Razgovori o Novom feminizmu i umetnosti

Uvodnik Novi feminizam kao repolitizacija

Ana Vilenica Ana Vilenica U prvom broju asopisa ena danas koji je izlazio u Beogradu od 1936. objavljen je uvodni eks pod nazivom Novi feminizam. U eks u se govori o novom poli ikom naboju !enskog samoorganizovanja koje je dese inama godina slu!ilo za "podsme# i neukusne $ale%. &rogram 'eminis ikog pokre a u om renu ku nije znaajno promenjen u odnosu na pre #odno razdoblje( i dalje su se pos avljali poli iki za# evi koji su se icali po rebe za uvo)enjem prava glasa za !ene* nji#ovog pravnog izjednaavanja u odnosu na imovinu u braku* priznavanje prava vanbrano ro)enoj deci* ekonomski za# evi kojima se insis iralo na uvo)enju jednaki# nadnica za mu$karce i !ene* ukidanje no+nog rada* priznavanje ku+nog rada kao pro'esije i uvo)enje naknade za ovaj rad* kao i moralni za# evi kao $ o su ukidanje obaveznog celiba a za ui eljice i prekid polne diskriminacije. ,no $ o je bilo novo jes e prekid sa poli ikom neu ralno$+u koju je is icao predra ni 'eminizam i zauzimanje jasnog poli ikog s ava. -obiv$i znaajniju ulogu u proizvodnji* nakon &rvog sve skog ra a* !ene su uspele da u nekim zemljama izbore pravo glasa i pokrenu osnivanje socijalni# us anova za za$ i u majki i dece. ,vaj period progresivnog !enskog samoorganizovanja prekinu je alasom represije nad !enama koji je izazvan velikom ekonomskom krizom* kon inuiranom 'a$izacijom dru$ va i ra nom pre njom. ene su os ajale bez posla* udaljavane su iz visoko$kolski# us anova* a nadnice su pos ajale sve manje. U om renu ku pos alo je jasno da je 'eminis iki pokre * ukoliko je !eleo da bude progresivna sila* morao da se pove!e sa zajednikom borbom pro iv imperijalizma* 'a$izma* za os varenje demokra ski# vrednos i. .a progresivna s ruja* kojoj je pripadao i asopis ena danas* is icala je borbu za mir i novi sve sa drugaijim vrednos ima u kome bi se pove+ale $anse za s varanje is inski egali arnog dru$ va/ "0eminizam ne ra!i samo

izjednaenje sa mu$karcem* jer danas o izjednaenje znai jednakos u bedi i nezaposlenos i* jednakos na boji$ ima i u smr i* nego ra!i izjednaenje i jednakos za sve ljude u jednoj lep$oj i boljoj budu+nos i.% 1evolucionarna energija 'eminis ikog pokre a u 2arodno oslobodilakoj borbi pro iv 'a$izma* okom -rugog sve skog ra a* izvojevala je ukidanje diskrimina orski# poli ika u priva noj i javnoj s'eri. 2akon ra a !enska prava i jednakos su u 3ugoslaviji veri'ikovani Us avom. 4e)u im* a prava su uglavnom os ala nominalna. 5peci'ino !enska poli ika borba prekinu a je ukidanjem organizacije An i'a$is iki 'ron !ena 6A07 1983. godine* nakon dese godina uspe$nog samoorganizovanog rada. 3ugoslovensko dru$ vo je ubrzo za#va io novi alas repa rijar#alizacije* a !ene su bile sve vi$e primoravana da se posve e priva noj s'eri !ivo a. 9ako je pos ojao* 'eminis iki pokre u 3ugoslaviji do devedese i# godina :: veka nije igrao znaajnu ulogu u ins i ucionalnom poli ikom !ivo u. 5i uacija se promenila pod pri iskom novog alasa repa rijar#alizacije dru$ va. koja je in enzivirana okom devedese i# godina jaanjem konzerva ivni# desniarski# i klero;nacionalis iki# poli iki# perspek iva. 0eminis iki pokre ada ponovo dobija znaajniju poli iku ulogu pro'ili$u+i se kao medij ar ikulacije o pora ra u* u uslovima sankcija U2 i izolacije zemlje i rans'ormacije iz socijalizma u pos socijalis iko s anje. U akvim uslovima* 'eminis iki pokre je bio deo scene nevladini# organizacija* koje su bile sponzorisane od s rane zapadni# 'ondacija* ije je delovanje bilo usmereno na proizvodnju uslova za nas anak civilnog dru$ va u 5rbiji i pokre anje ranzicije ka neoliberalnom kapi alizmu* kroz procese kul uralizacije poli ike. 2akon dve#iljadi i# neoliberalni oblici poli ike korek nos i i konzumeris iki oblici !ivo nog s ila depoli izovali su 'eminizam !r vovanjem radikalno poli ike dimenzije rodnim iden i e skim poli ikama. &roces rodnog mainstreminga u <apadnoj =vropi je pos ao impera iv* a sve oblas i koje ne sprovode dosledno e poli ike pos ale su oblas i koje je neop#odno spolja emancipova i. ,vakav odnos je posebno vidljiv prema zemljama -rugog i .re+eg sve a* koje pos aju rodno;granine zone podlo!ne upravljanju i subordinaciji neokolonijalni# poli ika zemalja &rvog sve a koje veruju da su re$ile svoje probleme sa rodom i kao dobar primer prakse prevazila!enja rodni# problema sada rade na nominalnom i es o nasilnom orodnjavanju svoji# migrana a i migran kinja* kao i delova sve a koje sma raju necivilizovanim* es o zanemariju+i speci'icnos i lokalnog kon eks a. .a endencija je zasnovana na 'ormalnom $irenju prava i obe+anju ma erijalne i simbolike jednakos i. U pi anju je oblik vladavine koji nije zasnovan na koncen raciji mo+i* ve+ na diseminaciji olerancije kroz ins i ucije* dru$ vene grupe* poli ike doga)aje i in ernacionalne me#anizme kul uralizacije iden i e a. .olerancija je is orijski i kul uralno speci'ian diskurs mo+i koji je pos ao zamena za s varnu jednakos i slobodu* a koji blokira nji#ovo os varenje* jer mu nasilje i zloupo reba nisu s rani. .aj menad!men mo+i* koji ar ikuli$e iden i e e* razlike* pripadanje i marginalizacije* koji redukuje kon'lik na in#eren na renja me)u grupama* esencijalizuje i ako proizvodi e'eka depoli izacije* pos ao je deo kon eks a u kojem deluje 'eminis iki pokre . &red 'eminis iki pokre se danas* u doba neoliberalne kapi alis ike globalizacije* iznova pos avlja izazov > neop#odnos njegove repoli izacije i ar ikulacije 2ovog 'eminizma. 5 varnos u kojoj !ivimo proizvodi pa nje* marginalizacije i represije. 5vakodnevno se suoavamo sa klasizmom* rasizmom* seksizmom* diskriminacijama na koje je neop#odno odgovori i pos avljanjem radikalne pla 'orme koja pos avlja radikalne za# eve. ,na se ne zadovoljava ins an re$enjima koja nemaju is inske e'ek e* ve+ ra!i nove modele za os varenje svoji# ciljeva* koji o varaju perspek ivu za drugaije modele bivanja zajedno. U pi anju je kons an no dogadjanje promene ; neprekidno pos ajanje kroz prak ikovanje slobode* koja drugaije ni ne mo!e pos oja i nego kao praksa* kao poli ika brige za drugog i s alni a'ek ivno;kri iki rad i senzualna solidarnos .

.ema !urnala uz7bu77na77 Razgovori o Novom feminizmu i umetnosti !eli da govori o neop#odnos i preispi ivanja uloga 'eminis iki# praksi u kapi alis ikoj reprodukciji i emancipa orskim an ikapi alis ikim borbama prvi# decenija ::9 veka. ?ilj o varanja e eme nije da upozna spolja$nos sa lokalnim problemima. elja nam je da govorimo o s varima koje se iu svi# nas* a o su neop#odnos nove poli ike an ikapi alis ike radikalizacije 'eminizma i rad na promeni uslova proizvodnje svakodnevnog !ivo a. 2a$e razumevanje 'eminizma je zasnovano na odbacivanju esencijalis iki s#va+eni# iden i e a. <ala!emo se za rans'ormaciju svi# dru$ veni# praksi i odnosa u kojima se ka egorija !ena kons i ui$e kroz po injavanje. 5ma ramo da su rod i pol dru$ vene i kul uralne kons rukcije i da se subjek kons i u$e kroz vi$es rukos i u kojima se os varuje kapaci e za menjanje uslova !ivo a. 4i$ljenja smo da ni jedan pokre ne mo!e da se odr!i i os vari svoj po encijal pojedinano* e da je neop#odno ujedini i borbe na levici. U om projek u je va!no uskladi i po encijale koji pos oje u sada$njos i sa dugoronim ciljevima. .ako)e* sma ramo da je va!an korak koji +e nam pomo+i u s varanju novi# sve ova rad na me)usobnom povezivanju i povezivanju sa okru!enjem kao novi nain kolek ivnog bivanja zajedno. <bog oga je neop#odno da se eorijska misao* poli iki ak ivizam i svakodnevni !ivo pove!u. 2a$a !elja je da o vorimo pros or u kojem +emo ui i zajedno kako bismo pos ali deo procesa 6samo7 rans'ormacije i rekons rukcije !ivo a i sve a u kome !ivimo. U okviru ema a Razgovori o Novom feminizmu i umetnosti objavljeni su eseji* eorijski eks ovi i in ervjui sa ak ivis kinjama* eore iarkama i ume nicama koje u svojim praksama razvijaju 'eminis iko;kri iki odnos spram sve a u kojem !ive. .eks ove predla!emo kao polazi$ e za diskusiju koja bi pomogla pokre anje dru$ vene promene kroz izgradnju* es iranje* rear ikulaciju i jaanje kri iki# praksi. .ema i !urnala nemaju 'iksnu i za vorenu s ruk uru. .okom vremena +e se menja i. -igi alni medij omogu+ava kons an no preure)ivanje sadr!aja $ o nam dozvoljava da u odre)enom renu ku poseban akcena s avimo na speci'inu perspek ivu ili problem.

Problemi sa feminizmom Feminizam kao pokreta drutvene promene

Biljana @a$i+ Biljana @a$i+ Arazgovarala Ana VilenicaB Da li feminizam danas, na globalnom i na lokalnom nivou, ima potencijala da bude pokreta drutvene promene i pod kojim uslovima Da li i gde vidite prostor za radikalno suprotstavljanje !ijerar!ijskim drutvenim odnosima mo"i iz pozicije feminizma #ta je to Novi feminizam Da li u njemu uopte ima neeg novog i na koji nain on mo$e kritiki odgovoriti na globalnu destruktivnost &i anje 'eminizma danas* a posebice njegove djela ne mo+i u kon eks u koji vi$es ruko i razara po encijalne resurse za ljudski !ivo i ras ae emancipacijska kiva ljudskos i* iznimno je kompleksno pi anje. Umjes o odgovora* poku$a +u u okviru ovog in ervjua ponudi i ek neka od moji# promi$ljanja i pos avki koje su izvor moji# dilema* ali i nedovoljno procesuirane C jeskobeC.

0eminizam je* kako je =va Ba#ovec jednom prigodom rekla* uvijek bio subverzivno znanje koje se supro s avljalo vladaju+im idejama* preispi uju+i li erarni* 'ilozo'ijski i povijesni kanon* e preoblikuju+i Dzvaninu spoznajuC, i u oliko jes "sukob za zna6e7nje* za koncep e* za misaonu radiciju.% Ako se pa!ljivo analiziraju za# jevi koji se unu ar projek a pos avljaju* neosporno je rije o radikalnom podu#va u. &osrijedi je epis emika operacija koja djeluje na dekons rukciju eorijski# paradigmi onoga $ o se sma ra mu$kim* #e eronorma ivnim* univerzalnim znanjem* a kljuni zaokre u mo ri$ u ie se upravo kri ike analize i preobrazbe dru$ veni#* spolni#Erodni# odnosa mo+i i pore ka koji i# proizvodi. 2o* govori i o 'eminizmu u suvremenom kon eks u znai is odobno govori i o po encijalnos i 'eminizma u novom epis emolo$kom okru!enju* pri emu ponajprije mislim na Fueer eorije* per'orma ivne s udije i kul uralne eorije* a is o ako i o poziciji 'eminis ikog kri ikog subjek a. Ako svjesno previdim poneki 'eminis iki uzmak u novim epis emolo$kim povezivanjima i preslagivanjima* osnovno pi anje koje se pos avlja jes / koji je o kljuni zaokre u mo ri$ u danas i $ o nam izmie eorijskom pogledu da bismo ga napravileG .e u vezi s im* oko koji# problemski# oposa se okuplja 'eminis iki kri iki subjek * odnosno znamo li mi* 'eminis kinje* kri iki "i a i% probleme suvremenos i e djelova iG 9 ako je uop+e mogu+e govori i o novom 'eminizmu kojeg su #rabro u naslov provoka ivne knjige New Feminism; Worlds of Feminism, Queer and Networking Conditions CuglavileC njegove urednice 4arina Hr!ini+ i 1osa 1ei samer* o CnovoC u nji#ovu razumijevanju ie se proizvodnje koncep ualno radikalnog i vrdoglavog poku$aja izgradnje $ire 'eminis ike pla 'orme koja ukljuuje prakse i eorije drugi# marginalni#* podinjeni# ili poli iki# bliski# skupina 6an irasis iki#* an i'a$is iki#* Fueer i sl.7 na emelju koji# se oblikuju poli ika savezni$ va. "2ovi 'eminizam%* o emu govore prilozi u is oimenoj knjizi;projek u u kojem sam i sama sudjelovala* jes re;ar ikulacija poli inos i 'eminizma. Upro ivnom* kako odgovori i na agresiju kapi alis ikog pus o$enja i nove obespravljene kon eks eG %oji su po &ama negativni drutveni mehanizmi koji vode ka aproprijaciji i komodifikaciji potreba ena i njihovih ciljeva u savremenom neoliberalnom kapitalistikom i globalizovanom drutvu ' na koji nain oni utiu na feministiku politiku i feministiku praksu &o mojem sudu ri su ozbiljna razloga zebnji oko 'eminis ikog djelovanja kao kri ike pozicije a koji u jeu na 'eminis iku poli iku danas/ prvi je besprizorno kapi alis iko podvla$+ivanje na globalnoj razini(drugi* proizvodnja #egemonijskog diskursa* i re+i* globalna komodi'ikacija spoznavanja i znanja* a $ o nanovo pozicionira 'eminis iku eoriju. &rvo* kapi alis iko podvla$+ivanje kao i e#nologija proizvodnje ropski# geo ijela unu ar ransnacionalne neoliberalne ekonomije izravno proizvode podinjavanje* poni$ avaju smisao ljudskos i* e ogla$avaju #egemoniju* a $ o je pro!e o razlii im ipovima suvremenog e nocen rizma* $ovinizma i rasizma. Unu ar novi# kapi alis iki# aran!mana dolazi do* kako je zorno de ek irao Ac#ille 4bembe "pak a izme)u vlas i i kapi ala% kao suvlasni$ va unu ar globalnog kapi alizma* a koji uvijek 'unkcionira na iskljuivanju ili opresiji !ena e onemogu+avanju !enskog pris upa resursima* ili kako o ome pi$e Gayatri Chakravorty S ivak, proizvodnji strukturalne su!alternosti" &amela Allara* eore iarka umje nos i i ak ivis kinja u jednom svom eks u o 'eminis ikom ak ivizmu ka!e kako preusmjeravanje !enski# !ivo a prema ijeku globalnog kapi ala* a o ome se zapravo radi* za# ijeva ne samo rede'iniranje pojmova ve+ uvje a pod kojima danas !ene rade. 2aime* kako djelova i pro iv korporacijske #egemonije ili pro iv suvremenog rops va kao pomine vornice geo ijela 6naje$+e pu em rgovine !enama* opredme+enja i eksploa acije !enskog rada* e

desubjek ivizacije !enski# ijela* op.B.@.7* ako koris im me a'oru spomenu e eore iarkeG 9li* kako* o kri i procjepe u poli ici #egemonije i s ra egijama dr!avnog upravljanja u ovom pak u* e kako odredi i o "izme)u% kozmopoli ski# 'an asmagorija i vi$es ruke eksploa acijeG 3er* kako ka!e 4arina Hr!ini+* kapi al 'unkcionira ako $ o usi$e* evakuira razlii e pros ore* proizvode+i novo univerzalno* odnosno nepros ore. -rugi razlog je proizvodnja #egemonijskog diskurza o ekonomiji* dr!avi* pravu* kao i o rodnoj jednakos i* ar ikuliranog od s rane poli iki# ekspera aEica i djela nikaEica kojiEe kreiraju poli ike okvire za ispunjenje razlii i# poli iki# ili ekonomski# ciljeva bez uva!avanja i sagledavanja implikacija dominan ni# sus ava znaenja na dru$ vene procese* a napose na !ene. .ako* primjerice* 'iksiranje par ikularni# in erpre acija poli ikog koncep a rodne jednakos i na jedan e#nicis iki i kri iki posve nere'lek iran nain od s rane nove poli ike i pravne eli e* a i dijela 'eminis kinja* kako bi se zadovoljili nadsvodivi poli iki za# jevi* dio je proizvodnje og is og diskursa* sma raju 'eminis ike eore iarke popu =manuele Iombardo ili 4ieke Verloo. U nedavnom is ra!ivanju objavljenom u eks u %-iscursive -Jnamics in Hender =Fuali J &oli ics/ K#a abou L0eminis .aboosCG% one zorno pokazuju kako primjena poli ikog koncep a rodne jednakos i u posljednjem dese lje+u u jee na proces depoli izacije diskurza o spolnimErodnim emama i dosege 'eminis ikog anga!mana* e ime ima izravan u jecaj na proizvodnju 'eminis ikog znanja. 3edan od razloga zabrinu os i je i endencija da se is ra!ivanja rodneEspolne ema ike izvode na nain kako bi se ovjerio pre pos avljen ili ve+ uspos avljen norma ivni diskurs* a iz. kogni ivno; in erpre a ivnog spek ra ime izmiu pi anja popu pa rijar#alnos i i vi$es ruki# slojeva disbalansa u mo+i po spoluErodu* ili pak kompleksnog problema iden i e a i in ersekcionalnos i* diskriminacije i #e eronorma ivnos i* a !enska se par icipacija u poli ici svodi na norma ivnu dogmu* ul ima ivno naelo ili e#nicis iki uradak. 9zravne posljedice akovi# praksi su s jedne s rane 'enomeni #ipernorma ivizacije i #iperins i ucionalizacije koji se pojavljuju oko poli ike rodne jednakos i iskazane unu ar gender mainstreaming in!enjeringa* a s druge pak s rane* na djelu je depoli izacija i neu ralizacija niza problema koji se iu !enske iEli rodne ema ike. 2aime* kons i ucionalni okviri rodne jednakos i koji su dio ransnacionalne neoliberalne ekonomije u pravilu su u#va+eni u #egemonijske mre!e poli iki# znaenja* a znaenja 'eminizma dijelom usisana i obesmi$ljena od s rane mainstreama. U zemljama koje su oznaene kao pos socijalis ike ili pos komunis ike* si uacija je mnogos ruko slo!ena. @ri iko zapa!anje njemake 'eminis kinje Birgi 5auer da su se* uz repa rijar#alizaciju vrijednos i u svim akozvanim ranzicijskim zemljama s ra egije normalizacije i konsolidiranja demokracije izvodile pu em "normalizacije maskulinizacije% kako u eoriji ako i praksi* ili* kako je ona o znakovi o diksurzivno opisala/ kao rans'ormacija mainstreaming#a u malestreaming od va!nos i je za razumijevanje kon eks a. 5 obzirom da se o poli ikim i ekonomskim procesima ne mo!e govori i kao rodno neu ralnima* jer oni na posve razlii e naine poga)aju !ene u odnosu na mu$karce* o je za posljedinos imalo maskulinizaciju poli ike* dr!ave i ekonomije* a 'eminizaciju priva nos i. -iskriminacija !ena je svoje o jelovljenje dobila u in enzi'ikaciji i eksploa aciji !enskog rada i zakidanju mogu+nos i zapo$ljavanja* svakodnevnoj neizvjesnos i i !enskom poni!enju odnosno prekarnos i !enskog rada. Birgi 5auer sma ra da je rodna nejednakos * una o deklara ivnom s a usu "!enski# ljudski# prava%* u s vari poslu!ila kao "prirodni resurs% za sis emsku rans'ormaciju* pridonose+i ime procesu same ranzicije. .re+i je razlog* globalna komodi'ikacija spoznavanja i znanja koja u kljuu neoglobalne ekonomije i neoliberalni# nara iva simul ano proizvodi kompe i ivna i eksper nopragma ina znanja es o u 'unkciji kapi alis ikog podvla$+ivanja i 'inancijaliziranja. 5 oga primjerice* problemski oposi kao moderno rops vo po spoluErodu* ljudsko poni!avanje ili 'eminizacija

siroma$ va ulaze u ras er edukacijskog in eresa ek kao ar ikulacija razlike koja se konzumira ili rivijalizira* a ne kao e iki za# jev kri ike spoznaje. &i anje koje se pos avlja za 'eminis ike eore iarke nije je li kri iko znanje* ako se brendovski zapakira* u r!ivo* nego* nije li upravo r!enje pro ivno smislenoj po encijalnos i 'eminis ikog 6 og7 znanjaG U kon eks u u kojem sveuili$ a dobivaju a ribucije "poduze+a;sveuili$ a% i "akademski# super r!i$ a% * a znanje pos aje roba koja zadovoljava po rebe i r!i$ne 'an azme razlii i# sponzora unu ar svje skog neoliberalnog pore ka* koje su mogu+nos i 'eminis ikog eorijskog djelovanjaG &i anja se uslo!njavaju a ak ivizam s oga glasnije re;ak ivira. &o svim indika orima* ovo je upravo vrijeme kada buka* pornogra'ija i simulakrum !ivo a zajedno s in ernaliziranom mizoginijom okupiraju i zapreuju sve smislene pros ore kri iki# po encijala* ako i 'eminizma. 5ma ram da upravo zbog oga reba djelova i. Pisali ste da vidite dva razloga za otpor i kritiko anga$ovanje( )stvaranje prostora za novi koncept ljudske bezbednosti kao potencijal za bivanje zajedno i afirmisanje $elje $ena za bivanjem kroz postajanje*+ Na koji nain razmiljate o bezbednosti kao o potencijalu i koji su mogu"i naini za njeno ostvarenje #ta za &as znai pojam postajanje enom ' koji vid zajednice $elite da implicirate pojmom bivanje zajedno 1ije je o dva poveziva kri ika napora premda se ma rice eorijske argumen acije drukije kreiraju i kre+u iz drukiji# polazi$ a. 2isam sigurna da +u o mo+i unu ar 'orma a ovog in ervjua izves i na najprimjereniji nain* s oga +u poku$a i odgovori i na pi anje o sigurnos i. ivimo u kon eks u koji je doslovno prenapuen razlii im s ra egijama o sigurnos i i razlii im rezolucijama od koji# za !ene posebnu va!nos ima U2 "1ezolucija 13M8 o !enama* miru i sigurnos i% donije a MNNN.godine* a kljuno pi anje koje nas kao 'eminis kinje zanima jes kako !ivje i u kon eks u nasilja koje se u recikliranju in enzivira* e kako !ivje i uop+e. 9 je li sigurnos uop+e pouzdan pojam za ljudsko !ivljenje i bivanje ili je posrijedi jedan od oni# ispra!njeni# pojmova koji slu!i za zas ra$ivanje ili opreka spram -rugogG 9 je li mogu+e gradi i al erna ivne modele sigurnos i u okviru pos oje+i# geopoli iki# rje$enjaG &i anje koje valja pos avi i danas jes gdje je izglednos "norma ivnog op imizma% ako se nije dogodio kri iki razgovor o emi sigurnos i* mira* poli ike rodno;osje ljive pravednos i* o odgovornos i za s ruk uralno odnosno mili aris iko nasilje pro iv !enaG Bojim se da preciznog odgovora nema* a sviEe znamo da rezolucije bez dru$ vene* odnosno kri ike responsivnos i nisu dos a ne. -rugo pi anje ie se nas !ena kao po encijalni# subjeka a promjene. @ako* usprkos svim prijeporima* preprekama i novonas aju+im kolonijalnim s ruk urama koje se #va aju o neimperijalne prodore u zv. pos kon'lik na i podijeljena dru$ va i geopoli ike mape* gradi i nove ljudske i poli ike pros oreG 9ako je odgovor na ovo pi anje vi$es ruk* mislim da je iznimno va!no radikalizira i koncep odgovornos i na ragu onoga $ o 3udi # Bu ler pos avlja u svojoj knjizi $re%arious &ife' (he $owers of )ourning and *iolen%e" .o znai s alno dovo)enje u pi anje rodno uspos avljeni# re!ima mo+i i socijalne nepravednos i 6pa rijar#a * sus ave opresije* kri iku ekonomskog i poli ikog pore ka7 kao i zauzimanje ak ivne pozicije kad je u pi anju kons i ucija* bolje reeno DobnovaC ljudske zajednice. 1adikalizira i koncep odgovornos i znai s alno djelova i na razrje$enju nape os i prava i pravednos i* a o konkre no znai* uz dva zv. radicionalna modela pravednos i* a koja proizlaze iz koncep a prava* ; %proceduralniO i onaj koji po ra!uje ka!njavanje* a'irmira i pravednos kao priznanje i kao zacjeljenje. <a !ene* napose one koje su pre!ivjele dras ine oblike nasilja kao $ o je seksualno* va!no je na svim razinama ; osobnim* emocionalnim* ljudskim* iskus venim* zbiljskim* razrije$i i* ozbilji i* ar ikulira i pravednos .

1adikalizira i koncep odgovornos i znai vra i i e iku* odnosno e iko pos upanje* koje je obi avalo izvan kruga poli ikog* nanovo u poli iku* ili kako bi rekao +mmanuel &,vinas, reak ivira i odgovornos za druga ljudska bi+a* za druge zajednice* za dru$ va s margine* omogu+i i "dar e inos i%. = ika responsivnos na nasilje nadaje se kao ul ima ivni za# jev ljudskos i* koji predmnijeva s vara i pre pos avke za drukiju sigurnos i drukije razumijevanje sigurnos i. Ijudska sigurnos koja se ne emelji na zv. radicionalnim sus avima geopoli ike* binarnim di# omijama* mo+i i me#anizmima zas ra$ivanja i supros avljanja* ve+ me#anizmima zajedni$ va* jes ono $ o se kons ruira kao poli ika al erna iva posljednji# pe naes ak godina. Ijudska sigurnos znai misli i o sigurnos i onkraj svake mili aris ike paradigme i bilo kog vojnog saveza( znai kreira i mirovne modele sigurnos i* a oni se iu ljudi* a ne eri orija( znai posve zao$ ri i pogled kad je u pi anju spoznaja i !ivljenje sigurnos i. 0eminis ika poli ika sigurnos i po mojem sudu znai odgovornos za djelovanje pro iv !enske pa nje vezane uz razlii e ipove nasilja i podinjavanja* ali is o ako znai rede'inira i ne samo uvrije!eni 6poglavi o mili aris iki7 koncep sigurnos i ve+ preobrazi i ili posve rede'inira i smisao zv. sigurnosni# ins i ucija popu policije* vojske* ajni# slu!bi. 9* za poe ak* kako predla!e 3. Bu ler* razabra i ljudske poveznice oko ranjivos i kao zajednike sas avnice ljudskog bivanja. U suvremenom okoli$u o znai radikalnu preraspodjelu svje skog boga s va koje je razlii im globalizacijskim " rikovima% o e o mnogim zajednicama i s anovni$ vu diljem svije a* smanjenje jaza siroma$ni# i boga i#* e uspos avu pravinog pris upa ma erijalnim dobrima* izvorima* mogu+nos ima. U pro ivnom* zone neizvjesnos i koje prelivaju ljudske mape svije a* premda su izvori krea ivnog bivanja* proizvodi +e mnogos ruko nasilje e pulsira i ljudskim raumama. Pisali ste o problemima )etikog otpora*+ %ako biste objasnili tu pojavu u kontekstu feministikog otpora na podruju bive ,ugoslavije danas = ika nije samo problem znanja* nego* kako ka!e HaJa ri ?#. 5pivak* uvijek " poziv na odnosO. Hlas o pora ili "e ikog o pora% kojim se bavim* u 'ilozo'ijskom kodu ra!i pozivanje i prizivanje drugi#* bivaju+i is odobno nalogom vlas i og sebs va kao i* 'eminis ikog sebs va Pu odnosuP* svjesno da ek sueljavanjem s drama inim inom vlas i e pozicije u odnosu na sebe i na druge* mo!e pravi i vlas i e izbore ili Piskorai i izvan linijaP. Upravo* o je bila odlika 'eminis ikog mirovnog ak ivizma ijekom ra nog sukoba na ovim pros orima* drugim rijeima ne pris a i na ra nora niku normalnos i "lojalnos % nacionalnim poli ikama svoji# dr!ava* a pri om poku$a i djelova i e kri iki re'lek ira i vlas i o pozicioniranje. U renu ku kada je ljudska raspuklina* koja je inicirana ra om poela proizvodi i razlii e podjele me)u ljudima* s varne i imaginarne* e pos ala sas avnom ma ricom osobnog iskus va* 'eminis iko s ajali$ e o vorilo je mogu+nos za mnoge pris upe od koji# smo neke od nas izabrale ransnacionalni mirovni ak ivizam. -anas je rije o novim pi anjima* pos ra nom provizoriju* novos arom kon eks u i " ranziciji%* a 'eminis iki ak ivizam je dijelom "posus ao%* zapre en u #egemonijske mre!e za# jeva poli ike rodne jednakos i* ne ransparen ne nvo;izacije i novi# globalni# korpora ivni# scenarija. 2o* o nipo$ o ne znai da je ransnacionalna 'eminis ika praksa solidarnos i i podr$ke "nes ala% s ovi# pros ora. 1adi se prije o nu!di ponovnog pozicioniranja 'eminis kinja danas* o osvije$ avanju vlas i e uloge u mas om vremenu s drama inim uincima. = ika odgovornos je ne samo da i dalje inzis iramo na odgovornos i za ra ne zloine e da govorimo o u$u kanim i cenzuriranim emama u svojim sredinama* ve+ da zajedno kreiramo e ike mani'es e o pora pro iv suvremenog rops va* na primjer. Bavi i se projek ima koje daju

podr$ku !enama koje su !r ve " rgovine !enama%* a ne vidje i razloge " rgovine% u globalnom kon eks u 6poli ike* 'inancijske* ideologijske* libidalne7* znai* zapravo slu!i i pore ku. = ika o pora kao "e ika nove odgovornos i% od 'eminis kinja danas za# ijeva glasnu i mo+nu eoriju umjes o smije$ni# projeka a za 'eminis ika "pre!ivljavanja%* zajedni$ vo oko ekonomski# analiza* radikalnu epis emologiju i umje niku praksu. &ri om je va!an* kako je jednom 5usan Hri''in adresirala* in Don olo$keD solidarnos i s* i me)u onima* koji pripadaju podinjenim zajednicama* odnosno skupinama. -rojne feministike organizacije artikuliu svoje podruje borbe u terminima ljudski! prava i $enski! ljudski! prava+ %oji je prema &aem miljenju potencijal ovako ome.enog polja rada u savremenom kapitalistikom globalizovanom drutvu .o je ono( rije je o organizacijama* cen rima ili grupama koje se imenuju !enskim* nevladinim ili 'eminis ikim* a ve+ samo imenovanje signalizira nji#ovu razlii u poziciju ili* ako bi# koris ila e#nicis iki ermin iz 2V, menad!erije* misiju. 9ako su razlozi zagovaranja !enski# prava* ako imamo u vidu pro ekla dva s olje+a* povijesno;emancipacijski* a koji korijene vuku jo$ od liberalni# 'eminis kinja i su'ra!e skog pokre a* valja bi i obazrivEa pri pris upanju i umaenju !enski# prava danas. 9 o ne samo iz razloga $ o se procesima 2V,; izacije na lokalnoj i globalnoj razini dijelom omogu+ila CprilagodbaC nosivom globalnom pore ku koji nerije ko neu ralizira pi anje speci'ini# prava !ena* a nevladine organizacije es o slu!e kao pokrivka za maskiranje razlii i# diskriminiraju+i# praksi* ve+ i zbog oga $ o pi anje prava es o ne dovodi do pravednos i* odnosno pravedni# rje$enja za !ene kao i razlii e druge i drukije spoloveErodove. 2a o upu+uje niz primjera diskriminacije kao i povijesna* spoznajna i pravna pro uslovlja u vezi sa s a usom "!enski# ljudski# prava% koja napinju globalne e ike izazove 6univerzalizam vs kul urni rela ivizam* pravo vs pravednos 7* po ra!uju+i nova rje$enja. 2o* za poe ak valja re+i pone$ o o va!nos i koncep a "!enska ljudska prava% koji ukazuje ne samo na novo umaenje !enski# prava ve+ i na injenicu da je rodnaEspolna neravnopravnos bila kons i u ivna* a ne nipo$ o uspu na sas avnica korpusa ljudski# prava e se oslanjala na* para'raziraju+i Adrienne 1ic#* "zakon mu$kog spolnog prava%. ,snovni koncep i i eorije o "!enskim ljudskim pravima% koje se pojavljuju od poe ka devedese i# godina pro$log s olje+a rezul a su !enskog me)unarodnog pokre a* razlii i# !enski# inicija iva* mre!a i koalicija kako bi se unaprijedio polo!aj !ena* e razvile poli ike s ra egije u smjeru ozbiljenja nji#ovi# prava* a problemi !enske opresije u poli ikoj* ekonomskoj i priva noj s'eri uinili vidljivim. 5ama sin agma "!enska ljudska prava% razvidnim pokazuje injenicu da !ene kao ljudska bi+a imaju ljudska prava* a s druge s rane radikalnim za# jevom za ljudsko$+u !ena kao spolni# bi+a* e inzis iranjem na poziciji da su !enska prava ujedno ljudska prava* ona ima duboki rans'orma ivni po encijal. 5 oga ove eorije ukljuuju i kri iku radicionalnog diskursa ljudski# prava e daju uvid u glavne me)unarodne i doma+e ins rumen e za$ i e ljudski# prava !ena* no s druge s rane signaliziraju nape os i vezane uz kon eks ualizaciju i primjenu odre)eni# pravni# rje$enja* uz probleme iden i e a* slobode i globalnog kon eks a !enski# prava* e ve+ spomenu og odnosa prava i pravednos i. Ve+ na prvoj razini one zrcale dva prijepora* a oba su podjednako va!na/ prvi je prijepor univerzalnoEpar ikularno* odnosno kako se posezanjem poop+ivos i u odre)ivanju ljudski# prava i dalje previ)a par ikularno* odnosno do odre)ene mjere iskljuuje !enski rod* a predmnijeva univerzalnos mu$ko;pa rijar#alnog CimperijaC* a drugi je onaj oko ravnopravnos i i jednakos i. ,vaj po onji se pokazuje posve vidljivim kada se pos avlja pi anje !enskog subjek ivi e a i razlike* ak ivnog i pasivnog gra)ans va* 'ormalne jednakopravnos i i zbiljske jednakos i* odnosno prava !ena kao ljudski# bi+a emeljem nji#ova spola. 0ormalna poli ika jednakos ne znai jo$ spolnu* kako is ie sauvremena poli ologinja ?arole &a eman* a es o prikriva pa rijar#alnos zapre enu u raznim ipovima

"spolni# ugovora%/ vlasniki#* brani#* obiajni#. -ok su 'eminis kinje zv. prvog vala i an ikolonijalni nacionalni pokre i u kojima su sudjelovale !ene emeljili svoje za# jeve na legalizaciji prava* kao prava glasa za !ene u kon eks u univerzalne ili 'ormalne jednakos i* suvremeni pokre i gra)anska prava !ena de'iniraju unu ar $ireg raspona nji#ovi# iden i e ski# ili !ivo ni# pozicija* unu ar koncepa a globalne mo+i ali i nove kon eks ualizacije. U ras er ulaze raspre o pravu na izbor par nera ili par nerice* o pravu na vlas i o ijelo* o reproduk ivnim pravima !ena* o pravu na jednake mogu+nos i u ver ikalnoj #ijerar#iji mo+i* o pravu na priva nos * pravu na samoreprezen aciju* a okvir !enski# ljudski# prava okuplja !ene kako bi odredile* analizirale i ar ikulirale slojeve opresije* iskus va nasilja* degradacije i marginalnos i. 2o i dalje os aje pi anje* kako primje+uje pravna eore iarka -rucilla ?ornell* kako pokri i sve aspek e i dimenzije ljudskog i ljudskos i !ena* nji#ove mogu+nos i i !ivo ne $anse* ne samo one javne* ve+ is o ako priva ne* in imne* imagina ivne. 9 kako dois a pos i+i zbiljsku jednakos kada svi ipovi kon eks ualizacije 6povijesne* simbolike* diskursne7 kao i sadr!aji !ivo a !ena poivaju na dru$ venim i kul uralnim obrascima koji proizvode i repliciraju s avove i mi$ljenja da !ene po svojoj DprirodiC nisu jednake s mu$karcima* e se spolna razlika pojavljuje kao mjes o novi#* po !ene naje$+e diskrimina orni#* urazlienja. <acijelo je va!no iz kojeg kon eks a govorimo o ljudskim pravima* ili kako bi pos kolonijalni eore iariE eore iarke o oglasili pi anjem/ iz kojeg povijesnog* ili civilizacijsko; pros ornog vremena govorimo* odnosno iz koje pozicije mo+iG 3e li iz pozicije domina nog subjek a ili onog koji je marginalan u odnosu na dominan nu ma ricu ili pak onog koji svoju marginalnos ili svoju granicu izabire kao kri iku pozicijuG 9s o ako* kada govorimo o ljudskim pravima* zapi amo li se $ o je s onima koji unaprijed posjeduju manjak ljudski# prava* dakle onima koji nemaju mo+ govora u odnosu na zv. vi$ak ljudski# prava oni# koji i# samorazumljivim posjedovanjem i dalje uzimaju* analiziraju* ras e!u* e posreduju. @ao $ o se da razabra i* ja imam problem s olako nim poop+avanjem i univerzalizacijom bez uva!avanja kon eks a i po$ ovanja pogleda iz kojeg govorimo. 2ije rije o omu jesmo li za po$ ivanje ljudski# prava ve+ $ o o znai za !ene u razlii im geopoli ikim i iskus venim kon eks ima i kako se ime o varaju pi anja o speci'inim uvje ima nejednakos i i speci'inim okolnos ima njena nas ajanja. 2o* is o ako* va!no je i kako pregovaramo oko znaenja ljudski# prava !ena prelaze+i kon eks e* granice* mjes a iz koji# govorimo* ak mjes a povijes iG <a neke kul urne zajednice i konkre ne kon eks e sin agma "!enska ljudska prava% mo!e bi i poluga unu ar uznemiruju+eg okvira DizvozaC zv. zapadne demokracije kao univerzalnog obrasca za sve. A kada kon eks ualiziramo problem* ada dolazimo do vrlo uznemiruju+i# injenica o obiajnom nasilju* o u i$avanju glasova !ena drugi# zajednica* o kul uralnim obrascima diskriminacije* o dokidanju reproduk ivni# prava !ena. Ijudskoprava$ki okvir mora uvijek pri#va i i ili iskaziva i mo ri$ e kon eks a kako ne bi pos ao neosje ljiv za razliku* e ime i neprimjereno anali iko sreds vo. -rugim rijeima* nejednakos me)u spolovimaErodovima ima mnogo kon eks ualni# lica i u mnogim aspek ima* ako se ovo ne uzme u obzir* mo!e izravno proizves i nepravednos i neslobodu. 'deje sestrinstva i seksualni! razlika nekada su bile dominantne emancipatorske ideje i projekti feministikog pokreta+ %akav je nji!ov potencijal u savremenom polju borbe &remda nikada nisam rabila pojam kao $ o je "'eminis iko ses rins vo% jer sam uvijek imala problem s diskursnim praksama iz obi eljske genealogije ili pak one* ; srods va* ak i neovisno o nji#ovoj po encijalnoj subverzivnos i* posve razumijem na $ o cilja e. 9maginiram vrijeme radikalnog 'eminizma* a padaju mi na pame 1obin 4organ i bell #ooks prije svega zbog svoje dosljednos i u kori$ enju koncep a ses rins va odnosno ses rinske solidarnos i* iako s drukijim poli ikim naglascima. 1obin 4organ u svojoj knjizi Sisterhood -s $owerful koris i pojam ses rins va kao programa ski eks pro iv pa rijar#alne opresije ijekom sedamdese i# godina* a bell #ooks u osamdese ima kao nain o pora spram in ernaliziranog

seksizma* a osnovno pi anje bilo je kako o kloni i u jecaj pa rijar#alnog razmi$ljanja na !ensku svijes Bilo je u omu dois a emancipa orskog zanosa* mo+nog "disiden skog gra)ans va% 6 ermin KendJ &erkins7 i s ras i !enskog zajedni$ va emeljenog na spolnoj razlici* a pri emu je svaki ip ovako zami$ljenog projek a 'eminis ike solidarnos i nas ojao uzneredi i* razglobi i ili bar poku$a i dokinu i izvore pa rijar#alne opresije. 9pak* ideja ses rins va i 'eminis ike "ses rinske% solidarnos i* premda mo+an koncep * na nizu je primjera i unu ar odre)eni# si uacija* pokazao znaajke kr#ke i lomljive s ruk ure. 3edno od mogu+i# obja$njenja jes i aj $ o on sebe ijekom povijes i uvijek nanovo kons i uira i 6re7ar ikulira jer se ne emelji na vrs im podupiraima odnosno kul urno uma injenom %#ardveruO ipa mu$kog bra s va ili mu$ki# klubova* a is o ako* jer se pu em ina djelovanja uvijek ponovno uspos avlja i ovjerava. &odsje ila bi# ovdje na s av 3udi # Bu ler da je za s a us subjek a 'eminizma va!no prepozna i i razumje i kroz koja iskljuivanja se sam subjek kons i uirao i kako oko i# iskljueni# podruja pro$i i poveznice* odnosno nanovo gradi i ono $ o nazivamo %miO* "mi% kao po encijalnos subjek a i kao mogu+i subjek djelovanja. ,no $ o mi je va!no re+i jes da 'eminis iko djelovanje nije ni zadan nain pona$anja* a ni i "esencijalna% a ribucija !ena* a povijesno gledano* inven ivni su bili naini pu em koji# 'eminizam proizvodi poli ike subjek e. 9 ako je "ses rins vo% ukodirano u mo+ seksualne* odnosno spolne razlike inilo vorbeni kod 'eminis ikog djelovanja odnosno o pora dominan nim s ruk urama mo+i ijekom $ezdese i# i sedamdese i#* u devedese ima je do$lo ne samo do pomaka od zv. iden i e sko kons ruirane solidarnos i ka solidarnos i emeljenoj na poli ici iden i'iciranja* odnosno izbora i prepoznavanja bliskos i razloga solidarnos i koji nala!u nove ipove podr$ke* ve+ do novi# zaziva solidarnos i koji se vi$es ruko uslo!njavaju neoliberalnim geopoli ikim mapiranjima. &i anje koje se pos avlja jes / kako i a i* kako razumje i 'eminis iku solidarnos danasG @oja su o e ika* spolnaErodna* subjek ivna mjes a e ona klase i rase oko koji# se zbiva 'eminis ika okupivos solidarni# pojedinki i pojedinaca i koji su dosezi e okupivos iG Hovori i o solidarnos i danas znai is odobno ima i sve vrijeme svijes o kompleksnos i oko povijesni# naslaga izvora podinjenos i razlii i# iden i e a ali is o ako i svijes oko s alne ranjivos i na$i# razlii i# iden i e ski# pozicija koje ulaze u procese oko solidarnos i. Upravo u i oko oga* 'eminis ika solidarnos po ra!uje saveznike* a inovi o pora* ako uop+e !ele polui i neke uinke* rebaju se emelji i na onome $ o 4o#an J naziva %solidarnos savezni$ vaO. &osve je jasno da su savezni$ va nu!na* a na $ o upozoruju i ak ivnos i oko 5vje skog socijalnog 'oruma* iako o varaju pi anja razlii i# linija ukljuenja i iskljuenja* prijepore i razlii e ipove mo+i. Da li se politike identiteta i danas mogu razumeti kao prostor slobode Q o iden i e uop+e znai u vremenu i kon eks u kada je sam pojam iden i e a prijeporan i doveden u pi anje dekons rukcijskim $avovima* kao $ o primje+uje 3ulia @ris eva* a s druge s rane* iden i e i* i dalje prekriveni naslagama dru$ veni# znaenja i iz nji# izvodivi# odnosa mo+i* problema ini* premda sve vi$e ma$keradni G &i anje koje sve vrijeme RvibriraC jes kako samo;iden i'iciranje pos aje poli iki projek * e vezano uz o* kada iden i e i pos aju sredi$ e poli ike mobilizacije i na koji nain ime pos aju i program za emancipacijsku poli ikuG 9 je li spolnimErodnim iden i e ima mo!emo pris upi i kao privremenim poli ikim s ra egijama s ciljem even ualnog rje$enja nji#ova on ologijskog Rs a usaC ili je nosivi poli iki cilj vrednovanje na$i# razlii os i G 9pak* u odgovoru na ovo pi anje "posudila bi#% argumen aciju koju je jednom koris ila 1osi Braido i svjesna kako nevolja s iden i e om* ako i pos iden i e ski# pos ula a i procesa #ibridizacije* a glasi/ prije nego $ o bi se dekons i uirao subjek u 'eminizmu* on bi morao ima i pravo govora* prije nego $ o se demis i'icira me adiskurs* is i bi morao ima i pris up

njemu* prije nego $ o bi odbio mainstream, on bi morao bi i po encijalni pronosi elj i oglasi elj og is og. -rugim rijeima* sve dok smo svjedociEkinje razlii i# diskriminacijski# praksi na emelju znaajki spolne iden i'ikacije* a na djelu je i dalje* premda es o mimikriran* ideal bezuvje nog* univerzalno odre)enog subjek a olien u izbjegavanju par ikularnos i 6!enskog7 subjek a* poli ika iden i e a ima emancipacijski smisao. 2aime* odus a i od poli ike iden i e a* dakle spolne razlike kao poli ikog projek a ili on ologije po spoluErodu* na $ o upu+uje neke od suvremeni# 'eminis kinja* moglo bi znai i u osnovi gubi ak on ologijske okupivos i i zajedni$ va koji o#rabruje diskurs !ena i ime gubi ak emelja za ar ikulaciju* "poli iku glasa% ili borbu pro iv opresije. @ao marker dru$ venog iden i e a > razlika* pa i ona izme)u mu$karca i !ene* uvijek je kons ruirana kao di#o omija* a povijesno je slu!ila kao opravdanje za mnoge iskljuuju+e prakse koje se pojavljuju kao znak normalnos i ili "normalne% podjele me)u ljudskim bi+ima. Va!no je* po mojem sudu* osvijes i i $ o ra)a seksizam* rasizam* kolonijalizam ili nacional; $ovinizam kao dominan ne iskljuuju+e prakse* e kako se zbiva proces oblikovanja iden i e a i# -rugi#* a koji po om kons ruiraju o pore ili svoje iden i e ske ma rice oblikuju oko o pora. 9 s oga je poli ika iden i e a i dalje ono $ o se* kao $ o sam rekla* ne reba previdje i. 2o* posve je jasno da koncep R!enaC* kao i koncep Dmu$karacD* para'raziraju+i 1osi Braido i* nipo$ o nisu monoli ni en i e i* neupi ni i za svagda uspos avljeni* ve+ posve supro no omu* mjes a umno!eni#* slojevi i# i pro uslovni# nizova iskus ava* koja se u de'iniranju oblikuju s preklopivim varijablama popu klase* rase* seksualne pre'erencije* dobi i sl. &os avlja se* posebice danas s Fueer eorijom* pi anje koliko se spolErod nadaje svakomeEsvakoj od nas kao is ra!ivalaki projek na razini per'orma ivnos i* e kako prepozna i slojeve o pora u razlii im per'orma ivnim projek ima. U okviru izlo$be Provera roda kustoskinje -ojane Peji" prvi uvodni panel nosio je naziv( Da li feminizam mo$e da govori 'stok %ako biste &i odgovorili na ovo pitanje Feminizam se esto razume kao praksa uve$ena sa zapada ime se briu postignu"a emancipatorski! politika u socijalizmu i praksi organizacija kakva je bila /F0+ %oje je vae miljenje o tome <nakovi o je va$e pi anje/ ko koga glasa/ 'eminizam "9s ok% ili "9s ok% 'eminizam i ko odnosno ka ima mogu+nos ovjere. , omu sam dos a pisala una rag $es do sedam godina* posebno u eks ovima "0Sminismes Pes ;oues P dans une perspec ive pos coloniale% i "0eminis ?ross;4ains reaming Ti #in D=as ;Kes D 4apping/ A &os colonial &erspec ive%* a pri emu mi je posebno pomoglo pos kolonijalno mo ri$ e. ,no* kao $ o je o napravila i ?#andra .alpade 4o#an J u svom uvenom eks u P.nder Western +yes/ 0eminis 5c#olars#ip and ?olonial -iscoursesP iz 19UU* izokre+e oi$ e gledanja* o varaju+i problem subjek a unu ar 'eminis ike pros ornos i e pi anje mo+i univerzalne Cpros irkeC 'eminizma. &i anje je mogu+e o vori i i na ovaj nain/ koliko !enska -rugos ima s a us univerzalne -rugos i* a koliko je !enska -rugos "9s oka% ili "3uga%* ; ona posredovana zapadnim pogledom i au ori e om* e slino kolonijalnoj -rugos i* podlo!na* u spivakovskom smislu* epis emikom nasilju. Ako je omu ako onda se na nju odnose s ra egije mapiranja kao $ o su s ra egije egzo izacije* civiliziranje i kul iviranje -rugogEe kao i ona zv. izvornos i e na uralizacije. 2o* iako smo neke od i# s ra egija iskusile ijekom devedese i#* kao $ o se da nazrije i* problem nije posve jednos avan ni jednoznaan* a ni i jednosmjeran. 2a razini au ori e a eorijskog eks a problem bi se mogao ocr a i di#o omijski/ eorija > "'us no a%* odnosno* ako bi# se 'igura ivno izrazila* je li eorijski "9s ok% ek bilje$ka* nadopuna* sljedbenica ili pra i eljica eorijskom "<apadu%G 5 oga +u na va$e pi anje odgovori i izravno/ U mjeri u kojoj "9s ok% ar ikulira 'eminizam* mogu+e je govori i o 'eminis ikom eorijskom dijalogiziranju i epis emolo$kom savezni$ vu

unu ar 'eminis ike me)unarodne scene emeljenog na e ikim pos ula ima i au ore'leksivnoj praksi. 2o* pri om je i "9s ok% pomian* zar neG &i anje "uvoza% 'eminizma biva ak ualno jo$ u vremenu socijalis ikog pore ka i o zbog ideologijsko;poli iki# razloga* kada se socijalis ike radnice i drugarice e Cpo$ enu in eligencijuC nije !eljelo kon aminira i mrskim* zv. bur!oaskim 'eminizmom. 2o* 'eminizam je na na$im pros orima bio sve vrijeme !iva#an* dakle i prije socijalis ike 3ugoslavije kao $ o je radicija marksis ikog 'eminizma 6ali ne samo marksis ikogV7 bila okosnica 'eminis ike eorije* markizma ali i revolucionarnog djelovanja !ena na ovim pros orima. <acijelo je an i'a$is ika poli ika !ena o jelovljena u An i'a$is ikom 'ron u !ena* o kojoj je vrsno pisala IJdia 5klevickJ* bila emancipacijska iz 'eminis ikog mo ri$ a. &osljednji# nekoliko godina !enskos udijski cen ri rade zajedniki na is ra!ivanju 'eminis iki# doprinosa u biv$oj 3ugoslaviji u okviru projek a "1ed A #ena% i u lis opadu pripremamo veliku kon'erenciju u <agrebu upravo na 6re7ar ikulaciji 'eminizma odnosno 'eminis iki# radicija u nas. 5igurno +e bi i rijei o vezi marksizma i 'eminizma koja je kljuna iz dva razloga/ jer radikalno pos avlja pi anje o u)enja i obezvla$+enja !enskog rada* o emu je osamdese i# godina pro eklog s olje+a pregnan nu analizu dala 'ilozo'kinja Bla!enka -espo analizom eks ova zv. klasika marksizma* e ukazuje na razumijevanje po en nos i 'eminizma danas* u kon eks u umno!avanja ma rica podinjenos i* dokidanja pros ora slobode e sus avnog izmje$ anja i proklizavanja emelja za !ensku solidarnos . 1rganizovali ste u oktobru 2334+ godine prvu feministiku konferenciju na podruju nekadanje ,ugoslavije pod nazivom 50ene i politike mira6+ %ako biste opisali feministiku praksu tokom devedeseti! godina i koje su njene implikacije u sadanjosti Bila je o prva kon'erencija akvog dosega na pos jugoslavenskom pros oru ra om razorene i podijeljene zajednice koja se odr!avala u <agrebu* a na kojoj se dijalogizirala i ovjeravala mirovna poli ika iz 'eminis ikog mo ri$ a* a iznimna ci a nos zbornika Women and the $oliti%s of $ea%e/ Contri!utions to a Culture of Women/s Resistan%e, nas alog na emelju izlaganja i raspri @on'erencije* sve vrijeme svjedoi o njenoj relevan nos i. ,kupiv$i 'eminis kinje i mirovnjakinje* eore iarke mira i ak ivis kinje iz krizni# podruja u svije u gdje se zbivalo dugo rajno nasilje* kao i ak ivis kinje !enski# i mirovni# organizacija koje su u nas ijekom ra a na razlii e naine s varale mirovne inicija ive i ransnacionalne mre!e o pora ra u* ona je pokazala kako 'eminis iki pris up miru i nenasilju nipo$ o nije jednoznaan. 2apro iv* posrijedi je slojevi os pris upa* uvida i perspek iva o omu kako !ene ar ikuliraju mir* koje su odrednice !enskog mo ri$ a pri promi$ljanju pojmova kao $ o su ra * mir* paci'izam* nasilje* me)unarodna sigurnos i mirovni proces* $ o su sas avnice !enskog mirovnog anga!mana u suvremenom iskus vu poli ikog nasilja i ra a* kako !ivje i i osvje$ ava i procese mijena vlas i i# iden i e a u okolnos ima ra ni# zbivanja* e naposlje ku kako se nosi i s pos ra nim raumama. ,snovni marker poli inos i u ovom anga!manu* a koji se oi ava i danas* jes promi$ljanje javne odgovornos i spram mira koja se na osobnoj* iskus venoj i 'eminis ikoj razini uspos avljala kao e iki impera iv usprkos nizu nesporazuma* prijepora i kon roverzi oko Clojalnos iC name nu im nacionalis ikim* pa rio skim ili pak ar#e ipsko;!enskim diskursnim poli ikama. , omu sam dos a pisala u devedese im godinama* no iznimne eorijske odgovore na 'eminis iko;mirovnoj sceni u nas dale su arana &api+* 1ada 9vekovi+* Iepa 4la)enovi+* 1ada Bori+* Vesna @esi+* Vlas a 3alu$i* 5 a$a <ajovi+* da ovom prigodom spomenem samo nji#. &risvajaju+i gra)ansko;!enski neposlu# kao model vlas i og !ivo a* 'eminis kinje su ijekom devedese i# isku$avale mnoge naine o pora* od javni# prosvjeda pro iv ra a i an ira ni# per'orma ivni# inova popu 0ena u %rnom do s varanja cen ara za podr$ku silovanim !enama i izbjeglicama popu ?en ra za !ene !r ve ra a u <agrebu ili cen ra za socijalno;psi#olo$ku

pomo+ )edi%a 1eni%a rauma iziranim !enama u <enici* ili pak mirovni# inicija iva anga!iraju+i se na osje ljivim pi anjima procesa pomirenja* mirovnog obrazovanja i gradnje mira. &ri om su* kako je o novom iskus vu !ena suoeni# s ra nim zbivanjima u zemljama biv$e 3ugoslavije govorila Vesna .er$eli* s varaju+i svoj paralelni svije vrijednos i* pozicioniranja i iden i'iciranja* !ene gradile svoj civilni pros or i kreirale novi odnose prkose+i mili aris ikim za# jevima novouspos avljeni# dr!ava. -akako* o nipo$ o nisu bile idiline oaze ni i mjes a 'eminis ikog suglasja* a neka pi anja kao $ o je pi anje odnosa 'eminizma spram nacionalizma i nacionalni# ili nacionalis iki# projeka a* iako su se eorijski promi$ljala* u javnim su raspravama nerije ko bivala pre$u+ivana* zapre ena ili CsvjesnoC odsu na. Una o omu* mre!e ransnacionalne 'eminis ikomirovne solidarnos i* se!u+i onkraj na$i# pros ora* bile su uspos avljene. <a#valjuju+i njima 'eminis kinje su spoznavale mo+ i raspros ranjenos geopoli ikog i s ruk uralnog nasilja $ o je u jecalo na nji#ovu kri iku samosvijes e osje+aj empa ije i odgovornos i za druge "-ruge%* lju$ e+i slojeve iluzije o jedins venos i ovi# ra niko;!r veni# pros ora i nacionalis iki# ma$inerija. <orni primjer omu su ra nika silovanja !ena* odnosno seksualna zloraba !enski# ijela u ra u* a upravo o pi anje uinilo je me)unarodni 'eminis iki anga!man u jednom renu ku* posebice u prvoj polovini devedese i# ; vidljivim* mo+nim* poli inim* djelo vornim posebice u name anju novi# pravni# s andarda* oko za$ i e svjedokinja* kazneni# odredbi* e is ra!ivaki# s ra egija. 2o* ovaj problem nala!e posebnu eorijsku elaboraciju. @oje su implikacije og djelovanja danas* glasno razmi$ljam* pi am se i nisam posve sigurna da mogu da i precizan odgovor bez upiranja u zamu+ena i kon aminirana mjes a kon eks a. 9ako* bez izuze ni# !ena popu 2a a$e @andi+ ili 5 a$e <ajovi+ i nji#ova us rajavanja na odgovornos i za ra ne zloine* na ka!njavanju zloinaca* na o klanjaju mogu+nos i zaborava i odavanju po$ ovanja !r vama e nikog "i$+enja%* primjerice onima u 5rebrenici* ni danas nije mogu+e govori i o pos ra nom !ivo u i zacjeljenju. &ri om mislim na inicija ivu za osnivanje 1egionalne komisije za u vr)ivanje injenica o !r vama ra ova na pros oru 5013* a is o ako i na 'eminis iku inicija ivu za organiziranje al erna ivnog* !enskog suda pravednos i za ovu regiju. @ada razmi$ljam o kon eks u* kao da neizrecivos raume zapinje posvuda* a proces de#umanizacije koji je posrijedi ubrzano radi na njenom prebrisavanju pri emu iskus va oni# koji su !ivu+i svjedociEkinje ba#a os i ubijanja i nasilja valja* ini se* $ o prije izokrenu i u amneziju* poricanje iEli u$u kanu povijesnu naraciju. ?ilj je* kako je u svom eks u "= iko; poli ika zavije$ anja lica i o!iljaka/ Bosanske prie i raume kao imenice !enskog roda u mno!ini% napisala 3asmina Wusanovi+* pozivaju+i se na 3ennJ =dkins* "oporavi i !r ve i ponovno i# ukljui i u s ruk ure mo+i* ali na nain da i# se uini bezopasnima* odnosno dijelom vlas i e reprodukcije.% &rivid e normalizacije u kojoj sviEe 'unkcioniramo ek kao njeni kole aralni svjedociEkinje najbolje je iskazala slovenska eore iarka Vlas a 3alu$i pregnan nom me a'orom zlo nemi2l3en3a koja na!alos u javnom diskursu vi$e 'unkcionira kao ekces* a ne kao razlog is inske ljudske zabrinu os i i kri ike re'leksije. 2isam sigurna da je mogu+e odgodi i sueljavanje poli ike odgovornos i* usprkos raznim poli iki ins an ;e'ek ima i simulacijama e dogovorima poli iki# eli a. Upravo u vidim ulogu 'eminis kinja koje promiu poli iku mira i us rajavaju upravo na poli ikoj odgovornos i* kri ikoj 6samo7re'leksiji e suoavanju s pro$lo$+u. &oruka "2e+emo zaboravi i genocid u 5rebrenici% 0ena u %rnom znai vi$e od ina iskazive solidarnos i sa !enama iz 5rebrenice* jer ne samo $ o inzis ira na odgovornos i za zloin ve+ go ovo na bu lerijanski nain us rajava na ogla$avanju pi anja o !ivo u dos ojnog !alovanja razo krivaju+i upravo na primjeru 5rebrenice urgen nos upi a koje mu pre #odi* a glasi "Xiji !ivo i se sma raju !ivo imaG

Na konferenciji koja je organizovana ove godine u okviru 7ubversive film festivala na panelima i me.u izlagaima gotovo da nije bilo $ena+ %ako biste objasnili ovu pojavu %oji je prema vaem miljenju odnos feminizma i levice 4ogu+e je na o pi anje odgovori i na dva naina/ da 'eminis iko %mi% se!e onkraj spolneErodne esencijalizacije ili "s ra egijskog esencijalizma%* $ o se u umaenju HaJ ri ?#akravor J 5pivak da razumje i i kao drugi naziv za poli iku iden i e a* e s oga uvijek nanovo poku$avam imaginira i 'eminis e me)u sudionicima 6bilo i# je dakakoV7* ili da vlas i im sudjelovanjem svjedoim kako sam u eorijski bliskom dru$ vu* onom 'eminis ike i pos kolonijalne orijen acije. &remda je me)u pozvanima na Su!versive Film Festivalu i kon'erenciji "2ove emancipacijske borbe% bilo 'eminis iki osvije$ eni# mu$karaca* a ve+ spomenu a HaJa ri ?#. 5pivak koja je imala izlaganje* ne samo da je jedna od najzanimljiviji# kri iarki suvremenos i nego i 'eminis ika eorijska DzvijezdaD* pi anje je relevan no a broj !ena na 'es ivalskoj sceni spomenu og 0es ivala znakovi . 4eni se inilo nu!nim upravo pi anjem iz osobne 'eminis iko!enske singularnos i Dprovje ri iD pros or kina =urope i u ome sam* ini se* uspjela. 0eminis kinje s arije generacije bi rekle/ "oglasi i svoju razliku.% 2o* kada ve+ spominje e Su!versive Film Festival* uz sve nedos a ke i razlo!ne prigovore kao $ o je i udio !ena u nosivom dijelu programa* on je u osnovi javni okre ka eoriji izveden u suvremenim namazom iskazivom "per'orma ivnom% kodu* u ijem pod eks u jes pi anje eorijskog anga!mana kao anga!irane eorije. ,no se ovdje zgusnulo u erminu "dekolonizacija% kao pos ;pos kolonijalnom znaku suvremeni# emancipacijski# borbi $ o u pogled nanovo baca ideju socijalizma i njegove povijesne validnos i* dru$ vene procese u zemljama zv. .re+eg svije a* 'eminizaciju siroma$ va* slobodu* naine kons i uiranja razlii i# -rugos i. Unu ar oga dakako da je ne samo izgledan nego i nu!an razgovor o ljevici ili zv. ljevici. 9 onog renu ka kada 'eminizam "govori 9s ok% koji je* ako se nadove!em na pre #odnu znakovi u misao Bojane &eji+* on dijalogizira s povijesnim pr ljagom vlas i a me onimijska pokrova o jelovljenog u Rosi Luxemburg, Aleksandri @olon aj* ?lari <e kin* 0riedric#u =ngelsu* a $ o znai i razgovor o ljevici* marksizmu* ideologiji* o u)enju* revolucionarnim po#odima* pa rijar#alnom socijalizmu* praksi rada i o u)enju. 2o* prije nego ne$ o o omu ka!em* va!no mi je o vori i jo$ jedan eorijski ulaz a koji je u prisu an* o emu sam govorila na spomenu om 0es ivalu* a ne da se zas rije i. 1ije je o poveznicama izme)u !enske i pos kolonijalne -rugos i koje su uslo!ene i preple ene na vi$e naina kao i bliskos i 'eminis iki# i pos kolonijalni# promi$ljanja i u kon eks u pos 9s oka i Balkana* 4agreba i Balkana. &rimje no je da se posljednja dva dese lje+a zbiva reprezen acijsko;diskursna okupacija "pos 9s oni#% zemalja* a napose Balkana* a is o ako i cirkulacija razlii i# mapiranja koncepa a i granica( drugim rijeima* prisu an je reprezen acijski vi$ak o Balkanu ne bi li se Balkan pokazao kao izvanjskos ili nepogoda. .a proizvodnja diskursnog vi$ka zamje na je i kad je posrijedi si uacija u 4agrebu i sve se vi$e in enzivira. 2o suglasila bi# se sa 5amirom Aminom* eore iarem i va!nim gos om 0es ivala* da izravni# poveznica doga)aja na ovim pros orima sa zbivanjima u zemljama 4agreba nema* osim u jednom > amo gdje se zapravo pria dru$ veni# previranja do ie projek a ljudskos i i u naj$irem smislu dekolonizacije. -rugim rijeima* amo gdje su zapravo ova previranja zorni podsje nik na ideju dru$ venos i i ideju zajednikos i* o kojoj je govorio i An onio 2egri* a koja se u ovom kapi alis ikom pus o$enju permanen no dokida. &i anje koje se pos avlja jes / koja je o ljudska si uacija u kojoj je mogu+e* kako bi rekao 9saac 3ulien* posve pos ponira i ili ar#ivira i dru$ venos . 9li* ako !elim izokrenu i pi anje* koja je o granina subjek ivnos koja pokre+e promjeneG 9li koja je o vrs a okupivos i podinjeni# danas koja mo!e radikalno rans'ormira i zbilju u odsus vu povijesnog subjek a* ako rabim aj s arinski marksis iki pojamG U om smislu* pos oji jo$ jedna veza* premda se ona na prvi pogled ne vidi i ne oi ava* a ie se devas iraju+i# uinaka koje su projek i kolonizacije u okviru modernizacijskog projek a u

zemljama 4agreba ili neokolonizacije* a ie se i na$i# pros ora* proizveli* premda si uacije nipo$ o nisu sumjerljive. 3e li "9s ok% ili Balkan rebao bi i aj novi resurs za akumulaciju pu em razvla$+ivanja 6 rije je o koncep u -avida WarveJa* op.B.@.7 ili* je li samo pu em Balkana ili posjugoslavenskog pros ora kao me a'orikog 3uga mogu+e zv. 9s ok pribli!i i zv. <apadu* iz dana$nje je vizure posve jasno. 5 a us Balkana kao -rugos i* odnosno zv. .re+eg svije a ulazi u mo ri$ e kapi ala* a D ranzicijaD je u osnovi cinina alegorija e procedure. 9li* ako para'raziram 5andra 4ezzadru* ranzicija je logika ka egorija samog koncep a kapi ala* ili jedan od nosivi# naina na koji globalni kapi al djeluje. 1ekla bi# da cijeli ovaj pros or 'unkcionira kao veliki labora orij za razlii e kapi alis ike aran!mane. U om smislu vidim va!nim razgovor o ljevici* ili preciznije o mogu+im dosezima odgovora na pi anja koje je ljevica u dvadese om s olje+u pos avljala* a jedno od nji# je zacijelo pi anje smislenos i dru$ venog pore ka kao $ o je socijalizam. 3er* kako je u predgovoru svoje sjajne knjige Na%ionalizam i imagina%i3a i drugi ese3i napisala HaJa ri ?#. 5pivak* zbog rajnog op jecaja globalnog kapi ala* socijalizam mora bi i me)unarodni. 9nae +emo ima i* ako para'raziram 5pivak* izolirane socijalis ike nacionalne dr!ave* onemogu+ene globalnim neoliberalizmom* rans'ormirane u menad!erski socijalizam i o vorene o ali arnoj preobrazbi. Ijevica* ili ono $ o sebe imenuje ljevicom* na ovim je pros orima u nekoliko navra a ubila emancipacijsku ideju i mogu+nos preobrazbe dru$ va. U socijalizmu* ba#a im odbijanjem da kri iki analizira kon eks * ideologiju e re'lek ira vlas i u ulogu u dru$ venim procesima* devedese i# godina da se jasno pozicionira pro iv ra a i ra niko;poli iki# anga!mana na ovim pros orima kao i pro iv nacionalis iko;$ovinis iki# projeka a* u posljednjem dese lje+u > da se uop+e pozicionira. U nas ljevica kao da sebe permanen no proizvodi kao nelagodu* e s oga nema kri ikog razgovora o socijalizmu kao $ o nema ni razgovora o ljudskoj slobodi. U panici da i# se ne percipira kri ikim subjek om marksis ike orijen acije ili al erna ivom* ona je sve vrijeme bje!ala od imenovanja ili samo;imenovanja. &roblem orijen acije ini se nosivi problemom ljevice danas* dakle u nas i u svije u. 5 oga me ne udi da suvremeni 'rancuski eore iar kao $ o je Alain Badieu* govori o dezorijen aciji ljevice* e koris i pojam "lijevo orijen irani konzerva ivizam%* odnosno govori o #ibridu lijevog;liberalnog i konzerva ivnog* a koji je na djelu. ,sobno mislim da je bun kogni ivnog prole arija a koji je u me)uvremenu proizveden* kako bi rekao 1as ko 4onik* nu!an* no o jo$ ne znai da +e oni preuze i odgovornos za eorijsko promi$ljanje pi anja od in eresa za ljevicu. Ulogu kri ikog subjek a ovog renu ka mogu preuze i samo oni koji* na ragu onoga $ o danas radi la inoameriki eore iar Kal er 4ignolo* proizvode dekolonijalnu epis emologiju u svim s'erama/ od civilnog i poli ikog dru$ va do obrazovanja. -ekolonijalna epis emologija je drukiji projek * koji se* kako ka!e K. 4ignolo* prikljuuje onima koji pro es iraju pro iv si uacije da "bijeli kapi al nas avlja izvodi i univerzalno o u)enje i razba$ injenje mnogi#.% U sljede+em dese lje+u vidje +emo kako je i do koje mjere mogu+e govori i o ljevici unu ar ovog projek a. ,dnos 'eminizma i ljevice je is o ako kompleksan i posebno danas za# ijeva novo promi$ljanje* a zbog niza razloga koji su ve+ navedeni pokazuju+i se* prije svega* kao devas iraju+i uinci kapi alis ikog pus o$enja. U dvadese om s olje+u aj odnos i$i avao se s jedne s rane kroz odnos spram marksis ikog 'eminizma* a s druge pu em 'eminis ikog anga!mana u projek ima socijalis ikog pore ka* revolucionarnom ak ivizmu* sindikalnom pokre u i anar#is ikom djelovanju e nacionalnooslobodi eljskim pokre ima. ?ijela jedna s'era koja je dugo vremena bila posve eorijski zapu$ ena* nerije ko pod krinkom ideologijske proskribiranos i* a rije je o s'eri rada* smislu rada i emancipaciji pu em rada* bila je va!ni orijen ir u om odnosu e spolnoErodno mjes o "jednakos i%. ,na se nanovo pos avlja ne samo kao pi anje nu!ni# re'ormi u s'eri rada e novoklasnim i novoljudskim segregacijama* ve+ kao

urgen na po reba za e ikim diskursom 'eminizma u vremenu kada liberalni 'eminizam ima rang prvens va. 2o sma ram* i u dijelim mi$ljenje s Iindom 4ar in Alco''* da je va!no* nanovo promisli i o omu gdje 'eminizam i ljevica pos oje u odnosu* e koje su !ene danas* kao i unu ar koji# podruja !ivo a* anga!irane u oj borbi. .u ne mislim samo na radnice* migran kinje* pauperizirane !ene sa sela* sindikalne borkinje* ve+ na nova savezni$ va mogu+a na emelju uslo!eni# -rugos i i globalni# s ruk uralni# podinjavanja. 5vjesna sam da odnos marksis iki vs bur!oaski 'eminizam kao i klasni redukcionizam kad je posrijedi zv.!ensko pi anje nisu ni anali iki ni i koncep ualno odr!ivi me#anizmi za produk ivni razgovor danas* premda su i dalje relevan ni za eorijskokri iku op iku pri prouavanju suvremeni# dru$ veni# i ekonomski# procesa. 0enomen !ene kao "spolne klase% kako ju je svojedobno imenovala ?#ris ine -elp#J* suradnica 5imone de Beauvoir* i dalje je !iva#an* no u sprezi s a'ek ivno ropskim znaajkama. %oja je uloga teorije i feministiki! intelektualki u savremenom drutvu Na koji nain spajate u svom radu feministiku teoriju i aktivizam 9ako je uloga 'eminis iki# in elek ualki uvijek bila iznimno za# jevna kad je posrijedi eorijski anga!man* suvremenos nala!e ulazak u rizine pros ore niza pro urjeni# e iki# pi anja koja i sam 'eminizam pozicioniraju unu ar $ireg globalnog kon eks a. 2a jednoj s rani u 'eminis ikom je anga!manu sve vrijeme prisu na nape os izme)u e!nje za ar ikulacijom vlas i i# znaenja sebe i svoje razlike u odre)enom kon eks u i pris anka na usisavanje ve+ legi imirani# znaenja 'eminis iki# doprinosa e na sudjelovanje u ve+ zada im s#emama zbog 'eminis ikog programa* zbog !enske vidljivos i* zbog poli ike spolnos i i sl. -rucilla ?ornell s oga ulogu 'eminis kinja vidi u s alnom procesu Rkul uralnog prevo)enjaC odnosno de$i'riranja poruka i supros avljanja posvajanja -rugog u dru$ vene ili kul urne sus ave znaenja koji bi po irali ili neu ralizirali nji#ovu razlii os * a $ o se danas oi ava u gender mainstreaming in!enjeringu. 2a drugoj s rani danas nije mogu+e 'eminis iki promi$lja i* a da se "kolek ivno svjedoenje% !enskog iskus va ne i$i a unu ar agonis ikog procesa neoliberalnog kapi alizma e 'eminis ika kri ika spoznaja spram oga ne ak ivira. , ud i pojam eorijskog ak ivizma kojeg koris im kada govorim o 'eminis ikom epis emolo$kom djelovanju. ,no $ o mi se ini kljunim* a o je kako* aj " rauma ski scenarij razlike% 6spolne* rasne* klasne* kolonijalne* kul uralne7* kako ga imenuje 3o#n Berger* ar ikulira i u kon eks u globalnog neoliberalnog kapi alizma i pu em koji# s ra egija o poraG Uz borbu pro iv nasilja* ra a i mili arizma* o je prema mom mi$ljenju* nosivo pi anje oko kojeg se valja danas anga!ira i* a o emu sam nedavno pisala u jednom lanku poku$avaju+i locira i ono $ o nam kao 'eminis kinjama "izmie pogledu%. 5pomenula bi# ovom prigodom kri iku kapi alizma iz 'eminis iki# oi$ a suvremenjakinja* 4arine Hr!ini+ i ?#andre .alpade 4o#an J. <ala!u+i se za epis emolo$ku me odu raskrinkavanja kapi alizma slovenska 'ilozo'kinja 4arina Hr!ini+ nas oji uini i razvidnim logiku i cilj kapi alizma. A o je prema njoj mogu+e demis i'iciranjem namjerno uspos avljene "aps rak ne kompleksnos i% kojom obiluje kapi alis iki diskurs* i o pu em me ode redukcije e subs ancijalnom analizom odre)enog mikro polja uini i operabilnim kri iku klasnog an agonizma koje je kljuno 'eminis iko pi anje. &os kolonijalna eore iarka ?#andra .alpade 4o#an J sma ra da je i %speci'ina reorganizacija !enskog radaO 6od Copslu!uju+i#C ak ivnos i i migracijski# kre anja !ena* prisilnog rada i seksualni# CuslugaO do rgovine !enama7 dio globalne s ra egije kapi alizma kojoj se valja oduprije i. 5 oga nasupro mu$ki# koalicija koje kons i uiraju kapi alis iku praksu* ona zagovara ransnacionalna savezni$ va !ena kao naine 'eminis ikog o pora pro iv es o razorni# uinaka globalnog kapi alis ikog res ruk uriranja na !ene. Xin o pora je emancipacijski in* a raison d/etre slobode jes * kako ka!e Wanna# Arend * djelovanje. 2a aj nain vidim i 'eminis iko kri iko djelovanje i 'eminis ike mogu+nos i o pora koje ukljuuju i supros avljanje raznim uincima devas acije

po ljudski rod od poli iki# obmana i in enzi'ikacije eksploa acije do ras u+e kriminalno; poli ike eli e i nejednakos i usprkos zv. poli ikoj #iperjednakos i koja se kod nas sve vi$e ogla$ava zbog prilagodbe zakonima =uropske unije. 2o neovisno o omu kako djelujemo i oko ega* nipo$ o ne dozvoli i su!avanje #orizon a* ili an agoniziranje oko Csi nogC* a da nam pri om izmakne kompleksnos i "odgovornos za vlas i i !ivo %. 1adikalna e ika predanos i koja je nosiva snaga 'eminis ikog anga!mana b#ab#ovski* znai i jedno i drugo. <a poe ak* valja upo rijebi i vi$es ruke kri ike le+e* umje i dekons ruira i suvremene paradokse e i a i 'eminis iku umje niku praksu. Dugi niz godina radite u edukaciji na 0enskim studijama i na Univerzitetu+ %akav je &a pristup pedagokoj praksi Da li bi ste je mogli odrediti kao feministika pedagogija i na koji nain Una rag nekoliko mjeseci na jednoj od redovi i# evaluacija s udija na kojemu predajem ula sam kako su s uden i i s uden ice u pravilu CuznemireniC onim $ o im predajem e da se ne$ o emeljno mijenja u nji#ovoj paradigmi razumijevanja s udijskog sadr!aja. Uz "0eminis ike eorije% predajem i "&os kolonijalne eorije% i nekoliko drugi#* moglo bi se re+i* mainstream kolegija popu "5ociologije iden i e a%* na primjer. &remda se o mo!e razlii o i$i a i* ono $ o sma ram znakovi im* o je rans'orma ivna i osvje$ avaju+a mo+ spoznavanja. 9z dugogodi$njeg iskus va koordina orice au onomnog ?en ra za !enske s udije u <agrebu znam da svaka 'eminis ika in ervencija u paradigme spoznaje i pos oje+e kanone znanja popu seman ike ka arze izmje$ a go ovo sve aspek e spoznaje* uznemiruju+i i iznere)uju+i pri om odnose mo+i* disciplinarne naracije* spolneErodne iden i'ikacije i pozicioniranja* povijesne 'ikcije o linearnos i !ivo ni# vremenaEpros ora* e djeluje rizino. A o je* ukra ko* odlika kri ike pedagogije. 0eminis ika pedagogija je er definitionem kri ika jer ne samo $ o na radikalan nain pos avlja pi anja zv. radicionalni# oposa spoznaje kao $ o su ko pronosi spoznaje* ili prouava i komunicira znanje e $ o su izvori spoznavanja o varaju+i pi anja uloge radicionalni# us anova posredovanja znanja i ime au ori e a mo+i* ve+ i ona koja se iu smisla spoznavanja. 2osivo pi anje 'eminis ike pedagogije je kako spoznajemo* odnosno kako i je li kon eks ualiziramo spoznaju* a pri om se u modele spoznaje umje$ a au ore'erencijalna pozicija kljuna za svako supos avljanje i dijalogiziranje eorije. ,d kraja $ezdese i# godina pro eklog s olje+a* od uvo)enja prvi# !enskos udijski# programa u sveuili$ne kurikule 'eminis kinje unu ar akademskog svije a rade na demis i'iciranju aps rak ne* umi$ljeno univerzalne* samozadovoljne eorije. 2ji#ovo djelovanje icalo se kri ike zv. mi a o objek ivnos i znanos i* kri ike modela eorije* kri ike preno$enja i spoznavanja* kri ike s ila rada u spoznaji* e o vorenog seksizma u znanju. 2a jednoj s rani rije je o kri ici i preobrazbi pa rijar#alni# sadr!aja i oblika znanja* a na drugoj* o "seksualizaciji% 6 ermin =lizabe # Hrosz7 ili "oro)avanju% znanja koje se razumijeva kao odnos koji modele i ciljeve spoznaje mora primjeri i speci'inim rodnoEspolnim subjek ima. Upravo pozicija "svjesne subjek ivnos i% u inu spoznavanja inovira* kako bi rekla bell #ooks* novu pedagogiju kao pedagogiju osvje$+ivanja sma raju+i osobno iskus vo i au ors vo vlas i og 6!enskog* op.B.@.7 glasa vi alnim za spoznajni proces i odnos spram eorije* zadobivaju+i ime rang samoovla$ enja za spoznaju. 2a epis emolo$koj razini sve vrijeme se DprozraujuD pi anja kao $ o su/ je li znanje po sebi neu ralno i nerazlikovno u odnosu na spolErod* koliko modeli znanja korespondiraju sa !enskim iskus vom e s onim $ o 'eminis ika eorija pronosi* kako u znanje in egrira i rod kao i kri iku perspek ivu na dru$ vo e kako se kao 'eminis kinja pozicionira i unu ar sveuili$ a kao ins i ucije "mu$ki% s ruk urirani# znanja* posljednji# godina na opljena nanosima neoliberalne i novomizogine kul ure koja cirkulira pu em globalne komodi'ikacije spoznavanja. 9 je li* u okolnos ima ekspanzivnog globalnog kapi alizma koji promie orobljavanje spoznaje* odnosno spoznaju

kao robu* o emu svjedoe u posljednje vrijeme sve !e$+i prosvjedi za au onomiju sveuili$ a* uop+e mogu+e govori i o znanju koje djeluje kao mo+ socijalne promjene i e ike jednaki# $ansiG 5vjesna sam da smo u novom !a%klashu no is o ako da je subverzivnos 'eminis ike epis emologije zapravo njena po encijalnos . 9s o ako* kri iko i anje diskursni# mre!a znaenja koja se iu spola* spolne razlike* iden i e a* kul uralni# praksi i sl. neodvojivo je od promi$ljanja razlii i# mapa ambigui e ne suvremenos i u nji#ovoj vi$easpek nos i i procesualnos i* $ o nala!e od nas koje smo u poziciji poduava eljica ili "'eminis ike in elek ualne klase% o kojoj sam nedavno pisala* radikalni epis emolo$ki skok. ,n predmnijeva spoznajna savezni$ va s drugim kri ikim eorijama* izo$ ravanje anali iki# naoala* no prije svega kri iku samore'leksiju vlas i a djelovanja unu ar mainstreama. -rugim rijeima* akose !eli kri iki djelova i ; !enskos udijske predavaice i predavai uvijek nanovo moraju propi iva i svoje spoznajne i e ike emelje* kreira i nove pros ore unu ar sveuili$ne uionice* koris i i "pedagogiju nelagode% na koju upu+uju 4egan Boler i 4ic#alinos <embJlas e radi i na dekolonizaciji spoznaje. 9zravna sprega dekolonizacije spoznaje i "pedagogije nelagode%* koncep a koji zaziva kri iku epis emologiju i kao spoznavanje i kao nu!an kri iki ulaz u is u* a kako bi se demaskirale spoznajne obmane i blokade* jedno je od neodlo!ni# rje$enja. , ome govore i rezul a i iznimno zanimljivog is ra!ivanja iznije og u knjizi koju je u MN1N. godini objavio ?en ar za !enske s udije naziva $rivilegiran3e ru!ova, $rilozi feministi4ko3 e istemologi3,i a koju je uredila mlada 'eminis ika 'ilozo'kinja Ankica Xakardi+. Umetnost, zajedno sa radikalnom analizom i drutveno8politikim aktivizmom, ini va$an deo feministike borbe+ %ako biste opisali odnos umetnosti i feminizma Na koji nain savremena feministika umetnost, kao jedna od drutveni! praksi, mo$e doprineti drutvenoj transformaciji ,dnos umje nos i i 'eminizma je slo!en* povijesno iznimno zanimljiv posebice od $ezdese i# godina naovamo* ponekad nei ak premda uvijek in encionalno poli ian* no ono $ o ga ini osobi im* o je uvijek nanovo svjesno CprojiciranaC subjek ivna pozicija umje nice koja se odvija u njenoj izvedbenoj izlo!enos i i raskrivanju. .rans'orma ivna mo+ promjene zbiva se u samom inu* iako su uinci dalekose!ni $ o posebice va!i za kon eks kojemu banalnos ili #egemonijska poli ika ne dozvoljava "prolaz% ideji ili zamu+uje i smisao i pogled. 0eminis ika umje nika praksa za mene je uvijek radikalni anga!man jer emeljno provocira "es e iku ideologiju% kul urni# polja op ere+eni# vrs im oznai eljima i kreira umje nos kao o voreni imaginarij s neobinim s varalakim po encijalima* eksperimen ima* jelesnim i eorijskim pomacima e kri iko;osvje$+uju+om perspek ivom mo renja. 5vjedokinjeEci smo razlii i# in ervencija u mnoga polja eks ualnos i/ od plesni#* knji!evni#* likovni# do kazali$ni#. =ksperimen ira se s iden i e ima i s razlii im e#nikama i ma erijalima* rabi poli ika jelesnos i* koris e razlii e s ra egije i mnogos ruki kri iki pris upi e inverzije ne bi li se demis i'icirali pa rijar#alni kodovi i uporabe rodni# poruka u simbolikom diskursu* e spoznale kon radikcije oko spolnoErodni# iden i e a* ali i o vorio pros orrazgovoru o kri ikim pi anjima suvremenos i/ od nasilja* kolonizacije do 'eminizacije siroma$ va* e suvremene socijalne i neopa rijar#alne opresije. ,no $ o mi se ini posebno zanimljivim* a o je da umje nice ne zaziru od radikalne kri ike ins i ucija ; od akademski# do umje niki#* pri emu* koris e+i subverzivni po encijal samo; ironije* razo krivaju nji#ovu rodnu iskljuivos i poli iku 'unkcioniranja koja je vezana uz sus ave oznaavanja pa rijar#alnog dru$ va* nas oje+i is odobno pomaknu i ne samo ema ske ve+ i znaenjske granice umje nos i* o emu pi$e Hriselda &ollock.

Uz sve znaajke 'eminis ike umje nos i* ini mi se najva!nijom o kri iko uprizorenje u kojem se zbiva ljudski "ekces% suoavanja i svjedoenja iskus vu "is ine% kojoj se opire pogled e pos avljanje !ene u novu si uaciju odgovornos i* posebice ak ivne proizvodi eljice znaenja. -ovoljno je vidje i ins alacije 4arJ @ellJ* video zapise 4ar #e 1osler* gra'i e Barbare @ruger ili umje niko!ivo ne projek e .anje ,s oji+ i 5anje 9vekovi+. <namo da se s ra egije o pora CproizvodeC i doga)aju na razlii e naine* no nerije ko u simul anom zbivanju poli ikeE eorijskeEumje nike prakse. 9ri 1ogo''* kada govori o umje nikoj praksi kao modelu o pora u suvremenos i* koris i pojam pro ukar ogra'ije kao rear ikulacije znaenja. 1ije je o o poru kao remapiranju oznai eljskog procesa u isnu og u razlii e diskurse ; poli ike* povijesne* kul urne* javne* priva ne.

Pripitomljavanje feminizma ili zato feminizam vie nije drutveni pokret sa radikalnim za!tevima ve" je neoliberalni N91 biznis
Yur)a @ne!evi+ Yur)a @ne!evi+ Arazgovarale .amara Yor)evi+* Ana Vilenica* .anja 4arkovi+B &ie od dvadeset godina ste aktivni u $enskom pokretu i organizacijama+ -ili ste lanica prve feministike organizacije na podruju ,ugoslavije )0ene i drutvo*, koja je registrovana 23::+ godine u ;agrebu+ -ili ste aktivni <hm, vrlo aktivna u stvari, to jest, jedna od inicijalnih lanica, osnivala sam nti!ratnu kampanju zajedno sa drugima= u $enskom anti8ratnom pokretu tokom devedeseti!+ 1snivaica ste )0enske infoteke> 8 $enskog informacijsko8dokumentarnog centra u ;agrebu, u okviru koga ste pokrenuli asopis )%ru! i ru$e*, koji je, <nije jedini= feministiki asopis u ?rvatskoj+ %ontinuirano ste objavljivali lanke, eseje i intervjue+ %ako biste, nakon svi! ovi! godina otvorenog anga$mana, predoili sliku feministikog pokreta danas u zemljama koje su nastale raspadom ,ugoslavije 2ije dvadese ve+ preko ridese * mada o u jednoj biogra'iji zbilja nije najva!nije( ali kad su godine 'eminis ikog Ps a!aP ve+ spomenu e* reba i# i prizna i. 9s o ako reba Pprizna iP i pos ojanje i drugi# 'eminis iki# asopisa. 3edan od ri koji su se ikada pojavili bio je 5areta* iza$ao je samo jedan broj* mislim 1993 ili 199Z* po om 5ruh i ru6e* koji poinje sa izla!enjem 1998 i asopis (re7a* mislim MNNN. godine. 5pomenu a du!ina Ps a!aP mi daje poziciju i mogu+nos uvida u prak iki sve 'aze razvoja onoga $ o se zove 'eminizam 6mislim da ga* s razlozima za koje ovdje nemamo pros ora* rebamo unekoliko dis inguira i od povijesnog pokre a za prava !ena7. ,n je svoje poe ke imao u jednoj dr!avi* po om* kako se dr!ava razdvajala na nove dr!avice* nas avio se u drugima. 2a slian nain* kao da je pra io sudbinu novonas ali# dr!ava* i on se rascijepio* $ o je donekle razumljivo* obzirom na razlii e dru$ vene i poli ike okolnos i* razlii e vrs e i okove promjena u svakoj od novonas ali# zemalja. ,d og mjes a slijedi i poku$aj odgovora na pos avljeno pi anje. Ve+ podu!e* se!e o i prije posljednjeg ra a* !enski pokre * pa po om i 'eminizam* ima ne mali# problema s 'ormuliranjem eme* o jes * onoga ime se uop+e bavi. 2akon slavnog doba o varanja pi anja i borbe za ljudska prava !ena* kasnije* kada je zaslugom upravo e borbe dobar dio emeljni# ljudski# prava !ena os varen 6krajem -rugog svje skog ra a vrlo velik

broj zemalja uvodi pravo glasa i za !ene* pos i!e se i druga 'ormalna prava kao $ o je pravo na obrazovanje* dos upnos svi# zanimanja pa i bavljenje poli ikom7* nas ala je svojevrsna koncep ualna praznina. -obro se prisje i i upravo u vezi s na$im ra ovima/ kad se 3ugoslavija raspadala* 'eminis kinje diljem 6uglavnom zapadnoga7 svije a po#rlile su ovamo. 9zgledalo je kao da im je nedos ajalo s varne* PpraveP borbe* onakve kakva se e o u odvijala. 4obilizacija je bila enormna* ali odma# su se pokazali i ozbiljni problemi/ ponajve+i* kad je rije o 'eminizmu* bio je rascjep na mirovnjaki 'eminizam* koji je zas upao vrdi paci'izam* s rik no nenasilje* i ime naravno iskljuivao bilo kakvu mogu+u vojnu in ervenciju. -rugi* ako)er zna an dio europski# 'eminis kinja* me)u im* bio je za ogranieno i kon rolirano vojno in erveniranje. 5ve e dileme imale smo i mi u na$im zemljama* pojavile su se i 'eminis ike grupe koje su odjednom imale ideolo$ko polazi$ e u nacionalnom* pa rio skom* i koje su posve nekri iki zagovarale poli iku Psvoji#P vlada. Bilo i# je u svim novonas alim dr!avama* no ja mogu argumen iranije govori i o Wrva skoj. &ri ome ne mislim samo na one novonas ale !enske grupe i organizacije 6es o* i ak ne pre jerano prikriveno* podr!avane od s rane vlas i7 koje s 'eminizmom nikakve veze nisu imale* ve+ imam na umu 'eminis ike grupe s vrlo visokom svije$+u o problemima 'eminizma i koje su sebe ak do!ivljavale 6pa i samoimenovale7 kao radikalno 'eminis ike. @onkre no* imale su sasvim razra)eno s#va+anje o svim emamaEproblemima kojima se bavi 'eminizam 6ako mo!emo aps rak an pojam D'eminizamD re ira i kao subjek * kao nekoga ko ne$ o ini* s#va+a i d.7* samo su i# in erpre irale nacionalis iki* ili ak i ne o* nego su pored Dklasini#D 'eminis iki# agenda jo$ malo prak icirale i svoju nacionalnu odanos . 5 druge s rane smjes ile su se grupe $rotiv. &ro iv nacionalizma* pro iv pa rijar#alnos i* pro iv ra a... 2o* kako se radilo o dois a e$kim vremenima* moralo se djelova i brzo* reagira i na mnoge izazove* pa nije ni udo $ o u o vrijeme nismo imali diskusiju unu ar onog bloka $rotiv* koja bi anali iki pa i eorijski pris upila svemu ome emu smo se pro ivile* kao neka vrs a polaganja rauna ne samo o ome $ o je sadr!aj oga emu se opiremo* nego i mnogo va!nije* koja je* s druge s rane* na$a poli ika pozicija. &oli ika u $irem smislu od samo dnevnog djelovanja* reagiranja. 9zos ala je samore'leksija. .ako se i me)u onima koje su bile $rotiv moglo es o u i nacionalis ike s avove* da ne spominjemo i danas uglednu 'eminis kinju u Wrva skoj koja je* amo davno poe kom devedese i#* nekoliko mjeseci $e ala po <agrebu u uni'ormi. Ako se u o urbulen no vrijeme i nije moglo oekiva i eorijsko dis anciranje* analize i razvoj poli iki# ideja i s ra egija* injenica je da su ra ne operacije u Wrva skoj zavr$ile 1998.* pa ako se i uzme jo$ nekoliko godina nu!ni# za svojevrsnu konsolidaciju i ranziciju od uglavnom #umani arnog rada ka 'eminis ikim problemima dru$ va* ni i nakon svega oga* doslovce do danas* ni$ a se nije dogodilo. U s vari* dogodilo se mnogo oga ; lo$ega. U najkra+em* mogu+nos da se iz poe ne organiziranos i !enski#* 'eminis iki# organizacija i grupa razvije pokre unu ar kojega +e se razvi i razlii i aspek i 'eminis ikog djelovanja debelo je propu$ ena. 2ije ar ikulirana ni kri iki analizirana ni i do ada$nja 'eminis ika praksa* zbog ega se naravno nije ni moglo uini i korak dalje* o jes * de'inira i poli iku i s ra egije na emelju koji# bi se dalje djelovalo. .eorijski ne djeluje ni ko* precizno govore+i* nema 'eminis ike eorijske produkcije u javnom pros oru 6pri om mislim na relevan an broj objavljeni# eks ova* o knjigama da i ne govorimo7. &ri ome mislim na naj$iru javnos * o vorenu za sve* a ne male seminare i go ovo priva ne razgovore u uredskim pros orima neke organizacije. ,vdje ne mogu ne spomenu i znameni u ribinu organizacije 0ena i dru2tvo koja se godinama odr!avala u redovnom ri mu i bila o vorena za naj$iru javnos i na kojoj se redovno okupljalo vi$e dese aka* a ponekad i s o injak sudionicaEka. .o $ o se sada mo!da ne ko negdje i bavi eorijom* onako vi$e za po doma ili u za vorenim grupama* na!alos nema nikakvog znaaja* jer mu je even ualni znaaj javnos i sakriven. Ako bismo bili do kraja konzekven ni* ime je i nepos oje+i.

5ve se zavr$ilo* kako o opisuje poljska eore iarka i 'eminis kinja Agnieska Hra''* plivanjem u mjes u. 3a bi# dodala* u glavnom oku 6mains reamu7. enske organizacije su se pre vorile u poduze+a i ako 'unkcioniraju( !enske grupe* koje bi 'eminis iki djelovale nezavisno od novca* ako i pos oje* nevidljive su u javnos i. &okre jo$ manje. 2aravno da i za o pos oje razlozi* vanjski i unu ra$nji* i o je upravo ono $ o je propu$ eno u vrdi i nepos ojanjem 6samo7kri inog sagledavanja. U kolumni koju piete za portal ;a@ir;ine prime"ujete tendenciju odbijanja identifikacije s feminizmom i kori"enja odre.enja feministkinja+ 7kre"ete pa$nju na vulgarizaciju feminizma kroz sferu televizijski! sadr$aja poput "ex i grad i pe$orativne konotacije koje su usa.ene u ovaj pojam+ %ao sasvim razliito gledite mogu da istaknem potpuno neutemeljenu tezu koja se zasniva na utisku da se u razliitim feministikim organizacijama javlja svojatanje identifikacije sa feministikim modelom i postavlja kriterijum po kome se osoba mo$e nazvati feministomAfeministkinjom+ #ta je za &as feminizam, feministiko anga$ovanje i ta znai feministiko pozicioniranje u odnosu na sasvim pluralne, esto konfrontirane ili netrpeljive platforme &os oje dvije vrs e odbijanja iden i'ikacije s pojmom 'eminizma* dijame ralno supro ne. 3edno dolazi iz s arog pa rijar#alnog sklopa koji vidi 'eminizam kao prije nju zada im s ruk urama i mu$ko;!enskim odnosima* pa se prikladno ome !ene koje se izja$njavaju kao 'eminis kinje obilje!ava* u skladu s no ornim s ereo ipima* kao mu$kobanje* mrzi eljice mu$karaca* ru!ne i iskompleksirane i ome slino. 4noge !ene i same osje+aju nelagodu u vezi s im e +e po!uri i i* kad god je o mogu+e* is aknu i da one nisu 'eminis kinje* jer valjda !ele os a i lijepe* u dobrim odnosima s mu$karcima i* mo!da najva!nije* #e eroseksualne. U oj varijan i* 'eminizam je ravan psovci. -ruge +e se me)u im dis ancira i od pojma 'eminizma jer je pos upcima dominan ni# !enski# grupa koje se nazivaju 'eminis ikima sam 'eminizam duboko kompromi iran. ,pisa i same oblike kompromi acije ra!ilo bi mnogo pros ora( svakako* dvije su s vari po mom mi$ljenju bi ne. &rvi je problem !enski# grupa koje plu aju mains ream;om* koje svoje snage mnogo vi$e ro$e na suradnju s vlas ima* na umiljavanje sponzorima i uga)anje nji#ovim agendama* i razumljivo je da preos aje malo vremena za s varni ak ivizam. 2o kako se i dalje rado nazivaju ak ivis kinjama* mo!e i# se* uz zrnce ironije no bez pre jerivanja* nazva i salonskim ak ivis kinjama. 2aravno da je u akvim okolnos ima premalo pros ora za sve* pa nije udo ni unjava za susre i slikanje s premijerkom* gradonaelnikom* va!nim lanom nekog saborskog odbora ili mjes u na va!noj kon'erenciji u 5#era onu* Kes inu i slinima. .o je ujedno i jedini javni kon eks u kojemu mase !ena mogu vidje i svoje Pvo)eP* svoje 'eminis kinje. 3o$ da je PobinimaP vidje i kako se 'eminis ika salonsko;ak ivis ika klasa odmara od i# veliki# napora po vilama na jadranskim o ocima* jedrenjima na zaslu!enim re rea ;ovima... 5ve ovo kad s e ve+ spomenuli Se8 i grad* ali o je ve+ jedna druga velika ema* pop;'eminizam* konzerva ivni 'eminizam[ 2o bilo bi prejednos avno problem o pravi i sa vrdnjom da su e o neke lo$e !ene u zauzele pros or* problem je ipak su$ inski i nalazi se u s\mom s#va+anju 'eminizma kao neke kolek ivne !enske ideologije. ene prema ome ine jednu zami$ljenu zajednicu emeljenu na spolu* bez obzira na rasu iEili klasu* iz ega se onda ra!i neupi na solidarnos unu ar e zajednice. .o nadalje znai i po iskivanje 6nu!ni#7 unu ra$nji# kon'lika a i name anje Pjedins venogP s ava koji me)u im odre)uje grupa koja je uzurpirala vods vo. 5vaka slinos sa nacionalizmom > nije sluajna. 9s o ako* govore+i o navedenim problemima* valja is a+i i dru$ venu injenicu da su se same organizacije i morale i # jele pro'esionalizira i* jednos avno s oga $ o u uvje ima nerazvijene poli ike svijes i* a o 'eminis ikoj da i ne govorimo* nedos aje $ire lanske podr$ke. Uz neke neporecive rezul a e* lo$a je posljedica oga $ o su se sve vi$e okrenule odr!avanju sebe sami#.

Uz sve razumijevanje procesa* injenica je da akva pozicija djeluje odbojno naspram zv. obini# !ena i konzekven no* 'eminizam koji danas imamo u Wrva skoj nije u s anju mobilizira i ni same svoje lanice* dakle izves i pedese ak !ena na neku akciju* a o pokre u koji bi even ualno rebale mobilizira i* zais a nema govora. ,n o u s vari* mada ne bi# rekla na svjesnoj razini* ni i ne !eli* $ o zbog komocije* $ o zbog bojazni od njezina gubi ka. -rugi je problem sasvim sigurno u nepoznavanje vlas i og predme a bavljenja. &a +e* primjerice* go ovo sve dominan ne 'eminis ike grupe uporno inzis ira i na spomenu om par ners vu s vlas ima* dok o ome po de'iniciji par ners va ne mo!e bi i rijei. Vidljiva su ak i zalaganja za konzerva ivne za#va e* upravo suglasna s avovima crkve* primjerice nedavno podupiranje prijedloga zakona da se dobna granica dobrovoljnog pris anka na seksualni odnos povisi s 1Z na 16 godina. 2i raga promi$ljanja o nu!nos i naj$iri# obrazovno;odgojni# za#va a da se iskorijeni pa rijar#alnos * a ime i nasilje nad !enama* e da pos oje+a sloboda reba bi i e'ikasno $ i+ena* a ne da sve zavr$i na res rikciji. &reciznije* zakonska res rikcija reba i+i samo u smjeru zabrane seksa s ariji# osoba sa malolje nicamaEima. 9li primjer prodorne direk orice enski# s udija u <agrebu* me)u im* !alosno nemarne prema 'eminizmu samom* koja uporno* godinama govori 6sude+i po onome $ o se dade proi a i u medijima7 o !enskim ljudskim pravima* a ne o ljudskim pravima !ena* jednos avno ne s#va+aju+i* ni i se in'ormiraju+i* da su ljudska prava nadre)ena ka egorija u odnosu na prava pojedini# grupa gra)ana. 5ve do sasvim o vorene prodaje* recimo svojedobni primjer izvrsne suradnje* na vrlo opipljivoj ma erijalnoj osnovi* grupe BaBe s visoko pozicioniranim gradskim du!nosnikom upravo u jeku gadnog skandala sa s rip ize om* i ome slino. <adnja s var na kojoj bi se u ovakvoj si uaciji rebalo anga!ira i jes poku$aj da se s ovakvim organizacijama uspos avi dijalog. &rije svega nisu reprezen a ivne( kako reko#* nji#ove mobilizacijske mogu+nos i su* vi$es ruko se pokazalo* prilino skromne* pa je onda pi anje koga* koji sloj ili grupu !ena 6osim sami# sebe7* odnosno nji#ove posebne in erese preds avljajuG ,sim $ o su dijalogu i inae vrlo nesklone* o jes * nisu mu vine* jo$ neki razlozi govore pro iv oga. &rije svega* nji#ova se Ppoli ikaP* ona 'ak ina a ne proklamirana* emelji upravo na premisama koje bi rebalo radikalno mijenja i* $ o je u s vari nemogu+e oekiva i* jer bi o ugrozilo cijeli sus av na kojemu a poli ika poiva* s doda nim nezgodnim e'ek om dovo)enja u pi anje nji#ove vrlo osobne pozicije. ,no $ o bi rebalo ini i jes * prije svega* sus avna kri ika i vlas i i pore ka umjes o par ners va sa vla$+u* zalaganje za 'undamen alne promjene uvje a u kojima jesmo* i kao !ene i kao gra)anke* nasupro palija ivnim ili ak res rik ivnim mjerama. Upravo se na im pi anjima pokazuje pomanjkanje eorijskog rada* eorije koja bi izvirala iz 'eminis ike prakse. 2a slavno pi anje iz sovje ske revolucije PQ o ini iGP mi nemamo odgovorEe* pa je onda na neki nain i logino da sva ko radi* ako ne najbolje $ o zna za druge* ono najbolje za sameEu sebe. .o dakako ne znai odus ajanje od 'eminizma* napro ivV 4oramo bi i svjesni injenice da nekoliko organizacija koje su u s vari uzurpirale 'eminis iki pros or i prisvojile 'eminizam* odr!ava ne nji#ova* recimo o ako* poli ika avangardnos * poli ika ideja i credo* ve+ sponzorski novac i in eres vlas i da ima svoj P!u iP 'eminizam. 9s ovremeno* a o je svojevrsni paradoks* akva praksa os avlja $irok* u s vari cijeli pros or za bavljenje genuinim 'eminis ikim emama i problemima koji os aju nepokriveni* jer se njima naime ni ko ne bavi. A posla ima. ,n sadr!i cijeli spek ar* od ar ikulacije problema* 6samo7kri ike vlas i e prakse* eorijski# uvida u dru$ vene procese* i o ne samo usko i speci'ino vezano uz polo!aj !ena u dru$ vu. .o se odnosi na de'iniranje poli ike i s ra egija za djelovanje u dru$ vu i odnosa sa vla$+u* de'iniranje s ra egija i kreiranje pla 'ormi 6primjerice u vezi sa goru+im pi anjima vezani# uz 'leksibilizaciju uvje a rada i !ena i mu$karaca* opasna zapu$ enos odgojno; obrazovnog sis ema osobi o po pi anju odnosa spolova* da spomenem dvije kljune7* koje bi

mogle okupi i $ o ve+i broj !ena* ne samo kao do sada iz srednjeg i ni!eg gra)anskog sloja ve+ i !ena iz ni!i# radniki# i seoski# slojeva i slino. 0eminizam je previ$e va!an da bi ga se os avilo u rukama oj vrs i 'eminis kinja. Ukra ko* u ovom renu ku reba misli i na rede'iniciju pa po om rea'irmaciju 'eminizma kao subverzivnog djelovanja u dru$ vu* s njegovim is ovremenim eorijskim u emeljenjem u oj praksi. 2a koncu* mimo ovi# mains reamovski# nelagoda* 'eminizam i inae ima posve drugaije i nove izazove no $ o su oni bili prije 8N* 3N pa i manje godina* i na nji# reba odgovori i drugaijom i praksom i eorijom. Danas mo$emo detektovati antagonistiki, te esto konfliktni odnos iAili radikalni otpor prema tekstualnim, i preciznije, teorijskim diskursima+ 'zjavili ste, kritikuju"i pristup pojedini! feministiki! organizacija koje ne problematizuju ekonomsko8drutveni poredak u kome deluju, da se od feminizma danas itekako dobro $ivi+ 'zjavili ste da se )ne mo$e biti feministkinja i ne znati nitaB, ali ste i podcrtali da je i bavljenje feministikim aktivizmom kao praksom feminizma podlo$no svesnom kooptiranju u sistem koji ubla$ava i ini kontraproduktivnim zalaganja za emancipaciju $ena uopte+ U vezi sa tim, da li nam mo$ete re"i koji su, prema &aem gleditu, uzroci i posledice navedenog disputa .aj nesre ni odnos an agonizma izme)u ak ivizma i eorije nije od juer i nije izbalansiran* o jes * ak ivis kinje* uz nekoliko asni# iznimaka* dr!e prevagu u prilino !unom an agonizmu naspram akademskom. U s vari* neki an agonizam koji bi dolazio od s rane akademskog 'eminizma nasupro ak ivis ikom ili je e$ko zamije i i ili ne pos oji. &rvi val 'eminizma u Wrva skoj 6 ada jo$ u okviru 3ugoslavije i jugoslavenskog 'eminizma7 bio je od oni# koje su do$le kasnije* u osamdese ima* krajnje omalova!avan* ne i kri iziran jer za neku iole sus avnu* pa makar i pogre$nu kri iku oigledno nije bilo kapaci e a. ,sobe koje su kasnije* upravo u ovo pora no vrijeme uvodile !enske s udije u Wrva skoj* svojedobno su s prezirom govorile o uzmimo IJdiji 5klevickJ* Vesni &usi+ i jo$ nekima iz e prve generacije* kao onima koje Pni$ a ne radeP. .o $ o je IJdia nakon ragine smr i sa 3] godina os avila iza sebe veliku koliinu eks ova i izvrs an dok ora na emu !ena u ra u* $ o je djelovala i ekako ak ivis iki* primjerice* u organizaciji ribina* kao koordina orica grupe ena i dru$ vo* $ o je sudjelovala u osnivanju 5,5 ele'ona za !ene i sama mnogo pu a de!urala 6i ne samo ona iz e prve generacije7* o se u om sis emu ne rauna. 2o pro$los nas jo$ nije napus ila* neki dan mi je jedna poznanica* dobronamjerna uos alom* rekla kako je meni sve puno lak$e jer nisam P amoP* ve+ !ivim na selu. 9 sad* o amo je grad* amo se sva$ a doga)a* amo se valjda ri od mjes a do mjes a* bavi se renu nim problemima... poslu nikad kraja. 2e bi i P amoP znai valjda udobno sjedi i na selu* i* u primi ivnoj predod!bi* ne radi i ni$ a. 3a aj dojam nikako nemam* dani su mi prekra ki za sve ono $ o bi# !eljela uini i* a ie se i ekako 'eminizma* poli ikog anga!mana* mog pisanja. 5vakako* an agonizam izme)u eorije i prakse naje$+e se generira na pi anju kako sada* kada smo nekako ve+ razumjeli s varnos i probleme vezane uz polo!aj !ena u dru$ vu* kako djelova iG 9 o je sigurno velik problem* kako ransponira i spoznaje u s ra egije* a s ra egije u pojedinane akcije. Xes o o neko vrijeme dobro ide zajedno* do neke oke a onda se ak ivizam i eorija razi)u. Upravo o se dogodilo krajem sedamdese i#* kada se na$a 'eminis ika eli a umorila 6ovo bez ikakve ironije7* a poe kom osamdese i# neke druge !ene* upravo one koje su pro$le svojevrsnu inicijaciju i $kolu uz 'eminis kinje prve generacije* !ene koje su sudjelovale ijekom cijele dekade ili* nekim manjim dijelom* koje su kroz sudjelovanje na im ribinama* diskusijama i drugim javnim susre ima* us vari pro$le kroz svojevrs an* neplaniran proces 'eminis ikog osvje$ avanja 6consciousness raising7* sada su ra!ile nove oblike djelovanja. 3avljali su se glasovi negodovanja pro iv oga da se 9samo pria i pi$eP i sve su glasniji bili pozivi da se Pkonano ne$ o uiniP. 2a neki nain* kao da se i

dan danas s avlja prigovor oj prvoj generaciji u smislu da su* osim eore iziranja* rebale prionu i i na implemen aciju. &osljedice akvog rascjepa su upravo ono $ o danas gledamo 6i ne samo u Wrva skoj7* s jedne s rane s vara se 'eminis ika eli a* no ne u du#ovnom ve+ u ma erijalnom smislu* koja je punom snagom zaplovila u mains ream* koja se ne bavi ni ak ivizmom* a kamoli da razbija glavu eorijskim problemima makar kako ako pra e+i li era uru. .ome upravo mo!emo za#vali i pojmovni kaos i o alno nerazumjevanje elemen arni# s vari* $ o sam prije spomenula. .akvo s anje je idealno za podre)ivanje i paci'iciranje 'eminizma i njegovu aproprijaciju za ne prevelike pare* naravno od s rane vlas i. 7ve do danas, promenljivi, nestabilni identiteti i dinamine razlike bili su novina u kapitalizmu postmodernog doba+ -ilo je potrebno tragati za potencijalnostima kojima "e se prevazi"i kolonijalistika i imperijalna mo"+ ;ato je bilo va$no usredsre.enje na marginu, ne sasvim odre.ene identitete, meke i fluidne razmene, nestabilne granice+ @e.utim, kako je i sam karakter kapitalistikog kretanja sadr$an u kooptiranju kritikog impulsa, danas su upravo navedene strategije postale mesto optimizacije kapitala u neoliberalnom poretku+ &e" du$e vreme u naim advertizing glavama odzvanja globalistika parola( )United Colors of -enettonB+ Razliitosti su pogodnosti na kojima egzistira pluralna logika postkapitalistikog doba( );a svakog po netoB+ Dakva logika dovodi u pitanje i same feministike strategije, jer kapitalizam u doba krize <postkapitalizam= upravo rauna na drutvo koje obiluje prilago.avanjem razlikama i promenama+ Ekonomski i tr$ini imperijalni sistem je prisvojio upravo posmodernu rizomsku logiku, temelje razlike, kolonijalizovao njegove mogu"nosti i sada pred nas postavlja za!teve ispunjenja gra.anski! prava, ali sa sasvim drugim ciljem, sa idejom aproprijacije subjekata i nji!ove eksploatacije kako u smislu radne snage i intelekta, tako i masovnog potroakog tr$ista+ %akvi su izgledi feministikog pokreta u tom smislu i kojim strategijama se feministiki pokreti mogu suprotstaviti zamkama neoliberalnog kapitalizma %ako &i vidite poziciju umetnosti u pret!odno navedenom kontekstu U samom s e pi anju dali dobar dio odgovora* o izuze noj 'leksibilnos i kapi alizma u koop iranju* rekla bi# paci'iciranju kri ikog impulsa pa onda i dalje* njegovo kori$ enje u svojoj daljnjoj op imizaciji* uos alom o ve+ nekako svi znamo* jedino e$ko+e nas aju kad reba odgovori i $ o ini i. 5pomenuli s e reklamu Bene ona u kon eks u globalizma. &a kad je ve+ spomenu * dobro se upi a i kakav je globalizam u pi anju* globalizam egaG Q o se o $iri zemaljskom kuglom* a i $ire* osim onoga $ o je u direk noj liniji povezano s in eresom kapi ala* o jes * seljenje proizvodnje u podruja s je' inijom radnom snagom* s manje kon role nad uvje ima rada* s manje ili nikakve kon role nad prekomjernim* neracionalnim* $ e nim kori$ enjem prirodni# resursa 6ve+ se i zaboravilo na brazilske pra$ume* koji# vi$e i nema u is om obliku i obujmu7* glabalna bankarska kon rola sa 5vje skom bankom za obnovu i razvoj na elu* 4e)unarodnim mone arnim 'ondom i morem slini# ins i ucija iji je jedini zada ak s vori i uvje e za $irenje kapi ala 6i njegovu sigurnos 7 na nova podruja iskori$ avanja i r!i$ a* i ako dalje. 2eki drugi mogu+i i po!eljni aspek i globalizacije* pobolj$anje i ujednaavanje sis ema obrazovanja* zdravs va* kul urna globalizacija* poli ika demokracija e socijalna mobilnos 6ne samo uris ika7 ne spominju se* jednos avno s oga $ o i ne pos oje* a ne pos oje jer nisu po!eljne. 4islim da 'eminizam* ba$ kao i svaki dru$ veni pokre * ukoliko je kri ian i emeljem akvi# uvida sma ra da ne$ o u dru$ vu duboko ne valja* reba prije svega nepres ano propi iva i da e dru$ vene odnose* odnosno emelje na kojima oni poivaju. .o nu!no ukljuuje i eorijsku i prak inu s ranu djelovanja.

Drugi problem, ini se, nastaje sa u vezi sa ljudskim pravima+ Naime, pojedini teoretiariAke su za!teve za koje se zala$u F9-D aktivisti, a tiu se prava na brak i usvajanje dece u istopolnim zajednicama, protumaili kao reprodukciju tradicionalne institucije braka i patrijar!alnog modela, a koji stigmatiziraju i opstruiraju emancipaciju zaustavljaju"i alternativne potencijale promene aktuelni! drutveni! re$ima+ Na taj nain generie se paradoksalni momenat podr$avanja onog sistema koji diktira sopstvene interese i infiltrira kodove koji! se marginalne grupe pridr$avaju+ %ako &i vidite ovaj problem Da li smatrate da je potrebno dati ansu pravnom poretku i sistemu kroz nala$enje alternative ili se zalagati za objavu kraja dr$avnom poretku ma kako ta formulacija neizvesno ili utopijski izgledala &rije svega* ovdje valja upozori i na prisu nos * i o ijekom cijele povijes i* nepres anog rada na spolnom di'erenciranju* pri emu se i od !ena i od mu$karaca oekuje 6pa i prisiljava i# se7 da se odrede* pona$aju se* osje+aju kao !ensko odnosno mu$ko. U provedbi og posla* na raspolaganju su kljune ins i ucije > crkva* odgoj i obrazovanje. .ime se osigurava odr!avanje i daljnja reprodukcija i obi elji kao jedne od akvi# ins i ucija. 5igurno je da pos oje zna ne razlike izme)u radicionalne* pa rijar#alne obi elji i neki# moderniji#* liberalniji# oblika obi elji danas. Ako je radicionalna obi elj poivala na dominaciji mu$karca nad !enom i os alim lanovima obi elji e dominaciji odrasli# nad mla)ima* mogu+e je zamisli i liberalniju 'ormu obi elji u kojoj i odnosi nisu vi$e ili nisu posve akvi. 4e)u im* ono $ o ne razlikuje radicionalnu obi elj od liberalne jes da se* osim maloas navedene razlike* obje emelje na Piden i'ikaciji s moralno$+u* koja se sna!no i #rabro bori za samo;kon rolu ijela* kao mjes a isku$enja i !eljaP* ako Bourdieu u )as%uline domination. U om smislu* pomak od s rogo radicionalne* pa rijar#alne obi elji ka modernoj* liberalnoj jes pomak* ali nije su$ inski. ,bi elj os aje jednim od emeljni# principa 6 radicionalnog7 moralnog pore ka. Iiberalna obi elj samo perpe uira dominan ne modele obi eljske s ruk ure* pa i onda kad su u pi anju #omoseksualni parovi. <apanjuje kako ni ko kod nas nije vidio upravo aj momen kao kljuan u 'ilmu P.#e kids are all rig# P. .o je sjajan primjer radicionalnog obi eljskog odnosa* upravo klasine pa rijar#alne s ruk ure* samo sa #omoseksualnim parom u glavnoj ulozi. 2o s var se ne mo!e ime o pravi i. Ukoliko gra)aniEke !ele pravo na gra)anski brak* ako !ele zasniva i obi elji i $ o ve+ ide sa ime* budu+i da je o pravo osigurano svim #e eroseksualnim gra)anima* onda ono mora bi i osigurano i za sve druge. Ijudska su prava univerzalna* i iz nji# ne mo!e bi i ispu$ ena ni i jedna ka egorija gra)ana. U najkra+em* o $ o #omoseksualci 6neki7 !ele brak i jo$ poneke vrijednos i koje idu uz o* mora bi i prizna o kao pravo* no o ne+e promijeni i paradigmu braka* o jes * njegov kul urno radicionalan i poli iki konzerva ivni karak er. 1snovni uzrok diskriminacije $ena po &ama je tradicionalni, patrijar!alni sistem vrednosti koji je kapitalizam preuzeo kao dominantnu povoljnost+ Problem polo$aja $ena vidite u klasnoj i specifino $enskoj konstelaciji+ Primetili ste i da se feministike organizacije ne bave pravima radnica jer, kako ste naveli, )baviti se radnicama i klasom je nepopularno i neisplativo+B 'zlaz iz te situacije vidite u dvostrukoj borbi( u borbi za promenu odnosa proizvodnje i drutveni! odnosa koji uslovljavaju drutvenu neravnopravnost+ 'maju"i u vidu da sama proizvodnja ima tendenciju promene ka nematerijalnoj proizvodnji G rad koji proizvodi neko nematerijalno dobro, kulturni proizvod, znanje, komunikaciju ili uslugu i koji se odvija putem komunikacijski! mre$a, informatiki! sredstava, interaktivne proizvodnje i manipulacijom afekta G kojim sredstvima, alatima i strategijama treba pribegavati pri promeni proizvodni! odnosa i koje biste za!teve postavili u toj borbi %ako bi se promena odnosa proizvodnje reflektovala na emancipatorsku politiku

-a* mogu samo ponovi i i ukaza i na ne$ o $ o je ve+ oigledno* a o je kalemljenje kapi alizma na zada e i za eene odnose spolova s is o ako za eenom podjelom rada. 9 bez ikakve namjere da i# mijenja sve dok o omogu+uje ve+u e'ikasnos i produk ivnos . -apae* ak +e i# pone$ o i mijenja i ukoliko se poka!e da je !enski rad pogodniji za iskori$ avanje* a s 'leksibilno$+u !enskog rada na r!i$ u vidimo da jes . Vidi e* ovo bi bilo bolje pi a i nekoga ko se bavi poli ikom ekonomijom* ime se ja ne bavim i mogu samo naga)a i. -akle* s om ogradom* ovako ama erski* ukoliko govorimo ne samo o endenciji promjene ve+ i prevage nema erijalnog rada nad ma erijalnim* gledam na o pesimis ino. Ijudi se ionako susre+u na r!i$ u ne kao osobe ve+ kao proizvo)ai ve+ neega. Ijudi* proizvo)ai izlaze u javnos * na r!i$ e* ra!e+i neki proizvod* a ne ljude* osobe. ,vdje ne govorim o mo+i koja se javlja me)u ljudima kad se okupljaju emeljem zajednikog rada i dijaloga ve+ o Pmo+i razmjeneP 6A. 5mi #7. U om smislu* slika raspr$eni# proizvo)aa* koji imaju jo$ manje po rebe izlaska i sudjelovanja u bilo kakvoj javnos i* od koje su ak dapae e'ikasno i u ime e'ikasnos i odsjeeni* ukazuje samo na daleko ve+e mogu+nos i upravljanja raspr$enim* nepovezanim pojedincima;proizvo)aima. 1ad okuplja ljude i on je mjes o gdje se vi$e no igdje drugdje os varuje zajedni$ vo* no u ovakvom scenariju* gubi se kolek ivna priroda rada* a ime i mogu+nos zajednikog djelovanja. Pored toga to ste nemilosrdna i beskompromisna kritiarka drutva, feministkinja, &i ste i spisateljica+ 1bjavili ste tri romana( # mojoj mami, Rusima, vatrogascima i ostalima <HIIJ=, $utanje vjetra <HIIK=, %eki trbuh jednoroga <HI2I=+ &ai romani ne mogu biti oznaeni kao anga$ovana knji$evna dela+ Fjudi koji poznaju &a rad u oblasti feminizma esto bivaju iznena.eni promenom sa kojom pristupate knji$evnosti+ @e.utim, u romanu %eki trbuh jednoroga razvijate naraciju koja u jednom trenutku, slino potonjem, razbija oekivanja itateljaAke+ 1tkrivate da ste sve vreme pisali o emotivnom odnosu izme.u dve osobe koje su istog pola+ ;anemaruju"i va$nost tog podatka i stavljaju"i te$ite na me.uljudski odnos ne mo$e se re"i da time niste izneli politiki stav da su kompleksni doga.aji, komunikacija, poverenje, emocije i afektacije koje prate svakodnevicu oveka va$niji od polne ili rodne kategorizacije+ Pomalo fukoovski <@+ Foucault=, dovodite odnos izme.u ljudi u temporalnu oblast neodre.enog koda seksualnosti, pre otkrivanja i pozicioniranja seksualnosti kao )problemaB oko koga se pokre"e itav niz diskurzivni! operacija+ Dakle, tom linijom, &ai romani se itekako mogu tumaiti kao politiki anga$ovani+ Poto znam da vie volite da ujete refleksije o romanu, a manje da sami o njemu presu.ujete, moje pitanje "e se odnositi na mogu"nosti umetnosti, umetnikog dela i aktivizma+ Da li mislite da umetnost danas mo$e imati transgresivni potencijal i uticati na promene drutveni! odnosa i trenutnog politikog stanja U svojim publicis ikim radovima pi$em o s varima koje se* rekla bi# agresivno vidljivo i svakodnevno doga)aju* upli+em se u nji# govore+i o njima i nadaju+i se odgovorima* dijalogu. 2aivna vi$e nisam pa ni i ne oekujem da se o i desi* ek os aje mi di^i e salvavi... U knjigama pi$em o dirljivo kr#kim 6ne i dirljivim7 ljudskim s varima* valjda kompulzivno ragaju+i za onim najkr#kijim* najmanje vidljivim* neva!nim do nepo rebnos i. 9 jo$ k ome* nas ojim i# vidje i onakvima kakve dois a jesu* a ne prema nekom nauenom obrascu vi)enja i razumijevanja. .o je nu!na i zanimljiva promjena perspek ive koju sam primijenila u romanu )eki tr!uh 3ednoroga, gdje se upravo s oga s vari vide vi$es ruko* a ni i jedan sloj nije podre)en nekom drugome. 5je ila sam se sad opere "?#ris o'or ?olumbo% u re!iji &i era Hrinaveja 6&e er HreeneTaJ7* koju sam pre koju godinu gledalaEslu$ala u Berlinu* gdje re!iser izvodi 'an as ian pos upak smje$ anja nekoliko razina prie is ovremeno na pozornicu. 5cene su bile odvojene jednos avnom vrlo ankom* go ovo prozirnom zavjesom* ali ne jedna pored ili ponad druge* ve+ su bile raspore)ene dubinom pozornice. .ako se moglo pra i i zbivanja

svi#* mislim* e iriju slojeva* e iriju radnji* jednu kroz druge 6ne pokraj7* i ako se* # jeli; ne# jeli* gledalo is ovremeno sve e iri. @ ome* e su me)usobno 'iziki separirane radnje* budu+i pos avljene u ransparen nom nizu* jedne iza drugi#* nji#ove radnje bile re!ijski povezane kao jedna. 5ve one 'unkcionirale su zasebno* ali su zajedno pripovijedale jedan doga)aj. Voljela bi# da ako i ja pos upam* da razla!em jednu go ovu* svije$+u i znanjem zaokru!enu* za vorenu* go ovu injenicu* da ispi am sve sas avnice posebno* da pri om ne razbijem u cjelinu* ali i da i a eljuEici omogu+im drugaije sklapanje i# dijelova u novu* dakako loginu* smislenu cjelinu. 9 nikakva o dekons rukcija* kako je o danas popularno govori i* nije* ve+ nas ojanje da se onome $ o je ve+ nekako za voreno i zavr$eno* zgo ovljeno i nepomino* sa zavr$nim inom imenovanja kao pea om na go ov proizvod* da se ome* ponajprije zanemarenim dijelovima* vra e upravo im pos upkom zanemarena pa i izgubljena znaenja i dimenzije* da se ime cjelini vra i ambivalen nos . Feministiki aktivizam se na razliite naine odnosi prema umetnosti+ @ogu se sresti razliiti odnosi i upotrebe umetniki! strategija, institucija umetnosti, ali deava se i sprovo.enje odre.eni! feministiki! akcija koje prerastaju ili su u naelu miljene kao umetnika aktivistika praksa+ 7 druge strane, slabo mesto umetnikog konteksta i aktivizma odnosi se na miljenje pojedini! teoretiara <kao to je, recimo Rastko @onik= da je levica danas )zadu$enaB za kulturnu sferu, ime se ubla$avaju eventualni drutveni uinci, dok se pitanjima politike ekonomije i politike uopte bave druge politike struje+ %oje su, po &aem miljenju, mogu"nosti aktivistike umetnosti u postkapitalistikom drutvu 0eminis iki ak ivizam se jo$ uvijek samo slu!i umje no$+u da bi ne$ o saop+io na vlas i u emuEe. 4eni bi osobno bilo daleko in eresan nije vidje i s vari pos avljene obrnu o* o jes * neko umje niko djelo 6u naj$irem smislu/ per'ormance* slika* 'o ogra'ija* knjiga[.7 koje nema za polazi$ e ideologiju* ali iz kojega se na kraju dade i$i a i odre)eni senzibili e * pa ak i eza. , zadu!enos i ljevice* kad ujem da je ne ko Pzadu!enP za ne$ o* makar i pod navodnicima* kul uru u ovom sluaju* #va a me nelagoda. .ako)er i kod spomena ak ivis ike umje nos i. Umje nos mi se ini kao vrlo osamljeno mjes o u kojem ne samo da je umje nikEica* naravno* vrlo osamljenEa* ve+ se i njegovEnjezin posao odvija u osami* uz o je i nepres ani lu alica. 9 jo$ je* da posudim izraz <igmunda Baumana 6<Jgmun Bauman7 o in elek ualcima* jer mislim da odgovara i umje nicima* Puniverzalni s ranacP kojeg nije lako pri#va i i* jer na kojem god da se nalazi mjes u* ne pripada mu. U om kon eks u* jedva mogu zamisli i $ o bi o bila ak ivis ika umje nos * mada mislim da razumijem $ o je ak ivizam i $ o je umje nos . Upravo s oga $ o mi se ini da razumijem o dvoje* ne mislim da mogu i+i zajedno bez komplikacija. Primetili ste u tekstu #d feminizma do feminizma pojavu feministiki! i kvir festivala u regionu kao to su )Rdee zore* Fjubljana, )Lueer festival* i )Femfest* u ;agrebu, )Lueer festival* u -eogradu, ali i sasvim novi )-efem* kao i 7arajevski festival )Pitc!Mise*+ 1cenili ste ove pojave kao indikator transformacije feministike paradigme+ Da li biste mogli da nam ukratko predoite sliku ove transformacije i date komentar na injenicu da dve!iljadite u feministikom pokretu obele$ava delovanje kroz festivale koji u fokusu imaju umetnost ,vo ima veze s onim $ o sam prije spominjala( meni se ini da je u ovom sluaju na djelu 'eminizam koji se slu!i umje no$+u* koji nas oji saop+i i neke s vari iz svoje domene i izrazi i o umje niki. .o je legi imno i dobrodo$lo* osobi o nakon dugog* predugog perioda nemu$ og 'eminizma koji i dan danas zadovoljno Ppliva u mjes uP 6jo$ jedan posu)eni opis 'eminizma danas* ovaj pu od Agniezke Hra''7 koji se nije znao izrazi i ni i poli iki ni i umje niki. .o je is ovremeno i opasno i valja bi i na oprezu* jer se mnogima mo!e Puini iP da od umje nos i

ispra!njen proizvod mo!e uz ideolo$ku podr$ku bi i pro$vercan u javni pros or kao umje nos . 2agledala sam se oga* a Psvje sku slavuP me)u na e male 'ormalnos i manje osje ljivim 'eminis kinjama ima recimo mu avo os varenje* li$eno svake na ru#e umje nos i* PVaginini monoloziP* koji se vrlo nose u na$oj regiji. -ok sam pisala eks koji navodi e* jo$ sam polagala neke nade u mogu+nos subverzije* i jo$ mislim da je ima* no u me)uvremenu i 'es ivali* ve+ina* onije* koliko znam i koliko sam ovako s dis ance upu+ena* sve su vi$e 'eminis iko va$ari$ e s ponudom pozna i# ema* koje su prenesene iz mains ream 'eminizma i ne osobi o spre no prepakirane u Pumje nikiP proizvod. 2o za umje nos koja bi u sebi imanen no sadr!ala i 'eminizam* k ome i au orski osvije$ en* osim alen a reba i #rabros i. 9mam na umu mnoge* spomenu +u samo Vali =^por .

Feminizam i svet umetnosti Fragmenti o prijateljstvu, feminizmu i umetnosti

#.ar a #.ar a Q a os aje vrs o kada se ini da se sve raspada( kada osnova koja je u nekom renu ku izgledala pomalo s abilna nes aje( kada privilegije* kao $ o su bespla no $kolovanje* bespla no zdravs vo i garan ovane penzije* koje su uzimane zdravo za go ovo vi$e od 6N godina* ponu da se oduzimajuG 2aravno da neizvesnos i nepravda koje su pos ale pravilo u uslovima o vorenim 'inansijskom krizom nisu nove za odre)ene ka egorije ljudi* za one koji su uvek bili nesigurni i marginalni. Xak i u vreme komunizma* kada smo zvanino svi bili jednaki* ljudi su pa ili zbog boje svoje ko!e* na primer* iako a pa nja nije uvek bila vidljiva. 2o* ono $ o je novo je injenica da je pa nja oni# koji nisu dovoljno boga i* obrazovani* beli* akmiarski nas rojeni ili dovoljno nemilosrdni sada ozvanina. U okolnos ima 'inansijske krize i raspada poslednji# ragova neke vrs e dru$ vene solidarnos i* u kon eks u u kome su pojmovi kao $ o su briga i odgovornos o voreno ismejani u mainstream diskursima* _ops anak najjai#` pos aje zvanino jedino va!e+e pravilo. Q a os aje vrs o kada se ini da se sve raspadaG @oje su mogu+nos i da se jo$ uvek zamisli pravednije dru$ voG -a li u 'eminis ikoj ume nos i* u kul uri uop$ e* jo$ uvek pos oje mogu+nos i kri ike i promene* u vremenu kada su ume nos i kul ura bile prve na udaru smanjenja bud!e a i prve koje su se razma rale kao dela nos i za jednokra nu upo rebuG Q a bi rebalo da bude 'eminizam u vremenima kada je 'inansijska kriza mo or koji ubrzava seksizam* rasizam* nacionalizam i daje jo$ ve+u vidljivos i legi imi e neokonzerva ivnim diskursima o religiji i radicionalnoj porodiciG Prijateljstvo kao model za feminizam 2a$e prija eljs vo nije bilo od poe ka u vezi sa 'eminizmom* kao $ o ni na$ rad kao W.ar a grupe nije bio jasno de'inisan 'eminis ikim idejama od samog poe ka* iako su one uvek bile prisu ne kao in uicije u po razi za renikom koji bi im dao oblik. -esilo se da smo diplomirale na is oj Akademiji ume nos i 6kojom smo bile duboko razoarane7* a bile smo u is oj si uaciji ra!enja mogu+nos i da kao ume nice radimo na ume nikoj sceni* koja u om renu ku izgleda veoma e$ko razumljiva i pris upana. 2a$e prija eljs vo je poelo preko na$e pro'esije. 2a poe ku je o bilo prija eljs vo zasnovano na zajednikoj me$avini ose+anja neadekva nos i sve!i# diplomaca sa zas arelim i beskorisnim obrazovanjem* en uzijazma i radoznalos i prema

ume nos i i po rebe da radimo kolek ivno. 2a$e prija eljs vo se uskoro pro$irilo i na na$e priva ne !ivo e* 'unkcioni$u+i kao neka vrs a s abilne osnove 6po$ o ljubavnici mogu da dolaze i odlaze* porodini odnosi mogu bi i zagu$uju+i* ekonomska si uacija varira* dok prija eljs vo os aje7. U pogledu na$e pro'esije* koja ako es o* kao i u bilo kom drugom polju* biva zaposednu a idejama uspe#a i konkurencije* u polju ume nos i koje je obino in'il rirano ideologijom* koja ini da ljudi sebe vide kao pojedince razdvojene od svoji# po reba* s ra#ova i ega* u si uaciji rada u kul uri koji ako es o koris i kri iku kao praznu 'ormu koja samo ojaava upravo one s ruk ure koje kri ikuje* sma ramo da je prija eljs vo va!an nain da vidimo sebe kao su$ inski deo $ire s varnos i* da mislimo o sebi u vezi sa drugima i* u om smislu* da poku$amo da upu imo izazov podelama i 'ragmen acijama koje kapi alis ika ideologija s vara. .ako)e* kao vid solidarnos i me)u ljudima koji nisu vezani porodinim odnosima* prija eljs vo sma ramo korisnim sreds vom pro iv zabrinjavaju+e sveprisu nos i konzerva ivnog diskursa koji progla$ava Pkrvno srods voP jedinom smislenom vezom me)u ljudima. ,no se pro ivi i represiji #e eronorma ivnos i . &rija eljs vo* kao sas avni deo na$i# !ivo a* zadovoljava po rebe za in imno$+u* poverenjem i komunikacijom* pru!aju+i svakodnevnu podr$ku u prak inim* nepredvidljivim !ivo nim si uacijama( uspos avljaju+i s alnu praksu pregovaranja o onome ega se iu na$e ideje* po e$ko+e* neslaganja* na$e in#eren ne #ijerar#ije( povezuje priva ni !ivo sa radom i dela no$+u* emocije sa poli ikom. U om smislu* sma ramo prija eljs vo korisnim modelom za 'eminizam* modelom koji prevazilazi priva ne odnose i pos aje nain poli ikog odno$enja prema drugima. Feministiki projekNt @ako da prija eljs vo kao model solidarnos i i brige bude pro$ireno sa priva ne na $iri kon eks ume niki# i poli iki# praksiG @ako se mo!e gradi i projeka 6i prija eljs vo7 na osnovu zajednike !elje da se poka!e da je mogu+a al erna iva o u)enju* iskljuenju i ugnje avanju* koje proizlaze iz prisu nog s a us Fuo;aG -a li je mogu+e prevazi+i in#eren ne kompromise i pro ivrenos i ume nos i* koja je mnogo pu a preuze a 6delimino ili po puno7 od s rane neoliberalnog sis ema* koja je mnogo pu a os ala nemo+na* rans'ormisana u puku ve!bu davanja 'ormalne lepo e idejamaG -a li je mogu+e koris i i ume nos kao okru!enje za uenje* kao osve$+uju+i i po$ en nain za analizu* kri iku i s varanje al erna ivaG U periodu od sep embra MNNU. do maja MNN9. godine* osmislile smo i sprovele u praksi projeka pod nazivom Feminizmi. Bavile smo se emama razlii i# is orija* slobodni# pros ora* par icipa ivne demokra ije* ekonomske pravde. &rojeka je imao za cilj da bude sreds vo uspos avljanja smislene i mo+ne 'eminis ike pozicije u jednom an ikapi alis ikom okviru. 5as ojao se od programa doga)aja koji su se de$avali u &rojek nom pros oru 6&rojec space7 u .emi$varu i u javnom pros oru grada* i realizovan je u saradnji sa ume nicamaEcima* ak ivis kinjamaE ima i eore iarkamaErima iz 1umunije i iz inos rans va* iji rad ukljuuje razlii e aspek e an ikapi alis ikog 'eminizma. 9maju+i u vidu neop#odnos vi$e de'inicija pojma P'eminizmiP ne kao e ike e* ve+ kao mobilne i 'leksibilne osnove za umaenje i delovanje* !elele smo da 'ormuli$emo pi anja i da prona)emo mogu+e odgovore na pi anja kao $ o su/ P@oje su slinos i i razlike izme)u Pdr!avnog 'eminizmaP u doba komunizma i novog PevropskogP rodnog mainstreamingaG @ako bi rebalo da se odnosimo prema pos socijalis ikom +u anju o 'eminizmu i ulozi !ena u komunis ikom periodu* zbog neop#odnos i nji#ove objek ivne analizeG @ako bi se 'eminis ike s ra egije i perspek ive mogle koris i i kao nain da se analiziraju privilegije i odnosi mo+i kroz koje je globalni kapi alizam s ruk urisanG @akvi odnosi se javljaju izme)u pa rijar#a a i kapi alizmaG @ako se

mo!e govori i o 'eminizmu i pi anjima roda izbegavaju+i kopiranje Pzapadne paradigmeP i* u is o vreme* govori i o lokalnim problemima bez upisivanja egzo icizma u sebeG U 'ebruaru MN1N. objavile smo knjigu F+)-N-1)-" Reka itula%i3a o3mova i afirma%i3a novih ozi%i3a :F+)-N-1)+" Re%a ituland %on%e te si afirmand noi ozitii; F+)-N-S)S<* koja je bila rezul a projek a Feminiz=m. &olaze+i od ema koje su razma rane okom doga)aja projek a Feminizam* sas avile smo poglavlja knjige koja je imala za cilj da bude prirunik koji pokriva razlii e aspek e 'eminizma* kao $ o su/ rad i eksploa acija 6prekarni$ vo7* rodni mainstreaming* pos 'eminizam* #e eronorma ivnos * 'eminis iko obrazovanje* ransnacionalni 'eminizam. 5vako od ovi# poglavlja* pisano sa o voreno pedago$kom namerom* u knjizi je bilo podeljeno Pdopunskim poglavljemP koje se sas ojalo od eks ova i ume niki# in ervencija koje su u ve+ini sluajeva imale vezu sa doga)ajima koji su bili deo projek a. ,vi doprinosi* kao primeri analize i o pora* zapravo su dali sups ancu i konkre nos pojmovima obja$njenim u poglavljima ove knjige. Umetnost kNo metodologijN 9 knjiga i publikacija Feminizmi o voreno su i nu!no mi$ljene kao prak ina ala ka za uenje. ,blici koje je projeka dobio 6predavanja* diskusije* radionice7* kao i 'orma publikacije 6prirunik7 bili su pod u icajem prirode odnosa izme)u nas i uesnicaEka ; publike projek a. &o$ o je ovaj projeka bio pla 'orma na kojoj su se ukr$ ale razlii e oblas i* arena za deba u koja nije iskljuivala domene koji ne spadaju u ume nos * ne samo da smo imale vrlo razlii u publiku* nego smo ak pos ale i publika za ak ivnos i koje su na$eEi go$+eEs i izveleEi* kao i za eme koje su doneleEi na diskusiju. ,vo 'luidno razumevanje pojma Peksper izeP bilo je karak eris ino za ovaj projeka * koji je !eleo da is ra!i me ode koje ak iviraju znanje povezano sa svakodnevnim !ivo om i svakodnevnim si uacijama. &rojeka je !eleo da prona)e prak ine naine uenja* me ode koje su rezul a saradnje i razmene ljudi iz razlii i# sredina i kon eks a* me ode koje su pod s alnim ispi ivanjem i promenama. ,ve me ode ukljuuju s alno preispi ivanje pi anja kao $ o su/ @o odre)uje $ a je relevan noG @o ima mo+ da de'ini$eG Xije iskus vo je bi noG <a$ o uimo s vari koje uimoG @ako ume nos mo!e da pos ane me odologija za uenje* za proizvodnju promeneG @ako ume nos * eorija i kri ika mogu da budu mnogo vi$e od lepe i ko#eren ne in elek ualne ve!be* odnosno da pos anu is insko !ivo no iskus voG @ao kul urne radnice* u delu polja koje se u is o vreme mnogo bavi linim* svakodnevnim s varima i nji#ovim poli ikim znaajem* ali se ako)e zasniva na visoko pro'esionalizovanom jeziku i kodu pona$anja* mi smo veoma zain eresovane za analizu onoga $ a su prave poli ike mogu+nos i kri ike i promene koje ovo polje sadr!i. .e analize es o dovode do obes#rabruju+i# misli. 4isli o jeziku koji je mnogo pu a bio kori$+en samo da prika!e* a ne i da iznese mogu+e promene. 4isli o ome kako su sup ilnos i* in eligencija* ko#eren nos i dobro eorijsko znanje ponekad kori$+eni za s varanje kri ike koja je o samo naizgled* kri ike koja nikada nije odlazila dalje od oblas i u kojoj je nas ala i ako nikada nije dosegla svakodnevicu. @ri iki projek i u kul uri ponekad mogu bi i samo ven ili koji odr!avaju s a us Fuo* samo PdokaziP da je sis em dovoljno demokra ian da podr!i PpluralnaP vi)enja* vi)enja koja su osu)ena da os anu s erilna u svojoj lepoj in elek ulnoj jasno+i. 5ve ove probleme iskusile smo i same u svom radu* a jedan od na$i# va!ni# in eresa i borbe su poku$aji da se prevazi)e iskljuivo eorijsko polje na$i# ideja* koncepa a i rei* kao i poku$aji da se one unesu u na$ svakodnevni !ivo * ak iako a borba podrazumeva mnogo pu a do!ivljen neuspe#. &rija eljs vo sma ramo poljem pregovora* kompleksnom me$avinom emocija* kon'lika a* brige* kompromisa i odgovornos i prema drugima* mo+nim simbolom borbe za ujedinjenje eorijske jasno+e i Pispravnos iP na$i# diskursa sa akcijama i s avovima iz na$i# svakodnevni# !ivo a.

#ta ostNje vrsto kNdN se ini dN se sve rNspNdN W.ar a je grupa od ri ume nice iji se projek i bave ume no$+u u javnom pros oru* proizvodnjom znanja i al rna ivnim obrazovnim modelima. -oga)aji i izlo!be koje organizujemo poku$avaju da s vore nove pros ore za poli iko izra!avanje i delovanje. 2a$i projek i su uvek zasnovani na saradnji i es o radimo zajedno sa drugim ume nicamaEima* nevladinim organizacijama* ak ivis imaEkinjama za ljudska prava i $kolama. 2a$a me odologija je zasnovana na prija eljs vu* koje razumemo kao svakodnevno pregovaranje o razlikama* kao nain uenja jedni od drugi# i kao poli iki s ej men o mo+i solidarnos i. TTT.#ar agroup.ro TTT.'eminisme.ro F+)-N-S)+" Re%a ituland %on%e te si afirmand noi ozitii; F+)-N-S)S" Reviewing %on%e ts and affirming new ositions, ured. #.ar a* .imisoara* MN1N 5aradnici / &e ja -imi rova* Iina -okuzovi+ b =duard 0reudmann* Hrupul 0.9.A.* ?.A.1.=. ?en re* ?armen H#eorg#e* 5imina Huga* #.ar a* 1eni Wo'mueller* @a #arina @oc#* 4onica 4elin* 2i a 4ocanu* @a #arina 4oraTek. @njiga je dos upna za besla no preuzimanje ovde/ # p/EE'eminisme.roEblogEGpc38 5a engleskog prevela .anja 4arkovi+

%ome je dozvoljeno da ima biografiju

Ana Wo''ner Ana Wo''ner Arazgovarale Ana Vilenica* .anja 4arkovi+* .amara Yor)evi+B U performansu Panic&Perverted koji predstavlja re8izvo.enje rada &alie EOport ktionshose& $enitalpanik iz 2343+ istra$uje kroz medijsku instalaciju feministiko radikalno pozicioniranje u vreme globalni! migracija+ Na koji nain vidi mogu"nost za radikalno politiko feministiko pozicioniranje danas Da li bi i na koji nain mogla da odredi svoj rad kao feministiki -e'ini ivno bi# rekla da je moj rad 'eminis iki* iako vi$e volim da ka!em da se promenio u kvir;'eminis iku perspek ivu. 1azumem kvir;'eminizam najpre kao kri iku #egemoni# odnosa* kao dekons rukciju dominan ni# reprezen acijski# s ruk ura i u om smislu kao koris an apara za ume niki i poli iki rad izvan iden i e ski# 'ormacija. U radu $ani%'$erverted sam poku$ala da poka!em da se kvir;'eminis ika pozicija mora si uira i precizno u razlii im pros orima* za o sam i rear ikulisala rad Valie =^por u odnosu na rad .anje ,s oji+. Bilo je neop#odno da poka!em 'eminis iku poziciju iz 9s one =vrope jer sam !elela da poka!em razlike u 'eminizmima koje pos aju vidljive kada se odre)eni kon eks ozbiljno s#va i > 'eminis ika borba razlii o znai za one koji su CrasizovaniC i koji dolaze iz ne;zapadni# zemalja iEili za one nesigurnog roda. -opada mi se ideja da je 'eminizam kompleksno polje na kome se razlii i vidovi presecanja doga)aju vi$e nego ideja jednodimenzionalne poli ike. <a mene jedino kao akav 'eminizam mo!e bi i izazov i vrlo nekom'ormis ika praksa u sada$njos i.

Dvoja umetnika praksa odre.ena je iskustvom )biti8DrugiAaB <to je imigrantska pozicija= i )biti DrugaijiAaB <a to je 'ueer pozicija=+ 7a kakvim se sve problemima suoava Pueer8$ena8umetnica8migrantkinja u neoliberalnom kapitalistikom svetu <umetnosti= ' na koji nain putem umetnosti osvetljava probleme drugosti i kapitalistikog zapadnoevropskog odnosa prema migrantima ,dgovori+u na pi anje kroz obja$njenje per'ormansa "Kas is @uns > a produc o' circums ancesG%. &er'ormans poinje kao re;izvedba predavanja;per'ormansa @savijera Ie1oja 6:avier Ie1oJ7 "&roizvod okolnos i% 6&roduc o' ?ircums ances7* u kome ume nik govori o svojoj biogra'iji kao biolog i plesa. &rovociram ovaj per'ormans s avljaju+i sebe u poziciju one koja pria o svojoj biogra'iji kako bi# pokazala da* kada je u pi anju biogra'ija da

su migran iEkinje ili u+u kaniEe ili se od nji# za# eva da govore kao preds avniciEe manjina koji moraju da obaves e publiku o siroma$ vu* diskriminaciji i d. 4oj per'ormans je poku$aj da se napus e sve ove ponu)ene pozicije i da se o vori pros or za diskusiju o migracijama koja ne bi bila marginalizuju+a. 1eizvedba @savijera Ie1oja pos aje re;izvedba rada 1a$e .odosijevi+a "Kas in @uns % kako bi se pi anje "$ a je ume nos G% rans'ormisalo u pi anje "$ a je !ivo G%. @ome je dozvoljeno da ima biogra'iju* a ko je osu)en na smr kroz sis em depor acije u sada$njos iG <avr$avam per'ormans re'erencom na smr 4arkusa ,mo'ume ubijenog okom depor acije MNNN. godine. Danas se suoavamo sa problemom razliitosti kao va$nom instancom kapitalistikog tr$ita kome je afirmacija razliitosti neop!odna+ Najavljivala si da "e se posvetiti pitanjima kooptacije diskursa drugosti <feministiki, gueer, ne8!eteroseksualni diskurs= u neoliberalni imperijalni poredak+ %ojim strategijama je, po tvom miljenju, mogu"e pru$iti otpor izoidnom kapitalistikom poretku koji jaa u uslovima krize U mom zadnjem projek u "@vir perspek iva u i na =vropi% bavila sam se implemen acijama poli ika is opolini# zajednica u zemljama is one =urope. &oku$avala sam da preispi am logiku e abliranja seksualni# poli ika na osnovu IHB. iden i e a koji je proizi$ao iz pokre a za seksualno osloba)anje grupa koje su delovale u pro$los i. 4oja namera je bila da ispi am organizaciju i regulaciju seksualnos i u savremenoj =vropi 6ili onome $ o vi$e volim da odredim kao =Uropa7 kao is orijski uslovljene koja se mo!e razume i jedino kroz evropsku is oriju imperijalizma i kolonijalizma. U mom projek u nisam ispi ivala seksualnos kao polje izvan og re!ima* napro iv* moglo bi se re+i da je seksualnos pokre a koji je neop#odan kako bi se obnovili i e ablirali s ari pojmovi varvarskog 9s oka i slobodnog <apada. @ada sam zapoela projeka * MNNU. godine* kons rukcija ovi# binarnos i se odvijala kroz medijske izve$ aje o #omo'obnim napadima na IHB. doga)aje u glavnim gradovima is ono; evropski# zemalja. Womo'obija* kao uznemiruju+i momena u samo;odre)enju prema seksualnim slobodama na zapadu* morala je da bude au sorsovana 6ou sourced7 kako bi se naglasila neop#odnos in ervencije i regulacije seksualni# poli ika is ono;evropski# zemalja prema s andardima =U o seksualnim manjinama. &okazano je da jednos avne pozicije pro ivljenja* bivanja "an i%* ne mogu bi i dovoljne kako bi se pos avio izazov kompleksnos i razlii i# 'ormacija nasilja 6poli iko nasilje* #omo'obno nasilje* reprezen acijsko nasilje...7. 7matra da je neop!odno uvesti diskurs kolonijalizma u kontekst bive (stone )vrope+ 7 druge strane mnogi teoretiari tvrde da je postkolonijalna logika upravo ukljuena u optimizaciju politiki! okolnosti koje jaaju kapitalistiki imperijalni poredak <eksploataciju, izrabljivanje isl+=+ Da li postoji distinkcija izme.u kolonijalnog i kolonijalistikog diskursa i koja su oekivanja od kolonijalnog teorijskog, kritikog i politikog aparata u pogledu promene drutveni! odnosa u istonoj Evropi i zapadnom svetu @ada govorim o kolonijalizmu nakon 19U9* inim o kako bi povezala vreme Wabzbur$ke monar#ije i 'inansijsku ekspanziju i neoliberalno res ruk uiranje is ono evropskog r!i$ a u poslednji# dvadese godina. 5a moje ake gledi$ a neop#odno je govori i o kolonijalizmu 6bez obzira da li pos oji pre'iks pos ispred ili ne7 kako bi se pokazao kon inui e eksploa acije kroz is oriju =vrope i kako bi se poreme io diskurs evropskog ujedinjenja. 3edna jedina evropska is orija koja se obino preds avlja u medijima nikada nije pos ojala. =vropa je uvek bila povezana sa civilizacijskim modelima i idejama ekspanzije i okupacije drugi# eri orija. %ada sprovodi kritiku neoliberalnog drutva kao osnovni aparat koristi teoriju reprezentacije, analizu stereotipnog prikazivanja drugosti i podcrtava politike konsekvence koje sa sobom nosi takva vrsta reperezentacije+ 7 druge strane, i sama u svojim performansima nudi oekivanu stereotipnu sliku agresivnog DrugogAe,

imigrantaAkinje <na primer, performans koji izvodi citiraju"i performans -rusa Nojmana <-ruce Nauman= u tvom izvo.enju sledi strategije agresivnog subjekta koji grize, amara, i namerno ugro$ava ljude u okolini=+ Da li bi mogla neto vie da nam ka$e o strategijama i taktikama koje koristi u svojoj umetniko8politikoj i aktivistikoj praksi ' kako vidi politike domete <potencijalnosti= umetnosti kao kritike, aktivistike drutvene prakse danas u zapadnoevropskom kontekstu u procesu razotkrivanja delovanja rasistikog, nacionalistikog, mizoginog i drugi! diskursa od koji! se politiki ogra.uje ili i! u umetnikom radu osvetljava U radu "&okre * priva izovan% 64ovemen * priva ized7 najavila sam re;izvedbu per'ormansa Brusa 2ojmana 6Bruce 2auman7 "Wodanje u maniru pre erivanja u parame ru kvadra a% 6Kalking in an e^aggera ed manner in #e perime ers o' a sFuare7 iz 196U. ,no $ o nije bilo najavljeno je drugi deo u kome sam re;izvela per'ormans ,lega @ulika u kome se ume nik pona$ao kao pas. 2a aj nain sam !elela da preispi am granice ponavljanja* kada je ponavljanje dozvoljeno* a kada ono o nijeG U osnovnim cr ama ideja je bila slina onim ve+ opisanim/ icala se s varanja poleminog pros ora* u kome je mogu+e preispi iva i i provocira i binarne odnose. .a provokacija je jedna od moji# glavni# s ra egija* ipak* neradi se samo o uznemiruju+im momen ima* poku$avam da pove!em vrlo razlii a polja koja su es o me)usobno razdvojena. @ada sam poela da se bavim per'ormansom poku$avala sam da razvijem 'ormu koja bi mogla da nosi puno kvir i pos kolonijalne eorije koja je na mene u icala. Ali s var nije bila u ome da pi$em i predajem na akademski nain. .ada sam poela da povezujem akademski jezik sa is orijom per'ormansa* pi anjima o poli ikama ela i 'izikim granicama. .aj rad du! granica razlii i# disciplina je moja osnovna s ra egija* poku$avam da razvijem 'orme koje se ne mogu lako podves i pod jedno polje. Na 1ktobarskom salonu HIIQ+ godine izvela si performans $azimestan+ U tom radu si se bavila drutvenim kontekstom u 7rbiji+ Na koji nain vidi situaciju u 7rbiji za vreme @iloevi"a, a na koji nain je vidi danas %ako komentarie efekte ovog svog rada u medijima &olazi$ e per'ormansa "Hazimes an NU% je bio 4ilo$evi+ev ul ra;nacionalis iki govor iz 19U9* kada je izjavio da je ponovo do$lo vreme za ra . 4oja ideja je bila da odr!im govor* preuzimaju+i neke 'ormalne elemen e poli ikog govora u koje sam in ervenisala radikalnom kri ikom. 4oj eks je bio baziran na analizi rodni# odnosa arane &api+ za vreme 4ilo$evi+evog re!ima. 9zvela sam eks kao vidno kvir subjek neiden i'ikovanog roda kako bi# ispi ala probleme pa rijar#a a* #e eroseksis iki sis em okom devedese i#* ali ako)e i nji#ov kon inui e okom MNNNi#. 5i uacija je bila vidljiva u komple noj pos avci per'ormansa. 2ekoliko dana pred per'ormans* kvir 'es ival na kome sam ues vovala* je napadnu e je per'ormans u muzeju morao da bude za$ i+en od s rane policije. Bila je o odvra na si uacija u obe pos avke* u po puno nesigurnom okru!enju #omo'obije okom kvir 'es ivala i u za$ i+enom pros oru ume nos i u muzeju. 'nsistira na razlici izme.u performativne prakse i performansa+ Da li nam mo$e re"i neto vie o toj razlici u kontekstu tvog umetnikog rada 9nsis iram na razlikovanju per'ormansa i per'orma ivne prakse jer moj rad nas aje u razlii im pros orima* kon eks ima* jezicima i 'ormama. .o znai da se moja per'orma ivna praksa sas oji iz re;izvo)enja* predavanja* in ervencija* radionica pre nego per'ormansa koji se mogu iznova pos avlja i na sceni. &onekada ponavljam per'ormanse* ali inim o samo kao varijacije/ menjam jezike 6od nemakog do srpskog* od srpskog do engleskog7 ili menjam kon eks e 6ponekada je upi anju akademska kon'erencija* ponekada eksperimen alni ume niki pros or* ponekada kvir 'es ival7. <a mene je va!no da a praksa bude vidljiva u celini.

5a engleskog prevela Ana Vilenica

,a, ti i svi koje znamo

0laka Wali i 0laka Wali i Arazgovarale 2ikole a 4arkovi+* Ana Vilenica* .anja 4arkovi+B %oji zakljuak, stav ili perspektiva proizlazi iz rada *a, ti i svi koje mi znamo u kojem govori o polo$aju umetnica i umetnika kroz istoriju umetnosti unutar sistema mo"i %ome se ovaj rad obra"a i kakve su bile reakcije >a, ti i svi ko3e mi znamo je novi rad koji je izlo!en samo jednom na $ress to +8it u 5koplju. U s vari* ja ga ne vidim kao rad koji poku$ava da izazove reakcije. 5am rad je zapravo reakcija. .o je nas avak rada )o3a muda. U pi anju je video animacija dijagrama u kojoj poku$avam da poziciju ume nica i ume nika u is oriji ume nos i i sis emima mo+i opi$em u 'ormi mape uma. .i odnosi se vrlo es o preds avljaju kao "slagalica%* a moja namera je bila da pozicioniram "slagalicu% i uinim je sebi jasnijom. -ijagram je pokre an* $ o si uaciju i anja ini slo!enom* a ako)e pokazuje i koliko je e$ko zamrznu i pozicije koje su nam dru$ veno zada e. Pret!odni rad %oja muda te je pozicionirao u lokalnoj sredini+ @o$e li ukratko da nam objasni ta se dogodilo i na koji nain te je taj rad obele$io kao glasnogovornicu umetnica na pritinskoj likovnoj sceni Da se podsetimo, rad %oja muda je )nedozvoljena* intervencija na izlo$bi Prostor konformizmaRSTRUTVWTXYRZY[\]^RZY\]_]R <@uslim @ulliPi=+ 1pisala si je kao dominantno muki kontekst, ali kustoskinja je bila $ena iz /lbanije, 7uzana %uka <7usana %uka=+ %ako objanjava te injenice u kontekstu feministike umetnosti U pravu si* kus oskinja je bila !ena* ali kao $ o si rekla* ona je iz .irane i ako)e neko ko nije bio ba$ upozna sa savremenom ume nikom scenom @osova* koja je u ovom sluaju bila va!na za njen kus oski rad. 9pak* izlo!ba i kus oskinja nikada nisu bile glavna ema rada. 9z mnogo razlii i# razloga izlo!ba je* u om renu ku* bila samo savr$ena prilikaEpla 'orma za konkre nu direk nu akciju )o3a muda. ,no $ o sam osporavala bilo je ipak malo slo!enije. 1ad je do$ao kao odgovor na rasprave i razgovore sa preds avnicima savremene ume nike scene na @osovu* koji su se de$avali nekoliko meseci ranije. .ada mi je s osu)uju+im po eks om reeno* da razlog zbog kojeg mi nemamo me)unarodno pozna e ume nice sa @osova dolazi kao rezul a oga da !enama nedos aju muda da pos anu uspe$ne ume nice. .o se dogodilo MNN]. godine kada se ovaj problem eksplici nije ose+ao u vazdu#u. 5 ona muda defghijkihjlihmngoijhefmjpqgkrkstejnijgloeuvgjwxrkoghjxrogygz{jvgoijkrje|}eteqjnijsrj izjavu. U svakom sluaju* namera nikada nije bila da se poka!e mu$ka dominacija na savremenoj ume nikoj sceni @osova ; o nije ni$ a novo i de$ava se svuda* pa ako i na @osovu. Ali* vrs a dominan ne uloge koju ovi ljudi imaju u razvoju savremene ume nos i na @osovu i nain na koji opisuju odsus vo ume nica sa @osova na me)unarodnoj ume nikoj sceni ; jednim i jedinim argumen om "da nemaju muda% > o je bio $ok i o $ok koji je za# evao reakciju. 9 naravno da su me )o3a muda na neki nain e ike irala kao glasnogovornicu ume nica na lokalnoj ume nikoj sceni. ,igledna je bila endencija da se e'eka mog rada na sceni rivijalizuje* budu+i da je pridodavanje odrednice 'eminis ika ume nos u novinarskom

diskursu lokalne scene* u ve+ini sluajeva* pe!ora ivna karak eris ika. 2ovinari su me odma# pi ali/ "-a li je o 'eminis iki radG% 4oj odgovor je bio/ PAko ovako izgleda 'eminizam* onda jes e* o je 'eminis iki rad%. <bog oga poku$aj op$ eg iskljuenja i cenzure lokalni# medija nije bila jedina po e$ko+a sa kojom sam se kasnije suoavala. U radu +ekada davno naratorka je $ena koja tokom performansa koristi simbole( ogledalo, cigle, crvenu boju u formi pra!a <dobijenog tucanjem cigle, prim,prev+= kao senku za oi+ Realizovan je u godini koja pret!odi proglaenju nezavisnosti %osova+ %ako ovaj rad tumai sada, u kontekstu izmenjeni! drutveni! i politiki! okolnosti Da li bi dolo do nekakvi! promene u scenariju performansa da si ga osmiljavala danas Dvoj rad se HII:+ godine mogao itati kao buntovniki i avangardan, ali se HI22+ godine mo$e itati i kao podrka zvaninoj, dr$avnoj politici+ %akav znaaj to ima za tebe i tvoj rad 2e* za mene bi o bilo pogre$no umaenje rada Nekada davno* ali ako)e mogu da razumem e|idomj|eoilgjetifjpqm|oe}jsrhi~mnfijiloe}jfmjsifj|ijfmjsmdejglvmygjktmjenmjmomhmnsmjdefgj nose razlii u simboliku* dok u is o vreme igraju cen ralnu ulogu u mom per'ormansu. ,no $ o rad Nekada davno nas oji da pos igne je da poku$a da rekons rui$e i ispria is ini u priu 6koju mi je ispriao o ac7 o ome $ a se de$avalo !enama u zemlji zarobljenoj o ali arnim praksama komunizma C]N; i# i o odnosu izme)u Albanije i 3ugoslavije u o vreme. .ako da svi objek i koje sam koris ila u oku per'ormansa nisu ni$ a vi$e nego vrs a "'orenziki# objeka a% pomo+u koji# priu uvodim u igru i rekons rui$em je poku$avaju+i da jo$ jednom dqmgqihjkitqmhmnmjeqrhmjdefgjnijgkseqgfrjkrdevijgjpqesgtqm~neksgj}om|ifrjrjedtgqrjpeksefmygj pros orni# praksi. U video radu +aa smrt-.u/a veera bavi se tekim pitanjem problema viktimizacije u medijskoj javnosti+ Postavljanjem pitanja da li su $rtve ponovno viktimizovane ukoliko )postanu tema* umetnikog dela, da li ti, zapravo, kroz interesovanje za mesto umetnice u marketinki orijentisanom svetu umetnosti, postavlja pitanje da li je umetnica dvostruko diskriminisana ukoliko se bavi pitanjem polaAroda #ta bi za umetnice mogao biti izlaz iz ove zamke 5ubordinacija pos oji od :9: veka* kada je u emeljena podela izme)u krea ivnos i mu$karca i !ene. U o vreme su !ene bile percipirane kao objeka * a ne kao subjek . U knjizi 0ene, umetnosti i dru2tvo* Vi ni Xedvik 6K#i neJ ?#adTick7 jo$ jednom obja$njava da ono $ o mi uimo iz is orije jes e da !ena;genij ne pos oji* genije je mu$karac 6slino iskus vu vezanom za rad )o3a muda7. 5 a us izuze ka dolazi kao endencija da se !ena ume nica egzo izuje kao izuze ak i da se po om njen jedins veni s a us iskoris i kao oru!je kojim +e se po kopa i njen uspe#. 9pak* ono $ o sam do sada nauila je da* bez obzira koliko s e uspe$ni kao ume nica* tijrkpmjymjrtmdjvgsgjrpeqmgtin{jhmqmnjrhmksejkoitofmnjjsejpedritihj|ijpediumhjrjqi|r >a, ti i svi ko3e mi znamo kroz nain na koji sam klasi'ikovala dijagram. U svakom sluaju* mislim da je po rebno da poku$amo s vari gurnu i vi$e u pravcu onoga $ o je -!eri 5alc 63errJ 5al z7 !eleo da is akne kada je za nemaku ume nicu Qarlin 'on Wejl 6?#arline von Weil7 qmdiejenjmgojngfmj|evqijrhmsngijlve}jse}ijsejfmjumnijdefijkogdi{jtmyjlve}jni~gnijnijdefg slika% #ta misli o savremenom feminizmu Da li danas postoji feministika umetnost i ta ona za tebe znai -a* 'eminis ika ume nos pos oji* ipak nikada dovoljno. 4e)u im* ja bi# se slo!ila sa jasnim komen arom kanadske ume nice Qarmejn Vi li 6?#armaine K#ea leJ7 da svaka ume nos koju su proizvele !ena nije 'eminis ika ume nos * ni i da sve !ene sma raju da su 'eminis kinje* ni i da s varanje ume nos i sa !enske ake gledi$ a* u om smislu* nu!no kao rezul a daje

'eminis iku ume nos . 2a kraju* ako)e se sla!em da je 'eminis ika ume nos veoma lina i da mo!da za o ne nalazimo oliko mu$karaca koji proizvode 'eminis ika ume nika dela. 5 druge s rane* ako)e se volim dr!a i de'inicije da je "lino poli iko% i da ume nos * u ovom sluaju* mo!e bi i nain poli ike prakse. U svom tekstu "like, pol i mo0 &jolca %rasni"i <&jollca %rasniPui= pie da od kada je %osovo postalo protektorat UN posle rata 2333+ godine, restrukturiranje drutvenog, politikog, ekonomskog i kulturnog $ivota imalo je ogroman uticaj na ulogu roda kroz interakcije izme.u me.unarodni! zapadni! institucija za izgradnju mira s jedne strane i nacionalizma, kulture i religije kosovski! /lbanaca, s druge strane+ 1na ukazuje na centralnu ulogu roda u reafirmisanju nove podele i ekskluzije kao sredstvima koja obezbe.uju disciplinu, poslunost, obrazovanje, razvoj i demokratiju u terminima ;apada+ %ako vidi ulogu zapadne neokolonijalne politike modernizacije u jaanju patrijar!ata i tradicionalni! rodni! uloga na %osovu %ako su ovi procesi prepoznatljivi u kulturi i umetnosti na %osovu 2aravno* ano je da su !ene na @osovu nas avile poslera nu rekons rukciju procesa lirlghinfijkrviosmqngjpelggfi{jsejqikngygjgjgksg~mjrjktehjsmdksrjtifjpqemkjfmjvgej eviden an u kori$+enju razlii i# sreds va u seksualiziranoj reprezen aciji !ena u cilju pomaganja poli ike propagande ; po rebe @osova da ima mir* demokra iju* ispunjava "s andarde% i ako dalje. 9 'unkcija zapadne neokolonijalne poli ike modernizacije je* ironino* ojaala pa rijar#alnu i radicionalnu rodnu ulogu na @osovu pomo+u po injavanja !ena. ene u svojoj re orici i simbolici pos aju nosi eljke reprezen acije ne;=vropljana* kako qikngygjepgkrfmjtij~gnfmngijfmjdqgsg~dgjpqghmymnijr}oitnehje|jsmeqmsg~iqdgjkijeketi{jiogj kmjnmjkmyihjrhmsng~dgj|moijdefijkrjkmjesteqmnejvitgoijetghjpgsinfmhjgogjheu|ijsejngkrj|ej sada. `YXY_]RXTR[TXTRa]b]cRYRdWTUefYWgYhR^iajcR\]RUT^RWj_]R[TReik]^R[jRlWim\j^]^T suoava kao $ena8umetnica8migranatkinja u neoliberalnom kapitalistikom svetu <umetnosti= 5me$na s var je da es o vidim da ljudi u mojoj biogra'iji pi$u da !ivim na relaciji izme)u &ri$ ine i 0rank'ur a. -a li o znai da ne !ivim ni u &ri$ ini* ni i u 0rank'ur u* ve+ negde glhmrjsijsejheumjvgsgjqr}ijksqinijgksgnmjfmj|ije|vgfihj|ijkmjekmyihjdiejrhmsngij hg}qinsdgnfijrjmhi~defjpeqnejpenitofihj|ijkihjfijkihejksqinijksr|mnsdgnfi{jdefijymj jednog dana o i+i* iako ne znam kada. 9pak* ono $ o je i dalje udno je da sam uprkos svemu re irana drugaije od os ali# s udena a* koji dolaze iz zapadni# zemalja. 4islim da je o za o $ o <apad oekuje da jednom kada se na)e e na zapadu* a do$li s e sa is oka* ne razmi$lja e da se vra i e. .o bi se sma ralo neuspe#om. 5 oga se od vas ra!i da odma# o pone e sa asimilacijom. A $ a je prvi korak ka ome ; jezik. 5#va ila sam o kada su me* ponekad ri pu a dnevno* pi ali/ P@ako ide va$ nemakiGP 9ako u 5 aedelsc#ule nemaki jezik nije obavezan. @ao reakciju na o napravila sam rad ?ls i%h ein 5ind war, wollte i%h 5@nstlerin werden :>o2 kao dete, 6elela sam da !udem umetni%ajm~mngijfmj|r}i~dijh{jrdofr~rfrygj}qihisg~drj analizu/ subjeka * konjugacije* glagoli* zamenica* i d. ,va izjava napisana je okom 1undgang MN1N. godine. Bila je veoma !ivopisna i ne ba$ ako elegan na* moram prizna i* ali mislim da je rebalo da PispadneP upravo ako.

Polemike /naliza izlo$be 5Provera roda G $enskost i mukost u umetnosti istone Evrope6 @uzej

moderne umetnosti <@U@1%=, -e, novembar HII3Afebruar HI2I

4arina Hr!ini+ 9n eresovanje da analiziram ovu izlo!bu je ros ruko. ,no omogu+ava* $ o je moja polazna aka* da se govori o 2ovoj =vropi* o dvadese ogodi$njici pada Berlinskog zida u =vropi i o novom odnosu izme)u kapi ala i mo+i. @us oskinja izlo!be bila je Bojana &eji+* is oriarka ume nos i koja poslednje dve decenije* ili du!e* !ivi u Berlinu* a okom ]Ni# i UNi# bila je znaajna linos beogradske scene* dok je bila ak ivna u 5 uden skom kul urnom cen ru u Beogradu i dok je radila sa is aknu im linos ima neovangardnog pokre a u 5rbiji* vezanog za bodJ ar * al erna ivnu kul uru* 'eminizam 6kao $ o su -unja Bla!evi+* Biljana .omi+* 4arina Abramovi+* 3e$a -enegri i d.7. 9zlo!ba u 4U4,@;u bila je proizvedena* $ o znai inicirana* i $ o je jo$ va!nije* 'inansijski omogu+ena za#valjuju+i =15.= 'ondaciji. =15.= 'ondacija je 'ondacija koja upravlja* kao $ o je nekoliko pu a bilo is aknu o okom o varanja izlo!be* kao i na simpozijumu odr!anom po o varanju* =15.= bankom* a ne obrnu o* kao $ o smo mislili do ada. ,vo pravi znaajnu razliku* s obzirom na o da su do sada analize projeka a u produkciji =15.= 'ondacije* a ima i# mnogo 6pod =15.= brendom7* uvek bile de'inisane barem od s rane eore iaraEki kao %ume nike i kul uralne in ervencije u polju ume nos i i kul ureO izvedene od s rane mul inacionalne bankarske korporacije =15.= sa sedi$ em u Beu* da bi se ume nos i kul ura %sauvaleO od invazivne raspodele kapi ala po =vropi. ,voga pu a smo dobili lekciju da su brojne in eresne grupe osnovale =15.= 'ondaciju* koja se osim bankars va bavi i proizvodnjom kul urne poli ike. 2o* supro no radovanju preds avljenoj %promeniO pozicije banke koja je do sada bila s#va+ena na drugaiji nain* nova si uacija upravo i ponovo po vr)uje ono $ o je nedavno izneo 5an jago Iopez &e i 65an iago Ipez &e i 7 u svojoj knjizi Hlobalna mobilizacija. @ra ka rasprava za napad na s varnos :&a moviliza%iAn glo!al" Breve tratado ara ata%ar la realidad<A1B* &rvo je da kapi alizam nije nepovra an proces nego* kako vrdi &e i* reverzibilan i kon'lik an doga)aj. Q avi$e* sve $ o se doga)a u sve u danas vra+a nas na jedan doga)aj* a o nije ni kriza ni ,bama* ve+ ono $ o &e i naziva neogranienos kapi ala. 2eoliberalna globalizacija* koja je sinonim globalne ere* nije ni$ a drugo nego samo ponavljanje ovog doga)aja* neogranienos i kapi ala. -rugo jjavascrip /void6N7(e o da po$ o je jedina granica kapi alu kapi al sam* neogranienos kapi ala nije u vezi sa neim izvan njega 6kao $ o se govori za krizu* koja pos aje ne$ o %abnormalnoO* i ako)e ne$ o $ o +e doves i kapi alizam do njegovog kraja7( neogranienos kapi ala jednos avno znai ne$ o vi$e od kapi ala. &e i povezuje kapi al i mo+ na slede+i nain/ 1. @api al je vi$e 6od7 kapi al6a7 M. @api al koji je vi$e od kapi ala je mo+. ,vakav odnos preds avlja novu si uaciju izmedju kapi ala i mo+i* koji &e i naziva kapi alEmo+ suvlasni$ vom. ,vakvom kapi alEmo+ suvlasni$ vu po reban je medij da bi se desilo. -anas imamo ri osnovna medija gde kapi al i mo+ poseduju jedno drugo/ inovaciju* javni pros or i ra . @api alEmo+ suvlasni$ vo ako)e znai posedovanje 6nebi no da li samo privremeno7 svi# os ali# mogu+i# ins i ucija* od ume nos i* kul ure* zdravs va* do edukacije* i d. 4U4,@ je deo ovi# odnosa* us upaju+i %slobodnoO* da ako ka!em* sve svoje kapaci e e projek u da bi zauzvra dobio novac.

&re nego $ o nas avim analizu* u obavezi sam da objasnim moje lino* kao $ o vrdi Holdi ,suri 6Holdie ,suri7* dvos ruko sauesni$ vo u projek u 6kao ume nice i uesnice u diskusiji7. 2a izlo!bi sam ues vovala sa video radovima koje sam uradila u saradnji sa Ainom Qmid 6sa kojom radim poslednji# ridese godina kao video i medijska ume nica7 i kao eore iarka 6pi$u+i i predaju+i na eme ume nos i* eorije* poli ike7* da bi# govorila na simpozijumu $rovera roda :Gender %he%k< odr!anom u 4U4,@;u po o varanju izlo!be. , varanje izlo!be pra io je simpozijum %X9.A23= 1,-A. Ume nos * mo+ i poli ike reprezen acije u is onoj =vropiO organizovan u 4U4,@;u. Ugledna imena iz zapadne i is one =vrope pozvana su da govore. .vrdim da je analiza pro$li# projeka a izlo!bi na kojima je kus oskinja bila Bojana &eji+ jasno ukazala da se mogu oekiva i ozbiljni problemi. 2ajznaajnija re'erenca koja izaziva brigu je me)unarodni ko;kus oski projeka * koji je B. &eji+ pripremila na slinu emu is one =vrope i ume nos i* a u produkciji zapadne ins i ucije savremene ume nos i. Bila je o izlo!ba %&osle <ida/ Ume nos i kul ura u pos ;komunis ikoj =vropiO* 61999EMNNN7* odr!ana u 4uzeju moderne ume nos i u 5 ok#olmu* u Qvedskoj* kus oskinje Bojane &eji+ i bri anskog kura ora i is oriara ume nos i -ejvida =lio a 6-avid =llio 7* 6u saradnji sa 9ris 4iler;Ves erman 69ris 4ller;Kes ermann7 kao vo)e projek a7( =lio je bio direk or 4uzeja u vreme odr!avanja izlo!be. ,va izlo!ba bila je me)u prvim iz serije izlo!bi na emu ume nos i* Balkana i is one =vrope* koje su bile organizovane u 2emakoj* Aus riji i d* okom novog milenijuma. U na$em sluaju* Hr!ini+EQmid* $osle 1ida 6?fter the Wall< se pre vorilo u ka as ro'u po$ o smo pozvane da ues vujemo* ali nam kura orkaEi nijeEsu obezbedilaEli mes o za izlaganje rada* ili ak* a $ o se pokazalo simp omom koji se bru alno ponavlja svaki pu kad je &eji+ ukljuena kao kus oskinja* a $ o je bio sluaj i sa $roverom roda :Gender Che%k<* kura or6ka7Ei jeEsu name nulaEoEli surovu poli iku selekcije u izboru iji +e eks bi i objavljen u ka aloguErideru. Uglavnom* mogu+e je vrdi i da je jedan od najoigledniji# naina rada Bojane &eji+* koji se ponavlja kroz njene razlii e anga!mane na kus oskim projek ima u poslednjoj deceniji* bru alna evakuacija i 'il riranje pozicija sa podruja biv$e 3ugoslavije. U sluaju $rovere roda 6Gender Che%k7 o je ponovo bila izgubljena $ansa da se u ka alogu izlo!be objave eks ovi kljuni# au orki iz biv$e 3ugoslavije kao $ o su arana &api+* Biljana @a$i+* 2a a$a Hovedi+* Ana Vujanovi+* <oe Hudovi+ i d* da ne spominjem sve one iz s ariji# i novi# generacija 'eminis kinja ili sa kvir scene iz 1umunije* Bugarske* &oljske i d. 5 obzirom na o* ue+i iz izlo!be $osle 1ida :?fter the Wall<, najpre smo 6Hr!ini+EQmid7 odluile da ne ues vujemo u izlo!bi $rovera roda 6Gender Che%k7 mada su nas i B. &eji+ lino i os ali s varno pri iskali da ues vujemo. @onanu odluku smo donele kad se pojavila mogu+nos da govorimo na panelu. &o$ o sam ja za svoje po rebe radila analizu izlo!be $rovera roda 6Gender Che%k7* razmi$ljaju+i o izlo!bi polaze+i od naslova* $ansa da imam mogu+nos da in erveni$em javno 6govore+i na panelu7 bilo je ne$ o $ o nisam mogla da odbijem. &osebno/ feminizam je politika koja danas mo!e bi i izvedena prvo i pre svega kao poli ika kvir pozicija u javnom pros oru. ,no $ o je amo reeno 6na panel diskusiji7 preds avljeno je ovde kroz dve eze pomo+u koji# sam iznela analizu izlo!be koja se savr$eno uklapa u promenjenu si uaciju globalnog kapi alizma i nes anka Berlinskog zida* kao i is one i zapadne =vrope. &1V,/ U pozivu za izlo!bu ne pominje se ni jedno ime ume nikaEce kojiEa ues vuje. .o je nemogu+e u sluaju kad ues vuju zapadni ume nici. 3edan od razloga za o je vi$e od MNN pozvani# ume nikaEca. &o$ o je producen izlo!be +RS(+ fonda%i3a nemogu+e je pomisli i da jedan doda ni lis papira sa imenima kao poziv za izlo!bu nije mogao bi i obezbe)enV 2ovac se nije dovodio u pi anje u vezi sa ovom izlo!bom* osim kad je rebalo pla i i ume nicamaEcima za ue$+e i oigledno osim kad je bilo po rebno objavi i imena ume nicaEka

na pozivnici. Ume niceEi nisu bileEi pla+eneEi* mi uesniceEi u panel diskusiji jesmo. 2o ono $ o jo$ vi$e uznemirava je injenica da je u press ma erijalu navedena selekcija imena* na nain kao da su* a $ o je prime io aus rijski ume nik 1alo 4ejer 61alo 4aJer7* ume niceEi daleEi svoju biogra'iju pi$u+i %samos alne izlo!be* selekcije.O 5 oga* za =15.=* 4U4,@ i kura orku* odabrana imena ume nicaEka sa pros ora biv$e is one =vrope bila su 6bi+e i u budu+nos i7 uze aEukljuenaEiskljuena u zavisnos i od kon eks a u kojem je razlii im ins i ucijama po reban nji#ov ?V. ,no $ o je ovde opisano nije $ala* na !alos * ali moglo bi se eorijski predoi i na slede+i nain. 3edna od najizazovniji# prezen acija na simpozijumskom delu izlo!be $rovera roda 6Gender %he%k< bila je ona Vjolce @rasni+i 6Vjollca @rasniFi7* 6 eore iarke iz &ri$ ine* sa @osova7. @rasni+i u svom govoru pod naslovom %Vra+anje pogleda/ 1od i mo+ na @osovuO preds avila je i anje neokolonijalne zarobljenos i @osova od s rane =vropske Unije. 2jena analiza pokazala je da se procesi diskriminacije* rasizacije i d. koje renu no =U vr$i na @osovu de$avaju zbog %emancipacijeO. @rasni+i je iznela da je diskriminacija name nu a @osovu od s rane =U vi)ena kao neop#odna iz ugla =U da bi @osovari pos ali %zreli poli iki subjek iO spremni da se in egri$u u =U u budu+nos i. ,na je jasno pokazala da je pos a i zreo za =U mogu+e samo kroz rans'ormaciju @osova u neoliberalni kapi alis iki pro ek ora . 5lino ome* mogu da vrdim da je samo nekoliko odabrani# pomenu i# imena is onoevropski# ume nicaEka uesnikaEca u izlo!bi $rovera roda 6Gender %he%k< izabrano pod pre pos avkom da su dovoljno zreliEe 6%zreli =U ume niciEceO7 da bi bili navedeni kao deo razlii i# biogra'ija razlii i# ins i ucija 6=rs e* 4U4,@* kura or7* u zavisnos i od razlii i# svr#a ovi# biogra'ija. -akle* na$a imena smo mogli vide i u zavisnos i od injenice da li smo dovoljno rodno 6G7* poli iki 6G7 i is orijski 6G7 zreli subjek i 6upsV7 ume niciEe za nji#. 4ogu da iznesem da izlo!ba $rovera roda 6Gender %he%k<, pozivaju+i se na Ardjun Apaduraj 6Arjun Appadurai7*A3B 6ci irano u Holdi ,suri7* preds avlja spoj odre)ene epis emologije kons ruisanja odre)enog pros ora vidljivos i za recimo 1UN neimenovani# ume nikaEca na izlo!bi 6MN je imenovano u zavisnos i od kon eks a ; da se bar na renu ak pribli!imo izlo!bi7 sa kolonijalnim upravljanjem u najis ijoj 'ormi 6ako razmi$ljamo kako je izlo!ba kons ruisana7. Apaduraj 6Appadurai7 ve+ 1993. govori o posebnom nainu kons i uisanja kolonija preko onoga $ o naziva brojiva zajednica. Q a !elim da ka!emG @ao $ o je vi$e pu a ponovljeno u govorima na o varanju* $rovera roda :Gender %he%k< nije o is onoj i zapadnoj =vropi 6i s#odno ome re u nazivu izlo!be je gre$ka7 nego je re o projek u izlo!be koji u prvi plan s avlja kolonijalnu logiku proizvodnje brojive zajednice 6MNN i vi$e ume nicaEka koji preds avljaju ZNN i vi$e radova* dok kura orka is ie da je moglo bi i i vi$e* ali 4U4,@ je premaliV7 2a ovoj izlo!bi neka ela* ili da budem preciznija/ !ezimena tela su 6u pozivu koji je upu+en akore+i %svimaO nije navedeno ni jedno ime ume niceEka* osim imena au ora ispod slike na prvoj s rani pozivnice7 uze a da zas upaju druga ela zbog me onimijskog principa brojivos i. Uzgred* me a'ora i me onimija uze e su kao logika da bi se proizvelo znaenje preko izlo!be* zaobilaze+i dru$ veno i poli iko.AZB -a bi ovaj komen ar do kraja bio jasan* pozivni le ak za simpozijum koji je bio kons i uisan preko pozicija 9s oka i <apada imao je imena( ona su bila navedena u celini i precizno. Bilo bi nemogu+e pozva i govornike iz Aus rije ili 6biv$e7 zapadne =vrope* a ne naves i im imenaV Iogika brojivos i sprovedena u kons ruisanju izlo!be se ako)e pribli!ava logici kons i uisanja pro ek ora a i kon rolisani# zona. .o je proces koji bi#* za#valjuju+i 5uvendrini &erera 65uvendrini &erera A8B7 nazvala 'ormom neoliberalnog upravljanja koje se mo!e nazva i i orodnjavanjem. ,vaj e#niki i poli iki ermin odjednom nalik prekarizaciji i prole erizaciji ne preds avlja jednos avan proces %orodnjavanjaO 6u nas ajanju7* ve+ bru alnu kolonijalnu logiku nasilnog pokoravanja

i avi# eri orija* ume niki# i dru$ veni# praksi rodnoj adminis ra ivnoj logici brojanja bezimeni# ela da bi njima u budu+nos i bilo propisno upravljano. -1UH,/ 9znova i iznova je ponavljano da izlo!ba nije o 9s oku i <apadu =vrope* po$ o oni vi$e ne pos oje. 9ako mora bi i jasno da se radi o paradoksalnoj izjavi kus oskinje i oni# koji daju novac* kao i mnogi# govornika na panel raspravi* po$ o je naziv izlo!be $rovera roda C 6enskost i mu2kost u umetnosti isto4ne +vro e :Gender Che%k > Femininity and )as%ulinity in the ?rt of +astern +uro e<" ?li i ak, ko3a logika organizu3e takvu iz3avu i takoDe 2ta zna4i roglasiti da su grani%e nestaleE ,vde predla!em ezu da akozvana neravno e!a izme)u 9s oka i <apada =vrope danas vi$e nije pi anje supro nos i* kao u pro$los i* ve+ su 9s ok i <apad =vrope danas u odnosu ponavljanja. 9s og onog ponavljanja koje sam is akla govore+i o globalnom kapi alizmu* koji je* prema &e iju* ni$ a vi$e nego ponavljanje jednog jedinog doga)aja* a o je neogranienos kapi ala. 9pak* ovo ponavljanje se ne de$ava kao proces ogledanja* ve+ preds avlja ponavljanje jednog dela u okviru drugog. -anas se izme)u akozvane nacionalis ike is one =vrope i neoliberalne zapadne =vrope vode mnogobrojni razgovori. Ali* mi smo svedoci ponavljanja neoliberalnog kapi alis ikog <apada 6sa svim povlas icama konzumerizma i #umanizma7 usred nacionalis ikog 9s oka* a da zapadna konzumeris ikoEkapi alis ika eksproprijacija nije s varno ugro!ena. 9li* drugi odlian primer ovog ponavljanja je projeka Biv$i <apad 60ormer Kes 7 koji je zapoeo u Wolandiji kao 9n ernacionalni is ra!ivaki* izdavaki i izlo!beni projeka MNN9;MN1M* kura ora Xarlsa =$a 6?#arles =sc#e7* 4arije Wlajvove 64aria Wlajvova7 i @a rin 1omberg 6@a #rin 1#ombergn7 6# p/EETTT.'ormerTes .org7* $ o nipo$ o nije $ala* iako mo!e bi i ako s#va+eno* ve+ je savr$ena logika ponavljanja kao kljuna logika dana$njeg globalnog kapi alizma. <asnovano na eks u Uga Vlaisavljevi+a pod naslovom %,d Berlina do 5arajevaO 6%0rom Berlin o 5arajevo*OA6B mogu da vrdim da progla$avanje pada Berlinskog zida* dakle i granice podele na 9s ok i <apad koja je nes ala 6$ o je is ina7* i $ o je moglo bi i ako razdragano proslavljeno* ima veze sa pogre$nom 6s arom7 koncep ualizacijom same granice. 4o!da je neop#odno iznova promisli i pojam granice i vide i $ a sada$nja proslava znaiG Ugo Vlaisaljevi+ se poziva na = jen Balibara 6 ienne Balibar7 da bi ukazao na proces u =vropi koji pokazuje da se nain na koji mi opa!amo granice menja* a ako)e* sa ovom promenom mo!emo drugaije koncep ualizova i i =vropu. Vlaisavljevi+ vrdi da je us vari najbolji nain da razumemo poziciju unu ar =vrope da pogledamo ka granicama koje je =U uspos avila prema onim zemljama koje 6jo$ uvekG7 nisu rein egrisane u =U. Balibar ve+ 199N. 6kao $ o je dalje razvijao Vlaisavljevi+7 u svom kljunom delu o =vropi iden i'ikuje proces koji is ovremeno podrazumeva i 'ragmen aciju granica rezul uju+i u nji#ovom umno!avanju na jednoj s rani* kao i nes anak odre)eni# granica na drugoj s rani. Balibar 199]. pi$e slede+e* prevod je moj/ OHranice dr# e* ali o ne znai da one nes aju. 5upro no ome one se umno!avaju i smanjuju u svojoj lokalizaciji* u svojoj 'unkciji* razvuene ili udvos ruene* pos aju zone* regioni* granine eri orije u kojima mi s anujemo i !ivimo. .anije odnos izme)u %granicaO i % eri orijaO se preokrenuo. .o znai da su one pos ale objeka za# eva i osporavanja* insis iranjem na nji#ovim u vr)enjima i posebno na nji#ovim merama bezbednos i. OA]B ,no o emu se radi u ovom procesu je ono $ o Balibar naziva rans'ormacijom granice u zonu. &osledice su vi$e od igre monopola( o znai da ovim ak om kons i uisanja zona ili eri orija umes o 'iksirani# granica pi anje granice nes aje da bi se 'izionomija granica radikalno izmenila. 4i vi$e ne govorimo o 9s oku i <apadu =vrope ve+ o rans'ormisanju i ave eri orije u zonu koja 'unkcioni$e na nain 6nove7 granice. <apadni Balkan je akva granina zona.

Ako uzmemo ovu aku koja je skoro prerano razvijena okom 199Ni# dok danas dose!e svoju punu mo+* onda je* u vezi sa izlo!bom &rovera roda 6Gender %he%k7* ne samo uvredlijvo govori i o 9s onoj i <apadnoj =vropi* posebno o biv$oj 9s onoj =vropi budu+i da danas imamo njenu de'ormisanu sliku u 'orma u ponavljanja kao biv$eg <apada* ve+ je neop#odno nagoves i i da &rovera roda 6Gender %he%k7 preds avlja proces orodnjavanja kao zoniranja. ,n kons i ui$e biv$u 9s onu =vropu kao graninu zonu* rans'ormi$u+i je u poligon za es iranje nivoa orodnjavanja cele eri orije. ,vo posebno mo!emo vrdi i znaju+i da rod dobija svoje perverzno s anje realnos i kroz svoje neoliberalne menad!erske aproprijacije na nain rodnog mejns rimiranja na <apadu. <bog oga godi$njica obele!ava ru$enje zida od papira po$ o su drugi zidovi od be ona i elika sada napravljeni ne na granici ve+ unu ar same eri orije. &rema ome* kada je pos avljeno re oriko pi anje na jednom od panela simpozijuma* u sas avu izlo!be &rovera roda 6Gender %he%k7* %4o!e li rod govori i jezicima 9s one =vropeGO* oni koju su odgovorili a'irma ivno bili su oni koji nisu razumeli promene koje u iu na biv$u 9s onu =vropu ili =vropu kao akvu. &romena granice u zonu podrazumeva da granica nije linija* nije ak ni zid 6i zbog oga pad Berlinskog zida mo!e bi i re iran ako odu$evljeno7* ve+ granica danas preds avlja celu zonu* rod je akva zonaV 5 oga* kad izlo!ba $rovera roda, feminitet :6enskost< i maskulinitet :mu2kost< u umetnosti isto4ne +vro e :Gender Che%k C Femininity and )as%ulinity in the ?rt of +astern +uro e< obele!ava dvadese ogodi$njicu pada Berlinskog zida* ne radi se o 9s oku i <apadu* nego o rans'ormaciji i ave eri orije 9s one =vrope u poligon za proveru roda. <bog oga se drugi panel is og simpozijuma* kojeg su organizovali zapadni uesnici* zvao %,djebi svoj rodO po$ o iz radikalizovane kvir pozicije rodno mejns rimiranje znai sauesni$ vo roda koji je bio poli ika ka egorija sa neoliberalnim globalnim kapi alizmom. Biv$a 9s ona =vropa ek reba da se emancipuje kroz primenu roda* provera precizno znai da je kapi alis ika vlas u da upravlja celim pros orom kroz rodnu granicu;zonu. U svom eks u %Hde je kri iki subjek 'eminizmaGO Biljana @a$i+AUB vrdi da je da bi ovu novu si uaciju 'ormulisala iz svog kon eks a koji je %poli iki* ranzicioni* pos jugoslovenski* Ronaj koji obe+ava =vropuC* rodno mejns rimiraju+i* vulgarno kapi alis iki orijen isanO neop#odno da naglasi O ri naredbodavna sis ema koja su danas u igri u 'eminizmu i =vropi/ rodno mejns rimiranje* nalog kapi ala i r!i$no;konzumeris iki dik a * ukljuuju+i kon rolu nad reprezen acijom.O Ve+ sam i# preds avila* pokazuju+i da izlo!ba &rovera roda 6Gender %he%k7 poku$ava da i# zamagli* ine+i ako nji#ovu iden i'ikaciju nemogu+om. 4oja poen a je da je provera roda rodno mejns rimiranje* da je nalog kapi ala promena granica u zone* kao i suvlasni$ vo izme)u kapi ala i mo+i 6=rs eE4U4,@Eins i ucija kura ora7* i da je kon rola nad reprezen acijom obavljena preko logike brojeva kao novi spoj izme)u neoliberalne kapi alis ike epis emologije i neoliberalnog kapi alis ikog vladanja. -akle* precizno* kroz ovaj proces promene granice u eri orije ili zone mo!emo da vrdimo da granice nes aju zbog po rebe imperijalizacije cirkulacije* dozvoljavaju+i nam da veselo pozdravimo pad Berlinskog zida* kao da se radi o papirnom zidu* rans'ormisanom u zonu koja +e negde drugde bi i ponovljena kao granica. Balibar vrdi da je Berlinski zid nes ao* dok smo umes o njega dobili birokra sku proceduru odobravanja viza* a granina policija vi$e nije na granicama nego u samom cen ru grada koji jo$ uvek nije deo =U* gde u kancelarijama; u vr)enjima* kao $ o izve$ ava Vlaisavljevi+ policajci umes o nekada$nji# konzularni# i ambasadorski# birokra a obezbe)uju da zid vrs o s oji. -ana$nji personal ambasada biv$i# zapadnoevropski# zemalja* kao $ o Vlaisavljevi+ prime+uje je sve pro'esionalnija birokra ska policija. Vlaisavljevi+ ako)e vrdi da in egracija u =U poinje pre nego $ o je budu+a lanica =U in egrisana. Ukra ko* kako lucidno ukazuje Vlaisavljevi+* =vropi nije po reban Berlinski zid po$ o je uspos avila nevidljive unu ra$nje pravne* policijske* upravljake granice koje 'unkcioni$u kao spolja$nji zidovi.

-a* kao $ o je reeno MNN9. u sloganu ujedinjene 2emake %-o)i e* do)i e u zemlju bez granicaO* ali samo ako nis e u jednom od mnogi# pri vora* za vora ili logora u 2emakoj ili biv$oj <apadnoj =vropi ili ako ne eka e negde u redu za vizu ili azil. A1B 5an iago Ipez &e i * &a moviliza%iAn glo!al" Breve tratado ara ata%ar la realidad AHlobalna mobilizacija. @ra ka rasprava za napad na s varnos B* objavljeno na $panskom* =di orial .ra'ican es de 5ueos* Barcelona* jun MNN9. AMB Vide i/ Holdie ,suri* %9den i J and ?omplici J in 2ecropoli ical =ngagemen s/ .#e ?ase o' 9raF*O Reartikula%i3a* no. U* decembar MNN9. A3B Vide i/ Arjun Appadurai* %2umber in #e ?olonial 9magina ion*O u Frientalism and the $ost%olonial $redi%ament, 6eds. ?. A. Breckenridge* &. V. -. Veer7* &#iladelp#ia/ Universi J o' &ennsJlvania &ress* 1993* s r. 31Z>339. AZB Vide i/ 9bid. A8B Vide i/ 5uvendrini &erera* %1ace* .error* 5JdneJ* -ecember MNN8.O !orderlands e3ournal 8* no. 1. MNN6. ?i irano u Holdie ,suri. A6B Ugo Vlaisavljevi+* %,d Berlina do 5arajeva*O 1arez* godina :9* broj M6]* <agreb* 18.1N.MNN9* s r. M3>M8. A]B Vide i/ =. Balibar* Ia crain e des masses/ poli iFue e p#ilosop#ie avan e aprs 4ar^* ?ollec ion Ia &#ilosop#ie en e''e * HalilSe* &aris* 199]* s r. 3U6>3U]. AUB Vide i/ Biljana @a$i+* %K#ere is #e 0eminis ?ri ical 5ubjec GO u 2=K 0=492954/ Korlds o' 0eminism* ueer and 2e Torking ?ondi ions* 6eds. 4arina Hr!ini+* 1osa 1ei samer* Icker Verlag7* Vienna* MNNU* s r. Z8]. 5a engleskog prevela .anja 4arkovi+

Festivalizacija feminizma 1d kvira i feminizma do borbe za socijalna prava $ena

Iidija 1adojevi+ Iidija 1adojevi+ Arazgovarala .ea WvalaB Na ta pomisli kada pomisli na Rdee zore 4o!da +u zvua i aps rak no* ali moja prva asocijacija na 1dee zore je da se usu)uju > odnosno da se usu)ujemo* s obzirom na o da ja ako)e ues vujem u nji#ovoj realizaciji > da idemo preko neki# granica* koje su propisane za kul urne sadr!aje. .o najvi$e po$ ujem kod 'es ivala 1dee zore* i o najvi$e volim/ #rabros i odva!nos da 'es ival poka!e odre)ene sadr!aje* koje se %normalnaO kul urna ponuda ne usu)uje* jer su po puno nepri#va ljivi za nju. -anas akve #rabros i ima veoma malo.

Da li bi mogla da izdvoji neki poseban doga.aj ili trenutak na festivalu 2ajsna!nije su mi se u se+anje u isnuli per'ormansi* najverova nije za o $ o su me najvi$e iznenadili* jer su bili ako !ivi* ne ea ralni. Xes o idem u pozori$ e* volim u vrs u ume nos i* celu pozori$nu kul uru* od es abli$men a do al erna ive* sve osim komercijalni# komedija i #i ova* a u im per'ormansima me uvek iznova 'ascinira a !ivos * !ivo nos * me$anje realnos i u ume nos . @od i# per'ormansa mi se najvi$e svi)a o* da se ne radi %samoO o ume nikom inu* o ome da se ne$ o poka!e* odigra na sceni i onda mo!emo da nazdravimo i nas avimo da se zabavljamo* ve+ kod ve+ine au orki vidi$ da o $ o one pokazuju zapravo i !ive. ,no $ o je za mene najlep$e okom 'es ivala je da je u vazdu#u neka karnevalizacija* ose+aj da je sve mogu+e* opu$ enos * ali ne u smislu %opu$ enos iO* kako se a re danas upo rebljava* ve+ karnevalizacija u ba# inovskom smislu ; da je ne$ o divlje u vazdu#u ; na primer u per'ormansima i drugim izrazi o poli ikim sadr!ajima* kada ukazuju na nevidljive granice i kada dolazi do prekoraenja i# granica.

5e+am se per'ormansa sa bubnjarkom i pripovedaicom1. 9znenadila me je neposrednos * iskrenos * !ivos og per'ormansa( videlo se da a !ena s oji iza svake svoje rei. &ored oga izra!avala je agresiju* ne akvu da je u icala agresivno na publiku* iako je bilo i oga* nego je izvela svoj per'ormans ako da je bila s alno oko nas prisu na neka vrs a agresije* koju ne mo!emo da opi$emo* da ar ikuli$emo* iako ose+amo njeno prisus vo* uprkos naizgled benignim pos upcima kroz koje se izra!ava. <a o mislim da i per'ormansi imaju e!inu/ jer i# ose+a$ po puno. 9 aj ose+aj i je odnekud ve+ pozna . 5a druge s rane* ako govorim o 'es ivalu kao celini* radi se o celoj oj neobinos i koreogra'ije* !ivo ni# s ilova* pona$anja* o sves i da su sve pozicije mogu+e* i da se me)u njima mo!e$ kre a i. ,dlika karnevala je da je agresivan i is ovremeno rans'orma ivan. .ako mi izgleda i ovde/ programski sadr!aji* recimo per'ormansi i koncer i* imaju neki naboj* snagu* is ovremeno pos oji i neka 'luidnos pozicija* izme)u koji# mo!e$ da se kre+e$. 7a festivalom sara.uje od HII:+ godine+ #ta te je privuklo &rvi pu sam sara)ivala sa 'es ivalom kada su zagrepanke Vo^ 0eminae imale modnu reviju.M 2a poe ku sam pomagala Ani 3ereb oko prak ini# s vari* prevodila* ugo$+avala kod ku+e gos e 'es ivala i slino. &rvi zajedniki program bili su 'ilmovi/ @ara IJnc# i 'ilmski program Genderfu%k"G 2akon oga je bila ?arla ?orso iz i alijanskog sindika a seksualni# radnica.Z ,ve godine 6MNN97 sam sa svojom ekipom prvi pu organizovala doga)aj. Uspu * kod 1dei# zora mi se svi)a i o* da je o 'eminis iki i !enski 'es ival. 2isam ba$ za oleranciju u smislu zajednikog delovanja po svaku cenu* ni i sam za iskljuivanje* ali ovde se radi o kolek ivnom delovanju 'eminis kinja 6iako se u i amo na)e i poneki 'eminis a7. 1azlii o je od 4es o !ensk* gde su eksplici ne 'eminis ike pozicije veoma uzdr!ane* mo!da i zbog oga jer je 'es ival vi$e ins i ucionalizovan* jer imaju svoja ogranienja* du!u radiciju i zbog oga su pod pri iskom. 2a 1deim zorama mi se ini da je prisu niji krea ivan du# u organizaciji. 5ve se doga)a na ne#is erinom nivou 6sme#7 i na kraju se sve sredi. A mos'era je jako pozi ivna. 5vi)a mi se ako)e da je 'es ival o voren za predloge u vezi sa sadr!ajem* da nema s alnu ekipu. Ako do)e$ sa idejom* obrazlo!i$ je* argumen uje$* ako kako smo mi o ove godine uradile* a ideja se kolek ivno pri#va i. 9ma$ pris up i mo!es da sara)uje$. -eo 'es ivala koji sam ja ove godine organizovala je bio drugaiji od os alog programa* iako se na neki nain dopunjavao sa os alim sadr!ajima* i za o mi se ini > o je sad neka pos modernis ika 'ora > da je 'es ival o voren i za razlii e pris upe odre)enoj ema ici. ,d kvir;a do 'eminizma* do borbe za socijalna prava !ena. .o mi se s ra$no svi)a jer verujem da drugi 'es ivali nisu ni pribli!no ako o voreni. .o mi se ini jo$ va!nijim* ako)e* jer je 'eminizam danas koncep bez ujedinjene pla 'orme* odnosno pun puko ina* a kvir je ionako jo$ uvek nedoreen koncep .

&e"ina festivala izlazi iz koncepta i onda se tom konceptu podre.uju sadr$aji+ 4eni se ba$ o svi)a* da ovde ne pos oje akva ogranienja. &re svega sam 'es ival nije ogranien ime da mora da uga)a ljudima* da mora ima i svega po malo* da mora da bude uravno e!en > nema akvi# pri isaka. Upravo za o i mo!e da se menja/ jednom ima vi$e programa* drugi pu je kra+i* jednom je ve+i akcena na dru!enju* nekad na poli ici iden i e a* drugi pu vi$e na socijalnim emama[ 2e mora svake godine da se dr!i is e s ruk ure programa. 0es ival mi se ini veoma !ivim* nije ins i ucija. -oga)aji privlae razlii e ljude. Da li je rad u organizaciji uticao na tvoje s!vatanje kolektivnog rada uopte 5 obzirom na o da ve+ nekoliko godina radim u okviru 1adniko;pankerskog univerzi e a* a i inae mi kolek ivni rad nije s ran* ne$ o je razlii o/ 'orma. 0es ival raje neko ogranieno vreme* dok 1&U organizujemo preko cele godine. U oba sluaja je po rebna samoinicija ivnos * samoorganizacija* za o su$ inski# razlika i nema. 5vi)a mi se da ni u

jednom primeru nema nare)ivanja* nema glavni# koji bi o svemu odluivali. &odr!avam samoorganizaciju ljudi jer i meni odgovara akav nain rada. ;bog toga to je festival samoorganizovan, organizatorka mo$e da se na.e u ulozi nastupaju"e, moderatorke, publiken Da li su ove godine sve te uloge za tebe bile kompatibilne ili je bilo neki! trenja 2e* ak nije bilo ni uznemiravaju+e. .o je ako ako radi$ do#it#yourself 'es ival. 5a pro'esionalizacijom bi se izgubio $arm. 2e govorim o roman ici* ve+ o ome da bismo ime nai$le na sva mogu+a ogranienja/ na po rebu za izbalansiranim programom i opasnos da upadne$ u kalup* da se komodi'ikuje$. ,vakav nain mi se ini mnogo krea ivnijim* jer e era da ra!i$ nove mogu+nos i. 2a kraju* sa ovim 'es ivalom niko ne zara)uje ve+ svi radimo iz en uzijazma. #kola improvizacije 4islim da ovek mora bi i pla+en za svoj rad* ako)e i za rad koji radi iz en uzijazma* $ o bi ionako rebalo da bude osnova svakog rada* ali realnos je drugaija. 1dee zore su svakako va!ne kao radno skus vo* pogo ovo za mla)e saradnice* koje dobijaju s ipendiju za s udije* iako mi se ini da bi morale da rade ako)e i na izmi$ljanju s ra egija za pre!ivljavanje. 9 o ne samo za pre!ivljavanje 'es ivala* ve+ i oni# koji ga organizuju. =n uzijazam je va!na s var* ali i s omak je prazan i oga bismo morale kao kolek iv da budemo svesne. Daa Depina je rekla da ne polazimo od toga koliko para je na raspolaganju i ta mo$emo sa tim novcem da uradimo, ve" da polazimo od toga ta $elimo da uradimo i kako to to jeftinije da uradimo+ ;nai, ne izlazimo iz ogranienja, ve" iz svoji! $elja+ .akva organizacija* iako je o prazna re* mo!e bi i veoma krea ivna* ali ima i u manu da iskljui !ene koje bi mogle ne$ o da urade ili koje imaju ideje* a nemaju socijalni s a us da bi o mogle da urade jer ve+inu vremena provode u pukom pre!ivljavanju na r!i$ u rada. 1azmi$ljanja o ome kako se i $ a mo!e uradi i deo su s varanja nekog kolek iva* odnosa unu ar kolek iva i* ako)e* proveravanja svoje pozicije. .ada si pod pri iskom i mo!e$ vide i kako re$ava$ probleme u akvoj si uaciji/ nas upa$ demokra ino* au ori arno[ 1adi se o direk noj praksi u kojoj* dok radi$* proverava$ svoja lina uverenja. 3adranka Ijubii* 2a a$a 5erec* Anna =#rlemark i akvi au ori e i* ali ne u smislu au ori arnos i ili neopravdane #ijerar#ije* s ubovi su orijen acije 'es ivala jer ga rade od poe ka i u organizaciji su svake godine. U ome nema nieg lo$eg ; neko jezgro mora pos oja i. 2a kraju krajeva* 1dee zore ne lebde u vazdu#u* i pi anje je da li bi aj 'es ival jo$ uvek pos ojao ako og jezgra ne bi bilo. .ako)e* o je va!no* da smo mi sve iza 'es ivala. Bez obzira na moju ulogu* bez obzira na moju kri iku i drugaiju eorijsku poziciju* na 'es ival svake godine zovem prija elje jer ga podr!avam. Ve+ sama injenica da je jednom 'es ivalu uspelo da pos avi kri iku poziciju je mnogo. <a o mislim da je o jedan od re ki# 'es ivala koji danas ima #rabros i da prekorai granice. Da li na festivalu ima dovoljno prilike za diskusije ili je dru$enje va$nije 2a 'es ivalu mo!e$ da upozna$ ljude sa kojima mo!e$ odlino da se razume$. .o su uspe$ni susre i. Uop$ e sa onima koji* na primer* spavaju kod ebe i sa kojima se dru!i$ i izvan 'es ivalski# pros ora. 5 ra$no dobrim mi se ini da 1dee zore ne napu$ aju koncep %ku+nog sme$ ajaO. 5pavanje u #o elima oduzima mnogo od kvali e a ne'ormalnog dru!enja. Xak iako imamo novac za sme$ aj* ini mi se da je bolje ljude smes i i po ku+ama. U linim pros orima se razvija po puno drugaija vrs a razgovora* drugaije vrs e odnosa. 0es ival i omogu+ava da prepozna$ zajednika in eresovanja* ideolo$ku slinos * nakon ega se po rudi$ da os ane$ u kon ak u. @asnije se sre+e$ sa is im ljudima na drugim doga)ajima* u drugim gradovima. 4islim da je ono $ o 'es ival mo!e da ponudi* pre nego razvijanje sna!ni# diskusija* pros or za

upoznavanje novi# ljudi i uslova u kojima se !ivi i radi u drugim dr!avama e sa kakvim problemima se susre+u i kako i# re$avaju. .aj zloglasni networking ima i svoje pozi ivne s rane/ o vara poglede* daje i ose+aj da nisi sama* i o je vrlo dragoceno* pogo ovo u dana$nje vreme a omizacije i individualizacije. Uprkos ome da je bli!a okolina mala i dos a za vorena* zbog akvi# doga)aja ima$ mogu+nos da uspos avi$ me)unarodne veze. 2a aj nain dolazi do me$anja ideja i iskus ava > i za o na 'es ivalu imamo dos a vremena. ,zbiljne diskusije se razvijaju na 'es ivalu. Da li festival opravdava svoje ime ;anima me pre svega tvoje miljenje o kvir dimenziji+ 4islim da opravdava* iako nisam s runjak za kvir. 9pak* radi se o pi anju da li s#va a$ 'es ival izbalansirano ili ne. 2eka neko* ko se bavi gej publikom* gej problema ikom do)e i nekako doprinese ako mu se ini da i sadr!aji nedos aju. @vir nema vrs e emelje. Upravo za o se pi a$ da li se on uop$ e prime+uje. 0eminizam ima svoju is oriju* radiciju* s ruje. @vir je novos * koja je nas ala na gej i lezbejskoj sceni* iako se okom poslednji# godina $iri i na druga podruja. @ada su 1dee zore dodale 'eminizmu jo$ i kvir dimenziju* zapoele su sa uvo)enjem jednog sve skog renda u pros or koji uop$ e ne poznaju. @oncep i se umes e u lokalnu sredinu ek ada kada imaju iza sebe %scenuO. Ako se kod nas ljudi budu bavili kvir; om* ako budu uvodili nove prakse* nov jezik* koncep +e se sam proizvodi i. .aj pojam jo$ uvek nismo preveli jer ne pos oji scena koja bi ga de'inisala u smislu sadr!aja. 3o$ uvek ga kopiramo* is ra!ujemo u praksama drugi#* u li era uri... 9 kada padne na plodno lo* a za o je po rebno i vreme i rad* verova no +e bi i drugaiji od amerikog. +++ zapravo, ako o kviru razmilja kao o politici saveznitva, odnosno prilici da se pove$e sa ljudima koji su na ivici na drugaiji nain nego to si to ti+ Na primer, u smislu klasa+ 7a druge strane, doga.aji za lezbejke, i posebno za transseksualke, !omoseksualce i *sve ostaleB, uvek su u manjini+ U tom smislu, festival sigurno nije kvir 2e mo!e$ bi i odgovoran za o da je svima kul. 1adi$ ono $ o zna$. 0es ival je o voren/ nikoga ko je ne$ o !eleo da napravi nije odbio. ,dbio ga je ako se ideolo$ki nije slagao sa 'es ivalom. =kipa 'es ivala nije imala ose+aj gri!e saves i ako nekim %konzumen ima kul ureO nije ponudila odre)ene sadr!aje. 5lino je i sa kvirom/ o $ a +e kvir znai i kod nas* zavisi od ljudi koji se ime bave. -o ada mo!emo samo da i amo li era uru drugi#. Da li se @etelkova menja u vreme Rdei! zora VeomaV 4islim da o pos ane po puno neka druga 4e elkova. 4e elkova je* uprkos ome da je naizgled o vorena* jo$ uvek veoma $ovinis ika. 5vi i ipovi se prema nama pona$aju veoma pokrovi eljski* a ako)e i prema 'es ivalu. <bog oga $ o smo* pod navodnicima ; nji#ove devojke* nji#ove spisa eljice. Xak i oni koji nas vole ne mogu da iza)u iz sops venog $ovinizma koji je u ovoj kul uri apsolu no dominan an na svim nivoima/ od najni!eg ; lumpenprole erija skog* do najvi$eg ; onog akademskog* prosve +eni# ljudi. .o se ne mo!e izbe+i. 9 o ukljuuje i al erna ivnu scenu* 4e elkovu i na$e prija elje* koji su ose ljivi na 'eminizam. 9 kada o ka!em ne po cenjujem i#. .o s alno prime+ujem. &oku$avam da se bavim poli iko;ekonomskom eorijom* marksizmom* u kom nema !ena. ,dma# se vidi $ a su dominan ni diskursi/ 'eminizam je dodeljen !enama da mogu da se bave svojim vr om.

;nai, tokom festivala je na @etelkovoj manje ovinizma 2e govorim da ose+am po punu odsu nos $ovinizma* ali svakako ose+am ve+u prisu nos 'eminizma ; upea ljivu prisu nos !ena i 'eminizma ; 'iziki* u pros oru* ali i programski. 9ako smo brojnije* $ovinizam os aje is i. 2akon drugog piva* uje$ ga u svakoj $ali. .ano o ome govorim. 2a$i mu$ki prija elji dolaze da nas podr!e* sa njima pije$ pivo* i svako malo padne neka primedbica. <a o vidim da o deluje podsvesno* da je u pi anju ozbiljan problem koji ne mo!e ek ako da se re$i razgovorom. @ao* dovoljno je ako ka!em %volim 'eminis kinjeO. 2e ide ako* jer je o ako duboko ukorenjeno u kul uri* u svakodnevnim praksama. <a o je ako vrdokorno. &roblem 'eminizma u akademskom sve u je upravo o. +++gde je na lestvici presti$a .ano o. .o nije nikakva $ala ni i paranoja* ali u o niko ni ne ulazi. ,ve godine* kada je 4ojca 1am$ak predavala za U. mar * navodila je same bisere ; primere akademskog seksualnog iskori$+avanja. .o je jedna s var. <a im* u je i druga s rana. @ao !ene ima e 'eminizam* sad jo$ malo kvira* ali o su svejedno drugorazredne nauke. U marksizmu* na primer* vladaju mu$karci* ali nisu samo oni krivi. 5vi e naravno vole kada reba da se odlui ko +e ima i predavanje* sa kim +emo ima i projeka . .ada se ka!e %eneV U adminis raciju* napi$i e konkurs* napi$i e izve$ ajVO Q a ako bi nas pozvali kao govorniceG 2ikakav izve$ aj ne+u da pi$emV %&a* kad o ako dobro radi$.O &a* naui se i iV 2e znam* mo!da sam previ$e ose ljiva na e s vari[ Ve+ u svakodnevnom !ivo u izgleda$ udno ako e ne zanima porodica i druge propisane eme* za im i u polju* koje bi bilo izvan i# ogranienja* nai)e$ na is i odgovor. 2e* radi se o s avu i o upornos iV [ koja se nimalo ne podrazumeva+ 2aravno da ne. 2a o veoma obra+am pa!nju* jer me se ie. <a mene je 'eminizam svakodnevna praksa* ne$ o $ o !ivim* a ne samo mislim. 2a a$a 5erec je rekla da je imala u isak da su #e eroseksualni mu$karci zamerili 1deim zorama da im se ako malo posve+ujemo. .o mi se ini pouno > za nji#. Barem malo su

ose ili kako je o kada si nevidljiv zbog svog pola. 2e govorim o osve i* nego o va!nos i iskus va. 1adi se o upornos i. Upravo za o sam pro iv %izbalansiranogO programa* koji bi dao malo pros ora mu$karcima* malo !enama. Q a jo$ da uradimoGV .o je s av dominan ne kul ure. <a$ o moramo pros or* koji smo izborile za sebe* i u koji je svaka od nas ulagala svoju energiju* svoje slobodno vreme* prepus i i mu$karcimaG <a$ o bismo se igrale liberalki* da bismo na kraju nasele na dominan ni diskursG 0uck o''V &a rijar#a i $ovinizam su jai od nacionalizma ili bilo koje druge ideologije. +++ zato su tako nevidljivi i zato se podrazumevaju, zato pitanje *feminizmaB kod mukaraca budi stra!oven 5ve o se na 'es ivalu izo$ ri zbog na$e prisu nos i. <a o sam za in ernacionalnos . @ada u na$ javni pros or* na 4e elkovu do)u s rankinje za lokalnu sredinu im je po puno svejedno* nisu op ere+ene s varima kojima se mi op ere+ujemo. 4ogu da rade $ a #o+e* sve su po puno o kaene ako da mogu da sebi priu$ e sva$ a. 9 raznim ljudima sme aju. 1ecimo* ako smo na 4e elkovoj zais a ako o voreni* za$ o onda na redovnim !urkama sa muzikom iz %sre+ni# osamdese i#O u 4enzi ili Hromki nikada ne vidi$ kako se dve !ene ljubeG <a$ o se o doga)a samo na 1deim zoramaG +++ i, naravno, u @onoklu i Difaniju+ Hromka* 4enza* Hala Wala i ?#annel <ero su pros ori o voreni za sve* ali amo ne mo!e$ ni da vidi$ !ene koje se dr!e za ruke. 2a 4e elkovoj is o* osim okom 1dei# zora. .o je jako vidljivo. 0es ival isprovocira razne s vari* o vidi$ ek kasnije* u linim razgovorima. Ijudi naprave dis ancu. 4islim da je u redu da je 'es ival ako radikalno pos avljen. <a o $ o napravi korak preko granice* dovede neke ljude na ivicu. .oga ima premalo. 5eksualnos je najprodavaniji ar ikl* is ovremeno samo ponavlja jedne i is e obrasce. %ako je, ako uopte je, saradnja sa Rdeim zorama uticala na tvoje s!vatanje feminizma, s obzirom na to da ima vrstu teorijsku bazu Uprkos ome da me svake 1dee zore odu$evljavaju[ 6sme#.7 0es ival i daje akav u isak* da nisi sama. -aje i energiju za dalji rad* za upornos . Uvek e ponovo ubedi da si u pravu. 5amo za o jer pos oji ve+ je koris an. &ri isak i# ideologija je s ra$an* one e naprave da se ose+a$ sama* uvek e iznova demorali$u* oduzimaju i #rabros . 0iziki ose im novu energijuV Da li se onda sla$e da se radi o politici prisvajanja prostora, kako fiziki tako i u smislu diskursa -a* o je obavezno. ,kupacijaV <a o govorim da su 1dee zore agresivne u pozi ivnom smislu. <auzele su pros or i ne ods upaju od svoji# naela. 2isu pale na 'ore i razlii e provokacije o liberalno;demokra skom %pola;polaO ili kvo ama. <a o mi se ini da je jako va!no sauva i 'es ival* kao doga)aj. Dobile smo dosta poziva iz inostranstva, ali neke izlete nismo mogle da si priutimo+ Uprkos tome su se programi izme.u festivala, sa kojima smo u kontaktu, tokom tog vremena izmeali+ Recimo na Fad+i+o+fest8u u -erlinu "e kuvati naa !olandska ekipaK, sa /nnom smo na Paradi ponosa u 'stanbulu imale radionicu, Noa Res!ef "e nastupiti na festivalu u Rimun Programi kru$e+ -a* i o je va!no. <na$ $ a mi nedos aje na 1deim zoramaG =dukacija* re'leksija* koja nije vezana samo za ume nike prakse* kul uru* nego ako)e i za obrazovanje ljudi i eoriju* koja bi ema izovala razlii e sadr!aje* ne celi 'es ival. 1ecimo* jako me iznena)uje pozi ivna reakcija na okrugli s o U. mar a. 5amo o* da je publika izdr!ala a ri sa a[ 6sme#.7 2a demons racijama M]. aprila mi je nekoliko ljudi* koje ne poznajem reklo/ O3ako dobar okrugli

s o s e organizovali* dos a in'orma ivno.O .akve reakcije mi se ine super. Ijudi* koji se bave im podrujem imaju veliku po rebu za javnim deba ama* za o mo!emo da organizujemo predavanja* da bismo preispi ivale poziciju 'eminizma danas. -anas je i sam 'eminizam u krizi. &ored oga smo zaboravili na is oriju !enske borbe kod nas. 2aravno* zaborav na <apadu je jo$ s o pu a ve+i. Nama to itekako smeta, mo$da zato, jer su pauze bile tako oigledne+ -a* za o $ o uvamo o is orijsko se+anje* iako se sa dolaskom revizionizma s alno bri$e. 2a amneziju smo jo$ uvek ose ljivi* ali ipak sve manje. <apad ve+ neko vreme !ivi u sada$njos i. 4i smo imali nagli rez i za o nam o jo$ uvek sme a* da se s vari zaboravljaju i nes aju iz javnog diskursa. 9mali smo mnogo pozi ivni# s vari* o kojima su u socijalnim dr!avama na <apadu mogli samo da sanjaju. 5ve lana 5lap$ak nam je na jednom od predavanja govorila kako su zapadne 'eminis kinje do$le* da bi nam objasnile $ a je o 'eminizam* i bile su veoma $okirane nad %pripremljeno$+uO doma+i# eore iarki* kao i nad op$ im s anjem u dru$ vu. <na$* kod nas su 'eminis kinje sedamdese i# rekle %&role eri svi# zemalja* ko vam pere arapeGO 9male su svoje eorije* svoje prakse* svoj u icaj. .u radiciju moramo da uvamo. .o nam nije doneo <apad. 2a eleviziji Ar e sam gledala dokumen arac o 'eminizmu. ene iz 2emake i 0rancuske su govorile kako su i$le u 3ugoslaviju da bi abor irale. 0rancuskinje do 19]8. nisu imale ekove* morale su da pla+aju go ovinom* $ o je ograniavalo nji#ovu ekonomsku nezavisnos . 9 snimak 5imone de Beauvoir* kako pla+a kovancimaV 4i imamo sna!an is orijski 'eminis iki kon inui e / okom @raljevine 3ugoslavije* imale smo i A0*kao $ o vidim u dok ora u 3elene &e rovi+* dinamiku u !enskom organizovanju koju danas ne mo!emo ni da zamislimo. ene u 4akedoniji su skupljale po pise za osloba)anje 1oze IuksemburgV &os ojale su liberalne* komunis ike* #ri$+ansko;socijalis ike* ak i konzerva ivne 'eminis kinje. .o je bilo pre s o godina* danas oga vi$e nema. <a o mi se ini obaveznim obrazovanje* jer odlazimo u neokonzerva ivizam i bu)enje radicionalni#* na pa rijar#a u zasnovani# vrednos i. Na spiskovima literature za studije roda <gender studies= i feministiku teoriju uprkos tome preovladavaju engleska dela+ .o je za o $ o smo u venoj ranziciji i usred novog kul urnog kolonijalizmaV 9deolo$ki se ubacujemo u nov sis em i namerno se za ire svako se+anje na socijalizam. <a o je obrazovanje va!no. 1adi se jo$ o ovome/ 'eminizam je zaboravio razne s vari kada je poeo da se bavi poli ikom iden i e a. <aboravio je socijalno;ekonomski elemen * koji je nekada imao* ne samo u eoriji* nego i u praksi* u neposrednoj poli ici. 2a$ zada ak je da kvir i 'eminizam pove!emo sa imV 2a aj nain po kopava$ najdublje korenje pa rijar#alnos i i kapi alizma* koji nam ruku pod ruku kroje zv. novi sis em. sa slovenakog prevela -ragana Al'irevi+ 1 U. 4ar a MNN]. godine su 4oon 6Aus ralijaEHB7 i 5asc#a Boi 6HB7 u 4enzi pri kori u nas upile sa muzikim i eks ualnim per'ormansom =asJ 3e 5e 6'o o 3asmina @lanar7 M U okviru projek a .1A25E0,14 6koncer lezbejski# verzija pop pesama i modna revija7 je 1N. mar a MNN]. u 4enzi pri kori u nas upila Bura Bend u kreacijama .anje .opolovec i @a arine &o#l* uz podr$ku V3 Habrijele 9vanov i -alije &in ari+ 6'o o 4a ija &raznik7. 3 &rojekcija 'ilmskog i video programa 1a3e!avan3e sa olom de$avalo se 11. mar a MNN6. u klubu Hromka. &ored deve videa po izboru amerike video ume nice i predavaice @are

IJnc#. 2a rasporedu su bila jo$ dva dokumen arca/ $ashe in Sofia 6MNN37 nemake redi eljke @arin 4ic#alski i +rik:a< 6MNN87 aus rijskog redi elja @ur a 4aJera. Z ?arla ?orso je 19UM. godine zajedno sa &iom ?ovre us anovila @omi e za gra)anska prava pros i u ki ,2IU5 6?omi a o per i -iri i ?ivili delle &ros i u e ,2IU57 za pomo+ seksualnim radnicama. 2akon njenog predavanja je ]. mar a MNN]. godine u 4enzi pri kori u sledio okrugli s o o pros i uciji* na kojoj su sara)ivale dr 4ajda Wr!enjak 64irovni 9ns i u 7* @a ju$a @odele @os 6-ru$ vo @lju7 kraljica preoblaenja* pevaica i .V vodi eljka 4arlenna* kao i dr <oran @andu iz 9ns i u a za @riminologiju. 1azgovor je moderirao 4i ja Bla!i 6'o o ?arla ?orso7 8 4e)u kuvarice ekipe* koje su okom 'es ivala pravile odline veganske veere za nas upaju+e i organiza orke* spada grupa A?U iz U re# a 6Ru!y van &ei3enhorst* Iiedeke ,os erik* 4arieke Vink* =smeralda .ij#o'' in @arin Aar s7* grupa iz 6A7 in'os#opa i drugeEi pojedinkeEci 65a$a Horopev$ek* 5amo -ekleva* Vi a gur* <dravko &ravdi ; &ec* 2ika Habrov$ek* Iee 5an 3uan* 3elena -ragu inovi+ i drugeEi7. 0es ivalska menza je bila u 5ocijalnom cen ru 1og* 4enzi pri kori u i 6A7 9n'os#opu na 4e elkovoj

Pitc!Mise
.aida Worozovi+* 3adranka 4ili+evi+ 3adranka 4ili+evi+ .aida Worozovi+ Arazgovarale .amara Yor)evi+* .anja 4arkovi+* Ana VilenicaB U okviru festivala Pitc!Mise pokazano je interesovanje za promiljanje lokalne istorije feminizma( od /F08a do konferencije )Drug8ca $ena* koja je odr$ana 23:Q+ godine u -eogradu i koja predstavlja prekretnicu ka feministikom samoorganizovanju i izgradnji feministike scene+ %ako se va festival pozicionira u odnosu na tu istoriju, na istoriju feministikog pokreta devedeseti! na prostoru ,ugoslavije, ali i aktuelno stanje na sceni u regionu @roz prvi &i c#Kise smo nas ojale ukaza i na dvije s vari/ na neop#odnos preuzimanja javnog pros ora za propi ivanje i rans'ormaciju dru$ va i na neop#odnos preuzimanja odgovornos i kako bi se inile promjene u direk nom okru!enju. .ada smo kreirale vje$ iiju* isceli eljsku* !ensku ba$ u koja je pos ala pros or za i anje* izlaganje i komunikaciju. U 5arajevu nema puno parkova ili ako ima i parkovi su ujedno i groblja( bio nam je po reban pros or koji smo na koncu uzele ; 4uzej 9s orije BiW ili 4uzej Wers orJ kako smo ga mi nazvale. U a riju je nanovo o!ivljena i osvje!ena ba$ a sa biljkama. -rugi nama glavni segmen je zada ak mapiranja pu a prije nas. @o su bile 'eminis kinje na na$im pros orima* $ a su uradile* ime su se bavile* kakva su pi anja pos avljale* gdje su danas i koje su al erna ive nudile za dru$ vene promjene. <a o smo organizovale C]U 1evisi ed* kon'erenciju na kojoj su izme)u os ali# govorile Vesna &usi+ i 2ada Ier 5o'roni+ i sa e kon'erencije smo ponijele odre)ene odgovore i nova pi anja na dana$nje s anje prvens veno !enskog pokre a kao neeg vidljivog* uinkovi og i opipljivog. ,no $ o je bio glavni cilj e kon'erencije jes e slu$a i sje+anja pokre aica kon'erencije _-rug;ca !ena`. .ada su se po prvi pu srele nakon nekoliko dekada* i za im imale prilike u i sje+anja kolegica. -isku irale smo o ome u kojem smjeru ide !enski pokre u regiji* i da li se uop$ e mo!e nazva i !enskim pokre om. %oja je vaa feministika politika

&i c#Kise obrgrljuje 'eminizme u cjelome spek ru nji#ovi# razlii os i* ali na kraju dana uvijek ka!emo bi +emo pos 'eminis kinje u pos pa rijar#a u. &oli ika pozicija 0ondacije ?U1= iz koje nas aje i &K jes e da je na$a prva prizma djelovanja 'eminis iki ak ivizam i da !elimo svoj rad usredsredi i na rezul a e mani'es irane kroz pozi ivne dru$ vene promjene. .o nam omogu+uje da i kad kri ikujemo rad vlade ili dr!avni# organa* pojedinki i pojedinaca na pozicijama mo+i > uradimo o na nain da sugeri$emo rije$enja. elimo promovisa i 'eminis ike inicija ive u regionu* poku$ale smo napravi i mre!u 'eminis iki#* ak ivis iki# i kvir 'es ivala* ali i# je veliki broj odr!an jednom ili dvapu i jo$ uvijek nema puno 'eminis iki# 'es ivala koji su odr!ivi. ,slanjamo se na pokre iz pro$los i* ali s#va+amo da je ovaj 'es ival pu ka novim rije$enjima jer o kriva i dijeli in'ormacije o s varnos ima osoba i pokre a u regionu i svije u. Na koji nain je iskustvo rata uticalo na va feministiki anga$man #ta su specifinosti bosansko8!ercegovakog feminizma s obzirom na blisku istoriju U vrijeme kada smo se 'ormirale* pos ojao je veliki broj 2V,;a za !enska prava koje su radile kroz projek ni koncep i uz obilne Pinjekcije dona orski# sreds avaP ime je do$lo do brojni# uslovljenos i i name anja priori e a. &os oje dese ine organizacija i male ra$ rkane zajednice ; akademske* umje nike* komercijalne ; koje se na razlii e naine izra!avaju i nas oje rans'ormisa i ra ne raume* ali ono $ o je izuze no va!no jes e da ovi# zajednica nema dovoljno u na$oj dr!avi* e da i dalje nisu osna!ene na odr!iv nain* dakle da mogu djelova i bez dona orski# upliva. &osebno je zanimljivo da susjedne dr!ave i !enski pokre i susjedni# dr!ava mo!da vi$e pi$u i govore o pi anjima ra ni# rauma* a ovdje bi# ukljuila i dijasporu kao znaajnu zajednicu koja direk no i indirek no i 'ormalno i ne'ormalno preds avlja dr!avu u svije u. Festival Pitc!Mise je deo ire tendencije ka transformaciji feministike paradigme u regionu koja se deava kroz pojavu i prakse feministiki! i kvir8feministiki! festivala+ %oje su odlike te nove feministike paradigme i koji je to feminizam koji nam, prema vaem miljenju, omogu"ava da mislimo i inimo u postsocijalistikom kontekstu &i c#Kise je 'okusiran na anga!iranu umje nos i podrazumjeva koncep e kao $ o su 'eminizam i 'eminizmi* kvir* ak ivizam* volon erizam* samEa pokre+i i pravi promjenu* mirovni ak ivizam* diJ* rans'ormacija... ,siguravamo pros or za sve ono $ o suEje "drugeEo% i $ o se danas sma ra manjinama i marginalizovanima* a u spadaju/ !ene koje su ve+inska populacija( seksualna orijen acija koja koncep ualno ili bukvalno odskae od #e ero; pa rijar#alni# normi( osobe sa invalidi i e om( mu$karci koji se bore pro iv nasilja na osnovu rodaEspola( kao i mu$karci koji se glasno zala!u za mir i nenasilje u odnosu na vo)enje ra ova i naoru!anje( ekolo$ki osvje$ ene osobe i grupe( i brojne druge al erna ive dosadnom i nasilnom dru$ vu* koje nam name+e okove abua i s ereo ipa. Festival se fokusira na drutvenu i politiki anga$ovanu umetnost+ #ta podrazumevate pod politiki anga$ovanom umetno"u i koje drutveno8politike rezultateApromene oekujete &i c#Kise je ukorijenjen u ideji da rans'orma ivna mo+ umje nos i po ie i osna!uje individuu da bude pozi ivna promjena za sebe i svoje okru!enje. &oli iki anga!ovanu umje nos razumijemo kao krea ivni proces propi ivanja* razo krivanja* analize* rans'ormacije* dekons rukcije vlas i i# pozicija i uloga u dru$ vu* unu ra$nji# s anja i pi anja iden i e a u raznolikom spek ru kako i# poznajemo u s varnos i. 5 oga smo imale i ogroman broj umje niki# iskaza koji se bave upravo ovakvim procesima* od javnog per'ormansa varenja ogromne !eljezne $ ikle koja ja nas ala okom 'es ivala kao skulp ura* preko 'ilmova koji donose prie !ena sa drugog kraja svije a* ali prepoznajemo slinos i dru$ venog kon eks a i uimo jedne od drugi#* pa sve do kreiranja na$i# pria* na$e Wers orJ ako $ o

bilje!imo prie !ena* is ra!ujemo ko su bosansko#ercegovake #eroine i o#rabrujemo ak ivis kinje da organizuju vlas i e &i c#Kise 'es ivale ili sline doga)aje. 6-o sada je &i c#Kise kreiran i odrzan u <enici* Banja Iuci* 4os aru i Bra uncu > iako uglavnom jednodnevni mul imedijalni sadr!aji > o su va!ni procesi osna!ivanja za sve ove zajednice.7 Ak ivis ika umje nos pomie granice es e skog* socio;poli ikog i e#nolo$kog napre ka u poku$aju da izazove granice radicije i kul ure* #ijerar#ije pos avljene od s rane oni# kojiEe imaju mo+. Ak ivis ika umje nos se odnosi na naljepnice* banere* ransparen e* majice* 'o ogra'ije* per'ormanse ili bilo koje druge vidove krea ivnog izra!avanja* a koja kao prvobi nu svr#u ima promicanje nekog socijalno osje ljivog pi anja. 1ezul a i i promjene se uglavnom odnose na individualnu evoluciju i u om smislu gradimo zajednice koje pri#va+aju druge i drugaije i koje u svakom smislu prevazilaze sve name nu e i imaginarne granice na zajednikoj plane i. Na koji nain poma$ete umetnicama da se izbore za svoj status u drutvu i kakav je va stav prema dominantnoj kulturnoj politici u -i? 1adile smo 5KA2 5edmicu umje nica Bosne i Wercegovine* u MNN]. godini* i ime obilje!ile prvi pu odr!an svje ski praznik umje nica 65uppor Komen Ar is s 2oT -aJ > 5KA27. Uz izlo!be* radionice* par i* dru!enja i razgovore* organizovale smo i javnu diskusiju na emu kul urni# poli ika i bu!e a za umje nice u na$oj zemlji. 9ako je o ne$ o "novo% za BiW* velike inves icije i novci za umje nos u BiW nisu neka novos * no kako o ve+ biva od samog kreiranja dr!ave i preko njenog liders va* !ena u oj prii nema. .okom ove diskusije govorile smo o ome kako se !enama dodjeljuju pozicije vo)s va amo gdje bud!e a nema > 4uzej pozori$ a i knji!evnos i* Umje nika galerija BiW* 9s orijski muzej BiW i drugo > odnosno ve+ina kul urni# ins i ucija gdje bud!e a nema ili je aku no nedos a an > u im ins i ucijama +e e na+i izvrsne !ene* pro'esionalke* ali kojima je prepu$ en beznade!an zada ak > da s alno od niega prave ne$ o nevjerova no. .o je odnos koji ilus ruje kako dr!ava re ira i umje nice. ,ne su diplomirale* s varaju* uglavnom prizna e u svije u* ali nevidljive u BiW. 2ema i# puno u galerijama* ne ujemo o njima na vijes ima* i znamo da ni jedna nema a elje ili da ga vjerova no ne+e ni dobi i od grada u kojem s vara. 4lade !ene nakon zavr$eni# s udija npr. umje nos i rebaju mogu+nos da ono $ o su nauile podjeleEprika!u drugima* a kako +e o uini i ako su ignorisane* nevidljive* os avljene po s rani > renu no sis em ne 'unkcioni$e i ne nudi ni$ a mladim umje nicama* a es o ni a'irmisanim umje nicama ; za o smo mi ak ivis kinje va!ne za nji#. ,edno od centralni! mesta vaeg anga$ovanja jesu pitanjaAstimulisanje govora o <$enskim= ljudskim pravima+ %ako i! vezujete za podruje feministikog aktivizma, umetnosti i teorije enska ljudska prava su baza na kojoj mi gradimo sve na$e ak ivnos i. @ako pos oje+e s anje u BiW i regiji ne daje !enama mogu+nos da u!ivaju u pravima koja su im zagaran ovana 6pravo na slobodu odabira* na posao* na obrazovanje* na izra!avanje* seksualnu orijen aciju* vlasni$ vo* liders vo* umje niki pros or....7 mi priori iziramo kroz &K osiguravanje pros ora za izra!avanje* o#rabrenje* promociju* umre!avanje. 0eminis iki ak ivizam je na$e upori$ e i kroz na$ rad posve+ujemo veliku pa!nju medijima i suradnji sa medijima > mainstream i novim* al erna ivnim medijima > onim medijima koje kreiramo same. ,no $ o je bilo bi no za 0ondaciju ?U1= okom prvi# godina rada* a $ o se uveliko odrazilo i kroz &i c#Kise programe* jes e educira i o kljunim rijeima kao $ o su/ 'eminizam* nasilje pro iv !ena* akozvani abu i s ereo ipni koncep i* kao npr. _!enska glava`. -akle* bilo je bi no koris i i rijei koje su va!ne za na$ pokre i dava i de'inicije* poveziva i i# sa va!nim procesima i

budu+no$+u koju gradimo u na$oj zemlji* ali is ovremeno nudi i naine da se osna!ujemo i da slavimo dos ignu+a !ena. Da li se vae poimanje ljudski! prava razlikuje od za!teva za ljudskim pravima koji je aktuelan na nivou politikog establimenta 2aravno* jer mi !elimo da sviEe budu svjesni svoji# prava i da i# !ive. Ve+ina populacije i ne zna $ a se sve podrazumjeva pod osnovnim ljudskim pravima* a $ a re+i " ek o nekim !enskim i djeijim ljudskim pravimaGV% <animljivo je da nas i danas mnogi ljudi* kada insis iramo na po$ ivanju !enski# ljudski prava pi aju/ "A je li o !ene nisu ljudiG%. &oli iki es abli$men je vi$e 'ik ivno pos avljen niz me#anizama jer vidimo da i pe naes godina nakon ra a* uz sve divno uredne zakone i deklaracije po pisane i ra i'ikovane* bud!e za gender jednakos * za umje nos i za mlade jo$ uvijek ne pos oji* kao ni odr!ive s ra egije koje osiguravaju vladavinu prava i 'er re man svi# osoba* bez obzira na nji#ove opise u smislu seksualne orijen acije* rodaEspola* obrazovanja* socijalnog porijekla i ako dalje. 2as in eresira vi$e od deklara ivnog* rajna rije$enja koja imaju rezul a e. ?U1= #o+e promjene i za o ne eore iziramo previ$e* nego radimo i povezujemo se sa pro'esionalkama* umje nicama* i kreiramo nove zajednice i inicija ive koje es o po om uzmu neki svoj ok i dalje s varaju promjene. Da li se u odnosu na klasne razlike mo$e govoriti o specifinim problemima vezanim za feministika pitanja u bosansko8!ercegovakom kontekstu Da li vidite neke specifine probleme, a koji su odre.eni tim klasnim statusom $ena i koji bi to problemi bili ukoliko i! ima @lasne razlike su apsolu an 'ak or kada govorimo o !enama u BiW dru$ vu iz 'eminis ike perspek ive. &rvens veno* !ene su najsiroma$nije osobe u dr!avi 6kao i u svije u7 i imaju probleme/ nezaposlenos i* manjka pris upa in'ormacijama* obrazovanju i jednakim prilikama* $ o ini da djevojice i !ene os aju na Pdnu ljes vice uspje#aP u dr!avi. &ozna o je da u ruralnim mjes ima rodi elji iEili s ara eljiEke oduzimaju djevojicama pravo na osnovno obrazovanje koje je obavezno po zakonu. 1azlozi odnosno izgovori su ekonomske naravi i u si uacijama siroma$ va* djeaci imaju priori e ni pris up obrazovanju. ,no $ o je nu!no jes e osigura i da djevojice zavr$e osnovnu $kolu i da nisu prisiljene na rad nau$ rb vlas i e edukacije* a u su odgovorne obrazovne ins i ucije* kao i zajednice i ins i ucije koje bi rebalo podr!a i osnovno i dalje obrazovanje djevojica. Na poslednjem Pitc!Mise festivalu naglasile ste )kako je HI2I+ godina op"i! izbora u -i?, te koliko je va$no ukljuivanje $ena u politiki $ivot+B Dako.e ste najavile i javnu debatu p1sna$ivanje uloge $ena G 2I2 razlog zato glasati za $enup+ 'maju"i u vidu da u novije vreme imperijalni poredak u svoje politike redove tako.e ukljuuje politiarke koje ne propagiraju ni feministike ni leve ideje i koje su esto vrlo rigidni! i konzervativni! stavova <setimo se samo izjave /ngele @erkel koja ka$e da je projekat multikulturalizma propao, to je znailo da su imigrantiAkinje nepo$eljneAi zbog finansijske krize i stanja na tr$itu radaq tako.e, Nemakoj vie nije potrebna radna snaga, te se sprovodi politika rasejavanja i povratka imigranata u nji!ove zemlje=, ta za vas znai kulturalno i umetniko8aktivistiko propagiranje anga$ovanja $ena u domenu politike i sa kojim argumentima mo$emo danas tvrditi da "e )$enama po"i za rukom ono to mukarcima nijeB 4i smo na &K MN1N promovirale va!nos da !ene iza)u na izbore i da ne dopus e da neko drugi u nji#ovo ime donosi odluke. .ako)er* zagovaramo i dalje da se !ene rebaju jo$ vi$e ukljuiva i u rad poli iki# par ija* da na aj nain do)emo do pozicijaEmjes a gdje se odluuje o bud!e ima* novim zakonima* socijalnim pi anjima* obrazovnim sis emima. 2eki od primjera

sa erena su nam pokazali da !ene 6iz razlii i# poli iki# par ija7 mogu bi i slo!ne po nekim pi anjima koja su va!na za dobrobi nji#ove lokalne zajednice. Da li mislite da "e evropski standardi i ulazak u EU uiniti okolnosti boljim 2e sma ramo da +e evropski s andardi i ulazak u =U mnogo oga promjeni i u odnosu na abuizirane diskurse o 'eminizmu* jer nije se mnogo promjenio pa rijar#alni odnos prema ovom pi anju. 4u$karci* bilo u =U ili na Balkanu* ine ve+inu koja donosi odluke* dik ira pravila* vodi ra ove* i ako je neop#odna kao par nerica u parlamen u ; uzimaju !enu koja +e i# kao sjena slijedi i* a ne neku 'eminis kinju koja ne+e dopus i i da "on% govori u njeno ime.

Feminizam i digitalne te!nologije Napravi @er u -eogradu

5elena 5avi+ 5elena 5avi+ # p/EEna.pravi.me Na ravi )eH 'es ival odr!an je u junu ove godine u Beogradu u pros orijama @ul urnog cen ra 1=: u Beogradu. ,kupio je ri grupe nezavisni# !enski# ume niko;ak ivis iki# inicija iva iz Beograda* Bea i 1o erdama* kao i ume nice i ume nike koji su povezani sa ovim inicija ivama. &ose ioci 'es ivala imali su priliku da naue razlii e ve$ ine korisne u digi alnom sve u ; od razbijanja $i're na Tireless mre!ama* preko navigacije* oslu$kivanja elek romagne ni# alasa* komponovanja* do izrade senzora i solarni# +elija* igranja sa Barbie lu akama i baenim #ard diskovima. 0es ival se odvijao kroz seriju radionica o upo rebi i modi'ikaciji so' vera i #ardvera. &rogram je bio zami$ljen kao razmena znanja D!ene !enamaD u jednom au onomnom !enskom pros oru. @roz koncen risanu ak ivnos na radionicama* os varena je jaka veza izme)u uesnica i vodi eljki radionica. ,vakav vid #orizon alne edukacije kao i iskljuivo prisus vo !ena rebalo je da pods aknu ukljuivanje i po aknu dalje ak ivnos i ovog ipa.

&ovezuju+a ni izme)u organizacija uesnica je nji#ova 'okusiranos na razmenu znanja. Gender%hangers 6# p/EETTT.genderc#angers.org7 je ne'ormalno udru!enje !ena i 6rodni#7 manjina* koje 'unkcioni$e na ad;#oc principu. Akcena je na pove+avanju znanja i ve$ ina kroz razmenu i saradnju* uenje kroz rad. Gender%hangers 'ukncioni$u kao mre!a !ena koje mogu da se prikljue mailing lis i i ako pra e ak ivnos i i diskusije* a mogu i da uzmu ak ivno ue$+e u organizaciji okupljanja i radionica. Uesnice obino pla+aju manju nadoknadu* za upo rebljeni ma erijal. )z Baltazar/s &a!oratory 6# p/EETTT.mzbal azarslabora orJ.orgE7 je nedeljno okupljanje koje se de$ava na razlii im lokacijama u Beu 64e alab* agr. vE4useumsFuar ier7* namenjeno osobama koje sebe do!ivljavaju kao !ene ili rans osobe i koje !ele da ne$ o naprave* radije nego da pasivno konzumiraju e#nologiju. 5ve radionice su bespla ne* sa idejom da 'ormiraju jednu bezbednu i pris upanu pla 'ormu za promi$ljanje igraaka koje su obino asocirane sa mu$ko$+u. Ume nika produkcija )z Baltazar &a!oratori3e nas aje uz pomo+ ,pen 5ource so' vera i #ardvera. ,rganiza orke 'es ivala* ene na delu* 6# p/EEzenergija.org7 su 'eminis ika organizacija iz Beograda* koja pos oji od 1996. ,ne su usmerene primarno na ekonomsko osna!avanje !ena* kroz is ra!ivanje 'eminis ike poli ike i me odologije* kao i kroz edukaciju. Xes o daju radionice o osnovama upo rebe e#nologije i 9n erne a u okviru razlii i# okupljanja* 'es ivala ili u sops venim pros orijama. .okom e iri dana u 1=:;u odr!ano je dese radionica* koje su se sve imale za emu neku vrs u skeniranja okru!enja 6oslu$kivanje* snimanje* dekodiranje7. 2a radionici

%=lek romagne na panorama gradaO 6AudreJ 5amson i 5abrina Bas en7 uesnice su pravile ins rumen e za oslu$kivanje elek romagne ni# alasa* od delova s ari# ku+ni# apara a. Qe aju+i se ulicama jednog dela Beograda* one su kombinovale i komponovale jednu %=4 sim'onijuO zvukovima koje proizvode razlii i ure)aji i sve la u urbanom okru!enju. 1adionica %@roz alaseO 6Hordan 5avii+ i -anja Vasiliev7 se bavila prisus vom jedne druge vrs e alasa ; signalima wireless mre!a koji prolaze oko* i kroz nas. Uesnice i uesnici su savladali ve$ inu prislu$kivanja saobra+aja na mre!i i* konano* razbijanja $i're. 1adionica %2avigacijaO 6-arija 4edi+7 je pokazala kako mo!emo modi'ikova i H&5 so' ver* sa namerom da demis i'ikuje slepo verovanje u e#nolgiju i u nain na koji nas ona %vodiO. <a radionicu %-igi alna ar#eologijaO 6Hordan 5avii+ i -anja Vasiliev7* uesnice i uesnici su bili zamoljeni da ponesu sa sobom s are* na)ene #ard diskove i da poku$aju da zavire u !ivo e nji#ovi# pre #odni# vlasnika* koris e+i se me odima kompju erski# 'orenziara. -emons rirana je koliina in'ormacija koje se mogu povra i i u ovom procesu i priva ni# poda aka koji ako mogu %procure iO. 2a radionici %Angs lu keO 65 e'anie Kusc#i z7* uesnice i uesnici su nauili osnove rada sa mikrokon rolerima i smi$ljali kako da upo rebe ovo znanje da bi %unaprediliO Barbie lu ke* koris e+i 'o o;senzore i vibriraju+e mo ore iz s ari# mobilni# ele'ona. 2a %@omponovanje ,pen 5ource so' verom 6I4457O radionici 6Welga Wo'bauer7* komponovane su pop pesme pomo+u open source so' vera* uz kori$+enje zvuka iz okru!enja ili skinu i# semplova. .okom pauze* zabavljali smo se ras avljaju+i dva s ara kompju era koji su bili posve+eni radionici %1as avi ; 5as aviO. 1adionica %5olarO 65elena 5avi+7 bila je namenjena osna!ivanju ljudi da kons rui$u sops vene izvore energije koris e+i je' in i dos upan ma erijal. 2apravili smo solarne +elije koje rade na principu obrnu e 'o osin eze* koris e+i s aklo* maline* be adin* plamen sve+e.... 2a kraju* radionica %5amo eks O 64aria @aragianni7 upoznala je uesnice sa eks ualnim in er'ejsom 6command line7 i lepo ama in erakcije sa kompju erom pu em eks ualni# komandi. ,vo je is ovremeno bio i rezime renika eks ualni# komandi koje su kori$+ene pre #odni# dana. Uvee poslednjeg dana* organizovali smo predavanje i diskusiju %9zme)u ume nos i i ak ivizmaO* @a arine 3esberger* koje je rebalo da kon eks ualizuje eme koje su do aknu e na radionicama* kao i da pru!i eore ski i is orijski okvir za problema iku pris upa sreds vima za proizvodnju. // // // // // // // // 9. 69n'ormaciona .e#nologija7 indus rija danas sma ra se kljunim 'ak orom razvoja globalnog ekonomskog ras a zbog brzog razvoja i neop#odnos i njeni# proizvoda. Ve+ina produkcije 9. indus rije %izve!enaO je u akozvane zemlje re+eg sve a* ne bi li navodno ojaala ekonomiju prenaseljeni# zemalja u kojima je radna snaga je' ina. ,va roba je onda* pod ograniavaju+im uslovima 6nepravedni ugovori7* plasirana na r!i$ e* inverzno od kupovne mo+i kupaca 6kompju er je oko dva pu a skuplji u Brazilu nego u 5A-17. 9 dok e#no;op imis i veruju da 9. indus rija mo!e da slu!i kao medijum =;vlade* da uini in'ormacije dos upnim i da pove+a ransparen nos kao i e'ikasnos u uslu!nom sek oru* s varna slika 9. servisa i dis ribucija korisnika pronalazi ve+inu nji# u najrazvijenijim zemljama. 4lade !ene su naje$+e ve+inska radna snaga u 'abrikama kompju erske opreme u @ini* na .ajvanu* i d. 9ronino je da su one uglavnom e koje i# najre)e koris e. A 9. mo!e jednos avno os a i jo$ jedan medij "koji sadr!i i dr!i savremeno dru$ vo* zasnovano na kapi alizmu i pa rijar#alnos iO.M 2a s ranu problema u procesu proizvodnje* kompanije u 9. sek oru licenciraju svoje proizvode sa zadr!avanjem svi# prava na nji#ovu dis ribuciju i modi'ikaciju. &rimenjuju+i ova ogranienja* oni proizvode ve$ aki nedos a ak* eraju+i korisnika da kupi pravo da koris i so' ver. U nameri da s vori odr!ivije i manje zavisno radno okru!enje* ekonomske s ra egije popu %ekonomije poklonaO 6gi' economJ* kul ura bespla nos i ; roba i usluge se daju ili razmenjuju bez ikakvog konkre nog dogovora o nadoknadi7 i kul ure slobodnog oka

in'ormacije 6s#aring cul ure7 su es o prak ikovane u zajednicama koje poku$avaju da se bore pro iv gore opisanog* mains ream modela* zasnovanog na ekskluzivnos i. @roz ras avljanje i razo krivanje principa 'unkcionisanja* kao i ponovno pravljenje ala a koje proizvode velike kompanije* ove zajednice su u mogu+nos i da podr!e nezavisnu produkciju i bazu znanja* koju mogu slobodno podeli i. &roblema ika za vorenog koda i #ardvera okuplja razlii e radne grupe i ak ivis ike inicija ive oko izrade al erna ivni# ala a. <ajednica oko 0reeEIibre ,pen 5ource so' vera je jedan od dobri# primera. 9pak* ovu zajednicu ine pre e!no mu$karci* koji sa drugim mu$karcima razvijaju ovu %o vorenu e#nologijuO. <bog ega se !ene mogu ose+a i manje prija no u ovom okru!enjuG ene i devojke naje$+e nisu asocirane sa dobrim poznavanjem e#nologije. ?i're govore da je ue$+e !ena u 9. indus riji oko MN;3N* !ene ine manje od MN 9. s udena a* dok u ,pen 5ource zajednici* ak ivan doprinos ima samo 8 saradnica3. ,vako nizak nivo doprinosa* @aren 1us ad u eks u P5uck 9 Up* &rincessP/ ,u reac# and -iversi J in 0,55 ?ommuni iesZ obja$njava uglavnom kao posledicu naina na koji se ljudi ukljuuju u ,pen 5ource zajednicu. .ipini pu regru ovanja u 0I,55 je pasivan. &o$ o ljudi naje$+e dolaze u kon ak sa ,pen 5ource zajednicom preko lini# kon aka a ; prija elja* ro)aka ; a ovi su naje$+e veoma slini njima samima 6po rodu* uzras u* boji ko!e* poreklu...78* pos oji endencija s a inos i i #omogenos i u ovoj zajednici. -obro pozna i s ereo ip #akera je deak. ,vaj deak es o nije pre erano dru$ ven i pronalazi sebe u okru!enju %geek;ovaO kao $ o je i sam 6uglavnom mladim deacima is e* dakle naje$+e bele boje ko!e7* sa kojima mo!e na miru da razmenjuje iskus va u #ardverskim i so' verskim modi'ikacijama svoji# igraaka. ,vi razgovori su ekskluzivnog karak era i ne rpe %neznaliceO i ljude razlii e e#nike pismenos i. Xes o u ovakvom okru!enju ne pos oji prava kri inos prema ala ima koji se koris e. Ve$ ina se velia uz sve da os i koje e#nologija name+e* nalaze+i zaobilazna re$enja i ne preispi uju+i poreklo e#nologije i uslove u kojima je nas ala 65Tea s#op M.N7. ,d rela ivno nedavno* prime na je endencija da se !ene i devojke samoorganizuju kako bi u au onomnim !enskim pros orima radile na direk noj razmeni znanja i iskus ava. ,ne organizuju doga)anja i okupljanja popu =clec ic .ec# ?arnival;a 6# p/EEeclec ic ec#carnival.orgE7* na kojima mogu radi i na uzajamnom obuavanju i umre!avanju. 3edno od prvi# =.? okupljanja je organizovano u Beogradu* MNNZ. godine i odvijalo se ako)e u pros orijama @ul urnog cen ra 1=:. ,vako se gradi jedan paralelni diskurs i mre!a znanja koja a'irmi$e ukljuivanje %neznalicaO. U uslovima bez pri iska %oni# koji bolje znajuO ili kompe icije me)u polovima 6gde su mu$karci naje$+e oni koji %znaju kakoO* a !ene one koje ue7 razvija se jedna mlada scena* koja nudi drugaiji pogled na upo rebu e#nologije u ak ivizmu i ume nos i. 5a pre #odno izne im na umu* zanimljivo je bilo posma ra i ue$+e i prisus vo mu$karaca na Na ravi )eH 'es ivalu. Ve+ u pozivnici* najavili smo ue$+e %#akerskog duaO Hordo i -anja. ,vo o varanje* prema uesnicima mu$kog pola* pra io je i priliv mu$ki# uesnika na radionice* naroi o one koje su dr!ali mu$karci. .reba is a+i* me)u im* da su mu$ki uesnici* kao po pravilu* dolazili sa svojim devojkama* koje su bile nji#ov primarni kon ak sa programom. <animljiva je bila si uacija u kojoj su radionice o e#nologiji dr!ale devojke* a po#a)ali mu$karci. ene i devojke os ale su ve+inska publika* kao i predavai. ,vo je rebalo da bude neka vrs a eksperimen a koji bi nam pokazao koliko smo u ovom renu ku spremni na ravnopravnu saradnju. -a li je mogu+e iskljui i* makar na kra ko* an ene koje emi uju sves o rodnoj pripadnos i* da bismo se bavili neim $ o bi rebalo da nas se svi#

podjednako ieG -a li je mogu+e i da li je po!eljno zanemari i razlike u pris upu* prisu nos i i nainu ukljuivanja u ovaj sve G ,vakav podu#va bio je na neki nain neop#odan* ali i neponovljiv. &okazao nam je pu u mogu+nos zajednikog bivs vovanja oko jedne zajednike eme* koja nije* sama po sebi* iskljuivo vezana ni za koga. Ukoliko bismo prak ikovali ovu vrs u % olerancijeO* pos ojala bi opasnos da se izgubi ono $ o je bila su$ ina ovakvog okupljanja ; razmena ve$ ina i kreiranje a'irma ivni# saveza i koalicija me)u !enama i devojkama* u nekompe i ivnom okru!enju* gde one upu+uju jedne druge u pu savladavanja ve$ ina i rada sa e#nologijom u au onomnom !enskom pros oru. 1 # p/EEobservingbrazil.comEMN11ENZEMUEpresiden ;rousse''s;con'lic ing;go... M 3enni'er BraJ on* KomenDs IoveEWa e 1ela ions#ip Ti # #e 9n erne * TTT.unb.caE&A1; IETinEessaJ.# m 3 H#os#* 1is#ab AiJer e al. %0reeEIibre and ,pen 5ource 5o' Tare/ 5urveJ and 5 udJ.O 9n erna ional 9ns i u e o' 9n'onomics. MNNM. TTT.'lossprojec .orgErepor Einde^.# m Z @aren 1us ad* P5uck 9 Up* &rincessP/ ,u reac# and -iversi J in 0,55 ?ommuni ies* MN11 # p/EEli legreenriver.comEs u''sE,u reac#;-iversi J;0,55.# ml * TTT.economJTa c#.comEbusiness;and;economJEin'orma ion; ec#nologJ;indus r... 8 # p/EEobservingbrazil.comEMN11ENZEMUEpresiden ;rousse''s;con'lic ing;go... .ags/ na.pravi.me #ackers

Feministiki aktivizam i umetnost 0energija

<oe Hudovi+ <oe Hudovi+ Arazgovarale Ana Vilenica* .anja 4arkovi+* .amara Yor)evi+B ;oe, ti si jo s kraja devedeseti! poela aktivno da pravi feministiko pozorite+ %akva su tvoja iskustva u tom anga$manu ;oe/ &rvo 0eminis iko pozori$ e u kome sam radila osnovala sam 1999. godine* zajedno sa Anom Vilenicom* 4ilom &opovi+* 4irjanom Vukovi+* 2a alijom 4arkovi+* a kasnije su nam se pridru!ili 3ugoslav Wad!i+ Qami i 3elena 4ilojevi+;IenaJe. ,kupili smo se spon ano sa pi anjem $ a +emo radi i 1999. kada smo u jednom ako beznade!nom polo!aju u kojem nema$ sreds ava da ode$ "napolje%* a ne mo!e$ os a i i bi i pasivna u ra nom i besmislenom okru!enju. 1adili smo u dnevnoj sobi u A92;u 6?so%i3a%i3i za 6ensku ini%i3ativu7* a kasnije u ?en ru za kul uru 5 ari grad. U om renu ku od velike pomo+i je bila i saradnja sa redi eljkom Iah teatra -ijanom 4ilo$evi+. 2joj sam rekla ",k* oko nas pr$ e bombe* mi !ivimo u s ra#u* kako elesnom ako i men alnom. -a li +emo mi sve ovo pre!ive iG -a li bi i nama dr!ala radioniceG% ,na je* naravno* pris ala. .o je za nas u om renu ku znailo slobodu. <a vreme dok su pi$ ale sirene i dok se za#uk avalo* ano se se+am da je uzbuna kre ala oko 1];1U sa i* mi smo imale radionice koje su se bazirale na eluEglasu. .o je bio na$ spas* krea ivni ops anak.

2a$ prvi per'ormans je bio )urmor u -omu ,mladine e 1999* ali smo bile ak ivne i u anga!ovanoj poeziji koju smo demons rirale u pros orijama !enski# organizija* kao i u ?en ru za kul urnu dekon aminaciju 6?<@-7. 9nspirisaciju smo nalazile u preispi ivanju ela* polo!aju !ena u dru$ vu* socijalne nepravde* nasilja* vidljivos i i prizna os i. <a o je 'eminis iki ea ar bio sjajna polazi$na aka za dijalog. 4i smo s alno kao 'eminis kinje bile izlo!ene javnoj osudi. 0eminis iki pokre nikada nije bio popularan jer je govorio u ime oni# kojiEe nisu smeliEe da progovore ili u ime socijalne nepravde. 4nogi su se pla$ili i dalje se pla$e e dekons rukcije koju su 'eminis kinje radile > razbijanja i$ine oko mo+i* kon role* manipulacije* pa rijar#a a i svega u emu smo se do sada nalazile i u emu se i dan danas nalazimo. 7pecifian vid feministikog ulinog agitacionog teatra teatra razvila si u okviru kampanje )24 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad $enama*+ %ome je upu"ena poruka ovi! predstava i koja vrsta promena se oekuje s obzirom da je re o aktivizmu u umetnosti %akve su reakcije publike %akvi su efekti ti! praksi @ljuan je bio poziv ?utonomnog 6enskog %entra da osmislim kampanju za JK dana aktivizma MNNM. godine. elela sam da pove!em ak ivizam i ume niku praksu. 2isam # ela da radimo sa e abliranim redi eljkama koje imaju 'ormirane ideje po pi anju !ena i 'eminizma* ve+ sa au orkama koje se grade* i u akademskom smislu* i koje +e su ra o i+i na Akademiju i re+i "da* ja sam radila sa ak ivis kinjama% i "!ene nisu samo !r ve* one imaju svoje !ivo e* ali su zbog dru$ venog kon eks a ubaene u priu koja im su$ inski ne pripada* ve+ im je name nu a%. 3elena -aki+ je bila sjajna i re!irala je prva dva per'ormansa. ,s varile smo i uspe$nu saradnju sa redi eljkom 9vanom @oraksi+* koja je re!irala e iri per'ormansa. &oslednje godine smo radile sa -ijanom 4ilo$evi+ redi eljkom -a# ea ra. U renu ku kada smo se mi pojavile MNN3. sa per'ormansom 1a2to ih nema meDu nama# Neme siluete* ljudi su bili $okirani. 4i smo izlazile na ulice iznose+i ela ridese i jedne !ene koje su bile ubijene u periodu od januara do ok obra MNN3. sa na pisima iz kog su grada i kako su ubijene* us upaju+i svoja ela da ispriaju prie i# !ena. 1eakcije ljudi su bile razlii e. 2a primer* govorili su "A#a* ovo je s ra$no* ali gde je moja majka ovdeG Hde je moja ses raG% Xi ali su imena !ena i gradove u kojim su se ubis va dogodila nalaze+i da nema dovoljno silue a. 3a sam bila $okirana. @ako je do oga do$loG &olicija nije # ela da sara)uje sa nama. 2aime* sve in'ormacije koje smo dobile* nismo dobile od policije* ve+ same* pre ra!uju+i novinske lanke. .ako smo saznale da policija ne samo da ne radi u vrs u zapisa i sis ema ike vezano za nain ubijanja* ve+ i# samo popi$e* bez speci'ikacije da li su !r ve nasilja u porodici ili ne. 5 avljali su i# sve pod DjednoD. .o je bila kri ika sis ema povodom naina na koji re ira problem nasilja u porodici . &ri ome reba ima i u vidu da priamo o MNN3. godini* a ne o 1963V 9grale smo na ulicama* rgovima* ispred op$ ina* policije* na pijacama* u romskim ma#alama u 38 gradova 5rbije. ,ve godine je deve godina kako radimo ulino pozori$ e. 2ajva!nije je da je a pria za ovi# deve godina promenila i nas. @ada na primer odemo u Ieskovac* Vlasno ince ili @ru$evac* ljudi nas ve+ znaju. @a!u "pria e o nekim bi nim s varima% i dolaze zbog nas. 4islim da je o pozi ivan primer* mada smo imale i drugaiji# iskus ava. &osle per'ormansa su ljudi odlazili u policijske s anice i !ene su* na primer* govorile "mi moramo da prijavimo nasilje* mi smo slede+e* ja ne+u da umrem kao u pe'ormansu%. =* o je direk na akcijaV @ada se ne$ o ako uradi i za pe naes minu a* koliko nama obino raju per'ormansi* promeni$ nekome sliku ; da sme da iza)e ili da os ane u da e pogleda* da ode u policiju i suoi se sa !ivo om* ne znaju+i $ a +e bi i kada se vra i ku+i* ne znaju+i kako +e osoba koja sprovodi nasilje nad njom reagova i ; ona je pomerila ne$ o u sebi.

,svajanje pros ora ovde uop$ e nije bilo lako. 4i smo od ulica gde su !ene s idljivo s ajale sa s rane* plakale i nakon per'ormansa nam prilazile* s igle do mu$karaca koji su nas mal re irali* reme ili* ga)ali 'la$ama* pljuvali* govorili da smo kurve i da reba da odemo. &ri ome ne priam samo za jug 5rbije* priam o Bakoj .opoli gde su nas bukvalno gazili kolima* sru$ili nam scenogra'iju* s ali namerno na sred scene i poeli da priaju. Hde su mu$karci o imali rekvizi e glumicama iz ruku* uni$ avali scenogra'iju. Ali* o je aj rizik rada na ulici gde su sluajni prolazniciEce voje gleda eljke i gledaoci. 9 o je scena. .i ada* aj momena !ivi$* i pria$ o emi koja naravno nije pri#va ljiva* jer odakle i pravo da pria$ o nasilju ili da neko nekoga siluje* ubijaG .o se radi po ku+ama i o ome se ne bi smelo pria i. U ins i ucijama nije mnogo drugaije. Xak smo jednom u 2i$kom pozori$ u gde smo pu$ ale 'ilmove vezane za !enski;'eminis iki pokre * 0ena u %rnom i ?%t Women, 0ena na delu sa pre #odne kampanje* bukvalno bile izgurane. -esilo se o da su glumci* uglavnom mu$karci* bukvalno poeli da se i!ivljavaju nad nama* kako smo sve lezbejke* kurve i propali e i. @ako nas sve reba u+i. Bukvalno su nas izgurali iz ea ra* i mu$karci su na$oj glumici Biljani 5 ankovi+ Iori* koja je kra ko o$i$ana* govorili " ebe reba silova i svaki dan* reba e u+i%. ,nog momen a kada se o vori pi anje razlii os i* prava* dekons rukcije mo+i* neverova no je koliko se mu$karci ose+aju ugro!enima. 9n ervenisali smo kod direk orke 2arodnog pozori$ a. ,na nam je rekla da su glumci premalo pla+eni i da su ra ni ve erani. 2a$ odgovor je bio da bi dr!ava rebalo da se drugaije bavi ra nim ve eranima* a ne da se nasilno pona$aju prema svakom sadr!aju koji ne !ele da vide i pri#va e. 4ogu da ne !ele* ali onda neka iza)u. .o je bilo ba$ nasilnoV U teoriji postoji uvre$eno verovanje da postoje dve faze u razvoju feministike umetnosti kod nas u odnosu na drutvene, politike i ekonomske uslove( umetnost koja se razvija devedeseti! i umetnost koja se razvijala posle devedeseti!, dve!iljadi!+ Da li bi ti mo$da mogla da uopti koje bi to bile distinkcije, razlike izme.u onoga to se radilo devedeseti! i onoga to se radi sada ;oe/ .okom devedese i# je najznaajniji bio mirovni ak ivizam. 4eni lino je bio jedino vidljiv i mo+an rad 0ena u %rnom. -evedese i# su svake srede odr!avana s ajanja 0ena u %rnom" ,ne su nemom instala%i3om, obuene u crno* svojim elima progovarale u ime svi# nas. .ada smo imale vrlo nepo!eljnu si uaciju/ 4ilo$evi+a koji je bio dik a or i civlni sek or koji je bio mali. .aj mali deo je video realnos * a o je da se ra ovi vode u na$e ime. 0ene u %rnom su jedine progovarale da ne+e i ne !ele da se ra i krvoproli+a vode u na$e ime. <a mene su o bili ume niki inovi akcije i reakcije. ,d dve#iljadi e ne pos oji jasna preds ava o ome $ a se radi. 9zgubila se kri ika o$ rica. 9zgubila se pria subverzivni# akcija. -anas se pi am* da li je po rebno da nam se de$ava ne$ o s ra$no da bismo proizvodili DodgovorDG 9li mo!emo delova i i u redovnim si uacijama* a da ne izgubimo snagu u poli ici kojom se bavimoG <a mene je* pak* najkri inija a MNNM. godina* a o je renu ak kada je veronauka uvedena u $kole. .o je za mene kljuni momena u kome je dr!ava izgubila au onomiju nad sops venim rasu)ivanjem. 3a sam zadr a a eis kinja i ne verujem u Dbrada ogD* ali imam po$ ovanje prema religijama kao izboru drugog. Ali a vrs a pri iska DodozgoD* a vrs a erora do!ivljeni# od s rane crkvenopoklonika i naroda koji odjednom upada u u dogmu* na ako surov nain* u meni je proizvodio mal ene gu$enjeV Devedeseti! imamo tog jednog neprijatelja G @iloevi"a, tu je rat i tako dalje+ ' svi smo bili ujedinjeni u taj alternativni underground pokret koji je protiv toga artikulisao svoje akcije, svoje radove, nadaju"i se da "e do"i nekakva )demokratija* za koju niko nije imao blage veze kako "e izgledati+ %ada je ti! dve!iljaditi! postalo jasno da je ta alternativa koju smo mi izabrali u svojoj potpunoj zaslepljenosti, bio u stvari

neoliberalni kapitalizam, u projektu tranzicije aproprijisan je i sam feministiki pokret+ %oji je tvoj komentar na to ;oe/ .anoV 5krozV 9 ne samo oV &ros o e kapi alizam uslovio da bude$ ins rumen dr!ave. .i si serviserEka. .i servisira$ dr!avuV .voja poli ika #ranjenja ljudi koji su na margini i davanja razlii i# vrs i pomo+i i obrazovanja* bila je uloga 'eminis iki# grupa. @orpus je ogroman > od nasilja do novi# e#nologija* ume nos i* svegaV -ok si danas uslovljena* ne samo dona orskim poli ikama i nji#ovim e!njama* ve+ si uslovljena da bude$ servis i vr$i$ edukaciju. <a$ o bi# ja rebalo da edukujem* na primer* policajceG <a$ oG ?%t Women ne pris aje na oV ?%t Women je anga!ovana ume nika grupa koja nikada ne+e pris a i na aj deal" 4i prozivamo policijuV &olicija ne radi svoj posao* a pla+ena je od na$eg novca. 4i kri ikujemo aj sis em sa 'eminis ike ake gledi$ a. 9 o je na$ in javnog nepris ajanja da budemo poslu$ne* i#e* da ne prkosimo sis emu i preuzmemo ulogu "odgovorne gra)anke%. ,dgovorna gra)anka is o ako mora da naui da kri ikuje jer o niko ne+e uradi i umes o nje. 2ije na$e da edukujemo psi#ologe* zdravs vene radnike i slino. .o mora da bude ura)eno od s rane dr!ave* za pla u koju oni dobijaju. Uloga ak ivis kinje nosi odgovornos V -a vidimo mane sis ema i ponudimo re$enja i mogu+nos i za gradjenje bolji# dru$ veni# odnosa. 9 o je posao. 2e+u da se zalu)ujem da smo mi u ak ivizmu spiri ualne du$e koje su do$le da pomognu. 2e* o je na$ posao* preuzele smo u ulogu za o $ o smo svesne procesa u dru$ vu koji je diskrimina orski* neravnopravan* neoliberalan i na o ne pris ajemoV Pored teatra bavila si se i muzikom+ 1snovala si HII2+ godine pank bend 1harming Princes, %ojim problemima ste se bavili kroz muziku %akvo je tvoje iskustvo rada u tom polju ;oe/ <a mene je o najlep$i period u !ivo u. &oe kom dve#iljadi i#* 2a alija 4arkovi+ je do$la na inicija ivu da osnujemo unk bend. -o$la sam na probu na kojoj su bile 4ila &opovi+; basis kinja* 3elena 4ilojevi+ IenaJe;gi ariskinja* 2a alija Yur)evi+ ;bubnjarka* 2a alija 4arkovi+ > poe esaEgi ariskinja i ja kao 'ron menka. &ravile smo na$e* au orske 'eminis ike pesme* od pesme Ne7u da eglam do Lo7e2 da !udem su er ri!a i - fight like a girl. U bendu je bila in eresan na si uacija. 3a sam lezbejka a eis kinja* dok je* na primer* bubnjarka bila vernica koja je i$la u crkvu* vi$e "$arpovski% opredeljena* $ o bi neki mogli poveza i sa nazzi priom. @ada sam se pojavila na probi* !ene su bile u 'azonu "pa $ a +emo sada sa om pojavomG% 1ekla sam "4i +emo pria i* radi i* razbija i%. 0eminizam mo!e nekada da e odvede u neke druge prie. Uspele smo da napravimo melodian hard#%ore* unk bend* sa jednom rep pesmom* koji je super 'unkcionisaoV 3ednom kada smo ogolile sve probleme* po pi anju siroma$ va* do pokre a kom pripadamo* do oga $ a koja !eli u !ivo u* mi smo se* verovali ili ne* razumele na svakom polju. ,dluile smo da kreiramo muziku koja je vrlo jasna* 'eminis ika i koja nosi jasnu poruku/"<a$ o o moram da radim svakog dana* za$ o o mora da radi moja mama* ne+u da peglam ne* ne* ne* ne* ne* 'uck peglanjeV 2e pada nam na pame V%. .o ose+anje pojavljivanja pe !ena na s ejd!u koje opako gruvaju neki unk* vrlo smislene i ar ikulisane u ome $ a govore* da bi u publici videle gomilu nacis a* gejeva i lezbejki koji svi zajedno )uskaju. 2akon koncer a su mi prilazili ljudi koji su nazzi sa pi anjem " i si lezbejkaGV% -a* jesam. .o je bilo razbijanje i$ine ak i u muzici. &osle og perioda sam sa 4ajom 1adovanlijom* gi aris kinjom pokrenula emisiju 0energi3a koja je emi ovana na 5@? 1adiju. 2adimak 0energi3a dobila sam od 4iomira Hruji+a 0leke koji je u om renu ku pres ao da radi na B9M. @od njega me je odvela 3eca iz benda* da mu odnesem snimke Charming $rin%ess i da bismo videle gde i# mo!emo objavi i. 3a sam upala

u njegov s an. ,n je u ada* na !alos * ve+ bio slep i nije izlazio iz s ana jer je imao mul iple^ sklerozu. @ada sam u$la on je prokomen arisao/ "@oja je o !energija u$la u ovaj s anG% .ako je nas ao aj nadimak* koji in imno volim i koji mi pripada. .ako da* ako me pi a$ $ a mo!e da menja* mislim da energija mo!e da menja mnoge s vari. ;a period posle HIIIi! karakteristina je i pojava kvir feministiki! perspektiva koje nastaju u blizini feministikog i F9-D pokreta+ %vir feministika perspektiva eksplicitna je u praksi koju ste -iljana 7tankovi" Fori i ti razvile u okviru kolektiva ct 2omen+ Na sceni izvodite diskurs kvir tela kroz performans .ransritmika kuhinjska terapija i kola$ .ehno balerine, Na taj nain vaa se umetnost pojavljuje kao eksces na lokalnoj umetnikoj sceni izvo.aki! umetnosti sa koje je kvir diskurs evakuisan i marginalizovan+ ;anima me kako vi vidite tu situaciju+ %oji su razlozi za takvo stanje na sceni %oje su specifinosti vai! izvo.enja %akve su reakcije na va rad %o ini vau publiku ' kakvu promenu oekujete kroz taj anga$man ;oe/ ?%t Women smo osnovale MNN3. godine. .u je bila i Biljana 9lii+ iz @ikinde* a kasnije nam se pridru!ila i -iana 4a ija$evi+ iz <agreba. U om renu ku o je bio jedini lezbejski ea ar. <animljivim se ispos avlja da su ada uglavnom gejevi pravili izlo!be* a lezbejske ume nos i nije bilo* nije pos ojala. Bile smo jako sre+ne jer smo i Iori i ja u om renu ku bile autovane lezbejke i nije nam bilo frka da o ome progovorimo. Uvek smo se zezale o ome kako smo pro resle i 'eminis iku scenu vezano za odnos prema elu. &ored anga!ovanog komada Irugi ogled koji je ra)en na ulici* napravile smo i per'ormans* koji je imao samo jedno izvo)enje i zvao se Iro dead darling. .o je pria o dve keerke* koje !ive u siroma$ vu* koje su u ljubavnom odnosu i kojima drugarica donosi oglas o nagradi od 1N NNN za pobednicu mea. 4i smo napravile ring* sedele u supro nim uglovima i razgovarale o ome kako nam i maca jede kod kom$inice jer nemamo da joj kupimo #ranu. 4i* lezbejke* bavimo se emom pre!ivljavanja. A o pre!ivljavanju smo napravile obr / "fu%k %a italism* prijavi+emo se na o* uze i pare i !iveo vaginalizamV%. .o je sve uze o kao jedna senzacionalis ika 'orma. @eerisanje je* i sama zna$* fake ua koja simulira pravu borbu. 3a sam bila 5mas#ing <oe* a Iori je bila =vil Iori. Upo rebile smo konzumeris iki model koji propagiraju ameriki mediji* kako bismo kri ikovale akve oblike konzumerizma. 4i s alno preispi ujemo e name nu e 'orme/ .eles#opa* keerisanje* svi# oni# produka a koji e uvlae u socijalnu dinamiku. 2ekako smo uspele da na eramo publiku da izgovara Sto ka italizmu, slo!oda vaginalizmuH @oncep per'ormansa je da +e jedna svakako pobedi i i odne i pare* ali je os avljena mogu+nos ljudima da glasaju. &ublika je bila in erak ivna. 2ijedna od nas nije pobedila jer je publika bila a koja odluuje i publika je javno skandirala Sto ka italizmu, slo!oda vaginalizmuH &ublika nas je proizvela u ravnopravne. U nekom renu ku neki lik je izgovorio/ )a 3e!o ti ovo, slo!oda vaginalizmuH 9 onda su svi krenuli/ *aginalizamH *aginalizamH 5lede+eg dana u zagrebakom >utarn3em iza$ao je lanak "Beogra)anke su se prvo po ukle* a onda su vodile ljubav%. 5voj sops veni anga!man u ume nos i vidim kao ume nos za svakoga. ,da le se dobija reakcija. &ro'ilisani krug sve a ume nos i me ne zanima. Postoji miljenje da je F9-D pokret izgubio kritiku otricu u kontekstu novog liberalizma+ U tom kontekstu zajednica je primorana da se prilagodi drutvenim mainstream standardima koji je povezuju sa neoliberalnim, postpolitikim strukturama+ %ako vidi tu situaciju, imaju"i u vidu injenicu da prostor nenasilja, bez seksizma, ksenofobije, !omofobije, rasizma itd+ u lokalnom kontekstu nikada nije osvojen ' da li nam mo$e re"i neto vie o 3ueer 4eograd festivalu Da praksa je stvarala novi javni prostor odozdo+ Festival je bio konstantno izlo$en torturi od strane ektremno nasilni! grupa+ sak su i lokacije, mesta na kojima su se festivali doga.ali dr$ani u tajnosti do samog poetka festivala+

;oe/ &a!ris je MNN1. godine pokrenuo inicija ivu da se desi prva $ra3d parada u Beogradu* na kojoj nas je napala velika grupa 'a$is a. -r!ava je bila po puno nespremna za akvo de$avanje. .o je okarak erisano kao "nemio doga)aj% jer je mu je pre #odilo izruenje 4ilo$evi+a u Wag. 2asilje je opravdano ime da su ljudi bili besni* e su o svoje nezadovoljs vo iskalili na IHB. ljudima. .o nije anoV 9 ada je pos ojala velika mr!nja prema gejevima i lezbejkama. 2iko nije # eo da pri#va i da mi pos ojimo u ovoj zemlji. 2a svakom od i# $ra3dova* zavr$ila sam kao medicinska ses ra* vodaju+i ljude po bolnicama i sva)aju+i se sa dok orima. 2aravno* sve grupe su nakon oga bile u s ra#u da pokrenu bilo kakvu priu o $ra3du. U me)uvremenu je MNNZ. godine nas ala HaJrilla koja se bavila iskljuivo gra'i iranjem ili deljenjem le aka da je gej ok. .e is e godine ope je pokrenu a pria o $ra3du. .a ves je godinu dana bila ogla$avana u novinama* da bi* naravno* 'a$is i pre ili da +e nas sve pobi i* usled ega je cela s var o kazana. &i anje IHB. prava nije bilo moje polje rada* ali sam ose+ala veliki bun pro iv nemogu+nos i da se okupimo i radimo neke s vari zajedno. -esnica je oliko krenula da jaa da su poeli da nas zas ra$uju na svakom koraku. U 3ajincima se ada odr!avala kon'erencija &HA 6$eo le Glo!al ?%tion7 gde sam upoznala 4ajdu* a onda sam sa s rane upoznala @seniju 0orca* 4ilana 4arkovi+a* @a icu* 4aju 5avi+ i 3e 4oon. .o je prva pos ava ueer Beograd kolek iva* a kasnije su nam se pridru!ile i druge osobe. 4anje vi$e ambiciozno* MNN8. godine smo napravili ak dva 'es ivala. 3edan je bio u Bigzu. Bez para smo napravile radionice* izlo!bu au opor re a Alenke 5pacal iz Ijubljane koji su bili jasno kvir. 5a unk scene su 2e$a i Andrea imali izlo!bu radova dok su 3e 4oon i ?%t Women imale per'ormanse* imali smo i ceo koncep > Food not !om!s. 2a Akademiji smo imale koncer i dovele smo lezbejski bend iz &ariza (ri!ade. &ollo!rigida Girls su ada prvi pu nas upale u Beogradu i o za Queer Beograd* a u su bile i Bit%harke na travi. 4i smo prevrnuli AkademijuV 2as su # eli i da biju jer su se devojke popele na stage i poele da se ljube. 4i smo ven ilisali a mao mes a* o vorili i# i ona su dobila kvir dimenziju. =* o ja najvi$e volim. Ven ilaciju i osvajanje pros ora. 5vima na jednako pripada. , varanje novi# pros ora bilo je zapoe o MNN8. godine* kao i nu)enje sigurnos i u im pros orima. 3edna od direk ni# akcija je bila i pos avljanje banera sa na pisom 1austavimo diskrimina%i3u na Hazeli* koji je bio vidljiv svima koji su ulazili u Beograd. -o MNNU. godine nikada se nismo reklamirali. 2a$a cela akcija je bila nekako indoor. Bilo je po rebno napravi i kri inu masu ljudi koji e podr!avaju* da im ponudi$ mogu+nos da se upoznaju* dru!e* razmenjuju. 3avna pria nas nije zanimala jer smo od MNN1. do ada opipavali puls. 2a na$im 'es ivalima su se pojavljivali ljudi po puno odu$evljeni* jer smo mi o varali mnoge eme/ od 'eminizma* do 'undamen alizma* an i;'a$izma* anar#izma* direk ni# akcija* se8 worka* trans ema..o su eme koje su samo bile nae e* ali smo i# mi o varale od akademskog do prak inog nivoa. .o je bila jedna ume niko;poli ika in ervencija* koja je po mom mi$ljenju neop#odna. ueer Beograd kolek iv je bio speci'ian i po kreiranju Mueer %a!area koje je osmislila 3e 4oon i koji je uvek bio saradnja ljudi iz lokalne sredine i drugi# zemalja sve a* sa emama pro iv ugnje avanja i kapi alizma. 5vake godine do MNNU. organizovali smo 'es ival. U sep embru MNNU. 'a$is i su nas bru alno napali i ada je pe oro ljudi povre)eno..ada smo pres ali da organizujemo 'es ivale. 9z ove perspek ive okorele margine* moja uga vezana za urbo IHB. scenu vezana je za pro$lu godinu kada smo imali &rajd 6MN1N7 na kome su me ube)ivali da 3elena @arleu$a reba da bude idolkinja IHB. populacijeV &a* va!i* nek vam bude. 4eni nije. 4ene je onda blam $ o sam lezbejka. 5rpska scena je u!asno problema ina. ,vde je od MNN3EMNNZ. godine oliko izan)an momena poli ike korek nos i da ja sada gledam ljude koji su u s ra#u* koji su staight* moje prija eljice

koje je s ra# da komen ari$u ne$ o nega ivno vezano za IHB. populaciju* da ne bi au oma ski po pale pod #omo'obe. 9 o je kljuni problem > razbi i koncep poli ike korek nos i koja je zas ra$uju+a. 4eni se nekada ini da su najve+i mizoginiari i #omo'obi na anar#o;levom krilu. Ijudi sa kojima svakodnevno* obino komuniciram* pa im reba malo napora da skon aju neke s vari* da pri#va e. 4islim da je o problem svuda > a proizvodnja korek nos i > ne samo na ak ivis ikoj* ve+ i na ume nikoj sceni. Postoji uvre$eno miljenje da na ;apadu vie nema te potrebe da se $ene deklariu kao feministkinje jer je pokret ve" sasvim internalizovan u sistem, dok ovde ta potreba navodno postoji+ ;oe( &roblem je raj rascep izmedju akademskog i prak inog poimanja* a jedno bez drugog ne 'unkcioni$e. Uzajamno se #ranimo. 2a <apadu se mnogo ranije problema izovalo pi anje !ena i osvajanja dru$ veni# pozicija. , ud mi$ljenje da nam 'eminizam ne reba. Ali ako realno pogleda e pi anje reproduk ivni# prava* ela* abor usa* nasilja* siroma$ va* i e kako reba bi i uporna i kri ikova i sis em i progovara i u svoje ime* ali i ime -ruge. sini mi se da se sam feministiki pokret koncentrie na mnoga druga pitanja, najmanje na probleme siromatva, rada, klasizma i tako dalje+ ;oe( 5iroma$ vo zaboravi. @ome je a rak ivno bavi i se siroma$ vomG @o #o+e da se ime baviG 2ije zabavno. .o je najve+i problem. 5ve je pos alo Celi ni !ullshitC. .o me ini besnom. 2a ciu zimu su izbacivali 1ome iz naselja na 2ovom Beogradu. -a li misli$ da se neki pokre pojavioG 2e priam sada samo o 'eminis ikom pokre u. Q a je sa dru$ veno; odgovornim grupamaG Xak i leviarskim grupama* koje bi u rebalo da budu* koje se oliko bore za radnika prava* pa i# se pojavi pe naes G Hde suG Q a se u desiloG &roblema ian je ceo koncep ljudsko;prava$ki# organizacija koje su pos ale iskljuivo projek no orijen isane i gde su u pi anju samo in eresi i koliko se od oga mo!e zaradi i. .u nema $anse za promenu. <a$ o su mi Queer Beograd* 0ene na delu ili ?%t Women bi neG 9li sada Rekonstruk%i3a#0enski fondG 9mala sam sre+e da sam uvek bila u kolek ivima u kojima sam delila is u poli iku poziciju koja nije pris aja na ljudsko;prava$ki konzumerizam. &ro$le godine je bila a 'enomenalna a'era o ome za$ o je 3udi # Bu ler odbila da primi nagradu u Berlinu. &ozvana je da na pro$logodi$njem $ra3du odr!i govor i ona je odbila rekav$i da je ova vrs a komercijalizacije iden i e a ne zanima i da gejevi i lezbejke nigde nisu pomenuli ni i se zalagali za prava rans osoba. 2azivaju+i i# rans'obinima. Ves o ome se proula i ja zbilja po$ ujem aj in* jer sma ram da se jedino individualnim primerom mo!e zaus avi i komercijalizacija. / kako bi ti definisala vlastitu ideologiju Politiko opredeljenje Politiku, da tako ka$em %oji je tvoj feminizam ;oe( 4oja poli ika je socijalna pravda. 4oji iden i e i ar ak iviskinje* Fueer 'eminiskinje* lezbejke* leviarke sagledavaju sve sa margine* $ o nije uvek sve la slika ali je poen a u borbi za promene i bolje dru$ vene odnose.

Perspektive Feminizam i politika zajednikog

5ilvia 0ederici 5ilvia 0ederici

2a$a perspek iva je ona plane arnog puka/ ljudski# bi+a sa elima* po rebama* !eljama* ija je najsu$ inskija radicija saradnja u s varanju i odr!anju !ivo a( oni# koji su pored oga morali da !ive u uslovima pa nje i me)usobnog razdvajanja* razdvajanja od prirode i zajednikog dobra koje smo s vorili kroz generacije. 6.#e =mergencJ =^i ?ollec ive* (he Great +ight )asters and the Si8 Billion Commoners* Bris ol* 4aJ -aJ MNNU7 2ain na koji 'unkcioni$e subordinacija !ena i nain na koji prakse zajednikog doprinose konkre nom pre!ivljavanju lokalnog s anovni$ va su na is i nain uinjeni nevidljivim kroz idealizaciju( ne samo da su slini ve+ imaju i is o poreklo... 2a neki nain* !ene su re irane kao zajednika s var* a zajedniko se re ira kao !ene. 64arie 4ies and Veronika Benn#old ; .#omsen* (he Su!sisten%e $ers e%tive'Beyond the Glo!alized +%onomy* Iondon/ <ed Books* 19997. Uvod( ;ato zajedniko U najmanju ruku od renu ka kada su <apa is i preuzeli glavni rg 6zA%alo7 u 5an @ris obalu de las @aza 31. decembra 1993* kako bi pro es ovali pro iv zakona koji poni$ ava zajedniku upo rebu obradivog zemlji$ a :e3idal< u 4eksiku* koncep "zajednikog% je s ekao popularnos u krugovima radikalne levice* kako in ernacionalno ako i u 5jedinjenim Amerikim -r!avama* pojavljuju+i se kao baza za konvergenciju me)u anar#is ima* marksis ima* socijalis ima* ekolozima* i eko;'eminis kinjamaE ima.A1B &os oje va!ni razlozi zbog koji# je ova* naizgled ar#aina ideja* pos ala cen ralni problem u poli ikim diskusijama koje se vode unu ar savremeni# dru$ veni# pokre a. -va se posebno is iu. &rva je nasle)e dr!avnog modela revolucije koji je decenijama iscrpljivao napore radikalni# pokre a da izgrade al erna ivu kapi alizmu. -rugi razlog je neoliberalni poku$aj subordinacije svi# oblika !ivo a i znanja logici r!i$ a koji je podigao na$u sves ukazav$i na opasnos od !ivljenja u sve u u kome se veze sa morima* drve+em* !ivo injama i srodnim bi+ima uspos avljaju jedino pu em novane ransakcije. "2ova ogra)ivanja% su ako)e uinila vidljivim sve zajednike svojine i odnosa za koje su mnogi verovali da su izumrli ili i# nisu vrednovali dok se nisu na$li pod pre njom priva izacije.AMB 9ronino* a nova ogra)ivanja su demons rirala ne samo da zajedniko nije nes alo* ve+ ako)e da se novi oblici dru$ vene saradnje kons an no uspos avljaju* ukljuuju+i i oblas i !ivo a u kojima ranije nisu pos ojali* kao $ o je na primer in erne . 9deja zajednikog je* u om kon eks u* ponudila loginu i is orijsku al erna ivu i za dr!avno i za priva no vlasni$ vo* i za dr!avu i za r!i$ e* omogu+avaju+i nam da odbacimo 'ikciju da su u pi anju me)usobno iskljuive 'ormacije koje iscrpljuju na$e poli ike mogu+nos i. .ako)e* imala je i ideolo$ku 'unkciju kao ujedinjuju+i koncep . 9deja zajednikog je najavila dru$ vo saradnje koje radikalna levica e!i da s vori. 9pak* u in erpre acijama og koncep a os aju neodre)enos i* kao i znaajne razlike* koje je neop#odno pojasni i ako !elimo da princip zajednikog prevedemo u ko#eren an poli iki projeka .A3B Q a o kons i ui$e zajednike vrednos iG 9mamo zemlju* vodu* vazdu#* digi alno op$ e dobro( na$e s eene privilegije 6npr. socijalno i penziono osiguranje7 koje se es o opisuju kao zajedniko dobro* kao i jezike* biblio eke* i kolek ivne produk e kul ura pro$los i. Ali* da li su sva a zajednika dobra ekvivalen na sa ake gledi$ a nji#ovog poli ikog po encijalaG -a li su kompa ibilnaG 9 kako da se za$ i imo od mogu+eg kon inui e a proizvodnje zajedni$ va kons ruisanog kroz sebine in ereseG 2a kraju* da li bi rebalo da govorimo o "zajednikom% u mno!ini* ili u jednini kako predla!u marksis i au onomis i koji sma raju da aj pojam oznaava karak eris ike dru$ veni# odnosa ipine za dominan ni oblik proizvodnje u doba pos 'ordizmaG

U eseju +u se sa ovim pi anjima na umu bavi i poli ikom zajednikog iz 'eminis ike perspek ive* gde "'eminis iko% re'erira na gledi$ e oblikovano borbama pro iv seksualne diskriminacije i vi$ka produk ivnog rada* koji* da para'raziram Iinebogov 6Iinebaug#ov7 komen ar* preds avlja emelj na kojem je izgra)eno dru$ vo i na kome se mora es ira i svaki model dru$ vene organizacije. .a in ervencija je po mom mi$ljenju neop#odna kako bismo bolje de'inisali poli iku i razjasnili uslove pod kojima principi zajednikog mogu pos a i baza an ikapi alis ikog programa. -ve s vari ine ovaj zada ak posebno va!nim. 9lobalno zajedniko, zajedniko 7vetske banke 2ajpre* jezik zajednikog je preuze od s rane 5ve ske banke i Ujedinjeni# nacija i s avljen u slu!bu priva izacije jo$ od rani# 9Ni#. &od velom za$ i e biodiverzi e a i konzervacije globalnog zajednikog dobra* Banka je pre vorila pra$ume u ekolo$ke rezerve* pro erala je lokalno s anovni$ vo koje je vekovima crpelo sreds va za samoodr!anje iz nji#* osiguravaju+i pris up onima koji imaju novac da pla e* na primer* kroz eko; urizam.AZB Ujedinjene nacije su* s druge s rane* revidirale in ernacionalni zakon koji upravlja pris upom okeanima na nain koji omogu+ava vladama da koncen ri$u upo rebu morske vode u rukama manjeg broja korisnika* ope u ime ouvanja zajednikog nasle)a oveans va.A8B 5ve ska banka i Ujedinjene nacije nisu usamljeni sluajevi adap acija ideje zajednikog u odnosu na za# eve r!i$ a. ,dgovaraju+i na razlii e mo ivacije* revalorizacija zajednikog je u rendu i me)u mainstream ekonomis ima i kapi alis ikim projek an ima. 5vedoimo poras u akademske li era ure o oj i srodnim emama kao $ o su/ socijalni kapi al* ekonomija poklona* al ruizam. .ako)e* svedoimo i zvaninom prepoznavanju og renda. &rimer je dodela 2obelove nagrade za ekonomiju MNN9. naunici poli ikolo$kinji =linor ,s rom 6=linor ,s rom7* vode+em glasu u om polju.A6B &laneri razvoja i krea ori poli ika su o krili da* pod odgovaraju+im uslovima* kolek ivno upravljanje prirodnim resursima mo!e bi i e'ikasnije i manje kon'lik no od priva izacije* kao i da se zajedniko mo!e uini i produk ivnim za r!i$ e.A]B .ako)e* prepoznali su i da komodi'ikacija dru$ veni# odnosa* dovedena do eks rema* ima samopora!avaju+e posledice. Qirenje robne 'orme odnosa u svakom +o$ku dru$ vene 'abrike* koji je neoliberalizam promovisao* idealni je limi kapi alis iki# ideologija* ali o je projeka koga ne samo da nije mogu+e realizova i* ve+ je i nepo!eljan sa ake gledi$ a dugorone reprodukcije kapi alis ikog sis ema. @api alis ika akumulacija je s ruk uralno zavisna od slobodne aproprijacije ogomne koliine rada i resursa koji se moraju pojavi i kao spolja$njos r!i$ a. &rimer je nepla+eni rad koji odra)uju !ene* na koji se oslanjaju poslodavci obezbe)uju+i na aj nain reprodukciju radne snage. 2ije sluajno* onda* da su mnogo pre kra#a Kall 5 ree ;a* brojni ekonomis i i socijalni eore iari upozoravali da marke izacija svi# s'era dru$ va* is o kao i samo r!i$ e* zavise od produbljivanja ne;mone arni# odnosa kao $ o su pouzdanje* poverenje i ekonomija poklona. AUB Ukra ko* kapi alizam ui o vrednos ima zajednikog dobra. Xak se i =konomis * organ kapi alis ike slobodno; r!i$ne ekonomije vi$e od 18N godina* u izdanju od 31. jula MNNU* oprezno pridru!io #oru. =konomija "novog zajednikog% > pi$e u asopisu > je jo$ uvek u pelenama. &rerano je da se pouzdamo u njegove #ipo eze. 9pak* mogu+e je da +e se pokaza i kao koris an nain za razmi$ljanje o problemima* kao $ o su upravljanje in erne om* in elek ualnim vlasni$ vom ili in ernacionalnim zaga)enjem* u vezi sa kojima krea ori poli ika rebaju svu pomo+ koju mogu da dobiju. 4oramo da budemo vrlo pa!ljivi* kako ne bismo oblikovali diskurs zajednikog na nain kojim bismo dozvolili krizom op ere+enoj kapi alis ikoj klasi da se regeneri$e* koja se pozerski preds avlja na primer kao za$ i nica !ivo ne sredine plane e.

%oje zajedniko -ruga briga je kako uini i zajedniko osnovom nekapi alis ike ekonomije* u vreme kada su in ernacionalne ins i ucije nauile kako da uine zajedniko 'unkcionalnim. 2a o pi anje jo$ uvek nemamo odgovor. 9z rada &e era Ienenberga* posebno (he )agna Carta )anifesto 6MNNU7* nauili smo da je zajedniko dobro ni koja povezuje is oriju klasne borbe do danas. <ais a* borba za zajedniko je svuda oko nas. 4ejn se bori da sauva svoje ribars vo pod napadom korpora ivni# 'lo a( s anovniceEci Apalaie se organizuju da spasu svoje planine od pljaka$a ruda( o en sor%e i pokre za slobodni so' ver se bore pro iv komodi'ikacije znanja i o varaju nove pros ore za komunikaciju i saradnju. .ako)e* pos oje i mnoge nevidljive komunalne ak ivnos i i zajednice koje nas aju u 5evernoj Americi koje je ?#ris ?arlsson opisao u Novoto i3i 6Newto ia* MNN]7. @ako pokazuje ?arlsson* velika koliina krea ivnos i se inves ira u proizvodnju "vir uelnog zajednikog% i oblika dru$ vevenos i koji bujaju pod radarom mone arnoE r!i$ne ekonomije. 2ajznaajnije je s varanje urbani# ba$ i* koje su se ra$irile UNi# i 9Ni#* $irom zemlje* najvi$e za#valjuju+i inicija ivama imigran ski# zajednica iz A'rike* sa @ariba ili sa juga 5jedinjeni# dr!ava. 2ji#ov znaaj se ne sme po ceni i. Urbane ba$ e su o vorile pu ka procesima "rurbanizacije% koji su nu!ni ukoliko !elimo da povra imo kon rolu nad na$om #ranom i proizvodnjom* i ako !elimo da regeneri$emo !ivo nu sredinu i obezbedimo sops veno samoodr!anje. Ba$ e su mnogo vi$e od izvora obezbe)ene #rane/ one su cen ri socijalizacije* proizvodnje znanja i kul uralne i in ergeneracijske razmene. 4argari a 0ernandez 6MNN37 pi$u+i o urbanim ba$ ama u 2jujorku is ie da je nji#ova uloga "osna!ivanje ko#ezije u zajednici% kao mes a za susre e* ne samo kako bi s anovinici i s anovnice radili zajedno na zemlji* ve+ i kako bi igrali kar e* organizovali venanja* slavili ro)enje de e a ili ro)endane.A9B &ojedinke i posjedinci* ako)e* razvijaju par nerske odnose sa lokalnim $kolama i organizuju ekolo$ku edukaciji za decu posle redovni# asova. 9s o ako* ba$ e su%medij preno$enja i susre a razlii i# kul uralni# praksi% u smislu da se na primer a'riko povr+e i 'armerska praksa me$a sa onom sa @ariba 6ibid.7. 9pak* najznaajnija karak eris ika urbani# ba$ i je da se u njima proizvodi za konzumaciju u suseds vu pre nego u komercijalne svr#e. .o je karak eris ika koja i# razlikuje od drugi# vidova reprodukcije zajedniki# dobara koja se ili proizvode za r!i$ e* kao npr. ulov "Iobs er ?oas ;a%A1NB u 4ejnu* ili se iznose na r!i$ e* kao u sluaju zemlji$ni# povereni$ va koja rade na ouvanju slobodnog pris upa . &roblem je aj $ o su urbane ba$ e os ale spon ane inicija ive odozdo i $ o pos oji samo mali broj inicija iva pokre a u 5jedinjenim dr!avama za pove+anje prisus va urbani# ba$ i i napora da se pris up zemlji$ u uini kljunim erenom borbe. -rugim reima* levica nije pos avila pi anje kako poveza i mno$ vo pojedinani# proizvodnja zajednikog koje se brani* razvija* za koje se vode borbe* kako bi se oblikovala ko#ezivna celina i obezbedila baza za nove oblike proizvodnje. 9zuze ak je eorija An onia 2egrija 6An onio 2egri7 i 4ajkla War a 64ic#ael Ward 7 u knjigama 9mperija 6MNNN7* 4ul i ude 6MNNZ7 i skora$njoj @omonvel 6?ommonTeal #* MNN97* koja raspravlja o ome da se dru$ vo zasnovano na principima "zajednikog% ve+ pomalja iz in'orma izacije i "kogni ivizacije% proizvodnje. &rema oj eoriji* dok proizvodnja* pre pos avljeno* pos aje produkcija znanja* kul ure i subjek ivnos i* organizovana pu em in erne a* s varaju se zajedniki pros or i zajedniko boga s vo koji izmiu problemima de'ini$u+i# pravila ukljuivanja i iskljuivanja. <a pris up i upo rebu je neop#odno mul iplikova i dos upne resurse na in erne u* pre nego oduzima i od nji#* oznaavaju+i ako mogu+nos dru$ va izgra)enog na obilju. 3edina prepreka koja os aje "mno$ vu% je kako sprei i kapi alis iku "zaplenu% proizvedenog boga s va.

.a eorija apeluje da se ne razdvaja 'ormiranje "zajednikog% od organizacije rada i proizvodnje ve+ da se i procesi posma raju kao imanen ni. Iimi pomenu e perspek ive je apsolu izacija rada manjine koja poseduje odre)ene ve$ ine nedos upne najve+em delu sve ske populacije. .ako)e ignori$e da aj rad proizvodi robu za r!i$ e* i previ)a da online komunikacijeEproizvodnja zavisi od ekonomski# ak ivnos i; rudars va i proizvodnje mikroipova od re ki# ruda ; koje su* u odnosu na nain na koji su organizovane danas* eks remno socijalno i ekolo$ki des ruk ivne.A11B Q a vi$e* insis iranjem na znanju i in'ormaciji* nji#ova eorija marginalizuje pi anja reprodukcije svakodnevnog !ivo a. 5lino* me)u im va!i za diskurs o zajednikom uop$ e* koji se uglavnom bavi 'ormalnim preduslovima za pos ojanje zajednikog* a manje ma erijalnim uslovima za kons ruisanje ekonomije zasnovane na zajednikom ime nas onemogu+ava da se odupremo zavisnos i od pla+enog rada i subordinaciji kapi alis ikim odnosima. 0ene i zajedniko Upravo je u om kon eks u va!na 'eminis ika perspek iva o zajednikom. &oinje sa sve$+u o ome da je !ena* kao primarni subjek reproduk ivnog rada* is orijski gledano i danas* bila zavisna od pris upa zajednikim prirodnim resursima vi$e nego mu$karac i da je najvi$e ka!njena nji#ovom priva izacijom i najvi$e posve+ena nji#ovoj odbrani. U knjizi ?aliban and #e Ki c# 6MNNZ7 sam pisala da je u prvoj 'azi kapi alis ikog razvoja !ena bila u prvim redovima u borbi pro iv ogra)ivanja zemlji$ a kako u =ngleskoj ako i u "2ovom sve u%. ene su bile najva renije brani eljke komunalne kul ure koju je =vropska kolonizacija poku$avala da uni$ i. @ada su $panski konkvis adori preuzeli kon rolu nad selima u &eruu* !ene su izbegle u visoke planine gde su rekreirale oblike komunalnog !ivo a koji su ouvani do danas. 2e iznena)uje ni injenica da su u $esnaes om i sedamnaes om veku !ene bile izlo!ene najbru alnijim napadima u is oriji sve a/ bile su proganjane kao ve$ ice. -anas* na pozadini novi# procesa primi ivne akumulacije* !ene su glavna dru$ vena sila koja s oji na pu u celokupnoj komercijalizaciji prirode* podr!avanjem ne;kapi alis ike upo rebe zemlje i poljoprivrede orijen isane ka neposredovanom obezbe)ivanju sreds ava za !ivo . ene su na uralne poljoprivrednice sve a. ene* u A'rici* proizvode UN #rane* uprkos poku$ajima 5ve ske banke i drugi# agencija da i# ubede da preusmere svoje ak ivnos i ka uzgajanju useva za novac. Uoi poras a cene #rane* 199Ni# u mnogim a'rikim gradovima* aproprijisale su delove javne zemlje i zasadile kukuruz* pasulj* manioke 6vrs a ropske biljke* prim. prev.7 "du! pu eva...u parkovima* du! pruge...% in erveni$u+i u urbani pejsa! a'riki# gradova i ukidaju+i u om procesu razlikovanje izme)u gradova i sela.A1MB ene su ponovo posadile drve+e u degradiranim $umama* zdru!ile su snage kako bi o erale drvosee* organizovale su blokade pro iv miniranja i izgradnje brana i povele pobunu pro iv priva izacije vode.A13B -rugi nivo !enske borbe za direk an pris up sreds vima reprodukcije su kredi ne asocijacije koje 'unkcioni$u kao mone arno zajedniko $irom re+eg sve a* od @ambod!e do 5enegala 6&odlas#uc* MNN97. @redi ne asocijacije ili on ine 6kako i# zovu u A'rici7 su au onomni* samoupravni !enski bankarski sis emi koji obezbe)uju novac onima bez pris upa bankama i 'unkcioni$u iskljuivo na poverenju. U po punos i se razlikuju od mikrokredi ni# sis ema koje promovi$e 5ve ska banka. 4ikrokredi ni sis emi su zasnovani na policijskoj kon roli i poni!avanju. =ks remni primer je pos avljanje 'o ogra'ija !ena koje nisu uspele da o pla e pozajmicu u javni pros or* $ o je neke od nji# odvelo u samoubis vo 6npr. u 2igeriji7.A1ZB ene su ako)e ulagale napore kako bi kolek ivizovale reproduk ivni rad kao seds vo ekonomizacije ro$kova reprodukcije* me)usobne za$ i e od siroma$ va* dr!avnog nasilja* nasilja pojedinani# mu$karaca. 9zuze an primer je inicija iva ollas kommunes 6zajednike posude za kuvanje7 koju su pokrenule !ene iz Xilea i &erua 19UNi#* kada zbog velike in'lacije nisu mogle da priu$ e sebi pojedinano kupovinu.A18B <a# ev za zemlji$ em kao i 'ormiranje on in;a preds avljeju izraz sve a u kome su komunalne veze jo$ uvek jake. Bila bi gre$ka

odre)iva i i# kao ne$ o pre;poli iko* prirodno i jednos avno proizvod radicije. &riroda i obiaji nakon ponovljene 'aze kolonijalizacije vi$e ne pos oje u sve u* izuzev na mes ima na kojima su se s anovnice i s anovnici borili da i# sauvaju ili amo gde su poku$ali da i# ponovo uspos ave. @omunalizam !ena odozgo vodi ka proizvodnji nove s varnos i* kao $ o je prime io Ieo &odlas#uc u "5aving Komen/ 5aving #e ?ommons%. .a praksa oblikuje kon ra mo+ u domu* zajednici* o vara procese samovrednovanja i samo;odre)enja iz koji# mo!emo puno da nauimo. &rva lekcija i# borbi je da je "kolek ivizacija% ma erijalni# sreds ava reprodukcije primarni me#anizam za os varenje kolek ivni# in eresa i me)usobni# veza. .ako)e* u pi anju je prva linija o pora porobljavanju i uslov proizvodnje au onomnog pros ora koji se javlja unu ar ogranienja koja kapi alizam pos avlja na$im !ivo ima. 2e sumnjivo se radi o iskus vu koje nije mogu+e jednos avno aplicira i kao model. <a nas* u 5evernoj Americi* za# evanje i poop$ avanje sreds ava reprodukcije mora nu!no uze i drugaiju 'ormu. Ali i ovde* ako)e* mo!emo poe i da razdvajamo na$u reprodukciju od robni# okova kroz sve sko r!i$ e* odgovorni# za o imaine miliona $irom sve a* in egrisanjem na$i# resursa i reaproprijacijom boga s va koje smo proizveli. 4o!emo da prevazi)emo aps rak nu solidarnos koja je es o obele!avala odnose u pokre u i ograniavala na$ anga!man i kapaci e da odolevamo i rizikujemo. &onovno uspos avljanje zajednikog preds avlja e!ak zada ak* u zemlji u kojoj se priva no vlasni$ vo brani najve+im arsenalom oru!ja na sve u i gde su ri veka robovlasni$ va proizvela duboku podelu unu ar dru$ venog ela. .o je jedino mogu+e os vari i kroz dugoroan proces eksperimen alnog rada* izgradnju koalicija i reparaciju. 9ako aj zada ak sada izgleda kao prolazak kroz iglene u$i* o je ujedno i jedina mogu+nos koju imamo za pro$irenje pros ora na$e au onomije i odbijanje mogu+nos i da se na$a reprodukcija odvija na raun drugi# uesnikaEca u zajednikoj reprodukciji i onog zajednikog. Feministike rekonstrukcije <ada ak proizvodnje zajednikog podrazumeva* kao $ o je sna!no izrazila 4aria 4ies* dubinsku rans'ormaciju u na$im svakodnevnim !ivo ima kako bi se ponovo povezalo ono $ o je dru$ vena podela rada u kapi alizmu razdvojila. -is anciranje proizvodnje od reprodukcije i konzumacije vodi do ignorisanja uslova pod kojim jedemo* nosimo ili radimo* nji#ovi# socijalni# i ekolo$ki# posledica* ali i sudbine populacije na koju u ie o pad koji is ovaramo 64ies 1999/1Z1''7. -rugim reima po rebno je da nadi)emo s anje neodgovornos i u odnosu na posledice na$eg delovanja* koje proizilazi iz des ruk ivni# naina organizacije dru$ vene podele rada u kapi alizmu. Ukra ko* proizvodnja na$i# !ivo a neizbe!no pos aje proizvodnja smr i za druge. Hlobalizacija je pogor$ala krizu* nagla$ava 4ies* pove+ala dis ancu izme)u proizvedenog i konzumiranog* in enziviraju+i ime* uprkos prividnom pove+anju globalne me)upovezanos i* na$e slepilo prema krvi u #rani koju jedemo* na' i koju koris imo* ode+i koju nosimo* raunarima kojima komuniciramo 6ibid.7. 0eminis ika perspek iva nas ui da ponemo rekons rukciju zajednikog prevazila!enjem s anja amnezije. <ajedniko nije mogu+e uspos avi i ukoliko se ne supro s avimo praksama koje zasnivaju na$ vlas i i !ivo i reprodukciju na pa nji drugi# i ukoliko ne odbijemo da posma ramo sebe kao izolovane od nji#. <ais a* ukoliko !elimo da poop$ avanje uop$ e ima nekog smisla* moramo ga zasnova i na proizvodnji nas sami# kao zajedniki# subjeka a. .ako bi rebalo da razumemo slogan "nema zajednikog bez zajednice%. Ali zajednicu ne smemo in erpre ira i kao ogra)enu s varnos * grupisanje populacije kroz ekskluzivne in erese koji i# razdvajaju od drugi#* ni i kao zajednice 'ormirane na osnovu religije i e nici e a* ve+ pre kao kvali e odnosa* princip kooperacije i odgovornos i jedni# prema drugima* prema zemlji* $umi* morima i !ivo injama. &os izanje akve zajednice* kao kolek ivizacije na$eg

svakodnevnog reproduk ivnog rada* mo!e sigurno bi i samo poe ak. .o ne mo!e bi i zamena za $iru kampanju pro iv priva izacije i po ra!ivanja na$eg zajednikog boga s va. 1adi se o su$ inskom delu na$eg obrazovanja za kolek ivnu vladavinu i na$em prepoznavanju is orije kao kolek ivnog projek a* a koji su mo!da i najve+a !r va neoliberalne ere kapi alizma. &ra e+i u liniju* ako)e* moramo u na$u poli iku agendu da ukljuimo kolek ivizaciju ku+nog rada* ime bi se o!ivela boga a 'eminis ika radicija prepoznavanja i socijalizovanja ku+nog rada* e doma i suseds va* kroz kolek ivno doma+ins vo* koja se pro e!e od eksperimena a u opijskog socijalizma sredinom 19. veka do poku$aja ma erijalis iki# 'eminis kinja s kraja 19. i poe ka MN. veka* a koji su se nas avili do 19MN. kada i# je okonala ?rvena marama 6WeJden 19U1. i 19U67. 3o$ va!nije* kapaci e 'eminis kinja iz pro$li# vremena da posma raju reproduk ivni rad kao va!nu s'eru ljudske ak ivnos i se ne sme negira i ve+ se reba revolucionarizova i. 4oramo da im se vra imo i da revalorizujemo nji#ov rad. 3edan od kljuni# razloga za s varanje kolek ivni# oblika !ivo a je aj $ o je reprodukcija ljudski# bi+a najin enzivniji oblik rada na plane i* koji je u najve+oj meri nesvodiv na me#anizaciju. 2e mo!e se me#anizova i briga o deci* briga za bolesne ili psi#olo$ki rad neop#odan kako bi se rein egrisala na$a psi#ika i emo ivna ravno e!a. Uprkos naporima 'u uris iki# indus rijalaca ne mo!emo robo izova i brigu osim po cenu ogromni# gubi aka za ume$ane pojedinke i pojedince. 2iko ne+e pri#va i i roboses re* kao dava eljeEke brige* posebno ne kada su u pi anju deca i bolesni. 3edini garan i prave brige su podeljena odgovornos i koopera ivni rad* koji nije na u$ rb posrednika zdravlja. 1eprodukcija ljudski# bi+a je vekovima bila kolek ivni proces. U pi anju je rad pro$ireni# porodica i zajednica u koje se pojedinkeEci mogu pouzda i* posebno u prole erskim naseljima* ak i kada su u pi anju oni koji !ive sami. 2a aj nain usamljenos i zavisnos * koje pra e !ivo e s ari# lanova zajednice* pres aju da budu pre nja. 1eprodukcija je u po punos i priva izovana u doba naprednog kapi alizma* u procesima koji se danas sprovode do granice uni$ enja na$i# !ivo a. .aj rend mora da promeni pravac* a sada$nji renu ak pogoduje akvom projek u. -ok kapi alis ika kriza uni$ ava osnovne elemen e reprodukcije za milione ljudi $irom sve a* ukljuuju+i i 5A-* rekons rukcija na$i# svakodnevni# !ivo a je mogu+a i neop#odna. -ru$ veno;ekonomska kriza slama disciplinu pla+enog rada i name+e nove oblike dru$ venos i* kao $ o su $ rajkovi. .akvi oblici dru$ venos i su se pojavili okom Velike depresije* koja je proizvela pokre #obosa. Wobosi su preuzeli ere ne vozove i pre vorili i# u zajedniko u po razi za slobodom kroz mobilnos i nomadizam. ,rganizovali su #obo d!ungle* na !eleznikim raskr$+ima* najavljuju+i* samoupravnim pravilima i solidarno$+u komunis iki sve u koji su mnogi #obosi verovali.A16B <a nekolicinu "Ber i iz ere ni# vagona%A1]B radilo se o predominan no mu$kom sve u* bra s vu ije je dugorono odr!anje nemogu+e. Wobosi su pripi omljeni* nakon zavr$e ka ra a i ekonomske krize* uz pomo+ dva velika pokre aa 'iksacije radne snage/ porodice i doma. 5ves an pre nje rekompozicije radnike klase okom -epresije* ameriki kapi al je me)u principima koji su organizovali ekonomski !ivo is akao/ saradnju u proizvodnji* separaciju i a omizaciju u reprodukciji. A omizovane i s erilne porodine ku+e koje je obezbedio Ievi aun* povezane pupanim vrpcama* au omobilima* nisu samo uinile radnike nepokre nim* ve+ su s avile aku na model kolek ivnog !ivo a au onomni# radnika* os varenog u #obo d!unglama 6WaJden 19U67. -anas* dok se preuzimaju milioni ameriki# ku+a i au omobila* dok za varanja* iseljavanja i masovni gubi ak zaposlenja ponovo slama s ubove kapi alis ike discipline rada* s vara se nova osnova zajednikog. -eo og procesa su* na primer* $a or naselja koja se $ire od obale do obale. 5ada* su* me)u im* !ene e koje moraju da izgrade bazu zajednikog* kao osnovu za nove oblike dru$ vene reprodukcije* koja ne bi dozvolila da o varanje pros ora bude samo privremena au onomna zona.

2avedeni ciljevi su danas kljuni. &rekid sa izolacijom !ivo a u domu nije samo preduslov za zadovoljenje na$i# osnovni# po reba i pove+anje kapaci e a na$e mo+i u odnosu na poslodavce i dr!avu. U pi anju je ako)e* kao $ o je 4assimo de Angelis podse io* za$ i a od ekolo$ke ka as ro'e. 3er nema sumnji u des ruk ivne posledice "neekonomine% mul iplikacije reproduk ivni# vrednos i i samodovoljni# boravi$ a koje nazivamo svojim domom* kao i rasipanja oplo e u a mos'eru okom zime* koje nas izla!e velikim vru+inama okom le a. 2ajva!nija je injenica da ne mo!emo izgradi i al erna ivno dru$ vo i sna!an samoodr!iv pokre ukoliko ne rede'ini$emo na$u reprodukciju na koopera ivan nain i ne pres anemo sa razdvajanjem poli ikog ak ivizma i reprodukcije svakodnevnog !ivo a. &reos aje jo$ da razjasnimo da pripisuju+i !eni zada ak poop$ avanjaEkolek ivizacije reprodukcije ne znai njeno svo)enje na na uralis iki koncep !enskos i. 1azumljivo je da mnoge 'eminis kinje gledaju na na uralizaciju koncep a !enskos i kao na sudbinu goru od smr i. U na$u kolek ivnu sves je duboko usa)ena ideja da su !ene oznaene kao zajedniko mu$karaca* kao prirodni izvor boga s va i usluga koje slobodno mogu prisvaja i kao $ o je kapi alizam prisvojio prirodna boga s va. &repoznavanje reproduk ivnog rada* da para'raziram -olores WeJden* reorganizacija doma+ins va i javnog pros ora* nije pi anje iden i e a ve+ je pi anje rada* i moglo bi se doda i* pi anje mo+i i sigurnos i 6WeJden 19U6/M3N7. .o me je podse ilo na iskus vo !enskog pokre a bezemlja$ica u Brazilu. ene su nakon $ o je nji#ova zajednica izborila pravo da zadr!i okupiranu zemlju* insis irale da se nove ku+e izgrade sa zajednikim dvori$ em kako bi mogle da nas ave da komunalizuju ku+ni rad* da peru zajedno* kuvaju zajedno* da se smenjuju u radu sa mu$karcima kao $ o su o inili okom borbi i da budu spremne da pri re i pru!e podr$ku jedna drugoj ukoliko do)e do zlos avljanja od s rane mu$karaca. <as upanje s ava da bi !ene rebalo da preuzmu vo)s vo u kolek ivizaciji reprodukcije i vo)enju doma+ins va ne znai na ruralizaciju ku+nog rada kao poziva !ene. 5 var je u odbijanju da se uni$ i kolek ivno iskus vo* znanje i borbe koje su !ene akumulirale u vezi sa reproduk ivnim radom* ija je is orija bila kljuni deo na$eg o pora kapi alizmu. &onovno povezivanje sa om radicijom je kljuan korak za mu$karce i !ene kako bi se razgradila rodna ar#i ek ura na$i# !ivo a i kako bi se na$i domovi i !ivo i rekons ruisali kao zajedniko. ,bjavljeno u/ .ses of a WorldWind, )ovement, )ovements, and Contem orary Radi%al Currents in the .nited States* edi ed bJ ?raig Wug#es* 5 evie &eace and @evin Van* 4e er 'or #e .eam ?olors ?ollec ive* ,askland/ A@ &ress* MN1N. 5a engleskog prevela Ana Vilenica

A1B @ljuni izvor za poli iku zajednikog i njenu eorijsku osnovu je elek ronski asopis .#e ?ommoner sa sedi$ em u Ujedinjenom kraljevs vu* koji sada ulazi u e rnas u godinu pos ojanja 6TTT.commoner.org.uk7. AMB U pi anju je sluaj borbe* koja se de$ava u mnogim zajednicama u 4ejnu* pro iv aproprijacije voda za 'la$iranje &or landski# izvora od s rane kompanije 2es le. @ra)a 2es lea je uinila s anovni$ vo svesnim vi alne va!nos i ovi# voda i bliski# izvora i is inski i# rede'inisala kao zajedniko 6Iokument nadzora hrane i vode* juli* MNN9.7. Nadgledan3e hrane i vode je 6kako se sami odre)uju7 "nepro'i na organizacija koja radi na osiguravanju is e vode i bezbedne #rane u 5jedinjenim dr!avama i $irom sve a.% A3B ,dlian saj o renu nim deba ama o zajednikom je skora$nje izdanje asopisa pokre a (ur!ulen%e" -deas for )ovement 68. decembar* MNN9.7 iz Velike Bri anije. urbulence.org.uk

AZB Vi$e o ovoj emi vide i va!an lanak "@o pla+a za @jo o pro okolG% Ane 9sla* u kome au orka opisuje na koji nain konzervacija biodiverzi e a opskrbljuje 5ve sku banku i druge sve ske agencije sa izgovorom za ogra)ivanje pra$uma preds avljaju+i i# kao "odvod ugljendioksida% i "genera ore kiseonika%. U 5alle# 6MNN97 A8B @onvencija Ujedinjeni# nacija o <akonu mora* usvojena u novembru 199Z* u vr)uje dves a milja izvan eri orijalni limi * de'ini$u+i ekskluzivnu ekonomsku zonu u kojoj nacije mogu da eksploa i$u* upravljaju* i $ i e resurse na koje pola!u pravo* od ribarenja do prirodnog gasa. .ako)e reguli$e podvodno miniranje i upo rebu rezul iraju+eg pri#oda. , razvoju koncep a "zajednikog nasle)a oveans va% u deba ama u Ujedinjenim nacijama vide i 5usan 3. Buck* .#e Hlobal ?ommons. An 9n roduc ion 6199U7. A6B @ako je opisano na Kikipediji* rad ,s rom se 'okusira na zajednike barske resurse i "is ie kako ljudi dolaze u in erakciju sa ekosis emima kako bi ouvali dugorono odr!ive prinose resursa.% Kikipedia* 9. januar MN1N* s r. 1. A]B Vi$e o ovoj emi vide i ?ales ous 3uma i 3.B. ,jTang 6ur.7 -n &end We (rust 6Iondon/ <ed Books* 19967* rane rasprave o e'ek ivnos i odnosa u komunalnom vlasni$ vu u kon eks u kapi alis ikog razvoja i napora. AUB -avid Bollier* 5ilen .#e' / .#e &riva e &lunder o' ,ur ?ommon Keal #. 2eT ork and Iondon/ 1ou ledge* MNNM/ 36;39. A9B Vide i 4argari a 0ernandez* "?ul iva ing ?ommuni J* 0ood* =moTermen %* eks projek nog kursa* neobjavljeni rukopis* MNN3/ M3;6. Va!an pionirski rad o urbanim ba$ ama je knjiga/ Bill Keinberg i &e er Iamborn Kilson 6ur7* Avan Hardening/ =cological 5 ruggle in .#e ?i J b #e Korld 6BrooklJn 627/ Au onomedia* 19997. A1NB <ajedniko ribolovno dobro 4ejna je danas pod pre njom nove priva izacijske poli ike koja se sprovodi u ime ouvanja sa ironinom e ike om "zajedniki ulov% 6"ca c# s#ares%7. .o je sis em koji se ve+ primenjuje u @anadi i na Aljasci* gde lokalna vlada u vr)uje limi na koliinu ribe koja se mo!e lovi i raspodelom individualni# udela na osnovu pred#odne koliine ulova brodova. .aj sis em se pokazao kao ka as ro'alan za male i nezavisne ribare koji su primoravani da prodaju svoj udeo najboga ijim ak erima. &ro es pro i implemen acije akve poli ike razvija se danas u ribarskim zajednicama 4ejna. Vide i/ "?#ase 5#ares or 5#are;?roppersG% FishermanNs *oi%e* Vol. 1Z* 2o. 1M* decembar MNN9. A11B 9zrauna o je* na primer* da je neop#odno 33 NNN li ara vode i 18 do 19 ona ma erijala kako bi se proizveo personalni raunar. 6vide i 5aral 5arkar* =co;5ocialism or =co; ?api alismG/ A ?ri ical AnalJsis o' Wumani JCs 0undamen al ?#oices* Iondon/ <ed Books* 1999/ 1M67. .ako)e vide i =lizabe # -ias* "0irs Blood -iamonds* 2oT Blood ?ompu ersG% MZ* jul* MNN9. -ias ci ira vrdnje Hlobal Ki ness;a > organizacija koja vodi kampanju za speravanje kon'lika a povezani# sa resursima > da rgovina mineralima koja je u srcu elek ronske indus rije #rani gra)anski ra u @ongu. # p/EETTT. ime.EcomE imeETorldEar icleEN*U899*191M89Z*NN.# ml A1MB -onald B. 0reeman* P5urvival 5 ra egJ or Business .raining HroundG .#e 5igni'icance o' Urban Agricul ure 0or #e Advancemen o' Komen in A'rican ?i ies.P ?fri%an Studies Review, Vol.36* 2.3 6-ecember 19937* pp. 1;MM. 0ederici MNNUa. A13B 5#iva 19U9* 1991/1NM;11]* M]Z A1ZB 9n'ormaciju dugujem ,usseina Alidou* direk oru ?en ra za a'rike s udije 1u gers Universi e a 6237 A18B 0is#er 1993* Andreas 19U8.

A16B Anderson 199U* -epas ino MNN3* ?a''en zis MNN6. A1]B Bo^car Ber #a 619]M7 je 'ilm 4ar ina 5korsezea 64ar in 5corsese7 snimnjen na osnovu adap accije knige Bena 1aj mana 6Ben 1ei man7 Sister of the Road* P'ikcionalizovane au obioga'ije radikalne i dinamine Ber e .ompson 6Ber #a .#ompson7.P 6Kikipedia7

-ibliografija Andreas* ?arol. K#en Komen 1ebel/ .#e 1ise o' &opular 0eminism in &eru. Kes por 6?.7/ IaTrence Will b ?ompanJ* 19U8. Anderson* 2els. ,n Wobos and Womelessness. ?#icago/ .#e Universi J o' ?#icago &ress* 199U. Bollier* -avid. 5ilen .#e' / .#e &riva e &lunder o' ,ur ?ommon Keal #. Iondon/ 1ou ledge* MNNM. Buck* 5usan 3. .#e Hlobal ?ommons. An 9n roduc ion. Kas#ing on/ 9sland &ress* 199U. ?arlsson* ?#ris. 2oT opia. ,akland* ?A/ A@ &ress* MNNU. ?a''en zis* Heorge. %Hlobaliza ion* .#e ?risis o' 2eoliberalism and #e ues ion o' #e ?ommons*O MNNZ. &aper presen ed o #e 0irs ?on'erence o' #e Hlobal 3us ice ?en er. 5an 4igel dD Allende* 4e^ico* 3ulJ MNNZ. . %.#ree .emporal -imensions o' ?lass 5 ruggle.O .eks preds avljen na godi$njem sas anku 95A;e odr!anom u 5an -iego 6?A7* mar MNN6. -e Angelis* 4assimo. .#e Beginning o' Wis orJ/ Value 5 ruggles and Hlobal ?api al. Iondon/ &lu o &ress* MNN]. . %.#e ?ommons and 5ocial 3us ice.O 2eobjavljeni rukopis* MNN9. -e&as ino* .odd. ?i izen Wobo. ?#icago/ .#e Universi J o' ?#icago &ress* MNN3. -ias* =lizabe #* P0irs Blood -iamonds* 2oT Blood ?ompu ersGP 3ulJ MZ* MNN9. # p/EETTT. ime.EcomE imeETorldEar icleEN*U899*191M89Z*NN.# ml .#e =cologis . K#ose ?ommons* K#ose 0u ure/ 1eclaiming #e ?ommons. &#iladelp#ia/ 2eT 5ocie J &ublis#ers Ti # =ar #scan* 1993. .#e =conomis . %K#J i s ill paJs o s udJ medieval =nglis# land#olding and 5a#elian nomadism.O 3ulJ 31* MNNU. # p/EETTT.economis .comE'inance&rin er0riendlJ.c'mGs orJ idc11UZU1UM .#e =mergencJ =^i ?ollec ive* .#e Hrea =ig# 4as ers and #e 5i^ Billion ?ommoners* Bris ol* 4aJ -aJ MNNU 0ederici* 5ilvia. 6MN117 %Komen* Iand 5 ruggles* and #e 1econs ruc ion o' #e ?ommons.O 0or #coming in/ KorkingU5A. .#e 3ournal o' Iabor and 5ocie J 6KU5A7* 9ssue 61*Volume :9V* 2.1* 4arc# MN11* KileJEBlackTell &ublica ions. #e commoner TTT. #ecommoner.org o #er ar icles in commons ,bjavljeno na $panskom/ %4ujeres* luc#as por la ierra* J la recons ruccin de los bienes comunales*O 9n Veredas* 2um. M1* MN1N. 9zdanje je posve+eno dru$ venim pokre ima u M1. veku. Verdas je asopis ,deljanja za dru$ vene odnose Univerzi e a Au onoma 4e ropoli ana 4eksiko 5i ija u Wo#imilku.

. 6MNNU7 %Ki c#;Wun ing* Hlobaliza ion and 0eminis 5olidari J in A'rica .odaJ.O 3ournal o' 9n erna ional KomenCs 5 udies* 5pecial 9ssue/ KomenCs Hender Ac ivism in A'rica. 3oin 5pecial 9ssue Ti # KAHA-U. Vol. 1N* 1* ,c ober MNNU* pp.M9;38. . 6MNNZ7 ?aliban and #e Ki c#/ Komen* .#e BodJ* and &rimi ive Accumula ion. BrooklJn 627/ Au onomedia* MNNZ. . %Komen* Iand 5 ruggles and Hlobaliza ion/ An 9n erna ional &erspec ive.O 3ournal o' Asian and A'rican 5 udies. Vol. 39* 9ssue 1EM* 3anuarJ;4arc# MNNZ. . 6MNN17 %Komen* Hlobaliza ion* and #e 9n erna ional KomenCs 4ovemen .O ?anadian 3ournal o' -evelopmen 5 udies* Vol. ::99* MNN1* pp. 1NM8; 1N36. 0ernandez* 4argari a. %?ul iva ing ?ommuni J* 0ood* and =mpoTermen / Urban Hardens in 2eT ork ?i J.O .eks projek nog kursa* MNN3. 0is#er* 3o. ,u o' #e 5#adoTs/ Komen* 1esis ance and &oli ics in 5ou # America. Iondon/ Ia in American Bureau* 1993. 0ood and Ka er Ka c# 0ac ;5#ee * 3ulJ MNN9. 0ood and Ka er Ka c# je 6kako se sami odre)uju7 Pnepro'i na organizacija po ro$aa koja radi na obezbe)ivanju pija+e vode i sigurne #rane u 5jedinjenim dr!avama i $irom sve a.P 0reeman* -onald B. P5urvival 5 ra egJ or Business .raining HroundG .#e 5igni'icance o' Urban Agricul ure 0or #e Advancemen o' Komen in A'rican ?i ies.P A'rican 5 udies 1evieT*Vol. 36* 2.3 6-ecember 19937* pp.1;MM. Ward * 4ic#ael and 2egri* An onio. =mpire. ?ambridge/ Warvard Universi J &ress* MNNN. 4ul i udes. ?ambridge/ Warvard Universi J &ress* MNNZ. ?ommonTeal #. ?ambridge/ Warvard Universi J &ress* MNN9. WaJden* -olores. .#e Hrand -omes ic 1evolu ion. ?ambridge 64ass7/ 49. &ress* 19U1. . 1edesigning #e American -ream/ .#e 0u ure o' Wousing* Kork and 0amilJ Ii'e. 2eT ork/ 2or on and ?ompanJ* 19U6. #e commoner TTT. #ecommoner.org drugi zajedniki lanci 9sla* Ana. %=nclosure and 4icroen erprise as 5us ainable -evelopmen / .#e ?ase o' #e ?anada;?os a 1ico -eb ;'or;2a ure 9nves men .O ?anadian 3ournal o' -evelopmen 5 udies* Vol. ::99* MNN1* pp. 938;9Z3. * %?onserva ion as =nclosure/ 5us ainable -evelopmen and BiopiracJ in ?os a 1ica/ An =co'eminis &erspec ive.O 2eobjavljeni rukopis* MNN6. . %K#o paJs 'or #e @Jo o &ro ocolGO u =co;5u''iciencJ and Hlobal 3us ice* ed. Ariel 5alle#* 62eT ork* Iondon/ 4acmillan &algrave* MNN97. 3uma* ?ales ous i 3.B. ,jTang ur.*9n Iand Ke .rus . =nvironmen * &riva e &roper J and ?ons i u ional ?#ange. Iondon/ <ed Books* 1996. Iinebaug#* &e er. .#e 4agna ?ar a 4ani'es o/ Iiber ies and ?ommons 'or All. BerkeleJ/ Universi J o' ?ali'ornia &ress* MNN]. 4c9n Jre* @a #leen. .#e Kors / A ?ompila ion <ine on Hrie' and Ioss. Blooming on 6927E&or land 6,17/ 4icrocosm &ublis#ing* 9ssue one. MNNU. 4eredi # and ?lair. K#en Ianguage 1uns -rJ/ A <ine 'or &eople Ti # ?#ronic &ain and .#eir Allies. Blooming on 6927E&or land 6,17/ 4icrocosm &ublis#ing* MNNU.

4ies* 4aria and Benn#old ;.#omsen* Veronika %-e'ending* 1eclaiming* and 1einven ing #e ?ommons*O .#e 5ubsis ence &erspec ive/ BeJond #e Hlobalized =conomJ. Iondon/ <ed Books* 1999. &re$ ampano u/ ?anadian 3ournal o' -evelopmen 5 udies* Vol. ::99* MNN1/ 99];1NMZ. ,livera* ,scar i IeTis* .om. ?oc#abambaV Ka er Kar in Bolivia. ?ambridge 64ass7/ 5ou # =nd &ress* MNNZ. ,s rom* =linor. Hoverning #e ?ommons..#e =volu ion o' 9ns i u ions 'or ?ollec ive Ac ion. ?ambridge/ ?ambridge Universi J &ress* 199N. &olanJi* @arl. .#e Hrea .rans'orma ion/ .#e &oli ical and =conomic ,rigins o' our .ime. Bos on/ Beacon &ress* 198]. &odlas#uc* Ieo. %5aving Komen/ 5aving #e ?ommonsO in =co;5u''iciencJ and Hlobal 3us ice* ur. Ariel 5alle# 62eT ork* Iondon/ 4acmillan &algrave* MNN97. 1ei man* Ben -r. 5is er o' #e 1oad/ .#e Au obiograp#J o' Bo^car Ber #a* ,akland 6?A7/ A@ &ress* MNNM. 5alle#* Ariel ed.* =co;5u''iciencJ and Hlobal 3us ice/ Komen Kri e &oli ical =cologJ. 2eT ork* Iondon/ 4acmillan &algrave* MNN9. #e commoner TTT. #ecommoner.org drugi zajedniki lanci 5arkar* 5aral* =co;5ocialism or =co;?api alismG/ A ?ri ical AnalJsis o' Wumani JCs 0undamen al ?#oices* Iondon/ <ed Books* 1999 5#iva* Vandana. 5 aJing Alive/ Komen* =cologJ and -evelopmen . Iondon/ <ed Books* 19U9. . =cologJ and .#e &oli ics o' 5urvival/ ?on'lic s ,ver 2a ural 1esources in 9ndia. 2eT -el#iEIondon/ 5age &ublica ions* 1991. . =ar # -emocracJ/ 3us ice* 5us ainabili J* and &eace. ?ambridge 64ass7/ 5ou # =nd &ress* MNN8. .urbulence. 9deas 0or 4ovemen . -ecember 8 MNN9. urbulence.org.uk Kilson* &e er Iamborn b Keinberg* Bill. Avan Hardening/ =cological 5 ruggle in #e ?i J b #e Korld. BrooklJn/ Au onomedia* 1999.

+ 7aradnice

/na ?offner je ro)ena 19UN. godine u 3ugoslaviji. U Beu !ivi od 19U9. godine. 5 udije pos koncep ualne ume nike prakse zapoela je MNNM. godine na Akademiji lepi# ume nos i u Beu. -iplomirala je MNN]. godine. Ana Wo''ner je per'ormans;ume nica koja koris i ci a nos na speci'ian nain. ,na koris i s ra egije ponovnog izvo)enja 6reana%tment7 per'ormansa koji su se de$avali okom is orije per'ormans;prakse i nji# in onira* rein erpre ira i repoli izuje linim diskursom. .aj lini diskurs deo je izvesnog poli ikog "svedoenjaO ili ispoves i o subjek ivi e u ume nice koja se biogra'ski iden i'ikuje kroz Mueer i migran sku poli iku.

/na &ilenica je ro)ena 19]U. u &anevu. Au orka je brojni# eks ova u oblas i kri ike* eorije i is orije ume nos i. -iplomirala je na ,deljenju za is oriju ume nos i 0ilozo'skog 'akul e a u Beogradu. 4agis arske s udije iz 5censkog dizajna zavr$ila je na Univerzi e u ume nos i u Beogradu. -ok orirala je na Hrupi za eorije ume nos i i medija 9n erdisciplinarni# pos diplomski# s udija na Univerzi e u ume nos i u Beogradu. Urednica je !urnala uz<!u<<na<<<* knjige $osta3an3e ma3kom u neoli!eralnom ka italizmu 6uz7bu77na777* Beograd* MN137 i ko;urednica 6sa kuda.org7 knjige Na ru2evinama kreativnog grada 6kuda.org* 2ovi 5ad* MN1M7.

-iljana %ai" je eore iarka i 'eminis ika ak ivis kinja koja je ak ivna u polju koje se mo!e odredi i kao " eorijski ak ivizam%. -ok orske s udije je zavr$ila na &oli ikim naukama. 3edna je od osnivaica i koordina orki enski# s udija u <agrebu* a renu no predaje na Univerzi e u u <adru na ka edri za sociologiju.

&la 'orma Biro Beograd je 'ormirana od s rane ume nika i kul uralni# ak ivis a u Beogradu sep embra MNNZ. godine. Biro o vara pros or za savremene prakse u polju komunikacije* novi# medija* kul ure* obrazovanja i ume nos i. Biro podr!ava* is ra!uje i promovi$e kri ike i inova ivne prakse koje ods upaju od konvencionalni# 'ormi ume nikog izra!avanja*

kul uralnog i socijalnog is ra!ivanja ili ak ivizma u 5rbiji i in ernacionalnom kon eks u. 2ude+i javnu pla 'ormu za diskusiju i prezen aciju biro podr!ava novopojavljene kul uralne i ak ivis ike prakse u savremenom dru$ vu* uspos avlja razmenu izme)u grupa i ak eraEki razlii oga bekgraunda* iznose+i $irokoj publici da e eme i aspek e rada. Biro predla!e kul uralnu praksu bez cen ara i eri orija. 1ealizacija i razmena izme)u ljudi koji pripadaju razlii im socijalnim grupama* sve ovima iskus ava ili polja saznanja jes e 'okus biroa. Biro organizuje susre e* unapre)uju+i komunikaciju* daju+i impuls i podr!avaju+i procese koji su oblikovani i no$eni od s rane sami# uesnikaEca. @ako nova komunikacijska e#nologija igra va!nu ulogu u savremenom dru$ vu* bi an 'okus u radu biroa jes e razma ranje o u icaju i kori$+enju novi# medija u kul uri* obrazovanju i ume nos i. ,rganizovanjem eduka ivni# radionica* 'es ivala* kongresa* prezen acija i izlo!bi* biro gradi sves o krea ivnom kori$+enju novokomunikacijske e#nologije i pods ie nadolaze+e diskusije u ovom kon eks u. Biro publikuje knjige* dokumen aciju i ridere o relevan nim sadr!ajima* izdaje $ ampano i elek ronsko glasilo o kul urnim de$avanjima* ume nikoj produkciji i praksi u 5rbiji i sve u.

-ubravka 5ekuli+ je ar#i ek ica koja is ra!uje rans'ormacije savremeni# gradova* s posebnim 'okusom na domene javnog i zajednikog.

Flaka ?aliti je ro)ena 19UM. godine u &ri$ ini 6@osovo7. ivi i radi u 0rank'ur u na 4ajni i &ri$ ini. -iplomirala je na Akademiji likovni# ume nos i;Univerzi e &ri$ ina MNN8. godine. 5voje $kolovanje nas avlja u klasi pro'esorke 3udi # Wop' na 5 aedelsc#ule u 0rank'ur u na 4ajni. Bavi se koncep ualnom ume no$+u koris e+i razlii e medije/ video* zvuk* ins alaciju* 'o ogra'iju i per'ormans. U svojoj praksi* 0laka Wali i pokazuje kon inuiranu zain eresovanos i #rabros is ra!uju+i eme koje preds avljaju izazov i dru$ vu iEili ume nikoj sceni. 2jen rad je preds avljan na samos alnim izlo!bama. Ues vovala je i na grupnim izlo!bama* prezen acijama* simpozijumima i radionicama u 5 ok#olmu* 4os aru* 5koplju* @open#agenu* 4ariboru* Berlinu* 0rank'ur u na 4ajni* Briselu* Beogradu* Beu* &ri$ ini.

!+arta je grupa od ri ume nice iji se projek i bave ume no$+u u javnom pros oru* proizvodnjom znanja i al rna ivnim obrazovnim modelima. -oga)aji i izlo!be koje organizujemo poku$avaju da s vore nove pros ore za poli iko izra!avanje i delovanje. 2a$i

projek i su uvek zasnovani na saradnji i es o radimo zajedno sa drugim ume nicamaEima* nevladinim organizacijama* ak ivis imaEkinjama za ljudska prava i $kolama. 2a$a me odologija je zasnovana na prija eljs vu* koje razumemo kao svakodnevno pregovaranje o razlikama* kao nain uenja jedni od drugi# i kao poli iki s ej men o mo+i solidarnos i. TTT.'eminisme.ro TTT.#ar agroup.ro

9van @ucina 619617 je docen na Ar#i ek onskom 'akul e u Univerzi e a u Beogradu i gos uju+i pro'esor na 5c#ool o' -esign 5 ra egies* &arsons .#e 2eT 5c#ool 'or -esign* 2jujork * &olis Universi J* .irana* 5ingidunum Univerzi e * 0akul e za medije i komunikacije* Beograd 9 @.W 5 ok#olm. 4agis irao je 199]. godine na Ar#i ek onskom 'akul e u u Beogradu sa emom ranzicije u modernoj ar#i ek uri i radi na dok orskoj ezi koja uspos avlja paradigmu rela ivnos i u ar#i ek onskom projek ovanju. U svom is ra!ivakom radu bavi se gradi eljskim s ra egijama i samoregulisanim procesima rans'ormacija gradova <apadnog Balkana u pos socijalis ikom periodu. &ovezuju+i is ra!ivaku i nas avu dela nos sara)uje sa vi$e ar#i ek onski# grupa kao $ o su 5c#ool o' 4issing 5 udies* 2jujork i 5.=AI.W group* 1o erdam. MNNU. godine napisao je ud!benik za predme &ros or i oblik pod nazivom 18E3 u kome je izlo!en inova ivni program nas ave i ve!bi koji se izvodi u okviru modula Uvod u ar#i ek onsko projek ovanje okom prvog semes ra na Ar#i ek onskom 'akul e a u Beogradu. U ar#i ek onskoj praksi sara)uje sa ar#i ek om 2enadom @a i+em na konkursnim i izvo)akim projek ima razlii i# razmera koje se kre+u od urbanis iki# projeka a* projeka a s ambeni# zgrada do dizajna izlo!bi i name$ aja. 2ajpozna iji realizovani projek i su 4uzej 4acura u 2ovim Banovcima* &orodina ku+a 4ani+ na Avali i radni s o pisca 4ilorada &avi+a. 9van @ucina je lan -ru$ va ar#i eka a Beograda* Udru!enja likovni# i primenjeni# ume nika 5rbije* lan save a ,krobarskog salona u Beogradu* osniva i programski direk or Beogradske in ernacionalne nedelje ar#i ek ure od MNN6. godine i direk or programa Urbani# rans'ormacija na 4ikser 'es ivalu MN1M.godine.

,adranka @ili"evi" 6r. 198]( 5arajevo7 mirovnjakinja* 'eminis kinja i ak ivis kinja za !enska ljudska prava. Ak iva lanica i jedna od osnivaica 0ondacije ?U1= u 5arajevu. Xlanica 9n ernacionalne mirovne mre!e ena u ?rnom.

1egionalni cen ar za manjine 61?47 je nevladina* nepar ijska* nepro'i na organizacija sa sedi$ em u Beogradu* a koja deluje na eri oriji <apadnog Balkana. 1?4 radi na unapre)enju i za$ i i manjinski# prava* bori se pro iv svi# oblika diskriminacije* iskljuivanja i marginalizovanja manjina i marginalizovani# grupa i promovi$e osna!ivanje manjina kako bi se obezbedilo nji#ovo puno ue$+e u svim oblas ima dru$ va.

?en ar za nove medije kuda.org je kul urna organizacija iz 2ovog 5ada* osnovana MNN1. godine. ,d osnivanja okuplja ume nike* eore iare* medijske ak ivis e* is ra!ivae na $irokom polju/ od is ra!ivanja proizvodni# odnosa u kul uri* savremene ume nike prakse i eorije* urbanizma* do kri ike novi# e#nologija i do dru$ veno;poli iki# ema. &ored organizovanja predavanja* kon'erencija i izlo!bi* kuda.org koncipira i ure)uje izdavaki projeka kuda.read. Vi$e o kuda.org na/ TTT.kuda.org

Fidija Radojevi" je diplomirana poli ikolo$kinja* eorijsko;anali ikog smera i magis arka an ropologije svakodnevnog !ivo a 695W* Ijubljana7. Bavi se kul urnom i ume nikom produkcijom i nji#ovom povezano$+u sa poli ikom ekonomijom grada i odr!avanjem javnog pros ora i javnog dobra u dru$ vima kasnog kapi alizma. 5ena orka je na 1adniko; pankerskom Univerzi e u* koji izvodi al erna ivni eduka ivni program* a sa 'es ivalom 1dee zore 6?rvene zore7 sara)uje od januara MNN]. godine.

Fina @ounzer je ro)ena u Bejru u 19]U. 2ajve+i deo svog !ivo a je provela u Iibanu i @anadi. <av$ila je mas er s udije na Holdsmi koled!u u Iondonu. ,d MNN6. predaje krea ivno pisanje na Amerikom univerzi e u u Bejru u. 1edovno pi$e za magazin Bidoun* koji se bavi savremenom ume no$+u i kul urom na 5rednjem 9s oku. ,bjavljivala je kra ke prie u an ologijama i publikacijama. .renu no radi na prvom romanu.

@arina 9r$ini" je ro)ena 198U. u Wrva skoj. ivi u Ijubljani* a radi u Ijubljani i Beu. 9s ra!ivaica je na 9ns i u u za 'ilozo'iju pri <1? 5A<U u Ijubljani i pro'esorka na Akademiji lepi# ume nos i u Beu. .ako)e* radi kao samozaposlena eore iarka medija* kri iarka ume nos i i kus oskinja. U oblas i video ar ;a* zajedno sa Ainom Qmid* radi od 19UM.

Marko Mileti je apsolvent na studijama Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, radnik u kulturi, lan Kontekst kolektiva. Od 2 !. do 2 " . radio na projektu Kontekst galerija, povremeno do#ija priliku da pi$e za razliite medije. %voj rad vidi kao stvaranje prostora za kritiko i politiko delovanje u polju savremene umetnosti i kulture kroz razmatranje pitanja kulturne politike i produk&ije' kao i kroz istra(ivanje veza izme)u kulturne produk&ije i ur#anizma.

4ilenko 5re+kovi+ > osniva i lan &okre a za slobodu. -iplomirao na @a edri za sve sku knji!evnos . 1o)en 19UM. u Velikom @rmaru* selu kod @ragujevca. ivi u Beogradu. &okre za slobodu je nezavisna* nes ranaka i samoorganizovana radniko;seljaka organizacija koja podr!ava* organizuje i povezuje borbe radniki# i seljaki# grupa na lokalnom i me)unarodnom nivou. &okre za slobodu je inicirao osnivanje @oordinacionog odbora radniki# pro es a* koji je #orizon alno povezao $ rajkake odbore i radnike i seljake grupe iz brojni# gradova* od krajnjeg severa do krajnjeg juga zemlje* radi zajednikog napredovanja u borbi za ouvanje radni# mes a* preduze+a i poljoprivrednog zemlji$ a. 1adnike organizacije* grupe i $ rajkaki odbori* koji su lanovi @oordinacionog odbora najdalje su dospeli u borbi pro iv priva izacije i uni$ enja radni# mes a u 5rbiji. &okre za slobodu je deo me)unarodnog seljakog pokre a i u koordinaciji sa brojnim me)unarodnim organizacija* poku$ava da se izbori za suvereni e pre#rambenog sis ema i pro iv o imanja poljoprivrednog zemlji$ a. Vi$egodi$nje ak ivnos i &okre a za slobodu sabrane su u nedavno

objavljenim knjigama Borba za budu+nos 6MN137* -eindus rijalizacija i radniki o por 6MN117 i <emlja i sloboda 6MN117.

Pages

'mpressum
urednica asopisa/ Ana Vilenica broj uredile/ Ana Vilenica i .anja 4arkovi+ prevod na engleski/ .anja 4arkovi+* .ea 2ikoli+* Ana Vilenica* 2ikole a 4arkovi+ prevod na srpski/ .anja 4arkovi+* Ana Vilenica* 2ikole a 4arkovi+ korek ura prevoda na engleski/ Iina 4unzer* 2omie -u#au saradnice na broju/ .ea Wvala* Ana Wo''ner* .amara Yor)evi+* 4arina Hr!ini+* Biljana @a$i+* 0laka Wali i* grupa W.ar a* 5elena 5avi+* Iidija 1adojevi+* .aida Worozovi+* 3adranka 4ili+evi+* Yur)a @ne!evi+* <oe Hudovi+* 2ikole a 4arkovi+ za#valjujemo se/ 5unici Vuaj* 2eboj$i 4iliki+u* Vedi i 4ini Keb dizajn/ @a arina &opovi+ &rogramiranje/ 4arko Yor)evi+ &os avljanje Teb saj a i realizacija prvog broja asopisa 'insirani su od s rane Akademie 5c#loss 5oli ude Q u gar .