VREME >> 21,02,2011 67

o o u | o
spoc|o|oo |zdooo oodo|o||o vtrur zo oou|u | |o|oo|oq|u, ot| :o.
Lvodoso|
o||t|
U
centru nekadanjeg Istonog
Berlina, na Aleksandarplacu,
iza lea tornja Fernsehturm i hotela
Park in, i dalje se nalazi metalna in-
stalacija koja neprekidno pokazuje
vreme u raznim delovima sveta. Kao
jedan od najpoznatijih, takozvanih
Svetskih asovnika, ovaj spomenik
jedinstvu meu narodima bio je
jedan od simbola Istone Nemake,
zemlje zatvorenih granica u kojoj se
neprekidno govorilo o univerzalno-
sti. Svetski asovnik i danas ini ne-
koliko valjaka koji rotiraju u istom
taktu, tako da on pokazuje vreme u
svim asovnim zonama istovreme-
no ako staru dobru DDR-ovsku
skalameriju obiete nekoliko puta,
nai ete nazive poznatijih presto-
nica i videti koliko je sati u svakoj
od njih. Glavnih vremenskih zona,
inae, ima dvadeset etiri, koliko i
sati u jednom solarnom danu. Svaka
od njih predstavlja duinu koju
Sunce prividno pree za jedan sat
du ekvatora zone se proteu iz-
meu meridijana (podnevnika) koji
su razdvojeni sa po 15 stepeni, to
je zapravo jedna dvadesetetvrtina od 360 stepeni, tj. punog kru-
ga. Vremenske zone, ovakve kakve danas poznajemo, uspostav-
ljene su skoro puna dva veka nakon to je za potrebe moreplovaca
u Griniu denisan nulti meridijan i pripadajue mu srednje vre-
me. Naime, vreme se jo dugo merilo samo lokalno, neujednaeno
od zemlje do zemlje, ali sa razvojem eleznice i sredstava komu-
nikacije, dolazi i jaka potreba za jednim univerzalnim, planetar-
nim vremenom. Kanaanin Sandford Fleming je prvi 1879. pred-
loio da se svet podeli na mreu sa 24 zone i nije prolo dugo pre
no to je ideja ostvarena. U viktorijanskoj Engleskog se ve poelo
prihvatati standardno, takozvano elezniko vreme, da bi osam-
desetih godina XIX veka satovi irom britanske imperije poe-
li da se preko vremenskih zona usklauju u odnosu na Grini, uz
odgovarajui vremenski pomeraj. Danas se, zahvaljujui podeli na
zone, sa lakoom orijentiemo kad negde putujemo ili kad iz sobe
pratimo ratove, bombardovanja i zemljotrese dok se zbivaju u re-
alnom vremenu. Meutim, ako pogledate mapu sveta, lako ete
zapaziti da geograja ipak ne ide na ruku ekvidistantnoj podeli
na vremenske zone, a kad se u obzir uzme i politika karta, ema
zona postaje bizarno komplikovana. Neujednaena i robustna, de-
ljiva kao i broj 24 na sve mogue naine, mrea vremenskih zona,
mada zamiljena kao spomenik jedinstvu meu narodima, za-
pravo najvie govori o nehomogenosti sveta. Kao to je i istono-
nemaki sat na Aleksandarplacu najmanje predstavljao jedinstvo i
mir meu ljudima.
S. B.
VREME >> 21,02,2011 68
Pie: SLOBODAN BUBNJEVI
N
avodno je za pokretanje jednog broda potrebna koliina le-
pote od jedne milihelene. Ova vickasta ideja potie iz drame
Kristofera Marloua Doktor Faust i zasnovana je na Homerovom opi-
su Helene Trojanske, koja je imala lice kakvo pokree hiljadu bro-
dova. Naime, ako je helena mera lepote kojom se pokree hiljadu
brodova, onda bi se jedan brod mogao pokrenuti sa hiljadu puta
manjom veliinom, odnosno jednom milihelenom.
Moda vam Marlouova ideja mirie na zaplete iz treberskih vice-
va, ali u sutini nema razloga da se merna skala za veliinu neeg
kao to je koliina lepote koja pokree brodove ne vee za jedini-
cu koja bi bila helena. I koja bi se delila decimalno, na deci, centi i
milihelene. Gotovo sve merne skale i jesu denisane na slian nain
dogovorom ili konvencijom, poev od naina na koji merimo do-
govornu veliinu kao to je temperatura, pa do toga kako merimo
neto to smatramo prirodnim procesom, kao to je protok vremena.
Mada iz perspektive sa poetka XXI veka deluju tako prirodno,
sekundi, minuti i sati su samo intervali koje je ovek, iz istorijskih
razloga, odbrao za merenje vremena. Meutim, vreme se moglo
meriti u sasvim drugaijim intervalima. U sovjetskoj Rusiji i tokom
Francuske revolucije, bili su osmiljavani kalendari sa sasvim dru-
gaijom organizacijom broja meseci i dana u nedelji. No, i jedan dan
je mogao biti podeljen drugaije recimo, na deset smerglina, tako
da svaki smerglin ima deset turdnarka, koji su mogli biti podeljeni
na 100 remlina ili moda, 100 zomgloa.
Zvui suludo, ali zapravo nije neozbiljno pitati se zato jedan me-
tar delimo na 100 centimetara, a jedan dan ne delimo na 100 sati,
ili minuta? Ili, ako stvari ne posmatramo dekadno, zar se dan nije
mogao podeliti na 14, 23 ili 37 delova? Zbog obrazovne prakse da
prvo nauimo da gledamo u sat, pa tek kasnije da koristimo lenjir
i merimo duine, ak e vas i deca retko pitati zato su dani i sati po-
deljeni u tom seksagesimalnom sistemu, sa vavilonskom osnovom
60. Zato je uopte dan izdeljen na 24 dela, koja su podeljena na 60
minuta, pa na 60 sekundi?
Ako govorimo o merama za vreme unutar jedne godine, jedina
stvarna mera koja je utemeljena na prirodnom procesu i uslovno
\|d|o so zo odoo |||odoo
Zato je dan podeljen ba na 24 sata
2LMALJSKO \kLML
Astronomski sat u Pragu
VREME >> 21,02,2011 69
posmatrano, nije predmet dogovora, jeste duina dana to je vreme
koje je potrebno Zemlji da se okrene oko svoje ose, odnosno, vre-
me za koje sunce na nebeskoj sferi prividno obie pun krug oko
planete.
Precizno govorei, jedan dan tokom godine u proseku traje 23 sata
56 minuta i 4,096 sekundi. To je srednja vrednost za takozvani si-
deralni dan, to je vreme koje je Zemlji potrebno da napravi jednu
rotaciju u odnosu na zvezde nekretnice. Poto se, zbog okretaja
Zemlje i paralakse, ini da se Sunce kree malice istono, ovaj in-
terval nije potpuno isti kao takozvani solarni dan, to je vreme izme-
u dva uzastopna prolaska sunca iznad istog meridijana. Solarni
dan u proseku traje za oko osam minuta due od sideralnog 24
sata, 3 minuta i 56,555 sekundi.
U oba sluaja je re o srednjim vrednostima. Zemlja se, u svom
kruenju oko Sunca, naime, ne okree sve vreme jednakom brzinom
oko svoje ose. Zbog toga je u prolee, jesen ili leto dan dui ili krai
za oko dvadesetak sekundi, pa se uvek govori o srednjem solarnom
danu u toku godine. Pritom se ne misli na evidentno razliito traja-
nje obdanice u razliitim sezonama na raznim geografskim irina-
ma (to je posledica nagiba planete pri okretanju oko Sunca), ve o
ukupnoj duini 24-asovnog dana.
Sideralni dan iznosi 86.164 sekundi onih koje su u SI sistemu
denisane kao etalon vremena i ija atomska denicija kae da tra-
ju koliko i 9.192.631.770 perioda zraenja koje odgovara prelazu iz-
meu dva hiperna nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133. Ova
neprijatna denicija kojom atomski satovi mere tano vreme pro-
mauje dan za jednu sekundu koja se uvek mora nadoknaditi do-
davanjem, to nas posebno podsea da je sekunda stvar dogovora o
kom se u SI sistemu stara Meunarodni komitet za mere ije je sedi-
te u paviljonu De Bretej kod Pariza.
Stvari su zapravo denisane obrnutim redom dan je mnogo,
mnogo stariji pojam od sekunde i sata. U ne tako davnoj
prolosti, pre mehanikih satova, vreme se u toku dana
zapravo merilo temporalno. U vreme sunanih satova,
dan je ve bio izdeljen na 24 dela. No, zanimljivo je
da oni u praksi nisu bili jednaki, budui da je leti
obdanica bila dua, i svaki pojedinani sat je due
trajao. Podela dana na 24 dela je zapravo starija od
pojma sata, a sama re i jeste potekla od grkog na-
ziva za deo dana.
Po svemu sudei, takva podela dana je dola od sta-
rih Sumera, ali zapravo, nije poznato tano zbog ega.
Postoji nekoliko hipoteza na tu temu. Po jednoj, stvar
je u menama Meseca. Ako su drevni narodi uoili da
izmeu dve meseeve mene protekne 30 dana, a da se
tokom godine javi 12 meseevih mena, onda su u istom
maniru mogli deliti i obdanicu na 12, odnosno dan na
24 dela. Meutim, tek su Rimljani strogo denisali godi-
nu sa 12 meseci, pa je ovo objanjenje u najmanju ruku
klimavo.
Drugo objanjenje se vezuje za 12 sazvea Zodijaka, koja se za
godinu dana okrenu na nebeskoj sferi, tako da ona ponovo doe u
isti poloaj. Ali, ako ste ikad posmatrali nono nebo, brzo ete shva-
titi da izbor sazvea nije ba tako nedvosmislen i da e pre biti da
je popularnost dvanaestice u starom Vavilonu uticala na to da ih
bude toliko.
Jedno od objanjenja se vezuje za ljudsku aku koja je
navodno navela Sumere da dan podele na 12 delova. Ako
savijete palac i pogledate unutranjost ake, primetiete
kako vam je svaki od etiri ispruene prsta podeljen na
tri celine, tako da pred sobom imate dvanaest podjedna-
kih celina. To je olakavalo brojanje sati u toku dana, pa
je zato i dan podeljen na 12 delova.
Uz ovo ide i zgodna okolnost da je 24 broj koji je
deljiv sa 2,3,4,6,8 i 12, tako da se sa njim znatno lak-
e rauna nego sa deset ili sto, kad ga treba izdeliti
na delove. Nema, meutim, jakih argumenata da se
prihvati ili odbaci bilo koja od hipoteza, a nije is-
kljueno da su podeli na 24-asovni dan doprineli
svi razlozi zajedno. U svakom sluaju, kad (ako) jed-
nom sretnemo vanzemaljsku civilizaciju, prvo u emu
nas nee razumeti je zato vreme raunamo u dvade-
setetvrtinama jednog obrtaja planete. I toliko strepimo
kad one prebrzo promiu.
ZATO DAN NE DELIMO NA STO DELOVA:
Meseeve mene (desno);
prsti ake za brojanje sati (dole)
VREME >> 21,02,2011 70
UKA2NO \kLML
U|vo|| doo
N
akon to su poslednjeg vikenda u martu asovnici u veini
zemalja pomereni za sat vremena unapred i prelo se na ta-
kozvano ukazno, odnosno letnje raunanje vremena, obdanica se
prividno produila. U veem delu razvijenog sveta ovaj dogovor
se smatra zgodnim nainom da se u letnjim mesecima, kad sunce
prirodno izlazi kasnije, dnevna svetlost due zadri.
Cela ideja o uvoenju ukaznog vremena zasnovana je na astro-
nomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zala-
zi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno dui, izlazi pre pet, a zala-
zi posle 21 sat. Budui da ljudi svoje dnevne aktivnosti zapoinju
u isto vreme tokom cele godine, obino oko sedam sati, sredinom
leta se tako gubi skoro dva sata dnevnog svetla.
Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi
je smislio Dord Vernon Hadson (18671946), entomolog sa
Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim drutvom
u Velingtonu predloio letnje pomeranje vremena za dva sata.
Meutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog pred-
loga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio bri-
tanski preduzima i graditelj Vilijam Vilet (18561915).
Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, Vilet
je u leto 1905. godine primetio kako je sunce odavno izalo, a ve-
liki broj ljudi jo spava. Znajui da se vreme sunevog izlaska me-
nja tokom godine i da u letnjim mesecima, obdanica poinje ra-
nije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvoenje takozvanog
britanskog letnjeg vremena.
Neumorno lobirajui sve do Prvog svetskog rata, Vilet je prido-
bio neke liberalne poslanike u engleskom parlamentu, a za nje-
govu ideju se zagrejao i budui engleski premijer Vinston eril.
Meutim, nastradavi u epidemiji gripa, Vilet nije doekao da
ukazno vreme bude ozakonjeno. No, njegov predlog je prihvati-
la Nemaka i 1916. prva zakonski uvela letnje raunanje vremena,
podstaknuta ratnom potrebom za utedama uglja. Britanci su ih
sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD.
Danas na svetu ak 110 od 192 drave koristi takozvano let-
nje ukazno vreme (daylight saving time). Ono se ne koristi u Kini,
Japanu, Junoj Koreji i irom afrikog kontinenta, gde ova mera
nikad nije stekla iru popularnost.
S. B.
lkOCLSOkSKO \kLML
Jo|| ptozooq |odo
Sv| ptocosot|o zoodo||o o do oovo| doo
svoq vtoooo ptovodo u s|oou |tovooo
Pie: . URI
S
vaki procesor, bilo da se nalazi u raunaru, GPS navigaciji ili
mikrotalasnoj rerni, treba da izvri neki zadatak za odreeno
vreme. Koliko e kompleksan zadatak biti i koliko e vremena pro-
cesoru biti potrebno da ga izvri, zavisi od namene i snage ipa, a
period koji je potreban da bi se zadatak izvrio naziva se procesor-
sko vreme.
Svim procesorima za-
jedniko je da najvei
deo svog vremena pro-
vode u stanju mirova-
nja, ekajui da ih kori-
snik upotrebi za neto.
Primera radi, moderan
raunar na kome se kuca
ovaj tekst moe istovre-
meno da radi jo mnogo
drugih stvari da puta lm, da pokree najnoviju igru i da prove-
rava na Google Earthu kako je izgledao onaj breuljak u Motanici
pre nego to su doli bageri. To se dogaa zahvaljujui arhitekturi
procesora koji rade na principu istovetnih ciklusa koji se ponavljaju
odreeni broj puta u sekundi.
I tako, umesto da ne rade i ne troe energiju kada se ni sa im ne
bave, i da se aktiviraju samo kada je to neophodno, procesori dosta
vremena provode u praznom hodu, ekajui da korisnik neto od
njih zatrai. Postoji veliki broj projekata koji omoguavaju da se taj
prazan hod upotrebi u korisne svrhe jedan takav primer je uveni
SETI projekat u kom su raunari obinih kunih korisnika, u trenu-
cima kada nita ne rade, bili korieni u pretrazi za vanzemaljskom
inteligencijom.
MEGAHERCI:
Matina ploa;
hard disk (dole)
SAT NA SUNCE: Solarni asovnik
VREME >> 21,02,2011 71
Pie: MARIJA VIDI
O
bjanjavajui pre oko mesec i po dana zato je dobro da se uki-
ne sezonsko pomeranje vremena u martu i novembru, predsed-
nik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev rekao je da to donosi ekonom-
ske utede, a da se svake jeseni i zime oteuje bioritam ljudi i ivo-
tinja. Zamislite samo sirote krave i druge ivotinje koje ne razumeju
zato treba da jedu ili da budu pomuene ranije ili kasnije, rekao je
tada Medvedev.
Poput krava, make i psi koji imaju stalan ritam odreenih aktiv-
nosti, takoe znaju koliko je sati. Na primer, ako maka uvek jede
u devet ujutru, ona e se nekoliko minuta ranije pojaviti ispred svog
tanjira i zuriti u njega, oekujui obrok. To je dovoljan dokaz da ivo-
tinje imaju nekakav unutranji sat. Ali, s obzirom na to da je asovnik
ovekov izum, logino je da je ovakvo ponaanje make samo reakci-
ja na deavanja u sredini u kojoj ona ivi.
Zapravo, naunici tvrde da maka osea kada treba da potrai hra-
nu zahvaljujui oscilacijama u bioritmu promenama u nivou hor-
mona, telesne temperature i modanih aktivnosti. Organizam make
iz nae prie ne meri vreme od poslednjeg obroka, ali je utreniran
tako da u devet ujutru umire od gladi. Na isti nain objanjava se i
kako pas tano zna kad treba da sedne pored ulaznih vrata i saeka
gazdu koji se vraa sa posla.
Inae, sam protok vremena ak i kratkorono ima vrlo intenzivan
uticaj na ivotinje. Naunici su, prouavajui kako ivotinjski mozak
radi i utvrdili eksperimentom da on ne pamti prole dogaaje. Pas
koji je jue uio da vrati baenu lopticu, danas e znati ta s njom
treba da uradi, ali nee se seati da je to uvebavao. On nema epi-
zodno pamenje.
Zbog toga se smatra da su ivotinje zarobljene u sadanjosti.
Vilijam Roberts u knjizi Proces ivotinjske memorije pie da je to zato
to ivotinje ne mogu mentalno da putuju kroz vreme kao ljudi.
Ali, kako onda leinari znaju da moraju na brzaka da pojedu plen
koji su ukrali, pre nego to se vlasnik vrati?
U jednom od eksperimenata koji potvruju teoriju da ivotinje ne
razmiljaju o drugim vremenima, istraivai su majmunima nudili da
biraju hoe li uzeti jednu bananu ili dve. Poto su bili gladni, majmuni
su uzimali dve. Ali, kada bi im ponudili pet banana, ili deset banana,
majmuni su po pravilu uzimali pet, valjda zato to im je bilo lake da ih
dre. Nisu mislili o tome da bi mogli da ostave neku za kasnije. Slino
se zakljuuje iz eksperimenata sa pacovima ili golubovima: oni su bi-
rali malo pare hrane odmah, radije nego veliko pare koje e ostati za
malo kasnije. Ipak, nije uvek tako. Postoji i veliki broj ivotinjskih vrsta
koje su naizgled sposobne da planiraju. Veverice, na primer, skupljaju
lenike koji e im potrajati itavu zimu, ali to ne rade zato to su shvati-
le da lenika kasnije nee biti, ve instinktivno.
lOLOKO \kLML
Ko|o o|o zoo |o|||o o so||
ls| | o|o ooou op|zodoo poooo | ooo o| oo|o|oo do pu|uu |toz vtoo |o|o |o|o |oo |ud|
|ozdo vod||o
Kad je najbolje da spavamo, kad najefikasnije uimo, kad smo gladni, a kad
umorni na sve to utiu razliiti fizioloki procesi koji se deavaju u organiz-
mu. Te periode koji ine ivot organizma u jednom danu popularno naziva-
mo biolokim asovnikom. Meutim, imaju li svi ljudi isti tip tog asovnika?
Naunici potvruju da organizam ivotinje, pa i oveka, stalno prolazi kroz
jedan isti ciklus koji se naziva cirkadijalnim ritmom u 24 sata smenjuju se
faze od stanja dubokog sna do stanja maksimalne aktivnosti. Meutim, in-
dividualne razlike meu ljudima su suvie velike da bismo mogli rei da i-
tava populacija ima bar priblino isti ritam. Ipak, u sreditu ljudskog mozga
postoji jedna vrlo mala lezda koja je najblia biolokom asovniku to je ta-
kozvana pinealna lezda. Uvee, usled nedostatka svetla, ona poinje da lui
supstancu melatonin i lagano uspavljuje organizam, dok nakon svitanja za-
ustavlja luenje ove supstance i organizam se budi.
VREME >> 21,02,2011 72
ASJkONOMSKO \kLML
N
akon velikog zemljotresa od devet rihtera u Japanu, zemalj-
ski dan se skratio za 1,6 mikrosekundi. Pre toga,
tokom zemljotresa u ileu, duina dana
se promenila za 1,3 mikrosekunde, a
pri zemljotresu u Indoneziji iz 2004.
dan se skratio za 6,8 mikrosekundi.
Moda su vas zabrinule ove ve-
sti. Nema razloga, jer su promene
tako male (milioniti deo sekun-
de), da su zapravo manje od uticaja koji vazdune
mase imaju na trajanje rotacije zemlje i duinu dana.
Meutim, kako, zapravo, zemljotresi skrauju ili produ-
uju dan?
Ako posmatrate deju igru, primetiete kako
uspravno stoji dok se okree, to je posledica tako-
zvanog ugaonog momenta, odnosno momenta impulsa
dok igra precesira oko vertikalne ose. Sasvim nalik na igru, vrtee
se i balerina oko svoje ose. Meutim, ako balerina rairi ruke, njeno
okretanje e se naglo usporiti. Fiziari to objanjavaju odranjem
ugaonog momenta, to je jedan od temeljnih principa koji vae u
prirodi i koji kae da se ugaoni moment nee promeniti u bilo kom
zatvorenom sistemu.
Naime, kad balerina spusti ili rairi ruke, ona me-
nja svoj moment inercije, to je veliina koja ne go-
vori samo o tome kolika je masa nekog tela nego i kako je
masa u njemu rasporeena. Ugaoni momenat je zapra-
vo ekvivalentan proizvodu ovog momenta inercije i
ugaone brzine kojom balerina rotira. Budui
da se taj proizvod odrava tako da je
uvek isti, zbog poveanja momenta
inercije, ugaona brzina se uspori.
Dakle, kad balerina rairi ruke, njen
moment inercije se povea i ona naglo
uspori okretanje. Cela stvar podrazume-
va da se, ako je re o precesiji, moe pomerati i osa oko koje
se vri precesija, budui da Zakon ugaonog momenta vai u vektor-
skom obliku pravac ugaonog momenta kao proizvod pravca brzine i
rastojanja mora ostati isti.
Slino je i sa Zemljom. Najjednostavnije reeno, ako bi neto pro-
menilo njen moment inercije dok rotira, ugaona brzina rotacije bi se
promenila. Pri jakim zemljotresima se pomeraju geoloke ploe, to
dovodi do nove preraspodele mase, a samim tim se menja i moment
inercije planete. Zbog toga planeta menja brzinu i pomera se osa, pa
se menja i duina dana. S. B.
4500 P.N.E.
Najstariji pronaeni solarni
sat u vidu lenjira-glavaa kori-
stio se u Egiptu, pre oko 4500
godina.
4000 P.N.E.
Najstariji do danas sauvani
gnomoni, granitni bacai senki
u sunevim satovima, nalaze
se u Londonu i u Central parku
u Njujorku. Pre etiri mileniju-
ma pokazivali su vreme ispred
hrama u egipatskom gradu
Heliopolisu.
800. GODINA
U srednjem veku duina sati
i dana nije bila apsolutna. Od
svitanja do zalaska sunca uvek
je proticalo dvanaest sati bez
obzira na doba godine.
997. GODINA
Prvi mehaniki sat je u X veku na-
pravio opat Gerbert (9471003). U
nemakoj hronici iz 997. godine,
biskup Titmar kae da je Gerbert
u Magdenburgu gradio satove i to
veoma dobro jer je razliitim spra-
vama posmatrao zvezde, prema
kojima se upravljaju pomorci na
svojim putovanjima.
1301. GODINA
Dananja vremenska skala po-
stala je opteprihvaena u XIV
veku. Merenje vremena presta-
lo da bude zavisno od suneve
senke, a u iru upotrebu uvede-
ni su mehaniki asovnici.
1336. GODINA
Najstariji satni mehanizam pri-
lagoen ekvinocijalnom siste-
mu sagraen je u Milanu 1336.
godine. Pogon mehanizma
obezbeivali su tegovi. Ovakvi
satovi obino su imali jednu
kazaljku, a u blizini je po pravi-
lu postavljan jo jedan sunev
sat da bi se po njemu, ako za-
treba, doterivalo vreme na me-
hanikom asovniku.
1364. GODINA
ovani de Dondi je u XIV veku
izgradio prvi astronomski sat.
ls|ot|o vtoooo
Ko|o zo|o|tos| s|touu doo
1905. GODINA: AJNTAJNOVO VREME
Kada je mladi slubenik patentnog zavo-
da u Bernu Albert Ajntajn (18781955)
tokom 1905. godine objavio pet svojih,
ne tako dugih radova, rodila se uz druge
oblasti i takozvana Specijalna teorija re-
lativnosti, koja e redenisati pojam vre-
mena i vezati ga za posmatraa u referen-
tnom sistemu. Drevni koncept apsolutnog
vremena na kom je poivala Njutnova zika je postao prevazien.
VREME >> 21,02,2011 73
LlNO
Astronomarijum je sadrao ve-
iti kalendar i prikazivao kreta-
nje Sunca, Meseca i planeta.
1550. GODINA
Prvi proizvoa depnih sato-
va bio je nirnberki bravar Peter
Henlajn (14801542), ali danas
nijedan od njegovih satova nije
sauvan. Najstariji sauvani de-
pni asovnici potiu iz 1550. i po-
znati su kao nirnberka jaja.
1775. GODINA
Godine 1775.
u enevi je
podignuta
prva fabri-
ka satova
pod nazivom
Vaeron i Konstantin, koja
postoji i danas.
1656. GODINA
Prvi asovnik sa klatnom, koji
je u XVII veku izmislio holan-
dski ziar Kristijan Hajgens,
danas se uva u Muzeju istori-
je nauke u holandskom gradu
Lajdenu.
1890. GODINA
Prvi satovi koji se nose na zglo-
bu pravljeni su krajem XIX
veka. To su bile narukvice za
dame koje su usput pokazivale
i tano vreme.
1949. GODINA
Najprecizniji asovnici su
atomski, zbog ega se koriste
za kalibraciju drugih pokazi-
vaa vremena. Prvi atomski
asovnik konstruisan je 1949.
godine u Nacionalnom birou
za standarde SAD, ali on je bio
mnogo manje precizan od po-
stojeih kvarcnih asovnika.
1961. GODINA: 108 MINUTA
Rodina sliat, rodina znajet, iz-
govorio je 12. aprila 1961. slavni
ruski kosmonaut Jurij Gagarin,
prvi ovek koji je poleteo u svemir.
Nakon leta od 108 minuta u sve-
mirskom brodu Vostok 1, Gagarin
se bezbedno prizemljio, i tako postao prvi ovek koji je prele-
teo sve 24-asovne zone. Povodom 50 godina Gagarinovog leta
Vreme priprema posebnu priu u narednim brojevima.
U
gradskom parku u apcu postavljen je interaktivni globus nazvan
DING, to je skraenica od Dan i no na globusu. Ova zanimlji-
va instalacija napravljena je runo od 500 kilograma betona i 200 ki-
lograma gvoa. Globus u odnosu na Sunce ima istu orijentaciju kao i
Zemlja, pa na njemu moe da se prati poloaj Sunca (videti sliku dole),
kao i smena dana i noi i godinjih doba. Pomou njega e uenici lak-
e moi da shvate razliite pojave u prirodi, i pribliie im se prirodne
nauke kao to su zika, matematika, astronomija i geometrija.
U projektu izrade interaktivnog globusa, prvog u Srbiji, a sed-
mog u svetu, uestvovali su Institut za ziku iz Beograda, kao i
obo|| q|obus
grad abac i abaki Narodni muzej. Autorka projekta je Tatjana
Markovi-Topalovi, profesorka zike u Medicinskoj koli u apcu.
Poenta je da ne uite samo iz knjige zapisane i gotove injeni-
ce. Danas se u svetu promovie aktivno uenje, zasnovano na po-
stavljanju pitanja, traenju odgovora i davanju objanjenja, izja-
vila je na promociji DING-a Mirjana Popovi-Boi, nauna sa-
radnica Instituta za ziku. Ona je, inae, angaovana na projektu
Podsticajna okolina za uenje prirodnih nauka, a obilazei brojne
obrazovne institucije u svetu stekla je iskustvo u zici arhitektura
kola i nainima za popularizaciju nauke meu mladima.
Kreatori globusa DING se nadaju da e abaki park u kom je po-
stavljen i koji nema ime, nazvati Parkom nauke.
Foto: Ivan epi
VREME >> 21,02,2011 74
\trur nuxr o spoc|o|oo |zdooo oodo|o||o vtrur zo oou|u | |o|oo|oq|u
to :z, _,o_,:o, |z|oz| pos|odooq o|vt||o u osocu
Utouu. S|obodoo uboov| | Mot|o \|d|
lzdovo. NP Vreme, ooqtod, M|ots|o :
|o|o|oo. o,_:_z//z, |o|s. _:_8: oo||. vremenauke@vreme.com
Suotqoo|zo|ot ptoo||o. Institut za ziku u Beogradu
|o so sozoo|| |zou 22 | 2=?
P
re tano 25 godina, u martu 1986. godine, nastao je prvi virus za
personalne raunare Brain. Koliko se na to pre etvrt veka gle-
dalo drugaije nego danas, pokazuje i potpis autora virusa koji je
bio sadran u programskom kodu virusa.
Zahvaljujui tome, ovih dana je Miko Hiponen, voa sektora za
istraivanje u kompaniji koja se bavi proizvodnjom antivirus softve-
ra F-Secure, krenuo u neobian pohod pokuao je da zahvaljuju-
i tom potpisu u kodu virusa pronae njegove autore. Zaputio se u
Pakistan, u mesto Lahore i naao brau Faruk Alvi, uspene bizni-
smene koji vode kompaniju za pruanje internet usluga. Dali su joj
naziv Brain Telecommunications Ltd.
Birus Brain je, inae, bio prilino bezopasan. U to vreme, internet
jo nije uao u iroku upotrebu pa se virus prenosio samo na PC-
ju, na DOS operativnom sistemu preko disketa. Pokretao se kada
se pokrene i disketa, i ostavljao je poruku poput ove: Welcome to
the Dungeon (c) 1986 Basit & Amjad (pvt) Ltd. BRAIN COMPUTER
SERVICES. Onda je sledila adresa autora i njihovi brojevi telefo-
na, a na kraju i upozorenje: uvajte se virusa. Kontaktirajte nas za
vakcinaciju.
Virus nije bio opasan po rtve. On je zapravo samo menjao oznake
diska na kom se nalazi. Dodeljivao mu je ime Brain.
los||vo|| oou|o |to o||ooo
Uporedo sa ogromnim uspehom beogradskog Festivala nauke, sline ma-
nifestacije su se razvile irom Zapadnog Balkana od prole godine, do-
gaaj pod nazivom Festival znanosti odrava se i u Sinju u Hrvatskoj. Ono
to ovaj dogaaj razlikuje od drugih
gradskih festivala gde se populari-
zuje nauka jeste njegov regionalni
karakter kako je reeno u saop-
tenju organizatora, ove godine e
na Festivalu u Sinju uestvovati na-
unici iz Srbije, Hrvatske, BiH i Slovenije. Tema ovogodinjeg Festivala
znanosti koji se odrava od 10. do 15. aprila je svetlost, a na njemu e
uestvovati i naunici iz beogradskog Instituta za fiziku.
lNJLk\AL
o|vt| vo|o od ptvoq v|tuso zo lC
PRONAEN KAMENI METEORIT
U Hrvatskoj je posle 60 godina pronaen prvi
meteorit koji je pao na teritoriju ove zemlje. Telo
Krievci ka-
merama na
opservatori-
jama snimlje-
no je malo
iznad Zemlje
5. februara, a
astronomi su
pokrenuli ek-
spediciju se-
dam dana kasnije i nali ga 20. februara. Teine
je 292 grama i po sastavu je kameni meteorit.
Astronomi procenjuju da je u krievakom kraju
u kom je pronaen razasuto jo oko 2,5 kilograma
svemirske tvari, u vidu stotina komadia. Oni
se nadaju da e pronai jo fragmenata kako bi
priblinije rekonstruisali dogaaj.
DANI PUPINA
Od 14. aprila do 14. maja
u Beogradu se obele-
avaju Dani Mihajla
Pupina pod motom
Touching the hot spots of
life. Udruenje graana
Quality Concept organi-
zovae brojne programe
koji populariu nauku i
kulturu: konkurse, izlo-
be, scenske igrokaze,
sportska deavanja, kon-
certe i humanitarne ak-
cije. elja organizatora je
da promoviu Pupinovo
delo meu mlaim ge-
neracijama, kako bi
ono dalje podsticalo na
stvaralatvo.
Copyright NP Vreme, Beograd
Upotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za
linu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme
PDF izdanje razvili: Saa Markovi i Ivan Hraovec
Obrada: Marjana Hraovec