnih
ekonomija u korist nekolicine pojedinaca zakljuio je Ahmedinedad. Koliko
je Ahmedinedat bio u pravu govori i podatak da je u svetu novana masa od
poetka svetske ekonomske krize krajem 2007. do kraja 2011. poveana za
preko 400%, a da je u istom tom periodu koliina zlata poveana za nepunih
8%.
Ahmedinedad je, na insistiranje pojedinaca da bude odreeniji, dodao i kako
celokupnim amerikim ali i svetskim bankarskim i finansijskim sistemima
(Meunarodni monetarni fond, Svetska banka, Evropska centralna banka...)
upravljaju: Goldman Sachs Group, Inc., JP Morgan, Wells Fargo, Bank of
America, Citigroup, U. S. Bancorp, Bank of New York Mellon, Morgan Stanley,
Fidelity Management and Research, State Street Corporation, The Vanguard
Group i BlackRock, Inc. I za ovih bankarskih i finansijskih kua stoje vekovi
pekulacija i malverazacija desetak ili najvie trinaest porodica koje danas de
facto odluuju o opastanku drava i naroda, zakljuio je iranski predsednik. Na
pitanje ko su pomenute familije Ahmedinedat je odgovorio: U svom
dosadanjem politikom ivotu sreo sam mnoge predsednike i premijere
drava, prineve i kraljeve, elne ljude najvanijih meunarodnih organizacija,
bankarskih i finansijskih institucija i verujem da niko od njih nije lan ni
jedne od pomenutih familija. Nisam imao priliku da upoznam nikoga iz
britanske kraljevske porodice ili njima bliskih Rotilda, niti mi se ukazala
prilika da sretnem nekoga iz sfere legata Sesila Roudsa ali sam i pored toga
sklon da o njima promiljam na nain koji bi mogao biti odgovor na neke od
- 551 -

vaih dilema.
Na prijemu koji je novembra 2002. godine odran u Njujorku povodom
devedesetog roendana amerikog ekonomiste i nobelovca Miltona Fridmana
(Milton Friedman) aktuelni direktor Sistema federalnih rezervi Ben Bernanke
je na Fridmanovu i opasku dr Ane varc (Anna J acobson Schwartz) da su
Federalne rezerve odgovorne za depresiju iz tridesetih godina XX veka pred
svima odgovorio: I would like to say to Milton and Anna: Regarding the
Great Depression, youre right. We did it. Were very sorry. But thanks to
you, we wont do it again (eleo bih da odgovorim Miltonu i Ani po pitanju
Velike depresije: U pravu ste, mi smo je izazvali. No, zahvaljujui Vama
neemo je ponoviti!).
Ponovili su je!
Prvi ovek koji ne da nije poverovao Bernankeu ve je odmah decembra
2002. otpoeo kampanju za uvoenje zlata kao jedine valute u meudravnom
plaanju bio je libijski predsednik Moamer Gadafi ( ). On je
predloio Maleziji, I ranu, Sudanu i Bahreinu da uvedu persijski zlatni dinar u
meusobnu trgovinu u skladu sa starim standardima kalifa Umar Ibn al -
Khattab-a. Na apsolutno zaprepaenje SAD i EU ali i, iznad svega i pre
svega, Svetske banke, MMF-a i ostalih meunarodnih bankarskih kartela,
nakon samo dva sastanka ministara finansija i trgovine ovih zemalja odranih
22. i 23. oktobra 2003. u Kuala Lumpuru, a pod rukovodstvom malezijskog
premijera dr Mohameda (Mahathir bin Mohamad), Gadafijeva inicijativa je
prihvaena. Vrednost zlatnog dinara, na predlog guvernera Centralne banke
Irana dr Bijana Latifa (Bijan Latif), utvrena je na 4, 25 grama 22 karatnog
zlata to je bio ekvivalent vrednosti za 10 srebrnih dirhama. Ve poetkom
2004. otpoelo se sa postepenom implementacijom ideje o povratku
muslimanskih drava na meusobno trgovanje u zlatu. Ohrabren ovim uspehom
Gadafi je, nakon viednevnih sastanaka sa egipatskim predsednikom Hosnijem
Mubarakom ( ) u Kairu, otpoeo i sa pripremama za
monetarno ujedinjenje svih afrikih drava kako bi se spreilo njihovo dalje
ekonomsko uruavanje i potpadanje pod finansijsku kontrolu meunarodnog
bankarskog kartela. Januara 2007. u Tripoliju je odran prvi veliki i znaajan
sastanak dravnih predstavnika Tunisa, Egipta, Alira, Sudana i Libije o
pitanjima arapsko afrike saradnje i ekonomske nezavisnosti. Godinu dana
kasnije Mubarak i Gadafi su postigli dogovor o ukidanju carina izmeu dve
zemlje, osnivanju zajednike trgovake komore i tenjoj saradnji u
eksploataciji gasa i njegovoj komercijalizaciji preko zajednike firme Al Tube
ali i o nekoliko desetina milijardi dolara libijskih investicija u nove
rafinirijske kapacitete u Egiptu kako bi se dostigla cifra od preraenih milion
barela dnevno.
Da je pria o Gadafiju ozbiljnija od ozbiljnog Amerikancima je postalo jasno
- 552 -

17. februara 2010. kada su ameriki politiari Majk Pits (Mike Pitts) i senatori
Dejvid Tomas (David Thomas) podneli zakonodavni predlog South Carolina
Gold and Silver Bills S. 862 and H. 4128 da se u J unoj Karolini uvede zlatni i
srebrni novac umesto papirnih novanica Sistema Federalnih Rezervi . Za
Karolinom u akciju uvoenja zlata kao platenog sredstva krenula je i drava
J uta, a posle nje jo i Kolorado, Dordija, Montana, Misuri, I ndiana, Ajova,
Novi Hempir, Oklahoma, Tenesi, Vermont i Vaington. Sistem federalnih
rezervi i banke koje su bile najodgovornije za ono to se u Americi dogodilo
24. oktobra 1929. J P Morgan i Goldman Saks (Goldman Sachs Trading
Corportation) su gotovo otvoreno od vlade SAD zatraile da se odmah, bez
odlaganja, preduzme neto u vezi sa libijskim predsednikom i dravama koje
su prihvatile njegovu zlatnu inicijativu.
Suprotno optem uverenju, krah berze 1929. koji je bio planiran u No. 23
Wall St. , Home of the House of Morgan nije bio kljuni momenat u Velikoj
depresiji koja je sledila. Ono to je pretvorilo obinu recesiju u kolaps, a to
je u Home of the House of Morgan bilo i oekivano, bio je talas opsade tedia
banaka u Americi 1930. i 1931. Povlaei svoje depozite tedie su dovele do
krize banaka i bankarskog sistema u SAD koji se decenijama razvijao bez
dravne kontrole i adekvatne regulative. Banke su tada, ba kao i danas, davale
u zajam ogromne koliine novca za koji nisu imale nikakvo pokrie sve se
zasnivalo na poverenju ljudi da banke raspolau realnim novcem to je tada, a
i danas, apsolutna iluzija. Od sto dinara kredita koje banke plasiraju
graanima i firmama samo je pet dinara realnog novca tedia, a sve ostalo je
fiat novac koji banke samovoljno emituju. Retko koja banka na svetu danas
posluje sa vie od 5% realnog novca, to znai da je 95% njihovih plasmana
zasnovana na onom narodnom doem ti.
Aktuelna finansijska i ekonomska kriza u SAD ali i ostatku sveta zapravo je
ponovljena verzija krize iz tridesetih godina prolog veka sa istim akterima.
Prvi znaci problema na amerikom finansijskom tritu pojavili su se 9.
avgusta 2007, a 16. marta 2008. postalo je jasno da Americi, kroz krah
hipotekarnog trita, predstoji pravi finansijski zemljotres. Uruavanje
amerikog hipotekarnog trita ukazalo je prvo na apsolutni rast siromatva u
SAD ali i mrane radnje finansijskog sektora koji je trgovao na nain koji
nikada do tada nije bio zabeleen ak ni u teoriji. U ove finansijske transakcije
mreom kupoprodajnih dugova bile su ukljuene ak i investicione banke SAD
i dobrog dela ostatka sveta. Siromatvo amerikih graana koje se prikriva na
razne naine ipak je obelodanjeno krajem 2009. godine u sklopi istraivanja
koje je izvrilo Federal Reserves pod nazivom Susvey of Consumers Finances.
Prema podacima dobijenim tokom ovog istraivanja 10% stanovnitva SAD
raspolae sa 72% ukupnog nacionalnog bogatstva dok na ostalih 90% graana
otpada svega 28% . Stvar je znaajno dramatinija ako se shvati da samo 1%
amerike ekonomske i politike elite raspolae sa neverovatnih 37% ukupnog
nacionalnog bogatstva to je za celih 9% vie od 90% ukupne populacije
- 553 -

graana SAD.
Prema zvaninim podacima US Department of Agriculture (Ameriko
ministarstvo poljoprivrede, USDA) od 2007. do sredine 2010. u SAD 15%
domainstava, odnosno 17, 5 miliona porodica, a to je oko 50 miliona ljudi nije
imalo sredstava za adekvatnu ishranu (food insecure) svaki dan su imali
jedan obrok manje. Imajui u vidu da su SAD najvei svetski proizvoa hrane
USDA zakljuuje da razlog za gladovanje pedeset miliona ljudi lei i injenici
njihovog siromatva. Kako bi se spreila socijalna katastrofa administracija
Baraka Obame je pokrenula program Supplemental Nutrition Assistance
Program putem koga se dele markice za ishranu 42, 4 miliona ljudi. Meutim
sekretar USDA Kevin Konkan (Kevin Concannon) veruje da je broj onih koji
ive ispod granice siromatva znatno vei ali da se ljudi stide da stanu u red za
besplatne obroke. Najvei problem, prema Konkanu, su deca, njih 17 miliona,
koja zahtevaju posebnu brigu a koja im se, prema postojeem zakonu Child
Nutrition Act, neprua na nain i meri koja je neophodna.
Nastojei da prikruju svoje pekulativne radnje hipotekarne banke u SAD su
otpoele shizofreni talas plenidbe kua pod njihovom hipotekom to je dovelo
do opteg haosa i nezabeleenog pada cena nekretnina. Tako se dogodilo da su
milioni Amerikanaca izbaeni na ulice, a da su se banke nale u posedu
stotina hiljada kua i apartmana koje niko nije mogao da kupi. Banke su imale
nekretnine ali ne i novac koji im je bio potreban kako bi i same vratile kredite
investicionim bankama kod kojih su se povoljno zaduivale. Raun je bio
jednostavan: Hipotekarne banke su uzimale kredit od investicionih banaka po
kamatnoj stopi od 2 ili 3% i potom ih plasirali kroz stambene kredite sa
kamatom od 5 do 7%. Zarade su bile enorme ali je problem nastao kada su
ljudi koji su kupili kue pomou takvih kredita postali insolventni.
Hipotekarne banke nisu mogle da naplate svoja dugovanja, a samim tim nisu
mogle ni da vraaju novac investicionim bankama zbog ega ni one nisu mogle
da odravaju likvidnsot.
Za samo nekoliko meseci na Vol Stritu su propale uvene investicione banke:
Bear Sterns, Merrill Lynch i Lehman Brothers, a potom slede Indy Mac, First
Heritage Bank, First National Bank of Nevada, First Priority Bank, Fannie
Mae, Freddie Mac i, na kraju, jedna od najveih amerikih banaka Washington
Mutual Bank. No, da sa bankrotom svih ovih banaka nije bilo sve sluajno i
tek-tako otkrilo se odmah nakon to je 15. septembra 2008. Lehman Brothers
Holdings Inc objavio najvei bankrot u finansijskoj istoriji sveta 639
milijardi dolara. Ve 26. septembra Nemaka banka (Deutsche Bank) je od
Steajnog suda (United States Bankruptcy Courts) zahtevala da joj se
promptno vrati 72,5 miliona dolara koji su grekom Bank of America Corp.
transferisani na raun Lehman Brothers Holdings Inc. Nakon to je portparol
Suda Dejms Gidens (J ames Giddens) objavio da se novac, bez obzira na
greku prilikom transfera, nee vratiti Deutsche Bank jer novca jednostavno
- 554 -

nema Nemci su pokrenuli sopstvenu istragu da bi, samo nakon desetak dana,
utvrdili da je Lehman Brothers Holdings Inc. est meseci pre objave svog
bankrotstva otpoeo sa ienjem svojih rauna u korist tri izraelske banke:
Bank Hapoalim, Bank Leumi (osnovana 1902. kao svojevrsna zadubina
Herclovog cionistikog sna) i Israel Discount Bank LTD. Tako su pedantni
Nemci utvrdili da su amerike i tedie iz mnogih drugih zemalja zapravo
pokradeni za neverovatnih 401, 3 milijarde dolara koliko je sa rauna Lehman
Brothers Holdings Inc. prebaeno u Izrael. Poslednji transfer obavljen je 10.
septembra, a u okviru njega su bili i 72,5 miliona dolara Nemake banke.
O ovom bankrotu koji je zapravo najobinija kraa prvi je javno progovorio
novinar Def Rens (J eff Rense) ali je ubrzo uutkan od strane najveih
amerikih medija koji su ga unisono poeli nazivati arlatanom i promoterom
nesuvislih teorija zavere. U kojoj meri je orkestrirani medijski lin Rensa bio
usmeren ne samo u pravcu zatite jevrejskih vlasnika Lehman Brothers
Holdings Inc. ve, pre svega, u pravcu prikrivanja globalnog jevrejskog
finansijskog kriminala pokazalo se ubrzo nakon to je otkriveno da je i Bear
Sterns, preko firme Africa Israel USA, transferisao milijarde dolara put
Izraela. U sluaju Bear Sterns-a glavni igra je bio jedan od najbogatijih
jevreja na svetu Lev Avnerovi (

) na daleko poznat
kao najvei finansijer 120 jevrejskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. O
navodnom bankrotu Lehman Brothers Holdings Inc. i potvrdi nemakih nalaza
pisala je ve 27. septembra i novinarka Bloomerg-a Linda Sandler (Linda
Sandler) uz konstataciju da u bankrotu najvei pojedinani gubitnik nije
Deutsche Bank ve Abu Dhabi Investment Authority sa vie desetina milijardi
dolara. Nakon ovog lanka Sandlerovoj, kao jednom od najprominnetnijih
Bloomberg-ovih novinara, nije dozvoljen dalji istraivaki rad po ovom pitanju
ve je prvo upuena na jednomeseni odmor, a potom je usmerena na teme
koje nisu imale dodirnih taaka sa bankrotima amerikih banaka.
Deutsche Bank je bila prva banka koja je osetila posledice amerikih
pekulanata ali ona je, za razliku od drugih, jeftino prola. U Nemakoj se,
po principu kad u Americi zahladni u Evropi padne sneg, uruila banka Hypo
Real Estate Holding AG. Lanac bankrota evropskih, a pre svega britanskih
banaka tokom 2008. zaustavljen je ogromnom intervencijom drava koje sa
stotinama milijardi evra poreskih obveznika spaavaju kolaps evropskog
finansijskog trita. Korifeji nelobirealnog kapitalizma iji su preci ve
izazvali stravine katastrofe siromatvo, bedu, masovnu nezaposlenost i,
konano, Prvi i Drugi svetski rat opet su na delu: danas kroz socijalizaciju
gubitaka odravaju privatizaciju dobitaka to ih ini uasno opasnim po
oveanstvo. Svojim inflacijama, deflacijama i hiperinflacijama doveli su do
toga da poetkom 2009. godine 40% svetskog stanovnitva ivi od jednog
dolara dnevno.
No, rtve meunarodnog pekulativnog kapitala nisu samo firme irom sveta
- 555 -

ve i same drave. Tako se ve krajem 2008. I sland pripremao da objavi
bankrot drave, a onda su mu pomogle prvo Rusija sa etiri milijarde evra, a
potom su u pomo pristupili i Meunarodni monetarni fond, Evropska banka za
obnovu i razvoj, Velika Britanija, Nemaka i jo nekoliko evropskih drava
koje su mu odobrili finansijski paket pomoi u vrednosti od 12 milijardi
dolara. Slinu sudbinu je doivela i prezaduena Maarska koja je oktobra
2008, nakon to se premijer Ferenc Gyurcsny pripremio da objavi bankrot
drave, izbegla finansijski slom i socijalnu tragediju zahvaljujui hitnoj
finansijskoj pomoi u visini od 25 milijardi evra od Meunarodnog
monetarnog fonda, Evropske unije, Svetske banke i Evropske centralne banke.
Spisak drava kojima je poetkom 2009. pomognuto kako bi izbegle bankrot je
poeo da se uveava: Rumunija, Letonija, Litvanija, Estonija... Aprila 2010.
bankrot je najavila i Grka i to je, ne zato to Evropa ceni Aristotela i Platona
ve stoga to je ona jedna od vanijih evropskih drava i lanica NATO-a,
shvaeno kao najozbiljnije upozorenje opstanku evropske monetarne unije i
same zajednice. Drave kojima e do 2013. trebati, prema njihovim sopstvenim
predikcijama, znaajna finansijska pomo kako bi izbegle kompletan
ekonomski kolaps su I rska i Portugal, a strunjaci se slau da tu treba imati u
vidu paniju i I taliju. O Belgiji koja je zaduena 1.230 milijardi dolara, nema
vladu godinu dana i stoji na pragu latentnog sukoba Flamanaca i Valonaca
niko vie ne eli ni da govori. "Belgija ne postoji, to je vetaka zemlja. Ne
postoji nikakva belgijska nacionalnost ili identitet. Flamanci i Valonci nemaju
nita zajedniko, ni ekonomiju, ni jezik, ni kulturu, zakljuio je jedan od
elnih ljudi flamanske desniarske partije Vlams Belang Filip Devinter (Philip
Michel Frans Dewinter).
EU je zapravo Vier-Reiche uspostavljen prema nacrtima donetim u L' htel
Maison Rouge jo tokom Drugog svetskog rata i iza koga su stajale, a i danas
stoje multinacionalne finansijske korporacije i proizvodni konglomerati i,
naravno, Nemaka koji su, svi zajedno, okupili 167 hiljada birokrata u Briselu
kako bi kontrolisali ve posustale i sluene evropske nacionalne drave.
Briselska vavilonska birokratija, nesposobna, infantilna i kriminalizovana
dovela je Evropu do bankrotstva i besmisla. Sve je pod kontrolom medijskih
primitivaca koji su svojom bahatou, perverzijima i glupostima zatrovale sve
tampane i video medije nevanim temama, dok se nemilice tampaju dolari i
evri bez pokria, dok raste nezaposlenost, deindustrijalizacija, cena svih vrsta
energenata i zdrave hrane i pitke vode koje sve vie poprimaju status
luksuznih namirnica.
Spas iz prie o Vier-Reich, odnosno o EU postoji a objavie ga Nemci svojim
evropskim prijateljima kada im budu izloili svoje ekonomsko i socijalno
ureenje, svoj federalni sistem, budetsko i finansijsko ureenje i predstavili
im ga kao merilo ili uzor u postojeem velikom broju mogunosti slinih
stvara. Tom prilikom nee im, naravno, rei da su to ideje nastale u
francuskom hotelu Rotes Hause davane 1943. godine.
- 556 -

Sve to se danas dogaa u Americi i Evropi jasno ukazuje na to da je
liberalni kapitalizam sistem koji se rukovodi iskljuivo i samo profitom i to po
svaku cenu. U takvom sistemu nema i nikada nije bilo mesta za oveka
darvinovog oveka koji je uvek tretiran kao roba. Ono to svakog potenog
oveka moe da zabrine je pomisao da su se jo od Francuske buroaske
revolucije nosioci liberalnog kapitalizma i glavni finansijeri demokratije
bogatili i reavali nagomilane sistemske probleme izazivanjem sukoba veeg
ili manjeg intenziteta. Kriza sa poetka 2009. je, bez dileme, dostigla razmere
one iz 1909. i 1929. koje su se, na kraju, razreila tek izazivanjem Prvog i
Drugog svetskog rata. Svet se ve sada mogur kree prema Treem svetskom
sukobu i to kroz seriju malih ali opet nita manje pogubnih lokalnih sukoba
koji u jednom momentu mogu, u skladu s matematikim proraunima, prerasti i
sukob optih razmera u kome e bor zaraenih nadmaiti zbirno broj zaraenih
iz Prvog i Drugog sukoba - na kub.
Povodom katastrofalnih ekonomskih kretanja u SAD Zbignjev Beinski je
poetkom 2009. ustvrdio da e Sjedinjene Drave imati milione i milione
nezaposlenih ljudi koji e doista dotai dno. To e biti stanje izvesno vreme,
dok se stvari, nadajmo se, ne poboljaju. U isto vreme, postoji javno saznanje
o enormnom bogatstvu koje je preneto nekolicini ljudi, bez istorijskog
primera u Americi zbog ega, ak, moe biti i nemira.
Beinski nije, a i kako bi, imenovao one koji su na krizi profitirali .
Meutim, podatak da su, od svih banaka u SAD, samo Wells Fargo Bank, N. A. ,
Goldman Sachs i J. P. Morgan Chase banke iz krize izale osnaene govori sve
samo po sebi. Tako je, primera radi, J. P. Morgan Chase sa Donom Dejkobom
(J ohn J acob Astor) i njegovih 220.000 zaposlenih, tokom 2008. i 2009.
ostvarila istu dobit od vie milijardi dolara. No, najvea zarada J. P. Morgan
Chase banke nije bila u novcu koliko u injenicu da je ona za samo 3,5
milijardi dolara 2008. godine kupila propale banke Washington Mutual Bank i
Bear Sterns i tako, kad se praina slegla, ostvarila dobit od nekoliko desetina
milijardo dolara koliko su ove banke, i kao propale, vredele. Vrednost deonica
J. P. Morgan Chase se od 2008. do 2010. udvostruila, a finansijski direktor
banke Majkl Kavanah (Michael J . Cavanagh) je tim povodom za The New York
Times izjavio: Banka se ponosi ovim rezultatom.
Goldman Sachs Group Inc. je osnovan 1869. godine i, prema miljenju
najveeg broja finansijskih strunjaka, je broj jedan krivac za poetak
globalne finansijske krize iz 2007. Kriza je nastala tako to je Goldman Sachs,
kao kredibilan investicioni fond, prodavao finansijske derivate, kao solidnu
investiciju, na tritu kapitala svima koji nisu sumnjali u njihovu isplativost.
Ovi derivati su zapravo izum samog Goldman Sachs-a i poznati su kao Abacus
2007-AC1. Abacus je bio sastavljen iz vrednosnih papira koji su se zasnivali
na hipotekama na nekretnine za koje je Goldman Sachs tvrdio da e se njihova
vrednost kontinuirano uveavati srazmerno prosperitetnom tritu nekretnina.
- 557 -

Investitori, verujui najveem investicionom fondu u SAD, su kupovali ove
derivate i to ekajui u redu.
No, kada su se u Americi pojavili problemi sa otplatom kredita za nekretnine
ispostavilo se da su derivati apsolutno bezvredni i tada je nastupio finansijski
sunovrat. Amerika Securities and Exchange Commission tuila je Goldman
Sachs zbog obmanjivanja investitora, tako to su izostavljali kljune
informacije i lano prikazivali proizvod. Delovalo je da e glavni meetar
odgovarati za izazivanje krize ali se onda dogodio obrt: Ameriko ministarstvo
pravosua je iznenada saoptilo da odustaje od tube protiv Goldman Sachsa
za 1,3 milijarde dolara. Postignuto je poravnanje, po kome je samo 300 milona
dolara plaeno vladi SAD-a, a 250 bankama, penzionim fondovima i
osiguravajuim kompanijama koje su bile prevarene od strane Goldman
Sachsa. Odmah nakon toga Goldman Sachs je dobio saglasnost amerike vlade
da se preregistruje iz investicionog fonda u kreditnu banku to mu je
omoguilo da od amerike drave, a na teret amerikih poreskih obveznika, na
ime pomoi zbog postojee finansijske krize, dobije pomo u iznosu od 12,9
milijardi dolara.
Zato je Goldman Sachs nagraen za izazivanje krize moe biti dug ali i
sasvim kratak odgovor. Mogue da je dovoljno samo napomenuti da Goldman
Sachs upravlja ve decenijama amerikom administracijom, a spisak spisak
onih koji su rukovodili Goldman Sachs-om i njihove funkcije u dravnom
aparatu SAD ali i irom sveta, impresivne su. Robert Rubin (Robert Rubin) i
Henri Polson (Henry Paulson) bili su ministri finansija u Buovoj i Obaminoj
administraciji, Mark Karni (Mark Carney) guverner Narodne banke Kanade,
Mario Dragi (Mario Draghi) guverner Evropske centralne banke, Mario Monti
(Mario Monti) premijer I talije, Romano Prodi (Romano Prodi) bivi italijanski
premijer i predsednik Evropske komisije, Masimo Tonini (Massimo Tononi )
italijanski ministar finansija, David Votson (David Watson) ef monetarne
politike u Banci Engleske, Malkom Turnbul (Malcolm Turnbull ) lan
australijskog parlamenta i ef Liberalne stranka Australije, Lukas Papadimos
( ) premijer Grke i vice-predsednik Evropske centralne
banke... Svi oni su na ta mesta doli sa nekog od rukovedeih mesta u
Goldman Sachs-u. Sadanji predsednik uprave Goldman Sachs-a Lojd Blankfin
(Lloyd Blankfein) 2011. je, prema Forbs-u, bio jedan od 50 najuticajnijih ljudi
u svetu, a iste te godine dobio je samo u bonusima na platu 68 miliona dolara
dok su zaposleni proseno primali 660.000 dolara bonusa. Londonski broker
Alesio Rastani (Alessio Rastani) je ovolike bonuse objasnio sledeim reima:
Goldmanovi trezori na Vol Stritu sve su puniji, uglavnom proporcionalno
nivou bankrota, nesree i siromatva to se iz Vol Strita koncentrinim
krugovima ire svetom.
Najvei pojedinani donator predsednike kampanje Baraka Obame je
Goldman Sachs koji je ujedno bio i njegov najvei donator kad se nominovao
- 558 -

za mesto u amerikom senatu. Nakon to se uselio u Belu kuu Obama je meu
ljude sa kojima e saraivati tokom svog predsednikog mandata zaposlio
sledee Goldman Sachs-ove slubenike: Dianna Farrell finansijski analitiar
u Sachs-u, Stephen Friedman lan Odbora u Sachs-u, Timothy Geithner
direktor u Sachs-u, Gary Gensler pomonik za finansije u Sachs-u, Robert
Hormats podpredsednik Sachs-a, Neel Kashkari ef informativne
bezbednosti u Sachs-u, Karen Kornbluh ef kabineta predsedavajueg u
Sacks-u, Emil Michael izvrni bankar u Sachs-u, Philip Murphy ef Sachs-
ove ispostave u Frankfurtu, Mark Patterson zvanini lobista Sachs-a u
Kongresu SAD, Adam Storch ef Sachs-ovog obavetajnog odeljenja, John
Thain ef I zvrne kancelarije Sachs-a... Kao i Obama i Dord Bu Mlai je
bio okruen Sachs-ovim ljudima: Joshua Bolten izvrni direktor pravnih
poslova u Sachs-u, Edward C. Forst podpredsednik Sachs-ovih investicionih
fondova, Stephen Friedman lan Odbora Sachs-a, Gary Gensler
podpredsednik Sachs finansija, Eric Mindich ef Sachs-ovog strategijskog
odeljenja u Njujorku, Robert Rubin podpredsednik Sachs-a, Robert Zoellick
podpredsednik svih Sachs-ovih meunarodnih ekspozitura. . .
Kolika je obest amerikih korporacija i finansijskih institucija ilustruje
zalaganje njihovog protg Baraka Obame da u Kongresu progura zakonski akt
o smanjenju poreza za najbogatije koji je, jo pre desetak godina, pripremio
Dord Bu Mlai. Prema ovom zakonskom aktu ve sada nazvanom Obamas
Bush tax cut 2% super bogatih Amerikanaca bi trebalo u narednih desetak
godina da plaa manji porez to bi prihod dravnog budeta smanjilo za
neverovatnih 750 milijardi dolara. I , tako, dok se Amerikom iri nezaposlenost
i glad bogati postaju jo bogatiji to je i dovelo do toga da su SAD danas
drava sa najveim socijalnim razlikama na svetu. U SAD, prihodi 0,01%
stanovnita (oko 16 hiljada porodica) inili su 1980. godine 1% primanja svih
graana, da bi 2010. dostigli ak 5%, to je znaajno vei udeo nego to je bio
ak i krajem XIX veka. Kako e se narastujee socijalne potrebe u SAD
reavati sa smanjenim budetskim prihodom objasnila je The National
Commission on Fiscal Responsibility (Nacionalna komisija za fiskalnu
odgovornost): Moraju se smanjiti socijalna davanja i postojee najamnine.
Na optu dilemu hoe li SAD opstati kao supersila Beinski odgovara
negativno, a u svojoj knjizi Izvan kontrole, Globalna previranja uoi 21. veka
(Out of Control: Global Turmoil on the Eve of the 21st Century) navodi za to i
razloge: zaduenost, trgovinski deficit, niska stopa tednje i ulaganja,
industrijska nekonkurentnost, niske stope rasta produktivnosti,
neodgovarajua zdravstvena zatita, loe srednjokolsko obrazovanje,
pogrena drutvena infrastruktura i propadanje gradova, gramzivi imuni trei
stale, izrazita parazitska opsednutost parniarenjem, produbljivanje rasnih
problema i siromatva, raireni kriminal, masovno uivanje droge, usaivanje
beznaa, irenje seksualnih sloboda, masovno irenje moralne izopaenosti
putem masovnih medija, slabljenje graanske svesti, nastavak razjedinjujueg
- 559 -

multikulturalizma, kolaps politikog sistema, poveanje osjeaja duhovne
praznine... .
Ejn Rand (Ayn Rand), uvena ljubavnica jo uvenijeg Filipa Rotilda
(Philippe de Rothschild), je 1957. objavila knjigu Skupljeni atlas (Atlas
Shrugged). Na 1168 stranica gospoica Rand elaborira temu kako e oni koji
kontroliu svet kroz dizanje cena nafte i ostalih energenata prvo potresati svet,
a potom ga, kroz unitenje naftnih buotina i zatvaranje mnogih rudnika, a pre
i iznad svega kroz ekonomski haos uzrokovan zatvaranjem njihovih
industrijskih postrojenja i unitenjem njihovih finansijskih institucija konano
i bespovratno zagospodariti nad svim ljudima.
U romanu za koji mnogi veruju da je napisan po ideji samog Filipa Rotilda -
l' homme la tte d' une Banque Rothschild, Randova zapravo opisuje i
nagovetava ta e se desiti kada umni, kreativni i inventivni ljudi objave svoj
trajk, svoje nezadovoljstvo drugim ljudima - onima koji su suta suprotnost
njima. J edan od glavnih likova u romanu Francisco dAnconia kae:
Mi stvaramo bogatstvo ovoga sveta, a nai bi neprijatelji da piu nekakve
moralne kodekse. Mi bez tih kodeksa moemo i preiveemo ali ne i oni bez
nas. . . Unitiu sopstvenu firmu dAnconia Copper, unitiu je svesno,
namerno, planski i to sopstvenim rukama. To u prvo isplanirati do najsitnijih
detalja, a potom u, u realizaciji plana, upotrebiti svo svoje umee kao da
stvaram novo bogatstvo, kako im nebih dozvolio da prozru moje namere i
spree me u tome. Neu im dozvoliti da preuzmu dAnconia Copper i tako
spree sopstvenu propast. Unitiu svaki deli moje firme i unitiu i
poslednje zalihe bakra koje sam proizveo jer bez toga ja mogu ali ne i oni.
Nita im neu ostaviti kako je sad ve u sve vratiti na poetak kada je
Sebastian dAnconia otpoinjao posao od niega. I onda e oni shvatiti da ne
mogu bez njega i mene!
Najvaniju poruku radnicima i onima koji misle da imaju nekakva prava koja
ostvaruju preko ceduljica koje ubacuju u glasake kutije Randova saoptava
preko glavnog lika monog industrijalca i finansijera Dagnija Tagarta
(Dagney Taggart):
Ja Dagni i svi ostali Dagniji ovoga sveta koje nazivaju materijalistima
jedini znamo koliko malo toga ima u materijalizmu. . . Mi smo oni koji definiu
smisao materijalizma i mi znamo koliko je to nitavno. Mi smo dua svih onih
eleznica, rudnika, cenrala, naftnih buotina koje dnevno pulsiraju kao srce
koje daje ivot ljudskom rodu. To je tako i bie tako sve dok oni shvataju da su
samo telo koje bez nas, bez nae due i srca nisu nita do obino truplo. Bez
nas oni su obina rulja nesposobna za bilo ta osim za pljaku, ubijanje i
optu propast. Mi, za razliku od njih, ne ovisimo ni o jednom materijalnom
dobru jer smo materijalno dobro sami po sebi. Mi kreiramo, stvaramo i
- 560 -

obezbeujemo im sredstva za rad bez kojih su oni nemoni. Pa ak i da im
ostavimo sva ta sredstva za rad, sve te elektrane, rafinerije, hemijske
industrije i elektronske centre ta e oni? Da gledaju i plau! Oni,
jednostavno reeno nemaju mozga! Degnration en gnration.
Moe li neko danas, na kraju prve decenije XXI veka, da povue bilo kakvu
paralelu izmeu onoga to je Randova pisala i opte svetske krize! Bilo bi
dobro da moe jer ako ne izvesno je da e mnoge dAnconia Copper
nepovratno propasti, a sa njom i svi koji su od njih zavisili. Da li je ovo
poetak kraja ili kraj jednog poetka ostaje da se vidi.

















- 561 -



Poglavlje dvadest esto
BANKA ENGLESKE


Kralj Engleske Henri VI I I (Henry VI I I of England) nije nikako mogao da
dobije mukog naslednika s enom Katarinom Aragonskom (Catalina de
Aragn y Castilla) pa je nakon devetnaest godina braka odluio da se razvede.
Kraljica Katarina je poticala iz najmonije vladarske kue tog vremena: bila je
ki Ferdinanda II Aragonskog (Fernando I I de Aragn) i I zabele Kastiljske
(I sabela I de Castille), a caru Karlu V (Carlos I de Espaa) je bila tetka. No,
pored svega toga Katarina je bila fanatina katolkinja i u velikoj milosti pape
Klementa VII (Giulio di Giuliano deMedici) koji je Henriju VIII poruio da
mu ne moe odobriti razvod. Kako su svi katoliki vladari priznali papi pravo
da ih venava tako je i pitanje razvoda bilo u njegovim rukama. Bez razvoda
za Henrija nije bilo ni novog venanja ni novih legalnih naslednika. elei da
ipak rei problem na hrianski nain, Henri VIII alje kardinala Tomasa
Volsija (Thomas Cardinal Wolsey) 1528. godine u Vatikan da izmoli blagoslov
za ponitenje braka - divortium imperfectum, a svog poverljivog oveka
Riarda Kruka (Richard Crook) u Veneciju da se tamo dodatno posavetuje s
najpoznatijim rabinima.
Volsijeva misija nije uspela s obzirom da je Curia Romana na elu sa papom
Klementom VII septembra 1530. odbila svaku priu na temu ponitenja braka
tvrdei da u Starom zavetu nema osnova za Henrijeve elje. Papa je lino
odbio i molbu osamdeset i tri engleska viteza da se Henriju omogui razvod i
odmah potom je, po specijalnom kuriru, uputio engleskom monarhu pismo sa
samo dve rei: Non possumus - ne moemo. Meutim, za razliku od neuspele
Volsijeve misije Krukov boravak u Veneciji pod okriljem familije Este je dao
eljene rezultate: rabini su preko londonskog pravnika Tomasa Kromvela
(Thomas Cromwell) poruili Henriju da prema TaNaH-u (Leviticus 18:16,
), jevrejskoj Bibliji, ima pravo razvoda s obzirom da je Katarina jednom
ve bila udavana i to za njegovog roenog brata Artura Tjudora (Arthur
Tudor), princa od Velsa. U TaNaH-u naime eksplicitno pie da se niko ne sme
udati za svog devera, ili oeniti svastikom, a kako je TaNaH stariji od Starog i
Novog zaveta, stariji od Rima, Kurije i svakog pape Henrije je mogao da ini
to je eleo. Rabini su stoga predloili Henriju VI I I da iz naziva engleske
crkve izuzme odrednicu katolika i tako eliminie papu kao njenog vrhovnog
verskog poglavara. Reeno, uinjeno. Nakon hiljadu godina jedinstva Henri
VI I I je 1534. odvojio Englesku crkvu od Vatikana, proglasio se njenim
poglavarom (Supreme Governor of the Church of England) i samom sebi
odobrio razvod; enio se jo pet puta. Venecijanski rabini su sainili i novi
- 562 -

prevod Starog zaveta koji e postati Biblija Engleske crkve nazvana
Autorizovana Verzija (The Authorized King J ames Version of The Great
Bible ). J o jedan momemanat vezan za razvod engleskog monarha, pored
povratka J evreja na englesko tlo, je od posebne vanosti: Vatikan, a time i
katolika Engleska su bili protiv masona; Jevreji i novoustanovljena
protestantska crkva na elu sa Henrijem VIII e im biti vanredno naklonjeni.
Rim je bio zapanjen. Niko nije mogao da poveruje ta se zapravo desilo. Za
Papu koji je sedeo na cathedra Petri engleski kralj Henri VI I I postao njegova
negacija, to je bilo, naravno, neodrivo i nedopustivo. U takvoj situaciji
Ufficii di Curia (Rimska kurija) je zatraila pomo od vojno mone katolike
panije i njoj odanog Rey de Espaa Carlos Quinta. Rat s Engleskom bio je na
pomolu. Henriju VIII, ija je dravna kasa bila prazna, je hitno trebala
finansijska pomo za opremu i pripremu vojske za sukobe koji su postali
izvesni. Evropsko plemstvo mu nije moglo ni elelo pomoi u sukobu protiv
Vatikana i mone panije; svi su verovali da e ga njegovo cherchez la femme
doi glave. No, zlato je nenadano poelo da se sliva u Englesku, a slali su ga
jevrejski bankari i trgovci koje su katoliki vladari Ferdinand II Aragonski i
I zabela Kastiljska (roditelji Henrijeve ene Katarine Aragonske) 1492.
prognali iz Aragonije i Kastilje. J evreji su iz panije preli u Veneciju,
enovu, Amsterdam i Konstantinopolj odakle su sada dostavljali zlato Henriju
VIII; Engleska je odjednom raspolagala neogranienim koliinama novca, a
Henri VIII je naprasno poeo da govori o istorijskoj povezanosti Jevreja i
Engleza. Potomci J evreja koji su 1290. ediktom kralja Edvarda I (Edward I of
England) bili proterani iz Engleske su se sada u nju vraali ulazei na velika
vrata. Ovo je bio pravi poetak povratka Jevreja u Englesku, a vremenom e
britanska oligarhija postati pro-jevrejska i okultna.
Nakon pola veka arki i sukoba Engleska je tek 1588. za vreme Elizabete I
(Elisabeth I of England) konano porazila Armadu Espaola i postala jedna od
najveih pomorskih sila tog doba. Rat s Vatikanom bio je dobijen ali sukobi
nisu bili razreeni; verske razlike, razmirice i suprotnosti izmeu
rimokatolikog pontifa i poglavara Ecclesia Anglicana (Engleska crkva) i
danas tinjaju.
Nakon smrti Henrija VI I I , koji je zaratio s Sancta Sedes (Sveta stolica) zbog
razvoda i koji se za ivota est puta enio, na presto Engleske e 1558. doi
njegova erka Elizabeta I koja e dodatno unaprediti savez izmeu engleskog
plemstva i jevrejskih menjaa novca. Meutim, kada je 1603. za engleskog
suverena doao Dejms VI od kotske i I od Enleske situacija se izmenila. Za
razliku od Henrija VIII i njegove kerke, novi engleski monarh Dejms I
(James I of England), iako nije imao nita protiv Jevreja, nije oseao da
jevrejskim menjaima novca i bankarima ita duguje; uporno je odbijao njihov
zahtev za osnivanjem jedne centralne engleske banke. Problem Dejmsa I je
bio u tome to nije znao sa kim ima posla: njegovog najstarijeg sina, princa
- 563 -

Henrija (Henry) neko je otrovao u osamnaestoj godini, a kako Dejms I to nije
shvatao kao pretnju i sam je 1625. postao rtva otrovne ae vina. Novi kralj
Engleske postaje njegov srednji sin arls I Stjuart (Charles I of England,
vladao od 1600. do 1649.) koji je, nastavljajui oevu politiku, nastavio s
odbijanjem prava parlamentu da donese zakone o uspostavljanju centralne
banke. Svesni da legalnim putem ne mogu ostvariti svoje ciljeve parlamentarci
okupljeni oko Olovera Kromvela pokreu oruani napad na kralja i sve ostale
protivnike njihove ideje centralne banke. Sukob nije dugo trajao jer su
parlamentarci brzo porazili osiromaenog kralja i njegove pristalice. Ovaj
sukob, utamnienje i pogubljenje engleskog kralja Kromvel i pristalice su
proslavili trodnevnom pijankom u centru Londona.
Od 16. decembra 1653. pa do 7. maja 1659. Engleska nije imala
kralja; postal a je Republika kojom su vladali Oliver Kromvel i njegov sin
Riard. Kromvelovi su poticali iz porodice hristijanizovanih jevreja koja je
bila deo vieg drutvenog stalea Engleske ali nikada nije pripadala njenom
plemstvu. Bankarski pokuaji da se u ovom periodu obezbedi koncesija na
osnivanje engleske centralne banke nisu uspeli naprosto jer Oliver Kromvel
nije, u skladu sa engleskom tradicijom i zakonima, mogao da dodeljuje takve
privilegije. Bilo je neophodno obnoviti englesku monarhiju pa se tako ona
ponovo uspostavlja: krunu dobija arls II (Charles II of England), a nasleuje
ga Dejms I I (J ames I I ), sinovi ubijenog kralja arlsa I. Kako ni jedan od njih,
ni po cenu ivota, nije eleo da prihvati uspostavljanje engleske centralne
banke na Dejmsa I I se, nakon to je arls II ubijen 2. februara 1685, vre
snani pritisci da abdicira. Besmrtih sedam, ljudi koji su u potpunosti
kontrolisali engleski parlament eleli su, po svaku cenu, da na engleski presto
dovede nekoga ko e potpisati kraljevsku povlasticu za osnivanje centralne
banke. Voljan da to, i vie od toga, uini bio je holandski princ - stadhouder
Vilem I I I (Willem I I I van Oranje-Nassau). Sedmorica su uporno spletkarili
protiv Dejmsa II zalaui se da na njegovo mesto dovedu Vilema III, a svoje
zalaganje su pravdali time to je Vilem I I I protestant, liberalnih politikih
shvatanja i to se oenio sa Meri II (Mery II), kerkom Dejmsa I.
Ovakvo spletkarenje i samovolja Sedmorice je izazvala velike proteste meu
kotima koji su se ak i vojno pobunili. Sve je ukazivalo na to da e Parlament
morati da se pokori Dejmsu I I i da spaava glavu od ratobornih
kotlanana. Meutim, tada Besmrtnih sedam (Thomas Osborne, 1st Duke of
Leeds; Charles Talbot, 1st Duke of Shrewsbury; William Cavendish, 1st Duke
of Devonshire; Richard Lumley, 1st Earl of Scarbrough; Henry Compton, The
Bishop of London; Edward Russell, 1st Earl of Orford; Henry Sydney, 1st Earl
of Romney) odluuju da silom realizuju svoj naum. U skladu sa ve postojeim
planom oni u Hag alju arlsa Talbota sa zvaninim pozivom princu Vilemu
I I I . Naravno, Talbot je sa sobom poneo i 12.000 ali su se one, iako
dobrodole, ipak pokazale kao viak s obzirom da je jevrejski finansijer I sak
Suasu (Antonio I saac Lopez Suasso) ve pripremio dva miliona guldena za
- 564 -

osvajanje engleskog prestola. Pred Talbotom Suasu Vilemu I I I doslovce
govori: I f you are successful you may repay me; if you are not successful, I
will be the loser (Ako uspe vratie mi; ako neuspe ja gubim). Nakon ovoga
Vilem I I I je otiao u sinagogu Grote Sjoel gde se sa J evrejima molio za pad
Britanije, a prema proroanstvima zapisanim u knjizi Atlas Anglico de la
Gran Bretaa. U sklopu optih jevrejskih priprema za pokoravanje Engleske,
kotske i I rske J osef Vega (J oseph Pendo de la Vega) tampa spise pod
nazivom Confusin de Confusiones u kojima poziva i savetuje sve J evreja da
kupovinom akcija holandskih firmi, a pre svih Vereenigde Oost -Indische
Compagnie (Holandska istonoindijska kompanija) kao i Geoctroyeerde
Westindische Compagnie (Holandska zapadnoindijska kompanija) podre njenu
ekonomsku mo u vremenima koja predstoje, a koja e biti od presudnog
znaaja za njihovu budunost.
Uz pomo najveih i najboljih vojnih liferanata onog doba Antonia Makada
(Antonio Alvares Machado) i Pereire (J acob Magalhes Pereira) Vilemova
vojska (9.500 vojnika, 4.000 konjanika i 6. 000 vedskih plaenika) je 28.
septembra 1688. bila besprekorno opremljena i pripremljena za ukrcavanje na
brodove Admiraliteit van de Maeze ukotvljene u luci Hellevoetsluis. Pre
poetka same invazije Vilem III je izdao Deklaraciju (The Declaration of His
Highness William Henry, By the Grace of God Prince Orange) engleskom
narodu koja je de facto predstavljala neku vrstu objave rata s obzirom da je
najavljivala promenu politikih odnosa u Engleskoj u korist parlamenta, a na
tetu kralja i njegove crkve. Holandska okupaciona vojska se 5. novembra
1688. iskrcala na englesko tlo kod Brikshama, a potom usiljenim marom dola
do Londona. Do tog vremena Besmrtnih Sedam je ve pripremilo stanovnike
Londona ali i sam Parlament da Vilem I I I dolazi kao spasilac, a ne okupator.
Kako pravog otpora engleske kraljevske vojske nije bilo Dejms I I je 11.
decembra bio prinuen da napusti London i Englesku. Ve 28. januara 1689.
parlament je konstatovao da je naputanjem Londona Dejms I I de facto i de
iure abdicirao i da su se shodno tome stvorili uslovi da Vilem I I I i Meri
preuzmu presto.
Prvi koji se u okupiranom Londonu poklonio Vilemu I I I i ponudio mu svoje
usluge bio je vrhovni zapovednik vojske Dejmsa II Don eril. Za izdaju
sopstvenog kralja erila e Vilem III nagraditi titulama grofa i barona pa e
on tako svetu postati poznat kao John Churchill, 1st Duke of Marlborough,
Baron of Eyemouth. Izdajstvo Dona erila mnogi su smatrali odista
nepristojnim aktom s obzirom da je ovaj, nekad siromani ovek, sve to je u
ivotu postigao dugovao upravo kralju Dejmsu II. Naime, erilova sestra
Arabela (Arabella Churchill) bila je ljubavnica kralja Dejmsa i rodila mu je
ak etiri sina koja su stekla pravo da ponesu prezime Fitz James Stuart. Na
molbu Arabele Dejms I I je u slubu engleske garde primio njenog brata
Dona i ubrzo mu dodelio dunost zastavni ka. Pod pokroviteljstvom engleskog
kralja Don eril ulazi u visoko drutvo i ubrzo postaje ljubavnikom
- 565 -

vojvodkninje od Klivlenda (Barbara Palmer, 1st Duchess of Cleveland) koja ga
nagrauje sa 5. 000 za njegove kavaljerske usluge. To su, prema
najautentinijim svedoanstvima, bili poeci kasnije velikogvojvode
Marlboroa. Kako kao brat njegove ljubavnice nebi ostao poznat samo kao
kaveljer bogatih dama Dejms I I upuuje Dona erila u Francusku gde on sa
uspehom zavrava strateku kolu francuskog marala Tirena (Henri de la Tour
d'Auvergne-Bouillon), a nakon toga dobija i zvanje pukovnika i biva
proizveden u kotskog pera sa pravom da sedi u parlamentu. Sa trideset i
sedam godina Don eril e stei in generala, a njegova supruga Sara (Sarah
J enyns) postae veoma uticajna dama kako na dvoru tako i meu starom
engleskom aristokratijom.
Don i Sara eril su ve do 1688. bili veoma imuni ali se njihovo
bogatstvo multiplikovalo nakon njegove izdaje kralja Dejmsa I I i poklonjenja
holandskom princu Vilemu I I I . No, doba najvee slave Dona erila nastupa
tek nakon smrti Vilema I I I i dolaska princeze Ane 1702. godine na engleski
presto. Iste te godine poinje rat izmeu Francuske i Engleske zbog pitanja
panskog naslea, a kraljica Ana tada dodeljuje Donu erilu, vojvodi od
Marlboroa, vrhovno zapovednitvo nad engleskom vojskom. Prvobitne
engleske pobede nad snagama Luja XIV zapanjile su itavu Evropu, a nakon
pobedonosne bitke kod Hehted-Blenhajma (Zweite Schlacht bei Hchstdt) u
Bavarskoj erilu, odnosno vojvodi od Marloboroa biva dodeljeno kraljevsko
imanje Vudstok kraj Oksforda i 140.000 za izgradnju zamka Blenhajm. No,
poetni uspsi nisu bili i trajni pa je Engleska, na kraju, bila primorana da sa
Francuskom aprila 1713. potpie mirovni ugovor u Utrehtu. J o pre Utrehta
(1711.) kraljica Ana je otkrila da je eril i nju, kao i kralja Dejmsa II, izdao
i prevario gledajui pre i iznad svega svoje line interese.
Engleski parlament je nepobitno utvrdio da je eril prisvajao velike sume
novca koji mu se dodeljivao na ime trokova reprezentacije i da je drao lane
spiskove u kojima su se nalazila imena davno preminulih oficira za koje je on
uzimao plate. Takoe, utvreno je da je sa svojim zetom erlom od Saterlenda
bio umean u veliki berzanski i finansijski skandal J une pomorske kompanije
(Sout Sea Company), a kontrolori vojnog budeta otkrili su da je eril preko
tada najpoznatijeg vojnog liferanta engleske vojske jevrejina Solomona
Medine (Sir Solomon de Medina) primio, u periodu od 1701. do 1711, oko
60.000 na ime provizije. Vezano sa ovim otkriveno je i da je eril redovno
iao na molitvu u sinagogu Sha' ar ha-Shamayim smetenu u srcu londonskog
City-a i da se, ne retko,tamo sastajao na confidential talks (poverljivi sastanci)
sa venecijanskim, a potom i londonskim rabinom Nietom (David Nieto). ta
vie, otkriveno je da je Medina, kao prvi Jevrejin kome je dodeljena plemika
titula u Engleskoj, uz pomo svojih sunarodnik i najveih donatora Sha' ar ha-
Shamayim (Antnio Gomes Serra, Menasseh Mendes, Alfonso Rodrigues,
Manuel Nunez Miranda, Andrea Lopez i Pontaleo Rodriguez) organizovao
obavetajnu slubu za potrebe vojvode od Marlbora ali da ista nije radila samo
- 566 -

za potrebe vojvode ve i za neke druge, odnosno sve koji su mogli da plate
informacije. I ako je kraljica Ana smenila erila, a parlament i javnost ga
otvoreno prezreli on se nije mnogo deranirao. Ve tada je eril, sa
godinjim prihodima od oko 120.000, smatran za najbogatijeg podanika
Evrope. Ve tada je eril znao da Ana, koja je bolovala od porfirije, izvesno
nee jo dugo iveti i da e sa smenom na prestolu doi i do smena u
parlamentu i opte amnezije javnosti koja e biti zaneta skandiranjem: The
King is dead. Long live the King.
Holandskog princa, kome se Dord eril prvi poklonio, ljudi i veina
svetenstva nije htelo za kralja: bio je stranac i notorni homoseksualac ali, kao
i obino, narod se nije pitao, a svetenstvo se podelilo. Pobeda engleskih
izdajica, holandskog princa i jevrejskog kapitala tada je nazvana a i danas je
poznata kao Glorious Revolution (Velianstvena revolucija). Dejms I I se iz
Londona povukao u I rsku gde je vladao sve do 11. jula 1690. kada je njegova
vojska poraena u bici kod Boyne. Nakon ovoga Dejms odlazi u Francusku
gde mu Luj XI V ustupa svoj zamak Saint-Germain-en-Laye u kome i umre
1701.
Krunisanje Vilema I I I za novog kralja Engleske zakazano je za 11. april
1689. i to nakon to je pogubljeno osamnaestoro pripadnika dinastije Stjuart
koji su polagali pravo na krunu. Meutim, na dan proglaenja Vilema za kralja
ceremoniju krunisanja odbio je da obavi nadbiskup Engleske crkve Vilijam
Sankroft (William Sancroft). U takvoj situaciji ceremoniju krunisanja je, mimo
obiaja i pravila, izvrio londonski biskup Henri Kompton (Henry Compton),
jedan iz grupe Besmrtnih sedam. Tako je i pored protivljenja engleskog i
kotskog naroda, a voljom bankarske oligarhije, na engleski presto stupio
jedan holandski princ iz stare i ugledne nemake plemike porodice Orand-
Nasau (Huis van Oranje-Nassau). Zvanina titula mladog princa, pre nego to
je krunisan za kralja Engleske, kotske i I rske je bila samo Prins van Oranje.
Novi engleski suveren dobio je ime Vilijem I I I (William I I I of England), a
kraljevsku povlasticu za osnivanje Banke Engleske kao centralne banke
potpisao je 27. jula 1694. Nakon ovoga u Engleskoj vie nije bilo graanskih
ratova niti ubijenih kraljeva. The King is dead. Long live the King!
Vilem III od Oranda je postao kralj Engleske zahvaljujui svom
plemenitom poreklu, vojnoj sili i pomoi monih Amsterdamskih jevrejskih
finansijera sa kojima je bio blisko povezan i koji su ga put Engleske ispratili
iz sinagoge Obbene Sjoel. Meu finasijerima najvaniji su svakako bili
pripadnici porodice Suaso koja je bila jedan od naveih deoniara Holandske
zapadnoindijske kompanije (Geoctroyeerde Westindische Compagnie) ali i
uvene i najvee komercijalne i prve prave centralne banke na svetu
Amsterdam Vizelbanke (Amsterdamsche Wisselbank) osnovane jo januara
1609. Meu mnogim akcionarima ove banke nalazili su se i predstavnici
plemikih kua: Brunswick-Lneburg, Oranje-Nassau, Famiglia Giustiniani di
- 567 -

Genova, La famiglia Orsini, Wrttember, Famiglia dOria di Genova, Hessen-
Cassel,. . . . . To je bila prva, po dananjim standardima, moderna i efi kasno
ustrojena svetska banka na ijem se elu nalazio Dirk Os (Dirck van Os), jedan
od njenih osnivaa. Ona je prva otpoela sa izdavanjem svog bankarskog
novca bank geld ije koliine niko nije mogao da kontrolie to je, u roku od
samo nekoliko godina, multiplikovalo bogatsvo njenih deoniara. Po uzoru na
nju osnovane su Riksbanken, Hanoverska i mnoge druge banke od kojih je
Banka Engleske izvesno najpoznatija. Pored svega ve navedenog vano je
istai da je ova banka bila usko povezana i sa famoznim holandskim
kompanijama: istonoindijskom i zapadnoindijskom kompanijom koje su bile
prve svetske multinacionalne kompanije.
Odmah po zauzimanju engleskog prestola Vilijam III je otpoeo rat protiv
Francuske poznat kao Devetogodinji rat ili Rat Velike alijanse (1689.-1697.).
I tako, dok su engleski vojnici ratovali protiv Francuske holandske okupacione
trupe su sve vreme ovog sukoba ostale u Londonu garantujui bezbednost
novom kralju ali i Besmrtnoj sedmorici. Troei novac kao da nije njegov, a i
nije bio, Vilijam je doveo u pitanje solventnost engleskog trezora ali i uspeh
daljih borbi protiv Francuza. Engleska je zapravo bila pred bankrotom kada se
poetkom 1694. engleskom parlamentu i kruni obratio Vilijam Paterson
(William Paterson) iz firme Guild and Fraternity of St John the Baptist in the
City of London i ponudio engleskom parlamentu i kruni zajam od 1,2 miliona
funti. Patersonovi uslovi su bili: Prvo, Banka e odmah dati dravi 1,2 miliona
funti uz kamatu od 8% na godinjem nivou i 10.000 na ime trokova obrade
kredita; Drugo, drava e novoformiranoj banci garantovati pravo da izdaje
hartija od vrednosti, kovanje zlatnog i srebrnog novca i davanje kredita u
periodu od najmanje 12 godina; Tree, da se u periodu od pola veka od
osnivanja banke ne mogu objavljivati imena njenih glavnih osniva koji e
imati osnovno pravo da sami biraju direktore Banke; etvrto, da Banka moe
da naplauje dravni dug nametanjem taksi narodu sve dok se dug ne naplati u
celosti i da nijedna druga banka, dok drava ne otplati svoj dug, ne moe
dobiti iste ili sline uslove kao Banka Engleske.
Vilijem I I I je bio spreman odmah da potpie Petersonov zahtev ali su
protivljenja osnivanju nezavisne i od drave odvojene centralne banke bila i
dalje ogromna pa je kralj odloio svoju saglasnost. Na kraju, uz mnogo pretnji
i lobiranja meu britanskim plemstvom i glasnogovornitva arlsa Montagjua
(Charles Montagu, 1st Earl of Halifax), parlament i kralj su mogli prvo da
potpiu akt saglasnosti za osnivanje banke - Ways and Means Act , a potom i da
27. jula 1694. stave kraljevski peat na Charter of Incorporation (Dozvola
rada) za The Governor and Company of the Bank of England.
Novac za osnivanje Banke Engleske prikupljan je u Mercers Chapel-u, a
prikupljen je za svega dvanaest dana, od 21. juna do 2. jula. Najvei
pojedinani ulog, prema odredbama parlamenta, nije smeo da bude vei od
- 568 -

20. 000 ali e se, mnogo godina kasnije, ispostaviti da je ovaj uslov bio
izigran. Ve 10. jula Don Hublon (Sir Johan Houblon), sin londonskog erifa
Dona Hublona, je izabran za guvernera banke, a dan kasnije izabrana su i 24
direktora. To su, naravno, bili zastupnici najkrupnijih akcionara (87% svih
akcija) dok su ostali bili zapravo obian folklor. Najvei akcionari su svi bili
pripadnici sefardske zajednice iz Holandije i Londona, a svojim ulozima
prednjaile su porodice Suasso, Mocatta, Goldsmid, da Costa i Montifiore. Za
prvo sedite Banke odreena je, na zahtev Moses Mendes da Coste, a na opte
iznenaenje londonaca, lokacija u ulici Walbrook u kvartu poznatoj kao City.
Tek 1954. godine profesor Vilijam Grajms (William Francis Grimes) je otkrio
javnosti da su se 24 direktora banke odluila za ovu lokaciju jer su se na njoj
nalazili ostaci Mitrinog hrama (Temple of Mithras).
Banka Engleske je dravi 1. avgusta 1694. godine stavila na raspolaganje
gotovinu u iznosu od 720.000, dok su ostatak novca od 480.000 zapravo
inila garantna pisma banke poznata pod nazivom sealed bank bills. Na ovaj
nain je, ve na samom poetku, banka izigrala kako parlament tako i kralja ali
se to nikada nije postavilo kao problem. Prema Charter of Incorporation banke
je mogla da daje kredite pojedincima i preduzetnicima ali najvie do nivoa od
1, 2 miliona funti. No, kako odreene klauzule nisu bile precizno sastavljene
banka je zakljuila, a parlament i kralj se nisu protivili, da moe davati
neogranie kredite u gotovom novcu, a da se ogranienje od 1, 2 miliona funti
odnosi samo na njena garantna pisma - sealed bank bills. Tako je Banka, pored
regularnog novca koji je na sebi imao peat Banke, poela da izdaje i
sopstvene novanice koje su potpisivali njeni visoki inovnici. Takav novac je
bio potpuno ravan onom s peatom. ta vie, ljudi su vie voleli banin
potpisani novac, jer je kamata na njega bila manja od one koja se plaala na
regularni novac s peatom, a istovremeno je Banka za njega garantovala
zlatom. Tako je Banka bez problema poveavala ukupnu kreditnu sumu novca i
ostvarivala vanredno visoke prihode.Nakon samo godinu dana poslovanja
Banka Engleske je podelila dividende od 12%, a ve naredne iste su dostigle
nivo od 20% to je bilo izvan svih oekivanja.
Prve novanice Banke su bile pisane rukom, a tek od 1725. poinje njihovo
delimino tampanje, mada su i dalje bile runo potpisivane. Bile su to, na
neki nain, kopija prvog papirnog novca koji je u Evropi promovisao J ohan
Vitmaher (Johan Wittmacher), holandski trgovac i osniva uvene vedske
Sveriges Riksbank. Od 1855. godine, na zadovoljstvo baninih slubenika,
engleska funta poinje da se tampa. I nteresantno da je engleski papirni novac
sve do 1928. bio crno-beli i da je poleina bila bela. Lik engleskog monarha
na banknotama Banke Engleske pojavio se tek tokom dvadesetog veka. Svoje
poslovanje Banka Engleske poela je u Mersers Holu, a potom u Grosers Holu.
Od 1732. Banka se nalazi u novosagraenoj zgradi, u ulici Tridnidl
(Threadneedle Street) gde joj je i danas sedite. Do kraja osamnaestog veka
Banka Engleske postae najmonija i najuticajnija banaka na svetu, a njeni
- 569 -

vlasnici najmoniji i najuticajniji ljudi u pisanoj istoriji sveta.
I ako je aktom - Ways and Means Act, Banka bila ograniena u davanju
kredita dravi u najviem iznosu od 1,2 miliona funti stalna insolventnost
drave promenila je ova pravila. Tako se, prema indeksu zaduenosti Vlade,
moe videti da je engleska drava Banci Engleske 1700. godine dugovala 1,2
miliona funti, a 1815. 850 miliona funti sterlinga. Do 1709. kapital Banke je
udvostruen i ona je ve postala nezaobilazan inilac engleske privrede,
trgovine i politike.
Poetni uspesi Banke Englske omoguili su Patersonu da ve 1695. godine
ubedi i kotsku vladu da mu izda dozvolu za osnivanje centralne banke
kotske, a 1716. e, preko svog zemljaka Dona Lou, vie puta bezuspeno
pokuati da privoli i francuskog kralja Luja XV za ideju centralne banke;
Francuska e svoju centralnu banku dobiti tek nakon ubistva Luja XVI. Za
Patersona koji je preminuo 22. januara 1719. godine u Vestminsteru, London,
zna se da je bio uspean trgovac, bankar i ovek koji je imao posebne veze sa
hakim sefardima i sa uvenom londonskom Barclays Bank plc. Ova uvena
londonska banka osnovana je 1685. novcem koji su njeni osnivai doneli iz
Amsterdama i Frankfurta. Danas se zna da je osnivaki ulog Barclays banke u
centralnim bankama Engleske i kotske bio oko 25%, a krajem 2008. godine
Barclays je bila etvrta po veliini.
J edan od predsednika Banke Engleske rekao je: Ako elite da ostanete u
ropstvu bankara i da sami plaate svoje ropstvo, onda im dozvolite da i dalje
sami tampaju novac i kontroliu dravne kredite. Engleska banka je u
potpunosti kontrolisala dravne kredite i emisiju novca u Engleskoj. Od
poetka dvadesetog veka, preko Sistema federalnih rezervi SAD, kontrolie
celokupnu privredu i trgovinu u Americi, ali i veem delu sveta, gde se dolar
preferira kao nain plaanja.
Banka Engleske je nacionalizovana 1946. Svi njeni akcionari su potpuno
obeteeni. Od tada je Banka prestala sa svim komercijalnim poslovima
zadravajui u svojoj nadlenosti samo poslove centralne banke. Nekadanji
vlasnici Banke Engleske danas preko svojih privatnih banaka kontroliu
kompletan komercijalni sektor u Velikoj Britaniji i, to je jo vanije, u SAD,
preko Sistema federalnih rezervi iju su veinski vlasnici. Iako je Banka
Engleske zvanino nacionalizovana, mnogi veruju da se malo ta izmenilo. U
prilog tom uverenju istiu primer da su 1982. godine meu direktorima Banke
Engleske kljuna direktorska mesta zauzimali Leopold de Rotild ispred banke
N. M. Rotschield & Sons. , Sir Robert Klark (Robert Clark), predsedavajui Hill
Samuel banke, Don Klej (J ohn Clay) ispred C. J. Hambro & Son. banke,
David Sal (David Saul) u ime M. M . Warburg & Co. banke i td. Predstavnici
istih tih banaka su svoje ljude na direktorskim mestima imali i pre
nacionalizacije. ta se odista promenilo?!
- 570 -

Fransis Bejkon (Francis Bacon, 1st Viscount St Alban), uveni engleski
filosof, pravnik, dravnik i esejista je rekao: Ako vam novac ne bude sluga,
sigurno e vam gospodariti. Druge nema. To je tako jednostavno. Lord
Svejting (Lord Swaythling) je nakon Prvog svetskog rata, na neki nain se
nadovezujui na ovu misao F. Bejkona, izjavio: "Trgovina i razmena se moraju
obavljati samo preko Londona. London je centar svetske trgovine... Neki to ne
vole, a drugi to ne mogu da shvate. Prvima nema pomoi, a drugi e to, kad
tad, skupo platiti.
Poznate amerike dnevne novine Washington Post su 18. juna 1983. objavile
lanak o amerikim finansijama i Engleskoj. U najkraim crtama, konstatovano
je da su u SAD, i nakon Amerike revolucije, na snazi neki zakoni koji su,
ustvari, engleski zakoni jo iz daleke 1278. Izvesno da je najskuplje pare
zemlje britanske krune izvan Engleske upravo ostrvo Menhetn u Njujorku. Na
ovom ostrvu Banka Engleske preko 1 Hanover Square ili, kako je opte
poznata, Njujorke berze (New Y ork Stock Exchange) i NASDAQ (National
Association of Securities Dealers Automated Quotations) koje se nalaze u
uvenoj Wall Street dnevno manipulie s preko 1. 500 milijardi dolara. Slinom
koliinom dolara Banka Engleske rapolae i u Hong Kongu i Singapuru, a na
Kajmanskim i Bahamskim ostrvima na raspolaganju su joj dodatne stotine
milijardi. Ako se sve ovo zna, a zna se, onda je jasno ko moe i ko vue
konce irom sveta.
Danas nije sporno da svako ko eli da izvede ozbiljnu destabilizaciju neke
drave ili niza drava nekog regiona treba samo da obezbedi kontrolu nad
njihovim centralnim bankama. ta se dogaa nakon ovoga najbolje se moe
sagledati kroz primer finansijskog kolapsa Argentine krajem 1999, nekada
najbogatije i najperspektivnije latinoamerike drave. Glavni cilj dananjeg
svetskog bankarskog kartela nije kontrola jedne ili vie drava ve stvaranje
jedinstvenog sistema svetske finansijske kontrole, koji e, naravno, biti u
njihovim rukama. Ovakav svetski bankarski centar, olien u jednoj svetskoj
banci, bi bio u mogunosti da uspostavi efikasnu kontrolu nad svim dravama
sveta. Koliki je znaaj centralne banke moda je najbolje objasnio Majer
Rotild kada je izjavio: Dajte mi kontrolu nad novcem jedne nacije i nee mi
biti vano ko donosi zakone. J edan od ljudi koji je osnovao SAD Bendamin
Franklin je napisao: Onaj ko zajmi je rob zajmodavca, a dunik je rob
kreditora....




- 571 -


Poglavlje dvadeset sedmo
TAVISTOK KLINIKA (INSTITUT)

Markiz od Tavistoka i 11-i Vojvoda od Bedforda (Herbrand Arthur
Russell,Marquess of Tavistock and 11th Duke of Bedford) osnovao je 1921.
godine Tavistok kliniku na prostoru svog ogromnog imanje. J o tokom 1920.
odabrao je, u najveoj tajnosti i uz asistenciju Bertranda Rasela, jednu elitnu
grupu lekara i naunika sa zadatkom da se maksimalno posvete izuavanju svih
vrsta psiholokih uticaja na ljudsku psihu tokom ratnog okruenja. Grupa je i u
centru Londona, na Tavistok skveru, dobila jednu otmenu vilu koja je postala
zvanini centar novosnovane Tavistok klinike kojom su rukovodili psihijatar
dr Hju Krihton-Miler (Hugh Crichton-Miller) i Ser Don Rolins Ris (J ohn
Rawlings Rees), ef Psiholokog biroa Britanske armije. Zvanino
obrazloenje i objanjenje poetka rada Klinike bilo je vezano za leenje i
rehabilitaciju engleskih vojnika koji su pretrpeli teke okove usled
razarajueg granatiranja nemake artiljerije tokom Prvog svetskog rata.
Glavni saradnik i jedan od najvanijih naunika koji su uestvovali u
osnivanju i radu Tavistok klinike bio je neuropsihijatar Sigmund lamo Frojd
(Sigismund Schlomo Freud). O Frojdovom ivotu se zapravo neobino malo
zna iako je o njemu napisano mnogo knjiga i snimljeno vie filmova. On se,
nakon uspeno zavrenih medicinskih studija u Beu 1881, poeo dopisivati sa
Romen Rolanom (Romain Rolland), francuskim knjievnikom i velikim
poznavaocem indijske mistike to ga je, na kraju, navelo da se podrvrgne nizu
samoanalizirajuih eksperimenata sa kokainom. U ovim eksperimentima o
ljudskoj psihi i ponaanju najblii saradnici su mu bili Ernst Dihter (Ernst
Dichter) i sestria Edvard Berni (Edward Louis Bernays), a rezultati do kojih
je doao tiu se ljudske psihe ispod praga svesti i toliko su ga okirali i
uplaili da je 1885. i 1907. unitio sve spise vezane za ove tajne eksperimente.
Nekako u to vreme, odnosno 1897. godine Frojd na predlog Ernest
Goldschmidt postaje lan jedne od najuvenijih masonskih jdische loa
bekoj B' nai B' rith.
Saznanja o njegovim radu i otkriima nisu mogla da ostanu tajna u
intelektualnim krugovima Bea. Mnogi su bili upoznati ako ne sa detaljima, a
ono sa najvanijim delovima njegovog rada. No, Ser Don Rolins je
najpoverljivije informacije o Frojdovim otkriima dobio lino od Ernest
Goldschmidt-apa je tako preko njega uspostavio i pismni kontakt sa Frojdom.
Nakon dueg prepisivanja Rolins je uspeo da ga ubedi da se sa svojom
porodicom presel i iz Bea u Englesku. Rolins e i za Frojdovu blisku
prijateljicu Mariju Bonaparte (Marie Bonaparte) obezbediti luksuzni smetaj
- 572 -

nedaleko od Frojdove nove rezidencije u Londonu. I ako radom, porodinim i
drugim obavezama vezan za London Frojd se esto vraao u Be u kome se
naao i 11. marta 1938. kada je Nemaka izvrila anschluss (pripajanje)
Austrije. Iako su Nemci pokuali da ga odvrate od povratka u London nudei
mu razne pogodnosti za nastavk rada u Beu Frojd je sve odbio i sa baronom
Lujom de Rotildom (Louis Nathaniel Freihher de Rothschild) poetkom juna
naputa Be. Po dolasku u London na novinske insinuacije o navodnim
nemakim pretnjama upuenim njemu i njegovoj porodici on izjavljuje: To
those who believe in progress and in his superiority over past civilizations I
recommend Germany (Onima koji veruju u progres i njegovu superiornost u
odnosu na prola vremena preporuujem Nemaku).
Zbog ove svoje izjave ali i injenice da je 1933. godine poklonio Benitu
Musoliniju svoju knjigu nazvavi ga u posveti herojem kulture Frojd nee
dobiti Nobelovu nagradu za koju je ve bio nominovan od niza naunika i
intelektualaca meu kojima su bili i knjievnci Alfred Dblin, Jakob
Wasserman i Lytton Strachey, filosof Alexander Sutherland Neill, naunici
Julian Huxley, Eugen Bleuler. . . Musolini je, iako to najvei broj ljudi nezna,
bio izvanredan novinar koji je napisao bezbroj lanaka i uvodnika za niz
italijanskih novina i nedeljnika ali i jedan izuzetan antiklerikalni roman
Kardinalova ljubavnica (The Cardinal's Mistress) u kojem prikazuje Vatikan
kao mesto raskalaenosti, licemerja i zloina. Inae, za Musolinija za koga je
Frojd imao posebno razumevanje malo je poznato da je, sve do osnivanja
sopstvenog politikog pokreta Fasci italiani di combattimento, bio istaknuti
socijalista i jedan od najveih potovalaca marksove misli i dela to je
pokazivao i tako to je najvei deo svog ivota nosio medalju s Marksovim
likom. Za osnivanje Fasci italiani di combattimento, a tokom 1921. i njegovo
prerastanje u partiju Partito Nazionale Fascista zasluan je, pored Musolinija,
i poznati italijanski industrijalac i pripadnik Mojsijevog naroda ezare
Goldman (Cesare Goldmann). Inae jedna od najveih Musolinijevih ljubavi, a
bilo ih je mnogo, bila je Margareta Sarfati (Margherita Grassini Sarfatti),
erka bogatog jevrejskog advokata i uvaena novinarka. Ona e biti ne samo
Musolinijeva desna ruka prilikom osnivanja Partito Nazionale Fascista ve i
njen glavni medijski promoter. Inae, Margareta je 1925. u Londonu objavila
knjigu The Life of Benito Mussolini (ivot Benita Musolinija) u kojoj
itaocima, kroz priu o Musolinijevom ivotu, pribliava i ideju faizma kao
najnaprednijeg evropskog politikog pokreta. Knjiga je doivela 17 izdanja, a
prevedena je na 16 jezika.
Poasni gost na londonskoj promociji knjige The Life of Benito Mussolini bio
je pripadnik jedne od najstarijih britanskih aristokratskih porodica baron od
Redsdejla (David Bertram Ogilvy Freeman-Mitford, 2nd Baron Redesdale) ija
e erka Uniti (Unity Valkyrie Mitford) kasnije postati Hitlerova ljubavnica i
veliki pobornik nacistike ideje u Britaniji. Sticajem okolnosti komplet od
esnaest primeraka Sarfatijeve knjige prevedene na esnaest jezika, sa
- 573 -

posvetama autorke i samog Musolinija, baron od Redsdejla e 1935. godine
kada je Frojd izabran za poasnog lana British Royal Society of Medicine,
predati Frojdu koji e primerak na nemakom jeziku smestiti na vidno mesto
svoje l ine biblioteke.
Jedan od ljudi koji je bio protiv dodele Nobelove nagrade najveem svetskom
psihologu bio je Albert Ajntajn ovek koji je Nobelovu nagradu za fiziku
primio1922. godine i to ne za teoriju relativiteta kako mnogi misle, ve za
objanjenje fotoelektrinog efekta koji je objavio kao nauni rad pod nazivom
Annus Mirabilis jo 1905. u asopisu Annalen der Physik. Vano je istai da
etiri lanka objavljena u Annalen der Physik Ajntaj nije napisao sam ve u
saradnji sa Milevom Mari. Shodno tome, kada su se Mileva i Ajntaj razvodili
1919. u brakorazvodnim papirima j e precizirano da u sluaju da ovom radu
pripadne Nobelova nagrada njen novani deo primi Mileva, a Ajntajn slavu.
Kako sve ovo nije bila tajna lan Nobelovog komiteta oftamolog Allvar
Gullstrand je 1921. doslovce izjavio: Einstein must never receive a Nobel
Prize, even if the whole world demands it (Ajntajn nesme nikada da primi
Nobelovu nagradu, pa makar to i ceo svet zahtevao)! No, Gullstrand je u
jednom detalju pogreio nije ceo svet to zahtevao ve samo cionisti koji su
preko svojih medija razvili iroku kampanju u korist Ajntajna tako da mu je,
na kraju, 10. decembra 1922. urueno ovo visoko vedsko priznanje ali ne iz
ruku vedskog kralja kao to je obiaj ve od strane nemakog predstavnika u
vedskoj. Novani deo nagrade u iznosu od 122. 000 kruna Ajntajn je primo
tek 11. jula 1923. ali ga nije predao Milevi, kako je bilo dogovoreno, ve ga je
gotovo u celosti investirao na ameriku berzu gde ga je i izgubio tokom 1929.
godine.
Kako bi se razumeo Ajntajnov genij neophodno je osvrnuti se i na njegovu
teoriju relativiteta. Naime, Mileva Mari se, jo na samom poetku svog
naunog rada, bavila prouavanjem spisa do tada najpoznatijeg srpskog
naunika Ruera Bokovia. Tako je Mileva spoznala da se Bokovi prvi
bavio naelom relativiteta, odnosno da je ovaj Srbin bio prvi naunik koji je
ustvrdio da se ni na koji nain apsolutno kretanje ne moe razlikovati od
relativnog. Bokovi je zastupao ideju o promeni dimenzije tela pri prenoenju
tela s jednoga na drugo mesto, a s tim u vezi govorio je i o ideji prostora sa
etiri dimenzije to su, zakljuula je Mileva, osnovni pojmovi teorije
relativiteta. U Milevinim papirima se nalazila i konstatacija da je Bokovi
kroz izuavanje naela beskonanosti doao do izriite formulacije kontinuuma
realnih brojeva i da je, shodno tome, ravnopravno tretirao konane i
beskonane daleke take pri emu je onu beskonano daleku taku smatrao
presekom paralelnih pravaca. Pri tome, Bokovi nije pravac shvatao, kako se
dotada smatralo, najjednostavijom krivuljom ve je, kao niko pre, nasluivao
mogunost neprekinute krivulje koja nema tangente ni u jednoj svojoj taki to
je dokazano tek 1904. Sve ovo, i jo po neto pored ovoga, to je Mileva
zabeleila vezano za uenje Ruera Bokovia nalo je svoje mesto u
- 574 -

ingenioznoj teoriji relativiteta koja je u XX veku pripisana Albertu Ajntajnu.
Govorei o Ajntajnovoj teoriji relativiteta nobelovac i jedan od najveih i
najznaajnijih fiziara XX veka Hajzenberg (Werner Karl Heisenberg) 1958.
kae: U Bokovievom delu nalazi se mnotvo ideja koje tek u modernoj
fizici poslednjih pedeset godina dolaze do potpunog izraaja i koje pokazuju
kako su bila ispravna filozofska gledita kojima se rukovodio Bokovi u
svojoj prirodnoj nauci.
Sve detalje o odnosu Ajntajna prema Milevi, njegovom moralu i potenju je
znao i Frojd koji ne samo to nije imao najbolje miljenje o ovakvom tipu ljudi
ve kao ateista nije imao ni neko posebno lepo miljenje o cionistima. Duboko
razoaran oiglednom politizacijom njegove nominacije za Nobelovu nagradu,
a posebno deprimiran saznanjima kako se njegova uenja zloupotrebljavaju u
Tavistoku i injenicom da je Engleska objavila rat Nemakoj, on izvrava
samoubistvo 23. septembra 1939. tako to sebi ubrizgava 21. miligram
morfijuma. Londonska adresa na kojoj je Frojd iveo, Marsfild Gardens 20,
danas je njegov muzej. Meutim, sva njegova i dokumenta princeze Marije
Bonaparte, francuske spisateljice, psihoanalitiara i osnivaa Francuskog
instituta za psihoanalzu i praunuke Napoleona Bonaparte, odlukom britanske
vlade bie dostupna javnosti tek 2020.
Meu naunicima koji su dali svoj doprinos u postavljanju psihijatrijskih
temelja Tavistok klinike bio je i mladi srpski psihijatar dr Veselin Savi. Za
njega su mnogi govorili da je ovek kontemplacije i laboratorijske vokacije, a
drugi da je klasian intelektualac uni verzitetske akribije i medijator
sofistikovane hermetine i iluminativne metodologije. On e se, mnogo godina
kasnije, proslaviti ne samo u Srbiji (profesor beogradskog Univerziteta i
direktor B odeljenja Neuropsihijatrijske klinike, iskreni antikomunista i
ovek u ijem su se kunom salonu u Kruedolskoj ulici br.1 okupljali svi, i
oni koji su vladali, i oni koji su pali s vlasti, i oni koji su, kao on, bili u
opoziciji) ve i u Americi gde je redovno drao predavanja na najpoznatijim
univerzitetskim katedrama. Za njegova predavanja vezano je mnogo anegdota a
svakako najpoznatija je ona sa predavanja na Univerzitetu u Njujorku kada je
objanjavajui prisutnima razliku izmeu mentalnog sklopa Srba i
Amerikanaca rekao: Naa carica Milica kad joj poginuo mu je otila u
manastir, a na mestu gde ga je prvi put ugledala podigla je crkvu
(Ljubostinju), a Vaa princeza aklina Kenedi posle ubistva njenog supruga
Dona Kenedija je digla noge prvom bogatom Grku (Onazis) koji je na nju
naiao. To je drastina razlika meu nama i zato esto ne moemo da se
razumemo. Iako je bio direktno involviran u osnivanje Tavistoka Savi e se,
nakon to je spoznao razorne moi psihijatrije, kasnije okrenuti protiv
zloupotreba njene primene i to e otvoreno rei uoi svoje smrti 1991. : ' Kao
psihijatar sam poeo da se borim protiv zloupotrebe psihijatrije u politike
svrhe koju sam zapaao jo od 1945 godine.
- 575 -

Na kraju, vano je rei da su englezi, i pored svih Frojdovih opiranja, ipak
uspeli da, uz pomo Ernsta Dihtera i Edvarda Bernia, rekonstruiu
najznaajniji deo njegovih otkria vezanih za ljudsku psihu to im je, prvima
na svetu, omoguilo da utiu na ljudsku svest posve nezavisno od njihove
volje. Berni je kasnije zajedno sa Ajviom Lijom (I vy Ledbetter Lee) i
Gustavom Bonom (Gustave Le Bon) smatran, zbog uspenosti praktine
manipulacije ljudskom podsveu, osnivaem naune discipline koja je danas
poznata kao Public Relations PR, odnosno Odnosi sa javnou.
Tokom 1946. iz Klinike se izdvojilo njeno najznaajnije i najuvenije
odeljenje za istraivanje ljudskog ponaanja i tako je oficijelno osnovan
Tavistok institut za ljudske odnose (Tavistock I nstitute of Human Relations).
Danas se, kad se govori o Tavistoku generalno gledano, koristi samo naziv
Tavistok institut. Tri stvari, spolja gledano, zvanino karakteriu Tavistok
institut za meuljudske odnose, to mu je zvanian naziv: Prvo, Institut se sam
finasira i ne odgovara nikome; drugo, saznanja do kojih I nstitut dolazi su na
akademskom nivou i mogu biti koriena na savetodavan nain; tree, Institut
izuava antropologiju, ekonomiju, politike nauke, psihoanalizu, psihologiju,
sociologiju i ponaanje u zavisnosti od organizacionih uslova. Puna adresa
I nstituta je: 30 Tabernacle Street, London, EC2A 4UE, a to je zapravo centar
uvene londonske kvadratne milje, nezavisnog i najskupljeg dela grada.
Od osnivanja Tavistok je bio, i ostao, potpuno na usluzi Kraljevskom
institutu za meunarodne odnose, Savetu za meunarodne odnose, a potom i
Trilateralnoj komisiji, Rimskom klubu, Bilderberg grupi i td. Posebno je vaan
i interesantan odnos Tavistoka s britanskom vojnom obavetajnom slubom
MI6 i amerikom C. I. A.
Tokom osam decenija delovanja Tavistok je osnovao niz prateih
organizacija i instituta irom sveta, a posebno u SAD. U Americi najvanije
kontakte i saradnju Tavistok ima sa Stanford institutom, Masausetskim
institutom za tehnologiju, Hadson institutom, Huverovim institutom, Heritid
fondacijom, Rand korporacijom, Centrom za strategijske i meunarodne studije
u Dordtaunu, Mitre korporacijom i td. Tavistok i o ove amerike institucije
imaju, za zajednike projekte, godinje na raspolaganju vie desetina milijardi
dolara to im omoguava da angauju vie hiljada istaknutih svetskih
naunika, od kojih je sedamnaestoro primilo Nobelovu nagradu za dostignua
u oblastima svojih istraivanja. Danas Tavistok, na svetskom nivou, pod
kontrolom ima deset velikih i svetski priznatih instituta, oko 400 podrunica
irom sveta i 3000 manjih specijalizovanih grupa, od kojih su mnoge tzv.
nevladine organizacije. Planirani budet za rad ove ogromne Tavistokove
mainerije za 2007. iznosi oko sedam milijardi dolara.
Prvi veliki i zaista znaajan zadatak koji je Tavistok dobio bilo je planiranje
bombardovanja Nemake tokom Drugog svetskog rata. Po zamisli Tavistokovih
- 576 -

naunika glavni cilj bombardovanja Zapadnih saveznika nisu trebale da budu
vojne fabrike ve radnika naselja. Ideja je bila da e se, nakon to im budu
unitene kue, obrazovni i verski objekti nemaki radnici pobuniti protiv
nacional-socijalistikih voa i tako ubrzati slom Nemake armije.
Bombardovanja civilnih objekata u Nemakoj tokom rata su odista bila
neshvatljivo masovna i precizna. Od svih nemakih vojnih fabrika i onih koje
su najvie radile za potrebe Vermahta uniteno je manje od 20%. S druge
strane, stambene etvrti nekoliko veih nemakih gradova, Drezdena na
primer, unitene su i do 90%, a ukupan broj civilnih rtava je bio 543.000.
Nakon Drugog svetskog rata vie od pola veka su skrivani podaci o
efikasnosti bombardovanja civilnih objekata u Nemkoj. Danas se zna da je
bestijalnim vazdunim napadima bilo izloeno 160 gradova. Preko 600.000
civila meu kojima je bilo oko 360.000 ena i gotovo 80.000 dece je ubijeno.
Jedan od prvih gradova koji je bio napadnut je bio Keln. 31. maja 1942. tano
1047 britanskih aviona je uestovalo u napadu na stanovnitvo Kelna. Baeno
je 1.455 tona bombi, a ukupno 600 hektara urbanog dela grada je sravnjeno sa
zemljom. Srueno je 9 bolnica, 16 kola, 4 univerzitetske zgrade, 17 crkava, 3
muzeja i samo jedna jedina vojna baraka u kojoj je poginulo 58 regruta.
Totalno je uniteno 19.370 stambenih jedinica, a 22.270 stanova je bilo teko
oteeno. Populacija Kelna se 1. juna 1942. smanjila sa postojeih 700. 000 na
ispod 600.000.
Glavni grad Berlin je bomardovan ukupno 363 puta, a prve bombe su baene
na njegov zoloki vrt (najvei zoloki vrt na svetu) gde je, kao prva rtva
vazdunih napada, stradala slonica Bubu. U napadu na gradi Kasel u
federalnoj dravi Hese 23. jula 1943. ubijeno je gotovo 11.000 stanovnika.
Istog meseca u preciznom izruivanju tekih bombi na civilne etvrti
Hamburga ubijeno je vie od 45.000 njegovih itelja. U noi 16. februara
1945. britanski bombarderi obruili su se na gradi Farzhajm kojom prilikom
su ubili treinu od 63. 000 stanovnika. Meu ciljevima saveznikih bombardera
nalazila se i katedrala u Ulmu, najvia katedrala na svetu 161,53m, Vurzburg
rezidencija sa najveom freskom na svetu - 677 m, najstarija pivara na svetu
Vajhenstafen (Weihenstaphan) osnovana 1040, uvena i najvea na svetu
trgovaka kua KaDeWe..... To je bila strategija Tavistoka koju je dosledno
sprovodio Ser Artur Travers Haris (Sir Arthur Travers Harris), komandant
britanskih vazdunih snaga zaduenih za bombardovanje Nemake.
Tokom Drugog svetskog rata predsednik sovjetske vlade Josif Visarijonovi i
predsednik britanske vlade Vinston eril razmenili su ukupno 516 pi sama.
Njihova tajna korespodencija je i nakon rata zadrala klasifikaciju najvie
dravne tajne - Classified information - Top Secret. Neka od ovih pisama su
ipak ugledala svetlost dana; tako se u pismu Vinstona erila upuenog
J .V.Staljinu 13. septembra 1942. moe proitati:
- 577 -

J a pretpostavljam da biste Vi moda hteli znati koliko su bombi od 1. jula
ove godine bacile na Nemaku Kraljevske vazdune snage. Ukupna koliina od
1. jula do 6. septembra iznosi 11. 500 tona. Evo tonae bombi baenih na
vanije ci ljeve: Duizburg 2500 tona, Dizeldorf 1250 tona, Sarbriken
1150 tona, Bremen i Hamburg po 1000 tona na svaki grad, Osnabrik 700
tona, Kasel, Vilhelmafen, Majnc i Frankfurt ukupno 500 tona; Nirnmberg je
dobio 300 tona, a mnogi drugi gradovi manju tonau. Primetili smo da te
bombe kad je u njih ubaen detonator s brzim delovanjem eksplodiraju tako
efektno i efikasno da za njih uopte nisu potrebni padobrani. U svom pismu
od 27. marta 1943. eril, izmeu ostalog navodi i: Prole noi 395 tekih
bombardera bacilo je 1050 tona na Berlin za samo pedeset minuta. To je
najbolje to je do sada Berlin primio.
Inae, eril je raspolagao kompletnom Tavistokovom psiholokom studijom
o Josifu Visarijonoviu, a interesantno da je ova studija sadrala i tablicu
slinosti izmeu Josifa i nemakog kancelara Adolfa Hitlera:

Hitlerova porodica je promenila prezime (iz Schicklgruber u Hiedler i,
na kraju, u Hitler).
Staljinova porodica je promenila prezime ( u

).

Hitlerov otac Alojz (Alois Hitler) je bio grub prema njemu.
Staljinov otac Visarion (

) je bio
grub prema njemu.

Hitlerova majka Klara (Klara Plzl) je rodila tri deteta pre Adolfa svo
troje je umrlo.
Staljinova majka Ekaterina (

) je rodila tri
deteta pre Josifa svo troje je umrlo.

Hitler je bio boleljivo dete.
Staljin je bio boleljivo dete.

Hitlerov otac je napustio porodicu.
Staljinov otac je napustio porodicu.

Hitler je bio veoma privren svojoj majci.
Staljin je bio veoma privren svojoj majci.

Hitler je bio hrianin - katolik.
Staljin je bio hrianin - pravoslavac.

Hitlerova majka je elela da Adolf postane svetenik.
Staljinova majka je elela da Josif postane svetenik.
- 578 -


Hitler je pohaao nastavu u benediktinskom samostanu u Lambahu
(Lambach-am-Traum Abtei ).
Staljin je pohaao nastavu u crkvenoj koli u Goriju (
).

Hitler je prestao biti verski opredeljen kada mu je bilo 13.
Staljin je prestao biti verski opredeljen kada mu je bilo 13.

Hitlerov otac je umro kada mu je bilo 13 godina.
Staljinov otac je umro kad mu je bilo 11.

Hitler je bio vanredno inteligentno i nadareno dete.
Staljin je bio vanredno inteligentno i nadereno dete.

Hitler je jo u osnovnoj koli iskazao svoje izuzetne umetnike afinitete.
Staljin je jo u osnovnoj koli iskazao svoje izuzetne umetnike afinitete.

Hitler nije zavrio srednju kolu.
Staljin nije zavrio srednju kolu.

Hitler nikada nije uspeo da se upie na fakultet.
Staljin nikad nije ni probao da se upie na fakultet.

Od svoje dvadesete godine Hitler se sam izdravao.
Od svoje dvadesete godine Josif se sam izdravao.

Adolf, kao kompulzivni ita, postaje fasciniran marksizmom.
Josif, kao kompulzivni ita, biva fasciniran faistikim idejama.

Adolf je iveo u Beu 1913.
Josif je iveo u Beu 1913.

Adolf je bio osuivan i zatvaran zbog svojih politikih uverenja.
Josif je bio osuivan i zatvaran zbog svojih politikih uverenja.

Adolf je roen u Austriji a preselio se u Nemaku gde se poeo baviti
politikom.
Josif je roen u Gruziji a preselio se u Rusiju gde se poeo baviti politikom.

Sa 33 godine Adolf se naao na elu Nacional-socijalistike partije.
Sa 33 godine Josif se naao na elu boljevike stranke.

U svojoj tridest petoj godini Adolf je napisao Moja Borba (Mein Kampf) u
kome ocrtava svoje osnovne politike stavove.
- 579 -

U svojoj trideset sedmoj godini Josif je napisao Marksizam i nacija
(

) u kome ocrtava svoje osnovne politike stavove.

Kada je napunio 44 godinu Adolf je postao najuticajniji ovej u dravi .
Kada je napunio 44 godine Josif je postao najuticajniji ovek u dravi.

Nakon to je napunio 46 godina Adolf je otpoeo pripreme za istke u
redovima Nemake nacionasocijalistike radnike partije.
Nakon to je napunio 46 godina Josif je otpoeo pripreme za istke u Ruskoj
komunistikoj partiji boljevika.

Godine 1931. neko vrlo blizak Adolfu (Angela Geli Maria Raubal) je
poinio samoubistvo sa njegovim pitoljem.
Godine 1932. neko vrlo blizak Josifu (

) je
poinio samoubistvo sa njegovim pitoljem.

Ljubav Hitlerovog ivota (Eva Anna Paula Braun) je bila 23 godine mlaa od
njega.
Ljubav Staljinovog ivota (

) je bila 23 godine mlaa od

njega.

Adolf je gajio duboko potovanje prema Josifu.
Josif je gajio duboko potovanje prema Adolfu.

Adolf Hitler je 1938. bio izabran od strane Time magaazina za linost
godine.
Josif Staljin je 1939. bio izabran od strane Time magazina za linost godine.

Iako je ideja o bombardovanju civilnih delova nemakih gradova bila
Tavistokova nju je ipak morao da podri i njenu realizaciju odobri neko od
visokih engleskih dravnih funkcionera. Za to se pobrinuo nemaki profesor
Fredrik Lindman (Frederick Lindemann) koga je britanski premijer Vinston
eril angaovao kao linog savetnika. Na njegovi sugestiju eril je podrao
i 10. avgusta 1940. naredio poetak sprovoenja Tavistokovog plana. New
York Times e 3. maja 1940. objaviti intervju sa lanom Amerikog Crvenog
Krsta gospodinom Tejlorom (Taylor) koji je opisao kako su Britanci 10.
avgusta bombardovali mali nemaki gradi Frajburg. Tom priliko, istakao je
Tejlor, ubijeno je 52 civila od kojih 20 dece koja su se igrala u lokalnom
parku. Vano je, kad se o ovome govori, imati na umu da se sve ovo dogaalo
pre nego su Nemci poeli bombardovanje engleskih gradova. U svojoj knjizi
Savrena odluka J .M. Spajt (J .M. Speight) sekretar britanskog Kraljevskog
vazduhoplovstva (RAF) istie: Adolf Hitler e krajnje nevoljno doneti odluku
o napadu na britanske gradove i to tek nakon to su Britanci otpoeli sa
- 580 -

bombardovanjem nemakih civilnih ciljeva. Bila je to iznuena odluka.
Prvi napisi o Tavistoku u medijima vezani su za nekad popularnu drogu LSD.
Naime, poznata vajcarska farmaceutska firma Sandoz A. G. koja je inae u
vlasnitvu S. G. Warburga & Co. iz Londona, je laboratoriskim istraivanjima
dola do potpuno nove vrste droge koja je dobila radni naziv LSD - Lysergic
acid diethylamide. Dejms Pol Varburg, finansijski savetnik amerikog
predsednika Teodora Ruzvelta i, to je mnogo vanije, sin Pola Varburga koji
je 1910. napisao osnovni akt za Sistem federalnih rezervi SAD, i neak Maksa
Varburga koji je finansirao Lenjina i Hitlera, je u SAD bio osniva Instituta za
politike studije u okviru koga je trebalo razraditi dodatna testiranja ove nove
droge i potom promociju njene masovne upotrebe. Ovim I nstitutom je zapravo
upravljao Tavistok institut, a direktor je bio Markus Raskin (Markus Ruskin)
koji je od amerike obavetajne slube zahtevao da pone da daje LSD
nekolicini svojih agenata da bi se ispitala njihova reakcija. Eksperiment je, s
njihove take gledita, uspeo, ali je problem nastao kad je nekolicina agenata
koji su bili de facto zamorii izvrila samoubistva. Ovaj monstruozni program
je imao ifru MK-ULTRA; 1953. ga je zvanino odobrio ef C. I. A. Alen Dals,
a za njegovo sprovoenje je bio zaduen hemiar dr. Sidni Gatlib (krteno ime
J oseph Schneider); porodice agenata nad kojima je ovaj eksperiment vren
tuile su sudu vladu SAD i sve presude su bile u njihovu korist.
Nakon ovog neprijatnog incidenta nije obustavljen program MK-ULTRA.
Naprotiv, jedan deo istraivakog tima se dislocira u vojnu vazduhoplovnu
bazu Wright Paterson Air Force Base u kojoj poinju da izvode ozbiljne
neokortike eksperimente. S druge strane, naunici u okviru C. I. A. nastavljaju
svoj rad u Kanadi gde je amerika obavetajna agencija platila 69. 000 dolara
dr. Donaldu I vanu Kameronu (Donald I van Cameron), predsedniku Kanadskog
udruenja psihologa i direktoru Kraljevske bolnice Viktorija u Montrealu, da
obezbedi nastavak eksperimenata in vivo. Tako je Kameron poeo da daje
velike doze LSD-a pedeset i trojici svojih pacijenta koji su leeni od
izofrenije. I mao je obavezu da belei sve reakcije svojih pacijenata na vee i
manje doze LSD-a koje su se davale paralelno sa ok terapijama. Na sreu
Kameronovih pacijenata koji su postali zamorii C. I. A. jedan od njih je bila
supruga istaknutog lana kanadskog parlamenta pa je cela afera relativno brzo
otkrivena i publikovana. I z nepoznatih razloga sudski procesi koje su ovi
pacijenti pokrenuli protiv C. I. A. ni do danas nisu okonani.
S obzirom da su eksperimenti sa LSD-ijem davali veoma dobre rezultate, ali
nikako nisu mogli do kraja da se izvedu, projekat MK-ULTRA je nastavljen na
korejskim zatvorenicima sve vreme rata u Koreji. Sukob izmeu June i
Severne Koreje poeo je 25. juna 1950, a okonao se 27. jula 1953. godine.
Amerikanci koji su politiki podravali i vojno pomagali Junu Korej u
koristili su vojne i civilne zarobljenike Severne Koreje za nastavak svojih
eksperimenata u okviru programa MK ULTRA. Od oko 50.000 ovih ljudi njih
- 581 -

17.692 nije preivelo testiranja.
Po zavretku korejskog rata bilo je neophodno stvoriti kvalitativno nove
uslove da bi se dovrila istraivanja obuhvaena projektom MK-ULTRA.
Zadatak da pripremi te nove uslove opet je dobio Institut za politike studije
koji je tim povodom osnovao posebnu "nezavisnu" organizaciju pod imenom
Studenti za demokratsko drutvo. Cilj je bio da se oko ove organizacije okupi
to vei broj studenata i, uopte, mladih ljudi da bi se eksperimenti s LSD-
ijem nastavili ali na znatno iroj populaciji, u drugaijim uslovima i sa sasvim
drugim ciljevima. Tako je roen pokret "Deca cvea odnosno Hipi pokret koji
je finansirala C. I. A. i to s preko 25 miliona dolara; Bitlse, Roling Stounse,
Enimalse i mnoge druge njima sline grupe izmislio je i promovisao Tavistok
institut. Po okonanju ovog dela projekta 1973. godine direktor C. I. A. Riard
Helms (Richard McGarrah Helms) je naredio da se svi dokumenti MK-ULTRA
prenesu u Tavistok institut u London. Kada je 1974. godine The New York
Times objavio opiran lanak o nezakonitim aktivnostima C. I. A. na planu
ispiranja ljudskih mozgova u okviru projekta MK-ULTRA ameriki kongres je
odmah formirao svoju istranu komisiju poznatu kao Church Committee; i
pored velikih ovlaenja komisija nije pronala, u okviru C. I. A, ni jedan dokaz
koji bi potvrdio navode tampe. Tek je 1975. godine, u okviru novog
kongresnog ispitivanja, javnosti potvreno da su C. I. A. i Ministarstvo odbrane
SAD sprovodile nezakonite eksperimente sa raznim hemijskim jedinjenjima
koje su za posledicu imale i nekoliko ljudskih rtava.
Kako bi se monstruoznost umova tavistokovih naunika shvatila neophodno
je, samo sa par rei, osvrnuti se i na njihovu odluku da se jedna od najstarijih,
za ljudsku ishranu, leenje i industrijsku upotrebu najboljih biljaka proglasi
narkotikom i zabrani za uzgajanje. Ova biljka daje tri roda godinje, a njena
primena u prehrambenim i medicinskim potrebama ljudi poznata je jo od pre
sedam hiljada godina, a naroiti iz vremena starog Sumera. Lini doktor
britanske kraljice Viktorije Ser Don Rasel Rejnold (Sir J ohn Russell
Reynolds) je u prvom broju medicinskog asopisa The Lancet pisao o
pozitivnim efektima ove biljke navodei, kao primer, da je kraljica Viktorija
upotrebljava prilokom svojih menstrualnih bolova i da je nita ne moe
zameniti. 100 grama biljke sadri 567 kalorija, 30,6% proteina, omega 9 masti
5,8%, omega 6 masti 27,56%, omega 3 masti 8,68%, holesterola 0,0%,
vitamina A 4 I U/100g, vitamina B1 1,38 mg/100g, vitamina B2 0,33 mg/100g,
vitamina B6 0,12 mg/100g, vitamina C 1,0 mg/100g, vitamina E 8,96 I U/100g,
vitamina D 2277,5 I U/100g, kalcijuma 74, 0 mg/100g, gvoa 4, 7 mg/100g i td.
Za uzgajanje ove biljke potrebne su minimalne koliine ubriva i gotovo
nikakvi pesticidi jer skoro da i nema neprijatelja u prirodi. Od nje se nekada
pravio papir koji je deset puta dugotrajniji od papira dobijenog iz celuloze;
Stari zavet, Miroslavljevo Jevanelje, Ustav SAD, i td. su ispisani na papiru
dobijenom od ove biljke. Nekada su se sva brodska jedra i uad pravila od
- 582 -

njenih vlakana; prve farmerke Levis Strauss su takoe saivene od tkanine
dobijene preradom ove biljke. Satanizacija biljke kao narkotika ila je preko
Rokfelerovog instituta za medicinska istraivanja, Univerziteta u ikagu i
Odbora za opte obrazovanje koje je osnovao Don D. Rokfeler. Medijsku
podrku pruio je novinski magnat Randolf Herst, a najvei deo trokova
pokrila je porodica Dipon. Uspeh akcije verifikovao je ameriki Kongres kada
je 1937. godine doneo uredbu o zabrani njenom trgovinom. Ljudi su je,
milenijumima nazivali boijom, a njen latinski naziv je Cannabis sativa.
Najpoznatiji redovni korisnici Cannabisa su bili Viktor I go (Victor-Marie
Hugo), Aleksandar Dima (Alexander Dumas), arl Bodler (Charles
Beaudelair), Delakroa (Eugne Delacroix), Onore de Balzak (Honor de
Balzac), Karl Sagan (Karl Sagan), Fridrih Nie (Friedrich Wilhelm Nietzsche),
Dord Vaington, Luj Armstrong (Louis Satchmo Armstrong), Majls Dejvis
(Miles Dewey Davis I I I ), Norman Miler (Norman Miller), Oskar Vajld (Oscar
Fingal O'Flahertie Wills Wilde), Pablo Pikaso (Pablo Diego J os Francisco de
Paula J uan Nepomuceno Mara de los Remedios Cipriano de la Santsima
Trinidad Mrtir Patricio Ruiz y Picasso), Salvador Dali (Salvador Felipe
J acinto Dal i Domnech, Marqus de Pubol ) i dr. Danas se ona, i pored svih
amerikih protivljena, poinje opet masovno gajati u Nemakoj, Kanadi i
Rusija koja je i njen najvei uzgajiva sa oko 3. 100 km zasada.
Preko Stenford instituta u SAD Tavistok je kompjuterskim linkovima
direktno povezan s kompjuterskim sistemima C. I. A, Obavetajne slube
amerike vojske (U. S. Army Intelligence), Mornarike obavetajne slube
(Office of Naval I ntelligence) koja je osnovana jo 1882. i koja je po
miljenjima eksperata daleko ispred i iznad C. I. A. , univerzitetima u Harvardu,
J elu, Prinstonu, Kolumbiji itd. Kompjuterski sistem kojim raspolae Tavistok
nesumnjivo je najmoniji kompjuterski sistem na svetu, a poznati je pod
imenom Blue Gene/L.
Sredinom sedamdesetih godina Tavistokje za potrebe Rimskog kluba, i uz
pomo univerziteta Harvard, Stanford i Kornel, izradio detaljan plan smanjenja
svetske populacije (Forced Population Reduction) na funkcionalnu milijardu
ljudi, do 2022. Ovo smanjenje se bazira na tri osnovna koncepta: 1.
Izgladnjivanje miliona ljudi i uskraivanje zdrave pijae vode; 2. Upotreba
smrtonosnih virusa na populacijama koje su najranjivije, kao to su afriki
narodi, ili posebne grupe, kao to su narkomani, homoseksualci i sl.; 3. Stalne
ratne operacija uz maksimalnu upotrebu razornih avionskih bombi i raketa,
kancerogenih gasova i radioaktivnih materijala. Sukobe trebe izazivati i
odravati u svim delovima sveta. Gde ne postoji mogunost za klasine vojne
sukobe, treba ii na izvoenje teroristikih akcija sa zastraujuim
posledicama. Od Drugog svetskog rata do 2006. u Svetu je bilo 158 razliitih
oruanih sukoba, razliitog intenziteta i obima, u kojima je poginulo vie ljudi
neko tokom Drugog svetskog rata.
- 583 -

Tavistok je odgovoran i za izradu obrazovnog programa u SAD, iji osnovni
cilj je drastino smanjenje obrazovnog nivoa prosenog Amerikanca. Glavni
izvrilac ovog posla bio je dr. Aleksandar King (Alexander King), a sve se
odvijalo preko amerikog Ministarstva za obrazovanje i Nacionalne asocijacije
za obrazovanje (U.S.Department of Education i National Education
Association). Ma koliko zvualo neverovatno, krajem devedeset ih godina
prolog veka u Njujorku je otkriveno da jedan uenik estog razreda osnovne
kole uopte ne zna da ita i pie. Ovaj koncept se, po njima, pokazao
zadovoljavajuim, pa se proiruje na obrazovne sisteme ostalih drava, a
posebno onih nerazvijenih i drava u tzv. tranzicionom periodu. Na fonu ovog
i ovakvog obrazovanja je i tzv. Bolonjska deklaracija (The Bologna
Declaration on the European space for higher education). Tavistokje zakljuio,
neto to je odavno poznato, da je manipulacija nepismenim, a posebno
polupismenim ljudima najlaka i gotovo uvek uspena. Kako bi se shvatila
sutina ovakvog koncepta obrazovanja u SAD napomenimo samo da u ovoj
dravi ima vie zatvorskih kapaciteta i mesta u improvizovanim zatvorskim
logorima nego u osnovnim kolama, a da su kolski trokovi po jednom detetu
u 2009. godini bili tek oko 10.200$ dok su zatvorski trokovi po jednom
kanjeniku prevazilazili sumu od 16.000$. Poetkom 2010. u amerikim
zatvorima bilo je utamnieno oko 2, 5 miliona ljudi to je, gledano po broju
zatvorenih na sto hiljada graana, najvei procenat u svetu 0,8%.
Istovremeno, broj uslovno osuenih i privremeno osloboenih je dostigao cifru
od 7,3 miliona to je cifra koju nisu dostigle ni Kina ni I ndija. Za demokratsku
ameriku je, oigledno, vanije staranje o zatvorenicima nego briga o
obrazovanju dece i omladine.
Kontrola i oblikovanje javnog mnjenja u SAD i Velikoj Britaniji su posle
Drugog svetskog rata u najveoj meri preputeni Tavistoku. Danas mnogi
veruju da je ba Tavistok kreator savremene koncepcije i tehnologije
manipulacije masovnom sveu kojom se obezbeuje socijalna kontrola irokih
narodnih masa. Tavistok je naime od manipulacije svesti nainio glavno
tehnoloko orue vladujue klase za osiguranje svoje prevlasti nad onima koji
iskreno veruju da putem demokratije ostvaruju neki znaaj u drutvu. Za ovo
je angaovan veliki broj najveih svetskih intelektualca koji svakodnevno
proizvode podjednako veliki broj knjiga, novina, asopisa, radio i televizijskih
emisija, a sve sa cil jem dostizanja preovlaujue kolektivne svesti koja
prihvata da bude ograniena i sputana slobodama demokratije. U Americi su
glavne poluge ovih aktivnosti u rukama Instituta za politike studije i Stenford
instituta. Tehnika njihovog delovanja se svodi na to da narod treba uveriti da
veina ljudi veruje u odreenu stvar ili oveka i da e se nakon toga odista
najvei broj ljudi opredeliti u tom pravcu. Na osnovu svih do sada izvedenih
konkretnih aktivnosti da se zakljuiti da ni jedan put nisu pogreili. Za te
poslove zaduene su tzv. agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Njihov
osnovni zadatak jeste da se utvrdi ta javno mnjenje odista misli i kako bi se
ponaalo u najrazliitijim situacijama. Ovako steena saznanja se onda koriste
- 584 -

da se javno mnjenje preoblikuje u skladu s potrebama korisnika i finansijera
ovih agencija, a pod supervizijom Tavistoka.
Uz oblikovanje javnog mnjenja, Tavistok presudno utie i na odabir i
promociju pojedinaca znaajnih za politiku SAD i mnogih drugih zemalja.
Danas u SAD gotovo i da ne postoji nijedno znaajnije mesto u vojsci,
obavetajnim slubama, politici ili korporativnom svetu, a da ljudi koji na tim
mestima rade pre toga nisu proli psiholoku proveru, i korekciju, Tavistoka,
odnosno njegovih ekspozitura u SAD. Tako je, na primer, nemaki iseljenik
(napustio Nemaku tri meseca pre tzv. Kristalne noi 1938. ) i Jevrejin iz
Frankfurta Henri Kisinder direktan proizvod Ser Dona Rolins-Risa. Znajui
da je Kisinderov pradeda Meyer Lb poznati bavarski meetar iz mesta Bad
Kissingen-a i poznanik uvene jevrejske bankarske kue Openhajm Ris se
zduno pobrinuo da Heinz, odnosno Henri dospe u sam vrh amerike i svetske
politike i tako postane rags-to-riches paradigm. Prvo, Kisinder je je iz
Amerike vraen u Nemaku 1945. u uniformi amerikog oficira, a ubrzo potom
je upuen na Harvard gde je doktorirao to ga je dalje preporuilo za rad u
Savetu za spoljne odnose u Njujorku. Nakon Saveta Kisinder biva detairan u
Fondaciju brae Rokfeler (Rockefeller Brothers Fund) u okviru koje je zavrio
kao savetnik za spoljnopolitika pitanja guvernera Nelsona Rokfelera i
direktor njegovog specijalnog projekta za davanje odgovora na najvanija
pitanja amerike spoljne politike - Special Studies Project. Sa znaajnim
radnim iskustvom i poznavanjem mnogih vanih ljudi amerike politike i
korporativnog sveta Kisinder dobija mesto savetnika za nacionalnu
bezbednost, a potom i dravnog sekretara kod dvojice amerikih predsednika:
Riarda Niksona i Deralda Forda. Kao, navodno, veliki borac za mir
Kisinder 1973. prima Nobelovu nagradu za mir to mu je, na kraju, omoguilo
da postane V.I .P. (Very I mportant Person) amerike politike. I onda, kada se
samo oficijelno povukao iz zvanine politike, on 1982. osniva sopstvenu firmu
Kissinger Associates, Inc. koja e od tada pa sve do danas biti jedna od
najprestinijih konsultatntskih i lobistikih vaingtonskih firmi.
Mnogi elni ljudi Tavistoka su stvarali svoje politiare pa je tako i dr.
Piter Brn (Peter Burn) prvo odabrao, a potom i pripremio Dimija Kartera za
predsednika SAD. Za Karterovog kontrolora Brn je postavio, po svojoj
okrutnosti, uvenog admirala Hajman Rikovera (Rickover Hyman George) koji
je poznat i po tome to je voleo da citira maksimu kineskog generala i vojnog
stratega San Tcua ( ) - Kill a few; terrorize many (Ubij nekolicinu; terorii
veinu). Tako se danas, bez posebnog nabrajanja, moe, sa velikom
izvesnou, rei da ni jedna od persona koja je u proteklih pola veka imala
uticaja na ameriku unutranju ili spoljnu politiku nije to postala, a da
prethodno nije bila deo projekta tavistokovih strunjaka poznatog pod nazivom
Creating the Person & Assigning Role to Person (Oblikuj osobu & Odredi
ulogu osobe).
- 585 -


Poglavlje dvadeset osmo
MI 6 (Military Intelligence Section 6)


Od kad je ljudi postoji pijuniranje i obmanjivanje protivnika. I storija nas
ui da su mnoge bitke bile izgublje i pre nego to su poele upravo
zahvaljujui obavetajnim podacima. Pitanje kako sauvati tajnu, i kako je
otkriti, oduvek je zaokupljalo sve svetske vladare. Od staroegipatskih vremena
do danas u tom pogledu se nita nije promenilo.
Engleska kraljica Elizabeta I (Elizabeth I Queen of England and Queen of
Ireland) roena je 1533. od oca Henrija VIII (Henry VIII) i majke Ane Bolen
(Anne Boleyn). Na presto je stupila 17. novembra 1558. i na njemu ostala do
smrti 1603. Mnogi su joj radili o glavi i glavom to platili. Kad je stupila na
presto Engleska je bila drugorazredna sila koja je znaajno zaostajala u odnosu
na Francusku, paniju, Portugal i Holandiju. Kad je Dejms I (J ames I King of
England, I reland and Scotland) 1603. nasledio na prestolu Elizabetu I Engleska
je bila svetska sila u nezaustavljivom usponu. Dejms I je postao prvi engleski
monarh koji je u sebi objedinio titule kralja Engleske, kotske i I rske postao
je prvi monarh Velike Britanije.
Elizabeta I je teno govorila franuski, italijanski, panski, grki i latinski.
Volela je uene ljude i neizmerno uivala u njihovom drutvu; verovala je u
silu, ali je uvek davala prednost znanju i mudrosti; nije verovala u
parlamentarizam iako ga nije zabranjivala - prezirala je politiare demagoge;
nije se nikad udavala iako je bila neizmerno zaljubljena - u Englesku. Od
Elizabete I u engleskoj e meu dravnim inovnicima biti omiljena maksima:
Kad bismo radili za sebe ono to radimo za nau zemlju, kakvi bismo mi
nitkovi bili.
U esnaestom veku svaki uticajniji evropski plemi imao je pijune i agente
raznih vrsta. Situacija je bila identina i u Engleskoj, ali je Elizabeta I odmah
po ustolienju sazvala sve vee i znaajnije predstavnike engleskog visokog
plemstva i od njih zahtevala da sva saznanja do kojih dou, a mogu biti
znaajna za bezbednost ili prosperitet Engleske, dostavljaju njenom glavnom
obavetajcu Frensisu Volingemu (Sir Francis Walsingham) zaduenom za
dobrobit njenog velianstva i kraljevstva uopte. Njen zahtev je jednoglasno
prihvaen i to je bio poetak stvaranja i rada jedinstvene Engleske obavetajne
slube.
Elizabeta je, uz to, formirala i svoj Privatni savet (Privy council), na ijem
- 586 -

elu se naao Vilijam Sesil (William Cecil, 1st Baron Burghley), verovatno
najinteligentniji i najlukaviji ovek Engleske tog doba. Pored V. Sesila,
Elizabeta je za saradnike odabrala jo i filosofa i lana najuzvienijeg drutva
Knights of the Helmet Fransisa Bejkona, uvenog matematiara i njenog linog
astrologa Dona Dia (J ohn Dee), Riarda Hakslija (Richard Huksley) i
nekolicinu profesora univerziteta u Kembridu i Oksfordu. Preko svojih
profesora Elizabeta je, zapravo, angaovala englesku inteligenciju za potrebe
kraljevstva.
Znaaj Kembrida i Oksforda, gde se kolovala budua elita engleskog
drutva neprocenjiv je za dalji prosperitet Engleske kao imperijalne sile. Na
prvi pogled taj znaaj je bio neshvatljiv, jer se od najtalentovanijih studenata,
pa i profesora, trailo da daju odgovore na naizgled apsurdna pitanja kao to
su, na primer: Da li je ena greka prirode, Moe li la nadvladati istinu,
Moe li rat biti pravedan za obe strane, Postoji li vie svetova, Da li je
ispravno voditi ratove za nacionalne ciljeve, Da li je za kralja pametnije da
napadne ili da eka da bude napadnut i slino. Svi odgovori na ovakva pitanju
su uredno prikupljani i analizirani u Slubi za bezbednost njenog kraljevskog
velianstva.
Tajna sluba njenog kraljevskog velianstva ili, kako je kasnije postala
poznata, Britanska tajna sluba, odnosno MI 6 uredno je prikupljala i
analizirala sve podatke koje je dobijala s raznih strana kako od prekomorskih
trgovaca, lekara, profesionalnih pijuna tako i od glumaca i putujuih
zabavljaa. Slubu je zapoljavala samo inteligentne, obrazovane, lukave i
nadasve monarhu odane osobe. Sluba je zapoljavala na stotine strunjaka
raznih profila i svi su oni, bez izuzetka, uvek bili meu najboljima u svojoj
brani. Elizabeta I nije alila novac za obavetajni rad, to se najbolje vidi iz
injenice da je glomazna engleska diplomatija godinje troila 4.000 , a
obavetajna sluba 2.000. Elizabeta I koja je sam - sopstvenim sredstvima
finasirala sve trokove tajne slube taj troak uvek smatrala jako dobro
utroenim novcem. Od osnivanja pa do dana dananjeg svi zaposleni
engleske tajne slube zaklinju se britanskom monarhu na vernost; njemu i
nikome vie.
Na zahtev Elizabete I , Fransis Bejkon i Robert Sesil, sin Vilijama Sesila,
poslednje godine esnaestog veka kreiraju imperijalnu strategiju Engleske koja
se sutinski nije zasnivala na ratovanju, ve prvenstveno na naunim
saznanjima, optem obrazovanju, pijunai i subverzivnom delovanju. Uz
pomo intelektualne elite Kembrida i Oksforda razraene su mnoge varijante
odavno poznate strategije divide et impera - zavadi pa vladaj. Engleska je ovu
tehnologiju osvajanja i dominacije drugim dravama dovela do savrenstva, a
sutina joj je da se u sukobe dvojice tertius gaudens trei okoristi.
Dokument koji je sadrao sve elemente budue engleske imperijalne politike
nazvan je jednostavno Duga, a u neto izmenjenom obliku javnosti je
- 587 -

prezentiran kao Pax Britanica.
Budunost Engleske je, na neki nain, zacrtana jo 1529. kad je Riard Kruk,
specijalni agent kralja Henrija VIII, otiao u Veneciju gde se uz pomo
famiglia Este u Ghetto Vecchio sastao sa jevrejskim rabinima koji su 1492.
prognani iz panije. Rabini su pomogli engleskom kralju da se razvede od
panske princeze Katarine ali to nije bilo najvanije. Kruk je sa venicijanskim
rabinima, Erkolom Deste (Ercolom I I d'Este) i venecijanskim Savetom
desetorice (Consiglio dei Dodici) razmotrio i dogovorio jo mnogo toga to e,
na kraju, dovesti do komercijalnog i intelektualnog saveza britanske krune s
rabinima, kabalistima i maorskim sufistima; bie to poetak neraskidive
saradnje venecijanskog crnog plemstva i engleske krune. Sve to je poelo u
vreme Henrija VIII zapeaeno je u vreme Elizabete I (erka Henrija VI I I i
njegove druge ene Ane Bolen), kada je njen omiljeni naunik Don Di otvorio
vrata Engleske renesansi i uenjima proetim kabalom i sufizmom (islamski
misticizam). Don Di e, ipak, ostati zapamen kao tvorac filosofije i
ideologije koja je, u osnovi, imala stav o britansko-jevrejskom identitetu. I ako
je na snazi jo bio, a i danas je, zakon o zabrani ulaska J evreja u Englesku,
Elizabeta I im je irom otvorila vrata i ona su i danas irom otvorena.
Gregorio Botero, jezuitski politiki analitiar 1588. pie da je nemogue
nevideti naglu ekspanziju engleske trgovake flote nakon povezivanja sa
Venecijom i prevideti engleske trgovce koji uvruju pozicije u Rusiji, Kini,
Egiptu, Konstantinopolju, irom Afrike... Frensis Drejk (Sir Francis Drake) i
Tomas Kevendi (Thomas Cavendish), kapetani njenog velianstva, oplovili su
svet vie puta i to rutama koje su bile nepoznate do tada... Engleski pijuni su
svuda po Mediteranu i stie se utisak da za Elizabetu nema nikakvih tajni. .
Vatikanski nuncije u Flandriji 1580. obavetava papu Grgura XI I I da se plai
da Elizabeta ima mnogo pijuna u njegovom najbliem okruenju. Ne znam
kako, ali ona izgleda da zna sve.
Prvi veliki i znaajan angaman Slube u odbranu kraljice i njenih interesa
vezan je za pokuaj dovoenja Meri I kraljice kotske (Mary, Queen of Scots)
iz kraljevske kue Stjuarta na engleski presto. Kako katolika kotska to nije
mogla sama da izvede njen ujak vojvoda od Giza (Duc de Guise) je sa
Katarinom de Medii (Caterina Maria Romola di Lorenzo de' Medici),
francuskom kraljicom majkom, ugovorio enidbu Meri I i Fransoa I I (Franois
I I ). Venanje je obavljeno 10. jula 1559. godine, a ve naredne godine su
otpoele obimne pripreme za napad Francuske i kotske na Englesku i
svrgavanje Elizabete I . Protestantska Engleska nigde u Evropi nije mogla da
nae saveznika i celokupna njena pozicija je bila u znaajnoj meri bezizlazna.
Vatikan je bio jedan od glavnih promotera evropske antiengleske politike
podravajui bezrezervno Katarinu de Medii iji je ujak bio i papa Klement
VI I (Giulio di Giuliano de' Medici ). Decembra 1560. sve je bilo spremno za
- 588 -

napad mone katolike vojske na Englesku. I tada, 5. decembra 1560. godine
dogodilo se neto neoekivano: Franois II,kralj Francuske, je iznenada
preminuo kau od upale uva, a njegova ena sa titulm Marie I
r e
d' cosse je
bila primorana da se vrati u kotsku. Napad na Englesku je obustavljen;
Francuska je priznala Elizabetu I za suverenog vladara i povukla svu svoju
vojsku iz kotske; Meri I je 24. jula 1567. godine prinuena da abdicira sa
kotskog prestola, a 19. maja 1568. je uhapena i utamniena u engleskom
zamku efild. Umrla je 8. februara 1587. Nakon svih ovih dogaaja engleski
renik je i zvanino obogaen jednim novim pojmom: Clandestine intelligence
operations tajne obavetajne operacije.
Vatikan, koji je bio opsednut idejom svrgavanja Elizabete, angaovao je svog
jezuitskog eksperta Edmunda Kempiona (Saint Edmund Campion, S.J .) da
ubije kraljicu. Njegov pokuaj da kao prerueni prodavac najskupljeg nakita
prie Elizabeti nije uspeo jer je, od samog poetka, bio praen, a potom
uhapen i obeen u Tajnburnu 1. decembra 1581. godine. Le gospodina
Kempiona pripadnici Tajne slube su propisno spakovali i poslali na adresu:
Papa Gregorius Tertius Decimus, Episcopus Romanus, Roma, Italy. Vatikan ga
je kasnije proglasio za sveca!
Najvei uspeh Tajna sluba njenog velianstva postigla je 1588. kad je
panski kralj Filip II odluio da se jednom za svagda obrauna s Elizabetom I i
njenim venecijanskim protestantizmom, koji je zagovarala na tetu
katolianstva. Te godine 131 brod velike panske armade nazvane Nepobediva
armada, sa 17. 000 vojnika i 180 katolikih svetenika, zaplovio je ka
Engleskoj. Pre konanog napada Armada se usidrila u francuskoj luci Kale, da
bi ukrcala jo 16.000 vojnika. U pono 6. avgusta, samo nekoliko sati pre
njenog isplovljavanja, Englezi su svoja tri najvea broda napunili lako
zapaljivim materijalima, zapalili ih i uputili u sredite luke gde su, jedna do
druge, bile panske galije. panske kapetane obuzela je panika pa su uz
haotian pokret brodova pokuali da to pre umaknu iz luke. Meutim, na
izlazu iz Kalea panske galije su doekali engleski brodovi i relativno lako ih
potapali dalekometnim topovima. Od 33.000 vojnika u paniju se vratilo samo
desetak hiljada. Osvajanje Engleske je nepovratno propalo, a vreme Engleske
imperije nezaustavljivo nastupilo.
L' minence grise koja je komandovala engleskom pomorskom silom je bio
najuveniji pirat svog vremena Frencis Drejk (Sir Francis Drake). Za uspeno
pljakanje panskih luka irom J une Amerike i trgovinu robljem u ime
britanske krune, kraljica Elizabeta mu je dala titulu Sera. Drejk je roen u
Tavistoku, Engleska 1540, a umro je od dizenterije prilikom engleske opsade
panske luke San Huan, Porto Riko 1596. I nteresantno je napomenuti da e se
trgovina ljudima koju je Drejk otpoeo tokom XVI veka, u ime britanske
krune, pokazati kao jedan od najunosnijih poslova monarhije tokom naredna tri
veka. Drejkovi najbolji saradnici na polju trgovine ljudima bili su jevrejski
- 589 -

trgovci i brodovlasnici koji su se trgovinom ljudima bavili od davnina i ak
stekli svetski monopol na tim poslovima. Neki od najpoznatijih jevrejskih
trgovaca ljudima bili su: Isaac Da Costa, Moses Levy, Aaron Lopez, Jacob i
David Franks, Mordecai i David Gomez, Justus Bosch. . . Najvei jevrejski
brodovi specijalizovani za transport roblja bili su: Anna & Eliza, Caracoa,
Hiram, Dr Vrijheid, Hannah, Nassau, Abigale ....
Sredinom XX veka jevrejska istoriarka Natalija Dejvis (Natalie Zemon
Davis) je, po prvi put, javno progovorila o presudnom uticaju J evreja na razvoj
svetske trgovine robljem. Ona je posebno apostrofirala uvenog jevrejskog
lekara Davida I saka (David I saac Cohen Nassy) koji se tokom XVI I I veka kao
holandski dravljanin bukvalno i literarno obogatio na trgovini ljudima u
Surinamu. Tu je zatim i jedan od najbogatijih i najveih robovlasnika
amerikog Juga Jevrejin Mordekaj Noa (Mordecai Manuel Noah 1785.-1851.)
koji se protivio oslobaanju crnih robova tvrdei da bi tako neto predstavljalo
potkopavanje amerikog razvoja.
O britanskoj trgovini ljudima i jevrejskom udelu u njemu istaknuti jevrejski
pravnik i istoriar Sejmur Libman (Seymour B. Liebman) u svojoj knjizi
1493. -1825, Requiem for the Forgotten (Rekvijem za zaboravljene) izdatoj
1982. godine u Njujorku pie: Trgovina robljem je bila kraljevski monopol.
Afriki robovi su se do svojih konanih destinacija za prodaju prevozili
brodovima jevrejskih vlasnika koji su imali tapiju na prevoz robova. Flota
jevrejskih brodovlasnika specijalizovanih za prevoz roblja u Karipskom moru
je bila bez premca. Na jevrejskim brodovima radili su iskljuivo jevrejski
mornari, oficiri i uvari robova. Po dolasku na krajnju destinaciju robove su,
po pravilu, uvek prodavali jevrejski trgovci specijalizovani za ovu vrstu
trgovine ljudima, a tapiju za takvu trgovinu davala im je Kruna. Hvatanje
robva po raznim afrikim plemenima, njihov transport i prodaju nadgledali su
britanski agenti. Libman nepie, mada je opte poznato, da su najvei kupci
afrikih robova po velikim lukama J une i Severne Amerike bili opet J evreji
koji su tek tada, naknadnom prodajom ovih jadnih ljudi, zaraivali prava
bogatstva. Tokom samo etiri poslednja veka preko 28. 000. 000 Afrikanaca je
prodato kao roblje, a trgovina ljudima je i danas jedan od najprofitabilnijih
poslova. I dok je trgovina ljudima u istoriji poznata jo iz najdavnijih vremena
vano je istai da ju je, na svoj nain, ozakonio Vatikan bulama Dum Diveras
i Romanus Pontix koje je izdao papa Nikola V (Tommaso Parentucelli, krteno
ime) sredinom XV veka, a konano potvrdio papa Sikst IV svojom bulom
Aeterni regis iz 1481. godine.
O znaaju i ulozi Jevreja u svetskoj trgovini ljudima pie i jevrejski istoriar
Moa Kan (Moshe Kahan), Li Fridman (Lee M. Friedman) koji je bio i
predsednik American Jewish Historical Society, profesor Herbert Blum
(Herbert I. Bloom), Sesil Rot (Cecil Roth) koji je na tu temu objavio ak
trideset knjiga i mnogi drugi. Da ameriki asopis Forbes kojim sluajem
- 590 -

pravi rang listu istorijski najpoznatijih trgovaca ljudima na njoj bi se, bez
sumnje, nali i sledei Jevreji: Issack Asher, Jacob Barsimson, Joseph Bueno,
Solomon Myers Cohen, Jacob Fonseca, Aberham Franckfort, Jacob Franks,
Daniel Gomez, David Gomez, Isaac Gomez, Lewis Gomez, Mordecai Gomez,
Rebekah Gomez, Ephraim Hart, Judah Hays, Harmon Hendricks, Uriah
Hendricks, Uriah Hyam, Abraham Isaacs, Joshua Isaacs, Samuel Jacobs,
Benjamin S. Judah, Cary Judah, Elizabeth Judah, Arthur Levy, Eleazar Levy,
Hayman Levy, Isaac H. Levy, Jacob Levy, Joseph Israel Levy, Joshua Levy,
Moses Levy, Uriah Phillips Levy, Isaac R. Marques, Moses Michaels, Emanuel
Myers, Seixas Nathan, Simon Nathan, Rodrigo Pacheco, David Pardo, Isaac
Pinheiro, Rachel Pinto, Morris Jacob Raphall, Abraham Sarzedas, Moses
Seixas, Solomon Simpson, Nathan Simson, Simja De Torres, Benjamin Wolf,
Alexander Zuntz. . .
O ulozi J evreja u trgovini ljudima pie i Jewish Encyclopedia koja,
pozivajui se na spise poznatog jevrejskog trgovca i putnika Ibrahima Jakuba
(I brhm ibn Y a`qb), naglaava kako su Jevreji uspeno prodavali hrianske
robove muslimanima, a muslimanske robove hrianima. Centrala ove
jevrejske multinacionalne trgovine ljudima bila je u Pragu i protiv nje se,
bezuspeno, do smrti borio biskup Vojtjeh Adalbert (wity Wojciech
Sawnikowic). Crkva se protiv jevrejske trgovine hrianskim robovima prvi
put oglasilana na svom ekumenskom saboru u Orleanu jo 541, a potom i na
saborima u Parizu (633), Toledu (Toledo 633), Sabolu (Szabolcs 1092), Gentu
(Ghent 1112), Norboni (Narbonne 1227) i Bezijeru (Bziers 1246). No, prema
pisanju Jewish Encyclopedia, nakon sabora u Bezijeru Crkva kao da je uvidela
svoju nemo prema jevrejskom novcu kojim su kupovali naklonosti lokalnih
vladara pa se od sredine XI I I veka gotovo vie nije ni oglaavala po pitanju
njihove trgovine hrianskim robljem. Najpoznatija jevrejska familija po
pitanju trgovine robovima od I X pa sve do XI V veka je bila Kalonimos
( ) koja se, na kraju, proslavila pokretanjem hasidskog (Chassidismus)
pokreta i masovnim naseljavanjem J evreja u one delove I berijskog poluostrva
kojim su tada vladali al-Andalus (Mavri).
Jedan od kljunih momenata za uspeanost ekspanzionistike politike
Engleske je svakako bilo osnivanje Istono indijske kompanije 31. decembra
1600 (Honourable East I ndia Company). Kompaniju je osnovalo 125 uspenih
londonskih trgovaca sa ukupnim kapitalom od 72.000. Oni su i upravljali sa
njom mada su poslednju re uvek imali predstavnici britanskog monarha koji
je bio njen najvei pojedinani akcionar. Istono indijska kompanija je,
vremenom, postala najvanija trgovaka i obavetajna poluga britanske
monarhije.
Posle Elizabetine smrti ostala je njena Tajna sluba, iji pripadnici e do
danas zakletvu vernosti polagati samo britanskom monarhu. Za svoj osnovni
moto uzleli su moto kraljice Elizabete: video et taceo gledaj i uti. Kraljevi
- 591 -

su se menjali, ali je Tajna sluba svakom bila potrebna i na njoj se nikad nije
tedelo. Do 1909. sve tajne aktivnosti su se odvijale unutar Biroa za tajne
poslove (Secret Service Bureau). Te godine dolazi do reorganizacije Komiteta
za odbranu imperije (Committee of I mperial Defence), a time i Biroa za tajne
poslove koji mu je formacijski pripadao. Najvanija promena se odnosila na
odvajanje unutranjih i spoljanjih obavetajnih aktivnosti unutar Biroa.
Sluba unutar Biroa kojom je rukovodio major Vernon Kel (Sir Vernon
George Waldegrave Kell ) postala je poznata kao MI5 (Section 5 of the
Directorate of Mili tary I ntelligence) kontraobavetajna, a sluba Biroa na
ijem se elu nalazio mornariki oficir Mansfild Kaming (Sir George
Mansfield Smith-Cumming) postala je poznata kao MI6 (section 6 of the
Directorate of Military I ntelligence) - obavetajna sluba. Kad danas govorimo
o Britanskoj tajnoj obavetajnoj slubi (Secret I ntelligence Service) mislimo
prvenstveno na MI6. Ovo je, zapravo, stari naziv slube, ali je do danas ostao
u upotrebi i mnogi ga preferiraju u odnosu na novi - Secret Intelligence
Service. Mansfild Kamings nije bio samo mornariki oficir ve i praunuk
Dona Smita (J ohn Smith) jednog od direktora Britanske istonoindijske
kompanije i ukununuk Abela Smita (Abel Smith), najpoznatijeg engleskog
bankara s kraja XVI I I veka. Sva dokumenta potpisivao je samo jednim slovom
C (C je bila skraenica za Chief ef) i to zelenim mastilom, a taj nain
potpisivanja zadrali su svi ostali efovi MI6. Kolika je tajnost rada ove slube
najbolje govori injenica da je britanski parlament o njenom postojanju
zvanino informisan tek 1994.
Engleskom, kotskom i Irskom su tokom vekova vladali pripadnici razliitih
kraljevskih kua: Saksonske, Danske, Normanske, Plantagenske, Lankesterske,
J orkirske, Tjudorske, Stjuartske, Hanoverske, Saks-Koburg-Gota i dananje
Vindzor. Sve ove dinastije su vane, svaka na svoj nain, ali je nemaka
dinastija Hanovera koja je sve do 1714. vladala vojvodstvom Braunvig-
Lunberg i kraljevstvom Hanovera izvesno najvanija u istoriji Velike
Britanije, a mogue i savremenog sveta. Kraljevska kua Hanovera je izdanak
jedne od najstarijih evropskih kua Velf-Est (Welf-Este) koja svoje korene
vodi jo iz 819. godine, odnosno od kraljice Ludit (J udith Welf von Bayern )
supruge franakog kralja Luja I poznatijeg kao Luj Pravedni (Louis le
Dbonnaire). Luj je bio trei sin franakog kralja Karla Velikog koga je
krunisao papa Lav III dajui mu titulu Sacrum Romanum Imperium i ije e
kraljevstvo kroz istoriju biti poznato kao Prvi rajh.
Naravno, dinastiju Hanover moemo povezati i sa vojvodom od Lauenburga
poznatijim samo kao Oto fon Bizmarkom (Otto Eduard Leopold von Bismarck-
Schnhausen) i sa stvaranjem Drugog rajha (Deutsches Reich). Moemo ih
povezati sa Merovinkom dinastijom, Sveti m rimskim carstvom, Prvim,
Drugim i Treim rajhom, sa . . ..
- 592 -

Kada je britanska kraljica Ana (Anne Queen of England, Scotland and
I reland) poslednja iz dinastije Stjuarta otrovana 1. avgusta 1714. u 49-oj
godini za sobom nije ostavila ni jednog potomka; u braku sa Dordom,
princom od Kamberlenda (Prince George of Denmark and Norway, Duke of
Cumberland), Ana je rodila sina Vilijama ali je on ubijen 29. jula 1700. u
jedanaestoj godini. Tako se dogodilo da je britanski presto ostao upranjen.
Odmah su se pojavili mnogobrojni pretendenti meu kojima je bilo dosta
plemenitih, uvaenih i bogatih kandidata. Meutim, oni koji su polagali
najvie prava na britanski presto su bili katolici, a to je bilo nespojivo sa
pozicijom britanskog monarha koji je bio i poglavar engleske protestantske
crkve. U takvoj situaciji Engleskoj je za kralja, od strane jednog dela njenog
plemstva, nametnut Dord I Ludvig, vojvoda Braunvig-Lunberga i budui
elektor Hanovera (Georg I . Ludwig, Herzog von Braunschweig-Lneburg).
Glavnu ulogu u spletkarenju protiv kraljice Ane i njenom diskreditovanju kao
vladarke imali su Dord i Sara eril i Sarina roaka Abigejl (Abigail
Masham, Baroness Masham) koji su se, odmah nakon njene smrti, angaovali u
promovisanju Dorda I Ludviga. erilovo zalaganje za elektora Hanovera
nije bilo, ni u kom sluaju, neosnovano s obzirom da je on, nakon bitke kod
Hehted-Blenhajma 13. avgusta 1704, dobio nemaki kneevski stepen i
odreena imanja u Bavarskoj. I stina, u prilog Dorda I koji je iroj britanskoj
javnostio do tada bio nepoznat bilo je nekoliko momenata: bio je protestant;
pradeda po majci mu je bio engleski kralj Dejms I; engleski kralj arls I je
bio ujak njegove majke Sofije i, na kraju, majka njegovog dede Frederika V
bila je najstarija erka engleskog kralja Vilijama I I I od Engleske.
Za sve vreme vladavine britanska kraljica Ana nikad nije verovala
pripadnicima kraljevske tajne slube. Bila je uverena da oni svoju lojalnost, u
prvom redu, poklanjaju nekim provenecijanskim krugovima engleskog
plemstva. Ana je bila kotlananka i njenom zaslugom su se kotska i
Engleska 1707. ujedinile stvarajui Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije.
Njen otac, kao kotski kralja Dems VI I , vladao je i Engleskom i I rskom kao
Dejms I I (J ames I I of England and I reland, J ames VI I of Scotland) i bio je
poslednji katolik na prestolu Engleske. Sa prestola ga je 1688. silom uklonila
engleska protestantska aristokratija koja se za pomo obratila venecijanskom
crnom plemstvu i jevrejskim zajmodavcima iz Amesterdama (J oodse
moneylenders van Amsterdam) koji su im poslali holandsku vojsku predvoenu
princom Vilemom I I I .
Kada se holandski princ Vilem I I I 5. novembra 1688. godine iskrcao na
englesko tlo nije, kao to bi se moglo pretpostaviti, dolo ni do kakvog
sukoba. Engleski kralj je bio izdat, prinuen da abdicira i spaava se begstvom
u Francusku gde ga je primio Luj XI V. Za Luja je interesantno napomenuti da
je prilikom krunisanja u Cathdrale Notre-Dame de Reims 7. juna 1654. u ruci
drao srpskom irilicom pisano etvoroj evanelje koje se danas uva u
Bibliothque nationale de France. Ana je znala da je tada njena starija sestra
- 593 -

Meri I I krunisana za kraljicu ali da je pre toga, sa nepunih petnaest godina,
morala da se vena za holandskog okupatora i notornog homoseeksualca princa
Vilema III koji e nakon toga postati celom svetu poznat kao Vilijam III od
Engleske. Ana je znala da je Meri I I ubijena 28. decembra 1694. u svojoj 32
godini, a da je Engleskom tada, suprotno svim pravima i obiajima engleske
krune, nastavio da vlada Vilijam I I I sa svojim holandskim ljubavnicima
Hansom Bentikom (J ohann Wilhelm (Hans Willem) Bentinck) i Arnoldom
Kepelom (Arnold J oost van Keppel). On se, znala je, redovno sa svojim
pristalicama sastajao u J erusalimskim odajama (J erusalme Chambers)
Vestminsterske opatije. Ana je znala da je njenog oca prvo izdao njegov
verni oficir Don eril kome e kasnije Vilijem III, kao kralj Engleske,
dodeliti titulu vojvode od Marlbora i barona od Ajmauta. Znala je da je njen
deda kralj arls I bio prvi engleski kralj kome je sueno, koji je osuen i
pogubljen od strane nekakvih parlamentaraca koje su plaali amsterdamski
jevreji na elu sa rabinom Men ben Josifom ( ). Ana je znala da
oni koji stoje iza tragedije njenog dede, proterivanja oca i ubistva sestre
imaju veze, i te kako, sa amsterdamskim sinagogama Grote Sjoel i Obbene
Sjoel - nije imala dileme.
Kad je, u Vestminsterkoj opatiji u Londonu, 20. okrobra 1714. za 52 kralja
Velike Britanije krunisan Dord I (Georg I . Ludwig Herzog von
Braunschweig-Lneburg) znaaj i uticaj kraljevske tajne slube je dodatno
porastao. Naime, Dord I nije znao engleski, a nije ga ni uio jer mu se nije
ni dopadao. Nije mu se dopadala ni engleska hrana, klima, a ni sam London,
pa je najvei deo vremena provodio u Nemakoj, gde je i umro 11. juna 1727.
Protivnici novog kralja bili su brojni, uticajni i moni. panski i Francuski
kraljevi ga ak nisu ni priznavali. U Parlamentu su se na njegov raun alili,
ak i uz krajnje zlobne opaske. Tokom trinaest godina vladavine Dorda I
bilo je sedam pokuaja njegovog svrgavanja. Nijedan, naravno, nije uspeo.
J edna tajna organizacija, bez skrupula i trunke obzira prema protivnicima, sa
neogranienim finansijskim resursima - no limit to the financial resources,
osnovana jo u vreme Elizabete I , brinula je za sigurnost i mir kralja Engleske.
Dord I I (Georg I I . August Herzog von Braunschweig-Lneburg) je rodjen
u Hanoveru, Nemaka, u Palati Hernhaus, a na prestolu Engleske je bio od
1727. do 1760. Za razliku od oca, Dorda I, on je nauio nekoliko engleskih
rei i fraza ali ih je izgovarao s tekim nemakim naglaskom zbog ega se
retko obraao parlamentu i javnosti. Od sve Engleske najvie mu je odgovarao
ambijent radnog kabineta u Kensingtonskoj palati, gde je i umro 25. oktobra
1760. Tokom vladavine Dord I I je izgradio posebne odnose sa svojom
slubom bezbednosti. Ona se nije starala samo o njegovoj sigurnosti i
diskreciji njegovih ljubavnih avantura. Naprotiv, Tajna sluba poinje da se
stara o ekonomskim, politikim i diplomatskim poslovima Dorda II.
Engleski presto nakon Dorda I I zauzimaju njegov sin Dord I I I (Georg I I I .
Wilhelm Friedrich), a potom i njegovi unuci Dord I V (Georg I V. August
- 594 -

Friedrich) i Vilijam I V (Wilhelm I V. Heinrich).
Najvei doprinos unapreenju rada Slube i njenom znaaju za monarhiju
dala je kraljica Viktorija (Knigin des Vereinigten Knigreichs von
Grobritannien und I rland Kaiserin von I ndien), unuka Dorda I I i poslednja
iz dinastije Hanovera (Das Haus Hannover). Kao prava Nemica ona je, u
skladu s linom disciplinom, urednou i poslovnoj posveenosti Slubu
pretvorila u sastavni deo monarhije, vezujui dobrobit i budunost svih
pripadnika Slube za dobrobiti i prosperitet monarha.
Viktorija je roena 24. maja 1819. u palati Kensington u Londonu. Govorila
je engleski bolje od nemakog, a na presto je stupila 1837. godine krunisanjem
u Vestminsterskoj opatiji. Par godina nakon stupanja na presto u Englesku je
iz Bombaja dovela Davida Sasuna (David Sassoon), verovatno najveeg
kabalistu svog vremena. Sasun potie iz uvene jevrejske porodice N
( ) koja je u Persiji imala poseban status jer su njeni prvaci vekovima
predsedavali Sinedrionom. Sam Sasun je, pre prelaska u Indiju 1833, bio lini
bankar bagdadskog pae Ahmeta (Ahmet-paa). Kako se u Bagdadu, a potom i
u Bombaju blisko druio sa islamskim i hrianskim misleim ljudima Sasun je
vremenom postao vrsni poznavalac ne samo jevrejske kabale, ve je
podjednako bio cenjen i kao poznavalac islamskog sufizma i hrianskog
misticizma. Njegova porodica je jo od XIII veka odravala trgovake veze sa
Venecijom, a po osnivanju Istonoindijske kompanije postali su njeni vani
agenti u arapskom svetu. Po dolasku u Bombaj David Sasun postaje agent
Istono Indijske Kompanije i ubrzo se, kao veoma sposoban i nadasve
poverljiv ovek, preporuio i samoj kraljici. Odmah po dolasku u London
zakleo se kraljici na vernost, a potom je najvei deo ostatka svog ivota, umro
je 1864. godine, posvetio unapreenju Slube.
Sam je, bez iije pomoi i asistencije, vrio odabir mladih i talentovanih
ljudi koje je potom preputao najumnijim ljudima tog vremena radi sticanja
najviih znanja. One koji bi ga, posle svega, zadovoljili svojim intelektom
upuivao je na specijane pripreme u elitne vojne jedinice kod najuvenijih
instruktura. One koji bi preiveli dril i dobili pozitivna miljenja instruktora
Sasun je prihvatao kao poetnike vredne kraljiine panje. Kako sam Sasun
nikada nita nije traio za sebe kraljica Viktorija mu se oduila tako to je
njegovog sina Ahmeda (Sir Albert Abdullah David Sassoon, 1st Baronet)
nainila baronom i potom ga oenila erkom svog prijatelja Gustava Rotilda
(Baron Gustave de Rothschild).
to se tie same Slube, David Sasun je uveo pravilo dve nule: 00 pravo
odabranih pripadnika Slube da mogu nekanjeno da ubiju, kad to ocene
neophodnim, za, i u ime kraljice, bilo koga, bilo kada i bilo gde. ovek je, po
Sasunu, bio 0; protivnik kraljice je bio dvostruka nula. Sasun je uveo jo jedno
pravilo za ovakve agente nisu imali ogranienja u troenju novca dok su na
- 595 -

zadatku, a mogli su da se povuku iz posla kad god to zaele, pri emu bi
dobijali znaajna imanja i prihode od kojih su do smrti mogli udobno da ive.
Takoe, Sasun je promovisao i praksu angaovanja najpoznatijih kriminalaca
za obavljanje pojedinih poslova iz delokruga rada Tajne slube. Neki od ovih
ljudi su, nakon uspeno prebroenih iskuenja, bivali i trajno primani u
Slubu.
Sasun nije bio pripadnik Slube, ali je radio s njima po ovlaenju kraljice
Viktorije. Jedini ovek iz Slube koji se redovno viao s Kraljicom bio je ef
Slube. Jednom nedeljno, kad je to bilo mogue, u 17. 00 asova prvi ovek
Tajne slube je dolazio u kraljevsku palatu da s britanskim monarhom popije
Darjeeling aj spremljen po receptu Dona Brauna (J ohn Brown), nekad
najpoznatijeg i najomiljenijeg sluge njeneog kraljevskog visoanstva. U
Britaniji ispijanje aja nije nikada bilo samo pijenje aja guns for two, tea
for one! Do kraja ivota, 22. juna 1901. godine, kraljica Viktorija je zadrala
ovakav nain ophoenja s prvim ovekom Tajne slube. Kad je Kraljica
preminula Tajna sluba je ve bila institucija za sebe. Bila je mnogobrojna,
bavila se ogromnim brojem razliitih poslova, izazivala je znatielju mnogih u
Engleskoj, a to je, prema Dozefu Sasunu (J oseph Sasoon - 1855.-1918.),
nasledniku Davida Sasuna, bio znak da se Tajna sluba mora reorganizovati i
pripremiti za sasvim nove zadatke.
Meutim, za dolazak ovog tajnovitog J evrejina iz Persije se vezuje jo jedna
vrlo vana stvar u ivotu Engleske. Kralj Engleske Edvard I proterao je sve
J evreje iz Engleske 1290. i kraljevskim ukazom im zabranio da se ikada, po
bilo kom osnovu, u nju vrate. No, kako je Engleska u vreme vladavine Olivera
Kromvela ostala bez kralja ovaj je, na zahtev voe holandske jevrejske
zajednice Meneeh Ben I zraela (Manasseh ben I srael), 1656. dozvolio ulazak
J evreja u Englesku. Ali, tek sa stupanjem na presto kraljice Viktorije za
J evreje se stvari dramatino brzo i povoljno menjaju. Iste godine kad je u
London stigao tajnoviti Sasun Kraljica je odluila da Mozesu Hajmanu
Montefjoreu (Sir Moses Haim Montefiore, 1st Baronet), jednom od
najuticajnijih i najbogatijih J evreja u Engleskoj, dodeli titulu barona. To je
bilo prvi put u istoriji Engleske da J evrejin dobije naslednu titulu. Ne zadugo
nakon toga Kraljica Viktorija pomae Ser Davidu Salomonu (Sir David
Salomons, 1st Baronet) da bude izabran za gradonaelnika Londona, to ga je
uinilo prvim Jevrejinom na tom mestu, a ve 26. Jula 1858. godine Lajonel
Rotild (Lionel Nathan de Rothschild) postaje lan Parlamenta i od te godine
do danas u njemu, kako u Gornjem tako i u Donjem domu, uvek ima J evreja.
I ako nikad nije potpisala nijedan dokument kojim bi stavila van snage
kraljevski ukaz iz 1290. godine, Viktorija je, po miljenju mnogih, de facto
ozakonila boravak i rad J evreja u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Proslava 60 godina vladavine kraljice Viktorije odrana je 22. J una 1897. u
Londonu. Bila je to proslava kakvu svet do tada nije video. Tog dana Sunce je
- 596 -

jarko sijalo, a na nebu nije bilo ni najmanjeg oblaka. Kad su topovi
razmeteni du Hajd Parka plotunom oznaili poetak sveanosti Kraljica se,
iz Vindzora put katedrale sv. Petra, uputila u otvorenim koijama titei se od
jarkih sunevih zraka ipkastim suncobranom. Imala je 78. godina, mnogi su je
voleli, mnogi su je mrzeli, ali nije bilo nikoga ko je nije potovao. Bila je
najmonija osoba na Zemlji. Kad je 1838. stupila na presto Engleska je vladala
na 3 miliona kvadratnih kilometara, a tog 22. juna Engleska je kontrolisala
preko 18 miliona kvadratnih kilometara, odnosno vladala je etvrtinom
Zemaljske kugle i etvrtinom svetske populacije. Bee to imperija u kojoj
Sunce nikad ne zalazi. Engleski monarh je kontrolisao celokupnu svetsku
proizvodnju i trgovinu drogom, kontrolisao je najvee proizvodjae i izvoznike
oruja, trgovina ljudima je bila njegova privilegija. . . Najvei deo iskopina
zlata, platine, srebra i dragog kamenja bio je pod njegovom kontrolom ili u
vlasnitvu njemu bliskih i odanih pojedinaca. Bila je to, zapravo, jedna od
najveih imperija u pisanoj istoriji ljudskoga roda.
Kad je kraljica Viktorija stigla ispred katedrale Svetog Petra nije naputala
koiju, a prvi koji je priao da je pozdravi bio je njen sin Albert Edvard,
budui kralj Engleske Edvard VII. Jedini ovek kome se Kraljica osmehnula i
naklonila tog jutra bio je obuen u diskretno sivo odelo na tanke bele pruge i s
crvenom ruom u reveru - Dozef Sasun. Bio je to ovek koji joj se, kao i
njegov deda David Sasun, zakleo na odanost do smrti. Bio je to ovek koji se
viao s kraljicom Viktorijom kad god je to smatrao za potrebno i ovek koji
nikad nije rekao da poznaje Kraljicu ili kralja Edvarda VI I .
Nakon to je Vojvoda od Kornvola Edvard, najstariji sin Kraljice Viktorije i
princa Alberta od Saks-Koburg Gota, 1901. godine, s 59. godina, postao kralj
Engleske uzevi ime Edvard VI I preduzeo je, na predlog Dozefa Sasuna, mere
za veliku reorganizaciju Tajne slube. Osnovni razlozi ove reorganizacije behu
to to su parlament i vlada sve ee i sve odlunije zahtevali da imaju uvid i
uticaj na rad Tajne slube. I za ivota kraljice Viktorije bilo je ovakvih
zahteva, ali su oni bili sporadini i vie reda-radi postavljani. Meutim, nakon
to je presto preuzeo Edvard, poznat kao velik ljubitelj ena, dobre hrane, pia
i kvalitetnog duvana, zahtevi za ograniavanje njegovih ingerencija nad
Slubom su postajali sve glasniji.
Kraj reorganizacije Slube bio je 1909. godine, a izvedena je tako da svi
budu zadovoljni. Parlament je imao uvid u rad tajnih slubi, Vlada je stekla
prava da ih kontrolie i da upravlja njima i td. Njegovo Kraljevo Visoanstvo
je imalo najvie razloga da bude zadovoljno, jer je najvei deo trokova
odravanja razliitih delova Tajne slube sad pao na teret Vlade, a njegovo
pravo da te iste slube koristi za svoje potrebe nisu, zapravo, dovedene u
pitanje. Ovakav nain demokratske kontrole i upravljanja tajnim slubama
bie kasnije primenjen i u SAD i mnogim drugim dravama, a njegova osnovna
karakteristika je: svi imaju pravo da se upoznaju sa tajnama koje to vie nisu!
- 597 -

injenica je da ni jedna jedina tajna sluba bilo koje drave ne bi mogla da
opstane, a kamoli da funkcionie kada bi demokratske vlasti imale mogunost
bilo kakve ozbiljne kontrole njihovog delovanja. Danas je teko saznati i taan
broj zaposlenih u ovim slubama, a o njihovoj strukturi, nainu i obimu
finansiranja, saradnikoj mrei i sl. apsolutno je nemogue ozbiljno
razgovarati. Kada bi se na bilo koju od ovih tema moglo razgovarati, onda to
ne bi bile nikakve tajne slube ve neka vrsta javnih servisa na koje niko ne bi
troio ni novac niti vreme.
Kad su jula 1947. SAD odluile da formiraju Centralnu obavetajnu agenciju
(Central I ntelligence Agency C.I .A.) posao njenog formiranja poveren je
ekspertima iz MI6. CIA je zapravo nastala iz Kancelarije za koordinaciju
informacija (Office of the Coordinator of I nformation) koju je, na zahtev
Britanaca, 11. jula 1941. ustanovio predsednik Ruzvelt, a koja je, pod
kontrolom britanskog obavetajca i njujorkog advokata Vilijama Donovana i
generala Vandenberga (Hoyt Sanford Vandenberg), jula 1942. prerasla u OSS
(Office of Strategic Services). Prvo sedite prve centralne amerike
obavetajne agencije OSS bilo je u glavnom tabu MI6 za Ameriku u Rokfeler
centru u Njujorku i to u kancelariji 3603 (Room 3603 of Rockefeller Center).
im je 1948. osnovana jevrejska drava Izrael na arapskoj zemlji zvanoj
Palestina zakljueno je da se odmah mora formirati snana jevrejska
obavetajna sluba - MOSSAD ( ), a ceo posao je
opet poveren ekspertima iz MI6 i MI5. Britanci su, ne odstupajui od
proverene formule, formirali MOSSAD po uzoru na C. I. A, a za elne ljude su
postavili svoje odane saradnike: Ruvena Zaslanskog (Reuven Zaslanski),
kasnije poznatog pod imenom Ruven Siloa ( ) i I sera Harela (
) koji se do tada nalazio na elu jevrejske tajne organizacije Sherut
Bitahon Klali (").
Nesnalaenje C. I. A. oko napada na Njujork 11. septembra 2001. razljutilo je
rukovodstvo MI6, a posebno njenog efa Riarda Dirlava (Sir Richard
Dearlove). Ljutnja nije bila iskazana zbog onoga to je pethodilo
septembarskom napadu na Svetski trgovaki centar ve zbog nesposobnosti
amerikih obavetajnih i kontraobavetajnih slubi da kontroliu dogaaje
nakon njega. Uznemirenost je, na prvom mestu, iskazana zbog injenice da su
pojedini novinari poeli da povezuju MOSSAD sa napadom na STC i injenice
da je dosta njih izrazilo sumnju u to da nekakva organizacija Arapa po imenu
al Kaida ( ) poseduje tehnoloke, ljudske i organizacione resurse za
ovakav poduhvat. ta vie, pojavili su se i pojedinci koji su poeli da
izraavaju sumnju u postojanje bilo kakve arapske organizacije pod ovim
imenom.
Bilo je potrebno mnogo truda, medijskog i diplomatskog da se, bar donekle,
prikrije nespremnost CI A i njenog tadanjeg efa Teneta da kontroliu ovakve
dogaaje i svet uveri u navodnu mo, sofisticiranost i strunost pripadnika al
- 598 -

Kaide. Meutim, i pored svega, nije bilo mogue sakriti injenice da je pod
zatitom C.I .A. 136 lanova blie ili dalje rodbine Bin Laden tokom 12. i 13.
septembra napustilo teritoriju SAD, a da je sam Osama bin Laden, dan nakon
ruenja Kula bliznakinja u okviru Svetskog trgovakog centra u Njujorku,
prekinuo leenje i napustio ameriku vojnu bolnicu u Rijadu. Posebno
okantnim je bilo saznanje da su 11. septembra 2001. u Vaingtonu na
poslovnom doruku u hotelu Ritz-Carlton (1150 22nd Street, N.W.
Washington, DC) bili niko drugi nego Dord Bu Stariji (George Herbert
Walker Bush) i afik bin Laden (Shafiq bin Ladin), polubrat Osame bin
Ladena. Ovom poslovnom doruku su prisustvovali i Frenk Karlui (Frank
Carlucci), bivi ministar odbrane SAD i Dejms Bejker (J ames Baker I I I ),
bivi dravni sekretar SAD. Za Engleze je ovaj niz injenica bio neto
nesvarljivo. O zakasnelom ruenju zgrade broj 7 pored Kula bliznakinja
najbolje je i negovoriti.
Prva otkria amerike policije o navodnim atentatorima su bila u skladu sa
treerazrednom holivudskom produkcijom: List The Boston Globe javio je da
je u prtljagu koji je trebalo da bude utovaren u jedan od otetih aviona na
bostonskom aerodromu Logan pronaena knjiga Kuran, prirunik za
upravljanje avionom na arapskom jeziku i kalkulator za izraunavanje
potronje goriva. Zatim slede informacije da je paso navodnog voe ove
teroristike grupe egipatskog studenta arhitekture Mohameda Ate
(Mohammed Atta) na neobjanjiv ali za policiju sretan nain preiveo
eksploziju, ruenje kula i vie stotina stepeni uareni plamen u kome ni crne
kutije aviona nisu ostale itave i, zahvaljujui svemu tome, bio pronaen u
neposrednoj blizini Svetskog trgovakog centra! Par dana kasnije objavljeno je
kako je jo jedan paso pronaen na mestu gdje je pao avion Boing 757
(United Airlines flight 93) u Pensilvaniji. Taj paso je navodno pripadao
drugom otmiaru po imenu Ziad arah (Ziad Samir J arrah)...
Za ameriku javnost je posebno bilo zbunjujue saznanje da tog dana 11.
septembra 2001, nad amerikim nebom nije bilo aviona NORAD-a (North
American Aerospace Defense Command) koji su, kao specijalni deo amerikih
vazduhoplovnih snaga, zadueni za dvadeset etvoroasovno patroliranje
amerikim vazdunim prostorom. Niko, ba niko, nije bio dovoljno kuraan da
objasni graanima Amerike kako je mogue da je vazduni prostor izmeu
Bostona i Vaingtona, podruje koje se moe nazvati politikim i ekonomskim
srcem nacije, ostalo potpuno nezatieno? ovek koji je to znao, mogao i treba
Amerikancima da saopti bio je Dik ejni (Richard Bruce "Dick" Cheney),
potpredsednik SAD po ijem su se nalogu ba tog dana u SAD izvodile
specijalne vazdune vebe u koje su bili ukljueni ak i deurni avioni
NORAD-a. Amerike vazduhoplovne snage su se u prepodnevnim satima 11.
septembra igrale rata! Drugi avion, koji je pogodio drugu Kulu bliznakinju,
leteo je izvan svog normalnog kursa punih 40 minuta i pri tome je proleteo na
samo nekoliko kilometara od elitne vojne baze Mek Gajer (McGuire Air Force)
- 599 -

u Nju Dersiju, a sve to nakon to je prva kula ve bila pogoen! Takoe,
neobjanjenim je ostalo i pitanje novinara kako je bilo mogue da Pentagon -
zgradu koja se nalazi u Vaingtonu i u kojoj je smeteno Ministarstvo obrane
SAD, ostane nezatien tako dugo nakon prvog napada na Njujork i to pored
injenice da se vojna vazduhoplovna baza Andrews Air Force nalazi na svega
nekoliko desetina kilometara.
Zatakavanje istine o napadu na Njujork zapoelo je time to su iz istranih
radnji izuzeti policija Njujorka, posebno njeno luko odeljenje (Port Authority
Police New Y ork), i FBI. Istragu o teroristikom napadu obavila je FEMA
(Federal Emergency Management Agency) na ijem se elu tada nalazio Buov
bliski prijatelj i saradnik Doe Albou (J oe M. Allbaugh). Koliki je znaaj
FEMA govore i podaci da je ona, po amerikim propisima, odgovorna jedino
predsedniku SAD, a da joj je godinji budet oko 6 milijardi dolara i da u
stalnom radnom odnosu ima (prema podacima za 2008. godinu) 6.651
slubenika. ovek koji je ispred FEMA-e nadgledao i kontrolisao rad svih
obavetajnih slubi bio je Kreg Fjugeit (William Craig Fugate) i on je kasnije
4. marta 2009, po diskrecionoj odluci predesdnika Baraka Obame, postao
njen novi izvrni direktor. I nteresantno da je predsednik Barak Obama, nakon
linih razgovora sa Vladimirom Putinom u leto 2009. i 2012, upravo preko
Fjugeita perfektuirao bezbedonosnu saradnju sa Rusima. Naime, po
direktivama dobijenim od Obame Fjugejt je u Vaingtonu primio Vladimira
Pukova ( ), efa ruskog ministarstva za krizne
situacije ( ) i tom prilikom sa
njim dogovorio angaovanje ruskih snaga u sluaju potrebe kontrolisanja neke
od moguih kriznih situacija (crowd functions) na teritoriji Vaingtona DC. Po
osnovu ovog dogovora o saradnji Rusija e, u sluaju neke budue krizne
situacije, ustupiti 15 hiljada vojnika Americi kako bi se situacija stavila pod
kontrolu (Prevent a situation from becoming uncontrollable). Ovim ruskim
jedinicama komandovala bi FEMA a iste bi mogle da budu rasporeene samo
na teritoriji Vaingtona DC i dravama Merilend, Virginia i Pensilvanija.
FEMA je kontrolisala i usmeravala rad svih amerikih obavetajnih slubi
ali je s obzirom na obim tragedije u Njujorku i oigledne propuste vojnih i
civilnih bezbedonosnih slubi istragu organizovao i Kongres SAD. Ovakva
intervencija Kongresa bila je uslovljena i optim nezadovoljstvom u javnosti
zbog restriktivnog protoka informacija koje je nametnula FEMA. I ako se
obrazovanju komisije - 9/11 Commission suprotstavio lino predsednik Bu
Kongres je ipak uspeo da je obrazuje ali tek 442 dana (27. novembar 1992.)
nakon ovog dogaaja. I tada, kada je organizovana, Bu je njen rad uslovi o
postavljanjem Henrija Kisindera za njenog predsednika. No, nakon samo dve
nedelje Kisinder je morao da se povue iz Komisije pa Kongres, opet na
insistiranje Bua, na elo Komisije imenuje Buovog naftnog kompanjona i
biveg guvernera Nju Dersija Tomasa Kina (Thomas Howard Kean), a za
potpredsednika Li H. Hamiltona (Lee Herbert Hamilton) koji je bio saradnik
- 600 -

Buovog brata Marvina Bua (Marvin Pierce Bush) u poslovima firme
Securacom. Na mesto izvrnog direktora i operativnog efa istrage postavljen
je Filip Zelikov (Philip Zelikow), bliski saradnik savetnice za nacionalnu
bezbednost Kondolize Rajs. Pored Zelika nedopustivo blizak izvrnoj vlasti
bio je i Hamilton kao lini prijatelj potpredsednika ejnija i ministra odbrane
Ramsfelda. U nemogunosti da sprei osnivanje komisije predsednik Bu je
ipak bitno uticao na njen rad i krajnji domet istrage. J avnost je bila gotovo
zaprepaena kada je Bela Kua saoptila da je predsednik Bu doneo odluku
da budet istrage iznosi tri miliona dolara dok je svojevremeno Odbor za
istraivanje afere Klinton-Levinski (House J udiciary Committee - Clinton
Lewinsky) dobio ak 38 miliona dolara, a Komisija za istraivanje pada
spejsatla (Rogers Commission Report On Space Shuttle Challenger disaster)
ak 50 miliona dolara.
Nakon to su otpoeli rad sa 442 dana zakanjenja lanovi Komisije su
zahtevali da im se predoi 10. 779 dokumenata u posedu FBI i CIA ali je Bu
dao saglost - give clearance, za samo 2.612 dokumenata progl aavajui ostale
osetljivim informacijam od interesa za bezbednost - Sensitive Security
Information Regulations! I ako je Komisija finansijski i mogunostima uvida u
relevantna dokumenta bila ozbiljno limitirana ipak je uspela da intervjuie
1. 200 ljudi i razmotri gotovo 2, 5 miliona stranica raznih dokumenata i strunih
nalaza. Na kraju, Komisija je 22. jula 2004. podnela Izveta o teroristikom
napadu na SAD (Final Report of the National Commission on Terrorist Attacks
Upon the United States) koji je, i pored svega, za Belu kuu bio
problematian, pa je intervenisala FEMA koja ga je skratila. Na njen zahtev
izuzeto je punih 27 stranica, a ostatak proglaen najviom dravnom tajnom -
Confidential Level 1. Svi koji su imali prilike da se upoznaju i sa ovako
redukovanim izvetajem su morali da se obaveu na utanje u skladu sa
Kongresnim zakonom o patriotizmu (Congress Patriotic Act) koji je, po
vanrednom postupku, usvojen samo est nedelja nakon navodnog napada na
Njujork.
J edan od detalja koji je, na zahtev FEMA, bio proglaen dravnom tajnom je
i to da je jedan od direktora firme Burns and Roe Securacom zaduene za
elektronsku bezbednost Svetskog trgovakog centra (World Trade Center) i
United Airlines bio Marvin Bu, roeni brat predsednika SAD. Marvin Bu je
od 1996. do 2001. kupovao deonice Securacom-a po ceni od 56 centi za
deonicu, a potom ih je, tokom 2000, sve prodao po ceni od 8,5$ za deonicu.
I nteresantno je napomenuti i to da je Securacom 50% svih svojih
viemilionskih prihoda ostvarivao iz posla sa Svetskim trgovakim centrom, a
ostatak iz ugovora o bezbednosti sa Washington Dulles International Airport i
United Airlines. Prvu kulu bliznakinju udario je avion sa leta broj 77 koji je
poleteo sa aerodroma Washington Dulles International Airport za iju fiziku
bezbednost je bila zaduena izraelska firma ICTS International kojom su
rukovodili Ezra Harel (Ezra Harel) i Menahem Acman (Menachem Atzman),
- 601 -

oboje agenti izraelskog MOSSAD-a. Drugu Kulu pogodio je avion sa leta broj
175 vlasnitvo United Airlines iju je bezbednost garantovao ICTS
International. Firma Securacom ije su deonice pre 9. septembra 2001. vredele
stotinak miliona dolara prestala je da postoji poetkom 2002. Njeno poslovanje
i propast postali su Confidential Level 1.
U I zvetaju je, pored ostalog, bio naveden i podatak da je FBI , odmah nakon
11. septembra 2001, uputio specijalni zahtev predsedniku Buu za poveanje
budeta radi efikasnije borbe protiv terorizma ali da je on isti taj zahtev
umanjio za 2/3. Odluku Bua da ne prihvati traeno poveanje budeta FBI
Rajsova je objasnila injenicom da Bu borbu protiv teorizma nije smatrao
primarnom za bezbednost SAD (He did not give terrorism top billing) o emu
govori i injenica da je predsednik SAD samo est dana nakon 11. septebra
2001. izdao nareenje Pentagonu da otpone pripreme za napad na Irak.
Istovremeno, Bu je izdao nareenje i da se specijalne amerike snage u
Avganistanu - 5th Special Forces Group, tamo otpremljene radi pronalaenja i
hvatanja Osame bin Ladena odmah povuku. I ako upitana o motivima ovakvog
predsednikog stava Rajsova nikad nije saoptila niti je objasnila zato se Bu
opredelio za napad na I rak iako nije postojala ni jedna jedina informacija o
Irakoj povezanosti sa Al Kaidom ili umeanosti u septembarske dogaaje
(There was not produced one shred of evidence that I raq had an operational
relationship with Al Qaeda, or that I raq had anything to do with the 9/11
attacks on America). I ovaj deo Izvetaja FEMA je izbacila smatrajui ga
opasnim po nacionalnu bezbednost SAD.
O preutkivanjima Kondolize Rajs i Buovoj odlunosti da poto-poto
napadne Irak ameriki novinar Don Kuli (J ohn Kent Cooley) je napisao
knjigu protiv ijeg objavljivanja se ak i CIA angaovala bezuspeno. Kao
ekspert za teorizam i Srednji I stok i dugogodinji dopisnik ABC News-a Kuli je
objavljivanjem knjige Alijansa protiv Vavilona (An Alliance against Babylon)
uzburkao svetsku cionistiku formaciju. Stavljajui ameriku invaziju na Irak
u odgovarjui istorijski kontekst Kuli sve podsea kako i nteres savremenih
evropskih cionista za Mesopotamiju potie jo od pre Prvog svetskog rata.
Naime, jo tada je jevrejska Asocijacija za kolonizaciju u dogovoru sa turskom
vlau, koja je drala pod upravom itavo podruije Mesopotamije, poela
pripremu za masovno naseljevanje Jevreja iz Evrope i Rusije na podruija
dananjeg I raka, I rana, Palestine, Egipta, Kipra, Sirije i Istone Anadolije.
Kako se plan Asocijacije nije mogao realizovati uz pomo Turske sve je
odloeno za vreme nakon Drugog svetskog rata kada je ovo podruije dolo
pod kontrolu Velike Britanije. Tada Asocijacija uz Britansku i Ameriku
asistenciju otpoinjene sa procesom intenzivnog naseljavanja Jevreja u Izrael
koji e ve 1948. biti proglaen za suverenu dravu.
Odmah nakon to je Izrael priznat u UN jevrejska drava otpoinje sa
sprovoenjem tajnog plana Operacija Ezra i Nehamia (Operation Ezra and
- 602 -

Nehemiah) koja je za cilj imala preseljenje u I zrael svekolikog judejskog
naroda koji je tada iveo u Iraku. U periodu izmeu 1948. i 1952. godine uz
pomo MOSAD-a, a pod nadzorom MI 6 I rak je put I zraela napustilo skoro 130
hiljada J evreja. Problem sa kojim su se jevrejski i britanski agenti tada susreli
bio je identian prii od pre par hiljada godina kada Jevreji u vavilonskom
ropstvu nisu eleli da napuste Vavilon. Pedesetih godina XX veka J evreji su u
I raku imali bogatu autonomnu zajednicu iji pripadnici nisu eleli da napuste
svoja vekovna ognjita i presele se u I zrael koji je u to vreme eleo da se svetu
predstavi kao jedino sigurno utoite za pripadnike odabranog naroda. U
takvoj situaciji MOSAD-ovi agenti otpoinju niz teroristikih akcija protiv
Jevreja u Iraku. Sve ove teroristike akcije svetski mediji pod kontrolom
cionista su predstavljali kao arapsku odmazdu nad nedunim stanovnitvom
vrei na taj nain dodatni pritisak na irake Jevreje kako bi se pokrenuli put
I zraela. Tako je itava autonomna jevrejska zajednica u Iraku, iako veoma
napredna i ekonomski razvijena, prosto prisiljena da se preseli u I zrael.
I zraelski premijer i ministar odbrane David Ben-Gurion ( ) se
nadao da e sa proteranim irakim Jevrejima stii i njihov novac i imovina ali
im iraki kralj Fejsal II ( ) nije dozvolio da iznesu ni
novac, ni pokustvo, pa su iraki Jevreji preko Irana i Kipra stigli u Izrael
samo sa po jednim koferom garderobe. Revoltiran ovakvim tokom razvojem
dogaaja Ben-Gurion je otpoeo sa diplomatskom kampanjom predstavljanja
Iraka kao najvee opasnosti po bezbednost i dalji prosperitet Izraela. Pet
godina nakon okonanja Operacije Ezra i Nehamija Fejsal II je ubijen u
krvavom revolucionarnom inu koji je predvodili general Abdel al Kerim (
) i pukovnik Abdul Salam ( ) britanski
agenti. Bio je to poslednji kralj na prostorima nekadanjeg Vavilonskog
carstva i to se J evreja ticalo ostalo je jo samo da se uniti i njegova
haemitska drava. U skladu sa ovakvim oekivanjem cionista amerika
dravna administracija poinje jo 1993. sa irenjem dezinformacija o
navodnoj odgovornosti irakog predsednika Sadama Huseina za bombaki
napada na Svetski Trgovinski Centar. Nakon deset godina medijskih priprema
Amerikanci su uz pomo Britanaca napali i razorili Irak.
Za razliku od amerikih kongresmena obavezanih na utanje u skladu sa
Congress Patriotic Act na utanje nije bio spreman novinar freelancer Dim
Mars (J im Marrs) koji kae: Reeno nam je da je devetnaest muslimanskih
fanatika nauilo, na tromesenom kursu, da upravlja putnikim avionima; da
su, po okonanju obuke, u savreno koordiniranoj akciji oteli etiri putnika
aviona; da su, kao niko nikada pre, prevarili nau etrdeset milijardi dolara
skupu vazdunu odbranu, preleteli pola Amerike i udarili u dve kule u
Njujorku, zgradu Pentagona (Izgradnja Pentagona je otpoela 11. septembra
1941. ) i, gle uda, jedan se avion sruio negde u Pensilvaniji. Sve ovo je,
reeno nam je, a mi treba u to da poverujemo, osmislio, organizovao i
nadgledao nekakav islamski verski fanatik koji je sa laptopom u ruci sedeo u
- 603 -

nekoj avganistanskoj peini! Pa molim vas to je insult to intelligence (uvreda
inteligencije).
Poetkom 2002. godine francuski intelektualac Tijeri Mesan (Thierry
Meyssan) objavio je knjigu 11. septembar 2001. velika prevara koja e biti
prevedena na 25 jezika. Koristei uglavnom dokumenta Bele kue i amerikog
ministarstva odbrane kao i televizijske snimke Mesan je nedvosmisleno ukazao
na nemogunost izvoenja jednog tako kompleksnog i zahtevnog teroristikog
ina od strane devetnaestorice mladih, nedovoljno obrazovanih i struno
osposobljenih arapskih mladia. Mesanove sumnje i pretpostavke su ubrzo
podrali mnogi daleko kvalifikovaniji i upueniji ljudi iz oblasti bezbednosti i
globalnog terorizma.
J edan od onih koji su podrali Mesanove teze bio je i Andreas Bulov
(Andreas Von Blow), 25 godina lan nemakog parlamenta i naelnik
parlamentarne komisije za bezbednost, ministar za I straivanja i tehnologiju i
ekspert za meunarodi terorizam. Aprila 2006. Bulov je dao intervju za GCN
radio koji je zapoeo reima: Zvanina verzija dogaaja o ruenju kula
Svetskog trgovakog centra u Njujorku je toliko pogreno postavljena da je
jasno da se tu radi o upletensoti domaih slubi. Kako nebi ostao nedoreen
Bulov precizira da je ceo posao obavio najui krug C. I. A. i da su posebni
ureaji za navoenje aviona, o kakvim teroristi mogu samo da sanjaju, bili
postavljeni u zgrade Svetskog trgovakog centra. Naravno, C. I. A. je imala
saradnike u Saudijskoj obavetajnoj slubi, a razlozi za ovaj grozni in se vide
u ubrzanom napadu na Avganistan i Irak zakljuuje Bulov. No, po njemu, sve
je to deo obimne pripreme za konani obraun sa Kinom koja je za mnoge,
preko noi, postala neprijatno mona! Kao da sve reeno nije bilo dovoljno
pa Bulov za Der Tagesspiegel izjavljuje: Planiranje ovih napada je jedno
majstorsko ostvarenje u tehnikom i organizacionom smislu oteti 4 ogromna
aviona u okviru par minuta i navesti ih na njihove mete veoma komplikovanim
letakim manevrima. Tako neto je nezamislivo bez konkretne podrke
dravnih obavetajnih slubi.
Svoje promiljanje na temu CI A i njene veze sa 11. septembrom Bulov je
zavrio podseanjem na ono to je o CIA izrekao nekadanji irski politiar,
rukovodilac I RA (I rska republikanska armija) i nobelovac on Mekbrajd (Sen
MacBride): CIA to je mafija koja organizuje politika ubistva, izaziva ratove
u drugim zemljama, stvara formacije sastavljene od plaenika radi ruenja
zakonitih vlada i nastoji da destabilie zemlje koje joj nisu po volji.
Pozivajui se na svoja obavetajna saznanja vezano za ulogu CIA u
dogaajima od 11. septembra Bulou je ak izdao i knjigu Die CIA und der 11.
September (CI A i 11. septembar) u kojoj, kao iskusni advokat, iznosi niz
injenica na osnovu kojih se moe izvui nesumnjivi zakljuak da zvanina
verzija ruenja kula bliznakinja u Njujorku jednostavno nije odriva. Njegov
- 604 -

zakljuak u celosti podrava i profesor fizike na univerzitetu Brigham dr.
Douns (Steven E. Jones) koji je ak ustvrdio da, s obzirom na poznate
zakone fizike, avioni nisu mogli da srue njujorke kule bliznakinje ve da je
to bilo mogue samo miniranjem njihovih temelja.
Znatno konkretniji u svojoj oceni septembarske tragedije u SAD je bio i
nekadanji ef najvee i najjae pakistanske obavetajne slube ISI (I nter-
Services I ntelligence) general Hamid Gul ( ):
Napadi su poeli u 8:45, etiri avionska leta bila su skrenuta sa njihove
predviene vazdune rute i nijedan vojni lovaki avion nije poleteo do 10:00.
Radari su ometani, transponderi nisu radili i nije bilo I FF (friend or foe)
identifikicaje (posebna vrsta provere da se ustanovi da li je avion u rukama
regularnog pilota ili otmiara). U Pakistanu, ukoliko niko ne odgovori na IFF
poziv, borbeni avioni odmah dobijaju nalog za poletanje. Ovde se jasno vidi da
je to bio jedan akt organizovan iznutra. Da li e se i ovo zatakati isto kao i
stvarni poinioci atentata na Kenedija? Gul je, pored toga, izjavio kako
mogue nije bitno ali svakako nije nevana injenica da su u vreme napada na
Kule u Vaingtonu dorukovali general Ravalpindi puka (X Corps,
Rawalpindi) Mahmud Ahmed (Mahmud Ahmed) sa potonjim efom CI A, Porter
Gosom (Porter J ohnston Goss) koji mu je predao 100.000$ u gotovom novcu.
Nekoliko godina nakon ove primedbe generala Gula u SAD je otkriveno da je
uoi septembarskog napada na Kule pakistanka vojna tajna sluba dostavila,
preko bliskog saradnika Mahmuda Ahmeda Omara Saida eika (Ahmad Umar
Sheikh), Mohamedu Ati (Mohamed Atta), glavnom organizatoru napada na
Kule tano 100. 000$. ta vie, tano mesec dana nakon dogaaja u Njujorku
Mahmud Ahmed je, uz asistenciju naelnika generaltaba Perveza Muarafa
( ), izvrio coup d' tat u Pakistanu i smenio Navaza arifa (Nawaz
Sharif), premijera i lidera stranke Pakistanska muslimanska liga, koji se ba
nije pokazao kooperativnim u pogledu podravanja zvanine verzije SAD o
septembarskim dogaajima u Njujorku. Nakon coup d' tat Mahmud Ahmed je
postao prvi ovek tajne slube ISI, a Muaraf se okitio titulom predsednika
Pakastina. Po okonanju svog predsednikog mandata Muaraf je 29. juna
2006. godine, u kampanji promocije svoje knjige In the Line of Fire, izjavio
kako je jedan od idejnih tvoraca spetembarskog napada na Njujork bio Ahmed
eik (Ahmed Omar Saeed Sheikh), student Londonske kole ekonomije i
politikih nauka (London School of Economics and Political Science) i
pripadnik britanske MI 6 slube. Po Muarafu ova ali i neke druge injenice
vezane za STC bile su poznate mnogima ali ih nisu iznosili u javnost zbog
amerikog insistiranja da se ne ometa istraga koja je bila u toku.
Od svih svetski poznatih i priznatih politiara najdirektniji i sans pardon je
bio italijanski premijer a potom i predsednik Italije Fraesko Kosiga
(Francesco Cossiga). Tokom intervjua sa novinarom Corriere della Sera 24.
decembra 2007. upitan o teroristikom napadu na STC u Njujorku Kosiga je
- 605 -

doslovce odgovorio: Sve amerike i evropske obavetajne slube znaju da su
tragini teroristiki napad na Njujork izvrili pripadnici MOSSAD-a uz
asistenciju cionistikih organizacija, a sa ciljem da za taj zloin optue Arape
i tako pokrenu zapadni svet u rat protiv I raka i Avganistana! Postoji, prema
Kosigi, i jedan kabalistiki detalj vezan za Svetski trgovaki centar, a to je da
su svi porueni objekti u okviru STC-a bili na zemljitu koje je nekad
pripadalo crkvi St. Paul' s Chapel u kojoj su se 30. aprila 1789. prvi predsednik
SAD Dord Vaington i predstavnici kongresa i senata zakleli Bogu na
vernost hrianskim vrednostima. U to vreme Njujork je bio glavni grad SAD i
od tada postoji verovanje da e Bog titi Ameriku sve dok ona bude potovala
ovaj dogovor sa njim. Zemljite je crkvi poetkom XVIII veka poklonila
kraljica Ana (Anne), poslednja kraljica samostalne Engleske i to nakon to je
sahranila svoje poslednje dete ime je de facto prestala da postoji i dinastija
Stjuart. U kamenu temeljcu crkve upisano je ANNA DEI GRATIA (Ana po
milosti Boijoj) i zbog toga ili ega god ve veruje se da su obeanja data i
obaveze preuzete u St. Paul' s Chapel na smrt obavezujue. Danas, kada je
promena amerike spoljne i unutranje politike vie nego oigledna, mnogi
smatraju, a pre svih jevrejski rabini, da je ruenje STC-a zapravo Boiji
odgovor na ameriko odustajanje potovanja zaveta datog mu 30. aprila 1789.
U prilog toga ide i injenica da su sve zgrade na nekadanjem zemljitu St.
Paul' s Chapel poruene osim same crkvice koja je ostala netaknuta.
Povodom tragedije u Njujorku oglasio se i humanista Don Sejmur (J ohn. J .
Samour) ali ne u cilju komentarisanja apsurdne zvanine verzije kako sam
kae, ve samo sa pitanjem upuenog amerikoj javnosti: Da li znate da u
Africi svakog dana od side umre vie ljudi nego to ih je nastradalo u
Njujorku. Da li znate ko snosi najveu odgovornost za ono to se i rom Afrike
dogaa svakoga dana? Na Sejmurovo propitivanje Amerikanaca nadovezao se
Diter Dajzerot (Dr. Dieter Deiseroth), sudija Saveznog upravnog suda
Nemake i ekspert za meunarodno upravno i ustavno pravo: Do
danas. . . nijedno nezavisno telo, nijedan nezavisni sud nije, polazei od
navodnih ili injenikih dokaza, u postupku zasnovanom na principima pravne
drave, utvrdio ko je zapravo odgovoran za napade izvrene 11.
septembra. . . Zato bi trebalo, u svakom sluaju, hitno, polazei od osnovnih
naela pravne drave, utvrditi da li je zvanina verzija zavere. . . koja se
javnosti nudi kao istinita, stvarno istinita verzija.
Ameriki spisatelj Viktor Torn (Victor Thorn) je, moda, bio direktniji i
konkretniji od svih kada je objavio knjigu Made in I srael: 9-11 and the Jewish
Plot Against America (Napravljeno u I zraelu: 11. septembar zavera protiv
Amerike). U knjizi Torn jednostavno kombinuje injenice i ukazuje na mogue
zakljuke. Tako on prosto konstatuje da su dve u jevrejskom vlasnitvu firme
Burns and Roe Securacom (Marvina Burnsa, glavni inenjer firme i jedan od
njenih znaajnijih akcionara) i Kroll Associates (u vlasnitvu Jules i Jeremy
Kroll) bile zaduene za obezbeenje i osiguranje celog Svetskog trgovakog
- 606 -

centra, a da je ceo kompleks STC u junom delu Menhetna (sedam zgrada
meu kojima su i kule bliznakinje) 1. jula 2001. godine uzeo u zakup od Port
Authority of New York jevrejski multimilioner Lari Silvertajn (Larry A.
Silverstein). Zakup glasi na 99 godina uz godinju nadoknadu od samo 14
miliona dolara ali uz obavezu zakupca da u narednih par godina izvri
rekonstrukciju STC-a u vrednosti od 1,1 milijardu dolara. Na ime odtete za
sruene i oteene objekte STC-a u ijem je posedu bio svega dva meseca
Silvertajn je od osiguravajuih zavodao primio 4, 57 milijardi dolara, a kako
su zgrade bile sruene njegova obaveza da ih rekonstruie prestala je da vai .
Pri tome Torn ukazuje na podatak da su sve do avgusta 2001. godine STC
osiguravale jevrejske osiguravajue kue - Marsh McLennan i ACE i da su one
nepunih mesec dana pre septembarskog teroristikog ina, a po odluci svog
vlasnika Morisa Grinberga (Maurice Greenberg) povukle iz ovoga posla. Tada
su osiguranje STC preuzeli britanski Lloyd i Royal & Sun, vajcarski Swiss Re
America Holding Corporation, ameriki Industrial Risk Insurers i nemaki
Mnchener Rck i Allianz koji e, samo mesec dana kasnije, isplatiti milijarde
Silvertajnu. I nteresantan detalj kod novog osiguranja STC-a koji je
Silvertajn zakljuio bila je klauzula o osiguranju od teroristikog napada koju
niko drugi u Njujrku tada nije imao. Napomenimo jo i to da je Grinberg bio
jedan od direktora Federalnih rezervi, lan Saveta za spoljne odnose i kuni
prijatelj sa ol I jzenbergom (Shaul Eisenberg), jedan od rukovodeih ljudi
MOSSAD-a.
U svojoj knjizi Torn posebnu panju posveuje podatku da je neposredno
nakon to je prvi avion udario u jednu od kula bliznakinja STC-a Njuroka
policija predvoena kapetanom Skotom DeKarlom (Scott DeCarlo) uhapsila
petoricu izraelskih dravljana (Sivan & Paul Kurzberg, Y aron Schmuel, Oded
Ellner i Omer Marmari) koji su proslavljali ovaj dogaaj. U policijskom
izvetaju stoji da su svi ovi I zraelci bili obueni u arapske odore, a da je u
njihovom belom Chevrolet kombiju zaustavljenom u blizini Holland Tunnel
pronaeno 4. 700$ u sitnim apoenima, pet izraelskih pasoa, specijalne mape
Njujorka, njihov video zapis sa goruom kulom STC-a u pozadini i dvadesetak
detonatora. Drugu trolanu grupu izraelskih dravljana policija je zaustavila u
blizini George Washington Bridge i u njihovom belom Chevrolet pronala vie
desetina kilograma plastinog eksploziva dovoljnog za ruenje mosta u ijem
su se podnoju nalazi li. I zraelcu su odvedeni u policijski pritvor u
Metropolitan Detention Center o emu je obaveteno FBI odeljenje za
kontrapijunau - Foreign Counterintelligence Section - koje je odmah
preuzelo ceo sluaj uz konstatciju da su meu uhapenima najmanje dvojica
agenti MOSSAD-a i da bela Chevrolet kombi vozila pripadaju firmi Urban
Moving Systems koju MOSSAD koristi kao paravan za svoje aktivnosti.
Amerike tv stanice CNN, Fox News i KHOU-TV su u veernjim satima 11.
septembra prenele vest o hapenju izraelskih graana i o inicijalnoj sumnji
policije u njihovu povezanost sa teroristikim napadom na STC. Dan kasnije
novinar Pol Lima (Paulo Lima) je u okviru The Bergen Record napisao kako se
- 607 -

na zaplenjenim snimcima vidi neobuzdani ples i smeh I zraelaca dok iza njih
gori STC. Za Limu je najintrigantnije bilo pitanje: Zato se ovi ljudi smeju i
vesele dok iza njih gori STC? Sa zakanjenjem od nekoliko dana se oglasio i
ABC News objavljujui u okviru svoje emisije 20/20 celu reportau o hapenju
I zraelaca uz konstatciju da se najverovatnije radi o pripadnicima MOSSAD-a o
emu je novinare ABC-a obavestio Vins Kanistraro (Vince Cannistraro), stariji
agent CI A.
No, nakon intervencije I zraelske ambasade u Vaingtonu ova se vest vie nije
smela objavljivati, a ceo sluaj je pao u medijski mrak nakon to su uhapeni
I zraelci proterani iz SAD zbog, kako je rekao portparol ambasade Mark
Redev (Mark Regev), injenice da su uli u SAD bez viza. Zajedno sa
proteranim I zraelcima put Tel Aviva je otiao i Dominik Sater (Dominick
Suter), vlasnik Urban Moving Systems koja je nakon toga ugaena. Novembra
2001. godine na izraelskoj nacionalnoj televiziji - HaArutz HaRishon,
povodom celog ovog dogaaja intervjuisan je Oded Elner koji je kao
objanjenje zato su i kako snimili dogaaj od 11. septembra doslovce
odgovorio: To je bio na zadatak!
Torn u posebnom poglavlju navodi kako je 430 kompanija imalo svoje
sedite u STC-u i kako je u njima bilo 49.711 zaposlenih od kojih je 2.823
postradalo u septembarskom napadu. pekulacije o tome kako ni jedan od
Amerikanaca jevrejskog porekla nije postradao u teroristikom napadu na STC
Torn ne odbacuje konstatujui da to ipak nije mogue 100% potvrditi s
obzirom da policija iz nekog razloga nije popunjavala kompletne obrazce o
postradalima, odnosno nije popunjavala rubriku o njihovom verskom i rasnom
poreklu, a na spisku postradalih koji je objavio Asbury Park Press nema ni
jednog jedinog jevrejskog imena. Pri tome on ukazuje kako se Silvertajn,
poznat po tome to se medijski predstavljao kao ovek koji svako jutro ispija
kafu na najvioj taki Njujorka (kula 1), ba tog jutra na nagovor svoje
supruge, neto pre devet sati, odvezao kod svog dermatologa na pregled.
Silvertajn je, pored ispijanja kafe, njujoranima bio poznat i kao vlasnik
striptiz kluba Runway 69 i po sudskom procesu (case No. 96-6303 J udge
Edward R. Korman) koji se protiv njega vodio zbog trgovine ljudima i
narkoticima. I stovremeno i njegovo dvoje dece, Roder i Lisa, koji rade u
STC-u su ba tog jutra zakasnili na posao to im je, po njihovim reima,
spasilo ivot.
Torn podsea i na lanak koji je jevrejski novinar Juval Dror (Yuval Dror) u
asopisu Ha' aretz 10. aprila 2004. godine objavio nekoliko dokaza o tome da
su svi zaposleni jevrejskog porekla u STC-u dva sata pre napada primili sms
poruke preko servisa za drutvenu mreu - Odigo Messenger-a sa upozorenjem
da ne dolaze na posao tog dana. To da je Odigo u vlasnitvu jevrejina J akoba
Aleksandar (J acob Kobi Alexander), a pod rukovodstvom biveg saradnika
Mossad-a Mie Makovera (Micha Macover) J uval smatra normalnim s obzirom
- 608 -

da Jevreji u SAD kontroliu najvei broj medija i komunikacionih firmi.
Sedite firme Odigo se nalazi u zapadnom delu Tel Aviva poznatom kao
Herzliya Pituach gde je smeten i jedan od centara MOSSAD-a. Inae, Jakob
Aleksandar je vlasnik i firme Comverse Infosys koja je najvei pojedinani
snabdeva amerike administracije komunikacionom opremom i koja je u
bliskim poslovnim vezama sa izraelskom vladom i samim MOSSAD-om.
Comverse Infosys je sve do 2002. bila gotovo eksluzivni snabdeva Pentagona
IT opremom za ije bezbedno funkcionisanje je bila zaduena druga izraelska
firma Guardium, u vlasnitvu MOSSAD-u bliskom Amitu J oranu (Amit
Y oran).
J uval ukazuje i kako je Njujork centar jevrejskog pekulativnog kapitala i da
je STC bio epicentar njegovog obitavanja. S tim u vezi navodi i kako su dve
najbogatije i najmonije njujorke firme Goldman Sachs i Solomon Brothers
imale svoje kancelarije u STC-u i da je njihovim zaposlenima jo 10.
septembra poslato upozorenje da sledeeg dana nedolaze na posao. Iznosei jo
niz veoma intrigantnih podataka Torn knjigu zavrava citatima dva jevrejska
premijera i bliska prijatelja Silvertajna: Arijela arona (' ) i
Benjamina Netanjahua ( " " ).
U intervjuu datom 3. oktobra 2001. za Kil Yisrael Radio aron kae: Mi
J evreji kontroliemo Ameriku i Amerikanci to znaju kae aron, a Netanjahu
u intervjuu za New York Times konstatuje kako Niko osim J evreja nema korist
od napada na STC i Pentagon.
Za razliku od Sejmura, Bulova i svih drugih koji su pokuavali da razotkriju
prave aktere dogaanja oko Kula bliznakinja Don Rokfeler se nije trudio ni
jednu re da potroi na tu temu. On je svetu uputio poroku kojom objanjava
situaciju nastalu dogaajima od 11. septembra: Stojimo na rubu promena
svetskih razmera. Ono to nam je potrebno je jo jedna prigodna ali i
sveobuhvatna kriza zbog koje e se sve zemlje prikloniti Novom svetskom
poretku. Rokfeler je de facto najavio predstojee amerike pohode odmazde u
ime sile koja stoji iza ideje u uspostavljanju Novog svetskog poretka.
Onima koji, i posle svega, neshvataju ta je to Novi svetski poredak koji
najavljuje Rokfeler holandski novinar i spisatelj Robin de Rajter (Robin de
Ruiter) kae: U ovom novom poretku nee postojati nezavisnost, vlade,
kraljevine. Pojanjavajui status SAD u okvirima Novog svetskog poretka de
Rajter naglaava kako SAD nisu sila ve samo deluju po nalogu sile oliene u
grupi, ne naroito velikoj, ljudi koji gospodare svetskim protokom novca,
centralnim bankama i najveim multinacionalnim kompanijama. Oni u svim
demokratski profilisanim dravama preko svojih banaka i medija profiliu
javno mnjenje i diktiraju izbor onih politikih grupacija koje e u svakoj
prilici promovisati sans rserve njihove interese. Preko korumpiranih
politikih elita odabranih na demokratskim izborima da predstavljaju narod oni
- 609 -

finansijski zaduuju drave dovodei ih u vazalski odnos prema njihovim
bankama. Vlade koje imaju iluziju da mogu da sauvaju nezavisnost oni rue
politikom propagandom ili ekonomskim sankcijama, a u krajnjem sluaju
vojnom silom.
U asopisu Strategypaper (PNAC) od 3. septembra 2000, pie: Proces
prelaska iz starog u Novi svetski poredak trajae verovatno dugo, osim ako ne
doe do neke katastrofe, kao to je Perl Harbur, koja bi delovala kao
katalizator. Teroristiku akciju u Njujorku od 11. septembra amerika
administraci ja je iskoristila kao casus belli za napad na Avganistan 7. oktobra
2001. godine, i rat protiv I raka 2003. Za razliku od zvaninog objanjenja
postoje, uistinu, samo dva razloga napada na Avganistan i njegovu okupaciju.
Prvi je drastino smanjenje proizvodnje avganistanskog opijuma u vreme
vladavine Talibana koji su tu proizvodnju smatrali ne samo tetnom ve i
sramotnom, a drugi njihovo odbijanje da dozvole Union Oil Company of
California - amerikoj naftnoj firmi, izgradnju naftovod preko njihove
teritorije. Odmah po okupaciji Avganistana amerike vojne snage su poele da
podstiu proizvodnju opijuma tako da je za deset godina njihove okupacije
proizvodnja opiuma porasla za gotovo neverovatnih 4000%. I stovremeno
amerike okupacione trupe su ve u prvoj godini svog terora obezbedile Union
Oil Company sve neophodne preduslove za realizaciju njihovih planova
izgradnje naftovoda koji je trebalo da spoji nova nalazita nafte na obalama
I ndijskog okeana gde Union Oil Company of California ima 70% koncesija sa
obalama Kaspijskog mora. I nteresantno je spomenuti da je sedite Union Oil
Company, neposredno pre amerike agresije na Avganistan, nalazilo u
Kandaharu u ulici Herat Bazaar Road prekoputa sedita Al Kaide sa ijim
rukovodstvom je Marti Miler (Marty Miller), jedan od rukovodilaca Union Oil
Company, imao srdane odnose. Napad na I rak je, s druge strane, preduzet
kako bi se, na prvom mestu, zadovoljili J evreji koji ve hiljadama godina ele
da kontroliu teritoriju Vavilona i, drugo, da amerike naftne kompanije stave
pod kontrolu Iraku naftu koju im je Sadam Husein uskrati o, a to se bitno
odraavalo na njihovo sveukupno poslovanje.
Prema pisanju Washington Post-a od 18. novembra 2001. C. I. A. je u junim
oblastima Avganistana jo 1997. otpoela sa obukom paravojnih formacija.
Vie hiljada pripadnika ovih jedinica je borbu protiv legalnih avganistanskih
vlasti otpoeo ve 27. septembra, odnosno desetak dana pre zvaninih
amerikih napada. Nijaz Naik (Niaz A. Naik), ministar inostranih poslova
Pakistana je u jednom intervjuu BBC-iju naglasio da su mu njegove amerike
kolege jo jula 2001. obznanile njihovu odluku za napad na Avganistan kako bi
se sruio talibanski reim i uhapsio Mula Omar (Mulla Mohammed Omar ili
, na patu jeziku) lider Talibana. Odmah nakon to su okupirali
Avganistan Amerikanci na mesto predsednika postavljaju svog oveka Hamida
Karzai (Hamid Karzai ili ), nekadanjeg radnika Union Oil Company
of California. Danas oni u Avganistanu kontroliu proizvodnju najkvalitetnijeg
- 610 -

opijuma na svetu, a po reima Antonia Maria Koste (Antonio Maria Coste),
efa kancelarije UN za kriminal i narkotike proizvodnja opijuma u
Avganistanu je 2006. dostigla nevrovatnih 6. 100 metrinih tona to je gotovo
92% ukupne svetske proizvodnje. Vie od 70% ove proizvodnje se plasira na
evropsko trite, a glavni distributivni centar je Kosovo i Metohija gde SAD
imaju jednu od najveih vojnih baza na svetu. Spomenimo samo da SAD u 130
zemalja sveta imaju oko 700 vojnih baza koje su, po pravilu, izuzete iz
jurisdikcije domicilnih drava. Prema procenama I nterpola koje j e marta 2006.
izneo predsednik I zvrnog komiteta Deki Selebi (J ackie Seleby) na KiM se
svakog dana nalazi najmanje pet tona heroina i kokaina. Zanimljivo, ako se ovi
podaci imaju u vidu, da od 2001. do 2010. na Kosmetu nije zaplenjen ni jedan
jedini gram bilo koje vrste narkotika.
Odmah nakon to je izvrena konsolidacija okupacionih snaga u Avganistanu
SAD su otpoele sa pripremama za napad na I rak. Ako su pravi razlozi za
napad na Avganistan bili nafta i narkotici u sluaju Iraka to je bila odluka
irakog predsednika Sadam Husein da od 2001. pone naftu da prodaje samo za
evro to je za direktnu posledicu moglo da ima slabljenje dolara. Da su
ameriki stratezi bili u pravu videlo se ve naredne godine kada je Sadamov
primer sledio venecuelanski predsednik Hugo avez, a odmah potom su Libija
i I ran najavili mogunost da ogranie naftne kvote koje bi prodavali za dolare.
Napad na I rak 2003. je bio ne neminovan ve imperativan kao to su i pretnje
Iranu postale neizostavna retorika amerike vlade. C. I. A. je bila zaduena da u
skladu sa meunarodnim pravom osmisli povod za ovu agresiju i on je naen u
tvrdnji da I rak poseduje bioloko oruje za masovno unitavanje. Naime, CI A
je znala da je ameriko ministarstvo trgovine jo osamdesetih godina XX veka
odobrilo prevoz biolokih agenasa za naune svrhe u I rak ukljuujui Bacillus
anthracis (antraks) koji je sada Pentagon proglasio za kljunu komponentu
irakog programa biolokog oruja. No, kako to per se nije bilo dovoljno
C. I. A. je svoje ve iskonstruisane dokaze dopunila novim tvrdei da Irak
raspolae nuklearnim naoruanjem. Na osnovu iskonstruisanih optubi protiv
Iraka UN su donele odluku o uspostavljanju sankcija Iraku, a to e kasnije biti
i casus belli koji su SAD traile. Po okonanju rata protiv Iraka i kompletne
devastacije ove zemlje - sredinom 2006. britanski premijer Toni Bler i
ameriki predsednik Dord Bu Mlai su priznali da ni jedan od razloga koji
su se uzimali kao opravdanje za agresiju na I rak nije postojao. Sve je bilo
izmiljeno ali je to ameriki predsednik objasnio reima: Ovde proveravamo
kako funkcionie Novi svetski poredak.
Danas SAD u I raku kontroliu i prisvajaju celokupnu proizvodnju nafte. I rak
je gurnut u graanski rat, a narod doveden do ivice gole egzistencije. Medlin
Olbrajt, nekadanji dravni sekretar SAD, je na novinarsko pitanje o preko
pola miliona irake dece koja su umrla od posledica uvedenih sankcija koje su
prethodile likvidaciji Sadama Huseina i unitenju I raka izjavila: To je bio
- 611 -

teak izbor za Administraci ju ali je cenu vredelo platiti. Ko je platio tu cenu?
Iraka deca! Prema zvaninim podacima britanske istraivake kue Opinion
Research Business i istraivanju koje je preduzeo Johns Hopkins univerzitet
SAD su odgovorne za smrt preko milion Iraana nakon to su tamo 2003.
uspostavili svoj okupacioni reim.
C. I. A. je jo 1985. pokuala u Bejrutu da ubije jednog muslimanskog
religioznog vou koji je pozivao na al-jihad fi sabil Allah - sveti rat protiv
SAD. I spred damije je postavljen kamion pun eksploziva i aktiviran je kad su
vernici naputali ovaj sakralni objekat. Ubijeno je osamdesetoro ljudi ali ne i
glavna meta napada. Ovakvih i slinih teroristikih napada C. I. A. je bezbroj.
Zbog svega toga SAD su, kao jedina drava na svetu, od strane Svetskog suda
osudjene za terorizam za nezakonitu upotrebu sile radi ostvarenja politikih
ciljeva. I stovremeno, SAD su, pored I zraela, jedina drava na svetu koja je
odbila da prihvati rezoluciju br. 595 Sasveta bezbednosti OUN od 27. marta
1987. kojom se sve drave pozivaju na potovanje medjunarodnih zakona. ta
vie, SAD su stavile veto na ovu rezoluciju.
Koliko se MI6 osilila u pogledu zatite svetskog terorizma najbolje govori
zahtev koji su dravnom sekretaru SAD Medlin Olbrajt, 11. januara 2000.
godine, podneli Vilijam Koen (William Sebastian Cohen), dravni sekretar
odbrane SAD, Dord Tenet (George J ohn Tenet - albanskog porekla), direktor
C. I. A. i Luj Frih (Louis J oseph Freeh), direktora FBI. U ovom zavanino
dostavljenom i zavedenom memorandumu elnih ljudi amerikih bezbednosnih
struktura ukazuje se na okolnosti koje je vie nemogue prenebregavati i
javno ne videti, a tiu se direktnog angaovanja britanske vlade u pruanju
podrke meunarodnom terorizmu. Isfrustrirani veitim kritikama i stalnim
britanskim popovanjem Koen, Tenet i Frih predlau i zahtevaju od dravnog
sekretara SAD da stavi Veliku Britaniju na listu drava protiv kojih SAD
preduzimaju odgovarajue sankcije zbog podrke ili tolerisanja meunarodnog
terorizma. Ovaj se incident nije mogao prikriti, a samo zahvaljujui
amerikom predsedniku nije dolo do promptne smene podnosilaca
memoranduma. Svoje su poloaje napustili neto kasnije.
U prilogu Memoranduma dostavljen je i spisak incidenata, odnosno dogaaja
koji nedvosmisleno ukazuju na otvorenu podrku britanske vlade
meunarodnim teroristima. Iz ovog podueg spiska naveemo samo dva, da bi
se shvatilo ne da MI6 i britanska vlada pridaju malo vanosti meunarodnoj
borbi protiv terorizma, ve kako zapravo direktno stoje iza njega i nekih
njegovih aktera.
Prvi primer u Memorandumu odnosio se na Ahmeda Omara eika (
, na urdu jeziku), Kamirskog teroristu koga su indijske vlasti 1995.
traile zbog otmice etiri britanska i jednog amerikog dravljanina. Kako
nije mogao da bude priveden vlastima, sud ga je u odsustvu, 1998. godine,
- 612 -

osudio na pet godina strogog zatvora. Kad je krajem 1999. otkriveno da je
Ahmed uestvovao u otmici indijskog aviona poetkom te godine Indijska
vlada je, s obzirom da je Ahmed bio i dravljanin Velike Britanije, zatraila
od britanske vlade pomo u njegovom pronalaenju. Indijska policija se ak i
posebnim dopisom obratila MI5 i MI6 za asistenciju u postupku pronalaenja i
hapenja ovog teroriste. No, ne samo da je britanska policija odbila saradnju
ve se i vlade oglasila saoptenjem da nema nameru da goni Ahmeda niti da
ga, ukoliko je na teritoriji Velike Britanije, isporui bilo kome. Sluaj je time
okonan.
Drugi primer odnosi se na napad koji su 25. juna 1996. u Saudijskoj Arabiji
izveli pri padnici Hezbolaha ( ) na Khobar Towers gde su bili
stacionirani ameriki vojnici. Tom prilikom ubijeno je 19, a ranjeno 372
pripadnika amerikih vazduhoplovnih snaga i njihovih saradnika. I Saudijci i
Amerikanci su bili besni zbog ovog napada, a poto su sumnjali da se jedan od
inspiratora napada na amerike vojnike nalazi u Londonu odmah su zatraili od
vlade Velike Britanije da im isporui dr. Mohameda al Masarija (Mohammad
Al-Massari). Dr. Masari je inae Amerikancima bio dobro poznat s obzirom da
je studirao u Americi na Berkeley univerzitetu gde mu je, kao jednom od
najboljih studenata u istoriji ovog kalifornijskog hrama obrazovanja, upisano
ime u Dvorani slavnih - Hall of Fame. Dr. Masari je bio i predsednik odeljenja
za fiziku na Kraljevskom univerzitetu u Rijadu ( ), a Nemci ga
pamte kao genijalnog tvorca najefikasnijeg nemakog automobila na solarnu
energiju - Solarfahrzeuge.
Ameriko-saudijski zahtev je uredno protokolisan od strane Britanaca
meutim, na njihovo zaprepaenje, Mohamed al Masari je 26. juna dao
intervju u seditu BBC-ia u kojem je izjavio da e slinih napada na amerikog
okupatora u Saudijskoj Arabiji biti jo i da se nada da e izdajnika Saudijska
kraljevska porodica brzo biti svrgnuta s prestola. Ambasadori SAD i Saudijske
Arabije u Londonu uloili su otre proteste Ministarstvu inostranih poslova
Britani je ali im je, na njihovo jo vee zaprepaenje, reeno da je Vlada
Njenog Kraljevskog Velianstva Mohamedu al Masariju produila u aprilu iste
godine boravak na jo etiri godine i da se o njegovom eventualnom izruenju
moe govoriti tek po isteku tog perioda. Konsternirane diplomate kojima je
ovu vest saoptio jedan od savetnika Malokoma Rifkina (Sir Malcolm Leslie
Rifkind), ministra inostranih poslova, nisu mogle nekoliko minuta da
progovore, a kad su doli sebi ve su bili na ulici. Ovaj, za njih nepoznati
tridesetogodinjak je bio samo jedan od 16.000 zaposlenih u britanskom
ministarstvu inostranih poslova, a sve to im je saoptio bilo je saopteno na
tako ljubazan nain da normalan ovek nije odista mogao da zna ta da misli
niti ta da odgovori. Ministar inostranih poslova je u to vreme, u kabinetu
premijera Dona Mejdera (Sir J ohn Major) u ulici Dauning Strit 10, koja je
jo od 1730. zvanino sedite britanskog premijera, lagano ispijao oljicu
najfinijeg indijskog aja.
- 613 -

Da se Mohamed al Masari nije alio kada je govorio o novim napadima
Amerikanci su shvatili 7. avgusta 1998. kada je izvren simultani bombaki
napad na amerike ambasade u Najrobiju, Kenija i Dar es Salamu, Tanzanija.
U ovim napadima ubijeno je vie desetina ljudi, a meu njima je bilo i 12
osoba sa amerikim diplomatskim pasoima. Pet godina kasnije - 12. maja
2003. u Rijadu, Saudijska Arabija u bombakom napadu poznatom pod
nazivom Riyadh compound bombings ubijeno je 35, a ranjeno 160 Amerikanaca
i njhihovih saudijskih saradnika. Sledei napad se odigrao 8. novembra u Al -
Mohaji pored Rijada kada je ubijeno 18, a ranjeno 122 oveka. Inae,
interesantno da su Amerikanci rekonstrukciju Khobar Towers poverili Saudi
bin Laden Group firmi koju je 1950. osnovao eik Mohammed bin ' Awad bin
Laden ( ), otac Osame bin Ladena i koja je i danas, sa preko
trideset pet hiljada zaposlenih i pet milijardi godinjeg obrta jedna od najveih
graevinskih firmi na Bliskom istoku.
No, moda je najbolji primer umeanosti MI6 u tokove meunarodnog
terorizma vidljiv na primeru imama Abu Hamze al Masrija ( ).
Naime, u severnom delu Londona, u Finzberi parku, nalazi se North London
Central Mosque damija koja je od podizanja bila redovno stecite veoma
iskljuivih islamskih vernika. Ono to je ovu damiju uinilo poznatom irom
Londona nije bila njena arhitektonska vrednostve propovedi njenog imama
Abu Hamze al Masrija. Ovaj imam meu svojim sunarodnicima uiva posebne
simpatije i potovanje stoga to je kao mudahedin u borbama protiv Rusa u
okolini Dalalabada u Avganistanu izgubio oko i obe ake.
Propovedi imama Abu Hamze su protkane tekim upozorenjima prema svima
koji ne priznaju Alaha, a ne retko i pozivom na njihovu likvidaciju. Za Abu
Hamzu ubijanje verskih neistomiljenika koji deluju protiv Alaha je postalo
pitanje moralne i verske obaveze. ta vie, napisao je poseban prirunik za
izvoenje teroristikih napada, u kome je sublimirao svoja iskustva iz
Avganistana i saznanja do kojih je doao od svojih saboraca. Osim tehnikih
uputstava, prirunik sadri i spisak moguih teroristikih ciljeva meu kojima
su Kip slobode i Kule Svetskog trgovakog centra u Njujorku, Bela kua u
Vaingtonu, Ajfelova kula u Parizu, zgrada Opere u Sidneju i td.
Aktivnosti Abu Hamze nisu poznate samo Britancima ve i ostalim
obavetajnim slubama, a ef francuske Slube za antiteroristiku koordinaciju
Kristof aboa (Christoph Shabo) je, za britanski asopis Guardian, ak izjavio
da je Francuska obavetajna sluba u vie navrata dostavljala britanskoj MI5
iscrpne podatke o umeanosti Imama u meunarodni terorizam, ali da nikad
nisu dobili odgovor. Stvari oko Imama su poele da se komplikuju naroito
nakon to su Amerikanci doli do saznanja da su dvojica osumnjienih za
teroristiki napad na Njujork i Vaington 11. septembra 2001. bili redovni
posetioci damije u Finzberi parku i verni sledbenici Abu Hamze. ta vie,
Amerikanci opravdano sumnjaju da je Imam deo jedne od najveih svetskih
- 614 -

teroristikih operacija poznate pod imenom Al Takfir Wal Hijra ( ),
a koju sprovodi niz radikalnih islamskih organizacija predvoenih navodno al
Kaidom.
Suoeno s nizom dokaza i otrim zahtevima sa strane, englesko sudstvo je
poelo istragu, a potom i suenje Abu Hamzi. U jednom lanku o ovom
suenju, u londonskom Guardian-u, citirana je izjava jednog neimenovanog
pripadnika MI6 koji zapravo konstatuje da Sud ne shvata da Abu Hamza ne
predstavlja pretnju britanskoj nacionalnoj bezbednosti i stoga ga nije trebalo
pozivati na odgovornost. Suenje imamu Abu Hamzi al Masriju zakazano je
za 7. juli 2005. godine, ali je istog dana i odloeno na est meseci jer je tog
jutra u Londonu izvreno nekoliko teroristikih napada u kojima je ivot
izgubilo vie od 50 osoba.
U utorak, 2. februara 2006. godine, u Old Bejliju (Centralni krivini sud u
Londonu) je ipak izreena presuda Imamu: proglaen krivim za 11 od ukupno
15 taaka optube. Advokati se slau da je za dela za koja je optuen mogao i
trebalo da dobije doivotnu robiju, a da je kazna na sedam godina zatvora
neshvatljivo blaga. Godinu dana kasnije nekadanji ameriki javni tuilac
Don Loftus (J ohn Loftus) je na Fox televiziji izjavio: Teroristiku akciju u
Londonu je organizovao agent MI6 Haron Raid (Haroon Rashid Aswat) ali ga
je danas nemogue uhvatiti jer ga titi britanska tajna sluba.
Zato je uopte vana sluba MI6? Da li zato to je direktno vezana za
revoluciju u Rusiji 1917. ili za sve to je uinila kako bi se osnovala jevrejska
drava na tlu arapske Palestine. Moda je vana zato to je osnovala rusku
obavetajnu slubu KGB i na mesto njenog prvog efa postavila svog agenta,
Poljaka Feliksa erinskog, ili zato to je formirala jevrejsku tajnu slubu
MOSSAD, ije najvanije agente i danas obuava. Moda je vana naprosto
zato to ima tako puno uticaja na ameriku C. I. A. Za Srbe MI6 je vana jer je
uvukla Kraljevinu J ugoslaviju u Drugi svetski rat u kome su, kao ni jedan
drugi jugoslovenski narod, postradali niko drugi do Srbi.
Knez Pavle se prvi put sreo sa nemakim kancelarom Hitlerom poetkom
juna 1939. godine u Berlinu kojom prilikom je nemaki ministar inostranih
poslova Ribentrop predloio bliu saradnju dve zemlje i to prvenstveno na
planu oivljavanja Balkanskog pakta. Hitler je, sa svoje strane, iskazao linu
odlunosta na unapreenju uzajamnih odnosa obeavajui pomo u reavanju
problema koje Srbi imaju sa Hrvatima, a koje podstiu Italijani. Pre odlaska
knez Pavle je svojim domainima potvrdio odlunost kraljevske vlade da
ostane na ve objavljenoj politici neutralnosti ali i proirenja ekonomskih
odnosa sa Nemakom.
Nakon to je Nemaka 23. avgusta 1939. potpisala Pakt sa SSSR-om knezu
Pavlu je bilo jasno da se Evropa nalazi u gotovo izvesnom ratnom stanju to ga
- 615 -

je brinulu ne samo per se ve i sa stanovita injenice da kraljevina
Jugoslavija ni na koji nain nije bila spremna ni za kakve ratne sukobe. Kada
je Nemaka napala Poljsku knez Pavle je otpoeo razgovore sa britanski m i
francuskim emisarima o nabavci oruja za jugoslovensku vojsku. Tom prilikom
predloio im je da njihove trupe zaposednu Solun kako bi se J ugoslaviji
obezbedio pristup Sredozemlju to je ujedno bio i preduslov za neutralnost
J ugoslavije. Svi zahtevi i predlozi kneza-namesnika su bili odbaeni i to je,
odmah nakon to je saznao pojedinosti, iskoristio Benito Musolini najavljujui
za prolee 1940. napad na J ugoslaviju i prisvajanje Dalmacije. No,
Musolinijeva osvajaka euforija nestala im je iz Berlina primio poruku od
nemakog kancelar da se dri podalje od Jugoslavije.
Desetog maja 1940. Wehrmacht je zapoeo vojnu ofanzivu koja se okonala
invazijom na Belgiju, Holandiju, Francusku i Luksemburg. Francuska je
kapitulirala 22. juna, a Britanci su se od vojnog poraza spasili beanjem preko
La Mana to je, na kraju, dovelo i do pada embrlenove vlade i do stvaranja
nove na elu sa Vinstonom erilom. Italija je 26. oktobra napala Grku protiv
ega se Jugoslavija odluno suprotstavila. Krunski savet, odran 1. novembra,
odluuje da povea broj trupa na junoj granici i da Italiji odluno stavi do
znanja da joj nee dozvoliti okupaciju Soluna. Shodno ovoj odluci vlada put
Soluna alje vee koliine oruja, municije, konja i hrane kako bi pomogla
otpor italijanskoj agresiji. Put Soluna otilo je i vie srpskih oficira i iskusnih
ratnika to je, zajedno sa britanskom okupacijom Krita i drugih grkih ostrva,
doprinelo italijanskom porazu i povlaenju put Albanije.
Osamnaestog novembra italijanski ministar spoljnih poslova grof ano (Gian
Galeazzo Ciano) dolazi u Obersalcburg na razgovor sa nemakim kancelarem
kako bi se razmotrile posledice italijanske avanture u Grkoj protiv koje je
Nemaka bila od poetka. Jedan od zahteva koje je Adolf Hitler ispostavio
grofu anu ticalo se i obaveze Italije da u najkrae moguem roku ponudi
garancije za teritorijalni integritet Jugoslavije i da joj obea Solun. Italijani
su, naravno, prihvatili ovu kancelarevu sugestiju, a Hitler je ve 23. novembra
uputio lini poziv knezu Pavlu da ga poseti u Fulu.
Krunski savet je 27. novembra 1940. odrao sednicu na kojoj je odluio da
umesto kneza-namesnika put Nemake ode ministar inostranih poslova dr
Aleksandar Cincar-Markovi. Dva dana kasnije on se u Berghofu sreo sa
nemakim kancelarem koji mu je izneo svoje aljenje zbog politikih greaka
koje su Italijani poinili na Balkanu i naglasio da je ouvanje Jugoslavije bilo
od presudne vanosti za Nemaku. Predlaui da Jugoslavija, radi sopstvene
sigurnosti, pristupi Trojnom paktu Hitler je, neovisno od mogunosti
pristanka, potvrdio svoje ranije stavove o potovanju neutralnosti J ugoslavije i
odluci da ni na koji nain ne kompromituje tu neutralnost. Po povratku u
Beograd Cincar-Markovi je podneo iscrpan izvetaj o svom putu i prosledio
poziv predsedniku vlade Dragii Cvetkoviu da se poetkom 1941. sretne sa
- 616 -

Hitlerom.
I ako svesni jugoslovenske nespremnosti, kako ekonomske tako i vojne, da se
upusti u vojne operacije protiv bilo koga i bilo gde, engleski i francuski
emisari su insistiral i da im se ona pridrui u vojnim operacija protiv Sila
Osovine. Tako je 12. januara 1941. poslanik ser Ronald Kembel (Ronald
Campbell) obavesti kneza Pavla o stavu i predlogu premijera Vinstona erila:
Ukoliko ef imperijalnog generaltaba odlui da otvori front u Grkoj,
jugoslovenska neutralnost vie nee biti mogua. Knez Pavle i jugoslovenska
vlada su bili zapanjeni stavom Britanije koja je godinama odbijala da pomogne
u naoruavanju a, s druge strane, oekivala bezpogovornu pomo. ok je bio
jo vei kada je u Beograd 23. januara doputovao pukovnik Vilijam Donovan,
specijalni izaslanik amerikog predsednika Ruzvelta. U razgovoru sa knezom
Pavlom, lanovima vlade i najviim oficirima Donovan je izjavio kako je
odluna politika SAD da u svakom pogledu pomogne onim dravama koje se
bore za nezavisnost, a u sluaju Jugoslavije to je znailo borbu protiv
Nemake. Donovan je podsetio svoje sagovornike kako je prva diplomatska
misija SAD u Srbiji otvorena jo 1882. godine (sedite bilo u Francuskoj ulici
br. 7) i kako bi bilo porazno da sada doe do prekida odnosa sa Srbijom. Pored
toga, Donovan se obratio knezu Pavlu upozoravajui ga da US Treasury
Department (Ministarstvo finansija SAD) razmatra mogunost zamrzavanja
svih deviznih rezervi J ugoslavije u SAD sa im e, ako bude potrebe,
detaljnije informisati ameriki konzul u Beogradu Rankin (Karl Lott Rankin).
Knez i lanovi vlade su bili zateeni ovakvim Donovanovim nastupom i
uzdrali su se od bilo kakvog komentara. Tiinu je prekinuo general Simovi
pojasnivi pukovniku Donovanu kako je J ugoslavija u poloaju bez izbora s
obzirom da njena vojska nije bila, ni po jednom kriteriju, spremna za rat.
General je od pukovnika zatraio pomo u naoruanju ali je ovaj to odbio kao
mogunost s obzirom da SAD nisu u ratu!
Poetkom februara princ Pavle alje proslavljenog etnikog vojvodu Kostu
Milovanovia-Peanca da se u Sofiji na dvoru bugarskog kralja Borisa (
III ) nae sa Hermanom Geringom (Hermann Wilhelm
Gring), bliskim saradnikom nemakog kancelara Adolfa Hitlera. Put Sofije
Peanac je krenuo sa Karlom Krausom, prvim ovekom Nemakog
saobraajnog biroa u Beogradu smetenog u palati Reunion (to je zapravo bio
centar nemakog estog obavetajnog odeljenja) i novinarkom Verom Pei
koja je radila i kao konteobavetajac Vojske J ugoslavije ali i kao agent estog
odeljenja Uprave bezbednosti Nemake. Na ruku u prekrasnom
Peanac biva detaljno brifovan i uveravan u ozbiljnost Nemake ne samo da
ispotuje J ugoslovenski suverenitet i proklamovanu neutralnost ve i da joj
ekeonomski pomogne kroz znaajno poveanje trgovine sa zemljama
ukljuenim u Trojni pakt. Pre povratka za Beograd Gering je, pored niza
dokumenata, pruio Peancu i najnoviji broj amerikog magazina LIFE (broj
od 3. februara 1941) na ijoj se naslovnoj strani nalaze on i Jozef Gebels (Paul
- 617 -

J oseph Goebbels), nemaki ministar obrazovanja i propagande.
Za mnoge je, kasnije, angaovanje vojvode Peanca bila svojevrsna misterija
ali to samo stoga to nisu znali da je jedan od glavnih posrednika izmeu
Jugoslovenske i Nemake vlade bio novinar Danilo Gregori koji je, u svoje
vreme, bio blizak i sa Peancem i Ljotiem. Tako se i dogodilo da za
neposrednije i poverljivije razgovore sa Ribentropom bude angaovan Danilo
Gregori, direktor lista Vreme, a ne Ivo Andri. Kao ovek od poverenje
Gregori e se 23. novembra 1940. sresti sa Ribentropom i dogovoriti njegov
tajni susret sa Cincar-Markoviem, koji e se odrati nekoliko dana kasnije.
Poetkom februara 1941, Gregori ponovo razgovara sa Ribentropom kako bi
dogovorio susret sa Dragiom Cvetkoviem i Cincar-Markoviem, a potom
uestvuje i u dogovoru oko susreta nemakog kancelara Hitlera sa princom
Pavlom 4. i 5. marta 1941.
U popodnevnim satima 14. februara 1941. Cvetkovia i Cincar-Markovia u
Berhtesgadenu primio je Adolf Hitler koji im je gotovo odmah rekao kako je
nastala jedinstvena prilika za Jugoslaviju da konano i za sva vremena uvrsti
svoje mesto u Evropi. Morate sada da zauzmete jasan stav u odnosu na Novi
poredak u Evropi i to kroz neposredno pristupanje Trojnom paktu kako su to
uinile Nemaka i Italija. Za ovakvu odluku nespremnim jugoslovenskim
ministrima nemaki kancelar je dodao kako je on lino spreman da garantuje
da J ugoslavija, ukoliko pristupi Trojnom paktu, nebi imala vojne obaveze, niti
bi se od nje traio tranzit za trupe lanice Trojnog pakta. Pored toga, Nemaka
je bila spremna da garantuje integritet J ugoslavije i njena prava na Solun.
Po povratku u Jugoslaviju 15. februara Cvetkovi i Cincar-Markovi su se
sreli sa lanovima Krunskog saveta kako bi ih obavestili da nemaki kancelar
eli lino da razgovara sa knezom Pavlom o pristupanju Jugoslavije Trojnom
paktu. Savet je odobrio putovanje kneza-namesnika, a ve 16. februara u
Beograd je prispeo Ribentropov telegram sa pozivom za susret kneza Pavla sa
Hitlerom. Na stavove Saveta u velikoj meri je uticao ministar vojni general
Petar Pei koji im je predoio izvetaj o stanju u vojsci na osnovu koga ni
najvei optimista nije mogao nita dobro da zakljui . Na dan puta u Nemaku
general Pei je Knezu doslovce rekao: Jedino reenje za spas zemlje je
pristupanje Trojnom paktu! Na dan puta u Nemaku Knez je primio line
poruke od kralja Dorda VI i amerikog predsednika Ruzvelta koji od njega
zahtevaju da odbaci svaku mogunost saradnje sa Silama osovine.
Svestan da mu se iza lea dogaaju stvari u koje je sam morao biti upuen
Ivo Andri u pismu od 26. februara 1941. pie ministru inostranih poslova
Cincar-Markoviu:
Nije mi poznato ni u ije ime dotina linost govori ni ta je predmet,
odnosno rezultat dotinih razgovora. . . S obzirom na to slobodan sam rei da
- 618 -

ne elim da zauzimam jedan poloaj pod uslovima koji su u protivnosti kako sa
mojim pogledima na slubu tako i sa mojim shvatanjem linog dostojanstva.
U odgovoru na Andrievo pismo Cincar-Markovi e, spremajui se za svoju
novu posetu Nemakoj, pojasniti Andriu da je Gregorieva uloga strogo tajna
i da ga je Vlada prihvatila kao posrednika na izriito insistiranje Nemake.
Kada su knez Pavle i Cincar-Markovi 4. marta u Berghofu sa nemakim
kancelarom Adolfom Hitlerom, u et voroasovnom razgovoru, ugovorili sve
detalje Pakta o nenapadanju izmeu Nemake, Italije i Jugoslavije britanska i
amerika agentura u J ugoslaviji su stavljene u pun pogon. Britanci su jo pre
odlaska kneza Pavla u Berghof bili obaveteni o tajnom sastanku Dragie
Cvetkovia i nemakog kancelara Adolfa Hitlera kojom prilikom je nemaki
kancelar doslovce izjavio:
Ja hou da znam va stav, vae dranje u toku dogaaja koji e nastupiti. Ja
cenim herojstvo srpske vojske, koja je u prolom ratu toliko slavno branila
slobodu i nezavisnost svog naroda. Ona je bogata i ima sve uslove da razvije
do maksimuma svoj prosperitet. Ja smatram Jugoslaviju kao jednu od vodeih
drava na Balkanu. No, sada je doao momenat da ona uzme, u dogaajima
koji e nastati, jedan potpuno odreen stav.
Na ove kancelarove rei Cvetkovi je odgovorio: Trojni pakt povlai
izvesne posledice, koje na narod ne moe da primi. Jedna suverena zemlja ne
moe dozvoliti prelaz stranih trupa kroz svoju teritoriju, ili meanje u
unutranje poslove . . . Najzad Trojni pakt znai opredeljenje za jednu ratujuu
stranu.
Sasluavi opravdane dileme svoga sagovornika nemaki kancelar je
odgovorio: Sve ja to od Jugoslavije ne traim. Ja se obavezujem, da za vreme
trajanja rata, neu traiti prolaz za moje trupe preko jugoslovenske teritorije.
Ja idem preko Bugarske. Ja ne traim nikakve vojne baze na vaoj teritoriji, ni
upotrebu eleznice, nijednu lokomotivu, nijedan vagon. Ja vam garantujem va
teritorijalni i dravni integritet. Dakle, u svemu ovome nema nieg to bi
vrealo va nacionalni ponos. Vai susedi su primili Trojni pakt bez ikakve
rezerve. Ovo to vam predlaem, to u stvari nije Trojni pakt, ali s obzirom na
ostale, mi moramo u toj formi regulisati svoje odnose.
Tog 4. marta ponavljajui po trei put svoj stav po pitanju Jugoslavije i
njenog pristupanja Trojnom paktu Hitler se zagledao u kneza Pavla koji mu je,
s obzirom na otvorenost dotadanjeg toka razgovora, krajnje jednostavno
objasnio da ima vie razloga zbog kojih je J ugoslaviji teko da donese odluku
o pristupanju Trojnom paktu, a da je njemu lino veoma neprijatno s obzirom
na njegove simpatije prema Britancima. Hitler je samo klimnuo glavom i
dodao kako potuje Kneza (I ch respektiere sie) ali i da vreme nikome ne
- 619 -

dozvoljava preteranu galantnost. Sein oder Nichtsein, das ist hier die Frage
(biti il ne biti, to je pitanje) bile su poslednje rei nemakog kancelara. Knez
i ministar su se oprostili od svojih nemakih domaina uz obeanje da e
uskoro doneti endgltige entscheidung (konanu odluku).
Zahvaljujui svojim informacijama Englezi su znali da knez Pavle stie u
Berghof na ve dobro pripremljen razgovor sa nemakim kancelarom ije su
ponude bile toliko povoljne da se u ishod razgovora, s obzirom na druge
mogunosti, nije moglo sumnjati. Pri tome, tokom samih razgovora u Berghofu
nemaki kancelar je knezu Pavlu garantovao bezbednost Jugoslavije u odnosu
na postojee italijanske teritorijalne pretenczije i, ta vie, dao mu svoju re
da Jugoslavija moe raunati na Solun kao svoju buduu luku. Hitlerovu
naklonst i njegovu neobinu spremnost na niz do tada njemu nesvojstvenih
ustupaka Srbima Englezi su, pored ostalog, objanjavali i malo poznatom
injenicom da je jedan od njegovih najboljih prijatelja tokom priprema kod
Antona Abe za prijem u Mnchner Akademie der Bildenden Knste
(Minhenska akademija finog slikanja) bio Hristifor Crnilovi, srpski slikar i
etnograf.
Naime, Adolf Hitler je, u nastojanju da usavri svoje slikarsko umee,
pohaao likovnu kolu Antona Abe (Anton Azb) u Minhenu (Malschule), u
kojoj se upoznao i zbliio sa Hristiforom Crniloviem. Markantni Srbin je, kao
najbolji ak beogradskog slikarskog branog para Riste i Bete Vukanovi,
doao u Minhen kako bi nastavio usavravanje. Sa Adolfom Hitlerom se
zbliio ne samo preko ljubavi prema kiici i platnu ve i prema muzici koju su
obojica oboavali. Pored toga, voleli su, kad god su imali vremena i
mogunosti, da se proetaju i do Briennerstrasse 52 gde su se u Carlton
Teeraum astili oljicom najfinijeg engleskog aja. Obojici, svakome na svoj
nain, nisu prijali liberalni nagovetaji onoga to e kasnije postati poznato
kao Vajmarska republika, a ije su luonoe, okupljene u Gemeinschaft der
Eigene (Zajednica posebnih), propovedajui hsslich, seltsam und pervers
(runo, bizarno i perverzno) govorili Kunst ist Scheise (Umetnost je sranje).
Hitler je iskreno potovao Hristifora zbog njegove skromnosti, pedantnosti,
marljivosti ali i uvek izraene spremnosti da pomogne i bude od koristi. I ako
su, u odnosu na sve druge ake, bili u milosti kod profesor u Malschule,
Crnilovi je ipak imao odreenu prednost s obzirom da ga je za kolu
preporuila Babette Bahmayer iz Bamberga. Ova lepa Nemica e se krajem
XIX veka preseliti u Beograd gde e se udati i slikarskom svetu predstaviti
kao Beta Vukanovi. Nakon polugodinjeg druenja sa Hristiforom Adolf je
odustao od upisa na Akademiju i nikada vie nije uo ni video svog srpskog
prijatelja. Meutim, po okonanju Prvog svetskog rata, saznao je da se njegov
drug proslavio kao jedan od najhrabrijih meu 1300 kaplara koji su, kao
intelektualni krem svoga drutva, bili poslati na ispomo Prvoj srpskoj armiji
u Kolubarskoj bici.
- 620 -

Englezi su bili dobro informisani o poznanstvu Adolfa Hitlera i Hristifora
Crnilovia. Bili su u posedu zapisa profesora slikanja Karla fon Mara (Carl
Von Mare) prema kojima je Hitler pokazivao naklonost prema Hristiforu sa
kojim je esto razgovarao i od koga je ne retko traio savet. O istoj naklonosti
Hitlera prema Hristiforu pisao je i profesor istorije slikarstva Gabrijel fon
Hakl (Gabriel von Hackl) pri emu u svojim zapaanjima on navodi: Imao
sam utisak da je Hitler hteo da preko Hristifora doe do Akademije, to je ovaj
i pokuavao.
Po povratku iz Berghofa 5. marta knez Pavle i ministar Cincar- markovi su
podneli zajedniki izvetaj o razgovorima voenim sa nemakim kancelarom i
ministrom inistranih poslova. Na estom sastanku Krunskog saveta odranog
20. marta proitana su dokumenta o pristupu Jugoslavije Trojnom paktu i sa
njima su se sloili svi prisutni. General Pei je obavestio Savet da su
komandanti svih garnizona u J ugoslaviji, osim jednog u Zagrebu, bili saglasni
da zemlja treba da izbegne rat, i da je Pakt reenje za to. Na kraju zasedanja
Saveta knez Pavle je izjavio:
Vi znate vrlo dobro da sam ja nekada bio britanski student i da su meni
veina dananjih britanskih dravnika kolski drugovi. Moja je svastika udata
u britanskoj kraljevskoj porodici, a moja ena je grka princeza. Samo ovih
nekoliko injenica olakavaju vam da shvatite kome pripada moje srce. Ali ja
imam savest i ne mogu povesti moj narod u jedan rat kada znam unapred da e
nam to doneti siguran poraz ...
Potpuno svestan svoje marginalizacije ali i posledica koje pregovori izmeu
jugoslovenske vlade i Nemake mogu izazvati Ivo Andri u pismu Cincar-
Markoviu od 20. marta 1941. pie:
Voljom Nj. V. Kneza namesnika a po vaoj elji doao sam na ovaj poloaj
na kome sam proveo dve godine. Uvek u smatrati za ast tu odluku Nj. V.
Kneza i ostati zahvalan Vama na poverenju, ali danas mi u prvom redu
slubeni a zatim i lini mnogobrojni i imperativni razlozi nalau da zamolim
da budem ove dunosti osloboen i to pre povuen sa sadanjeg poloaja.
Kada su Dragia Cvetkovi i Aleksandar Cincar-Markovi sa Topiderske
stanice u Beogradu oko 22 asa 24. marta krenuli put Bea radi potpisivanja
Pakta o nenapadanju aktivnosti za coup d' tat u Jugoslaviji su ve bili u
zavrnoj fazi. Naime, samo par sati pre toga britanski ambasador Kembel je od
I dna (Robert Anthony Eden, 1st Earl of Avon) iz Londona primio telegram
sledee sadrine:
Ovim ste sada ovlaeni da postupite po sopstvenom nahoenju i svim
sredstvima koja su vam na raspolaganju kako biste pokrenuli lidere i javno
mnjenje na spoznaju stanja i na akciju kojom bi se suoili sa situacijom. Imate
- 621 -

moju dozvolu da preduzmete bilo koje mere koje smatrate odgovarajuim, da
biste doprineli promeni vlade ili reima, ak i dravnim udarom....
Na stanici u Beu 25. marta Cvetkovia i Cincar-Markovia doekao je
J oakim fon Ribentrop (Ullrich Friedrich Willy J oachim von Ribbentrop),
namesnik Rajha Fon irah (von Schirach), general vazduhoplovstva
Aleksander Ler (Alexander Lhr - samo nekoliko dana kasnije e komandovati
operacijom bombardovanja Beograda) i vie inovnika Ministarstva inostranih
poslova, Nacional-socijalistike partije i vojna eta. Na stanici je bio i I vo
Andri koga je samo dan ranije u Berlinu nemako ministarstvo inostranih
poslova obavestilo da mu je rezervisano mesto u vozu za Be, a tek u vozu mu
je predoen razlog putovanja. Odmah po dolasku na beku stanicu
jugoslovenska delegacija je odveena u hotel Bristol iz koga su se, nakon
osveenja, prebacili do dvorca Belvedere gde su u utoj Sali, u 14 asova
potpisali Protokol o pristupanju J ugoslavije Paktu tri sile. Be kao grad i
Belvedere kao mesto potpisivanja Pakta lino je odredio Hitler s obzirom da
je Belvedere, kao letnju rezidenciju, podigao princ Evgenije Savojski (Eugen
Franz), koji se u istorijskom pamenju kod Nemaca i Srba zadrao kao
oslobodilac Beograda od Turaka 1717. Prisutni su bili: maarski poslanik
Stoja i rumunski poslanik fon Bosi, slovaki poslanik ernak, bugarski
poslanik Draganov i jugoslovenski poslanik u Berlinu Ivo Andri. Tri
najvanije take Pakta bile su:
a) Prilikom pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, vlada nemakog Rajha,
potvruje svoju odluku, da e u svakom momentu potovati integritet i
suverenitet jugoslovenske teritorije.

b) Vlada nemakog Rajha potvruje sporazum zakljuen izmeu Vlada sila
Osovine i jugoslovenske Kraljevske Vlade, da za sve vreme trajanja ovoga
rata, Vlade sila Osovine nee traiti prolaz, ili transport za svoje vojske kroz
jugoslovensku teritoriju.

c) Vlade Italije i Nemake izjavljuju, da nee traiti od Jugoslavije nikakvu
vojnu pomo.
I , tako, dok se u Beu spasavala Jugoslavija koja je tog marta 1941. bila
poslednja slobodna drava u Evropi, u Beogradu joj se zatezala oma! Ve dan
kasnije, 26. marta, beogradska tampa je osvanula sa natpisima o potpisivanju
Paktu ali su, svesno i planski, bile preutane najvanije klauzule sporazuma
koje su oslobaale Jugoslaviju obaveze da dozvoli slobodan prolaz nemakim
trupama preko njene teritorije. Drugim reima, tampa je propustila da naglasi
da je knez Pavle uspeo da obezbedi neutralnost za pregovarakim stolom i tako
u potpunosti sauva dravni suverenitet. tampa je, takoe, zaboravila da
obavesti javnost da je J ugoslavija poetkom 1939. godine pokuavala od
Engleske i SAD da obezbedi kredite, da bi se smanjila ogromna ekonomska
- 622 -

zavisnost od Nemake ali da ovi zahtevi ni u Engleskoj, ni u SAD nisu
odobreni. tampa je propustila da objavi i to da je maja 1939. knez Pavle u
Parizu lino preneo ambasadoru SAD u Francuskoj Bulitu zahtev za ameriko
naoruanje za jugoslovensku vojsku i da je, kada je to odbijeno, isti zahtev
ponovio i u Londonu. tampa je, ne sluajno, propustila da podseti verni
srpski narod da je patrijarh Varnava, pre nego to se 23. jula 1937. godine
upokojio, javno izrekao da je nemaki kancelar jedini koji se bori protiv
komunizma i internacionalnih J evreja.
Jedan od glavnih aktera pua od 27. marta general Duan Simovi je, prema
sopstvenom kazivanju, 26. marta po podne pozvao na raport majora ivana
Kneevia (nakon 1945. dobio ameriku vojnu penziju) i generala Borivoja
Mirkovia (1943. dobio englesku vojnu penziju) kako bi proverio da li su ve
zavrene pripreme za izvoenje pua: Poto mi je eneral Mirkovi rekao da
su sve pripreme izvrene, ja sam saoptio odluku; da se akcija izvri u jedan
as posle ponoi 26/27. marta. Potom sam pozvao naelnika taba, pukovnika
Savia i izdao mu potrebna nareenja...
Poto su zaposeli i osigurali strategijski vane pozicije u Beogradu puisti,
kojima se pridruio i Sava Popovi - ef vojne obavetajne slube, su odmah
preli na izvoenje politikog dela svog programa: Uhapsili su sve lanove
vlade koji su te noi bili u Beogradu i zajedno sa Cvetkoviem ih zatvorili u
zgradu generaltaba. I stovremeno su, prema precizno utvrenom planu, u
generaltab doveli i grupu politiara od kojih je trebalo da bude formirana
nova vlada i kojima se odmah obratio lino Simovi: Gospodo, dajem vam
pola sata vremena da se dogovorite ko e koje ministarstvo da primi, a ako se
ne sloite ja u vam proitati.
Simovi i Markovi su pokuali sve da na svoju stranu pridobiju i Dimitrija
Ljotia nudei mu koje god ministarsko mesto eli. Ljoti je kasnije, pred
Komisijom za ispitivanje odgovornosti u vezi dravnog udara od 27. marta
1941, izjavio: Imao sam sastanak sa generalom Bogoljubom Iliem, koji mi je
u ime puista ponudio da uem u vladu, pod uslovom da osudim Pakt i da se
izjasnim za Engleze. Ja sam naravno to odbio, i savetovao mu da nova vlada
prihvati Pakt i da gleda da uredi odnose sa Nemakom, ako je to jo mogue,
ali mi je bilo jasno da je rat neizbean, jer je Simovieva vlada bila potpuno u
rukama engleskih plaenika, koji su za tu raun gurnuli zemlju u rat i
propast. Koliko je Ljoti bio u pravu videe se iz kasnije otkrivenih
dokumenata Luftwaffe koji je 27. marta, navrat-nanos, a po nareenju generala
Lera, pripremio operaciju Unternehmen Strafgericht (Kazna) prema kojoj se sa
611 bombardera tuka i u pet talasa napada 6. i 7. aprila 1941. imalo izvriti
masovno razaranje Beograda.
Odmah posle hapenja Cvetkovia i njegovih ministara pristupilo se i
hapenju kneza Pavla koji je u vee 26. marta krenuo vozom na krai odmor na
- 623 -

Brdo kod Kranja u Sloveniji. Tako je u sudbonosnoj noi voz kneza Pavla
zaustavljen, a on lien slobode. Knez Pavle je uhapen u Zapreiu kraj
Breica odakle je odveden u Beograd u Ministarstvo vojske gde je morao da
potpie ostavku. To su uinila i druga dva namesnika i ministar Dvora Milan
Anti. Zatim je odveden u Beli dvor kako bi na brzinu pokupio najosnovnije
line stvari da bi ve u pono tog dana napustio Beograd. Celu porodicu su
ukrcali u voz na Topiderskoj stanici i transportovali do Grke gde su ih
saekali britanski diplomata Palert (Sir Michael Palairet) i general Papagosu
koji su ih odmah uputili za Egipat, a odatle u Kneniju, odnosno J unu Afriku
koju e napustiti tek 1947. Uz pomo Dragie Cvetkovia, koji je ve iveo u
Parizu, knezu je uspelo da dobije boravak u Francuskoj. Kupio je neveliku
kuu u ulici efer (nedaleko od Trokadera) i u njoj iveo do smrti.
Hapenjem kneza Pavla de facto je otpoeo, a njegovom deportacijom se
zapravo okonao coup d' tat u J ugoslaviji. Bio je to kraj dugo planirane akcije
britanske SOE za uvlaenje J ugoslavije u rat protiv Sila Osvine ili, kako je to
eril formulisao - drawing Yugoslavia into the war anyhow uvui
J ugoslaviju u rat kako god. O ovom fait accompli inu iz britanske ambasade u
Beogradu 27. marta 1941. godine specijalni erilov agent i zamenik efa
britanskog SO2 Frenka Nelsona (Sir Frank Nelson) Dord Tejlor (George
Taylor) je put Londona otposlao telegram:
Pu izvren pod neposrednim vostvom Simovia i njegovog pomagaa
Mirkovia i izvesnog broja oficira. Generali nisu bili ukljueni u zaveru. Pu
su izveli kapetani, majori i potpukovnici. . . Pu je neto ranije izvren jer je
princ Pavle sino otiao u Ljubljanu. . . U privremenu vladu ula su dva
generala: Simovi kao predsednik i Ili kao ministar vojske i voe
Zemljoradnike, Radikalske, Demokratske i Nacionalne stranke. S njima smo u
najtenjem kontaktu. . . E. Emerson je izvanredno obavio posao i zasluuje
najveu moguu pohvalu. Pohvalu zasluuje i Benet. Isto tako, eleo bih da
naglasim da treba da pohvalimo Hanaua koji je....
Odmah nakon to je primio Tejlorov telegram eril se u popodnevnim
asovima 27. marta obratio Centralnom savetu Konzervativne stranke u
Londonu reima: J ugoslavija je ponovo ono to je uvek bila. Ono emu se
eril istinski radovao bio je uspeh britanske obavetajne sl ube i injenica da
je Srbija opet bila prinuena, kao i 1903, da napusti svoj germanofilski put.
Dan nakon pua 28. marta naelnika SOE (Odelenje za specijalne operacije
engleska tajne slube) za J ugoslaviju Hju Dalton (Hue Dalton) uputio je
ifrovanu poruku Vinstonu erilu:
Od kako sam preuzeo SOE (Special Operation Executive) u Jugoslaviji
potroili smo najmanje 100. 000 funti sterlinga. Novac je, uglavnom, otiao na
finansiranje Zemljoradnike stranke i ostale vidove podmiivanja, ukljuujui
- 624 -

i nagrade za povremene manje sabotae. Uspeli smo da obrazujemo i rezervni
fond od 16 miliona dinara koji bi se koristio u sluaju da uputnice iz Londona
ne mogu da budu dostavljene. Mislim da smo dobili dobru protivvrednost za
uloeni novac.
Blagodarei ovom novcu nai agenti su bili u mogunosti da odravaju
prijateljske veze sa glavnim Jugoslovenima raspoloenim protiv Sila Osovine
(kao to su TUPANJANIN iz Zemljoradnike stranke i TRIFUNOVI iz
Narodne odbrane), a nae agencije za tajnu propagandu neprestano su
podsticale narodnu elju da se prui otpor. U stvari, iz treeg priloga e Vam
biti jasno da je pu, u velikoj meri TRIFUNOVIEVO delo, a da je stvarnu
politiku podrku izvan stare Vlade pruila Srpska zemljoradnika stranka
glavni instrument nae politike, koja je (kao i Narodna odbrana) na naem
platnom spisku. Ponosim se rezultatima koje, u velikoj meri smatram
Tejlorovom zaslugom i zaslugom njegovih glavnih pomagaa porunicima
Mastersonom i Benetom. (...)
Najvie detalja o pou centrali SOE podneo je, u pisanom izvetaju, agent
Tom Masterson (Tom Masterson):
U vezi sa izvedenim puem danas sam dobio sledee informacije: Radoje
Kneevi, profesor iz Beograda, lan Izvrnog odbora Demokratske stranke, sa
kojim sam, otprilike pre 6 nedelja razgovarao o mogunosti irenja
propagande, izgleda da je razgovarao sa Generalom Mirkoviem i tom
prilikom mu predloio ideju o izvoenju pua. Poto su tu ideju detaljno
prouili dogovorili su se da predloe generalu Simoviu da preuzme
rukovodeu ulogu u poduhvatu. On je na to pristao. General Mirkovi i
profesor Radoje Kneevi su se tada obratili generalu Iliu i on je pristao.
Radoje Kneevi ima mlaeg brata, iku Kneevia sa kojim je razgovarao
posle razgovora sa Generalom Mirkoviem. ika, major po inu, je tada
obavio razgovor sa mnogim kapetanima , majorima i potpukovnicima. Sa
izuzetkom dvojice-trojice, svi su prihvatili igru. Tada su predloili iki da
preuzme komandu nad izvoenjem pua, da razradi plan i podeli uloge. Na
zemunskom aerodromu je bil o spremno 300 aviona, a 16 protivavionskih
topova i svi tenkovi u Beogradu su bili spremni za akciju. Simovi je izdao
nareenje u 2 sata ujutru, kada su napustili kasarne na elu sa ikom koji je
bio na elu svog konjikog bataljona.
Odmah su zauzeli Ministarstvo vojske i Predsednitvo vlade. General
Mirkovi, Radoje Kneevi i njihovi pomagai su se u vreme izvoenja ovih
operacija nalazili u Zemunu. U 2. 30 stiglo je obavetenje da su svi vitalni
punktovi zauzeti. U Upravi grada zatekli su Upravnika grada kako spava.
Probudili su ga i odmah uhapsili.
U 4 . ujutru ika je otiao kui kod Simovia obavestio ga da je operacija
- 625 -

izvedena i odveo ga u Ministarstvo vojske gde su ga ekali General Mirkovi i
Radoje Kneevi. Tri hrvatska ministra su dola u Ministarstvo vojske kada ih
je General Simovi obavestio da udar nije izvren protiv njih i da se poloaj
Hrvata nee menjati.
Na dan 26. marta 1941. zaverenici su saznali da je Knez napustio Beograd i
da je Kralj sam u dvoru i da spava. U 4 sata ujutru General Ili je pozvao
komandanta Ljubljane i rekao mu da je naimenovan za Ministra vojske, da je
Knez napustio Beograd i da e voz u kome se nalazi stii u njegovo podruje
negde oko 6 sati ujutru. Njegova je dunost da Kneza izvue iz voza po svaku
cenu i da ga vrati u Beograd. Komandant Ljubljane je odgovorio da je
razumeo nareenje i da e ga izvriti.
Britanska sluba je, kao i uvek, planirala, za svaki sluaj, svoje akcije
znaajno unapred pa je tako jo od kraja 1938. godine podravala tajno
udruenje Konspiracija koje su lanovi Srpskog kulturnog kluba osnovali po
ugledu na Crnu ruku, a s ciljem da deluje protiv kneza Pavla. J edan od
osnovnih razloga britansko-amerike konspiracije protiv kneza Pavla bila je
njegova namera, izraena septembra 1939, da jugoslovenske dravne rezerve u
zlatu koje su se nalazile u Londonu i Njujorku premesti u Brazil. I za jedne i
za druge je to bilo neprihvatljivo i shodno tome vredno priprema za coup
d' tat. Britanci su od tada u J ugoslaviji delovali u punoj saradnji sa
amerikom agenturom i svim njenim kapacitetim tada instaliranim u Beogradu.
Najpoznatiji lanovi Konspiracije bili su Slobodan Jovanovi, Dragoslav
Stranjakovi, Dragia Vasi, ivojin Balugdi, Antonije Anti, Srba Popov,
Velimir Vemi... U zaveru protiv kneza Pavla bili su ukljueni i mnogi poznati
politiari (Milan Grol, Mia Trifunovi, Krsta Mileti, Petar ivkovi,
Bogoljub Jevti. . . ) i profesori beogradskog Univerziteta (Boidar Markovi,
Mirko Kosi. . . ). Prema svedoenju generala Petra Nedeljkovi a koji je
uestvovao u hapenju kneza Pavla on je, nakon to je obaveten o puu,
rekao: Jadni Srbi, ta e biti s njima.
ta je knez Pavle mislio kada je izgovorio jadni Srbi pojasnio je nemaki
kancelar Adolf Hitler neto kasnije kada se obratio Rajhstagu reima:
Moji poslanici, lanovi nemakog Rajhstaga! Veina od vas, pre svega vi,
moji stariji partijski drugovi, znate koliko sam se trudio da izmeu Nemake i
Jugoslavije uspostavim korektne odnose razumevanja, ak prijateljstva. Ja sam
u tom pravcu godinama radio. Verovao sam da su me u tom nastojanju
pomagali pojedini predstavnici ove zemlje , koji su kao i ja, izgleda smatrali
da se od tene saradnje naih dveju zemalja moe oekivati samo korist. Kad
se Balkanu, usled britanskih intriga pribliila opasnost da pre ili kasnije bude
uvuen u rat, moji napori su se tim vie poveali da uinim sve kako bih
Jugoslaviju ouvao od tako opasnog zapleta. Na ministar inostranih poslova
fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i istrajnou
- 626 -

umnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, ta
vie nunost, da se bar ovaj deo Evrope sauva od nesrenog rata. On je u tom
smislu podneo jugoslovenskoj vladi predloge koji su bili tako lojalni i
izvanredni da je najzad i zgledalo da se i u tadanjoj Jugoslaviji umnoavaju
glasovi koji su zastupali takvu tesnu saradnju. Stoga je sasvim tano kad
ministar Halifaks danas izjavljuje da nije bila nemaka namera da izazove rat
na Balkanu. Da, tano je da je suprotno tome na pot eni cilj bio da putem
uspostavljanja tene saradnje s Jugoslavijom moda po mogustvu postignemo
pravedno i snoljivo likvidiranje italijansko-grkog konflikta. Due je ne samo
odobrio pokuaj da se Jugoslavija dovede u tenju interesnu zajednicu sa
naim miroljubivim ciljevima, nego je to svim sredstvima pomogao. Tako je
najzad bilo moguno pobuditi jugoslovensku vladu da pristupi paktu triju sila,
koji Jugoslaviji nije stavljao uopte nikakve zahteve, ve je ovoj zemlji samo
pruio preimustvo. Jer, to moram danas konstatovati radi istorijske istine da
ovim Paktom i dopunskim sporazumom koji mu je bio pridodat, Jugoslavija
nije bila obavezna da prua nikakvu pomo. Naprotiv, Jugoslavija je od sila
potpisnica Trojnog pakta dobila sveano obeanje ne samo da se od nje nee
traiti nikakva pomo, ve smo bili spremni da se unapred odreknemo svakog
transporta ratnog materijala preko jugoslovenske teritorije. Sem toga
Jugoslavija je na izriit zahtev svoje vlade dobila garanciju da e u sluaju
teritorijalnih promena na Balkanu dobiti prilaz Egejskom moru, koji je,
izmeu ostalog, trebao da obuhvati i grad Solun. Tako je 25. marta potpisan u
Beu jedan Pakt koji je jugoslovenskoj dravi obezbeivao najveu budunost i
koji je mogao da obezbedi mir na Balkanu. Razumeete, moji poslanici, da sam
tog dana s jednim zaista srenim oseanjem napustio ovaj lepi grad na Dunavu
ne samo stoga to sam smatrao da je time jedan gotovo osmogodinji
spoljnopolitiki rad izgledao nagraen, ne, ja sem isto tako verovao da bi time
moda jo u poslednjoj minuti mogla da postane izlina nemaka intervencija
na Balkanu. Dva dana kasnije potresla nas je sve vest o prevratu jedne klike
plaenih puista koji su izvrili delo koje je engleskog premijera pobudilo da u
oduevljenju usklikne da i ma najzad da saopti neto dobro. Vi ete dalje
razumeti, moji poslanici, to sam odmah dao naredbu za napad. Jer
nemoguno je da se na ovaj nain postupa s Nemakim Rajhom....
Odmah nakon hapenja princ Pavle i njegova porodica su, pod
britanskim nadzorom, odvedeni prvo u Egipat, a potom u Keniju i, na kraju, u
J unu Afriku. ak i u engleskom parlamentu knez Pavle je naznaen kao
kvisling, da je lino faist, da je hteo da uzurpira krunu i da je ljubomoran na
kralja Petra i sl. Englezi su, a i svet sa njima, zaboravili da su se Nevil
embrlen i Adolf Hitler sastajali tri puta (Berchtesgaden, Bad Godesburg i
Minhen) i da su ba oni, sa Daladijeom iz Francuske i Musolinijem iz I talije,
zakljuili sramni sporazum o komadanju ehoslovake sklopljen u Minhenu
30. septembra 1938. godine (Mnchner Abkommen). Takoe, jo
skandalaozniji je industrijski sporazum koji su Reichsgruppe Industrie i
Federation of British Industries potpisali u Diseldorfu 16. marta 1939. i kojim
- 627 -

je predvieno osnivanje Standing Committee (Stalnog komiteta), a sve sa
ciljem obezbeenja prosperiteta celog sveta (The ultimate objective must be to
in crease world prosperity)! Minhenski sporazum je za Engleze bio Peace in
Our Time, Diseldorfski Opportunity of Our Time, a Pavlova inicijativa i Beki
protokol Betrayal of our time!
Dogaaji u Jugoslavije nakon potpisivanja Pakta u Beu su se reali
filmskom brzinom i to u skladu sa scenarijom britanske obavetajne slube:
Delegacija koja je potpisala Pakt, po povratku u zemlju, uhapena je. U noi
26/27. marta izvren je coup d' tat, ukinuto namesnitvo, namesnik Pavle
izgnan iz zemlje, a na vlast doveden maloletni kralj koji e od generala
Simovia zatraiti da formira vladu. Novi ministar spoljnih poslova Momilo
Nini, bez iluzija o posledicama bruke koju je J ugoslavija priredila
Nemakoj, traie od Ive Andria da uini sve to se moe da se prevazie
kriza; da ponudi Berlinu sve ustupke koji ne bi naruavali oseaj nacionalne
asti. Ali sve je ve bilo prekasno - odluka o kanjavanju Jugoslavije ve je
bila doneta i svaki politiki dmarche bio je uzaludan. Andri je bezuspeno
pokuavao da bude primljen od bilo kojeg predstavnika nemakog ministarstva
spoljnih poslova. Petog aprila, ef protokola Ministarstva spoljnih poslova
vratie mu paso, to je znailo da je njegova misija okonana. estog aprila,
po napadu na J ugoslaviju, obaveten je da je dalje prisustvo diplomatskog
osoblja jugoslovenskog poslanstva nepoeljno.
Prema engleskim operativnim podacima ovek koji nije podravao ni pu, ni
puiste ni sve ono to se dogaalo u noi 26/27 marta bio je voa
jugoslovenskih komunista J osip Broz (U policijskoj upravi grada Beograda
evidentiran kao I van Bros, koji se kree pod konspirativnim imenom Tito).
On je, nakon to je 29. marta stigao u Beograd, osudio anglofilske elemente i
provokatore zbog spaljivanja nemake zastave i razbijanja Nemakog
turistikog centra. Brozovo tadanje istupanje bilo je u potpunosti u skladu sa
podrkom koju su jugosl ovenski komunisti pruali postojeem sovjetsko-
nemakom paktu o nenapadanju -
, odnosno Deutsch-sowjetischer Nichtangriffspakt .
Nakon izvedenog pua Milovan ilas i Svetozar Vukmanovi - Tempo, dva
vodea funkcionera jugoslovenskih komunista u Beogradu, priznli su da ih je
pu iznenadio. ilas, ta vie, napominje kako uvena parola Bolje rat nego
Pakt nije potekla od komunista: Mi Komunisti nismo odobravali tu parolu,
ali joj se nismo ni suprotstavljali. Radije bi, pod vostvom Sovjetskog Saveza,
izbegli rat. S druge strane Vukmanovi opisuje kako je izaao na ulicu neto
poslije osam asova i video demonstrante kako nose natpise iveli
saveznici i iveo Kralj ... Nijesam shvatio ta se dogaa; od prolaznika
sam saznao da su svrgnuti namesnici i da je Kralj proglaen punoljetnim, da je
obrazovana nova vlada sa generalom Duanom Simoviem na elu i da su u nju
uli svi efovi politikih partija koji su ranije sainjavali blok Udruene
- 628 -

opozicije. ak i Maek... Komunsiti, pre svega oni crnogorski i
hercegovaki, to-ta nisu shvatali ali im to nije smetalo da se odmah ne
pridrue demonstrantima na Slaviji i kod Pravnog fakulteta gde su pozivali
Srbe na pobunu, revoluciju ta god ve.
Prvo to su komunisti spoznali bilo je da je vlada na elu sa generalom
Simoviem puna poznatih im engleskih saradnika: Potpredsednici vlade bili su
dr Vladko Maek i Slobodan Jovanovi, a iz Demokratske stranke su tu bili
Milan Grol i Boa Markovi. Radikale je predstavljao Mia Trifunovi dok je
iz Srpske zemljoradnike stranke tu bio dr Branko ubrinovi, a iz J NS-a
Petar ivkovi i Bogoljub Jevti. I z HSS-a u vladu su uli dr J uraj utej i dr
J uraj Krnjevi, dok su slovence predstavljali Kulovec i dr Miho Krek, a
muslimane dr Dafer Kulenovi. Iz Crne Gore u vladu je uao Marko Dakovi
dok je za novog ministra dvora bio postavljen Radoje Kneevi.
Druga stvar koju su komunisti spoznali ve 31. marta odnosila se na
Staljinovu elju da sarauje sa novom vladom kako bi se otvorio front na
Balkanu. Tako je u noi, 31. marta generala Simovia i ministra spoljnih
poslova Momila Ninia posetio sovjetski vojni izaslanik Viktor Lebedev
( ) i preneo im Staljinovu ponudu o zakljuenju saveza sa
J ugoslavijom uz napomenu da je pregovore o savezu jo pre nekoliko meseci
zapoeo knez Pavle u sklopu svoje politike diplomatskog osiguranja
neutralnosti Kraljevine J ugoslavije. Poptpuno svesni posledica koje dogaaji
od 27. marta imaju po bezbednost drave i naprasno suoeni sa injenicom da
niti su vojno spremni za rat niti da Engleska ima nameru da otvara Balkanski
front u Grkoj ili da na bilo koji drugi nain pomogne Jugoslaviju vlada
generala Simovia je odmah izrazila spremnost da sa SSSR-om potpie ugovor
o vojnoj saradnji, odnosno da prihvati oruane snage SSSR-a bez ogranienja.
Ministar spoljnih poslova Momilo Nini obavestio je jugoslovenskog
poslanika u Moskvi dr Milana Gavrilovia 1. aprila 1941. da je od ministra
inostranih poslova Molotova ( )
dobio uveravanja da je Moskva spremna za sporazum i da je zbog toga u
Moskvu poslao pukovnike Boina Simia i Dragutina Savia s uputstvima i
punim ovlaenjem da zajedno s njim potpiu dokument.
im su Simi i Savi stigli u Moskvu Gavrilovi ih je odvezao na kratki
sastanak sa Mustafom Golubiem koji ih je u najkraim crtama izvestio o
situaciji a potom sproveo do komesara za spoljne poslove Andreja Viinskog
(Andrej Januar' evi Vyinskij). etvrtog aprila dr Gavrilovi je put Beograda
otposlao depeu Strogo pov. 170 koja glasi:
Simi i Savi stigli su drugog uvee, a jue smo imali prvi sastanak s
Viinskim. Podneli smo mu nae nacrte ugovora i vojne konvencije. On nam je
odmah rekao da je njemu sklapanje vojnog saveza potpuno novo i da to mora
da podnese vladi, a poto shvata hitnost i ozbiljnost cele stvari odgovor e
- 629 -

nam dati danas.
Na prvom dananjem sastanku on nam je rekao da je njegovoj vladi
nezgodno da prva raskine svoje odnose s Nemakom, jer bi potpisivanje jednog
takvog ugovora to praktino i znailo. Uz to je napomenuo da je za vojni savez
potrebno znati i kakve su obostrane vojne snage, tj. da sovjetska vlada zato
predlae zakljuenje ugovora o prijateljstvu i nenapadanju iji nam nacrt
podnosi. Taj nacrt glasi:
UGOVOR O PRIJATELJSTVU I NENAPADANJU IZMEU KRALJEVINE
JUGOSLAVIJE I SAVEZA SOVJETSKIH SOCIJALISTIKIH REPUBLIKA
Njegovo velianstvo kralj Jugoslavije i Prezidijum Vrhovnog saveta SSSR
nadahnuti prijateljstvom koje postoji izmeu obe drave i ubeeni, da je njihov
zajedniki interes ouvanje mira, reili su da zakljue ugovor o prijateljstvu i
nenapadanju.
lan 1: Obe strane ugovornice obavezuju se uzajamno da potuju
nezavisnost, suverena prava i teritorijalnu celokupnost Jugoslavije i SSSR.
lan 2: U sluaju da jedna od strana ugovornica bude napadnuta od strane
neke tree drave, druga strana ugovornica obavezuje se da nee ukazivati
pomo toj dravi za sve vreme trajanja tog ugovora.
U lanu 3 kae se da ugovor vai na rok od pet godina, u etvrtom da stupa
na snagu potpisivanjem, i u petom ono ceremonijalno da se pravi na dva
jezika.

Gavrilovi zatim kae: Iako ovo nije bio ugovor o vojnom savezu, za iji
smo potpis bili ovlaeni, smatrali smo da ga moemo prihvatiti i potpisati iz
ovih razloga:
1. Zbog lana drugog prema kome bi Nemaka za sluaj napada na
Jugoslaviju morala da rauna da e biti liena snabdevanja iz SSSR. U tom
sluaju imala bi samo gorivo iz Rumunije, to bi navelo Nemaku na
razmiljanje.
2. Zbog toga to smo dobili utisak da j e ovo moda prva etapa ka vojnom
savezu.
3. Zato to je Viinski u nekoliko mahova izriito izjavljivao gotovost za
ustupanje ratnog materijala i traio odmah obavetenje ta nam je sve
potrebno da bi nam se moglo hitno dostaviti. Ova su mu obavetenja odmah
data s naznaenjem hitnosti i o tome e dalje da brine na vojni izaslanik.
4. Na napomenu pukovnika Savia da se ovaj pakt moe odmah iskoristiti za
diplomatsko uticanje na Berlin, Viinski je rekao da su oni ve mislili da na
osnovu ovoga uine korak u Berlinu gde bi njihov ambasador izjavio nemakoj
vladi da SSSR nikako ne eli napad na Jugoslaviju, s kojom je zakljuila ovaj
sporazum iz ijeg lana 1 se vidi da je SSSR stalo do nezavisnosti, suverenosti
i integriteta Jugoslavije.

Tri sata po ponoi 6. aprila 1941. godine u sveanoj sali u Kremlju sastali su
se s ruske strane Staljin, Molotov, Viinski, Golubi i drugi, a sa
- 630 -

jugoslovenske dr Gavrilovi, Simi i Savi. Ve je svitalo kada su Molotov i
dr Gavrilovi stavili svoj potpis na 368.
. Odmah potom Staljin je dr
Gavriloviu stegao ruku i, uz zdravicu, mu rekao ta on oekuje: J a se nadam
da e vaa armija moi dugo zadrati Nemce. Vi imate planine i ume gde su
tenkovi nemaki nemoni. Organizujte gerilski rat. Gavrilovi se zahvalio na
zdravici uz opasku da se nada da vojska nee morati da ratuje i da veruje da e
Ugovor pomoi u smanjenju tenzija izmeu Nemake i Jugoslavije nastalih kao
posledica dogaaja od 27. marta.
O tome kakva je situacija bila u Beogradu nakon pua svoj sud je dao i stari
komunista Voja Lekovi:
Posle kapitulacije kraljevine vratio sam se u Beograd. Rasporeen sam na
partijski rad kao lan Mesnog komiteta KPJ u Beogradu. Prvih dana posle
okupacije vladalo je neko udno, neobino zatije. Nemci su taktizirali. Nisu
preduzimali neke drastinije mere protiv komunista. inilo se kao da je i
beogradska policija zaboravila na nas.
Kasnije tvrdnje komunista da im saveznici duguju zato to su oni izvrili pu
i pokrenuli srpski narod protiv Nemaca glatko su odbacili britanski diplomata i
agent on Votson (Shon Watson) koji je kratko izjavio: Mi smo ulazak
J ugoslavije u rat platili sa pola miliona funti pa ne dugujemo Srbima nita.
I sti stav izrazio je i pukovnik amerike obavetajne slube Vilijam Donovan,
lini prijatelj generala Simovia koga je kontrolisao preko njegovog aide-de-
camp Dragie Ristia, objasnivi neupuenima kako se Srbi ne mogu pozivati
na 27. mart jer smo mi tu revoluciju kupili .... I , odista, istorija je potvrdila
da su je oni kupili i da je, u svojstvu kupca, Donovan pre 27. marta tri puta
dolazio u Beograd gde je sa britanskim partnerima potkupljivao srpske
politiare i oficire.
Vasilije-Vasa Kazimirovi, istoriar i publicista je ezdesetih godina iveo u
Austriji, Nemakoj i vajcarskoj, gde se bavio istraivanjem i prikupljanjem
grae iz novije srpske i jugoslovenske istorije. Radio je u Radio Beogradu kao
urednik programa na nemakom jeziku, a zatim kao direktor Izdavakog centra
"Beograd pres" i pokreta i glavni urednik listova i edicija: "Tribina", "Nova
knjiga" i "Danas". Prema njegovim saznanjima Englezi su od septembra 1939.
do 27. marta 1941. potroili oko pola miliona funti na podkupljivanje srpskih
politiara i oficira. Tako je, prema njegovim podacima Zemljoradnika stranka
dobijala 5. 000 funti meseno koliko i Samostalna demokratska stranka
Svetozara Pribievia dok su Seljaka stranka Dragoljuba Jovanovia, Srpski
kulturni klub i Udruenje starih ratnika primali neto manju mesenu apanau.
Englezi su posebno velikoduni bili prema dnevnim novima to se vidi iz
podatka da je lista Pravda primio ukupno 150.000 .
- 631 -

Donovan i njegove britanske kolge su plaali pre 27. marta, a Srbi su svoje
poeli da plaaju tek 6. aprila! Prema pisanju jednog od najvanijih britanskih
obavetajaca tokom Drugog svetskog rata Samjuela Stefensona (Sir William
Samuel Stephenson) po okonanju akcije Bestrafung (Kazna) koju je lino
nemaki kancelar Adolf Hitler potpisao 27. marta 1941. (Weisung Nr. 25 fr
die Kriegfhrung) na Beograd je 6. i 7. aprila izrueno 440 tona zapaljivih
bombi, a u ruevinama 20. 000 zgrada pronaeno je oko 24.000 leeva
beograana za koje su, danas se zna, Donovan i kompanija platili Simoviu i
kome sve jo ne.
Kad su se Nemci pribliili Beogradu u njegovoj odbrani nije bilo ni puista,
ni komunista, ni Britanaca ni Amerikanaca. Prema podacima amerikog
asopisa za istoriju Drugog svetskog rata WORLD WAR II, Beograd je 12.
aprila 1941. osvojila grupa od sedam (!) esesovaca, na elu sa kapetanom
Fricom Klingenbergom (Fritz Paul Heinrich Otto Klingenberg). Tokom 11.
aprila Klingenbergovi zadaci su bili izvianje, uspostava kontrolnih taaka,
obezbeenje mostova i kontrola puteva do dolaska njegove SS-
Verfgungsdivision. Posle nekoliko sati osmatranja Beograda sa strane Zemuna
Klingenberg je odluio da se amcem prebaci na beogradsku obalu radi daljeg
prikupljanja informacijama o odbrani grada. Koristei neki stari amac
prebacio se sa estoricom svojih vojnika na beogradsku stranu gde je naiao na
nekoliko vozila britanske proizvodnje sa pripadnicima jugoslovenske vojske.
Zarobili su dva kamiona i jedan autobus sa dvadesetak vojnika. Vodei
zarobljene jugoslovenske vojnike sa sobom Klingeberg se uputio ka centru
Beogradu. Usput je naiao na vei broj straa koje je sve razoruao
objanjavajui im da iza njega idu udarne SS jedinice i da im je bolje da se
predaju i tako spasu.
Posle ulaska u predgrae Beograda, Nemci su uleteli u dvoasovno
pukaranje iz koga su izali kao pobednici i bez ijednog povreenog vojnika.
Oni su se, na kraju, odvezli u centar Beograda u svojim zaplenjenim vozilima i
jedini koji su ih gledali su bili zaprepaeni graania. Klingenberg je naredio
poruniku Hansu Hosfelderu (Hans Hossfelder) da ispred skuptine grada
podigne nemaku zastavu, zamenivi jugoslovensku, neto posle 5 asova
posle podne tog 12. aprila. Po Klingenbergovim nareenjima, njegovi ljudi su
poeli da se kreu po gradu u patrolama ostavljajui kod stanovnitvu utisak
da su oni sada vlast. Ubrzo nakon podizanja nemake zastave gradonaelnik
Beograda Jevrem Tomi doao je kod Nemaca, kompletno sa gradskim
zvaninicima, kao pratnjom. Posle pitanja o tome ta se deava, on se
raspitivao o uslovima predaje. Klingenberg je rekao gradonaelniku da je on
deo isturenog tima ispred nekoliko tenkovskih SS divizija, i ako njegova
jedinica, radio putem, ne dostavi odgovarajue informacije, Luftwaffe e
nastaviti da bombarduje grad. On je, takoe, rekao da e vazduni napadi biti
propraeni artiljerijskom vatrom, kao i napadima oklopnih i peadijskih
jedinica koje nee nikog da potede. Nakon jednoasovnih pregovora sa
- 632 -

Klingenbergom Tomi je jo uvek oklevao sa prihvatanjem predaje Beograda.
Tada je, kao po narudbini, eskadrila nemakih aviona nadletala grad u
izviakoj misiji, pa je Klingenberg iskoristio priliku koja mu se ukazala tog
momenta. Pogledao je navie, i pokazujui na nebo, podsetio gradonaelnika
da vreme istie.
Vojnici i gradska policija su odmah nakon Klingebergovog upozorenja
prihvatili da poloe oruje u zamenu za obustavu daljih nemakih napada.
J ugoslovenska vojska je sakupila svoje oruje na gradskom trgu, a Klingenberg
je, zajedno sa gradonaelnikom, popisivao ljudstvo. Klingenberg je, zatim,
naredio svim zarobljenicima da se smeste u 4 najvea hotela i postavio
nemaku strau ispred svake zgrade. aica Nemaca je tako zarobila vie od
1300 vojnika i zauzela grad od 200 000 stanovnika takorei bez ispaljenog
metka.
Kompletni Nemaki gubici tokom osvajanja Jugoslavije bili su tano 558
ranjenih i 151 ubijen pripadnik Vermahta. Broj zarobljenih jugoslovenskih
vojnika i civila nakon samo par meseci iznosio je oko 340 hiljada (91% Srbi),
a broj poginulih nikada nije utvren.
Klingenberg je, zauzimanjem jugoslovenske prestonice, obavio vie nego to
je bilo ko mogao i da zamisli. Nijo to bilo samo osvajanje prestonog grada sa
estoricom ljudi, sa pokvarenim radijom, bez podrke, i bez zaliha municije.
Njegov uspeh pomogao je Nemcima da bez borbe osvoje Beograd i da se
odmah upute ka Grkoj to je zaprepastilo Britance. Naime, Britanci i Grci su
predviali da e im bitka za Beograd dati vremena da srede svoje poloaje i
ojaaju popunom municije i sveim trupama. No, kako bitke za glavni grad
J ugoslavije nije bilo Britanci su se na brzinu evakuisali iz Grke preputajui
svoje saveznike tunoj sudbini poraenih naroda.
I stog dana kada je pod kodiranim nazivom Unternehmen Strafgericht
bombardovan Beograd Vermaht je u okviru akcije Unternehmen Marita
pokrenuo svoje trupe na Grku. Jugoslavija je kapitulirala 17. aprila, a Grka
iz koje su Englezi povukli svojih 50.000 vojnika je kapitulirala 27. aprila.
Atina je oslobena 13, a Beograd 20. oktobar 1944. Ni u Grkoj ni u Srbiji
nije bilo enleskih ni amerikih vojnika osim vojnih posmatraa. Tokom
Drugog svetskog rata u Grkoj je poginulo 805. 000 njenih graana ili 11, 15%
ukupnog stanovnitva, a u J ugoslaviji 1.700.000 ljudi, odnosno 11,05%
stanovnitva. Broj poginulih Britanaca, na svim frontovima i po svim
osnovama, tokom Drugog svetskog rata bio je 450.900 odnosno 0,94%
stanovnitva dok je broj poginulih Amerikanaca bio 418.500, odnosno 0,32%
njenih graana.
Vano je, istine radi, podsetiti se da u oslobaanju Beograda nisu uestvovali
ni puisti, ni Tihi ni Prle, ni Britanci ni Amerikanci ve, u najveem broju,
- 633 -

sovjetske jedinice - : 4-
, 73- 106- , 236- ,
, , -
, - 3
- !
U kojoj meri je MI6 tajna sluba najbolje govori podatak da je britanska
vlada negirala njeno postojanje sve do 1995. godine kada je, na zasedanju
parlamenta, potvrdila njeno postojanje i navela Davida Spedinga (Sir David
Rolland Spedding) kao njenog efa sa seditem u Vauxhall Cross-u. Novinari
su odmah nakon toga sedite MI6 na Vauxall Cross-u nazvali Babylon-on-
Thames (Vavilon na Temezi) s obzirom da je zgrada izgraena po uzoru na
vavilonski zigurat (zgrada ima krovove u 60 nivoa), da je izgraena na
zemljitu poznatom kao Vauxhall Pleasure Gardens (asocijacija na Hanging
Gardens of Babylon) i da je za njenu izgradnju utroeno neverovatnih 287
miliona funti. Zvanino, MI6 je podreena Ministarstvu inostranih poslova i
Komonvelta, a nezvanino niko nema sumnje da je MI6 i dalje samo Covert
World of Her Majesty' s Secret Intelligence Service (Tajni svet obavetajne
slube Njenog kraljevskog visoanstva). Obaveteni u Britaniji nemaju sumnju
da u okviru MI6 i dalje, kao nekada, postoji inner circle (uiu krug) iji
lanovi predstavljaju najvii ealon britanskog obavetajnog sveta koji
lojalnost iskazuje samo britanskom monarhu a nikako parlamentu i vladi iji
lanovi i sami moraju da poloe zakletvu.
Parlamentarci, sudije, lanovi vlade i ostali visoki dravni slubenici u
Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji polau zakletvu britanskom monarhu i
pre nego to je poloe nemogu stupiti na dunost uzeti uee u radu
parlamenta, vlade il i sudova, primiti platu ili na bilo koji nain se obraati
javnosti. Njihov demokratski izbor je apsolutno nevaei sve dok ne poloe
zakletvu monarhu i svim njegovim naslednicima. No, zakletva parlamentaraca
ili drugih dravnih slubenika obavezuje ih samo dok su na datoj funkciji dok
se pripadnici MI6 zakletvom (Oath of allegiance to the Sovereign) obavezuju
na odanost monarhu do kraja svog ivota. Engleski agenti zakletvu na vernost
kralju polau jo od 15. juna 1215. godine, a sam tekst zakletve je inovinar
1868. i danas glasi: I, (Insert full name), do swear that I will be faithful and
bear true allegiance to Her Majesty Queen Victoria, her heirs and successors.
So help me God (Zaklinjem se da u biti odan i zakletvom obavezan na
poslunost Njenom kraljevskom visoanstvu Viktoriji i njenim naslednicima).
Danas Ujedinjeno Kraljevstvo, ili Velika Britanija, kako god, ima tri
obavetajne i bezbednosne agencije poznate kao Tajna obavetajna sluba,
Vladin komunikacioni centar i Agenciju za bezbednost. U neto irem smislu
uz njih se mogu svrstati jo i obavetajno osoblje Ministarstva odbrane, Centar
za anlizu terorizma i tab za bezbednost premijera.
- 634 -


Poglavlje dvadeset deveto
Tajni savet i crno plemstvo (Privy Council & aristocraza nera)

Tertorija I talije, kakvom je danas poznajemo, je u vreme nastanka
venecijanske republike i razvoja trgovakih gradova kao to su enova,
Milano, Ferara i drugih bila pod snanim uticajem nemake franake, odnosno
francuske kraljevske porodice Karolinga koja je nasledila Merovinku
dinastiju. Jedna od najpoznatijih i najuticajnijih franakih kraljeva iz dinastije
Karolinga je svakako arl, odnosno Karl Veliki (Charles le Grand, na
francuskom ili Karl der Groe, na nemakom) koji je svoju vladavinu posebno
utvrdio na prostorima Galije, Bavarije, Saksonije i Lombardije. Papa Lav I I I
ga je tano u pono 25. decembra 800. godine u Rimu krunisao za cara Svetog
rimskog carstva (Sacrum Romanum I mperium) nazivajui ga Imperator
Augustus Carolus Magnus I mperator Avgust Karlo Veliki. Tako e Franaki
rajh (Frnkische Reich), koji egzistira jo od V veka nasleujui krvnu lozu
Merovinga, postati poetkom IX veka poznat kao Sveto rimsko carstvo
(Heiliges Rmisches Reich). Ovo carstvo e u istoriji ostati poznato kao Prvi
rajh (Erstes Reich) i od tog vremena pa sve do danas nemaka vlastela,
odnosno aristokratija e imati znaajnu ulogu u oblikovanju sveta u kome
ivimo. Od tog vremena i kontinent ije su granice odreene Atlantskim
okeanom na zapadu, Severnim ledenim okeanom na severu, Sredozemnim
morem na jugu, Crnim more na jugoistoku i Uralom na I stoku bie nazvan
Evropa () u znak seanja i potovanja prema Tirskoj princezi
koja je bila velika ljubav boga Zevsa i prva kraljica Kipra.
Zvanino, poslednji car Svetog rimskog carstva koji se klanjao princezi
je bio Franc I (Franz J oseph Karl von Habsburg-Lothringen Heiliger
Rmischer Kaiser) koji je roen u Firenci 12. februara 1768. i koji je abdicirao
6. avgusta 1806. nakon to je njegovu vojsku porazila Napoleonova koalicija u
bici kod Austerlica. Nezvanino, iako nema cara koji se klanja Tirskoj
princezi, mnogi joj se i dalje klanjaju i to ne samo kroz molitvena seanja ve
i kroz ujedinjenje, politiko pre svega, kontinenta koji nosi njeno ime. Centar
kulta princeze je Brisel gde se nalazi petnaestospratna zgrada Karla
Velikog (Le Charlemagne) u ulici 170 Rue de la Loi/Wetstraat u kojoj je
smeteno sedite Evropske komisije kao glavnog izvrnog organa Evropske
unije. U jednom drugom gradu Strazburu koji su, po odobrenju Karla
Velikog, sagradili J evreji nalazi se sedite evropskog parlamenta i to u zgradi
Louise Weiss koja je sazidana prema slici Vavilonske Kule Pitera Brugela
Starijeg (Pieter Bruegel der ltere). Odlukom Ujedinjenih nacija, odnosno
UNESCO-a, kao nikada pre niti ikada posle, ceo centar Starzbura poznat kao
Grande le je proglaen svetskom batinom. Prilikom proglaenja ove odluke
- 635 -

1988. godine Organizacija za Obrazovanje, Nauku i Kulturu Ujedinjenih
Nacija navela je kako su J evreji ba ovde, kao ni na jednom drugom mestu u
Evropi u vreme Karla Velikog, stekli svoje pravo na sopstvene zakone,
obrazovanje, slobodnu trgovinu, imovinu i sl. Bilo je ovo, prema obrazloenju
generalnog direktora UNESCO-a Frederika Majora (Federico Mayor),
svojevrsno veliko ostrvo (Grande le) jevrejskih sloboda i prava koje je, kao
takvo, trebalo ovekoveiti i sauvati.
Karlo Veliki je preminuo 28. januara 814. godine i za sobom ostavio
teritorije na kojima e se razviti niz monih centara meu kojima posebnu
panju zasluuju ona na severu Italije: Venecija, Ferara, enova, Milano. . .
Prvo rimsko carstvo je definitivno kreiralo istorijski ambijent u kome je bilo
mogue da se pojave porodice kao to su Este, Viskonti, Sforce, Gonzage,
Medii, Orsini, Lucato, ustini, Barozi, Koronaro. . . Meutim, za savremenu
istoriju je posebno interesantna pria o 117 malih ostrva koji su meusobno
povezani sa 378 mostova i koja e postati poznata kao Venecija (Serenissima
Repubblica di Venezia).
Poeci Republike Venecije vezuju se za 697. godinu kada se na njenom elu
naao dud Paoluio (Anafestus Paulucius). Titula duda je bila doivotna, a
dodeljivalo ju je venicijansko plemstvo onome za koga je verovalo da e na
najbolji nain tititi njene interese. Venecija je u poetku bila samo jo jedan
u nizu gradova dravica ni po emu posebna i bitna, a onda su 829. godine
vodei lokalni trgovci iz Aleksandrije u Veneciju preneli neke relikte svetog
Marka (San Marco Vangeista), prvog patrijarha Aleksandrije, pratioca
apostola Petra i Pavla i autora jednog od jevanelja (
). Sa reliktima u Veneciju je stigla i figura krilatog lava zatitnika
svetog Marka, koja je odmah postavljena u centar grada sa natpisom Pax Tibi
Marce, Evangelista Meus u miru poivaj na Marko evangelisto. I ste godine
zapoeta je i izgradnja bazilike svetog Marka koja e vremenom postati simbol
nove Republike. Inae Srpska pravoslavna crkva slavi apostola Marka
(Markovdan), 8. maja po Gregorijanskom, odnosno 25. aprila po J ulijanskom
kalendaru.
Narednih devet stotina ezdeset osam godina venecijanski trgovci, bankari i
plemstvo e imati veoma zapaenu ulogu u evropskoj i svetskoj istoriji.
Venecija e krajem XII veka biti najbogatija drava na svetu, a njen sjaj e
potamneti tek 18. aprila 1797. kada je mirovnim sporazumom iz Lubena (L'
armistizio di Loeben) prestala da postoji venecijanska republika. Napoleonov
biograf Feliks Markam napisae: Unitenje Venecije u korist Austrije
ostavie veliku mrlju na ceo mirovni ugovor i otvoriti prostor za nove
evropske sukobe. No, iako je Republika Venecija prestala da postoji iza nje je
ostalo neto mnogo znaajnije - aristocraza nera koja je svoje finansije i
poslove prenela u Amsterdam, Frankfurt, Pariz .... da bi se na kraju okupila i
ustoliila u Londonu.
- 636 -

Venecijansko plemstvo je bilo poznato po svojoj trgovini, mornarici i
bankarskim kuama. Trgovina skupocenim tkaninama, egzotinim zainima i
dragim kamenjem je Veneciji uvek donosila znatne prihode ali su oni bili
relativno skromni u odnosu na njihove bankarske profite. Pojedini venecijanski
oligarsi su se ponosili time to svoje poreklo vode jo od istaknutih pojedinaca
starog Rima i vremena nastanka hrianstva. Jedan takav primer je vezan za
jedanaestog duda Giustiniano Participazia ija familija vodi rodoslov jo iz
508. godine kada je u Rimu formiran Collegium Pontificum najvie
religiozno telo; pripadnik ove familije u XVII veku bio je i nadaleko uveni
markiz iz enove Vinenco ustiniano (Vincenzo Justinian) ije se umetnike
kolekcije i danas uvaju u muzejima u Berlinu, Londonu, Petrogradu i Beu.
Piui o venecijanskom crnom plemstvu uveni italijanski knjievnik i
politiar Nikolo Makijaveli je zapisao: Odluni su u nameri stvaranja
monarhije po rimskom modelu... i zbog toga ponekad izgledaju kao trgovci
ljudskom krvlju; izdajnici su hrianske vere, a sa Turcima su sporazumno
podelili svet tako da ve planiraju da prebace mostobrane preko Dunava, Rajne
i Sene, Tagusa i Ebra, a sve sa namerom da smanje Evropu na provinciju i
pokore je svojim vojskama.
Venecija nije bila poznata samo po svojoj trgovini, finansijama i morskoj
floti ve i po nainu upravljanja dravnim poslovima. Njom je od 1143. godine
upravljao veliki savet - Grande Consigliokoji su sainjavali predstavnci 480
najuglednijih plebejskih familija koje su postavljale duda i birale vladu -
Consiglio Minore, senat - Maggiore Consiglio, sud Quarantia i sve druge
dravne organe. I spred dudeve palate i zgrade vlade nalazio se visok obelisk
od alabastera na koji su, po odluci velikog saveta, veani svi koji su radili
protiv njihovih, odnosno dravnih interesa. U cilju to efikasnijeg suzbijanja
korupcije, neaurnog ili neasnog rada administracije 10. jula 1310. osnovan
je savet desetorice - Consiglio dei Dodici, koji su sainjavali bogati i uticajni
oligarsi; imali su takvu mo da su, bez dodatnih konsultacija sa velikm
savetom koji ih je birao, mogli da poalju bilo kog graanina na obelisk. Prvi
ovek saveta nosio je titulu Capi i svake godine je biran novi. Savet je prestao
da postoji kad i drava koju je titio 1797. godine; te godine tri lana
Consiglio dei Dodici odlaze u London gde ih je ekao i uposlio britanski
monarh Dord I I I .
Za Veneciju se vezuje i jedna danas po zlu uvena re geto. J evreji su
iveli na prostorima Venecije jo od njenog osnivanja i uvek su bili ravnopravi
graani. ta vie, znaajan broj pripadnika aristocraza nera su bili J udejci
ije su familije svojevremeno boravile u Vavilonu. Meutim, sa en masse
dolaskom prognanih panskih J evreja u Veneciji otvara se problem njihovog
smetaja. Ogranien ivotni prostor i ustaljeni ivot venecijanskih graana su
bili dovedeni u pitanje. Umesto da, kao veina evropskih drava, progna
doseljenike Venecija 29. marta 1516. donosi odluku da im dozvoli izgradnju
- 637 -

kua u oblasti Cannaregio severni deo grada koji e postati poznat kao
ghetto. No, kako se broj jevrejskih doseljenika nikako nije smanjivao
venicijanske vlasti im ponovo 1633. godine izlaze u susret i dozvoljavaju da
pored ve postojeeg jevrejskog naselja Ghetto Veccio izgrade jo jedno
Ghetto Nuovo. Venecija e postati najomiljenije mesto za jevrejske finansijske
pekulante koji su bili redovno viani na uvenom Ponte de Rialo. Svu dra
ivota i zanata Venecija za J evreje gubi tek 1818. kada njena samostalnost
nepovratno nestaje. Tada su joj okrenuli lea i krenuli put Londona,
Amsterdama, i mnogobrojnih nemakih drava. Svetu su priali o svom tekom
ivotu po Laguna Veneta (venecijanski lagumi) zaboravljajui da kau kako su
u Veneciju stigli; kako ih niko nikada u Veneciji nije zadravao i da sami, ni
po cenu ivota, nisu eleli iz nje da odu; kako su se bavili lihvarenjem; kako
su nekad nogama otvarali vrata hrianskih palata Ca' d' Oro, Ca' Foscari,
Barbarigo, Ca' Razzonico. . . ; kako su imali pet sinagoga i kako se na dudevoj
rezidenciji nalazila skulptura njihovog kralja Solomona - fuite de mmoire,
rekli bi psihijatri. O venecijanskim lihvarima i njihovoj finansijskoj
ostraenosti je moda, ipak, najbolje govorio Fransis Bejkon alijas Vilijam
ekspir u svojoj drami Mletaki trgovac.
Venecija je svoje trgovake veze sa celim svetom sama odravala i
kontrolisala dobro joj poznatim morskim putevima. Imala je najveu i
najsnaniju morsku flotu koju je sama gradila u svom Arsenale di Venezia.
Venecijanski trgovci i bankari su bili prisutni irom Evrope ali su se, ne retko,
za asistenciju u realizaciji svojih poslova koristili vezama i, kako bi se danas
reklo, logistikom koju im je pruala nemaka familien Welfen, koja vodi
direktno poreklo od arla, odnosno Karla Velikog (Karl I . der Groe), prvog
vladara Svetog rimskog carstva. Svoje veze sa familien Welfen aristocraza
nera je ostvarivala preko italijanskog ogranka ove familije poznate kao
Familie dEste.
Uticaj i mo pripadnika familije Welf -Este je bio nesporan jo od VI I I veka
ali se on poinje posebno iskazivati tek od XII veka. Naime, krajem XI i
poetkom XII veka dolazi do prvih otvorenih sukoba izmeu predstavnika stare
i nove evropske aristokratije - izmeu onih koji su svoje bogatstvo zasnivali
na zemljinim posedima (Gibelini) i onih koji su ga zasnivali na trgovakim i
bankarskim poslovima (Welf). Prvi su se politiki organizovali oko irenja
nemakog imperijalnog uticaja, a drugi na irenju papske moi. Prva velika
bitka se odigrala kod Vajnsberga, gradia u nemakoj dravi Baden-Virtenberg
a poslednja 1289. u Toskani nakon ega su se pripadnici Welf -Este predstavili
Evropi kao familija koja ima prednost ali ne i apsolutnu mo.
Kua Este je na prostorima I talije dugo vremena bila prima famiglia (prva,
najvanija familija). I mala je velike posede na teritoriji Republike Venecije:
Este, Monselie, Rovinjo i Fruli, a direktno je vladala Ferarom, Modenom i
Reiom. Este su imali primavoce (glavna re) u Vatikanu gde se i danas s
- 638 -

potovanjem izgovara ime Cardinal d' Este (I ppolito I d'Este). Trei i poslednji
suprug uvene Lukrecije Bordije (Lucretia Borja, odnosno Borgia na
italijanskom), erka pape Aleksandra VI (Roderic de Borja), bio je princ
Ferare Alfonso I d' Este, a njihov sin Ercole II d' Este oenio se sa Rene,
kerkom francuskog kralja Luja XI I . Kerke Ercole I d' Este, vojvode od Ferare
i jednog od najbogatijih ljudi Italije i Evrope krajem XV i poetkom XVI veka,
Beatrice d' Este i Isabella d' Este udale su se za vojvodu od Milana Ludovika
Sforcu, odnosno markiza od Mantove Franeska Gonzagu. Srbiju i Srbe sa
kuom Este povezuje Francesco V d' Este koji je za svog naslednika odredio
Franju Ferdinanda (Franz Ferdinand, Erzherzog Von sterreich-este) koga e
Gavrilo Princip ubiti u Sarajevu 1914.
Pria o familiji Welf pravi poetak dobija sa Velfom I vojvodom Bavarije
(Herzog von Bayern) kome je otac Alberto Azzo II d' Este ostavio znaajna
imanja i oenio ga sa Etildom, kerkom Ota II vojvodom Bavarske (Otto
Grafen von Northeim Herzog von Bayern). Svoje znaajne posede i bogatstvo
Welf I e dodatno uveati kada mu ujak Welf III, vojvoda Karintije i vladar
Verone i sin jedinac Welfa II grofa Altdorfa i I mca, ostavi 1055. godine sve
svoje posede. Kada je 1101. godine preminuo Welf IV vaio je za najbogatijeg
oveka Evrope. Kua Welf je redovno davala vladare Bavarske, Saksonije,
Bransvik i Lunberga, Hanovera, a od 1714. i kraljeve Velike Britanije.
Nakon to je Karolinka dinastija prestala da daje vladare za Sveto rimsko
carstvo oni su prvo bili birani iz nemake kue Ottonian, a potom Salian i
Hohenstaufen; familija Welf orodila se tokom XI I i XI I I veka sa ovim
nemakim kraljevskim kuama, a kao rezultat toga nastale su nove mone kue
Wittelsbach, Habsburg, Luxemburg, Premyslid i dr. Njihovi vladari su u
Civitatis Vatican bili poznati kao lanovi nobilt nera to je naziv kojim ih
mnogi i danas spominju.
Jedan od najpoznatijih pripadnika kue Welf je Hajnrih Lav (Heinrich der
Lwe) koga e mnogi pamtiti kao osnivaa gradova Minhena, Lubeka, tada,
Lunberga i Bransvika. Drugi e Hajnriha pamtiti kao oveka koji se 1. februara
1168. godine oenio prelepom Matildom, kerkom engleskog kralja Henrija II.
Iz ovog braka rodie se petoro dece od kojih e Oto (Otto I V von
Braunschweig) 1175. godine biti krunisan za cara Svetog rimskog carstva.
Meutim, vrhunac svoje moi, uticaja i znaaja familija Welf doivee kada
njen pripadnik Georg I. Ludwig Herzog von Braunschweig-Lneburg bude, 1.
avgusta 1714., odlukom britanskog parlamenta, postavljen na presto kralja
Velike Britanije i I rske pod imenom Dord I (George I ). Parlament je svoju
odluku opravdao injenicom da venama Georga I tee i engleska krv jo od
venanja Matilde i Hajnriha. Njegovi naslednici e od tada pa do danas, pod
razliitim imenima: Hanover, Sak-Koburg-Gota i Vindzor, upravljati Velikom
Britanijom i dobrim delom ostatka sveta. Najpoznatiji britanski monarsi ove
nemake familije ili Schwarzer Adel (crno plemstvo) kako ih mnogi nazivaju
su svakako kraljica Viktorija i Elizabeta I I .
- 639 -

Aktuelni vladar kue Welf je Erns Avgust (Ernest Augustus) sa zvaninom
titulom Prinz von Hannover, Herzog zu Braunschweig und Lneburg und
Kniglicher Prinz von Grobritannien und Irland. Oenjen je princezom
Karolinom od Monaka (Caroline Louise Marguerite Prinzessin) iz porodice
Grimaldi koja jo od 1160. godine pripada enoveskom crnom plemstvu i
vlada gradom Monakom od njegovog osnivanja 1297. Inae, i z dinastije
Grimaldi su potekle velike linosti poput dudova, kardinala, ministra i
oficira, a prema pola milenijuma starom monegakom zakonu, svaki knez
Monaka mora nositi ime Grimaldi. Meu prijateljima onih koji nastavljaju lozu
Grimaldija su pripadnici najpoznatijih porodica aristocraza nera koje su sve
dale barem po jednug papu ili kardinala: Doria Pamphili Landi, Aldobrandini,
Colonna, Massimo, Lancellotti, Chigi, Gabrielli di Gubbio...
Privy council je privatni savet britanskog monarha, a razvio se iz starog
savetodavnog tela engleskih kraljeva poznatog kao Curia Regis ili Kings
Court. Kako Dord I (1714.-1727.) nije znao engleski jezik, a nije mario ni za
samu Englesku Savet dobija sve vie na znaaju. Preko njegovih lanova
Dord I je komunicirao sa parlamentom i veinom engleske aristokratije.
Meutim, vremenom Dord I shvata da je Savet preglomazan i da odrene
stvari nisu za svaije ui pa odluuje da u okviru ve postojeeg Saveta
formira njegov ui, tajni deo od njemu posebno naklonjenih ljudi. Tako se
Privy council deli na dva dela: elitni i tajni deo monarhovih savetnika. Prvi e
sainjavati poznate linosti iz oblasti prava, ekonomije, vojnih nauka,
medicine i sl, a drugi pripadnici aristocraza nera. Od tada zvanini Privy
Coucil postaje sve vie samo jedno prestino ali ipak protokolarno telo bez
posebnog znaaja i uticaja u kreiranju stvarne politike Velike britanije.
Poetkom XIX veka za vreme kraljice Viktorije u okviru zvaninog Privy
councila se stvara poseban kabinet koji e funkcionisati kao neka vrsta vlade i
koji e vremenom donositi sve vei broj samostalnih odluka radi to
efikasnijeg funkcionisanja monarhije. lanovi Saveta e, po automatizmu, biti
i svi lanovi dva najstarija i najznaajnija viteka reda u Britaniji: The Most
Ancient and Most Noble Order of the Thistle i, drugog, The Most Noble Order
of the Garter.
Kua Welf je kao Britanska kraljevska kua sistematski irila svoju mo i
izgledalo je da joj nita ne stoji na putu uspostavljanja opte svetske
hegemonije. Meutim, za vreme vladavine kraljice Viktorije 18. januara 1871.
godine proglaeno je ujedinjenje Nemake i stvaranje jedinstvenog carstva -
Deutsche Kaiserreich sa Vilhelmom I (Wilhelm I) iz kue Hoencolerna
(Hohenzollern-Sigmaringen) na njegovom elu. Britanskom monarhu se
osnivanje Zweites Reich (Drugi rajh) na elu sa kuom Hoencolerna i pod
dirigentskom palicom kancelara Oto fon Bizmarka ni najmanje nee dopasti.
Kue Welf i Hoencolern su imale stare neraiene odnose. Monarhova tajna
sluba, Savet i mnoge podreene mu tajne i polutajne organizacije e biti
stavljene u pogon pokrenue se Britanska imperija. etrdeset etiri godina
- 640 -

kasnije 1914. poee veliki obraun dve dinastije, a Drugi rajh e prestati da
postoji 1918. godine kada e Nemaka biti pretvorena u republiku.
Danas Privy council funkcionie kao svojevrsna proirena vlada britanske
monarhije. Ima oko 420 lanova meu kojima su uvek prisutni svi ministri
aktuelne i prethodne vlade, elni ljudi parlamenta, najui krug monarhove
porodice, nadbiskum engleske crkve i dr. Svi lanovi Privy councila su u
obavezi da, pri stupanju u njegovo lanstvo, poloe zakletvu koja poinje
reima : Kunem se Bogom svemoguim da u biti iskren i odani sluga
njegovog kraljevskog velianstva. . . . lanove imenuje iskljuivo britanski
monarh ali nije neuobiajeno da mu vlada predlae ljude za koje smatra da je
neophodno da se nau u lanstvu ove prestine britanske institucije.
Meuti, pored ovog zvaninog Privy councila u stvarnosti jo uvek postoji
stari kraljevski Consiglio privato diaristocraza nera iji su lanovi nepoznati
javnosti i koji i dalje, kao nekada, odgovaraju samo monarhu. Ko su lanovi,
koliko ih je, gde, kada, kako i koliko esto se sastaju nije poznato. Jedno je
samo izvesno britanski monarh ima svoj lini savet dovoljno moan da mu
omoguava i garantuje stabilnost i sigurnost upravljanja ne samo Ujedinjenim
kraljevstvom (Engleska, kotska i Sevrna I rska) ve i efikasnim nadgledanjem
drava lanica Komonvelta (Kanada, Australija, Novi Zeland, Juno Afrika
Republika i td.) kao i ostvarivanjem kontrole nad mnogim multinacionalnim
kompanijama. Britanija, treba napomenuti, na poetku XXI veka, suvereno
odluuje i o 14 svojih prekomorskih teritorija (kolonija): Anguilla; Bermuda;
British Antarctic Territory; British Indian Ocean Territory; Virgin Islands;
Cayman Islands; Falkland Islands; Gibraltar; Montserrat; Pitcairn Islands; St
Helena Island; South Georgia and South Sandwich Islands; Sovereign Base
Areas of Akrotiri and Dhekelia i, na kraju, The Turks & Caicos Islands.
Na kraju, kako bi se, kroz neke materijalne pokazatelje, shvatio znaaj i
uticaj Consiglio privato diaristocraza nera ali i mo britanske krune
napomenimo samo da 85% svetske populacije koja se 2009. godine
procenjivala na 6,8 milijardi ne poseduje nita. S druge strane, 26% celokupne
planete nalazi se u privatnom posedu 26 ljudi meu kojima je britanski monarh
najvei zemljoposednik sa zakonskim pravom na 2. 710. 643. 730 hektara
zemlje! Sve na toj zemlji i sve ispod te zemlje pripada Kruni. Britanski
monarh je na teritorija drava lanica Komonvelta osloboen plaanja bilo
kakvih poreza i doprinosa u 51% sluajeva. Britanska kraljevska kua je toliko
bogata i mona da njeno bogatstvo niko ozbiljan nikada nije ni pokuao da
proceni.


- 641 -


Poglavlje trideseto
NEKI ISTORIJSKI SPISI


U mnogim diskusijama i tekstovima se esto, ak preesto spominju tzv.
Protokoli cionskih mudraca. Za ovaj dokument, koji su prvi objavili Rusi
poetkom dvadesetog veka, Jevreji uporno govore da je obian falsifikat, ali
nikad, bar ne koliko je meni poznato, nisu rekli falsifikat ega. I stina, Vili
Ajzner (William Erwin "Will" Eisner), proslavljeni jevrejski karikaturista i
cionista, u svom spisu The Plot (Zavera) objavljenom 2005.godine govori da
su Protokoli zapravo interpretacija jezuitskih planova zavere koje je jo
sredinom XI X veka u svojim delima Le Juif Errant (Lutajui Jevrejin) i Les
mysteres du people (Misterije ljudi) opisao francuski knjievnik Eugen Su
(J oseph Marie Eugne Sue). Sueva saznanja o jezuitskim planovima je, prema
Ajzneru, kasnije prvi iskoristio francuski satiriar i pravnik Moris oli
(Maurice J oly) kako bi napisao knjigu Dialogue aux enfers entre Machiavel &
Montesquieu (Dijalog izmeu Makijavelija & Monteskjea). Zbog ove knjige
uperene protiv politikih ambicija Napolena III, a u slavu liberalne politike i
njenih masonskih protagonista oli je 1865. bio osuen na petnaest meseci
zatvora, a Ajzner zakljuuje kako je olijev Dijalog zapravo podloga
Protokola koji su, samim tim, falsifikat.
Bilo kako bilo, izvesno je da Protokoli cionskih mudraca nisu jedini pisani
materijal koji eksplicitno govori o velikoj zaveri jevrejske elite protiv
ostatka sveta. Ovde je vano, veoma vano, naglasiti da, kad se govori o
jevrejskoj kabali i njihovoj zaveri da zavladaju svetom, niko, pa naravno ni ja,
ne misli na jevrejski narod. Ovde, u ovoj mojoj prii, kao i u priama mnogih
drugih na ovu temu, misli se iskljuivo na jednu manju grupu ljudi koja jo od
vremena Vavilona, kroz svoje tajne organizacije, priprema uspostavljanje
jedne svteske vlasti i jedne svetske religije na ijem elu e se nalaziti njihov
Bog ili ko ve. O njima i njihovim namerama nema mnogo pisanih materijala,
a ono malo do ega se moe doi je toliko neverovatno da je svakom
normalnom i najmanje moralnom oveku pravi problem da to shvati kao
ozbiljan tekst, a kamoli neije odlune i ozbiljne namere.
etiri teksta odnosno zapisnika koja su pred vama su dokumenti o ijoj
sadrini svako ima pravo da razmilja na nain koji nee vreati njegovu
inteligenciju. No, niko, ko i najmanje dri do sebe, nema pravo da ih
prenebregava i zanemaruje, jer je upravo to ono to neki oekuju i na emu
zasnivaju predikcije o svom konanom uspehu i naoj propasti. Pored ovih
tekstova ima i izjava poznatih i, u svoje vreme, uticajnih pojedinaca koji su
- 642 -

javnost upozoravali na pojedine ljude i dogaaje koji su usledili. Jedan od
takvih je i uveni britanski politiar Bendamin Dizraeli, inae pokatolieni
J evrejin.
U Britanskom parlamentu hristijanizovani J evrejin i premijer Britanije
Bendamin Dizraeli je 1852. godine izjavio: Svetom upravljaju ljudi koji se
umnogome razlikuju od onoga kako ih mi zamiljamo... Uticaj J evreja se moe
videti u svakom destruktivnom dogajaju u Evropi za proteklih nekoliko
vekova. Oni su ti koji stoje iza mnogih pobuna protiv tradicije, aristokratije,
religije i privatnog vlasnitva. . . Priu o ravnopravnosti i jednakosti ljudi i
potrebi socijanog jedinstva osmislila su i plasirala razna tajna drutva iji
lanovi zapravo ine tajne vlade irom sveta. Voe ovih tajnih drutava su, po
pravilu, ljudi jevrejske nacionalnosti i vere to je isto.
I ste godine Dizraeli objavljuje knjigu Lord George Bentinck: A Political
Biography (Lord Dode Bentik: politika biografija) u kojoj, na 316 strani,
pojanjavajui neke stvari evropskim hrianima pie: The first preachers of
the gospel were Jews, and none else; the historians of the gospel were Jews,
and none else. No one has ever been permitted to write under the inspiration
of the Holy Spirit except a Jew (Prvi propovednici jevanelja su bili Jevreji i
niko drugi. Prvi istoriari jevanelja su bili Jevreji i niko drugi. Nikome
nikada, osim J evrejima, nije bilo dozvoljeno da pie pod uticajem Svetog
Duha).
Poznati industrijalac, osniva na daleko uvene firme Allgemeine
Elektrizitts-Gesellschaft (AEG), ministar spoljnih poslova Nemake u vreme
tzv. Weimarer Republik i veoma blizak saradnik porodice Rotild Valter
Ratenau (Walter Rathenau) je, 24. Decembra 1921. godine, govorei o
demokratiji i liberalizmu za beke novine Kronen Zeitung izjavio: Samo tri
stotine ljudi koji se meusobno dobro poznaju odluuje o sudbini Evrope.
Naslednike biraju iz svoje najblie okoline. Ovi ljudi poseduju sredstva kojima
mogu da unitite svaku dravu za koju smatraju da vie nema razloga za njeno
postojanje. Tano po isteku estog meseca posle objavljivanja ovog intervjua,
24. J una 1922. godine, gospodin Valter Ratenau je ubijen. Poslednje njegove
rei koje je tampa objavila, nepunih mesec dana pre ubistva, bile su upuene
njegovoj jevrejskoj brai: Manite se cionizma i socijalizma!

Zapisnik iz 1489.


Na dan 13. J anuara 1489. godine rabini Melamed (Mer Melamed) i Seneor
(Don Abraham Seneor) - veliki rabin panije, pismeno su se obratli Velikom
- 643 -

Sinedrionu u Konstantinopolju (danas I stanbul). U pismu rabini pitaju ta
Jevrejima valja initi s obzirom na niz problema s kojima su ve due
suoavaju. Evo kakav odgovor mu je otposlat:
Draga na brao po veri Mojsijeovoj, primismo vae pismo u kome nam
govorite o uznemirenosti i nesreama kojima ste ve due vremena izloeni.
Va bol je i na bol jer se radi o nama.
Savet Velikih Namesnika i Rabina je sledei:
to se tie kralja koji vas primorava da se pokrstite u veru hriansku
pokrstite se jer vam druge nema. Ali, ko god i kad god se pokrsti neka u srcu
mesta samo za Mojsija i nau veru, pravo i pravdu ostavi.
to se tie naredbe da se liite sve svoje imovine (Po zakonu, svi koji se
preobrate u hriansku veru morali su da se odreknu, u korist kralja, sve svoje
dotadanje imovine), savet vam je da svoju decu obuite za trgovce kako bi
vremenom, malo po malo, oni liili hriane njihove imovine.
to se tie vaeg kazivanja da ima pokuaja da vas lie ivota, savet vam je
da date decu da ue za doktore i apotekare kako bi oni, vremenom, malo po
malo, liavali hriane njihovih ivota.
to se tie vaeg kazivanja da ele da unite vae sinagoge, savet vam je da
svoju, u hrianstvo preobraenu decu, date za svetenike kako bi ona
vremenom, malo po malo, unitila hriansku veru i crkvu.
to se tie svih drugih uznemiravanja kojima ste izloeni, savet vam je da
svoje sinove uinite advokatima i sudijama kako bi se vremenom, malo po
malo, umeali u sve dravne poslove i jednog dana upravljali njima, a sve
hriane naterali da rade za njih i tako im se osveti li za sve.
Nemojte nikako da odstupate od saveta koje vam dadosmo jer ete vremenom
iz iskustva uvideti da e, ma koliko da ste i da ete biti poniavani, mo, na
kraju biti samo u vaim rukama.

Ovaj Zapisnik s instrukcijama potpisan je 21. novembra 1489. od strane:
princa J udejskog od J erusalimskog kraljevstva.

Zapisnik iz 1860.

- 644 -

Prvi znaajan i veliki sastanak svetski najuglednijih Jevreja posveen
pripremama prvog jevrejskog svetskog kongresa odran je 1860. godine u
Parizu, Lhtel de Saint-Florentin. Zvanian povod ovog krajnje diskretnog
skupa bilo je ustanovljenje Metz Yeshiva 1859. godine za glavno obrazovno
semenite J evreja u Evropi. Zapisnik na sastanku je vodio Adolf Krime (I saac
Mose Crmieux), poznati pariski advokat i nekadanji ministar pravde u
francuskoj vladi. Skupu je, mimo obiaja, pored niza uglednih Jevreja iz
Evrope i Amerike prisustovala i jedna J evrejka Sara Bernar (Sarah
Bernhardt) koju je prisutnima predstavio njen protg Dejms Majer de
Rotild (Baron Jacob, zvani James, de Rothschild). Moto skupa je bio: Svi
J evreji za jednog, jedan J evrejin za sve, a tekst Zapisnika glasi:
Savez koji elimo da osnujemo nee biti savez Francuza, Engleza, Iraca ili
Nemaca. Bie to Svetski Savez Jevreja ma od kuda oni bili. Ostali ljudi i rase
su meusobno podeljeni po nacionalnim osnovama, ali mi nemamo tih deoba,
mi smo jedna nacija i nacija jedne religije.
Nijedan J evrejin ni pod kakvim uslovima i okolnostima nikad ne moe
postati prijatelj s bilo kojim hrianinom ili muslimanom. To e postati
mogue tek kad naa vera obasja ceo svet i zagospodari njime.
Ratrkani irom sveta, po svim dravama i meu svim nacijama koje su nas
uvek s prezirom i neprijateljstvom gledale i prema nama se runo ophodile mi
i danas samo jednu elju imamo; da ostanemo nepromenjeni u svojoj veri i
pravu, da ostanemo nepokolebljivi J evreji.
Naa nacionalnost je religija naih oeva; mi drugu nemamo niti potujemo.
Mi ivimo po tujim zemljama i ne mogu nas doticati njihove ambicije i
potrebe jer one nisu nae zemlje i tako su nam strane. U svim tim zemljama
na moral i materijalna sigurnost su uvek u opasnosti i mi samo o tome
moramo da vodimo rauna.
J evrejska vera, pravo i pravda moraju vladati svetom. Mi J evreji, ma kakva
nam sudbina bila i ma gde nas vodila, ma gde se nalazili, ne smemo zaboraviti
i moramo uvek pamtiti da smo lanovi Odabrane Rase.
Moramo biti svesni, moramo shvatiti, da je vera naih oeva na
nacionalizam i patriotizam. Mi koji nemamo dravu jesmo jedna nacija i nacija
jedne religije... U jevrejstvu su nacija i religija jedno isto, a naa politika je
politika takvog jevrejstva.
Stvar za koju se mi borimo je velika i sveta, i uspeh nam je siguran.
Katolicizam, na smrtni neprijatelj, je u pepeo pretvoren, smrtno pogoen
pravo u glavu. Mrea koju mi pletemo je svakim danom sve vea i dosee do
- 645 -

svih krajeva sveta. Tako e proroanstva iz naih Svetih knjiga brzo da se
obistine. Vreme kada e Jerusalim postati dom u kome e se moliti sve nacije i
svi ljudi pod zastavom nae religije nije daleko. Naa e religija biti
prihvaena irom sveta, a mi osloboeni svih stega. Naa e mo biti
nemerljiva i stoga ve sada treba da uimo da je koristimo samo za nau
dobrobit. ega mi vie treba i imamo da se plaimo.
Dan kada e sva bogatstva i blagodeti ovoga sveta postati naa, dece I zraela,
nije daleko.

Zapisnik iz 1869.


Sastank glavnih evropskih rabina odran je na jevrejskom groblju J esefovu
(J osefov - mstsk tvr) u Pragu, eka, 1869. godine. Rabini su bili
okupljeni oko grobnice Velikog Rabina Simeona-ben-I huda (Grand Rabbi
Simeon-ben-I huda), a glavni govornik je bio rabin Rajhor (Rabbi Reichhorn).
Evo ta je tom prilikom reeno, a ovek po imenu Redklif (Radcliffe) zapisao:
Svakih stotinak godina mi, Cionski mudraci, imamo obiaj da se sastanemo
u Sinedrionu da bismo sveobuhvatno sagledali na napredak u pravcu
dominacije svetom i konanog slamanja naih protivnika odmetnutih
hriana, a to nam je obeao Jahve.
Ove godine, evo, koristimo priliku da, okupljeni iznad groba naeg Velikog
svetenika Simeona ben I huda, izrazimo svoje zadovoljstvo to smo tokom
prolih sto godina postigli tako mnogo. Postignuto je toliko mnogo, a tako
malo je jo ostalo do ostvarenja konanog sna.
Zlato je oduvek bilo i uvek e biti nenadmana mo. Ako zlatom raspolae i
upravlja znalaka ruka onda e ono za njegovog vlasnika, a to smo mi, biti
glavna poluga u napredovanju ka zapisanom cilju. Za sve druge koji ga nemaju
ono e biti objekt enje i vene zavisti. Zlatom moemo da kupimo svaku
nemirnu i pobuni sklonu duu. S njim emo utvrivati, kako mi to elimo,
kurseve razliitih valuta. S njim emo dizati i sputati cene bilo kojih
proizvoda. S njim emo dravama davati zajmove i tako ih, na kraju, uiniti
zavisnim od nas.
Ve danas, u odnosu na sto godina ranije, najvanije banke, berze i
menjanice su u naim rukama.
- 646 -

Posle zlata, najvea i najznaajnija mo lei u tampi. Znamo da kad ona
neku izmiljotinu ponavlja danima ljudi na kraju ponu da veruju u nju kao u
neku injenicu. Isto je i s pozoritem. Danas, a to se dogodilo u proteklih sto
godina, mi upravljamo mnogim novinama i pozoritima. Sutra, a to e se
dogoditi u narednih sto godina, mi emo upravljati svim novinama i
pozoritima.
Neprekidnim hvaljenjem i glorifikovanjem demokratije i demokratskih
pravila mi emo podeliti hriane i sve druge na razne politike stranke koje
e se meu sobom stalno sukobljavati. Tako emo unititi jedinstvo njihovih
nacija i stvoriti nerede u njihovim dravama. Na kraju, svedeni na
intelektualnu impotenciju, nesloni i u stalnim sukobima, oni e pokleknuti
ispred naih banaka - ispred nas koji smo uvek bili i ostali sloni, nepodeljeni
i veno odani svom cilju.
Prisiliemo hriane i sve druge na meusobno ratovanje i to tako to emo
se koristiti njihovom glupou i sujetom. Oni e se meusobno stalno
sukobljavati i ubijati, pa e tako prostor za nae ljude bivati sve iri. Njihova
nesloga e ih slabiti, a nas e jaati.
Posedovanje zemlje je oduvek obezbeivalo uticaj i mo njenom vlasniku.
to vie zemlje - to vie uticaja i moi. Pozivajui se na socijalnu
ravnopravnost i jednakost mi emo raditi na cepanju velikih poseda, njihovom
usitnjavanju i, time, razvlaivanju monih hrianskih zemljoposednika;
Zemlju emo tada usitniti i podeliti seljacima koji ude da je imaju i obrauju.
Ali, da bi je obraivali trebae im novac za seme, maine, da preive do etve,
a to znai da e se zaduivati u naim bankama i da e zavisiti od nas. Njihova
aristokratija nije imala potrebu za ovakvim zajmovima ali ove golje e postati
sluge naem kapitalu, a mi emo raspolagati svim tim zemljitem koje e nam
dati tako neophodnu mo.
Sada nam ostaje da pokuamo da izvuemo zlato iz upotrebe i da ga
zamenimo papirnim novcem, iju emo vrednost mi odreivati. Zlato e ostati
u naem posedu, a papirni novac e imati svi drugi. Njegovu vrdnost emo mi
odreivati, kao jedini vlasnici zlata. Tako emo postati gospodari njihove
sudbine.
Meu nama ima velik broj sjajnih oratora koji mogu pokrenuti velike mase
kad to zatreba. Kad za to doe vreme mi emo ih razaslati irom sveta kako bi
svim ljudima objasnili da e promene koje e nastati biti za dobrobit svih.
Zlatom i laskavou emo pridobiti radnike. Obeaemo im dnevnice o kakvim
nisu mogli ni da sanjaju, ali emo istovremeno poveati sve ivotne trokove
tako da emo im uzeti sve to smo im dali.
Poveanjem ivotnih trokova i stvaranjem nestaica osnovnih roba
- 647 -

pripremiemo mnoge revolucije, gde e stradati samo hriani i drugi, ali ne i
mi. Mi i samo mi emo dobro proi.
Raznim neosnovanim optubama na raun hrianskog svetenstva koje e
naa tampa neprekidno ponavljati, a glumci dnevno ismevati, ljudima e se
ova vera na kraju uiniti odvratnom. To e nam otvoriti put ka njihovim
duama. Kako mi nikada nismo svoju veru dovodili u pitanje ona e se na kraju
pokazati superiornom, a nae due nadmonim u odnosu na hriane i sve
druge.
Danas, u odnosu na sto godina ranije, nai ljudi se nalaze na svim vanim
pozicijama u kralj evskim dvorovima, dravnoj birokratiji, u vojsci, policiji i
sudstvu. Mi posebno moramo raditi na tome da nai lekari jo vie budu
prisutni u kuama hrianske aristokratije i inteligencije. Lekarima se ljudi
lako poveravaju pa oni tako mogu uticati na miljenja i stavove svojih
bolesnika.
Ali, iznad svega, u narednih sto godina, moramo ovladati obrazovanjem.
Samo preko obrazovanja moemo efikasno iriti svoje ideje i oblikovati deije
mozgove prema naim potrebama.
Ukoliko nekim nesrenim sluajem neko od naih ljudi padne aka
hrianskoj pravdi moramo se svi, bez izuzetka, angaovati na njegovom
oslobaanju. Moramo obezbediti onoliko dokaza o njegovoj nevinosti koliko je
potrebno. Nijedan hrianski sud nije dovoljno dobar, pravedan i vredan i
jednog jedinog naeg oveka.
Hrianski monarsi irom sveta opsednuti sujetom okruili su se luksuzom i
velikim vojskama. I za jedno i za drugo im treba novac koga nemaju. Mi emo
im ga dati danas, a sutra e oni biti nai dunici, na naoj milosti i nemilosti.
U narednih sto godina podsticaemo enidbe naih bogatih mladia s
evropskim i svetskim plemstvom kako bismo postali deo njih i kako bi njihove
tajne konano izgubile svaku misteriju za nas. Ako se nae erke budu udavale
za njihove mladie onda e, kao to znamo, njihova deca biti i naa jer su deca
po majci Jevrejki uvek Jevreji. S druge strane, moraemo da irimo verovanje
u slobodnu ljubav meu hrianima i svim drugima kako bismo im oslabili
porodicu i naruili veru.
Ve vekovima sinovi Izraela su, prezreni, ponieni i osuivani, odluno
utirali put naoj moi. Oni su nas doveli blizu konanog cilja. Mi smo danas
prisutni i uticajni u svim hrianskim ekonomijama i politikama, a za sto
godina biemo najuticajniji u svim hrianskim ekomnomijama i politikama. A
kad i to proe, u narednih sto godina nee biti hrianskih ekonomija i
politika.
- 648 -

U onaj as koji nama bude odgovarao i kada mi to budemo hteli pokrenuemo
sve sile revolucije koje e unititi sve hrianske klase i sve njihove narode
gurnuti u nae ruke. Tada, kada se to dogodi, bie ostvareno obeanje koje je
nama, Obeanom Narodu, dao Jahve.

Zapisnik iz 1897.


J edan od najpoznatijih dokumenata o planovima neke tajne grupe ljudi koju
mnogi poistoveuju sa cionistima svakako je Zapisnik sa sastanaka mudrih
ljudi Ciona ( ) poznatiji kao Protokol cionskih mudraca.
Ovaj zapisnik je navodno sainjen tokom Prvog cionistikog Kongresa koji je
odran avgusta 1897. godine u Bazelu, vajcarska. Meutim, on ne predstavlja
zapisnik sa Kongresa kako mnogi veruju. To je zapravo sie niza zapisnika,
odnosno suma sumarum zakljuaka, odluka i smernica donetih na dvadeset i
sedam sastanaka razliitih tajnih udruenj a odranih mnogo pre Kongresa u
Bazelu i to u jednom duem vremenskom periodu.
injenica da je Zapisnik otkriven, odnosno obelodanjen tek nakon
odravanja Kongresa u Bazelu navela je mnoge da ga poveu samo za cioniste.
To je, samo, donekle tano jer se gubi iz vida da autori Zapisnika nisu cionisti
ve da je on rezultat promiljanja i planova niza tajnih drutava koja su, na
ovaj ili onaj nain, pod kontrolom trinaest vavilonskih porodica delovala pre
nego to su cionisti zvanino stupili na svetsku scenu. Prvi cionistiki Kongres
je odran krajem XIX veka, a prvi od 27 sastanaka na osnovu kojih je sainjen
Zapisnik odran je jo potkom XVIII ili ak krajem XVII veka. Ova
injenica iskljuuje mogunost da su autori samo cionisti, ali ni na koji nain
ne dovodi u sumnju postojanja jedne grupe ljudi koja se, u razna vremena
koristila raznim nazivima, kako bi u kontinuitetu ostvarivala svoj plan
vladanja svetom.
Ruska carska tajna policija

(
) osnovana je 1866. godine u
Petrogradu nakon to su jevrejski ekstremisti pokuali da ubiju cara
Aleksandra II. Njen osnovni, ako ne i iskljuivi zadatak bio je da se brine o
sigurnosti cara i carske porodice. Ljudi za ovu slubu su regrutovani samo iz
armijskog sastava i tek nakon svestrane obuke mogli su se smatrati njenim
pripadnicima. Vremenom

ili O kako je skraeno

nazivana ustanovljava nekoliko svojih ekspozitura od kojih je ona u Parizu,
otvorena 1883. godine, bila najuvenija. Sedite pariske ekspoziture se
nalazilo u zgradi konzulata

u ulici 97 Rue de Grenelle.

Tokom etvrt veka postojanja Oe pariska ekspozitura je imala svega
- 649 -

itiri direktora to je obezbeivalo kontinuitet i stabilnost njenog rada. Parisko
odeljenje je imalo na svom spisku 41 agenata rasporeenih irom Evrope. Od
1885. ef ovog odeljenja bio je uveni Petar Rakovski (

), a njegov najbolji i u istoriji Oe najuspeniji agent je

Arkadi Mihailovi Garting (- ) koji e
1905. postati trei po redu ef pariskog odeljenja -
. Mihailovia danas mnogi pamte po tome to je kao dvostruki,
odnosno trostruki agent za svoje zasluge dobio odli kovanja od Francuske,
Nemake i Rusije.
Preko svojih veza na , odnosno u Ufficio di Papa (papska
kancelarija) Garting je doao do niza spisa koji su bili predmet rasprave
jednog tajnog sastanka odranog u Cappella Sistina u Vatikanu 1890. godine.
Koliko je ovaj sastanak bio vaan i koliko su njegovi uesnici bili moni ljudi
najbolje nam govori injenica da je Cappella Sistina zvanino mesto
odravanja Conclave i da je ona jedina kapela u Palazzi Apostolici papskom
domu. Sama predaja spisa koji su uglavnom bili na francuskom jeziku
obavljena je izvan Vatikanskih zidina u Basilica di San Paolo fuori le mura
(Bazilika sv. Pavla izvan zidina). Nakon to su spisi prebaeni u Pariz predati
su Matveju Golovinskom ( ), ruski
aristokrata i jedan od najpoznatijih francusko-ruskih novinara u Le Figaro-u i,
na kraju, pripadnik Oe. Kao nekadanji lan tajnog bratstva
Golovinski je slovio za vrsnog poznavaoca istorije vavilonskih
tajnih drutava i, moda najvanije, za jednog od najupuenijih ljudi u
. Golovinski iji je otac Vasilij zajedno sa Fjodorom
Dostojevskim (

) bio lan tajnog literarnog

udruenja

posedovao je jedan dokument iz 1864. godine

nasleen od oca koji je, na njegovo zaprepaenje, od rei do rei, od slova do
slova odgovarao jednom od primljenih zapisnika. Oko autentinosti ostalih
zapisnika Golovinski se konsultovao i sa arlsom olijem, sinom poznatog
francuskog advokata, masona i pisca Morisa olija za koga se znalo da je u
vreme vladavine Napoleona III primio od brae masona niz tajnih dokumenata
vezanih za Le grande scheme preuzimanja svetske vlasti.
Garting, Galovinski i Rakovski su u Parizu vie meseci proveravali
Vatikanske spise i, nakon to su se saglasili oko njihove autentinosti,
Rakovski nalae Galovinskom da ih prevede, a potom ih predaje agentu
Ljudmili Glinki (

) kako bi ih prenela u Rusiju.

Dodatnu proveru autentinosti spisi su proli i nakon to su dospeli u ruke
naelnika moskovske Oe Sergeja Vasiljevia (
, ). Finalnu
konfirmaciju autentinosti
zatraio je i primio od svog linog agenta koji je bio ugraen u francusku tajnu
slubu La Sret Nationale i o kome se i danas zna samo da joj je kodirano
ime bilo L' Autrichienne.
- 650 -

Jednu kopiju sada ve vie puta proverenih spisa Sergej Vasiljevi alje u
Petrograd ali i svom dobrom poznaniku penzionisanom majoru u ernskom
kotaru Tulske gubernije Alekseju Suhotinu ( ), a
ovaj svom prijatelju Filipu Petroviu Stepanovu (
, umro u Beogradu 1932), naelnik - eleznice.
Zapanjen sadrajem primljenih spisa Stepanov iji je otac Petar bio
proslavljeni ruski general i komandant Carskog sela odluuje da ih umnoi na
hektografu i podeli prijateljima i poverljivim poznanicima. Prvi primerci
ovako odtampanih Protokola cionskih mudraca pojavili su se 1895. godine
pod nazivom . No, nezadovoljan kvalitetom
odtampanih kopija Stepanov se 1897. obraa za pomo Ufimskom gubernatoru
Arkadiju Kelepovskom ( , umro u
Beogradu 1924) koji ih nosi u Gubernijsku tampariju (
) gde oni bivaju sloeni i prvi put tampani u hiljadu primeraka.
Godinu dana kasnije poznati ruski ekonomista i izdava Butmi (

) tampa knjigu (Kapital i dugovi) u

kojoj vrlo potanko i krajnje ilustrativno izlae sutinu jevrejskog parazitizma
koji se zasniva na vezanom nizu banaka i njihovom kamatarenju. Odmah po
objavljivanju Butmi prima primerak
i, zateen sadrajem, odluuje da proveri sve to se moe
proveriti vezano za njih. Godine 1905. Butmi u Petrogradu ,
tampa do tada najreprezentativnije
izdanje Protokola.
Gotovo u isto vreme kada i Butmi i profesor Nilus (

) tampa, u okviru svoje knjige (Veliko u malom),

Protokole. Kasnije e profesor Nilus (najbolji student Moskovskog
univerziteta) poeti da tampa Protokole kao zasebna izdanja i, ono to je
najkarasterinije za njih, da ih numerie po emu e postati i prepoznatljivi.
Pri tome, on nije samo numerisao protokole ve je kod svakog protokola
postavio nadnaslove i podnaslove to ih je uinilo jasnijim. Upravo e njegova
numerisana izdanja postati osnov za prevoenj e na druge jezike i tampanje
irom sveta.
Uz znaajna skraenja, najvaniji delovi Zapisnika su, prema izdanju
profesora Nilusa iz 1905, sledei:
Treba da znamo da su ljudi s ravim instinktima mnogobrojniji od ljudi s
dobrim instinktima. I z tog razloga najbolji rezultati u upravljanju njima
postiu se nasiljem i zastraivanjem. . . Ovo je oigledno ako se zna da su se
oni u poetku drutvenog ureenja najpre potinili gruboj i slepoj sili, a tek
kasnije zakonu, koji nije nita drugo do ista ta sila, samo maskirana...
U nae vreme pojavila se mo zlata koja je zamenila liberalne upravljae.
Nekad je mo bila vera. Mi znamo da je ideja slobode neostvarljiva, jer niko
- 651 -

ne ume njome da se koristi umereno. Narodu treba samo na kratko pustiti
samoupravu i sve e ubrzo postati razuzdanost.
Pitam se, moe li ovek zdravog i loginog uma uspeno upravljati
gomilama. Ne, ne moe i to zato to njegova razumna ubeenja gomila ne
shvata, a smislene savete ne prihvata.
Politika nema nieg zajednikog s moralom! Vladar koji se rukovodi
moralom nije politiar! Ko hoe da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i
licemerstvu. Pravina, ali neumoljiva strogost je najvei inilac dravne sile i
zato se moramo drati programa nasilja i licemerstva. Naa parola je sila i
licemerstvo. Samo sila pobeuje u politikim stvarima. . .
Bez apsolutnog despotizma ne moe da postoji civilizacija, jer do nje ne
vode mase ve njihove voe - ma ko one bile. Gomila je varvarin i im se
gomila doepa slobode ubrzo je pretvara u anarhiju. Zato, za nas, nasilje mora
biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo... Mi ne smemo prezati od
podmiivanja, prevara i izdajstva kad god nam ona mogu pomoi u
ostvarivanju naih ciljeva. U politici, ako se ve njome bavimo, treba bez
oklevanja da uzimamo tuu svojinu ako e nam ona pomoi da ostvarimo nae
konane ciljeve. . . Sve ono to nas vodi do naeg cilja treba da bude nae, a sve
ono to nas od njega udaljava ne treba da postoji...
Jo u stara vremena mi smo narodu prvi uzvikivali rei o slobodi, jednakosti
i bratstvu. Ove rei su od tada toliko puno puta ponavljala jata nesvesnih
papagaja koja su odasvud doletela na ove mamce... Toboe pametni i
inteligentni Goji (svi koji nisu J evreji) nisu uvideli da u prirodi nema
jednakosti i da, stoga, ne moe biti slobode i jednakosti. Sama priroda je
ustanovila nejednakost umova, karaktera i sposobnosti... A nesvesni Goji su
prihvatili nae lepo sroene parole o jednakosti i bratstvu i, nosei nae
zastave, krenuli da razvaljuju svoje plemstvo i inteligenciju, a time i osnove
svoje budunosti.
Narod je pod naim rukovodstvom unitio svoju aristokratiju, koja je bila
njegova prirodna zatita i hraniteljka radi svoje vlastite koristi nerazdvojno
povezane s narodnim blagostanjem. Plemstvo koje se koristilo svojim
prirodnim pravom, a koje Goji nisu znali da potuju, trudilo se da radnici budu
zdravi, siti i snani. Mi smo, kao to znate, zainteresovani da Goji budu
degenerisani. Naa vlast e jaati srazmerno njihovom gladovanju i optoj
slabosti jer ih je tada lako potiniti naoj volji.
Kad su Goji oterali svoje spasitelje, plemstvo, svoju aristokratiju po krvi i
pameti, pali su pod uticaj raznih probisveta, varalica i pekulanata svih vrsta
koji su nalegli na seljake i radnike kao nemilosrdna mora. Oni ne mare za
dobrobit radnika i seljaka ve ih interesuje samo njihova kesa. Glad i opta
- 652 -

beda ljudi omoguavaju kapitalu da od radnika stvori roba. Narodi su
sirotinjom prikovani za teki rad jae nego to ih je prikovalo nekadanje
ropstvo: od njega su se ovako ili onako mogli osloboditi, ali od ove nevolje se
ne mogu otrgnuti. Mi emo se, kad za to doe vreme - a to vreme e biti kad se
na gospodar, gospodar celog sveta ustolii na vlasti - pojaviti kao tobonji
spasioci radnika i seljaka od tog jarma.
Republikanska, demokratska prava su za siromane samo gorka ironija
ivota, jer od neophodnosti svakodnevnog rada oni nemaju ni vremena niti
mogunosti da se njima koriste. Da umovi Goja ne bi stizali da misle i
zapaaju, treba ih vezati za zemljoradnju i industriju. Ali, industriju treba
staviti na pekulativnu podlogu: to e obezbediti da sve ono to industrija isisa
iz zemljoradnje ne ostane u industriji ve da pree u ruke naih pekulanata.
Sve ovo e, na kraju, stvoriti kod Goja oseaj razoarenja, nemoi, bez
perspektive i oseaj ivota u hladnim i neprijatnim drutvima. Goji e se
vremenom poeti rukovoditi samo raunom, tj. zlatom, prema kome e gajiti
pravi kult, mislei samo na ona uivanja koje im ono moe pruiti. E, tada e
nie klase Goja, ne iz elje da slue dobru, pa ne i radi bogatstva, ve sada iz
iste mrnje prema privilegovanim, do jue nikogoviima, poi za nama da
zbacimo jo jedan put, i to poslednji put, njihove gojske buruje.
Od gojskih drava smo napravili arene, u kojima se odigravaju smutnje i
metei. Neredi i bankrotstva se ve dogaaju tamo gde mi to hoemo. Setite se
samo Francuske revolucije koju nazvasmo velika, a tajne njene pripreme dobro
su nam poznate jer su sve delo naih ruku. Od tog doba mi vodimo narode od
jednog razoarenja do drugog da bi se oni, na kraju, odrekli svakog u korist
cara Cionskog, kojeg mi pripremamo da vlada svetom.
Mi smo Gojima dali ideju demokratije i liberalizma i oni su sami, bez da smo
ih na to primorali, prihvatili kao svoje te otrovne ideje venog raskola i opte
propasti. Ali, mi emo nae oratore i dalje terati da govore, da ne prestaju da
govore tako da e se, na kraju, Goji poremetiti od govora i stei odvratnost
prema govornicima. Da bi se mozgovi Goja naisto zbunili i konfuzni postali
neophodno je stalno ih izlagati iznoenju razliitih, meu sobom
suprotstavljenih, miljenja o istim stvarima. Na kraju, Goji nee imati nikakvo
miljenje u pitanjima politike i elee da to rade samo oni koji se tim bave.
Druga tajna, a prvu ste upravo uli, neophodna za uspeh nae uprave nad
svim Gojima sastoji se u tome da se to vie umnoe ljudski nedostaci kao to
su drogeri, prostitucija, korupcija, lai, kraa, prevare, pederastija, pedofilija i
to tako da se u tom haosu niko normalan vie ne moe snai. Mi moramo na
svaki nain unititi linu inicijativu jer, ako je genijalna onda nam jedan takav
Goj moe naneti tete vie nego milion drugih. Moramo razjediniti i sve
kolektivne snage koje ne ele da nam se podrede.
- 653 -

Problemi i nemanje reenja u zemljoradnji, industriji i politici e na kraju
tako zamoriti Goje da emo ih lako prisiliti, ako ne i ubediti, da nam predaju
svetsku vlast koja e imati mo da ponizi i prisili sve te male dravice na
poslunost. Na kraju emo formirati Nadvladu s tako velikom administracijom
i vojskom da se vie niko nikad nee nita pitati.
U narednih sto godina moramo postii da u svim dravama pod naom
kontrolom budemo samo mi, sitni zemljoradnici, industriski radnici i naravno
nama odana vojska i policija. U celoj Evropi, a pomou njenih ujedinjenih
drava pod naom kontrolom, i na drugim kontinentima, moramo stvarati
nemire, razdore i neprijateljstva. U tome nam je dvostruko dobro: prvo, time
e sve zemlje zazirati od nas jer e znati da smo mi kadri, kad god to
poelimo, da izazivamo nerede i vraamo mir. Sve drave treba da shvate da
smo mi, sami po sebi, sila od koje zavisi njihov mir i red. Drugo, samo tako
iskazanom silom stvoriemo strah i kod svih drugih drava koje e, mira radi,
odluiti da nas sluaju, a one koje nas ve sluaju odvraati i od pomisli da to
vie ne ine.
Mi se moramo snabdevati svim oruima kojima bi se nai protivnici mogli
koristiti protiv nas. Mi emo morati pronalaziti u najfinijim izrazima pravnog
renika opravdanja za one sluajeve kad budemo morali da koristimo nau
monu silu kako bismo postepeno ostvarivali svoje ciljeve. Sve nae vojne i
policijske aktivnosti, ma kako i koliko otre bile, moraju biti opravdane
takvim izrazima da svako odmah pomisli da se tu zapravo radi o najviim
moralnim pitanjima.
U svim dravama gde kontroliemo svu vlast naa se uprava mora okruiti
najobrazovanijim i najpametnijim ljudima iz svere knjievnosti, slikarstva,
pozorita, diplomatije, oratorstva i jo mnogih drugih profesija. Ovi e ljudi,
naravno, morati pre toga da prou nau obuku specijalnog nadvaspitanja. Oni
e tada znati sve tajne drutvenog ivota. Podrazumeva se, da genijalni
saradnici nae vlasti o kojima ja govorim, nee biti uzeti iz sredine Goja.
Meutim, za vreme dok jo ne bude bilo bezopasno da se odgovorni poslovi u
dravama daju naoj brai Jevrejima, mi emo ih poveravati licima iji su
karakter i poslunost takvi da izmeu njih i naroda lei itava provalija. Samo
pokvareni, laima i lopovluku skloni ljudi mogu biti nae verne sluge. Ali, nije
dovoljno samo da budu loi, mi emo angaovati samo one koji su se ve
ogreili o zakone, ali nisu za to odgovarali. Takvi e nas, bez pogovora, sluati
samo da ih ne predamo zakonu za dela koja su poinili, a za koja mi imamo
dokaze. U naim su rukama neobuzdana astoljublja, vrele poude i
pohlepnosti, nemilosrdne osvete, pakosne mrnje. U naoj su slubi ljudi svih
miljenja, svih doktrina: restauratori monarhija, demagozi, socijalisti i
raznorazni utopisti. Mi smo ih sve upregli u posao i svako od njih podgriza
poslednje ostatke gojske vlasti, nastoji da uniti sav do tada ustanovljen red.
- 654 -

Tamo gde imamo veinu i kontrolu mi emo okruiti nau vladu
ekonomistima i ljudima koji su se posebno uili za politiku. Nas e okruivati
itava plejada bankara, industrijalaca jer, u sutini, na kraju e sve biti reeno
ciframa. Takva e biti i naa Nadvlada, vlada koju e sluati sve druge vlade
dravica koje emo mi pre toga da usitnimo i razbijemo. . .
Pod raznim nazivima, u svim zemljama postoje priblino isto ureene drave.
Postoje kraljevi, premijeri, vlade, parlamenti, zakonodavna i izvrna tela.
Dravni aparat je podeljen na razne ustanove, od kojih svaka od njih deluje
kao neki deo tela kod oveka. Jedna je vanija, druga manje, ali da bi
funkcionisale moraju sve biti na broju. Ako povredimo jedan deo u takvoj
dravnoj maini ona e se razboleti, kao oveije telo, i na kraju e umreti. . .
Kad smo ubacili u dravni organizam otrov liberalizma, sva se njihova
politika kompleksija promenila: drave su se razbolele od smrtonosne bolesti
raspadanja krvi. Ostaje nam da oekujemo kraj njihove agonije. Videli smo da
je u Francuskoj liberalizam uspostavio ustavnu dravu koja je zamenila za
Goje spasonosno plemstvo s monarhom na elu. A kao to znate, ustavna
liberalna drava nije nita drugo nego mesto razdora, nesuglasica, prepirke,
bolesnih partijskih agitacija... Kad smo jednom smenili nam neposlunog
monarha smeniemo ih jo koliko bude trebalo. A, kad ve nema gojskog
prosveenog plemstva mi na mesta predsednika i premi jera moemo postaviti
koju god ivotinju hoemo i to to goru za nas bolje. Njihovi najgori su za nas
najbolji.
Sve te budue predsednike i premijere u buduim republikama, a nekada
neposlunim monarhijama, mi emo odabrati, ali tako da im je prolost mrana
i da iz straha da je ne otkrijemo oni nama, samo nama, budu odani. Takvi
nikad nemaju izbor. A to se njihovih parlamenata tie, i tu emo stvari srediti
tako to emo trajanje njihovih sednica prorediti i skratiti. U ono malo
vremena koje budu imali nai oratori e sve vreme priati tako da to vie niko
nee ni sluati ni dolaziti da gleda. . .
Na naem putu vano je i pitanje tampe. Ona je mono oruje i zato mora
biti naa samo naa... Kakvu ulogu igra dnevna tampa danas? Ona slui
bujnom raspirivanju potrebnih nam strasti ili sebinom patriotizmu. . . Mi emo
je uiniti korisnom za nas, i to tako to e postati zabavna. U njoj e se
tampati napadi na nas od strane onih organa koje smo mi osnovali, ali oni e
napadati samo one delove nae politike koje smo mi ve odredili da menjamo.
Ovi napadi na nas odigrae jo i tu ulogu da Goji budu uvereni u potpunu
slobodu javne govornice... Knjievnost i tampa dve su najvanije vaspitne
sile i zato emo mi postati vlasnici svih vanih listova i izdavakih kua.
Kad mi zavrimo sa tampom nijedna informacija nee biti tampana bez
nae kontrole. Prvo emo uzeti pod svoje sve agencije koje tampi daju svetske
- 655 -

vesti, a posle emo uzeti i sve novine. . . Pre nego to izdava ili tampar primi
neko delo za tampanje moraju traiti od nas dozvolu za to. Tako emo mi
mnogo ranije znati za sve zamke i intrige koje nam se spremaju.
Mi emo, uz pomo tampe, uvek i sigurno pobeivati nae protivnike, jer
oni nee imati na raspolaganju novine u kojima bi mogli detaljno da obrazloe
svoje stavove i argumentovano napadnu nae. Pored toga, oni e biti izloeni i
naim probnim kameniima koje emo mi Gojima servirati u naoj
nierazrednoj tampi. I dok se nai protivnici budu branili od gluposti
nierazrednoj tampe mi emo odmereno i sa distance sve opovrgavati u naim
slubenim i ozbiljnim novinama.
Danas tampa pie o raznim loim stvarima u politici i drutvu, i to je dobro.
Mi to podravamo jer to sve ukazuje na loe stanje u dravi i drutvu. Mi emo
to jo vie da stavljamo na prve strane naih novina kako bi se ljudima ogadila
i drava i drutvo u kome ive. Pisaemo o korupciji, laima, lopovlucima,
bankrotstvima i nezaposlenosti, ubistvima i samoubistvima.., i to sve dok Goji
ne uzviknu: Sklonite ih i dajte nam jednog sveopteg vladara koji bi nas
ujedinio i unitio sve ove uzroke razdora.., granice, nacije, religije.., a to bi
nam naposletku donelo mir koga nema s naim upravljaima i
predstavnicima. . . . Eto, to e Goji od nas, na kraju, za sto godina, da trae i
mi emo im ga dati. . .
Kad budemo u periodu prelaznog reima iz ovog njihovog u na, neemo
smeti da dopustimo da tampa otkriva drutvena nevaljalstva ma koje vrste jer
je neophodno da Goji poveruju da je nov reim u tolikoj meri sve slabosti
pobedio da su ak i zloini nestali. . . Treba zapamtiti da prednost vlasti slabi i
smanjuje se ako esto otkriva zavere protiv sebe jer se u tome krije
pretpostavka priznanja nemoi. . . Pri tome, da bi se takvo dobro miljenje o
naoj vlasti obezbedilo naa e tampa stalno da otvara neka nova pitanja koja
nemaju veze s politikom i drugim ozbiljnim pitanjima... Da bi bili sigurni da
Goji ne mogu da misle o vanim stvarima mi emo jo i da ih ometamo raznim
zabavama, veseljima, igrama, strastima. . . Mi emo uskoro, preko nae tampe,
da piemo o sportu i njegovim junacima, o naim glumcima i naroito
glumicama...
Ve stotinama godina naa tajna drutva, a pre svih ova masonska, deluju
jako dobro za nau stvar. U njih smo uspeli da uvuemo sve koji su bili, i jesu,
istaknuti poslanici, pisci, zemljoposednici i poznati ljudi, jer su te loe bile i
jesu glavno obavetajno mesto i uticajno sredstvo nae politike. Kroz te tajne
organizacije, a ponajpre kroz framasonske, mi emo zavezati vor svih
revolucionarnih i liberalnih elemenata. O naim framasonskim organizacijama
najbolje govori Francuska revolucija. . . Nama e, kroz sve te tajne
organizacije, biti dostupne sve najskrivenije politike zamisli i potpae pod
nae rukovodstvo onog asa kad i poniknu.
- 656 -

Kad mi konano preuzmemo vlast, zahvaljujui dravnim prevratima koji e
svuda biti pripremljeni za jedan isti dan, postaraemo se da protiv nas ne bude
zavera. Uloga liberalnih utopista koji su tako lepo i dobro zamajavali Goje o
demokratiji, slobodi i jednakosti e konano prestat i jer nam njihove usluge
vie nee biti potrebne.
Re sloboda, koju smo mi za Goje izmislili, moe se raznoliko tumaiti i
odreivati, a mi kaemo da je sloboda samo pravo da se moe initi ono to je
dozvoljeno. Mi isto govorimo da postoji samo jedna religija i jedan bog, naa
religija i na Bog. Prema tome, im se ustoliimo na vlasti moramo oboriti sva
verovanja i objasniti Gojima da su ih liberali i kojekakve demokrate lagale i o
slobodi, i o religiji, i o svemu to su govorili. . . Propovedajui Gojima
liberalizam mi u isto vreme drimo svoj narod i nae agente u stalnoj
poslunosti...
Kad preuzmemo vlast raspustiemo i zabraniti sve tajne organizacije, a pre
svega onu nau tajnu masonsku organizaciju u koju smo uvukli tako puno
Goja, koji nikad nisu znali ta su nai ciljevi, a tako su puno uradili za nau
stvar. Nae gojske masone zadovoljava obino trenutni raun zadovoljenja
samoljublja. . . Oni idu u loe iz radoznalosti ili u nadi da e se uz pripomo
njihovu progurati to blie ka bogatoj drutvenoj trpezi.., oni ude za
oseanjem uspeha i aplauzima kojima smo mi izdani. . . .
Mi emo izdati zakon po kome e svi bivi pripadnici tajnih drutava biti
prognani iz ujedinjene Evrope, kao centra nae svetske uprave, a one koji su
najvie znali ukloniemo. . . Svako novo osnivanje kakvog bilo tajnog drutva
bie kanjivo smru. . . Mi emo se postarati da protiv nas ne bude zavera. . .
Koliko su bili pronicljivi nai stari mudraci kad su govorili da za postizanje
ozbiljnog cilja ne treba prezati ni od kakvih sredstava i ne gledati na broj
rtava koje se prinose radi tog cilja... Mi se nikada nismo obazirali na rtve iz
sredine gojske stoke i to neemo ni ubudue. Ali, mi se, do sada, nismo
obazirali ni na nae rtve i zato smo bili u stanju da naim ljudima damo
poloaje o kakvima oni nisu mogli ni da sanjaju. Mi neemo moi da se
obaziremo na nae rtve ni u narednih sto godina, ali je sve to za dobrobit svih
nas. . . Sve to budemo blii cilju bie nam tee i tee, ali mi ne smemo gledati
unazad, oklevati i zastajati...
Kad preuzmemo vlast, preradiemo sve zakone tako da e oni biti kratki,
jasni, postojani, bez potrebe za ikakvim dodatnim tumaenjem. Takve zakone
e svi nai podanici lako razumeti i lako pamtiti. . . Tada e sve zloupotrebe
ieznuti, a ako ih bude tako e se njihovi poinioci nemilosrdno kanjavati da
e svako izgubiti elju i da pomisli na njih. . . Prikrivanje, solidarno gledanje
kroz prste meu slubenicima u administraciji sve e ovo zlo nestati posle
prvih primera surovog kanjavanja...
- 657 -

Mi znamo koliko su vaspitanje i obrazovanje opasni ako nisu u naoj slubi.
Mi emo zato uiniti sve gojsko obrazovanje nekodljivim. . . Iskljuiemo iz
nastave sve ono to se dotie politikih pitanja, a istoriju emo preraditi tako
kako nama odgovara... Decu Goja ne treba optereivati ozbiljnim temama jer
od njih kroz vreme valja nainiti samo nerazumne i poslune ivotinje. . . Nau
decu emo davati u prave kole gde e se uiti prave nauke, a pre svega one
ekonomske i politike. . .
I na kraju, ono to je najvanije, a to je pitanje finansija, osnovno pitanje
svih naih planova. Ve je reeno, ali neka bude i ponovljeno da e se na kraju
sve reiti ciframa.
Kad preuzmemo vlast u celom svetu naa e naddrava izbegavati, iz principa
samoodranja, da vidno optereuje narodne mase visokim porezima jer oni
moraju da nas vide kao svoje zatitnike... Porez na siromanog je seme
revolucije i slui na dobit dravi koja gubi veliko trei za malim. Nezavisno
od toga, porez na kapitaliste umanjie porast bogatstva u privatnim rukama...
Porez koji se poveava u procentnom odnosu prema kapitalu, dae mnogo vei
prihod nego li dananji po glavi stanovnika i cenzusni, koji je za nas koristan
samo kao sredstvo za izazivanje nemira i nezadovoljstva meu Gojama. Tu je
jo vano narod nauiti skromnosti, a to emo uiniti tako to emo smanjiti
svaku proizvodnju i ponudu luksuznih predmeta.
Dravne potrebe treba da podmiruju oni kojima to nije teko i od kojih se
ima ta oduzeti. Ovakva e politika unititi i mrnju siromaha prema bogatima
jer e videti da ovaj uplauje sredstva i za njegovo dobro. Fond dravne
blagajne mora biti odreen kroz iznos rezervnih platenih sredstava, a sve ono
to bude prikupljeno vie od tog iznosa mora biti vraeno u opticaj. Nikako ne
treba zadravati u blagajnama ma i najmanji novi, jer novac postoji za
obrtanje i svaki njegov zastoj tetno se odraava na rad dravnog mehanizma
kome on slui kao mazivno sredstvo...
Ekonomske krize koje smo, a posebno one koje emo prirediti Gojima
stvorene su niim drugim do povlaenjem novca iz opticaja. Probali smo i
znamo da emisija novca mora da odgovara sveoptoj potrebi, a da kada to nije
tako onda moe doi do problema sa radnitvom. Zato emisija novca mora biti
u skladu sa poveanjem stanovnitva, pri emu je neophodno raunati kao
potroae i tek roenu decu. Revizija emisije je bitno pitanje za svaku dravu,
za svako ureenje, za ceo svet.
Zlato je mo, a ta mo je sada u naim rukama. Ono to nije u naim rukama
danas bie sutra za sto godina. Kad stupimo na scenu, naa vlast e biti
vena. Zlatna valuta e za sve gojske drave biti propast jer je zlato u naim
rukama i one nee imati emisiju koja im treba, a mi ga moemo povui kad god
zatreba. I z tog razloga, kod nas mora biti uvedena valuta vrednosti radne snage
- 658 -

ma kakva ona bila. Mi emo vriti emisiju novca prema normalnim
potrebama svakog radnika, poveavajui je sa svakim novoroenim detetom i
smanjujui je sa svakim umrlim. . .
Mi emo budete prihoda i rashoda uporedo voditi. . . Mi ne moemo raditi
ono to smo Gojima savetovali uzimanje kredita. Svaki zajam dokazuje
dravnu nemo i neshvatanje dravnih prava. Zajmovi, kao Damaklov ma,
vise nad glavama vladara koji, umesto da uzimaju od svojih podanika putem
privremenih poreza, idu ispruenom rukom da prose milostinju od naih
bankara.
Svaki zajam izvan sopstvene drave je kao pijavica... Ako je cena zajma 5%
onda e drava kroz deset godina bespotrebno platiti procentnu sumu koja e
biti ravna uzetom zajmu... Dok su zajmovi bili unutranji, Goje su samo
premetale novac iz depa siromanih u depove bogataa, ali kad smo mi
podmitili koga je trebalo, da bismo preneli njihove zajmove na spoljanji
teren, onda su sva dravna bogatstva potekla u nae kase i sve su Goje poele
da nam plaaju svoj podaniki danak.
Da nema lakomislenosti gojskih vladara u pogledu dravnih poslova i
podmitljivosti njihovih ministara i dravnih inovnika mi ne bismo imali
posla. I zato nek Goje plaaju, a tek e da plaaju nedotupavnost isto
ivotinjskih mozgova koje imaju njihovi politiari koji su zarad trunke line
sree unesreili sve svoje sunarodnike uzimajui kredite kod nas pod interes. . .
Kod nas vladar nee imati svojih dobara, kad ve ionako sve to je u dravi
predstavlja njegovu svojinu... Rodbina vladareva mora stupiti u redove
dravnih slubenika i raditi da bi zasluila pravo svojine jer privilegije
vladarske krvi ne smeju sluiti za pljaku dravne kase. . . Nai rauni, koje
emo mi predstaviti kad doe vreme, odlikovae se jasnoom i odreenou. . .
Podesiemo tako raunski sistem da ni vladar ni najmanji inovnik nee biti u
stanju da izvuku ni najmanju sumu neprimetno od njene namene ili da je upute
drugim pravcem sem onoga koji je ve oznaen u odreenom planu dejstva. .
Kad doe vreme da preuzmemo svetsku vlast, za sto godina, nekoliko lanova
od Davidovog semena spremie vladare i njihove naslednike i to ne birajui ih
po pravu naslea nego po sposobnostima, posveujui ih u skrivene tajne
politike i u planove upravljanja. . . Direktni naslednici esto e biti
odstranjivani od stupanja na presto, ako za vreme uenja i spremanja budu
ispoljavali lakomislenost, mekou i druge osobine koje ih ine nesposobnim za
upravljanje.
Samo oni pripadnici Davidove loze koji budu bez sumnje sposobni da
trezveno, odluno pa i surovo, kad to zatreba, upravljaju dravom dobie
neophodne tajne od naih mudraca. Budunost sveta znae samo Vladar i
- 659 -

trojica svetenika koji su ga posvetili. Mi ne treba nikome nikad da
dokazujemo da je naa vladavina predodreena samim Bogom. Mi to znamo, a
i ostali e kad za njih bude kasno - to saznati i shvatiti.

Zapisnik iz 1952.


Na hitnom sastanku evropskih Rabina koji je odran u Budimpeti u najveoj
evropskoj sinagogi - Dohny utcai Zsinagga ( ) 12.
Januara 1952. godine, rabin Emanuel Rabinovi (Emanuel Rabinovich) je bio
zaduen za uvodne napomene. Evo ta je tom prilikom zapisano i tonski
dokumentovano:
Pozdravi moja deco. Pozvani ste ovde kako bismo obavili rekapitulaciju
svih postupaka koje smo do sada preduzeli u skladu sa naim novim
programom akcija. Kao to znate, raunali smo da emo imati dvadeset godina
izmeu dva rata kako bismo konsolidovali sve dobitke koje smo izvukli iz
Drugog svetskog rata. Meutim, broj naih protivnika se naglo poveava, a
njihova aktivnost dobija na intenzitetu pa emo, imajui to u vidu, morati
veoma brzo da pokrenemo trei svetski rat.
Cilj za koji se borimo tako snano i odluno gotovo tri hiljade godina nam je
praktino ve na dlanu. I ba zato moramo pojaati nae aktivnosti i panju na
njegovom konanom dostizanju. Mogu Vam sa sigurnou obeati da e za
najvie deset godina naa rasa imati svoje pravo mesto u svetu, i to u svetu gde
e svaki Jevrejin biti kralj, a svaki Goj na rob. (Frenatian aplauz prisutnih. )
Seate se nae uspene propagandne kampanje tokom tridesetih godina, kada
smo doveli do poveanog antiamerikanizma u Nemakoj, a isto to samo
obratno - i u Americi. Nemci su mrzeli Amerikance, Amerikanci Nemce, a sve
to zajedno je, na kraju, rezultiralo otpoinjanjem Drugog svetskog rata. Evo, i
sada smo postigli visok nivo antiamerikanizma u Rusiji, a, s druge strane,
strah od komunizma u Americi je neopisiv. Celokupna ova histerija koju smo
kreirali posle Drugog svetskog rata sada primorava sve manje drave da se
svrstaju uz Ameriku ili Rusiju.
Sve smo pripremili za poetak treeg svetskog rata. Rusi i Azijate su u
potpunosti pripremljeni, ali su nam problem Amerikanci koji jo nisu dovoljno
motivisani, ali e i to uskoro, uz pomo nae tampe, biti reeno.
Na prvi naredni cilj je izazivanje treeg svetskog rata i program koji sada
- 660 -

sprovodimo mora ubrzo dovesti do njega. Ovaj rat e po svojoj destrukciji
materijalnih dobara i ljudskih, Gojskih, ivota biti najvei u istoriji. Izrael i
vajcarska e, naravno, ostati neutralni, a kad se ove dve sukobljene strane
naisto meu sobom unite mi emo se pojaviti da uspostavimo mir i
presuujemo. Ovaj rat e za sva vremena okonati nau vekovnu borbu protiv
Goja i mi emo konano moi da se predstavimo svetu. Mogu Vam s velikom
sigurnou rei da se nakon ovog rata nee zaeti ni jedno jedino belo dete.
Naa Kontrolna komisija e zabraniti i onemoguiti belcima da se meu sobom
pare. Belkinje e moi da imaju snoaj samo sa crncima, a belci sa crnkinjama.
Razmnoavaemo ih kao stoku sve dok bela rasa u potpunosti ne nestane. Tako
e ta vrsta, kao na najvei neprijatelj, nestati s lica zemlje.
Kad mi zavladamo vladaemo svetom u hiljdugodinjem miru, bez ikakve
opozicije naem pravu i veri. Naa superiorna inteligencija e lako obezbediti
punu vlast i dominaciju nad novostvorenom rasom tamnoputih ljudi.
Obrazovaemo ih tek koliko nama bude trebalo, ali pameti nee imati.
Moda emo i u ovom novom ratu morati da ponovimo nemile scene iz
Drugog svetskog rata kada smo omoguili onim Hitlerovim banditima da ubiju
neke od naih sunarodnika. Ali, vi znate da smo to morali da uinimo kako bi
obezbedili adekvatnu dokumentaciju i argumentaciju za nau politiku koju evo
ve sada vodimo protiv svih koji nam se suprotstavljaju. Jer, ko danas moe da
kae ita protiv nas, a da ga mi odmah ne proglasimo nacistom, faistom i s
pravom ne traimo njegovo izoptenje. Kad to znate onda vam je jasno da
nekoliko hiljada nae nastradale brae nije prevelika cena za oruje koje smo
time dobili.
Kako bih Vas uverio u nau superiornost u odnosu na belu rasu podsetiu vas
samo na sve one njihove izume, a koji su danas u naim rukama i dejstvuju
protiv njih. Svi ti masovni mediji koje je izmislila i razvila bela rasa danas su
pod naom vlau i govore ono to mi elimo i kako mi kaemo. Sva ta
savrena oruja koje je Goja izmislio i razvio danas se proizvode u velikom
broju, a bie upotrebljena u narednom ratu protiv njega samoga. Njihova
intelektualna i tehnoloka superiornost su u slubi nae mudrosti...
I tako, na kraju, s vizijom pobede i konanog uspeha ja Vas pozivam da se
nakon ovog naeg skupa ovde vratite u zemlje iz kojih ste doli i intenzivirate
svoj do sada dobro voen posao, jer dan kad emo mi zavladati nije daleko.
Dan kada emo mi biti svetlo sveta je na dlanu nae ruke. Ostalo je jo samo
da stisnemo aku.
Zapisnik, odnosno stenogram, s ovog sastanka evropskih rabina, preko
Kanadske obavetajne slube, dostavljen je septembra 1952. godine svim
vladama irom sveta, a integralni tekst objavilo je samo nekoliko novina. ta
se iza zatvorenih vrata svetske diplomatije dogaalo ostaje tajna, ali je
- 661 -

injenica da su nakon ovog skandala s govorom rabina Emanuela Rabinovia
(Rabbi Emmanuel Rabinovich) Cionski mudraci zamrznuli sve aktivnosti do
daljnjega.

Zapisnik 1999. 2008.

Ovo, zapravo, nije nikakav zapisnik ve neka vrsta beleki i seanja na
razgovore voene sa Robertom Kimom Gabejem (J ubbay Robert Kimm
Gubbay), lanom ugledne britanske aristokratske porodice i nekadanjim
visokim slubenikom Kanadske administracije. Ovaj osamdesetogodinji
Englez i danas poseduje paso koji mu je svojevremeno lino izdao princ
Henri, vojvoda od Gloestera i guverner Australije. Ove beleke u izneti onim
redom kojim sam ih zapisivao pa je stoga izvesno da e u njima biti problema
sa hronologijom istorijskih dogaaja. Meutim, smatrao sam, ipak, da je
najuputnije da ih to vernije iznesem pred itaoca bez dodatnih prerada i
povezivanja.
Kim je zavrio najprestinije engleske kole, a besprekorno govori engleski
i francuski dok se srpski m pristojno slui. Kanadu i slubu u vladi napustio je
prevremeno se penzioniui zbog pretrpljenog nervnog sloma jer, kako sam
kae, iako sam bio kolovan i obuavan da izvravam odreene stvari, na
kraju se ispostavilo da nemam stomak za to. Danas ima dve strasti: kuvanje i
itanje sve to je vezano za srpski narod.
U ovih nekoliko godina u etnji duoj, sve zajedno gledano, od hiljadu
kilometara etalitem Pet Danica u Herceg Novom - Boka Kotorska, Kimm mi
je izneo mnoga od svojih zapaanja i promiljanja upravo na temu Novog
svetskog poretka i Srbije:
Ovo s bombardovanjem Srbije je zapravo poetak pravog kraja prie koja
traje preko hiljadu godina. Stvari su se priblile kraju, a da gotovo niko to i ne
zna. ta vie, niko i ne zna o kakvom se kraju radi.
Vidite, NATO agresiju na Srbiju 1999. nisu odobrile Ujedinjene Nacije, a
nije je odobrio nijedan parlament nijedne od 19 drava lanica
Severnoatlantskog pakta. Ovo je prvi put u pisanoj istoriji sveta da je jedna
vojna alijansa samostalno odluila i napala jednu suverenu i nezavisnu dravu.
I zgovor im je bila navodna zabrinutost za navodno ugroene Albance.
Meutim, sutina stvari, pored ostalog, nalazi se u odluci o dekompoziciji
Srbije koja je 1914. spreila realizaciju politike drang nacht Osten, a 1945.
poremetila izvoenje plana Barbarosa. Danas se intenzivno radi na katolienju
- 662 -

Crne Gore i pojedinih delova Albanije i, s druge strane, uspostavljanju
dominacije islamskog faktora u BiH, Kosovu i Metohiji i Makedoniji. Kada se,
jednog dana, proglasi nezavisnost Kosova i Metohije otvorie se i pitanje
statusa Rake oblasti i, pre svega, Vojvodine. O Vojvodini e se prvo priati
kao o nekakvoj evropskoj regiji u okviru podunavskog prostora, a kada to
zaivi pitanje osamostaljenja e biti nita vie do pitanje vremena. Pri tome,
ne zaboravite, cilj je unitenje Srbije kao drave i to e se izvesti kroz politiku
njenog regionalizovanja koja e se pravdati i objanjavati navodnim
razliitostima na regionalnoj osnovi, koje su istorijske, kulturne, ekonomske,
etnike. Na kraju, kad se Srbija podeli pristupie se finalnoj fazi njene
dezintegracije izazivanjem meuregionalnih konflikata.
Raspad SFRJ je bio nemonovan jer se morala stvoriti Hrvatska, a potom i
Slovenija i, naravno, muslimanska drava u srcu Evrope kao ameriki payoff .
Za Zapad je posebno zabavno bilo ono to se dogaalo u BiH; shvatite, rat
izmeu Muslimana i Srba je bio bratoubilaki rat i njemu su se radovali
Vatikan i svi ostali izmatici. Seme zla je ponovo, duboko zasaeno, a oni su
lukavo, kakao samo oni znaju, od BiH stvorili kompenzaciono mesto za sve
ono to rade na Bliskom istoku. Srbi islamske vere i Srbi pravoslavne vere
nemaju, objektivno gledano, ni jedan jedini razlog da se meusobno
sukobljavaju. Muhammedovi sledbenici su naseli na njihovu igru - nevide kako
se unitava jedan od najstarijih gradova na svetu Badd, kako e Tehrn i
Dimashq uskoro zadesiti slina sudbina i kako Izrael poniava Palestince i
sve ostale Arape. Vi sa svim tim niste imali veze, a njima neka Allh oprosti
za ono to su uradili i dalje rade. Meni kao J evrejinu nije jasno da li svi ti
Muslimani u BiH iskreno veruju da su im SAD prijatelj i dobroinitelj?!
Neverovatno.
Papa Lav X (Giovanni di Lorenzo de' Medici, krteno ime) je 1519. dodelio
hrvatima titulu Antemurale Christianitatis (bedem odbrane hrianstva) i
Hrvati su tokom XVI veka tako bili nazivani irom Evrope. Meutim, kada je
Kara Mustafa paa (Merzifonlu Kara Mustafa Paa) 1683. krenuo na Be
Hrvati su digli ruke od odbrane hrianstva i razbeali se irom Evrope; na
prostorima sadanje Hrvatske ostali su Srbi. Nakon neuspele turske opsade
Bea Vatikan je uz pomo Austrija, esto perfidno ali i primenom brutalne
sile, otpoeo sa svojim prozelitizmom - katolienje Srba. Tako su, nikako
drugaije, Srbi prvo postali katolici, a potom i Hrvati prema kojima je Vatikan
opet gajio specijalne simpatije.
Meunarodnu podrku snagama koje su ve otpoele rat za razbijanje SFR
J ugoslavije prvi je otvoreno pruio papa J ovan Pavle I I (Karol Jzef Wojtya).
On se poetkom 1991. obratio svetu sa tezom o potrebi uspostavljanja
politikih promena u Jugoslaviji uz obrazloenje da su narodi Jugoslavije
razliiti po kulturi, veri, istoriji i jeziku. Na zahtev Vatikana Trilateralna
komisija na svom zasedanju u Tokiju aprila 1991. usvaja izvetaj (T.F.R. No.
- 663 -

41) o neophodnosoti razlikovanja rimske od vizantijske Evrope to bi, ako se
tako na stvari gleda, predstavljalo opravdanje za priznanje prava Slovenije i
Hrvatske na otcepljenje od J ugoslavije. Ve 28. juna 1991. papa upuuje
otvoreno pismo Stjepanu Mesiu, Franji Tumanu i Milanu Kuanu kojim ih
podrava u borbi na ostvarenju legitimnih prava i aspiracija naroda.
Kardinal Toran (J ean-Louis Pierre Cardinal Tauran) je u Vatikanu 29. jula
1991. odrao sastanak sa svim akreditovanim ambasadorima dravama
Evropske zajednice i tom prilikom je razraen koncept po kome se intervencija
EZ-a i KEBS-a u jugoslovenski konflikt nebi mogla smatrati za meanje u
unutranje poslove J ugoslavije. Avgusta 1991. slubeni list Vatikana
LOsservatore Romano je zatraio od lidera zapadnih demokratija da Srbiju
vrati na granice s poetka XX veka, odnosno na njene pretkumanovske granice
sa esnaest okruga: beogradski, smederevski, poarevaki, uprijski,
jagodinski, kragujevaki, uiki, valjevski, abaki, rudniki, sokoski,
boravik, niki, pirotski, topliki i vranjski. Tom prilikom Vatikan se nije
libio da i takve granice Srbije oceni znaajnim podseajui na izjavu Oto fon
Bizmarka kako pretkumanovska Srbija poput jea iri bodlje na sve strane.
Za Vatikan e, nema sumnje, Srbija, kolika god da je, uvek biti prevelika.
Na vanrednom zasedanju visokih funkcionera KEBS-a 3. septembra 1991. u
Pragu delegat Vatikana je podravo secesiju Sloveni je i Hrvatske uz
obrazloenje da je to na liniji politike izgradnje nove Evrope! Po Vatikanu
unutranje granice u Jugoslaviji nisu bile administrativne ve prave istorijske
granice, meunarodno priznate i ustavom garantovane. Istog meseca u
Zagrebu je otvoren prvi centar Opus Dei-a na elu sa svetenikom Stanislavom
Crnicom. etiri meseca kasnije - 13. januara 1992. godine Vatikan je priznao
Sloveniju i Hrvatsku kao nezavisne drave, a nakon njega to je uinilo jo 16
drava lanica Evropske Zajednice. Ohrabrene svojim jedinstvenim nastupom u
rasturanju J ugoslavije 16 zemalja EZ-a se februara 1992. okupilo u Mastrihtu
kako bi potpisale Ugovor kojim su proirile svoje zajedniko delovanje na
sektore spoljne politike i bezbednosti, ime je stvoren novi politiki entitet
Evropska unija.
I ako je Vatikan bio zadovoljan realizacijom svoje dotadanje destruktivne
politike prema Jugoslaviji on svoju misiju nije smatrao okonanom u odnosu
na odreivanje stradalnike sudbine srpskog naroda. Na sastanku Bilderberga
koji je 18. maja 1992. odran u francuskom letovalitu d' vian razmatran je i
podran stav Vatikana o neophodnosti intervencije u J ugoslaviji uz
obrazloenje zatite ljudskih prava. U skladu sa ovakvim humanitarnim
zalaganjima Vatikana i sam NATO pakt je redefinisao svoj koncept delovanja i
uspostavio novi organ Savet za severnoatlantsku saradnju (North Atlantic
Cooperation Council). Neto kasnije NATO usvaja koncepta Zajednike
zdruene operativne grupe (Common J oint Task Force), a sve sa ciljem da se,
delovanjem u i izvan evropskog kontinenta, podri navodna Evropska
bezbednosnt i odbrambeni identitet. Time su de facto resursi NATO saveza
- 664 -

stavljeni na raspolaganje EU prilikom ostvarivanja njene zajednike spoljne i
bezbednosne politike koja je posebno razraena u tzv. Peterburkom
deklaracijom (Petersberg Declaration). Pozdravljajui ujedinjenje evropskih
drava na kvalitativno novim osnovama i garancije koje takvom ujedinjenju
prua NATO list LOsservatore Romano 1995. godine zahteva bombardovanje
Srba u BiH nazivajui to aktom urazumevanja nerazumnih. Po tvrenju
biografa Pavla I I , a o tome postoje i brojni drugi dokumenti, papa je tvorac
koncepcije humanitarne intervencije koja nije nita drugo do jedna od
varijanti jezuitske postavke o kanjavanju u ime milosra. U skladu sa ovim
je i bombardovanje Srbije 1999. godine u narodu prozvano Milosrdni aneo
iako je zvanian naziv bio Allied Force (Saveznika sila).
Ako danas govorite o umeanosti Svetog oca u rasturanje J ugoslavije to
nikome, bar ne onima koji iole poznaju istoriju rimokatolike crkve, nije
sporno i neshvatljivo ak ta vie, ini se da je to normalno. Meutim, ako
ponete bilo kakvu priu o nekakvoj antikoj zaveri jedne elitne grupe
pojedinaca da osvoje svet, niko vas nee ozbiljno shvatiti, a ako pri tome
spomenete i vanzemaljce kao to su Annunnaki, na primer, veina e biti
uverana da vam, u najmanju ruku, nije dobro. O sukobu Gvelfa i Gibelina
toliko bitnom za nau istoriju ljudi gotovo da nita i ne znaju i zato e vam se,
iz svog neznanja i neobavetenosti, iskreno podsmehivati. Eto, to su, na neki
nain, osnove njihovog uspeha ljudsko neznanje i neobavetenost.
I stina, nema ba puno knjiga koje otvoreno, poteno govore o Novus Ordo
Mundi - Novom svetskom poretku i tajnim organizacijama koje ve vekovima
polako postavljaju njegove temelje. Ali, ovde nisu u pitanju samo tajne
organizacije jer se Novi svetski poredak danas, u velikoj meri, oslanja na
dobro nam poznate meunarodne organizacije i institucije. Niko ne moe da
kae da nije uo za Ujedinjene nacije, Meunarodni monetarni fond, Svetsku
banku, Svetsku trgovaku organizaciju, Crveni krst. . . Svi smo uli za te
organizacije i svi mislimo da znamo ime se one bave. No, stvari odista ne
izgledaju onako kako nam se to predstavlja. Istina je mnogo manje ruiasta i
neminovno povezana sa postojanjem i delovanjem bankarskih kartela i
multinacionalnih kompanija koje de facto kontroliu sve te od ljudi otuene
meunarodne organizacije i institucije.
Moja oba roditelja su J evreji i vaspitavan sam u najstrooj jevrejskoj
tradiciji. Prvo to sam nauio, valjda pre nego to sam i progovorio, a rano
sam progovorio, je da zapravo i nisam s ovoga sveta, odnosno da sam
pripadnik odabranog naroda, da pripadam Boijem narodu. Sa tim saznanjem i
verovanjem sam odrastao. Bio sam neto posebno i bilo mi je potrebno
ezdeset godina da shvatim da, zapravo, ne elim i, to je jo vanije, ne mogu
da budem neto posebno. eleo sam da budem samo ovek. Nisam se enio
plaei se da to to nosim u sebi nije moda zarazno, nasledno, a verujem da
svakako nije dobro. Nemam decu, a sada je, i da hou, kasno. Toliko sam blizu
- 665 -

svog ovozemaljskog kraja da se vie i ne seam poetka.

Jevreji....

J evreji su udan narod, a zapravo i nisu narod ve pripadnici raznih
arapskih plemena. Oni su Arapi, a da to i ne znaju. Oni ratuju s roenom
braom, a da toga nisu ni svesni. Oni su u sukobu s celim svetom, a da im to
niko jo nije saoptio. Moja porodica je poreklom iz Persije, a ve tri veka
ivimo u Engleskoj. Ako biste danas pitali bilo kog lana moje porodice ta je
po nacionalnsoti svaki bi vam odgovorio da je Yhdh - J evrejin. To je,
zapravo, jedna od velikih tajni koje J evreji nose sa sobom. Niko od nas nije
nesrean to nemamo otadbinu jer nam je otadbina zapravo ceo svet mi
odista jesmo mondijalisti i to nam odgovara. Morate znati, kad govorite o
nama J evrejima, da mi svoj idenditet dugujemo Tori i Talmudu; mi
jednostavno nismo vezani ni za jednu posebnu teritoriju. Nas vezuje naa
prolost i vera u budunost. Moda nas ba iz tog razloga mnogi prepoznaju
kao nosioce i promotere svojevrsnog mondijalizma, liberalizma i naravno
dananje demokratije kao i svih oblika marksistikog uenja. Da, komunizam
je vavilonska tvorevina ba kao to su to liberalizam i demokratija, kakve svet
danas poznaje.
Grci su tvorci antike, odnosno atinske demokratije ( ),
kao naina politikog upravljanja dravom i ona je zaprepaujue slina
dananjoj demokratiji upravljanja ljudima. Prosto je neshvatljivo da su ljudi
tako nave da ne shvataju da je demokratija nastala u izrazito robovlasnikom
drutvu kakva je bila Atina i da su pravo glasa i slobodu imali samo zasluni
graani, a ne i ene, robovi, mladii neposobni za rat i svi ostali graani ija
oba roditelja nisu bili Atinjani. Demokratiju je, kao oblik vladanja, u Atini
507. g. p. n. e. uveo poznati grki robovlasnik, politiar i voa klana
Alkmeonida uvaeni Kajstens ( ). Borei se za vlast protiv svojih
politikih oponenata, Hipiasa i I sagorasa, on je mukim i za oruje doraslim
graanima ponudio participaciju u vlasti ukoliko mu pomognu da zasedne na
atinski presto. Graani su mu pomogli svojim orujem i on je nad poraenim
protivnicima uzviknuo: snaga naroda. Grka kovanica dmos
kratos ne znai, kako mnogi misle: narod vlada. Ne, to je prosta konstatacija
da u narodu lei snaga; ko od monika uspe da pridobije tu snagu za sebe
vladae celom dravom. To je tako bilo tada. To je tako danas.
Kajstens je odrao re: pravo glasa su dobili i imali samo oni koji su
odsluili vojni rok i ija su oba roditelja bila roena u Atini. Niko vie! ene,
graani Atine stranog porekla, robovi, invalidi, za rat nesposobni. . . Nikad! Od
- 666 -

250.000 ljudi njih ne vie od 5.000 je steklo pravo glasa. Pri tome, za rat
sposobni i spremni su svoje pravo glasa mogli da iskazuju samo na posebnim
saborima nazivanim eklasia ( ), a po principu jedan ovek jedan glas. I
tada, kada su glasali, mogli su samo da odluuju o onome to bi im ponudio
komitet bul () od 500 visokih dravnih inovnika koji su bili
pripadnici deset vladajuih atinskih plemena eupatrida. Mogli su da glasaju
samo o onome to im je bilo ponueno, a ta e to biti nije bilo do njih.
J edna od prvih inovativnih mera demokratora je bila uvoenje institucije
izgnanstva - ostracizam ( ) to im je omoguilo da sve svoje
politike ili ekonomske protivnike jednostavno proteraju iz Atine na period od
deset godina. Demokratija nikada nije trpela autoritete i neistomiljenike.
Ostracizam je bio klasian politiki in koji sa pravom i pravdom nije imao
nikakve veze - nije postojalo nita nalik na optunicu ili suenje. S druge
strane, kada bi protiv nekog i bio pokrenut sudski proces sve je zavisilo od
sudija iji su izbor i reizbor zavisli u potpunosti od onih koji su proces i
pokretali to je najee i dovodilo do osuujuih presuda
. Najbolji ali i najtraginiji primer stradanja jednog protivnika
demokratije je suenje i ubistvo Sokrata. O ovom krvavom piru atinskih
demokratora govorio je i pisao Platon u svom na daleko uvenom delu
Odbrana Sokratova ( ). Platon je, ma koliko to nekome
danas moe izgledati udno, bio odluni protivnik demokratije i iskreni
zagovornik aristokratskog naina upravljanja drutvom i dravom. S ovim u
vezi vano je, kao prvo, imati u vidu da grka re aristokratija
( ) zapravo znai jednostavno vladavina najboljih. Kad god je
govorio o Platon je zapravo govorio o pojedincima koji su trebali
biti na vlasti iz prostog razloga jer su bili najbolji, a nikako zbog toga to su
bili nekog posebnog porekla. Kroz istoriju je postalo normlano da se pojam
aristokratije, odnosno vladavina najboljih povezuje s plemstvom
(La noblesse ) poto su se plemii prvobitno zbog svoje hrabrosti i umenosti,
a potom i zbog svoje mudrosti i obrazovanja smatrali najboljim pripadnicima
jednog drutva.
I ma jo jedan detalj o kome je Platon pisao i govorio kada je promiljao o
grkoj demokratiji, a to je atinska, odnosno grka pederastija ( ) ili
pedofilija ( ) kako su je opisivali grki pesnici. ak je i pria o
samom poetku grke demokratije najdirektnije vezana za najpoznatije grke
pederaste Harmodija ( ) i Aristogitona ( ) koji su pokuali
da ubiju atinske vladare Hiparha i Hipiju. Ovaj atentat se perse smatrao inom
roenja atinske demokratije.
Harmodije i Aristogiton su voleli da govore kako su smisao i funkcija
pederastikih veza zapravo uvoenje mladia u svet odraslih i odgovornost pri
emu sama sutina ovakvih odnosa ne lei toliko u seksualnoj strasti koliko u
politikim interesima. Po njima demokratska drava mora imati koristi od ovih
- 667 -

veza jer ovako odgajano prijateljstvo ima obavezujuu ulogu ne samo u
politici ve i u vojsci gde se ljubavnici bore jedan do drugog. Ovakav nain
formiranja vojnih odreda e kasnije postati poznat kao Tebanske svete ete
( ) - sastavljene od 150 parova ljubavnika. Princip
pouzdanosti ovakvih vojnih formacija je objanjavan time to se ni jedan od
ljubavnika nikada ne bi odluio da pobegne s bojnog polja i to ne zbog
hrabrosti ve iz potrebe da do sudnjeg asa brani svog voljenog. Pored toga,
pederastiki parovi su u antikoj grkoj smatrani osnovom demokratije i mnogi
vladari koji nisu imali veze ili dobre odnose sa njima su se iskreno pribojavali
za svoj status. Najpoznatiji antiki politiari za koje postoje pouzdani dokazi o
njihovim pederastikim, odnosno pedofilskim vezama su: Solon utemeljiva
pederastije u Atini, Pizistrat, Hipija, Hiparh, Temistokle, Aristid, Kritija,
Demosten, Eshin, Pausanija, Lisandra, Agesilaj, Polikrat, Hieron, Agatokle,
Epaminonda, Pelopida, Arhelaj I , Filip I I Makedonski i td.
Koliko i kako je demokratija bila prihvaena na prostorima tadanje Grke
najbolje govori podatak da je od oko 1.500 gradova-drava ( ) samo njih
tri stotine prihvatilo ovakvo politiko ureenje (pederastija i pedofilija su bili
ire prihvaeni). Atinska demokratija je nestala sa Aleksandrom Velikim
(Otrovan 11. juna 323. g. p. n. e. u palati Nabukodonosora II, najuvenijeg
vladara Novog vavilonskog carstva, od strane jednog pederasta), a u ostatku
Grke sa dolaskom Rimljana. Vidite Rimska republika, a potom i Rimsko
carstvo su postale najvee svetske sile ne zahvaljujui demokratiji ve kroz
neogranienu, apsolutnu vlast jedne prosveene linosti koja je imala titulu
imperius maius, odnosno imperator. Mi se danas koristimo i divimo rimskom
pravu Ius Romanum, a njegovi tvorci su demokratiju prezirali kao
najperfidniji sistem upravljanja dravom i drutvom.
Demokratija je bila i ostala (politika) vladanja ne aristokratije ve
nekih drugih ljudi koji e se svetu 1538. predstaviti pod nazivom la
bourgeoisie (buroazija). Vanost imovine, odnosno supremaciju materijalnih
vrednsoti nad intelektom i humanizmom promovie bourgeoisie svojom
revolucijom iz 1789. i to je godina kada se ona izborila da samo odabrani
graani steknu formalno pravo glasa La dmocratie formelle to je i danas na
snazi. Da bi ste ovo shvatili valja se potsetiti da je pravo glasa za izbor
poslanika britanskog parlamenta 1780. godine imalo svega 3% stanovnika; taj
procenat poveao se 1918. na oko 37% ali ni tada meu biraima nije bilo ena
one nisu imale puno pravo glasa sve do 1928. godine! U najveoj i
najpoznatijoj prvoj liberalnoj demokratiji savremenog sveta SAD 1788. godine
pravo glasa je bilo osigurano samo belim robovlasnicima i nikome vie - ko
nije bio robovlasnik nije mogao da glasa! I sad, zamislite,
osamnaestogodinjaci su pravo glasa za izbor predsednika drave u Americi
stekli tek 1971. godine! Britanci su, u odnosu na Amerikance, bili
velikoduniji pa su starosedeocima Australije Aboridanima, koje su tokom
stogodinjeg osvajanja ovog kontinenta gotovo istrebili, dala pravo glasa
- 668 -

ve 1967.
Prema podacima UNESCO-a ene su pravo glasa u Grkoj dobile 1952. , u
vajcarskoj 1955.,a u Lihtentajnu 1984. Amerikanke, bele puti naravno, su
pravo glasa ostvarile 18. avgusta 1920, a Afroamerikancima je pristup
glasakim mestima omoguen 1965. Zamislite, Vrhovni Sud SAD je tek 1966.
godine proglasio neustavnim naplaivanje izborne takse u Severnoj Karolini i
jo nekim dravama ko nije imao da plati nije mogao da glasa - La Divina
Commedia! Kako je i koliko demokratija selektivna govori Vam i injenica da
su UN tek 1979. usvojile konvenciju o Zabrani svih vidova diskriminacija
prema enama (Convention on the Elimination of all Forms of Discrimination
against Women) ali nju, ni do danas, nisu prihvatile SAD ampion
demokratije. U Saudijskoj Arabiji, toj Americi tako bliskoj zemlji, ene, kao
i u Vatikanu uostalom, nemaju ni danas pravo glasa.
Vidite, mislim da je demokratiju najbolje ocenio pokojni Vinston eril kada
se 11. novembra 1947. obratio britanskom parlamentu: Democracy is the
worst form of government (Demokratija je najgori oblik vladavine)! O
demokratijama kao totalitarnim oblicima vladanja ljudima i upravljanja
dravama govorio je i istaknuti jevrejski istoriar i profesor na Jerusalimskom
univerzitetu J akob Talmom ( ), a njegovo miljenje su delili i mnogi
drugi meu kojima valja spomenuti Bertrana Juvennala (Bertrand de J ouvenel
des Ursins), francuski filosof i politiar i Edvarda Kara (Edward Hallett "Ted"
Carr), engleski istoriar.
U dananjim demokratskim sistemima odvija se bezskrupulozno
manipulisanje veinom i to tako to se umesto istinskog informisanja koje bi
omoguilo ljudima da ravnopravno i po sopstvenoj svesti i savesti uestvuju u
odluivanju, sprovodi plasiranje kontrolisanih informacija. Na ovaj nain
kontrolori ljudske svestvi, a to su u XXI veku privatne kompanije i
multinacionalne korporacije, proizvode svest koja je, s njihove take gledita,
doputena i poeljna. Sve demokratske rasprave imaju svrhu samo ukoliko
stvaraju privid sukoba navodno sukobljenih interesa i volja onih koje je narod
izabrao u predstavnike domove na svim nivoima organizovanja i
funkcionisanja drave. U te rasprave koje mogu poprimiti privid gotovo pravih
sukoba obavezno su ukljueni i mediji s ciljem da sve predstave kao proces
slobodnog iznoenja i usklaivanja miljenja, a to je nita drugo do osnov i
temelj na kojima je uspostavljena i na kojima i danas poiva liberalna,
odnosno formalna demokratija. Na taj nain ljudi se izlau ne samo
ideolokom ve, na kraju, policijskom i vojnom teroru.
O demokratiji je, kao retko ko pre i retko ko posle njega, lucidno promiljao
jedan Srbin Momir Nikoli. U svojoj knjizi Kritika demokratije koja je
objavljena jo 9. marta 1929. i koja je sve do nedavno bila skrajnuta od
javnosti Nikoli pie:
- 669 -

Kada se danas kae demokratija, onda pod tom reju treba razumeti pokret
koji je izaao iz Revolucije koju su 1789. sproveli masoni u Francuskoj, a
kojoj je konaan pravac dao vajcarsko-francuski filosof Ruso (Jean-Jacques
Rousseau). Tu spadaju sve demokratije na kontinentu, kojima se kao bitno
slina moe dodati i amerika demokratija. . . Demokratija se javila kao
preobraaj ne samo politikog poretka nego isto tako privrednog i drutvenog
i ona je duboko preobrazila privredu i drutvo kao i politiku. Demokratija je u
politici proglasila narodnu volju, u privredi slobodnu utakmicu, a u drutvu
pravo pojedinca. Meutim, ovde treba uiniti jednu prethodnu primedbu koja
se tie samog tog izraza ekonomska demokratija. . . Ko j e za ekonomsku
demokratiju, taj je, pod uslovom da zna ta trai, za komunizam, koji jedini
ostvaruje, istina jo uvek samo u teoriji, demokratsko stanje drutva. . .
Demokratija, i prema onome to je htela da sprovede i prema onome to je
sprovela, javlja se kao poredak jednakovremeno politiki, privredni i
drutveni. . . Problem nije u tome to se od primene demokratskih naela nema
to oekivati ve u tome to su ona urodila samo zlom. . . Demokratija nije
ostvarili ni slobodu ni jednakost ni bratstvo. Nije dala narodu nita od onoga
to mu je obeala. Ali mu je dala obmanu da je suveren i da preko pretstavnika
koje bira vlada sam sobom. . . Demokratija posmatra i ureuje oveka kao
takva, odvejeno od svih prirodnih veza njegovih, od svih odnosa koji ga u
stvarnosti okruuju, odreuju, ograniavaju. . . Prirodna pojava za nju nije
ovek lan porodice, ovek lan optine, ovek lan poziva i tako dalje, nego
usamljen pojedinac u sredini isto tako usamljenih pojedinaca, u kojoj
usamljenosti ona vidi jemstvo njihove slobode.
Ako demokratija ta ne priznaje, to je da moe biti drugog merila vrednosti
sem broja. Svi birai, bez obzira na duboke razlike u prirodnoj i socijalnoj
vrednosti njihovoj, su jednaki pretstavnici narodne suverenosti. Demokratija
se, dakle, zasniva na naelu veine. Sposobni su meutim uvek u manjini.
Odsustvo jakih linosti, dravnika, to je prirodna slabost demokratije i
svakako da je ovo njen najvei apsurd. Ali je to i najbitnija dogma njena. Ako
tu nanete demokratiju, onda se posle ceo predak njen sam po sebi urui. . .
Zabluda je verovati da se sloboda, koja treba da brani graane od drave
moe zasnivati i osiguratu ustavima, dakle jednostranim inom te iste drave. . .
U demokratiji se smatra da drava ima pravo na sve, a to je stoga to se u
demokratijama sloboda graana iscrpljuje birakim pravom, koje je prividnost
slobode. I dok mu se ta prividnost slobode redovno isplauje, demokratski
graanin idealno trpi sva stvarna nasilja.
Zato to se sloboda ne razume, vidi onde gde je ne moe biti a ne trai onde
gde joj je mesto, svaki napad na demokratiju shvata se kao napad na
slobodu. . . Posle svih demokratskih izbora narodne mase ostale su duboko
razoarane. Narod voli svog poslanika ali ga ne voli kao pretstavnika narodne
- 670 -

suverenosti nego kao svog advokata kod drave to je njegova uloga. No,
demokratija je kroz parlamentarizam rastrojila smisao narodnog
pretstavnitva. Ona je ponitila nadzornu ulogu parlamenta nad radom vlade
koja preko svoje parlamentarne veine oslobaa sebe svake odgovornosti i
moe da radi ta hoe. Tako, vlade danas nikome ne odgovaraju jer se
odgovornost vlade narodnim pretstavnicima svodi na odgovornost vlade
vladinoj veini u narodnom pretstavnitvu.
Ako vlada ima jaku i sigurnu veinu, to je oligarhija jedne stranke u kojoj
niko nikome nizata ne odgovara. . . Kada vlada nema jaku i sigurnu veinu,
onda se dravni ivot, usredsreen u hodnikim doaptavanjima i sednicama
narodnog pretstavnitva, pretvara u prizore za uveseljenje graanstva....
Nekome danas moe zvuati paradoksalno, ali upravo je liberalna
demokratija, proizala iz buroaske revolucije 1789. sa svojim pokliima o
pravima i slobodama ljudi, postala nosilac totalitarne i destruktivne ideologije
koja svojom politikom dvostrukih standarda, a preko novostvorenih
nadnacionalnih i transnacionalnih centara moi dovodi do relativizovanja
samog smisla ljudskog postojanja, postojanja porodice, tradicije, vere i
identiteta nacije. Vie nema dilema da je liberalna demokratija, odnosno
liberalizam totalitaran kao i sve druge ideologije jer je ona kao i komunizam,
faizam, nacizam, anarhizam i globalizam pripremljena u istoj kuhinji po
receptu poznatom jo od 1789
Odmah nakon Francuske revolucije filosof Deremi Bentam (J eremy
Bentham) je skovao pridev meunarodni (international) kako bi objasnio
ljudima da su sebinost i koristoljublje one odrednice ljudskog karaktera koje
e diktirati budua svetska kretanja. Vek i po nakon Bentama, odmah nakon
Breton Vudsa - 1944, Oliver Rajzer (Oliver Leslie Reiser) i Boldvin Dejvis
(Blodwen Davies) obelodanjuju svetu, kroz svoju knjigu Planetarna
demokratija (Planetary Democracy: An I ntroduction to Scientific Humanism
and Applied Semantics), da je dolo doba globalizacije vladavine u kojima
glavni akteri vie nisu narodi niti nacionalne drave. Danas vie nije
nepoznanica da su unuci, praunuci, ukununuci i navrnunuci medijatora iz
1789. doveli svet do take globaliziovanog privrednog sistema kojim, bez
ikakve kontrole i odgovornosti, upravljaju nadnacionalne trgovake
korporacije i bankarske institucije.
Liberalna demokratija pored svoje na sva zvona promovisane politike
ideologije ima i svoj, od javnosti dobro skrajnut, eshatoloki nivo
religioznosti. Oni koji su svojim novcem i intrigama 1653. ukinuli englesku
monarhiju su isti oni koji su svojim novcem i intrigama, vek kasnije, ubili
francuskog kralja Luja XVI. I u prvom i drugom sluaju umesto monarhija su
proglaavane republike sa parlamentarnim ureenjem koje je per se
obezbeivalo vladavinu kapitala. I Engleska i Francuska su se nakon toga
- 671 -

razvijale kao imperijalne sile ali ne kroz irenje odreene civilizacije, kulture
i tradicije, ve kroz pljaku i trgovinu ljudima. Oni koji su se zaklonjeni
svojim novcem i intrigama pozivali na ljudska prava i slobode nisu,
objektivno, inili nita nego delovali u skladu sa Mojsijem koji je, govorei o
pravdi i slobodama, preuzeo ovozemaljsku vlast za sebe, a nebesku dao
roenom bratu Aronu. Meutim, kada danas govorimo o Jevrejima i njihovoj
povezanou sa demokratijom, bankama, medijima i sl. nikako i ni pod kojim
uslovom ne smemo i ne moemo da misl imo na svekoliki jevrejski narod. Ne,
nikako ne! Moemo i moramo prvo govoriti o Akenazi ( ) J evrejima ili
Hazarima, a tek potom o jevrejima koji su potomci trinaest vavilonskih
porodica. Hazari stoje iza cionistikog pokreta koji je 31. avgusta 1897.
godine osnovao, po njihovom nareenju i uz blagoslov Judo-Babylon
svetenstva, Teodor Hercl (Theodor Binyamin Ze'ev Herzl) u Bazelu,
vajcarska. E vidite, cionisti su ovim pokretom prigrlili demokratiju kao neto
to im jo od 1789. pripada po zasluzi ali se, pri tome, ni na koji nain nisu
odrekli drugih, njima omiljenih, sredstava za ostvarivanje linog bogatstva i,
preko njega, ostvarivanja uticaja nad ljudima.
Pripadnici svih trinaest, ne dvanaest kako se misli, od kojih je nastala
jevrejska nacija, ili rasa - kako god, uglavnom nikad nita nisu radili. Bili su
to nomadi, trgovci ili naprosto razbojnici koji su presretali i pljakali
karavane. Tako je bilo, a tako je i danas samo to vie nisu u pitanju karavani.
Teko ete nai i jednog Jevrejina koji se bavi stoarstvom ili zemljoradnjom
to su sramotna zanimanja. J evreji preferiraju poslove kao to su bankarstvo,
advokatura, menjaki i klasini poslovi kamatarenja, oni su u tzv. ou biznisu,
masovnim medijima ili, to je danas posebno vano, politici. Mislim da se,
ipak, neki od njihovih pripadnika i dan danas, kao pre vie hiljada godina,
bave poslovima s one strane zakona. Ako vas interesuje koji su to poslovi rei
u vam: svi koji donose najvei profit, a to mogu biti poslovi s drogom,
pornografijom, falsifikovanjem novca i umetnikih vrednosti, orujem,
trgovinom belim robljem ili bilo ta drugo. J ednostavno, nije vano, bar ne
dok se dobro isplati.
Amerika vlada je po zakonu obavezan da svake godine Kongresu Sjedinjenih
Drava podnese izvetaj o naporima stranih vlada usmerenim na ukidanje
tekih oblika trgovine ljudima. Zakon koji regulie napore protiv trgovine
ljudima, Zakon o zatiti rtava trgovine ljudima (TVPA) istie da je cilj borbe
protiv trgovine ljudima kanjavanje trgovaca ljudima, zatita njihovih rtava i
spreavanje trgovine ljudima. U izvetaju za 2001. godinu amerika vlada u
delu o organizovanom meunarodnom trgovanju belim robljem navodi I zrael
kao dravu sa najveim brojem prestupa po ovom pitanju. Kako je reakcija
javnosti bila veoma burna i jasno antijevrejski profilisana ukazala se potreba
da Stejt department ublai svoje ocene. Tako se 2. juna 2002. oglasio ameriki
dravni sekretar Kolin Pauel izjavivi: Izrael sarauje sa nama kako bi ojaao
svoju anti-trafficking politiku.
- 672 -

Pokuaj amerike administracije da ublai negativne posledice sopstvenog
izvetaja o jevrejskog trgovini belim robljem devalviran je samo est meseci
nakon istupanja Kolina Pauela. Naime, Israeli daily Haaretz objavio je
lanak o nastavku nesmetane trgovine ljudima u I zraelu gde se, prema
njihovim saznanjima, i dalje svake godine proda najmanje tri hiljade devojaka
kao belo roblje. Pri tome, Haaretz naglaava kako se o ovoj stranoj pojavi u
izraelskoj tampi nikada nepie kao o trgovini robljem ve samo kao o
uobiajenoj trgovini prostitutkama. Haaretz zavrava konstatacijom da
ovom vie milijardi vrednom poslu u I zraelu nema ko da stane na put jer je, za
jedno to dobar posao, a za druge nita strano. To nita strano Haaretz
stavlja na duu izraelskoj policiji i sudovima koji gotovo da i ne procesuiraju
trgovinu belim robljem, a i kad im se to desi najdua zatvorska kazna izreena
za ovu vrstu kriminala je bila osamnaest meseci. Za ovakav sramno niske
presude Zaheva Galon (Zehava Gal -On) iz organizacije za ljudska prava
BTselem kae: To je mogue prosto zato to izraelski zakoni prave bitnu
razliku izmeu Jevreja i onih koji to nisu uvek na tetu onih koji to nisu.
Mnogo odreeniji i jasniji po pitanju dvojnih standarda jevrejskih zakona bio
je profesor na Univerzitetu u J erusalimu I zrael ahak (I srael Shahak): Prema
rasistikim odredbama izraelskih zakona sve ene koje nisu roene kao
jevrejke se automatski smatraju i tretiraju kao harlot prostitutka.
Da Izrael nita nije uinio tim povodom vidi se i iz izvetaja Amnesty
International za 2005. godinu u kome stoji da je I zrael drava u kojoj se svake
godine dovodi izmeu tri i pet hiljada devojaka na prisilnu prostituciju; rade
sedam dana u nedelji po osamnaest sati dnevno. I zraelski Knesset (skuptina)
je nakon svega oformio komisiju po ovom pitanju i ona ne samo da je potvrdila
nalaze Amnesty International -a i amerikog State Department-a ve ih je i
dopunila policijskim izvetajima prema kojima se u I zraelu, a prvenstveno u
Haifi i Tel Avivu dnevno obavi preko 25. 000 plaanja za seksualne usluge u
ukupnom iznosu od preko dvadeset i pet miliona dolara; J evreji sve ene
gantyles nazivaju kurvama - shiksa ( ) ili, u modernijem argonu, harlot
to je izraz preuzet direktno iz TaNaH-a.
O jevrejskoj trgovini mladim ruskinjama, ne retko maloletnim, oglasio se ak
i CBS News 23. marta 2005. kojom prilikom je citirao Zehva Galona (Zehava
Galon) iz Committee Against Trade in Women (Komitet protiv trgovine
enama): Devojke koje se prisiljavaju na prostituciju se prvo prebijaju, potom
viestruko siluju i, na kraju, prodaju na javnim licitacijama kao roblje za
najvie 10. 000$ za svaku. Prema Galonu najvei problem u suzbijanju ovakve
vrste trgovine belim robljem je u svesti jevrejske javnosti koja ne vidi nita
strano u tome ta se deava shiksa-ma ali i samoj policiji koja problemu
trgovine ne-jevrejima ne predaje poseban znaaj.
Kada se danas govori o trgovini belim robljem valja citirati jevrejskog
istoriara i dekana Fordham College-a Edvarda Bristoa (Edward Bristow) koji
- 673 -

u knjizi Prostitution and Prejudice objavljenoj 1982. godine u Oksfordu
navodi kako Jevreji ve vekovima vode glavnu re u trgovini robljem, a da u
poslednjih stotinak godina dominiraju evropskom i azijskom trgovinom belim
robljem enama. Pri tome, Bristo navodi kako su jevrejski trgovci belim
robljem danas najprisutniji u Rusiji, Ukrajini, Moldaviji, Bugarskoj, Bosni...
Moda je, ipak, najeksplicitnije o jevrejskim trgovcima belim robljem
govorio dr Vilijam Luter (William Luther Pierce). Ovaj fiziar potie iz stare,
bogate i ugledne amerike junjake porodice koja vodi poreklo od uvenog
guvernera Alabame Tomasa Votsa (Thomas Hill Watts). Obrazovao se na
univerzitetima Rajs (William Marsh Rice University) i Kolorado (University of
Colorado at Boulder) gde je i doktorirao nakon ega je predavao na
univerzitetu Oregon (Oregon State University). Kako su mu preci, tokom XI X
veka, bili veliki robovlasnici dr Vilijam se, paralelno sa svojim studijama,
bavio i izuavanjem fenomenom trgovine ljudima. Saznanja do kojih je doao
su ga, prvo, navela da postane lan najpoznatijeg amerikog antikomunistikog
udruenja John Birch Society, a potom i da osnuje meunarodnu organizaciju
National Alliance koja e, u velikoj meri, biti antijudejski orijentisana. O
razlozima koji su uticali na njega da karijeru fiziara u najveoj svetskoj
tehniko-tehnolokoj laboratoriji Los Alamos National Laboratory zameni
politikim angamanom dr Vilijam je vie puta govorio, a na primedbe da su
njegovi stavovi u mnogome rasistiki i, ne malo, judeofobini on odgovara:
My action is just reaction (Moja akcija je samo reakcija). Pojanjavai svoja
oseanja dr Vilijam je 30. oktobra 1999. godine, samo par godina pre smrti,
dao intervju koji e kasnije biti objavljen pod nazivom Novi Protokoli (The
New Protocols). I z ovog intervjua izdvojiemo samo deo koji, izvesno,
objanjava dosta toga:
J evreji su u XVI I I i XI X veku posedovali najvei broj ako ne i sve brodove
za prevoz robova. Oni nisu bili samo vlasnici brodova ve su i sve posade bile
sainjene od Jevreja kojima su, po pravilu, upravljali jevrejski oficiri i
kapetani.
J evreji su dominirali trgovinom ljudima jo od rimskih vremena i to naroito
trgovinom belim ljudima. J evrejski trgovci belim robljem su svuda sledili
Cezarove jedinice, kako u Galiji tako i u Germaniji i drugim severnim
teritorijama gde su kupovali sve rimske zarobljenike posebno ene. J o od
tih dana pa sve do danas J evreji dominiraju svetskom trgovinom robljem i
pored toga to ih je, vie nego esto, hrianska crkva pokuavala u tome da
sprei. Protiv njihove trgovine ljudima prvi je ustao rimski car Teodosije II
(Flavius Theodosius J unior) ali su oni, tada kao i danas, uvek opstajali u
svojoj trgovini ljudskim duama.
U vreme cara Teodosija, i mnogo vekova nakon njega, se o J evrejima kao
kamatarima i trgovcima ljudima sve znalo, a onda je, naprasno, nakon 1789. o
- 674 -

tome prestalo da se pie i govori. Tim pre je gotovo neverovatno da je ova
tema pravo javnosti ponovo stekla tek nakon to je o njoj objavljen lanak u
najuvenijem jevrejskom tampanom mediju: The New York Times. U broju od
11. januara 1998. godine ovih novina pojavio se lanak Contraband Women
napisan od strane njihovog dopisnika iz J erusalima Majkla Spektra (Michael
Specter).
U lanku se na specifian nain govori o jevrejskoj trgovini mladim
ruskinjama i ukrajinkama. Majkl Spektra, izmeu ostalog, pie da je sedite
mree trgovine ljudima bazirano u Moskvi i glavnom gradu Ukrajine, Kijevu.
Po njemu, celokupna trgovina mladim devojkama je u rukama ruske mafije ali
Spektra proputa da ukae na injenicu da su lanovi ovih ruskih bandi svi, od
prvog do poslednjeg, J evreji sa ruskim pasoima. Ovo ne iznenauje s obzirom
da je u SAD praksa da se o jevrejskim kriminalcima koji su iz nekadanjeg
Sovjetskog Saveza doli u Ameriku uvek pie samo kao o Rusima. J edan od
najuvenijih ruskih kriminalaca u SAD je svakako Jevrejin Vadim Rabinovi
(

). Njega je, prvi put, ira amerika javnost

upoznala tek kada se u Majamiju fotografisao sa Bilom Klintonom za koga je,
u to vreme 2006, popunjavao njegove predizborne fondove. Danas je taj
kriminalac predsednik Ukrajinskog jevrejskog saveza koji svojim novcem
podrava i njegov zemljak Semion Mogljevi (

),
okarakterisan od strane amerikog FBI i Interpola kao capo dei capi (gazda
svih gazda) svih ruskih mafija irom sveta. I , zamislite,

poseduje
Ukrajinsko, Rusko, Maasrsko i Izraelsko dravljanstvo!
Inae, pria o eksploataciji Istone Evrope od strane Jevreja je fascinantna i
uasavajua. Ov vremena srednjeg veka pa do moderne ere oni su se fokusirali
na profitiranje od slabosti i poroka nejevrej ske populacije Poljaka, Belorusa,
Ukrajinaca, Rusa i ostalih meu kojima su iveli kao jedva tolerantna manjina.
Oni su, po pravili, kontrolisali prodaju alkohola i posedovali barove,
kockarnice i bordele.
Mnogi Ruski pisci su tokom XIX veka, a meu njima i Dostojevski i Gogolj,
opisivali destruktivne efekte jevrejskog delovanja na slovensko seljako
staovnitvo. Oni su time jednostavno i argumentovano objanjavali i
razobliavali sutinu vekovnog neprijateljstva koje postoji izmeu Jevreja i
Slovena. Broj belih ena koje su J evreji tokom XI X i XX veka pretvorili u
roblje poprimio je gotovo pandemijske obrise. Ova grozota zapala je za oko i
jevrejskom istoriaru Edvardu Bristou koji je pominje u svojoj knjizi
Prostitution and Prejuduce. Knjiga otkriva mnoge detalje o tome kako su
Jevreji vrbovali mlade seljanke po ruskim i poljskim selima, obino lanim
obeanjima o boljem ivotu, a potom ih transportovali do zadimljenih i
zaguljivih treerazrednih bordela u Tursku, Egipat i ostale drave Bliskog
istoka i Latinske Amerike. Neke, koje su mislile da imaju vie sree, su
zavravale kao prostitutke u Beu, Peti , Varavi ili nekoj drugoj evropskoj
- 675 -

prestonici. Kakvu su reputaciju jevrejski iseljenici iz Rusije, Poljske,
Maarske i Rumunije imali u Argentini, navodi Bristou, najbolje govori
injenica da su u Buenos Aj resu graani tradicionalnu jevrejsku nonju
automatski poistoveivali sa organizovanom prostitucijom.
Jedna fascinantna injenica koju nam Bristou otkriva je da se centar
jevrejske trgovine belim robljem mistermind of the operation, nalazio u
jednom malom poljskom gradiu pod imenom Owicim. Nemaki naziv za isti
gradi je mnogo poznatiji svetu Auschwitz! Koliko daleko su jevrejski
makroi otili u svojoj bezonosti govori, po Bristou, i podatak da je ilem
Lecki (Shilem Letzski) u Varavi ak otvorio sinagogu za jevrejske lopove,
svodnike i lake dame kako bi se tamo kajali i dogovarali. ta vie, jevrejsko
podzemlje je imalo i sopstveni rabinistiki sud Din Torah kako bi se, u
skladu sa Torom, reavali njihovi meusobni sporovi. Prema podacima do
kojih je Bristou doao 1889. godine 203 od 289 legalnih bordela u Poljskoj su
vodili Jevreji koji su od prostitutki oekivali da dnevno uslue najmanje 40
muterija. Trgovina belim robljem iz Istone Evrope je, kako konstatuje
Bristou, eksluzivna jevrejska aktivnost posednja dva veka.
Nakon revolucije u Rusiji 1917. jevrejski trgovci belim robljem postali su
komesari i nezamenljivi kreatori i izvrioci ideje o uspostavljanju logora
( ) koji su se dnevno popunjavani
hiljadama neistomiljenika i protivnika njihove judeokumunistike kamarile.
Vreme komunizma je tako postalo jevrejsko vreme za uklanjanje svih ruskih i
ukrajinksih patriota.
U komunistikoj, od strane Jevreja kontroli sanoj, Rusiji razvijao se,
paralelno sa logorima, i organizovani kriminal. O logorima su napisane brojne
knjige i ispriane mnoge prie ali o organizovanom kriminalu imamo samo dve
knjige i obe su napisali sovjetski jevreji koji su bili veoma dobro upoznati sa
svim finesama organizovanog kriminala.
J edan od pisaca J urij Brohin ( ), bio je lan jedne od jevrejskih
bandi u okviru koje je delovao kao svodnik. Njegovu knjigu Husting on Gorky
Street ( ) je objavio Dial Press 1975. godine.
Drugi pisac, Konstantin Sims ( M. ), bio je jevrejski
advokat, branilac jevrejskih kriminalaca. Njegovu kjigu USSSR:The Corruot
Society (: ) objavio je Simon&Schuste
Publications 1982. godine.
Ovi jevrejski pisci sasvim iskrno i bez i trunke straha i stida piu o
jevrejskoj supremaciji u sferama organizovanog kriminala. Brohin se, ta vie,
time i hvali uz konstataciju da je to bilo neminovno s obzirom da su Rusi i svi
ostali Sloveni dorasli tek najniem i najprostijem vidu kriminala uz upotrebu
pitolja i pesnica. Iz tog razloga, objanjava Brohin, oni nisu ni mogli da priu
- 676 -

organizovanom kriminalu koji je pripadao J evrejima sa viom inteligencijom.
Oba pisca su propustila, ne sluajno, da navedu samo jednu malu sitnicu koja
bi, da je spomenuta, razjasnila i Rusku kratku i J evrejsku visoku pamet.
Naime, svaki jevrejski kriminalac je imao nekog od svjih roaka u policiji ili,
u najgorem sluaju, u nekom od gradskih organa vlasti. Time je to-ta, i pre
nego se i dogodilo, bilo reeno.
Tako je, da pojasnimo, koji vodi poslove prostitucije i droge u
Moskvi, mogao da rauna na svog roaka a u kancelariji dravnog
tuioca da ga uvek blagovremeno obavetava o svim planovima policije. Pa
ak i ako bi, i pored sve predostronosti, neto krenulo naopako je
mogao raunati na smetaj u domu a gde je ivela njegova sestra.
Organizovanim judejskim bandama u Rusiji literalno niko nita nije mogao
pa su one, udruene sa birokratizovanim aparatom, polako narastale i
prerastale granice Rusije. Poele su da se ire i na sve drave Istone Evrope
koje su kontrolisali judeoboljevici. Kao i u Rusiji i u ovim zemljama su oni
bili prvi koji su, kad su judeoboljevici objavili da se povlae sa vlasti,
zauzeli najvanije demokratske pozicije. Sa tih pozicija su organizovali
privatizaciju one imovine koju su njihovi prethodnici nacionalizovali i tako
poeli od celih drava da stvaraju . I z tog
opteljudskog ponora, oni su se popeli na svetslost dana oslovljavajui se sa
gospodine, nosei skupa odela, jedui skupa jela i pijui skupa vina. Ti tipovi
iz organizovanog podzemlja sa svojom birokratskom bratijom su tako postali
demokratori koji su, jo jednom, na preostalu raju ponovo gledali sa puno
prezira.
Tako se, i pored smene komunizma i uspostavljanja demokratije, za Ruski ili
Ukrajinski narod malo, ako ita, promenilo. A promenilo se jeste od najgoreg
na jo gore. Danas se u Rusiji i Ukrajini mogu proitati oglasi koji nude
mladim enama, suoenim za bedom i siromatinom koju im nudi nova
demokratska vlast, primamljive ponude za poslove sekretarica, bedinerki,
turistikih vodia i sl. u inostranstvu. Kandidatkinjama nikakvo predznanje
nije potrebno, a poslodavac se, velikoduno, obavezuje da snosi sve trokove
puta i obuku koju posao bude iziskivao. Mnoge devojke odluuju da prihvate
ponuene poslove i tako pomognu i sebi i svojima kui. No, kada stignu na
krajnje odredite svoga puta nita, ba nita, ne izgleda kao to je obeavano.
Za povratak je, po pravilu, kasno!
Sluaj jedne takve devojke Irine koja je verovala da Sunce jo uvek sija nije
samo zastraujui i pouan ve je to i svojevrstan krik-poziv na akciju kako bi
se pokrenuo krstaki pohod na sve e, e, e,
e i njima sline, a sa ciljem da spasemo svoje sestre, kominice, majke. . .
Svoju duu.
- 677 -

Dvadesetjednogodinja, plavokosa, plavooka I rana je dovedena u I zrael kako
bi u njemu radila kao sekretarica. Onog dana kada je, navodno ula u
kancelariju, gazda joj je, na njene oi, spalio paso i objasnio da je ona sada
njegov rob i da e raditi u bordelu. Odbila je pa su je veseli Jevreji skinuli i
naizmenino silovali dok se nije onesvestila. No, Irina je, za razliku od
mnogih drugih devojaka, imala sree jer ju je policija nakon samo nekoliko
nedelja pronala u jednom bordelu i privela u stanicu policije radi deportaciji.
U stanici policiji I rina je inspektoru, koji je bio dovoljno strpjiv da je saslua,
ispriala sve to joj se dogodilo ali oekivana reakcija je izostala. Najvie se
iznenadila to inspektor nije ni pozvao njenog gazdu na sasluanje i to joj je
rekao da uti i ide to pre moe.
I rina, kada je dolazila na rad u I zrael, a i kada je davala svoju izjavu policiji
oigledno nije znala da u I zraelu za J evreje nije kanjivo da siluju ene i
odnose se prema njima kao robovima sve dok one nisu J evrejke. I rina, kada je
dolazila na rad u Izrael, a i kada je davala svoju izjavu policiji oigledno nije
znala da J evrejima nije zabranjeno posedovanje robova, sve dok oni nisu
J evreji. I rina, kada je dolazila na rad u I zrael, a i kada je davala svoju izjavu
policiji oigledno nije znala da jevrejska sveta knjiga Tora ne predvia zatvor
za kriminalce kad su u pitanju prestupi izabranog naroda nad goyim.
Sada se postavlja pitanje, pitanje za sve: Zato Interpol, meunarodna
policijska agencija, ne uini neto kako bi se spreila ova neverovatna
trgovina mladim enama? Zato se vlade otetih devojaka neoglase i objave
svoj glas protesta? Zato tolike nevladine organizacije toboe zabrinute za sve
nas nikada nita ne uine po pitanju trgovine belim robljem? Gde su ti tako
slobodni i nezavisni novinari da ukau na mranjatvo srednjeg veka koje je
jo tu oko nas? Odgovor je, moe biti, strano jednostavan: Niko nita nesme
jer je to jevrejski biznis!
Vidite, u dananjoj Nemakoj celokupan organizovani kriminal kontroliu
Jevreji. Ko god u Nemakoj ukae na tu injenicu bie medijski linovan jer
navodno izaziva rasnu mrnju (rassistische Beleidigungen enthlt), odnosno
bie kanjen zbog govora mrnje - Sprache des Hasses. Naime, Nemaka kao i
desetine drugih drava imaju tzv. zakone o govoru mrnje koje su izmislili
judejski pravnici 1975. godine, koristei se priom o holokaustu, kako bi bili u
stanju da uutkaju svakoga ko makar i pokua da ukae na njihovu ulogu u
organizovanom kriminalu, korupciji, trgovini ljudima i emu sve ne jo.
Pogledajte bilo koju dravu na svetu, broj J evreja u ukupnoj populaciji
stanovnitva je po pravilu jednocifren, ali je zato njihov udeo u ukupnom
nacionalnom bogatstvu obavezno dvocifren. Na primer, u SAD jedva da ih je
0,5%, a raspolau s preko 30% ukupnog nacionalnog bogatstva i to je ono to
se zna, a to se ne zna?! Polovina svih amerikih milijardera su J evreji! Pa da
li bilo ko ozbiljan moe da pomisli da se takva bogatstva stiu pukim
- 678 -

potenjem i moralom!? U Rusiji ih danas nema ni 0,5%, a predstavljaju
najznaajniji i najuticajniji deo ekonomske i finansijske elite. Krajem 1917. u
Rusiji preci te i takve elite nisu posedovali ni jedan posto ruskog bogatstva.
Samo iz ovog podatka, da ne spominjemo druge, moete videti i zakljuiti ko
je i na koji nain profitirao iz antiruske revolucije 1917. Najvei deo onoga
to su judeoboljevici oteli od ruskog cara i ruskog naroda danas pripada, na
ovaj ili onaj nain, oligarsima meu kojima ima tako mnogo J evreja.
Piui o nesrazmernom uspehu Jevreja u razliitim nacionalnim dravama
irom sveta poznati engleski novinar aim Berm (Chaim Bermant) u
cionistikom listu Jewish Chronicle koji izlazi u Londonu 1. marta 1991.
godine kae: Zato su J evreji uspeni u stvaranju novca u svim dravama
osim u I zraelu? ... U I zraelu nema gentyles pa je nemogue nai naivine, a
kad takvih nema onda nam nema ni lakih ni velikih zarada! Ovom svojom
iskrenom opservacijom Berm jasno stavlja do znanja da J evreji svoja bogatstva
stvaraju na grbai i propasti drugih ljudi, a ne na sopstvenoj kreativnosti.
Kada se u tampi pie o Kolumbiji i njenim narko kartelima to je sve istina.
Ali, to nije cela istina. To je poluistina u kojoj je izostavljeno ono najvanije.
Na primer, u novinama neete proitati da su grad Medelin (Medelln) u
Kolumbiji 1616. godine osnovali jevrejski doseljenici iz panije. Neete
proitati ni da su oni prvi, sredinom XI X veka, izdvojili beli prah iz listova
biljke Coca (Erythroxylon coca), a potom poeli sa podizanjem velikih
plantaa ove biljke. Sve do Prvog svetskog rata prodaja belog praha, odnosno
kokaina je u SAD bila legalna; on je sve do Prvog svetskog rata bio i glavni
sastojak poznatog osveavajueg pia Coca Cola. No, najvaniji deo prie o
kokainu odnosi se na uvenog svetskog trgovca opijumom Davida Sasuna
(David Sasoon, 1792.-1864.). Uz blagoslov Britanske krune Sasun je razvio
jednu od najprofitabilnijih opijumskih trgovakih mrea sa glavnim
ekspoziturama u Bombaju, Hong Kongu i angaju. Petina opijuma koja je
dolazila u Kinu bila je prevoena njegovim brodovima. I nventivni pripadnik
jedne od najbogatijih svetskih jevrejskih porodica David Sasun prvi u svetu
poinje da se bavi i trgovinom kokaina. Istina, u to vreme je beli prah imao
tretman medikamenta protiv bolova i depresije pa se o Sasunu ne moe,
striktno pravno gledano, govoriti kao o narko trgovcu bio je apotekar.
Prvi pravi klasian trgovac kokainom kao zabranjenim narkotikim
sredstvom je bio Arnold Rottajn (Arnold Rothstein). Za njega se vezuje i
poetak jevrejske dominacije amerikim podzemljem. Kada je umro 1928.
zamenio ga je zemljak Luis Lepke (Louis Lepke) koji je zajedno sa J aom
Kacenberg (J acob Y asha Katzenberg) razgranao trgovinu heroinom. ta vie,
Jaa je 1933. godina otputovao u angaj kako bi obuio lokalne dobavljae da
prave heroin. Lepke, Jaa i jo 28 jevrejskih kriminalaca su 1938. osueni
zbog trgovine opijatima. Njih su nasledili Soli Gelb (Solly Gelb), Tudi onfeld
(Tudi Schoenfeld), Hari Koh (Harry Koch), Hari Heinger (Harry Hechinger),
- 679 -

Moe Tabman (Moe Taubman) i Toli Grinberg (Tolly Greenberg). Grinberg e u
istoriju nezakonitog trgovanja drogom ui kao ovek koji je izumeo mainu
koja od tenog heroina pravi heroinske pilule.
Dananja trgovina drogama je jedan od najprofitabilnijih nezakonitih
poslova: profit na kokainu je oko 200%, a na heroinu gotovo 1.000%. Kad se
to ima u vidu onda se lake shvata zato su J evreji tako prisutni u ovim
transakcijama. J edne od najtiranijih novina u I zraelu Jerusalim Post su 1990.
objavile lanak o nezakonitom trgovanju drogama u SAD i tom prilikom
citirale ermana Bloka (Sherman Block), okrunog erifa iz Los Anelesa:
I zraelska mafija se proirila celom Amerikom. Nekada su im glavni prihodi
dolazili od iznuda i ucena, a danas su meu najveim trgovcima droge.
Najomiljenija droga im je kokain jer se ona najee koristi u viim
drutvenim krugovima.
Kada su 1985. amerike vlasti uhapsile petoricu Jevreja osumnjiene za
trgovinu kokainom i heroinom tadanji javni tuilac Njujorka Rudolf ulijani
(Rudolph Giuliani) je izjavio: Oni su ulini kriminalci i bie osueni, ali u
Njujorku imamo barem stotinak legalnih jevrejskih firmi iza kojih se kriju
nezakonite aktivnosti. Njihov pravi posao nije ono za ta su registrovane, ve
vraanje nelegalno zaraenog novca u legalne tokove. Ovo to je ulijani
rekao e se pokazati tanim tokom suenja Maksu Mermeltajnu (Max
Mermelstein) koji je bio optuen za verc 55 tona kokaina vrednog 360
miliona dolara u SAD. Zahvaljujui Mermeltajnu koji je postao saradnik Suda
FBI je 1993. godine uhapsio J akova Evhajma (J a akov Eveheim). On je
posedovao I zraelski i Kolumbijski paso, a u SAD se bavio pranjem novca
preko preduzea Prizma. Sa njim su uhapeni jo i Danijela Levi (Daniella
Levi), Benjamin Hazon (Benyamin Hazon) i Aleks Aami (Alex Ajami). Oni
su, prema navodima optunice, samo tokom jedne - 1992. godine oprali 22,5
miliona dolara. Najvei uspeh FBI je ipak postigao hapenjem dva jevrejska
kralja u poslu pranja novca Arona arira (Aharon Sharir) i Stefana Skorkina
(Stephan Scorkin) koji su optueni i osueni za pranje pola milijarde dolara.
Njihov najblii saradnik Lih Iilov (Liuh Ichil ov) se spasao bekstvom u I zrael.
Kako Izraelski zakoni ne dozvoljavaju ekstradiciju njihovih graana, nikome i
ni pod kakvim uslovima, Iilov i danas ivi u Tel Avivu.
Pored jevrejskih preduzea i banaka u posao pranja novca ukljuene su i
jaive (jevrejske verske kole) i sinagoge. Poetkom 1984. FBI je u Njujorku
provalio u najstariju jaivu u SAD Tifret J erusalim (Tiferet Y erushalayim)
zbog sumnje da se njeni bankovni rauni koriste za pranje novca zaraenog
trgovinom droge. Tokom suenja je dokazano da je devet lanova Odbora
Tifret jaive bilo umeano u ove nezakonite poslove. Dva prvooptuena su bili
Mendel Goldberg (Mendel Goldberg) i rabin I zrael Ajdelman (I srael
Eidelman). Tokom 1990. godine FBI je, po istom osnovu, uhapsio i rabina
J ozefa Krozera (Y osef Crozer) koji je prilikom hapenja kod sebe imao
- 680 -

Talmud, pet pasoa i 280.000 dolara u keu. Veoma cenjeni i poznati rabin
Abraham Lo (Abraham Low) je, sasvim sluajno, uhapen 1994. godine kada je
tajnom agentu FBI pokuao da proda veu koliinu puaka, pitolja, zatitnih
prsluka i specijalnih noeva. Tokom istrage optunica protiv rabina Loa je
proirena i stavkom za pranje novca. Utvreno je da je preko sinagoge Mogen
Abraham oprao preko 2 miliona dolara. Ne osporavajui navode iz optunice
njegov advokat je ipak insistirao na prekidu sudskog procesa i oslobaanju
rabina po osnovu navodnog antisemitizma pripadnika FBI . Naime, prema
njegovim tvrdnjama jedan od policijaca je tokom hapenja rabinu Lou rekao:
Sada Toru moe da koristi umesto toalet papira. Sud je, nakon to se u ceo
proces umeao i najpoznatiji ameriki rabin Moe Tajtelbaum (Moshe
Teitelbaum), izrekao kaznu rabinu Lou od samo pet godina. Kada je, na kraju,
smeten u zatvor rabin Lou je zahtevao: da nebude u eliji sa goyim; da mu se
slui samo koer hrana; da mu se obezbede jevrejske verske knjige kojih nije
bilo u zatvorskoj biblioteci; da mu se obezbedi posebno mesto za molitvu i, to
je najinteresantnije - poseban toalet. Svi njegovi zahtevi su usvojeni! Nakon
ovoga drava Njujork je ak donela zakon po kome se svim jevrejskim
zatvorenicima mora sluiti topla koer hrana (6$ po porciji), a ne regularna
zatvorska hrana (1$ po porciji).
Ameriki asopis Detroit Free Press retko kada objavljuje lanke vezane za
drogu. Pa ipak 2000-te je pune dve strane posvetio uspehu policije u
otkrivanju velikog meunarodnog lanca trgovaca vetakom drogom
ekstazijem. U lanku se istie da su 23. februara 2000-te, po nalogu javnog
tuioca Riarda Brauna (Richard A. Brown), u Njujorku uhapena estorica
izraelskih dravljana koji su bili mozak najvee operacije verca ekstazija u
SAD. Pored hapenja u Njujorku I nterpol je posredovao u hapenju jo
dvadesetak lanova ove meunarodne kriminalne grupe irom Evrope. Prema
izjavi agenta Luisa Rajsa (Lewis Rice, J r.) najvanija hapenja su ipak ona u
Njujorku jer se tu radilo o voama: Igal Malka (Igal Malka), Jariv Azulaj
(Yariv Azulay), Ori Ganki (Oshri Ganchrski), Ejal Levi (Eyal Levy), Robert
Levi (Robert Levy) i Ori Amar (Oshri Amar). Prilikom hapenja svi su kod
sebe imali izraelske pasoe, a posedovali su i 300.000 tableta ekstazija vrednih
sedam i po miliona dolara.
Ugledni jevrejski novinar Ben Kapit (Ben Kapita) je u listu Mariv (Ma ariv)
1994. objavio da FBI raspolae opsenom dokumentacij om o kokainskom
trouglu koji sainjavaju kolumbijski narko bosovi, jevrejski perai novca i
J evreji koji su doli iz Rusije, a koje tampa uvek imenuje samo kao Ruska
mafija. Veza izmeu kolumbijske droge, odnosno njene proizvodnje i Jevreja
je odavno poznata. Ono to naa javnost nezna je da su za obuku pripadnika
kolumbijske mafije zadueni penzionisani pripadnici izraelske armije
organizovani u posebne paravojne formacije. Tako se pripadnici paravojne
formacije Spirhed (Spearhead), na elu sa pukovnikom J ar Klajnom (Y air
Klein), od 1988. nalaze u Kolumbiji. Penzionisani pukovnik izraelske armije
- 681 -

Klajn je postao poznat iroj javnosti tek kad je u Tel Avivu osuen, ne zbog
obuke kolumbijskih mafijaa, ve zbog prenoenja odreenih znanja iz domena
korienja specijalnih vrsta oruja. Kako se to u I zraelu smatra vojnom tajnom
Okruni sud u Tel Avivu ga je osudio na globu od 13 hiljada dolara.
Poslednje u nizu vesti o kriminalnim aktivnostima rabina u SAD preneo je
britanski BBC 24. jula 2009. kada je objavio zavretak desetogodinje akcije
FBI protiv grupe politiara, poslovnih i svetenih lica umeanih u korupciju,
pranje novca i nezakonitu trgovinu ljudskim organima na terioriji drave Nju
Dersi. Dravni pravobranilac Njujorka Ralf Mara (Ralph Marra) objavio je
novinarima da je policija ovim povodom uhapsila 29 osoba, a da se meu
njima nalazi i 5 rabina specijalizovanih za pranje novca i nezakonitu trgovinu
ljudskim organima. Rabini su u ovom periodu oprali vie desetina miliona
dolara i to uglavnom kroz navodno humanitarne akcije. Ljudske organe koje su
kupovali od egzistencijalno ugroenih ljudi plaali su deset hiljada dolara, a
prodavali za sto ezdeset hiljada. Prema Ralf Mari za njih i ne samo njih ovo
je jednostavno bio nain ivota. I nteresantno da je najstariji meu uhapenim
kriminalcima bio osamdeset sedmogodinji rabin iz Bruklina Saul Kasin (Saul
Kassin).
Prie da su jevrejska nacija i vera jedno te isto samo su donekle tane;
ustvari, nisu tane nikako jer jevrejska nacija zapravo i ne postoji - postoji
samo jevrejska vera i rasa. J evreji su vera i rasa, a pre svega rasa. To nije
pitanje nacije ve pitanje rase i odanosti veri, a da tu sve bude kako treba
staraju se rabini. Oni su velika mo, glavni instruktori i kontrolori. Oni vas i
tue i sude i izvravaju ta god da je u pitanju. Izmeu malog broja, uasno
malog broja vavilonskih zaverenika i njihovih voa - Cionskih mudraca i sveg
ostalog jevrejskog naroda nalaze se rabini. Verujte mi, ovih 99% J evreja su u
teem poloaju u odnosu na sve druge koji nisu J evreji. Ortodoksni J evreji su
predmet velike manipulacije i rtve svetske zavere ije dimenzije jo niko nije
u stanju da sagleda. Te Jevreje ne vole hriani, muslimani, ateisti i ko sve ne,
a najmanje su u milosti onog jednog procenta njihove elite koju mnogi
poistoveuju sa Cionskim mudracima, mudrim starcima sa Siona, vavilonskom
bratstvui sl. Tu se zapravo radi o jednom procentu neega to nema veza s
ovim svetom, a eli, po svaku cenu, da zavlada svetom. U ovom kontekstu
citirau vam ta je Stefan S. Vajs, cionista i predsednik Amerikog Jevrejskog
Kongresa, rekao na zasedanju Kongresa u Njujorku 1938. godine: J a nisam
ameriki graanin jevrejske vere, ja sam Jevrejin. Hitler je bio u pravu kad nas
je nazvao rasom jer mi i jesmo rasa.
Niko nikad nije, na istorijski validan nain, dokazao postojanje bilo kakvog
bibliskog egzodusa iz Egipta ili nekakvo postojanje 12 ili 13 nomadskih
plemena. Niko nikad nije pronaao ni jedan jedini materijalni dokaz o
postojanju jevrejskog kralja Davida ili Solomona. Zamislite, niko nikada nije
pronaao ostatke tog velikog, grandioznog, kolosalnog hrama cara Solomona.
- 682 -

Nikada nita, ni kameni. Gde su tano ta sveta mesta na Sinajskoj gori?!
Niko, prosto neverovatno, i nezna gde je tano Sinajska gora: to mogu biti
planine na severu i zapadu Sinajskog poluostrva, na jugu Palestine u
Transjordanu i u Saudijskoj Arabiji. Danas mnogi naunici identifikuju, nisu
nikako sigurni, Sinajsku goru sa Har Karkomom, koji se nalazi izmeu Kede-
Barnee i Ejlata. Drugi, podjednako nesigurni, smetaju Sinajsku goru na jug
Sinajskog poluostva i identifikuju je sa planinom Gebel Musa. U Bibliji se ak
dva termina, Sinaj i Horiv, koriste kao naziv ove planine. Sve te prie potiu
iz nekakvih knjiga koje su, od prve do poslednje, napisali prethodnici ili sami
vavilonski mudraci , taj jedan procenat neega od niega. A vidite, toliko toga
se vrti ba oko tog Vavilona i njegovog tajnog bratstva. Zar Vam se ne ini da
se iza svaga toga, kad se neko ve toliko potrudio da sve to smisli, krije neto,
neto veoma ozbiljno.?! J a sam uveren u to!
Pogledajte, uveni jevrejski filosof Baruh Spinoza (Baruch Spinoza, 1632. -
1677. ) koji je ivot proveo u Amsterdamu izuavajui svete jevrejske knjige je
u svom delu Tractatus teologico-politicus dokazao da Mojsije nije mogao biti
autor pet knjiga Pentateuh, jer su one, po svemu sudei, nastale nekoliko
vekova nakon njega. Spinoza je ukazao na krajnje meusobno protivrene
podatke iz prve Mojsijeve knjige o stvaranju sveta i prvih ljudi, o tome koliko
je ivotinja Noe uzeo u svoj koveg, koje biljne vrste i sl. Ukazao je na
injenicu postojanja ak tri varijante Deset boijih zapovesti i mnogo toga
drugog. Analizirajui Novi zavet Spinoza ukazuje na niz sutinskih razlika
izmeu evanelja po Mateju i Luki. Na Spinozu su rabini 1656. bacili herem
(anatema) kojom je izopten iz sinagoge u Amsterdamu, a Vatikan ga je odmah
potom proganjao kao jednog od svojih najveih jeretika.
Znate i sami da je hrianstvo tvorevina vavilonskih Jevreja, a da i islam
ima istu osnovu. Prvih nekoliko patrijarha hrianske crkve su svi bili Jevreji,
a i ustanovitelj islama Muhamed se prilikom svojih molitvi okretao ka
J erusalimu. Danas vavilonski kabalisti, naslednici nekadanjeg bratstva B' nai
Haburah, pokuavaju da meusobno suprotstave ove dve religije ili, jasnije
reeno, da istrebe njihove vernike, a time i dobar deo svetske populacije. Ako
se pitate kako, odgovor je jednostavan - u jo jednom svetskom ratu. Danas
hriani ine 33% svetskog stanovnitva, muslimani preko 20%, hindusa je oko
15%, ateista ispod 15%, a Jevreja ni manje ni vie nego manje od statistike
greke, a to vam je izmeu 0, 01 i 0, 02%. Moete li da zamislite koliko
bogatstvo i koliku mo, u svetskim razmerama, ima ova statistika greka. Ako
iz ovog ve zanemarljivog procenta oduzmete obine ljude, onu masu od 99%
J evreja, iskrenih i odanih vernika, koji nemaju veze s njihovim kabalistima i
vavilonskim bratstvom, onda je procenat bogatih i monih navodno
Mojsijeovih i Aronovih naslednika gotovo nemerljiv, ali izvesno prisutan.
Sukob izmeu batinika vavilonskog judaizma i Jeue ben Josifa nastupio je
tek kad im je sruio tezge za zamenu novca ispred Hrama; da stvar bude jo
- 683 -

gora, Jeua je pozvao i narod da im ne plaa nikakve poreze. Do tada im nije
smetalo to se nazivao mesijom, naslednikom cara Davida i to je, po
njihovom sudu, irio jeres meu Jevrejima. Ali, kad im je dirnuo u kesu odmah
su se obraunali s njim. Meutim, ni tada, kao ni danas, oni nikad nee prljav
posao uraditi sami ve e ga podmetnuti nekome. Zlato je uvek bilo njihovo
glavno oruje i jedini prijatelj; oduzmite im zlato i oni e nestati, nee ih biti
ni u vidu statistike greke. Oni su bili i ostali svetski zelenai, kamatari i
hohtapleri. Zamislite, pomo koju su jevrejski bankari iz Engleske, preko
svojih amerikih ekspozitura, dali Velikoj britaniji (4, 4 milijarde dolara)
tokom Drugog svetskog rata je kasnije preimenovana u zajam. E, taj zajam su
engleski poreski obveznici bankama otplatiti tek 2006. godine. Ratni profiti
banaka su enormni i zato e, ako ni zbog ega drugog, ratova uvek biti.
Znate, evo sad mi pade na pamet, da je te ljude, taj jedan procenat
jevrejske populacije, te navodne naslednike Mojsija i Arona, te vavilonske
kabaliste, mudrace i prineve zapravo najbolje nazvati Statistikom grekom i
ja u to tako nadalje initi. Ova distinkcija mi se ini potrebnom iz razloga to
oni jesu Jevreji po roenju, ali sa Jevrejima kao ljudimai iskrenim vernicima
nemaju nikakvih slinosti. E vidite, Statistika greka je pokuala da ukloni
svog direktnog protivnika, ali u tome nije uspela jer je Jeua dobio pomo od
J osifa od Arimateje, Marije i Marte, i, naravno, od Poncija Pilata. Ostao je iv,
ali je celu stvar trebalo prikriti i nastaviti borbu protiv Statistike greeke. I
tako je smiljeno vaskrsnue i sve ostalo da bi borba bila nastavljena. A ko je
sve to osmislio i izveo?! Pa naravno, Marija Magdalena! Svakako da misterije
Vaskrsnua i mnoga toga drugog odista postoje ali ovde se nije radilo o tome.
Sa irenjem hrianstva kao religije Jeua, odnosno Isus Hristos nema veze; on
jeste tvorac tog uenja ali hrianstvo se iri zahvaljujui vavilonskom
judaizmu i farisejskom rabinu Pavlu, Jevrejinu iz Grke. Rabini su u dobroj
meri uticali na hriansku crkvu sve do XI veka, a onda im se dogodilo
Pravoslavlje otrglo im se kontroli. Kada je Rusija, nakon propasti Vizantije,
dobila status Treeg Rima Terza Roma, postali su oajni. Tada su i objavili
rat Pravoslavlju koje i danas batini autentine vrednosti uenja Jeue ben
J osifa.
Ova dananja vavilonska demokratija je po metodama delovanja slina onoj
robovlasnikoj antikoj demokratiji; sutinski se razlikuju po tome to se u
Atini i Sparti demokratija koristila za upravljanje dravom, a danas ona slui
samo za upravljanje ljudima. U antika vremena demokratija je bila dostupna
samo velikim robovlasnicima i onima koji su bili spremni da ratuju za njih, a
danas, navodno, svima. Meutim, danas, sutinski, stvarni uticaj na
demokratske proces omoguen je samo demokratorima povezanim sa
meunarodnim bankarskim kartelima. Obian ovek je danas u demokratskim
procesima samo glasaka maina koja se opredeljuje oko onih kandidata koji
mu se nude; siromani ljudi nisu i ne mogu biti aktivni nosioci demokratskih
procesa. Pa pogledajte samo koliko danas kotaju demokratski izbori! Tu
- 684 -

normalan i estit svet nema ta da trai. Narod je u toj farsi maestralno
izmanipulisan, a manipulacija je mogua jer nita nije onako kako na prvi
pogled izgleda. Potemkinova sela, eto ta je to. Ljudi
nemaju dovoljno vremena, a ni volje da ulaze u pojedinosti procesa koji ih
okruuju. Oni su, u svojoj biti, dobri i naivni i, kao takvi, predmet
manipulacije jednog broja moralnih delikvenata. Koliko je sve zamreno moe
se dobro videti iz primera Rimokatolike crkve na ijem su se elu u proteklih
hiljadu godina smenjivale pristalice vavilonskog judaizma i naslednici i
sledbenici Marije Magdalene, odnosno J eue ben J osifa. Ovi prvi su imali vie
uspeha pa tako, primera radi, stoje iza izbora uvenog pape Aleksandra VI,
poznatijeg kao Bordija ali i iza J ovana Pavla I I .
Zapravo, od kada su uklonili Jovana Pavla I, 1978. i doveli svog oveka
J ovana Pavla I I (Karol J osef Wojtyla) uli su, bar oni veruju, u poslednju fazu
realizacije svog dve i po hiljade godina starog plana. I odista, dokaz da su
moda na najboljem putu je izbor Benedikta XVI (J oseph Alois Ratzinger) na
mesto Vikara Isusa Hrista. Racinger je bio revnostan lan hitlerjungena i
mezimac pape Pija XI I , koga je Statistika greka dovela na presto iste godine
kad je i zapoela Drugi svetski rat. Moda ne znate, ali Pije XII i Hitler su se
dobro, ak veoma dobro poznavali. Da nebude zabune, Hitler se jako dobro,
ak veoma dobro, poznavao i sa ozefinom Lenhart (J osefina Lehnert), enom
koja e prvo postati monahinja pod imenom Madre Pascalina, a potom
ljubavnica i doivotna domaica kod Pija XII. Svog navodno najveeg
protivnika - Adolfa Hitlera Statistika greka je stvorila svojim finansijskim i
propagandnim potencijalima, a onda nam ga je, kada je njega iskoristila, a sve
nas upropastila, predstavila kao najveeg krvnika i jedinog krivca za sve
strahote Drugog svetskog rata. Odista, kolosalna, ali i maestralna prevara! Da
li iole razuman ovek moe da poveruje da je jedan, kako ga oni predstavljaju,
bedni kaplar i jo bedniji slikar, ovek ogranienih intelektualnih potencijala
mogao, tek tako, da postane, ni manje ni vie nego kancelar Nemake. Da li
vam se jedna takva tvrdnja ini smislenom?!
Vidite, vie od pola veka od jevreja kontrolisani i demokrata usmeravani
mediji su uspeno prikrivali injenicu da je nemaki kancelar Adolf Hitler
1938. godine bio, od strane jevrejske knjievnice i pesnikinje Gertrude tajn
(Gertrude Stein), nominovan za Nobelovu nagradu. I ako po dravljanstvu
amerikanka tajnova zapravo potie iz porodice nemako-jevrejskih
emigranata i tokom Prvog svetskog rata je, zajedno sa svojom prijateljicom
Alis (Alice B. Toklas), prevozila sopstvenim automobilom medicinski
materijal (blesss) za francusku vojsku pa joj se zbog njenog par fidlit la
France vlada posebno oduila. No, ivei lagodno u svom pariskom stanu u
quartier du Montparnasse tajnova je pomno pratila ta se sve dogaalo u
Nemakoj nakon 1919. pa je tako, na opti ok celog cionistikog pokreta, 6.
maja 1934. za New York Times Magazine izjavila Kaem da Hitler treba da
dobije nagradu za mir, jer uklanja sve elemente rivalstva i borbe u Nemakoj.
- 685 -

Isterujui Jevreje, demokratske i leviarske elemente. . . on okonava borbu u
Nemakoj. ok za cioniste bio je tim vei jer su je do tada svojatali za svoju
ne retko citiraju njenu izjavu kako svaki genije u sebi ima jevrejske krvi
(All men of genius had J ewish blood). Ne marei za razoarane cioniste
tajnova je, etiri godine kasnije, lanu Nobelovog komiteta Gustavu
Hendriksenu (Gustav Hendrikksen) predala nominaciju Adolfa Hitlera za
nobelovo nagradu za mir ali je on, opravdavajui se protokolarnim razlozima,
nije uvrstio u zvanian spisak.
Nakon tajnove, vodei rauna o protokolarnim detaljima, Adolfa Hitlera je,
u skladu sa svim pravilima, 27. januara 1939. za Nobelovu nagradu za mir
nominovao vedski socijaldemokrata i parlamentarac Erik Brant (Erik Gottfrid
Christian Brandt). On je posebno obradio sve mirovne inicijative
(Friedensinitiative) nemakog kancelara poevi od njegovog govora u
Rajhstagu (Reichstagsrede) 17. maja 1933, pa preko est mirovnih taaka
(Sechs-Punkte-Plan) od od 18. decembra 1933. i mirovnih planova
(Friedensplan) od 21. maja 1935 i 31. marta 1936. Posebnu panju Brant je
posvetio pomorskom ugovoru izmeu Britanije i Nemake od 18. juna 1935.
(Anglo-Deutsche Marinevereinbarung von 18. J uni 1935) i injenici da su,
nakon ovog Ugovora, Francuska i Engleska otpoele sa pripremama za rat -
London und Paris bewaffneten fr angriff! Nominacija je u Komitetu zavedena
pod brojem 9-1, a Brant ju i javno publikovao: Till Det Norske Stortings
Nobelkomit. Undertecknad tillater sig hrmed vrdsamt fresla, att Nobels
fredspris fr 1939 matte tilldelas Tysklands rikskansler och Fhrer Adolf
Hitler.... Tog istog januara na naslovnoj stranici magazina Time objavljen je
portret kancelara Adolf Hitlera uz natpis da je on Man of the Year - 1938!
Ovakvih i slinih natpisa o nemakom kancelaru je bilo dosta pre ali nikako i
nakon Drugog svetskog rata kada se pristupilo formiranju unisonog miljenja o
njemu kao ostraenom krvniku.
Kako neko nebi pomislio da je nominacija nemakog kancelara za Nobelovu
nagradu manje vana zato to ga je predloio jedan parlamentarac spomenimo
da je to nekada bilo uobiajeno o emu govori i primer norvekog
parlamentarca Olea Kjolbrosena (Ole Colbjrnsen) koji je iste godine
Komitetu za nagradu za mir predloio Indusa Mahandasa Karamadu. Dva
parlamentarca su predloila dvojicu ljudi za koje su iskreno verovali da
zavreuju priznanje za svoje mirovne napore ali oni ovu nagradu nikada nisu
primili. Ko je Adolf Hitler to znamo, ili mislimo da znamo, ali je vredno
napomene da je drugonominovani Karamada svetu postao poznat pod imenom
Mahatma Gandi ( )! Valja znati i to da su se Gandi i Hitler
od 23. jula 1939. dopisivali pri emu je Gandi svoja redovno zapoinjao
reima My Friend (Moj prijatelju). U pismu od 24. decembra 1940. Gandi
uverava Hitlera da njegovo obraanje reima My Friend nije pitanje kurtoazije
(That I address you as a friend is no formality) ve iskrenog potovanja i, pri
tome, naglaava kako u I ndiji ne sumnjaju u njegovu hrabrost i odanost
- 686 -

domovini niti veruju njegovim neprijateljima koji ga opisuju kao neko
udovite (We have no doubt about your bravery or devotion to your
fatherland, nor do we believe that you are the monster described by your
opponents). Svoje pismo mahatma zavrava reima Your Sincere Friend (Tvoj
iskreni prijatelj).
Kada smo ve kod tih nominacija za Nobelovu nagradu podsetimo se da je i
sa Universit de Paris-Sorbonne 1935. Nobelovom komitetu stigao predlog da
nagradu za mir dodeli oveku pod imenom Benito Amilcare Andrea Mussolini,
poznatom italijanskom profesoru, knjievniku, novinaru i politiaru
socijalistike provenijencije. Te iste godine, to se Francuza tie, Musolini je
bio un grand homme s obzirom da je sa njihovim ministrom inostranih poslova
Pjerom Lavalom (Pierre Laval) postigao dogovor da dve drave jedna drugu ne
smetaju u procesu kolonizacije, odnosno porobljavanju ostatka sveta. Problem
je, to se Francuza tie, nastao kada je Musolini neto slino potpisao i sa
Nemakom odakle je sa Ruprecht-Karls-Universitt Heidelberg odmah stigla
druga nominaciji za Musolinija. Ko zna ta bi se sve dogodilo da se
Musolinijevim nominacijama i potpisanim paktovima nije pogoenom nala
Engleska koja nije imala namere da svoje kolonije i podanike deli sa bilo kim.
Engleska je, to joj nije bilo teko, izlobirala protiv Musolinijeve nominacije,
a poetkom 1936. je kroz London Naval Agreement privukla Francusku i SAD
na svoju stranu. Razoaran ponaanjem Engleske i nestalnou Francuske
Musolini se okree Nemakoj sa kojom je 25. oktobra 1936. potisao Potenze
dell' Asse (Pakt sila osovine). Potpisnice ova dva ugovora e svoje snage
proveriti prvo indirektno u okvirima Guerra Civil Espaola, a potom i u
direktnom sukobu zapoetom 1. septembra 1939.
Niko razuman nee osporavati odgovornost Adolfa Hitlera za mnoge strahote
i uase nastale tokom Drugog svetskog rata. Ali, pogledajte, kako da pri
zdravoj pameti poverujete da su on i njegovi kompanjoni najvei i jedini krivci
za sve to se dogaalo. Hitler je odgovoran i tu nema spora. Nema spora ni oko
odgovornosti svih onih koji su ga okruivali. Meutim, kako je za ljubav
potrebno dvoje tako je i za poetak i kraj rat potrebno dvoje (I t takes two sides
to wage war, it takes two sides to end it.)! E, vidite, uveren sam da su Hitler i
oni oko njega bili samo jedna strana ratne drame koju su postavili
meunarodni bankari ti svetski lihvari. Oni su sainili scenario, producirali i
reirali ovu svetsku tragediju pretoene u dramu Drugog svetskog rata. U
naem je interesu da spoznamo pravu istinu. Ne da bismo nekoga osudili, i to
naravno, ali prvenstveno da nam se tako neto nebi vie nikada ponovilo.
Moda, u duhu ovoga to Vam sada govorim, je i nemaki Berliner
Morgenpost 11. marta 2001. zakljuio: Neue entdeckungen der russischen
forscher zeigen diesen Hitler war nicht das genie des bel, wie von allen
seiten stndig geschildert (Nova otkria ruskih istraivaa pokazuju da Hitler
nije bio genije zla kakvim ga svi sve vreme prikazuju)! Pa nije, spomenimo na
- 687 -

kraju, Hitler sluajno primio vie desetina hiljada pisama od onih koji su ga
potovali, bili mu zahvalni ili ga naprosto oboavali ili mrzeli, a o emu je
prvi pisao istoriar i publicista dr Henrik Eberle (Henrik Eberle) u knjizi
Letters to Hitler. Nakon to je Eberle publikovao samo promil pisama koje je
Hitler primio novinar Mail-a Alan Hol (Allan Hall) konstatuje: He received
more fan letters than Mick J agger, Madonna and the Beatles combined (Broj
oboavalaca koji su pisali Hitleru vei je od broja pisama koje su primili Mik
Deger, Madona i Bitlsi zajedno). I ako nevoljno i novinar Jewish World-a
Kajman (Hagit Klaiman) konstatuje kako je Adolf Hitler od 1925. do 1945.
primao vie od hiljadu pisama meseno od kojih ni jedno nije ostalo
neproitano i neprotokolisano.

Nemaka, Vatikan, antisemitizam. . .

Znate li da je u Nemakoj 1932. godine i dalje bila prisutna inflacija.
Podsetimo se da su judeodemokrate odmah po ukidanju nemake monarhije i
osnivanju Vajmarske republike (Weimarer Republik) zamenile srebrne novie
nemake marke njihovim aluminijumskim paricama: 50 aluminijumskih
feninga uvedeno je u promet umesto do tada kovanog novia od srebrne
marke. Uvedena je i papirnata banknota nemake marke (Papiermark) bez
ikakvog pokria, a to je, i za neupuene, bio znak da se judeodemokratori
pripremaju za pljaku naroda kroz politiku inflacije, odnosno hiperinflacije.
Ve 1922. najvia novanica u Nemakoj je tampana u vrednosti od 50.000
maraka, a godinu dana kasnije tampale su se novanice u vrednosti 100
milijardi maraka da bi u najgore vreme nemake hiperinflacije jedan dolar
vredeo neverovatnih 80 milijardi nemakih maraka. Tako je 1923 godine
inflacija iznosila u istoriji nezabeleenih 3, 25 miliona % na mesenom nivou,
a u novembru te godine 1.000.000.000.000 (10
12
) vajmarskih maraka vredelo
je koliko jedna marka sa poetka Prvog svetskog rata. tefan Cvajg (Stefan
Zweig), doktor filosofije i sin imunog jevrejskog fabrikanta Morica Cvajga,
je tim povodom zapisao: hiljade nezaposlenih stajalo je naokolo i stisnutih
pesnica gledalo trgovce i strance kako itave ulice kupuju za kutiju ibica.
Usled od drave kreirane i kontrolisane inflacije Nemci su se oseali
prevarenim i ponienim i to ih je, vie nego ita drugo, navelo da kasnije
prihvate ponuenu im od Hitlera ruku.
Nemakom su te 1932. godine harale nezaposlenost (42% ili 6.102.000) i
glad (oko 50% stanovnitva je bilo ispod ili na granici siromatva). Znate li da
je te 1932. godine 270. 000 Nemaca, u optem oajanju, izvrilo samoubistvo.
Neizvesnost je bila jedina izvesna stvar tada. Naravno ovakva situacija nije
bila sluajna - posledica nemakog nerada ili neega slinog. Ne, sve je to bilo
- 688 -

isplanirano jo na Versajskoj mirovnoj konferenciji kada je Nemaka optuena
za pokretanje Prvog svetskog rata i kanjena oduzimanjem svih njenih kolonija
i znaajnog dela suverene teritoriji. ta vie, Nemakoj je nametnuta i
promena politikog sistema: kajzer Vilhelm II (Friedrich Wilhelm Viktor
Albert von Preuen) je morao da abdicira, a uvedena je nekakva liberalna
demokratija koja je bila dobra samo za generisanje neprekidnih politikih
sukoba, neprekidni porast kriminala i opti moralni kolaps stanovnitva. Pored
svega toga, Nemakoj su nametnute i apsolutno nerazumne ratne reparacije u
visini od 32 milijarde dolara koje je morala da plati tokom narednih 62 godine
sa kamatom od 5%. Sve to je, zajedno sa konstantnom pretnjom od
komunistikog prevrata, de facto bio generator svih ekonomskih nedaa i
oseaja opte bezperspektivnosti nemakog naroda.
U Nemakoj su se socijaldemokrate, demokrate i katolika partija centra,
nakon Prvog svtetskog rata, okupile u nekakvu Vajmarsku koaliciju (Weimarer
Koalition), formirale vladu i odmah otpoele sa politikom unitenja nemakog
srednjeg graanskog sloja. Naravno, pre ovoga, predstavnici ovih politikih
partija su u Versaju predvoene Matijasom Erzbergom (Matthias Erzberger),
pokatolienim Jevrejem, prihvatile ne bezuslovnu kapitulaciju ve, pre i iznad
svega, to da se od Nemake oduzme 13% njene teritorije i 6 miliona ljudi; 48%
njene proizvodnje elika; 15% njene poljoprivredne proizvodnje i 90% njene
trgovake flote. Spomenimo i to da je u Versaju te godine u sklopu
mnogobrojnih delegacija bilo prisutno 117 J evreja i svi su se oni, odakle god
da su doli i koga god da su zastupali, savreno lepo razumeli. to se Nemake
tie Versaj je bio svojevrsna uvertira u finalni in ukidanja nemakog carstva i
uspostavu vladavine judeodemokratije, a to je svetu i Nemcima sveano, 9.
novembra 1919. tano u 14. 00 asova sa zgrade Reichstag-a, saoptio cionista
i socijaldemokrata Filip ajdman (Philipp Scheidemann). Dva sata kasnije i
dva kilometra dalje (sa zgrade berlinske palate Berliner Schloss) svetu se
obratio jo jedan cionista - Karl Libkneht (Karl Liebknecht) proglaavajui
novouspostavljenu Slobodnu socijalistiku republiku Nemaku (Freie
Sozialistische Republik Deutschland). Cionisti su se utrkivali u svojatanju
Nemake, a u tome im je svesrdno pomagala i nemaka centralna banka -
Reichsbank koja je zapravo bila meunarodno kontrolisana privatna banka ili,
ako ba hoete, ispostava britansko-amerikog monetarnog kartela. Voil, juif
et dmocratique (Eto vam, J evreji i demokratija)!
Kao odgovor na ovako destruktivnu judeodemokratsku politiku tokom 1919.
osnovano je u Nemakoj vie stotina nacionalno orijentisanih partija ili
pokreta vlkischparteioder bewegung. Sve one su se, bez izuzetka, zalagale
za istinski nacionalni socijalizam koji je po svojoj sutini bio antiliberalan,
antikapitalistiki i antiburoaski. Jedna od njih je bila i Nationalsozialistische
Deutsche Arbeiterpartei - NSDP (Nemaka nacional-socijalistika radnika
partija - NSDP) iji su se lanovi, od samog poetka, zalagali za nastavak
Bizmarkove socijalne politike koja se zasnivala na dravnim garancijama za
- 689 -

penzionere, bolesne, invalide, nezaposlene, studente... Osnovni politiki
slogan NSDP-a tog vremena, a i 1932, bio je Gemeinnutz von Eigennutz - opti
interes pre linog. U toj i takvoj Nemakoj, u toj i takvoj atmosferi meu
nemakim stanovnitvom je bilo oseaja antisemitizma ali ni vie ni manje
nego u ostalim evropskim dravama. Danas, kao ni tada, nije sporno postojanje
antisemitskih oseanja u Nemakoj ali je sporan odgovor na pitanje zato je
jedan od najkulturnijih, najobrazovanijih i najdisciplinovanoijih naroda na
svetu uopte imao takva oseanja. Jesu li Nemci genetski defektan narod kad
su bez razloga i bilo kakvih osnova mrzeli pripadnike jednog od najstarijih
bibliskih naroda ili su, da li je mogue, imali neki racionalni osnov za svoju
netrpeljivost?
Jevreji su se, kao malo gde u Evropi, sasvim lagodno oseali u Nemakoj.
Jedan od najznaajnijih industrijalaca s kraja XIX i poetka XX veka svakako
je bio Emil Ratenau (Emil Moritz Rathenau) iji e sin Valter (Walther
Rathenau) postati ministar spoljnih poslova Vajmarske Nemake. Najvea
nemaka brodska kompanija Norddeutsche Lloyd bila je u vlasnitvu Hermana
Majera (Hermann Henrich Meier) koji je odravao najblie veze sa pordicom
Blajhroder (Bankhaus S. Bleichrder) koja je bila, ni manje ni vie ve bankar
porodice Hoencolern (Haus Hohenzollern) - vladara Pruske, Nemake i
Rumunije. U Hamburgu najvei nemaki i evropski trgovaki bankari su bili
Varburzi (Familie Warburg), a sa Maksom Arnoldom (Max Arnhold) i
njegovom drezdenskom bankom Bankhaus Gebrder Arnhold kontrolisali su,
kako bi to Georgij Gurdijev rekao - sve i svja. J evrejima je bilo sasvim dobro
u Nemakoj. U to netreba sumnjati.
Odnos i oseanja Nemaca prema Jevrejima se bitno menjaju nakon jevrejske
zavere u Prvom svetskom ratu i izdaje u Versaju. Nahum Sokolov (Nahum ben
J oseph Samuel Sokolow), kao i svi drugi cionistiki lideri kasnije, je 1919.,
1920., 1921., 1922. i 1923. godi ne u svim svojim lancima pisao da su
oseanja koja Nemci imaju prema Jevrejima takva zahvaljujui injenici da su
Nemci shvatili da je do njihovog poraza u Prvom svetskom ratu dolo
iskljuivo zbog uloge koju su Jevreji imali u uvlaenju SAD u rat. Promena u
odnosu i oseanjima Nemaca prema Jevrejima nakon 1919. nemaju nikakve
veze sa religijom jer nikoga u Nemakoj nije bila briga za to da li je neki
J evrej otiao svojoj kui i tamo ponavljao Sh' ma Yisrael , odnosno, uj Izraele.
Nemci nisu mogli da preu preko jedne stvari, a to je izdaja Jevreja i injenica
da su trgovali sudbinom naroda u ijem su domu iveli i uivali sva prava.
U katastrofalnoj i razarajuoj ekonomskoj i politikoj situaciji 30-tih
godina NSDP je na parlamentarnim izborima januara 1932. godine dobila
37,4% glasova naroda, odnosno 230 poslanikih mandata, a marta 1933.
procenat dobijenih glasova popeo se na 43,9% odnosno 288 mesta u Rajhstagu.
NSDP se u ovim kampanjama za Rajhstag graanima prvenstveno obraao
fokusiranjem na socijalne reforme i integralni nacionalizam. Adolf Hitler se u
- 690 -

svim svojim nastupima zalagao za reavanje stambenih pitanja radnika,
modernizaciju industrije i poveane proizvodnje, uspostavljanje sveopteg
sistema socijalne zatite, eliminisanje svih recidiva reakcionarnih privilegija
iz prolosti i td. Bio je, ma ta god da se danas o njemu pie i govori,
racionalan politiar i izvanredan pragmatiar. Nacional -socijalisti su svuda i u
svakoj prilici argumentovano ukazivali na sve mane postojeeg sistema
parlamentarne demokratije koji je upravo svojim mehanizmima vladanja
izazivao i podsticao sve ono to ne valja u Nemakoj.
Podsetimo se, upravo je parlamentarna demokratija dovela do bankrota
nemake drave i potpunog obezvreivanja nacionalne valute. Prve godine
Prvog svetskog rata jedan ameriki dolar je vredeo 4,23 maraka, a 1918. bilo
je neophodno 5,77 maraka za dolar. Meutim, nakon uspostave demokratije u
Nemakoj domicilna valuta poinje naglo da propada tako da je ve 1919.
dolar vredeo 32,85 maraka; 1920. vrednost dolara je porasla na 57,11 maraka,
dok je 1921. bilo neophodno dati 83, 02 marke za jedan dolar. Poetak opte
pljake nemakog naroda od strane onih koji su upravljali dravom poinje
1922. kada je za ameriki dolar bilo neophodno platiti 430, 48 maraka da bi se
ve januara 1923. za jedan dolar plaalo 17.972 marke, u avgustu 4.620.455, u
septembru 98.860.000, u oktobru 25.260.280.000 i td. I tada, u tom optem
ekonomskom haosu, oni koji su vodili Nemaku, oni koji su je i doveli u stanje
haosa, reie da pomognu i zemlji i Nemcima tako to e ih zaduiti kod
meunarodnih lihvara sa Wall Street -a (Dawes Plan i Y oung Plan). U tom
sveoptem demokratskom kupleraju jedini koji su se zauzimali za
uspostavljanje drave postojanog reda i zakona bili su nacional-socijalisti.
Antisemitizam je u njihovim nastupima bio na marginama i bilo bi naivno, trs
nave, verovati da je neko u Nemakoj, u to i tako vreme, mogao da doe na
vlast promoviui antipatiju ili mrnju prema Jevrejima. Nemaki narod je
jedan od najstarijih i najcivilizovanijih evropskih naroda i sigurno da je
njegovo en masse (masovno) opredeljenje za politiku NSDP bilo, u vreme
velike ekonomske krize, rukovoeno istim raciom, a ne nekakvim
iracionalnim emotivnim nabojem protiv J evreja.
Vano je rei, potsetiti se da je antisemitizam u Evropi prisutan vekovima.
I ntenzitet njegovog iskazivanja je varirao ali nikad nije prestajao i nestajao, a
ne retko glavnu re u progonu Jevreja su imale rimske pape. O njihovom
antisemitizmu je dosta pisao uveni protestantski teolog Joakim Lanhmer
(J oachim Langhammer) koji u svojoj knjizi Was wird aus dieser Welt pie:
1017. papa Benedikt VI I I odobrava da se jevrejskim lihvarima u Rimu
odrube glave.
1020. papa Benedikt VI I I odobrava da se, pored odrubljivanja glava,
jevrejski lihvari mogu i spaljivati.
1095. papa Urban I 27. decembra u Klermonu, u junoj Francuskoj
saziva prve templare. Tu poinje organizovano stogodinje progonstvo J evreja.
- 691 -

1099. templari, uz blagoslov pape, dolaze u J erusalim i ubijaju vie od
100.000 J evreja i muslimana.
1179. papa Inokentije III saziva Lateranski sabor na kojem je odlueno
da Jevreji mogu stanovati samo u posebnim etvrtima.
1215. na etvrtom Lateranskom koncilu doneta je odluka na predlog
pape Inokentije III da svi Jevreji nose posebnu odeu i ute trake kako bi ljudi
odmah znali sa kim imaju posla.
1335. papa Benedikt XII odobrava da se pone sa ruenjem sinagoga i to
prvo onih u Pragu.
1494. zbog papske povelje o veticama u mnogim mestima Evrope je
ubijeno i spaljeno 1000 jevrejskih ena poznatih po vetiarenju. . . .
Meu prvim poznatijim progonima Jevreja iz Evrope je svakako onaj
francuskog kralja Filipa I I (Philippe Auguste) koji je dan nakon krunisanja 14.
marta 1181. godine naredio da se pohapse i lie imovine svi jevrejski lihvari i
rabini. Meutim, kako je broj lihvara bio ogroman Filip II, nakon tri meseca,
odluuje jednostavno da protera sve Jevreje sa svojih kraljevskih poseda. I z do
sada ne utvrenih razloga Filip se tokom 1198. predomislio i dozvolio
povratak onim J evrejima koji bi izrazili pokajanje. Svi su se pokajali i vratili u
Francusku. Nakon samo tri decenije francuski kralj Luj I X (Louis I X de
France) je otkrio da se najvei broj francuskih plemia i uglednih graana
zaduio kod jevrejskih lihvara to ih je primoravalo da im otplauju velike
kamate ili ine odreene protivusluge koje su, ne retko, bile na tetu same
drave. Ne elei da posee za drastinim merama Luj IX 1234. uvodi dravnu
kontrolu nad finansijskim poslovanjem J evreja; primorava lihvare da svim
svojim dunicima otpiu treinu dugova i donosi uredbu kojom zabranjuje
plemstvu dalje zaduivanje i bilo kakvo drugo poslovanje sa jevrej skim
menjaima novca. Na zahtev pape Grgura IX Luj IX u Parizu 1243. spaljuje
preko 12.000 primeraka Talmuda i drugih religioznih spisa i donosi odluku u
progonu najzloglasnijih jevrejskih lihvara.
Najvei italijanski sholastiki filosof i najuticajniji katoliki teolog svoga
vremena Toma Akvinski (Thomas von Aquin; papa I van XXI I ga je 1323.
proglasio svecem) je pred svoju smrt 1274. pozvao evropske hriane da se
uvaju jevrejskih rabina, njihovog uenja i propovedi. Zahtevao je da se svi
J evreji koji su preli u hrianstvo pogube, a ne samo ekskomuniciraju to je
bila dotadanja praksa. Engleska je bila meu prvim evropskim dravama koja
je prognala J evreje sa svih svojih teritorija 1290. godine. Za tu priliku kralj
Edvard I je izdao specijalni edikt (Edict of Expulsion) kojim se J evrejima, za
sva vremena, zabranjuje povratak na tlo Engleske; taj kraljev ukaz i dan danas
vai. Francuski kralj Filip IV je, prihvatajui argumente Tome Akvinskog, 22.
jula 1306. godine proterao J evreje iz Francuske. Pri tome Filip I V je apelovao
na sve krunisane evropske glave da jednostavno J evreje proteraju iz Evrope -
l' expulsion de d' Europe. No Jevreji su se i tada, po ve dobro oprobanom
metodu - prelaenjem iz judaizma u hrianstvo, odrali na tlu Francuske.
- 692 -

Od XI veka u Nemakoj je, u vue navrata, bilo velikih antijevrejskih
pokreta. Nemci su bili besni zbog injenice da jevrejski lihvari kamatarenjem
oduzimaju imanja nemakih domaina i ak ih pretvaraju u vlastite robove.
Besan zbog ovakvog jevrejskog hohtapl erisanja car Fredrik I I (Friedrich I I ) je
1236. izdao ukaz Servi Camerae Nostrae - sluge nemake drave, kojom je
sve jevreje nainio slugama nemake drave. Opet su Jevreji poeli masovno
da prelaze u hrianstvo to je, na kraju, primoralo nemake vladare da
prihvate poziv Ludviga I V (Ludwig I V. der Bayer) da se organizuju i od 1346.
do 1348. ponu Juddenschlacht masovno i nasilno oslobaanje nemakih
zemalja od J evreja.
Jedan od najveih ali i najstranijih revolta protiv jevrejskog lihvarenja i
ispovedanja vere na nain koji vrea hriane dogodio se 12. marta 1421.
godine. Vladar Austrije vojvoda Albert I I (Albrecht I I . von Habsburg) je,
nakon viegodinjih pritubi svojih podanika na lihvarenje i versku
iskljuivost Jevreja pa i optubi za prinoenje hrianske dece na njihov oltar,
23. maja 1420. pozvao J evreje da se iskupe za sve svoje grehe prelaskom u
hrianstvo ili naputanjem svih teritorija pod njegovom vlau. Pri tome valja
imati na umu da Albert I I nije imao samo titulu austrijskog vojvode ve je bio
i Rex Romanorum. Mnogi su J evreji odabrali odlazak ali je mnogima odlazak
bio onemoguen s obzirom na teke optube za lihvarenje i neprimereno
unitavanje hrianskih dunika. Na dan 12. marta 1421. Albert II je za, po
njegovom miljenju, najgore od onih koji gori biti ne mogu odredio smrtne
kazne. Tri nedelje kasnije u danu danas poznatom kao Wiener Gesera na
centralnom bekom trgu spaljeno je 212 Jevreja. Nakon ovoga dolo je do
masovnog paljenja jevrejskih kua, oduzimanja imovine i prisilnog
pokrtavanja. Sve ovo je ubrzo rezultiralo time da je austrijsko vojvodstvo,
gotovo u celosti, bilo zabranjena zemlja za J evreje.
Generalni edikt o izgonu J evreja iz Aragonije i Kastilje - Decreto de la
Alhambra o Edicto de Granada objavljen je 31. marta 1492. godine.
Portugalija je primila preko pola miliona J evreja nakon to su bili prisiljeni da
napuste paniju. Meutim, kako su Jevreji odmah po dolasku u Portugal poeli
sa svojim kamatarenjem i drugim finansijskim malverzacijama kralj Manuel I
(Manoel I ) odmah je 4. oktobra 1497. potpisao ukaz o progonu svih J evreja i to
ne samo iz Portugalije ve i iz svih portugalskih kolonija.
uveni reformator hrianskog uenja i osniva protestantske crkve, profesor
moralne filosofije na Univerzitetu u Erfurtu i biblijske egzegeze u Vitenbergu
Martin Luter (Martin Luther) se 1543. godine obratio tadanjim nemakim
kneevima posebnim spisom O Jevrejima i njihovim laima (Von den J den
und iren Lgen) uz zahtev da im zabrane da se bave zelenakim
pozajmljivanjem kapitala i da ih primoraju da, kao i svi Nemci, ive od
sopstvenog rada u znoju lica svog. Luter se tom prilikom zalagao za
unitenje svih jevrejskih bogomolja, zabrane svakog delovanja rabina i
- 693 -

oduzimanje svih jevrejskih imanja nastalih kao posledica lihvarenja. Pored
toga, insistirao je da im se oduzme i sva pokretna imovina steena po osnovu
kamatarenja oduzme. U Von den J den und iren Lgen Luter pie: J evreji su
kurvanjsi narod i, kao takvi, nisu nikakav Boiji narod. Njihov rod i svi zakoni
se moraju pojmiti kao prljavtina. . . Imaju lik avala kome se i inae stalno
klanjaju i stoga se za njih ne moe imati razumevanja i iskazivati samilost.
U svim evropskim hrianskim dravama, u skladu sa crkvenim zakonima,
pozajmljivanje novca uz kamatu bio je greh. Tim poslovima ni jedan hrianin
nije smeo da se bavi. U takvoj situacji u ulozi zajmodavaca uz kamate
nastupaju J evreji koji su se na tim poslovima enormno bogatili. Vremenom su
mnogi ugledni hriani postali rtve njihovog novanog zelenaenja, a to je
polako sve J evreje dovodilo na veoma lo glas. Prvi koji je osudio jevrejsko
uzimanje hrianskih dunika u ropski odnos bio je 599. godine papa Grgur I
(Gregorius Magnus). Nakon njega i mnoge druge pape su pozivale Mojsijeve
sledbenike da se klone lihvarenja i oslobode svojih hrianskih robova.
Prvi papa koji je odbio da osudi J evreje po bilo kom osnovu bio je Analekt I I
(Pietro Pierleoni, krteno ime; vladao od 1131. do 25. januara 1138.) to je
potpuno razumljivo s obzirom da je i sam bio Jevrejin. Njegov roeni brat
ordan Pierloni (J ordan Pierleoni) je, est godina nakon Analektove smrti, ak
proglasio Rimsku komunu, demokratsku dravu koja je trebala da zameni
postojeu vlast u Rimu. ordana mnogi nisu shvatali ozbiljno osim papa
Celestina I I (Guido di Castello, krteno ime) i Lucija I I (Gherardo
Caccianemici dal Orso, krteno ime) koji su, im su seli u stolicu svetog Petra
1144, odnosno 1145. bili ubijeni.
Ozbiljno suprotstavljanje jevrejskom lihvarenju i njihovoj potrebi za
dranjem hrianskih robova suprotstavie se odluno tek papa Inokentije III.
On je na I V lateranskom koncilu (Concilium Lateranense Quartum) 1215.
naredio da se Jevreji i prostitutke oznae na poseban nain kako bi se lako
razlikovali i kako bi svi bili na oprezu u poslovanju sa njima. Tim povodom
ak je izdata papska bula Extra Ecclesiam nullasalus kojom se posebno
govorilo o hrianskim vrlinama i bezbonikim manama. I stina, papa
Inokentije je u velikoj meri, izdavajui ovu bulu, imao u vidu staru
netrpeljivost Rima prema Jevrejima koju je prvi odluno definisao i
inaugurisao episkop Rimski Siricije (episcopus Romae Siricius, prvi episkop
koji je poeo sa upotrebom titule pape i izdavanjem dekretala - Epistolae
decretales, to su bile prve naredbe i konstitucije papa koje imaju optu
vanost za crkvu). Naime, u obraanju vernicima episkopije Akviske (prostor
dananjeg Kladova i Prahova u Srbiji), a radi suzbijanja Bonosove jeresi koju
su poeli iriti prvi Jevreji na tom prostoru tvrdei da oni imaju primat znanja
u veri hrianskoj Siricije izgovara: Ne moe se porei da se Bonos veoma
osramotio tvrdei da je Marija imala jo sinova i da je njena svetost
degradirana injenicom da je nakon roenja Isusovog njena utroba podarila jo
- 694 -

potomakata o ovom stavu rei nego da se radi o jakom poricanju injenica,
i o javnom stavljanju na stranu J evreja, koji tvrde da ga nije mogla roditi
devica, iz ega proizilazi velika opasnost za samu veru. Papu, u ovom
sluaju, u potpunosti podrava i episkop grada Remezijane (u srpskom
srednjevekovlju zvane I zvori, dananje Bele Palanke kod Nia), Nikita tako to
u jednoj propovedi krajem I V veka kae: Neznaboci su protiv nas digli svoj
glas, judejska sinagoga je skoila protiv svete crkve.
J edna od posledica bule Epistolae decretales je i to da se nakon nje poelo
sa primenom ute trake (nastro giallo) koja je trebala da ukae na ljude koji
ne zasluuju potovanje. Od ovog datuma Crkva polako poinje da zagovara i
neophodnost ustrojstva posebnih odredbi o istoi krvi. Nosioci, odnosno
imaoci iste krvi (oni koji u svom nasleu nemaju jevrejske ili muslimanske
krvi) treba, prema Rimokatolikoj crkvi, da oforme neku vrstu gospodarske
rase koja bi po svim pitanjima bila superiorna u odnosu na ostale. Tako je u
paniji uveden sertifikat krvi - Limpieza de sangre. Pape J ulija I I I 1550.
izdaje naredbu da se spale sve jevrejske svete knjige i proteruju rabini. Papa
Pavle VI (Giovanni Pietro Carafa, krteno ime) 12. jula 1555. izdaje bulu
Himis absurdum kojom nalae da se u razgovoru sa J evrejima mora izostaviti
oslovljavanje sa gospodine.
J o od XI veka je poznato da J evreji, u skladu sa preporukama svojih rabina,
mogu oficijelno da preu u hrianstvo, a da pri tome ne menjaju svoja verska
oseanja i uverenja. Dominikanci (poseban propovedniki red u
Rimokatolikoj crkvi koji je osnovao Sveti Dominik poetkom XIII veka)
objavljuju preko dvadeset pravila po kojima se hristijanizovani a neverni
J evreji mogu prepoznati. Tokom 1490. crkva osniva inkviziciju (I nquisizione,
tribunali ecclesiastici speciali) sa zadatkom da otkriva jeretike i ubija ih.
Jedan od najuvenijih i najuspenijih inkvizitora u 340 godina dugom periodu
delovanja institucije inkvizicije bio je Tomas Torkvemada (Toms de
Torquemada), unuk jednog hristijanizovanog J evrejina. Sa sobom je uvek
nosio kopiju pisma (Epistola Rabbi Samuelis) koju je rabin Samuel iz Maroka
(Rabbi Samuel of Morocco) 1000. godine uputio rabinu I saku (Rabbi I saac), a
kojim ga podsea na odluku jednog visokog jevrejskog tela da svi Jevreji treba
da dozvole da se prekrste kako bi to lake doli do najviih dravnih funkcija
u svim hrianskim zemljama. Torkvemada e, osim po desetinama hiljada
spaljenih hrianskih jeretika, ostati upamen i kao tvorac krilatice: J edan
narod, jedna drava, jedna nacija.
Interesantno da je najvee utoite Jevreja nakon njihovovg istorijskog
progona iz Aragona i Kastilje 1492. godine pruila islamska Turska; ne samo
da su bili dobrodoli ve su Jevreji ubrzo postali odani sultanovi podanici.
Potsetimo se - od 1517. osmanlijski sulatan je bio i islamski kalif, a J evreji su
u toj i takvoj carevini bili i ostali persona grata.
- 695 -

Ovi i mnogi drugi primeri progonona J evreja od strane evropskih vladara i
samog Rima bili su poznati svim Evropljanima. Poetkom 1933. godine NSDP
je bila najjaa parlamentarna stranka u Nemakoj. No, sama nije mogla da
formira vladu pa e joj u tome pomoi nekadanji kancelar, visoki funkcioner
Katolike partije centra, Franc fon Papen (Franz J oseph Hermann Michael
Maria von Papen zu Kningen). On je, na zahtev predsednika Katolike partije
Ludviga Kasa (Ludwig Kaas), nekadanjeg svetenika i intimnog prijatelja
vatikanskog ambasadora u Nemakoj Paelija (Eugenio Maria Giuseppe
Giovanni Pacelli), najavio i promovisao koaliciju nacionalista i nacional-
socijalista. Za tu ideju je pridobio i predsednika Nemake fon Hindeburga
(Paul Ludwig Hans Anton von Beneckendorff und von Hindenburg) koji je
pomenutoj koaliciji i dao mandat za formiranje vlade. Predsednik NSDP Adolf
Hitler izabran je za kancelara 30. januara 1933, a fon Papen za vicekancelara i
ministra inostranih poslova. U novoformiranoj vladi bilo je osam ministara iz
redova konzervativaca i samo dva iz NSDP-a. Nakon to je u Rajhstagu
podrala predlog da se nemakom kancelaru odobre vanredna ovlaenja
Katolika partija centra se sama raspustila prputajui NSDP-u svu
odgovornost za reavanje nagomilanih problema.
Konferencijom nemakih biskupa u Fuldi je 30. maja 1933. predsedavao
kardinal Bertram Adolf (Adolf Kardinal Bertram) i on je potpisao specijalnu
poslanicu u kojoj se kae: Trei Rajh na elu sa kancelarom Adolfom
Hitlerom oznaava nacionalno buenje za koje smo mi, nemaki biskupi,
daleko od toga da ga potcenjujemo ili da pokuamo da ga ometemo. Vrednost i
znaaj autoriteta posebno se vrednuju u naoj Svetoj katolikoj crkvi. Zbog
toga nama katolicima nije uopte teko ceniti novu i veliku vanost koja se
sada daje autoritetu nemake drave. Posle godina ropstva i preziranja naih
nacionalnih prava, naa nemaka nacija mora ponovo da stekne slobodu i asno
mesto u porodici nacija. . . Kada je maja 1945. uo za smrt Adolfa Hitlera
kardinal Bertram je pozvao sve nemake svetenike da odre sveanu misu u
znak seanja na Adolfa Hitlera i sve pripadnike Vermahta koji su postradali u
borbi za slobodu Nemake.
Unija katolike tampe Bavarske 27. juna 1933. daje punu podrku Treem
Rajhu izdajui saoptenje da se mora stati iza politike nacionalnog
osloboenja aktuelne vlade, za jaanje autoriteta drave, borbe protiv
liberalizma i marksizma, a iznad svega protiv boljevizma. Minhenski
kardinal Mihael fon Faulhaber (Michael Kardinal von Faulhaber) saoptava da
papa Pije XI javno pohvaljuje kancelara Adolfa Hitlera zbog pozicije koju je
zauzeo protiv komunizma. U Rimu jezutski asopis La Civilta Cattolca u
uvodnom lanku pozdravlja socijanu revoluciju u Nemakoj, najpotrebniju
nakon svetskog rasula ovih poslednjih decenija i opasnog nadiranja
boljevikog i komunistikog uragana, koji je ve prodro u Nemaku, pretei
opasnou od novog divljatva samoj civilizaciji hrianske Evrope. . . .
- 696 -

Nastojanja Rima da jasnije i jae podri novu nemaku vladu dobila su svoj
epilog u potpisivanju Rajhskonkordata - ugovora o saradnji sa Nemakom 20.
jula 1933. godine u Vatikanu. Sa nemake strane potpis na Rajhskonkordat
stavio je vicekancelar fon Papen, a u ime Vatikana potpisao je kardinal i
ambasador Vatikana u Nemakoj Paeli. Konana ratifikacija Rajhskonkordata
obavljena je 10. septembra u Vatikanu u prisustvu pape Pija XI (Ambrogio
Damiano Achille Ratti, krteno ime). Vano je napomenuti da je 11. februara
1929. Pije XI potpisao sa Benitom Musolinijem Lateranski pakt kojim je
I talija priznala Vatikan kao suverenu papsku dravu. Uvaavani teolog Karl
Adam (Karl Adam) je bliskost nove nemake vlasti i katolicizma ocenio kao
jedinstvo izmeu prirode i Boije milosti. Za Adolfa Hitlera je rekao da je on
onaj koga su prizivali glasovi naih pesnika i filosofa, i koji e doneti
osloboenje germanskog genija. Poznati istoriar i strunjak za crkvena
pitanja Jozef Lorc (Joseph Lorc) je govorio da postoji analogija izmeu
nacional-socijalizma i katolicizma utoliko to se i jedan i drugi suprotstavljaju
boljevizmu, liberalizmu, relativizmu, ateizmu, javnom nemoralu i sl.
Katolicizam i nacional-socijalizam su potpuno kompatabilni, zakljuuje Lorc.
asopis nemakih jezuita Stimmen der Zeit na naslovnoj strani objavljuje tekst
da je novi nemaki kancelar postao simbol vere nemake nacije u sopstvenu
budunost.
Iako i sam hrianin nemaki kancelar Adolf Hitler nije prihvatao ovako
otvorenu i bezrezervnu saradnju sa Vatikanom. Kao dravnik je bio u obavezi
da vodi rauna o svim graanima Nemake, a posebno najmnogobrojnijim
protestantima. Pored toga, nemaki kancelar je pravio bitnu razliku izmeu
J evreja - nemakih dravljana i Jevreja koji nemaju nemako dravljanstvo;
Vatikan takvu razliku nije prihvatao. Ovakvo njegovo odmereno, diplomatsko
ponaanje Vatikan je protumaio kao odstupanje od Rajhskonkordata pa papa
Pije XI izdaje encikliku Mit Brennende Sorge (Sa plamteom tugom). Papa je
osudio Nemaku zbog odstupanja od hrianskih vrednosti ! Kojih hrianskih
vrednosti?! O emu se tu radilo moglo bi se zakljuiti iz poslanice biskupa
Linca monsinjora J ohana Gfolnera (J ohanes Gfolnera) u kojoj stoji. Nema
nikakve sumnje da mnogi J evreji vre krajnje poguban uticaj u gotovo svim
podrujima moderne civilizacije. Privreda i trgovina, advokatura i medicina,
drutveno-politika dogaanja, sve je proeto materijalistikim i liberalnim
principima, koji prvenstveno potiu od judaizma. . . Novine, pozorita i
bioskopi puni su frivolnih i nemoralnih aspekata koji iz dubine truju
hrianski duh naroda. Boriti se protiv tog pogubnog judejskog uticaja i
unititi ga nije samo legitimno, nego je i prava obaveza savesti svakog svesnog
hrianina. U novonastaloj polemici ministar unutranjih poslova Treeg
Rajha Vilhelm Frik (Wilhelm Frick) je preko novina uputio poruku Vatikanu
da je dolo vreme da se nemaki javni ivot oslobodi religioznih uticaja: Mi
ne elimo dravne slubenike katolike ili protestante, elimo nemake
slubenike. U svojoj drugoj knjizi Savremenim mranjacima ideolog
nacional-socijalistike partije Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg) ulazi u
- 697 -

otvorenu i beskrompromisnu polemiku sa Vatikanom. Odgovor je stigao u
obliku odluke Svetog ureda Vatikana da se knjiga Savremenim mranjacima
stavi na spisak zabranjenih knjiga.
Kako ni Vatikanu ni Nemakoj nije odgovaralo zaotravanje dalje situacije
pa su tenzije ubrzo smirene. Kada je kardinal Paeli izabran za papu 2. marta
1939. godine uzeo je, na nagovor Madre Pascalina, ime Pije XI I . Prvi crkveni
prelati koje je primio bila su etiri kardinala sa nemakog govornog podruja:
Adolf Bertram, Teodor I nicer (Theodor Kardinal I nnitzer), Karl J ozef ulte
(Karl J oseph Kardinal Schulte) i Mihael fon Faulhaber (Michael Kardinal von
Faulhaber). Odmah, na poetku razgovora Pije XI I ih je izvestio da je zabranio
urednicima lista LOsservatore Romano da dalje, na bilo koji nain, kritikuju
Trei Rajh i njegovog kancelara Adolfa Hitlera. Sledeg dana, 6. marta, Pije
XI I je uputio Adolfu Hitleru pismo u kome ga zvanino obavetava da je
izabran na presto Svetog Petra. Nemaki kancelar je bio prvi strani ef drave
kome je novi papa pisao; papino pismo je bilo napisano na nemakom za
razliku od ostalih koja su pisana na latinskom. U njemu je pisalo:
Mnogo potovanom gospodinu Adolfu Hitleru, fireru i kancelaru nemakog
Rajha.
Potovani gospodine,
nakon to smo se uzdigli, putem izbora odranih u skladu sa zakonom, iz
vea kardinala na papski tron, smatram zadatkom naeg zvanja da Vama u
svojstvu efa drave poaljem obavetenje o tom izboru.
Od samog poetka naeg papovanja elim da Vas uverim da ostajemo blisko
vezani za nemaki narod poveren Vama na brigu i da za njega oinskim
oseanjima molimo Boga svevinjeg da primi od religije svu blagodat, hranu i
snagu.
Uz prijatno seanje na duge godine u kojima smo, kao apostolski nuncije u
Nemakoj, sa velikom radou sve postavili u red da bi se odnosi Crkve i
drave sporazumno doveli u stanje efikasne saradnje, na korist obema
stranama i u svrhu postizanja vaih ciljeva, mi elimo, naroito u ovom asu,
da doemo do tog cilja; toliko je arka elja koja nas inspirie i koja
omoguuje odgovornost naeg zvanja.
Gajim duboku veru da e ova naa gorea elja, koja je usko povezana sa
dobrobiti nemakog naroda i sa efikasnim unapreenjem svakog reda, uz
Boiju pomo, doi do srenog ostvarenja.
Dotle se molimo za Vas, mnogo potovani gospodine, i za sve pripadnike
Vaeg naroda, s najboljim eljama, za zatitu Neba i blagoslov Boga
svevinjega.
Predano u Rimu kod Svetog Petra, 6. marta 1939, u prvoj godini naeg
papovanja.
- 698 -

Pius P. P. XII

etiri nedelje nakon Paelijevog izbora na mesto poglavara rimokatolike
crkve i efa Vatikanske drave okonan je graanski rat u paniji. U tom ratu
uz pomo Adolfa Hitlera i Benita Musolinija pobedio je generalisimus Franko
(Francisco Paulino Hermenegildo Teodulo Franco y Bahamonde). Prvu
telegramsku estitku koju je panski diktator primio bila je od Pija XII:
estitam Vam na velikoj katolikoj pobedi. Najmlai evropski general,
nakon Napoleona, Francisko Franko je mogao, iz vie razloga, da bude
zadovoljan. Ubrzo potom je potpisao i Konkordat sa Vatikanom.
Kada je, po nalogu Komunistike internacionale Johan Elzer (Johan Georg
Elzer), pristalica cionistike politike, 8. novembra 1939. pokuao dinamitom
da ubije Adolfa Hitlera u minhenskom Brgerbrukeller on se, sticajem
okolnosti, spasao prevremenim naputanjem sale u kojoj je eksploziv bio
postavljen. Osam ljudi je ubijeno, a ezdeset troje ranjeno. Dan nakon atentata
apostolski nuncije, monsinjor ezare Orsenigo, lino je preneo nemakom
kancelaru estitke Pija XII za izbegnutu opasnost. Kardinali Bertram i
Faulhaber su svoju sreu za izbegnuti atentat javno objavili, a 12. novembra u
minhenskoj katedrali je odrana misa kako bi se zahvalilo Boijem
Provienju za udo koje je spasilo firera od zloinakog atentata protiv
njegovog ivota. Nakon to je 1. septembra 1939. godine poeo Drugi svetski
rat jedan od najuvenijih i najuvaavanijih nemakih prelata, kardinal-
arhiepiskop Minstera Klemens August je pozivao svoje vernike da brane
domovinu i da se bore protiv spoljnog neprijatelja.
Za razliku od Engleske, Francuske, panije i drugih evropskih drava
Poljska je Jevrejima irom otvorila svoja vrata. Od etrnaestog veka pa sve do
podele Poljske krajem osamnaestog veka Jevreji su bili ne samo izjednaeni sa
ostalim stanovnitvom nego su u odreenim situacijama bili ak i povlaeni
podanici; na svom dravnom vrhuncu Poljska je bila vodei evropski centar
jevrejske prosveenosti i duhovnosti. A onda, nakon podele Poljske, Poljaci
uoavaju da se Jevreji nisu ba mnogo potresli zbog zle sudbine njihove
carevine. ta vie, za razliku od nesrenih Poljaka Jevreji su nastavili da ive i
rade kao da se nita nije dogodilo. Tek tada Poljaci shvataju da J evreji nikada
Poljsku nisu doivljavali kao svoju domovinu i prema njima poinju da oseaju
odbojnosti, a potom i prezir. Nakon Prvog svetskog rata Poljska drava uvodi
kvote kojim se ograniavao broj jevrejskih studenata, a njihovo uee u
dravnoj administraciji svodi na procenat njihog uea u ukupnom
stanovnitvu. Meutim, Jevreji koji su u Poljskoj bili locirani iskljuivo u
velikim gradovima (Varava, Lo, Krakov, Lublin, Lavov) u kojima su
kontrolisali trgovinu i sve finansiske tokove definitivno su postali omraeni
meu Poljacima nakon Oktobarske revolucije u Rusiji. U to vreme, u Evropi
- 699 -

nije bilo nepoznato da su Oktobarsku revoluciju izveli judeokomunisti i da oni
stoje iza pogubljenja ruske carske porodice i utamnienja ruskog hrianskog
naroda.
Poljski nadbiskup, kardinal Hlonda (August kardyna Hlond) se 1936. godine
obratio poskmu nrodu i tom prilikom nedvosmisleno, otvoreno i bez
ustezanja povezao ydw - J evreje sa irenjem ateizma, liberalizma,
marksistikog uenja i boljevikog pokreta. Za Hlondu su oni bili
najodgovorniji za nekontrolisano irenje pornografije, ekonomske malverzacije
i podjarmljivanja ljudi putem svog finansiskog kamatarenja. Sredinom 1937.
Poljska vlada se zvanino obratila Engleskoj i Francuskoj sa molbom da joj se
dozvoli da preseli sve ydw koji nemaju njeno dravljanstvo na Madagaskar
koji je tada bio francuska kolonija. Predlog je, bez obrazloenja, odbijen.
Godinu dana kasnije Poljaci se preko svog ambasadora u Londonu ponovo
obraaju Engleskoj vladi sa molbom da im pomogne u iznalaenju reenja za
ydw koji nisu dravljani Poljske, a u njoj ive bez dozvole. Plan je bio da se
svake godine najmanje 100.000 ydw bez dokumenata deportuje izvan Poljske
na teritoriju Severne Rodezije koju su Englezi kontrolisali. Pri tome, poljski
ambasador je svoje britanske sagovornike upozorio da alternative iseljavanju
nema jer Poljska i Poljaci vie nee trpeti nelegalni boravak ydw. Engleski
odgovor je bio formulisan u duhu najboljih diplomatskih manira ali u sebi nije
sadrao pozitivan odgovor na zahtev Poljske drave.
Posle Prvog svetskog rata u Nemakoj je ivelo oko pola miliona Jevreja
koji su, zajedno s Nemcima, delili sudbinu te tune dravne tvorevine
Versajskog mirovnog ugovora. Kad je predsednik NSDP-a Adolf Hitler postao
kancelar Nemaka je bila gotovo potpuno devastirana drava. Inflacija,
nezaposlenost, opte siromatvo, glad i sl. No, i pored svega, veina nemakih
J evreja nije elela da ode u Palestinu, zata su se zalagali lanovi Svetskog
Jevrejskog Kongresa, cionisti i Statistika greka. Jevreji su se radije
odluivali da ostanu u napaenoj Nemakoj nego da idu u nekakvu pustaru
nazvanu Palestina, gde su uglavnom iveli Arapi. Nemaki Jevreji su, bez
rezerve, bili odani svojoj nemakoj domovini. Jo jedan momemenat je
karakterisao Nemaku u periodu 1919. - 1933. godine: Sve politike stranke u
kojima su jevrejski politiari imali presudnu ulogu su dramatino gubile
popularnost u narodu. Dok su krajem Prvog svetskog rata Demokratska,
Socijaldemokratska i Komunistika partija imale veinu u Rajhstagu,
poetkom 1933. njihov uticaj je bio potpuno marginalizovan. Tako su, primera
radi, Demokrate 1919. imale 74 poslanika mesta, a 1933. svega 2.
Suoen s ovakvom situacijom u Nemakoj Svetski Jevrejski Kongres
( ) 23. marta 1933. godine, samo dva meseca nakon to je
Adolf Hitler preuzeo funkciju kancelara, a na dan kada Rajhstag donosi zakon
o vanrednim merama za zatitu naroda i drave, zvanino objavljuje rat
Nemakoj. Zamislite, probajte da shvatite, jedna organizacija koja istupa u ime
- 700 -

svekolikog jevrejskog naroda objavljuje rat jednoj suverenoj, nezavisnoj
evropskoj dravi. Ovu odluku Svetskog J evrejskog Kongresa objavile su sve
svetske novine ve 24. marta, a najimpresivnija je bila naslovna strana
londonskog Daily Mail-a na kojoj je preko cele strane pisalo: Jevreji objavili
rat Nemakoj. I stog dana i londonski Daily Express objavljuje lanak o
odluci Svetskog J evrejskog Kongresa gde u antrefileu stoji: Jevrejski narod
irom sveta objavio je ekonomski i finansijski rat Nemakoj. etrnaest
miliona Jevreja je u ratu sa Nemakom. Objanjavajui politiku situaciju
u Nemakoj Daily Express 10. jula 1933. pie:
Nemaka nacija ubrzano posustaje pod upravljakom rukom stranih
elemenata u njoj. Neposredno pre Hitlerovog preuzimanja vlasti u dravnim
strukturama Nemake bilo je dvadeset puta vie Jevreja u odnosu na vreme pre
rata. Jevreji sa svojom meunarodnom povezanou su se samopostavljali na
kljuna mesta nemake dravne maine.
Lord Biverbruk (Beaverbrook), britanski novinski magnat, uoavajui svu
pogubnost cionistike medijske propagande javno objavljuje i upozorava svoje
sugraane u vezi cionistikog uticaja na britansku tampu:
Oko 20, 000 nemakih Jevreja dolo je u Englesku. Oni sada poduzimaju sve
da ne doe ni do kakvog dogovora sa Nemakom. Jevreji su zauzeli najvie
pozicije u tampi ovde. Oni sada koriste svoj politiki uticaj da nas gurnu u
rat.
Da odluke Svetskog J evrejskog Kongresa nisu prazno slovo na papiru videlo
se ve krajem marta kada su jevrejske organizacije, u svim veim Zapadnim
gradovima, organizovale masovne antinemake demonstracije. Odmah potom
preko velikih trgovina koje su kontrolisali Jevreji poeo je rigorozan bojkot
nemake robe. U New York Times od 7. avgusta 1933. je pisalo:
Svako od vas koji se jo nije pridruio ovom svetom ratu neka to uini sada,
odmah ovde. Nije dovoljno samo da bojkotujete nemaku robu. Morate odbiti
da imate bilo ta sa bilo kim ko trguje sa nemakom robom. . . Mi emo minirati
Hitlerov reim i dozvati pameti Nemce tako to emo im unititi spoljnu
trgovinu od koje su ovisni.
Za nemaku vladu i njenog kancelara ovakva reakcija Svetskog J evrejskog
Kongresa nije bila nikakvo iznenaenje s obzirom da su imali saznanja da iza
njega stoji meunaradni bankarski kartel (I nternational Banking Cartel ) koji je
preko Kongresa eleo da sprei izdavanje nove od zlata neovisne nemake
valute. Kada je 1. aprila 1933. nemaka vlada proglasila samo jedan dan
ekonomskog bojkota jevrejskih prodavnica celokupna svetska tampa je
danima pisala o nemoguim ivotnim uslovima Jevreja u Nemakoj.
- 701 -

Osniva Irgun Zvai Leumi, jedne od najzloglasnijih i najuvenijih
teroristikih cionistikih organizacija, Vladimir Jabotski (Ze'ev J abotinsky) u
asopisu Mascha Rjetach januara 1934. objavljuje lanak u kome kae:
Ve se mesecima borimo protiv Nemaca. Otpoeli smo duhovni i materijalni
rat kako bismo onemoguili ambicije Nemakog naroda da ponovo postane
velika nacija, da povrati oduzete joj teritorije i izgubljene kolonije. Ali to nije
sve. Nai jevrejski interesi nalau da se borimo do konanog unitenja
Nemake i Nemaca. Oni su pretnja nama Jevrejima.
Poetkom 1938. Emil Koen (Emil Ludwig Cohen) u svojoj knjizi Novi Sveti
Savez (The New Holy Alliance) objavljenoj u Strazburu pie: ak i ako bi
Hitler pokuao da izbegne rat koji e ga unititi, ak i ako bi svi oko njega to
eleli, rata e ipak biti. Podravajui Koena cionista, osniva Meunarodne
lige protiv antisemitizma (Ligue I nternationale Contre l'Antismitisme) i lan
Velikog Orijenta Francuske Bernar Lea (Bernard Lechache) objavljuje
lanak pod nazivom Pravo na ivot u kome istie sledee:
Milioni Jevreja koji ive u Americi, Engleskoj, Francuskoj, Africi i ne
zaboravimo Palestini su odluni u istrajavanju u ratu protiv Nemake. To
mora biti rat do kraja, njihovog kraja. To mora biti rat do njihovog konanog
istrebljenja.
Vrhunac orkestrirane antinemake kampanje nastao je kada nemaka vlada
1935. objavila da poinje tampanje sopstvenog novca koji se nee zasnivati
na zlatu ve na jedinici rada: jedna marka = jedan as rada. Nemaka 1936.
uvodi u upotrebu kovani srebrni novac u apoenima od 3 i 5 Rajhsmaraka, a
vrednost rajhsmarke prema dolaru se utvruje na nivou 1:4, 2. Nemaka marka
je tada postala neinflatorna, bezkamatna novanica osnova daljeg nemakog
ekonomskog razvoja. U Nemakoj od te godine nije bilo vie inflacije,
nezaposlenih, socijalno i penziono nezbrinutih. . . Nemaka je do 1938. postala
najvei svetski izvoznik roba ali je svoju trgovinu obavljala najee po
principu trampe! Nita krediti, zajmovi i dugovi. Nemaka je bila jedina
drava koja se vie nije oslanjala na meunarodne bankarske i finansijske
monopole. Bio je to jeres, prst u oko mondijalistikim bankarima i
finansijerima koji su jo od 1918. preko nemake centralne banke Reichsbank
tampali inflatorni novac i pljakali narod koji je za jedno jaje plaao
30.000.000,00 maraka. Adolf Hitler se, bilo je oigledno, otrgao kontroli.
Herel Grinzpan (Herschel Feibel Grynszpan) sedamnaestogodinji poljski
jevrejin, pristalica cionistikog pokreta, je 7. novembra 1938. godine upao u
Ambasadu Nemake u Parizu sa namerom da ubije ambasadora ali je, kako do
njega nije stigao, ubio treeg sekretara ambasade Ernsta fon Rata (Ernst vom
Rath). Francuska policija koja je odmah izvrila hapenje i uviaj je
konstatovala da Grinzpan kod sebe nema identifikacione papire, novac niti
- 702 -

stalnu adrsu boravka u Parizu. Jedino sa im je raspolagao bio je skupoceni
pitolj marke Beretta model 1915-1919 (AAA3141). Ovaj teroristiki akt nije
bio predmet objektivnog interesovanja novina, a jo manje je bio okarekterisan
na nain koji je zasluivao. Kada su nemaki graani revoltirani ovim
dogaajem krenuli 10. novembra u proteste i razbijanje izloga jevrejskih radnji
svetska tampa ih je odmah okarakterisla kao jevrejske progonitelje i
muitelje, i isto vee dogaaje u Nemakoj medijski promovisala kao
Reichskristalnach (Kristalna no Rajha). Dokazi da nemaka vlast nije imala
nikakve veze sa sponatnim protestima graana i da su ak SA jedinice, po
nareenju samog Viktora Lutza (Viktor Lutze), uvale mnoge jevrejske radnje
nije imala odjeka u svetskoj tampi. Za zapadnu demokratsku i kontrolisanu
tampu 75 unitenih sinagoge prerae u 1. 400 devastiranih jevrejskih
bogomolja, broj od 7. 500 razbijenih prozora itae se kao 100. 000 polomljenih
izloga i sl.
Priznati engleski istoriar i meu Jevrejima uvaavani i potovani
poznavalac biografije Adolfa Hitlera J an Kero (Sir I an Kershaw) u svojoj
knjizi HitlerTokom 1938. godine u Nemakoj je bilo oko devet hiljada
preduzea u vlasnitvu Jevreja od ega je njih hiljadu est stotina bilo u
Minhenu... kada su, sredinom juna, radnje u vlasnitvu J evreja u
Kurfirstendamu, glavnoj trgovakoj zoni u zapa 1936. -1945. o tzv. Kristalnoj
noi Rajha kae:
Radnje su u jednom delu grada, bile od strane partijskih aktivista,
oblepljene antisemitskim sloganima Hitler je direktno iz Berhtesgadena
intervenisao, posle ega je Gebels obustavio sve akcije. . . . Partijska "stara
garda okupila se te veeri u staroj Gradskoj kui u Minhenu. Hitler je odmah
upoznat sa smru Fon Rata. Budui da se njegov lini lekar Karl Brant (Karl
Brandt) nalazio pored Ratove postelje te veeri 9. novembra kada je Rat
podlegao ranama. Ubrzo posle toga, ranije nego obino i bez uobiajene
razmene pozdrava sa prisutnima, napustio je drutvo kako bi se vratio u svoju
minhensku rezidenciju. . . . Oni koji su kasnije te veeri videli Hitlera stekli su
utisak da je on iznenaen i ljut zbog izvetaja o onome to se deava. Bio je
izvesno u neverici onim to je saznao od glavnog Himlerovog autanta Karla
Volta (Karl Wolt), koji ga je obavestio o spaljivanju minhenske sinagoge u
Hercog-Rudolftrase. . . Hitlerov autant Nikolas fon Belou (Nicholaus von
Below), koji ga je video u njegovj rezidenciji nakon to se vratio iz Gradske
kue potvrdio je da je on bio ogoren zbog ruenja sinagoge. . . . Tokom
narednih dana, Hitler se trudio da se ne oglaava. . . . Sam Gering, koji se u
noi kada je dolo do nasilja, nalazio u spavaim kolima voza koji je
saobraao iz Minhena za Berlin, bio je ljut kad je saznao ta se desilo.
Sve to se deavalo te novembarske noi u Nemakoj bio je sponatani i,
izvesno od vlasti samo tolerisan, bunt naroda na jevrejski teroristiki akt u
Parizu.
- 703 -

Nemci nisu gledali sa simpatijama na J evreje koji nisu bili dravljani
Nemake, a koji su na razne naine zloupotrebljavali prueno im
gostoprimstvo. Posebno izraene antipatije bile su usmerene ka onim J evrejima
koji su kao lanovi Komunistike partije Nemake (Kommunistische Partei
Deutschlands) i raznih tajnih drutava pokuali da, nakon Prvog svetskog rata,
u Nemakoj uspostave komunistiki poredak. Malo je nedostajalo pa da ruski i
nemaki judeokuministi, finansirani od strane Wall Streeta i masovno podrani
od cionista irom sveta, ovladaju nemakim narodom i njegovom dravom;
scenario je bio veoma slian onom iz Rusije 1917. godine. Nemci nikada nee
zaboraviti da su Jevreji tvorci komunistike ideologije, da su oni njeni najvei
zagovornici i implementatori, da ...
Na nagovor Mihajla Pupina koji se zduno zalagao za obustavu Velikog rata
ameriki predsednik Vudro Vilson 8. januara 1918. u svom obraanju
Kongresu izlazi sa predlogom od 14 taaka predlaui bezuslovan mir i
promptnu obustavu svih ratnih sukoba:
Ugovori o miru trebaju se sklapati javno i posle toga ne sme biti
nikakvih tajnih sporazuma, a diplomatija e uvek raditi javno.
Apsolutna sloboda pomorske plovidbe tokom rata i mira izvan
teritorijalnih voda.
Ukidanje svih ekonomskih prepreka.
Sniavanje nacionalnih naoruanja na najmanju moguu meru
koja odgovara bezbednosti pojedinih zemalja.
Nepristrasno reavanje kolonijalnih zahteva, uzimajui u obzir
interese naroda o kojima je re.
Odlazak stranih vojnih snaga s ruske teritorije.
Odlazak stranih vojnih snaga iz Belgije i uspostavljanje njene
pune suverenosti.
Oslobaanje cele teritorije Francuske s korekcijom granice u
Alzasu i Loreni koje su 1871. oduzeli Prusi.
Uspostavljanje I talije u njenim nacionalnim granicama.
Puna sloboda za autonoman razvitak naroda Austro-Ugarske.
Evakuacija stranih trupa iz Rumunije, Srbije i Crne Gore.
Obezbeenje i garancija slobodnog prilaza moru za Srbiju.
Autonoman razvoj za neturske narode u Osmanskom carstvu.
Slobodan prolaz kroz Dardanele.
Osnivanje slobodne Poljske s izlazom na more i prikljuenje
Poljskoj onih teritorija koje su naseljene Poljacima.
Osnivanje Drutva naroda, koje e pruiti garanciju za politiku
i teritorijalnu nezavisnost malih drava.
Nemaka prihvata ovaj predlog ali ga zato, bez ikakvih rezervi i ograda,
odbacuju Englezi i Francuzi. Rat se nastavlja, a sa njim dalje pogibije stotine
- 704 -

hiljada vojnika i civila ne svim stranama. Dok su Nemci ratovali i vrsto drali
sve svoje frontovske pozicije nemaki graani jevrejske nacionalnosti su
vredno radili u nemakim fabrikama. Ni jednog stranog vojnika nije bilo na
teritoriji Nemake, ak ni blizu njenih granica. Nemaki vojnici su bili
najuvebanija vojska u Prvom svetskom ratu, njihovo oruje je u tehnolokom
smislu bilo superiorno, a logistika podrka besprekorna. Rat je, to se
Nemaca tie, mogao da traje jo godinama. I tada, poetkom 1918. godine,
komunisti i sindikalisti, navodno nezadovoljni uslovima rada, organizuju i
orkestriraju masovne trajkove u nemakim vojnim fabrikama to dovodi do
prestanka proizvodnje municije, oruja, uniformi i do prekida linija
snabdevanja hranom vojske na frontu. Engleski i francuski generali su
oekivali da e Nemaka usled svega toga kapitulirati za najdue dve nedelje.
Meutim, nemaki vojnici se nisu, ni na jednom frontu, pomerili sa svojih
poloaja. Jedan od tih vojnika koji je tada branio svoj poloaj jedui, u
pravom smislu te rei, korenje i raznorazne otpatke koji su se mogli nai bio je
i za hrabrost etvorostruko odlikovani kaplar Adolf Hitler.
Uviajui razornost i mogue katastrofalne posledice ovog trajka policija
hapsi sve sindikalne i komunistike voe koji su organizovali trajk, a koj i su
uglavnom bili jevrejske nacionalnosti. Proizvodnja je ubrzo nastavljena, a
situacija oko snabdevanja linija fronta stabilizovana. No, pokuaj da se
Nemaka slomi iznutra nije prestao sa ukidanjem trajkova i hapenjem
cionistiki obojenih sindikalnih voa. Na scenu su tada stupile levo
orijentisane politike snage tako da je, ipak, pod pritiskom
socijaldemokratskih i komunistikih parlamentaraca nemaka vlada bila
primorana da usvoji odluku o obustavi ratnih dejstava i pristupanju mirovnim
pregovorima. Nemaka armija je ovakvu odluku prvo odbila a potom, nakon
to joj je garantovano da e se mirovni pregovori voditi u skladu sa predlozima
amerikog predsednika Vilsona, prihvatila. Nemaki carski kancelar princ
Maksimilijan (Prince Maximilian Alexander Friedrich Wilhelm of Baden)
oktobra 1918. javno saoptava da Nemaka okonava sve svoje vojne operacije
i pristupa mirovnim pregovorima u skladu sa predlogom amerikog
predsednika Vilsona. Potujui odluku cara Vilhelma II Vermaht je poeo da
naputa svoje kljune linije fronta i da se povlai na teritoriju Nemake.
Meutim, kao posledica britanske i francuske zakulisne diplomatije i
neshvatljive pomirljivosti nemakog dravnog vrha, o 14 taaka mirovnih
predloga amerikog predsednika Vudro Vilsona nije bilo ni govora na
pregovorima koji su 18. januara 1919. zapoeti u sali Salle de l' Horloge
francuskog ministrastva spoljnih poslova u etvrti poznatoj kao Quai d' Orsay.
Ne samo da se o Vilsonovoj inicijativi nije razgovaralo ve nemaki
pregovarai nisu ak bili ni pozvani na poetak ovih mirovnih pregovora niti
im je omogueno da uestvuje na kasnijim sesijama Mirovne konferencije. Vrh
Vermahta je bio prevaren, a Nemaka poniena konanim odlukama
Konferencije usvojenim i potpisanim 28. juna 1919. u Versaju.
- 705 -

Odlukama Pariske mirovne konferencije Nemaka je optuena za izazivanje
Prvog svetskog rata i primorana na plaanje apsolutno nemoguih ratnih
reparacija. Oduzete su joj sve kolonije kao i delovi dravne teritorije koji su
dodeljeni Francuskoj, ekoj i Poljskoj. Kajzer Vilhelm I I je primoran na
abdikaciju i potom prognan u Holandiju gde i umire 1941. Nemakom narodu
je nametnuto republikansko dravno ureenje gde e se sve vrteti oko tzv.
demokratskih principa. Komentariui odluke Konferencije Mihajlo Pupin i
Jovan Cviji (obojica su uestvovali na njoj) e, svaki na svoj nain, izrazili
sumnju u svrsishodnost ponienja Nemaca i komadanje njihove drave. Da su
Pupin i Cviji bili u pravu pokazalo je vreme.
Na dan kada je, po diktatu sila pobednica, nemaki car abdicirao
judeokomunisti su sa balkona Rajhstaga klicali republici i demokratiji.
Nemaca na balkonu nije bilo! Nije ih bilo ni ispred! Ova cionistika opijenost
nemakim porazom je poela znatno ranije. Nemaki judeokomunisti,
potpomognuti judeoboljevicima iz Rusije, izvrili su jo 7. novembra 1918.
coup d'tat formiranjem Minhenske Sovjetske Republike (Mnchner
Rterepublik). Prvi premijer Bavarske tada postaje Kurt Ajzner (Kurt Eizner),
cionista koji se proslavio piui lanke u kojima je optuivao Nemaku za
otpoinjanje Prvog svetskog rata i pravdao ideju ratnih reparacija koje bi
nemaki narod trebalo da plaa. Nakon to je vojska, povlaenjem dela
jedinica sa fronta, uspela da skine sa vlasti Ajznerove komuniste, na elo
Bavarske dolazi J ohan Hofman (J ohannes Hoffmann), jo jedan cionista i
pripadnik socijademokratske partije. Tih godina elni revolucionari su bili
Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg), Karl Libkneht (Karl Liebknecht), Gustav
Landauer (Gustav Landauer), Kurt Ajzner, Eugen Levin (Eugen Levin) i td.,
svi Jevreji i svi simpatizeri cionistikog pokreta.
Na rubu opte propasti, suoeni sa realnou gubitka sopstvene drave Nemci
se okupljaju u frajkore (dobrovoljake vojne odrede) koji su, nakon tekih
borbi, uspeli da slome judeokomunistike vojne formacije i spasu Nemaku od
crvene poasti. Situacija u Minhenu se smirila tek 14. marta 1920. kada su
pripadnici regularnih nemakih trupa konano uspeli da uklone Hofmana i
njegove sledbenike, a na vlast dovedu Gustava fon Kara (Gustav von Kahr).
Meutim, za judeokomuniste i njihovu ideoloki blisku brau socijaldemokrate
to je bila tek izgubljnena bitka ali ne i rat. Tada su, zaogrnuti platom
demokratije, zaigrali na kartu osvojanja Nemake iznutra.
Nova taktika judeokomunista uslovljena propau Mnchner Rterepublik
obuhvatala je, pored ostalog, i ideoloku borbu a nju je pokrenuo maarski
Jevrejin i agent Kominterne er Luka (Szegedi Lukcs Gyrgy Bernt) tako
to je 1923. osnovao na Univerzitetu u Frankfurtu Institut za marksizam, po
uzoru na Marks-Lenjinov I nstitut u Moskvi . Luka je inae u Nemaku doao
iz Maarske gde je uestvovao u uspostavljanju judeokomunistikog terora
koji je vladao od 21. marta do 6. avgusta kada je rumunska armija ula u
- 706 -

Budimpetu i okonala njihovu strahovladu. ta je cilj I nstituta bilo je odmah
jasno poto je Luka prilikom njegovog osnivanja rekao: Revolucionarno
razaranje drutva je jedino mogui nain uspostavljanja kvalitativno nove
vlasti... Naa vlast podrazumeva i uspostavljanje novih vrednosti ali se one ne
mogu ostvariti dok revolucionari ne unite stare vrednosti. Njegova knjiga
Istorija i klasna svest (Klassenbewusstsein)proslavila ga je kao marksistikog
teoretiara koji nadvisuje i samog Marksa. Luka u svoj krug uvlai niz
intelektualaca kao to su bili Teodor Adorno (Theodor Adorno), Vilhelm Rajh
(Wielhelm Reich), Erih From (Erich SeligmannFromm). . . Svi oni e,
sklanjajui se od Nationalsozialismus koji nije elelo da tolerie dalju
komunistiku i mondijalistiku propagandu, otputovat i za Ameriku gde e im
se pridruiti Antonio Grami (Antonio Gramsci), Maks Horkhajm (Max
Horkheimer), Herbert Markuze (Herbert Marcuse)...
Ono to je danas interesantno za Institu za marksizam je to to se u
poslednjih pola veka deluje upravo po njegovim metodama za osvajanje vlasti,
a njih je vrlo precizno izloio osniva italijanske komunistike partije Antonio
Grami u svojim Belekama iz zatvora (Quaderni del carcere):
Umesto da se prvo osnuje vlast, a onda namee kulturna revolucija,
marksisti moraju prvo promeniti kulturu, a onda e im vlast pasti u ruke kao
zrela kruka. Da bi se to ostvarilo potreban je dugotrajni pohod na institucije
umetnost, film, pozorite, kole, fakultete, seminare, novine, asopise. . . Ako
bi neko ukazao ili se suprotstavio takvom delovanju, njega odmah (a to je ve
Lenjin u svojim knjigama naznaio) treba etiketirati kao faistu, nacistu,
antisemitu, umno poremeenu osobu, homofoba, ksenofoba. . . .
Najvei politiki protivnik nemakih konzervatnih partija, a time i
Nacional-socijalistike partije nakon Prvog svetskog rata bila je Komunistika
partija Nemake ije su najue rukovodstvo sainjavali uglavnom Jevreji koji
su u znatnoj meri bili prisutni i u mnogim sindikatima. Oni su verovali da e
im, posle niza neuspenih nasilnih pokuaja da preuzmu vlast nad Nemakom,
raznim demokratskim manipulacijama ipak poi za rukom da osvoje
parlamentarnu veinu. to su ekonomska i finansijska situacija u Nemakoj
bili gori to su izgledi za komuniste bili bolji. U skaldu sa ovom filosofijom
Engleska, po okonanju oruanih sukoba Prvog svetskog rata, od 11. novembra
1918. do 11. jula 1919. zavodi snanu blokadu Nemake spreavajui da u nju
uu lekovi, hleb, mleko i ostale osnovne ivotne namirnice to e dovesti do
smrti oko 900.000 ena i dece. Obraajui se britanskom parlamentu 3. marta
1919. Vinston eril e rei:
Koristimo sva raspoloiva sredstva u blokadi Nemake i ona se sada nalazi
na granici opte gladi. . . Prema podacima koje imam Nemaka se zbog masovne
gladi i nekontrolisanog irenja mnogih bolesti nalazi na pragu svoje socijalne,
ekonomske i politike propasti ....
- 707 -

Meutim, sa pojavom NSDP-a i njenog harizmatikog lidera Adolfa Hitlera
birako telo se sve vie okree od komunista i socijaldemokrata ka nacional-
socijalistima. Kako je rast popularnosti NSDP-a definitivno smanjivao
popularnost, uticaj i znaaj KP Nemake to je, na kraju, rezultiralo pravom
konsternaciju komunistikog rukovodstva. No, nije samo smanjenje broja
glasaa uticalo na nerasploenje judeokomunista. Njih je posebno pogodilo
saznanje da su finansijeri sa Wall Street-a podrali odluku da se 1925.
brilijantnom Hermanu mitu (Hermann Schmidt) poveri osnivanje kartela:
Interessen-Gemeinschaft Farben-industrie A. G. Kako su sa nemake strane u
I. G. Farbenu bili ukljueni konzervativni i nacionalno posveeni pojedinci
judeokomunisti su shvatili da e se deo novca I. G. Farbena upotrebiti za
finansiranje njihovih politikih neistomiljenika. Da je to tako bilo im je jasno
kada su dobili potvrdu da sa nemake strane ceo projekat nadgleda Maks
Varburg, a sa amerike Pol Varburg, njegov roeni brat.
Da su judeokomunisti dobro procenili namere Wall Street -a pokazae
vreme, a u tom kontekstu mogu se navesti i primeri dve uvene amerike
firme: Coca-Cola koja 1929. u Nemakoj osniva Coa Cola GmbH i IBM-a
koji svoje poslovanje u Nemakoj zvanino poinje 1933. godine. Coca Cola u
prvih par godina gotovo da nije uspevala da razvije posao ali se on, nakon to
je NSDP preuzeo vlast 1933. godine, rapidno poveava i to sa nekoliko
desetina hiljada na vie stotina hiljada sanduka osveavajuih napitaka. J edan
od tri zvanina sponzora Olimpijade 1936. bila je i Coca Cola GmbH sa
uvenim sloganom: Ein Volk, ein Reich, ein Getrnk (J edan narod, jedna
nacija, jedno pie). Svoju naklonost Rajhu Coca Cola GmbH iskazaje i kao
eksluzivni sponzor Deutschland rundfahrt nacionalnog biciklistikog
takmienja. Reklame Coca Cole su redovno pratile sve nacistike bilborde uz
napis - Coca-Cola eiskalt, a nakon anlusa Austrije 1938. Coca Cola se u
Nemakoj reklamirala fotografijom mape sveta preko koje je bila ispruena
ruka sa flaicom Coca Cole i tekstom: Ja, Coca-Cola hat Weltruf (Da, Coca
Cola uiva meunaordnu reputaciju). ta vie, kako bi pokazala svoju
naklonost prisajedinjenju Austrije Nemakoj Coca Cola je celokupnu
produkciju flaica za svoje osveavajue napitke izmestila u Austriju. Do
kraja 1939. Coca Cola GmbH, kojom je rukovodio amerikanac Rej Pauer (Ray
Powers), je u Nemakoj imala 43 proizvodna pogona i preko 600 distributivnih
objekata, a proizvodnja je dostizala brojku od etiri miliona flaica dnevno.
Poetkom Drugog svetskog rata novi direktor Coca Cola GmbH Maks Keit
(Max Keith) je patentirao i osveavajui napitak Fanta koji se i danas uspeno
prodaje irom sveta, a sve do 1945. je bila najomiljenije pie vojnika
Vermahta.
IBM je u Nemakoj bio prisutan jo od 1922. kada je preuzeo poslove firme
Deutsche Hollerith Maschinen Gesellschaft. No, sve do 1933. poslovanje
amerikog giganta nije bilo ni po emu spektakularno. Stvari se kvalitativno
menjaju tek nakon to je 1933. na mesto kancelara doao Adolf Hitler, a
- 708 -

Tomas Votson (Thomas J ohn Watson, Sr.), predsednik I BM-a mu ponudio da
novoj vladi stavi na raspolaganje I BM-ovu kompletnu tehnologiju kroz
automatizaciju njenog poslovanja, registraciji i obradi podataka o graanima
kakva do tada nigde u svetu nije bila zabeleena (irom Nemake je
postavljeno oko dve hiljade multi-machine za izradu i obradu podataka putem
buenih kartica), pruanju neophodnih tehnikih reenja na polju obavetajnog
i informacionog rada i td. Prvi ljudi Treeg Rajha prihvatili su Votsonovu
ponudu i dali mu odreene ruke, a on im se na najbolji mogui nain oduio
stvarajui im najnapredniju i najefikasniju dravnu upravu na svetu. IBM je u
Nemakoj otpoeo i sa prvim eksperimentima svog elektronskog analognog
raunara iji e se razvoj nastaviti u SAD tek 1941. No, Votson nije bio samo
predsednik IBM-a i jo jedan u nizu uspenih ljudi sa Wall Street -a koji je
Nemaku doivljavao kao pravo mesto za irenje poslova i unosnu zaradu. Ne,
Votson je bio i nezvanini savetnik amerikog predsednika Ruzvelta,
predsendik Meunarodne trgovake komere (International Chamber of
Commerce - I CC) i jedan od najbogatijih amerikanaca u svoje vreme. ta je i
koliko je Votson znaio za Nemaku govori i podatak da ga je, nakon to je
1937. u Berlinu odrana sednica I CC-a, kancelar Nemake odlikovao medaljom
Verdienstorden vom Deutschen Adler (Red nemakog orla). Na kraju, valja rei
da su i Coca Cola i IBM sve vreme svog poslovanja u Nemakoj neometano
izvlaili svoj profit, a da ni Votson ni Maks Keit nisu nikada sueni zbog
svoje saradnje sa vladom na ijem se elu nalazio Adolf Hitler.
Da su komunistike procene namera Wall Street-a bile ispravne dokazalo se
with no doubt (bez ikakve sumnje) tokom izbornog ciklusa 1932. godine. Tada
je za novembarske izbore za Rajhstag I. G. Farben u predizbornu kampanju
nacional-socijalista direktno uloio 400.000 rajhsmaraka, a pre toga u kasu
NSDP-a se, iz drugih monih firmi, ve slilo oko tri miliona rajhsmaraka.
Kako se u demokratijima uglavnom sve vrti i svodi na novac NSDP je, na
kraju, osvojio 33, 1% glasova (196 poslanikih mandata), a Herman Gering
(Hermann Wilhelm Gring) je izabran za predsednika najvieg zakonodavnog
tela. Nemaki komunisti koji su osvojili svega 16, 9% glasova, postali su
svesni injenice da nisu vie miljenici finansijskog kapitala i da Wall Street
deli karte za igru u kojoj za njih nema mesta. To saznanje ih i dovodi do
odluke da skupu i jalovu demokratsku borbu za vlast zamene
vanparlamentarnim merama.
Predvoeni Ernst Talmanom (Ernst Thlmann) organizuju radnike trajkove
i razliite diverzije s ciljem da se poremeti javni red i unese opti nemir meu
stanovnitvo - haos je bio i ostao njihov navei saveznik. Meutim, prava
frustracija judeokomunista nastaje kada predsednik Nemake Hindenburg neto
posle podneva 30. januara 1933. imenuje Adolfa Hitlera za kancelara. I ste
veeri komunisti odluuju da svoje vanparlamentarne aktivnosti radikalzuju -
da ih podignu na vii nivo - da otponu sa teroristikim napadima na dravne
ustanove i likvidacijom politikih protivnika. Signal za Neu kurs (novi kurs)
- 709 -

trebalo je da predstavlja paljevina Rajhstaga. Tako, na poziv nemakih
komunista, dvadeset etvorogodinji holandski komunista J evrejin Marinus van
der Lube (Marinus van der Lubbe) stie u Berlin 18. februara 1933. Lube koga
su prijatelji, zbog njegove snage, nazivali i Dek Dempsi je trebalo da zapali
fitilj u Berlinu i inicira ire graanske sukobe. Nakon kraih priprema Lube
pokuava 25. februara da podmetne poar u zgradu nemakog parlamenta ali
bez uspeha. U ovoj svojoj nameri je uspeo tek u ponedeljak 27. februara 1933.
u 20. 45 asova i to uz asistenciju nekolicine komunistikih poslanika. Prvi
plameni su uoeni u glavnoj sali za sastanke i do jutra vatra je progutala ceo
Rajhstag. Sve detalje ove neuvene judeokomunistike provokacije zabeleio
je ex officio detektiv-inspektor Helmut Hajzig (Helmut Hizeg) iz divizije
1Ader Berliner Polizei. Marinus van der Lube je odmah nakon hapenja
priznao da je lan Communistische Partij Nederland i da je odgovoran za
paljevinu Rajhstaga. O detaljima njegovog hapenja i otkriu letaka u seditu
Komunistike partije Nemake u kui Karla Libkhneta kojima se narod poziva
na oruanu pobunu kancelara Adolfa Hitlera obavestio je Rudolf Dils (Rudolf
Diels). Prvi novinar koji je - neto pre ponoi - stigao na mesto paljevine je
bio Sefton Delmer (Sefton Delmer) iz engleskog Daily Express-a i upravo e
on objaviti svetu injenicu da su komunisti objavili otvoren rat nemakoj
dravi.
Na ovakav teroristiki akt komunista prvi je odgovorio predsednik
Hindenburg donosei, samo dan nakon paljevine Rajshstaga, dekret o Zatiti
naroda i drave (Verordnung des Reichsprsidenten zum Schutz von Volk und
Staat). Njime je sedam lanova Nemakog ustavnog zakona koji garantuju
politike slobode i prava graana bilo suspendovano. Odmah potom otpoele
su, opet na inicijativu i zahtev Hindenburga, pripreme za vanredne
parlamentarne izbore koji su i odrani 5. marta 1933. godine. Komunisti s
dotadanjih 16,9% padaju na 12,3% glasova (81 mesto), socijaldemokrate
osvajuje svega 18,3%, a Nacional-socijalistika partija osvoja 17. 000. 000
glasova, odnosno 43.9% (288 mesta). Defi nitivno poraeni u demokratskom
nadmetanju KP Nemake na sastanku Centralnog komiteta u Kenigs
Vusterhausu (Kenigs Wusterhausen) poziva svoje najblie politike saradnike
socijaldemokrate i sindikate da im se pridrue u njihovoj politici Neu kurs,
odnosno pobuni protiv nove nemake vlade. U nastojanju da sprei najavljene
sukobe i uline obraune Rajhstag se 23. marta 1933. sastaje u staroj zgrad
Krol opere u Berlinu i donosi zakon Gesetz zur behebung der Not von Volk und
Reich (Zakon o otklanjaju opasnosti od naroda i Rajha) sa 441 glasa za; 94
socijaldemokratskih poslanika je bilo protiv Zakonodavnog akta, a komunisti
nisu ni prisusvovali sednici. Zakon je imao svega pet paragrafa kojima se
mnoga ovlaenja Rajhstaga prenose, na period od etiri godine, na nemaku
vladu. Bio je to kraj Vajmarske Nemake i poetak Treeg Rajha.
Policija poinje masovno da hapsi mnogobrojne prestupnike, uglavnom
komuniste i sindikalne lidere, a sudovi, po skraenom postupku, donose
- 710 -

presude i alju ih na izdravanje kazni. Meu prvima su, zbog pozivanja
radnika na pobunu protiv drave, uhapeni sindikalni prvaci Teodor Lajpart
(Theodor Leipart) i Peter Grasman (Peter Grassmann) inae si mpatizeri KP
Nemake. Oko deset hiljada komunista, socijalista i sindikalnih voa je
uhapeno u martu i aprilu, a do jula se taj broj udvostruio. U takvoj situaciji
pojavljuje se banalan problem; u postojeim zatvorima nije bilo dovoljno
mesta za nove osuenike. Reenje je naeno u adaptaciji podruma i skladita u
imrovizovane zatvorske objekte. No, vrlo brzo se pokazalo nepraktinim i
preskupim da se, samo u Berlinu, vodi i kontrolie preko dve stotine ovakvih
zatvora pa su dravni organi odluili da se pristupi brzoj izgradnji lakih
zatvora koji su se sastojali od obinih drvenih baraka ograenih ratarskom
bodljikavom icom. Ovi zatvori su u najveoj meri popunjavani osuenim
komunistima, socijaldemokratama, sindikalnim buntovnicima, kriminalcima,
navalentnim homoseksualcima, pripadnicima crkve J ehovinih svedoka koji
nisu priznavali Nemaku kao dravu i td. Ve do juna 1936. u ovim zatvorima
je bilo oko tri i po hiljade osuenika i gotovo svi su bili hapeni i sueni po
prijavama graana, a ne na osnovu samostalne policijske aktivnosti. I stina,
najvei broj zatvorenih pripadnika komunistike i socijaldemokratske partije
kao i sindikalnih voa su bili Jevreji.
Podatak da je meu uhapenim, procesuiranim i zatvorenim pripadnicima
leviarskih partija i sindikata bilo najvie Jevreja moe, tek za po nekoga, da
bude iznenaenje ali situacija je zapravo bila u mnogome slina u gotovo svim
evropskim dravama. Tako, primera radi, poljski istraiva Andrej Zvolinski
(Andrzej Zwoliski ) navodi podatak kako je pred poljskim sudovima, u
periodu izmeu 1927. i 1936, meu osuenim komunistima bilo 10% hriana,
a 90% Jevreja. Zvolinski, takoe, iznosi i podatak da je meu registrovanim
pripadnicima KP Poljske u Varaavi bilo 64% J evreja, 19% Poljaka i 17%
ostalih. Kolika je bila dominacija Jevreja meu poljskim komunistima govori i
podatak da su oni, u okviru same Komunistyczna Partia Polski, imali sopstveni
Centralni komitet (Centralne Biuro ydowskie).
Prvi laki zatvor podignut je u blizini grada Dahaua, oko dvadesetak
kilometara od Minhena. Njegova izgradnja je najavljena u novinama, a graani
Minhena su to sa neskrivenim zadovoljstvo pozdravili niko nije eleo
komuniste i ostale marksiste u svojoj blizini. Odmah nakon toga graani
Nemake, frustrirani sramnom kapitulacijom, nacionalno ponieni Versajskim
mirom i u opsesivnom strahu od judeoboljevike revolucije jo od 1918,
zahtevaju podizanje slinih zatvora irom zemlje. Nemaki narod je
konsesualno prihvatio rat sa kriminalcima, komunistima, socijalistim,
liberalima i ostraenim sindikalnim voama; to to su predvodnici ovih grupa,
partija i organizacija bili najee Jevreji je posebno pitanje koje, bez ikakve
sumnje, zahteva posebnu elaboraciju! Sve do 1943. godine o ovim se
zatvorima ne moe govoriti kao o nekakvim koncentracionim logori ma i
odlazak u njih nije nikako znaio i neminovno stradanje. Za ovo to Vam
- 711 -

kaem ima bezbroj dokaza ljudi koji su otputani iz Dahaua, Auvica i
Mauthauzena i to tokom 1943. i 1944. godine. Zatvori su sve do 1943. godine
bili klasini prinudni radni logori, to neznai da se u njima nisu dogaale i
stvari za koje nema i ne moe biti nikakvog opravdanja. Naravno da je bilo!
Stradali su mnogi i to neovisno od njihove nacionalne i politike pripadnosti.
Kao deo ove prie interesantno je spomenuti i grupu voa jevrejskih
krimanalaca svih fela, komunistikih i socijaldemokratskih lidera koji su bili
uhapeni jo 1936. godine i smeteni u zatvor Zahsenhauzenu (Sachsenhausen)
35 km od Berlina. Ne gubei mnogo vremena ovi jevrejski lideri su odmah
predloile nemakim vlastima saradnju (zusammenwirkung)! I, na iznenaenje
mnogih, Berlin je ve 18. septembra 1939. prihvatio ideju onih koje je upravo
zbog takvih i slinih stvari i strpao u zatvor. Za glavnog koordinatore celog
posla postavljeni su dr Albert Langer iz Ministarstva finansija (Dr. Albert
Langer) i major Bernar (sturmbannfhrer Bernhard Krger) po kome je cela
operacija i nazvana: Aktion Bernhard.
Poetkom 1940. poelo se sa prvim pripremama, a sredinom 1941. major
Bernar je obavio finalne razgovore sa idejnim tvorcima operacije na ijem se
elu nenadano i nepredvieno naao. Sutina operacije Aktion Bernhard se
svodila na podrivanje ekonomske moi Britanije kroz tampanje i distribuciju
falsifikovanih novanica engleske funte, papira od vrednosti i potanskih
markica. Delujui u najveoj moguoj tajnosti major Bernar je otpoeo sa
neophodnim pripremama za ono to e postati najvea falsifikatorska radionica
na svetu! Ikada! Poetkom 1942. godine Bernar je na spisku svojih saradnika u
Zahsenhauzenu imao ukupno 144 jevrejska zatvorenika kojima su na
raspolaganje stavljeni najbolji alati za kreiranje falsifikata. Kljuni ljudi
Aktion Bernhard su bili Salamon (Salamon Smolianoff), Moris (Moritz
Nachtstern), Avram (Avraham Krakowski), Peter (Peter Edel), Oskar (Oskar
Stein), Mordka (Mordka Tuchmajer), Maks (Max Groen), Artur (Arthur Levin),
I sak (I saak Glanzer), Feliks (Felix Cytrin) i Adolf (Adolf Burger) i pod
njihovom dirigentskom palicom do kraja 1944. bilo je odtampano preko
milijardu funti u banknotama od 5, 10, 20 i 50.
Banka Engleske je prve falsifikate otkrila tek 1943. u Tangeru u Maroku i
odmah saoptila da su pronaeni falsifikati the most dangerous ever seen
(najopasniji ikad vieni). Niko od 144 jevrejskih aktera Aktion Bernhard nije
stradalo tokom Drugog svetskog rata. Naprotiv. Veina njih se presel ila u neku
od zapadnih zemalja ali njih nekoliko je odabralo da, sa sve klieima, ode u
I zrael gde je, pod zatitom Golde Meir ( ), nastavilo sa
tampanjem falsifikovanih funti to je stvaralo enormnu tetu i probleme
Engleskoj koja je, na kraju, 1953. bila primorana da obustavi tampanje i
ditribuciju do tada postojee novanice od 5. Nakon ovoga obustavljeno je
tampanje lanih novanica uz pomo kliea izraenih u Aktion Bernhard, a
Golda Meir je, tano deset godina kasnije, Postala premijer I zraela.
- 712 -

Meutim, danas se ubistva i stradanja jednih smiljeno preutkuju, a
stradanja i ubistva drugih svesno preuveliavaju. Poznato je da su Nemci ve
tokom 1940. gotovo sve svoje radno sposobne ljude mobilisali za vojsku. Do
saveznikog iskrcavanja u Normandiji 35% nemakih vojnika je bilo jedan put
ranjeno, 11% dva puta, 6% tri puta, 4% etiri i vie puta, a ivot je izgubilo
preko sto generala. Stopostotna mobilizacija ljudstva dovela je do nedostatka
radne snage u fabrikama i osoblja za obezbeenje zatvora i radnih logora.
Musolini je iz Italije slao radnu snagu za nemake fabrike ali to nije bilo
dovoljno pa je reenje naeno u zapoljavanju stranaca. Tako su mnogobrojni
uvari u nemakim radnim logorima bili mladii iz vedske koji su te poslove
obavljali za pristojne nadoknade. Takoe, bilo je mnogo veana koji su se,
opet zbog novca, prijavljivali i postajali pripadnici SS jedinica; meu
pripadnicima uvenih nemakih Waffen-SS jedinica najmanje je bilo Nemaca!
Opte je poznato, a opet nedovoljno istaknuto, da su Varavski geto
obezbeivali uglavnom Poljaci i Jevreji, a ne pripadnici Vermahta!
O ovome to u vam rei se malo zna, malo pria i jo manje pie, a bie vam
jasno i zato. Pored malog poljskog gradia Owicim se nalazlo gotovo
etrdesetak fabrika. Meu njima je svakako bi o najvei, najznaajnija i
njkompleksniji sistem fabrika I. G. Farben, hemijski gigant poznat po
proizvodnji sisntitetike nafte, ulja, gume, nitrata, lekova kao to su Novocain,
Aspirin, Salvarsan, Atabrin i dr. Razlozi za podizanje ovog hemijskog giganta,
ba na ovom mestu, su neograniene koliine uglja u ovoj regiji koje je
I. G. Farben preraivao u sintetiku naftu i kauuk ali i injenica da su tu
prolazile tri reke ija je voda bila neophodna za nesmetani rad ogromnih
postrojenja, ali i znaajan eljezniki vor i mrea autoputeve. Kako u
Owicim-u, ili Auschwitz-u kako su ga nazivali Nemci, i okolnim mestima
nije bilo dovoljno radne snage Vermaht ju je prisilno dovodio iz svih
okupiranih evropskih drava, a naroito sa prostora jugoistone Evrope. Za tu
radnu snagu fabrike su plaale po 4 Rajhsmarke kao dnevnicu, a Nemci su se
obavezali da im obezbede smetaj, ishranu i sve ostalo. Tako su i nastali po
zlu poznati radni logori Arbeitslager Auschwitz I i Auschwitz II-Birkenau.
Istina, valja rei da Auschwitz I nisu gradili Nemci kako se to esto govori ve
da je to bila jedna od najboljih poljskih vojnih kasarni (Garnizonu Owicim)
pre Drugog svetskog rata koje su Nemci juna 1940-te samo adaptirali za
potrebe smetaja radne snage. Kada su smetajni kapaciteti kasarne Garnizonu
Owicim postali nedovoljni Nemci su na brzinu podigli Auschwitz II-
Birkenau.
No, kako nisu bili zadovoljni ni postejeim smetajem ni radnom snagom
koja im je dovoenja rukovodstvo I. G. Farben-a je odluilo da samo, o svom
troku, podigne sopstveni radni logor u kome e znaajno unaprediti uslove
smetaja, ishrane i zdravstvene zatite za one koje ona bude odabrala da rade
za njih jer, kako je govorio Fric Sukel (Fritz Saukel) iz rukovodstva
I. G. Farbena: Ako hoemo da izvuemo maksimum iz njih onda im moramo
- 713 -

obezbediti adekvatan smetaj, ishranu i zdravstvenu zatitu. Za potrebe
izgradnje tog radnog logora izdvojeno je 5 miliona tadanjih Rajhsmaraka i on
e, nakon est meseci gradnje, biti otvoren septembra 1942. pod imenom
Auschwitz III odnosno Auschwitz Monowitz. Na ulazu u Auschwitz Monowitz
bilo je, po nalogu predsednika I .G. Farbena Fric Ter Mira, ispisano: Arbeit
macht frei (Rad oslobaa)! U sklopu Auschwitz Monowitz bio je izgraen i
poseban zdravstveni centar koji je imao smetajne kapacitete za ak 5%
radnika. I stina, radnike su i dalje obezbeivali pripadnici Waffen SS-a ali su
oni sada bili smeteni uz samu fabriku i, po miljenju samih ljudi iz
I. G. Farben-a, u znaajno boljim uslovima.
Ovde je vano istai da su pripadnici Waffen SS-a bili ne samo Nemci, i njih
je bilo - naravno, ali i 600.000 Holanana, Belgijanaca, Francuza, Norveana,
veana. . . Zapravo 18 Waffen SS divizija je bilo sastavljeno od 100%
dobrovoljaca iz drugih drava: Wiking (Finska, Estonija, Holandija i Belgija);
Nordland (Skandinavske zemlje); Prva Hrvatska; Prva Ukrajinska, Prva
Albanska; Kama (Muslimani iz Bosne); Prva Holandska; Druga Holandska
(Landstorm Nederland); Prva Maarska; Druga Maarska; Trea Maarska;
Prva Flamanska; Prva Valonska; Prva Ruska; Druga Ruska; Prva I talijanska;
Prva Beloruska; Prva Francuska (SS Charlemagne).
Treba znati da je sa firmama koje su na podruju Aushwitza imale svoje
industrijske kapacitete nemaka drava imala ugovor o proizvodnji za njih
vanih materijala i da je ona to dobro plaala. Najvei korisnik radne snage je
bio I. G. Farbenindustrie (zapolj avao 83.000 radnika) ali je za ovu
korporaciju vano napomenuti da ona nije bila isto nemaka ve su meu
njenim najznaajnijim deoniarima bile i amerike firme: Standard Oil i Du
Pont. Preko svojih amerikih vlasnika I. G. Farbenindustrie je bio u
nereskidivim poslovnim odnosima i sa amerikom bankom Union Banking
Corporation (UBC) iji su vlasnici bili Averal Hariman (Averall Harriman),
amerki multimilioner i Fric Tajsen (Fritz Thyssen), najbogatiji nemaki
industrijalac iza koga je stajala jedna od najveih nemakih banaka August
Thyssen Bank of Germany. Direktor UBC Banke bio je Dord Preskot Bu
(George Prescott Bush), jo jedan ameriki milioner, ouh amerikog
predsednika Dorda Bua starijeg (pravo ime George H. Scherff, J r.) i deda
amerikom predsedniku Dordu Buu mlaem. Generalni direktor koncerna
I. G. Farben u Nemakoj bio je hamburki bankar J evrejin Maks Varburg, a prvi
ovek amerikog ogranka I. G. Farben-a bio je njegov roeni brat Pol Varburg.
Upravni odbor amerikog ogranka I. G. Farbena su sainjavali Edsel B. Ford
(Edsel Bryant Ford, sin Henrija Forda), ispred Ford Motor Company, C.E.
Miel (Charlse E. Mitchell) istupao je ispred National City Bank, Valter Tigl
(Walter C. Teagle) ispred Standard Oil, a Pol Vaburg je zastupao Bank of the
Manhattan Company i centralnu banku SAD - Federal Reserve System. I za
UBC banke i koncerna I. G. Farben stajalo je neverovatno puno politiki i
ekonomski uticajnih ljudi ija se poslednja adresa nalazila negde u SAD.
- 714 -

Kada se govori, na bilo koji nain, o I. G. Farben-u to nije mogue initi bez
spominjanja Rokfelerovog Standard Oil-a u kome je I. G. Farben bio drugi
najvei deoniar, a Standard Oil najvei u I. G. Farbenu. Naime, prema
zvaninim amerikim podacima US State Department-a od 31. marta 1941.
Standard Oil of New Jersey i Standard Oil of California su aktivno snabdevali
nemaku i japansku mornaricu gorivom. I. G. farben je imao znaajne deonice i
u Rokfelerovoj banci Chase National Bank protiv koje je 17. aprila 1945. u
Saveznom sudu SAD podignuta, u skladu sa zakonskim aktom iz 1917.
Trading With the Enemy Act , optunica za pranje novca za potrebe nemake
centralne banke - Reichsbank. Naime, kako tokom Drugog svetskog rata mnoge
drave nisu elele da primaju nemaki novac Reichsbank je reichsmark
menjala u dolare i ostale valute preko Chase national Bank. ta vie, preko
Chase banke Nemaka je plaala i servisirala mnoge od svojih finansijskih
obaveza.
Danas se o aktivnostima I. G. Farben-a govori iskljuivo kroz njegovu
prisutnosti u Nemakoj, a potpuno se previa njegova prisutnost kroz Standar
Oil u J apanu gde su imali kartelske dogovore i dilove sa najmonijim
japanskim firmama Mitsui & Co. (), Mitsubishi Shokai (),
Sumitomo () i Yasuda Zaibatsu (), u vlasnitvu Y asuda
familije iz koje potie i Yoko Ono, supruga ubijenog lana grupe Beatles
Dona Lenona. Sve ove firme su bile okosnica mone japanske finansijske
oligarhije koja je uestvovala u izgradnji japanske vojne sile i njenim
pripremama za napad na Rusiju 1905, Kinu 1937. i potonji ulazak u Drugi
svetski rat. I nteresantno je podsetiti se kako je svoje predratno i ratno
prisustvo u J apanu porodica Rokfeler (J ohn D. Rockefeller I I I ) produila,
preko Standar Oil-a, i nakon Drugog svetskog rata. Zapravo, Rokfeleri su
svoje prisustvo u Japanu znaajno proirili nakon Drugog svetskog rata i to ne
samo putem naftnog monopola ve i kroz finansijsko uee u mnogim
znaajnim japanskim firmama koje su Amerikanci jednostavno oteli od
njihovih dotadanjih vlasnika. Glavno preuzimanje finansijskog, industrijskog
i svakog drugog trita u J apanu nastupa nakon to su na Japan baene dve
atomske bombe i upuena pretnja bacanjem treem. Rokfelerovima, Di
Ponovima i ostalim sa Wall Street-a kao i nizu amerikih i britanskih banaka i
kojekakvim multinacionalnim kompanijama presudno je pomogla amerika
okupaciona vlast koja je, odmah nakon okupacije J apana, donela uredbu (The
Act for the Dissolution of Excessive Private Concentrations of Economic
Power) kojom se zabranjuje velikim japanskim industrijskim gigantima da
poseduju banke. I stovremeno, sve ostale banke su onemoguene da
istovremeno obavljaju komercijalne i investicione poslove. Tako su prvo
propale banke pod kontrolom Yasuda grupe, a potom i one vezane za
Mitsubishi Shokai i sve druge njima sline zaibatsu () banke. Meu prvim
komercijalno-investicionim bankama koja je potpala pod udar amerikih
okupacionih zakona bila je najvea Yokohama Specie Bank (). No,
Amerikanci nisu samo zabranili postojanje japanskih banaka ve su im, bez
- 715 -

izuzetka, zaplenili sva sredstva i imovinu i tako prepustili obnovu devastirane
japanske privrede amerikim i engleskim bankarskim kartelima i
multinacionalnim kompanijama.
U Nacionalnom arhivu SAD (The National Archives, Washington D.C.)
javnosti je 12. juna 2000. predstavljen dokument dr Grega Bradera (Greg
Brudscher) u kome se navodi da je tokom Drugog svetskog rata u Nemakoj
radilo 35 kompanija i 24 banke sa veinskim amerikim kapitalom. Njihova
vrednost na dan 1. marta 1945. procenjena je na 1.214 miliona rajhsmaraka.
Sve vreme rata one su bile u punoj funkciji nemake vojne mainerije i
redovno su svoje profite transferisle u vajcarsku ili ih jednostavno
reinvestirali u proirenje ili modernizaciju postojeih kapaciteta. Kao primer
navode se fabrike Adam Opel GmbH iz Ruselhajma i Ford-Werke AG iz Berlina
koje su bile najvei proizvoai tenkova za Vermaht, a koje su u celosti bili u
vlasnitvu amerikih firmi General Motors Corporation i Ford Motor
Comapany. Iz ovih papira se moe videti i da su naunici I. G. Farben-a
pronali efikasan nain proizvodnje sintetike nafte i gume iz uglja to je
Nemaku pre Drugog svetskog rata uinilo neovisnom od spoljanjeg
snabdevanja ovim stratekim sirovinama. Da nije bilo izuma i I. G. Farben-ove
proizvodnje nikada nebi bilo Drugog svteskog rata jasno stoji zapisano u
Braderovoim papirima. Nemaka drava je, prema ovim dokumentima, bila
uredan platia amerikim firmama, a da je to tako potvuje i sauvani dopis
koji je predstavnik francuskog Forda iz Poasijea (Ford Socit Anonyme
Franaise) Moris Dolfus (Maurice Dollfus) uputio Edselu Fordu: Razlog za to
to smo napustili proizvodnju automobila i poeli da proizvodimo 20 kamiona
dnevno je taj to ih Vermaht veoma treba i ja verujem da e, dok rat traje, ili
bar izvesno vreme, sve to proizvedemo kupiti nemake vlasti. . . Situaciju je i u
Nemakoj slina pa e neto profit za 1941. biti ne manji od 58. 000. 000
franaka. Sva dokumenta vezana za poslovanje ovih amerikih firmi uvaju se
u Nacionalnom arhivu SAD pod oznakom Record group 131, Box 173,
location: 230-38-17-05.
Pri tome, kada govorimo o firmama koje su pomogle uspon NSDP-a moramo
uvek imati u vidu da iza njih stoje konkretni pojedinci vlasnici i akcionari.
Meutim, za Nacional socijalistiku partiju su podjednako vani bili i
pojedinani finasijeri jer su pored novca sa sobom donosili i lini presti.
Tako je najvei pojedinani finasijer NSDP-a, jo od 1924. godine, bio uveni
nemaki industrijalac Fric Tajsen. Interesantno je napomenuti da su pri svim
razgovorima Tajsena sa Adolfom Hitlerom prisutni bili i Don Foster Dals
(J ohn Foster Dulles) i Alen Foster Dals (Allen Foster Dulles), ameriki
dravljani i neaci amerikog dravnog sekretara Roberta Lansinga (Robest
Lansing). Alen e, nakon Drugog svetskog rata, postati ef amerike
obavetajne slube C. I. A, a Don predsednik amerike vlade (1953. -1959.).
Najvei inostrani pojedinani finansijer NSDP-a bio je Henri Ford pa je tako
- 716 -

New York Times 20. decembra 1922. obavestio svoje itaoce kako automobilski
proizvoa Henri Ford finansira nacionalistiki i antisemitski pokret Adolfa
Hitlera. U razgovoru sa novinarem amerikog asopisa Detroit News Hitler je
1931. izjavio: Henri Ford je moja inspiracija. U znak zahvalnosti Henriju
Fordu za iskazanu pomo i podrku nemaki kancelar e ga 30. jula 1938.
odlikovati prestinim nemakim odlijem Verdienstorden vom Deutschen Adler
(Red nemakog orla). Podsetimo se da su ovim istim odlijem bili, pre Forda,
poastvovani predsednik IBM-a Tomas Votson (Thomas Watson) i arls
Lindberg (Charles Augustus Lindbergh) ameriki pronalaza, istraiva i
avijatiar. Potovalac nemakog kancelara i njegovog nacionalsocijalistikog
pokreta bio je i istaknuti ameriki diplomata, bankar i industrijalac Averal
Hariman (William Averell Harriman) koji je svoje simpatije uglavnom
konkretizovao preko banaka Brown Brothers Harriman & Co. (najvea i
najstarija privatna banka u SAD) i Union Banking Corporation. Posebnu
naklonost prema NSDP-u iz SAD iskazivao je poznati bankar sa Wall Street-a i
senator Preskot Bu (Prescott Sheldon Bush) koji je inae sin najuvenijeg i
najveeg amerikog profitera iz Prvog svetskog rata Samjuela Bua (Samuel
Prescott Bush). Preskot Bu je bio jedan od direktora u Union Banking
Corporation ali se nalazio i na elu nekoliko firmi koje su direktno bile
involvirane u finansiranje stranke Adolfa Hitlera. Tako je verovatno
najzanimljivija njegova uloga u rukovodstvu firme Consolidated Silesian Steel
Company koja je bila locirana u poljskom gradiu Oswiecim i tako da je tokom
Drugog svetskog rata najvei deo svoje radne snage angaovala direktno iz
Auschwitz-a.
Za Nemaku u vreme vladavine Nacionalsocijalistike nemake radnike
partije od najvee vanosti je bilo poslovanje amerkog Deneral Motorsa
(General Motors Company -GM) koji je 1929. kupio Opel (Adam Opel AG).
Od 1929. pa sve do 1945. ameriki GM je bio najvei proizvoa automobila i
kamiona u Nemakoj, a 1935. je postao prvi evropski proizvoa koji je
dostigao produkciju od 100 hiljada automobila godinje. Nakon to se maja
1934. sastao sa Dejmsom Munijem (J ames D. Mooney), amerikim direktorom
GM za Evropu u asopisu General Motors World je objavljeno: Kancelar
Hitler je snana linost tako neophodna u procesu izvlaenja Nemake iz
ekonomske krize. . . On upravlja Nemakom ne kroz strah ili teror ve
besprekornim nizom dobro isplaniranih poteza zasnovanih na krajnje
racionalnim ekonomskim osnovama. Poetkom 1938. Muni je iz ruku
nemakog kancelara primio najvii nemaki orden (Verdienstorden vom
Deutschen Adler) za zasluge unapreenja automobilske industrije i prenos
tehnologije iz SAD u Nemaku. I nteresantno da je uoi Drugog svetskog rata
kontrolu nad GM preuzeo J. P. Morgan Group i da su upravo oni avgusta 1939.
odluili da se u Opelovim fabrikama u Ruselhajmu i Branderburgu obustavi
proizvodnja automobila kako bi se maksimizirala proizvodnja kamiona, lakih
oklopnih vozila, delova za avione i tenkove, detonatora za torpeda i mine za
potrebe Vermahta. Istovremeno, oko 3 hiljade opelovih mehaniara je
- 717 -

prebaeno u Vermaht kako bi mogli na terenu da servisiraju sva Opelova
vozila. Opel, odnosno GM je tako postao najvei snabdeva Vermahta
motornim vozilima i okosnica njegovih motorizovanih jedinica (Opelova
proizvodnja je bila trostruko vea od proizvodnje Dajmler Benca).
Ameriki asopis New Y ork Times je 27. avgusta 1944. objavio lanak prema
kome su Opelove fabrike u Nemakoj meta 1400 saveznikih bombardera.
Tako se i dogodilo da je krajem 1944. manje znaajna fabrika u Branderburgu
gde su se proizvodile mine i upaljai za torpeda teko oteena usled ega je u
njoj prekinuta proizvodnja doj je u Ruselhajmu proizvodnja nastavljena sve do
kraja rata. Nakon Drugog svetskog rata predsednik GM-a Alfred Sloan (Alfred
Pritchard Sloan, J r.) je priznao da je sve vreme rata GM neometano povlaio
profit iz Nemake i da su oni bili uveani ne zbog ratnih okolnosti ve zbog
injenice da je nemaki kancelar oslobodio GM plaana svih taksi na profit,
odnosno zaradu. Istina je da je GM zaradio bogatstvo u Nemakoj, a istina je i
da su saveznici morali da plate odtetu za poruenu Branderbuku fabriku
zakljuio je Slon svoju izjavu novinarima koji su eleli da saznaju neto vie o
poslovanju GM u Nemakoj tokom rata.
Koliko su vani, uticajni i moni bili ameriki finasijeri NSDP-a najbolje
ilustuje podatak da njihove nemake fabrike, sve do pred kraj rata, savezniki
bombarderi nikada nisu ozbiljnije otetili. Ovo se posebno odnosi na njihove
industrijske pogone oko Aushwitza - svi su oni doekali kraj rata u
funkcionalnom stanju. Kada su, grekom, britanske vazdune snage u martu
1942. bombama otetile Fordovu fabriku u Poasijeu, Francuska, vlada u Viiju
je odmah obetetila Ford Motor Company sa 38.000.000 franaka dok je GM za
obeteenje svoje fabrike u Branderburgu morao da saeka gotovo godinu
dana.
Ortodoksni rabin Moa onfeld (Moshe Shonfeld) u svojoj knjizi Optube
rtava holokausta pie:
Hiljade amerikih i britanskih bombardera su svake noi unitavale
nemake gradove. Logorai u Auvicu, Buhenvalu, Treblinki. . . su svake noi
gledali u nebo oekujui da e neka od bombi pasti i na fabrike smrti u kojima
je 13. 000 ljudi dnevno ubijano. U jednom od svojih pisama rabin Vajsmendel
(Weissmandel) je uputio apel saveznicima da bombarduju neki od
koncentacionih kampova, a posebno da bombarduju eleznike pruge koje su
vodile do njih. Kako bi im pomogao priloio je i vrlo precizne crtee logora i
pruga koje vode do njih. No, jedno od ovih pisama je dopalo u nemake ruke.
Nakon to su otkrili ta Rabin eli Nemci su se alili sa njim govorei da e u
budue na sve vozove i kampove stavljati velike natpise sa upozorenjem da su
u njima Jevreji. To e biti, zakljuili su Nemci, najbolja garancija da
saveznici nee bombardovati ni voz ni logor.
- 718 -

Pored ve navedenih finasijera vano je napomenuti da su znaajna
finansijska sredstva NSDP-u stavljana na raspolaganje i od uvene Sal.
Oppenheim Jr. & Cie. banke koja je u vlasnitvu poznate jevrejske porodice
Openhajm. I stina, kako bi sakrili svoje finansiranje NSDP-a Openhajmovi su
sve ove transakcije obavljali preko novoregistrovane firme Robert
Pferdmenges & Co. Ova uvena jevrejska bankarska porodica i danas uspeno
vodi svoju banku Sal. Oppenheim jr. & Cie. KGaA sa seditem u Kelnu i ona je
2008. godine bila jedna od najveih privatnih banaka na svetu. Pored uea u
finansiranju nacional-socijalista Openhajamovi e ostati upameni i kao vani
finansijeri Auto Uniona AG (danas Audi), firme koju su uz Hitlerovu podrku
- 1932. osnovanle etiri auto kue: Audi, DKW, Horch i Verbund sa ciljem
projektovanja i proizvodnje najboljih kola na svetu. Kako bi to bolje
afirmisali nova kola i nemaku auto industriju Openhajmovi e pruiti
znaajnu materijalnu pomo i Auto Union Rennabteilung trkakom timu Auto
Uniona. Njihov model Auto Union Rennwagen Typ A bis D e sve do poetka
Drugog svtetskog rata, zajedno sa Daimler Benz-om, odista iriti mit o
superiornosti nemake autoindustrije iji je najvei protg bio kancelar Adolf
Hitler. Poslednju vonju i pobedu Auto Union je imao na trci Grand Prix
Beograda kada se Tacio Nuvolari (Tazio Nuvolari) pred 100. 000 beograana u
nedelju 3. septembra 1939. godine na Kalemegdanu okitio lovorovim vencem.
Bila je to poslednja trka Auto Uniona, prva i poslednja grand prix trka
Beograda i jedina grad prix trka odrana tokom Drugog svetskog rata.
U kontekstu ovih podataka navedimo i primer Dejvida Rokfelera koji e,
nakon postavljenja Adolfa Hitlera za kancelara, tri puta posetiti Nemaku.
Prilikom svoje tree posete prisustvovao je sahrani generala Erika Ludendorfa
(Erich Ludendorff), uvenog oficira Vermahta iz Prvog svetskog rata i
Hitlerovog sauesnika u Minhenskom puu iz 1923. Rokfeler e te godine u
Nemakoj biti ugoen u vili bogatog nemakog industrijalca i finansijera
Ernsta Tevesa (Ernst Teves), a sve vreme boravka drutvo mu je pravio Ernst
Hauftengl (Ernst Franz Sedgwick Hanfstaengl), Hitlerov prvi ovek za pitanja
odnosa sa medijima i blizak prijatelj trojice Amerikanaca: amerikog
predsednika Franklina Ruzvelta, pisca Voltera Lipmana i novinara Dona Rida.
Najomiljenije mesto zabave e mu, prema sopstvenom priznanju, biti uvena
minhenska pivnica Hafbrau Haus u kojoj se toilo najbolje Lwenbru pivo i
gde se, ne jednom, susreo sa Boom (Carl Bosch), nemakim inenjerom i
jednim od najvanijih rukovodeih ljudi I. G. Farbena koji je od kraja 1932.
postao najvei pojedinani donator izbornih kapmanja Adolfa Hitlera.
Kad smo ve kod finansijera NSDP-a i Adolfa Hitlera recimo i to da su ova
stranka i njen lider jo od 1924. primali znaajnu finasijsku podrku od
mnogih nemakih industrijalaca i bankara. Najvaniji su svakako Hugo tajn
(Hugo Stinnes), Alber Vogl (Albert Vgler), Emil Kirdof (Emile Kirdorf),
Kurt fon reder (Kurt von Schrder), I vald Heker (Ewald Otto E. Hecker) i
Alfred Hugenberg (Alfred Hugenberg). Sastanak na kome je doneta konana
- 719 -

odluka da se Adolf Hitler dovede na elo Nemake poznat je pod imenom
Kaiserhof Sitzung (Kajzerhof sastanak). Odran je 20. februara 1932. godine u
Nirnmbergu, a prisustvovali su mu Maks I lger (Max I lgner), Hjalmar aht
(Hjalmar Horace Greeley Schacht), Foks mic (Fox Schmitz), Valter Kip
(Walter Kiep), Krup fon Bohlen (Krupp von Bohlen), dr Albert Vegl i jo
nekoli ko predstavnika krupnog kapitala meu kojima je bio i Hajnrih Gatin
(Heinrich Gattineau), lini sekretar predsedavaujeg I. G. Farbena Duizburga
(Carl Duizburg). Sakupljeno je tri miliona Rajhsmaraka koji su do jula 1932.
uplaeni na raun Rudolfa Hesa u Deutsche Bank. Pol Varburg, bankar iz SAD
i Klark Majner (Clark Miner) iz Deneral Elektrika su poslali 100.000,
donosno 60.000 Rajhsmaraka kao lini prilog, a svoj izdani doprinos priloio
je i Markus Valenberg, najbogatiji veanin i vlasnik najvee vedske banke
Stockholms Enskilda Bank. Uz izdanu finansijsku pomo domae i
meunarodne korporativne i bankarske elite NSDP je na izborima krajem jula
trijumfovala sa 37, 4% osvojenih glasova to je znailo da u Rajhstagu postaju
najbrojnija partija sa 230 od 608 poslanikih mesta.
Kako ni jedna politika partija nije imala veinu Hindenburg je odluio da se
izbori ponove 6. novembra ali ni nakon njih nita nije bilo jasnije i izvesnije.
Polazei od izbornih rezultata Kurt fon reder, poznati i uvaeni bankar iz
Kelna, je lino uputio molbu predsedniku Hindenburgu kojom je traio
postavljenje Adolfa Hitlera za kancelara. Hinderburg je odbio molbu
postavljajui Franc fon Papena (Franz von Papen zu Kningen) za kancelara.
Kada je Papenov kabinet sredinom novembra podneo ostavku trideset osam
nemakih industrijalaca i bankara je istupilo u javnost otvoreno zahtevajui
potovanje izborne volje graana, prevazilaenje linih animoziteta i
postavljanje Adolfa Hitlera za nemakog kancelara. Hindenburgu su se lino
obratili bankari baron reder (Schroeder), Hjalmar aht ali i Krupp, Voegler i
Thyseen iz industrije elika, kao i Bo (Robert Bosch) i par ljudi iz Siemensa.
Fric Tisen je ponovo, u kratkom ali vrlo emotivnom pismu, uputio ponovo
predsedniku zahtev da se voa NSDP-a postavi na elo nemake vlade.
Hindenburg je i ovaj apel odbio imenujui za kancelara Kurta fon lajhera
(Kurt von Schleicher).
Nakon ovoga u uvenom berlinskom Deutscher Herrenklub se okupilo, na
sveanoj veeri, skoro tri stotine poznatih linosti iz sveta industrije,
poljoprivrede i bankarstva. Poasni gost veeri je bio tada ve bivi kancelar
fon Papen kome je predoeno da se od njega oekuje, nakon to lajherovo
kabinet padne, da posreduje kod Hindenburga u korist Adolfa Hitlera. I ako fon
Papen nije verovao u brzi slom novog kabineta lajher je ipak ve poetkom
januara ostao bez svake podrke u Rajhstagu, a ve 28. januara je podneo
ostavku. Ovoga puta na predsednika Nemake, pored ve pozatih i
kontinuiranih pritisaka elnih nosilaca nemakog kapitala, pritisak u korist
Adolfa Hitlera vrio je i fon Papena, stari i provereni predsednikov prijatelj.
Prvi ovek NSDP-a je 30. januara konano bio imenovan za kancelara
- 720 -

Nemake. Koliko je ukupno novca bilo prikupljeno za uee NSDP-a na
demokratskim izborima i propagandu u korist Adolfa Hitlera na mesto
kancelara Nemake ne zna se sa sigurnou. Da ga je bilo vie nego dovoljno
govori injenica da je NSDP-u, nakon svih izbora, ostalo 600.000 maraka.
U celoj ovoj prii oko finansiranja NSDP-a vano je, zbog istorije i injenice
da se neto nekako uvek previa, istai da je najvei pojedinani prilog
400.000 Rajhsmaraka, Adolfu Hitleru dao Karl Bo (Carl Bosch) i to u ime
I. G. Farbena na ijem su se elu tada nalazili sledei Jevreji: Carl von
Weinberg, Arthur von Weinberg, Otto von Mendelssohn-Bartholdy, Richard i
Alfred Merton, Ernst von Simson, Wilhelm Peltzer i Gustaf Schlieper. Ovi
ljudi, ta god da se prialo o stradanjima Jevreja u Nemakoj, nikada nisu
napustili I. G. Farben, a Carl von Weinberg, drugi ovek Farbena i predsednik
Nadzornog odbora, je delegaciju Du Ponta septembra 1933. uveravao da je
Nemaka najbolja zemlja za investiranje i da je on sav svoj kapital stavio ba
na tu kartu Nemaku sa Adolfom Hitlerom na njenom elu. Samo dva meseca
kasnije Duisburg i Carl von Weinberg su ovlastili Karla Boa da sa
predstavnicima Treeg rajha potpiu ugovor o dugoronoj saradnji.
Meuti, od svih detalja vezanih za finansiranje NSDP-a sigurno je
najvaniji i do danas najmanje rasvetljen sluaj sastanka tri veoma mona i
znaajna svetska bankara: lorda Normana Montegjua (Montagu Collet Norman,
1st Baron Norman), guvernera Bank of England, Bendamina Stronga
(Benjamin Strong J r.), direktora banke Federal Reserve Bank of New York i
Hjalmara ahta (Hjalmar Horace Greeley Schacht), direktora nemake
centralne banke Reichbank. Sastanka je odran jula 1927. godine u Francuskoj
i danas se veruje da je tom prilikom dogovoreno mnogo toga vezanog za
svetsku monetarnu politiku uoi Drugog svetskog rata, a pre svega politiku
naputanja zlatnog standarda. Dve stvari su izvesne: Prvo, Montegju je imao
odluujuu ulogu u izazivanju amerike velike krize tridesetih godina tako to
je otpoeo sa vraanjem britanske funte na zlatni standard i podizanjem,
poetkom oktobra 1929. godine, kamatnih stopa Banke Engleske sa 4, 5% na
6%, a sve to je rezultiralo povlaenjem iz Banke federalnih rezevi zlata u
vrednosti od 500.000.000,00$. Drugo, Montegju je poetkom oktobra 1939.
godine prebacio 6.000. 000, 00 ekog zlata deponovanog u Londonu na raun
nemake Reichbanke i taj je novac, u celosti, iskorien za njeno naoruanje.
Za svoje specijalne zasluge Montegju je 13. oktobra 1944. dobio titulu
barona, a aht je, nakon to je u Nirnbergu osloboen bilo kakve odgovornosti
za saradnju sa nacistima, 1946. u Nemakoj osnovao privatnu banku -
Dsseldorfer Auenhandelsbank Schacht & Co. Za mnoge je ovakva sudbina
ahta bila iznenaenje ali ne i za one koji su znali da je on po nacionalnosti
Amerikanac roen u Bruklinu, a da mu je, pre nego to se zaposlio u Dresdner
Bank i pre nego to je 1923. posato direktor Reichbank-e, prvi posao u SAD
bio kod J. P. Morgana.
- 721 -

Inae, i Montegju i aht su od 1930. bili lanovi upravnog odbora Banke za
meunarodna poravnjanja (Bank for International Settlements) sa seditem u
Bazelu, vajcarska. I nteresantno je podsetiti se da je desna ruka ahta od
1933. pa do 1939. bio niko drugi do baron reder (Baron Bruno Schrder),
oficijelni savetnik Montegjua u Banci Engleske i lini izaslanik ahta na
zasedanjima bazelske Banke za meunarodna poravnanja. I nae, porodica
barona reder je nakon Drugog svetskog rata rangiran kao esta po bogatsvu u
Velikoj Britaniji , a u njenom vlasnitvu je bila i jedna od najveih i
najuticajnih banaka u Londonskom Sitiju, dva veka stara banka J. Henry
Schrder & Co. J edini ozbiljan partner barona redera u ovoj nekad
Hamburkoj, a od kraja XI X veka Londonskoj banci pod nazivom Schroders
plc bio je Frank Tjarks (Frank Cyril Tiarks), direktor Banke Engleske od 1912.
do 1945. godine. No, najpoznatiji saradnik u banci barona redera ipak je, bez
sumnje, bio Avi Rokfeler (Avery Rockefeller), pripadnik jedne od najbogatijih
amerikih porodica. Na rederov zahtev Avi je 1936. godine u SAD osnovao
Schroder, Rockefeller & Co., Inc. sa zadatkom da zastupa i obavlja poslove
stare banke J. Henry Schrder & Co. na teritoriji Severne Amerike. Na dan 31.
decembra 2009. godine rederova bankarska grupacija raspolagala je
kapitalom od 219 milijardi dolara.
Kao to vidite nemaki kancelar i ljudi oko njega nisu pali ni odkuda. Nisu
oni bili nekakve tikve bez korena. ta vie, kako se danas ne pria o njihovim
finansijskim pomagaima podjednako se ne govori ni o prisutnosti Nemake i
njenih interesa u SAD pre Drugog svetskog rata i injenici da amerika
javnost, sve do Perl Harbura, nije bila antinemaki nastrojena. ta vie. U
Americi su jo od 30-tih godina delovala mnogobrojna pronemaka drutva:
The German American Bund je imao preko 22 kampa i 100.000 aktivnih
lanova. Pored njega aktivnu ulogu u amerikom drutvu razvili su i pripadnici
drutva Friends of New Germany na elu sa dr Ignjacom Griblom (Ignaz
Griebl) koji su i aktivno uestvovali u amerikim izborima 1936. pozivajui,
preko radija i uticajnih dnevnih novina, Amerikance da glasaju za
republikanske kandidate. Ima tu jo itav niz organizacija koje danas nema
smisla pominjati osim, naravno, The America First Committee sa preko
800.000 registrovanih lanova. Osnivai su bili Daglas Stjuart (Robert
Douglas Stuart, Jr. ), Derald Ford (Gerald Rudolph Ford, Jr. ), budui
predsednik SAD, Sardent river (Robert Sargent Shriver, Jr. ), lan porodice
Kenedi i mnogi drugi studenti Yale univerziteta. Glavni finansijeri ove
organizacije poznate po protivljenju ulaska Amerike u rat protiv Nemake,
bili su ameriki milioneri Vilijam Regneri (William H. Regnery); Smit
Riardson (H. Smith Richardson); industrijalac Henri Ford; general i
predsednik monog trgovakog lanca Sears, Roebuck and Co. Robert Vud
(Robert Elkington Wood); osniva i izdava Chicago Tribune Dozef Paterson
(J oseph Medill Patterson), a svoj finansisjki doprinos aktivnostima
organizacije pruio je i Don Kenedi (J ohn Fitzgerald J ack Kennedy),
budui predsednik SAD uz dopis: What you are doing is vital - To to radite
- 722 -

je vitalno! Istaknutu ulogu u organizacija imala je i erka jedinica 26-og
predsednika SAD Teodora Ruzvelta Alisa Longvort (Alice Lee Roosevelt
Longworth). Jedan od najagilnijih i najuticajnijih lanova organizacije bio je,
bez sumnje, proslavljeni pilot, pisac i istraiva arls Lindberg (Charles
Augustus Lindbergh) koji nije alio vremena ni truda kako bi ubedio
Amerikance da je sukob sa Nemakom i J apanom protivan njihovim
nacionalnim interesima. Zahvaljui naporima organizacije u Kongresu je 1939.
donet Akt o neutralnosti (Neutrality Act) koji je spreio namere predsednika
Ruzvelta da alje amerike brodove u sukobima zahvaene zone.
Sve do poetka Drugog svetskog rata, septembra 1939. godine, Jevreji su
mogli da napuste Nemaku. Od prvog dana dolaska Adolfa Hitlera na mesto
nemakog kancelara Nacional -socijalisti i cionisti su radili zajedno za ono to
je svaki od njih verovao da je u njihovom nacionalnom interesu. Tako je ve
21. juna 1933. Kurt Blumenfeld ispred Cionistika federacija Nemake
(Zionistische Vereinigung fuer Deutschland) uputio memorandum nemakom
kancelaru u kome detaljno iznosi svoje gledite po pitanju tegobnog
jevrejskog pitanja nudei pomo cionista u njegovom reavanju. U
memorandumu izmeu ostalog pie:
Cionizam ne gaji iluzije povodom teine jevrejskog pitanja, koje se sastoji
pre svega od abnormalne okupacione sheme, i u krivici zbog intelektualnog i
moralnog stava koji nije ukorenjen u njegovoj tradiciji. Jo pre vie decenija,
Cionizam je shvatio da kao rezultat trenda asimilacije, bilo je izgledno da e
se pojaviti simptomi deteritorizacije. . .
Cionizam veruje da se preporod nacionalnog ivota ljudi koji se sada deava
u Nemakoj putem naglaavanja njenog hrianskog i nacionalnog karaktera,
mora takoe desiti u jevrejskoj nacionalnoj zajednici. Takoe, za sve Jevreje,
nacionalno poreklo, vera, sudbina obinih ljudi i oseaj jedinstvenosti,
moraju biti od vrhunske vanosti za njihovo postojanje. To znai da
egoistini individualizam liberalne ere, mora biti prevazien i zamenjen
oseajem zajednitva i kolektivne odgovornosti. . .
Verujemo da je ba ta nova (Nacional-socijalistika) Nemaka ta koja moe,
putem smelosti i odlunosti u reavanju jevrejskog pitanja, uiniti odluujui
korak prema reavanju problema s kojim e se, iskreno govorei veina
evropskih naroda morati suoiti. . . Upravo zbog toga ne elimo da lairamo
ove pretpostavke, zato to smo mi, takoe, protiv meovitog braka i zalaemo
se za ouvanje istote jevrejske grupe. . .
Zarad njegovih praktinih ciljeva, cionizam se nada da e uspeti da
pridobije kolaboraciju ak i onih vlada koje su fundamentalno neprijateljske
prema Jevrejima, zbog toga to u reavanju jevrejskog pitanja ne smeju se
javljati oseanja jer je to pravi problem ije reenje zanima sve narode a
- 723 -

trenutno najvie nemaki narod. . . Propaganda bojkota takva kakva se
trenutno vodi protiv Nemake na mnogo naina je u svojoj biti ne-
cionistika, jer cionizam ne eli da ratuje ve da ubeuje i da gradi. . . Nismo
slepi na injenicu da jevrejsko pitanje postoji, i da e nastaviti da postoji.
Nae novine Jdische Rundschau objavile su da je Cionizam svestan
postojanja jevrejskog pitanja, i da eli dalekoseno i konstruktivno reenje. U
ovu svrhu, cionizam eli da pridobije pomo svih naroda, bilo pro-ili anti-
jevrejskih, zbog toga to, mi se suoavamo pre sa konkretnim nego
sentimentalnim problemom, reenjem za koje su zainteresovani svi narodi .
O saradnji cionista i Hitlerovih nacista pisao je jo 1934. godine i mladi
berlinski rabin J oakim Princ (J oachim Prinz) u svojoj knjizi Wir Juden (Mi
J evreji). Po njemu Nacional-Socijalistika revolucija u Nemakoj je J evrejima
donela, J evrejstvo za J evreje. Objasnio je: Nikakvo okolianje nam sada ne
moe pomoi. Umesto asimilacije, eleli smo priznanje Jevrejske nacije,
J evrejske rase i stvaranje jevrejske drave i Trei Rajh nam je u tome
pomogao. Nakon Drugog svetskog rata Princ je postao potpredsednik monog
Svetskog jevrejskog kongresa i lan ueg cionistikog rukovodstva. Svetu je
postao opte poznat nakon aktivnog uea na Maru na Vaington za posao i
slobodu koji se odrao 28. avgusta 1963. Tokom tog politikog skupa na kome
je uee uzelo preko etvrt miliona ljudi Princ je marirao zajedno sa piscem
Dejmsom Boldvinom (J ames Baldwin), filmskim zvezdama arlton Hestonom
(Charlton Heston), Sidni Poatijeom (Sidney Poitier), Hari Belafonteom (Harry
Belafonte) i Marlon Brandom (Marlon Brando) i muzikim zvezdama
ozefinom Beker (J osephine Baker), Ertom Kit (Eartha Kitt), Majklom
Deksonom (Mahalia J ackson), Marijom Anderson (Marian Anderson), Doan
Baez (J oan Baez) i Bobom Dilanom (Bob Dylan) koji je pevao nakon to je
Martin Luter King (Martin Luther King Junior) odrao svoj uveni govor I
Have A Dream.
Sve do poetka 1939. cionistiki pokret u Nemakoj je manje-vie normalno
funkcionisao, a njihove novine Jdische Rundschau (J evrejski pregled) su
slobodno tampane i distribuirane sve do 8. novembra 1938. No, sa poetkom
rata situacija se kvalitativno izmenila i to pre svega po pitanju odlaska u
Palestinu. Nemaka vlada nije imala nameru niti neki plan da pone nekakvo
organizovano ili neorganizovano masovno unitenje J evreja. Naprotiv, Treem
Rajhu je sve do 1936. odgovaralo, usled prisutne nezaposlenosti, da to vei
broj njegovih graana jevrejske nacionalnosti napusti Nemaku. Kad je rat
otpoeo i granice postale neprolazne pitanje nemakih Jevreja poprima sasvim
drugu dimenziju: da odu nisu mogli, a u rat za Nemaku nisu hteli niti ih je
iko zvao. Jevreji su Treem Rajhu postali preko potrebni kao radna snaga i kao
takvi su odvoeni u radne logore. Oni koji se nisu odazivali radnoj obavezi
nasilno su privoeni. U iste te logore nasilno su dovoeni i Srbi, Cigani,
Francuzi, Poljaci, esi i drugi. No, oni, tako izgleda, nisu rtve nikakvog
holokausta. Vie od milion poklanih i pobijenih Srba u Drugom svetskom ratu
- 724 -

su...? ta?
Po uzoru na ove radne logore osnovali su i Amerikanci 1942. godine svoje
radne logore (I nternment) u koje su zatvorili preko 110. 000 svojih graana
japanskog porekla, odnosno Nisei, Sansei i Issei kako su ih zvali. No, iako su
logori osnovani 1942. spiskove za njihove stanare sainio je FBI jo 1939.
pod jedinstvenim nazivom: Custodial Detention Index. Ameriki graani
japanskog porekla zatvoreni su i terani na prisilan rad samo zato to su
osumnjieni da bi mogli pijunirati u korist Japana. Zatvarane su ak i majke
sa bebama pa i trudnice i teko bolesni stari ljudi. Predsednik Frenklin D.
Ruzvelt je 19. februara 1942. potpisao Uredbu br. 9066 (Executive Order
9066), a potom i Uredbu 9102 (Executive Order 9102) od 18. marta 1942.
kojom je legalizovao sve to. Ove logore uvala je amerika vojska koja je
dobila i pravo da utamnii bilo koga, bilo kada i bilo gde. Kada su poetkom
1945. ovi radni logori ukinuti iz njih nije izalo 120.000 ljudi. Bilo ih je
manje, mnogo manje! Niko nikada nije postavio pitanje o sudbini ovih
nesrenika!
Kao i Amerikanci i Britanci su imali svoje zatvore ali ne toliko za mogue
nemake simpatizere koliko za one koji nisu imali razumevanja prema
J evrejima. Jo poetkom 1939. britanski parlament je usvojio Defence
Regulation 18B (Odbrambena regulativa 18B) na osnovu koje se svaki
graanin mogao liiti svojih osnovnih ljudskih prava - Habeas corpus, samo po
osnovu izraene sumnje u njegovu lojalnost. Tako su, samo uz postojanje
sumnje, mnogi hapeni i zatvarani ali ne samo zbog svojih moguih simpatija
prema Nemakoj ve esto i zbog svoje netrpeljivosti prema jevrejskoj
finansijskoj oligarhiji. Najpoznatiji primer primene 18B je pripadnik stare
engleske aristokratije i lan parlamenta kapetan Aribald Remzi (Archibald
Henry Maule Ramsay) koji je, iako ni na koji nain nije doveo u pitanje svoju
lojalnost kraljici i Ujedinjenom kraljevstvu, bio utamnien samo zato jer je
otvoreno izjavio da J evreji svojim novcem kontroliu Konzervativnu stranku
ali i gotovo sve novine u Ujedinjenom kraljevstvu. Uhapen je nakon masovne
medijske hajke i utamnien u HM Prison Brixton 23. maja 1940. Na prvom
sudskom sasluanju na pitanje sudije da li bi voleo da vidi poraenu Nemaku
Remzi je kratko odgovorio: Not only Germany, but also the Judaic menace (Ne
samo Nemaku ve i jevrejsku opasnost). Nakon viegodinjih bezuspenih
napora da se dokae njegova nelojalnost dravi i kruni osloboen je svih
optubi i puten na slobodu 26. septembra 1944. Odmah po povratku u
parlament Remzi je podneo zahtev za obnovu kodifikovanog pravnog akta
(Statute of the J ewry) koji je 1275. godine doneo kralj Edvarda I (Edward The
Longshanks), a odnosi se na zabranu J evrejima da se bave finansijskim
transakcijama. Njegov zahtev nije proao parlamentarnu proceduru nakon ega
se on odrekao svog lanstva u parlamentu.
Zajedno sa kapetanom Remzijem utamnien je bio i ef britanske mornarike
- 725 -

obavetajne slube (Naval I ntelligence Division) admiral Domvil (Sir Barry
Edward Domvile). Dobro upoznat sa svim dogaanjima u Nemakoj, naroiti
nakon dolaska Adolfa Hitlera na mesto kancelara, Domvil je postao krajnje
skeptian prema medijski promovisanim jevrejskim optubama na raun
njihovog navodno ugroenog poloaja u Nemakoj. Odluan da svoja saznanja
potvrdi ili revidira odlazi 1935. u Nemaku kako bi na licu mesta razjasnio
neke nedoumice. Nakon povratka, uveren u svu neosnovanost histerine
medijske antinemake propagande, pristupa Anglo-German Fellowship
(Drutvo Englesko-Nemakog prijateljstva) koje su poetkom 1935. osnovali
lanovi parlamenta baron Tomas Mur (Sir Thomas Cecil Russell Moore, 1st
Baronet) i lord Vilfrid (Wilfrid William Ashley, 1st Baron Mount Temple),
istoriar Konvel Evans (Philip Conwell-Evans), bankar Ernst Tenant (Ernest
Tennant) i urednik The Times Dord Doson (George Geoffrey Dawson).
Drutvo su finansijski podrale mone engleske firme: Price Waterhouse,
Unilever, Dunlop Rubber, Thomas Cook & sons, Midland Bank... I pored toga
to su se svi lanovi drutva, a pre svih lord Brocket, lordovi David i Malcolm
Douglas-Hamilton, lord Galloway, lord Londonderry, lord Nuffield, lord
Redesdale, lord Rennell i drugi zalagali za blisku saradnju sa
nacionalsocijalistikom Nemakom jedini koji je uhapen bio je admiral
Domvil. Pri tome vano je istai i da je admiral bio jedini u okviru Drutva
koji je otvoreno i javno istupao ukazujui na zakulisne igre jevrejskog lobija u
Britaniji koji ini sve kako bi onemoguio britansko-nemaki savez. Domvil je
aktivnosti pomenutog jevrejskog lobija nazvao Judaeo-Masonic Conspiracy
(judeo-masonska konspiracija). Kao neko ko je bio ne samo deo vojne
obavetajne slube ve i sekretar Komiteta za odbranu imperije (Committee of
I mperial Defence) admiral je dobro znao ta govori, a isto su znali i oni koji
su poeli polako da pristupaju njegovoj 1937. godine formiranoj organizaciji
The Link. Problem, to se vlasti tie, nastupio je 1939. godine kada je
celokupna Britanska narodna partija (British People's Party), na elu sa jednim
od najpopularnijih engleskih politiara izmeu dva rata Donom Beketom
(J ohn Warburton Beckett), odluila da podri admirala i njegova objanjenja o
apsurdnosti sukoba sa Nemakom.
Gotovo u isto vreme sa kapetanom Remzijem i admiralom Domvilom
utamnien je bio i Osvald Mosli (Sir Oswald Ernald Mosley, 6th Barone),
najmlai ikad izabrani lan britanskog parlamenta i najmlai ministar u vladi
premijera Dejmsa Remzija (J ames Ramsay MacDonald). I ako je slovio za
jednog od najperspektivnijih konzervativnih politiara Mosli je, nezadovoljan
svekolikom britanskom politikom prema radnicima, napustio konzervativnu
partiju i osnovao svoju Britansku faistiku i nacionalsocijalistiku partiju
(British Union of Fascists and National Socialists). Uz svesrdnu podrku
bogatog Harolda Rotermera (Harold Sidney Harmsworth, 1st Viscount
Rothermere), osnivaa uglednih i tiranih asopisa London Daily Mail i Daily
Mirror, Mosli je poeo da stie veliku popularnost meu obinim graanima
tako da je na skupu koji je organizovao u Victoria Park u Londonu jula 1936.
- 726 -

govorio pred etvrt miliona ljudi. Prisutni su sa gromkim odobravanjem
pozdravili njegovo zalaganje za zakonom zagarantovana prava radnika, a
kontrolisana i limitirana prava nosilaca krupnog kapitala. Sa posebnom
panjom su sasluana, a potom i prihvaena njegova upozorenja vezana za
nesrazmerno uee judejskog kapitala u meunarodnim finansijama i
komunistikim pokretima irom sveta. Sa posebnim odobravanjem dvesta
pedeset hiljada ljudi je propratilo njegovu konstataciju da jevrejska finansijska
oligarhija u Engleskoj nastoji da uvue dravu u sukob sa Nemakom koja
inae nema nikakvih sporova ni sa Englezima ni sa njihovom dravom. Ako
Englezi podlegnu ovim spletkama onda e, gotovo proroanski, zakljuuje
Mosli oni ginuti ne zarad svog ve jevrejskog dobra.
Nadahnuti govor Moslija i gotovo euforina atmosfera meu graanima
naveli su Board of Deputies of British Jews (Britanski jevrejski odbor) da
pokrene opti medijski rat protiv njega sa ciljem satanizacije celokupnog
britanskog faistikog pokreta. Kompletnu reiju medijskog lina osmislio je i
sprovodio J osif Lajons (J oseph Lyons), bogati jevrejski vlasnik lanca
ajdinica, koji je, istovremeno, zapoeo i pritisak na Rotermera kroz
uskraivanje reklama. Poznat kao ovek sans bonnes manires (bez dobrih
manira) Lajons je uspeo da za nepunih godinu dana umanj i Moslijevu
popularnost, a kada se ukazala prava prilika eril je, pozivajui se na
Defence Regulation 18B i optube o nacionalnoj izdaji koje je na raun
Moslija upuivala Komunistika partija Britanije predvoena lanom
parlamenta Vilijamom Galerom (Wi lliam Gallacher), maja 1940. naredio
hapenje Moslija i 740 najviih rukovodilaca njegove partije. Svi su, naravno,
nakon niim dokazanih komunistikih optubi i neosnovanih sumnji Vinstona
erila morali da budu puteni iz zatvora sredinom 1943.
Za razliku od kapetana Remzija, admirala Domvila i Moslija koji su javno
iznosili svoje miljenje o posledicama judejskih dobrih namera po nacionalne
interese i, uglavnom, zbog toga ispatali pronemaki nastrojena Nensi Astor
(Nancy Witcher Astor, Viscountess Astor) nije nikada imala problema. Ne
samo da je otvoreno pokazivala svoje simpatije prema nemakom kancelaru
Adolfu Hitleru i uivala u drutvu nemakog ambasadora u Londonu Joahima
fon Ribentropa (Ulrich Friedrich Wilhelm J oachim (von) Ribbentrop) ve je
osnovala i prestini klub Cliveden Set u kome je okupljala engleski crme de
la crme koji se, zajedno sa njom, zalagao za saradnju sa Treim rajhom. Kada
je Ribentrop imenovan za nemakog ministra inostranih poslova (uoi
pripajanja Austrije Nemakoj) ceo Cliveden Set mu je uputio estitke, a sama
Nensi je, kao lan britanskog parlamenta, u pratnji ministra odbrane Tomasa
I nskipa (Thomas Walker Hobart I nskip, 1st Viscount Caldecote) i admirala
Domvila (Sir Barry Edward Domvile) bila glavna goa u nemakoj ambasadi
Carlton House Gardens u Londonu. I z ambasade I nskip i Ribentrop su se
proetali do sedita britanske vlade gde ih je saekao i ugostio premijer
embrlen (Arthur Neville Chamberlain). U Engleskoj uoi Drugog svetskog
- 727 -

rata, prema promiljanju lana Doma lordova Valdorfa Astora (Waldorf Astor,
2nd Viscount Astor), nije zapravo bio problem odnosa prema Nemcima i
Nemakoj koliko je bio problem stava prema nemakoj nacionalsocijalistikoj
politici koja je vrlo otvoreno ukazala na pogubnost delovanja jevrejskog
kapitala u odnosu na nacionalne interese.
Meu starom engleskom aristokratijom nije bilo nepoznato da su Jevreji
nakon Prvog svetskog rata prigrabili svu vlast u Nemakoj ne vodei, pri tome,
ni kurtoaznog rauna o narodu i prosperitetu drave. I ako su u ukupnoj
populaciji Nemake inili svega 2,5% stanovnitva J evreji su kontrolisali 53%
svih medija, imali apsolutnu dominaciju u filmskoj i pozorinoj industriji,
zauzimali 70,5% svih sudijskih mesta i, moda najvanije, kroz sistem svojih
banaka i osiguravajuih drutava ostvarivali apsolutnu kontrolu nad tritem
finansijskog kapitala. Za dobar deo stare engleske aristokratije ovakvo
ponaanje manjine bilo je neprihvatljivo i to je, to se njih ticalo, bila njihova
osnova razumevanja svega onoga to su nemaki kancelar Adolf Hitler i
njegova Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija inili u pravcu
spasavanja drave i naroda.
U ranim jutarnjim satima 20. januara 1942. godine vie visokih nemakih
dravnih funkcionera sastalo se u vili Marlier (Am Grossen Wanssee Nr.
56/58), jednoj od najlepih kua na berlinskom jezeru Wannsee. Na sastanku
kome je predsedavao Rajnhard Hajdrih (Reinhard Heydrich), ef Slube
dravne bezbednosti (SD) prisustvovali su jo i Hajnrih Miler (Heinrich
Mller), ef Gestapoa, dr Vilhelm tukhart (Wilhelm Stuckart) iz Ministarstva
unutranjih poslova, dr Roland Frajzler (Roland Freisler) iz Ministarstva
pravde, dr Fridrih Kricinger (Friedrich Wilhelm Kritzinger) iz Kancelarije
Rajha, dr Alfred Majer (Alfred Meyer) i dr Georg Librant (Georg Leibbrandt)
iz Ministarstva okupiranih istonih teritorija, Erih Nojman (Erich Neumann) iz
Slube za etvorogodinje planiranje, dr Jozef Bihler (J osef Bhler) iz
Kancelarije generalnog guvernera, dr Martin Luter (Martin Luther) iz
Ministarstva spoljnih poslova, Karl ongart (Karl Eberhard Schngarth) ispred
odeljenja specijalnih policijiskih snaga i Gerhard Klopfer (Gerhard Klopfer) iz
Partijske kancelarije. Zapisnik devedest minutnog sastanka je vodio Adolf
Ajhman (Adolf Otto Eichmann), rukovodilac sekcije I V B-4 pri Glavnoj slubi
bezbednosti Rajha (Reichssicherheitshauptamt).
Do tada je Nemaka vlada u vie navrata predlagala Zapadu da deportuje
J evreje u Rodeziju, Madagaskar ili Palestinu. Nemci su traili finansisku i
logistiku pomo da bi deportovali Jevreje iz Nemake. Nikad im niko nije
pozitivno odgovorio. Na dan 1. septembra 1939. godine kada je zvanino
otpoeo Drugi svetski rat u Nemakoj je bilo oko 223. 000 Jevreja. Te veeri,
na Vanzejskoj konferenciji, dogovoreno je da se svi zdravi i radno sposobni
Jevreji koje do tada nije bilo mogue deportovati prisilno uposle za potrebe
drave. I mprovizovani zatvori koji su bili podignuti, ali i novi koji e tek biti
- 728 -

sagraeni, trebalo je da poslue kao prinudni radni logori. Bie to, vreme e
pokazati, mesta stradanja mnogih ljudi: J evreja, Srba, Cigana, Poljaka, Rusa
ali i Nemaca, Italijana i mnogih drugih. Bie to za mnoge poslednje mesto
ivota. Na Vanzejskoj konferenciji su voene stenografske beleke i one se i
danas uvaju, ali u njima nema nijedne rei o bilo kakvim koncentracionim
logorima, gasnim komorama i bilo emu slinom. Sve tvrdnje da je na toj
konferenciji bilo govora o masovnoj likvidaciji J evreja su apsolutno
neosnovane, a zasnivaju se na slobodnim tumaenjima i interpretacijama
Tuilatva Suda u Nirnbergu koje je iz petnaest stranica zapisnika izdvojilo
samo dve rei: konano reenje (die Endlsung), vezano za deportaciju
jevreja, i navelo ih kao dokaz o politici nemake vlade za ubijanje Jevreja!
Tuilatvo se pet meseci spremalo, a samo suenje liderima nemakog
politikog i vojnog vrha je trajalo svega osam meseci. Svi optueni su
uglavnom i osueni. Britanska vlada je 2. januara 2006. godine obelodanila
dokumenta Ratnog kabineta britanske vlade iz decembra 1942. iz kojih se vidi
da je Vinston eril ve tada zahtevao osnivanje specijanog suda na kome bi
se sudilo svim nemakim oficirima i politiarima nakon rata. Pri tome,
britanski premijer je zahtevao da se svi koji budu izvedeni pred ovaj sud osude
na smrt i to bez izuzetaka. I deju o osnivanju ovog suda britanski premijer je
saveznicima izloio na sveanoj veeri koju je krajem 1943. imao sa Staljinom
i Ruzveltom u Teheranu. Meutim, dok je eril zahtevao da se svi optueni
Nemci streljaju, obese ili na bilo koji drugi nain likvidiraju Staljin je stao na
stanovite da to ne moe biti mera pravde - . Ni Ruzvelt se nije
sloio sa erilom ocenjujui da nije potrebno ubiti sve ve da e 49. 000
streljanih oficira i politiara biti dovoljno - sufficient number. Pri tome,
amerika strana je, preko ministra finansija Henrija Morgentaua (Henry
Morgenthau, J r.), iznela predlog da se, pored streljanja, treba prikloniti i
reenju ekonomskog kanjavanja svih Nemaca - economic punishment. I deja je
bila da se najbolja nemaka industrijska preduzea ugase, a njihova
proizvodnja prebaciti na Zapad. Ovo se odista i dogodilo nakon Drugog
svetskog rata kada je ak 706 najprofitabilnijih i tehniki najnaprednijih
nemakih proizvodnih kapaciteta bukvalno rasklopljeno i prebaeno u zemlje
pobednice u koje su, pod pretnjom likvidacije, prebaene i hiljade najboljih
nemakih naunika, ininjera, tehniara i strunjaka svih drugih profila.
Kad su Rusi, posle dugih i tekih borbi, 1945. godine uli u Berlin zatekli
su u njemu J evrejski okrug sa svim njegovim stanovnitvom na broju i s
ouvanom sinagogom. Zateeni Jevreji su, prema ruskim pisanim izvetajima,
bili bolje uhranjeni i bolje obueni od veine ostalog stanovnitva. Jedan drugi
sluaj, 1943. godine, takodje, na svoj nain, govori o radnim logorima u
kojima su Nemci navodno planski i sistematski ubijali J evreje sa namerom da
tako pobiju sve J evreje irom sveta. Sredinom 1943. godine, kad je Vermaht
ve imao znaajne gubitke i kada su neobueni i nepripremljeni mladii poeli
da se alju u borbe, Nemaka vlada je uhapsila oko 1. 200 jevrejskih mukaraca
- 729 -

koji nigde nisu bili zaposleni nameravajui da ih poalje u Auvic na prisilan
rad. I stog tog dana supruge uhapenih J evreja su u Rosenstrae, u srcu
Berlina, otpoele s demonstracijama zahtevajui da se oni odmah puste.
Sutradan je 1.200 J evreja puteno iz pritvora i do kraja rata ih niko vie nije
privodio ili mobilisao. U spomen na taj dogaaj 1995. godine u Berlinu je
podignut spomenik Block der Frauen. O tome koliko su J evreji bili zastraeni i
proganjani u Nemakoj nakon to je 1933. Adolf Hitler imenovan za kancelara
govori, moda najbolje, injenica da su te godine Jevreji osnovali Jdischer
Kulturbund kulturni klub koji je okupio oko 2.000 umetnika podeljenih u
osam sekcija. Svake godine organizovane su razne kulturne manifestacije koje
su imale i zapaenu medijsku pokrivenost, a najvei i najglamurozniji nastup
su imali 27. februara 1941. godine u berlinskoj Stdtische Opern kada je
stotinu najpoznatijih jevrejskih virtuoza izvelo Malerovu Drugu simfoniju
(Vaskrsenje). Vezano za ovaj njihov nastup valja imati u vidu da se u
Nemakoj dugo nije izvodila muzika Gustava Malera (Gustav Mahler) s
obzirom da je on kao ortodoksni J evrejin sam, u svoje vreme, govorio da niko
osim Jevreja nemoe oseati njegove note i ritmove. I pored optejevrejske
ushienosti u Stdtische Opern i neprimerenih izliva i izjava iskljuivo
jevrejske publike berlinska tampa je objavila pozitivne kritike uz konstatciju
da je muzika sekcija Jdischer Kulturbund poznata ne samo po kvalitetu
svojih nastupa ve i po tome to izvode iskljuivo jevrejske kompozitore kao
to su Weill,Schoenberg,Bloch, Bernstein...
O tome da su cionisti jo pre dolaska Adolfa Hitlera na mesto kancelara
nastojali da isele Jevreje iz Nemake u Palestinu su pisali mnogi.
Optepoznato je da je 1903. godine u Nemakoj bilo 503 hiljade Jevreja koji
su inili svega 0, 76% stanovnitva, a da je od tog broja ak 31% iveo u
Berlinu gde su predstavljali 4, 3% graana. Optepoznato je da se broj Jevreja
u Nemakoj sistematski smanjivao jo od 1871. kada su sainjavali 1, 05%
stanovnitva do 1933. kada je njihov udeo spao na 0,76%. Hitler, jasno je, sa
ovakvim tendencijama nije mogao da ima nita. Cionisti, s druge strane, sa
svojom HaHistadrut HaTsionit HaOlamit jesu. No, mogue da je o vezi
nemakog kancelara sa ovom temom na najargumentovaniji nain govorio
britanski istoriar J an Kero (Sir I an Kershaw) koga mnogi smatraju za
najveeg autoriteta na temu - Adolf Hitler. U knjizi Hitler 1936. -1945. na
ukupno 1135 stranica Kero pie o mnogo toga to se u ovom periodu dogaalo
u Nemakoj, a u tom kontekstu posebnu su zanimljive njegove rei :
Hitler je podravao ideju iseljavanja Jevreja u Palestinu. . . Poetkom 1938.
on je reafirmisao politiki pravac koji je imao za cilj promovisanje emigracije
Jevreja u bilo koju dravu koja bi bila spremna da ih primi, mada je Palestina
i dalje imala prioritet.
Pored Keroa, apsolutni autoritet po pitanjima Treeg rajha je i nemaki
istoriar, profesor na univerzitetima u Kelnu, Minhenu i Konstanci i direktor
- 730 -

I nstituta za savremenu istoriju Martin Borst (Martin Broszat). Prema Borstu
koji, i pored najdetaljnije sprovedenih istraivanja i svoje line nesklonosti ka
svemu to je vezano za zbivanja u nemakoj izmeu 1933. i 1945, na kraju,
ipak istie da ne postoji ni jedan jedini pisani dokument koji bi, na bilo koji i
bilo kakav nain, mogao da povee Adolfa Hitlera sa politikom holokausta.
Pored toga, u nemakoj javnosti je sa posebnom panjom primljeno i
upameno otvoreno pismo koje je Borst 1962. uputio nemakim novinama Die
Zeit zahtevajui od njih da prave razliku izmiu termina koncentracioni logori
(Konzentrationslager) i logori smrti (Vernichtungslager) to, kako je istao
Borst nije i nemoe biti isto. No, najvee iznenaenje u njegovom javnom
obraanju Die Zeit-u se odnosilo na pitanje gasnih komora u logoru Dahau
(Konzentrationslager Dachau). Prema Borstu i svim viedecenijskim
saznanjima Institut fr Zeitgeschichte (I nstitut za savremenu istoriju) na ijem
se elu nalazio i u ije je ime govorio u Dahau nije bilo funkcionalnih gasnih
komora!
U jednom od svojih najvanijih dela Der Staat Hitlers (Hitlerova drava)
objavljenom 1969. godine Borst se najodluniji suprotstavlja svima koji
nemaku dravu u vreme vladavine kancelara Adolfa Hitlera nazivaju
totalitarnom dravom (Totalitre Staaten). Borst, koga je odmah i bez rezerve
podrao nemaki istoriar i filosof Hans Momsen (Hans Mommsen), je kroz
niz komparativnih primera pokazao i dokazao da je nemaka tog vremena bila
nita manje i nita vie totalitarna od SAD, Francuske ili Britanije.
O tome koliko je totalitarizma i antisemitizma bilo u Adolfu Hitleru moe
se videti ve i iz toga to je Adolfa Ajhmana, J evrejina i po ocu i po majci,
1937. godine, poslao u Palestini kako bi proverio sprovoenje ve postojeeg
programa Haavara, i kako bi sagl edao mogunosti za njegovo unapreenje i
poveanje. Ajhman je na put krenuo sa nekoliko cionista, meutim u Haifi
Britanci su mu uskratili dozvolu za dalje kretanje pa je on morao da se uputi
ka Kairu gde se susreo sa jednim od cionistikih voa i efom tajne paravojne
jevrejske organizacije HaHagane Polksom (Feivela Polkesa). Tada je, 10.
oktobra 1937. u kafeu Groppi u sred Kaira, dogovoreno proirenje saradnje
cionista sa nemakim vlastima i to na nain da e cionisti imati pravo da u
sred Nemake osnuju i vode specijalne kampove za regrutaciju jevrejske
omladine koja e se, nakon obavljene obuke, ulanjivati u redove HaHagane
(). Mnogi od ovih mladia koje su cionisti tako okupljali i obuavali u
Nemakoj e 15. maja 1941. godine u Palestini postati lanom najelitnije
jevrejske oruane formacije pod nazivom Plugot Macatz ( ).
Britanska politika prema nemakim nastojanj ima da presele J evreje u
Palestinu ili neke drave Zapada je bila krajnje perfidna: S jedne strane,
medijski su izraavali sumnju u dobronamernost Nemaca, a, s druge, inili su
sve da onemogue Nemce u njihovom naumu. Nemaka nastojanja da isele
Jevreje iz svoje domovine nije imala naroitih uspeha iz dva osnovna razloga:
- 731 -

Prvo, najvei broj Jevreja nije eleo da napusti Nemaku i, drugo, oni koji su
to hteli nisu bili spremni da odu u Palestinu kako su to traili cionisti i
J evrejski Svetski Kongres; bili su spremni za Evropu i SAD, ali Evropa i SAD
nisu bile spremne za njih.
Protiv iseljavanja nemakih Jevreja na Zapad bili su pre i iznad svega
cionisti; oni su prihvatali mogunost njihovog iseljavanja samo i iskljuivo u
Palestinu. Na Cionistikom kongresu koji je 1937. odran u Cirihu dr aim
Vajzman (Chaim Weizmann) je prisutne upoznao sa budunou evropskih, a
pre svega Nemakih Jevreja:
Iz pogubne tragedije koja je pred nama ja elim da spasem dva miliona
mladih ljudi. Stari e morati da nestanu. Oni su bili praina, ekonomska i
moralna, ovog okrutnog sveta. Preivee samo oni mladi, a ostali moraju da
prihvate svoju sudbinu. Mogli su, kao emigranti, da odu a nisu. Sada nek
prihvate sudbinu.
Ova Vajzmanova najava kao da je slutila i prizivala zlo. Ponovljena je, za
sluaj da je neko nije uo ili razumeo, i oktobra 1939. na dvadeset prvom
Kongresu cionista odranom u enevi.
Kada sve, do tada, preduzete mere nemakog Rajhstaga nisu dale oekivane
rezultate navodno zabrinuti ameriki predsednik Frenklin D. Ruzvelt je
inicirao da se izmeu 6. i 14. jula 1938. godine odri meunarodna
konferencija u francuskom letovalitu Evianu (La Confrence d'vian de
1938). Cilj konferencije je trebalo da bude unapreenje rada amerike
organizacije International Relief Association koja je osnovana jo 1933. sa
navodnim ciljem da pomogne iseljenje Jevreja iz Nemake. Ideja je bila da se
kreiraju dodatni instrumenti za raseljavanje Jevreja iz Nemake, odnosno da se
kao mesto njihovog krajnjeg odredita ne pominje vie samo Palestina ve da
im se omogui da slobodno mogu da se isele u bilo koju demokratsku dravu.
Meutim, predstavnici trideset dve drave koji su uestvovali na Konferenciji
su jasno stavili do znanja da njihove drave ne ele i nee poveati svoje
imigracione kvote za Jevreje. Niko, ba niko, nije eleo da prui utoite,
dom, insu ili bilo ta ve Jevrejima iz Nemake. Svi su se deklarativno
izjanjavali u njihovu korist ali samo u meri i obimu koji ni na koji nain nebi
ukljuivao njihovu direktnu involviranost. Izvetavajui sa Konferencije The
Manchester Guardian je pisao: Svet se izgleda deli na dva dela onaj u kome
Jevreji ne mogu da borave i onaj u koji Jevreji ne mogu da uu.
Da su zapadne demokratije bile ozbiljne kada su rekle da ne ele J evreje u
svojoj sredini bilo je jasno kada su SAD, neposredno nakon Konferencije,
odluile da ukinu ve postojee useljenike kvote za Jevreje iz Nemake. Ovu
odluku SAD javnosti je saoptio Dejms Mekdonald (J ames Grover
McDonald), savetnik predsednika Ruzvelta za pitanja izbeglica. Zanimljivo da
- 732 -

ja Mekdonald bio u amerikoj delegaciji u vian-les-Bains-u gde je grubo
optuivao ostale uesnike za nedostatak volje da se pomogne nemakim
J evrejima. Pitanje iseljavanja Jevreja iz Nemake je tako opet postalo samo
nemako pitanje i Nemci su tada pokuali da iseljavanje Jevreja na Zapad ree
tako to su im falsifikovali dokumenta ali ni to nije pomoglo: Oko sedam
hiljada Jevreja je novembra 1938. vraeno sa holandske granice, a odmah
nakon toga, 17. Decembra, Holandija je duplirala svoje granine strae i
zatvorila svoje granice. Interesantan je sluaj porodice Frelihovih koja je bila
u bliskom srodstvu sa amerikim istoriarem Piterom Gajom (Peter Guy). Oni
nisu mogli da dou do izlaznih viza za SAD ili Britaniju pa su im pripadnici
SA (Sturmabteilung) pomogli da falsifikuju svoja lina dokumenta i tako
pribave izlaznu vizu za Kubu.
Nakon neuspele konferencije u vian-les-Bains-u nemaki kancelar Adolf
Hitler je jo jednom pokuao da iznae prihvatljivo reenje za nemake
J evreje. Poslao je nekadanjeg ministra pravde dr ahta (Schacht) u Englesku
kako bi tamo, ponovo, razgovarao sa opunomoenim amerikim pregovaraem
Rablijem (Rabley). Plan koji je dr aht, u ime nemake vlade, izneo svojim
engleskim i amerikim sagovornicima podrazumevao je da se Nemakoj
obezbedi kredit od milijardu i po maraka koje bi ona vrtila u deset jednakih
godinjih rata. Za uzvrat Nemaka bi sama organizovala i snosila trokove
isel jenja J evreja gde god to odrede predstavnici zapadnih demokratskih sila.
Nemci su ak predlagali Ekvador, Kolumbiju, Venecuelu, Madagaskar. . . Plan
je istog dana odbijen! ta vie, nakon ovoga Britanija je pokrenula odlunu
blokadu svoje kolonije - Palestine sa ciljem spreavanja nemakih planova za
postupno iseljavanje J evreja u Palestinu! Tako je odmah uskratila saglasnost
za davanje dozvole da se ve popisanih dvadest jedna hiljada Jevreja, o
Nemakom troku, preseli u Palestinu.
Hitler je, jo jednom, lino nastojao da rei pitanje iseljavanja Jevreja. U
svojoj kui u Berghofu je 24. novembra ugostio junoafrikog ministra
odbrane i privrede Osvalda Pirova (Oswald Pirow). J edina tema sastanka je
bila nova akcija u pravcu animiranja zapadnih demokratija u realizaciji plana
iseljavanja nemakih Jevreja. Na alost, i u ovom sluaju Britanija se pojavila
kao nepremostiv problem.
U takvoj situaciji, nemaka vlada potpisuje aneks sporazum o transferu
Jevreja iz Nemake u Palestinu sa nezavisnim cionistikim voama
palestinskog jevrejstva. Cilj je bio da se ve zapoeti proces preseljenja
Jevreja iz Nemake uini dodatno privlanim, povoljnim i efikasnim. No, sve
je ostalo mrtvo slovo na papiru jer su Englezi nastavili sa spreavanjem
useljavanja Jevreja iz Nemake u Palestinu. Naime, u to vreme Palestina je
bila pod Britanskim protektoratom i oni su kontrolisali i odobravali ko moe, a
ko ne da se nastani u njoj. Tako je, izvesno ne sluajno, ispalo da zapadne
demokratije bezkompromisno odbijaju svaku mogunost da u
- 733 -

zadovoljavajuem broju prihvate nemake Jevreje, a u isto vreme Britanija je
uinila sve to je u njenoj moi da sprei njihov dolazak u Palestinu. Na taj
nain su trasirani put i udarani temelji za ono to e se pedesetih godina
dvadesetog veka nazvati holokaustom.
Da bi se sve ovo bolje razumelo potrebno je podsetiti se na sporazum
Haavara koji je nemaka vlada avgusta 1933. godine potpisala sa
cionistikom organizacijom Mossad Le' aliyah Bet u Palestini. Ova organizacija
je zapravo bila deo jevrejske paravojne organizacije HaHaganah i kao takva je
mogla dosta da uini na useljavanju Jevreja u Palestinu. Sa jevrejske strane
potpis na ovaj sporazum je stavio dr Chaim Arlosoroffa. Sporazum je
predviao da svi Jevreji koji ele da napuste Nemaku i presele se u Palestinu,
to mogu ostvariti putem deponovanja svog novca na poseban bankovni raun u
Nemakoj. Taj novac bi se potom koristio za nabavku nemakih industrijskih
proizvoda koji bi se slali u Palestinu gde bi ga, za tu priliku osnovana,
kompanija Haavara prodavala. Novac, ovako zaraen, se davao svakom
jevrejskom emigrantu po njegovom dolasku u Palestinu. Meutim, odmah
nakon to je poeo da funkcionie ovaj projekat je otro osuen od strane
britanskih i amerikih industrijalaca jer ih je praktino liio trita koje je do
tada bilo njihov monopol. Britanci, koji su kontrolisali useljavanje u Palestinu,
su odmah otpoeli sa opstrukcijama ulaska nemakih Jevreja. Koliko je sve
ovo bilo dobro isplanirano od strane Nemake i kako je sve dobro poelo da
funkcionie najbolje govori injenica da su sline sporazume uskoro potpisali i
Poljska, ehoslovaka, Rumunija, Maarska i Italija. Izmeu 1933. i 1941.
godine skoro 60. 000 nemakih Jevreja je preseljeno u Palestinu po osnovu
ovog sporazuma. Prema popisu koji je 1939. godine izvren u Palestini 15%
jevrejske populacije su bili emigranti iz Nemake. Celokupan novani iznos
koji je u ovom periodu iznet iz Nemake u Palestinu iznosio je 139, 57 miliona
nemakih maraka, odnosno oko 40 miliona dolara. Pri tome, nemaka
Reichbank je pomogla ceo Haavara sporazum sa 33,9 miliona maraka. Pred
poetak Drugog svetskog rata dr Ludvig Piner (Ludvig Pfiner) iz Haavara
organizacije je izjavio da su emigranti iz Nemake odluno doprineli
ekonomskom, socijalnom, kulturnom i obrazovnom razvoju Palestinske
jevrejske zajednice.
Koliko su Nemci uinili za spas Jevreja govorio je, na suenju u Nirnbergu, i
predsednik jevrejske cionistike organizacije za pomo i spas Jevreja - Va' adat
Ezrah Vehatzalah Rudolf Kestner (Rudolf I srael Kastner). On je u
Nirnberkom procesu protiv SS pukovnika Beera (Kurt Andreas Ernst Becher)
svedoio u njegovu korist i to na nain da sudije nisu mogle, ni po jednoj taki
optunice, da ga osude ve su ga, naprotiv, uzele u obzir samo kao svedoka
zbivanja u okupiranoj Maarskoj. Upravo na sunju pukovniku Beeru poeli
su na povrinu da isplivavaju podaci vezani za cionistike napore da se
spasavaju samo Akenazi ali ne i ladino, odnosno Sefardski J evreji. Kada je
pukovnik otpoeo svoju priu na temu saradnje sa dr Natanom Koenom
- 734 -

(Nathan Kohn) i Doelom Brantom (J oel J en Brand), najbliim Kestnerovim
saradnikom, i njihovim cionistikim zalaganjem da se pomogne iskljuivo
Akenazi J evrejima sudija ga je odmah prekinuo. Nakon kraeg veana Sud je
pukovnika oslobodio svih optubi uz obavezu da o onome to je govorio na
sudu nesme da govori izvan suda.
Pre implementacije sporazuma Haavara nemaki oficir Leopold fon
Mildentajn (Leopold von Mildenstein, Jevrejin) i predstavnik cionistikog
pokreta iz Palestine Kurt Tuler (Kurt Tuchler) su est meseci obilazili
zajedno Palestinu. Po svom povratku u Nemaku, 1934. godine, Mildentajn je
u berlinskom listu Der Angriff objavio seriju lanaka u kojima izraava svoje
zadovoljstvo onim to je video i verovanje da e mnogi nemaki J evreji imati
mogunost da daju pun doprinos daljem razvoju jevrejske zajednice u
Palestini. Mildentaj je krajem 1934. godine postavljen za efa odseka za
jevrejska pitanja unutar SS-a. Zvanine SS novine Das Schwarz Korps su u
maju 1935. objavile otvorenu podrku nemakim cionistima, a na naslovnoj
strani je pisalo: Nije daleko vreme kada e Palestina moi ponovo da primi
svoje sinove koji su bili izgubljeni vie od 1000 godina.
Prvi brodovi na redovnoj liniji Hamburg Haifa krenuli su ve krajem 1933.
godine obezbeujui svojim putnicima striktno koer hranu ije su pripremanje
nadgledali rabini iz Hamburga. Kako bi se to bolje pripremili na uslove ivota
u Palestini u Nemakoj se ve od kraja 1933. godine poelo sa izgradnjom
kibbutza (poljoprivrednih jedinica). Tokom 1935. broj kibbutza je dostigao
cifru od 40, a interesantno da je 1942. godine jo jedan bio u funkciji. Ovim
poljoprivrednim jedinicama su upravljali J evreji iz Palestine.
Zbog Nemake doslednosti u politici potovanja Haavara sporazuma
cionistika organizacija Lehi (" - Borci za slobodu
I zraela) iz Palestine, na ijem elu su se nalazili Avram tern ( ) i
I zrael Eldad ( ), je poetkom januara 1941. godine predloila, preko
svog posebnog izaslanika Naftali Lubika (Naftali Lubenchik), nemakom
diplomati u Bejrutu fon Hantigu (Werner Otto von Hentig) sklapanje vojnog
saveza sa Nemakom. Cionisti su ponudili vie hiljada dobrovoljaca za borbu
protiv Britanaca u J ugozapadnoj Aziji, odnosnona istonim obalama
Sredozemnog mora i svoje obavetajne i diverzantske usluge na teritoriji
istone Evrope. O ovim cionistikim predlozima iznetih u nekoliko taaka 11.
januara je izveten nemaki plemi, kontraadmiral i mornariki attach u
Ankari fon Marvic (Ralf von der Marwitz). Fon Marvic je, nakon konsultacija
sa ambasadorom fon Papenom (Franz von Papen, kancelar Nemake sve do
dolaska A. Hitlera na vlast 1933.), ponudu prosledio u Berlin 21. januara
adresovanu na ime efa Abwehr-a admirala Vilhelma Kanarisa (Wilhelm Franz
Canaris). Kanaris nikada nije odgovorio ali je zato sredio da se fon Marvic iz
Ankare prebaci 6. aprila 1941. na slubu u Bukuret, a odatle u Sofiju. Protiv
Papena su preduzete mnoge mere za njegovu smenu ali Adolf Hitler o tome
- 735 -

nije eleo ni da razgovara insistirajui da ga ostave na miru. Tako su
Kanarisovi ljudi 24. februara 1942. na Papena izvrili atentat ali je on
preiveo uz manje ozlede. Avgusta 1944., nakon to je Turska prekinula
diplomatske odnose sa Nemakom, Adolf Hitler ga je primio u Berlinu i
odlikovao ga Vitekim krstomza ratne zasluge (Ritterkreuz zum
Kriegsverdienstkreuz).Inae, Kanaris je 1944. smenjen sa mesta efa Abwehr-
a, a 9. aprila 1945. biva osuen i streljan zbog saradnje sa Britancima. J edan
od vanih lanova Lehi-a i ovek iji se potpis, pored ternovog, nalazio na
zvaninoj cionistikoj ponudi je bio i J icak amir ( ), premijer
I zraela od 1983. do 1984. i od 1986. do 1992. godine.
emu tolika urba i pritisak na nemake Jevreje da se sele samo u Palestinu
i nigde vie? Zato je nemakim Jevrejima bilo onemoguavano da napuste
Nemaku ako nisu eleli da idu u Palestinu? Pa, Edmund Rotild (Baron
Edmond de Rothschild) iz francuske porodice ove notorne bankarske porodice
je ve od 1882. godine poeo da kupuje zemlju u Palestini. Ovo je, naravno,
inio u skladu sa ve tada skovanim planom hazarskih, odnosno akenazi
jevrejskih ovinista, globalista i mondijalista poznatih kasnije pod zajednikim
imenom cionisti da na arpakoj zemlji u Palestini osnuju svoju dravu.
Naravno, zemlja se kupovala ali se Arapima nije otkrivalo ime kupca niti
njegove namere. Ovaj plan je prvi put J evrejima otvoreno prezentirao Teodor
Hercl ( ), na Prvom Cionistikom Kongresu koji je pompezno
odran u Bazelu 1897. godine. Da ovo nisu bile prazne rei i neosnovana
obeanja videlo se dvadeset godina kasnije, 2. novembra 1917, u Londonu
kada se britanski ministar inostranih poslova Lord Artur Balfur pismeno
obavezao pred Lajonelom Rotildom i cionistikim liderom Haim Vajzmanom
( ) da e Britanija stvoriti jevrejsku dravu u Palestini. Ovo
pismo je objavljeno u britanskim novinama i ubrzo je postalo poznato kao
Balfurova deklaracija (The Balfour Declaration). I nteresantno je napomenuti
da je jedna od prvih rtava, na britanskoj strani, ovog projekta bio sin
Lajonela Rotilda Evelin (Evelyn Achille de Rothschild) koji je 17. novembra,
kao pripadnik britanskih oruanih snaga koje su ratovale u Palestini sa ciljem
da je okupiraju, preminuo od zadobijenih rana. Nepunih mesec dana kasnije, 9.
decembra, britanski general Ser Edmund Alenbi (Edmund Allenby, 1st
Viscount Allenby of Megiddo and Felixstowe) je pobedonosno okupirao
J erusalim.
Husein bin Ali ( ), emir od Meke se od 1915. smatrao
suverenim voom Arapa i u svojoj prepisci (14. juli 1915 do 30. januara 1916)
sa potpukovnikom Henrijem Mek Mahonom (Henry McMahonom), britanskim
visokim poverenikom u Egiptu, zahtevao je nezavisnost arapskih zemalja koje
su se tada nalazile pod osmanlijskom vladavinom. Mek Mahon je emiru
potvrdio da je Velika Britanija spremna priznati i podrati nezavisnost Arapa
u svim regijama unutar granica navedenih u zahtevu emira od Meke. Od
Arapa se oekivalo da Britaniji pomognu u borbama protiv osmanlija koji su
- 736 -

bili nemaki saveznici i oni su to u celosti ispotovali podnosei velike
gubitke. Pored Mek Mahonena kljuni britanski ovek u ovim pregovorima sa
arapskim liderima je bio potpukovnik Lorens (Thomas Edward Lawrence),
poznatiji kao Lorens od Arabije.
Meutim, pored pregovora sa Arapima Britanija je tokom februara 1916.
godine vodila tajne pregovore i sa Francuskom i Rusijom, a kasnije i sa
Italijom. Ovi pregovori su okonani usvajanjem tajnog Sykes-Picotovim
sporazumom kojim je podeljen srednjoistoni deo Osmanlijskog Carstva, a po
kome je Palestina kao meunarodna teritorija pripala Britaniji. Nakon to su
Osmanlijske snage poraene u decembru 1917. godine Velika Britanija je de
facto poela upravljati Palestinom tako to je odmah preuzela sve
administrativne poslove i poverila ih svojoj vojnoj upravi. Arapi, koji nisu
znali za tajne britanske dogovore sa cionistima, su oekivali da Britanija
ispuni svoj deo dogovora to se, na njihovu alost, nikada nee dogoditi.
Naprotiv, odmah nakon okonanja Prvog svetskog rata Britanija u zajednici sa
cionistima otpoinje plansko naseljavanje Palestine Jevrejima. I ako plan
naseljavanja, usred otpora Arapa britanskoj politici fait accompli (svrenog
ina) i odbijanjanja veine evropskih Jevreja da se isele u njima tue i
neprijateljsko okruenje, nije pruio eljene rezultate broj Mojsijevih
sledbenika u Palestini je do 1930. ipak premaio cifru od sto hiljada.
Protiv Balfurove deklaracije nisu bili samo Arapi ve i mnogo britanskih
javnih linosti, a najeksplicitniji protivnik ovog cionistikog projekta bio je
lan britanskog kabineta i istaknuti engleski politiar Jevrejin Edvin Samjuel
Montegju (Edwin Samuel Montague) koji je ceo projekat nazvao
neodgovornom politikom pohlepom. ta vie, Montegju nije ostao samo na
konstataciji ve je za javnost pojasnio svoj stav:
Pretpostavljam da stvaranje jevrejske drave podrazumeva da e sada
Muhamedovi i Hristovi sledbenici morati da se izmeste kako bi stvorili
prostora za jevrejsku dravu u kojoj e kasnije svi oni biti tretirani kao
stranci. Pretpostavljam da bi, shodno tome, svi J evreji irom sveta trebali da
budu tretirani kao stranci s obzirom da sada imaju sopstvenu dravu. Takoe,
pretpostavljam da e se dravljanstvo te nove tvorevine sticati samo po osnovu
religioznih opredeljenja. Sve ovo je antijevrejsko delo.
I stog dana kada se Balfur obavezao pred J evrejima na stvaranje I zraela u
Londonu je odran sastanak poznate jevrejske masonske loe London Lodge of
the Order of B' nai Brith i tom prilikom je izdato saoptenje:
Prva loa Engleskog nezavisnog reda B' nai Brith prenosi vladi Njenog
kraljevskog visoanstva najsrdaniju zahvalnost povodom objavljivanja
Deklaracije o stvaranju drave jevrejskog naroda u Palestini. Uveravamo
Njeno kraljevsko visoanstvo da je njen istorijski in prihvaen sa velikom i
- 737 -

iskrenom emocijom od strane svih delova jevrejske zajednice.
emu tolika urba? Jo sredinom devetnaestog veka Statistika greka je
zakljuila da je u svetu sve prisutnija sumnja da Jevreji uopte ele sopstvenu
domovinu, odnosno da je u javnosti sve rasprostranjenije uverenje da
Jevrejima veoma godi status nekakvog prognanog i napaenog naroda. Tada je
odlueno da se odmah preduzmu sve raspoloive mere da se ceo svet uveri u
neistinitost ovakvih spekulacija i, najvanije, da bi se pobio jedan od
najozbiljnijih argumenata uticajnih kritiara svetske judeo-vavilonske
ekspanzije. Sve je ovo zamiljeno i isplanirano a da niko nikad nije pitao
Jevreje, graane mnogih drava, ta oni ele.
Za relativno kratko vreme Rotildi i Montefjoreovi (Montefiore, druga po
bogatstvu jevrejska porodica u Britaniji) su kupili gotovo dve hiljade
kvadratnih kilometara primorskog zemljita u Palestini. Ovo njihovo delovanje
bilo je inspirisano i eljama uvenih rabina Kalizera (Zvi Hirsch Kalischer -
) i Vilna Gaona (pravo ime Elijah ben Shlomo Zalman - '
). No, i pored velike brzine u kupovini zemljita i golemog
finansijskog troka Rotildi i Montefjoreovi su se susreli sa, za nj ih,
neshvatljivim problemom: Arapi, ni za ivu glavu i ni za kakve novce, nisu
eleli J evreje za svoje komije a, s druge strane, jo vei i neprijatniji problem
je leao u injenici da najvei broj Jevreja nije elelo da napusti svoje
evropske domove i preseli se u Palestinu meu Arape. U Londonu, gde je
napisana i svetu prezentirana Balfurova deklaracija, nastala je panika. J edan
od ljudi koji je na sebe preuzeo obavezu da rei problem odbijanja evropskih,
a pre svega nemakih Jevreja da se presele u Palestinu bio je Antoni Rotild
(Anthony Gustav de Rothschild), sin Lajonela Rotilda i brat ubijenog Evelina.
On e pokrenuti cionistiku maineriju kako bi se ovaj problem neposlunih
ubrzo reio, a sam e postati predsednik Imigracionog komiteta za Palest inu
(Emigration Planning Committee).
Krajem 1936. godine odrana je sednica Kraljevske komisija za Palestinu
(Palestine Royal Commission), pod rukovodstvom Lorda Pila (Sir Robert Peel,
6th Baronet), s ciljem da se sagledaju svi problemi vezani za osnivanje
jevrejske drave i predloe reenja za bre i efikasnije naseljavanje J evreja iz
Evrope i SAD u Palestinu. Komisija je jula 1937. izala sa svojim predlozima
(preseljenje Arapa iz Palestine je bio jedan od predloga) i zakljucima koji su,
na kraju, ostali samo mrtvo slovo na papiru o emu je britanskog monarha
obavestio Lord Pil. S obzirom na neuspeh Pilove Komisije u Londonu je 1938.
osnovana Vudhedova Komisija (The Woodhead Commission) pod
rukovodstvom Ser Dona Vudheda (Sir J ohn Woodhead) koji je imao vrstu
ambiciju da prevazie sve probleme i definitivno postavi temelje jevrejske
drave u srcu arapskog sveta. Kako ni Ser Don nije uspeo da ubedi Arape da
je u njihovom najboljem interesu da dozvole da se na njihovoj zemlji osnuje
jevrejska drava u Londonu je februara 1939. odrana Konferencija sv.
- 738 -

Dejmsa (St. J ames Conference), poznatija kao Konferencija okruglog stola.
Usled odlunog odbijanja, i nakon direktnih pretnji, velikog muftije
Muhammed Amin al-Husseini da se sloi sa osnivanjem jevrejske drave u
Palestini i en masse naseljavanjem J evreja Konferencija je neuspeno
zavrena 17. marta.
Neuspeh Konferencije nije, ni na koji nain, mogao da predstavlja i
neuspeh britanske spoljne politike koja je jo od 1917. imala obavezu
jevrejska drava na arapskoj zemlji. Kako se kraljevska re ne porie, a lord
Balfur nije govorio u svoje ime, dva meseca nakon neuspene Konferencije sv.
Dejmsa, Britanija 17. maja samostalno usvaja deklaraciju poznatu kao White
Paper (Beli papir) u kome je naznaeno da se pre isteka deset godina, od dana
njenog objavljivanja, mora ostvariti Balfurova deklaracija. Ovim dokumentom
britanskog parlamenta poznatim i kao Parliamentary Document 6019 odlueno
je da se najkasnije do 1949. godine na teritoriji Palestine formira jedinstvena
drava J evreja i Arapa pod nazivom Medinat Jisrael, na hebrejskom odnosno
Daulat Israil na arapskom. Predvieno je, kako se Arapi navodno nebi mnogo
drang, da dinamika naseljavanja J evreja bude oko 75 hiljada godinje. Beli
papir britanske vlade je proao u Parlamentu s 268 glasova za i 179 protiv.
Zakljuci Belog papira, koje je pred Parlamentom obrazlagao i branio premijer
Nevil embrlen (Arthur Neville Chamberlain), postali su tako deo zvanine
politike protestantske Velike Britani je. Jednim od ovih zakljuaka je
predvieno da se naseljavanje Palestine odvija pod punom kontrolom Britanije
koja e i odluivati o tome koliko e i iz kojih sve drava J evreji biti
preseljavani u Palestinu. Interesantno da pitanje iseljavanja nemakih Jevreja
u Palestinu, odnosno Medinat Yisra' el nikada nije bio prioritet ni embrlena ni
njegovg naslednika Vinstona erila.
Prema popisu stanovnitva iz 1933. godine u Nemakoj je ivelo 505. 000
Jevreja od kojih njih vie od 100. 000 nisu imali nemako dravljanstvo (veina
su bili J evreji iz Rusije). Podaci ovog popisa nikada nisu dovedeni u pitanje i
danas se mogu nai u Nemakoj ali i u United States Holocaust Memorial
Museum, Washington, D. C. Do septembra 1939. godine njih oko 282.000 je, na
ovaj ili onaj nain, napustilo Nemaku, a do 1. oktobra 1941. taj broj se
poveao za jo 60. 000 to znai da ih je u Nemakoj ostalo svega 163.000. O
svim ovim ciframa i dogaanjima u Muzeju holokausta u Vaingtonu postoje
dokumenta, a u jednom doslovce pie: Until October 1941, German policy
officially encouraged Jewish emigration Do oktobra 1941. nemaka
politika je zvanino ohrabrivala iseljavanje Jevreja!
Tako je, uz svesrdnu pomo nemake vlade na ijem se elu nalazio kancelar
Adolf Hitler, veina Jevreja, i pored svih opstrukcija zapadnih drava,
napustila Nemaku odlazei u Palestinu, Severnu i Junu Ameriku, Aziju ili
neku drugu evropsku dravu. Ovde je interesantno napomenuti da je meu
Jevrejima koji su napustili Nemaku pre 1. oktobra 1941. bilo i 18.000 onih
- 739 -

koji su izrazili spremnost i otili u angaj koji je u to vreme bio pod
japanskom okupacijom! Primer angaja je vano istai jer se istorijski nastoji
potisnuti seanje na to da je japanska vlada, inae saveznik Nemake jo od
1936. godine kada je potpisan Antikominternpakt (Antikominternovski pakt),
inila sve da prebaci to je vie mogue Jevreja u Manuko, odnosno angaj .
Izmeu Japana i svetskih jevrejskih lidera postojao je visok nivo
razumevanja jo od kako je 1904. J akob if organizovao masovnu finansijsku
podrku J apanu u ratu protiv Rusije. U znak zahvalnosti jevrejskom
meunarodnom bankarskom kartelu visoki japanski diplomata inda Sutemi
( ) je jo 1919. uputio pismo predsedniku Svetske cionistike
organizacije Haim Vajcmanu ( ) u kome se decidirano navodi
kako japanski car i japanski narod podravaju cionistika nastojanja da od
Palestine naprave jevrejsku dravu. Kada je J apan okupirao kinesku provinciju
Manduriju i proglasio nezavisnu dravu Manuko ona je irom otvorila vrata
J evrejima iz celog sveta. I sto se dogodilo i sa angajem koji su J apanci
okupirali 1937. nakon ega se u ovaj grad slilo na desetine hiljada J evreja koji
su sa sobom doneli svoje poslovne vetine ali i finansijske veze. Meu ovim
J evrejima moraju se istai i dve ultrabokate porodice Kadoorie i Sassoon
(bankarska porodica) koje e, i nakon to je angaj osloboen 1949. i vraen
pod okrilje Kine, nastaviti nesmetano da posluju i doprinesu ponovnom
reafirmisanju angaja kao svestkog trgovakog centra. Preseljenje evropskih
jevreja u Manduriju, odnosno angaj organizovali su Avram Kaufman (
), Viktor Sasun (Sir Ellice "Victor" Sassoon, 3rd
Baronet) i Elizar Kaduri (Eleazer Silas Kadoorie) sa jevrejske strane i, sa
japanske strane, J ouke Aikava ( ), predsednik finansijskog
konglomerata Nissan i pukovnika Seiira I tagakija ( ), lidera
vojnog vrha imperijalne Kuantung armije ().
Oni J evreji koji nisu eleli da se isele u Palestinu ili Aziju su odlazili put
J une Amerike gde su njihove dve najpozantije kolonije Moseville i Mauricio
bile smetene u blizini Buenos Ajresa i Santa Fea u Argentini. Preostalih
163. 000 nemakih dravljana jevrejske nacionalnosti nije moglo ili
jednostavno nije elelo da menja svoju Berlinsku, Minhenshu, Frankfurtsku ili
ve koju kaldrmu za neto drugo. I mali su, dodue, i elju i volju da gledaju
svetla Njujorka, Londona, Pariza, Amsterdama... ali im svetla tih metropola
nisu bila suena. Zapadne demokratije koje su deklarativno kukale nad
njihovom sudbinom ih nisu, ni po koju cenu, elele u svojoj sredini.
Jedan od poslednjih jevrejskih naunika koji je napustio Nemaku poetkom
1940. bio je holandski fiziar Petrus Jozef Vilhelm Debi (Petrus Josephus
Wilhelmus Debye). I z Holandije je otiao sa svojih 17 godina kako bi se
upisao na nemaki tehnoloki univerzitet Ahen. Bio je student generacije to
mu je omoguilo da ve 1906. dobije posao u Minhenu. Na mesto direktora
Kajzer Vilhelm I nstituta (Kaiser-Wilhelm-I nstitute) u Berlinu je postavljen
- 740 -

1934, a 1935. postao je predsednik Nemakog drutva za fiziku (Deutsche
Physikalische Gesellschaft). Nobelovu nagradu za hemiju primio je 1936. u
tokholmu gde je i odbio javni poziv Svetskog jevrejskog kongresa da napusti
Nemaku. Poetkom 1940. primio je ponudu amerikog Kornel univerziteta da
pree kod njih na mesto redovnog profesora. Prihvatio je ponudu i sa
suprugom Matildom i dvoje dece, Peterom i Debi, poetkom februara 1940.
vozom iz Berlina je otputovao za vajcarsku, a potom u Njujork. Po dolasku u
SAD javno je, sa vidljivom i neskrivenom indignacijom, odbio da uestvuje u
antinemakoj propagandi amerikih cionista.
Tri bliska Petrusova prijatelja koje je upoznao na Kajzer Vilhelm I nstitutu
Rihard Kon (Richard Kuhn), Adolf Fridrih Buten (Adolf Friedrich J ohann
Butenandt) i Oto Han (Otto Hahn) su takoe postali Nobelovi lauerati. Kon
1938. za svoj rad na polju biohemije, Buten 1939. i Oto Han 1944. za svoja
otkria na polju hemije. Sa svima njima koji su ostali da ive i rade u
Nemakoj Petrus je odravao intenzivnu korespondenciju sve do smrti 1966.
Nemaka je bila rasadnik naunika svih profila tog vremena.
Jedan od svakako najuvenijih i najuvaavanijih cionista u svetu bio je i Oto
Varburg (Otto Heinrich Warburg), nemaki botaniar. On je zajedno sa svojim
sugraaninom i uvaenim sociologom Francom Openhajmerom (France
Oppenheimer) na estom cionistikom kongresu odanom 1903. godine u
Bazelu pokrenuo posebnu inicijativu za ubrzanje stvaranja jevrejske drave u
Palestini. Openhajmer se iz Nemake 1935. seli u Japan gde je sve do kraja
1940. radio na Keio univerzitetu () u Tokiju. Zbog bolesti se iz
J apana seli u SAD gde umire 1943. S druge strane, Oto Varburg ostaje
nesmetano da radi u Nemakoj sve do svoje smrti 1938. godine kada je
sahranjen na jevrejskom groblju u Berlinu (J dische Friedhof Berlin-
Weiensee).
Najue jezgro naunika amerikog nuklearnog programa poznatog kao
projekat Menhetn (Manhattan Project) sainjavali su nemaki naunici
jevrejskog porekla: J udin Pol Vigner (EugenePaul Wigner), Dejms Frank
(J ames Franck), Leo Zilard (Szilrd Le), Edvard Teler (Teller Ede), J ohan
Nojman (Johann Noiman) i Albert Ajntajn. Svi oni su se pre poetka Drugog
svetskog rata odazvali cionistikom pozivu da napuste Nemaku i svoj nauni
rad nastave u SAD. U Americi su, pod rukovodstvom Roberta Openhajma (J .
Robert Oppenheimer) i koristei se naunom dokumentacijom ponetom iz
Nemake, uspeli da do januara 1945. stvore prvo nuklearno oruje koje e biti
upotrebljeno za ubistvo preko 200.000 japanskih i Korejskih civila u Horoimi
i Nagasakiju ( i ). Uranijumska bomba nazvana Deko baena je
na Hiroimu 6. avgusta 1945, a plutonijumska nazvana Debeljko 9. avgusta
1945. na Nagasaki. Pre svega ovoga Amerikanci su avionskim bombama i
topovima sa 1.300 brodavau operaciji nazvanoj Iceberg sravnili sa zemljom
Hanu, glavni grad ostrva Okinava, a potom ga buldoerima izravnali i na tom
- 741 -

mestu sagradili sebi najveu vojnu bazu u tom delu Pacifika. U ovoj operaciji
utroeno je neverovatnih 246.000 tona bombi i ubijeno je, prema podacima
amerike vojske, 142.058 civila. Inae, Hanu kao Hiroima i Nagasaki nije
imao nikakav vojni ni strateki znaaj s obzirom da se na Okinavi preteno
uzgajala eerna trska, a njena mala luka nije bila pogodna za pristajanje
vojnih brodova. Operacija Iceberg otpoela je 1. aprila 1945. , trajala je tano
82 dana, a bila je osmiljena i sprovedena u skladu sa idejama i uenjima
Tavistok I nstituta.
Posle Hanua, Hiroime i Nagasakija Amerikanci su se spremela da, sa
najveom do tada napravljenom atomskom bombom, sravne i Tokijo. Bomba
je, prema objavljenoj korespodenciji od 13. avgusta 1945. izmeu generala
Dona Hula (J ohn Edwin Hull) i pukovnika Simana (L. E. Seeman), trebala da
bude isporuena 19. avgusta u 06. 00 asova. Tokio je do tada ve bio 65
puta sistematski bombardovan od strane 21st Bomber Command kojom je
komandovao general Mej (Curtis Emerson LeMay) i koja je bila locirane na
ostrvu Tinian. Najstranije bombardovanje Tokija dogodilo se u noi 9. marta
1945. kada je Mej poslao 334 bombardera B-29 Superfortress sa zadatkom da
Reduce the city to rubble, kill its citizens, and instill terror (Svedite grad na
komadie, pobijte stanovnike i uspostavite teror)! Vie od polovine grada je do
poetka avgusta bila spaljena ali su Amerikanci urili da ga i bukvalno sravne
sa zemljom pre nego to se okonaju sukobi. Jedino to ih je spreilo u
njihovom naumu da bombu isporue tano iznad najveih japanskih svetinja
i nekadanjih samurajskih rezidencija Aojama () bila je injenica da je
japanski car Hirohito () 15. avgusta preko radija u obraanju narodu
poznatom kao Gyokuon-hs () objavio bezuslovnu kapitulaciju.
Rad na amerikoj atomskoj bombi otpoela je grupa amerikih naunika, a
meu njima je bio iAlbert Ajntajn. Shvatajui svu kompleksnost razvoja
nuklearnog oruja poetkom 1936. Ajntaj nastoji da za ceo projekat
zainteresuje i Nikolu Teslu ali je on to odbio. ta vie, Tesla je pozvao
Ajntajna da odustane od ideje kreiranja nuklearnog oruja a to je, od strane
vojnog kompleksa, ocenjeno kao nepoeljno odstupanje od amerikih
nacionalnih interesa. Nakon toga protiv Tesle koji je ve bio naruenog
zdravlja i imao znaajnih finansijskih problema otpoela je tajna operacija
kompletnog ekonomskog iscrpl jivanja i medijskog ismevanja. Tesla je nekako
opstaj ao uz pomo prijatelja i penzije od 600$ koju je primao od
jugoslovenske vlade. Meutim, njegovo zdravlje se znaajno pogoralo nakon
to su 1937. godine iznenadno preminula njegova dva stara prijatelja Robert
Andervud Donsona (Robert Underwood Johnson) i Rimond Pirson Hobson
(Richmond Pearson Hobson). Nakon Hobsonove sahrane Ajntajn je jo
jednom ponudio Tesli saradnju, a nokon to je on to ponovo odbio na njega je,
u po bela dana, ispred hotela New Yorker naleteo taksi i teko ga povredio
(oteen priljen i polomljen dva rebara). Policija nikada nije sprovela istragu
o ovom incidentu iako je FBI samo par dana nakon toga izdao saoptenje da
- 742 -

postoje indicije o ugroenosti Nikole Tesle. Odbivi da ide u bolnicu Tesla se
povukao u potpunu samoizolaciju gde je zapoeo proces samoizleenja u svom
apartmanu 3327 na 33 spratu. Postao je potpuno nedostupan sve do 5. januara
1943. kada je pozvao ameriko vojno ministarstvo i saoptio im da e projekat
svojih skalarnih talasa za koje njegovi ameriki partneri nisu pokazali
zainteresovansot ustupi Kraljevini J ugoslaviji.
O Teslinoj nameri da J ugoslaviji ustupi svoje skalarne talase postoji i pisani
dokument u vidu pisma koje je 27. decembra 1942. uputio svom sestricu Nikoli
Kosanoviu koji je tada bio pri jugoslovenskoj misiji u Njujorku (812 Fifth
Avenue, New Y ork):
Proizveo sam nedavno novo naelo prenosa neograniene sile za potpunu
odbranu nae predrage domovine. Ta sila koju sam praktino dokazao dat e
Jugoslaviji uanu mo jer e joj biti mogue unititi svaku spravu, upaliti
barut i tako dalje. Sve u vam rastumaiti preko naeg poslanika (Dr. I van
Franges). Presretan sam u misli da pomazem domovini.
Ve prvog januara 1943. Tesla, zainteresovanom Kosanoviu, alje telegram
sa dopunskim informacijama:
Novo naelo je veoma jednostavno jer dejstvuje mehanikom snagom izvan
ogranienja poznatih sredstava promena u elektrinu silu. Izvruje se bez
iskri. Vidi se samo tanka nekodljiva magla. Drim nemogue za druge
prisvojiti novo naelo poto upotrebljavam preko 50 pronalazaka u sastavu. U
sistemu nema elektrona. Energija ide u istom pravcu bez ikakvog rairenja i
jednaka je na sve daljine. Sastoji se iz neutrona. Zrak je u promeru jednak
preniku (atoma) vodonika... U sistemu nema elektrona. Energija ide u istom
pravcu bez ikakvog rairenja i jednaka je na sve daljine. Sastoji se iz
neutrona. Zrak je u promeru jednak preniku (atoma) vodonika. Prodire kroz
oklop najveih ratnih brodova, dakle to je u njima - moe se upaliti na
neogranienu daljinu. Isto tako aeroplani ... Moj tit je savrena odbrana.
Sutina Teslinog novog oruja nije bilo destrukcija ve apsolutna odbrana od
bilo koje vrste napada. No, pre nego to je stupio u kontakt sa predstavnicima
jugoslovenskim otpravnikom poslova u SAD Dr. I vanom Frangesom Tesla je 8.
januara 1943. pronaen mrtav u svom apartmanu 3327 u hotelu New Yorker:
Leao je na svom krevetu obuen u sveano odelo sa uredno vezanom
kravatom. Pre nego to je u hotel stigao Nikola Kosanovi sa bravarom
Kenetom Svejzijem (Kenneth Swezey) koji je trebalo da obije sef, radni sto i
par ormana FBI je iz njegove druge hoteleske sobe koju je koristio kao radnu
sobu odneo sve papire i dokumentaciju, a samom Kosanoviu je bilo
zabranjeno da ulazi u tu sobu i pristupi sefu. Tek nedelju dana nakon upada
FBI odreena je specijalna dravna komisija sa zadatkom da, bez dozvole
suda, preuzme kompletnu njegovu imovinu a pre svega da izvri popis stvari
- 743 -

iz Teslinog sefa. Na njihovo zaprepaenje i zaprepaenje Nikole Kosanovia
u sefu su pronali samo nekoliko kesica sa hranom za golubove.
O tome ta je krio Teslin sef moda je najbolje prokomentarisano u Time
Magazine-u 23. jula 1943: Tesla je pred smrt najavio svoja etiri izuma koja
e rat uiniti nezamislivim!
Celokupna Teslina dokumentacija o skalarnim talasima (ukupno pedeset
patenata) je nestala ali se pouzdano zna da se radi o talasima koji kre dosad
sve poznate zakone prirode. Mogu se kretati brzinama sporijim ali i veim od
brzine svetlosti pri emu njihova energija ne opada sa kvadratom udaljenosti
od odailjaa, kako je to sluaj sa elektromagnetskim talasima. Zna se da se
kod Teslinih skalarnih talasa zapravo radi o matematikim vrednostima koj e
sadre i vremensku komponentu to im omoguava varijabilno kretanje,
odnosno da u jednom trenutku miruju u prostoru, da bi se potom pokrenuli
brzinom veom od svetlosti, nakon ega se opet u deliu sekunde potpuno
zaustavljaju.
Veliku medijsku kampanju za stvaranje atomske bombe pokrenuo je Albert
Ajntajn u vreme kada SAD nisu bile u ratu sa Nemakom i kada je tako neto
bilo malo verovatno. Tvrdei da Nemaka radi na izradi atomske bombe koju
moe upotrebiti za unitenje amerike demokratije on 2. avgusta 1939, pre
nego to je Drugi svetski rat poeo, pie otvoreno pismo predsedniku SAD
Frenklinu Ruzveltu traei od njega da podri razvoj nuklearne bombe.
Uvaavajui navodnu Ajntajnovu zabrinutost Ruzvelt prihvata njegovu
inicijativu za stvaranje najstranijeg i najnehumanijeg oruja na svetu i odmah
formira specijalnu dravnu komisiju na elu sa dr Limanom Brigsom (Lyman
J ames Briggs) koja e, nedugo potom, predloiti poetak rada na projektu
Menhetn. Ovaj 20 milijardi vredan projekat je bio najstroe uvana vojna tajna
u SAD tokom Drugog svetskog rata, a na njemu je bilo angaovano oko
200.000 ljudi. Spisak japanskih gradova koje treba sravniti sa zemljom sainili
su Ajnatjn i Robert Openhajm uz napomenu da su gradovi izabrani ne iz
vojnog ve iz razloga nanoenja najveih moguih gubitaka. Spisak je poinjao
sa Hiroimom za koju se konstatuje da je najidealnija s obzirom da e planine
koje je okruuju spreiti rasplinjavanje atomskog udara to e rezultirati
najveim moguim gubicima meu graanstvom. Drugi grad na spisku, uz
slino obrazloenje je bio Kokura, a zatim J okohama, Kjoto...
Kako se u Americi ubistvo dve stotine hiljada civila pravdalo ubrzanom
kapitulacijom J apana i prestankom svih sukoba Albert Ajntajn je ubrzo
popriomi oreol mirotvorca kome e zbog toga ali i iznoenja j evrejskog
pitanja 1952. biti ponueno da postane predsdnik Izraela. Ovu ponudu e on
odbiti iz prostog razloga to nije eleo da napusti SAD. Kada je tom prilikom
uputin od strane novinara ta misli kojim e se sredstvima voditi trei svetski
rat on je odgovorio: Neznak kako e se voditi trei svetski rat ali sam siguran
- 744 -

da e se etvrti voditi kamenicama!
Ono to kao naunik, socijalsta, cionista i simpatizer komunista Albert
Ajntajn nije rekao amerikom predsedniku i javnosti je da, prema njegovim
saznanjima dobijenim od direktora nemakog nuklearnog projekta i nobelovca
Vernera Hajsenberga (Werner Karl Heisenberg), kancelar Adolf Hitler nije
odobrio sredstva za razvoj nemakog nuklearnog oruja! ta vie, Albert
Ajntajn je imao podatke, iz prve ruke (Firsthand I nformation), da Nemaka ne
samo da nema planova za proizvodnju nekakvog atomskog naoruanja ve da
je, mesec dana uoi poetka Drugog svetskog rata, broj njenih tenkova bio
3. 192 to je bilo, recimo, ravno petomesenoj proizvodnji tenkova u ruskoj
fabrici . . .
Podstaknut Ajntajnovim izjavama, pisanjima i govorkanju (Small talk) vojni
komandant operacije Menhetn general Vesli Gruv (Leslie Richard Groves) je
poetkom 1941. pokrenuo specijalnu tajnu operaciju Alsos. I deja mu je bila da
se prikupe sva saznanja o nemakom napredovanju u oblasti razvoja
nuklearnog oruja i ista primene u okviru Menhetn projekta. Sve do kraja rata
ameriki operativci nisu uspeli da otkriju ni jedan jedini podatak o nemakom
nuklearnom programu to se vezivalo za navodno nemaku besprepokrnu
konspirativnost u ovoj oblasti. Meutim, vreme e pokazati da je Amerika,
zahvaljujui Antajnu, bila u nuklearnoj trci koju je trala sama. Operacija
Alsos je, bez ikakvog posebnog obrazloenja, obustavljena 1. juna 1945.
O neosnovanim tvrdnjama Alberta Ajntajna e se britanska obavetajna
sluba MI6 uveriti u okviru svoje akcije Epsilon: desetorica vrhunskih
nemakih naunika (Erich Bagge, Kurt Diebner, Walther Gerlach, Otto Hahn,
Paul Harteck, Werner Heisenberg, Horst Korsching, Max von Laue, Carl
Friedrich von Weizscker i Karl Wirtz) je maja 1945. prebaeno u vilu Farm
Hall u blizini Kembrida kako bi se ispitali o napredku u stvaranju nemakog
nuklearnog oruja. Svi su osloboeni decembra meseca - nakon to su se
britanski agenti i saveznici uverili da nije postajao nikakav nemaki projekat
stvaranja atomske bombe. Napretka nije bilo jer nije bilo ni poetka; nemaki
kancelar Adolf hitler je bio apsolutno (vollstndig) protiv razvoja nuklearnog
oruja! Saznanja do kojih se dolo u operaciji Epsilon su, na kraju, sumirana u
jednu jedinu reenicu: The German nuclear energy project does not exist
Nemaki nuklearni program ne postoji! Sve do 2005. godine Epsilon
dokumenta su bila klasifikovana kao strogo poverljiva i kao takva nedostupna
javnosti u kojoj su sve vreme kolale novinske i filmske izmiljotine o navodno
zakesnelim nemakim pripremama za proizvodnju atomske bombe.
Tokom operacije Epsilon nepobitno je utvreno da nije postojao nikakav
nuklearni program Treeg rajha ali su zato britanski i ameriki agenti shvatili
da su nemaki naunici, na gotovo svim poljima naunog rada, bili ispred
njihovih. Takoe, na zaprepaenje svih konstatovano je da saveznici nisu u
- 745 -

stanju da dou do najveg broja nemakih nauka (spisak nedostupnih
sadravao je gotovo osam stotina imena) jer su isti naprosto nestali. Nije bilo
mogue locirati ih niti u Nemakoj niti u bilo kojoj drugoj zemlji. Bilo je
jasno da je njihova nedostupnost saveznicima bila deo plana koji su
rukovodioci Treeg rajha odavno pripremili i maestralno sproveli. Upravo
zbog toga Office of Strategic Services je pouro sa pokretanjem projekta Paper
Clip na elu sa Henrijem Kisinderom. Cilj projekta bio je sakupljanje i
odvoenje iz Nemake za SAD 127 naunika lanova Wehrforschungs
gemeinschaft-a. Meu ovim Nemcima koji su bili utamnieni u tajni vojni
zatvor amerike vojske u Virdiniji - P. O. Box 1142 bilo je i 19 naunika
nemakog raketnog programa na elu sa Vernerom Braunom (Dr.Wernher
Magnus Maximilian Freiherrvon Braun) i proslavljenim Herbertom Vagnerom
(Herbert Alois Wagner), tvorcem najpoznatije bombe Henschel Hs 293. Oni e
stvoriti ameriki raketni program koji e prve rezultate dati 31. januara 1958.
lansiranjem satelita Explorer 1, a potom i svemirskog programa Apolo.
Predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer e sredinom 1958. potpisati akt o osnivanju
NASA (National Aeronautics and Space Administration) na elu koje e biti dr
Braun, do tada svetu poznat uglavnom kao tvorca uvene nemake V-2 rakete
(Vergeltungswaffe 2). Zahvaljujui otetim nemakim naunicima, a pre svih
Aleksandru Lipiu (Alexander Martin Lippisch) Amerikanci e doi i do
savremenih supersoninih borbenih aviona serije Fantom. Lipi je bio jedan od
glavnih konstruktora nemakog mlaznog aviona Messerschmitt Me 163
Komet, a po dolasku u SAD nastavio je svoj rad na projektovanju aviona
visokih performansi koji su se od 1958. poeli oznaavati sa poetnim slovom
F: F-4 Phantom II, F-15 Eagle, F-16 Fighting Falcon, F-14 Tomcat, F/A-18
Hornet.
Zadivljen destruktivnom efikasnou atomske bombe i ueu jevrejskih
naunika u njenom stvaranju Bertrand Rasel, britanski filosof i nobelovac
(Nobelovu nagradu je primio za svoj spisateljski rad u kome je glorifikovao
osnove humanosti), se 1. oktobra 1946. godine preko asopisa The Bulletin of
the Atomic Scientists zaloio za atomski napad na Sovjetski savez. I stina,
Rasel je bio poznat po svom boljevizmu i podrci koju je pruao
judeokomunistima u Rusiji kada su obarali ruskog cara, a 1920. godine je sa
svojom ljubavnicom Dorom Blek (Dora Black) ak otputovao u Moskvu na tri
nedelje kako bi tte--tte razgovarao sa Lenjinom, Brontajnom i
Rozenfeldom i pruio im podrku u daljoj antiruskoj revolucionarnoj
aktivnosti. Po povratku iz Rusije Rasel pie:
Boljevici su, iznutra gledano, aristokrate koje odlikuje kuranost, snaga i
sposobnost... Svoju vlast ne dele ni sa kim i uivaju sve pogodnosti vezane za
korienje automobila, raskonih kua, odlazaka na pozorine predstave i sl. . .
Na hiljadu naina ive bolje od naroda. . . Pravi komunisti su internacionalisti i
koliko sam ja video Lenjinu uopte nije stalo do Rusije koju bi odmah u
celosti rtvovao... Osvajanje azijatske Rusije u meni je odmah probudilo
- 746 -

imperijalna oseanja.
Ono to je Rasela navelo da nakon Drugog svetskog rata zatrai atomsko
bombardovanje i unitenje Rusije je injenica da se novi komunistiki lider
Staljin okrenuo protiv J evreja koji su, Rasel je to dobro i gotovo iz prve ruke
znao, bili inspiratori i nosioci komunistikog prevrata u Rusiji i kojima je,
prema unisonom cionistikom miljenju, Rusija sada pripadala. Nakon to je
Staljin 1953. ubijen Rusel menja svoj odnos prema Rusiji i upotrebi
nuklearnog oruja tako da ve 1955, zajedno sa svojim prijateljem Albertom
Ajntajnom, objavljuje The RussellEinstein Manifesto kojim njih dvojica
objanjavaju svetu kako vie nema osnova i razloga za daljim razvojem i
upotrebom nuklearnog oruja. ovek koji je finansijski i medijski podrao
Rusela u ovoj njegovoj novoj proruskoj politici bio je kanadski milijarder
Sajrus I ton (Cyrus Stephen Eaton) koji e za tu svoju podrku politici dtente
1960. u Rusiji primiti posebno priznanje -
. Tako je Iton, koji je inae bio
bliski poslovni saradnik porodice Rokfeler, od strane novinara proglaen
omiljenim kapitalistom u Kremlju - The Kremlin' s favorite capitalist.
Da biste znali zato se neto dogodilo, morate prvo potraiti odgovor
na pitanje ta je ko iz neega to se dogodilo dobio. Nakon Prvog svetskog rata
nestala su ak etiri velika carstva: Habsbursko, Otomansko, Austro-Ugarsko i
Rusko, a najvei deo autentinog britanskog plemstva lien je moi. Velika
Britanija prestala je da bude velika. Veliki i moni su postali samo njeni
bankari jedini pravi profiteri najveeg oruanog sukoba u istoriji
oveanstva.
Prvi svetski rat je doveo do kolosalnih politikih i ekonomskih
promena. Kapitalistiki ekonomski odnos zasnovan na kamatarenju i pohlepi
postao je dominantan i bez konkurencije, a demokratija kao njegova politika
slukinja proirila se kao kuga. Poraeni nisu imali nikakvog izbora ali ni
drave pobednice nisu bolje prole: sve su se pojavile kao obini dunici na
bankovnim raunima meunarodnih finansijskih kartela. A znate li, imate li
bilo kakvu predstavu o tome ko su ti bankarski kartelisti ti nezasiti lihvari?!
Posle Drugog svetskog rata nastala je jevrejska drava - Medinat Yisra' el,
uvrstila se i proirila bogom dana vavilonska demokratija i zavladali su
postulati liberalne politike i ekonomije. S jedne strane ste imali liberalni
kapitalizam pod kontrolom judeo-vavilonskih bankara, a s druge strane
komunistiki teror pod dirigentskom palicom cionista koji su slomili sve
nacionalne drave u Istonoj Evropi. Tako su, kako god i gde god da
pogledate, cionisti kreirali bipolarni svet u kome je strah jednih od drugih bio
pokreta besomunog naoruavanja i zastraivanja ljudi na svim kontinentima.
Ako se danas pitate ko su najvaniji pojedinci ili banke koje su svet
- 747 -

pripremale tokom XI X i XX veka za Veliki sukob kako je nazivan Prvi svetski
rat u svoje vreme, a potom i za Drugi svetski rat odgovor je relativno lako
pronai jer njihova imena cionisti esto, ak preesto spominju: Goldman and
Sachs iz Njujorka; The Warburgs iz Hamburga; The Oppenheims iz Kelna;
Speyer iz Frankfurta; The Sassoons iz Bombaja; Lazard Frres iz Pariza; The
Lehman Brothers iz Njujorka; Bleichrder iz Berlina; Israel Seiff iz I talije;
Salomon Brothers iz SAD ; Lazard Frres & Co. iz SAD; Cantor/Fitzgerald
iz SAD; Hambros iz Londona; The Rothschilds (petoro brae) u Frankfurtu,
Napulju, Beu, Londonu i Parizu; Mendelsohns iz Berlina; Kuhn, Loeb & Co.
iz SAD, pod kontrolom Rotilda; J. W. Seligman iz SAD; Ladenburg,
Thalmann and Co iz SAD; Bache iz SAD; August Belmont iz SAD; Haym
Salomon iz SAD; Isaac Moses iz SAD (koosniva Bank of New York sa
Alexanderom Hamiltonom); Knigswarter iz Amsterdama; Wertheim &
Gomperts iz Amsterdama; Bisschoffsheim iz Amsterdama (vlasnik est
banaka irom Evrope); Hollander & Lehren iz Holandije; Raphaeliz
Holandije; Becker & Fuld iz Amsterdama ali je pod punom kontrolom
Rotilda; Benedict H. Goldschmidt iz Frankfurta; Lippmann, Rosenthal &
Co. iz Holandije; Lissa & Kann iz Holandije; Lb Bamberger iz Frth-a,
odnosno Frankfurta i Ludwig Bamberger, koosniva Deutsche Bank; The
Eltzbachers iz Kelna; Aron Beer II i Isaac Lb Beer iz Frankfurta; Carl
Frstenberg iz Berlina; K. K. Priv. Oesterreichische Credit-Anstalt fr Handel
und Gewerbe iz Bea (vlasnito Rotilda); Rudolf Schultzbach iz Frankfurta;
F. S. van Nierop iz Amsterdama; Eichthal iz Pariza; Heine iz Pariza; Fould
iz Pariza; Guenzburg iz Petrograda, Rusija.
U sveobuhvatnoj i gotovo deset godina pripremanoj knjizi pod nazivom
Stammbuch der Frankfurter Juden (Porodina istorija Frankfurtskih jevreja)
objavljenoj 1907. godine dr Aleksandar Dic (Alexander Dietz) pie o 356
J evreja koji su tokom XVI I I veka napustili Frankfurt. Od ovog broja 113 je
otilu u Francusku, 89 u Britaniju (66 u London, a 14 u Manester), 52 u SAD
(31 u Njujork), 41 u Be i 14 u razne italijanske gradove. Dr Dic vrlo
argumentovano objanjava kako su ovi ljudi pripremani i u svet razaslani sa
ciljem da obezbede apsolutno sinhronizovan i besprekorno koordinisan svetski
bankarski sistem, a sve sa ciljem potpune kontrole svetskog finansijskog
trita. Naravno, dr Dic ukazuje da su u sadejstvu sa ovim ljudima delovali i
Jevreji iz mnogih drugih nemakih i evropskih gradova i kao primer navodi
banku La Banque de Paris et des Pay koju su 27. januara 1872. u Parizu
osnovale jevrejske porodice Bischoffsheim & Bamberger. Sve navode dr Dica
potvrdio je i Zombat Verner (Sombart Werner) u svojoj knjizi Die Juden und
das Wirtschaftsleben (J evreji i ekonomski ivot) koja je 1911. tampana u
Lajpcigu. U njoj Verner, koji se tokom njenog pisanja intenzivno konsultovao
sa Maksom Veberom (Max Weber), ne kritikuje J evreje per se ve objanjava
njihova zakulisna i svekolika delovanja kroz kapitalistiki nain privreivanja
i demokratske procese odluivanja. Verner u knjizi navodi i podatak da je
1882. godine u Nemakoj bilo 2733 banke od kojih je ak 42, 32% bilo u
- 748 -

vlasnitvu J evreja. U ovom kontekstu on navodi gotovo neverovatna podatak
da je meu zaposlenima u svim nemakim bankama ak 55% bilo Jevreja.
Nekoliko meseci nakon Drugog svetskog rata Bendamin Fridman (Benjamin
Freedman), eminentni ameriki cionista i milioner, prekinuo je sve svoje veze
sa cionistikom organizacijom i okrenuo se protiv nje. Fridman je bio vlasnik
kompanije the Woodbury Soap Company i jedan od monogih cionista koji su
prisustvovali Versajskom mirovnom sporazumu u Parizu. I mao je vrlo dobre
veze sa mnogim ultrabogatim ljudima ali i sa nekolicinom amerikih
predsednika: Bernard Baruch, Samuel Untermyer, Woodrow Wilson, Franklin
Roosevelt, Joseph Kennedy, John F. Kennedy i td. Nakon viedecenijskog
delovanja u ime i u korist cionistike organizacije Fridman je, nakon to je
sagledao sve strahote Drugog svetskog rata, shvatio da dalja aktivnost cionista
nema za cilj pomo jevrejskom narodu ve da su njeni krajnji ciljevi, u svojoj
biti, anticivilizacijski. Ostatak svog ivota i gotovo sav svoj kapital je
posvetio razotkrivanju istina u vezi oba svetska rata, kao i cionistikih
manipulacija u Americi. Prema Fridmanu, amerikog predsednika Vilsona
Cionisti su ucenili javnom objavom jedne njegove vanbrane veze za vreme
dok je bio predsednik Prinston universiteta. Fridmanovi rukopisi, govori i
knjige na ovu temu, predstavljaju vrednu istorijsku grau koja je, na alost,
uglavnom uspeno potiskivana od strane cionista. ta vie, jedan od vodeih
ljudi Anti Defamation League Arnold Forster - okarakterisao je Fridman-a
kao Jevreja koji mrzi samog sebe. Kako bi se shvatilo o emu je Fridman
pisao i govorio kada je odluio da raskrinka cioniste najbolje je samo citirati
deo njegovog govora koji je odrao 1961. godine u Willard Hotel -u, u
Vaingtonu DC, u kome je opisao ulogu cionista i pozadinu ulaska Amerike u
Prvi svetski rat :
Nakon samo dve godine ratnih sukoba Nemaka je ostvarila apsolutnu
pobedu: Nemake podmornice koje su bile pravo iznenaenje za ceo svet su
kontrolisale ceo Atlantski okean. Velika Britanija je ostala bez municije, a
rezerve hrane su joj pale na samo nedelju dana glad je bila izvesna.
Francuska armija sa preko 600. 000 rtava je bila zavrila svoje. . . I tada, na
vrhuncu svog vojnog trijumfa Nemaka zastaje i umesto da zada konaan udar
protivniku nudi Britancima mir po principu Prekinimo rat i vratimo sve na
predratne pozicije. Svesni svoje pozicije Englezi su u leto 1916. bili spremni
da prihvate nemaku ponudu nisu ni imali nekog izbora. Ali tada se dogodili
neto neoekivano i posve nepredvidivo.
Nemaki cionisti, koji su predstavljali cioniste istone Evrope, otili su u
Britanski Ratni Kabinet i biu kratak poto je ovo dugaka pria, ali imam
dokumente kojima mogu da dokaem sve to tvrdim i rekli su: Sluajte. Jo
uvek moete da dobijete ovaj rat. Ne morate da se predate. Ne morate da
prihvatite mirovne uslove koji su vam ponueni od strane Nemake. Vi ete
dobiti ovaj rat ukoliko Sjedinjene Amerike Drave uu u njega, kao va
- 749 -

saveznik. SAD nisu bile u ratu u to vreme. Mi smo tada bili svei, mladi,
bogati i moni. Rekli su Englezima: "Mi vam garantujemo da emo uvui SAD
u rat kao vaeg saveznika, ako nam vi obeate Palestinu nakon to pobedite u
ratu. Drugim reima, dogovorili su se.
Engleska je imala toliko prava da obeava Palestinu bilo kome, isto koliko bi
imale prava SAD da obeaju npr. Japan Irskoj, iz bilo kog razloga.
Apsolutno je apsurdno da Velika Britanija, koja nikad nije imala interese niti
bilo kakva prava na podruju palestinske teritorije, da nudi Palestinu kao
zalog kojim e platiti cionistima uvlaenje Amerike u rat. Meutim, oni su dali
to obeanje, u oktobru 1916. -te godine. Vrlo kratko nakon toga, ne znam
koliko vas se toga sea, SAD koja je bila totalno pro-nemaki nastrojena u to
vreme, ulazi u rat kao britanski saveznik.
Posle Drugog svetskog rat kontrola celokupnog svetskog monetarnog sistema
pala je u ruke nekolicine ljudi. Ono to su jedni pripremili drugi su saekali i
nastavili. Danas se moraju spomenuti Rotildi, Openhajmerovi, rederi,
usteri, Goldsmitovi, Varburgovi, ifovi, Kasel i Gugenhajmovi. Oni su preko
svojih komercijalnih, investicionih, central nih i ko sve zna jo kakvih banaka
kontrolisali sve svetske tokove novca. No nisu samo banke bile njihove. Za
vlast, za kontrolu su od presudnog znaaja bila i sredstva masovne
komunikacije pa su tako najvanije novine, radio i TV stanice postale
vlasnitvo desetak magnata, od kojih je vredno spomenuti Ruperta Murdoka
(Keith Rupert Murdoch), Edgara Bronfmana (Edgar Miles Bronfman) ili
Dorda Hersta (George Randolph Hearst J r.) koji se nalazi na elu kompanije
Hearst Communications, Inc. (kontrolie 43 dnevne novine, 72 nedeljnika i
oko 200 asopisa koji izlaze meseno). Naravno, nikako se ne smeju zaboraviti
ni sinovi uvenog Elaje Diznija (Elias Disney) Valter i Roj. Oni su, ko to ve
ne zna, 16. oktobra 1923. osnovali The Walt Disney Company koja danas
kontrolie veliki broj znaajnih informativnih medija (ABC Televizion
Network, Buena Vista Televizion, Miramax, Los Angeles Times. . . ), i najveu i
najuticajniju svetsku informativnu imperiju vrednu nekoliko desetina milijardi
dolara Time Warner.
Posao sa medijima je ubrzo postao toliko veliki i kompleksan da ga je bilo
teko u potpunosti kontrolisati pa su se vlasnici poetkom 1950. za pomo
obratili amerikoj obavetajnoj slubi (CIA), a ova je odredila direktora
Kancelarije za politiku koordinaciju (Office of Policy Coordination) Frenka
Viznera (Frank Gardiner Wisner) da osmisli plan kontrole i permanentnog
uticaja na medije. Tako je Vizner uz pomo kolege Korda Majera (Cord Meyer,
J r.) razradio plan Operation Mockingbird (Operacija ptica rugalica) koji se
pokazao toliko uspenim da se i danas sprovodi ali sada na globalnom planu.
Prema ovom planu CI A je u sve najvanije redakcije svih najvanijih medija
ubacila svoje novinare koje je snabdevala eksluzivnim informacijama to im
je, na kraju, omoguilo da steknu neprikosnoveni autoritet. Kao
- 750 -

opteuvaavani i priznati u profesionalnim krugovima ovi su ljudi vremenom
poeli da diktiraju, ne sa pozicija vlasnika i vlasti ve sa pozicija
profesionalnog integriteta, ureivaku politiku medija. Danas se zna da su
meu prvim novinarima od integriteta bili Stewart Alsop (New Y ork Herald
Tribune), Ben Bradlee (Newsweek), James Reston (New Y ork Times), Charles
Douglas Jackson (Time Magazine), Walter Pincus (Washington Post), William
C. Baggs (The Miami News), Herb Gold (The Miami News), Charles Bartlett
(Chattanooga Times), William Paley (CBS), Henry Luce (Time and Life
Magazine), Arthur Hays Sulzberger (New Y ork Times), Alfred Friendly
(Washington Post) i dr.
Ve krajem 50-tih CIA je na spisku svojih saradnika irom SAD imala preko
3.000 novinara, a otpoela je i sa primenjivanjem plana na globalnom,
svetskom nivou. Njeni prvi strani saradnici su bili dopisnici velikih stranih
novina i dravnih informativnih agencija u SAD koje je ona, uvrujui
njihovu profesionalnu poziciju u okviru njihovih matinih kua, snabdevala
ekslukzivnim informacijama i, naravno, uvek dobrodolim keom. Operacija
Mockingbird je prvi put obelodanje 1975. godine u okviru istrage koju je
ameriki kongres vodio u sluaju Frenka era (Frank Forrester Church I I I ). U
kongresnom izvetaju pie: The CI A currently maintains a network of several
hundred foreign individuals around the world who provide intelligence for the
CI A and at times attempt to influence opinion through the use of covert
propaganda (CI A trentno ima saradniku mreu od nekoliko stotina stranaca
(novinara) koji je snabdevaju informacijama i slue joj za plasiranje
propagandnog sadraja).
Zapad se plaio I stoka, a I stok je zazirao od Zapada. Kreirana je stalno
prisutna atmosfera straha, tako neophodna za ekspanziju novostvorenih organa
Novog svtetskog poretka na elu s Ujedinjenim Nacijama. Za promovisanje
politike podela i opteg straha zadueni su ne samo politiki lakeji irom sveta
ve i najvei broj intelektualaca. Kako se narod indoktrinira i meusobno
suprotstavlja najlake se moe videti iz knjige Povratak istorije i kraj sna
(The Return of History and the End of Dreams) amerikog teoretiara i
nekadanjeg slubenika amerike vlade Roberta Kejgana (Robert Kagan). Po
Kejganu svetski sukob postoji i neminovan je jer je Amerika zatitnik sloboda,
demokratska i moderna zemlja koja radi na povezivanju nacija, koja pokuava
da odgovori potrebama svih ljudi i koja je miroljubiva zato to titi svetski
poredak. S druge strane, istie Kejgan, Rusija, Kina i islamski fundamentalisti
su: autokrate, tirani, oni koji ne prihvataju promene, oni koji vode u izolaciju,
te su, samim tim, konfliktni sistemi. Kejgan je inae sin Viktorije Nuland
(Victoria Nuland) koja je, pre svega, poznata kao dugogodinji stalni
predstavnik SAD pri NATO-u i persona grata u Savetu za spoljne odnose.
Ujedinjene nacije su, zapamtite, osnovane ne da reavaju probleme ve da
postojee umnoavaju i produbljuju. Pa bar vama Srbima ne treba govoriti o
- 751 -

tome! Ko je bio garant bezbednosti u Krajini kad su Srbi proterani iz nje? Ko
je kontrolisao demilitarizovanu zonu Srebrenice u kojoj je bila stacionirana
kompletna 28 muslimanska divizija sa Naserom Oriem na elu, i koja je
dejstvujui iz te zone, liila ivota vie od tri hiljade Srba u devedeset okolnih
sela? Pod ijom upravom su Kosovo i Metohija iz kojih je prognano skoro
trista hiljada Srba i koje su danas glavni evropski narko centar? Ko je na KiM
rasprodao gotovo celokupnu imovinu srpske drave? Ko je obezbeivao mir
tamo u Palestini, na Bliskom I stoku dok su Arapi ubijani? Ko? Ko je traio
nuklearno oruje u I raku dok oni ni puku nisu znali da naprave! Odista ko?
UN naravno!
Srbi su, zapamtite, u mnogome stradali zbog hohtapleraja UN. Vidite,
primera radi, avgusta 1995. godine minobacaka granata usmrtila je na
sarajevskoj pijaci Markale 37 i ranila 85 ljudi, za ta su, bez i jednog dokaza,
optueni Srbi. UN su onemoguile bilo kakvu istragu potvrujui tako
iskontruisane optube protiv Srba to je zloupotrebio NATO za masovne
napade na Republiku Srpsku. Meutim, kasnije su u dokumentima UN
pronaene prikrivane pisane izjave etiri generala mirovnih snaga Ujedinjenih
nacija i jo trojice slubenika koji su nedvosmisleno potvrdili da je
muslimanska vojska granatirala pijacu Markale u Sarajevu i da Srbi sa ovim
zloinom nemaju veze.
I sto vam je i sa Srebrenicom gde se pod zastavom UN pripremao ovaj grozan
ratni zloin, a sve sa ciljem optuivanja Srba. Da je sa Srebrenicom mnogo
toga nejasno uvideo je i francuski parlament koji je tim povodom pokrenu
specijalnu istragu kako bi utvrdio da li su visoke francuske vojne i politike
linosti odgovorne za pad zatiene zone Srebrenica i masakr koji je usledio.
Rezultat istrage, koja je trajala godinu dana, jeste izvjetaj Evnements de
Srebrenica od 1. 255 stranica i zakljuak da Francuska nije liena odgovornosti
za ono to se desilo u julu 1995. ali da tu odgovornost deli sa svim zemljama
koje su imale tada udela u zbivanjima u BiH. Poslanici su ocenili da je
komandant snaga UNPROFOR-a za bivu J ugoslaviju, francuski general
anvije (Bernard J anvier) bio odgovoran za mnogo toga i da je Srebrenica un
chec de la France (pad Francuske). I z I zvetaja su, kao opasne po Francusku,
izostavljene informacije o tome da su pojedini pripadnici Desetog
diverzantskog odreda VRS dobili zlato od francuske obavetajne slube da bi
poinili zloin u Srebrenici. Zbog odgovornosti za ono to se dogodilo u
Srebrenici aprila 2002. holandski ministar odbrane De Hrave (De Herv) je
podneo ostavku kada je saznao da ga vojni vrh nikada nije detaljno informisao
o Srebrenici i aktivnostima holandskog bataljona - Dutchbat koji se, pod
zastavom UN, nalazio u Srebrenici. Nakon to je holandski premijer Vim Kok
(Willem "Wim" Kok) podneo ostavku vlade kraljici Beatrisi zvanini
holandski institut za dokumentovanje rata (NI OD I nstituut voor Oorlogs-,
Holocaust- en Genocidestudies) objavio je izvetaj o Srebrenici u kojem je
odgovornost za pad zastiene zone Srebrenice i stradanja u njoj podelio na sve
- 752 -

koji su donosili odluke, od UN do holandskog vojnog vrha. Nakon to je punih
pet godina istraivao tajna dokumenta holandske tajne slube profesor
Amsterdamskog univerziteta Ciz Vibs (Cees Wiebes) je objavio knjigu
Obavetajne slube i rat u BiH (I ntelligence En De Oorlog in Bosnie) u kojoj
konstatuje da je to najprljaviji rat koje su vodile tajne slube SAD, Velike
Britanije, Francuske i Nemake i da su upravo one pisale scenario i reirale
sva deavanja. Devedeset devet hiljada poginulih u graanskom ratu u BiH bili
su, prema amsterdamskom profesoru, puki akteri drame ija je radnja
osmiljena i izvoenje nadgledano od strane Zapada.
Za dogaaje u Srebrenici su mnogi krivi i odgovorni ali su samo Srbi
prozvani. J asno je da svako moe da interpretira prolost kako eli jer niko
vie i ne zna ta se sve odista dogaalo. Istoriju su uvek pisali pobednici, a
pobednici nisu uvek bili isti. Tako i danas moete o kojeemu pisati bilo kako.
Danas moete o svemu pisati, osim o njima, a moete i o njima ukoliko elite
da javno budete ismejani, vreani, omalovaavani, lano diskreditovani pa ak
i proganjani. Na kraju, nikad nemojte iskljuiti mogunost i da Vas pregazi
neki auto, udari kamion ili izbode neki nesreni narkoman. Moe i da se nita
ne desi nikad se ne zna. No, znate, ovako kako sam ja govorio govorili su
pre mene mnogi mnogo umniji i iskusniji ljudi. Mnogi su upozoravali
oveanstvo o tim svetskim spletkaroima, ali kao da ih niko nije uo. No, ja
iskreno verujem da ova zavera, na kraju, nee proi. Ovako veliko zlo ne moe
da proe jer, naprosto, s njim e se izvesno obraunati sami Jevreji koji
najbolje znaju ko su ti ljudi i gde ih mogu nai. Protiv njih su, od kad je veka,
uvek bili svi ortodoksni Jevreji, a meu njima posebno Haredi Jevreji koji ak,
kako bi sauvali svoju duu od cionistike propagande, ne gledaju televiziju i
ne itaju novine, a internet koriste iskljuivo u poslovne svrhe. Vi i ne znate
koliko je, irom sveta, puno anticionistikih demonstracija i protesta raznih
vrsta organizovano od strane samih J evreja. Mnoge od ovih protesta predvodili
su rabini koji se protive zloupotrebi jevrejske religije. I ma ih na stotine ali,
pre svega, treba podsetiti na Mordekaj Giftera (Mordechai Gifter), Arona
Katlera (Aharon Katler zt l), Mihela Vajsmandla (Michael Dov Weissmandl
ztl) i Jicaka Solvika (Yitzchack Zev Solaveitchik). Meu Jevrejima
anticionistima neete nai ni jednog bankara, medijskog magnata ili pripadnika
politike elite. Zapamtite, nemojte nikada zaboraviti da su J evreji, ortodoksni
J evreji, jevrejski narod najvee rtve cionistike politike. Treba samo
izdrati, nadam se ne jo dugo.
Vidite, valja da kaem jo i to kako postoje mnoge anti-cionistike
knjige i rukopisa pisane od strane veoma znaajnih u uvaenih jevrejskih
pisaca, istoriara i novinara kao to su Don Sak (John Sack), Alfred Lilental
(Alfred Lilienthal), Noam omski (Avram Noah Chomsky), I zrael ak (I srael
Shahak), Bendamin Fridman (Benjamin Freedman), Dek Bernstin (J ack
Bernstein), Henri Makou (Henry Makow) i Viktor Ostoski (Victor Ostovsky),
Norman Finkeltajn (Norman Finkelstein) i drugi.
- 753 -

Meu ve pomenutim jevrejskim intelektualcima posebno je
interesantan i kuraan Norman Finkeltajn (Norman G. Finkelstein) koji radi
kao profesor na Njujorkom univerzitetu Hunter i ija su oba roditelja bila
logorai u Varavskom getu. On je 2000-te objavio knjigu Holokaust industrija
(The Holocaust I ndustry: Reflections on the Exploitation of J ewish Suffering).
U ovom svom radu on sans pardon kritikuje mone finansijske i geopolitike
interesne grupe koje stoje iza lanog uveavanja nekadanjih patnji Jevreja,
izmiljanja novih i medijske eksploatacije svega toga, a sve sa ciljem
iznuivanja ogromnih suma novca od nemake drave, vajcarskih banaka,
velikih nemakih korporacija i sl. Kao jednog od glavnih prevaranata koji
stoje iza biznisa sa holokaustom Finkeltaj imenuje Elija Vizela koga naziva i
domaim klovnom resident clown. Vizelu bliske cioniste Finkeltaj opisuje
kao obine gangstere i delikvente koji, kao i svi gangsteri i delikventi, ne
prezaju od lai, krae i ubistava kako bi se domogli tue imovine.
Kao nove centre Novog svetskog poretka (Novus Ordo Mundi) Finkeltaj
navodi Njujork, London, Pariz i J erusalim. Pri tome on posebno ukazuje na
opasnost od I zraela (85% stanovnitva ine Akenazi Jevreji) koji naziva i
teroristikom dravom koja je visoko opasna ne samo po mir u regionu Bliskog
Istoka ve i za svetski mir s obzirom da raspolae orujem za masovno
ubijanje atomskom bombom. Veite jadikovke zvanine izraelske politike
elite nad sudbinom J evreja u Drugom svetskom ratu Finkeltajn karakterie
njihovom prvenstvenom potrebom za prikrivanjem genocida koji ine nad
nedunim Palestinskim narodom.
Svoju re protiv cionista pisac Dek Bernstin (J ack Bernstein) je ovako
iskazao:
Meni je veoma poznata vaa taktika, draga moja cionistika brao,
kojom se sluite da uutkate one koji pokuavaju da obelodane vae
subverzivne radnje. Ako ta osoba nije jevrejske nacionalnosti, vi je odmah
proglasite antisemitom to je samo jedna dimna zavesa koja vam slui za
sakrivanje vaih prljavih radnji. Meutim, ako je osoba koja vas razotkriva
Jevrejin, onda se sluite drugom taktikom:
Prvo, ignoriete optube nadajui se da se informacija o tome nee daleko
proiriti.
Ako se informacija proiri, onda vi pokuavate da je ismejete kao i osobu
koja je promovie.
Ako ovek nije imao skandala iza sebe, onda ete se vi potruditi da mu ve
izmislite i priijete neki.
Ako nita od ovoga ne donese eljeni efekat, vi se onda neete libiti ni
fizikog napada na tu osobu njegovu eliminaciju.
Vi nikada niste pokuali da dokaete da je sama informacija netana.
Tako, pre nego to zaponete svoje napore da me uutkate, ja vam nudim jedan
izazov: Vi kao cionisti skupite odreen broj jevreja cionista i svedoka koji e
- 754 -

zastupati vae stavove; a ja u skupiti isti broj osoba koji su anti-cionisti,
pro-ameriki nastrojeni jevreji i svedoci.
Onda e cionisti i anti-cionisti objasniti i obrazloiti svoje stavove, a
onda mogu da raspravljaju o ovoj knjizi i svom materijalu u vezi sa njom a
ova debata e se odrati u televizijskom studiju. Hajde da javnosti
prezentiramo sve informacije obe strane i da pustimo ameriku publiku da
sama odlui ta je istina a ta ne. Zar ovo nije poten predlog? Vi ete
svakako rado prihvatiti ovaj predlog, ako ono to sam ja napisao nije istina.
Ali ako se ponovo vratite na staro zapomaganje Lai, sve su ovo lai!, vi
ete onda time samo da potvrdite amerikoj publici da je u stvari sve ovo to
sam napisao- istina.
ta mislite, da li su cionisti prihvatili baenu im rukavicu? Naravno da nisu
i nikada nee!
Na kraju, pomenimo jo i Bendamin Fridmana (Benjamin Freedman), nekada
uvenog amerikog cionistu i milioneara koji je prekinuo sve svoje veze sa
ovom organizacijom, i okrenuo se protiv nje. Fridman je bio vlasnik kompanije
The Woodbury Soap Company i jedan je od monogih cionista koji su
prisustvovali potpisivanju kapitulacije Nemake 1918. i potonjoj Versajskoj
konferenciji. Fridman je bio veoma uticajan pa je tako imao dobre veze i sa
nekoliko amerikih predsednika. Kako mu se nakon nekog vremena smuilo
kriminalno ponaanje cionistike organizacije odluio je da posveti znaajan
deo svoga linog bogatstva u borbi protiv nje i njenih skrivenih voa. Ovo je
nastojao da uini kroz razotkrivanje istine u vezi sutine pokretanja Prvog i
Drugog svetskog rata, kao i detalja vezanih za cionistikie manipulacije
unutar same Amerike.
Kako biste shvatili teinu Fridmanovih optubi pogledajte samo deo govora
koji je Fridman odrao 1961. godine u Willard Hotel-u, u Vaingtonu DC, u
kome je opisao ulogu cionista vezanu za ulazak Amerike u Prvi svetski rat:
Nemaki cionisti, koji su predstavljali cioniste istone Evrope, otili su u
Britanski Ratni Kabinet i biu kratak poto je ovo dugaka pria, ali imam
dokumente kojima mogu da dokaem sve to tvrdim i rekli su: Sluajte. Jo
uvek moete da dobijete ovaj rat. Ne morate da se predate. Ne morate da
prihvatite mirovne uslove koji su vam ponueni od strane Nemake. Vi ete
dobiti ovaj rat ukoliko Sjedinjene Amerike Drave uu u njega, kao va
saveznik. SAD nisu bile u ratu u to vrijeme. Mi smo tada bili svei, mladi,
bogati i moni. Rekli su Englezima: Mi vam garantujemo da emo uvui SAD
u rat kao vaeg saveznika, ako nam vi obeate Palestinu nakon to pobedite u
ratu.
Engleska je imala toliko prava da obeava Palestinu bilo kome, isto koliko bi
SAD imale prava da obeaju npr. Japan I rskoj, iz bilo kog razloga.
- 755 -

Apsolutno je apsurdno da Velika Britanija, koja nikad nije imala interese niti
bilo kakva prava na podruju teritorije Palestine, da nudi Palestinu kao zalog
kojim e platiti Cionistima uvlaenje Amerike u rat. Meutim, oni su dali to
obeanje, u oktobru 1916. -te. Vrlo kratko nakon toga, ne znam koliko vas se
toga sea, SAD koja je bila totalno pro-nemaki nastrojena u to vreme, ulazi u
rat kao britanski saveznik. Mi moemo samo raspravljati u kojoj meri je ovaj
prljavi dogovor izmeu Britanaca i Cionista doprineo uvlaenju i pogibiji
amerike dece u ovom krvavom evropskom sukobu. Mnogi, kao i Fridman,
veruju da je to bio i jedini razlog za ulazak Amerike u taj rat. Drugi, kao i ja,
misle da je to bio samo glavni dodatni faktor. Meutim, ono oko ega se
moemo sloiti je injenica da Cionistima nije ni malo smetalo da
Amerikanci ginu zbog njihovih sebinih interesa. ak i u Encyclopdia
Britannica, kao i u MS Encarta (pogledajte pod: Balfour Declaration)
potvruje se ova injenica na koju vam sada ukazujem.
Piui o tome kako i zato su cionisti mogli Englezima da garantuju neto
tako teko pojmljivo kao to da e SAD ui u rat Fridman iznosi niz detalja ali
je posebno elaborirao sluaj predsednika Vudro Vilsona koga su cionisti
ucenili javnom objavom jedne njegove vanbrane veze za vreme kada je 1896.
bio predsednik Prinston Univerziteta.
Reakcija cionista na Fridmanove istupe je bila estoka i on je, kao i svi
cionistiki protivnici, bio izloen medijskoj satanizaciji u kojoj se ilo dotle
da je karakterisan kao shizofrenik i patoliki laov. U tom kontekstu
ilustrativna je reakcija Arnolda Forstera (Arnold Forster), jednog od voa
Antidefamacione lige, koji je Fridmana okarakterisao kao J evreja koji mrzi
samog sebe.
No, nisu, kao to moete da pretpostavite, samo pojedini jevrejski
intelektualci i rabini protiv cionista ve tu ima i znaajnih anticionistikih
jevrejskih pokreta i organizacija. Meu njima svakako da je najpoznatija
verska grupa koja se naziva Neturei Karta ( Ujedinjeni J evreji
Protiv Cionizma) i koja jo od 1935. odluno, argumentovano i
beskompromisno iznosi istinu, ni malo prijatnu, vezanu za cioniste. Oni ne
samo da ukazuju na cionistiku manipulaciju sa brojem jevrejskih rtava
tokom Drugog svetskog rata ve ak zahtevaju i unitenje Izraela kao drave s
obzirom da je nastala kao rezultat mnogih obmana i prevara samih J evreja koji
se mogu nadati boljim vremenima tek sa pojavom mesije. Rabin i lan Neturei
Karta Moa Hir (Moshe Hirsch) je jo za ivota palestinskog lidera J asera
Arafata govorio da samo Palestinci imaju pravo i mogu pravedno upravljati
Palestinom s obzirom da je to njihova zemlja. Zbog ovakvog svog stava
cionisti su Hiru, nakon to je napustio sinagogu Ohel Sarah, izvadili jedno
oko. Glavni progonitelji, kao i uvek kad je u pitanju zatita cionistikih
pozicija, pripadnika Neturei Karta je ve ozloglaena Anti Defamation League
organizacija kojoj nikada nije bilo strano blaenje, klevetanje, pijuniranje i
- 756 -

ta sve ne jo njima protivnih ljudi.
Analizirajui mo i uticaj koji danas cionisti poseduju argentiski publicista i
ekonomski analitiar Adrijan Salbui ocenjuje da ona nesrazmerno nadilazi
njihov broj. Uz konstataciju da u svetu danas ima svega esnaest miliona
J evreja, odnosno 0,2% svetske populacije i da je injenica da SVI JEVREJI
NISU CIONISTI NITU SU SVI CIONISTI JEVREJI Salbui zakljuuje da
njihova neproporcionalna snaga lei u injenici da iza njih stoji meunarodni
bankarski kartrel. Salbui podsea da, kada se govori o cionistima, nikada ne
treba smetnuti s uma da su osnivanje njihove nacionalstike organizacije 1897.
finasirali Hirovi, Rotildi, Varburgovi, ifovi i mnogi drugi tada najmoniji
bankari. Nakon dugogodinjeg praenja egzekucije nekih od cionistikih ideja
i projekata Salbui je utvrdio da se njihovo savremeno delovanje odvija preko
niza organizacija meu kojima su najvanije: Jewish Agency for Israel, World
Jewish Congress, World Zionist Organization, B' nai B' rith, Anti-Defamation
League, American Jewish Congress, American Jewish Committee... Kako
upravo preko ovih organizacija i dobro organizovanog lobija u Vaingtonu
cionisti utiu na ameriku administraciju podrobno su analizirali i svoje nalaze
pretoilu u knjigu The Israel Lobby and U. S. Foreign Policy (I zraelski lobi i
spoljna politika SAD) dva istaknuta amerika profesora: Stefan Valt (Stephen
Martin Walt) sa univerziteta Harvard i Don Merhajmer (J ohn J .
Mearsheimer), sa ikakog univerziteta. Nakon itanja ove knjige i analiza
Adrijana Salbuija namee se neodoljiv oseaj da cionisti, od osnivanja pa do
danas, zapravo tite i promoviu interese globalnog finansijskog kartela,
odnosno onih koji ih i finansiraju jo od XI X veka, a sve to pod maskom
navodne zabrinutosti za jevrejski narod.
Ova pria o cionistima i njihovoj navodnoj brizi o J evrejima se ipak mora
zavriti sa par osvrta na knjigu amerikog knjievnika i diplomca sa Yale-a
Brajana Riga (Bryan Mark Rigg) Hitlerovi jevrejski vojnici ne ispriana
pria o nemakim rasnim zakonima i ljudima jevrejskog porekla u Vermahtu
(Hitler's J ewish Soldiers - The Untold Story of Nazi Racial Laws and Men of
J ewish Descent in the German Military). Na 528 stranica Rig itaocima
predoava stotine dokumenata i 95 fotografija iz najveeg nemakog
istorijskog vojnog arhiva Militrgeschichtliche Forschungsamt kojima izvan
svake sumnje ukazuje na injenicu da je oko 117.000 J evreja, kao iskrene
nemake patriote, tokom Drugog svetskog rata sluilo u Vermahtu. Mnoge od
njih Nemci su tretirali kao polujevreje Mischlinge, a oni sami su samo eleli
da odbrane Nemaki, svoju Heimat (Domovinu)! Meu ovim Jevrejima njih
trideset i dva su kao generali Vermahta koji su pod svojom komandom imali
ak sto hiljada vojnika primili najvia vojna priznanja: Johannes Zukertort ,
Helmut Wilberg, Erhard Milch, Walter Lehwesz-Litzmann... I znate li ta je,
kada je istina o ovoj etiri decenije uvanoj tajni izbili na videlo, rekao rabim
Marvin Hajr (Marvin Hier) iz I nstituta Simona Vizentala: Ako je bilo
jevrejskih vojnika u hitlerovim oruanim snagama i ako su oni tada znali ta se
- 757 -

sve deava, a da pri tome nisu inili nita da spasavaju ivote onda je to
nepoteno i neasno. Opasku jednog od novinara da su svi oni, izgleda, bili
anticionisti i lojalni graani drave kojoj su pripadali Hajr nije eleo da
komentarie.
O cionistikim laima, manipulacijama, prevarava i zloinima mnogi su
pisali, a danas meu najpoznatijim protivnicima holokaust biznisa su svakako
engleski pisac 30 romana - Dejvid I rving (David I rving), profesor
knjievnosti sa Univerziteta u Lilu Robert Forison (Robert Faurisson),
engleski biskup Riard Vilijamson (Richard Williamson), nemaki hemiar iz
Max-Planck instituta Germar Rudolf (Germar Rudolf), nemaki izdava i
osniva poznate Samisdat Publishers, Ltd. Ernst Zundel (Ernst Zndel), doktor
filisofije i direktor Adelaide Institute Fredrik Tuben (Fredrick Tben), biva
balerina i poznati predava na predmetu Finih umetnosti na Queensland
University of Technology Miel Renjuf (Michle Suzanne Renouf), amerika
istoriarka Debora Lipstad (Deborah Esther Lipstadt), nemaki advokat i
nekadanji lan Socijaldemokratske partije Nemake Horst Maler (Horst
Mahler)...
Meu pomenutima re-dve vie zavreuje biskup Riard Vilijamson. Naime,
jedan od medijski propraenijih poteza Vatikana poslednjih decenija bilo je
iskljuivanje iz crkve pripadnika pokreta Drutvo Svetog Pija X (Fraternit
sacerdotale Saint-Pie-X), koje je vodio francuski nadbiskup Marsel Lefebvre
(Marcel Franois Marie J oseph Lefebvre). On je u sklopu Drutva zagovarao
tradicionalizam to je bilo u suprotnosti sa aktuelnom politikom Vatikana.
Kada je 1988. godine Lefebvre, u skladu sa svojim ovlaenjima, zaredio
nekoliko biskupa tradicionalista reagovao je papa J ovan Pavle I I i to tako to
je iskljuio iz Crkve nadbiskupa i sve koje je on zaredio. No, Papa Benedikt
XVI je, za razliku od svog prethodnika, imao mnogo vie razumevanja za ono
to je Lefebvre radio, pa je 1991. godine, nakon to je Lefebvre je umro,
odluio da rehabilituje Drutvo i vrati u Crkvu etvori cu ekskomuniciranih
biskupa koje je Lefebvre zaredio. Meu tim rehabilitovanim biskupima nalazi
se i konzervativni svetenik Riard Vilijamson protiv koga su zbog njegovih
stavova o holokaustu, bile sve cionistike voe.
injenica da je papa Benedikt XVI , neposredno uoi Dana seanja na
holokaust, rehabilitovao Drutvo Svetog Pija X i sve njegove pripadnike, a
time i biskupa Riarda Vilijamsona, izazvala je u svetskoj jevrejskoj zajednici
opti revolt koji je, na kraju, rezultirao odlukom Centralnog Saveta J evreja u
Nemakoj (Zentralrat der J uden in Deutschland) da prekine svaki dalji dijalog
s Vatikanom. Salomon Korn (Salomon Korn), potpredsednik Saveta, optuio je
papu Benedikta XVI da potkopava sve napore pomirenja J evreja i katolika.
Paralelno sa osudom Benedikta XVI cionisti su preko svih medija koje
kontroliu irom sveta zahtevali i izvinjenje i pokajanje od biskupa
- 758 -

Vilijamsona to je on decidno odbio. ta vie, nakon viemesenog
orkestriranog medijskog li na Vilijamson se preko vedske TV-stanice SVT
(Sveriges Television AB) obratio svetskoj javnosti reima: Molim svako
ljudsko bie da mi poveruje kada kaem da nisam namerno kazao nita
neistinito. Bio sam, na osnovu vlastitih istraivanja koje sam sprovodio 1980-
tih godina, ubeen u pouzdanost mojih izjava... Re je o istorijskim dokazima,
a ne o oseanjima. Ako pronaem dokaze, povui u ono to sam rekao a, do
tada, ostaje da je u nacistikim koncentracionim logorima ivot izgubilo ne
vie od 300.000 J evreja, to je mnogo manje nego est miliona, kako
procenjuju istoriari.
Da britanski biskup Vilijamson nije usamljen u svojim razmiljanjima
potvrdio je, preko katolikog portala www.pontifex.roma.it, poljski biskup i
profesor teologije i prava Tadeu Pjeroneka (Tadeusz Wadysaw Pieronek).
Samo dva dana pred 65. godinjicu osloboenja logora Auvic biskup
Pjeroneka je izjavio: Iako je nepobitno da su veina rtava u koncentracionim
logorima bili J evreji, bilo je i poljskih Roma, I talijana... Nije u redu da se ta
tragedija svojata u propagandne svrhe to upravo ine Jevreji koji i stoje iza te
prie o holokaustu. . . O J evrejima se dobro pie u novinama, jer iza njih stoje
mona finansijska sredstva, ogromna vlast i bezuslovna podrka SAD, to
podstie odreenu aroganciju koju smatram nepodnoljivom.

Holokaust. . .

Kocentracione logore, odnosno ono to mi danas pod tim izrazom
podrazumevamo, osmislili su, patentirali i prvi primenili Britanci tokom
Burskog rata (1899.-1902.). Tu su, u te svoje izume, oni zatvarali civele -
stare, bolesne enu i decu. Kako su ove nesretnike drali na otvorenom, bez
minimalnih koliina hrane, vode i lekova oni su, gotovo svi, umrli .
Najpoznatiji britanski koncentracioni kampovi su bili u Aliwal-u, Balmoral-u,
Barberton-u, Kroonstad-u, Potchefstroom-u... Tako su Britanci ratovali protiv
starosedelaca Bura i preko njihovih leeva 1910. osnovali Junoafriku Uniju.
Meu Britancima koji su nemilosrdno ubijali pripadnike burske gerile, njihove
ene i decu bio je i Vinston eril , budui premijer Njenog Kraljevskog
Visoanstva.
No, prave, klasine, strane i neponovljive koncentracione logore podizala je
Austro-Ugarska carevina tokom Prvog svetskog rata. Stradalnici koji su u njih
dovoeni bilu su iskljuivo Srbi i niko vie. Niko! Sve samo za Srbe! Prvi
takav koncentracioni logor Austrija je podigla u Doboju (46.000 zatvorenika),
a odmah potom i u Braunau-in-Bhmen-u. Ovo se veoma dopalo Maarima pa
- 759 -

su i oni, za Srbe samo - naravno, u roku od nekoliko meseci, podigli desetak
ovakvih stratita: Arad, Gyr, Nezsider, Sopronnyek (za Ruse i Srbe)... Gotovo
jedanaest hiljada Srba, preteno ena i dece, je stradalo u njima i ta? Ko
danas uopte zna za ove koncentracione logore i pobijene Srbe?! Ko je ikada
igde odgovarao za ove zl oine?! Niko nikada!
Originalni dokumenti o odgovornosti Vatikana i Kaptola za ustake
zloine genocida nad Srbima u Jasenovacu, nalaze se u arhivama Vatikana
(Archivum Secretum Apostolicum Vaticanum). Te arhive su jo uvek
zapeaene i, kako stvari stoje, skoro ih niko nee videti. Meutim, ameriki
advokat Don Loftus (J ohn J oseph Loftus) je uspeo da putem sudskog naloga
izdejstvuje otvaranje dela arhiva Kontraobavjetajnog korpusa Armije
Sjedinjenih Amerikih Drava, u kojoj je naen dokument (Counter
I ntelligence Corps, Rome Detachment, A.P.P. 512, U.S. Army, 12 September
1947, Case 5650) u kome otvoreno i jasno pie: Pavelieve veze su tako
visoke i njegov sadanji poloaj je toliko kompromitujui po Vatikan da bi
njegova ekstradicija zadala porazni udar Rimskoj Katolikoj Crkvi. U
izvetaju dalje stoji da se zna da je Paveli bio u vezi sa Vatikanom koji vidi
u njemu borbenog katolika koji se borio protiv pravoslavne crkve. I zvetaj se,
na kraju zavrava konstatacijom da britanske i amerike vojne okupacionene
vlasti u Rimu znaju da se u vatikanskom skrovitu, u Seminaru Sv. J eronima u
Rimu, u ulici Giacomo Veneciano 17 C, pod okriljem predstavnika Hrvatske
katolike crkve zagrebakog nadbiskupa dr Alojzija Stepinca, svetenika dr
Krunoslava Draganovia i drugih kriju najodgovorniji genocidni zloinci i
neposredni izvrioci zloina u logoru smrti Jasenovcu, na elu sa ustakim
poglavnikom dr Antom Paveliem.
Vatikan je po pitanju svoje saradnje sa ustaama vanredno obazriv jer su u
toj kafkijanskoj ujdurmi pobijeni mnogi srpski svetenici: Mitropolit Dabro-
bosanski Petar Zimonji, Episkop Gornjokarlovaki Sava Trlaji, Episkop
Banjaluki Platon Jovanovi, Mitropolit Zagrebaki Dositej Vasi, Episkop
Zahumsko-hercegovaki Nikolaj Jokanovi. . . O ponienjima, muenjima i na
kraju ubistvima srpskih episkopa i svetenika u Nezavisoj Dravi Hrvatskoj
napisana je i knjiga Ustaki zliini nad srpskim svetenicima koja je zapravo
sistematski zbornik imena, biografija, podataka i svedoanstava o stradanju
srpskih svetenika.
Profesor Londonskog univerziteta, svetski nauni autoritet u oblasti
anatomije, antropologije i paleopatologije, dr Srboljub ivanovi kao lan
Meunarodne komisije za istinu o Jasenovu (MKIJ) kae:
Na jednom sastanku u Njujorku saoptio sam da smo doli do imena 371
katolikog svetenika koji su klali, ubijali, muili, silovali rtve i inili
svakojaka druga zverstva. Tada mi je uveni ameriki naunik Majkl Bernbaum
(Michael Bernbaum), koji je bio i u komisiji za istraivanje genocida u
- 760 -

Ruandi, rekao da se u Srbiji i bivoj Jugoslaviji nita ne radi, poto oni imaju
imena 1. 400 katolikih svetenika, nesumnjivih poinilaca zloina. U ovom
trenutku MKIJ je utvrdila da je 1. 371 katoliki svetenik inio grozne, prosto
neverovatne zloine u NDH. Ako se zna da ih je bilo oko 2. 000, to znai da su
od tri katolika svetenika dvojica bili koljai. A gotovo svi su bili pripadnici
franjevakog reda.
Da bi sve oko J asenovca i njegovih glavnih protagonista bilo jasno, da nebi
bilo neke zabune mora se citirati i Memorandumu o ustakoj organizaciji u
Italiji (Memorandum on the Ustasha Organisation in I taly F0371/67387,
80085, April 17, 1947.) britanske slube MI6: posle propasti Pavelievog
reima u 1945. stare veze su razvijene u organizaciju koja je obuhvatala razne
logore za raseljena lica u Italiji i brojne znaajne crkvene zadubine. U
memorandumu se dalje kae:
Cilj ove organizacije je zatita lica poznatih po lojalnosti ustakoj stvari,
pruanje pomoi da im se obezbedi sigurno skrivanje u Italiji ili beg u
inostranstvo, upuivanje teroristikih grupa u Jugoslaviju, i uopte odravanje
u ivotu ustakih principa i politikih ciljeva do vremena kada e razvoj
meunarodne situacije jo jednom omoguiti njihovo ostvarenje.
Koliko je vatikanu bilo stalo do jasenovakih krvnika najbolje se moe
videti i iz dopisa koji je 27. marta 1946. iz Dravnog sekretarijata Vatikana
(Secretaria di Stato di Sua Santit, Del Vaticano, Marzo 27, 1946, N
116898/SA. ) upuen Ambasadi Sjedinjenih Amerikih Drava u Rimu. U ovom
dokumentu se navodi da je Dravni sekretarijat pape Pija XI I uveren u dobar
karakter ustakih elnika, koji su bili zarobljeni od strane saveznikih snaga,
i da se isti, shodno tome, trebaju osloboditi. ovek koji je u to vreme
upravljao papinim sekretarijatom i spoljnom politikom Vatikana bi je ovani
Montini (Giovanni Montini) koji je jo aprila 1944. sa svetenikom Ramiro
Markoneom (Abbot Giuseppe Ramiro Marcone) osmislio plan za spasavanje
ustakih poglavnika. Na njihov predlog papa Pije XI I je osnovao ad hoc
komisiju Ponteficia Commissione di Assistenza sa ciljem zbrinjavanja i
prebacivanja ustakih glaveina iz Evrope u Latinsku Ameriku. Prva grupa, od
vatikana zatienih ustaa, ukrcana je u enovi 28. decembra 1946. na
prekookeanski brod Andrea Griti koji ih je, sa sve krvavim rukama, prebacio
do Argentine i Brazila. Za sve to je uinio za dobrobit Vatikana Montini je
1963. izabran za papu pod imenom Pavle VI (Paulus PP. VI ).
O nepromenjivost rimokatolikih stavova po pitanju J asenovca govorio
je, vrlo odluno, i beogradski nadbiskup Franc Perko oktobra 1995. na Drugom
skupu biskupijanskih Karitasa za oblast zemalja Alpe-J adran u Postojni,
Slovenija. Zavravajui svoja promiljanja na temu Jasenovca Perko
zakljuuje: Da se katolika Crkva u ono doba kajala zbog ustakih zloina to
nebi pridonosilo pomirenju, nego bi bilo shvaeno kao priznanje krivnje za
- 761 -

opravdanje osvete.
Kako komunistika Jugoslavija nikada nije potraivala od Vatikana
materijal ne vrednosti koje su ustae (exercitus chroaticus) pokrale od svojih
rtava u Jasenovcu ameriki advokati Tom I ston (Tom Easton) i Donatan Levi
(J onathan H. Levy) su 15. novembra 1999. pokrenuli tubu pred Federalnim
sudom u San Francisku protiv Vatikana i njegovog Franjevakog reda (Class
action suit against the Vatican Bank and Franciscan Order; Case 3:99-cv-
04941-MMC) koji su organizovali ne samo spaavanje ustaa ve i
prebacivanje pokradenog zlata i drugih vrednosti u Vatikansku banku.
O tome zato je bilo potrebno osam godina da se tuaba prihvati i
njenim izgledima da se ubrzo i pozitivno okona dr Levi kae:
Od kada je podneta, tuba je imala etiri verzije i njoj su se pridruili
Srbi iz SAD ali i Srbi iz Srbije. Srean sam to je sudski postupak uopte
pokrenut, to traje, ali ne mogu da budem zadovoljan zbog odugovlaenja tog
procesa. Godine prolaze, ljudi koji su podrali nau tubu umiru. Vremensko
rastezanje sudskog postupka znai da mnogi od njih nee doekati povoljan
ishod ovog spora.
U tubi je prvo bio iznet uobiajeni zahtev za restituciju, kao to su to
radile mnoge grupe Jevreja u SAD. Mi smo oekivali da e Vatikan na te
zahteve pozitivno odgovoriti kao to su to uinili Nemaka i vajcarska no nije
bilo tako. Pokazalo se da Vatikan nije isto to i drugi kada je re o Srbima.
Suprotstavili su se tubi, alili su se drugostepenom, Apelacionom sudu, a on
je presudio da nije dozvoljena tuba kojom se trai utvrivanje istine o
genocidu u Drugom svetskom ratu, o Jasenovcu, o NDH i ustaama. . .
Raspolaemo sa stotinama informacija o ulozi Vatikanske banke i franjevaca u
"pranju" novca iz NDH posle 1945. godine. . . Pored razliitih dokumenata,
uspeli smo da dobijemo svedoenje samo jednog, ali izuzetno vanog svedoka,
Vilijama Gauona. On je imao 19 godina kada je kao obavetajni oficir vojske
SAD delovao u Rimu 1946/47. godine. Tada je istraivao ustae i njihove veze,
pa je svedoio da je kod njega doao fratar Krunoslav Draganovi, ponosan
to je spasao blago iz trezora NDH, a danas znamo da je vrhunski, viestruki
obavetajac Krunoslav Draganovi tada neposredno radio za CIA?
Ovo suenje ima viestruko znaenje, a izmeu ostalo i zbog toga to Odluke
amerikih sudova imaju teinu i van SAD. Ameriki sudovi su reili sluajeve
jevrejskih zahteva protiv poinilaca holokausta, jermenske zahteve prema
Turskoj, kao i druge sline sluajeve. . . Mnoge krivice su utvrene, ali je
danas, kao jedino otvoreno pitanje, ostalo ono to su poinili NDH, ustae i
Vatikan u Drugom svetskom ratu. Zbog svega ovoga ovo nije samo stvar
amerikih sudova pa zato pozivam Srpsku pravoslavnu crkvu, politiare,
medije i sve one koji se oseaju zainteresovanima, da postave pitanje Vatikanu
- 762 -

zato i dalje negira, ne priznaje istinu? Vatikan se izvinio Jevrejima i
drugima, jedino se nije izvinio Srbima!
Bilo bi naivno, neozbiljno i krajnje neodgovorno kada bi danas neko
polemisao na temu jesu ili ne ljudi stradali u logorima koji su tokom Drugog
svetskog rata osnivani irom Sveta. I mali su ih J apanci, Amerikanci, Francuzi,
Nemci. . . Imali su ih svi. Meutim, danas se gotovo iskljuivo pria o logorima
koje su osnivali Nemci to je, ako se ima u vidu da su poraeni, na neki nain
razumljivo ali ne i opravdano. I z svih knjiga i monologa raznih svetskih
eksperata za period oveanstva od 1939. do 1945. ispada da su logorai u
nemakim logorima bili jedini koji su stradali; drugi su izgleda bili na all
inclusive tretmanu. Proizilazi, i takav zakljuak nije preterivanje, da su samo
Nemci, oni i niko drugi, odgovorni za sve strahote koje su se dogaale u
gotovo svim svetskim logorima. Nemci su, to niko ozbiljan nee dovoditi u
sumnju, odgovorni i to vie od svakog drugog ali, ni na koji nain, nisu i ne
mogu biti jedini krivci. U logirama kojima su oni upravljali stradali su mnogi
ali ne u obimu i na nain kako nam se to predstavlja danas.
Ono to neke ljude danas moe da iritira, a druge da uznemiri je saznanje da
se neki logori, izvesno je ne sluajno, preutkuju, zaboravlju, a sa njima i
njihove rtve. S druge strane, postoje logori o kojima svi priaju, koji su
predmet raznih naunih ili ve kakvih istraivanja i polemika i to su, bez
izuzetka, logori za koje su odgovorni Nemci. Ovde se, na jedan horski i
medijski unisoni nain, okrivljuju Nemci, a meu njihovim rtvama se pravi
selekcija kako bi jedni bili rtve prvog, a svi ostali rtve drugog reda. One
koji su iritirani ili uznemireni gotovo da vrea injenica da je o tzv. nemakim
koncentracionim logorima poelo, naprasno, da se govori nakon to su 25. juna
1942. britanske novine The Telegraph objavile priu pod nazivom Germans
murder 700, 000 Jews in Poland (Nemci ubili 700.000 J evreja u Poljskoj).
Prema pisanju The Telegraph, koje je odmah podrao i BBC, nekadanji
poljski vojnik pripadnik II Rzeczpospolita Vitold Pilecki (Witold Pilecki) se
predao Nemcima kako bi dospeo u Auschwitz da vidi ta se to tamo deava. I ,
odmah po dolasku, Pilecki otkriva kako Nemci iz cele Evrope dovoze J evreje u
Auschwitz da bi ih tu ubijali u gasnoj komori veliine 17 x 4.5 m. O tom svom
saznanju u kome nije bilo mesta za nejevrejske rtve Pilecki iz logora
obavetava poljsku vladu u izbeglitvu u Londonu (Rzd Rzeczypospolitej
Polskiej na uchodstwie), a ova britansku vladu i medije. Nakon to je njegova
pria postala glavna pria svih svetskih medija Pilecki bei iz Aushwitza i kao
jedan od voa Tajna Armia Polska doekuje kraj rata.
Mnogo je nejevreja stradalo u logorima irom sveta ali oni, oigledno, nisu
imali Pileckog za portparola. Danas se, moda ba zbog toga, govori samo o
onim radnim logorima koje su Nemci podizali i u kojima su, pored J evreja,
stradali jo neki Rusi, Cigani, Srbi, Slovaci... Logori su, sa ili bez Pileckog,
oigledno bili prava stratita za milione ljudi i zato boli kada se od stradanja i
- 763 -

smrti jednih pravi medijska pompa, a od stradanj a i smrti drugih medijski
marifetluk. Pogledajte samo koliko je Srba ubijeno u Nezavisnoj dravi
Hrvatskoj preko milon od kojih je vie od 700.000 zaklano, zadavljeno,
udavljeno, ugueno... u J asenovcu, a jo desetine i desetine hiljada u Starom
Sajmitu, J adovnu, Staroj Gradiki, Kerestincu, Danici u Koprivnici, Tenju,
akovu i dr. Magnum Crimen za Hrvate! Nezavisna drava Hrvatska je jedina
zemlja u kojoj su postojali specijalni deiji koncentracioni l ogori ak 84 u
kojima je ubijeno 75.420 srpske dece. Jedan od najstranijih deijih logora je
bio Metajna na Pagu kao i logor Lobor u hrvatskom Zagorju. Neka ostane
zabeleeno da je samo u Nezavisnoj dravi Hrvata bilo logora za decu pa i
onoj u pelenama! Magnissimum Crimen za Hrvate. Ko je odgovoran za ove
zloine? Navedite mi ime i jednog jedinog oveka koji je osuen i pogubljen
zbog ovih zverstava. Zloini ne zastarevaju ali se zloinci izvesno aboliraju pa
je tako Aloisius Viktor Stepinac prvo imenovan za kardinala da bi, odmah
nakon to se upokojio, bio proglaen za blaenika to je korak do sveca!
U tom kontekstu valja se setiti sluaja Andrije Artukovia koji je bio
ustaki politiar - ministar u vladi NDH i jedan od najodgovornijih za
sprovoenje politike genocida prema srpskom narodu. Taj ovek je bio desna
ruka Ante Pavelia i neko ko je imao ast da se lino sretne sa Adolfom
Hitlerom. Tom oveku nisu samo ruke bile krvave on je bio krvav sam po
sebi. Nakon Drugog svetskog rata sklonio se, uz pomo katolike crkve, u
SAD odakle je tek 1984. godine vraen u Hrvatsku kako bi mu se sudilo. I,
zamislite ko ga brani? Beogradski advokat, Srbin Sra Popovi. Doleteo ovek
iz Beograda u Zagreb da bi branio Artukovia! Taj isti beogradski advokat e
potpisati, zajedno sa Margaret Taer, Dordom Soroem, Zbignjevom
Beinskim i ostalim njima slinim, peticiju za bombardovanje Srba u
Republici Srpskoj. Nakon potpisivanja ove sramne peticije advokat je dao
intervju amerikom asopisu Peace magazine i na pitanje novinara nije li
svojim pozivom za bombardovanje srpskog naroda poinio in veleizdaje on
odgovora:
Pa dobro, ja sam advokat, tehniki gledano, da, poinio sam akt izdaje, po
zakonima Srbije. Ali ja razdvajam interese drave Srbije i srpskog naroda i
mislim da su ti interesi suprotstavljeni u ovom trenutku. . . . I najgore i
najbrojnije ratne zloine je poinila srpska strana....
Smrtna presuda nad Andrijom Artukoviem nikada nije izvrena i on je
1988. umro prirodnom smru. Gospodin advokat nikada nije optuen za in
veleizdaje i danas mirno ivi i radi, u svom maniru, u Beogradu.
Srbija je, zamislite, jedina evropska drava koja nije napravila popis
svojih rtava iz Drugog svetskog rata, a kontinuirano se odlae i izgradnja
spomenika rtvama genocida u NDH i otvaranje odgovarajue muzejske
postavke na prostoru Starog sajmita. Neko jednostavno ne eli da se vidi
- 764 -

koliko je Srba stradalo u Drugom svetskom ratu i ko su njihovi delati. Ko to
ove prve decenije XXI veka spreava objavljivanje istine o stradanjima Srba u
Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj?! Kako je mogue da se Hrvati danas odriu
svoga logora Staro Sajmite, a da se u Beogradu izbegava izgradnja muzeja na
ovom stratitu u kome je pobijeno vie desetina hiljada Srba i osam hiljada
J evreja?! Zato se preutkuje da je vlada Milana Nedia utamnienim Srbima i
J evrejima, u ovom ustakom logoru, svakodnevno dostavljala hranu, a zimi i
ogrev! to se ustaa tie oni nisu imali nameru ni da hrane, a jo manje da
greju utamniene Srbe i Jevreje. Zato niko nesme ili nee, ta li ve, da kae
da u logoru Staro Sajmite nije bilo ni jednog jedinog srpskog uvara! Sve su
bili Nemci i Hrvati ! Prvi su, naravno, bili Nemci: SS potporunik Herbert
Andorfer (Herbert Andorfer) i SS podoficir Edgar Enge (Edgar Enge). Zato
niko u Beogradu ne sme da kae da je u NDH za jednog ubijenog ustau
streljano 50 Srba, a za ranjenog 20! Zato srpska medijski favorizovana kvazi
politika, medijska i intelektualna elita uti na ovako grubo prekomponovanje
istorije i nipodatavanje i omalovaavanje srpski h rtava i svekolikog
stradanja!? Nisu li svi ti ljudi zapravo apostoli Luciferovi?!
Istoriar dr Branka Prpa kae: Odnos prema stratitima, prema rtvama, kod
nas je vrlo zanimljiv fenomen, kako psiholoki i politiki, tako i istorijski. Na
primer, zastraujui su podaci o rtvama iz Prvog svetskog rata, u kojem je u
Srbiji umro svaki trei stanovnik. A gde to moete da vidite, gde u Beoradu
imate spomenik tim rtvama? I sto je i sa rtvama iz Drugog svetskog rata, isto
je i sa ratom iz 1990-ih. Dr Prpa koja je i direktor I storijskog arhiva
Beograda iz, verovatno, razloga line higijene ne spominje zanimljiv
fenomen beogradskih gradskih vlasti koj e ne samo da ne podiu spomenike i
obeleja postradalim Srbima ve ih i mrtve nipodatavaju. Tako je beogradska
demokratska vlast dozvolila da se na Starom sajmitu, koje se samo
urbanistiki tretira kao spomen park, u zgradi poznatoj kao Turski paviljon, a
koja je u vreme NDH sluila kao kupatilo i mrtvanica za ubijene logorae,
otvori restoran So & biber. Tu, nad kostima postradalih Srba, Cigana i J evreja
moete dobiti srpske evape, pljeskavice, jagnjetinu ispod saa ta god. I
kao da te pljeskavice i evapi nisu bili dovoljni pa se demokratska vlast
odluile da pored restorana So & Biber (Staro sajmite br 19) u Spasievom
paviljonu - zgradi u kojoj je nekada bila bolnica logora Starog sajmita otvori
klub Posejdon (Staro sajmite br 20). U Spasievom paviljonu su se nekada dr
Moa Alkalaj i sestra Hilda Daj borili za ivot na smrt prebijanih logoraa, a
danas se izvode koncerti i odravaju modne revije.
Danas mnogi vole da govore o tome kako je Srbija navodno bila prva
judenfrei u Evropi. Ti isti, ne sluajno i svakako ne iz neznanja, proputaju da
istaknu kako su Nemci zahtevali od Komesarske uprave da donese Zakon o
J evrejima, po kome bi oni bili lieni svih graanskih prava u Srbiji. Meutim,
Uprava je, bez i jednog glasa protiv, odbila ovaj zahtev istiui da je on
politiki motivisan i, shodno tome, za njih neprihvatljiv. Nemci su, naravno,
- 765 -

bili ogoreni, pa su sami doneli taj Zakon i njegovu primenu sprovodili preko
svojih policijskih i vojnih organa, a da im srpske vlasti nikada nisu pruile
podrku. I sto tako, Nemci su traili od Uprave da donese i Zakon o prinudnom
radu, kako bi se mogli prinudno slati radnici na rad u Nemaku. I ovo je
odluno odbijeno kao to je odbijen i Zakon o Frontu rada pa je u Srbiji
nastavljena da se potuje Radnika Komora sa svim njenim ranijim pravima i
funkcijama. Da spomenemo, kad ve drugi nee, da su Nemci od Uprave
zahtevali da prizna i granice Nezavisne drave hrvatske ali su, zamislite, i to
srpske administrativne vlasti odbile pozivajui se na Konferenciju mira koja
je, prema tadanjem meunarodnom pravu, jedina bila nadlena za to. Trebalo
je, budimo iskreni, bar mala courageux pa sve ovo, u okupiranoj Evropi,
odbiti Nemcima.
Kako je mogue da Hrvati danas tvrde da je u Jasenovcu ubijeno svega
39.432 Srba i da deijih logora nije bilo ve da su to bili obini prihvatni
logori za decu!? Prihvatni za ta? Kako je mogue da Slavko Goldtajn
(Goldstein), nekadanji predsednik zagrebake jevrejske optine i predsednik i
osniva hrvatske Socijal-liberalne stranke, a danas predsednik Saveta spomen-
podruja Jasenovac, kae za B-92, u sred Beograda, da je na osnovu njegovih
istraivanja u logorima Jasenovac i Stara Gradika stradalo izmeu 80. 000 i
100.000 ljudi, od kojih je skoro 60.000 Srba. Goldtajn ne priznaje nalaze
Meunarodne komisije za istinu o Jasenovcu koja je na osnovu raspoloivih
dokumenata nepobitno utvrdila da je u J asenovcu stradalo vie od 700.000
Srba, 23.000 J evreja i oko 80.000 Roma i da je u NDH u logorima za decu,
stradalo 42.791 srpskodete, 5.737 romske i 3.710 jevrejske dece, uzrasta do 14
godina.
Ko je Slavko Goldtajn pa da mu niko nikada iz Srbije nije smeo odgovoriti
na ovako grubo falsifikovanje istorije?! Koko je mogue da gospodin
Goldtajn ne dozvoljava da se posumnja u cifru od est miliona stradalih
J evreja ali zato, s druge strane, olako, bez ikakvih argumenata i trunke grie
savesti, bagatelie srpske rtve? I mali, kao predsednik Saveta spomen-
podruja Jasenovac, gospodin Goldtajn veze sa uklanjanjem svedoenja
preivelih Srba iz J asenovca o tome da su ustae postupale sa J evrejima mnogo
bolje nego sa Srbima, da su J evreji u logoru dobijali pakete pomoi od svojih
vijeroispovijednih opina, te da su neki jevrejski zatvorenici zajedno sa
ustaama vrili likvidacije zatoenih Srba! Meu ovim poslednjim najpoznatiji
su bili Bruno Dijamanttajn (Diamanstein) i David piler (Spieler) koji su, tek
da se spomene, uivali poseban tretman: stanovali su u zgradi zapovednitva,
hranili se kao i ustae, vrili raspored zatvorenika na rad i bili, jednostavno
reeno, dobre sluge loih gospodara.
Zato gospodin Goldtajn ne komentarie navode jasenovakih zatvorenika
Branka Popovia konobar iz Doboja, ininjera Vladimir Lonar iz Pakraca,
inenjera Sime urkovia iz donje Trnave i mnogih drugih koji se priseaju
- 766 -

kako su J evreji u J asenovcu dobivali ivotne namirnice od svojih bogotovnih
optina a Srbi se hranili divljom travom u logoru koju su pojeli do zemlje.
Katkada su nam, priaju oni, J evreji skuvali ljuske od krompira, koje su za
sebe kuvali, a nama dali ljuske, ali je i to bilo malo i retko. Goldtajnovo
licitiranje brojem srpskih rtava moe se okonati svedoanstvom Srete
Popovia kozmetiara iz Osijeka, koji je najpre bio u J asenovcu, a zitim u
Staroj Gradiki, odakle je uspeo da pobegne da bi 12. jula 1949. pred Sudom
izjavio: Video sam jednog dana, kada je komandant logora Milo Ljubo pred
nama zaklao noem jednoga Srbina, a posle toga olizao krvav no govorei:
Oh, kako je slatka srpska krv!
Gospodin Goldtajn, iako je upoznat sa podacima nemakog vojnog arhiva -
Bundesarchiv u Freiburg im Breisgau (Wiesentalstrae 10), ne spominje
podatke o broju ubijenih Srba u Hrvatskoj. Prema zapisnicima koje su nemaki
vojni komandanti vodili, pedantno i bez emocija, tokom Drugog svetskog rata
u Hrvatskoj jasno je da su proganjanja i likvidacije Srba injene sistematski i
u skladu sa tada vaeom hrvatskom dravnom politikom. Analitika
dokumenta Bundesministerium der Verteidigung (Federalno ministarstvo
odbrane) nedvosmisleno ukazuju da je broj ubijenih srpskih civila u Hrvatskoj
nadilazio broj ubijenih civila bilo kog drugog naroda i to kako u apsolutnom
tako i procentualnom iznosu.
Gospodin Goldtajn i njegov sin I vo nikada i nikako ne govore o nekim
detaljima vezanim za vreme etnikog ienja Srba iz Hrvatske devedesetih
godina. Tada su Srbi pokuali da spasu deo postavke jasenovakog muzeja tako
to su je prebacili u Republiku Srpsku. U elji da sto postotno obezbedi
postavku Vlada Republike Srpske prihvata ponudu drave I zrael da se
postavka, do mirnijih vremena, prebaci u I zrael u Muzej Holokausta J ad vaem
( ). Po okonanju graanskog rata u Hrvatskoj Izrael nevraa postavku
Republici Srpskoj ve deo postavke vraa direktno Republikci Hrvatskoj, ali
sada ne kao eksponate koji svedoe o srpskom nego o jevrejskom stradanju.
Prihvat ovog dela nekad srpskog, a sada navodno jevrejskog stradanja u
J asenovcu, saekuju Stjepan Mesi, predsednik Hrvatske i I vo Goldtajn, sin
gospodina Slavka. Od Srba u J asenovcu ovom prilikom niko nije prisustvovao
jer je Slavko Goldatjn, ili ko ve, ocenio da ih, s obzirom da se radi o isto
jevrejskoj stvari, netreba ni zvati.
Goldtajnovima nije mrsko da na raun srpskih uveavaju jevrejske rtve, a
nije im mrsko ni da sa Acom Singerom, predsednik jevrejske zajednice u
Srbiji, prozivaju Srbe za navodno narastajui antisemitizam. U borbu protiv
navodnog srpskog antisemitizma se ukljuio i Efraim Zurof ( ),
naslednik Simona Vizentala, zahtevajui da se iz centra Novog Sada ukloni
spomenik srpskom nacionalisti i patrioti Jai Tomiu koji se, po njegovom
skromnom miljenju, jeste borio za srpsku Vojvodinu ali nije mario za J evreje.
I stovremeno, gospodin Zurof se nije oglasio kada se najavilo i, na kraju, u
- 767 -

centru optine Ade u Vojvodini podigao spomenik oficiru maarske vojske,
lanu maarskog saveta i borcu protiv srpske Vojvodine Janou Damjaniu
(Damjanich J nos) koji je u istoriji ostao zapamen po reima: Srbi ne treba
da postoje i neu se smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav!
Oigledno je da danas mnogi od onih koji manipuliu navodnim srpskim
antisemitizmom tokom drugog svetskog rata, a meu njima je ini se i
gospodin Singer, ne spominju injenicu da je Vlada nacionalnog spasa Srbije
na elu sa generalom Milanom Nediem spasila na stotine J evreja od kojih su
mnogi bili na posebnom spisku Gestapoa? Tu svakako treba spomenuti
spaenog predsednika beogradske jevrejske optine dr Fridriha Popesa i
njegovog sekretara Morisa Abinuna koji je bio bliski saradnika komunista ali i
advokata Avrama Mevoraka, inenjera J osifa lezingera, Zlatu Kikel, Avrama
Baruha, Ljiljanu Flam, Ota Komornika, Samoila Jakovljevia, Oskara Davia,
Rebeku Amodaj, Anu Aladi, Mariju I ah, J akova Almulia... Singer
zaboravlja i spaavanje J evrej a na prisilnom radu u Borskim rudnicima koje su
etnici prihvatili u istonoj Srbiji. ta vie, etniki odredi su svuda spaavali
J evreje gde im se pruila prilika, a isto tako i Srpska pravoslavna crkva
organizovano im izdajui lana dokumenta o poreklu. Mnogi zaboravljaju da je
lini lekar Dragoljuba Mihailovia bio dr Tibor Goldvajn, a intimni prijatelj
Stanislav Josifovi koga je sve vreme titio general Nedi.
I ma jo jedan spisak J evreja o kome gospoda Goldtajnovi, Singer i Zurof ne
govore, a tie se onih njihovih sunarodnika o kojima je, u svoje vreme,
govorio i pisao Vjekoslav Maks Luburi:
Na Janka-pusti (Janka Puszta, vojni logor u Maarskoj za obuku Hrvata) to
je bio, kakva li sluaja, najprije Vlado Singer, a zatim Sreko Kremzir,
obadvojica idovi iz prve ruke. . . Duhovni voa emigracije bio je idov Ivan
Frank, sin pravakog voe Dr Josipa Franka. Nikome nije bila tajna da je
supruga Poglavnika ga Mara bila iz idovske obitelji. Isto tako da je
najpoznatija figura emigracije i cijele mlae ekipe, Eugen-Dido Kvaternik bio
idovske krvi, kao i najeminentnija figura u domovini, pukovnik i kasniji
vojskovoa Slavko Kvaternik. to da kaemo o dijelu domovinske elite
poenjene istim idovkama. I u dravnom vodstvu, i u vojnikom i politikom
vodstvu, pa i u samom Ustakom Pokretu, svugdje smo imali svoga idova.
Nikome nije ni na pamet padalo traiti idovske pretke mnogobrojne
pohrvaene srednje klase u cijeloj Hrvatskoj .
Gospodin Singer, Goldtajnovi, Zurof ili ko ve bi mogao i trebalo da govori
i o 169 jevrejskih lekara koji su, sluei ustaama, iz Zagreba preli u BiH
kako bi tamo leili pripadnike ustake i muslimanske soldateske. O ovom
angamanu jevrejskih lekara od strane ministra zdravlja NDH Ivana Petria,
kad ve nisu oni koji bi trebalo, govorila je 2008. istoriarka dr Ester Gitman
(Esther Gitman) i to u Kongreskoj biblioteci u Vaingtonu ali i kroz svoju
- 768 -

knjigu Kad hrabrost nadvlada (When Courage Prevailed). Prema dokumentima
gospoe Gitman ovi jevrejski lekari, zajedno sa svojim porodicama (653 osobe
ukupno), je put BiH polo na predlog najpoznatijeg zagrebakog lekara dr
Miroslava lezingera (Schlesinger), a uz punu saglasnost ministra zdravlja
NDH dr I vana Petria. Gitmanova je prisutnima u Kongresnoj biblioteci
prikaza i prepisku jevrejskih lekara sa ustakom vlau gde oni trae
oslobaanje svojih roaka i prijatelja iz zatvora i logora to je, po pravilu,
uvek bilo uvaavano. Komentariui ova ali i mnoga druga pisma kojima se
trai oslobaanje Jevreja iz zatvora ili logora Gi tmanova kae: Pronala sam
prie o ljudskosti ljudi koji su Paveliu pisali pisma i peticije s vlastitim
imenom i prezimenom, i traili milost za J evreje. Bila sam okirana
injenicom da ni jedan drugi evropski narod koji je bio pod nacistikom
izmom nema takvih dokumenata, odnosno u tim se zemljama nisu otvoreno
suprotstavili faistima da bi spasili J evreje. J edino je unutar granica NDH bilo
predstavnika hrvatskog naroda koji su ostavili pisani trag o svoj im pokuajima
da sauvaju Jevreje od smrti. Pisma sa zahtevom da se iz zatvora ili logora
oslobodi neko od Srba Gitmanova nije pronala.
U prilog Gitmanovoj prii, odnosno o stradanjima Jevreja u Zagrebu i
Jasenovcu govorio je, nakon rata kao istoriar, publicista i graanin SAD, i
nekadanji sekretar Politikog odseka Ministarstva inostranih poslova NDH
Ivo Omranin. Po njemu, iz prve ruke, idovska udruga B' nai B' rith je od
J asenovca napravila spektakl kojemu je svrha blaenje hrvatskog narod. O
tome kako su zagrebaki Jevreji (uglavnom Akenazi) preiveli rat i kako je
jevrejska optina u Zagrebu jedina u Evropi doekala 1945. pisala je u svojoj
knjizi The Jews of Yugoslavia (J evreji J ugoslavije) i jevrejska knjievnica
Harijet Pas (Harriet Pass Friedenreich). Ovde je interesantno podsetiti se da je
zagrebaki nadrabin u vreme NDH bio dr Miroslav alom Freiberger (Shalom
M. Freiberger) koji je imao izuzetno dobre odnose s Katolikom Crkvom u
Hrvatskoj, a posebno sa zagrebakim nadbiskupom Alojzijem Stepincem koga
je nazivao Ger toshav (pravedni goj). Supruga dr aloma I rena Steiner je bila
bliska sa Mariom Lovrenevi, jevrejkom (majka I vana Hercfeld) koja je bila
supruga Ante Pavelia ali i sa Vladom Singerom, jevrejinom koji je bio lini
Paveliev lekar. Preko Pavelia dr alom je uspostavio bliske veze i sa
Eugenom Didom Kvaternikom koji je po majci Olgi bio J evrejin, odnosno bio
je unuk Josipa Franka. Posebno srdane odnose dr alom je uspostavio sa dr
I vom Korskim koji je poticao iz ugledne osjeke jevrejske porodice, a pre rata
je bio na elu Ustake mladei da bi kasnije dobio oficirski in u Pavelievoj
soldatesci.
Preko zagrebake jevrejske optine Freiberger je uz pomo Stepinca
organizovao sigurno prebacivanje J evreja put panije i Turske, a uspeo je da
obezbedi i sigurno prebacivanje vie od 50. 000 Jevreja iz Nemake u
Palestinu. Poslednju grupu J evreja put Palestine Freiberger je otposlao krajem
1942, a meu njima je bio i njegov esnaestogodinji sin Ruben. Kada je
- 769 -

Hajnrih Himler (Heinrich Luitpold Himmler) u maju 1943. posetio Zagreb na
prijemu u Poglavnikovi dvori (Banski dvori, Trg sv. Marka br. 1) zatraio je
od Pavelia da se na prinudni rad u poljske logore ponu slati i Jevreji iz
meovitih brakova. I doke je Paveli objanjavao Himleru kako je broj takvih
ljudi mali, a i da su svi pripadnici profesija koje su od velikog znaaja za
nesmetano funkcionisanje NDH Stepinac je odluno odbio ovaj zahtev
objanjavajui da su Jevreji bili i da jesu bitni za NDH i da stoga njihova
deportacija nije prihvatljiva. Drei u rukama Vermahtove izvetaje i brojke o
ubijenim Srbima u NDH i J asenovakiom piru smrti pod komandom fratra
Tomislava Filipovia (Miroslav krteno ime) Himler je gotovo besan na
hrvatsku boleivost prema Jevrejima naredio da se rabin Freiberger
deportuje na prisilan rad u Arbeitslager Auschwitz. Himlerova elja da
hapenje i deportacija Freibergera bude primer za budua delovanja nije
urodila plodom jer je Freiberger umro neposredno nakon hapenja. Nakon to
je Freiberger preminuo njegov lini sekretar Amiel Shomrony koji je inae bio
glavna veza izmeu zagrebake jevrejske optine i Stepinca je 1944.
otputovao iz Zgreba za Palestinu gde je doekao kraj rata. Godine 1970.
Shomrony podnosi predlog centru J ad Vaem da se nadbiskupu Alojziju
Stepincu, za njegove zasluge u spaavanju J evreja, dodeli priznanje Chassidey
Umot HaOlam ( - Pravednik meu narodima).
Da li zbog Stepinca ili zbog neega drugog tek u J ad Vaemu, na Trgu
Varavskog geta kraj skulpture posvee ustanku u getu, pojavila se poruka na
hebrej skom jeziku kojom se izjavljuje zahvalnost i nemakom kancelaru
Adolfu Hitleru: Hvala Ti Hitleru za divan holokaust koji si priredio za nas,
samo zahvaljujui tebi smo dobili dravu u UN. U nastavku natpisa stoji:
Drava I zrael je duhovni Auvic za sefardske J evreje. Da Hitler nije postojao
cionisti bi ga izmislili.
Vezano za to ko je, ta i kako radio u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj postoji
jo jedan detalj koji gospoda Singer, Goldtajnovi, Zurof ili ko ve nikako ne
spominju, a trebalo bi jer je vezan za podatak da je 28 ustakih generala bilo
jevrejskog porekla. Naime, u Arhivu Republike Hrvatske, odrednica Ustaka
dokumentacija, (1941-1945, z.118-153) nalazi se spisak ovih J evreja, prema
abecednom redu, glasi : 1. Alabanda in. Hinko; 2. Aleman vitez Ladislav; 3.
Angeli Edgar; 4. Balley Emanuel; 5. Cu Oton; 6. Fritz J ulijo; 7. Gamberger
J osip; 8. Halla pl. Ferdinand; 9. Heilbich Dragutin; 10. I sser uro; 11.
Kirchbaum Oskar; 12. Kraus-Tudic Rudolf; 13. Kubin Rikard; 14. Metzger
vitez J osip; 15. Miesler Milan; 16. Frauensperger pl. dr. Milan; 17. Resch
J ulio; 18. Rubler Dragutin; 19. Sach J ulio; 20. Simovic J ulio; 21. Steinfel
vitez Nikola; 22. arnbek I van; 23. nur vitez I vo; 24. Scholtz J osip; 25.
Tartaglija Kvintijan; 26. Wanner Rudolf; 27. Zgaga vitez Mirko i 28. Zorn
Boidar.
Kada je hrvatska novinarka Vedrana Ruden na TV Nova 2009. godine
- 770 -

postavila pitanje zato je dim iznad Auschwitza vjeni dim, a dim iznad Gaze
pikin dim dobila je otkaz. Prema njenom kazivanju poznata hrvatska
idovska braa koja ve ezdeset godina prate razvoj ustakog pokreta u
Hrvata proglasila su me vjeticom. Rudenovu su odmah osudili idovska
vjerska zajednica Bet Israel i idovska opina Zagreb. Kao predsednik Bet
I srael gospodin Goldtajn je, bez i jedne rei o jevrejskim zloinima u Gazi i
saradnji sa ustaama, izjavio: Vedrana Rudan je manifestacija jedne ire
bolesti koja se manifestira u hrvatskom drutvu, a to je antisemitizam. I Sanja
Zorii Tabakovi je u svojstvu predsednika idovske opine osudila
Rudenovu naglaavajui da su stradanja u Gazi (1,5 miliona ljudi) deo dnevne
politike i da kao takvi nemogu biti uporeivani sa Aushwitzom.
Rudenovu su odmah nakon ovih izjava Goldtajna i Tabakovieve hrvatski
mediji osudili, polili katranom i prekrili perjem. Neto kasnije preko istih tih
medija joj se obratio i Ljubo Ruben Weiss objanjavajui joj kake nije zdravo
dirati se u njih hrvatsku idovsku brau jer: Kod nas se jebe zadnjih
desetljea uzdu i poprijeko, na svim razinama i svim poljima. Na Kurevu
polju, na Phalus poljanama i umama, u perivojima, jebodromima, na
stadionima, sudovima, s obje strane Trga Sv. Marka u metropoli zemlje
J ebeludnormalandije. Ni Goldtajn, ni Tabakovia ni Weiss nisu eleli da
komentariu izjavu vatikanskog kardinala Renata Martina (Renato Raffaele
Martino) koji je, nekoliko meseci nakon Rudenove, u ime Stato della Citt del
Vaticano, nedvosmisleno konstatovao da je Gaza veliki koncentracioni logor
za koji su odgovorni J evreji.
J evreji koji govore o navodnom srpskom antisemitizmu previaju i svesno
izostavljaju priu o svojim ustakim lekarima i generalima u Nezavisnoj im
dravi hrvatskoj. Tu bi, u tom kontekstu, valjo setiti se jo jedne jevrejske
porodice koja je sve vreme Drugog svetskog rata predano radila za HDH.
Naime, kad su partizani uli u Zagreb, uhapsili su, procesuirali i osudili
poznatu jevrejsku porodicu iz Zagreba Schulhof (Dragutin Stjepan, njegova
supruga Ljubica i njihovi sinovi Milan i Velimir i erka Nevenka), veinske
(85%) vlasnike tamparije Tipografija d. d. Ova tamparija je, pored Hrvatske
dravne tamparije, bila najvea i najznaajnija u NDH i tokom celog rata
tampala je sve ustake materij ale. Na procesu pred Sudom za zatitu
nacionalne asti Hrvata i Srba u Hrvatskoj za grad Zagreb i okrug zagrebaki
je utvreno da je Dragutin Stjepan Schulhof jo 1939. sa Miletom Stareviem
sklopio dogovor o finansijskoj pomoi porodice ustaama i besplatnom
tampanju ustakih letaka, petokolonake literature i asopisa Hrvatskog
naroda. Na pitanje sudije Pa kako ste vi idovi, mogli u svojoj tiskari
tampati cijeli zagrebaki ustaki tisak odgovorio je Dragutin Stjepan: Pa mi
nismo itali, mi smo samo tiskali.
Gospodin Singer, uz izreeno upozorenje da Antisemitizam vie kodi
Srbima nego J evrejima, izvesno zaboravlja, verovatno zbog svog selektivnog
- 771 -

pamenja, da je Beograd tokom Drugog svetskog rata bio okupiran grad, a da
su Nemci od prvog dana dolaska u njega doneli sa sobom spiskove J evreja koje
treba uhapsiti. Nije nepoznato ali je izgleda zaboravljeno da je upravo Hajnrih
Miler (Heinrich Mller), ef RSHA (Reichssicherheitshauptamt - Glavni ured
bezbednosti Rajha), 1935. tajno posetio Beograd radi organizovanja saradnje
sa jugoslovenskom policijom (Milanom Aimoviem i Dragim Jovanoviem).
Predmet ove saradnje bila je iskljuivo borba protiv narastajue komunistike
pretnje u Kraljevini. Pored Hajnriha Milera u Beograd su, po istom osnovu,
dolazili jo i voa SS-a i ministar unutranjih poslova Nemake Hajnrih
Himler (Heinrich Luitpold Himmler) i policijski general Rajnhard Hajdrih
(Reinhard Tristan Eugen Heydrich). Nakon ovih poseta pri poslanstvima u
Beogradu i Berlinu, postavljeni su policijski oficiri za vezu iji je primarni
zadatak bio da prate i spreavaju koordinisane aktivnosti nemakih i
jugoslovenskih komunista. I z te i takve aktivnosti Nemci su doli do spiska
beogradskih i srpskih komunista meu kojima je bio i ne mali broj Jevreja.
Prva pojedinana, a potom i grupna hapenja J evreja u Beogradu sprovodili
su Nemci, a ne, kako neki to ele da prikau, pripadnici srpske tajne ili kakve
god ve policije. Po reima nekadanjeg urednika Tanjuga, spoljnopolitikog
komentatora Borbe, predavau na Institutu za novinarstvo i predsednika
jevrejske optine u Beogradu od 1989. do 1992. J ae Almulia koji, izvesno ne
pati od amnezije, u Srbiji je tokom Drugog svetskog rata ubijeno oko 10000
J evreja od kojih su prvih pet hiljada streljali pripadnici Vermahta u znak
odmazde za diverzije koje su izvodili komunisti, a ostali su stradali u
ustakom logoru Staro Sajmite. Almuli konstatuje i to da je Savez jevrejskih
optina J ugoslavije u knjizi objavljenoj 1952. Nedievom reimu kao
konkretno zlodelo pripisuje samo to to su pripadnici njegove policije i
dravne strae tragali za nekoliko stotina J evreja koji su se krili po Srbiji
posle nemakih ubistava 1941. i 1942. godine. Almuli veruje da ovo saoptenje
Saveza jevrejskih optina nije nepoznato gospodinu Singeru kao to mu nije
nepoznat ni podatak da je u logoru na Banjici postojalo posebno odeljenje za
J evreje kojim su rukovodili Nemci. Kroz to odeljenje je prolo 688 J evreja od
kojih su Nemci streljali 382, a njih 186 prebaeno je u logor na Sajmitu, dok
su 103 preuzeli SS i Gestapo. Odluka i izvrenje fizikog unitenja Jevreja bili
su iskljuivo delo Nemaca zakljuuje Almuli i pita se o kakvom to
antisemitizmu kod Srba Singer govori.
Jevrejski istoriar Kristofer Brovning (Christopher Robert Browning) je
svoje nalaze o stradanjima srpskih Jevreja objavio u naunoj publikaciji
izraelskog memorijalnog muzeja J ad Vaem (sveska XV). U tom radu on pie:
U Srbiji su ivote oduzimali uglavnom pripadnici nemake armije, a ne SS
jedinice Streljanje je vreno pod izgovorom odmazde za gubitke nanete od
strane partizana Oni koji su preiveli taj pokolj izvren u jesen 1941,
veinom ene i deca, smeteni su u koncentracioni logor Staro Sajmite na
drugoj obali Save prekoputa Beograda, i bez obzira na starost i pol, bili su
- 772 -

ubijeni .
Gospodin Brovning je propustio da ukae na samo jednu sitnicu: Logor
Staro sajmite izgradila je nemaka firma Organisation Todt, a nalazio se na
teritoriji Nezavisne drave Hrvatske i njime su, sve do maja 1944., upravljali
Nemci, a potom Hrvati. Nemaka je naime jo 1941. diplomatskim putem
zahtevala od NDH da joj ustupi privremeno taj prostor za izgradnju logora, na
ta je tadanji zvanini Zagreb odgovorio potvrdno, ali uz uslove da u logoru
ne bude straara i policajaca Srba i da logorae hranom snabdeva Srbija!
Nemci su prihvatili hrvatske zahteve, a maja 1944. su, prema ve postojeem
dogovoru, logor prepustili Hrvatima. Gospodin Brovning je propustio da ukae
na jo jednu sitnicu: U logoru Staro sajmite ubijeno je oko 17.000 ljudi od
kojih je 10.400 Srba, 5.900 J evreja i 600 Cigana.
Prema istoriaru Milanu Koljaninu, 41. 972 zatoenika su prola kroz logor
izmeu maja 1942. i jula 1944. Velika veina su bili Srbi, iz Hrvatske i Bosne,
a potom i oni iz Crne Gore, Hercegovine i sa podruja Like, Korduna i Banije.
Vie od 16.500 zatvorenika je dovedeno u logor u toku prvih osam meseci.
Oko 14.000 je bilo sa teritorije NDH, a oko 2.800 zatvorenika je bilo dovedeno
iz okupirane Srbije. Najvie logoraa, u jednom transportu, je dovedeno sa
Kozare, zarobljenih u leto 1942, prilikom velike nemake vojne operacije
Operation Westbosnien kojom je komandovao generalmajor Stal (Friedrich
Stahl). Od ukupno 2. 879 zatoenika dovedenih sa teritorije okupirane Srbije,
partizana i njihovih simpatizera je bilo 1.609, a pripadnika etnikog pokreta
1.023. Prva vea deportacija etnikih ustanika zabeleena je u novembru i
decembru 1942. godine. Tada je i z okoline aka, Uica, Poege i I vanjice
dovedeno oko 500 zarobljenih etnika iz jedinica Koste Milovanovia
Peanca. Meutim, najvei utamnienje etnika zabeleeno je posle operacije
Schwarz u Crnoj Gori koja je bila uperena protiv pokreta generala Dragoljuba
Mihailovia 4.000.
I tako, doke neki oplakuju i glorifikuju stradanja samo svog naroda, a
nonchaloir licitiraju sa rtvama i etiketiranjem drugog neki trei vode precizne
podatke o onome to nazivamo ljudske rtve. Nemci nikada nisu imali iluzija o
karakteru hrvatske drave ali su se se ve prvih dana njenog postojanja
neprijatno iznenadili i, moglo bi se rei, bili zateeni kada je juna 1941.
Slavko Kvaternik, zamenik Ante Pavelia i vie puta odlikovani pripadnik
austro-ugarske soldateske (nosilac je Eisernes Kreuz gvozdenog krsta) koja
je 1914. napala Srbiju, rekao genealu Turneru, naelnik Upravnog taba
nemake komande Srbije, da za njega Srbin predstavlja vrijednost tek kada
je mrtav. Tako su Nemci ve sredinom jula 1941. shvatili da je NDH zapravo
samo ruglo od drave pa je otpravnik nemakog poslanstva Trol (Herbert Trol-
Obergfell) izvestio nemako ministarstvo spoljnih poslova (10. juli 1941. ) da
je pitanje Srba u NDH postalo osetno otrije poslednjih dana i da je nemaka
komanda Srbije traila da nemako poslanstvo u Zagrebu intervenie u vezi
- 773 -

dogaaja u Hrvatskoj, jer je po miljenju Vrhovne komande nemake vojske
(Oberkommando der Wehrmacht) nedozvoljeno da se incidenti takve vrste
deavaju u njenom operacijskom podruju. Nemaki general u Hrvatskoj
Edmund Glajs (Edmund Glaise von Horstenau) je krajem jula 1943. u jednom
pismu generalu Leru (Alexander Lhr) ukazao na sve strahote hrvatskog
reima, a ve 13. avgusta Glajs i Ler predlau nemakoj Vrhovnoj komandi da
se prestane s podravanjem dravnog rukovodstva NDH, i da se odmah nae
zamena za Antu Pavelia. Glas je ak, neekajui nikakvo zvanino nareenje
ili odobrenje iz Nemake, pokuao da organizuje coup d' tat u NDH (poznat
kao afera Lorkovi-Voki) ali kako nije uspeo u tome smenjen je 1944. Pri
odlasku iz Hrvatske poruio je Paveliu da konano prestane sa ubijanjem
nedunih ljudi uz savet: Nemaka je brod koji tone, poglavnie, vi prelaskom
na stranu Saveznika ne moete ni pomoi ni odnemoi Nemakoj, ali moete
pomoi Hrvatskoj. Nakon kapitualcije Nemake general Glas je izvrio
samoubistvo.
I pored evidentnog nemakog negodovanja povodom poloaja Srba u
Hrvatskoj, u zvaninim izvetajima nemake komande Jugoistok (2. mart
1943.) ipak se navodi broj od najmanje 400.000 ubijenih Srba u NDH (78-332-
6289898). Da Nemci nisu pisali protiv svog saradnika tek-tako svedoi i pismo
koje je 2. avgusta 1942. godine Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju uputio
I vo Lola Ribar, pravnik i student filosofije, jedan od organizatora i
predvodnika omladinskog i studentskog revolucionarnog pokreta u J ugoslaviji,
sekretar CK SKOJ i predsednik USAOJ, lan Vrhovnog taba NOV i POJ i
narodni heroj J ugoslavije. U svom dopisu Ribar navodi cifru od oko pola
miliona ubijenih Srba na teritorij i novostvorene hrvatske drave (Zbornik,
I I -5, s. 169), a njegov saborac, takoe skojevski prvak, Dobrivoje Vidi u
novembru 1944. govori o najmanje 650000 ubijenih Srba u Hrvatskoj (Velika
antifaistika narodnooslobodilaka skuptina Srbije 9-12. novembra 1944, s.
147).
I tako, dok se Srbi danas ubijaju po drugi put postavlja se pitanje: Ko
se to danas izvinjava srpskim delatima? Ko, zato i sa kakvim pravom!? U
ije ime i po kom osnovu se predsednik Srbije Boris Tadi ispriava Hrvatima?
to nije vie Srba pobijeno, proterano ili ta ve? Oigledno, ili je bar
normalno pretpostaviti, da Tadi nije itao italijanskog pisca, oficira i
diplomatu Kurcia Malpartea (Curzio Malaparte) koji u svojoj knjizi Koa (La
pelle) opisuje kako je Ante Paveli dobio na dar iz Jasenovca punu korpu
iskopanih srpskih oiju. A moda predsednik Srbije i jeste itao Malpartea ali
ipak Malparteovoj korpi pretpostavlja mogunost da mu ena Tanja i erke
Maa i Vanja borave, o troku hrvatske drave, na Brionima u vili J adranka. U
emu je ovde problem? U Tadiu ili onima koji glasaju za njega!? U svakom
sluaju nije ni udo da Hrvati, ije su ruke do lakata u krvi, ne ale sada
sredstva i truda da izbriu svoju genocidnu istoriju. To e im, na alost, na
kraju, i poi za rukom.
- 774 -

U skladu sa svojom teorijom poricanja sopstvenih i izmiljanja tuih
zloina, Hrvati su 1999. tuili Meunarodnom sudu pravde u Den Hagu Srbiju
za genocid koji su pripadnici JNA navodno poinili kada su na Ovari, izmeu
20. i 21. novembra 1991, ubili dvesta jednog Hrvata! Apsurdnost i
malicioznost ove tube lei u injenici da su te navodne zloine poinili
pripadnici Jugoslovenske narodne armije, vojske tada jo uvek postojee
drave SFRJ na elu koje su se nalazili Hrvati Stjepan Mesi, predsednik i
Ante Markovi, premijer i, naravno, Antun Tus, general-pukovnik i komandant
Ratnog vazduhoplovstva i protiv vazdune odbrane J ugoslavije. Pri tome,
vano je istai da su tih dvesta i jedan Hrvat bili uglavnom hrvatski vojnici
koji su pobegli sa linije borbe i sakrili se u bolnicu kojom je tada rukovodila
doktorica Vesna Bosanac. Povodom ove beskrupulozne tube hrvatska
diplomatija ve godinama ozbiljno lobira. Ovi pokatolieni Srbi danas
glorifikuju svoju tubu protiv Srba ali slave i nekakvu svoju hiljadugodinju
dravnost nastalu nakon to je papa I van X 925. godine krunisao Tomislava,
sina kneza Muncimira, za rex Croatorum; danas niko ne zna kada je, gde i
kako Tomislav umro - kao da nikad nije ni iveo. Za Tomislava se mnogo toga
ne zna ali je zato istorijski fakat da su se njegovi potomci pred turskom
najezdom razbeali po celoj Evropi, a da su u Dalmaciji, Lici i Slavoniji ostali
samo i iskljuivo pravoslavni Srbi koji su postali rtve vatikanskog
prozelitizma.
I dok parniari Hrvati piu svoje monstruozne optunice beogradski
demokratori, kao nekada Broz, ute i preutkuju dokaze o hrvatskim
zverstvima nad Srbima: Tokom 1991. godine u Sisiku je ubijeno 611 Srba, a
svi ostali su proterani. J asna namera genocida je postojala ali Srbija ovo
pitanje nikada nije pokrenula! U Splitu u logoru Lora je od 1992. do 1997.
postojao logor za Srbe i to civilno stanovnitvo, ranjenike, bolesnike i ratne
zarobljenike koji su hapeni i zarobljavani irom, ne samo Hrvatske, ve i
Bosne i Hercegovine. Sve genocidne zloine u logoru Lora izvrili su ili su
njihovo izvrenje naredili pripadnici vojnih, policijskih i civilnih vlasti
Republike Hrvatske. Spisak naredbodavaca, upravnika logora, njihovih
pomonika, neposrednih izvrilaca pojedinih zlodela u liku zatvorskih
straara, vojnih policajaca i dr. nalaze se pri Komitetu za prikupljanje
podataka o izvrenim zloinima protiv ovenosti i meunarodnog prava iz
Beograda. U Lori su poinjeni bezbrojni ratni zloini: izgladnjivanje na smrt,
davljenje od strane pasa, kuvanje ljudi u kazanima, viestruko silovanje majki
pred decom; upanje noktiju sa ruku i nogu i kose sa glave. . . . Na alost, i ova
istina o stradanju Srba je tabu tema u Beogradu u kome je zaboravljena i ona
stara izreka Jovana Duia da su Hrvati najhrabriji narod na svetu, ne zato to
se niega ne boje, nego zato to se niega ne stide.

Taan broj rtava Drugog svetskog rata na teritoriji J ugoslavije ni do
- 775 -

danas nije utvren. Jo pre zavretka rata, budue komunistike vlasti su
osnovale Dravnu komisiju za ratnu tetu, koja je trebalo da utvrdi stepen
materijalne tete prouzrokovane ratnim dejstvima. Meutim, iako izvan svog
mandata, Komisija je evidentirala i tete nanetim osobama, i to: gubitkom
ivota, oteenjem zdravlja, povredama i sakaenjima. Na Reparacionoj
konferenciji u Parizu (Paris Conference on Reparation) lanovi jugoslovenske
delegacije predstavili su sledee podatke: 1.685.000 poginulih, 425.000 radno
onesposobljenih, 170.000 prinudnih radnika u Nemakoj, 530.000 prisilno
raseljenih, 320.000 prisilno regrutovanih itd. Cena prinudnog rada je
procenjena na 27 milijardi tadanjih amerikih dolara.
Broj od 1,7 miliona mrtvih je prvi put pomenuo J osip Broz u govoru u
Ljubljani maja 1945. Meutim, kada se ispostavilo da su, prema dokumentaciji
Komisije, 4/5, odnosno neto vie od 1,2 miliona od broja stradalih Srbi taj se
podatak vie nikada nije spominjao. ta vie, kada je nakon Paris Conference
on Reparation trebalo postaviti pitanje obeteenja za rtve komunistika
Jugoslavija nikako nije postavljala to pitanje pred Nemaku. Druge drave
jesu: Francuska, Luksemburg, Belgija, Holandija, V. Britanija, Norveka,
Danska, Grka, vajcarska, vedska, Poljska, Maarsksa. . .
Najegzaktnije podatke o gubicima u J ugoslaviji tokom Drugog svetskog rata
sainio je Zavod za statistiku FNRJ na ijem su se elu nalazili slovenci Dolfi
Vegelnik i njegov zamenik Alojz Debevc. Vlada FNRJ je od Zavoda zatraila
procenu broja rtava jo tokom 1947. ali je Vegelnik odbio da uestvuje u bilo
kakvom licitiranju sve dok se ne sprovede popis stanovnitva. Popis je
sainjen tokom marta 1948. i tek tada je Dolfe Vogelnik izaao sa podacima o
demografskim gubicima na podruju Jugoslavije i to u rasponu od najmanje
2.900.000 do najvie 3.250.000 ljudi. I ako je Vegelnikov izvetaj bio detaljan
Vlada FNRJ ga nikada nije uzela u razmatranje u okviru svojih naknadnih
procena o rtvama u J ugoslaviji.
Pitanje odtete rtvama nacizma jugoslovenska diplomatija je, konano
- po prvi put, pokrenula i otvorila tokom jedne runde meunarodnih pregovora
o odtetama rtvama od 7. do 17. novembra 1960. Nakon jedne serije
razgovora iza zatvorenih vrata sporazum je potpisan 25. aprila 1961.
J ugoslavija je za rtve dobila 1,5 miliona DM koje je trebalo, bez ikakvog
kriterijuma, da sama podeli. Problemi sa ovim iznosom i njegovom naplatom
nastali su kada se u javnosti ulo da su Poljska i Maarska dobile 5, 8 puta vie
po rtvi. Pregovori oko nadnokada rtvama faizma su nakon toga obnovljeni
ali se sada s jugoslovenske strane polazilo od umanjenog broja rtava:
slubeno se tvrdilo da je za odtetu kvalifikovano 960.000 rtava.
Tokom obnovljenih pregovora sa nemakom stranom jugoslovenska
komisija je opet revidirala broj rtava prvo na 600.000, a potom i na
neverovatnih 400.000. I dok su Nemci insistirali na imenima, nacionalnoj i
- 776 -

verskoj pripadnosti rtava, jugoslovenska strana je predlagala reenje bez
imena, nacija i vere samo pare. Predstavnik Saveznog ministarstva finansija
SRN dr Ernst Kroa (Dr. Ernst Faux de la Croix) je u elji da to pre okona
ono to je sve vie poelo da lii na banalnu trgovinu mrtvim duama ponudio
da Nemaka isplati promptnu odtetu od oko 150 miliona DM to se, u tom
trenutku, inilo prihvatljivom sumom za praznu komunistiku kasu. Meutim,
ono to se inilo gotovim poslom naprasno je vraeno na poetak.
J ugoslovenski predstavnik dr. Zvonko Perii je odjednom poeo da trai vie
2 milijarde maraka...
Pitanje nadoknade rtvama faizma na kraju nije reeno u okviru
pregovora za to nadlenih dravnih komisija ve na sastanku nemakog
kancelara Vilija Branta (Herbert Ernst Karl Frahm, pravo ime) i J osipa Broza
na Brionima aprila 1973. U skladu sa prijateljskim brionskim dogovorom 10.
decembra 1974. potpisan je meudravni ugovor koji je predvi ao pomo
Nemake u kreditu u visini od 700 miliona DM, koja je data na 30 godina sa
kamatom od 2%. Obeteenje nije ni jednom reju spomenuto ni u sporazumu
ni u jugoslovenskoj tampi. Tako je umesto obeteenja rtvama (4/5 Srbi),
odnosno njihovim familijama Jugoslavija uzela kredit od Nemake od ega je
530 miliona DM utroeno za razvijanje industrije u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH.
Srbi su i mrtvi, jo jednom, bili prevareni, pokradeni i ponieni.
J evrejski narod je, po ko zna koji put, stradao teko u Drugom
svetskom ratu. Ubijani su u Rusiji, Ukrajini, Rumuniji, Maarskoj. . . U ovim
zemljama njihovi delati najee i uglavnom nisu bili Nemci ve lokalno
stanovnitvo! Zato? U Ukrajini, itnici Rusije, judeokumunisti (boljevici) su
nakon Oktobarske revolucije na smrt izgladneli preko etiri miliona
Ukrajinaca. Kada su Nemci doli, kada je nestalo komunistike diktature
Ukrajinci su likvidirali gotovo 80% lokalnog jevrejskog stanovnitva. S druge
strane, Viijevska Francuska je, bez da je to od nje traeno, proganjala,
hapsila i slala u logor Le camp d' internement de Drancy J evreje. Preko
280.000 J evreja su bili rtve Viijevske Francuske, a od revnosnih Francuza
J evreji su se spasavali beanj em u I taliju i paniju, dva najblia saveznika
tadanje Nemake. Spomenimo, da se ne zaboravi, da je u Bugarskoj koja je
bila saveznica Nemake pre Drugog svetskog rata ivelo 48. 000 Jevreja, a kraj
rata doekalo je njih 50.000. Nema dileme da za smrt velikog broja J evreja
odgovornost snosi i Nemaka na elu sa kancelarom Adolfom Hitlerom. No,
izvesno je da je veliki broj J evreja tokom Drugog svetskog rata stradao od
ruku pripadnika nekih drugih nacija, a ne Nemaca.
ak je i na suenju u Nirnbergu, nakon svih pokuaja i raznih
obeanja, istraiteljima i tuiocima uspelo da iskame od nekolicine
pripadnika nacistikog pokreta da je Adolf Hitler, kao nemaki kancelar, prvi
put neto nalik na re istrebljenje izrekao tek sredinom 1941. godine. Traili
su oni dokaze bilo kakve, da je Nemaka vlada to planirala jo od 1933.
- 777 -

godine, ali ne da ih nisu nali ve nisu, kao to sam vam rekao, nali dokaze ni
za 1941. Ni jednog jedinog dokumenta, ni na jednom nivou odluivanja u
Nemakoj, nije bilo o tom pitanju. No, da se razumemo, da ne bude
nedoreeno, bez obzira na dokumenta izvesno je da je zloina, stranog
zloina, nad obinim jevrejskim svetom bilo. Osueni u Nirnbergu nisu bili
nevini i neduni ljudi; zasluili su oni svoje kazne. Ali, kako to da su ove
pojedinane presude prerasle u osudu celog nemakog naroda. Zamislite,
Nemaka drava, odnosno nemaki graani su do sada dravi Izrael isplatili
sedamdeset, a moda ve i osamdeset milijardi dolara odtete zbog tih navodno
samo nemakih zverstava. S druge strane, u vreme kada su se sve te strahote
dogaale Izrael, kao drava, nije ni postojao niti je postojao i jedan
meunarodni zakon koji je tretirao pitanje genocida.
Konvencija o genocidu doneta je tek 1948. godine (termin genocid skovao je
poljski jevrejin Raphael Lemkin), iste godine kada je formirana i drava
I zrael, a termin holokaust (od jevrejske rei shoah stradanje) je skovan tek
pedesetih godina prolog veka u izraelskom Knesetu i to sa ciljem da se ukae
samo na jevrejske rtve. Tada su Jevreji izmislili i izraz konano reenje
jevrejskog pitanja (die Endlsung der J udenfrage) kako bi ukazali na navodno
dravnu politiku nacistike Nemake u njihovom eliminisanju.
Ljudi su skloni da veruju da je u Nirnbergu sueno stotinama i hiljadama
Nemaca, a sudilo se samo dvadest dvojici - ni vie, ni manje. J edan od
optuenih za niz ratnih zloina bio je i komandant nemake mornarice Karl
Denic (Karl Dnitz). On je 1. maja 1945. godine, dan nakon to je Adolf Hitler
navodno poinio samoubistvo, postao novi predsednik Nemake i na toj se
funkciji nalazio sve do 23 maja. Uhapen je kao predsednik Nemake, a sudilo
mu se za navodne zloine koje je poinio kao admiral u nemakoj mornarici.
No, nakon to su se sve optube protiv njega pokazale neosnovani m Sud je
zakljuio da ga ipak treba kazniti sa deset godina zatvora. Osnov za ovakvu
presudu pronaen je u Ratnoj naredbi br. 154. iz 1939.godine, odnosno njenoj
dopuni poznatoj kao Laconia od 11. decembra 1942. godine koju je potpisao
kao Konteradmiral. Naredbom je precizirano da pripadnici podmornica zbog
opasnosti iz vazduha nisu vie u obavezi da spasavaju mornare potopljenih
brodova. Denic je potvrdio svoju naredbu uz napomenu da je do njenog
izdavanja dolo tek nakon to su tri nemake i jedna italijanska podmornica sa
jasno istaknutim zastavama Crvenog krsta i sa vie stotina preivelih sa
britanskog broda Laconia napadnue 16. septembra od strane amerikog
bombardera B-24 Liberator. Nemci su, u skladu sa ratnim zakonima i
najboljim ratnim obiajima, spasavali preivele protivnike, a Amerikanci su ih
ne potujui Hague Conventions iz 1907. i drugu Geneve Convention iz 1906.
napali. Kada je Sud ovo objanjenje odbio mladi Denicov branilac je predoio
identinu naredbu koju je ameriki komandant Pacifike flote ester Nimic
(Chester William Nimitz) izdao pripadnicima amerike mornarice. Sud ovu
intervenciju advokata nije komentarisao; Denic je osuen, a Nimic je dobio
- 778 -

najvia amerika vojna odlikovanja.
Tribunal u Nirnbergu nije bio nikakav meunarodni sud pravde; bio je to sud
snaga pobednica koje su ga ad hoc formirale Londonskim sporazumom iz 1945.
(London Agreement of August 8th 1945). Preko trideset amerikih sudija je
dovedeno da na njemu dele pravdu. Moda je ovako neprimereno visok broj
Amerikanaca u Nirnmbergu bio uslovljen injenicom da je Nemaka objavila
rat samo SAD i ni jednoj drugoj dravi. Vade victis jao pobeenima, rekli bi
stari Latini za ovakav tok dogaaja.
Da dominacija amerikih sudija nije bila sluajna bilo je oito u vie navrata
ali je svima, bez izuzetka, pao u oi sluaj odbijanja amerikih sudija da se u
spise odbrane uvrste tajni papiri poljske vlade (Polnische Dokumente zur
Vorgeschichte des Krieges Poljski dokumenti o predistoriji Drugog svetskog
rata) do kojih su Nemci doli nakon to su krajem septebra 1939. uli u
Varavu. Naime, SS brigada pod vostvom fon Kunsberga (Freiherr von
Kuensberg) je u ministarstvu spoljnih poslova Poljske pronala poljsko-
ameriku prepisku iz koje se nedvosmisleno moglo zakljuiti da je ameriki
predsednik Ruzvelt i te kako radio na insceniranju situacija koje bi dovele do
Casus belli i Casus fderis za Drugi svetski rat. Nemako ministarstvo
spoljnih poslova je deo ove prepiske stavilo svetskoj javnosti na uvid jo 29.
marta 1940. ali su u svetskim medijima ovi spisi tada bili ili preutkivani ili je
jednostavno negirana njihova autentinost. Na suenju u Nirnbergu predoena
je kompletna prepiska pod nazivom Roosevelts Weg in den Krieg:
Geheimdokumente zur Kriegspolitik des Praesidenten der Vereinigten Staaten
(Ruzveltov put u rat: Tajna dokumenta o ratnoj politici predsednika
Sjedinjenih Drava).
Posebno mesto u poljsko-amerikoj prepisci zauzimale su dpcher poljskog
ambasadora u SAD grofa Potockog (J erzy J zef Potocki) koji nije mogao a da
ne prokomentarie kako je Poljska imala pozitivan stav prema Minhenskom
sporazumu iz 1938. vezano za poloaj sudetskih Nemaca u ekoj (23%
stanovnitva predratne eke inili su Nemci) ali da takav stav nije mogla da
zauzme i prema poloaju Nemaca u Dancigu i to ne zbog svoje nespremnosti
ve zbog izriitog protivljenja predsednika Ruzvelta. Poljaci su, shodno ve
postojeem paktu o nenapadanju sa Nemakom (Polsko-niemiecki pakt o
nieagresji), bili spremni za pregovore sa Nemakom o poloaju gotovo pola
miliona nemake manjine u Gdanjsku i okolnim selima (Wolne Miasto Gdask)
ali se tome, gotovo histerino, protivio predsednik Ruzvelt na ije insistiranje
je 25. avgusta 1939. u Londonu i potpisan Anglo-Polish military alliance
(Britansko-Poljski vojni savez). I upravo ovaj sporazum e biti Casus fderis
koji je Ruzvelt traio kako bi otpoeo Drugi svetski rat a sva njegova, kako
primeuje grof Potocki, retorika oko demokratije, ljudskih prava i ljubavi za
poljski narod su bila obina demagogija. Pri tome, interesantno je napomenuti
da je na dan 3. septembra 1939. u 12:00 asova, kada je Velika Britanija
- 779 -

objavila rat Nemakoj, SSSR pod svojom okupacijom drao nita manje
teritori je od Treeg rajha. Pet sati nakon Britanaca i Francuzi su objavili rat
Nemakoj ali ni oni, kao ni Britanci, nisu spomenjali judeoboljeviki pakt s
Nemcima i dogovorenu agresiju i okupaciju Poljske. Krajem septembra
judeoboljevici su, uz pomo svojih ydokomuna, kontrolisali 52% poljske
teritorije i glavni cilj im je bio unitenje poljske aristokratije - Polskich
panw. I nteresantno je napomenuti da su 57% rukovodstva Komunistyczna
Partia Polski sainjavali Jevreji koji su, predvoeni Lenjinovim ovekom od
poverenja J ozefom Unlitskim (J zef Unszlicht), bili i njeni glavni osnivai
16. decembra 1918.
Statutom Suda, koji je tada usvojen, odreene su tri jurisdikcije nad tri vrste
zloina: a) zloinom protiv mira, b) ratnim zloinima i c) zloinima protiv
ovenosti. Kategorija zloin protiv ovenosti do tada nije bila poznata u
meunarodnoj sudskoj praksi, a lan Statuta 6-C definie je samo kao
neoveno delo. Pravu svrhu uspostavljanja ove kategorije zloina najbolje je
objasnio Karl J aspersen u jednom radio intervjuo koji je kasnije, u integralnoj
verziji, objavljen i u asopisu Der Monat : Zloin protiv Jevreja
istovremeno je i zloin protiv ovenosti .
Meunarodna istorija prava ne poznaje kategorije retroaktivno donetih
zakona ija bi se primena mogla odnositi na dogaaje koji su nastali pre
njihovog usvajanja. Nirnmberki sud e sve to izmeniti. Sud pobednika imae,
od tada, primat nad sudom meunarodne pravde. Unisquisque tantum iuris
habet, quantum potentia valet - koliko je ko moan, toliko ima i prava. To e,
nakon Drugog svetskog rata, postati glavna meunarodna parola.
lan francuske delegacije na suenju u Nirnbergu bio je i Jevrejin roen u
Rusiji Leon Polkov ( ) koji je 1951. godine izjavio:
U Nirnbergu smo mogli da dokumentujemo gotovo sve ratne zloine nacista,
sve osim onih koji se odnose na organizovano istrebljenje J evreja. Takvih
dokumenata nije bilo, a mogue da ih nikad nije ni bilo.
Martin Brot (Martin Broszat) profesor na Kelnskom univerzitetu i
univerzitetu u Konstanci je najvei deo svog naunog ivota posveti o
izuavanju uzroka nastanka nacizma, pojavama antikominizma i antisemitizma.
Govorei za nemake novine Die Zeit o holokaustu 19. avgusta 1960. izjavio
je: Ni u Dahau, ni u Bergen-Belsenu, ni u Buhenvaldu ni jedan Jevrejin niti
bilo koji drugi zatvorenik nije ubijen u gasnoj komori. Toga nije bilo.
Poznati jevrejski istoriar Olga Migot (Olga Wormser-Migot) u svojim
tezama Le Systme Concentrationnaire Nazi je napisala: Problema sa gasnim
komorama u Auvicu je u tome to gasnih komora u Auvicu nije bilo.
- 780 -

Jedan od najpoznatijih evropskih istoriara francuski profesor Pol Rezinje
(Paul Rassinier) je i sam bio logora nakon to je oktobra 1943. godine
uhvaen kao pripadnik francuskog pokreta otpora i poslat u radni logor
Buhenvald (Buchenwald). Po osloboenju Rezinje, kome su nemakoj torturi
bili izloeni i ena i dete, je govorio i pisao mnogo o zloinima koji su se
dogaali po logorima. Meutim, profesor Rezinje je sve do svoje smrti 1966.
godine osporavao mit o est miliona ubijenih J evreja. Argumentovano je u
svoje tri knjige Le Mensonge d' Ulysse, Ulysse trahi par les siens i Le vritable
procs Eichmann ou les vainqueurs incorrigibles dokazivao da Nemci nisu
poinili mnoge od zloina za koje su neosnovano optueni. Kao jednu od
najveih lai Rezinje navodi izmiljotine o gasnim komorama koje, prema
njegovom linom iskustvu i saznanju, nigde nisu ni postojale. U knjizi
Odisejeve lai (Le Mensonge d' Ulysse) Rezinje se kritiki osvrnuo na pisanje i
kazivanja jevrejskih intelektualaca Davida Rusoa, Eugena Koena, an-Pol
Renara i Denisa Dufornijera koji su, kao bivi logorai, svedoili o postojanju
gasnih komora. Komentariui Rezinjeeve optube o neargumentovanom,
iskonstruisanom i tendencioznom antinemakom pisanju pomenutih J evreja
an-Pol Renar (J ean-Paul Rener) je 1951. godine izjavio:
I stina je da u logoru Buhenval nisam video gasne komore ali su mi o njima
drugi priali, a kako nisam imao razloga da im neverujem nisam imao razloga
ni da o njima ne priam.
U skladu sa ovim gotovo neverovatnim rezenom an-Pol Renara nije se
dogodilo ali se pria, se nakon rata govorilo i pisalo o navodno nepodnoljivoj
mrnji nacista prema homoseksualcima, njihovom masovnom progonu i jo
masovnijem ubijanju po logorima. Na ovu temu je napisano bezbroj knjiga u
kojima se lamentiralo nad sudbinom ovih nesretnih ljudi. Meutim, jedan od
autoriteta po ovom pitanju profesor Lojtman (Rdiger Lautmann) istie da se
broj nastradalih homoseksulaca u koncentracionim logorima kree izmeu
5.000 i 15.000. Ovde je vano konstatovati da profesor Lojtman ukazuje kako
je od 1,2 miliona homoseksualca koliko ih je 1928. bilo evidentirano u
Nemakoj u periodu izmeu 1933. i 1945. pred redovnim sudskim organima
procesuirano i osueno, zbog nedolinog ponaanja i kriminogenih radnji,
najvie 50 hiljada, odnosno manje od 5%. U ovom kontekstu je neophodno
istai da je Nemaka u to vreme bila zapravo prava meka za homoseksualce u
Evropi o emu govori i podatak da je samo u Berlinu bilo vie homoseksualnih
nonih klubova, bioskopa i pornografskih asopisa nego u svim ostalim
evropskim dravama zajedno. J edan od najpoznatijih svetskih homoseksualnih
kabarea svakako je bio Die Pfeffermhle koga je, ni manje ni vie nego ba
1933. otvorila najpoznatija lezbejka na svetu Erika Man (Erika J ulia Hedwig
Mann), erka pisca Tomasa Mana. Ovim kabareom je upravljao Klaus Man,
roeni Erikin brat i notorni homoseksualac kome e Nemaka drava, nakon
njegovog boravka u Moskvi 1934. i antinemake retorike, uskratiti
dravljanstvo. Klausa se nije odrekla samo Nemaka ve i roeni otac koji se
- 781 -

iako i sam sklon pderastie ipak uasavao nekontrolisanog homosoksualizma.
Za navodno Nemaku antihomoseksualnu histeriju se moe vezati osnivanje i
delovanje prvog i najveeg pokreta za prava homoseksualaca - Die Lesben und
Schwulenbewegung. Poznati berlinski doktor i jedan od najveih promotera
homoseksualnosti Jevrejin Magnus Hirfeld (Magnus Hirschfeld) je ak
osnovao Wissenschaftlich-humanitres Komitee, WhK (Nauno-humanitarni
komitet) koji se borio za ukidanje paragrafa 175 Krivinog zakona
(Strafgesetzbuch StGB) po kome se muka homoseksualnost tretirala kao
krivino delo. Zakon, naravno, nije donela vlada kancelara Adolfa Hitlera ve
je on postojao jo od 15. maja, 1871. a ukinut je tek 11. juna, 1994. I ako
kancelar Hitler nije imao nikakvog razumevanje za homoseksualizam to ipak
nije smetalo neke od njegovih najbliih saradnika kao to su bili Ernst Rom
(Ernst J ulius Rhm), voa SA odreda i njegovog zamenik i lana Rajhstaga
Edmunda Hajnsa (Edmund Heines) da budu deo ove i ovako vesele Evrope.
General Telford Tejlor (Telford Taylor), koji je bio savetnik Robertu
Deksonu (Robert Houghwout J ackson), javnom tuiocu na Nirnberkom
procesu, je 1971. izjavio:
Ako rezimiramo legalni i moralni aspekt suenja u Nirnbergu, Tokiju i
Manili gde se sudilo generalu Tomojuki J amaiti (), glavnom vojnom
zapovedniku cara Hirohita, i ako bi iste standarde primenili prema amerikim
dravnicima i birokratama koji su kreirali rat u Vijetnamu vrlo je mogue da bi
proli kao Jamaita. Jamaita je, inae, po kratkom postupku, suen i osuen
1946. na smrt veanjem. Nije imao pravo albe.
Kako god bilo, krajnje je sramotno i amoralno licitiranje sa brojem bilo ijih
rtava. Ali, ko je poeo prvi sa licitiranjem broja nastradalih Jevreja? Do sada
sam sedam puta bio u Auvicu. Prilikom prvog obilaska, ovog ni malo
prijatnog mesta, ispred ulaza u logor stajala je tabla sa natpisom da je u njemu
ubijeno oko 4 miliona J evreja. O broju ubijeni h pripadnika drugih nacija nije
bilo nikakve informacije! Nekoliko godina kasnije sam primetio da je tabla
zamenjena drugom na kojoj je pisalo da je u Auvicu stradalo 2,6 miliona
J evreja, a 1995. godine istaknuto je novo obavetenje koje upozorava
posetioce da je na tom mesti bilo pogubljeno 1,6 miliona J evreja. Nakon 2000.
godine u dravnom muzeju Auschwitz-Birkenau (Poljska vlada je 2. jula 1947.
kompleks Auvica proglasila dravnim muzejom) se poelo sa razmiljanjem o
isticanju obavetenja o ubijenih 1,1 miliona ljudi. Danas na sajtu muzeja
moete proitati da je u Auvicu stradalo 400. 000 ljudi od kojih su 200. 000
bili J evreji, 140.000 Poljaci, 20.000 Cigani, 10.000 Rusi i 10.000 svi ostali;
koje su nacionalnosti svi ostali ne navodi se? Nije bitno! Zato bi u opte
bilo bitno?! Pri tome, na sajtu je naglaeno da je 50% ovih stradalnika ivot
izgubilo usled bolesti, gladi, izmorenosti i td. Istina, na sajtu ete nai i razne
tehnike podatke o gasnim komorama i njihovim kapacitetima ali ni jedan
- 782 -

jedini dokaz u prilog njihovog postojanja. Ova tuna i sramotna igra
rukovodstva muzeja Auschwitz-Birkenau sa brojem mrtvih jevrejskih dua
inicira jedno drugo pitanje: ako se broj ubijenih J evreja u Auvicu smanjio
onda nije jasno zato se ne smanjuje i ukupan broj od 6 miliona nastradalih
J evreja tokom Drugog svetskog rata?
Francuski asopis Lexpress je 19. januara 1995. godine objavio intervju sa
uvenim francuskim istoriarem Erikom Konanom (Eric Conan) koji je
potvrdio da su gasne komore koje se pokazuj u posetiocima logora Auschwitz-
Birkenau nisu nikakve gasne komore ve svojevrsne muzejske postavke. Konan
je istakao da sovjetske trupe koje su 27. januara 1945. godine oslobodile logor
nisu pronale nikakve gasne komore ve samo 7. 650 teko bolesnih i
izgladnelih logoraa. Mogue je, ako je gasnih komora bilo, da su ih Nemci
pre povlaenja unitili ali je sigurno da ono to se danas prikazuje u Auvicu
nisu nikada bile nikakve gasne komore to su obine muzejske postavke.
Komentariui navode francuskog istoriara zamenik direktora Nacionalnog
muzeja Auschwitz-Birkenau Kristina Oleksi (Krystyna Oleksy) je izjavila:
Komore nisu autentine ali nae postavke gasnih komora e i dalje ostati!
uvenog jevrejskog nobelovca i borca za mir Eli Vizela (Eliezer Wiesel)
maarske vlasti su 19. aprila 1944. deportovale u logor Auschwitz-Birkenau.
I mao je 16 godina i odmah po dolasku na levu ruku mu je istetoviran broj A-
7713. Svoja teka, neprijatna i potresna iskustva tokom ivota u logoru Vizel
je pretoio u roman No (Nacht) koji je objavljen 1958. godine. Piui o
vremenu kada su se januara 1945. sovjetske trupe pribliile logoru Vizel
napominje da su se Nemci panino pripremali za povlaenje, a da je on otiao
do oca loma (Shlomo). Tu u logoru koji su Nemci ubrzano naputali Eli se sa
bolesnim ocem dogovarao dali da saekaju oslobodilaku sovjetsku armiju ili
da se zajedno sa Nemcima povuku: Odluka je bila na nama! Konano smo o
sopstvenoj sudbini mogli sami da odluujemo. Zahvaljujui logorskom lekaru
mogli smo oboje da budemo primljeni u bolnicu ili da, zajedno sa drugima,
sledimo Nemce. Pa oe ta emo da radimo pitao sam ga, a on je utao.
Evakuiimo se rekao sam mu. Eli Vizel je, prema sopstvenom kazivanju,
odluio da neeka oslobodioce ve se zajedno sa pripadnicima Vermahta
odluio na beanje. Od ega, od koga, sa kim, zato? Sa sobom je poveo i oca
koji je bolovao od dizenterije! Kada su ih 11. aprila uhapsili pripadnici
amerike tree armije lomo je, usled nedostatka lekova i lekarske nege,
preminuo. Na 127 stranica svog romana No, strane ispovesti o ivotu i
stradanjima u logoru, Vizel nita nepie o gasnim komorama. On za njih tada
nije znao ali ih se zato setio mnogo godina kasnije!?
Ovaj stradalnik e 1986. godine primiti Nobelovu nagradu za mi r i odmah
potom osnovati, zajedno sa suprugom Marion, fondaciju za humanost (The Elie
Wiesel Foundation for Humanity) u ime koje e se 1999. godine svim svojim
autoritetom i elokvencijom zalagati za bombardovanje Srbije. Okupljao je
- 783 -

intelektualce i pozivao se na savest celoga sveta kako bi se to pre otpoelo
sa bombardovanjem Srba. U tome mu je, svesrdo i strasno, pomagao istaknuti
jevrejski politiki filosof i jedan od najuticajnijih amerikih intelektualaca
Majkl Volcer (Michael Walzer) koji e, valjda zbog toga, 2010. u Rektoratu
Univerziteta u Beogradu primiti poasni doktorat. Kada je Milosrdni aneo
krenuo po srpske due Vizel se pojavio 12. aprila u Beloj kui kako bi javno
pruio podrku amerikom predsedniku i pokrenuo novu agitaciju za slanje
kopnenih snaga protiv Srbije. U Albaniji je bio 2. juna pruajui kosovskim
Albancima podrku i uveravanja da je njihovim mukama kraj. Svesrdnu
pomo u advokatisanju protiv Srbije Vizelu e pruati i Abraham Foksman
(Abraham Henry Foxman), direktor i predsednik najuvenije jevrejske
organizacije Anti-Defamation League osnovane 1913. u SAD sa ciljem
spreavanja svakog antisemitizma. Ova organizacija je zapravo produena ruka
uvenog jevrejskog reda B' nai B' rith ( ) ozvanienog 13. oktobra 1843.
godine u Njujorku.
Tokom 2003. Vizel e biti u prvim redovima pobornika za bombardovanje
I raka. U intervju koji je 11. marta 2003. dao visoko tiranim novinama The
Los Angeles Times Vizel kae:
Mogao sam da se pridruim ljudima koji su se irom sveta protivili invaziji
na I rak. Na kraju krajeva bar sam se ja nagledao strahota i uasa i znam da je
svaki rat uvek surov i brutalan. I za svakog rata ne ostaju samo leevi ve i
duboka tuga preivelih za svojim najbliima koji su nastradali. Pa ipak, u
ovom sluaju podravam predsednika Bua u nastojanju da uniti meunarodni
terorizam. Sadam Huseinje straan diktator i masovni ubica i zato ga treba
onemoguiti svim sredstvima... J a se odista protivim svakom ratu ali
podravam ovu intervenciju jer, kao to znate, tek je naa vojna akcija na
Balkanu spreila dalja krvoprolia. . . Na kraju, sve se svodi na to da mi imamo
moralnu obavezu da interveniemo gde god zlo zavlada.
Jedan drugi Jevrejin, istoriar i profesor sociologije na Fakultetu sociologije
u gradu Bafalo, drava Njujork, SAD Gerhard Falk (Dr. Gerhard J . Falk) e za
lokalne jevrejske vesti, komentariui Vizelov i angaman nekih drugih
Jevreja protiv Srbije, rei:
1989. godine na engleskom je objavljen prevod jedne knjige Wastelands-the
Historical Truth i u njoj e se tvrditi da su Jevreji odgovorni za holokaust, a
da je cifra od 6 miliona ubijenih J evreja znaajno uveliana. Izrael je, prema
autoru ove knjige, nacistika drava u kojoj se sprovodi judeonacizam i iji
bog nije bog ljubavi ve mrnje. Dalje, u knjizi pie da je jedan od najveih
logora Drugog svetskog rata - J asenovac bio zapravo zgodno mestace gde su
zatvorenici moglo slobodno da se etaju. . . Sada, kad proitate ovo moete
pomisliti da je autor ove knjige neko nepoznat nama J evrejima kao to su nam
to bile ubice iz 30-tih i 40-tih. Ne, verovali ili ne, auotor ove knjige je aprila
- 784 -

1993. godine bio pozvan na otvaranje nacionalnog muzeja holokausta u SAD.
Njegovo ime je Franjo Tuman, a naslov originala knjige o kojoj govorim je
Bespua povijesne zbiljnosti. Svi znate da su SAD i nai prijatelji okupljeni u
NATO-u 1999. bombardovali Srbiju. Ostaje pitanje: Zato su Eli Vizel i mnogi
drugi eminentni J evreji u SAD zahtevali od predsednika Klintona da pokrene
napad na Srbiju? injenice po ovom pitanju su neumoljive i sledee su:
Muslimani u BiH, Albanci sa Kosova i Hrvati u NDH su se tokom Drugog
svetskog rata borili na strani Hitlera, a Srbi su bili na strani saveznika, a to
znai i SAD. Hrvati su imali ustake vojne organizacije, a meu njima uvena
je bila 23 SS brdska divizija Kama (Waffen-Gebirgs-Division der SS Kama
kroatische Nr. 2); muslimani su osnovali 13-u SS brdsku diviziju Handar
(Waffen-Gebirgs-Division der SS Handar) pod nadzorom jerusalimskog
muftije Hajj Amin al -Husseini; Albanci su se diili svojom 21 SS brdskom
divizijom Skenderbeg (Waffen-Gebirgs-Division der SS Skanderbeg -
albanische Nr. 1) i svi su oni ubijali Srbe i J evreje. Ne postoji ni jedan
podatak koji bi ukazivao na to da su Srbi ikad ugroavali J evreje. Naprotiv! I
sada pitanje: Zato su se liberalni jevrejski krugovi u SAD zalagali za
bombardovaanje Srbije. Zato su pomagali jevrejske krvnike na tetu
jevrejskih prijatelja. Njihovo ponaanje i angaman nije u skladu sa
jevrejskom tradicijom i naom borbom za pravo na ivot. Moda sve to, na
kraju, ima veze samo sa njihovom liberalnom politikom... Shalom uvracha.
U nastojanju da jednom za svagda opovrgnu sve sumnje u postojanje gasnih
komora etrnaest francuskih naunika i intelektualaca na elu sa je osnovalo
21. aprila 1982. godine Udruenje za studije o ubijanju putem gasnih komora
od strane nacional-socijalista (Association pour l'tude des assassinats par gaz
sous le rgime national-socialiste) sa jednim jedinim ciljem: dokazati da su
pripadnici Nacional-socijalistike nemake partije koristili gasne komore za
masovno ubijanje! Statutom organizacije je utvreno da e se svi prikupljeni
dokazi javno prezentovati, a da e organizacija postojati dok se ne dokae
postojanje i upotreba gasnih komora od strane nemakog nacional
socijalistikog reima za ubijanje ljudi. Osnivanje organizacije je u medijima
veoma dobro propraeno. Predsednik organizacije je gospoa erman Tiljon
(Germaine Tillion), potpredsednik or Veler (Georges Wellers), generalni
sekretar an Gavar (J ean Gavard), a blagajnik Anis irar (Anise Postel-Vinay
ne Girard). Do avgusta 2006. godine ova organizacija nije objavila niti jedan
jedini dokument niti je prestala da postoji. I stina, objavila je knjigu Chambres
gaz, secret d' tat (Gasne komore dravna tajna) u kojoj se govori o
nacistikim zloinima i u kojoj su objavljene mnoge potresne fotografije
nastradalih ljudi u logorima tokom Drugog svetskog rata. No, u knjizi osim
opisa uasnih dogaaja nema ni jednog dokaza o postojanju gasnih komora.
Mediji odavno nepiu o ovoj organizaciji, a gospoa Tiljon je i dalje njen
predsednik.
Na uvenoj pariskoj Sorboni (Sorbonne ili Universit de Paris) od 29. juna
- 785 -

do 2. jula 1982. godine odran je meunarodni skup sa ciljem iznoenja
naunih dokaza o postojanju gasnih komora u nacistikim logorima. Skupom
su predsedavali eminentni jevrejski istoriari Fransoa Fure (Franois Furet) i
Rejmon Aron (Raymond Aron). Poslednjeg dana, kao to je bilo najavljeno,
organizatori skupa su odrali konferenciju za tampu na kojoj su priznali da
ne postoje dokazi da je Hitler ikada izdao i jedno nareenje o likvidaciji
Jevreja. O navodnom postojanju gasnih komora nije bilo ni rei.
Francuski magazin France-Soir je 7. maja 1983. godine piui o holokaustu
citirao i J evrejina Simona Veila (Simone Veil) koji je preiveo sve strahote
nemakih logora. Govorei o nepostojanju konkretnih dokaza o gasnim
komorama Veil je rekao:
Istina je da nema dokaza; dokaze je nemogue pronai jer svi znamo da su
Nemci pre okonanja rata poruili sve gasne komore i pobili sve koji su bilo
ta znali o njima. Tako su, bar to se Veila tie, gasne komore nastale po
osnovu seanja onih koji ih nikada nisu videli.
Verovatno najpoznatiji ekspert po pitanju holokausta beki jevrejin i
istoriar Raul Hilberg (Raul Hilberg) u svome uvenom delu Unitenje
evropskih Jevreja (The Destruction of the European J ews) na 1.273 strane
elaborira stradanja Jevreja tokom Drugom svetskog rata. Komentariui svoj
rad za Jewish Telegraph Agency 27. aprila 1990. Hilberg se osvre i na prie o
tome kako su nacisti ubijali J evreje putanjem struje kroz vodu, davanjem
smrtonosnih injekcija i sl., a potom od njihovih leeva pravili sapun:
Ni jedna od ovih pria nije istinita, niti je iko ikad dokazao da su nacisti od
ljudskog sala pravili bilo ta pa ni sapun. Sve je to obina propaganda.
ta vie, Hilberg u prvom poglavlju svoje knjige, uz pezentiranje veeg
broja dokumenata, navodi kako je nemaka vlada sve do 1938. godine
upuivala apele mnogim evropskim dravama da prime nemake jevreje, a
oktobra 1940. uspeli su ak da prebaci 6500 Jevreja u neokupirani deo
Francuske.
O bespotrebnom izmiljanju i preterivanju o nacistikim zloinima govorio je
i profesor na Katedri za istoriju J evrejskog Univerzitetu u J erusalimu J ehuda
Bauer (Y ehuda Bauer):
Mnogo se stranih stvari dogodilo pa izmiljanja o navodnom pravljenju
sapuna od sala ubijenih Jevreja nemaju nikakvog smisla. Zaista nema smisla
verovati u ovakve izmiljotine.
O preterivanjima i izmiljanju je govorio ak i Simon Vizental (Simon
Wiesenthal) poznat svetu po prikupljanju informacija o nacistikim ratnim
- 786 -

zloinima u okviru J evrejskog dokumentacionog centra (J dische Historische
Dokumentation) u Beu. U aprilu 1975. on je, ne samo kao direktor J evrejskog
centra ve i kao ovek koji je proveo etiri i po godine u radnim logorima
Janowska, Plaszow i Mauthausen, izjavio za londonski asopis
BooksandBookmen da je, koliko je njemu poznato, ubijanja J evreja gasom bilo
samo i iskljuivo na teritoriji Poljske
No, ini se da je taka na licitiranje brojem rtava u Auvicu stavljena 1991.
godine kada su Rusi javnosti uinili dostupnim 46 knjiga o umrlim
(Sterbebuch) u Auvicu. Ovih 46 knjiga su pripadnici Crvene armije zaplenili
kada su janura 1945. oslobodili ovaj radni logor. Prema ovim, od Nemaca
pedantno voenim Sterbebuch, vidi se da je ukupan broj preminulih ljudi u tri
radna sabirna centra u Arbeitslager Auschwitz (Auschwitz I , Auschwitz I I -
Birkenau i Auschwitz I I I ) od prolea 1941. pa sve do decembra 1943. ukupno
67.227. Sterbauch za poetak 1941 i 1944. nisu naene, a prema miljenju
zvaninika Meunarodnog komiteta Crvenog krsta iji je predsednik u to
vreme bio Mario Lander (Mario Enrique Villarroel Lander) Rusi iz nekog
razloga jo uvek nisu spremni da ih prikau. Meutim, prema najgore moguim
procenama, pretpostavlja se, s obzirom na utvrenu dinamiku stradanja 90
dnevno, da je do prolea 1941. i tokom cele 1944. preminulo jo ukupno
63.069 logoraa. Tako se danas dolo do ukupnog broja od 130.296 preminulih
u sva tri radna logora u Auvicu.
Prvi novinar koji je imao prilike da vidi spiskove mrtvih bio je Nemac
Volfgang Kempkens (Wolfgang Kempkens) i on je potvrdio da sve knjige
umrlih sadre puna imena preminulih ljudi, datum i mesto roenja, adrese pre
dolaska u Auvic, njihovu nacionalnost, versku pripadnost, zanimanje, imena
roditelja, dan, as i uzrok smrti koje je potpisao deurni lekar i td. Meu
deurnim lekarima najee spominjana imena su: dr. Kitt , dr. Kremer, dr.
Thilo, dr. Siegfried Schwela, dr. Entress i td. Analizom starosti preminulih
utvreno je da je 0. 005%, odnosno samo troje ljudi bilo starije od 90 godina, a
potom slede podaci: 80-90godina, 73 osobe odnosno 0.1%; 70-80 godina, 482
osoba-0.7%; 60-70 godina, 2,083 osobe - 3.0%; 50-60godina, 8,040 osoba -
11.7%; 40-50 godina, 15,512 osoba - 22.5%; 30-40 godina, 18,430 osoba -
26.7%; 20-30 godina, 14,830 osoba - 21.5%; 10-20 godina 6,715 dece - 9.7% i
na kraju dece od jednog dana do 10 godina je bilo 2,564, odnosno 3,7%.
Jedan od podataka koji je kod istoriara ali i celokupne javnosti izazvao
najvie interesovanja je verska i nacionalna odrednica pored imena preminulih.
Prema vrlo pedantnim nemakim zapisima Sterbebuch-a najvei broj
postradalih su hriani 35, 228 dok je jevreja bilo tano 28, 511.
Pored ve pomenutih Sterbebuch podataka javnosti su obelodanjeni i
pojedini dokumenti koji dodatno razotkrivaju manipulacije oko broja i
navodnog naina masovnog unitavanja Jevreja u Aushwitz-u. Tako je, primera
- 787 -

radi, javnosti predoen i teleks koji je 4. septembra 1943. iz Aushwitz-a
upuen centrali SS-Wirtschafts- und Verwaltungshauptamt (Glavni biro za
privrednu upravu SS-a) u Berlinu : Od 25.081 J evreja koji se nalaze u
Aushwitz-u njih samo 3.581 je sposobno za rad, odnosno 86% nije u radnom
kapacitetu. Zbog velike potrebe za radnom snagom svi bolesni, iznemogli ili
povreeni su odmah slani u Aushwitz II Birkenau u kome su se, u skladu sa
mogunostima, preduzimale mere za njihovo leenje ili oporavak. U prilog
ovome govori i dopis koji je 5. aprila 1944. Osvald Pol (Oswald Ludwig Pohl),
SS komandant za rasporeivanje logoraa, uputio komandantu SS-a Hajnrihu
Himleru (Heinrich Luitpold Himmler): U svim logorima Aushwitz-a se nalazi
ukupno 67. 000 ljudi od kojih je njih 18. 000 na leenju. U Birkenau se nalazi
ak 36. 000 ljudi, a meu njima je najvie ena od kojih njih ak 15. 000 nije u
mogunosti da radi.
Zajedno sa ovim Ruskim otkriima mediji su povezali ve tada zaboravljeno
svedoenje arlsa Bidermana (Charles Biedermann) koje je on pod zakletvom
dao Kanadskom sudu (District Court of Ontario) 9. 10. 11. i 12 februara 1988.
godine. Na pitanje sudije Ronalda Tomasa (Ronald Thomas) da li je est
miliona jevreja stradalo tokom Drugog svetskog rata (Did six million really
die?) od nacistikih ruku Biderman, koji je bio lan Meunarodnog komiteta
Crvenog krsta i direktor Meunarodnog istranog centra (I nternational Tracing
Service) zaduenog za pronalaenje i evidenciju svih postradalih od strane
nacistike Nemake, nije dao potvrdni odgovor. ta vie, prema Bidermanu
Crveni krst raspolae podacima kojima se mogu potvrdi stradanja samo
373,468 J evrja i to u svim koncentracionim logorima koje su nemci drali
tokom celog rata. Pri tome Biderman je dodao i pojanjenje da termin
koncentracioni ne koristi po osnovu svog ubeenja ve potujui nemaki
zakon, usvojenog po diktatu Amerikanci i Britanci nakon Drugog svetskog
rata, da se sva 22 logora koje su Nemci drali moraju nazivati koncentracionim
(konzentrationslager), a nikako radnim logorima (arbeitslager) to bi, po svim
merilima, bilo ispravno. S tim u vezi istakao je da on lino nikada nije video
niti uo da je i jedan jedini nemaki dokument u periodu od 1933. pa sve do
1945. nosio naziv - konzentrationslager, a jo manje naziv vernichtungslager
(logora za istrebljenje) kako se, po pravilu, u zapadnoj tampi nazivaju. U
nastavku svog svedoenja Biderman je istakao i kako su pripadnici
Meunarodnog Crvenog krsta septembra 1944. bili u Auvicu kojom prilikom
su razgovarali sa komandantom logora SS Sturmbann fhrer Rihardom Berom
(Richard Baer) i predstavnicima logoraa i da tom prilikom nisu stekli utisak o
postojanju bilo kakvog organizovanog likvidiranja logoraa.
No, bez ikakve sumnje pravi ok za sve koji su gradili mit o Auvicu kao
nekakvom tajnom logoru za istrebljenje J evreja i svih ostalih nastupio je kada
je 6. maja 2009 poljski istoriar Dominik Sinovjecki (Dominik Synowiec)
meu nemakom dokumentacijom u Auschwitz-Birkenau pronaao spisak sa
imenima sedamnaest britanskih vojnika. Autentinost dokumenta potvrdio je i
- 788 -

istoriar i portparol muzeja Auschwitz-Birkenau Pjotr Setkievi (Piotr
Setkiewicz) ali je ispred muzeja izneo i mogunost da se moda, ipak, ne radi
o britanskim vojnicima ve mogue o nekim nepoznatim J evrejima i da je celu
priu neophodno dodatno proveriti. Umesto muzeja i poljske vlade, koja je
takoe izjavila da e kontaktirati britansku vladu radi dodatnih pojanjenja,
gotovo sve je razjasnio engleski novinar i pisac Dankan Litl (Duncan Little)
koji je pronaao trojicu vojnika sa spiska (Brian Bishop, Doug Bond i Arthur
Gifford) i ubrzo objavio priu o ratnim zarobljenicima u logoru Auschwitz-
Birkenau, a potom i knjigu Allies in Auschwitz (Saveznici u Auvicu).
Prema izjavama vojnika sa kojima je Litl razgovarao u radnom logoru
Auschwitz E715 je bilo zatvoreno oko est stotina britanskih vojnika koji su
redovno, preko Meunarodnog crvenog krsta, primali pakete sa hranom i
drugim potreptinama i koji su, svi od reda, saekali osloboenje. Prema
dokumentaciji do koje je uspeo da doe Litl je mogao da konstatuje da, nakon
osloboenja, u sasluanjima koja je sprovela vojna kontraobavetajna sluba
(MI 5) ni jedan od britanskih zatvorenika nije ni spomenuo gasne komore ili
bilo koji drugi vid masovnog istrebljenja ljudi. okantnost ovih izjava,
ukljuujui i priu o fudbalskim turnirima u Auschwitzu na kojima su Englezi
gotovo redovno pobeivali Nemce, u britanskoj i svetskoj javnosti zahtevala je
hitnu reakciju ne samo Jevreja ve i britanske vlade koja je vie od pola veka
krila ovu injenicu, a sve u korist pria o Auschwitz-Birkenau kao tajnom
logoru smrti. Prvi je reagovao britanski premijer Gordon Braun (Gordon
Brown) koji je promtno primio Denisa Aveja (Denis Avey), vojnika sa kojima
Litl nije razgovarao i odlikovao ga nacionalnim priznanjem British Hero of the
Holocaust. Uz Aveja Braun je primio i Nikolasa Vintona (Nicholas George
Winton) koji je navodno bio zasluan za spas 669 jevrejske dece iz Praga
tokom 1939. godine ali je to krio kako od svoje porodice tako i od javnosti!?
Ovom ezdeset godina zakasnelom gestu priznanja britanskim oficirima
pridruile su se i neke jevrejske organizacije koje su, sve od reda, odbile da
komentariu pitanje kako je mogue da su Nemci u svom navodno najveem
logoru smrti ostavili u ivotu est stotina britanskih vojnika i da oni, s druge
strane, nikada nisu govorili o navodnim ubistvima J evreja i ostalih zatvorenika
u Auschwitz-Birkenau.
Pored ovoga, Britanci su kao svojevrsnu tajnu tretirali i zarobljavanje
dvojice svojih agenata: kapetana Besta (Sigismund Payne Best) i majora
Stivensa (Richard Henry Stevens). Britanski agenti su bili stacionirani u Hagu
odakle su, uz asistenciju holandskog agenta Klopa (Dirk Klop), pripremali
atentat na nemakog kancelara Adolfa Hitlera. Nemci su ih otkrili i 9.
novembra 1939. godine namestili klopku u Caf Backus u mestacu Venlo,
Holandija odakle su ih prebacili u Nemaku. Ovo nije bila ni prva ni poslednja
provala britanski h agenata od strane Nemaca ali je, po svom znaaju, mogue
bila najznaajnija. Po dolasku u Berlin major Stivens i kapetan Best su u
seditu Glavne kancelarije bezbednosti Rajha (Reichssicherheitshauptamt)
- 789 -

prihvatili ponudu generala Valtera elenberga (Walther Friedrich
Schellenberg) za punu saradnju. Uz pomo njih dvojice i sopstvene agenturne
mree u Britaniji Geheime Staatspolizei (Gestapo) je, u sklopu sveoptih
priprema za invaziju na Britaniju, sainio prirunik: Informationsheft G. B.
(I nformativni prirunik o Velikoj Britaniji).
Informationsheft G. B. je do najsitnijih detalja oslikavala svaki detalj
britanskog ivota i drutva. Sadrala je detalje kako o svim glavnim politikim
partijama tako i o onim sa margina politkog ivota. Biografije partijski h,
sindikalnih i lidera raznih drugih organizacija i pokreta obavezno su bile
propraene njihovim slikama, adresama stanovanja, sklonostima i hobijima.
Posebno detaljno je bio obraen deo vezan za britansku masoneriju i u njemu
su, pored imena svih loa, bila navedena i imena svih lanova sa njihovim
stepenima. Posebno poglavlje bilo je posveeno i britanskim medijima pri
emu su pored naziva bila navedena i imena njihovih vlasnika i njihova
politika orijentacija. Svoje mesto dobila su i mnogobrojna filmska studija,
kao i vodei reiseri, glumci i zabavljai.
Valter elenberg, po obrazovanju istoriar, kao glavni autor Informationsheft
G. B. nije smatrao ni jedan detalj ni jednu sitnicu nevanom. Tako je
Gestapoov prirunik bio prepun mapa, demografskih i istorijskih podataka,
prikaza najistaknutijih istorijskih i aktuelnih britanskih linosti. elenberg je
bio izraziti anglofil i smatrao se jednim od najboljih poznavalaca njihove
istorije, kulture i obiaja pa je tako lino u Informationsheft G. B. napisao:
Karakteristike Britanaca su se razvile do vrhunca kroz tradiciju i iskustvo,
ojaane odreenim obelejima nacionalnog karaktera: beskrupuloznou,
samodisciplinom, hladnim kalkulanstvom i spremnou na delovanje. Piui o
britanskom elitizmu ulenberg ukazuje kako je kompletan kolski sistem
podreen ovoj odrednici i to tako to e 0, 5% dece koje pohaaju specijalne
privatne kole, po okonanju svog obrazovanja, preuzeti 80% svih vanih
drutvenih i politikih poloaja.
Poseban deo elenberg je posvetio J evrejima u Britaniji. Uz procenu da ih,
prema oficijelnim podacima, ima oko 300 hiljada on naglaava da je ovaj broj
izvesno vei ali da krajnju cifru nije mogue utvrditi zbog njihove promene
imena i lanog prelaska u druge konfesije. Na osnovu raspoloivih i pouzdanih
podataka elenberg je sastavio spisak od par hiljada J evreja koji su zauzimali
najvanija mesta u britanskoj politici, industriji, bankarstvu, medijima i
zabavi. Pored svakog imena nalazila se njihova tana adresa, telefonski broj
kao i broj osiguranja. Prvi na listi bio je predsednik Svetske cionistike
organizacije i savetnik britanskog ministarstva snabdevanja Haim Vajcman
(Chaim Azriel Weizmann) za koga su taksativno navedeni svi govori i nastupi
na kojima je govorio protiv Nemake.
Informationsheft G. B. je bila tampana u tirau od 200 hiljada primeraka i
- 790 -

trebalo je da bude podeljena vojnicima u vreme invazije na Britaniju. No, kako
je nemaki kancelar 24. maja 1940. naredio prestanak proganjanja Britanaca
kod Denkerka, a potom odustao i od invazije na Britaniju - Unternehmen
Seelwe, gestapoov prirunik nikad nije razdeljen. Po okonanju Drugog
svetskog rata pronaena su samo tri primerka iji je sadraj okirao britanske
vojne i policijske vrhove. U I nformationsheft G.B. su bile popisane sve tajne
baze britanske vojske, tajne lokacije policije, mesta za hitna okupljanja
britanske vlade i td. Prema britanskim procenama Nemci su jo pre 1940. u
potpunosti provalili njihovu mreu i demistifikovali sve tajne a to je, to se
njih ticalo, trebalo prikriti od javnosti. Aprila 1945. elenberg je iz Berlina,
po nareenju Himlera i uz asistenciju holandskog grofa Bernadota (Folke
Bernadotte), doao u Stokholm kako bi sa Britancima pregovarao o uslovima
predaje. No, i pored toga to su razgovori bili dogovoreni Britanci su
elenberga uhapsili i kasnije predali sudu u Nirnbergu koji ga je osudio na 20
godina zatvora ali je on posle nepune etiri godine osloboen. Umro je 1951.
godine, a sve trokove njegove sahrane snosila je Coco Chanel. Nakon par
godina u Engleskoj su sahranjeni major Stivens i kapetan Best koje nemci
nikada i nisu drali u statusu zarobljenika, a Britanci im nisu sudili kako bi
izbegli bilo kakav publicitet.
Sve to su Gordon Braun i jevrejske organizacije govorile u prilog navodno
dobrovoljnog utanja britanskih vojnih zarobljenika smetenih u Auschwitz-
Birkenau izgubilo je apsolutno svaki smisao nakon to se oglasio Adrian Vil
(Adrian Weale), londonski novinar, istraiva i nekadanji pripadnik britanske
vojne obavetajne slube (British Army I ntelligence Corps). Naime, sve dileme
javnosti vezane za razloge de facto i de iure prikrivanja vrlo vanih injenica
o dogaanjima u Auschwitz-Birkenau Adrian je prekratio objavljujui vie od
pola veka tajne dosije Direktorata vojne kontraobavetajne slube (Directorate
of Military I ntelligence). Prema spisima koji su od 1945. do 2005. nosila
oznaku Top Secret Sensitive (Najvia tajna osetljivo) britanska vlada je
prikrivala uee veeg broja britanskih vojnika u redovima Waffen-SS. I z ovih
dokumenata proizilazi ne samo da je vie stotina britanskih vojnika i oficira
provelo niz godina u Auschwitz-Birkenau ve i da su, ti isti britanski
zatvorenci, imali i svoj rekreativni objekat u berlinskom predgrau Genshagen
u okviru koga su bili i biblioteka, pozorite, kafei, fudbalski teren, razne
sprave za odravanje fizike kondicije. . . No, najvei ok javnost je doivela
tek kada je Adrian objavio deo dokumenata iz kojih se vidi da se vie desetina
britanskih vojnih zarobljenika dobrovoljno prijavilo da pod komandom
Hajnriha Himlera (Heinrich Luitpold Himmler) nastavi vojnu slubu u Waffen
SS.
Waffen SS-u nisu pristupili samo obini vojnici ve i oficiri predvoeni
nikim drugim do Donom Emerijem (J ohn Amery) sinom Lea Emerija (Leopold
Charles Maurice Amery), ministar u Ratnom kabinetu Vinstona erila. Od
britanskih dobrovoljaca Nemci su formirali posebnu jedinicu nazvanu British
- 791 -

Free Corps ali su sami Britanci voleli da je nazivaju The Legion of St. George
(Legija Sv. ora). Sedite britanskih dobrovoljaca nalazilo se u manastiru Sv.
Mihajla (Michaeliskirche) u Hildeshajmu pored Hanovera. Nakon
jednogodinje obuke inauguralna parada British Free Corps, kao punopravnog
dela nemake ratne mainerije, odrana je na dan proslave Hitlerovog
roendana - 20. aprila 1944. U svom punom kapacitetu Britanci su se posebno
iskazali kao poslednja odbrana Berlina pred nastupajuom ruskom ofanzivom.
Nakon to je -

glavni grad Nemake

Britanci su se preobukli i predali kao britanski vojni zarobljenici.
Nekoliko meseci nakon to su Rusi predali Britancima zarobljene vojnike
MI5 je otkrio njihovo uee u Waffen SS-u i odluio da se o svemu uti. U
Top Secret Sensitive dokumentima britanske vojske nalaze se izjave gotovo
svih pripadnika British Free Corps, a najkarakteristinije su dve: Tomas Kuper
(Thomas Haller Cooper) se hvalio da je u jednom jedinom danu ubio
osamdeset ena i dece, a Don Vilijams (J ohn Williams) je vreme provedeno
kod Nemaca ocenio kao sjajno vreme (Smashing time). I ako su Britanci
streljali dvojicu, a na zatvorske kazne osudili nekolicinu svojih nevernih
vojnika veina je osloboena a neki, kao Robert ipejs (Robert Chipchase),
Albert Stok (Albert Stokes), Don Vud (J ohn Wood) i Roland Barker (Roland
Barkers) su penzionisani sa punom penzijom uz uslov da se obaveu na veno
utanje. Ni u jednoj jedinoj izjavi pripadnika British Free Corps nema ni rei
o bilo kakvim gasnim komorama ili masovnim ubistvima u Auschwitz-
Birkenau.
Meu najpoznatijim stradalnicima Aushwitz-a su svakako maloletna Ana
Frank (Annelies Marie Frank) i njena majka Edit (Edith Frank-Hollnder). Obe
su umrle od tifusa dok je otac, odnosno suprug Oto (Otto Heinrich Frank), sin
uvenog jevrejskog bankara Mihaela Franka (Michael Frank), preiveo tifus i
doekao da ga pripadnici Crvene armije (-

) oslobode iz logora 27. januara 1945. Dve godine kasnije Oto, koji je
pre Drugog svetskog rata bio i saradnik Natana trausa (Nathan Straus),
vlasnik R. H. Macy & Co. i oveka koji je 2/3 svog imetka dao za potrebe
osnivanja drave I zrael, je objavio dnevnik svoje erke Ane o njihovom
skrivanju od Nemaca u Amsterdamu. Prilikom objavljivanja dnevnika pod
nazivom Het Achterhuis Oto je izjavio kako nikada nije znao da njegova erka
vodi zapise bilo koje vrste i da je dnevnik erke dobio 1945. od svoje
nekadanje sekretarice u firmi Opekta gospoe Hermine (Hermine Gies
Santrouschitz). Nakon to je Oto 1980. preminuo u vajcarskoj Hermina tada
javnosti optepoznata kao Miep Gies je naprasno poela da prima mnogobrojna
priznanja: Orden za zasluge Nemake (Verdienstorden der Bundesrepublik
Deutschland), medalju Yad VaShem iz I zraela, Valenbergovu medalju (The
Wallenberg Medal of the University of Michigan) i, na kraju, holandska
kraljica Beatrisa (Beatrix) ju je proglasila plemkinjom. Inae, mu kraljice
Beatrise je Klaus Ambsberg (Klaus von Amsberg), u svoje vreme najbolji
- 792 -

pojedinac Hitlerjugenda, a potom i istaknuti oficir nemakog Treeg rajha.
ta su bili razlozi za ovako neoekivano visoka priznanja nekadanje
ljubavnice Oto Franka moe se naslutiti iz pisanja dr Roberta Farison (Robert
Faurisson) u lanku Is the Diary of Anne Frank Genuine (Da li je Dnvnik Ane
Frank originalno delo). Nakon viegodinjeg istraivanja Farison je zakljuio
da je Dnevnik literalni falsifikat iza koga stoji gospoa Hermine Santrouschitz
alias Miep Gies. Svoja saznanja ovaj kotlananin koji je svoje akademsko
obrazovanje sticao na Sorboni u Parizu objavljuje u asopisu Journal of
Historical Review ali je ubrzo potom izveden na sud zbog negiranja
holokausta. Tuio ga je Muzej Ane Frank (Anne Frank Huis) iz Amsterdama uz
tvrdnju da e njegovo pisanje uticati na posete, a time i zaradu muzeja!! Kako
je Farison svoje tvrdnje oko Dnevnika Ane Frank proirio i tvrdnjom da tokom
Drugog sveskog rata nije bilo ubijanja u gasnim komorama jer iste nigde nisu
postojale 3. oktobra 2006. u Francuskoj je, u skladu sa specijalnim zakonom
Loi Gayssot, osuen bez posebne argumentacije, kao neko ko negira
postojanje holokausta. Meutim, i pored sudske osude, Farisonovu
argumentaciju su prihvatili mnogi meu kojima i matematiar i pisac Simon
epard (Simon Sheppard) koji, pored svega to je o literalnom falsifikatu ve
bilo reeno, dodaje i krunsku tvrdnju da je Dnevnik ist falsifikat s obzirom da
su neki njegovi delovi pisani hemijskom olovkom koja u vreme pisanja
Dnevnika nije postojala jer je njena komercijalna upotreba poela tek oktobra
1945. Nakon to je objavio knjigu Tales of the Holohoax u kojoj izraava
sumnju u broj stradalih J evreja u Drugom svetskom ratu eparda je engleski
sud 10. jula 2009. osudio na etiri godine i deset meseci robije zbog navodnog
irenja rasne mrnje.
U svetlu ovih i niza drugih podataka jevrejski istoriar i jedan od
najpoznatijih amerikih profesora (Princeton University) strunjaka za
holokaust i svetsku diplomatiju Arno Majer (Arno J oseph Mayer) objavljuje
knjigu Why Did the Heavens Not Darken? The "Final Solution" in History
(Zato se nebesa nisu smraila? Konano reenje u istoriji) u kojoj
nedvosmisleno iznosi svoje uverenje da su J evreji u Aushwitz-u preteno
stradali od tifusa i ostalih bolesti, a ne kao posledica nekakve organizovane
kampanje za njihovo unitenje. Majer se ne zadrava samo na ovoj
konstataciji ve dodaje i sledee: Anti-semitizam nije igrao odluujuu, pa
ak ni znaajnu ulogu u rastu nacistikog pokreta i njegovog birakog tela.
Uzroci pojave nacizma su mnogobrojni i krajnje sloeni. Ljudi su sledili
sinergiju ovog nacionalnog pokreta koji je bio suprotstavljen marksizmu,
socijal-darvinizmu, boljevizmu i cionizmu, a sve to kroz zalaganje za
reviziju Versajskog diktata, ukidanje reparacija, obuzdavanje liberalnog
kapitalizma i uspostavljanje drave blagostanja naroda.
Gotovo identinog stava je jo jedan ameriki profesor (Northwestern
University) Artur Batc (Arthur R. Butz) koji u svojoj knjizi The Hoax of the
- 793 -

Twentieth Century: The Case Against the Presumed Extermination of European
Jewry (Obmana dvadesetog veka: Sluaj navodnog istrebljenja evropskih
Jevreja) pie da je uzronik velikog broj umrlih u Birkenau i drugim radnim
logorima zapravo tifus i ostale zarazne bolesti i da se, kad se sve okolnosti
stradanja J evreja irom Evrope uzmu u obzir, moe odbaciti svaka
pretpostavka njihovog navodnog planskog unitenja.
Posebno znaajna i vredna panje je izjava Valtera Lakera (Walter Ze'ev
Laqueur), profesora na J evrejskom univerzitetu u J erusalimu (ha-Universita
ha-I vrit B'irushalayim) i direktoru I nstituta savremen istorije u Londonu
(I nstitute of Contemporary History), koji je, osvrui se na mnoge sumnje
vezane za istinitost holokausta izjavio: Istina je da do danas nije naen niti
jedan dokument koji bi ukazivao na bilo kakvu Hitlerovu naredbu za unitenje
evropskih J evreja, a sva je prilika da on takvu nardbu nikada nije ni izdao!
Rei Lakera dopunio je doktor Kubovi (Dr. Aryeh Kubovy), direktor
J evrejskog dokumentacionog centra, odnosno muzeja J ad Vaem (Y ad
Vashem), priznanjem da zapravo nepostoji ni jedan dokument potpisan od
strane ne samo Hitlera ve ni od strane Himlera ili Hajndriha u kome se govori
o istrebljenju J evreja!
Danas, kad govorimo o broju nastradalih J evreja jo jedna stvar izaziva
panju: U 87 drava je donet zakon da ne smete negirati postojanje holokausta,
niti smete dovoditi u pitanje broj njegovih rtava. ta vie, na zahtev drave
I zrael u utorak 1. novembra 2005. godine Ujedinjene nacije su na svom
etrdeset drugom plenarnom zasedanju jednoglasno usvojile deklaraciju br.
60/7 kojom se predvia da se 27. januar irom sveta obeleava kao
Meunarodni dan rtava holokausta. Rezolucijom OUN se odbacuje pravo bilo
kom pojedincu, organizaciji, instituciji ili zajednici da u celosti ili delimino
porie postojanje holokausta. To je, moe biti, dobro ali ne i korektno u
odnosu na sve druge ljude koji su izgubili ivot u nekom od logora ili u ratnim
operacijama. Za sve te druge nema rezolucije UN, nema alosti, seanja!
Zato? Kako?
Sumnjajui u ispravnost i dobronamernost uspostavljanja zakonskih
ogranienja po pitanju osporavanja broja jevrejskih rtava tokom Drugog
svetskog rata veliki broj svetski priznatih intelektualaca je podigao svoj glas
protiv ove vrste ogranienja univerzalnog prava na slobodu miljenja i govora.
Meu ovim intelektualcima posebnu su aktivni i u svojim ocenama izriiti:
Raul Hilberg, Richard J. Evans, Pierre Vidal-Naquet, Timothy Garton Ash,
Christopher Hitchens, Peter Singer, Noam Chomsky, Serge Thion, Jnos Kis,
Andrs Schiffer, ... Prva drava koja je prihvatila njihovu argumentaciju i
1992. godina odbila da usvoji tzv. zakone o negiranju holokausta bila je
Maarska iji je Ustavni sud (Alkotmnybrsg), pod predsednitvom
nekadanjeg predsednika Maarske Laslom ojom (Lszl Slyom), ocenio da
usvajanje Holokauszttagads (Zakona o negiranju holokausta) zapravo
- 794 -

predstavlja isto ogranienje prava govora i prava na sopstveno miljenje!
Vidite, u Drugom svetskom ratu je poginulo, to vojnika to civila, oko
ezdeset dva miliona ljudi, a to je bilo 2,5% ukupne svetske populacije. Danas
svi samo govore o nastradalih est miliona J evreja to je zapravo broj
celokupne jevrejske populacije u Evropi. Postavlja se pitanje da li je i jedan
Jevrejin pre rata emigrirao bilo gde ili, ako ba hoete, ko su dva miliona
J evreja koji su nakon Drugog svetskog rata naplatili novanu odtetu od
Zapadne Nemake za svoja stradanja po nemakim radnim logorima. Jo neto,
pogledajte, u svim tim silnim i bezbrojnim knjigama o stradanjima J evreja
niko nikada nije prebrojao J evreje koji su poginuli u borbi protiv Vermahta i
njegovih saveznika. Da li ih je uopte bilo?! J esu li se oni ikada i ikako
suprotstavljali faistikim i nacistikim trupama i njihovim saveznicima?! No,
pretpostavimo, prihvatimo tvrdnje da su svi J evreji u Evropi ubijeni i da
preivelih nije bilo. Strano! Uas! est miliona katastrofa! Ali sada, kad
stvari tako gledate, postavlja se pitanje ta je sa ostalim rtvama? ta je sa
ostalih pedeset est miliona stradalnika? I maju li oni ime, prezime, oca,
majku, dravu, naciju... Da li su oni samo nekakva kolateralna teta?
U nemakim ratnim logorima bilo je 5, 8 miliona zarobljenih Rusa. Njih 3, 3
miliona je umrlo od zime, bolesti, gladi... J o dvadeset sedam miliona ih je
poginulo u borbama protiv pripadnika Vermahta. No, oni, po svemu sudei,
nisu rtve vredne svetskog potovanja. Pa da li znate da je u Drugom
svetskom ratu poginulo vie Srba nego Amerikanaca, Britanaca i Francuza
zajedno!? Da li znate da je bitka za Staljingrad, koja je definitivno promenila
tok rata, trajala punih est meseci, a savezniko iskrcavanje u Normandiju
jedan jedini dan; u bici za Staljingrad poginulo je 790.000 Rusa i 850.000
Nemaca, a prilikom iskrcavanja saveznika u Normandiju 2. 500 saveznikih
vojnika i oko 7.000 Nemaca. Holivud je, naravno, na sebi svojstven nain
posle od iskrcavanja u Normandiji napravio spektakl o kome svi govore, a o
onih 1, 5 miliona Rusa i Nemaca moete da itate samo u istorijskim
udbenicima.
Ko to pekulie rtvama i istorijskim injenicama? Ko precenjuje jedne i
potcenjuje druge?! Zato se ne kae jasno da ruske rtve ine treinu svih
rtava Drugog svetskog rata ili, ako neko voli statistiku, da 80% Rusa
roenih 1923. nije doekalo Srenu Novu 1946. Jo neto, tek tako - da se
zna, prema podacima Vermahta 78% svih njihovih gubitaka u ljudstvu
nastali su tokom borbi sa Rusima. Prema istim, nemaki pedantnim
podacima, 84% vermahtovih snaga (3,3 miliona vojnika) se 1941. borilo na
Istonom frontu; 1942. broj se smanjuje na 3, 1 miliona, a 1943. na 2, 9
miliona. Poslednje godine borbi na Istonom frontu Nemci su angaovali 157
divizija sa ukupno 3,1 miliona vojnika i 46% celokupne avijacije. I ste te
godine broj nemakih divizija koje su se borile u Italiji, Francuskoj, Belgiji,
Holandiji, Finskoj i Danskoj nije preao cifru od 94.
- 795 -

Kad se govori o ruskim rtvama tokom Drugog svetskog rata onda nije
mogue nebiti patetian. Ovaj se oseaj neminovno pojaava kada sagledate
kako drugi sebe neosnovano uzdiu i promoviu. Tako, na primer, ako uzmete
da proitate istoriju amerike 7 peadijske divizije (7th I nfantry Division)
ostanete zadivljeni njenim uspesima. U njenim ratnim analima je zapisano
kako je uspeno, uz sadejstvo pripadnika 6-te kanadske peadijske divizije (6th
Canadian I nfantry Division), uestvovala u oslobaanju ostrva Kiska od
japanskog okupatora. No, kada u nekim drugim dokumentima pogledate
dogaaje vezane za osloboenje ovog ostrva ostanete zapanjeni. Naime, nakon
viemesenih priprema 15. avgusta 1943. godine 34. 426 amerikih i kanadskih
vojnika uestvovalo je u invaziji na ostrvo Kisk u Auleutskom arhipelagu
(izmeu Aljaske i Kamatke) kako bi ga oslobodila od Japanaca. Poetak ove
operacije poznate pod nazivom Operation Cottage (Operacija koliba) zapoela
je amerika avijacija tronedeljnim bombardovanjem ostrva nakon ega je
usledila invazija. Tokom iskrcavanja u nekontrolisanom pucanju amerikanci i
kanaani su se bukvalno meusobno poubijali njih 313 je izgubilo ivote.
Nakon dvodnevne pretrage ostrva generalmajor Albert Braun (Albert E.
Brown) je konstatovano da na njemu nema J apanaca niti bilo koga drugog ni
ivotinja!
Istoriju nepiu mrtvi ve oni koji su istorijske dogaaje preiveli i koji u
svojim deskripcijama ne zaostaju nimalo za baronom Minhauzenom
(Hieronymus von Mnchhausen). Moda je najbolji odgovor na pitanje zato se
o neemu ne pie, a o drugome ne govori dao Vinston eril kada je na
novinarsko pitanje ta misli kako e mesto imati u istoriji odgovorio: Istorija
e mi biti naklonjena. Na pitanje kako moe u to ta bude siguran lakonski je
odgovorio: Ja u je pisati.
Ako se ljudima ve brani, a brani im se, da dovode u sumnju broj jevrejskih
rtava u Drugom svetskom ratu, onda treba govoriti o onome to jo nije
zabranjeno. Nije danas - bie sutra. U tom kontekstu recimo da su glavni lovci
na J evreje po evropskim metropolama bili jevrejski kolaboracionisti - cionisti.
Mnogi uvari radnih logora, ili koncentracionih logora kako ih mnogi
nazivaju, su bili J evreji - cionisti. Da, bili su to Akenazi J evreji koji su to, na
alost, veliku alost, krajnje efikasno obavljali! Zato? Radili su to za novac
ali primarni cilj im je bila osveta prema Sefardima koji nisu eleli da prihvate
njihove ideje o nekakvom Erec Israelu. I danas, pola veka po okonanju
Drugog svetskog rata gotovo da je tabu tema govoriti o stradanji ma Sefarda i
onima koji su odgovorni za njihov progon. O Akenazima moda najbolje
govori vapaj Davida Sae (David Shasha), jednog od preivelih Sefardskih
Jevreja: Koliko dugo emo morati da prihvatamo predatorstvo i brutalni
rasizam AKENI ZMA koji se ogleda u zvaninim organima jevrejskog
sveta!? (How long must we accept the depredations and the brutal racism of
the ASHKENAZI M that is reflected by the official organs of the J ewish
world)!?
- 796 -

J evreji se, opte je poznato, dele u dve velike grupe - Sefarde i Akenaze.
Sefadi su poreklom iz panije, Afrike i sa Bliskog istoka, dok su Akenazi
poreklom iz centralne i istone Evrope. Oni se meusobno toliko razlikuju da
ak ne govore istim jezikom, neidu u iste sinagoge niti se sahranjuju na istim
grobljima. Antropolozi Henri Harpending (Henry C. Harpending) i Dordi
Kokran (Gregory M. Cochran) tvrde da je kod Akenaza zbog vievekovne
nametnute izolacije od fizikog rada mutirao gen za razvoj mozga. Kao
nusprodukt neobino visokih modanih funkcija, Akenazi su imali brojne
zabeleene genetske mutacije povezane s njihovim krvnim poreklom, kae
Harpending. Oni su jo od srednjeg veka optepoznati kao fiziki neradnici
koji iz svih situacija gledaju da izau linijom manjeg otpora ta god to bilo.
ta god to bilo - cionisti Akenazi su pokazali tokom Drugog svetskog rata.
No, nisu, naravno, samo Sefardi bili meta Akenazi cionista: mnogi su se
estiti Akenazi, inae anticionistiki raspoloeni, sa svojom Sefardskom
braom izmeu 1939. i 1941. spasavali od prisilnog teranja u radne logore i
druge vidove progona beanjem u Rusiju. U amerikom asopisu Collier' s
Weekly od 9. juna 1945. objavljen je lanak Frajling Fostera (Freiling Foster)
u kome se dokumentovano navodi da je dva miliona Jevreja, graana evropskih
drava, izmeu 1939. i 1941. spas od progona i tamnienja nalo u
komunistikoj Rusiji; kasnija dokumentacija SSSR-a e pokazati da je broj
J evreja koji su u ovom periodu uli u Rusiju zapravo 1.550.000 i da su svi
evakuisani na bezbedno nakon to su otpoele ratne operaciji; tanost ovih
podataka potvrdio je 30. oktobra 1946. i Luj Levin (Louis Levine), predsednik
Amerikog jevrejskog saveta za izbeglice u Rusiji: Ve prvih dana napada
Nemake na Rusiju svi Jevreji su iz zapadnih oblasti prebaeni na istoni deo
Urala gde su doekali kraj rata. Skoro dva miliona J evreja je tada spaeno.
U svojoj knjizi o suenju Adolfu Ajhmanu knjievnica Hana Arend (Hannah
Arendt) pie:
Ta uloga jevrejskih voa u satiranju sopstvenog naroda za Jevreje
nesumnjivo predstavlja najmranije poglavlje cele te mrane prie. U
Amsterdamu kao i u Varavi, u Berlinu kao i Budimpeti Nemci su mogli
verovati jevrejskim saradnicima da e sastaviti spiskove ljudi i njihove
imovine, da e obezbediti posebne policijske jedinice koje e pomoi u
hvatanju i ukrcavanju Jevreja. . . Centralni jevrejski savet u Budimpeti je ak
tampao i proglas u kome je obavetavao svoje sugraane da je njima dato
pravo neogranienog raspolaganja celokupnom jevrejskim duhovnim i
materijalnim bogatstvom i itavim jevrejskim ljudstvom. Oni su delili trake sa
utom zvezdom i mi jo i danas moemo da osetimo koliko su uivali u
novosteenoj moi. . . Likovi jevrejskih prvaka iz nacistikog perioda dobro su
nam poznati. Kreu se od aima Rumkovskog (Chaima Rumkowskog), glavnog
jevrejskog stareine iz Loa, koji je ak izdavao banknote sa svojim potpisom i
marke sa svojim likom; preko Lea Beka (Lea Becka), uglaenog i
- 797 -

visokoobrazovanog; Adama ernjakova (Adama Czerniakowa), ininjera i
predsednika varavskog saveta; Elizara Grinbauma (Eliezer Greenbaum), sina
cionistikog voe Jicaka Grinbauma (Yitzchak Greenbaum). . . U logoru
Terezijentat transportne liste su iskljuivo sastavljali lanovi jevrejskog
saveta. . . Glavni ovek zaduen za emigraciju Jevreja u Berlinu je bio Pol
Eptajn (Paul Eppsteina), a taj posao u Beu je obavljao rabin Benjamin
Murmeltajn (Benjamin Murmelstein). . . Cela istina je da su postojale jevrejske
zajednice, kao i jevrejske stranke i dobrotvorne organizacije i na lokalnom i
na meunarodnom nivou. Gde god je bilo Jevreja postojale su i priznate
jevrejske voe, i to vostvo je, skoro bez izuzetka, na neki nain, iz nekog
razloga saraivalo sa nacistima. . . Jedan dostojanstveni ortodoksni jevrej Pin
Fredig (Pinchas Freudige), lan jevrejskog saveta u Budimpeti tokom Drugog
svetskog rata, na suenju Ajhmanu je izjavio da se polovina od etiri i po ili
est miliona Jevreja koji su stradali u ratu moglo spasiti da nisu sledili
instrukcije jevrejskih saveta. . . Prema pouzdanim podacima holandskog
Dravnog instituta za ratnu dokumentaciju i izjavama dr Loe de Jonga svih
103. 000 holandskih Jevreja je deportovano u Poljsku uz saradnju jevrejskog
saveta. . . Da bi se reile svojih jevrejskih graana evropske zemlje su plaale
Nemcima samo da ih odvezu u neki od logora. Nemci nisu traili niti su plenili
jevrejsku imovinu. Trebala im je radna snaga, a evropske zemlje su proganjale
i hapsile Jevreje, a potom plaale Nemcima trokove njihove deportacije.
Slovaka je trebalo da plati izmeu 300 i 350 rajhsmaraka za transport svakog
Jevreja, Hrvatska samo 30, Francuska 700, Belgija 250 i td. Krajem rata
Nemci su traili da im se transportni trokove plaaju u dobrima koja su im
sve vie falila...
Moda je, u ovoj prii o jevrejima protiv jevreja, dovoljno ilustrativan
primer jednog od lidera grkih jevreja Sabi Saltiel (Saby Saltiel) koji ne da se
stavio na stranu Nemaca ve je, na kraju, postao veim Nemcem od najveeg
arijevca. Grci nisu eleli da imaju nikakve veze sa deportovanje J evreja pa su
sve poslove oko njihovog okupljanja i deportovanja na sebe preuzeli Akenazi
lideri jevrejske zajednice na elo kojih se, kao predsedavajui Judenrte-a,
stavio Saltiel. Prvi, a pokazee se i najvaniji, posao koji je Judenrte
(jevrejski savet) preduzeo bilo je osnivanje jevrejske policije - Judenpolizei.
Sve J evreje, uglavnom sefarde, irom Grke su oni popisali, zatvorili u
privremene logore, a potom deportovali u Poljsku gde su ih doekivali
zloglasni efovi varavske jevrejske policije J ozef erinski (J ozef Szenkman
Szerynski) i J akob Lejkin (J akob Lejkin). Materijalne vrednosti ovih traginih
jevrejskih graana Grke su konfiskovali pripadnici jevrejske policije, a
njihov osniva i ef solunski rabin dr Korc (Zvi Koretz) je tokom 1944. slovio
za jednog od imunijih graana Grke.
I sada, kada sve to znamo, neminovno nam se namee pitanje: ta se sa
ovakvim kolaboracionistima, a bilo ih je na desetine hiljada, dogaalo nakon
Rata? Evo primera i odgovora: J edan od najzloglasnijih pripadnika
- 798 -

Judenpolizei u Poljskoj u mestu Bdzin je bio Hir Birnblat (Hirsch
Birenblatt). Po okonanju Rata otiao je u Palestinu i postao dirigent I zraelske
opere. Kada su do okrunog suda u Tel Avivu doprli neoborivi dokazi o
njegovom kolaboracionistikom odnosu sa Nemcima 14. novembra 1962.
osuen je, po dvanaest taki optunice, na 5 godina zatvora. No, odmah potom
Vrhovni sud u J erusalimu (Beit HaMishpat HaElyon), jednoglasnom odlukom,
ga je oslobodio bilo kakve odgovornost ime je praktino izvrena abolicija
svih jevrejskih kvislinga. I nteresantno je i to da Birnblata nije osudio ni jedan
verski sud Halakha, niti je o njegovoj odgovornosti progovorio, po osnovi i
jedne od 613 zapovedi, i jedan rabin. J evreji cionisti ne mogu, izgleda,
odgvarati za uase kroz koji je proao jevrejski narod, a za koji su oni i te
kako odgovorni.
Cioniosta, predsednik Komiteta za spas evropskih J evreja i jedan od onih
koji se nikada nije protivio postojanju i delovanju Judenrte i Judenpolizei
J icak Grinbaum (Y itzchak Greenbaum) je 1943. u svom govoru o jevrejskoj
dijaspori izjavio:
Za potrebe spaavanja nae ugroene brae moramo prikupiti sve svoje
snage i moi. Ali, kada se postavi dilema izmeu njihovog spaavanja i
stvaranja nove drave jevrejskog naroda ja se, bez i trunke dileme, odluujem
za novu dravu. to se vie govori o ubijanju i klanju naeg naroda to su nae
anse za uspostavljanje nove domovine vee. Ako bi nam se danas i ukazala
mogunost da im pomognemo mi to nebismo uinili. Ne. Ne i ne!
U svom dopisu jerusalimskom asopisu Kol Hair od 19. maja 1989. jedan od
najpoznatijih logoraa koji je uspeo da preivi pune etiri godine torture po
logorima u Poljskoj istie:
Nemogu se sloiti sa miljenjem Haima Barama da je obrazovni sistem
Izraela uspeo da usadi deci svest o holokaustu. Tu se neradi o svesti o
holokaustu ve o usaivanju mita o njemu, odnosno, da budem precizniji, tu se
radi o falsifikovanju enjinica o holokaustu. Kao to znate poluistine su uvek
opasnije od istih lai, a ovde upravo govorimo o tome.
Kao neko ko je preiveo holokaust, prvo u Varavi, a potom u Bergen-
Belsenu, dau vam primere koji e vam ukazati na nepoznavanje onogo ta se
stvarno tamo dogaalo. U Varavskom getu, ak i tokom prvog masovnog
istrebljenja logoraa (od juna do oktobra 1943. ), bilo je teko videti i jednog
jedinog nemakog vojnika. Gotovo celokupan administrativni deo posla, a
potom i transport stotine hiljada Jevreja u smrt su obavili jevrejski
kolaboracionisti. Pre nego to je u Varavskom getu dolo do pobune
zatvorenici su prvo morali da likvidiraju svoje jevrejske izdajnike policajce i
uvare Geta. Sve dok oni nisu bili likvidirani o pobuni se nije moglo ni
razmiljati. Svi zatvorenici Varavskog geta su vie strahovali od jevrejskih
- 799 -

kolaboracionista nego od Nemaca. Svi zatvorenici Varavskog geta su vie
mrzeli jevrejske kolaboracioniste nego Nemce. Svako jevrejsko dete smo uili
da, ako se ikada nae u nekoj prostoriji sa vie vrata i ako pomisli da moe da
pobegne, da to ini beei ka vratima na kojima se nalazi nemaki vojnik, a
tek potom neki od ukrajinskih uvara. Uili smo ih da nikad ne pokuavaju da
pobegnu kroz vrata koja uvaju jevrejski kolaboracionisti.
Jedno od mojih najupeatljivijih seanja, i pored svih strahota holokausta,
odnosi se na dan kada su zatvorenici (februara 1943. ) uspeli da ubiju jednog
omraenog jevrejskog kolaboracionistu. Seam se da smo deca i ja tada
zapevali i zaigrali. Ovoga se neseam sa aljenjem. Naprotiv.
O muzejskim postavkama i onome to se govori u Vad Yashemu (dravni
muzej o holokaustu u Jerusalimu) ne elim ni da govorim. Neelim to ni da
komentariem jer je vredno samo prezira. Da bar malo znamo o onome to se
deavalo tokom holokausta (slagali se ili ne oko toga) sada bismo mogli dobro
da shvatimo zato Palestinci vie vole da ubiju svoj e izdajnike nego bilo koga
drugoga.
Moje potovanje

Ameriki pisac Don Sek (John Sack) ukazuje na malo poznatu injenicu da
nakon to je logor Bergen-Belsen osloboen 1945. i stavljen pod komandu VIII
britanskog korpusa (VI I I Corps) vie od 13.000 logoraa u narednih par meseci
umrlo zbog neuhranjenosti i nedostatka lekova. Isto se, podsea Sek, dogodilo
i sa 2.500 logoraa iz Dahaua (Arbeitslager Dachau) koji su aprila 1945.
oslobodili pripadnici amerike 42 i 45 peadijske divizije (42th and 45th
I nfantry Division). I stina, Amerikanci nisu dozvolili da samo 2.500 logaraa
umre ve su pobili i 520 nemakih vojnika koji su uvali Dahau i koji su logor
predali bez borbe. O ovoj sramnoj egzekuciji razoruanih nemakih vojnika
poznatoj kao Dachauer Hefte ameriki predsednik Dvajt Ajzenhauer (Dwight
David "I ke" Eisenhower) je izdao communiqu u kome je samo konstatovao da
je 300 pripadnika Vermahta efikasno neutralisano! Govorei o optepoznatoj
injenici da u ratu nema nevinih Sek ipak ukazuje na sramotu koju sa sobom
nose kolaboracionisti svih vrsta. U svojoj knjizi Oko za Oko (Eye for an Eye)
on se posebno osvre na suodgovornost jevrejskih nacistikih pomagaa:
Jevrejski kolaboracionisti su se organizovali u svojevrsne policijske
formacije kako bi to efikasnije pomogli Nemcima. Njihove policijske
formacije su nazivane Judische Ordnungsdienst. Najbrojnije su bile one u
Varavskom getu koje su brojale ak 2500 ljudi, u Lou 1200, u Lavovu preko
500...
- 800 -

U najpoznatijoj CBS-ovoj prime-time televi zijskoj emisiji 60 Minutes 24.
oktobra 1993, komentariui dokumentarni film Runa strana slobode (The
Ugly Side of Freedom), istaknuti jevrejski intelektualac i novinar Morli efer
(Morley Safer), dvanaest puta dobitnik Emi nagrade i francuskog priznanja
Lordre des Arts et des Lettres, je naglasio:
Jasno je da su nemake trupe u Ukraini doekane kao oslobodioci, a jasno
je i da su postupanja Ukrajinaca prema Jevrejima bila svirepija od nemakih.
Jasno je da su vojnici Vermahta bili srdano doekani i u Hrvatskoj, Sloveniji,
Maarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Nemci, definitivno, nisu bili niti su mogli da
budu sami odgovorni za sve ono za ta se optuuju.

Jevrejske suze

Po okonanju ratnih dejstava u Evropi i potpisivanju poraza nemake vojske
8. odnosno 9. maja predsednik SAD Hari Truman, premijer Britanije Vinston
eril i generalni sekretar KPSS-a Josif Visarionovi su se jula 1945. sastali u
Potsdamu (Potsdamer Konferenz). Cilj sastanka je bio da se postigne konaan
dogovor o sudbini Nemake drave i utanae detalji okonanja rata sa
Japanom: Nemaka je podeljena na dve drave - Zapadnu i Istonu, a na Japan
je avgusta 1945. Amerika bacila dve atomske bombe.
Samo par meseci nakon Potsdamske konferencije aim Vajzman (Chaim
Weizman) je ispred Svetske cionistike organizacije ( )
uputio zahtev vladama SAD, Britanije, Francuske i Rusije da osiguraju nain
da Nemaka i Nemci plate obeteenje, nadoknade i restituciju svim
Jevrejima iz Nemake. Staljin je ove zahteve odmah odbio, ali su ih zato
amerika i britanska vlada podrale - bez rezerve. J evreji su 1951. godine
osnovali specijalnu Agenciju za potraivanje jevrejskih materijalnih dobara od
Nemake (Conference on Jewish Material Claims Against Germany, Inc,
odnosno ). Agencija e, odmah po osnivanju, a osnovana je i
registrovana kao preduzee - business venture, preuzeti sve poslove oko
registracije oteenih Jevreja, popunjavanje njihovih zahtevnih formulara,
utvrivanja visine odtete i sl. Zapadnu Nemaku su Britanci i Amerikanci
primorali 10. septembra 1952. da potpie Luxemburger Abkommen, sporazum
sa novoosnovanom jevrejskom dravom I zrael i Agencijom za potraivanja.
Nemaki narod je tako bio prisiljen da plati nadnice jevrejskim robovima
koji su tokom rata radili u Arbeitslager radnim logorima, nadoknadi vrednost
njihove ukradene imovine i isplati obeteenja za ubijene Jevreje u radnim
logorima. Odmah po potpisivanju Luxemburger Abkommen-a J evreji su
ispostavili svoj raun: 3. 000$ za svakog preivelog logoraa ukupno 1,5
- 801 -

milijardi dolara i jo est milijardi dolara za jevrejsku imovinu i ubijene
logorae. Pored toga, veina od 500. 000 logoraa koji su, prema podacima
Svetske cionistike organizacije, preiveli sve strahote radnih logora, a proveli
u njima due od est meseci, dobili su nemake dravne penzije; poetkom
2006. ove su penzije iznosile 500. Osim J evreja ni jedna druga dava, ni
jedna druga nacija i ni jedna druga rasa nije traila od Nemake da joj na ovaj
nain kompenzira. . . .
Nemaka je, u vreme ispostave jevrejskog rauna, bila gotovo potpuno
devastirana drava, a situacija je bila gora nego 1918-te jer su amerikanci ve
od 8. maja 1945. otpoeli sa politikom deindustrijalizacije Nemake, a prema
planu danas poznatom kao Morgenthau Plan. I pored svega toga amerike i
britanske okupacione trupe su, kako bi Luxemburger Abkommen bio pravno
mogu, Nemakoj nametnule usvajanje Zakona o restituciji
(Bundesergnzungsgesetz zur Entschdigung fr Opfer der
nationalsozialistischen Verfolgung BErG) od 18. septembra 1953. Tri godine
kasnije (29. juni 1956) Zakon o restituciji je proiren i postao je poznat kao
Bundesgesetz zur Entschdigung fr Opfer der nationalsozialistischen
Verfolgung - BEG, a skrojen je prvenstveno po meri J evreja to se vidi i z l. 1
koji je propisivao da pravo na odtetu imaju samo osobe koje su proganjane
zbog rasne pripadnosti, verskih ili politikih opredeljenja. Po ovom zakonu
pripadnici raznih pokreta otpora su bili iskljueni iz odtete, jer su se borili
protiv nemakog okupatora, a ne protiv nacistikog sistema kao takvog!
J evreji se nikada nisu oruano borili protiv Vermahta, ali su zato uvek bili
protiv nemake drave pa su se tako, po ovim zakonima, samo oni
kvalifikovali da trae direktnu odtetu. Svi drugi, oni koji su ratovali protiv
Vermahta i njegovih saveznika, su to pravo mogli da ostvare kroz proces
ratnih reparacija. Nemci nisu imali izbora, a niko ih nije ni pitao; uspeli su za
dvanaest godina, kako su Luxemburger Abkommen i zakoni nalagali, da isplate
sva jevrejska potraivanja. Nemaki premijer Konrad Adenauer je u svojoj
autobiografiji na sto etrdeset i drugoj stranici zapisao:
Na Londonskoj konferenciji mi je definitivno bilo jasno da meunarodni
bankari nee dozvoliti da Nemaka dobije meunarodne kredite ukoliko ne
udovolji jevrejskim zahtevima. Ukoliko je nemaka elela da dobije povoljne
bankarske kredite morala je da prihvati jevrejske zahteve.
No, Adenaueru nije samo to-ta postalo jasno ve je to-ta poeo i da
govori. Ukazujui kako se Jevreji nikada i nigde, kao to je to bio sluaj sa
ostalim evropskim narodima, nisu suprotstavljali Vermahtu on ukazuje na
injenicu da su, s druge strane, i te kako u panskom graanskom ratu borili u
korist komunistikih i anarhistikih snaga. Po prvi put Adenauer javnosti
obelodanjuje podatke prema kojima su ak 26% svih republikanski snaga
sainjavali Jevreji koji su, u isto vreme, drali i polovinu njihovih komandnih
funkcija. Prema do tada nepoznatim podacima 100% svih republikanskih
- 802 -

dobrovoljaca iz Rumunije su bili Jevreji, a oni su sainjavali i 47% poljskih
dobrovoljaca, 38% amerikih, 22% engleskih, 17% francuskih. . . Jevreji su, za
razliku od svih drugih dobrovoljaca, imali svoje novine, radio stanicu, posebne
komunikacione sisteme.
I ako je javnost sa interesovanjem primala informacije koje je Adenauer
iznosio pravi ok je usledio tek nakon to je on objavio podatke o tome kako
su panski republikanci pokrali 94% panskih dravnih rezervi zlata (635
tona). Direktno povezivanje jevrejskih dobrvoljaca iz panskog graanskog
rata sa kraom zlata okirala je svetsku javnost. Otkrivanje podataka o krai
zlata, ukljuujui zlato Acteka i Maja, i predaji Parizu, a Moskvi
omoguilo je, mnogima, da razloge onoga to se dogaalo u paniji sagledaju
i iz drugog ugla. Potvrdivi da su dva kljuna oveka u operaciji iznoenja
zlata iz panije bila dva J evrejina: francuski premijer Leon Blum (Andr Lon
Blum) i ruski ambasador u Madridu Marsel Rozenberg (
) Konrad Adenauer je najavio objavljivanje spiska imena svih
uesnika i nazive svih banaka ove, nakon krae carskog blaga u Rusiji 1917,
najvee pljake na svetu no - nije odrao svoje obeanje.
Jo vei ok javnost je doivela nakon to je Adenauer objavio da su
Amerikanci od 8. maja do 6. avgusta 1945. ubili vie pripadnika Vermahta koji
su poloili svoje oruje i bili u statusu ratnih zarobljenika nego to su ubili
civila u Hirimi i Nagasakiju zajedno. Kako nebi ostao nedoreen Adenauer je
optuio Amerikance da su izmeu 8. maja i 31. decembra 1945. ubili 1,7
miliona nemakih vojnih zarobljenika to je, prema njemu, znatno vei broj od
broja poginulih pripadnika Vermahta u sukobima koje su oni vodili protiv
Britanaca, Francuza i Amerikanca od 1. septembar 1939. do 8. maja 1945.
Adenauer je obeao objavljivanje kompletnog spiska 200 amerikih logora u
kojima se odvijala poslednja drama razoruanih nemakih vojnika. ta vie,
obeao je i spisak visokih amerkih oficira odgovornih za ovakvu politiku
nije odrao svoje obeanje.
Na Adenauera koji se iskreno borio protiv nerazumnih jevrejskih zahteva za
obeteenjem je 27. marta 1952 izvren atentat. Policijska istraga je ubrzo
otkrila da su atentatori, njih petorica, bili pripadnici jevrejskih teroristikih
organizacija Herut () i I rgun ( ). Prvoosumnjieni Elajza Sud (Eliezer
Sudit) je tokom istranog postupka priznao svoju krivicu i kao organizatora
imenovao Menahema Begina (Menachem Wolfowicz Begin). No, i pored svih
dokaza, i pored insistiranja tuioca osumnjieni su, zahvaljujui amerikancima
i britancima, bili puteni da se vrate u I zrael. Menahem Begin je 1977. postao
premijer I zraela, a godinu dana kasnije je primio Nobelovu nagradu za mir!
Adenauer je umro 19. aprila 1967, a po reima njegove erke poslednje rei
su mu bile: Da jitt et nix zo kriesche nemamo za im da plaemo.
- 803 -

U ime Agencije za potraivanja Luxemburg Abkommen je potpisao poljski
jevrejin Nahum Goldmann ( ) koji je tada bio i predsednik
J evrejskog svetskog kongresa. Za razliku od premijera Adenauera Goldman se
rado seao dana kada je potpisao sporazum sa nemakom dravom; u
autobiografiji pie:
Moji pregovori sa kancelarom Adenauerom i njegovim saradnicima i
potpisivanje Luxemburg Abkommen predstavljaju krunu mog politikog
delovanja... Ovo tim pre to u meunarodnom pravu nigde nije bilo uporita
naim zahtevima.
Za svoje zasluge Goldman e 1956. biti izabran i za predsednika Svetske
cionistike organizacije. Govorei o veliini i znaaju nemakih plaanja
jevrejski istoriar Valter Laker (Walter Laqueur) kae:
Nemaki brodovi su redovno dopremali u luku Haifa industrijske maine. . .
1965. godine sve to je postojalo u Izraelu izgraeno je nemakim novcem. . .
Najvei poduhvat je bila izgradnja 280 km dugog cevovoda (2, 5 metara u
preniku) za navodnjavanje pustinje Nagev....
No, ono to Konrad Adenauer nije znao je da jevrejska tuga nema granica i
da e stoga Naum Goldman i njegova Agencija za potrivanja nastaviti da
tuguju i proiruju svoje zahteve: Jevreji e od Nemaca zahtevati, a Britanci i
Amerikanci ih primorati, da isplate obeteenja svakom Jevrejinu koji je bio u
radnom logoru, getu, zatvoru (bez obzira na razloge; mogli su da budu
silovatelji, lopovi, ubice. . . ), kunom pritvoru ili je prosto bio u begstvu od
Nemaca. Prema zvaninim podacima nemake vlade od januara 2000. godine
zahteve za obeteenje podnelo je 4. 384. 138 Jevreja, a pravo na nadoknadu
ostvarilo 2. 014. 142; nemaka drava im je od oktobra 1953. pa do decembra
1980. isplatila 56, 7 milijardi maraka, a ukupno isplaena suma do kraja 2000.
iznosi 103. 940. 000, 00 nemakih maraka. Kako su se nakon ujedinjenja
Nemake jevrejski zahtevi proirili Bundestag (nemaki parlament) je
procenio da e Nemaka do 2020 morati Jevrejima da plati jo najmanje 20
milijardi dolara.
Kada je nemakom narodu predoena cifra od 4. 384. 138 jevrejskih zahteva
za obeteenjem dolo je do prave male revolucije. Nemaki graani nisu
osporavali obavezu plaanja obeteenja ili visinu pojedinanih isplata ve
sam broj zahteva koji je, sam po sebi, negirao tvrdnju da su Nemci odgovorni
za smrt 6. 000. 000 Jevreja. No, kako je u Nemakoj odmah nakon Drugog
svetskog rata donet zakon da se ne moe i ne sme dovoditi u sumnju broj
jevrejskih rtava svi oni koji su pokrenuli ovo pitanje su bili sudski
procesuirani. Do sada je vie desetina hiljada ljudi osueno po ovom
Volksverhetzung zakonu koji, u isto vreme, oslobaa sudove obaveze da
obrazlau svoje presude jer je dovoljno samo da se kae da je okrivljeni irio
- 804 -

Sprache des Hasses govor mrnje.
No, ne plaaju samo Nemci obeteenja Jevrejima. Poetkom devedesetih
godina XX veka vajcarske banke su zavrile kompjuterizaciju svog poslovanja
i tada je otkriveno da jedan broj bankarskih naloga sa oko 45 miliona
avajcarskih franaka miruje od 1939. godine. Nakon detaljne kontrole utvreno
je da su vlasnici ovih naloga Jevreji koje je bilo nemogue kontaktirati niti
pronai njihove naslednike. O svemu su obavetene mogue zainteresovane
jevrejske organizacije ali nakon godinu dana utanja vajcarske banke su
odluile da pomenutu sumu uplate na raun Crvenog krsta. Meutim, poetkom
1995. godine Edgar Bromfman (Edgar Bronfman), predsednik Svetskog
Kongresa Jevreja i sin najpoznatijeg kanadskog krijumara alkohola i zelenaa
Sema Bromfmana (Samuel Bronfman) i Avram Burg (Abraham Burg), rastua
zvezda cionistikog pokreta i portparol Kneseta doli su u Vilar (Chalet
Royalp Hotel & Spa, Villars-sur-Ollon), malo vajcarsko mesto u Alpima, na
sastanak sa predstavnicima vajcarske bankarske korporacije (Schweizerischer
Bankverein). Svoje vajcarske sagovornike su odmah optuili za saradnju sa
nacistikom Nemakom i prikrivanje 1, 5 milijardi dolara koje su postradali
Jevreji navodno uvali kod njih pre Drugog svetskog rata. Bromfman i Burg su
zahtevali da se novac isplati odmah bez ikakvih spiskova potraivanja nata
bankari nisu pristali. Na kraju, dogovoreno je da se oformi komisija koja e
celu stvar ispitati pri emu e vajcarske banke snositi sve trokove
odravanja sednica i honorara. Komisija je brojala oko stotinu lanova od
kojih su 2/3 bili J evreji, a u roku od tri godine odrano je osamnaest sastanaka
u najluksuznijim hotelima Londona, Njujorka, Rima i J erusalima. Po osnovu
trokova priprema i odravanja sednica vajcarske banke su morale da izdvoje
preko 30 miliona dolara. Na kraju, iako jevrejske optube nisu bile zasnovane
na injenicama vajcarci su prihvatili , nakon otrih pritisaka amerikog
predsednika Bila Klintona i nakon to je 29. januara 1997. godine
gradonaelnik Njujorka ulijani (Rudolph William Louis "Rudy" Giuliani)
najavio opteameriki bojkot vajcarskih banaka, da izvesnom broju J evreja
plate obeteenja po sasvim drugom osnovu.
Uvek spremna za ispostavu rauna Agencija za potraivanja je 23. januara
1999. potpisala ugovor sa nekoliko vajcarskih banaka u kojima je tokom
Drugog svetskog rata nemaka drava imala deponovan novac i zlato. Kako
nije bilo dokaza o bilo kakvom nezakonitom poslovanju vajcarskih banaka
niti o postojanju bilo kakvog jevrejskog novca, osim pomenutih 45 miliona
franaka, Agencija je jednostavno konstatovala da su vajcarske banke samim
inom prihvatanja dijaloga sa Bromfmanom i Burgom priznale svoju optu
krivicu i da, shodno toj injenici, treba da plate obeteenje od 3. 625$ svakom
J evrejinu kome je vajcarska tokom rata uskratila pravo ulaska i 725$ svakom
J evrejinu koji je bio primljen u vajcarsku ali se sa njim nije adekvatno
postupalo. Takoe, banke su morale da isplate odtetu i svim Jevrejima koji su
radili u vajcarskoj ali nisu navodno bili adekvatno plaeni; ukupno isplaena
- 805 -

suma koju su banke do 2006. isplatile Agenciji je 14.879.000$, a to je duplo
manja suma od one koje su potroile na trokove zasedanja Komisije koja nije
utvrdila nita.
Svoju tugu i alost za jevrejskim stradalnicima tokom Drugog svetskog rata
Agencija e eleti da podeli i sa: Deutsche Bank AG, Siemens AG, Bayerische
Motoren Werke AG (BMW), Volkswagen AG, Adam Opel GmbH, Karstadt
Quelle..... Sve ove firme su morale da plate Agenciji za rad J evreja koji su
radili u njihovim pogonima tokom rata.
Nakon to se raspao SSSR i Nemaka ujedinila Agencija je odmah podnela
zahtev za povraaj svih nepokretnosti na teritoriji bive Istone Nemake, a
pre svega Leipziger Platz. Najinteresantnija stvar vezana za Agenciju za
potraivanja je injenica da ona posluje kao svako drugo preduzee ali da je u
SAD izuzeta iz poreskog sistema po taki 501 (c)(4) Poreskog zakona. Krajem
2005. godine, prema njujorkoj oditorskoj kui Ernst & Young, Agencija je
raspolagala nepokretnostima i akcijama u vrednosti od oko milijardu dolara;
plata prvog oveka Agencije je 437. 811$.
Izmiljanje novih zahteva za obeteem Jevreja koji su na bilo koji nain i u
bilo kojoj dravi Evrope ili ostatku sveta doiveli neku nepravdu gotovo da
nema kraja. Tako je u Terezinu, eka od 26. do 30. juna 2009. odrana
Konferencija o imovini iz vremena holokausta gde je dogovoreno da sve
evropske drave imaju vratiti J evrejima celokupnu njihovu imovinu koja im je
oduzeta i to neovisno po kom osnovu! J evrejski predstavnici su bili jedinstveni
u zahtevu da se Jevreji imaju obeteti ne samo u sluajevima nacistikog
progona ve i u svim drugim sluajevima u kojima im je neka od evropskih
drava oduzimala ili plemina imovinu. U tom kontekstu je posebno
apostrofirano da nekada komunistike drave koje nisu kroz proces
denacionalizacije i restitucij e vratili svojim graanima nekada im oduzetu
imovinu kroz proces konfiskacije, sekvestacije ili prinudne prodaje istu imaju
vratiti J evrejima. O kom broju oteenih Jevreja se radi prisutne predstavnike
46 drava je odmah informisao zastupnik Agencije istiui da su to svi Jevreji
koji su iveli u Evropi od 1933. do 1945. i da se imovina ima vratiti ili ivim
vlasnicima ili njihovim naslednicima ili sledbenicima. Na pitanje koliko je
ivih J evreja iz tog perioda u ime Agencije je odgovoreno: In the 64 years
since the end of the Holocaust, the number of Nazi victims worldwide has
declined and continues to decline as part of the human condition. Currently, it
is estimated that there are approximately 600, 000 Jewish victims of Nazi
persecution. (Tokom proteklih 64 godina od okonanja Holokausta, broj ivih
nacistikih rtava se smanjio i nastavlja da se smanjuje kao posledica bioloke
neminovnosti.Trenutno procenjujemo da ima oko 600. 000 jevrejskih rtava
nacistikog terora).
Kako se Jewish media complex (jvrejski medijski kompleks) u SAD, Britaniji
- 806 -

i svim ostalim dravama tzv. zapadne demokratije pretvara u Jewish
persecution complex (jevrejski kazneni kompleks) vidi se na primeru hrvatske
knjievnice i novinarke Vedrane Rudan. Komentariui 16. januara 2009. na
TV Nova stradanja Arapa u Palestini Rudanova je izjavila: Dim iz Auvica je
vean, a dim iznad Gaze je pikin dim. Nakon ovoga Rudanova je odmah
prozvana zbog govra mrnje od strane J evrejske opti ne u Zagrebu, stavljena
na listu sumnjivih amrikog State Department -a, a urednitvo TV Nove joj je
dalo otkaz. Komentariui svoj otkaz, a prvensteno njegov uzrok, Rudanova je
izjavila: Pojedini Jevreji misle da im holokaust moe biti alibi za sve zloine
koje vre trenutno nad Palestincima. Mislim da ne postoji vena rtva sa
velikim , kao to ne postoji ni veni zloinac sa velikim Z. Mene uasava
injenica da mogu na ulici rei slobodno da su vajcarci govna i svi e za
mene rei da sam prostakua, ali ako kaem J evreji su govna svi e za mene
rei da sam uinila zloin, jer je njih holokaust trajno definisao kao svece i
rtvu. J evreji su trajna rtva zato jer imaju novaca da plate taj status. Oni
ubijaju Palestince jer imaju lovu i jer im Amerika prua pomo Ponaaju se
kao Hitler jer oni definitivno misle da su ubermansch, nadljudi.
Koliko je Rudenova u pravu govori i detalj da je 2000-te u I zraelu zabranjen
za upotrebu i svaku distribuciju udebenik za srednje kole u kome je pisalo
kako su Cigani tokom Drugom svetskog rata, u procentualnom smislu, bili
podjednako veliki stradalnici kao i J evreji. I zraelska vlada ( ) je
odbila svaku mogunost da prihvati, nezavisno od istorijskih podataka, da bilo
ko moe biti podjednak u stradanju kao to su to, po njenom shvatanju, bili
J evreji. Upitan da prokomentarie genocid koji su Turci poinili nad
Jermenima tokom Prvog svetskog rata (1, 5 milona ubijenih) i injenicu da
dvadeset jedna drava ovo smatra prvim genocidom u savremenoj istoriji
premijer I zraela imon Peres ( ) je izjavio: To su neosnovane
optuebe! Na ponovljeno pitanje i konstataciju da je istaknuti jevrejski
istoriar Bendamin Vajteker (Benjamin Whitaker) u svom minucioznom
izvetaju o genocidu u XX veku (Whitaker Report) nedvosmisleno genocid nad
Jermenima naveo kao prvi i, mogue, najstranijim zloinom sa ime se u
celosti sloila i pod-komisija UN za Spreavanje diskriminacije i zatitu
manjina (Sub-Commission on Prevention of Discrimination and Protection of
Minorities) Peres je izjavio kako taj navodni genocid nije osuen od strane UN
pri emu je, bez i malo stida i srama, propustio da kae kako su ve
pripremljeno usvajanje rezolucije spreili Turska i Izrael. Nakon to su ga
novinarili podsetili i na pisanje jevrejskog knjievnika Davida Morisona
(David Morrison) koji u svojoj knjizi Heroes, Antiheroes And The Holocaust
(Heroji, antiheroji i holokaust), bez i trunke rezerve, konstatuje da ima i
previe dokaza da je maskr nad J ermenima planirani genocid Peres se okrenuo
i napustio konferenciju za tampu.
Zato bi se J evreji toliko uzrujavali i deranirali oko poricanja genocida nad
Jermenima moe biti udno samo na prvi pogled. Na drugi pogled njihova
- 807 -

uznemirenost i arogantnost po ovom pitanju su vie nego jasni: J evreji su,
zajedno sa Turcima, uestvovali u ubijanju 1, 5 miliona Jermena. Bio je to
nevieni pir obesti ostraenih nad nemonima. Bio je to genocid u ijem su
osmiljavanju, planiranju i sprovoenju uestvovali J evreji koji su, vie od
Turaka, radili na njegovom prikrivanju. Plan za unitenje J ermena osmisli su
Mladoturci (J n Trkler) tokom avgusta 1910. i oktobra 1911. na sastancima
svog Osmanlijskog komiteta (Osman Cemiyeti) u seditu Grand Orient loge u
Solunu kojom prilikom se za njihovu bezbednost starao Emanuel Karaso
(Emanuel Karasu), pravnik i istaknuti pripadnik solunske jevrejske zajednice.
Sve trokove koje su tom priliko nainili Jn Trkler pokrio je Rafik Bej
(Rafik Bey), agent Edmunda Rotilda (Edmond J ames de Rothschild). O ovim
sastancima kojima su prisustvovali i Vladimir abotinski (

) i Aleksandar Parvus (

) se gotovo nita nije znalo sve do 1929. kada je turski pisac Mevlin
Rifat (Mevlan Z. Rifat) objavio knjigu Unutranji krugovi otomanske
revolucije u kojoj dokumentovano pie o planu za unitenje J ermena od strane
Mladoturaka. Mevlin Rifat ne proputa da dokumentuje injenicu kako su
najistaknutije pozicije meu Mladoturcima imali J evreji i kako je upravo jedan
od njih Mustafa Kemal (Mustafa Kemal Atatrk) kasnije postao i prvim
predsednikom Turske.
I nteresantno je kako se Mustafa Kemal inae poznat kao bolesno ambiciozan
ovek, alkoholiar, nikotinski ovisnik i paranoik koji nije smeo da kroi u
mrak, im je zaposeo vlast, okrenuo protiv Turaka. Pod njegovim vostvom
1922. ukinut je sultanat, a 3. marta 1924. i kalifat. I ste godine ukinut je
erijatski zakon umesto koga su poeli da se primenjuju, od a do , vajcarski
zakonski propisi. Tokom 1925. provedena je odevna reforma kojom je
zabranjen fes (tradicionalna turska muka kapa) i veo za ene. Godine 1926.
islamski kalendar zamenjen je gregorijanskim, a uveden je i metriki sistem i
latinino pismo kao zamena za arapsko. narednih godina sprovedena je i
reforma imena graana u kojoj su svima dodeljena prezimena, a turski
parlament je Mustafi Kemalu dodelio prezime Ataturk (otac Turaka) koje je
mogao samo on i niko drugi da koristi. Nakon to je prognao poslednjeg
turskog sultana Mehmeda VI ( ) Mustafa Kemal je prigrabio za sebe
apsolutnu vlast - predsednik republike, predsednik parlamenta i vrhovni
komandant oruanih snaga. Tako je dinastija osmanlija koja je vladala
Turskom od 1281. godine doivela, na kraju, da je dokine jedan J evrejin. Kako
bi sve bilo rahatlatc (potaman) Kemal zabranjuje delovanje svih politikih
partija osim, naravno, Turske narodne stranke koju je on osnovao.
Nakon to je Mevlinova knjiga objavljena neko se postarao da do javnosti
dopru i depee koje su britanski i ameriki ambasadori u Turskoj, Sir Gerard
Lowther i Henry Morgenthau sr, slali svojim ministarstvima, a u kojima se,
bez ikakve dileme, ukazivalo ta Mladoturci koje predvode J evreji planiraju.
Za javnost ali i istoriju su od posebne vanosti bila pisma koje je Lorens od
- 808 -

Arabije (Thomas Edward Lawrence) slao kapetanu Basilu Hartu (Basil Liddel
Hart), efu britanske vojne misije na Bliskom istoku. Izlaui Hartu svoja
saznanja Lorens posebno naglaava da su 50% Mladoturaka zapravo prikriveni
J evreji, a da su gotovo svi Mladoturci pripadnici masonerije kojom, kad su
Mladoturci u pitanju, rukovodi pokatolieni jevrejin iz Dablina Ficmoris
(Gerald Henry Fitzmaurice). I Lorens i Hart su znali, dobro, da je Ficmoris jo
od 1891. u Istambulu bio konzul u slubi britanske krune i ovek od njenog
najveeg poverenja. Ficmoris je 1908. inicirao mladotursku revoluciju, a
zajedno sa Karasom je od jednog solunskog potara stvorio Mehmed Talat
Pau (Mehmed Talat Paa) poznatog ne kao mladoturskog politiara ve kao
turskog politiara koji je 1915. otpozdravljao otomansku vojsku reima:
Ubijte svakog jermenskog mukarca, enu i dete bez ikakvog obzira.
Upitan jednom prilikom da kae neto o stvarima koje se nikada u stvarnosti
nisu dogodile ali, opet, prema medijima, jesu dogodile eril je odgovorio:
Puno je lai koje se ire svetom, a najgore od svega je to je polovina lai
postalo istina.


Protokoli cionskih mudraca. . . .

to se tie takozvanih Protokola cionskih mudraca, mora se rei da se
zapravo radi o 27 zapisnika s razliitih sastanaka tri tajne organizacija u
kojima su uvek bili prisutni jevrejski mudraci, kabalisti i oni koji su drali
kesu, odnosno pisci istorije budunosti kako su o sebi samima promiljali.
Ovi zapisnici e kasnije biti objedinjeni, tampani i iroj javnosti ponueni
kao Protokoli cionskih mudraca. Ti papiri, odnosno zapisi s jidia, prevedeni
su, prvo, na francuski a potom i na ruski da bi 1894. bili otposlati za Moskvu.
Ve 1895. javljaju se prva tampana izdanja Protokola ali njihova popularnost
poprima zasluenu i neophodnu panju tek decembra 1905. kada ih, u sklopu
svoje knjige Veliko u malom tampa profesor pravnih nauka Sergeju Nilusu.
Profesor je imao dobre kontakte sa nizom ruskih aristokrata i intelektualaca ali
i sa pojedinim pripadnicima ruske tajne policije. Od naelnika -
. . Nilus je prvi put saznao da
je u Njujorku, nakon niza sastanaka koji su odrani tokom 1893. i 1894.
godine, odlueno da se pokrene revolucija u Rusiji. Prema policijskim
podacima za glavnog organizatora i finansijera revolucije odreen je J akob
if, predstavnik porodice Rotild u SAD i prvi ovek banke Kuhn, Loeb & Co.
Uz ovu informaciju je, preko svoje vatikanske veze,
dola u posed niza dokumenata - zapisnika sa sastanaka pojedinih
- 809 -

talmudistiko-masonskih organizacija. Na opte iznenaenje pripadnika
njihova vatikanska veza ( ) im je
potvrdila da se jedan broj ovih sastanaka odravao u Sikstinskoj kapeli koja je,
zahvlajujui Mikelanelu koji ju je oslikao, hrianska bogomolja sa najveim
brojem judejskih simbola.
Posebno interesantne podatke je prikupilo vezano za
dolazak cionistikog voe Teodora Hercla u Rusiju 1903. Nakon to se u
Petrogradu sreo sa aktivnim tajnim savetnikom, odnosno generalom Pleveom
(

) i ministrom finansija grofom

Sergejom (

) Hercl se uputio u Vilnu koja je bila

svetski centar talmudistikog judaizma i sedite Sinedriona. Domain mu je
bio je gaon od Vilne ( ) koji je zapravio duhovni autoritet za
sve ortodoksne J evreje. Na tajnom skupu koji je odran u centru jevrejskih
optina ( ), a kome je prisustvovalo samo estoro ljudi
razmatrano je vie politikih pitanja pri emu su sva bila podreena samo
jednom cilju: (skoranjem
ustanovljenju jevrejske vlaasti). Nakon sastanka prvi ovek sinedriona Ben
Jakov ( ) priredio je sveani banket za Hercla koji je tom prilikom
oslovljavan kao princ u izgnanstvu ( ), a gaon mu je, na kraju,
nazdravio kao buduem judejskom kralju ( ).
Na osnovu svih raspoloivih saznanja je dola do
Zakljuka da je u pitanju kolosalna viedecenijska, odnosno vievekovna
zavera niza talmudistiko-kabalistikih organizacija sa gotovo neverovatnim
ciljem pokoravanje celog sveta pri emu je unitenje Rusije bilo prvo i
najvanije. Sa ovim zakljukom i gotovo svim prateim materijalima bio je
upoznat i direktor policije Lopuhin Aleksandrovi (
) koji je, nakon gotovo jednomesenog brifovanja, ostao
apsolutno bez teksta. Dve godine nakon Herclovog boravka u Vilnu i dogovora
u otpoela je prva revolucija u Rusiji ali je judejska vlast
nad ruskim narodom (, , , ), ba
kako je policija i predviala, ostvarena tek krajem 1917. Za istoriju nije vano
ali je vie nego interesantno da je svoje itanje izvetaja
o Protokolima i uvid u svu relevantnu dokumentaciju 23. februara 1917.
zavrio i poslednji carske Rusije Vasili
Tihonovi ( ). Na dan kada je Tihonovi zavrio
uvid u poslednji dokument poela je Druga antiruska revolucija i
poetak kraja carske Rusije.
Profesor Nilus je 1905. godine objavio knjigu
kojom je pokuao iroj
publici da priblii ideju cionistike svetske zavere. Godinu dana kasnije Nilus
je, uz pomo novinara Pavela Kruevana (

),
priredio za tampu zapisnike koje je dobio od . . i objavio ih u
- 810 -

asopisu . Treba znati, kada se govori o izdanjima Protokola koje je
profesor pripremio i tampao 1905. po nazivom
, da su oni ugledali svetlost dana u jeku prve antiruske revolucije
koju su J evreji pokrenuli protiv cara i ruskog naroda. Vie desetina hiljada
primeraka Protokola je prodato u samo par meseci i uvek se traio primerak
vie. No, nakon to je okonan rat sa J apanom i J evreji u Petrogradu i Moskvi
bili prisiljeni da okonaju sve vrste subverzivnih i revolucionarnih akcija kao
da su svi zaboravili na poruke Protokola.
Zbunjen izostankom odlunih akcija protiv remetilakog judejskog faktora
profesor Nilus se sa svojom enom J elenom (
) povlai u manastir Optina ( -
) gde poinje da sreuje novoprikupljena dokumenta vezana
za delovanje . U ovom manastiru su u svoje vreme boravili
i

, i

.
Prva knjiga koju profesor tampa nakon svog povlaenja u Optinu bila je
u kojoj, na osnovu niza
policijsko-diplomatskih podataka, pokuava da upozori verujui ruski narod ali
i caricu Aleksandru Fjedorovnu o jo jednom neminovnom napadu talmudista.
I ako je Nilusova supruga bila bliska prijateljica carice njegova upozorenja i
zapomaganja nisu urodila plodom. Naprotiv, Sveti Sinod Ruske Crkve mu
nareuje da napusti manastirske posede.
Po odlasku iz manastira profesor Nilus objavljuje jo etiri knjige, a krajem
1916. priprema za tampu novo izdanje knjige
, ali ovoga puta pod nazivom . Na naslovnoj
strani je, odmah ispod naziva knjige, pisalo: ,
(O onome to ne elite da verujete, a to je tako blizu). Ova
dopunjena verzija odtampana je samo mesec dana pre abdikacije cara Nikolaja
I I 1917. godine u pet hiljada primeraka. Meutim, pre nego to je knjiga bila
distribuirana ruska policija je, po nalogu premijera privremne ruske vlade
Kerenskog, konfiskovala celokupan tira i spalila ga na sred
ulice. U judeoboljevikoj Rusiji dekretom Sovnarkoma (
) 1918. za posedovanje Protokola odreena je
(smrtna kazna bez suenja i istrage)! Profesor Sergej Nilus
je uhapen, maltretiran i na kraju proteran u Sibir gde je, 13. januara 1929.
umro. J edini originalni primerak koje je Nilus
tampao 1905. nalazi se u Nacionalnom muzeju u Londonu, i to s datumom
prijema od 10. Avgusta 1906. godine. I nteresantno da je i dan danas ova knjiga
zabranjena u Rusiji i mnogim drugim zemljama.
Nekoliko stotina primeraka Nilusovog izdanja iz 1917. tampanog u
je ipak spaeno i provercovano iz Rusije u Englesku, Nemaku,
vajcarsku i SAD. U SAD prvo izdanje je tampano 1921. pod nazivom
- 811 -

Praemonitus Praemunitus i rasprodato je u rekordnom roku. Celokupni tira
drugog izdanje je neko otkupio jo u tampariji, a tree se nikada nije
pojavilo. U Kraljevini SHS Protokoli su prvi put prevedeni i tampani 1929.
godine u Splitu, a potpisao ih je Marko Tomi. Desetak godina kasnije (maja
1937.) patrijarh Srpske pravoslavne crkve Varnava (Petar Rosi, krteno ime)
preutno podrava slubeno glasilo SPC-a da su J evreji sila skrivena iza
slobodnog zidarstva, demokratije i komunizma:
Jevreji ine tri zla: Jevreji predstavnici masonerije, Jevreji predstavnici
kapitalizma, i Jevreji predstavnici proleterske revolucije. Meu njima nema
razlikovanja u gledanju na svet. Oni su samo Jevreji i nita vie...
Zaprepaeni brzinom kojom su se Protokoli proirili po svetu ali i sve veim
pisanjem svetske tampe o grozotama terora judeoboljevika nad ruskim
narodom cionisti odluuju da, po svaku cenu i na svaki nai, diskredituju
Protokole tvrdei da su falsifikat kreiran od strane ruske carske tajne policije.
Ovako odluna i beskopromisna odluka doneta je tek nakon to je amerika
knjievnica Luis endor (Louise A. Chandor), poznatija pod i menom Leslie
Fry, dala 1921. godine intervju francuskim novinama La vielle France u kome
decidno za autora Protokola imenuje osobu pod imenom Ahad Ha' am. ta vie,
pozivajui se na podatke dobijene od njenog pokojnog supruga carskog oficira
Fjodora ( ), endorova navodi da su originalni Protokoli do
kojih je dolo parisko odeljenje bili napisani na starohebrejskom, a
da su potom prevedeni na francuski i ruski. Ono to je ovom intervjuu dalu
posebnu teinu i to je cioniste izazvalo na promptnu reakciju bila je naknadna
izjava nemakog grofa Reventlova (Ernst Christian Einar Ludwig Detlev Graf
zu Reventlow) da se pod imenom Ahad Ha' am krije jevrejski intelektualac,
lan organizacije Hibbat Zion-a i idejni tvorac cionizma Aer Ginsberg (Asher
Zvi Hirsch Ginsberg). Prema grofu Reventlovu Luis endor je pogreila samo
u jednom detalju: Ahad Ha' am, odnosno Aer Ginsberg nije bio pisac 27
protokola ve samo jedan od kooautora koji su uestvovali u njihovoj pripremi
za Prvi cionistiki kongres u Bazelu 1897.
Cionistika kampanja protiv Protokola zapoela je 1922. u njihovom
omiljenom asopisu Times, a odatle se, preko svih od njih kontrolisanih
novina, polako irila prema ostalim svetskim metropolama. No, oekivana
reakcija italaca se nije dogodila pa cionisti odluuju da se medijski obraun
sa Protokolima zameni pravnim sredstvima. Sredinom dvadesetih godina je
zakljueno da Nemaka u kojoj se nalazila najmonija jevrejska zajednica u
Evropi i gde su oni imali najvei broj njima naklonjenih pravnika i sudija bude
poprite pravne diskreditacije Protokola. Osnovni cilj budueg procesa nije
trebalo da bude samo razuveravanje Nemaca ve i celog sveta u neosnovanosot
pripisivanja sinovima Izraela autorstva nad Protokolima i vostva nad
revolucijom u Rusiji. Za sve navodne lai i prevare vezane za Protokole
trebalo je optuiti carsku Rusiju koja je iste, prema njima, koristila samo kako
- 812 -

argument za obraun sa Jevrejima. Glavnozadueni za pripremu pravnog lina
Protokola bio je Vladimir abotinski (

()

). Nakon pune tri godine priprema (falsifikovanje istorijskih i

dokumenata carske Rusije, tampanje navodno nekad objavljenih ruskih
antisemitskih knjiga, odabir i priprema lanih svedoka i td.) cionisti su, zbog
sve veeg uticaja Nacionalsocijalitike partije predvoene Adolfom Hitlerom,
zakljuili da je neophodno saekati s poetkom procesa. Kada je Adolf Hitler
poetkom 1933. postavljen za nemakog kancelara odlueno je da se proces, sa
ve pripremljenim materijalom i svedocima, obavi u vajcarskoj.
vajcarski Nacionalni Front (Die Nationale Front Schweiz) na ijem se elu
nalazio Rolf Hane (Rolf Henne), pravnik i roak uvenog psihijatra Karla
J unga, je 1933. godine pokuao da tampa ovo dopunjeno izdanje Protokola sa
predgovorom poznatog vajcarskog publiciste J akoba afnera (J akob
Schaffner). Meutim, do tampanja nikada nije dolo jer ih je Savez jevrejskih
optina (Der Schweizerische I sraelitische Gemeindebund) iste godine, 26.
juna, tuio sudu zbog navodnog tampanja falsifikovanih istorijskih
dokumenata, odnosno zbog irenja antisemitizma. Sudjenje (Berner Prozess) je
bilo nevienja farsa jer je, primera radi, od etrdeset svedoka odbrane sud
prihvatio samo jednog novinara Alfreda Zandera. Tuilac i predsednik
vajcarskog saveza jevrejskih optina (Fdration suisse des communauts
isralites) or Brunvig (Georges Brunschvig) i njegov pomonik Emil Ras
(Emil Raas) nisu izneli ni jedan jedini dokaz da je knjiga koju je Nacionalni
Front vajcarske eleo da tampa falsifikat, a sudija Valter Majer (Walter
Mayer), J evrejin, u obrazloenju presude navodi kako tueni nemaju dokaza da
je njihov materijal autentian, odnosno da ne mogu sudu da priloe originalne
spise. I stina, s druge strane, sudija Majer konstatuje da ni tuioci nemogu da
dokau njihov falsifikat ali da, i pored svega, on moe da zakljui kako su
Protokoli undliteratura (Schundliteratur) koja moe da dovede do nasilja
protiv manjina. Sa tim i takvim zakljukom Majer oslabaa trojicu, a osuuje
dvojicu optuenih (Theodor Fischer i Silvio Schnell) na 50, odnosno 30
franaka kazne. Fi i nel su se na ovakvu presudu i u roku od godinu dana su
bili osloboeni.
Tokom suenja panju javnosti su privukla dva svedoka optube koji su
koristili svaki trenutak svog iskaza kako bi na najgrublji nain vreali ne samo
optuene ve i aktuelno politiko rukovodstvo Nemake. Sudija Majer ne samo
da ih nije upozoravao na uvredljive i neprihvatljive izraze ve je, ta vie,
izgledao kao ovek koji uiva u njihovom besednitvu. Prvi je bio Fric Platen
(Fritz Platten), predstavnik vajcarskih komunista na zasedanju Prve
internacionale i ovek koji je ve tada bio poznat kao bliski prijatelj Vladimir
Ilia Lenjina i ovek koji mu je pomogao da se 1917. prebaci iz vajcarske u
Rusiju. Drugi svedok je bio Haim Vajcman ( ), predsednik
Britanskog jevrejskog saveza poznat po tome to je, zajedno sa britanskim
premijerom Balfurom, pisao tzv. Balfurovu deklaraciju. Po okonanju procesa
- 813 -

Platena je u Rusiji uhapsio Staljin i kao izdajnika ga streljao 1939. godine. S
druge strane, Vajcman je 1935. bio izabran za predsednika Svetskog
cionistikog pokreta, a tokom Drugog svetskog rata bio je poasni savetnik
britanskog ministra snabdevanja. Godine 1948. izabran je za prvog
predsednika I zraela.
Jo tokom polovine suenja, kada je ve bilo jasno da se stvari ne odvijaju
u eljenom pravcu, cionista David Frakfurter (David Frakfurter), jevrejski
student i sin poznatog Daruvarskog rabina Moe Frankfurtera (Moshe
Frankfurtera), u po bela dana, ubija Vilhelma Gustlofa (Wilhelm Gustloff)
slubenika vajcarske vlade meteorologa i oca troje dece koji se zalagao za
slobodu tampe, izdavanje i slobodno distribuiranje Protokola. U odbranu
hladnokovrnog ubice odmah je stala advokatska kancelarija Marktgasse na
ijem se elu nalazio ve poznati or Brunvig. Ovaj pritisak doprineo je da
sudija Majer bez i trunke srama odbaci i svedoenje i prihvati kao svedoka
poljsku princezu Katarinu Radvil (Catherine Radziwi) koja je, pod
zekletvom i pod pretnjom zatvora, svedoila o linim saznanjima o
autentinosti Protokola. Sudija Majer, u svom obrazloenju, istie kako
princeza Radvil kao izvor svojih saznanja navodi mrtve ljude, a kako oni ne
mogu da se sasluaju ni njeno svedoenje ne moe da se uzme u obzir. Na
kraju procesa 15. maja 1935. sudije Majer je Protokole, u nemogunosti da na
bilo koji nain ospori njihovu autentinost, proglasio undom i tako ih svrstao
u pornografsku literaturu s obzirom da je po tada vaeem vajcarskom zakonu
samo pornografija bila und. S obzirom da je ovo suenje u Bernu odista bilo
velika sramota za vajcarsko pravosue, Vii Sud za Kriminalne Postupke u
bernu 1. novembra 1937. ne samo da je oslobodio dvojicu optuenih ve je
ponitio i celokupan sudski proces.
ak i da su Protokoli izmiljeni, ak da u njima i nema nieg to se moe
povezati s J evrejima ostaje nepobitna injenica da je sve u njima zapisano
tano. Gotovo sve to je u Protokolima najavljeno do danas se i ostvarilo.
Protokoli cionskih mudraca su jedan od najvanijih dokumenata koji su ikad
ugledali svetlost dana. Dosadanje tvrdnje, vavilonskih mudraca i nekih drugih
kvazi intelektualaca, da su Protokoli falsifikat i antisemitski pamflet su, za
mene lino, pravi dokaz da je ono to Protokoli sadre istinito i da to veoma
smeta onima koji se toliko svesrdno trude da ih diskredituju.
Veina dananjeg sveta je apsolutno nesvesna postojanja bilo kakve zavere, a
posebno ne neke na svetskom nivou. Ako neko pak i pokua da na tu temo
neto ozbiljno kae odmah krenu da ga uutkavaju kao poluludog ili
neozbiljnog. Bitno je, oigledno, svakog ko progovori o bilo kakvoj teoriji
zavere ismejati i prikazati ga neozbiljnim, ako ne i infantilnim. I stina je, kako
god da se gleda, da je s jedne strane opasno u svemu to se dogaa traiti neku
zaveru, ali je s druge strane, izvesno jo opasnije ne videti zaveru tamo gde
ona jeste.
- 814 -

Veina ljudi vaspitanjem i obrazovanjem nije uopte pripremljena da
prihvati, ni izbliza, mogunost postojanja bilo kakve zavere protiv
oveanstva pa je tako i mogue da se jedan veto organizovan plan moe
sprovoditi tokom hiljada godina od strane nekih Annunnakija, ili Vavilonaca
ili naslednika Mojsija i brata mu Arona. Apsolutna je injenica da je kod
veine ljudi, kroz sistem obrazovanja, uspostavljeno linearno shvatanje
vremena i prostora to ih onemoguava da shvate razliite parametre vremena-
prostora, dimenzija i denziteta. Tako je i mogue da hiperdimenzionalnu
stvarnost ljudi, kroz svoju linearnu vizuru, simplifikuju i tako simplifikovanu
poimaju kao objektivnu realnost koja sa stvarnom hiperdimenzionalnom
realnou ima tek sporadine slinosti !
Protokole je, oigledno, priredio neko ko je nadvisio linearno poimanje
stvarnosti. Taj neko ih izvesno nije samo prireivao ve je i uestvovao na
sastancima na kojima se o njihovoj problematici i raspravljalo. Problemi i
razlike koji su se javili u razliitim prevodima Protokola odista nisu bitni. Ko
god daih je prevodio na panski, nemaki, francuski, engleski, srpski ili bilo
koji drugi jezik, inio je to s odreenom jezikom slobodom u granicama
dozvoljene tolerancije. Ono to je zajedniko svim ovim prevodima je
injenica da je u svima njima apsolutno sauvana sutina teksta iz koga se
nedvosmisleno vidi ta su akteri ovih sastanaka eleli i jo ele da postignu.
Da budemo iskreni, valja napomenuti da postoji i druga knjiga Protokola
sainjena krajem devedesetih godina prolog veka ali je jo niko nije tampao!
ta mislite zato?
Protokoli nisu nastali sami po sebi - oni se oslanjaju na istoriju, na
aktivnosti koje su im prethodile. Taj rasistiki jezik mrnje i krvolonosti iz
Protokola moete sresti u nekim starim knjigama. Tu, pre svega, ako ne i
iskljuivo, mislim na neke od knjiga nastalih u Vavilonu. Tako se u nekim od
njih, na primer, unitenje goyim smatra neophodnim kako bi J evreji, kao
odabran narod, zavladali svetom. U tim i takvim knjigama, konstantno
dopunjavanim jo od Ezre i Nemije, se navodi da e Jevreji, na putu ka
konanoj pobedi, morati sami da prinesu svoje rtve bogu J ahveu kao dokaz
vernosti i poslunosti, a da e im on, kad se uveri u njihovu odanost, pomoi
da zavladaju svetom i od goyim naprave sluge. I stina, govori se tu i o potenju
i ljubavi ali samo meu pripadnicima dvanaest, odnosno trinaest plemena.
Kako nebi bilo nekakvih zabuna, zapisano je da izmeu Jahvea i Jevreja stoje
rabini koji su, zapravo, savetnici Boji kad god je on u nekoj nedoumici. I
tako, J evreji zapravo treba da sluaju rabine ma ta govorili jer oni, zapravo,
govore bojim jezikom. A ako je neto ipak sporno, ako nekome neto nije
jasno, onda je tu Bet-Din-Hagol, najvie pravosudno i sudsko telo svih J evreja.
Ovaj Veliki sud je okupljao 70 najmudrijih i najuenijih lanova jevrejske
elite, a njime je predsedavao predsednik poznat pod imenom Av-Bet-Din (otac
suda). Njihova re je uvek i po svim pitanjima bila konana. Njihova re je
zapravo bila re Boija.
- 815 -

Ako neko, posle svega to je ve zapisano u nekim od ovih spisa, odnosno
knjiga i posle svega to mu rabin preporui ili od njega zatrai, ako neko ne
shvati volju Sinedriona kao volju Boju, onda mu nema pomoi. Svi Jevreji
koji imaju problema s razumevanjem onoga to se od njih oekuje da
razumeju, bez obzira da li oni to mogu ili ele, bie strogo kanjeni bie
rtvovani Jahveu. Broj rtava nije bitan, ali je dobro ako je znaajan jer je tu
da poslui kao nauk drugima.

OUN, MMF, SB. . .

Gledajte, da biste razumeli sve to se dogalo oko nestanka SFRJ, a sada i
Srbije morate shvatiti da je Statistika greka, u vie navrata, nastojala da
uspostavi svetsku vladu, ali bez uspeha. Konano, prvi pravi dogovor
postignut je u hotelu Mount Washington Hotel u Breton Vudsu, Nju Hempir,
SAD, kada je od 1. do 22. jula 1944. odrana Meunarodna monetarna
konferencija. Tada su udareni temelji Svetskoj banci i Meunarodnom
monetarnom fondu. Osnivaka konferencija OUN odrana je samo godinu dana
kasnije, 1.juna 1945. u San Francisku. Vidite, Greki se urilo da se to pre
osnuje Svetska vlada kojoj su dali naziv OUN. Tako je u Damberton Ouksu
(Dumbarton Oaks), privatna zgrada u predgrau Vaingtona, od 21. avgusta do
7. oktobra odrana tajna konferencija predstavnika SAD, Velike Britanije,
SSSR-a i Kine koji su sainili prvi nacrt OUN nakon ega su 26. juna 1945.
godine u San Francisko dovedene delegacije pedeset zemalja koje su potpisale
Povelju Ujedinjenih nacija. Odlueno je da se sedite nove svetske vlade
sazida u Njujorku, na imanju Dejvida Rokfelera.
Naravno, moete i pretpostaviti da je skup u Breton Vudsu bio najznaajniji
jer se tu ipak radilo o novcu; tom prilikom su dogovoreni svi glavni elementi
za uspostavljanje jednog kontrolisanog svetskog monetarnog sistema u kome
e dolar novanica koju tampa Sistem federalnih rezervi a ne, kao to neki
misle, drava SAD imati funkciju svetske monete sa vrednou 1/35 fine unce
zlata. Dolar je tako postao jedino meunarodno sredstvo plaanja sa tano
utvrenom vrednou s tim to nije mogao svako da zahteva od Sistema
federalnih rezervi da mu unovi dolare u zlato!. Ne, to pravo na unovavanje
papirnih dolarskih novanica u zlato imale su samo centralne banke suverenih
drava. Glavne poluge tog monetarnog sistema su postale Svetska banka i
Meunarodni monetarni fond sa seditem u Vaingtonu. To su, a da se i ne zna,
privatno kontrolisane finansiske institucije preko kojih se danas vri tiho
unitenje i porobljavanje celog sveta.
Od osnivanja Svetske banke na njenom elu se uvek nalazio neko iz SAD,
- 816 -

dok se na elu MMF-a uvek nalazio neko iz Evrope. Vano je napomenuti da
SAD uestvuju sa 18%, a Nemaka, Francuska, Velika Britanija i J apan sa 22%
svekolikog kapitala kako Svetske banke tako i MMF-a dok ostalih 60%
kapitala otpada na Kinu, Rusiju, I ndiju i sve ostale drave na svetu. Shodno
ovim podacima nije teko zakljuiti da SAD imaju odluujui uticaj u procesu
odluivanja u oba ova finansijska fonda ali je, pri tome, vano istai i
injenicu da ni ameriki kongres ni senat nemaju nikakvog uticaja na njihov
rad.
Da vas potsetim, prvi predsednik Svetske banke je bio cionista J udin Majer
(Eugene Meyer) koji je pre toga bio predsedavajui Odbora Sistema federalnih
rezervi . Posle njega Svetskom bankom e upravljati Judin Blek (Eugene R.
Black) i njegov pomonik Dozef Verner Rid (Joseph Warner Reed) koji su
bili slubenici Rokfelerove Chase Manhattan Bank banke. No, kao pravi
apsolutista Svetskom bankom e od 1968. do 1981. upravljati Robert
Maknamara (Robert McNamara), nekadanji sekretar odbrane SAD koji je
Vijetnamski rat doveo do vrhunca. Maknamarin nezvanini savetnik u Banci je
bio Dord ulc (George Pratt Shultz) koji je danas predsednik JPMorgan
Chase & Co. banke. Od 1. juna 2005. predsednik Svetske banke je J evrejin Pol
Volfovic (Paul Eolfowitz), nekadanji pomonik amerikog sekretara odbrane i
najvei zagovornik invazije na Irak 2003. Nakon to je zbog jednog seksualnog
skandala bio primoran da napusti funkciju prvog oveka Svetske banke na
njeno elo je, po amerikom dikatatu, postavljen Robert Zelik (Robert Bruce
Zoellick), bivi direktor u The Goldman Sachs Group, Inc. i simpatizer
cionistikog pokreta.
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Edvard Preskot (Edward Prescott)
je u svom intervju za BBC od 13. novembra 2004. izjavio da je jedini zadatak
koji imaju Svetska banka i MMF omoguavanje sve veeg zaduivanja
zemalja u razvoju, odnosno zemalja u tzv. tranziciji. MMF daje kratkorone, a
SB dugorone kredite. To je, po njemu, isto to i davanje droge osobi koja je
postala ovisnik o kokainu. Drugim reima, MMF i Svetska banka, a tu ne treba
zabarovati ni Svetsku trgovaku organizaciju, stvaraju duniko ropstvo kod
jedog niza drava i stoga ih, zakljuuje Preskot, treba to pre ukinuti. Ko stoji
iza ovih meunarodnih leinara nije teko zakljuiti, smatra Preskot, s
obzirom da se na elu Svetske banke, od njenog osnivanja, uvek nalazi
Amerikanac povezan sa Sistemom Federalnih Rezervi . Davanje bilo kakve
pomoi SB i MMF uslovljavaju, po pravilu, zahtevima za tednjom drava
primalaca kredita ali ne na administraciji ili vojnim izdacima ve prvenstveno
na zdravstvenoj zatiti, obrazovanju i visini nadnica. Takoe, krediti se dalje
uslovljavaju prisilnom privatizacijom najprofitabilnijih privrednih resursa kao
i smanjenjem vrednosti lokalne valute i obavezom drava da obezbede poreske
pogodnosti izvozno orijentisanoj privredi kako bi se obezbedila jeftinija
kupovina sirovina i industrijskih proizvoda iz tih zemalja. Na ovaj nain se
svaka drava, sans pardon, koja prihvati uslove kredita SB-a i MMF-a
- 817 -

obavezala na promptno snienje standarda sopstvenog stanovnitva i njegovu
dugoronu besperspektivnost.
O ulozi Svetske banke i MMF-a je moda najautoritativnije govorio Dozef
tiglic, nobelovac, profesor na Kolumbija univerzitetu, bivi potpredsednik i
glavni ekonomista Svetske Banke i predsednik Saveta ekonomskih
konsultanata amerikog predsednika Bila Klintona. tiglic je prvi visoki
funkcioner Svetske banke koji je javno progovorio o njenom pogubnom
delovanju i uasnim posledicama funkcionisanja MMF-a. Tako tiglic ukazuje
kako MMF i Svetska banka u gotovo svim zemljama primenjuju istovetan
nain poslovanja gde je prvi korak podmiivanje lokalnih politiara koji su
tada obavezani da najprofitabilnije i najvanije poslove u svojim zemljama
(telekomunikacije, elektroprivreda, naftni i bankarski poslovi, raspolaganje i
upravljanje najvanij om infrastrukturom i td.) prepuste inostranim firmama.
Obaveze domaih politiara da prihvataju sve savete i zahteve SB-a i MMF-a
se precizno definiu posebnim tajnim ugovorima po kojima se politiarima
otvaraju rauni u stranim bankama na koje im se potom uplauje oko 10% od
vrednosti dogovorenih kredita ili ostvarene trgovine.
Najvaniji posao ovako korumpiranih demokratskih predstavnika jedne
zemlje je zapravo uvoenje tih drava u duniko robstvo. Pri tome, tiglic
ukazuje na fenomen da se dobijeni krediti ne mogu troiti u skladu sa
optimalnim potrebama drave ve se oni odobravaju za one ciljeve i potrebe
koje kao prioritetne utvruje SB ili MMF. Na dalje, krediti se, po pravilu,
nikada ne troe na domicilnom tritu ve se za usluge i robu uvek moraju
angaovati strane firme. Disciplinovanje naroda ije su drave tako uvedene u
neorobovlasnike odnose se odvija tako to im se dobijanje novih kredita za
otplatu ve preuzetih kredita uslovljava kroz ogranienje dravne javne
potronje: smanjenje izdvaj anja za zdravstvo, obrazovanje, nezaposlene,
penzije i sl. Nakon toga drave se prisiljavaju da preu na trino poslovanje i
otvaranje granica kroz smanjenje ili ukidanje carina to neminovno dovodi do
kolapsa domae proizvodnje. tiglic to otvaranje granica za trgovinu naziva
novim opijumskim ratom aludirajui pri tome na Britansko pokoravanje Kine.
Naime, kada se nacionalna ekonomija uniti, onda sve ide na prodaju i sve
biva prodavano za desetinu prave vrednosti. Sa prodajom drave ide i prodaja
naroda koji postaje obina radna snaga koja je, meunarodnim ugovorima koje
su u njeno ime potpisali od njih na demokratski organizovanim izborima
izabrani politiatri, u obligaciji da otplauje protraene kredite.
O kriminalnim aktivnostima SB i MMF govorio je u svojoj knjizi
Confessions of an Economic Hit Man (Priznanje ekonomskog plaenog ubice) i
ekonomista Done Perkins (J ohn Perkins). U zapanjujee iskrenom i
otvorenom maniru Perkins je sumirao svoje bogato profesionalno iskustvo u
dungli privredne globali zacije, period u kome je u ime korporatokratije i
profita najmonijih doveo mnoge zemlje u razvoju na rub ekonomske propasti .
- 818 -

Objanjavajui ko su ekonomske plaene ubice i ta je njihov zadatak
Perkins kae: Mi primarno stvaramo globalnu imperiju bez sile. Najvaniji
zadatak za ekonomskog plaenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Treeg
sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane amerike korporacije, zatim
tim zemljama Svetska banka ili njoj sline institucije dozvoljavaju ogromne
pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide amerikim
kompanijama koje grade mone fabrike, industrijske komplekse ili
preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Od toga
imaju koristi lokalne bogatake familije jednako koliko i amerike korporacije,
ali to ne pomae i veini populacije koja faktiki ostaje da ivi van tog
ekonomskog sistema. U takvim situacijama kada je zemlja ve zaduena preko
svojih ekonomskih moi nastupa Meunarodni monetarni fond nudei im
dodatnu finansijsku pomo ali tek onda kada se drava ili drave sloe da
prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama i da privatizuju javni
sektor. Posledica toga je da te drave potpadaju pod tu svetsku imperiju. Na
kraju prie nastupamo mi, ekonomske plaene ubice, tako to dolazimo u tu
zemlju i kaemo njihovim politikim liderima kako je neophodno, s obzirom
na to da i dalje nemogu redovno da servisiraju svoje dugove, da naim
kompanijama ustupe njihove preostale prirodne resurse po niskim cenama.
Ukoliko nemaju za nas vane resurse onda od njih zahtevamo da nas podre
svojim glasovima u UN ili da jednostavno alju svoje trupe u strane zeml je kao
ispomo naim trupama to je sluaj sa Irakom ili Avganistanom. Ukoliko nai
politiki sagovornici iskau nedovoljnu kooperativnost tada se pristupa
ruenju njihovih vlada ili prostom eliminaciji onih pojedinaca koji su nam bili
glavna smetnja.
Kako funkcioniu MMF, Svetska banka, Svetska trgovaka organizacija i
njima sline organizacije se najbolje moe sagledati na procesu privatizacije u
Rusiji koji se danas moe, bez preterivanja, okarakterisati kao najvea pljaka
u savremenoj istoriji oveanstva. Kod ovakve konstatacije treba imati u vidu
da je Rusija jednostavno zemlja ogromnih prirodnih bogatstava od kojih,
recimo samo, ona poseduje ak 45% svetskih rezervi prirodnog gasa.
Politiki slom Rusije nakon koga je dolo do prestanka hladnog rata i pada
Berlinskog zida doveo je do uspostavljanja ekonomske, a potom vojne i
ideoloke supremacije SAD. Ovo je za posledicu imalo ostvarenje jednog
novog globalnog ekonomskog fundamentalizma trini fundamentalizam.
Prva i svakako najvanija na listi drava koje su morale da se priklone novoj
ekonomskoj mantri je bila Rusija za koju su ameriki ekonomisti Milton
Fridman (Milton Friedman) i Defri Saks (J effrey David Sachs) smislili
okterapiju brzog prelaska s komunistike planske na liberalno trinu
ekonomiju. Amerikanci su, naravno, u Rusiji za ovu operaciju ve imali i svoje
ljude od kojih su najvaniji bili J egor Gajdar (

),
Anatolij ubais (

) i Mihail Kasjanov (

). Izvesno da amerika ideja nebi mogla da se sprovede

- 819 -

da za nju nije bio zainteresovan i njen novouspostavljeni lider Boris J eljcin
kome je cela operacija prezentirana kao uzvieni cilj promene vlasnitva koje
je trebalo da obezbedi napredak u upravljanju i izlazak iz ekonomske krize u
koju je ruska ekonomija zapala. Pri tome treba naglasiti da su amerikanci, kao
vid garancije uspeha okterapije, osmislili da posebnu korist iz celog posla
izvue prvo sam Boris Jeljcin i njegova porodica (posebno njegova erka
Tatjana koja je vremenom postala njegova minence grise), a potom i njegovi
najblii saradnici, roaci i lini prijatel ji. Oni su inili tzv. (Familiju)
u korist koje je J eljcin ne jednom zaobilazio Dumu i putem dekreta im
omoguavao brzo i sigurno bogaenje.
O privatizacionim procesima u Rusiji pisao je i Dozef tiglic koristei se,
pri tome, nizom ilustrativnih primera. Odakle god da je polazio u svojoj
analizi tiglic nije mogao a da ne konstatuje da su SB, MMF i STO nita drugo
do najobiniji svetski ekonomski satrapi. Posvetio im je vie knjiga od kojih je
Globalizacija i njena nezadovoljstva (Globalization and I ts Discontents) meu
najpoznatijima. U njoj on govori o ekonomskim uspesima onih drava pre
svega Kine, koje su odbijale sve savete i sugestije ovih meunarodnih grobara
ali i o tekim danima onih drava koje su podlegle njihovim uticajima. tiglic,
kao i mnogi drugi autori, pie i o montiranim tenderima koji su, u kombinaciji
sa posebnim amerikim izumom za Rusiju - loans for shares (banke su
izdavale kredite za udele u buduim privatizovanim firmama iskljuivo
politiki podobnim igraima oko ), omoguili brzu privatizaciju brojnih
poduzea, posebno onih u energetskom i industrijskom sektoru po vanredno
niskim cenama, a potom - u drugom krugu privatizacije i njihovu brzu
preprodaju ili generisanje profita koji se nije vraao natrag u rusku ekonomij u
ve se prebacivao na off shore raune. Taj postupak je imao za neposrednu
posledicu kreiranje ogromnih gubitaka poreskih prihoda koji se nisu slivali u
dravnu blagajnu ve u depove . Efikasnost pljake drave, odnosno
ruskog naroda osigurana je uspostavljanjem neefikasnog poreskog sistema.
Dodatna efikasnost pljake drave podrana je i kroz njenu radikalnu
decentralizaciju, kojom je vaan deo moi, prihoda i odgovornosti centralne
vlasti Boris J eljcin prebacio na 89 autonomnih konstitutivnih jedinica -

koje ine Rusku Federaciju. Tako je ruska privreda gotovo u

potpunosti unitena, a narod osiromaen to je kuliminiral o 1997/98 slomom
rublje i nestaicom osnovnih ivotnih namirnica. Na taj, a ne neki drugi nain
su, pie tiglic, stvoreni famozni ruski oligarsi meu kojima su
posebno poznati postali Boris Berezovski, Roman Abramovi, Vladimir
Gusinski i Mikhail Hodorkovski.
Kada govorimo o privatizaciji u Rusiji ali i svim drugim dravama koje su
prole kroz tzv. period tranzicije vano je imati na umu Multilateralni dogovor
o ulaganju (Multilateral Agreement on Investment MAI ) koji su 1995.
godine u najveoj tajnosti zapoele, a 1998. okonale najbogatije drave
lanice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for
- 820 -

Economic Co-operation and Development OECD). Glavni cilj MAI -a je da
zatiti interese multinacionalnih kompanija. Sporazum praktino ograniava
princip dravnog suvereniteta, jer korporacijama daje prava jednaka pravima
zemalja u kojima se te korporacije nalaze. Vlade vi e nee moi ni na koji
nain da privileguju domae firme ma koliko one bile od nacionalnog znaaja.
Dalje, multinacionalne kompanije mogu da optue zemlje u kojima posluju
ukoliko one nisu spremne da prilagode svoje ekoloke i zdravstvene standarde
i standarde rada njihovim potrebama. Direktor STO-a Renato Ruero (Renato
Ruggiero) je oktobra 1998. ovaj sporazum okarakterisao kao budui ustav
nove globalne ekonomije, ali ga je zato Karl J ansen (Carl J ensen), u sklopu
edicije svojih knjiga Project Censored (Projekat cenzurisano), 1999. proglasio
dokazom svih teorija zavere (Proof that All Conspiracy Theories are True).
Moda kriminalni karakter Svetske banke najbolje, ipak, odslikava primer
privatizacione politike koju je ona usvojila 1992. godine. Zauzimajui stav da
je neophodno, zbog opteg dobra, izuzeti iz poseda i prava upravljanja i
kontrole drava sve najvanije ivotne resurse SB je odluila da podri kljune
aktivnosti u ovom pravcu. Pri tome, za jedan od najvanijih resursa je
proglaena voda i to kako obini vodeni tokovi tako i, pre i iznad svega, izvori
pitke vode. Shodno tome usvojen je program Improving Water Resources
Management po kome se voda iz kategorije opteg dobra prevodi u strateku
sirovinu za koju e svi morati da plaaju. U izvetaju SB-a pod nazivom World
Development Report 1992 doslovce pie: Siromanima je neophodno
obezbediti vei izbor mogunosti tako da sami mogu odluiti koji nivo
snabdevanja vodom im odgovara. Cenovna politika vode mora biti takva da se
minimalne koliine prodaju po minimalnim cenama, a sve preko toga podlee
viim tarifama. . . Kad je vodosnabdevanje dobro siromani e biti spremni da
plate vie... Od 1992. politika odobravanja kredita zemljama koje su imale
finansijskih problema bila je diktirana njihovim uslovljavanjem da se, u korist
privatnog sektora, odriu kljunih sirovinskih potencijala, a pre svega izvora
pitke vode i industrijskih postrojenja za njenu preradu i konzerviranje.
Zahvaljujui ovakvoj strategiji SB privatni sektor je za nepune dve decenije
doao u posed gotovo 60% svetskih voda, a dva najvea igraa su Vivendi
Universal i Suez Lyonnaise des Eaux koji u 120 zemalja kontroliu najvee i
najznaanije kapacitete pijae vode.
Pored ve navedenih SB, MMF, STO tu su i nezaobilazne Ujedinjene nacije
koje su, kako bi to bolje obavile svoje poslove - ma ta oni bili, formirale
preko 150 agencija, komiteta, komisija i sl. J edna od najpoznatijih agencija je
svakako UNHCR (Visoki komesarijat UN za izbeglice) koja svoje sedite ima
u enevi i na ijem se elu danas nalazi Antonio Guteres (Antnio Guterres).
Ukupan broj zaposlenih ove agencije na dan 31. decembra 2005. iznosio je
6. 689. Veina ljudi veruje da ova agencija deluje po sopstvenim projektima, a
ona je u stvari samo obian sakuplja finansijskih i drugih sredstava irom
sveta. Prikupljena sredstva ona prosleuje drugim organizacija koje se onda
- 821 -

pojavljuju kao deo spasilakih aktivnsoti UNHCR-a. Da biste imali predstavu
kako to funkcionie i o emu se tu radi citirau vam Riarda Balfa (Richard
Balfe), nekadanjeg poslanika Evropskog parlamenta. Nakon nuklearne
katastrofe u ernobilu 1986. EU je pristupila, uz asistenciju ljudi iz UNHCR-
a, slanju kontaminirane hrane u afrike zemlje. Suprotstavljajui se ovakvoj
humanitarnoj politici Balf je rekao: Smatram apsolutno neprihvatljivim to
to kao humanitarnu pomo aljemo hranu koju sami neemo da jedemo.
Drugi primer je vezan za ameriku humanitarnu organizaciju Food for
Hungry Inc koja je 1979. uputila vie tona hrane i lekova za ivotinje zolokog
vrta Fleishhacker Zoo u San Francisku. Kako je hrani a i lekovima odavno
istekao rok vanosti zoloki vrt je odbio da ih preuzme. Na scenu su, moete i
pretpostaviti, nastupili svetski humanitarci koji su hranu i lekove uputili u
Kampuiju. Kako bi prikazale to vei obim upuene pomoi stradalnicima
irom sveta UNHCR i njoj bliske humanitarne organizacije prikupljaju sve i
svata i to prosleuju dalje, bez obzira na realne potrebe onih kojima je
namenjeno. Tako se pored lekova za smirenje u afrike zemlje esto alju i
elektrina ebad, napici za mravljenje i sticanje vitke linije, zimska odea,
preparati protiv elavosti, paste za izbeljivanje zuba i sl. Ukupan broj ljudi
koji su tokom 2005. godine bili obuhvaeni sistemom zatite UNHCR-a je
iznosio 21 milion.
Po svom humanitarnom profilu najprepoznatljivija agencija UN je bez sumnje
UNI CEF (Fond Ujedinjenih nacija za decu), osnovan 1946. sa ciljem zatite
ivota dece i unapreenjem njihovog razvoja. Sedite agencije je u Njujorku, a
na elu se nalazi amerikanka An Veniman (Ann Margaret Veneman) koja
upravlja sa oko 10. 000 slubenika rasporeenih u 126 zemalja sveta. Ukupan
godinji budet agencije prelazi 3 milijarde dolara, a obezbeuju ga vlade
lanice UN, mnoge multinacionalne kompanije, razne fondacije i pojedinci.
Odmah po osnivanju ove agencije izbio je skandal sa njenim poverenikom u
Belgiji Jo Verbekom (Jos Verbeek) koga je policija optuila da se, koristei
se privilegovanim poloajem nametenika UN, bavio organizovanjem lanca za
seksualne usluge sa decom. U prostorijam UNI CEF-a u Belgiji Rue Montoyer,
14 policija je otkrila preko 1.000 pornografskih fotografija dece i spisak od
400 imena klijenata iz 15 zapadnoevropskih zemalja. Dalja istraga je pokazala
da su u ovaj pornografski lanac ukljuene i UNICEF-ove kancelarije u
vajcarskoj, Francuskoj i Engleskoj, a sve se zavrilo tako to je predsednik
belgijskog Komiteta UNI CEF-a ilber ak (Gilbert J aeger) podneo ostavku.
Nastojei da unaprede trgovinu zemalja u razvoju UN su 1962. osnovale
stalnu Konferenciju UN o trgovini i ekonomskom razvoju skraeno
UNKTAD. Glavni moto Komisije je da zemlje u razvoju mogu da stvore nova
radna mesta i poveaj uivotni standard svojih graana prvenstveno kroz
poveanje obima trgovinskih odnosa sa inostranstvom. Od svog osnivanja do
danas UNKTAD je vie sredstava troio na svoju administraciju, putovanja
- 822 -

zvaninika i sl. nego na pomo nerazvijenim zemljama. Od 2005. generalni
sekretar Konferencije je Supaai Panipakdi (Supachai Panitchpakdi).
Jedna od poslednjih i svakako najveih prevara u organizaciji UN je bio
Program za hranu kojim je sankcijama izloenom I raku dozvoljeno izvoenje
nafte u zamenu za prehrambene namirnice i lekove. Prvo su UN avgusta 1990.
usvojile rezoluciju br. 661 kojom se Iraku uvode meunarodne sankcije, a
potom su 1991. donele dve nove rezolucije br. 706 i 712 kojima se pokree
Program za hranu sa ciljem pomaganju sankcijama napaenom irakom
narodu. Znai, da budemo jasni, UN su prvo uvele Iraku sankcije koje su
izazvale nesagledive posledice po njegovo stanovnitvo, a potom su donele
mere za ublaavanje strahota koje su same proizvele. Primena Programa
otpoela je decembra 1996. i do 2003. svetskom tritu je prodato irake nafte
u vrednosti od oko 65 milijardi dolara. Zapadne sile su kontrolisale ta se od
hrane i lekova isporuuje irakom narodu, a za glavnog kontrolora UN su, na
predlog generalnog sekretara Kofija Anana (Kofi Atta Annan), imenovale
Kipranina Benon Vah Sevana (Benon Vahe Sevan). Program je obustavljen 22.
maja 2003. kada je Savet bezbednosti UN doneo rezoluciju br. 1483 kojom se
zabranjuje dalja isporuka hrane i lekova I raku, a preostalih 10 milijardi dolara
neutroenih sredstava, u skladu sa etvrtom enevskom konvencijom iz 1949,
preputa britanskim i amerikim koalicionim snagama koje su 20. marta 2003.
otpoele invaziju na Irak.
Kako se mnogim arapskim dravama uinilo da su sankcije UN Iraku bile
samo svojevrsna uvertira u napad na ovu dravu Arapska liga je izrazila i
sumnju u ispravnost sprovoenja samog Programa i za to optuile lino
predsednika UN Kofija Anana. Tokom 2005. godine oformljena je nezavisna
komisija sa zadatkom da ispita sve sumnje Arapske lige, a njeni nalazi su bili
poraavajui: oko 70% hrane i lekova isporuenih irakom narodu su bili
neuslovni za ljudsku upotrebu, a njihova cena po jedinici proizvoda je bila
proseno uveana za 21%. Na ta su Britanci i Amerikanci utroili preostalih
10 milijardi dolara nije bilo mogue tano utvrditi. U odvojenoj istrazi koju je
sproveo jedan podkomitet amerikog Senata, a iji su rezultati objavljeni
krajem 2005, obelodanjeno je da je u celu aferu Programa za hranu bila
ukljuena kancelarija Svetske zdravstvene organizacije u Kairu i da je glavni
igra bio lan britanskog parlamenta Dord Galovej (George Galloway)
koji je za svoja timovanja primio 600.000$. U prilog arapskih tvrdnji bio je
i lanak novinarke New York Times Klaudije Roseti (Claudia Rossetti) koja je
navela da je administracija UN, postupajui po direktivama Kofija Anana, sve
vreme sakrivala podatke vezane za koliinu, kvalitet i cenu robe isporuene u
okviru Programa, kao i cenu po kojoj je iraka nafta prodavana. Odgovarajui
na optube i komentariui nalaze komisija i pojedinaca Kofi Anan je izdao
saoptenje za javnost u kome se kae: Veoma je mogue da je u okviru
Programa bilo propusta, ali je izvesno da su optube preterane i prenaglaene.
Potrebna su dodatna istraivanja ....
- 823 -

Svetska zdravstvena organizacija - SZO (World Health Organization -
WHO) osnovana je 7. aprila 1948. godine kao posebna organizacija
Ujedinjenih nacija. Za razliku od mnogih drugih agencija UN ona ima dosta
veliku samostalnost u poslovanju. Sedite joj je u enevi, Avenue Appia 20.
Prvi ovek SZO-a za 2009. godinu je dr. Margareta an (Margaret Chan Fung
Fu-chun) iz Hong Konga. Ova agencija ima est regionalnih organizacija i
kancelarije u 147 drava, zapoljava vie od 8000 slubenika i deluje kao
koordinirajue telo meunarodnog javnog zdravstva. Zadatak SZO-a je i da
prati kretanje odreenih bolesti i shodno svojim saznanjima da upozorava
drave na mogue pandemije irenje zaraznih bolesti na veim teritorijama.
Sa 193 drava lanica ona u znaajnoj meri utie na usmeravanje novca koji
mnoge drave odvajaju za pomo stanovnicima u nedovoljno razvijenim
krajevima sveta. Naravno, SZO pored upozorenja daje i preporuke koji su
lekovi mogue najefikasniji u supresiji najavljenih pandemija. Godinji
trokovi poslovanja SZO-a premauju cifru od nekoliko milijardi dolara.
Kako bi to bolje obavljala svoju funkciju SZO je povezana sa nizom
privatnih organizacija kao to su Institute for One World Health, Global
alliance for vaccines, Program for Appropriate Technology in Health,
Pediatric Dengue Vaccine Initiative. . . Meutim, posebno mesto u poslovanju
SZO-a zauzimaju najvee farmaceutske kue (J ohnson & J ohnson; Pfizer, I nc.;
GlaxoSmithKline plc; F. Hoffmann-La Roche Ltd.; Novartis I nternational
AG... ) koje svojim donacijama popunjavaju njen budet sa gotovo 60%
neophodnog novca to im daje za pravo da znaajno utiu na fokus njenog
interesovanja.
Prvog novembra 2005. ameriki predsednik Dord Bu Mlai je posetio
Nacionalni institut za zdravlje u Bethesdi, drava Maryland kako bi objavio da
SAD imaju Strateki plan za sluaj nastanka pandemijske gripe o kojoj je SZO
ve nekoliko godina priala. Da to nije bilo samo jo jedno u nizu
predsednikih saoptenja bilo je jasno s obzirom da je pored njega stajala
Kondoliza Rajs, dravni sekretar sa polovinom svog kabineta, a tu je bio i
tadanji generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije Li J ong (Lee
J ong-wook). Predsednik je, gledajui direktno u kameru, izjavio: Naunici i
doktori ne mogu nam rei gde ili kada e doi do sledee pandemije, ili koliko
e ona biti ozbiljna, ali se uglavnom slau: u jednom trenutku emo se suoiti
s novom epidemijom. S obzirom na tu injenicu nauna zajednica se sve vie
brine zbog novog virusa gripe poznatog kao H5N1 ili ptijeg gripa. . . . Na
kraju svog obraanja javnosti Bu je pozvao Kongres da odmah usvoji novi
zakon kojim bi se odvojilo 7, 1 milijardi dolara za fond za hitne sluajeve, a
sve sa ciljem odbrane nacije od ptiijeg gripa.
Godinu dana pre ovog nastupa predsednika Bua i ameriki ministar odbrane
Donald Ramsfeld je ispred Pentagona izdao podjednako dramatino, ako ne i
dramatinije, saoptenje vezano za opasnost koja preti pripadnicima oruanih
- 824 -

snaga SAD od ptiijeg gripa. Naime, u novembru 2004, Ramsfeld je izdao
direktivu u kojoj doslovce stoji: . . . Postoje dokazi o predstojeoj pandemiji
virusa H5N1, a kako je isti osetljiv na Oseltamivir, odnosno Tamiflu-ove
vakcine e se koristiti za prevenciju i leenje. Meutim, kako su koliine
Tamiflu-a izuzetno ograniene moraju se odrediti prioriteti za njegovu
upotrebu. Ta Ramsfeldova direktiva iz 2004. i najave SZO-a o moguoj
pandemiji ptiijeg gripa doveli su do zdravstvene panike koja je rezultirala
paninom kupovanju Tamiflu-a koji je do tada amio po Roche-ovim
magacinima.
Ptiiji grip moe biti i jeste opasan po ljudsko zdravlje ali samo ukoliko
niste vakcinisani Oseltamivir-ovom vakcinom koju je proizvela amerika
farmaceutska kua Gilead Sciences. Ono to je interesantno za ovu
farmaceutsku kuu lociranu u Foster Sitiju u Kaliforniji je podatak da je njen
osniva 1987. bio dvadeset devetogodinji dr Majkl Rirdan (Michael Riordan),
a da mu se godinu dana kasnije na mestu predsednika Upravnog odbora
pridruio ovek koji sa medicinom nema veze - Donald Ramsfeld (Donald
Henry Rumsfeld), ministar odbrane u administraciji Dorda Bua Mlaeg. U
Upravni odbor Gilead Sciences Ramsfeld dovodi Dorda ulca (George Pratt
Shultz), nekadanjeg efa amerike administracije; Etijena Davinjona (Etienne
F. Davignon), starog Bilderbegovca; Karlu Anderson (Carla Anderson Hills),
savetnika amerikog predsednika Deralda Forda za stanovanje i trgovinu i
Dona Madigana (John W. Madigan) nekadanjeg lana amerikog
Ministarstva odbrane. Sve su to bili ljudi koji sa medicinom i farmacijom nisu
imali dodirnih taaka osim kada su kao bolesni traili lekarsku pomo. No, kad
su oni bili u pitanju medicina i farmacija nisu bili ni vani.
Odmah po osnivanju Gilead Sciences je poela sa istraivanjem vakcina
protiv Side i raznih vrsta gripa ali bez ikakvog uspeha. S obzirom na to, nije
imala nikakvu vrednost i nije mogla ni da se pojavi na berzi za evaluaciju
vrednosti. No, samo etiri godina po dolasku Ramsfelda i njegovih prijatelja
firma je izala na berzu, a vrednost njenih akcija je dostigla neverovatnih
86,25 miliona dolara. Od 1992. pa sve do danas vrednost akcija Gilead
Sciences rasla je proporcionalno porastu obolelih od side, svinjskog ili ptiijeg
gripa. Koliki je to rast bio vidi se iz podataka da je Gilead Sciences u nekoliko
godina kupila vie drugih farmaceutskih firmi: 1999. Nexstar Pharmaceuticals
za 550 miliona dolara; 2003. Triangle Pharmaceuticals za 464 miliona dolara;
2006. Corus Pharma, Inc. za 365 miliona dolara, Myogen, Inc. za 2,5 milijardi
dolara i, na kraju, Raylo Chemicals, Inc. za 107 miliona dolara.
J edna od karika uspeha Gilead Sciences, pored Ramsfelda i drugova bila je,
naravno, i Svetska zdravstvena organizacija. Od svog osnivanja 1948. godine
SZO nikada nije sa veim arom, strau i upornosti upozoravala na neku
opasnost kao to to danas ini sa najavom pandemije ptiijeg i svinjskog
gripa. Prvi ovek Svetske zdravstvene organizacije gospoa Margaret an je
- 825 -

avgusta 2009. na konferenciji za tampu u enevi rekla da je odluila podii
nivo upozorenja irenja virusa gripe A H1N1 na 6. stepen, odnosno na najvii
mogui nivo. To znai da je poela prva pandemija gripe u XXI veku irom
sveta i da je Svetska zdravstvena organizacija uputila jedno ovako dramatino
upozorenje celom svetu nakon 41 godine. Pri tome, u zvaninom saoptenju
SZO-a koje je usledilo nakon obraanj a javnsoti dr an nije proputeno da se
navede kako je Tamiflu (vakcina koju je pronala i proizvela Gilead Sciences)
jedina preventiva protiv pandemije ovih tipova gripa. SZO je promovisala i
druge lekove Gilead Sciences kao to su oni za sidu (Atripla, Emtricitabine i
Tenofovir), ili plune bolesti (Prostacyclin i Volibris).
Na Ramsfeldov predlog Gilead Sciences je komercijalizaciju vakcine
Oseltamivir ustupio vajcarskoj farmaceutskoj kui F. HoffmannLa Roche,
Ltd. koja ju je svetu ponudila pod novim imenom Tamiflu. Sa medijskim
irenjem zastraujuih pria koje upozoravaju na smrtonosan novi soj virusa
H5N1 - ptiije gripe u Roche-u ne mogu da postignu neophodni nivo
proizvidnje vakcine. I z tog razloga proizvodnja vakcine Tamiflu je ustupljena
povezanim farmaceutskim kuama Novartis International AG i Sonifi Pasteur
Inc. Procenjuje se da e samo tokom 2009. godine u svetu biti potroeno preko
100 milijardi dolara na kupovinu ovih vakcina.
Sve dileme, ako ih je neko uopte i imao, oko toga zato su osnovane i ta je
pravi cilj UN i njenih agencija razjasnio je britanski premijer Toni Bler
(Anthony Charles Lynton "Tony" Blair) na samitu UN u septembru 2005. kada
je rekao:
Prvi put smo se svi sloili da drave nemaju pravo da rade ta hoe u okviru
svojih granica, nego da mi, u ime oveanstva, imamo zajedniku dunost da
titimo narode tamo gde njihove vlasti to ne ine.
Za razliku od Blera svoje duboko neslaganje sa postojanjem i delovanjem
Ujedinjenih nacija i svih njenih agencija izrazio je ameriki kongresmen Ron
Pol (Ronald Ernest "Ron" Paul). On je na sastanku Arapsko-Amerikog
instituta 2009. izjavio:
Uvek sam se protivio i samoj ideji Ujedinjenih nacija. . . Nevolim i snano
se protivim ne samo Ujedinjenim nacijama, ve podjednako i Meunarodnom
monetarnom fondu, Svetskoj banci, Svetskoj trgovakoj organizaciji i svim
ostalim meunarodnim organizacijama koje sebi prisvajaju pravo da odluuju
o sudbinama suverenih drava. . . Americi, a i svima nama bi bilo bolje da njih
nema jer su one samo deo projekta poznatog kao Novi svetski poredak.
Dobro je, kada se govori o SZO, znati da su najvee farmaceutske kue
dominantni finansijeri Svetske zdravstvene organizacije. Bez njih SZO nebi
mogla da funkcionie niti bi, u krajnjem sluaju, mogla i da postoji. Poetkom
- 826 -

2010. Godine britanski medicinski asopis British Medical Journal je objavio
tekst u kome se, na osnovu prikupljenih dokaza, ukazuje na injenicu da su
elni ljudi SZO-a, koji su inae propagirali upotrebu vakcine protiv svinjskog
gripa, bili na platnom spisku farmaceutskih kompanija proizvoaa tih
vakcina. asopis, pored toga, otkriva i injenicu da je svinjski grip zapravo
genetiki proizveden virus koji sadri genetiku sekvencu pandemijskog gripa
iz 1918. Takoe, kao da sve navedeno nije bilo dovoljno, u British Medical
Journal-u se pie i o problemima vezanim za Codex Alimentarius (Kodeks
ishrane) koji je donet 1963. godine od strane Codex Alimentarius Commission
koju je iste te godine osnovala Svetska zdravstvena organizacija.
Kodeks ishrane je zapravo termin koji oznaava paket zakona kojima se
reguliu pravila u proizvodnji i distribuciji namirnica, uzgoju ivotinja i
preradi mesa i mlenih proizvoda. I storija ovog kodeksa datira jo s kraja XI X
veka kada se u Austro-Ugarskom carstvu pojavila potreba drave da preko
sudova bude nadlena u sporovima koji se tiu hrane. Tako je 1893. sainjen
skup pravila i regulativa poznat pod nazivom Codex Alimentarius u skladu sa
kojim e sudovi odluivati u svim relevantnim sporovima. Codex je bio u
upotrebi sve do poetka Prvog svetskog rata, odnosno do raspada carstva. I deja
o vaspostavljanju Codex-a, ali sa bitno drugaijim namerama, obnovljena je
1963. U samoj injenici njegovog vaspostavljanja nema niega spornog bar ne
dok se paljivo ne analiziraju njegove odredbe i otkriju tvorci. Naime, nakon
Drugog svetskog rata jedan broj oficira Vermahta i politikih pristalica NSDP-
a se nalo pred Nirnberkim sudom. Meu njima su bila i 24 zaposlena (Otto
Ambros, Hermann Schmitz, Fritz Gajewski, Heinrich Buetefisch, Friedrich
J aehne, Carl Krauch, Carl Wurster) iz hemijskog konglomerata I. G. Farbena
i to, kako se u optunici i presudi nalazilo, zbog zloina protiv ovenosti, a
pre svega zbog medicinskih eksperimenata nad ljudima u Konzentrationslager
Auschwitz III. U optunici je doslovce pisalo:
Diese IG Farben Verbrecher, nicht die verrckten Nazifanatiker, sind die
Haupt Kriegsverbrecher. Wenn die Schuld dieser Verbrecher nicht an das
Licht gebracht wird und wenn sie nicht bestraft werden, stellen sie eine viel
grere Drohung zum zuknftigen Frieden der Welt als Hitler dar, wenn er
noch lebendig war. (Ovi IG Farbenovi kriminalci, a ne nacistiki ludaci i
fanatici, su glavni ratni kriminalci. Ukoliko se njihova krivica ne rasvetli i
ukoliko nebudu kanjeni, oni e postati mnogo vea opasnost po budui
svetski mir nego to bi to mogao biti Hitler da je ostao u ivotu).
Najodgovorniji meu ovom 24-oricom je bio predsednik I G Farbena Fric Mir
(Fritz ter Meer) koji je, za zloine protiv ovenosti, osuen na sedam godina
zatvora. Meutim, zbog dobrog vladanja (guter Fhrung) Mir je sa svim
ostalim ve nakon tri godine osloboen. Odmah po izlasku iz zatvora
Justizvollzugsanstalt Landsberg svi su se, bez izuzetaka, zaposlili , kao svetski
priznati eksperti , u nekoliko hemijskih kompanija. Fric Mir je, kao
- 827 -

najpoznatiji, odmah postavljen za predsedavajueg Bayer AG, a neto nakon
toga je postao i lan upravnih odbora Theodor Goldschmidt AG, Commerzbank
AG i VIAG and Union Bank AG.
Jo bolja pria od ove sa Mirom je vezana za Otmara Verura (Otmar
Freiherr von Verschuer), oveka zaduenog za rasnu higijenu (Rassenhygiene)
u okviru Treeg Rajha. E, vidite, jedan od Verurovih asistenata u
Arbeitslager Auschwitz je bio njegov protger dr Mengele (J osef Rudolf
Mengele), ovek koga je on jo 1938. lansirao u naunu orbitu eugeniara.
Krajem 1944. Verur u svom izvetaju Nemakom istraivakom savetu
(Deutsche Forschungsgemeinschaft) toliko hvali pedantnost i portvovanost
Mengelea da je to bilo gotovo nepristojno. U tom izvetaju se spominje i
uvena Mengeleova desna ruka u Auvicu J evrejin dr Miklo (Mikls Nyiszli),
ali to je ve druga pria. J edna od stvari koju Verur spominje u izvetaju su i
Mengeleovi eksperimenti sa fluorom nad zatvorenicima u Auvicu. Naime,
fluoridi su medicinski klasifikovani kao protoplazmatiki otrovi koje su prvo
koristili Nemci u Prvom svetskom ratu kao bojne otrove, a potom i kao
sredstva za trovanje pacova. Meutim, dr Mengele je otkrio da se dodavanjem
spojeva fluorida u pijau vodu zatvorenika ostvarivao proces njihove vee
kooperativnosti i poslunosti. Nakon trogodinjeg istraivanja dr Mengele
konstatuje da fluoridi inhibicijom odreenih enzima menjaju propustljivost
elijske membrane to omoguava poveanu kontrolu nad ljudima i, shodno
tome, zakljuuje da se dodavanjem fluora pijaoj vodi moe, u veoj ili manjoj
meri, uticati na kontrolu i modifikaciju ljudskog ponaanja. Da li su otkria dr
Mengelea imala ili nisu imala bilo kakve veze sa masovnom primenom
hlorizacije pijae vode po gradskim vodovodima irom sveta, nakon Drugog
svetskog, rata nije jasno ali je, kao praksa, injenica.
Dr Mengelea su nakon rata mnogi eleli da uhapse nazivajui ga Anelom
smrti, a Rusi su ak 18. januara, kada su oslobodili Auvic, raspisali
specijalnu poternicu za njim. Pet meseci kasnije amerike snage u Nemakoj
su uhvatile dr Mengelea ali su ga nakon samo par dana oslobodili kako bi
mogao da se ukrca na jedan parobrod put J une Amerike. Tako je Herr
Mengele kao slobodan ovek umro 1979. od sranog udara na prelepoj
brazilskoj plai - Bertioga Beach. No, za razliku od Mengelea Verura niko
nije jurio niti se on od bilo koga sakrivao. Bio je, zajedno sa Eugenom
Fierom (Eugen Fischer) i Fric Lencom (Fritz Lenz), mag eugenike pred kojim
su se Amerikanci klanjali pa su ga, zamislite, ne pre i ne posle ve tokom
Drugog svetskog rata primili za lana Amerikog eugenikog drutva
(American Eugenics Society). Za sve to je uinio sud u Nirnbergu je Verura
kaznio sa 600 maraka globe dok Fier i Lenc nisu bili osueni ak ni na
novanu kaznu. Nakon to je platio kaznu Verur je na univerzitetu
Westflische Wilhelms-Universitt Mnster razvio jedan od najjaih genetikih
centara na svetu bez ijih saznanja i podataka bi savremeni Codex
Alimentarius bio nepotpun.
- 828 -

Verur, Fier, Lenc i Mir su pre Drugog svetskog rata, svaki na svoj nain,
bili povezani sa hemijskim kartelom koji su sainjavali BASF, Bayer,
Farbwerke Hoechst , Leopold Cassella & Co KG i Agfa, svi zajedno poznatiji
pod kartelskim imenom Interessen-Gemeinschaft Farbenindustrie. Nakon
Drugog svetskog rata njihova saradnja sa nekadanjim lanicama kartela se
nastavila tako da je poetkom 60-tih Mir, u svoje i ime svojih saradnika,
predloio vodeim svetskim hemijskim koncernima uspostavljanje globalne
kontrole nad svetskom proizvodnjom i distribucijom hrane. Mir koji je, inae,
pre Drugog svetskog rata bio i sam vlasnik hemijske fabrike Dr. E. ter Meer
& Cie je voleo da istie: Zdrava hrana zdravi ljudi, kontaminirana hrana
pacijenti. I jedni i drugi, zakljuio je Mir u svom predlogu, moraju biti nai
konzumenti. Predlog je prihvaen pa je Mir, uz punu podrku agro-hemijske i
farmaceutske industrije, 1961. uputio dopis Svetskoj zdravstvenoj organizaciji
predlaui joj osnivanje Komisije za trgovinu hranom (Codex Alimentarius
Commission). SZO je Mirov predlog svesrdno prihvatila i odmah se posvetila
njegovoj realizaciji. Danas Codex Alimentarius Comission ima 27 podkomisija
koje su svojim propisima regulisale gotovo sve to se moe staviti u ljudska
usta. Zahvaljujui ovim propisima uspostavljene su odredbe o uzgoju, trgovini
i distribuciji prehrambenim proizvodima koje su, sve od reda, na tetu
individualnih proizvoaa i malih trgovaca. Tako se poetkom XXI veka vie
od polovine svetske proizvodnje i distribucije hrane nalazi pod kontrolom
multinacionalnih kompanija: Nestl S. A. ; PepsiCo, Incorporated; Unilever;
Kraft; E. I. du Pont de Nemours and Company; Monsanto Company; JBS-
Friboi; General Mills, In
Danas ne treba mnogo pameti da bi se shvatilo kako je sve ono to ini Codex
Alimentarius Commission usklaeno sa potrebama i interesima hemijskih i
farmaceutskih koncerna koji stoje iza proizvodnje pesticida, herbicida,
fungicida, antibiotika i, moda najvanije, GMO-a (genetiki modifikovanih
organizama). I , kao to je u svoje vreme govorio Mir, zdrava hrana- zdravi
ljudi, kontaminirana hrana pacijenti, danas se sve vie hrane proizvodi kroz
upotrebu genetiki modifikovanih organizama. Tako se, primera radi, u SAD
gotovo neverovatnih 90% hrane vredne preko hiljadu milijardi dolara
proizvodi direktno od GMO-a ili sa njihovim dodatkom. Pri tome,
najinteresantnije, SAD su jedina drava na svetu gde je zabranjeno upozoravati
potroae da je hrana koju konzumiraju nastala genetskom manipulacijom. ta
vie, u SAD je zabranjeno, kroz deklaraciju proizvoda ili na bilo koji drugi
nain, obavetavati potroae da je hrana prirodna, odnosno da nije nastala
kroz proces genetske modifikacije organizama.
U SAD je krajem 2000. godine otkriveno preko 250 novih bolesti
uzrokovanih hranom. U veini sluajeva stvarni razlog oboljenja lekari nisu
uspeli da konstatuju ali je zato evidentirano da je ovim bolestima podleglo oko
76 miliona ljudi. Pri tome, 325 hiljada pacijenata je morala odmah da bude
hospitalizovano, a oko 5 hiljada je preminulo mesec dana nakon prijema na
- 829 -

terapiju. Iako konkretan uzronik ovih novih oboljenja do danas nije utvren
indikativno je da su se ona pojavila tek nakon 1996. godine, odnosno nakon
poetka masovne upotrebeno genetski modifikovane hrane.
Od predsednika Bua i danas Obame amerika administracija, preko Svetske
trgovake organizacije, vri snaan pritisak na sve ostale drave da prihvate
ovu njenu praksu preutkivanja GMO tretmana u prehrambenoj industriji.
Izmeu 1998. i 2003. bio je potpuno zabranjen uvoz svih GMO proizvoda u
zemlje Europske unije. No, kako bi se evropsko trite otvorilo za ameriku
industriju genetski modifikovanih organizama Krejg Stejplton (Craig
Stapleton), Buov poslovni partner i ameriki ambasador u Parizu savetovao je
amerku vladu da protiv svake lanice EU, koja se protivi uvoenju GMO,
zapone trgovaki rat u vojnom stilu. Amerikanci su prihvatili Krejgov
predlog ali su za svoju politiku prvo pokuali da privole Vatikan to im nije
polo za rukom s obzirom da se Renato Martino (Renato Raffaele Martino),
kardinal i prvi ovek Pontifikalnog vea za pravdu i mir i predstavnik Pape u
UN, ovoj ideji odluno suprotstavio. Tada su se Amerikanci skoncentrisali na
delovanje preko Svetske trgovake organizacije koja je odmah poela sa
tvrdnjama da Evropska Unija zabranom uvoza GMO zapravo kri pravila
slobodne trgovine. Pod pritiskom STO-a EU je ukinula generalnu zabranu i
uvela praksu kontrole pojedinih GM proizvoda - case by case approach. Na
osnovu tog novog pristupa do sada je 30 GM proizvoda dobilo dozvolu za uvoz
na evropsko trite.
Koji su sve razlozi za ovakvo ameriko postupanje je gotovo bezpredmetno
postavljati jer se u SAD supremacija Mr Profit nikada nije dovodila u pitanje.
Pri tome, vano je znati da najvee profite u prehrambenoj industriji ne
ostvaruju direktni proizvoai ve farmaceutska industrija koja, prema
podacima Federation of Veterinars of Europe, 90% svih proizvedenih
antibiotika na svetu plasira za potrebe odravanja u ivotu stoke koja se, na
velikim farmama u apsolutno nezamislivim uslovima, prehranjuje genetiki
modifikovanim organizmima i tako uzgaja za ljudsku ishranu.
Preko genetski modifikovane hrane ostvaruje se Mirov ideal o kontroli
potroaa i pacijenata. Najvei svetski distributeri (4/5 svih isporuka) GMO-a
su Monsanto, Syngenta i Du Pont sa iza kojih, gotovo neverovatno, stoje
ameriko Ministarstvo poljoprivrede i amerika Agencija za hranu i lekove
(Food and Drug Administration). Odluku da stanu iza Mirovog i dela SAD su
donele sredinom 70-tih i to je svetu objavio Henri Kisinder tadanji ministar
spoljnih poslova i predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost. On je, u
jednom obraanju medijima o aktuelnim spoljnopolitikim ciljevima SAD u
sklopu velike naftne krize, izjavio: Ko kontrolie naftu - kontolie zemlju. Ko
kontrolie hranu kontrolie ljude. Glavni ameriki asistenti u irenju GMO-
a su Svetska zdravstvena i Svetska trgovaka organizacija u okviru koje su
propisi Codex Alimentarius obavezujui za sve njene lanice i to u skladu sa
- 830 -

maksimom Napoleonovih propisa (code Napolon) iz 1804: Sve to nije
dozvoljeno zabranjeno je. U znak zahvalnosti Miru i njegovoj ingenioznosti
osnovan je, nakon to je preminuo 1967, specijalni fond za finansiranje
najtalentovanijih studenata hemije kako bi se, valjda, nastavili njegovi
eksperimenti zapoeti jo u Arbeitslager Auschwitz-u.
Zahvaljujui zalaganjima SZO i STO u promociji i afirmaciji propisa
Codex Alimentarius i, u okviru njih, proizvodnji i upotrebi genetski
modifikovanih organizama Evropski patentni biro (European Patent Office) je
20. januara 1999. godine odobrio patent (EP 380646) kojim se australijskoj
firmi, nakon desetogodinjeg ekanja, Amrad Corp. Ltd. odobrava patentiranje
meavine oveka-ivotinje himere ( ). Naime, tehnikom genetikog
inenjeringa zasnovanog na rekombinaciji DNK kroz zadiranje u genetiki kod
oveka otvara se mogunost upravljanja ivotom na nivou njegovog nastanka,
promenom genetske garniture i, na kraju, novom evolucijom ljudske vrste.
Shodno ovome, Amradova himerina ivotinja nastaje meanjem ljudskih i
ivotinjskih embrio elija tako da kao krajnji rezultat nastaje ivotinja sa
ljudskim organima, delovima tela, nervnim elijama i ak genetskim kodom.
Prema Donu Fleku (J ohn Flack), glavnom inenjeru Amrad-a nastanak himere
poinje sa izolacijom supstance LI F (Leukemia I nhibitory Factor), odnosno
embrio elija ljudi i ivotinja koje se potom uzgajaju i razmnoavanju da bi se,
na kraju, napravila himera. Kakva e himera biti zavisi od toga sa ijim
embrionima elije e se ljudski embrion uparivati. Do sada uspeno su
obavljena uparivanja sa embriom elije mia, ptice, ovce, svinje, krave, koze i
ribe.
Pria o deluje gotovo nestvarna ba kao i pria o sintetikom mesu
koje na evropskim trpezama treba da se nae tokom 2013, a najkasnije 2014.
godine. Rukovodei se navodnom brigom za ljudsko zdravlje i definitivnu
eliminaciju bolesti kao to su kravlje ludilo, ptiiji grip, salmonela i sl.
multinacionalne prehrambene korporacije su, poevi od patenta US6835390
B1 koji je jo 2000-te zatitio Don Vejn (J on F. Vein), otpoele sa
eksperimentima na dobijanju sintetikog mesa. Eksperimenti su se vrili u
jednom nizu prestinih svetskih laboratorija ukljuujui i ameriku NASA, a
najbolji rezultati postignuti su na Harvardskoj koli za medicinu (Harvard
Medical School) i holandskim univerzitetima u Utrehtu, Ajndhovenu i
Mastrihtu (Universiteit Utrecht, Technische Universiteit Eindhoven i
Universiteit Maastricht). Prvi rezultati su publikovani 2011. u naunoj
publikaciji Environmental Science and Technology, a celom svetu dobrobit
ovih istraivanja je predoio holandski profesor vaskularne fiziologije Mark
Post (Mark Post) navodei da e novostvoreno in vitro meso ljudsku ishranu
uiniti zdravijom i efikasnijom. O tome kako se dobija sintetiko in vitro meso
profesor Post kae: Prvo se matine elije uzimaju iz miia krave, a potom
se inkubiraju u telei serum smetenu u specijanu burad. Ta se smesa sui,
rastee i ree na trake, a na samom kraju se mea s masnoom kao i drugo
- 831 -

mleveno meso kako bi nastao hamburger. Ovakav postupak proizvodnje mesa
jo uvek je previe dugotrajan, a u interesu nam je da ga smanjimo na manje
od est nedelja od uzimanja matinih elija do samog jedenja mesa.
Glavni pobornik uvoenja sintetikog mesa u ljudsku ishranu je Evropska
nauna fondacija (European Science Foundation) i Univerzitet u Mastrihtu uz
obrazloenja da e njogova proizvodnja eliminisati glad u svetu ali i ljudsku
ishranu uiniti humanijom s obzirom da se stoka vie nee ubijati radi
ljudske ishrane. Pored toga, naunici iz Mastrihta konstatuju da e ljudi,
ukoliko ele belanevine ivotinjskog porekla, morati da se naue da jedu in
vitro meso jer e se potreba za mesom u narednih 40 godina uveati do nivoa
koji je pojeden u poslednjih 8 hiljada godina.
Od 2002. godine u Evropi je bilo dozvoljena upotreba samo GMO semena
soje, kukuruza i uljane repice ali poevi od 2. marta 2010. Evropska komisija
(European Commission) je, i pored protivljenja Francuske, Grke, Austrije i
Nemake, a na zahtev SAD i STO donela odluku prema kojoj se dozvoljava, za
komercijalne potrebe, saenje svih genetski modifikovanih useva i upotreba
genetski modifikovanih namirnica irom EU (All genetically modified crops
and foods are approved for commercial use in the European Union). Prvo, u
skladu sa ovim odredbama EU, zasaeno seme genetski modifikovane biljke je
Amflora, vrsta krompira koju je patentirao hemijski gigant BASF. Osnovna
karakteristika Amflore je da sadri gen koji je rezistentan na antibiotike to e,
kod svih njenih konzumenata, dovesti do imuniteta na upotrebu antibiotika kao
najefikasnijeg leka u borbi protiv niza po ljude tetnih mokroorganizama.
Istina, nakon viemesenih trajkova francuskih i nemakih seljaka i pristalica
pokreta zelenih, Evropski komitet za okolinu (European Parliament's
Environment Committee) je donela odluku kojom se dravama lanicama
omoguava da ogranie saenje genetski modifikovanih useva po osnovu
pozivanja na safeguard clause (klauzula o bezbednosti) kojom se titi zdravlje
graana!
Od 2004. do 2006. ministar poljoprivrede, rudarstva i vodoprivrede u Vladi
Republike Srbije bila je Ivana Duli Markovi koja je pre ulaska u vladu vrila
funkciju direktorka Saveznog zavoda za biljne i genetske resurse. No,
ministarku Duli mnogi nepamte ni kao ministra ni kao direktora ve kao
beskompromisnog borca za uvoenju genetski modifikovanih organizama u
lanac ishrane u Srbiji to joj, kao stipendisti amerikog Monsanta, mnogi i ne
zameraju. Vidite, sve do 2004. godine savezni fitosanitarni inspektori
zahtevali su da nadlena ministarstva i carina potuju vaee zakone i spree
svaki ulazak genetski modifikovane soje. Protiv svih koji nisu potovali ove
odluke inspektori su podnosili prijave i reanja ali su ona uvek, u
drugostepenom postupku, bila odbacivana zahvaljujui zalaganju Dulike koja
ih je doslovno ukidala i donosila nova kojima je uvoz omoguavan. Tako je u
Srbiju ulo preko milion tona genetski modifikovane sojine same ali i
- 832 -

nepoznata koliina modifikovanih sadnica ljiva, jabuke i drugog voa. U
Srbiji je, kao retko gde, dozvoljena sadnja i gajenje genetski modifikovanog
drvea i to Zakonom o reproduktivnom materijalu umskog drvea! Danas se,
pored svega navedenog, zna da je u srpske reke dospela i modifikovana riba
usklaena sa evropskim patentom EP 380646!
Srbija je redovna lanica Komisije Codex Alimentarius i prema podacima
same Komisije na njenom spisku List of Codex members se nalazi jo od 2006.
godine.
Na mestu ministra poljoprivrede gospou Duli je zamenio drugi Monsantov
stipendista gospodin Saa Dragin. Za vreme njegovog ministrovanja nekadanji
direktor Demokratske stranke zaduen za njenu tehniku organizaciju i
finansiranje Miodrag Kosti Kole je, preko svoje firme MK Grupe, 16. maja
2007. postao zvanini uvoznik i distributer Monsanto hibridnog semena
kukuruza, suncokreta i uljane repice za trite Srbije. Kosti je ovaj ugovor
lino potpisao sa prvim ovekom Monsanta za istonu Evropu Gerhardom
Rosom (Gerhard Ross). Na pitanje novinara Kurira o saradnji MK Grupe sa
Monsantom pomonik direktora ove firme J aroslav Stupavski kae: Re je o
kompaniji koja je ubedljivo najvea svetska semenska kua. to se tie GMO
semena, mislim da ima budunost u kontrolisanoj proizvodnji.
Ono to gospodin Stupavski nije rekao, ono to je preutao ili naprosto
prevideo je injenica da Monsanto posluje po preporukama Codex
Alimentarius-a koji za poljoprivrednu proizvodnju propisuje obaveznu
upotrebu genetski modifikovanog semena koje se, opet po preporuci Codex-a,
mora titi upotrebom davno zabranjenih, kao dokazano tetnih po ljudsko
zdravlje, hemikalija: DDT, lindan, aldrin i malation. Ono to gospodin
Stupavski mogue, ali teko za poverovati, nije znao je da Codex sadri i
obavezujue odredbe o korienju vetakog Monsantovog goveeg hormona
rasta (Recombinant Bovine Growth Hormone- rBGH) u uzgoju svake boije
krave na svetu i upotrebi antibiotika u uzgoju svih, ba svih, ivotinja
namenjenih ljudskoj ishrani. Takoe, Codex propisuje i odredbe po kojima se
sve vrste prehrambenih namirnica trebaju zraiti kako bi due opstale u
sveem stanju!
Monsanto preko amerike vlade ve zahteva od Srbije da u celosti
liberalizuje svoje trite za njihovo genetski modifikovano seme. Tako je
Srbiji ve isporuen ameriki uslov: ukoliko Srbija eli da postane lan
Svetske trgovinske organizacije mora prihvati uvoz genetski modifikovanog
semena i hrane. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin evarli
ocenjuje da ostaje, ak i da se prenebregnu tetni uticaji genetski
modifikovane hrane, injenica da e Srbija u sluaju da uvoza genetski
modifikovanog semena i sadnog materijala, a potom i ivotinja, odnosno
stonog podmlatka, postati uvozno zavisna i godinje po tom osnovu imati
- 833 -

gubitke od oko pola milijarde evra. Slaui se sa kolegom evarliem profesor
dr Miodrag Dimitrijevi, sa Ketedre za genetiku i oplemenjivanje biljaka
Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dodaje kako je svako genetski
modifikovano seme samo jo jedan korak u suavanju slobode proizvodnje
hrane.
Monsanto i amerika administracija ni na koji nain ne ele da komentariu
najnovije rezultate francuskih naunika sa Kaenskog univerziteta (Universit
de Caen). Naime, nakon intenzivnih istraivanja naunici su zakljuili da
Monsantovo genetski modifikovani kukuruz (NK 603, MON 810, MON 863)
pogubno deluje na organizam: pacovi hranjeni genetski modifikovanim
kukuruzom ve u drugoj generaciji su bili unakaeni tumorima, a uniteni su
im i bubrezi i jetra. Posebno zastraujue je, prema profesoru Seraliniju
(Gilles-Eric Sralini), to to su rezultati pokazali da je gotovo 80 odsto enki
pacova u treoj generaciji dobilo rak, a da u etvrtoj nije bilo plodnih.
Istraivanje francuskih naunika obavljeno je uz podrku Odbora za
istraivanje i nezavisne informacije o genetskom inenjeringu (Comit de
Recherche et d'I nformation I ndpendantes sur le gnie Gentique) i svi su bili
gotovo zaprepaeni rezultatima u svih 80 parametara koji su posmatrani . Na
kraju, profesor Celier (Dominique Cellier) sa Univerziteta u Ruanu (Universit
de Rouen), kao jedan od uesnika u ovom istraivanju, zakljuuje da nema
sumnji da svi ljudi koji konzumiraju genetski modifikovanu hranu mogu
raunati da e im se i pleme i seme zatrti za najvie 100-120 godina.
Od strane amerikih zvaninika ne da nema komentara o dokazima vezanim
za tetnost genetski modifikovane hrane ve je ameriki predsednik Barak
Obama ak, po ubrzanom postupku, potpisao zakon H. R. 933 poznat i kao
Monsanto Protection Act koji federalnim sudovima ukida pravo da donose
zabrane korienja GMO proizvoda i proizvodnje GMO semenja, bez obzira na
naune ili bilo koje druge studije koje bi potvrdile tetnost GMO-a po zdravlje
stanovnitva. ta vie, Obamina komisija za Sigurnost i Razmenu (Security
and Excahnge Commission) odluila je da podri poslovni ugovor izmeu
Pepsi Co. i Senomyx-a o po kome se ukusa pia ove poznate svetske kompanije
treba popraviti kroz korienje bubrenog tkiva abortiranih fetusa. Prema
predsedniku SAD Baraku Huseinu Obami korienje fetusa u ljudskoj prehrani
je obian i uobiajen posao koji se moe nastaviti!
Na kraju, u kontekstu prie o Codex Alimentarius-u vano je napomenuti da
e njegove preporuke od 31. decembra 2009, za sve drave koje ga prihvate,
biti obavezujue, a to znai i da e se koliine hranljivih materija u ljudskoj
ishrani smanjiti kao mandatoran in. ta vie, prema odredbama Codex-a,
odnosno njegovog komiteta - Codex Nutrition Committee, u dravama koje
prihvate njegove preporuke morae da se ispotuje i stav da se vitamini,
minerali i lekovite biljke ne mogu stavljati u slobodan promet (Restrictive
guidelines for vitamin and mineral supplements)! O posledicama smanjenja
- 834 -

hranljivih materija u ljudskoj ishranii i primeni Restrictive guidelines for
vitamin and mineral supplements govori se u studiji Diet, nutrition and the
prevention of chronic diseases koju je, januara 2002, sainila i u enevi
prezentirala grupa naunih eksperata Svetske zdravstvene organizacije i
Svetske organizacije za hranu i agrikulturu. Suma sumarum ovog izvetaja koji
ima 160 stranica, u sluaju primene pomenutih odredbi Codex-a, je da se u
samo nekoliko decenija moe oekivati smanjenje svetske populacije za oko
tri milijarde ljudi! Mil ijarda ljudi bi, po miljenu ovih strunjaka, umrlo od
iste neuhranjenosti dok bi ostale dve milijarde umrle od raka, sranog i
modanog udara, osteoporoze, dijabetesa i komplikacija prouzrokovanih
zubnim bolestima. O moguem smanjenju broja ljudi kroz politiku njihove
neuhranjenosti i uskraivanja lekova, odnosno neophodnih vitamina i minerala
govorio je i dr Otmar Verur pozivajui se na rezultate istraivanja koje je u
Arbeitslager Auschwitz Monowitz sprovodio dr Mengele.
U skladu sa odredbama Codex Alimentarius-a Evropski parlament je ve
doneo direktivu (2004/24/EC) po kojoj e od 2013. godine u svim zemljama
EU biti zabranjena upotreba lekovitog bilja, vitamina, minerala, tradicionalnih
prirodnih lekova i ajeva ukoliko nemaju sertifikat o poreklu ije pribavljanje
traje od 3 do 10 godina i kota minimum 100 hiljada evra. Sertifikate o
poreklu mora da sadri podatke o: proizvoau, mestu gde je biljka rasla, je li
organska ili nije, koliki procenata minerala ili vitamina sadri, koliki je
procenat ostalih supstanci itd... Nova direktiva Evropske unije praktino
oduzima pravo ljudima na leenje prirodnim biljlama i uskrauje pravo rada
svim travarima ili proizvoaima meda koji nemogu da plate trokove
pribavljanja sertifikata i da saekaju desetak godina na njegovu izradu. J edini
koji imaju korist od ovakve direktive su velike farmaceutske kue: Bayer,
Barr, Glaxo Smith Kline i njima slini.
U Evropskoj uniji se, nakon usvajanja direktive 2004/24/EC priprema jo
jedna uredba za drave lanice i sve one koje se ele prikljuiti EU, a odnosi
se na odreivanje naina korienja zemljita. Naime, 1. oktobra 2011. godine
u najveoj tajnosti predstavnici SAD, Kanade, Japana, Novog Zelanda,
Singapura, J une Koreje i Maroka su potpisale Anti-Counterfeiting Trade
Agreement (Trgovinski sporazum protiv falsifikacije). Ovom sporazumu se
poetkom 2012. pridruila, bez znanja i saglasnosti nacionalnih parlamenata, i
Evropska Unija. Usvajanje ACTA sporazuma je finansijski podran od strane
medijskih korporacija i korporacija koje se bave proizvodnjom lekova a sa
navodnom eljom zatite autorskih prava. Zbog ega je celokupan posao
pripreme ovog sporazuma bio najvea dravna tajna svih zemalja potpisnica i
briselske birokratije postaje jasno tek kada se shvati njegova sutina a ona se
odnosi na elju farmaceutskih kua da kroz ACTA sporazum zatite autorska
prava u odnosu na generike lekove koji se mogu proizvoditi nakon isteka
autorskih prava uz cenu niu i do 90%. Po ACTA pravilima ovo se spreava i
svi se prisiljavaju na dalju kupovinu skupih lekova.
- 835 -

J o jedan aspekt ACTA sporazuma je posebno problematian jer dovodi
ljudske ivote u direktnu zavisnost od intelektualne svojine velikih
multinacionalnih korporacija, odnosno proizvoaa semena (Monsanto,
DuPont, Syngenta i td). Naime, kroz navodnu zatitu autorskih prava
kompozitora, reisera, pisaca i ostalih pod zatitu su potpala i autorska
prava biolokog inenjeringa. To znai da e seoska ili koja god druga
domainstva moi da uzgajaju samo ona semena koja poseduju licencu, a
upravo takvo licencirano seme dolazi od multinacionalnih kompanija koje e
na taj nain de facto odreivati gde e se ta uzgajati, kako i u kojoj meri i td.
Valja napomenuti da su 2011. godine deset najveih svetskih kompanija koje
trguju semenjem kontrolisale 73% svetskog trita.
U skladu sa ovim odredbama ACTA Evropska komisija planira da tokom
2013. prosledi Evropskom parlamentu novu uredbu kojom e
poljoprivrednicima i batovanima zakonski propisati obvezno koritenje
standardizovanog i unificiranog semenja, pri emu e koritenje starih, retkih i
autohtonih sorti koje nemaju licencu biti kanjivo, ak i onda kada se
seju ili sade na privatnom posedu za linu upotrebu! To znai da e sve
evropske autohtone sorte inae prilagoene lokalnim prilikima i sa izuzetno
bogatim hranljivim sastojcima za koje niko nikad nije morao da plaa nikakvu
nadoknadu za navodnu intelektualnu svojinu biti prisilno zamenjene
genetskim semenjem multinacionalnih korporacija.
U EU 70 odsto odluka se donosi na zatvorenim sednicama tajnih 300
radnih grupa Saveta EU, 15 odsto odluka donosi Komitet stalnih predstavnika
lanica EU i preostalih 15 procenata donosi Savet ministara. I znad svih njih je
Evropska komisija koju ine oni koje niko od graana EU nije birao. lanovi
Evropske komisije zasedaju, po pravilu, iza zatvorenih vrata i sa tih sastanaka,
izuzev saoptenja, ne postoji nikakva zvanina dokumentacija. Ono to se na
tim skupovima razgovara je no paper znai, ne moe biti izloeno javnoj
diskusiji. Navodna demokratinost rada Evropske komisije se postie preko
sistema nazvanog antii (po italijanskom diplomati Paolo Massimo Antici)
po kojem dvojica birokrata EU izlaze svakih 20 minuta i informiu nacionalne
delegacije o tome ta se pria iza zatvoreni h vrata. Ali, i to to kau je no
paper i ne moe biti korieno kao zvanian dokument. Za sve ono to ini i
to je u dubokoj suprotnosti sa interesima evropskih graana briselska
birokratija je bogato nagraena. Plate evropskih birokrata regulisane su tako
da prate promene zarada dravnih slubenika u osam izabranih zemalja, pri
emu se u obzir uzimaju i trokovi ivota u Briselu to je zapravo karika preko
koje se njihove zarade multiplikuju u odnosu na zarade dravnih slubenika
drava lanica EU. No, koliko god visoka primanja briselske birokratije ona se
ne mogu meriti sa primanjima zaposlenih u Ujedinjenim nacijama.
Kako bi se zaposleni privoleli da ine ono to je per se duboko nemoralno i
kako bi im ti svojevoljno amoralno obdareni bili duboko odani, kontrolori
- 836 -

Ujedinjenih nacija i svih njenih agencija ustanovili su njihova visoka primanja
po principu Noblemaire Principle: zaposlenimoraju imati via primanja nego
to je to sluaj na nacionalnom nivou kako bi bilo mogue angaovati najbolje
strunjake i administrativne radnike. Zaposleni su podeljeni u pet kategorija
od P-1 do P-5, i dve izuzetne kategodije D-1 i D-2. S obzirom na Noblemaire
Principle primanja kreu od 35. 570$ i idu sve do 194. 820$ (ovo su vaei
podaci na dan 1. januara 2009). S obzirom na ovakvu visinu i zagarantovanost
primanja i injenicu da se na njih ne plaa porez zaposleni u UN i svim njenim
agencijama e uiniti sve, ba sve, samo da zadre svoje radno mesto. Biti iole
vii inovnik u OUN znai biti deo posebno privilegovane svetske birokratije.
inovnici OUN su danas bolje plaeni od inovnika bilo koje drave. Oni
imaju takav sistem zdravstvenog i penzionog osiguranja o kome najvii
dravni slubenici u SAD, Francuskoj, Nemakoj ili vedskoj mogu samo da
sanjaj u. Ako znate da se za plate svih zaposlenih u UN, zakup poslovnih
prostorija i rezidencija, bankete i promotivna putovanja i za sve druge pratee
trokove koje ova organizacija ima izdvaja gotovo 70% budeta UN onda e
vam sve biti jasno i bez dodatnih pojanjenja.
Da bi prikazala sebe u to povoljnijem svetlu ova kabalistika tvorevina
zvana UN ima vlastitu propagandnu maineriju, a po potrebi se angauju i
druge profesionalne marketinke agencije. Vidite, jedna od njihovih dobro
osmiljenih izmiljotina su i ti takozvani ambasadori dobre volje UN. To je
odista sjajno zamiljeno i odraeno! Izaberu neku popularnu i korektnu linost
iz neke zemlje, daju joj malo novca za putovanja i baki, diplomatski paso
UN i proglase je svojim ambasadorima. Eto, tako, za nita, za siu, obezbeuju
sebi imid koji im veoma odgovara, a koji zapravo nema nikakvih dodirnih
taaka s njima. Meu ambasadorima dobre volje UN danas su najpoznatiji Hari
Belafonte (Harry Belafonte), Deni Glover (Denny Glover), Roder Mur (Roger
Moore), Vanesa Redgrejv (Vanessa Redgrave), Klaudija ifer (Claudia
Schiffer), Riki Martin (Ricky Martin), Antonio Banderas (J os Antonio
Domnguez Banderas), Dejvid Bekam (David Beckham), Zinedin Zidan
(Zindine Zidane), Ronaldo (Ronaldo Lus Nazrio de Lima), Marija arapova
(Maria Sharapova) i td. I z Srbije ambasador dobre volje UN od 1. februara
2002. je Emir Kustrurica.

Josip Broz. . .

Danas nije tajna kako je Slobodan Miloevi jo 1991. uputio zahtev Moskvi
da mu dostave dosije J osipa Broza. Ne da mu ga nisu poslali nego mu nikad
nisu ni odgovorili. Taj dosije postoji, ali je on toliko tajan da ga samo efovi
nekad KGB-a, a sada FSB-a mogu imati u rukama. Naravno, neto iri, u stvari
- 837 -

onaj pravi dosije o Titu se uva u seditu MI6 ili kako se to oficijelno danas
naziva SI S-u na Vokshol Krosu u Londonu. On je bio njihov agent i u tom
svojstvu je poeo saradnju sa Feliksom erinskim kada je ovaj, kao britanski
agent, pristupio osnivanju eKe iz koje je kasnije nastao , pa , a
onda , , , , , , , i, na kraju, . Broz
ima svoj dosije i u Vatikanu gde je, ne jednom, bio rado vien gost.
Tita je u red iluminata uveo ser Vinston eril, ovek koji je proveo 62
godine u Donjem domu britanskog parlamenta i sluio etiri britanska
monarha: Dorda V (George Frederick Ernest Albert), Edvarda VI I I (Edward
Albert Christian George Andrew Patrick David), Dorda VI (Albert Frederick
Arthur George) i, na kraju Elizabetu I I (Elizabeth Alexandra Mary). On ga je i
postavio na elo Jugoslavije tako to je 1943. obustavio svaku pomo
Ravnogorskom pokretu i svu savezniku podrku usmerio ka njemu i njegovim
komunistima. eril je odmah kod Broza poslao svog linog izaslanika
iskusnog diplomatu i vojnika Ficroj Maklina (Sir Fitzroy MacLean of
Dunconnel, 1st Baronet) kako bi mu on, tte tte, preneo instrukcije i bio
glavni ovek za njihovu buduu vezu. I nteresantno da su Maklin i Broz
meusobno komunicirali na nemakom, a povremeno i ruskom ali nikada na
engleskom koji Broz nikada nije dobro nauio.
U skladu sa britanskim nalozima i budnim okom Ficroj Maklina Broz,
navrat-nanos, 29. novembra 1943. u nekadanjem prestonom gradu Srba u
Bosni - J ajcu organizuje skup jugoslovenskih komunista. Odabir onih koji e
prisustvovati ovom zasedanju izvrio je Broz lino, a karakterie ga injenica
da u J ajcu nije bilo ni jednog komuniste iz Srbije. Ovde je vano napomenuti i
to da su u okviru KP J ugoslavije postojale samo dve komunistke organizacije:
KP Hrvatske i KP Slovenije i da su samo one, odnosno njihovi predstavnici
mogli da iznose predloge i stavove pozivajui se na svoju bazu. Svi ostali su
mogli da istupaju samo u skladu sa ve utvrenom politikom KPJ. Radei po
unapred utvrenom Dnedvnom redu, predefinisanom listom govornika i, pre
poetka, formulisanim zakljucima jugoslovenski komunisti u Jajcu odluuju
da se Brozu dodeli in marala, a kralju zabrani povratak u zemlju. No,
najvanija odluka svakako je bila vezana za utvrivanje granica budue
komunistike Jugoslavije koje su odreene nezavisno od etnikih ili istorijskih
naela.
Josip Broz je iz Srbije pobegao ubrzo nakon to je u njoj poela da deluje
Komesarska uprava i gotovo sve vreme rata je proveo na teritoriji NDH. Uvek
u dobrim odnosima sa ustakim vrhom Broz nita manje panje nije pridavao
ni vezama sa katolikom crkvom pa je tako par meseci pre novembarskog
zasedanja u Jajcu 1943. poslao linog emisara nadbiskupu Stepincu sa molbom
da prihvati da bude generalni vikar partizanskih snaga. Nadbiskup je
odgovorio da je poastvovan i lino spreman da prihvati ponudu ali da sve
zavisi od saglasnosti pape Pija XI I , odnosno od toga hoe li ga on lino
- 838 -

postaviti na taj poloaj. Broz se Stepincu obavezao da e se lino pobrinuti za
papsku naklonost o emu e on biti, preko zvaninih kanal a, pravovremeno
obaveten. Odravajui veze kako sa ustaama i katolikim klerom Broz je
nastojao da ostvari i to bolje odnose sa Nemcima ali u par navrata nije odrao
svoju re to je razljutilo Berlin koji je odluio da ga uhvati i disciplinuje.
Kako su znali da se nalazi u Drvaru blizu Glamoa Vermaht je pripremio
operaciju za Brozovo hvatanje poznatu kao Rsselsprung. Ceo plan je bio
besprekorno osmiljen ali je njegovo realizacija maja 1944. propala jer su
Nemci prevideli jedan detalj Engleze koji su se starali o Brozovoj
bezbednosti. Naime, kod Broza u Drvaru su, pored Maklina, bili Randolf
eril (Randolph Frederick Edward Spencer-Churchill), sin Vinstona erila,
knjievnik Evelin Vou (Arthur Evelyn St. J ohn Waugh), Robert Kraford
(Robert Crawford), lini izaslanik generala Dvajta Ajzenhauera (Dwight
Eisenhower) i major Vivijan Strit (Vivian Street). Kada su Nemci otpoeli sa
svojom akcijom opkoljavanja Brozovog sedita on je sa svojim engleskim
prijateljima ve bio u avionu na putu za Bari gde ih je ekao Vinston eril.
Nakon to je u Bariju proveo puna dva dana u razgovorima i dogovorima sa
saveznikim generalima i obavetajcima Englezi su odluili da Broza
razaraem HMS Blackmore prebace na ostrvo Vis gde su mu ve organizovali
tab i uspostavili sve mogue sisteme veza. Nije mu dozvoljeno da naputa
ostrvo ali mu je omogueno da odrava redovne kontakte sa svojim ljudima na
terenu. Sredinom juna Englezi na Vis dovode predratnog bana Hrvatske dr
Ivana ubaia koga su samo dve nedelje pre toga nametnuli kralju Petru za
novog predsednika vlade. Tako dva Hrvata, dva ratna druga koja su se 1914.
na Drini, rame uz rame, borili protiv Srba, na Visu potpisuju Viki sporazum
kojim kraljeva vlada priznaje, kao sebi ravnopravne, Broza i KP J ugoslavije.
Nakon ovoga Broz i njegovi komunisti su, to se Engleza ticalo, bili spremni
za punu meunarodnu afirmaciju i priznanje.
Ujutro 6. avgusta sa vikog aerodroma Broz je sa saradnicima odleteo za
I taliju. Na aerodromu Kopodikino (Capodicchino) kod Napulja doekao ga je
naelnik taba Glavne komande saveznikih snaga na Sredozemlju general
Dems Gamel (J ames Gammell), koji ih je i ispratio do Kazerte, novog sedita
Saveznikog glavnog taba, u stari dvorac Ferdinanda I (Ferdinando I di
Borbone), poslednjeg napuljskog kralja i kralja obe Sicilije. J osip Broz je
odmah po dolasku razgovarao sa generalom Vilsonom (Henry Maitland
Wilson) i njegovim saradnicima. Sutradan, 7. avgusta, Broz je odleteo
avionom do jezera Bolcano u posetu generalu Aleksanderu (Harold Alexander),
komandantu saveznikih snaga u Italiji. Do dolaska erila u Italiju Broz je
odrao i sastanak sa amerikim generalom Deversom (J acob L. Devers) i
njegovim pomonicima L. Ruks i B. Kefi, a 9. avgusta sa svim svojim
pratiocima odlazi u Rim gde se, nakon vieasovnog razgledanja crkve svetog
Petra, sastao sa dravnim sekretarom Vatikana Maljoneom (Luigi Maglione)
- 839 -

koji ga upoznaje sa tada za Vatikan najveom tajnom Operacija
Intermarium: L' Intermarium proclamava la necessit di una potente
Confederazione Anticomunista Pandanubiana, composta per la maggior parte
dalle nazioni cattoliche dell' Europa centrale. Broz kome su do tada bile
poznate mnoge saveznike tajne i zakulisne igre shvata da se iza svega valja
jedna velika i nezaustavljiva igra obnavljanje Habzburke monarhije. Greka
je nainjena jo 1918. i sada, pred kraja Drugog svetskog rata, ne samo
Vatikan ve i Velika Britaniha i Francuska nastoje da oive duh Dvojne
monarhije i to svaka od njih iz sebi svojstvenih razloga. Po miljenju Vatikana
takvo reenje bi zatitilo katolike zemlje i narode od komunizma,
protestantizma i pravoslavlja. Francuzi su eleli Intermarium (Meumorje) kao
kordon protiv jaanja Nemake, a Englezi kao branu od irenja boljevizma iz
sovjetske Rusije. Britanske slube i Vatikan podravali su samostalnu
Hrvatsku i niz pokreta koji su delovali na prostoru Istone Evrope i Balkana sa
ciljem slabljenja ruskih pozicija. Maljone je Broza upoznao i sa injenicom da
je Oto Habzburki jo juna 1941. u Kongresnoj biblioteci u Vaingtonu
zvanino otpoeo kampanju za obnavljanje Habsburke monarhije kroz vid
stvaranja zajednice Dunavske konfederacije katolikih drava. U Vatikanu od
dravnog sekretara Maljoneo Broz saznaje i da se, to se Jugoslavije tie, prvo
oekuje da se ona dokine kao kraljevina, a posle i kao drava to je proces koji
mora biti dobro koordiniran i kontroliran.
Nakon za Broza iznenaujueg ali i inspirativnog sastanka u Vatikanu
Maljone ga lino odvodi u Zavod svetog J eronima (Collegium Hieronymianum
pro Croatica gente), poznat kao centar podrke ustaama u Vatikanu i kasnije
centar operacije pacovskih kanala. Na pragu Zavoda Broza doekuju otac
Krunoslav Stjepan Draganovi, vikarni arhijerej Alojz Hudal (Alois Hudal) i
nadbiskup enove uzepe Siri (Giuseppe Siri ). Oni ga, za razliku od
Maljonea, upoznaju sa jednim, u to vreme, konkretnim delom operacije
Intermarium spasavanje onih koji e sutra ini glavni tit u borbi protiv
komunista. Danas se zna da su na dan Brozove posete Zavodu braa Svetog
J eronima u podrumu Zavoda poela tampanje 30.000 lanih dokumenata za
pripadnike Vermahta i ustaa.
Po okonanju sastanka sa Maljoneom i elnim ljudima bratsva Svetog
J eronima Broz je 10. avgusta, na drugom sastanku sa generalom Vilsonom,
otvorio pitanje zarobljenika jugoslovenskog porekla iz I stre i Slovenskog
primorja koji su ranije sluili u italijanskoj vojsci traio je da se oslobode
kako bi ih on ukljuio u svoje jedinice! Nakon niza pripremnih razgovora
Broz se 12. avgusta, na terasi vile Rivalta kod Napulja, sreo i sa erilom koji
ga je uveo u praznu radnu sobu generala Vilsona. Ovom sastanku, pored Broza,
prisustvovalo je jo samo petoro ljudi: eril, Maklin, Pirson Dikson i
prevodioci Olga Humo i major Stiven Klisold. Na tom sastanku, u Villa
Rivalta, zapeaena je sudbina i kraljevine i kralja i generala Mihajlovia i
srpskog naroda.
- 840 -

Mesec dana nakon Rivalte eril u Londonu dobija pristanak od kralja Petra
Karaorevia da se javno, preko radija, obrati svojim snagama u J ugoslaviji i
pozove ih da se bezulovno stave pod komandu J osipa Broza i KP J ugoslavije.
Svoje radijsko obraanje kralj zavrava upozorenjem kako se oni koji odbiju
njegov poziv nikada nee moi osloboditi izdajnikog iga, ni pred narodom
ni pred istorijom. Ovim govorom kralja, svima je bilo jasno, stavljena je
taka i na kraljevinu i dilemu ko e upravljati Jugoslavijom po okonanju
Drugog svetskog rata.
Konspirativni naziv Tito je zapravo nadimak koji je J osip Broz dobio u
masoneriji jo krajem dvadesetih ili poetkom tridesetih godina dvadesetog
veka (Titus) i koji je on zadrao do kraja ivota. Taj nadimak nije imao kada
je 1912. i 1913. bio test i reli chauffeur za Benz & Cie. i to prvo u Manhajmu,
a potom i Bekom Novom Mestu, ili kada je statirao i glumio u Theater an der
Wien u Wienzeile Strae kao ni kada je kao dobrovoljac 42. domobranske
divizije, kaplar 10. ete 25. pukovnije, pucao i ubijao Srbe u bitkama na
Kolubari... Uivao je da ga ljudi tako zovu, a da ni pojma nemaju ta taj
nadimak predstavlja.
Prema Dasperu Ridliju (Jasper Ridley), oveku koji je po odobrenju Velike
loe Engleske za pisanje svoje knjige The Freemasons koristio zabranjene
spise (forbidden papers) biblioteke u Masonskom domu u Londonu
(Freemasons' Hall in London) i poverljive arhive erilovog koleda
Univerziteta u Kembridu (Churchill College Cambridge), iza majskog
prevrata u Srbiji 1903. stoji britanska masonerija na elu sa kraljem Edvardom
VI I :
Za vreme Obrenovia, Srbija je bila saveznica Austrije, pri emu su se Srbi
uzdali da e ih zatiti... Zato neki misle da Edvard VI I i britanski slobodni
zidari, koji su kontrolisali spoljnu politiku, ele da zbace dinastiju Obrenovi i
da umesto njih postave porodicu Karaorevi na presto. Britanska vlada je
tvrdila da je zaprepaena ubistvom. Povukla je svog ambasadora iz Beograda
i odbila da poalje predstavnike na krunisanje novog kralja. Meutim, posle
godinu dana u Beograd se vratio britanski ambasador i Britanija je uspostavila
mnogo bliskije odnose sa Srbijom nego to ih je ikada imala sa dinastijom
Obrenovia. . . Da britanski slobodni zidar Edvard VII nije zbacio dinastiju
Obrenovi Srbija bi se borila kao saveznik Austrije. . . Uspostavljanje dinastije
Karaorevia bilo je uzrok preokretu saveznitva na Balkanu. . . Edvard je
vrsto reio da sa Francuskom i Rusijom izgradi savez protiv Nemake. . . U
nameri da to ostvari posetio je svog roaka cara Nikolaja II na jahti u
Ravelu. . . . Prema Ridliju Britanija je stajala iz Karaorevia sve do 1943, a
onda...
Saveznike snage su na Uskrs, 16. aprila 1944, na zahtev Broza, otpoele
bombardovanje Beograda; glavni grad je bombardovan sedam puta, a samo
- 841 -

prvog dana na njega je 400 bombardera izbacilo vie od 1.500 tona bombi. Od
saveznikih bombi nije poteeno ak ni porodilite u Krunskoj ulici ni
domovi za izbeglice i za siroad, a ubijeno je skoro 3. 000 graana i ak 18
nemakih vojnika. Posle Beograda, Broz je zahtevao proirenje bombardovanja
pa su tako na red doli Ni i Leskovac.
Nakon sastanka Broza sa erilom dolazi do orgijanja komunista nad srpskim
narodom. Po osloboenju Beograda 20. oktobra 1944. nastaje prava hajka na
istaknute srpske domaine, intelektualce, umetnike, studente. . . Sran
Cvetkovi, saradnik Instituta za modernu istoriju, u svojoj studiji Ispod srpa i
ekia koju je objavio nakon petogodinjeg istraivanja navodi:
Po oslobaanju Beograda uspostavljen je Vojni sud koji je, po kratkom
postupku, donosio presude. Osuivani su advokati, lekari, glumci, muziari,
politiki neistomiljenici. . . U zatvorima se nalo oko 200. 000 graana
Beograda od kojih je najmanje 65.000 ubijeno. Samo u logoru na Dedinju je u
12. paviljonu u dva dana pobijeno 900 ljudi. Spomenimo, podsetimo se, da se
zaboravu ne ostavi, i to da su komunisti 20. januara 1945. upali u kuu
vojvode Petra Bojovia u Trnskoj 25 kako bi ga iz nje iselili. Lomei njegove
stvari ismevali su ga i psovali mu pokojnog brata episkopa Jefrema Bojovia.
Na kraju su mu, pred njegovim oima, prelomili sablju nakon ega je on, pred
njihovim oima, svisnuo od muke.
Setimo se jo i tune i za srpski narod sramonte prie o poslednjim danima
majora Dragutina Gavrilovia. Njegov govor borcima prilikom odbrane
Beograda 1915. izuava se na svim svetskim vojnim akademijama. Kada je
izbio pu 27. marta 1941, general Duan Simovi je eleo da ga unapredi u
generala i da mu dodeli mesto ministra, ali je on odgovorio: Ne elim ni
generalski in, ni ministarsku fotelju! Ja sam vojnik! Zarobljen je u punoj
ratnoj spremi i odveden u logor u Nirnbergu gde je i saekao osloboenje. Sve
dok se nije vratio iz zarobljenitva njegova porodica nije dobijala pomo u
hrani jer su ga komunisti tretirali kao izbeglicu, a kada se vratio umro je
nakon deset dana(19. jula 1945) od gladi i bolesti. Porodica ga je sahranila u
grobnici njihove roake jer za njega nije bilo grobnog mesta. Punih deset
godina nove vlasti su odbijale da njegovoj eni i deci daju njegovu penziju a
onda, kada su se smilovali, dodelili su im onu najniu moguu.
Nigde u Jugoslaviji se nita slino nije dogodilo. ak ni u Zagrebu, glavnom
gradu Nezavisne Drave Hrvatske nije zabeleeno neto, ni priblino, slino.
No, to nije bio kraj Brozovskom obraunu sa Srbima. Paralelno sa masovnim
hapenjima graana Beograda, odvijao se i postupak nasilne regrutacije
beogradskih osnovaca i srednjokolaca za slanje na Sremski front. Od 21.
oktobra 1944. do 13. aprila 1945. na Sremskom frontu je poginulo oko 13.000
srpskih omladinaca. Borili su se protiv pripadnika Vermahta koji su drali ovaj
front kako bi osigurali izvlaenje grupe armija "E" iz Grke, Makedonije i sa
- 842 -

Kosova i Metohije. Nemci nisu imali izbora, a Broz, oigledno, pametnija
posla. Nova komunistika vlast je odmah po okonanju Drugog svetskog rata
srpski Srem podelila na zapadni i istoni. Zapadni je, zajedno sa srpskim
stanovnitvom, pripojen nekadanjim teritorijama Nezavisne Drave Hrvatske,
a istoni ostavljen Srbiji.
Da su se Broz i njegovi obraunavali sa onim to je najbolje meu Srbima
govori i primer Milutina Milankovia, svetski proslavl jenog geofiziara,
klimatologa, astronoma i, pored Nikole Tesle, najpoznatijeg srpskog naunika.
Po zavretku Drugog svetskog rata komunistiki Sud asti Beogradskog
univerziteta je, procenjujui podobnost Miluti na Milankovia, doneo sledeu
karakteristiku: Milankovi je vrlo star i o nekom njegovom linom razvoju
nema ni govora... predavanja jedva otaljava... Po politikoj orijentaciji pripada
poznatoj matematikoj kliki. . . Marksizam-lenjinizam uopte ne poznaje niti
pokazuje ikakav interes. Smatramo da je na politiki neprijatelj i da e kao
takav umreti. Moe se iskoristiti kao nastavnik.... No, komunistika
omaloavanja i iivljavanja su popustila kada je 1948. godine u Cirihu
Milankovi izabran za lana Komisije 7 za Nebesku mehaniku (Commission 7
Celestial Mechanics & Dynamical Astronomy). Kako bi se, svetu, ipak,
prikazali kao tolerantni i razuma vredni komunisti 1951 dozvoljavaju da
Milankovi postane honorarni direktor beogradske Opservatorije. Krajem XX
veka, nakon propasti komunizma u Jugoslaviji, svetska nauna javnost
jednoglasno zakljuuje da je Milankovi najcitiraniji naunik na svetu, a da je
njegov kalendara u kojem je kalendarska godina svega 2 sekunde dua od
sadanje tropske godine najprecizniji na svetu i da e mu, kao takvom,
korekcija biti potrebna tek za 28.000 godina. ta vie, Milankovi zajedno sa
Teslom biva proglaen za jednog od deset najznaajnijih naunika svih
vremena. Po njemu su nazvani jedan krater na daljoj strani Meseca 34
kilometra u preniku na +22,0irine, -145.0visine, krater na Marsu irine 118
km na 54.4N, 213.3E i planetoid (mala planeta) prenika 32, 47 km.
Ali, pored svega ve navedenog, Broz je uspeo da uini jo jednu stvar:
Uspeo je da etnike postavi na istu ravan sa ustaama. Oni koji su prvi poeli
da se bore protiv okupatora bie, na voleban nain, poistoveeni sa onima
koji su se prvi borili uz okupatora. Ovo Brozu nije bilo vano samo na
meunarodnom nivou da se prikae kao jedini borac protiv faizma ve,
moda i vanije, da poseje duboko seme razdora meu Vas Srbe. I, evo, ve
est decenija Vi se sporite i meusobno optuujete to znai da je Broz odista
bio majstor primene politike - divide et impera.
Vama nita ne govori injenica da je 25. maja 1942 na naslovnoj stranici
Time magazina objavljen portret Dragoljuba Mihailovia sa natpisom Eagle of
Yugoslavia (Orao Jugoslavije) i komentarom da e seanje na njega trajati
koliko i seanje na Drugi svetski rat. ta vie, Time imenuje Mihailovia kao
najomiljenijeg saveznikog generala i stavlja ga u istu ravan sa proslavljenim
- 843 -

amerikim generalom Daglasom Makarturom (Douglas MacArthur). Par meseci
pre toga Rej Brok (Ray Brock) u New York Times-u pie kako je izvesno da e
se vojska okupljena oko Mihailovia boriti za odbranu Srbije ali ne po
principu do poslednjeg Srbina ve do poslodnjeg Nemca. Poznati engleski
profesor i tokom rata dopisnik The Times in London objavio je 1943. knjigu
Mihailovitch and Yugoslav Resistance (Mihailovi i jugoslovenski otpor) u
kojoj na brilijantan nain itaocima pojanjava situaciju u Srbiji i ukazuje na
sutinsku razliku izmeu Mihailovieve borbe za spas Srba i komunistike
borbe za Srbiju. I ste te godine u Holivudu, Twentieth Century Fox snima film
Chetniks The Fighting Gueririlla u kome se na realistian nain prikazuje
borba etnika protiv nemakog okupatora. Na premijeri u Njujorku 18. marta
projekciji u bioskopu Globe je prisustvovao kulturni i politiki krem grada, a u
ikagu glumce (Philip Dorn, Anna Sten, Martin Kosleck...), reisera Luisa
Kinga (Louis King) i sve druge koji su uestvovali u snimanju filma pozdravio
je i lino im se zahvalio gradonaelnik Edvard Keli (Edward J oseph Kelly).
Pet godina kasnije ameriki predsednik Hari Truman je (29. marta 1948)
postmortem odlikovao ordenom Legije asti Dragoljuba Drau Mihailovia za
njegovu borbu protiv Vermahta i spaavanje amerikih pilota 1944. Nakon
ovoga a kao odgovor na komunistiku sudsku farsu protiv generala
Mihailovia Komisija za odlikovanja Pentagona odluila je da srpskog
generala uvrsti u American Legion of Honor.
O Mihailoviu sve najbolje mislio je i francuski predsednik De Gol koji ga je
jo 1943, tada u svojstvu komandanta francuskog pokreta otpora, odlikovao
Ratnim krstom. Uz ovaj orden on je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2.
februara 1943. godine proitana svim francuskim jedinicama:
Armijski general Dragoljub D. Mihailovi, legendarni junak, simbol
najistijeg rodoljublja i najviih jugoslovenskih vojnikih vrlina, nije prestao
voditi borbu na okupiranom nacionalnom tlu. Uz pomo rodoljuba, on bez
sustajanja ne da mira okupatorskoj vojsci, tako pripremajui onaj konaan
juri koji e dovesti do osloboenja njegove otadbine i celog sveta, rame uz
rame s onima koji nikad nisu smatrali da se jedna velika zemlja moe da
pokori surovom zavojevau.
Sve i da ne znate ili da sa rezervom primate ove inostrane zapise o
Mihailoviu ostaje mi, na kraju, nerazumljivo kako moete da prenebregnete
miljenje vaeg jedinog nobelovca Ive Andria koji je 1943. iz okupiranog
Beograda otposlao lino pismo podrke eneralu Mihailoviu sa eljama da se
sretnu u osloboenom Beogradu. Pa dali Vi mislite da taj Ivo Andri dok je u
okupiranom Beogradu pisao Travniku hroniku, Na Drini upriju i Gospoicu
nije znao ta se zbiva u Srbiji ili tada Nezavisnoj dravi Hrvatskoj? Nemci su
Andriu, kao nekadanjem poslaniku u Berlinu, nudili da pree u Zagreb.
Hrvati su Andriu, kao nekome ko je 9. oktobra 1892. krten u katolikoj
Crkvi Svetog I vana Krstitelja u Travniku (u knjizi krtenih zaveden pod
- 844 -

rednim bojem 70), nudili da pree u Zagreb. No, i jednima i drugima se Andri
zahvalio odluivi da nastavi ivot u Nedievoj Srbiji. U Andrievoj
zaostavtini koja je javnosti prvi put uinjena dostupnom 2004. pronaena je
jedna zabeleka iz kojoj se vidi da je pisac podravao generala Mihailovia
kako crvena kuga nebi zavladala Srbijom. O tome dali je kao predratni
diplomata, knjievnik i jedan od uglednijih jugoslovenskih masona (prvo lan
loe Preporoaj, a potom Dositej Obradovi) Andri znao ko je Nedi, Paveli
ili Broz ostaje Vam da sami zakljuite. Jedno je izvesno, ako su Andria do
1941. mnogi vodili kao Hrvata onda se on nakon 1945. potrudio da to promeni.
Naime, na formularu za linu kartu koja mu je izdata 15. juna 1951. godine u
Beogradu, u rubriku narodnost Andri svojeruno upisuje - srpska. Mesec dana
kasnije, 19. jula, u vojnoj knjiici za narodnost unosi - Srbin. Nakon toga
Andri postaje lan Srpske akademije nauka, lan i autor Srpske knjievne
zadruge, predsednik Udruenja knjievnika Srbije...
Vi kao da ne znate i ne shvatate da je Dragoljub Draa Mihailovi u Cerskoj
i Kolubarskoj bici bio vodnik 3. ete 1. bataljona Drinske divizije, a Josip
Broz vodnik 25. domobranske pukovnije austro-ugarske soldateske. Za
iskazanu hrabrost Mihailovi je 1915. odlikovan medaljom za hrabrost Milo
Obili, a za odbranu srpstva i otadbine 14. januara 1918. odlikovan je
ordenom Belog orla sa maevima. S druge strane, Broz je nakon Kolubare
promovisan za tabsfeldvebela (Stabs-Feldwebel), a sva austrijska unapreenja
u tom ratu bila su sastavni deo ukaza o odlikovanju. Mihailoviu su ak i
Englezi 1917. odali poast dodeljujui mu svoj orden Vojnog krsta, a ega je,
znate li molim Vas, nosilac Broz!?
Poznato je da od svih ivih bia na svetu ribe imaju najkrae pamenje -
devet sekundi, a Vi? No, nije samo pamenje u pitanju jer je tu i proces
verovanja, odnosno na odnosa prema verovanju, od toga kako sagledavamo ili
ne uspevamo da sagledamo verovanja svoja i drugih ljudi. Od toga, od
verovanja zavisi budunost svakog ponaosob ali i celih naroda. Verovanje,
verovali Vi to ili ne, nije samo predstava o svetu ve i vie od toga i zato, ako
ni zbog ega drugog, se postavlja pitanje kome Vi Srbi verujete? Pogrena
verovanja mogu dovesti do amnezije u kojoj nestaju vremenska razdoblja,
dogaaji i ljudi u njima. Vi ve, nema sumnje, ceo vek verujete pogrenim
ljudima pa Vam se zato i dogaa da svoje poverenje poklanjate pogrenim
tipovima koji Vas vode pogrenim putem. No, nadam se i, zamislite, verujem
da Vam ima spasa jer znam da moete povratiti svoja seanja putem
racionalnog razmiljanja i primenom volje. Stoga je vano, kao nikada pre, da
verujete u znanje jer je ono bilo i ostalo jedina svetlost koja sija ve hiljadama
godina. Vi, kao malo koji drugi narod, imate steenog iskustva koje je
deponovano u vaem podsvesnom umu i ono e se, nema sumnje, povratiti i
pomoi Vam u vremenima koja slede.
Jeste li se ikada, ba ikada, zapitali zato u zvaninim i od komunista
- 845 -

pisanim, a od demokrata samo prepisivanim istorijskim knjigama i
udebenicima nema ni jednog jedinog podatka o generalu Mihai loviu
zasnovanog na dokumentima nemakog Vermahta? Da ih ima, da su Vam ikada
prezentirani znali biste da je Gestapo prvo streljao Jelicu, roenu sestru
Dragoljuba Mihailovia, a potom 12. oktobra 1942. u logoru na Banjici
utamniio Jelicu Mihailovi, suprugu generala Dragoljuba Mihailovia i
njihovo dvoje dece: Gordanu i Branka. U istom tom logoru ve su bile
utamnie druga generalova sestra Vidosava i sestriina Danica, a svima njima
prve na pomii su bile, stare logoraice, Borka i Mira, supruga i erka Nikole
Kalabia, komandanta Gorske kraljeve garde. ta mislite zato je to bilo tako?
Nemci su uvek bili i ostali krajnje pedantni po svim pitanjima. Nikada ni u
emu nisu voleli preterivanja, a naroito ne u poverljivim pitanjima. Zato su
njihova ratna dokumenta od posebne vanosti jer su pre, i iznad svega,
detaljna i objektivna. Kakva su to dokumenta najbolje se moe videti iz
nareenja nemake komande Jugoistok u kome se naglaava da je svaki
izvetaj sredstvo za reavajue odluke i da iz tog razloga mora da bude
proet istinoljubljem i da je savestan, sastavljen tako da na pretpostavljenom
mestu stvori jasnu predstavu o situaciji i da ne daje nejasan odgovor na
postavljena pitanja. Opasna su preterivanja i ulepavanja!
Vidite, u okupiranoj Srbiji Nemci su odmah poeli da uspostavljaju sopstveni
policijski i obavetajni aparat u okviru koga su posebno vani bili Vojna
obavetajna sluba (Abwehr) i SS obavejna i bezbedonosna sluba
(Sicherheitsdienst). U sklopu ovakvih nemakih priprema u aprilu 1941. u
Srbiju iz Nemake dolazi i grupa 20 (Gruppe der zwanzig) tajne nemake
vojne policije, a ve 17. aprila u ratnom dnevniku nemake vojne komande za
Srbiju stoji da u se u Toplici nalazi 3000 etnika pod komandom vojvode
Peanac. Meutim, Nemce je od samog poetka interesovao ovek pod imenom
Dragoljub Draa Mihailovi kome je kao oficir za vezu sluio major
Aleksandar Mii, sin proslavljenog komandanta srpske vojske u Prvom
svetskom ratu. Prema nemakim izvorima ustanak u Srbiji otpoeo je 31.
avgusta 1941. kada su Mihailovievi odredi pod komandom potpukovnika
Veselina Misite napale njihove snage u Loznici i oslobodile ovu palanku.
Uspesi kod Loznice, Banje Koviljae i Krupnja alarmirali su Vermaht tako da
je dr Turner (Dr. Harold Turner), naelnik nemakog upravnog taba
(Militrverwaltung) za Srbiju, zapisao da je vei deo stanovnitva grupisan u
bande i pripada Mihailovievim bandama. . . Deca i ene odravaju vezu i
staraju se o snabdevanju.
Nakon to je etrdesetak nemakih vojnika i podoficira palo u etniko
zarobljenitvo po oslobaanju Stragara Nemci su shvatili da sa postojeim
snagma nee moi da kontroliu Srbiju pa je tako feldmaral List (Siegmund
Wilhelm List), nemaki vojni zapovednik za Jugoistonu Evropu obavestio
Hitlera telegramom (13-IH) da iza svega stoje etnici. Zbog gubitaka i obaveze
- 846 -

veeg vojnog angaovanja u Srbiji Hitlerov bliski saradnik feldmaral Kajtel
(Wilhelm Bodewin J ohann Gustav Keitel) je naredio da se u Srbiji za svakog
ubijenog pripadnika nemakih oruanih snaga ima streljati sto taoca, a za
svakog ranjenog pripadnika Vermahta samo pedeset.
U skladu sa ovom uredbom 19. oktobra 1941. godine naelnik taba nemake
vojne komande u Srbiji pukovnik Maks Pemzel (Max Pemzel), uputio je
naredjenje Upravnom tabu zapovednika Srbije, Vioj komandi 65 i
Straarskom puku u Beogradu. Njima je naloeno da se, zbog 10 ubijenih i 24
ranjena nemaka vojnika, ima streljati 2. 200 uhapenih Srba. Ovo je, a
Nemci su izvesno znali ta rade, imal o uticaja na etnike komande koje su
poele ozbiljno da preispituju svrsishodnost svakog pojedinanog vojnog
angamana. Paralelno sa ovim aktivnostima Nemci su, rukovodei se
sopstvenim obavetajnim podacima, preduzeli i mere na suzbijanju delovanja
svetenstva Srpske pravoslavne crkve koje je evidentno pomagalo etniki
pokret. Kao prve mere u tom pravcu uhapsili su, a odmah potom i deportovali
u logor Dahau patrijarha Gavrila Doia i episkopa Nikolaja Velimirovia.
Tako su njih dvojica bili jedina dva utamniena crkvena velikodostojnika u
Evropi. Ovde treba spomenuti i to da je patrijarh Gavrilo imao mogunost da
napusti zemlju sa kraljevskom Vladom ali je to odbio reima: Ja neu od
svoga naroda. Taj narod bi s pravom mogao da se pita ta e mu onaj koji ga
je napustio!?
Doi je, tek da se podsetimo, i za vreme Prvog svetskog rata, kao mitropolit
i arhiepiskop Peki, bio interniran u Cegled, u Maarskoj, gde je od stradanja i
maltretiranja oboleo, pa je 1918. kao bolesnik vraen u Ulcinj, gde ostaje do
osloboenja pod jakom austrijskom straom.
Analizirajui pokret otpora u Srbiji pukovnik Maks Pemzel u svom izvetaju
od 1. novembra 1941. pie da Narod podrava etnike u svakom pogledu, a
da se partizanske jedinice koje predvode komunisti sastoje veim delom od
seoskog oloa i robijaa. Svesni da im prava opasnost preti od etnika, a ne
od partizana Nemci gotovo cele 1941. godine nisu preduzimali ozbiljnije
akcije protiv partizana nadajui se da e se oni, u borbi za vlast, okrenuti
protiv etnika. I bili su u pravu. Po direktnom nareenju komunistikog lidera
Josipa Broza partizani su ve 29. oktobra napali ribaevinski etniki odred u
selu Karan, a ve 8. novembra Mihailovieve ljude u Loznici. Ovo je, po
nemakim procenama, predstavljalo poetak graanskog rata u Srbiji koji e,
nije bilo sumnje, olakati njihovu okupacionu vlast.
Prema kazivanju jednog od najbliih Brozovih saradnika Rodoljuba
olakovia u graanskom ratu izmeu partizana i etnika je palo sa obe
strane vie boraca nego u borbi protiv okupatora i ustaa. Prema raspoloivim
i dostupnim srpskim arhivama jedinice generala Milana Nedia su tokom
novembra i decembra 1941. imale u sukobu sa komunistima daleko vee
- 847 -

gubitke nego to su ih u slinim okrajima imali sami Nemci. ta vie, uspeh
Nedievih jedinica iznenadio je Vermaht koji je ocenio da takav razvoj
dogaaja zapravo spreava partizanski rat protiv etnika pa su, shodno ovakvoj
svojoj proceni, otpoeli sa serijom haopenja Nedievih oficira i inovnika. U
nastojaju da to pre i to bezbolnije slome otpor pukovnika Mihailovia Nemci
su u decembru 1941. rapisali i nagradu za njegovu glavu:
Srbi,
Voa odmetnika i buntovnika Draa Mihailovi, koji na svojoj savesti nosi
krv vie hiljada Srba i koji je vlastitoj zemlji naneo beskrajnu bedu i nevolju,
posle unitenja njegove bande, nalazi se u bekstvu. . .
Zbog nepredavanja oruja, mobilizacije ilegalne vojske, zbog podizanja
oruanog ustanka. . .
Onaj ko ga uhvati, dobie nagradu u iznosu od 20000 dinara.

I znatno pre ovoga Nemci su imali negativno miljenje o pukovniku
Mihailoviu. Naime, tokom 1940. godine vie puta su zabeleeni Mihailovievi
javni antihitlerovski i antinacionalsocijalistiki napadi pa je to pretilo da
izazove diplomatski skandal. Vrhunac se dogodio na jednom od onih manje
oficijelnih prijema u britanskoj ambasadi u Beogradu kada je pukovnik
Mihailovi javno prozvao kancelara Adolfa Hitlera za potpirivanje rata u
Evropi. Nemaki poslanik Viktor fon Hern (Viktor von Hearn) uputio je tim
povodom otar dmarche jugoslovenskom ministru inostranih poslova Cincar-
Markoviu, a ovaj preko generala Milana Nedia i zradio tridestodnevni kuni
pritvor za elokventnog pukovnika.
I dok su inili sve da uhvate Mihail ovia i slome etniki otpor Nemci su
imali svoje razraene komunikacione veze za generalnim sekretarom KPJ
Brozom. Ove veze datiraju jo od prvog Brozovog boravka u okupiranom
Beogradu kada su mu Nemci, preko Dragoljuba Milutinovia doturili Ausweise
(okupaciona lina dokumenta). Tako se u jednom od nemakih dokumenata (N-
30191) iz jula 1942. navodi kako Broz gaji duboku mrnju prema srpskom
generalu Mihailoviu i kako kontinuirano podstie svoje pristalice na borbu
protiv etnika. U dokumentaciji koja se odnosi na dan 7. novembra 1942.
navodi se Brozova izjava da srca naih boraca ispunjavaju se srdbom tako da
bi prije potedeli jednog okupatorskog vojnika nego jednog domaeg
izdajnika (Zbornik, I I -6, 1957, s. 359). U govoru koji je odrao 7. januara
1943. Broz se hvalio kako kod srpskih komunista ruka nije zadrhtala ni kada
se trebalo obraunati i sa roenim ocem, ako je on priao etnicima
(Zbornik, I I -7, 1957, s. 271).
Dozvolite mi, kad sam ve pomenuo tog tragiara Mihailovia, da Vas
podsetim na jo jednog pukovnika srpske vojske gospodina Milivoja
Stojanovia. I on se na Ceru i Kolubari nalazio sa Mihai loviem na strani
protivnoj Brozu i soldatesci Dvojne monarhije koju je predvodio beki general
- 848 -

Oskar Poorek (Oskar Potiorek). Gospodin Stojanovi je bio komandanta 2.
peadijskog puka Knjaz Mihailo prvog poziva Moravske divizije. Taj puk su
inae sainjavali vojnici obveznici od 21 do 31 godine ivota iz Toplikog
kraja i oni su uestvovali u svim ratovima koje je srpska vojska vodila od
septembra 1912. pa sve do sredine decembra 1918. U toku Prvog i Drugog
balkanskog i Prvog svetskog rata u ratnim operacijama puka uestvovalo je
19. 978 vojnika. Puk je uestvovao u svim poznatim bitkama: u Prvom
balkanskom ratu u Kumanovskoj, Prilepskoj i Bitoljskoj bici, a u Drugom
balkanskom ratu proslavio se u Bregalnikoj bici 18. juna 1913. kada je
uvenim juriom na kotu 650 probio bugarski front i reio bitku na Bregalnici.
U borbama puka sa Bugarima poginulo je pedeset odsto vojnika, komandant
puka, svi komandanti bataljona i svi komandanti eta. Puk je tada postao
poznat po tome to u njemu oficiri nikada nisu izdavali naredbu: vojnici
napred u juri ve samo naredbu: vojnici za mnom. Puk se stalno obnavljao
novim Toplianima tako da na kraju nije postojala kua u Toplici koja za
potrebe puka nije dala vojnika, a neke su dale i dva, a neke tri i vie za
potrebe otadbine.
Nakon Bregalnike bitke koja je bila odluujua za pobedu Srbije u
Drugom balkanskom ratu protiv Bugarske Srbija je uspela da osigura svoj
povratak na prostore nekadanje J une Srbije (otprilike dananja Makedonija)
kao i Stare Srbije (otprilike dananje Kosovo i Metohija).... Od Bregalnike
bitke puk se, kao najhrabriji deo srpske vojske, naziva Gvozdenim pukom, a
kao svoje posmrtno zavetanje kralj Petar Prvi Karaorevi je ostavio u
amanet da se njegov koveg od sto pukovksih zastava u Srpskoj vojsci prekrije
ba zastavom ovog puka. Ratna zastava Drugog peadijskog puka Moravske
divizije prvog poziva Knjaz Mihailo, bila je najodlikovanija zastava u srpskoj
vojsci. Pukovskoj zastavi pripala su odlikovanja: Karaoreva zvezda sa
maevima II reda, Karaoreva zvezda sa maevima III reda, Karaoreva
zvezda sa maevima I V reda, Orden Belog orla I I I reda, Zlatna medalja za
hrabrost i Francuski ratni krst sa palmom. E vidite, kad je Poorek, sa sve
Brozom, stigao na Cer u Tekeriu, malo planinsko seoce na Ceru, se nalazio
niko drugi do pukovnik Stojanovi sa svojim Toplianima. Nadmoan i
milostivan general Poorek odailje pismo srpskom pukovniku, i trai od njega
da ukloni svoje vojnike kako ne bi uzalud prolivali svoju krv. Iznenaen
Stojanovi po istom emisaru odgovara:
Pooree, carski veile
dua mi je od Kosova stara
tvrdo srce u gorskoga vuka
komandant sam gvozdenoga puka
ne bojim se cara ni esara!

Posle poraza generala Oskara Pooreka na Ceru Be je bio frustriran pa je
put generala odaslat telegram sa porukom kako bi mu bilo najpametnije da
- 849 -

izvri samoubistvo. Uiniu to odmah, odgovorio je Poorek odmah, im
mi javite ime onoga ko je pobedio srbsku vojsku!...
Pukovnik Stojanovi je poginuo na Kremenici, a najvei predstavnik srpske
klasine muzike Stanislav Biniki je njemu u ast komponovao jednu od
najuvenijih srpskih pesama Mar na Drinu. Rame uz rame sa pukovnikom
Stojanoviem ratovao je i geda Ninko Petrovi iz poslednjeg srpskog poziva.
Ninko je, za razliku od svog pukovnika, preiveo Prvi svetski rat, a kako je to
bilo moe se videti iz njegovog dnevnika koji se danas uva u SANU. U njemu
je pokojni Ninko zapisao i naredbu generala Pooreka (I m Auftrag von
Generle Oskar Potiorek) koja je, u toku priprema za napad na Srbiju, svakog
dana javno itana vojsci na nemakom, maarskom i hrvatskom jeziku. Istu
naredbu oficiri i podoficiri, a tu Vam je i Broz, su morali da znaju napamet -
auswendig wissen. Spomenimo jo samo i to da je u prvu i sve potonje bitke
protiv Srba austro-ugarska soldateska otpoinjala sa trausovim Radecki
marem koji se, u njihovu ast, od 31. decembra 1939. prve ratne godine
Drugog svetskog rata, redovno izvodi u Zlatnoj dvorani bekog Musikverein, a
u okviru Bekog novogodinjeg koncerta. U arhivama SANU se danas uva i
originalna naredba generala Pooreka odtapana na ukastom papiru a glasi:
Rat nas vodi u neprijateljsku zemlju koja je naseljena stanovnitvom
ispunjenim prema nama fanatinom mrnjom, u zemlju gde se ubistva, kao to
je katastrofa u Sarajevu, slave kao junatvo.
Prema takvom stanovnitvu svaka humanost je - tetna! Ko u ovim
sluajevima bude imao milosti - bie najstroe kanjen! Razruiti svaku kuu,
obesiti najuglednije metane! U svakom stanovniku ne gledati nita drugo do
zakletog neprijatelja! Nareujem da se za vreme ratnih operacija postupa
prema svima sa najveom strogou, sa najveom otrinom i sa najveim
nepoverenjem! Neuniformisani, ali naoruani ljudi iz Srbije, bilo da se nau u
grupama ili pojedinano, imaju se bezuslovno na licu mesta pobiti!Pri
zauzimanju mesta odmah uzimati taoce - popove, uitelje, ugledne posednike.
Pri polasku povesti ih sa sobom do poslednjih kua i bezuslovno pobiti ako
samo ijedan metak iz mesta bude ispaljen na trupe!
Ukoliko se trupe zadre u mestu, stanovnitvo se ima odmah skupiti i narediti
da preda sveg oruja i objaviti da e se izvriti pretres i tom prilikom razruiti
svaka kua u kojoj se nae oruje i da e, ako stanovnici te kue ne budu
uhvaeni, biti obeeni najugledniji metani! Ovo se mora izvriti! Narediti da
vie od tri oveka ne bude na ulici. Da nastajanjem mraka nijedan stanovnik
ne sme napustiti kuu.
Oficiri i vojnici motrie strogo na svakog metanina i uvek se ophoditi
s najveom strogou i vrstinom! Svaki pokuaj nuenj a lojalnosti, obeanja i
tome slino - grubo odbiti! Tome ne poklanjati veru, pa ni onda kad bi to
- 850 -

iskreno izgledalo. U svakom stanovniku koji se nae izvan naseljenog mesta, a
naroito u umi, ne gledati nita drugo do lana bande. Ove ljude odmah
ubijati!
U skladu sa komandom i svojim vitekim duhom austro-ugarska soldateska je
ubijala sve srpsko. Tako su u selu Trbunica, ispod planine Guevo, pobili
celokupno stanovnitvo ukljuujui i oca Alimpija, majku J elenu, tri sestre i
etiri brata osmogodinjeg Momila Gavria. On se spasao pobegavi u umu
gde ga je pronaao izviaki vod estog artiljeriskog puka Drinske divizije
prvog poziva. Kada su vojnici doveli Momila u tab pred majora Stevana
Tucovia on je jedva uspeo da kae: iko sve su mi pobili. Bez rei i bez
mimike major je izaao napolje i postrojio sve vojnike upitavi: Ko hoe
noas da osveti Momilove roditelje, sestre i brau? Svi su istupili, a major je
odabrao Zlatiborca Miloa Miovia da sa Momilom krene natrag u njegovo
selo. Pred pono su njih dvojica stigli do praga porodine kue gde su Brozovi
saborci jeli i pili okrueni lokvama krvi. Iskoraivi na istinu Miovi ih je
pozvao, a potom bacio dve bombe u njihovom pravcu.
Po povratku u jedinicu Miovi je raportirao o uspeno obavljenom zadatku,
a major je izdao tobdijama naredbu da se svakoga dana malom Momilu
omogui da opali tri puta iz topa i tako sveti svoje roditelje, brau i sestre. I
pucao je Momilo, svakoga dana, sve dok nije dolo vreme za povlaenje
preko Albanije.
Milo Miovi je jo od prvog dana vodio rauna o malom Momilu pa je
tako bilo i tokom povlaenja. U Podgorici, uoi najteeg dela puta, kupio mu
je za sve svoje pare veni od dvadeset ukljeva i rekao mu: Sinko, ako hoe
da ostane iv, svakog dana da jede samo jednu ribicu. Zapamti dobro, samo
jednu ako hoe da preivi. Dvadeset ribica dvadeset dana, a onda kada
su proli Skadar, hrane vie nije bilo. Dok su uali pored vatrice Miovi,
koji ve pet dana nije nita u usta stavio, rekao je malom Momilu: Sinko,
bojim se da ja neu moi jo dugo. Dri se za moj injel pa idemo dok snage
bude. Ako padnem, nemoj mi prilaziti, produi dalje. Vukao je Miovi malog
Momila jo dva dana, posrtao, teturao se ali snaga ga, na kraju, napusti. Na
samo desetak kilometara do Drakog pristanita pade na sneg pa pogleda
Momila i odluno mu naredi: Produi dalje. Momilo skide sa sebe svoj
kaputi, prebaci ga preko sklupalog Miloa i poe da mu duva u promrzle
ruke: ika Mio, ja u da umrem s tobom.
Videvi ta se deava ostali vojnici podigoe Miloa, dadoe mu dve kocke
eera i pomogoe da nastavi dalje. Kasnije na Krfu malom Momilu koji je
ve imao deset godina priili su po jednu zvezdicu na naramenicama Tako je
Momilo Gavri, dete kome su Brozovi kompanjoni pobili sve koje je imao,
postao najmlai kaplar na svetu. Uestvovao je u proboju Solunskog fronta gde
je ranjen, a Vojvoda ivojin Mii ga je, kada je napunio punih dvanaest
- 851 -

godina, unapredio u in podnarednika. U svim svetskim arhivama posveenim
Prvom svetskom ratu Momilo Gavri se navodi kao najmlai vojnik i
podoficir. Naalost, u komunistikoj i postkomunistikoj Srbiji njegovog
imena nema nigde: nijedna ulica, kola ili ustanova se ne zove po njemu, nema
ga u itankama ni knjigama i, to je najalosnije, nema ga u seanju!
Spomenimo, u ovom kratko priseanju, i potpukovnika Duana Puria,
komandanta etvrtog puka Stevan Nemanja iz slavne Drinske divizije. On se,
nakon usiljenog mara sa celim pukom, od argana, pa preko Kremne, Uica,
Crnokose, Kosjeria, Valjeva i Pecke kod Makovog Kamena suprotstavio
Osamnaestoj austro-ugarskoj diviziji. Odmah po zauzimanju borbenih linija
potpukovnik Puri je svojim vojnicima, u noi izmeu 21. i 22. septembra,
izdao naredbu:
Vojnici mi smo ovde doli da ginemo za otadbinu. Komandiri ispred svojih
vodova i eta, komandanti ispred svojih bataljona, a ja u ispred Vas. Za
mnom - u juri! Za slobodu Otadbine!
Bez odmora, bez i trunke predaha, praznih stomaka i suvih usana
vojnici Duana Puria su krenuli napred. Prema oceni istoriara i vojnih
strunjaka, boj na Makovom Kamenu bila je najea i najkrvavija bitka u
Prvom svetskom ratu. Bila je to, po oceni svih - bitka nad bitkama. U ovom
boju Dunavska divizija je (prvi i drugi poziv) izgubila 11.490 ljudi - proseno
svakog dana ginulo je po 1.150 ljudi. Na samom Makovom Kamenu ostalo je
zauvek preko 800 srpski h oficira pa je ova bitka poznata i kao oficirska bitka
(Die Schlacht bei Offiziere).
Duan Puri je poginuo meu prvima u najeem sudaru prsa u prsa.
Posle pogibije, njegovi vojnici, njih oko devet stotina, odbili su da ga sahrane
u bespuu Sokolskih planina ve su telo nosili iz borbe u borbu. Sahranili su
ga tek nakon to je iz Vrhovne komande od generala Petra Bojovia stigla
naredba da ne mogu vie, zbog bezbednosti ostalih vojnika, nositi svog mrtvog
komandanta... Sahranjen je u porti Valjevske crkve.
Znate li, na kraju, ko je jo stajao naspram vaeg Broza, ko ga je na Drini
gledao preko oroza: Milunka Savi! E, sad ko je Milunka Savi? Roena je,
zamislite, ne u Beu ili gde ve nego u Koprivnici kod Rake.
Na poziv za rat protiv Turske 1912.g. u Srbiji se preko noi prijavilo vie od
26. 000 dobrovoljaca. Meu njima se tada nala i mlada seoska devojka
Milunka Savi ker Radenka i Danice. Znajui da se ene ne primaju u vojsku
Milunka je pribegla lukavstvu: skratila je kosu, obukla bratovljevo odelo,
stegla grudi prtenim uvijaem i pod imenom Milun se prijavljuje voj noj
komandi.
- 852 -

Odmah je rasporeena u sastav puka Knjaz Mihailo Drinske divizije I poziva
u sklopu koje je uestvovala u opsadi Skadra i uvenoj Bregalnikoj bitci u
kojoj je dobila in kaplara i prvu medalju za hrabrost. Ubrzo se ispostavilo da
Milun ima preciznu ruku u bacanju bombi pa je tako postao voa udarne
bombake desetini. U jednom od svojih juria sa bombama u obe ruke bila je
ranjena te je odmah prebaen u pozadinsku bolnicu gde je i otkriveno da je
Milun zapravo Milunka. Bio je to kraj njene vojnike karijere. No, kada je u
Srbiji od 15. do 28. juna 1914. obavljena prva mobilizacija u sklopu priprema
za Prvi svetski rata prijavilo se 429. 597 oficira i vojnika meu kojima je bila i
Milunka. Odmah je odbijena to ju je naljutilo pa se istog dana nala u tabu
generala Stepe Stepanovia koji, nakon to ju je utke sasluao, izgovorio
samo jednu jedinu re Kui! Kui bi otili drugi ali ne i Milunka koja se iz
tih stopa uputila u Kragujevac, u tab naelnika Vrhovne komande vojvode
Radomira Putnika. O tom susretu Antonije uri u svojoj knjizi Solunci
govore pie:
- Ja sam Milunka Savi, kaplar srpske vojske, hou svoj ratni raspored,
gospodine vojvodo - rekla je odluno u jednom dahu.
Iskusni ratnik, uviajui da pred sobom ima mladu, ali odlunu devojku,
blago ree:
- Dobro, budi bolniarka. teta je da pogine tako mlada.
- Neu da budem bolniarka! Hou puku!
- Onda doi sutra, pa emo videti! - rekao je stari ratnik, raunajui da e
se mlada devojka predomisliti.
- Ostau ovde i ekau vau odluku! - rekla je nepomirljivo.
Na ratnom savetovanju toga popodneva, odlueno je da Milunku Savi primi
major Voja Tankosi.
Kao vojnik I I peadijskog puka Knjaz Mihailo Drinske divizije Milunka
provodi skoro ceo Prvi svetski rat, sem kratkog prekida 1915.godine, kada je
na zahtev komandanta Sremskog dobrovoljakog odreda detairana kao bomba
u prve redove odbrane Beograda.
U svojoj Drinskoj diviziji Milunka je ubrzo unapreena u in peadijskog
narednika i postavljena za komandira jurinog voda. Sa redenicima preko grudi
i bombama za strukom Milunka je uvek bila u prvim borbenim redovima pa je
tako ukupno devet puta ranjavana: dva puta od artiljerijske granate, est puta
od puanog metka i jedanput od bajoneta. Kao teki ranjenik dva puta je
transportovana u severnu Afriku na leenje.
Za iskazanu hrabrost i poinjene podvige na bojnom polju Milunka je
odlikovana najveim srpskim i stranim odlikovanjima: Prvu Karaorevu
zvezdu s maevima stekla je na Drini. Drugu Karaorevu zvezdu je stekla
posle Gornianske bitke 1916. Sledee borbe su joj donele dva ordena
francuske Legije asti i francuski Ratni krst sa zlatnom palminom granom. Ona
- 853 -

je jedina ena na svetu koja je dobila to visoko francusko priznanje - Croix de
guerre. Nosilac je i ruskog Georgijevskog krsta, engleskog Svetog Majkla,
zlatne i srebrne medalje za hrabrost Milo Obili, Spomenice rata 1913,
Albanske spomenice, Spomenice rata za osloboenje i ujedinjenje od 1914
1918. Polovinom 1918. godine Vrhovna komanda svih saveznikih armija
izdala je pismenu pohvalu junatvu srpskog narednika Milunke Savi sa
nareenjem da se ista proita u svim jedinicama Antante pri emu sva vojska
mora stajati u stavu mirno!. Ovakva poast nije ukazana ni jednom drugom
vojniku niti oficiru u Prvom svetskom ratu. Ni jedna druga ena na svetu nije
primila vie vojnih odlikovanja od Milunke Savi!
Za Milunku, koja je bila veoma lepa i nadasve armantna devojka, je vezana i
jedna anegdoda iz Soluna kada se opkladila sa francuskim divizionim
generalom Morisom Saraiem (Maurice-Paul-Emmanuel Sarrail) da e runom
granatom sa rastojanja od etrdeset metara pogoditi flau konjaka na njegovom
stolu. Dobila je opkladu, a Sarai joj je pokonio preostalih devetnaest flaa
skupocenog konjanaka koje je ona odmah podelila svojim saborcima. Kada je
poetkom 1916. Nikola Pai eleo da se sastane sa Saraiem koji je bio
komandant svih saveznikih snaga na Balkanskom ratitu on ga je odbio
izvinuvi se reima: Bojim se da sam o svemu ve razgovarao sa Milunkom.
Neto slino Pai je doiveo i sa francuskim maralom Franom Depereom
(Louis Franchet d Esperey) koji je izbegavajui da ga vidi prokomentarisao
kako nebi eleo, nakon to je upoznao Milunku, da menja svoje miljenje o
Srbima. Naime, Depere je ve tada bio upoznat sa injenicom kako je Pai
pomogao svome sinu Radomiru da uz lekarsko potvrdu o slabom srcu izbegne
regrutaciju i pobegne u Pariz. Znao je Depere i kako je Radomir Pai od
jednog francuskog juvelira uzeo dragulj vreden 350.000 franaka koji je
kasnije, po Paievom nareenju, plaen iz dispozicionog fonda.
Nakon to je 11. novembra 1918. objavljen kraj Prvog svetskog rata Milunka
je odloila svoju puku, skinula redenike i otkaila sa pojasa bombe
demobilisala se. Udala se za oveka koga je volela - Veljka Gligorijevia
potanskog slubenika sa kojim je imala jednu kerku Milenu, a usvojila je jo
troje siroadi: Zorku, Vinju i Milku. Veoma brzo je postala udovica tako da je
bila primorana da nae posao kako bi prehranila sebe i ikolovala decu. Prvo
je radila kao krojaica u jednoj fabrici vojnih uniformi, a potom kao kuvarica
u jednom restoranu da bi se, na kraju, zaposlila kao istatiaca u Hipotekarnoj
banci. Kada su Francuzi uli za to iz L' Ambassade de France Belgrade stigao
je Milunki poziv da se preseli u Francusku i primi njihovu vojnu penziju. Nije,
naravno, prihvatila. Kada su Nemci okupirali Beograd zbog svog jezika se
ubrzo nala u Banjikom logoru gde je bila zatoena deset meseci i osuena na
streljanje. Meutim, kada je kontrolor logora gestapovac Vili Fridrih (Willy
Friedrich) proitao njeno ime pozvao je efa beogradske policije Dragomira-
Dragog Jovanovia i upitao ga da li je Milunka Savi iz Banjikog logora ista
ona Milunka iz Gvozdenog puka. Kako je odgovor bio potvrdan Fridrih je
- 854 -

naredio da se odmah oslobodi, a po nareenju komandujueg nemakog
generala i naredbodavca u Srbiji Pola Badera (Paul Bader) Milunki je, i pored
njenog proetnikog i antinemakog promiljanja, garantovana bezbednost.
Nakon osloboenja 1945. nije, ba kao ni 1919, bila po volji novih dravnih
vlasti, a kako nije mogla da ivi od civilne penzije bila je primorana da kao
ezdesetogodinjakinja, ratni invalid i ratni heroj isti jednu privatnu kafanu u
Pop Lukinoj ulici br. 6 u Beogradu. J o od kada je napustila svoje roditelje da
bi branila zemlju Milunka nije imala ni sopstveni krov nad glavom, a drava za
koju je ratovala i krvarila joj je tek 1972. dodelila jednosoban stan na
Vodovcu. Umrla je godinu dana kasnije - 5. oktobra 1973. u 84-toj godini
ivota.
Milunka je jedna, ali za srpske majke i ene en general je istina da su
ispraale sinove i mueve u borbu a one ostajale da paze i hrane decu i stare i
uvaju kuu i domainstvo. Zahvaljujui njima srpske porodice su, u oba
Ustanka i Svetska rata, ostale sauvane. Zahvuljui njima srpski je naod
nastavio da ivi. Srpska istorija je puna i prepuna ovakvih primera.
Majka Jugovia je svetao primer srpske majke koja ispraa mua Jug
Bogdana i devet sinova brau Jugovie u boj na Kosovo. Tu je, potom, i
primer kneginje Milice koja, posle pogibije mua Lazara, odluno preuzima
upravu nad Srbijom, mudro upravlja dravom do punolestva sina joj Stefana,
kome predaje vladavinu zemljom, a potom se povlai u manastir. Za seanje i
svako potovanje je i primer iz 1813. kada su Turci, pobedivi srpske
ustanike, izbili na obalu Save pred zbeg srpski h ena koje nisu mogle da se
prebace u Srem. Pedeset ena su se uhvatile za ruke, zagazilo u Savu i udavilo
se samo da ne bi postale tursko roblje. Za veno pamenje je i majka brae
Ilia, iz Sinoevca, Takovski kraj, koja je u oslobodilake ratove Srbije 1912. -
1913. i odbrambeni 1914.-1918. godine, poslala deset svojih sinova. Nijedan
joj se iv nije vratio.
Kako su i ta su o srpskim majkama mislili protivnici srpskog roda vidi
se, jasno, iz izvetaja Brozovih prijatelja - sterreich-Ungarn Polizei iz
Kragujevca 1916. godine gde doslovce pie: Borbu Srba za osloboenje
moemo suzbiti jedino ako prvo suzbijemo tenju za osloboenjem kod srpski h
ena, jer su one kliconoe te borbe. Koliko su Brozovi prijatelji sterreich-
Ungarn Polizei bili u pravu kazuje i primer Makrene Spasojevi. Ona je 1914.
planirala enidbu svog Marinka, sina jedinca. Ali doao je rat i Marinko je,
kao regrut, poao otadbinu da brani . Kada su se pripadnici austro-ugarske
soldateske, posle prvih neoekivanih i za ceo svet neverovatnih poraza,
ponovo 1915. obruili na Srbiju srpska se vojska, nakon to je odbijen predlog
vojvode ivojina Miia da se izvri protiv udar, morala povlaiti. Kakvo je
bilo stanje, govori saoptenje nemake Vrhovne komande od 29. novembra:
- 855 -

Poto srpska vojska vie ne postoji, ve postoje samo njeni bedni ostaci
koji su se razbegli u divlje albanske i crnogorske planine, gde e bez hrane po
voj zimi nai svoju smrt, to su prekinute dalje operacije i nee se vie izdavati
izvetaji sa balkanskog ratita.
Kada su kralj Petar i vlada doneli odluku o povlaenju preko Albanije
ka jadranskoj obali Nikola Pai je uplaenom srpskom narodu koga su, za
sobom, ostavljali i vojska i politiki vrh zemlje poruio: Narode ne bojte se,
dobro biti nee! Znao je to, i bez Paia, narod pa i Makrena koja je pourila
da sinu jedincu odnese istu preobuku: prtenu koulju i vunene arape.
Krenula je u Stepojevac gde je, kako je ula, srpska vojska zastala. Ali, pre
nego to je stigla nastavljeno je povlaenje sve dalje i dalje. Majka Makrena
je, sa sve prtenom kouljom i vunenim arapama, sledila put vojske, put sina
joj jedinca. Kad je stigla u Pritinu Marinka nigde nije mogla da nae ali je u
porti manastira Graanice, posle slube Boije, videla kralja Petra pa je
krenula za njegovom pratnjom uverena da e tako pronai jedinca. Ali poto
je i sa kraljem Petrom kasnila za Marinkom, sad je bila uverena da on ide
ispred kralja i da je njegova izvidnica. Tako je ispred kralja stigla do praga
Albanije, na Vezirov most na Crnom Drimu. Prolazila je vojska i Makrena je
zagledala svakog vojnika pre nego to bi stupio na most. J ednom ranjeniku
uvijenom u krvave zavoje dala je pretenu koulju. U rukama, kada je na most
stupio kralj Petar, su joj ostale samo vunene arape. Prila je kralju, poljubila
ga u ruku i tiho mu se obratila:
Uzmi ovo, Gospodaru, i navuci preko izama, tako e lake prei
preko mosta. . . Kad pree most, Tebi te arape nee trebati, Gospodaru. Skini
ih i potrai moga sina Marinka Spasojevia, iz valjevskog sela Slovca, Tvoga
vojnika, u Uikoj je vojsci. Tako se, rekli su mi, zove njegova jedinica. Ako
iko mog Marinka, a dae Bog da je iv, moe nai, moe samo Ti, Gospodaru,
i neka Ti je to pred Bogom najvei amanet, Gospodaru!
Kralj je primio arape, klimnuo glavom i nastavio put Albanije. Nedelju
dana kasnije idui sa svojom pratnjom naiao je na petoricu smrznutih
vojnika, sa kojih je vetar brisao sneg, pa je izgledalo kao da ivi sede oko ve
ugaene vatre. Kralj je, kao da je neto nasluivao, naredio svojim pratiocima
da ih pretresu i pronau vojnike bukvice. J edan od njih, pogleda uprtog u
nebo, bio je Marinko Spasojevi.
Po povratku u zemlju kralj Petar je poslao profesora i dravnog
savetnika Iliju ukanovia u Slovac da pronae Makrenu Spasojevi. Kraljev
izaslanik je u Slovac stigao 17. jula i doznao da je Makrena za vreme
okupacije umrla, ali je tom prilikom uo i neobinu priu o njenoj smrti.
Odred austro-ugarskih vojnika sa nekoliko tekih i nepokretnih
ranjeni ka bio je smeten u Slovcu, kraj groblja, radi uvanja mosta na
- 856 -

Kolubari. Tako su austro-ugarski vojnici svakodnevno sluali kako majke na
oblinjem groblju nariu za svojima. U naricanju za svoj im u Balkanskim
ratovima poginulim muem Milanom i seljanima izdvajala se Makrena. U svom
bolu se nije udarala u grudi niti glasno lelekala ve je svoju tugu nekako tiho,
a opet razgovetno Bogu na pomo upuivala. Kada je jedan od ranjenika
preminuo na samrti je zavetovao svoje drugove da ga sahrane na srpskom
groblju i po srpskim obiajima. Na dan sahrane Austro-Ugari su pozvali
Makrenu da narie na grobu njihovog prijatelja ali je ona to odbila. Zato su
joj, prvo, zapretili, a potom i novac ponudili ali se ona nije predomiljala. Tek
kada su joj objasnili da to nije njihova ve poslednja elja pokojnog im druga
koji je u njenom glasu prepoznao glas svoje majke Makrena je pristala. Na
groblju je tako naricala da se svima dlaka jeila. A kad su koveg spusti li u
raku, Makrena je posrnula za njim. Kad su je izvadili iz groba, bila je mrtva.
Profesor Ilija ukanovi, po povratku iz Slovca, kralju Petru nije
ispriao ovu priu ve mu je kratko saoptina da je Makrena Spasojevi
preminula. Smrtna bila pa umrla - prokomentarisao je kralj. - Gospod Bog
se smilovao da sudbinu ne sazna. Zna Gospod biti milosrdan prema sirotinji.
A zatim je ukanoviu pruio kesicu dukata zahtevajui od njega da ponovo
ode u Slovac i na Makreninom grobu podigne spomenik. Reeno uinjeno.
Na skromnom spomeniku bilo je uklesano: Ovaj spomenik podie Petar
Karaorevi Makreni Spasojevi, koja lei ovde, i njenom sinu Marinku koji
se venim snom smiri u gudurama Albanije.
U nekadanjoj kui ora Pavlovia na Topiderskom brdu, oko samrtne
postelje kralja Petra, okupio se lekarski konzilijum. U jednom momentu
nemonom da se okrene kralju je priao bolniar kako bi mu podigao jastuk ali
se iznenadio naavi pod jastukom seljake vunene arape. Poslednje rei
kralja Petra bile su: Obuj mi ih, da ugrejem noge. Pri obrazu umreu!
Vest o smrti kralja Petra objavljena je 16. avgusta 1921. godine. Nije
bilo novina koje nisu pisale o kralja koji je umro sa seljakim arapama. Niko,
tada, nije znao da su to arape koje mu je Makrena Spasojevi dala na
Vezirovom mostu i zavetovala ga da ih preda njenom jedi ncu. Tek kasnije,
mnogo kasnije, profesor ukanovi je rasvetlio misteriju.
Spomenik Makreni Spasojevi su 1945. godine sruili Brozovi komunisti.
Uinjeno je to, kako je tada reeno, u sklopu borbe protiv srpskog
nacionalizma i rojalizma. Kad se vlast u Srbiji promenila advokat Slobodan
Duni iz Nia je predloio da se spomenik obnovi ali to nije prihvaeno nije
bilo para! Da tako ne ostane postarao se Niifor Anii iz Johanesburga, a
rodom iz J adovnika koji je spomenik, u ime i ispred Drutva srpskih
domaina, obnovio za sve pare.
E, sad, kad znate to o Milivoju, Puriu, Ninku, Milunki, Makreni i svim
- 857 -

drugim Vi verujte ta bilo i kome Vam milo?!
ta mislite, zato se samo vama Srbima u nekadanjoj FNRJ dogodila 1948.
godina, odnosno tzv. I nformbiro? Ta rezolucija I nforbiroa nije nita drugo do
odgovor Josifa Visarionovia Staljina na Brozovu zatitu nekih ljudi koji su,
nakon neuspelog atentata na njega u Moskvi, prebegli u J ugoslaviju. Kad mu je
Staljin pokazao zube Broz je odmah pobegao iz Beograda i u Zagrebu se sakrio
kod svog linog agenta Augustinia gde je proveo punih mesec dana niko u
dravnom vrhu FNRJ nije znao gde se on nalazi. Tito je, kao to sam vam ve
rekao, nadimak, konspirativno ime jednog oveka, ali se taj ovek nije zvao
Josip Broz. E, taj ovek je, kao stari agent NKVD-a, a potom i saradnik
britanske obavetajne slube dobio nalog da zatiti one koji su pokuali da
likvidiraju Staljina. Priznaete, normalno je, da Josif Visarionovi nije mogao
preko toga tek tako da pree.
Tito je oduvek bio ovek NKVD-a i ne retko se seao omiljene izreke
Feliksa erinskog: Nema oveka, nema problema. ta je pod tim
podrazumevao Broz najbolje se moe videti iz metoda koje je koristio kako bi
doao na elo KPJ. Prvo je 6. jula 1937. godine - u sred panskog graanskog
rata - uz pomo I vana Steve Krajaia ubio svog glavnog konkurenta lana
Politbiroa CK KPJ i tada politikog komesara 13. internacionalne (francuske)
brigade Blagoja Parovia. Ubistvo je izvrio u jeku borbe francuske brigade sa
panskim faistima kod Viljanueve de la Kanjade (Villanueva de la Caada). U
to vreme Broz je nosio nadimak , a Krajai

. Zbog ovog
gnusnog zloina i mogunosti da bude povezan sa njim celog ivota je poricao
svoje uee u panskom graanskom ratu tvrdei da je sve vreme trajanja rata
bio u Parizu. Kako bi dokazao svoju naklonost prema Paroviu 1949. godine je
njegovu pokujnu suprugu Anku Butorac Parovi koju su ustae 1942. godine
ubile u logoru u Kostajnici proglasio narodnim herojem. Meutim, engleski
istoriar Tomas Hju (Thomas Hugh) u svom uvenom delu Graanski rat u
paniji (Spanish Civil War) koja je doivela etiri izdanja podrobno je
dokumentovao Brozovo uee u ovim sukobima u paniji. Sa Hjuom se u
potpunosti slae i panski profesor Vinsente Balager (Vicente Balaguer) koji,
pri tome, naglaava da je sam razgovarao sa vie desetina panaca koji se
dobro seaju Broza iz tih ratnih vremena.
Nakon Parovia Broz je, uz pomo generala NKVD-a Jakubovia (pravo ime
se nikad nije saznalo), I vana Karaivanova pinera ( , krteno ime)
i Vladimira Velebita pripremio, prvo lanu optunicu, a potom i likvidaciju
generalnog sekretar KPJ Josipa iinskog (konspirativno ime Milan Gorki, a
agenturni naziv ). Nakon ovog ubista NKVD je organizovao i likvidaciju
jo oko 800 jugoslovenskih komunista koji su se nalazili u Moskvi, a koji su,
na bilo koji nain, mogli da spree postavljanje Broza na elo KPJ. Meu
njima su bili i politiki sekretari CKKPJ Sima Markovi, uro Cviji i Jovan
Malii, Vladimir opi, lan CKKPJ, Vladimir Vujovi, organizacioni
- 858 -

sekretar CKKPJ .... Meu onima koji su tada ubijeni po Brozovom lanom
svedoenju je i njegova roena ena Elza Johana Knig, prelepa plavokosa,
plavooka i, od njega, dvadesetak godina mlaa supruga. Njegova prva ena
je prola bolje samo su je utamniili, a njihovog sina arka odveli
u popravni dom.
O ulozi Broza u likvidaciji 800 jugoslovenskih komunista indirektno je
govorio i njegov prijatelj iz tih vremena vojni savetnik Kominterne i rezident
NKVD-a Josip Kopini: Zna kako je tada bilo u Moskvi, ili si bio sa NKVD-
om ili ti ode glava. Vladimir Dedijer je bio mnogo konkretniji: Tito i
Kardelj su okrvavili ruke u Moskvi prilikom istki oko 800 Jugoslovena. Te su
se istke produile i nakon rata.
Poetkom 1939, kada je napustio Moskvu, Broz je bio siguran da je uvrstio
svoju kandidaturu za prvog oveka jugoslovenskih komunista. Preko
Lenjingrada, Kopenhagena i Pariza stigao je, prvih dana marta, u Ljubljanu. U
jednu, meu bujnim zelenilom sakrivenoj kui na Bohinjskom jezeru u
Sloveniji, pozvao je 19. marta 1939. godine na prvi sastanak lanove svog
privremenog rukovodstva za tekua pitanja dok nae pitanje ne bude rijeeno
u KI. Pored njega na sastanku su se poreali crnogorski pisac Milovan ilas,
zagrebaki radnik Josip Kra, slovenaki uitelj Edvard Kardelj, slovenaki
radnik Franc Leskoek i beogradski intelektualac I vo Lola Ribar. Zapisnik sa
ovog sastanka predstavljao je jednu od najveih tajni Titovog ivota. Zabrana
na uvid u ovaj zapisnik je ostala na snazi i nakon njegove smrti, a javnosti je
postala dostupna tek u XXI veku.
Prema odrednici o prisutnima u Zapisniku pored Titovog moskovskog i
pseudonima petorice njegovih prisutnih saradnika, navedeni su i nadimci
dvojice odsutnih Marka i Poldija, odnosno Aleksandra Rankovia i Mihe
Marinka. Prva i najvanija taka dnevnog reda ovako je formulisana: Izvetaj
Valtera o unutranjoj partijskoj krizi. Prema postojeim belekama Zapisnika
evidentno je da tokom viednevnog zasedanja nije bilo ni malo sumnje u
jednoglasnost prisutnih i nije postojala ni trunka sumnje u neizvesnost oko
ishoda konspirativnog skupa. U odeljku Zapisnika u nazvanom Zakljuci
doslovce stoji: Izvetaj primljen. Iskljuenje svih bivih rukovodeih,
frakciskih i antipartiskih elemenata. Uz zakljuke je uneta i napomena: -
Dati formulacije u Golji, to je bila lozinka za partijski list Proleter. A u
Golji, nekoliko nedelja kasnije, formulacije za one koji su iskljueni iz KPJ
bile su okrutne: Ivan Mari, njegova supruga Margita i brani par Labud i
Kristina Kusovac, koji su podravali i Miletievu i Marievu pretenziju da s
Titom uestvuju u trci za glavnog Kominterninog poverenika za J ugoslaviju,
izbaeni su iz KPJ zbog razornog antipartiskog delovanja, grupaenja,
pokuaja obnavljanja frakcijskih borbi u KPJ ... Unoenje zabune u redove
partije i irenje lanih glasina iz inostranstva. . . veze sa trockistikim i drugim
sumnjivim elementima itd. U drugoj grupi optuenih nali su se Marievi
- 859 -

dalmatinski simpatizeri, koji su iz KPJ iskljueni kao "tui, sumnivi i
antipartiski elementi", a kao spisak njihovog zastranjivanja navedeno je:
grupaki i antipartijski rad, tijesne veze sa trockistima i obavetavanja istih o
partijskim tajnama, nedisciplina, grupatvo i nepokoravanje odlukama partije,
koja, inae, vie od godinu i po dana, zahvaljujui upravo Brozu, nije ni imala
nikakvo rukovodstvo.
Posebno panja na Bohinjskoj sednici, ali i u formulacijama izloenim u
Golji, bila je posveena onim jugoslovenskim komunistima koji su u
Sovjetskom Savezu ve bili uhapeni, a veina njih, na osnovu iskonstruisanih
optubi o njihovoj pijunai, i osuena i streljana. Od nekoliko stotina ovih
nevinih ljudi, Valter i petorica njegovih pristalica poimenino pominju samo
njih devetnaest, nazivajui ih elementima koji su naoj partiji i radnikoj
klasi nanijeli goleme tete u toku niza godina. Optuili su ih i za frakcijske i
grupake borbe, veze sa klasnim neprijateljima, varanje Komunistike
internacionale, destruktivni rad, koenje razvitka partije i obezglavljivanje
pokreta radnike klase Jugoslavije, pomaganje klasnom neprijatelju.
Na Bohinjskom spiskuoptuenih i iskljuenih lanova partije bila su i estorica
od sedmorice voa KPJ, koji su 23. septembra 1938. ve bili mrtvi kada je Tito
u Moskvi pisao svojevrsnu izjavu naslovljenu: Moj odnos prema osobama koje
su raskrinkane kao saboteri i neprijatelji nae partije. Sedmi, Filip Filipovi,
nije pomenut samo zbog toga to se Broz plaio njegove ogromne
populaarnosti i autoriteta meu jugoslovenskim komunistima, pa je bilo
sasvim jasno da bi time meu lanovima KPJ vie izgubio nego to bi u
Moskvi mogao da dobije. Na spisku devetnaestorice optuenih nali su se i dr
Sima Markovi i Simo Milju, koji su bili ivi i dok je Tito septembra 1938. u
Moskvi objanjavao svoj odnos prema osobama koje su raskrinkane, a bili su
ivi i kad je na Bohinjskom jezeru drao svoju farsinu sednicu. Obojica e u
Moskvi biti streljani samo mesec dana nakon to su ih Tito, Kardelj, ilas,
Kra, Leskoek i Ribar proglasili za tetoine i iskljuili ih iz partije. Iz KPJ
su tom prilikom izbaena i jo devetorica ivih jugoslovenskih komunista koji
su se tada nalazili u Moskvi. Bili su to: Vladimir opi, Vilhelm Horvaj,
Adolf Vajs, Robert Valdgoni, Kosta Novakovi, Jovan Malii, Akif eremet,
Janko Jovanovi i Radomir Vujovi. Sva devetorica su u trenutku anatemisanja
i odstranjivanja iz KPJ bili u moskovskim zatvorima, i sva devetorica su
streljana samo mesec dana posle iskljuenja iz KPJ. Na Bohinjskoj sednici iz
KPJ su iskljueni i drugi funkcioneri KPJ o kojima je Tito Jakuboviu, pineru
i drugim kao svojevrsnim kadrovicima Kominterne i NKVD-a od 1935. davao
karakteristike, miljenja i podatke. Meu njima je bio i Blagoje Parovi,
Adolf Muk, koga su italijanski faisti 1943. ubili u Boki kotorskoj i Karel
Hudomalj, koga su nemaki nacisti umorili u Mauthauzenu.
Nakon Bohinjskog sastanka Broz je poslao, preko svoje line pariske veze
Lovre Kuhara, pismo u Moskvu u kome je sve iz partije iskljuene oslovljavao
onima koji su gore (u SSSR-u) sjeli. Za neke od ljudi koje je lino iskljuio
- 860 -

vezivale su ga ak i pojedine gotovo intimne uspomene: opi mu je u jesen
1938. u sobi 68 kominternovog hotela Luks pomagao da sa ruskog na hrvatski
jezik to bolje prevede istoriju Staljinove partije, a Vujovi je Tita 1935, kad
je doao na rad u Moskvu, primio u svoju sobu broj 275 hotelu Luks, u kome
su mesecima iveli zajedno.
Meu onima koje je Broz svojim iskonstruisanim laima poslao u smrt bio je
i Petko Mileti, lan Politbiroa Centralnog komiteta Komunistike partije
Jugoslavije i jedan od njegovih najveih suparnika za izbor na mesto efa
Partije. Iskreni leviar i revolucionarnim metodama naklonjen Mileti je ve u
vreme svog robijanja u Lepoglavi doao u sukob sa Moom Pijade, a potom i
Brozom oko naina i dinamike ostvarivanja partijskih ciljeva. Sutina sukoba
odnosila se na Sporazum koji je slikar, novinar, istaknuti jevrejski aktivista i
fanatini komunista Moa Pijade tajno potpisao sa dr Miletom Budakom 1924.
godine. Inae dr Mile Budak je bio desna ruka Ante Pavelia koji je u t o vreme
bio predsednik Hrvatske advokatske komore i predsednik Hrvatske stranke
prava u kom svojstvu je blisko saraivao sa Nikolom Paiem oko reavanja
pitanja od interesa za hrvatski narod. Sporazum izmeu Ustaa - Hrvatska
revolucionarna organizacija i Komunistie partije Jugoslavije koji se sve do
1990. godine uvao u Vojno istorijskom institutu J NA (arhiva neprijateljskih
jedinica Br. reg. 3/2; Kutija-116/1638) i u sudskim spisima vezanim za
generala Milana Nedia (Arhiv VII, Nedieva graa, K. 1A, F. 1, D. 9-9a) je
imao samo etiri poglavlja:
Svjesni tekoa u borbi, bez obzira na podvojenost u pogledima na drutveni
poredak, vostvo Hrvatskog narodnog Ustakog pokreta i vostvo
Komunistike stranke u Kraljevini Jugoslaviji, ovlaeno i sporazumno sa svim
Hrvatima legalnih i ilegalnih formacija sklapa sledei
Sporazum:
1) Vostvo hrvatskog narodnog oslobodilakog ustakog pokreta s jedne
strane i vostvo komunistike stranke s drugs strane svesni su teine svoga
poloaja koji dolazi od zajednikog neprijatelja, svake jugoslovenske vlade i
srpskog naroda kao nosioca srpske hegemonije (nadmonost) i podravaoca
svakog reima koji sputava, smeta i tupi nade:
a) kod hrvatskog naroda da e ikada doi as osloboenja ispod srpskog
jarma,
b) kod komunistikih masa da trae saveznike u ruenju postojeeg stanja,
ma kakve poglede taj saveznik imao na poredak i formu drave po postignutom
uspehu.
2) Vostvo jugoslovenske komunistike stranke svijesne svoje uloge, priznaje
- 861 -

da do komuniziranja Balkanskog poluostrva ne moe doi dok se ne slomi
kima srpstvu i pravoslavlju, jer je poznato da su to dva faktora koja su omela
prodiranju Osmanlija na Zapad i komunizma i Austrije na Istok. Sporazumni
su da unitavanjem svega to je srpsko i pravoslavno utire se teren za
komuniziranje Jugoslavije i Balkanskog poluostrava.
Vostvo hrvatskog oslobodilakog ustakog pokreta predosea da bi bez
promene postojeeg stanja hrvatski narod podlegao jugoslovenskoj lukavosti i
srpskoj hegemoniji i nudi saradnju svima porobljenima Jugoslavije i
komunistikoj stranci posebno, da ubrzaju tok dogaaja sredstvima i nainima
prema uputima svoga vostva.
3) Vostvo hrvatskog ustakog pokreta obavezuje se da e sve trajkake
demonstracije, manifestacije i sve razne izgrede koje izvode komunistike
formacije potpomagati i u njima uestvovati. Vostvo komuniegike partije
smatrajui hrvatski ustaki pokret jakim iniocem i pomagaem urunju
postojeeg stanja, obeanje svaki podrak i potporu u ostvarivanju ustakih
ideala.
Vostvo i jedne i druge strane obavezuje se da e izbegavati, sve svae i
zadevice izmeu jednih i drugih; u napisima, linom razgovoru i itd, a u
sluajevima demonstracija, revolucija i ratova, jedne druge bez prigovora
pomagati, naroito unitavanjem svega to je srpsko i pravoslavno, kao to je
istaknuto u taci dva ovog sporazuma.
4) U sluaju lokalnih nesporazuma dunost je lokalnog vostva ustakog
pokreta i komunistrpke stranke da sve sukobe odnah likvidiraju, a svaka
formacija o tome svoje starije jedinice obavjestnti. Neskladnost naelne naravi
reava vostvo hrvatskog ustakog pokreta i vostvo jugoslovenske
komunistike partije.
CILJ
Jugoslovenska komunnstika stranka kojoj je Zakon o zatiti drave od 1922.
god. , onemoguena akcija sl obodnog kretanja i rada sa jedne, i vostvo
hrvatskog oslobodilakog pokreta s druge strane, primaju na sebe zajedniki i
sporazumo DUNOST zajednike borbe i meusobnog pomaganja u svakom
sluaju potrebe do postignutog cilja: raspadanja jugoslovenske drave i
unitavanje svega to je srpsko i pravoslavno.
Zagreb, lipanj 1924.
Za komunistnku stranku
Moa Pijade, s. r. novinar

- 862 -

Za ustaki oslobod. hrv. pokret
Dr. Mile Budak, s. r. advokat
Kako je Miletieva pozicija meu lanstvom bila vrsta, a mogunost
njegovog izbora za prvog oveka komunista visoka Broz ga klevee i
prijavljuje Kominterni koja ga hapsi. Mileti je ve poetkom 1939. bio u
nekoj vrsti kunog pritvora u Moskvi, a prema dokumentaciji Glavnog vojnog
tui latva u Moskvi on je zvanino uhapen 5. januara 1940. i ubrzo osuen na
osam godina boravka u logoru. Prema zvaninim podacima preminuo je 27.
janaura 1943. godine.
Dvadeset godina nakon Miletieve smrti u SSSR je pokrenut postupak za
reviziju njegovog moskovskog procesa i njegovu rehabilitaciju. Tim povodom
od Saveznog javnog tuilatva u Beogradu su traeni original ni dokazi o
njegovoj navodnoj krivici ali je savezni javni tuilac dr France Hoevar
pismeno odgovorio da se dokazi da je Mileti saraivao sa policijom ne mogu
dostaviti, jer je arhiva biveg Dravnog suda za zatitu drave unitena. Svoje
pismo Hoevar zavrava reima: Smatramo da postupak za rehabilitaciju
Petka Miletia ne dolazi u obzir. Rusi nisu odustali pa je istraga oko njegove
navodne krivice nastavljena. Rehabilitovan je tek 27. oktobra 1988.
Broz je imao mnogo neprijatelja meu visoko pozicioniranim lanovima KPJ
i sa njima se, kao to se danas zna, obraunao na krajnje perfidan i maliciozan
nain. No, nisu samo srpski komunisti bili protiv Broza. Josif Visarionovi
Staljin je, nakon to je upoznat sa Brozovim manipulacija, do te mere bio
protiv njegovog izbora da je krajem marta 1941. uputio generala NKVD-a i
koordinatora svih ruskih obavetajnih aktivnosti Mustafu Golubia u Beograd.
Stal jin je ve tada znao da Broz, ili ko god da se iza toga imena skrivao, nije
imao na svom telu ranu od erkeskog koplja, da 1911. nije imao kaiprst ali da
ga je te 1941. imao, da mu je glava bila izrazito brahikefalnog, a ne
dolikokefalnog oblika kakva mu je bila na nekim ranijim fotografijama, da je
hrvatski govorio sa istim poljskim akcentom, da lepe manire, sviranje klavira
i jahanje lipicanera nije nauuio kao bravar i td. Staljin je znao ko je

ili , kako je stajalo b

. Staljin je znao za njegovu i to mu

se, nema sumnje, nije dopadalo.
Mustafa Golubi, Srbin roen 1894. u Bilei, Bosna i Hercegovina, je kao
pripadnik srpske vojske uestvovao u Prvom balkanskom ratu, a za iskazanu
hrabrost prestolonaslednik Aleksandar Karaorevi ga odlikuje ordenom
Obili. Bio je pripadnik Mlade Bosne i mozak Sarajevskog atentata 1914, a u
Prvom svetskom ratu uestvovao je u bitkama na Ceru i Kolubari, a potom se
sa srpskom vojskom preko Albanije povlaio u Grku. U Solunu je, zajedno sa
Milanom i Milutinom Nediem, Dragoljubom Draom Mihailoviem i Duanom
Simoviem, odbio da na montiranom procesu svedoi protiv Dragutina
- 863 -

Dimitrijevia Apisa zbog ega je, po okonanju suenja, lien oficirskog ina i
interniran na Krf. U osloboenom Beogradu se, kod oca i majke, zadrava
samo par meseci i odmah potom odlazi u Pariz gde biva primljen u
komunistiku partiju, a potom se seli u vajcarsku gde upisuje studije prava.
Pred zavretak studija Golubi se seli u Moskvu gde postaje pripadnik NKVD-
a i ovek od najveeg poverenja Josifa Visarionovia Staljina. Organizovao i
lino nadgledao operaciju likvidacije

a u
Meksiku.
U grad koji je najvie voleo - Beograd - stigao je 8. aprila 1941. sa zadatkom
da smeni Josipa Broza oveka o kome nikada, a znao ga je jo od tridesetih
godina, nije imao pozitivno miljenje. O Brozu, isto to i Golubi, mislio je i
Josif Visarionovi pa mu je stoga i dao nalog da u okupiranom Beogradu
organizuje smenu ovog, prema sovjetskim podacima, dvostrukog, a mogue i
trostrukog agenta. Njegov dolazak nije bio tajna kao to nije bila tajna ni
svrha njegovog povratka u Beograd. No, Golubi je podcenio svog protivnika
precenjujui njegov moralni prag koji ovaj nije ni imao. Tako se i dogodilo da
je Broz preko J are Ribnikar (trea supruga Vladislava Ribnikara i kurir
CKKPJ ) i Vesne Pei (lan KPJ i saradnica ministra unutranjih poslova
Tanasija Dinia) obavestio Gestapo o dolasku ovog najvieg rukovodioca
NKVD-a i on je 10. aprila uhapen, a ve 11. streljan u parku Kraljevog dvora
(Pionirski park). Zajedno sa Golubiem streljan je i Tihomir Vinjevac,
policijski inspektor i Golubieva veza u Beogradu. U vreme najeih vojnih
operacija za oslobaanje Beograda oktobra 1944. pripadnici specijalnih ruskih
jedinica - vojnici -a ( ), slube I I I Ukrajinskog fronta
su pronali njegovo telo. Otkopan je, a autopsiju je izvrio dr. Vojislav
Stojanovi koji je tom prilikom utvrdio da su mu skoro sve kosti polomljene.
Po Visarionovievom nalogu njegovo telo je odmah prebaeno u Moskvu gde
je sahranjen uz najvee dravne poasti. I danas se njegovo ime nalazi na
spisku najzaslunijih agenata NKVD-a, odnosno KGB-a. Ovde je vano istai i
to da su, samo par godina kasnije, pripadnici specijalnih ruskih jedinica iz
Beograda put Bea, odneli i celokupnu arhivu Specij alne policije (srpska tajna
policija) Uprave grada Beograda u Be gde su je pomno izuavali i preradili
pre nego to su je pedesetih godina vratili. Predmet ruskog interosvanja bili
su, pre svega, spisi etvrtog (antikomunistikog) odseka Specijalne polici je
meu kojima su postojali dosijei ne samo Broza i mnogih njemu bliskih
saradnika ve i spisi onih komunista koji su, kao Vera Mileti, do tanina na
sasluanjima otkrivali sve pojedinosti vezane kako za kompartiju tako i njene
najvanije pojedince.
Kada je Broz 1947. udomio trojicu ljudi odgovornih za pokuaj likvidacije
Staljina ovaj je odluio da definitivno okona sa njim pa daje nalog sovjetskoj
agenturi u J ugoslaviji da likvidiraju Broza. No, nisu uspeli u tome jer je Broz,
kako je to 1953. izjavio Nikita Hruov, Dobro uvao svoju glavu, imao
dobre uvare i dobre informatore koji su ga izvetavali o svemu to Staljin
- 864 -

sprema. Ruski istoriar Roj Medvedev (

) prvi
je obelodanio podatak da je nakon Staljinove smrti u njegovom radnom stolu
pronaena Titova poruka u kojoj je pisalo:
Drue Staljin, prestani slati svoje agente u Jugoslaviju s nalogom da me
ubiju. Uhvatili smo ve sedmoricu Tvojih ljudi koji su namjeravali da to uine.
Ako se to ne obustavi, ja u biti prinuen da poaljem ovjeka u Moskvu i, ako
to uinim, nee biti potrebno da aljem drugog.
Nakon neuspenih agenturnih pokuaja u eliminaciji Broza Staljin poziva
svoje pristalice u FNRJ da se razraunaju s Titom. No, ni oni nisu uspeli pa je
Broz sve jugoslovenske zatvore popunio sa njima, a otvorio je, na preporuku
Miroslava Krlee, i jedan novi, specijalni - Goli otok. Naravno, Staljinovom
pozivu su se odazvali samo Srbi koji su oduvek bili bliski s ruskim narodom,
pa su zato oni i inili oko 90% svih zatvorenika i gotovo 100% onih na Golom
otoku. Njihovi glavni uvari i muitelji na Golom otoku bie Hrvati i
pripadnici novokomponovane komunistike, brozovske crnogorske nacije -
Srbi koji su se prodali za malo zvanja i imanja. Koliki je znaaj i vanost
Golom otoku pridavao Broz najbolje se vidi iz izjave njegovog sekretara iz
Gardijske jedinice Milana Radlovia: Tito, Kardelj, Krajai i Augustini su
tajno otili da vide i uvere se u bezbednost Golog otoka koji im je hrvatska
tajna policija predloila.
Kako bi sve vezano za utamnienje neposlunih srpski h rusofila bilo u stilu
najvee kabale pobrinuo se Titov najomiljeniji policajac Ivan Stevo Krajai
(sovjetski obavetajac i rezident I V odeljenja ( ) NKVD-a
od 1942. godine, pa do svoje smrti). On je za izgradnju svih zatvorskih
objekata na Golom otoku doveo ustae koje su tada kao ratni zloinci sluili
kaznu u hrvatskim zatvorima, a za nezvaninog kontrolora zatvora odredio je
Jova Kapiia. Srbi e tako biti utamnieni na teritoriji nekadanje NDH u
objektima koje su za njih pripremile ustae, a nadgledali Crnogorci. Za vrh ili
dno kako god, srpskih patnji na Otoku su bili zaduena i psihijatri : dr
Maksimilijan terni (Maximillian Stern), dr Svetislav Popovi i dr Vladislav
Klajn (Vladislav Klain).
Govorei o Golom otoku za Daily News Montenegro 6. jula 2009. J ovo
Kapii kae: Goli otok nam je trebao! I trebalo je da postoji. . . Tu je bilo
generala, pukovnika, oficira i ostale oloi. Morali smo da se posluimo
strogosti da ne bi dolo do pobune. Bojali smo se i da ne doe neka ruska
podmornica, da ne izae na kopno. To bi ve bio povod za rat. I tako je to
teklo iz godine u godinu. . . Bilo je hapenja bez kontrole. ak treina je bila
nevino optuena. Odgovarajui na pitanje novinara o ubijenima na Golom
otoku Kapii kae: Lau sve. Niko nije ubijen ili od batina umro na Golom
otoku. Bilo je bolesti... Dezinterija, je uzela danak, ali se ja nisam bavio sa
tim.
- 865 -

O obimu obrauna Josipa Broza sa starim lanovima partije i simpatizerima
Staljina najbolje govore sledei podaci: Od 397. 000 lanova KPJ njih 225. 160
je iskljueno iz Partije (oko 58%), 8. 873 ih je ubijeno, a preko 22. 000 su ostali
doivotni invalidi. Samo na Golom otoku je bilo utamnieno oko 15. 000 ljudi
od kojih je tek 3% bilo sudski procesuirano, a jedna treina ubijena. Na
svetom Grguru, odmah pored Golok otoka, se nalazio poseban enski zatvor.
Koliko je tano ena kroz njega prolo nije poznato ali se zna da ni jedna od
njih po osloboenju nije mogla da ima porod. Oba ova zatvora su prestala sa
radom tek 1956.
ta je i kako je, na kraju, Broz doivljavao Goli otok pie Vjenceslav Geni
u svojoj knjizi Titova poslednja ispovijest. Geni zapravo citira stenogramske
beleke sainjene u Karaorevu 1979. : Norveki kralj je traio da se
ispriam svetu zbog Golog otoka. J a sam rekao: Ako se kome trebam ispriati,
onda su to oni koji su tamo doli nevini. Ibeovcima se ne elim ispriati
Zbog toga Nobelovu nagradu nisam dobio i nisam nikoga krivio za takvu
odluku. Sam sam si presudio. Inae, o tajnoj operaciji kandidovanja Broza za
Nobelovog lauerata 1973. se i dan danas uti, a nebi trebalo jer se iz te prie
moe videti kakav je Broz. Vidite, prvo je 1972. Broz odlikovao najviim
dravnim ordenjem jedanaest istaknutih filmskih stvaralaca iz razliitih
drava: arli aplin, Don Ford, Fric Lang, Mark Donskoj, Lukino Viskonti,
Luis Bunjuel, Akiro Kurosava, Rene Kler, Lorens Olivije, I ngmar Bergman i
Indijac Satjadit Rej. aplin je dobio Orden jugoslovenske zastave sa lentom,
a ostali Orden jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem. O ovome je
celokupna svetska tampa pisala danima, a posebno je citiran izraz zahvalnosti
Dona Forda koji je inae vaio za izrazitog antikomunistu, a imao je i in
generala amerike vojske: Oseam se bezmerno poastvovan to u nositi
odlikovanje jednog od najveih boraca protiv faizma. Nita manje publiciteta
nije imala ni izjava uvenog vedskog reisera Bergmana koji je izjavio kako
je sve dotadanje predloge za odlikovanja odbijao, pa ak i od svog kralja, ali
ovaj put je pristao uz rei:S velikom poau primam odlikovaljnje od
velikog antifaiste Tita.
Godinu dana kasnije iz J ugoslavije u Oslo na adresu Nobelovog komiteta
stie predlog, na punih dve stotine kucanih stranica, da se za Nobelovu
nagradu za mir izabere maral J ugoslavije J osip Broz Tito. Odmah nakon toga
na istu adresu stiu i javne podrke jedanaest istaknutih filmskih umetnika iz
jedanaest razliitih drava da ih ne nabrajamo, a potom podrka dolazi i od
mnogih voa zemalja lanica Nesvrstanog pokreta. Meu prvim pismima
podrke nalazi se i dopis udovice Bertranda Rasela grofice Edit (Edith Finch,
Countess Russell) koja je, kao i njen pokojni mu, bila veoma naklonjena
komunistima. Tu su zatim i pisma podrke I ve Andria, Miroslava Krlee i td.
Ceo projekat nominacije Broza za Nobelovu nagradu je bio veoma dobro
osmiljen i izveden ali se, na kraju, nije uspeno finalizovao iz prostog razloga
jer je te 1973. godine Amerikancima bilo od presudnog interesa da ovu
- 866 -

prestinu nagradu podele Henri Kisinder i Le Duk To (Phan nh Khi).
O Brozovoj kandidaturi za Nobelovu nagradu za mir podrobno je pisao
novinar Ranko uki u svojoj knjizi Topli zec u Oslu. O ovoj kandidaturi je
govorio i Vladimir Dedijer ali je, ini se, od prie o nominaciji mnogo
interesantnije ono to je iz njegovog pera izalo kao svojevrsno pjanjenje
vezano za zahtev norvekog kralja Olafa V (Olav V av Noreg) da se Broz
izvine golootoanima za njihova stradanja. Objanjavajui da su golootoani
zapravo neka vrsta kolateralne tete sukoba sa Staljinom Dedijer u svojoj
knjizi Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita citira Brozov komentar iz
1952:
Ne treba sada skrivati ili se sramiti to smo sve do 1948. otvoreno i iskreno
gledali u Sovjetski Savez. Mi nikada i nismo izgubili vjeru u socijalizam;
poeli smo gubiti vjeru u Staljina koji je iznevjerio stvar socijalizma. On je
mrzeo svaki socijalistiki pokret u svijetu. Nema sumnje da su to bili teki
dani; nau revoluciju je guio pritisak Staljina... Staljin je imao ozbiljnih
iluzija o pretpostavljenim tradicionalnim vezama izmeu Rusa i Srba. Zbog
njegove nerealne procjene situacije je i promaio kad je napao. Nije opazio
novi demokratski duh koji je prevladao u naoj Komunistikoj partiji, a koji su
irile nae demokratske snage koje smo stvorili jo pre rata. To su bili teki
dani ali to su bili i veliki dani. U svemu mi je pomoglo i lino iskustvo iz
1938. kad sam bio u Moskvi. Bio sam sm. Ti dani 1938. bili su mi tei od
onih iz 1948. I skustvo je najbolji uitelj ivota. Iskustvo je glavna stvar.
O tome ko je Broz, ta je i kako radio u Moskvi, zato je pokrenuo Goli otok
i to-ta drugo u Srbiji je, mogue je, znao samo dr Veselin Savi koji je
tridesetih godina bio lan Kominterne i vie nego uvaena linost u Moskvi i
rado vien gost u Kremlju. Kao svetski priznati neuropsihijatar dr Savi je u
Brozovoj J ugoslaviji otvoreno govorio protiv komunista, a u svojim
verbalnim elaboracijama nije tedeo ni samog marala koji mu je, i pored
svega, svake godine na kunu adresu slao mandarine koje je lino brao na
Vangi. Danas se prepriava uvena anagdota kada je kod dr Savia jednom
prilikom doao Brozov sin arko kako bi ga odvezao da pregleda Tita: Neto
se Stari ali na glavobolju. Trebalo bi, doktore Saviu, da ga pregledate.
Rekao mi je da Vas dovezem. Stojei u svom salonu sa izguvanim
pumparicama, razbaruenom kosom i okruen prijateljima dr Savi mu
odgovori: Kai ti njemu da ide u piku materinu! arko skoi kao oparen,
mai se za pitolj i uperi ga u Savia. Miran, ni malo iznenaem prizorom,
profesor beogradskog Univerziteta spokojno se obrati naprasitom sinu: Smiri
se, arko, zna zato neu da idem, ako mu kaem zato ga boli glava - bolee
ga jo vie.
Danas se zna, svi znaju, a znalo se i tada, kako je nekadanji generalni
sekretar UN i predsednik Austrije Kurt Valdhajm (Kurt J osef Waldheim) bio
- 867 -

SS oficir stacioniran na tlu kraljevine J ugoslavije. Kao evidentirani ratni
zloinca Kurt Vladhajm je u FNRJ (Federativna narodna republika J ugoslavija)
imao dosije pod oznakom F-25572. Meutim, u interesu mira i dobrosusedskih
odnosa sa Austrijom i Nemakom maral J ugoslavije J osip Broz nije dozvolio
da se ti podaci obelodanjuju. I ne samo to, godinu dana nakon to je Valdhajm
izabran za generalnog sekretara UN Broz mu lino 1973. godine dodeljuje
Orden jugoslovenske zastave sa zlatnim vencem (Valdhajma je 22. jula 1942.
odlikovao i Ante Paveli). Ovako visoko priznanje Valdhajm je verovatno
zasluio jer je jula 1942, kao pripadnik vermahtove grupe armija
Die Heeresgruppe E, 23.858 srpske nejai sa Kozare zbrinuo kod Hrvata a
ovi su ga, zahvalni za njegov trud, napor i vreme odlikovali ordenom Red
krune kralja Zvonimira (Orden Knig Zvonimir 1.e Klasse mit Eichenlaub). Ni
jedno od Valdhajmove dece nije preivelo za dom spremne Hrvate. Inae na
Kozari je 1942. stradalo vie od 60 hiljada Srba, a u navodnim sukobima
partizana sa Nemcima, o kojima je toliko mnogo priano, samo 33 pripadnika
Vermahta! Po okonanju ratnih operacija 1945. Valdhajmovog ratnog
komandanta Aleksandra Lera (Alexander Lhr) su srpski partizani zarobili i
nakon suenja streljali 26. februara 1947. Valdhajm je imao vie sree sreo
je Broza!
Rei u vam jo neto. Kada je kraljevina J ugoslavija kapitulirala 17.
aprila poeli su da divljaju ne Nemci ve ustae. Ve 6, 7 i 8 maja protiv
ustakog terora podigli su se srpski seljaci iz okoline Sanskog Mosta, sela
Kijevo i Tramonja. Ovo je bila prva oruana pobuna protiv okupatorskih
saradnika i poznata je kao urevdanski ustanak sanskih seljaka. Ovaj otpor
NDH-au je zabrinuo Broza ali ga je, s druge strane, jo vie zabrula
informacija da se poetne pobune protiv okupatora u Srbiji stiavaju i da e,
ako se nita ne preduzme, Srbija, u sred zaraene Evrope, uskoro biti mirna
zemlja. Naime, Nemci su, odmah nakon kapitulacije J ugoslavije i njenog
komadanja, pristupili pregovorima sa vienijim Srbima oko uspostavljanja
civilne vlasti. Nakon ni malo lakih pregovora Nemci su prihvatili
memorandum koji im je, ispred svih srpskih politikih ljudi, predao Dimitrije
Ljoti, a u kome je, pored ostalog, stajalo i da se potuju odredbe
meunarodnog prava, da ostanu na snazi nai graanski i krivini zakoni, kao i
nae sudske vlasti; da Srpska pravoslavna crkva ima da nastavi svoj rad
nesmetano i sa istom organizacijom i u novoj situaciji , a nae vlasti imaju je i
dalje u tome pomagati; da naa domaa uprava moe raspolagati svojim
finansijama da bi bila u stanju da ini neophodne pomoi, kao: isplate
porodicama ratnih zarobljenika i pomoi izbeglicama iz svih krajeva
J ugoslavije; da se lanovi srpske civilne uprave u Beogradu zovu komesarima
ministarstva i imaju se smatrati advokatima naeg naroda pred okupacionim
vlastima.
Odmah nakon to su nemake okupacione vlasti prihvatile ovaj
memorandum Ljoti je lino generalu Helmutu Fosteru (Helmuth Frster)
- 868 -

dostavio jo dva svoja memoranduma; u prvome je molio Nemce da posreduju
kod ustakih, bugarskih i maarskih vlasti da puste iz zatvora mnoge hiljade
pohapenih Srba i da zaustave progone, pokolje i unitenje srpskog naroda , u
drugom memorandumu je molio, da se nai oficiri, podoficiri i vojnici ne
odvode u nemako zarobljenitvo, ve da se, kao i u Grkoj, puste svojim
kuama.
Tako se, nakon svih pregovora i memoranduma, 30. aprila pristupilo
osnivanju srpske civilne administracije - Komesarske uprave na ijem su se
elu nalazili Milan Aimovi, Momilo Jankovi, Duan Panti, Risto Jovi,
Milosav Vasiljevi, Laza Kosti, Stevan Ivani i drugi istaknuti srpski
politiari i intelektualci. U ovoj komesarskoj upravi bile su zastupljene sve
srpske stranke i pokreti osim Saveza zemljoradnika ije je tadanje vostvo
pobeglo u inostranstvo. lanstvo u Upravi ponueno je Ljotiu i pukovniku
Dragoljubu Mihailoviu ali su obojica odbili ponudu pri emu je svoj stav
Mihailovii i pismeno obrazloio:
Ja sam eneraltabni oficir i vrlo dobro znam kakva su prava
okupatora na zauzetom podruju. Ja nisam ostao u umi da svojim ispadima
pravdam neprijatelju njegove represalije ve da spremim Kralju i vladi vojsku
u jugoslovenskim planinama za odlunu bitku poto su kralj i vlada ovoga puta
izali bez vojske u inostranstvu. Obrazovanje Saveta komesara odobravam i
pozdravljam.
Prva stvar kojoj se Komesarska uprava posvetila bilo je organizovanje
prijema, smetaj a i ishrane vie stotina hiljada srpskih izbeglica iz svih
krajeva J ugoslavije, ali i desetine hiljada Slovenaca, koje su Nemci proterali
uglavnom iz Maribora i Celja. Iz Slovenije su Nemci put Srbije uputili ak i
jednu kompletnu duevnu bolnicu sa svim bolesnicima i o njima su se Srbi
starali sve do zavretka rata. Posebno vredan panje bio je in Uprave u
pravcu formiranja srpskog Crvenog krsta , ime je bila stvorena mogunost
pronalaenja ratnih zarobljenika, voenje brige o njima, omoguavanje
porodicama prepiske sa njima i slanje paketa u zarobljenitvo. Druga, nita
manje vana stvar, odnosila se na blagovremenu zamenu jugoslovenskih
novanica za srpske i me su ustae bile spreene u svom naumu da u Srbiju
prebace ogromne koliine jugoslovenskih dinara, kupujui za njih poslednje
ostatke robe Srbiji. Tree je bilo osposobljavanje za efikasan rad svih
nadletava u Beogradu i irom Srbije i regulisnje plata svim inovnicima,
slubenicima i porodicama zarobljenika. Potom, podjednako vano, je bilo
ponovo zavoenje reda u od bombardovanja postradalom Beogradu gde su
kriminalci pljakali koga god su i ta god su stigli, a komunisti se bavili
defetistikom propagandom. Uprava je od Dragomira Dragog Jovanovia, efa
beogradske policije, zatraila, a Nemci se u potpunosti sloili, da reorganizuje
slubu javne bezbednosti i u prestonicu povrati mir i sigurnost za sve. Nakon
nepuna dva meseca Dragomir Jovanovi, u Boegradu poznatiji kao Dragi, je
- 869 -

uspeo da ukloni sa ulica glavnog grada sve prestupnike i politike provokatore
to je Beogradu donelo tako potrebno bezbednosno spokojstvo. Odmah potom,
po istom principu, Komesarska uprava je uspela preko andarmerijskih stanica
da uspostavi relativan mir i red i u poslednjoj seoskoj optini u Srbiji to je
kod graanstva primljeno sa velikim olakanjem i odobravanjem. Sve su to
bili pozitivni uspesi srpske administrativne uprave za koje je Broz znao samo
jedno tako nesme da ostane.
On, u prvi mah, nije bio za rat protiv sovjetskih saveznika Nemaca, no
situacija je nalagala druga pravila i on ih je bio svestan: Ako Srbijom
zavladaju srpski nacionalisti u njoj nikada vie nee biti mesta za komuniste, a
on je, to nije bila tajna, voleo Beograd. Tako se Broz, samo nedelju dana
nakon urevdanskog ustanka i nepune dve nedelje nakon to se u Zagreb
vratio iz Beograda ponovo uputio u Beograd. Do zagrebakog glavnog
kolodvora na Trgu kralja Tomislava su ga dopratili ustaki agenti koji su i
inae bili zadueni za njegovu bezbednost. Naime, jo od 1937. kada je u
Sremskoj Mitrovici , u Kaznenom zavodu, potpisan sporazum izmeu ustaa i
komunista o meusobnoj saradnji na ruenju Jugoslavije ustae su se dobrano
brinule o bezbednosti J osipa Broza. U ime KP J ugoslavije, sporazum je
potpisao Moa Pijade, a u ime ustakog pokreta Stipe J avor.
Stifen Klisold (Stephen Clissold), jedan od engleskih agenata koji se
maja 1941. nalazio u Zagrebu, govorei kako su se Paveli i Kvaternik
dogovarali o pomoi Brozu u njegovom prebacivanju u Srbiju navodi, u svojoj
knjizi Whirlwind. An Account on Marchal Tito' s Rise to Power (Dolazak
marala Tita na vlast), kako je Dido Kvaternik, objanjavajui ustakom
poglavniku kako NDH nesme imati pored sebe mirnu i ujedinjenu Srbiju,
rekao:
Ti se sjea kako je Lenjin doao da podigne revoluciju u Rusiji.
Nijemci su ga propustili preko svoje zemlje u jednom plombiranom vagonu. Mi
ne bismo mogli da naemo dragocjeniji eksport za Srbiju od Broza. Srbi e
imati da plaaju za to slijedeih dvadeset godina!
Putovao je prvom klasom, bio je obuen u skladu sa najboljom bekom
tradicijom, imao je, kao i obino, pun lajpek para, nova dokumenta i sigurne
veze u Beogradu. No, jedna ga je stvar zabrinjavala - srpski jezik nija ga
ba najbolje govorio. Odnosno, govorio ga je ali sa specifino poljsko-ekim
akcentom to bi, nije imao iluzija, Jovanovievi panduri iz Drugog politikog
odeljenja odmah provalili. Nova lina karta koju su mu dali u Zagrebu glasila
je na ime nekog inenjera Babia iz Nia a to je, izvesno, bio akcenat sa
kojim on nije imao dodirnih taaka. Nemaca se nije plaio ali sa srbijanskim
pandurima nije elo nikakva posla pa je zato, odmah po dolasku u Beograd,
nabavio nova dokumenta na ime nekog ekog inenjera. Vidite, mora se rei
da je Broz bio pravi poliglota jer je teno govorio jo i nemaki (sa izraenim
- 870 -

bekim akcentom), engleski, francuski, italijanski, ruski i kirgiki koje je
nauio u Rusiji. Imao je talenta za jezike. Imao je talenta za mnogo toga.
Znate, kad su Nemci pokuavali da zarobe Tita kod Drvara maja 1944.
(operacija Rsselsprung) i kad je tom prilikom na stotine partizana poginulo
branei ga, on zapravo uopte nije bio u peini nad Uncem ve se sa svojim
ljubimcem Tigrom (pas) nalazio na Kuprekom polju odakle su ga Englezi
specijalnim avionom prebacili u I taliju. I Nemcima i onima koji su poginuli
zbog njega ostavio je svoju maralsku uniformu kako bi se, svi zajedno, slikali
s njom. Da, bio je to veoma moan igra.
Inae, malo je, ako je uopte, poznata injenica da je 1941. u Beogradu
Broza saekao njegov dobar jevrejski prijatelj J aa Rajter (J aroslav J a
Richter) i odveo ga u Botievu ulicu br 5 u dom bogate jevrejske porodice
Fischer koji su u srpskoj javnosti bili poznati po hristijanizovanom prezimenu
Ribnikar i, naravno, po vlasnitvu dnevnih novina Politika. Dom Ribnikarovih
je bio sigurno mesto za Broza s obzirom da je J ara Ribnikar (J aroslava Hje,
ehinja) bila kurir pri CKSKJ , a njen suprug Vlada Ribnikar imao dobre veze
sa Nemcima i to naroito sa dr Hribovek Bergerom, nemakim ataeom za
tampu u Beogradu. Koliko su Ribnikareve veze bile jake vidi se i po tome to
je ve 16. maja 1941. otpoeo sa izdavanjem dnevnika Novo Vreme. Direktori
ovog u Srbiji najznaajnijeg dnevnika su bili Ribnikar i Dragomir
Stojadinovi, brata Milana Stojadinovia. Ve u prvom broju Ribnikar je
obeao srpskom narodu da e mu obezbediti mesto pod okriljem Velikog
Nemakog Rajha. Celokupna propagandna aktivnost Ribnikarovog novog
dnevnog lista svodila se na podrku nacistikoj Nemakoj, a na mesto urednika
Ribnikar postavlja najpoznatijeg novinara Politike Predraga Milojevia.
Milojevi je inae bio persona grata meu Nemcima kako zbog injenice da
mu je supruga bila erka bogatog berlinskog arhitekte I mgrad Viri Krauzea ali
i zbog njegove zajednike fotografije sa kancelarom Hitlerom i primerkom
Mein Kampf sa posvetom. Kako su izgledala izdanja koja je Milojevi
potpisivao kao urednik moemo videti na primerku lista od 4. jula 1941.
godine: Na naslovnojstrani dominira saoptenje iz Glavnog stana Voe
Rajha u kome se istie da rame uz rame, nemake i rumunske jedinice
nastupaju prema Dnjestru, te da su potpuno skrhani napadi engleskih
bombardera na obali La Mana.
Trinaestog avgusta 1941. Ribnikar i Stojadinovi piu i objavljuju Apel
Srpskom narodu u kome osuuju svaki otpor Nemcima i pozivaju sve da se
stave u slubu protiv onih koji rade protiv Nemake: Srpski narod doivljava
teke dane. U ovim sudbonosnim asovima, dunost je svakog Srbina, svakog
pravog rodoljuba, da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sauva mir
i red. . . Svaki trezven i pametan Srbin, svaki dobronameran sin ove zemlje koji
misli svojom glavom shvata opasnosti koje nam prete. . . Njegovo je gnuanje
izazvano naroito kada se na ponudu pobednika za lojalnu saradnju, odgovara
pucanjem iz zasede. Ovakav muki i nedostojan nain borbe ne odgovara
- 871 -

vitekom duhu naeg naroda, i baca teku ljagu na ceo srpski narod.
Sve do sredine oktobra Broz je ostao u Beogradu gde je, gotovo
svakodnevno, svraao u hotel Moskvu na aicu razgovora sa svojim
prijateljima. Ne retko u hotelu je i ruao i to uvek, po pravilu, za stolom za
kojim je nekada obedovao i general ivojin Mii. Preko Vlade i J are
Ribnikar, J ae Rajtera i njegovog prijatelja Vladimira Dedijera Broz je ponovo
stupio u kontakt sa svojim starim panskim saborcima ivoradom Jovanoviem
i orem Andrejeviem Kunom. U razgovoru koji su vodili u Botievoj
Jovanovi i Broz su zakljuili da je situacija u Srbiji nedopustivo mirna i da je
neophodno preduzeti neto odluno i spektakularno kako bi se i lanovi partije
ali i narod probudili.
Naredbom okupacionih vlasti, smederevska tvrava koja se nalazila pored
eleznike stanice i Dunava je odreena za ropotarnicu ostataka vojne sile
Kraljevine J ugoslavije. Dunavom, sa istoka i zapada, vozovima od Skoplja,
Nia i Kragujevca dovoeno je na tone odbaenih sanduka municije, granata,
baruta, eksploziva, avionskih bombi, parafina, buradi mazuta, benzina, nafte...
Prema slobodnim procenama unutar kamenih zidina bilo je deset miliona
konjskih snaga razorne moi. to se Broza ticalo Smederevo sedite
Dunavske banovine, bilo je pravo mesto za buenje i to tim pre to su i Rusi
procenili da bi diverzija u njemu mogla da pokrene optenarodnu pobunu
protiv Nemaca. ta vie, Broz je znao da se za diverziju u Smederevu
pripremaju Mustafa Golubi i Mate Vidakovi i bilo mu, veoma, stalo da ih
pretekne u tome. U etvrtak, pijani dan, 5. juna 1941. u 14. asova 14 minuta
kada je voz broj 4714, u kome je bio sin jedinac generala Milana Nedia sa
trudnom suprugom, dao signal za kretanje Brozova komunistika bratija
podigla je u vazduh tvravu. Eksplozija je bila toliko silna da je nainila
krater dubine devet i prenika 50 metara. Prema Izvetaju likvidacione
komisije izvanrednog komesarijata za obnovu Smedereva od 2.393 privatna
objekta u graevinskom rejonu grada, u eksploziji je neoteeno bilo 25
zgrada. Prvu procenu broja poginulih dala je nemaka komanda u Beu: 4. 000.
U telegramu upuenom iz eleznike stanice Smederevo 9. juna komesaru
Srpske dravne eleznice pie da je iz ruevina izvaeno 16 vagona i dve
lokomotive, a da je jo devet vagona pod ruevinama i da brojka nastradalih
nadmauje 2.000 putnika... Izmeu stanice i tvrave nalazio se jedan ringlipil
koji je radio i gde je poginuo 41 gimnazijalac, 17 glumaca Srpskog narodnog
pozorita iz Novog Sada...
Smederevo je bilo pun pogodak ali je, s obzirom na broj graanskih rtava,
Broz zakljuio da se nikako nesme dovesti u vezu sa njim pa je tako preko
Vere Pei i Jare Ribnikar plasirao Nemcima priu da iza smederevske
diverzije stoji general NKVD-a Mustafa Golubi. Nakon to su Nemci
likvidirali Golubia Broz preuzima neke od njegovih saradnika iz Crvenog
kamernog orkestra: dr Mia Suboti, ipe Kovaevi, eda Kruevac,
- 872 -

Radivoje Uveli-Bata, Ljubica orevi Popovi, Bora Prodanovi, eda
Kruevac, Dida Demajo, Pavle Popovi Crni. . . Od svih Golubievih saradnika
dve osobe e iroj srpskoj javnosti postati posebno poznate: Davorjanka
Paunovi koja e postati Brozova nevenana supruga i Vera Mileti, maj ka
Mirjane Markovi supruge Slobodana Miloevia.
Smederevo je bilo pun Pogodak pa Broz kao generalni sekretar KPJ u kui
Ribnikarovih 4. jula 1941. odrava sednicu Politbiroa CK KPJ na kojoj se
donosi odluka o podizanju ustanka protiv Nemaca. Sednici su, pored Broza,
prisustvovali kao lanovi Centralnog komiteta i: Aleksandar Rankovi,
Milovan ilas, Ivo Lola Ribar, Svetozar Vukmanovi i Sreten ujovi. Pored
njih sednici su prisustvovali i J ara i Vladislav Ribnikar i Vladimir Dedijer. Za
vou ustanka u Srbiji Broz imenuje iskusnog legionara (La Lgion trangre)
Sretana ujovia poznatog po svom legionarskom imenu Crni.
Odmah nakon sednice Politbiroa Broz od Jovanovia, bez znanja ujovia,
zahteva da organizuje neto primereno to bi moglo da se uzme kao poetak
oruanog ustanka u Srbiji. ta je za panaca, nesvreni student Filosofskog
fakulteta i novinara Politike, bilo primereno videe se 7. jula 1941. na
crkvenom saboru u Beloj Crkvi, optina Krupanj. Jovanovi je tada ubio dva
andarma - narednika Bogdana Lonara, komandir stanice u Zavlaci, i kaplara
Milenka Brakovia. Nakon ova dva ubistva Jovanivi, koga je u stopu pratio
njegov politiki istomiljenik Cvitan Soldatovi, je iz pitolja marke Webley
& Scott pucao u plafon optinske zgrade kako bi proslavio prolivanje srpske
krvi i objasnio prisutnim graanima i predsedniku optine da je ubistvom
nemakih saradnika otpoeo rat protiv okupatora! Tako je, po svemu sudei,
srpskom krvlju, Broz na Svetog Jovana Preteu, Krstitelja Gospodnjeg i kuma
Bojeg, na I vanjdan, objavio poetak svoje borbe za osvajanje J ugoslavije i
potonje rasturanje Srbije.
Do 22. juna 1941. godine u okupiranoj Srbiji je bio red i mir. Pukovnik
Mihailovi sa svojim vojnicima nije preduzimao nikakve akcije protiv Nemaca,
a ni jugoslovenski komunisti nisu uspevali da na svoju stranu privuku gotovo
nikoga. U Srbiji dolazi do promene situacije tek nakon to je Nemaka 22.
juna napala judeoboljeviku Rusiju. Od tog dana poinju jugoslovenski
komunisti po Srbiji da izazivaju nerede, unitavaju nemaku vojnu imovinu i
ubijaju vojnike. Neke od svojih napada komunisti su uspeli da predstave kao
napade jedinica pukovnika Mihailovia pa su Nemci otpoeli napade na njega,
a on je odmah poeo da im uzvraa. I onda se dogodilo ono ega su se
Komesarska uprava, srpski ueni ljudi i svekolika javnost pribojavali: U
skladu sa ve poznatim okupacionim propisima Nemci su pristupili
represalijama: Za jednog ubijenog Nemca streljano je sto Srba, a za jednog
ranjenog pedeset. Mir na okupiranom podruju Srbije bio je definitivno
izgubljen, a aveti haosa i zloina su poele da se osmehuju srpskom narodu.
- 873 -

Naravno, dan kada su komunisti poeli da ubijaju po Srbiji 7. juli 1941.,
komunistika vlast e proglasiti poetkom borbe protiv faizma, a Jovanovi
koji je 1943. poginuo u selu Radanovcu u borbi protiv etnika (nikada nije
ratovao protiv Nemaca) e 1945. biti posthumno proglaen za narodnog heroja.
Inae, o ovom sramnom i kukavikom ubistvu dva srpska andarma u jednom
dokumentu iz dravne arhive SAD Mikrofilm T-501, rola 245, slika 159 stoji:
Pretsednik optine je sluao raport dvojice andarma u vezi dogaaja. U toku
razgovora, upravo se pojavie naoruani banditi, koji su, verovatno, primetili
pojavu andarma: opkolie zgradu optine, zahtevajui da andarmi poloe
oruje. Dok su andarmi polagali oruje, banditi otvore vatru i smrtno pogode
oba andarma. Potom su banditi uzeli karabine od mrtvih andarma i pobegli u
oblinju umu.
Broz nije ni malo sluajno odabrao podruje Krupnja za objavu svojih
namera. Naime, na teritoriji te optine se nalazi uveni Makov kamen
najvanije poprite borbi iz Prvog svetskog rata na kome se borilo i teko
iskrvarilo nekoliko pukova srpske vojske cela Drinska divizija. Tu su, za
slobodu srpske otadbine, dve dunavske divizije imale, za samo osam dana
ratovanja, jedanaest i po hiljada izbaenih vojnika iz stroja. U skladu sa
svojom herojskom i ratnikom istorijom na elu srpske vojske su se uvek
nalazili njeni komandanti pa je tako u borbama kod Makovog kamena iz stroja
izbaeno ak 118 visokih oficira Dunavske divizije prvog saziva. Sve je to, iz
prve ruke, znao Broz pa je pokretanjem ustanka ba na tom mestu jednostavno
eleo da poalje poruku da Vam je sve bilo uzalud i da Vam on sve vraa na
poetak. Dabe izginuli, dabe svo herojstvo ovoga sveta kada se eto on
dvadeset i sedam godina kasnije vratio da sve pokrene ispoetka.
Broz je znao ta radi ali na nesreu ne i oni koji su ga sledili u Srbiji. Oni
su kao piromani pajali po Srbiji potpuno nezainteresovani za sudbinu onih koji
e, ni krivi ni duni, na kraju postradati na njihovim lomaama. Za razliku od
Brozovih pajtaa svesna situacije bila je veina srpske inteligencije i oni
srpski politiari koji svoj spas nisu potraili beanjem u inostranstvo. Kako
Komesarska uprava u Srbiji, sa svojim malim andarmerijskim snagama, nije
vie bila u stanju da osigura red i mir nemaki vojni zapovednik general
Hajnrih Dankelman (Heinrich Dankelmann) obavesti je Dimitrija Ljotia i
Milana Aimovia o tome kako e on morati da preduzme sve neophodne mere
u cilju smirivanja teroristikih dejstava. Pri tome, Dankelman je bio vie nego
jasan kada im je objasni o da Vermaht nije u situaciji da alje nove trupe u
Srbiju ve da e se za smirivanje situacije obratiti svojim balkanskim
saveznicima. Svu ozbiljnost situacije Ljotiu i Aimoviu je pojasnio
austrijski konzul u Beogradu Robert Kronholc (Robert Kronholz) koji je bio i
vie nego naklonjen Srbima. On im je, suprotno svim svojim ovlaenjima,
pokazao kartu Srbije odnosno onoga to e od nje ostati nakon intervencije
balkanskih saveznika. Karta je bila ispresecana debelim crvenim linijama
koje su oznaavale ta koji od balkanskih saveznika ima da dobije. Radilo se
- 874 -

o Albancima, Bugarima, Maarima i ustaama koje su trebale da okupiraju
Mavu, Podrinje i Posavinu sve do Kolubare. I z deobe su Nemci izuzeli samo
Beograd koji su, kako je objasnio Kronholc, eleli da zade kao sedite svog
celokupnog vojnog i administrativnog aparata na Balkanu.
Jedini ovek koji je, po miljenju Ljotia, Aimovia, lanova Komesarske
uprave i najuticajnijih beogradskih intelektualaca mogao da odgovori
novonastalom izazovu bio je general Milan Nedi. Nakon to kao komandant
jedinica Tree armije na prostoru Makedonije nije, tokom Aprilskog rata,
uspeo da sprei delove Dvanaeste nemake armije da uu na teritoriju Srbije
Nedi se povukao iz javnog ivota. Kada su mu se Ljoti i Aimovi obratili
sa idejom da preuzve vlast u Srbiji on ih je gotovo odmah zamolio da napuste
njegov dom, a sa istim odgovorom je ispratio i Kronholca. Bilo je potrebno
gotovo mesec dana ubeivanja pre nego to je Nedi, na kraju, prihvatio da se
vidi sa Dankelmanom koji ga je lino zamalio, kao oficir oficira, da se, u
interesu ne Srbije ve srpskog naroda, prihvati nove dunosti. Mapa rasparane
Srbije i kompletni planovi za invaziju balkanskih saveznika potresli su
starog ratnika.
Nedi je zatraio od generala Dankelmana 48 sati za konanu odluku. I stog
dana se posavetovao sa generalim urom Dokiem i J osifom Kostiem kao i sa
inenjom Ognjenom Kuzmanoviem nakon ega je zahtevao od Aimovia da
sazove konferenciju predstavnika svih drutvenih grupa da uje njihovo
miljenje, jer bi svaka njegova eventualna akcija bila osuena na neuspeh ako
nema podrku onih koji predstavljaju prestoniku elitu. Tako je dolo do
konferencije na kojoj je uzelo uee skoro 300 najuglednijih beograana i
koji su svi, bez izuzetka, zahtevali od njega da se primi poloaja predsednika
srpske vlade, a dr Aleksandar Beli mu se sa govornice plaui obratio: ...
Danas je dolo vreme da se primite jednog zaista tekog i nezahvalnog posla
pod okupacijom. Danas se radi o biolokom spasavanju srpskog naroda koji Vi
ne smete da propustite.
Pre nego to je dao svoj konani pristanak Nedie se pismenim putem obratio
generalu Dankelmanu izlaui mu uslove pod kojima bi svoj novi angaman
smatrao smislenim. Traio je da vlada upravlja svim poslovima drave i naroda
pod nadzorom Vojnog zapovednika; traio je poveanje broja andarma na
deset i vojnih odreda na trideset hiljada ljudi; pomaganje ratnih zarobljenika i
putanje onih koji su bolesni kao i oslobaanje onih koji su potrebni za obnovu
zemlje a za ije lojalno dranje e vlada snositi punu odgovornost; da se
pobolja ishrana zarobljenika u Nemakoj slanjem potrebnih namirnica iz
Srbije i o troku srpske vlade.. . Dankelman je prihvatio, a Nedi je 1.
septembra 1941. odrao govor na Radio Beogradu u kome je objavio nameru da
sarauje sa Nemcima kako bi ouvao sr srpskog naroda.
Koliko god da su se Nedi i srpska inteligencija trudili, koliko god da su
- 875 -

poputali toliko su komunisti zatezali. Od dana kada je Broz navodno zapoeo
borbu protiv okupatora pa do kraja 1941. u Srbiji je poginulo 37.000 Srba i,
verovali ili ne, tano 207 pripadnika Vermahta. Do 1. januara 1942. godine
vie od etvrt miliona Srba ili 92% svih zarobljenih irom J ugoslavije je bilo
odvedeno u razne logore. I z ovih podataka, ako ni iz ega drugoga, moe se
jasno videti da Broz nije pokrenuo nikakav ustanak protiv Nemaca ve
klasian graanski rat u kome su, kao to je i oekivao, najstradalniji bili Srbi.
Njegovim uspehom bili su zadovoljni u Moskvi ali apsolutno oaran bio je
Vinston eril koji je na celu situaciju gledao kao na nastavak onoga to su
njegovi ljudi zapoeli 27. marta.
Kada su Nemci 6. aprila bombardovali Beograd i ubili hiljade njegovih
stanovnika eril je na zasedanju Ratnog kabineta (King Charles Street,
London SW1A 2AQ) podigao au i nazdravio uz komentar kako je
samoubistvo odista opasno po zdravlje (Suicide is a real threat to health). No,
kada je predsednik puistike vlade Duan T. Simovi, ovek u koga je on
iskreno verovao, 15. aprila ponudio kapitulaciju Nemcima erilu nije bila
dovoljna ni flaa viskija da ga oraspoloi. Bio je besan jer je cela ideja pua
bila u uvlaenju Jugoslavije u rat, a ne nekakav mir. Kada su dokument o
kapitulaciji 17. aprila u 21 as u Beogradu potpisali u ime J ugoslovenske
oruane sile dr Aleksandar Cincar - Markovi i general Radivoje Jankovi, a u
ime Vrhovnog komandanta nemake vojske, komandant I I Armije general fon
Vajhs (von Weichs) eril je bio, blago reeno, u stanju konsternacije. J osip
Broz mu je, na kraju, popravio raspoloenje to mu nikada nee zaboraviti.
Koliko je MI6, odnosno britanska vlada vodila rauna o Josipu Brozu govori
i telegram koji je 3. avgusta 1944. Vinston eril uputio jugoslovenskom
komunistikom lideru:
Mi preduzimamo krajnje mere predostronosti, na raun ostalih operacija,
da bismo Vas obezbedili na Visu, uz pomo naeg vazduhoplovstva i flotile.
Moram Vam rei da nas je naa obavetajna sluba zaplaila izvetajem o
jednom snanom neprijateljskom napadu na Vas tamo. Mi emo naravno
smatrati to naim glavnim zadatkom da Vam pruimo svu zatitu koja je u
naoj moi. Pored toga, ne bih trebalo da krijem od Vas da sam uo iz
razliitih saveznikih izvora komentare o slabljenju Vaeg uticaja pa Vas
stoga savetujem, kao iskreni prijatelj, da se vratite na kopno i nastavite rat
protiv Nemaca.
Beki dnevnik Kurir je 1980, nakon smrti Josipa Broza, objavio svedoenje
Valtera Vinkelmana (Walter Winkelman), katolikog svetenika iz tajerske.
Govorei o jugoslovenskom predsedniku i maralu Josipu Brozu Vinkelman
istie:
Tito je bio moj kolski drug u benediktanskom konviktu, Sveti Pavao u
- 876 -

Kernetenu. Svi smo ga zvali Franc, a puno ime mu je bilo Franc Broz. Bio je
veoma armantan mladi sa izraenim smislom za lepo odevanje i naroitim
afinitetom prema finim stvarima.
Novinari Kurira su, nakon godinu dana traganja, otkrili u Arhivu grada Bea
bolniku otpusnu listu iz koje se vidi da su Maria Brosz (Geburt: 25.03.1864,
Loka 48), roena Javerek od oca Martin J averek i majke Marija Postrein, i
Samuel Majer (Samuel Mer) 16. maja 1892. dobili zdravu muku bebu teku
3,3 kg i duine 48 cm. Tri meseca kasnije dete je dobilo ime Franc. Novinari
konstatuju da je Maria u Beu radila kao slukinja u kui bogatog jevrejskog
trgovca i jednog od posl ednjih lidera sekhel-a (Haskalah) Samjuela Majera, a
da se 1896. vratila u Kumrovec svome muu Franji Brozu (Franjo Brosz od oca
Martinus Brosz i majke J ana Blasichko) sa kojim je ve imala sina Josifa
roenog 1892. Franc je ostao u Beu gde se o njegovom vaspitanju starao
Majer. Franc je, kao dete iz bogate porodice i sa dobrim obrazovanjem, 1913.
upuen u Ludowika Akademie da zavri vojno obavetajnu kolu. U klasi sa
njim je bio i mladi hrvatski intelektualac Miroslav Krlea koji je neto pre
toga prognan iz Beograda kao austro-ugarski pijun. Svoje istraivanje
novinari zavravaju konstatacijom da su braa Franc i Josip Broz, kao
pripadnici austro-ugarske vojske, ratovala prvo protiv Srbije, a potom i na
Karpatima protiv Rusa. J osif je 1915. poginuo od uboda kopljem jednog
erkeza, a Franc zarobljen. Bio je u zarobljenikim logogorima u Altiru, pa u
Ardatovu, da bi posle nekoliko meseci bio prebaen na Ural, u zarobljeniki
kamp Kunguru, u permskoj guberniji. Franc je, novinari ne objanjavaju kako
je do toga dolo, ve u februaru, kao radnik , 1917.
uestvovao u prvim revolucionarnim dogaajima u Rusiji. Kraj Oktobarske
revolucije doekao je kao pripadnik ije su pripadnike mnogi Rusi
nazivali (nai ekistiki mafijai)! Prema jednom
dokumentu sovjetskih boljevikih vlasti, izdatom u 1920, ime mu je

.
Kada je re o poreklu Josipa Broza interesantno je pomenuti njegovu
biografiju koju je napisao Vladimir Dedijer. Od preko 600 stranica ove knjige
vie desetina je posveeno objanjenju gde se i kada on rodio. Na kraju, kad
shvatite da niste dovoljno umni i prosveeni da tumaite pravila genealogije
koja prouava razvitak porodice, rodova i plemena na osnovu kojih se kasnije
izrauju porodini rodoslov pojavljuje se, na kraju, spanosan izlaz iz lavirinta:
Dedijer vam nudi jednostavan i razumljiv rodoslov porodice Broz iz
dokumentacije Dravnog arhiva SR Hrvatske koje je priredio profesor Andria
Lukinovi. Dedijer je iskren kada kae da je danas gotovo nemogue koristiti
se matinim knjigama za teritoriju Hrvatske koje su sve do sredine XVIII veka
bile u nadlenosti Crkve, a od tada Austro-Ugarske. Na neki neobjanjivi nain
pojedini vremenski periodi vezani za porodicu Broz ili Brosz, kako gde, su
jednostavno neitki ili izostavljeni. Stoga je, zakljuuje Dedijer, najuputnije
se koristiti dokumentacijom Dravnog arhiva SR Hrvatske, koji je, ako emo
- 877 -

iskreno, u celosti preuzet od strane Nezavisne Drave Hrvatske.
Pravu zbrku oko svog porekla iazazvao je sam Broz 1945. kada je objavio
svoju krau biografiju u kojoj priznaje da je u jesen 1913. regrutovan u 25.
domobransku pukovniju austro-ugarske vojske i da je Prvi svetski rat doekao
u inu podoficira vodnika i voe izviakog tj. obavetajnog odeljenja.Njegov
zadatak je bio da osmatra srpske pozicije, da upada na srbsku teritoriju, hvata
civile i vojnike i kroz kratki dril sasluanja prikuplja poverljive informacije o
poloajima i kretanjima srpske vojske.
Meutim, Broz ne govori gde je sve ratovao ali zato naglaava da je ve u
aprilu 1915. bio zarobljen od Rusa i da je u zarobljenitvu bio sve do
septembra 1920. Par meseci po objavljivanju svoje autobiografije J osip Broz
e, govorei o ruskoj revoluciji odabranim jugoslovenskim novinarima izjaviti:
Moje uee u ruskoj revoluciji je neznatno, a moj prijem u Partiju u i
moj zahtjev za prijem u sovjetsko dravljanstvo ne raunam. Moje lanstvo u
Partiji je neprekidno od 1923. Kako je kao austro-ugarska ratni zarobljenik
uestvovao u revoluciji u Rusiji, kako je primljen u KP i da li mu je molba za
prijem u sovjetsko dravljanstvo prihvaena nikad nije zvanino razjanjeno.
Od 1945. za Brozovu biografiju bie nadlean Dravni arhiv SR Hrvatske
preuzet od nekadanje Nezavisne drave Hrvatske.
I sada, ako uzmete u obzir lino priznanje Broza o njegovom ratovanju protiv
Srba u Prvom svetskom ratu i to-ta drugo ostajete zbunjeni pred njegovim
cinizmom i potrebom da od Vas naini - ta li ve - kada je od Republike
Srbije zatraio i dobio Reenje o priznavanju radnog staa. U tom reenju
Zavoda za socijalno osiguranje Narodne Republike Srbije, broj 34770/52 pie,
pored ostalog, da se Brozu u radni sta priznaje vreme provedeno na ilegalnom
radu, u radnim odnosima i ratovima u vremenu od 26. maja 1908. godine do 7.
marta 1945. godine, u ukupnom trajanju od 36 godina, devet meseci i 13 dana.
Njemu, svakom je valjda jasno, priznanje tog staa nije bilo neophodna radi
sticanja penzije ve iskljuivo iz, ini se, potrebe ispoljavanja jasno
nipodatavajueg odnosa prema Vama i vaoj istoriji.
Kada je, nakon sukoba sa Staljinom, Titova pozicija u zemlji bila dovedena
u pitanje odmah su mu u pomo pritekli njegovi prijatelji sa Zapada. Seate se
Maralovog plana (Marshall aid funds) koji je donet na Ekonomskoj
konferenciji u Parizu jula 1947. godine. Osnovni cilj mu je bio da obnovi i
integrie zapadnoevropske drave posle Drugog svetskog rata, i sprei dalje
irenje sovjetske interesne sfere. Inicijator ovog plana je bio ameriki general,
a tada ministar inostranih poslova Dord Maral (George Catlett Marshall,
J r.). esnaest zemalja su bile obuhvaene ovim planom i ni jedna od njih nije
bila komunistika. Ali, kada je Tito zapao u nepovoljnu situaciju SAD su mu
odmah iz sredstava Maralovog plana dodelile 17 milijardi dolara kako bi
osnaio svoje unutranje pozicije. Fedaritvna Narodna Republika J ugoslavija
- 878 -

je bila jedina komunistika drava koja je primila sredstva iz ovog plana koji
je Staljin nazvao sredstvom imperijalizma SAD za porobljavanje zemalja
Evrope. Tito je i kasnije, kad god mu je to bilo potrebno, dobijao zapadne
kredite za razvoj zemlje, odnosno opstanak na vlasti.
Svi predsednici SAD su imali neobjanjivo veliko potovanje prema Brozu, a
mogue najvee je iskazao Riard Nikson kada ga je na pragu Bele Kue
pozdravio 28. oktobra 1971. godine. Tom prilikom Nikson je naglasio kako se
raduje ponovnoj poseti Tita Americi i kako se za zadovoljstvom sea vremena
koje su njih dvojica proveli u Zagrebu i Kumrovcu (oktobar 1970.) priajui
ne samo o odnosima dveju drava ve i stvarima koje valja preduzeti kako bi
se uvrstio svetski mir. Nakon ovoga Nikson je priredio prijem dobrodolice
na koji su doli svi znaajniji kongresmeni i senatori, vojni i civilni efovi . Na
prijemu Tito se prisutnima zahvalio na srdanom doeku i pozvao ih na zabavu
koju e on prirediti i koja e biti znatno neformalnija. Shodno tome
jugoslovenski ambasador Toma Granfil je organizuje gala okupljanje za
amerike domaine i jo po nekoga. Tog oktobra Tita su u njegovoj amerikoj
rezedinciji, pored niza najviih amerikih funkcionera predvoenih Henrijem
Kisinderom posetili jo i: Sofija Loren, Orson Vels, Elizabet Tejlor, irli
Mek Lejn, Li Marvin, arlton Heston, Margot Fontejn, Silva Koina, Franko
Nero...
Prvi i jedini komunistiki lider koji je nogom kroio u Vatikan bio je Josip
Broz kada ga je marta 1971. godine u zvaninu audijenciju primio papa Pavle
VI (Giovanni Battista Enrico Antonio Maria Montini). Tom prilikom njih
dvojica su vie od jednog sata razgovarali tte--tte, a nakon toga razgovor
su na jo jedan sat nastavili u prisustvu kardinala Silvija Odija (Silvio Angelo
Pio Oddi). Predmet vatikanskih razgovora, u delu kome je prisustvovao
kardinal Odi, bilo je razmatranje mogunosti da Jugoslavija postane 13.
lanica Evropske zajednice ali je Broz tu mogunost odbio insistirajui da je
za svjetski mir prijee njeno dalje delovanje unutar pokreta nesvrstanih.
Predmet tte--tte razgovora je do danas ostao tajna ali se pekulie sa
pretpostavkom da je jedna od tema izvesno bilo ustako zlato koje je iz
Narodne banke NDH poetkom 1945. trebalo da bude prebaeno u Vatikan ali
tamo nikada nije stiglo. Danas se zna da se jednog dela zlata doepao Broz, a
da je drugi otpremljen u vajcarsku.
I ako je Broz bio rado vien gost kako u Londonu tako i Vaingtonu za mnoge
je njegov prijem u Vatikanu predstavljao pravu enigmu. Naime, Pavle VI je
bio jedan od najveih protivnika komunizma sa naroito izotrenim vokalom
prema njihovim liderima. Poznat je njegov govor iz 1960-te, dok je bio
nadbiskup Milana, kada je gotovo nebiranim reima osudio teror
jugoslovenskih komunista i to je, prema mnogima, dovelo i do smrti Alojzija
Stepinca. Njegova mrnja prema komunistima, a iz nekog razloga lino i
prema Brozu je bila gotovo poslovina i stoga je za sve bilo udo Boije kada
- 879 -

ga je pozvao i primio u zvaninu audijenciju.
Svojevremeno, Tito je u Beogradu pozvao u posetu Dejvida Rokfelera, a
ovaj je zakazanog dana ekao na red da bude primljen. Zamislite, Dejvid je
ekao svoj red da bude primljen. Kada je ameriki predsednik Dimi Karter
posetio Broza na Brionima dao je izjavu za amriku televiziju: Maral Tito i
ja imamo dosta slinosti, ali je najvanije to mi maral Tito dosta pomae u
mom poslu predsednika SAD! ta je Karter mislio kada je Broz 4. marta 1978.
godine iz svoje zvanine Vaingtonske rezidencije Blair House preao ulicu,
uao u Belu kuu i pred zapanjenim Karterom seo u fotelju predsednika SAD u
Ovalnoj sobi (Oval Office) ostae neispriana pria.
Broz je za ivota bio, a i danas je izvesno prava tajna. Nije sporno da su
njegovi dosijei u Moskvi, Londonu i Vatikanu i dalje pod embargom.
Beogradski novinar i publicista koji vie decenija prikuplja grau o Brozu
Pero Simi i sam nije u stanju da odgovori na itav niz pitanja ali zato moe
da kae da je Broz Koristio vie od 70 pseudonima, bio poasni lan vodeih
jugoslovenskih akademija nauka, nosilac 16 najviih jugoslovenskih i 98
ordena i medalja koje mu je dodelilo 59 zemalja sveta. Proglaen je za
poasnog doktora sedam jugoslovenskih univerziteta. Trideset pet godina
vladao je Jugoslavijom i komandovao njenom armijom, etrdeset godina
upravljao Komunistikom partijom Jugoslavije, tri puta odlikovan ordenom
narodnog heroja Jugoslavije. ak i na pitanje koji je taan datum roenja
Broza Simi nije u stanju da prui precizan odgovor jer se zna da je on imao
najmanje petnaest datuma roenja. Roen je petog, estog ili dvanaestog.
marta, ili prvog, sedmog ili dvadeset petog maja 1892. u Kumrovcu. I li
desetog juna te iste godine, ili estog februara, estog marta, sedmog ili
dvadeset petog maja 1893. I li nekog nepoznatog dana i meseca 1890, 1893,
1894, ili ...
Broz je prema Simiu jednostavno imao est datuma roenja, sedam lanih
pasoa, oko dvadeset lanih imena, bio je strastan lovac i ribolovac,
pasionirani fotograf i numizmatiar, virtuozni pianista, najbolji maevalac i
jaha u austro-ugarskom garnizonu u Petrovaradinu, revolucionar,
mainbravar, doivotni predsednik, maral, podoficir, zarobljenik, lani
inenjer, osniva nesvrtstanih, predsednik vlade FNRJ, generalni sekretar KPJ
i td. Imao je niz pasija ali je njegova slabost prema lepim enama bila, mogue
je, na prvom mestu. Ono to se zvanino zna, to ni na koji nain nije sporno
je da su Pelagiju Belousova, Lucija Bauer, Herta Haas, Davorjanka Paunovi
Zdenka i Jovanka Budisavljevi bile njegove ivotne saputnice - svaka u svoje
vreme. Sa Pelagijom sa kojom se venao kada je ona imala etrnaest godina je
imao etvoro dece: Zlaticu, Hinka i arka, a ime prvog deteta koje umrlo
nakon mesec dana nije nikada objavljeno; sa Hertom Haas je imao jednog sina
Miu koji je roen 1941. kada je Broz ve napustio Hertu radi Davorjanke.
I nteresantno je da se nakon studija, Mia Broz oenio lekarkom Mirom Kosinc,
- 880 -

ija se majka Ana prezivala Paveli i bila u bliskom rodbinskim vezama je sa
ustakim poglavnikom Antom Paveliem.
Nakon to je Josif Visarionovi Dugavili ubijen 1953. novi predsednik
SSSR-a Nikita Hruov je odmah dotrao u Beograd da se javno izvine Titu za
ono to je doiveo od Staljina. Broz se vie puta sretao sa predsednicima SAD
(Dvajt Ajzenhauer, Don Kenedi, Ronald Regan i Dimi Karter) nego sa
predsednicima SSSR-a. Setite se samo njegove sahrane. Setite se koliko je
stranih dravnika i raznih delegacija tada dolo u Beograd: 209 delegacija iz
127 zemalja, 38 predsednika drava, 10 premijera, 4 kralja, 5 prineva. . .
Tadanji predsednik SAD Dimi Karter nije mogao da prisustvuje sahrani pa
je, uz izvinjenje, poslao majku Lilian da ga zastupa. Najvei venac na njegov
grob je poloio ruski predsednik Leonid Brenjev, a najskuplje vedski i
norveki kraljevi Gustav XVI i Olaf V. Zar mislite da su oni doli da odaju
poslednji pozdrav jednom komunistikom diktatoru!? Ne! Tito je, u nekom
drugom svetu, bio vaniji i od Nikite Hruova i od Dimija Kartera. Bio je
I luminat, sam vrh, kontrolisao je celokupan nesvrstani svet, a to vam je gotovo
2/3 oveanstva.

Vatikan i Srbi

Od vremena velike izme 1054. na Zapadu ne postoji hrianska crkva ve
samo institucionalizovana duhovna propaganda talmudskog judaizma. I deju
Rimske Republike o stvaranju jedne jedinstvene svetske imperije danas, u
neto izmenjenim okolnostima i formi, batini Vatikan koji neskriva da
rimokatolici zajedno sa J udejcima veruju u istog Boga. Njegovo zagovaranje i
propovedanje ekumenizma nije nita drugo i nita vie od okupljanja i
stavljanja svih vernih ljudi ovoga sveta pod vlast rimokatolikih prelata koji
su ve vekovima u podanikom odnosu prema talmudistima. O izmi i
rimokatolikim svekojakim osim duhovnim ambicijama pisala je prva Ana
Komnina ( ), erka vizantijskog cara Aleksija I Komnina
( ' ) i jedna od prvih poznatih vizantijskih knjievnica.
Njeno najpoznatije delo u tom smislu je Aleksijada ( ) koje je, nakon
vie godina istraivanja i pisanja, okonala 1148. godine. U Aleksijadi ona
pie superiorno, kao svedok jednog njoj dobro poznatog vremena i sredine, i
pomalo se ironino odnosi prema mnogim ambicijama i linostima iz
prepotentnog Rima. Anino iroko znanje, lino poznavanje ljudi i dogaaja o
kojima govori, a ponekad i direktno uee u tim zbivanjima, i injenica da je
imala pristupa vanim dokumentima sve to ini od Aleksijade vanredno
interesantan i koristan materijal. Ana prua mnoge ive opise linosti i
dogaaja, a od posebnog su znaaja njeni prikazi Normana, novih neprijatelja
- 881 -

carstva na zapadu.
Rat Vatikana, odnosno rimokatolianstva protiv Srba otpoeo je istog onog
dana kada je Srpska pravoslavna crkva dobila autokefalnost 1219. i nije
okonan ni sa dananjim danom. Zapravo, Zapadna crkva sa papom Lavom IX
(Bruno von Egisheim-Dagsburg, krteno ime) na njenom elu je za najviu
dogmu proglasila odluku da se temelji hrianstva sa Hrista prenose na
njegovog predstavnika na zemlji - papu (Vicarius Christi). Verni Srbi nisu
mogli i nisu hteli, a izgleda da jo uvek ne mogu i nee da shvate da papa
treba da bude nepogreiv u stvarima vere i da samo on moe i sme u ime Hrista
da vlada crkvom. Srbi su ostali verni Istonoj crkvi i hrianstvu u njegovom
izvornom obliku. Srpska vlastela je na sve rimokatolike gledala sa posebnim
prezirom smatrajui ih izdajicama Vere, sledbenike farisejskih tajnih planova i
naslednicima bednog i tunog J ude I skariotskog.
Da se Rim neali sa idejom unitenja pravoslavlja postalo je vie nego
oigledno nakon Florentinskog koncila 1439. godine kojim je predsedavao
papa Evgenije I V (Eugenius Quartus). Na njemu je roen rimski verski
militarizam prema Pravoslavnoj Crkvi sa jednim jedinim ciljem unijaenje
svih pravoslavaca. Papa Grgur XI I I (Gregorius Tertius Decimus) osnovao je
1577. Collegium Illyricum sa zadatkom obrazovanja rimokatolikih misionara
za delovanje po pravoslavnim oblastima Balkana. Papa Grgur XV (Gregorius
Quintus Decimus) je 1622. osnovao Rimsku Kongregaciju iji je primarni
zadatak bio da osmisli naine delovanja meu pravoslavcima i njihovo
privoenje na milost Svete stolice. Kongregacija je utvrdila glavne pravce
antisrpskog delovanja: potisnuti, do ukidanja, srpsko istorijsko pamenje;
obezbediti totalan diskontinuitet srpske kulturne i duhovne tradicije;
podeliti srpsko nacionalno bie na vie delova i meusobno ih
suprotstavljati do konanog unitenja srpske nacije!
Rimokatolika crkva danas smatra da je njen najvei uspeh u suzbijanju
srpskog faktora formiranje hrvatske nacije u Austro-Ugarskoj carevini.
Hrvati e postati njeni miljenici i tienici, a glavnu ulogu u formiranju
hrvatske nacije odigrali su Nemac Ludvig Gaj, Slovenac i Austro-Ugarski
podanik J ernej Kopitar i Srbin Vuk Karadi. Islamizacija Srba od strane
Turaka nee naii na posebno protivljenje Rima, a osnivanje crnogorske,
makedonske a potom i muslimanske nacije u komunistikoj Jugoslaviji Vatikan
je primio sa neskrivenim zadovoljstvom. Vukove jezike reforme, deoba
srpskog nacionalnog bia na Hrvate, Crnogorce i Muslimane kao i podela
Srbije na tri teritorijalne celine (centralna Srbija, Vojvodina i Kosovo i
Metohija) su deo ireg projekta Vatikana.
Naravno, Sancta Sedes (Sveta Stolica) malo toga moe da uradi sama pa se
stoga za sprovoenje uvek oslanjala na mone drave. Prvo je to bila Austro-
Ugarska, potom Britanija, a danas su to SAD i Nemaka. Uz njihovu pomo
- 882 -

plan rasturanja Srbije modifikvan je u toliko to centralna Srbija treba da se
smanji za deo Rake oblasti i njen juni i severni deo. Od dinamike realizacije
ovog plana zavisie i stepen uvlaenja Srbije u evropske politike i ekonomske
tokove. Srbija e u EU moi da bude primljena ne pre nego to se okonana
njeno teritorijalno redefinisanje koje mora da korespondira sa njenim
teritorijom iz vremena od pre Berlinskog kongresa. Da nebi bilo zabune
recimo, ponovimo jer je ponavljanje majka znanja, da Srbija pre Berlinskog
kongresa 1878. nije u svom sastavu imala Vojvodinu kao ni niki, pirotski,
vranjski i topliki okrug. Srbija se, naime, od Berlinskog kongresa pa sve do
balkanskih ratova prostirala na povrini od oko 54.000 kvadratnih kilometara i
brojala je, prema popisu iz 1884., 1,901.736 stanovnika. Ako hoete,
pojednostavljeno iskazano, Vatikan i Nemaka, kao i Turska uostalom, ele
Srbiju u okvirima neto veim od nekadanjeg Smederevskog sandaka
(Semendire Sanca) sa dvanaest nahija (beogradska, smederevska,
poarevaka, uprijska, jagodinska, kragujevaka, uika, valjevska, abaka,
rudnika, sokoska i boravika), odnosno Beogradskog paaluka (Belgrad
Paal) kako je u narodu poznat.
Kada su 25. jula 1935. godine, predstavnici vlade Milana Stojadinovia,
potpisali u Rimu konkordat sa Svetom Stolicom kako bi regulisali odnos
Kraljevine J ugoslavije i Vatikana i zakonski osigurali dominantan poloaj
katolike crkve u Jugoslaviji Rim je bio uveren da je posao oko Srba
okonan. Neto kasnije, osvrui se na saradnju sa Stojadinovie, grof an
Galeaco ano (Gian Galeazzo Ciano, conte di Cortellazzo e Buccari) pie:
Stojadinovi je faist. Iako on to nije s formalne partijske strane, on to
sigurno jeste po svom autoritetu, dravnikom delovanju i ivotu. . . Njegova
linost je zaista ostavila na mene dubok dojam. Meutim, protiv konkordat a
odluno je ustala Srpska crkva, a posebno otar je bio patrijarh Varnava
(Varnava Rosi, svetovno ime Petar) koji se svom vernom narodu obratio
reima: Potpisivanje konkordata je atak na poslednji bedem srpstva, na Svetu
srpsku crkvu... iz sasvim nepoznatih razloga i nikom nedokuivih uzroka oni
su napravili ugovor sa crnim poglavarom crne internacionale. . . Sad je as
opasnosti. Ja vas pozivam, kao Va Patrijarh, da zaboravite partijske svae i
obzire i da bratski brat bratu pruite ruku. Stojadinovi je zabranio tampanje
i rasturanje ovog Patrijarhovog obraanja srpskom narodu ali su tenzije meu
pravoslavnim vernicima i pored toga dramatino rasle.
Nastojei da oslabi uticaj Patrijarha, Stojadinovi, preko mitropolita
crnogorsko-primorskog Gavrila Doia, pokuava da na svoju stranu i u korist
konkordata odobrovolji lanove Svetog arhijerejskog sabora ali - bez uspeha.
Shvatajui da ne moe pridobiti na svoju stranu episkope Stojadinovi i njegov
ministar pravde Ljudevit Auer (Ludwig Bauer) iznose pred skuptinu 19. jula
tekst konkordata i on biva usvojen. U takvoj situaciji Sveti arhijerejski sabor
donosi odluku da se primene crkveno kanonske mere prema svim onim
lanovima Srpske pravoslavne crkve koji su, na bilo koji nain, pomagli
- 883 -

usvajanje konkordata, ime se i de facto i de iure rimokatolikoj crkvenoj
organizaciji daje primat u Kraljevini J ugoslaviji, a na tetu Svetosavske
crkve. Samo par dana nakon ovoga ubijen je srpski patrijarh Varnava u svojoj
pedeset i sedmoj godini ivota, a na njegovo mesto se bira Gavrilo Doi koga,
tek da se istorija ponovi, komunisti ubijaju 7. maja 1950.
Neusvajanje konkordata Vatikan nije doiveo samo kao diplomatski neuspeh
ve i kao svojevrsnu sramotu. Bes Rima je bio neizmeran pa je papa Pije XI
(Achille Ambrogio Damiano Ratti, krteno ime) tim povodom uputio javnu
pretnju Srbima: Doi e dan kada nee biti mali broj dua koje e zaaliti to
nisu irokogrudo, velikoduno i aktivno primili tako veliko dobro kao to je
ono, koje je zastupnik I susa Hrista nudio njihovoj zemlji.... To da se papa
nije alio, da je bio mrtav ozbiljan Srbi e shvatiti tek u Jasenovcu, Jadovnu. . .
Vatikan danas tvrdi da papa ima punu vlast nad svim ljudima i anelima, a da
je na zemlji ravan Hristu koji svoje dostojanstvo moe da dokazuje samo na
stranom sudu. Papa je crkva, a crkva je prerasla u dravu pa je tako vlasnik
stolice svetog Petra postao i ovozemaljski vladar koji je jevanelja zamenio
vatikanskim zbornikom kanonskog prava. Papa se krunie kao pravi monarh i u
skladu s tim nosi krunu na kojoj je ispisano Vicarius Filli Deii (Zastupnik sina
Boijeg).
Ono to su za Vatikan u prolosti bili Hrvati danas su Crnogorci. Crnogorski
nacionalizam i separatizam izrastao je na staroj strategiji Rimske kurije
razbijanja srpskog etnikog, kulturnog i duhovnog prostora, a prvi i najvaniji
korak u tom pravcu bilo je potpisivanje konkordata izmeu Crne Gore i
Vatikana 1886. Prvi javni pokuaj da se Crnogorci proglase posebnom nacijom
u odnosu na Srbe, dolazi 1937. godine iz pera Savia Markovia tedimlije;
ovaj lan uvenog bratstva Pipera je filosofski fakultet zavrio u Zagrebu gde
je i postao sledbenika ideja hrvatskih ideologa Ante Starevia i Josipa Franka
(Frank J ozua - J osip), utemeljivaa ideologije hrvatskog ustakog pokreta i na
daleko poznatih srbofoba. U Zagrebu se u leto 1937. u izdanju Politike
biblioteke Putovi tampa tedimlijina broura Osnovi crnogorskog
nacionalizma u kojoj on konstatuje da Crnogorci nisu Srbi ve Crveni
Hrvati, s obzirom da je oblast Duklje bila integralni deo Crvene Hrvatske.
Hrvati su, po njemu, sve do nastanka drave Nemanjia naseljavali sadanje
prostore Crne Gore pa, po tom osnovu, Crnogorci pripadaju zapadnoj, a ne
istonoj kulturnoj i politikoj tradiciji Pretci dananjih Crnogoraca doli su
u svoju zemlju kao Hrvati i tu, pod tim imenom, ivjeli nekoliko vjekova.
Odbacujui svaku mogunost da je i jedan jedini Crnogorac Srbin on ak i za
Njegoa kae da je svojim knjievnim delima pokazao da je ostao isti
zapadnjak, sa najmanje pravoslavnog u sebi. Svoju kvazifilosofsku brouru on
zavrama reima:
U konanom sukobu dviju suprotnosti istok-zapad, u Crnoj Gori, a u
- 884 -

nedostatku onih politikih razloga, koju su navodili Njegoa da se orijentira
prema istoku, u ovoj zemlji danas odnosi t rijumfalnu pobjedu duh zapadne
kulture i civilizacije, duh odbrane tradicija uvanih vjekovima predaka
dananjih Crnogoraca. Voena tim duhom ona polazi u budunost putevima
kojima se kreu veliki zapadni narodi, a da li e njeno kretanje biti za njima
ili sa njima, zavisie od brzine, kojom e Crna Gora stresti sa povrine lica
svoga naslagane slojeve mrtve istorijske praine, koju su za sobom ostavili
muni dogaaji iz njene duge prolosti.
Kao provereni antisrbin tedimlija je tokom Drugom svetskog rata bio u
slubi ustakog poglavnika Ante Pavelia gde je bilo jo njegovih zemljaka
istomiljenika. Moda je, ako ni zbog ega drugog, ministar unutranjih dela
Tanasije Dini, izdao je dva otra nareenja. Prvo krajem maja 1941. godine u
kome se nareuje da se svim Crnogorcima u Srbiji ima postupati kao sa
ciganima, a drugo polovinim 1942. godine, da se sa svih vanijih mesta uklone
svi Crnogorci kao nepouzdani, odnosno ljudi skloni saradnji sa komunistima
ili ustaama. Kako god, tedimliju 1945. zarobljavaju pripadnici Crvene
armije ali ga ubrzo, na insistiranje samog vrha rukovodstva KPJ , putaju na
slobodu. Odmah potom on se sa preporukom KPJ zapoljava u Leksikografski
zavodu u Zagrebu kojim je tada upravljao Miroslav Krlea. Poslednji javni
istup tedimlije vezan je za inicijativu ruenja obnovljene Njegoeve Kapele
na Lovenu, na Jezerskom vrhu; crnogorski komunisti su 1966. osnovali Odbor
za ruenje Njegoeve kapale, a 1969. godine doneli odluku, i pored
protivljenja Mitropolije Crnogorsko-primorske, da se pristupi ruenju i
izgradnji mauzolej po projektu hrvatskog vajara Ivana Mitrovia. ta je
Njegoeva Kapela odista bila i kakav je njen pravi znaaj bio najbolje se vidi
iz intervjua koji je crnogorski kralj Nikola Petrovi Njego dao pariskom
dnevnom listu Le Temps 1913. godine:
Loven je Olimp srpski, spomenik podignut Bojom rukom slobodi i
njezinim braniteljima, koliko je to nae slavne dinastije, podnoije je to
mauzolija pepela Petra Petrovia Njegoa.
O znaaju Lovena za srpski identitet u Crnoj Gori govori i primer
austrougarskog generala Stjepana Sarkotia (Hrvat po nacionalnosti) koji je
kao zaslugu za osvajanje Lovena 1916. poneo titulu von Loven. Austrijanci
su odmah po osvajanju Lovena sruili Njegoevu kapelu i njegove zemne
ostatke preneli u I vanova Korita. U planu im je bilo da na mestu kapele
podignu 32 metra visok spomenik pobedniku kao simbol dominacije Bea nad
istonom obalom Jadrana. Kako je Austro-Ugarska poraena 1918. ova je ideja
propala ali je kasnije, umesto monumentalnog spomenika pobedniku koji je
osmislio hrvatski vajar Marko Raica, podignut Njegoev mauzolej po
nacrtima hrvatskog vajara Ivana Metrovia. Ovaj nekad Austro-Ugarska, a
potom komunistiki projekat je snano podravala Matica hrvatske.
- 885 -

Protiv ruenja Kapele je bio i istaknuti umetnik i intelektualac Petar Lubarda
koji je 1969., u znak svog protesta, uputio telegram skuptini optine Cetinje i
Odboru za podizanje Njegoevog mauzoleja: Ne mogu da se prihvatim
lanstva u Odboru za podizanje Njegoevog mauzoleja na Lovenu. Smatram
da mi savest umetnika ne dozvoljava da vas ne zamolim da opozovete odluku
koju ste doneli. Loven je vekovni simbol ponosa i slobode, stare i novije nae
istorije koga je sama priroda stvorila kao najlepe umetniko delo. Njego,
veliki pesnik, osetio je to i eleo da mu Loven bude spomenik. I zato smatram
da ne treba kriti njegovu volju. ak je i Miroslav Krlea bio protiv ovakvog
naruavanja volje samog Njegoa pa je 4. januara 1966. uputio pismo Odboru u
kome kae: Ako je rije o tome da se Metroviev mauzolej sa Njegoevim
spomenikom podigne na Lovenu, moje je subjektivno miljenje
beskompromisno negativno.
Ni malo sluajno i najue rukovodstvo KP Jugoslavije 1938. godine - godinu
dana nakon to je u Anindolu kod Sombora formirana KP Hrvatske, usvaja
ideju o Crnogorcima kao zasebnoj naciji. Bila je to ideja da se stvori nacija
bez tradicije, istorije i prolosti. Osnova ove ideje bila je teza da je
J ugoslavija versajska tvorevina i da su, s obzirom na to, sve druge nacije
bile i ostale predmetom velikosrpskog ugnjetavanja i velikosrpskog
unitarizma.
Gotovo sve evropske nacije formirale su se i konano konstituisale u XIX
veku nastajui iz svojih naroda nemaka iz nemakog, italijanska iz
italijanskog, maarska iz maarskog, ruska iz ruskog. . . . Crnogorska nacija se,
meutim, ne formira u XIX, ve u XX veku, i to ne iz crnogorskog naroda, jer
on kao etnika odrednica nikada nije postojao, ve iz dela nacionalnog bia
srpske nacije. I dentitet Crnogoraca je vekovima uspostavljan i graen na
primarnom atributu srpskog nacionalnog bia kosovskom mitu. Crnogorci
kao specifian entitet unutar srpske nacije nikada i ni na koji nain nisu
dovodili u pitanje svoju pripadnost srpskoj naciji. Naprotiv, najee su sebe
poimali kao najbolje i najistije Srbe, a svoju dravu Crnu Goru su tretirali
kao srpsku Spartu. Sve do kraja Drugog svetskog rata, odnosno do pojave
komunizma, u Crnoj Gori nije bilo izjanjavanja o crnogorskom nacionalnom
pripadnitvu. Meutim, sa pobedom komunista u J ugoslaviji dolazi do nasilnog
uspostavljanja Crne Gore kao nacionalne drave crnogorskog naroda.
Komunisti uvode do tada nevieno pravilo da se nacija imenuje po dravi,
tvrdei da je ime drave starije od imena nacije, i da se onda zbog
podudarnosti dravnog i nacionalnog imena trai pravo na tu dravu.
I zjanjavanje Srba u Crnoj Gori kao Crnogoraca komunisti su obezbedili, u
nekim sluajevima, prisilom, a u drugim podmiivanjem ubrzanim
napredovanjem u vojsci, policiji, diplomatiji, saveznim organima,
poklanjanjem nacionalizovane imovine u Srbiji i sl. Sve to su komunisti inili
bilo je zasnovanao na strategiji onemoguavanje srpskog nacionalnog
ujedinjenja i stvaranja jedinstvene srpske drave, ali i bilo kakvih oblika
- 886 -

snanijeg srpskog duhovnog i kulturnog povezivanja.
Zvanino konstituisanje komunistike crnogorske nacije najavio je Milovan
ilas svojim lankom u Borbi 1. maja 1945. godine:
Nije samo 25 godina stare Jugoslavije pokazalo da je teorija o jednom
narodu maska za proirenje i uvrivanje prevlasti aice srpski h, tanije
beogradskih, bogataa. I sam poetak ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom, bilo
je velika prevara. . . Mnogi govore da su Crnogorci ne samo Srbi nego da su
najistiji Srbi, kolijevka srpstva. Kao opravdanje ovog stanovita navode
prolost Crne Gore, Njegoa, narodne pjesme i td. Istina, to je sve bilo do ovih
dana. Sada su se, meutim, stekli uslovi da se konano kae da postoji i
crnogorski narod i da je to najpravilnije reenje jer se crnogorska nacija
rodila sto godina kasnije od srpske.
Sa ilasovim lankom otpoinje odsudna komunistika borba za
oslobaanje Crnogoraca, a to e, na kraju, rezultirati time da se na popisu
stanovnitva u Crnoj Gori 1948. godine, prvi put u istoriji, pojave pripadnici
crnogorske nacije i to njih 342,009. S druge strane, prema istom popisu, u
Crnoj Gori je ivelo 19,425 Albanaca, 6,808 Hrvata i svega 6,707 Srba ili
samo 1,78%. Srbi su tako, voljom KPJ , gotovo nestali iz Crne Gore, nisu imali
nijednog svog politikog predstavnika, ostal i su bez ijedne naune, kulturne,
obrazovne i prosvetne ustanove. S druge strane, novokomponovana crnogorska
nacija dobija neobino beskompromisnog zatitnika u KPJ koja e ih snano
proteirati na svim nivoima vlasti novouspostavljene komunistike diktature.
Oni e tako postati pravi Crveni Hrvati.
Kako bi dodatno uvrstio pozicije svojih crnogorskih komunistikih
poslunika meu srpskim narodom u Crnoj Gori Broz 1947. prisajedinjuje
srpsku Boku Kotorsku republici Crnoj Gori. Protiv ovog ina bili su tada svi
Srbi i Hrvati iz Boke koji su i dalje eleli da zadre svoju vekovnu
autonomnost koju su imali i u vreme Mletake republike, Turaka, Austrije i
Kraljevine J ugoslavije. Nije im se dalo postali su Brozova moneta za
potkusurivanje. Prvi pisani dokument u kome se Boka Kotorska tretira kao deo
Crne Gore pojavio se u maju 1947. godine u komunistikom Zakonu o
administrativno-teritorijalnoj podeli Crne Gore. Inae sam zaliv Boke
Kotorske obauhvata Budvu i od nje se protee sve do iza Prevlake.
Neprimereno veliki priliv crnogorskih komunista u Beograd prvih godina
nakon Drugog svetskog rata bio je predmet analiza gotovo svih ambasada. U
izvetaju britanske ambasade iz 1947. stoji da je neshvatljivo veliki priliv
Crnogoraca i njihova infiltarcija u policij ske, vojne i politike organe rezultat
Brozove vere u njih i sumnja u lojalnost srpskih kadrova. Profesor Nikikog
univerziteta ivko Andrijaevi e o crnogorskoj pomami za Beogradom rei:
- 887 -

Ogroman broj Crnogoraca "zauzeo" je Beograd 1945. Svi su oni imali svoje
mjesto u sistemu vlasti, a za kratko vrijeme nali su u Beogradu i ostale
"funkcije" koje su im bile potrebne. U prvom redu, "mjesto" za stanovanje.
Veliki broj Crnogoraca doao je do svoja "etiri zida" prostom otimainom
kua i stanova od ljudi koji su, nasumice, oznaeni kao "reakcionarni
elementi". Mnogi od tih ljudi nisu imali nikakve politike ili bilo kakve druge
krivice, ali je posjedovanje kue na atraktivnoj lokaciji bilo dovoljno za
odluku "rejonskog komiteta" o oduzimanju imovine navodnom neprijatelju.
Crnogorci, najglasniji borci za "svjetsku pravdu", poeli su, tako, da ive
svoje beogradske dane u otetim kuama. . . . Izmedju megalomanskih ambicija
ovih Crnogoraca i njihovih stvarnih sposobnosti javljala se ogromna razlika.
Ima, naravno, medju ovim Crnogorcima i vanserijskih talenata i znalaca, koji
bi se, bilo kojim putem da su ili, uspjeli visoko. Medjutim, najvie je onih
kojima je preicu ka vrhu prokrila politika. Takvih je Crnogoraca u Beogradu
od 1945. do kraj XX vijeka bilo na hiljade. Ovi ljudi, sve ono to nisu mogli
postii znanjem i drugim kvalitetima, pokuali su postii politikom odanou i
fanatinoj posveenosti vladajuoj, odnosno aktuelnoj ideologiji.
Verovatno najpoznatiji crnogorski komunista koji e ve poetkom 1945.
doi u Beograd da Srbima deli pravdu bio je pukovnik Jovo Kapii. Roen je
u I taliji u mestu Gaeta, a odmah po dolasku u Beograd dobio je in vie.
Nakon sto je Veljko Miunovic, naelnik Ozne Beograd (Organ zatite
naroda), premeten za naelnika Ozne Crne Gore, Kapii zauzima njegovo
mesto. . U vreme njegove vlasti u Beogradu e biti uhapeno, zlostavljano i
likvidirano vie desetina hiljada beogradskih intelektualaca i domaina. U
svojim posljednjim obracanjima javnosti Vlado Dapevi, poznati reakcionar
komunistike Jugoslavije, koji je po zatvorima Titove komunistike
Jugoslavije proveo vie od dvadeset godina, govori o ulozi Jova Kapiia u
formiranju Golog Otoka i stradanju mnogih ljudi na njemu: Jovo Kapii,
tadanji pomonik Aleksandra Rankovia, bio je zaduen za Goli otok. Ne
samo za Goli otok, ve i za ostale komunistike logore kojih je bilo sedam-
osam. Jovo Kapii je bio toliko moan da su od njega drhtali svi upravnici.
Od njega je zavisila sudbina ljudi. Mogao je da kazni, smijeni , pa ak i da
poalje na Goli otok ili naredi neije linovanje kako bi zaplaio ostale. O
njemu se moe govoriti kao o glavnom zlikovcu-izvriocu Titovih i
Rankovievih zamisli. Kako bi se, bar do nekle, shvatile razmere zloina u
kojima je uestvovao i Jovo Kapii podsetimo se intervjua koji je februara
1951. Politici dao Aleksandar Rankovi: Kroz nae zatvore prolo je od 1945.
do 1951. tri zarez sedam miliona osoba (3.777.776) a likvidirali smo 568
hiljada narodnih neprijatelja.
Kad se J ugoslavija raspala 1991. godine general Jovo Kapii se angaovao u
politikoj borbi sa nezavisnu Crnu Goru i istakao se brojnim javnim
nastupima, intervjuima, govorima na mitinzima nekadasnjeg LSCG (Liberalni
savez Crne Gore), i drugim skupovima na kojima je promovisana ideja
- 888 -

slobodne, samostalne i meunarodno priznate Crne Gore. Pri tome, Kapii je
odbacio svaku mogunost da napusti Beograde (krug dvojke ili ta ve) i deo
je monih crnogorskih poslovno-politikih klanova u Beogradu koji
predstavljaju nespornu injenicu i faktor koji bitno utie na dalje propadanje
Srbije. Kada su beogradske novine Press objavile septembra 2009. lanak o
zloinima Jova Kapaia on je nazvao urednitvo i doslovce rekao: ?! Pika ti
materina etnika! Pu, ubre jedno!. . . Piam se ja i na sud i na te tvoje novine
i na celu Srbiju! Otac je poznatog koarkaa Dragana Kapiia i deda
glumcu Stefanu Kapiiu.
Jo jedan poznati Crnogorac zavreuje da bude spomenut Svetozar
Vukmanovi. Kao lan KPJ od 1933. imao je poseban kredit kod Josi pa Broza
tako da je na Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ oktobra 1940. u Zagrebu
izabran za lana CK KPJ . Tom prilikom je dobio i nadimak Tempo po kome e
ubrzo postati poznat celoj jugoslovenskoj javnosti. E, kada se drug Tempo
obreo 1945. u Beogradu odluio je, zajedno sa svojim zemljakom Pekom
Dapeviem, da prestonom gradu podari jedan pravi fudbalski klub. Znala su
ova dva druga, roena u selima Podgora, odnosno Ljubotinja blizu Cetinjana,
da se u Beogradu fudbal zvanino igrao jo od 1896. i da je prvi me
reprezentacija Kraljevine Srbije odigrala jo daleke 1911. No, jedna im je
stvar veoma smetala imena klubova: umadija, Srpskima, Duansilni, Soko,
BSK (Beogradski sportski klub)... Drug Tempo je zato odmah pozvao
gospodina Artura Takaa, poznatog hrvatskog sportistu koji je igrao fudbal u
zagrebakom HAK-u (Hrvatski akademski portski klub) sve dok nije, kao
Jevrejin, uhapen i utamnien. Sreom Taka je nakon samo par meseci
osloboen to mu je omoguilo da i u NDH kao J evrejin odri dobru kondiciju
na terenima Zagrebake nadbiskupije u Maksimiru gde je inae HAK-i igrao
sve svoje utakmice.
Artur Taka je predloio Tempu da kostur budueg tima - Partizana ine
fudbaleri HAK-og koji su za vreme postojanja NDH bili njeni najpoznatiji
reprezentativci. Tempo se odmah sloio, a kada je uo da se neki nogometni
majstori protive ovoj ideji odmah je sredio da se HAK raspusti i njegovi
najbolji igrai: Glaser, Brozovi, Bobek, otari, ajkovski i Matekalo
prebace u Beograd. Oni koji nisu, ni po koju cenu, eleli da prihvate Tempov
poziv: Antolkovi, Jazbinek, Lechner i Dubac su kanjeni doivotnom
zabranom igranja fudbala. Tako su se, odlukom druga Tempa, ljudi koji su jo
koliko 1943. traili da im pokrovitelj etrdesetogodinjice proslave kluba bude
poglavnik NDH Ante Paveli ve 1946. igrali u sred Beograda. Pomenimo
samo jo i to da je Miroslav Brozovi odmah ukljuen i u reprezentaciju FNRJ
za koju je odigrao sedamnaest utakmica, ba koliko i za Nezavisnu dravu
Hrvatsku. Reprezentativac je postao i Zlatko ajkovski koji je svoj prvi
reprezentativni me odigrao za NDH 1. novembra 1942. i to protiv
reprezentacije Nemake u tutgartu. Partizan je osnovan na sednici odranoj u
Domu J NA u Beogradu i od tog 4. oktobra 1945. pa sve do danas u njegovoj
- 889 -

upravi se uvek nalazio ili neki Hrvat ili Crnogorac, a ne retko i jedni i drugi.
Najpoznatiji direktor sportskog drutva Partizan svakako je bio general Franjo
Tuman koji je uspeo u onome u emu Ante Paveli nije imao sree stvorio
je Hrvatsku nezavisnu dravu i 1990. obnovio HAK.
Paraleno sa crnogorskim komunistima koji su kao Titova pretorijanska garda
postavljani na najvie rukovodee poloaje u policiji, vojsci, pravosudnim
organima, privrednim preduzeima u Beograd dolaze i crnogorski snani
momci. Oni e ve pedesetih godina titi Beograene od njih samih. Kada
sam ja doao 1964. godine u Beograd, Crnogorci su kao neustraivi i tvrdi
momci ve dominirali glavnim gradom. Ja sam doao iz Kolaina da studiram
tehnologiju. Mnogi od tih Crnogoraca bili su ve poznati kao sportisti, ali i
kao uvari reda u beogradskim salama za igranke, kao vratari u restoranima,
zatitinici brucoa, posebno djevojaka u studentskim domovima i kaskaderi.
Prvo mjesto okupljanja Crnogoraca je bio studentski dom Ivo Lola Ribar kod
Vukovog spomenika, u kome sam ja kao bruco iz Kolaina, ba zahvaljujui
zemljacima iz Crne Gore dobio sobu. Lola je tada bila elitno mjesto za
okupljanje i zabavu mladih Beograana, koje je tih godina zabavljala grupa
Amigosi sea se Marko Nicovi, nekadanji beogradski policajac, a danas
poznati advokat. Zajedno sa Markom u Beograd su na studije dola i njegova
etiri brata (ore, Janko, Sloba i Miko). Nicovii su se u Beogradu ubrzo
prouli po masovnim tuama, a najsraniji meu njima Miko e ak dva puta
biti ranjavan iz vatrenog oruja. Nicovii su inae Rovani i pripadaju irem
crnogorskom bratstvu Vlahovia.
Koliko su meu srpskim vekovnim neprijateljima uvaeni crnogorski
demokratori govori i podatak da su Danica i Vuk Drakovi (9. septembra
2004. ), Svetozar Marovi (9. septembra 2005. ), Boris Tadi (29. septembar
2005. ) i Filip Vujanovi (16. januar 2006. ), bili u Vatikanu na poklonjenu
rimokatolikom poglavaru. U ovom kontekstu pomenimo samo jo i to da kada
je papa J ovan Pavle I I 8. aprila 2005. godine bio sahranjen u kripti bazilike
svetog Petra u Vatikanu meu oaloenima na Trgu svetog Petra su bili i
Vujanovi, Marovi, Tadi i Vuk Drakovi. Troasovnu ceremoniju je tada
sluio kardinal J ozef Racinger budui papa Benedikt XVI.
Kakva je svrha svih ovih poseta poznatih Crnogoraca Vatikanu najbolje je
objasnio sam Vujanovi. Njega je nakon susreta sa papom primio i veliki
majstor Maltekog reda Endrju Berti (Endrju Viloubi Ninian Berti). Predmet
njihovog razgovora bilo je i prenoenje u Vatikan svetinja ikone Bogorodice
Filermose, ruke Jovana Krstitelja i estice asnog krsta, koje se trenutno
nalaze u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori. Po izlasku iz odaja Suverenog
Vitekog Maltekog Reda Vujanovi je okupljenim novinarima izjavio kako
mu je Sveti otac rekao da Vatikan razume potrebu graana Crne Gore da
obnove svoju dravnost i da e, shodno tome, Sveta stolica zajedno sa EU
podrati buduu nezavinosot Montenegra. Na kraju svog obraanja medijima
- 890 -

Vujanovi ih je upoznao i sa tim da je pontifu poklonio kopiju konkordata koji
je crnogorski knez Nikola ( I -), uz pomo
hrvatskog biskupa J osipa trosmajera i oca ezara Tondinija (Cesare Tondini
de' Quarenghi), potpisao sa Vatikanom 1886. godine tokom pontifikata Lava
XI I I .
Davne 1886. godine knez Nikola je odobrio i pontifu obeao da e sa pet
hiljada dukata pomoi ponovno uspostavljanje barske nadbiskupije, omoguiti
osnivanje isto katolikih kola i uspostavljanje novih parohija, kao i
formiranje bogoslovija za obrazovanje lokalnog svetenstva. Knez Nikola je
odmah i bez protivljenja prihvatio da za barskog nadbiskupa doe franjevac
imun Milinovi koji je inae slovio za velikog pobornika vatikanske politike
ekumenizma zbog ega mu papa i dodeljuje titulu Primas Srbije (Serbiae
primas i totius regni Serviae primas).
Da se neali, da je ozbiljan i da prema Rimu nema neiskrenih oseanja knez
Nikola je pokazao kada je iz Crne Gore proterao Vasu Pelagia koji je osnovao
i razvio delovanje Druine za osloboenje srpstva. Ovakva kooperativnost
kneza Nikole iznenadila je i samu Rimsku kuriju pa mu je kardinal i dravni
sekretar Vatikana J akobini (Luigi Cardinal J acobi) odgovorio da su nekad
kardinal Nina (Lorenzo Nina), a sada kardinal Vanuteli i, pre svega, pontif
veoma zadovoljni, a da mu Sancta Sedes (pod ovim izrazom se podrazumeva
vrhovna vlast katolike crkve: papa i kurija) to nikada nee zaboraviti. Svoje
pismo dravni sekretar Vatikana zavrava nekadanjom konstatacijom
kardinala Nine kako saradnja Svete stolice sa knezom moe biti: veoma
korisnom za unapreivanje katolike religije u Knjaevini. Samo deset godina
kasnije erka kneza Nikole J elena se, uz posredovanje Vatikana, udala za
italijanskog princa Vitoria Emanuela (Vittorio Emanuele I I I ) koji je 29. jula
1900. postao kralj I talije. Kada je 2. juna 1903. godine, nakon ubistva
srbijanskog kralja Aleksandra Obrenovia, na srpski presto doveden Petar
Karaorevi sa suprugom Ljubicom Petrovi-Njego, druga erka kneza
Nikole, dravni sekretar Sancta Sedes kardinal Marino Rampola (Mariano
Cardinal Rampolla del Tindaro) je put Cetinja otposlao estitku! J o jednom je
dravni sekretar Vatikana ali ovoga puta Rafael Meri (Rafael Cardinal Merry
del Val y Zulueta) uputio svoje estitke na Cetinje: 1910. kada je knez Nikola
krunisan za kralja.
Kralj Nikola je iz Crne Gore pobegao u I taliju kod zeta 1916. godine, a
Velika Narodna Skuptina Srpskog Naroda u Crnoj Gori je 26. Novembra (13
po starom kalendaru) 1918. donela odluku o detronizaciji kralja Nikole i
njegove dinastije i prisajedinjenju teritorije kraljevine Crne Gore teritorijama
kraljevine Srbije. Za ovu Skuptinu je vano rei da su je, pored
najistaknutijih crnogorskih prvaka, inili i vieni prvaci svih veroispovesti, od
mitropolita Doia, preko Dervia eerkadia, predstavnika muslimana za
Crnu Goru, nadbiskupa Barskog, Sava Fatia kao i duhovni poglavar Crne
- 891 -

Gore Mitrofan Ban. Gotovo devedeset godina kasnije ukanovi, Vujanovi,
Marovi i drugi crnogoski separatisti izdvojie Crnu Goru iz zajednice sa
Srbijom. Pri tome, uz punu saglasnost svojih zapadnih mentora otpoee i
svojevrsnu hajku na srpski narod u Crnoj Gori tako to mu nee priznati ni
status nacionalne manjine u novostvorenoj dravi, zabranjivae upotrebu
srpskog jezika u kolama, proganjae svetenstvo Srpske pravoslavne crkve i
sl.
Aktuelni stoer okupljanja Crnogoraca je od Vatikana podrana Cnogorska
pravoslavna crkva. Na elu ove kanonski nepriznate verske organizacije
nalazi se bivi saradnik crnogorske tajne policije i rainjeni svetenik Srpske
pravoslavne crkve Mira Dedei. Jedan od stalnih i redovnih donatora CPC-a,
pored ekonomske i politike elite Crne Gore, je i Marija Miloevi, erka
Sloboda Miloevia koja ivi u Nikiu. Punu podrku Dedeievoj crkvi daje i
Milo ukanovi koji je 2004. uputio Boinu estitku prvo njenim
sledbenicima, a potom, ispalo je tek reda radi, i svim vernicima Srpske
pravoslavne crkve. Inae, patrijarh CPC-a Mihailo, na koga je Vaseljenski
patrijarh Bartolomej I ( ' ) bacio anatemu, se ve
godinama, zajedno sa lanovima hrvatsko-crnogorskog drutva Croatica
Montenegrina iz Zagreba, u Vukovaru na Memorijalnom groblju rtava
Domovinskog rata moli za njihove postradale due i prosperitet Nezavisne
Drave Hrvatske.
London je oduvek bio zainteresovan za prosperitet komunistike crnogorske
nacije na raun srpskog naroda. Da to bude tako potrudili su se i londonski
Rotildi koji su izvesno podravali odvajanja Crne Gore od Srbije. Samo dve
nedelje uoi drugog refernduma o nezavisnosti Crne Gore (referendum je
odran 21. maja 2006. ) na sastanak sa Milom ukanoviem, po trei put za par
godina, stigao je J akob Rotild (Nathaniel Charles J acob Rothschild, 4th Baron
Rothschild) sa sinom Natanom (Nathaniel Philip Victor J ames Rothschild).
Zainteresovanim novinarima u Prnu J akob se nije obratio (zapravo se nije ni
pojavio u javnosti) ve je to uinio mladi Natan koji je svoje prisustvo u Crnoj
Gori objasnio reima: Ovde sam jer mislim da je Crna Gora jedno od
najlepih mesta na svetu. . . Iskreno verujem da e Crna Gora 21. maja izglasati
svoju samostalnost.
Praktino dan nakon referenduma predsednik Srbije Boris Tadi je otiao u
Crnu Goru da ondanjoj politikoj i ekonomskoj eliti estita ponovo
uspostavljenu dravnost. Predsednik Srbije je dobro znao da referendum u
Crnoj Gori nije legalan s obzirom da je gotovo 300 hiljada dravljana Crne
Gore koji ive u Srbiji uskraeno pravo da glasaju. Predsednika Srbije nije
tangiralo ni to to je Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori kontinuirano
izloena napadima, to se profesori srpskog jezika otputaju, to ne postoje
srpske kulturne ustanove, to je sve prisutna shizofrena antisrpska propaganda
u svim dravnim medijima i injenica da crnogorska politika elita ne eli i
- 892 -

nee da prizna srpskom narodu u Crnoj Gori status nacionalne manjine, a
kamoli li status konstitutivnog naroda. Nita predsednika Srbije nije moglo
omesti u naumu da ode u Podgoricu i tamo se pokloni ukanoviu koga je,
treba znati, samo tri minuta nakon to su glasaka mesta zatvorena, nazvao
predsednik SAD Bil Klinton da mu estita na pobedi i odvajanju od Srbije.
Svoje seirenje (sevinli) nad cepanjem srpskog nacionalnog prostora Tadi
je iskazao i nakon to su iptari proglasili otcepljenje od Srbije. Naime, kada
su u sveanoj sali svoje skuptine u Pritini 17. februara 2008. iptari, uz
podrku tzv. zapadnih demokratija na elu sa SAD, Velikom Britanijom i
Nemakom, usvojili Deklaraciju o nezavisnosti od Srbije u sveanoj loi, kao
specijalni gost Haima Taija, sedela je Nataa Kandi, predsednica Fonda za
humanitarno pravo iz Beograda. Bila je tu, ne toliko da bi slavila iptarski
uspeh koliko da sa Vilijamom Vokerom (William Graham Walker) ovekovei
srpski poraz. Samo nekoliko meseci nakon to se vratila u Beograd Kandika
je na Trgu Republike oamarili Nikolu Popovia, prognanika iz Pei, koji je sa
sunarodnicima obeleavao Meunarodni dan nestalih. Kad je policija reagovala
Kandieva je odbila da se legitimie ali je tada, a i kasnije pred sudom
izjavila: J esam oamarila patriotu s Kosova. Ni policija ni sud nisu preduzeli
nita protiv Kandieve. ta vie, oaran hrabrou i politikom doslednou
Kandike Boris Tadi ju je pozvao i, uz dubok naklon, primio u Novom dvoru,
odnosno palati predsednika Republike Srbije na Andrievom vencu. Tu, u
kabinetu predsednika, su se zadrali u duem srdanom razgovoru.
Dve nedelje nakon to je crnogorski parlament 3. juna 2006. godine usvojio
Odluku o nezavisnosti Vatikan je priznao nezavisnu i suverenu Crnu Goru i
dogovorio sa njom uspostavljanje diplomatskih odnosa na nivou ambasadora.
Nakon iptarskog proglaenja nezavisnost Vatikan nije priznao Kosovo kao
dravu iz obzira prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, izjavio je kardinal
Rimokatolike crkve, lan papskog Saveta Valter Kasper (Walter Kasper). Za
razliku od rezervi sanog Vatikana Boris Tadi je, nakon susreta sa amerikim
dravnim sekretaorom Hilari Klinton, izjavio kako je on spreman da otpone
dijalog sa Pritinom!
ta vie, Tadi je u dva navrata primio, poklonio se i ugostio oveka koji je
o Srbima za National Public Radio, Washington, DC 1. marta 1983. godine
doslovce rekao: Srbi su faistiko razbojnitvo u maru, a onda tri meseca
kasnije za CNN pojasnio: Srbi su nepismeni, degenerici, silovatelji, ubice
beba, kasapi i agresori . . . . ovek koji ima takvo miljenje o Srbima, koji se
jo od svog intervjua Times-u marta 1993. zalae za bombardovanje Srba bio je
udomljen od strane Borisa Tadia u Palati Srbija u Beogradu marta 2009. gde
mu je, kao da to neko nije znao, Dozef Bajden, u jednoasovnom tte tte
razgovoru, ponovio ameriki stav da Amerika ostaje prvrena suverenitetu i
teritorijalnom integritetu Kosova, a da on treba i dalje konstruktivno da
deluje na reavanju praktinih pitanja sa Kosovom na unapreenju ivota ljudi
- 893 -

Kosova....
Komentariui politiku Borisa Tadia ruski geopolitiar, doktor politikih
nauka, filosof i profesor na Moskovskom univerzitetu Aleksandar Dugin
(

) kae: Predsednik Srbije Boris Tadi predlae

za svoju zemlju integraciju u Evropsku uniju i, u sutini, odvajanje Kosova i
Metohije. Tadi, dakle, eli Srbiju da povede u EU, ije su neke lanice
priznale nezavisnost Kosmeta. On time naruava politiku legitimnost kao
srpski predsednik... Legitimnost bilo kog srpskog predsednika podrazumeva
da on u svojoj politikoj delatnosti titi interese svog naroda. Ukoliko se radi
o trgovini interesima naroda, takav predsednik nije politiki legitiman.
Na kraju, uputno je napomenut i podatak da je Boris Tadi bio primljen od
strane Benedikta XVI 14. novembra 2009. godine ali tek nakon to je Papa
primio hrvatskog pevaa i propagatora ustake politike Marka Perkovia
Tompsona i predsednika Hrvatske Stjepana Mesia. Tadi je, jasno je, ekao
svoj red jer se u Vatikanu dobro zna da se prema svecu i tropar poje! Peva
koji je slavu meu Hrvatima stekao pevajui o hrabrosti ustaa u Jasenovcu
kod Pape je doao, kao i predsednik Hrvatske, u organizaciji Katolike crkve u
Hrvatskoj, a Tadi se Papi naklonio u organizaciji papskog nuncija u Beogradu
nadbiskupa Orlanda Antoninija (Orlando Antonini). Tompson je na rukoljub
Papi doao sa enom i troje dece i primljen je u Dvorani pape Pavla VI (L'Aula
Paolo VI ); predsednik Mesi i njegova svita su nakon zvaninih razgovora sa
Papom poloili venac na grob papi J ovanu I I ; predsednika Tadia Papa je
primio u svojoj privatnoj biblioteci (Biblioteca Riservata) i zadrao se sa njim
u poluasovnom tte tte razgovoru. Benedikt XVI je Tadiu poklonio
medalju pontifikara (Medal Pontifice), a nakon razgovora sa Papom predsedni k
Srbije je imao i poseban sastanak sa kardinalom i sekretarom Vatikanske
drave Tarizijom Bertonijeom (Tarcisio Bertone) i nadbiskupom Dominikom
Mambertijem (Dominique Franois J oseph Mamberti). Vezano za posetu prvog
srpskog predsednika Vatikanu nadbiskup Antonini je, jo pre same posete
dnevnom listu Danas izjavio: Uveren sam da e nai odnosi u budunosti ii
uzlaznom linijom, da e biti intenzivniji, na obostrano zadovoljstvo. Da je
nadbiskup znao o emu govori ukazuje i injenica da je Tadi pozvao Papu u
zvaninu posetu Srbiji, a kao mogui datum navodi se 2013. godina kada e se
proslavljati 1700-godinjica Milanskog edikta. Istog dana (zvanino dan
kasnije) kada je Tadi napustio Vatikan na VMA se upokojio Njegova svetost
Patrijarh srpski Gospodin Pavle.
Kako je meu srpskim vernicima stav prema vatikanskoj politici ekumenizma
vie nego jasan ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremi je neposredno
pred Tadiev odlazak u Rim izdejstvovao kod Sinoda Srpske pravoslavne crkve
blagoslov za ovu njegovu posetu, a rigidno kontrolisani mediji u Srbiji nisu
smeli da objave spis pod nazivom Ispovedanje vere protiv ekumenizma
( ) koji su sredinom 2009. sainili
- 894 -

svetenici i monasi Grke pravoslavne crkve, a potpisali ga, u samo jednom
danu 7. juna 2009, mnoga srpska svetena lica: Protosinel Nikolaj (man.
Crna Reka), Protosinel Simeon (man. Banjska), Protosinel Benedikt (man.
Sveti Arhangeli kod Prizrena), Jeromonah Teoktist (man. Sopoani),
Protosinel Gerasim (man. urevi Stupovi), Protosinel Stefan (man.
Zoite), Protosinel Romilo (man. Duboki Potok), Protosinel Sergije (man.
Vaznesenje), Protosinel Vasilije (man. Vraevo), Jeromonah Evtimije (man.
Soanica), Jeromonah Visarion (man. Banje), Monahinja Sara (man. Svetog
Nikole Konul), Protojerej Radoslav Jankovi (Sekretar EUO Eparhije rako-
prizrenske)... U Ispovedanju vere se izmeu ostalog kae:
Kada su progoni Jevreja i neznaboaca prestali i Crkva trijumfovala nad
tim spoljnim neprijateljima, unutarnji neprijatelji Crkve stali su da se
umnoavaju i da jaaju. Poele su da niu razliite jeresi, koje su nastojale da
potru i iskvare predatu nam veru. . . Proglaavamo da je papizam izvorite
jeresi i pogrenih uenja. . . jer je osim Filiokve iznedrio jo gomilu drugih
pogrenih uenja, kao to je primat i nepogreivost pape, beskvasni hleb
(hostija), istilini oganj, uenje da je Presveta Bogorodica bila bezgreno
zaeta, stvorena blagodat, kupovina oprotajnica (indulgencija). . . Skoro u
potpunosti su izmenjeni uenje i praksa kada je re o krtenju,
miropomazanju, Boanskoj Liturgiji i ostalim sveti m Tajnama, a Crkva je
pretvorena u ovosvetsku dravu. Savremeni papizam je ak vie negoli
srednjovekovni papizam odstupio od uenja Crkve, do te mere da on vie i ne
predstavlja nastavljaa drevne Zapadne Crkve.
No, da neko ne pomisli da Tadi ima poseban, specijalni oseaj samo za Crnu
Goru i Crnogorce uputno je ukazati i na njegovu svestranu brigu o
Muslimanima, odnosno Bonjacima i to kako onima u BiH tako i onima u
Rakoj oblasti. Tadiev otac je roen u Crnoj Gori, majka Nevenka u Bjeljini,
a on sam u Sarajevu to donekle objanjava njegove velike simpatije za ova
dva naroda. Ovde se nesme izgubiti iz vida da su i Crnogorci i Muslimani
komunistike nacije, a Tadi prosto ne moe i nee protivno osnovnom
diskursu komunistike partije o nacionalnom pitanju koje je tako lepo
formulisao drug Tito na Sedmom kongresu Saveza omladine J ugoslavije:
Svaki moe da bude ono to osea da jeste. Pri tome, Tadi je bolno svestan
injenice o kojoj je jo Jovan Cviji pisao da Srbi o narodnom biu
Muslimana promiljaju uvereni da promena vere u Srba poturenje, svakog
Srbina neopozivo liava prava na srpstvo i ini ga Turinom srpskog jezika.
Cviji bez dilema zakljuuje da su vera i narodnost kod Srba uvek bila dva
nerazdvojna pojma. Tadi vrlo dobro zna da Srbi imaju iskonsku potrebu da
budu privreni pozitivnim vrednostima vlastite duhovnosti i tradicije to ih,
opet, ni na koji nain ne okree protiv islama, kao vere i duhovnog stanja
svojih komija mislimana. No, Tadi takoe zna da su Srbi protivni i
beskompromisni protiv islama kao politike ideologije jer naprosto nebi da se
vraaju u srena i blagodatna vremena srednjovekovne islamske
- 895 -

tolerancije. Da su Srbi u pravu Tadi je, kao i svaki Bosanac uostalom, znao i
po tome to je rat u BiH devedesetih godina prolog veka izbio onog trenutka
kada je politikom voljom muslimanskog i hrvatskog vostva poniten princip
ravnopravnosti tri naroda i odbaen konsenzus kao jedini mogui nain
odluivanja. Ovakvom odlukom Muslimana i Hrvata pokrenut je, do tada, dugo
potiskivani istorijski sukob muslimana, katolika i pravoslavnih na ovim
prostorima. Verska dimenzija sukoba u BiH je Tadiu bila vie nego jasna, a
jasna mu je bila i pomo koju su islamske zemlje na elu sa Turskom kroz
razne oblike humanitarne, ekonomske, diplomatske, obavetajne pa i oruane
pruale muslimanima.
O pravom razlogu pokretanja sukoba u BiH i politikoj osnovi Muslimanskog
delovanja jasno govore stavovi izneseni u Rezoluciji muslimanskih
intelektualca objavljenoj jo 7. januara 1991: Agresijom na Bosnu Bonjaci bi
izrasli u politiki narod. Ovaj stav nedvosmisleno je potvren i na Kongresu
bosanko-muslimanskih intelektualca decembra 1992. Pojanjavajui ove
stavove Hadem Hajdarevi u Ljiljanu 1994. pie: Islam je naa
najpouzdanija logistika podrka, i to ne ma kakav islam ve onaj jedan i
jedinstveni od Marika do Magriba. O tome kako je upravo sukob u BiH
objedinio islamski svet na nivou meunarodnog delovanja u vie navrata su sa
velikim plaisir-om govorili Aliji Izetbegovi i Ejup Gani. Bonjaci su bili i
ostali muslimani, ali su meu muslimanima odabrani da svojom borbom
(dihadom) pokau put itavom islamskom svetu, zakljuuje dr Reid
Hafizovi pitanje odabranosti Bonjaka za ispunjenje kolektivne mesijanske
nade muslimanskog sveta.
Kad se govori o Bonjacima nije na odmet podsetiti se da je to zapravo
etnopolitika koncepcija u sreditu koje je stav da u staroj Bosni, starijoj od
Srbije, kao njeno autohtono stanovnitvo oduvek ive Bonjaci. Bonjatvo je
uzdignuto na nivo nacionalne politike i formulisano kao sveobuhvatni politiki
program uobliavanja tzv. bosanske nacije u vreme Austro-Ugarske vladavine
BiH i to upravo za vreme reima Benjamina Kalaja. Kalaj je, rukovoen
ostvarivanjem austro-ugarskih interesa na Balkanu, zapoeo sistematsku
politiku cepanja srpskog nacionalnog bia. Raspadom Dvojne monarhije
prekinut je dvadesetogodinji Kalajev politiki inenjering ali ni kad nije
naputen od strane Bea. Tako se uoi raspada SFRJ s obnovljenom starom
idejom bonjatva iz bea javlja dr Smail Bali, a iz Ciriha Adil Zulfikarpai.
Na Bonjakom saboru 1993. (27. i 28. septembra 1993, u sarajevskom hotelu
Holiday I nn) aklamacijom je usvojeno bonjako nacionalno ime, a ono dobija
i svoje meunarodno ozvanienje 18. marta 1994. godine Vaingtonskim
sporazumom (Washington Agreement) o ustanovljenju bonjako-hrvatske
Federacije u BiH. U ovom sporazumu, koji je u najveem delu rezultat
nemake diplomatije, se nigde ne spominju Muslimani ve samo Bonjaci. Iako
je sporazum prvobitno potpisan u Vaingtonu, na insistiranje Nemake
potpisan je i u Beu ime je jasno stavljeno do znanje da je reaktivirana
- 896 -

Kalajeva politika.
ta je za dojueranje Muslimane, a od Vaingtonskog spoazuma Bonjake
znaila promena imena pie dr Muhamed Filipovi u Novoj Bosni od 28. maja
1994. : Bonjak je nae staro, autentino, istorijsko i etniko ime. To je rije
koja oznaava pripadanje narodu Bosne, ljudi koji Bosnu imaju kao jedinu
domovinu. . . Tako, konano, ova naa zemlja Bosna ima svoj narod, a taj narod
ima svoju zemlju i svoju dravu istoga imena. Muhamed Filipovi, istim
povodom, kae: Moramo imati bonjaku politiku i program i treba svakome
jasno da je muslimanska politika jedno, a bonjaka drugo. A na emu se
zasniva ta nova politika, za one koji nisu upoznati sa Kalajevim planovima,
govore dr Smail Bali, dr Muhamed Filipovi, Alija Isakovi i Adil
Zulfikarpai koji, gotovo unisono, istiu kako su inicijalno svi stanovnici
Bosne bili Bosanci, ali da su se sticajem nesretnih istorijskih okolnosti
pojedini Bosanci prestali verski, nacionalno i politiki oseati Bonjacima. Sa
jasnom osmanofilskom nostalgijom Zulfikarpai kae: Katolici su se listom
opredeli za hrvatstvo, pravoslavci za srpstvo, a muslimani su ostali vjerni
svom bonjakom osjeanju. Sa istom nostalgijom govori i Alija Isakovi:
Bonjak je tradicionalno nacionalno ime bosansko-hercegovakih Muslimana,
sandakih Musli mana i svih drugih Muslimana koji govore bosanskim
jezikom. . . Nai bosanskohercegovaki pravoslavci su Srbi, a katolici Hrvati.
Zna se od kada je to tako i zna se zato.
Da cela ova pria oko Bonjaka nije naivna za Srbiju jasno je najavio bivi
ef diplomatije BiH Muhamed airbej, rekavi, na zasedanju UN, da poloaj
Muslimana u Sandaku ne treba gledati drugaije od pozicije drugih manjina u
Srbiji. Tako je pitanje statusa Bonjaka i Rake oblasti elegantno
internacionalizovano, a glavni protagonista ovog procesa postae, uz
saglasnost SAD i Nemake, Turska. Zvanino prihvatanje bonjakog
nacionalnog imena u Srbiji od strane demokratorskih vlasti je in sa
nesagledivim, a izvesno neeljenim posledicima.
Potujui druga Tita i uvaavajui hodino Din ve millet bir dir (vera i
narodnost su jedno te isto), odnosno kako ree uvaeni Mehmet-beg
Kapetanovi Ljubuak jo 1886. : Baka je vjera, baka narodnost . Tadi na
velika vrata uvodi neoosmankse interese u zemlju Srbiji i njegov pravoslavni
srpski narod. Svoje namere i konkretno injenje Tadi ne prikriva ve to ini
otvoreno uveravajui Srbe da je povratak osmanlija u zemlju Srbiji od
njegovog najveeg istorisjkog interesa. Susreta Tadia sa turskim
predsednikom Abdulahom Gulom (Abdullah Gl) odigrao se prvo u Beogradu
26. oktobra 2009., a potom i 26. juna 2010. u I stanbulu. Na oba ova sastanka
Tadia je, kao to je red, pratio i njegov ak ministar inostranih poslova Vuk
Jeremi.
U razgovoru s Gulom, ija je drava priznala jednostrano proglaenu
- 897 -

nezavisnost Kosova Boris Tadi je izjavio kako su bilateralni odnosi Srbije i
Turske na najviem novou u istoriji dve drave. Osvrui se na tursko
priznanje nezavisnosti otete srpske pokrajine Tadi kae: "Neslaganje oko
Kosova i Metohije ne sme da poremeti nae odnose i da doprinese uruavanju
naih odnosa". Kao dokaz iskrenosti ove svoje tvrdnje Tadi je predloio
izgradnju kulturno-obrazovnog islamskog centra u blizini Beograda to je
odmah i prihvaeno sa velikim zadovoljstvom. Na posebno organizovanom
sastanku posveenog Ekonomskom prosperitetu Sandaka Tadi je Gulu
ponudio prioritetan status u izgradnji infrastrukturnih objekata u Rakoj
oblasti ali i niz povoljnosti za sve ostale investicije u Srbiji. Srbija je, to se
Tadia tie, na izvolte za Tursku iji je ministar inostranih poslova, uoi
sastanka dva predsednika u palati Srbija, Ahmet Davutoglu (Ahmet
Davutolu) izjavio kako je cilj turske spoljne politike uspon otomanskog
Balkana, kao centra svetske politike. Napraviemo Balkan, Kavkaz, Srednji
istok, zajedno sa Turskom, centrom svetske politike u budunosti. To je cilj
turske spoljne politike i mi emo to postii, bio je decidan ef turske
diplomatije.
U skladu sa dogovorom Tadia i Gula predstavnici vlada Srbije i Turske
potpisali su pet meudravnih sporazuma. Ministar spoljnih poslova Srbije
Vuk Jeremi potpisao je sporazum o tehnikoj i finansijskoj saradnji, dok je
turski ministar rada i socijalne politike Omer Diner (mer Diner) sa
ministrom ekonomije Mlaanom Dinkiem potpisao sporazume o ekonomskoj i
saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata, a sa ministrom za rad i socijalnu
politiku Srbije Rasimom Ljajiem sporazume o socijalnoj sigurnosti. Na kraju
boravka turskog predsednika u Beogradu Tadi se javno, na konferenciji za
novinare, izvinuo graanima Sandaka to sa Gulom nije mogao da im doe u
najavljenu posetu.
Da Tadieve rei o uplivu turskog kapitala u Srbiju nisu i shodno tome
potpisani dokumenti nisu prazna pria i mrtvo slovo pojasnio je Tadiev
omiljeni ministar Rasim Ljaji. Kada je re o konkretnim projektima koji e se
realizovati u Sandaku, Ljaji je rekao da e poeti izgradnja dva puta, od
Novog Pazara do Sjenice i od Novog Pazara do Tutina. I z budeta Srbije za
ovu godinu izdvojeno je 15 odsto vrednosti projekata, dok e turska Eksim
banka obezbediti 85 odsto vrednosti projekta. Turska firma e izvoditi radove i
angaovae srpske podizvoae. Turska e uestvovati i u izgradnji koridora
10, a uestvovae i u izgradnji gasovoda kroz Srbiju. Prema Ljajiu, TIKA,
turska agencija za razvoj (Turkish I nternational Cooperation and Development
Agency), uloie novac za restauraciju i rekonstrukciju starog grada Novog
Pazara, kao i za razvoj industrijske zone u Tutinu. Kao posebno vanim Ljaji
je rekao da je jo u Turskoj dogovorena i prenamena vojnog aerodroma u
Laevcima, a potom i aerodroma u Sjenici to izvesno ima veze i sa idejama o
prodaji srpske nacionalne aviokompanije J AT-a Turskoj. Vrednost te
investicije je 13 miliona evra, a deo novca e biti obezbeen iz budeta Srbije
- 898 -

i Turske, zakljuio je Ljaji.
Drugi zvanini sastanak Tadia i Gula odrao se u Istanbulu ali je njemu
ovoga puta bio prisutan i predsedavajui Predsednitva BiH Haris Silajdi.
Dva predsednika i jedan de facto predstavnik Muslimana iz BiH su potpisali
Istanbulsku deklaraciju koja, u svojoj sutini, predstavlja ruenje Republike
Srpske s obzirom da se u njoj govori o suverenitetu BiH bez spominjanja
Republike Srpske. Umesto da, kao predsednik Srbije koja je garant
Dejtonskog sporazuma, zatiti interese RS i sprei nasilno uvlaenje RS u
NATO strukture, Tadi je u Istambulu seo za isti sto sa Silajdiem, koji se
tamo naao bez saglasnosti i znanja Predsednitva BiH, i podrao deklaraciju u
kojoj se navodi da je neophodno preduzeti dalje korake ka evrointegracijama
BiH i podrati reforme u toj zemlji za vreme procesa njenog pristupanja
NATO-u. Tadi je takoe BiH estitao na dobijanju Akcionog plana za
lanstvo u NATO ne marei na injenicu da ulazak BiH u NATO
nedvosmisleno podrazumeva nestanak Republike Srpske, odnosno, po
zahtevima NATO-a, RS se mora odrei prava entitetskog glasanja, prihvatiti
jaanje Parlamenta BiH i prerastanje Saveta ministara u Vladu BiH. Po
povratku u Sarajevo Silajdi je izjavio kako je od Tadia, sa kojim se pre
I stambula susreo i u Mostaru gde je javno osudio Srbiju za agresiju i nastavak
etnikog ienja, dobio uveravanja da se Srbija nee meati u politiku BiH to
su mnogi, ne bez razloga, protumaili kako odustajanje Srbije, kao jednog od
garanta Dejtonskog sporazuma, od odbrane Dejtonskog statusa Republike
Srpske. Inae, vano je napomenuti da je u izradi Istanbulske deklaracije
uestvovao i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Jeremi koji se,
prema reima turskog ministra Davutoglua, sa njim pre I stanbula sreo dvanest
puta ali ne samo radi pisanja Istanbulske deklaracije ve i radi pisanja
deklaracije o Srebrenici koju je 31. marta 2010. Skuptina Srbije usvojila.
Povodom usvajanja ovog dokumenta o Srebrenici J elena Guskova je
uputila zavinaan dopis srpskom parlamentu:
Centar za izuavanje savremene balkanske krize Instituta za Slavistiku
Ruske Akademije Nauka Vam se obraa u vezi sa pitanjem osude zloina u
Srebrenici .
Danas je problem Srebrenice postao predmet politike spekulacije, u
koju uvlae Srbe, iako se pojavljuje sve vie podataka da je Srebrenica
isplanirana i dobro izvedena operacija zapadnih specijalnih slubi. La o
Srebrenici se iri po svetu ogromnom brzinom i boriti se sa njom postaje sve
tee. Muslimansku verziju rtava niko i ne pokuava da proveri, svi je
prihvataju kao aksiom. Ipak, podaci o broju rtava nisu potvreni
injenicama, slika dogaaja u julu 1995. godine ostaje nejasna, podaci
protivreni, a mnoge optube izmiljene.
Mi smo u Institutu organizovali meunarodnu konferenciju posveenu
Srebrenici . U radu konferencije su uestvovali vie od 30 naunika iz raznih
- 899 -

zemalja. Prvi put su pravnici, istoriari, patologoanalitiari, demografi i
istraivai iz drugih oblasti analizirali mnoge podatke, pronali mnoge
protivrenosti u zvaninoj verziji, prikazali su novu metodiku istraivanja
broja rtava. . . Po nama, uriti sa priznanjem svoje krivice i sa izvinjenjem ne
treba sve do tada dok sve okolnosti vezane za dogaaje u Srebrenici ne budu
razjanjene i ne postanu opte dobro javnosti. Inae e to biti teak teret i
optuba na pleima celog srpskog naroda, postae potvrda verzije natovaca o
krivici Srba za sve to se dogaalo na Balkanu 90-ih godina i opravdanje za
bombardovanje 1999. godine.
Ne treba rukovodstvo beskonano da se izvinjava, poniava, podrivajui
tako samopotovanje naroda. Posle toga, sutra niko nee poi da brani
Otadbinu, nee tititi svoju zemlju i boriti se za njenu nezavisnost. Centar za
izuavanje savremene balkanske krize Instituta Slavjanovedenija RAN je
spreman da ujedini snage sa srpskim naunicima i naunicima iz drugih
zemalja da se proui sluaj Srebrenica.
O beskrajnim izvinjavanjima srpskih politiara neprijateljima srpskog naroda
svoj sud je dao i profesor Univerziteta u Pensilvaniji Edvard Herman:
Srpski lideri se izvinjavaju svuda okolo. Oni puze, dok bi, u stvari, Srbiji
trebalo da budu isplaene ogromne reparacije od strane NATO, SAD i
Evropske unije, zato to je poinjen straan zloin protiv Jugoslavije i Srbije
koja je velika rtva u itavom ovom procesu od devedesetih do dananjih dana.
Srbija je izgubila u ratu protiv velikih sila, ali ne bi trebalo da se moralno
preda i da puzi i da se izvinjava, kada je neophodno da zahteva izvinjenje i
reparacije za ono to joj je uinjeno.
Vrhunac poniavanja Srbije i pravoslavnog srpskog naroda se, izgleda,
ipak dogodio 13. jula 2010. kada je Tadi, na dan parastosa postradalim
Srbima u Bratuncu , doveo turskog premijera Erdogana (Recep Tayyip
Erdoan) u Raku kojom prilikom je kolona njihovih vozila doekana
sviranjem zurli i stotinama lepravih turskih i islamskih zastava ali bez i jedne
jedine dravne zastave Srbije. Turskog zvaninika i predsednika Srbije u
Novom Pazaru doekala je masa naroda na elu sa bivim bokserom i
stomatologom Sulejmanom Ugljaninom, predsednikom SDA Sandaka i
ministar u Vladi Srbije, i ministri Vuk Jeremi, Neboja Bradi i Rasim Ljaji.
Sa mnogima od njih turski premijer se srdano selamio, a gotovo da je
zaplakao kada je ugledao natpis: Dobro doao osvajau sandakih srca!
Nakon srdanog doeka pristupilo se otvaranju turskog kulturnog centra
Mustafa Kemal Atatrk, a Tadi je izjavio:
Danas otvaramo i turski kulturni centar ovde u Sandaku, Novom
Pazaru i time jo jednom potvrujemo nae veze, nau bliskost, meusobni
uticaj kultura i veoma sam srean zbog otvranja jednog ovakvog kulturnog
centra. Dva dana ranije Tadi se u Srebrenici, zajedno sa Erdoganom,
- 900 -

poklonio muslimanskim rtvama, a nakon verskog obreda koji je drao Mustafa
Ceri, reisu-l-ulema Islamske zajednice u BiH, izjavio: Kao predsednik
Srbije nikada neu odustati od traganja za preostalim hakim beguncima,
mislim pre svega na Ratka Mladia. Smatrau da sam zavrio jedan deo svog
posla kada on bude priveden pravdi .
Valja se podsetiti da je Ceri, koji inae ne priznaje postojanje srpskog
naroda u BiH i koji je podravao otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije, pre
obreda u Srebrenici boravio u Novom Pazaru gde je, u pratnji muftije Muarema
Zukorlia iji je mentor, poruio srpskom narodu: I kunemo se Velikim
Bogom da neemo robovi niiji biti. Ovu Cerievu zakletvu treba shvatiti
krajnje ozbiljno tim pre to je on graanski rat u BiH devedesetih
okarakterisao kao okonani mali dihad i to danas Srbe doivljava kao
muslimanske glavne dindumane pri emu, ne retko, ponavlja kako je Turska
naa majka. Na ovu Cerievu pretnju nadovezao se muftija Zukorli izjavom
da e cela Srbije goreti ukoliko bonjaci nedobiju status konstitutivnog
naroda u Srbiji i ukoliko Sandak nedobije status autonomije u okviru
predstojee regionalizacije Srbije. Odmah po odlasku turskog premijera
Erdogana iz Novog Pazara Zukorli je, pred vie hiljada musli mana okupljenih
na trgu I sa-beg Ishakovia, uputio zvanian poziv srpskom predsedniku i
premijeru da o statusu Sandaka razgovaraju sa legitimnim predstavnicima
bonjakog naroda.
Komentariui Tadievu protursku kampanju, a pre svega ujdurmu oko
Istanbulske deklaracije beogradski nedeljnik Peat u svom aprilskom izdanju
pie:
Svi su izgledi, da vlast u Srbiji nije ni sposobna da se bavi politikom
trgovinom. Nakon usvajanja Deklaracije o Srebrenici u vreme kada
bonjake nevladine organizacije priznaju da je na pisku nestalih preko 500
ivih Srebreniana, da je u Potoarima sahranjeno na deseti ne onih koji nisu
stradali u julu 1995, kada je bivi predsednik Komisije za istraivanje
dogaaja u i oko Srebrenice Marko Arsovi javno priznao da je podneo
ostavku jer je bivi visoki predstavnik u BiH Pedi Edaun naruio Izvetaj o
Srebrenici - od Borisa Tadia se nita drugo nije ni oekivalo nego da
zajedno sa Harisom Silajdiem i Abdulahom Gulom potpie Deklaraciju i
ponovo se 11. jula uputi u Potoare. Preko Bratunca e, naravno, preleteti,
tamo ga nee biti 12. jula da se pokloni senama preko 3. 500 Srba koje su
zverski pobile snage Nasera Oria. U Bratuncu mu mesto i nije, jer tu su
sahranjeni oni koji su svoje ivote uzidali u temelje RS, koju on danas
pokuava da krmi.
Turski mediji okarakterisali su sastanak kao istorijski, istiui da je on
rezultat viemesenih napora Ankare o emu govori injenica da je od oktobra
2009. godine odrano pet trilateralnih sastanaka Turske, BiH i Srbije na nivou
- 901 -

ministara spoljnih poslova. U medijima je naglaeno i kako je tursko
angaovanje na Balkanu zapravo rezultat injenice da je ona regionalna sila
koja zastupa islamske interese to e rei da naslednici Mehmeda Osvajaa i
Sulejmana Velianstvenog polau pravu na BiH ali i delove Srbije gde
Bonaklar (Bonjaci) ine veinu. Ako se ovakvi i slini natpisi u turskoj
tampi ozbiljno prihvate, a nema razloga da se to ne ini, onda je izvesno da
su Srbi naivno poverovali da dahije i Omer-paa Latas pripadaju samo istoriji.
Turska je, nesme se prevideti, engleski miljenik i privilegovani saveznik SAD
sa posebnim ovlaenjima po pitanju Balkana. Prilikom raspada SFRJ Turska
se otvoreno i bez rezervi stavila na stranu Muslimana, a bila je meu prvima i
najglasnijim zagovornicima bombardovanja Srbije 1999. godine. Danas je vie
nego jasno da su I stanbulska deklaracija i Deklaracija o Srebrenici koju je
Skuptina Srbije usvojila po diktatu Turske samo deo neoosmanske i
panislamistike politike Ankare koja je danas ono to je Stambol bio jue.
Danas je vie nego jasno da su srpske evrointegracije o kojima govore Tadi,
Jeremi, Ljaji i njima slini akteri srpske demokratske kamarile zapravo
neoosmanke integracije.
ta stvarno misli o srpskom narodu, njegovoj istoriji, veri, kulturi, obiajima
i tradiciji sam Boris Tadi je izrekao onoga dana kada je primio delegaciju
aktivista i aktivistkinja Gej lezbejskog info centra, Gej strejt alijanse i Kvirija
centra. Nakon ovog srdanog prijema Press sluba predsednika Srbije izdala je
saoptenje u kome se navodi da je predsednik podrao odravanje Parade
ponosa koja e, za Srbe izvesno, predstavljati civilizacijski iskorak. U
Srbiji zemlji gde se svake godine pravi vie kovega nego kolevki,
pederastija moe predstavljati to-ta ali izvesno ne moe biti civilizacijski
iskorak.
ta verni srpski narod moe oekivati od evropskih poteza Demokratske
stranke i njene dvorske kamarile na elu sa Tadiem moemo zakljuiti iz
vesti da je u Holandiji 31. maja 2006. godine registrovana stranka pedofila
Partij voor Naastenliefde, Vrijheid en Diversiteit PVND (Partija za bratsku
ljubav, slobodu i razliitost). Glavni moto ove nove evropske stranke je
Dimidium facti qui coepit habet: sapere aude (Onaj koji je poao ve je pola
puta proao: usudite se da znate - krenite). Politiki ciljevi stranke su borba za
pravo svakog ko ima 12 ili vie godina da slobodno stupa u seksualne odnose,
konzumira narkotike i kocka se. U obrazloenju sudije Hansa Hofhuisa koja je
registrovao stranku doslovce stoji: Zij willen slechts uiting geven aan hun
morele bezorgdheid. Dat is bij lange na niet voldoende om een partij te
verbieden (Oni koji ele da se stranka zabrani samo izraavaju svoju moralnu
zabrinutost. To nije dovoljno za zabranu). U saoptenju suda De rechtbank ' s-
Gravenhage jo se kae: Na slobodu izraavanja, okupljanja i udruivanja
treba gledati kao na osnovu demokratske vladavine prava, a PNVD takoe ima
pravo na te slobode. Nakon ovakve presude novinarima se obratio predsednik
partije Martin Vitenbogard (Marthijn Uittenbogaard) reima: PNVD eli
- 902 -

legalizaciju posedovanja deje pornografije i njeno prikazivanje na televiziji
tokom dana. Emitovanje nasilne pornografije prema ciljevima partije,
poinjalo bi uvee, deca bi bila izloena seksualnom obrazovanju, a mladima
iznad 16 godina bilo bi dozvoljeno da se pojavljuju u porno filmovi ma. Seks sa
ivotinjama (zoofilija) takoe bi bio dozvoljen, dok bi zlostavljanj e ivotinja
ostalo nezakonito. Na sve ovo dvorska kamarila bi mogla samo da
odgovori: Evropa nema alternativu.
O tome ta je Evropa koja je, prema demokratski opredeljenoj srpskoj
poziciji i opoziciji, usud za srpski verujui narod moe se zakljuiti i iz
britanskog pravnog poretka u okviru koga je usvojen Equality Act 2010 (Akt
jednakosti). Ovaj zakon propisuje kako je seksualna orijentacija zatieno
dobro i da se, shodno tome, niko nesme diskriminisati po osnovu svojih
seksualnih preferencija. titei homoseksualce, lezbejke i biseksualce
britanski Visoki sud Pravde (High Court of J ustice) je u postupku usvajanja
dece koji je pokrenuo brani par J unis i Oven Douns (Eunice i Owen J ohns)
zakljuio da isti ne mogu postati njihovi roditelji jer kao hriani veruju da
su moralno prihvatljivi jedino polni odnosi izmeu mukarca i ene koji su
povezani brakom. Na ovakvu presudu Suda prvi je reagovao nadbiskup
kenterberijski, odnosno duhovni voa Crkve Engleske lord Kari (George
Leonard Carey, Baron Carey of Clifton), koji je u otvorenom pismu upozorio
da se kroz primenu Equality Act -a prava homoseksualaca podiu na nivo vii
od prava svih drugih to je, po njemu, apsolutni nonsens. Kari je, pri tome,
dodao i da mu se presuda ne ini sluajnom s obzirom da je, po njemu, ona
samo deo dobro osmiljene i dosledno sprovoene prakse jo s kraja 90-tih
kada se poelo, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, sa
donoenjem propisa i zakona benignih naziva, a malignih sadraja (Human
Rights Act 1998, Cambridge Accord 1998, Employment Equality Regulations
2003 ). Spreman da se brani od medija koji su ga gotovo horski optuili
zbog njegove navodno verske iskljuivosti Kanterberijski nadbiskup je ipak
ostao bez rei kada su sudije Munby i Beatson izjavili kako i hriani, jevreji
i muslimani mogu slobodno usvajati decu, ukoliko se ne slau sa uenjem
svojih verskih zajednica.
Jedna od retkih osoba koje su javno i odluno ust ale u odbranu prava J unis i
Ovena Donsa i stavova nadbiskupa Karija je bila advokat Andrea Vilijams
(Andrea Minichiello Williams) koja je doslovce izjavila: J unis i Oven Dons
su ponieni i gurnuti u stranu ono to se dogodilo Donsonovima je deo
ireg plana koji se sprovodi zadnjih godina. Zakon se sve vie od strane sudaca
tumai na nain koji preferira homoseksualna prava na tetu slobode savesti.
Tako sada znaajna podruja javnog ivota postaju nedostupna za hriane koji
ne ele odstupiti od svojih uverenja. Ako je hrianski moral tetan za decu i
neprihvatljiv za Dravu, onda nam preostaje da se zapitamo samo koliko e jo
godina proi pre nego to deca ponu da se oduzimaju od hrianskih
roditelja? Ovakva javno izreena dilema advokata Vilijamsove odmah je
- 903 -

naila na najotriju osudu Komisija za ravnopravnost i ljudska prava (Equality
and Human Rights Commission) koja je, nita vie a svakako u najveoj meri,
glavni promoter homoseksualizma, lezbejstva i biseksualaca u Britaniji.
U intervju za Veernje Novosti, komentariui aktuelnu srpsku politiku,
knjievnik Milovan Danojli novinarki Jeleni Kosanovi kae: U svetu koji
nema alternative nema ni ivota. Sloboda se potvruje upravo u pronalaenju
reenja i alternativa. . . Nai rukovodei lj udi ve dve decenije vuku iznuene
poteze. Do godine 2000. pokoravali su se pruajui kakav-takav otpor. Borili
su se, pa bi na kraju popustili. Poev od 2000. ustupci su dobrovoljni,
pokoravanje disciplinovano. Tuinu se slui gordo, daje mu se i vie nego to
trai. Nijedna se sutinska odluka - u organizaciji dravne uprave i vojske, u
privredi, zakonodavstvu, meunarodnim odnosima, u planiranju budeta - ne
donosi u naoj kui... Naa ideja o Evropi je provincijalna, siromana i
primitivna... Elita je pocepana. Njen prosvetiteljski deo propoveda
evroatlantske integracije, ali je podrka u narodu slaba. . . Elita uti, ili se
prikljuila neprijatelju. Mnogo je nihilista koji s uivanjem pljuju na sve to je
srpsko... Na Zapadu su, pre sedam-osam decenija postojali logori za
homoseksualce, Cigane i komuniste, a sad bi preko nas da operu savest... Ta
histerija sa paradom ponosa je izazvana spolja... Kod nas se deava
demografska katastrofa, to je na teak problem, a tu nam homoseksualci - sva
im ast! - ne mogu biti od koristi.
Da nam pederastija nee pomoi nema sumnje ali neovisno od toga srpski
demokratori, bez znanja i iza lea narodu, dozvoljavaju stranim diplomata da
svoje istopolne ljubavnike dovedu u Srbiju i registruju ih kao lanove corps
diplomatique to je Srbiju svrstalo meu najomiljenije drave stranih
pederasta. Ova tajna politika srpskih demokratorskih promotera pederastije
kao politikog nauma za posledicu ima jo snanije inostrane pritiske da se u
Srbiji ne samo legalizuje pederastija ve i da se zakonom sankcioniu njihovi
brakovi i usvajanje dece.
Vezano za irenje pederastije i niza drugih degenerativnih oblika ponaanja
(nekrofilija, zoofilija, fetiizam...) dobro je setiti se i jednog navoda iz
Kremanskog proroanstva koje je jo u XI X zapisao kremanski paroh Zaharije
Zahari, a po kazivanju Mitra Tarabia. Zaharije je sa sedamnaest godina
zavrio duhovnu akademiju u Kijevu i odmoh potom doao u Kremnu. U
Kremnu su, da bi se sa njim srele dolazile najvienije svetovne i duhovne
linosti ondanje Srbije. Posebno je bio omiljen kod kralja Petra kod koga je
dolazio bez najave i ulazio bez pitanja, a ovaj ga je uvek darivao dvorskim
cigaretama. 1915-te godine kod prote je doao dr Radovan Kazimirovi, kome
Zaharije poverava sva proroanstva Tarabia. Protina kazivanja i papire
profesor Kazimirovi je izmeu dva svetska rata pretoio u knjigu Tajanstvene
pojave u naem narodu i Kremansko proroanstvo. Recenzent ovog jedinog
originalnog primerka Kremanskog proroanstva bio je
- 904 -

Velimirovi. U ovom izdanju proroanstva zabeleeno je kako je porodica
Tarabi jo u XI X veku prorekla pronalazak televizije, dolazak telefona i
telegrafa u Srbiju, propast dinastije Obrenovia i smenu na srpskom prestolu
ali i potonju propast srpske krune i dolazak na elo crvenog cara sa zvezdom
na elu - aluzija na komunistikog lidera J osipa Broza. Prema ovom
proroanstvu nakon crvenog cara sa zvezdom na elu u Srbiji e biti jo gore:
U Srbiji nee moi da razlikuje ko je muko, a ko je ensko eljade. Svi e
iste aljine nositi. Ta nesrea e nam doi sa drugih strana, ali e se kod nas
najvie zadrati. Narod e izglupiti i glupiti sve vie. . . Ljudi e miljeti da sve
znaju, a nita znati nee. . . . Neastivi e ui u ovaj narod i u postelju legati sa
srpskijem sestrama, majkama i enama. Pravei im taku decu da meu Srbima,
otkako je veka i sveta goreg roda biti nee.

Srbija

Prosto je neverovatno da ljudi danas misle i govore o Ujedinjenim
Nacijama kao o organizaciji koja je olienje humanosti i dobrote. Na primeru
OUN moete na najbolji nain videti neverovatno razorno dejstvo masovnih
medija koji su danas 99% pod kontrolom Statistike greke. Neshvatljivo je
kako se ovde kod vas niko nije zapitao zato su u J alti od 4. do 11. februara
1945, u carskoj vili , eril, Ruzvelt i Staljin u sred zavrnih ratnih
operacija - troili vreme kako bi se dogovorili oko osnivanja OUN. Nita pree
od toga! Takoe, jo neshvatljivije je to to su imali vremena da diskutuju i o
Nikoli Tesli koji je, prema Staljinovim informacijama, ubijen 6. januara 1943.
Naravno, Tesla je uvek inspirativan za svaku konverzaciju ali oni su na J alti,
prema Staljinovom kazivanju, raspravljali o Teslinoj
(Objedinjenoj teoriji polova ili Unified field theory) koju je Tesla razvijao na
osnovu uenja Ruera Bokovia o jedinstvenom zakonu sile i koja je i dan
danas tajna za svet. No, poetak njihove rasprave o Tesli pokrenut je tek nakon
to je Ruzvelt na sto stavio reprint njujorkih novina The Sun od 20. decembra
1914. u kojima je objavljen Teslin lanak pod naslovom Science and t he
Discovery are the great Forces which whill lead to the Consummation of the
War. Tesla doslovce pie: Na sadanjem stepenu razvoja oveanstva, na
kome nema svesti o istorijskim zbivanjima i njihovim kosmolokim uzrocima,
povremeni potresi su jo uvek prirodni. Jo ea bitka e se tek voditi i to
izmeu Istoka i Zapada.
Ova udna trojka (monarhista, republikanac i komunista) je, pored svega,
nala vreme da raspravlja i o sudbini Kraljevine SHS i, voil, ukinue
monarhiju i uspostavie komunistiki reim sa iluminatom Titom na elu!? Ni
- 905 -

manje, ni vie. Najglasniji u zahtevu za ukidanje monarhije u J ugoslaviji bio je
britanski premijer Vinston eril! Imao je za to politike ali i line razloge:
Prvo, kada je Orient Express, voz na liniji I stambul- Pariz kojim je prolazio
kroz J ugoslaviju, stao 1902. u Beogradu na 7 sati on se odvezao do uvene
beogradske kafane na zalogaj-dva. No, ubrzo nakon to je
naruio tri pljeskavice: od govee pleke, svinjskog vrata i ovije potrbuine u
kafanu je uao porunik peadijskog puka Vojislav Tankosi i
propisno ga iamarao zbog njegovih ranije napisanih nepristojnih rei o Srbiji
i srpskom narodu vezano za njihov stav prema Burskom ratu gde je eril kao
kapetan britanske teritorijalne odbrane (Y eomanry) bio novinar-izveta za
Morning Post. Pred zaprepaenim gostima Tankosi je prokomentarisao kako
ali to ga Buri (holandski doseljenici) nisu bolje uvali u zatvoru State
Model Schools i da se od nekoga ko je tek iz treeg puta uspeo da upie
Kraljevsku vojnu akademiju u Sandherstu nema ta dobro oekivati. Vojislava
su nakon toga andarmi sporoveli u pri Upravi grada Beograda, a
preplaenog erila do prvog perona Glavne eleznike stanice gde su ga
smestili u vagon-restoran (Restaurant coach nr. 107) Orient Express-a sa
odreditem - gare de Paris-Est. Na zahtev britanskog Foreign Offica dogaaj
iz postao je dravnom tajnom tako da niko nikada o njemu nije
ni slova napisao. Samo su srpski andarmi, u skladu sa tadanjim propisima,
protokolisali i arhivirali izvetaj o beogradskom prebijanju britanskog
parlamentarca, budueg lana britanskog kabineta, a potom i njegovog
predsednika.
Drugo, njegova majka Deni - Lady Randolph Churchill (J enny J acobson
J erome), koju su gotovo svi smatrali za najlepu enu svog vremena, bila je
matresse srpskog kralja Milana Obrenovia. Srpski kralj je bio lhomme du
monde koji svojim armom i obrazovanjem nikoga nije ostavljao ravnodunim
pa tako ni gospou Lady Randolph. Ljubav se rodila u La Ville-Lumire, a
trajala je dovoljno dugo da bude pria decenije. Oboje su voleli dobra pia, ia
i Pariz u kome se Lady Randolph udala za lorda Randolfa (Lord Randolph
Henry Spencer-Churchill), a Milan kolovao na najprestinijoj francuskoj
obrazovnoj ustanovi Lyce Louis-le-Grand u kojoj su svoje obrazovanje stekli
i Molijer, I go, Volter, Robespjer, iskar DeSten, or Pompidu, ak irak...
Milan je u Parizu bio poznat i svugde rado vien, a mnogi ga pamte i po tome
to je bio prijatelj i mecenu uvenom slikaru Tuluz Lotreku (Henri Marie
Raymond de Toulouse-Lautrec-Monfa). Gospodin po roenju i hedonista po
ubeenju je bio va srbijanski kralj.
Vinston eril je oboavao svoju majku ali joj nikada nije oprostiti to je
bila - samo jedna u nizu - matresse oveka iz prve i jedine srbijanske
dinastije Obrenovia. O tome ta je oseao prema Milanu - L' homme de plaisir
kako ga je francuska tampa nazivala, bolje da se i ne govori. Milan Obrenovi
se iznenada razboleo krajem 1900. u banji Karslbad, a ve 29. januara 1901. je
preminuo u Beu u svojo etrdeset i sedmoj godini. Poslednji ovek koji je
- 906 -

video Milana Obrenovia ivog je bio maarski grof Egenji Ziaj (grf Eugne
Zichy). Njega je ausrtijski car Franc Jozef I odredio da slui Milana i nae mu
se na usluzi dok je on bolestan leao u carskoj kui u Beu. I nteresantno da se
grof Ziaj, nakon to su se Karaorevii doepali srpskog prestola 1903,
starao o oru Obrenoviu (roenom kao Obren Hristi), nezakonitom
Milanovom detetu koje je imao sa svojom ljubavnicom Artemisiom J oanides,
inae suprugom Milana Hristia, linog sekretara kralja Milana. Nakon
Ziijeve smrti Karorevii su u vie navrata pokuali da ubiju ora
Obrenovia ali bez uspeha.
Jedan od poslednjih ljudi koji su videli beivotno telo Milana Obrenovia bio
je srpski patrijarh Georgije Brankovi koji je doao u Be gde je u hramu
svetog Save odrao opelo. Neka ostane zabeleeno da je opelu prisustvovao
Franc J ozef I sa svim svojim ministrima, celokupnim generalitetom i
kompletnim diplomatskim korom. Nakon opela austrijski car se, mimo svakog
protokola, kretao peke u povorci koja se iz Hrama uputila ka junoj
eleznikoj stanici. Milanov sin i kralj Srbije Aleksandar je ubijen u coup
d'tat 29. maja 1903. u svojoj dvadeset i sedmoj godini. Do kraja jula 1903.
ubijeno je jo sto trideset dva direktna naslednika dinastije Obrenovia ime je
ona de facto prestala da postoji. Vinston eril koji je tada imao in kapetana
Queen' s Own Oxfordshire Hussars i bio lan britanskog parlamenta bio je
neskriveno zadovoljan pa je u londonskoj masonskoj loi Studholme Lodge
#1591 (u ovoj loi je 24 maja 1901. primljen u Red) odrao specijalan obred
zahvalnosti brai!
ta je eril mislio o poetku Prvog svetskog rata zapisao je knjievnik i
istoriar Piter Vansitar (Peter Vansittart) u svojoj knjizi Voices from the Great
War (Glasovi Velikog rata). Kada je 28. jula 1914. Austro-Ugarska objavila rat
Srbiji eril je izjavio: Everything tends towards catastrophe and collapse. I
am interested, geared up and happy. Is it not horrible to be built like that?
The preparations have a hideous fascination for me. I pray to God to forgive
me for such fearful moods of levity. (Sve se kree u pravcu katastrofe i
propasti. Zainteresovan sam, uzbuen i srean. Nije loe biti tako raspoloen.
Pripreme su za mene zastraujue fascinantne. Molim se Bogu da mi oprosti
zbog tako lakomislenog i zastraujueg raspoloenja).
Tokom Prvog svetskog rata eril se nalazio na funkciji prvog lorda
Admiraliteta u kom svojstvu je inio sve da se odri podunavska dominacija
Austro-Ugarske i uticaj Turske na Balkanu. Za eila Srbin je isto to i
Bugarin na Dardanelima i Rus na Moreuzima i to e biti neto to e ga sve
vreme rukovoditi u politici protiv srpskog naroda. Akademik dr Dragoljub
arkovi o erilu i tadanjoj engleskoj politici kae:
Englezisu sve drugo bili samo ne prijatelji Srbije. Dakle, nikada prijatelji.
Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni njihovo javno mnjenje ni njihov
- 907 -

establiment. O nama su te 1914. pisali najgore, govorili najrunije. Nije bilo
ni dnevnog lista, ni politiara, ni generala iole naklonjenog Srbima. Tako su
pisali i prema nama se odnosili jo od 1903. godine. U naoj najtraginijoj
situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je u najtraginijim
trenucima ucenjivali i optuivali za poetak Prvog svetskog rata. Da je svetska
klanica upravo nastala zbog nas.
Engleska antisrpska politika je u jednom trenutku dostigla nepodnoljiv nivo
pa joj se otvoreno i sans pardon suprotstavio i francuski generaltab na elu sa
maralom ofreom (J oseph J acques Csaire J offre). Nakon niza otvorenih
engleskih opstrukcija na Solunskom frontu reagovala je i vlada Francuske
upuujui ultimatum Engleskoj: Ukoliko Engleska nastavi sa opstrukcijama
pokretanja ofanzive Francuska e se povui iz rata. eriil je ozbiljno
shvatio francusko nezadovoljstvo pa je popustio ali nije u potpunosti odustao
od miniranja napora srpske vojske za povratak u otadbinu s obzirom da je i
dalje, ak vie nego ikada pre, mislio da su Srbi samo grupa nacionalno
ostraenih ljudi koja pravi velike smetnje i nered na Balkanu. Na njegov
predlog engleske elitne jedinice su povuene iz Grke a zamenile su ih
jedinice dovuene iz Indije koje su u potpunosti bile nespremne za ratna
dejstva na Balkanu. Svestan katastrofalnog poloaja srpske vojske ruski car
Nikolaj je na Solunski front poslao jednu rusku brigadu ali se Englezi nisu
smirili sve dok nisu izdejstvovali njeno povlaenje sa Fronta i dislociranje na
istok Grke gde je bila vojno neupotrebljiva. Kada je, posle svega, srpska
vlada zatraila od Engleza kredit od 800 hiljada funti za obnovu naoruanja,
lekova i sanitetskog materijala Englezi su odobravanje istog uslovili: Kredit
moete biti operativan tek kada Bugarskoj ustupite svoje teritorije u istonoj
Makedoniji.
Po okonanju Prvog svetskog rata eril je kao jedine krivce za ruenje
Habzburke monarhije video Srbe i da je bilo po njegovom Kraljevine Srba,
Hrvata i Slovenaca nikada nebi ugledala svetslost dana. I skreno, divio se
srpskom vojniku i, na kraju, verovao je da svo to silno junatvo treba nagraditi
pa se nije protivio ostalima u britanskom kabinetu koji su zauzeli stav da se
Srbiji, kao jednoj od sila pebednica, daju Bosna i Hercegovina, istona
Slavonija, Srem i deo Bake i Banata ali i izlaz na more i to od albanske obale
pa sve do Splita. No, na erilovo zaprepaenje srpska vlada je to odbila
insistirajui na stvaranju ne velike Srbije ve Jugoslavije. Nije mu se to
dopalo! Bio je protiv i ostao je protiv!
Po izbijanju Drugog svetskog rata eril je postavljen za Prvog lorda
Admiraliteta, a nakon to je Nevil embrlen 1940. podneo ostavk i zabran je za
premijera koji je odmah formirao ministartvo rata i preuzeo njegovo
upravljanje. Tako su sve poluge vlasti u Velikoj Britaniji bile u njegovim
rukama ukljuujui ne samo vojsku ve i sve tajne slube. U rasvetljavanju
erilove politike prema Srbiji moe posluiti i dokument pod nazivom
- 908 -

Osnova za politiku prema Jugoslaviji (The Basis of Policy for Y ugoslavia).
Ovaj dokument od 11. aprila 1943. sainili su pripadnici britanske tajne slube
za specijalne operacije kojim se potvruje neophodnost nastavka zvanine
politike drobljenja srpskog etnikog prostora. U britanskim arhivama ovaj
dokument se vodi pod oznakom PRO, FO 371, 30255, SOE/Yugoslavia 71,
HS5/938.
I z sadrine ovog nepotpisanog papira se vidi kakve su bile namere britanskog
premijera Vinstona erila i celokupne britanske politike prema Kraljevini
Jugoslaviji po okonanju Drugog svetskog rata. Prvo to upada u oi je stav
britanske agenture da se Britanija u svojoj ve odreenoj politici prema
Jugoslaviji nee moi oslanjati na vojsku generala Dragoljuba Drae
Mihailovia iz razloga njene izrazite nacionalne odreenosti. Shodno tome
agentura predlae da se odmah obustavi sva materijalna pomo Jugoslovenskoj
vojsci u otadbini i preispita propagandna podrka jugoslovenskoj kraljevskoj
vladi u izbeglitvu.
Dokument sadri i precizno pobrojane principe kojih je neophodno
pridravati se nakon rata kako bi se realizovala nova politika Britanije prema
J ugoslaviji. Prvi princip istie kako se posle rata mora obezbediti apsolutna
ravnopravnost Srba, Hrvata i Slovenca, i to na nain da svako od njih moe
suvereno odluivati o svojoj teritoriji bez mogunosti meanja ostalih u
njihova pitanja. Drugim reima, jasno se utvruje da Srbi kao pobednici u
Prvom svetskom ratu i narod koji je najvie dao za stvaranje Jugoslavije nee
vie moi da se pita za stvari vezane za Sloveniju i Hrvatsku koje de facto
postaju nezavisne unutar J ugoslavije.
Drugi princip se odnosi na dalje usitnjavanje srpskog nacionalnog prostora i
stvaranja meusrpskog razdora. Britanska agentura predlae da se to ini na
nain tako to e se Stara politika administrativnog centralizma zameniti
politikom iroke autonomije za srpske provincije, to posebno vai za: Crnu
Goru, Makedoniju i Bosnu. U dokumentu se dalje elaborira kako se mora
garantovati iroka autonomija za ove srpske oblasti i da se to moe pravdsati
time to narod Makedonije, Crne Gore, Bosne i Vojvodine ima drugaiji
mentalni sklop, karakter i poglede od Srba u Kraljevini Srbiji tako da
zasluuje da uiva poseban politiki poloaj u odnosu na Kraljevinu Srbiju.
Nakon viegodinjeg istraivanja amerikih, britanskih i jugoslovenskih
arhiva amerikanac David Martin (David Martin) je u izdanju The Hoover
Institution 1978. godine objavio naunu studiju Patriot or Traitor: The Case
of General Mihailovich (Patriota ili izdajnik: Sluaj generala Mihajlovia).
Martin je dokumentovano izloio kako su pripadnici britanske obavetajne
slube-sekcija za J ugoslaviju (Y ugoslav Section of Special Operations
Executive), stacioniranih u Kairu svojim falsifikatima i dezinformacijama
smiljeno radili protiv etnika, a u korist Broza i njegovih sledbenika. Oni su
- 909 -

primali izvetaje svih britanskih vojnih misija koje su se nalazile kod etnika i
partizana od maja 1943 pa sve do 1945. godi ne. Te izvetaje su preraivali i
kao rezime na nekoliko strana, ih slali na korienje britanskoj vladi i
erilu lino. Prema ovim rezimeima izgledalo je da se na teritoriji
Jugoslavije Vermahtu i ustaama suprotstavljaju iskljuivo partizanske
jedinice dok etnici, ako ve ne sarauju sa Nemcima, onda izvesno izbegavaju
oruane sukobe. Kako je to izgledalo najbolje se, prema Martinu, videlo na
primeru etnikog oslobaanja Prijedora i Viegrada u jesen 1943. , a potom i
ruenja pruge Sarajevo-Viegrad i pruge dolinom J une Morave. Ove krupne
vojne uspehe etnika SOE je jednostavno pripisivala kao delo partizanskih
jedinica.
Slino je uinjeno i sa operacijom Schwarz koju su Nemci preduzeli protiv
etnika na Sutjesci maja 1943. Cilje ove operacije je bio vrsto zaposedanje
jadranskog zalea od strane Nemaca s obzirom na nastupanje Saveznika u
Sredozemlju. Dva meseca pre ove operacije (25. marta) Nemci su u Zagrebu
postigli dogovor sa Brozovim izaslanicima Vladimirom Velebitom, Milovanom
ilasom i Konstantinom Popoviem Koom o podrci partizanskih jedinica u
sluaju britanskog iskrcavanja na Jadranu. Nakon ovog sastanka general fon
Horsten je uputio telegram u Berlin kojim izvetava svoje pretpostavljene da je
sa Brozom uspostavljen dogovor o nenapadanju i partizanskoj pomoi oko
borbi sa etnicima kako bi se ovi predupredili u sluaju pruanja pomoi
Britancima pri iskrcavanju na Jadranu. Po nareenju iz Berlina odmah je
pripremljen plan Schwarz o unitavanja etnikih jedinica u emu su trebali da
uestvuju i delovi partizanskih jedinica. No, kako to retko biva, ali biva,
Nemci su grekom opkolili glavninu partizanskih a ne etnikih snaga. I ako su
o svim detaljima partizanskih pregovora i naopako zapoetom planu Schwarz
pripadnici SOE-a u Kairu bili detaljno obaveteni od kapetana Vilijama Dikina
(William Deakin), profesor istorije na Oksfordu i lini savetnik erila, koji je
sedeo u Brozovom tabu rezimei o ovom sukobu izmeu partizana i Nemaca su
poprimili sasvim drugaiju sutinu i u istoriju su uli kao Bitka na sutjesci ili
Peta neprijateljska ofanziva. Glavni ovek SOE-a u Kairu za pisanje rezimeo o
dogaanjima u Jugoslavijibio je kapetan Dejms Klugman (Norman J ohn
Klugmann), mladi jevrejski komunista i intimni prijatelj i istomiljenik sa na
daleko poznatim sovjetskim obavetajcima u Britaniji Kimom Filbijem (Harold
Adrian Russell Philby), Gajom Burdesom, (Guy Francis De Moncy Burgess)
Antoni Blantom (Anthony Frederick Blunt) i Donaldom Meklinom (Donald
Duart Maclean). Nakon Drugog svetskog rata Klugman e, kao stari lan
partije (u partiju primljen 1933. godine na Trinity College u Kembridu),
napisati zvaninu istoriju Britanske komunistike partije, a sve optube protiv
njega vezane za manipulaciju rezimeima ad acta stavlja lino Vinston eril
nakon to je 1951. godine, po drugi put, izabran za premijera.
Moda je, ipak, najvea pomo Brozu od Britanaca stigla kroz in hapenja
enerala Dragoljuba Mihailovia. Nakon to je svoje jedinice odmorio i
- 910 -

regrupisao u Bosni gde se povukao usled snanih napada sovjetskih, bugarskih
i partizanskih jedinica Mihailovi je planirao povratak u Srbiju radi obrauna
sa Brozom i njegovim sledbenicima. Pripremajui se za sukob sa komunistima
Mihailovi u Bosni okonava svoje sukobe sa Nemcim koji su se ve uveliko
povlaili i, ta vie, postie dogovor sa nemakim izaslanikom Starkerom
(Strker) o predaji Nemaca. O rezultatima svojih pregovora eneral obavetava
britansku komandu u Italiji koja mu odgovara da do daljeg eka u Bosni i nudi
mu, s obzirom na njegovo loe zdravstveno stanje, evakuaciju kao deo
njihovog rescue and honorable detention paketa. U politiku spreavanja
povratka Mihailovia i njegovih snaga u Srbiju radi njenog oslobaanja od
komunista biva uvuen i ameriki obavetajac pukovnik Mekdauel (Robert
McDowell) koga je Mihailovi od ranije poznavao. No, kako eneral nije
planirao naputanje svojih jedinica radi leenja Englezi ga zadravuju
obeavajui mi isporuke novog naoruanja i opreme bez koje, po njima, bi
sukob sa partizanima bio mnogo neizvesniji i pogubniji za njegove borce. O
ovoj velikoj britanskoj prevari pisale su mnoge engleske i amerike novine a
vajcarski asopis Journal d' Yverdon je sainio sintezu svih ovih lanaka.
Tako se u Journal d' Yverdon u broju od 16. avgusta 1946. navodi svedoenje
majora Miloa Markovia, komandanta Poekog korpusa:
Jedne noi smo primetili saveznike engleske avione, koji su bacali letke
na kojima je pisalo da dolaze da nam pomognu u oruju i municiji. Sledee
noi isti avioni su se vratili i letei veoma nisko bacili su vie paketa sa
orujem i municijom, a naroito sa sanitetskim materijalom, koji nam je bio
veoma potreban. U jednom paketu nali smo uputstvo kako da pripremimo
teren za sputanje aviona, njegovu signalizaciju, obeleavanje itd. I stvarno,
13. marta 1946. pojavila su se tri aviona.
U lanko o engleskom ueu u otimanju Mihailovia u Journal d' Yverdon
dalje pie da su ljudi koji su izali iz aviona bili obueni u engleske oficirske
uniforme i da su se odmah legitimisali pokazujui saveznika dokument a.
Kako su ve bili informisani o tekom zdravstvenom stanju generala
Mihailovia britanski oficir koji se predstavio kao lekar i pukovnik McAuliffe
predloio je da Mihailovia koji je, prema njemu bolovao od tifusa, prebace
odmah u I taliju na leenje. Poto se general Mihailovi saglasio sa
predlogom (. . . ) njega i dva oficira iz njegove pratnje smestili su u jedan avion,
dok su u ostala dva aviona smestili jo osam oficira nastavlja svoje kazivanje
major Markovi dodajui da su se nepunih pet minuta nakon njihovog odlaska
na nebu iznad Rudog pojavile dve eskadrile partizanskih aviona. I z prve su
baene bombe sa bojnim otrovom, a iz druge su padobranima izbaene dobro
naoruane partizanske jedinice sa ve stavljenim gas-maskama.
Pripadnici jedinica generala Mihailovia koji su bili izloeni bojnom otrovu
su brzo likvidirani ali su zato borbu primili svi oni koji nisu bili u zoni dejstva
bojnog otrova. Sa obe strane pale su mnoge rtve, ali kako je partizanima
- 911 -

neobjanjivo brzo stiglo pojaanje motorizovanih jedinica iz Priboja, srpske
snage morale su da se povuku zavrava svoju ispovest major Markovi.
Kako bi se prikrila istina o ovom dogaaju kasnije je izmiljena pria o
navodnom izdajstvu generala Mihailovia od strane komandanta Gorske
kraljeve garde Nikole Kalabia. Kada je nakon rata 1946. Kalabi poeo da se
poverava prijateljima o pravoj istini Mihailovievog hvatanja komunisti su ga
zadavili (pripadnik UDBE Duan D. je izvrio likvidaciju) u bioskopu Odeon u
centru Beograda. Nakon ovog ubistva o komandantu Gorske garde pisano
svedoanstvo ostavio je ameriki pukovnik i ef Americke vojne misije Albert
Sajc (Albert Seitz): Bio je najzanimljivija linost etnikog pokreta. Visok,
vitak, snane grae, lepih crta lica, lako prepoznatljiv. Imao je crnu gustu
bradu, koja mu je savreno pristajala i zelene oi koje su prosto streljale.
Koliko ozbiljno i lino je za erila bilo pitanje Srbije vidi se i iz podataka
da je, nakon konferencije u J alti i susreta sa Brozom u I taliji, otputovao u
Moskvu 9. oktobra 1944. kako bi se, u privatnosti Staljinovog kabineta u
, dodatno osigurao da se nekakva srbijanska monarhija
nikada i ni na koji nain nee vie povratiti u Jugoslaviji. U skladu sa ovim
dogovorom SAD su ve 1945. priznale Brozovu komunistiku vlast i odmah
otpoele da joj pruaju snanu podrku kroz masovno slanje pomoi preko
UNPRA. Od tada su izmeu Broza i amerike administracije otpoeli tajni,
najtajnije mogui, pregovori oko saradnje ne dve drave ve saradnje njihovih
oruanih snaga. Pregovori se nisu vodili postojeim diplomatskim kanalima
ve preko Brozovih ljudi od poverenja Velebita i Konstantina Popovia Koe.
Amerika pregovaraka pozicija zasnivala se na procenama njenih
bezbedonosnih slubi (National Security Council Report 68) prema kojima je
sukob sa Rusijom kojom upravlja, od judeoboljevika nekontrolisani Staljin,
vie nego mogu. S druge strane, Broz je ovom direktnom vojnom saradnjom
eleo minimizirati opasnost od Staljina i osigurati svoje pozicije unutar
zemlje.
Broz je Velebita, decembra 1950, otposlao na gotovo jednogodinju misiju u
Vaington kako bi u direktnim razgovorima sa predstavnicima Pentagona, CI A,
Stejt Departmenta i Bele kue utanaio sve detalje vezane za ameriku vojnu
pomo Jugoslaviji. Tako je Brozov lini izaslanik najvei deo ovih razgovora
vodio u luksuznoj vili Averala Harimana (William Averell Harriman) u kojoj
je uveravao svoje sagovornike da e Jugoslavija uvek biti uz SAD, a protiv
Rusije. Zadovoljan tokom razgovora i Titovim obeanjima predsednik Truman
(Harry S. Truman) je 7. novembra 1951, u skladu sa amerikim federalnim
aktom Mutual Security Act, odluio da se otpone sa slanjem i vojne pomoi
Brozovom reimu u visini od 77 miliona dolara. Meutim, kako su se ovi
pregovori vodili i odvijali kao pregovori o saradnji dve armije Amerikanci su,
na kraju, zahtevali da Broz iz Beograd u Vaington poalje i naelnika
Generaltaba J NA Konstantina Popovia Kou kako bi i on potvrdio spremnost
- 912 -

J ugoslavije na rat protiv Rusije. O Konstantinu Popoviu, sinu najbogatijeg
predratnog trgovca u Beogradu i pripadniku Rive gauche pokreta u Parizu,
Amerikanci su oduvek imali visoko miljenje i neskriveno povrenje.
Popovi je u Vaington stigao sredinom aprila 1952. i posle estonedeljnih
dodatnih pregovaranja i dogovaranja, u pratnji Vladimira Velebita i
jugoslovenskog ambasadora i njegovog starog prijatelja Vladimira Popovia,
utanaio i najsitnije detalji budue saradnje amerike i jugoslovenske vojske.
I z Vaingtona Popovi se uputo na referisanje Brozu ali je pre dolaska u
Beograd svratio u Pariz gde se 10. juna u devet sati ujutru u sveanom salonu
rezidencije amerikog ambasadora sreo i sa komandantom NATO snaga
generalom Dvajtom Ajzenhauerom (Dwight David Eisenhower) i pukovnikom
Vernonom Voltersom (Vernon Walters). U pratnji otpravnika poslova
jugoslovenske ambasade Slavoljuba Petrovia-ere Konstantin Popovi je sa
prvim ovekom Severnoatlantskog saveza ugovorio i saradnju J ugoslavije sa
NATO. Popovi je tom prilikom potvrdio spremnost J ugoslavije da uvek ima
500. 000 aktivnih pripadnika JNA i milion rezervista koji se u roku od 72 asa
mogu odozvati na mobilizacijski poziv. Popovi je, naravno, izrazio i
saglasnost da se, u sluaju sukoba NATO-a sa Rusijom, pripadnici J NA stave
pod komandu Severnoatlantskog saveza. Susret u Parizu je zapravo bila
poslednja i odluujua provera Broza od strane Amerikanaca. Ajzenhauer je
krajem 1952. izabran za predsednika SAD a J ugoslavija je postala centralna
taka amerike evropske strategije, zakljuila je amerika istoriarka i
profesor na Old Dominion univerzitetu u Pensilvaniji Lorejn Lis (Lorraine M.
Lees) u svojoj knjizi Odravanje Tita na povrini (Keeping Tito Afloat). Od
tada pa sve do Brozove smrti Amerikanci su utroili u opremanje J NA,
kolovanje njenih oficira i podizanje vojne industrije preko 350 milijardi
dolara.
ta su Broz i njegova komunistika Jugoslavija znaali za SAD moe se, ako
ni iz ega drugoga, zakljuiti i iz izjave amerikog dravnog sekretara Dona
Fostera Dalsa koji je, nakon to se sa Brozom 1954. sreo na Brionima, izjavio:
Moj najsreniji dan u ivotu je bio dan kada sam upoznao marala Tita. Dals
je ovo izjavio pred novinarima najveih svetskih medija, a iste godine u
enevi je odbio da se rukuje sa u Enlajem (), prvim premijerom
komunistike Kine. Dals je, inae, bio jedan od najveih antikomunista na
amerikoj politikoj sceni i to jo od Pariske mirovne konferencije 1918. na
kojoj je, po odluci predsednika Vudro Vilsona, uestvovao kao specijalni
savetnik amerike delegacije.
Ako se danas pogledaju ustavi komunistike Jugoslavije od 1946, 1953,
1963. i posebno ustav iz 1974. jasno je da su u njih ugraivani i principi
navedeni jo 1943. godine u dokumentu The Basis of Policy for Yugoslavia.
Navedimo samo jo i to da je Ustavom iz 1974. godine J osip Broz postao deo
samog Ustava i to tako to je proglaen za doivotnog predsednika J ugoslavije.
- 913 -

Dobro, to je bilo davno, ali da li je mogue da se niko od vas ovde nije
zapitao zato je unitena SFRJ, drava osniva OUN i potpisnica Helsinkog
akta. Zato se sada rasparava ve poniena i devastirana Srbija. Kome je to
potrebno i kakvi interesi stoje iza svega toga? Da li je mogue da su tako
vane, opasne i teke stvari ponovo povezane sa neim tako banalnim kao to
je affaire amour? Ima li injenica da je nekadanji dravni sekretar SAD
Medlin Olbrajt (Marie J ana Korbelov, pravo ime), Jevrejka roena u Pragu
15. maja 1937. svoju prvu neuzvraenu deiju ljubav doivela u Beogradu
1946. godine gde joj je otac J osif Korber sluio kao diplomata (1937.-1939. i
1945.-1946.)? Ne, naravno da nema kao to ni elja Hrvata i Slovenaca da
imaju svoju dravu nema veze sa raspadom SFRJ i unitavanjem Srbije.
Raspad jedne suverene i nezavisne drave SFRJ je javno ve 1992. prvi
podrao papa J ovan Pavle II. Meutim, nije, kao to mnogi misle, Pavle II to
uinio iz nekog linog hira ili u okviru neke aktuelne vatikanske politike.
Politiku Sedes apostolica (Vatikan) po pitanju Balkana utvrdio je jo Papa Pije
I I koji je 1463. godine na papiru nacrtao poeljan i mogu plan podele
Balkana. Po njemu, Beu pripadaju Peloponez, Atika i Epir, a Maarskoj -
Srbija, Bosna, Vlaka i Bugarska. Za Domnus Apostolicus (papa) Srbija nikada
nije bila namenjena Srbima. Poznato je kontinuirano zalaganje Pija I I i papske
kurije da se Srbi iz Bosne i Hercegovine priblie Maarskoj i veu za nju.
Kurija je tada, kao i pola milenijuma kasnije, bila protivna stvaranju bilo
kakve srpske drave u Bosni. ak i dok su Srbi u Bosni predvoeni svojim
kraljem Stevanom Tomaevi em i hercegom Stepanom vodili ogorene borbe
protiv Turaka kurija je, preko Mletaka, ureivala da ih sa lea, a kako
drugaije, napada hrvatski ban Pavle Sperani. Kada su u martu 1463. Turci
pokrenuli najveu, do tada, kampanju protiv Srba u Bosni kralj Stevan i svi
srpski velikai raunali su na od ranije obeanu pomo od pape, Mletaka i
Maara. No, pomoi nije bilo niotkuda dok su se, istina, Maari oglasili
uslovljavajui je srpskim pristankom da se Bosna smatra za podruje ugarske
krune, a bosanski kralj za maarskog vazala. Turci su bili odluni, da, kao u
Vizantiji i Srbiji, raiste sa Srbima u Bosni pa je tako sultan lino poveo
vojsku i krenuo preko Skoplja i Kosova na Bosnu.
Prvi upad Turaka na srpske zemlje u Bosni dogodio se u oblasti hercega
Stepana i brae Pavlovia, vojvode Petra i brata mu Nikole. Potom je
postradao Tvrtko Kovaevi-Dinii, gospodar srednjeg Podrinja, nakon ega
se udovica kralja Tomaa spasla odlazei kod herceg Stepana i sina mu
Vladislava u zapadnu Hercegovinu. Tursko napredovnje i srpske poraze budno
su pratili, ne inei nita, u Rimu, Venecij, Beu i Peti. S slomom srpske
vlastele u Bosni 1463. nestala je de facto jo jedna srpska drava, a Vatikan,
Venecija, Be i Peta su uinili sve to je bilo u njihovoj moi da se njena
prolost, njeni junaci i herojske bitke zaborave to pre.
Kad govorimo o raspadu SFRJ i ponovnom stvaranju Nezavisne drave
- 914 -

Hrvatske podsetite se i napisa italijanskog Il Tempa od 11. avgusta 1945. o
dogovoru izmeu biveg predsednika jugosl ovenske vlade dr Milana
Stojadinovia (poznat, pored svega, i po tome to je deo svog obrazovanja
stekao u Minhenu i Berlinu i to je radio u francuskom ministarstvu finansija)
i poglavnika ustake NDH Ante Pavelia: Iz Buenos Ajresa stigla je vest o
izmirenju Stojadinovia i Pavelia, dvojice ljutih neprijatelja pre i posle
Drugog svetskog rata. Stojadinovi i Paveli, u prisustvu najbliih saradnika,
obavezali su se da priznaju budue samoopredeljenje hrvatskog i srpskog
naroda kada bude sruena Titova J ugoslavija, te e zajedniki raditi na
stvaranju nezavisne drave Srbije i nezavisne drave Hrvatske.
Stojadinovi je uskoro dao i intervju za ustaki asopis Izbor koji je ureivao
Josip Subai: Ono to ja traim za srpski narod ne mogu a da ne priznam i
hrvatskom narodu. To stanovite zastupao je i moj veliki uitelj Nikola Pai
jo za vreme Prvog svetskog rata, kada se prvi put povela re o stvaranju
zajednike drave Srbije i Hrvatske. Uostalom, ideja o stvaranju Jugoslavije
nije ponikla kod nas u Srbiji ve je dola kao import iz vaih hrvatskih
krajeva. Bila je greka to onda nije Hrvatima dato ono to im, po mom
miljenju, sada treba dati. . . Budua hrvatska dravna granica bi se pokrivala
sa granicama sadanje Republike Hrvatske. Bosnu emo podeliti po pola, i to
tako da granica ide rekama Bosnom i Neretvom. Zatim: nama Sarajevo a vama
Banjaluka. Dodue, zapadna Bosna je u veini Srpska, ali mi emo uiniti taj
ustupak u interesu mira. Zato emo od Hrvata traiti protivuslugu - da nam
vrate Duborvnik.
Oigledno je da ovakvo promiljanje o Balkanu i Srbima nije strano mnogima
pa tako protiv bombardovanja i totalne devastacije Srbije nije bio ni Savet
bezbednosti OUN. Okupacija KiM i sprovoenje tzv. tranzicije u ostatku
Srbije nisu, budimo poteni, nita drugo do komadanje Srbije. Pri tome,
egzekutori ove kanibalistike politike su niko drugi do MMF, Svetska banka,
Evropska unija, OUN i naravno NATO. Svim Srbima koji su se, na bilo koji
nain, suprotstavili snagama njihovog Novog svetskog poretka danas se sudi u
Hagu, pred Tribunalom koji je osnovao Savet bezbednosti OUN kao svoje
pomono telo. Zamislite, to nije sud, to je samo pomono telo pomonog tela.
E, kad to znate onda vas manje moe iznenaditi pitanje koje je sudija ovog
suda Bakone Moloto (Bacone Moloto) uputio Lazaru Macuri, svedoku odbrane
Milana Martia: Zato Srbi nisu napustili Hrvatsku kada ih Hrvati ve nisu
eleli. Oni u Tribunalu pojma nemaju kome i zato sude! Oni koji su osnovali
Tribunal to dobro znaju.
Malo je poznato da je Srbija jedini evropski prostor koji je sam sebi
dovoljan. Prema vodeem svetskom asopisu za naftu i gas Oil&Gas Journal u
Srbiji naftne rezerve iznose najmanje 78 miliona tona, a na Kosovu i Metohiji
rezerve uglja su preko 14 milijardi tona. ta vie, Kosovo i Metohija su jedno
od tri najznaajnija svetska nalazita stratekih metala - selena i vanadijuma, a
- 915 -

u Boru postoje znaajne rezerve stratekog metala germanijuma; bez ovih
metala nema kosmikih programa! Vojvodina, umadija i KiM imaju obradivih
povrina dovoljno da hrane vie desetina miliona ljudi, a malo je na svetu
mesta sa takvim potencijalima kvalitetne pitke vode.
Onima kojima jo uvek nije jasan znaaj pitke vode moda moe pomoi
izjava osnivaa jevrejske drave David ben Gurion ( - ) koji je jo
1956. godine izjavio: Sa Arapima vodimo rat oko vode i od ishoda te bitke
zavisie naa budunost. Slaui se sa prvim izraelskim premijerom ben
Gurionom jordanski kralj Husein ( ), koji se uvek klonio
oruanih sukoba, je 35 godina kasnije rekao: Voda je jedini razlog zbog koga
e Jordan ui u rat. Da su ova dva istaknuta bliskoistona lidera u pravu kada
govore o znaaju vode potvrdio je Henri Kisinder, bivi ameriki dravni
sekretar i lan najuticajnijih meunarodnih lobija i organizacija, konstatujui
da vie nije tajna da e se budui ratni sukobi voditi prvenstveno zbog
kontrole vodenih resursa.
Poetkom XXI veka pitka voda je postala, nema sumnje, najznaajnija
strateka sirovina na svetu, pa zato i neudi da su Ujedinjene nacije proglasile
22. mart za Svetski dan voda. I ako je 71% Zemlje pokriveno vodom na pitku
vodu otpada manje od 3%, ali je i od te koliine samo 20% pogodno da se
koristi za ljudske potrebe. Procene strunjaka ukazuju da ve danas oko 1,1
milijardi ljudi nema pristup pijaoj vodi, a da 2, 6 milijardi nema obezbeene
elementarne sanitarne uslove. est hiljada dece mlae od pet godina svakog
dana umre od bolesti prouzrokovanih zagaenom vodom, a situacija se
dramatino pogorava pa UN predviaju da e 2025. godine 2/3 oveanstva
biti suoeno sa ozbiljnim nedostacima pitke vode. Za normalan ivot svakom
oveku je godinje potrebno oko 7 kubika pijae vode, odnosno 20 litara
dnevno za pie i linu higijenu. Sve ispod ovog minimuma ima posledice po
kvalitet ljudskog ivota, a sve ispod 10 litara direktno se odraava na ljudsko
zdravlje s obzirom na injenicu da se ljudsko telo sastoji od 55% do 78% vode.
Vano je znati da sa gubitkom samo 2% tenosti ovek postaje edan, sa
gubitkom 5% tenosti dolazi u stanje dehidratacije krv mu postaje gua i
ukupna aktivnost mu se smanjuje za 35-40%, a sa gubitkom 11% tenosti
zapada u stanje dezorjentacije, halucinacije i, na kraju, stanje oka. Kod
oveka smrt nastupa nakon to izgubi 15-20% svoje vodene mase a to se,
zavisno od spoljne temparature, dogaa u najvie 3 do 7 dana.
Prema podacima UN 17 razvijenih svetskih drava je 2008. godine troilo
vie pijae vode od postojeih prirodno obnovljivih resursa to ih kandiduje za
stalne uvoznik H
2
O. Svetski eksperi angaovani od strane UN su sainili jednu
od do sada najobimnijih studija o koliinama pitke vode koje svet ima na
raspolaganju. I zvetaj je vie od godinu dana bio u bunkeru a onda je dospeo
do novinara BBC-a koji su ga objavili. I zvetaj poinje konstatacijom da je
voda, na poetku XXI veka, najvanija strateka sirovina bez koje, za razliku
- 916 -

od svih drugih, nema ivota. I ako je izvetaj vie nego obiman najvanija je
njegova poslednja reenica: Postoji mogunost da, ukoliko se ne preduzmu
hitne mere, do 2050. godine ak sedam milijardi ljudi bude suoeno sa
nedostatkom pijae vode.
O nagovetajima budue velike svetske krize prouzrokovane nedostatkom
pitke vode raspravljano je i na uticajnom Inter Action Council (okuplja gotovo
sve bive svetske pretsednike i premijere najuticajnijih drava). Zakljuujui
da e evidentni manjak pitke vode uskoro poeti da utie na politiku
stabilnost i ekonomski razvoj mnogih drava predsednik InterAction Council -a
i bivi kanadski premijer an Kretjen (J ean Chrtien) pozvao je Savet
bezbednosti UN da prihvati injenicu da je pitka voda prvorazedni sigurnosni
problem sa kojim se ve sada suoava globalna zajednica. Pojanjavajui stav
InterAction Council-a biva premijerka norveke Gro Harlem Bruntland (Gro
Harlem Brundtland) je konstatovala kako se sa zdravstvenim problemima
stanovnitva direktno uzrokovanih zbog manjka pitke vode ve suoavaju
Subsaharska Afrika i Zapadna Azija, a da e najkasnije do 2030. jo gora
situacija biti u I ndiji i Kini gde je ve sada 2/3 gradova suoeno sa nestaicom
vode. Upravo zbog manjka vode Indija i Kina se ve decenijama spore oko
vodenog toka reke Bramapture, a Turska i Izrael vode itav ekonomski rat oko
cene vode za navodnjavanje. Podravajui zahtev da se Savet bezbednosti to
pre odredi po pitanju pitke vode Zafar Adil (Zafar Adeel), direktor kanadskog
I nstituta za vodu, naglaava kako svakog dana u svetu umre vie dece i ljudi
od bolesti uzrokovanih nedostatkom pitke vode nego to strada u svim
ratovima koji se vode na svim stranama sveta.
E sad, ako to govore stranci, strunjaci, eksperti iz te oblasti postavlja se
pitanje: Kako je mogue da se preko Agencije Republike Srbije SIEPA (Serbia
I nvestment and Export Promotion Agency) proda 300 najveih i
najkvalitetnijih izvora pitke pijae vode stranim korporacijama!? Prema
postojeem Zakonu o vodama Republike Srbije utvreno je da su vode dobro
od opteg interesa i da su u dravnoj svojini, kao i to da vode i vodno
zemljite u javnoj svojini predstavljaju javno vodno dobro, koje je
neotuivo (lan 5). I pored vrlo preciznih i izriitih zakonskih odredbi
srpski demokratori su, na zahtev Svetske banke i MMF-a, pristupili
otuivanju najvanijih nacionalnih resursa pitke vode to e u vrlo dogledno
vreme imati katastrofalne posledice po dravu i narod.
Prema podacima UN Srbija se sa 400 izvora nalazi na 47. mestu u svetu po
rezervama zdrave i pitke vode. Od raspoloivih izvora Srbiji je oko 25-30%
potrebno za servisiranje sopstvenih potreba, a sve ostalo moe biti
upotrebljeno kao strateka izvozna sirovina. Prema procenama Svetske banke
za 2009. godinu svetsko trite vode je dostiglo cifru od 800 milijardi dolara i
u godinama koje slede bie, po profitu i svekolikoj tranji, najbre rastue
trite. I pored decidiranih zakonskih propisa i jasnih ekonomskih interesa
- 917 -

drave i zdravstvenih potreba stanovnitva Vlada Srbije preko svoje agencije
SIEPA nemilosrdno strancima predaje najvei i najznaajniji nacionalni resurs
pitku vodu. No, kao da to nije dovoljno pa Vlada Srbije planira i
privatizaciju, pod parolom privatno-javnog partnerstva, javnih komunalnih
preduzea koja se bave poslovima vodosnabdevanja graana. Plan privatizacije
ovih dravnih preduzea osmislio je MMF, a sve e se obaviti uz koordinisane
aktivnosti Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za
obnovu i razvoj. Profesor Graevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i
ekspert za vodno bogatstvo dr Branislav orevi jo u februaru 2006. godine
apelovao je na javnost i politike stranke da se ne prodaju javnih komunalnih
preduzea koja se bave poslovima vodosnabdevanja. Ovaj njegov apel podrale
su i mnoge njegove kolege i drugi nauni radnici ali je i pored toga 26. maja
2011. Vlada Srbije donela naelnu odluku da bi veinu ovih velikih dravnih
preduzea trebalo privatizovati. Ukoliko Vlada svoju naelnu odluku preinai
u strategiju i zakon o komunalnim delatnostima koji bi dozvolio privatizaciju
vodovoda, voda e drastino poskupeti, a mi bismo mogli da zavisimo od
inostranih kompanija kae Branimir Ljumovi, sekretar Udruenja za
komunalnu delatnost Privredne komore Srbije. Slobodno raspolaganje vodom
je pretpostavka ivota i samo zemlje koje u svom vlasnitvu imaju vodu mogu
da se nadaju nekoj budunosti - zakljuuje Ljumovi.
Kao primer sa kakvim problemom moe da se suoi Srbija u bliskoj
budunosti ukoliko Vlada nastavi sa privatizacijomjom izvora vode i prodajom
vodovodne infrastrukturu Ljumovi navodi primer Bolivije, koja je krajem
devedesetih godina XX veka privatnoj kompaniji Aguas del Tunari dala
koncesiju na eksploataciju i snabdevanje stanovintva vodom. Koncesija je
podrazmevala eksploatisanje svih vodnih resursa, komunalnih vodovodnih
sistema, pa ak i kinice koja se prikupi. Sve usluge vezena za koncesiju
dovele su u prve dve godine do 100% poskupljenja svih usluga, a Aquas del
Tunari je ak uveo i taksu na kinicu i bunare to je dovelo do opte pobune
naroda i graanskog rata. Na kraju je bolivijska vlada morala da poniti
koncesiju i ponovo sve vrati u dravno vlasnitvo pri emu je koncesionaru
plaeno obeteenje gotovo desetrostuko vee od vrednosti same koncesije.
Meu najznaajnijim kupcima izvorita pitke vode u Srbiji su Danube Food
Grupe, Coca Cola HBC, Agrokor, Kolinska...). Tako je, primera radi, u
septembru 2008. godine za samo etiri miliona evra drava prodala preduzee
Nova Sloga iz Trstenika, koje u ataru sela Velue kod Trstenika proizvodi
Mivelu, jednu od najkvalitetnijih mineralnih voda kojima Srbija raspolae.
Kupac Mivele je bila poznata i renomirana beogradska prehrambena firma
Frikom koji su srpski demokratori, neto pre toga, prodali poznatom hrvatskom
nacionalisti i jednom od najveih finansijera HDZ-a Ivici Todoriu. Taj isti
Todori slovi u Hrvatskoj za velikog domoljuba i oveka koji je potroio
najvie novca na slavlje kada su Srbi proterani sa svojih vekovnih ognjita u
Lici, Baniji, Kordunu kada je pala Republika Srpska Krajina. Ukupna suma
- 918 -

novca koju je Srbija prihodovala od prodaje svojih izvora pitke vode nije
prela cifru od pedesetak miliona evra to je suma koje su strane kompanije
zaradile ve u prvoj godini prodaje flairane vode 800 miliona litara. Tako
je, primera radi, samo Danube Food Grupe koji posluje u okviru investicionog
fonda Salford prodajom mineralne vode Knjaz Milo 2010. godine ostvario
poslovni prihod od 5,8 milijardi dinara. Inae, pomenute strane kompanije
najvei deo svojih prihoda od prodaje vode ne ostvaruju na srpskom ve
stranom tritu gde se plasira gotovo 85% mineralne vode. Prema podacima
Udruenja proizvoaa mineralnih voda Srbije najvei izvoznici su Danube
Food Grupe i Coca Cola sa svojom brendiranom Rosa vodom. Inae u svetu se
ve danas oko 60% svih izvora pitke vode nalazi u posedu privatnih
korporacija meu kojima su najznaajnije Suez Lyonnaise des Eaux, Vivendi
Universal, Nestl S. A. , The Coca-Cola Company, PepsiCo, Incorporated,
Groupe Danone...
Da li iko moe, iskreno, da poveruje da je bombardovanje Srbije izvedeno s
ciljem pomoi Albancima?! Da li iko ozbiljan misli da je Pentagon angaovao
Brown & Root firmu da im za 37 miliona dolara izgradi na putu izmeu
Kaanika i Uroevca vojnu bazu Bondstil (360.000 m) samo da bi zatitili
Albance?! Ne, odista ne. SAD izvan svoje teritorije imaju preko 730 vojnih
baza ali, vidite, za strateke i taktike potencijale Severnoatlantskog saveza
KiM nema zamenu - Kosmet je vojni pupak Evrope. Amerikanci uvek imaju
potrebu da svoje namere nekako najave, da ih na neki perfidan nain svima
stave do znanja. Tako su i svoju vojnu ispostavu na KiM nazvali po naredniku
James Leroy Bondsteelu koji se, kao lan ete A, drugog bataljona Prve
peadijske divizije SAD, proslavio ubijanjem Vijetnacama. Ko e se, ako ne
neki novi Leroy, proslaviti ubijanjem Srba? Amerikanci ne kriju da im je cilj
oslobaanje Srbije od Srba! Njima treba Srbija ali ne i Srbi!
Za Amerikance je Kosmet neostvareni san jo od 1945. kada je general Dvajt
Ajzenhauer (Dwight David Eisenhower, general amerike armije i 33.
predsednik SAD), u strahu od Staljina, propustio priliku da ga okupira i od
njega naini njihovu evropsku tvravu. Oekujui Amerikance, a uvek ih je
oekivao, Broz je zabranio da se 250.000 Srba koje su Nemci i iptari prognali
sa KiM vrate svojim domovima. ta vie, svom prijatelju Enver Hodi (Enver
Hoxha) je ponudio da KiM pripoji Albaniji samo da ue u sastav FNRJ,
odnosno nekakve Balkanske federacije koju je osmislio sa Bugarinom Todorom
ivkovom ( ). Srpsko rukovodstvo na elu sa Blagojem
Nekoviem se pobunilo protiv ovakve Brozove kombinatorike, a i lukavi
Hoda je zakljuio da mu je bolje da bude prvi u selu nego poslednji u gradu
pa je odustao od svega. Tako je Broz besan zbog amerikog kompromisa sa
Staljinom, Enverovog hou-neu i srpskog inata njemu maralu, smenio
Blagoja Nekovia i odmah ekshumirao posmrtne ostatke Dimitrija Tucovia u
Lazarevcu i sahranio ga na sred trga Slavija. Deluje nestvarno, u najmanju
ruku bizarno ali je, ta god ko mislio, istinito. Brozova kabala e tako
- 919 -

primorati Srbe da idu u krug oko ovog leviara, intimusa Roze Luksemburg
(Ra Luksemburg) i Vladimira Uljanova, oveka koji je srpsko oslobaanje
Kosova i Metohije nazvao okupatorskim inom. Vredno je pomena i to da je
Tucoviev roeni brat Vladimir uestvovao maja 1903. u ubistvu srpskog
kralja i kraljice, a da je uz Brozovu podrku 1943. uao u priireni sastav
AVNOJ -a da bi nakon 1945. uivao Brozovu penziju.
Da bi se lake shvatio ovaj in Josipa Broza u odnosu na posmrtne ostatke
Dimitrija Tucovia podsetimo se na rei beogradskog rimokatolikog
nadbiskupa Franca Perka koje je, prema pisanju Informativne katolike
agencije Zagreb, izrekao 14. oktobra 1995. u Postojni, na Drugom skupu
biskupijanskih Karitasa za oblast zemalja Alpe-Jadran sledee:
U doba osloboenja od Turaka u XIX stoleu Srbi su vodili mnogo ratova sa
silnim okrutnostima. Povjesniari kao to je Dimitrije Tucovi biljee kako su
sami srpski ustanici mrcvarili ljeeve svojih poginulih boraca, rezali im ui i
noseve, i zatim ih pokazivali europskim novinarima kao primer turske
okrutnosti. Stoga je doista potrebno oprezno primati tvrdnje koje odonud idu
u svijet o stranim pokoljima i okrutnostima kako u ovom ratu, tako i u
prolom, npr. kad je rije o silno umnoenom broju rtava u konclogoru
J asenovac.
No, nije sve ni u tome to ste gradei sebi dom zaposeli vardarsko-moravsku
kotlinu kroz koju prolazi geopolitika osovina Zapad - Mala Azija. Bez vas,
bez vae kue na sred puta nema politike drang nacht Osten, nema spajanja
vojnih snaga Zapada sa stratekim poloajem Turske. Ali, kao to rekoh, nije
sve u tim vojnim kalkulacijama, vaim prirodnim bogatstvima i ekonomskim
potencijalima. Ima tu jo neto, a odnosi se na vae kolektivno seanje, na
vau tradiciju, kulturu, na vau politiku i vojnu istoriju. Moda je, ipak, na
kraju, sve u vaem Pravoslavlju! Poslednjih godina sam izuavao vau istoriju
i mogu slobodno da kaem da je smeno govoriti Srbima o parlamentarizmu i
demokratiji. Zapravo, govoriti Srbima o parlamentarizmu i uvaavanju tueg
miljenja je uvredljivo. Vidite, poetak engleskog parlamentarizma se vezuje
za kralja Dona iz dinastije Plantagena koji je 15. juna 1215, na jednoj livadi,
svojim podanicima obeao ovakav nain upravljanja dravom. Papir na koji je
tada stavio svoj peat ali ne i potpis bio je nepismen, se naziva Magna Carta
Libertatum. Naravno, Don to nije uradio zato to je tako neto smatrao
smislenim i dobrim. Ne, na to ga je primoralo plemstvo kome je bilo dosta
njegove samovolje i ulizitva papi Inokentiju III. Plemii su bili zadovoljni ali
ne i Lotario de' Conti di Segni, italijanski bogata koji je sedeo na stolici
svetog Petra pod imenom papa Inokentije III. On e Magna Cartu kralja Dona
kao Lex loci Contractus (zakon koji se primenjuje u zemlji u kojoj je i nastao)
ubrzo proglasiti nitavnom s obzirom da on nije Vox Dei glas Boiji. Tako je
cela ta pria oko poetka engleske demokratije, odnosno parlamentarizma
trajala svega nekoliko meseci.
- 920 -

S druge strane, va - sveti Sava je 1219. od grkog cara
Todora Laskara ( ) i vaseljenskog patrijarha Manojla
Haritopula dobio autekefalnost (nezavisnost) za serbsku crkvu, a sam je
postao njen prvi arhiepiskop. Kao prvi ovek serbske crkve on je 1220.
godine, uoi Spasovdana, u manastiru sazvao veliki sabor srpske
vlastele. Tom prilikom, krunisao je, uz punu saglasnost svih prisutnih, svog
brata Stefana, do tada velikog upana, za kralja. Stefan je istina jo 1217, kada
se oenio venecijanskom princezom Anom iz dudevske porodice Dandolo, bio
krunisan za kralja od strane rimskog pape ali se, im je serbska crkva dobila
autekafalnost, podredio pravoslavnom obredu. Od Spasovdana 1220. serbsko
kraljevstvo je podeljeno na dvanaest eparhija, a ustanovljena kao
arhiepiskopija. Kako bi se izbegle, ili barem smanjile mogue tenzije meu
srpskom vlastelom sveti Sava je predloio osnivanje neke vrste gornjeg doma
unutar tronoene . Dom je osnovan sa ciljem da se ogranii vlast kralja i
da se sve glavne odluke, od interesa za kraljevinu, donose dogovorom. Ovim je
srpska kraljevina postala zapravo parlamentarna monarhja. Srbi imaju,
slobodno se moe rei, svoje lino parlamentarno iskustvo jo od tada.
Vano je napomenuti, kad govorimo o svetom Savi, da je on, u dva navrata,
boravio u J erusalimu (1229.-1230. i 1234.-1235.) i da je posetio sva sveta
mesta u Palestini gde je osnovao tri manastira. Ovo mu je, naravno bilo
mogue, tek nakon to je FridrihdrugiHoentaufen, nemakikralj, car Svetog
rimskog carstva i kralj Sicilije gde je uglavnom i iveo, zapoeo, bez papskog
blagoslova,VI krstakirat 1229. godine. Svestan da orujem nee moi da
osvoji J erusalim fridrih I I je uspeo da diplomatskim putem,
odegipastkogsultanaAl-Kamila ( ) dobije, nadesetgodina, nadzor nad
J erusalimom, VitlejemomiNazaretom, najsvetijimhrianskimmjestima. Do tog
doba Svetom zemljom su vladali muslimani i hrianima je bio zabranjen
pristup pa je Fridrihova diplomatija izrodila ono to je sveti Sava tako dugo
iekivao dasepoklonispasnomivotvornomsvetomgrobuHristaBoga.
Treba znati da je na prvom putovanju u J erusalim, sveti Sava kupio kuu
J ovana Bogoslova u kojoj se nalazi Soba tajne veere odaja u kojoj je
Gospod apostolima oprao noge, a zatim, na poslednjoj veeri, ustanovio
Euharistiju Svetu tajnu priea. U ovoj kui Gospod se posle Vaskrsenja,
javio apostolima... I spod ove sobe, u istoj kui je i Davidov grob. Kuu je
sveti Savakupio od Saracena i tu je sazidao crkvu svetog J ovana.Na tugu svima
crkva i kua su tokom krstakih ratova - porueni.
Sveti Sava se, naravno, molio i u Crkvi Svetog Groba iji su temelji
postavljeni jo 327. po elji . Znao je on da Srbi pored svojih
bogova odavno ve batine i veru u Hrista, da sluaju i potuju njegove
propovedi i klanjaju se njegovim delima.Potom sepokloniouVitlejemu,
svetomSionu, Svetinjinadsvetinjama, Getsimaniji, naGoriJ eleonskoj, uGalileji,
Vitaniji, PostniciGospodnjoj. U elji da obezbedi siguran boravak srpski m
- 921 -

monasima i poklonicima, podigao je konake u urijanskom manastiru Svetog
Krsta nedaleko od J erusalima, potom je na brdu Sion sazidao manastir za
srpske monahe. Svoje putovanje po Svetoj zemlji jenastavio sputajui se na
J ordan, u Vitavaru, gde je sveti J ovan Krstitelj krstio I susa Hrista, pa jepreao
J ordan i otiao do crkve Svetog J ovana Krstitelja. Upovratku, posetio je
manastir Svetog Gerasima i otiao u manastir Svetog Save Osveenog u
J udejskoj pustinji gde je osnovao srpsku monaku koloniju. Na povratku sa
svog puta iz Svete zemlje sveti Sava e u luci Akr kupiti od Latina crkvu
Svetog ora poklanjajui je manastiru u J osafatovoj dolini, na potoku
Kedronu Mar Sabu, kako ga Arapi nazivaju.
Sa ovih svojih putovanja doneo je u Srbiju mnogo svetih relikvija meu
kojima je desna ruka svete Prvomuenice i ravnoapostolne Tekle jedna od
najznaajnijih. Neki od prepisa starih knjiga koje je sveti Sava doneo se i
danas nalaze u Srbiji i odnose se na tajne nastanka hrianstva i njegovog
razvoja. Veoma su znaajni gnostiki rukopisi koji su meu vas Srbe stigli
nakon to se sveti Sava upokojio u bugarskom prestonom gradu 14.
januara 1236. Tada su bugarski car I van Asen ( II) i bugarski
patrijarh J oakim ( I , ) sve njegove spise iz Svete
Zemlje otposlali za Srbiju pod velikom vojnom pratnjom, a svetoga Savu
sahranie u crkvi . I ako su
gnostici bili osuivani od strane Crkve, sveti Sava je prikupio i poneo sa
sobom neke od njihovih uenja koja su vezana za stara egipatska, grka i
istonjaka znanja o religiji i filosofiji, a pre i iznad svega za misterije
oslobaanja od materijalistikih stega ovog sveta koja je promovisalo
Vavilonsko bratstvo.
Zapamtite, vae Svetosavlje je najistiji postojei oblik ispovedanja vere u
Hrista. Nije sluajno to se crkve vaeg svetitelja Save nalaze u Londonu,
Beu i Hanoveru. U srpskoj ikonografiji, koja je jedinstvena u hrianstvu,
geneoloko stablo Nemanjia se uvek prikazuje po uzoru na Hristovo. istota
vae hrianske vere je vekovna i dok je vaeg Svesvetog patrijarha Pavla
roenog na praznik usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja tako e i biti.
Meu svim hrianima sveta samo Srbi imaju krsnu slavu koja je ostatak
njihovog mnogobotva i seanje na njihove nekadanje bogove: Peruna,
Svaroga, Svetovida, Velesa i mnoge druge ali i dan kada su preli u
Pravoslavlje. I , jo neto, va patrijarh Pavle sa titulom Arhiepiskopa Pekog,
Mitropolita Beogradskokarlovakog i Patrijarha srpskog je onaj koga svi Vi
Srbi treba da oslovljavate sa . Va patrijarh je peta po redu
potovana i uvaavana linost u organizmu Vaseljenske crkve.
Nemanjii su Srbima podarili suverenost drave i autokefalnost Crkve, a
srednjovekovna srpska drava je spadala meu politiki i ekonomske
najrazvijenije evropske drave. I zvesno da je srpska drava bila najuticajnija u
ovom delu Evrope za vreme srpskog cara i cara svih Grka, Bugara i Arbanasa -
- 922 -

, ,
. On je na Cveti 1346. osnovao
u Pei srpsku patrijariju i tada je za prvog srpskog patrijarha izabran
arhiepiskop . Tek nakon toga je Duan, polazei od Nomokanona
patrijarha ( ), srpskog obiajnog prava i ve
postojeih pisanih zakonskih odredbi doneo, na stalekom saboru odranom u
Skopju na Vaznesenje Spasovdan 21. maja 1349. (prema originalnim spisima
Zakon je donet 6857, , 21 ), Zakonik
( ).
Zakonik cara Stefana Duana per se najbolje svedoi, na kolikoj je visini
bila kultura Srbije u to doba, kao i koliko je car Stefan Duan nastojao, da
uredi svoju veliku dravu po odreenim pravnim osnovama. Znaaj i domet
a danas moe da se oceni tek kad se
uporedi sa savremenim zakonodavstvom evropskih drava. U tako
komparativnom pregledu jasno je da on zauzima jedno izvanredno mesto, kako
po sadraju, tako isto i po znaenju. Zakonik je izvesno imao samostalan
karakter dravnog zakona, kojim su se ureivale javno pravne prilike carsta.
On je, kako god da se gleda, imao znaaj osnovnog dravnog zakona, kojim su
utvrena opta naela dravnog ureenja. Pored toga, Zakonik je jedno od
najlepih kulturnih dela srpskog srednjeg veka.
Veliki broj lanova Zakona bio je posveen krivinom pravu i ustanovljenju
dravnih sudova koji su bili nadleni da sude sve sporove svetovne vlasti.
Meutim, jedna od glavnih odlika ovog Zakona je ta to je imao znaajne
elemente dananjih ustavnih zakona to ga je i inilo tako posebnim u odnosu
na sve tada postojee vizantijske i druge zakone. Zakon je imao 135 lanova:

- lanovi 1-38. tiu se crkvenih stvari i osoba.
- lanovi 39-62. odnose se na vlastelu i njihove prilike.
- lanovi 63-73. tiu se drugih klasa: inovnika, otroka, meropha, serba.
- lanovi 74-83. odnose se na selo i njegove prilike.
- lanovi 84-117. sadre uglavnom kazneno pravo i procesualno pravo.
- lanovi 118-122. bave se trgovcima i njihovim prilikama.
- lanovi 124-127. ureuju gradske stvari.
- lanovi 129-135. tiu se vojnikih stvari.
U uvodnim napomenama a pie:

, ,
, , , ,
, .
Svoj prvi ustav ponovo osloboena Srbija je dobila 15. februara na Sretenje
- 923 -

Gospodnje 1835. Tada se na livadi kraj crkve Miloa Obrenovia, u dananjem
centru Kragujevca, okupilo oko 2.400 poslanika Velike narodne skuptine da
bi izglasali ovaj najvei pravni akt. Tom prilikom knez Milo, koji je
donoenje ovog ustava najavio jo 1834. na Svetotrifunskom zasedanju, je
rekao: Iz njega ete videti da su optenarodna prava koja e svaki Srbin
uivati, prostrano, i onako opisana i razgranata, kako ji samo oveanstvo
predpisuje. U njima ete nai da je linost svakog Srbina slobodna, i da je
svaki Srbin gospodar od svog imanja. Ustav iji je glavni autor bio Dimitrije
Davidovi imao je 14 glava i 142 lana, a posebnim delom su bila razraena
prava oveka i graanina. U to vreme Turska, Austrija i Britanija nisu imale
ustave niti su o njima razmiljali kao mogue najviim pravnim aktima. Posle
Sretenjskog ustava Srbija donosi jo etiri u istom veku pri emu je onaj iz
1888, koji je svojeruno potpisao kralj Milan Obrenovi, predstavljao
najliberalniji ustav u Evropi. Ali, da nebude zablude, prve ustave Srbija nije
dobila pod dinastijom Obrenovia ve je to bilo jo u XI I I veku -
Zakonopravilo svetog Save iz 1219. godine, a zatim u XI V veku sledi Zakon
blagovjernago cara Stefana, odnosno Duanov zakonik iz 1349. I sada,
zamislite, Vi ste do sada imali desetak ustava, a Velika Britanija i Nemaka ih
jo uvek nemaju. ta vie, kad ste Vi imali dravu i ustav Nemaka i Italija,
kakvim ih danas poznajemo, nisu ni postojale kao drave. O onoj prii ko se
sluio viljukom i noem kada je veliki upan Stefan Nemanja 27. jula 1189. u
Niu doekao Fridriha Barbarosu (Friedrich I Barbarossa), cara Nemake na
njegovom krstakom putu u J erusalim, bolje da i ne govorimo ili, ba i da
kaemo, da je civilizovana Evropa viljuku na svojim dvorovima videla tek
poetkom XVI veka kada je Henri I V (Henri de Bourbon) na nju natakao celu
prepelicu i tako poeo da promovie Fine Manners for Fine Dining. Dok su se
Srbi klanjali i ljubili ruke enama, kod engleskog kralja Henrija VI I I vaio je
Zakon palca (The Rule of Thumb): enu nesmete tuim niim debljim od
palca!
U kontekstu ove prie uputno je podsetiti se i injenice da su Ti tako,
navodno, civilizovani evropljani bili, za nepoverovati, pravi kanibali. Vidite,
engleski kaljevi, a i svekoliko plemstvo, su sve do XI X veka konzumirali, kao
neku vrstu leka, kou, kosti lobanje (kost se mlela u sitan prah) i krv tek
umrlih ili pogubljenih ljudi. Ljudsko salo skinuto sa tih i takvih leeva su
smatrali najefikasnijim lekom za uklanjanje bolova u zglobovima. Modu
mazanja lica ljudskim salom i pelinjim voskom radi dobijanja savreno glatke
koe promovisala je, meu evropskim plemstvom, prva Elizabeta I. Njen lini
lekar Don Banister (John Banister) savetovao joj je, pored ve navedenog, i
da pije prah egipatskih mumija kako bi izleila ir i spreila eventualna
krvarenja. Ono to je zapoela Elizabeta I nastavio je njen naslednik Dejms I
ali je on, na preporuku svog lekara Majerna (Thodore Turquet de Mayerne),
proirio upotrebu delova ljudskog tela kroz neogranieno konzumiranje praha
dobijenog od mumija i sveih ljudskih lobanja. Vrhunac kanibalizma, ipak,
pripada sledeem engleskom kralju arlsu I koji je, prema svedoenju
- 924 -

parlamentarca Samjuela Pepija (Samuel Pepy), secirao sopstevo dete kako bi
doao do novog udesnog eliksira u istoriji kasnije poznatog kao Kings Drops
(Kraljeve kapljice). Te kapljice koristila je, obilato, i kraljica Meri kada je
1698. leala na samrtnoj postelji, a kralj Vilijam I I I (William I I I ) je verovao
da e uz njihovu upotrebu izleiti epilepsiju i doiveti stotu. O kanibalizmu
engleskih i nekih drugih evropskih kraljeva pisao je, podrobno, dr Sag (Dr
Richard Sugg) sa Univerziteta u Durhamu (Durham University) ali on, na
kraju, postavlja i pitanje da li je, kad se sve ima u vidu, ljudima danas jasno
otkuda i zato je toliko razvijena svetska pijaca ljudskim organima i kako je
mogue da samo u Britaniji godinje nestane, bez ikakvog traga i loginog
objanjenja policije, preko 250.000 ljudi.
Srpska kultura je stara, duhovna, religiozna i u mnogome superiorna u
odnosu na onu zapadnoevropsku. Pisana srpska knjievnost u srednjem veku
predstavlja poseban knjievni sistem, i to se tie tipologije, i poetike, i
knjievnih anrova, taj sistem je nastavak i dalje razvijanje staroslovenskog
naslea na svetom slovenskom jeziku staroslovenskom. Nastajala je u
manastirima koji su bili njeni pravi rasadnici, centri pismenosti i obrazovanja;
slovenoserbski jezik je, paralelno sa grkim i latinskim, postao veliki sakralni
i knjievni jezik hrianske Evrope. Stare srpske knjige nisu bile samo
bogougodne ve su bile i lepe, okovane u srebru i zlatu, pisane krupnim itkim
kaligrafski ispisanim slovima i ukraavane ornamentima. Na teritorijama pod
srpskom vlau prevodile su se mnoge grke knjige ali i one iz
zapadnoevropskih kulturnih centara; osim biblijskih tekstova i crkveno-
slubenih knjiga prevoeni su romani i putopisi, apokrifne knjige, hagiografski
spisi, istoriografska i pravna dela i sl. No, prevoene su poune i zabavne
knjige , kao to su uvena Knjiga o Varlaamu i J oasafu, Stefanit i I hnilat,
Fiziolog, legende o Aleksiju Bojem oveku, o svetom oru, pria o mudrom
Akiru i druge pripovetke. Posredstvom ovakve literature Srbi su prihvatali
irok krug evropske kulture, na ovoj lektiri se vaspitavali u hrianskoj
religioznosti i sticali sva tada potrebna znanja iz raznih oblasti.
Ali, svekolika literatura, koju su Srbi koristili sa zvoje obrazovanje nee
nikada odneti prevagu nad njihovim originalnim stvaranjem. Kada budu
obraivali svoje teme oni e, iz stranih spisa, koristiti samo one anrove i onu
poetiku kojima se slavi svetaki kult. Srbi su imali i duboko potovali svoje
obredne vrednosti kao to su: hagiografija, homiletika, himnografija, ili,
prema slovenskim nazivima: itije, pohvala, sluba. injenica da su prva dela
srpske produkcije obraena u kanonskim oblicima obredne knjievnosti i da je
jezik literature obredni, sveti jezik Slovena, odredila je karakter daljeg
srpskog knjievnog stvaranja. To je duhovna literatura, misaona, etika,
istorijski odgovorna i sa uvek prisutnim pitanjem o ovekovoj egzistenciji.
Za svoje i prepise stranih knjiga Srbi su koristili najbolje to se imalo: zlato,
kobalt, pergamentnu hartiju, a rukopis je po okonanju okivan u srebro i zlato
- 925 -

pa i drago kamenje. Zato je razumljivo to su mnoge srpske stare knjige
raznete po Evropi i to ih vie ima sauvanih u evropskim prestonicama nego u
Srbiji. O lepoti i vrednosti srednjevekovnih srpski h rukopisnih knjiga govori,
samo po sebi, i Parisko etvorojevanelje koje se danas nalazi u Bibliothque
nationale de France (Bible chrtienne, catalogue gnral - document 22). U
Remsu, Francuska, se takoe, kao velika sveti nja, uva jedan slovenoserbski
rukopis (l'Evangliaire de Reims manuscrit enlumin d origine ancien-serbe)
jevanelistar (bogoslubena knjiga) na pergamentu iz 1395. godine, iji je
jedan deo napisan irilicom a drugi glagoljicom. Zanimljivost vezana za ovaj
jevanelistar je to su se na njemu, prilikom krunisanja, zaklela dva francuska
kralja, Luj XI I I i Luj XI V. Tekst zakletve u originalu glasi: Ainsi le jourons,
vouons et promettons sur la sainte et vraie Croix et le saint vangile touch
(Tako se zaklinjemo...). Francuzi ovaj jevanelistar zovu Texte du sacre
(Tekst svetosti).
I nteresantno je, svakako vredno pomena, da se jedna od najlepih i
najvrednijih srednjevekovnih fresaka na svetu nalazi ba u vaem Manastiru
Mileeva koji je, u prvoj polovini XI I I veka, podigao niko drugi do Stefan
Vladislav Nemanji. To je pre svega kompozicija Mironosice na Hristovom
grobu u okviru koje je prikazan aneo kako, obuen u beo hiton, sedi na
kamenu i mironosicama rukom pokazuje mesto Hristovog vaskrsnua. E, sad,
vidite, kada je 1963. ostvaren prvi satelitski prenos video signala izmeu
Evrope i Severne Amerike sadrao je, meu prvim kadrovima koji su
predstavljali pozdrav Evropljana prema Amerikancima, sliku anela u belom
hitonu iz Mileeva. Neto kasnije, isti taj signal sa anelom iz Mileeva je bio
poslat i u svemir, kao znak dobre volje i jo boljih namera, prema moguim
vanzemaljskim oblicima ivota. Danas je Va priznat kao
univerzalni simbol svekolikog mira.
O vaem gradu Niu kao mestu gde su se uvale moti i najvanije relikvije
hrianskih muenika pisao je jo tokom I V veka episkop iz Ruana Viktricije
(Sanctus Victricius). U svom delu De laude sanctorum on navodi Ni kao
mesto koje je za hriane znaajno gotovo isto kao Konstantinopolj, Antiohija,
Solun i Rim. Episkop Ruana nadahnuto pie, a bazilika sa martirijumom kod
J agodin-malskog mosta potvruje, kako u Niu ima vie crkava posveenih
razliitim svetiteljima to ovaj grad svrstave u gotovo najvei Ville des
Martyrs (Grad muenika) u hrianskom svetu. Treba znati da je u Rimskom
carstvu samo nekoliko gradova imalo status hodoasnikog centra i da je Ni
bio jedan od njih.
Treba se, u ovom spomnjanju, setiti i Stefana Uroa I V Duana Nemanjia
koji je Bazilci Svetog Petra u Bariju (Concattedrale di S. Pietro Apostolo)
poklonio ikonostas od glamskog srebra (jedinstvena legura od srebra i zlata).
U istom tom Bariju koji su Srbi nazivali Veliki Bar u Crkvi svetog Nikole
(Basilica di San Nicola) gde poivaju moti ovog sveca iznad njegove kripte
- 926 -

visi ikona koju je Crkvi poklonio Stefan Uro III Deanski Nemanji. Krst
svetog Save nalazi se u katedrali u Pjaenci (Duomo di Piacenza), a desnica
Jovana Krstitelja koju je sveti Sava poklonio manastiru ia danas je u
katedrali u Sijeni (Duomo di Siena) pored ikone s likom srpskog patrijarha
Pajsija sina popa Dimitrija. U Crkvi Svetog Krsta (Basilica di Santa Croce) u
Firenci, najveem franjevakom hramu na svetu, pored grobova Mikelanela,
Galileja, Makijavelija, Rosinija... ivi stalna postavka kopija srpski freski.
Oni su duboko svesni injenice da ste vi stari narod, da ste gospoda po
roenju. Znaju oni, i nemojte da imate bilo kakve iluzije po tom pitanju, da je
Sveti Sava prvi srpski univerzitet pokrenuo jo 1198. na Hilandaru, a to je vek
i po pre prakog, krakovskog i bekog i dva veka pre kelnskog univerziteta.
Znaju oni i da se poslednji vizantijski univerzitet nalazio u manastiru Svetog
Jovana Pretee u Carigradu koji je, inae, osnovao srpski kralj Milan. Srbi su,
znaju oni, jedini dravotvoran narod u Jugoistonoj Evropi. Nekima se ove
injenice ne dopadaju - gotovo da ih vreaju pa zato nastoje svim silama da
vam izbriu to kolektivno seanje, da vas intelektualno steriliu. Njima smeta i
injenica da je sveti Sava umro na Bogojavljanje i da je na poslednjoj liturgiji
u bugarskom prestonom gradu Trnovu uputio jednu od najleih i najvanijih
poruka srpskom narodu:
, ,
.
, ,
, .
,
' .
,
.
Sveti Sava je svoju poruku na pergamentu ispisao tinkturom zelene boje koju
je u Aleksandriji dobio od patrijarha Nikole; mastilo iste boje, od tada pa do
dana dananjeg, koriste svi srpski patrijarsi u svojoj korespodenciji.
Oni se sa vama ozbiljno, veoma ozbiljno i intenzivno bave jo s poetka XI X
veka i sada su, po njihovoj proceni, u zavrnoj fazi. Pogledajte, svi ovi vai
sans honte (bestidni) politiari demokratske provinijencije, gastarbeiteri kod
mondijalistikih stratega svetske politike se svim silama trude da uvuku Srbe u
evropske i evroatlantske integracije. Oni su zastupnici i promoteri svih ovih
politikih, pravnih, ekonomskih i socijalni izmiljotina, a sve sa ciljem
zbunjivanja, dezorijentacije, zaglupljivanja i, na kraju, pokoravanja naroda.
Oni, bar je danas jasno, nisu za onu iskrenu slobodu oveka u okviru koje se
moe razvijati inteligencija, dostojanstvo i srea ljudi; interesuju ih samo
individualistike, egoistike i fiktivne slobode o kojima tako lepo govore sve
kole burujskog liberalizma. Sa ve hroninim pomanjkanjem stida, srama i
- 927 -

grie savesti menjaju kolski i zdravstveni sistem, zakone, propise, pravila i
ta sve ne jo sa ciljem da ih usklade sa onima u EU. Da li Vam je iko ikad
rekao sa im su usklaeni ti takozvani evropski zakoni?! ta je njihov mera
vrednosti? Pravo ili pravda? Da li je ovek u Evropi nastao od majmuna ili je
postao majmun kada. . . Darvin je udo! Pa znate li Vi da Bolonjska dekleracija
o usklaivanju obrazovnih programa svih evropskih univerziteta nije nikakav
obavezujui akt i da se ona, takva kakva jeste, ne primenjuje upravo na
najstarijem univerzitetu na svetu (osnovan 1088.) Alma Mater Studiorum koji
se, inae, nalazi u samoj Bolonji. Vai makijavelisti svoje aktivnosti
predstavljaju kao nekakav navodni prioritet, pitanje opstanka ili propasti
srpskog naroda. Cela ta dramaturgija je podignuta na hamletovski nivo - to be,
or not to be. Pravi coup de Thtre.
Pogledajte, da ne poverujete, danas se u Srbiji izdavanjem udebenika bavi
preko dvadeset izdavaa, a meu njima ima i onih iz Hrvatske, Slovenije i
Austrije. Svako moe da napie udbenik za osnovnu i srednju kolu, a na
kolama je da se same opredele od kog autora i izdavaa e da nabavljaju
knjige. Tako se danas istorija srpskog naroda opisuje od estog veka, od
njihovog navodnog doseljavanja na prostore Jugoistone Evrope. Ko su Vam
preci, odakle su doli u Jugoistonu Evropu to je, za autore kolskih
udbenika, nevano! No, nije nevano i oni to znaju ali kao sledbenici Berlin-
Wiener Schule koja ve decenijama, jo od Marije Terezije, deluje u pravcu
afirmacije falsifakata da Srbi nisu autohtoni narod u Podunavlju i Jugoistonoj
Evropi slede tu politiku obmane. Tako, primera radi, u udbeniku za esti
razred osnovne kole iji je autor Rade Mihalji doslovce pie: Nakon
dolaska Slovena na Balkan starosedeoci koji su iveli zajedno i ija su naselja
grupisana u vee skupine nisu slovenizirani. Obiaje, jezik, i druga narodna
obeleja sauvali su Albanci. Deo doseljenih Slovena primio je jezik i obiaje
Albanaca i stopio se s njima!
Da biste shvatili o emu priam, ta je strano u ovom obrazovnom sistemu
koji Vam je nametnut pitajte nekog - bilo kog - srednjokolca ili akademski
obrazovanog ml adia ko je i kojim povodom odrao ovaj govor koji se danas
izuava na svim vojnim akademijama u svetu:
Junaci!
Tano u tri asa neprijatelja treba razbiti vaim silnim juriem, razneti
vaim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, nae prestonice, mora da bude
svetao.
Vojnici! Junaci!
Vrhovna Komanda izbrisala je na puk iz brojnog stanja, na puk je rtvovan
za ast Beograda i Otadbine. Vi nemate dakle da se brinete za ivote vae,
oni vie ne postoje. Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadbinu! iveo Kralj!
iveo Beograd!
- 928 -

Pitajte bilo kog bolonjski profilisanog mladog oveka ko je major Dragutin
Gavrilovi? Pitajte ih zbog ega su 1917. u Kragujevcu ubijena etrdesetorica
Slovaka, pripadnika Austro-Ugarske soldateske. Pitajte ih zato su pola veka
direktori Serbske pravoslavne velike gimnazije karlovake bili Slovaci, a ne
neko drugi? Zato je ova gimnazija, koja ima najstariju biblioteku u Vas Srba,
morala 1918. godine - kada je stvarana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, iz
svog imena da izbaci serbska pravoslavna? Pitajte ih zato su Nemci oktobra
1941. u Kraljevu, po normi od 100:1 i 50:1, streljali 2650 graana, seljaka i
izbeglica u ovoj srpskoj varoici? ta mislite, hoe li neko od tih mladih ljudi
koje pripremaju za Europu, za bolje sutra znati odgovor i na jedno od ovih
pitanja? Nee, a i zato bi?!
Evropa za koju se bolonjci pripremaju nema granica, nacionalnih atributa pa
tako i re patriotizam ima nekako uvredljivu konotaciju. Evropa na poetku
XXI nije nita drugo do jedan sekularizirani, laicistiki kupleraj. Evropska
unija Vam je, ako elite da budete fini, zapravo samo drugo ime za jakobinsku,
marksistiku, liberalistiku, antiklerikalnu, antihransku i ateistiku dravu.
U takvoj Evropi nema mesta za vaeg majora Gavrilovia i vojnike njegovog
puka koji su zarad asti prestonice, izbrisani sa spiska ivih; Slovake koji
odbijaju da pucaju u Srbe; Serbsku pravoslavnu...
Sa svojim (a)moralom i bolonjskom pameu ti vai rag bolognese politiari
i ekonomisti, samo gledaju kroz vas, a ne u vas. Oni vas sluaju, ali vas ne
uju. Klimaju Vam potvrdno glavama, a da ne znaju ni s kim, ni o emu ni
zato razgovaraju. Za njih je neko drugi sve ve odavno odredio, zadao,
opredelio, odmerio.Najstranije od svega je to to su oni ovde, kod Vas, u
Srbiji uspostavali sistem vrednosti po kome niko normalan vie nikome nije
potreban. Niko moralan i prosveen vie nije vaan jer rag bolognese,
oigledno, sa tim i takvim ljudima u Srbiji ne eli da ima nita zajedniko. Bez
njih se moe i mora. E, vidite, za mene je to uasno saznanje da sve to vai
obrazovani, moralni, radni i poteni ljudi znaju, sve to umeju, svi njihovi
talenti i iskustvo - ama ba nikom ne trebaju. Njihova visprenost i blagost due
ostaju dostupni samo najuem krugu prijatelja i poznanika. Njihove ideje,
predloge, sugestije i tekstove rag bolognese ne moe ni da uje, a kamo li da
vidi. Oni nikada nee biti u prilici da objave svoje knjige, izloe slike,
ispraaju prie i izrecituju pesme. Oni nikada ni za ta nee primiti nagrade,
nee im se dozvoliti da stanu na elo neke kulturne, umetnike, obrazovne ili
kakve god ve institucije. Oni nikada nee sesti u poslanike klupe,
prisustvovati sednicama vlade, biti u upravnom odboru nekog preduzea,
nikada se nee studentima obratiti sa katedere, nikada ih niko nee oslovljavati
sa gospodine ambasadore ili ministere... Njima je zabranjeno da se ikada i
ikako pojave u ulozi nekoga ko e moi da govori u ime svog naroda i zemlje
kojoj su bezgranino odani. Ostae bezimeni! Ovde kod Vas u Srbiji, tuno
je ali je izgleda bolonjski da se najbolji polako, ali sigurno povlae pred gorim
i lukavijim, bezobraznijim i bezobzirnijim od sebe. Bolonja kreira i promovie
- 929 -

mediocritas (mediokritete) koji su danas Crme de la Crme vae rag
bolognese!
Da bi bili sigurni u izvesnost onoga to rade vezano za obrazovanje dece i
omladine u Srbiji MMF je vladi Srbije sredinom 2009. ispostavio zahtev za
ukidanjem ak 11. 000 odeljenja po srednjim i osnovnim kolama, odnosno
ukidanje svih onih koji nemaju vie od trideset aka. Ukidanje ovih razreda
pratie i proces otputanja oko desetak hiljada zaposlenih u prosveti. Ovako
formulisan zahtev MMF mogao bi se obrazlagati ovako ili onako ali kada se
ima u vidu da Srbija izdvaja svega 0,3% bruto nacionalnog dohotka za nauku,
3,8% za osnovno i srednje obrazovanje i samo 2 po glavi stanovnika za razvoj
sporta onda se stie jasan utisak o obrazovnom genocidu nad srpskom decom.
O stepenu izdvajanja za kulturu srpskog naroda govori, dovoljno ilustrativno,
podatak da je u Srbiji od 2000-te do 2010-te izdvojeno manje od onoga to je
Rusija uloila samo u renoviranje svoga a. Komparacije radi
napomenimo i da se u Danskoj na obrazovni sistem 2001. godine troilo ak
8,6% bruto nacionalnog dohetka, za nauku 3,7%, a da se za razvoj sporta
izdvajalo 13,06 po glavi stanovnika. Ako neko misli da je Danska bogata pa
joj se s toga moe onda pomenimo samo da je Kipar 2004. godine za
finansiranje svih vidova sporta (takmiarski, rekeativni, kolski, sport osoba
sa invaliditetom. . . . ) izdvajao ak 26, 09 po glavi stanovnika.
J o jedan podatak nedvosmisleno govori o brizi i angaovanosti demokratske
vlasti Srbije u procesu obrazovanja dece u Srbiji: Od 2000.-te do 2009.-te
godine u Srbiji je potroeno vie novca na izgradnju novih i adaptaciju
postojeih zatvora nego na izgradnju novih kola. Rag bolognese zna ta je
budunost, a time i prioritet za srpski narod! Prema reima Damira Joke iz
Uprave za izvravanje zavodskih sankcija, broj osuenika na izdravanju kazni
u zatvorima Srbije, poevi od 2003. pa sve do 2009. godine, svake godine se
poveavao za 1. 000. Tako se za ovih pet godina ukupan broj zatvorenika
poveao za ak 60%. Poetkom 2010. godine, u Srbiji je bilo utamnieno oko
12.000 ljudi, a na izdravanje kazne je ekalo izmeu 5. 700 i 6. 000 osuenika.
Shodno tome, ministarka pravde u Vladi Republike Srbije Sneana Malovi
2009. godine najavljuje ubrzanu izgradnju novih zatvorskih kapaciteta u
Prokuplju, Panevu, Kragujevcu i Kruevcu. Inae, zbog katastrofalnih uslova
i tortura u srpskim zatvoru Evropska eknomska komisija za borbu protiv
torture je kritikovala Srbiju naglaavajui da se samo 2006. godine 411
osuenika iz oaja samopovredilo bodenjem, seenjem i uivanjem usana dok
je 94 ak pokualo samoubistvo. I, tako, s jedne strane se poveava broj
zatvorskih kapaciteta i broj zatvorenika a, s drugem smanjuje broj odeljenja i
aka.
I, tako se u Srbiji pod demokratorskom upravom poveava broj utamnienog
naroda, a smanjuje broj aka. U kolskoj 1995/96. godini kolskim sistemom
je bilo obuhvaeno milion i sto pedeset hiljada uenika, a 2010. bilo ih je za
- 930 -

oko 200.000 manje. Krajem prve decenije XXI veka u Srbiji je bilo 1,2 miliona
ljudi bez osnovne kole, a Srbija je postala jedini evropska drava u kojoj se
broj visokoobrazovanih ljudi smanjuje pa ih je tako poetkom 2010. bilo jedva
oko 6,5%. Koliko je demokratorima odista stalo do obrazovanja srpske dece i
kulturni prosperitet naroda najbolje govore injenice da su ve gotovo punu
deceniju u Beogradu zatvorene Narodna biblioteka, Narodni muzej, Muzej
savremene umetnosti, a da I storijski muzej i Muzej grada Beogrda nemaju
svoje prostorije. U Srbiji se, zapravo, ve vie od jedne decenije - u okviru
projekta rastvorenog drutva - sprovodi program sistematskog ruenja svih
institucija od autoriteta. S obzirom da demokratori koji sprovode taj program
znaju kakva je vanost kulture, prve na njihovom spisku za uruavanje ugleda i
slabljenje bile su upravo institucije kulture: Udruenje knjievnika Srbije,
SANU i Univerzitet i to pod farsinom optubom za ideologiju genocida.
Da nita nije sluajno, da je sve isplanirano i konsekvento izvedeno pokazuje
sluaj Narodne biblioteke Srbije koja ve godinama uskrauje bilo kakvu
mogunost srpskim istraivaima i naunim radnicima da pristupe
jedinstvenim fondovima ove prvorazredne kulturne institucije. Objanjavajui
da je Biblioteka ve godinama zatvorena zbog renoviranja koje, istina, traje
koliko i njena izgradnja, Ugrii poruuje Srbima: I zato, kaem vam: kako
stvari stoje , i dalje za Srbe vai: najbolja sudbina je ne roditi se! I , tako, dok
je Biblioteka zatvorena Ugrii, parama onih za koje je bolje da se i nisu
rodili, putuje po svetu i promovie srpsko izdavatvo od XV do XXI veka.
Kako ove promocije izgledaju moglo je da se vidi na izlobi Mesec kulture
Srbije u Torontu oktobra 2006. Izmeu osamdesetak izloenih knjiga Narodne
biblioteke Srbije nije bilo mesta ni za jedan spis Svetog Save niti za
Miroslavljevo jevanelje. Nije bilo nijedne antologije narodnog stvaralatva
kao nijedne antologije starog ili modernog srpskog pesnitva. Nije bilo ni
Njegoa, Venclovia, Petra Koia, Miloa Crnjanskog, Borislava Pekia,
Slobodana Jovanovia, Miodraga Pavlovia, Gorana Petrovia. . . Ono to su
posetioci u Montrealu mogli da vide prvo to su mogli da vide, u zasebnoj
vitrini, je bila knjiga socijalnog psihologa J ovana Byforda Poricanje i
potiskivanje antisemitizma u izdanju Helsinkog odbora za ljudska prava, a
odmah do nje, luksuzno opremljena i raskono predstavljena, bila je knjiga
Veeras u Emausu koju je, kao autor, potpisao Sreten Ugrii.
Prema aktuelnoj definiciji Projekta meunarodne pismenosti odraslih
(I nternational Adult Literacy Survey - I ALS) pismenost se danas definie kao:
prozna pismenost (razumevanje i korienje informacija dobijenih iz tekstova),
dokumentaciona pismenost (informacije koje se nalaze u razliitim
formularima) i kvantitativna pismenost (razumevanje, na primer, izvetaja o
stanju na raunu u banci, odreivanje poreza, kamata i dr.). Sredinom druge
decenije XXI veka poee da se primenjuje novi obrazac za odreivanje
pismenosti - takozvana nova pismenost koja se prvenstveno odnosi na stepen
informatikog opismenjavanja. Tu prednjai razvoj onoga to se naziva Mass
- 931 -

self-communication (MSC), odnosno Masovna individualna komunikacija.
Tehniki gledano, MSC je Internet, ali isto tako i svi drugi vidovi
elektronskog masovnog komuniciranja i upotrebe kompjuterskih softvera bez
koga je ve sada nemogue obavljati vie od 60% poslova u razvijenim
svetskim privredama. Kako se u Srbiji ovom vidu obrazovanja ne pridaje
potreban znaaj jasno je da e broj nepismenih u Srbiji uskoro biti
katastrofalan. Demokratska vlast je u Srbiji od nepismenosti nainila deo
opteg folklora u vezi s im je nemaki Deutsche Welle emitovao intervju sa
Slavicom Maksi, nauni savetnik Instituta za pedagoka istraivanja, u kome
ona kae: Unazad, nekih dvadesetak godina, znai vrlo direktno povezano sa
krizom i raznoraznim loim dogaanjima u naem drutvu, dolo je do
znaajnog pada u vrednovanju kole. A u skladu s tim i ta je ono to deca
ponesu iz kole i ime vladaju. Slinog je miljenja i Gojko Boovi, direktor
izdavake kue Arhipelag koji kae: To govori o jednoj vrsti nedovoljne
razvijenosti i dravne uprave, i nedovoljne zaniteresovanosti razliitih
dravnih struktura za konkretna ivotna pitanja ljudi.
J o jednom aspektu ivota u Srbiji Rag bolognese posveuje posebnu
panju: Zdravstvu! Srbija je danas zemlja na poslednjem mestu u Evropi, ako
izuzmemo Albaniju, po izdvajanjima za zdravstvenu zatitu svog stanovnitva.
Nakon ukidanja stomatoloke zatite nastavilo se sa smanjivanjem izdvajanja
za zdravstvo tako da se danas na ovaj segment javne potronje odvaja svega
186 po glavi stanovnika, odnosno 5,2% bruto nacionalnog dohotka. Opet,
komparacije radi navedimo da se u Nemakoj troi 11, 1% bruto nacionalnog
dohotka na zdravstvo, u Holandiji 9,8%, Francuskoj 10.1%, Holandiji 9,8%...
U Srbiji prosena plata doktora iznosi oko 480, u Hrvatskoj oko 1100,
Sloveniji 1800... U intervju koji je jo 2003. dao za Glas javnosti dr Zorana
Milievi, sekretar Etikog komiteta Srpskog lekarskog drutva, kae: Jedini
konsenzus koji su DS i DSS postigli po dolasku na vlast je to da se zdravstvo
pusti niz vodu! Za ovakvo stanje u zdravstvu vladu smatra odgovornom i dr
Milan Dimitrijevi, bivi sekretar za zdravstvo Beograda, koji kae da nije
uinjeno nita od obeavanih i neophodnih reformi u zdravstvu to je nita
drugo do primer klasine neodgovornosti vl ade. On, kao noramlnu posledicu
toga, navodi injenicu da se narod kontinuirano buni protiv loih zdravstvenih
usluga i celokupnog zdravstvenog sistema koji je evidentno doveden u stanje
opteg kolapsa to i objanjava injenicu da je 2009. godine u Srbiji bilo oko
750. 000 neosiguranih graana.
Da kontinuirano i sistematsko zapostavljanje zdravlja graana u Srbiji
nije sluajno ve, naprotiv, dobro osmiljena pljaka govori se u radnim
dokumentima Centra za globalna istraivanja i razvoj (CGI R) iz 2006. godine.
Prema ovim dokumentima, slaba organizacija rada zdravstvene slube je glavni
uzrok korupcije u zdravstvu i degradaciji svekolikog zdravstvenog sistema.
Ove zakljuke CGIR-a je potvrdio i Roze Akerman (Rose Ackerman), profesor
na univerzitetu Yale, naglaavajui da je rairena drutvena korupcija
- 932 -

jednostavno posledica nefunkcionalne drave. Svetska banka je u svom
izvetaju od 17. juna 2007. godinu jasno istakla da je Srbija etvrta zemlja u
svetu po stepenu korupcije u zdravstvu. Ovo je potvreno i u izvetaju
Diskriminacija i korupcija sistemske greke u srpskom zdravstvu, iji su
autori 2009. bili profesori Hubert (J oo Hubrecht) i Najman (Boris Neumann).
Da kontinuirano i sistematsko zapostavljanje zdravlja graana u Srbiji nije
naivno i bezazleno govori izvetaj Nacionalne komisije za mentalno zdravlje
Ministarstva zdravlja Republike Srbije od 19. januara 2007: Mentalno
zdravlje je i dalje esto posmatrano kao niski prioritet od strane vlade... u
mnogim oblastima mentalnog zdravlja resursi su neadekvatni... i dalje je
dominantna kultura zanemarivanja ljudi sa mentalnim bolestima.... ta sve
ovo znai pojanjava psihijatar profesor dr Jovan Mari: Mentalno zdravlje
Srba danas obeleava najmanje est psihopatolokih fenomena povezanih sa
est karakternih osobina koje Srbi kao narod ispoljavaju. Sve je ovo poslednje
decenije eskaliralo u pravu, klasinu psihopatologiju: Ti psihopatoloki
fenomeni su: depresija, strah, incipijentna sumanutost, naznaeni izofreni
rascep, izraeni poremeaj moralnosti i pasivnost (apatija) gotovo do stepena
psihotinosti. U psihopatoloke fenomene dr Mari ubraja i izraeni
poremeaj moralnosti: on naglaava da je Srbija na poetku XXI, prema nekim
istraivanjima, najkorumpiranija zemlja u Evropi, a etvrta u svetu. Rastoilo
se moralno tkivo srpskog naroda. Na pozornicu ivota isplivali su moralni
nedovri, isplivao je moralni talog zakljuuje profesor Mari.
Vidite, danas ta vaa Rag bolognese politika elita, biriokratizovana i od
due otuena briselska birokratija Vam, svako na svoj nain, imputiraju da ste
Vi i niko drugi krivi za raspad J ugoslavije, za agresiju na Hrvatsku, Bosnu i
Hercegovinu pa i napad na same sebe Kosovo i Metohiju. Vai lakeji beei
od poraza sopstvenog naroda ponavljaju kao papagaji da oni nemaju nita sa
Srbijom iz vremena Nedia, Tita i Miloevia, da su oni pripadnici nekakve
druge Srbije? Koje druge? Europejske Srbije! Pa kada, recite mi molim Vas,
kada to Srbija nije bila Evropska drava?! Termin Balkan je prvi put 1808.
upotrebio nemaki profesor Johan Zun (Johan August Zeune) ali ne kao
geografski pojam ve kao politiku odrednicu za pravoslavne zemlje. Pa na te
ljude, te apatride je nemogue primeniti ni ono Hristovo: Oprosti im Boe jer
ne znaju ta rade. Ko im je dao jezik, obrazovanje, znanje i imanje, hleb
nasuni.... Ti satrapi su sa moralom na Ti pa valjda zato sebi i daju za pravo
da se javno, u ime naroda koga su se odrekli i kome vie ne pripadaju,
izvinjavaju za sve zata su taj napaeni, poraeni i osramoeni narod
belosvetski kreatori tuge i bede optuili. Ostalo im je, ini se, jo samo da
sprovedu denacifikaciju srpskog naroda.
Za razliku od tih vaih marionnettea Aribald Rajs, uveni vajcarski doktor
i najpoznatiji svetski kriminolog, je o Srbiji i srpskom narodu drugaije
promiljao. Kada je na Kajmakalanu (pravi naziv je kota 2525), gde su se
- 933 -

vodile najee borbe na Solunskom frontu 1918, video nasmejanog srpskog
vojnika upitao ga je zato se smei dok smrti gleda u lice, a ovaj je odgovorio:
Za Srbiju brate, za Srbiju bre. I stog tog dana Rajs je video njegovo beivotno
telo sa nasmejanim oima koje gledaju negde daleko: Tamo daleko, daleko od
mora, tamo je selo moje, tamo je... I tada je vajcarski doktor i profesor na
univerzitetu u Lozani odluio: kada je 1929. godine preminuo sarhranjen je na
Topiderskom groblju u Beogradu, a urna sa njegovim srcem je poloena u
spomen crkvicu koja se nalazi na Kajmakalanu, najviem vrhu (2. 525 metar
nadmorske visine) planine Nide. Slava mu.
Srbi nisu, kao to bi to neko mogao pomisliti, iskazivali svoje potovanje
samo prema prijateljima. Podjednako potovanje su iskazivali i prema svojim
neprijateljima, a to se najbolje moglo videti jo tokom Prvog svetskog rata ali
i odmah po njegovom okonanju. Iz sukoba u kojima su izlazili kao pobednici
Srbi su pristupali, uz sve dune poasti, sahranjivanju poginulih nemakih
vojnika. Ovo je posebno bilo uoljivo nakon proboja Solunskog fronta kada je,
u nastupajuem oslobodilakom prodoru srpske vojske, mnogo nemakih
vojnika poginulo. Tada su Srbi, po mnogim varoicama Srbije, pristupili
podizanju nemakih vojnikih grobalja kako bi dostojno sahranili svoje
protivnike. Tako je, na primer, u Kraljevu na Ratarskom imanju podignuto
Nemako groblje na kome je tridesetih godina sagraena ak i rimokatolika
kapela. U znak zahvalnosti srpskom narodu ali i Srpskoj crkvi za ovokao
visoko humano postupanje prema posmrtnim ostacima nemakih vojnika u
Nemakoj se ne retko sa posebnim potovanjem govorilo o srpskoj vojnikoj
tradiciji i moralu i etici srpskog hrianstva, a kancelar Adolf Hitler je 1935.
godine odlikovao vladiku Nikolaja Velimirovia (Verdienstorden vom
Deutschen Adler) za sve to je uinjeno na podizanju i odravanju nemakih
vojnih grobalja irom Srbije, a naroito zbog renoviranja onog u Bitolju -
Deutsches Grabdenkmal.
Za Srbe je smrt sastavni deo ivota i zato i svoje i tue sahranjuju uz puno
potovanje onoga ko se uputio u nebeski veni ivot. Ali kada se njihovim
obiajima pripremanja panaije, boce vina i boce pomeanog vina i ulja
ispreio komunizam, a potom i demokratija to-ta se izmenilo. A to ta se
izmenilo, ta vie nije isto i mogue nikada vie isto biti nee moe se videti
ba na primeru spomen ostataka dr Aribalda Rajsa. Srpska je bruka, stid i
sramota ono to se dogodilo na Kajmakalu gde je neko, ko god, iz specijalno
uraene urne izvadio Rajsovo srce i odneo ga u nepoznato. Na tom istom
Kajmakalanu tokom 2009. spomeniki kompleks je bio izloen vandalizmu
kada je neko izmeu kapele i spomen-kosturnice, pobio betonsku plou na
kojoj je ispisano: .
-
, . I ne samo to, u podnoju Kajmakalana ima
jo 44 manja srpska vojnika groblja, a povodom obeleavanja 91. godinjice
proboja Solunskog fronta jeromonah Naum je sainio pismeni izvetaj: Sva
- 934 -

groblja, osim groblja u Bitolju, su u veoma alosnom stanju. Teko su
pristupana, bez putnog prilaza. . . Mali je broj spomenika na kojima se jasno
mogu proitati podaci o poginulom ratniku. . . Stanje je toliko teko da tee ne
moe biti. Ono je odraz naeg odnosa prema sopstvenoj svetloj prolosti.
Poetkom 2010. godine jeromonah Naum je Eparhiji rako-prizrenskoj i
nadlenim dravnim institucijama uputio izvetaj u kome, izmeu ostalog,
stoji: Makedonci su potpuno uruili srpske vojne memorijale i groblja, ali i
sruili sve stare srpske crkve.
U jednom dokumentu Srpske akademije nauka koji je dostavljen i nadlenim
dravnim organima stoji da je spomen-kosturnica za 302 srpska vojnika i dva
generala iz Prvog svetskog rata u Valoni razorena i prekrivena ljudskim
izmetom. Tragova srpskih vojnih kosturnica u Skadru, Kori, Drau, Valoni,
Leu i Kavaji nema, iako su tu bili sahranjeni boraci iz balkanskih i oba
svetska rata. Nema ni tragova zajednike grobnice stradalih izmeu januara i
marta 1916. godine u Arti i selu Narta, kao i u selu Burela...
Srpska ratna grobalja najvie imaju Austrija 83, I talija 64, Maarska 46
i Nemaka 41. A zatim Makedonija 34, Hrvatska 31, Francuska 26,
Rumunija 22 i Albanija 16. A najmanje ih je u Belgiji, Belorusiji i Crnoj
Gori po 1. Na afrikom tlu imamo 26 srpskih vojnih memorijala. I to u
Egiptu, Tunisu i Aliru. U Okeaniji 3 i u Kanadi 2. Prema Zakonu o
ministarstvima Vlade Republike Srbije za groblja i spomen-obeleja u zemlji i
inostranstvu zadueno je Ministarstvo rada i socijalne politike, odnosno
njegov sektor za borako-invalidsku zatitu.
Na elu ovog ministarstva se od 2008. godine nalazi gospodin Rasim Ljaji,
sarajevski student i lekar opte prakse po struci. Od 1989. do 2000. gospodin
Ljaji je radio kao novinar za brojne dnevne i periodine listove na prostoru
bive SFRJ . I mao redovnu kolumnu u pritinskom Zeriju i Muslimanskom
glasu, a saraivao je sa skoro svim listovima u Sarajevu gde je i zavrio
medicinski fakultet. Politikom poinje da se bavi kada je postalo izvesno da e
se SFRJ raspasti, a prouo se tako to je 1990. postao generalni sekretar
Stranke demokratske akcije (SDA) za Sandak koja je sledila i batinila
politiku i uenje Alije Izetbegovia, osnivaa i prvog predsednika Stranke za
demokratsku akciju. Ova stranka je postala usmeriva i katalizator procesa
reislamizacije Muslimana i to u skladu sa panislamistikim i
fundamentalistikim idejama Izetbegovia koje je on obelodanio jo 1970. u
svojoj knjizi Islamska deklaracija.
Kad se govori o SDA valja se podsetiti se da je u organizaciji SDA u
Sarajevu 10. juna 1991. godine (pre izbijanja graanskog rata u BiH) odran
skup na kome je uestvovalo oko 360 najznaajnijih muslimanskih politiara
na svim nivoima dravnog organizovanja u BiH i najistaknutijih muslimanskih
intelektualaca. Na tom skupu je tada formiran Nacionalni savez za zatitu
- 935 -

muslimansko-bonjakog naroda to je zapravo bila samo politika podloga za
stvaranje Patriotske lige iz koje je kasnije stvorena TO, odnosno Armija BiH.
Danas je jasno da je ovakva dihadska politika i globalna orijentacija SDA
podrana od strane mudahedina iz islamskog sveta i to ne samo verbalno ve,
pre i iznad svega, novcem, orujem i ljudstvom.
Svoje mesto u takvoj politici SDA Ljaji pronalazi odmah nakon to je
iranski ekstremni iitski veliki ajatolah Ahmad Dannati ( ) poruio da
islam mora stvoriti novu Palestinu u Evropi to, na svoj nain, znai da je
BiH za panislamistike snage postala centar za destabilizaciju Balkana i
odskona daska za nastupanje prema Evropi. Shvatajui da SDA nije osnovana
samo kao stranka Muslimana u BiH Ljaji poinjene da promovie njene ideje i
politiku u Srbiji i to prvo u okvirima Rake oblasti kao generalni sekretar SDA
Sandaka. Od 1994. godine predsednik je Koalicije za Sandak, koja je 2000.
godine preimenovana u Sandaku demokratsku partiju. Meutim, nakon to je
stekao naklonost Demokratske stranke i njenog lidera Borisa Tadia, Ljaji
2009. osniva Socijaldemokratsku partiju Srbije i svoj politiki angaman dok
se Srbi ne doste, iri na teritoriju cele Republike zalaui se za njenu
regionalizaciju i osnivanje Yeni Pazar sanca (Sandakog regiona).
Kada je od strane asopisa Vreme 2005. godine proglaen linou godine
Ljaji o svom odnosu sa Izetbegoviem nije previe govorio ali je ipak
ispriao kako su njih dvojica devedesetih razmatrala situaciju u Srbij i:
Tokom rata sam odem kod Izetbegovia i kaem mu da e politika koja se
vodi prema Sandaku izazvati katastrofalne posledice, jer naa pozicija nije
takva da moemo da pravimo paralelu sa Srbima u Hrvatskoj koji imaju pomo
srpske drave, politiku i svaku drugu. Kaem da nemamo na koga da se
oslonimo i da moramo kroz institucije sistema da traimo reenje. Sandak je u
dve republike, deo je u Srbiji, deo u Crnoj Gori, politiko raspoloenje je
razliito, mi jesmo u kulturnom smislu neka celina, ali u politikom i
teritorijalnom nismo. Imamo tri optine u Srbiji gde smo veina, u Crnoj Gori
imamo dve optine gde su Bonjaci veina i to nisu teritorijalno vezane
optine, to je pozicija koja je u startu gubitnika sa stanovita naih velikih
nacionalnih ciljeva i interesa. On se sa mnom potpuno sloi. . . Tokom rata u
Bosni mi smo 1994. godine, okolo preko Maarske, Hrvatske, zapadne
Hercegovine uli u Sarajevo, na poziv Izetbegovia, da vidimo o emu se,
zapravo, radi. . . Onaj koga je podravalo Sarajevo imao je uticaj u Sandaku.
Posebno je bio vaan Izetbegoviev stav, iako moram da priznam, on je uvek
bio blii mojoj politikoj opciji.
Ko je Alija Izetbegovi koji se slagao sa Rasimom Ljajiem i podravao ga
najbolje pojanjava gospodin Milivoje I vanievi, direktor Centra za
istraivanje zloina nad srpskim narodom koji tvrdi da je golgota sarajevskih
Srba jedna od najsramnijih stranica graanskog rata u Bosni i Hercegovini. Po
- 936 -

njemu je ona nepravedno zapostavljena i to kako od strane meunarodne
zajednice tako i od predstavnika srpske vlasti. Ivanievi kae:
Glavni cilj naeg Centra jeste da u potpunosti obelodanimo istinu o
zloinima nad sarajevskim Srbima. U tom smislu mi ve imamo sreena
dokumenta i precizno klasifikovanu kartoteku. Po dosadanjim podacima, u
Sarajevu je tokom rata ubijeno 5. 515 Srba. Kada kaem 5. 515 ubijenih Srba u
Sarajevu, to znai da imamo sva njihova imena, precizno navedeno vreme i
nain na koji su likvidirani. I, to je najvanije, imamo i ime egzekutora
odnosno ubice koji je ili naredio, ili direktno izvrio ubistvo. Podsetiu, prema
mojim istraivanjima, u BiH je ubijenio 28. 000 Srba, to je dva i po odsto
ukupne srpske populacije u to vreme u BiH. Alija Izetbegovi je zaduio,
hrabrio, naoruavao i kontrolisao te svoje kriminalce, koji su bili najcrnji
egzekutori. To to je i njih posle pobio, bio je deo njegovog plana da skine
odgovornost sa sebe. Kao dan je jasno da on nijednog trenutka nije ni eleo ni
hteo da raskine sa svojom militantnom islamistikom ideologijom, koja je za
Srbe znaila samo jedno smrt. Na kraju krajeva, setite se ko je prvi otiao iz
sarajeva Jevreji. Oni sigurno nisu pobegli od Srba, ve su upravo uspeli da
izbegnu potonju sudbinu sarajevskih Srba. Zato me i boli kada vidim kako su
neki jevrejski intelektualci pruali Izetbegoviu verbalnu podrku.
Kad je Alija Izetbegovi u pitanju mora se navesti i da je tokom Drugog
svetskog rata ovaj fundamentalista kao osamnaestogodinjak bio i etniki
zatvorenik u Trebavu kao pripadnik zloglasne Handar divizije (13. Waffen-
Gebirgs-Division der SS Handschar). Izetbegovi je pripadnikom Handar
divizije postao tek nakon to je napustio jedinicu Mladi muslimani koja se,
zajedno sa jedinicom Zeleni kada proula meu srpskim ivljme u BiH po tome
to nema zarobljenika. Stvaranje ove Die Bosniakische Handschar Division,
kako su je Nemci nezvanino nazivali, na prostorima NDH i BiH lino je 13.
februara 1943. odobrio nemaki kancelar Adolf Hitler. Glavno regrutno mesto
bilo je u Zagrebu sa jo jednim u Zemunu. itava kampanja regrutovanja je
poverena jerusalimskom muftiji Muhamedu Eminu El' Huseinu, koji poseuje
Sarajevo, Banjaluku, Zagreb i Berlin i preko verskih voa (imama) aktivno
lobira za odziv dobrovoljaca.
U cilju irenja bliskih ideja nacizma i islamskog fundamentalizma, ali i
zbliavanje muslimana u BiH sa ustakim reimom hrvatski poglavnik Ante
Paveli naredio je i podizanje posebne damije, koja je trebalo da se nazove
Poglavnikova damija. Proces zbljiavanja muslimana iz BiH sa ustaama
otpoeo je avgusta 1941. kada muslimanska delegacija predvoena reis-ul-
ulemom Fehimom Efendi Spahom dolazi u Zagreb u posetu poglavniku Anti
Paveliu. Lideri bosanskih muslimana obeavaju Anti Paveliu punu lojalnost
i podrku, a on, kao pokaz svoje dobre volje i zahvalnosti mnoge od njih
imenuje na vane funkcije u ustakoj dravi. Tako je potpredsednik tadanje
hrvatske drave postao bosanski musliman Osman Daferbeg Kulenovi, a lan
- 937 -

vlade NDH dr Mehmed Alabegovi, dok je ustaki komesar za BiH postao
Hakija Hadi. Odmah nakon toga, u oktobru 1942. delegacija bosanskih
muslimana, uz preporuku Ante Pavelia, odlazi u Rim kod Benita Musolinija,
koji je sebe u meuvremenu proglasio zatitnikom islama. Od Musolinija su
zahtevali da Italija omogui stvaranje faistikog protektorata u Bosni i
Hercegovini ali se on s tim nije sloio. Nakon toga oni se pismeno i kroz razne
diplomatske kanale obraaju za pomo nemakom kancelaru Adolfu Hitleru
koji im, kao ni Musolini, ne izlazi u susret ali im omoguava stvaranje prve
regularne divizije u sklopu nemakog Rajha.
Za komandanta 13. SS Handar divizije postavljen je Herbert fon Obvurcer
(Herbert von Obwurzer). Operativna dejstva Handar divizije bila su u Sremu,
Semberiji i Severno-Istonoj Bosni. Prema sauvanim istorijskim
dokumentima, 13. SS Handar divizija je za period od marta meseca do
oktobra 1944. godine izvrila brojne zloine u Sremu i u severoistonom delu
BiH. Ubijeno je vie hiljada Srba ali su po svireposti i nainu izvrenja ovi
zloini daleko prevazilazi bilo koji nemaki zloin. Spirala zloina muslimana
iz Handar divizije je bila jednodimenzionalna podjednako se odnosila na
starce, ene i decu kao i odrasle mukarce. Naroito su svirepi bili prema
mladim srpkinjama, koje bi silovali sve dok se one nebi onesvestile, a tek
potom bi ih kasapaili seenjem delova tela (dojki i polnih organa) ostavljajui
ih da tako iskrvare do smrti.
Nakon drugog svetskog rata Izetbegovi je 1946. osuen zbog svog
pripadnitva Mladim muslimanima, ali se u optunici nigde nije spominjalo da
su ga kao zarobljenika 1944. drali etnici i da je kao pripadnik Handar
divizije zamenjen za vei broj srpskih civila koje su muslimani drali kao
taoce. Osuen je na tri godine zatvora.
Alija I zetbegovi je preminuo 19. oktobra 2003, a na dan njegove sahrane 22.
oktobra 2003, u sarajevskom Dnevnom avazu na pola stranice izala je itulja
sa potpisom Rasima Ljajia: Poslednji selam naem dragom predsjedniku
Aliji Izetbegoviu, neka mu Alah d. . podari denetski rahatluk, njegovoj
porodici sabur, a nama vjeno pamenje na njegov neprolazni lik i djelo.
(selam - pozdrav, d. . od delle anuhu - neka je slavno njegovo uzvieno
bie, denetski rahatluk - rajsko naselje, sabur - strpljenje).
I na kraju treba se potsetiti kako je svoje politiko opredeljenje gospodin
Ljaji iskazao u subotu 13. 01. 2007. kada je kao gost Centralnog dnevnika NTV
Hayat-a, na kojem je govorio o predstojeim izborima u Srbiji novinaru
Senadu Hadifejzoviu izjavio: prei i drai mi je Suljo (Dr Sulejman
Ugljanin, predsednik Stranke demokratske akcije Sandaka i predsednik
Bonjakog nacionalnog Vea u Srbiji i Crnoj Gori; roen 1953. godine u
Bonjakoj mahali u Kosovskoj Mitrovici, od oca Murata i majke Vehibe) ma
kakav on bio od tamo nekakvog Velje Ilia. Od 2008. godine gospoda Ljaji i
- 938 -

bivi bokser Ugljanin sede u vladi Srbije, a sve zarad dobra srpskog naroda i
prosperiteta njegove drave.
Gospodin Ljaji inae potie iz velike muslimanske familije, a pored njega
javnosti je dugo godina bio poznat i njegov brat Esad Ljai. Prema pisanju
beogradskog NI N-a od 15. maja 2003. godine, zasnovanog na autentinim
dokumentima MUP-a Srbije, Esad Ljaji je zbog nedozvoljene trgovine
opojnim drogama osuivan 1991. godine u Beogradu. Esad Ljaji (zvani
Kero) naznaen je, uz jo nekoliko stotina imena, u dokumentu pod nazivom
Kriminalne grupe i pojedinci koji se bave organizovanim kriminalom na
teritoriji Republike Srbije. No, kako neko nebi pomislio da samo gospodin
Ljaj ima neke, pa makar i rodbinske, veze sa narkodilerima NI N je u broju
2731 iz aprila 2003. objavio fotografiju na kojoj su zagrljeni Miodrag Kosti,
predsednik kompanije MK komerc, Nenad anak i Nenad Opai, glavni narko-
diler u Novom Sadu i saradnik zemunskog klana, kriminalne grupacije kojoj se
pripisuje trgovina drogom, ali i ubistva, otmice, muenja.
Groblja su istorija porodica, naselja, gradova, drava, naroda i velikih i
malih. Pred neminovnou prirodnih zakona i drugih ljudskih mana, ivot i
smrt imaju isto odstojanje i ravnanje. Odravanjem i uvanjem grobalja, uva
se i istorij srpskog naroda. Hoe li i ako hoe kako e se o srpski m grobovima
starati resorni ministar gospodin Rasim Ljaji i njegov kolega bez portfelja
gospodin Ugljanin nije teko pretpostaviti. Dali je Ljajievo (ne)zalaganje za
ouvanje srpskih grobalja svojevrstan poziv nekima da se sa istima moe
kako god, najbolje govori izvetaj OEBS-a iz 2006. prema kome je ak 60%
srpskih groblja na Kosovu i Metohiji u loem stanju. Zamenik efa OEBS-a
Edvard Dozef kazao je da je prema podacima sa 392 groblja njih 229 u stanju
ispod podnoljivog (beyond bearable). O stanju srpskih groblja na Kosmetu
mnogo preciznije podatke poseduje Rako-prizrenske eparhija Srpske
pravoslavne crkve, a prema njima albanski separatisti na Kosometu poruili su
139 crkava i manastira i u potpunosti unitili 254 pravoslavna groblja i oko
7.500 nadgrobnih spomenika, te skoro stotinu kapela. Na 60 grobalja nema ni
jednog ouvanog nadgrobnog spomenika - pie u arhivi Eparhije, a groblja u
selu Siga i Brestovik, nadomak Pei, prekopana su, a posmrtni ostaci baeni su
na smetlita. Srpsko groblje u Belom Polju pretvoreno je u smetlite, dok je
groblje na periferiji akovice, gdje je sahranjeno i nekoliko francuskih
vojnika iz Prvog svetskog rata, pretvoreno u deponiju.
I sami znate, to odista nije teko zakljuiti, da sve to Vam se dogaa nije
rezultat sluajnosti. U istorijskim dogaanjima nema sluajnosti jer se u njima
uvek sve vrti oko neijeg smiljenog i dugo planiranog delovanja. I stinu niste
mogli da oekujete od komunista, a jo e Vam je manje ponuditi ovi
demokratori iz ute internacionale. Istina je, na vau alost, drugaija od
onoga emu su Vas uili jer su vai rag bolognese politiari odbacili
kosovsku ideologiju i sada samo pro forma zastupaju srpske nacionalne i
- 939 -

dravne interese. Kad ih gledate pomislite da Turci nikada nisu ni otili iz
Srbije samo to oni, za razliku od Turaka, ni Boga ne priznaju. Za njih Carstvo
nebesko nita ne znai pa zato svoja demokratski steena dravna zvanja
poimaju kao svojevrsnu sinecuru, a sve sa ciljem servilnog izvravaja
instrukcija belosvetskih moralnih apstinenata i mentalnih retarda. Srbija e,
pre ili kasnije, a izvesno tek nakon to je rasparaju kroz nekakvu
regionalizaciju i propuste kroz dri l novonarastajueg neoosmanskog carsta,
postati jo jedna u nizu denacionalizovanih federalnih jedinica Evropske unije,
nove tvorevine Novog svetskog poretka. Tada e o vaim depersonalizovanim
duama brinuti briselska birokratija, a NATO e vas braniti od vas samih do
poslednjeg Srbina. Oni, ti vai demonokratori sa tim nemaju problema.
Pogledajte, ulazak ena na Svetu Goru je zabranjen jo od 1406. godine. J a to
ne razumem, ali onda ja nisam ni hrianin ni verujui ovek kao to je to bio
jedan od utemeljivaa monakog ivota, sveti Antonije Veliki koji u svojim
Monakim pravilima kae: Ne dopusti da ti se priblii ena, ni u kom sluaju,
niti da ue u dom tvoj, jer istovremeno dolazi iskuenje bluda. No, ovaj va
od Brisela probrani i Bolonje produhovljeni politiki gemit ili ti ho-so lps
je nedavno konstatovao da je to potovanje tradicije pravoslavnih
srednjevekovnih kanona od strane svetogorskog svetenstva, u suprotnosti sa
osnovnim naelima Evropske unije po kojima je zagarantovana sloboda
kretanja ljudi, kapitala i ideja. I sada oni postavljaju pitanje odgovornosti
tamo nekog gospodina Antonija koji ne potuje emancipaciju ena i ega sve
ne jo. Ovim Darvinovim majmunima izgleda nije poznato da srpski narod pola
milenijuma nije imao svoju dravu i da je sve to vreme iskljuivo zahvaljujui
veri, uspeo da sauva svoju kulturu, obiaje i istorijsko seanje. Pod turskim
zulumom religija je bila izvora sveg vaeg drutvenog morala i dobra, kao i
svih autoriteta na elu sa Bogom na nebu i ocem u porodici. I zato je pitanje
odbrane vae pravoslavne crkve od ovih i onih leviara pre njih, zapravo
pitanje odbrane vae drave i nacije.
O komunistima i demokratorima - njihovim naslednicima ili, kako god,
prethodnicima je, verovali ili ne, govorio jo sveti Sava kada je svom
verujuem narodu iskazao hriansku ali i staru srpsku pagansku tajnu: Za
puteve na desnoj strani zna Bog a na levoj su avolovi. Vidite, prema
Srpskom mitolokom reniku (izdanje Nolit Beograd, 1970) leva strana je
slabija, nazadna i nesrena a desna je jaa, napredna i srena. Levo je svet
smrti a desno je svet ivota. U nekim srpskim krajevima i dan danas istrajava
obiaj putnika da se na raskrsnici prekrste tri puta te pljunu na levu stranu,
gde se kupe vetice i avoli. U pitanju je sredstvo bele magije kojim se
odbijaju kobi, demonske sile i nesree sa levice. Istom poretku pripadaju i
mnogi drugi srpski stari narodni obiaji, od sipanja vina desnom rukom (jer
leva nagoni na opijanje) preko zabrane hranjenja deteta levom rukom (jer
privlai boletine i slabosti), do svadbenog rituala, gde se na venanje polazi i
u mladoenjinu kuu stupa desnom nogom. Zato i dan-danas, kada vidimo
- 940 -

zlovoljna, svadljiva ili poremeena oveka kaemo da je ustao na levu nogu.
I sada, bez elje da ulazim u to odakle Srbi vuku korene, spomenuu, u
kontekstu prie o pogubnosti komunista, demokratora i svega drugog levakog,
iskustva najdalje indo-evropske tradicije I ndije. Tamo razlikuju puteve
Leve ruke i Desne ruke. U ovom ivotu put Desne ruke (Dakinikara)
preduzimaju ljudi skloni redu i zakonu, mudrosti i znanju, pravdi i suverenstvu
uma nad strastima ivotinje u oveku. Put Leve ruke (Vamanakara),
preduzimaju izrodi Arija i pripadnici najniih kasta. Vi ste, nema sumnje, od
Arije.
Poznati slovenaki kompozitor i dirigent u Srpskom narodnom pozoriu
Davorin J enko je 1872. komponovao himnu Kraljevine Srbije Boe pravde.
Meutim, Jenka se mnogi rado seaju i kao kompozitora horske muzike na
stihove Vladimira Vasia Nek vidi duman:
to uti, uti, Srbine tuni?
Protrljaj oi! Slava te zove.
Slava te zove na crno groblje:
na ono tuno Kosovo polje. . .
Nek duman vidi, nek duman uje,
da Srb jo ivi, da je junak!
Bolje je i vie estiti Slovenac Davorin Jenko oseao srbsku duu nego to e
to ikada biti u stanju vaa novokopanovana politika kamarila koja je, kad su
Srbi i srpski nacionalni interesi u pitanju, slepa meu oima i gluva meu
uima. Oni glorifikuju liberalni kapitalizam i globalizam i kao svi drugi debili
ne vide da se tu zapravo radi o globalizaciji bede i srama. Za njih je ast, kao
to bi to bilo i za svakog drugog imbecila, da budu deo korumpiranih elita koje
je irom sveta uspostavio liberalni kapitalizam. Oni ne shvataju da
transkontinentalne liberalne kapitalisti ke oligarhije preko njih i njima slinih
idiota vladaju svetom pretvarajui ga u logor izmanipulisanih ljudi koji
pokleu pred novouspostavljenim bogom Profitom! Globalizacija je, bar to
bi ljudi morali znati, samo drugi naziv za konstituisanje svetske finansijske
oligarhije kroz korienje finansijskog kapitala koji je, zahvaljujui
korumpiranim politiarima, osloboen kontrole nacionalnih drava. Finansijski
kapital se tako pojavljuje kao svojevrstan Judaica Reich sa jasnim ciljem
uspostavljanja globalne dominacije i eksploatacije kroz, ponovimo, ne moe
koditi, preuzimanje nacionalnih privreda sa svim njihovim bogatstvima.
Ti vai mentalni retardi nemaju, normalno, potreban koeficijent inteligencije
kako bi shvatili da je liberalizam zapravo ideologija bez postojanog sistema
vrednosti. Njegovo osnovno naelo je da ontoloka istina ne postoji i da svako
miljenje ima podjednaku vrednost. Tako liberalni kapitalizam uspostavlja
objektivnu ravnoteu izmeu lai i istine, poroka i vrline, zla i dobra to, na
- 941 -

kraju, uspostavlja potrebne osnove za ostvarivanje demokratske prevlasti
intelektualno impotentnih i mentalnih retarda sa sve laima i porocima koje su
im tako imanentne. Kada danas sagledate rezultate liberalne doktrine shvatite
da je ona nita drugo do paravan za stvaranje i prevlast jednog novog morala,
odnosno moralnog i misaonog kontejnera koji estoko negira osnovne
civilizacijske norme pa i elementarne zakone prirode.
Za Srbe je, zbog svega to se danas dogaa u svetu, vaan Kosovski mit jer
on odrava seanje na slavu srpske dravnosti i jo mnogo toga. Mit je, ako
nita drugo, neka vrsta kolektivnog sna jednog naroda. Bez mitolokog naslea
ovek kao i celi narodi mogu sliiti najobinijoj tikvi. Ako potisnete taj mit
ta Vam preostaje: Vuk Karadi, Pai, Broz, Tadi. . . Vidite u periodu
Nemanjia Srbija je, s obzirom na slabljenje Vizantije, preuzela
vojnopolitiku inicijativu na Balkanu. Pri tome, vizantijska kultura je bila i
ostala podloga srpskom civilizacijskom kodu: prihvaeno je pravoslavno
hrianstvo uz priznanje vrhovne vlasti Vaseljenske Patrijarije u
Konstantinopolju; preuzeto je ustrojstvo drave i dravne uprave po
vizantijskom uzoru; stratifikacija (diferencijacija stanovnitva u hijerarhijski
postavljene klase) srpskog drutva raena je po principima vizantijskog
drutvenog modela; vizantijska kultura je zaivela paralelno sa rakom
kolom to se najlepe vidi u srpskoj arhitekturi Bogorodica Ljevika u
Prizrenu ili Graanica na Kosovu. . . Na kraju vladavine cara Duana, sredinom
XI V veka, srpska drava je bila najprostranija u svojoj istoriji: od Dunava do
Korintskog zaliva i od J adranskog do J egejskog mora.Bila je to, ma kako to
danas moe nestvarno zvuati, jedna od najveih i najrazvijenih evropskih
drava. I tada, u XI V veku na Evropu kreu Muhamedovi sledbenici - Turci
Osmanlije. Srbija, naslednica Vizantije i drava Hristovih sledbenika sa prvim
heraldikim simbolima vere u Boga i Carstva nebeskog, nala se prva na udaru
sledbenika Osman Gazija ( ), nekadanjeg bega velikog
turskog plemena Kayi Boyu.
U srednjem veku kad su vitezovi nosili oklope i kacige bilo je vrlo teko da
se meusobno raspoznaju i stoga su poeli da nose grbove vladara kojima su
potinjeni. Vidite, na Kosovu polju, pred Turke, Srbi su stali u svoj svojoj
veliini duhovnoj i vojnoj. Nije bilo, kao to Vam to neki podvaljuju,
izdajica i pobegulja. Bili su jedinstveni i okupljeni pod svojim barjakom kojim
je dominirao crveni dvoglavi orao na beloj podlozi. Ovaj je orao krasio i
odede Nemanjia jo od 1170. i on je iskonski i istinski znak drave Srbije.
Crveni dvoglavi orao na beloj podlozi se nalazi na fresci u crkvi Bogorodice
Ljevike u Prizrenu koju je jo 1307. podigao srpski kralj Stefan Uro I I
Milutin. Po njegovoj elji uveni freskopisac Mihail Astrape (
) je oslikao crvenog dvoglavog orla na beloj podlozi da se zna ta je
i ta ima biti simbol srpske drave.
Kada se Stefan Uro IV Duan Nemanji 25. decembra 1345. proglasio za
- 942 -

cara iznad njegove glave se nalazio crveni orao na beloj podlozi. Bila je to
jasna poruka cara Duana da srpska drava treba i mora da postane i ostane
nastavlja i obnovitelj Vizantijskog carstva koje poetak svoga kraja
doivljava 13. aprila 1204. I etiri ocila koja je va despot Stefan Lazarevi,
sin kneza Lazara Hrebeljanovia, 1402. uveo u srpski grb jasno i
nedvosmisleno ukazuju na reenost Srbije da istraje u ouvanju obnovljene
Vizantije i po cenu sopstvene propasti. Ta etiri ocila predstavljaju moto
Vizantije: Car Careva Caruje
Carevima. Zato se danas u narodu ova etiri ocila itaju kao etiri slova S i
zato ih narod tumai kao izreku je posebna
pria. Ve vie od 800 godina Srbi imaju svoju dravu i heraldiku ali e to
vai demokratori pokuati da prikriju, zabarue i omalovae usvajajui 2004.
novi grb Srbije po uzoru na onaj iz 1882. Te godine se na srpsku politiku
scenu uvode stranke kao njeni glavni politiki protagonisti i to j e, samo to,
vano za vae politikante. Tako, po njima, ispada da Srbi imaju dravu tek
122. godine. ta vie, Srbija je jedina drava na svetu koja je za svoj dan
dravnosti kao jedan od najbitnijih dana u njenom politikom, kulturnom i
istorijskom kalendaru uzela dan poetka poslednjeg nesuspenog ustanka
protiv stranog zavojevaa - tz, Prvi srpski ustanak (15. februar 1804.). Zato
srpski demokratori nisu prihvatili, kao to je to obiaj i red, da se za dan
dravnosti proglasi poetak poslednjeg i konano uspenog ustanka srpskog
naroda? Zato jer ga je predvodio Milo Obrenovi, najugledniji srbijanski
domain svoga vremena i zato to je ustanak podignut na crkveni praznik Cveti
11. aprila (24. aprila po gregorijanskom kalendaru) 1815. Za datum srpske
dravnosti nije bilo mogue uzeti ni onaj vezan za Berlinski kongres 11. jula
1878. kada je Srbija postala meunarodno priznata drava i to naprosto jer se i
taj datum vezuje za srbijansku porodicu Obrenovia.
I stina, zbog marifetluka raznih vrsta srpski narod i ne zna da srednjovekovne
srpske drave nisu imale Dan dravnosti tako da Srbija nacionalni praznik prvi
put slavi tek 1830. godine, kada je stekla autonomiju posle etiri veka ropstva
pod Turcima. Tada je Dan dravnosti bio Sv. Andrej Prvozvani, koji je
slavljen 30. novembra po starom, odnosno 12. decembra po novom kalendaru,
jer je to bio dan kada su Srbi oslobodili Beograd i dan kada je proitan
sultanov Hatt- eriflerle kojim je Srbiji priznata autonomija.
Ovaj nacionalni praznik obeleavan je najdue - sve do Berlinskog kongresa
1878. godine, kada je nakon pobede u trusko-ruskom ratu Srbija stekla
nezavisnost. Onda je ustanovljen Dan nezavisnosti, poto je tog 20. juna (po
novom kalendaru 11. jula) na Berlinskom kongresu proitan dokument o
nezavisnosti Srbije. Ovaj datum je kratko slavljen kao Dan nezavisnosti - do
1882. kada je Srbija 22. februara (po novom kalendaru 6. marta) pod
vladavinom Milana Obranovia proglaena Kraljevinom. Tada je Dan
dravnosti praznovan kao Dan kraljevine do ubistva kralja Aleksandra
Obranovia i kraljice Drage Main 1903. godine, kada su presto uzurpirali
- 943 -

Karaorevii.
Sa Karaoreviima sve se menja jer datumi od znaaja za dravu i srpski
narod prestaju biti bitni. Naime, roendan novog kralja Petra Prvog
Karaorevia - 29. juni (odnosno 11. juli) poinje da se slavi kao Dan
dravnosti i to sve do 1918. kada Karaorevii, Pai i ostali njima slini
stvaraju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. U novoj dravi, kasnije
nazvanoj Kraljevina J ugoslavija, kao Dan dravnosti slavljen je Dan
ujedinjenja - 1. decembar ali je, i dalje, nastavljeno sa obiajem da se i
kraljev roendan slavi kao dravni praznik.
Posle Drugog svetskog rata, nova drava koja je nastala pod vostvom
Komunistike partije i njenog lidera Broza slavila je 29. novembar kao Dan
Republike. Naime, tog datuma 1943. godine u bosanskom gradiu Jajcu
odrano je zasedanje Antifaistikog vea narodnog osloboenja J ugoslavije i
tada su komunisti udarili temelje Druge J ugoslavije. Po raspadu SFRJ novi
demokratsorski vlastodrci su usvojili Zakon o dravnim praznicima 10. jula
2001. kojim je za Dan dravnosti, s potovanjem prema Karaoreviima i
indignacijom prema Obrenoviima, proglaen 15. februar.
Za trubadure demokratije nita, ba nita, ne znae 523 godine borbe srpskog
naroda za povratak na za njih svetu zemlju Kosova i Metohije (metkhia, grka
re koja oznaava manstirske posede). Oni danas, kao nekada komunisti, ne
dozvoljavaju da se u istorijskim knjigama iri mrnja tako to bi se o Boju
na Kosovu polju pisalo drugaije ni po babu ni po strievima, ve po pravdi
Boga istinitog: Srbi su nakon jedanaest sati borbe prsa u prsa, dobili bitku na
Kosovu polju ali su izgubili rat jer im izmatina rimiokatolika Evropa nije
elela pomoi nakon Boja. Evropa je sa sve papom Bonifacijem I X (Piero
Tomacelli, krteno ime) gledala i ekala da Osmanlije, nekoliko godina nakon
Boja na Kosovu, dou u nebranjenu zemlju Srbiju i oni su, bez kulture i bez
slobodarskih tradicija, doli da porue na daleko uvenu kulturu srpskog
naroda, da potlae slobodne i stave ih pod vlast ejtana!
Vuk Brankovi sa svojih deset hiljada konjanika nije mogao sam da brani
srpske zemlje, a katolici su svoju pomo uslovljavali Srbi treba da se
odreknu pravoslavlja. Brankovi, sin sevastokratora (, visoka
dvorska titula u Vizantiji) Branka Mladenovia, je to odbio nastavivi sam da
brani to se vie odbraniti nije moglo. I tako, dok je izmatik iz Vatikana
gledao ejtan (eytan - avo na turskom) je enluio sve dok srpski narod nije
postradao. Prekinut je ivot njegove drave i pokidana je njena celina,
poruena je njegova vekovna kultura, zaustavljen je njegov civilizacijski
napredak, razdrobljena je i raspoluena njegova dua. Turci Osmanlije su bili
zadovoljni, a zadovoljni su bili i izmatici oko Vicarius Christi (naziv za
rimskog papu od vremena pape Gelazija I , 492. do 496. godine) koji su se,
predvoeni ugarskim kraljem Sigismundom Luksemburkim (Luxemburgi
- 944 -

Zsigmond, magyar kirly) nakon Boja na Kosovu obruili na Srbiju u kojoj
vie nije bilo muke glave sposebne da ma u ruku uzme. Nek je zabeleeno i
nezaboravljeno da su Turci ovladali srpskim zemljama ne nakon Boja na
Kosovu ve nakon ugarskih napada na Srbiju u jesen 1389.
Turska vladavina srpskim zemljama je, po svim kriterijumima, bila prava
civilizacijska katastrofa za Srbe: ostali su i bez drave i bez kulture. Turci su,
bez sumnje, neto najgore to se srpskom narodu ikada dogodilo i stoga ne
udi to se u srpskoj svesti identifikuju sa pojmom najveih neprijatelja koji je
institucionalizovao politiku otimanja dece - acemi olan (adami oglan) i
njihovo pretvaranje u yeni eri (janiari). Ali, ako emo poteno, ako su Turci,
a jesu, najvee istorijsko zlo za srpski narod onda se postavlja pitanje ta su za
Srbe oni koji mu nisu pomogli. Ti od kojih pomoi nije bilo su se udruivali u
nekakve krstake pohode na islamske zemlje, a sve sa ciljem olobaanja Svete
zemlje. Ali Ti od kojih pomoi nije bilo su u toj Svetoj zemlji, kad su je
oslobodili, inili takve zloine nad Muhamedovim sledbenicima da to
zdravom razumu nije shvatljivo. I onda kada su, u svoj svojoj obesti i
gramzivosti, bili prognani iz Svete zemlje vratili su se svojim dvorovima, a
izmeu njih i njihovih nekadanjih rtava je stajala Srbija. Boj na Kosovu je sa
oko sedamdeset hiljada vojnika (40.000 Turaka i oko 28.000 Srba) bio jedan
od najveih sukoba izmeu islama i hrianstva. I danas kad neko bagatelie
ovu Bitku, kad osporava Srbima pravo na Kosovo i Metohiju, zemlju krvlju
njihovih predaka natopljenom, taj ne zna ta govori niti zna ta ini ni yeni
eri mu nisu ravni.
Vidite, ovde je vano istai da je za Srbe, kao za malo koga drugog, vaan
etniki identitet jer je to onaj o krvi i poretku, a ne, kako se to govori,
nacionalni koji je osmislila i promovisala judeomasonska, odnosno buroaska
revolucija u Francuskoj. Treba se podsetiti da je pojam nacije sve do kraja
XVI I I veka oznaavao male lokalne druine, grupe ili pod-skupine unutar
veih ljudskih skupina na nekom prostoru. Nakon to su judeomasoni slomili
francusku dravu 1789. bilo im je vano da se umesto etnikog promovie
pojam nacionalnog identiteta koji su oni usaglasili sa svojim planovima
izgradnje modernog drutva - Moderne. Pristupili su, odmah, izgradnji i
razvoju sasvim novih sistema: novi privredni, pravni, kulturni, politiki i
dravni sistem. E, sada, kad to sagledate shvatate da su nacije i nacionalne
zajednice i nacionalni identiteti moderni fenomeni koji, na svaki nain, nastoje
da potisnu ljudsku subjektivnost i emotivnost, duhovnost, tradiciju, kult
predaka, mitove i sl.
Meutim, neovisno od distinkcija izmeu etnikog i nacionalnog, za Vas
Srbe i zmeu zapadnoevropskih kraljevstava nekada i Evropske unije danas
nema razlike. Pazite, nezaboravljajte ne samo 1389. ve i to da je, konano,
1683. zapoeo veliki rat izmeu Turaka i Austrije. Te godine 14. jula Turci su
stigli pred Be i otpoeli sa njegovom opsadom - kinci Viyana Kuatmas. U
- 945 -

apsolutno bezizlaznoj situaciji po austrijsku vojsku kod srpskog patrijarha
Arsenija III arnojevia u Prizren dolazi, ispred austrijskog cara, italijanski
plemi Enej Silvije Pikolomini (Enea Silvio Piccolomini) sa molbom za
pomo. Sa sobom je doneo i obeanje austrijskog cara Leopolda I (Leopold
I gnaz J oseph Balthasar Felician) da e se, u sluaju poraza zdruenih srpskih i
austrijskih snaga, Srbi moi nesmetano naseljavati na slobodnim carskim
zemljama gde e i Srpska pravoslavna crkva imati svoju autonomiju a patrijarh
jurisdikciju. Austrijanci nisu sluajno ba Pikolominia poslali meu Srbe. Ne,
znali su da e se srpski patrijarh prema ovom plemiu biti popustljiviji i
uviavniji iz prostog razloga jer je on iz jedne od napoznatijih italijanskih
familija Piccolomini koja je, pre toga, ve dala dvojicu papa: Pija I I (Enea
Silvio Piccolomini, krteno ime) i Pija I I I (Francesco Todeschini Piccolomini,
krteno ime).
I , nisu se Austrijanci prevarali jer patrijarh poverova uglaenom italijanu
u austrijskoj uniformi i odmah pozva Srbe na oruje. I digli su se Srbi i
vojevali i ginuli u brojevima koje nije lako bilo izbrojati. Osvojili su Srbi,
praeni sa Pikolominijem i njegovim austrijskim plaenicima, i Skopje i
zapalili to tada snano utvrenje Turaka ali, na kraj u, sve bee uludo jer poraz
od trostruko brojnijeg neprijatelja bee neminovan. U jeku velikih borbi i jo
veih pregrupisavanja 6. novembra 1689. je preminuo Pikolomini nakon ega
se austrijska soldateska odmah povukla na levu obalu Dunava i Save. I za sebe
je ostavila Srbe koji su i dalje vojevali boj koji su oni zapodenuli. Na kraju,
januara 1690, svestan da Srbi sami nemogu pobediti sve brojnije Turke
Patrijarh, uplaen za preostali srpski ivalj, odlui da povede narod u J unu
Ugarsku. No, odmah po dolaskuu Ugarsku spoznae Srbi mrnju i prezir onih
na iju su se molbu na vojnu odazvali. I sa narodom, i sa svetenstvom
postupano je bezobzirno i grubo. Proganjanje je bilo veliko i od strane upravne
vlasti, i od plemstva, i od katolike crkve pa i od same austrijske vojske. Sve
to je dovelo do toga da su se mnogi Srbi, ve u prvoj polovini 1691, vratili u
Srbiju iz koje su samo godinu dana ranije izbegli pred razjarenim Turcima. Na
njihovo elo, kao peki patrijarh, se postavi Kalinik I Skopljanac koji je
velikim portvovanim radom uspeo da ouva samostalnost same Peke
patrijarije i olaka sudbinu Srbima, na njihovim starim ognjitima. Mnogi od
onih koji su ostali sa, sada patrijarhom austrijskih Srba, Aresenijem I I I
arnojeviem su se, na kraju, tokom XVI I I veka, iselili u bratsku im junu
Rusiju.
Povod za masovno preseljavanje Srba iz Ugarske u Rusiju bilo je
ukidanje, odlukama Ugarskog sabora 1741. godine (18. zakonski lanak),
Potiske i Pomorike vojne granice. To je, zapravo, bio signal Srbima da se Be
sprema da im, kao graniarima, oficirima i vojnicima, oduzme sva prava za
koja su se mukom izborili. Pored toga, bili su izloeni neprekidnom i sve
jaem pritisku katolike crkve koja je nastojala da ih prevede na uniju. Sva ta
deavanja su paljivo promatrali i Turci koji su, naslanjajui se na Beke
- 946 -

pritiske, dodatno poeli sa proganjanjem Srba, a 1766, kao vrhunac tog
tlaenja, donese i ferman o ukidanju Peke patrijarije i utamnienju patrijarha
Vasilija (Brki Jovanovi). Patrijarh se sa Kipra gde su ga Turci drali u
pritvoru spasao uz pomo Jurija Vladimirovia Dolgorukova (
) sa kojim je, uz obezbeenje admirala grofa
Aleksija Orlova ( ), preao u Petrovgrad gde i
umire 1772. U takvim okolnostima Srbi u pravoslavnoj Rusiji vide jedinog
zatitnika koji moe da im pomogne da zatite svoju veru i da sauvaju svoj
nacionalni identitet. Od poetnih priprema za iseljavanje srpskih graniara u
Rusiju srpski oficiri su bili u stalnom kontaktu s ruskim poslanstvom u Beu, a
preko njega i sa najviim dravnim i vojnim vlastima u Ruskoj carevini. Prema
nekim podacima 50-ih godina XVI I I veka u Rusiju, u Novu Srbiju i
Slavenoserbiju, doselilo se, u prvom talasu, preko 10.000 Srba.
Kako su Srbi koji su preli u Rusiju bili tamo primani najbolje se moe
videti iz primera Maksima Zoria ( ) koji se doselio
u Rusiju 1752. godine, u vreme seobe Srba u Slavjanoserbiju pod vostvom
Jovana evia. Zbog uspene vojnike karijere u ruskoj carskoj vojsci carica
Katarina I I mu dodeljuje in - i posed u okolini Pskova gde
je sagradio predivan dvorac okruen ogromnim parkovima umama. No, kako
nije imao mukih naslednika Zori usvaja jedno iz Banata izbeglo Srpe
Simeona Nerandia koji, u znak zahvalnosti, kasnije uzima njegovo prezime i
ini ga jednim od najpoznatijih i najuvaavanijih prezimena u ruskom carstu.
Simeon Zori ( ) je rano stupio u vojniku
slubu, pa je ve 1760. godine uestvovao u Sedmogodinjem ratu protiv
Pruske gde je zasluio oficirski in. Potom je, u inu premijer-majora,
uestvovao u guenju poljskog ustanka i, na kraju, u ratu koji je vodila Rusija
protiv Turske (1768-1774). Posle zakljuivanja mira izmeu Rusije i Turske,
Simeon Zori se vraa u Petrograd odakle je, ubrzo, poslat u diplomatsku
misiju u tokholm. Nakon sjajno obavljene diplomatsko-pregovarake misije
Simeona u audijenciju prima lino carica Katarina II i dodeljuje mu tek
ustanovljeni
. Meu dvorskim plemstvom Simeon je bio vanredno
dobro primljen pa je ubrzo postao ljubavnikom grofice Praskovlje (
), najintimnije cariine pratiljice poznate i kao
Katarinina l' prouveuse. Nedugo potom postao je i milosnik same Katarine, a
maja 1777. na preporuku vojskovoe, dravnika, grofa, princa Svetog Rimskog
Carstva i morgantskog supruga Katarine I I Gligorija Aleksandrovi a
Potemkina (

) Simeon biva proizvoden u

in general-majora. Ve u avgustu postaje lini autant ruske carice, a na dan
krunisanja, 22. septembra, poklonila mu je dijamantski prsten, zvezdu
ukraenu brilijantima, sablju, perjanicu i druge skupocenosti, a ve 3.
novembra darovala mu je imanje u Sesvegenu, u Liflandiji , vredno 200.000
rubalja, a neto docnije i dvorac u Petrogradu i, uza sve to, 300.000 rubalja u
- 947 -

gotovini. Primio je malteki Orden svetog J ovana, a poljski kralj Stanislav I I
Avgust (Stanisaw Antoni Poniatowski) odlikovao ga je ordenima Svetog
Stanislava i Belog orla. Po kraljevoj elji, sveano mu ih je 26. novembra
predala carica Katarina I I , to je bilo propraeno prigodnim stihovima
objavljenim u , zvaninom glasilu Ruske imperije.
Kako bi svog milosnika, koji se na dvoru predao neumornom itanju istorijskih
i drugih naunih dela, uinila jednakim sa ruskom elitom Katarina I I mu
poetkom 1778. godine poklanja dravni posed u Mogiljevskoj guberniji, koji
je obuhvatao grad klov, na Dnjepru, i okolna sela sa 16.000 dua, a nedugo
potom i posed u Pskovskoj guberniji.
U klovu () Simeon gradi dvorac, koji je postao sredite oko kojeg su
se okupljali pripadnici raznih nacija, religija, stalea i profesija. U dvorcu je
imao stalnu pozorinu trupu i muziki orkestar. Meutim, najznaajnije delo
koje je stvorio general Simeon Zori predstavljala je klovska plemika kola
( ), koju je otvorio 24. novembra 1778.
godine, na imendan Katarine I I . Za kolu je podigao posebnu zgradu, sa
bolnicom i otvorenim manjeom, a zatim je osnovao biblioteku, zooloki
muzej i galeriju slika. Za linog autanta Simeon uzima nemca Fridriha
Stegmana (Friedrich Stegmann), a za direktora kole postavlja fracuza Andrea
Salmorana (Andrea Salomoran). Predavai u koli su bili najbolji ruski i
nemaki uenjaci, a Simeon je imao elju da za profesore dovede i prosveene
Srbe: Dositeja Obradovia i Emanuela Jankovia. kolvska plemika kola
postala je prva moderna vojna kola u Rusiji (1-
), a Simeon je kao prvog uenika primio svog roaka Vasilija
Rajkovia.
Koliku naklonost ruske carice je Simeon imao govori i to to je ona,
kada je pola da obie Belorusiju 1780. godine i da se u Mogiljevu sastane sa
austrijskim carem J osifom I I , svratila i zadrala se nedelju dana u klovu u
Simeonovom dvorcu. Na ulazu u klov Katarina I I je prola kroz velelepnu
trijumfalnu kapiju, a kada je dola u zamak, ekala ju je pripremljena spavaa
soba ba u svemu nalik na onu u carskom dvorcu u Petrogradu. Poto se
odmorila od puta, carica je igrala karte, potom je gledala nemaku operu u
izvoenju trupe koju je domain samo za tu priliku doveo u klov. Posle
operske predstave bio je bal i na kraju posebno spremljena veera.
Znajui za teak poloaj Srba u austrijskom carstvu i teka vremena kroz
koja je, kao deak iz Bekereka u Banatu, prolazio i sam Simeon, Katarina I I
je na Simeonov kuni prag iz Mogljeva dovela cara J osifa I I . U centru klova
su se tada vrteli peeni volovi, napravljeni su vodoskoci od vina, a prireena
je pozorina predstava i maskarada dok je iz prelepog parka ispaljeno vie
hiljada raketa pod nadzorom italijanskog strunjaka Melisina.
Pored Maksima i Simeona Zoria svakako se valja podsetiti i Simeona
- 948 -

Pievia ( ) za koga Milo Crnjanski kae:
Meu onim Srbima, avanturistima i oficirima, koji su za doba carice
J elisavete Katarine postali enerali i vojskovoe u Rusiji, ima jedan od nas jo
nepoznat. To je Simeon Pievi, autor Zapisa (Memoara), koji ne sme da
ostane zaboravljen i da nam linost i ivot ovog enerala i stvaraoca ostanu
neznani.
Simeon Pievi potie iz stare srpske plemike porodice u kojoj se
vojniki poziv prenosio s kolena na koleno. Simeonov deda Gavrilo sluio je u
austrijskoj vojsci jo za vreme Velikog bekog rata (16831699) pod
komandom Evgenija Savojskog. Simeonov otac Stefan bio je, kada se Simeon
rodio 1731, kao kapetan austrijske vojske zapovednik ida u Podunavskoj
zemaljskoj miliciji.
Simeon je svoje kolovanje zapoeo u idu, a nastavio u Novom Sadu, Beu i
Segedinu gde se obrazovao kod privatnog uitelja, jer otac nije dozvolio da ga
pokatolie, to je, od strane Bea, bio preduslov za upis u gimnaziju. Vojniku
karijeru zapoeo je kao pisar u pukovskoj kancelariji u inu autanta. Prva
ratna iskustva stekao je sa ocem u austrijsko-francuskom rat (1744), a potom i
u Ratu za austrijsko naslee 1745. in porunika je dobio 1746. godine.
Nezadovoljan sopstvenim poloojem i optim stanjem srpskog naroda u
Ugarskoj Simeon se, kada je otpoela seoba Srba pod Horvatom, eviem i
Preradoviem, odluio da i on poe put Rusije.
Simeon Pievi u Rusiju stie kada i Maksim Zori i odmah stupa u
slubu Ruskog dvora gde ubrzo ostvaruje blistavu vojniku i diplomatsku
karijeru. Za slavu Rusije i Carskog dvora se borio godinama, a prva priznanja
stie u - (1768-1774) u kome je komandovao
. O njegovim ratnim uspesima obavetena je i carica Katarina koja mu
lino alje pismo pohvale i zahvalnosti, a kao znak carske blagonaklonosti
prima i Orden velikomuenika i pobedonosca Georgija (
). Godine
1777. Carica mu dodeljuje i in

ali i velike posede na koje se

on povlai nakon to je pri mio carsku penziju za koju se zaloio general Petar
Popovi Tekelija ( ), najuspeniji i najlsavniji

Srbin u Ruskoj carskoj vojsci i jedan od retkih nosilaca dva

najvia odlikovanja: i

. Kao penzioner Pievi pie svoje Memoare i kapitalno

delo Istorija Srba koje u originalu nosi naziv: Knjiga o naciji srpskoj, o
vladaocima, carevima, kraljevima, kneevima i despotima, kao i o svim
dogaajima u narodu srpskom. O svojim razlozima za pisanje Istorije Srba
Pievi je, nakon vie decenija prikupljanja grae i pisanja, rekao: Uvek sam
eleo da svom narodu uinim neko dobro i da mu budem od neke koristi. Uvek
sam o tome mislio i koliko mije bilo mogue to i u delo privodio.
- 949 -

Da se nebi pomislilo kako su Srbi u Rusiju dolazili samo da bi ratovali
valja spomenuti i Teodora Jankovia Mirijevskog (
). Dok su se u Beu pripremali da, uz pomo Vuka i ostale
stallbursche camarille (konjuarska kamarila), latinskom prilagode srpski
jezik i pismo ruska carica Katarina I I je 1782. u Rusiju pozvala Teodora
Jankovia Mirijevskog, uvenog srpskog pedagoga i filosofa kako bi pomogao
u reformi osnovnih kola u Rusiji. Odmah po dolasku u Petrograd Mirijevski je
postavljen za lana Komisije za ureenje osnovnih kola (
), a Katarina mu dodeljuje nasledno plemstvo i
spahiluk Nork u Mogiljevskoj guberniji, u Belorusiji. Na inicijativu
Mirijevskog donet je nastavni plan za osnovne kole i otpoelo se sa
organizovanjem normi za sve uitelje, a pristupilo se i konanoj izradi Ustava
narodnih kola kojim su predviene dve vrste i to glavne - u svim gradovima
gubernije po jedna sa etiri razreda i kursom nastave od pet godina, i male - u
manjim gradovima, koje su bile dvorazredne, o kojima su se starale gradske
uprave. U nastojanjima da osavremeni kolstvo, Mirijevski je insistirao na
veem korienju nastavnih sredstava, odstranjivanju mehanikog uenja,
voenju brige o individualnosti uenika, a pisac je i prvog savremnog
.
Zbog svega to je uinio Mirijevski 1783. biva primljen za redovnog
lana Ruske akademije nauka ( ), a odmah potom ga
Katarina I I dekretom postavlja za direktora svih osnovnih kola u
Petrogradskoj guberniji. U Petrogradu Mirijevski osniva Zavod za spremanje
uitelja koji e ve 1786. prerasti u Uiteljsku seminariju, a 1804. godine i u
Pedagoki institut. Na kraju svog radnog veka Mirijevski radi i na postavljanju
temelja za osnivanje prvog carske Rusije.
No, poeti ili okonati priu o Srbima u Rusiji nije mogue bez
spominjanje imena Save Vladislavia (

).
Danas o Savi moe poeti priu podseajui se na 2008. godinu kada su Rusija
i Kina otpoeli diplomatske pregovore o novom razgranienju. Pripremajui
finalizaciju dotadanjih razgovora premijer Rusije Vladimir Putin zatraio je
od Ruske akademije nauka miljenje o konanom ruskom predlogu koji je
satavio specijalni tim eksperata - . Akademik
Mjasnikov ( ) iz odeljenja -
, pohvalio je sporazum i napomenuo da je re o
inoviranoj verziji ugovora koji je s Kinezima, odnosno dinastijom Cin ao
() 20. avgusta 1727. godine na reci Buri, u vreme kada je na vlasti bio car
Petar Drugi, sklopio Sava Vladislavi. U izvetaju Ruske akademije nauka o
Savi Vladislaviu je pisalo:
Kada su se carska Rusija i Kina nale u sukobu zbog granice, Petar
Veliki je, na savet poznatog filozofa Lajbnica, poslao oveka od najveeg
poverenja, Savu Vladislavia, da u Pekingu sa kineskim carem dogovori liniju
- 950 -

razgranienja. Njegovo poznavanje mentaliteta i karaktera ljudi, pronicljivost
i diplomatska sposobnost, ali i izvesna gordost, samouverenost, kao i izuzetno
dranje i obrazovanje, ostavili su na Kineze izuzetan utisak.
Vadimir Putin je bio zateen kad su mu predoeni tekstovi
(Burinski dogovor) i (Ugovor iz Kjahta) koje
ji je 21. oktobra 1727. ispred Rusije potpisao grof Sava Vladislavi, a ispred
dinastije Cin ao visoki diplomata Tulien (). Tada utvrena granica za
koju se Sava izborio ila je u korist Rusije, a izgledala je ovako: Od pada
reke ilke u Argun do Altajskih gora - granica reka Argun do zadnj e take na
zapadu aban Dagom. Granica sa 64 markera je u toj meri bila povoljna po
Rusiju da je kineski car smenio Tuliena i osudio ga 1728. na smrt zbog
izdaje.
Svoju iznenaenost Savom Putin je zameniom pravim potovanjem
nakon to je proitao njegov tekst T (Tajni
zapisnik o Kineskoj imperiji). Ispostavilo se da je Vladislaviev izvetaj o
Kini prvi posle onog koji je napisao Marko Polo s tom razlikom to je bio
daleko obimniji i precizniji. Re je o minucioznom delu u kom je obraeno
sve, od rodoslova kineske dinastije, preko geografije, etnologije, trgovine do
najsitnijih detalja vezanih za kinesku vojsku i njenu obavetajnu slubu.
Traei dodatna obavetenja o nastanku T Putin je saznao da je
svoj izvetaj o Kini Sava pisao godinama prevaljujui sa svojih 120 saradnika
(crtai mapa, istoriari, svetenici. . . ) hiljade kilometara na konjima i
kamilama, plovei jedrenjacima i hodajui peice. Usput je stvarao rusku
obavetajnu mreu po karavanskim stanicama, gradovima i manastirima iz
kojih su mu saradnici slali informacije, analize i predvianja. Tako je ruski
premijer, inae stari obavetajac, saznao da je Sava zapravo uspostavio temelje
ruske obavetajne slube s obzirom da je, pored posla u Kini, jo poetkom
XVI I I veka stvorio rusku agenturu u celom Sredozemlju angaujui uvene
dubrovake trgovce i pomorce. Na kraju Putin je informisan i o tome da je
Petar Veliki ( I. ) uzeo Savu, koga je upoznao jo 1. jula 1703.
liselburgu, na izvoru Neve, da mu bude i da je on na
Petrovom dvoru vodio Crni kabinet - , koga su inile
najpoverljivi carevi ljudi i najbolji tajni agenti. Lini odnos ruskog cara Petra
Prvog i poverenje koje je ukazivao Vladislaviu bili su od presudne vanosti
za njegovu poslovnu i politiku karijeru u Rusiji. Od 1708. godine Sava se, na
zahtev Petra I stalno, nastanio u Rusiji, a car mu je dodelio dvorac u Moskvi
na

gde mu se ubrzo pridruio i brat Jovan Vladislavi sa etiri sina.

Car je Savi poveravao delikatne i odgovorne misije po raznim pitanjima, a
ovaj ga je redovno snabdevao obavetenjima vanim za meunarodni poloaj
Rusije.
Na zahtev predsednika Putina akademik Mjasnikov je u Kremlj dostavio
proirenu biografiju grofa Save u kojoj se vidi neprekidan uspon jednog
- 951 -

deaka iz stare srpske vlastelinske porodice ija su imanja u Hercegovini
poharali Turci. Sklanjajui se pred zulumom preselili su se u Dubrovnik, a
prvi zapisi o jednom od Vladislavia u Dubrovniku odnose se na Luku,
imunog trgovca, koji je pratio u Pe trebinjskog mitropolita Vasilija, docnije
Svetog Vasilija Ostrokog. Sava je jo kao mali dat na kolovanje kod
dubrovakih jezuita gde je stekao viosko obrazovanje koje je kasnije
upotpunio uenjem ekonomije u paniji i Francuskoj. Prve beleke o njemu iz
1687. godine ukazuju na to da je on bio deo dubrovake vlastele i da je po
dubrovakim salonima izuavao ivotni univerzitet okretnih politikih igara
dubrovakog senata, koji uvek dobija ak i kada jai od njega gube.
Uz neophodnu saglasnost Senata (Senat su inili lanovi Maloga via s
knezom, pet dravnih providura, dvanaest sudaca, tri nadzornika tekstilne
industrije i 29 lanova koje je biralo Veliko vee) Sava se 1698. godine
nastanjuje u Carigradu gde, kao ovek od posebnog znanja i poverenja, za
Dubrovane zavrava vane poslove. Njegova diplomatska karijera poinje
1699. godine, kada u Carigradu sree jerusalimskog patrijarha Dositeja
( II ), prijatelja Rusa. Patrijarh ga je, kao poverljivog
oveka, preporuio ruskom izaslaniku u Carigradu Emilijanu Ivanoviu
Ukrajincovu. Kao ovek koji je trgovao skupim tkaninama, krznom i nakitom i
posredovao u izgradnji brodova Sava dolazi u kontakt sa najimunijim i
najuticajnijim ljudima grada na Bosforu. Iz ovih kontakata on poinje da
prikuplja sve mogue informacije vezane za ivot i dogaanja na turskom
dvoru i da ih dostavlja ruskom poslanstvu. Ova njegova aktivnost nije dugo
ostala neprimeena pa ga tako spominje i nemaki istoriar Turske Carevine
Cinkhauzen nazivajui ga dragomanom (obavetajcem) engleskog poslanstva,
sumnjivog turskim vlastima. Ruski izaslanik na Porti grof Tolstoj (

), ukundeda uvenog pisca Lava, alje u otadbinu ove

rei: Blagodarei ljubavi Save Vladislavia, imam takvih prijatelja koji mogu
brzo saznati tajne na Porti i meni ih saoptiti.
Ono to Tolstoj, dok je slao svoje izvetaje o Savi i njegovim
saznanjima o turskom dvoru, nije znao je da se Savin prvi susret s Rusijom
dogodio kad je novembra 1702. godine kao trgovac stigao u Azov, luku na
Crnom moru u koju je car Petar Veliki polagao posebne nade. U Azovu se Sava
upoznao sa azovskim gubernatorom i ujakom Petra I grofom Apraksinom
( ) po kome ruskom caru, znajui za njegove elje
i planove vezane za Crno more, alje dokumet koji je sam sastavio -
(Tajni opis Crnog mora). U tom dokumentu su se
nalazili detaljni opisi Crnog mora koji su do tada Rusima bili nepoznat i to
kako po obalama i po putevima, tko i po utvrenjima i po vojnim bazama.
Petar I se godinu dana kasnije sastao sa Savom u vojnom logoru liseburg i
dao mu prvu poalevnu gramatu (
, ) odnosno pravo na slobodnu
trgovinu i na kopnu i na moru, to je jo samo nekolicini stranaca do tada bilo
- 952 -

dozvoljeno. Pored prava na slobodnu trgovinu Petar Savu u tekstu poalevne
gramate oslovljava ilirskim plemiem ( ) to je bilo posebno
priznanje.
Za Savu Vladislavia je vezena i jedna pria koja ima veze sa
Aleksandrom Pukinom (

), najboljim ruskim
pesnikom i ocem moderne ruske knjievnosti roenim vek i po posle Savine
upokojenja. Naime, u vreme svog boravka u Carigradu 1705. godine Sava je
otkupio dvoje afrike dece koji su prodavani kao robovi iz naroda Kotok.
Nakon nekoliko meseci koje su mu bili potrebni da ih uhrani, zalei i naui
osnovnim reima ruskog jezika Sava ih je poslao na Petrov dvor gde su odmah
prozvani . Kada ih je video Car ih je primio i naredio
da im se odmah obezbedi i smetaj i ishrana i obrazovanje i da se sa njima ima
postupati kao sa njegovim. Deaci su krteni u vilnuskoj crkvi Svete Petke, a
kumovi na krtenju su bili car Petar (koji im je dao i patronim i prezime
"Petrov") i kraljica Kristina (Christiane Eberhardine von Brandenburg-
Bayreuth), supruga kralja Augusta I I . Od dva brata jedan e postati poznat i
potovan irom Rusije i to pod imenom . Zavrio
je visoke kole za inenjera, sudelovao u morskoj ekspediciji, zauzeo Navarin,
istakao se u bici ruske i turske flote kod esme, na ukaz Katarine I I je
rukovodio izgradnjom grada Hersona (1779.), a umro je kao general -anef
1801. Interesantno je spomenuti i da je proslavljeni ruski vojskovoa koji
nikada nije izgubio ni jednu bitku grof Aleksandar Suvorov (

) sebe smatrao linim Ivanovim dunikom s obzirom da

je on ubedio njegovog oca Vasilia Ivanovia (

)
da mu dozvoli da se opredeli za vojnu karijeru. erka drugog Ivanovog sina,
Osipa, bila je majka Aleksandra Pukina. Ivanovih ima i meu engleskim
aristokratama: Natalia Grosvenor, vojvotkinja Vestminstera i njena sestra,
Alexandra Hamilton, vojvotkinja Aberkorna. George Mountbatten, 4. markiz
Milford Havena, roak kraljice Elizabete II, takoe je njegov direktni
potomkom, kao i unuka Nadejda Mountbatten, markiza Milford Havena.
Zbog zasluga u ruskim ratovima sa vedskom i Turskom, posle uspenih
misija u Carigradu, Rimu i Veneciji, te zbog velikih uspeha, naroito
diplomatsko-obavetajnih u Kini, Sava Vladislavi je smatran jednom od
najznamenitij ih linosti Rusije tog vremena. Katarina Velika ga je, u znak
zahvalnosti za sve to je uinio za Rusiju, 24. februara 1725. poastvovala
, a Petar I I ( I I

) je Savu uzeo za svog

, dodelio mu orden Aleksandra Nevskog (

) i dozvolio mu da
u Sibiru podigne grad gde je grof Sava u centru grada 1728.
podigao hram - - .

- je umro u Petrovgradu
juna 1738. gde ga je u carskoj grobnici u kripti Blagovetenske crkve
- 953 -

( - ) uz najvie poasti
sahranila Katarina Velika.
Srbi su bili sigurni u Rusiji, i samo u Rusiji, dok se njihov progon
nastavlja na raznim stranama pod tuinskom vlacu i to sve do XXI veka.
Vrhunac antisrpstva nastupa tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Uoi i za
vreme Prvog svetskog rata 1914-1918, veliki pogromi protiv Srba izvreni su u
pokrajinama Austro-Ugarske, gde su iveli Srbi, naroito u Bosni i
Hercegovini. Povodom tih pogroma pisala je ehoslovaka istoriarka Milada
Paulova (Milada Paulov) da su Srbi tada morali ispatati za svoje srpsko ime
svim onim to je oveku najmilije: au, slobodom, ivotom, imovinom...
I zvesne teritorijalne zone du granice Srbije i Crne Gore, sa velikim brojem
podignutih veala na kojima su visili Srbi, liile su, kako je zabeleio sam
beki Neue Freie Presse, na slike Stranog suda. U izvetajima koje je
podneo Beu 29. i 30. juna 1914, general Poorek pie da su u Sarajevu...
srpske radnje potpuno razorene i da je meu pljakakim elementima bilo
ak i dama iz boljih sarajevskih slojeva. Ova nedela je neposredno ili
posredno organizovala austro-ugarska vlast o emu je, povodom obeleavanja
50-godinjice Sarajevskog atentata, beogradski list Politika od 12. jula 1934.
objavila lanak Bogdana Gledovia u kome se kae:
Austro-Ugarski organi vlasti dobro su organizovali i naoruali rulje
meu kojima je bilo i oficira dali im plan i spisak srpskih kua i ustanova koje
je trebalo razoriti i unititi. . . Pod parolama Dole Srbi, dole Srbija
pogromake rulje su, nosei uramljenu sliku Franje Josipa, ruile i unitavale
sve to je srpsko. Tada su pratale sekire po srpski m kuama, i odjekivala je
piska i jauk nevinih ljudi, ena i dece.
Vidite, treba rei, ali ovek vie nezna kada, gde i kome, o tome ta je
sve Rusija uinila za Srbiju kada joj je Austro-Ugarska objavila rat 1914.
Rusija ne samo da je odmah proglasila mobilizaciju ve je onog dana kada su
Poorekove snage krenule put Srbije u ruskoj tampi, posebno moskovskoj,
poeli da se pojavljuju oglasi o sakupljanju sredstava, lekova, odee i rublja
za srpsko stanovnitvo. Mitropolit Moskovski i Kolomenski

) se istog dana obratio ruskom verujuem rodu

za pomo srpskoj brai i poeo molitvu za spas Srba i srpskog roda. Glavni
inicijatori sakupljanja pomoi su bili Moskovski slovenski komitet i Srpsko
podvorje u Moskvi, Petrogradsko slovensko dobrotvorno drutvo i, naravno,
Ruska organizacija Crvenog Krsta (ROCK), carski dom. Osim toga, Slovensko
dobrotvorno drutvo i udovica ruskog izaslanika u Srbiji Nikolaja Henrikovia
Hartviga (dobio srani napad i umro u Beogradu kada je uo vest da je Austro-
Ugarska objavila rat Srbiji) nezavisno jedni od drugih, polazei od iskustva
balkanskih ratova, su brzo poeli sakupljanje sredstava za organizovanje
sanitetskih odreda u Srbiji. Veina humanitarnih misija je stizala u jeku vojnih
dejstava i tu se, ako nita drugo, mora pomenuti odred kneginje Trubecke
- 954 -

( ) koji je na elu sa hirurgom dr
Sergijem I . Sorotkinom ( . ) iz Moskve kroz Rumuniju i
Bugarsku stigao u Ni februara 1915. gde ga je doekala celokupna srpska
vlada. Pre njih je u Ni, u sred epidemije pegavog tifusa, stigao sanitetski
odred monaha iz ruskog manastira na Atonu ( ".
" ). Monasi, predvoeni jeromonahom Epifanijem
(

), su se odmah razmestili po svim nikim bolnicama

pomaui, po pravili, uvek onima kojima je to najvie trebalo. Atonski red je
poetkom 1915. otpoeo i pripreme za podizanje ruske pravoslavne crkve u
Niu i ona je osveena za Veliki post pri Moskovskoj poljskoj vojnoj bolnici
odred knjeginje .
Ovde, u ovom kratkom spominjanju Rusa uputno je setiti se i jedinog stranog
diplomate-dobrovoljca u redovima srpske vojske - a a
a. Kao prvi sekretar ruske misije u Beogradu ali i kao unuk
komandanta Konjikog korpusa carske garde i sin komandanta garnizona
Carskog Sela (zvanini dom carske porodice) trandman se, odmah po
uruenju austro-ugarskog ultimatuma Srbima, sastao sa Nikolom Paiem i
Aleksandrom Karaoreviem. Po njegovim instrukcijama iz Beograda je put
Moskve otiao telegram sa molbom za podrku, a kada je 28. jula stigao carski
odgovor kako Rusija ni u kom sluaju nee ostati ravnoduna prema sudbini
Srbije trandman se, po uzoru na svog dedu a

a koji je
1810-1812. ratovao u Srbiji protiv Turaka, prijavio u dobrovoljce. Ostao je u
Srbiji sa Srbima naredne tri decenije.
I, tako, dok su Rusi inili sve da pomognu ostali nazovi srpski saveznici su
se pravili neveti kako bi broj postradalih Srba bio to je mogue vei, a
njihova stradanja uasnija. Za prelaz srpskih muenika preko albanskih grdura
Vam je poznato ali izvesno ne znate kako su gladni, bolesni i sa duom u nosu
doekani u Valoni za koju su mislili da im je spas. I talijani nisu hteli ni da
uju da se srpska vojska koncentrie u Valoni koju su okupirali pa su ak
zapretili da e upotrebiti i oruje ako srpske trupe pokuaju da preu preko
Vojue i uu u Valonu. I talijanski komandanti su zatvorili prilaze Valoni
spreavajui tako prozeble, izgladnele i bolesne srpske vojnike da dou do
neophodne hrane, lekova i krova nad glavom. Tako su Srbi kod Medue leali
po zemlji, trpali u usta vlanu zemlju i jeli travu da utole muke od gladi. Zbog
ovakvog italijanskog ponaanja koje je podravala i Vlada Velike Britanije
ovde je stradalo oko 11.000 Srba.
I deji da se srpska vojska, zbog problema koje su inile Italija i Velika
Britanija, preveze iz severnih albanskih luka u Bizertu, suprotstavio se lino
glavni komandant francuske vojske general ofr (Zfre) zbog brige od,
navodno, mogue epidemioloke infekcije francuskih trupa. I tako, zbog
jalovih rasprava triju zapadnih sila praktino nije bilo mogue doneti
prihvatljivo reenje za prihvat srpskih ratnika. Prema svedoenju komandanta
- 955 -

francuske Sredozemne flote admirala Luja Furnijea (Louis Fournier), nije
proao nijedan dan a da se nisu menjala reenja o nainu prenosa i mesta
ukrcavanja srpske vojske. Britanska ideja da se Srbi iz Albanije prebace u
Tunis je, na kraju, odbaena jer je svima postalo jasno da je za tu operaciju
neophodno najmanje pet-est meseci u kom periodu bi svi Srbi jednostavno
umrli od gladi i bolesti.
I , ta mislite, ko je opez zalegao za Srbe? Ruski car Nikolaj I I , revoltiran
ponaanjem saveznika, upuuje dmarche vladama u Londonu i Parizu u kome
se kae kako treba hitno spasti junaku vojsku, koja e, u to ne sumnjam,
kasnije predstavljati veliku pomo u ostvarivanju opteg cilja. Ruski demar
je bio ultimativnog karaktera: ili se Srbi spasavaju ili Rusi sklapaju separatni
mir sa Nemcima. Engleski premijer Askvit (Herbert Henry Asquith) i kralj
Dord V (Albert Frederick Arthur George) su i pored svih moguih
neprijatnosti i posledica odbijali i dalje da pomognu srpskoj vojsci ali ne i
francuski predsednik Poenkare (Raymond Poincar) koji od premijera ana
Rafaela (J ean Raphal Adrien Ren Viviani) zahteva da se postupi po ruskim
oekivanjima. Tako je francuska vlada preduzela odlune mere u spasavanju
srpske vojske: 11. januara okupira Krf i na tom ostrvu, koje je udaljeno
stotinak kilometara od albanske obale, otpoinje pripreme za prihvat srpske
vojske radi njenog oporavka. Protiv ovakvog unilateralnog francuskog akta
pobunili su se, sada, grka vlada i kralj Konstantin ( ) uz tvrdnju
da bi dolaskom srpske vojske bio povreen grki suverenitet u J onskom moru.
Odluni da ispune svoje obeanje dato ruskom caru Francuzi su kratko
odgovorili da je Krf posednut privremeno i da e grke civilne vlasti
funkcionisati nesmetano. No, pored Grka, protivni su i dalje ostali I talijani
nastavljajui, uz bezrezervnu Britansku podrku, da spreavaju Srbe da uu u
Valonu i pristupe, kako su sami rekli, taki 40 28'0"N,19 30'0"E, odnosno
luci (Vlora sht) radi ukrcavanja na brodove i transport do Krfa. I , opet,
ovek koji je razreio saveznike opstrukcije bio je car Nikolaj I I koji je
doslovce zapretio I talijanima pa su se predsednik vlade Salandra (Antonio
Salandra) i ministar spoljnih poslova Sonini (Sidney Costantino Sonnino),
bre-bolje predomislili i omoguili prolaz srpske vojske do luke gde su ih
ekali brodovi Antante (bez engleskih brodova). Prvi srpski vojnici ukrcani su
18. januara, a transport glavnine srpske vojske od 113.050 vojnika i stareina i
oko 15.000 izbeglica na Krf zavren je do 23. februara.
Eto, tako je to nekad bilo: znalo se ko Vas napada, a ko Vam lea uva.
Tako je bilo, ostalo i ponovilo se 1999. kada su Vas opet napali, prevarili i
nametnuli Vam svoje stallbursche (konjuare) za vlastodrce. ta o vaoj
politikoj eliti koja nita nezna a morala nema, koja zakletvu ne poznaje a bez
kletve ne ustaje, misli Zapad moe se, ini mi se, naslutiti iz lanka koji je za
Wall Street Journal 22. avgusta 2002. napisao David L. Filips (David L.
Philips), izvrni direktor Fondacije Eli Vizela za humanost:
- 956 -

Pitanje stabilnosti Balkana je posebno vano, a moe se obezbediti
prvenstveno reavanjem politikog statusa Kosova. . . Iako je Kosovo istorijsko
srce Srbije najvei broj tamonjeg stanovnitva su Albanci. Miloevieva
politika da kroz ubistva albanskog stanovnitva stvori etniki isto Kosovo
uskratila je svako moralno pravo Srbima da dalje polau bilo kakvo pravo na
ovu provinciju. Dananji beogradski pro reformski politiari znaju dobro, i u
privatnim razgovorima priznaju da je Kosovo izgubljeno. Od njih se danas
oekuje da naprosto odgovore na pitanje: Kako, kada i po koju cenu e Kosovo
dobiti svoju samostalnost.
O tome ta je danas politika elita, ta pod tim izrazom uopte
podrazumevamo jasno govori profesor sociologije na Filosofskom fakultetu u
Beogradu Mladen Lazi. Po njemu kada se pravi istraivanje politike elite
kao osnovni skup se uzimaju lanovi vlade, lanovi skuptine, rukovodei ljudi
najveih politikih stranaka i ljudi koji su na elu uprava najveih gradova.
Razlog zato je to tako Lazi obrazlae reima: Zato to su to ljudi koji
relativno samostalno mogu da donose odluke. Svi ispod su samo ljudi koji se
bave politikom. Jedna od osnovnih karakteristika savremenih politikih elita
je generalna opredeljenost na partikularne interese to znai da pripadnici ovih
elita politiki poloaj i politiku ulogu posmatraju kroz prizmu vlastite
karijere, a to znai da lini interesi imaju primat u odnosu na opte. Po
miljenju sociologa Zagorke Golubovi iz Instituta za filosofiju i drutvenu
teoriju opstanak na vlasti je osnovni princip prema kojem se vladaju politike
elite, a neke politike stranke, koje se nazivaju demokratskim, smatraju da njih
ni na ta ne obavezuje ni Ustav, ni izborna volja graana.
O aktuelnoj politikoj eliti u Srbiji govorila je i profesorka Fakulteta
politikih nauka u Beogradu Radmila Nakarada. Po njoj, ljudi koji
personifikuju politku elitu nisu dorasli izazovima i nisu pronali pravu meru
u voenju dravne politike. Za nju su primeri odgovornog voenja dravne
politike pre incidenti, a nikako konstanta dravnog vrha.
Jedan od tipinih predstavnika ove i ovakve vae politike elite svakako je i
Boris Tadi koga, prema profesoru Laziu, izvesno krase osobine kao to su
ambicioznost, karijerizam i izrazite manipulativne sposobnosti. Za njegovu
familiju mnogi misle da je iz Crne gore i da je od Pivljana ali, kako je sam
Boris Tadi izjavio za radio B92, njegov ukundeda nije bio od Tadia niti
Pivljana, a nije bio ni iz Crne Gore. Bio je od Brailovia iz ljute Hercegovine
odakle se sklonio u Metohiju, a potom u Crnu Goru gde je i prezime i ime
promenio. Njegov otac Ljubomir je bio poznati komunista, pukovnik OZN-e
(Odeljenje za zatitu naroda) i nosilac partizanske spomenice, a u Beograd je,
kao i mnogi iz Crne Gore, prvi put doao 1955. kada ga je Partija odredila za
jednog od kljunih pisaca novog ustava SFRJ i novog programa SKJ .
Boris Tadi je dete komunizma i kao takvom mu nita nije strano. Tako je
- 957 -

kao ministar odbrane Srbije i Crne Gore, odmah nakon ubistvu predsednika
vlade Zorana inia, a na zahtev amerikog dravnog sekretara Kolina
Pauela, najavio slanje srpskog vojnoj kontigenta u Avganistan i modernizaciju
vojske po uzoru na NATO alijansu. Za to nije pitao ni vladu ni parlament.
Pozivajui se na neophodnost prilagoavanja srpskih vojnih efektiva u skladu
sa Paktom za stabilnost Tadi otpoinje reforme u vojsci tako to uvodi
pravilo da Generaltab vie ne odgovara vladi ve ministrastvu vojske;
odluuje da se uniti najvei deo postojeeg naoruanja obrazlaui da je isto
zastarelo i, kao takvo, nepotrebno buduoj malobrojnoj ali
visokoprofesionalnoj (itaj plaenikoj) vojsci. Uvodi praksu civilnog sluenja
vojnog roka tvrdei da je to neophodno kako bi se ispotovalo jedno od
osnovnih ljudskih prava - pravo na prigovor savesti, a zapravo se radilo o
ukidanju narodne vojske.
Moda je, ipak, jedan od njegovih najpoznatijih poteza vezan za prodaju
obogaenog uranijuma iz I nstituta za nuklearne nauke Vina. Na zahtev vlade
SAD Tadi je, kao ministar odbrane bio, uz ministra za nauku i tehnologiju
Dragana Domazeta i predsednika vlade Zorana ivkovia (zavrio samo Viu
ekonomsku kolu), deo tima koji je obogaeni uranijum iz Vine vredan vie
milijardi dolara prodao sa zamo nekoliko miliona. Protiv ovog sramnog ina
pljake ustali su gotovo svi naunici iz Instituta ali su bili grubo uutkani
izjavama ministara kako se sve to ini iz razloga bezbednosti: obogaenog
uranijuma mogu da se dokopaju teroristi! ta vie, besan zbog protivljenja
naunika Domazet je ak pokuao da ukine Institut zahtevajui njegovu podelu
na etiri-pet delova. U tome nije uspeo ali je zato 25. avgusta 2003. najavio,
po uzoru na Tadieve promene u vojsci, veliko spremanje u nauci koje se
ogledalo u uskraivanju novca za rad i razvoj nauke to se pokazalo
delotvornim s obzirom da su Vinu ubrzo poeli da naputaju mnogi mladi i
prosperitetni naunici. Odmah nakon to je 2008. izabran za predsednika
Srbije Tadi je odobrio projekat kojim e se na 70 hektara nekadanjeg
I nstituta za nuklearne nauke Vina pristupiti izgradnji najveeg skladita
nuklearnog otpada u Evropi u kome e biti skladiteno 8.500 buradi od 200
litara i 100 transportnih kontejnera nuklearnog otpada.
Ovaj roeni Sarajlija je po struci diplomirani kliniki psiholog (magistrirao
na temu Subverzivnost u segmentu seksualnosti ) i pre negoto je poeo, za
novac, da se bavi politikom radio je, prema zvaninim biografskim podacima,
u duevnoj bolnici Laza Lazarevi u Beogradu i kao profesor Prve beogradske
gimnazije. Svoj politiki angaman najavio je osnivanjem Centra za razvoj
demokratije i politike vetine i ulaskom u Demokratsku stranku 1990. Tokom
devedesetih godina bio je lan Glavnog odbora kao i lan I zvrnog odbora DS-
a, a za potpredsednika stranke je izabran 2000. godine. Nakon to je u Srbiji ,
oktobra 2000.-te, izvren coup d' tat Tadi postaje ministar telekomunikacija
u Vladi Savezne Republike J ugoslavije u periodu od novembra 2000. do marta
2003. Bio je predsednik Upravnog odbora J avnog preduzea PTT saobraaja
- 958 -

Srbija, a potom je u vremenu od 17. marta 2003. do 16. aprila 2004. vrio
funkciju ministra odbrane u Savetu ministara Srbije i Crne Gore. Kada je
krajem prolea 2004. najavio svoju kandidaturu za predsednika Srbije
ispostavilo se, prema zakonskim propisima, da se ne moe kandidovati jer nije
dravljanin Republike Srbije. U knjigu dravljana Srbije Tadi je, u
najveoj tajnosti, upisan dan pre podnoenja zvanine kandidature za
predsednike izbore 2004!
Nakon to je na predsednikim izborima 2004. pobedio kandidata Srpske
radikalne stranke Tomislava Nikolia Tadi je uputio poruku srpskom narodu
da zaboravi na nacionalistiku politiku i da e se, bar koliko se on pita, Srbi
ubudue mirnim sredstvima, a ne orujem boriti za Kosovo i Metohiju. U
okviru ove svoje izjave on zahteva radikalnu obnovu (itaj rasturanje) VBA
(Vojno bezbednosne agencije). Ovo je, meu prvima, pozdravio predsednik
Republika e Shqipris (Albanija) Alfred Mojsiju (Alfred Spiro Moisiu) ali i
svi drugi koji su znali da je vreme komadanja Srbije jo uvek u toku.
Kao predsednik Srbije Tadi je, ponosan na svoga dedu Pavla koji je bio
porunik u crnogorskoj vojsci, nastavio da se zanima za vojsku, a pre svega za
njena kadrovska reenja. Tako je, protivno srpskoj tradiciji i obiajima, na
mesto naelnika Generaltaba Vojske Srbije 2006. progurao Zdravka Ponoa,
Srbina iz Knina koji je sve vreme graanskog rata na prostorima bive
J ugoslavije proveo kao referent za razvoj i opremanje pri Generaltabu! Inae,
Pono je, to je Tadia posebno fasciniral o, sa uspehom zavrio Vojno-
tehniku Akademiju u Zagrebu, a potom i odbrambene studije na Royall
College u Londonu, kurs za vie izvrioce u College of International and
Security Studies, George C. Marshall European Center for Security Studiesu
Nemakoj i kurs evropske bezbednosti u Geneva Centre for Security Policy.
Pono je, kao krunu svega, poloio i NATO Standardization Agreement
(STANAG).
Kako bi u vojsci i oko nje sve bilo i odvijalo se u skladu sa planom i
oekivanjima Tadi za ministra vojnog, poetkom 2007, dovodi Dragana
utanovca, potpredsednika Demokratske stranke i oveka koji je ponosni
vlasnik dve diplome: Mainskog fakulteta u Beogradu (nikad nije radio u
struci) i Marshall Centre for Security Studies in Garmisch-Partenkirchen
(Evropski centar za studije bezbednosti George C. Marshall u Garmi-
Partenkirhenu, Nemaka). Pored toga utanovac poseduje i dve amerike
diplome: Law Enforcement i Security Issues and Oversight. U svojoj bogatoj
politikoj kari jeri utanovac je bio specijalni savetnik ministra unutranjih
poslova u trajanju od tri meseca, pomonik saveznog ministra unutranjih
poslova - 1,5 godine, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne
skuptine Republike Srbije - godinu dana i staista Evropskog parlamenta u
Strazburu i Briselu mesec dana. U skladu sa amerikom politikom planiranja
odbrane - Defense Planning Guidance utanovac je srpsku vojsku i vojnu
- 959 -

industriju bukvalno unitio dovodei tako srpski narod u situaciju da
bespomono posmatra otimanje njegovih vitalnih resursa i degradaciju drave
na pretkumanovske granice. tavie, utanovac koji nikada nije odsluio vojni
rok je, bez iijeg znanja i saglasnosti, dogovorio sa Amerilancima postavljanje
elektronskog akceleratora elektromagnetnih talasa (High Frequency Active
Auroral Research Program, HAARP). Ovim antenskim sistemom na teritoriji
Srbije utie se na promene hemijske strukture, temperature i vlanosti viih
slojeva atmosfere ime se zapravo efikasno deluje na klimu i sve pratee
klimatske efekte na datoj teritoriji. Pored ovoga, injenica je da se kroz
elektromagnetno zraenje antenskog sistema HAARP efikasno utie na ljudsku
psihu, odnosno da se kroz njegovo emitovanje talasa ekstremno niske
frekcvencije (od 0.1Hz do 25 Hz) moe, na teritoriji njegove pokrivenosti,
ljudsko ponaanje staviti pod najveu moguu kontrolu. Naime, ljudski mozak
proizvodi elektrine talase ije se frekvencije kreu izmeu 0. 5 i 25 herca i to
su takozvane alfa, beta, delta i teta frekvencije. Kako je HAARP u mogunosti
da emituje ove frekvencije jasno je da se moe upotrebiti za manipulaciju i
ruenje mentalnih procesa te kontrolu stanovnitva na celokupnoj teritoriji
njegove pokrivenosti.
Tadia kao politiara od poetka prati njegov nekadanji uenik iz Prve
beogradske gimnazije Vuk Jeremi. Kao Pono i utanovac i Jeremi ima
zavidno inostrano obrazovanje: sa uspehom je okonao studije iz teoretske i
eksperimentalne fizike na Queens College Univerziteta u Kembridu, a potom
i John F. Kennedy School of Government Univerziteta Harvardu SAD. Svoje
prve radne dane proveo je u Deutsche Bank i Dresdner Kleinwort Benoson
Bank. Inae Jeremieva baka Sadeta, roena sestra komunistikih prvaka
Hamdije i Hakije Pozderac, je nakon Drugog svetskog rata bila direktorka Prve
beogradske gimnazije i prijatelj sa Ljubomirom Tadiem, osniva Demokratske
stranke i predsednik Srpsko-jevrejskog drutva. Po bakinoj liniji Vuk Jeremi
je ukununuk Murat-aa Pozderca, vladara Cazinske krajine u vreme
Otomanskog carstva i praunuk Nurije Pozderca, potpredsednika Prvog
zasedanja AVNOJ -a (Antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije).
Nakon to je, po sopstvenom uverenju i linom opredeljenju, postavio prave
ljude na prava mesta Boris Tadi se uputio u Vaington gde je 7. septembra
2006. sa amerikim dravnim sekretarom Kondolizom Rajs potpisao SOFA
sporazum (Status of Forces Agreement) kojim se reguliu odreena veoma
vana pitanja vezana za boravak amerikih trupa u Srbiji. Komentariu
Tadievu posetu Vaingtonu i dravi Ohajo gde se sreo sa komandantima
Nacionalne garde Voice of America je istakao: Poseta predsednika Srbije
Tadia saveznoj dravi Ohaju bila je emotivna... Predsednik Tadi je pomenuo
da Srbija razmatra mogunost upuivanja svojih vojnika ne samo u jugoistonu
Aziju, ve i na Bliski istok. Srpske oruane snage, mada u procesu reformi,
imaju preko potrebno iskustvo i sposobnosti....
- 960 -

Na kraju, spomenimo da se za Tadiev imid i veze u SAD brine agencija
RSLB Partners Inc. ije je sedite u prestinoj vaingtonskoj ulici 101
Constitution Avenue NW. Naravno, da nebude zabune, vlasnici agencije su
etiri Jevrejina: Juval Rabin (Y uval Rabin,sin pokojnog izraelskog
premijeraYitzhak Rabin-a; imon evez (Shimon Sheves, nekadanji generalni
sekretar kabineta Y itzhak Rabin-a); Amnon Lipkin-ahak (Amnon Lipkin-
Shahak, nekadanji naelnik generaltaba izraelske armije) i Gil Birger (Gil
Birger, dugogodinji i zraelski diplomata u SAD). Nita manje poznat nije ni
direktor agencije Dej Futlik (J ay Footlick) koji je, u oba izborna ciklusa, bio
lan najueg izbornog taba Bila Klintona i njegova desna ruka za vezu sa
monom jevrejskom zajednicom u SAD. Pre dolaska na elo RSLB-a Futlik je
(1997) bio potpredsednik Ruder Finn agencije koja je zastupala muslimanske,
hrvatske i interese kosovskih Albanaca tokom devedesetih, a zajedno sa
Riardom Holbrukom (nekadanji nametenik Ruder Finn-a) se zalagao za
bombardovanje Srbije.
Direktor Ruder Finn-a u vreme Futlika je bio Dejms Harf (J ames Harff) koji
priznaje da su Srbe sasvim svesno satanizovali u korist muslimana, hrvata i
iptara Its just business. Prema Harfu najvea dostignua Ruder Finn-a su
priznavanje nezavisnosti Hrvatske od strane amerike administracije, buenje
javnog mnjenja za stradanje Bonjaka i izrada politikog programa za Albance
sa Kosova. Ovaj posao nije bio lak ali smo pridobijajui jevrejsku zajednicu u
Americi za stvar Bonjaka i stvarajui sliku novog holokausta na evrospkom
tlu uspeli u tome. Angaovati jevrejske organizacije na strani Bosanaca bio je
izvanredan blef. U javnom mnjenju jednim potezom izjednaili smo Srbe sa
nacistima. Odmah je primeena osetna promena renika u medijima, to je bilo
praeno upotrebom pojmova sa jakim emotivnim nabojem, kao to su etniko
ienje, koncentracioni logori i drugo, a sve je to izazivalo poreenja sa
nacistikom Nemakom, gasnim komorama i Auvicom, zakljuuje Harf.
No, u satanizaciji Srba nisu uestvovali samo inostrani mediji. Ne, u toj
satanizaciji svoj doprinos su pruili i demokratski mediji u Srbiji koji su se
nakon 2000-te gotovo svi okrenuli protiv srpskog naroda. Povodom izlaska
knjige Politika genocida (The Politics of Genocide) koju su napisali Edvard
Herman (Edward Herman) i David Peterson (David Peterson) novinarka
Biljana orevi je novembra 2010. dobila intervju od Hermana kojom
prilikom je rekao: Propaganda koju sprovode mediji u Srbiji je specifina
vrsta propagande, jer slui i nteresima imperijalne politike. Ova vrsta
propagande zahteva sprovoenje specifine kulturne politike uperene protiv
sopstvene zemlje i naroda, i njen cilj je da omogui politiku, kulturnu,
ekonomsku, vojnu kolonizaciju. I , ovde ne moemo vie govoriti o nezavisnoj
zemlji ve o provinciji. Ta provincija se zove Srbija i Srbija je provincija
amerike imperije Radi se, dakle, o propagandnom modelu dovedenom do
ekstrema: vi nemate vie ak ni sopstvenu propagandu ve propagandu koja
slui imperijalnim interesima, pri emu oni koji je sprovode u tome neobino
- 961 -

mnogo uivaju.
Odmah po povratku iz SAD Tadi se uputio u sedite NATO-a u Briselu
(NATO Headquarters, Bd. Leopold I I I , 1110 Brussels, Belgium) gde je 14.
decembra 2006. godine potpisao Partnerstvo za mir to je, prema zvaninim
interpretacijama, politiko-vojni program NATO-a usmeren ka stvaranju
poverenja imeu Severnoatlantskog saveza i drugih zemalja Evrope i
nekadanjeg Sovjetskog Saveza, uspostavljanju meusobne vojne saradnje i
regionalne stabilnosti. U govoru na sednici Severnoatlantskog saveta Tadi je
rekao da ulazak Srbije u Partnerstvo za mir predstavlja samo prvi korak u
procesu koji e kulminirati potpunom integracijom regiona u NATO. Generalni
sekretar NATO-a J ap de Hop Shefer (J aap de Hoop Scheffer) sloio se s
predsednikom Tadiem istiui:Gospodine predsednie, estitam vam u ime
svih lanica NATO-a. Proli smo dug put, jo od dogaaja 1999. Pod dugim
putem Shefer je, izvesno, izmeu ostalog, mislio i na sporazum koji je 18. jula
2005. potpisao sa ministrom spoljnih poslova Vukom Drakoviem. Ono to je
Drakovi zapoeo Tadi je svojim potpisom dodatno osnaio obavezujui
Srbiju i srpski narod da obezbedi NATO snagama da besplatno koristi sve
njegove puteve, pruge i aerodrome; da nikada i ni pod kakvim uslovima nee
pokuati da hapsi i procesuira pripadnike NATO snaga i njegovo pomono
osoblje koje e imati pun imunitet. . .
Za vae dananje politiare bi se moglo, summa summarum, rei da su par
excellance dokaz kako su arogancija i ignorancija dve strane istog novia.
Komentariui obrazovanje pojedinaca iz politike elite sociolog Zagorka
Golubovi kae: Za mene intelektualac nije samo obrazovan ovek, nego pre
svega ovek koji ima svoj stav nezavisno od uslova koji utiu na formiranje
stavova veine. . . . Moda bi, ipak, u kontekstu prie o politiarima u Srbiji,
bilo uputno samo citirati dr Aribalda Rajsa koji je govorei, u svoje vreme, o
vaim politiarima rekao:
Sada imate profesionalne politiare koji na tome zarauju za ivot. Oni
zapravo zgru bogatstva, i na nesreu, politiari su vam svemoni. Politika se
mea u sve i svuda upravlja ali su njeni protagonisti, po pravilu, najgoreg
kvaliteta. esto nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se trai od mesta koje
zauzimaju. Ali ne koriste samo politiari -ministri politiku da bi se obogatili,
ve i obini politiari-poslanici slede njihov primer. Parlament Vam je
preplavljen ljudima koji samo trae linu korist. Pun je nekih ludaka,
skorojevia, mutivoda, sebinjaka i podmiivaa, za koje je poetak i kraj
demokratije u njihovoj linosti. Jadni moji prijatelji, zar zaista mislite da je
sadanji parlamentarizam demokratski. . . Kod vas i najznaajnija mesta u
administraciji i drugde najee zauzimaju mediokriteti, ak i ljudi bez ikakve
vrednosti. Mnogi vai politiari bi hladno rtvovali slobodu, i opstanak
zemlje, ako bi to njima lino bilo od koristi. . . Srpski narod ima moralna
svojstva koja nadmauju moralna svojstva mnogih drugih naroda. Na alost,
- 962 -

vladujua klasa radi na obaranju tih moralnih vrlina srpskog naroda dajui
mu lo primer. Vaa pseudo elita je unitila sve ono dobro to ste imali.
Delovala je i deluje poput bui; zarazila je sve to je s njom dolo u dodir.
Ona je arite trulei i iskvarenosti, od ega toliko trpite. Ako joj dopustite da
nastavi, zemlja vam je izgubljena. Pripazite dok nebude kasno. Poistite kuu!
Krajnje je vreme da se tome stane ukraj i da se pomete to ubre koje najpre
poniava va narod. . . . Izbacite sve te profitere i interese svoje zemlje poverite
najmudrijim, najpotenijim i dravi najodanijim ljudima iz vae nacije...
Znate li koja je njihova omiljena taktika odbrane sopstvene agresivne
politike: Napad, napad na rtvu svim sredstvima i bez milosti. ta mislite kako
je bilo mogue da se globalisti i mondijalisti odbrane od odgovornosti pred
svetskim javnim mnjenjem za rasturanje SFRJ i kompletno satiranje Srbije.
J ednostavno, preko svojih medija su pokrenuli beskrupuloznu kampanju u
kojoj su se danima, nedeljama, mesecima i godinama citirale izjave, analize i
izvodi iz na brzinu napisanih knjiga nekih njihovih satrapa o navodnoj krivici
Srba. Srbi su, moete zamisliti, bili krivi za sve to se dogodilo, za sve to se
dogaa i za sve to e se tek dogoditi. Nakon uspeno okonane opte
satanizacije i medijskog lina srpskog hrianskog naroda oni su navrat-nanos
1993. u Savetu bezbednosti UN formirali nekakvo pomono telo pod nazivom
Tribunal. Ovo telo je dobilo zadatak da goni one ljude koje oni osumnjie za
ratne zloine poinjene u graanskom ratu, a koji su oni izazvali na prostoru
bive J ugoslavije. ta mislite, zato 70% zatvorenika u zatvoru koji se nekada
(1940.-1945.) nazivao i Oranjehotel, u banji Scheveningen (najlepi deo
Haga), ine Srbi? Postali su deurni krivci na koje se, u nedostatku pravih,
uvek moete osloniti. Babaroga je konano dobila zamenu.
Inae komfor Oranjehotel -a je mondijalistima i globalizatorima dobro poznat
s obzirom da su simpatizerima marksistikih, komunistikih i
socijaldemokratskih partija pripadnici Gestapoa tu jo od maja 1940. pruali
beherbergungsbetrieb smetaj . Moda ba zbog toga BBC 20. februara 2003.
o njemu pie: The tribunal's jail in Scheveningen - a pleasant seaside suburb
of The Hague... (Zatvor Tribunala u eveningenu je prijatan deo predgraa
Haga...). Nauili su zanat pa ga danas usavravaju na vama. Mnogo ste im se
zamerili a da toga niste ni svesni.

Agresija na Srbiju. . . .

Za nemerljiv doprinos Srbije i srpskog naroda u borbi protiv sila Osovine u
Prvom svetskom ratu ameriki predsednik Vudro Vilson je na Vidovdan 1918.
naredio da se na vrh Bele kue u Vaingtonu i na sve dravne zgrade u SAD
- 963 -

imaju istai srpske zastave. U svojoj poruci naciji Srbe je nazvao galantnim
ljudima koji su se u odbrani svojih prava, asti i dostojanstva suprotstavili
deset puta jaoj Austro-Ugarskoj carevini. Red je da se ameriki narod danas
seti i oda priznanje srpskom narodu koji je tako hrabro ustao u odbranu onih
ljudskih vrednosti koje i sami Amerikanci batine kao svoje, a koje je nemaka
nacija elela da im uskrati u svojoj elji da zagospodari svetom.... Tako je
bilo jula 1918, a onda je, krajem te godine, dolo do stvaranja J ugoslavije.
Srbi su ostali bez sopstvene drave i nacionalne politike.
Prve napade na srpske teritorije i ubistva srpskog naroda Amerikanci su
izvrili ve tokom graanskog rata u Bosni i Hercegovini. Tamo su, navodno
se zalagajui za prava ugroenih Muslimana, bombardovali srpske vojne
formacije; neku drugu logigu prema Muhammedovim sledbenicima su imali u
Iraku poetkom devedesetih prolog veka i poetkom novog milenijuma. No,
pravi genocid nad srpskim narodom amerikanci e obaviti u Republici Srpskoj
Krajini koja je bila pod zatitom Ujedinjenih nacija. Kako hrvatske snage nisu
bile u stanju nita same da uine protiv dobro organizovanog i motivisanog
srpskog naroda koji je branio svoja vekovna ognjita Amerikanci e preuzeti
sve u svoje ruke. Ve poetkom 1992. godine 37 hrvatskih oficira e proi
specijalne estomesene kurseve kako bi se osposobili za komunikaciju sa
amerikim vojnim savetnicima, instruktorima i komandantima. Kako se nebi
zvanino eksponirao Stejt department je zaduio svoju tzv. nevladinu agenciju
penzionisanih oficira Military Professional Resources Inc. (MPRI ) koju je
1987. osnovao penzionisani armijski general Vernon Luis (Vernon B. Lewis).
Naravno da je iza svega od poetka stajao Pentagon sa svojih 26. 000
slubenika ali i uvena banka Lehman Brothers koja je finansijski servisirala
MPRI .
MPRI se od prvog dana osnivanja koristi kao plaenika vojska poputa
francuske legije stranaca (Lgion trangre), za obavljanje najprljavijih
poslova irom sveta. Krajem 2009. na svom platnom spisku imali su 13.300
vojnika i 810 agenata lociranih irom sveta, a godinji prihod im je
prevaziolazio sumu od 100 miliona dolara. To je, sasvim sigurno, najvea
plaenika vojska na svetu. Glavni korisnik njihovih usluga su naravno
amerika vlada, a ako bilo ko drugi eli da ih angauje neophodno je
prethodno da pribavi direktnu saglasnost predsednika SAD!? Pokojni
predsednik Hrvatske Franjo Tuman je tu saglasnost zatraio od Bila Klintona
koji isprva bio neodluan da bi se, nakon intervencije pape J ovana Pavla I I ,
predomislio.
Rukovodstvo Hrvatske i MPRI su 1991. godine potpisali ugovor o
obuavanju hrvatske vojske. Ministar odbrane Hrvatske Gojko uak je
obnovio taj ugovor 15. novembra 1994. kojom prilikom je generalu Vuonu
rekao: Gospodo, istjerajte nam Srbe iz Hrvatske, mi nemamo pitanja oko
vaih uslova! Ve 29. novembra ministarstvo odbrane Hrvatske i SAD
- 964 -

potpisuju poseban ugovor o vojnoj saradnji, koji je sadravao i vei broj tajnih
klauzula o obuci hrvatske vojske, ueu amerikih generala u operativnom
planiranju, naoruavanju, obavetajnoj i logistikoj podrci.
Ve u decembru 1994. u generaltab hrvatske vojske stigli su penzionisani
generali SAD pripadnici MPRI : Don Galvin (J ohn Rogers Galvin), bivi
komandant amerikih snaga u Evropi, Karl Vuno (Carl Edward Vuono), bivi
naelnik Generaltaba kopnene vojske SAD u vreme operacija u Panami,
Riard Grifit (Richard Griffith), bivi pomonik komandanta amerikih snaga
u Evropi za obevetajna pitanja, Dejms Lindzi (J ames J oseph Lindsay), bivi
komandant specijalnih snaga SAD i ekspert za sukobe niskog intenziteta, Ed
Sojster (Harry Edward Soyster), bivi naelnik Vojnoobavetajne slube, Sent
Krozbi (Crosbie Edgerton Saint), bivi naelnik Vojne akademije u Fort
Levenvortu, kao i niz drugih oficira. Aktivnosti u Hrvatskoj izmeu MPRI i
vlade SAD koordinirao je general Don Sival (J ohn Sewall), vojni savetnik
dravnog sekretara Vorena Kristofera (Warren Minor Christopher). Pri
ambasadi SAD u Zagrebu formiran je State Team za pruanje svih vrsta
pomoi Hrvatskoj sa Riardom Herikom (Richard C. Herrick), vojnim
izaslanikom i ambasadorom Piterom Galbrajtom (Peter Galbraith) na elu.
U okviru hrvatskog Generaltaba su uspostavljeni Ameriki centar za
komandovanje, upravljanje i koordinaciju hrvatske vojske, organi za
psiholoko-propagandno delovanje i Centar za obradu obavetajnih podataka o
srpskoj vojsci Krajine. Nakon obimnih priprema - 4. avgusta 1995. godine u
04. 00 asova posle ponoi, hrvatska soldateska od 138.500 vojnika, uz
logistiku podrku Amerikanaca i njihovu komandnu superviziju, mogla je da
otpone sa akcijom etnikog ienja Srba sa njihovih vekovnih ognjita.
Operacija je nazvana Oluja, a hrvatski ministar odbrane Gojko uak e ve 7.
avgusta u 18:00 asova sveano objaviti njen uspeni zavretak.
Krajina je etniki oiena, a desetine hiljada Srba koje su se pokrenule ka
Srbiji pred Beogradom je saekivala srpska policija i zabranjivala im ulazak u
Beograd. Bili su umorni, bolesni, ranjeni, ponieni... Komandant mirovne
policije Ujedinjenih nacija koje su obezbeivale i garantovale bezbednost Srba
na podruju Knina u svom poslednjem izvetaju navodi da je nakon akcije
Oluja 78% svih stambenih objekata spaljeno, a 128 civila ubijeno.
Dokumentaciono-informativni centar Veritas u svojoj evidenciji belei 1.960
poginulih i nestalih Srba od kojih su 522 ene i 12-oro dece.
No, Amerikanci nisu isplanirali samo proterivanje Srba iz Hrvatske ve su,
kao deo svojih stratekih ciljeva, projektovali i njihovo pacifikovanje u BiH.
Poraz Republike Srpske Krajine neminovno je doveo i do dramatinog
slabljenja vojno-politikog poloaja Republike Srpske. Poetkom septembra
NATO avijacija izvodi niz intenzivnih napada na Republiku Srpsku
unitavajui vitalne infrastrukturne objekte, telekomunikacione take i vojne
- 965 -

objekte. Par dana kasnije na Republiku Srpsku zdruenim snagama napadaju
muslimanske, hrvatske i NATO snage za brza dejstva. Iako brojano slabija i
oruano inferiornija srpska vojska je ipak bila spremna za uspean otpor
trojnom savezu. Meutim, iz do danas ne rasvetljenih razloga, Narodna
skuptina Republike Srpske, na zahtev predsednika Radovana Karadia,
donosi odluku da se ratna predsednitva optina na podrujima vojnih dejstava
ne podinjavaju Vojsci RS kojom je komandovao general Ratko Mladi. Na
ovaj nain je u Republici Srpskoj, u sred ratnih operacija, uvedeno dvojno
komandovanje to do tada nije zabeleeno u analima istorije. Trinaest ratnih
predsednitva optina kojima je komandovao Karadi e poeti da nareuju
evakuaciju stanovnitva bez ikakvog povoda. Prisilno su iseljavali i porodice
iji su se lanovi kao pripadnici VRS borili u odbrani njihovih gradova. Tako
se predsednik optine Drvar Kneevi hvalio kod predsednika Karadia kako
je iselio ceo grad iako je VRS jo 40 dana drala svoje pozicije na 20 km
ispred Drvara povukli su se kad su ostali bez municije, hrane i vode. I kao da
to nije bilo dovoljno, Narodna skuptina Republike Srpske, na predlog
Radovana Karadia, 16. oktobra 1995. donosi odluku o penzionisanju i
smenjivanju general -pukovnika Milana Gvera i ora ukia, general-majora
Zdravka Tolimara i Gruje Borice i pukovnika Milovana Milutinovia. Bila je
to de facto sea vojnog vrha u sred rata. Komandant VRS genral Ratko
Mladi koji se nekoliko nedelja pre toga vratio sa VMA iz Beograda odbio je
da sprovede ova nareenja; no, sve je ve bilo kasno. U Republici Srpskoj je
poeo da se stvara haos. Oficiri VRS odani Karadiu komandant Drinske
brigade pukovnik Vinko Pandurevi, komandant Zatitnog puka pukovnik
Milomir Savi, komandant Operativne grupe Prijedor pukovnik Radomir
eljaja i komandant Pete brigade pukovnik Pero oli osujetie realizaciju
Naredbe generala Mladia o kontraofanzivi. Rezultat svega e, na kraju, biti
Dejtnski mirovni dogovor. I nteresantno, ba oficiri koji su odbili ratnu
Naredbu e nakon Dejtona initi vrh VRS-a.
J o pre potpisivanja Dejtonskog mirovnog dogovora (1.-21. novembar 1995.)
Radovan Karadi je od Biljane Plavi saznao da Amerikanci ele sa njim da
postignu nagodbu: on nee initi nita protiv potpisivanja Dejtonskog
dogovora na ta se Miloevi ve obavezao, nee initi nita protiv njegove
primene i, kao dokaz svoje dobre volje, povui e se sa svih politikih
funkcija u Republici Srpskoj. Za uzvrat Amerikanci e mu garantovati linu
bezbednost i povlaenje svih optubi protiv njega koje je Haki tribunal ve
24. jula 1995. podigao. Nakon pregovora koje su u njegovo ime sa
Amerikancima u Atini i Budimpeti vodili I lija Guzina, dr Trifko Guzina i
njegov roeni brat Luka Karadi, i na dodatni nagovor Slobodana Miloevia
Karadi je postigao Gentlmens agreement sa amerikim medijatorom za BiH
Riardom Holbrukom da se povue iz politikog i javnog ivota u RS, a da mu
SAD za uzvrat garantuju bezbednost. O ovom dogovoru bio je upoznat i ruski
ministar spoljnih poslova i nekadanji general KGB-a J evgenij Primakov
( ). Karadi je svoj deo dogovora ispotovao
- 966 -

povukao se sa mesta predsednika RS i SDS, a Amerikanci su, u skladu sa
svojim manirima, ve 1998. raspisali poternicu za Karadiem ucenivi
njegovu glavu na 5. 000. 000$. Tako je, verujui kaubojima, lider bosanskih
Srba postao obina lovina, a njegova porodica i prijatelji meta iivljavanja
raznih stranih elemenata i domaih kolaboracionista.
Meutim, nisu ba svi njegovi roaci patili i trpeli: Biljana Srbljanovi,
erka Radovanove roene sestre, je 1995. godine diplomirala dramaturgiju na
Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i iste godini joj, uz punu protekciju
SPS-a, RTS producira dramu Otvorena vrata. Koristei popularnost i autoritet
ujaka Biljana se medijski eksponirala, a im je shvatila da se situacija
promenila i ona odmah okree lea svima koji su je do tada podravali i
poinje da nastupa sa drugih pro amerikih pozicija. Isticanjem da joj je otac
Crnogorac a ne Srbin poela je da se distancira od svega srpskog. Vreanjem i
omalovaavanjem nacionalnih oseanja reditelja Emira Kusturice i koarkaa
Milana Gurovia se politiki pozicionirala u red mondijalistikih profitera. .
Zapad ju je, takvu kakva je postala, odmah zavoleo pa je ubrzo - nakon
bombardovanja Srbije - primila nemaku nagradu za knjievnost Ernste Toller.
Nekoliko godina kasnije Biljana e za asopis Profil (broj 38 iz 2002.)
izjaviti: Sebe nesmatram Srpkinjom... Srbija gori od ksenofobije,
nacionalizma i rasizma...Kad me pitaju kako vi Srbi odgovorim da neznam i da
pitaju njih.
E, sad kad pogledate sve to i kad shvatite da je jo na J alti dogovoreno da
Organizacija ujedinjenih nacija, koja je tek trebalo da bude osnovana,
kontrolie zemlje u kojima je Statistika greka ve bila preuzela vlast bie
vam lake da shvatite zato se na vas Srbe obruio Milosrdni aneo 2.473
poginulih civila od kojih je osamdeset devetoro dece, 12.500 ranjenih i 5.000
invalida. O naknadnom delovanju stresa i injenici da je u prve tri godine
nakon bombardovanja smrtnost u Srbiji poveana za dva puta neemo govoriti.
Tokom 78 dana milosrdnog bombardovanja na Srbiju je baeno 92. 000
bombi i ispaljeno 1.300 raketnih projektila. Direktna materijalna teta koju su
zemlje lanice NATO pakta nainile iznosi vie od sto milijardi dolara i, posle
svega, nastupio je coup d'tat oktobra 2000. Tek tada je Milosrdni aneo
postao zadovoljan.
O tome ta se stvarno dogaalo u vreme bombardovanja Srbije mogue da se
nee nikada saznati. Da je to tako, barem danas, svedoi primer delovanja
Ujedinjenih nacija ije su agencije eestvovale u prikrivanju NATO zloina
poinjenog nad srpski m narodom i njegovom dravom. Tako su ve u maju
1999. godine Ujedinjene nacije u celini sakrile od javnosti izvetaj Senegalca
dr Bakari Kantea (Bakary Kante), efa prve misije Programa UN za ovekovu
okolinu -UNEP-a (Division of Environmental Law and Conventions) o
ekolokim posledicama bombardovanja SR J ugoslavije. Posle 12 dana boravka
u jo bombardovanoj Srbiji , u maju 1999. Bakari Kante je UNEP-u podneo
- 967 -

izvetaj koji govori o ekolokom uasu: atmosfera i tlo u bivoj SR
Jugoslaviji trajno su zagaeni otrovnim materijama zbog bombardovanja
industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oruja sa osiromaenim
uranijumom. U osmom poglavlju cenzurisanog izvetaja Bakari Kantea govori
se o zagaenju koje je prouzrokovala upotreba oruja sa osiromaenim
uranijumom: Prema raspoloivim podacima snage NATO-a upotrebile su
municiju sa osiromaenim uranijumom gaajui vojne i civilne ciljeve.
Osiromaeni uranijum pripada grupi toksinih elemenata koji ulaze u drugu
grupu radionukleida veoma visoke toksinosti. Ova vrsta municije je nuklearni
otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje. Upotreba ove municije
ima uasne posledice po stanovnitvo jer pored telesnih povreda prouzrokuje
radioloku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksine i radijacijske
posledice koje uzrokuju kancer.
U cenzurisanom izvetaju Bakari Kante posebno ukazuje kako se:
bombardovanje NATO-a dogodilo u vreme setve poljoprivrednih kultura od
ivotnog znaaja za stanovnitvo - kukuruza, suncokreta, soje, eera, eerne
repe i povra. Baeni osiromaeni uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla,
vode, to ima, kako dugorono tako i kratkorono negat ivne posledice po lanac
ishrane. Izvetaj je kategorian u oceni da e naredne generacije koje ive na
bombardovanom tlu patiti od kancerogenih oboljenja, leukemije, bie povean
broj spontanih pobaaja i deformiteta novoroenadi .
Do sakrivenog izvetaja dr Kantea doao je ameriki novinar Robert James
Parsons i objavio ga u enevskom listu Le Courrier. Nakon to su injenice
predoene Ujedinjenim nacijama direktor njene agencije UNEP Klaus Tpfer
je potvrdio autentinosti objavljenog izvetaja ali je izostavio objanjenje
zato je izvetaj prikrivan. Nakon Le Courrier izvetaj dr Kantea preneo je i
francuski asopis Le Monde diplomatique i mnogi drugi ali ne demokratske
vlasti u Srbiji koje ne da ga nisu objavile ve su i same uinile sve to je u
njihovoj moi da prikriju posledice NATO bombardovanja: poveanje
kancerogenih i nervnih oboljenja i poveanje procenta samoubi stava...
Kad na sve ono to vam se dogodilo ponete da gledate racionalno, bez i
najmanje emocija, razumeete zato je firmi U. S. Steel Koice eljezara u
Smederevu prodata 31. marta 2003. godine za 21,3 miliona dolara, a njeni
dugovi od oko 1,6 milijarde dolara preneti na srpske poreske obveznike.
Shvatite, drava Srbija se kod meunarodnog bankarskog kartela zaduila za
1,6 milijardi dolara i kupila opremu za Smederevsku elezaru koju je potom
prodala za 21,3 miliona dolara. U Smederevu je tokom 2004. godine
proizvedeno, sa samo par miliona investicija, preko milion tona elika po ceni
od 145$ za tonu. I zraunajte! Zbog svega toga bilo bi potenije rei da je
eljezara poklonjena! Naravno, ceo posao prodaje eljezare dogovorili su
predsednik vlade Zoran ini i ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahovi
koji je pre toga bio direktor beogradske kancelarije amerike revizorske i
- 968 -

konsalting kue Deloitte & Touche. Svesni kolosalnosti ove malverzacije i
mogunosti da im, kad tad, neka nova vlast i sud ponite tako steeno pravo
nad elezarom Amerikanci su traili i dobili, odlukom srpske vlade od
23.01.2003, neto to ni jedna pravno ureena drava nebi mogla da im da
zatitu izvrne vlasti od moguih akcija sudske vlasti.
Ili, s druge strane, pogledajte sluaj tri fabrike cementa: Beoin, Kosjeri i
Novi Popovac. Sredinom 1989. francuska firma Lafar je ponudila 54 miliona
dolara za kupovinu cementare u Beoinu. Pregovori su poetkom marta 1999.
bili pri kraju kada su prekinuti zbog NATO agresije. Nakon oktobarskog coup
d'tat-a nova srpska vlada je, jo u prvoj godini svog mandata, prodala sve tri
cementare, a odmah potom i sve eerane, mlekare, kompletnu mesnu
industriju... Za koliko novca su sve cementare, mlekare, poljoprivredni
industrijski kapaciteti i ta sve ne jo prodati najbolje govore podaci Agencije
za privatizaciju Republike Srbije. Prema ovim podacima Agencija je za sva
prodana preduzea u Srbiji (Bez NIS-a, Telekoma i EPS-a, J AT-a, Aerodroma
Beograd i jo nekoliko manje znaajnih preduzea) naplatila jedva tri milijarde
evra. Meutim, u budet Republike Srbije uplaeno je manje od jedne
milijarde! Ostatak od dve milijardu evra Agencija je navodno potroila na
trokove raspisivanja tendera, sopstvene trokove poslovanja, pokrivanja
dugova prodatih firmi i sl. Znai, jednostavno reeno i podvueno utim,
demokratske vlasti u Srbiji su prodali bez-malo celekupnu srpsku industriju za
est stotina miliona evra!
Rezultat ovakvog naina privatizacije mogu se sagledati i iz preliminarnih
podataka Zavoda za statistiku za prvih est meseci 2009. godine koji pokazuju
da je u Srbiji neto manje od 700.000 (9, 2 odsto) graana koji ive ispod
granice siromatva, odnosno da meseno imaj u prihode manje od 8.360 dinara.
Siromatvom su prethodnih godina najvie bili pogoeni graani koji ive u
estolanoj ili vielanoj porodici, stariji od 65 godina, penzioneri,
nezaposleni, oni sa osnovnim obrazovanjem i oni koji ne ive u branoj
zajednici. No, iako je ovaj podatak o ljudima koji ive na rubu gole
egzistencije zastraujui on, po svemu sudei, nije konaan. Naime, dok
frizirani dravni podaci govore o samo 700.000 nezaposlenih u 2009. realnost
je neto drugaija: U Srbiji ivi oko pet miliona radno sposobnih ljudi (radno
sposobni su svi oni koji imaju vie od 15 i manje od 65 godina), a od ovog
broja u decembru 2009. svega 1.857.291 je bilo zaposlenih pri emu je njih
gotovo 600. 000 radilo u dravnoj administraciji i javnim preduzeima. To
znai da je samo oko 1, 250.000 bilo zaposleno u radno proizvodnim firmama
koje objektivno stvaraju viak vrednosti iz koga se finansira sve ostalo. Do
kraja decembra 2010. broj zaposlenih u radno proizvodnim firmama smanjinio
se na ispod 1,100.000 ljudi, dok se broj zaposlenih u dravnim organima i
javnim preduzeima poveavao za gotovo 5%! Ovde je vano istai kako je
krajem 2010. u dravnoj administraciji Srbije radi lo skoro 30 hiljada
inovnika, odnosno etiti puta vii nego 2000. godine.
- 969 -

Verica Bara, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije vlade
Republike Srbije, je 27. decembra 2006. dala intervju asopisu iste ruke:
Savet je u proteklih pet godina zastupao koncept borbe protiv korupcije
koji podrazumeva uspostavljanje nezavisnih institucija, vladavinu zakona i
potovanje propisanih procedura. Nastojali smo da pomognemo vladi da
pripremi osnovne antikorupcijske zakone i strategiju za borbu protiv
korupcije, i tako stvori institucionalni okvir za borbu protiv korupcije.
Meutim, vlada eli da korupciju svede na uzimanje i davanje mita, na
krivino-pravni problem, dok mi insistiramo na tome da je korupcija u Srbiji
problem uruenih institucija koje nisu u stanju da omogue vladavinu zakona,
odnosno da je borba protiv korupcije zapravo borba za uspostavljanje snanih
i nezavisnih institucija. . . Smatram da je poloaj vlade u ovakvom sistemu
vlasti sutinski problem koji generie korupciju. Vlada ima ogromnu vlast,
ogromnu mo bez ikakve kontrole. Svedoci smo da parlament nije u stanju da
kontrolie vladu, jer poslanici nisu prestavnici gradjana, ve partija. . . Mi smo
i dalje jedina zemlja u Evropi koja nema nezavisnu revizorsku instituciju,
odnosno nema eksternu reviziju ni budeta, ni javnih fondova, ni javnih
preduzea, ali ni kontrolu finansiranja politikih stranaka, niti kontrolu
planiranja javnih nabavki i kontrolu realizacije ugovora zakljuenih u javnim
nabavkama.
J edan od najpoznatijih srpski h analiti ara Slobodan Antoni u asopisu
Nova srpska politika misao od 15. aprila 2009. pie:
U ovoj sadanjoj krizi, jeste da je pad spoljanje tranje doveo do glavnog
zastoja u naoj privredi. Ali, ona je ve bila ruinirana viegodinjim jeftinimm
uvozom, predajom celokupnog bankarskog sektora strancima, pljakakom
privatizacijom i trokovima korupcije koji su znali iznositi i do 20 odsto po
sklopljenom poslu. Naa politika elita je, prema raunici Mlaana
Kovaevia, od 2000. godine na ovamo, proerdala 62 milijarde evra (21
milijarde dolara novog ino-duga, 26 milijardi od doznaka naih radnika iz
inostranstva i oko 15 milijardi dolara od privatizacije), a da privreda danas
nije u mnogo boljem stanju nego to je bila 2000. tavie, naa je industrijska
proizvodnja jo uvek nia nego 1998. godine! Pare su zavrile u depovima
domaih tajkuna i stranih bankara i proizvoaa, uz korupcionu proviziju koja
se za pojedine "evroreformske" politiare merila iznosima od nekoliko miliona
evra na godinjem nivou! Ono to su, devedesetih, sa nau "patriotsku"
politiko-pekulantsku elitu bili rat i sankcije, to su, oigledno, ovih godina,
za nau "evroreformsku" politiko-pekulantsku elitu bili privatizacija i
"tranzicija". to je najgore, duboka kriza, koja nas zapljuskuje, omoguie da
se, pod izgovorom svetske recesije i potrebe "opteg rtvovanja", ta pljaka i
eksproprijacija zajednike nam imovine moda ak i ubrza i dovede do svog
loginog kraja drutva bogate i bezobzirne transnacionalne elite i
siromane, ali medijski i ideoloki dobro uspavane i bezvoljne mase.
- 970 -

ta zapravo znae ove i ovakve privatizacije najbolje govori izvetaj
UNI CEF-a za 2009. godinu prema kome u Srbiji preko 600.000 ljudiivi ispod
granice siromatva, dok 150.000 dece bukvalno umire od gladi. Prema analizi
ove organizacije u Srbiji su najugroenije populacije preko 65 godina i deca
do 14 godina. Komentariui ovako poraavajui izvetaj ove organizacije
ekonomista Branko Draga je za dnevne novine Kurir septebra 2009. izjavio:
Drava koja ima 4, 2 miliona hektara najbolje zemlje na svetu, najbolje
obradive povrine - nije sposobna da prehrani svoj u decu!? To je dokaz
potpune nesposobnosti lanih reformatora i eksperata koji su dobili zadatak i
plaeni su da slome kimu Srbiji. Ovo stanje od 2001. zovem okupacijom
iznutra i najgore je u istoriji Srbije. U politici su ljudi bez morala i bez
ikakvog iskustva i znanja, ljudi koji preziru svoj narod i koji imaju loe
namere prema dravi. Pitam se samo dokle e graani da ih trpe.
No, rasprodaja drave nije bila jedini posao demokratora! Njihov drugi posao
je bio zaduivanje drave do granica dunikog ropstva celokupnog srpskog
naroda. Prema podacima I nstituta za trina istraivanja (I ZI T) od 2009.
godine spoljni dug Srbije od 10,8 milijardi dolara, koliko je iznosio 2000.
godine, uprkos prihodima od privatizacije, za devet godina je porastao 2,8 puta
i dostigao 30,67 milijardi dolara! Miloje Kanjevac, direktor I ZI T-a, kae da je
drava toliko duboko u dugovima da gore ne moe biti. On podsea da je
Srbija od Josipa Broza i Miloevia nasledila dug od 10. 829. 700 dolara, a da
danas - 2009, posle devet godina demokratske vlasti, i nakon to su demokrate
prodale sve to je bilo dravno i drutveno, dugujemo 30 milijardi. ta to
znai za graane koji e otplaivati ove dugove: Rast duga po stanovniku je u
ovom periodu bio vrtlogav i to tako to se dug sa 1.483 US$ iz 2001 popeo na
2.614 US$ u 2006. odnosno na 2.947 US$ u avgustu mesecu 2007 godine, a
sredinom 2009. se ve pribliio iznosu od 4. 000$.
Uz podseanje na staru narodnu izreku da je dug uvek lo drug profesor
Danijel Cvjetianin o ovako nekontrolisanom i neodgovornom zaduivanju
naroda od strane drave kae:
Dug sam po sebi i nije toliko zastraujui, ali je zato strano to to s
tih 30 milijardi nije uraeno nita! Mi nemamo ni unapreenu infrastrukturu,
nemamo izgraene gasovode, naftovode, pruge, puteve, mostove, nemamo ni
podzemnu eleznicu u Beogradu. Pare su potroene u izborne svrhe. To je
filosofija koju namee Vaingtonski konsenzus, koji ine Svetska banka, MMF i
vlada SAD. Oni su utvrdili pravila ponaanja za zemlje u tranziciji i
nerazvijene zemlje, i to je abeceda globalizacije. Nae vlasti se mogu
uporediti s kockarom jer su prokockale nau budunost. Potroile su i prihode
od privatizacije, i resurse koje su stvorile prole generacije, i resurse koje e
stvoriti budue generacije, jer e plaati njihove dugove.
- 971 -

Koliko god se nekome rasprodaja srpski h industrijskih kapaciteta moe initi
nedopustivom, da ne kaemo nezakinotom, ona ipak nije ni priblino strana
kao rasprodaja rudnih i vodenih potencijala. Najbolji primer za ovo je
tridesetogodinja koncesija na eksploataciju ruda u reonu Piskanja u
J arandolskom basenu, kod Boljevca na I bru koju je demokratska vlada Srbije
dala uvenoj firmi Rio Tinto plc. Ova firma e, po koncesionom ugovoru,
Srbiji plaati oko pet miliona dolara godinje, a za uzvrat e nesmetano moi
da eksplatie sve rude na pomenutom lokalitetu. J edini problem je u tome
to je taj lokalitet poznat ne samo po velikim zalihama rude bora, za ta je
koncesija navodno i potpisana, ve i po mnogim drugim retkim i stratekim
rudama. Prema nekim proraunima ovaj lokalitet godinje moe da da iskop,
raznih ruda, vredan izmeu pola i jedne milijarde dolara. Da bi neko mogao da
shvati zato je vlada predala ova rudna nalazita Rio Tinto-u ili zato je
poklonila eljezaru u Smederevu US Steel-u neophodno je znati da u pitanju
nisu samo mito i korupcija ve i injenica da iza ovih firmi stoji kapital
monih Rotilda, a oni su spiritus moveo mnogih mranih sila ovoga sveta.
Komentariui tek okonanu agresiju NATO pakta i sva stradanja do kojih je
ona dovela ameriki Jevrejin, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1986. i
najpoznatiji logora iz Drugog svetskog rata Eli Vizel je rekao: NATO je
pokuao sa svim vrstama pregovora, razgovora, nenasilnog pristupa ali njih
(Srbe) nita nije moglo da odvrati od etnikog ienja Albanaca. Jedini
interes koji SAD imaju na Kosovu je moralni interes nema drugih interesa.
Za razliku od Vizela poznati ameriki pravnik i nekadanji tuilac u
Nirnbergu Valter Rokler (Walter Rockler) je povodom NATO agresije na
Srbiju amerikim novinama Chicago Tribune izjavio:
Svi oni koji iz svojih staklenih kancelarija i kua optuuju Miloevia kao
ratnog zloinca bi morali da budu paljivi kada se gaaju kamenjem. U
Nirnbergu je nedvosmisleno zakljueno da je svaki agresivni napad rat, kao
to je to sada sluaj sa SAD protiv Srbije, meunarodni kriminalni in i to ne
obian ve najvii meunarodni kriminalni akt.
Na ovu izjavu nadovezuje se Robert Hajdn (Robert Hayden), profesor
Univerziteta u Picburgu i direktor Instituta za ruske i istonoevropske studije
komentarom:
Upitan o ratnim zloinima NATO-a portparol Alijanse Dejmi i je
odgovorio da je NATO u dobrim odnosima sa Tribunalom. . . . lanice NATO-a
su svojim sredstvima omoguile stvaranje i one svojim sredstvima omoguuju
funkcionisanje Tribunala. One su njegovi glavni finansijeri. Gospodin i
oigledno zna da onaj ko plaa muzikanta moe i da narauje muziku koju
eli.
- 972 -

Kako je NATO u Rambujeu, Francuska pregovarao sa delegacijom SR
Jugoslavije najbolje je, bez komentara, mogue sagledati iz Aneksa B
Sporazuma koji nikad nije potpisan. U Takama 6, 8 i 10 Aneksa B stoji:
NATO personal e uivati, zajedno sa svojim vozilima, plovilima, avionima i
opremom slobodan i neogranien prolaz i neometan pristup irom SRJ,
ukljuujui tu vazduni prostor i teritorijalne vode. Ovo e ukljuivati i pravo
izvoenja vojnih vebi i manevrisanja potrebnog za podrku, obuku i operacije
kako NATO-a tako i njegovih saradnika. NATO personal e, u svim
okolnostima, biti izuzet od jurisdikcije SRJ vezano za svaki civilni,
administrativni, krivini ili disciplinski prekraj koji oni mogu poiniti na
teritoriji SR Jugoslavije. NATO snage imaju pravo besplatnog korienja svih
jugoslovenskih ulica, aerodroma i luka. NATO snage ne mogu biti predmet ni
jedne vrste carinskog nadzora, a sva njihova oprema, odea, obua, hrana i
sve drugo nee biti carinjeni. NATO slubenici u SR Jugoslaviji nee podlegati
poreskim obavezama SRJ. NATO snage imaju pravo da u svakom momentu, bez
ikakve nadoknade, preuzmu upravljanje svim elektronskim i pisanim
medijima....
Komentariui Aneks B profesor Ronald Heket (Ronald L Hackett) je izjavio:
Ni jedna suverena drava ne bi prihvatila tako poniavajui ultimatum.
Inae, ovaj deo o agresiji drava lanica NATO-a na Srbiju valjalo bi zavriti
jednom konstatcijom profesora dr Jovana Maria izreenoj na skupu "Agonija
zdravstva 2000", odranom u Beogradu u organizaciji Sindikata lekara i
farmaceuta: Narod je tuan, narod je oajan, narod je na ivici samounitenja.
Statistike kau da je 1999. umrlo najvie ljudi u jednoj kalendarskoj godini od
1945! Te godine se rodilo i najmanje dece posle Drugog svetskog rata, a
najvie ljudi je izvrilo samoubistvo. Dr Mari je svoje izlaganje okonao jo
jednom konstatacijom: U ovoj zemlji je danas sve prisutnija pojava strah:
na sceni su ak i srednjovekovni strahovi: od elementarne gladi, od bolesti, od
smrti, strah od represije, strah od vlasti, strah od policije, strah od drave. U
ovoj zemlji se danas zapravo i vlada pomou straha!.

Slobodan Miloevi i . . . De mortius nihil nisi bene!

Slobodan Miloevi je roen u Poarevcu 1941. Njegov otac Svetozar,
zavrio je bogosloviju na Cetinju, a radio je kao profesor srpskog i ruskog
jezika. Poreklo njegove majke Stanislave je iz crnogorske porodice Koljenia.
I z Crne Gore u Poarevac dolaze u potrazi za boljim ivotom.
- 973 -

Odmah po okonanju Drugog svetskog rata otac Svetozar se vraa u Crnu
Goru, bez koje nije mogao da ivi, i zapoljava se u bjelopoljskoj gimnaziji, a
zatim slubu profesora nastavlja u Podgorici. Sahrani oca koji je izvrio
samoubistvo 1962. Miloevi nije prisustvovao.
Majka Stanislava je ostala s decom u Poarevcu, gde ih je sama podizala. U
ovom gradu pamte je po tome to je pokrenula inicijativu, i uspela, da se
tamonjoj koli sveti Sava ime promeni u Njego. I Stanislava je, kao i njen
suprug ranije, 1973. izvrila samoubistvo. Samoubistvo je izvrio i njen brat,
Slobodanov ujak, general Milisav Koljeni.
Slobodanov brat Bora Miloevi je u dva navrata bio ambasador, i to u
Aliru i Rusiji. Oba puta Bora je imenovan za ambasadora kao Crnogorac sa
crnogorske kadrovske liste. I nteresantno je njegovo imenovanje za ambasodara
u Rusiji: Kada je sve bilo obavljeno ispostavilo se da Bora treba da ide u
Moskvu kao srpski kadar, ali je on to odbio; zahtevao je da u Moskvu putuje
kao kadar Crne Gore, a ne Srbije. Tako je i uinjeno, a zbog toga su njegova
akreditivna pisma predana kasnije nego to je bilo planirano.
Supruga Slobodana Miloevia, Mirjana Markovi potie iz srpske porodice
koja je u celosti bila okrenuta komunistikoj ideji. Njen otac, Moma Markovi
je narodni heroj iz Drugog svetskog rata i jedan od komunistikih prvaka
Srbije. Roeni brat Mirjaninog oca, Draa Markovi je takoe bio veoma
uticajan politiar u Srbiji i ovek koji e, izmeu ostalog, ostati upamen kao
najvei protivnik politike promocije Slobodana Miloevia. Mirjanina tetka
po majci, Davorjanka Paunovi bila je lina sekretarica i ljubavnica J osipa
Broza Tita, a sahranjena je 1. maja 1945, po Brozovom nareenju, u vrtu Belog
dvora u Beogradu nedaleko od glavne dvorske kapije.
Kao i njegov brat, Slobodan Miloevi je bio iskreni komunista ali, za
razliku od brata, nije insistirao na svom crnogorskom identitetu - oduvek je
bio pragmatian. Politiku karijeru potpuno duguje Ivanu Stamboliu,
istaknutom srpskom politiaru osamdesetih godina prolog veka. Upoznali su
se na Pravnom fakultetu i I van ga je, kao najboljeg druga, stalno proteirao.
Kada je Ivan Stamboli 1973. napustio preduzee Tehnogas da bi preuzeo
dunost predsednika Privredne komore Beograda, a potom sekretara CK SK
Srbije i konano predsednika Vlade Srbije na mesto novog direktora je
postavio svog druga Slobodana.
Stamboli je 1978. postao predsednik srpske vlade i tada je Miloevia
postavio na mesto jednog od kljunih ljudi Beobanke koja e ga, par godina
kasnije, poslati za svog predstavnika u SAD. J asno je da nigde u svetu
predstavnik jedne od sto najveih svetskih banaka ne moe ostati izvan
interesovanja odgovarajuih slubi to je bio sluaj i sa Miloeviem u
Americi. U sklopu svojih obaveza Miloevi u Njujorku ostvaruje kontakte sa
- 974 -

veoma uticajnim ljudima meu kojima je bilo i onih izvan bankarskih i
finansijskih poslova. Od posebne vanosti za dogaaje koji e se kasnije
dogaati u njegovom ivotu, ali i Srbije bie njegov susret s tamnoputim
businessman-om Melvinom Dej Kenijem (Melvin J ay Kenny) i dr Veselinom
Saviem u njujorkom hotelu New Yorker, 481 Eight Avenue. U ovom hotelu je
inae iveo i 1943. umro Nikola Tesla. O veeri na kojoj su se Miloevi i
Keni upoznali bi, mogue je, vie mogao da kae Rade Ostovica, general
amerike armije (Srbin roen u Milvokiju, SAD) ili Dragan ivanovi,
poznatiji kao dr Danijel Bojer (Daniel Boyer), visokopozicionirani lan
amerike Demokratske stranke, lini prijatelj dravnog sekretara Vatikana
kardinala Kaserolija (Agostino Cardinal Casaroli) i jedan od najbogatijih Srba
u SAD.
Slobodan Miloevi je boravio u SAD oko 60 puta i to samo do 1983. godine,
pre svog politikog uspona koji poinje 1984. godine. Danas je malo onih koji
znaju da je tokom ovih boravaka u SAD Miloevi proao kroz jedan niz
specijalistikih kurseva za upravljanje ljudima (Human resources) koji su mu
kasnije pomogli da se beskrupulozno domogne prvo partijskog, a potom i
dravnog vrha.
Dr Savi je bio ovek od najveeg poverenja amerike obavetajne slube i
na njen zahtev prvo je sainio Short Sensory Profile, a potom i jedan opirniji
u kome, pored ostalog, pie:
Slobodan Miloevi je vrlo zanimljiva osoba sa jakim egom i jakom aurom.
Njegov karakter meavina je sasvim antinominih osobina koje na prvi pogled
mogu izgledati konfuzno, ali su zapravo idealne za razbijanje komunizma. Jake
socijalne i komunistike ideje pomeane su sa arhetipskim nacionalnim
oseanjima, stoga je moje miljenje da ovaj ovek vie nego iko drugi iz
partije moe izvesti promenu nad narodom ije je mentalno stanje isto tako
rovito i u suprotnostima. Potencijalni problemi se tiu njegove supruge za
koju je infantilno vezan. Problem samoubistava u njegovoj porodici bi mogao
postati prednost - jer je to neka vrsta kompleksa i reenosti da nikada ne
okona na taj nain....
Par dana nakon ove veere Keni upoznaje Miloevia sa Riardom
Holbrukom (Richard Holbrook) koji je u to vreme bio savetnik u svetski
uvenoj finansijskoj kui Lehman Brothers. Njih dvojica e, izvesno je,
pomoi Miloeviu u njegovim poslovima u Njujorku. Meutim, ono to
Miloevi tada nije znao je da je Keni bio visoko pozicionirani pripadnik
amerike Agencije za nacionalnu bezbednost (National Security Agency-NSA)
koji e izvesno ostaviti traga u Miloevievom daljem radu i karijeri. Kako
god bilo, ostaje injenica da je Miloevi nakon povratka iz SAD napustio
Beobanku (1983. godine) i posvetio se iskljuivo politici. Za njegovo
profilisanje kao politiara i poslunog amerikog saradnika bie zaduen
- 975 -

ameriki ambasador u Beogradu David Anderson (David Anderson) koji e sa
njim ostati u direktnom i gotovo bliskom odnosu sve do svoje smrti 1996.
Po povratku iz Njujorka Miloevi se strasno posveuje politici, a u tome mu
svesrdno pomae Ivan Stamboli, njegov kum i prvi ovek srpskih komunista.
Kada je Ivan Stamboli izabran za predsednika Srbije upeo je da maja 1986.
progura Miloevia na mesto efa srpskih komunista. Samo godinu dana
kasnije 14. decembra 1987. godine (Nakon uvene Osme sednice CK SK
Srbije) Miloevi e, uz direktnu podrku generala JNA Nikole Ljubiia,
smeniti sa mesta predsednika drave svog do tada najboljeg druga i kuma
Ivana Stambolia. Tako je Miloevi na politici izdaje prijatelja postao
najmonija politika linost Srbije. Nakon to je Stamboli kidnapovan, a
potom i ubijen avgusta 2000-te mediji su poeli da pekuliu sa mogunou
da iza svega stoji Miloevi. Na pitanje novinara Milomira Maria da li je
mogue da je Miloevi naruio ubistvo Ivana Stambolia nekada prvi ovek
beogradske dravne bezbednosti Duan Stupar odgovora: Po svemu sudei, to
je neto to je apsolutno normalno... Tako izgleda neverovatno ali , ta mogu,
srpska posla, srpska sudbina.!
Ko eli da vlada jednom dravom izvesno mora da osigura svoju kontrolu nad
policijom i vojskom. Miloevi se iz tog razloga odmah okree stavljanju pod
svoju kontrolu MUP-a Srbije i, u okviru njega, Slube dravne bezbednosti.
Nakon ne ba lakih politikih manevara Miloevi tek 1990. obezbeuje
podrku za smenu tadanjeg naelnika SDB-a Dragutina Dragana Mitrovia (51
godina ivota) i njegovog zamenika Milivoja Savkovia. Nakon razreenja
elnih ljudi srpske tajne policije Miloevi se ak nosio milju i da ukine SDB
Srbije ali su ga od toga odgovorili generali Nikola Ljubii i Petar Graanin
koji su mu i omoguili da na Osmoj sednici SC SK Srbije doe na elo partije,
a potom i drave.
Umesto Mitrovia koga je na elo SDB-a sredinom osamdesetih godina
postavio general Ljubii, Miloevi dovodi izvrnog sekretara CK SK Srbije
Zorana Janakovia ali ga, zbog otpora u samoj Slubi, ubrzo razreava i alje
kao ambasadora prvo u Makedoniju, a potom u Grku. Na mesto prvog oveka
srpske tajne policije Miloevi tada dovodi Jovicu Staniia iji je otac Milan
bio ugledni pripadnik plemena Bjelopavlia iz Crne Gore. Samo dve godine
kasnije Miloevi, uz pomo Staniia, uspeva da pod svoj nadzor stavi i vojnu
obavetajnu slubu i to tako to e maja 1992. penzionisanog pukovnika
Nedeljka Bokovia prvo reaktivirati, a potom unaprediti u in general -majora
i istog dana promovisati za naelnika uprave bezbednosti SSNO. Bokovi e
kasnije iroj srpskoj javnosti postati poznat po svojim vezama sa uvenim
vercerom cigareta Vanjom Bokanom i injenicom da je svoj radni vek zavrio
kao ovek sa platnog spiska crnogorske policije.
Jedan od svojih prvih intervjua kao politiar Miloevi je dao amerikom
- 976 -

nedeljniku Newsweek. Oslovljavajui ga sa Mr Banker novinar je posatvio
pitanje Kako mislite da sredite (politiku) situaciju? Odgovor je bio jasan i
kratak: Nisam politiar, ja sam bankar, ali kad sredim ovu situaciju, vratiu
se bankarstvu. Izvesno da je Miloevi tada o sebi kao politiaru razmiljao u
kategorijam privremenosti dok se posao ne obavi. Ostalo je samo pitanje koji
posao?!
Sa kontrolom svega, svaega i svakoga Mr Banker preduzima dalekosene
politike i ekonomske promene u Srbiji: kao lider komunista ukida
komunistiku partiju i uvodi viepartijski politiki sistem i otpoinje
reafirmaciju kapitalistikih ekonomskih odnosa kroz prodaju dravne i
drutvene svojine. Tako je Miloevi, sedam godina nakon svog povratka iz
SAD i samo tri godine nakon osvajanja apsolutne vlasti u Srbiji, ostvario
ameriki naum: jednopartijski komunistiki sistem je zamenjen viepartijskim
demokratskim politikim ureenjem, a dravna ekonomija ustupila je mesto
neoliberalnom kapitalizmu u okviru koga je otpoeo nekontrolisani i apsolutno
devastirajui proces privatizacije.
Kada je na Zapadu, na nemako insistiranje i ameriki pritisak, doneena
odluka o dekompoziciji SFRJ i novom ureenju Balkana bilo je jasno da je to
nemogue ostvariti na miran nain. Rasparavanje Jugoslavije na granice koje
su Nemci uspostavili jo tokom Drugog svetskog rata je bilo mogue samo u
uslovima koji su i tada postojali. Rat j e bio neminovan. Kao najvea smetnja
novoj demokratskoj prekompoziciji J ugoslavije imenovani su Srbi. Oni su bili
najbrojniji narod i predstavljali veinu u Srbiji i Crnoj Gori, dok su u
Hrvatskoj i BiH imali status konstitutivnog naroda. Prema nemakim
diplomatskim i obavetajnim saznanjima slovenaki i hrvatski politiki vrh su
bili spremni za otceplje, a nezvanini lider muslimana u BiH Alija Izetbegovi
se ve decenijama zalagao za takav razvoj situacije. Miloevia je, po
njihovom miljenju, samo trebalo uvui (verwickeln) u igru.
Prema specijalnom izvetaju koji je nemaka obavetajna sluba BND
(Bundesnachrichtendienst) novembra 1989. dostavila kancelaru Helmutu Kolu
(Helmut J osef Michael Kohl) i efu dipomatije Hansu Ditrihu Generu (Hans-
Dietrich Genscher) jasno se videlo da se otcepljenje Slovenije moe izvesti
mirnim putem. S druge strane, navedeno je da se do nezavisnosti Hrvatske ne
moe doi bez izbijanja oruanih sukoba. Prema publicisti i direktoru instituta
Forschungs instituts fr Friedenspolitik i jednom od najveih poznavalaca
evropskih tajnih slubi Erihu mitu-Enbomu (Erich Schmidt-Eenboom) nema
nikakvih dilema o tome da je scenario razbijanja J ugoslavije osmiljen u Bonu
u zvaninoj kancelarevoj rezidenciji Kanzlerbungalow. Konana odluka (letzte
entscheidung) o ponitenju versajske J ugoslavije, naputanju dotadanje
Neue Ostpolitik (Nova istona politika) i reafirmaciji Bizmarkove jugoistone
balkanske politike (Sdosteuropapolitik unter Bismarck) doneta je u kabinetu
kancelara Helmuta Kola (Bundeskanzleramtsgebude) u etvrtak 3. oktobra
- 977 -

1990. godine, tano godinu dana pre istorijskog ujedinjena Nemake (3.
oktobar 1991. ) i etrnaest meseci pre konanog raspada SSSR-a (8. decembar
1991.). Nemaka je tada, kao i 1914, zapoela realizaciju svoje jo u XI X veku
utvrene politike Drang nach Sdosten.
Prema Erihu mitu-Enbomu u sklopu priprema za donoenje ove odluku
Gener se blagovremeno konsultovao i za nju dobio blagoslov od dravnog
sekretara Vatikana kardinala Sodana (Angelus Sodano) to je, de facto, znailo
da je i papa Jovan Pavle II podrava i da e se Civitas Vaticana diplomatski
angaovati na njenoj realizaciji. Jo vanija bila je saglasnost koju je Nemaka
dobila od amerikog dravnog sekretara Dejmsa Bejkera (J ames Addison
Baker I I I ) koji je potvrdio da su predsednik Bu (George H. W. Bush) i
premijerka Margaret Taer skloni planu ponitenja versajske J ugoslavije. Pri
tome Bejker je imao samo jedan zahtev: da Srbija, Crna Gora i Makedonija
ostanu pod amerikim uticajem.
O tome da Amerika, nakon pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a, eli da
vidi i raspad J ugoslavije za Nemce nije bilo iznenaenje ali da Amerika eli i
disciplinovanje Srbije, kao teritorije koju ona smatra svojim stratekim
interesom, postalo im je jasno kada je devedesetih godina ameriki analitiar
Dejvid Gompart (David Gompart) u uglednom amerikom asopisu Foreign
Policy, u tekstu Kako poraziti Srbiju (How to defeat Serbia) pisao o metodama
ekonomskog iscrpljivanja Srbije kroz sankcije, izolaciju i, na kraju, upotrebu
vojne sile. Na ovo njegvo promiljanje treba nadovezati i izjavu britanskog
premijera Dona Mejdora (Sir J ohn Major) koji je u leto 1994. u parlamentu
izjavio: Srbija mora da zna da pred njom nema budunosti! Ve tada je bilo
jasno da se to se anglosaksonaca tie Srbije vie nemoe opstati u svojim
dotadanjim granicama i da Nemaka ima otvoren put za realizaciju svoje
Drang nach Sdosten.
Radi iste savesti ili ruku ili ega god ve Nemci su organizovali i put
J ugoslavije u oktobru otposlali evropsku trojku: ak Santer (J aques Santer) je
bio ef trojke kao ministar spoljnih poslova Luksemburga, a pratili su ga ak
De Lor (J aques Delor), predstavnik Evropske komisije i Hans van den Bruk,
lan Evropske komisije. Oni su u Beogradu Predsedni tvu SFRJ predloili da
odmah bez odlaganja otponu pregovori o pristupanju J ugoslavije Evropskoj
Zajednici , a da se ceo proces ve bankrotirale Jugoslavije podri sa 5,5
milijardi maraka kredita. J edini uslov koji je ispostavljen bio je da se
J ugoslavija konfederalizuje, odnosno da se republikama da znatno vea
samostalnost. Nakon dva-tri minuta apsolutne tiine javio se Franjo Tuman i
zamolio sve da ga razumeju ali da on nemoe prihvatiti J ugoslaviju ni u
jednom obliku s obzirom da Hrvatski narod od njega oekuje da obnovi
tisuljetno kraljevstvo. Miloevi je, nakon Tumana, izrazio rezerve
povodom konfederalnog ureenja, a na njegove dileme se nadovezao Milan
Kuan sa opaskom da Slovenija vie neveruje u mogunost uspostavljanja
- 978 -

asimetrine federaci je i da nije sklona odlaganju ve isplaniranog referenduma
o samostalnosti. Prvi i poslednji konkretan predlog Evropske Zajednice za
ouvanje Jugoslavije propao je istog dana kada je i obelodanjen.
Odluka o dezintegraciji J ugoslavije nije in samovolje Kola, Genera i
ostalih visokih nemakih dravnih slubenika. Naprotiv, ona je u skladu sa
vekovnom nemakom politikom proirenja ivotnog prostora. Tako danas, kao
to je to bilo i 18. januara 1871. prilikom ujedinjenja nemakih drava u
mono Deutsches Kaiserreich, u zvaninim dokumentima Bundeswehr-a,
nemakih oruanih snaga, stoji da Nemaka raspolae odgovarajuom
politikom i ekonomskom silom koja joj daje za pravo da uestvuje u
planiranju budunosti sveta. Ostvarivanje uticaja na Balkanu je, prema ovim
dokumentima (Wissenbuch), od primarnog znaaja za dalji prosperitet
Nemake. Shodno tome u aprilu 1992. pod predsednitvom Rite Susmut (Rita
Sssmuth) nemaki parlament je i zvanino na svom zasedanju u Bundeshaus
zahtevano ne samo rasturanje J ugoslavije ve i direktnu oruanu akciju protiv
Srbije gde je Nemaka doivela poraz u dva rata. U asopisu Die Zeit je 19.
februara 1993. objavljen apel sa zahtevom za napad NATO-a na Srbiju, a meu
potpisnicima, kao potseanje na kontinuitet politike, nalazili su se i Oscar von
Hohenzollern i Ferdinand von Bismarck.
U skladu sa svojom Neue Ostpolitik Nemaka je imala vodeu ulogu u
priznavanju Hrvatske i Slovenije kada je poelo rasturanje J ugoslavije, a bila
je i prva zemlja Evropske unije koja je uspostavila diplomatske odnose sa
Bosnom i Hercegovinom. Po okonanju procesa rasturanja Jugoslavije
Nemaka se okrenula dekomponovanju Srbije u skladu sa njenim granicama iz
1941. godine - Militrverwaltung in Serbien. Treba znati da je nemaki
kancelar Hitler 6. aprila 1941. izdao Opte smernice za vraanje granica Srbije
na terotorije koje je ona kontrolisala pre Balkanskih ratova 1912/13. Ova
teritorija bila je uveana samo za prostor Banata koji je, po direktnoj odluci
kancelara Hitlera, ostao sastavni deo Srbije ali sa apsolutnom autonomijom -
Donauschwabenland.
U skladu sa ovom i ovakvom nemakom politikom iptari su 17. februara
2008. proglasili nezavisnost Kosova, a dva dana kasnije Nemaka je tu odluku
priznala. Ko je i kako odluio o otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije
obelodanio je jo 11. januara 2008. godine ameriki New York Times:
Sjedinjene Amerike Drave i Nemaka dogovorile su se da, nakon
proglaenja nezavisnosti, priznaju Kosovo i pozovu ostale evropske drave da
slede tu odluku. Njujorki dnevnik navodi da su takvu odluku u telefonskom
razgovoru doneli ameriki predsednik Dord Bu i nemaka kancelarka
Angela Merkel, uz navodno obrazloenje da e takav potez biti povuen kako
bi se stabilizovao zapadni Balkan. I stovremeno, njujorki dnevnik navodi da
e Italija, Nemaka, Velika Britanija i Francuska priznati nezavisnost Kosova
bez obzira na nekoliko "disidentskih" drava EU poput panije, Rumunije,
- 979 -

Slovake i Kipra.
Odmah nakon to je veina lanica Evropske unije priznalo proglaenu
nezavisnost Kosova Nemaka otpoinje, via Brisel, sa procesom
internacionalizacije pitanja statusa Vojvodine kao poslednji in
dekomponovanja (Zersetzung) Srbije. Krajnji cilj je da se prvo kroz politiku
decentralizacije Srbije Vojvodini vrate sva prava koja je imala po Ustavu iz
1974. godine to je ekvivalent autonomiji koju je Banata nekada imao. Tako
je na predlog nemakih parlamentaraca Evropska unija ve krajem 2008.
usvojila plan o regionalizaciji Srbije a njegov glavni propagator u Srbiji je
stranka G17+. Drugi korak zersetzung-a je proglaenje nezavisnosti Vojvodine
u kom pravcu ve deluju Vojvoanski klub, Helsinki odbor, Nezavisno
drutvo novinara Vojvodine, Vojvoanska partija, Savez vojvoanskih Maara,
Crnogorska partija, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini i drugi. Ove
nevladine organizacije, politike stranke ali i pojedinci kao to su nekadanji
komunistiki prvaci ivan Berisavljevi i ore Suboti ve su zatraili
podrku javnosti za preureenje Srbije u saveznu dravu, u ijem sastavu bi
bile Republika Srbija i Republika Vojvodina. Predsednik Lige
socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad anak najavio je, za poetak,
formiranje autonomistikog fronta, nezavisno od toga da li to politike
partije ele ili ne ele. Nadovezujui se na njegovu izjavu potpredsednik
Skuptine Vojvodine iz redova Liberalno-demokratske partije (LDP) Milivoj
Vrebalov izjavio je da e front initi Demokratska stranka (DS), LSV i LDP.
Nemaka je trea ekonomska sila sveta, najvei izvoznik robe na svetu i
najznaajnij i evropski NATO partner SAD. Amerika administracija je, iako se
javno zalagala za opstanak J ugoslavije, bila veoma aktivna u realizaciji
obnovljene nemake politike - drang nach Osten. Nemaka je imala svoje
ljude u Hrvatskoj (pre svih Franjo Tuman) i Sloveniji - Milan Kuan, a
Amerikanci su u Beogradu imali oveka za koga su, ne bez osnova, verovali da
veoma dobro razume stavove i poglede Zapada. Bio je to Slobodan Miloevi.
Scenario i protagonisti krvavog graanskog rata su bili poznati pa je i
predstava mogla da pone. Rat je, uostalo, kao to je Karl fon Klauzevic
(Carl Philipp Gottlieb von Clausewitz) rekao, samo produenje politike drugim
sredstvima.
Prvi su pucali Slovenci, a potom Hrvati dok se Miloevi, prihvatajui krvavi
scenario, kasnije sloio sa svim. Njegovo javno zalaganje za opstanak SFRJ ,
to je bila i zvanina amerika politika, u direktnoj je suprotnosti s njegovim
zakulisnim delovanjem koje je korespondiralo sa nemakom oficijelnom
politikom. Na tajnim sastancima sa hrvatskim predsednikom Franjom
Tumanom 6. marta 1991. u Karaorevu i 15. aprila u Tikveu dogovarana je
podela BiH. Prema priznanju tadanjeg Tumanovog efa kabineta Hrvoja
arinia Tuman i Miloevi su razgovarali dva i pol sata etajui u umi
Karaoreva. Vjerojatno je podjela Bosne bila jedna od tema razgovora na tom
- 980 -

susretu. To je gotovo neupitno. Meuti, arini u svom intervju za hrvatski
Dnevnik dodaje i da je Tikve sadrajniji od samog Karaoreva. Neupitno je
da je i sadraj tog sastanka bilo pitanje podjele Bosne. Na susretu u Tikveu
Miloevi je bio mnogo direktniji. On je na jedan grubijanski nain htio
podijeliti Bosnu.
O susretu Miloevia i Tumana u Karaorevu (osnovano 1885. kao farma
konja Mezhegyes) nekadanji J ugoslovenski i Hrvatski predsednik Stjepan
Mesi koji je i inae upriliio prvi susret kae: Mi smo ga svi ekali u
Visokoj, gdje je bio Ured predsednika i on se vratio sa Hrvojem ariniem koji
nosio karte ispod ruke i Tuman nam je tada rekao: Evo to Miloevi nama
predlae - banovinske granice iz 1939. godine plus Cazin, Kladuu i Biha. . . .
ta je bila tema razgovora u Karaorevu moe se zakljuiti i iz injenice da
su dva predsednika odmah nakon ovih sastanaka formirala svoje ekspertske
komisije koje su imale razraditi njihov naelni dogovor o podeli BiH. U
Tumanovoj komisiji su bili dr Duan Bilandi, Josip entija, Smiljko Sokol i
Zvonko Leroti dok je Miloevi kao svoje predstavnike odredio akademika
Kostu Mihajlovia, dr Smilju Avramov, dr Vladana Markovia i dr Vladana
Kutleia. Komisije su se sastale tri puta: u lovakom dvorcu u Belju kod
Osijeka, na Dedinju Beogradu i u vili Weiss u Zagrebu, a prema reima
istoriara Duana Bilandia sutina razgovora se svodila na ono to mu je
Tuman jo pre poetka rada komisija rekao: J a sam se sa Miloeviem
naelno dogovorio, a vi to morate konkretno razraditi na mapama.
Da nebude zabune, poetak i kraj rada komisija (10-20. aprila 1991.) koje se
nisu mogle ni oko ega dogovoriti nije oznaavao prekid kontakata dva
predsednika. Naprotiv, njih dvojica su u raspadu J ugoslavije imali presudnu
ulogu i valjda su se, ako ni zbog ega drugog a onda ba zbog toga, nakon tte
tte sastanaka u Karaorevu i Tikveu, sastali jo etrdesetak puta. O broju
telefonskih razgovora nije mogue precizno govoriti ali je zato mogue dodati
jo i to da je Hrvoje arini u periodu od 1993. do 1995, u svojstvu
predsednika Ureda za nacionalnu sigurnost, desetak puta dolazio u Beograd na
tajne sastanke sa Miloeviem. I nakon Oluje i proterivanja stotina hiljada
Srba iz Hrvatske arini je nastavio da se tajno sree sa Miloeviem u
Beogradu!
Podela J ugoslavije za dvojicu bivih komunista, a sada demokratskih lidere
nije bila sporna. Sporni su bili samo procenti. Zapad se nije meao jer njemu
procenti i nisu bili bitni. Vano je bilo samo rasturanje J ugoslavije, a ono je
otpoelo raspravom o procentima.
Za NATO i njegove lanice jedino je bilo vano vreme raspada Jugoslavije
jer nakon to je Boris J elcin sa predstavnicima Ukrajine i Belorusije 8.
decembra 1991. u Belavekoj umi ( ) potpisao Sporazum
() o rasturanju SSSR-a, Severnoatlantski savez je izgubio
- 981 -

oficijelni raison d' tre. Vreme izbijanja graanskog sukoba je za zapadne
demokratore bilo od presudnog znaaja, a kako su se Miloevi i Tuman
gotovo dogovorili o mirnoj podeli BiH bilo je jasno da se mora prei na
konkretnije korake politike divide et impera. J edan od retkih svedoka ovog
neplaniranog dogovora bio je pripadnik kontra obavetajne slube J NA
pukovnik Mili koji je tonski snimao sastanak u Karaorevu. Pukovnik je
kasnije ubijen, a audio zapisi i stenografske beleke sainjene na osnovu
tonskog zapisa su nestale put SAD. Kada je Tribunal u Hagu ove dokaze
zatraio od amerikog Stejt Deparmenta odgovoreno j e da im se ne moe
udovoljiti jer je materijal klasifikovan kao strogo poverljiv po nacionalnu
bezbednost SAD! J edinu potvrdu sastanka i istorijskog dogovora u
Karaorevu Tribunalu je pruio lord Edaun (J eremy J ohn Durham Ashdown,
Baron Ashdown of Norton-sub-Hamdon) u javnosti poznatiji kao Pedi Edaun
kada je sudu dao mapu podeljene BiH koju je 1995. sainio Tuman. Edaun je
sudu objasnio da je mapu lino nacrtao hrvatski predsednik i da su granice
podeljene BiH rezultat njegovog dogovora sa Miloeviem.
Prihvatajui, uglavnom, sve kompromise koji su za cilj imali iznalaenje
mirnog reenja jugoslovenskih sukoba Miloevi je to esto, ak preesto,
inio na tetu srpskog naroda. Srbi, uglavnom, nisu gubili bitke u ratu, ali su
ih zato esto, izvesno preesto, gubili u miru. Miloevievo voenje politike je
do te mere uticalo na srpske ratne operacije da je stradanje srpskog naroda bilo
neizbeno. On je nudio, davao pa uskraivao srpskom narodu u Hrvatskoj i
BiH oruje, municiju, informacije i diplomatsku podrku. Situacija iz
novembra 1994. kada su srpske jedinice ule u Biha najbolje ilustruje ovakvu
politiku Slobodana Miloevia: Srpski vojni trijumf je bio evidentan i na
Zapadu je ocenjen kao konana pobeda Srba. Ameriki dravni sekretar za
odbranu Vilijam Peri (William J ames Perry) je ak rekao: Mi moramo da
prihvatimo injenicu da su Srbi dobili ovaj rat i da nae prijatelje u Sarajevu
nekako ubedimo da prihvate mirovni sporazum, koji je za njih u ovom trenutku
najbolje reenje! Ali ne, Vilijam Peri nije bio dobro informisan ovek, rat
nije bio gotov: Miloevi je, iz samo njemu znanih razloga, ultimativno od
Karadia zahtevao da se srpske jedinice povuku iz Bihaa i da grad prepuste
muslimanskim i hrvatskim snagama. Tako je, na kraju, i bilo Srbi su se
povukli i rat je nastavljen.
ovek moe da nesumnja u dobre namere Miloevia ali kada pogleda
njegova dela i njihove posledice teko je ostati pri takvom miljenju. Primera
za razmiljanje o Miloevievim namera ima bezbroj ali jedan koji se nesme
prevideti je svakako njegovo odbijanje da potpie, u svojstvu predsednika
drave, Zakon o denacionalizaciji koji je Narodna skuptina Srbije usvojila 18.
aprila 1991. godine. Miloevi ne samo da je odbacio ideju o povraaju
imovine srpskim domainima i Srpskoj pravoslavnoj crkvi ve je preduzeo sve
mogue mere da se ta ista imovina kroz proces privatizacije dravne svojine
trajno otui i uini nedostupna njenim legalnim vlasnicima i naslednicima.
- 982 -

Kada su mu predoili da je usvajanje Zakona o denacionalizacije neophodno ne
samo radi ispravljanja istorijske nepravde prema srpskom narodu ve i radi
otklanjanja sramote koja se ogledala u injenici da se kao vlasnici delova
teritorije i privrede u Vojvodini ali i samom Beogradu i dalje kao titular vodi
Nezavisna drava Hrvatska Miloevi je samo odmahnuo rukom. Nakon toga
je, kao da mu se sve do tada uinjeno inilo malim s obzirom da se radilo samo
o pojedincima i Crkvi, otpoeo i sa navlaenjem ome oko srpske drave.
Uvlaenje Srbije u ratne sukobe irom J ugoslavije, bez adekvatne
meunarodne podrke, bilo je ne samo neodgovorno ve i pogubno. ta su
interesi Zapada i njihovi planovi bilo je jasno ve poetkom devedesetih.
Verovanje srpskog naroda u pomo Rusije bilo je istorijski opravdano ali i, u
datim politikim okolnostima, naivno. Miloevi nikada nije preterano mario
za Rusiju, a ruska oseanja su prema njemu postala podjednako prisna nakon
to je on ruskom ministru spoljnih poslova Andreju Kozirjevu (
) ispriao sve o njegovim saznanjima o postojanju
svetske jevrejske zavere. Kozirjev je, a da Miloevi to nije znao, bio J evrejin
i nakon Miloevievih jevrejskih pria Srbe je redovno nazivao naim
pacijentima.
Sledee i mogue odluujue distanciranje Rusije od Srbije usledilo je kada
je Miloevi preko Ruslana Hazbulatova ( ) 1993.
podravao rusku opoziciju. eleo je da se ruska opozicija predvoena
Aleksandrom Ruckojem ( ) povee i tako
ujedinjena oformi front protiv Borisa Jeljcina. ta je motivisalo Miloevi na
ovakvo ponaenje i ta se tu sve dogaalo ostaje nejasno. Jedini to je izvesno
je da se preigrao i prevideo posledice eventualnog neuspeha: Ruckoj je 22.
septembra proglaen za predsednika Ruske federacije ali se J elcin, uz pomo
armije, ponovo domogao vlasti i to tenkovskim granatiranjem Belog doma 4.
oktobra 1993. Ruckoj je uhapen, suen i utamnien u uveni KGB-ov zatvor
( ). Zapad je glorifikovao Jelcinovu tenkovsku
demokratiju i granatiranje , a sam J elcin je gledao u
pravcu Srbije, Beograda, Dedinja, Uike 34. Prema tvrdnjama Aleksandra
Korakova ( ), general i ef predsednikove
slube bezbednosti, J eljcin je 1995. primio od Fjodora Ladigina
( ), rukovodilac glavne obavetajne uprave Generaltaba,
dokument o detaljnim planovima NATO-a za dezintegraciju J ugoslavije, a
potom i rasparavanje Srbije ukljuujui i njeno bombardovanje. Predsednike
je, nastavlja Korakov, informaciju shvatio ozbiljno ali se odjednom ohladio i
izgubio interes.
Pred NATO agresiju u Rusiji je, meu najviim oficirima, postojala
spremnost da se Srbiji isporue najnovije protivavionske rakete. Oktobra 1998.
su ak dva raketna sistema S300 (C-300-1) bila utovarena na voz ali
nikada nisu stigla u Beograd. Boris J eljcin je stopirao njihovo otpremanje.
- 983 -

Umesto njih u Srbiju je dilo vie stotina ruskih dobrovoljaca od kojih se
mnogi nikada nisu vratili svojim kuama. uveni ameriki bombarder F-117A
oborio je srpski raketni divizion 250 raketne brigade pod komandom
pukovnika Miroslava Lazarevia. Koriene su ruske rakete -125 -
i C-200 (\\), a podatke o poloaju F-
117A Miroslav Lazarevi je dobio od 126. brigade vazdunog osmatranja i
navoenja kojom je komandovao pukovnik Milo Popovi. U kabini radara P-
12, ruske proizvodnje, koji je detektovao ameriki avion F-117A Nighthawk
bio je ruski pukovnik nepoznatog imena. On je, izmeu dva gutljaja dobre
srpske domae prepeenice rekao: Letilica dolazi iz azimuta 195 na visini od
sedam i po kilometara.

(raspalite brao Srbi). To

je bilo 28. marta 1999. u 20 asova i 43 minuta. Ponos amerikog
vazduhoplovstva - avion savremene stelt (nevidljive) tehnologije, oznake AF
82806 HO je leao u blatu sela Buanovci.
J edan od oficira kome pripadaju odreena priznanja za delovanje 250-te
raketne brigade je bivi pukovnik PVO VJ Dani Zoltn. On je zapravo i
komandovao treim divizionom 250-te raketne PVO brigade koja je oborila
ameriko tehnoloko udo. Zoltn je o celokupnom dogaaju obaranja
amerikog aviona napisao izvetaj na 35 stranica. Nakon 2000-te izvetaj je
nestao iz vojnih arhiva, a pukovnik Zoltn je, nakon 27 godina aktivne vojne
slube, bez odlikovanja ili bilo kakvog drugog priznanja, penzionisan. Danas
se uspeno bavi pekarskim zanatom u jednom malom mestu pored Kovina. U
izvetaju je, izmeu ostalog, stajalo i da su na zastarelim ruskim raketama iz
1960-tih i podjednako zastarelom radaru izvrene manje ali neverovatno
efikasne izmene koje su omoguile obaranje ne samo F-117A ve i bombardera
B-2 Spirit koji takoe spada u grupu nevidljivih aviona i jednog lovca F-16
Fighting Falcon.
Prema Ustavu SFRJ iz 1974. godine Srbija je bila drava srpskog naroda, a
Vojvodina, Kosovo i Metohija su bile autonomne pokrajine srpskog naroda.
Sve jo to Miloevi ponitio kada je 28. septembra 1990. godine inicirao
donoenje novog Ustava Srbije u kome se, u prvom i drugom lanu,
jednostavno konstatuje da je Republika Srbija demokratska drava svih
graana . . . Suverenitet pripada svim graanima. Srpski narod je de iure ostao
bez drave. Kasnije e, vreme e pokazati, i de facto ostati bez nje. Donoenje
novog Ustava nije pratilo i donoenje zakona o denacionalizaciji i restituciji;
srpska politika elita predvoena Miloeviem je zakljuila da se imovina koju
su svojevremeno komunisti primenom svojih propisa o konfiskaciji,
sekvestraciji, nacionalizaciji, agrarnoj reformi i eksproprijaciji oteli od
srpskih domaina i Srpske pravoslavne crkvene ne vrati njihovim
naslednicima. Odlueno je da se proda i tako definitivno i bespovratno otui
od njenih pravnih naslednika. Pitanje denacionalizacije bilo je par excellence
politiko i ekonomsko pitanje za srpski narod. Politiko jer je njegovo
nedonoenje sutinski znailo nastavljanje komunistike ideje i prakse u
- 984 -

okvirima nove politike ideologije - demokratije. Ekonomsko jer se imovina
srpskih domaina i SPC definitivno i bezpovratno otuuje od njihovih
naslednika, a u korist nekadanje komunistike, odnosno novostvorene
demokratske liberalne elite koja ima tako malo veze sa Srbima i njihovim
nacionalnim interesima.
Koristei ratno stanje, Slobodan Miloevi, kao pravi komunista, u Srbiji
poinje proces restauracije kapitalistikog laissez-faire trinog sistema. To se
radilo kroz dve faze: prva, projektovana i strogo kontrolisana hiperinflacija
tokom 1993. dovela je do unitenja srednjeg sloja graanstva u Srbiji i, drugo,
dirigovanom privatizacijom drutvenih i dravnih firmi stvoren je krug bogatih
pojedinaca. J edan komunista J osip Broz unitio je srpsko selo, a drugi
Slobodan Miloevi unitie srpski graanski sloj. Lino, Miloevi je postao
zadavoljan onog dana kada se uselio u kuu Gece Kona, Jevrejina i najveeg
srpskog izdavaa knjiga i osnivaa poznatog Fonda za nagraivanje srpske
talentovane dece. Kona su, kao velikog srpskog patriotu i J evrejina Nemci
streljali 1941, a komunisti mu konfiskovali svu imovinu 1945. Nemci ga ubili,
komunisti ga mrtvog pokrali, a Miloevi mu se, na kraju, uselio u kuu.
Restauraciju neoliberalanog laissez-faire kapitalizma sprovodila je srpska
vlada na ije elo Miloevi, umesto profesora Novosadskog univerziteta i
dopisnog lana SANU Dragutina Zelenovia, decembra 1991. godine dovodi
roenog Nikianina dr. Radomana Boovia. Neto kasnije Miloevi e se
zauzeti da mesto guvernera NBJ (itaj NB Srbije) pripadne nekadanjem
guverneru Crne Gore Vuku Ognjanoviu. Boovi je svoj mandat okonao 10.
februara 1993, a Ognjanovi 15. jula 1993. Jedna od najveih inflacija u svetu
zabeleena je u Srbiji tokom 1993. godine, a kako ekonomska nauka kae:
svaka inflacija je preraspodela materijalnih dobara od jednih ka drugima. U
Srbiji je za godinu dana nestao srednji graanski sloj i uspostavljena nova
ekonomska elita. Od 1989. do kraja 1993. godine Miloevi i njegovi
odabranici su oborili BDP Srbije za preko 80% i tako trajno osakatili
ekonomiju srpske drave - bez anse da se ikada oporavi. Neposredni akteri
ovog procesa su bili direktori i vlasnici stotinak drutvenih, dravnih i
privatnih firmi. Prema Mortonu Abramoviu (Morton Abramovich),
nekadanjem direktoru Slube za istraivanje i dokumentaciju Stejt
Departmenta meu ovim firmama odluujuu ulogu su imali Progres (Mirko
Marjanovi), Simpo (Dragan Tomi), Jugopetrol (Dragan Tomi), BK Grupa
(Bogoljub Kari i braa), Pink (eljko Mitrovi), Zepter (Milan Jankovi),
Komercijalna Banka (Ljubomir Mihajlovi), C-market (Slobodan Radulovi),
FMP (Neboja ovi), Dibek (Milan Beko), MK Komerc (Miodrag Kosti),
Lutra (Duan Mihajlovi) i dr.
Da li je Miloevi znao za sve malverzacije u procesu privatizacije je izlino
pitanje jer mu je Sluba dravne bezbednosti redovno dostavljala sva saznanja
o ovim i drugim kriminalnim aktivnostima koji utiu na stabilnost i bezbednost
- 985 -

drave. Prikjupljanje ovakvih informacija i njihovo prosleivanje elnim
ljudima jedne zemlje je neto to ine sve tajne policije irom sveta. Pitanje
svih pitanja nije kako se prikupljaju, obrauju i prosleuju informacije ve
kako se ta saznanja kasnije koriste, a Miloevi ih je upotrebljavao u svojim
dnevno politikim igrama sa srpskom opozicijom i za potrebe njemu bliskih
poslovnih ljudi.
Miloevi je bio ovek pogubne inteligencije koju je, uz sjajno obrazovanje i
bogato iskustvo, koristio na nain kome ni Makijaveli nebi imao ta da doda.
Bio je neobino talentovan da sve ljude oko sebe uvue u svoje igre, a da oni
toga nebudu svesni - sve dok nebude kasno. Tako on, pored politike sile,
upotrebljava i svoju sugestibilnost i arm kako bi u svoju slubu upregao i
celokupan MUP Srbije. On e preko MUP-a ostvarivati znaajan uticaj kako na
politika tako i ekonomska zbivanja u Srbiji pa e se u javnosti, vremenom,
formirati utisak da MUP, a sa njim i SDB Srbije funkcioniu kao njegova lina
sluba. Zahvaljujui ovakvoj percepciji niz nerazjanjenih ubistava vrlo vanih
politikih i poslovnih ljudi u Srbiji je, na ovaj ili onaj nain, povezan sa
Slubom dravne bezbednosti Srbije: Radojica Nikevi, direktor i vlasnik
stambene zadruge umadija i oveka koji je zapoeo izgradnju Beogradske
Arene na Novom Beogradu; Dragan Todorovi-Kundak, generalnog direktor
J UL-a i generalni direktor Beopetrola; Radovan Stoji-Bada, pomonik
ministra MUP-a R.Srbije; Pavle Bulatovovi, ministar odbrane SRJ; ivorad
ika Petrovi, generalni direktor JAT-a; Vlada Kovaevi, vlasnik auto-moto
kluba Tref i istoimenog trgovinskog preduzea; Miroslav Bii, privatni
detektiv i bi vi pripadnik MUP-a Srbije; Dragan Radii, inspektor Odeljenja
za krvne i seksulane delikte SUP-a Beograd; Milorad Kovaevi, policijski
pukovnik, pomonik naelnika kriminalistike slube SUP-a beograd; Darko
Simi, naelnik SUP-a Savski Venac; Slavko uruvija, nekadanji pripadnik i
saradnik SDB-a, vlasnika dnevnog lista Dnevni Telegraf i magazina
Evropljanin i dr.
Izmeu Miloevia i Staniia je od poetka uspostavljen odnos punog
razumevanja to je zapravo znailo polagano ali izvesno pretvaranje SDB-a u
klasinu politiku policiju koja, po svojoj definiciji, slui vladajuem
politikom establimentu za razraun sa svoji m neistomiljenicima ali i
instrument za nekontrolisano sticanje bogatstva povlaenih pojedinaca. Ljudi
koji su bili Miloevievi politiki protivnici (Ivan Stamboli, Dragia Buca
Pavlovi. . . ) postajali su predmetom posebne obrade SDB, a operativne mere
preduzimane protiv njih su zvanino klasifikovane kao Nosioci neprijateljske
aktivnosti prema Slobodanu Miloeviu. Miloeviu je tako svakoga dana iz
Eksternog odoljenja za informisanje SDB-a dostavljan pisani izvetaj o
aktivnostima i planovima opozicije kao i sie najvanijih ekonomskih
deavanja i njihovih glavnih aktera. Jedna od inae najveih opsesija
Slobodana Miloevia je bio srpski knjievnik Dobrica osi pa je, na njegov
zahtev, SDB Srbije morao da na sve, mogue i nemogue, naine prislukuje
- 986 -

osia i dnevno alje Miloeviu pisane stenograme njegovih razgovora. Kako
bi 100% ozvuila osia, ali i mnoge druge, Sluba je 1993. godine, u sred
sankcija, inflacije i svekolikih nestaica prehrambenih i drugih proizvoda,
morala da nabavi tada najsofisticiraniju prislunu opremu za koju je potroeno
vie stotina hiljada nemakih maraka. Tako je, prema reima nekadanjeg
prvog oveka beogradske tajne policije Duana Stupara, SDB Srbije vodila
Dnevnik ivota Dobrice osia koji e on, nakon to je doao do ovih
stenograma, iskoristiti za pisanje svojih odabranih dnevnikih zapisa - Pievi
zapisi objavljenih 2008. i 2009.
Borba protiv stranih agenturnih organizacija i pijuna je tako postala
sporedna delatnost Slube iako je to trebalo da joj bude primarni zadatak.
Meutim, vremenom je izmeu adresanta i adresata dolo do udaljavanja tako
da su se ve nakon Dejtona, gde su obojica bili, slagali oko tako malog broja
stvari da je najpotenije rei da su ve krajem 96 prestali da se slau oko bilo
ega. Te 96 Miloevi je shvatio da Amerikanci gube interes za njega ali da i
dalje odravaju vie nego dobre veze sa prvim ovekom srpske tajne slube. O
ovoj nekad vie nego bliskoj vezi prvog oveka drave i njenog najvanijeg
policajca pisao je 9. novembra 1998, nakon smene Staniia, i novinar Masimo
Kalbresi (Massimo Calbresi). Na udarnom mestu u Time Magazine Kalbresi
konstatuje kako je Stanii bio tajni izvor Miloevie moi i da je mogue
da e Miloevi jednoga dana zaaliti to je otpustio oveka koji je za njega
obavljao prljave poslove (Milosevic may rue the day he let his hatchet man
go).
Svoj politiki integritet Miloevi je titio tako to je mnoge delikatne
poslove koje je smatrao vanim preputao drugim, po njegovom sudu, panje
vrednim ljudima. J edan od takvih je i Danko uni. Ovaj Crnogorac je, po
miljenju mnogih, bio minence grise procesa prvobitne akumulacije kapitala.
I mao je, izvesno je, sve potrebne kvalifikacije: Diplomu Ekonomskog fakulteta
u Beogradu stekao je 1972. godine, a ve 1973. upuen je u Londonu na
petonedeljni kursu u PA International o globalnom menadmentu; Magistarski
rad na temu Organizacioni aspekti upravljanja projektima odbranio je 1974;
tronedeljnu obuku o menadmentu u industriji u Arthur Anderson, St. Charles,
USA uspeno je proao tokom 1978.; 1984. na University of California,
Berkley, USA je proveo etiri meseca na izuavanju procesa neposrednog
menadmenta; 1990. uestvovao je na dvonedeljnom seminaru IPEC-a u J unoj
Koreji na temu Problemi Istono Evropske tranzicije. Kao ovek od
Miloevievog poverenja uni je 1997. postavljen za potpredsednika Savezne
vlade i ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom ali je taj poloaj
napustio aprila 1998. kako bi proao konano bruenje u okviru Deloitte &
Touche Audit Learning Program. Koliko je uni bio, i jo uvek jeste,
uvaavan od strane Amerikanaca govori i to to je od 1991. do 1997. bio stalno
zaposlen u amerikom Deloitte & Touche, a da je nakon radikalnih personalnih
promena u Srbiji 2000-te nastavio da igra glavnu ulogu u poslovima
- 987 -

privatizacije srpske drutvene i dravne imovine. Od 2006. godine predsednik
je i vlasnik Ekonomskog instituta u Beogradu, suvlasnik konsultantske kue
Eki investments, predsednik beogradskog ogranka Deloitte & Touche i osniva
kluba Privrednika koji slovi za najjae lobistiko udruenje poslovnih ljudi na
Balkanu. Za Ekonomski institu je vano napomenuti samo to da je stvoren
novcem Center for International Private Enterprises koji je 100% u funkciji
amerike vlade i meunarodnih multinacionalnih kopmanija kao to su Coca-
Cola i Reynolds Tobacco.
Ameriko poverenje u unia je nedvosmisleno potvreno kada je 2003.
postavljen za predsednika Amerike privredne komore u Beogradu; ovo
imenovanje je pozdravio i Luka uni, visoko pozicionirani slubenik
JPMorgan Chase & Co iz Njujorka. Najblii saradnici Danka unia su
Aleksandar Vlahovi, Goran Piti, J urij Bajec, Ljiljana Pejin, Miroljub Labus,
J elena Galic i dr.
Jedna od najpogubnijih stvari koju je Miloevi kreirao u dravi u kojoj, do
njegovog dolaska na vlast, kriminala gotovo da i nije bilo je upravo
organizovani kriminal. Sitni deparoi secikese, obijai trafika i drugi mali
ljudi s one strane zakona nikada nisu predstavljali nikakvu pretnju dravi. Oni
su, kao i prostitutke, deo najstarijih zanata na svetu. Meutim, kada se ti i
takvi ljudi poveu sa dravnim aparatom, kada se dravne institucije
kriminalizuju onda dobijamo dobro organizovanu i isprepletenu kriminalnu
mreu koju karakterie znaajan obim trgovine drogom, ljudima, akciznim
robama pre svega duvanom, korumpiranost sudija, visokih dravnih
slubenika i politiara. Kljunu ulogu u ovom za Srbiju pogubnom procesu
sveopte kriminalizacije imao je niko drugi do MUP Srbije i SDB kao njegov
sastavni deo. Opta kriminalizacija Srbije bie praena degradacijom kulturnih
vrednosti, nipodatavanjem moralnih normi i graanskih obiaja.
Za to kako je Miloevi koristio podatke MUP-a Srbije, odnosno SDB
ilustrativni su primeri Duana Mihajlovia i Slobodana Radulovia. Nakon to
je doao do podataka o nezakonitim radnjama Duana Mihajlovia vezanim za
njegovo poslovanje preko firme Lutra i jo nekih drugih SDB je, s obzirom da
se radilo i o politikom lideru opozicije, prosledio, poetkom 1993, specijalnu
informaciju Milooveu. Dilema nije bila da li e ve kada i kako e
Mihajlovi biti uhapen i sudski procesuiran. No, umesto da iz predsednitva
Srbije stigne odgovor na postojeu dilemu javnosti je prezentirana gotovo
senzacionalna vest: predsednik opozicione stranke Nova demokratija Duan
Mihajlovi je odluio da podri aktuelnu vladu SPS-a. Nakon sledeih izbora
Nova demokratija ak naputa DEPOS (Demokratska opozicija Srbije) i od
Miloevia dobija nekoliko resora u novoformiranoj vladi. Tako je, uz puni
blagoslov Slobodana Miloevia, Mihajlovi ne samo izbegao hapenje ve je i
nastavio sa svojim dotadanjim poslovanjem.
- 988 -

Gotovo identian scenario Miloevi je nainio i sa direktorom C Marketa
Slobodanom Raduloviem koji je 1992. bio jedan od nosilaca liste
Demokratske stranke na lokalnim izborima, a kada se suoio sa moguim
konsekvencama svog nezakonitog poslovanja odmah se pridruio Mihajloviu i
uao u SPS-ovu vladu. No, verovatno najinteresantniju promenu linih
uverenja su doiveli Vuk i Danica Drakovi koji su se 1997, kao lanovi
koalcije Zajedno, udruili sa Miloeviem kako bi sa mesta gradonaelnika
Beograda sruili Zorana inia i potom vladali glavnim gradom sve do 5.
oktobra 2000-te, a Vuk Drakovi je 1999. ak postao potpredsendik Savezne
vlade zaduen za spoljnu politiku.
Jo jedan proces, tuan i izvesno tragian po svojim krajnjim posledicima,
poeo je da se odvija u Srbiji odmah po Miloevievom dolasku na njeno elo
bela kuga. Svojom destruktivnom politikom u oblasti obrazovanja,
zdravstvene zatite, socijalne politike i ekonomskog razvoja Miloevi i oko
njega okupljeni ljudi su kreirali savren ambijent za nastanak i razvoj
negativnih demografskih kretanja u Srbiji. Od 1990. pa do 2010. u Srbiji je
broj umrlih konstantno vei od broja roenih to je dovelo do toga da se broj
stanovnika svake godine smanjuje za oko trideset hiljada. Drugim reima, broj
Srba se u periodu od dvadeset godina smanjio za oko 600.000 pa je tako
Srbija, pored Rusije, postala jedina drava na svetu gde se manje od jednog
deteta raa u porodici. Ako se uzme u obzir i to da se svake godine u sistemu
bolnica i ginekoloko-akuerskih klinika u prenatalnom stadijumu izgubi
220.000 malih Srba onda su negativni demografski tokovi, i njima
odgovarajua budunost, vie nego jasni.
Kako su Miloevievi naslednici nastavili sa njegovom destruktivnom
politikom pokazuje injenica da je 2000-te estina graana Srbije bila starija
od 65 godina, a 2010-te gotovo petina stanovnitva je u ovoj starosnoj
kategoriji . Direktor Centra za demografska istraivanja I nstituta drutvenih
nauka Mirjana Raevi izjavila je Tanjugu da je u centralnoj Srbiji broj starih
gotovo uetvorostruen dok je u Vojvodini vei za gotovo dva i po puta.
Procene Centra za demografska istraivanja su da e se broj starijih od 65
godina i dalje poveavati tako da e se, kroz deceniju ili dve, njihov udeo u
ukupnom stanovnitvu kretati od 18,7 do 27,5 odsto.
To znai da e najkasnije do 2050-te godine broj starijih od 65 godina u
Srbiji brojano nadmaiti populaciju mlau od 15 godina. Prema demografskim
merilima, ukoliko je broj starih iznad ezdeset godina dva i po puta vei od
broja mladih do 19 godina tada se ta nacija suoava sa opanou biolokog
nestanka. Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine prosena starost
satnovnitva u Srbiji iznosila je 42 godine to nas, po svim merilima, ve
uveliko svrstava u stare nacije i na samo korak od nepovratne bioloke
katastrofe. No, kako neko nebi pomislio da se broj Srba smanjuje samo po
osnovu majeg nataliteta vano je napomenuti da je Srbija jedina evropska
- 989 -

drava u kojoj se smanjuje ivotni vek njenih graana. Naime, sve do
devedesetih godina u Srbiji se, kao i u svim ostalim razvijenim dravama,
produavao ivotni vek. Meutim, od devedesetih nastupa trend zaustavljanja
obaranja diferencijalnog mortaliteta starije generacija. Tendencija
smanjivanja smrtnosti po starosti prvo prelazi u stagnaciju da bi gotovo preko
noi dolo do njenog poveanja i to naroito kod mukaraca. Nakon
Petooktobarskih promena 2000-te reverzibilni procesi u oblasti mortaliteta
starijih dobijaju na intenzitetu pa je ak i oekivano trajanje ivota ena
starijih od 65 smanjeno u ovom periodu sa 15.5 na 14.9.
Moda najslikovitije o ovom procesu izumiranja srpske nacije govori podatak
da je u Beogradu u kolsku 1990/91 upisano 20.509 prvaka, a u kolsku
2005/06 svega 14. 238 aka prvaka. Pri tome treba imati u vidu da se broj
stanovnika Beograda od 1990. do 2006., po osnovu doseljavanja, uveao za
nekoliko stotina hiljada ljudi i da u njemu danas ivi gotovo 22% od ukupnog
broja graana Srbije, odnosno 29% stanovnitva centralne Srbije.
O traginom demografskom kretanju u Srbiji veoma plastino govori dr
Marko Mladenovi, direktor I nstituta za socijalnu politiku i I nstituta za pravne
i drutvene nauke Pravnog fakulteta u Beogradu: U Srbiji prosean brani
par, statistki gledano nema, ni jedno dete ve 0, 88%. . . U Srbiji je danas
(2009. godina) gotovo 2.000 sela bez stanovnika, a u narednih 2.000 sela nema
ni jednog deteta. . . Prema proraunima demografa nas je trebalo da bude 27
miliona, a ima nas u Srbiji tek pet miliona... Treba da brojimo godine kada
emo nestati i ja vie ne vidim nikakvu ansu ni za omladinu, ni za Srbiju, ni
za narod....
ta su srpski intelektualci rasejani po svetu mislili o Miloeviu i njegovoj
politici najbolje se moe pojmiti iz otvorenog pisma koje mu je, nakon deset
godina njegove demokratske tiranije Srbijom, uputio profesor na Lund
Univerzitetu u vedskoj i osniva prestinog Research Policy Institute-a
Stevan Dedijer. Kako bi se bolje shvatio lik i reputacija Dedijera dodajmo i da
je on tokom Drugog svetskog rata bio pripadnik amerike 101 Desantne
divizije (101st Airborne Division) i kuni prijatelj sa proslavljenim amerikim
generalom Maksvelom Tejlorom (Maxwell Davenport Taylor). Nakon rata se
posvetio obavetajnim poslovima specijalizovanim za industrijsku pijunau u
emu mu je pomagao i njegov lini prijatelj i nekadanji ef C. I. A. Vilijama
Kolbija (William Egan Colby). U pismu koje su objavile mnoge beogradske
novine Dedijer kratko podsea na Miloevieve uspehe i zakljuuje: Da
imate potenja i asti Vi bi pred televizijskim kamerama uperili sebi pitolj u
glavu i rekli: Oprosti srpski narode za sve to sam uinio.
Za jedno drugo, davno prolo vreme, slino ovome koje je kreirao Miloevi
uveni Ciceron (Marcus Tullius Cicero) je, pre nego to su mu odsekli ruke i
glavu, rekao: O tempora! O mores! O, vremena! O, morala!
- 990 -

Na samo sat vonje od civilnog aerodroma u Sinsinatiju nalazi se vojna
vazduhoplovna baza Vrajt-Peterson (Wright-Patterson Air Force Base), Dejton,
SAD. U njoj je 21.11.1995. potpisan Dejtonski mirovni sporazum (The Dayton
Peace Accord) kojim je okonan graanski rat u BiH. Tom prilikom Miloevi
je, kao predsednik Srbije koja nije uestvovala u ratu u BiH, stavio i svoj
potpis na akt kojim je priznao Tribunal u Hagu koji e, ispostavie se, za
Srbiju biti isto ono to je Nirnberki sud bio za Nemaku. Slobodan Miloevi
je tada od strane svih zapadnih politiara, a posebno Amerikanaca, nazivan
garantom mira na Balkanu. Postupajui u skladu sa preuzetim obavezama o
saradnji sa Tribunalom Miloevi ve 1996. omoguava otvaranje kancelarije
Tuilatva u Beogradu ijim slubenicima garantuje apsolutnu samostalnost u
delovanju na celoj teritoriji SRJ. Iste godine hapsi se i isporuuje Hagu
Draen Erdemovi, pa Stevan Todorovi i dr. Ni jedno od ovih hapenja i
isporuka Tribunalu nije bilo u skladu sa Ustavom Srbije.
U okviru Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je Miloevi potpisao nalazi
se i aneks 1-A (Annex I -A) pod nazivom: Sporazum izmeu SRJ i NATO pakta
o tranzitnim aranmanima za operaciju mirovnog plana. U drugom lanu
aneksa pie:
Vlada SRJ dozvoljava NATO snagama slobodan tranzit kopnom, eleznicom,
putevima, vodom ili vazduhom i to obuhvata ljudstvo i teret, opremu, robu i
materijal bilo koje vrste, ukljuujui i municiju. U lanu 4 dalje pie: NATO-
u e biti dozvoljeno da koristi aerodrome, puteve i i luke bez plaanja
nadoknada ili bilo kakve druge novane dabine. U desetom alnu stoji:
Pripadnici NATO-a e pod svim okolnostima i u svako doba podlegati
iskljuivo jurisdikciji svojih nacionalnih elemenata u pogledu bilo kojih
krivinih ili disciplinskih prekraja koje bi mogli poiniti na teritoriji SRJ.
Znatno pre puta u Ameriku Miloevi se u Beogradu sreo sa Donom Dojom
(J ohn Mark Deutch) koji je, pre nego to ga je Bil Klinton 1995. postavio na
mesto direktora CIA, bio zamenik dravnog sekretara za odbranu ali i visoko
pozicioniran slubenik amerike administracije deo tzv. nevidljive vlade
koja sprovodi Deep politics (duboka politika skrivena od oiju javnosti i
svake mogue parlamentarne kontrole), lan Trilateralne komisije i protg
uvenog Edvarda Lensdejla (Edward Geary Lansdale), pukovnika OSS-a i CIA.
Iz razgovora sa ovim Amerikancem koji je roen u Briselu, a iji je otac
pripadnik stare hazarske porodice iz Rusije, Miloevi je shvatio da je u
njegovom linom interesu da ne prekida saradnju sa Amerikancima i to ga je,
korak po korak, dovelo i do Dejtona. U bazi Vrajt-Peterson Miloevi se
nenadano sreo sa svojim prijateljem Kenijem, businessman koji to nikada nije
bio, i tada mu je, mogue je, bilo jasno: businessman-u nije mesto u vojnoj
bazi. Susret sa Kenijem je bio kratak, a poslednje amerikaneve rei bile su:
They expect of You more then you expected oni oekuju od Vas vie nego to
ste Vi to oekivali. Tada je Miloeviu postalo jasno da potpisivanjem
- 991 -

Dejtonskog sporazuma posao nije obavljen - nije bilo okonano rasturanje
J ugoslavije i na redu su bili Crna Gora i Srbija, a on vie nije bio spreman za
nastavak te prie koja, inilo mu se, nema kraja.
Jo po povratku iz Dejtona Miloevi je shvatio da je Sluba postala jaa
nego to je on eleo. ta vie, znao je da se Jovica Stanii jo 1992. preko
amerikog agenta u Saveznom sekretarijatu za unutranje odnose Borislavom
Lonarem, markantnim i armantnim Crnogorcem, povezao sa amerikom
obavetajnom slubom. Lonara e Stanii iste godine postaviti, umesto
umadinca Zorana Srekovia, za naelnika i specijalnog savetnika za
analitike i informativne poslove u SDB-u. U analitiku slubu srpske tajne
policije sa Lonarom iz Saveznog SUP-a dolaze i njegova supruga Marica i
saradnica Olga Reetar koju on rasporeuje na poslove pomonika za
analitike poslove i informatiku. Amerikanci su tako uspostavili potpunu
kontrolu nad analitikom i informativnim poslovima, a potom i nad
celokupnom Slubom DB-a Srbije. Staniieva bliskost sa Dojom koji je
1994. i 1995. godine bio na funkciji zamenika dravnog sekretara SAD za
odbranu, a od 15. maja 1995. do 15. decembra 1996. direktor CIA, krunisana je
njegovm posetom Lengliju i Vaingtonu februara 1996. Prilikom dolaska u
kompleks Lengli, koji su projektovali uveni Harrison and Abramovitz
(projektanti zgrade UN i Linkolnovog centra u Njujorku) i koji se prostire na
3.76 km
2
koje je jo 1719. kupo engleski plemi Tomas Li (Thomas Lee) i
nazvao ga Langley po porodinom imanju u Engleskoj, Stanii je bio vie
nego impresioniran. ta vie, Stanii je bio impresioniran jo od momenta
kada je sleteo na aerodrom Dulles gde ga je, pored samog aviona, saekala
limuzina koja ga je putem Dulles Toll Road i Dolly Madison Boulevard
povezla putem njegovih snova...
Pored impresioniranog Staniia impresioniran je bio i njegov saputnik
Borislav Lonar koga je, pored samog kompleksa zgrada CI A (Dulles Discover
I , Dulles Discovery ACC, Dulles Discovery Central Plant...), zadivila i reka
Potomac koja je delila ili spajala ni sam nije mogao da zakljuu ta, Lengli i
Vaington. Stanii je voleo u Beogradu da provodi vreme u malom restoranu
Marinada na obali Save ali su ga Amerikanci uveli u svet najluksuznijih
restorana i klubova koje je on do tada viao samo u holivudskim filmovima.
Sve to je video je bilo ili grandiozno ili glamurozno a on, deko iz Ratkova
ili Perabua kako god, je shvatio da se nalazi na mestu i u drutvu ljudi koji
ine crme de la crme onoga emu je on celog i vota stremio. Amerike
novine Los Angeles Times 11. marta 2009. piu kako bi klub-restoran Bluez
Alley, smeten u centru elitnog vaingtonskog naselja Georgetown (1073
Wisconsin Ave NW, Washington, DC), mogao da, uz slavu steenu nastupima
vrhunskih dezista, postane poznat i kao mesto gde su uspostavljene
neraskidive veze izmeu srpske tajne policije i CIA. Kako nebi bilo zabuna
novinar Greg Miler (Greg Miller) pojanjava da je CI A devedesetih tesno
saraivala sa Jovicom Staniiem i da je on bio njen glavni ovek u
- 992 -

Beogradu!
O vezama Staniia sa amerikom obavetajnom slubom nekadanji novinar
NIN-a, Politike, Evropljanina i pisac knjige 5. oktobar-24 asa prevrata
Dragan Bujoevi kae: Jovica Stanii se hvalio time sve vreme, i to je
objavljeno u nekoliko medija, da je on upravo uspostavio vezu sa, ini mi se
oko 50 obavetajnih agencija raznih zemalja. J edna od tih zemalja je bila
Amerika i CIA, i mediji u Srbiji su objavili kada je tadanji ef CIA Doj
doao u Beograd za vreme sankcija i kada je Stanii otiao u centar CIA u
SAD, takoe za vreme sankcija. Stanii ne samo da je boravio u Lengliju ve
je i najvanije naelnike srpske dravne bezbednosti vodio u SAD, a meu
njima najupeatljiviji utisak na Amerikance je ostavio Franko Simatovi,
nekadanji visoki oficir JNA, osniva Crvenih beretki i naelnik obavetajnog
odeljenja RDB-a. Franko Simatovi je u Lengli stigao kao Staniiev
pomonik, a pozitivan utisak koji je ostavio na svoje amerike domaine
doprinele su da dobije nadimak The Man.
Kada su pred sudom u Hagu Stanii i Simatovi bili pozvani da odgovaraju
na odreena pitanja vezana za njihovu odgovornost u graanskom ratu u
Hrvatskoj i BiH Stanii se, prema pisanju amerike tampe, pozvao na svoje
zasluge kod amerikih saveznika (called in a marker with his American allies).
U krajnje nestandardnom postupku CIA je dala svoje garancije za Staniia i
Simatovia dostavljajui sudu dokumenta u kojima se taksativno pobrajaju
Staniievi doprinosi, a tako i njegovog zamenika Simatovia, zajednikoj
stvari, odnosno okonanju neprijateljstava u BiH. Los Angeles Times doslovce
pie: CI A has submitted a classified document to the court that lists Stanisic's
contributions and attests to his helpful role There are things this man did
that helped bring hostilities to an end and establish peace in Bosnia. O
Stanieevoj ulozi u uspostavljanju amerikih baza irom BiH govorio je i prvi
ovek CIA za Bosnu Dag Smit (Doug Smith) koji je, na kraju, rezimirajui
Staniievu saradnju sa CIA u BiH, Los Angeles Times-u jednostavno rekao:
Stanisic helped US intelligence agents set up a network of secret bases in
Bosnia... He would do as little bad as he could (Stanii je pomogao
amerikim obavetajcima u uspostavljanju mree tajnih baza u Bosni. . . inio
je to je mogao manje zla).
O Staniievoj saradnji sa CIA u Srbiji govorio je agent Vilijam Lofgren
(William Bill Lofgren) koji je, zahvaljujui pojedincima iz nekadanjeg
Saveznog SUP-a, jo od 1992. bio u posebnim relacijama sa efom srpske tajne
policije. Za amerike medije koji su bili iznenaeni stepenom brige amerike
agenturne mree za Staniia Lofgren je kratko izjavio: Stanisic provided
valuable information from Milosevic' s inner circle (Stanii nas je snabdevao
vrednim informacijama vezano za Miloeviev najui krug saradni ka). O
svojoj saradnji sa Lofgrenom Stanii je pred sudom u Hagu izjavio: Ja sam
institucionalizovao saradnju sa amerikim obavetajcima, uprkos tome to su
- 993 -

odnosi izmeu nae dve zemlje bili veoma loi.
Miloeviu Staniieva saradnja sa CIA u prvo vreme nije smetala ali nakon
Dejtona su se, bio je vie nego svestan, stvari sutinski izmenile. Amerikanci
su, bilo mu je jasno, zavrili ono to su eleli, a za nastavak njihove prie
on im vie nije bio preko potreban naprotiv. I mali su, nije bila tajna, drugu
postavu koja je, za razliku od njega, bila spremna na sve ba sve. Njegovo
postdejtonsko distanciranje od Amerike i EU je bilo neminovno, a srazmerno
tome je rasla i njegova potreba za bezbednou. Tek tada je Miloevi shvatio
da u Staniia, koji je ubrzo nakon to ga je on postavio za efa srpske tajne
policije uspostavio nezavisne i njemu nepoznate veze sa CI A, nemoe vie da
ima poverenje. Tek tada je Miloevi postao svestan jedne izjave Henrija
Kisindera: Being America's enemy is sometimes inconvenient, being
America's friend is invariably fatal ! (Biti neprijatelj Amerike moe ponekad
biti neugodno, ali biti prijatelj Amerike je neizbeno fatalno!).
Stanii mu je, kao to je on od poetka njihove saradnje zahtevao,
dostavljao dnevne informacije i specijalne analize Slube vezano za
bezbednost drave i, naravno, sve ono od znaaja za aktivnost opozicije i
finansijskih pekulacija novokomponovanih srpski h tajkuna ali to, sve zajedno,
vie nije bilo dovoljno. Bila mu je potrebna Pretorijanska garda koju Stanii i
njegovi naelnici Slube koji su, svi od reda, proli posebne brifinge od strane
ljudi iz Lenglija izvesno nisu mogli da sainjavaju.
Kako je mnoge godine svoje vlasti dugovao upravo Slubi Miloevi je
postao bolno svestan da mu vie opasnosti preti od SDB-a nego od politike
opozicije. Postao je uplaen - ak paranoidan u svom strahu da mu Stanii i
njegov zamenik Milan Tepavevi ne okrenu lea. Raspolagao je
informacijama da Stani i nije vodio dosije samo njegovih politikih
protivnika nego i njegov koji je mogue bio i detaljniji od bilo kog drugog.
Punih godinu dana je planirao smenu elnih ljudi Slube ali je u tome uspeo
tek 27. oktobra 1998. Za novog naelnika SDB-a Miloevi tada postavlja
Radomira Markovia, inspektor i naelnik tadanjeg SUP-a Beograda.
Nakon smene Staniia Miloevi je naredio pokretanje ultra tajna istraga
radi utvrivanja svih Staniievih veza sa stranim obavetajnim slubama.
Meu prvosumnjivim je bio Borislav Lonar koji je pre okonanja istrage
preminuo, a za njegovu suprugu Maricu koja je, takoe, bila pod istragom su
intervenisali Amerikanci pa je ona putena kako bi otila za SAD gde se
zaposlila kao senior UN staff member. I dok se Miloevi bavio Staniiem
amerika CIA, besna zbog zbacivanja njihovog glavnog oveka u Beogradu,
ubrzala je proces zbacivanja Miloevia. Tako je ve 29. novembra 1998.
predsednik Klinton odobrio plan CI A i DI A (Defence I ntelligence Agency) za
rasturanje Miloevievog reima i rasturanje onoga to je ostalo od J ugoslavije
SR J ugoslavije. Tim povodom londonski The Observer ve 29. novembra
- 994 -

1998. u lanku koji su potpisali Pol Biver (Paul Beaver), Ed Vulijami (Ed
Vulliamy) i Kris Brd (Chris Bird) prenosi izjavu jednog od elnih ljudi DIA:
As of the past few days, the activation of a policy of the end of Milosevic and
his power in Y ugoslavia is very much on the table (Od pre nekoliko dana
aktiviran je proces okonanja Miloevieve vladavine u Jugoslaviji).
Miloevievi dani bili su odbrojani, a vreme njegove radosti zbog smene
Staniia nije nikad ni otpoelo. U nastupajuim mesecima postajalo je sve
jasnije da je on ovim inom zapravo odsekao granu na kojoj je do tada sedeo.
Tano dve godine kasnije u coup d'tat je smenjen i poslat u istoriju. I za
oktobarskih dogaaja 2000-te stajali su CI A i DI A i britanska obavetajna
mainerija - ista ona koja je, rukovoena specijalnim erilovim obavetajcem
Dordom Tejlorom (George Taylor), Srbe izvela na ulicu 27. marta 1941.
Ono to je izvesno je da to nije bila spontana pobuna naroda i da je meu
zadovoljnima, izvesno, bio Jovica Stanii nesueni student Fakulteta
dramskih umetnosti i student Fakulteta politikih nauka, ovek za koga se
grekom misli da je 1976. pomagao Duanu Stpuparu i Voji Atanackoviu u
hapenju uvenog Karlosa Saneza (I lich Ramrez Snchez), a koji je, bez
greke, bio samo saradnik CI A koga je u Lengliju (Langley, McLean, Virginia)
primio lino Don Doj.
Sudbinu Miloevia, prema scenariju CI A i DI A, doivela je i SR J ugoslavija
koja se raspala Crnogorci proglasili nezavisnost, Srbija kojoj su oduzeti
Kosovo i Metohija iptari proglasili nezavisnost, ali i srpska tajna policija i
to tako to je DOS (Demokratska opozicija Srbije) nakon smene Radomira
Markovia, doneo odluku da se svi pripadnici ove slube koji imaju pedeset
godina prevremeno penzioniu. To, po svojoj sutini, nije znailo nita drugo
do postepeno ukidanje Slube dravne bezbednosti Republike Srbije. Ovu
odluku pratila je i serija brzog postavljanja jednih i jo breg smenjivanja
drugih naelnika SDB-a: Goran Petrovi i njegov zamenik Zoran Mijatovi,
potom Andreja Savi i Milorad Bracanovi, onda Mia Lilievi i Goran
ivaljevi, zatim Rade Bulatovi i Mia Viloti, i na kraju 2009. godine Saa
Vukadinovi koji na elo tajne policije dolazi sa mesta direktora Zavoda za
izvrenje krivinih sankcija u Ministarstvu pravde! Prevremena i prisilna
penzionisanja, rigipil rukovodeih ljudi i zapoljavanje novih obavetajaca
koji o obavetajnom radu nikada i ni od koga nisu bili obaveteni nadgledali
su, od poetka ove prie, agenti amerike i britanske tajne policije koji i danas
imaju kompletan uvid u sve to se radi u Resoru dravne bezbednosti
Republike Srbije.
O tome koje je kriterijume i kvalitete DOS preferirao kada je odluivao o
imenovanju prvih ljudi MUP-a Srbije moe se, na neki nain, zakljuiti i iz
injenice da su tokom 2003. i 2004. na elna mesta srpske tajne policije
postavljena dva Crnogorca: Rade Bulatovi i Dragan Joi. I zbor ovih ljudi je
za mnoge, ako ni zbog ega drugog, bio iznenaenje jer su obojica bila
- 995 -

umeana u sumnjive radnje: Prvi je kao vicekonzul u Rimu izgubio 48
hiljada dolara dravnih para, a drugi je kao student prava uhapen dok je
obijao samoposlugu.
Prema tvrdnjama Vladimira Popovia, ef Biroa za komunikacije u vreme
vlade Zorana inia, Bulatovi je, kao lan nevladine organizacije Atlantski
savet Srbije ali i kao naelnik Slube dravne bezbednosti, uz puno znanje i
saglasnost ministra policije Joia, prilikom svoje posete seditu CI A u
Lengliju, od 17. do 22. maja 2004. godine predao Amerikancima celokupnu
dokumentaciju SDB-a Srbije, odnosno BI A kako su je DOS-ovci nazvali. O
svemu ovome Popovi je, u dva navrata 9. i 21. februara 2005, obavestio i
zamenika Okrunog javnog tuilatva u Beogradu Duana Lonarevia
optuujui Bulatovia za izdaju i krivino delo pijunae. Kopije svojih
dopisa Okrunom javnom tuilatvu Popovi je dostavio i predsedniku Srbije
Borisu Tadiu, predsedniku Skuptine Srbije Predragu Markoviu i
predsedniku skuptinskog Odbora za bezbednost Miroslavu Miriu ali
zvanina istraga i krivini postupak protiv Bulatovia nikada nisu pokrenuti.
Inae, Bulatovi je na ovaj put iz sedita BIA u ulici Kraljice Ane u Beogradu
poao sa etvoricom svojih najbliih saradnika meu kojima su najvaniji bili
Radia Roski, naelnik Prve uprave i Rajko Savi, naelnik Pete uprave.
Glavni organizator puta bio je slubenik Stejt deparmenta, odnosno amerike
ambasade u Beogradu Bert Braun (Bert Brown). Suoen sa javnim optubama
Vladimira Popovia iznetim u emisiji Insajder na TV B92 Bulatovi se branio
tvrdnjama da on nije predao dokumentaciju i operativnu arhivu srpske tajne
slube ve da je to uinio Goran Petrovi - davno pre njega!
Agresija NATO alijanse na Srbiju zapoela je 24. marta, a poslednje bombe
su baene 22. aprila 1999. godine. Pored unitavanja vojnih, policijskih,
komunikacionih i niza drugih objekata piloti NATO-a su imali i jedan poseban
cilj: Slobodana Miloevia. Tako su etiri projektila demolirala njegovu
dedinjsku rezidenciju: kompletno su unitene dnevna soba, trpezarija i spavaa
soba. Bombardovanani su i vojni komandni objekti u Dobanovcim i atomsko
sklonite Straevivica u Rakovici za koje je, po saznanjima C. I. A, bilo
osnovane sumnje da se u njima nalazio Miloevi. Ova bombardovanja su
vrena bombama GBU-28, tekim tano 2300 kilograma. Na konferenciji za
tampu koja je krajem aprila odrana u Penatagonu na novinarsko pitanje da li
je bombardovanje rezidencije Slobodana Miloevia greka ili predsednik SRJ
predstavlja cilj odgovoreno je: Svakako da on to jeste, ne postavlja se uopte
pitanje ta smo mi eleli da postignemo napadom na tu kuu.
NATO agresija na Srbiju okonala se kapitulacijom drave i okupiranjem
dela njene teritorije od strane NATO alijanse. Paralelno s poetkom agresije, u
Hagu je podignuta optunica protiv Slobodana Miloevia za navodne zloine
koje je poinio na Kosovu i Metohiji. Kako bi sve bilo to bolje upakovano
optunica e kasnije biti proirena i na njegove navodne zloine u BiH i
- 996 -

Hrvatskoj. Bio je, bar to se Amerikanaca tie, kriv to je jo uvek iv.
Komentariui kapitulaciju Srbije Dobrica osi 3. juna, na dan kada je
uspostavljeno primirje, zapisuje u svoj Dnevnik: Jue nam je Finac Marti
Ahtisari najavio istorijski dan. Miloevi tu ansu nije propustio: kapitulirao
je. . . poto je po svom demokratskom obiaju odgovornost za kapitulaciju
preneo na Narodnu skuptinu.
Kada je 5. oktobra 2000. na demokratski nain (kraa glasova, uskraivanje
izbornog prava Srbima sa KiM, paljenje glasakih listia u Skuptini,
oruanim upadima u najvanije dravne institucije, podmiivanjem koga treba
i ne i sl.), izvren coup d'tat Miloevi je bio primoran da napusti mesto
predsednika drave. est meseci kasnije u ranim jutarnjim satima 1. aprila
2001, bivi predsednik Saveza komunista Srbije, bivi predsednik Srbije i
bivi predsednik SRJ Slobodan Miloevi je uhapen u vili Mir na Dedinju i
odveden u Centralni zatvor, a odatle 28. juna, na Vidovdan, u Tuzlu pa u Hag.
Tek tada Miloevi e shvatiti ta je potpisao u Dejtonu i kako to u praksi
funkcionie. Detalje mu je neto kasnije objasnio sudija hakog tribunala
Dejvid Hunt (David Hunt) koji je 22. januara 2001. i izdao nalog za njegovo
hapenje: od vlasti SRJ Hant je zahtevao da pronau, uhapse, pritvore i
predaju Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju Slobodana
Miloevia, roenog 20. avgusta 1941. u Poarevcu, Republika Srbija.
J ugoslovenskim vlastima se, pored toga, nalae i da, "u trenutku hapenja, i na
jeziku koji on razume, obaveste Slobodana Miloevia o njegovim pravima u
skladu s lanom 21 Statuta, kao i pravilima 42 i 43 Pravila procedure i
dokaznog postupka".
Utamnien u Hagu i suoen sa neverovatnim optubama Miloevi je shvatio
da Hag moe biti njegova poslednja adresa. On e Ministarstvu inostranih
poslova Ruske Federacije 8.marta 2006. uputiti pismo molbu:
Uz moju veliku zahvalnost za solidarnost i razumevanje koje ste pokazali
spremnou da me primite na leenje i garancijama koje ste dali, elim da Vas
informiem o sledeem: Smatram da je uporno nastojanje da mi se uskrati
leenje u Rusiji prvenstveno motivisano strahom da bi paljivom strunom
analizom bili otkriveni aktivni, namerni postupci naruavanja zdravlja za sve
ovo vreme, koji se ne bi mogli sakriti od ruskih strunjaka. Za svoju tvrdnju
iznosim Vam jednostavan primer koji Vam aljem u prilogu. Naime, iz
dokumenta koji mi je dostavljen sedmog marta vidi se da su 12. januara (dakle
pre dva meseca) u mojoj krvi pronali izuzetno jak lek koji se koristi, kako
sami kau, za leenje lepre i tuberkuloze, iako ja nikakav antibiotik nisam
koristio za svih ovih pet godina. . . Obraam Vam se u oekivanju da mi
pomognete u zatiti od kriminalne aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom
OUN...
- 997 -

O Miloevievom zdravstvenom stanju najbolje su bili informisani
Amerikanci koji su redovno, protivno svim propisima i pravilima, primali
izvetaje biveg oficira I rske armije i efa pritvorske jedinice Meunarodnog
krivinog suda za bivu Jugoslaviju Timoti Mekfadena (Timothy Mcfadden).
On je, redovno - svake nedelje, informisao ameriku ambasadu u Hagu o
zdravstvenom stanju, dnevnom reimu, pravnim i finansijskim poslovima i
kontaktima koje Miloevi imao sa ljudima van Tribunala. U svojoj depei od
12. novembra 2003. Mekfaden navodi kako Miloevi ima ozbiljne srane
probleme koji nisu blagovremeno leeni, da mu se pritisak dramatino povisio
ali istovremeno konstatuje da srpski predsednik ne boluje od dijabetesa niti od
depresije. Interesantno je zapaanje Mekfadena da Miloevi sve do ubistva
premijera Zorana inia nije imao finansijskih problema ali da se situacija,
iz njemu nepoznatih razloga, bitno promenila nakon atentata.
Koliko je ozbiljno zdravstveno stanje Sloboda Miloevia bilo govori i pismo
koje je 50 najpoznatijih svetskih advokata iz 12 zemalja 29. jula 2004. uputilo
generalnom sekretaru UN i predsedniku suda u Hagu zahtevajui da mu se
promptno momogui adekvatno zdravstveno leenje. Niko nije odgovorio na
njihovo upozorenje i apel. Samo dva dana nakon Miloevieve smrti dokazi o
njegovom ubistvu su poeli da se pojavljuju na svetlosti dana. Pravni savetnik
Miloevia tokom suenja u Hagu, Zdenko Tomanovi je novinarima iz celog
sveta pokazao rukom pisano pismo u kome Miloevi istie: Oni ele da me
otruju. Ozbiljno sam zabrinut. Analiza krvi preminulog Miloevia je
nedvosmisleno otkrila tragove hemijskih jedinjenja koja zapravo anuliraju
pozitivne efekte lekova koje je uzimao zbog sranih tegoba koje je imao.
Londonske novine The Inependent su 17. marta 2000. objavile lanak o
planovima britanske tajne slube MI6 da likvidira, po njihovim kriterijumima,
nekooperativnog srpskog predsednika. Pozivajui se na podatke poznatog
istoriara obavetajnih slubi Stivena Dorila (Steven Dorill) Independent
navodi da su jo od 1993. postojala tri mogua scenarija za likvidaciju
Miloevia. Nakon Miloevieve likvidacije u hakim kazamatima bivi agent
britanske obavetajne slube MI6 Riard Tomlin (Richar Tomlinson) je pred
novinarima izjavio da je svojevremeno imao pristup dokumentima u kojima su
elaborirane razne mogunosti njegove likvidacije. Jedna od varijanti je bila da
se mala koliina (1 gram) eksploziva stavi u koioni sistem njegovog
automobila i da se isti daljinski aktivira u pogodnom trenutku.
Pre stupanja u slubu MI6 Tomlin je zavrio studije na Univerzitetu u
Kembridu gde je bio student generacije, a tek potom je regrutovan od strane
britanskog SAS-a (21st Special Air Service Regiment). Kada je 1995. godine
napustio MI6 Tomlin je pokuao da objavi memoare ali je njihovo tampanje
spreeno od strane MI6 uz obrazloenje da su sadravali odreene slubene
tajne. Uhapen je sredinom 1997. i, odlukom uvenog londonskog suda Old
Bailey Courthouse (osnovanog jo 1673. godine) 18. decembra 1997, osuen
- 998 -

na godinu dana robije koju je izdrao u zatvoru Balmast Jail. Po izlasku iz
zatvora pokuao je da ode u Australiju ali mu je tamo bio zabranjen ulazak.
Nakon toga putuje u Pariz gde odmah biva uhapen i, na kraju, odlazi u Novi
Zeland gde je bio i roen. Svoje memoare, drastino preraene u formi jedne
prie, objavie pod nazivom Big Breach tek 2001. J ula 2006, samo nekoliko
dana nakon to je govorio o ubistvu Slobodana Miloevia u Hagu, bie, na
zahtev britanske vlade, ponovo uhapen u Parizu uz obrazloenje da je tokom
2005. uestvovao u objavljivanju spiska agenata MI6 na internetu. Nakon to
mu je policija pretresla i iz kue odnela sve kompjutere, beleke i sl. puten je
na slobodu. Do danas mu nita nije vraeno, a izvesno da nikad nee ni biti.
Sva nagaanja o eventualnom samoubistvu Miloevia javno je opovrgao
engleski advokat Stiven Kej (Steven Kay) koji je izjavio da mu je Miloevi
samo nekoliko dana uoi smrti, kao odgovor na neke novinske spekulacije o
njegovom moguem samoubistvu s obzirom na tradiciju u familiji, rekao:
Nisam se ovoliko borio da bih se sad, kad je najvanije, ubio. Nekoliko dana
pre ubistva Miloevi je uputio pismo ruskom ministru inostranih poslova
Sergeju Lavrovu (

) sa molbom da mu pomogne
oko leenja u Rusiji. Na alost, Lavrov to pismo nikada nije primio jer ono
nikad nije ni otpremljeno iz Sheveningena. Prie zvaninika Tribunala o tome
kako je Miloevi navodno samoinicijativno pio lekove koji e anulirati
pozitivne efekte medikamenata koje je uzimao zbog sranih tegoba i povienog
pritiska su apsurdne. On je mogao da pije samo ono to su mu lekari Tribunala
davali, i to pod njihovom strogom kontrolom, a oni su znali ta i za koga rade.
Pored toga, bio je pod dvadeset etvoroasovnim video nadzorom. Nakon to
je pregledao zdravstvenu dokumentaciju preminulog predsednika Srbije jedan
od deset najboljih kardiovaskularnih hirurga na svetu i direktor
kardiovaskularnog instituta . . dr Leonid Bokerija (
) je izjavio: Ogromna je koliina svakakvih zapisa tih
zatvorskih lekara iz kojih proizilazi samo jedno bolesnik nije imao pravilno
leenje.
Miloevia smrtna presuda u Hagu je potpisana onog dana kada je u njega
doveden. Od prvog dana namere Tribunala su bile da se izvede tzv, dokazni
postupak protiv Miloevia ali ne i da mu se omogui iznoenje odbrane.
Svima je bilo jasno da Miloevi raspolae dokumentacijom, a pre svega
linim saznanjima, dovoljnim ne samo da odbrani sebe ve, pre svega, da
osnovano optui SAD i EU za rasturanje J ugoslavije. Tribunal je raspolagao sa
delom dokaznog materijala koji je nekadanji predsednik Srbije pripremio, a
meu tim papirima se nalazilo i pismo nekadanjeg amerikog ambasadora u
Beogradu Vorena Cimermana (Woren Zimerman) kojim obavetava Miloevia,
krajem 1990. godine, da Nakon okonanja politike hladnog rata, raspada
SSSR-a i ujedinjena Nemake Jugoslavija nije vie od stratekog interesa za
SAD i njene zapadne saveznike. Shodno tome, J ugoslavija ne moe vie
oekivati meunarodnu finansisku i politiku podrku jer e se ona, u skladu
- 999 -

sa novim prioritetima, usmeravati na njene drave lanice pojedinano. Inae
Cimerman je svoj stav i stav amerike administracije prema Srbima i njihovoj
istoriji, tradiciji i kulturi jasno predoio Miloeviu odmah po svom dolasku u
Beograd kada je odbio njegov poziv da prisustvuje proslavi Kosovskog Boja na
Gazimestanu 28. juna 1989. godine.
Pored ovog iskrenog pisma amerikog ambasadora Miloevi je raspolagao i
sa jo jedanaest fotokopija razliitih dokumenata C. I. A. Svaki dokument je
nedvosmisleno ukazivao i potvrivao najdirektniju ameriku umeanost u sve
faze sukoba na prostoru bive J ugoslavije. U jednom od tih dokumenata se
navode problemi koje amerikanci imaju u dopremanju iranske vojne pomoi
muslimanima u BiH. U tom kontekstu, posebno se apostrofira nemili dogaaj
sa avionom amerikog ratnog vazduhoplovstva C130 prilikom njegovog
sletanja u zatienu zonu UN u Tuzli. Naime, tada su francuski vojnici u
sastavu UN otkrli da se u avionu umesto navodne humanitarne pomoi nalazi
oruje o emu su izvestili engleskog lorda Dejvida Ovena (David Owen, Baron
Owen of Plymouth). U istom dokumentu se konstatuje nedovoljna
kooperativnost Alije Izetbegovia koga C. I. A. tretira kao predmet obrade jo
od 1979. kada ga je Ajatolah Ruholah Homeini ( ), svetovni i
duhovni voa Irana, primio u zvaninu posetu. Tom priliko je dogovoreno da
se svake godine 25 muslimana iz BiH vojno obuava u Iranu, i da se sa pola
miliona dolara pomogne aktivnsot muslimanske verske zajednice u BiH. Moda
je, ipak, najinteresantniji deo dokumenta onaj gde se navodi da je Alija
Izetbegovi poznat amerikancima i kao lan al Kaide; u lanstvo ove
teroristike organizacije primljen je u Saudiskoj Arabiji i to lino od strane
Osame bin Ladena ( ). Inae, nakon to se 19.
oktobra 2003. Izetbegovi preselio na Ahiret (nakon to se upokojio) ukazom
rijadskog guvernera, princa Salmana bin Abd al-Aziza ( ) ulica
koja povezuje put za Meku i bulevar Abdulaziz (nekadanji kralj Saudijske
Arabije) je dobila naziv po njemu.
J edan drugi dokument C. I. A, u posedu Miloevia, sa oznakom NIE-1590 od
18. oktobra 1991. adresiran je na tadanjeg predsednika SAD Dorda Bua
Starijeg. Kompletan I zvetaj sadri pet taaka iz kojih proizilazi da e
J ugoslavija, kao federalna drava, prestati da funkcionie tokom 1991. godine,
a da e njen konaan raspad uslediti do kraja 1992. godine. Analitiari
amerike obavetajne slube ocenjuju da e srpsko politiko rukovodstvo
blokirati svaku akciju koja vodi ka konfederaciji zemlje, a da e se Slovenci i
Hrvati, a mogue je i Muslimani tada odluiti na otcepljenje. Procenjeno je da
do meurepublikih sukoba nee doi ali du su nacionalni sukobi unutar
Hrvatske i BiH izvesni. Na kraju dokumenta spominju se i Albanci u srpskoj
junoj pokrajini. Zakljuak je da e i oni nakon raspada Jugoslavije, odnosno
secesije Slovenije, Hrvatske i BiH, poi putem zahteva za otcepljenjem od
Srbije. Ovaj dokument e, nakon Miloevievog ubistva, postati predmet
rasprave na jednom skupu u Vaingtonu u organizaciji instituta Vudrou Vilson
- 1000 -

i Nacionalnog obavetajnog saveta SAD.
Dokazi, bar njihovoj najvei broj, koje je Miloevi imao protiv SAD i EU
nikada nisu i nee ugledati svetlo dana. Rigornozna kontrola svih evropskih i
amerikih medija i najamniki odnos novinara na Zapadu se najbolje video
prilikom emitovanja dokaznog postupka koji je Miloevi zapoeo u Hagu:
CNN i druge velike svetske TV stanice su obustavile direktan prenos kada je
Miloevi poeo da pokazaje slike posledica NATO bombardovanja Srbije.
Takoe, i ICTY TV (The I nternational Criminal Tribunal for the former
Y ugoslavia) je prestao da prenosi transkripte suenja odmah poto je
Miloevi poeo da raskrinkava svedoka Tuil atva Mahmuda Bakalija. Kako
bi se od srpske javnosti prikrilo lucidno i nadasve argumentovano
Miloevievo ispitivanje navodnih svedoka Javni servis Srbije RTS je 8. marta
prekinuo direktne prenose suenja tvrdei da su preskupi (nisu bili dok je
Tuilatvo iznosilo tzv. dokazni postupak)....
Edvard Herman, profesor na Univerzitetu u Pensilvaniji i novinar Dejvid
Peterson u svojoj knjizi Politika genocida (The Politics of Genocide) za koju
je predgovor priredio Noam omski, a koja je objavljenoj 2010. u Americi
gvore, izmeu ostalog, i o suenju Slobodanu Miloeviu pred Tribunalom. U
vezi sa tim Herman kae: itav proces, od podizanja optunice do
Miloevieve smrti, ukazivao je na patologiju i pervertiranost sistema i njemu
inherentne pravde. Zapadu je bila neophodno opravdanje za rat i okupaciju
Kosova, a to se i do tada postizalo demonizacijom lidera i naroda koji su
postali meta (u knjizi navodimo podatak da su SAD, prema jednoj proceni,
izvele veoma ozbiljne vojne intervencije u bar dvadeset devet razliitih
zemalja, u periodu od 1945. do 2009. godine, primenjujui u osnovi sline
obrasce od kojih je gotovo po pravilu primenjivana demonizacija lidera).
Miloevi je bio savrena meta. Posle optube za ono to je uradio na Kosovu,
oni su shvatili da nemaju dovoljan broj ubijenih na Kosovu za ciljeve koje su
eleli da postignu, pa su odluili da ga proglase krivim i za ono to se
dogodilo u Bosni tako da je sudski proces, po mom miljenju, bio obina farsa.
Proitao sam najvei deo materijala sa suenja i to sam vie itao, sve vie
sam imao pozitivna oseanja prema njemu. Miloevi je tretiran sa
neobjektivnou, selektivno i na njega je primenjena takozvana gubitnika
pravda namenjena poraenim snagama u procesu institucionalizacije
pobednikog trijumfalizma. Suenje je bilo prevara i farsa, sudije su bile
pristrasne, kao i mediji, a tuilac je neprekidno davao izjave tampi, pomaui
u njegovoj demonizaciji. I pored toga Miloevi se izvanredno i ubedljivo
branio, a optube da je odugovlaio sa procesom i da ga je zloupotrebljavao su
sramne. ovek se borio za svoj ivot i za potovanje svoje zemlje, a bio je
uasno tretiran na tom sudu koji ga je verovatno i ubio.
Svi trokovi Tribunala u Hagu, koga nije osnovala Generalna skuptina UN
ve Savet bezbednosti kao svoje pomono telo i to na inicijativu nemakog
- 1001 -

ministra inostranih poslova Klausa Kinkela (Klaus Kinkel), se podmiruju iz
budeta Vlade SAD i privatnih donacija. Najvei privatni donator je Dord
Soro. To je jedini sud na svetu koji se finansira iz privatnih donacija. O
ovako nakaradnom finansiranju i radu Tribunala pisali su mnogi svetski
intelektualci od Noama omskog (Noam Chomsky) i Katarine Samar
(Catherine Summer) pa sve do austrijskog profesor Univerziteta u I nsbruku
Hans Koler (Hans Kchler) koji je 1999. godine uputio protestni
memorandum generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu.
Vano je jo napomenuti da je godinja plata Karle del Ponte (Carla Del
Ponte), glavnog tuioca Tribunala u Hagu oko milion dolara. Del Ponteova se,
od asvgusta 1999. kada je na ovom mestu nasledila Luiz Arbur (Louise
Arbour), estoko trudi da, nebirajui metode i sredstva, opravda svoje
postavljenje. U istoriji meunarodnog prava ostae zabeleeni presedani koje
su uspostavili tuioci tribunala: Prvi tuilac Riard Goldstone (Richard J .
Goldstone) se proslavio dovoenjem u Hag visokih oficira Republike Srpske,
generala ora ukia i pukovnika Alekse Krsmanovia, bez da je za njih
postojala bilo kakva optunica; njegova naslednica Luiz Arbur uinila je isto
kada je naredila hapenje i privienje u Hag nekadanjeg gradonaelnika
Vukovara Slavka Dokmanovia. Karla del Ponte je, za razliku od svojih
prethodnika, umesto hapenja bez optunice otpoela praksu naruivanja
optunica: Predsednik Srpske radikalne stranke dr. Vojislav eelj je
utamnien u Hagu po osnovu optunice koju su pisali njegovi politiki
neistomiljenici u Srbiji. Proi e godine pre nego to, po ovako politiki
skrojenoj optunici, dr. Vojislavu otpone sudski proces i godine pre nego to
se zavri.

Zoran ini i. . . De mortius nihil nisi bene!

Prvi predsednik vlade Republike Srbije, nakon oktobarskog prevrata, bio je
Zoran ini, intelektualac koji se mogao miriti sa svim i svaim osim sa
komunistima i njihovim delima. Kao takav imao je najloije mogue miljenje
o Miloeviu i svim njegovim satrapima ali, i pored toga, zalagao se da se
Miloeviu sudi u zemlji. Meutim pod pritiskom Zapada, a pre svega pod
direktnim pritiskom britanskog diplomate (oficijelno savetnik pri britanskoj
ambasadi) i agenta MI6 u Beogradu Antoni Monktona i ministra unutranjih
poslova Duana Mihajlovia bio je primoran da prihvati njegovu deportaciju.
ini koji je vaio za prozapadnog, a pre svega pronemakog oveka je, u
krajnjem sluaju, verovao da e izruivanjem Miloevia Tribunalu otkloniti
sve dalje pritiske na Srbiju. Prevario se. Pritisci Zapada na Srbiju nakon coup
d'tat 2000-te ne samo da su nastavljeni ve su se nakon izruenja Miloevia
- 1002 -

jo umnoili. Zbog ovakve politike Zapada prema Srbiji ini e, nekoliko
meseci pre svog ubistva, javno izjaviti da se demokratija ne moe
dokazivati izdajom dravnih i nacionalnih interesa. Ovu izjavu kao i
njegovu izjavu da "Srbija nee biti niija moneta za potkusurivanje" pojedini
analitiari dovode u direktnu vezu sa pravim motivima njegovog ubistva.
ini mondijalista i guru demokratije je poslednjih meseci svog ivota postao
iskreni i vatreni nacionalista i patriota.
ini je bio antikomunista i anti SPS-ovac za koje je oduvek mislio da su
nita drugo do preobueni boljevici. U svojoj borbi protiv njih je sklopio pakt
sa samim avolom ali nije, kao mnogi drugi, prihvatio da mu se za to ispostavi
raun na tetu naroda kome je pripadao. Za razliku od Miloevia koji nikada
nije priznao svoje veze sa Zapadom i koji se nikada nije javno ogradio od onih
koji su ga iz atlantistikih krugova podravali ini je o linom raskidu sa
svojim dojueranjim mentorima otvoreno progovorio na TV Galaksija i to
samo dvadesetak dana pre ubistva:
Mi traimo da se pitanje uea drave Srbije na Kosovu i Metohiji
meunarodno rei, a meunarodna zajednica pokuava da to pitanje svede na
pitanje prava Srba kao proteranih lica i nacionalne manjine. . . Mi neemo
voditi rat sa Savetom Bezbednosti, ali emo znati na emu smo. Pa ja sam
rekao, znate, ako ne vai za Srbiju, ono to je vailo u Dejtonu, a to je da su
nacionalne zajednice dobile svoj kolektivni status i da su granice
nepromenjive, i da je ono to je bilo smatrano svetinjom i da se kae u redu, te
republike u sklopu Jugoslavije, one su drave, ako to ne vai za Srbiju, pa ja
mislim, nee vaiti vie ni za koga. . . Ali, ako vi elite da stvorite sada
Albansku dravu u XXI veku na teritoriji koja pripada dravi Srbiji, onda ete
otvoriti ponovo proces koji ste mislili da ste Dejtonom zatvorili. I to nije moja
elja, to je opis stanja. . . Ako moji prijatelji u svetu kau, e sad si nas
razoarao, onda oni nisu moji prijatelji. Jer, ako ja kaem, meni je jedna
stvar vana i za moju zemlju je vana i podrite me u tome, a oni kau ne, mi
te podravamo samo u onome to je za nas vano, onda to nisu prijatelji. I to
je jedan dobar test na kojem e se videti ko nas zapravo podrava, a ko nas
podrava samo zato to misli da e tako da nas uljuljka i da onda nas odvrati
od toga da reavamo svoje probleme. . . Mi imamo ambasadore nekih zemalja
koji se ponaaju kao da su efovi stranaka u Srbiji, kao da su izabrani na
izborima, koji pozivaju ministre, koji pozivaju moj kabinet, i ude se, to ih ja
neu da primim. Ja kaem, zamislite da ambasador moj, u vaoj zemlji, sad
pozove vaeg premijera, pa ga pita da sa njim rua. Pa ovaj bi mislio da je to
neka ala, skrivena kamera....
Zoran ini je jo od 2. februara 2001. godine tano znao da avo sa kojim
je sklopio pakt ima odista diaboline planove kada je Srbija u pitanju. On se
tog dana u Vaingtonu sastao sa Devil' s spokeman, odnosno amerikim
dravnim sekretaorom Kolinom Pauelom koji mu je uz Devils smile i Devils
- 1003 -

hug izneo 9-Point Wish List: 1) Da se Tribunalu u Hagu isporii Slobodan
Miloevi i svi ostali za koje Hag dostavi optunice; 2) Da se po ubrzanoj
proceduri pristupi reorganizaciji srpske vojske tako to e se broj vojnika i
koliine naoruanja svesti na meru koje nee predstavljati pretnju zemljama u
okruenju. Komandno, organizaciono i oruano vojsku transformisati u skladu
sa NATO standardima; 3) Da se proces privatizacije srpske privrede
dinamizira sa naglaskom na prehrambenu i duvansku industriju, cementare i
sve druge strateke privredne grane pri emu se prioritet u promeni vlasnike
strukture elezare u Smederevu ima dati US Steel-u; 4) Da se revitalizuje
finansijsko trite i bankarsko poslovanje kroz ukidanje postojeih i uvoenje
novih banaka i osiguravajuih kompanija; 5) Da se intenziviraju aktivnosti na
liberalizaciji trgovine u skladu sa optim odredbama STO-a; 6) Da se dravna
politika prema srpskim autonomnim oblastima prilagoditi oekivanjima
lokalnog stanovnitva; 7) Da se pristupiti izmenama postejeih zakonskih
propisa radi usvajanja novih optimalnih reenja neophodnih za proces
evropskih integracija; 8) Da se izgradi i osigura efikasno delovanje
demokratskih institucija koje e, pored ostalog, biti garant prava pojedinaca
na organizovanje i delovanje kroz nevladin sektor; 9) Da se institucionalno
osiguraju bezbednost i prosperitetno delovanje nacionalnih manjina, a posebno
pospei aktivnost Crnogoraca, kao federalnih partnera, u Srbiji i prema
Srbiji!!!
Zoran ini je ubijen u centru Beograda, u po bela dana na pragu zgrade
Vlade Republike Srbije 12. marta 2003. godine. Ulazna vrata u zgradu Vlade
su bila zakljuana, a bezbednosne kamere iskljuene. Zoran ini, predsednik
vlade Republike Srbije, ubijen je, kao na streljanju, sa tri hica. Preminuo je u
13:30 u Urgentnom centru u Beogradu. Prie da je ubijen u znak protesta nekih
ljudi zbog njegove saradnje sa Hagom su bile i ostale samo prie iz dela koji
se, svuda u svetu, naziva Official Report, a koje sa istinom, ne retko, imaju
tako malo toga zajednikog.
I stina, i nita osim istine, kada je ubistvo Zorana inia u pitanju, se moe
i mora ipak sagledavati kroz vie aspekata pa tako i kroz njegove napore da
ue u trag novcu koji su Miloevi i oni koje je on oko sebe okupio ukrali i
izneli iz Srbije. O ovom aspektu najargumentovanije govori i pie nekadanji
bliski saradnik hrvatskog predsednika Franje Tumana Domagoj Margeti. Po
njeme ubojstvo srbijanskog premijera bilo je dogovor pripadnika hrvatske i
srbijanske politike i financijske elite, uz logistiku i organizacijsku podrku
politikog, obavjetajnog i kriminalnog podzemlja u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i
Hercegovini. . . Iako nije znao, svojim je postupcima ini ozbiljno ugrozio
financijsko poslovne operacije tranzicijske elite u Hrvatskoj i doveo u pitanje
njihove pozicije ekonomske moi, zbog ega su donijeli odluku: Rijeiti se
Zorana!.
Nakon to je doao do niza pismenih dokaza o korumpiranosti hrvatskih
- 1004 -

visokih dravnih funkcionera i njihovoj saradnji sa kolegama u Srbiji, a sve
preko Zagrebake banke koja je sluila kao jedna velika perionica pokradenog
novca Domagoj je 1997. napustio Tumana, HDZ i, spaavajui vlastiti ivot,
pobegao iz Hrvatske. Nekoliko godina kasnije Domagoj e zapisati:

I ne znajui kamo e odvesti istraga o tajnim raunima Miloevia, ini
je pokretanjem beogradske istrage manje ugrozio interese tranzicijske elite u
Srbiji, dok je znaajnije ugrozio interese hrvatske tranzicijske elite na elu s
trojicom kljunih ljudi koji su kontrolirali zajednike financijske operacije
srbijanske i hrvatske elite: Franjom Greguriem, ratnim premijerom, Franjom
Lukoviem dugogodinjim predsjednikom Uprave Zagrebake banke, koji je
kao Greguriev ovjek od povjerenja s hrvatske strane rukovodio zajednikim
financijskim operacijama u bankama na Cipru, u Velikoj Britaniji, Austriji i
Francuskoj, te Antom Vlahoviem, predsjednikom Uprave Adris Grupe, koji je
kontrolirao glavninu balkanskog krijumarenja cigareta, ali je istovremeno
bio zajedniki predstavnik tajnih srbijanskih i hrvatskih suvlasnika u TDR-u i
Adris Grupi.
S druge strane, upavo je iz inievog kruga bliskih suradnika Greguriu i
njegovim suradnicima procurila informacija o istrazi o tajnim raunima
koju je pokrenula inieva Vlada. Dananji ministar financija u Vladi Srbije
Mlaan Dinki, bio je tada jedan od inievih ljudi u komisiji koja je trebala
istraiti tzv. Miloevieve tajne raune, meutim, kako je vrijeme pokazalo
upravo je Dinki bio slaba toka ove komisije i istrage u cjelini. . . .
Dinki je, naime, rodbinski blisko povezan sa srbijanskim tajkunom
Miroslavom Mikoviem, koji je, pak, u bliskim odnosima upravo s Franjom
Greguriem i njegovim klanom u Hrvatskoj, pa se smatra kako je upravo
Mikovi iskoristio Dinkia kako bi preko njega dolazio do podataka o tijeku
srbijanske istrage o tajnim raunima, nakon ega je podatke proslijeivao
svojim hrvatskim partnerima, tonije Franji Greguriu i njegovim bliskim
suradnicima, prije svega Franji Lukoviu i Anti Vlahoviu. Mikovi je, naime,
i ivotno bio zainteresiran da se istraga o tajnim rauni ma ne proiri na
Hrvatsku, prije svega jer je i sam bio povezan s pranjem novca sumnjivog
porijekla preko Zagrebake banke, kojim je operacijama koordinirao upravo
Franjo Lukovi.
Osim toga, prema insajderskim informacijama iz same Zagrebake banke,
smatra se kako je Miroslav Mikovi jedan od tajnih opunomoenika tajnih
srbijanskih suvlasnika na koje su prebaene kako dio dionica same Zagrebake
banke, tako i tajni dio suvlasnitva srbijanskih suvlasnika nad dionicama
Tvornice duhana Rovinj, a koje je posl ove u cijelosti godinama nadzirala i
operativno koordinirala pokojna Borka Vui.
Stoga je upravo Miroslav Mikovi predstavljao osobu od povjerenja
Gregurievog klana i vrha hrvatske tranzicijske elite, kako bi u svakom
trenutku kontrolirali tijek istrage inieve Vlade o tajnim Miloevievim
raunima, te kako bi na taj nain mogli kontrolirati tetu zbog pokretanja te
- 1005 -

istrage. Kada je u veljai 2002. godine postalo jasno kako se teta vie ne
moe kontrolirati i kako bi cijela stvar mogla izmaknuti kontroli, postalo je
jasno kako se Zorana inia mora zaustaviti u njegovom naumu da
Miloevieve financijske poslove preko tajnih rauna u inozemstvu u
potpunosti istrai.
Samo godinu dana kasnije, u veljai 2003. godine, dakle neto manje od
mjesec dana prije inievog ubojstva, u Beogradu su, najblii suradnici
pokojnog premijera Zorana inia, premijera informirali o sumnjivim
aktivnostima Mlaana Dinkia i ostalih, zbog prikrivanja saznanja u istrazi o
tajnim srbijanskim raunima u inozemstvu. Kasnije, u veljai 2006. godine
zbog sumnji na poinjenje kaznenih djela protiv Dinkia i ostalih podnesena je
opirna kaznena prijava u Beogradu, oznaena kao strogo povjerljivo.
Ta dva dogaaja, u Zagrebu i Beogradu, bili su kap koja je prelila au,
pa je aktiviran plan likvidacije srbijanskog premijera kako bi se zaustavile
istrage o tokovima novca iz balkanskih drava tijekom 1990. -ih godina.
O tome da li je i, ako jeste, koliko je u pravu Domagoj najbolje svedoi
krivina prijava koju je 17. februara 2006. Okrunom javnom tuiocu u
Beogradu podneo, u ime Genemp Trading Ltd. iz Nikozije, advokat i
nekadanji lan Narodne demokratske stranke Aleksandar Lojpur. Krivina
prijava izneta je na pedeset gusto kucanih strana a odnosi se na kriminalne
radnje Mlaana Dinkia, ministra finansija u Vladi Republike Srbije;
Miroljuba Labusa, potpredsednika Vlade Republike Srbije; Vesne Dini, (kao
generalni direktor Agencije za osiguranje depozita, rukovodila steajem etiri
najvee srpske banke. Bila je i direktor Uprave za trezor u vreme kada je
Dinki bio Ministar finansija, a kada je Dinki preao u ministrastvo
ekonomije Dinieva postaje direktor Agencije za privatizaciju.); Duana
Lalia, direktora Direkcije za pravne i zakonodavne poslove Narodne banke
Srbije; Nikole ivanovia, nekadanjeg vrioca dunosti predsednika
Beogradske banke a. d. u Beogradu; Mladena Spasia, efa Uprave za borbu
protiv organiziranog kriminala MUP-a Srbije i, na kraju, Mire Eri Jovi,
nekadanjeg rukovodioca Sektora kontrole Narodne banke J ugoslavije.
Krivina prijava advokata Lojpura, u ime Genemp Trading Ltd. iz Nikozije,
otkriva politiku pozadinu ubistva premijera Zorana inia i, na najbolji
nain, demantuje sve dotadanje zvanine verzije o moguim politikim motiva
njegove likvidacije. Prijava direktno otvara pitanje Dinkieve odgovornosti za
prikrivanje tragova Miloevievih financijskih operacija, odnosno pranja
novca preko tajnih rauna na Kipru, ali i tajnih rauna u nekim drugim
inostranim bankama (Anglo-Yugoslav Bank London i Banque Franco
Yougoslave S. A. , Paris). Sve ove raune Miloevi je bio u poziciji da
kontrolie jer je prikrio i preuzeo, preko od njega odabranih poverenika,
deonice drave Srbije u Zagrebakoj banci. Miloevi je, naime, uklonio
podatke da je Jugobanka A. D. Beograd izvorni osniva i jedan od najveih
deoniara Zagrebake banke i sve to je pripadalo Jugobanci a. d. je prepisao
- 1006 -

na sebe, odnosno sebi bliske saradnike. U prijavi se, dalje, vrlo pedantno
izlau podaci o svim finesama finansijskih operacija putem kojih su Miloevi
i vrh njegovog reima prikrivali vlasnitvo Republike Srbije u Zagrebakoj
banci i istim manipulisali u svrhu pranja ukradenog novca iz Srbije. Dinki se,
prema navodima prijave, decidno tereti da je propustio obavestiti Vladu
Republike Srbije i druge nadlene institucije o saznanjima do kojih je doao,
kao i da osigura dokaze o tome na kojim inostranim raunima je zavrio deo
novca koji je prebacivan iz Republike Srbije na opisani nain, i propustio da
preduzme pravne korake radi vraanja novca koji je bez pravnog osnova prenet
na raune drugih osoba.
U prijavi, pored ve navedenog, stoji i da je Mlaan Dinki u: svojstvu
guvernera Narodne banke J ugoslavije i kao ef tima eksperata obrazovanog pri
Komisiji za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja
Vlade Republike Srbije, od januara 2001. godine do daljnjeg ispitivao
poslovanje Beogradske banke d. d. COBU (Cyprus Offshore Banking Unit),
smetene u ulici Kennedy Avenue u Nikoziji, Kipar, pa je doao do saznanja:
da je preko navedene banke vren odli v novanih sredstava iz Republike
Srbije u inostranstvo; da je sredstvima te banke na ime Ljiljane Radenkovi,
Radmnile Budiin, i drugih osoba, a bez znanja tih osoba, otvoren lanac off
shore firmi na Kipru, i to: Antexol Trade Ltd., Browncourt Enterprises Ltd.,
Cabcom Marketing Ltd., Hillsay Marketing Ltd., Lamoral Trading Ltd.,
Southmed Holdings Ltd., Vericon Management Ltd., Vantervest Overseas Ltd. i
td; da su preko rauna navedenih firmi u vremenu od 1992. do 2003. godine
vrena plaanja, po nalozima Beogradske banke d. d. COBU, bez zakonskog
osnova u iznosima ija se vrednost meri milijardama dolara; da je znaajan deo
tih novanih sredstava poticao iz vrenja nezakonskih radnji (trgovina
drogama, nezakonita trgovina verc naftnim derivatima, cigaretama,
alkoholnim piima i drugim proizvodima, itd. ); te je na opisani nain doao do
saznanja o tokovima novca i njegovom odlivanju iz Republike Srbije u
Republiku Kipar, a preko nje i u druge zemlje.
U nastavku svoje prijave advokat Aleksandar Lojpur ukazuje na to da su
Miroljub Labus, Mlaan Dinki i Vesna Dini smiljeno prikrivali tragove
novca opljakanog iz Srbije 90.-ih godina, i da su likvidacijom ak etiri
velike srpske banke, zapravo, pokuali prikriti podatke o tajnim raunima
preko kojih je i na koje je Miloevi sa sebi bliskim saradnicima deponovao
milijarde opljakanih dolara. Lojpur pojanjava: Miroljub Labus u funkciji
predsednika Saveta Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, steaj i
likvidaciju banaka i Mlaan Dinki u svojstvu lana navedenog Saveta i Vesna
Dini u svojstvu direktora Agencije imali su saznanje o tome da su na
raunima firmi iz take 1. ove kaznene prijave, a koje su poslovale pod
kontrolom Beogradske banke d. d. COBU iz Nikozije, na raspolaganju sredstva
od vie milijardi dolara, a koja sredstva su zapravo pripadala kao plasmani u
velikom delu Beogradskoj banci a. d. iz Beograda, Jugobanci a. d. iz Beograda,
- 1007 -

Beobanci a. d. iz Beograda i Invest banci a. d. iz Beograda. ta vie, oni nisu
zahtevali ni izradu bilansa niti sreivanje knjigovodstvene i raunovodstvene
dokumentacije Beogradske banke d. d. COBU, a sve to sa ciljem prikrivanja
tragova poslovanja ove banke sa Zagrebakom bankom d. d. i drugim
inostranim bankama iji je osniva i suvlasnik Zagrebaka banka d. d., a iji je
najvei pojedinani akcionar Jugobanka a. d. Beograd, odnosno Republika
Srbija.
Na umeanost Dinkia u prikrivanje Kiparskog novca ukazivao je, u vie
navrata, i predsednik DHSS-a i ministar pravde u vladi Zorana inia
Vladan Bati. On je, na kraju, specijalnom tuiocu za organizovani kriminal
Slobodanu Radovanoviu 2007. podneo krivinu prijavu protiv Mlaana
Dinkia i njegovih saradnika Duana Lalia, Nikole ivanovia i Mladena
Spasia. Bez ulaenja u detalje svoje prijave Bati je novinarima ukazao samo
na njenu sutina, a to je da Dinki i lanovi njegove ekspertske grupe nisu, o
svojim saznanjima o pokradenom novcu, obavetavali tadanju vladu SRJ niti
Komisiju Vlade Srbije za ispitivanje finansijskih zloupotreba. U prikrivanju
injenica o pokradenim i iznetim parama iz Srbije Dinkiu je pomagala i
britanska firma Forensic I nvestigative Associates koju je on, kao guverner
NBJ angaovao na predlog britanskog ambasadora u Beogradu arls Kraford
(Charles Crawford).
O Dinkievom ueu u prikrivanju tragova pokradenog novca Republike
Srbije progovorio je 2010. i Velimir Ili, ministar u nekoliko vlada nakon
2000-te. Naglaavajui da je u vreme mandata Zorana inia on bio na elu
tima zaduenog za povraaj novca sa Kipra Ili ukazuje na Izvetaj koji je tim
povodom sastavljen i koji su on i pokojna Borka Vui predali Dinkiu ali isti
nikad nije prosleen ostalim lanovima vlade nestao je. S tim u vezi Ili
kae:
Guverner Mlaan Dinki je meni dao ovlaenje da ispred NBJ i Vlade
Srbije mogu da odem na Kipar i da sa ekipom, u kojoj je bio predstavnik MUP,
DB i NBJ , istraim gde se nalazi srpski novac, na ijim raunima. . . Ovlaenje
je ispred Vlade Srbij e potpisao ministar policije Duan Mihajlovi, a ispred
NBJ guverner Dinki. Otiao sam na Kipar i ostao nekoliko dana. Nali smo
ljude koji su umeani u aferu i koji su imali dokumentaciju iz vrha kiparskog
MUP-a. Oni su nam doneli dokumenta i pokazali ih, ali nam ih nisu dali, jer su
smatrali da bi im porodice time mogle biti ugroene. Traili su od Vlade Srbije
garancije, da im skloni porodice van Kipra dok se afera ne zavri i dok se
akteri ne pohapse. U igru su bili umeani i neki ljudi iz njihovog MUP-a i
tadanji guverner kiparske narodne banke. S tim injenicama bili su upoznati i
Amerikanci, njihova ambasada, od koje se oekivala pomo u akciji. Po
povratku u Srbiju Dinki me je zvao i rekao da sve informacije, zbog njihove
delikatnosti i poverljivosti, prosledim njemu i nikom drugom, a da e ih on,
nakon svestrane analize i dopune saznanjima koje on ima, proslediti iniu.
- 1008 -

Sve to je ekipa ljudi koju je Velimir Ili predvodio na Kipru prikupila predato
je, uz poseban Izvetaj, tadanjem guverneru Mlaanu Dinkiu koji to vie
nikada nikome nije pokazao.
Gaenje najveih srpskih banaka, odnosno ukidanje nacionalnog bankarstva
Miroljub Labus, Mlaan Dinki i Boidar eli su okarakterisali kao najvei
mogui doprinos restrukturiranju srpskog bankarstva. Akcije ovih banaka,
nakon njihove likvidacije, su prenete u Agenciju za sanaciju banaka, a time je
izvren i istinski in nacionalizacije imovine banaka, ali i svih njihovih
osnivaa i akcionara. Nakon svega toga Mlaan Dinki i Miroljub Labus nisu,
iako su morali, izvestili Vladu Republike Srbije niti premij era inia o
svojim otkriima. I stvari bi se, mogue je, slegle i zatakale da ekspertski
vetak suda u Hagu Morten Torkildsen nije 7. juna 2002. godine podneo
I zmenjeni izvetaj (AMENDED EXPERT REPORT OF MORTEN TORKILDSEN) o
tragovima Miloevievog novca i njegovim tajnim finansijskim operacijama.
Prema Torkildsenovim nalzima Miloevi, Nikola ainovi, Milan Milutinovi,
Jovan Zebi, Borka Vui i Mihalj Kertes (Kertsz Mihly) su bili glavni
kreatori i nalogodavci pljake drave, a suma o kojoj je re se kretala izmeu
najmanje 11 i najvie 12 milijardi dolara.
Nakon to se, sredinom januara 2003. upoznao sa sadrajem i svim prateim
dokumentima Izmenjenog izvetaja, posebno onog dela koji govori o omiljenoj
Miloevievoj firmi Antexol Trading Ltd, iniu je bilo jasno da je
obmanjivan od strane nekih svojih saradnika. On je, iz priloenih dokumenata,
saznao da je Zagrebaka banka osnovana 01. 12. 1977. na osnovu Samoupravnog
sporazuma o udruivanju, a njena prava i obaveze su dodatno odreene
Samoupravnim sporazumom o osnivanju koji su njeni osnivai Kreditna banka
Zagreb i J ugobanka sa seditem u Zagrebu potpisale 08.06.1986. Meutim,
prilikom transformacije drutvenog kapitala Zagrebake banke u formu
akcionarskog drutva tokom 1989. i 1990. godine izvreno je prikrivanje
vlasnikog udela Srbije (Jugobanke) u Zagrebakoj banci. Tom prilikom
rukovodstvo Zagrebake banke, uz znanje guvernera Narodne banke
J ugoslavije Duana Vlatkovia (kasnije omoguio poslovanje Jugoskandik i
Dafiment banke - piramidalnih tedionica, a u vreme najvee inflacije u Srbiji
bio ministar finansija u vladi Mirka Cvetkovia), a u skladu sa tada vaeim
Markovievim (Ante Markovi, poslednji predsednik vlade SFR Jugoslavije)
zakonima o bankama i drugim finansijskim institucijama, krivotvori banine
bilanse i Knjigu deoniara lano prikazuje i to kako broj deonica, tako i
njihove stvarne vlasnike. Hrvatska narodna banka i Ministarstvo finansija
nikada nisu sproveli ni finansijski nadzor niti reviziju poslovanja Zagrebake
banke ime su de facto legalizovali pljaku srpske imovine. I z gusto kucanih
stranica Izmenjenog izvetaja ini postaje bolno svestan ne samo da su
Miloevi i sam vrh SPS-a uestvovali u ovoj krai dravnog novca ve i da su
neki njegovi najblii saradnici iz DOS-a (M. Labus, M. Dinki, B. eli i A.
Vlahovi) nastavili ovaj posao i da je gaenje J ugobanke bio jedan od
- 1009 -

imperativa u procesu prikrivanja nestalih dravnih milijardi dolara.
Mlaan Dinki je, o tome govore i advokat Lojpur i Domagoj, uz pomo
Slobodana Aimovia i njegovih saradnika iz Beogradske banke d. d. COBU,
pristupio falsifikovanju izvetaja o poslovanju kiparske firme Antexol Trading
Ltd, preko ijih je rauna, po nalogu Slobodana Miloevia, transferisan novac
na specijalne raune kod Anglo-Yugoslav Bank London i kod Banque Franco
Yougoslave S. A. , Paris i kod same Zagrebake banke. Falsifokovanjem
dokumentacije Antexol Trading Ltd Dinki je eleo da postigne dvostruki
efekat: S jedne strane, unitavani su kljuni tragovi koji su povezivali
Miloevieva s hrvatskim politikim establimentom i Zagrebakom bankom a,
s druge, falsifikovani izvetaji su sluili kako bi se predsednik srpske vlade
ini uverio da je firma Antexol Trading Ltd, za koju su mu mnogi sugerisali
da je kljuna u lancu Miloevievih malverazijanije, bila sasvim nevana i, na
kraju, da ista jo od jula 1999. i ne postoji. I stina je da je Antexol Trading Ltd
likvidirana, na zahtev advokatske kancelarije Tasosa Papadopulosa (
), tek avgusta 2003. kada su sa njenih rauna, Lojpur i Domagoj
tvrde po nalogu samog Dinkia, prebaena i poslednja sredstva na razne
ifovane raune na Kajmanskim, Maralskim i koje kakvim jo egzotinim
ostrvima.
Zoran ini je ubijen nepuna dva meseca poto se upoznao sa sadrajem i
prateom dokumentacijom Izmenjenog izvetaja. Nakon njegovog ubistva
Republiko javno pravobranilatvo Srbije obavestilo je Hrvatsku dravu preko
Optinskog suda u Zagrebu, gde je advokat Ozren Tatarca pokrenuo parnicu s
ciljem zati te interesa drave Srbije u sluaju Zagrebake banke, da Republika
Srbija nema nikakvih prava na deonice Zagrebake banke!

Acta est Fabula ovako zavrava pria.



Grad Beograd, dan posle leta Gospodnjeg 2012.





- 1010 -
















SADRAJ


Fabula docet - pri a nas ui .....4
Poglavlje prvo
SUMER .. 15
Poglavlje drugo
EGIPAT . 31
Poglavlje tree
JEVREJI 40
Poglavlje etvrto
- 1011 -

KUMRANSKA ZAJEDNICA .68
Poglavlje peto
JEUA BEN JOSIF 77
Poglavlje esto
HRIANSTVO .105
Poglavlje sedmo
PORODICA 136
Poglavlje osmo
MEROVINZI 143
Poglavlje deveto
SIONSKI PRIORAT 156


Poglavlje deseto
TEMPLARI ...175
Poglavlje jedanaesto
MASONI (Franc-Maonneri e) 192
Poglavlje dvanaesto
MOZES AMEL BAUER . 297
Poglavlje tri naesto
ILUMINATI 309
Poglavlje etrnaesto
KARL MARKS .337
Poglavlje petnaesto
VLADIMIR ILI ULjANOV LENjIN 344
Poglavlje esnaesto
- 1012 -

ANTIRUSKA REVOLUCIJA 362
Poglavlje sedamnaesto
OKRUGLI STO ...............................................408
Poglavlje osamnaesto
KRALJEVSKI INSTITUT 414
Poglavlje devetnaesto
SAVET ZA SPOLjNE ODNOSE 420
Poglavlje dvadeseto
TRILATERALNA KOMISIJA 429
Poglavlje dvadeset prvo
B I L D E R B E R G G R U P A 437
Poglavlje dvadeset drugo
BILDERBERG I SRBIJA .. 447
Poglavlje dvadeset tree
RIMSKI KLUB .. 468
Poglavlje dvadeset etvrto
KRUG (Le Cercle) ....................................... 493
Poglavlje dvadest peto
SISTEM FEDERALNIH REZERVI . 519
Poglavlje dvadest esto
BANKA ENGLESKE ..561
Poglavlje dvadeset sedmo
TAVISTOK KLINIKA (INSTITUT) 571
Poglavlje dvadeset osmo
MI 6 (Mi li tary Intelli gence Secti on 6) .585

- 1013 -

Poglavlje dvadeset deveto
TAJNI SAVET I CRNO PLEMSTVO ...................634
Poglavlje tri deseto
NEKI ISTORIJSKI SPISI ..641