Prim. dr sci.

Todor Jovanovi

Dodatni saveti za tretiranje dijabetesa i poboljanje celokupnog zdravstvenog stanja

eerna bolest (diabetes melitus) nastaje zbog poremeaja metabolizma. Primarno je poremeen metabollizam ugljenih hidrata (eera), ali isto tako i belanevina i masti, a u sluaju acidoze i metabolizam minerala. Acidoza je stanje smanjene alkalne rezerve bikarbonatne soli, kalijuma i kalcijuma u krvi. Alkalna rezerva deluje tako to odrava stalno istu kiselost krvi (koncentracija vodonikovih jona), to je neophodno za normalno odvijanje telesnih funkcija. Acidoza nastupa npr. kod eerne bolesti. Uzrok tog stanja je pojaana razgradnja masti, kao posledica poremeaja u razgradnji eera zbog manjka insulina. Simptomi acidoze su: opta klonulost, povraanje, edj, nemir. Kod dijabetesa acidoza moe prei u komu, tzv. dijabetina koma. Re je o stanju duboke nesvesti kod dijabetiara. Moe nastati kao komplikacija dijabetesa usled teke acetonemije. Acetonemija podrazumeva nakupljanje acetonskih telaaca u krvi; javlja se uvek kao posledica pojaane razgradnje masti, pogotovu kod dijabetesa. Kao posledica acetonemije, javlja se karakteristian zadah iz usta koji ima miris acetona. Acetonemija dovodi do acidoze. Posledino se javlja gubitak vode, natrijuma i karboksilne kiseline, kao i pad krvnog pritiska. Bolesnik duboko die. Dijabetina koma nastaje ako dijabetiar napusti dijetu ili prestane da prima insulin; zatim kod povraanja i proliva; u toku akutnih infekcija, posle tekih trauma i nakon operativnih zahvata; u trudnoi; kod pojaane funkcije titne lezde (hipertireoza) i insulinske rezistencije (otpornosti na insulin). Dijabetes poinje najee u etvrtoj i petoj deceniji ivota, ali moe nastupiti i kod dece. U tom sluaju se radi o teem obliku bolesti (juvenilni dijabetes). Najvaniji inilac je smanjena produkcija insulina u pankreasu (guterai), ali ponekad je znaajna i hiperfunkcija hipofize, kore nadbubrene lezde i titne lezde. Drugi vani faktori su gojaznost (gojazni ljudi ee obole) i nasledjivanje. Gojaznost (adipositas) podrazumeva nakupljanje masti pod koom i u vezivnom tkivu unutranjih organa. Uzroci: najee preobilna hrana (s obzirom na kalorijsku vrednost, a ne na koliinu), ponekad uzrok moe biti i smanjenje fizike aktivnosti. Obino je uzrok i jedno i drugo. Sklonost gojaznosti je nasledna. Doprinosi joj i pojaan apetit, koji je ponekad posledica organskih oteenja centralnog nervnog sistema ili endokrinih poremeaja. Kod ljudi koji su gojazni ili unose previe masnoa i proteina, moe doi do specifinog poremeaja u funkcionisanju pankreasa. Naime, elije pankreasa su dodatno optereene razgradnjom velikog broja masnih elija i proteinskih struktura. Po Salijevom Zakonu biolokih prioriteta i intervencija, zbog poveane potrebe za razgradnjom masti i proteina, funkcija Langerhansovih elija koje proizvode insulin u ukupnom metabolizmu pankreasa se smanjuje.

Kao posledica, javlja se manjak insulina i poveanje nivoa eera u krvi. Ovaj poremeaj je posebno zapaen kod ljudi koji se zbog profesije okreu nainu ishrane sa prekomernim unosom proteina, kao to je sluaj sa mesarima. Poznata je pojava redjeg tipa dijabetesa, koji je pogotovo prisutan u ratnim uslovima, kada je ishrana manje obilna. Poseban tip dijabetesa je i dijabetes insipidus kod koga dolazi do izluivanja velikih koliina mokrae. Nastaje kao posledica poremeene funkcije zadnjeg renja hipofize ili supraoptikih podruja hipotalamusa, prilikom ega dolazi do prestanka stvaranja hormona koji regulie naknadnu resorpciju vide u bubrezima. Simptomi: nemogunost koncentracije mokrae (specifine teine 1001 1005), sa poliurijom (pojava da je koliina izluene mokrae znatno vea od normalne) do 35 litara i neobuzdanom edji (polidipsijom), kao posledicom. Uzrok je ili tumor na bazi mozga ili sifilistini proces ili trauma tog predela. Tipini znaci bolesti su: polidipsija (neobuzdana edj nastala kao posledica velikog gubitka tenosti), polifagija, odnosno bulimija (bolesna prodrljivost), poliurija (prekomerno luenje mokrae), svrab, klonulost i drugo. Postoji hiperglikemija (poveanje koncentracije eera u krvi) i glikozurija (izluivanje eera u mokrai), ali se ona ne mora uvek javljati. Bolest stalno napreduje i, ako se ne lei, nastupa acidoza i dijabetina koma. U toku bolesti dolazi do poremeaja u mnogim organima i sistemima organa zbog arterioskleroze, koja se vrlo rano razvija (naroito u bubrezima, srcu, oima i dr.). Zbog promena u mrenjai, dolazi do smetnji u vezi sa vidom. esta je pojava katarakte, upale nerava, poveane sklonosti infekcijama (naroito tuberkulozi i gnojnim infekcijama koe). Kod dugotrajnih gnojnih procesa, uvek treba misliti na postojanje eerne bolesti i izvriti merenje eera u krvi. Nivo eera u krvi se odredjuje razliitim hemijskim metodama, najee metodom po Hagerdon Jensenu (Haggerdon Jensen) za koju je dovoljna kap krvi iz jagodice prsta. Normalan nivo eera u krvi je 80 - 120 mg u 100 ccm krvi kod oveka, koji je natate. Kod eerne bolesti ta vrednost je znatno poveana. Na poetku moramo biti svesni injenice da je dijabetes najlake ne dobiti i najlake ga je leiti u startu, dok nema potrebe da se radi bilo ta osim da se dri dijeta. Dijabetes je bolest koja dolazi od neega, prosto od neega. Kod svakog dijabetiara bi, s toga, trebalo da se ustanovi zato se razboleo. To to su njegova majka i baba i prababa imale dijabetes ne znai da ga on ima zbog toga, ve zato to su svi oni imaju i imali su neku stvar u svom ivotu koja pogoduje nastanku dijabetesa. Te stvari se veoma mnogo prenose porodino i ostaju u porodici. Kad se kae porodina dispozicija, pa to je nasledno... esto sama bolest nije uopte nasledna, ali ponaanje oveka jeste. U porodici se sve naui: kako da se mukarac odnosi prema enama ili kako da se ena ponaa prema mukarcima. Ona beskrajna politika taktiziranja sve se to prenosi sa majke na erku, sa oca na sina, sa majke na sina, itd. do beskonanosti. Naravno neki su ueni takvom nainu ivota, takvim stavovima generacijama i zbog toga su oni nasledni. Kada bi se s tim prekinulo i dete se, recimo, stavilo u drugu porodicu u njemu bi neto naueno probijalo, ali zato ne bi imalo celu tu priu u sebi.

Ljudi koji su eksplozivni, koji se mnogo ljute i teko doivljavaju stvari su veoma skloni dijabetesu. Razlog mogu biti neki mehanizmi koji se pokreu u organizmu kao odgovor na takve uestale reakcije. Isto kao to se od stalnog grenja miia stanjuje hrskavica izmedju kostiju, bilo kime, bilo drugih kostiju, prave se deformacije, oboljevaju zglobovi, nastaju krivine, grbe i ostalo... Tako se, isto, medju nekim psiholokim karakteristikama, nekim reakcijama, permanentnim nainima ponaanja treba traiti koren stvaranja bolesti. Jedno nezadovoljstvo, duboko nezadovoljstvo ivotom koje se nasledjuje od majke moe igrati znaajnu ulogu. Postoje primeri majke koja svakog meseca jedan dan odlei u mranoj sobi sa crnim povezom preko oiju i pati od uasnih migrena. Uz to ide i alosno lice. erka se udaje i zna da e biti nesrena u braku, jer zna da ne postoji srea. Ta erka, kada dodje u sedamdesete godine, imae preivljen nesrean brak i isto je kao njena majka, patila od migrena. Migrene su, istina nasledne. To je bila jedna divna devojka, dobra, plemenita, estita, pametna i imala je sve kvalitete koji su mogli da joj obezbede sreu. Izabrala je mua koji je, isto tako, imao sve preduslove da bude dobar i da eni bude dobro sa njim. Medjutim, zna se ta ena mora da uradi da bi uinila mua nesrenim i da bi sebe upropastila. To su, esto, neke besmislene stvari od ienja dlaica i mrvica po odelu, a to je stvarno nesnosna stvar, nametanja kravate i svakodnevnog prikazivanja da je mu delo eninih ruku i da bez nje ne moe ni na ulicu da izadje u pristojnom stanju, niti da brine o sebi uopte. Onda, tu su i stalna pitanja i traenje muevljevog ponavljanja da je voli, kao da se ljubav samo pokazuje na taj nain. Naravno, tu su i pitanja zbog ega nije doao kui na vreme, ispitivanje sa vrata u vezi sa svim stvarima koje su mu se dogodile... Vlasnitvo nad muem i pristajanje da se bude u vlasnitvu mua, kao i uzajamno sluanje u besmislicama je dovoljno da se od dva kvalitetna oveka i dve mogunosti da se bude srean napravi jedna runa stvar. Opravdanje je: Pa, ne postoji srean brak! Tu treba traiti dijabetes. Nekada je skoro sigurno, kad upoznajete nekog oveka, bilo mukarca ili enu i posle izvesnog vremena i sa nekim iskustvom, moete ak i da predvidite u koje bolesti e ta osoba da udje. Da li e imati kostobolju ili e patiti od eluca ili debljine... Sve to moe vrlo brzo da se predvidi ak i kod deteta i onda treba reagovati. Veliki problem bi bio reen kada bi ljudi nauili da se vole slobodno, bez obaveze, bez vlasnitva. Ali, prvo, Va vlasnik je Vaa majka. Roditelji su takvi vlasnici deteta i svojom ljubavlju toliko pritiskuju, mue dete da ponekad, ne uvek, ve samo u najdrastinijim sluajevima, neke majke uspevaju da im sinovi ostanu neoenjeni do njihove smrti, poto ne mogu da podnesu jo jedni enu u ivotu svog sina. A kada ta ena dodje, onda se njih dve bore koja je glavna i obe su vlasnici tog oveka, kao to je njen otac bio njen vlasnik. Postoje, svakako, i situacije kada su deca vlasnici svojih roditelja. Oni su, tada, robovi svoje dece, jer ih vole, pa naravno da ih vole. A ta podrazumeva sloboda u jednoj vezi, sloboda u odnosu dece, roditelja, sloboda u braku, sloboda medju prijateljima? U najgrubljem smislu, to znai da niko ne zanoveta i da moe, ako ti padne na pamet, kad ti je recimo vruina, da izadje bez ikakvog objanjenja napolje, da proeta i da se vrati, a da te niko ne pita gde si bio i zato si neraspoloen. U tome je osnova slobode. Ne u tome da ena moe da spava sa bilo kim, nije u tome stvar. Ako postoji privlanost, zato bi ljudi varali jedni druge? A drugo ako varaju, verovatno su takvi, pa ili hoe ili nee. Ne treba takvu osobu juriti i maltretirati i 3

juriti, iako joj je to iz nekog razloga potrebno, a moda su razlozi ba u drugoj strani, jer ba ona tera partnera na takve stvari svojom ljubomorom, pritiscima i maltretiranjem. Na pankreas prvenstveno utie odnos koji je prisutan izmedju dvoje ljudi koji ive zajedno. Kad gajimo velika oekivanja prema voljenoj osobi, kada zbog neslaganja elimo da raskinemo odnos sa njom, takve emocije mogu rezultirati pojavom dijabetesa. ovek koji zavisi od voljene osobe i koji je, usled toga, osetljiv i ljubomoran, ima problema sa pankreasom i zbog toga treba da jede slatko u manjim koliinama. Insulin je veoma efikasan preparat, ali je nevolja u tome to ovek postaje zavistan od insulina. Ono to se dogadja sa dugotrajnom, kontinuiranom upotrebom antibiotika je, donekle, slino mehanizmu koji se pokree pod insulinskom terapijom. Znai, organizam umesto da razvija sopstvenu odbranu, dobija antibiotike. Kao posledica takvog delovanja, odbrana organizma poinje da propada. Rekombinantni insulin je animalnog (ivotinjskog) porekla i veoma se jeftino proizvodi. To je veliki biznis, iako se zna da taj insulin unitava elije guterae koje proizvode sopstveni, prirodni insulin. Naravno, dobiti insulin u trenutku dijabetine kome je spas i jedini nain da se preivi. Medjutim, terapija insulinom dovodi do prestanka proizvodnje i one male koliine insulina koju bi organizam stvarao. Budui da ovek poinje vetaki da uzima insulin, napor organizma da ga produkuje postaje nepotreban. Ipak, insulin sam po sebi nije tetan. Bolje je svakako ne doi do uzimanja insulina. Reenje moe leati i nalaenju svih moguih naina da se organizam sredi i da ne zavisi od pomoi sa strane, tj. od insulina. Kako bi se to moglo sprovesti? Takorei, svaki pacijent je pria za sebe. Ono do ega mora da se dodje, a do ega lekari uglavnom ne dolaze i ne pokuavaju da dodju do ega jeste primarni razlog zbog ega je ovek bolestan. Kaalj, astma, eer, bolesni sinusi sve su t o bolesti koje se na isti nain lee, a svaku od njih je svaki pojedinac dobio iz drugih razloga i na drugi nain. Treba izleiti primarni uzrok koji esto moe da bude vrlo banalan i da uopte nije bolest. Tako se, recimo, oveku iskrivi kima, ostane grbav, potpuno deformisan u traginim razmerama i to samo zato to je jedna noga centimetar ili dva kraa od druge. Ni pacijent, ni lekar nisu svesni toga. Jedna mala nesrazmera u veliini i duini kostiju noge moe da dovede do neverovatnih deformiteta tela, to nosi sa sobom i psihike traume i najraznovrsnije poremeaje. A sve to se moe izbei tako to bi se, recimo, stavio u levu cipelu jedan mali uloak. Situacija je priblino ista i kod drugih bolesti, izmedju ostalog i dijabetesa. ovek je umoran, stalno umoran, a nita mu nije zdrav kao dren. A on je umoran zato to neto ne funkcionie u njegovom telu. Najee su to tehnike stvari u gradji organizma. Znai, trebalo bi videti zato taj pankreas reaguje na jedan takav nain kao to je apoptoza Langerhansovih elija, produktora insulina. Kod svakog oveka iz drugaijih razloga. Lako je sve to svesti na psihogeni odnos. injenica je da e psihiki problem da aktivira neke stvari u organizmu. Kod nekoga e to biti tuberkuloza, kod nekog e biti neto drugo, ali nije uvek psihiki problem razlog. Nekada razlog psihikom problemu lei u nekom konkretnom fizikom nedostatku, ak, defektu, jednom malom defektu u neemu neto se pomerilo, moda drugi organi pritiskaju pankreas, moda ovek nosi oko struka suvie tesan kai... Dovoljno je nositi pantalone ili suknju koja je knap, pa da se stomak malo naduje i da napravi stazu u nekom krvnom sudu, pa ak i da prosto boli i 4

stvara svakakva uda u unutranjosti organizma digestivnog trakta. Ovakvo, naizgled bezazleno, delovanje moe posrednim putem da dovede do pojave permanentnog pritiska na pankreas (guterau). Medjutim, i komunikacione supstance koje su neophodne za odbranu i opravku organizma mogu delovati razorno na pankreas, ukoliko se produkuju u velikim koliinama. Tako, povien nivo IL 6 (interleukina 6) podstie unitavanje elija pankreasa, proizvodjaa insulina. Ovde moe leati i objanjenje zbog ega kod nekih dijabetiara insulinska terapija ne deluje, a vrednosti eera dolaze do 20. Pred toga to proizvodi insulin, pankreas uestvuje i u proizvodnji obimnih koliina vodenog rastvora bikarbonata koji se izluuje u dvanaestopalano crevo da bi neutralisao kiselinu iz eluca. Iako i stimulativni agens prostaglandin tipa E uestvuje u usmeravanju krvotoka u pankreas da bi podstakao rastvaranje bikarbonata, istovremno inhibira luenje insulina iz pankreasa. Insulin podstie apsorpciju kalijuma i eera u telesne elije i inicira ulazak izvesnih aminokiselina u elije stimulisane insulinom. Ovo, medjutim, spreava dostavu vode u elije to rezultira komplikacijama: u dehidriranom stanju delovanje insulina je kontraproduktivno. Kako bi se to izbeglo, priroda je ta dva procesa distribuciju vode pankreasa i potrebnu inhibiciju insulina dodelila istom agensu: prostaglandinu E. Na taj nain je obezbedjena neophodna voda, preciznije: vodeni rastvor bikarbonata za varenje hrane i neutralisanje kiseline u crevima. S toga se, kao prevencija specifinog insulinskog oka koji se, pogotovo, dogadja kod ljudi koji ne stignu da preko dana unesu dovoljne koliine hrane, pa najobilniji obrok uzimaju u kasnim veernjim satima, preporuuje ispijanje jedne ae vode pre jela. Pojava dijabetesa je prisutna u uznapredovalim stadijumima side se, takodje, objanjava visokim nivoima IL 6. Pored, toga, virus herpes zoster 6, koji je umean u komponovanje HIV-a ima sposobnost da podstie luenje komunikacionih supstanci i da, osim razornog delovanja na imuni sistem, deluje razorno i na elije pankreasa. Upala pankreasa (pankeatitis) se moe javiti i u okviru generalizovane infekcije koksaki virusima grupe B, to moe dovesti do nastanka insulin-zavisnog dijabetesa. Naravno, kada je dijabetes ve ispoljen, treba ga leiti. Potrebno je biti pravi istraitelj, detektiv i pokuati, ukoliko je mogue, razlog zbog koga se dijabetes pojavio. Dranje dijete ne predstavlja veliki problem, ak ni ukoliko je dijeta vrlo drastina. To se odnosi i na one dijete koje nisu u vezi sa eerom. Svako moe da, recimo, izvestan broj meseci izdri neku vrlo rigoroznu dijetu koja bi mogla da pone, na primer, sa dva dana uzimanja samo vode sa dodatkom male koliine neeg drugog, pa da se onda odredi ta dalje, zavisno od sluaja bez trunke eera, sa nekim biljnim preparatima ili nekom hranom koja sniava eer... Sve su to efikasne stvari, ak i taj nesreni insulin, na kraju u konanoj fazi. Ali, nevolja je u tome to ni insulin ne pomae do kraja. Jedan ozbiljan dijabetiar e, vremenom, dobiti veoma komplikovane posledice, budui da e mu propasti drugi organi, malo po malo e mu se promeniti i narav, javie se nervoza, pa itav kompleks bolesti koje se polako nadovezuju na dijabetes. Svaki ivi organizam bi, u principu, mogao do svoga kraja da bude zdrav. Ali, kad tad se svaki razboli. Razlozi bolesti su ponekada potpuno besmisleni. 5

Ako ovek, recimo, ima eludanu kilu, moe se javiti mehanika iritacija bronhija i nijedan preparat ne moe pomoi. To je kao kada Vas ulja cipela i uzmete aspirin cipele e Vas i dalje uljati i jedino reenje je da je promenite. To je, slikovito predstavljeno, jedan od problema neizleivih bolesti. Ukoliko neko ima bronhitis, lekari e mu rei da je to zbog slabih bronhija, slabih plua. Onda se pregledaju bronhije, prave se bronhioskopije, snima se, a nikome ne pada na pamet da se, na prvom mestu, zapita zato ovek ima bronhitis. Kau verovatno od stresa, od aktivnog ili pasivnog puenja... Imate li stresove? Imam. Znai, od stresa. Moe od stresa, svakako. Stres izaziva irenje i skupljanje krvnih sudova, nije uopte bitno ta deluje na organizam, na krvotok, moe da deluje na bronhije, eludac, moe da mehaniki deluje na sve. Zato se posle stresa ta bolest ustali ili zato stres produeno traje ili zato se organizam navikne na taj gr? Nekada je moda bolji lek stalna masaa. Recimo, da neko sa plunim problemima treba da ima svaki dan, svaki drugi dan ili tri puta meseno jednu temeljnu masau vratnih i ledjnih miia. U tom regionu je se, ustvari, zgreno i stalno se pravi pritisak na plua koja vie nemaju poloaj kakav bi trebalo da imaju. Znai, itav grudni ko je spolja pod jednom tenzijom i plua unutra nemaju svoj pravi prostor. Svakako da ti grevi miia mogu doi od stresa. ovek i njegov stres stalno gre miie. U starosti, ovek je grbav i kaljuca. Mnogi bi rekli stigle ga godine, organizam je propao... A to moe da bude samo gr miia, koje je potrebno ispraviti. Retko kada su u pitanju pravi deformiteti. Najee samo nepravilno dranje potie od tog gra. Uvek postoji neki konkretan razlog zbog ega osoba oboljeva od dijabetesa. Dogadja se da pojedinac veba estoko i naporno, jede zdravu hranu samo voe i povre i ponekad prenu ribu ili tunjevinu. Moda je ba u tome stvar. Moda nekom organizmu uopte ne odgovara takva hrana i toliko vebanje. Moda bi trebalo svakoga da na da jede malo mesa i svega onoga to ta osoba izbacuje iz ishrane kao nezdravo. Zato bi, recimo, junee meso bilo nezdravo? Neki strunjak iz mnogoljudne, pasivne, siromane drave ili neko za iji organizam meso stvarno nije zdravo je to izmislio. Mogue je da reenje lei u promeni naina ishrane u korigovanju ishrane sa dodatkom barenog povra, barenog jakog mesa, kao to je govedina, konjetina, a moda bi i malo vina svakog dana po zavretku dnevnih obaveza bio dobar dodatak. Naravno, nain ivota nikako ne bi trebalo odmah i potpuno promeniti. Moda bi trebalo samo smanjiti intenzitet vebi i pomalo uvoditi u ishranu i male koliine mesa. Ukupna koliina hrane bi trebalo da bude podeljena na pet ili, ak, vie malih obroka. Voe bi i dalje trebalo da bude dosta zastupljeno u ishrani. Najbolje je da to bude sezonsko i domae voe. Jabuke bi trebalo da budu svakako zastupljene. U dijetu obolelih od eerne bolesti bi trebalo uvesti peene kisele jabuke (koare) i to najmanje jednu dnevno ili 3 puta dnevno po jednu peenu jabuku pre svakog obroka. Mogue je i da to gvodje, dvovalentno i trovalentno iz kisele koare deluje kao revitalizator guterae. Potrebno je sagledati i opte zdravstveno stanje kroz konkretnu biohemiju i hematologiju, odnosno kroz jednu temeljnu pretragu treba uoiti ega sve ima i ega nema u konkretnom organizmu. Neizostavno je i detaljno ispitivanje pacijenta u cilju otkrivanja svakog, pa i najbanalnijeg i najskrivenijeg uzroka koji je moga da dovede do dijabetesa. Nekada i 6

opsesivno vodjenje zdravog ivota moe biti glavni uzrok. Zahvaljujui dugotrajnom sprovodjenju ovakvog reima, moe se dogoditi oteenje nekih funkcija organizma. Dovoljno je sagledati stvari na suptilnom nivou enzima. Vie od polovine naih enzima ne moe da radi bez odgovarajuih metala u tragovima. Enzim e, svakako, uzeti neki metal u tragovima, ali ako to nije onaj pravi, funkcija enzima fermenta ne moe biti efikasna. Moda ne bilo na odmet analizirati metale mikroelemente u organizmu i to ne samo gvodje, nego i druge. Trebalo bi utvrditi koliko tano ima gvodja, mangana, bakra, magnezijuma, selena... Znai koje su koliine metala i minerala prisutne. Mogue je i da se poremeaj dogodi praktikovanjem naina ivota koji nije u neijoj genetici. Neija majka, otac, dve babe, dvojica deda, etiri prababe i pradede nisu iveli tako. Taj nain ivota koji nije usadjen u neijem biu moe da donese izvanredan oseaj u sopstvenoj koi samo neko vreme, ali jednog trenutka mora doi do zastoja u normalnom snabdevanju i funkcionisanju organizma. Pomenuta prababa je, recimo, svakoga dana radila teke poljoprivredne poslove i njela i plastila i muzla krave, ali u zimskom periodu nije radila nita od toga... Dakle, koliko god zdrav i lep bio neiji organizam, ukoliko nije predodredjen za odredjen nain ivota, ma koliko se on smatrao zdravim, jednoga dana e doi u stanje neravnotee. Kao to je pomenuto, trebalo bi uzimati 5,6 malih obroka, ali one hrane koju su jeli preci. U svakom sluaju neophodno je izbegavati hranu koja je visoko obradjena i puna aditiva, pre svega E 407, odnosno karaginen. Ovaj aditiv je, inae, sadran u velikom broju kremova, lagova, sladoleda, vonih jogurta, ali i mesnih preradjevina. U eksperimentima na laboratorijskim ivotinjama, izazivao je kancere digestivnog trakta, ali moe izazvati i oticanje i specifinu gojaznost. Svojevrstan ok za organizam, a najvie za pankreas, koji biva preoptereen razlaganjem eera i masti, mogu predstavljati razliite poslastice koje sadre velike koliine eera, masti i razliitih lagova i kremova koji sadre E 407. Dobar primer ovakvih nezdravih slatkia jeste tufahija. Ovaj orijentalni dezert se priprema od jabuke koja se puni orasima kuvanim sa puterom i eerom. Sama jabuka se dodatno zaliva sirupom od eera i dodaje se lag na nju. Osim ogromnog broja kalorija, koje potiu iz velike koliine eera i masnoe, dodatna opasnost vreba iz laga koji sadri E 407. Obolelom od dijabetesa bi, ak, trebalo traiti da sastavi listu svega to jede, sa koliinama konkretnih namirnica, kao i koliko dugo se tako hrani. Potrebno je i pribaviti informacije o ostalim ivotnim navikama o stvarnom intenzitetu fizikih aktivnosti, broju radnih sati, vrsti posla... Deset sati rada na kompjuteru ili bilo emu drugom ne moe da bude korisno za zdravlje, ali na pojavu dijabetesa skoro uopte ne moe da utie. Mnogo pre do dijabetesa moe dovesti gubitak posla, neizvesnost u vezi sa egzistencijom. Dijabetes je jedna velika, teka, svetska bolest i to pogotovo bolest razvijenih zemalja, koja polako poprima velike razmere i kod nas. Ljudi bi, od detinjstva, morali da ue kako da savladaju tu neizvesnost, tj. da naue da posao moe da se promeni, da se posle jednog nadje drugi i da to nije tako strano. U Americi je to katastrofa. Ali, ok zbog neega, pa i zbog gubitka posla je stvarnost. Sudar automobila takodje. Veliko pitanje je, ipak, da li se usled tih nesrea javlja dijabetes. Moda je udes samo malo doprineo tome, ali teko da moe sam po sebi da izazove dijabetes kod zdrave 7

osobe. Po tome bi svi koji izgube nekog lana porodice trebalo da dobiju dijabetes. Svako koga ostavi ena ili mu trebalo bi da dobiju ovu ili neku drugu teku bolest. Veina ljudi, ipak, ne reaguje tako dramatino. Od velike koristi moe biti i snimanje aure u Todoxinovom dijagnostikom centru. Trebalo bi utvrditi koje je boje energetski omota i gde je oteen. Na ovaj nain se ne moe otkriti sve, ali se moe videti gde je poremeaj u protoku energije. Ukoliko je protok u oblasti pankreasa, kao i njegova boja, normalan, znai da dijabetes ne potie od neke patoloke disfunkcije pankreasa, nego od neeg drugog, moda i od hrane, od nedostatka, moda nekih metala. Ceo problem u vezi sa eerom moe da lei u jednoj disproporciji nekih tako normalnih i osnovnih stvari. Ukoliko je, recimo, prisutan nedostatak gvodja, ne treba ga davati u vidu injekcija, nego preko blitve, spanaa i mesa malo rotilja, malo kuvanog mesa, supe od kuvanog mesa. Sve u svemu puno obroka, a malo hrane. Posebno treba da bude zastupljeno domae voe, ali i agrumi, a od drugih namirnica kopriva, maslaak, kupus, zaini celer, perun, mirodjija, djumbir... Umesto insulina koji je tetan, pre svega iz razloga to stvara naviku i doprinosi daljem poremeaju funkcionisanja pankreasa u nekim sluajevima se moe primenjivati Todoxinov pristup u leenju dijabetesa. Lekarski pregledi, konsultacije i stalno praenje zdravstvenog stanja su neizostavni deo pravilnog leenja dijabetesa. Ukoliko je pacijent na insulinskoj terapiji, nju ne bi trebalo prekidati i, uz konsultacije sa Todoxinovom lekarskom slubom, treba samo postepeno korigovati doze insulina, ukoliko Todoxinovi preparati pokau pozitivno delovanje. Todoxinov pristup osim uzimanja kapsula Todoxina broj 3 plus, podrazumeva i odredjene korekcije u nainu ishrane pripremanje odredjenih ajeva i dodataka svakodnevnoj ishrani. Nekada su stari lekari veoma esto prepisivali uzimanje lekova za vreme jela. Bilo je lekova koji su se uzimali pre ili posle, ali i onih koji su se uzimali ba za vreme jela ili se po njihovom uzimanju moralo odmah neto pojesti da ne budu sami u elucu. Tako se i kapsule Todoxina 3 plus (1 2) mogu uzimati pre obroka ili posle obroka ili, ako zaboravite da uzmete kapsulu pre, moete je uzeti i sa samim obrokom. Kapsuli se nee nita desiti ako budem recimo, sa jednim rukom u elucu. Ako se nee raspasti u eludanoj kiselini i ako e doi u tanko crevo neoteena, ona se nee raspasti ni u elucu sa rukom. Mogue je i da e sa rukom bolje resorbovati. Svi ti sastojci e se, posle, u tankom crevu bolje resorbovati, poto e tu biti jo svaega malo testa, malo mesa, supice, pa e sve to da se resorbuje zajedno sa kapsulama. To je logino. A to uzimanje, po svaku cenu, pre jela i sat vremena i mnogo posle jela moe da ima suprotan efekat. Kada se uzima Todoxin u kai, onda je sasvim umesno da se uzima sam, jer je on ve jedan vid hrane. Svi oni sastojci koji se nalaze u Todoxinovoj kapsuli nalaze se i u Todoxinovoj kai. Sve ono to organizam prima kroz eludac i kroz creva zajedno da jednom kaikom vrste materije i razne druge hrane. Nepotrebno bi, s toga, bilo meati Todoxinovu kau sa nekom drugom hranom. Ali, uzeti kapsulu sa hranom, pogotovo ako je u pitanju neka jaka i agresivna materija, sasvim je opravdano. Treba razmisliti i o tome da hrana izaziva eer ako je neodgovarajua za eeraa. ovek moe da oseti i sam, 8

najvie po pojaanom umoru, kad ima eer. Tada moe biti dovoljno i da izbaci hleb i eer nedelju dana. Za poetak bi trebalo sprovesti, u trajanju od najmanje nedelju dana, jednu rigoroznu dijetu. Ova dijeta podrazumeva izbacivanje skroba iz ishrane, tj. uzdravanje od uzimanja namirnica poput brana, hleba, peciva, makarona, knedli i sl. Treba uzimati i u vreme trajanja dijete, a i uopte, velike koliine barenog povra, zainjenog hladnim nerafinisanim maslinovim uljem. Ono sadri zdrave, nepreradjene masnoe koje blagotvorno utiu na rad jetre i pankreasa. Neslana kaa od kuvanog krompira smanjuje eer u mokrai i poveava izluivanje, odstranjuje viak kiseline u elucu i tako titi od upale i ireva (ulkusa). Kuvano meso, naroito pilee (po mogustvu domae) bi trebalo da bude zastupljeno u ishrani. Od voa je najbolje uzimati to vie zelenih, kiselih plodova. Recimo, zelene jabuke koje se mogu uzimati i svee i peene, zajedno sa cimetom i kakaoom. Dobar i jednostavan recept bi bio ispei 2 svee kisele jabuke, izgnjeiti ih i u taj pire umeati 1 kafenu kaiicu cimeta. Neophodno je stvoriti naviku uzimanja velikih koliina jogurta, kiselog mleka i kefira. Posebno je poeljno uzimati jogurt (acidofilni, npr. jogurt plus) u koji se, po elji, dodaje dosta cimeta i kada se sve to izmea, dobija se ukusan napitak. Sve vrste ita (ovas ili ovsene pahuljice, hmelj, jeam, ra, heljda), pa i integralni pirina, mogu se kuvati dok se potpuno ne razmekaju (raskuvaju). Ovako dobijena kaa se moe koristiti kao baza za drugu hranu. Recimo, za doruak joj se mogu dodati lenici, orasi i sl, uz dodatak cimeta. Kaa se moe uvati u friideru 2, 3 dana i dodavati (dve ili vie kaika, po elji) u supe, orbe ili razna jela od povra, desetak minuta pre nego to je jelo gotovo. Raskuvano ito je izvanredno pomono lekovito sredstvo u tretiranju mnogih bolesti (oboljenja nervnog sistema, herpes zoster, multipla skleroza...), a i kod zdravih osoba za smanjenje nervoze i uticaja stresa, budui da sadri ogromnu koncentraciju prirodnog B vitamina. Voda u kojoj se kuvalo ito moe se dodati jogurtu sa cimetom, a moe se dodati i raskuvano ito. Izvanredno ukusan i blagotvoran u tretiranju dijabetesa, ali i za poboljanje opteg stanja organizma je tzv. panski napitak. On se sprema od 1litra mleka, kore 1 utog limuna (limun se dobro opere i skine se samo uti deo sa njega) i nekoliko granica cimeta (treba ih malo razdrobiti). Sve to se kuva dok kora limuna ne postane meka, potom se procedi i uva u friideru. Kada se napitak uzima, moe se dodati, po elji, cimeta u prahu. Blagotvorno deluje i uzimanje 2 3 ae rasola od kiselog kupusa u toku dana. 9

Trebalo bi piti aj od mahuna suvog pasulja, komiki (Legumen phaesoli conc.). On se priprema tako to se 50gr. suvih aura (komiki) kuva u dobro poklopljenom sudu sa 0,75l vode, 3 4h, dok polovina ne uvri. Ovaj aj se pije 3 nedelje po jedna kaika svakog sata. Posle 3 nedelje, aj se priprema sa po 30gr. suvih mahuna na 0,75l vode, a za naredne 3 nedelje sa po 10gr. suvih mahuna. Postoji, takodje, recept za pripremu aja od mahuna pasulja sa hladnom vodom: supenu kaiku aja preliti oljom (200g) hladne vode, zagrejati i pustiti da kljua 5 minuta. Sud poklopiti i ostaviti da stoji pola sata, zatim ga procediti. Piti 3 puta dnevno po jednu olju aja pre jela. aj od lista crnog duda (Morus nigra) sadri mangan, tanine i vitamin B2. Ove supstance deluju na opti metabolizam, bolje podnoenje ugljenih hidrata i sistem organa za izluivanje, a koristi se i za sniavanje nivoa eera u krvi. aj se priprema tako to se na 2dl kljuale vode dodaje 1 kafena kaiica isitnjenog suenog lista duda. aj treba ostaviti da odstoji 15 20 minuta, dok se ne ohladi. Najbolje je piti ga pre obroka. Moe se praviti i meavina 6 ajeva, koji i svaki ponaosob deluje blagotvorno na sniavanje nivoa eera: Uzeti 3 supene kaike sitno iseckanih mahuna pasulja (Legumen phaesoli conc.), po 2 supene kaike sitno iseckanog lista borovnice (Vaccinium myrtillus), sitno iseckanog lista crnog duda (Morus nigra), po 1 supenu kaiku semena piskavice (Trigonella phoenum graecum), lista i cveta dobriice (Glechoma hederacea) i lista koprive (Urtica dioica). Sve to izruiti u 1,4l kljuale vrue vode. Ostaviti poklopljeno 2 - 3 sata izvan tednjaka. Procediti i piti u toku dana. Ukus ajeva se moe poboljati i obogatiti cimetom, vanilom, bosiljkom i sl. Poeljno bi bilo pre doruka, ruka i veere popiti po 50 grama soka od argarepe. Za ruak i veeru treba jesti to vie salate od slatkog kupusa ili kuvani slatki kupus sa svim povrem, zainjen zejtinom. Pre pijenja aja se mogu staviti pod jezik 2 - 3 lista rozetle (Pelagonium roseum) i isisavati 10 minuta. Za suzbijanje oseaja edji, ne samo kod dijabetesa, ve i kod nekih drugih oboljenja, moe se primenjivati sledea ajna meavina: Uzeti po 1 supenu kaiku sitno iseckanog rizoma, bonih vlakana na korenu, celera (Apium graveolens), lista mlade koprive (Urtica dioica) i lista kupine (Rubus fruticosus). Sve to izruiti u 600gr. kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 2 - 4 sata izvan poreta. Procediti i piti po 50 - 250gr, zavisno od uzrasta, pre doruka, ruka i veere. Protiv polidipsije (prekomernog oseaj edji) moe se primenjivati i aj od djumbira, ubra (Satureja hortensis): Za 2 3 olje ovog aja, potrebno je na 400 600ml kljuale vode dodati 2 3 kafene kaiice suenog djumbira i ostaviti da se prohladi. Ovaj aj se kod jakog oseaja edji, u poetku, pije u koliini 2 3 olje u toku dana, ali im se oseaj edji smanji treba ograniiti uzimanje aja. 10

Za regeneraciju pankreasa, moe se primeniti tenost koja se priprema na sledei nain: Uzeti 100gr. ovsenog brana sa mekinjama (Avena sativa) i izruiti ga u 1,2 litra vrue vode. Kuvati na blagoj vatri 1 sat, ali da voda ne prokljua. Potom skloniti lonac u stranu i odmah u njega sipati pola kafene kaiice morske soli, po 1 supenu kaiku sirupa od maline ili vianja i po 1 supenu kaiku samlevenih oraha i lenika. Sve to dobro izmeati i piti svaki drugi dan, u trajanju od 20 dana, pre doruka, ruka i veere po 100 - 400gr, zavisno od uzrasta. Da bi se funkcija pankreasa obnovila u sluaju da je i jetra obolela, treba primenjivati ovu ajnu meavinu: Uzeti po 2 supene kaike sitno iseckanog lista kupine (Rubus fruticosus), rizoma srdaice (Potentilla tormentilla) i lista i cveta kiice (Erythrea centaurium). Sve to izruiti u 1 litar prokljuale vode i ostaviti poklopljeno 2 - 3 sata izvan poreta. Procediti i piti u toku dana. Primenjivati aj 10 dana i posle napraviti pauzu. Umesto vode se moe piti i ova veoma ukusna ajna meavina: 20gr. mladica borovnice (Vaccinium myrtillus) i 20 gr. lia jagode (Fragaria vesca) se popari sa 0,5l kljuale vode i ostavi da odstoji 15 minuta, posle toga se pije po elji. aj od kukuruzne svile (Zea mays) se moe primenjivati ukoliko je zapaeno prisustvo proteina u urinu: 1 kafena kaiica kukuruzne svile se doda na 200gr. vode, ta meavina se kuva dok voda ne prokljua, pa se ostavi 15 minuta da se ohladi, pije se po elji u toku dana. Moe se pripremati i nekuvani aj od kukuruzne svile: 100gr. kukuruzne svile se dodaje na litar kljuale vode, poto se prohladi moe se piti po elji u toku dana. Ukoliko se javi eer u mokrai, poeljno je piti aj od lista i cveta hajduke trave (Achillea millefolium): Uzeti 3 supene kaike lista i cveta hajduke trave i izruiti u 600gr. kljuale vode. Ostaviti 2 sata poklopljeno izvan poreta. Potom procediti i piti u toku dana. Sa hajdukom travom se moe praviti i sledea ajna meavina koja se primenjuje kod dijabetesa: Uzeti po 2 supene kaike sitno izdrobljenog lista i cveta kiice (Erythrea centaurium), lista crnog duda (Morus nigra) i po 1 supenu kaiku lista i cveta hajduke trave (Achillea millefolium) i lista i cveta kantariona (Hypericum perforatum). Ovu meavinu izruiti u 1,2l kljuale vode. Ostaviti 90 minuta poklopljeno izvan poreta. Procediti i piti po 2dl pre i posle doruka, ruka i veere. Protiv svih vrsta upala, pogotovo ako su pogodjeni limfni vorovi, mogu se koristiti sledei recepti: Med se pomea sa vrlo malo crnog brana (samo koliko da se med ne razliva), napravi se kaa, koja se formira, poput tanke pogae, preko obolelog mesta, preko toga se stavi tanko platno ili malo gaze, vate, da se utopli i tkanina se vee i ostavi se celu no. To 11

treba ponavljati 5 dana. A ako se problem uestalo ponavlja, svakog meseca se moe ponoviti kura od 5 dana. Upotreba ovog recepta, moe izazvati ak i prilian bol, jer on izvlai u velikoj meri sadraj zapaljenskih (inflamatornih) procesa. tapi za ui se umoi u tinkturu joda (Povidon-jod), koji ne pee, i preko mesta otoka se napravi reetka ovom tinkturom, koja brzo biva apsorbovana (upije se i nestane). Otoci, koliko god da ih ima, ukoliko se tretiraju tinkturom joda, brzo nestaju. Najbolje je kombinovati oba recepta. Obloge treba stavljati nou, a namaz od tinkture preko dana. Svakog dana, ujutru i uvee, trebalo bi obrisati telo razblaenim vinskim siretom. Svaki trei dan se kupati u vodi od ukuvane ovsene slame: Uzeti 1kg sitno iseckane ovsene slame i izruiti je u lonac od 20l vode. Kuvati poklopljeno dva sata, skloniti lonac sa vatre i ostaviti ga poklopljenog 2 sata. Procediti i tu vodu izruiti u toplu vodu u kadi. Kupati se pola sata, a za svako novo kupanje spremiti i kuvati novu slamu.

12