Sie sind auf Seite 1von 551

DRAVNI S E K R E T A R I J A T Z A U N U T R A N J E P O S L O V E FNRJ U P R A V A D R A V N E BEZBEDNOSTI III odeljenje

NEMAKA OBAVETAJNA SLUBA IX

BEOGRAD
1956

IX ZBIRKA DOKUMENATA
USTAKA NDH

S A D R A J Broj dokumenta I. POLITIKI OKVIRI OBAVETAJNE DELATNOSTI 1) Odnosi izmeu ustaa i nemakih inilaca 380. Zahvalnost Ante Pavelia dr Veesenmayer-u . 381. Prepiska Paveli Weichs 382. Nemaki poslanik u Zagrebu protiv BdS-a Beograd 383. Nemako-ustaka politika informativna sluba 384. Nemako politiziranje oko ustakih grupa . . 385. Politike kombinacije oko vlade NDH . . . 386388. Meusobno denunciranje ustakih funkcionera . 389. Smenjivanje ministra spoljnih poslova NDH po nemakom zahtevu 390. Veze ustakih funkcionera sa aparatom Sipo i SD-a 391. Zelja Koaka za vezama sa SS-om 392394. Himmler-ova poseta Zagrebu 395. Himmler s e ograuje o d Kvaternika . . . . 396. Dogovor o formiranju Handar" divizije . . 397401. Sporovi oko Handar" divizije 402. Stav Nemakog generala u Hrvatskoj prema ustaama 403404. Izvrna vlast Wehrmacht-a u NDH 405406. Dranje Wehrmacht-a prema NDH i njenom stanovnitvu 407408. Neubacher-ovo politiziranje u NDH 409. Neubacher protiv Kasche-a 410413. Neubacher obavetava i o situaciji u NDH . . 2) Uloga nemake narodnosne grupe 414415. Rukovodioci nemake manjine o njenom radu za Trei Reich 416. Obrazovanje posebnih oruanih formacija nemake narodnosne grupe u NDH 417. Regrutna komanda SS-a u Beu Strana

1069 1071 1073 1075 1077 1080 1082 1088 1090 1092 1094 1099 1102 1105 1115 1119 1123 1127 1130 1131

1141 1154 1156

418419. Regrutovanje u SS-diviziju Prinz Eugen" . . 420. Volksdeutscher-i v r b u j u Hrvate i Srbe za nemaku policiju 421. Obavetajno aktiviranje nemake narodnosne grupe 422427. Obavetajna delatnost volksdeutscher-skih organizacija u NDH 428. Politika informativna delatnost Volksdeutscher-a 429431. Sukobi izmeu Volksdeutscher-a i ustaa . . . 432433. Einsatzkommando Sipo i SD-a u Zagrebu podrava prepotenciju Volksdeutscher-a 434. Nezadovoljstvo volksdeutscher-skih preseljenika u Poljskoj 435. Situacija u volksdeutscher-skim podrujima . 436. Evakuacija Volksdeutscher-a i z NDH . . . . II. VOJNA OBAVETAJNA SLUBA 1) Nemaki general u Hrvatskoj i obavetajna sluba Ic trupna

1158 1162 1164 1166 1180 1184 1192 1196 1198 1201

437. Formiranje nemakih vojnih ustanova u NDH 438. Komandne funkcije nemakog generala u Hrvatskoj 439. Propagandne direktive Wehrmacht-a u NDH . 440. Veza obavetajne trupne slube SS-formacija sa Volksdeutscher-ima 441. Veza izmeu trupne obavetajne slube o Policije poretka 2) 442. 443. 444. 445. 446. 447. 448. 449. 450. 451. 452. 453. Abwehr

1204 1206 1210 1216 1218

Poslovni red Ast-a Zagreb Postupak sa poverljivim predmetima Abwehr-a Ast Zagreb traga za saveznikim oficirima . . Interesovanje" Abwehr-a za sovjetske oficire kod partizana Nadlenost Abwehr-ovih organa za sasluavanje zarobljenika Abwehr prati rad ustake obavetajne slube . Saradnia Abwehr-a sa policiskim ataeom . . Suparnitvo i nepoverenje u saradnji Abwehr policiski atae Abvehr prikuplja podatke o prilikama i objektima na terenu Pitanje kriptografije i ifrovanja u okviru Abwehr-a Album partiskih i partizanskih rukovodilaca . Abwehr posmatra rad ustakih vlasti . . . .

1220 1223 1224 1226 1228 1231 1233 1236 1238 1241 1246 1248

454. Abwehr registruje pojedine kategorije strunjaka 455. Upotreba golubova pismonoa 456. Struktura Abwehr-a u NDH 457. Rad Abwehr-ovih ispostava n a terenu . . . . 458. Rad Abwehr-ovog uporita u Bihau . . . . 459. Oslobaanje agenata i saradnika Abwehr-a od vojne dunosti 460. Nagraivanje Abwehr-ove agenture 461. Legitimacija i snabdevanje agenture . . . . 462463. Isprave Abwehr-ovih agenata 464466. Linost Abwehr-ovog agenta Dulia . . . . 467468. Abwehr-ova delatnost sa teritorije Reich-a . . 469. Delovanje mornarike obavetajne slube . . . 3) GFP Tajna vojna policija 470. Egzekutivni zadaci GFP-a 471. Ustaka policija predaje G F P - u dravljane NDH 472. Akcija T a j n e vojne policije u Banjoj Luci . . III. APARAT SS-a I POLICIJE 1) Delatnost ustanova RSHA 473. Hapenje francuskih dravljana po vanrednom spisku poternica 474475. Hapenje britanskih dravljana po vanrednom spisku poternica 476477. Otkrivanje saradnika predratne britanske obavetajne slube 478. SD angauje saradnike u NDH 479. Slubene funkcije policiskog ataea 480481. Policiski atae daje politike ocene o rukovodiocima NDH 482. Odnosi izmeu nemakog poslanika i policiskog ataea u Zagrebu 483. Optenje policiskog ataea sa ustanovama RSHA preko nadletava Sipo i SD-a u Sloveniji . . . 484. Praenje rada italijanske obavetajne slube 485486. Sprovoenje lica iz NDH 487. Nadlenost policiskog ataea za izdavanje viza 488. Rad agenta Rudolfa Treu-a iz Sarajeva . . . 489493. Postupak sa agentom Agathe von Hausberger . 494. Interesovanje policiskog ataea za generala Marica 495. Maarski obavetajni oficir Helm-ov agent . 496. Direktiva RSHA za vrbovanje jednog agenta . 497. Policiski atae preporuuje svoga agenta pretpostavljenim ustanovama 498. Staranje RSHA za svoga agenta

1250 1252 1254 1257 1260 1262 1266 1267 1269 1274 1280 1284

1288 1290 1293

1297 1297 1300 1306 1309 1311 1316 1321 1322 1324 1327 1330 1331 1337 1339 1341 1344 1346

499503. Putovanje Velikog muftije jerusalimskog u NDH 504. Prekidanje saradnje sa agentom zbog njegovog razmetljivog dranja 505. Odnosi izmeu policiskog ataea i pretstavnika Reichsfuehrer-a SS u NDH . . 506. Dnevni raport Einsatzgruppe Sipo i SD-a u NDH 2) Odnosi prema vlastima NDH 507. Nemaka obavetajna sluba se uplie u personalna pitanja upravnog aparata NDH . . . . 508. albe protiv postupaka nemakog policiskog aparata u NDH 509. albe ustake policije na delatnost nemakih bezbednosno-policiskih organa 510512. Ustae prikrivaju pojedine hapenike od Nemaca 513. Policiski atae prikuplja obavetenja o odnosima meu ustaama 514. Stalna kontrola funkcionera NDH 515. Policiski atae pijunira funkcionere NDH u Sarajevu 516. Nemaka pomo ustakoj obavetajnoj slubi . 517. Nemci kontroliu ustaku obavetajnu slubu . 518. Agentura policiskog ataea u obavetajnom aparatu NDH 519. Obavetajna sluba Ministarstva inostranih poslova NDH 520. Ustaka poverljiva anketa o vojno-politikoj situaciji 521522. Ustaka obavetajna sluba u Beu 523. Reorganizacija ustake obavetajne slube u Beu 524. Nemako-ustaka obavetajna saradnja . . . . 525529.. Meusobna sumnjienja i pijuniranja nemake i ustake obavetajne slube 530. Bojazan o d skretanja ustake politike . . . . 531. Postavljanje policiskog ataea NDH u Berlinu 532. Linost agenta dr Ante Cilige 3) Policiske formacije 533. Formiranje nemakih policiskih jedinica sa h r vatskim ljudstvom 534537. Nemaka policija vri odmazde u NDH . . . . IV. POSEBNI PROBLEMI 1) Delatnost protiv KP J i NOP-a 538. Pitanje zarobljenika u IV ofanzivi 539. Policiskom ataeu stiu i iz drugih zemalja obavetenja o partizanima u NDH 540. Helm-ova obavetajna delatnost protiv partizana

1348 1357 1358 1361

1371 1373 1378 1378 1382 1386 1387 1389 1392 1394 1395 1397 1399 1404 1406 1409 1419 1422 1424

1427 1429

1436 1439 1441

541542. Nemako-ustaka saradnja u obavetajnom r a du protiv KP J i NOP-a 543. Akcija protiv zajma narodnog osloboenja . . 544545. Povodom broure marala Tita o nacionalnom pitanju Jugoslavije 546547. Prebeglika akcija III SS-tenkovskog korpusa . 548. Vojna naredba: kako se treba drati u vozovima koji prolaze kroz ugroena podruja . . . 2) Borba protiv stranih obavetajnih slubi 549. Ugraivanje nemakih agenata u maarsku obavetajnu slubu 550. Kontrola poljske emigracije 551553. Agenturna obrada poljske emigrantske grupe . 554. Korienje ustakih obavetajaca u inostranstvu 555. Sumnje u lojalnost ustaa 556. Rad na otkrivanju britanske obavetajne slube 3) Diverzantska delatnost 557. Saradnja ispostave Abwehr-a sa jedinicama Brandenburg" 558559. Specijalne izviake grupe protiv partizana . . 560. Saradnja jedinica Brandenburg" sa etnicima 561. Lik porunika Boeckel-a 562. Pripreme za poduhvat Theodor" 4) etnici

1442 1447 1450 1455 1465

1467 1469 1471 1475 1477 1479

1481 1485 1483 1489 1495

563564. Piepiska izmeu ustanova Sipo i SD-a oko etnikog zahteva za prikljuenje Hercegovine Srbiji REGISTAR DOKUMENATA REGISTAR LICA SPISAK SKRAENICA

1497 1505 1559 1605

I. POLITIKI OKVIRI OBAVETAJNE DELATNOSTI

1) Odnosi izmeu ustaa i nemakih inilaca

ZAHVALNOST ANTE PAVELlCA Dr VEESENMAYER-u


Prilikom osnivanja NDH znaajnu ulogu je igrao nemaki politiko-diplomatski i obavetajni agent dr Edmund Veesenmayer. Kada je napustio Zagreb, uputio mu je Paveli sledee pismo.

DOKUMENAT BR. 380 Dragi gospodine Veesenmayer ! Teak, ali veoma astan naroiti zadatak koji ete imati da vrite u pretstojee vreme u korist Reich-a i Hrvatske, razlog je to nas povremeno ee naputate. Koristim ovu priliku da Vam odam, u ime hrvatskoga naroda i u svoje ime, naroitu zahvalnost za velike istoriske zasluge koje ste pruili za stvaranje Nezavisne Drave Hrvatske i njenu izgradnju. Takve zasluge, koje se svega jednom pojavljuju u asu roenja drava, stvaraju meusobne obaveze i za najdalju budunost, tako i u ovome sluaju, da Vi i mi ostanemo meusobno verni u uzajamnom pomaganju, kako to kateggoriki zahtevaju interesi Reich-a i Hrvatske, u prolosti, a tako i u budunosti. Oseam unutranju potrebu da naglasim da ste.

uz zalaganje svoje itave linosti, ne strahujui ni od kakvih opasnosti, u najteim vremenima pomagali mome vojskovoi savetom i delom. Zadravam sebi pravo, da Vam u kasnijoj prilici, na n a roiti nain, za Vae zasluge odam poast. Uz najlepe pozdrave izraavam svoje oseanje pozdravom Heil i pobeda Fhrer-u !

PREPISKA

PAVELICWEICHS

Paveli je odravao veze sa visokim, rukovodiocima Wehrmacht-a, bez obzira to oni vie nisu bili na slubi u NDH. Tako je naprimer estitao generalu Weichs-u, kada je ovaj unapreen za feldmarala. Weichs je 1941 godine komandovao nemakom armijom, koja je preko Slovenije i Hrvatske prodrla u Jugoslaviju. Na ovu estitku je Weichs odgovorio Paveliu preko nemakog vojnog ataea u Zagrebu.

DOKUMENAT BR. 381

Zastupnik Vojnog ataea J. Br. 0244-43

Zagreb, 28.3.1943

Autantu hrvatskih oruanih snaga kod poglavnika gospodinu pukovniku P r e b e g u

Mnogo potovani gospodine pukovnie ! U prilogu prikljuujem svojeruno pismo gospodina generalfeldmarala barona von W e i c h s-a, s molbom da ga podnesete poglavniku. Potpis neitak potpukovnik Prilog : 1 pismo

Privremeno Nuernberg, 13.3.43

Vaa ekselencijo ! Na Vaoj ljubeznoj estitci povodom moga unapreenja za generalfeldmarala, izraavam Vam svoju najodaniju zahvalnost. Istovremeno Vas molim da izvolite primiti moju zahvalnost uz najdublje potovanje za podeljeno mi najvie hrvatsko ratno odlikovanje, koje mi ini osobitu ast. Nosim ovaj visoki orden sa naroitim ponosom i u zahvalnom seanju na hrabre hrvatske trupe koje su se borile pod mojom komandom. Vaa ekselencija moe biti sigurna da e me borbena zajednica sa junakim sinovima Hrvatske kao i misao na ponosne dane osloboenja Zagreba vrlo tesno vezati sa slobodnom hrvatskom dravom i narodom. Neka 1943 godina donese naem saveznikom oruju ratnu sreu i uspeh. Sa izrazom moje osobite zahvalnosti i odlinog potovanja ostajem Vaoj ekselenciji najodaniji baron von Weichs s. r. generalfeldmaral

NEMACKI POSLANIK U ZAGREBU PROTIV BdS-a BEOGRAD


Siegfried Kasche, nemaki poslanik u Zagrebu, ustao je protiv odluke BdS-a Beograd da uputi na teritoriju Pavelieve drave svoga pretstavnika, stim da ovaj bude pridruen Zapovedniku nemakih trupa u Hrvatskoj, generalu Luethers-u. Ovo je Kasche smatrao uplitanjem u svoju nadlenost a zvanino je to okarakterisao gestom protiv suvereniteta Pavelieve drave. DOKUMENAT BR. 382

Predmet: Veza:

Otkomandovanje S S - m a j o r a d r r i c h-a u Hrvatsku Moj teletip od 20.1.43, Br. 368

Hein-

Funkcioner za odravanje veza Nemakog poslanika s a generalom L d e r s-om 1 ), savetnik poslanstva dr K u e h n, saoptio mi je kao strogo poverljivo, da nemaki poslanik n a m e r a v a istupiti protiv otkomandovanja S S - m a j o r a dr Heinrich-a od Zapovednika policije bezbednosti i SD-a u Beogradu u Hrvatsku. Poslanik stoji na stanovitu, da je ovaj posao po sebi stvar policiskog ataea. Obavetavam o p r e d n j e m i primeujem, da nisam ni Nemakom poslaniku, niti ma kome d r u gom lanu poslanstva ita pomenuo o prisustvu i delovanju S S - m a j o r a dr Heinrich-a. Koliko mi je saoptio dr Kuehn, Nemaki poslanik je primetio stvar prilikom jedne konferencije sa generalom Lders-om. Moli se, da se ovo uzme na znanje kao strogo poverljivo. Paraj: H(elm) 3/II Potpis: Helm SS-major, policiski atae

0 Pravilno:

Luethers.

NEMAKO-USTASKA POLITIKA INFORMATIVNA SLUBA


Od Kasche-a potie predlog da se formira zajednika spoljnopolitika obavetajna sluba za informisanje najviih rukovodilaca, u kojoj bi uestvovali nemaki i ustaki organi. Nacrt nije ostvaren, ali je karakteristian za Kasche-ov stav i za ocenu njegove linosti. Karakteristino je i u koje vreme dolaze ovakva nastojanja (februar 1945).

DOKUMENAT BR. 383 Zagreb, 26 februara 1945 Predmet: Spoljnopolitike informacije

Pored opteg rada na prosveivanju koji se vri svim propagandnim sredstvima, potreban je informativni rad po svim velikim pitanjima spoljne politike prema svima vodeim linostima. On mora zajemiti da se nikada ne izgubi pogled na velike odnose politikog razvoja i osnovna pitanja dananjeg svetskog rata, kako ne bi nastala pometnja usled lokalnih pojava i silnog psiholokog optereenja dananje ratne situacije. On ima zadatak da sa usmeravanjem miljenja na velike linije razvoja zajemi onu unutranju bezbenost i takav vrsti ratni moral koji su u stanju da se suprotstave i najteim optereenjima. Takav spoljnopolitiki informativni rad mora, otuda, da obrauje, nezavisno od uzimanja u obzir manjih potekoa i onaj materijal koji po sebi nije podesan za objavljivanje. Ovaj materijal mora, meutim, da se podnosi svim odgovornim rukovodeim linostima u formi koja odgovara svrsi. Sa nemake strane poslanstvo e iskoristiti sav zato raspoloivi materijal i iznee ga pred nemake linosti koje dolaze u obzir. Sa hrvatske strane bilo bi dobro da obradu preuzme jedna ustanova hrvatskog Ministarstva inostranih poslova. Ova bi mogla da iskoristi sav sopstveni hrvatski materijal, kao i onaj koji joj moe staviti na raspolaganje Nemako poslanstvo iz poverljivog materijala Ministarstva inc68*

1075

stranih poslova Reich-a. Pri tome bi bilo celishodno da se odredi nekoliko podesnih referenata koji bi uzimali neku posebnu temu i probrali, iskoristili i podneli kao referat odgovarajui materijal. Ova nadletva koja e vriti obradu i pojedini referenti moraju imati pred oima da ne treba da slue toliko svom popularnom propagadnom radu, nego politiki dragocenom obavetavanju vodeih linosti, koje se temelji na besprekornom materijalu. Iznoenje ovog materijala moglo bi uslediti, s jedne strane, poverljivom okrunicom upuenom malom krugu najviih vodeih linosti, a s druge strane putem predavanja pred irim krugom linosti, dostojnih poverenja. Ovakva predavan j a bi se celishodno dopunjavala, odmah u nastavku, neformalnim sastankom u cilju dalje diskusije po temi koja je obraena. Sada su sledee teme celishodni predmet spoljnopolitikog informativnog rada: Sistem saveza sila Trojnog pakta i Pakta antikominterne. Velike politike konferencije neprijateljskih sila. Imperijalizam Sovjetskog Saveza. Imperijalizam SAD. Veliki savremeni politiki problemi Velike Britanije. Japan i Istona Azija. Neprijateljske sile i Evropa.

NEMACKO POLITIZIRANJE OKO USTAKIH GRUPA


Zabeleka policiskoga ataea o razgovoru sa ministrima NDH horkoviem i Koakom, odranom u Beu, pokazuje politiziranje nemakih faktora u vezi sa sukobom u ustakim redovima.

DOKUMENAT BR. 384


Olovkom:

Nareenje: Prikljuiti Vidi Lorkovi

linom

predmetu:

Koak 1555/43 Lini predmet: 76

Poverljivo 1) Zabeleka: Be, 12 maja 1944 U jednom otvorenom i poverljivom razgovoru sa hrvatskim ministrom unutranjih poslova L o r k o v i e m i hrvatskim poslanikom u Berlinu dr K o a k o m , ovi su izrazili elju da uspostave tenju vezu sa SS-om. Poslanik dr Koak je izjavio, da je u Berlinu njegov prvi i najvaniji zadatak da uspostavi, neguje i izgradi veze sa SS-om. Poslanik Koak je, dalje, izrazio elju da se sastane sa efom policije bezbednosti i SD-a, kako bi u otvorenom razgovoru sa njim raspravio sve probleme koji se tiu Reich-a i Hrvatske i rasvetlio pitanja tesne saradnje. Ministar unutranjih poslova Lorkovi je izrazio elju, da bi mogao prisustvovati ovom sastanku kao privatno lice. elja ministara Lorkovia i Koaka besumnje ide za ciljem da pojaaju svoj sopstveni poloaj potporom SS-a, koju oekuju, jer u hrvatskoj unutranjoj politici, kao to je poznato, postoje jake suprotnosti izmeu grupe Lorko-

viKoak kao eksponenata 1 ) i ekstremnog ustakog vostva (Glavni ustaki stan i ustaka pukovnika grupa). Cilj poslednjih je da iskljue politiki uticaj ministara LorkoviaKoaka, a naroito da u r u k e aktivne ustake grupe dovedu Ministarstvo u n u t u t r a n j i h poslova, kao kljuni poloaj celokupne hrvatske drave. Grupa LorkoviKoak besumnje v e r u j e da bi tesnim vezama sa SS-om mogla pojaati svoje pozicije. Ostaje da se uzme u obzir da ministre Lorkovia i Koaka treba smatrati eksponentima umerenog ustakog pravca i da su njih dvojica od ono malo lica, sposobnih za izgradnju i konstruktivnu politiku u Hrvatskoj. U njihov lojalni stav prema Reich-u, ukoliko ne budu pogoeni hrvatski ivotni interesi, ne moe se prema poznavanju prilika do sada sumnjati. Za nas pretstavlja preimustvo da iz f o r m i r a n j a odnosa prema grupi LorkoviKoak, na nain prisan i pun poverenja, proizlazi mogunost a moemo u pojaanoj meri progurati svoja politika stremljenja. Moe se raunati i stim, da bi se i na obavetajnom podruju preko ovih veza moglo da postigne aktiviranje hrvatskih snaga za nae svrhe u neutralno i neprijateljsko inostranstvo. Politikim jaanjem grupe LorkoviKoak, koja se danas mora smatrati jednom od malo pozitivnih elemenata u hrvatskom politikom vostvu, mogao bi istovremeno biti uguen i dosada odluujui uticaj ustakog vostva, koje je dolo iz italijanske emigracije, to bi nesumnjivo u m i r u j u e delovalo na celokupni razvoj u hrvatskom prostoru. Iz izjava ministra u n u t r a n j i h poslova Lorkovia, moglo se dalje razabrati, da se smilja plan kako bi se dosada tetni uticaj ustake pukovnike grupe izbalansirao time, to bi se ovi po") U originalu nedostaje ovde nekoliko rei; trebalo bi verovatno da stoji jo: umerenog ustakog pravca".

slali na studije u Reich. Na t a j nain mogao bi se, dodue, zasada iskljuiti uticaj ovih krugova na h r v a t s k u u n u t r a n j u politiku, ali postoji velika opasnost da bi ova grupa u Reich-u ponovno uspostavila veze sa raznim nemakim ustanovama i linostima, te se vratila u Hrvatsku jo jaa nego to ju je napustila. S druge pak strane, ne postoji drugi put da se iskljui uticaj ove grupe, poto poglavnik nikako ne bi odobrio radikalnu m e r u (uklanjanje). Meutim, doklegod ova grupa ostaje u Hrvatskoj, ona e, iako slubeno vie ne moe da vri nikakav uticaj, iza kulisa ostati i dalje politiki aktivna i stalno ometati miran i uredan razvoj unutranjepolitikih hrvatskih odnosa. 2) Rukovodiocu grjupe VI E 1 ), SS-potpukovniku Waneck-u s molbom na znanje 3) Zastupniku na znanje. Paraj: Bl(uhm) 16/5 4) Ponovno podneti: l.VII. Prikljuiti aktima. Paraj: H(elm) 12/5 Poe.

Olovkom:

') Grupa E, Uprave VI RSHA, koja je bila nadlena za obavetajnu slubu u zemljama jugoistone Evrope.

POLITIKE

KOMBINACIJE

OKO

VLADE NDH

Razliiti nemaki funkcioneri smatrali su sebe pozvanim da se, u prvom periodu dravnog ivota Pavelieve NDH, aktivno upliu u politiziranje oko eventualnih vladavinskih kombinacija. Naroito su izvesni nemaki eksponenti nastojali da ostvare saradnju sa Hrvatskom seljakom strankom dr Maeka, mada je slubena nemaka politika linija bila usmerena prema oslanjanju na Pavelieve ustae. Jedan od samozvanih politikih kombinatora bio je atae za tampu pri nemakom poslanstvu u Zagrebu, Otto Mitterhammer, predratni nemaki agent, koji je zbog ovih svojih nastojanja smenjen sa dunosti i preme ten za Beograd.

DOKUMENAT BR. 385

ef E i n s a t z g r u p p e policije b e z b e d n o s t i i S D - a kod K o m a n d e 2 a r m i j e EK Zagreb 1 ) Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a U p r a v a VI 2 ) lino S S - m a j o r u H a n k e - u Berlin Schmargendorf B e r k a e r s t r . 32/35 Predmet: Veza: Sluaj Mitterhammer Tamonji radiogramski upit

Z a g r e b , 13 m a j a 1941

U prilogu se, s h o d n o u p u t s t v u , d o s t a v l j a zapisnik k o j i je s a inila h r v a t s k a policija p o s t v a r i M i t t e r h a m m e r - a . K o n f e r e n c i j a M i t t e r h a m m e r - a sa k r u g o v i m a H S S - a , o k o j o j j e ve j a v l j e n o , izazvala j e kod h r v a t s k i h u s t a n o v a veliko n e *) Einsatzgruppe Sipo i SD-a bila je, u toku napada na J u goslaviju i u poetku okupacije dodeljena Komandi 2 armije Wehrmacht-a; sedite joj je bilo u Beogradu. U Zagrebu je postojala n j o j podreena Einsatzkommanda (EK). 2 ) Zagranina ob. sluba.

godovanje i munu senzaciju. Prilikom svih razgovora, voenih u poslednje vreme, ak i sa najviim hrvatskim linostima, kao maralom Kvaternikom, stalno se pokree razgovor o sluaju Mitterhammer. Kod Hrvata oito postoji utisak, kao da se ovim razgovorom sa nemake strane htela pokrenuti saradnja sa bivim Maekovim ljudima protiv Pavelieve vlade. Mitterhammer, ije je nadripolitiarenje vrlo dobro poznato, a o kome vam je i javljeno, je izgleda, prilikom ove konferencije dao oigledan primer nerealnog politikog rada. Nemaki poslanik zamolio me je da preduzmem odgovarajua istraivanja po ovoj stvari i da ga izvestim. Izjavio mi je da on lino odbija Mitterhammer-a, poto ga ne moe smatrati pogodnim pretstavnikom nemake tampe. Nadalje mi je poslanik izjavio da ako se obistine prigovori koji proistiu sa hrvatske strane protiv Mitterhammer-a na osnovu ove konferencije izgleda nemogua dalja delatnost Mitterhammer-a u njegovom dosadanjem svojstvu savetnika za tampu kod poslanstva. Kao to je ve javljeno, hrvatski uesnici na ovoj konferenciji, meu kojima se nalazio i poznati anti-slobodnozidarski pisac G l o j n a r i , bili su uhapeni. Mitterhammer je potom intervenisao izmeu ostalog i kod efa Presbiroa hrvatske vlade, dr. Ive B o g d a n a , da se uhapeni Hrvati puste na slobodu. Ova pokuana intervencija je prirodno jo i pojaala utisak kod hrvatskih ustanova, da je prilikom dotine konferencije postojao slubeni nalog od strane nadlenih ustanova Reich-a. ef Einsatzkommande Zagreb Paraf: B(eisner) SS-major
1 prilog

MEUSOBNO

DENUNCIRANJE FUNKCIONERA

USTAKIH

Svoje veze sa raznim nemakim ustanovama koristili su ustaki funkcioneri, u svojim unutranjim borbama oko uticaja i vlasti u NDH, da bi se uzajamno denuncirali. Pismo od 23.VI.1943 pokazuje sadraj denuncijacije Artukovia protiv Koaka, a pismo od 8 jula iste godine reakciju Glavne uprave bezbednosti Reich-a. U izvetaju od 30.VI.1944 Helm obavetava RSHA o daljim denuncijacijama protiv Koaka. Karakteristian je Helm-ov stav po pitanju ovih denuncijacija: ove izvetaje treba oceniti na odgovarajui nain s obzirom da podaci potiu od onih ustakih krugova koji prema Lorkoviu i Koaku stoje u najotrijoj opoziciji, pa ova obavetenja pretstavljaju tendencioznu intrigu".

DOKUMENAT BR. 386 1555/43 tambilj: 23.VI.1943.

R e i c h s f u e h r e r - u S S - a i e f u n e m a k e policije G l a v n a u p r a v a b e z b e d n o s t i R e i c h - a U p r a v a VI 1 ) i n f o r m a t i v n o U p r a v a IV 2 ) K u r i r VI 3 ) Olovkom: He/Pa Berlin Predmet: Veza: Raniji ministar finansija dr K o a k P o z n a t a o v d a n j i dopis od 3.6.43, Del. B r . 1555/43

M i n i s t a r u n u t r a n j i h poslova d r A r t u k o v i saoptio m i j e pod s t r o g o m d i s k r e c i j o m d a j e d o s a d a n j i m i n i s t a r f i 2 ) 3

*) Zagranina obavetajna sluba. Gestapo. ) Pismo je poslato kurirom Uprave VI RSHA.

nansija dr K o a k , za vreme svoga slubovanja kao ministar finansija, izdao uputstvo da se Jevrejima koji ive u Crikvenici, ukoliko su bili dravni nametenici, imaju i dalje od strane hrvatske drave isplaivati njihove penzije. Dr Artukovi tvrdi da ima odgovarajua dokumenta, ali mi ih dodue nije pokazao. Poto izmeu grupe LorkoviKoak i kruga oko ministra unutranjih poslova Artukovia postoji izvesna zategnutost, mora se raunati da gornje obavetenje pretstavlja tendencioznu intrigu ministra unutranjih poslova. eleo bih naroito da ukaem na ovu okolnost, kako hi se gornji izvetaj ocenio na odgovarajui nain. Paraj: H(elm) 24/VI

DOKUMENAT BR. 37

G l a v n a u p r a v a bezbednosti Reich -a VI E 3 Oznaka akta 83 335/43 pov. Molim prilikom odgovora navesti gornju poslovnu oznaku i datum Berlin SW 68, 8 jula 1943 Wilhelmstrasse 102 Poverljivo
Olovkom: Olovkom:

Lini predmet : 76 16/7 Paraj: H(uebner) Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva u Zagrebu, na r u k e SS-majora Helm-a ili zastupnika na dunosti Z a g r e b Predmet: Veza: Raniji ministar finansija d r K o a k Tamonji dopis Del. Br. 1555/43 pov. od 23.6.43.

Gospoica Stransky za prepis


Paraj:

H(elm) 25/X

Molimo da naredite da se proveri izjava dr Artukovia o Koaku, prema kojoj je ovaj za vreme svoga slubovanja naredio isplaivanje penzija bivim dravnim nametenicima-Jevrejima koji sada ive u Crikvenici. Za ocenu kako dr Koaka, tako i dr Artukovia potrebno je da se zna, da li obavetenje dr Artukovia odgovara injenicama ili poiva na klevetama. Olovkom: Po nalogu: 1) Kungel neka govori Dr H a m m e r s. r. sa Artukoviem SS-major 2) Ponovno podneti 15/9 Paraj: H(uebner) 4/8 Do sada nisam imao prilike za poverljivi razgovor sa A-em. U njegovom novom slubenom poloaju izgleda da e to biti jo tee. Kungel s. r.
16/10

30.6.1944
tambilj:

1.) P i s a t i : Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Upravi VI 1 ) Informativno Upravi IV 2 )


B e r l i n

Predmet: Veza:

Hrvatski

poslanik u Berlinu

dr

Koak

P r e svoga poslednjeg p u t o v a n j a za Berlin, dr Koak je navodno u hrvatskom pretsednitvu vlade i ministarstvu inostranih poslova izjavio sledee: Dajte mi dovoljno novaca, i ja u u Berlinu spasiti sebe i nemakog poslanika Kasche-a. On je od Generalne direkcije monopola zatraio m e seno 150.000 komada cigareta, a jo pre odobrenja ove koliine traio je 1,500.000 komada cigareta meseno na teret hrvatskog poslanstva u Berlinu, a n j e m u na lino raspolaganje. Obavetenje potie od jednog hrvatskog ministra, koji ga je pismeno saoptio pouzdaniku sa svojim potpisom. Pouzdanik i z j a v l j u j e da je pomenuti u svako doba spreman da svoje t v r e n j e napie i potpie. Iz rei dr Koaka jasno bi proizlazilo da on smatra da je podmiivanje visokih nemakih inovnika u Ministarstvu inostranih poslova moguno i da n a m e r a v a to i uiniti. P r e 15 dana posetio je ef Ustakog nakladnog zavoda d r T e r z i ministra finansija d r T o t h - a , d a M *) Zagranina ob. sluba. 2 ) Gestapo.

sa n j i m razgovarao o snabdevanju devizama hrvatskih novinara koji borave u inostranstvu. Dr Terzi je, prema iskazu pouzdanika, objasnio ministru finansija da h r v a t ski novinari u neutralnim zemljama Evrope, pre svega u paniji, ne raspolau potrebnim novanim sredstvima da bi mogli iveti kako to dolikuje njihovom drutvenom poloaju. On je molio dr Toth-a da tu stvar to pre uredi, jer e u protivnom sluaju novinari izgubiti volju za rad. Ministar finansija dr Toth je na to navodno odgovorio dr Terziu, pred nekoliko visokih inovnika svoga ministarstva sledee: On ne raspolae potrebnim devizama koje su nune za f i n a n s i r a n j e novinara, jer hrvatski poslanik u Berlinu dr Koak ima u vajcarskoj 9 metresa koje ministarstvo finansija mora snabdevati devizama. Dr Toth je izjavio da je iz ovog razloga definitivno raskrstio sa Koakom, koji je bio jedan od njegovih n a j bliih prijatelja. Dr Toth je ovu izjavu, p r e m a t v r e n j u pouzdanika, navodno uinio vrlo glasno i uzbuenim tonom. Dr Koak ima u vajcarskoj navodno konto od 850.000 vajcarskih zlatnih f r a n a k a , to je poznato i poglavniku. Navodno ulaganje kapitala ministra Koaka u vajcarskoj bilo je ve predmetom brojnih glasina, a da dosada zato nisu mogli biti naeni konkretni oslonci. Otre unutranjopolitike zategnutosti veoma oteavaju p r i b a v l j a n j e obavetenja u tome pogledu. Kao to je poznato, ministar Koak je preda mnom sam naeo ovo pitanje i dao mi je na znanje da bi bio srean kad bi imao takav konto u vajcarskoj. Izvetaj izgleda i zbog toga jedva da je taan, jer ministar Koak, prema ovdan j e m miljenju, ne bi mogao investirati u inostranstvu toliko visoki iznos. U poverljivom dodiru sa jednom vrlo informisanom linou dolo se do saznanja da je beei kapital 1 ) sigurno u velikoj meri oticao za vajcarsku. Naroito pak i u obliku kolekcija potanskih maraka, iji je izvoz do pre godinu dana bio mogu bez ikakvog odobrenja. Meutim, ukazano je i na to, da su uopte putnici u pravcu za *) Prevedeno prema originalu.

vajcarsku imali mogunosti da nose sobom druge predmete od vrednosti, naroito ako su mogli putovati u slubenom svojstvu, to je veinom bio sluaj. U Hrvatskoj ne postoji ustanova koja bi se bavila ovakvim stvarima, zbog pomanjkanja kolovanog personala i obzirom na potekoe, ako bi istraivanja otkrila transakcije, iji se prouzrokovai slubeno zatiuju. Dalje je skrenuta panja i na mogunost sklanjanja imovine u pravcu Rumunije i Maarske. Meutim, konstatacije u pojedinostima ni ovde nisu mogue iz gore navedenih razloga. Na poverljivi upit izjavio je poslanik Koak da je prilikom svoga preseljenja za Berlin poneo 500.000 komada cigareta, od kojih je do sada utroio nekih 100.000 komada. Svakako se mora pokloniti izvesna panja injenici neobino velikog utroka cigareta od strane ministra Koaka. Uostalom, svi izvetaji takve vrste, kao i mnogi drugi slini, moraju se ubrajati u kategoriju tendencioznosti, utoliko vie to potiu iz krugova Budakove grupe koja, kao to je poznato, stoji u najotrijoj opoziciji prema Lorkoviu i Koaku i stoga ima razumljivi interes da ih kompromituje kod nadlenih nemakih ustanova. Paraf: H(elm) 15/VIII 2.) Prikljuiti aktima. He/Str

SMENJIVANJE MINISTRA SPOLJNIH POSLOVA NDH PO NEMACKOM ZAHTEVU Sledei akt, teletip policiskog ataea u Zagrebur odnosi se na smenjivanje ministra spoljnih poslova NDH, po zahtevu von Ribbentrop-a. On pokazuje na kakav je nain pratio policiski atae zbivanja u ustakim policiskih krugovima. Ovaj je teletip bio jedna od onih informacija, koje policiski atae nije eleo da pokae nemakom poslaniku, koji je inae imao uvid u njegovu redovnu potu. Zbog toga ga je uputio preko Einsatzgruppe E Sipo i SD-a, koja se n a lazila u Zagrebu poev od 1943, a sa kojom je saraivao.

DOKUMENAT BR. 389 Olovkom: Nareenje: 1) P r i k l j u i t i a k t i m a : Lini p r e d m e t P e r i 2) P r i k l j u i t i a k t i m a A 1 tambilj:

29.4.1944 Preko 1.) Teletip: Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a U p r a v a VI preko SD-LA2) Be IV 3 ) Berlin Einsatzgruppe E1)

*) Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH u Zagrebu. 2 ) SDLeitabschnitt, tj. rukovodni SD-otsek; Uprava VI zagranina ob. sluba. 3 ) Uprava IV Gestapo.

Predmet:. Promena u hrvatskom Ministarstvu inostranih poslova Veza: Nema Hrvatski ministar inostranih poslova dr P e r i podneo je 28.4. navee ostavku. Ministarstvo inostranih poslova preuzeo je kao zamenik ministar L o r k o v i , zadravi privremeno Ministarstvo unutranjih poslova. Razlog ostavke ministra Peria je stav ministra inostranih poslova Reich-a R i b b e n t r o p-a prema verbalnoj noti hrvatske vlade u vezi sa raznim dogaajima izmeu nemakog Wehrmacht-a i hrvatskih vladinih ustanova na podruju Jadranskog Primorja. Nemaki poslanik je prema nalogu Ministarstva inostranih poslova traio od hrvatskog pretsednika vlade da ministar Peri podnese ostavku. Nota, koju je predao Ministru inostranih poslova Reich-a hrvatski otpravnik poslova u Berlinu Sambugnak, prouzrokovana je jednim informativnim internim telegramom, koji je ministar za osloboene krajeve dr B u 1 a t podneo hrvatskoj vladi. Ovaj telegram dostavljen je hrvatskom poslanstvu u Berlinu sa uputstvom da preda vladi Reich-a jednu notu. Hrvatski otpravnik poslova (poslanik K o a k bio je otsutan) prepisao je ovaj telegram od rei do rei i u formi note predao vladi Reich-a, na to je sa nemake strane odgovoreno na napred izloeni nain. Iz razgovora sa hrvatskim ministrima dr Lorkoviem, Vraniem i Bulatom moglo se videti da su oni ve uvideli greku koja je uinjena. Moe se raunati da e hrvatski otpravnik poslova u Berlinu za kratko vreme biti opozvan. Karakteristino je da poglavnik o elom dogaaju nije bio obaveten. Policiski atae Zagreb Potpis: Helm SS-major Paraf: H(elm) 29/IV .) Prikljuiti aktima. 69 He/Str. 1089

VEZE U S T A K N H FUNKCIONERA SA APARATOM SIPO I SD-a Istaknuti lan ustakoga reima dr Mile Budak, odreen za Pavelievog poslanika u Berlinu, zatraio je pre odlaska na tu dunost od efa Einsatzkommande Sipo i SD-a u Zagrebu da ga dovede u vezu sa Himmler-om. Ovaj ga je uputio na efa Gestapo-a Heinricha Mueller-a.

DOKUMENAT BR. 390

Reichsfuehrer SS-a Sluba bezbednosti Otsek za vezu

) Referatu D 4 Uprave IV (Gestapo) RSHA.

Predmet: Veza:

Poslanik

Budak

Telefonski razgovor izmeu SS-potpukovnika dr. W e i n m a n n - a i SSmajora B e i s n e r - a

Kako j e ve izveteno, B u d a k m i s e obratio preko agenta s molbom, da ga upoznam s nekim licem za odravanje veze sa Reichsfueh rer-om SS-a. Budak je ovom prilikom naglasio svoju elju, da bi hteo da doe sa RF-om SS-a u tesnu vezu. U toku jednog linog razgovora koji je danas odran, Budak je ovu molbu jo jednom ponovio. P r e m a uputstvu, ja sam B-a uputio na SS-generala M u e l l e r - a . Budak e, koliko s e moe predvideti, u toku idue nedelje otputovati za Berlin i to je mogue pre prijaviti se kod SS-generala Mueller-a. Moli se uzeti na znanje. K o m a n d a n t EK 1 ) Zagreb Potpis: Beisner SS-major

) Einsatzkommando Sipo i SD-a. 69*

ELJA K O A K A ZA VEZAMA SA SS-om I poslanik NDH u Berlinu, Koak, nastoji da uspostavi tenje veze sa SS-om. Preporuujui uspostavljanje ovih veza, nemaki policiski atae u Zagrebu, Helm, zalae se za Koaka i Lorkovia, koje napada grupa radikalnijih ustaa. DOKUMENAT BR. 391 tambilj:

Preko 1.) Teletip: Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava VI E 32) Berlin Predmet: Veza:

Einsatzgruppe

19.6.1944 E1)

Hrvatski poslanik u Berlinu, ministar dr K o a k Poznata.

Za vreme svoga b a v l j e n j a u Zagrebu, poslanik K o a k mi j e . jo jednom saoptio da svoj najvaniji zadatak gleda u uspostavljanju tesnih veza sa SS-om. On e za n a j k r a e vreme stupiti u vezu sa efom Glavne uprave SS-a, SS-generalom B e r g e r - o m . Ministar Koak me je zamolio da potpomognem njegov plan da uini skoru posetu efu policije bezbednosti i SD-a, SS-generalu dr K a l t e n b r u n n e r - u . Ministar Koak hoe za k r a t k o vreme da poseti i efa uprave VI. ') Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH u Zagrebu. ) Referat E 3 Uprave VI RSHA bio je nadlean za ob. slubu prema NDH.
2

Molim da se naredi dalje sve potrebno, i ukoliko bi se udovoljilo Koakovoj elji da ga primi CdS 1 ), predloio bih da se izvrenje ove posete omogui pre nego to SSporunik Schrems 2 ) stupi u dodir sa ministrom Koakom. S ovim u vezi u k a z u j e se na to, da u poslednje vreme g r u p u LorkoviKoak naroito napada aktivna ustaka g r u p a zbog n j e n e prisne s a r a d n j e sa Nemcima i da ju ak naziva izdajnikom, dok je, meutim, ista grupa u vrem e n u m a n j e tekom po Reich pokuavala da ministrima Lorkoviu i Koaku dokae s u m n j i v e veze i tako ih komp r o m i t u j e pred nemakim ustanovama, a istovremeno da se prikai sama, kao grupa sa kojom bi jedino bila mogua prisna i sa puno poverenja saradnja. Ovo m e n j a n j e kursa aktivne ustake grupe ve samo pokazuje, da bi n j e n i raniji napadi na Lorkovia i Koaka mogli samo uslovno odgovarati injenicama. Policiski atae u Zagrebu Potpis: Helm Paraf: H(elm) 19/VI SS-potpukovnik 2.) Ponovno podneti. He/Str.

!) Skraenica za Chef der Sicherheitspolizei und des SD, tj. ef policije bezbednosti i SD-a, dakle Kaltenbrunner. 2 ) Referent za NDH u Upravi VI RSHA.

HIMMLER-ova P O S E T A Z A G R E B U
Sledei dokumenti pretstavljaju program, po kome se odvijala poseta Heinricha Himmler-a Zagrebu, maja 1943 godine. Izraena su dva projekta, A i B. Prvi je predviao kontakt samo sa nemakim junkcionerima, uz kratku kurtoaznu posetu Paveliu. Drugi je predviao due zadravanje u Zagrebu. Himmler je usvojio samo prvu verziju. Njegovo obezbeenje izvrila je nemaka policija, bez veze sa ustakim, vlastima.

DOKUMENAT BR. 392

Olovkom: Policiski atae Helm 1) RF SS 1 ) preao je granicu u 17.10 2) Prikljuiti aktima Paraj: H(elm) 6/V Projekt A Poverljivo! Raspored vremena za 5 maj 1943. 1.) asova polazak iz dvorca Mokrice 2.) 11.00 dolazak u Zagreb, Nemako poslanstvo (Stan je spremljen u poslanstvu) 3.) 11.30 konferencija sa poslanikom, SA-generalora Kasche-om 4.) 12.15 konferencija sa generalom dr Glaise v o n Horstenau-om Izvetaj o neprijatelju, podnosi Ia m a j o r v. Pott. 5.) 13.00 poseta Poglavniku Bie pretstavljeni: Ministar Unutranjih poslova dr Artukovi Dravni ministar dr Lorkovi
') Reichsfhrer SS Himmler.

6.) 14.00

Dravni sekretar general Begi, Ministar oruanih snaga Olovkom: General Prpi General Perevi, naelnik vojne kancelarije 1 ) Pukovnik Prebeg, lini autant 2 ) Ustaki pukovnik u, naelnik ustake milicije 3 ) Ustaki pukovnik Mokov, komandant line garde 4 ) ruak u poslanstvu Uesnici: 1824 lica Poseta sa p r a t n j o m (broj e se jo utvrdili) Gospoa Kasche SA-general Kasche General dr Glaise v. H. M a j o r v. Pott K a p e t a n Metzger Voa narodnosne grupe Altgayer Referent narodnosne grupe Gasteiger Gospodin Schubert iz poslanstva Requard iz poslanstva dr K u e h n iz poslanstva S S - m a j o r Helm, policiski atae SS-general K a m m e r h o f e r Pukovnik Handl SS-potpukovnik H e r r m a n n SS-pukovnik Egersdorff SS-pukovnik v. Obwurzer Partiski lan Emting, rukovodilac zemaljske grupe Generalpukovnik Loehr (ako to RF SS jo eli, a generalpukovnik se jo n a lazi u Zagrebu) Olovkom: Generalmajor Kossak, Feldkommandant

*) Proelnik poglavnikovog vojnog ureda". 2 ) Krilni pobonik". 3 ) Glavar glavnostoernog odjela stoera ustake vojnice (u originalu je upotrebljen pogrean izraz ustake milicije"). 4 ) Zapovjednik poglavnikovog tjelesnog zdruga".

7.) 15.15

8.) 16.00

asova kafa sa uesnicima na ruku i hrvatskom gospodom bez Poglavnika (prema br. 5) U sluaju lepog vremena etnja u v r t u poslanstva. povratak p u t e m dolaska. K a m m e r h o f e r s. r.1)

') SS-general, pretstavnik Reichsfhrer-a SS za NDH ustvari, vii voa SS i policije.

DOKUMENAT BR. 393

Projekt B Poverljivo B r o j 16 kao u p r o j e k t u A 7.) 17.00 15.15 asova k a sa uesnicima na ruku 8.) Ua fsluaju lepog vremena etnja automobilom kroz Zagreb i okolinu 9.) 19.00 Veera Uesnici: RF SS sa p r a t n j o m Gospoa Kasche SA-general Kasche General dr Glaise v. H. SS-general K a m m e r h o f e r Ministar dr Lorkovi Ministar dr Artukovi General Begi General Perevi, pukovnici Prebeg, u i Mokov 10.) 21.20 odlazak autom na elezniku stanicu 11.) 21.35 odlazak salonskim kolima sa eleznike stanice. K a m m e r h o f e r s. r.

DOKUMENAT BR. 394

Poverljivo Mere obezbeenja

jor

Za izvrenje mera obezbeivanja odgovoran je SS-maHelm.

1.) Potpuno odravanje u tajnosti posete, naroito v r e m e n a i puta k r e t a n j a itd. 2.) Obezbeenje pri dolasku:

a) elna kola postavlja policiski atae b) Obezbeenje puta postavlja andarmeriski porunik F o r s t e r , p o uputstvima SS-majora Helm-a c) Zakljuna kola postavlja SS-pukovnik E g e r s d o r f , prema uputstvima S S - m a j o r a Helm-a 3.) Obezbeenje za vreme bavljenja u Zagrebu: a) Strau na kapiji pojaati sa 1 SS-oficirom b) Obezbeenje vrta kao to je dogovoreno ( u n u t r a n j e obezbeenje i sa ulice) c) Obezbeenje Markovog trga 4.) Obezbeenje pri odlasku kao i pri dolasku, eventualno obezbeenje eleznike stanice 5.) U sluaju etnje autom, blagovremeno mi predloiti p o trebne mere obezbeenja. 6.) Sve mere obezbeenja izvriti potpuno neupadljivo 7.) Za izvrenje obezbeenja stoje S S - m a j o r u Helm-u na raspolaganju sve snage moga nadletva Zagreb i oficiri SD-a koji stiu iz Osijeka. K a m m e r h o f e r s. r.

HIMMLER SE OGRAUJE OD KVATERNIKA Kada se Slavko Kvaternik raziao sa Paveliem,. nastanivi se na teritoriji Reich-a, nemake vlasti su nastojale da izbegnu sa njim svaki kontakt koji bi mogao da izazove Pavelievo nezadovoljstvo. Tome se pridruio i Himmler, koji je naredio da se izbegne ak i sluanje Kvaternikovih miljenja, koja bi mogla pretstavljati kritiku Pavelievog reima. On oigledno nije hteo da se oko toga pitanja izazovu sporovi izmeu SS-a i Ministarstva inostranih poslova Reich-a, a sem toga mu Kvaternik nije bio simpatian ni zbog svog jevrejskog srodstva po tazbini.

DOKUMENAT BR. 395

Glavna uprava bezbednoti Reich-a IV D 1 b 1 ) D e l . br. 212/42 Prilikom odgovora molim navesti gornju poslovnu oznaku i datum

B e r l i n SW 11, 3 f e b r u a r a 1943 Prinz Albrecht Str. 8 T e l e f o n 12 00 40

a)

I n s p e k t o r u policije b e z b e d n o s t i i S D - a u Beu SS-generaiu H u b e r~u ili z a s t u p n i k u n a dunosti

Be 501 TV T h e r e s i a n u m g a s s e 16 ') Referat 1 b odeljenja D Uprave IV RSHA (Gestapo-a).

b) Inspektoru policije bezbednosti i SD-a u Salzburg-u SS-generalu B r u n n e r - u ili zastupniku na dunosti S a l z b u r g Elisabethstrasse 39 svakom posebno Predmet: Veza: Nameravani dolazak marala Nema. Kvaternika

Prema saoptenju Ministarstva inostranih poslova, ministar inostranih poslova Reich-a izjavio je saglasnost da se maral K v a t e r n i k sa svojom mlaom ker j u i njenim muem dr L u d i l s k i m , sa 2 male dece, zadri vie meseci na podruju Reich-a. U prvom redu predvien je predeo Salzburg-a ili Bea. Nemaki poslanik u Zagrebu je ve upuen da izda odgovarajue vize. Molim da se ustanove koje dolaze u obzir upute da maralu i njegovoj porodici prilikom njihovog doputovanja ne ine potekoe i odmah izveste kada budu doputovali. Ministarstvo inostranih poslova je zamolilo, da se ustanove, koje dolaze u obzir, obaveste i da im se odmah ukae na to da bi veze, koje bi premaile mere linog optenja sa maralom, ovoga lako mogle dovesti u sumnju da se politiki spletkari to bi moglo izazvati potekoe. Reichsfuehrer SS-a je na to izjavio, da nije stvar policije bezbednosti da se bilo u kakvom obliku mea u hrvatske prilike. On stoga zabranjuje, da se podupiru ili ak i sasluaju bilo kakva miljenja ili namere porodice K v a t e r n i k protiv odluka hrvatske drave. Molim da se saglasno stim postupa i u istome smislu upute ustanove koje dolaze u obzir.
Okrugli peat:

Tajna dravna policija Ured Tajne dravne policije

U zameni: Potpis: Mueller SS-general Overava: Kauth s. r. kancelariska nametenica Kth.

Glavna uprava bezbednosti Reich-a IV D 1 b Del. br. 212/42 Berlin, 3 februara 194S Informativno a) Viem voi SS i policije u B e u i S a l z b u r g - u

b) Policiskom ataeu u Zagrebu Gospodinu kriminalnom savetniku H e i m-u


Z a g r e b

alje se s molbom na znanje. U zameni: Potpis: Mueller SS-general


Okrugli peat:

Ustanova dravne policije Ured Tajne dravne policije 65

Overava: Kauth s. r. kancelariska nametenica

DOGOVOR O FORMIRANJU HANDAR DIVIZIJE


Poto je, pod nemakim pritiskom, Paveli popustio i pristao da SS formira u Bosni svoju diviziju od domaeg ivlja, postignut je o tome detaljan sporazum izmeu pretstavnika oruanog SS-a i vlad,e NDH. Pavelievi organi su bezuspenao pokuavali da ljudstvo divizije ne bude ogranieno samo na muslimane, bojei se jaanja autonomistikih tenji ako se muslimanski ivalj na takav nain izdvoji.

DOKUMENAT BR. 396 Zapisnik dogovora

o formiranju hrvatske SS-divizije Prilikom dananjeg razgovora dolo je izmeu dravnog sekretara V r a n i a i pretstavnika oruanog SS-a: SS-pukovnika D e n g e 1-a, SS-potpukovnika L e t s c h-a, SS kapetana U1 r i c h-a i SS-porunika von K r e m p l e r-a do sledeih utanaen j a. Ova vae uz rezervu, da bude obavetena i italijanska vlada i dobij ena njena saglasnost, jer hrvatska vlada to smatra potrebnim. 1.) Hrvatska SS-divizija formirae se od muslimanskih i katolikih Hrvata, preteno sa bosansko-hercegovakog podruja. Hadiefendieva legija stoji na raspolaganju za regrutovanje u ovu diviziju. Sa hrvatske strane stavie se na raspolaganje oficiri i podoficiri koji govore hrvatsko-nemaki, a i Volksdeutscher-!. Oni se moraju prikupiti i regrutovati jo pre otpoinjanja opteg regrutovanja. 2.) Vrbovanje e vriti hrvatska nadletva u najuoj saradnji sa oruanim SS-om i uz obavetavanje nemakih nadletava. 3.) Regrutovanje e vriti Komanda za popunu Jugoistok oruanog SS-a. 4.) Uniforma je sivo-zelena sa sivo-zelenim fesom, nemaki znak suvereniteta i oznaka inova, hrvatski grb na

g o r n j e m delu desnog r u k a v a i crne latice bez oznake SS-a. Jezik u pukovima i nastavni jezik je hrvatski, slubeni jezik je nemaki. 5.) P l a t a i snabdevanje bie isti kao i kod oruanog SS-a (prema nemakom obrascu). 6.) U n a j i r e m smislu uzimae se u obzir verski obiaji. 7.) Konani sporazum usledie izmenom nota izmeu hrvatske vlade i nemakog poslanstva. Vjekoslav Vrani s. r. Letsch s. r. SS-potpukovnik Ulrich s. r. SS-kapetan SS-pukovnik s. r. v. Krempler s. r. SS-porunik

Plakat kojim je u Bosni i Hercegovini vrena propaganda za stupanje u hrvatske SS-formacije

SPOROVI OKO HANDAR DIVIZIJE Po pitanju formiranja Handar" divizije, pojavljivali su se razni sporovi izmeu nemakih i ustakih vlasti. Da bi se ti sporovi regulisali, sklopljen je u Zagrebu, izmeu efa Glavne uprave SS-a, SS-generala Berger-a, i generala Glaise von Horstenau-a, s jedne, a ministra NDH dr Mladena Lorkovia i domobranskog generala Vilka Begia, s druge strane, detaljan sporazum. Ve dva meseca po njegovom potpisivanju, Nemci su sporazum prekrili, to je izazvalo nova razmimoilaenja. Ova su se naroito pojaala, kada je u okviru SS-a i u slubenoj nemakoj terminologiji Handar" divizija nazvana ,,SS-dobrovoljakom planinskom divizijom", to je s ustake strane smatrano povredom bosansko-hercegovakog suvereniteta NDH. Sledea dokumenta ilustruju ovo pitanje.

DOKUMENAT BR. 397

Prepis Izvodni Paraf: Abr(omeit) S a r a j e v o , 21 a p r i l a 1943 prepis '

Nemako poslanstvo Policiski a t a e Del. br. 10/43

Policiskom a t a e u N e m a k o g p o s l a n s t v a SS-majoru H e 1 m - u Zagreb Predmet: Veza: F o r m i r a n j e muslimanske SS-divizije M o j d o p i s od 9 i 14.IV. Del. br. 10/43

N a osnovu n a r e e n j a h r v a t s k e k o m a n d e v o j n o g o k r u g a , h r v a t ska policija je i z v r i l a na d a n 17.IV.1943 u g r a d u S a r a j e v u r a c i j u n a lica k o j a p o d l e u v o j n o j obavezi. Ovom a k c i j o m j e p r i k u p l j e n o p r e k o 1.000 l j u d i . M e u o v i m a nalazio se i z v e s t a n broj mladih ljudi, koje je Ustanova za vrbovanje oruanog 70 1105

SS-a u Sarajevu (SS-porunik von Krempler) ve registrovala i koji su imali potvrdu o prijemu u depu. Hrvatska policija morala je sva lica da preda hrvatskoj komandi vojnog okruga u Sarajevu. Komanda vojnog okruga u Sarajevu proglasila je sve potvrde o prijemu za oruani SS nevaeim i dodelila je ljudstvo hrvatskim vojnim jedinicama u Sarajevu, gde su odmah obueni u vojniko odelo. Potvrde o prijemu u oruani SS, pripadnici hrvatske komande vojnog okruga su posprdno kritikovali i ismejavali. Na dan 19.IV.43 dobio sam tane pojedinosti o ovoj akciji i obavestio I B divizije Prinz Eugen, SS-majora Eberhardt-a, poto je Ustanova za vrbovanje u Sarajevu postojala svega 5 dana, a SS-porunik Krempler sc? trenutno nalazi u Zagrebu. Navodno je racijom ukupno uhvaeno oko 40 ljudi sa potvrdama o prijemu u oruani SS. SS-major Eberhardt me je molio da kao opunomoenik SS-divizije Prinz Eugen odmah interveniem kod hrvatskih ustanova za putanje ljudi koji su bili primljeni za oruani SS. Major Berkovi iz komande vojnog okruga u Sarajevu, izjavio mi je preko telefona, da su ovi ljudi ve dodeljeni 7 hrvatskom dopunskom puku u Sarajevu. Radi otpusta ove grupe ljudi, treba da ga navee jo jednom pozovem telefonom. Da bih spreio da ovi ljudi budu upueni izvan Sarajeva, odmah sam otiao u 7 hrvatski dopunski puk u Aleksandrovu kasarnu u Sarajevu i traio da se dotini odmah otpuste. Posle izvesnog kolebanja, major koji se tamo nalazio sloio se sa mojim zahtevom. Radilo se iskljuivo o muslimanima, prema navodima majora bilo ih je 27 ljudi. Ovi su ve bili obueni u nova odela i nalazili su se na obuci. Na dan 20.IV.43 trebalo je da ovi ljudi budu upueni za Travnik. Kod prikupljanja ljudi kasnije se pokazalo, da nije bilo 27 nego 52 lica, koja su imala potvrdu o prijemu u oruani SS. Do 19 asova navee istoga dana izvukao sam svu 52-jicu ljudi iz kasarne. Ova 52 oveka sam do njihovog pozivanja stavio na raspolaganje kao radnu snagu komandantu vazduhoplovne baze u Rajlovcu. Na dan 20.IV.43 doao je kod mene jedan potporunik, kao opunomoenik majora iz 7 hrvatskog peadiskog puka i zatraio da se ta 52 muslimana vrate u hrvatsku jedinicu. Izjavio sam mu, neka se po ovoj stvari stavi u vezu sa tabom SS-divizije u irokom Brijegu, poto sa daljim razvojem ovih stvari nemam nikakve veze.

Preko telefona sam obavestio S S - m a j o r a E'berhardt-a na odgovarajui nain. Hrvatske ustanove hoe svom silom da spree f o r m i r a n j e hrvatske SS-divizije. Naroito zato to muslimani nee ni aktivno, ni kao dobrovoljci da slue u hrvatskoj vojsci, ali hoe u hrvatskoj diviziji oruanog SS-a, komanda h r v a t s k o g vojnog okruga u S a r a j e v u je prela na to, da vri pozivanja na k r a t k e vebe u rezervi. Ovi ljudi se nakon izdrane vebe ne o t p u t a j u iz vojne slube, nego se dodeljuju jednoj h r v a t s k o j jedinici. Poto ni ova mera n i j e pokazala velikog uspeha, prelo se na to, da se sprovode racije na gore opisani nain. Za tanost prepisa: kapetan i autant

70*

1107

DOKUMENAT BR. 398

NEZAVISNA DRAVA HRVATSKA Predsjednitvo vlade 1 )

Sporazum izmeu gospodina ministra dr Lorkovia od strane hrvatske vlade, i efa Glavne uprave SS-a, SS-generala i generala oruanog SS-a, Berger-a u Zagrebu na dan 11.7.43

1.) Sve hrvatske formacije oruanih snaga predae muslimanske podoficire i ljudstvo radi r e g r u t o v a n j a za Hrvatsku SS-dobrovoljaku planinsku diviziju. Od ove p r e d a j e izuzimaju se: lovake i brdske brigade, bataljoni za obezbe e n j e eleznica, poglavnikova lina garda 2 ), IV i V ustaka brigada, hrvatske legionarske t r u p e u nemakom W e h r macht-u i italijanskoj vojsci, nastavna brigada u Stockerau-u, tehniko i letee ljudstvo vazduhoplovstva, mornarica, Vs kola, 1/3 regrutskih jedinica, andarmerija, dravna policija i dravna radna sluba. Izvrenje 4 /s poslova do 1 avgusta 1943, a 1 /s do 15 avgusta 1943. Ljudstvo koje treba predati ima se dovesti sa p r a t n j o m u najblii sabirni logor. One, koji budu u sabirnom logoru pronaeni nesposobnima za SS, treba odmah vratiti u hrvatske oruane snage. Za s a r a d n j u u razvoju celokupnog poslovanja, postavie se u sabirnim logorima SS-a i policije, po jedan opunomoenik hrvatske vlade. 2.) Svo ljudstvo, koje se na osnovu izdate okrunice Ministarstva oruanih snaga javilo za slubu u SS-formacijama, bie bez odlaganja prebaeno u SS-sabirne logore. Od ove ') Zaglavlje je na hrvatskom, dokumenat je napisan na nemakom. 2 ) Poglavnikov tjelesni zdrug".

p r e d a j e izuzimaju se jedinice pomenute u ta. 1, sa izuzetkom Ustake milicije 1 ) regrut.skih jedinica. Izvrenje do 25.7.1943 i postupak kao pod ta. 1. 3.) 2/3 muslimana regrutskog godita 1924, ukljuivo dobrovoljno prijavljeni, odmah e se predati. 2 /s muslimana godita 1925 bie takoe prilikom pozivanja predati SS-u. Isti su predvieni za jedinice za popunu Hrvatske SS-dobrovoljake planinske divizije. 4.) Od rezervista koji se sada nalaze u aktivnoj vojnoj slubi i od lica koja nisu sluila, godita 1908 i mlaih, bie stavljeno potrebno ljudstvo na raspolaganje za popunu h r v a t skih SS-formacija do predvienog broja od 46.000 sa rokom regrutovanja od 15.8. do 31.8.1943. Ako se ovom m t rom ne bude postigao broj od 46.000, onda e doi u obzir rezervisti koji ne stoje u aktivnoj slubi i lica koja nisu sluila, godita 1907 do 1900, te se mogu pozvati za ovu svrhu. Registraciju shodno p r e d n j o j taci 4 i m a j u izvriti hrvatske komande vojnih okruga. Kod ovih komandi izvrie se i pregled i konano preuzimanje za SS. Ljudstvo koje ne bude preuzeto u SS, stoji opet na raspolaganju h r v a t skim oruanim snagama. 5.) Nakon s t u p a n j a na snagu ovog sporazuma obustavie se dosadanja delatnost vrbovanja. 6.) Hrvatska vlada moe, ako to odgovara n j e n o j elji, dati j a v n u izjavu, prema kojoj e Hrvatska SS-dobrovoljaka planinska divizija biti upotrebljena samo u Hrvatskoj ili za neposrednu odbranu Hrvatske. Zagreb, 11 jula 1943 Lorkovi s. r. Vilko Begi, general, s. r. Gottlob Berger s. r. Glaise-Horstenau nemaki opunom. general s. r.

') Ustaka vojnica".

OKUMENAT BR. 399 Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj IIa Br. 5748/43 pov. Prilikom odgovora potrebno je navesti gornje oznake i broj Poverljivo Priloga 1) Ministarstvu oruanih snaga 2) Negovoj ekselenciji Gospodinu ministru dr Lorkoviu Zagreb Predmet: P r e d a j a muslimana godita 1925 SS-dobrovoljakoj planinskoj diviziji !

Zagreb, 22.9.1943

Paraj

Vrhovna komanda Wehrmacht-a je, uzimajui u obzir da je upuivanje muslimana u SS-dobrovoljaku plan. diviziju daleko zaostalo za oekivanim rezultatom, pristala da se svi muslimani godita 1925, koje je sada pristiglo za regrutovanje, p r e d a j u SS-dobrovoljakoj planinskoj diviziji. Sporazum od" 11.7.1943 je za ovo predvideo samo 2/3 muslimana godita 1925, i gornjom odlukom se m e n j a utoliko, to sada dolaze, za p r e d a j u SS-u muslimana. Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj Po naredbi: Metzger s. r. kapetan i autant
Olovkom: V. T. 38

OKUMENAT BR. 400

Opunomoenik Reichsfuehrer-a SS-a za Hrvatsku Zagreb, 24 novembra 4-3 Predmet: Veza: 13 SS-dobrovoljaka b. h. planinska divizija (Hrvatska) Va dopis br. U.P.M. Pov. 53/43 od 20.11.43
Uz potvrdu!

Zastupniku ministra u nutranji gospodinu dravnom ministru dhr poslova, Vjekoslavu


Z a g r e b

Vraniu

S molbom na znanje: 1.) Nemakom poslanstvu, Zagreb, 2.) Nemakom opunomoenom generalu, Zagreb, 3.) efu Glavne uprave SS-a, SS-generalu i generalu oruanog SS-a Berger-u, Berlin. Mnogo potovani gospodine ministre ! U odgovoru na Va gornji dopis obavetavam Vas da u u t a naenju izmeu SS-generala i generala oruanog SS-a Berger-a i gospodina ministra dr Lorkovia od 11.7.43 nije dolo do naroitog utanaenja o imenu Hrvatska SS-dobrovoljaka planinska divizija, nego se p r e d n j e ime p o j a v l j u j e samo ijednom u taci 6 zapisnika. Reichsfuehrer SS-a je naredbom od 22.9.43 utvrdio naziv divizije kako sledi: Do asa, kada e F u e h r e r dodeliti ime Hrvatskoj SSdobrovoljakoj planinskoj diviziji, odreujem da divizija nosi sledei naziv: 1.) u pismenom saobraaju: 13 SS-dobrovoljaka b. h.1) planinska divizija (Hrvatska) Slova b. h." zaokruena olovkom.

2.) u razgovornoj upotrebi se zbog kratkoe govori i SS-dobrovoljakoj b. h. planinskoj diviziji. Oznaka b. h. je preuzeta iz govorne upotrebe u au striskoj vojsci za oznaavanje starih bosansko-hercego vakih pukova i znai bosansko-hercegovaka" 1 ). Gornju naredbu sam i ja primio tek poslednjih dana, zbo, ega sam tek danas u mogunosti, da Vas zamolim da pri mite k znanju odluku Reichsfuehrer-a SS-a. K a m m e r h o f e r s. r. SS-general i generallajtnant policij (Kammerhofer) tambilj: Nezavisna drava Hrvatska Ministarstvo u n u t r a n j i h poslova Ured pom. ministra Primljeno, dne 26.XI.943. U.M.V.T. Pov. Broj 192 194.... pril

') Posle ove reenice na aktu je dodato mastilom na srpsko-hrvatskom jeziku: Treba nai ugovor!" i stavljeno olovkom: Pov. br. 192/43".

OKUMENAT BR. 401

Broj Nj. 79669/44 VERBALNA NOTA

Ministarstvo inostranih poslova Nezavisne drave H r v a t ske ima ast da ovim podnese Nemakom poslanstvu sledee: Na dan 10.3.1944 oko 16 asova neki pripadnici hrvatske SS-divizije su iz brzog voza, koji je prolazio Zavidovie, bacali letke iji se original i nemaki prevod prilae. Iz hrvatskog teksta letka proizlazi, da je isti prvobitno bio sastavljen na nemakom jeziku i da je tek kasnije preveden na hrvatski. Ovi leci su izazvali neugodan utisak meu stanovnitvom, jer se u n j i m a ne pominje ni hrvatska drava, ni hrvatska domovina, niti hrvatski dravni poglavar. Tu se govori o nekoj bosanskoj otadbini, a i sam naziv divizije (bosanskohercegovaka SS-divizija) koji je naveden u letku, ne odgovara hrvatsko-nemakom sporazumu od 11 jula 1943, prema kome bi ova divizija trebalo da se zove Hrvatska SS-dobrovoljaka planinska divizija. U vezi sa razgovorima koje su vodili hrvatski ministar pretsednik dr Nikola Mandi i ministar inostranih poslova dr Stj. Peri u Glavnom stanu Fuehrer-a, po stvari hrvatske SS-divizije i promemoria koji je tom prilikom predat, pri emu je obeano da e se ova stvar urediti, Ministarstvo inostranih poslova dozvoljava sebi da ponovno skrene p a n j u Nemakom poslanstvu na to, da se ovakvim postupkom ukazuje pomo autonomistikim idejama i tenjama, koje tete politikoj i nacionalnoj zajednici hrvatskog naroda. Nemakom poslanstvu Zagreb

Obzirom na izloeno, moli se za blagonaklono posredovan j e Nemakog poslanstva, kako bi se u budunosti spreile

ovakve pojave, koje idu na ruku irenju nekog bosanskohercegovakog regionalizma, zasnovanog na religioznoj ili politikoj osnovi. Dalje se moli za blagonaklono posredovanje, naroito u pogledu naziva hrvatske SS-divizije, da se potuju odredbe utvrene u hrvatsko-nemakom sporazumu i po toj stvari izbegne sve, to bi bilo pogodno da kod stanovnitva izazove utisak, kao da se ide za ciljevima koji su protivni hrvatskom nacionalnom i politikom jedinstvu. Zagreb, 22 marta 1944

STAV NEMACKOG GENERALA U HRVATSKOJ PREMA USTASAMA


Nemaki general u Hrvatskoj, Edmund Glaise von Horstenau, izjanjavao se kritiki na raun ustakog reima. Isto tako su u vezi dranja ustaa na terenu esto podnosili albe i komandanti Wehrmacht-ovih formacija, koje su operisale u NDH. Sledei dokumenat pokazuje gledite jednog nemakog komandanta i ilustruje odnose izmeu Wehrmacht-a i ustaa. On podvlai i stav generala Glaise-a.

DOKUMENAT BR. 402 Nemaki general u Zagrebu Oznaka akta Ia1) Br. 03385/42 Zagreb, 6 jula 1942

Njegovoj ekselenciji Ministru inostranih poslova Nezavisne drave Hrvatske Gospodinu Lorkoviu

Nemaki general dostavlja u prilogu rezultate istrage a zloinstvima koja su 2 i 3.6.42 izvrili pripadnici 2 ete V bataljona ustakog puka Francetia, ukoliko je izvianja izvrila nemaka vojna andarmerija. Komandant 718 peadiske divizije, gospodin generalmajor F o r t n e r izneo je po tome sledee svoje miljenje: Iz izvetaja o voenim izviajima proizlazi, da glavnu krivicu, za skoro sva izvrena zloinstva i zverstva snosi komandir ete, zastavnik i a n o v i . On je ne samo prenebregao potrebni slubeni nadzor, nego je ak delimino i sam uestvovao u zloinstvima odnosno na njih je podgovarao svoje ljude i konano, nakon izvrenog hapenja, jo je pokuavao da neke svoje podreene navede na davanje lanih iskaza da bi time izdejstvovao da bude puten na slobodu. ') Ia operativni otsek.

Izvan svake s u m n j e je, da je d r a n j e m ove ete bilo ponovono jako ugroeno smirenje istone Bosne, koje je tek pre kratkog vremena izvojevano k r v l j u nemakih i hrvatskih vojnika i ustaa, i da su nemiri koji su nastali u vremenu od 14.6. do 17.6. kod Vlasenice, i koji su opet savladani tek od strane nemakih trupa, prouzrokovani postupkom ete ianovia. P r e m a gleditu divizije ima se po tome naelno konstatovati: 1.) Pripadnika ustakog pokreta koji je nosilac dravne ideje u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj se u istonoj Bosni, izvanredno jako protkanoj pravoslavnima i m u slimanima, ne samo boje, nego ih i n a j d u b l j e mrze. Sama njihova pojava je dovoljna da pokrene itava sela na beanje u umu. 2.) Postupkom, koji je vidljiv iz priloene sveske, ugled ustakog pokreta se ne podie. Takva dela koja vrse ustae, p r e t s t a v l j a j u n a j b o l j u propagandu protiv same Nezavisne drave Hrvatske, a uz to jo na jednom podruju, grde se pretstavnici te drave sada ionako
mogu odravati samo pod zatitom nemakog oruja1).

3.) Stoga se mora zahtevati, da se u interesu same drave svim sredstvima neumoljivo nastupi prema takvim zloincima i izreknu, izvre i objave najstroije kazne. Samo tako e stanovnitvo stei poverenje. 4.) Dalje, mora se zahtevati da ustae jakim pritiskom budu obueni da postanu disciplinovanom trupom. Hitno je potrebno da budu prikupljeni u kasarne i da se sa n j i m a izvodi obuka. 5.) Istona Bosna moe sama da se ishrani, ako njeno stanovnitvo moe mirno i spokojno da radi. Od ispun j e n j a zahteva pod 3.) i 4.) zavisi da li e to biti sluaj. 6.) Osim toga sa nemakog stanovita, treba jo da se kae: Nemake t r u p e uivaju kod celokupnog stanovnitva neogranieno poverenje. Ovo poverenje e uskoro nestati, ako h r v a t s k a nadletva u slinim sluajevima sama ne budu otro preduzimala odlune mere. Inae e se uskoro stvoriti opte gledite, da se ') Podvueno mastilom.

ova zverstva vre uz preutno odobravanje nemakih t r u p a pa ak i da one zato d a j u povoda. Ove poslednje glasine, koje su ve ee iskrsavale, mogle su do sada uvek biti suzbijene odgovarajuim energinim protivmerama, naroito hapenjem krivaca. Sa opadanjem poverenja stanovnitva u nemake t r u pe je, meutim, u sadanjoj fazi smirivanja svakako skopano ponovno snano oivljavanje nemira, koji e se u poveanoj meri upraviti i protiv nemakih t r u pa. Ovo za t r u p u znai: nove akcije, novi gubici. K tome dolazi: Nemake t r u p e n e m a j u r a z u m e v a n j a za ovakve ustake postupke. Ne moe im se ni objasniti, da je ovakav nain smirivanja potreban, ili da to nije tako ravo,
jer je ovde u zemlji decenijama obiaj, da se ljudi

meusobno ubijaju1). One samo vide da im iz tih incidenata niu nove akcije i rtve, i ne s h v a t a j u zato njihovo sopstveno vostvo odmah ne zgrabi i kazni narui tel j a mira, nego pasivno eka dok se ustanak ne rairi toliko, da se nemake trupe m o r a j u ponovo angaovati. Njihovo poverenje u vostvo stavlja se ovim na teku probu. Stoga molim, da se kod hrvatske vlade dejstvuje da se ovakvi sluajevi brzo i otro p r e s u u j u i da se te presude i objavljuju. Istovremeno molim da mi se, doklegod sam zapovednik u Bosni, dodeli stalni ustaki sud za ustake f o r macije na operativnom podruju 718 peadiske divizije sa seditem u Sarajevu, iji bi zadatak bio da p r e s u u j e p r e k r a j e i zloine koje uine ustae na operativnom podruju 718 peadiske divizije. Nemaki general deli u potpunosti gledite generalmajora Fortner-a 2 ). Ako sabotaa mera smirivanja, koje Nemaki general mora da vidi u ovakvom postupanju ustaa, ne bude brzo i strogo kanjavana, morae se sa najveom zabrinutou iekivati dalji razvoj stvari. Predlog generalmajora Fortner-a,
J ) 2

Podvueno mastilom, sa strane stavljen znak usklika. ) Sa strane stavljen znak usklika.

da mu se dodeli stalni ustaki sud u Sarajevu, najtoplije se preporuuje. Nemaki general moli da bude stalno obavetavan o daljem postupku sa ovim predmetom. Za Nemakog generala Zagreb Naelnik taba Freiherr v. Funck s. r. pukovnik Prilog: 1 runa mapa.

IZVRNA VLAST WEHRMACHT-a U NDH


Na teritorijama, na kojima je Wehrmacht vrio operacije, njegovi su komandanti imali sveukupnu izvrnu vlast, bez obzira na postojanje dravnog aparata NDH. O tome govore saoptenje Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj i objanjenje koje je uz njega izdato.

DOKUMENAT BR. 403 Paraf: Ab(romeit)

S A O P T E N J E PODRUJE KOJE JE POSEO NEMAKI WEHRMACHT JE OPERATIVNO PODRUJE ! NA TOME PODRUJU NEMAKI WEHRMACHT VRI IZVRNU VLAST Naredbe koje je izdao nemaki Wehrmacht za obezbedenje trupa i za odravanje bezbednosti i reda vae ispred svakoga prava. Svim naredbama nemakih vojnih vlasti imaju se svi bezuslovno pokoravati. Svaki koji i dalje uestvuje u borbi protiv nemakog Wehrmacht-a ili hrvatske drave, ili ko makar i reju ili delom potpomae neprijatelje nemakog Wehrmacht-a i hrvatske drave, bie bez sudskog postupka kanjen smru. Sabotaom e se smatrati i svako oteivanje odnosno sklanjanje etvenih proizvoda, zaliha i postrojenja vanih za voenje rata svih vrsta, kao i skidanje i oteivanje istaknutih saoptenja. Osim toga kanjavae se smru svaki, ko kod sebe dri ili skriva bez naroitog ovlaenja vatreno oruje (ukljuivo lovake puke, izuzima se oruje koje je uspomena i nema upotrebne vrednosti), municiju, rune bombe, eksploziv ili drugi ratni materijal. Pomenute predmete odmah predati najbliem nemakom vojnom nadletvu, odnosno nemakim trupami..

OPSTINE KOJE BUDU BANDAMA UKAZIVALE POMO, KUE U KOJIMA BUDE NAENO ORUJE, BIE UNITENE. LICIMA KOJA SU SE BORILA ZAJEDNO SA BANDAMA ILI SU KOD N J I H RADILA KAO POMONE SNAGE, GARANTUJE SE ZLVOT AKO SE DOBROVOLJNO JAVE KAO PREBEGLICE NEMAKOM WEHRMACHT-U. ZAPOVEDNIK NEMAKIH TRUPA U HRVATSKOJ Maja 1943

OKUMENAT BR. 404 Paraf: Ab(romeit)


Tajni komandni predmet

Definicija p o j m a izvrne vlasti glasi: U raznim delovima Hrvatske, koji e se naelno u sporazumu sa hrvatskom vladom proglasiti nemakim operativnim podrujem, prelazi izvrna vlast, shodno hrvatskim zakonima o proglaenju izvanrednog stanja, na nemake vojne komandante. Izvrna vlast obuhvata u okviru potreba r a t o v a n j a celokupnu dravnu vlast, ukljuivo i pravo donoenja uredaba. Vaee zakonske odredbe ostaju p r i v r e meno na snazi, ali se mogu, prema potrebama ratovanja, pravnim odredbama lica koja i m a j u izvrnu vlast u svako doba ukinuti, izmeniti ili zameniti drugima. Lica koja i m a j u izvrnu vlast mogu davati n a r e e n j a svima vlastima, koje se nalaze u n u t a r operativnog podruja. Celokupna graanska u p r a v a na operativnom podruju koncentrie se u r u k a m a efa graanske uprave, koga postavlja hrvatska vlada u sporazumu sa Nemakim opunomoenim generalom u H r v a t skoj. ef graanske u p r a v e je u strunom pogledu podreen licu, koje ima izvrnu vlast i vezan je njegovim nareenjima. U pogledu inovnikog prava, kao i svi ostali inovnici, ostaje podreen svome nadlenom hrvatskom ministarstvu.. Doputeno je postavljanje vie efova graanske u p r a v e za razna operativna podruja. ef graanske uprave vri vlast koja je dodeljena vojnom zapovedniku u odnosu na graansku u p r a vu i civilno stanovnitvo, a po njegovim uputstvima. On se izriito potpisuje kao ef graanske uprave. On je odgovoran da mere, izdate od strane graanske u p r a v e na operativnom podruju, budu u saglasnosti sa vojnim zahtevimn. N j e m u su podreene sve graanske vlasti na operativnom podruju. ef graanske u p r a v e naroito se ima starati da se odravaju u p r a v a i privredni ivot i da na operativnom podruju vladaju pravno sreene prilike. ef graanske u p r a v e bira svoje slubeno sedite sa pristankom vojnog komandanta. U sluaju potrebe predvieno je uspostavljanje

organa za odravanje veze kod taba komandanta i kod efa graanske uprave. Ako vojni komandant smatra potrebnim, da pojedine funkcionere graanske uprave udalji sa njihovog poloaja, onda on, ako se ne ukazuje potreba za drugom merom, putem efa graanske uprave izrie njihovu suspenziju sa dejstvom koje odmah stupa na snagu. Formalno udaljenje iz slube vri naknadno hrvatska vlada. Nametenje novim funkcionerima i inovnicima daje komandant u sporazumu sa efom graanske uprave, koji mu je dodeljen, i putem njega. Postavljanje vri hrvatska vlada. Odluku o potrebnim merama prema civilnom stanovnitvu i njihovoj imovini za vreme borbe, donosi sam vojni komandant prema sopstvenora nahoenju. Izvan borbenih radnji mere prema civilnom stanovnitvu i njihovoj imovini donose se u sporazumu sa hrvatskim vlastima. Vreme zavretka neke borbene radnje odre u j u nemaki komandanti. Finansiranje na podruju graanske uprave ostaje netaknuto i vri se po istim naelima, koja su na snazi u ostalim delovima zemlje. Sve pravne odredbe koje je za vreme t r a j a n j a vanrednog stanja izdalo lice, koje ima izvrnu vlast, stavie se opet van snage prilikom ukidanja proglaenja za operativno podruje ukoliko hrvatska vlada ne smatra potrebnim da ove odredbe ostanu i dalje u vanosti.

D R A N J E WEHRMACHT-a P R E M A N D H I N J E N O M STANOVNITVU Satelitski poloaj NDH i stalno isticano nemako-ustako saveznitvo nisu uticali na Wehrmacht-ove ustanove da odustanu od primene pune konspirativnosti prema ustanovama i dravljanima NDH. O tome govori naredba komandanta Vojne grupe F od 8 decembra 1944 godine. tavie, kao to proizlazi iz naredbe istog komandanta od 1 februara 1945, zabranjeno je i privatno optenje pripadnika Wehrmacht-a sa dravljanima NDH.

DOKUMENAT BR. 405 Vrhovni komandant Jugoistok (Komanda vojne grupe F) Odeljenje Ila/III/Ic/AO 1 )

Glavni tab, 8.12.1944

tambilj: Vrh. k-dant Jugoistok (K-da voj. gr. F) Paraj tabni oficir za domorodake pomone snage 10 decembra 1944 Br. 1794/44 Ukazujui na zapovesti koje je izdao Fuehrer, z a b r a n j u jem svim oficirima, inovnicima, podoficirima i ljudstvu delova kopnene vojske, yazduhoplovstva i mornarice, angaovanim na podruju moga komandovanja, da obavetavaju o situaciji druga vojna nadletva, ukljuivo i saveznike i civilna lica. Izuzetak ine samo ona lica moje komande, kojima satn to naroito stavio u dunost, nadletvo Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj, vii trupni komandanti o / i poslednji samo u okviru delokruga svoga komandovanja i koliko je to potrebno za izvrenje zajednikih vojnih zadataka. Prekraje, nad kojima sam od sada prisiljen da bdim,
v

') U izradi dokumenta saraivala su tri odeljenja taba ojne grupe. Ic/AO je obavetajni oficir. 71* 1123

zahvatiu, primenjivanjem mera kanjavanja, koje je Fuehrer za to odredio. Sa ovim u vezi ukazujem ponovo na zabranu neslubenog optenja sa inostrancima, ukljuivo i saveznike. Potpis: Freiherr v. Weichs generalfeldmaral Za tanost: von Harling s. r. g-tab. pukovnik
Olovkom:

Narednik Bueck i podof. Stopp podueni 11.12.44.


Klju za raspodelu: Paraf

A III, C I-II, D I. Prikljuiti aktima. Oi

OKUMENAT BR. 406

Vrhovni komandant Jugoistok (Komanda vojne grupe F) Ha 244/45 pov.

Glavni tab, 1 f e b r u a r a 1945


tambilj: Paraf

Vrhovni komandant Jugoistok (Komanda vojne grupe F) tabni oficir za domorodake pomone snage 4 f e b r u a r a 1945 313/45 Poverljivo Predmet: Vanslubeno optenje sa strancima Veza: 1) N a r e e n j e Vrhovne komande Wehrmacht-a (Nacionalsocijalistiko vostvo) A m t A b w e h r Odel j e n j e Abw. III 1 ) Br. 500/5.44 pov./W. od 13.5.44, ottampano u Slubenom vojnom vesniku 1944, Br. 470 2) Vrhovnog komandanta Jugoistok (K-da voj. gr. F) IIa Br. 421/44 pov. od 8.3.44. 3) Naelnika Generaltaba Vrhovnog komandanta J u goistok, Br 7959/44 pov. od 3.11.44 Za nadopunu n a r e e n j a navedenih u vezi n a r e u j e se : 1. Na temelju n a r e e n j a navedenog u vezi pod 1) n a elno je zabranjeno optenje sa strancima na podruju Vrhovnog komandanta Jugoistok. 2. Da bi se postiglo jedinstveno regulisanje postupka, koje bi odgovaralo posebnim odnosima koji se stiu u saveznikoj Nezavisnoj dravi Hrvatskoj, to se na tem e l j u otseka I pod B, broj 1 n a r e e n j a pomenutog u vezi pod 1) odobrava za Hrvatsku sledee ogranienje zabrane: Svaki pripadnik Wehrmacht-a ima svako neizbeno, *) Kontraobavetajna sluba.

nameravano ili ve postojee vanslubeno optenje sa strancima (i Volksdeutscher-ima) prijaviti i podneti na odobrenje svome disciplinskom pretpostavljenome. O molbi e potom odluivati disciplinski pretpostavljeni, poev od komandanta puka na vie, uzimajui u obzir odredbe otseka I B, ta. 1 stav 2 i 3 nareenja pomenutog u vezi pod 1). Kao primer opravdane molbe navodi se: Neki pripadnik Wehrmacht-a smeten je u privatni stan. Ova okolnost i gostoljubivost povlai sa sobom, da pripadnik Wehrmacht-a dolazi u blii dodir sa svojim stanodavcem. Ovim je dat primer, neizbenog vanslubenog optenja. Molbi za odobrenje ovoga optenja moglo bi se udovoljiti. Za Vrhovnog komandanta Jugoistok (K-da voj. grupa F) Naelnik generaltaba Potpis: v. Gyldenfeldt Za tanost:
Potpis neitak

pukovnik i 1. autant
Klju za raspodelu:

Kao za tabnu zapovest Komandi Vojne grupe E Generaltabu K-de LXIX arm. korpusa za naroitu upotrebu Viem K-dtu komore -za dotur 1 tabu Zelezni. pionir, puka za naroitu upotrebu 8 K-dtu oklopnih elezni. vozova Rukovodiocu za vezu/Frontni izviaki trup

25 x 3 x 1 x 1 x 1 x 1 X

NEUBACHER-ovo POLITIZIRANJE U NDH


Mada teritorija NDH nije potpadala pod njegovu nadlenost, nemaki poslanik u Beogradu, Neubacher, upuivao je, izmeu ostaloga, u Zagreb svoga poverIjivoga saradnika po obavetajnim poslovima, Roberta Kronholz-a. Tim povodom, policiski atae iz Zagreba uputio je protest BdS-u Beograd (pismo od 5 juna 1944). Lakonski odgovor BdS-a (pismo od 26 juna 1944) pokazuje, da ovaj ne eli u to pitanje da se mea.

DOKUMENAT BR. 407

5.6.1944
Olovkom: Lini p r e d m e t !
tambilj:

Ekspedovano 5/VI 790/44


Paraj:

K. Poverljivo
Olovkom:

Pokuano? Ne. 1.) Pisati: Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a


Beograd Olovkom: K

Predmet: Nemac iz Reich-a K r o n h o 1 z, firme Schenker & Co., Beograd Veza: Bez

pretstavnik

Gore imenovani boravi ee u Zagrebu, gde, kako izgleda, radi i obavetajno. Izmeu ostalog, odrava stalnu vezu sa vodeim linostima Hrvatske seljake stranke.

Hrvatski ministar unutranjih poslova, dr Lorkovi, pre kratkog vremena mi je saoptio, da gospodin Kronholz radi protiv interesa hrvatskog dravnog vostva i da je ba nedavno javno izjavio u hotelu Esplanade, da u Hrvatskoj pretstoje temeljne politike promene i da se planira koalicija sa Hrvatskom seljakom strankom, odnosno stvaranje nemakog protektorata itd. Hrvatski ministar unutranjih poslova, prilino jasno se izjasnio protiv ovakve delatnosti gospodina Kronlolz-a. Poto prema ovdanjem miljenju gospodin Kronholz nije ni ovlaen, niti nadlean za takav rad i svojim neodgovornim izjavama kodi interesima Nemake u hrvatskom prostoru, moli se, da se gospodin Kronholz, n a j energinije upozori na necelishodnost svoga rada. Ovde nije poznato za koje nemake ustanove gospodin Kronholz obavetajno radi. Molim, da me o preduzetom ukratko obavestite. Paraj: H(elm) 5/VI SS-potpukovnik 2.) Ponovno podneti 30. 7. Olovkom: Svreno. He/Str.

OKUMENAT BR. 408

Vii voa SS i policije u Srbiji Zapovednik policije bezbednosti i S D - a u Beogradu 1 BdS ) Del. Br. 1560/44 pov.

Beograd, 26.6.44 Telefon 22 103

Olovkom: 30.7. Olovkom: Prikljuiti aktima. Paraf: H(elm) 11/VII

Nemakom poslanstvu na ruke SS-potpukovnika u Zagrebu

He1m- a

Predmet: Veza:

Nemac iz Reich-a Kronholz T a m o n j i dopis od 5.6.44, Del. Br. 790/44

Kako izgleda, Kronholz radi za ministra dr Neubacher-a. Zbog toga sam pismo, predao poslednjem. Schaefer s. r. SS-vii pukovnik

*) BdS Befehlshaber der Sicherheitspolizei und des SD, tj. Zapovednik policije bezbednosti i SD-a.

NEUBACHER PROTIV KASCHE-a


Politika poslanika Kasche-a u Zagrebu pretstavIjala je, naroito pred kraj rata objekat mnogih napada raznih nemakih faktora, koji su smatrali, da u nemakom interesu treba u NDH ukinuti ustaki reim. Jedan od ovih bio je i poslanik ing. Hermann Neubacher. Sledea zabeleka oficira za vezu RSHA kod Neubacher-a, SS-kapetana Wuehrer-a, pokazuje da je i general Glaise von Horstenau, mada smenjen sa poloaja u Zagrebu, i dalje pratio dogaaje u NDH i stajao u vezi sa Neubacher-om.

DOKUMENAT BR. 409 Th. Wuehrer 1. Zabeleka Predmet: Br. 1/45 tajni predmet Be, 3 j a n u a r a 1945 Reich-a

Opozivanje poslanika

Kasche-a

Poslanik dr N e u b a c h e r saoptio mi je, da ga je general G l a i s e von Horstenau obavestio, da je ve konano sigurno da se poslanik K a s c h e vie nee vratiti u Zagreb. Poslanik je uz to dodao, da je uo u Ministarstvu inostranih poslova, da se misli na to, da njega poalju u Zagreb. Ako bi se to zaista dogodilo, on bi ovaj zadatak, meutim, primio samo uz Fuehrer-ov nalog da likvidira ustaki reim. Savetnik poslanstva B r u d e, rukovodilac poslanikovog zagrebakog nadletva, ga je, uostalom, obavestio da se u hrvatskim vladinim krugovima boje da bi on ( Olovkom: Neubacher) mogao biti postavljen za Kasche-ovog naslednika. O Kasche-u se uopte vie ne troe rei. 2. Rukovodiocu grupe VI E1) s molbom na znanje. 3. S S - m a j o r u R e x e i s e n - u s molbom na znanje. Wuehrer s. r. Wuehrer ') Grupa E Uprave VI RSHA, nadlena za ob. slubu u jugoistonoj Evropi.

NEUBACHER OBAVETAVA I O SITUACIJI U NDH


Iako nije bio nadlean za NDH, poslanik Neubaeher je obavetajno bio zainteresovan i za Pavelievu dravu, pa je Ministarstvo inostranih poslova Reich-a izvetavao i o poloaju u Zagrebu. O tome govore sledee zabeleke oficira za vezu RSHA kod Neubacher-a, Theodora Wuehrer-a, upuene funkcionerima RSHA.

DOKUMENAT BR. 410

Th. Wuehrer 1. Zabeleka Predmet: Veza: br. 175/45 pov.

Be, 6 feb. 1945

Situacija u Hrvatskoj Ovdanja zabeleka br. 161/45 pov.

Poslanik dr Neubacher je uputio 29 pr. mes. Ministarstvu inostranih poslova telegram, u kome izvetava o jednom razgovoru, koji je bivi hrvatski generalni konzul, dr Eduard Jurak, vodio u svome bekom stanu sa dvojicom Hrvata, koji su upravo bili doputovali. Izvetaj se oslanja na svedoka, koji je stvar lino uo, glasi: U Hrvatskoj deluje umirujue to se na srpskom terenu ne nalaze Rusi. Pretpostavlja se da i na Dunava i na Dravi partizanske odrede uglavnom vode sovjetski oficiri, a odredi regrutuju ljudstvo svih balkanskih naroda, izuzev Grke. Osim toga umirujue ie delovalo, to nadbiskup Stepinac ne vri nikakve pripreme da otpremi biskupsko blago i arhivu. Navodno ga je Vatikan obavestio o tome, da za Zagreb ne postoji nikakva opasnost od Sovjeta. Povrh toga poglavnik je u poslednje vreme u vie mahova izjavio, da on i ne pomilja da napusti Hrvatsku. Uostalom,, u irokim krugovima postoji miljenje, da bi se mo-

glo, ako bi Sovjeti dalje nadirali, povui u Dinarske Alpe i odande ka obali do Engleza. 2. Rukovodiocu grupe VI E1) s molbom na znanje 3. S S - m a j o r u Rexeisen-u s molbom na znanje Wuehrer s. r. Wuehrer

') Grupa E Uprave VI RSHA, nadlena za ob. slubu u jugoistonoj Evropi.

OKUMENAT BR. 411

Th. Wuehrer 1. Zabeleka Predmet:


Pril.:

Be, 24 j an. 1915 Br. 113/45 Pov.

Izvetaji iz H r v a t s k e
1

Poslanik dr Neubacher upoznao je dravnog sekretara Steengracht-a sa prepisima izvetaja iz Hrvatske, obuhvaenih u prilogu. 2. Rukovodiocu grupe VI E s molbom na znanje. 3. S S - m a j o r u R e x e i s e n - u s molbom na znanje. 4 . SS-potporuniku S c h w a r z e n b a c h e r-u n a znanje. W u e h r e r s. r. Wuehrer

Izvetaj

4 januara 1945 : U Hrvatskoj, naroito u glavnom gradu Zagrebu, vlada u svakom pogledu bezglavost. Psihoza beanja kao i pripreme za beanje su karakteristine crte sadanjih prilika. Pripreme za beanje uglavnom vre ustaki rukovodioci. Oni pakuju ili skrivaju na sigurna mesta svoje najdragocenije stvari. Oni, koji poseduje ma kakvu nepokretnu imovinu, naprimer kuu, fabriku ili radnju i tsl., uputaju se u kojekakve transakcije, kako bi svoju imovinu preneli na tue ime. Za ovu svrhu naroito se trae nepoznata lica, koja bi trebalo da slue kao podmetnuti ljudi. Mnogo se trae ustaki kamioni za transportovanja kofera i sanduka ustakih rukovodilaca. Kuda e se stvari transportovati, to se jo ne zna. Govori se, da se jedan deo ovih stvari upuuje u ume i u sela, a drugi deo u Reich. Na osnovu priprema za beanje, ire se naj alarmantnije glasine politike i vojne prirode. Niko se vie ne bavi ozbiljnim i produktivnim poslom. Svi pekuliu, niko nikome ne veruje, svak se boji svakoga, cene rastu u nedogled, novac gubi svoju vrednost, i onaj ko ga ima, kupuje sve mogue stvari bez obzira na cenu. Iz dana u dan, sve vie ljudi bei partizanima u umu, dok razni podzemni pokreti marljivo obrauju teren za jo vei haos. To je opta slika o prilikama u Hrvatskoj. Ova situacija konvenira ne samo partizanima nego i ustaama, jer se ovi nadaju, da e se ba time spasiti ili u n a j m a n j u ruku, da e moi uraditi neto, to e olakati njihovo spaavanje. U ustakim krugovima vlada opte miljenje, da je najbolja politika sedeti na dve stolice. Iz tih razloga se najvie debatuje o tome, na koji bi se nain mogao povui vei deo ustakih vojnih formacija u planine Velebita, kako bi se tamo predao Anglo-Amerikancima ili prikljuio njima, da se bori protiv Nemaca. Da bi se postigao ovaj cilj, potrebno je, prema miljenju ustaa, da se manji deo ovih formacija prebaci u Reich, kako bi se dokazala dobra volja i vernost hrvatskog saveznika. Dobro informisani ustaki rukovodioci tvrde, da i sam poglavnik na t a j nain zavodi

Nemce, j e r dok svoju enu i ker alje u Reich, on sam hoe sa svojim sinom da ostane kod formacija, koje e se povuci u planine Velebita. P r e m a m i l j e n j u merodavnih ustakih krugova, mora se u svakom sluaju uiniti sve da bi se Anglo-Amerikancima i Sovjetima pokazalo, da ustae veinom nisu nastrojeni germanofilski. Iz ovih razloga ustaka propaganda doaptavanja, iri glasine u javnosti, da poglavnik u svom uem k r u g u prijatelja, sa najveom m r n j o m govori protiv Nemake. Isto tako se govori, da je poglavnik uspeo preko svoga hrvatskoga delegata u Vatikanu, princa L o b k o v i c a , da stekne zatitu samoga Pape. Osim toga se tvrdi, da je poglavnik lino dao inicijativu da se u vajcarskoj osnuje, pod rukovodstvom hrvatskog v a j a r a Ivana M e t r o v i a , hrvatski odbor z a politiku s a r a d n j a sa Anglo-Amerikancima. U ovome odboru se kao lanovi i saradnici nalaze sledea lica: Zvanini hrvatski delegat u vajcarskoj, bivi ministar trgovine dr K ab a s , lini poglavnikov prijatelj, profesor K a rl o v i (Jevrejin koji se r a n i j e zvao Wohl), bivi narodni zastupnik i generalni sekretar zagrebake trgovinske komore u penziji, d r P a s k i e v i - C i k a r a , bivi dravni sekretar, d r L a m e r , profesor d r D i g o v i i drugi. Osim toga ustae tvrde da je hrvatski poslanik u Madridu, grof P e j a cv i , stupio u vezu sa Otto-om Habsburkim, koji se pre kratkog vremena navodno nalazio u Lisabonu. Ovo bi pri sadanjoj politikoj situaciji trebalo da b u d e od naroitog znaaja, jer iza Otto-a navodno stoje R o o s e v e l t i Vatikan. Ukratko reeno, sve politiko-vojne kombinacije merodavnih ustakih krugova i m a j u izvestan protivnemaki karakter, dok sve ostalo to se slubeno o b j a v l j u j e ili pie, treba da slui samo kao kamuflaa, i to sve dotle, dok se Nemci jo nalaze na hrvatskoj teritoriji. U duhu ove dvostruke politike, bilo je i dranje hrvatskih delegata na konferenciji Unije internacionalnog novinarskog udruenja, koja je odrana od 12 do 15.12.44 u Beu. Delegati svih zastupljenih zemalja su u svojim govorima zauzeli otvoreno stav prema d a n a n j i m n a j v a n i j i m pitanjima, samo delegat hrvatske drave, ef propagande Ivo B o g d a n je utao i n i j e rekao ni jednu jedinu re. On je u Zagrebu dobio

nalog, da se ne eksponira, a svoje u t a n j e da obrazloi izgovorom, da sve do momenta kada se konferencija sastala, n i j e znao o kojim e se pitanjima na konferenciji d e b a t o v a t i ! ! ! D r a n j e ustakih vladinih krugova prema generalu G l a i s e H o r s t e n a u - u j e takoe vrlo interesantno. Njegov premn t a j iz Zagreba u Fuehrer-ov glavni stan, ustaki vladini k r u govi su objavili kao jednu od svojih pobeda, jer general treba da je bio ovek, koga nisu mogli pridobiti ni poglavnik, ni hrvatski ministri, a koji je svoje iz vesta je iz Hrvatske slao direktno i potpuno samostalno nemakim nadlenim ustanovama a na osnovu mnogostrano izvrenih ispitivanja. Ovo ie ustakom reimu svakako bilo vrlo neugodno i stoga je isti preduzeo sve mogue, da bi generala uklonio iz Zagreba. Neke merodavne ustae su, u svojoj propagandi doaptavanja, otili ak toliko daleko, da su ime generala Glaise Horstenau-a dovodili u vezu sa puistima od 20 jula 19441). Poglavnik i n j e gova ena su najvie mrzeli generala Glaise Horstenau-a. F u e h r e r je, meutim, generala nagradio visokim odlikovanje.'n (viteki krst Krsta za r a t n e zasluge sa maevima) za njegovu delatnost u Hrvatskoj. Za ustae je ovo odlikovanje bilo amar. Ustae meutim, kau: Glaise Horstenau je za svoju delatnost u Hrvatskoj odlikovan. On je dakle, sa najvieg mesta dobio satisfakciju. To je, meutim, sporedno, glavno je da se on vie ne nalazi u Hrvatskoj i u toj injenici lei pobeda poglavnika i ustaa u borbi protiv neugodnog generala. Protivnemaki stav vladajuih ustakih krugova vidljiv je naroito iz sledeeg dogaaja: jedna grupa srpskih oficira i vojnika, koja se naroito bila istakla u borbi protiv partizana, putovala je u p r a t n j i dvojice nemakih oficira, t j . pod nemakom zatitom, preko Zagreba za Reich. Ovi oficiri morali su se zadrati nekoliko asova na eleznikoj stanici u Zagrebu. K o m a n d a n t poglavnikove t a j n e u d a r n e divizije, poznati krvolok L u b u r i , naredio j e hapenje ovih srpskih i nemakih oficira. U Zagrebu se govori da je Luburi naredio da se cela grupa srpskih oficira strelja, dok ustae opet naprotiv tvrde, da su oni zajedno sa nemakim oficirima puteni na slobodu. Valja primetiti da se Luburi u b r a i a meu najpoverljivije poglavnikove ljude i da nita ne preduzima bez poglavnikovog odobrenja. Luburi odgovara samo *) Atentat na Hitler-a

poglavniku i nikom drugom. Ovaj dogaaj je ak izazvao krizu u hrvatskoj vladi. Hrvatski generalni konzul u Beu, dr Oskar T u r i n a, sazvao je pre dve nedelje konferenciju svih konzularnih inovnika i pretstavnika beke kolonije i hrvatskih radnika. Raspravljano je pitanje, na koji se nain moe voditi kontrola nad dranjem Hrvata, koji se nalaze u Beu i okolini. Nakon konferencije konzul je odredio, da kontrolu nad Hrvatima vi Beu preuzme vicekonzul dr M i r k o v i , koji je poznat kao linost od poverenja ustakog vostva u Zagrebu. 8. januara 1945 :

OKUMENAT BR. 412

Th. Wuehrer 1. Zabeleka Predmet: br. 142/45 pov.

Be, 30 j an. 1945

Dranje poglavnika

Ustanova za vezu poslanika dr Neubacher-a u Zagrebu izvetava o jednom razgovoru, koji je poglavnik vodio sa jednim starim pouzdanikom. Poglavnikov pouzdanik izvestio je o svom razgovoru rukovodioca zagrebake ustanove za vezu. Svoje utiske saeo je u dve reenice: Poglavnikovo dranje poslednjih meseci prema Nemakoj je hladno i rezervisano. Poglavnik dri otvorene i druge mogunosti. Iz drugog izvora poslanik je obaveten, da se u ustakim krugovima ivo diskutuje o p i t a n j u emigracije na nemako tie. P r e t r e s a j u se p r e svega dve mogunosti: 1) ostati u zemlji da bi se eventualno prebacili u anglo-amerikansku Italiju, 2) deliminim emigriranjem u Nemaku i odrav a n j e m mogunosti da se u zemlji prikljue Amerikancima, postii dve pozicije. Poslanik je o tome obavestio Ministarstvo inostranih poslova i javio, da e ovih dana izvestiti o dejstvu ratnih dogaaja na ove diskusije. 2. Rukovodiocu grupe VI E s molbom na znanje. 3. S S - m a j o r u Rexeisen-u s molbom na znanje. 4. SS-potporuniku Schwarzenbacher-u na znanje. Wuehrer s. r. Wuehrer

OKUMENAT BR. 413

Th. W u e h r e r

Be, 31 Jan. 1945

1. Z a b e l e k a br. 152/45 pov. Predmet: S m e t a j h r v a t s k e vlade

Iz jednog telegrama Ministarstva inostranih poslova proizlazi, da je Partiska kancelarija i to naelnik Fridrichs preduzeo korak kod Ministarstva inostranih poslova, poto je Gauleiter 1 ) Uiberreither stavio prigovor protiv smetaja hrvatske vlade u njegovoj upi 2 ). Pritom je ukazano na poslanika Neubacher-a, od koga je bilo zatraeno miljenje. On je 29 ov. mes. telegraf iao: Ja nisam nadlean za p i t a n j e smetaja hrvatskih emigranata. Uiberreither-ovi prigovori poznati su mi iz jednog razgovora u Beu. Zbog graninog poloaja upe tajerske, nema s u m n j e da dosada planirani smetaj m a sovne emigracije iz Hrvatske na tajerskom podruju, obzirom na optu r a t n u situaciju, pretstavlja problem bezbednosti koji se naroito jako ispoljava za pogranina upu sa partizanskim podrujem i moguim dodirom sa neprijateljem. Drukije stoji stvar, ako se radi samo o grupi ljudi iz vlade, a ne o mnogim hiljadama, meu n j i m a i naoruanim formacijama. U opasnim situacijama potrebno je najvee nepoverenje prema svakoj emigraciji, pa i prema hrvatskoj, naroito ako nastupa masovno. Nije mi poznato da li jo postoji prvobitni plan za prelaz veih hrvatskih ljudskih masa na nemako tie. Upozoravam na opasnost od p r i m a n j a naoruanih formacija. Kako ja cenim stvari, bilo je mogue izbei odgovor, koji je za Neubacher-a bio malo muan, da se Uiberreither u svome miljenju, prema Partiskoj kancelariji, nije bio pozvao na Neubacher-a. *) upski voa NSDAP. ) U tajerskoj.

U toku posete, koju je otprilike pre 2 nedelje uinio p o slaniku, Uiberreither je saoptio poslaniku da mu je CdS 1 ) napisao pismo, u kome mu je izmeu ostalog preporuio da sa poslanikom Neubacher-om razgovara po p i t a n j u h r v a t s k e emigracije i prigovora protiv njenog smetaja u upi tajerskoj. Uiberreither je tada izjavio, da zapravo ne zna tano sa kojeg stanovita on kao Gauleiter treba jo sada da zauzme stav protiv smetaja H r v a t a kod Graz-a; poto i Neubacher nije dao jasan savet, ja s a m ukazao na to da CdS sigurno misli na bezbednosno-podciske tekoe koje bi se pojavile za upu t a j e r s k u p r i j e mom Hrvata. Uiberreither je na to izjavio da, to je dobro, Partiskoj kancelariji mogu izneti bezbednosno-policiske razloge, da bih obrazloio prigovore protiv prijema Hrvata. I, Neubacher ga je uvrstio u ovom shvatanju. Iz celog razgovora je svima uesnicima moralo da b u d e jasno, da je Uiberreither-ovo pismo Partiskoj kancelariji trebalo da bude upueno na osnovu neke, rekao bih, male zavere. Nije se moglo misliti na to, da se Uiberreither-u mora izriito skrenuti panja, da se meusobni razgovor izmeu CdS-a, poslanika Neubacher-a i njega ne mora bezuslovno okaiti na veliko zvono. Uiberreither-ovim pozivanjem na Neubacher-a, u njegovom pismu Partiskoj kancelariji, verovatno e kod Ministarstva inostranih poslova biti izazvan utisak, da se Neubacher umeao u p o slove koji ga se ne tiu. U svakom sluaju, stvar bi tekla efikasnije da nije pominjano Neubacher-ovo ime. Molim proceniti ne bi li o ovoj stvari trebalo obavestiti CdS-a. 2. Rukovodiocu grupe VI E s molbom na znanje. 3. SS-majoru Rexeisen-u s molbom na znanje. 4. SS-potporuniku Schwarzenbacher-u na znanje. Wuehrer s. r. Wuehrer

Skraenica za: efa policije bezbednosti i SD-a, SS-generala Kaltenbrunner-a.

2) Uloga nemake narodnosne grupe

HUKOVOBIOCI NEMAKE MANJINE O NJENOM RADU ZA TREI REICH Centralna ustanova u vrhovnom rukovodstvu SS-a za rad sa Volksdeutscher-ima, Volksdeutsche Mittelstelle, zatraila je od Vode nemake narodnosne grupe u NDH" i od rukovodioca volksdeutscher-ske poluvojnike organizacije, napise o ratnom doprinosu te manjine za Trei Reich. Ova dva funkcionera su napisali traene lanke i uputili ih u Berlin. Iz njih se vidi sva privrenost Volksdeutscher-a nacistikoj Nemakoj, kao i aktivnost koju su oni razvili na unitenju Jugoslavije, kao pomagai politike, vojne sile i obavetajne slube Treeg Reich-a.

DOKUMENAT BR. 414

Osijek, 11 f e b r u a r a 1943. I-271/43-A/F lanak T a l o n j i t e l e g r a m 204 od 2.2.1943. 1 V o l k s d e u t s c h e Mittelstelle 1 ) n a ruke SS-potporunika B o c k h a c k e r - a Berlin W 62 K e i t h s t r a s s e 29. ') Centralna ustanova u vrhovnom rukovodstvu SS-a za rud -sa Volksdeutscher-ima.

U prilogu dostavljam eljeni lanak. Zbog naroitih prilika na podruju naselja narodnosne grupe, koje je sada najveim delom ratno podruje, i zbog raznovrsnosti vojne slube narodnosne grupe, nisam mogao da opiem ratnu aktivnost narodnosne grupe u razumljivom obliku na IV2 2 strane teksta pisaom mainom kako se to elelo. Od reanja fraza ne bi mogli sebi stvoriti pravu sliku ni pripadnici narodnosne grupe koji su pod orujem, ni pripadnici drugih narodnosnih grupa, kao ni Nemci iz Reich-a. Suvo zbijeno n a b r a j a n j e u formi leksikona iz psiholokih razloga ne bi postiglo svrhu. Tamonjem nadletvu stoji, meutim, na volju da brisanjem lanak skrati. Traenu fotografiju dostavie sa ostalim materijalom uprava za propagandu. Heil Hitler ! Paraf: A(ltgayer)

Ratna aktivnost nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Napisao Voa narodnosne grupe dravni sekretar Branimir Altgayer Od svih dunosti, koje su Nemci izvan Reich-a imali da ispunjavaju prema dravama, stvorenim po milosti Versailles-a, u kojima im je bio zaviaj, najtea i najsramnija bila je vojna obaveza. Sama pomisao, da e jednog dana kao vojnik biti upotrebljen protiv sopstvenoga naroda, bila je neizdrljiva. Niko, koji je to morao da doivi, nikada nee zaboraviti zabranu upotrebe nemakog maternjeg jezika i u meusobnom saobraaju, stalno preziranje nemakog vojnika i grubi postupak. Kada je 1 septembra 1939 otpoeo veliki rat za slobodu nemakog naroda, bila je najvea enja svih Nemaca, kojima su sudbina i alosni politiki razvoj nametnuli strano dravljanstvo, da smeju i oni uestvovati u tome ratu. Meutim, tada su razne delimine mobilizacije donele vojnim obveznicima, koji su pripadali narodnosnoj grupi u bivoj Jugoslaviji, novo muenitvo u radnikim bataljonima koji su preko plodnih, krvlju i znojem naubrenih nemakih oranica morali da izgrauju smene linije utvrenja, koje zatim u aprilu 1941, naravno, ni za minut nisu mogle da zadre pobedonosno nadiranje nemakog Wehrmacht-a. Veliko je bilo slavlje, koje je spol j a, naravno moralo biti prigueno, kada se u jesen 1940 polako prozrelo, da se u oruani SS primaju i volksdeutscher-ski dobrovoljci. Dobiti uredan paso bilo je skoro nemogue; granice, na kojima se sve vie ispreplitala bodljikava ica, bile su hermetiki zatvorene, pa ipak je u jesen 1940 skoro hiljadu mladia iz bive Jugoslavije, meu njima okruglo 200 sa dananjeg hrvatskog dravnog podruja, uspelo da na naj avanturistiki j i nain, zgureni izmeu dakova kukuruza i sanduka na dunavskim lepovima, gacajui kroz nabujale planinske potoke, doe preko granice. Uprkos svih opreznosti i briljivo izvrenih priprema, mnogi su pali u ruke srpskim i slovenakim graniarima i bili brutalno zlostavljani i zatvarani. I onog koji je sreno stigao u Reich, morila je teka briga, da li e sluba u oruanom SS-u ostati kod kue skrivena i da li porodica nee biti izloena proganjanjima. Veza sa kuom bila je mogua

samo u oskudnim kamufliranim obavetenjima, koja su dostavljana zaobilaznim putevima, skopanim gubitkom mnogo vremena, ili uopte nije bila mogua. U slomu jugoslovenske vojske sadejstvovali su pripadnici narodnosne grupe time, to su irili panino raspoloenje, oteivali telefonske linije, prenosili lane izvetaje, zamenjivali putokaze i konano razoruavali srpska odeljenja koja su se povlaila. Veliki deo vojnih obveznika uopte se nije odazvao nareenju za mobilizaciju, iako obzirom na godinje doba skrivanje nije bilo tako lako. U mladoj hrvatskoj dravi, poglavnik je po sopstvenoj odluci ve prvih dana obeao nemakoj narodnosnoj grupi savremeni pravni poloaj koji odgovara eljama Reich-a, po kome e se Nemstvo, nastanjeno unutar granica Hrvatsk?, slobodno razvijati u svakom pogledu i oseati kao kod kue. Sporazumom od 16 septembra 1941 iskupljeno je ovo obean j e na podruju vojne slube po uzoru na Slovaku. Pripadnici narodnosne grupe slue u miru kao i u ratu u posebnim jedinicama, pod oficirima i podoficirima-pripadnicima n a rodnosne grupe, sa nemakim komandnim i slubenim jezikom i nemakim znakom (kukasti krst) na uniformi. Stoga u ministarstvu vojske postoji posebno nemako odeljenje, a za evidenciju pripadnika narodnosne grupe formiran je posebni nemaki vojni okrug. Voa narodnosne grupe ima uticaja na postavljanje oficira, a ideoloko-narodnosno vaspitan j e i snabdevanje u trupi vri se u saradnji sa vostvom narodnosne grupe. Takoe je odreeno, da 10% svakog regrutskog godita otslui svoju zakonsku obaveznu vojnu slubu u nemakom Wehrmacht-u, ustvari kod oruanog SS-a. Od nemakih trupa dosada su formirana 2 lovaka bataljona i jedna brdska baterija, koji su svoju vojnu obuku dobili a jednoj nemakoj diviziji iz Reich-a koja se nalazi u Hrvatskoj, i u njenom sastavu dobili i vatreno krtenje protiv ustanikih komunistikih bandi. Rezervne jedinice I lovakog bataljona angaovane su sa uspehom za zatitu etve i obezbeenje ugroenih sela na podruju naselja narodnosne grupe. Poto kroz Hrvatsku vode saobraajne linije vane za voenje rata, koje moraju biti obezbeene, to su od starijih godita formirane naroite trupe za obezbeenje eleznica. K r a j e m 1941 formiran je od pripadnika narodnosne grupe takav bataljon, iz koga su proizala 3 bataljona, a njima je

sada poverena zatita eleznike pruge, kojom prolazi najvie ratnih transporata. Iako narodnosna grupa pretstavlja jedva 2,5% celokupnog stanovnitva, n j e n o uee na zatiti eleznica iznosi 21%. Ova sluba obezbeenja eleznica, koja se u prvo v r e m e morala obavljati u sopstvenom civilnom odelu sa nedovoljnim n a o r u a n j e m i opremom, nikako se ne sme potcenjivati. Narodnosna grupa se ponosi, to je na delu eleznike pruge, koji uvaju n j e n i pripadnici, a koji vodi pored mnogih mesta sa nepouzdanim i n a h u k a n i m stanovnitvom i prua dovoljno mogunosti za neprimetno pribliavanje, pravovremeno bilo mogue spreiti veinu akata sabotae, a bande odbaciti. Gubici ovih nemakih t r u p a h r v a t skog domobranstva, ukljuivo i bataljone za obezbeenje eleznica, iznose dosada 28 mrtvih, 4 r a n j e n a i 2 nestala. Poto se hrvatske oruane snage osim domobranstva sastoje i od ustake vojnice, koja je usko povezana sa nosiocem dravne ideje Ustakim pokretom, to je narodnosna grupa uzeta u obzir i na ovome podruju. Zakonskom odredbom poglavnika od 31 jula 1941, priznavajui zasluge narodnosne grupe na razorua van j u j ugoslo venske vojske i odrav a n j u reda prilikom obrazovanja drave, legalizovana je Einsatzstaffel der Deutschen Mannschaft 1 ) kao vojna jedinica, priznata kako u zemlji, tako i meudravno, u kojoj dobrovoljno prijavljeni mladi pripadnici narodnosne grune mogu udovoljiti i svojoj zakonskoj vojnoj obavezi. Voi narodnosne grupe data su iroka organizaciona i personalna prava i prava u pogledu upotrebe. Prvobitno je bio predvien samo jedan bataljon od 3 ete i 1 tabne ete. Einsatzstaffel je u vojnikom pogledu kao nosilac oruane snage narodnosne grupe trebalo da ima samo simboliko znaenje i da bude ideoloka i narodnosna kola narodnosne grupe i njenog stareinskog podmlatka. Komunistika organizacija, koja se u bivoj Jugoslaviji jako uvrstila i daleko razgranala i kojom esto rukovode Jevreji, otpoela je, meutim, da obrazuje bande, zato to je F u e h r e r u cilju spasavanja Evrope izdao zapovest za napad na Sovjetski Savez. Ove su dobile i pojaanje od strane p r a voslavnog stanovnitva, koje je jugoslovenska drava vaspitavala u ludom grandomanskom i p r e m a Nemcima n e p r i j a *) Operativni odredi Nemake momadi.

teljskom duhu, i od elemenata nie vrednosti koji su proizali u jugoistonim zemljama meanjem rasa i naroda. Bande, koje treba da spreavaju izgradnju hrvatske drave i aktivnije uee Hrvatske na odluujuim frontovima i da vezuju nemake trupe u ovom prostoru, uskoro su u svojoj slepij mrnji prema Nemcima otpoele i sa prepadima na nemaka naselja, unitavanjem poseda podignutih napornim radom mnogih generacija i ubistvima staraca, ena i dece. Potpomognute prirodom zemljita, mnogim umama i prostranim kukuruznim poljima, stvarale su nerede prvo u Bosni, a uskoro zatim i u slavonskom planinskom zemljitu i u Sremu. Tako je Einsatzstaffel-u nametnut u prvom redu zadatak, da titi ugroena nemaka naselja, da uva obraena zemljita i etvu od akata sabotae, da stane na put delatnosti bandi i da ih suzbija. U napornom sitnom radu, n a j p r e su na kursevima, uz pomo nemakih ustanova iz Reich-a, obuene potrebne stareine i nie stareine, pronjom su prikupljeni oruje, uniforme i oprema, i postepeno je obrazovana homogena trupa. Prilikom prvih akcija koje je uslovljavala situacija, ona je ponekad, zbog svoje manjkave odee i opreme i jo nedovoljno doteranog nastupa, izazivala omalovaavanje i potsmeh. Meutim, posle njene prve vee akcije u avgustu 1941 na donjem toku Save i u borbama kod Koviljae (Srbija), i posle unitenja Vujakovieve bande kod Glogovca (Bosna), otpoeo je postepeno njen ugled da raste. Zima 1941/42, uprkos ljutoj hladnoi, iskoriena je za intenzivnu obuku. Ugroavanje daljih naselja zahtevalo je formiranje drugog, zatim treeg, a u leto 1942 i etvrtog bataljona, tako da sada osim aktivnog postoje i 3 rezervna bataljona a ukupno 4608 ljudi, tekim orujem, konjikim, motociklistikim i topovskim vodovima. I rezervni bataljon, kao prvi, a potom po izvrenju vojno-privrednog zadatka na obezbeen j u izvoza drva sa ustanikog podruja i aktivni bataljon, uli su u sastav jedne nemake divizije iz Reich-a, uestvovali u operacijama na planini Kozari, i zatim doli u Slavoniju. Meutim, zbog izmenjene situacije u Bosni, morao je opet jedan bataljon da se vrati tamo. Preseljavanje bosanskih Nemaca u oktobru 1942 vreno je uz vojnu zatitu 3-ju eta Einsatzstaffel-a. Zajednike operacije sa nemakim trupama, naroito sa istonim Prusima, dovele su do srdanog drugarskog odnosa

izmeu Wehrmacht-a i Einsatzstaffel-a. Teke borbe za vreme boinih dana 1942 dale su ubedljivije nego sva zasedanja i manifestacije dokaz, da je nad-dravna zajednica svih Nemaca sada injenica. Svojim dranjem, svojom disciplinom i svojom akcijom u borbi, uspeo je Einsatzstaffel, uprkos nedostacima koji jo iskrsavaju, da kod nemakih ustanova iz Reich-a i kod hrvatskih ustanova stekne potovanje i ugled, a kod pripadnika narodnosne grupe najvee poverenje. Osim veeg broja hrvatskih odlikovanja, Einsatzstaffel moe ukazati na tri gvozdena krsta II reda, koji su dodeljeni 14 januara 1943 za hrabro dranje i angaovanje u ovom prostoru. Meutim, ni gubici nisu maleni. Oni dosada iznose 125 mrtvih, 78 ranjenih i 35 nestalih, koji se bez izuzetka mogu smatrati mrtvima. Poginuli e zajedno sa mrtvima nemakih trupa, hrvatskog domobranstva i mesne zatite nai svoj veni poinak na groblju junaka, koje treba da se uredi na bregu Vezirac kod Petrovaradina, gde je princ Eugenije 5 septembra 1716 izvojevao slavnu pobedu, u blizini oteenih grobova vojnika koji su svojom krvlju platili nau sadanju domovinu. U ugroenim naseljima, svuda gde ima vie od 20 ljudi, obrazovana je vojniki organizovana Mesna zatita, kojoj pripadaju skoro iskljuivo stariji i za vojnu slubu nesposobni ljudi. I ova je ve oprobana u borbi, o emu svedoi 59 grobova. I nemake jedinice Dravne radne slube dobile su vatreno krtenje i sahranile prvu dvojicu poginulih. Akcije i borbe u domovini, po strani velikog rata, ne smeju se potcenjivati. Bande, esto znatne jaine, dobro organizovane, bogato opremljene savremenim orujem, nisu ravo voene i pretstavljaju upornog, podmuklog i svirepog, pri tome esto nevidljivog i veto kamufliranog, brzo pokretljivog protivnika. Borba protiv ovih opasnih zloinaca, puna je napora i liavanja i stavlja borcu velike telesne i duevne zahteve. Od prolea 1941 sluba u oruanom SS-u je legalna. Za ovu mogunost, da u nemakim redovima moe uestvovati u nemakoj borbi za slobodu, nemaka narodnosna grupa

obavezana je Fuehrer-u i Reichsfuehrer-u SS-a neiskupljivora zahvalnou. Odmah posle obrazovanja Nezavisne drave Hrvatske, koja je svoju sudbinu nerazreljivo vezala sa silama Osovine, izvreno je javno vrbovanje za oruani SS. Meutim, primani su samo neoenjeni u starosti od 17 do 25 godina uz inae teke zahteve. Od 1200 koji su tada stupili u oruani SS, danas ve mnogi nose gvozdeni krst II i gvozdeni krst I reda. Od njih, i od onih pripadnika narodnosne grupe, koji su u jesen 1940 preli granicu, 115 ih je prema dosadanjim spiskovima gubitaka rtvovao svoj ivot u vernom izvravanju vojnike dunosti za bolju budunost svoga naroda. U jesen prole godine je narodnosna grupa jednom akcijom vrbovan j a velikih razmera na temelju kolektivne dobrovoljnosti i jednodune elje za uestvovanjem u ratu u nemakim redovima, stavila oruanom SS-u i nemakoj policiji na raspolaganje preko 7000 ljudi. Ovima e, za najkrae vreme, sledili jo nekoliko hiljada. Najzad se i u hrvatskoj legiji koja je pod nemakom komandom, nalazi 700 pripadnika narodnosne grupe. Manji deo njih prijavio se odmah nakon formiranja legije, a da nije saekao pristanak vostva narodnosne grupe. Razlog za ovo izgleda da je bila bojazan, da na drugi nain nee moi uestvovati u odluujuoj borbi na Istoku. Preteno su to bili omladinci, koje je zbog malog rasta bio odbio oruani SS. Vei deo su tumai, koji su prekomandovani iz nemakih lovakih bataljona radi sporazumevanja nemakih oficira i podoficira iz Reich-a i hrvatskog ljudstva. I kod hrvatskog legionarskog puka, koji je uestvovao u zavrnim borbama u Staljingradu, nalazilo se otprilike 50 pripadnika narodnosne grupe. Prema odluci, koja je sada doneta, bie celokupna vojna sila narodnosne grupe, izuzev jedinica koje e ostati za neposrednu zatitu podruja naselja i porodica kao i porodica onih koji su stupili u oruane snage, upotrebljena jedinstveno, i samo kao vojnici Fuehrer-a. Od ljudi ispod 40 godina, koji su sposobni za vojsku, ostae u domovini samo oni koji su neophodni za ishranu, vojnu privredu i vrenje narodnosnopolitikih dunosti, a ne mogu biti zamenjeni starijim ljudima ili enama.

Meutim, i front u domovini stoji. Poto i njega neposredno dotiu ratna zbivanja, on postaje iz dana u dan sve vrim. Kako ne stoje na raspolaganju inostrani radnici ni ratni zarobljenici, a raspolae se samo nedovoljnim poljoprivrednim mainama, to moraju ene, starci i poludorasli omladinci da obrauju polja i iupaju veu etvu nego u miru, a da posednik ne sme misliti na isti prihod u novcu. Vaspitanje dolazee generacije ne sme doi u zastoj i kulturnim radom moraju se, koliko to prilike dozvoljavaju, dalje uvrivati duhovne veze sa matinim narodom, koje su ranije bile slabe, a delimino i sasvim prekinute. enska organizacija i omladina takmie se u staranju o ranjenicima i bolesnima u bolnicama, bolnikim vozovima i brodovima, i o onim pripadnicima narodnosne grupe koji se nalaze na frontu ili u akciji protiv bandi, kao i o nemakim trupama koje su angaovane u ovdanjem prostoru. Ureenje Vojnike pomoi pomae porodicfema vojnika koji su na vojnoj dunosti, ratnim invalidima, ratnoj siroadi i ratnim udovicama. Godine 1938 morali su pripadnici narodnosne grupe, sposobni za vojsku, u svima tadanjim evrbpskim dravama, izuzev Maarske i Severnog Slezviga da drhte, da e jednog dana biti prisiljeni da vre slubu u ratu protiv Reich-a. Od 1941 mogu oni, s izuzetkom jednog dela ruskih Nemaca koje treba aliti, da se bore za Reich i za budunost svoga naroda, bilo to u vojsci drave u kojoj im je zaviaj u Slovakoj i u Hrvatskoj u posebnim nemakim jedinicama bilo zajedniki sa sinovima svih nemakih upa, svih narodnosnih grupa izvan Nemake i svih germanskih naroda, legalno u redovima oruanog SS-a. Takva promena u tako kratkom vremenu, kao to ju je ostvario Fuehrer, vie je nego udo. Ona obavezuje i nemaku narodnosnu grupu u Hrvatskoj, da jo vie nego dosada sve svoje snage, sve to ini i radi, p o sveti iskljuivo pobedi.

OKUMENAT BR. 415 Berlin, 9 septembra 1943. Voi Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Dravnom sekretaru Branimiru A 11 g a y e r-u
O s i j e k

Trg Adolfa Hitler-a


tambilj:

Predmet:

Izvetaj Zemaljskog voe momadi o ratnom doprinosu Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Oznaka akta: IX/14/III/19 Yue./Mi.

Nadletvo u prilogu dostavlja izvetaj Zemaljskog voe momadi Jakoba L i c h t e n b e r g e r - a a ratnom doprinosu Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj, s molbom da se nadopuni prema sadanjem stanju. Moli se hitno reenje. Heil Hitler ! Po nalogu : Fritzenmeier s. r. 1 prilog

Izvetaji Ratni doprinos Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Sa b u e n j e m nemake omladine u Slavoniji ispoljavala se kod n a j b o l j i h sve jae elja, da kao vojnici ne vre vie vojnu slubu u tuinskoj vojsci, nego u nemakom Wehrmacht-u. Ve u jesen 1939 javljali su se prvi dobrovoljci iz Slavonije kod raznih jedinica Wehrmacht-a. U jesen 1940 otila je itava jedna grupa dobrovoljaca iz Slavonije u oruani SS, a delom u SS-gardiski puk Adolf Hitler 1 ) i ovi su se mogli dobro upotrebiti naroito u ratu na Balkanu zbog svog poznavanja jezika i mesnih prilika. Za vreme rata na Balkanu, i jo pre dolaska nemakog Wehrmacht-a na podruje slavonskih naselja, bila je Nemaka momad 2 ) kao politika elita narodnosne grupe svugde na svome mestu. Naroito su se istakli ljudi Nemake momadi u Osijeku prilikom borbe za glavnu potu i kod odbrane dvaju velikih dravskih mostova, dalje u Vinkovcima, Rumi, Bekoj, Indiji, Novoj Pazovi i F r a n j i n o m Dolu 3 ). Ljudstvo u Franjinom Dolu izvrilo je naroiti podvig posedanjem velikog zemunskog aerodroma. Nakon sloma Jugoslavije, u k l j u ila se Nemaka momad svugde u velikoj meri kao faktor reda, to je vrlo povoljno delovalo i u preteno srpskim podrujima Srema, naroito kada je od j u n a postajala sve jasnijom opasnost od srpskog ustanka. K r a j e m j u n a 1941 naredio je, zatim, zemaljski voa momadi f o r m i r a n j e Oruanih odreda Nemake momadi koji su kao formacija u pripravnosti pretstavljali garanti j u reda i bezbednosti, a 31-jula odobrena je zakonskom odredbom poglavnika Einsatzstaffel der Deutschen Mannschaft kao prvi legalni nosilac oruane snage Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj u jaini od jednog pripravnog bataljona 4 ). Tih prvih dana postojanja Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj, prijavilo se dobrovoljno neto preko 1000 n a j boljih mladih ljudi n a j m l a i h godita narodnosne grupe za oruani SS.
2 ) 3 ) 4

Leibstandarte Adolf Hitler". Deutsche Mannschaft. Franztal sada naselje Sutjeska (predgrae Zemuna). ) Bereitschaftsbataillon.

K a d a je srpski u s t a n a k prvo u Bosni, a kasnije u Slavoniji i Sremu, uzeo sve vie maha, zadaci Einsatzstaffel-a su postali sve vei. Njegov znaaj trebalo je n a j p r e da bude simboliki i politiki, ali se uskoro pokazala potreba za form i r a n j e m aktivnih jedinica. Vie puta su ve u jesen 1941, p r i p r a v n e ete Einsatzstaffel-a, pojaane odeljenjima Nemake momadi iz Slavonije i Srema, morale pritei u pomc jako ugroenim nemakim naseljima u Bosni. Akcije su izvrile delom same, a delom zajedniki sa nemakim Wehcmacht-om ili h r v a t s k i m domobranstvom. Od novembra 1941 f o r m i r a n je, kao p r v a aktivna jedinica Einsatzstaffel-a, Bataljon za brzu upotrebu Prinz Eugen 1 ) u jaini od 6 eta, koji se sastojao od godita 19241919, n a j b o l j e g ljudskog materijala, koji je preostao posle odlaska prvih hiljadu ljudi u oruam SS. Od sredine m a r t a do k r a j a avgusta 1942 morala su se formirati tri nova takozvana P r i p r a v n a bataljona 2 ) Einsatzstaffel-a (Ludwig von Baden, General Laudon i Emanuel von Bayern) kao aktivni bataljoni, ije je ljudstvo, koje se sastojalo od rezervista, zbog hitnosti bez prevaspitavanja dalje obuke dolo u t r a j n u operativnu upotrebu. Na temelju sporazuma izmeu merodavnih nemakih i hrvatskih ustanova, f o r m i r a n je decembra 1941 u okviru hrvatskog domobranstva jedan aktivni nemaki lovaki b a taljon 3 ) i jedan bataljon za obezbeenje eleznica, koji su se sastojali od starijih rezervista i koji su u toku 1942 pojaani na dva lovaka bataljona i t r i bataljona za obezbeenje eleznica. Osim ovih homogenih nemakih jedinica u h r v a t s k o m domobranstvu, pozvat je vei broj pripadnika narodnosne grupe, koji su se nalazili na obuci u nemakom Wehrmacht-u, u hrvatske jedinice za tumae, ili su pojedinano upotrebljeni kao specijalisti u h r v a t s k i m jedinicama. U mnogim mestima, naroito od leta 1942 moralo je svo muko stanovnitvo koje je jo bilo preostalo kod kue, da se prikupi u Mesnu zatitu 4 ) i naorua za odbranu od ustanikih bandi.
2 ) 3 ) 4

Verfuegungsbataillon Prinz Eugen". Bereitschaftsbataillon. Jaegerbataillon. ) Ortsschutz.

Privremeni propis o odevanju i oznakama za funkcionere i stareine

organizacija Nemake narodnosne grupe u NDH

U jesen 1942 pregledala je Komisija za pregled i p r i j e m oruanog SS-a celu narodnosnu grupu, i svi ljudi sposobni za vojnu slubu godita 1907 i mlai, koji su jo bili preostali kod kue, stupili su u oruani SS. U prolee 1943 sledila su im, takoe u oruani SS, godita 1907 i mlaa celokupnog ljudstva Einsatzstaffel-a, nemakih lovakih bataljona i bataljona za obezbeenje eleznica u okviru hrvatskog domobranstva. Obimnim pozivanjem starijih godita u Einsatzstaffel i bataljone za obezbeenje eleznica, koje je zbog toga postalo potrebnim, iskorien je i n a p r e g n u t do maksimuma vojni potencijal Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj. Einsatzstaffel Nemake momadi, kao t r u p a za brzu upotrebu 1 ) narodnosne grupe, bila je ona koja je u prvom redi: svojom stalnom pripravnou za akcije, pokretljivou i izrazitom gotovou za akcije titila ivot i i m a n j e mnogih hiljada sunarodnika i hiljada H r v a t a i Srba, i u mnogim mestima branila vane dravne ustanove da ih ne zahvate i unite ustanike horde. etiri bataljona Einsatzstaffel-a bila su svuda u borbi tamo, gde je situacija sunarodnika bila n a j tea i gde se esto moralo uloiti sve i prineti n a j t e u rtvu u krvi, da bi se izvrila svoja vojnika dunost. Nemaki lovaki bataljon u okviru hrvatskih oruanih snaga borio se stalno u sastavu sa jedinicama nemakog Wehrmacht-a izvan podruja naselja, a preteno u istonoj i s r e d n j o j Bosni. Upotreba nemakih bataljona za obezbeenje eleznica u okviru hrvatskih oruanih snaga bila je dodue svedena na usko ogranieni zadatak, pa ipak je i tamo dao svoj ivot mnogi Nemac u borbi sa crvenim teroristikim bandama. Isto tako je dala i Mesna zatita, a u n j o j naroito pripadnici Nemake momadi i funkcioneri narodnosne grupe, svoj danak u k r v i u odbrani sopstvenih naselja. rtve, koje je narodnosna g r u p a dosada prinela na Istonom frontu, isto tako su znatne i odgovaraju u potpunosti i u celini teini velike istoriske borbe. J. Lichtenberger.

*) Verfuegungstruppe. 73

OBRAZOVANJE POSEBNIH ORUANIH FORMACIJA NEMAKE NARODNOSNE GRUPE U NDH Poto je njihovoj organizaciji priznat javno-pravni status u NDH, Volksdeutscher-i sii formirali svoju oruanu formaciju pod nazivom Einsatzstaffel". Willibald Keller, koji se pominje u zapovesti kao rukovodilac Einsatzstaffel-a bio je ranije aktivni jugoslavenski oficir, a kasnije je, kao SS-major, bio Ic-oficir V SS-planinskog korpusa. DOKUMENAT BR. 416 Zemaljsko vostvo Nemake momadi 1 ) Osijek, 14 avgusta 1941

Z AP OVE ST 1. Formiranje Einsatzstaffel-a2) i

Br. tabne

II strae

Shodno zakonskoj odredbi od 31 jula 1941 Br. CCXIII895-Z.p. 41, narodnosnoj grupi je dozvoljeno da iz redova Nemake momadi formira Einsatzstaffel u jaini od 3 ete i jednu tabnu strau. U Einsatzstaffel i tabnu strau primae se najbolji ljudi Nemake momadi, sa sposobnou za SS, u starosti od 18 do 35 godina. Sluba u Einsatzstaffel-u i tabnoj strai je najasnija u narodnosnoj grupi. Za f o r m i r a n j e Einsatzstaffel-a i tabne strae odreen je rukovodilac Glavnog odeljenja Willibald K e l l e r . Sva potrebna n a r e e n j a u vezi sa Einsatzstaffel-om i tabnom straom izdavae rukovodilac Glavnog odeljenja Keller p u t e m sopstvenih zapovesti iz taba Einsatzstaffel-a. J e dinice Einsatzstaffel-a i tabne strae su specijalne jedinice Nemake momadi i podreene su u pogledu opreme, vojne obuke i operacija Komandi Einsatzstaffel-a. Ideoloko kolovanje vrie Nemaka momad. Deutsche Mannschaft poluvojnika organizacija Volksdeutscher-a. 2 ) Operativni odredi vojnika organizacija Volksdeutscher-a.

Oznake inova u Einsatzstaffel-u

Za oruje i ostale p r e d m e t e vojne opreme nadlean je meni odgovoran k o m a n d a n t Einsatzstaffel-a, rukovodilac Glavnog odeljenja Keller. 2. Opozivanje i postavljenje

Privremeni okruni opunomoenik Nemake momadi u okrugu Istoni Srem, d r u g A d a m K r a e m e r razreen je svoje dunosti okrunog voe momadi i stavljen na raspolaganje za rukovoenje nemakom knjiarom u Osijeku i bibliotekarstvom u okviru vostva narodnosne grupe. Za okrunog vou momadi u okrugu Istoni Srem postavljen je voa stanice Nemake momadi u Franztal-u 1 ) r u kovodilac odeljenja Fritz R u n i t z k i koji e besplatno vriti svoju slubu sa seditem u Zemunu. Za okrunog nastavnika okruga Istoni Srem postavljen je voa stanice Nemake momadi u Novoj Pazovi, rukovodilac odeljenja Georg D eh sa dejstvom koje stupa na snagu 14 avgusta 1941. Heil Hitler! Potpis: J a k o b Lichtenberger zemaljski voa momadi

') Franjin Dol sada naselje Sutjeska (predgrae Zemuna). 73* 1155

REGRUTNA

KOMANDA SS-a U BECU

SS je nastojao da sprovede totalnu mobilizaciju volksdeutscher-skih snaga u NDH. Za to regrutovanje bila je nadlena beka ustanova koja je imala svoje pretstavnitvo u Osijeku. Voa nemake narodnosne grupe", Altgayer, zauzeo se, meutim, da zadri toliko snaga koliko je potrebno da se osigura bezbednost i opstanak narodnosne grupe".

DOKUMENAT BR. 417

Olovkom: Ubudue zavoditi kao poverljivo Glavna uprava SS-a K o m a n d a za p o p u n u J u g o i s t o k oruanog SS-a Odeljenje: K o m a n d a n t Oznaka akta: Hi/ Prilikom odgovora molim navesti gornju poslovnu oznaku i datum Be XIII, 8 j a n u a r a 1943 Gloriettegasse 14 16 Poverljivo! Mastilom: Pov. delov. br. 2/43

Predmet: Dalje r e g r u t o v a n j e za SS u Hrvatskoj Veza : Razgovor izmeu voe narodnosne grupe i k o m a n danta Komande za popunu Jugoistok oruanog S S - a odran 3.1.43 Prilog: Nema

Voi nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Gospodinu Branimiru A l t g a y e r - u Z a g r e b

tambilj:

Olovkom:

19.1.43 dogovoreno usmeno


Paraj:

A(ltgayer)

Mnogopotovani voo narodnosne grupe! S pozivom na gore navedeni razgovor molim Vas da primite k znanju da sam miljenje nemake narodnosne grupe o daljem regrutovanju u Hrvatskoj podneo efu Glavne uprave SS-a rezimirano kako sledi: to se tie nemake narodnosne grupe, ova hoe bez uzdravanja da stavi na raspolaganje preostale ljude sposobne za vojnu slubu, ako budu donekle zajemeni bezbednost i opstanak narodnosne grupe. Do toga vremena voa narodnosne grupe moli jedino to, da zadri toliko snaga, da bi bili zaista obezbeeni. Sve dok narodnosnoj grupi treba njena samozatita, voa narodnosne grupe moli da ga SS potpomogne u rukovoenju i snabdevanju ove samozatite. Isto tako sam u Vaem smislu podneo efu Glavne uprave SS-a dalji prikaz u opirnom obliku. Komanda za popunu Jugoistok oruanog SS-a Letsch s. r. SS-major i komandant

R E G R U T O V A N J E U S S - D I V I Z I J U PRINZ E U G E N O regrutovanju Volksdeutscher-a u SS-diviziju Prinz Eugen" odluivalo se u Berlinu, u Glavnoj upravi SS-a, kao to se to vidi iz pribeleke o konferenciji kod SS-generala Gottloba Berger-a. Prilikom praktinog sprovoenja ovih odluka u NDH, pojavile su se, kod nemakih faktora i u rukovodstvu Volksdeutscher-a, izvesne rezerve zbog totalne mobilizacije za SS, to je okarakterisano kao nevodenje rauna o zatiti nemake narodnosne grupe. To pokazuje izvetaj koji je generalu Gottlobu Berger-u podneo jedan njegov referent. DOKUMENAT BR. 418 Poverljivo! Prepis/Mi. Referat D VIII 1 ) Pribeleka Na jednoj konferenciji referenata Glavne uprave SS-a i Ministarstva inostranih poslova po p i t a n j u volksdeutscher-ske divizije u Hrvatskoj kod SS-generala B e r g e r - a na dan 13. 2.1943 raspravljeno je sledee: 1.) Vrbovanjem i r e g r u t o v a n j e m Volksdeutscher-a za popunu divizije Prinz Eugen moe se otpoeti odmah. Nemaki poslanik i opunomoeni general u Hrvatskoj su sporazumni. Nee se regrutovati bataljoni za zatitu eleznica i 600 tumaa kod 369 divizije. Preuzeta su godita 1908 do 1925. U pogledu ovih godita postoji ve pristanak h r v a t s k e vlade. Dalji korak zbog godita 1926, koji je prvobitno bio nameravan, moe privremeno da bude odloen. Time e se diviziji Prinz E u gen moi da pridoda najvie novih 56.000 ljudi. Obezbeenje podruja volksdeutscher-skih naselja i daljeg odvijanja privrednog ivota treba zajemiti time, to e godita 1907 i starija biti grupisana u jednoj jedinici koja e biti na raspolaganju voi narodnosne grupe. P r e k o opunomoenog generala trebalo bi osigurati da ova jedinica, koja bi morala imati k a r a k t e r dosadanjeg Einsatzstaffel-a 2 ), zaista
2

D VIII/126/43 pov.

') Glavne uprave SS-a. ) Operativni odredi, vojna organizacija Volksdeutscher-a.

ostane na volksdeutscher-skom podruju i da ne bude upotrebi j ena na drugom mestu. U mirnim vremenima mogla bi se ova jedinica delimino pustiti na radno otsustvo. Pojedinosti u vezi sa izvrenjem uredie se izmeu opunomoenog generala i jednog opunomoenika Komande za popunu Jugoistok. 2.) Volksdeutscher-i koji su pozvani u oruani SS treba da ostanu hrvatski dravljani i da budu upueni oruanom SS-u zbog otsluenja svoje vojne obaveze. 3.) Pitanje vojne pote SS-a treba u interesu jedinstvenosti sa nadletvima iz Reich-a i utede na personalu urediti preko ureda vojne pote Wehrmacht-a, koji ve due vremena postoji u Zagrebu. Zbog ovoga e Rukovodna glavna uprava SS-a stupiti u najkrae vreme u dodir sa nadlenim efom vojne pote. 4.) Priznaje se nunost formiranja ustanove Oficira za staranje. Meutim, namerava se da se odrava u Osijeku samo stanica za isplate, a da se obraivanje akata spoji sa nadletvom u Somboru. Ovakvo regulisanje stvari izvreno je ba i zbog razloga bezbednosti. Obrada iz Zagreba zasada nije mogua zbog udaljenosti i nesigurnosti veze. Naroito se ne moe zahtevati od Volksdeutscher-a da preduzimaju daleki put za Zagreb. 5.) U pogledu evidencije vojnog nadzora, predloilo je Ministarstvo inostranih poslova iz politikih razloga, da se u ovaj posao privue nemaki vojni okrug hrvatskih oruanih snaga, pri emu bi se eventualno moglo razmotriti i ugraivanje jednog SS-oficira u to nadletvo. Od strane Glavne uprave SS-a stavlja se protiv ovoga prigovor: a) da volksdeutscher-ski vojni okrg tehniki nije u stanju da sprovodi evidenciju i nadzor kako to odgovara nemakim odredbama, b) da e i sve ostale Volksdeutscher-e Jugoistoka centralistiki evidentirati Komanda za popunu Jugoistok i c) da samo po sebi postoje naelne smetnje, protiv nadzora nemakih pripadnika Wehrmacht-a od strane jednog hrvatskog nadletva. Sporazum po taci 5.) nije se mogao postii. 6.) Glavna uprava SS-a uputie Opunomoenom nemakom generalu jednog SS-oficira, koji e ujedno rukovoditi tabom za formiranje hrvatske divizije. Berlin, 15 februara.

OKUMENAT BR. 419

P r e p i s Reichsfuehrer SS-a Glavna uprava SS-a Uprava VI


Ul/K

Be, 6.3.1943

Poverljivo Predmet: Volksdeutscher-ski pripadnici ko 35 godina starosti Einsatzstaffel-a 1 ) p r e -

1. Slobodan sam da SS-generalu javim sledee: a) Posle preuzimanja ljudi ispod 35 godina starosti iz Einsatzstaffel-a u oruani SS, ostaje jo uvek znatan broj Volksdeutscher-a u preostalim formacijama Einsatzstaffel-a. Kod pojedinih komunalnih ustanova W e h r macht-a, kod Hrvata i kod ostalih ustanova stalno postoji namera, da ove preostale formacije iskoriste za svoje svrhe. Nemako poslanstvo koristi prilikom pregovaranja sa Hrvatima ove Volksdeutscher-e za potkusurivanje. Kako kod generala Glaise von Horstenau-a, tako i kod voe narodnosne grupe i narodnosnog referenta Nemakog poslanstva vlada miljenje, da se ovi ljudi preko 35 godina starosti mogu prikupiti iskljuivo za zatitu narodnosnog podruja i za s p r e m a n j e etve. Ovo stanovite stalno nailazi na otpor kod nemakog poslanika 2 ), poto on ove ljude hoe ponovno da stavi na raspolaganje Hrvatima, to moe da obrazloi f o r malno-pravno. b) Prilikom razgovora sa generalom Glaise-om, narodnosnim referentom Nemakog poslanstva i voom narodnosne grupe, sporazumno je primljen sledei predlog: c) Ljudi ostaju i n a d a l j e na raspolaganju narodnosnoj grupi, sa zadatkom da tite podruje naseljenja i za2

') Operativni odredi, vojna organizacija Volksdeutscher-a. ) Siegfried Kasche.

d)

e)

f) g)

h)

i)

jeme spremanje etve. Oni e biti grupisani u bataljone i istovremeno obrazuju skelet mesne zatite koja je u selima ve formirana. Nadletvu Nemakog generala bie, kao rukovodni tab, prikomandovano nekoliko policiskih oficira Nemaca :z Reich-a, koji ve imaju iskustva u suzbijanju bandi. Ovi policiski oficiri ostae podreeni direktno Nemakom generalu, a on e ih prekomandovati za komandovanje napred navedenih bataljona. Vojniku platu, opremu i ishranu bataljona davae i nadalje hrvatska drava. Treba proceniti da li e porodinu pripomo moi preuzeti Ured za staranje i snabdevanje Inostranstvo. Dosada narodnosna grupa isplauje lanovima porodica neko izdravanje koje, meutim, ne dostie meru za Nemce iz Reich-a. Ovu razliku trebalo bi da preuzme Ured za staranje i snabdevanje Inostranstvo. Dosada je poginulo preko 200 ljudi Einsatzstaffel-a. Snabdevanje njihovih lanova porodice vri se po hrvatskim propisima. Poto emo mi sada velikim delom preuzeti Einsatzstaffel, slobodan sam da predloim da preuzmemo takoe i snabdevanje lanova porodica ljudi Einsatzstaffel-a koji su do sada poginuli. General Glaise von Horstenau bi uzeo na sebe da zgodnom prilikom informie poglavnika o prekomandovanju nemakih policiskih oficira za komandante preostalih Einsatzstaffel-a. Istovremeno on garantuje da e ove formacije biti upotrebljene iskljuivo na podruju Volksdeutsch^r-a.

2. efu Glavne uprave SS-a s molbom na odluku. 3. Komandi za popunu Jugoistok oruanog SS-a s molbom na znanje. Za tanost prepisa:
Potpis neitak

SS-porunik

VOLKSDEUTSCHER-i VRBUJU HRVATE I SRBE ZA NEMACKU POLICIJU


Kada je u NDH formirana policija sa ljudstvom od domaeg stanovnitva, a pod komandom nemakih policiskih oficira, Volksdeutscher-i su organizovali vrbovanje, kako bi toj policiji obezbedili potreban broj pripadnika.

DOKUMENAT BR. 420 POVERLJIVO! N E M A C K A U N A R O D N O S N A H R V A T S K O J Vrlo hitno ' G R U P A

Okruno vostvo Sava Dunav Slubeno uputstvo, tekui broj 22 Vinkovci, 19 maja 1943

Predmet : Vrbovatelji 1 ) za nemaku policiju vima mesnim voama okruga Sava-Dunav

Nemakoj policiji su potrebne za Hrvatsku dobrovoljne formacije koje se sastoje od Hrvata i pravoslavnih. Zbog toga razloga umoljavaju se mesne voe da o sledeem hitno podnesu izvetaj neposredno na adresu okrunog voe: 1) Za okolna hrvatska naselja i za sedite same mesne grupe, 2) za pravoslavna naselja i za sluaj da u seditu mesnog vostva ive pravoslavni, i 3) za okolna muslimanska naselja i za sedite mesnog vostva, za sluaj da u istome ive muslimani, o vrbovateljima, ') Werbemnner. i to Hrvatima, pravoslavnim i m u slimanima

Uslov: Vrbovatelji, koje mesne voe predlau moraju biti iz osnova pouzdani i pogodni za ovaj zadatak, tj. oni moraju uivati ugled i poverenje kod sugraana. Mesne voe imaju vrbovatelje upozoriti da se vrbovanje obavlja u punom sporazumu sa hrvatskim vlastima. Zavrbovani ljudi bie podreeni nemakoj policiji u Hrvatskoj, koja e ih obuavati i snabdevati isto kao i nemaku policiju. Za vie okolnih sela moe se odrediti jedan vrbovatelj i ovim vrbovatelj ima bie obuhvaeno celo podruje naeg okruga Sava-Dunav. Dakle, ovim vrbovanjem bie obuhvaena sva sela, bez obzira da li u njima Nemci ive ili ne. Vrbovatelji e primati odgovarajuu naknadu. Izvetaj podneti zakljuno do 25.V.43. im vrbovatelji budu prijavljeni okrunom voi jedan oficir nemake policije e na licu mesta dati tanija uputstva. Molim mesne voe da ovaj zadatak izvre u gornjem smislu savesno i pouzdano. Heil Hitler ! Potpis: Fritz Holzschuh okruni voa

OBAVESTAJNO AKTIVIRANJE NEMACKE NARODNOSNE GRUPE


Sledei akt, iz arhive policiskog ataea pretstavlja slubenu zabeleku sa konferencije svih okrunih voa nemake manjinske organizacije u NDH u nadletvu nemakog policiskog ataea u Zagrebu. Ova zabeleka je znaajan dokumenat o sistematski organizovanom ueu odnosno o aktivnijem ukljuivanju nemake narodnosne grupe" u obavetajni rad.

DOKUMENAT BR. 421 Zagreb, 13.IV.1943 1) Z a b e l e k a Na jednoj konferenciji sa svima okrunim voama nemake narodnosne g r u p e razjanjeno je p i t a n j e obavetajne s a r a d n j e i utvreno aktivnije u k l j u i v a n j e nemake narodnosne grupe u obavetajni aparat ovdanjeg nadlet va. P i t a n j a su r a z j a n j e n a sa odobrenjem voe narodnosne grupe koji je lino prisustvovao konferenciji. Okrune voe su zamoljene da obrate naroitu p a n j u na maarsku obavetajnu slubu, na odnose narodnosna grupa h r v a t ska drava i na m a a r s k e aspiracije prema Hrvatskoj. Takoe je zamoljeno, da se traga za krugovima koji su neprijateljski raspoloeni prema Nemcima i da se to iscrpnije obuhvate njihove veze prema inostranstvu. 2) Gospodinu SS-podoficiru Stii 1 ) na z n a n j e Paraj: St(uewe) 17/IV 43 3) Prikljuiti aktima Paraf: H(elm) 14/IV

i) Stuewe-u.

Faksimil dokumenta

OBAVETAJNA DELATNOST VOLKSDEUTSCHERskih ORGANIZACIJA U NDH


Organizacije nemake manjine u NDH su vrile vrlo ivu obavetajnu delatnost, specijalno u pogledu NOP-a, a isto tako su izvestvale i o svima zbivanjima na terenu koja su mogla biti od interesa za nemaku obavetajnu slubu. Izvetaje su dostavljale i vojnim i politikim organima, ali je njihov rad pretstavljao naroito znaajan doprinos i vaan izvor obavetenja za nemaku obavetajnu slubu.

DOKUMENAT BR. 422 NEMAKA NARODNOSNA GRUPA U N. D. HRVATSKOJ OKRUNO RUKOVODSTVO ISTONI SREM Kl-I-2-1895/43 Olovkom: Banditski napadi zabeleeno 13.3. 34 Paraj: A(ltgayer) Indija, 8 mart 1943. I z v e t a j Partizanske akcije u zemunskom srezu u mesecu februaru 1943. U noi na 7 februar 1943 izvrila je grupa partizana u jaini od oko 60 ljudi napad bombama na kolsku zgradu u Ugrinovcima, u kojoj je bila smetena domobranska straa. Poginula su 4 domobrana, a 18 ih je ranjeno. Od strane partizana poginula su 3 oveka koji su preduzeli napad. Napad je poeo oko 9,20 asova uvee i trajao je jedan i po as. Poginuli partizani nisu mogli biti identifikovani. Njihova partizanska imena glasila su Doe, Irod i Miner. Izgleda da je poginuli Doe bio voa bande. Bombe (rune granate) bile su nemakog porekla. kolska zgrada je jako oteena. Kod palih partizana (naen je) razliit materijal, tako, izmeu ostaloga, razne naredbe njihovih komandi, pesme, propagandni materijal, izveta j i o sprovedenim akcijama, planovi

za napade i nekoliko fotografija nepoznatih lica za kojima se sada traga. U noi na 7 februar dola su 4 naoruana partizana u kuu Ljubie Plavia u Dobanovcima i odvela biveg jugoslovenskog konjikog narednika Markovia Zivojina, rodom iz Smedereva, koji je iveo u Dobanovcima kod svoga tasta. Na dan 8 o. m. oko 12,30 asova napala je jedna grupa naoruanih partizana u jaini od oko 60 ljudi na putu izmeu Progara i Kupinova vieg narednika (tabnog narednika) Avgusta Rajia koji se u drutvu 2 andarma i finansiskih straara vraao iz Boljevaca za Kupinovo. Mada su partizani bili naoruani pukama, bombama i jednim mitraljezom, ipak su napadnuta lica stupila u borbu i uspela su da bez gubitaka stignu do Kupinova. Pretpostavlja se da su partizani imali gubitaka u mrtvima, ali da su ove poneli sa sobom.
(Sledi kratak opis jo 13 partizanskih akcija u vremenu izmeu 7 i 26 februara 1943).

U selo Progar vrlo esto pristiu partizanske grupe. Situacija koja tamo vlada takva je, da nae vlasti u tome selu postoje samo formalno. Sam optinski belenik je bio prinuen da priloi 100 kuna kao prilog za partizane. Sa izuzetkom optine Beanija, celokupno podruje toga sreza ugroeno je od partizana koji su stalno u pokretu. Heil Hitler ! Hans Sutar s. r. Klju raspodele : Voa narodnosne grupe Nemako poslanstvo Nem. posl. narodnosni referat Nem. posl. pol. arhiva Nem. posl. policiski otsek Opunomoeni general u Hrvatskoj Opunomoeni general u Hrvatskoj Ic Zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj U. a.

OKUMENAT BR. 423 Osijek, 8 j a n u a r a 1943 Oznaka akt Okruno vostvo/43Sk./'K.


Predmet: Izvetaj o stanju u aincima Olovkom:

Banditski napadi 21.1.43. Paraf: A(ltgayer)


I z v e t a j

Sunarodnici Franz L e i t h e i m, Mathias H e r m e r l i . i J o h a n n K l e s s iz ainaca doli su okrunom voi i p r i j a vili sledei sluaj: Otkada su se nemake vojne t r u p e povukle iz ainaca, hrvatsko stanovritvo je prema Nemcima vrlo neprijateljski raspoloeno, te dolazi do raznih incidenata. Tako je kod mene (Franz Leitheim) nastanjeno 25 l j u d i hrvatskoga domobranstva. Na dan 4 ovog meseca predvee sedela su 4 oveka za stolom. Bila su 2 podnarednika i 2 kaplara, a i 6 ljudi svi iz hrvatskog domobranstva koji su sada rasporeeni u aincima. Podnarednik je rekao svojim ljudima: ta su Nemci ustvari ovde uinili? Oni su ljude ovde opljakali, nahukali stanovnitvo jedno protiv drugoga, oterali stoku i potom su se sami povukli. Mi sada treba dalje da se borimo, ali to vie neemo initi. Meu n a s t a n j e n i m domobranima nalazi se i neki limar iz Zagreba koji je rekao Mi vie neemo dalje da se borimo, jer germanska rasa r a t u j e protiv slovenske rase i nas su n a hukali da se meusobno unitavamo da bi tako Nemcima bilo lake i da bi mogli to pre uzeti vlast u svoje ruke. Iz tih razloga neemo vie da se borimo. Zar smo mi krivi to je Hitler suvie zapoeo u svetu i sam to ne moe da svri. Nama je isti rekao: Ni mi nismo krivi to ste vi Nemci, vi ete jo mnogo toga morati da podnesete, ali neemo da se borimo protiv svoje brae.

Jedan drugi od ljudi mi je tada jo lino rekao: Nee vie dugo trajati i vae e vreme proi. Time je mislio na nas Nemee. Imamo jo da primetimo, da su nae porodice sasvim uzbuene, poto znaju da u sluaju napada nemaju da oek u j u nikakvu pomo od postavljene hrvatske vojske i da su preputene same sebi. Ljudi iz ainaca hoe odmah da predaju svoje oruje, jer se boje da e isto pasti u ruke partizanima, poto e ih hrvatsko domobranstvo izdati prilikom prvog napada na aince. Heil Hitler ! Franz Leitheim Mathias Hemerli Johann Kless Klju za raspodelu: Voi narodnosne grupe Zemaljskom voi momadi EHWA S. E. S. 1 C

OKUMENAT BR. 424

Nemaka narodnosna grupa u Hrvatskoj Okruno vostvo Sava-Dunav Vinkovci, 26 f e b r u a r a 1943 Oznaka akta 1-37/V-Ho/Ha P r e d m e t : Redovni izvetaj Kurirom
tambilj: Olovkom: (Nejasan)

POVERLJIVO

Uzeo na znanje Paraf: A(ltgayer) Voi narodnosne grupe Zemaljskom voi momadi Nemakom poslanstvu Narodnosnom r e f e r a t u Politikoj arhivi Policiskom ataeu Nemakom opunomoenom generalu u Hrvatskoj I C Zapovedniku nemakih t r u p a u Hrvatskoj I C svakom posebno

Potpisani okruni voa dostavlja u prilogu izvetaj.


Okrugli peat :

Vostvo nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Okruno vostvo Sava-Dunav

Heil Hitler ! Okruni voa J. Holzschuh s. r. (Holzschuh)

Vinkovci, eleznika stanica 25.11.43 1.) Na dan 13.2.43 u 21.50 asova iskoio je voz iz koloseka usled eksplozije (sabotaa) izmeu eleznikih stanica Andrijevci i Garin na pruzi BeogradZagreb. Susedni kolosek jo je upotrebljiv za vonju. Povreenih nema. Kolosek je bio prekinut 10 asova. 2.) Na pruzi izmeu Kuzmina i Kukujevaca partizani su u noi od 14/15.2.43 napali volksdeutscher-sku strau za uvanje pruge jaine 8 ljudi. Volksdeutscher-i su se morali povui, jer su partizani nastupili u jaini od oko 200 ljudi. Jedan Volksdeutscher je nestao. 3.) Na dan 14.2.43 osmotreni su partizani u maru sa Fruke Gore za Bosnu i prinueni na borbu od strane ustaa kod Rae na Savi, koji su zatvarali prelaz preko Save. Na strani ustaa bilo je teko ranjenih, koji su dovedeni u Sid. 4.) Na eleznikoj stanici Pavlovci, pruga RumaVrdnik, jedna banda jaka oko 20 ljudi napala je 15.2.43 putniki voz. Od ustaa, koji su se branili, dvojica su poginula; vie civilnih lica je ranjeno. Odvueno je 5 ljudi, meu njima jedan nemaki kaplar od distribucione stanice Vrdnik. Lokomotiva je velikom brzinom putena da naleti na voz, tako da su 2 vagona delimino smrskana. Na dan 16.2.43 pruga je ponovo bila upotrebljiva za vonju. 5.) U noi od 16 na 17.2.43 prestrugano je izmeu eleznikih stanica Indija Slo i Stare Pazove 49 telegrafskih stubova s obe strane eleznike pruge i poloeno na kolosek. Saobraaj je bio prekinut od 0.30 do 5.20 asova, a telefonska veza oteena. 6.) Na dan 19.2.43 u 22.50 asova javljeno je iz Okuana da nastupa oko 200 partizana. Hrvatsko elezniko obezbeon j e kao i nemaka eta odmah su alarmirani. Prema jednom izvetaju, napad je bio upravljen na elezniku stanicu Rai. Tamo se je potom i razvila skoro 2-asovna borba, kojom prilikom su ranjena 3 hrvatska vojnika. 7.) Na dan 23.2.43 oko 21.10 asova dignut je eksplozijom na 278.5 kilometru, izmeu Nove Gradike i Dragalia, deo

ina dugaak oko 70 cm., kolosek u pravcu Zagreba bioi je prekinut do 7.00 asova. 8.) U noi od 21 na 22.2.43 prestrugano je na pruzi Ruma Klenak 69 telegrafskih stubova i baeno na prugu. Isto tako je izmeu eleznikih stanica RumaVrdnik prestrugano 35 telegrafskih stubova. Saobraaj vozova nije bio spreen. 9.) U noi od 22 na 23.2.43 napadnute su eleznike stanice Budernovci i Vrdnik. Unutranji ureaj kao i vrata i prozori su razbijeni. Osim toga je most kod stajalita Jarina toliko oteen, da je saobraaj vozova privremeno poremeen. 10.) Na dan 23.2.43 u 22.05 asova dignut je eksplozijom izmeu Medara-Dragalia i Nove Gradike na 278.55 kilometru na pruzi NovskaSlav. Brod deo pruge dugaak 60 cm. Poto je eksplozija odmah primeena, a na otseku pruge se nije nalazio nijedan voz, to nije dolo ni do kakve nesree. Na dan 24.2.43 u 11.40 pruga je opet bila upotrebljiva za vonju.
Mastilom:

Dnevnik

OKUMENAT BR. 425 NEMACKA NARODNOSNA GRUPA U N. D. HRVATSKOJ Okruno vostvo Donja Drava Naa oznaka: KL-III-138/44-K. Osijek, 21 aprila 1944
tambilj:

Predmet:

Situacioni izveta; Ogranka akovo.

1.) Vojna situacija: 6 policiski bataljon, koji je smeten u akovu, nalazi se u poslednje vreme stalno u akciji, tako da se u akovu nalazi jo samo sreska andarmerija i jedna jedinica Wehrmacht-a, ije su snage preslabe da bi mogle pruati dovoljnu zatitu za akciju oko n a b a v l j a n j a h r a n e i obraivanja zemlje. Poslednjih dana opet su neki sunarodnici uspeli da pobegnu sa banditskog podruja i sada u akovu mole potrebnu vojniku zatitu, kako bi mogli dovesti zaostale pripadnike svojih porodica. P r e m a n a j n o v i j i m vestima, na podruju zapadno od akova, p r i k u p l j a j u se bande koje su bile razbijene kod Podravske Slatine, i nije nemogue da planiraju neki napad na neko mesto da bi ga opljakale. Mastilom: Ubistvo Na dan 23. 2. 44 odveden je i ubijen policiski pripravnik Hans S c h r a m m , roen 1906 g. iz P o t n j a n a , koji se tamo nalazio na otsustvu.

2.) Poloaj izbeglica: Izbeglice se polako d a j u na traenje posla i mnogi su ve smeteni kao koij ai ili napoliari. Brojno s t a n j e stoke kod izbeglica je usled p o m a n j k a n j a stone h r a h e iz dana u dan sve manje. Od deteline i kukuruza, koje je doznaio odnosno obeao Opunomoenik za izbeglice, stigao je od strane Agrarie samo vrlo mali deo. Hitno bi trebalo dodeliti i penice. Nadletvo akovo je naredilo u samom akovu, Vikovcima i Vuevcima i drugim mesnim grupama, da se svakoj izbeglikoj porodici dodeli po 400 kvadratnih hvati okunice. U Vikovcima i Vuevcima sve e se dati urediti bez trzavica, dok u akovu, koje je u tome pogledu tee optereeno, treba raunati sa r a znim potekoama. 3.) Predloi: Doklegod banditi t u m a r a j u u okolini akova, teko je predloiti neko povoljno reenje za u k l a n j a n j e jo uvek tekog stanja kod izbeglica. Postojala bi jedina mogunost da se vei deo izbeglica smesti kod mesnih grupa Semeljci, Keinci i Mrzovi, o emu veina izbeglica nee ni da uje, jer banditi vrlo esto poseuju i ove mesne grupe. Ve i probna uzbuna mesne zatite u akovu, proizvela je meu enskim izbeglicama panino raspoloenje. Heil Hitler! Okruni voa U zameni: Potpis neitak
Mastilom:

1) 2) 3) 4)

Grupnom voi Oblasnom policiskom voi E. K. 31) S S - m a j o r u Holst-u *) Einsatzkommandi Sipo i SD-a u Osijeku.

OKUMENAT BR. 426 Olovkom: Banditski napadi zabeleeno 16.4.43. Paraf: A(ltgayer) Nemaka narodnosna grupa u Hrvatskoj Okruni rukovodilac okruga Sava-Dunav Vinkovci, 13. aprila 1943. POVERLJIVO Kurirom! Znak: l-69-V/43-Ho/Ha P r e d m e t : Izvetaj

Voi narodnosne grupe Zemaljskom voi Mannschaft-a Nem. posl. Politika arhiva Nem. posl. Policiski atae Zapovednik nem. t r u p a u Hrvatskoj IC T a j n a policija 1 ) (Frosch Brod) posebno Potpisani okr. ruk. u prilogu dostavlja tekui izvetaj. H e i l H i t l e r ! Okruni rukovodilac J. Holzschuh s. r. (Holzschuh)
Okrugli peat:

Vostvo nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Okruno rukovodstvo Sava-Dunav Vinkovci, 13 aprila 1943. Na dan 6.IV.43 uhapsio je ustaki kapetan dr Ilik 10 ustaa II ustakog stajaeg zdruga, jer su stajali u vezi sa p a r t i ') Verovatno Tajna vojna policija GFP.

zanima u okolini Vinkovaca. Dalje su uhapeni: jedna mlaa ena, odevena u seljaku nonju i 2 oveka koji su bili u vezi sa napred pomenutih 10 ustaa. Moj agent je mogao utvrditi da je ovih 13 uhapenih lica sasluano kod policije u Vinkovcima, a zatim transportovano u pravcu ZagrebaSve se to dri veoma tajno, tako da nisam mogao nita poblie saznati. Svakako se oko Vinkovaca osea snana delatnost partizana. Jedan andarm iz Starih Mikanovaca otiao je u partizane. Na dan 11.IV.43 u 2222,30 as. dolo je 3035 partizana u mesto Ostrovo (sev. zap. Vinkovaca), optinski belenik i pretsednik optine morali su ii sa njima u optinu, pa su partizani iz optinske blagajne uzeli oko 6.000Kn. Oni su zahtevali 5600.000Kn, koji je iznos, mejutim, optina ve bila izdala pre 3 nedelje. Dalje je policajac morao da ih vodi u sve radnje, odakle su opljakali sve monopolske artikle, kao i drugu robu. Izmeu 24 i 1,30 asova bili su na granici sela Jarmine kod Volksdeutscher-a Josefa Rock-a. Tamo su se podelili u dve grupe. Jedna je krenula prema Mikanovcima, a druga prema Ostrovu. Odeveni su bili u uniforme hrv. domobrana i nemakog Mannschaft-a. Voa im je bio u uniformi Wehrmacht-a. Svi su bili naoruani pukama i bombama. Okruni rukovodilac je zajedno sa ustaama krenuo u gon j e n j e partizana, ali se o njirna nije moglo nai nikakvoga traga, pa treba sa sigurnou pretpostaviti da su bili sakriveni u srpskim selima.

OKUMENAT BR. 427 Mastilom: Banditski napadi zabeleeno 19.4.53. Ilok, 16 april 1943 Nemakom poslanstvu u r u k e njegovoj ekselenciji gospodinu Siegfriedu von Kasche-u 1 )
Z a g r e b

P r i n u e n okolnostima u s u u j e m se da Vaoj ekselenciji saoptim, ne samo u interesu ovdanjeg, ionako jako proreenog nemakog stanovnitva, ve i u optem interesu, sledee: Kao to sam ve u svoje vreme izvestio, tuemo se jo od 9 m a r t a 1942 sa partizanima u podruju dobra Ilok i neumorno smo, od strane dobra, ukazivali na sudbonosne posledice partizanskoga v r l j a n j a i molili da se preduzmu energine m e r e protiv partizana. Dok su ove nae pretstavke u protekloj godini ponekad jo i dovodile do nekoliko akcija protiv partizana, danas se ovde, ni sa koje s t r a n e vie ne preduzima nikakva ozbiljna mera protiv ovih. i partizani danas ovde ive potpuno neometano, zauzimaju mesto za mestom, rue eleznike instalacije, koe trgovinu i k r e t a n j e i postepeno odvode i kolju nemako stanovnitvo. Malobrojni zaostali pripadnici n e m a ke mesne zatite pokuavali su dosada jo kojekako da p r u aju otpora, to je, meutim, imalo za posledicu da bi im bi koje mesto palo u r u k e partizana od ovih bili bezobzirno pobijem, dok se nikada nita n i j e desilo onima koji se nisu eksponirali. Otuda je razumljivo da su, zbog gore navedenih injenica, moral i pouzdanje veine stanovnitva neverovatno opali, ve i stoga, to niko ne podupire stanovnitvo koje je dosada jo nastrojeno protiv partizana, i ono se osea kao na izgubljenoj strai, dok broj i mo partizana iz dana u dan rastu. *) Ime pogreno u originalu; Kasche nije bio von".

Mi smo oduvek moiili da se m a k a r jedna akciona komanda u jaini jedne r a t n e ete smesti u neko od mesta Fruke Gore, koja bi eta m u n j e vito trebalo da r e a g u j e na svako nedelo partizana. Ova bi eta jo do pre kratkog vremena gotovo onemoguila dalje p r i k u p l j a n j e partizana u F r u koj Gori. Naalost nismo, meutim, nikada mogli postii f o r m i r a n j e takve ete. Danas je broj p a r tizana ovde ve toliko porastao da bi ve bila potrebna akcija veega stila kako bi suzbila partizaOlovkom: 14/15.4. ne, k o j i su b a noas opet napali optinu Bingula, opljakali je i oterali lanove nemake mesne za-

tite. Velika optina Erdevik sa oko 1.400 Volksdeutscher-a, udaljena oko 3 km od Bingule, toliko je oajna zbog toga napada i neaktivnosti merodavnih ustanova, da je sumnjivo hoe li se tamonji malobrojni pripadnici mesne zatite moi i hteti braniti u sluaju napada, koji verovatno treba usko_ ro oekivati, jer, ako podlegnu, s m r t im je sigurna. Poto ni Vaa ekselencija ne moe biti ravnoduna, u kakvom se stanju nalazi pozadina, obraam se Vaoj ekselenciji sa molbom da u optem interesu to pre donese odluke, kako ovaj predeo Srem, koji je od tolike vanosti za ishranu stanovnitva i ratnu privredu, ne bi ostao i dalje izloen pljakakom i ubilakom besu partizana i kako moral veine stanovnitva, koji je ionako ve mnogo opao, ne bi opadao jo i dalje. Ako se u dogledno vreme nita ne bude zbilo ; onda e Srem za n a j k r a e vreme postati isto takvo arite partizana, kao to su to ve mnogi delovi drave, mada u Sremu, uz malo dobre volje dravnih ustanova, ne bi smelo dotle doi. So poverenjem u spremnost Vae ekselencije da pomogne, beleim se u ime celokupnog nemakog i prema Nemakoj prijateljski nastrojenog stanovnitva Fruke Gore sa Heil Hitler! ing. Nimmrichter s. r. nadumar kneza Odescalchi-a porunik Einsatzstaffel 1 ) ') Vojna formacija Volksdeutscher-a.

Potpisana mesna grupa pridruuje se izlaganjima svoga funkcionera, druga Nimmrichter-a, i moli takoe za to hitniju i energiniju pomo. H e i l
Mastilom:

H i t l e r !

Mesno rukovodstvo u Iloku Potpis neitak


Okrugli peat:

Nemaka narodnosna grupa u Hrvatskoj Mesna grupa Ilok

POLITIKA I N F O R M A T I V N A D E L A T N O S T VOLKSDEUTSCHER-a Iz politikih informacija koje su davali volksdeutscher-ski funkcioneri svome rukovodstvu u NDH, a koje je ovo upuivalo u Reich, jasno se vide, izmeu ostalog, i razmimoilaenja izmeu nemake manjine i hrvatskoga stanovnitva. Ti izvetaji esto nehotino sadre i tane konstatacije o politikoj situaciji, kao naprimer sledei. DOKUMENAT BR. 428 Znak: 1/4173/42 P r e d m e t : Politiki poloaj Vinkovci, 7 m a j 1942. POVERLJIVO ! I z v e t a j Voi nemake narodnosne grupe e f u taba i zameniku voe Voi Mannschaft-a 1 ) Poti posebno U mnogim krugovima hrvatskih nacionalista s u m n j a se u mogunost opstanka h r v a t s k e drave. Vesti o personalnom dualizmu Maarske sa Hrvatskom pod jednim k r a l j e m italijanskoga porekla, zatim krvavi reim u zemlji i mnoge druge stvari vladajuih nepravilnosti 'Obeshrabruju narod koji potpuno pasivno posmatra zbivanja i koji je pao u apatiju. Neprijateljsko d r a n j e hrvatskoga stanovnitva prema Nemcima snano se pojaava. Iz razgovora sa Hrvatima moe se razumeti da se sluaju emisije engleskih i ruskih radiostanica. O ovim se vestima sasvim otvoreno razgovara u gostionicama. Kao: rat J a p a n a pretstavlja za Nemaku samo *) Mannschaft Nemaka momad, poluvojnika formacija Volksdeutscher-a.

malu pomo, time je rat produen za svega nekoliko meseci,, a ipak e Nemaka biti sasvim sigurno pobeena. Nemaka je za vreme zime u Rusiji izgubila 60 divizija, delom smrznutih, delom unitenih od Rusa, pa su stoga posade iz okupiranih oblasti ve stavljene u dejstvo u Rusiji, pa se ljudi pitaju, ime e Nemaka sada nastaviti svoju prolenu ofanzivu. P r e kratkoga vremena treba da su nad Berlinom bili ruski avioni koji su spustili padobranima smrznute nemake vojnike, a takoe i letke u kojima se opisuje da ruska polja pokriva 100.000 takvih leeva. Jedna druga verzija o kojoj se mnogo govori: Nemaka ne moe pobediti. Ona je u poetku umela, zahvaljujui svome Wehrmacht-u, da izvojuje svoje politike ciljeve, sve do Rusije. Tu je Nemaka po prvi put naila na otpor koji ne moe pregaziti kao na zapadu. Munjeviti rat nije uspeo, nastalo je zaustavljanje, pa ak i defanzivno ratovanje. Nastao je razmak vremena u kome je Rusija uspela da pravilno plasira svoje politike motive. Narodima u okupiranim oblastima, pa ak i u sopstvenoj pozadini, svakim je danom sve gore i gore. Zbog nezadovoljstva polako dolazi do nemira. Nemac e biti prinuen da odrava red drastinim sredstvima. Otuda i stroga mera koju je Fhrer iznudio svojim poslednjim govorom pred Reichstag-om. Ni poloaj osovinskih snaga nije tako sjajan. Ako Italija stekne uverenje da je rat bezizgledan za sile osovine, onda e biti spremna da prihvati separatni mir sa Engleskom. Postoji i namera da se uticajem katolike crkve, personalnom unijom, obuhvate sve katolike zemlje srednje Evrope: Hrvatska, Maarska, Poljska, Slovaka. Na t a j bi nain nastao bedem, s jedne strane protiv boljevizma, a s druge protiv Nemake, a i papska stolica bi takoe tu akciju vrsto podupirala. Ovom prilikom hteo bih da skrenem panju na poznatu detelinu sa tri lista u Vukovaru: gvardijan Dionis Andrai, nastavnik veronauke Zubi i katoliki upnik iz Sotina dr Anderli. Nedeljni asopis Hrvatski borac, koji izdaje dr Anderli, trebalo bi pratiti sa panjom, on donosi u tome pogledu vrlo zanimljive lanke koji mnogo objanjavaju, a sastavljeni su jezuitskom prepredenou. Namera katolikoga klera usmerena je na to, da se svima sredstvima dalje radi na pre-

laenju Srba u katolicizam. Tim se putem eli umnoiti hrvatski elemenat, kao protivtea za sve snanije nemstvo naroito u Sremu. U tim se krugovima sa pouzdanou rauna da e posle rata, naroito u Podunavlju, odluke biti donesene jednim plebiscitom. Objava ministra unutranjih poslova od 17.IV.42. o utvrivanju, u kojim upravnim jedinicama i optinama iznosi srazmera nemakoga stanovnitva prema hrvatskome vie od 20/ odn. vie od 10/o, izazvala je u hrvatskom stanovnitvu neraspoloenje. Naroito u gradovima Vinkovcima i Vukovaru, u kojima ima vie od 20/o nemakoga stanovnitva, Hrvati se u svojim oseanjima oseaju povreenim. Srbi, koji raunaju na razdor izmeu Hrvata i Nemaca, r a d u j u se i rade na tome da sve ove uredbe, kojima je cilj ravnopravnost Hrvata i Nemaca, prikau kao podjarmljivan j e Hrvata. Sve izjave, koje daju nai zemljaci u vezj^ sa ovom uredbom esto na vrlo neoprezan nain, napr. da e u Vukovaru na osnovu brojne srazmere Nemaca prema Hrvatima biti u svima dravnim nadletvima stavljen u slubu izvestan broj nemakih inovnika, sve to ustake vlasti odmah stavljaju u protokol i dostavljaju u Zagreb Glavnom ustakom stanu. U poslednje vreme mnoe se i sluajevi da se ustaki rukovodioci izraavaju vrlo negativno o Nemakoj. Ako se uzmu pod lupu prilike koje vladaju u zemlji, nehotino ovek dolazi do sledeeg zakljuka: 1. Hrvati su isti Slo veni koji, kao sva druga jugoslovenska braa, svim arom unutra i spolja rade za sveslovenski vremenski dogaaj. Oni su naelno nastrojeni protiv germanstva, zvali se H ili Y. 2. Zajedniki ivot Hrvata sa Srbima u Jugoslaviji uinio je, da je iznikla jedna nova generacija, koja je vaspitana isto panslovenski. Komunizam, koji se iri u zemlji, nije nita drugo do otvorena demonstracija za rusko carstvo koje se smatra glavnim nosiocem borbe za slovenski vremenski dogaaj. 3. Danas neodriv privredni poloaj nikako se ne moe prikriti. Bosna je postala potpuno pasivnom zemljom, stanovnitvo je delom proterano, delom streljano. Njive lee do

90/o neobraene, stoku su razne jedinice ustaa i domobrana opljakale i potroile. Jedva je do 30/o poljoprivrednih njiva dosada obraeno, mada smo ve skoro u sredini maja. Nestaica ivotno potrebnih predmeta sve vie dolazi do izraaja, to se izraava i u nezadovoljstvu stanovnitva, zbog ega je, ustvari, takoe kriva Nemaka, tako tvrde Hrvati, jer je ona opljakala Hrvatsku. Kao to proizlazi iz gore navedenog, zaotrenost izmeu Nemaca i Hrvata sve vie dolazi do izraaja. Stie se utisak, kao da sve hrvatske ustanove nastoje da dravu to pre dovedu do sloma, a da samo nemaka narodnosna grupa danas jo odrava tu dravu. H e i l H i t l e r ! Okruni rukovodilac: Ludwig Ritz s. r. (Ritz)

S U K O B I IZMEU V O L K S D E U T S C H E R - a I U S T A S A Prepotentne i fanatike ustae su svojim poznatim metodama ureivali stvari u svojoj zemlji" i nisu trpeli nikakav otpor stanovnitva. Volksdeutscher-ski ovinisti, kao ,,deo velike nemake nacije i izabrane rase", smatrali su se dravom u dravi. Ovo je dovodilo do raznih sukoba i meusobnog razraunavanja. Jedan od takvih sluajeva je i ubistvo Volksdeutscher-a Wilhelma Hamp-a, o kome govore sledea tri dokumenta. DOKUMENAT BR. 429 tambilj: Nemaka momad 1 ) Okruno vostvo momadi POVERLJIVO ! Zagreb Zagreb, Trg dr. Ante Pavelia br. 3 III Telefon 54-68 Oznaka akta 3/42 pov. Zagreb, 11 aprila 1942 Veza: Predmet: Nepravilno d r a n j e organa ustake policije prema pripadniku Nemake momadi u njegovom stanu 1.) 2.) 3.) 4.) 5.) Vostvu narodnosne grupe u Zagrebu Zemaljskom vostvu momadi u Zagrebu Nemakom generalu u Zagrebu Feldkommandanturi u Zagrebu Policiskom ataeu Nemakog poslanstva, gospodinu dr. H elm - u u Zagrebu

Na dan 9 aprila 1942, otprilike u 22.45 asova, dola su tri oveka u civilu u stan lana Nemake momadi u Zagrebu, Wilhelma H a m p-a, sa stanom u Zagrebu, Katani') Deutsche Mannschaft, poluvojnika organizacija Volksdeutscher-a u NDH.

eva ulica 3, I sprat, dvorina zgrada. Oni su Hamp-u, koji je bio obuen samo u kupae gaice, podneli vojni poziv, iz koga se moglo videti da se Hamp sledeeg dana, 9 aprila u 8 asova ujutro, treba prijaviti na otsluenje vojnog roka. Na ponovljeno traenje upadaa da potpie vojni poziv, Hamp je odbio da to uini. On je pokazao poziv koji je primio od Nemake momadi i objanjavao ljudima da je na osnovu te isprave ve angaovan za vojsku i da iz toga razloga ne moe ovakvo pozivanje uzeti na znanje. Na to su ova trojica civila koji su upali u stan, izvukli svoje pitolje i kratko pitali Hamp-a da li je voljan da potpie ili ne. Hamp je na to izjavio da je u svako doba spreman da se odazove svojoj vojnoj dunosti, ali samo onda, ako na ovu bude pozvan od svoje nadlene jedinice. Poto su upadai videli da Hamp ostaje uporno kod svoga stanovita, dvojica su ga sa svojim pitoljima drali u ahu, dok se je trei udaljio, da bi, kako je rekao, doveo pojaanje. Kako je Hamp sada imao protiv sebe samo dva oveka, iskoristio je ovu priliku da se zatiti u svome vlastitom stanu. On je, iznenadivi svoje protivnike, zgrabio svoj pitolj koji je leao pozadi njega i uperio ga u svoje protivnike. Jedan od dvojice upadaa je pobegao, nata je Hamp pozvao drugoga da odmah preda oruje. Pozvani je na to predao svoj pitolj, legitimaciju i municiju, nato ga je Hamp pozvao da stane u jedan ugao. U taj as je dolo verovatno pozvano pojaanje, koje je sada Hamp sa dva naperena pitolja pozvao da ostane kod vrata. I ovi upadai su na ovaj poziv i naperene potolje odmah bez pogovora pobegli. Na ovo je Hamp ponudio preostalog upadaa da sedne i rekao mu da saeka dok se ne obue. Poto je Hamp obukao uniformu Nemapke momadi, pozvao je onog koji je ekao da poe sa njim i doveo ga je u nadletvo Nemake momadi, gde je predao dovedeno lice, kao i njegovo oruje, municiju i legitimaciju. Nadletvo Nemake momadi obavestilo je odmah telefonom ustaku policiju o dogaaju i molilo je da se poalje jedan opunomoenik, koji bi, s jedne strane, imao da preuzme lana ustake policije koji se ovde nalazio sa njegovim orujem, municijom i legitimacijom, a s druge strane da uzme na znanje dogaaj.

Nakon dueg vremena doao je u nadletvo Nemake momadi jedan policiski inovnik ustake policije. On je orijentisan o dogaaju i preuzeo je ovde zadranog policiskog agenta, njegovo oruje i municiju i njegovu legitimaciju, iji je prijem Nemakoj momadi potvrdio. Ne sme se propustiti, a da se energino ne ukae na to, da se ovakav postupak ustake policije nikako ne moe odobriti. Pri jasnom posmatranju dogaaja, mora se nesumnjivo konstatovati da je naoruana ustaka policija u civilu bez ikakvoga razloga upala u stan jednog pristojnog Nemca, to pretstavlja teku povredu kunog prava. I ugled Nemake momadi e u irokoj javnosti trpeti samo tete od ovakvog nekorektnog postupka. Ovo upadanje nou u jedan stan naredio je neki policiski inovnik ustake policije po imenu K n e z . Ima se zahvaliti samo mirnoj promiljenosti i hladnokrvnosti lana Nemake momadi, koji je u svome sopstvenom stanu bio nou ugroen uperenim pitoljem, da nije dolo do krvoprolia i da ovaj incident nije stajao nikakvih rtava. Ovaj postupak pretstavlja meusobno izigravanje dveju od strane drave priznatih institucija, jedne protiv druge, a koji dogaaj ne moe koristiti ugledu ni jedne od uestvujuih strana. Obavetavajui istovremeno i Ustaku nadzornu slubu, umoljava se da se preduzmu takve mere da bude naroito od strane drave ouvan ugled Nemake momadi i njenih lanova, to naravno ima svoje dejstvo u irokoj javnosti.
Okrugli peat:

Nemaka momad Okruno vostvo momadi Zagreb

Heil Hitler ! U zameni: Sigmund s. r. okruni voa momadi

OKUMENAT BR. 430 Nemaka momad 1 ) Oblasno vostvo momadi Zagreb Bosna Oznaka akta 20/42 pov. Oznaka akta 3/42 pov. od 11.4.42 & Jossi 10/42 pov. od 18i4.42. P r e d m e t : Ubistvo lana Nemake momadi Wilhelma H a m p-a, Zagreb, Katanieva ul. 3/1, koji se nalazio u slubi Organizacije Todt. POVERLJIVO 1.) Nemakom poslanstvu u Zagrebu Informativno: 1.) Organizaciji Todt, Zagreb 2.) Vostvu narodnosne grupe u Zagrebu 3.) Zemaljskom vostvu momadi u Osijeku 4.) Nemakom generalu u Zagrebu 5.) F e l d k o m m a n d a n t u r i u Zagrebu 6.) Policiskom ataeu Nemakog poslanstva, gospodinu H e 1 m - u u Zagrebu Na dan 6 avgusta 1942, otprilike u 10 h 15', ubili su pripadnici ustake policije na uglu Hatzove i Palmotieve ulice na trotoaru pred gostionicom ovi, koja se tamo nalazi, Wilhelma Hamp-a, mehaniara-ofera, roenog 4.V.1912 u 3irau, srez Daruvar, isto tamo i zaviajnog, pripadnika nemake narodnosti, oenjenog, oca dvojice nezbrinutih deaka, sa stanom u Zagrebu, Katanieva 3/1. H a m p je bio Volksdeutscher, proeti nacionalsocijalista i lan Nemake momadi u Zagrebu, koji se u to vreme nalazio u slubi Organizacije Todt u Zagrebu. U vreme ubistva, H a m p je bio obuen u civilno odelo i, prema iskazu utvrenih svedoka, r u k e su mu bile vezane. ') Deutsche Mannschaft. Veza : Zagreb, 6 avgusta 1942 Trg N 3/III sprat Telefon 96-37

Le ima tri povrede od metka, sve na levoj strani tela, jedna kod kljune kosti, a obe druge iznad i ispod leve sise. Na desnoj strani glave, na lepom oku i nozdrvi, postoje tragovi udara, koji mogu poticati od pada na trotoar. Vlasnica gostionice ovi, pred ijim se vratima desilo delo, odluno je izjavila da je ula samo tri pucnja, ime je dokazano da ubijeni sam nije pucao. Dalje se saznalo da su, kako izgleda, Hamp-a ubili neki K om a r i B i r k i , obojica u rangu ustakog nadzornika kod ustake policije. Kao predistorija ovoga dela ukazuje se na ovdanji slubeni dopis, oznaka akta 3/42 pov. od 11. 4. 1942. Neposredno posle toga bilo je zamoljeno da drug Hamp bude premeten na podruje Reich-a, i ova molba je obrazloena time to su u ovdanje nadletvo stigla nesumnjiva obavetenja, prema kojima su od strane ustake policije dovedeni u pitanje ivot i lina bezbednost druga Hamp-a, jer je sa vieg mesta izdata zapovest da se Hamp na svaki nain uini nekodljivim. Na to je policiski atae Nemakog poslanstva u Zagrebu saoptio pod Del. Br. 825/42 od 15.4.1942 da je dravni sekretar gospodin Eugen K v a t e r n i k dao garantiju*) da se Volksdeutscher-u Wilhelmu Hamp-u nee nita dogoditi. Na osnovu ove garantije izjavilo je Nemako poslanstvo preko svoga policiskog ataea u istome dopisu, da vie nije potreban premetaj druga Hamp-a u Reich, poto za Hamp-a ne postoji vie nikakva opasnost. Poto su naknadno, uprkos garantije date od strane gospodina dravnog sekretara, stigla ovome nadletvu ponovljena obavetenja da su agenti ustake policije opet dobili nalog da Hamp-a svakako uklone, ovo nadletvo je ponovo dostavilo, dopisom Jossi 10/42 od 18.4.1942, policiskom ataeu Nemakog poslanstva predlog da se porodica Hamp to skorije iseli u Reich. I ovom predlogu nije udovoljeno, uz ponovno ukazivanje na garantiju gospodina dravnog sekretara. Iz svih ovih dogaaja moe se jasno videti da su Hamp-a ipak ubili sa predumiljajem, a moda i po zapovesti, organi *) (Olovkom:) Usmenu.

ustake policije u po beloga dana na otvorenoj ulici, u centru grada Zagreba, uprkos svojevremeno date garantije od strane gospodina dravnog sekretara Eugena Kvaternika. Poto je sa Hamp-om poginuo ne samo prvoklasni pripadnik Nemake momadi, nego i istaknuti nacionalsoocijalista, Nemaka momad je prinuena da uloi javni protest zbog ovog podmuklog ubistva, koji ona ovim stavlja do znanja u naslovu navedenim ustanovama. Sluaj je nesumnjivi dokaz zato da je muki ubijen, kao divlja na otvorenoj ulici, jedan pripadnik Nemake momadi, a istovremeno i lan Organizacije Todt.
Okrugli peat:

Nemaka momad Okruno vostvo momadi Zagreb

Heil Hitler ! U zameni: Sigmund s. r. okruni voa momadi

OKUMENAT BR. 431

Mastilom: Lini predmet: 907 ef policije bezbednosti i S D - a Kr 2329/42 III_B 1 a 1 ) 13/G 23 6161/42 Ho./Goe. Prilikom odgovora molim navesti gornju poslovnu oznaku i datum Oznaka akta 6742/42 Berlin SW 68, 6 novembra 1942 Wilhelmstrasse 102 Olovkom: 12/11 Paraf: H(uebner) tambilj: Primljeno

Policiskom ataeu Nemakog poslanstva SS-majoru H e l m - u Z a g r e b Predmet: Ubistvo Volksdeutscher-a i pripadnika Nemake momad 2 ) Wilhelma H a m p-a o d strane ustakih agenata Veza : Razgovor izmeu SS-pukovnika dr. Ehlich-a, SSm a j o r a Hummitzsch-a i SS-majora Helm-a. Prilikom razgovora, koji je u svoje vreme odran u Berlinu, raspravljalo se je o sluaju H a m p - a. Ovdanje nadletvo moli u vezi stim za iscrpan izvetaj o ishodu sluaja. P r e m a belekama koje se nalaze ovde, izgleda da vostvo narodnosne grupe nema n a m e r u da zastupa interese H-a prema hrvatskim ustanovama, nego da sve smatra kao stvar izmeu ) Referat 1 a odeljenja B Uprave III RSHA (SD). 2 ) Deutsche Mannschaft.

ustaa i hrvatskih nacionalsocijalista. Ovdanje nadletvo dosada se nije moglo prikljuiti takvom miljenju, nego gleda u ubistvu H-a u prvom redu zloin izvren protiv jednog Volksdeutscher-a. Po nalogu: Hummitzsch s. r. SS-major
Paraf:

H(elm) 24/XI
Olovkom: Gospoi Payer

Odgovor RSHA-u da se stvar prema naem dopisu (vidi akte) zasada smatra reenom. Hrvatskog ministra inostranih poslova je jo jednom zamolio Nemaki poslanik da se rasvetli ovaj sluaj, kao to se to vidi iz priloga.

EINSATZKOMMANDO SIPO I SD-a U ZAGREBU PODRAVA PREPOTENCIJU VOLKSDEUTSCHER -a


Volksdeutscher-i u NDH istupali su od samog poetka dravnog ivota te marionetske tvorevine na nain koji je, svojom drskou, izazvao reakciju pojedinih ustakih visokih funkcionera. Ovo stanje ilustruje izvetaj volksdeutscher-skog okrunog voe" iz Virovitice o sukobu sa ustakim ministrom Budakom.. Karakteristino je da je Einsatzkommando Sipo i SD-a u Zagrebu informiui o tome svoje pretpostavljene ustanove, potpuno usvojio i podrao prepotentni stav volksdeutscher-skog funkcionera.

DOKUMENAT BR. 432 Georg Schumacher okruni voa okruga Srednja DravaIlova

Poverljivo! Virovitica, 17 avgusta 1941.

Voi Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj


Z a g r e b

Prek j ue je u Virovitici odrana velika manifestacija ustakog pokreta, kojom prilikom je izvreno i osveivanje zastave Hrvatskog radnikog saveza (HRS). Na ovoj manifestaciji uestvovao je i ministar prosvete, doglavnik dr Mile Budak kao glavni govornik. Nemaka narodnosna grupa bila je pozvana da uestvuje na ovoj sveanosti. Prilikom sveanog doeka i ja sam pozdravio ministra doglavnika dr Budaka u ime nemake narodnosne grupe na nemakom jeziku. Bez blieg osvrtanja na pozdrav, on me je osornim tonom upitao da li vladam hrvatskim jezikom, nata sam mu to potvrdio sa primedfcom: Prema knjievnom jeziku ne sasvim besprekorno. Potom me je upitao koliko dugo sam ve ovde, nata sam mu odgovorio: kod Virovitice ve preko 20 godina. Na taj odgovor rekao mi je ministar-doglavr.ik dr Budak: Kada bih ja bio 20 godina u Reich-u, znao bih bolje nemaki nego hrvatski, pa se okrenuo, a da se

sa mnom uopte nije ni oprostio. Ovaj n a s t u p izazvao je kod prisutnih Hrvata podrugljivo smekanje. Za vreme svog govora, ministar-doglavnik dr Budak rekao je i to, da ustaki pokret mora u svojim redovima preduzeti ienje, jer se u njega uvukao i olo. O v a j olo sada stupa u redove Kulturbund-a 1 ). U Kulturbund-u ima uopte mnogo ubreta, ak se p r i m a j u i Srbi. Na to je prisutnima postavio pitanje Nije li tako? Logornik Baki koji je stajao pored njega, povikao je Tako je. Ovo je izazvalo naroito kod lanova Hrvatskog radnikog saveza iz Osijeka dugot r a j n o pljeskanje i smeh, to su prihvatili i ostali prisutni. Ova izjava ministra-doglavnika dr B u d a k a izazvala je m e u prisutnim Nemcima n a j v e e negodovanje i ogorenje. Prisutni funkcioneri mesne g r u p e doli su kod m e n e sa zahtevom da otvoreno zauzmem stav protiv ove t v r d n j e , od ega sam, meutim, morao odustati s obzirom na optu situaciju. S mukom uspostavljeni snoljivi odnos izmeu Nemaca i Hrvata, ovom izjavom je jako okrnjen. Hrvatsko stanovnitvo se prema Nemcima ponaa dosta izazivaki i postupa sa n j i m sa oiglednim potcenjivanjem. Ovo poinje da se ispoljava na svim podrujima ivota. Nemako stanovnitvo poinje da odbija da zajedniki sa Hrvatima prisustvuje priredbama. Gore navedeno e u svako doba potvrditi pod zakletvom svi uesnici priredbe kao i ja. Heil Hitler ! Okruni voa J r g Schumacher s. r. N a r e e n j e 2895/41 VM A/W Zagreb, 5 septembra 1941
tambilj:

U originalu *) Kulturni savez" organizacija Volksdeutscher-a. 2 ) Einsatzkommando Sipo i SD-a.

S S - m a j o r u Wilhelmu Z a g r e b Tukanac 18

B e i s s n e r - u1)

S molbom na z n a n j e i eventualno podnoenje izvetaja merodavnim ustanovama. Okrugli peat: Voa Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Heil Hitler ! Altgayer s. r. voa narodnosne grupe

DOKUMENAT BR. 433 13 septembra 1941. Be/Gr. tambilj:

1. Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava III BI n a r u k e SS-kapetana H u m m i t z s c h-a B e r l i n 2. Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV D 42) n a r u k e SS-potpukovnika d r W e i n m a n n - a B e r l i n 3. Informativno Einsatzgruppi policije bezbednosti i SD-a, n a r u k e SS-potpukovnika T e i c h m a n n - a B e o g r a d
2

') Pogreno. Treba Beisner-u. ) Referat D 4 Uprave IV RSHA (Gestapo).

Predmet: Ispad dr grupe Veza: Nema


Prilog: 1

Budaka

protiv nemake narodnosne

Kao to je poznato, hrvatski ministar dr Budak je 15. 8. odrao na velikoj manifestaciji jedan govor, u kome je naroito otro istupio protiv nemake narodnosne grupe. Govor je i u samoj Hrvatskoj izazvao muan utisak. U prilogu se dostavlja izvetaj okrunog voe Srednja Drava nemake narodnosne grupe Georga S c h u m a c h e r - a koji je stim u vezi upuen voi nemake narodnosne grupe. Iz ovog izvetaja u pojedinostima proizlazi injenino stanje. Jednom prilikom je ovde pokrenut razgovor po ovom sluaju i sa maralom Kvaternikom. Kvaternik je ve znao o tome i izjavio je da je poglavnik otro pozvao ministra Budaka na red zbog njegovih izjava i da mu je istom prilikom zabranio da se u svojim govorima uputa u politika pitanja takve vrste. Prema obavetenju marala Kvaternika rasprava izmeu Pavelia i Budaka ovom prilikom bila je od strane Pavelia vrlo una. Poglavnik je Budaku zapretio, da e ga u ovakvim ponovljenim sluajevima smesta smeniti sa poloaja ministra. Povodom ovog dogaaja Paveli je istovremeno pozvao sve ministre i ustake rukovodioce da ubudue u govorima ne dotiu stvari koje pogaaju neku drugu zemlju. Izvolite ovo uzeti na znanje. Komandant EK Zagreb Paraf: B(eisner) SS-major

NEZADOVOLJSTVO VOLKSDEUTSCIIEIl-skih PRESELJENIKA U POLJSKOJ


Nemako stanovnitvo iz Volksdeutscher-skih naselja u Bosni, preseljeno je u poljske oblasti, anektirane od strane Reich-a. Meu tim preseljenicima pojavilo se osetno nezadovoljstvo zbog ivotnih uslova.

DOKUMENAT BR. 434 Opunomoeni poverenik Litzmannstadt 1 ), 6.5.1943

Olovkom: Bosna preseljenici 10.11.43 Paraf: A(ltgayer) Voi Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Branimiru Altgayer-u
O s i j e k

Trg Adolfa Hitlera 1 Voo narodnosne grupe! Naalost m o r a m Vas izvestiti da su nai sunarodnici iz Schoenborn-a 2 ) vrlo nezadovoljni. Kao to sam Vas ve izvestio u svome poslednjem pismu, tab za n a s e l j a v a n j e se potrudio da im da n a j b o l j u zemlju. 20 seoskih voa schoenbornskih preseljenika bilo je na kolovanju za seoske voe, odakle su pobegli i odbili naseljeniko zemljite. L j u d i n e m a j u smisla za zajednicu jer su materijalisti i samo misle na sebe. Neke porodice su se ve bez odobrenja Radnog taba t a j n o vratile u Hrvatsku, meu ostalima Hans Thon, Georg Dewald i Michael Halabrin. Poznati muslimani iz Bij el j ine pisali su da gore imenovani mnogo p s u j u i da priaju stvari koje poniavaju ugled Reich-a. Da bi se izbegle gore stvari, molim Vas da preduzmete potrebne m e r e tj. da se uhapse kapitalisti, kako bi zakerala, koja se jo ovde nalaze i takoe ele da strugnu,
x 2

) Lodz u Poljskoj. ) Bosansko Petrovo Selo.

videli da postoji jo jedna via vlast koja moe da im pomrsi konce. Ostali domaini su zadovoljni, mnogi se ak ne plae nikakve opasnosti i dobrovoljno se javljaju kako bi se tamo naselili. Upkos toga, to je Radni tab toliko mnogo oekivao od naih preseljenika, on se razoarao jer je ono malo kukavica, koje ipak mnogo naruavaju red, srozalo ugled naih naseljenika, a to su sunarodnici iz Schoenborn-a, Bijeljine i Sarajeva. Poslednji se pozivaju na Hamm-a i kau da im je ovaj rekao istinu, njega je trebalo da sluaju. Stoga Vas jo jednom molim, ne poklanjajte beguncima nita i naredite da se uhapse, jer ako ovima uspe da mogu ostati tamo dole, onda e jo mnogi odavde pokuati to isto. Inae preseljenici su mirni i bolno oekuju svoje naseljavanje. Pozdravlja Vas sa Heil Hitler ! Ries s. r. (Ries) opunomoeni poverenik

SITUACIJA U VOLKSDEUTSCHER-skim PODRUJIMA


O poloaju u volksdeutscher-skim podrujima, u kojima je bila jaka partizanska delatnost, govori sledei izvetaj o konferenciji volksdeutscher-skih rukovodilaca Daruvarskog sreza.

DOKUMENAT BR. 435

Olovkom:

Raspoloenje III
P r e p i s !

Izvetaj

o konferenciji sa mesnim funkcionerima sreza D a r u v a r , odranoj na dan 31.V.1943

Prisutni su bili sreski opunomoenik Friedrich L t z , mesni voa Gustav L t z , pretsednik zadruge S c h n e i d e r , mesni voa Johann L i n g iz Sokolovca, mesni voa Karl W u d i iz Miljanovca i rukovodilac okrunih finansija Peter L i c h t e n b e r g e r kao pretstavnik okrunog vostva. Iako je veina mesnih voa u srezu mogla da bude obavetena, zbog opasnosti putovanja nije ih vie dolo. Saglasno se izvetava da ne moe biti govora o nekoj narodnosnoj delatnosti u mesnim grupama, poto su Nemci time krajnje ugroeni. Partizani se u nekim mestima nalaze danju i nou. Nemci moraju biti potpuno mirni, ako ele da sauvaju svoj ivot. Ugled vostva narodnosne grupe teko je oteen sledeim: 1. injenicom to su nai sunarodnici na ugroenim podrujima izloeni partizanima na milost i nemilost i to ni sa koje strane ne mogu oekivati pomo. Sve dosadanje akcije donele su nemakom stanovnitvu samo jo vea proganjanja. 2. to u vojsku nisu pozvani ljudi sposobni za vojnu slubu, te ih delimino prikupljaju Hrvati.

3. to oni, koji se nalaze na otsustvu, u mnogo sluajeva jednostavno ostaju kod kue i, kako izgleda, niko o tome ne vodi rauna. Njih jednostavno ne pozivaju niti ih odvode. Meu onima, koji su doli na otsustvo, a nisu se vie vratili u vojsku, nalaze se: u Ivanovom Polju: Stefan Belez i Josef Merkl, oni su zbog navodnog iseljavanja doli kui pre nekih 6 meseci. u Sokolovcu: Josef Schneider, Anton Oestereicher, Stefan Stadler, Michael Merkl, svi iz lovakog bataljona, trebalo je da se jave 13.5.43. Anton Grof je u decembru doao sa opremom, koju su mu oduzeli partizani. u Blagorodovcu: Izvesni Haupert je zajedno sa opremom i orujem otiao partizanima. u Daruvaru: Obuar Franz Homan, roen 1908, slui kod eleznike zatite u Vinkovcima. Bio je nekoliko puta na otsustvu, tvrdi da ga je svako otsustvo mnogo stajalo. Navodno je merodavnim ustanovama isporuivao obuu. Isti se ve od pre tri meseca nalazi stalno kod kue, govori da se vie nee vratiti i vrsi protivpropagandu. Partizani stalno nadziru mesne grupe u Ivanovom Selu, Ivanovom Polju, Sokolovcu, Trojeglavi, Petranovcu, Daruvarskom Brestovcu i Uljaniku, te je i n a j m a n j a narodnosna delatnost skopana sa opasnou po ivot. Ovim mesnim grupama ne treba dostavljati potu. Vanije stvari dostavljati im preko mesnog voe u Daruvaru. Spisak ljudi sposobnih za vojnu slubu nemogue je sastaviti. Mesne grupe su svoje spiskove dostavile u jesen 1942 i za sluaj potrebe mogle bi se one koristiti. Zamenik okrunog voe Jakob F i s c h k o r n iz Eichendorf-a 1 ) je pribavio E'ichendorf-ovcima razna osloboenja od vojne slube. Ovo se mnogostrano osuuje. U daruvarskim vinogradima partizani su sakupili radnike i drali im govore. Zabranili su im da rade za ispod 350 kuna *) Hrastovac.

dnevno. Ovi radnici sada trae tu nadnicu i ugroavaju poslodavce koji nee da plaaju ovu nagradu. Heil Hitler ! U zameni: Okruni finansiski rukovodilac Dodatak : Kao to je izveteno, u Daruvarskom srezu naseljeni Zagorci skoro iskljuivo su pristalice partizana i sa ovima su tajno, pa ak i javno u vezi. Okruni finansiski rukovodilac Peter Lichtenberger

EVAKUACIJA VOLKSDEUTSCHER-a

IZ

NH

Pred snagama narodnog osloboenja povukao je Trei Reich nemaku manjinu iz NDH u svoje granice. Prilikom te evakuacije odigravale su se i nepravilnosti o kojima je re u sledeoj naredbi Voe narodnosne grupe".

DOKUMENAT BR, 436 Voa narodnosne grupe Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj Oznaka akta : Nareenje VS Del. Br. 137/44 pov A/F P r e d m e t : Neopravdano i samovoljno beanjespreavanje 200 primeraka . .. primerak
N a r e d b a

Osijek, 7 oktobra 1944.

Iz vojnike nude, a da civilno stanovnitvo ne bi ometalo vojne operacije i da isto ne bi bilo izloeno nepotrebnoj opasnosti, od strane vostva narodnosne grupe a prema zapovestima u uputstvima Opunomoenika Reichsfuehrer-a SS-a za Hrvatsku i nadlenih, vojnih komandi planski su izvrene izvesne pripremne mere za povlaenje i evakuaciju. Ove se u redu i odvijaju. Pojedini pripadnici narodnosne grupe sa podruja koja zasada nisu ugroena podleu, meutim, neprijateljskoj propagandi i otpoinju bez cilja i plana da bee, ime se naroito u datom sluaju oteava uredno odvijanje evakuacije. Naalost, pojedini mesni funkcioneri i muki i enski rukovodioci organizacija, pripadnici zaviajnih straa 1 ) i slube pripravnosti, prednjaili su ravim primerom u niskom kukaviluku, time to su se uvukli u transporte evakuiraca i *) Heimatwacht.

napustili zemlju, ostavljajui u pojedinim sluajevima ak i svoja akta, oruje, sanitetski materijal itd., a da od svojih nadlenih pretpostavljenih nisu pribavili odobrenje, niti se odjavili. Stoga se bez odlaganja nareuje: Funkcioneri i funkcionerke do ukljuivo mukih i enskih rukovodilaca blokova i druina 1 ) i njima odgovarajuih rukovodilaca optih organizacija, profesionalnih organizacija i prikljuenih udruenja, kao i funkcioneri mesnih zadruga, svi pripadnici zaviajne strae, slube pripravnosti muki i enski svi saradnici i nametenici vostva narodnosne grupe i okrunih rukovodstava, kao i svi dravni i optinski nametenici, treba da ostanu na svojim mestima sve do nareene potpune evakuacije svoga mesta, da vre svoju dunost, da se poslednji povuku, pa i za vreme mara dalje da obavljaju svoju dosadanju slubu odnosno onu koja im po planu bude dodeljena. U izuzetnim sluajevima koji, meutim, zavise ne od linih elja, nego od zajednikih interesa, odobrenje za naputanje dosadanjeg poloaja moe izdati: a) Funkcionerima, saradnicima i nametenicima vostva narodnosne grupe i okrunih rukovodstava ukljuivo f u n k cionerki enske organizacije: voa narodnosne grupe, odnosno naelnik taba kada ga ovaj zamenjuje; b) Mesnim funkcionerima, ukljuivo funkcionerke mesnih enskih organizacija: nadleni okruni rukovodilac; c) Voama Nemake omladine i enskim voama Nemakog saveza devojaka: zemaljski voa omladine; d) Pripadnicima zaviajne strae: zemaljski voa momadi; e) Pripadnicima slube pripravnosti: rukovodilac glavne uprave za narodno zdravlje; f) Organima zadruga i privrednih preduzea: rukovodilac glavne uprave za narodnu privredu, koji ovo pravo u pogledu na zadruge moe preneti i na stareine centralnih zadruga; g) Dravnim i optinskim inovnicima: pretpostavljene vlasti odnosno rukovodioci nadletava, u Velikoj upi Vuka naelno veliki upan dr Elicker. Funkcionerke enske organizacije sa vie male dece imaju se odmah zameniti m a n j e zauzetim enama. Ve se unapred postaralo, da se enama funkcionera, pripadnika zaviajne ') Kameradschaftsleiter.

strae, saradnika i nametenika, dravnih i optinskih inovnika, koje imaju vie male dece, da prvenstvo i da prema prilikama budu prebaene i pre vremena. Besplatni i pomoni funkcioneri naelno su izjednaeni sa stalnim funkcionerima i ne mogu polagati pravo ni na kakav naroiti postupak. Funkcioneri, pripadnici zaviajne strae i slube pripravnosti, saradnici i nametenici, dravni i optinski inovnici, koji samovoljno napuste svoja mesta, bie zato sudski progonjeni. Lica, potrebna za odravanje zdravstvene slube, ustanova za snabdevanje i ostale slube o staranju, bie odmah pozvana, obavezana na slubu u ratu i ukoliko to bude potrebno plaana prema istim uslovima i pravilima kao i odgovarajui civilni slubenici nemakog Wehrmacht-a. Voa narodnosne grupe Altgayer s. r. Klju za raspodelu B

II. VOJNA OBAVETAJNA SLUBA

1) N e m a k i g e n e r a l u H r v a t s k o j i t r u p n a o b a v e t a j n a s l u b a Ic
m

FORMIRANJE

NEMAKIH VOJNIH U NDH

USTANOVA

Ujesen 1942 postavljen je u NDH Zapovednilc nemakih trupa u Hrvatskoj" koji je komandovao operativnim jedinicama. Istovremeno je general Glaise von Horstenau dobio titulu Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj", uz unapreenje u vii in. O tome je Glaise sledeim pismom izvestio Pavelia.

DOKUMENAT BR. 437 Edmund Glaise von Horstenau Vaa ekselencijo ! Mnogopotovani Poglavnie ! Naroita mi je ast sto mogu izvestiti Vau ekselenciju da me je F u e h r e r i Vrhovni zapovednik sa dananjim danom postavio za Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj u rangu komandujueg generala i sa zadacima i nadlenou komandanta vojne oblasti. U smislu Fuehrer-ovog uputstva, moja e iskljuiva dunost biti da i u budunosti pred h r v a t Zagreb, 1.11.1942

skom vladom i rukovodstvom hrvatske vojske zastupam interese nemakog Wehrmacht-a i potrebe zajednikog voenja rata. Za zadatke ueg rukovoenja trupom postavljen je generallajtnant L u e t h e r s z a Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj sa seditem u Slav. Brodu. Sa izrazom osobitog potovanja beleim se Vaoj ekselenciji najodaniji Glaise s. r.

KOMANDNE FUNKCIJE NEMAKOG GENERALA U HRVATSKOJ


General Glaise von Horstenau, ija redovna funkcija nije obuhvatala operativno icomandovanje, vrio je komandne funkcije u vezi sa ofanzivom koju je preduzeo Zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj (tj. operativni komandant Wehrmacht-ovih jedinica u NDH) poetkom 1943 godine. Tim povodom je izdao zapovest za akciju iz koje se vidi njegova tadanja uloga, a istovremeno i njegov stav prema partizanima i pripadnicima NOP-a.

DOKUMENAT BR. 438 Tajni komandni predmet

Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj Ia1) Oznaka akta 110 Br. 0152/43 taj. kom. predm.
Mastilom:

Rukovodstvu narodnosne grupe Zagreb, 23.1.43 Priloga: 3 22 primerka 9 primeraka Zapovest za akciju za severno hrvatsko podruje 1.) Prema nareenju Vrhovnog komandanta Jugoistok (Vrhovna komanda vojne grupe E) Ia Br. 06/43 tajni komandni predmet-samo za efa Od 7.1.43 Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj preuzima za vreme veih operacija, koje su otpoele 20.1.1943 na demarkacionoj liniji i juno od nje, zadatke Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj ni ') Operativno odeljenje taba.

teritoriji severno od Save kao i na podruju ogranienom linijom: Sava od granice Reich-a kod Dobove do lakta Save 2 km severno od Blinskog Kuta Blinski KutBijelnik MajaVrtljine demarkaciona linija do granice Reich-a kod Bregane granica Reich-a do Save, juno od Save. 2.) Ovi zadaci, koji su ovim preuzeti, jesu : a) Uguivanje ustanikog pokreta na toj teritoriji, b) Osiguranje saobraajnih i telekomunikacionih veza, vanih za voenje rata u prostoru Jugoistoka, naroito obezbeenje eleznike pruge: granica Reich-aBeograd. c) Zatita svih objekata i saobraajnih puteva, vanih za vojnu privredu, koji se nalaze na tom podruju. 3.) Za ovo su u operativnom pogledu podreene Nemakom opunomoenom generalu, poev od 20.1.43, sve nemake i hrvatske trupe i naoruane formacije. 4.) Za izvrenje zadataka navedenih u ta. 2.) stoje na raspolaganju srazmerno slabe snage. Stoga je neophodno strogo pribiranje svih raspoloivih trupa i formacija. Pri tome je predviena najtenja saradnja sa hrvatskim generaltabom.
Olovkom:

Prilikom tabne konferencije 30.1.43 saopteno u izvodu. Paraf: A(ltgayer)


tambilj:

5.)

6.) tab za obezbeenje eleznica u Hrvatskoj sa prikljuenim mu jedinicama podreuje se neposredno Nemakom opunomoenom generalu u Hrvatskoj. 7.)

8.)

9.)

10.) Naroiti znaaj pridavati izvianju neprijatelja. Samo blagovremeno doznavanje i javljanje o neprijateljskim pokretima i namerama, omoguava pravovremeno preduzimanje protivmera. Trupe ne smeju da lee u zimovnicima, nego moraju neprijatelja stalno uznemiravati odailjanjem izviakih grupa i poternih odeljenja, borbenim marevima, premetanjem garnizona i manjim pothvatima, pri emu nastojati svima sredstvima da se prikupe obavetenja o protivniku. Korienje stanovnitva za izvianje, angaovanje seljaka, trgovaca i drugih za agente, bie od koristi. 11.) Postupak sa zarobljenicima : a) Zarobljenike koji se zateknu u borbi sa orujem u ruci, bez obzira na starost i pol posle sasluanja streljati. b) Zarobljenike ili uhapenike, za koje je nesumnjivo dokazano da su partizani ili njihovi jataci, treba kao predviene za odmazdu, sprovesti u sabirne logore pa e u duhu zakonskih odredaba bili odreeni za mere odmazdi prilikom akata sabotae ili ubistava koja izvre komunisti. Postarati se za ureenje podesnih sabirnih logora. c) Uhapenike, koji izgledaju sumnjivi zbog pomagan j a ustanka, predati u sabirni logor Zemun ili Osijek na prisilni rad. 12.) Postupak sa stanovnitvom : Samovoljne postupke svake vrste protiv lojalnog stanovnitva treba najveom otrinom suzbijati, bez obzira sa

koje bi strane usledili. Stanovnitvo mora biti svesno toga da se, u sluaju pomaganja ustanka, ima vie da boji trupe nego partizana, ali mora, meutim, i da stekne uverenje da trupe postupaju pravino i da tite ljude koji su mirni. 13.) Izvetavanje: Komandanti grupa i tab za obezbeenje eleznica dostavlja Nemakom opunomoenom generalu u Hrvatskoj a istovremeno informativno hrvatskom generaltabu u Zagrebu i Zapovedniku nemakih trupa u Hrvatskoj i to : a) Dnevne izvetaje: dnevno da stignu do 9.30 asova. Sastavljanje prema prilogu 2). b) Preglede izvetaja o neprijatelju sa saetim obavetenjima o neprijatelju (sa naznaen j em izvora!) od sluaja do sluaja, ve prema raspoloivom materijalu, najmanje jedanput nedeljno. c) Ocene situacije svakog 15. i 25. u mesecu prema prilogu 3). d) Naroite dogaaje, kao tee sluajeve sabotaa i slino, odmah im se dozna, teletipom, radiogramom ili telefonom. Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj potpis na konceptu Glaise generallajtnant Klju za raspodelu vidi koncept Za tanost: Pott s. r. major

PROPAGANDNE DIREKTIVE WEHRMACHT-a U N D H Poetkom marta 1943, u toku sprovodenja ofanzive protiv snaga NOP-a (vidi prethodni dokumenat) tab generala Glaise-a izdao je direktive za propagandu u kojima se NOP tretira kao osnovni i najopasniji neprijatelj Treeg Reich-a. I pored propagandistikog iskrivljavanja, vidi se da je vostvo Wehrmacht-a u NDH postalo svesno injenice, da je narod poao putem kojim ga je povela KPJ. To jasno izbija iz teza propagandnih instrukcija.

DOKUMENAT BR. 439

Poverljivo Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj O d e l j e n j e Ic/1 1 ) v 11 Br. 163/43 pov. Predmet: Prilozi: D i r e k t i v e za p r o p a g a n d u u Hrvatskoj 1 (2 lista)

Z a g r e b , 6.3.1943

tambilj:

U H r v a t s k o j je d o s a d a bila j a k o z a n e m a r e n a s o p s t v e n a propaganda na teritoriji severno od Save. Pravilna, dobro promiljena, specijalnim privrednim prilikama i osobinama razliitih delova s t a n o v n i t v a n a o v o m p r o s t o r u p r i l a g o e n a ') Obavetajno odeljenje taba, nadleno i za propagandu.

propaganda je, meutim, ba ovde od najvee vanosti. Stanovnitvo, koje je veim delom imuno i mnogostruko izmeano sa nemakim i maarskim manjinama, ovde oduvek mnogo manje naginje komunizmu, nego u siromanim podrujima na jugu. I hrvatska dravna ideja preovlauje u srednjim i zapadnim podrujima prema jugoslovenskim i velikosrpskim idejama. Zato sprovoenje propagande naroito ovde zahteva sasvim pored vrstog pridravanja jedne odreene opte linije jasno postavljanje cilja za konkretne mesne zadatke uz najveu elastinost i veto prilagoavanje delu stanovnitva, na koji treba uticati propagandom. Pri strogom izgraivanju teita, ima se uvek razmiljati o sledeem : a) ta treba postii? b) Kako izgledaju podruja koja se imaju obraditi? Narodnosno, religiozno, u pogledu snabdevanja itd. c) Od ega trpe, ta ljudi oekuju? d) Kako radi neprijateljska propaganda, ta je dosada postigla, kako se ova propaganda moe razbiti? Propaganda, dakle, zahteva, ako zaista treba da ima uspeha, tanu i marljivu studiju za dotinu svrhu. Ljudi, kojima treba da se obraa, moraju oseati kao da se lino njima govori. Letak, koji proistekne iz trenutnog nadahnua bez ikakvog strunog znanja esto moe vie tetiti nego koristiti. Naroitom briljivou mora se propaganda sprovoditi kod podreenih hrvatskih i volksdeutscher-skih trupa i borbenih formacija, da bi ove dobile ideju za svoju akciju. Isto vai i za sve inovnike i radnike koji rade za nas, kao elezniare, potanske inovnike, radnike u industriji naoruanja itd. Pored takvog rada zaduenih propagandnih organa, stalo je i do toga da svaki oficir, podoficir i vojnik bude obaveten o vanosti i znaaju propagande na jugoistonom prostoru. On sam mora da veruje u optu liniju propagande, i time da bude njen nosilac prilikom razgovora sa civilnim stanovnitvom. On uvek mora da zna stalne lokalne direktive propagande, kako bi se i ovde mogao pravilno drati na konkretnom podruju.

Na ovo stalno usmeravanje i saraivanje celokupne trupe, treba polagati najveu vanost. Obavetavanje trupa vriti, koliko to dozvoljava akcija, na osnovu priloenih Direktiva za propagandu u Hrvatskoj. Za Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj Naelnik taba na konceptu potpisao Freiherr v. Funck pukovnik Za tanost: Potpis neitak major Klju za raspodelu vidi koncept

Direktive za propagandu u Hrvatskoj 1.) Boljevizam, neprijatelj br, 1. Naa borba nije upravljena protiv ovoga ili onoga naroda u Evropi, nego protiv boljevizma, kao olienja beskulturnosti i ljudskog podzemlja. On je razara religije, neprijatelj hrianstva i islama u svakom obliku. On pretstavlja masu umesto linosti i zajednice, i k r a j slobodi pojedinca, naroito seljatva. (Svaki seljak zadrava samo jo jednu kravu i neto povrtnjaka, sve ostalo pripada dravi). injenica, da je Sovjetska Rusija trenutno jo sposobna
da napregne snage, poiva samo nedostojnijim metodama postupanja na najstranijim sa ovekom. i najSamo

narod, koji vie od pre 25 godina stoji pod knutom boljevizma, to dozvoljava, poto t a j narod hermetiki odvojen od svih drugih naroda na zemlji poznaje ivot samo kao crn i tuan. U sovjetskoj armiji gazduju
politruci i komesari sa nepoverenjem i strahom jednih

pred drugima. Drugarstvo, koje pretstavlja bazu svake vojnike zajednice kod svih ostalih naroda, kod Sovjeta je nepoznato. Sve se radi iz straha od pijuniranja i metka u potiljak. Kako bi inae bilo mogue, da se preko milion vojnika sa podruja na Istoku, koja su Nemci zaposeli, danas oduevljeno bori pod zastavom Nemake. Karakteristina je Staljinova zapovest od prolog leta, po kojoj su u svakoj diviziji predviena 2 bataljona samo za to, da gaaju na druge bataljone u sluaju ako bi ovi hteli da otstupe. To ni kod jedne kulturne nacije nije mogue, 2.) Tok nemako-ruskog rata tek je ocrtao gigantsko naoruanje i paklene namere Sovjeta koje pretstavljaju strahovite opasnosti za celu Evropu. Jedina sila, koja je u stanju da se suprotstavi ovoj opasnosti, je Nemaka. Poraz Nemake znaio bi isto to i boljevizacija Evrope. Ova vrsta razvoja bila bi neminovna i nebi ga mogla zadrati ni Engleska ni Amerika. Stoga se Nemaka istovremeno bori za celokupnu Evropu.

4.) Drugi deo naroda dozvoljava da ga boljevici zaluuju. Iako sami nisu komunisti, bore se u redovima partizana pod komandom komunista, ili ih u n a j m a n j u ruku potpomau. Ovo uspeva komunistima samo zato, to se ovde u Hrvatskoj najvetije umeju da kamufliraju, jer zasada esto puta svesno tede ivot i privatno vlasnitvo, tite porodicu i crkvu i ispisuju u svom programu toleranciju i demokratiju. Ova kamuflaa je esto oprobano i k r a j n j e opasno oruje boljevizma. Otuda je vanije, da mu se ponovo skine maska sa lica. Milioni boraca na Istonom frontu su svedoci o njegovom pravom licu, unitavanju crkava i svake religije, otimaini svakog poseda, porobljavanju naroda. 5.)

6.)
8.)

9.)

10.) I Hrvatska u ovoj Evropi ima veliku privrednu i politiku budunost. Pretpostavka za ovo je, u prvom redu, mir i red. Svaki onaj koji ometa mir i red, bez obzira kojem pravcu on pripada, vri sabotau.' Ko mirne graane progoni samo zbog njihove vere, ili iskoriava ak dravnu silu za sebine interese, nisko zadovoljstvo u ubijanju, pljaku i lino bogaenje, pomae protivnika i na je neprijatelj. Niko se ne sme proganjati zbog svoje konfesionalne pripadnosti, pripadao on rimokatolikoj, muslimanskoj ili pravoslavnoj veri. Svaki je dobrodoao, koji spozna zapovest ovoga asa: Stvoriti mir i red u zemlji i prikupiti sve snage za odluujuu borbu Evrope protiv boljevizma.

11v)

12.)

VEZA OBAVETAJNE TRUPNE SLUBE SS-FORMACIJA SA VOLKSDEUTSCHER-ima Ic-sluba, tj. trupna obavetajna sluba jedinici Wehrmacht-a i oruanog SS-a, saraivala je sa organi ma nemake manjine u mestima u kojima je bilo volksdeutscher-skog stanovnitva. Ovi se organi pojavljuju i kao informatori i denuncijanti. Karakteristino je da je priloeni denuncijantski izvetaj upuen na nadlenost nemakoj bezbednosno-policiskoj slubi.

DOKUMENAT BR. 440 8 SS-konjika divizija Florian Geyer I c Diviziski poloaj, 18.3.1944

Predmet:

Lica u selu Samatovcima sumnjiva zbog pripadnitva bandama

Einsatzkommandi 3 Slube bezbednosti 1 ) Osijek

U nastavku se dostavlja prepis jednog izvetaj a o licima u selu Samatovcima koja su sumnjiva da p r i p a d a j u b a n d a m i , s molbom na znanje i u sluaju potrebe na dalju nadlenost. Po nalogu: Paraj: F. SS-kapetan I c

*) Ustvari: Einsatzkommandi 3 Sipo i SD-a; ova komanda ie bila podreena Einsatzgruppi Sipo i SD-a za NDH.

Prepis

Mesto taba, 15.3.44 8 SS-konjika divizija Florian Geyer E. E. vod (3. tehn. san. eta) Komandiru ete SS-kapetanu Schlichte-u

Na dan 14.3.44 u 12.00 asova posetio me je komandant mesne zatite mesne strae 1 ) iz Petrijevaca, A d a m P 1 u e g e 1, roden 23.5.1892, i njegov agent Istvn B o k a (Maar), roen 1886, te su me upozorili na sledee : U selu Samatovcima ima jo nekoliko ljudi i ena, koji su sumnjivi da odravaju p o t a j n e veze sa partizanima. Imena su sledea : Karistan V o h n, kuni br. 22 Danica K a v a r e v i i kerka, kuni br. 1 Tima K o v a r e v i , Daniin brat, kuni br. Berto T i m a r i , Gregor P a v e l , kuni br. 2 Stevan J a v o r o v i , kuni br. 4 .

10

Izvetavam komandira ete da kod gore imenovanih nisu smeteni nikakvi pripadnici SS-a, osim kod Berta T i m ar o v i a, kod koga se nalaze 2 pripadnika SS-a. Samo se T-ov sin nalazi u partizanima. Potpis: Za tanost prepisa: Potpis neitak SS-podoficir Potpis neitak SS-podoficir

') Ortsschutz der Heimatwacht. 77

VEZA IZMEU TRUPNE OBAVETAJNE SLUBE I POLICIJE PORETKA


Saradnju koja je ostvarena izmeu Ic-slube naroito one SS-ovskih jedinica - i nemakog policiskog aparata, smatrale su obe strane vrlo korisnom za borbu protiv NOP-a. Ic-sluba je upuivala ustanovama policije predmete na nadlenost, a policiske ustanove su davale izvetaje Ic-slubi, o emu govori i sledei dokumenat.

DOKUMENAT BR. 441 Oblasni policiski rukovodilac Osijek Delov. Br. 174/44 Sa/Ka

Mesto taba, 11 januara 1944 Vojna pota Br. 56 028 A


tambilj:

Paraj

Paraj

Predmet: Dnevni izvetaji i situacioni izvetaji 8 SS-konjikoj diviziji Odeljenje Ic


Osijek

Poto se sve jedinice 8 SS-konjike divizije nalaze na mome policiskom podruju i poto mi je od strane Opunomoenika Reichsfuehrer-a SS za Hrvatsku povereno celokupno suzbijanje bandi, potrebno je da se svi izvetaji o pojavljivanju bandi i o pothvatima za suzbijanje bandi stiu u mojoj ruci. Zbog toga aurno primam od svih nadletava i jedinica, koje se nalaze na mojoj teritoriji, situacione izvetaje o dogaajima i stoga Vas molim da i meni aurno dostavljate ove izve-

staje podreenih Vam jedinica, u hitnim sluajevima najkraim putem. Ubudue dostavljau i Vama sve izvetaje koji su od znaaja za Vae podruje, odnosno za garnizone podreenih Vam jedinica. Poto imam svakodnevno do 18 asova da podnosim teletipom dnevne izvetaje Opunomoeniku Reichsfuehrer-a SS, molim da rasporedite dostavljanje Vaih izvetaja tako, da isti stignu do 17 asova u moje nadletvo. Oblasr i policiski rukovodilac Osijek Sammern s. r. SS-vii pukovnik i pukovnik policije

2) A b w e h r

POSLOVNI RED AST-a ZAGREB Rukovodilac odeljenja I Ast-a Zagreb izdao je poslovni red iz koga se vidi unutranje ustrojstvo t nain rada u okviru njegovog odeljenja. DOKUMENAT BR. 442 Nadletvo Abwehr-a Zagreb Grupa I 1 ) Br. 7615/43 pov. Ia POVERLJIVO! Predmet: Prilog: Zapovest grupe za regulisanje slubenog poslovan j a grupe I 1 plan podele poslova Zagreb, 23 avgusta 1943.

1. Obrada pojedinih radnih podruja grupe I vrie se p r e ma priloenom planu podele poslova. 2. Svaki predmet koji izlazi iz grupe takoe i radiogrami ima se naelno podneti rukovodiocu I na potpis. U sluaju otsutnosti rukovodioca I, i m a j u mu se po povratku podneti na znanje vani predmeti koji su izali (odluke *) Nadletvo Abwehr-a u Zagrebu obuhvatalo je sve tri grane vojne ob. slube: pijunau (I), sabotau-diverziju (II) i kontrapijunau (III). Ovaj dokumenat odnosi se na rad odeljenja I tj. onoga koje je nadleno za pijunau.

3.

4. 5.

6.

7.

ili nareenja od naroitog znaaja), koje je potpisao njegov zastupnik ili neki od referenata. U otsutnosti rukovodioca, potpisuje njegov stalni zastupnik kapetan Junge: U zameni, Junge, kapetan. Ako predmete koji izlaze potpisuje u otsutnosti stalnog zastupnika neki od referenata, onda ovi potpisuju: Po nalogu, X, in. Da bi se ve iz poslovne oznake znalo, koji je referent obraiva nekog predmeta, imaju se upotrebiti sledea zaglavlja na aktu : Kod dopisa, upuenih svima nadletvima izvan Ast-a : Nadletvo Abwehr-a Zagreb Br. 173/43 pov. Rukovodilac I ili Ia, lb, Id, I H Kod dopisa, upuenih nekom drugom referatu ili rukovodiocu : Grupa I Rukovodilac I, ili Ia, lb, Id, I H Sve aktovne zabeleke referenata treba podnositi na znan j e rukovodiocu I, kako bi mogao odluiti da li se imaju podneti rukovodiocu Ast-a. Kod predaje dopisa unutar grupe, uz potvrdu predavati samo tajne komandne predmete. Da bi se izbeglo, da tabne pomonice stavljaju u akta predmete koji jo nisu sazreli za odlaganje, naelno, ima nareenje prikljuiti aktima da potpie dotini referent, inae se ne sme izvriti stavljanje predmeta u akta. Mape nereenih akata koje eventualno jo postoje, imaju se smesta ukinuti; postoje samo mape za ponovno podnoenje akata. Svaki predmet koji jo eka reenje treba upisati za ponovno podnoenje o odreenom roku, da bi se u da tom sluaju moglo potsetiti na njegovo reenje. tabna pomonica, koja vodi mapu za ponovno podnoenje, odgovorna je da predmet bude podnet u odreenom roku. Referenti, koji u toku radnog vremena naputaju slubenu zgradu, ostavljaju kod Ia obavetenje koliko e verovatno biti otsutni i gde e se zadravati, da bi se u hitnim sluajevima mogli obavestiti. Ako referent ima sastanak sa nekim agentom ili razgovor u nekom drugom nadletvu, onda to saoptava i rukovodiocu I, da bi ovaj mogao eventualno dati jo potrebna uputstva ili izneti pitanja koja treba objasniti.

8.

9. 10.

11.

12.

13.

14.

15.

Celokupni ost? li personal grupe (izuzev referata li) ima se odjaviti prilikom naputanja slubene zgrade kod Ia, a po povratku ponovno prijaviti. Odjavljivanja i prijavljivanja povodom slubenih putovanja ili otsustva, imaju svi pripadnici grupe izvriti najpre kod rukovodioca I, a potom kod rukovodioca Ast-a. Otsustvo se u naelu ima rasporediti tako, da istovremeno nisu otsutni i referent i njegova tabna pomonica. Dok situacija ne bude zahtevala drukije, subotom popodne se naelno ne radi. Meutim treba da budu na licu mesta 1 referent i 1 kancelariska radna snaga kao deurni. Raspored slube moe se zasada izvriti meusobnim sporazumom referenata i kancelariskih radnih snaga. U sluaju hitne potrebe moe se pozvati na slubu ostali kancelariski personal. Za poslovno optenje referata sa drugim referatima Ast-a postoje ordonansi. tabne pomonice mogu se samo u izuzetnim sluajevima uz saglasnost Ia upotrebiti za prenoenje radiograma itd. Da bi se izbegla pogrena prepisivanja, kancelariske radne snage trebaju naelno itati svoje prepise sa nekom drugom tabnom pomonicom ili nekim pripadnikom grupe. Pritom se glasno ita original, dok drugo lice s r a v n j u j e prepis. tabna pomonica Steinbach-ova vodie rokovnik (kalendar rokova) grupe. Referenti se staraju zato, da u rokovnik budu unoeni tekui rokovi njihovog radnog podruja. Referentu Ia, za ratni dnevnik, predaju referenti za proteklu nedelju, do ponedeljka u 12 h svake nedelje kratak izvetaj o radu. Njime obuhvatiti samo zavrene dogaaje. Raspoloive pisae maine zasada jo pregleda i isti strunjak, odn. ovi e to uiniti ukoliko je potrebno. Svaka kancelariska radna snaga, kojoj je poverena pisaa maina, odgovorna je da se maina nalazi uvek u istom stanju i da je dobro podmazana uljem. Pribor za ienje nalazi se kod gospoice Steinbach. Ia ima svakog 1. u mesecu da proveri stanje pisaih maina. Potpukovnik i rukovodilac I Dr Hemprich s. r.

POSTUPAK SA POVERLJIVIM PREDMETIMA ABWEHR-a


Abwehr-ove ustanove su svoje poverljive predmete u sluaju potrebe, unitavale prema posebnoj, tano utvrenoj proceduri.

DOKUMENAT BR. 443


Poverljivo

P r e p i s

Iz propisa o rukovanju sa poverljivim predmetima uredba o slubi u suvozemnoj vojsci 99 Predmet: Unitavanje poverljivih predmeta Ako treba unititi neki poverljivi predmet, onda ima jedno lice iz kruga referenata kojima je predmet pristupaan (ne lice kome je to naroito povereno) da pred jednim svedokom, koji isto tako mora pripadati krugu referenata kojima je predmet pristupaan (moe i lice kome je to naroito povereno) proveri potpunost predmeta i da ga uniti u njegovom prisustvu vatrom ili mainom za unitavanje akata. O unitenju se ima sastaviti zapisnik (prema obrascu), koji se stavlja uz predmete. U delovodnom protokolu ili u spisku predmeta ima se, osim toga, pribeleiti unitenje. Zapisnici o unitenju uvaju se 10 godina. Ako prilikom provere o potpunosti budu otkrivene nepravilnosti, unitenje se treba privremeno odloiti. Nepravilnosti treba odmah ispitati. Pretpostavljeno nadletvo ima se smesta izvestiti o preduzetom. Ako nastupi neotklonjiva opasnost, da poverljivi predmeti padnu u ruke nepozvanih, naprimer u ratu ili prilikom nesree na moru, treba ih pravovremeno i temeljno unititi, po mogustvu vatrom. to potpuniji zapisnik o unitenju ima se zastaviti naknadno.

A S T Z A G R E B T R A G A Z A S A V E Z N I K I M OFICIRIMA Akt koji je Ast Zagreb uputio svojim ispostavam-a po pitanju saveznikih oficira, sputenih padobranima na jugoslovensku teritoriju, pokazuje u isto vreme i nain optenja centrale sa njenim ispostavama, kao i njihov tadanji raspored na podruju NDH. DOKUMENAT BR. 444

Tajni

komandni

predmet Olovkom: Br. 42/43 t a j n i kom. pred. tambilj: Primljeno 15.7.43. Paraf

Nadletvo Abwehr-a Zagreb Br. 533/43 taj. kom. pr. I L 1 ) Predmet: Engleske grupe

Zagreb, 12.7.1943. 5 primeraka 2. p r i m e r a k

1.) Ogranku Abwehr~a a ) Sarajevo lino gospodinu m a j o r u V a a r y-u ili zastupniku u dunosti Sarajevo 2.) Ispostavi B a n j a Luka lino gospodinu Sonderfuehrer-u Z A p o 1 d-u ili zastupniku u dunosti Banja Luka 3.) Obavetajnom punktu 8 ) Slav. Brod lino gospodinu kapetanu B u k w i c h - u ili zastupniku u dunosti Slav. Brod Oznaku I L nosio je vazduhoplovni referat odeljenja I (pijunaa). 2 ) Abwehrnebenstelle, skraeno Nest, ustanova podreena Ast-u, ali po rangu via od ispostave (Aussenstelle). 3 ) Meldekopf.

4.) Obavetajnom p u n k t u Mostar lino gospodinu S o n d e r f u e h r e r - u >/Z g r o f u E 11 z - u ili zastupniku u dunosti Mostar Ic zapovednika 1 ) saoptava da oficiri, koje su saveznici spustili iz aviona, i m a j u n a j t e n j e veze sa D. M.-om, sa Titom i njegovim glavnim tabovima. Navodno su sputene engleske grupe naroito na podruju italijanskih interesa, u Lici i u Sloveniji, a verovatno i u Istonoj Bosni. Treba raunati i sa daljim sputanjem grupa. Hitan zadatak je da se pronau i n a j t a n i j e saznaju nalozi grupa (vidi radiogram Br. 1797 od 12. 7. 1943.). U zameni: Dr. Hemprich s. r. potpukovnik Fr. Olovkom: 16. 7. 43. R 540 zaduen radiogramom Br. 42/43 taj. kom. pr. R 541 usmeno obaveten od strane potpisanog 2 ) Hornberger s. r. podoficir Paraf 0 4

Obavetajni oficir Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj. 2 ) Oznake R 540 i R 541 nosili su agenti Abwehr-ove ispostave u Banj oj Luci.

INTERESOVANJE ABWEHR-a ZA SOVJETSKE OFICIRE K O D P A R T I Z A N A Interesujui se za sovjetske oficire kod partizana Abwehr je nastojao da proveri raspoloive i prikupi dalje podatke o njima. Rukovodei Abwehr-ov trup 176 angauje terenske ogranke da prikupljaju obavestenja po izviakom nalogu" Abwehrkommande 111. DOKUMENAT BR. 445 Rukovodei Abwehr-ov t r u p 176 kod Komande 2 tenkovske armije Br. 29/43 pv. Mesto taba, 6. XII.43.Poverljivo ! 1632/43 pov. 12.XII Paraf Obavetajnom punktu 1 ) Zagreb Obavetajnom p u n k t u Brod Obavetajnom punktu Banja Luka p i t a n j a kamuflirano sprovesti obavetajnom p u n k t u Biha Obavetajnom p u n k t u Sarajevo U prilogu se dostavlja na znanje izviaki nalog A b w e h r kommande 111. Rezultate javiti s pozivom na gornji b r o j Abwehr-ovom t r u p u 176. 1 prilog Dr. Hemprich s. r. potpukovnik i rukovodilac trupa 2 )

') Meldekopf. ) Dokumenat je pisan olovkom, blok-slovima.

Poverljivo !

P r i l o g

uz n a r e e n j e rukovodnog Abwehr-ovog t r u p a 176 broj 29/43 pov. od 6. XII. 43.

1.) Kojim putem su bandama na Balkanu doli ruski oficiri za vezu o kojima je vie puta javljano? 2.) Kod sputanja padobranom vano je, odakle su krenuli, sa kakvim mainama. 3.) Da li Rusi vre akciju u sporazumu ili ak uz pomo saveznika? 4.) Da li se raspolae znacima, da se organizacija i vostvo bandi kod Tita nalazi u r u k a m a ruskih oficira ili ne? 1 )

*) Dokumenat je ispisan olovkom.

NADLENOST ABWEHR-ovih ORGANA ZA SASLUAVANJE ZAROBLJENIKA Krajem 1943 godine izdato je Abwehr-ovim organima na terenu uputstvo o sasluavanju zarobljenih pripadnika stranih misija pri tabovima NOV i POJ. Iz njega se vidi i naredbodavni put od Abivehr-ojicira Ic-slube taba 2 tenkovske armije, preko rukovodeeg Abwehr-ovog trupa 176 do terenskih obavetajnih punktova (Meldekopf-a) i frontnih ustanova Abwehr-a na teritoriji na kojoj je operisala 2 tenkovska armija. Iz dokumenata se vide i ustanove podreene rukovodeem trupu 176. Akt je iz perioda u kome je reorganizacija Abwehr-ove mree u toku.

DOKUMENAT BR. 446

Poverljivo Olovkom: 1656/43 pov. 14. 12. 43. Paraj 19. XII. 43.

R u k o v o d e i A b w e h r - o v t r u p 176 kod Komande 2 tenkovske armije B r . 162/43 pov. Veza :

Teletip K o m a n d e 2 tenkovske a r m i j e I c A b w . oficir 1 ) od 12. 12. 43. P r e d m e t : Sasluanja zarobljenika Prilog : Prepis gornjeg teletipa Obavetajnom punktu2) I Zagreb Obavetajnom p u n k t u Karlovac, preko obavetajnog punkta I Zagreb Obavetajnom punktu Sarajevo Obavetajnom punktu Banja Luka Obavetajnom punktu Brod A b w e h r - o v o m t r u p u 172 A b w e h r - o v o m t r u p u 173 A b w e h r - o v o m t r u p u 174 *) Obavetajni oficir (otsek) Komande armije. 2 ) Meldekopf.

Uz uputstva Komande 2 tenkovske armije, Ic Abwehr oficir, koja se vide iz priloga, primeuje se jo sledee: Sasluanja zarobljenika u taktikom pogledu ne treba da vre organi Abwehr-ovih trupova i obavetajnih punktova. Meutim, vrlo je celishodno sasluati ovakve zarobljenike sa gledita Abwehr-ove linije (napr. o organizaciji neprijateljske cbavetajne slube uopte, neprijateljskog puta j a v l j a n j a i mree na dotinom podruju itd.). Dr Hemprich s. r. potpukovnik i rukovodilac t r u p a tambilj: Prikljuiti predmetu O 4

Paraf

Prepis T e 1 e t i p 12. 12. 43. Poverljivo LXIX rezervnom korpusu XXI planinskom armiskom korpusu XV planinskom armiskom korpusu V SS-planinskom armiskom korpusu Poev od ovoga asa, treba prilikom zarobljavanja Engleza, Amerikanaca, Rusa i ostalih zarobljenika nacija koje se nalaze izvan podruja armije (izuzev Srba), izvriti iscrpno sasluanje, ije rezultate javiti pismeno Ic-u Komande 2 tenkovske armije. Pri tome naroito paziti na moguu pripadnost ovih zarobljenika inostranim odeljenjima za odravanje veze. U takvom sluaju posle sasluanja, zarobljenike sprovesti najbliem obavetajnom nadletvu (Abwehr-ovom trupu, Slubi bezbednosti, Tajnoj vojnoj policiji) radi daljeg sasluavanja. Ovo takoe treba javiti ovamo uz naznaenje obavetajnog nadletva, koje treba da ih prima. Komanda 2 tenkovske armije Ic Abwehr-oficir Kopije: Ic/Abw. oficiru III 1 ) Rukovodeem Abwehr-ovom trupu 176 Slubi bezbednosti
Olovkom:

Za tanost: Potpis neitak kapetan

') III je oznaka za kontraob. slubu.

ABWEHR PRATI R A D USTAKE OBAVETAJNE SLUBE


Grupa AO, koja je posle Abwehr-ove reorganizacije, ujesen 1943, preuzela ulogu dotadanjeg odeljenja III Ast-a Zagreb, pratila je sa nepoverenjem delatnost pojedinih organa ustake obavetajne slube. Podreena nemakom opunomoenom generalu u Hrvatskoj, grupa je izvetavala i organe RSHA o stvarima koje su bile za njih od interesa.

DOKUMENAT BR. 447


Olovkom: A5

Grupa Abwehr-oficira kod Nemokog opunomoenog generala u Hrvatskoj Br. 947/44 pov. III C 1 )

Zagreb, 29 f e b r u a r a 1944
Poverljivo !

tambilj:

P r e d m e t : Ustaka sluba bezbednosti


Olovkom: Paraf: Bl(uhm) 3/III Zastupniku n a znanje K-u n a znanje Paraj: k. Nemakom opunomoenom generalu u H r vatskoj Z a g r e b Informativno: 2) Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a n a r u k e SS-potpukovnika H e r r m a n n - a Z a g r e b Trg Kulina Bana 14 3) Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva na r u k e SS-majora H e 1 m - a Z a g r e b Demanov prolaz 10 i)

') III C otsek, nadlean za kontraobavetajnu delatnost na civilnom sektoru.

Ponovno podneti. Molim razgovor obavljeno Paraf: H(elm) 3/III Mastilom: Referencije

Uzeto iz izvetaj a jednog oprobanog agenta i dostavlja se s molbom na znanje: ef ustake slube bezbednosti, m a j o r Ivan K ir in, i njegov najprisniji saradnik Vinko M a r o v i navodno vre u t a j u izvetaj a koji se odnose na delatnost komunista u hrvatskom prostoru. Marovi je u eri Jugoslavije navodno vaio kao komunistiki rukovodilac, te jo i danas odrava veze sa svojim jednomiljenicima i dostavlja im obavetenja. P r e m a politikoj evidenciji zaista proizlazi da je M. 1936 godine u Dubrovniku bio zatvoren zbog komunistike delatnosti, ali je, meutim, postupak bio obustavljen. Kao dalji funkcioneri ustake slube bezbednosti koji su protivnemaki nastrojeni pom i n j u se: Kapetan I kl. P e r u i n a, porunik F r a nc e t i , potporunik Makor, potporunik L u j o M e y e r , potporunik K a 1 a t a, potporunici Grgi, Kratofil, Zlodi i Zabi, ef civilnih agenata. S tim u vezi treba pomenuti i pcglavmkovog ofer a Viktora R e b r e n a k a koji sve razgovore koje poglavnik vodi u svom automobilu sa hrvatskim i inostranim linostima, odmah dostavlja M a r o v i u 1 ) . L a p p s. r. potpukovnik i rukovodilac Sf.

*) Uz svako od imena, navedenih u pismu, oznaeno je da. je dotino lice kod policiskog ataea uvedeno u kartoteku.

SAKADNJA ABWEHR-a SA POLICISKIM ATAEOM Abwehr-ova Ratna organizacija" u Zagrebu saradivala je, naroito po kontraobavetajnim pitanjima, sa policiskim ataeom, obraujui izvesne komplekse zajedniki sa njim.

DOKUMENAT.BR. 448

Ratna organizacija 1 ) Zagreb Br.: 2560/42 pov. III F 2 ) Veza : Predmet. Poverljivo ! Ogranak poljske obavetajne slube u Hrvatskoj kojim upravlja engleska obavetajna sluba

Zagreb, 12.5.42. Olovkom: 14/5 Paraf: H(uebner)

Olovkom: -> Hitno Kob s. r. Paraf: H(elm) 15/V Vezu Hoedl sa Schuster-a preneti na Huebner-a Paraf

tambilj:

Policiskom ataeu Nemakog poslanstva u Zagrebu na r u k e SS-majora gospodina dr H e 1 m - a Z a g r e b Gvozd 15 ') Naziv za ustanovu Abwehr-a u neutralnim zemljama i zemljama u savezu sa Nemakom. 2 ) III F referat nadlean za aktivno kontraobavetajno prodiranje u protivnike veze i linije.

Olovkom:

S t v a r je raspravljena sa agentom Predmet prikljuiti da bi se ustanovio rezultat dosadanjeg istraivanja, sprovesti ga Rat. org. Jo jednom zatraiti da agent dostavi n a j hitnije obavetenje.
Paraf:

J a n u a r a 1942 primio je ef kancelarije Nemakog konzulata u Zagrebu dopis, koji je sproveden Nemakom poslanstvu. Ovaj dopis je bio u p r a v l j e n Gestapo-u u Zagrebu, sastavljen je na poljskom jeziku, potpisan od s t r a n e izvesnog Radigost-Lituen-a sa Heil Hitler! i Viktoria! a datiran je pod 28.12.1941 u Zagrebu. J e d a n primerak prevoda dopisa je u Nemakom poslanstvu, gde je ostao original, posle linog objanjenja, SA-pukovnik R e q ua r d, autant nemakog poslanika, predao u prisustvu SS-majora B e i s n e r - a rukovodiocu Ratne organizacije. Dopis je sadravao oba vesten j a o organizaciji englesko-poljske obavetajne slube u Hrvatskoj, koja - koliko se to dosada moglo ustanoviti odgovaraju injenicama. Ime dostavljaa Radigost-Lituen izgleda da je, meutim, fingirano, poto se nije moglo pronai lice toga imena. Prilikom diskusije po sluaju, u prisustvu SA-pukovnika Requard-a, SS-majora Beisner-a i rukovodioca Ratne organizacije Zagreb, potpukovnika S c h a e f f e r - a , postignut j e n a elju Nemakog poslanstva dogovor da se stvar rasvetli zajednikim radom.
#

H(elm) 31/V

P r e m a postignutom dogovoru, Ratna organizacija je preuzela r a s v e t l j a v a n j a u Zagrebu, dok je SD sa svoje strane preuzeo r a s v e t l j a v a n j e svih lica koja dolaze u obzir u Crikvenici, sa obrazloenjem da je SD tamo vrlo dobro zastupljen u pogledu mogunosti da vri istraivanja 1 ). Iako je SD dosada ve vie puta bio zamoljen preko telefona da oba vesti o rezultatu istraivanja u Crikvenici, ovde o tome jo nije primljeno nikakvo obavetenje. ') Pogreno upotrebljeno SD. Radilo se o Einsatzkommandi Sipo i SD-a.

Poto Ratna organizacija Zagreb rukovodi ovim poslom, a Amt Ausl./Abw. 1 ) zahteva rezultate koje je u m e u v r e m e n u pribavio SD u Zagrebu, m o r a m hitno moliti da mi se povratnom potom saopte rezultati Vaih izviaj a u pogledu Crikvenice 2 ). E. Schaeffer s. r.

') Amt Ausland/Abwehr, hovne komande Wehrmacht-a 2 ) Policiski atae preuzeo nost ranije Einsatzkommande

centrala Abwehr-a u sastavu Vr(OKW). je od 1.V.1942, uglavnom, nadleSipo i SD-a.

SUPARNITVO I NEPOVERENJE U SARADNJI ABWEHR-POLICISKI ATAE


Po predmetu obrade poljske emigrantske grupe u Crikvenici, u kojoj su saraivali Abwehr i policiski atae (vidi prethodni dokumenat) pojavljuje se izmeu ova dva faktora karakteristino suparnitvo i nedostatak uzajamnog poverenja. Ovo se vidi kako iz teksta pisma Abwehr-ove Ratne organizacije u Zagrebu, tako i iz marginalije, koju je na to pismo stavio nadleni saradnik policiskog ataea.

DOKUMENAT BR. 449 Ratna organizacija Zagreb Broj : 4855/42 pov. III F Veza : Zagreb, 25.8.1942.

Tamonji dopis Br. 234/42 Hue/Ry Olovkom: 28/8 od 25.7.1942 Paraf: H(uebner) Predmet: Englesko-poljska obavetajna sluba u Hrvatskoj porodica P o t o k i u Crikvenici
tambilj: Olovkom: Huebner-u

Prilikom odgovora potrebno je naznaiti gornju oznaku i broj


Olovkom:

Molim predmet Paraf: H(elm) 26/VIII

N a j pre obavestiti RSHA o rezultatu izviaj a. Molim razgovor. Izvrena Paraf: H(elm) 27/8

Policiskom ataeu Nemakog poslanstva u Zagrebu na r u k e SS-majora H e 1 m - a Z a g r e b Ratna organizacija Zagreb sa zahvalnou p o t v r u j e prijem 1-og izvetaja, oznaenog u vezi, o tamonjim izviajima u Crikvenici koji se odnose na gornju stvar. Sporazum da e r a s v e t l j a v a n j a u Crikvenici vriti SD postignut je ve j a n u a r a 1942 po

Olovkom:

Trebalo bi razmotriti, ne bi li valjalo da se radi i odavde u slinom obliku.

elji Nemakog poslanstva u prisustvu SA-pukovnika Requard-a, SS-majora Beis n e r - a i rukovodioca Ratne organizacije Zagreb, potpukovnika S c h a e f f e r - a . Sprovoenje izviaja u Crikvenici predato je SD-u na osnovu njegovih obavetenja da mu tamo stoje na raspolaganju dobre veze. Original prijave od 28.12.1941, sastavljen na poljskom jeziku, a potpisan od strane nekog Radigost-Lituen-a, koji je dao povoda za istraivanja po gornjoj stvari i bio upuen Gestapo-u Zagreb, mora da se prema dobijenim obavetenjima jo nalazi kod tamonjeg nadletva. Izviaj i koji su u m e u v r e m e n u sprovedeni odavde, dali su prilino obiman materijal, koji
se bez naroitih okolnosti kako je to zamoljeno - ne moe dostaviti tamo radi uzimanja

na znanje1). Tamonjoj molbi u dopisu, oznaenom u vezi, moe se meutim udovoljiti utoliko, ta jedan za to ovlaeni i opunomoeni saradovaj materijal. nik tamonjeg nadletva moe dobiti na uvid
kada Molim da se prethodno obavesti e se izvriti ovaj uvid. o vremenu

Olovkom: Verovatno da bi se predmet mogao udesiti. Schaeffer s.

*) Sva podvlaenja (kurziv) olovkom.

ABWEHR PRIKUPLJA PODATKE O PRILIKAMA I OBJEKTIMA NA TERENU Sledei dokumenat pokazuje, koju je vrstu podataka o operacionom podruju Abwehr specijalno prikupljao. Pored ovoga iz akta se vidi i razvoj Abwehrove organizacije, posle ukidanja teritorijalnih i stvaranja frontnih Abwehr-ovih ustanova u Jugoslaviji. Kod vojne grupe F nalazio se Abwehrkommando 111, kome je, izmeu ostaloga, bio podreen rukovodei Abwehr-ov trup 176 pri Komandi 2 tenkovske armije. Ovaj je, sa svoje strane, imao na terenu svoje Meldekopf-e (obavetajne punktove) od kojih je neke kasnije pretvorio u FAT-ove, frontne Abwehr-ove trupove.

DOKUMENAT BR. 450

Mesto taba, 20 d e c e m b r a 1943 R u k o v o d e i A b w e h r - o v t r u p 176 kod K o m a n d e 2. t e n k o v s k e a r m i j e _ Br. 270/43 pov. Paraf Olovkom: Poverljivo Obavetajnom punktu Zagreb Brod ,, Banja Luka Sarajevo Predmet: Vojna Karlovac 25.XII.43.

geografija

V o j n a g r u p a F I c / A b w . oficir 1 ) t r a i p r e k o A b w e h r k o m m a n d e 111 : Za o b r a d u v o j n o - g e o g r a f s k i h s t u d i j a i k a r a t a , p o t r e b n i su podaci o s a o b r a a j n i m p u t e v i m a , v o d a m a , t e r e n s k i m p r i l i kama, privrednim i drugim objektima u Srbiji, Hrvatskoj, ') Oba veta j ni oficir (otsek) vojne grupe F.

Crnoj Gori i Albaniji. U toku izvravanja drugih zadataka, pribavljati prema mogunosti sledee podatke : 1. Podaci o drumovima : Ukupna irina u m Sirina kolovoza u m Vrsta gornjeg sloja druma (asfalt, beton, ljunak, t u canik) Usponi na drumu poev od 8/o Vrlo uske serpentine (za motorna vozila sa prikolicama neprolazne ili vrlo teko prolazne) Suavanja druma (podaci u m) Taktiki tesnaci (kretanje sa strane d r u m a uglavnom nije mogue, navesti duinu u m) Prekid saobraa ja zbog snega (zavejavanja) navesti t r a j a n j e (u mesecima) u kojima sa tim treba raunati Opasni delovi (lavine, s u r v a v a n j e kamenja, odronjav a n j e zemlje, nanos, poplava) Prelazi koloseka u nivou. 2. Podaci o vodama : irina reke u m Dubina reke u m Poplavna podruja navesti mesece u kojima sa time treba raunati Brzaci. 3. Podaci o prelazima : Drumski elezniki Brvna Gazovi Brane Ustave. mostovi mostovi duina, irina, materijal od koga su izraeni, broj stubova, nosivost, vrsta patosa mosta (pokriven, otvoren), minske komore

4. Podaci o zemljitu : Strme ivice I Strmi stepeni I u m 1 Strma morska obala I odgovarajui prolazi Strma rena obala ' Pregledne take sa vidikom na otsek sa uskim vidikom sa krunim pogledom Peine (duina, irina, visina, suva, putevi). 5. Podaci o veim privrednim objektima: Vrsta proizvodnje, ljudstvo Elektrane Plinare. 6. Podaci o snabdevanju vodom : Cisterne (na podrujima siromanim vodom) Vodovodna postrojenja Vodovodi. 7. Podaci o ostalim objektima: Vee bolnice ^ Kasarne > Mogunosti smetaja kole I Benzinske stanice (pumpe) Velike garae. Dodatak rukovodeeg Abwehr-ovog trupa 176 : vlana, prilazni

Slike sa opisnim tekstom, a i razglednice pojedinih objekata, saobraajnih puteva itd. su vrlo poeljne za vojnu geografiju. Samo se uvek moraju prikljuiti tane oznake mesta i dobar opis slike. Izvetaje u vezi sa vojno-geografskim podacima podnositi uvek odvojeno od drugih izvetaja, i pritom napomenuti: Predmet: Voj. geo.. Dr Hemprich s. r. potpukovnik i rukovodilac trupa

PITANJE KKIPTOGRAFIJE I IFROVANJA U OKVIRU ABWEHR-a Abwehr je nastojao da stalno usavrava svoje metode kriptografije i ifrovanja. Podreene ustanove su pozivane da daju svoje miljenje. DOKUMENAT BR. 451

Tajni

komandni

predmet

Olovkom: 48/43, taj. kom. predm. Nadletvo Abwehr-a Zagreb Zagreb, 2.9.43. Br. 752/43 taj. kom. pr. Rukovodilac I Prilog : 1 7 primeraka 2 primerak Paraf: Ap(old) 7.IX. 1.) Ogranku 1 ) Sarajevo Sarajevo 2.) Ispostavi 2 ) B a n j a Luka Banja Luka 3.) Obavetajnom punktu 3 ) Brod B r o d

U prilogu se dostavljaju pitanja, koja treba da donesu nova saznanja na podruju kriptografije i ifrovanja. Nadleno vie nadletvo rauna stim, da e iz odgovora dobiti mnogostruke sugestije i moli da svi referenti, nezavisno jedan od drugog, odgovore na pitanja. Iz razloga odravanja u tajnosti, d o s t a v l j a j u . s e u priloenom dopisu pitanja I i II dela, a III do VIII dela bie otpremljena kasnijim dopisom. U zameni: Dr Hemprich s. r. potpukovnik i rukovodilac I
2 ) 3

*) Nebenstelle, tj. Nest. Aussensteile. ) Meldekopf.

Ro. Olovkom: 7.9.43. Sonderfuehrer Apold uredie lino u Zagrebu


tambilj:

Prikljuiti predmetu 0 4 Prilog uz nareenje Ast-a 1 ) Zagreb Br. 752/43 tajni komandni predmet od 2.9.43.
Upitnik tambilj: Tajni komandni predmet

I. Koja sredstva za vezu stoje agentima na raspolaganju? A. Radiotelegraf (sopstveni aparat) B. Radioprijemnik C. Telefon D. Telegraf E. Pismo, dopisnica, itd. F. Novinski lanak (uvodnik, oglas, itd.) G. Kuriri H. Golubovi pismonoe I. Ostala II. Kome nainu ifrovanja se kod raznih sredstava za vezu daje prvenstvo? A. Otvorena tajna pisma: Tajni tekst se kao takav raspoznaje. On se za neupuenog sastoji od besmislenog reda znakova, koji su, uglavnom, podeljeni na jednako dugake grupe. 1. Da li se moe dozvoliti, da se pomou takvog teksta prepozna jezik, na kome je sastavljen pravi tekst? 2. Da li je poeljno, da tajni tekst zbog ujednaenja sa drugim saobraajem ima neki odreeni izgled? ') Ast Abwehrstelle, tj. nadletvo Abwehr-a.

Naprimer : a) Da se tajni tekstovi sastoje samo od slova ? b) Da se tajni tekstovi sastoje samo od brojki ? c) Da se tajni tekstovi sastoje od slova i brojki ? d) Da se tajni tekstovi sastoje od drugih znakova? (Mogue je samo kod pismenog podnoenja izvetaj a) e) Da tajni tekstovi imaju naroite uvodne oznake (vreme po satu, datum, broj izvetaja)? . f) Da rukovanja imaju naroite sisteme grupa za identifikaciju? g) Da rukovanja imaju kakve druge oznake? i. Kamuflirana tajna pisma: Tajno saoptenje se predaje u neupadljivom i nepodozrivom obliku: naprimer re Krit- sadrana je u sledeem tekstu: Naalost danas sam spreen da te posetim. Meutim doi u do tebe sigurno idueg dana. Meu ostalim postoje sledee mogunosti kamufliranj a: 1. Radio-razgovor 2. Telefonski razgovor 3. Otvoreni telegram 4. Telegram, koji je sastavljen pomou meunarodno dozvoljenog trgovakog koda (napr. Mosse itd.), hotelskog koda itd. 5. Pisma, dopisnice, crtei, itd. sa proizvoljnim sadrajem 6. Druge mogunosti kamufliranj a, kao uivanje niti po izvesnom rasporedu u tofove, pojaseve itd

Prilog uz nareenje Ast-a Zagreb Br. 758/43 tajni komandni predmet od 3.9.43.

Upitnik III. Da li je poeljno da se izrade specijalni kodovi za pojedine agente? Pomou koda se bitno smanjuje broj slova koja se imaju predati i ifrovati, tajno pismo je bezbednije i u datom sluaju se uproava. Sa dva slova se u kodu moe izraziti naprimer: Britanski parobrod od 4000 brt danas je isplovio u pravcu Malte. Da li se moe dozvoliti da se agentu daju elementi za ifru? A. Elementima za ifru treba smatrati: 1. Tabele za ifrovanje, mehanike sprave za ifrovanje (Schieber-i), pribor za ifrovanje, kodovi, itd. 2. Nepodozrive knjige, koje se eventualno mogu nabaviti i na mestu upotrebe. B. Da li postoje mogunosti za doturanje elemenata za ifru linom predajom? U kojim vremenskim razmacima? Da li kod agenata osim icom dolaze u pitanje i druge vrste saobraaja? Da li se daju i izvetaji na slepo? Na kojim jezicima se sastavlja otvoreni tekst? Koliko materijala pristie? A. Koliko se izvetaj a maksimalno predaje dnevno? ., . . . . . . . . . .

IV.

V.

VI. VII.

Da li je dovoljan eventualno jedan izvetaj proizvoljne duine (koji se eventualno sastoji od vie delova)? C. Koliko su dugaki tajni tekstovi? 1. Koliko izvetaja ima do 250 slova? 2. Koliko izvetaja ima do 500 slova? 3. Koliko izvetaja ima vie od 500 slova? VIII. Ostale elje i sugestije.

. . . . . . . . . . . .

/o /o /o

ALBUM PARTISKIH I PARTIZANSKIH RUKOVODILACA Ast Zagreb je izdao, kao pomono sredstvo za poternu i obavetajnu slubu, pregled svih njemu poznatih partiskih ili partizanskih rukovodilaca sa linim podacima i fotografijama. Album je dostavljen svima zainteresovanim ustanovama nemake obavetajne i bezbednosne slube.

DOKUMENAT BR. 452

Nadletvo Abwehr-a Hrvatska u Zagrebu Br. 1526/43 pov. III C ) Predmet: Komunistike i partizanske voe bive Jugoslavije u rei i slici.
1

Poverljivo! Zagreb, 22 februara 1943.

Adresa i prilog prema kljuu za raspodelu Poto ustaniki komunisti-partizani esto menjaju svoja boravita, kamufliraju se pod lanim imenima i poseuju zbijena naselja, meu kojima ak i Zagreb, u civilu, u hrvatskim, italijanskim i nemakim uniformama, pa ak preobueni i kao nemaki oficiri, sainjen je priloeni album kao pomono sredstvo za lake prepoznavanje. Za sve komuniste-partizane koji su navedeni u priloenom albumu, nisu se jo mogli pribaviti potrebni dokumenti za njihovo identifikovanje. Stoga se umoljavate da uestvujete u utvrivanju linih podataka, linih opisa i na pribavljanju fotografija, podataka o kaznama itd., koji nedostaju. O eventualno pronaenim srodnicima ovakvih komunista-partizana obavestiti ovdanje nadletvo sa tanom adre') Referat, nadlean za kontraobavetajnu delatnost na civilnom sektoru.

som njihovog boravita i naznaenjem stepena srodstva (majka, brat itd.). Ovi novi podaci, koji budu prikupljeni u ovom uredu, povremeno e se dostavljati naknadno svima nadletvima kojima je dodeljen ovaj album. U zameni: Klinkmueller s. r. potpukovnik SF

ABWEHR POSMATRA RAD USTASKIH VLASTI Mada je glavni zadatak Abwehr-ovih ustanova bio da se bave obavetajnom delatnou protiv neprijatelja, one su istovremeno posmatrale i delatnost ustakih vlasti i razvoj politikih zbivanja na terenu. Kao primer takvog izvetavanja moe da poslui sledei dokumenat. On istovremeno ilustruje i nain na koji je Abwehr informisao policiskog ataea u Zagrebu o dogaajima za koje je smatrao da ovoga interesuju.

DOKUMENAT BR. 453

Poverljivo! Nadletvo Abwehr-a Zagreb Br. 3936/43 pov~ III C 1 ) Predmet: Priloga: Z a g r e b , 18.5.43.

i r e n j e glasina od s t r a n e u s t a a 1 tambilj: Olovkom: Huebner, obavestiti Einsatzgruppu Paraf: H(elm) 20/V Policiskom a t a e u kod N e m a k o g p o s l a n s t v a u Z a g r e b u n a ruke SS-kapetana2) S t u e w e - a Z a g r e b Ispostava A b w e h r - a Z e m u n i z v e t a v a doslovno sledee:

U Mitrovici u s t a e ire glasine, da e u s k o r o t a m o biti p r e m e t e n a n e m a k a policija. N a v o d n o t r e b a u O s i j e k u da se ve n a l a z i 4.000 l j u d i n e m a k e policije. K a o p r v a m e r a *) Referat, nadlean za kontraobavetajnu delatnost po civilnom sektoru. 2 ) Pogreno. Stuewe je bio u to doba podoficir, kasnije je unapreen za SS-potporunika.

nemake policije, tako se tvrdi, predviene su velike racije na Srbe, koji treba da se sprovedu u logore. Glasinama, koje ustae ire iz providnih razloga, Srbi poklanjaju vere i one su izazvale veliko uznemirenje. Mnogi su napustili svoj dom, da bi izbegli nemakoj policiji. Istovremeno se dostavlja kao prilog prevod jednog izvotaja sreskog naelstva Zemun, u kome se opisuje slian sluaj. U zameni:
Potpis neitak

major i zamenik rukovodioca

ABWEHR REGISTRUJE POJEDINE KATEGORIJE STRUNJAKA


Rukovodei Abwehr-ov trup 176 zatraio je od svojih podreenih centara da izvre registrovanje izvesnih specijalnih kategorija strunjaka. Iz akta se, istovremeno, vidi i razvoj Abwehr-ove organizacije u NDH.

DOKUMENAT BR. 454 Rukovodei Abwehr-ov trup 176 kod Komande 2 tenkovske armije Br. 50/43 otvoreno Hfw. Mesto taba, 23.12.1943.

Olovkom:

Paraf Predmet: Veza: Registracija strunjaka Nema

28.XII.43.

Abwehr-ovom trupu 173 Abwehr-ovom trupu 174 Obavetajnom punktu 1 ) Slavonski Brod Sarajevo ,, Banja Luka Zagreb Karlovac Prijaviti, stim da do 8.1.1944 stigne ovamo, sve biologe (zoologe i botaniare) i hemiare sa biolokim obrazovanjem, koji se nalaze kod nadletava. Obrazac: Cin Biolozi (zoolozi i botaniari) ') Meldekopf. Ime Jedinica
odi " te

Stepen sposobnosti

Sadan

^8 upotreba

Hemiari sa biolokim obrazovanjem Olovkom: 29.XII.43. Negativan izvetaj (1682/43 pov.) tambilj: Paraf Prikljuiti aktima Paraf Dr Hemprich s. r. potpukovnik i rukovodilac trupa

UPOTREBA GOLUBOVA PISMONOSA


Abwehr-ova ispostava u Banjoj Luci koristila je kao i drugi Abwehr-ovi terenski ogranci golubove pismonoe za odravanje veze sa svojom agenturom.

DOKUMENAT BR. 455 Poverljivo! Nadletvo Abwehr-a Zagreb Ispostava Banja Luka Br. 654/43 pov. tambilj: Koncept Predmet: Priloga: Izgradnja mree golubova pismonoa 1 Banja Luka, 6.5.1943,

Nadletvu Abwehr-a Zagreb


Z a g r e b

Kao prilog podnosi se skica na providnoj hartiji u kojoj je pretstavljena planirana upotreba golubova pismonoa. Prikljuak ka jugoistoku bie uspostavljen preko J a j c a za Travnik, prema severozapadu preko Dubice za Zagreb. Glavna svrha golubova pismonoa bie da se omogui glavnim agentima brzo dostavljanje obavetenja ispostavi, odnosno od strane podreenih agenata glavnim agentima. Moli se da bude dodeljen sledei personal i sledei broj golubova: 1. 2. 3. 4. Banja Luka: Biha: Dubica: Jajce: Svega: 1 1 1 1 1 3 podoficir-golubar uvar uvar. uvar podoficir i vojnika. 50 25 25 25 125 golubova, golubova, golubova, golubova. golubova.

Golubarnici e se ovde pripremiti. Najpre e biti podignut golubarnik u Banjoj Luci. Umoljava se da se dodeli potreban pribor za golubarnike i potrebna hrana preko stalne golubije stanice Be. Da bi se prenoenje golubova za upotrebu na bliskim otstojanjima uinilo nezavisnim od motornih vozila, a naroito u cilju utede benzina, moli se da se dodele 4 bicikla, za svaku stalnu stanicu po jedan. Paraf:
Olovkom:

Ap(old)

Prikljuiti predmetu : 64

STRUKTURA ABWEHR-a U NDH Dokumenat od 13-IX-1943 pokazuje organizaciju Ast-a Zagreb i njegovih terenskih ustanova na teritoriji NDH pre poetka reorganizacije koja je teritorijalne Abwehr-ove ustanove zamenila frontnim. DOKUMENAT BR. 456 TAJNI KOMANDNI PREDMET Nadletvo Abwehr-a Zagreb D e l . l 3 r . 845/43 taj. kom. pr. Rukovodilac I Prilog : 1 skica na providnoj h a r t i j i Prema kljuu za raspodelu Zagreb, 18 sept. 1943 12 primeraka 7. primerak

U prilogu se dostavlja skica na providnoj hartiji sa unetim podrujem rada Ast-a Zagreb. Ast je podeljen na g r u o e I, II i III 1 ). Samo grupa I raspolae irokom mreom nadletava, r a sporeenih u zemlji. Grupa III zastupljena je samo u ogranku 2 ) Sarajevo sa 2 oficira i pripadajuim pomonim snagama. U zemlji rasporeena nadletva grupe I (referat I H),. p o p u n j e n a su na sledei nain: Ogranak Sarajevo: 1 oficir, 1 Sonderfuehrer, 1 podoficir, ako osoblje. Ispostavi S a r a j e v o pripada Mostar, koji je delimino ve premeten u vodilac ovog obavetajnog punkta je gore fuehrer.

1 kaplar kao izviobavetajni punkt*) Dubrovnik. R u k o navedeni S o n d e r -

J ) I - pijunaa; II sabotaa i diverzija; III kontrapijunaa. 2 ) Nebenstelle, tj. Nest. 3 ) Meldekopf, tj. MK.

Radionice u Sarajevu, Mostaru, Sarajeva, ove stanice popunjene su sa radiotelegrafistom. Stalne golubije stanice u Sarajevu U pripremi je prema situaciji punkt u Bileu odnosno Tirani, jedan diotelegrafista.

Dubrovniku. Izuzev po jednim nemakim i Viegradu. jedan obavetajni podoficir i jedan ra-

Obavetajni punkt Slav. Brod: popunjen 1 oficirom i 1 radiotelegrafistom. Ovome je dodeljen obavetajni punkt Tuzla, koji je popunjen samo jednim radiotelegrafistom i o kome se stara jedan glavni agent 1 ). Obavetajni punkt Zagreb: vodi gradski biro grupe I. Ispostava2) Banja Luka: popunjena dosada 1 Sonderfuehrer-om, sada 1 podoficirom, 2 radiotelegrafista, a povremeno dodeljen jedan kaplar. Ispostavi Banja Luka pripada obavetajni punkt Biha, kojim rukovodi jedan glavni agent i 1 radiotelegrafista. Stalne gulubije stanice u Banjoj Luci, Travniku, Bihau i Bos. Dubici. Obavetajni punkt Karlovac: novoformiran, njime rukovodi jedan kaplar, koji je istovremeno izvia i radiotelegrafista. Obavetajni punkt Crikvenica: vodi samo 1 glavni agent, koji sam r u k u j e kamufliranim radioaparatom. Obavetajni punkt Drni: vodi jedan radiotelegrafista, koji istovremeno vri slubu izvianja. Komanda 2 tenkovske armije traila je da joj se dostavi karta sa svim ucrtanim ispostavama Ast-a. Ast pri tome skree panju, da su ispostave Ast-a osim Sarajeva popunjene samo po liniji I, a snabdevene samo n a j 2

') HauptVMann. ) Aussenstelle.

potrebnijim snagama na podruju tajne obavetajne slube, kao to to proizlazi iz gornjeg prikaza. Ove ispostave imaju najstroije uputstvo da rade samo na podruju linije I (tajna obavetajna sluba), jer bi inae zbog svoga slabog brojnog stanja isuvie skrenule od svoga posla, a osim toga lako bile i dekonspirisane. Radiostanice su, poto su u veini sluajeva popunjene samo sa po 1 radiotelegrafistom, ve preoptereene izvetajima o neprijatelju, tako da nisu u mogunosti da izvravaju zapovesti, nareenja i elje drugih nadletava. Obavetajni punktovi su esto slabo pokretljivi, veinom to uopte nisu, poto nedostaju automobili, benzin i rezervne gume. U zameni: potpukovnik i rukovodilac I Klju za raspodelu: Abwehr-komanda I kod Vojne grupe F Abwehr-komanda I I kod Vojne grupe F Abwehr-komanda III kod Vojne grupe F Nemakom opunomoenom generalu u Hrvatskoj 2 x i x i x 1 x

Komandi 2 tenkovske armije

Ispostavi Sarajevo Ispostavi Banja Luka Obavetajnom punktu SI. Brod Rukododiocu Ast-a 1 ) Zagreb I H Id ') Nadletva Abwehr-a.

RAD Ali WEHR-ovih ISPOSTAVA NA TERENU Sledei dokumenat govori o radu Abwehr-ovih ogranka u Banjoj Luci i Bihau u vreme reorganizacije krajem 1943 godine. DOKUMENAT BR. 457 Poverljivo! B a n j a Luka, 31 oktobra 1943. Olovkom: 1. Ast-u1) Zagreb 2. Prikljuiti aktima

Akt

vna

zabeleka Luka

Predmet: Reorganizacija

ispostave B a n j a

Obzirom na s m a n j e n o brojno s t a n j e osoblja ispostave Ban j a Luka zbog p r e m e t a j a Sonderfuehrer-a A p o l d - a i prekomandovanja kaplara B u 11 - a koje se oekuje u n a j skorije vreme, postaje potrebnim da se s m a n j i delokrug rada ispostave B a n j a Luka. U sluaju da rukovodilac A.st-a to odobri, u t v r e n e su sledee promene: 1. Obavetajni punkt 2 ) Biha bie izdvojen iz sastava ispostave B a n j a Luka. Obe ustanove postae samostalni obavetajni punktovi, neposredno podreeni rukovodiocu I Ast-a Zagreb. Delokrug rada obavetajnog punkta B a n j a Luka obuhvata podruje izmeu Une i Bosne, na severu ogranieno Savom, na zapadu dodiruju se kod Bos. Novog delokruzi rada obavetajnih punktova B a n j a Luka i Biha. P r o stor Bos. Petrovac ima da o b r a u j e onaj obavetajni punkt,
2

') Nadletvo Abwehr-a. ) Meldekopf.

sa koga je konkretno lake dostupan. Naelno pripada, delokrugu rada obavetajnog punkta Biha. 2. Ispostava B a n j a Luka sa obavetajnim punktom B i h a obraunae i paslae 31. X. 43 Ast-u Zagreb p r a v d a j u a dokumenta o p r e d u j m u za rad Bihaa na 80.000 kuna. Ispostavi B a n j a Luka ovaj iznos e biti dostavljen u gotovom novcu, tako da postojei p r e d u j a m za r a d od 320.000 k u n a ostane nedirnut. Obavetajnom p u n k t u Biha povisie se postojei p r e d u j a m od 80.000 na 200.000 kuna. 3. Klju za raspodelu podnoenja izvetaja ostaje za B a n j u Luku nepromenjen. Biha e sve dvtle, dok se XV p l a ninski armiski korpus bude nalazio u B a n j o j Luci, dostavljati svoje izvetaje, kao dosada, preko radija Branki 1 ),, odakle e izvetaji neiskorieni biti podneti korpusu Samo izvetaji agenata, obrauni i tome slino, idu za Zagreb. U sluaju da XV planinski korpus bude povuen iz B a n j e Luke, kopije radioizvetaja obavetajnog p u n k t a Biha idu potom za B a n j a Luku, da bi B a n j a Luka bila u poloaju da i dalje vodi osnovanu kartoteku t r u p a u dosadanjem obimu. 4. Aktovni materijal, koji se odnosi na obavetajni p u n k t Biha, predae se Ast-u Zagreb. Izvetaje agenata treba unititi do 31. X. Ast-u treba javiti, koliko je izvetaja sa brojem u k u p n i h strana dolo od agenta Herzeg-a. 5. Obavetajni p u n k t Biha treba da zatrai od n e k e jedinice, koja se nalazi u Bihau, da sa n j o m koristi b r o j vojne pote i da ovaj prijavi Ast-u. Dalje Biha neka ispita, kakvi drugi putevi za prenos pote (kurir, nemako vazduhoplovstvo) stoje na raspolaganju za vezu sa Zagrebom. 6. Naloge i uputstva po grani Abwehr-a primae odvojeno oba obavetajna p u n k t a od rukovodioca I Ast-a Zagreb. 7. Popuna osobljem B a n j a Luka: Rukovodilac obavetajnog punkta: podoficir Hornberger, Radiotelegraf isti: kaplari Z i m m e r m a n n i Kuba, Kamuflirana oznaka za radiostanicu Abwehr-a u Banjoj

Luci.

Golubija stanica: podoficir Prietzel, ujedno odgovoran za golubiju stanicu Biha, kaplar Peer i redov Hoellebrand. ofer: nije popunjeno. 8. Popuna osobljem Biha: Rukovodilac obavetajnog punkta: agent Herzeg, Radiotelegrafista: kaplar Kiesperl, Golubija stanica: kaplar Brunner, Tuma: agent Hermann, ofer: nije popunjeno. Hitno je potrebno da se dodeli jedno motorno vozilo za Biha. Inae nije izvodljivo uvebavanje golubova za letove na dua otstojanja. S t a r a n j e o agentima bez sopstvenog motornog vozila osobito je teko i skopano sa gubitkom vremena. Vii radiotelegrafista Kiesperl, koji sada zastupa kaplara Rosenits-a koji se nalazi na otsustvu, ostaje u Bihau. Sa Rosenits-em raspolae li. Apold s. r. Sonderfuehrer Z

RAD ABWEHR-ovog UPORITA U BIHAU


Uporite u Bihau formirano je specijalno zbog posmatranja partizana i NOV. Dokumenat pokazuje nain na koji je ono izvetavalo svoj pretpostavljeni centar u Zagrebu. Horwath, koji je potpisan na izvetaju, bio je, ustvari, Abwehr-ov agent Boli, koji je rukovodio bihakim uporitem.

DOKUMENAT BR. 458 Poverljivo Olovkom: 1553/43 pov. 9. XI. 1943. Nadletvo Abwehr-a Zagreb Obavetajni punkt 1 ) Biha Br. 499/43 pov.
tambilj:

Primljeno
12. XI. 43. Paraf

P r e d m e t : PARTIZANI

U BOSNI I LICI

Nadletvu Abwehr-a Zagreb Obavetajni punkt Banja Luka VRHOVNI STAB NOV I PO JUGOSLAVIJE

tab u Vrbljanima (19 km juno od Kljua). Na tom prostoru nalazi se verovatno i tab I bosanskog korpusa. TERENSKI BATALJON

tab u umi kod sela Hrgara (10 km jugoistono od Bihaa). Komandant: Kojo P o p o v i Jaina: 240 ljudi Naoruanje: 2 teka mitraljeza, 6 pukomitraljeza, 1 minobaca i puke. >) Meldekopf.

Prema tvrenju partizana, njihov je glavni cilj, da zasada prekinu elezniku vezu Bos. Novi Biha. Poto zbog jakih nemakih snaga sada nije mogue zauzeti Biha, hoe najpre da razore i prekinu sve veze sa severom i tada koncentrinim napadom da napadnu Biha. Pri takvom napadu, partizani bi upotrebili i avione italijanskog porekla. Politika smirenja zemlje i akcija Nemaca da smanje redove partizana, kao i formiranje nacionalistikih odreda, imae malo uspeha i nee olakati situaciju Nemaca na Balkanu. etniki odredi, jako se bore protiv partizana, su premali. O sukobu etnika sa ustaama bezuslovno treba voditi rauna. Nemci moraju trpeti ustaku vlast, jer preko n j e su uspeli da formiraju nemako-hrvatske divizije. Jedini izlaz bio bi taj, da Nemci preuzmu celokupnu vlast u svoje ruke, to bi opet proizvelo reakciju u narodu. Sve verzije u vezi sa rasputanjem ustaa samo su propagandni akt, kako bi se na neki nain smirili duhovi. Horwath s. r.

OSLOBAANJE AGENATA I SARADNIKA ABWEHR-a OD VOJNE DUNOSTI Potreba za mobilizacijom svih snaga za operativnu trupu pogodila je i Abwehr. Pored nareenja o utedi personala, izdato je i strogo uputstvo o ograniavanju odlaganja ili oslobaanja agenata od vojne obaveze. DOKUMENAT BR. 459 POVERLJIVO Prilog uz nareenje Ast-a1) Zagreb Br. 5607/43 vodilac I od 3. 7. 1943.
P r e p i s

pov.

Rukr.-

A m t Ausl/Abw 2 ) Centralno organizaciono odeljenje Br. 467/6. 43 pov. Predmet: Postupak prilikom odlaganja i oslobaanja od vojne slube za A m t Ausl/Abw i njegova podreena nadletva Svem nadletvima Abwehr-a i ratnim organizacijama Zagreb Na osnovu n a p r e g n u t e situacije oko popune, od n a j n o vijeg vremena, podvrgavae se predloi za oslobaanje i odl a g a n j e vojne slube naroito strogoj proveri od strane Vrhovne komande suvozemne vojske (Opte vojno odeljenje) Otsek za popunu, odnosno komandi vojnih okruga. P r e m a direktivama Opteg vojnog odeljenja, moe se ubudue udovoljavati samo takvim predlozima, kod kojih odlaganje od poziva ili oslobaanje od vojne slube pretstavlja potrebu uslovljenu ratom. P r e m a tome i m a j u Ast-ovi i r a t n e orga') Nadletva Abwehr-a. ) Amt Ausland/Abwehr, centrala Abwehr-a a sastavu Vrh. komande Wehrmacht-a (OKW-a).
2

nizacije, prilikom odluivanja po pitanju da li neki vojni -obveznik treba da bude osloboen ili da mu m a k a r povremeno bude odloena vojna sluba, primenjivati najstroiji kriterijum. Molbe napred oznaene vrste opravdane su samo onda, ako je vojni obveznik nenadoknadiv za slubu u Abwehr-u, dakle ako bi njegovo ispadanje imalo za posledicu teko oteivanje slube Abwehr-a. Da li postoji takva pretpostavka, i m a j u rukovodioci Astova i ratnih organizacija u svakom pojedinom sluaju savesno da provere. Sve predloge za oslobaanje i odlaganje vojne slube, koje ubudue podnositi naelno Amt Ausl/Abw., Centralnom organizacionom odeljenju a ne vie neposredno komandama vojnih okruga, i m a j u nakon savesne provere lino potpisati rukovodioci Ast-ova i ratnih organizacija. Predlogu treba prikljuiti iscrpno obrazloenje, sastavljeno za konkretni individualni sluaj. Opta f r a z i r a n j a kao specijalni zadaci za slubu u Abwehr-u ili vaan agent za p r i b a v l j a n j e obavetenja nisu dovoljna. Predlozima za osloboenje od vojne slube, kao i dosada prikljuiti kartone za osloboenje od vojne slube B i C, meutim zaglavlje i br. 16 (Obrazloenje) na kartonu i m a j u se ostaviti nepopunjeni. Po nalogu potpisao: potpis Informativno: Amt Ausl/Abw Odeljenje inostranstvo Abwehr I, II. III Za tanost prepisa: potpukovnik

(Prednja

strana)

I nemaka obavetajna nadletva su za svoje ljudstvo, dravljane N D *1 baanje odnosno odlaganje vojne slube kao i sva druga n a d l e t v a tana Wanner-a, zatraio da se oslobodi vojne slube u oruanim sna zahtev bio

(Zadnja

strana)

Podnosila Ministarstvu oruanih snaga NDH propisane predloge za oslosianove NDH. Tako je FAT 381 sa potpisom svoga rukovodioca, kapeH odh, j e d a n njegov agent. Iz reenja na formularu se vidi da je

NAGRAIVANJE ABWEHR-ove AGENTURE


Sliku o nagraivanju Abwehr-ove agenture daje spisak agenata ispostave u Banjoj Luci. Od veeg broja njenih agenata, svega su etvorica radili sa stalnim nagradama.

DOKUMENAT BR. 460 Nadletvo Abwehr-a Zagreb Ispostava Banja Luka Banja Luka, 6.10.1943.

S p i s a k

agenata sa stalnom mesenom nagradom Stanje na dan 1. 10. 1943. Red. broj 1 2 3 4 Ime R 540 R 541 Agent Hermann Agent Egor Mesena nagrada Kuna 15.000, 15.000.15.000, 7.000, Dnevnica Kuna 500. 500, 500. 300. Ostalo Naknada svih trokova Isto 1000 Kuna mesene kirije Naknada svih trokova

Svi ostali agenti ne primaju stalnu nagradu, nego se plaaju od sluaja i po uinku. Podoficir

LEGITIMACIJE I SNABDEVANJE AGENTURE


O legitimacijama i snabdevanju agenture daje izvesne podatke pismo Ast-a Zagreb ispostavi Banja Luka. Kapetan dr Otto bio je pripadnik Ast-a, a podoficir Hornberger rukovodio je ispostavom u Banjoj Luci.

DOKUMENAT BR. 461 POVERLJIVO Nadletvo Abwehr-a Zagreb Del. Br. 10055/43 pov.Ia Predmet: Razgovor kapetan dr. berger. Ispostavi Banja Luka
Banja Luka

! Zagreb, 20 oktobra 1943.

O t t o podificir

Horn-

1.) Ispostavi se ne mogu staviti na raspolaganje blankolegitimacije za agente. Legitimacije se, kako dosada tako i nadalje, moraju traiti od nadletva Abwehr-a Zagreb uz prilaganje odgovarajuih fotografija i linih podataka. 2.) Saharin se zasada ispostavi ne moe staviti na raspolaganje, jer je isporuka iz Berlina bila prolazno obustavljena. Predvia se da e za 10 dana stii ovamo nova poiljka. 3.) U pogledu snabdevanja agenata, tamonjoj ustanovi je ve stigao dopis po tome predmetu. Trebovanje mora osim potrebne robe da sadri uvek i koliine potrebne za vremenski period od 4 nedelje. 4.) Kantinska roba moe se uzimati samo knjiicom za kupovinu kantinske robe, koja se nalazi kod tamonje ustanove. Intendant tamonjeg planinskog korpusa je u svoje vreme dozvolio, da se, osim za vojnike nadletva, kantinska roba moe primati i za izvestan ogranieni broj agenata. Pitanje neka se razjasni direktno sa intendantom XV planinskog armiskog korpusa.

5.) Predmet O 4 ne moe se unititi. U sluaju evakuacije Banje Luke koja bi se desila pod ureenim okolnostima, poneti ga sobom. U protivnom sluaju, sve predmete unititi, osim V 4, V 5 i V 6 koje pod svim okolnostima poneti sobom, ukljuivo i 0 4. Pri neposrednoj opasnosti i napred pomenute poverljive predmete spaliti. Za spaljivanje treba da stoji u nadletvu u jednoj kanti stalno spremno 10 litara benzina. Svaki vojnik mora da bude obaveten o mestu gde se uva benzin za spaljivanje. Pri neposrednoj opasnosti ima se sanduk, u kome se nalaze predmeti, najpre razoriti runom bombom i potom celokupna hartija preliti benzinom i zapaliti. 6.) Pisau mainu, kao to je ve usmeno saopteno, nadletvo Abwehr-a ne moe staviti na raspolaganje. U sluaju da se u sopstvenom delokrugu maina moe kupiti, podneti Ast-u Zagreb predlog za kupovinu maine sa naznaenjem cene, tipa maine i uz prilog probnog pisma. U sluaju da postoji opasnost, da bi maina mogla biti prodana nekom drugom, predlog podneti putem radija. Potpukovnik i zamenik rukovodioca

ISPRAVE

ABWEHR-ovih AGENATA

Kao primer za legitimacije, kojima su pojedine ustanove Abwehr-a snabdevale svoje agente, mogu da poslue sledea dva dokumenta. Prvi pretstavlja legitimaciju agentkinje Constancialuise Hasche, izdatu od strane Abwehr-ovog centra u Celju, poznatog pod nazivom Meldekopf Caesar". Taj centar obraivao je obavetajno NDH, Sloveniju sa Primorjem i Italiju, a kao istureni ogranak Abwehr-ovog nadletva u Beu. Drugi dokumenat je isprava koju je svojoj agentkinji Silviji Grbin izdao Abwehr-ov FAT 129-R u Zagrebu, zaduen organizovanjem pozadinske mree u NDH.

DOKUMENAT BR. 462

Spoljna strana (1) 20663 LEGITIMACIJA Nadletvo vojne pote broj 43840 Ova l e g i t i m a c i j a vai do 30 j u n a 1945 Unutranja strana (2)

Fotografija Okrugli peat:

N a d l e t v o v o j n e pote b r o j 43840 Constancialuisa Hasche

ro. 7.2.11 u B u e n o s Airesu, a n g a o v a n a je od 15.9.1943 kao d o b r o v o l j a c n e m a k o g W e h r m a c h t - a kod n a d l e tva v o j n e pote b r o j 43840

Unutranja

strana

(3)

Visina Stas Lice Oi Kosa Posebnih oznaka

Lini opis 1,70 m vitak ovalno smee tamnosmea nema


Potpis neitak

Potpis kapetan 12 dec, 1944 Datum


Okrugli peat:

Nadletvo vojne pote broj 43840

Spoljna

strana

(4)

Imaoca ove legitimacije ne sme zaposliti nijedno drugo nadletvo. Sva nadletva i vlasti se umoljavaju da mu u sluaju potrebe ukau zatitu. Imalac ove legitimacije je ovlaen da nosi oruje, da se kree za vreme policiskoga asa u gradu i izvan njega, da nosi civilno odelo i da putuje svakim saobraajnim sredstvom.
(Isti tekst ponovljen i na italijanskom)

Spol j na strana legitimacije

Unutranja strana legitimacije

DOKUMENAT BR. 463


Prednja strana

LEGITIMACIJA BR. 32 Ime: rod.:


Fotografija

Grbin 27.11.1922

Silvija u Zagrebu Hrvatska nadletva vojna po-

Dravljanstvo : zaposlen je kod


peata:

Dva

ogrugla

Nadletvo vojne pote broj 24492

ta br. 24492 kao: po specijalnom zadatku ! Po zavretku slubenoga odnosa ima se legitimacija vratiti rukovodiocu nadletva. Mesto taba, 9.12.1944 Potpis: Buckwich s. r. kapetan i rukovodilac jedinice

Produeno do 31.12.1945
Okrugli peat: Okrugli peat:

Nadletvo vojne pote broj 24492 T dec 17

Nadletvo vojne pote broj 24492 Buckwich s. r. kapetan i rukovodilac jedinice


Zadnja strana

Sopstvenica ove isprave nalazi se u specijalnoj slubi Vrhovne komande Wehrmacht-a i stoji pod obavezom da ne daje nikakva obavetenja o svrsi, cilju i vrsti svoje slube. Ona je ovlaena da se u svako doba dana i noi kree slobodno i bez ogranienja u mestu svoga stanovanja i van njega, kao i da upotrebljava vozila svake vrste. Umoljavaju se sve nemake ustanove i kontrolni organi nemakog Wehrmacht-a i policije da joj u svako doba ukau pomo.
Okrugli peat:

Nadletvo vojne pote broj 24492

Buckwich s. r. kapetan i rukovodilac jedinice

Spol j na strana legitimacije

Unutranja strana legitimacije

LINOST ABWEHR-ovog AGENTA DULCIA Kao glavni Abwehr-ov agent u Sarajevu bio je bivi jugoslovenski policiski slubenik Zvonimir Duli. Sledea tri dokumenta odnose se na njega i njegov rad i pokazuju okolnosti pod kojima je doao u Sarajevo, u Abwehr-ovu slubu.

DOKUMENAT BR 464 Glavna uprava bezbednosti Reich-a Teleprinter Olovkom: Lini predmet Primljen as dan
18.00 2

Prostor za tambilj prijema tambilj:

as

dan

mesec godina 12 43 Od Preko Paraf Poverljivo

mesec godina Kome Preko

Teletipa Br. 908

Telegram Radiogram Teletip Telefon Rukovodna ustanova dravne policije 1 ) Be 29403 2. 12. 43. 15.45 RA Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva ili zastupniku u dunosti Zagreb P r e d m e t : D u 1 i Zvonimir, bivi kriminalni inspektor kod policiske direkcije u Sarajevu, roen 27. 2. 1903 u Sarajevu, sa stanom bio u S a r a j e v u Veza : nema

') Tojest Gestapo-a.

D. je ovde radio kao agent i dobio je od svoga sluoodavca, Direkcije pota Reich-a, 16 dana otsustva za Sarajevo poev od 30. 10. 43. Poto se D. do danas nije vratio, molim za obavetenje da li je D. stigao u Sarajevo i da li je poznato njegovo sadanje mesto bavljenja. D. je imao nameru da se sa svojom suprugom preseli iz Sarajeva u Be. Bio bih zahvalan za skoro reenje. Rukovodna ustanova dravne policije Be IV A 21) Del. Broj 2588/43 pov. Po nalogu: potpisao Feiler SS-potporunik i krim. komesar Olovkom: Gospoici Stransky Smesta Sarajevu
Olovkom:

Be Paraf: H(elm) 3/XII

') Referat A 2 ustanove Gestapo-a.

OKUMENAT BR. 465 Radio sluba Policije bezbednosti i SD-a

Del. Br. 2788/43 Preko Einsatzgruppe El)

T a j n o j dravnoj policiji Rukovodna ustanova dravne policije 2 )


Be

Predmet: D u 1 i Zvonimir, bivi kriminalni in spektor kod policiske direkcije Sarajevo, roen 27. 2. 1903 u Sarajevu, sa stanom u Sarajevu Veza : Tamonji teletip Br. 29403 od 2. 12. 43. IV A 2 Del. Br. 2588/43 pov. D. je doao u Sarajevo sa namerom da se vie ne vrati u Be. On ostaje u Sarajevu, i od p r e ') Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH u Zagrebu. 2 ) Gestapo-a.

nekoliko nedelja je zaposlen kao nametenik kod nemake Feldkommandanture u Sarajevu. Molim za ocenu o D-u i da se izvesti, da li ima prigovora protiv stupanja u vezu sa njim. Potpis: Helm SS-major policiski atae Paraf: H(elm) 17/XII

OKUMENAT BR. 466 Glavna uprava bezbednosti Reich-a Teleprinter Primljen Cas dan 29.00 20 mesec godina 12. 43 Od Preko: R Prostor za tambilj prijema Olovkom: Gospoi Payer Obavestiti SS-porunika Abromeit-a Otpravljen Cas dan mesec godina Kome Preko Paraf: H(elm) 21/XII

Poverljivo Teletipa Br. 1114 Telegram Radiogram Teletip Telefon

Rukovodna ustanova dravne policije Be Br. 30865 20. 12. 43. 15.12 MA Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva ili zastupniku u dunosti u Zagrebu P r e d m e t : D u 1 i Zvonimir, bivi kriminalni inspektor, roen 27. 2. 1903. Veza : Teletip od 17. 5. 1P43, Br. 1084 D u 1 i je m a j a 1942 u koncentracionom logoru Zemun odreen za akciju Wiking 1 ). Iz ovde nepoznatih razloga bio je 16. 5. 1942 preveden kao srpski civilni zarobljenik u sto var ite opreme Uprave automobilskih drumova Reich-a u Beu II J Handelkai 244. Na osnovu intervencije hrvatskog generalnog konzulata u Beu, Duli je 9. 9. 1943 otputen iz stovarita i kao civilni radnik nameten kod pote Reich-a. *) Kamuflirani naziv za Norveku. upuivanje na prinudni rad u

Na dan 24. 9. 1943, Duli se iz sopstvene pobude prijavio ovde i radio je za ovdanje nadletvo sve do svoga odlaska. Duli je imao veze sa funkcionerima komunistikih bandi, koji su ovde vrbovali za bande meu srpskim i hrvatskim civilnim radnicima. Njegovi izvetaji bili su stvarni i nepreterani. Izgleda da je naroita ljubav za policiski rad bila razlog njegovoj delatnosti. Na osnovu n j e gove r a n i j e delatnosti, kao bivem jugoslovenskom policiskom inovniku, treba da su mu lino poznati svi politiki funkcioneri. Duli je imao nam eru da se opet vrati u Be ali izgleda da ga je njegova supruga zadrala od povratka. P r e m a ovdanjem miljenju ne postoje nikakvi prigovori protiv toga da se sa n j i m stupi u vezu Rukovodna ustanova dravne policije Be IV A 21) Del. Broj 2588/43 pov. potpisao po nalogu, u zameni Feiler, SS-potporunik i kriminalni komesar.

*) Referat A 2 Rukovodne ustanove Gestapo-a, Be.

ABWEHR-ova DELATNOST SA TERITORIJE REICH-a Pored Abwehr-ovih ustanova u samoj NDH, obavetajno su radili jo i Ast-ovi ije je sedite bilo u Reich-u. Prepiska izmeu komandanta Sipo i SD-a u tajerskoj i Einsatzkommande Sipo i SD-a u Zagrebu tretira takav sluaj. Iz prepiske se vidi da je i mariborska ustanova Sipo i SD-a imala svoju agenturu v NDH, na )coju je naleteo agent Ast-a u Muenster-u.

DOKUMENAT BR. 467

Olovkom: Komandant policije b e z b e d n o s t i i SD-a u Donjoj tajerskoj VI 1 ) B 101 R/Ri. Del. br. 30/42 pov.

ef

M a r i b o r , 11 f e b r u a r a 1942 Carnerigasse 7 T e l e f o n 2484 tambilj:

Einsatzkommandi P o l i c i j e b e z b e d n o s t i i SD-a Zagreb Predmet: Veza: Zdjelari greb, blie Nema. Poverljivo ili (Zdjelari 3 ), Z a personali je nepoznate

*) Odeljenje za zagraninu ob. slubu. 2 ) Einsatzkommando Sipo i SD-a. s ) Treba: Zdjelarevi.

Olovkom:

Okruno rukovodstvo 9903 (Fink) ga poznaje 1 )

U predmetu imenovani Zdjelari obratio se p r e nekog vremena na nekog Lea R e i c h - a u Zagrebu s molbom, da li bi hteo po nalogu nemakog ND-a-) da k r e n e za Tursku. Njegov zadatak bi, pored p r i b a v l j a n j a politikih obavetenja, bio da kontrolie koliinu i kvalitet h r o m n e r u d e koja iz Turske odlazi za E n glesku. Prilikom svoga razgovora sa Reichem, Zdjelari je ukazao na to da t r e n u t n o ne moe dati poblia uputstva, poto prvo m o r a da saeka dolazak nekog gospodina iz Berlina. Zdjelari se upoznao sa Reich-om u drugoj polovini meseca f e b r u a r a u S a r a jevu i ve posle kratkog poznanstva izneo mu pomenutu stvar. Zdjelari je, dalje, u razgovoru pomenuo da je za 5.000 kuna uspeo da pribavi h r v a t s k i diplomatski paso. Zdjelari navodno radi u vostvu narodnosne grupe u Zagebu, te bi ga tamo mogli poznavati. Reich je do prikljuenja Ostmark-e 3 ) bio zaposlen u Graz-u, te je jo iste godine stupio u f i r m u Krupp, gde je dobio rukovodei poloaj u r u d n i k u hroma u Valandovu (Juna Srbija 4 )). Osim toga, on je bivi aktivni c. i k. 5 ) oficir. Na dan 2.2.1942, Reich je kao porunik i a u tant sanitetskog generala Hoeve 6 ) stupio u h r v a t s k u vojsku. P r e d n j e se dostavlja radi znanja i tamonjeg korienja. L u r k e r s. r. SS-pukovnik

*) Misli se ili na okrunu organizaciju nemake nardnosne grupe, ili na okruno rukovodstvo inostrane organizacije NSDAP U Zagrebu. 2 ) ND-Nachrichtendienst obavetajna sluba. 3 ) Austrija. 4 ) Makedonija. 5 ) Bive austro-ugarske vojske. 6 ) Treba: Hoevara.

OKUMENAT BR. 468 Komandant policije bezbednosti i SD-a u Donjoj tajerskoj VI E 101 R/Ri. Del. br. 167/42

Maribor, 27 marta 1942 Carnerigasse 7 Telefon 2484


Mastilom:

31/3 406/42
Paraf: OH

Einsatzkommandi Sipo i SD-a n a r u k e SS-majora B e i s n e r - a


Z a g r e b Poverljivo

Mastilom: Schuster Faraf: H(elm) 1/IV

Predmet. Veza :

Zdjelari (Zdjelarevi 1 )), poblie personalije nepoznate Ovde poslednja VI E 101 od 21.3.1942.

Prilikom sastanka, koji je prole nedelje usledio izmeu R e i c h - a i Z d j e l a r i a , ovaj j e saoptio Reich-u da je on (Zdjelari) odreen kao posrednik izmeu Quittmann-a i Reich-a. Zdjelari je dalje saoptio Reich-u, da bi, ako hoe da bude primljen u nemaku obavetajnu slubu, morao idue nedelje preduzeti jedno putovanje za Muenster. Reich-ov dolazak u Muenster bi u tome sluaju javio u Muenster izvesni porunik ili kapetan G e l l i n e k koji navodno radi kod Ast-a u Zagrebu. Reich je putovanje odbio sa obrazloenjem da je on ipak hrvatski oficir i da trenutno ne moe otsustvovati, nato mu je Zdjlari garantovao da e on ovu potekou ve ukloniti. U daljem razgovoru Zdjelari je pokuao da od Reich-a dobije izvesnu sumu kao pozajmicu, iako je od Reich-a ve ranije bio izmamio novaca i ovome jo duguje sumu koju je uzajmio. On je traenje obra-

') Treba: Zdjelarevi.

zloio time, to od Quittmann-a treba da primi vei iznos i to je Quittmann verovatno imao potekoa prilikom upuivanja novca u Hrvatsku. Reich ga je meutim odluno odbio. Reich je osim toga preko Zdjelaria saznao da neki W e i g 1, koji je rukovodilac Jugoistono-evropskog instituta ili nekog preduzea sa imenom Jugoistona Evropa 1 ), takoe radi za nemaku obavetajnu slubu i da navedeni institut, ustvari, pretstavlja centralnu ustanovu nemake obavetajne slube u Hrvatskoj. Lurker s. r. SS-pukovnik
Paraf:

R(einel) 2 )

*) Radi se o trgovakom preduzeu Suedostrop", povezanom sa nemakom ob. slubom, prvenstveno sa Abwehr-om. 2 ) Referent VI kod KdS-a Maribor.

DELOVANJE MORNARIKE OBAVETAJNE SLUBE


Nemaka mornarika obavetajna sluba bila je delom, u sastavu Abwehr-a, kao njegovo posebno odeljenje, a delom je radila preko mornarikih obavetajnih oficira u glavnim obalskim centrima Jadrana. Dokumenat pretstavlja izvetaj o otkrivenom sluaju saradnje jednog nemakog radiotelegrafiste sa partizanima. Iz dokumenta se vidi i saradnja izmeu mornarikog obavetajnog oficira, lukog kapetana nemake ratne mornarice i divizije Brandenburg".

DOKUMENAT BR. 469

P r e p i s !

Luki kapetan Rogoznica Del Br. G 400 Poverljivo!

Mesto taba, 24 jula 1944

tambilj:

Mornariki obavetajni oficir ibenik Prilog uz Delov. Br. G 567 Komandantu pomorske odbrane severne Dalmacije preko Pomorske luke ibenik I z v e t a j ! Na dan 19.7.44 oko 23.00 asa stigao je potporunik M a r t i n iz 1-og puka Brandenburg sa nalogom da uhapsi jednog radio-telegrafistu koji je stajao u vezi sa partizanima. Podneta pisma sravnjena su sa radio-telegramima i utvreno je da je izvrilac kaplar radio-telegrafista H u e b 1 e r. Neposredno iza toga isti je uhapen, pri emu H. nije izustio ni rei. Potporunik Martin mi je jo naveo da je H. u jednom pismu izjavio kako osea da ga palubni podoficir B e e r stalno nadzire i da se osea sputanim ali da e Beer uskoro otii na

otsustvo i da e onda biti slobodniji. Potporunik Martin me je zamolio da ne dozvolim da se bilo ta sazna o mestu gde se Huebler nalazi, kako bi H. otuda i dalje mogao za korpus odravati vezu sa partizanima. Straare, koji su prisustvovali H-ovom hapenju, odmah sam poduio da najstroije ute 0 tome. Poto se moglo pretpostaviti da je H. otkrio i sredstva za ifrovanje, ja sam sledeeg jutra odmah poslao pismeni izvetaj Pomorskom komandantu, i to jednim amcem do II-og bataljona 893 puka sa uputstvom da se pismo smesta sprovede dalje. Neposredno iza toga sam pregledao Hueblerove stvari i naao sam partizansku ifru i uputstvo za radiosaobraaj i druge belenice. Nato sam naredio da se odmah spremi jedan amac direktno za ibenik da bi smesta predao ove stvari Pomorskom komandantu. 1-vo pismo je meutim bilo na putu od Primotena za ibenik, ali je nepanjom jednog vojnika iz bataljona stiglo Pomorskom komandantu kasnije od pomenutog 2-og pisma. TJ meuvremenu sam istragom saznao da je Huebler saobraao sa nekom hrvatskom porodicom, iji je sin celo vreme bio agent 5-e ete 893 puka. Ja sam odmah stupio u vezu sa ovdanjom Ortskommandanturom i potom pristupio, bez naznaivanja uzroka, hapenju ove porodice. To su stanovnici kue broj 53: 1. L u i Nikola, 2. L u i Ante (ranije agent), 3. L u i Rafaela. 1 lica koja su stanovala u susednoj kui br. 54 su mi vrlo sumnjiva, poto je njihov sin u svoje vreme bio komandant partizana u Rogoznici, te se i nadalje nalazi kod partizana (navodno pukovnik).,Ja sam i njih takoe stavio u zatvor i to: 1. R a n k o 2. R a n k o Martina, Nadu.

Svi uhapenici su 21.7.44 prebaeni amcem za ibenik. Kerka Krista R a n k o nije se nalazila u stanu i bila se sakrila u selu. 24.7.44 pre podne sam traganjem saznao gde se zadrava, te sam ju oko 12.00 asova uhapsio. Ona je izjavila stanovnicima sela da eli otii partizanima, ako se bude izvukla. Ona e 25.7.44, ako bude povoljno vreme, biti upuena amcem za ibenik Ic-u. Izvetaj o tome dostavljen je telefonom komandi luke.

Huebler je bio mirnog, pomalo zatvorenog karaktera i nije mnogo padao u oi. Jedino su izmeu njega i radio-podoficira K r o n e b e r g - a stalno postojale razmirice, tako da se jedan alio na drugoga. Poto sam obojicu vie puta energino uputio na red, nije vie dolazilo do albi. Naprotiv me je radio-podoficir Kroneberg, nekih 8 dana pre svoga otsustva, na koje je otiao 31.5.44, uveravao da H. sada moe bez prigovora rukovoditi radio-saobraajem. Ovo je potvrdio i II-om mornarikom obavetajnom oficiru. Poduka o zabrani saobraaja sa civilima, odrana je, shodno aktovnoj zabeleci, na dan 2.4.44 i 13.7.44. Povrh toga sam svakom prilikom, koja mi se pruala, energino skretao panju protiv prisnog saobraaja sa civilima i njegovih posledica (pijunaa itd.). Pismeni izvetaj radio-podoficira Kroneberg-a, da Huebler odrava saobraaj sa civilima, nije mi bio predat. Poduka, shodno aktovnoj zabeleci odrana 2.4., u kojoj sam naroito ukazao da je pogreno drugarstvo kada neko svoga druga uhvati na zabranjenom delu i ne prijavi ga, trebalo je, dodue, da bude pobuda za ovo. Kako me danas oba kaplara-pisara uveravaju, radio-podoficir Kroneberg je, istina, o tome govorio, meutim to nije uradio, jer u tome sluaju ne bih nikako bio sporazuman da poe na otsustvo. Od 13.4. do 23.5.44 imao sam otsustvo radi oporavka. Zamenjivao me je podoficir Beer, koji prema iskazima Huebler-.i nije proputao kontrolu. Sumnja protiv H-a zbog troenja novca itd. nije iskrsavala, jer je H. naprotiv bio pozajmio novaca od drugova da kupi duvana. Kod pretresa njegovih stvari naao sam samo 32 kune i 11 sitnih inostranih novanica. Novanik se prikljuuje. Isto tako se dostavlja i pronaeno, jo neotpremljeno pismo, upueno njegovoj majci, od 22.4.44, iz koga proizlazi da mu nije trebalo novaca, jer sa njim nema ta da radi. Putanje agregata u rad izvan vremena predvienog u programu, nije primeeno, izuzev kada je radio na probi posle mnogih opravki. Pokuaji vaenja amca iz mora zahtevali su da mnogo dana budem otsutan iz nadletva. Meutim i ovde je Huebler esto uestvovao kod ronjenja itd. Uvee sam ga viao da se mnogo kupa i vesla. S moje strane nije postojala nikakva sumnja protiv H-a, i sve do

njegovoga hapenja nisam od njegovih drugova primio kakvu prijavu o zabranjenom optenju sa civilima. Potpisao: potpis Za tanost prepisa: Wiesche pisar podoficir

3) G F P T a j n a vojna policija

EGZEKUTIVNI

ZADACI

GFP-a

GFP je na teritoriji NDH vrio egzekutivne zadatke i izvan operativnih podruja i to prvenstveno prema nemakim dravljanima. Iz slubene zabeleke vidi se da je njegov sekretarijat u Zagrebu raspolagao i agenturom.

DOKUMENAT BR. 470

tambilj:

5 Sekretarijat1)

Mesto taba, 3.5.43

P r e p i s T a j n a v o j n a policija g r u p a 510 I s p o s t a v a kod j e d i n i c e V o j n a pota b r o j 40043 Mesto taba, 27.2.43

') Sekretarijat teritorijalna nia ustanova Tajne vojne policije (GFP-a).

Z a b e l e k a Werner Ritter von S o 1 v i s iz Bea, s t a n u j e od pre nekoliko godina u Zagrebu, Lorkovieva 12/11, kod Zimmer-a. On je nemaki dravljanin a ima takoe i nemaki paso. Navodno je zaposlen kod nekog osiguravajueg drutva. N j e gov otac je navodno Jevrejin, dok mu je m a j k a hrianka. On esto prima posete J e v r e j a i od 1941 je bio dva puta u Budimpeti. Hrani se u hotelu Esplanade i navodno troi mnogo novaca. Hrvatski govori slabo, perfektno govori engleski i francuski. P r e rata je primao potu iz Londona, sada iz Bea. Sada esto dolazi kui tek oko 2.30 asova, a i oko 4 asa ujutro. Uprkos toga to mu je otac Jevrejin, primio je sada iz Bea ispravu o arijevskom poreklu. On ima potvrdu da je pre izbijanja r a t a bio interniran u Stubikim Toplicama. Sa ovom potvrdom, izjavio je jednom, dokazae da je bio interniran zajedno sa Jevrejima, i onda ne moe nita da mu se desi, ako jednom doe drugo vreme. Solvis je vrlo inteligentan i k r a j n j e oprezan. Potpis: Roeder narednik

5 Sekretarijat

Mesto taba, 10.3.43

Zabeleka: Za obradu predmeta angaovan je jedan agent, koji bi trebalo da se u hotelu Esplanade upozna sa Solvis-em. Potpis: Werwath podoficir Za tanost prepisa: Werwath s. r. podoficir
Olovkom:

Be

U S T A K A POLICIJA P R E D A J E G F P - u DRAVLJANE NDH Iz prepiske po sluaju Stjepana i Adolfa Jordana, pripadnika NOP-a, vidi se da je ustaka policija izvrila njihovo hapenje i odmah ih predala na dalji postupak GFP-u. Prema napomeni V sekretarijata grupe 9 GFP-a, organi toga sekretarijata su uestvovali i u samome hapenju. DOKUMENAT BR. 471 N e m a k o poslanstvo Policiski atae Del. Br. 1311/43 tambilji: Primljeno IV/V Del. Br. Referent: IV g Paraf Einsatzkommandi policije bezbednosti i SD-a n a ruke SS-majora K o r n d o e r f e r - a Z a g r e b Predmet: S t j e p a n i Adolf J o r d a n Kerestinec kod Sv. Nedelje, srez Samobor Veza: Nema U jednom izviajnom predmetu hrvatska policija je obavestila, izmeu ostalog, da su gore imenovani kao uhapenici predati nemakoj policiji bezbednosti. ') Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH (Einsatzgruppe E) imala je na teritoriji NDH svojih pet Einsatzkommandi. Od njih je etvrta (EK 4) bila u Zagrebu. Zagreb, 2.12.1943 Gvozd 15 Telefon 22-352

Molim za obavetenje da li su St. i Adolf Jordan z a t v o reni za tamonje nadletvo, odnosno koje je nemako nadletvo preduzelo njihovo hapenje. Isto tako molim da mi se poalju u duplikatu prepisi raspoloivih sasluanja. U zameni Huebner s. r. kriminalni inspektor tambilj: Komandant policije bezbednosti i SD-a Zagreb E. K. 4 lV r ) Del. Br. 2697/43 Mesto taba, 14.12.43

tambilj:

Mastilom: Schuldt

Izvorno: T a j n o j vojnoj policiji u Zagrebu

Paraf

Olovkom: 21/12

poto je na p r e d m e t u radilo tamonje nadletvo. Izvetaj o p r e d a j i n i j e podnet. U zameni: Glittenberg s. r. SS-kapetan Grupa 9 T a j n e vojne policije V Sekretarijat 2 ) Zagreb Prikljuen Vojnoj poti Br. 40 043 Del. Br. V/1791/43 V/894/43 pov.
2

Mesto taba, 28.12.43

') Odeljenje Gestapo-a u sastavu EK 4. ) Grupa 9 Tajne vojne policije razmestila je svoje podrejene teritorijalne ustanove na podruju NDH. Njen sekretarijat V nalazio se u Zagrebu.

Poverljivo Izvorno Nemakom poslanstvu Policiski atae


w Zagrebu

Olovkom: 1311/43 15 II

vraa se sa prepisima sasluanja. Stjepan i Adolf J o r d a n su, kao vrlo sumnjivi da odravaju veze sa bandama, sprovedeni u prihvatni logor Zemun, da bi odande usledilo njihovo prebacivanje na prisilni rad u Nemaku. Imenovane su 10.4.43 uhapsili pripadnici grupe 9 Tajne vojne policije, V. Sekr.
Priloga: 2

Olovkom: Gospodinu Huebner-u Paraf: H(elm) 5/1

Potpis neitak inspektor vojne policije i rukovodilac nadletva

AKCIJA TAJNE VOJNE POLICIJE U BANJOJ LUCI


Akt policiskog ataea pokazuje postupak T a j n e vojne policije koja je prireivala racije u mestima na, teritoriji NDH. Istovremeno je od interesa injenica da je o tome dobio obavetenje policiski atae, koji je i uputio ovo pismo 714 peadiskoj diviziji, a takoe i injenica da je on optio neposredno sa trupnom Icslubom Wehrmacht-ovih jedinica u NDH. Znaajno je i to da su partizani unapred bili obaveteni o ovoj akciji i upozoravali seljake da e ih Nemci u gradu pohapsiti.

DOKUMENAT BR. 472

22. II. 1943Poverljivo Olovkom:

Hue/Pa B 2
tambilj:

714-oj peadiskoj diviziji Ic1) Predmet: Akcija Tajne vojne policije u Banjoj Luci
Veza: Poznata

Jedan pouzdanik je izvestio, da je Tajna vojna policija u Banjoj Luci 19. 1. 43 na pijani dan izvrila raciju, kojom prilikom je oko 100 lica uhapeno i sprovedeno u jednu zgradu manastira trapista kod Banje Luke. Mnogi od ovih uhapenika su na intervenciju etnikih komandanata puteni na slobodu, dok je, naprotiv, intervencija Velike upe ostala bezuspena. Iz ovih razloga uputili su neke uhapene izbeglice molbu svome vostvu, da zatrai od etnikih komandanata da ovi interveniu. ') Obavetajni oficir divizije.

Valja primetiti, da su istoga dana partizani pokuavali da odvrate seljake, koji su ili u grad, od njihove n a m e r e i govorili im da e ih Nemci danas na pijaci sve pohapsiti. Kako h r v a t s k e vlasti nisu bile unapred obavetene o ovoj nemakoj meri, mora se pretpostaviti, da je ovu akciju odao partizanima neki konfident T a j n e vojne policije. T a j n a vojna policija uhapsila je i nekoliko graana, ali ovi su posle kratkog vremena opet puteni na slobodu. Na dan 25. I. 43 izvrena su hapenja i u Prijedoru, kojom prilikom je uhapeno oko 65 lica, katolika i muslimana. Kod hrvatskog stanovnitva, koje je u poetku oduevljeno potpomagalo akcije otpoete od strane nemakog Wehrmacht-a i bilo uvereno 100%no u pravinost nemakog Wehrmacht-a, dolo je usled gornjih mera do izbijanja znatnog neraspoloenja i negodovanja. Razlozi netaktinog postupka od strane nemakog Wehrmacht-a m o r a j u se traiti u nedovoljnoj s a r a d n j i izmeu hrvatskih vlasti i nemakih vojnih nadletava, pri emu se mora primetiti da hrvatski f u n k cioneri za odravanje veza, nastrojeni oportunistiki i mislei samo na sebe, pokuavaju izigrati obe strane jednu protiv druge, samo da zadre svoje poloaje i tako donose samo tetu hrvatskom narodu. P r e m a tome bi bilo potrebno da se hitno uspostavi n a j p r i s n i j a i najiskrenija s a r a d n j a izmeu naih i nemakih vlasti; naroito se mora kritikovati dranje policiskih vlasti u B a n j oj Luci. Veliki upan dr. H a d r o v i nastoji d a ovu s a r a d n j u uini prisnom, kolikogod je to mogue, i stoji preko funkcionera za odravanje veze, pukovnika o r d a i a , u tesnom dodiru sa nemakim vojnim vlastima. U njegovom n a s t o j a n j u pomae ga podupan Ahmed K r u p i 1 ) , koji je isto tako iskreni prijatelj nemakog naroda i sposoban u p r a v n i inovnik. Dostavljam p r e d n j e na z n a n j e i molim za obavetenje, da li navodi pouzdanika odgovaraju injenicama. U zameni: Paraf: H(uebner) kriminalni inspektor
Olovkom:

Ponovo podneti 15/3 *) Pored imena, navedenih u ovome pasusu, zabeleen je olovkom znak da su ova lica unesena u kartoteku.

III. A P A R A T S S - a I P O L I C I J E

1) Delatnost ustanova R S H A

HAPENJE FRANCUSKIH DRAVLJANA PO VANREDNOM SPISKU POTERNICA U prvom periodu okupacije, razni nem,aki policiski i kontraobavetajni organi sprovodili su opsena hapenja na osnovu vanrednog spiska poternica koji je izdao RSHA. U vezi stim dolo je i do hapenja francuskog dravljanina Pierre Rey-a, koga su po nemakom zahtevu uhapsile vlasti NDH i predale ga nemakim organima. Ovi su ga sproveli centru u Graz-u, gde su vrena sasluavanja lica, uhapenih na osnovu vanrednog spiska poternica. DOKUMENAT BR. 473 Einsatzgruppa policije b e z b e d n o s t i i S D - a kod K o m a n d e 2 a r m i j e 1 ) Einsatzkommanda Zagreb Schu/Schu. Glavnoj u p r a v i b e z b e d n o s t i Reich-a VI D 2 Berlin preko U s t a n o v e d r a v n e policije 2 ) G r a z ') Slubeni naziv Einsatzgruppe Sipo i SD-a za Jugoslaviju za vreme operacija, april/maj 1941. 2 ) Gestapo. Z a g r e b , 9.5.41 tambilj: Kurirom 12.V.1941 Paraf

Predmet: Veza:

R e y Pierre Veliki abecedni vanredni spisak poternica 1941 S. 139 VI D 21) IV A 22)

R e y Pierre, francuski dravljanin, uhapen je 15.4.41 u Zagrebu od strane hrvatske policije i 18.4.41 sproveden je kao uhapenik Ustanovi dravne policije Graz, te je zatvoren u policiskom zatvoru Graz. R. je rukovodilac francuske firme: Tanin Ray sedite Pariz, i direktor je imenovane f i r m e za Jugoslaviju u Sevnici. Prilikom izbijanja rata nije bio pozvan u francusku vojsku, jer je morao da sprovodi naloge vane za rat. Moli se da hitno dostavite uputstva Ustanovi dravne policije Graz, ta treba uraditi sa R-em. Prepis radi znanja : 1. Einsatzgruppi policije bezbednosti i SD-a kod Komande 2 armije, lino SS-pukovniku i pukovniku policije dr F u c h s-u
Beograd

2. Ustanovi za iskoriavanje materijala Jugoistok, linoS S - m a j o r u d r J o n a k-u


Be

Nareenje : Rukovodiocu
Mastilom: u. z. Paraf: Paraf:

B
Ke

B-l
Paraj: Sch

Mar(schelke) 10/5

9/5.41

') Uprava VI RSHA (zagranina ob. sluba). ) Uprava IV RSHA (Gestapo).

HAPENJE BRITANSKIH DRAVLJANA PO VANREDNOM SPISKU POTERNICA U vezi sa hapenjem britanskog dravljanina Eryla Evans-a, koji je upuen u Graz na isleenje, od znaaja je formular iz koga se vidi da je Einsatzkommando Sipo i SD-a svoje zatvorenike drao u posebnom odeljenju policiskog zatvora NDH u Zagrebu. DOKUMENAT BR. 474

Einsatzgruppa policije bezbednosti i SD-a kod Komande 2 armije 1 ) Einsatzkommanda Zagreb Schu/Ra

Zagreb, 9.5.41 tambilj: Kurirom 12.V.1941 Paraf

Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV E 42) B e r l i n preko Ustanove dravne policije 3 ) Predmet: Veza: Graz

E v a n s Eryl Veliki abecedni vanredni spisak poternica 1941 strana 39 IV E 4 E v a n s Eryl uhapen je 18.4.41 i sproveden 23.4.41 kao uhapenik ustanovi dravne policije Graz i smeten je u policiskom zatvoru Graz. E. je novinar i radio je kod engleskog konzulata u Zagrebu u odeljenju za tampu, a kasnije u odeljenju za ifru. Moli se da hitno dostavite uputstvo ustanovi dravne policije Graz ta treba uraditi sa E-om. *) Slubeni naziv Einsatzgruppe Sipo i SD-a za Jugoslaviju za vreme operacija, april/maj 1941. 2 ) Kontraobavetajno odeljenje Uprave IV RSHA (Gestapo-a). 3 ) Gestapo-a.

Prepis radi znanja: 1. Einsatzgruppi policije bezbednosti i SD-a kod Komande 2 armije, lino SS-pukovniku i pukovniku policije dr Fuchs-u
Beograd

2. Ustanovi za iskoriavanje materijala Jugoistok, lino SSm a j o r u d r J o n a k-u


Be

K o m a n d a n t Einsatzkommande Zagreb u zameni: SS-porunik


Nareenje:

Rukovodilac B u zameni Paraf: Ma(rschelke) 10/5

B-l Paraf; 9.5.41

OKUMENAT BR. 475

Zagreb, Oznaka akta: Einsatzgruppa policije bezbednosti i SD-a kod Komande a r m i j e Einsatzkommanda Zagreb Predaja u policiski zatvor

Erly inovnik britanskog konzulata Evans ime zvanje i zanimanje prezime u Liverpool-u roen 6.12.09 Dan hapenja 18.4.41 u 15.00 asova, privremeno je uhapen i ovim se p r e d a j e u policiski zatvor. On je uhapenik nemake policije bezbednosti i ima se smestiti odvojeno. inovnik koji vri p r e d a j u : Deyerler s. r. SS-podoficir Naredio:
Okrugli peat:

Zapovednik policije bezbednosti i SD-a


106

P r i j e m se p o t v r u j e J u r a j Kelet s. r.
Okrugli peat:

Banovina Hrvatska Redarstveno ravnateljstvo u Zagrebu 1 )


Paraf:

Ma(rschelke) 19/4
Ustaka policija jo nije bila stigla da svoje ustanove snabde sopstvenim tambiljima i peatima.

OTKRIVANJE SARADNIKA PREDRATNE BRITANSKE OBAVETAJNE SLUBE


Hapenja je vrila i Tajna vojna policija na osnoknjige poternica Vrhovne komande Wehrmacht-a.. Alois Carmine, koji je u Zagrebu uhapen na osnovu nekog predratnog nemakog agentskog izvetaja u kome je oznaen kao saradmk britanske obavetajne slube, morao je biti puten na slobodu zbog nedostatka dokaza. Sledea dva dokumenta pokazuju postupak koji je po njegovom sluaju vodio Einsatzkommando Sipo i SD-a u Zagrebu. Karakteristino je uveravanje Einsatzkommande dato i Carmine-u, i nemakom poslanstvu u Zagrebu i policiji NDH, kako je njegov sluaj povoljno razjanjen, dok je, ustvari istraivanje o Carmine-u i dalje produeno. vu

DOKUMENAT BR 476 Ma/Fe.


Akt o v n a

Zagreb, 23 juna 1941


zabeleka

Predmet:

Carmine

Alois, direktor Chromos-a

Danas su C. i njegov advokat dr Ramljak posetili ovdanje nadletvo i hteli da saznaju, ta u stvari jo ima protiv C.-a. On je tri puta hapen i zbog toga se navodno jo uvek vodi kod policije u evidenciji kao sumnjiv. Osim toga navaljuju firme koje on zastupa, da se stvar rasvetli, odnosno da C. bude rehabilitovan. C.-u je naroito bilo stalo da sazna ko' ga je prijavio. Obzirom na to, da osnove sumnje protiv C.-a jo uvek nisu obesnaene, dok s druge strane, meutim, nema nikakvih dokaza, ja sam C.-u jo jednom saoptio da je odavde 7.V.1941 upuen dopis zagrebakoj policiskoj direkciji, da su osnovesumnje, koje su postojale protiv C.-a, rasvetljene i da se C. opet moe slobodno kretati. To se dogodilo (ovo sam C.-u naroito naglasio) poto je gospodin major von Manteuffel iz ustanove Abwehr-a konstatovao, da se C. zbog nedokazivosti tvrenja koja su protiv njega podignuta, imao pustiti na slo-

Time je opet prema C.-u sauvana jedinstvena linija, k "a je bila odreena prilikom postupka po ovom sluaju. j a s a m C.-u ukazao na to, da je ovde proizvelo vrlo rav utisak, to je on kombinaciju, koju je sam izmislio tj. da su obe konkurentske f i r m e Mansfeld d.s.o.j. i f a b r i k a maina J o h a n n i s b e r g zaetnici glasova o C.-u podmetnuo kao da ie to konstatacija koju je uinila nemaka policija. Mueller, inovnik ovdanjeg nadletva, koji se pominje u raznim dopisima, jedino je zapitao C.-a za ove dve firme, i tek nato je C doao na pomisao da su obe konkurentske f i r m e prijavljivai. Kasnije je C. ovu t v r d n j u jednostavno podmetnuo Mueller-u i na tome izgradio svoje razne pismene albe. C. i njegov advokat su energino zamoljeni, da ovdanje nadletvo ostave konano na miru, poto sada ve od poetka maja postoji po tome slubena odluka (sravni ovdanji dopis upravniku policije). Advokat dr Ramljak je zamoljen da sastavi zabeleku o ovdanjem razgovoru, kako bi u svako doba bio u mogunosti da odgovori na p i t a n j a firmi u pogledu C.-a u smislu dananjeg razgovora. R. je obeao da e poslati kopiju ove zabeleke za ovdanja akta. Paraf: Ma(rschelke) 24'6 SS-porunik Nareenje: 1. Prikljuiti predmetu Carmine 2. Uz predmet za odgovor na dopis iz Graz-a od 27.2.1941.

OKUMENAT BR. 477

Zagreb, 30 jula 1941 382/41/poverljivo ! Ma/br.


Olovkom:

Nareenje
Paraf: OH

Prikljuiti predmetu Carmine T a j n o j dravnoj policiji Rukovodna ustanova dravne policije 1 ) Leipzig
Leipzig W 31

K a r l Heine Str. 12 Predmet: Alois C a r m i n e roen 5.6.95 u Krakovu, hrvatski dravljanin, r a n i j e jugoslovenski dravljanin, direktor fabrike boja Chromos a. d., Za- j greb, boravite Zagreb. Tamonji dopis od 17.7.41, oznaka akta 111/40 pov. 1 Dalje: Otseka SD-a Leipzig od 19.7.41, oznaka akta VA 2368 Kr/Na Rukovodne ustanove Gestapo-a P r a g . 28.6.41. C 172-III pov. Ustanove Gestapo-a Graz od 27.2.41. III A-6a Br. 140/41

Veza:

Aloisa C a r m i n e-a je ovde uhapsila T a j n a vojna poli- ] cija na osnovu knjige poternica Vrhovne komande W e h r - j macht-a, a sasluao ga je Obavetajni punkt 2 ) Zagreb Abwehrkommande Jug 3 ), m a j o r von Manteuffel. Isto tako ga je u k r a t k o sasluala Einsatzkommanda policije bezbednosti i ! SD-a Zagreb, poto se Carmine nalazio u abecednom spisku j poternica za Jugoslaviju. Ovde su postojale samo indikacije Gestapo. Meldekopf. ) Pokretna Abwehrkommanda, koja je pratila 2 armiju Wehrmacht-a prilikom nadiranja u Jugoslaviju, aprila 1941.
2 ) 3

za obavetajnu delatnost C.-a u korist Engleske, tako da ae nije moglo sprovesti detaljno ispitivanje. U saglasnosti sa Obavetajnim p r n k t o m Zagreb A b w e h r k o m m a n d e Jug, C. je opet puten na slobodu. Od strane C.-a, njegovog advokata, a naroito od strane direktora matine f i r m e Springer & Moeller a. d. u Leipzig-u, Christiana M o e 11 e r-a, kao i lana u p r a v e istog drutva, dr Rrdolfa H e r r m a n nM o e 11 e r-a, preduzeta je velika kampanja za rehabilitaciju C.-a. Bezbrojnim dopisima ovome nadletvu, Rukovodnoj ustanovi dravne policije Prag, Ust.tnovi dravne policije i nadletvu SD-a u Leipzig-u, Nemakom generalu Zagreb i ovdanjem nadletvu Abwehr-a, dotini su pokuavali da utiu kako bi ocena sluaja Carmine ispala u Smislu njihovih interesa. Dopisi su sadravali, uglavnom, sledeu verziju: Carmine je u svakom pogledu besprekoran. J e d a n nametenik f i r m e Chromos a. d. Z a g r e b s kojom Carmine rukovodi kao filijalnim preduzeem f i r m e Springer & Moeller a. d. iz Leipzig-a, a koji je pre 10 godina bio otputen, rairio je glasove o obavetajnoj delatnosti Carmine-a u korist Engleske, da bi se osvetio C.-u, a to je naime uinio po ulasku nemakih t r u p a u Zagreb, dok je ranije, da bi kodio C.-u u jugoslovenskoj dravi, irio kako je C. nemaki pijun. Na ovo treba rei sledee: Obavetenje, da C. stoji u vezi sa engleskim obavetajcima, pribavljeno je raznim putevima ve od 1939 godine. Ovo dakle nije poznato tek od ulaska nemakih t r u p a u Jugoslaviju. Koliko se ovde zna, obavetenja o vezama C.-a ne potiu od nametenika, a n a j m a n j e od biveg nametenika f i r m e Chromos, izvesnog Vjekoslava B e n a k a . Ovde postoje rezultati p o s m a t r a n j a o tesnom dodiru Carmine-a sa engleskim vicekonzulom u Zagrebu E r n i-em i sa engleskim konzulom u Splitu P r e r a d o v i e m . "Veza Carmine-a sa n j i m a postojala je preko njegovog uraka, slobodnog zidara S t j e p a n a R u k a v i n e , prokuriste f i r m e Chromos a. d. Zagreb, koji s t a n u j e sa Carmine-om u istoj kui. On je u vie mahova primao posete gore imenovanih. Referent T a j n e vojne policije d r M u e l l e r , koji s e pomin Je u dopisu Rukovodne ustanove dravne policije Leipzig 17.7.41. je pripadnik ovoga nadletva, koji je u svoje vreme

prilikom sasluavanja, na pretpostavku koju je izneo C. Ja se radi o denuncijaciji konkurentske firme Chn. Mansfeld d.s.o.j. Leipzig, i fabrike maina Johannisberg u Geisenheim-u, samo primetio da bi to moglo tako da bude, ali da bi o tome tek morali da se povedu izviaji. Na ovome su sada Carmine kao i njegov advokat i dr Rudolf Herrmann-Moeller izgradili svoje daljnje pretpostavke, i poto su imali u rukama dovoljno izjava ovih firmi, tvrdili su da je napred imenovani raniji nametenik Benak denuncirao C.-a. Karakteristino je ako se zna, da Benak nije samo raniji nametenik, nego je danas i konkurent firme Chromos a. d., poto on ovde rukovodi konkurentskim preduzeem, filijalom gore pomenutcg Mansfeld d.s.o.j. Leipzig. Carmine i njegovi ljudi imaju, naravno, ivog interesa da kode konkurenciji, pa su i ovu priliku iskoristili da izvedu iz prvobitne pretpostavke odgovarajua tvrenja protiv C.-a. U jednom dopisu Otseka SD-a Leipzig od 9.7.41 ak se kae, da je Benak upotrebom hartije za pisma firme Mansfeld d.s.o.j., koja mu stoji na raspolaganju, zloupotrebio ime ove firme za ovu prijavu. O nekoj takvoj prijavi nigde nije nita poznato. Meutim, sigurno je da se kod kruga oko Carmine-a i Rukavine, a takoe i ovde poznatog Menige i Wiesinger-a radi o jednoj reakcionarno i kapitalistiki nastrojenoj grupi slobodnih zidara i prijatelja slobodnih zidara, koja iz svake situacije pokuava da za sebe izvue koristi: Takoe je interesantno, da je kapetan dr Herrmann-Moeller preporuio ovdanjem Nemakom generalu ovu grupu odmah prvih dana svoga bavljenja ovde, kao lica od kojih e dobiti obavetenja o situaciji u Hrvatskoj za ocenjivanje prilika i ljudi. Obratno, danas se ovi ljudi pozivaju opet na pretstavnika Nemakog generala, potpukovnika F u n k-a, kao referenciju. Takoe je interesantno da Carmine, u jednoj molbi za dobijanje vize, navodi svog sopstvenog uraka, slobodnog zidara Rukavinu, kao garanta. Preko Stanbenog ureda Feldkommandanture Zagreb takoe se pokualo da SS-oficiri ovoga nadletva dobiju stan kod Carmine-a, Rukavine i Menige. Da bi se po celoj stvari moglo raditi u miru, saopteno je hrvatskoj policiji ve 7 maja ove godine, da Carmine nema vie nikakvo ogranienje kretanja i da je njegov sluaj razjanjen. Isto je Carmine-u i njegovom advokatu ponovljeno

23 6 41, a na ponovljeni upit saopteno 4.7.41 Nemakom poslanstvu u Zagrebu. _l. U m e u v r e m e n u teku dalje izviaji, naroito meu bivim j ugoslo venskim mornarikim krugovima, od kojih je u svoje vreme dobijen izvetaj o Carmine-u. Ukazuje se na to, da je Rukavina bio mornariki oficir, isto tako Meniga kapetan korvete i da je P r e r a dovi, raniji engleski konzul u Splitu, takoe ranije bio jugoslovenski brodski kapetan.

Umoljava se, da se stvar dri u najveoj tajnosti i da se ovdanje miljenje nikako ne saoptava pomenutom krugu, ukljuivo i brau Moeller. Molim za dopunska obavetenja. ef Einsatzgruppe policije bezbednosti i SD-a Einsatzkommando Zagreb SS-major U vezi sa zainteresovanim nadletvima navedenim u Vezi informativno radi znanja: 1.) 2.) 3.) 4.) Otseku SD-Leipzig Rukovodnoj ustanovi dravne policije P r a g Ustanovi dravne policije Graz Einsatzgruppi 1 ) Beograd
Mastilorri:

Po mome nalogu se preduzimaju izviaji u Beogradu. Oni su usmereni prema bivoj jugoslovenskoj Komandi mornarice u Zemunu. Paraf: Ma(rschelke) 3/8.

*) Einsatzgruppi Sipo i SD-a.

SD A N G A U J E S A R A N I K E U N D H Nastojei, po svom utvrenom sistemu, da stekne saradnike u svim krugovima stanovnitva, SD je i u. NDH pridobija.o za saradnju razna lica, naroito medu Volksdeutscher-ima. Dr Elicker koga je za SD zavrbovao ef Einsatzkommande Sipo i SD-a u Osijeku, bio je kao Volksdeutscher-ski pretstavnik postavljen za velikog upana NDH u Vukovaru, na kojoj se funkciji nalazio do osloboenja.

OKUMENAT BR. 478 EINSATZGRUPPA POLICIJE BEZBEDNOSTI I SD-a KOD KOMANDE ARMIJE EINSATZKOMMANDA OSIJEK1) tambilj: Rex/P

Osijek, 29.VII.1941 Radieva ulica 10 Telefon 22-50

K o m a n d a n t u Einsatzkommande policije bezbednosti i SD-a u Zagrebu Predmet: Dr. Jakob E l i c k e r , veliki upan Velike upeVuka, roen 15.VIII.1908 u Buljkesu, Baka, evangelik, oenjen, 1 dete Razgovor sa SS-porunikom Marschelke-om jedan

Veza: Prilog:

*) Slubeni naziv Einsatzgruppe Sipo i SD-a za Jugoslaviju za vreme operacija, april/maj 1941; izostavljeno da se naznai broj 2armije (2) kojoj je grupa tada bila pridruena. ) Einsatzkommando Sipo i SD-a.

p r Jakob E l i c k e r j e Volksdeutscher i z Bake i prema vom sopstvenom iskazu je od svoje 12 godine ivota aktivan u narodnosnoj borbi. Studirao je p r a v n e n a u k e u Zagrebu i u Marburg-u na Lahn-u i bio je 1930 godine rukovodilac odeljenja Granica i inostranstvo Nacionalsocijalistikog studentskog saveza u M a r b u r g - u na L a h n - u . . On je ve tada imao nameru da postane lanom partije, ali ovo se izjalovilo, poto je bio stranac i lan burevskih udruenja. Dr Elicker je po k a r a k t e r u apsolutno besprekoran i primeran Nemac Nemstva banovine 1 ), naroito povoljno se ispoljava njegov apsolutno siguran i m i r a n dostojanstveni nastup i prema ministrima nove h r v a t s k e drave. Njegovo ponaanje skroz imponuje, ali je ipak privlano za volksdeutscher-sku grupu i budi njeno poverenje. U religioznom pogledu dr Elicker je bez predrasuda, njegova energija i snaga volje su poznati i cenjeni. Dr Elicker se jo kao student odlikovao impulzivnoru koja je bila daleko iznad proeka i ivim n a p a d n i m duhom kada se radilo o interesima Nemstva. Istina, i za dr Elicker-a se govori da se ume dobro probijati i da pored sebe nerado trpi suparnike. Uprkos toga zalae se punom snagom i mirno za svakog nemakog druga, kao da se to samo po sebi razume. Njegova advokatska praksa mnogo mu koristi kod obavljanja dunosti jedinog nemakog velikog upana u dravi Hrvatskoj. On stoga nailazi na puno p r i z n a n j e i u v a a v a n j e i od strane ministara u h r v a t s k o j vladi. Dr Elicker-a, sa kojim je komandant E'K Osijek imao p r e kratkog vremena ponovo priliku da razgovara, je, kao to je poznato, obvezao SS-kapetan Rexeisen kao saradnika EK Osijek, i s tim u vezi se on k a n d i d u j e za p r i j e m u SS. Predlae se da dr Elicker-u, koji je isto arijevskog volksdeutscherskog porekla i jedna od vodeih linosti Volksdeutscher-stva u Slavoniji, bude priznat neki oficirski in u SS-u koji bi odgovarao njegovom poloaju. Dr Elicker se pokazao potpuno obavetenim po p i t a n j u zadataka SS-a, naroito u d a l j n j e m razvoju Nemstva, a pogotovu u voenju inostranog Nemstva.

') Verovatno greka. Treba: Vojvodine.

Postoji puno jemstvo, da e dr Elicker biti dragocen born c i drug u ..zatitnim odredima 1 ). Komandant Einsatzkommande policije bezbednosti i SD-Osijek Hans Rexeisen s. r. SS-kapetan

>) Toj est u SS-u.

SLUBENE FUNKCIJE POLICISKOG ATAEA Postavljanjem policiskog ataea pri nemakom poslanstvu u Zagrebu RSHA je dobio svoga zvaninoga pretstavnika u Pavelievoj dravi. Zvanino je ataeu bila ograniena funkcija na bezbednosno-policiski sektor, kao to proizlazi iz pisma efa policije bezbednosti i SD-a kojim se skree panja na iskljuivu nadlenost ataea Helm-a za NDH. Ustvari je, ovaj obavljao iroku delatnost, koja je obuhvatala i obavetajnu slubu prema samoj NDH i svima politikim, ekonomskim, drutvenim i ostalim kompleksima u granicama te dravne tvorevine.

DOKUMENAT BR. 479

ef p o l i c i j e b e z b e d n o s t i i SD-a IV 31) U odgovoru navesti gornju poslovnu oznaku i datum

B e r l i n SW 11, j u n a 1942: Prinz-Albrecht-Strasse 8 Tel. 120040

tambilj:

Olovkom: VI A 12

Komandant policije b e z b e d n o s t i i SD-a u Donjoj tajerskoj D a t u m p r i j e m a : 20 j u n i 1942, B r . delov. 276/42 Paraf: K o m a n d a n t u policije b e z b e d n o s t i i S D - a Maribor Predmet: Bezbednosno-policiska d e l a t n o s t u H r v a t s k o j

N e m a k o m p o s l a n s t v u u Z a g r e b u d o d e l j e n je, od p r e iz vesnoga v r e m e n a , k r i m i n a l n i s a v e t n i k H e l m . P r e m a s m e r r -cama, o k o j i m a su se s p o r a z u m e l i R e i c h s f h r e r SS-a 2 ) i m i ') Uprava IV RSHA (Gestapo), odeljenje 3. 2 ) Himmler.

nistar inostranih poslova Reich-a, policiski atae je j nadlean i odgovoran za sva nemaka bezbednosno-policisfc! pitanja u zemlji, u kojoj je atairan. Stavljam Vam ovo na znanje i molim da se ubudue obraate policiskom ataeu u svim stvarima koje stoje u vezi sa Hrvatskom. Politiki i policiski odnosi sa Hrvatskom naroito iziskuju apsolutno pridravanje ovoga uputstva. Policiski atae se u svako vreme moe nai preko nemakog poslanstva u Zagrebu pismeno (Zagreb, Gvozd br. 15) i telefonski (tel. 22-352). U zameni: 1 Potpis
Olovkom: I. (napomena

neitak

stenografijom)

II. Pridruiti aktima Paraf: R(einel)

POLICISKI A T A E D A J E P O L I T I K E O C E N E O RUKOVODIOCIMA NDH Nezavisno od nemakog poslanika u Zagrebu, koji je bio nadlean za politika pitanja, policiski atae je u svojim izvetajima davao opirne politike ocene o poloaju u NDH i o pojedinim visokim ustakim funkcionerima. Te su ocene sluile kao informacije RSHA-U. Karakteristino je da ih je Helm upuivao izvan normalno utvrenog puta, koji je vodio preko poslanstva i omoguavao Kasche-u uvid u njegovu korespondenciju. U sluaju akta od 16 februara, izvetaj je upuen preko kurira Uprave VI RSHA. Ocenu linosti ministara NDH Vokia i Koaka od 8 marta iste godine dao je Helm nemakom vojnom ataeu u Zagrebu, svakako za potrebe Wehrmacht-a.

DOKUMENAT BR. 480

16.2.1944 tambilj:

l.) Pisati: Glavnoj u p r a v i b e z b e d n o s t i R e i c h - a U p r a v a VI 1 ) U p r a v a IV 2 ) Olovkom: K u r i r VI s ) Berlin Poverljivo Paraf: 17/11 Predmet: Veza: *) Zagranina ob. sluba. ) Gestapo. 3) Kurirom Uprave VI RSHA. Hrvatski poslanik u Budimpeti, ministar K o a k

U jednom razgovoru sa nemakim poslanikom raspravljano je pitanje popune poloaja hrvatskog poslanika u Berlinu, poto prema miljenju nemakog poslanika sadanji hrvatski diplomatski pretstavnik u Berlinu, ministar Ratkovi, iz zdravstvenih razloga ne moe na due vreme vriti svoju dunost. Poslanik je izjavio da, istina, jedinim zaista sposobnim pretstavnikom treba smatrati ministra Koaka, ali da ovo reenje nije mogue, jer je poglavnik za idue mesce predvideo ministra Koaka za neki vaan zadatak u Hrvatskoj. Iako zato nema nikakvih oslonaca, pretpostavlja se da je ministar Koak eventualno u planu kao novi ministar pretsednik. U okviru ovog razgovora saglasno je izraeno gledite, da bi najpovoljnije bilo ovo mesto opet poveriti ranijem poslaniku u Berlinu, ministru dr Budaku, odnosno uputili ga kao hrvatskog poslanika u Tokio Namera da se ministar Budak poalje u Japan, izgleda da prema poverljivira. obavetenjima postoji i u hrvatskim vladinim krugovima. Za ovo miljenje merodavna je injenica to bi se prisustvo ministra Budaka u Hrvatskoj moglo ispoljiti negativno na unutranje-politiki razvoj, zbog ega bi bilo najbolje da bude to dalje od Hrvatske. Delim ovo miljenje nemakog poslanika, poto ministar Budak, iako sada nema nikakav poloaj, uprkos toga sigurno nastoji da iza kulisa ostvari svoje politike namere. Paraf: H(elm) 16/11 SS-major 2.) Prikljuiti aktima. He/Str.

OKUMENAT BR. 481 Olovkom: Originalna zabeleka u predmetu


Prepis

Policiski atae He/Str.

Zagreb, 8.3.1944

Zabeleka

Za gospodina vojnog ataea m a j o r a von Hodenberg-a Predmet:


1.)

Ocena ministara V o k i a
V oki

Koaka

Ministar

Nedavno postavljeni ministar rata 1 ) Ante V o k i roen je 23.8.1909 u Mostaru, rimokatolik, oenjen. Maturu je poloio u S a r a j e v u i studirao p r a v a u Zagrebu, ali je poloio samo dva dravna ispita. Zatim je stupio u dravnu slubu kao inovnik kod Direkcije eleznica u Sarajevu. 1935 je V. po kazni premeten u Bosanski Brod, gde je radio politiki i ilegalno organizovao ustae. 1938 je ponovno premeten po kazni u Karlovac. Nakon izbijanja r a t a na Balkanu, V. je sa vojnicimaHrvatima preuzeo zatitu javnih objekata od planova razaranja koje je htela da sprovede jugoslovenska armija u povlaenju. Z a t i m ' s e u Zagrebu stavio na raspolaganje za izgradnju mlade drave i preuzeo organizovanje Zeleznike milicije 2 ) u Sarajevu, gde je kasnije postao direktor eleznike direkcije. V. je bio prisni p r i j a t e l j poginulog ustakog pukovnika F r a n c e t i a . V. je meu ustaama vrlo popularan i omiljen. Njega opisuju kao razboritog, potenog, savesnog i pravednog. U ustakom pokretu ima rang potpukovnika. Fuehrer ga je odlikovao ordenom nemakog orla sa maevima. *) Ministar oruanih snaga". 2 ) eljeznika vojnica".

Kao generalni direktor hrvatskih eleznica u Sarajf>_ vu, ministar Voki se odlikovao naroitom energijom p r j ponovnom izgraivanju razorenih mostova. Ovde nisu poznate indikacije iz kojih bi se mogl0 zakljuivati o nekom nelojalnom dranju novog ministra rata prema Reich-u.
2.) Ministar K o a k

Ministar dr Vladimir K o a k roen je 26.9.1908 u Velikoj Gorici. U vremenu borbe 1 ), ministar K. je imao prisne veze sa grupom dr Maeka, voe Hrvatske seljake stranke, ali je istovremeno ilegalno radio za ustaki pokret i smatran je licem koje odrava vezu izmeu ustakog pokreta i dr Maeka. Dr Koak je za vreme 19341936 godine bio asistent ekonomskog fakulteta na univerzitetu u Frankfurt-u na Majni kod jednog od najpoznatijih privrednih strunjaka, profesora dr Kalveraum-a na Institutu za ekonomske nauke odeljenje za bankarstvo i finansiranje. Po svome povratku u Zagreb radio je neko vreme u filijali Privilegovane agrarne banke, dalje kao sekretar Trgovinske komore u Zagrebu i u Jugoslovenskoj banci. Godine 1939 postao je potpretsednikom, a kasnije i pretsednikom Penzionog suda za nametenike. 1940 postao je generalnim direktorom, najveeg hrvatskog industriskog holding - drutva Pohit. Posle osnivanja Nezavisne drave Hrvatske postao je dr Koak dravnim sekretarom ministarstva narodne privrede, a kasnije ministrom finansija. Ministar K. pripada uskom krugu politike grupe ministara LorkoviVrani i stoga je izloen jakoj kritici aktivne ustake grupe. Naroito mu se stavljaju na teret razne mrane finansijske manipulacije. Konkretni dokazi za ovo, meutim, ne postoje. Ministar Koak je do sada, koliko se moe proveriti, zastupao nemaku liniju u hrvatskoj politici. Naroito je istupao protiv ispada ustakog pokreta prema pravoslavlju. Ministra Koaka treba smatrati jednom od najsposobnijih i najagilnijih linosti hrvatskog politikog voMisli se na vreme ilegalnosti ustake organizacije u staroj Jugoslaviji.

zbog ega je i izloen brojnim napadima. Njegova Druga j e ker direktora Hrvatske tedionice K a t u i' a koji se negativno ocenjuje. Navodno je bio slobodri zidar. Ba ove rodbinske veze ministra Koaka uzimaju se uvek kao povod da bi se izneli izvesni momenti sumnje protiv njegovog politikog stava. Helm SS-potpukovnik

-Wo

ODNOSI IZMEU NEMAKOG POSLANIKA I POLICISKOG ATAEA U ZAGREBU Mada je u pogledima Kasche-a i Helm-a na situaciju u NDH bilo ponekad znatnih razlika, i madtt je Helm esto izvetaje svojim pretpostavljenim upuivao mimo poslanika i iza njegovih lea, ipak je meu njima postojala dobra saradnja po pitanjima od opteg nemakog politikog interesa. Tako je Kasc'ae stavio na raspolaganje Helm-u zabeleku o svome razgovoru sa tadanjim poslanikom NDH u Berlinu, Koakom, stim da ovaj sadraj beleke moe preneti RSHA-u. Sadraj zabeleke je interesantan za politike odnose izmeu NDH i Treeg Reich-a i za ilustraciju Koakove linosti.

OKUMENAT BR. 482 Olovkom: Lini p r e d m e t : 76 26. 8. 1944

tambilj:

1.) P i s a t i : G l a v n o j u p r a v i b e z b e d n o s t i Reich-a U p r a v a VI 1 ) Informativno U p r a v a IV 2 ) B e r l i n Predmet: R a z g o v o r sa Koakom Veza: Nema. Pril.: 1


2

hrvatskim

ministrom

Berlinu

') Zagranina ob. sluba. ) Gestapo.

Kao prilog dostavljam sainjeni prepis jedne poverIjive zabeleke nemakog poslanika o njegovom razgovoru sa hrvatskim poslanikom u Berlinu Koakom, odranom 29.7.1944. Molim da se sa sadrajem ovog razgovora postupa na strogo po veri j ivi nain. Paraf: H(elm) 26/VTII
2 ) Prikljuiti aktima. He/Str.

P r e p i s

Poslanik

Trenutno u Berlinu, 29 jula 44 P o v e r l j i v o !

Z a b e l e k a

Predmet: Razgovor sa hrvatskim poslanikom K o a k o m u Berlinu, odranom 29 jula 1944 u hrvatskom poslanstvu u Berlinu Koak mi je priao da se u m e u v r e m e n u posle p r e d a j e akreditiva dalje prilagodio ivotu i da je uao u posao. Sa svojim posetama jo nije gotov, naroito se jo n i j e video sa maralom Reich-a 1 ), Reichsfuehrer-om SS 2 ), ministrom Reich-a Goebbels-om, SS-generalom Kaltenbrunner-om. U ministarstvu inostranih poslova nailazi na prijateljski prijem, spremnost i ugodnu saradnju. Njegova delatnost nije laka, a vrlo je i naporna, jer su to uslovljavali mnogi pozivi i priredbe.
Pojedinosti:

1-) Raniji hrvatski poslanik u Berlinu i Bukuretu, dr Benzon, bio je u poslednje vreme ovde i imao razgovor sa SS-generalima Berger-om i Kaltenbrunner-om. P r e m a jednom uputstvu iz Zagreba, Benzon nije imao dozvolu za
2

Goering-om. ) Himmler-om.

putovanje u Reich. Koak je u pogledu Benzona ukazao na njegovu linu i politiku nepouzdanost i na to da isti ve odavno intrigira protiv n j e g a i Lorkovia, a takoe i protiv mene. Benzon se sada trudi da uspostavi dodir sa grupom oko Koutia, ali je tamo oigledno odbijen. Stim u vezi, Koak je jo primetio da ga je Benzon pre godinu dana potraio u Budimpeti i tom prilikom mu uinio ponude u pogledu u n u t r a n j i h hrvatskih politikih promena i izneo primedbe koje pretpostavljaju pobedu neprijateljskih sila i izraavaju Benzonovu elju da bude upotrebljen za Hrvatsku nekako neslubeno u Turskoj. 2.) Koak mi je pokazao hrvatski prevod direktiva 13 SS-divizije 1 ) o smirivanju, koji mu je dostavljen iz Zagreba. Kod letiminog pregleda nemakog prevoda koji je on izradio, video sam da isti sadri oko 80 , a da uvodni nedostaju. Zavrna formula bila je doslovno tana. Iz kojih izvora ovaj 2 ) potie, Koak nije znao. On mi je izjavio da je o tome razgovarao sa SS-generalom Berger-om 3 ) i od njega dobio o b j a n j e n j e da su direktive povuene. (Sporedna primedba: Ove direktive 13 SS-divizije su Tajni komandni predmet, i samo nemaki opunomoeni general i ja smo ih sluajno pribavili). 3.) U pogledu Nemako-hrvatskog drutva Koak je izrazio zadovoljstvo, a takoe i sa sastavom pretsednitva i sa odjekom u nemakim krugovima. On misli da preisednitvo ima do sada najbolji sastav od svih tih m e u dravnih drutava u Nemakoj. 4.) Sa SS-generalom Berger-om Koak tvrdi da je vie puta otvoreno i opirno razgovarao. On ree da ga je Berger do p r e 2 nedelje, dodue, u poverljivim krugovima pri vinskom raspoloenju nazivao podmuklim psom<, ali posle jednog potpuno otvorenog razgovora, ovo je obustavljeno. Stvarno je on u pogledu 13 SS-divizije rekac da e, naravno, biti ispunjena Berger-ova elja za f o r m i r a n j e m druge SS-divizije, u okviru ugovorenog kon') Tzv. Handar" divizija. Nedostaje re: prevod. ) Sef Glavne uprave SS-a, nadlene za formiranje oruanog SS-a (Waffen-SS), kome je pripadala i Handar" divizija.
2 ) 3

L- tingenta regruta od 26.000 ljudi za obe. Posle dugog razgovora po pitanju sastava samo od muslimana, Berger je konano uvideo da bi sastav od katolikih i muslimanskih ljudi bio pravilan. Sa Koakovim predlogom, da se od strane oruanog SS-a kao protivusluga najmodernije opremi jedna ustaka divizija, Berger se naelno sloio uz 3 uslova: a) najbolji ljudski materijal, b) zakljuna obuka od 6 do 8 nedelja na jednom nemakom vebalitu i c) upotreba ove divizije, zajedno sa obema SS-divizijama u Hrvatskoj, u okviru jednog SS-armiskog korpusa. Koak tvrdi da je bez oklevanja pristao na prve dve take, dok je u pogledu poslednje sproveo pitanje poglavniku. On, meutim, misli da e i ova elja biti ispunjena, poto e ustaka divizija ostati u svakom pogledu islo hrvatska, pa i po uniformi. Koak je pomenuo 21.000 puaka, koje e Hrvatska primiti od oruanog SS-a uz plaanje u devizama. Berger je od toga hteo da odbije prvih 5.000 za muslimansku miliciju profesora Topia, to je Koak navodno otklonio. Berger treba da je na to pristao. 5.) O pregovorima u vladinom odboru samo se malo govorilo. Koak oekuje ministra Vrania u utorak. Dodue oekuje i specijalnog kurira koji mu je najavljen. 6.) O unutranje-hrvatskim odnosima Koak se izrazio u tome smislu, da je uvek pokazivao neko izvesno suzdravanje u pogledu na linost poglavnika, koja ba politiki ima mnoge nedostatke. On je, meutim, u poglavniku uvek respektovao dravnog poglavara, a to e i uvek initi, jer ovakvo potovanje prema pretstavniku zemlje je vanije nego ak i veliki nedostaci te linosti. U pogledu unutranje-hrvatskih odnosa, Koak se u duem razgovoru sloio sa mnom da postoje iroki hrvatski krugovi koji su zbog svoga neiskustva i mladosti obraivali politike sluajeve sa prevelikom osetljivou i izvesnom histerijom. On je to otklonio, pa e taj stav zadrati i dalje. Dodue, i on je podvukao opasnost od etnika po Hrvatsku. Uputstvima svoje vlade, da pitanje etnika iznese demonstrativno, nije se odazvao.

7.) Razgovarali smo o mogunostima kasnijih tesnih ve za izmeu nemake prekomorske trgovine i brodarstva onih Hrvatske na Jadranu. Izgleda da se Koak s ovim pitanjem dosada slabo bavio. Ja sam izneo misli ovoj saradnji opte vrste. Potpis: Kasche

OARL/TENJE POLICISKOG ATAEA SA USTANOVAMA R S H A PREKO NADLETAVA SIPO I SD-a U SLOVENIJI


Da bi izbegao kontrolu svojom potom, policiski atae pretpostavljenim ustanovama RSHA u Sloveniji. Ta veza je stapo-a u Brezicama. nemakog poslanika nal se, u optenju sa svojim sluio i ustanovama ila preko ispostave Ge-

DOKUMENAT BR. 483 Komandant Sipo i SD-a u Donjoj tajerskoj Celje, 3. 4. 1943 Tajna dravna policija Ispostava Celje Permanentna sluba krim. sekretar Peter

Policiskom ataeu SS-majoru H e l m - u


u Z a g r e b u

Predmet : Prednji teletip Br. 61 329 od 3. 4. 43 RSHA S pozivom na moj dananji telefonski razgovor, dostavlja se ovdanjim kurirom ispostavi dravne policije 1 ) Breice gore navedeni teletip (3. 4. 43 20.22 asa iz Celja putnikim vozom), gde treba da ga primi tamonji kurir. Po nalogu: u zameni: Peter s. r. krim. sekr.

*) Gestapo.

PRAENJE RADA ITALIJANSKE OBAVETAJNE SLUBE


Iz sledeeg akta, koji se odnosi na posmatranje rada italijanske obavetajne slube, vidi se i saradnja izmeu organa Einsatzgruppe Sipo i SD-a u NDH t policiskog ataea. Akt ilustruje i ulogu glavnog agenta policiskog ataea, Kurta Koppel-a, koji se sluio pseudonimom Konrad Klaser".

DOKUMENAT BR. 484 Komandant policije bezbednosti i SD-a Zagreb Einsatzkommando 41) IV/Del. Br. 772/43 Olovkom: Gospodin molim za poznato o licima Paraf:

Mesto taba, 17 avgusta 1943. Olovkom: Lini predmet 971 P o v e r l j i v o!

Klaser obavetenje ta je imenovanim H(elm) 20/VIII tambilj:

Nemakom poslanstvu Policiski atae


Zagreb

Predmet: Italijanski t a j n i agenti i Pretstavnik Ukrajinskog pretstavnitva Vojtanovsky, sa stanom u Zagrebu, Rakoga 11 Veza : Konferencija odrana 16. 8. 43. Olovkom: Ital. obav. sluba Dr. Giorgio M a n n e s , trgovaki strunjak, sa stanom u Zagrebu, Utjeenovieva ulica 10, i neki Casimiro C o s u l i c h de Peine, sa stanom ') Einsatzkommando Sipo i SD-a Einsatzgruppi Sipo i SD-a za NDH. u Zagrebu,
podreen

O l o v k o m :

2797/42

u Zagrebu, Martieva 14a, upotrebljavaju putnike automobile sa oznakom SD, a da za to nemaju pravo. Mannes vozi kola Zagreb br. 147, a Cosulich de Peine kola Zagreb br. 190. Prema podacima hrvatske policije, obojica su povezani sa italijanskom obavetajnom slubom Cosulich de Peine, koji se za vreme Jugoslavije jo zvao Kazimir Kozuli i tada radio na Suaku za italijansku tajnu slubu, odrava jo uvek veze izmeu Suaka i Zagreba. Na Suaku je Cosulich de Peine navodno angaovao niz svojih srodnika za tajnu slubu. Prema podacima hrvatske policije i sekretar rumunskog poslanstva Zeno L a m p e o n u, sa stanom u Zagrebu, Drakovieva ulica 2, stoji navodno od 1940 u italijanskoj tajnoj slubi. On vo' kola Zagreb br. 133. Imenovana 3-jica zadravala su se 30. 7. u 11.00 asova u zgradi italijanskog poslanstva u Mussolini j evoj ulici. U isto vreme zadravao se u poslanstvu i Pretstavnik Ukrajinskog pretstavnitva Vojtanovsky, sa stanom u Zagrebu, Rakoga 11. Vojtanovsky, koji se sada nalazi u sanatorijumu Merkur-a, primao je tamo dosada svakodnevno posete italijanskih oficira. Pretpostavlja se da i on stoji u italijanskoj tajnoj slubi. Molim za obavetenje, ta je tamo poznato o imenovanima i o njihovoj delatnosti. Za Vojtanovskog, koliko je ovde poznato, postoji predmet kod hrvatske policije.. politiko odeljenje. Ovo se nadletvo iz razumljivih razloga nije obratilo hrvatskoj policiji. , U zameni: Schuchardt s. r. SS-porunik

Olovkom:

C-1) je 8. IX. pobegao iz Zagreba putnikim automobilom Paraf: Kon(rad) 20/IX 43 ') Cosulich.

SPROVOENJE LICA IZ N D H Policiski atae nije imao nikakvih egzekutivnih 1 ovlaenja na teritoriji NDH. Kada je Einsatzkommando Sipo i SD-a u Zrenjaninu zatraio da se u Zagrebu uhapsi neko lice i sprovede njemu na isle- I enje, policiski atae je odgovorio - poto je bezuspe- 1 no pokuao da to lice dobavi preko policije NDH aktom iz koga se vidi, da je u naelu bilo mogue nasilno i ilegalno odvoenje lica iz NDH, no da se od toga odustalo u konkretnom sluaju, jer je ovaj ve bio poznat ustakim policiskim vlastima.

DOKUMENAT BR. 485 tambilj: Einsatzgruppa policije b e z b e d n o s t i i SD-a Einsatzkommando Veliki Bekerek 1 ), B a n a t K n . Delov. Br. 144/42 Veliki B e k e r e k , 27 jan. 42. tambilj:

Einsatzkommandi P o l i c i j e bezbednosti i SD-a Z a g r e b Olovkom: Predmet: A d v o k a t dr P e t a r lika K i k i n d a Veza: Nema


2

K Z a g r e b , r a n i j e Vei

B o j a n i ,

') Zrenjanin. ) Einsatzkommanda Sipo i SD-a, podreena Einsatzgruppe za Jugoslaviju u Beogradu.

i prema jednom pristiglom izvetaju, imao bi se danas gore imenovani, za kojim ve due vremena traga ovdanja policiska vlast, nalaziti u Zagrebu. Bojani, koji je ovde poznat kao jedna od najjaih karika u lancu antinemakog pokreta i kao veliki germanofob, vrio je ovde prilikom pua u Jugoslaviji 1 ) n a j j a u propagandu za rat i prilikom njegovog izbijanja delio je oruje i municiju sokolskoj omladini. On je, nadalje, kriv za este teke ispade protiv Nemaca. Ovdanja policiska vlast je sada zamolila da se B. pronae u Zagrebu i da u datom sluaju bude izruen ovamo, radi sasluavanja i suenja. P a m e r s. r. SS-porunik

') 27.III.1941.

OKUMENAT BR. 486 9. III. 1943.1) tambilj:

Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a u B e o g r a d u


2

) Olovkom: K

Predmet : Advokat dr Petar B o j a n i , Zagreb Veza : Tamonji dopis od 20. 2. 1943, poslovni znak Rukovodilac IV Sad/Ri. Del. Br. 10662/42 B o j a n i je hrvatski dravljanin i, kako nas ue ovdanja iskustva, Hrvati ga nee izruiti u S r b i j u radi krivinog gonjenja. Postojale bi mogunosti, da se B. sprovede tamo ilegalnim putem, poto je u meuvremenu ustaka policija pustila B-a na slobodu. Iz isto politikih obzira mora se, meutim, od ovoga odustati, jer bi takav postupak podigao veliku prainu i Hrvati bi sigurno o tome obavestili Ministarstvo inostranih poslova. Uzimajui u obzir ove razloge, ovde se stvar Bojania stoga zasada smatra reenom. U zameni: Paraf: H(uebner) kriminalni inspektor Prikljuiti aktima. Hue./Ba. ') Poto je od 1.V.1942 u Zagrebu preuzeo policiski atae poslove dotadanje Einsatzkommande Sipo i SD-a, preao je i ovaj 2predmet u njegovu nadlenost. ) U meuvremenu je i u Beogradu formirana ustanova Zapovednika Sipo i SD-a za okupiranu Srbiju kojoj je podreena, u svojstvu ispostave, ranija Einsatzkommanda u Zrenjaninu.

NADLENOST POLICISKOG ATAEA ZA IZDAVANJE VIZA Policiski atae u Zagrebu bio je nadlean da daje miljenja po pitanju izdavanja nemakih viza, o emu je odluku donosio RSHA. U teletipu policiskog ataea interesantna je napomena iz koje se vidi njegova veza sa generalom Augustom Mariem. Isto tako je interesantno da je teletip upuen preko Einsatzgruppe E, to znai da poslanik Kasche nije dobio uvid u ovaj akt.

DOKUMENAT BR. 487

SLUBA VEZE Policije b e z b e d n o s t i i SD-a

Del. B r . 3523/42

Preko

Einsatzgruppe

E'-)

G l a v n o j u p r a v i b e z b e d n o s t i Reich-a U p r a v a IV 2 ) Berlin U p r a v a VI s ) Be ') Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH. 2 ) Gestapo. 3 ) Zagranina ob. sluba; u Beu se nalazilo odeljenje V I E, nadleno za jugoistonu Evropu.

Predmet: Dr Dobra Veza :

P e k o t a,

advokat

Poznata, poslednji tamonji dopis od 7.10.43 VI E 3 c Br. 85222/43 p 0 y za Upravu VI Poznata, poslednji tamonji dopis od 26.7.43 IV B 4a K r i 7761/43 odnosi se na Jevrejina Maria Sasson-a

Olovkom:

Potsetiti
Paraj:

H(elm) 31/VIII

Supruga Albina P e k o t a htela bi sina Dorda P-u, koji je prema lekarskom uverenju teko bolestan na pluima, dovesti u vaj carsku radi leenja. Gospoa P. e odmah da se vrati u Hrvatsku. Stvar je hitna, jer je bolest dostigla stadijum koji zahteva smesta specijalno leenje. Hrvatska izlazna i vaj carska ulazna viza ve su pribavljene. General M a r i (koji je poznat kao dostojan poverenja i prijateljski naklonjen Nemcima) molio je da se to skorije izda nemaka prolazna viza. On garantuje da se putovanje vri samo zbog sinovljevog leenja. Majka je slikarka i politiki dezainteresovana. Otac, dr. P e k o t a, bio je jedno vreme uhapen od strane hrvatske policije, to je verovatno poivalo na denuncijaciji. Prema neproverenim prijavama bio je navodno anglofilski nastrojen, imao je dobre veze sa knezom namesnikom Pavlom i bio njegovo lice za odravanje veze si Engleskom. Dalje je navodno odravao veze sa Beneom u Engleskoj i 1940/41 esto putovao preko Maarske za Bratislavu, gde je verovatno prenosio obavetenja od i za Benea. Navodno je upravljao i engleskom novanom pomoi za Poljake i ehe. Prema miljenju dr Artukovia, dr P. bi sigurno bio engleski agent. Dr. P. j e puten na slobodu. U Jugoslaviji je bio zakupac vie engleskih i jugoslovenskih kartela ugljaHapenje je navodno izvreno po prijavi nje-

Olovkom: Ponovno podneti efu 30.8.

govog poslovnog partnera, iseljenog Jevrejina Maria Sasson-a. Nemaki oficir za ratnu privredu ocenjuje dr P-u pozitivno. Navodno je za vreme Jugoslavije omoguio da se protiv engleskih interesa sprovede izvoz od 5000 konja za nemaki Wehrmacht. U hrvatskoj policiji poznat je kao protivnik j ugoslo venske drave i aktivni lan HSS-a koji je stoga od strane Srba bio obeleen kao leviarski nastrojen. Molim obratnom potom obavetenje, da li e se uz eventualno pojaanu graninu kontrolu izdati prolazna viza. Izdavanje vize se odavde preporuuje, jer sumnje iznete protiv dr P-e dosada nisu dokazane, garantuje general Mari, a postoji slubeni interes da se Mariu izae u susret. Policiski atae Zagreb Potpis: Helm Paraf: H(elm) 17/VII SS-potpukovnik

R A D A G E N T A R U D O L F A TREU-a I Z S A R A J E V A
U Sarajevu je za policiskog ataea Helm-a radio agent Rudolf Treu, obraujui obavetajno, sem Bosne, i dalmatinsku obalu. Cilj ove obrade bio 'je formiranje obavetajnih punktova, koji bi du jadranske obale ostali posle eventualnog saveznikog iskrcavanja i formirali tzv. pozadinsku mreu. Iz akta se vidi da je Treu imao veze i prema Crnoj Gori, Albaniji i Sandaku, koje oblasti je nameravao da obradi na isti nain kao dalmatinsku obalu.

DOKUMENAT BR. 488

N e m a k o poslanstvo Policiski atae

Zagreb, 26, 1. 1944. Gvozd 15 Telefon 22-352


Olovkom:

Prikljuiti aktima Paraf: H(elm) 13/11 Ispostavi Sarajevo Policiskog ataea kod Nemakog poslanstva Zagreb n a r u k e SS-kapetana A b r o m e i t - a S a r a j e v o Predmet: Obrada obale Crne Gore, Albanije i Sandaka Veza: Dopis Qbl-a 1 ) od 14. 1. 44. Qbl je pitao moe li, nakon zavrene obrade obale, dati u obradu i Crnu Goru, Albaniju i Sandak. Qbl-ov plan se odobrava. Molim, da ga u tome smislu obavestite. Helm s. r. SS-major
Mastilom:

Reeno Abromeit s. r. 4. II. 44.


*) ifra agenta policiskog ataea, profesora Rudolfa Treu-a.

POSTUPAK SA AGENTOM AGATHE VON HAUSBERGER


Agathe von Hausberger, nemaka novinarka, ivela je u prvim godinama okupacije u Zagrebu, gde sa nalazila jo od ranije kao dopisnik Associated Press-a. Za nju se, zbog njenih meunarodnih veza, ivo interesovala Glavna uprava bezbednosti Reich-a, za koju je ona i obavljala obavetajne zadatke. Kasnije je, meutim, izgubila poverenje nemakih ustanova i zatraeno je da se iz Zagreba vrati u Nemaku. Glavni poverenik Uprave VI RSHA za NDH, Adalbert Kungel (ifra 8201) zadrao ju je jo privremeno u Zagrebu, ali je zatim dolo do formalnog nemakog koraka koji ju je prinudio na povratak u Reich, gde joj je zabranjeno ponovno putovanje u inostranstvo. Akta 0 tome sluaju pokazuju saradnju raznih grana RSHA 1 nemakog poslanstva u Zagrebu.

DOKUMENAT BR. 489

Ma./Bl. Aktovna

Zagreb, 4. V. 1941.1) zabeleka

Predmet: Gospoica2) von H a u s b e r g e r , nemaka dravljanka kod zagrebakog pretstavnitva Asso Press-a Na dan 30.4. prebaena je nametenica zagrebakog pretstavnitva Asso Press-a, gospoica Hausberger, kurirskim automobilom (SS-potporunik Marquart) za Graz i odatle dalje za Berlin. Ona je od amerikog konzula u Zagrebu dobila nalog da preda tamonjem amerikom generalnom konzulu, odn. ambasadoru 3 ), jedno pismo, a da se osim toga isprave okrnjeni telegrami. Pored toga trebalo je da donese uputstvo, kako ameriki konzulat treba da se dri prema Englezima i Francuzima. Ona se iz linih pobuda obratila ovome nadletvu
c &D v ) Zabeleka je sastavljena kod Einsatzkommande Sipo i -a 2 u Zagrebu. ) Pogreno; treba da stoji: Gospoa. 3 ) Rei: odn. ambasadoru" ubaene mastilom.

i bie, kada prva akcija bude zavrena, u budunosti dalje angaovana za rad. Marschelke s. r. SS-porunik
Nareenje:

1.) Ustrojiti lini predmet. Olovkom: izvreno 2.) Ponovno podneti rukovodiocu 15.5.
Olovkom:

Paraf
Paraf

zabeleeno

OKUMENAT BR. 490

Glavna uprava bezbednosti Reich-a VI B 71) Kob/Brue. Oznaka akta VI B/41 (pov). prilikom odgovora molim navesti gornju poslovnu oznaku i datum Berlin SW 68, 3 oktobra 1941 Wilhelmstrasse 102 tarrihili'

efu Einsatzgruppe policije bezbednosti i SD-a Einsatzkommanda Zagreb n a ruke SS-majora B e i s n e r - a Z a g r e b Predmet: Veza : Gospoa Nema von Hau s b er g er

Gospoa von Hausberger je u svoje vreme razglasila da ima mogunosti da alje potu za J u n u Ameriku i SAD preko nekog japanskog pomorskog kapetana koji se sa n j o m sprijateljio. Umoljava se da se razgovara sa gospoom von Hausberger o ovoj mogunosti i rasvetli, da li bi se ovaj ili neki drugi potanski put H-ove mogao koristiti za nae svrhe. Moli se skoro reenje. Po nalogu: Rossner s. r. SS-major

*) Referat B 7 Uprave VI RSHA (Zagranine ob. slube). ) Einsatzkommando Sipo i SD-a.

OKUMENAT BR. 491 1. 12. 1943') 1761/43 1.) Pisati: Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava VI B e r l i n tambilj: Preko kurira VP)

Predmet: Veza :

Agathe von H a u s b e r g e r Tamonji dopis od 31.10.1943 Del. Br. VI E 3a oznaka akta: 83344/43 pov.

Gospoa v. Hausberger nalazi se jo u Zagrebu i radi kao pretstavnik Associated Press-a u Zagrebu. U saglasnosti sa 8201 odustaje se od dosadanjeg predloga da se pokrene povratak gospoe v. Hausberger .2a Reich, poto gospoa v. Hausberger raspolae odlinim vezama sa najviim hrvatskim ustanovama i ove treba da budu obavetajno iskoriene za ovdanje svrhe. O rezultatu postojeih veza sa gospoom v. Hausberger e se izvestiti. Paraj: H(elm) 2/XII Mastilom: SS-major Beleka: Odnos prema Assoc. Press-u prestao je izbijanjem r a t a sa SAD Paraj: Bl(uhm) 5/III M 2.) Prikljuiti aktima. He/Str. ') Pismo je napisao policiski atae u Zagrebu. ) Kurirom Uprave VI RSHA, koji je odravao vezu izmeu te Uprave i njenog glavnog opunomoenika u Zagrebu, sa koji je policiski atae saraivao.
2

OKUMENAT BR. 492 Konzularno odeljenje1) D R 5 2a (Ha) 44

24 m a r t a 1944

Vrlo potovana gospoo ! Po nalogu gospodina poslanika i opunomoenog ministra, ovim se u m o l j a v a t e da preduzmete likvidaciju Vaeg ovdanjeg domainstva, tako da konano napustite Hrvatsku n a j kasnije do 1 aprila 1944 godine. Poto ste u vie mahova izjavljivali da je Va sadanji povratak stalan i da je usledio sa nalozima izmeu ostalog i poslanika Reinebeck-a, s m a t r a m se obaveznim da Vam naroito skrenem panju da je ovo s h v a t a n j e pogreno, a da je gornja odluka neopoziva. Po nalogu: Paraf: K(noerck) 24/3 Mastilom: Nareenje U sporazumu sa savetnikom poslanstva v. d. Damerau-om razmotriti kod policiskog ataea SS-potpukovnika Helm-a preduzimanje potrebnih mera, za sluaj da gospoa v. H. ne bi otputovala do postavljenog roka. Paraf: K(noerck) 24/3 Gospoa Agathe von Hausberger Zagreb Tomaieva 45

*) Pismo potie od Konzularnog odeljenja Nemakog poslanstva u Zagrebu.

OKUMENAT BR. 493

Glavna uprava bezbednosti Reich-a IV B 4 c1) Otsek H Prilikom odgovora molim navesti gornju poslovnu oznaku i datum Berlin SW 11, 29 juna 1944 Prinz Albrecht Strasse 8 Telefon: 12 00 40

Mastilom: Kr. 842/44

Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva u Z a g r e b u Hausber-

Predmet: Nemaka dravljanka novinarka von g e r Agathe Veza : Teletip-izvetaj od 21.6.44.

D o daljega novinarki Agathe von H a u s b e r g e r nareena je zabrana izdavanja pasoa i viza. Po nalogu: Potpis neitak Olovkom: Olovkom: 1) Podneto Prikljuiti predmetu Paraf: H(elm) 10/VII gospodinu poslaniku Paraf 2) Ponovo podneti policiskom ataeu Paraf: H(elm) 7/VII 10/7 Olovkom: Sil Video Paraf: Bl(uhm) 10/7

) Referat 4 c odeljenja B Uprave IV RSHA (Gestapo-a).

INTERESOVANJE POLICISKOG ATAEA ZA GENERALA MARICA


General August Mari, nekadanji austro-ugarski oficir, bio je aktivni jugoslavenski diviziski general, a 1941 primljen je u domobranstvo NDH, gde je postao naelnik generaltaba. Posle kraeg vremena doao je u sukob sa ustakom vladom, koja ga je opozivala za korupciju. On je smenjen. Pismo Hansa Helm-a, policiskog ataea u Zagrebu, upueno generalnom, opunomoeniku za privredu u Srbiji, Franzu Neuhausen-u, pokazuje veze koje su postojale izmeu Maria i nemake obavetajne slube jo u vreme stare Jugoslavije.

DOKUMENAT BR. 494 Hans Helm SS-major Zagreb, 28.1.1943

P o v e r l j i v o !

Gruppenfuehrer-u ! Imam jednu molbu i slobodan sam da Vam je saoptim. U godinama 1940 i 1941 bio je August von M a r i , roen 25.3.1885 u Goradu, komandant Savske divizije. U isto vreme je Rudarsko drutvo Elwerath, rafinerija nafte iz Hannover-a, vrilo buenja naftonosnih izvora na bivem jugoslovensko-maarskom graninom podruju. U cilju zatite jugoslovenskih pograninih utvrenja koja su se nalazila u izgradnji, beogradsko Ministarstvo vojske i mornarice obustavilo je buenja. Poto je zbog toga Reich intervenisao, buenja su ponovno odobrena. General Mari je bio zaduen da se stara o zatiti jugoslovenskih pograninih utvrenja, koja su se nalazila u izgradnji, od nemake pijunae. Pri tome je Mari ee dolazio u tesan dodir sa rukovodeim linostima Elwerath-a. Posle uspostavljanja samostalne drave Hrvatske, Mari je istupio iz vojne slube. Svojim vezama sa Elwerath-om uspeo je da tamo dobije mesto rukovodeeg inovnika filijale sa mesenom platom od 500 RM. On je nameten kod firme

Petrolej A. D. u Zagrebu, filijalnom preduzeu Elwerath-a i sada se prolazno bavi u Beu radi prakse kod ogranka Elwerath-a. Mari poznaje biveg direktora Shell-ovog koncerna Jevrejina B r e s l a u e r - a . Bila je pala sumnja da je M. od ovoga bio primio pozamane sume kao mito. M. to, istina, porie. Poto znam da Vi, Gruppenfuehrer-u, dobro poznajete Maria, obraam Vam se s molbom da me eventualno o njemu poblie informiete. Moda je za Vas od znaaja podatak da je Mari na Bledu bio upoznao neku Mariju S c h i d l o v k u , roenu groficu Vojnovi. Suprug Schidlovkove imao je tesne veze sa Beneom. Nadajui se da ste Vi kao i Vaa supruga u vrlo dobrom zdravlju, pozdravljam Vas sa Heil Hitler ! Va Hans Helm s. r.

MAARSKI OBAVETAJNI OFICIR HELM-ov AGENT Preko svoga glavnoga saradnika Kurta Koppel-o., Helm je pridobio za saradnju maarskog obavetajnog oficira dr Marty-a. O tome je izvestio sledeim dokumentom Glavnu upravu bezbednosti Reich-a. DOKUMENAT BR. 495 13.10.1943 275/43 tambilj:

1.) Pisati: Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava VI 1 ) Uprava IV 2 ) B e r l i n Olovkom: K u r i r VI s )

Predmet: Ovdanji agent Unger Veza : Ovdanji dopis od 19.8.1943 Del. Br. 2207/43 Pril.: 1 za Upravu VI Maarski obavetajni oficir dr Marty pridobijen je za saradnju. On nosi pseudonim Unger. Unger je zavrbovan kao ovdanji agent uz mesenu naknadu od 12.000 kuna.
2

*) Zagranina ob. sluba. ) Gestapo. 3 ) Kurirom Uprave VI RSHA.

U prilogu se nalazi potvrda o prijemu njegove prve mesene naknade. On je u mesecu septembru predao sedam izvetaj a o situaciji i razvoju u Hrvatskoj koji se uglavnom odnose na pojave u vezi sa delatnou partizana. Dalje, Unger je doveo sa nama u vezu agenta Baumeister-a koji je prolog meseca omoguio razgovor izmeu Tita i jednog agenta maarske vlade. Paraf: H(elm) 15/X SS-major 2.) Prikljuiti aktima. He/Str.

DIREKTIVA

RSHA ZA VRBOVANJE JEDNOG AGENTA

Uputstvo RSHA, poslato voliciskom ataeu po pitanju ranijeg jugoslavenskog generalnog konzula dr Mietia, pokazuje uticaj koji su imale nemake vlasti na postavljenja u dravnom aparatu NDH. Karakteristian je pokuaj da se uenom pridobije za obavetajnu saradnju bivi jugoslovenski diplomata, za koga se verovalo da e zauzeti vii poloaj u diplomatskom aparatu NDH. Treba obratiti panju i na instrukcije koje je Helm, u margini akta, dao svome saradniku Huebner-u u pogledu predvienog vrbovanja. Uostalom, vrbovanje je bilo bezuspeno, poto je Mieti odbio da stupi u ustaku dravnu slubu.

DOKUMENAT BR. 496

Olovkom: Glavna uprava bezbednosti Reich-a VI E 3 1 ) Del. B r . 86 018/42 Prilikom odgovora molim navesti gornju poslovnu oznaku i datum

Lini

predmet

546

B e r l i n SW 68, 11 W i l h e l m s t r a s s e 102

novembra

1942

Poverljivo tambilj: Olovkom: Hitno Molim n a j p r e p o verljivo u s t a n o viti a d r e s u Paraf: H(elm) 3/XII

Policiskom a t a e u kod N e m a k o g p o slanstva u Zagrebu na r u k e S S - m a j o r a H e 1 m - a Zagreb

') Referat E 3 Uprave VI RSHA bio je nadlean za ob. slubu prema NDH.

Predmet: Raniji jugoslovenski generalni konzul u Graz-u dr M i se t i Veza : Tamonji dopis od 18.9.42 Br. 2406/42 ' Ministarstvo inostranih poslova dopisom od 3.11.42 saoptava sledee: SS-potporuniku Huebner-u 1) Naj pre saoptiti poslanstvu odobrenje 2) Nakon nekoliko dana stupiti u vezu sa M-em i ukazujui da e odavde biti preporuena njegova rehabilitacija, pokuati opreznim nainom upregnuti ga za nae svrhe. Molim razgovor svreno Paraf: H(elm) 3/XII Od nemakog poslanstva u Zagrebu primljen je sledei telegram: Policiski atae je 18.9.1942 pod Br. 2406/42 zamolio Glavnu upravu bezbednosti Reich-a IV1) da li otuda postoji prigovor da se raniji jugoslovenski generalni konzul u Graz-u dr Mieti koji je, kao to je poznato, bio zbog sumnje pijunae zatvoren kod Ustanove dravne policije 2 ) u Graz-u, moe opet upotrebiti u hrvatskoj dravnoj slubi. Ovde se pojavilo nekoliko vodeih linosti i zauzelo se za dr Mietia. Izmeu ostalih, hrvatski ministar inostranih poslova bi rado pozdravio, ako bi se to pre dalo jasno miljenje. Molim da se ovamo to pre saopti odluka Glavne uprave bezbednosti Reich-a. Bio bih zahvalan ako bi mi se to skorije saoptilo tamonje miljenje. Kako mi saoptava referent IV E o, kriminalni direktor Schmitz, protiv dalje upotrebe dr Mietia ne podiu se nikakvi prigovori. Ipak smatram celishodnim da pokuate dr Mietia za2

*) Gestapo. ) Gestapo-a.

dobiti za obavetajnu saradnju, pri emu bi se eventualno moglo operisati sa obrazloenjem da protiv dalje upotrebe M-a, dodue, ne postoje prigovori, ali s druge strane, meutim, od njega treba oekivati da se u daljoj svojoj delatnosti mora starati i za nemake interese. Ako Vam bude mogue uspostaviti obavetajnu vezu sa M-em, molim da me o tome kratko obavestite. Po nalogu Dr. Hammer s. r. SS-major Hs.

POLICISKI ATAE PREPORUUJE SVOGA AGENTA PRETPOSTAVLJENIM USTANOVAMA


Agent policiskog ataea Mustafa Hasanovi preao je 1944 u Nemaku. Tom. prilikom ga je policiski atae preporuio svojim pretpostavljenim ustanovama, u Reich-u. Znaajno je da je preporuka upuena rukovodiocu jugoistonog referata Uprave VI RSHA da se Hasanovi eventualno obavetajno upotrebi.

OKUMENAT BR. 497 11.1.1944


tambilj:

Reichsfuehrer-u SS i efu Nemake policije Glavna uprava bezbednosti Reich-a Uprava VI n a ruke SS-majora dr. H o e t t l - a sada Rukovodni otsek SD-a
Be

Olovkom: Kurir VI1) Predmet: Mustafa H a s a n o v i , Veza : Moj teletip od 11.1.44 Dubrovnik

Gore imenovani je od 1941 radio za ispostavu Sarajevo kao dostavlja i pouzdanik za bosanska i muslimanska pitanja. Podnoenje izvetaja iz Sarajeva dosada se u sutini oslanjao na njegove informacije. Mustafa H a s a n o v i namerava uskoro da ide u Be, kako bi tamo studirao na Jugoistonom institutu. On se ponudio da i dalje odrava svoj odnos sa SD-om i da se u >) Kurirom Uprave VI RSHA.

jjeu stavi na raspolaganje kao savetnik i informator za bosanska i muslimanska pitanja. Na osnovu dosada steenih iskustava, odavde se ovakva saradnja u Beu samo moe preporuiti. Gore imenovani je roen 29.5.1906 u Sarajevu. Njegov otac je poznati bosanski politiar i voa autonomista Uzeir Hadi-Hasanovi, koji je umro ujesen prole godine. Mustafa H. je poseivao trgovaku kolu u Sarajevu i po zanimanju je trgovac. Dosada je vodio filijalu u Dubrovniku porodine r a d n j e svoga oca (trgovina um etnikim predmetima i antikvitetima). Mustafa H. osim hrvatskog, govori engleski, italijanski, francuski i dovoljno nemaki, a osim toga poneto turski. Njegova razna putovanja vodila su u Ostmark-u 1 ), u Reich, u Holandiju, paniju, Severnu Afriku i naroito u Italiju, Francusku i Englesku. Po svome zanimanju kao trgovac umetnikim predmetima dobro poznaje antikvitete, ilime itd. Osim toga Mustafa H. radi i kao slikar. Gore pomenuti nema vaei hrvatski paso, a sada nema ni mogunosti da ovakav nabavi legalnim putem, jer pripada goditima koja su pod vojnom obavezom. Stoga je predvieno, da mu se dozvoli da putuje u Be vojnom ispravom Wehrmacht-a. On e biti upuen da se odmah po svome dolasku prijavi tamonjem nadletvu (SSmajor dr. Hoettl). Prema predvianju, putovanje e uslediti za 810 dana, tj. krajem ovoga meseca. Preko svoje trgovake delatnosti u Dubrovniku upoznao je razne merodavne nemake linosti, tako, izmeu ostalih, marala Reich-a 2 ) i pokojnog vou sporta Reich-a von Tschammer und Osten-a 3 ). Osim toga navodi kao naroitu preporuku Hansa Schwarz van Berg-a iz nedeljnog asopisa Das Reich, sa kojim stoji u prijateljskim odnosima, dalje urednika Reindl-a iz asopisa Die Dame i engleskog radiospikera u Berlinu, Douglasa Chandler-a. Olovkom: 1) Kartoteci 2) Prikljuiti aktima.
2 ) 3

Paraf: H(elm) 11/1 SS-major


Olovkom:

Paraf: B(luhm) 11/1 *) Austrija. Goering-a ) Prema originalu.

STARANJE RSHA ZA SVOGA AGENTA Dr Nikola Marinkovi, Ljotiev pretstavnik u Berlinu, bio je agent SS-majora dr Hoettl-a, pripadnika odeljenja za Jugoistok Uprave VI RSHA. Da bi mu uinio uslugu, Hoettl je zatraio da se posredstvom policiskog ataea eventualno ilegalno prebace lanov Marinkovieve porodice iz NDH u Reich, zbog straho vanja da bi ustae protiv njih mogle primeniti represalije zbog Marinkovievog politikog rada u Berlinu. Po tom pitanju saradivao je i glavni opunomoenik RSHA za NDH, Adalbert Kungel.

DOKUMENAT BR. 498

Glavna

uprava bezbednosti Teleprinter

Reich-a

Primljeno Cas dan


22.00 16

mesec godina 11 1943 od Preko: Paraf

Prostor za tambilj prijema Olovkom: Paraf: H(elm) 17/XI Ponovno podneti sa 8201')

Del. Br. 2686/43

Otpravljen as dan mesec godina kome Preko Olovkom: Hitno Gospodin Schumacher, molim razgovor Svreno Paraf: H(elm) 26/XI Vi

Teletipa Br. 779

Telegram Radiogram Teletip Telefon

G l a v n a u p r a v a b e z b e d n o s t i Reich-a, U p r a v a B e r l i n 31 584 16.11.43 18,22 : LI

Policiskom a t a e u kod N e m a k o g p o s l a n s t v a Zag r e b lino S S - m a j o r u H e 1 m - u P o v e r i j ivo ') Silra za NDH. Adalberta Kungel-a, opunomoenika Uprave VI

Predmet : Dr Pavle M a r i n k o v i , Anka Marinkovi i ker, Zagreb, Pantovak 119 Veza : Tamonji teletip Br. 643 od 8.11.43 Gornja stvar je dogovorena sa 8201 prilikom moga poslednjeg b a v l j e n j a u Zagrebu. Jo jednom se u nastavku u k r a t k o ponavlja molba: Gore imenovani su roditelji ovdanjeg agenta dr Marinkovia koji je berlinski pretstavnik pretsednika pokreta Zbor Ljotia. Zbog sve veeg znaaja M-a kao srpskog eksponenta u Berlinu, gore imenovani kao njegovi roditelji navlae na sebe m r n j u ustaa. P r e nego to bi mogao da se desi neki ispad, trebalo bi ih sa predostronostima dovesti u Reich. Poto, meutim, treba pretpostaviti da normalnim putem nee dobiti dozvolu za odlazak, trebalo bi preduzeti da se ilegalno prebace u Reich. Moli se da otuda p r e d u zmete potrebno, i to skorije ih sklonite na podruje Reich-a (eventualno sa nemakim pasoima). Sve pojedinosti bi se morale dogovoriti direktno sa gore imenovanima, pri emu bi im trebalo saoptiti da je stvar tako dogovorena sa njihovim sinom u Berlinu. Molim za obavetenja o preduzetom. RSHA Uprava VI E 31) 85 925-43 pov. Po nalogu, potpis: dr Hoettl SS-major

') E 3 je bio referat Uprave VI RSHA, nadlean za ob. slubu prema NDH.

PUTOVANJE VELIKOG MUFTIJE JERUSALIMSKOG U NDH Veliki muftija jerusaliviski, Emin el Huseini, obavio je aprila 1943 politiko putovanje u NDH. Svrha ovog putovanja, politike implikacije i bezbednosnopoliciska pitanja koja su se u vezi stim pojavila, vide se iz sledeih pet dokumenata.

DOKUMENAT BR. 499

K o m a n d a n t policije bezbednosti i SD-a u Donjoj tajerskoj, Maribor Sluba veze

Berlin Nue 1 ) 53558 24. 3. 43. 12.55 KO Policiskom ataeu S S - m a j o r u H e l m - u p r e k o nadletva M a r i b o r (Postupiti kao sa t a j n i m predmetom Reich-a) Veliki m u f t i j a e uskoro po zvaninom pozivu putovati za Zagreb. Ovo dakle slubeno. Neslubeno e u nastavku verovatno udovoljiti molbi SS-generala Ber') Nue Nachrichtenuebermittlung, tj. sluba veze.

g e r - a i poi za Sarajevo, da bi odande sa vienim linostima propagirao meu Bosancima vrbovanje za oruani SS. Ovo uslovljava, obzirom na prilike u tome delu zemlje, znatno ugroavanje linosti velikog muftije. SS-general F l e x 1 ) dolazi ovih dana u Berlin. I sa njim e najiscrpnije biti raspravljano o obezbeenju velikog muftije, ukoliko se uopte ovo putovanje moe preporuiti. Molim Vas da me to je mogue skorije obavestite o mome miljenju, naroito da li i Vi moete uestvovati u staranju za donekle sigurnu zatitu. Sa ovom stvari ima se postupati kao sa tajnim predmetom Reich-a. Glavna uprava bezbednosti Reich-a IV2) potpis: M u e l l e r .

) Pogreno; treba da bude: P h l e p s . ) Centrala Gestapo-a.

OKUMENAT BR. 500


Olovkom:

T a j n i predmet Reich-a 1 )

Poverljivo

Reishsfuehrer-u SS i e f u Nemake policije Glavna uprava bezbednosti Reich-a Uprava IV lino SS-generalu i generallajtnantu policije M u e l l e r - u
B e r l i n

P r e k o nadletva Celje 2 ) (Postupiti kao sa tajnim predmetom Reich-a) Predmet: P u t o v a n j e velikog m u f t i j e u Hrvatsku Veza : Tamonji dopis od 24. 3. 43. Br. 1255-Ko, Berlin Br. 53558 Iz razloga bezbednosti moe se p u t o v a n j e velikog m u f t i j e iz Zagreba za Sarajevo preporuiti, u sluaju da bude izvreno avionom. Za p u t o v a n j e eleznicom ili automobilom od Zagreba do Sarajeva ne moe se primiti odgovornost, jer je t a j pravac jo uvek ugroen i n i j e iskljuena mogunost sabotae. Obezbedenje velikog m u f t i j e moe se ovde preuzeti samo uslovno, poto je broj snaga kojima se raspolae p r e malen (6 mukih lica). Nadletvo bi se moglo ukljuiti u m e r e obezbeenja samo savetodavno ili rukovodno. Bilo bi celishodno da obezbedenje velikog m u f t i j e u S a r a j e v u preuzme 718 divizija, koja se nalazi u Sarajevu i obezbeuje d r u m SarajevoMostar do Jablanice. SS-divizija Prinz Eugen nalazi se na prostoru zapadno od Mostara i mogla bi tek u 2 redu da doe u obzir za obezbedenje velikog muftije. P u t o v a n j a velikog m u f t i j e izvan Sarajeva nisu preporuljiva, jer je bosansko podruje tek od pre kratkog vremena vojniki proieno i nema mogunosti da se g a r a n t u j e bezbednost. ') Precrtano olovkom. ) Preko komandanta Sipo i SD u Junoj tajerskoj. Karakteristino je da se ova prepiska vodi putevima u koje poslanik Kasche nema uvida.
2

Eventualno bi trebalo promisliti da li bi se angaovale za zatitne mere nemake policiske- formacije pod komandom gS -generala K a m m e r h o f e r - a , koje pristiu ovamo, a koje bi se mogle kao prethodnica transportovati elezmcom u Sarajevo, te bi u sporazumu sa ispostavom policiskog ataea mogle pripremiti odgovarajue mere obezbeenja. U politikom pogledu treba oceniti, da e putovanje velikog m u f t i j e u Sarajevo dati muslimanima veliki potstrek i da e ih utvrstiti u njihovim autonomistikim tenjama, to e sigurno initi potekoe ciljevima hrvatskog dravnog r u kovodstva. Treba jo uzeti u obzir i koliko bi putovanje velikog muftije u S a r a j e v o moglo da utie negativno na italijanske interese, naroito ako veliki m u f t i j a bude meu Bonjacima 1 ) propagirao v r b o v a n j e za oruani SS. P r e m a teletipu Br. 55039 od 25. 3. 43, koji je u m e u vremenu stigao ovamo, izgleda da je ve utvreno putovanje velikog m u f t i j e za Sarajevo. Molim za hitno uputstvo, da li treba zbog mera obezbeenja da stupim u vezu sa 718 divizijom u S a r a j e v u ili sa SS-generalom Kammerhofer-om 2 ) u Zagrebu Ovde se eka odgovor. Paraf: H(elm) 27/111

U originalu: Bosniaken. ) Opunomoenik Reichsfuehrer-a SS za Hrvatsku, ustvari vii voda SS i policije u NDH.

1 ) 2

OKUMENAT BR. 501 K o m a n d a n t Sipo i SD-a u Donjoj tajerskoj, Maribor na Dravi Sluba veze

Berlin Nue 55039 1 25. 3. 43. 18.00 KO Policiskom ataeu S S - m a j o r u H e l m - u u Z a g r e b u . Preko nadletva M a r i b o r . S pozivom na moj teletip od 24. 3. kao dopunu saoptavam sledee: Veliki m u f t i j a e tamo otputovati avionom ve u ponedeljak 29 ili utorak 30. 3. 43. U njegovoj p r a t n j i nalaze se pripadnici Rukovodne uprave SS-a (SS-major S c h u l t e ) . Jo ranije e biti upuen za Zagreb SS-kapetan H e r m a n n iz Rukovodnog otseka SD-a Be sa nalogom da sa Vama stupi u vezu u pogledu vremena dolaska i odlaska za S 2 ). Sa SSm a j o r o m Schulte-om sam se dogovorio da po mogunosti zadri nekoliko slobodnih mesta u aparatu, tako da bi u datom sluaju nekoliko Vaih I ljudi moglo sa n j i m odleteti za S. za zatitu ve*) Komandant Sipo i SD-a u Mariboru, preko koga je vrena ova prepiska. 2 ) Sarajevo.

likog muftije. Molim Vas da se angaujete, da prema raspoloivim snagama i kolikogod je to u ljudskoj moi, bude uinjeno sve, kako bi bila zagarantovana zatita velikog muftije. Odluno sam se suprotstavio planu, da se zadravanje u S. produi na oko 814 dana, jer bi se pod tim okolnostima mogla, ukoliko bi to uopte bilo mogue, samo teko spreiti akcija neke teroristike grupe, rukovoene iz Engleske. Stoga Vas molim, da ovaj zadatak resite naroito temeljno. Sa ovom stvari ima se postupiti kao sa tajnim predmetom Reich-a. RSHA IV potpis: Mueller.

OKUMENAT BR. 502 T a j n a dravna policija Ustanova dravne policije Graz Sluba veze

DR. DR. Berlin Nue 61 329 3. 4. 43. 16.00 FR Policiskom ataeu S S - m a j o r u H e l m - u Zagreb preko C e l j a Poverljivo Hitno odmah podneti

P r e d m e t : Planirano p u t o v a n j e Veza: Tamonji teletip od 27. 3. 43. Br. 273 Deutsche Allgemeine Zeitung objavila je 3. 4. 43 sopstveni izvetaj iz Zagreba od 2. 4. 43 pod potpisom AC o putovanju. U poslednjoj reenici izvetaja stoji: V. m. 2 ) e u vienevnom putov a n j u obii muslimanska naselja u Bosni. Ovim izvetaj em probijena je konspirativnost. Uputiti referenta za tampu Nemakog poslanstva i pretstavnika DAZ-a s ) na dunost nemake tampe, da ne doprinose i dalje ugroavanju i da ne p o t v r u j u neto kao tano, to je moda upola poznato. *) Ispostava Gestapo-a u sastavu Komandanta Sipo i SD-a za Junu tajersku. 2 ) Veliki muftija. 3 ) Deutsche Allgemeine Zeitung".

Kod sprovoenja daljih mera obezbeivanja, molim da se vodi rauna o ovome izvetaj u i pristupi izmeni programa (kamuflani program promena pravaca putovanja itd.). Glavna uprava bezbednosti Reich-a IV A 4 a 225/43 pov. taj. pr. Reich-a (375/43) U zameni, potpis: Mueller SS-general i generallajtnant policije BQ 1 RR. F. Berlin Nue 61 329 3. 4. 43. 16.05 (Zagreb) odnosno Celje

OKUMENAT BR. 503 Zagreb, 10 aprila 1943


Teletip

Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV . na r u k e SS-generalu Mueller-u


B e r l i n

Predmet:

Poznato

putovanje.

V. m. 1 ) je 10. 4. 43. u 12 h 30 stigao avionom iz Sarajeva u Zagreb. Propagandno p u t o v a n j e u Hrvatskoj time je zavreno. Poseeni su gradovi Zagreb, B a n j a Luka i Sarajevo. U B a n j o j Luci i S a r a j e v u v. m. se sastao sa svima vodeim muslimanima u Hrvatskoj. Njegova delatnost bila je izvanredno obimna i sastojala se u svakodnevnim dugoasovnim konferisanjima i poseivan j u vodeih muslimana koji su ga pozivali u goste. Njegovo p u t o v a n j e u Hrvatskoj izgleda da je u svakom pogledu ispunilo svoj cilj. Dosada se prijavilo za muslimansku diviziju preko 6000 dobrovoljaca. Vodei muslimani su izjavili da ele autonomiju Bosne i n a d a j u se da su se f o r m i r a n j e m muslimanske divizije znatno pribliili ovome cilju. Verovatno je, da e se f o r m i r a n j e m divizije znatno zaotriti suprotnosti izmeu muslimana i Hrvata. Sa hrvatske strane se nastoji, da se u diviziju mogu primati Hrvati. P u t o v a n j e je jasno pokazalo, da je celokupno stanovnitvo Bosne privreno F u e h r e r - u i da u svakom pogledu odbija Italiju, H r v a t s k u i Srbiju. Vrlo esto se ulo, kako vodei muslimani kau, neka Nemaka ponovno uspostavi s t a n j e koje je postojalo pod Austro-Ugarskom. Nikakvi incidenti se nisu desili. Potpis: Helm Paraf: SS-major H(elm) 10/lV

!) Veliki muftija.

P R E K I D A N J E S A R A D N J E S A A G E N T O M ZBOG N J E G O V O G RAZMETLJIVOG D R A N J A Agent Einsatzkommande Sipo i SD-a Sarajevo,. Herbert Popper, o kome je re u sledeem aktu EK Sarajevo bio je kasnije uhapen. Karakteristino je o emu se sve vodilo rauna kod agenata. DOKUMENAT BR. 504

Zapovednik policije bezbednosti i SD-a Einsatzkommanda Sarajevo 1 ) 7 484/42

Sarajevo, 11.IX.1942 Olovkom: 15/9 Paraf: H(uebner) Molim predmet

Mastilom: ponovno podneti 30.9. Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva Zagreb Predmet: Veza: Herbert P o p p e r Tamonji dopis od 27.VIII.42 Br. 2105/42

Herbert P o p p e r bio je u vremenu od 20 aprila do k r a j a maja 1941 kod ovoga nadletva nameten kao tuma. On je u tome svojstvu uestvovao u h a p e n j u p a t r i j a r h a G av r i 1 a. Nije tano da je Popper radio po nalogu Gestapo-a u Grkoj. Popper zbog svoga razmetljivog dranja, iako inae u nacionalnom pogledu beprekoran, nije vie pozivan na dalju saradnju. Naknadno je, zatim, ustanovljeno da i n j e govo poreklo nije u redu. Njegova m a j k a je J e v r e j k a . N j e gov otac je ugledni trgovac u Sarajevu. On ovde zastupa interese nemake f i r m e Tiller" iz Bea. Komandant Einsatzkommande S a r a j e v o Olovkom: Dr Heinrich s. r. Svreno 23/9 SS-major Einsatzkommanda Sipo i SD-a Sarajevo bila je, u to vreme, podreena Zapovedniku Sipo i SD-a Beograd.

ODNOSI IZMEU POLICISKOG ATAEA I PRETSTAVNIKA REICHSFUEHRER-a SS U NDH


Kada je u NDH 1943 postavljen posebni pretstavnik Reichsfuehrer-a SS, Heinricha Himmler-a, iskrslo je pitanje odnosa izmeu njega i policiskog ataea pri nemakom posanstvu u Zagrebu. Vrei, ustvari, dunost vieg voe SS i policije, pretstavnik Reichsfuehrer-a SS traio je da mu policiski atae bude podreen. Na ovo je ef RSHA izdao pismeno objanjenje u kome precizira ulogu i dunosti policiskog ataea i njegove odnose prema pretstavniku Reichsfuehrer-a SS.

DOKUMENAT BR. 505


Mastilom: Kr = Olovkom: Opunomoenik

RF SS1) Prikljuiti aktima


Paraf: H(elm) 27/V Paraf: H(uebner)

27/V

Att Gr. 2 ) Del. Br. 4865/43

14 maja 1943.

Opunomoeniku Reichsfuehrer-a SS u Hrvatskoj SS-generalu K a m m e r h o f e r-u


Zagreb tambilj:

Dragi

Kammerhofer!

Policiski atae u Zagrebu saoptava mi, da si ga obavestfo o rasformiranju nadletva policiskog ataea kod Nemakog poslanstva u Zagrebu, koje si planirao za 1 juni 1943. ') RF SS Reichsfuehrer SS, tj. Himmler. -) Attache-gruppe, tj. grupa ataea, otsek RSHA koji .je obraivao sve stvari u vezi sa policiskim ataeima.

Ne mogu se sloiti sa regulisanjem odnosa policiskog ataea prema Tebi i Tvome nadletvu u tome obliku iz sledeih razloga : 1.) Ustanova policiskog ataea pretstavlja jednu sa Ministarstvom inostranih poslova, po sporazumu Ministra inostranih poslova Reich-a i Reichsfuehrer-a i SS, stvorenu i utvrenu instituciju. 2.) Delatnost Tvoje jedinice u Hrvatskoj je po vrsti zadatka ograniena rokom, dok je rad policiskog ataea naprotiv ureen da bude trajan. Potpuno rasformiran je nadletva policiskog ataea, a naroito predaja akata, izgleda otuda necelishodnim. Zbog toga smatram korisnim da pouzdanici, 0 kojima se stara policiski atae, ostanu i dalje na radu kod njegovog nadletva. 3.) Rasformiranje nadletava policiskog ataea imalo bi, prirodno, i spoljnopolitikih posledica i moralo bi kod hrvatske vlade izazvati utisak, kao da se (bar od strane SS-a 1 nemake policije) sprema ograniavanje suverenih prava hrvatske drave. 4.) Ja bih ako bi nadletvo policiskog ataea bilo rasformirano bio po zavretku Tvoga zadatka u Hrvatskoj prinuen, da ponovno povedem pregovore sa Ministarstvom inostranih poslova i hrvatskom vladom, radi ponovnog oivljavanja institucije policiskog ataea u Zagrebu. Ovakvi pregovori su, prema iskustvu, izvanredno teki i dugotrajni. 5.) Kao to ataei rodova oruja kod Nemakog poslanstva u Zagrebu ne gube od svojih zadataka i funkcija dejstvom jedinica Wehrmacht-a, tako isto ne moe postati izlinim ni policiski atae usled specijalnog dejstva snaga SS-a i policije. Meni je naravno jasno (a to sam Ti rekao i prilikom Tvoga poslednjeg bavljenja u Berlinu), da slubeni odnos policiskog ataea i njemu pridodatih ljudi, prema Tvome nadletvu mora biti regulisan. Predlaem da policiski atae, zadravajui svoj slubeni poloaj, stupi u okviru nemake misije u Tvoj tab i da Ti, sa svojim iskustvima u pogledu politikih prilika i linosti i svih hrvatskih vladinih ustanova, stoji stalno na raspolaganju. Policiski atae i njegova na-

dletva i m a j u izvravati uputstva koja im bude davao, ukoliko se ne kose sa uputstvima Glavne uprave bezbednosti Reich-a. Personalno i materijalno, policiski atae i saradnici, koje mu je dodelila Glavna u p r a v a bezbednosti Reich-a, ostaju podreeni Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a. U zadatke policiskog ataea spada stalno podnoenje izve t a j a, koje je dogovoreno sa Ministarstvom inostranih poslova i efovima nemakih misija, a koga se ne mogu liiti ve i stoga, to bi Ministarstvo inostranih poslova prilikom izos t a j a n j a izvetaja policiskog ataea moglo stei utisak, da policiski atae vie ne obavlja poslove (iji su rezultat ovi izvetaji) koje je dosada vrio. Stoga m o r a m insistirati na tome, da podnoenje izvetaja tee i dalje u dosadanjoj formi, ali sam, meutim, uputio S S - m a j o r a Helm-a da Te obavetava o izvetajima koje podnosi Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a. Policiski atae e Ti u svako doba stavljati na raspolaganje svoja akta radi uvida. 2.) efu Einsatzgruppe kod Opunomoenika RF SS-a 1 ) u Hrvatskoj s molbom na znanje 3.) Policiskom ataeu u Zagrebu s molbom na z n a n j e 4.) efu Uprave IV ) s molbom na znanje Ka~ Heil Hitler! Potpis: dr K a l t e n b r u n n e r SS-general

1 ) 2

Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH. ) Gestapo-a.

DNEVNI RAPORT EINSATZGRUPPE SIPO I SD-a U NDH Obavetenja, koja je dobijao neposredno ili preko svojih podreenih Einsatzkommandi, u Osijeku, Sarajevu, Banjoj Luci, Splitu i Zagrebu, ef Einsatzgruppe Sipo i SD-a u NDH saimao je u dnevnim izvetajima odnosno takozvanim raportima koje je kao poverljiv dokumenat podnosio zainteresovanim ustanovama. Iz ovoga raporta se vidi da se celokupna delatnost aparata Sipo i SD-a koncentrisala iskljuivo na borbu protiv NOP-a. Raport ilustruje takoe ivu delatnost snaga NOV i POJ na celoj teritorijji NDH. DOKUMENAT BR. 506 Olovkom: I C / III IV la Parafi: Hei(ntschel) Sa(ttler) Einsatzgruppe 5/6 policije b e z b e d n o s t i i S D - a Mesto taba, 6.5.19*14 Hrvatska Olovkom: I C1) Delov. Br.: I V 756/43 pov. 23.V.1944 Paraf: Mue(ller) Po v e r i j ivo 24/V Olovkom: Strana 1 tambilj:

Olovkom: 92 b.

Paraf Paraf Paraf

Dnevni

raport

B r \ T 47 Z a p o v e d n i k u policije b e z b e d n o s t i i S D - a Beograd ') I c oficir, tj. obavetajni oficir, u tabu Vieg voe SS i policije u Beogradu bio je pripadnik nadletva BdS-a Beograd, SS-porunik Mueller, inae i oficir za vezu BdS-a sa vojnim okupacionim vlastima (VB II).

Naslovna strana izvetaja

Faksimil prve strane

A.

Opte:

U Dubrovniku su zatvorene sve kole zbog neprijateljskih vazdunih napada. Prema vesti koja krui meu stanovnitvom, zatvaranje kola se dovodi u vezu sa pretstojeom invazijom. Uhvaena je sledea banditska zapovest o uvoenju nove kape, takozvane titovke : tab III bataljona Udarne brigade Brae Radi NOV Jugoslavije, 11.4.1944. Komandi I, II, III odreda i Odeljenju tekih orua. U vezi sa naredbom taba XXXII divizije Br. 151 od 8.4.1944 i taba udarne brigade Brae Radi od 10.4.1944 odreuje se sledee : Po zapovesti Glavnog taba Hrvatske, starati se da sve ete i tabovi nose titovku. Svakom prilikom pismeno, u novinama i lecima propagirati titovku. Mora se objaviti i saoptiti, da svi borci u najkraem vremenu zamene stare kape sa titovkama. Intendanti e voditi rauna da krojai izrauju titovke a ne ajkae-.;. Prilikom mitinga moraju se borci putem propagande upoznati sa uvoenjem titovke. S. F. S. N. ! Polit, komesar
E. Banditizam :

Komandan;:

I. Einsatzkommanda Osijek (Policisko podruje I1))


1.) Opta organizacija i kretanje bandi:

a) Prema jednom agentskom izveta j u, Poeki odred je navodno jak oko 175 ljudi i osim puaka raspolae sa 1 lakim mitraljezom, 1 protivtenkovskom pukom i 1 minobacaem. 1 bataljon ovog odreda nalazi se navodno u Orljavi, a 2 bataljon u Svrzaama 16 i 10 km severozapadno od Poege. Aparat Opunomoenika RFSS bio je, na teritoriji NDH, podeljen na policiska podruja, ija se teritorija poklapala sa onom Einsatzkommandi Sipo i SD-a.

b) P r e m a jednom agentskom izvetaju, 26 divizija kojoj p r i p a d a j u XVII, XXI i X X V brigada i koja je delom bila angaovana za zatitu taba VI korpusa koji se nalazio u Zveevu, povukla se u zapadnom pravcu. c) P r e m a agentskom izvetaju, 12 divizija koja se sastoji od XVII, XXI i X X V brigade, uklonila se sa prostora Voin u istonom pravcu. 2.) Pojedinane akcije bandi: a) Banditi su u poslednje v r e m e pojaano vrili prisilno regrutovanje. Navodno je na jednom zasedanju donet zakljuak, da se odmah mobiliu godita 19001926, bez obzira da li se radi o Srbima, Hrvatima ili Nemcima. Tako je u poslednje vreme prisilno regrutovano oko 70 ljudi u Ostrovu 5 km severno od Vinkovaca i 22 oveka u S t a r i m Banovcima 17 km severoistono od Indije. b) Na dan 25.4.44, partizani su ubili nekog mukarca na p u t u izmeu BapskeNovaka i ida. c) Na dan 27.4. pljakalo je oko 7 bandita obuenih u vatrogasne uniforme u Vel. Kopanici 15 km juno od akova. d) U podnevnim asovima 2.5. naleteo je na minu voz izmeu Laarka i H r v . Mitrovice 1 ) (ZemunVinkovci). Lokomotiva i 2 vagona iskoili su iz koloseka. e) Na dan 3.5. prekinuta je eleznika pruga izmeu Platieva i Klenka (Rumaabac), poto su odnesene tranice, nekoliko telefonskih stubova je prestrugano i telefonski vodovi su preseeni. 3. Akcije protiv bandi: Na dan 2.5.44 izvrilo jedno odeljenje Sipo i pionirske ete akciju slagalita, postavljena Sremska Mitrovica. je, bez sopstvenih gubitaka, SD-a Osijek uz pomo jedne na banditska intendantska du pruge uzanog koloseka

za Drenovac. Razorena su pekarska postrojenja sa zalihama brana, jedna bolnica i jedna klanica. II. Einsatzkommanda Sarajevo (Policisko podruje II) 1.) Opte, organizacija i "kretanje bandi: Prema jednom agentskom izvetaju banditi su se prikupili na prostoru Kreeva u jaini od oko 500 ljudi. 2.) Pojedinane akcije bandi: Na dan 2.5. naleteo je voz na eleznikoj pruzi DobojBrod na minu. Lokomotiva i 2 vagona su se prevrnuli. III. Einsatzkommanda Banja Luka (Policisko podruje III) 1.) Opte, organizacija i kretanje bandi: a) Prema jednom agentskom izvetaju, 14 brigada i Banjaluki odred zadravaju se u Zivinicama 28 km jugoistono od Banje Luke. b) Prema jednom agentskom izvetaju nalazi se u umi kod Petrovog Polja 22 km severozapadno od Jajca jedna banditska bolnica. c) Prema jednom drugom agentskom izvetaju, delovi I (Proleterske), III (Krajike) i V (Kozarake) brigade zadravaju se na prostoru Mrkonji-Grad i Jajce. d) Prema jednom izvetaju Wehrmacht-a prebacile su se jake banditske snage preko Vrbasa u pravcu Dalmacije. e) Prema jednom agentskom izvetaju, od 26.4. prikupljaju se jae banditske jedinice kod Podgradaca 18 km jugozapadno od Bosan. Gradike. Navodno je planiran ponovni napad preko Bereka 11 km juno od Bosan. Gradike na Bosan. Gradiku. f) Prema iskazu jednog zarobljenika prebacili su se delovi 39 divizije sa podruja Omarske na podruje Mrkonji-Grada 26 km severozazadno i 38 km jugozapadno od Banje Luke.

g) Prema jednom agentskom izvetaju nalazi se u Medenom Polju 7 km zapadno od Bosan. Petrovca jedan banditski aerodrom, na kome se sputaju savezniki avioni. Aerodrom obezbeuju 3 protivavionska topa. h) Prema jednom izvetaju Ast-a 1 ), delovi P r n j a vorskog odreda nalaze se u Bokoviima 18 km jugoistono od Banje Luke. i) Prema jednom daljem agentskom izvetaju, I (Hrvatska) brigada u jaini od oko 450 ljudi zadrava se na prostoru Ribnik 37 km zapadno-severozapadno od Jajca. j) Prema iskazu jednog zarobljenika nalazi se u Pokupskoj 22 km zapadno-severozapadno od Petrinje ispod kapele Sv. Trojstva jedna velika skela. k) Prema jednom agentskom izvetaju, I brigada (7 divizije) zadrava se na prostoru Joavice 14 km severoistono od Petrinje. 1) Prema jednom drugom agentskom izvetaju nalazi se III brigada na prostoru Drenika a IV brigada na prostoru Raia 21 km severozapadno i 14 km severoistono od Bihaa. 2.) Pojedinane akcije bandi: a) Prema jednom izvetaju policije poretka, banditi su vrili prisilno regrutovanje u Petosavcima 24 km severoistono od Banje Luke. b) U noi na 4.5. dignuta je u vazduh na 2 mesta pruga izmeu Dobrijina i Ravnice (SunjaBosan. Novi). c) Na dan 5.5. naleteo je voz na minu kod Ravnice (SunjaBosan. Novi). 11 vagona je iskoilo sa koloseka.

IV. Einsatzkommanda Split (Policisko podruje IV) 2.) Pojedinane akcije bandi : Prema jednom neproverenom hrvatskom izvetaju odbijen je 3.5. napad bandita na Sv. Petar i Kapelu 1 i 2 km zapadno od Ogulina. M Nadletva Abwehr-a.

3.) Akcije protiv bandi : Na dan 29.4. izvrila je Einsatzkommanda Sipo i SD-a Split zajedno sa hrvatskom policijom akciju protiv komunista. Uhapeno je 125 lica. V. Einsatzkommanda Zagreb (Policisko podruje V) 1.) Opte, organizacija i kretanje bandi: a) Povodom 1 maja banditi su u Orovcu 11 km jugoistono od Bjelovara okitili vie kua sa sovjetskim zastavama. Dalje, istaknuti su sledei p l a k a t i : ivelo antifaistiko vee narodnog osloboenja Jugoslavije, prvi i pravi narodni parlamenat i Ziveo 1 Maj, veliki dan narodnog osloboenja^. b) Prema agentskom izvetaju kretala se 30.4. jedna banditska grupa u jaini od oko 800 ljudi kroz Sv. Jelenu u pravcu Apatovca 7 i 14 km severno od Krievaca. Banditi su sobom vodili ranjenike na 50 kola, a osim toga i 30 zarobljenika (ustaa). c) Prema jednom agentskom izvetaju kretala se 30.4. jedna banditska grupa u jaini od oko 700800 ljudi kroz Sv. Petar vrstec u pravcu M. Sesvete 10 km istono-jugoistono i 9 km istono-severoistono od Krievaca. d) Prema jednom neproverenom hrvatskom izvetaju, XXVI (eka) brigada zadrava se u Vel. i Maloj Trnovitici 22 i 25 km jugoistono od Bjelovara. e) Prema iskazu jednog zarobljenika-bandita, sledee banditske jedinice se sastoje : Zagorski odred : od 4 bataljona, oko 400 ljudi i oko 150 partizanki. Naoruanje: 2 laka bacaa i 8 lakih mitraljeza. Brigada Brae Radia: od 4 bataljona, oko 600 ljudi, 8 lakih mitraljeza, 2 teka bacaa i 4 laka minobacaa. Brigada Matije Gupca: od 4 bataljona, 1 topa, 3 teka minobacaa i 3 teka mitraljeza.

f)

g)

h)

i)

j)

Moslavaka brigada: od oko 600 ljudi, 3 haubice, 3 teka bacaa, 4 laka bacaa i 6 tekih mitraljeza. Prema jednom agentskom izvetaju prebacila se XIV (Zagrebaka) brigada u jaini od oko 600 ljudi sa prostora Varadinski Breg 9 km jugo-jugoistono od Varadina na poruje Zajezde 12 km jugoistono od Zlatara. Prema jednom agentskom izvetaju, na podruju Ravne Gore 17 km severoistono od Krapine zadrava se III (Bosanski) korpus sa 4 bosanske brigade. Prema jednom agentskom izvetaju, XVII (Slavonska) brigada u jaini od oko 1500 ljudi nalazi se na podruju BudininaHumMakcjie 10 km severoistono, 16 km istonoseveroistono i 17 km severoistono od Zlatara. Prema jednom daljem agentskom izvetaju, Zagrebaki odred u jaini od oko 350400 ljudi zadrava se na podruju PlaninaitomirBeloslovecGlavnica 18 km juno, 11 km jugoistono, 12 km jugoistono i 18 km jugojugoistono od Zlatara. Prema jednom agentskom izvetaju, I (Moslavaka) brigada u jaini od oko 500 ljudi i II (Moslavaka) brigada u jaini od oko 250 ljudi nalazi se na prostoru Sv. Ivan Zelina.

2.) Pojedinane akcije bandi : a) Na dan 23.4.44 oko 50 bandita otelo je iz strugare u Dedini 9 km severno od Krievaca horizontalni gater. b) Na dan 30.4.44 oko 130 bandita odvelo je 13 seljaka iz Grubinog Polja. Dalje su sa sobom odveli vie konja i kola, navodno za obradu polja. c) Prema jednom neproverenom hrvatskom izvetaju odbijen je 30.4. napad bandita na uporite Sv. Ivan abno. Sopstveni gubici: 3 mrtva, 3 ranjena. Banditi su pri tome izgubili 3 mrtva.

d) Na dan 1.5.44 razorena je eleznika pruga izmeu Rovia i Sv. Ivana Zabnog (Bjelovar Krievci) na duini od oko 150 m. Pronaene su 2 mine i iste su demontirane. e) U noi na 4.5. dignute su na eleznikoj stanici Pua Bistra (ZagrebZabok) u vazduh sve skretnice. f) U noi na 4.5. dignuta je na vie mesta u vazduh eleznika pruga izmeu Zdenine i Horvata (ZagrebKarlovac). g) Na dan 4.5. skinut je kolosek izmeu Poljane i Kukunjevca (Banova JarugaLipik) na ukupnoj duini od 700 m, a pragovi su najveim delom prestrugani. h) Na dan 4.5. naleteo je izmeu Leskovca i Horvata (ZagrebKarlovac) voz na minu. 2 udarna vagona (za izazivanje eksplozije) i lokomotiva iskoili su sa koloseka. U konceptu potpisao Hermann SS-potpukovnik
Okrugli peat:

Zapovednik policije bezbednosti i SD-a


208

a tanost: Hupp s. r. SS-podoficir

2) Odnosi prema vlastima N D H

NEMAKA OBAVETAJNA SLUBA SE UPLlCE U PERSONALNA PITANJA UPRAVNOG APARATA NDH Abwehr-ov zahtev da se ukloni sreski naelnik u Krievcima, zbog sumnje da sarauje sa partizanima, karakteristian je za ulogu policiskoga ataea. Abwehr, oigledno, oekuje da policiski atae moe izdejstvovati, neposredno ili preko nemakog poslanika, smenjivanje nepoeljnog funkcionera NDH. DOKUMENAT BR. 507 Olovkom: tambilj: Nadletvo Abwehr-a Hrvatska u Zagrebu Del. B r . 1479/43 P o v . III C 1 ) Poverljivo! Zagreb, 6.3.43 tambilj: Lini predmet

Predmet:

G o t t h a r d i, nadlean

sreski za

naelnik delatnost na civilnom

i) Referat, sektoru.

kontraob.

Prilog :

(sreski pretstojnik) u Krievcima, izvetaji informatora o njegovim simpatijama za komuniste i partizane. 1

Policiskom ataeu nemakog poslanstva u Zagrebu lino SS-majoru J. H e 1 m - u


Z a g r e b

Demanov prolaz 10 Nadletvo dostavlja, kao prilog, izvetaj o prijavama informatora o propartizanskoj i prokomunistikoj delatnosii sreskog naelnika u Krievcima, G o t t h a r d i - a , s molbom na znanje. Obzirom na partizansku delatnost du eleznike pruge Krievci Koprivnica, koja je u poslednje vreme ojaala, bilo bi dobro da se Gotthardi udalji sa svog poloaja sreskog naelnika i da se pieko hrvatskih vlasti pokrene istraga.
Olovkom:

molim razgovor obavljeno. Paraf: H(elm) 9/III.


Mastilom:

U zameni Gebhard s. r.

Or.

Ponovo podneti 15.5. U predmet komun. Upotpuniti karton u kartoteci Lini predmet u arhivu

ALBE PROTIV POSTUPAKA NEMACKOG POLICISKOG APARATA U NDH


Nemaki poslanik u Zagrebu, Siegfried Kasche, sastavio je sledeu zabeleku o svome razgovoru sa izvesnim ustakim funkcionerima, iz koje se vide albe ustaa protiv postupaka nemakih SS-ovsko-policiskih vlasti u NDH.

DOKUMENAT BR. 508 Zagreb, 23 novembra 1943 P o v e r l j i v o

Poslanik
Olovkom:

G-ca Stransky molim kopije, zatim D. Paraf: H(elm) 1/XII. Z a b e l e k a

P r e d m e t : Razgovor sa ministrima dr Lorkoviem i Vraniem, profesorom Rudiem i njegovim bratom dr Rudiem iz Travnika, u stanu profesora Rudia, na dan 21. 11. 1943. U toku veeri govorilo se o prilikama u zemlji, a naroito i onima koje se odnose na muslimansko stanovnitvo. Pri ovome je ministar Lorkovi pomenuo da su, u m e u v r e menu, partizani uhvatili lana Ulema medlisa Pandu, koji je bio otiao u umu. Braa Rudii, koji izblie poznaju Pandu lino, misle da je on to radio iz astoljublja i da je, uostalom, linost neuravnoteenog karaktera. Ba zato to se bio naroito ispoljio za bosansku SS-diviziju, napadali su ga muslimanski krugovi, jer su odlaskom regruta muslimana za ovu diviziju neka istono-bosanska podruja ostala bez zatite i time izloena novim etnikim ekscesima. Ovo je, poslednjih dana pre Pandinog odlaska, dovelo do linih protesta kod njega, kojima se je on odlaskom u umu svakako hteo ukloniti. Prilikom razgovora izbila je, izmeu ostalog, opet apsolutna muslimanska antipatija prema Srbima, a naroito prema etnicima. Ministar Vrani se alio, to, prema njegovom znanju, divizija sada treba da

d o b i j e ime koje nije bilo dogovoreno. F o r m i r a n j e divizije samo od muslimana mora, osim toga, dovesti do toga, da e se prilikom njenog povratka izazvati t r v e n j a sa katolikim H r v a t i m a i da e to u z a j a m n o dovesti do novih zategnutosti. Dr Rudi se alio, da je bio omakom uhapen od strane E. K. 21), koja je u Travniku takoe poela sa radom. Dodato pisaom mainom: Na dan 22. 11. razgovarao sam sa SS-generalom K a m m e r h o f e r - o m o sluaju. On e stvar ispitati i obavestie me. K o m a n d a n t ove Einsatzkommande 2 ), H a s e , s t a n u j e kod neke pravoslavne udovice, iji je mu 1941 ubijen. Ova udovica, Vuka K o n d i , je usled toga oigledno dobro obavetena i iri ee vesti o hapenjima mesnih stanovnika. Posledn j i h dana uhapeno je 27 muslimana, poto je gospoa Kondi p r e toga govorila o pretstojeem hapenju 127 ljudi. Ovim prianjem stanovnitvo se u najveoj meri uznemirava i stvara se neraspoloenje izmeu Nemaca i Hrvata, a i potpomae se u n u t r a n j e nespokojstvo. Gospoa Kondi je navodno nahukala i ene pohapenih, da se suprostave o t p r e m a n j u uhapenika, pri emu je ukazivala na sline primere u d r u gim mestima. Dr Vrani je pomenuo da postupak nemake policije bezbednosti dovodi sve vie i vie do neodrljivog stanja. Osim napred navedenog sluaja, ukazao je i na hapenje pretsednika optine u Dubrovniku. Dalje je izjavio, da je 17. 11. u Zagrebu uhapeno 30 eleznikih radnika koji su, oigledno, kao struni radnici imali da budu sprovedeni u Reich. Nemaka policija o tome nije dala hrvatskoj policiji nikakvo obavetenje, iako u Zagrebu nije nadlena da vri m a k a k v e mere hapenja. On je kao ministar o tome saznao tek od h r v a t s k e eleznike uprave. Dalje je ukazao na to, da je nemaka policija bezbednosti uhapsila u poslednje vreme vei broj hrvatskih dravljana, da bi ih tim putem silom zavrbovala za nemaku obavetajnu slubu. U jednom sluaju hrvatska policija je za jedno takvo lice utvrdila da je i vojni begunac. Prilikom odvoenja, nemaka policija je ovo lice otela hrvatskoj policiji silom oruja. Ove mere, to su ministri Lorkovi i Vrani podvukli, s jedne strane su Einsatzkommando Sipo i SD-a u Sarajevu. ) Radi se o ispostavi Travnik Einsatzkommande 2 Sipo i SD-a u Sarajevu.
r ) 2

nepromiljene, jer sva odgovornost za hapenje pada na Nejnaku, ime se u Hrvatskoj mora pojavljivati sve vee neraspoloenje prema Nemakoj. S druge strane, one spreavaju svaku saradnju i moraju postepeno da potpuno odbiju i one hrvatske ministre i inovnike, koji su prijateljski nastrojeni prema Nemakoj. Dolo je, dodue, do mnogo dogovora sa SS-generalom Kammerhofer-om i SS-potpukovnikom Hermann-om, ali sve je ostalo samo na obeanjima. Vrani je naglasio da govori tako otvoreno kritiki o svima pitanjima, jer mu je stalo do nemako-hrvatskog prijateljstva. Moda danas ima drugih ministara, koji bi zbog jalovosti ovakvih nastojanja potraili skrivene puteve ka neprijateljskoj strani. Na kraju su oba ministra jo pomenula, da se u Tuzli nemaka policija takoe oslanja iskljuivo na Srbe i Crnogorce, to izaziva najnesreniju situaciju. Naroito su agilni farmaceut Mii i neki Komljenovi kao agenti nemake policije. Kod Okuana ide se jo dalje: tamo se angauju etnici sa podruja juno od Save, koji sada pokuavaju da pravoslavno stanovnitvo severno od Save silom zavrbuju za etniku organizaciju. Ovi etnici, oigledno, stoje pod zatitom nekog sadanjeg nemakog oficira u Gradici koji je Srbin a do 1941 bio je navodno oficir u jugoslovenskoj vojsci. Ja sam zamolio ministre, da mi u vek ovakve sluajeve albi smesta dostave sa tanim dokumentima, poto nemamo nikakvog interesa za takvim meusobnim nesuglasicama. Pri tome sam ukazao na to da su se za vreme rata, razumljivo, morale uzeti u obzir specifine okolnosti koje nisu uvek omoguavale saradnju bez trvenja. Oba ministra su mi saoptili, da su po raznim sluajevima jo u toku dogovori sa SS-potpukovnikom Hermann-om odnosno SS-generalom Kammerhofer-om, a neki su pokrenuti i kod generala Glaise-a. Predmeti e biti podneti meni, ako se tim putem ne bi mogao postii uspeh. Potpis: Kasche Klju za raspodelu, svakom posebno: 1. Poslaniku 2. Politikom odeljenju na znanje 3. Kancelariji na dalji rad, kad pristignu pojedini izvetaji 4. Policiskom ataeu na znanje. Paraf: H(uebner) 1/XII.

A L B E U S T A S K E POLICIJE N A D E L A T N O S T NEMAKIH BEZBEDNOSNO-POLICISKIH ORGANA Ustaki policiski funkcioner dr Benak, na osnovu ijih informacija je policiski atae Helm, sastavio sledeu zabeleku, i sam je bio Helm-ov agent. alba se odnosi na delatnost Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH i njenih Einsatzkommandi. DOKUMENAT BR. 509 OlovkomT Prikljuiti aktima Opunomoenika RF SS 1 ) He/Str. 1.) Z ab e l e k a Rukovodilac Politikog odeljenja Glavne direkcije za j a v ni red i bezbednost 2 ), dr B e n a k , upozorio me je na razne sluajeve koje je obraivala Einsatzgruppa Sipo i SD-a i iz kojih je proistekao niz omaki. U svim ovim sluajevima se pokazalo, da je Einsatzgruppa angaovala pouzdanike i da su je ovi sasvim pogreno obavetavali. Tako se u sluaju M i o k e pokazalo, da je pouzdanik neka Radmila Z a b o 1 denuncirala Mioku, podmeui mu komunistiku delatnost, a da je M-i potureni komunistiki materijal sama izradila. Prilikom kunog pretresa kod Z-ove polo je za r u k o m da se pronau m a terijal i predmeti, potrebni za njegovu izradu. Tom prilikom uspela je Z-ova da pobegne iz svoga stana i da se skloni kod EK 3 ). Sada se pojavila potekoa, jer EK nije htela Z-ovu da preda hrvatskoj policiji. Dr Benak je izrazio sumnju, da iza svega toga stoji neki podoficir L e h m a n n , zaposlen kod EK, a koji sigurno odrava l j u b a v n e odnose sa Z-ovom. ') RFSS Reichsfuehrer SS, tj. Himmler. ) ..Politiki odjel Glavnog ravnateljstva za javni red i sigurnost". 3 ) Einsatzkommande Sipo i SD-a u Zagrebu.
2

Zagreb, 10. 2. 1944

U vezi stim, dr Benak je ukazao i na bekstvo komunistike funkcionerke H um o u Sarajevu, koja je zbog nemarnosti, odnosno uz pripomo jednog tumaa EK Sarajevo uspela da pobegne. Slini sluajevi desili su se u Poezi, Mostaru i drugim mestima, gde su na osnovu pogrenih obavetenja pouzdanika Einsatzgruppe izvrena brojna hapenja, pa se posle tane provere pokazalo da su sva hapenja bila neosnovana. Tako je pre kratkog vremena, naprimer, u Poezi uhapeno 30 lica koja pripadaju inteligenciji, a koja su posle provere sva opet morala biti putena na slobodu. Dr Benak je ukazao i na to, da EK uzima sluajeve kao nove i vri hapenja, iako je hrvatskoj policiji stvar odavno poznata i okonana. Tako je u Zagrebu pre kratkog vremena uhapen glumac R a d a u i od strane EK je to montirano kao veliki sluaj, iako je hrvatska policija stvar ve pre nekoliko godina zahvatila i poto nije odgovarala injenicama okonala. Dr Benak je, zakljuujui, ukazao na to, da se uz saradnju punu poverenja ovakvi sluajevi, koji samo oteavaju odnose, ne bi mogli deavati. Prethodne provere kod nadlenih hrvatskih ustanova mogle bi u mnogo sluajeva delovati u smislu razjanjavanja. SS-major
Paraj: B l ( u h m ) 11/11 Paraf: 14/11 Paraf: 14/11

2.) V i IV na znanje 3.) Registraturi, molim vratiti. Olovkom: reeno Paraf: H(elm) 10/11

USTAE

PRIKRIVAJU POJEDINE OD NEMACA

HAPENIKE

Sledea tri dokumenta pokazuju da su, i pored tesne saradnje sa organima Sipo i SD-a, funkcioneri ustake policije u nekim sluajevima prikrivali pojedine svoje hapenike za koje su se Nemci interesovali ili za njih intervenisali. Akt od 13 avgusta 1941, koji je Einsatzkommandi Sipo i SD-a u Zagrebu uputio SS-kapetan Rexeisen, ef Einsatzkommande u Osijeku, karakteristian je po njegovoj oceni ustaa. Drugi dokumenat je izvetaj agenta Franza Schramm-a, glavnog poverenika EK Zagreb u Osijeku (ifra: mm). Trei dokumenat pokazuje, da se u ovu stvar ukopala i nemaka Feldkommandantur a u Zagrebu, ali takoe bez uspeha.

DOKUMENAT BR. 510

EINSATZGRUPPA P O L I C I J E B E Z B E D N O S T I I SD-a KOD KOMANDE ARMIJE1) EINSATZKOMMANDA OSIJEK Rex/P

Osijek, 13 a v g u s t a 1941 R a d i e v a ulica 10 T e l e f o n 2250

Olovkom:

Lini tambilj:

predmet

Komandantu Einsatzkommande policije b e z b e d n o s t i i SD-a u Z a g r e b u

Olovkom: III D 1 Be

*) Slubeni naziv Einsatzgruppe Sipo i SD-a za Jugoslaviju u toku operacija april/maj 1941, omakom izostavljeno druge" ispred rei armije". 2 ) Einsatzkommando Sipo i SD-a.

Predmet: Ing. Branko P r i c a 1 ), inovnik eleznice u Osijeku, sada u logoru u Gospiu. Molba njegove ene za p u t a n j e na slobodu. Veza: Nema Prilog: Jedan Iako prema zapovesti iz poglavnikovog dekreta, izdatog 28 jula svim u p r a v n i m i policiskim vlastima u Hrvatskoj, ne treba bez razloga postupati ni protiv jednog Srbina, ipak se dalje nastavlja nemotivisano hapenje Srba i njihovo odailjanje u koncentracione logore. P r i tome se nastupa i protiv takvih lica ije su ene Volksdeutscher-ke ili ak katolike Hrvatice, kao to to dokazuje sluaj ing. Branka P r i c e 1 ) u Osijeku. Iako ovde ne postoji nikakav razlog da bi se trebalo bojati neke sabotae ili antidravne delatnosti, ovaj ovek je, iz pogreno shvaene opijenosti vlau, odveden u neki koncentracioni logor. Izgleda da ovde nije u tolikoj m e r i bila pokreta katolika netrpeljivost, jer ena je stroga katolika vernica. Dolazi se gotovo do pretpostavke da glavni razlog ovakvim samovoljnim hapenjima prua neka vrsta anarhistiko-komunistike tendencije, jedna tendencija kojoj nesposobni i slabi ustaki rukovodioci nisu u s t a n j u da stanu na put, ili joj u svojoj zaslepljenoj m r n j i na sve to je pravoslavno ak idu i na ruku. Ovaj sluaj se navodi kao pojedinani primer za mnoge druge, koji samo netano dolaze do znanja ovome nadletvu. Komandant Einsatzkommande policije bezbednosti i SD-a Osijek

') U originalu pogreno Brica" 87*

OKUMENAT BR. 511 8 f e b r u a r a 1942 Olovkom: Pisati K v a t e r n i k u Konrat 1 ) Predmet: Ing. Branko Pria

Poznato je da je ena B r a n k a Price intervenisala kod ovoga nadletva za osloboenje svoga mua. F e l d k o m m a n d a n t u r a u Zagrebu se takoe zaloila za njegovo osloboenje i primila je ak od Direkcije za javni red i mir, od Eugena Kvaternika, odgovor da se Pria ne nalazi u logoru Jasenovac* Meutim, primili smo od agenta izvetaj da se Pria ipak nalazi u logoru Jasenovac, ali se ne vodi ni u kakvom spisku, jer je u svoje vreme u Osijeku takoe odveden bez naloga za hapenje i odmah smeten u voz koji je ekao spreman i transportovan dalje. K o m a n d a n t logora Jasenovac, Luburi, je navodno bio p r i j a t e l j ing. Begovia i pretpostavljeni ing. Prici 2 ), te se pretpostavlja da Begovi samo eli da Pria ne b u d e puten, na slobodu. Pria je za vreme ratnih dana uinio u Osijeku mnogo i u okolini prilikom podizanja mostova, te ima i pismeno priznanje t a d a n j e Ortskommandanture, a verovatno i Organizacije Todt. Gospoa Pria, koja je Hrvatica, bi sa svojim muem (ija je m a j k a takoe plemenita Hrvatica), im bude osloboen, eventualno odmah napustila Hrvatsku i javila 3 ) se na Istok za izgradnju eleznica Reich-a. mm

') Konrad Klaser je pseudonim glavnog agenta Kurta Koppel-a, koji je stajao u linim prijateljskim vezama sa Eugenom Kvaternikom, efom ustake policije. Ovde je njegovo ime pogreno napisano kao Konrat (umesto Konrad). 2 ) Izgleda pogreno, verovatno bi trebalo da stoji da je ing. Begovi bio pretpostavljeni ing. Prici, a ne Luburi. 3 ) Verovatno treba: napustila bi Hrvatsku sa muem koji bi se javio za izgradnju eleznica Reich-a na Istoku.

OKUMENAT BR. 512 Feldkommandantura Zagreb I c 329/42 Abw. 1 ) Zagreb, 17 marta 1942

e f u Einsatzgruppe policije bezbednosti i SD-a Z a g r e b Tukanac 18 Predmet: Ing Branko P r i a iz Osijeka Veza: Tamonji dopis od 19.2.42, Br. 129/41 Nastavio sam svoja t r a g a n j a za gore imenovanim i pri tome rekao da je nesumnjivo utvreno da se Pria nalazi jo u logoru Jasenovac. Na to sam od Ustake nadzorne slube Ured I u Zagrebu, od 12 m a r t a 1942 sa oznakom Prs Br. 380/42-B dobio odgovor da se imenovani Pria ne nalazi ni u Jasenovcu, ni u nekom drugom logoru, i da se uopte nikada n i j e nalazio u nekom logoru. Feldkommandant Potpis neitak generalmajor

i) X c obavetajni otsek; Abw. Abwehr, u ovome sluaju ne oznaava organizaciju Abwehr-a, ve obavetajnu delatnost I c oficira.

POLICISKI ATAE PRIKUPLJA OBAVETENJA O ODNOSIMA MEU USTAAMA


Veze, koje je policiski atae uz pomo svoga glavnog agenta Kurta Koppel-a uspostavio sa organima maarske obavetajne slube, omoguile su mu da bude dobro informisan o radu i kretanju istaknutih ustaa koji su boravili u Maarskoj. Izvetaj istovremeno pokazuje i upuenost policiskog ataea u unutranje odnose medu ustakim funkcionerima.

DOKUMENAT BR. 513


tambilj:

Nemako poslanstvo Policiski atae Zagreb Del. Br. 3490/42

Zagreb, 6 decembra 1943 Kurirom VI1)

Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava VI2) Uprava IV3)


B e r l i n

Predmet: Ustaki kapetan T o m i Viktor i ustaki pukovnik H e r e n i , sada u Budimpeti, hotel Pala tinus, Margaretsko ostrvo Veza : Ovdanji dopis od 2.12.43, Del. Br. 3490/42 Kao to je ve javljeno, gore imenovani se od kraja oktobra tekue godine nalaze u Budimpeti. Oni su otili iz zemlje po nalogu poglavnika, da bi mogle da popadaj u u zaborav izvesne sumnje u vezi sa pokuanim atentatima na vodee hrvatske linosti. Jedan razgovor, voen sa gore imenovanima u Budimpeti, dao je sledei rezultat: Kurirom Uprave VI RSHA. ) Zagranina ob. sluba. 3 ) Gestapo.
2

1.) Viktor T o m i je u strogom poverenju saoptio da se u mesecu septembru o. g. bavio pripremama za atentat na tadanjeg ministra unutranjih poslova dr L o r k o v i a . pripremni radovi bili su, izmeu ostalog, poznati i ustai tadanjem vlasniku eleznike restoracije u Zagrebu, koji je o tome obavestio efa slube bezbednosti kod poglavnika, ustakog kapetana K i r i n a. Preko Kirina je poglavnik saznao o ovoj stvari, te je izdao nalog ustakom pukovniku S e r v a z z i j u da Tomia uhapsi i internira u ustaki zatvor u Maksimiru. Kako Tomi sa sigurnou tvrdi, poglavnik je imao vrstu nameru da naredi njegovu likvidaciju, ali je izvrenje ubilakih planova protiv njega spreeno time, to su mladi oficiri ustake garde 1 ) stalno straarili pred njegovom elijom i bdili nad njegovom sudbinom. Posle nekih 14 dana otputen je iz zatvora u svoj stan, gde se nalazei se u kunom pritvoru skrivao dok nisu ureena njegova dokumenta za izlazak iz zemlje. Sa odobrenjem poglavnika je zatim napustio Zagreb i zajedno sa pukovnikom H e r e n i e m otputovao u Budimpetu. 2.) Pukovnik H e r e n i nalazi se u Budimpeti, jer mu se od strane izvesnih hrvatskih krugova pripisuje prouzrokovanje atentata na hrvatskog naelnika glavnog generaltaba, P r p i a. On izjavljuje da se cela njegova krivica sastoji u tome, to je posle stvari sa Lepoglavom prilikom jedne konferencije javno rekao da je jedini krivac naelnik glavnog generaltaba Prpi, i da bi ga trebalo pozvati na odgovornost. Tano je, da su atentat na Prpia izvrili pripadnici njemu podreene eleznike milicije 2 ), ali je isto tako tano da on lino niti je ta znao o ovoj stvari niti je sa njom stajao ma u kakvoj vezi, pa ni kao organizator. On ima potpuno odreeno miljenje o organizatorima atentata, ali iz razloga discipline mora da uti i da podmetne svoja lea za izvesne krugove. Da on sam nije imao nikakve veze sa ovom stvari potvruje se time, to je poslednjih dana novembra dobio preko hrvatskog poslanika u Budimpeti, K o a k a, poglavnikov poziv da se vrati iz Budimpete. On sada oekuje dolazak svoje ene u Budimpetu, koja e stii prvih dana decembra, i tada e zajedno sa njom otprilike 10 ovog meseca opet stii u Zagreb. ') Poglavnikov tjelesni sdrug". 2 ) eljeznika vojnica".

Faksimil prve strane izvesta j a

3.) U vezi sa prisustvom obojice n a p r e d imenovanih u Budimpeti, iskrsle su brojne glasine: da je imenovane u Budimpeti uhapsio Gestapo ili m a a r s k a policija, ili da su prebaeni u R u m u n i j u ; dalje, da ih je m a a r s k a vlada proterala, odnosno da su nestali iz Budimpete i da se sada ne mogu pronai itd. Sve te glasine liene su svake osnove i, prema m i l j e n j u napred imenovanih, lansiralo ih je hrvatsko poslanstvo u Budimpeti. Da bi ovo miljenje potkrepili, oni izjavljuju da se jednoga dana saznalo za vest kako ih je iz Budimpete odvukao Gestapo, nato je hrvatsko poslanstvo odmah stupilo u vezu sa Zagrebom i izjavilo da je gospoa Hereni saoptila da su n j e n mu i Tomi nestali itd. Ustvari, bio bi dovoljan telefonski razgovor hrvatskog poslanstva sa hotelom Palatinus da bi se ustanovilo kako se obojica nalaze u dobrom zdravlju na Margaretskom ostrvu. Meutim sa naroitom namerom podigla se praina oko njihovog prisustva, da bi se time lake pokrenule m a a r s k e policiske vlasti da preduzmu m e r e protiv njih, koje m e r e u prvom redu prema m i l j e n j u napred imenovanih forsira h r vatski poslanik u Budimpeti, Koak. Hereni, izmeu ostaloga, pria da mu je dr Koak izjavio, kako su mu vodee m a a r s k e ustanove nagovestile da je za m a a r s k u politiku prisustvo Herenia i Tomia u Budimpeti vrlo neugodno u odnosu na London i Beograd, zbog ega je sa m a a r s k e strane obojici dat mig da bi bilo bolje da napuste zemlju, ali da im se, meutim, ne ine nikakve potekoe. Dr. Koak je ukazao da bi zbog jasne anglofilske politike Maarske ovo bio prirodni razvoj. U p r kos toga su meutim, obojica bez tekoa i bez jedne rei dobili produenje dozvole boravka. Sadanje stanje dve stvari je takvo, da e posle verovatnog povratka pukovnika Herenia, koji e uslediti ovih dana, Tomi i dalje ostati nesmetano u Budimpeti. Dozvola bor a v k a za Tomia vai do 1 j a n u a r a 1944 godine. Herenia za vreme njegovog b a v l j e n j a u Budimpeti finansira crni fond ustakog pokreta, dok Tomi tvrdi da je za f i n a n s i r a n j e svoga b a v l j e n j a u inostranstvu prodao sedam ilima, poto mu inae ne stoje na raspolaganju nikakva sredstva, a zasada nema nikakvih prihoda od svoje f a b r i k e u Osijeku. Paraf: H(elm) 6/XII SS-major

STALNA KONTROLA FUNKCIONERA NDH Policiski atae vrio je preko svoje agenture stal nu kontrolu vanijih funkcionera NDH. O tome govori ova zabeleka iz njegove arhive, koja pretstavlja izvetaj agenta Koppel-a o informacijama, dobijenim od njegovog pomonog agenta iz redova efova odeljenja ustake policije. DOKUMENAT BR. 514 Olovkom: Lini p r e d m e t : 76 Mastilom: KA l/II Kla/Hi tambilj: Olovkom: Prikljuiti aktima Paraf: H(elm) 10/VIII Z a b e l e k a Predmet: Ministar finansija d r K o a k Veza : Tekue podnoenje izvetaja J e d a n agent (rukovodilac odeljenja ustake policije), koji je po nekoj slubenoj stvari vodio pre nekoliko dana dui r a zgovor s a gospodinom ministrom K o a k o m , izjavio j e d a mu je ministar Koak tom prilikom saoptio: Ja sam u vrlo dobrom poloaju, poto Italijani otvoreno pretpostavljaju da sam njihov ovek, a Nemci kroz m o j e dobre veze sa pojedinim nemakim nadletvima su miljenja da sam podesan ovek za zastupanje njihovih interesa. Ustvari, ja sam ustaa. Uz ovu izjavu treba primetiti, da je formulacija ustvari, ja sam ustaa izreena da bi rukovodioca odeljenja ustake policije umirio u pogledu svoga pravog stava. Potpis: Konrad/Kuehnel 1 ) SS-majoru Helm-u *) Kuehnel, ustaki policiski funkcioner, Koppel-ov (Konradov") podagent. Zagreb, 8 avgusta 1942 Lini predmet Koak

POLICISKI A T A E

PIJUNIRA FUNKCIONERE NDH U SARAJEVU

Ne samo u Zagrebu, nego i preko svoje ispostave u Sarajevu policiski atae obavetajno je pratio rad i kretanje istaknutih funkcionera NDH. Izvesta j rukovodioca ispostave policiskog ataea u Sarajevu, Rudolfa Treu-a, spadao je medu prve indikacije koje su Nemci dobili o akciji, koju je pripremao Paveliev ministar oruanih snaga Voki.

DOKUMENAT BR. 515

N e m a k o poslanstvo Policiski atae Del. br.

Sarajevo,

12.7.1944

Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva lino SS-potpukovniku H e 1 m - u Z a g r e b Predmet: Ministar rata 1 ) V o k i Veza: Poznata. U dopunu sopstvenom izvetaju od 7.7.1944 izvetavam: Iz krugova Einsatzkommande II 2 ) saznaje se da su prilikom sastanaka V o k i a sa generalima, o kojima je ve javljeno, pretresane sledee take: 1. Snabdevanje hrvatskih oruanih snaga ivotnim namirnicama i odelom, 2. D r a n j e ustaa i domobrana prilikom eventualne evakuacije Hrvatske od strane nemakog Wehrmacht-a, 3. Mere za odbranu obale u Dalmaciji prilikom neprijateljske invazije, 4. Optube protiv ustakog potpukovnika S u d a r a iz Sarajeva. Sudar treba da ide na r a p o r t poglavniku u Zagreb. *) Ministar oruanih snaga". 2 ) Einsatzkommande Sipo i SD-a u Sarajevu.

Voki je navodno izjavio da slom Nemake ne bi smeo Hrvatsku zatei tako nespremnom, kao onaj Italije. Ve sada treba razmiljati i o samom razoruavanju nemakih jedinica koje se ovde nalaze, da bi se dobila u ruke sva stovari',a oruja, municije, ivotnih namirnica i predmeta opreme, ako bi Nemci hteli izvriti evakuaciju prostora pred neprijateljskom invazijom. Konane odluke navodno nisu donete. Ministar rata Voki navodno je izjavio da Hrvatska nije okupirana zemlja, nego saveznika sila i jedini gospodar na svome podruju, gde Nemci nemaju ta da kau. Obavetenja potiu navodno od jednog uesnika konferencija. Sprovedena je provera ovih obavetenja, ali ona nailazi na velike potekoe, jer su prisutni, visoki oficiri, vrlo utljivi. Karakteristino je da se moglo konstatovati da se konferencija nije odrala u Sarajevu, nego na izvoru Moanice povrh Sarajeva. Mesto su opkolili poverljivi ustaki oficiri koji su imali zapovest da ubiju svakog koji bi -eleo prodreti tamo. Oni sami nisu znali o predmetu konferisanja. QBL1)

ifra profesora Rudolfa Treu-a, pretstavnika policiskog .ataea u Sarajevu.

NEMAKA POMO USTAKOJ OBAVETAJNOJ SLUBI


Nemake ustanove snabdevale su ustaku obavetajnu slubu, izmeu ostaloga, i tehnikim sredstvima, kao to se vidi iz sledeeg pisma policiskog ataea.

DOKUMENAT BR. 516


Olovkom: A 5

30.9.1943
tambilj: Olovkom:

He/Pa

Reichsfuehrer-u SS i Sefu nemake policije Glavna uprava bezbednosti Reich-a Uprava VI1)
B e r l i n

Predmet: Emisioni aparati za hrvatske agente Veza: Nema. Jedan agent koji radi kao rukovodilac odeljenja u obavetajnoj slubi Glavne direkcije za javni red i bezbednost i u dobrom je linom dodiru sa glavnim direktorom dr Crvenkoviem, obratio se preko jednog pouzdanog lica pitanjem da li bi bilo mogue da se njegovim obavetajcima na hrvatskoj obalskoj zoni stave na raspolaganje pojedini radioaparati, jer se ovakvi aparati sa hrvatske strane mogu nabaviti vrlo teko i samo u malom broju. Njegovi ljudi bi tada, a da to sami ne znaju, mogli preko njega raditi i po ovdanjem zadatku. Zagranina ob. sluba.

Molim za miljenje po ovoj stvari, ukazujui na to da su ukoliko je ovde poblie poznato jo nepoznata vojna nadletva 1 ) u Hrvatskoj ve dala obeanje da e staviti na raspolaganje emisione aparate hrvatskim obavetajcima, pod uslovom da pored delatnosti za hrvatske obavetajne ustanove obavetavaju i nemaka nadletva. Time bi postojala mogunost da se najkraim putem dobije u ruke obavetajna mrea koja bi se mogla ukljuiti za izvesne ciljeve, naroito ukoliko se odnosi na neprijateljsku obavetajnu slubu, za koje i agent moe da zna. Pomenuti agent radi ve skoro dve godine za ovdanje nadletvo i, ukoliko se ne radi o tenjama upravljenim protiv ustaa, moe mu se poklanjati poverenje. Paraf: H(elm) 1/10 SS-major

*) Nemaka nadletva.

NEMCI K O N T R O L I U U S T A K U O B A V E T A J N U SLUBU I pored saradnje i satelitskog poloaja NDH, Nemci su smatrali potrebnim da upotrebe znatan deo svog obavetajnog aparata i za pijuniranje svojih ustakih saveznika i njihove obavetajne slube. Dokumenat pretstavlja pismo koje je Einsatzkommando Sipo i SD-a u Zagrebu uputio BdS-u Beograd. DOKUMENAT BR. 517 24 m a r t a 1942 tambilj: Olovkom: A5

Schu/Py Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a B e o g r a d Predmet: Hrvatske trovici Veza: Nema. obavetajne ustanove u Zemunu i Mi-

U Z e m u n u postoji hrvatska obavetajna ustanova koja ima vojni k a r a k t e r i kojom rukovode potpukovnik S c h l a c h e r i m a j o r Vladimir R o g o z . Potpukovnik Schlacher 2 ) je bio jugoslovenski konjiki oficir u Niu i kako izgleda, vrio je u tamonjoj armiskoj komanEinsatzkommando Sipo i SD-a. ) Pored imena olovkom naznaeno da su unesena u kartoteku.
2

di, slubu obavetajnog oficira. Oenjen je Jevrejkom; govori se da ona na njega vri jak uticaj. Major Vladimir Rogoz1) je takoe bio konjiki oficir jugoslovenske vojske i nadaleko je poznat kao enskaro. Ova okolnost mu je mnogo smetala u njegovoj karijeri i on je nekoliko godina bio zapostavljan u unapreivanju, iz ega njegovi poznanici izvode njegovo nezadovoljstvo prema J u goslaviji. On je odravao dugogodinje odnose sa enom jednog italijanskog fabrikanta, takoe Italijankom, koja je zbog njega bila napustila svoga mua. Poto su je jugoslovenske ustanove smatrale italijanskom pijunkom, iskrsle su odatle Rogozu mnoge neugodnosti. On se posle sloma Jugoslavije oenio tom enom i sada zajedno sa njom ivi u Zemunu. ena je u gradu poznata kao ekscentrina, eljna luksuza i naduvena. Navodno je u svoje vreme bila pridobila Rogoza za italijansku obavetajnu slubu. Schlacher i Rogoz vae u Zemunu kao najmoniji i kao ljudi koji vuku konce politikog ivota u gradu. Schlacher vai kao veliki srboder. Obojica vrlo esto putuju u Beograd; govori se da se obojica naveliko bave krijumarenjem stvari od vrednosti, deviza itd., kao i da Schlacher nastupa kao posrednik za izdavanje propusnica, kojima su Jevreji beali u Maarsku i Italiju. Bilo bi interesantno s obzirom na Rogozove italijanske veze, da se posmatraju razlozi njegovih putovanja u Beograd i. njegove tamonje veze. Prema svim znacima moe se zakljuiti da je hrvatska ob;tvetajna ustanova u Zemunu upravljena uglavnom ka Srbiji; ona je navodno snabdevena sa puno novaca. Najvaniji saradnici obojice gore imenovanih su izdava novina u Zemunu, S t i 1 i n o v i , koji je do sloma Jugoslavije bio portir u jednom beogradskom hotelu, a sada je veliki ustaa, i direktor osiguravajueg drutva Croatia u Zemunu, M o r o v i . O ovoj dvojici, kao i o daljim saradnicima imenovanih, obeano je za najkrae vreme vie podataka. Hrvatskom obavetajnom ustanovom u Hrvatskoj Mitrovici 3 ) rukovodi grof de B o n a1), takoe bivi jugoslovenski konjiki oficir. Oko ove obavetajne ustanove, koja navodno *) Pored imena postoji oznaka olovkom da su ova lica uvedena 2 u kartoteku. ) Sremska Mitrovica.

ovih dana treba da bude premetena govori se o idu treba da je upravljeno protiv Maarske. O tome sledi posebni izvetaj. ^ Kapetan de Bona, potomak jednog starog i poznatog dubrovakog vlastelinskog roda, navodno ne ba mnogo inteligentan ovek, vrlo je dobro sprijateljen sa zemunskom t r a f i k a n t kinjom Heddom N o v a k , jednom vrlo interesantnom linou, koja je za nekoliko meseci stekla itavu imovinu poslovima na crnoj berzi, koju esto i poseuje. Novakova se sa svoje strane vrlo blisko sprijateljila sa braom M o r t e n iz beogradskog italijanskog poslanstva. Sa Morten-ovima bavi se valutnim i deviznim poslovima, ali je, meutim, za enu i neobino dobro informisana o politikim stvarima. Ona ima stalnu propusnicu i nalazi se vrlo esto kod Morten-ovih u Beogradu. Lanac veza je jasan. Molim primite ovo na znanje. Komandant Einsatzkommande Zagreb Faraf: B(eisner) SS-major

A G E N T U R A POLICISKOG A T A E A U OBAVETAJNOM APARATU NDH Policiski atae imao je svoje agente u redovima obavetajne slube NDH, to mu je omoguavalo da se koristi njenim rezultatima. DOKUMENAT BR. 518 Kla/Hi 1 ) Olovkom: Prepise RSHA-u IV, VI 2 ) Paraf: H(elm) 24/IX Reeno Paraf: Pa(yer) 26/9 Zagreb, 23 septembra 194?.

Z a b e l e k

a obave-

Predmet: Dnevni izvetaj h r v a t s k e protivitalijanske t a j n e slube br. 100 od 5.9.1942 Veza : Tekue podnoenje izvetaj a Pril.: Jedan.

U prilogu se dostavlja t a j n o pribavljeni izvetaj hrvatske protivitalijanske obavetajne slube od 5.9 1942 o prilikama u Zadru s molbom na znanje. Potpis: Konrad SS-majoru H e 1 m - u

') Zabeleka potie od Kurta Koppel-a koji je, pod pseudonimom Konrad Klaser, bio glavni agent policiskog ataea. 2 ) Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a, Upravi IV (Gestapo-u) i VI (zagraninoj ob. slubi).

OBAVETAJNA SLUBA MINISTARSTVA INOSTRANIH POSLOVA NDH


Sledei akt pretstavlja agentski izvesta}, koji je policiskom ataeu podneo jedan od njegovih agenata iz redova obavetajnih funkcionera NDH. On pokazuje stepen obavetenosti policiskog ataea o svemu to se poverljivo radilo u nadletvima ustake uprave.

DOKUMENAT BR. 519 10 juna 1942


Predmet: Inostrana obavetajna sluba stva inostranih poslova hrvatskog ministar-

U sastavu odeljenja I Ustake nadzorne slube koje se nalazi pod rukovodstvom P a v e r - a, obrazovano je pre kratkog vremena pododeljenje, za ijeg efa je postavljen a b a n. Ovo pododeljenje ima zadatke jednog isto politiko-vojnog obavetajnog aparata. Stim u vezi obrazovano je i u hrvatskom ministarstvu inostranih poslova posebno odeljenje za inostranu obavetajnu slubu pod rukovodstvom G r e d e l j a , nekadanjeg zamenika upravnika policije u Zagrebu. Gredelj ima i zadatak da kod hrvatskih poslanstava i konzularnih pretstavnitava ugradi sopstvene agente, odnosno da im poveri izvravanje ove delatnosti. Oko 20.5.1942 obrazovana je u Zagrebu komisija koja je odgovorna za celokupni obavetajni rad u zemlji i inostranstvu, sastavljena od sledeih lica: Pretsednik : G r e d e l j , koji je u tome svojstvu podreen neposredno ministru inostranih poslova Lorkoviu, lanovi: Pukovnik O b e r t i n s k i , kao pretstavnik andarmerije, Veliki upan N i k o 1 i , kao pretstavnik ministarstva unutranjih poslova, pri emu se nasluuje da je Nikolia odredio u komisiju direktno poglavnik,

a b a n, kao pretstavnik Ustake nadzorne slube, B u r i , kao pretstavnik hrvatske policije, nadletvo V r a g o v i , Pukovnik E i m o v i , kao pretstavnik hrvatskog domobranstva (vojske), Inspektor G r a b e r e c , kao pretstavnik ustake policije. Sednice komisije se ne odravaju u utvrenim razmacima nego povremeno, na poziv pretsednika. Komisija je do sada zasedala samo jedanput i to prilikom svoga konstituisanja u ministarstvu unutranjih poslova. Prilikom ove sednice govorilo se naroito o metodima rada. Izmeu ostalog dolo je do sporazuma u tome, da se nadziru svi strani dravljani u Hrvatskoj. U pogledu Komande nemake policije bezbednosti konstatovano je da je ista postavljena u Hrvatskoj u svrhu obavetajnog rada. Svi su odobrili predlog jednog lana komisije da se ne prekida veza sa nemakom policijom bezbednosti, tavie da joj se i nadalje daju m a n j e i beznaajne stvari, ali da se zato nastoji da se po mogunosti dobije to vie materijala. Kao jedan od najaktivnijih ljudi nemake policije bezbednosti pomenut je izvesni M u e l l e r (radi se o pseudonimu S c h e i b e r - a ) , o kome ve postoje blii podaci i ija je celokupna mrea agenata policiji takoe poznata. U daljem toku ove diskusije, posmatra je stekao utisak da je pukovnik Obertinski preko svojih agenata bio vrlo dobro obaveten o politikoj i vojnikoj situaciji u drugim zemljama. U unutranje-politikoj obavetajnoj slubi, gore 'imenovani Saban je dosada ugradio oko 300 ustaa-studenata kao agente u razne dravne ustanove.

U S T A K A POVERLJIVA ANKETA O VOJNOPOLITIKOJ SITUACIJI O obavetanoj kontroli ustake obavetajne slube govori i sledei dokumenat. On pokazuje da je policiski atae dobavljao i najpoverljivije raspise ustake obavetajne slube. Interesantna su pitanja koja je ustaka obavetajna sluba postavila svojim organima, koji su vrili poverljivu anketu o oceni situacije. DOKUMENAT BR. 520

POLICISKI ATAE Del. br. 1311/44

Zagreb,

8.9.1944

Z a b e l e k a Paraji Gospodinu poslaniku Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a Hrvatske 1 )


Z a g r e b

Predmet: Veza: Pril.:

Uhvaena Nema. 1

okrunica

U prilogu dostavljam poverljivim putem uhvaenu okrunicu hrvatske obavetajne slube Glavne direkcije za javni red i bezbednost. Helm s. r. SS-potpukovnik

') Sefu Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH, koji je, ustvari, bio zapovednik Sipo i SD-a, ali iz obzira prema suverenitetu" NDH nije nosio javno taj naziv.

Strogo po veri j ivo ! M Pozivate se da u saradnji sa svojim agentima i saradnicima prikupite to vie originalnih izjava koje potiu iz graanskih, a naroito vojnikih krugova, po sledeim takama : 1) Kako stanovnitvo ocenjuje politiku i vojniku situaciju Nemake? 2) Kakav stav zauzima stanovnitvo prema saradnji izmeu Nemaca i etnika u pogledu na Hrvate, i koje protivmere ono zahteva? 3) Kako stanovnitvo komentarie dogaaje u Rumuniji, Bugarskoj, Finskoj i kakvo miljenje zauzima u tome pogledu? 4) Koga stanovnitvo smatra najvanijim lanom h r v a t ske vlade i zato? 5) Kako stanovnitvo komentarie promene u hrvatskoj dravnoj vladi koje su nastupile u Hrvatskoj? Pored svake izjave navesti zanimanje i mesto stanovanja dotinog lica. Podatke dostaviti u to veem broju do 14.9.1944. Zagreb, 5.9.1944

USTAKA OBAVETAJNA SLUBA U BEU Nemaki bezbednosno-policiski aparat nije ometao izgradnju ustake obavetajne mree medu hrvatskim radnicima u Reich-u (a specijalno u Beu gde ih je bilo najvie), jer se tom mreom ili njenim obavetenjima i sam obavetajno koristio. Ustaki policiski funkcioner Viktor lile bio je, u isto vreme, agent policiskog ataea Helm-a. Sledea dva dokumenta iz arhive policiskog ataea odnose se na ovo pitanje. Kao to se vidi iz drugoga akta, ustae su ovu svoju slubu koristili prvenstveno za denunciranje svojih politikih protivnika. Gjuro" je pseudonim Viktora Ille-a.

DOKUMENAT BR. 521

Z a g r e b , 24 m a j a 1943 Olovkom: predmet: tambilj: He/Pa

Lini

Be? Da

R e i c h s f u e h r e r - u SS i e f u N e m a k e policije G l a v n a u p r a v a b e z b e d n o s t i R e i c h - a U p r a v a VI 1 ) informativno U p r a v a IV 2 ) B e r l i n

Predmet: H r v a t s k a o b a v e t a j n a sluba u Beu, Viktor l i l e Olovkom: Veza: O v d a n j i dopis od 24.V.43, Del. Br. 1455/43
2

Zagranina ob. sluba. ) Gestapo.

Obavetajna sluba Glavne direkfcije za bezbednost i red 1 ), odeljenje II/B/5 (Ured za nadzor nad hrvatskim dravnim nametenicima, ustaama, katolikim svetenicima i pripadnicima slobodnih profesija), koja stoji pod rukovodstvom Viktora 111 e - a i ima svoje kancelariske prostorije, kamuflirane kao privatni stan, u Zagrebu, u Masarikovoj 7, dri u Beu za politiko nadziranje Hrvata, koji se nalaze u Beu, dva besplatna saradnika po imenu: 1) M a n z e Nikola, student, stari oprobani nacionalista iz Delnica i Olovkom: K 2) M u a , student. K Otprilike do meseca januara obojica su izvetavali o prilikama meu Hrvatima u Beu. Poverljivim pu,tem je uhvaen njihov izvetaj od 22 decembra 1942 i dostavljen na znanje 22 februara tekue godine pod oznakom: Drutveni odnosi Hrvata u Beu. Isto tako je dostavljeno na znanje i vie izvetaja o delatnosti gospoe S m r e k a r u Beu. Trei ovek koji radi za hrvatsku obavetajnu slubu zove se Sreko B u b a n j , (Olovkom: K) peva, koji je stalno na putu po Nemakoj i u najskorije vreme hoe da otputuje u Slovaku. On je verovatno postavljen za kulturno staran j e o hrvatskim radnicima u Reich-u. Da bi ove ljude aktivirao, Viktor lile namerava u n a j skorije vreme da jednom doputuje u Be. Poto je lile na agent, bilo bi mogue da njegovi ljudi poto se kod njihove delatnosti u prvom redu radi o nadziranju antidravno nastrojenih Hrvata u Reich-u obavljaju svoje zadatke u vezi sa nadlenim nadletvima u Reich-u. U pogledu zakljuenja poverljivog sporazuma, po kome bi Viktor lile prikljuio svoje ljude u Beu obavetajnom aparatu rukovodne ustanove dravne policije Be, na nain koji jo treba ugovoriti, ve je uspostavljen pozitivni kontakt. Da bi se u Beu mogao izvriti dotini dogovor, bilo bi potrebno da se Ille-u izda ulazna viza. S tim u vezi ukazuje se na mogunost da se iz Bea izgradi obavetajni aparat za nadziranje Hrvata i hrvatskih radnika u Reich-u.
1

) Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost".

Molim za skoro obavetenje o tamonjem m i l j e n j u i, u datom sluaju, izdavanje ulazne dozvole za Ille-a. Paraf: H(elm) 27/V Olovkom: Nareenje: 1) Prikljuiti aktima Lini predmet: lile 2) Kopija Hrvatska obavetajna sluba mapa 60

OKUMENAT BR. 522 5 novembra 1943. 1474/43 tambilj:

1.) Pisati: T a j n o j dravnoj policiji Rukovodna ustanova dravne policije 1 ) Be

Predmet: Hrvatska Veza: Nema Prilog : 1

obavetajna

sluba

Beu

U prilogu se dostavlja izvetaj Br. 1 hrvatske obavetajne slube u Beu, koja je organizovana preko ovdanjeg agenta Gjure u sporazumu sa Rukovodnom ustanovom dravne policije Be, s molbom na znanje. U izvetaju Br. 1 pada u oi da hrvatska obavetajna sluba organizovana u Beu, kako izgleda, ide za tim da nemakim vlastima denuncira lica koja su neugodna h r vatskoj dravi. Ova upadljiva injenica naroito se vidi u tome, to se u izvetaju Br. 1 sumnjii T e s 1 i (tambilj: K) koji ivi u Beu. Treba zabeleiti da je Tesliev otac 2 ) bio jedna od prvih rtava ustakih teroristikih mera, preduzetih protiv pravoslavlja. ') Rukovodna ustanova Gestapo-a. , 2 ) Pogreno; misli se, oigledno, na Teslievog starijeg brata, koga su ustae zaklali u samo leto 1941.

Skreem panju na ovu okolnost i predlaem da se u svima sluajevima pre sprovoenja kakvih mera pribavi ovdanje miljenje. Paraf: H(elm) 5/XI SS-major .) Prikljuiti aktima. He/Str.

REORGANIZACIJA USTAKE OBAVETAJNE SLUBE U BECU Poto je jednom ve uinjen pokuaj za stvaranje obavetajne slube NDH meu radnicima iz Hrvatske u Beu i Austriji, ponovljena je ova akcija maja 1944 godine. O tome govori pismo policiskog ataea, upueno RSHA-u. Znaajno je da je rukovodilac policije NDH, zaduen po ovoj stvari, istovremeno i agent policiskog ataea. DOKUMENAT BR. 523 Zagreb, 23 m a j a 1944 Del. br. 1474/43 tambilj:

Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV 1 ) B e r l i n Predmet: Reorganizacija hrvatske obavetajne slube u Beu Veza : Ovdanji dopis od 24.5.1943 Del. br. 1474/43 Jedan agent ove ustanove, rukovodilac odeljenja u obavetajnoj slubi Glavne direkcije za javnu bezbednost i red-), saoptava da obavetajna sluba u Glavnoj direkciji za j a v n u bezbednost i red planira da reorganizuje obavetajnu slubu u Beu za nadziranje antidravnih grupa i radnika, poto su dosadanji rezultati bili vrlo slabi. Kao to je poznato, ujesen prole godine uinio je ovdanji agent u sporazumu sa obavetajnim referentom rukovodne ustanove dravne policije u Beu pokuaj da se obavetajna delatnost Hrvata u Beu aktivira i koristi u za2

') Gestapo. ) Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost".

jednici sa obavetajnim referatom rukovodne ustanove dravne policije 1 ) Be. Sada postoji n a m e r a da se privuku za ovu delatnost novi ljudi u Beu, koji, prema gleditu ovdanjeg agenta, izgledaju pogodnijim za obavetajne zadatke. P o m i n j u se dva pripadnika hrvatskog konzulata u Beu po imenu I v a n u i M i r k o v i , kao i student P e t r i 2 ) . Preko pomenu tih pripadnika konzulata koji slubeno imaju mnogo posla sa hrvatskim radnicima, koji se j a v l j a j u kod konzulata, dobio bi se put, kojim bi se, ukoliko je to mogue, pridobijali agenti m e u hrvatskim radnicima. Ovdanji agent koji je po tim stvarima ve jednom bio u Beu i ovdanjim posredovanjem stupio u vezu sa bekim obavetajnim referentom, opet e putovati za Be u cilju dogovora sa imenovanima i radi upuivanja u njihovu delatnost, te i ovoga puta ako postoji interes uspostaviti vezu sa obavetajnim referentom u Beu i sa dotinim agentima.
Olovkom: K

P e r e v i , koji je zaposlen u hrvatskom konzulatu u Beu, neak istoimenog generala, radi prema saopten j u ovdanjeg agenta za efa personalnog odeljenja po imenu H e i n z - a , poto je sa istim prisno sprijateljen. Ne stoji ni u kakvoj vezi sa obavetajnom slubom u Glavnoj direkciji za j a v n u bezbednost i red. On je upuen preko Personalnog odeljenja Ministarstva inostranih poslova u Be jedino zato, to je u zdravstvenom pogledu mnogo propao i to su mu popustili ivci, jer su mu partizani pobili veinu roaka i srodnika. Paraf: H(elm) 26/V 2.) Prikljuiti aktima He/Str. Konrad/DWO : ') ') Gestapo-a. ) Kod ova tri imena stavljen je znak K-kartoteka; sa strane napomena svreno, okt. 44". ') Konrad pseudonim glavnog agenta polic, ataea, Kurta Koppel-a; ova informacija potie od njega a dobio ju je preko nekog svog podagenta u policiskom aparatu NDH koji nosi ifra DWO.
2

NEMAKO-USTAKA

OBAVETAJNA

SARADNJA

Poslanik Kasche nastojao je da dovede do to tenjih nemako-ustakih veza i na obavetajnom polju. Helm-ovo pismo upueno po tome pitanju RSHA-u, pokazuje da je Kasche tu akciju pokretao bez saglasnosti sa aparatom nemake politike obavetajne slube, koji bi po tome bio nadlean, a isto tako da je i ovaj aparat imao ve od ranije svojih obavetajnih veza prema inostranstvu preko ustakih linija.

DOKUMENAT BR. 524


Olovkom: D 6

16.2.1944
tambilj:

Tajni

predmet

Reich-a !
tambilj:

Tajni predmet Reich-a 1.) Pisati: Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a U p r a v a VI B e r l i n Predmet: Veza: Prilog : Amerika Nema 1 akcija

Olovkom: Kurir V I

Pa 17/11

Kao prilog dostavljam prepis jedne zabeleke Nemakog poslanstva Zagreb, o konferenciji Nemakog poslanika sa hrvatskim ministrom pretsednikom Mandiem, ministrom inostranih poslova Periem, ministrom u n u t r a njih poslova Lorkoviem i ministrom prosvete Makan-

cem. Tema razgovora bila je, uglavnom, proirenje hrvatskih kratkotalasnih emisija za SAD i pribavljanje obavetenja za nemake i hrvatske svrhe iz SAD. Upozoravam naroito na poslednju taku, prema kojoj je Nemako poslanstvo slubeno ugovorilo sa hrvatskim ustanovama zajedniko izgraivanje obavetajne mree u neprijateljskom inostranstvu, a da prethodno nisu zato ukljuena nadlena nemaka nadletva SD-a. S druge strane sam slobodan da ukaem jo i nato, da ve s nae strane sa znanjem poglavnika teku sline obavetajne linije za SAD. Molim stoga za odluku da li mogu kod poslanika protestovati zbog neuestvovanja na toj konferenciji, odnosno da li e sa tamonje strane biti preduzeti odgovarajui koraci kod Ministarstva inostranih poslova. Hteo bih da primetim da mi je prepis zabeleke dotestvovati zbog neuestvovanja na toj konferenciji, odnoda ja zgodnom prilikom govorim sa poslanikom u cilju zatite naih interesa. Meutim prethodno u saekati tamonje miljenje. Paraf: H(elm) 16/11 SS-major 2.) SS-poruniku
3.) Ponovno podneti

Bluhm-u
10.111.

na znanje
He/Str.

Prva stranica izvesta j a

MEUSOBNA SUMNJIENJA I PIJUNIRANJA NEMAKE I USTAKE OBAVETAJNE SLUBE Nemaka i ustaka obavetajna sluba saraivale su u borbi protiv zajednikih protivnika. Ali, pored ove saradnje, dolazilo je do raznoraznih razmirica, do meusobnih sumnjienja i uzajamnog pijuniranja. O tome govore sledea dokumenta iz arhive policiskog ataea Helm-a. DOKUMENAT BR. 525 Zagreb, 13 oktobra 1943 Del. br. 1531/43 tambilj:

1.) Pisati: Ustanovi Abwehr-a u Hrvatskoj Poverljivo Z a g r e b Predmet: Branko R u k a v i n a , rukovodilac komunistikog odeljenja u obavetajnoj slubi GJavne direkcije za bezbednost i red 1 ) Nema. O gore imenovanom je ve nekoliko puta izvetavano. On pripada najmranijim likovima hrvatske obavetajne slube, dobro je sprijateljen sa dr C r v e n k o v i e m i d r M a j i e m i u svoje vreme je imao da izvri po stvari Secret-Service-a 2 ) ') Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost". 2 ) Britanska ob. sluba.

Veza:

Mastilom: Theo Sp.

(oktobar-novembar 1942) policisku istragu, koju je po nalogu svojevremenog ministra inostranih poslova d r L o r k o v i a prekinuo protiv interesa policije. Dalje, on pripada onim ljudima u Glavnoj direkciji za bezbednost i red, koji sabotiraju sva nastojanja za s a r a d n j u sa nemakim policiskim nadletvima. Kao to se sada saznalo, on se obratio nekom dr S p i t z e r - u iz nadletva Abwehr-a Zagreb, s kojim odrava u poslednje vreme prisne veze. Kako je iz sigurnog izvora ustanovljeno, dr Spitzer je izdao B r a n k u Rukavini ispravu, u kojoj se p o t v r u j e da Branko Rukavina radi kao tuma kod nekog nemakog vojnog nadletva. Ovu ispravu pokazao je Branko Rukavina svojim pretpostavljenim ustanovama sa primedbom da mu se od sada vie nita ne moe dogoditi sa nemake strane, j e r na temelju ove isprave moe svuda da nastupa kao pripadnik nemakog Wehrmacht-a. Ukazuje se na to da se ova isprava, koja je izdata na due vreme kao to to jasno proizlazi iz dosadanjeg dranja R-e nikako ne nalazi u pravim r u k a m a i da treba pretpostaviti da e R. ovu ispravu zloupotrebiti protiv nemakih interesa. Paraf: H(elm) 22/X SS-major
Olovkom:

Konrad/Gjuro 1 ) 2.) Prikljuiti aktima He/Str.

*) Konrad gl. agent polic, ataea, Kurt Koppel; Gjuro agent pol. ataea Viktor lile, slubenik policije NDH; obavetenje potie od njih.

OKUMENAT BR. 526 Zagreb, 18 j a n u a r a 1944


Olovkom:

1) Prepis ove zabeleke predat je K o r n d o e r f e r - u1) 2) Registraturi na iskorienje 3) Prikljuiti aktima

20.1.

lino

SS-majoru

Paraf: H(elm) 24/1 Predmet: Branko R u k a v i n a , rukovodilac h r v a t s k e obave t a j n e slube u Glavnoj direkciji za bezbednost i red 2 ) o obavetajnoj delatnosti EK 4 u Zagrebu Prilikom jedne konferencije po pitanjima obavetajne saradnje, kojoj su osim R u k a v i n e i izvestioca prisustvovali pripadnici h r v a t s k e obavetajne slube Koj adin i l i l e , izjavio je Branko Rukavina da je njegova obavetajna sluba vrlo dobro obavetena o delatnosti EK 4 na Trgu Kulina Bana, poto trojica ili etvorica ljudi iz EK 4 rade za njega. P r e m a saznanjima hrvatske obavetajne slube trebalo b i meseni budet SS-majora K o r n d o e r f e r - a z a obavetajne svrhe da iznosi 500.000 kuna. Naalost su svi oni, koji se plaaju ovim novcem za obavetajne svrhe, u prvome redu nastrojeni protiv ustakog pokreta i u toj injenici lei razlog, zato ne moe doi do neke prave d r u garske saradnje. Dokle god izrazito protivhrvatski elementi kao k r a b l 3 ) i Z n i d a r i rade kao glavni agenti z a nemake policiske ustanove u Zagrebu, dotle se sa hrvatske strane ne moe videti dobra volja za obavetajnu s a r a d n j u . Dalje je naveo kao primer razorne delatnosti tumaa EK 4 B e g o v i a , koji se, poto je Crnogorac, izdaje H r vatom, ali je ustvari Srbin, i ija je celokupna delatnost upravljena na to da svoje pretpostavljene svesno, tendenciozno i lano obavjetava i izvetava. !) ef Einsatzkommande Sipo i SD-a u Zagrebu, koja je nosila skraeni naziv EK 4. 2 ) Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost". 3 ) Pogreno. Treba Skrabl.

Rukavina je naglasio da je, prema njegovom miljenju, neosporiva injenica i da je ak dokazano da upravo tumai kod nemakih nadletava pretstavljaju najnepouzdanije elemente i da bi on svojim poloajem mogao garantovati zato da se ravim izborom tumaa i saradnika nemakih policiskih ustanova interesima Reich-a i voenju rata vie teti nego koristi, jer se putem ovih podreenih elemenata ometa svaki pokuaj saradnje.

OKUMENAT BR. 527 Olovkom: Original u predmetu A 5 Kopija uz Lini predmet Rukavine Del, br. 146/44 RSHA-u IV VI 1 ) Einsatzgruppi 2 ) Konzulatu 3 )

Zagreb, 2 f e b r u a r a 1944

Predmet: Hrvatska obavetajna sluba u Muenchen-u i Beu Kako se ovde po veri j ivo saznaje, hrvatska obavetajna sluba trai mlae ljude koji znaju nemaki, a koji bi po nalogu hrvatske obavetajne slube trebalo da idu u Muenchen i Be i da vre protivsrpsku propagandu. Propaganda hi trebalo da se vodi u duhu poslednjeg govora ministra u n u t r a n j i h poslova dr L o r k o v i a o ulozi Srba u nemirima i partizanskim ustancima, a da ju finansira Ministarstvo inostranih poslova. Po nalogu ministra inostranih poslova dr P e r i a ovu akciju vodi rukovodilac hrvatske obavetajne slube Branko R u k a v i n a . Vrbovanje ljudi vre pojedini rukovodioci odeljenja hrvatske obavetajne slube. Postoji mogunost za u g r a i v a n j e podesnih agenata. Konrad/Ibro 4 )

1) Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a, Upravi IV (Gestapo) i VI 2 (zagranina ob. sluba). ) Einsatzgruppi Sipo i SD-a za NDH. 3 ) Konzularnom odeljenju nemakog poslanstva u Zagrebu. 4 ) Obavetenje potie od gl. agenta Koppel-a (Konrad), koji ga je dobio od svoga podagenta Ibre", ustvari Slavka Wolframa, funkcionera policije NDH.

OKUMENAT BR. 528 Zagreb, 23.3.1944 He/Str. l . ) Z a b e l e k a Predmet: S a r a d n j a sa hrvatskom obavetajnom slubom

Zbivanja koja su nastupila u poslednje vreme o planovima hrvatske obavetajne slube u pogledu nemake politike u hrvatskome prostoru, i injenica da je sar a d n j a sa hrvatskom obavetajnom slubom uvek propadala zbog linosti rukovodioca Branka R u k a v i n e , pobudili su me da po toj stvari razgovaram sa glavnim direktorom za javni red i sigurnost, dr J u r i e m . Povod za ovo bio je jedan od moje strane upueni poziv, kome se Rukavina nije bio odazvao sa izvinjenjem da mora ii poglavniku, to se prema kasnije voenim izviaj ima pokazalo netanim. Na dan 14.3.1944 gospodin Rukavina se javio t e l e fonom i zamolio za dozvolu da uini posetu. On se pojavio u p r a t n j i gospodina Ko j a d i n a koji radi u h r v a t skoj obavetajnoj slubi, a koji je f u n g i r a o kao tuma. U toku razgovora izjavio je gospodin Rukavina da je spreman da uini sve, kako bi uspostavio uspenu saran j u sa ovdanjim nadletvom. On je ve r a n i j e radio za nadletvo Abwehr-a, zbog ega ga je i kritikovao gospodin Konrad. Pokuao sam da objasnim gospodinu Rukavini da n e maka obavetajna sluba nema nikakvog interesa da p r i kuplja materijal o hrvatskim u n u t r a n j i m pitanjima, nego da je nemakim nadletvima cilj da potpomau izgradnju hrvatske drave i da uspostave dobru i uspenu saradnju sa hrvatskim vlastima u interesu zajednikog angaovanja u ratu. Sve mere, koje se donose sa nemake strane, mor a j u se posmatrati sa gledita da pomau nemako r a t o vanje, a time i r a t o v a n j e njihovih saveznika. Sa t o g i razloga je i potrebno uspostaviti s a r a d n j u u obavetajnoj slubi, naroito protiv zajednikog neprijatelja, k o m u n i -

zma, i zajemiti to je mogue iru razmenu materijala. Ova saradnja mogla bi se naravno jo proiriti, ako bi bilo mogue dobiti preko hrvatske obavetajne slube i obavetenja iz neutralnog i neprijateljskog inostranstva, jer hrvatska obavetajna sluba iz razumljivih razloga sigurno ima bolje mogunosti da prodire u neutralno i neprijateljsko inostranstvo. Gospodin Rukavina se sloio u svima takama sa mojima gleditima i obeao je da e uiniti sve, kako bi uspostavio uspenu saradnju. Gospodin Rukavina je jo naglasio da hrvatskoj obavetajnoj slubi, naravno, nedostaje potreban broj kolovanih ljudi i molio je, da li moda ne postoji u Nemakoj kakva odgovarajua lektira o obavetajnoj slubi. Na ovo pitanje odgovorio sam negativno, pri emu sam naroito ukazao na to da kod obavetajne delatnosti nema nikakve eme, jer se obavetajna sluba mora uvek upravljati prema konkretnim prilikama i odnosima. Gospodin Rukavina je dalje molio da mu se ukae pomo prilikom njegovog nameravanog putovanja za Be u leto ove godine. On bi hteo otii na 3 meseca u Reich da naui nemaki jezik. Ja sam obeao da u mu naravno biti od pomoi, pretpostavljajui da e do toga vremena nastupiti promena na poloaju rukovodioca hrvatske obavetajne slube. Prema dosadanjim iskustvima treba obeanjima gospodina Rukavine poklanjati samo malo vere. tavie, pretpostavlja se da e on slubenu saradnju sa ovdanjim nadletvom iskoristiti u ma kome obliku za svoje svrhe (navodne veze sa policiskim ataeom itd.). Zasada treba saekati, u kolikoj e meri hrvatska obavetajna sluba uspostaviti saradnju na temelju ovog dogovora sa ovdanjim nadletvom. Potpis: Helm SS-potpukovnik 2.) Prikljuiti aktima. He/Str.

OKUMENAT BR. 529 SLUBA VEZE policije bezbednosti i SD-a

Del. br. 1531/43 Preko Hitno podneti pre Einsatzgruppe E1)

svega teletip

hitno- odmah

Olovkom:

Prikljuiti predmetu Paraf: H(elm) 3/VII Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV Berlin Uprava VI Be Predmet: Branko Rukavina, roen 9.5.1917 u Dapcima, azma (Hrvatska) Veza: Poznata, izmeu ostalog ovdanji dopis od 12.5.44 i 2.2.1944 Del. br. 1531/43 Gore imenovani je molio da mu se izda prolazna viza u svrhu putovanja za paniju preko *) Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH.

Francuske (eventualno Italije). Prema postojeim obavetenjima putuje kao tuma hrvatske bokserske ekipe koja na osnovu sporazuma izmeu panskog poslanika i hrvatskog dravnog voe sporta Z e b i a polazi za paniju (S. Sebastian, Bilbao i Madrid, Montera 42) radi odravanja bokserskih takmienja. U pratnji bokserske ekipe nalazi se i inovnik Glavne direkcije za javni red i sigurnost, Stjepan A n d r e o v i , roen 24.12.17 u upanji/Hrvatska, koji treba da fungira kao bokserski sudija. Kao to je poznato Branko R u k a v i n a je rukovodilac hrvatske obavetajne slube u Glavnoj direkciji za javni red i sigurnost i u raznim sluajevima se ve pojavljivao u negativnom pogledu. Postoji sumnja da e R. pod ovom kamuflaom izvriti u paniji slubene odnosno politike naloge viih hrvatskih ustanova.
Olovkom: Ponovo podneti efu 3.7.

Sadanji poloaj Rukavine ne ini umesnim da se uskrati proputovanje. Meutim, skree se na njega panja da bi se eventualno preduzelo u paniji temeljito posmatranje. Dan polaska e se jo saoptiti. U sluaju da postoje prigovori protiv R-ovog proputovanja, molim hitan odgovor do 3.7.1944. Primeuje se da je dravni voa sporta Zebi govorio p ovoj stvari sa nemakim poslanikom. Utvrivanje sportskih termina navodno e uslediti, poto bude dobij eno odobrenje iz Berlina. Upitnici e biti dostavljeni Ministarstvu inostranih poslova 30.6.44 kurirom. Kulturno-politiko odeljenje Nemakog poslanstva preporuuje putovanje. Policiski atae Zagreb Potpis: Helm Paraj: H(elm) SS-potpukovnik 29.6.

Faksimil prve strane

B O J A Z A N O D S K R E T A N J A U S T A K E POLITIKE Posmatrajui rad ustake obavetajne slube, policiski atae je sa nepoverenjem beleio sve pojave koje su ukazivale na eventualna skretanja ustake politike i sumnjivo gledao na izvesne poteze obavetajne slube NDH. DOKUMENAT BR. 530 Olovkom: A 5 16.3.1944 tambilj:

Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava VI 1 ) Uprava IV 2 ) B e r l i n

u prepisu: B d S - u Hrvatska 3 ) Z a g r e b slu-

Predmet: Pojaana aktivnost hrvatske o b a v e t a j n e be piotiv n e m a k e balkanske politike Veza : Nema.

Ve je u vie mahova naroito u zabelekama o cirkularnim uputima h r v a t s k e o b a v e t a j n e slube u pogledu politikog stava N e m a c a u H r v a t s k o j ili stava H r vata u odnosu na n e m a k u politiku p r e m a Hrvatima i prema Srbima izvetavano o p o j a a n o j aktivnosti h r ') Zagranina ob. sluba. Gestapo. ) BdS Befehlshaber der Sicherheitspolizei und des SD, t.i. Zapovednik policije bezbednosti i SD-a; radi se o Einsatzgruppi Sipo i SD-a za NDH koja je, ustvari, bila nadletvo BdS-a, ali iz obzira prema suverenosti" NDH nije nosila svoj pravi naziv.
2 ) 3

vatske obavetajne slube, kojoj je glavni cilj da u pozitivnom smislu utie na nemaku slubenu politiku prema etnicima koji rade na hrvatskom prostoru. Jedan bitni deo ove aktivnosti izgleda, meutim, da poiva na tome da prikuplja materijal i dokumente o politici Reich-a koju neke hrvatske ustanove otvoreno oznaavaju kao protivhrvatsku, na osnovu kojih bi se moglo slubenim nemakim ustanovama ukazati na neodrivost takve politike. U tome, zasada, hrvatska obavetajna sluba gleda svoj prvi zadatak. U svim hrvatskim obavetajnim krugovima se poslednjih nedelja stalno nabacuje pitanje, zato se nemako-hrvatski odnosi sve vie formiraju negativno, a kako to da nemako-srpski odnosi postaju na raun Hrvatske sve povoljniji, pri emu se, meutim, nastoji uticati na odgovore tako, da se u svima sluajevima krivica prebacuje na nemaku inicijativu, sa motivacijom da se sa nemake strane uvek previa da nijedan balkanski narod ne uestvuje u nemakom voenju rata u tolikoj meri kao hrvatski. Jedan ovdanji agent, koji u hrvatskoj obavetajnoj slubi radi kao rukovodee lice i ija su obavetenja obraena u napred izloenom, izjavljuje da je ova pojaana akvitnost nastala po nareenjima ministara dr L o r k o v i a i dr V r a n i a . Oba ministra stoje u opoziciji prema nemakoj politici u Hrvatskoj naroito prema saradnji nemakog Wehrmacht-a sa etnicima i izgleda da putem svih kanala prikupljaju materijal, kako bi izazvali promenu nemake politike linije, ili pak da se, u datom ozbiljnom sluaju, sa obrazloenim ukazivanjem izvuku od odgovornosti. U okvir ove aktivnosti spada, kako je ve izveteno, i akcija ministra inostranih poslova dr P e r i a da hrvatske studente koji imaju zadatak da na univerzitetima, gde studira srpska omladina, deluj u politiki i vre propagandu u protivsrpskom smislu, poalje na nemake univerzitete i da ih plaa iz obavetajnih sredstava. Iako izgleda da kod ove aktivnosti glavnu ulogu igra protivsrpska tendencija, odnosi i izgradnja hrvatske obavetajne slube uslovljavaju da hrvatska obavetajna sluba daleko prelazi politike okvire ove akcije, te moe lako da postane izazivaem protivnemakih tendencija.

Tako se, naprimer, dogodilo da su pojedini rukovodei ljudi hrvatske obavetajne slube dali uputstva da se na cirkularne upite u odnosu na Nemce odgovori a priori u negativnom smislu. Sada se postavlja pitanje, da li je ova linija hrvatske obavetajne slube ono, to hoe vie ustanove (dr Lorkovi, dr Vrani), ili ne. U hrvatskim obavetajnim krugovima naginje se miljenju da sadanja obavetajna politika odgovara gleditu i uputstvima ministra unutranjih poslova dr Lorkovia. Paraf: H(elm) 16/111
2.) Prikljuiti aktima. He-Str.

POSTAVLJANJE POLICISKOG ATAEA NDH U BERLINU Branko Buzjak, slubenik ustake policije koji je postavljen za policiskog ataea u Berlinu, bio je tesno povezan sa rukovodstvom SS-a i uivao je u poslanstvu NDH izuzetno vaan poloaj. DOKUMENAT BR. 531

Reichsfuehrer SS Sluba bezbednosti Sluba veze Olovkom:

Registraturi

Dr. E. K. 1 ) Zagreb 637 5. 9. 41. 18.15 Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Berlin Uprava IV D 42) lino SS-potpukovniku dr Weinmann-u informativno: Einsatzgruppi Beograd lino SS-pukovniku i pukovniku policije dr Fuchs-u *) Einsatzkommando Sipo i SD-a, Zagreb, podreena Einsatzgruppi u Beogradu (1941/42). 2 ) Referat D 4 Uprave IV (Gestapo-a).

Poverljivo P r e d m e t : Branko Buzjak

tambilj:

Paraf

Gore imenovani je, kao to je poznato, prema svojevremenom dogovoru sa efom policije bezbednosti 1 ) dosada radio kao hrvatski funkcioner za odravanje veze u Internacionalnoj komisiji za kriminalnu policiju u Berlinu. Buzjak se sada pre nedelju dana vratio u Zagreb radi podnoen j a izvetaja i poetkom idue nedelje e opet otputovati za Berlin da ponovo preuzme svoju dunost. Upravo sada mi je saoptio dravni sekretar Kvaternik da namerava, poto bude govorio sa ministrom inostranih poslova Lorkoviem, da Branka Buzjaka akredituje kao delegata hrvatskog ministarstva unutranjih poslova kod hrvatskog poslanstva u Berlinu. Ja sam, da bih dobio u vremenu, odgovorio da bi se sutra ili prekosutra mogle zajedniki raspraviti pojedinosti ovoga plana. Molim da se to skorije pribavi miljenje efa policije bezbednosti i SD-a o ovome planu. Treba primetiti, da mi ova stvar ranije nije bila poznata, nego da potie iskljuivo iz inicijative Hrvata. U sluaju da za ovo postoji saglasnost efa policije bezbednosti, obratie se hrvatski ministar inostranih poslova dr Lorkovi na odgovarajui nain nemakom poslaniku. Molim za odgovarajua uputstva. Komandant EK Zagreb, potpisao: Beisner, SSmajor
Mastilom:

Nareenje 1. 12. 41. 1. Prikljuiti predmetu koji se nalazi u registraturi. Po nalogu:


Potpis neitak

SS-potporunik *) Heydrich-om, odn. njegovim nadletvom.

LINOST AGENTA DR ANTE CILIGE


Sledee pismo, koje je policiski atae uputio Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a, odnosi se na dr Antu Ciligu, koji je uestvovao u ustakoj propagandi protiv NOP-a. Ono pokazuje njegove veze sa nemakim obavetajnim i propagandnim ustanovama i nemake namere angaovanja Cilige u antikomunistikoj propagandi.

DOKUMENAT BR. 532 1. 8. 1944 2701/42


tambilj:

Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV Informativno: VI


B e. r l i n

Predmet: Dr Ante C i 1 i g a, roen 20. 2. 1898 u egotiima (Jadranska upa) Veza : Ovdanji teletip Br. 3707 od 8. 7. 1944, gornji broj delovodnog protokola U jednom teletipu, upuenom Ministarstvu inostranih poslova nemaki poslanik je o linosti dr. C i l i g e izloio sledee miljenje: Ovome izvetaju je svrha da se prikae dr Ante C i1 i g a, kako bi se kod nadlenih ustanova razmislilo o njegovoj upotrebi. C. boluje na oima i ja sam mu odobrio ulazak i izlazak iz Reich-a na dva meseca, da bi u Beu konsultovao specijaliste i istovremeno uspostavio dodir sa nadlenim ustanovama. C. ima za sobom buran ivot. Roen 1898 kao Istranin, pribliilo ga je, prema njegovim navodima, nezadovoljstvo

sa mirovnim ugovorima politiko-socijalnoj opoziciji dok nije postao izrazitim komunistom, da bi konano kao takav radio na vodeem mestu. Od 192225, C. je bio urednik nedeljnog lista Radnika borba i sekretar Komunistike partije za Hrvatsku, a 192426 ak i lan Centralnog komiteta i pretstavnik Komunistike partije Jugoslavije u inostranstvu. 1925 Jugosloveni su proterali C-u iz zemlje i kao italijanskog dravljanina prebacili u Istru, a odatle je po nalogu Komunistike partije Jugoslavije odreen da ode u Moskvu kao nastavnik jugoslovenske sekcije komunistike kole za Zapad. Kao takav nalazio se u vremenu od oktobra 1926 do decembra 1935 u Sovjetskoj Rusiji. SSSR je bio za C. veliko razoarenje. Prema sopstvenim navodima, on se posle dugogodinjeg razmiljanja postepeno odvojio od boljevizma, komunizma i marksizma. Poto C. nije skrivao svoje miljenje, pao je u oi GPU-u, konano je osuen, te je proveo 5 godina u zatvoru odnosno u Sibiru. Poto je na k r a j u kao italijanski dravljanin uspeo da izdejstvuje dozvolu za izlazak iz Sovjetske Rusije, objavio je u Parizu pre 1941 svoje utiske u knjizi Au Pays du grande mensonge 1 ), koja je izala 1938 na francuskom jeziku kod izdavakog preduzea N. R. F. Gallimard. Posle uspostavljanja NDH, C. se vratio u Hrvatsku i poto su rasvetljene osnovne potekoe zbog njegove komunistike prolosti, preuzeo je u Glavnoj direkciji za propagandu referat Sovjetska Rusija i boljevizam. U tome je svojstvu C. u vie mahova uzimao re u hrvatskoj tampi, izmeu ostalog u dugoj seriji lanaka o svojim utiscima u Sovjetskom Savezu. Svoja iskustva, koja je stekao u SSSR-u, C. formulie na sledei nain: 1. Socijalni rezultati boljevizma imaju se ceniti negativno, ne samo za samu Sovjetsku Rusiju, nego i kao obrazac i primer za ostale narode. 2. Izvesna pozitivna dostignua SSSR-a (industrijalizacija i tehniko-ekonomsko modernizovanje) nose izriito ruskonacionalni karakter i ne mogu da se primene na inostranstvo. 3. Sovjetsko-ruska spoljna politika je potpuno imperijalistika i egoistika. Ona se slui drugim narodima i save*) U zemlji velike lai" (fr.).

znicima kao sredstvom za svoje imperijalistike ciljeve i osvajake tenje. 4. Poto SSSR nije reio socijalni problem i poto je nacionalni problem u Evropi postavljen drukije nego u Rusiji i zahteva svoje posebno reenje, to je zadatak evropskih naroda da svoj sopstveni problem ree na svoj sopstveni nain. To se opet moe postii samo u odbrambenoj borbi evropskih naroda protiv boljevizma, koji je u bitnosti ipak azijatski. Ovo su misli, koje C. pokuava objasniti itaocima u nauno zasnovanim raspravama, i na tome podruju bi se C. mogao angaovati i upotrebiti. Mora se istai da se C. ne moe pridobiti za jeftinju propagandnu delatnost, dok bi naprotiv bio vrlo upotrebljiv za nauno izgraene radove. Njegov plan b a v l j e n j a u Reich-u je zasada sledei: Be 23 nedelje leenje njegove one bolesti i odlazak u Jugoistonoevropsko drutvo 1 ) kao i Antikominternu 2 ) i kod dr. Ronneberger-a 3 ). Zatim poseta Istono-evropskom institutu 1 ) dr. Serafin-a u Breslau, a potom Institutu za r a d n u nauku 3 ) dr. Pohl-a u Berlinu. Za ove 3 ustanove izdao je ovdanji socijalni referent C-i preporuna pisma. Molim da se proceni, k a k o i preko koga bi se C. mogao celishodno aktivirati u Reich-u, kao i da se dostavi bilo ovamo direktno, bilo Ronneberger-u plan i saoptenje u cilju obavetenja C-e. Saglasan sam sa m i l j e n j e m Nemakog poslanika. Molim uzeti na znanje. Paraf: H(elm) 3/VIII 2.) Prikljuiti aktima. He/Str.

') Suedosteuropa-Gesellschaft, drutvo za nemaku kulturnu penetraciju u zemlje jugoistone Evrope. 2 ) Organizacija pod nadlenou Ministarstva propagande Reich-a za borbu protiv komunizma. 3 ) Direktor instituta za publicistiku, ustvari propagandno-politike ustanove za rad prema jugoistonoj Evropi. 4 ) Nauni etnoloki kulturni institut pri univerzitetu Breslau. ") Institut za nacistiku sociologiju.

3) Policiske formacije

FORMIRANJE NEMAKIH POLICISKIH JEDINICA SA HRVATSKIM LJUDSTVOM


Opunomoenik Reichsfuehrer-a SS za NDH postigao je sa ustakim vlastima sporazum po kome su u Pavelievoj dravi formirane nemake policiske jedinice sa hrvatskim ljudstvom, a pod nemakom komandom, koje su pretstavljale sastavni deo nemakog policiskog aparata.

DOKUMENAT BR. 533

Opunomoenik Reichsfuehrer-a SS za Hrvatsku


P o t s e t n i k za primanje hrvatskih dravljana u policije u Hrvatskoj

Osijek, 10. 5. 1943

jedinice

nemake

1.) Primae se, uglavnom, svi hrvatski dravljani bez poroka godita 1908 do ukljuivo 1926. Oficiri, podoficiri, bivi andarmi i policajci odnosno naroiti specijalisti mogu pripadati i starijim goditima. 2.) Prijem e uslediti nakon pregleda od strane Komande za popunu Jugoistok oruanog 3S-a po sledeim stepenima sposobnosti:

sposoban za SS ili sposoban za Wehrmacht do upotrebljiv za garnizonsku slubu. 3.) Lica koja budu stupila u slubu primae, ukoliko su bila hranioci porodice ili ukoliko su potpomagala svoje roditelje, porodino izdravanje prema nemakim pravilima. Deca, koja su bila zaposlena kod svojih roditelja, mogu u dokazanom sluaju nude traiti za svoje roditelje privrednu pripomo, kako bi oni mogli zaposliti stranu pomonu snagu. Isplatu napred pomenutih potpora vrie Oficir za staranje oruanog SS-a u Hrvatskoj. 4.) Staranje o licima koja ostanu iza poginulih i staranje o invalidima vrie se takoe prema nemakim pravilima. I ovo staranje sprovodi Oficir za staranje oruanog SS-a u Hrvatskoj. 5.) U trupi primljena lica dobijaju uobiajenu vojniku platu. 6.) in, dobij en i dokazan u hrvatskim odnosno nekim drugim oruanim snagama (i u policiji i andarmeriji) uzee se u pogledu plate u obzir odmah prilikom prijema. Priznavanje starog ina bie pri utvrenoj podobnosti izvreno od sluaja do sluaja, ali najkasnije za 6 meseci. 7.) Preuzimanje oficira usledie takoe u pogledu plate sa inom u hrvatskim ili nekim drugim oruanim snagama, ali e prijem biti izvren specijalno od sluaja do sluaja. Inae e se svakom oficiru dati prilika da specijalnom obukom to pre postigne stari in, ili e mu biti ostavljeno na volju da istupi. 8.) Prijave za prijem u nemaku policiju mogu se predati hrvatskim vlastima, naroito svim nemakim i hrvatskim policiskim i andarmeriskim nadletvima. 9.) Pod pretpostavkom line podobnosti, svakom Hrvatu stoji otvorena karijera podoficira i oficira.

NEMAKA POLICIJA VRI ODMAZDE U NDH


Sledea etiri akta oblasnog policiskog rukovodioca u Osijeku, koja se odnose na pitanje odmazdi, pokazuju da je nemaka policija postupala u takvim sluajevima u saradnji sa organizacijama Nemake narodnosne grupe.

DOKUMENAT BR. 534

Oblasni policiski rukovodilac Osijek Del. Br. 2237/44 Sa/Ga. Predmet: Veza: Volksdeutscher Rudolf Nema

Mesto taba, 8. 6. 1944

Pavliek

u Keincima

tambilj:

Komandantu policije bezbednosti


O s i j e k

Prema jednom saoptenju Okrunog vostva narodnosne grupe Donja Drava, banditi su 4. 6. 1944 odveli Rudolfa P a v l i e k - a , rod. 21. 3. 1916, iz Keinaca. O daljoj sudbini imenovanog nije nita poznato. Molim da se smesta sprovedu odgovarajui izviaji i da se eventualno iz Keinaca kao taoci uhapse 5 mjikih lica, sumnjivih zbog veza sa bandama i sprovedu u Va logor. Civilnom stanovnitvu saoptiti ovu meru, stim da e taoci

ostati tako dugo u zatvoru, dok se Pavliek ne vrati, a u sluaju da bude ubijen da e taoci biti pogubljeni. Potpis: Dr. v. Sammern u. Frankenegg SS-general i generalmajor policije
Informativno:

Nemakoj narodnosnoj grupi tabni ured


O s i j e k

S molbom na znanje. Sammern s. r. SS-general i genaralmajor policije

OKUMENAT BR. 535

Oblasni policiski rukovodilac Osijek Del. Br. 2234/44 Sa/Ga.

Mesto taba, 8. 6. 1944

Predmet: Volksdeutscher Georg Voljeva 1 ) Veza: Nema

Am b erg

iz Kapelna kod

tambilj:

K o m a n d a n t u policije bezbednosti
O s i j e k

P r e m a jednom saoptenju Okrunog vostva nemake narodnosne grupe Donja Drava, bande su poetkom m a r t a 1944 odvele Volksdeutscher-a Georga A m b e r g - a , rod. 12.9.1888, iz Kapelne, mesna grupa Viljevo 1 ). On je navodno streljan 13.5.1944 u Zveevu. Molim da se smesta sprovede istraga i da se eventualno sa nadlene teritorije (Kapelna i okolina) ovamo prijavi 10 m u kih banditskih jataka i lica sumnjivih zbog veza sa banditima, sa navodom njihovih personalija i dosadanjih njihovih veza sa banditima, radi izvrenja mera odmazde u sporazumu sa upskom policijom u Osijeku. Potpis: Dr. v. S a m m e r n u. Frankenegg SS-general i generalmajor policije ) Naziv mesta prema originalu.

Informativno:

Nemakoj narodnosnoj grupi tabni ured


O s i j e k

S molbom na znanje. Sammern s. r. SS-general i genaralmajor policije


Mastilom:

Voi nar. grupe na znanje. Okrunom vostvu na znanje.

OKUMENAT BR. 536 Oblasni policiski rukovodilac Osijek Del. Br. 2384/44 Sa/Ka

Mesto taba, 22 juna 1944

Predmet: Mere odmazde za odvedenog odnosno ubijenog Volksdeutscher-a Georga A m b e r g - a i z Kapelne kod Viljeva Veza: Dopis Nemake narodnosne grupe 2-5794/44-Z/H od 7. 6. 44. 1. Nemakoj narodnosnoj grupi, tabni ured, O s i j e k 2. K o m a n d a n t u 2 policiskog puka, gospodinu potpukovniku Huber-u, Naice
Informativno s molbom na znanje:

Opunomoeniku Reichsfuehrer-a S S z a Hrvatsku, O s i j e k Kao mera odmazde za Volksdeutscher-a Georga A mb e r g - a , roenog 12. 9. 1888, u Kapelni, mesna grupa Viljevo, koji je odveden poetkom m a r t a 1944 i navodno streljan 13. 4. 1944 u Zveevu, evakuisano je 16. 6. 1944 iz Kuanaca, severozapadno od Benianaca 9 banditskih porodica od u k u p n o 21 lica i upueno preko Naica na banditsko podruje. K r a t k o vreme pre polaska lica, koja je pojavio se mu jedne porodice koja je viena za evakuaciju i prijavio da se Na to je porodica ostavljena na mestu, EK 31) sproveden u Reich na rad. Molim da se ovo uzme na znanje. S a m m e r n s. r. SS-general i g e n a r a l m a j o r policije ') Einsatzkommande Sipo i SD-a u Osijeku. trebalo evakuisati, takoe bila predvraa od bandita. a ovek je preko

tambilj:

Mastilom:

1. Voi nar. grupe na znanje. 2. Prepis Okrunom vostvu Hemmerling na znanje


Paraf

DOKUMENAT BR. 537

Oblasni policiski rukovodilac Osijek Del. Br. 1995/44 Sa/Ka

Mesto taba, 22 juna 1944

Predmet: Mere odmazde za odvoenje odnosno ubistvo mesnog voe L e e h - a iz Kuanaca Veza : Dopis Nemake narodnosne grupe, Okruno vostvo Donja Drava 111/353/44 od 10. 5. 44
tnm.hil.i'

Nemakoj narodnosnoj grupi tabni u r e d


O s i j e k

Informativno s molbom na z n a n j e Opunomoeniku Reichsfuehrer-a S S z a Hrvatsku,

Osijek

Kao m e r a odmazde za odvoenje mesnog voe Mathiasa L e e h - a iz ljivoevaca i verovatno ubistvo istoga, uhapeno je u Kuancima, u zajednikom pothvatu sa sluajem odmazde za Georga A m b e r g - a iz Kapelne, 9 talaca sumnjivih zbog veza sa banditima. U ovom sluaju, poto budu tano u t v r e n e personalije, predloiu Glavnoj direkciji ;i Zagrebu da budu obeeni na licu mesta. Molim ovo uzeti na znanje. S a m m e r n s. r. SS-general i genaralmajor policije
Mastilom:

1. Voi nar. grupe na znanje. 2. Okrunom vostvu III na znanje.

IV.

POSEBNI PROBLEMI

1) Delatnost protiv K P J i N O P - a

P I T A N J E Z A R O B L J E N I K A U IV OFANZIVI XJ vezi sa IV ofanzivom izvrene su od strane Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj i Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj pripreme za logorisanje i dalji raspored oekivanih zarobljenika. Tim povodom su pretstavnici ove dve nemake komande odrali konferenciju na kojoj su donesene potrebne odluke.

DOKUMENAT BR. 538

Zagreb, 14 j a n u a r a 1943 Akt o v na zabeleka1)

o k o n f e r e n c i j i po p i t a n j u z a r o b l j e n i k a k o j e t r e b a oekivati 16 j a n u a r a 1943 P r i s u t n i s u bili: m a j o r von P o t t konjiki kapetan G o d e k a p e t a n W a 11 n e r. ') Zabeleka na dokumentu nije potpuno jasna.

1.) Zapovednik 1 ) stoji na naelnom gleditu da kod prover a v a n j a zarobljenika budu iskljuena hrvatska nadletva. 2.) Nemaki opunomoeni general 2 ) preporuuje da se u Komisijama za p r o v e r a v a n j e kod Zapovednika nemakih t r u pa, pored slube bezbednosti angauju i civilni komesari hrvatske dravne slube kao savetodavni lanovi. U k l j u ivanje civilnih komesara izgleda potrebno zato, ' d a bi se izbeglo da t r u p e koje ne poznaju mesne prilike ne bi radikalno postupale u lojalnim selima odnosno hapsile l j u d e za koje nam je u interesu da ostanu na mestu u duhu akcije smirivanja. Nemaki opunomoeni general predlae da se kod pukova odnosno divizija angauju Komisije za proverav a n j e zarobljenika, koje stoje pod odgovornim rukovodstvom slube bezbednosti kao to je ve r a n i j e pomenuto civilni komesari hrvatske dravne slube i delegati nemakog taba za posredovanje rada .. . Za p r o v e r a v a n j e u veim logorima doi e u obzir 369, 717 peadiska divizija i SS-divizija, eventualno i 714. Kod divizija p r o v e r a v a n j e bi se vrilo prema sledeim vrstama zarobljenika: a) . . . . u k u p n o oko 190 istaknutih odlinika i 300 zatvorenika predvienih za odmazdu. Ovi zatvorenici ostaju u zatvoru zapovednika. b) Neosumnjiene, koji su pronaeni sposobnim za r a d nu upotrebu u Nemakoj, otpremiti transportima u specijalni logor, Osijek. c) Sumnjivi, koji dolaze u obzir za otpremanje u Norveku u sabirnim transportima u prihvatni logor, Zemun. d) Zarobljenici o kojima Komisija za p r o v e r a v a n j e ne moe da stvori tanu ocenu i kod kojih je potrebno dalje ispitivanje, o t p r e m a j u se u specijalni logor I, Sisak. Specijalni logori Osijek, Zemun i Sisak bie pod n e m a kom upravom, s t a r a n j e preuzima Nemaki opunomoeni general. ') Zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj, general Luethers. 2 ) Glaise von Horstenau.

Zapovednik se umoljava da, Komisiji za proveravanje Sisak, stavi na raspolaganje jednog do dva organa slube bezbednosti i odgovarajui broj vojnih andarma za uvanje logora. Sa predajom zarobljenika u logor Sisak, Osijek i Zemun, prestaje odgovornost Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj. Kao novi logori jo su uzeti u obzir logor Sisak II radnog taba Petersen, koji ima kapacitet 1.500 licd i jo jedan drugi specijalni logor, koji bi mogao primiti 4 do 5.000 zarobljenika te kao logor za otpremanje za radni tab Petersen i ovaj logor bi se jo imao zatraiti od Hrvata. Zapovednik se umoljava da i za ovaj logor stavi na raspolaganje vojne andarme za uvanje. Nemaki opunomoeni general prema tome raspolae sledeim kapacitetom za prijem zarobljenika: Specijalni logor, Zemun oko 9.000 (u sluaju nude moe se u ovaj logor privremeno smestiti i 18.000) 5.000 5.000 1.500 5.000 25.500

Osijek: Sisak I (prolazni logor): Sisak II (rezervni logor): i logor koji e se jo zatraiti od Hrvata oko: Ukupno:

POLICISKOM ATAEU STIU I IZ DRUGIH ZEMALJA OBAVETENJA O PARTIZANIMA U NDH Podatke o partizanima u NDH dostavljale su policiskom ataeu i ustanove Sipo i SD-a sa teritorije van NDH. DOKUMENAT BR. 539 Tajna dravna policija 1 ) Ustanova dravne policije Litzmannstadt Del. br. II A 2639/43

Litzmannstadt 2 ), 31 marta 1943 Gardestrasse 17 tambilj:

Paraf: Sa(ttler) 10/4 Einsatzgruppi policije bezbednosti u B e o g r a d u

Predmet: Partizanska delatnost na podruju Prijedora Veza: Nema. Prilog : 2 (1 pismo, 1 sasluanje) Kao prilog dostavljam pismo jedne preseljenice, upueno nekoj Gmitar Z o m b r i u ipadu kod Prijedora, Hrvatska, koje je uhvatila Ustanova za cenzurisanje inostrane pote3)
2 ) 3

Gestapo. Lodz u Poljskoj. ) Auslandsbriefpruefstelle.

i zapisnik sasluanja poiljatelj ice. U pismu se nalazi pregled srpskih lica koja r a d e kao partizani. Z-ova je pregled trebalo da preda vojnoj andarmeriji. Navodi K u f f n e r - o v e izgledaju verovatni. Molim da se tamo naredi potrebno. Po nalogu: Potpis: N e u m a n n Okrugli peat: T a j n a dravna policija. Kancelarija 1 Ustanova dravne policije Litzmannstadt tambilj: Zapovednik policije bezbednosti i SD-a u Beogradu IV A l 1 ) 627/3 Ho. Del. br. 4228/43 U originalu sa prilozima Nemakom poslanstvu Policiski atae u Zagrebu Olovkom: Stuewe Paraf: H(elm) 29/IV Dostavlja se na dalju nadlenost. Izvetaj o p r e d a j i je podnet. Po nalogu: Ditges s. r. SS-porunik Paraf Overava: Bungartz s. r. kancelar, nametenica

Beograd, 16 aprila 1943

tambilj: K Paraf:

Ga

tambilj:

') Referat A 1 (antikomunistiki) odeljenja IV (Gestapo-a> BdS-a Beograd.

HELM-ova OBAVETAJNA DELATNOST PROTIV PARTIZANA Helm-ova agentura u Zagrebu nastojala je da otkrije saradnike partizana, kontroliui sumnjiva lica i njihovo kretanje. O tome govori sledea zabeleka iz njegove arhive.

DOKUMENAT BR. 540 Olovkom: C 3 Zagreb, 10 avgusta 1944 Predmet: F l e s c h k o r n , student, 25 kod roditelja stanuje u Bokovievoj

1.)

Zabeleka: Gore imenovani je sumnjiv da je u vezi sa partizanima. On se nekoliko meseci nalazio izvan Zagreba. Posle zauzimanja urevca od strane partizana, vratio se u Zagreb. F. se skoro svake noi tano u 23.35 asova sastaje sa nekim nepoznatim licima na uglu Drakovieve i J u riieve ulice, kojima p r e d a j e omote pisama i m a n j e pakete, neto im priapne i potom opet odlazi.

2.) C-u 1 ) s molbom na z n a n j e Paraf: H(elm) 10/VIII Paraf: K. 10/8 K./Poe.

efu tj. policiskom ataeu Helm-u.

NEMAKO-USTAKA SARADNJA U OBAVETAJNOM R A D U P R O T I V KP J I N O P - a


18 januara 1944 policiski atae je napravio slubenu zabeleku o pretstojeem formiranju posebnog odeljenja za protivkomunistiku obavetajnu slubu" u okviru Glavne direkcije za red i bezbednost NDH. Nepunih mesec dana kasnije odrana je konferencija najvanijih pripadnika ustake politike policije po tome pitanju. Toj konferenciji je prisustvovao i pretstavnik policiskog ataea. O njoj govori pismo policiskog ataea, upueno Einsatzgruppi Sipo i SD-a u Zagrebu. Na konferenciji je postignut sporazum o planskom organizovanju zajednike borbe protiv KPJ i partizana i o zajednikoj obavetajnoj obradi Narodnooslobodilakog pokreta (komunistikog problema").

DOKUMENAT BR. 541


Olovkom: A 5

Zagreb, 18 j a n u a r a 1944
Olovkom:

1. III. Paraf: H(elm) 19/1 Reeno prikljuiti aktima Predmet: Protivkomunistika obavetajna direkciji za bezbednost i red sluba u Glavnoj

Ponovo

podneti:

Olovkom: K

Na osnovu ovdanje inicijative i vie razgovora, voenih stim u vezi sa rukovodiocem h r vatske obavetajne slube Brankom R u k a v i n o m , formirae se iduih dana u okviru obave t a j n e slube u Glavnoj direkciji za bezbednost i red odeljenje za protivkomunistiku obavetajnu slubu. Odeljenje e se voditi kao biro 4 u uredu II/B pod rukovodstvom K o j a d i n a , o v d a n j e g agenta i dosadanjeg zamenika B r a n k a Rukavine.

Nadalje je planirano da se u ovo odeljenje ugradi jo i ovdanje poverljivo lice Inda. Zadatak ovog odeljenja e biti, da kao centralna ustanova za Hrvatsku prikuplja sva obavetenja o komunistikom pokretu i da razapne i izgradi obavetajnu mreu unutar Komunistike partije.

OKUMENAT BR. 542

16.2.1944
tambilj:

243/44
Olovkom: A 5-

1.) Pisati: Einsatzgruppi E policije bezbednosti i SD-a n a r u k e SS-potpukovnika H e r r m a n n - a


Z a g r e b Poverljivo

Predmet: Konferencija u cilju saradnje sa hrvatskom obavetajnom slubom po obavetajnim pitanjima koja se odnose na Komunistiku p a r t i j u i partizansku delatnost Veza: Nema. Na dan 6 ov. mes. odrana je konferencija, na kojoj su uestvovali dr B e n a k, rukovodilac politike policije, B r a n k o R u k a v i n a , rukovodilac hrvatske obavetajne slube, K o j a d i n, rukovodilac komunistikog odeljen j a hrvatske obavetajne slube i jedan pripadnik ovdanjeg nadletva. Na ovoj konferenciji stvorena je baza za s a r a d n j u izmeu komunistikog odeljenja hrvatske obavetajne slube i ovdanjeg nadletva. Postignut je sporazum da se zajedniki o b r a u j u i o r ganizuju sledea pitanja: 1.) Ugraivanje pogodnih agenata u rukovodstva K o munistike partije. 2.) Razmena iskustava koja se na to odnose. 3.) Razmena uhvaenih materijala, ilegalnih novina i letaka. 4.) Odailjanje pogodnih agenata u redove partizana u cilju organizovanja sabotaa, razaranja i prenoenja obavetenja.

Prva strana originala

5.) Organizovanje i vrenje atentata na vodee partizane i lanove centralnih rukovodstava. 6.) Pomo pri nabavci potrebnih predmeta za opremu (kao kopir-aparati, naoruanje, eventualno radio-aparati za akciju). 7.) Urediti zatitu hrvatskih agenata u sluaju n j i hovog prebegavanja ili javljanja kod nemakih vojnih ustanova na terenu i njihovog daljeg upuivanja za Zagreb. Dalje je preduzeta tenja saradnja po pitanjima kontrapijunae protiv komunizna izmeu hrvatske obavetajne slube i hrvatske politike policije kao egzekutive, tako da obavetajna sluba uestvuje u svakoj akciji hrvatske egzekutive da bi eventualno mogla pogodne agente da pribavi odmah na licu mesta, a da ih ne kompromituje. Isto tako je na ovdanju inicijativu zakljueno da se obavetajna sluba protiv komunizma u Hrvatskoj centralizuje i da se sva obavetenja prikupljaju u Kojadinovom odeljenju. U tu svrhu e se kroz najkrae vreme odrati u Zagrebu konferencija svih obavetajnih referenata u Hrvatskoj pod rukovodstvom Branka Rukavine i Kojadina. Preko ministra unutranjih poslova i Glavnog direktora_ za bezbednost i red 1 ) bi se uputile sve upske policiske vlasti, prema utvrenoj bazi, da do k r a j n j i h granica potpomau opunomoenike hrvatske obavetajne slube kod pojedinih upskih policiskih vlasti. Paraf: H(elm) 17/11 SS-major
2.) Prikljuiti aktima. He/Str.

') Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost".

AKCIJA PROTIV Z A J M A N A R O D N O G O S L O B O E N J A Policiski atae je, u zajednici sa nemakim propagandnim odeljenjem organizovao i sproveo akciju kojom se teilo da se kompromituje zajam narodnog osloboenja na teritoriji NDH. Ova akcija je karakteristina za metode kojima se, u borbi protiv NOP-a, sluila nemaka obavetajna sluba. DOKUMENAT BR. 543 Zagreb, 10 f e b r u a r a 1944 Olovkom: C 3 tambilj:

Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV 1 ) Uprava VI 2 ) B e r l i n Predmet: Z a j a m jugoslovenskog Veza: Nema Pril.: Dva narodnog osloboenja

Jugoslovenski pokret narodnog losloboenja je na osnovu uredbe Izvrnog odbora Antifaistikog vea n a rodnog osloboenja Jugoslavije od 15.1.1943 raspisao 3/ni z a j a m u iznosu od 500 miliona dinara-kuna. J e d a n deo ovoga zajma u iznosu od 150 miliona preuzelo je Z e m a l j sko antifaistiko vee narodnog osloboenja Hrvatske. Ovaj z a j a m je raspisan na deset godina. Obveznice z a j ma su potpisala tri lana Izvrnog odbora: dr Pavle G r e go r i , Filip L a k u i Jakov B 1 a e v i 3). J e 2 ) 3

*) Gestapo. Zagranina ob. sluba. ) Pored imena stavljen znak za unoenje u kartoteku.

dan original obveznice ovoga zajma je odavde poverljivim putem pribavljen. Da bi se to vie oslabila akcija oko upisivanja ovoga zajma jugoslovenskog pokreta narodnog osloboenja u njenoj efikasnosti, to je u sporazumu sa Propagandnim odeljenjem za Hrvatsku preduzeto da se akcije ovoga zajma tampaju verno originalu i zatim da se sa jednim prilogom snabdevenim propagandnim tekstom bacaju na partizanska podruja. Imitacija u pogledu tampe i vrste hartije odgovara potpuno originalu, tako da je razlikovanje vrlo teko. Rasturanje imitiranih obveznica zajma vre sistematski od poetka novembra nemake propagandne ustanove Wehrmacht-a na svim partizanskim i partizanima zaraenim podrujima. U prilogu nalazi se jedna imitacija akcije sa prikljuenim listom propagandnog teksta, a koja odvojena od priloga potpuno odgovara originalu. Nadalje se u prilogu nalazi prevod teksta prvog i drugog lista. Paraj: H(elm) 13/111 SS-potpukovnik
Olovkom:

SS-poruniku Bluhm-u na znanje. Paro/: Bl(uhm) 17/111


2.) Prikljuiti aktima. He/Str.

Faksimil prve stranice dokumenta

POVODOM BROURE M A R A L A TITA O NACIONALNOM PITANJU JUGOSLAVIJE Policiski atae je preko svojih obavetajnih veza pribavio poznatu brouru marala Tita o nacionalnom pitanju Jugoslavije. Prevod ove broure uputio je Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a. Interesantno je koje je stavove iz broure Helm naroito istakao u svom propratnom pismu od 13 aprila 1944. O Titovom lanku o nacionalnom pitanju govori i opirniji akt od 4 jula iste godine, u kome Helm daje najvanije take sadraja broure.

DOKUMENAT BR. 544

Olovkom: tambilj: Nemako poslanstvo Policiski a t a e Z a g r e b

C 3

Z a g r e b , 13 a p r i l a 1944 tambilj:

1.) G l a v n o j u p r a v i b e z b e d n o s t i R e i c h - a U p r a v a IV 1 ) Berlin 2.) G l a v n o j u p r a v i b e z b e d n o s t i R e i c h - a U p r a v a VI E 3 2 ) lino S S - m a j o r u dr H o e 111-u Be 3.) Z a b e 1 e k a Predmet: Pril.:


2

za gospodina p o s l a n i k a

Titova b r o u r a o n a c i o n a l n o m p i t a n j u J u g o s l a v i j e u s v e t l u oslobodilake b o r b e Jedan

*) Gestapo. ) Referat za NDH Uprave VI RSHA (Zagranine ob. slube)

U prilogu se dostavlja nemaki prevod poverljivim putem pribavljene broure, koju je izdao Propagandni tab Vrhovnog taba jugoslovenskog pokreta narodnog osloboenja, a napisao Tito po nacionalnom pitanju u Jugoslaviji u svetlu nacionalne oslobodilake borbe a koja je izala, kako izgleda, novembra 1943 godine, s molbom znanje. U Titovom stavu prema nacionalnom pitanju, bitna izgledaju ona mesta, gde Tito govori o udelu Srba u podjarivanju i voenju ustanka. Tako se, naprimer, na strani 9 prevoda kae: Ovde moram podvui injenicu da se u redovima nae Narodne oslobodilake armije i partizanskih odreda Jugoslavije od samog poetka do danas nalaze u pretenoj veini Srbi, umesto da je to obratno. Upravo srpski, crnogorski, bosanski i liki partizani i brigade koje su bile sastavljene skoro iskljuivo od Srba, vodili su, a vode jo i danas, bespotednu borbu itd. Dalje se kae: Srpski narod je dao i jo uvek daje najvei prilog u krvi u borbi protiv okupatora i njegovih izdajnikih slugu, ne samo protiv Pavelia, Nedia, Peanca, nego i protiv Drae Mihajlovia i njegovih etnika, za potpunu slobodu i nezavisnost svih naroda Jugoslavije. Paraf: H(elm) 18/IV SS-potpukovnik 2.) Prikljuiti aktima He./Str.

OKUMENAT BR. 545

Bl/Poe.
tambilj:

4 jula 1944

1.) Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava VI, VI E 3 informativno: Uprava IV B e i


B e r l i n

Predmet: Veza: Pril.:

Titov lanak slavij i Nema

narodnosnom

p i t a n j u u Jugo-

U prilogu dostavljam prevod jednog Titovog lanka o narodnosnom p i t a n j u u Jugoslaviji u svetlu borbe za slobodu. Kada i gde je ovaj lanak izaao, dosada se nije moglo ustanoviti. U ovome lanku Tito u vrlo vetoj formi obrauje razne suprotnosti i nacionalna p i t a n j a na jugoslovenskom prostoru. Naroito je primetno da on napada samo velikosrpsku hegemonistiku kliku, pri emu, meutim, naglaava da je i srpski narod patio pod vladavinom ove klike isto tako kao i Hrvati, Bonjaci, Slovenci itd. Tek pristalice frankovake stranke prava, dananje ustae otpoeli su da pripisuju krivicu beogradske vladine grupe elom srpskom narodu i time su izazvali m r n j u Hrvata protiv Srba. Beograd je uvek teio za posrbljavanjem svih

jugoslovenskih naroda i nazivao Hrvate, Slovence, S r b e itd. plemenima jednog te istog naroda. Jugoslovenska drava bila je samo maska za ova stremljenja, koja je skinuta, istina, tek u vremenu diktature kralja Aleksandre. Meu svim narodima Jugoslavije Hrvati su se stalno suprotstavljali najjaim otporom velikosrpskoj politici. Ova borba Hrvata protiv Beograda bila je, meutim, u k r a j njoj liniji uzaludna, jer je hrvatsko vostvo zamenilo srpske hegemoniste sa srpskim narodom i teilo podeli vlasti u interesnim sferama izmeu sebe i Beograda. Dalje se vostvo Hrvatske seljake stranke u svojoj borbi nije obaziralo na reenje slovenakog, makedonskog i drugih nacionalnih pitanja. Tako su se Hrvati izolovali ne samo od Srba, nego i od drugih jugoslovenskih naroda. Na strani 8 i dalje Tito napada nemake i italijanske faiste koji su iskoristili nacionalne suprotnosti u Jugoslaviji da bi oslabili zemlju. Na jednoj strani pomagalo se Paveliu i njegovim brojno slabim pristalicama, na drugoj strani se u tampi i prilikom meunarodnih sastanaka hvalila velika dravnika sposobnost Stojadinovia i n j e govih naslednika zbog njihove vete unutranje i spoljnje politike. as se cenila vrsta ruka Srba, as su Hrvati hukali u svojim stremljenjima upravljenim protiv Beograda. K r a j n j i cilj Nemaca i Italijana bio je da zemlju razbiju iznutra, da bi ju potom porobili. Paveli i njegove ustae oznaavaju se isto kao i Nedi sa svojim pristalicama i Draa Mihajlovi sa svojim etnicima kao agenti i saveznici okupatora u borbi protiv naroda. Na strani 10 i dalje, Tito dalje navodi da dananja nacionalna borba za slobodu moe doneti pobedu nad okupatorom i njegovim slugama samo ako se stvori potpuno nacionalno jedinstvo i ako se u redovima nacionalne oslobodilake armije zajedniki bore Srbi pored Hrvata, Slovenaca, Crnogoraca i Makedonaca kao i muslimana. Glavna prepreka za ovu borbenu zajednicu su oni koji tee za ponovnim uspostavljanjem stare Jugoslavije. Ovamo spadaju, kako Tito kae, vostva raznih graanskih partija, takozvana londonska linija sa svojim Saekajte, jo nije vreme za to. Stim u vezi on pominje Drau Mihajlovia i njegove etnike sa njihovom parolom Za

k r a l j a i otadbinu. B e s u m n j e on ovim misli i na bivu HSS koja, kao to je poznato, takoe vodi politiku iekivanja. Vredno je da se primeti i Titovo naglaavanje da su u nacionalnoj oslobodilakoj a r m i j i i u jugoslovenskim partizanskim odredima otpoetka bili u pretenoj meri zastupljeni ba Srbi. Srpske, crnogorske, bosanske i partizanske brigade iz Like, koje se sastoje iskljuivo od Srba, bore se ne samo protiv okupatora, nego i protiv Drae Mihajlovia. Tito u ovome vidi zdravu pobunu svih jugoslovenskih naroda protiv ranijeg u g n j e t a v a n j a od strane velikosrpskih hegemonista. Zastavu nacionalne borbe za slobodu Komunistika p a r t i j a Jugoslavije 1941 je digla na borbu protiv okupatora, a istovremeno i za nacionalnu slobodu i ravnopravnost svakog pojedinog naroda. lanak zakljuuje i z j a n j a v a n j e m za Lenjina i Staljina i za pravo naroda na samoopredeljenje. Svaki narod mora sam da radi na reenju svojih nacionalnih pitanja, ali cilj moe postii samo onda, ako sa orujem u ruci uestvuje u nacionalnoj borbi za osloboenje. U zameni: Paraf: Bl(uhm) 4/7 SS-porunik 2.) Ponovno podneti po ekspediciji za razgovor sa W.1)
Mastilom:

P r e ekspedicije C2) na znanje.

Poe-

') U originalu precrtano. ) Verovatno: efu, tj. polic, ataeu Helm-u.

P R E B E G L I C K A A K C I J A III S S - T E N K O V S K O G KORPUSA III SS-tenkovski korpus, koji je vodio borbe protiv NOV u severozapadnoj Hrvatskoj, organizovao je posebnu akciju za pridobijanje dezertera iz partizanskih redova. O organizovanju i praktinom sprovoenju ove akcije govore sledea dva dokumenta. Agent Skrabl, o kome je u njima re, radio je pre rata za nemaku obavetajnu slubu i izazvao je, zbog svoje egzaltiranosti, razmirice i nezgode meu nemakim nadletvima i doveo ih u sukob sa ustakim vlastima. DOKUMENAT BR. 546 1 prepis policiskom ataeu Zapovednik policije bezbednosti i SD-a Zagreb, 29 decembra 1943 za Hrvatsku 1 ) Del. br.: IV 99/43 Poverljivo t a j n i p r e d m e t Reich-a 1) SS-poruniku Bluhm-u na znanje Paraf: B(luhm) 2) Prikljuiti aktima Paraf: H(elm) 27/1 Opunomoeniku Reichsfuehrer-a SS za Hrvatsku, SS-generalu K a m m e r h o f e r-u u zgradi Predmet: Veza: Prilozi: Prebeglika akcija III (germanskog) SS-tenkovskog korpusa Tamonji predmet br. 298/43, t a j n i komandni predmet 1 predmet 298/43 t a j n i komandni predmet 1 dopis vieg voe Radne slube Reich-a kod nemakog poslanika u Zagrebu od 13.12.43

i) Einsatzgruppe Sipo i SD-a za NDH, koja je svoj pravi, gornji naziv upotrebljavala jedino u unutranjoj slubenoj prepisci (a i to retko) iz obzira prema suverenosti" NDH.

1 predmet Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj od 17.12.43 Ic1) 997/43 pov. Izviaji su zavreni. O njihovom toku je obaveten nadleni r e f e r e n t Nemakog poslanstva, SA-pukovnik R e q u a r d , telefonom i privremenim izvetajem od 24 ovog meseca. Radi se o prebeglikoj akciji III (germanskog) SS-tenkovskog korpusa, kakve se uopte sprovode u okviru odgov a r a j u i h zapovesti Vojne grupe. Akcija se dosada razvijala na zadovoljavajui nain. Usmenom propagandom u umi preko podesnih agenata koji su vezani za S k r a b e l - a kao opunomoenika tenkovskog korpusa, prikupljeno je dosada 278 prebeglica (bez 5 pripadnika Radne slube). Prabeglice se iz prihvatnog logora Graz smetaju na rad u Reich-u, i to to je mogue dalje od hrvatske granice. Sve to je potrebno, detajlno je utvreno sa nadlenim radnim ustanovama, koje po odlasku tenkovskog korpusa hoe stvar da nastave. Jedan deo prebeglica je, nakon kolovanja, ponovno poslat u umu da bi vrio odgovarajuu propagandu. Transportovanje prebeglica je vreno kamionima tenkovskog korpusa, a ponekad je na molbu korpusa priskoila u pomo Einsatzkommanda*) Zagreb jednim kolima. P i t a n j e je, naravno, da li akcija na isti nain tee dalje. Meutim svaki pojedini ovek, pridobijen kod takvih akcija, pretstavlja uspeh. Skrabel, dodue nije ovek od naroitog znaaja, ali ume meutim, da zgrabi ljude i da na n j i h utie, kao to se to pokazalo u logoru kod prebeglica koje je prikupio i obradio. Do sada se nisu pokazali nikakvi osnovi da bi se posumnjalo u njegovu ispravnost. Politiki je fanatian i astoljubiv i stoji vrsto na jednoj odreenoj liniji, tako da nita drugo ne vidi, te mu nedostaje trezveno politiko rasuivanje. On je pripadnik nemakog naroda, zasada jo bez dravljanstva, molbu za dobijanje dravljanstva Reich-a podneo je prema svojim navodima sredinom 1942. Gde molba sada lei ne moe da navede. Do 1937 vodio je u Zagrebu r e p a r a t u r n u radionicu za preciznu mehaniku. Poto r a d n j a poslovno vie nije imala uspeha, preuzeo je posredovanjem vostva Zemaljske grupe ') Obavetajni otsek u nadletvu Nemakog opunomoenog: generala u NDH. 2 ) Sipo i SD-a.

Inostrane organizacije 1 ) zaposlenje kod zastupnika BMW 2 ) u Zagrebu, i to uvoenje novoizalog tipa motocikla. U leto 1938 doiveo je motociklistiku nesreu, koja ga je stajala desne potkolenice. Odmah potom bio je nameten kao pomoni blagajnik kod pomenutog zastupstva, ali je doao u nesuglasice sa f i r m o m zbog novanog regulisanja motociklistike nesree, koje su prele u proces, koji je zavren 1939 godine. Skrabel-u je n a k n a d n o isplaena neka m a n j a suma. Odmah nastavljeni pokuaji da dobije neko nameten je, nekako nisu uspevali. U m e u v r e m e n u je dolo do organizovanja (ilegalne) Nacionalsocijalistike p a r t i j e rada u Hrvatskoj, koje je preduzeto u n a j m a n j u ruku uz Skrabel-ovu merodavnu pomo. On sam pretstavlja sebe stvarnim osnivaem i duhovnim voom partije, i po n j e m u je G o v e d i samo prema s p o l j n j e m svetu dao svoje ime. Skrabel je preuzeo partiski rad kao svoje glavno zanimanje, te su ga prijatelji i poznanici pomagali da bi mogao podmiriti trokove za svoje izdravanje. On je, prema svojim iskazima, uvek iveo skromno, nikada n a p r i m e r nije imao automobil. Izviaji nisu dokazali da ovi navodi nisu tani. Kao stvarne p r i j a t e l j e i poznanike, koji su ga u tim godinama dosada stalno potpomagali, Skrabel je naveo: peditera M u e h l s t e i n-a, trgovca H o c h n i c-a, dr. D r a j i a , kuevlasnika S e b a s t i a n a , elektriara S t i p o r s k o ga i S v e n a k a , koji svi s t a n u j u u Zagrebu. Muehlstein navodi da Skrabel-a dobro poznaje godinama i da ga je, poto je bogalj, stalno finansiski potpomagao. Skrabel nikada n i j e zloupotrebio poverenje koje mu je poklanjano i pokazao se dostojnim pomoi. Hochnic i z j a v l j u j e da Skrabel-a, sa ijim je bratom zajedno g r e j a o , kolsku klupu, poznaje odavno. Sobzirom na Skrabel-ove line prilike, a naroito posle motociklistike nesree, smatrao je sasvim prirodnim da ga stalno potpomae. On je, izmeu ostalog, Skrabel-u davao takoe i cigarete i ivotne namirnice za njegovu m a j k u u Graz-u. Ovo ukazivanje pomoi vrio je iz prijateljske obaveze, a ne iz politikih motiva. Draji pretstavlja Skrabel-a kao pristojnog oveka i nepopravljivog idealistu, koga je s obzirom na njegove nesree stalno meseno potpomagao, ') Nacionalsocijalistike partije. 2 ) Nemaka automobilska industrija Bayerische Motorenwerke.

Sebastian takoe potvruje da je Skrabel-a, koga dobro poznaje 18 godina, stalno finansiski potpomagao. Na isti nain izraava se i Svenak, a isto tako i Stiporsky. Nema nikakvih osnova da postoje neki ljudi iz pozadine koji bi iz interesa neprijateljskih prema Reich-u ili kakvih drugih interesa davali novac da se poslue Skrabel-om. Jednom je Skrabel-u prema njegovim navodima bilo ponueno nametenje u Reich-u, i to u kasno prolee 1942. Radilo se o mestu mehaniara u Wiener-Neustadt-u sa platom od 80 pfeniga na as, koje mu je na potstrek Nemakog poslanstva trebalo da pribavi nemaka Ustanova za posredovanje rada u Zagrebu. On navodi da je ovu ponuda odbio zato, to je bio miljenja da e ovde za svoju partiju i time za Hrvatsku, a ovim za saradnju sa Nemakom moi vie da uini. Materijalna strana pri ovome nije igrala nikakvu ulogu, poto su mu njegovi prijatelji i poznanici rekli to su i izvrili da e ga i u budunosti rado potpomagati. Narednik Radne slube D e s k a r je stari Skrabel-ov poznanik. On izjavljuje sledee : Ve od aprila 1942 radim u Radnoj slubi. Punim oduevljenjem sam priao svom zadatku kao stareina u Radnoj slubi, ali sam zatim, meutim, postepeno izgubio volju, kada sam video da je zbog mnogih prestarelih i nesposobnih stareina u rukovodstvu Dravne radne slube ideja radne slube pretrpela tetu i da stvar ne ide glatko. Ja sam u prvo vreme inio esto predloge, kako bi se Radna sluba mogla popraviti i zaista dobro izgraditi. Radilo se o pitanjima organizacije, obuke, discipline, ekonomske uprave i snabdevanja itd. itd. Ja sam celim srcem prionuo stvari, da bih tim putem i nainom izvukao najbolje za Radnu slubu, a time i za hrvatsku dravu. Kada sam, meutim, morao da konstatujem da je sve bilo uzalud i da su svi moji predloi otili u ko, izgubio sam konano svako unutranje veselje za rad. Ja sam ve bio sam vrsto odluio da napustim svoje mesto kod Radne slube, da bih se borio orujem u ruci za svoju otadbinu. Sluba kod domobrana ili kod ustaa, istina, nije dolazila u obzir i ne dolazi u obzir za mene. Kod domobrana zato, to su prilike tamo kao to je to opte poznato isuvie podrivene, te nijedan razuman

ovek ne moe pretpostaviti da bi moglo doi do nekog poboljanja. Kod ustaa zbog toga ne, to se tamo nalazi mnogo elemenata koji mi se ne dopadaju. Kao to sam ve naglasio, ve sam bio sam odluio da iz navedenih razloga napustim svoju slubu kod Radne slube. Plan je u meni postao ve utoliko vrim, to je trebalo da preuzmem logor u Zemunu. Kod lica koja se nalaze u tome logoru radi se najveim delom o takozvanoj protekcionakoj deci tj. o deci nekih linosti sa izvesnim uticajem, koje bi htele da njihova deca postana stareinama Radne slube, kako bi ih na t a j nain sauvale od slube sa orujem. Da mi se prema mome celokupnom stavu takav zadatak ne dopada, valjda ne treba dalje da obrazlaem. Ve sam u toku leta u sebi razmiljao, kako bi lica, koja se sada nalaze kod partizana u umi, mogla opet biti vraena. Znam tano, kao to je to uostalom i opie poznato, da mnogi uopte nisu komunisti, nego su otili u umu samo zato, to im je dosta tih nestabilnih prilika. Od mojih nalaze se naprimer sada 2 ili 3 roaka u umi, koji sigurno nisu nikakvi komunisti. Kada je Deskar prilikom jednog susreta sa Skrabel-om saznao o prebeglikoj akciji, stavio je odmah na raspolaganje svoje usluge. On navodi da je to uinio zbog toga, to je u tome video uspean zadatak, kojim on svojoj zemlji, prema njegovom miljenju, moe bolje da koristi nego svojim radom kao narednik Radne slube. On sasvim energino pobija da ga je eventualno Skrabel nagovorio da pristupi ovoj akciji. Usto jo doslovno izjavljuje: Dovoljno sam ovek da svoje odluke donosim samostalno i bio sam iz razloga koje sam ve naveo, posle iscrpnog razmiljanja u poslednjih 6 meseci, vrsto odluio da uinim k r a j svome dosadanjem beskorisnom radu. Njegovi navodi poklapaju se sasvim i potpuno sa Skrabel-ovim izlaganjima. Deskar se odvezao sa jednim kamionom tenkovskog korpusa za Graz i tamo je ugraen u prihvatni logor. Ic-u 1 ) tenkovskog korpusa kao i ordonansoficiru, SS-poruniku M e i s s n e r-u, bilo je poznato da je Deskar poveden preko granice; on to ipak n i j e zabranio, jer mu nije bio poznat politiki znaaj Radne slube. SS-pol

) Obavetajni oficir.

runik V o l l m e r , koji je takoe o tome saznao, stavio je dodue prigovore, koje je, meutim, obzirom da se radi o odgovornim merama tenkovskog korpusa, konano utke pustio da padnu u zaborav. O prelazu ostalih 5 pripadnika Radne slube nije bilo nikome od uesnika nita poznato. Kako Deskar izjavljuje, radi se o ljudima koji su pored drugih lica, koja se nalaze u logoru, ve ranije hteli da odu u umu i sada, kada Deskar njihov stari stareina nije vie bio tu, hteli su da ovu odluku sprovedu u delo. Od pripadnika SS-a jednog susednog logora saznali su, meutim, prilikom zajednikih etnji o akciji koja je u toku. Oni su tada iskoristili priliku kada su opet kamioni sa prebeglicama odlazili preko granice u Reich, da jednim od ovih kola dou preko granice. Prikazivanja Deskara, Skrabel-a i ostalih uesnika poklapaju se utoliko, da ovde ne postoji nikakva sumnja da se dogaaj zaista tako odigrao. U logoru se pretpostavljalo da se radi o pripadnicima Radne slube, koji su ranije bili prebegli partizanima, i da su se u okviru akcije opet vratili. Ne moe se, dakle, utvrditi da je ma ko dao nalog da se razbija hrvatska Radna sluba ili ma koja druga hrvatska ustanova. tavie, za akciju postoje ponavljana najstroija uputstva, da se smej u prikupljati samo prebeglice i da se ne smej u dirati nikakve organizacije hrvatske drave. Apstrahujui sluaj Deskara, koji prema prethodnom izlaganju pretstavlja specijalni sluaj, ne moe se ustanoviti da je prekreno uputstvo. U vezi stim Skrabel jo navodi da mu se jednom posredno obratilo ak i jedno odeljenje ustaa u jaini od oko 70 ljudi s molbom da ih zajedno sa njihovim orujem prebaci u Reich. U duhu strogih zapovesti koje je primio, on se,, meutim, poblie nije ni pozabavio ovom stvari. Saeto se prema tome, u pogledu Skrabel-a ima konstatovati da je on kriv samo utoliko, to se u sporazumu sa tenkovskim korpusom izjavio spremnim na molbu Deskara, da ovoga preveze u Reich i ugradi u prihvatni logor Graz. Opta slika o njemu, kako je napred izloena, mogla bi se jo promeniti, ako bi se kod poslanstva nalazio negativni materijal iz ranijih vremena to ovde jo nije poznato. Takav materijal, meutim, izgleda da vie ne stoji na raspolaganju, jer bi u tom sluaju ve bio takoe dostavljenOvdanja Skrabel-ova karakteristika se u sutini poklapa sa

slikom koja postoji o njemu i u rukovodstvu Zemaljske grupe inostrane organizacije u Zagrebu. Iskrsle prigovore koji su mu prebaeni, da je iveo od utajenog partiskog novca, Skrabel odbija sa obrazloenjem da to nije tano i da se tu unekoliko radi o partiskim svaama izmeu raznih drugih lanova i njega. Neko detaljnije proveravanje u tome pogledu odavde nije preduzeto, jer verovatno ne bi dovelo ni do kakvog sigurnog uspeha, a poslovno se ne bi isplatilo. Odluka o Skrabel-u verovatno nikako ne bi mogla od toga da zavisi. Dalje zatvor ili ak prebacivanje u neki koncentracioni logor pod tim okolnostima, u pogledu Skrabel-a, ne moe se smatrati opravdanim. Meutim iz preventivnih razloga se namerava da se Skrabel-u nae podesno mesto u Reich-u i da on tamo dalje bude ostavljen pod nadzorom. Sluaj Deskar je iscrpno raspravljen zajedno sa pukovnikom Radne slube S t o e c k e l l e - om, uz prisustvo Deskara. Deskar, uprkos dugih dokazivanja o znaaju Radne slube, izjavljuje da nee nastaviti rad kod Radne slube. Pukovnik Radne slube Stoeckelle smatra celishodnim da se stvar uredi tako a koje se miljenje deli i ovde da se Deskar formalno vrati u Radnu slubu, stim da mu, meutim, dravni rukovodilac Radne slube odmah da due otsustvo, kako bi prema svojoj elji mogao dalje raditi na organizovanju prebeglica. Deskar sam o ovome jo izjavljuje sledee: Ja sam se tada dogovorio sa Skrabel-om tako, da bi trebalo da preuzmem prikupljanje i organizovanje prebeglica u nekom podesnom logoru u Reich-u. Ja sam se kod svoga nadletva u Brkom prijavio kao bolestan pa sam pe tada sa Skrabel-om jednim kamionom SS-a sa drugim prebeglicama dvezao za Graz u logor. Stvar je bila planirana tako, da Skrabel u moje ime i po mome nalogu u meuvremenu podnese molbu dravnom rukovodiocu Radne slube da mi se da viemeseno otsustvo. Pri ovome, je trebalo potpuno otvoreno izloiti moje razloge, poto sam pretpostavljao da e dravni rukovodilac Radne slube imati razumevanja za moja promiljanja i namere. Dravni rukovodilac Radne slube me lino poznaje i sem toga je stari prijatelj moga tasta. Skrabel tada nije odrao razgovor sa dravnim rukovodiocem Radne slube, jer se u meuvremenu saznalo za ftioj odlazak.

Deskar, koji je sproveden ovamo sa 5 pripadnika Radne slube, je zasada, po elji pukovnika Radne slube Stoeckelle-a, sa ljudima ponovo vraen za Breice. U sluaju, da ipak jo promeni svoje gledite, trebalo je da preko ovdanjeg nadletva da odgovarajue obavetenje za pukovnika Radne slube Stoeckelle-a. Ovakvo obavetenje dosada jo nije usledilo, tako da treba pretpostaviti da on i dalje ostaje na svome gleditu. Pukovnik Radne slube Stoeckelle hteo je da stvar dalje razjasni sa dravnim voom Radne slube i odmah da obavesti ovdanje nadletvo, kada usledi konano razjanjenje. Odgovarajue obavetenje jo nije stiglo. Potpis: Paraj: H(errmann) SS-potpukovnik

Berlin SW 68, 22 f e b r u a r a 1941 Glavna uprava Wilhelmstrasse 10 bezbednosti Reich-a VI E 31) Olovkom: Oznaka akta 5-874/44 Lini predmet Pov. Prilikom odgovora molim navesti Poverljivo! gornju poslovnu oznaku i datum Olovkom: Zameniku na reen je i K-u 2 ) Paraf: K. Paraj: H(elm) l/III Olovkom: Na znanje: 82014) Agentu K-u, Paraf: Kon(rad) 5 ) Reinel-u 6 ) Mandl-u 7 ) Paraf: Man(dl) 3/3.44 Paraf: B(luhm) 2/III Paraf: K. g. (Kungel) 8201 1.) Einsatzgruppi Hrvatska, lino SSpotpukovniku Herrmann-u Z a g r e b 2.) Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva u Zagrebu, lino SS-majoru H e 1 m - u Z a g r e b 3.) Agentu 82013) 4.) K o m a n d a n t u policije bezbednosti i SD-a za Donju tajersku, lino SSmajoru V o g t - u M a r i b o r n a Dravi 5.) Otseku SD-a Graz, lino SS-potpukovniku L u r k e r - u Graz Predmet: Josef S k r a b 1, 2.03 u Mariboru roen 22.

S a r a d n j a sa gore imenovanim ugroava odnos ovoga nadletva prema Mi-

1) Referat E 3 Uprave VI RSHA, nadlean za ob. slubu prema NDH. 2 ) Koppel-u, glavnom agentu policiskog ataea. 3 ) U originalu precrtano. 4 ) Adalbert Kungel, glavni opunomoenik Uprave VI RSHA za NDH. 5 ) Pseudonim Koppel-a. "), 7) Funkcioneri RSHA, radili na obavetajno-diverzantskim specijalnim zadacima u NDH.

nistarstvu inostranih poslova. Stoga se moli da uputite sve pripadnike i obavezane agente svoga nadletva da prekinu vezu 1 ) sa Skrabl-om, odnosno da im zabranite da kasnije stupaju sa njim u vezu. Molim da obavestite o tome takoe i SS-kapetana Reinel-a koji se sada nalazi u Zagrebu, kao i agenta 8201. Po nalogu:
Potpis neitak

SS-major

*) Ovaj deo reenice podvuen olovkom; verovatno od Helm-a.

VOJNA NAREDBA: KAKO SE TREBA DRATI U VOZOVIMA KOJI PROLAZE KROZ U G R O E N A PODRUJA Jaanje partizanske delatnosti u svim krajevima Jugoslavije dovelo je do sve veeg ugroavanja eleznikog saobraaja i u onim oblastima koje su inae smatrane bezbednim sa gledita okupatora. Zbog toga je izdato specijalno uputstvo o tome kako se treba drati u vozovima koji prolaze kroz terene ugroene od partizana i Sta treba raditi u sluajevima partizanskog napada na voz ili diverzije na pruzi. DOKUMENAT BR. 548

Specijalni Prilog 1 (Prilog 2 slubenu la s t r a n a br.

otisak uz v o j n u naredbu 18 tek. 2) P o t s e t n i k

za eleznike vonje kroz podruje koje ugroavaju bande od 12.5.1943 Na p o d r u j i m a k o j a u g r o a v a j u b a n d e m o r a se u svako doba r a u n a t i sa: ometanjem vonje ili iskakanjem voza iz ina usled: prekida koloseka, olabavljenja koloseka, vatrenih prepada i napada od strane bandi. S v a lica k o j a se n a l a z e u j e d n o m vozu, o b r a z u j u b o r b e nu zajednicu protiv ugroavanja od strane bandi. S v a k o lice k o j e se n a l a z i u vozu m o r a z n a t i sledee dir e k t i v e i po n j i m a se r a v n a t i : 1. V o j n i s t a r e i n a p o s a d e za o b e z b e e n j e voza i b o r o u j e komandant voza. O n o d r e u j e k o m a n d a n t e n a obe-

2. 3. 4. 5. 6. 7.

8.

9.

10. 11.

ma stranama voza i komandante vagona. On odreujeraspored posade voza za specijalne zadatke. Borbeno mesto komandanta voza je u komandnom vagonu, gde se nalaze i sanitetski ureaji. Oruje, municija i predmeti spreme imaju se drati stalno na dohvatu. Vrata vagona na obema stranama voza moraju se lako otvarati. Za vreme mraka moraju svi prozori i vrata biti briljivo zamraeni. Ako se u toku vonje na voz otvori vatra, sva lica koja se nalaze u vozu lei e na pod. Ako voz bude iznenadno zaustavljen usled eksplozije mine, iskakanja voza iz ina ili neke druge prepreke, onda posada voza odmah bez zapovesti naputa voz i obezbeuje obe strane pruge. Ako se pored toga na voz otvori i vatra, onda vagone po mogunosti napustiti sa strane suprotne od neprijatelja. Posade vagona i odeljaka kao i specijalno rasporeeni trupovi dre se prikupljeni. Na ciljeve koji budu prepoznati odmah otvoriti vatru. Meutim, neka to ne bude divlje pukaranje. Ako se voz mora napustiti pod neprijateljskim dejstvom, ne gurati se na vratima, nego pojedinano brzo iskakati. Poneti samo oruje, municiju i torbicu za hleb sa hranom! Vrata ne zakriti prtljagom. Prilikom nonih dela sabotaa i prepada imaju se odmah pogasiti sva svetla. Nebriljivost i nedisciplinovanost ugroavaju ostala lica koja se nalaze u vozu i idu na ruku bandama.

2 ) B o r b a p r o t i v s t r a n i h o b a v e t a j n i h slubi

UGRAIVANJE NEMACKIH AGENATA U MAARSKU OBAVETAJNU SLUBU Da bi kontrolisao rad maarske obavetajne slube u NDH, policiski atae Helm je koristio usluge nemake narodnosne grupe, ije je pripadnike ubacivao u maarsku obavetajnu mreu. Za ovo je prethodno zatraio dozvolu od Uprave VI RSHA. Akt pretstavlja odgovor Uprave VI na Helm-ov upit, kojim se odobrava njegova namera. Iz Helm-ove napomene se vidi da je u tome uestvovao voa narodnosne grupe" Altgayer. DOKUMENAT BR. 549

Mastilom:

Kr 3544/43 Berlin, 8 a p r i l a 1943

G r u p a IV E 1 ) IV E 6 32 780 Olovkom: Predmet Paraf: Predmet: Veza : Prilozi:

Olovkom: 15/4 Paraf: H ( u e b n e r ) kod Hueb(ner-a)

H(elm)

15/V

M a a r s k a oba ve t a j na sluba T a m o n j i dopis od 28 1 43 del. B r . 284/43 Nema

') Grupa (odeljenje) E Uprave VI RSHA, nadlena za ob. slubu u jugoistonoj Evropi.

S pozivom na tamonji dopis od 28.1.43 saoptavam da se odobrava ugraivanje pripadnika nemake narodnosti u maarsku obavetajnu slubu u Hrvatskoj, poto time postoji mogunost da se poblie sazna o obavetajnoj delatnosti maarske obavetajne slube u Hrvatskoj. Molim da me aurno obavetavate o rezultatu.
Olovkom:

Gospoi Payer 1) Pitati narodnosnu grupu kada e biti prisutan voa narodnosne grupe 2) Pozvati Schramm-a 1 ) Paraf: H(elm) lo/IV

Agent policiskog ataea u Osijeku.

KONTROLA POLJSKE EMIGRACIJE Medu zadatke Einsatzkommande Sipo i SD-a u Zagrebu spadalo je suzbijanje protivnike obavetajne slube. Poljski emigranti, koji su se zatekli u Jugoslaviji u trenutku okupacije, pretstavljali su zbog svojih veza sa zapadnim silama, objekat sumnje i obavetajnog posmatranja.

DOKUMENAT BR. 550

ef E i n s a t z g r u p p e policije bezbednosti i SD-a Beograd

tambilj:

') Einsatzkommando Sipo i SD-a, podreen Einsatzgruppi u Beogradu (1941/42).

Zagreb, 23 j a n u a r a 1942 Po v erljiv o ! Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a Uprava IV D 41) n a r u k e SS-potpukovnika
B e r l i n

dr.

Weinmann-a

Predmet: Poljski emigranti neprijateljska obavetajna sluba Veza: Nema P r e m a ovde raspoloivim izvetajima postoji vrlo jaka s u m n j a da se u Crikvenici (dalmatinska obala2)) nalazi neka neprijateljska propagandna i obavetajna centrala, iji se pripadnici najveim delom sastoje od poljsko-jevrejskih emigranata. Pojavila su se sledea imena: gospoa dr K u j a w s k a, r a n i j e lanica antinemake lige u Gornjoj leziji, bivi direktor banke C z e r n i c h o w s k i , i dr M e d y n s k i , Zof ja P o t o k a , A r t u r P ot o k i , dr S o b o 1, brani par A d a m s k 1. dr P y k, M e 1 e c k i, pseudonim M o c z y d 1 o w s k i, dr L u c j a n G a s i o r o w i c z . Ova grupa je, i u Maarsku, slala sledea lica za odravanje veze: J a n D z i d u c h - a , Janina K o w a l s k a , d r W o z n i a k o w s k i - a i Antoni Babiak-a. Moli se izvetaj da li je tamo neto poznato. Blii podaci se dosada ne mogu dati, meutim kada budu primljeni dalji izvetaji, odmah ete biti izveteni. Komandant Einsatzkommande Zagreb Potpis: Beisner SS-major
2

') Referatu D 4 Uprave IV (Gestapo). ) Pogreno; treba: Hrvatsko primorje.

AGENTURNA OBRADA POLJSKE EMIGRANTSKE GRUPE


Sledea tri dokumenta odnose se na obradu grupe poljskih emigranata u Crikvenici. Aktom od 1 decembra 1942 Uprava IV RSHA prenosi policiskom ataeu podatke kojima RSHA raspolae o sumnjivim Poljacima. Policiski atae ukljuuje svoje agente Rippl-a u Crikvenici i Koppel-a (alias Konrada Klaser-a) u Zagrebu. Od Koppel-a potie agenturni izvetaj od 25 januara, a od Rippl-a izvetaj od 2 februara 1943. Interesantan je plan sa podmetanjem tobonjeg poljskog emigranta grupi u Crikvenici, uz pomo tamonjeg sreskog naelnika.

DOKUMENAT BR. 551 Mastilom: KT 3330/42 IV E 51) 32640


Olovkom:

Berlin, 1 decembra 1942

Lini predmet 511

molim predmet

12/12 Paraf: H(uebner)

Iz naroito poverljivog izvora ovde se saznalo da je neka udata P o t o c k y - eva, bez pobliih personalija, isplatila 1942 godine hiljadu dolara nekom K o w a 1 - u. Ovde se r a di o novcu koji je poljsko poslanstvo u Bernu poslalo kurirom svetenstvu u Varavi i Krakovu. Postoji mogunost da je ova Potocky-eva identina sa tamo poznatom groficom Zofjom P o t o c k y . Dalje j e ovde poznat neki grof P o t o c k y kao pripadnik poljskog diplomatskog pretstavnitva u Lisabonu. On je rukovodilac poljskog Crvenog krsta u Portugaliji i odrava veze prema SAD, Engleskoj, vaj carskoj Meunarodni Crveni krst Rumuniji, Turskoj i Italiji. O poljskom diplomatskom pretstavnitvu u Lisabonu poznato je da se radi o jednoj ustanovi englesko-amerike-poljske obavetajne slube. ') IV E kontraobavetajno odeljenje Gestapo-a.

Da li se u sluaju grofa Potockog radi o nekom roaku odnosno suprugu famo poznate grofice Zofje Potocky, zasada se jo ne moe ustanoviti. Protivno izlaganjima nadletva Abwehr-a u Crikvenici prema kojima meu poljskim emigrantima u Hrvatskoj n e postoji neprijateljska obavetajna sluba, mora ova ustanova da zastupa suprotno gledite. Molim da me i dalje obavetavate o rezultatima tamonjih izviaj a.
Olovkom: SS-potporunik

Huebner

Gr. Preko Rippl-a utvrditi neto poblie o poljskoj obavetajnoj slubi (veze sa engleskom obavetajnom slubom na obali, mesta za prenoenje izvetaja itd.) i o grofici Potocky (rodbinski odnosi). Molim ukljuiti Klaser-a sa njegovim aparatom. Paraf: H(elm) 5/1

Zagreb, 25 januara 1943


Z a b e l e k a

Predmet: Obavetajna vatskoj

delatnost

poljske

emigracije

u Hr-

Prema iskustvu mora se na osnovu nebrojenih dokazanih sluajeva zastupati miljenje da se poljska emigracija u Hrvatskoj bavi obavetajnom delatnou. Prema ovde pribavljenim konstatacijama veze naroito vode preko takozvanih poljskih diplomatskih pretstavnitava i emigrantskih komiteta preko Hrvatske u vajcarsku, za Italiju, Maarsku i Poljsku. Kako se ba u poslednje vreme moglo saznati, novoosnovana maarska dravna centrala za kontrapijunau u Ministarstvu unutranjih poslova u Budimpeti, naroito se bavi iskoriavanjem svih obavetajnih veza poljske emigracije, koja uz pripomo italijanske obavetajne slube ima du hrvatske obalske zone brojna uporita. Bitnu ulogu ovde igraju pripadnici porodice grofa P ot o c k o g. Kao to je poznato, ova se porodica pre sloma Jugoslavije nalazila u Beogradu. Pripadnici ove porodice se svaki as pominju. Stoga treba pretpostaviti da se i kod Potockog, pomenutog u ovom predmetu, radi o nekom pripadniku ove porodice. Predmet e dalje po mogunosti obraivati Conrad. Olovkom: Ponovo podneti 15/111 Konrad s. r. 26/1

OKUMENAT BR. 553 Zagreb, 7 f e b r u a r a 1943 Olovkom: Lini predmet : 511


1. Z a b e l e k a

Predmet: Grofica Potoki Crkvenici

i poljska

emigracija

Prilikom razgovora sa sreskim naelnikom u Crkvenici, odranog 6.1.1943 govoreno je o tamonjoj poljskoj emigraciji. Sreski naelnik deli sumnje, da poljska emigracija nije samo neprijateljski nastrojena prema Nemcima, nego da povrh toga radi i za neprijateljsku obavetajnu slubu. Sreski naelnik nema mogunosti da neto sazna o onome to rade i ine Poljaci koji tamo ive. Prema njegovoj izjavi tamo ivi onih 180 lica tako povueno da se jedva mogu primetiti. Stoga je predloeno da se u Crkvenicu neupadljivo u p u t i neki poverljivi Poljak' kao k a m u f l i r a n i emigrant 1 ), koji bi tamo imao da utvrdi kakve veze Poljaci odravaju sa inostranstvom. Ovde ve poznata injenica, da emigranti p r i m a j u finansisku pomo iz Rima i vajcarske, nije ostala nepoznata ni sreskom naelniku. Trebalo bi da se predloi Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a da pronae nekog poljskog dravljanina, dostojnog poverenja. Dotini bi trebao da bude odavde prebaen za Crkvenicu bez ikakvih dokumenata, da bi tamo, kao lice koje je ilegalno stiglo, bio uhapen n a j p r e od strane k a r a b i n j e r a . Zatvor bi izdravao, prema navodima sreskog naelnika, u zatvorskoj zgradi koja je n j e m u podreena, i to oko 4 nedelje. Time bi ve bila uspostavljena neka baza za poverenje poljske emigracije prema tome oveku. 2. S S - m a j o r u H e 1 m - u podneto s molbom na znanje. U originalu pogreno; treba: kamufliran kao emigrant.

KORIENJE USTAKIH OBAVETAJACA U INOSTRANSTVU Ustaka vlada uputila je u Petain-ovu Francusku i u neutralne zemlje svoje poverljive ljude sa obavetajnim i politikim zadacima. Uprava VI RSHA bila je zainteresovana da sa tim licima stupi u vezu, kako bi ih koristila i za svoje svrhe. DOKUMENAT BR. 554

G l a v n a uprava bezbednosti Reich-a VI E 31) Berlin SW 68, 11 juna 1942 Oznaka akta: 82729/42 Pov. Wilhelmstrasse 102 Olovkom: 25/6 Paraf: Prilikom odgovora molim navesti H(uebner) gornju poslovnu oznaku i datum tambilj: Poverljivo Olovkom: Hitno Uprava VI neka pita Beisner-a 2 ) Policiskom ataeu u Zagrebu S S - m a j o r u kriminalnom savetniku H e 1 m - u Z a g r e b Predmet: Posmatrai hrvatske obavetajne slube u Lisabonu i Vichy-u Veza: Dopis 6796 od 5.5.42 Postoji najvee interesovanje za uspostavljan j e m veze sa hrvatskim obavetajnim posmatraima u Lisabonu i Vichy-u. Molim izvesti ti im se saznaju imena posmatraa, vre1) Referat E 3 Uprave VI RSHA, nadlean za ob. slubu prema NDH. 2 ) Beisner, SS-major, bio je do aprila 1942 ef Einsatzkommande Sipo i SD-a u Zagrebu. Pripadao je personalu Uprave VI RSHA.

me njihovog dolaska u Lisabon odnosno Vichy, kao i njihove adrese. Dalje molim ustanoviti na koji bi nain ovdanji opunomoenici u Lisabonu i Vichy-u mogli n a j b o l j e da priu posmatraima. Olovkom: Dogovoriti se sa VI 1 ) Hitno je. Paraf: H(elm) 27/VI Po nalogu: Potpis neitak SS-major

!) Sa Upravom VI RSHA; moe znaiti i: sa opunomoenikom Uprave VI RSHA za NDH, Kungel-om, koji je saraivao sa policiskim ataeom.

SUMNJE U LOJALNOST USTAA Iako su najtenje saraivali sa ustaama kod Nemaca a pre svega kod nemakog aparata koji je posmatrao politiku vlade NDH bilo je i dosta sumnji u lojalnost ustaa. Naroito je obraana pain ja na stvarne ili pretpostavljene veze Pavelievog reima i zagrebakih politikih krugova sa zapadnim saveznicima i jugoslovenskom emigracijom. Sledei okumenat je dopis centrale Gestapo-a u Glavnoj upravi bezbednosti Reich-a, upuen policiskom ataeu.

DOKUMENAT BR. 555

Mastilom:

Kr.

128/42 12 a v g u s t a 1942

IV D 1 b 1 ) 403/42 pov. 14

tambilj: Poverljivo

Policiskom ataeu u Zagrebu gospodinu kriminalnom savetniku

H e1m-u Z a g r e b

Predmet: Veza:

Hrvatski Nema.

agenti

inostranstvu

Olovkom: K

P r e m a neproverenim pouzdanim izvetajima, ustae n a v o d n o a l j u u i n o s t r a n s t v o : urednika Hrvatskog dnevnika u Zagrebu Mirka Glojnaria, pisca I v a n a M a r j a n o v i a , Dolanskog, Eugena de M on t i - a i barona H o c h - a

J) Referat D 1 b Uprave IV RSHA (Gestapo-a).

da tamo na neki nain uspostave veze sa pretstavnitvima jugoslovenske izbeglike vlade. Molim pr overi ti i izvestiti o rezultatu.
Olovkom:

Huebner, molim da se ispita ta je poznato o imenovanima odnosno ta se moe poverljivo ustanoviti. Klasera 1 ), molim u razgovoru ukljuiti, neka zatim takoe izvidi. Paraf: H(elm) 2/9 Klaser je dobio obavetenje. Paraf: H(uebner) 22/9

) Kurta Koppel-a, glavnog agenta policiskog ataea.

KAD N A O T K R I V A N J U B R I T A N S K E O B A V E T A J N E SLUBE
Policiski atae je intenzivno radio i na otkrivanju delaltnosti britanske obavetajne slube. Iz njegove arhive potie sledei dokumenat, koji pretstavlja izvetaj njegove agenture o izvesnim hrvatskim linostima za koje je postojala sumnja da stoje u vezi sa pripadnicima engleske obavetajne slube.

DOKUMENAT BR. 556


Olovkom:

Prikljuiti aktima Paraf: H(elm) l l / I I I


Mastilom:

Lini predmet 434

Prilog uz oznaku akta 823/43 u linom predmetu Lamer od 11/3/44 Centrala engleske obavetajne slube na Balkanu, a naroito u Hrvatskoj, ima svoje sedite u vajcarskoj i n j o m e rukovodi dr L a m e r . Ovaj se momentalno nalazi u jednom sanatorij u m u (navodno zbog nasledne optereenosti). Njegov brat i njegova m a j k a su duevno bolesni, stoga ga goni strah da e i sam duevno oboleti. U sluaju dr Lamer-a zapravo ne mora postojati bolest, tavie, izgleda verovatnije da sve ovo slui svrhama kamuflae da bi mogao lake ii za svojim ciljevima. Njegova ena je Amerikanka. Ovoj centrali engleske obavetajne slube pripada slobodni zidar dr K a t u i , generalni direktor P r v e hrvatske tedionice. On je navodno svojevremeno bio stareina loe. On ima 2 keri. Jedna je udata za dr K o a k a, a druga za dr S v j e i a , pokrtenog Jevrejina koji se r a n i j e zvao Frischmann. Ova grupa stoji u n a j t e n j o j vezi sa dr L o rk o v i e m, ministrom inostranih poslova, i slui se ovim prijateljstvom sa dr Lorkoviem da dr L a m e r - u dostavlja izvetaje o svim zbivanjima u hrvatskoj dravi. Duhovni voa ove grupe je dr Koak, koji stoji pod uticajem svoga tasta dr Katuia. Njegov najprisniji saradnik i pouzdanik je dr K a b a s. Dr Kabas je navodno za vreme b a v l j e n j a dr

Koaka u Berlinu bio 3 dana u vaj carskoj pod izgovorom fingiranog slubenog putovanja. Raun za ovo slubeno putovanje navodno je iznosio preko 1 milion kuna. Navodno je gospodin dr K u e h n vetim smicalicama kod nemakih vlasti i linosti sproveo da dr Kabas doe do ovoga poloaja. Dr Kabas uiva i najveu blagonaklonost dr K r a f t - a. Bilo bi potrebno da se od dr Kuehn-a sazna koja su lica radila na nametenju -dr Kabasa. Na t a j nain bdio bi klupe razmreno i zagarantovan 100%-ni uspeh. Engleski saradnici dr Kabasa su gospodin F e s t e t i , inovnik hrvatskog poslanstva u Budimpeti i gospodin Marko J u r i n i , inovnik hrvatskog poslanstva u Berlinu. Ovoj grupi pripada kao vrlo okretan a i inae sposoban radnik Dr Dobro P ek o t a, advokat, Kozareva 9, koji je lan Inteligence Service-a i sa svojom enom naizmenino stalno putuje u vajcarsku. Sestra njegove ene udata je u va j carskoj, te usled toga on ima mogunosti da odrava vezu sa dr Lamer-om. Za sve ovo potreban im je dr Lorkovi i njegov poloaj, sa ijom pomoi ovi izdajnici izvode svoje mrane smicalice. Bilo bi potrebno zgrabiti dr Pekotu na putovanju. Poto je vrlo meke i osetljive prirode, on bi pod blagim pritiskom sve priznao. O grupi, a naroito o dr Katuiu i njegovim zetovima, najbolja obavetenja bi mogao dati gospodin R u p j i , andarmeriski pukovnik u penziji.

3) Diverzantska delatnost

SARADNJA ISPOSTAVE ABWEHR-a SA JEDINICAMA BRANDENBURG


Izmeu ispostave Abwehr-a u Banjoj Luci i 4 puka divizije Brandenburg", ija su neka odeljenja bila u istome mestu, ugovorena je saradnja o kojoj govori sledei dokumenat. Izvetaj Abwehr-ove ispostave sadri niz karakteristika rada protiv Narodnooslobodilakog pokreta.

DOKUMENAT BR. 557

Koncept Nadletvo Abwehr-a Zagreb Ispostava Banja Luka Br. 1317/43 pov.
P o v e r l j i v o !

Banja Luka, 6. 9. 1943

Predmet: S a r a d n j a

sa

pukom

Brandenburg

Nadletvu Abwehr-a Zagreb


Z a g r e b

4 puk Brandenburg, koji se sada nalazi u Banjoj Luci, formira specijalne grupe za suzbijanje partizana. Ove grupe su male brojne snage, nose partizansko odelo i sastoje se 2/3 od Nemaca, a 1/3 od pouzdanog hrvatskog ljudstva.

Potrebna izvianja za akcije ovih grupa vre agenti koje puk Brandenburg dri u jednome logoru za obuku kod B a n j e Luke. S o n d e r f u e h r e r A p o 1 d je 3. 9. ugovorio sa potporunikom K o h 1 - om sledee : 1.) Upotrebu agenata vrie zajedniki potporunik Kohl i S o n d e r f u e h r e r Apold. Zadaci p u k a Brandenburg proteu se, uglavnom, na uski prostor samo male dubine. Nalozi Sonderfuehrer-a Apold-a uglavnom e se sastojati u tome, da se direktno uspostave veze prema partizanima. 2.) J a v k e za ove agente bie uporita puka Brandenburg.. Kao sredstva za vezu bie upotrebljeni golubovi pismonoe ispostave B a n j a Luka. 3.) Agenti, koje e ispostava B a n j a Luka upotrebiti direktno, mogu se na neogranieno vreme predati odvojeno od drugih ljudi p u k u Brandenburg na smetaj i snabdevanje. 4.) Isprave za agente, koji odlaze na partizansko podruje, izradie ispostava B a n j a Luka sredstvima koja joj je stavio na raspolaganje A m t Ausl/Abw., odeljenje Ig 1 ). 5.) Novana sredstva i racioniranu robu (artikli za puenje, saharin i so) davae ispostava B a n j a Luka. P r i p r e m n i radovi za planiranu akciju ve su od 3. 9. 43 u toku. P r v a grupa ljudi koji treba da budu upotrebljeni na prostoru jugozapadno i severozapadno od B a n j e Luke, ve je na obuci kod p u k a Brandenburg. Da bi se ovim agentima dala mogunost da se orijentiu o oznakama, propusnicama u lokalnom saobraaju, lozinkama, ponaanju prema starijim komunistima i slinim pitanjima, stavljen je 6. 9. 43 do
tambilj:

U akta 04
Paraf

') Amt Ausland/Abwehr, centrala Abwehr-a u sastavu OKW-a; odeljenje I G bilo je nadleno za izradu i pribavljanje dokumenata za potrebe obavetajne mree.

Prva strana originala

opoziva na raspolaganje potporuniku Kohl-u prebeglica Milan V u i k. Vuik je smeten odvojeno od logora agenata i ne dolazi sa ovima u direktni dodir. O njemu se stara etni lekar a snabdeva ga eta. Po zavretku njegove trenutne upotrebe podnee se predloi za dalju upotrebu. Paraf: Ap(old) Sonderfuehrer Z

SPECIJALNE IZVIAKE GRUPE PROTIV PARTIZANA


U Banjoj Luci je XV armiski korpus Wehrmacht-a, u saradnji sa jedinicama Brandenburg" formirao kolu za posebne izviake grupe koje su, kamuflirane kao partizanski odredi, vrile izvianja i diverzije na terenu. Iz izvetaja grupe, kojom je rukovodio potporunik Perkovi vidi se karakter i metod delatnosti jedne od ovih grupa.

DOKUMENAT BR. 558 Grupa Perkovi


I z v e t a j

Mesto taba, 7. X. 1943

Grupa je krenula sa dva oficira, 2 podoficira i 39 vojnika, i dobila je zadatak da utvrdi stanje i jainu bandita na prostoru jugozapadno i juno od Bosan. Krupe i da ih uniti. . . . . potvrdilo se da je zborite bandita za ovo podruje Krivodol i neke kue juno od Glavice (494). Kod kue na zapadu primeeno je da se ispod plasta sena i slame nalazi podzemni magacin, iz kojeg su se iznosili razni delovi, predmeti i platno. Do iste kue dolazila su i kola sa punim dakovima, a doterivane su i koze. U Krivodolu su primeeni jedan ovek i ena u civilnom odelu. . . . . grupa po svom naoruanju i jaini pretstavlja jaku borbenu jedinicu. Svaki pojedini strelac pretstavlja samostalnog hrabrog borca. Mitraljezi, a naroito tromblonske puke su jako efikasno oruje. Grupa je nosila sa sobom: hranu za etiri dana, 900 metaka za mitraljez, tromblonsku puku sa 30 bombi, svaki strelac po 100 puanih metaka i 56 runih bombi. Noenje ovako velike koliine municije bilo je opravdano. Grupa je do Radia bila bez vode i to je bio jedan od razloga to je grupa sila u selo. Doturanje hrane bilo bi u sluaju da se otkrije, vrlo teko i opasno. Grupa bi se prema tome morala hraniti suvom hranom, koja se moe dodeliti najvie za

56 dana. Naroito su se u borbi pokazali korisnim Esbitk u v a r i (suvi piritus). Odea grupe: gornje odelo razliito, rublje mora biti toplo, poto je ljudstvo stalno izloeno kii i hladnoi. U protivnom, vojnici se lako prehlade i jako kalju, ime se otkriva pokret i jako ugroava bezbednost itavog pothvata. Cebad se ne mogu nositi, jer vojnici i onako imaju mnogo da nose. Dobra su atorska krila (na dva oveka po jedno). Obua grupe: opanci nisu korisni, najbolje bi bile cipele sa gumenim donovima. Kretanje: Posle prepada ili sukoba, grupa se mora rasturiti, ali ne u premalim grupicama. Pojedine grupice moraju se posle toga ponovno prikupiti i kretati na mesto, gde se okuplja cela grupa. Takav postupak istovremeno obezbeuje prostoriju' na koju se grupa povlai od neprijateljskog prepada s boka ili s lea. Neophodno je potrebno da grupa ima siguran znak za prepoznavanje (ne kape, poderani rukav itd.), da ne bi dolo do meusobnog sukoba. Svakom pojedincu mora biti jasno, da ni on, ni njegov drug, ne sme pasti neprijatelju u ruke. Perkovi potporunik i voa grupe

OKUMENAT BR. 559

I z v e t a j

Grupa Perkovi

Mesto taba, 25. X. 1943

Grupa je krenula sa 2 oficira, 2 podoficira i 37 vojnika sa zadatkom da izvidi ustaniki raspored i jainu, te da iste unitava na prostoru jugoistono i severoistono od Bos. Krupe. Na dan 15. X. 1943 grupa je prebaena kamionom juno od Bosan. K r u p e do Vrniske Mosure. Grupa se kretala nou jako ispresecanim zemljitem, preko kote 154, severno od kote 203, preko groblja juno od Diljana i dola je u neku veu umu severoistono od kote 352. U cilju osmatranja i izvianja, grupa je ostala u umi dva dana. Ustanici kao i njihove m a n j e grupe naoruane pukama, stalno su viani na kotama Gradina (477) i Kekia Glavice (520). Zapadno od kote 331 grupa je postavila zasedu i slala izviake patrole. U umi, u pravcu Arapua, n a e n je jedan 14-godinji obanin, koji je dao potrebne podatke.
Sopstvena grupa:

Grupa je bila opremljena i naoruana kao i proli put. Na terenu se nalazila od 1523. X. 1943. Hrana, koju je grupa mogla da ponese sobom, n i j e bila dovoljna, tako da poslednja dva dana mnogi nisu imali ta da jedu. Vremenske prilike: kia i hladnoa, jako deluju na zdravlje, ljudstvo se iscrpi, prehladi i jako kalje. Zbog toga postoji opasnost, da bude otkriven logor ili pravac k r e t a n j a . Zbog sadanjih vremenskih prilika, teko je sa grupom izdrati toliko dana, te predlaem da ubudue grupa ostane na terenu najvie 45 dana. Perkovi potporunik i voa grupe

S A R A D N J A JEDINICA BRANDENBURG S A ETNICIMA Divizija Brandenburg" isturila je u Banja Luku posebnu jedinicu pod komandom porunika Boeckel-a a sa zadatkom da obavetajno pripremi napad na Vrhovni tab NOV i POJ i atentat na marala Tita. Ta jedinica je prisno saradivala sa etnicima, kod kojih je organizovala i svoje odeljenje za odravanje veze. Iz dokumenta se vidi i saradnja Boeckel-ove jedinice sa ispostavom Abwehr-a u Banjoj Luci, kojoj je ona dostavljala svoje informacije. Potporunik Kirchner, potpisan na aktu, bio je pre Boeckel-a rukovodilac jedinice, a ostao je u njoj i do desanta na Drvar, dok je Boeckel pre toga smenjen.

DOKUMENAT BR. 560 TAJNI KOMANDNI PREDMET

Jedinica Boeckel Divizije Brandenburg Br. 37/43 taj. komand, pr. 1 )

Mesto taba, 14 decembra 194? 6 primeraka 1. primerak

Ast-u 2 ) B a n j a Luka
B a n j a L u k a

Jedinica predaje, u duplikatu priloeni izvetaj rukovodioca odeljenja za odravanje veze sa etnicima, s molbom na znan j e i da se zadri. Kirchner s. r. potporunik i zastupnik komandira ete Tajni komandni predmet najvii stepen tajnosti u vojnoj slubenoj prepisci. 2 ) U Banjoj Luci je bila ispostava Ast-a Zagreb; nju ovaj. dopis pogreno naziva Ast-om.

LIK PORUNIKA

BOECKEL-a

Porunik Boeckel, koji je na elu jedne grupe pripadnika divizije Brandenburg" doao u Bosnu sa zadatkom da izvri atentat na marala Tita, bio je prilikom dolaska Wehrmacht-a u Jugoslaviju nemaki oficir, ali je kasnije demobilisan. Posle toga je radio aktivno u okviru nemake narodnosne grupe u NDH, u ijoj je Einsatzstaffel" dobio poloaj majora. Kasnije je ponovo aktiviran u Wehrmacht, kao porunik divizije Brandenburg". Zbog njegovog stalnog pijanstva, komandant 2 tenkovske armije Rendulic traio je da bude povuen sa teritorije njegove armije. Jedinicu Brandenburg" u Bosni, koja je kasnije uestvovala u desantu na Drvar, preuzeo je major Benesch. Boeckel je premeten za Maarsku. O njemu je BdS Beograd dobio opiran izvetaj od jednog svog agenta (verovatno Schramm-a iz Osijeka), i taj izvetaj u celini preneo Einsatzgruppi Sipo i SD-a u Zagrebu. Iz izvetaja se jasno ocrtava lik Boeckel-a, probisveta i korupcionaa.

DOKUMENAT BR. 561

Beograd, 4.6.1943 III B 1 ) Del. B r . 6215/43 Schm./Os. 165/30 s Mastilom: 2298 Paraf: Hg tambilj: Paraf

Nareenje 1. K a n c e l a r i j a n e k a pie: Einsatzgruppi Hrvatska n a ruke SS-potpukovnika O s i j e k !) Referat B odeljenja III (SD) BdS-a Beograd.

Hermann-a

tambilj:

Predmet: Major B o e c k 1, Veza: Nema

ES 1 )

Paraf

P r e m a jednom neproverenom agentskom izvetaj u o majoru B o e c k l - u poznato j e sledee: Kod m a j o r a B. navodno se radi o bivem poruniku nemakog Wehrmacht-a koji je 1941 godine doao u Hrvatsku prilikom r a t a sa Jugoslavijom. Kako su 1941 godine priali oficiri nadletva Abwehr-a II Zemun, m a j o r Boeekl je otputen iz Wehrmacht-a zbog raznih prestupa, kako protiv vojnika, tako i protiv civilnih lica. Uprkos toga je B. stalno nosio u n i f o r m u nemakog kapetana. B. se prilikom svoga nastupa uvek pokazivao nedostojnim nemakog oficira i stalno je pokuavao da prisvaja sebi stvari i da se obogauje. Tako je napr. u S a r a j e v u kupio u jednoj jevrejskoj trgovini koulja i tofova itd. u vrednosti od skoro 3000 dinara, koje je, meutim, platio samo jednom novanicom od 1000 dinara i pritom napomenuo da je time robu potpuno i u celosti isplatio. Kasnije je B. p r i m l j e n u Einsatzstaffel i odmah je unapreen za kapetana. K r a t k o vreme posle toga usledilo je njegovo u n a p r e e n j e za majora. B. je sa svojom formacijom due vremena bio angaovan u Bosni, i ovu akciju je iskoristio da protivpravno prisvoji nebrojene predmete koje je, izmeu ostaloga, otpremio u svoj stan u Celovcu. Naroito je Boeekl bacao oko uvek na Jevreje, pomou kojih je pokuavao da se obogati. Tako je doao i u Zagreb, gde je saznao da jedan J e v r e j i n ima n a m e r u da pobegne. Pod obeanjem da e mu pomoi, uinio je a ovaj' J e v r e j i n prepie na njega svoj stan, a osim toga mu je obeao da e ga prokrijumariti u Maarsku. Kod prelaska granice udesio je da ovoga J e v r e j i n a ubiju iz puke. Ovaj stan koji je stekao na tako protivpravan nain, B. je koristio za n a v r a a n j e i u n j e m u je nastanio jednu od svojih metresa, neku Vilmu D o b r i , koju je bio upoznao u Virovitici. Stan se nalazi preko puta hotela ES Einsatzstaffel Operativni odredi vojnika organizacija Volksdeutscher-a u NDH.

Dubrovnik u Gajevoj ulici, navodno br. 2. Ime Jevrejina moe se utvrditi preko nastojnika kue. Dalje agent izvetava, da je Boeekl jednom Jevrejinu koji mu se bio obratio, znajui da esto odlazi u Maarsku i molio da ga povede sa sobom, pri emu je hteo da prokrijumari preko granice jedan persiski ilim, koji mu je bio preostao poto su ga ustae opljakali oduzeo persiski ilim i sam ga preneo u Maarsku, a da, meutim, Jevrejinu nije pomogao prelaz preko granice. Prema svojim ljudima, Boeekl je navodno bio do krajnosti strog i zapravo sadistiki ih je muio. Ne samo to je navodno amarao i sam batinao ili nareivao batinan j e pripadnika ES-a, nego je jednom prilikom koristio za udaranje ak i kundak od puke. Dalje je nareivao da se vezuju neki pripadnici ES-a, koje je oslobodio veza tek kada su ovi bili pali u nesvest. Boeekl je meu pripadnicima ES-a navodno poznat kao izraziti muitelj vojnika. On bezobzirno rtvuje i vojnike, kada se time moe naroito da istakne, i tera ih, mada zna da su banditi postavili zasede, bezobzirno u smrt, kao to se to dogodilo napr. kod Huma, gde je ostavio na cedilu svoju trupu koja je pritom izgubila 21 oveka. I prema stanovnitvu se B. pokazao navodno vie kao bandit nego kao zatite. Poznato je, da je u selu Stara Krivaja, poto je naredio da ustae pokolju sve srpske ene i decu, opljakao sve to se moglo odneti, kukuruz koji je tu naen utroio je za ishranu svinja koje su navodno bile predviene za bataljon, no od kojih ljudstvo nikada nita nije primilo. B. je svome ljudstvu izdao i nareenje da u mestima, kuda dolaze u akciju, odnesu sobom sve to se moe poneti, jer je navodno bataljonu sve to potrebno. Meutim, on je sve ove opljakane stvari prisvojio sebi, odnosno opljakanim stvarima podmitio ljudstvo. Dalje, agent izvetava o B-u, da je mnogim seljacima oduzeo konje, rogatu stoku i svinje, i da je seljake, kada su dolazili da mole da im se to vrati, aavao amarima i udarcima noge. B. navodno odrava tesne veze i sa sreskim naelnikom u Barcs-u (Maarska) B o r o n g a y - em, i ljubavne odnose sa njegovom enom. Sve to nije mogao da preveze u svoj stan u Celovcu, prokrijumario je i smestiot

kod ovoga sreskoga naelnika. B-ova delatnost bila je za njega toliko izdana, da sada raspolae u Maarskoj na vie mesta ukupnom imovinom od preko 1 miliona penga. Dalje se govori da je B. povezan sa maarskom obavetajnom slubom. Jednog Hrvata koji je bio pobegao u Maarsku i koji je tamo pridobijen za obavetajnu slubu, Maari su snabdeli maarskim pasoem i na traenje maarske obavetajne slube u Barcs-u, bio je nekoliko nedelja smeten u kasarni ES-a. Ovaj Hrvat se smatra licem za odravanje veze izmeu maarske obavetajne slube i majora Boeckl-a. Kada se B. bavio u Barcs-u, uvek se povezivao sa majorom iz maarske obavetajne slube, sa kojim je esto vian. B. je navodno doneo iz Celovca 5 fieka napoleondora, koje je, poto u Nemakoj nisu bili dovoljno sigurni, sakrio u Maarskoj kod sreskog naelnika Borongay-a. Dalje je B. navodno posegnuo i za imovinom Wehrmacht-a. Tako se u upi sreskog naelnika B-a nalazi jedan kamion Wehrmacht-a iz vojnog autoparka u Graz-u. U Graz-u se ovaj kamion navodno vodi kao rashodovan. Podvizi majora B-a nisu ostali nepoznati i neprijavljeni. Pripadnici ES-a su o tome izvetavali svoje oficire koji su odlazili voi narodnosne grupe dr Branimiru A 11 g ay e r - u 1 ) i zemaljskom voi momadi L i c h t e n b e r ge r - u i podnosili prijave o B-ovim nezakonitostima. Ovim oficirima je tamo na njihove prijave odgovarano sa: Vi ne razumete, ta je Boeekl. Lichtenberger je od njih traio da svoje prijave podnesu pismeno, to je jedan od oficira i uinio. Uprkos toga, nita nije bilo preduzeto protiv B-a i u Osijeku se javno tvrdi da je on dobar prijatelj voe narodnosne grupe i zemaljskog vode momadi i da ih on snabdeva paketima punim opljakanih predmeta. Navodno je i sa hrvatske strane podneta optuba Nemakom poslanstvu u Zagrebu, meutim ni ovde nita nije preduzeto protiv B-a, ak nije povedena ni istraga. Tvrdi se da razlog za ovo ignorisanje treba gledati u tome, to je B. umeo da podmiti sve merodavne ljude i da ih tako uutka. Tako su navodno i vojnom ataeu Ne') Altgayer nije bio dr".

makog poslanstva u Zagrebu isporuene mesnata roba i masnoe od ukradenih svinja, jer na jednom sanduku u ulavesu, koji je otpremljen za Zagreb, bila je nalepljena ceduljica sa odresom Nemakom poslanstvu, vojni atae. Dalje tvrde Hrvati da B. odvozi vrlo mnogo ivotnih namirnica nemakom poslaniku von K a s c h e - u 1 ) u Zagrebu, kao i vagone ivotnih namirnica za Wehrmacht i u Reich. B. je takoe u svako doba bio spreman da zatiti ljude koji rade kao i on. Tako nije nita preduzeto protiv porunika T r a t i n s c h e k - a iz ES-a koji je ljudstvu ES-a pokrao mnogo artikala za ishranu i ove prodavao u Zagrebu i koji je silovao jednu 14-godinju zarobljenu devojicu, a zapisnici sastavljeni o nezakonitostima su na neki nain uklonjeni. Tratinschek je po ovoj stvari izjavio: Ja sam samo uenik i tek uim ta rade vii, i ako budem stavljen pred ratni sud, umeu i da govorim. Tratinschek je sada navodno na zauzimanje majora B-a dobio kod divizije Prinz Eugen poloaj oficira za vezu. Pretpostavlja se da se kod Boeckl-a radi o polujevrejinu ili da inae ima jevrejske krvi, jer govori jevrejskim argonom. Uostalom, B. je jednom prilikom naredio da se izbatina jedan pripadnik ES-a, jer je tvrdio da je beli Jevrejin opasniji od pravoga, ime je mislio na majora B-a. Dalje agent tvrdi da je B. bio tesno povezan sa banditima i sa njima vodio ivu prepisku, tavie, da se upravo B-u treba da zahvali to je banditizam zauzeo toliko velike razmere u njegovom srezu. Uprkos poznatih, ovde navedenih primera, iji broj bi se mnogostruko jo mogao poveati i koji su u Hrvatskoj opte poznati, maral Kvaternik je B-a ak odlikovao trolistom 2 ), a od voe narodnosne grupe Altgayer-a dobio je javnu pohvalu kao priznanje za svoje primerno vrenje slube, koje je objavljeno u Listu naredaba Br. 4 (1943). Govori se o tome da je B. prekomandovan za Afriku, ali da je, meutim, stigao samo do Grke. S druge strane se opet tvrdi, da se nalazi u Barcs-u, kod gospoe sreskog naelnika Borongay-a
2

') Kasche nije bio von". ) Paveliev orden.

2. Rukovodiocu III Paraf: Hei(ntschel) 3. III B U zameni: Paraf: T(eichmann) 8/6 SS-potpukovnik 2. Nareenje 1. Zastupniku rukovodioca. 2. Registraturi. 3. III B Olovkom: 4. Registraturi, prikljuiti aktima. Paraf

PRIPREME ZA P O D U H V A T THEODOR Poetkom februara 1944 godine otpoeo je aparat RSHA da organizuje poduhvat za napad na Vrhovni tab i za pripremanje atentata na marala Tita. Poduhvat je nosio kamuflani naziv Theodor", a organizovao ga je SS-kapetan Mandl. U isto vreme je druga grupa organa RSHA na elu sa SS-kapetanom Reinel-om radila na formiranju tzv. invazione mree, obavetajnih punktova koji bi zakamuflirano ostali na terenu posle eventualnog saveznikog iskrcavanja. Oko pogodnih agenata za ova dva poduhvata razvio se spor o kome govori sledei dokumenat. DOKUMENAT BR. 562 T a j n a d r a v n a policija U s t a n o v a d r a v n e policije G r a z Sluba veze

') Gestapo-a. ) Referatu E 3 Uprave VI RSHA, nadlenom za ob. slubu prema NDH.
2

na r u k e SS-kapetana K 1 e b e r - a Be Olovkom: K

j Predmet: E d u a r d K o k o 1, Maribor, Nagystr. 18 Imenovanog j e predvideo SS-kapetan R e i n e 1 za s t a r a n j e o uesnicima kursa mree II. R. je hteo prvobitno da ga zatrai od njegovog dosadanjeg nadletva, Komesara Reich-a za uvrivanje nemake narodnosti u Mariboru. Istovremeno trudio s e SS-kapetan M a n d l d a ga dobije za svoj poduhvat. Njegovo angaovan j e za Theodor izgleda da je vanije, tako da sam se sporazumeo sa M-om da mu ustupim K-a. M. e ga s a m zatraiti preko odel j e n j a VI S 1 ). K. stie u petak p r e podne u Be, pa e tamo usmeno da izloi blie podatke o potekoama koje su mu nastale od strane R-a usled pokrenutog premetaja. P r e d laem da se poveri komandantu 2 ) u Mariboru, pa da on prvo pokua da stvar rei mirnim putem. Pavian 3 ) 2) Ponovo podneti kabinetu Olovkom: (SS-porunik Bluhm) Bluhm s. r. 27/4

') Odeljenje S Uprave VI RSHA, centrala za sabotae i diverzije. 2 ) Sipo i SD-a. 3 ) Pseudonim glavnog opunomoenika Uprave VI RSHA za NDH, Adalberta Kungel-a, koji je i sam bio merodavno angaovan u izgradnji invazione mree".

4) etnici

PREPISKA IZMEU USTANOVA SIPO I SD-a OKO ETNIKOG ZAHTEVA ZA PRIKLJUENJE HERCEGOVINE SRBIJI
Hercegovaki etnici, koji su saraivali sa nemakim jedinicama, preduzimali su razne akcije sa ciljem da se Hercegovina prikljui Nedievoj Srbiji bilo neposredno, bilo preko Crne Gore koja je imala takode da se uklopi u teritoriju pod Nedievom administracijom. U tome su smislu upuivali peticije opunomoeniku Ministarstva inostranih poslova za Jugoistok, ing. Neubacher-u. Sledea dva dokumenta, od kojih je prvi dopis policiskog ataea u Zagrebu BdS-u Beograd sa izvatkom iz jednog izvetaja o situaciji u Hercegovini, a drugi odgovor BdS-a policiskom ataeu, pokazuju sluaj ovakve pretstavke etnikog rukovodioca Popovia.

DOKUMENAT BR. 563

Olovkom: Lini p r e d m e t tambilj:

18 februara 1944
Olovkom:

Be Da

Zapovedniku policije bezbednosti i SD-a


B e o g r a d

Mastilom:

Kartoteka Predmet: etniki kapetan Veza: Nema P op o v i

Kod I C-a V-og planinskog korpusa 1 ) u Mostaru saznalo se prole godine da je gore imenovani, koji s a r a u j e sa nemakim Wehrmacht-om, u sporazumu sa pozitivno nastrojenim srpskim elementima u Hercegovini sastavio pismenu molbu poslaniku N e u b a c h e r - u u Beogradu, u kojoj se preporuuje p r i k l j u e n j e istone Hercegovine Crnoj Gori. Molim za obavetenje, da li je o tome neto tamo poblie poznato. U zameni: Paraf: Bl(uhm) 18/11 SS-porunik Mastilom: Izvor QBL 2 ) od 19.12.43 Ponovo podneti zastupniku 1.4.

O vezama ovih etnikih formacija sa Beogradom, prikljuena je naroita zabeleka. Kod I/C-a V-og planinskog korpusa saznalo se da je etniki kapetan P o p o v i , koji je postao poznat svojom saradn j o m sa nemakim Wehrmacht-om, sastavio u sporazumu sa pozitivno nastrojenim srpskim elementima u Hercegovini peticiju u kojoj se predlae prikljuenje istone Hercegovine Crnoj Gori. Ova je sa znanjem, da li i u sporazumu nije poznato, sprovedena poslaniku N e u b a c h e r - u u Beograd. Kako se moglo primetiti, ova injenica jo nije prodrla u h r vatske krugove. Da Popovi po ovoj stvari moe biti siguran u saglasnost svih hercegovakih Srba, ne mora se naroito isticati. ') I c obavetajni otsek; V planinski korpus bio je u sastavu oruanog SS-a (Waffen-SS). 2 ) Pseudonim profesora Rudolfa Treu-a, agenta policiskog ataea Helm-a.

3.

Raspoloenje

Raspoloenje kod stanovnitva na Primorju upravlja se prema dranju nemakog Wehrmacht-a, hrvatske uprave, situaciji ishrane, propagandi doaptavanja i uticajima neprijatelja i dr.
a) Dranje Wehrmacht-a

Posle kapitulacije Italije i razoruanja Italijana, nemaki Wehrmacht nije pozdravljen onom radou, kako se to oekivalo obzirom na neprijateljsko nastrojenje prema Italiji. Glasine, koje su italijanske vojne vlasti sejale o varvarizmu Nemaca, nisu ostale bez dejstva. Uglavnom, zauzet je stav iekivanja koji je bio u svakom pogledu pogodan za delatnost partizanskih bandi. Kada su Nemci uspenim akcijama ienja izili na k r a j i sa partizanima i doveli sa sobom hrvatsku upravu, date su prema raspoloenju osnove za istinsko smirenje.

OKUMENAT BR. 564

VII VODA SS I POLICIJE u Srbiji Zapovednik policije bezbednosti i SD-a u Beogradu VI 1 )138/4 Del. Br. 446/44 pov. Rx/LP

Beograd, 11.3.1944 Telefon 22-103

P o v e r l j i v o

Olovkom: Zastupniku Paraf: H(elm) 2 l/III

Policiskom ataeu kod Nemakog poslanstva na r u k e SS-porunika B 1 u h m - a Z a g r e b

Predmet: etniki kapetan P o p o v i Veza : Tamonji dopis 259/44 od 18.11.44 Pril. : Izvanredni poslanik za Jugoistok, ministar d r ing. N e u b a c h e r , zapitan j e d a l i m u je poznata pismena molba etnikog kapetana P o p o v i a koja s e odnosi n a prikljuenje istone Hercegovine Crnoj Gori. Ministar Neubacher je na to ukazao da stalno prima veliki broj slinih memoranduma, ali nije u stanju da ih sve ispita pa ak ni da ih uzme na znanje. On dakle, kako izgleda, ne pridaje ovakvom p i t a n j u zasada nikakav bitan znaaj. Kod nadletva BdS-a Beograd dosada se takoe Odeljenje VI (zagranina ob. sluba) BdS-a Beograd.

nije nita saznalo o nekom ovakvom memorandumu. Po nalogu: Weimann s. r. SS-major (u zameni)
Mastilom:

Prikljuiti aktima Paraf: Bl(uhm) 24/111

REGISTRI

REGISTAR DOKUMENATA Dokumenat i vreme izdavanja Abwehrkommando Kiesewetter : Predaja uhapenih lanova jugoslovenske sabotane organizacije Einsatzkommandi Beograd 5.V.1941 Amt Ausland/Ab wehr : Obrazac za pravdanje agentskih izdataka 1944 Mere za utedu u osoblju 23.XII.1943 . Bataljon SS-padobranskih lovaca : Dostavlja BdS-u izvetaj o rovarenjima u Matarukoj Banji, poto je nadletvo Slube bezbednosti u Kraljevu izjavilo da se ne moe bavili sa ovim pitanjem 20.1.1944 Carinska pogranina zatita Sreski carinski komesar Beograd : Vatreni okraj sa partizanima na Karau kod Cente 21.V.1944 Centralni ured za korienje pismenog i telegrafskog saobraaja sa inostranstvom (ZABP) : Uputstvo za rad cenzurnih ustanova na cenzuri pismenog i telegrafskog saobraaja u cilju pribavljanja obavetajnih podataka i spreavanja pijunae 5.11.1942 18-5 . 198 199 Broj dokumenta

136

340

10

Einsatzgruppe policije bezbednosti i SD-a Beograd: Nareenje Einsatzkommandi Zagreb da izvetaje za RSHA ne dostavlja neposredno nego preko E. G. Beograd 26.IX.1941 Izvetava RSHA da je E. K. Zagrebu nareeno da izvetaje za RSHA dostavlja preko E. G. Beograd 30.IX.1941 Podaci o beloemigrantu Durnovo 11.X.1941 P. Petru 195 19G 203 204

167

163

Karton iz kartoteke za Durnovo P. Petra 1941 Razlozi protiv postavljanja Cvetkovi Dragie z a ministra pretsednika 19.IV.1941 . . . . Propisuje plan stvarnih akata za Einsatkommandu Beograd 28.VIII.1941 Transportovanje 13 uhapenih lica po vanrednom spisku poternica Gestapo-u Graz 27.V. 1941 Transportovanje 17 lica uhapenih po vanrednom spisku poternica Gestapo-u Graz 8.IX. 1941 Trai da se iz zarobljenikog logora izrui bivi Upravnik grada Beograda Drini 30.VII.1941 Namerava se da se Drini saslua o predratnoj delatnosti Uprave grada Beograda i jugoslovenskog Ministarstva unutranjih poslova 5.XII.1941 Zavrni izvetaj o sasluanju Andrejevia sa predlogom da se pusti na slobodu poto nema dokaza o njegovoj krivici 29.XI.1941 . . . Nalog za hapenje i pretres stana ing. Gluevi Borisa 30.X.1941 Karton za uhapenog Posiril Witeslawa, koji je sproveden u Be 17.IV.1941

205

206 207

209

213 220 224

Izvetaj o sprovoenju 5 lica iz Sopota za E. G. Beograd, koja je uhapsio Wehrmacht; sa istima je sprovedeno 2 dece jedne uhapenice koja su predata na uvanje jednoj njenoj poznanici u Beogradu 14.XI.1941 Obaveza o utanju koju je potpisao Durii M. V. prilikom otpusta iz zatvora 17.XII.1941 Prevoenje uhapenog Jovanovi Jovana u zatvor policije bezbednosti 27.X.1941 Bodnarov Steva pozorini dekorater je poznati komunista 16.XII.1941 Zapisnik epanovi Branka potan. inovnika, koji se nudi za agenta 1.X.1941 Agent daje podatke o eliji KP u nadletvu pote br. 2 u Beogradu 16.XI.1941 Agentski izvetaj o delatnosti komunista 11.XII.1941 Agentski izvetaj o dogovoru grupe za napad na pripadnike Wehrmacht-a i hapenje iste 15.XII.1941 Beleka o radu agenta koji je provalio atentatorsku grupu 22.XII.1941 Grujii (Gruji) Milisav doneo je iz Grke vest da se u Srbiji nalazi tajni radio-predajnik 12.VI.1941 Trai od grupe Signal Lukatelle podatke o dranju 16-orice intelektualaca 7.V.1941 Izvetaj o suzbijanju narodnog ustanka u J u goslaviji 13.XII.1941 Trai objanjenje kako treba postupiti sa Feil Josefom pripadnikom NOP-a koji je Volksdeutscher 1941 Predlog za uklanjanje sa poloaja patrijarha Gavrila 22.VIII.1941 P a t r i j a r h Gavrilo odbija da izradi projekat proglasa protiv NOP-a 27.VIII.1941 . . .

226 234 256 267 268 269 270

271 272

288 289 298

308 343 344

Dostavlja RSHA-u izvetaj o mitropolitu Josifu koji je sastavio dr arenac 16.VIII. 1941 . . Episkop Nikolaj treba to pre da se internira u okolinu Beograda 23.XII.1941 Sprovodenje naloga Reichsfuehrer-a SS-a voi nemake narodnosne grupe dr Janku 15.VI.1941 Einsatzkommando Beograd :

351 355

372

Transportovanje 17 lica uhapenih po vanrednom spisku poternica Gestapo-u Graz, od kojih su 12 pripadnici biveg jugoslovenskog diplomatskog kora 3. VI. 1941 . . Predlog za postupak u propagandi povodom zatvaranja patrijarha Gavrila - 2.V.1941 . . Odbijena molba savetnika nemakog poslanstva dr Busse-a da prisustvuje sasluanju episkopa Nikolaja 11. VI. 1941 Zabeleka o planu kolaboracije srpske pravoslavne crkve sa nemakim vlastima, koji je ponudio Jani dr Vojislav 5.V.1941 . . . Einsatzkommando Osijek :

211 342

349

350

Razgovor agenta profesora Treu Rudolfa sa voom Zbora Ljoti Dimitrijem po raznim politikim pitanjima 6.IX.1941 Preporuuje da se velikom upanu u Vukovaru Elicker dr Jakobu, Volksdeutscher-u i saradniku E. K., da odgovarajui in u SS-u 29.VII.1941 Hapenje i odvoenje u logor ing Price Branka -- 13.VIII.1941 Einsatzkommando Sarajevo :

214

478 510

Podaci o agentu Popper Herbertu iz Sarajeva 11.IX.1942

504

Einsatzkommando

Zagreb

Ustaki krugovi o vladi generala Nedi Milana 13.IX.1941 Zapisnik u vezi sa razgovorima savetnika za tampu kod Nemakog poslanstva Mitterhammer-a sa krugovima HSS-a 13.V.1941 . . Hrvatski poslanik u Berlinu dr Budak Mile trai vezu sa Reichsfuehrer-om SS-a 28.XI. 1941 Ispad ministra dr Budaka protiv Volksdeutscher-a i Paveliev prekor zbog toga 13. IX.1941 Moli da se dostavi uputstvo Gestapo-u Graz ta da se uradi sa francuskim dravljaninom Rey Pierre-om koji je uhapen u Zagrebu i sproveden u policiski zatvor u Graz-u 12. V.1941 Moli da se dostavi uputstvo Gestapo-u Graz ta da se uradi sa britanskim dravljaninom Evans Eryl-om koji je uhapen u Zagrebu i sproveden u policiski zatvor u Graz-u 9.V. 1941 Predaja uhapenog britanskog dravljanina Evansa Eryl-a u policiski zatvor u Zagrebu 19.IV.1941 Saoptenje Carmine Aloisu da je njegov sluaj povodom denuncijacije zbog obavetajne delatnosti raspravljen te je zbog toga i puten na slobodu 23.VI.1941 Opisuje sluaj hapenja Carmine-a sa svim detaljima i moli da se isti odre u strogoj tajnosti 30.VII.1941 Hausberger Agathe, novinarka, otputovala je za Graz i Berlin sa pismom amerikog konzula u Zagrebu za amerikog ambasadora u Berlinu i pre polaska javila se E. K. ponudivi se za rad 4.V.1941

144

385

390

433

473

474

475

476

477

489

Agentski izvetaj da se ing. Pria Branko ipak nalazi u logoru Jasenovac 8.II.1942 . . . Podaci o Zemunu, Rogozu i kapetanu hrvatskim obavetajnim oficirima u potpukovniku Schlacher-u i majoru o obavetajnom oficiru u Mitro vici de Boni 24.III.1942

511

517

Osnivanje poloaja delegata Ministarstva unutranjih poslova kod hrvatskog poslanstva u Berlinu 5.IX.1941 Postojanje neprijateljske obavetajne slube meu poljskim emigrantima u Crikvenici 23.1.1942
Einsatzkommando Veliki Bekerek (Zrenjanin):

531

550

Trai izruenje advokata Bojani dr Petra zbog njegove ranije protivnemake deatnosti radi sasluanja i suenja 27.1.1942 Einsatzgruppe policije bezbednosti i SD-a u Zagrebu (Zapovednik policije bezbednosti i SD-a za Hrvatsku) : Dnevni raport o situaciji i dogaajima u vezi sa NOP-om 6.V.1944 Izvetaj o sprovedenim izviaj ima povodom delatnosti agenta Skrabl-a u akciji III SS (germanskog) tenkovskog korpusa na pridobijanju prebeglica iz partizanskih redova 29.XII.1943
Einsatzkommando 4 (Zagreb):

485

506

546

Trai podatke od Vojnog ataea kod Nemakog poslanstva u Zagrebu o licima za koja se smatra da su povezana sa italijanskom obavetajnom slubom 17.VIII.1943

484

F e l d k o m m a n d a n t u r a Zagreb : U traganju za ing. Pria Brankom dobij eno je reenje Ustake nadzorne slube u Zagrebu da se isti ne nalazi ni u jednom logoru niti se pak nalazio 17.111.1942 Feldkommandantura 599 Beograd : Zbog atentata na nemake oficire u Mladenovcu streljano je 40 lica iz logora u Beogradu i 10 iz Mladenovca kraj 1942 Feldkommandantura 610 Caak : Izvetava BdS Beograd da za njen raun izvri pogubljenje 20 komunista kao odmazdu za ruenje pruge KruevacStala 7.VII.1944 . Fuehrer Reich-a Doenitz : Dnevna zapovest povodom Hitler-ove smrti maj 1945 Fuehrer Reich-a - Hitler : Naredba o konspirativnosti 25.IX. 1941 . . 1 31 Naredba o komandovanju otseenim jedinicama 9.XII.1944 Gestapo (Tajna dravna policija): Komesarijat pogranine policije Celje : Postupak sa beguncima Slovencima iz logora u koje su bili upueni u cilju germanizacije 20.III.1942 Obavetajni izvetaj o stanju na granici i preko granice 8.IV.1942 Izvetaj o kretanju partizana 31.III. 1943 . 33

512

314

313

39 55 89

Komesarijat

pogranine

policije

Ptuj : 125 126

Poturanje agenta Knez Franca partizanskoj grupi OsojnikRe 24.VII.1942 Predlog da se agent Knez Franc novano nagradi z a uspean rad 14.VIII.1942 . . . . Pogranina policiska stanica Brezice :

Izvetaj o stanju na granici i o putnikom saobraaju 30.IX.1941 Kriminalni asistent Vogel Emil odreen za referenta N (Obavetajna sluba prema protivniku) u ustanovi 1.VII. 1942 Rukovodna ustanova dravne policije Be :

56

113

Formiranje Centralnog taba za informacije i upravljanje za suzbijanje komunizma u alpiskim i podunavskim zemljama Reich-a 9.XI.1944 Trai izviaj e povodom pisma Hristi Milutina, radnika u Beu, kojim je traio da mu se poalje pikrinska kiselina 16.V.1944 . . . Trai obavetenje o agentu Duli Zvonimiru koji se nije vratio sa otsustva iz Sarajeva 2.XII.1943 Daje podatke o agentu Duli Zvonimiru i nema prigovara protiv njegove upotrebe 20. XII.1943 Ustanova dravne policije Litzmannstadt (Lodz):

26

180

464

466

Dostavlja sasluanje i uhvaeno pismo sa podacima za lica iz okoline Prijedora koja su saradnici partizana 31.III.1943 Ustanova dravne policije Maribor :

539

Nareenje za obraivanje predmeta rukovanje aktima 15.VII.1942

52

Nareenje za korienje predmeta i rad na njima 15.VII.1942 . Postupak sa zatvorenicima dravne policije 24.IX.1941 Dopuna naredbe o postupku sa zatvorenicima dravne policije 8.1.1942 Hapenja za odmazdu povodom partizanskih sabotanih akcija i u vezi sa ovim stupanje u kontakt sa tajerskim domovinskim savezom 16.VIII.1941 Ustanova dravne policije Potsdam :

53 84 85

109

Trai podatke o Begovi Grigoriju koji treba da radi kao agent 5.II.1942 Glavna u p r a v a bezbednosti Reich-a (RSHA) : lanak SS-generala Heydrich Reinharda Udeo policije bezbednosti i slube bezbednosti u merama stvaranja poretka u srednjoevropskom prostoru juli 1941 Potsetnik o optim naelima za postupak sa inostranom radnom snagom koja se nalazi na radu u Reich-u 15.IV.1943 Uprava III:

249

12

Podnoenje izvetaja o prijemu nedeljnih filmskih urnala od strane stanovnitva 20.X.1941 Uprava IV : Pregled o stanju borbe protiv komunizma u zemljama Evrope izvodi ukoliko se odnosi na Jugoslaviju januar 1944 Suzbijanje upotrebe falsifikovanih nemakih legitimacija i pasoa, kojima se slue pripadnici pokreta otpora u Evropi 19.11.1943 . .

25

105

Podaci o zaverenikoj delatnosti ministra Dini Tase i zahtev da se uhapsi i saslua 10.XII.1942 Obavetava da e prikupiti uputstva po sluaju Dinia 12.XII.1942 Obavetava da se odustaje od hapenja Dinia 15.XII.1942 Insistira da Jovanovi Dragi ostane i dalje Upravnik grada Beograda 23.11.1942 . . Dostavlja se BdS-u Beograd, presuda jugoslovenskog Dravnog suda u Beogradu 3.XI.1942 Trai izvetaj koje se mere nameravaju preduzeti protiv biveg Upravnika grada Beograda Drinia 28.XI.1941 Vrhovna komanda Wehrmacht-a odbija da izrui Drinia sa primedbom da ga moe sasluati inovnik dravne policije 2.II.1942 . . Snabdevanje agenta Janji Strahinje i njegove grupe u Berlinu racioniranim artiklima 30.VI.1943 Nareenje za hapenje svih studenata i intelektualaca kao i drugih istaknutih Srba na podruju Reich-a 12.IV.1941 Dopuna nareenja o hapenju srpskih studenata i inteligencije u Reich-u 23.V.1941 . Ukidanje zabrane promene boravita odreene za srpsku inteligenciju u Reich-u 30.X.1941 Nareenje za postupak sa Volksdeutscher-ima pripadnicima NOP-a 29.XI.1941 . . . Nikakve mere ne treba preduzimati protiv patrijarha Doi Gavrila bez pristanka RSHA 19.1.1944 Trai lekarsko uverenje o stanju zdravlja patrijarha Doi Gavrila i episkopa Velimirovi Nikolaja da li su sposobni za putovanje i ivljenje u Reich-u 14.V. 1944

161 163 164 163 187

203

210

281

299 300 301 309

347

348

Dopis E. G.-u Beograd o delatnosti Crvanin Milivoja i namere RSHA da se isti po zavretku rata uputi u Ukrajinu radi posmatran j a pitanja pravoslavne crkve 2.VII.1941 . Svim nadlenim ustanovama je nareeno da uhapse Brai Ranka koji putuje u vajcarsku po poslovima pokreta DM 13.11.1943 . . . Pita da li je hapenje Brai Ranka dalo eljene rezultate 2.IV.1943 Dolazak hrvatskog marala Kvaternika na viemeseni boravak u Reich 3.II. 1943 . . . . Hausberger Agathe, novinarki, do daljeg zabranjeno izdavanje pasoa i viza za putovanje u inostranstvo 29.VI.1944 Trai miljenje o celishodnosti putovanja jerusalimskog velikog m u f t i j e iz Zagreba u Sarajevo kao i mogunostima njegove bezbednosti 24.III.1943 Obavetenje o odlasku za Zagreb i Sarajevo jerusalimskog velikog muftije i mere obezbeenja 25.III.1943 Preduzimanje novih mera za obezbeenje jerusalimskog velikog muftije na putovanju iz Zagreba za Sarajevo, poto je nemaka tampa objavila putovanje 3.IV.1943 . . . . Ugraivanje Volksdeutscher-a u maarsku obavetajnu slubu u Hrvatskoj 8.IV.1943 . . Podaci o grofici i grofu Potocky koji su sumnjivi da rade za neprijateljsku obavetajnu slubu 1.XII..1942 Odailjanje hrvatskih agenata u inostranstvo radi stupanja u vezu sa pretstavnicima jugoslovenske izbeglike vlade 12.VIII.1942 . .
Uprava VI:

353

365 337 395

493

499

501

502 549

551

555

Trai podatke o beloemigrantu ruskom Nemcu, agentu Hoerschelmann Waldemaru iz Beograda 7.X.1942

292

Beleka za SS-kapetana Reinel-a po pitanju ugraivanje agenta Messerschmidt dr Ernsta Augusta kao dopisnika u Rimu za Donauzeitung 27.V.1943 . Trai pro ver u nareenja biveg hrvatskog ministra finansija dr Koaka o isplaivanju penzija Jevrejima bivim dravnim slubenicima 8.VII.1943 Korienje veze sa Junom Amerikom i SAD koju navodno ima Hausberger Agathe, nemaka novinarka u Zagrebu 3.X.1941 . . . Pokuaj vrbovanja za nemaku obavetajnu slubu biveg j ugoslovenskog generalnog konzula u Graz-u dr Mietia 11.XI.1942 . . Prebacivanje roditelja i sestre Marinkovi dr Nikole, agenta u Berlinu, iz Zagreba u Reich 16.XI.1943 Zabrana saradnje sa agentom Skrabl Josefom 22.11.1944 Uspostavljanje hrvatskih obavetajnih posmatraa u Vichy-u i Lisabonu i mogunost korienja za nemake svrhe 11.VI.1942 . . .
I

368

337

490

196

498 547

554

Glavna uprava S S - a : Raspravljanja po pitanju formiranja SS-divizije Prinz Eugen od Volksdeutscher-a u Hrvatskoj 15.11.1943 Organizovanje i grupisanje pripadnika Einsatzstaffel-a preko 35 godina starosti 6.III.1943
Komanda za popunu Jugoistok oruanog SS-a :

418 419

Miljenje Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj o daljem regrutovanju Volksdeutscher-a za oruani SS 8.1.1943

417

Privreda i uprava Grupa D Oranienburg : Reichsfuehrer SS-a je zabranio otputanje zatvorenika iz koncentracionog logora Mauthausen 20.VII.1944 Glavni opunomoenik Uprave VI Glavne uprave bezbednosti Reich-a za Hrvatsku : Kokol Eduard iz Maribora koji je traen za mreu II stavlja se na raspolaganje za akciju Theodor koja je vanija 28.IV.1944 . . Grupa Abwehr-ovih oficira kod Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj : Protivnemaki nastrojeni funkcioneri ustake obavetajne slube 29.11.1944 Inspektor policije bezbednosti i SD-a Salzburg : Nalog Komandantu Sipo i SD-a u Mariboru Lurker-u da preda agente Bledu 14.IV. 1942 Upozorenje Komandantu policije bezbednosti i SD-a na Bledu o upotrebi i zameni ugroenih agenata 2.IV.1942 Izvanredni opunomoenik Ministarstva poslova za Jugoistok : inostanih

Pribeleka za efa vojne uprave o prigovorima protiv okupacionih vlasti 9.X.1943 . . . . Jedinica Boeckel" divizije Brandenburg" : Dostavlja izvetaj rukovodioca odeljenja za odravanje veze sa etnicima - 11.XII.1943 Komandant policije bezbednoti i SD-a - Bled : Direktive za bezbednosno-policiski rad u vezi sa iseljavanjem Slovenaca 22.X.1942 . .

Utvrivanje pripadnika porodice streljanog komuniste Bohinz Matthaeus-a april 1942 Trae se podaci o lanovima porodice streljanog Bohinz Matthaeus-a i miljenje da li ih treba iseliti april 1942 . . . . . . . Nareenje za pripreme u cilju iseljavanja lanova porodica streljanih ili odbeglih partizana 8.XI.1942 Nareenje za izvianje i pribavljanje podataka o partizanima 7.VT.1944 Poverenik za Gorenjsku samozatitu : Ustrojstvo i karakter Gorenjske samozatite i uputstva za rad 4.XII.1944 Ispostava Ljubljana :

101

102

103 108

133

Izvetava da je iz italijanske internacije stigao general Mihailovi Jevrem sa namer om da putuje za Beograd uz pitanje da li je tamo poeljan 2.III.1944 Ispostava Radovljica :

153

Predlog za regulisanje snabdevanja agenata racioniranim potrebama 18.V.1944 . . . . Komandant policije bezbednosti i SD-a u Donjoj tajerskoj : Direktive za postupanje sa zatvorenicima 29.IV.1941 Nareenje da se uhapeni lanovi NOP-a sasluavaju odmah 20.X.1942 Preuzimanje pravosudnih funkcija u Donjoj tajerskoj 9.VI.1941 Nareenje za posmatranje dogaaja preko granice 27.VII.1943

1-32

36 54 71 78

Traenje sredstava za zagranini rad 20.VI.1942

obavetajni 79

Finansiranje zagranine obavetajne slube kod ispostave Slube bezbednosti u Ljutomeru 3 .IV. 1943 Pretstavka Lurker-a u kojoj trai da i dalje vri obavetajnu delatnost u Ljubljani u emu j e imao velike uspehe 20.IV.1942 . . . . Saoptava nareenje Reishsfuehrer-a SS Himmler-a o zabrani upotrebe naziva partizani 3.VIII.1942 Analiza i propisivanje obavetajnih, egzekutivnih i propagandnih mera protiv NOP-a u Sloveniji 18.VI.1942 Delatnost slovenako-komunistikih bandi u Donjoj tajerskoj 8.VIII.1942 Izvetaj o partizanskoj delatnosti u Donjoj tajerskoj 17.IX.1942 Potraga za vodeim linostima Pohorskog bataljona NOP-a 20.X.1943 Upuivanje agenta Vidmar dr Romana u koncentracioni logor jer je leio dva partizana a nije blagovremeno podneo izvetaj januar 1943 Nalaz policiskog lekara o zdravlju dr Vidmara januar 1943 Zatvorenik dr Vidmar upuen je u koncentracioni logor 27.1.1943 Za dr Vidmara je odreen zatitni zatvor do 3.V.1943 kada se ponovo procenjuje potreba daljeg dranja u zatvoru 8.III.1943 . . . Za dr Vidmara ne postoje razlozi za otpust iz koncentracionog logora, te se zatitni zatvor produuje na 3 meseca do 3.VIII.1943, kada ponovno proceniti potrebu daljega dranja u zatvoru 30.IV.1943

30

82

83

86 87 88 90

91 92 93

94

95

Podaci o falsifikovanim wehrmann-skim legitimacijama 15.VII.1943 Upozorenje na zloupotrebu nemakih i inostranih pasoa koji su pali u ruke partizanima 10.III.1943 . . . . . Spisak 100 pripadnika KP streljanih u okviru odmazda za poginule Nemce i Volksdeutscher-e 23.VII.1942 . . . . . . . . . . . . Detaljno uputstvo o organizaciji obavetajne slube prema protivniku (NOP-u) 7.V.1942 Uputstvo za stvaranje obavetajne mree od bivih pripadnika NOP-a radi prodora u njegovu organizaciju 10.VII.1942 Partizani uhapeni i zarobljeni od strane podreenih organa i ispostava upuuju se u nadletvo Komandanta 18.VII.1942 . . . . Ukljuivanje pripadnika kriminalne policije u obavetajnu slubu prema protivniku 25. VIII. 1942 Registracioni podaci agenta lekara Vidmar dr. Romana dostavljeni RSHA-u 3.XI.1942 . . Kartoteni podaci agenta dr Vidmara po ifri 1942 Kartoteni podaci agenta dr Vidmara po podruju rada 1942 Kartoteni podaci agenta dr Vidmara po imenu opti 1942 Reenje da se agentu Knez Francu isplati novana nagrada od 2000 RM za uspean rad 18.VIII.1942 Nalog za isplatu i priznanica na 370 RM na ime nagrade izviau Jemetz Johannu 21.IV.1945 Konfiskacija imovine pripadnika NOP-a i raspolaganje njihovim stanovima februar 1943

log.

107

1U 112

lift

117

118 120 121 122 123

127

131 134

Trai podatke o pripadnicima porodice streljanog pripadnika NOP-a Binder Romana 18.IV.1942 Podaci o obavetajnoj deiatnosti agenta Zdjelarevia u Zagrebu 11.11.1942 Podaci o deiatnosti agenta Zdjelarevia koji je u Zagrebu vrbovao agenta za nemaku obavetajnu slubu Abwehr 27.III.1942 . .
Ispostava Brezice:

467

463

Sasluanje biveg partizana agar Albina sa izvetajem da je angaovan za agenta 11. XII.1942
Ispostava Celje :

124

Okrunica po kojoj se u zatvor Gestapo-a prim a j u samo uhapenici sa odgovarajuim optunim materijalom 11.VII.1941 Izvetaj-opravdanje efa ispostave po albi Volksdeutscher-a da je popustljiv prema Slovencima 9.XI.1944 Vrbovanje podmlatka za policiju bezbednosti 24.V.1941 Izvetaj o pojavi i deiatnosti partizana - 10. IV.1943 Izvetaj o pojavi i deiatnosti partizana 27. III. 1943 ' Podnoenje podataka za registrovanje agenata i pouzdanika 14.IX.1942 . Izvetaj o upuivanju izviake patrole na teren 8.IV.1943 Sasluanje Bresovnik Johanna, pripadnika NOP-a 18.X.1944 Obavetava policiskog ataea kod Nemakog poslanstva u Zagrebu, da e mu upueni teletip dostaviti kurirom ispostavi dravne policije Breice, gde treba da ga primi Helm-ov k u r i r 3.IV.1943

37

44 45 114 115 119 129 136

483

Uporite

Vransko : 130

Izvetaj lanova izviake patrole po povratku sa terena 10.IV.1943 Komandant policije poretka Alpiske zone Bled : Uputstvo za angaovanje policije poretka u okupiranim krajevima Slovenije na suzbijanju NOP-a 25.VIII.1941 Komandant zatitnog podruja Donja tajerska : Naredba o novom ureenju zatitnih podruja i otseka obezbeenja 15.11.1945 . . . . Dnevna zapovest za rad i postupak u pojedinim sluajevima 17.X.1944 Nareenje za podnoenje izvetaja 26.X.1944 Komandantura V otseka za obezbeenje Beograd : Volksdeutscher Leskovi Andreas i njegova ena Milica iz Beograda prijavljuju Andrijevi Maksima kao partizanskog saradnika 12.XI.1941 Komandujui general i zapovednik u Srbiji: Sasluanje etnika Grubi M. Milana u kome iznosi podatke o pokretu DM i njegovoj radio-mrei 26.V1I.1942 Pregled dozvoljenih etnikih i dobrovoljakih odreda u Srbiji 20.V.1942 Sef vojne uprave : Izvetaj izaslanika efa vojne uprave na konferenciji Komandnog taba o kritici generaltabnog pukovnika Munkel-a na politiku Neuhausen-a povodom pitanja upotrebe SDS-e 24.XI.1943

98

133 139 140

212

177 336

172

Upravni

tab :

Trai podatke o j ugoslovenskom generalu Dekane va Linusu i supruzi bibliotekara Stefanovi Pavla 19.VIII. 1942 Koncentracioni logor Mauthausen : Izvetaj o vladanju zatvorenika Dimowitsch Georga 11.VII.1942 Predmet o Jankovi Radmilu upuen je Glavnoj upravi SS-a za privredu i upravu Grupa D u Oranienburg-u 28.VI.1944 Kraljevski bugarski oficir za vezu kod Komandujueg generala i zapovednika u Srbiji: Podaci o Dimitrov Dimitru (Mitku) Mihajlovu 22.IX.1943 Kreiskommandantura 1/823 Veliki Bekerek (Zrenj anin) : Obavetava da je nareeno streljanje 45 pripadnika NOP-a na ime odmazde i nareuje postupak pri ovome 27.VII.1944 . . . . Izvetava o nainu izvrenja nareene mere odmazde poto mu za ovu nedostaje 139 lica 11.IX.1944 : Luki kapetan Rogoznica : Izvetaj o hapenju radiotelegrafiste Huebler-a koji je bio u vezi sa partizanima i o merama preduzetim povodom toga 24.VII.1944 . . . Ministarstvo inostranih poslova NDH : Verbalna nota predata Nemakom poslanstvu u Zagrebu povodom separatistikih letaka hrvatske SS-divizije i njenog zvaninog naziva koji ne odgovara sporazumu 22.III.1944 .

242

332

334

247

328 329

469

101

Ministarstvo unutranjih poslova Srbije : Obavetajni izvetaj ministra Dini Tase 1.1V.1943 Nadletvo Abwehr-a Be : Trai da se povedu izviaj i povodom pisma Hristi Milutina, radnika u Beu, u kome je traio da mu se poalje pikrinska kiselina 27.IV.1944 Nadletvo Abwehr-a Beograd : Karton agentkinje Bauderer Marije (Marion) ro. Esch v. Achten 1941 Trai otpust 11-orice talaca iz logora koje bi iskoristilo za svoje svrhe 11 XI.1943 . . . Moli da mu BdS Beograd preda celokupni materijal i zlato pronaeno kod uhapenog Brai Ranka s tim da akta i dalje stoje BdS-u na raspologanju radi uvida 6.IV.1943 . . Nadletvo Abwehr-a Zagreb : Zapovest za regulisanje slubenog poslovanja u Odeljenju I 23.VIII.1943 Postupak pri unitavanju poverljivih akata i predmeta izvodni prepis iz Propisa o rukovanju sa poverljivim predmetima Uredba o slubi u kopnenoj vojsci 99 . . . . . . . Traganje za oficirima koje su zapadni saveznici spustili padobranima 12.VII.1943 . . . . Upitnici za davanje miljenja u cilju poboljanja i usavravanja kriptografije i ifrovanja 2.IX.1943 Album partiskih i partizanskih rukovodilaca sa raspoloivim podacima uz nareenje da se prikupljaju novi podaci i fotografije i da se dostavljaju nadletvu 22.11.1943 . . . . 442 188 189 285

181

190

443 444

451

452

Glasine koje ire ustae u Mitrovici 18.V.1943 Skica i pregled terenskih ustanova Abwehr-a na podruju NDH 18.IX.1943 Postupak oko oslobaanja od vojne slube agenata i saradnika Abwehr-a 3.VII.1943 Postupak oko snabdevanja agenata legitimacijama i ostalim potrebama 20.X.1943 . . Partizanska i komunistika delatnost sreskog naelnika u Krievcima Gotthardi-a 6.III.1943 Ispostava Banja Luka : Plan za upotrebu i izgradnju mree golubova pismonoa 6.V.1943 . . . . . . . . . Reorganizacija ispostave Abwehr-a u Banjoj Luci 31.X.1943 Spisak agenata sa stalnom mesenom nagradom 6.X.1943 Saradnja sa 4-tim pukom Brandenburg 6.IX.1943 . Obavetajni punkt Biha :

453 456 459 461 507

455 457 460 557

Izvetaj o partizanima i etniko-ustakim odnosima 9.XI.1943 . . Nadletvo Abwehr-a (Ratna organizacija) Zagreb : Trai podatke o rezultatu izviaj a po pitanju englesko-poljske obavetajne slube u Hrvatskoj koje zajedniki vodi sa Slubom bezbednosti 12.V.1942 Obavetava da se rezultati izviaja po pitanju englesko-poljske obavetajne slube u Hrvatskoj ne mogu dostaviti, ali se dozvoljava uvid u iste 25.VIII. 1942

458

448

449

Nadletvo vojne pote broj 43840 (Abwehr-ov centar u Celju Meldekopf Caesar) : Legitimacija na ime Constancialuise Hasche 12.XII.1945 Nadletvo vojne pote broj 24492 (FAT 129-R u Zagrebu) : Legitimacija na ime Grbin Silvije 9.12.1944 Nemaka momad : Oblasno vostvo momadi ZagrebBosna : 463 462

Ubistvo pripadnika nemake momadi Hamp Wilhelma od strane organa ustake policije 6. VIII.1942 Okruno vostvo momadi Zagreb :

430

Pokuaj hapenja pripadnika nemake momadi Hamp Wilhelma od strane organa ustake policije 11.IV.1942 Nemaka narodnosna grupa u Hrvatskoj : Voa grupe Altgay er dostavlja lanak o ratnoj aktivnosti Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj 11.11.1943 Okruno rukovodstvo istoni Srem :

429

414

Izvetaj o akcijama partizana u februaru 1943 8.III.1943 . Okruno vostvo Donja Drava : Izvetaj o stanju u aincima 8.1.1943 . .

422

423 425

Situacioni izvetaj ogranka akovo 21.IV.1944

Okruno

vostvo

SavaDunav : 420 424 426 428

V r b o v a n j e Hrvata i Srba za nemaku policiju u H r v a t s k o j 19.V.1943 Redovni izvetaj o akcijama partizana 26. 11.1943 Redovni izvetaj o akcijama partizana 13. IV.1943 Izvetaj o politikom poloaju i protivnemakom dranju hrvatskog stanovnitva 7.V.1942 Okruno vostvo Srednja Drava Ilova :

Ispad ministra Budaka protiv Volksdeutscher-a na ustakoj manifestaciji u Virovitici 17. VIII.1941 Izvetaj o konferenciji sa mesnim funkcionerima narodnosne grupe sreza Daruvar o stanju Volksdeutscher-a u srezu 31.V.1943 . . . Mesna grupa Ilok : P r i d r u u j u se pretstavci ing. Nimmrichter-a upuenoj nemakom poslaniku u Zagrebu Kasche-u u kojoj se izfiosi teka situacija Volksdeutscher-a i moli zatita 16.IV.1943 Nemaki general u Zagrebu : Rezultat istrage o zloinima jedne ete Francetievog ustakog puka i miljenje komandanta nemake 718 peadiske divizije Fortner-a o ustaama 6.VII.1942 Nemaki opunomoeni general u Hrvatskoj : Obavetava da e se u SS-dobrovoljaku planinsku diviziju uzeti svi muslimani godita 1925 22.IX.1943

432

435

427

402

399

General Glaise von Horstenau izvetava Pavelia da je postavljen za Nemakog opunomoenog generala u Hrvatskoj a general Luethers za Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj 1.XI. 1942 Zapovest za akciju za severno hrvatsko podruje januar 1943 Direktive za propagandu u Hrvatskoj 6.III. 1943 Konferencija povodom priprema za prijem i postupak sa zarobljenim partizanima 14.1.1943 Nemako poslanstvo u Zagrebu : Projekat za formiranje zajednike nemakohrvatske spoljnopolitike informativne slube za informisanje najviih rukovodilaca 26.11.1945 Nareenje Hausberger Agathe, novinarki, da napusti Hrvatsku i da se otseli u Reich 24.III.1944 albe ustakih funkcionera na delatnost nemake policije u NDH 23.XI.1943 Zastupnik vojnog ataea :

437 433 439 538

383

492 503

Dostavlja pismo generalfeldmarala von Weichs-a u kome zahvaljuje Paveliu na estitci povodom unapreenja 28.III.1943 . Oblasni policiski rukovodilac Osijek : Regulie podnoenje izvetaj a o situaciji 11.1.1944 Trai da se zbog odvoenja Volksdeutscher-a Pavliek Rudolfa uhapsi iz Keinaca 5 lica pristalica NOP-a i sprovedu u logor kao taoci 8.VI.1944

381

441

534

Trai da se zbog ubistva Volksdeutscher-a Amberg Georga prijavi 10 lica, pristalica i simpatizera NOP-a, radi privoenja merama odmazde 8.VI.1944 Obavetava da je u cilju odmazde za ubijenog Volksdeutscher-a Amberg-a evakuisano 9 porodica od 21 lica iz Benianaca 22.VI.1944 Obavetava da e se zbog ubistva Volksdeutscher-a Leeh Mathiasa uhapenih 9 talaca predloiti za mere odmazde 22.VI.1944 . Oficir za vezu RSHA kod Izvanrednog opunomoenika Ministarstva inostranih poslova za Jugoistok : Glasovi o smenjivanju nemakog poslanika u Zagrebu Kasche-a 3.1.1945 Poslanik dr Neubacher izvetava i o situaciji u Hrvatskoj 6.II.1945 Poslanik dr Neubacher dostavlja izvetaje iz Hrvatske dravnom sekretaru Steengracht-u 24.1.1945 Poslanik dr Neubacher izvetava o dranju Pavelia 30.1.1945 Miljenje poslanika dr Neubacher-a o smetaju hrvatske vlade u Reich-u 31.1.1945 . . . Okruna policiska uprava 12 Leskovac : Izvetaj o formiranju i stanju etnikih i dobrovoljakih formacija u Leskovakom okrugu 4.VII.1942 Opunomoeni komandujui general u Srbiji: Ugui van je narodnog ustanka u Srbiji 10.X.1941 Dopune nareenju za uguivanje narodnog ustanka u Srbiji 25.X.1941

535

536

537

409 410

411 412 413

337

295

296

Saradnja trupa sa ustanovama vojne uprave 29.X.1941 . . , Opunomoeni poverenik Volksdeutscher-a preel jenika iz Bosne u Litzmannstadt-u (Lodz): Izvetava o 'nezadovoljstvu preseljenika u 6.V.1943 anektiranim krajevima Poljske Opunomoenik Ministarstva inostranih poslova kod Vojnog zapovednika u Srbiji : Obavetava, da izjavu biveg ministra Mar kovic Lazara, o sadanjem ministru pota Joniu i efu propagande Periu, da su bili slobodni zidari, smatra tendencioznim i intrigom 22.IV.1943 Opunomoenik Reichsfuehrer-a SS-a u Hrvatskoj : Poseta Reichsfuehrer-a SS Himmler-a Z a g r e b u plan boravka, projekt A 5.V.1943 . Poseta Reichsfuehrer-a SS Himmler-a Zagrebu plan boravka, projekt B 5.V.1943 Poseta Reichsfuehrer-a SS Himmler-a Zagrebu plan obezbeenja 5.V.1943 . . . Obavetava o zvaninom nazivu 13 SS-dobrovoljake b. h. planinske divizije (Hrvatska) 24.XI.1943 Potsetnik za primanje dravljana NDH u nemaku policiju u Hrvatskoj 10.V.1943 . . Opunomoenik efa policije bezbednosti i SD-a pri efu civilne uprave u Donjoj tajerskoj . Nareenje o podnoenju izvetaj a od strane ispostava 22.IV. 1941 Poglavnik NDH Paveli : Zahvalno pismo Veesenmayer-u 1944

297

434

170

392 393 394

400 533

57

380

Policiski atae kod Nemakog poslanstva u Zagrebu: Nemaki poslanik u Zagrebu je protivan upuivanju pretstavnika BdS-a Beograd kod Zapovednika nemakih trupa u Hrvatskoj 4.11.1943 Podaci o razgovoru sa hrvatskim ministrom unutranjih poslova Lorkoviem i poslanikom u Berlinu dr Koakom, koji je odran u Beu po pitanju uspostavljanja tenjih veza sa SS-om 12.V.1944 Ministar unutranjih poslova dr Artukovi izjavljuje da je bivi ministar finansija dr Koak izdao nareenje da se Jevrejima, bivim dravnim slubenicima i dalje isplauju penzije 23.VI.1943 Podaci o korupciji hrvatskog poslanika u Berlinu dr Koaka i njegovim nesuglasicama sa ministrom finansija dr Toth-om 30.VI.1944 Podaci o smenjivanju ministra inostranih poslova dr Peria 29.IV.1944 Hrvatski poslanik u Berlinu dr Koak trai vezu sa SS-om i njegovim najviim rukovodiocima 19.VI.1944 Akcija (u Zagrebu) Kronholz-a, agenta iz Beograda kodi interesima Reich-a u Hrvatskoj 5.VI.1944 Ukljuivanje Volksdeutscher-a u Hrvatskoj u nemaku obavetajnu slubu 13.IV.1943 Agent Duli Zvonimir ostaje u Sarajevu g d e j e zaposlen kod Feldkommandanture Sarajevo 17.XII.1943 . Trai obavetenje o tome ko je uhapsio Jordan Stjepana i Adolfa kao i njihova sasluanja 2.XII.1943 Trai podatke o raciji koju je u Banjoj Luci izvrila Tajna vojna policija 23.11.1943 . .

382

384

386

388 389

391

407 421

465

471 472

Namera da se hrvatski poslanik u Budimpeti dr Koak postavi za poslanika u Berlinu, a bivi poslanik u Berlinu dr Budak za poslanika u Tokiju 16.11.1944 . . . . . . . Ocena hrvatskih ministara Vokia i dr Koaka 8.III.1944 Prepis zabeleke nemakog poslanika u Zagrebu o njegovom razgovoru sa hrvatskim poslanikom u Berlinu dr Koakom, u pogledu Koakove delatnosti u Berlinu i drugim politikim pitanjima 26.VIII.1944 Javlja da Bojani dr Petra hrvatska policija sigurno nee izruiti u Srbiju, ali bi se mogao tamo ilegalno sprovesti, samo to zasada iz politikih razloga nije oportuno 9.III.1943 . Preporuuje da se Pekota Albini, supruzi dr Dobre, advokata, izda viza za vajcarsku radi leenja tuberkuloznog sina ora 17. VIII. 1944 Odobrava plan agenta Treu Rudolfa za obavetajnu obradu Crne Gore, Sandaka i Albanije 26.1.1944 Hausberger Agathe, novinarka, treba da ostane u Zagrebu radi obavetajnog korienja 1.XII. 1943 . Moli od Neuhausen-a podatke o generalu Mari Augustu koji je pre rata imao veze sa Nemcima 28.1.1943 Maarski obavetajni oficir dr Marty pridobljen je za saradnju kao agent 13.X.1943 . Podaci o agentu Hasanovi Mustafi i predlog za njegovo ilegalno prebacivanje u Be gde eli nastaviti studije i rad za SD 11.1.1944 Miljenje o putovanju jerusalimskog muftije u Sarajevo i mere bezbednosti m a r t 1943 . Izvetaj o putovanju jerusalimskog velikog muftije u NDH i o uspehu oko javljanja dobrovoljaca za muslimansku SS-diviziju 10.IV. 1943

480 481

482

486

487

488

491

494 495

497 500

503

albe hrvatskih policiskih funkcionera na delatnost nemake policije u NDH 10.11.1944 Podaci o ustakom funkcioneru Tomi Viktoru i ustakom pukovniku Hereniu koji su izbegli u Budimpetu 6.XII.1943 Agentski izvetaj o ministru finansija NDH dr Koaku 8.VIII.1942 Obavetajna sluba hrvatske policije trai pomo u emisionim radio-aparatima od nemakih ustanova 30.IX.1943 Agent dostavlja pribavljeni izvetaj hrvatske protivitalijanske obavetajne slube o prilikama u Zadru 23.IX.1942 Agentski izvetaj o organizaciji obavetajne slube Ministarstva inostranih poslova NDH i ustake Nadzorne slube 10.VI.1942 . . . Dostavlja dobijene okrunice Glavne direkcije za javni red i bezbednost po pitanju pribavljanja podataka-izjava iz graanskih i vojnikih krugova o situaciji 8.IX.1944 . . . Hrvatska obavetajna sluba u Beu za kontrolu Hrvata koji tamo ive i namera da se ista iskoristi za nemake svrhe 24.V.1943 Dostavlja izvetaj hrvatske obavetajne slube u Beu koja je organizovana u sporazumu sa Rukovodnom ustanovom dravne policije u Beu 5.XI.1943 Reorganizacija i aktiviranje hrvatske obavetajne slube u Beu za kontrolu dravljana NDH u zajednici sa Rukovodnom ustanovom dravne policije u Beu 23.V.1944 . . . Prepis zabeleke nemakog poslanika u Zagrebu o njegovoj konferenciji sa nadlenim lanovima hrvatske vlade povodom uspostavljanja hrvatskih kratkotalasnih emisija za SAD i alba ataea to nije pozvan na ovu konferenciju 16.11.1944

509

51& 514

516

513

519

520

521

522

523

524

Podaci o Rukavina Branku, rukovodiocu komunistikog odeljenja u obavetajnoj slubi Glavne direkcije za bezbednost i red 13.X.1943 Izjava Rukavine Branka o obavetajnoj deiatnosti nemake policije u Zagrebu 18.1.1944 Hrvatska obavetajna sluba organizuje protivsrpsku propagandu u Beu i Muenchen-u i vri za to vrbovanje podesnih ljudi 2.II.1944 . Saradnja sa hrvatskom obavetajnom slubom 23.III.1944 Rukavina Branko trai prolaznu vizu za paniju kuda putuje kao tuma hrvatske bokserske ekipe na njenoj turneji izdati s tim da se na njega u paniji obrati naroita panja 29.VI.1944 Pojaana delatnost hrvatske obavetajne slube protiv nemake balkanske politike 16.III.1944 Podaci o Ciliga dr Anti, bivem funkcioneru K P J i namera da se iskoristi za nemake svrhe 1.VIII.1944 . Agentski izvetaj o studentu Fleschkorn-u koji je sumnjiv da odrava veze sa partizanima 10.VIII.1944 Formiranje posebnog odeljenja za protivkomunistiku obavetajnu slubu u okviru obavetajne slube Glavne direkcije za bezbednost i red 18.1.1944 Sporazum o saradnji sa hrvatskom obavetajnom slubom u borbi protiv KP i partizanske deiatnosti 16.11.1942 Akcija protiv zajma narodnog osloboenja koji j e raspisao ZAVNOH 10.11.1944 . . . . Komentar uz prevod broure marala Tita o nacionalnom pitanju Jugoslavije u svetlu oslobodilake borbe 13.IV.1944 Ocena lanka marala Tita o narodnosnom pitanju u Jugoslaviji 4.VII.1944

525 526

527 523

529 530

532

510

541

542 543

544 545

Agentski izvetaj da maarska obavetajna sluba koristi obavetajne veze sa poljskom emigracijom u kojoj vidnu ulogu igra porodica grofa Potockog 25.1.1943 Agentski izvetaj o poljskoj emigraciji u Crikvenici i predlog za poturanje jednog poverljivog agenta Poljaka 7.II.1943 . . . . Podaci o centrima britanske obavetajne slube na Balkanu i u Hrvatskoj ija se centrala nalazi u vajcarskoj 11.III.1944 Moli obavetenje o pismu etnikog kapetana Popovia iz Hercegovine koje je upueno izvanrednom poslaniku dr Neubacher-u, u kome se predlae prikljuenje istone Hercegovine Crnoj Gori 18.11.1944
Ispostava Sarajevo :

552

553

556

563

Linost von Krempler-a, komandanta SS-formacije koja operie u Sandaku 18.11.1944 Uspostavljanje veze sa von Krempler-om 12.VII.1944 ' Smetnje hrvatskih vlasti povodom formiranja muslimanske SS-divizije 21.IV.1943 . . . Izvetaj o konferenciji ministra oruanih snaga Vokia sa hrvatskim viim vojnim funkcionerima u vezi sa evakuacijom nemakih oruanih snaga i drugim vojnim pitanjima 12.VII.1944

378 379 397

515

P o l i c i s k i p u k p l a n i n s k i h l o v a c a 18 :

Zapovest za akciju protiv kljuki 7.VIII.1942

partizana na Po98

Slubeno putovanje komandanta puka, pukovnika Franz-a za Celovec i Bled i prisustvovan j e konferenciji koju je odrao ef policije poretka SS-general Daluege 5.VII.1942 . .

100

Policiski rezervni bataljon 171 : Izvetaj o situaciji povodom deiatnosti NOP-a 17.IX.1941 Pretsednik Ministarskog saveta Srbije : alba povodom broure dr Lazara Prokia Seljaka drava u kojoj se nepovoljno izraava o nastojanjima Nedieve vlade 23.VI.1943 . Predlae mere povodom prikupljanja poljoprivrednih proizvoda 19.VI.1943 Pretsednitvo vlade NDH : Zapisnik dogovora o formiranju hrvatske SSdi vizije 1943 Sporazum o formiranju Hrvatske SS-dobrovoljake planinske divizije 11.VII.1943 . . Propagandno odeljenje Jugoistok : Grupa tampe/Cenzura : 147 396 398 97

150 151

Cenzura govora generala Nedia 13.XII.1942 Odeljak Srbija Grupa tampe : Trai podatke o Aimovi Simeonu, koji trai nametenje u ustanovi 20.XI.1943 . . . Radio-nadzorna sluba vojnog vazduhoplovstva eta za specijalne zadatke 1 : Predlae mere za izvrenje pretresa u kui eleznikog inovnika Cvejanov ive u Alibunaru radi pronalaenja ilegalne tajne radiostanice 25.X.1943 Dostavlja prevod izvoda iz dnevnika britanskog kapetana Hargreaves-a i njegovo sasluanje 5.1.1944

246

175

176-

Reichsfuehrer SS-a i ef nemake policije u Ministarstvu unutranjih poslova Reich-a : Regulisanje ratne poterne slube i pojaani nadzor nad licima 5.XII.1942 Rezervna generalna komanda XVIII AK (Komanda vojne oblasti XVIII) :
Oficir za nacionalsocijalistiko izgraivanje :

75

Uputstvo za rad na nacionalsocijalistikom izgraivanju 15.IV.1945 Rukovodna grupa Abwehr-ovih oficira kod Vojnog zapovednika Jugoistok : Trai da se povedu izviaj i i izvesti o rezultatu povodom pisma Hristi Milutina, radnika u Beu, kojim je traio da mu se poalje pikrinska kiselina 4.V.1944 Maarska obavetajna sluba u Banatu 17. 11.1944 Rukovodei Abwehr-ov trup 176 kod Komande 2 tenkovske armije : Trai podatke o ruskim oficirima koji su sputeni padobranima 6.XII.1943 Uputstvo Abwehr-ovim ustanovama za sasluanje zarobljenih lica (Amerikanaca, Engleza, Rusa itd.) po liniji Abwehr-a 14.XII.1943 Prikupljanje podataka o saobraajnim putevima, vodama, terenskim prilikama, privrednim i drugim vanim objektima 20.XII.1943 . Trai podatke o biolozima i hemiarima-biolozima kod podreenih ustanova 23.XII.1943 SD-otsek Celovec : Uputstvo o zadacima koje treba izvriti prvih dana okupacije u Radovljikom srezu na privrednom polju april 1941

30

179 359

445 446 450 454

35

SD-otsek Graz : Uputstvo o zadacima koje treba obaviti prvih dana okupacije na kulturnom i upravnom polju april 1941 Sluba bezbednosti Reichsfuehrer-a SS : Uputstvo o naelnim zadacima SD-a i zadacima saradnika SD-a u pogledu njihovog rada i izvetavanja na podruju okupirane tajerske poetak 1942
Ispostava Celje :

34

58

Izvetaj o stanju i prilikama u optim crtama 27.XI.1941 Izvetaj o stanju i prilikama na polju tampe, filma i prpoagande 27.XI.1941 . . . Izvetaj o stanju i prilikama kod omladine 28.XI.1941 Izvetaj o otvaranju muzike kole 28.XI.1941 Pismena obaveza koju je dao saradnik SD-a Hriberschek Anton iz Celja 16.11.1942 . . Pismena obaveza za naroito proverene saradnike SD-a koju je potpisao Hriberschek Anton iz Celja 16.11.1942 Trai izvetaj o sreskoj skuptini tajerskog domovinskog saveza 28.VIII. 1942 . . . Izvetaj saradnika Westen Maxa iz Celja o sreskoj skuptini tajerskog domovinskog saveza o logorima i o preseljenicima 31.VIII. 1942 Izvetaj saradnika Westen Maxa iz Celja o tajerskom domovinskom savezu za koji predlae da prekine rad do kraja rata kako bi se njegovo ljudstvo iskoristilo za ratne svrhe 4.IX.1943

40 41 42 43 59

60 62

63

64

Vrbovanje Volksdeutscher-a Krisper-a iz Ljubljane za agenta Slube bezbednosti 24.1 V. 1942 Vrbovanje Jamnik Danila iz Ljubljane za agent a Slube bebednosti 24.IV.1942 . . . . Izvetaj o delovanju na stanovnitvo objava o streljanj ima i o vestima o stanju u logorima preseljenika 4.VII.1942 Ispostava Trbovlje : . .

76 77

104

Izvetaj o optoj situaciji 27.IX.1941 Izvetaj o stanju narodnog zdravlja ka) 27.IX.1941 Izvetaj o propagandi 27.IX.1941

65 66 67 68 69 70

(radni-

Izvetaj o bioskopu u Trbovlju 27.IX.1941 . . . . Izvetaj o delatnosti Komunistike partije 27.IX.1941 Izvetaj o hapenjima izvrenim od strane Gestapo-a 27.IX.1941 Ustanova Maribor :

Pismena obaveza za agenta koju je dao Kerschischnig Alfred, uitelj iz Maribora 1942 Sluba veze Wehrmacht-a Odeljenje za prislunu slubu : Telefonski razgovor izmeu pretsednika optine Ni i ministra Dinia povodom odravanja pomena za saradnike okupatora koje su pobili partizani f 21.VI. 1943 Telefonski razgovor izmeu nepoznatog lica u Kosjeriu i Dragog Jovanovia, upravnika grada Beograda koji se nalaze u Mladenovcu, povodom ugovaranja sastanka NediMihailovi u Raanima 13.VIII.1944 .

61

183

184

Srpska etnika komanda (Gorski tab svih etnikih odreda) : Legitimacija etnika Dobrikog odreda C-62 Stojanovi M . Arsenija 7.VI.1942 . . . . Srpski dobrovoljaki korpus : Daje podatke o Bjelii Z. Sreku da je komunistiki funkcioner 17.XII.1943 . . . . Srpski Gestapo : Agentski izvetaj o partizanskom komandantu Milenkovi Ljubodragu i njegovom odredu 10.XII.1943 Srpski nacionalsocijalistiki pokret Signal Pretsednitvo i glavni sekretarijat : Moli da se novinar Divjak Milan postavi za komesara Dravne tamparije 30.IV.1941 . ef civilne uprave na podrujima okupirane Koruke i Kranjske : Letak sa proklamacijom efa civilne uprave Rainer-a narodu Gorenjske sa germanizatorskom tendencijom 29.IX.1942 Obrazovanje vanrednog suda za suenje pripadnicima NOP-a 29.VII.1941 Objava o administrativno-policiskim merama povodom pojave partizana 28.VII.1941 . Objava o streljanju 10 pripadnika KP u okviru odmazdi za poginule pripadnike policije bezbednosti 9.VIII.1941 ef civilne uprave u Donjoj tajerskoj : Proglas o preseljavanju Slovenaca iz granine teritorije 20.X.1941 46 287 250 339

284

38 72 99

110

Uputstvo za krivino pravosue u Donjoj tajerskoj 13.III.1942 Uredba o pravosudnom postupku protiv pripadnika NOP-a u Donjoj tajerskoj 16.VIII. 1941 ef policije bezbednosti i SD-a (CdS) : Otvaranje bordela za Reich-u 16.1.1941 inostrane radnike u

Pri otvaranju bordela za inostrane radnike u Reich-u i u pogledu snoenja trokova treba stupiti u vezu sa nadlenim upskim stareinama 20.11.1941 Nareenje za suzbijanje komunistikog pokreta 18.VI.1941 Nareenje za suzbijanje ustanka u Jugoslaviji 22.X.1941 Dostavlja prepise i prevode vanijih dokumenata o delatnosti srpske pravoslavne crkve i patrijarha Gavrila 1.XI.1941 Trai iscrpan izvetaj povodom ubistva Volksdeutscher-a Hamp Wilhelma u Zagrebu 6.XI.1942 Odreuje se uloga i nadlenost policiskog ataea Helm-a kod Nemakog poslanstva u Zagrebu juni 1942 Precizira dunosti i odnos policiskog ataea u Zagrebu prema pretstavniku Reichsfuehrer-a SS-a u NDH 14.V. 1943 tajerski domovinski savez Savezno Voa rukovodne uprave II : vostvo

Uputstvo za propagandu protiv NOP-a juni 1944 ' . . Tajna vojna policija (GFP) : Pravila slube . .

Tajna vojna policija : Grupa 20:

Traganje za britanskim oficirom Hudson-om 26.IX.1942 Ispostava Kosovska Mitrovica :

Podaci o komandantu pobunjene kolainske trupe Dobri Todoru koji se trai poternicom 1.IV.1942 Komesarijat Veliki Bekerek (Zrenjanin):

200

Prijava o sumnji za pijunau vrenu od strane Hinterecker Wilhelma iz Modoa (Jaa Tomi) 2.X.1941 Grupa 510 5 sekretarijat Ispostava kod jedinice Vojna pota Br. 40 043 : Podaci o Ritter von Solvis-u u Zagrebu, poluJevrejinu, koji je sumnjiv da je povezan sa stranom obavetajnom slubom 27.11.1943 Tempel Wilhelm Gustav, zarobljeniki broj 29-15 716 Logor Dachau : Sasluanje o formiranju i deiatnosti Specijalne komande 1005 12.11.1947 . . . . Uprava grada Beograda : Protest upravnika Jovanovi Dragog povodom hapenja nekoliko funkcionera Uprave grada Beograda 18.IX.1943 Odeljenje Specijalne policije : Uhapeni Hadnaev Predrag nije mogao biti sasluan kako je to traeno, jer je u meuvremenu streljan kao pripadnik NOP-a 28. V.1942

201

470

324

259

Otpust dvojice uhapenika za koje je utvrena njihova nevinost 22.V.1942 Ustanova za cenzuru korespondencije sa inostranstvom (ABP) u Beu : Uputstva za rad cenzurnih ustanova na potanskog, telegrafskog i telefonskog aja u cilju pribavljanja obavetajnih k a i spreavanja pijunae 1941 cenzuri saobrapodata. . . .

254

Izvodi iz sadraja pisma Jablokov Mihaila iz Beograda o leevima koji plivaju Dunavom i Savom i o sluajevima trovanja u Beogradu 22.VI.1942 Vii voa SS i policije kod Namesnika Reich-a za Salzburg, Koruku, tajersku i Tirol u Vojnoj oblasti X V I I I : Direktive za vrbovanje u oruani SS i policiju 20.VIII.1943 Vii voa SS i policije na podruju Opunomoenog komandujueg generala u Srbiji: Intrigantski rad Druschkowitz Karla i njegovo hapenje 31.III.1942 Vii voa SS i policije u Srbiji, Sandaku i Crnoj Gori: Situacioni izvetaj za avgust 1944 1.IX.1944 Vii voa SS i policije u Vojnoj oblasti XVIII Rukovodni tab za suzbijanje bandi: Zadaci i uputstvo za rad borbenih i mesnih komandanata 8. VII.l 944 . Govor SS-generala Roesener-a povodom pojava demoralizacije i unutranjeg raspada u okutarovom aparatu 15.IX.1944

178

48

294

312

137

141

Voa Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj : Naredba za spreavanje neopravdanog i samovoljnog beanja povodom evakuacije Volksdeutscher-a u Hrvatskoj 7.X.1944 Vojni sud kod Komandujueg generala i zapovednika u Srbiji: Izvetava BdS da srpska Specijalna policija nije izvrila presudu vojnog suda u pogledu dvojice osuenika, jer ih je zadrala u policiskom zatvoru umesto da ih uputi u kazneni zavod 20.XII.1942 Vojni zapovednik Jugoistok : Novo regulisanje mera odmazdi 8.1.1944 . 321 327 Odobrava da se na ime odmazde spale kue ustanika u selu Ogljadenovcu 20.IX.1943 . Vojni zapovednik u Srbiji: Komandni tab-Q : Nareuje da general Nedi Milan ostane na slobodi 4.VI.1941
Upravni tab :

436

258

143

Trai podatke o ministru rada Drakiu 22.IX.1941 Volksdeutsche Mittelstelle (Ustanova SS-a za rad sa Volksdeutscher-ima) : Dostavlja izvetaj zemaljskog voe Nemake momadi Lichtenberger Jakoba, o ratnom doprinosu Nemake narodnosne grupe u Hrvatskoj radi nadopune prema sadanjem stanju 9.IX.1943

241

415

Volksdeutscher-ska radiostanica Nora Novi Sad: Daje obavetajne podatke o mornarikoj bazi Novi Sad mart 1941 Javlja da pretstoji mobilizacija mart 1941 . Javlja za transporte i vojne poloaje mart 1941 Razgovor volksdeutscher-skih pretstavnika sa generalom Duanom Simoviem 31.III. 1941 Javlja o planu jugoslovenskog otpora i transportima april 1941 Dostavlja spisak volksdeutscher-skih naselja kojima treba baciti oruje iz aviona april 1941 Javlja o opasnosti za volksdeutscher-sku tajnu radio-stanicu u Vrcu i daje vreme emisija ob. podataka april 1941 Daje tana mesta gde treba spustiti oruje iz aviona april 1941 Izvetava da su Volksdeutscher-i poseli sve vanije take u Novom Sadu i trai nemaku okupaciju april 1941 Potvruje da su Novi Sad i aerodrom u volksdeutscher-skim rukama april 1941 . . . Protestvuje to je Baka preputena Maarima april 1941 Trai vojnu zatitu Volksdeutscher-a u Bakoj april 1941 Protestvuje to su Volksdeutscher-i u Bakoj preputeni Maarima april 1941 . . . . Trai nemake trupe protiv srpskih gerilaca koji se povlae april 1941 Vrhovna komanda kopnene vojske General za specijalne zadatke Odeljenje za opte vojne poslove : Uvoenje Oficira za nacionalsocijalistiko izgraivanje u jedinicama Wehrmacht-a 14.11.1944 17a 17b 17c 13 19a

19b

19c 19d

20a 20b 21a 21b 21c 21d

27

Vrhovna komanda Wehrmacht-a Rukovodni tab Wehrmacht-a : Hitler-ovo nareenje o napadu na Jugoslaviju 27.111.1941 Hitler-ova direktiva za podelu Jugoslavije 12.IV.1941 Instrukcije Vrhovne komande Wehrmacht-a za suzbijanje komunistikog ustanka u okupiranim oblastima 16.IX.1941 Vrhovni komandant grupe F ) : Jugoistok (Komanda vojne 15 16

23

Hitler-ova dnevna zapovest u kojoj apeluje na jedinice Wehrmacht-a da se i dalje hrabro bore 16.IV.1945 Novo regulisanje mera odmazdi 22.XII.1943 Licima podreenih nadletava i ustanova zabranjuje se da izvetavaju o situaciji druga vojna nadletva pa i saveznika 8.XII.1944 Zabranjuje se vojnim licima vanslubeno optenje sa strancima 1.II.1945 Potsetnik za postupak prilikom eleznikih vonji kroz podruje koje je ugroeno od partizana 1944 ili 1945
Oficir za nacionalsocijalistiko izgraivanje :

32 320

405 406

548

Specijalno nareenje za nacionalsocijalistiko izgraivanje 18.IX.1944 Nareenje i uputstvo o temi za nacionalsocijalistiko izgraivanje trupe 26.11.1945 . . . Vrhovno rukovodstvo SA : Odravanje u tajnosti podataka o vojnim vebama i manevrima 23.VI.1939 Zabrana ustanovama, koje nisu nadlene, da preduzimaju svojevoljne akcije na pribavljanju vojnih podataka i na pripremama sabotaa u inostranstvu 18. VII. 193 9

28 29

Uputstvo o opreznosti prilikom voenja telefonskih razgovora z b o g opasnosti od neprijateljske obavetajne slube 28.X.1939 . . Mere protiv odavanja dravnih tajni iz nehata 18.111.1940 . Naredba i uputstvo o konspirativnosti i merama za spreavanje neprijateljske kontrapijunae 14.V.1943 Zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj : Saoptenje da je podruje NDH koje je poseo nemaki Wehrmacht operativno podruje i da ovaj na istome vri izvrnu vlast maj 1943 Definicija pojma izvrne vlasti maj 1943 Zapovednik policije bezbednosti i SD-a u Beogradu (BdS) : Podaci za poternicu Dimitrov Mihajla (Mitka) Dimitra dostavljaju se Poternoj centrali kod Rukovodnog direktora vojne policije kod Vrhovnog komandanta Jugoistok 15.VIII.1944 Zabeleka koju je telefonski prenela komanda mesta u Mladenovcu 0 hitnom komunistikom predmetu 15.XI.1942 Beleka o lepljenju plakata u Mladenovcu i hapenju 19 lica koja e se sprovesti za Beograd 18.XI.1942 Izvetava da Kronholz radi verovatno za ministra d r Neubacher-a 26.VI.1944 . . . . Odeljenje VB 1 : Obavetava da pretsednik vlade general Nedi namerava posetiti patrijarha Gavrila 15. XII.1943

4 . 5

403 404

202

243

244 403

346

Odeljenje

VB

II:

Podaci o postupku sa uhapenim etnikom Grubiem koji je provalio radiostanicu DM u Beogradu i mere koje treba s tim u vezi preduzeti 27. VII. 1942 Predmet Brai Ranka se jo nalazi u obradi pa se ne moe ustupiti Abwehr-u 13.IV.1943 Uputstvo za sasluanje Babunskog Boidara, pripadnika DM organizacije 7.X.1942 . . Trai da uhapeni etnik Grubi Milan ne bude preveden iz kunog zatvora u policiski zatvor jer je potreban za specijalnu svrhu 8.VIII. 1942 alba Komandujuem generalu i zapovedniku u Srbiji zbog spreavanja u radu agenta, etnikog komandanta Arsenijevi Radomira u Zajearu, od strane vojnih vlasti 17.IX.1942 Zabeleka o novom ureenju pitanja odmazdi 12.IV.1944 Trai da se uhapeni Brai Ranko sa svim predmetima sprovede samo Dravnoj policiji u Celovcu 19.III.1943 Odeljenje II:

173 191 236

260

266 322

366

Uspostavljanje veze izmeu Drae Mihailovia i Milana Nedia kojoj je posredovao kapetan Sava Milievi 25.X.1943 Agentski izvetaj da je kapetan Sava Milievi nepoznat, moda se radi o kapetanu SDS-a Milaiu 6.XI.1943 Odeljenje III:

156

157

Politike smernice ministra pretsednika generala Nedia 17.VI.1943 Razgovor izmeu SS-generala Meyszner-a i generala Nedia povodom formiranja Srpske dravne strae 13.11.1942

145

146

Generalska klika oko generala Nedia 7.VII. 1942 Akcija za uklanjanje ministra za socijalnu politiku i narodno zdravlje Dobrosavljevi Stojimira 14.IV.1943 Pregovori izmeu generala Nedia i D. Mihailovia koje u Nedievo ime vode major SDS-a Dorevi, sreski naelnik u Rakoj Nei i etniki komandant Majstorovi 1.IV. 1944 Izjava biveg jugoslovenskog poslanika Foti Konstantina o Nediu da nije izdajnik 6.X. 1943 Uzima u zatitu Dini Tasu i ne vri hapenje nareeno od strane RSHA 12.XII.1942 . . Beleka o izvetaju agenata da je Dini popustio u svojoj germanofilskoj politici i da trai kontakt sa DM-om 1.IV. 1944 Dini je slomljen uverenjem u nemaki poraz ali pokazuje nastojanje za objedinjavanje srpskih reakcionarnih snaga protiv NOP-a 27. V.1944 Beleka o izvetaju agenata po kojem je kapetan Wehrmacht-a dr Mati davao nepovoljne izjave o Reich-u i ministru inostranih poslova v. Ribbentrop-u 19.VI.1943 Zabeleka uz izvetaj agenta o beloemigrant u Durnovu P . Petru 28.VI.1944 . . . . Zabeleka sa podacima o Dragutinovi Vladeti glumcu i pozorinom reditelju 27.X.1942 . Potvrda o obavetajnom radu Josefa Agentski izvetaj o Dorevi 1942 Namera ministra Olana da 2.II.1942 Bogaenje cenzora Milenkovi 1944 agenta Meissner

148

149

158

159 162

165

166

193 197 245 263

Voji 31.VIII. 273 podnese ostavku 286 Radmila 8.II. 290

Predlae da se Hoerschelmann Waldemar prim i u nemaku slubu 29.VIII.1942 . . . Beloemigrant Hoerschelmann Waldemar nudi se u nemaku slubu 16.11.1943 . . . , Zabeleka na agentski izvetaj dr arenca o profesoru Durovi Dimitriju 1.V.1942 . . Zabeleka o agentu Crvanin Milivoju 15.11. 1944 Beleka o poseti SS-porunika Mayr-a episkopu Nikolaju 2.VII.1943 Beleka o razgovoru SS-porunika Mayr-a sa episkopom Nikolajem i Vikentijem o stanju u eparhiji 16.VIII.1943 Vesti o ibenikom episkopu orevi Irineju koji je interniran (Firenza) i o pismu koje je uputio majci u Beograd 20.11.1942 . . . Podaci o italijanskom kapetanu Senchi-u i o agentu Gopevi Ljubici 26.VIII.1943 . . Podaci za Boeckel-a, majora Einsatzstaffel-a 4.VI.1943 .
Odeljenje IV :

291 293 352 354 356

357

358 370 561

Zahtev vlade generala Nedia da se naorua 50.000 ljudi za borbu protiv komunista 27. VIII.1944 Rezultati izviaja povodom pisma Hristi Milutina, radnika u Beu, kojim je traio da mu se poalje pikrinska kiselina 5.VII.1944 Brai Ranko, advokat u Beogradu, privremeno je puten na slobodu poto je potreban u obavetajnoj igri sa poturenim agentom 30. X.1943 Karton iz kartoteke za uhapenika Acketa Jovu-uru, koji je upuen na dobrovoljni rad u Nemaku 17.11.1943 Karton Pijade Moe

160

182

192

215 216

Karton Rankovi Aleksandra Leke Nalog za Tempa hapenje Vukmanovi

217 218

Svetozara . . . . 219 221

Nalog z a hapenje Stamboli Petra

Nalog za prijem u zatvor Stevana Filipovia Nareenje za premetaj uhapenog Joi Radovana iz zatvora u zgradi u policiski zatvor 11.1.1944 Nalog za otputanje iz zatvora Stevana Filipovia radi pogubljenja Karton za uhapenika Beatovi Vladimira 31.III.1944 Hapenje jugoslovenskog porunika Aim K. Miloa koga kao nepouzdanog treba sprovesti u zarobljeniki logor 17.11.1943 Izvetaj o pretresu stana Anti Branka koji se nalazi u bekstvu i sasluanje njegove majke Branislave u kome iznosi adrese gde bi se isti mogao zadravati 26.XI.1943 Od lica koja je uhapsio Wehrmacht u Vrnjakoj Banji, 18 je sprovedeno BdS-u Beograd koji ih stavlja na raspolaganje srpskoj Specijalnoj policiji 24.1.1942 Nareenje o sprovoenju 9 lica zatvorenika iz policiskog zatvora u logor na Dedinju, od kojih su 5 lica predviena za odmazdu, 2 za upuivanje na prinudni rad, 1 za upuivanje na rad u logoru a 1 na dobrovoljni rad 1.III.1944 Nareenje o sprovoenju zatvorenika Joi Radovana iz policiskog zatvora u logor na Dedinju u cilju odmazde 29.11.1944 . . . . Nareenje za otpust iz logora na Dedinju Jovanovi Vere 5.IV.1944 Po spisku srpske Specijalne policije u kome je izvrena prekategorizacija zatvorenika iz II u I kategoriju, reava da se 2 mukarca predvide za odmazdu, a 4 ene za prisilni rad 13.1.1944

222 223 225

227

228

229

230

231 233

251

Trai od srpske Specijalne policije podatke za uhapenika Hadnaev Predraga 19.11.1942 Sasluanje zatvorenika Jugovi Lazara, koga je srpska Specijalna policija predvidela za prisilni rad u Norvekoj 21 IV.1942 . . . . Stavlja na raspolaganje srpskoj Specijalnoj policiji zatvorenika Jovanovi Jovana koji se nalazi u prihvatnom logoru i trai o njemu miljenje 26.III.1942 Sasluanje zatvorenika Korice Nedeljka koji se javlja dobrovoljno da radi za policiju 16. VII.1943 Provera pouzdanosti Jovanovi Vere 1.II.1944 Vrbovanje agenata meu dvovlasnicima na rumunskoj granici 31.1.1944 Moli da se porunik uri Radojko otpusti iz zarobljenikog logora jer je potreban za izvrenje specijalnog zadatka 9.IX.1942 . . . Podaci o Janji Strahinji koji se nalazi u logoru srpske policije 28.VII.1942 Beleka o izvetaj u Janji Strahinje da su ga h teli uhapsiti 2 srpska agenta - 12.VIII.1942 Legitimacija Janji Strahinje kao pripadnika pomone policije t 1.VII.1942 Personalni upitnik sa podacima Janji Strahin j e 15.VII.1942 Kratak sadraj akata po predmetu Janji Strahinje zbog raznih zloina, nasilja itd. 24. VIII.1942 Izvetava o denuncijacijama i ucenama koje vri Janji Strahinja u Berlinu 4.1.1944 . Linost Janji Strahinje i predlog da se prekine saradnja 28.IV.1944 Predaja 57 zatvorenika iz Leskovca logoru Dedinje zbog pomaganja komunista i konstatacija da partizane pomae narod 10.III.1944

252

255

257

261 262 264

275 276 277 278 279

280 282 283

303

Predlae da se zatvorenica Stepi Milica, predviena za prisilni rad u logoru zbog nesposobnosti za rad likvidira 27.VII. 1944 . . Spisak 14-orice zatvorenika koji su streljani zbog nesposobnosti za rad 12.11.1943 . . . Izvetaj o streljanju i dranju pripadnika NOP-a Filipovi Steve u Valjevu 2.VI.1942 Usvaja predlog srpske Specijalne policije da se zatvorena pripadnica NOP-a Jovanovi Olga strelja 19.1.1943 Beleka da se do tada nareena streljanja imaju najhitnije izvriti i o administrativnom postupku prilikom odmazdi 22.IX.1943 . . . . Nalog ispostavi Kruevac da se detaljno saslua polit, homesar Stanisavljevi o viem funkcioneru KP Tempu 16.VIII.1944 . . Trai objanjenje da li je zbog opoziva izvrenja streljanja, odmazda ukinuta ili samo odloena 20.V.1944 Stavlja Specijalnoj komandi 1005 na raspolaganje kao radnu snagu 50 zatvorenika-komunista predvienih za odmazdu 15.VII.1944 Lini list Kovaevi rod. Matoi Zore Marko koja se upuuje u koncentracioni logor Auschwitz 6.VII.1943 Povlai zatvorenike koji su bili stavljeni na raspolaganje za rad u rudniku bakra u Boru 11. VIII. 1944 Urgira za izvetaj o vladanju u koncentracionom logoru Mauthausen Jankovi S. Radmila 17.VI.1944 etniki rukovodilac anti Milan iz Mostara nepoeljan u Beogradu 19.X.1943 . . . . Privremeni izvetaj o istrazi nad 15 lica koja su uhapena u vezi sa maarskom obavetajnom slubom 26.VI.1944

305 306 307

311

316

318

323

325

330

331

333 341

360

Nalog za prijem u kuni zatvor zarobljenog britanskog kapetana Hargreaves Edgara 12. XII.1943 Traenje da se saslua bivi Upravnik grada Beograda Drini Dragomir 29.IV. 1942 . . Odeljenje VI:

364 371

Obavetava da je odluka o dolasku trojice jugoslovenskih generala iz Ljubljane u Beograd preputena generalu Nediu, te e se naknadno javiti ta je odluio 9.III.1944 Obavetava da su najavljena tri jugoslovenska generala nepoeljna generalu Nediu te ih ne treba upuivati u Beograd 14.III.1944 . . Protivnemaki kurs u Maarskoj i poloaj germanofilskih oficira i viih upravnih inovnika 15.XII.1943 Obavetenja uz situacioni izvetaj 1.IX.1944 Izvetava da je sve gotovo za ugraivanje Messerschmidt dr Ernsta Augusta kao dopisnika u Rimu za Donauzeitung u Beogradu 18.VI.1943 Izvetaj o radu crnogorskih separatista Drljevia i tedimlije 16.1.1944 Obavetava da se izvanredni poslanik dr Neubacher ne sea pisma etnikog kapetana Popovia u kome ovaj moli da se istona Hercegovina prikljui Crnoj Gori 11.III. 1944 . . Preki sud : Donosi presudu kojom se 3 lica pripadnika organizacije DM osuuju na smrt 19.IV.1943 Prihvatni logor Dedinje :

154

155

238 239

369 375

564

237

Dnevni izvetaj brojno stanje na dan 26. VIII.1944 27.VIII.1944

232

Prihvatni

logor

Zemun

Predlae da se likvidira zatvorenik ori Milovan jer previe zna o prilikama u logoru 23.XII.1942 Einsatzkommando Banat ispostava Panevo :

274

Korienje golubova pismonoa u obavetajnoj slubi kod Einsatzkommande Veliki Bekerek (Zrenj anin), ispostave Vrac i uporita Bela Crkva 19.IX.1944 Ispostava Kosovska Mitrovica :

240

Izvetaj o hapenju 14 pripadnika NOP-a koji se prebacuju BdS-u Beograd sa predlogom da se upute na rad u Nemaku 10.VII.1943 . Ispostava Kragujevac:

-304

Sprovodni akt za etnika Klaji Miliju koji se sprovodi BdS-u Beograd 10.V.1944 . . . Ispostava Kruevac :

174

Izvetaj o razbijanju ilegalne organizacije KP u Kruevcu 7.VII.1943 Izvetaj BdS-u Beograd o partizanskim ranjenicima koje je Keserovi predao ispostavi u Kruevcu 31.VII.1944 Izvetava BdS Beograd da se polit, komesar Stanisavljevi nije mogao sasluati jer je kao i ostali streljan iz nude 24.VIII.1944 . . Ispostava Leskovac :

310

317

319

Predaje BdS-u Beograd 8 zatvorenika i to 4 lica za odmazdu a 4 lica za upuivanje na prisilni rad 31.VII. 1944 Akcija protiv komunistikih bandi u saradnji sa Bugarima 18.11.1944

235 248

Ispostava Ni : Izvetaj i agenata Abwehr-a Beograd su nepouzdani 1.IX.1942 Izvetaj o streljanju 10 komunista kao mere odmazde za ubijenog nemakog dravljanina 12.VI.1944 Dostavlja spisak 50 komunista streljanih na ime odmazde koji su kao radna snaga bili dati Specijalnoj komandi 1005 20.VII.1944 . Ispostava Podgorica : ministra Olana Podgo376 194

315

326

Izvetaj o poseti rici 10.IV.1944

Moli dozvolu za pogubljenje Milunovi Vukosave, koja je neizleivo obolela od sifilisa 9.VIII.1944 Ispostava Poarevac :

377

Sprovoenje 20 pripadnika NOP-a BdS-u Beograd 10.11.1944 Ispostava Veliki Bekerek (Zrenjanin):

302

Izvetava BdS Beograd da jo nisu pronaena meu dvovlasnicima podesna lica za agente 11.VII.1944 Priprema transporta zatvorenika, pripadnika NOP-a, za upuivanje na rad u Norveku 21.IV.1942 Lik policiskog prefekta Reith Franza decembar 1943 Uporite Bor:

265

373 374

Izvetaj o akciji za otkrivanje radio-stanice britanskog kapetana Hargreaves-a kojom prilikom j e isti uhvaen 13.XII.1943 . . . .

362

Prevod zabeleki koje je na engleskom napisao (verovatno) britanski kapetan Hargreaves na 4 lista ocepljena iz notesa 13.XII.1943 Zapovednik policije bezbednosti i SD-a Ispostava Firenze : Izvetava da je uputio za Beograd 2 jugoslovenska generala koji su puteni iz italijanskog zarobljenitva - 20.11.1944 . Zapovednik policije poretka u Beogradu Oblasna policiska komandantura I: Sporazum sa etnikim komandantom Peanac Kostom po pitanju smanjenja brojnog stanja etnikih formacija za 50% 15.X.1942 . . Zemaljsko vostvo Nemake momadi Zagreb : Zapovest u kojoj se objavljuje i regulie formiranje Einsatzstaffel-a u Hrvatskoj 14.VIII. 1941 andarmeriska kapetanija Maribor: Saoptava teletip Komandanta zatitnog podruja od 18.IV.1945 po pitanju nemakih vojnika koji dolaze sa teritorija okupiranih od strane Sovjeta, meu kojima ima neprijateljskih obavetajaca 18.IV.1945 Prenosi dnevnu zapovest Vieg voe SS i policije i Komandujueg generala pozadinske oblasti vojne grupe E, Roesener-a, povodom Hitler-ove smrti i preuzimanja njegove dunosti od strane velikog admirala Doenitz-a - 2. V.1945 Nareuje prikupljanje rasprenih pripadnika nemakog Wehrmacht-a radi ponovnog upuivanja na front 17.IV.1945

363

152

333

416

50

51

142

8 SS-konjika divizija Florian Geyer : Lica u selu Samatovcima sumnjiva da pripadaju NOP-u 18.111.1944 XV armiski korpus : Izvetaj voe izviake grupe potporunika Perkovia o izvrenju zadatka grupe jugo-zapadno i juno od Bosanske Krupe 7.X.1943 Izvetaj voe izviake grupe potporunika Perkovia o izvrenju zadatka grupe jugo-istono i severoistono od Bosanske Krupe 25. X.1943 440

558

559

REGISTAR LICA A 3 vidi Hasfalvi A 4 vidi Ferenczi Balzs A 5 vidi Feher Andrs A 6 vidi Berta Pali A 7 vidi Aumann Lszl A 9 vidi Popadi Duan A 11 vidi Szab Laj os A 12 vidi Tth Istvn A 13 vidi Radocsai Balzs A 14 vidi Kniessel Otto A 15 vidi Berta Mihly A 16 vidi Schmidt Leopold A 17 vidi Sittner Jzsef A 18 vidi Oetvoes Maria A 20 vidi Domokos Benjamin A 21 vidi Alfoeldi Jzsef A 22 vidi Kiss Jnos Abramovi Spiro, 810812. Abromeit, ef ispostave polic, ataea u Sarajevu, 1060, 1105, 1119, 1121, 1278, 1330. Achatz, SS-tuma, 708. Ackermann Franz, tuma, 759, 813. Acketa Jovo-uro, ratar, 697, 699. Aim K. Milo, vazduhopl. porunik, 723. Aimovi Milan, biv. ministar unutranjih poslova, 695. Aimovi Simeon, student tehnike, 762,763. Adamski, poljska emigrantkinja, 1470. Adamski, poljski emigrant, 1470. Adanja, 821. Alberti, SS-kapetan, 552. Aleksandar I, kralj Jugoslavije, 567, 568, 1453. Alfoeldi Jzsef, 1018.

Altgayer Branimir, voa Nemake narodnosne grupe u 1095, 1142, 1143, 1150, 1156, 1157, 1166, 1168, 1170, 1194, 1196, 1203, 1207, 1467, 1492, 1493. Amberg Georg, Volksdeutscher, 1431, 1433, 1435. Amelung, major, 952954. Amon Milan, funkcioner Gorenjske zatite, 483. Anderli dr, upnik, 1181. Andrai Dionis, gvardijan, 1181. Andreovi Stjepan, inovnik policije NDH, 1417, 1418. Andrijevi (Andrejevi) Maksim, 692, 693. Andrijevi Marta, domaica, 887, 889. Andrijevi Milorad, obuar, 887, 889. Anelkovi Vukain Stanoje, 930. Anti Antonije, 725. Anti Branislava, domaica, 724,725. Anti Branko, student advokat, pripravnik, 724. Anti ore, 725. Antonescu, rumunski maral, 519, 746. Antoni Vlajko, etniki komandant, 908. Antonijevi Branka, 925. Apfelthaler, SS-podoficir, 687, 1044. Apold, Sonderfuehrer Z, 1224, 1241, 1242, 1253, 1257, 14821484. Arai Petar, general, 552, 555. Armbruster, kriminal, asistent, 365. Arsenijevi Radomir, biv. etniki vojvoda, 802, 803. Artukovi dr Andrija, ministar NDH, 10821084, 1094, 1328. Augustin, vii kriminal, sekretar, 180, 365, 432, 452. Augustini Anton, vajar, 236. Aumann Lszl Laci, Ladislav inovnik, 1012, 1014, 1017, 1019, 1020. Babiak Antoni, poljski emigrant, 1470. Babi ore, 847. Babovi Mihajlo, 725. Babunski J. Boidar, kapetan SDS, 740. Bali, ena Lazara, 1049. Bali Lazar, 1049. Bader, general artiljerije, 546, 1051. Badoglio, italijanski maral, 519.

NDH 1175'

1259,

1097,

1015.

Badri Petar, finans. inovnik, 722. Baki, ustaki logornik, 1193. Baljer, SS-podoficir, 1049. Bani Milan Weber, biv. narodni poslanik, 575. Basovi dr Savo, advokat, 915. Batagelj F. Ante Nino, inspektor ministarstva, 622, 623. Bauderer roena Esch von Achten Marija Marion, agentkinja Abwehr-a, 576, 577, 627, 628. Bauer dr, SS-major vladin savetnik, 321, 408, 409. Baumeister, nemaki agent, 1340. Baumert, kancelar, slubenica, 121, 122. Beatovi Vladimir, 717, 719, 720. Becker, major policije poretka, 406. Beerj Vlado vidi Zeevi Vlado. Beer, mornari. podoficir, 1284, 1286. Begi Vilko, ustaki general, 1095, 1097, 1105, 1109. Begovi, tuma EK 4, 1411. Begovi ing., 1380. Begovi Grigorije, agent SD-a, 769, 770. Behrends, SS-general, 953. Beisner (Beissner) Wilhelm, SS-major, 531, 533, 580, 1081, 1091, 1194, 1195, 1234, 1237, 1282, 1333, 1393, 1423, 1470, 1475. Belez Stefan, Volksdeutscher, 1199. Belimarkovi Marsela, 725. Below von, major, 101, 103. Benak dr, rukovodilac politike policije NDH. 1376, 1377, 1444, 1445. Benak Vjekoslav, rukovodilac filijale firme Mannfeld dsoj. 1303, 1304. Bene dr Edvard, pretsednik CSR, 568, 1328, 1338. Bentivegni von, funkcioner Abwehr-a, 648. Benzler dr, poslanik, 1003. Benzon dr, poslanik NDH, 1317, 1318. Bera Mirko-Jazo, 893. Berge ing., funkcioner NOP-a, 380. Berce dr Alojzije, inovnik Centralnog presbiroa, 623. Berce Milena, pripadnica NOP-a, 380. Berenbrek, SA-potpukovnik, 17. Berger, SS-potporunik, 825, 1016.

Berger Gottlob, SS-general, 851, 858, 1092, 1105, 1108, 1109 1111, 1158, 13171319, 1348, 1349. Berkovi, major, 1106. Berloznik Hans, kriminal, inovnik, 365, 432. Berta Mihly, 1017. Berta Pali, 10121015, 1018, 1020, 1021. Berthold, SS-podoficir, 708. Best, SS-general, 1000, 1002. Bevc Franko vidi Kardelj Edvard. Bevk France, 238. Bilav Pavle, 881. Bilbija, potanski inovnik, 811, 812. Binder Roman, strugar, 486. Birki, ustaki nadzornik, 1188. Bjelii Z. Sreko, trg. pomonik, 771. Blagojevi Milan, zemljoradnik, 630. Blasinschek Franz, nema. agent-izvia, 473, 474, 476. Blaskowitz, nema. general, 746. Blaevi Jakov, lan Izvr. vea ZAVNOH-a, 1447, 1449. Blobel, SS-pukovnik, 945, 946. Bloecher, SS-potpukovnik, 491. Bloeckl, SS-potporunik, 846. Bluhm, SS-porunik, 1079, 1334, 1336, 1345, 1377, 1407, 1448, 1454, 1455, 1463, 1496, 1498, 1500, 1501. Bockhacker, SS-potporunik, 1141. Bode, porunik, 590. Bodenschatz, vazd. general, 100, 103. Bodnarov Stevan, slikar pozorini dekorater, 805, 806. Boeckel (Boeekl), nem. porunik i major ES-a, 14881493. Boehm, SS-major, 752. Boehme, general peadije, 860, 862, 864, 867. Bogdan dr Ivo, ef Presbiroa NDH, 1081, 1135. Bogosav, etni. vojvoda, 972. Bohinz Matthaeus, 408, 409. Bojan, partizan, kurir, 385. Bojani dr Petar, advokat, 13241326. Bojovi, 790. Boka Istvn, nema. agent, 1217. Boli, agent Abwehr-a, 1260, 1261. Bolte Franc, 384. Boljevi Dimitrije, komandant crnogorske andarmerije, 913.

Boljevi Stevan, 702, 703. Bona Eduard de, kapetan, 1392, 1393. Bontenackels, kane. nametenik, 512. Bor, partizanski polit, komesar, 373. Borchert, SS-podoficir, 719, 720. Boris III, kralj Bugarske, 566568, 765. Bormmann Martin, ef partiske kancelarije NSDAP, 17, 18, 97,, 156. Borongay, sreski naelnik u Barcs-u, 1491, 1492. Borongay, ena sres. naelnika, 1493. Borsch, 1051. Borstnar Joe, 242. Bosanac Jovan, 811813. Bosni vidi Stanisavljevi Dragan, partizanski polit, komesar., Bokovi udata Hristi Natalija vidi Hristi roena Bokovi Natalija. Boi Duan, blagajnik pote, 810, 812. Boovi Bogdan, 1006. Bradi Z. Marko, vidi Bjelii Z. Sreko. Brahms, 200. Brajovi Krsta, novinar, 915. Brandt, SS-kapetan, kod KdS Maribor, 463, 464. Brandt, SS-major krim. savetnik, 552, 563, 593, 595, 600, 730, 734, 774, 788790, 792794, 796, 819, 888, 894, 956 959, 1011, 1054, 1055. Brai Ranko, advokat, 631635, 10321036. Brecelj dr Marijan, 238. Breslauer, direktor koncerna Shell, 1338. Bresovnik Johann, 488. Brude, savetnik poslanstva, 1030. Brunner, kaplar-golubar, 1259. Brunner, SS-pukovnik-general, 128, 356, 470, 1100, 1276. Brunner Robert, trgovac, 678. Brunek Stanislav, nema. agent-izvia, 471,472. Bubalo Mileva, 1051. Bubanj Sreko, peva, 1400. Bubenheimer, kancelar, nameten., 1058. Bcher, 512. Buchmann, SS-potpukovnik, 222. Buchwald, krim. sekretar, 443, 447, 464.

Budak dr Mile, ministar NDH, 1087, 1090, 1091, 1192, 1193 1195, 1312. Budisavljevi, biv. jugosl. ministar, 657. Bueck, narednik, 1124. Bukwich, kapetan Abwehr-a, 1224, 1272, 1273. Bulat dr, ministar, 1089. Bulatovi Milan, andarm. narednik, 721. Buli, kaplar, 1257. Bumbovi Branko, 639. Bungartz, kancelar, nametenica, 1440. Buri, funkcioner policije u Zagrebu, 1396. Busse, savetnik ministarstva inostranih poslova, 996, Buzjak Branko, funkcioner policije NDH, 1422, 1423. Caki Vidosav Vido, 930. Carmine Alois, industrijalac, direktor firme Chromos, 1300 1305. eki Pavo-Vasilj, 893. Celestina Franc, 384. Chandler Douglas, radiospiker, 1345. Christian, major, 101, 103. Churchill Winston S., pretsednik britanske vlade, 157. Ciliga dr Ante, 14241426. Colakovi Rodoljub, vidi Colakovi Rodoljub. Coni, direktor dr. agrarne banke, 695. Conrad vidi Koppel Kurt. Constancialuise Hasche, agent, 1269, 1271. Cosulich de Peine Casimiro, 1322, 1323. Cremer dr, referent propagandnog odeljenja Jugoistok, 761. Crvanin Ljuba, 1002. Crvanin Milivoje, protojerej, 997, 10001003. Crvenkovi dr, direktor Glav. direkcije za javni red i bezbednost NDH, 1389, 1409. Cvejanov iva (Zvejanov Ziva), elezni. slubenik, 597. Cvetkovi dr Dragia, biv. ministar pretsednik, 100, 656, 567,
821.

Cvijovi Josif, mitropolit, 998, 1009. Czernichowski, direktor banke, poljski emigrant, 1470. vidi osi, potpukovnik SDS. amilovi Aleksandar, knjiar-uenik, 886-889.

Cordai, pukovnik NDH, 1294. osi, potpukovnik SDS, 561. u, ustaki pukovnik, 1095, 1097. e (Tschetsch) Antonija, partizan, kurirka, 378. ernej dr Darko, 241. olak-Anti Milivoj, 847. olakovi Rodoljub, funkcioner NOP-a, 236. ovi, gostioniarka, 1187, 1188. ubrilovi dr Branko, biv. jugosl. ministar, 657, 700, 701. uka Vlado, carinski inovnik, 678. Daluege Kurt, SS-general, ef policije poretka, 405407. Damjanovi Vasilije, polic, podoficir, 787. Dangi Jezdimir, andarm. major, 858. Danii Olga, svrena maturantkinja, 774, 775. Dapevi, 142. Degert, SS-podoficir, 948. Deh Georg, funkcioner u Nema. narodnosnoj grupi, 1155. Dejan, radiotelegrafista DM-a, 602. Dekaneva Linus, brigadni general, 542, 756. Deltel Remon Eugene, franc, dravljanin, 677. Dengel, SS-pukovnik, 1102. Deni Miodrag, zemljoradnik, 930. Derich Otto, funkcioner narodne pevake kole, 288. Deskar, narednik Radne slube, 14581462. Deubel, slubenik Tajne vojne policije, 1023. Devi Dura, 881. Dewald Georg, Volksdeutscher-preseljenik, 1196. Deyerler, SS-podoficir, 1299. Dichtl, komandant Gorenjske zatite, 480, 483, 484. Digovi, profesor, 1135. Dimi Boidar, bravar, 886, 889. Dimitrijevi Branislav, general, konzul, 688. Dimitrijevi Filip, potpukovnik, 639. Dimitrijevi Milo, 881. Dimitrijevi Spasoje, ak, 738, 739. Dimitrov Mihajlo (Mitko) Dimitar, student, 655, 765. Dimowitsch Georg, biv. polic, slubenik, 960, 961. Dini Lazar, 883.

Dini . Tasa-Tanasije-Atanasije, ministar Nedieve vlade 543, 559, 566579, 616, 839, 841, 996. Dippelhofer dr, major policije poretka, 493. Ditges, SS-porunik, 758, 759, 796, 902, 1440. Divjak Milan, novinar i publicista, 844. Divoky Milorad, student, 679. Djelatovi Mitar, 881. Dobri Todor, etn. komandant, 650, 972. Dobri Vilma, 1490. Dobrianin Mil., etni. vojvoda, 972. Dobrii Nikola, sekretar grad. uprave u Kragujevcu, 829. Dobrosavljevi Stojimir, ministar u Nedievoj vladi, 543, 544. Doenitz, veliki admiral, 166, 253. Doki Dura, arm. general, ministar u Nedievoj vladi, 512. Dolanski, ustaki funkcioner, 1477. Domokos Benjamin, 1018. Dorfmeister Anton, sreski naelnik u Celju, 202, 203. Dougan dr Danilo, 241. Doi dr Gavrilo, patrijarh, 983989, 991995, 1007, 1357. Dragutin, etni. vojvoda, 972, 978. Dragutinovi, ena Vladete, 760. Dragutinovi Vladeta, reditelj narod, pozorita, 760, 761. Draji dr, 1457. Draki Panta, brigad, general u penziji, ministar u Nedievoj vladi, 755. Dravko, rukovodilac-komandant partizan, bataljona, 379. Drecoll, SS-porunik, 768. Drini Dragomir, biv upravnik grada Beograda, 657, 682 687, 1043, 1044. Drljevi dr Sekula, advokat, voa crnogorskih separatista, 914, 915, 1052, 1053. Drobnjakovi Slavko, nosa, 773, 774. Druschkowitz Karl (Karlo), agent RSHA, 857859. Druijanovi Mato, 881. Duce vidi Mussolini Benito. Duli Zvonimir, biv. polic, inovnik-agent, 12741279. Durnov-Durnovo Petar Petrovi vidi Petrovi Petar-Durnovo. Duan, agent Gestapo-a, 556. DWO, agent polic, ataea u Zagrebu, 1405. Dziduch Jan, poljski emigrant, 1470.

Baba Ljuban-Mitar, 893. elebi Ilija, 925. Dorevi, major SDS, 562. Dorevi Ceka, drav, sekretar u jpretsednitvu Nedieve vlade, 548, 577. Dorevi Cvetan, pom. min. unutranjih poslova, 536. Dorevi dr Irinej, episkop, 1009. Dorevi Nikola, rez. potporunik, 729. Dorevi Radomir, rez. kapetan, 729. Dorevi Slavo, potpukovnik JNA, 946. Dorevi ing. Voja, pretsednik Glavnog saveza srp. zemljoradnici. zadruga, 814, 815. Dorevi arko, 814, 815. ori Milovan-Borisav, 816, 817. uki Svetomir-Sveta, diviziski general, 847. uri Mile-Petar, zemljoradnik, 893, 894. uri Radojko, porunik, 818, 819. uri Zivojin, pukovnik, etn. vojvoda i okru. naelnik u Leskovcu, 636, 637, 972. urii M. V., 736. urievi, potan. inovnik, 811. urii Pavle, etniki komandant, 1054,1055. urovi Dimitrije, prof. 999. urovi Maan, 650. urovi Vasilije, ak, 927. Dek, vidi Karat Rudolf, komandant partiz. bataljona. Doe, partizan, 1166. Eberhardt, SS-major, 1106, 1107. Eckerle, SS-potporunik, 432, 444. Eimovi, pukovnik, 1396. Egersdorf, SS-pukovnik, 1095, 1098. Egner, slubenik BdS-a Beograd, 728. Egor, agent Abwehr-a, 1266. Ehlich dr, SS-pukovnik, 1190. Ehrlieh, SS-podoficir, 722. Eisner Karl, straar, 679. Elicker dr Jakob, veliki upan, 1202, 13061308. Eitz grof, Sonderfuehrer Z, 1224. Emting, funkcioner u Nema. narodnosnoj grupi Zagreb, 1095.

Endre Lszl, maarski podupan, 744. Engelhardt dr, 924. Erik vidi Rootham Erik, britanski oficir. Erker, referent SD-a, 197. Erni, britan. vicekonzul u Zagrebu, 1303. Esch von Achten udata Bauderer Marija vidi Bauderer roena Esch von Achten Marij a-Marion. Evans Eryl (Erly), engleski novinar, 1297,1299. Everding, SS-porunik, 734. Fa j far Tone, 238. Farner, andarm. narednik, 378. Farnleitner, SS-porunik krim. komesar, 177, 417, 465. Fasching, vii kriminal, asistent, 431. Fast Gustav, SS-kapetan, 192, 297, 298, 349, 350, 360, 468, 469. Feher Andrs, maarski agent, 10121015, 10171020. Fehrmann, SS-porunik, 1026. Feil Josef, elektriar, 898. Feiler, SS-potporunik, 1275, 1279. Feiler Filipp, SS-podoficir, 724, 725. Feine, savetnik, 585, 1003. Felber, general, 942, 950. Feldmann, major, 155. Ferenczi Balzs, uvar nasipa, 1012, 1013, 1017, 1018, 1020. Fernau, SS-ratni izveta, 516. Fest, 466, 467. Festeti, inovnik poslanstva NDH, 1480. Fiedler vidi orevi Radomir. Filipovi Stevan (Steva), partizan, komandant, 710, 712, 715, 716, 895, 896. Filipovi Sulejman, funkcioner AVNOJ-a, 237. Fink, 1281. Fischer, SS-podoficir, 693. Fischkorn Jakob, zamenik okrunog voe Nema. narodnosne grupe, 1199. Flaser, funkcioner tajerskog domovin, saveza, 204. Fleschkorn, student, 1441. Flex vidi Phleps. Fludernik, funkcioner Gorenjske zatite, 483, 484. Forster, nem. andarm. porunik, 1098. Fortner, nem. generalmajor, 1115, 1117.

Foti Konstantin, biv. jugosl. poslanik, 564. Franc, Volksdeutscher tuma, 809. Franceti, ustaki porunik, 1232. Franceti, ustaki pukovnik, 1115, 1313. Franz, pukovnik policije poretka, 397, 402, 405, 406. Franzoesy, tuma, 741. Freitag, SS-porunik, 738, 739. Freund, potpukovnik Abwehr-a, 1011. Fridrichs, naelnik kancelarije NSDAP, 1139. Friedrich, SS-podoficir, 731. Friscbmann vidi Svjei dr. Fritsch, SS-podoficir, 808, 809, 811813, 1047. Fritz, kancelar, nametenica, 927. Fritz, kapetan, 622. Fritzenmeier, funkcioner u vostvu SS-a, 1150. Frtuni arko, ak, 886, 888. Fuchs, SS-pukovnik, 128, 581, 582, 989, 1000, 1296, 1298, 1422. Fuhrmann, porunik-kapetan, 151, 153. Funck (Funk), Freiherr von, pukovnik, 1118, 1212, 1304. Gaedicke dr, voj. sud. savetnik, 787. Gasiorowicz dr Lucjan, poljski emigrant, 1470. Gasteiger, funkcioner vostva Nema. narodnosne grupe u NDH, 1095. Gat vidi Kopriva, zamenik komandanta partiz. grupe. Gavrilo, patrijarh vidi Doi dr Gavrilo. Gebauer, porunik, 599. Gebhard, pripadnik Abwehr-a, 1372. Gellinek, porunik ili kapetan, 1282. Georg, agent-slubenik Abwehr-a, 1011, 1018. Georg Heinrich ili Heinrich Georg, tuma, 807. Gerhard, kapetan, 590. Gerlinger, carinski asistent, 620. Gerstberger, porunik, 597. Gerstner dr, voj. uprav, savetnik, 756. Gereljman Vladimir vidi Hoerschelmann von Eppichnellen Waldemar. Geschke, SS-ppukovnik, 1000. Ginovi, vojni liferant, 821. Gjuro vidi Ille Viktor.

Glaise von Horstenau dr Edmund, general, 1094, 1095, 1097 1105, 1109, 1115, 1130, 1136, 1160, 1161, 12041206, 1209^ 1210, 1375, 1437. Glavaki Jelena, uiteljica, 927. Glii, etn. major, 793. Glittenberg, SS-kapetan, 1291. Glojnari Mirko, publicista, urednik Hrv. Dnevnika, 1081, 1477. Glueck, SS-porunik, 610. Gluevi Boris, inenjer, 708. Gode (Goede), funkcioner Sipo i SD-a, 986,998. Gode, konji, kapetan, 1436. Goebbels, ministar Reich-a, 35, 1317. Goering Hermann, maral Reich-a, 111, 112, 1317, 1345. Goerlich, kancelar, nameten., 484. Goettle, krim. asistent, 452, 471. Goetz, saradnik polic, ataea, 1061. Goetz Arthur, trgovac, 672. Goetze, potporunik policije, 919, 971. Goldmann, carin, slubenik, 620. Golubovi Danilo, 972. Golubovi Radonja, 236. Gopevi (Gobevi) Ljubica, nem. i ital. agent, 1041, 1042. Goriek Franc, mesar, 384. Gonjak, 142. Gotthardi, sreski naelnik, 1371, 1372. Govedi (Govedari), ef Hrv. nacionalsocijalistike stranice rada, 695,1457. Graberec, inspektor ustake policije, 1396. Grail dr, referent SD-otseka Graz, 320. Gravenhorst, generaltabni pukovnik, 530. Grbin Silvija, agent, 1269, 1272, 1273. Gredelj, ef obav. odeljenja Ministarstva inostranih poslova, 1395. Gregori dr Pavle, lan Izvr. vea ZAVNOH-a, 1447, 1449. Gressmann, sekr. GFP-a, 653. Grgaevi (Grgaevi), ef sekcije Instituta za unapreenje trgovine, 821. Grgi, ustaki pporunik, 1232. Groebe Kurt, fabriki radnik, 751. Grof Anton, Volksdeutscher, 1199.

Gross, potpukovnik, 256, 261, 604. Grothe, SS-kapetan i kapetan andarmerije, 252, 253, 521. Gruber, SS-podoficir, 752. Grubi (r. Popovi) Jelena vidi Popovi (u. Grubi) Jelena. Grubi Mihajlo, zemljoradnik, 601. Grubi M. Milan, etn. radio-telegrafista, 592, 593, 600602, 792794. Gruenewald Erich, policiski porunik, 946. Gruji (Grujii) M. Milisav, v. d. efa obav. slube SDK, 772, 846. Gubalke, krim. komesar, 770. Guderian, generalpukovnik, 747. Guenther, SS- podoficir, 819. Gussmann Emerik, inenjer, 679. Guttmann, krim. vii sekretar, 365. Gyldenfeldt von, pukovnik, 160, 1126. Haas, slubenik SD-a, 327. Habsburg Otto von Otto Habsburki, 1135. Hackzell, pretsednik finske vlade, 153. Hadnaev Predrag, student medicine, 776, 778, 779. Hadrovi dr, veliki upan, 1294. Hadi-Hasanovi Uzeir, trgovac, 1345. Hadiefendi, komandant odreda musliman, milicije, 1102. Hainacker, SS-major, 494. Halabrin Michael, Volksdeutscher-preseljenik, 1196. Hamm, 603. Hamm, Volksdeutscher, 1197. Hammer dr, SS-major, 1037, 1039, 1084, 1343. Hamp Wilhelm, ofer, 1184, 1185, 1187, 1188, 1190, 1191. Handl, pukovnik, 1095. Hanke, SS-major, 1080. Hansy, SS-potporunik krim. komesar, 795, 796. Harfmann, pomo, tuma, 693. Hargreaves Edgar, britan. kapetan, 598, 10241027, 1030. Harling von, generaltabni pukovnik, 1124. Hartl, pripadnik Sipo i SD-a, 990. Hasanovi Mustafa, trgovac agent SD-a, 1344, 1345. Hase, ef ispostave EK 2 u Travniku, 1374. Hasfalvi, maarski vii narednik, 1012, 1014. Hasse, kancelar, nameten., 565.

Haupert, Volksdeutscher, 1199. Hausberger Agathe von, novinarka, 1331, 13331336. Hausding, SS-kapetan, 630, 641, 687, 741, 754, 766, 770, 775 808, 809, 811, 841, 843, 889, 891, 947, 963, 1040. Haydni, 200. Hebrang Andrija, 142. Hedrich, SS-podoficir, 758, 759, 883. Hegewald, naelnik taba RF SS-a, 360. Heindl, pripadnik KdS-a Maribor, 386. Heini, slubenik-agent Abwehr-a, 1011, 10131015, 10181020. Heinrich, SS-major, 1357. Heinrich dr, SS-major, 1074. Heinrich Georg ili Georg Heinrich, tuma, 689. Heintschel (Heinschel), SS-kapetan, 545, 560562, 564, 576, 579, 798, 849, 1008, 1046, 1054, 1361, 1362, 1494. Heinz, ef personalnog otseka, 1405. Heller, SS-porunik, 824, 825. Helm Hans, SS-potpukovnik krim. savetnik, policiski atae, 570, 580, 582, 622, 641, 656, 683, 686, 687, 811, 843, 846, 872, 898, 981, 982, 996, 997, 1000, 1004, 1059, 1061, 1074, 1079, 10821084, 1087, 1089, 10921095, 1098, 1101, 1105, 1128, 1129, 1164, 1165, 1184, 1187, 1190, 1191, 12311234, 1236, 1311, 1312, 13151317, 1321, 1322, 13281330, 1334 1342, 1345, 1346, 1348, 1351, 1352, 1354, 1356, 1358, 1360, 1372, 1376, 1377, 13851387, 1390, 1394, 1397, 1399, 1401, 1403, 14051407, 1472, 14741479, 1500. Hemmerling, 1434. Hemprich dr, potpukovnik Abwehr-a, 1222, 1225, 1226, 1229, 1240, 1241, 1251. Hengelhaupt dr, SS-kapetan, 853. Henschel Ernst vidi Hensel Ernst. Hensel Ernst, krim. sekretar, 946. Heran Josef, redov Taj. voj. policije, 1022, 1023. Herdelt, vii narednik zatit. policije, 971, 972. Hereni Ivo, ustaki pukovnik, 13821385. Hermann, agent Abwehr-a i tuma, 1259, 1266. Hermann, SS-kapetan, 1352. Hermann (Herrmann), SS-potpukovnik, 1095, 1231. 1370, 1375, 1444, 1445, 1462, 1463, 1489. Hermerli Mathias, 1168, 1169. Herrmann, SS-potpukovnik vidi Hermann, SS-potpukovnik..

Herrmann Moeller dr Rudolf ili Moeller dr Rudolf Hermann, suvlasnik firme Springer & Moeller, 1303 1305. Hertrampf, kaplar-golubar, 753. Herzeg, slubenik-agent Abwehr-a, 1258,1259. Hess Rudolf, zamenik voe NSDAP, 24. Heuer, pripadnik Sipo i SD-a, 644. Heusinger, pukovnik, 101, 103. Heydrich Reinhard, ef Sipo i SD-a, 27, 28, 95, 568, 1000, 1423. Hewel, poslanik, 101, 103. Hierzegger, vii vladin savetnik, 406. Himmel, krim. komesar, 471. Himmelsbach vidi Miloj evi Predrag. Himmler Heinrich, Reichsfuehrer SS-a i ef nemake policije, 302, 347, 359, 382, 573, 574, 746, 751, 960,' 1045, 1090, 1094, 1099, 1309, 1317, 1358, 1376. Hinghofer, generalpukovnik, 971. Hinterecker Wilhelm, hotelijer, 651, 653. Hintze, SS-potpukovnik, 530, 658, 681, 689, 691, 846, 986, 988, 996, 998. Hitler Adolf, Fuehrer Nemakog Reich-a, 11, 12, 18, 26, 93, 100, 103, 104, 106, 149, 158, 160, 161, 163, 164, 166, 219, 224, 226, 231, 253, 292, 517, 566, 747, 855, 856, 896, 1041, 1104, 1136. Hitschy, potporunik, 689. Hoch, baron, 1477. Hochnic, trgovac, 1457. Hoeva vidi Hoevar. Hoevar, sanitetski general, 1281. Hodenberg von, major; vojni atae, 1313. Hoedl, agent polic, ataea, 1233. Hoefler, krim. sekretar, 148. Hoellenbrand, redov-golubar, 1259. Hoellenschmidt, ef istostave SD-a u Kotoru, 1057. Hoenig, gl. urednik Donauzeitung-a, 10381040. Hoerschelmann von Eppichnellen Waldemar, 561, 643, 850 854, 856. Hoessler, podoficir Taj. voj. policije, 1023. Hoettl dr, SS-major, 1052,* 13441347, 1450. Hoffmann dr, SS-major, 684. Hold, major policije poretka, 590.

Holst, SS-major, 1174. Holzapfel, kapetan policije, 919. Holzschuh Fritz, 1163. Holzschuh J., 1170, 1175. Homan Franz, obuar, 1199. Hopfauf, krim. asistent, 378. Hornberger, podoficir Abwehr-a, 1225, 1258, 1267. Horsch, SS-podoficir, 770, 773, 778, 781. Horwath, pripadnik Sipo i SD-a, 1006. Horwath vidi Boli. Hriberschek Anton, agent SD-a, 297, 298, 348. Hristi Milutin, radnik, 607611, 613, 614. Hristi (r. Bokovi) Natalija, 610. Hristi Nikola, brigadni general, 542. Hristi Rista, 610. Huber, potpukovnik policije, 1433. Huber, SS-general, 1099. Hucko, SS-major, 655, 765. Hudson, britan. oficir, 1022, 1023. Hudson Arijadne, 1022, 1023. Huebler, kaplar-radiotelegrafista, 12841286. Huebner, SS-porunik, krim. inspektor, 621, 641, 687, 726, 846, 1084, 1190, 1233, 1236, 1248, 1291, 1292, 1294, 1326, 1341, 1342, 1357, 1358, 1375, 1467, 1472, 1475, 1478. Huebner Heinz, kapetan policije poretka, 321. Hueser dr, direktor rudnika Bor, 958, 959. Hummitzsch, SS-major, 1190, 1191, 1194. Humo, partizan, funkcionerka, 1377. Hupp, SS-podoficir, 1370. Huseini Emin el, veliki muftija jerusalimski, 1348, 13501355. Huth, major, 58. Ibro vidi Wolfram Slavko, funkcioner ustake policije. Ignjatov Aleksandar, ruski emigrant, 603. Ili Cedomir, 880. Ili Vlada, industrijalac, 821. Ilik dr, ustaki kapetan, 1175. lile Viktor, rukovodilac odeljenja Glav. direkcije za javni red i bezbednost ured za nadzor, 13991402, 1410, 1411. Inda, agent, 1443. Indlekofer, SS-podoficir, 1049.

Irod, voa partizan, grupe, 1166. Ivanov N. S., bugar. kontraadmiral, 765. Ivanovi vidi Jovanovi Dragi-Dragomir, upravnik grada Beograda. Ivanu, slubenik gen. konzulata NDH u Beu, 1405. Iveni Anton, mesar, 677, Ivi Pero, agent, 1264, 1265. Ivkovi, etn. vojvoda, 972. Jablokov Mihailo, ruski emigrant, 603. Jakovljevi Radmila, inovnica, 730. Jakovljevi Vojislav, gen. konzul, 689. Jaki S. Tihomir, inovnik, etn. radiotelegrafista, 741, 742. Jambria dr Milivoje, 237. Jamnik Danilo, 350. Janesch, kancelar, sluben., 411. Jani dr Vojislav, 997. Jankovi edomir, 780. Jankovi Danica, 781. Jankovi Miloj e, 781. Jankovi Milovan, student prava, 781. Jankovi Miodrag Bata, trgovac radioaparatima, 730. Jankovi Persida, 780. Jankovi S. Radmilo, 962, 964, 966. Jankovi Todor, advokat, pripravnik, 780. Janji Nikola, 826. Janji P. Strahinja, biv. jugosl. porunik, ef Srpskog Ge. stapo-a, 820826, 828831, 833, 835837. Javorovi Stevan, zemljoradnik, 1217. Jelen vidi Hoerschelmann von Eppichnellen Waldemar. Jeli Ratko, gostioniar, 737739. Jemetz Johann, nema. agent-izvia, 473, 474, 476478. Jobst, andarm. vii narednik, 394. Jonak dr, SS-major, 1296, 1298. Joni Velibor, ministar u Nedievoj vladi, 585, 586, 991. Jordan Adolf, 12901292. Jordan Stjepan, 12901292. Joi Radovan, etnik, rez. porunik, 714, 729, 731. Josif, mitropolit vidi CvijoVi Josif, mitropolit. Jovanovi, etn. komandant, 1027, 1028. Jovanovi (iz Stapara), 630.

Jovanovi (Ivanovi) Dragi-Dragomir, upravnik grada Beograda, 580, 582584, 617, 618, 786788, 790, 791, 857, 858. Jovanovi Jovan, 784, 785. Jovanovi Ljuba Patak, etn. komandant, 911. Jovanovi Ljubomir, koar, 927. Jovanovi dr Nikodije, savetnik Ministarstva inostr. poslova, 676. Jovanovi Olga, funkcionerka KP, 902. Jovanovi Radomir (Raka), ef policije, 676. Jovanovi Slobodan, ministar pretsednik, 1033. Jovanovi Tihomir, 882. Jovanovi Todor, polic, narednik vodnik SDS, 729. Jovanovi Vera, glumica-domaica, 734, 735, 797. Juettner, SA-general, 13. Jugovi Lazar, radnik, 782. Jung, ef ispostave Gestapo-a Celje, 180. Jungbauer, kapetan policije poretka, 385. Junge, kapetan Abwehr-a, 1221. Jungwirth, referent Sipo i SD-a, Celje, 452. J u r a k Eduard, gen. konzul NDH, 1131. Jurani Joset, 241. Juri dr, glavni direktor Glav. direkcije za javni red i bezbednost NDH, 1414. Jurini Marko, inovnik poslanstva NDH u Berlinu, 1480. Jurii Momilo, 1032, 1033, 1036. Kabas dr, biv. ministar, 1135, 1479, 1480. Kaemp, tuma, 812. Kaeraeskaenji, tuma, 689. Kaiser, slubenica Sipo i SD-a, Beograd, 743, 744. Kalabi Nikola, etn. major komandant, 909. Kalata, ustaki potporunik, 1232. Kaltenbrunner dr Ernst, SS-general, ef Sipo i SD-a (CdS), 415, 1002, 1092, 1093, 1140, 1317, 1360. Kalveraum dr, profesor Instituta za ekonom, nauke, 1314. Kammerhofer, SS-general, opunomoenik RF SS-a u NDH, 10951098, 1112, 1351, 1358, 1374, 1375, 1455. Kantor Hans, 689, 690. Kapetanovi Duan-Vaso, 893. Karanjac, 1050. Karat Rudolf, komandant partizan, bataljona, 475.

Karch, sekretar Taj. voj. policije, 650. Karcher, kapetan, 818. Kardelj Edvard, funkcioner KPJ, 142, 237, 238. Karlovi (Wohl), profesor, 1135. Kasche, g-a, 1095, 1097. Kasche Siegfried, nema. poslanik u Zagrebu, SA-generai, 1073, 1075, 1085, 1094, 1095, 1097, 1130, 1160, 1177, 1311, 1316, 1320, 1327, 1350, 1372, 1375, 1406, 1493. Kastelic Johann, nema. agent-izvia, 471, 472. Katui dr, direktor tedionice, 1315, 1479, 1480. Kauth, kancelar, nametenica, 1036, 1100, 1101. Kavarevi (Kovarevi) Danica, 1217. Kehrer, SS-podoficir, 562, 575. Keiper, general, 1055. Keitel Wilhelm, feldmaral, ef Vrhovne komande Wehrmacht-a, 104, 108, 125, 127, 162. Kelet Juraj, polic, slubenik, 1299. Keller Willibald, ES potpukovnik i SS-major, 1154, 1155. Kenschitzki von, potpukovnik, 603. Kerschischnig Alfred, uitelj, 300. Kertesz Josef, maar. andarm. narednik, 651, 652. Keserovi, etn. komandant, 539, 911, 929, 930. Kestermann, SS-podoficir, 727. Kewisch, generaltab, pukovnik, 857. Keyser, ef vojne uprave, 590. Kidri Boris, sekretar OF, 233, 235, 238. Kiesewetter, kapetan, 621, 623, 717, 718. Kiesperl, kaplar-radiotelegrafista, 1259. Kiessel dr, vii uprav, savetnik, 802. Kirbisch Alois, nema. agent-izvia, 473476. Kirchner, potporunik, 1488. Kirin Ivan, ustaki major, 1232, 1383. Kisch, vidi Klein, radiotelegrafista Nore. Kiss Jnos, 1018. Klaiber dr, savetnik poslanstva, 991. Klaji Milija-Mia, etn. narednik, elektrotehniar, 594. Klammt, SS-podoficir, 783, 784, 931. Klaser vidi Koppel Kurt. Klass (Klap), 888, 889. Klasser vidi Koppel Kurt. Klause, kapetan korvete, 648.

Kleber, SS-kapetan, 1496. Kleiber, SS-potporunik, 796. Klein, radiotelegrafista Nore, 109111, 113117. Kless Johann, Volksdeutscher, 1168, 1169. Klilibarda Mile, partizan, 242. Klinkmueller, potpukovnik Abwehr-a, 1011, 1247. Klisurov, bugarski pukovnik, 767. Klopfer, 97. Knegr, 512. Knez, inovnik ustake policije, 1186. Knez Boris, 465. Knez Franc, agent Gestapo-a, 465469. Kneevi, profesor, 772. Kniessel Otto, 1017. Knobloch, SS-general, 406. Knoerck, slubenik nema. poslanstva u Zagrebu, 1335. Knoll, sekretar Maar, narodnosne grupe u Banatu, 1051. Knothen Karl, tuma, 736. Kob, 1233. Kobe, vii krim. sekretar, 365. Kocbek Edvard, 237, 238. Kock, zemljoradnica, 475. Koenig, pporunik, 924. Kohl, potporunik, 14821484. Kohn Geca, knjiar, 679. Kohoutek dr von, pukovnik, 632, 633. Kojadin, rukovodilac komunist, odeljenja hrvatske ob. slube, 1411, 1414, 1442, 14441446. Kokol Eduard, nema. agent, 1496. Kokotovi Petar, stolar, 773, 774. Kokovnik Ropas, zemljoradnik, 474, 475. Komar, ustaki polic, agent-nadzornik, 1188. Komljenovi, agent nema. policije, 1375. Kondi Vuka, 1374. Konrad vidi Koppel Kurt. Konrat vidi Koppel Kurt. Konstantinovi, biv. jugosloven. ministar, 657. Koppe, 737. Koppel Kurt, glavni agent polic, ataea Helm-a, 1322, 1323, 1339, 1380, 1382, 1386, 1394, 1405, 1410, 1413, 1414, 1463, 14711473, 1478.

Kopriva, zamenik komandanta partizan, grupe, 378. Koprivica Gojko, polic, narednik, 789. Korica Nedeljko, keiner, 795, 796. Korndoerfer, SS-major, 1290, 1411. Kos Karlo, nema. agent-izvia, 473, 474, 476. Kosani, porunik, 972. Koi Petar, armiski general, 541. Kosir j Fedorj, 241. Kossak, generalmajor, 1095. Kosti Josif, armiski general i ministar u Nedievoj vladi. 541. Kosti Jovan, upravnik univerzitetskih dobara, 847. Koak dr Vladimir, ministar NDH, 1077, 10821087, 1089,, 1092, 1093, 13111320, 1383, 1385, 1386, 1479, 1480. Kouti, funkcioner HSS-a, 1318. Kouti (Kota), etn. kurir, 797. Kotnik Viktor, nema. agent-izvia, 471, 472. Kova Ivan, partizan, 381. Kovaevi Damjan, 575. Kovaevi (r. Matoi) Zora-Marko, radnica, 955, 957. Kovarevi Danica vidi Kavarevi (Kovarevi) Danica. Kovarevi Tima, 1217. Kowal, poljski emigrant, 1471. Kowalski Janina, poljska emigrantkinja, 1470. Kowatschek Willi, krim. sekretar, 946. Kozuli Kazimir vidi Cosulich de Peine Casimiro. Kraemer Adam, funkcioner u Nema. narodnosnoj grupi, 1155. K r a f t dr, 1480. Kraigher, pripadnik BdS-a Beograd, 1021. Krajger Boris, funkcioner NOP-a, 242. Krajger dr Vita, glavni tuilac pri SNOS-u, 241. Kramarz vidi Kramerts dr, savetnik poslanstva. Kramerts dr, savetnik poslanstva, 1055. Kramhoeller, SS-podoficir krim. sekretar, 365, 431. Kramp, SS-podoficir, 714, 731, 758, 797. Kranich, SS-podoficir, 773. K r a n j c Mirko, iseljeniki komesar, 688. Kratofil, ustaki potporunik, 1232. Kraus Karl, SS-major potpukovnik, 529, 530, 656, 844, 847, 848, 983, 997, 1038. Krebs, carinski sekretar, 620.

Krek Slavko, funkcioner Gorenjske samozatite, 483. Kremper, SS-porunik, 733. Krempler von, SS-porunik potpukovnik, 10591061, 1102, 1103, 1106. Krisper, Volksdeutscher, 348, 349. Kroneberg, radio-podoficir, 1286. Kronholz Robert, saradnik vanrednog poslanika dr Neubacher-a, 11271129. Krotschek, voj. uprav, savetnik, 958. Krsti Dragolj ub-Mihaj lo, 893. Krueger, SS-vojnik, pripadnik BdS-a Beograd, 730, 735. Krupi Ahmed, podupan, 1294. Krinik dr Anton, 237. Kuba, kaplar radiotelegrafista, 1258. Kuera Bohuslav, 678. Kuehbauch Ludwig, 689, 691. Kuehhas dr, pukovnik policije poretka, 252, 492, 493, 501, 521. Kuehn (Huehn) dr, savetnik poslanstva, 1074, 1095, 1480. Kuehnel, saradnik policiskog ataea, 1386. Kuffner, Volksdeutscher-ka, preseljenica iz Bosne, 1440. Kujawska dr, lanica Antinemake lige, poljska emigrantkinja, 1470. Kujundi Bogoljub, ministar u Nedievoj vladi, 847. Kujundi Miodrag, ak, 887, 889. Kunesch, SS-potporunik, 445. Kungel Adalbert, glavni opunomoenik Uprave VI RSHA za NDH, 1084, 1331, 1346, 1463, 1476, 1496. Kuntze, SS-porunik, 614, 800, 923, 1020, 1021. Kuschel, SS-potporunik, 753, 822. Kuschel, SS-podoficir, 595. Kutschera, 322, 330, 331, 403, 425, 442. Kvaternik Eugen, drav, sekretar NDH, 1188, 1189, 1380, 1423. Kvaternik Slavko, maral, 280, 582, 1081, 1099, 1100, 1195, 1493. Laku Filip, 1447, 1449. Lamer dr, drav, sekretar NDH, 1135, 1479, 1480. Lampeonu Zeno, sekretar rumun. poslanstva Zagreb, 1323. Lang, porunik policije poretka, 405, 406. Lange, major policije poretka, 521. Lange, SS-podoficir, 890, 891.

Langholz Max, batovan, 680. Lapp, potpukovnik Abwehr-a, 600, 1232. Lasser von, major Abwehr-a, 117. Lazovi, etn. kapetan-komandant, 909. Lazovi ivojin, zemljoradnik, 927. Lederer, SS-podoficir, 709, 726, 887. Leeh, mesni voa Nema. narodnosne grupe, 1435. Lehmann, funkcioner Nema. narodnosne grupe u Bakoj, 117_ Lehmann, SS-general, 16. Lehmann, SS-podoficir, 1376. Leibrand, kapetan, 758, 759. Leitheim, podoficir, 626. Leitheim Franz, Volksdeutscher, 1168, 1169. Leitner Hubert, uitelj smuanja, 681. Leskoek Franc, funkcioner NOP-a, 238. Leskovi Andreas, tuma, 692, 693. Leskovi Milica, 692, 693. Letsch, SS-potpukovnik, 1102, 1103, 1157. Lettow dr, SS-major vladin savetnik, 993, 1033, 1036. Leutgeb Alois, ak, 680. Levstik ing Joset, 241. Lewi dr, partizan, lekar, 778. Lichtenberger Jakob, zemaljski voa Nemake momadi, 1150,. 1153, 1155, 1492. Lichtenberger Peter, okruni finansiski rukovodilac, 1198, 1200.. Likowetz, SS-kapetan, 353, 354. Ling Johann, mesni voa Nema. narodnosne grupe, 1198. Lobkovic princ, delegat NDH pri Vatikanu, 1135. Loehr, generalpukovnik, 939, 1095. Logar dr Josip, vicekonzul, 688. Lonar Milo-Stevan, 893. Lorkovi dr Mladen, ministar NDH, 1077, 1082, 1083, .1087, 1089, 10921094, 1097, 1105, 11081111, 1115, 1128, 1314, 1318, 1373, 1374, 1383, 1384, 1406, 1408, 1410, 1413, 1420, 1421, 1423, 1479, 1480. Ltz Friedrich, sreski funkcioner Nema. narodnosne grupe, 1198. Ltz Gustav, mesni voa Nema. narodnosne grupe, 1198. Lubej France, 238. Luburi, ustaki pukovnik, 1136, 1380. Ludilski dr, 1100.

Luethers (Lueders), general zapovednik nemakih trupa u Hrvatskoj, 1073, 1074, 1205, 1437. Lukatella Ljubomir, advokat, 847. Lukovi Momir, 881. Lurker, SS-pukovnik, 27, 128, 261, 271, 320, 323, 329, 353, 355, 358, 360, 362, 364, 370, 376, 382, 387, 447, 449, 466469,' 485, 487, 1281, 1283, 1463. Lui Ante, 1285. Lui Nikola, zemljoradnik, 1285. Lui Rafaela, domaica, 1285. Lutz, kriminal, sekretar, 269, 365, 431, 443, 463. Ljoti Dimitrije, voa Zbora, 578, 601, 694696, 821, 827, 842, 843, 968, 1346, 1347. Machule dr, SS-major, 178, 256, 258, 320, 362, 364, 424, 451. Maek Ivan, 241. Maek dr Vlatko, biv. potpretsednik vlade, 100, 695, 1080, 108!, 1314. Magovac Boidar, 237. Maier, komesar Taj. voj. policije, 654. Maji dr, 1409. Majsner Josif, nemaki agent, 795, 805. Majstorovi, etn. komandant, 562. Majstorovi arko, brigadni general, 542. Makanec, ministar NDH, 1405, 1406, 1408. Makor, pporunik, 1232. Mandi dr Nikola, ministar pretsednik NDH, 1113, 1406, 1408. Mandl, SS-kapetan, 1463, 1495, 1496. Mannes dr Giorgio, trgovin, strunjak, 1322, 1323. Manteuffel von, major Abwehr-a, 1300, 1302. Manze Nikola, student, 1400. Margreither, vii krim. asistent, 468, 471, 472. Mari August, ustaki general, 13271329, 1337, 1338. Mari Ljubomir, armiski general, 541. Marinkovi Anka, 1347. Ivlarinkovi dr Nikola, Ljotiev pretstavnik u Berlinu, 1346, 1347. Marjanovi Ivan, publicista, 1477. Marko vidi Rankovi Aleksandar Leka Markov D., tuma, 542, 805, 806. Markovi, potan. slubenik, 811.

Markovi Dragoslav, finans. inovnik, 721. Markovi ura-Aranel, 893. Markovi Ilija, zemljoradnik, 630. Markovi Jovan, 725. Markovi dr Lazar-Laza, biv. ministar, 585, 657. Markovi Marko, 925. Markovi Radia, ak, 678. Markovi Stoj an, 881. Markovi Zivojin, biv. jugosl. konji, narednik, 1167. Marodi Svetislav, gen. sekretar Trgovin, komore, 676. Marogna-Redwitz grof, potpukovnik Abwehr-a, 1011. Marovi Vinko, funkcioner ustake obav. slube, 1232. Marquart, SS-porunik, 1331. Marschelke, SS-porunik, 1296, 1298, 1299, 1301, 1305, 1306, 1332. Martin, porunik, 12841286. Marty dr, maar. obavetajni oficir, nemaki agent, 200, 1339, 1340. Masalovi, pukovnik, 577. Maschelka, SS-porunik, 998. Mascus, pripadnik BdO-a Bled, 394. Mate dr vidi Mattl dr, rez. kapetan Mateji Vojin, 925. Matejowski, vii krim. sekretar, 365, 431, 476. Mati Vladimir, gen. sekretar univerziteta rez. potpukovnik, 847. Matini dr vidi Mattl dr, profesor, rez. kapetan Mati dr vidi Mattl dr, profesor, rez. kapetan Matoi (ro. Kovaevi) Zora Marko vidi Kovaevi (ro. Matoi) Zora Marko, radnica Mattl dr, profesor, rez. kapetan, 636, 637. Mayer, polic, slubenik Sipo i SD-a Beograd vidi Mayr, SSporunik Sipo i SD-a Beograd Mayer (Mayr), krim. slubenik KdS-a Maribor, 148, 465. Mayr, SS-porunik Sipo i SD-a Beograd, 986, 988990, 99a, 999, 1003, 1004, 10061008. Maywald, ppukovnik policije poretka, 252, 321. Mebrang Andrija vidi Hebrang Andrija. Medynski dr, poljski emigrant, 1470. Meier, pporunik, 645. Meissner, SS-porunik, 1459.

Meissner Josef vidi Majsner Josif. Melecki, poljski emigrant, 1470. Meli Jusuf, 1061. Meniga, biv. kapetan korvete, 1304, 1305. Merkl Josef, Volksdeutscher, 1199. Merkl Michael, Volksdeutscher, 1199. Merth, Sonderfuehrer Z, 763. Messerschmidt dr Ernst August, novin. dopisnik, nemaki agent u Rimu, 10371040. Messiner dr Kurt, sudski savetnik, 321. Messner, SS-porunik, 483. Metrovi Ivan, vajar, 1135. Metzger, kapetan, 1095, 1110. Meyer Lujo, ustaki potporunik, 1232. Meyszner, SS-general, 535537, 591, 820, 858, 859. Mii, farmaceut, agent nema. policije, 1375. Mii Duan, zemljoradnik, 630. Mii Negoslav, zemljoradnik, 630. Mihailo, kralj Rumunije, 746. Mihailovi (Mihajlovi) Draa, 141, 143, 144, 244, 538, 539, 559, 562, 564, 570, 571, 575, 577, 578, 592, 593, 600602, 617, 631, 634, 639, 740742, 771, 772, 789, 792, 793, 797, 810, 903906, 908913, 919, 943, 944, 979, 982, 1004, 1028, 1032, 1225, 1451, 1453, 1454. Mihailovi Jevrem, general, 553, 555. Mihajlovi ivojin, potan. inovnik, 738. Mijailovi (Mijajlovi) Milivoje, poljoprivredni radnik, 730. Mijanovi Gligor, 881. Miki T., etn. vojvoda, 978. Milai, kapetan SDS, 561. Miladinovi, etn. komandant, 911. Milavac dr Ladot, 241. Milch, feldmaral, 111, 112. Mildner dr, SS-potpukovnik, 148. Milenkovi Ljubodrag, kapetan komandant partizan. odreda, 837, 838. Milenkovi Radmilo-Bata, cenzor, 849. Milievi Desanka, domaica, 773, 775. Milievi (Milievi) Sava, kapetan, 559561. Miloj evi Predrag, glavni tuma u pretsednitvu Nedieve vlade, 548.

Milojkovi Borivoj, 847. Milosavljevi Danica, uiteljica, 722. Milosavljevi Gospava, domaica, 774, 775. Milosavljevi Rajko, ef polic, kvarta u Beogradu, 789. Miloevi edomir, 639. Milovanovi P. Lazar, general, 552, 555. Milunovi Vukosava, 1057. Milutinovi Ivan, partizan, rukovodilac, 237. Miner, partizan, 1166. Mini, kapetan SDS, 823. Mioka, 1376. Mirilov Milivoje, 679. Mirkovi dr, vicekonzul NDH u Beu, 1137, 1405. Mieti dr August, biv. gen. konzul, 688, 13411343. Mitterer, voj. sudski savetnik, 605, 606. Mitterhammer Otto, nema. atae za tampu u Zagrebu, 1030,
1081.

Mlin Stane, komandant NOV u tajerskoj, 230. mm vidi Schramm Franz Moczydlowski vidi Melecki, poljski emigrant Moeller Christian, suvlasnik firme Springer & Moeller, 1303, 1305. Moeller dr Rudolf Herrmann vidi Herrmann-Moeller dr Rudolf Momilovi Momilo, 639. Monti de Eugen, 1477. Morovi, direktor filijale osigur. drutva Croatia, 1392. Morten (braa), 1393. Moskovi dr Ida (Schein), 927. Mokov, ustaki pukovnik, 1095, 1097. Mrda Nikola-Duan, 893. Mrenovi Branko, kapetan, 972. Muehlstein, pediter, 1457. Mueller dr, inovnik Taj. voj. policije, 1301, 1303. Mueller, krim. savetnik Graz, 680 Mueller, SS-podoficir, 808, 809. Mueller, SS-porunik kapetan kod Sipo i SD-a Beograd, 554, 556, 559, 560, 593, 595, 596, 600, 631, 638, 740, 741, 779, 780, 786, 788, 793, 808, 818, 819, 943, 1361, 1362. Mueller, SS-potporunik, 406. Mueller, kane. nametenica, 470.

Mueller vidi Scheiber, funkcioner nema. policije Mueller Heinrich, SS-general, ef Gestapo-a, 118, 121, 122, 128, 133, 566, 568, 569, 573, 574, 583, 584, 683, 868, 873 875, 877, 898, 899, 994, 1073, 1090, 1091, 1100, 1101, 1349, 1350, 1353, 1355, 1356. Muenster-Schultz, kapetan, 623. Mundam, pripadnik Sipo i SD Zagreb, 690. Munkel, generaltab, pukovnik, 590, 591. Mussmann, SS-potporunik, 681, 691. Mussolini Benito-Duce, voa faistike Italije, 101, 105, 351, 519, 839. Mua, student, 1400. M'vi vidi Mihailovi Draa. Nai Dragoljub, kolar, 886, 889. Najdanovi, komandant bataljona SDS, 1055. Nash, kapetan, 1025. Nazor Vladimir, 142. Neak Svetozar, pomonik efa Srpskog Gestapo-a, 837. Nedeljkovi dr Milorad, 847. Nedelj kovi dipl. ing. Stanoje, redovni profesor univerziteta, 847. Nedeljkovi Vlastimir, kroja, pomonik, 886, 888. Nedi Milan, armiski general, pretsednik srpske vlade, 529 532, 534543, 545551, 555, 557559, 562565, 578, 584, 617, 695, 696, 822, 829, 839, 842, 857859, 904, 991, 1004, 1009, 1055, 1451, 1453, 1497. Nedi Milutin, armiski general, 530, 541. Negresek Josef, 688. Nela vidi Velji Gordana Nenadovi Kota, 925. Nei, sreski naelnik, 562. Neubacher ing. dr Hermann, vanredni opunomoenik Ministarstva inostranih poslova Reich-a, 554, 555, 564, 578, 587, 589, 913, 928, 935, 943, 944, 992, 10521055, 1127, 11291131, 1133, 11381140, 1497, 1498, 1500. Neubauer, krim. sekretar, 95, 97, 99. Neuhaus dr, SS-major, 995, 1000. Neuhausen Franz, generalni opunomoenik za privredu u Srbiji, 550, 590, 657, 1337, 1338. Neumann, funkcioner SD-a, Litzmannstadt, 1440.

Niederberger, pripadnik Sipo i SD-a Celje, 452. Nikolaj, episkop vidi Velimirovi dr Nikolaj, episkop Nikolajev Jelena, bank. inovnica, 774, 775. Nikoli, veliki upan, 1395. Nikoli Duan, 881. Nimmrichter, nadumar, porunik ES-a, 1178, 1179. Nimpfer ing., Komesar za uvrivanje nemake narodnosti Bled, 411. Nini Vukosava, domaica, 722. Nino vidi Batagelj F. Ante Novak Hedda, trafikantkinja, 1393. Novak Stanislav, trgovac, 384. Obertinski, andarm. pukovnik, 1395. Obwurzer, SS-pukovnik, 1095. Odescalchi knez, 1178. Oemler, pukovnik andarmerije, 493. Oestereicher Anton, Volksdeutscher, 1199. Oetvoes Maria, 1018. Ohrt, SA-general, 21. Olan Mihailo, ministar u Nedievoj vladi, 842, 843, 913, 1054, 1055. Osojnik, partizan, rukovodilac, 377, 465. Otto dr, kapetan Abwehr-a, 1267. Otto Habsburki vidi Habsburg Otto von Ovsenik Johann, funkcioner Gorenjske zatite, 483. Paetzke, voj. uprav, sekretar, 862, 864. Pai Ljuban-Pavo, 893. Pajevi ing. Mihajlo, 847. Pamer, SS-porunik, 1020, 1047, 10491051, 1325. Pandurovi Milivoje, gen. konzul, 689. Panda, lan Ulema Medlisa, 1373. Panti Aleksandar, konzular. inovnik, 689. Panzinger, vii vladin savetnik, 832. Pappert, SS-podoficir, 765. Paranos I., ef odeljenja Specijalne policije, 779, 781. Pararats, vidi Pazarac, etniki komandant Paskievi-Cikara, gen. sekretar Trgovin, komore, 1135. Paul, vii krim. asistent, 424. Paula vidi e (Tschetsch) Antonija

Pavel Gregor, zemljoradnik, 1217. Paveli dr Ante, poglavnik NDH, 207, 695, 1052, 1069, 1071, 1073, 1080, 1081, 1090, 1094. 1099, 1102, 1104, 1131, 1195, 1204, 1309, 1387, 1427, 1451, 1453, 1477. Paver, ef odeljenja Ustake nadzorne slube, 1395. Pavian vidi Kungel Adalbert Pavle, knez namesnik, 101, 568, 1328. Pavliek Rudolf, Volksdeutscher, 1429, 1430. Pavlovi Dragoljub, trgovac stokom, 738, 739. Pavlovi Nada, 881. Pavlovi Vidosava, potan. inovnica, 774, 775. Payer, kancelar, nametenica, 848, 1191, 1278, 1394, 1468. Pazarac, etniki komandant, 1027. Peanac Kota, etniki vojvoda, 968, 972, 975, 976, 1451. Pea Mirko, 811. Peer, kaplar-golubar, 1259. Peinigg, kancelar, nametenica, 542. Pejaevi grof, poslanik NDH u Madridu, 1135. Pekota Albina, slikarka, 1328, 1480. Pekota dr Dobra, advokat, 1328, 1329, 1480. Pekota ore, 1328. Perevi, ustaki general, 1095, 1097. Perevi, slubenik gen. konzulata NDH u Beu, 1405. Peri dr, ministar NDH, 1088, 1089, 1113, 1406, 1408, 1413, 1420. Peri Budimir, stolar, 886, 888. Peri ore, ef Nedieve propagande, 585, 805. Perkovi, ustaki potporunik, 14851487. Perne Alois, funkcioner Gorenjske zatite, 483. Perovi ing. Duka, sekretar Crnogorskog dravnog vijea, 915. Perovi Dura, komandant odreda SDK, 972. Persterer, SS-potpukovnik, 422, 483, 512. Perunii Mile, 237. Peruina, ustaki kapetan, 1232. Peschel A., SS-vodnik, 478. Pei Petar, armiski general, 541. Pei Toplica, 847. Petain, francuski maral, 564, 1475. Petar II, kralj Jugoslavije, 237, 244, 578, 906, 913, 1055. Peter, krim. sekretar, 1321, 1354. Peter-Skala Stante, funkcioner OF, 232. Petersen, 1438.

Petkovi Dragoljub, telegrafista, 738, 739. Petkovi Grujica, 882. Petkovi Slobodan, 768. Petri, student, 1405. Petrovi Petar-Durnovo, 640644. Petrovi Zlatko, raznosa novina, 887, 889. Peuli N. Branko, 893. Pfeffer, tuma, 812. Pflock, 931934. Pfrimer, polic, opunomoenik u Mariboru, 186. Phleps (Flex), SS-general, 1348, 1349. Pijade Moa, 236, 700, 701. Pileti, etn. komandant, 911, 1027, 1028. Pilz, okruni voa NSDAP, 185. Planja, 473. Plavi Ljubia, zemljoradnik, 167. Pluegel Adam, Volksdeutscher komandant mesne zatite, 1217. Poesch, pripadnik Sipo i SD-a Beograd, 836. Poganik dr Frido, sekretar poslanstva, 688. Pohl dr, 1426. Poli Zoran, 238. Polte, SS-major, 1000, 1046. Popadi Duan, 1017, 1019, 1020. Popovi, etn. kapetan, 1497, 1498, 1500. Popovi Boa, 881. Popovi Duan, 725. Popovi (u. Grubi) Jelena, 601. Popovi Joca (Lepi Joca) intendant upravnik narednog pozorita, 575, 761, 805. Popovi Kojo, partizan, komandant bataljona, 1260. Popovi dr Ljuba, 847. Popovi Milovan, polic, kaplar, 787. Popovienko Tatjana vidi urul (Popovienko) Tatjana. Popper Herbert, agent SD-a, 1357. Posiril Viteslav (Witeslaw), bank, inovnik, 717, 718. Potocky (Potoki), grofica, 1471, 1472, 1474. Potocky (Potoki), porodica, 1236. Potocky (Potoki) dr Arthur grof, 14701473. Potocky (Potoki) Zofja grofica, 14701472. Pott von, major, 1094, 1095, 1209, 1436.

Pralica Mirko-Vaso, 893. Prebeg, ustaki pukovnik, 1071, 1095, 1097. Preradovi, biv. kapetan bojnog broda, engleski konzul u Splitu, 1303, 1305. Preslavski Kirilo, namesnik, 765. Presuhn, SS-porunik, 302. Pribievi dr Rade, 237. Pria, ena ing. Branka, 13791380. Pria (Brica) ing. Branko, inovnik drav, eleznica, 1379 1381. Prietzel, podoficir-golubar, 1259. Prodanov Vikentije, vikarni episkop, 1005, 1007, 1008. Prok Franjo, 237. Proki dr. Lazar, advokat, nema. agent, 545, 547, 844, 846. Proschko dr, porunik Abwehr-a, 600. Prpi, ustaki general, 1095, 1383. Pukovaki vidi Dragutin, etniki vojvoda. Purmann, 512. Puttkamer von, kapetan fregate, 100, 103. Pyk dr, poljski emigrant, 1470. QBL vidi Treu Rudolf. Quisling, pretsednik norveke faistike vlade, 564. Quittmann, pripadnik nema. obavetajne slube, 1282, 1285. R-540, agent Abwehr-a, 1266. R-541, agent Abwehr-a, 1266. Rai, etn. major-komandant, 905, 908. Radau, glumac, 1377. Radigost-Lituen, anonimni dostavlja, 1234, 1237. Radocsai Balzs, 1017. Radojevi Boidar, inovnik, 886, 889. Rainer Friedrich, Gauleiter i namesnik Reich-a, 181, 183, 405. Raji Avgust, vii (tabni) narednik, 1167. Rakovi, etniki komandant, 910. Ramljak dr, advokat, 1300, 1301. Ranko Krista, simpatizerka partizana, 1285. Ranko Martin, zemljoradnik, 1285. Ranko Nada, domaica, 1285. Rankovi Aleksandar Leka, 142, 700, 702, 703. Rankovi Milutin, zemljoradnik, 630.

Ranze, vii voj. uprav, savetnik, 584. Ratinik vidi Saveratnik Jakob Ratkovi, ministar i poslanik NDH, 1312. Rausch Fr., SS-kaplar, 199, 201. Rebrenak Viktor, Paveliev ofer, 1232. Reich Leo, porunik NDH, 12811283. Reich Nada, partizan, kurirka, 380. Reindl, urednik i publicista, 1345. Reinebeck, poslanik, 1335. Reinecke, general peadije, 150. Reinel, SS-kapetan, 348350, 353, 356, 357, 1037, 1283, 1310, 1463, 1464, 1495, 1496. Reinprecht, kancelar, nametenica, 382, 428, 449. Reiser, funkcioner Nema. narodnosne grupe u Bakoj, 117. Reith Franz, policiski prefekt u Banatu, 10471051. Reitzig, SS-podoficir, 794, 796, 889, 893. Renduli, nema. general, 1489. Repi Viktor, 241. Requard, SA-pukovnik, pripadnik nema. poslanstva u Zagrebu, 1095, 1234, 1237, 1456. Reschny, SA-general, 12, 14. Re, partizan, 377. Reusch, pripadnik vojne uprave u Beogradu, 591. Reuter, SS-narednik, 444. Rexeisen Hans, SS-kapetan major, 534, 545, 547549, 555, 556, 558, 623, 636, 637, 694, 696, 744, 757, 842, 843, 851, 852, 854, 1003, 1006, 1011, 1016, 1053, 1130, 1132, 1133, 1133, 1140, 1307, 1308, 1378. Rey Pierre, direktor firme Tanin Ray, 1295, 1296. Ribar dr Ivan, advokat, 142, 236. Ribbentrop Joachim von, ministar inostranih poslova Reich-a, 153, 189, 636, 637, 1088, 1089. Ribnikar Vladislav, direktor lista Politika, 237. Richter (Josef), pripadnik Sipo i SD-a Beograd, 711, 713, 715, 716, 731. Richter, porunik Abwehr-a, 117. Ries, poverenik volksdeutscher-skih iseljenika iz Bosne, 1197. Rintelen von, generalmajor, 101, 103. Rippl, agent policiskog ataea u Zagrebu, 1471, 1472. Risti Milo, zemljoradnik, 927. Risto-Batalj, 464.

Ritz Ludwig, okruni voa Nemake narodnosne grupe, 1183 Rock Josef, Volksdeutscher, 1176. Rodi Dane, zemljoradnik, 927. Roeder, narednik Taj. voj. policije, 1289. Roesener Erwin, SS-general, 217, 218, 253, 404, 405, 430, 489, 491, 512, 513. Roesenitz, kaplar, 1259. Rogale August, 926. Rogoz Vladimir, konji, major, 1391, 1392. Rommel, generalfeldmaral, 745. Ronneberger dr, 1426. Roosevelt Franklin D., Pretsednik SAD, 158, 164, 1135. Rootham Erik, britanski oficir, 1029. Ropas vidi Kokovnik Rosenberg, ministar Reich-a, 215, 998. Rosenits, kaplar, 1259. Rossner, SS-major, 1333. Rothenschmidt, pripadnik Sipo i SD-a Beograd, 630. Rottmann, 206. Rowold, potporunik, 1024. Rozman Franc, komandant glavnog taba NOV i PO Slovenije, 142, 242. Rudolf vidi Brai Ranko. Rukavina Branko, ef komunistikog odeljenja obavetajne slube NDH, 14091418, 1442, 14441446. Rukavina Stjepan, prokurista firme Chromos, biv. mornari. oficir, 13031305. Runitzki Fritz, funkcioner Nema. narodnosne grupe, 1155. Rupi, andarm. pukovnik u penz., 1480. Rus Josip, sudija, 236, 238. Russ, pripadnik Sipo i SD-a Beograd, 1031. Russo, ital. pukovnik, 981. Rudi dr, 1373, 1374. Rytil, 153. Sa vidi Sarapa. Sachs, kancelar, nametenica, 741. Sack Gustav, SS-potporunik-polic. sekretar, 945. Sadleder, SS-potporunik, 1055. Salicites, krim. sekretar, 206. Sailer, potporunik policije, 919.

Sambugnak, otpravnik poslova pri poslanstvu NDH u Berlinu, 1089. Sammern und Frankenegg von dr, SS-pukovnik-general, 1219, 14301433, 1435. Samov Boris, 241. Sara, monahinja, 1007. Sarapa, 562. Sasson Mario, 1328, 1329. Saa, referent radio veze kod etnika DM, 601, 602. Sattler Bruno, SS-major, 551, 553, 560, 562, 563, 575, 583--585, 593, 594, 606, 607, 609, 614, 624, 638, 639, 687, 737, 752, 753, 757, 765, 766, 770, 778, 780, 786, 792794, 800, 801, 804, 817, 819, 822, 831, 835, 843, 880, 883, 891, 897, 900, 923, 929, 934, 943945, 947, 959, 963, 964, 966, 1021, 1054, 1057, 1361, 1362, 1439. Sauerwein, vii voj. uprav, savetnik, 543, 544. Sava, etn. vojvoda, 972. Saveratnik Ratinik Jakob, posednik, 445. Savi, vojni liferant, 821. Savi Milan, strugar, uenik, 678. Savkovi Miodrag, biv. novinar, agent Gestapo-a, 814, 815, 849. Schaefer dr Emanuel, SS-vii pukovnik, 556, 558, 566, 572, 576, 592, 618, 630, 631, 633, 635637, 741, 742, 744, 786 788, 790, 802, 804, 858, 859, 928, 945, 991, 992, 1011, 1032, 1035, 1129. Schaeffer, potpukovnik Abwehr-a, 1234, 1235, 1237. Scheel dr, SS-general, 128. Scheiber, funkcioner nema. policije 1396. Schell, SS-major, 491, 501, 506, 507. Scheller, kapetan, 1030. Schenck, 512. Scherer Philipp, straar, 679. Scherff, potpukovnik, 101, 103. Schidlovka (r. Vojnovi) Marija, grofica, 1338. Schiller, kapetan Abwehr-a, 117. Schiller Josef, pripadnik Sipo i SD-a Beograd, 689. Schlacher, konji, potpukovnik, 1391, 1392. Schlang Ignatz, 677. Schlang Milan, tehniar, 676, 677. Schlichte, SS-kapetan, 1217.

Schluifer, SS-kapetan, 553, 555, 557. Schlutt, SS-porunik, 709, 901, 931, 934. Schmeidin Josef, pripadnik Sipo i SD-a Beograd, 733. Schmidt, pukovnik, 101, 103. Schmidt Leopold, 1017. Schmitz, krim. direktor, 1342. Schmundt, pukovnik, Hitler-ov autant, 100, 103. Schneider, SS-podoficir, 1020, 1021. Schneider Josef, Volksdeutscher, 1198, 1199. Schrder, SS-kapetan, 767, 773, 774, 801, 888, 889, 951. Schramm Franz, agent SD-a i polic, ataea, 1378, 1468, 1489. Schramm Hans, policiski pripravnik, 1173. Schrems, SS-porunik, 1093. Schroeder, SS-porunik, 771. Schroeter Heinz, SS-porunik, 537, 538, 564, 579, 757, 761, 805, 806, 815, 849, 1004, 1041. Schubert, pripadnik nema. policije u Zagrebu, 603, 1095. Schuchardt, SS-porunik, 1323. Schulte, SS-major, 1352. Schultz-Muenster vidi Muenster-Schultz, kapetan. Schulz, SS-porunik, pripadnik Sipo i SD-a Beograd, 543, 544. Schulz, SS-porunik, pripadnik koncentrac. logora Mauthausen, 964. Schumacher (Schuhmacher) Joerg-Georg, okruni voa Nema. narodnosne grupe, 1192, 1193, 1195, 1346. Schuster, saradnik polic, ataea, 1233, 1282. Schuster, sekretar Taj. voj. policije, 600. Schwarz, SS-podoficir, 680. Schwarz, SS-potporunik, 709. Schwarz van Berg Hans, publicista, 1345. Schwarzenbacher, SS-potporunik, 1133, 1138, 1140. Schwarzkopf, izdava, direktor lista Donauzeitung, 1038. Schweiger, kancelar, slubenica, 121, 122. Schwenn, Sonderfuehrer, pozorini referent propagandnog odeljenja, 761. Schwenner, kancelar, nameten., 520. Sebastian, kuevlasnik, 1457, 1458. Selbi, britanski major, 1026. Senchi (Zenchi), ital. kapetan, 1041. Sepp Janko dr, 110112, 115117, 1045, 1046, 1049.

Sepp Jelenz, 199. Serafin dr, 1426. Sernec ing. Duan, 237. Servazzi, ustaki pukovnik, 1383. Servier Gertruda, 689, 690. Sic dr Filip, lekar, 915. Siebert (Sieber) dr, major, 600, 602, 606, 819. Siegle August, narednik, 721, 722. Sievers Bernhard, batovan, 680. Sieverth, potpukovnik, 101, 103. Sigmund, okruni voa Nemake momadi Zagreb, 1186, 1189. Simi Duan, 925. Simi Milorad {r. 15.10.1920), 925. Simi Milorad (r. 20.IV.1920), 925. Simon, komandant partizanskog bataljona, 379. Simovi Duan, general, 109, 111, 112. Sinia, etn. komandant, 909. Sittner Jzsef, 1017. Skorodumov, general biv. carske Rusije, 641. Skrabl (Skrabel) Josef, agent nema. obavet. slube, 1411, 14551461, 1463, 1464. Slavko vidi Jamnik Danilo. Slavkovi Stajko, pekar, 927. Smodlaka dr Josip, 237. Smrekar, g-a, 1400. Snuderl dr Maks vidi nuderl dr Maks. Sobol dr, poljski emigrant, 1470. Soki (braa), 700, 701. Sokolov Petar, trgovac i tehni. nametenik, 676. Solvis Werner, Ritter von, 1289. Sommerfeld von, pukovnik, 608, 630, 1015. Sovri Bogoljub-Ognjen, 893. Sp. Theo vidi Spitzer dr Theo. Sparing, zamenik rukovodioca Uprave nemake tampe, 1038, Spengler dr, SS-potpukovnik, 37. Spiller dr vidi piler J u r a j dr, ef policije u Banatu. Spitzer dr Theo, pripadnik Abwehr-a u Zagrebu, 1410. Srzenti Vaso, 700, 701. Stadler Stefan, Volksdeutscher, 1199. Stage, SS-major, 202. tahlecher, SS-general, 1000.

Staletovi Ratomir, (Radomir) 886, 887. Staljin, 158, 248, 519, 1213, 1454. Stamboli Petar, 704, 706, 707. Stanisavljevi Dragan, partizan, polit, komesar, 930, 933, 934. Stankovi Mara, 930. Stankovi dr Sinia, redovni profesor univerziteta, 847. Stankovi Vukman, uitelj, 722. Stanoje vidi Anelkovi Vukain. Stanojlovi Branislav, student, 678, 679. Starevi (braa), 630. Stebich (Stebih), kancelar, slubenica KdS Maribor, 256, 253, 362, 364. Steengracht, drav, sekretar, 1133. Stefanovi Boidar, konzular. inovnik, 689. Stefanovi Dragoslav, ef policiskog kvarta u Beogradu, 789. Stefanovi Pavle, bibliotekar univerzitetske biblioteke, 756, 757. Stefanovi ika, pukovnik u penz., 847. Stegemann Harry, polic, vii narednik, 946. Steiger, major, 590. Steinbach, tabna pomonica Ast-a Zagreb, 1222. Steindl, savezni stareina tajerskog domovinskog saveza, 303, 376. Steinhiller, SS-podoficir, 736. Stejanovi Duan, inovnik ministarstva finansija, 915. Stenot, slubenik Gestapo-a Beograd, 637. Stens, umarski inspektor, 590, 591. Stepi Jorgovanka, simpatizerka komunista, 881. Stepi Milica, domaica, 881, 890, 891. Stepi Vera, simpatizerka komunista, 881. Stepinac dr Alojzije, zagrebaki nadbiskup, 1131. Stevanovi Boidar, telegrafista, 738, 739. Stevanovi Milivoj, 847. Stilinovi, biv. portir, ustaki funkcioner, 1392. Stille dr, savetnik poslanstva u Beogradu, 690. Stiporsky, elektriar, 1457, 1458. Stockhausen von, major, 590. Stoeckele, pukovnik Radne slube, 1461, 1462. Stoessel, vii krim. sekretar, 431, 466, 467. Stoetzel, potpukovnik, 951. Stojadinovi dr Milan, biv. ministar, 101, 568, 821, 827, 1453.

Stojanovi Aleksandar, armiski general, 542. Stojanovi M. Arsenije, etnik, 978. Stojanovi Duan, 677. Stojanovi Miodrag, zemljoradnik, 930. Stojanovi Nikola, zemljoradnik, 930. Stojkovi Branislav, kova, 887, 889. Stopp, podoficir, 1124. Stracke, SS-potporunik-kapetan, 822, 823, 830, 882. Stransky, kancelar, nametenica kod polic, ataea u Zagrebu, 1084, 1275, 1373. Straub, SS-major k r i m . direktor, 148. Strohmeier Josef, SS-kapetan, 428. Struve Petar, profesor, 676. Stuewe, saradnik polic, ataea u Zagrebu, 1164, 1165, 1248, 1440. Sudar, ustaki pukovnik, 1387. Sutar Hans, 1167. Svenak, 1457, 1458. Svjei dr, 1479. Szab Lajos, 1017. aban, ef odeljenja ustake obav. slube, 1395, 1396 anti Milan, etn. funkcioner, 981, 982. arenac dr Veselin, 997999. epanovi Branko, potan. slubenik, agent Gestapo-a, 807 809, 812, 813. emsadinovi Nejim, tka, 737739. evi Milutin evi, privat, inovnik, etn. kurir, 729, 797. irok Karlo, konzularni inovnik, 622. krabl vidi Skrabl (Skrabel) Josef. Slander Slavko, partizan, funkcioner, 475. nuderl dr Maks, 241. piler dr Juraj, ef policije u Banatu, 110, 1047. tedimlija S. M., novinar, 915, 1052. umenkovi Radovan, gen. konzul, 689. Taborsky, tuma, 797. Tadi Milan, 881. Tangi, porunik kapetan, 534, 540. Tausei Franz, pripadnik Wehrmannschaft-a, 317.

Teichmann, SS-potpukovnik, 531, 532, 534, 549, 558, 564, 574 579, 581, 593, 632, 636, 814, 820, 823, 843, 851, 854, 897, 928, 986, 988, 1005, 1006 1008, 1011, 1034, 1040, 1053, 1054^ 1194, 1494. Tempel, SS-podoficir EK Beograd, 681, 689. Tempel Wilhelm Gustav, SS-podoficir i krim. sekretar, 945, 946. Tempo vidi Vukmanovi Svetozar Tempo. Terzi dr, ef ustakog izdavakog zavoda, 1085, 1086. Tesli, 1402. Thon Hans, Volksdeutscher, preseljenik iz Bosne, 1196. Thurner dr vidi Turner dr Harald. Till, pogranini straar, 952. Timari (Timarovi) Berto, zemljoradnik, 1217. Tito, 142145, 237, 241, 243, 247, 250, 906, 908, 910, 991, 1225, 1227, 1340, 14501454, 1488, 1489, 1495. Toby, vii sekretar, 187, 365, 384, 431, 444, 452. Todorovi Velimir (Sava), 847. Tollkuehn, SS-podoficir, 891. Tomas, zemljoradnik, 473. Toma, partizan, polit, komesar, 378. Tomaevi Dragomir, inenjer, 741. Tomi Viktor, ustaki kapetan, 1382-1385. Tomovi Anto, prpadnik srpske dravne propagande, nemaki agent, 562. Tomi (Tomievo) Vida, 241. Topi, profesor, komandant musliman, milicije, 1319. Toth dr, ministar NDH, 1085, 1086. Tth Istvn, 1017. Trajkovi Duan, radnik, 887, 889. Tratinschek, porunik ES-a, 1493. Treeck dr, pukovnik policije, 494. Tremi, Siegfried, ef propagande tajerskog domovinskog saveza, 194, 228, 251. Treu Rudolf, profesor, saradnik policiskog ataea Zagreb, 694, 981, 1061, 1330, 1387, 1388, 1498. Trnini ore, ef policiskog kvarta u Beogradu, 789. Troestel, potporunik zatitne policije, 976. Trubarac Ljuban-Savan, 893. Trunecka Frantiek, student medicine, 676. Tschammer und Osten von, voa sporta Reich-a, 1345.

Tschetsch Antonia vidi e Antonija. Tuner (Tunners) Michael, apotekar, 608, 610, 612, 614. Turina dr Oskar, gen. konzul NDH u Beu, 1137. T u r n e r dr Harald, SS-pukovnik-general i dravni savetnik, 537, 584, 708, 709, 842, 843, 1004, 1046. Udet, nema. vazduhoplovni general, 111, 112. d e t Loj zet, pripadnik NOP-a, 241. Ueberbeirsteiner, 408. Uiberreither Siegfried, Gauleiter, 204, 207, 212, 303, 327329, 1139, 1140. Ulimann, 200. Ulrich, 711, 712. Ulrich, SS-kapetan, 1102, 1103. Umpfenbach, SS-major, 352, 354. Unger vidi Marty dr, mad. ob. oficir, nemaki agent. Uroevi (iz Stapara), 630. Urrag, narednik, 600. Vale Max, rez. potporunik, 265. Vasary, major Abwehr-a, 1224. Vasi, etn. kapetan, 908. Vauhnik Vladimir, pukovnik, 688. Veesenmayer dr Edmund, 1069. Velikovi Vasilije, 925. Veliki muftija vidi Huseini Emin el. Velikovi Boidar, elezni, inovnik, 738, 739. Velimirovi dr Nikolaj, episkop, 994997, 1004, 1005, 1007,
1008.

Velji Gordana, uenica gimnazije, 608, 610612, 614. Velji Miloje, paroh, 614. Veljkovi Sava, potan. inovnik, 810813. Vera, agentkinja Gestapo-a Beograd, 636, 637. Vergun Dimitrije, emigrant iz istone Galicije, 675. Vesi, etn. komandant, 911. Vidmar Josip, 238. Vidmar dr Roman, lekar, 387391, 454, 456, 458462. Vido vidi Caki Vidosav. Vikentije, vikarni episkop vidi Prodanov Vikentije. Vilfan dr, 142. Vincent Charles, trg. putnik, 689.

Vitorovi Milan, radnik, 927. Vitzthum grof, major, 161, 162. Vlahov Dmitar, publicista, 236. Vlaki Dobrila, 881. Vodusk dr Zigo, 241. Vogel Emil, krim. asistent, 443. Vogt dr Jupp, SS-potpukovnik, 410, 411, 1352, 1463. Vohn Karistan, zemljoradnik, 1217. Vojacimovi vidi Vujasinovi Todor. Vojin, polit, komesar partizan, bataljona, 385. Vojinovi Teodor, upravnik policije u N. Sadu, 110. Vojnovi Marija, grofica vidi Schidlovka (r. Vojnovi) Marija, grofica. Vojtanovsky, pretstavnik Ukrajinskog pretstavnitva, 1322, 1323. Voki Ante, ustaki pukovnik i ministar NDH, 1311, 1313, 1314, 1387, 1388. Volek Ivo, 627, 628. Volkenborn, SS-potpukovnik, 128, 470. Vollmer, SS-porunik, 1460. Vragovi dr, ef policije u Zagrebu, 1396. Vrani dr Vjekoslav, ministar NDH, 1089, 1102, 1103, 1111, 1314, 1319, 1373, 1375, 1420, 1421. Vrane Bogdan, trgovac, 602. Vratovi dr Mirko, potpretsednik Saveza emigranata, 623. Vuik Milan, 1484. Vujai Marko, 236. Vujasinovi Todor, 237. Vuji Vladimir, 575. Vukmanovi Svetozar Tempo, 704, 705, 931, 932. Vukmirovi Aranel, policiski slubenik-agent 787. Vukovi Zoran, agent Abwehr-a Beograd, 576, 577. Wachernig, kapetan, 631. Wagner, potporunik policije, 919. Wagner dr, funkcioner RSHA, 769, 770. Waldau von, general, 101, 103. Wallner, kapetan, 1436. Wandesieben, SS-potpukovnik, 985, 998, 1000, 1001. Waneck, (Wannek), SS-major-ppukovnik, 743, 1079. Wanner, kapetan, 1264, 1265.

Weber vidi Bani Milan. Wehofer, major zatitne policije, 978. Wehrmann, kapetan zatitne policije, 974, 976. Weichs, von Freiherr, generalfeldmaral, 1071, 1072, 1124. Weidig, podoficir Tajne vojne policije, 1022, 1023. Weigl, rukovodilac preduzea, 1283. Weilbach, kapetan, 597. Weimann dr, SS-major Stapo Graz, 675, 690. Weimann (Weinmann) dr, SS-kapetan-major, Sipo i SD Beograd, 741, 982, 991, 1006, 1501. Weimann (Weinmann) SS-potpukovnik, RSHA Uprava IV, 531, 1090, 1091, 1094, 1422, 1470. Weiss, SS-potpukovnik, 966. Weiss Alfons, kapetan korvete (Abwehr-a), 117. Werner, funkcioner RSHA, 99. Werner Ritter, von Solvis vidi Solvis Werner, Ritter von. Werwath, podoficir Tajne vojne policije, 1289. Wesseli R., tuma, 849. Westen Max Adolf ing., industrijalac, agent SD-a, 303, 306, 310. Wienecke, SS-kapetan, 607, 609, 614, 615, 639, 641, 693, 715, 716, 727, 728, 737, 765, 766, 777, 783785, 808, 813, 838, 883, 884, 887, 890892, 898, 899, 927, 931, 933, 934, 1057, 1058. Wiesche, podoficir, 1287. Wiesinger, 1304. Wilkening, SS-podoficir, 752. Winter, SS-potporunik, 735. Winzer, SS-podoficir, 724, 725. Witiska, SS-major, 177. Wohl vidi Karlovi, profesor. Wolf, major Abwehr-a, 603. Wolfram Slavko, funkcioner ustake policije, 1413. Wollny, potporunik, 599, 600, 792, 793. Wozniakowski dr, poljski emigrant, 1470. Wrede von knez, konjiki kapetan, 1011. Wudi Karl, mesni voa Nema. narodnosne grupe 1198. Wuehrer Theodor, SS-kapetan, 11301133, 11381140. Wutz, 998.

Zabol Radmila, 1376. Zaji Mileva, 927. Zappe, SS-porunik, 681, 808, 1042, 1044. Zdjelari (Zdjelarevi, Zdjelarevi), agent SD-a, 12811283. Zebi, voa sporta NDH, 1417, 1418. Zeevi Bogoljub, etn. kurir, 741, 742. Zeevi dr Nastadin, lekar, 915. Zeevi Vlado, 237. Zeiner, krim. slubenik, 455, 457. Zekovi Borisav, etnik, 676. Zemljak Josef, profesor, 241. Zenchi vidi Senchi, ital. kapetan. Zetter, 198. Zibell, vii krim. sekretar, 365, 432. Ziherl Boris, 241. Zimmer, 1289. Zimmermann, kaplar radiotelegrafista, 1258. Zimmermann dr, kapetan, 829. Zlatianin Radivoje, 725. Zlodi, ustaki potporunik, 1232. Znidari, agent SD-a, 1411. Zoeller, SS-potporunik, 1045, 1046. Zombra Gmitar, domaica, 1439, 1440. Zore Cecilija, artistkinja, 689. Zubi, nastavnik, 1181. Zukiati Karl, trgovac, 383. Zwejanov Ziva vidi Cvejanov Ziva, elezni. slubenik. abi, ustaki pporunik, 1232. agar Albin, agent Gestapo-a, 463. Zarkovi Petar, radnik, 887, 889. Zivi Toma, 881. Zivkovi, 1006. Zivkovi Nikola, 729. Zivkovi Radomir, 925. Zivkovi Zivojin, zemljoradnik, 930. Zianovi, ustaki zastavnik, 1115, 1116. Zujovi (Zukovi) Sreten, 237. Zurul Aleksandar, 930933. Zurul Petar, 931-933.

urul Tamara Mara, uenica, 930, 931, 933. urul (Popovienko) Tatjana, 931, 933. 11 vidi epanovi Branko, potan. slubenik. 38 vidi Feher Andrs, maarski obavetajni agent. 118 vidi Savkovi Miodrag, biv. novinar. 119, agent BdS-a Beograd, 542. 47 46 W-Mann (pouzdanik-informator) KdS-a Maribor, 455. 47 47 vidi Vidmar dr Roman, lekar. 8201 vidi Kungel Adalbert, glavni opunomoenik Uprave VI RSHA za NDH. 11918 vidi Hriberschek Anton, agent SD-a. 38671 vidi Feher Andrs, maarski obavetajni agent. X XV vidi Hoerschelmann von Eppichnellen Waldemar, beloemigrant.

SPISAK

SKRAENICA

ABP Auslandsbriefpruefstelle, Cenzurna ustanova za potanski saobraaj sa inostranstvom. AK Abwehrkommando, Komanda (odeljenje) Abwehr-a. AK Armeekorps, Armiski korpus. Amt Asl ./Abw. Amt Ausland/Abwehr, Uprava Inostranstvo/Odbrana Centrala vojne ob. slube u sastavu Vrhovne komande Wehrmacht-a. A m t Wi/Rue Amt Wirtschaf t'Ruestung, Uprava Privreda/ Naoruanje Uprava za ratnu proizvodnju u sastavu Vrhovne komande Wehrmacht-a. AO Abwehroffizier, oficir Abwehr-a, kontraobavetajni oficir. AO der NSDAP Auslandsorganisation der NSDAP, Inostrana (zagranina) organizacija NSDAP (nacistike partije). AOK Armeeoberkommando, Komanda armije. APA Arbeitspolitisches Amt, Uprava za socijalnu politiku. Ast Abwehrstelle, Nadletvo Abwehr-a (teritorijalno). AT Abwehrtrupp, Abwehr-ov trup, ogranak Abwehr-a u operativnom podruju. ATP Auslandstelegrammpruefstelle, Cenzurna ustanova za telegrafski saobraaj sa instranstvom. BDM Bund deutscher Maedel, Savez nemakih devojaka, enska omladinska organizacija nacistike partije, u sastavu Hitler-ove omladine. BdO Befehlshaber der Ordnungspolizei, Zapovednik policije poretka. BdS Befehlshaber der Sicherheitspolizei, Zapovednik policije bezbednosti i SD-a. Btl Battalion, bataljon.

CdS Chef der Sicherheitspolizei, ef policije bezbednosti. CdZ Chef der Zivilverwaltung, ef civilne uprave. DAF Deutsche Arbeitsfront, Nemaki front rada. Div. Division, divizija. DM Deutsche Mannschaft, Nemaka momad, poluvojnika organizacija Volksdeutscher-a. EG Einsatzgruppe, Operativna (akciona) grupa, formacija Sipo i SD-a na okupiranim teritorijama. EK Einsatzkommando, Operativna (akciona) komanda, formacija Sipo i SD-a na okupiranim teritorijama. ES Einsatzstaffel, Operativni odred, vojnika organizacija Volksdeutscher-a. FAK Frontaufklaerungskommando, Komanda za izvianje fronta, Abwehr-ovo nadletvo u operativnom podruju. FAT Frontaufklaerungstrupp, Trup za izvianje fronta, Abwehr-ov ogranak podreen FAK-u. FK Feldkommandantur, Vojna komandantura, vojnoupravno nadletvo na okupiranim teritorijama. geh. geheim, tajno (oznaka u slub, prepisci). Gen. General, general. Genlt. Generalleutnant, generallajtnant. Genmaj. Gemralm,ajor, generalmajor. Gestapo - Geheime Staatspolizei, Tajna dravna policija (politika). GFP Geheime Feldpolizei, Tajna vojna policija. g. Kdos geheime Kommandosache, tajni komandni predmet (vii stepen tajnosti u slub, prepisci, vojnoj). Greko Grenzpolizeikommissariat, Komesarijat pogranine policije. Grepo Grenzpolizei, Pogranina policija. gRs geheime Reichssache, tajni predmet Reich-a (vii stepen tajnosti u slubenoj prepisci, civilnoj). Gruf Gruppenfuehrer, voa grupe, generalski in u nacistikim formacijama SS i SA.

Gruppe AO Gruppe Abwehroffiziere, Grupa oficira Abwehr-a, kontraobavetajno nadletvo vojne ob. slube, dodeljeno teritorijalnim komandantima Wehrmacht-a. GV-Mann Gegner-V-Mann, agent (V-Mann) poturen protivniku. Haka Hafenkapitaen, luki kapetan. Hako Hafenkommando, Komanda luke. HJ Hitlerjugend, Hitler-ova omladina, opta nacistika omladinska organizacija. Hptm. Hauptmann, kapetan (izuzev u konjici). Q H u Hauptquartier, glavni stan, tj. sedite taba. H'stuf Hauptsturmfuehrer, kapetanski in u SS-u i SA-u. IdS Inspekteur der bezbednosti. Sicherheitspolizei, Inspektor policije

KAss Kriminalassistent, kriminalni asistent. KdO Kommandeur der Ordnungspolizei, Komandant policije poretka. KdS Kommandeur der Sicherheitspolizei, Komandant polilicije bezbednosti i SD-a. KK Kreiskommandantur, Okruna komandantura, vojnoupravno nadletvo na okupiranim teritorij ama. KO Kriegsorganisation, Ratna organizacija, nadletvo Abwehr-a u neutralnim zemljama i zemljama u savezu sa Nemakom. Komp. Kompanie, eta. KOS Kriminal-Obersekretaer, vii kriminalni sekretar. KR Kriminalrat, kriminalni savetnik. KVR Kreigsverwaltungsrat, ratno-upravni savetnik. KS Kriminalsekretaer, kriminalni sekretar. L Leiter, stareina nadletva. Lt. Leutnant, potporunik. Lw. F. Ueb. Komp. Luftwaffen-Funkueberwachungskompanie, vazduhoplovna eta za nadzor nad radio-saobraajem (prisluna sluba vazduhoplovstva).

Maj. Major, major. / MK Meldekopf, obavetajni punkt (Abwehr-a). MNO Marine-Nachrichtenoffizier, mornariki obavetajni oficir. (mot.) motorisiert, motorizovano, oznaka za motorizovane jedinice, dodaje se njihovom nazivu. N-Keferat Nachrichtenreferat, obavetajni referat (kod Gestapo-a). NA (ili Na) Nachrichtenabteilung, bataljon za vezu (upotrebljava se za prislunu slubu kopnene vojske). Nest Nebenstelle, nia teritorijalna ustanova Abwehr-a, podreena Ast-u. NSDAP Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei, Nemaka nacionalsocijalistika radnika partija, zvanini naziv nacistike partije. NSFO Nationalsozialistischer Fuehrungsoffizier, Oficir za nacionalsocijalistiko izgraivanje u Wehrmacht-u. NSKK Nationalsozialistisches Kraftfahrerkorps, Nacionalsocijalistiki auto-moto korpus, formacija nacistike stranke. NSLB Nationalsozialistischer Lehrerbund, Nacionalsocijalistiki uiteljski savez. NSV Nationalsozialistische Volkswohlfahrt, Nacionalsocijalistika narodna dobrobit, nacistika organizacija za socijalno i karitativno staranje. Oberf. Oberfuehrer, vii pukovnik, in u SS-u i SA-u, izmeu pukovnikog i generalskog. Obit. Oberleutnant, porunik. Obst. Oberst, pukovnik. C'bstlt. Oberstleutnant, potpukovnik. O'Gruf Obergruppenfuehrer, vii voa grupe, generalski in u SA-u i SS-u. OK Ortskommandantur, Komanda mesta. OKH Oberkommando des Heeres, Vrhovna komanda suvozemne vojske. OKL Oberkommando der Luftwaffe, Vrhovna komanda ratnog vazduhoplovstva. OKM - Oberkommando der Kriegsmarine, Vrhovna komanda ratne mornarice.

OKR Oberkriminalrat, vii kriminalni savetnik. OKVR Oberkriegsverwaltungsrat, vii vojno-upravni savetnik. OKW Oberkommando der Wehrmacht, Vrhovna komanda Wehrmacht-a. OQu Oberquartiermeister, pomonik naelnika generaltaba, takoe i kod vojnih grupa. Orpo Ordnungspolizei, Policija poretka. ORR Oberregierungsrat, vii vladin savetnik. Ostubaf Obersturmbannfuehrer, potpukovniki in u SA-u i SS-u. Ostuf Obersturmfuehrer, poruniki in u SA-u i SS -u. OT Organisation Todt, Organizacija Todt, tehnika organizacija Treeg Reich-a. O. U. Ort der Unterkunft, mesto smetaja (upotrebljava se u vojnoj prepisci, odgovara oznakama Poloaj ili Mesto taba). Qu Quartiermeister, komandama. pomonik naelnika taba u viim

RAD Reichsarbeitsdienst, Sluba rada Reich-a. Reg. Registratur, registratura. RLM Reichsluftfahrtministerium, Ministarstvo vazduhoplovstva Reich-a. RR Regierungsrat, vladin savetnik. RSHA Reichssicherheitshauptamt, Glavna uprava bezbednosti Reich-a. SA Sturmabteilungen, Jurini odredi, formacija nacistike partije. Schupo Schutzpolizei, Zatitna policija (u sastavu policije poretka). SD Sicherheitsdienst, Sluba bezbednosti, naistika partiska obavetajna sluba. SFK Serbisches Freiwilligenkorps, SDK Srpski dobrovoljaki korpus, kvislinka formacija. Sipo Sicherheitspolizei, Policija bezbednosti. SS Schutzstaffeln, Zatitni odredi, formacija nacistike partije.

SSW Serbische Staatswache, SDS Srpska dravna straa, kvislinka formacija. Staf Standartenfuehrer, pukovniki in u SA-u i SS-u. Stapo Staatspolizei, dravna policija (Gestapo). StHB Steierischer Heimatsbund, tajerski domovinski savez, organizacija Volksdeutscher-a u tajerskoj. Stpkt. Stuetzpunkt, Uporite. Stubaf Sturmbannfuehrer, majorski in u SA-u i SS-u. Ustuf Untersturmfuehrer, potporuniki in u SA-u i SS-u. V-Man (VM) Vertrauensmann, poverenik, agent. VAO Vorgeschobener Abwehroffizier, Istureni Abwehr-ov oficir. VB II (VB I) Verbindungsoffizier Befehlshaber, oficir za vezu BdS-a Beograd sa Vojnim zapovednikom i okupacionim vlastima u Srbiji. VDA Verein fuer das Deutschtum im Auslande, Savez za nemstvo u inostranstvu, organizacija za rad sa Volksdeutscher-ima. VOMI Volksdeutsche Mittelstelle, centralna ustanova za rad sa Volksdeutscher-ima u vrhovnom rukovodstvu SS-a (jedna od 12 glavnih uprava). W-Person informator (Gestapo-a). WFSt Wehrmachtsfuehrungsstab, Rukovodni macht-a. ZABP tab Wehr-

Zentralauswertung der Auslandsbriefpruefstellen, Centralna ustanova za cenzuru potanskog saobraaja sa inostranstvom. z. b. V. zur bezonderen Verwendung, za specijalnu upotrebu. Ia (u Wehrmacht-u) operativni oficir u tabu. Ic (u Wehrmacht-u) obavetijni oficir u tabu. Ic/AO Ic/Abwehroffizier, obavetajni oficir Ic odeljenja u viim tabovima. III (u ustanovama RSHA), Odeljenje SD-a. IV (u ustanovama RSHA), Odeljenje Gestapo-a. V (u ustanovama RSHA), Odeljenje kriminalne policije. VI (u ustanovama RSHA), Odeljenje zagranicne ob. sluzbe

ISPRAVKE
VANIJIH TAMPARSKIH GREAKA Strana 1064 1065 1072 1078 1088 1141 1148 1152 1166 1197 1223 1237 1237 1257 1272 1300 1303 1314 1344 1349 1350 1373 1407 1453 1456 1470 1510 1512 1516 1539 1543 1610 Red Stoji Treba Abwehr Legitimacije Vaoj ljubaznoj unutranjih policiskim krugovima Tamonji telegram rtvovalo svoj i dalje obuke Zemunskom srezu videla da se sastaviti to jedan ogranaka u Bukwich ima pustiti punktom voom oslanjalo svome Reichsfuehrer i o onima stavljen po nalogu poslanika. Stoga drim najpovoljnijim hukani u Prebeglice Janinu Kowalsku delatnosti prigovora roditelja i erke se nalazio patorovom besonderen

Abvehr 6 ozdo 10 ozgo Legitimacija Vaoj ljubeznoj 3 ozgo unututranjih 6 ozgo policiskih krugovima 7 ozgo Talonji telegram 6 ozdo rtvovao svoj 11 ozgo dalje obuke 18 ozdo zemunskom srezu 14 ozdo-videli da 1 ozgo se zastaviti 1 ozdo ta jedan 8 ozdo 6 ozdo dolazi ispred 7 reda ogranka u 3 ozgo Buckwich u potpisu imao pustiti 1 ozdo prnktom 3 ozgo voe 10 ozgo 4 ozdo oslanjao mome 10 ozgo Reishsfuehrer 4 ozgo i onima 16 ozdo brie se ceo red i dolazi: 17 ozgo 19 12 10 15 9 15 3 1 9 ozdo ozgo i 11 ozdo ozgo ozdo ozgo ozdo ozdo ozdo hukali u Prabeglice Janina Kowalska deatnosti prigovara roditelja i sestre se nalaze tarovom bezonderen