4. KRETANJE FLUIDA 4.1. Uvod Prouavanje kretanja fluida je veoma sloen zadatak.

Ako se posmatra opti sluaj kretanja potrebno je voditi rauna o velikom broju veliina u celoj zapremini koju zauzima fluid, a koje se menju tokom vremena. Zbog ove sloenosti prouavanje se moe pojednostavljivati na nekoliko naina. Idelaizacije modela fluida pomau da se matematiki jednostavnije opie kretanje ili mirovanje fluida. U sluaju kretanja fluida, pored pritiska, gustine i spoljnih sila pojavljuje se brzina kretanja estica fluida. Naravno, ve je napomenuto da se viskoznost manifestuje tokom kretanja fluida. Istrorijski posmatrano, mehanika fluida u domenu kretanja razvijala se u dva pravca. 1. Lagranev (Joseph-Louis Lagrange) princip zasnovan je na posmatranju estice fluida koja se kree, slino kao u mehanici vrstih tela. Princip se sastoji u tome da se estica fluida "prati" tokom njenog kretanja. 2. Ojlerov (Ledonhard Euler) princip zasnovan je na posmatranju celokupnog prostora koji zauzima fluid. "Prate " se promene svih bitnih veliina u nekoj taki prostora koji zazima fluid. Pri ovakvom posmatranju fluid se smatra potpuno plastinom (deformabilnom) materijom koja u potpunosti ispunjava prostor. Ojlerov princip generalno je preovladao zbog pogodnije primene, mada se u pojednim specifinim sluajevima primenjuje i Lagranev princip. Pojednostavljenje kretanja fluida koje doprinosi jednostavnijem matematikom opisivanju esto se moe usvojiti tako da se posmatrani parametri fluida u posmatranoj taki fluidnog prostora ne menjaju tokom vremena. U ovakvom sluaju ovakav kretanje je stacionarno ("ustaljeno"). Kada se posmatrane veliine u nekoj taki menjaju tokom vremena kretanje je nestacionarno ("neustaljeno"). 4.2.Osnovni pojmovi kretanja Radi jednoznanog razumevanja pojmova u oblasti kretanja fluida objasnie se osnovni pojmovi pri kretanju fluida. Strujnica je kriva linija koja spaja tangente brzina fluidnih delia. Ova linija doarava tendenciju orijentacije kretanja ovih delia (sl.4.1. a).

Joseph-Louis Lagrange, (1736-1813)

Ledonhard EULER (1707-1783) Sl. 4.1. Osnovni pojmovi kretanja fluida

Putanja je geometrijsko mesto taaka kroz koje je proao fluidni deli. To je u otem sluaju kriva linija po kojoj se kretao posmatrani fluidni deli. Kae se da je to "trag" kretanja fluidnog delia. Pri stacionarnom kretanju strujnica i putanja se podudaraju (poklapaju) (sl.4.1. a). Strujno vlakno predstavlja skup ("zbir") strujnica i ono predstavlja elementarnu (diferencijalnu) strujnu cev (sl.4.1. b). Strujna cev je konani zbir strujnih vlakana (sl.4.1. c). Strujni tok je zbir vie strujnih cevi koje razgranjavaju i spajaju (razgranate cevne mree, reke sa kanalima i sl) (sl.4.1. d). 4.3.Protok Protok je koliina fluida koja protekne kroz posmatranu povrinu preseka u jednici vremena. Definicija protoka moe se odrediti na osnovu definicije gustine. Poznato je (j. 2.2) da je:

dm dV

Odavde je na osnovu slike (sl 4.2):

dm = dV = dsdA

(4.1)

gde je ds elementarni preeni put.

Sl.4.2. Definisanje protoka

Protok se definie na dva naina kao maseni i zapreminski. Maseni protok se definie na osnovu jednaine (j.4.1):

dm ds = dA = vdA (kg/s) (4.2) d d U prethodnoj jednaini d je elementarno vreme, koje je proteklo tokom prelaska puta ds, a izraz ds je trenutna brizana fluida u posmatranoj taki. Zapreminski protok se odreuje kao: d &= dm
& vdA & = dQ = dm dV = = vdA

(m3/s)

(4.3)

4.4. Jedanina kontinuiteta

Kada se opti zakon klasine fizike o odranju mase (materije) primeni na na strujanje fluida dobije se jednaina kontinuiteta. Posmatrae se sluaj stacionarnog kretanja. Prethodno je definisan maseni protok fluida (j.4.2). Ako se posmatra elementarna strujno vlakno (sl. 4.3) maseni protok du njega e biti jednak, zato to se "masa ne moe dobiti ni izgubiti". Zbog toga e vaiti:

Sl.4.3. Proticanje fluida kroz strujno vlakno

& 1 = dm & 2 = L = dm & = const dm (4.4)

Ako se uzme u obzir jednaina (j.4.2) dobija se

1v1dA1 = 2 v 2 dA2 = L = vdA = const

(4.5)

Jednaina (j.4.5) je traena jednaina kontinuiteta u elementarnom obliku. U sluaju nestiljivog fluida, s obzirom da je =const, jednaina se pojednostavljuje:

dQ = v1dA1 = v 2 dA2 = L = vdA = const

(4.6)

Za srujnu cev potrebno je sabrati protoke kroz strujna vlakna od kojih je ona sastavljena (sl.4.1.c). Ukupni maseni protok kroz strujnu cev je:
r r & = v , dA m
A

(4.7)

a za nestiljiv fluid:
r r Q = v , dA
A

(4.8)

Jendaina kontinuiteta za strujnu cev se formulie na sledei nain:

& = const m

(4.9)

ili

Q = const

(4.10)

Za praktinu primenu jednaine kontinuiteta najee se koristi pojam srednje brzine u strujnoj cevi. Ova veliina definie se na sledei nain:

r r & = v , dA = v sr A m
A

(4.11)

odakle sledi da je:

(4.12) A Izraz u zagradi, pod integralom, je skalarni proizvod vektora. Brojana vrednost ovog proizvoda jednaka je proizvodu komponente brzine koja je normalna na povrinu i elementarne povrine. Radi jednostavnosti moe se napisati da je vrednost srednje brzine jednaka:

v sr = A

(v , dA)
r r

(4.13) A gde je v komponenta brzine koja je normalna na povrinu poprenog preseka strujne cevi. Ove komponente su razliitog intenziteta po preseku (sl.4.4).

v sr =

vdA

Sl.4.4. Vrednost normalne komponente brzine je razliita po preseku strujne cevi

S druge strane vrednost integrala iz jednaine (j.4.13) jednaka je ukupnom protoku (j.4.8), pa se moe napisati da je:
Q (4.14) A Ovo je najei nain definisanja srednje brzine u strujnoj cevi. U mehanici fluida postoje i druge definicije srednje brzine, koje se primenjuju u specifinim sluajevima. kad se razmatra strujanje kroz strujnu cev u hidropneumatskoj tehnici brzina se obeleava samo sa v, a podrazumeva se da je re o srednjoj brzini da bi se pojednostavilo pisanje. Jednaina kontinuiteta za stacionarno stujanje kroz strujnu cev se pie u sledeem obliku: v sr =

& = 1v1 A1 = 2 v 2 A2 = L = vA = const m

a za nestiljive fluide ( =const): Q = v1 A1 = v 2 A2 = L = vA = const

(4.15)

(4.16)

Ovaj oblik jednaine kontinuiteta najee se koristi u praktinim problemima hidropneumatske tehnike. Na slici (sl. 4.5) dat je primer strujne cevi u kojoj se du strujanja menja povrina poprenog preseka. Primena jednaine kontinuiteta u ovom sluaju je:

Q1 = Q2 = Q3 = Q4 = A1 v1 = A2 v2 = A3 v3 = A4 v4

Sl. 4.5. Primer strujne cevi railiite povrine poprenog preseka du strujanja (1,2,3 i 4 razliiti popreni preseci cevi)
4.5.Osnovna jednaina kretanja fluida (Ojlerova diferencijalna jednaina za kretanje fluida)
Posmatra se neviskozni fluid pri stacionarnom strujanju. Polazite za razmatranje kretanja je jednaina statike fluida (j.3.8). r 1 F = gradp

Pri kretanju neviskoznih fluida, pored spoljnih sila, javljaju se inercijalne sile. One su posledica Njutnovog zakona: dv Fi = ma = m (4.17) dt Za jedininu masu fluida ovaj zakon glasi: dv Fi = (4.18) dt Dinamika ravnotee fluida moe se iskazati kao ravnotea unutranjih i spoljnih sila (statika fluida) i ravnotea inercijalnih sila: r 1 Fi = F gradp (4.19)

ili dv r 1 = F gradp (4.20) dt Vektorska jednaina (j.4.20) razlae se u skalarni oblik, u pravouglom Dekartovom koordinatnom sistemu: dv x 1 p =X (4.21) d x dv y 1 p =Y (4.22) d y dv z 1 p =Z (4.23) d z

Ako se jednaina (j.4.21) pomnoe sa vrednou dx, jednaina (j.4.22) sa vrednou dy i jednaina (j.4.23) sa vrednou dz, dobija se sledei sistem jednaina:
dv x 1 p dx = Xdx dx d x dv y d dy = Ydy

(4.24)

1 p dy y

(4.25)

dv z 1 p dz = Zdz dz d z

(4.26)

Sabiranjem prethodne tri jednaine dobija se:

dv y dv x dv 1 p 1 p 1 p dx + dy + z dz = Ydy + Xdx + Zdz dx dy dz d d d x y z Preureenjem prethodne jednaine (j.4.27) dobija se sledea forma:
dy 1 dx dz dv x + dv y + dv z = Ydy + Xdx + Zdz d d d { { {
vx vy vz

(4.27)

p p p x dx y dy z dz 1444 4 24444 3
dp

(4.28)

Uoavaju se izvodi

dy dx dz = vx , = v z , koji predstavljaju komponente brzine u pravcima = vy i d d d pojednih koordinata. Takoe, uoava se totalni diferencijal pritiska dp. Jednaina (j.4.28) poprima sledei oblik: 1 v x dv x + v y dv y + v z dv z = Ydy + Xdx + Zdz dp (4.29)

Vrednost brzine fluida u nekoj taki moe se iskazati na sledei nain: v2 = vx2 + v y 2 + vz 2 Ako se ovaj izraz (j.4.30) diferencira dobija se: d v 2 = 2v x dv x + 2v y dv y + 2v z dv z ili, ako se prethodna jednaina podeli sa 2: v2 d = v x dv x + v y dv y + v z dv z (4.31) 2 Leva strana jednaine (j.4.28) jednaka je desnoj strani jednaine (j.4.30), pa se moe napisati sledee: (4.30)

( )

 v2 1 (4.32) d = Ydy + Xdx + Zdz dp 2 Ovo je poznata Ojlerova jednaina za kretanje fluida. Ona vai za stacionarno strujanje i za neviskozni fluid.
4.6. Bernulijeva jednaina

Ojlerova diferencijana jednaina kretanja je opti zakon. Od posebnog praktinog interesa je da se ova jednaina primeni u polju zemljine tee. U tom sluaju od spoljnjih sila postoji samo sila zemljine tee. Komponente spoljnje sile su: X = 0; Y = 0; Z = -g (4.33)

Koordinatna osa z usmerena je vertikalno navie. Ako se vrednosti iz prethodne jednaine (j.4.33) zamene u Ojlerovu jednainu kretanja (j.4.32), dobija se: v2 d 2 ili = gdz 1 dp (4.34)

v2 1 d + gdz + dp = 0 2 Ako se ova diferencijana jednaina integrali dobija se: v2 + g dz + 1 dp = C d 2 gde je C konstanta integracije. Sreivanjem jednaine (j.4.36) dobija se:
1 v2 + gz + dp = const 2

(4.35)

(4.36)

(4.37)

Da bi se reio integral u prethodnoj jednaini potrebno je poznavati funkciju = (p). Ako je ova funkcija postoji re je o barotropnom fluidu. Ako je u pitanju nestiljivi fluid ( =const) reenje integrala u jednaini (j.4.37) je jednostavno: p v2 + gz + = const 2 (4.38)

Ovo je jedna od oblika poznate Bernulijeva jednaina. Ona vai za strujnu cev. Ovako izvedena, ona ima velika ogranienja. Ogranienja su sledea: - neviskozni fluid, - stacionarno strujanje i - nestiljivi fluid. I pored ovako velikih ogranienja, ova jednaina ima veoma veliki praktini znaaj.

4.7. Fiziko tumaenje Bernulijeve jednaine

Ako se u proizvoljnoj strujnoj cevi (sl. 4.6) uoe dva preseka, Bernulijeva jednaina (j.4.38) moe se napisati na sledei nain:

v12 p v 2 p + gz1 + 1 = 2 + gz 2 + 2 2 2

(4.39)

Daniel Bernouli (1700-1782) Sl.4.6. Fizika interpretacija Bernulijeve jednaine Ako se jednaina (j.4.39) pomnoi sa elementarnom masom dm dobija se:
v12 dm p v 2 dm p + gz1dm + 1 dm = 2 + gz 2 dm + 2 dm 2 3 23 1 2 12 1 2 3
dEk
pr 144 244 3

(4.40)

dE po

dE

dE p

v12 dm Prvi lan jednaine se prepoznaje kao kinetika energije dE k = elementarne mase fluida 2 dm. Drugi lan jednaine dE po = gz1dm je poloajna (ili visinska) energije, a trei lan p dE pr = 1 dm je pritisna energija elementarne mase fluida. Zbir drugog i treeg lana je, ustvari,

ukupna potencijalna energija fluida, koja se sastoji od poloajne i pritisne energije dEp = dEpo+dEpr. Moe se zakljuiti da Bernulijeva jednaina predstavlja opti zakon klasine fizike o odranju (konzervaciji) energije, primenjen na strujanje fluida zbir kinetike i potencijalne energije je nepromenjiv (konstantan). U ovom zakonu posmatrani su samo oblici fluidne enegrije. Opet se naglaava da je re o neviskoznom i nestiljivom fluidu, pri stacionarnom strujanju. Poznavanje jednaine kontinuiteta (zakon o odranju mase) i Bernulijeve jednaine (zakon o odranju energije) je veoma dobra osnova za reavanje praktinih zadataka. Ove jednaine (j. 4.15. ili 4.16. i 4.38) su mono oruje za proraune strujanja, bez obzira na sva ogranienja koja su ranije navedena. Dimenzinom analizom prvog lana Bernulijeve jednaine (j.4.38) dobija se:

p v2 + gz + = const 2

L2 T
2

m2 s
2

mmkg s kg
2

kgm m Nm J = = 2 kg kg kg s {
N

(4.41)

Analiza pokazuje da se, zaista, dobija specifina fluidna energije koliina energije po jedinici mase fluida. Ako se Bernulijeva jednaina (j.4.38) pomnoi sa , dobija se druga forma ove jednaine: v2 J + gz + p = const (4.42) Pa = 3 2 m Ovo je, takozvana, pritisna forma Bernulijeve jednaine. I u ovoj formi uoava se njena energetska sutina. Ovde je koliina energije izraena po jednici zapremine. Ako se, pak, prethodna jednaina podeli sa g dobija se visinska (geodezijska) forma iste jednaine:
p v2 +z+ = const 2g g

J m = N

(4.43)

U ovom sluaju koliina energije izraena je po jedinici teine. Sva tri oblika Bernulijeve jednaine se primenjuju u praksi. Koji oblik e biti odabran za primenu zavisi od vrste problema koji se reava. Generalno, pritisna forma (j.4.42) ee se koristi u sluajevima strujanja gasova, a visinska forma (j.4.43) u sluajevima strujanja tenosti. Prva navedena forma Bernulijeve jednaine (j.4.38) naziva se njena brzinska forma. Pri korienju ve definisane srednje brzine (j.4.14) u Bernulijevoj jednaini za strujnu cev (j.4.38) pravi se izvesna greka. Naime, srednja brzina izraunata na osnovu kolinika protoka i povrine poprenog preseka u prvom lanu Bernulijeve jednaine je na drugom stepenu. S obzirom da je ukupna kinetika energija zbir pojednianih kinetikih energija delia koji se trenutno nalaze u posmatranom preseku moe se konstatovati da to ne odgovara prethodnoj primeni srednje brzine. Matematiki iskazano: "zbir kvadrata nije jednak kvadratu zbira". Razmatrajui Bernulijevu jednainu bilo bi doslednije nai ukupnu kinetiku energiju u posmatranom preseku pa iz nje definisati srednju brzinu. Ova, uoena greka u jednaini se koriguje "dodavanjem" korekcionog faktora ispred kinetikog lana, pa taj lan jednaine tada glasi:

v2 2

(4.44)

U veini praktinih problema moe se smatrati da je 1. U sluaju znatno veih brzina ovaj faktor mora da se uzme u obzir, jer je on vei od 1.
4.8. Bernulijeva jednaina za viskozni fluid (Proirena Bernulijeva jednaina)

Pri izvienju Ojlerove diferencijane jednaine (j.4.32) unutranje trenje izmeu estica fluida, koje je posledica viskoznosti fluida, nije uzeto u obzir. Uvoenjem viskoznih sila analiza se uslonjava. Posledica te sloene matematike anailze su poznate Navije-Stoksove (Navier, Stockes) diferencijalne jednaine kretanja, koje se izvode samo za jednu vrstu idealizovanog kretanja. Dalje uslonjavanje problema pojavljuje se zbog razliitih tipova strujanja i specifinosti strujanje uz vrste granice strujne cevi. Teorijska razmatranja i teorijsko-eksperimentalni rezultati u ovoj oblasti mogu se pronai u literaturi. Za potrebe inenjerske prakse formulisana je proirena Bernulijeva jednaina koja obuhvata probleme kretanja viskoznih fluida. Proirenje ve poznate Bernulijeve

energijske jednaine za neviskozni fluid (j.4.38), se ostvaruje tako to se sa desne strane jednaine dodaje lan H g koji predstavlja "gubitak" energije zbog viskoznog trenja izmeu dva posmatrana preseka. Re je o koliini fluidne energije koja e se zbog postojanja trenja pretvoriti u toplotnu. Toplotna energija se prenosi u okolinu. Za posmatrana dva preseka u strujnoj cevi (sl. 4.6) dobija se proirena Bernulijeva jednaina:
2 v12 p v 2 p + gz1 + 1 = 2 + gz 2 + 2 + H g 2 2 1

(4.45)

Ovo je, takoe, jednaina koja proistie i opteg zakona klasine fizike o odranju energije. lan

H g predstavlja koliinu strujne energije, koja se zbog viskoznog trenja pretvara u neke druge
1

oblike energije i odlazi iz fluida. Ova koliina energije se "izgubila" izmeu preseka 1 i 2. Zadatak inenjera je da se ova koliina energije izrauna i uvrsti u jednainu. Veliki broj istraivaa je teorijski i eksperimentalno prouavao ove gubitke energije. Na bazi velikog broja eksperimentalnih podataka u praksi se izraunavaju gubici u zavisnosti od toga kolika je brzina fluida, koji je fluid u pitanju, kakva je geometrija strujne cevi, kolika je hrapavost povrine cevi itd. Geometrijsko i fiziko tumaenje proirene Bernulijeve jednaine prikazano je na slici (sl.4.7).

Sl.4.7. Geometrijsko i fiziko tumaenje proirene Bernulijeve jednaine

U donjem delu slike (sl.4.79) prikazana je proizvoljna strujna cev. U pravcu strujanja menjaju se sve tri karakteristine veliine v, p i . Zbog toga se menjaju i koliine sve tri vrste fluidne energije. Nain kako se one menjaju u ovom sluaju prikazan je na dijagramu iznad cevi. Ukupna koliina

energije u preseku 1 cevi iznosi EU1. Ona je, ustvari zbir kinetike, visinske i pritisne energije u preseku 1. Posmatrajui stanje du strujanja, uoava se da se ukupna koliina fluidne energije smanjuje EUX - u proizvoljnom preseku X. Smanjenje je za koliinu energije H g , odnosno za
1 X

koliinu energija koja je utroena za savladavanje viskoznog trenja od preseka 1 do preseka X. Posmatrajui dva konkretna preseka cevi 1 i 2, analiza je analogna. Pri strujanju od preseka 1 do preseka 2 izvesna koliina fluidne energije e se koristiti ("troiti") za savladavanje viskoznog trenja izmeu ova dva preseka. Ukupna koliina fluidne energije u preseku 2 je EU2. Ona je zbir tri vrste energije u tom preseku, kinetike, visinske i pritisne. Zbog postojanja viskoznog trenja ova koliina energije je manja u odnosu na EU1 za gubitke H g . Koliki e biti pojedni sabirci fluidne
1 2

energije u preseku 2 zavisi od konfiguracije cevi i od promene povrine poprenog preseka. Ako se cevovod uspinje poveae se koliina visinske energije, a ako se sputa ona e biti manja nego u preseku 1. Ako se cevovod proiruje poveava se povrina poprenog preseka, pa se zbog toga smanjuje brzina, odnosno kinetika energije fluida. Ako se cevovod suava kinetika energija raste zbog poveanja brzine fluida. Poveanje ili smanjenje pojedinih vrsta energije uvek je na raun preostale dve vrste. Linija b na slici (sl.4.7) predstavlja ukupni zbir fluidne energije. Linija a pokazuje ukupnu koliinu energije za neviskozni fluid. Linije c i d pokazuju meusobne odnose pojedinih vrsta energije.
4.9. Vrste strujanja

Davno je uoeno da tenosti struje "ureeno" ili "haotino". Primer za to je svakodnevno iskustvo pri posmatranju vode koja istie iz slavine. Kada se slavina malo otvori, na gornjem delu toka, blizu izlaznog dela slavine, voda struji "ureeno" ("glatko"). Malo nie poinje "haotino" kretanje vode (sl. 4.8). Ovaj fenomen je zainteresovao naunike, jer je utvreno da vrsta strujanja utie na ukupne gubitke fluidne energije pri strujanju. Zapaeno je da pri veim brzinama fluida dolazi do pojave "haotinog" strujanja.

Osborne Reynolds (1842-1912)

Sl. 4.8. "Ureeno" i "haotino" strujanje

Rejnolds (Osborne Reynolds) je prouavao ovaj fenomen. Eksperimente je izvodio na aparaturi koja je principijelno prikazana na slici (sl.4.9). U osnovni tok fluida uputao je obojeni fluid iz posebnog rezervoara. Ekperimentisao je sa razliitim fluidima (i tenim i gasovitim). U eksperimentima je menjao brzine strujanja osnovnog fluida. Ekperimentisao je i sa razliitim prenicima cevi u kojoj je strujao fluid. On je izveo veoma veliki broj eksperimenata. Zapazio je da promena reima strujanja zavisi od vrste fluida, odnosno njegove viskoznosti, od brzine strujanja i od prenika cevi u kojoj fluid struji. "Ureeno" strujanje je nazvao laminarno strujanje, a "haotino" je nazvao turbulentno strujanje. Postupnim poveavanjem brzine fluida u cevi dostizao je moment kada je laminarno strujanje prelazilo u turbulentno. Na velikom broju ponovljenih eksperimenata za isti fluid i za istu cev, uvek pri odreenoj brzini fluida dolazilo je do promene reima strujanja. Njegov veliki doprinos nauci bio je taj to je uspeo da utvrdi kriterijum pri kome dolazi do prelaska laminarnog u turbulentno strujanje. taj kriterijum kasnije je nazvan ba po Rejnoldsu i zove se Rejnoldsov broj. On je definisan na sledei nain:

Re =

vd

(-)

(4.46)

gde je v brzina fluida, d prenik cevi, a kinematska viskoznost. Dimenzionom analizom moe se zakljuiti da je Rejnoldsov broj bezdimenzionalan. Ta bezdimenzionalnost mu daje odreenu univerzalnost znaenja. Fiziko tumaenje ovog broja moe se iskazati kao odnos inercijalnih i viskoznih sila u fluidu.

Sl.4.9. Rejnoldsov eksperiment (1 posuda sa obojenim fluidom, 2 strujna cev)

Rejnolds je ekperimentima utvrdio da je promena reima strujanja nastajala pri tano odreenoj vrednosti Rejnoldsovog broja, bez obzira na vrstu fluida, brzinu fluida i prenik cevi. Laminarno strujanje uvek je egzistiralo za vrednosti Re 2320. Turbulentno strujanje uvek je egzistiralo pri strujanjima za koje je bilo Re 10000. Ako se paljivo poveava brzina strujanja iznad Re = 2320 moe se odrati laminarno strujanje, ali je ono nestabilno, lako se promeni u turbulentno. Isto tako, ako se sniava vrednost Rejnoldsovog broja ispod 10000 moe da egzistira turbulentni reim. Zbog ovih injenica strujanje u podruju definisanim opsegom 2320 Re 10000 naziva se prelazni reim strujanja. U ovom podruju mogue je da postoji i laminarno i turbulentno strujanje. Sumirajui prethodno moe se napisati: Re 2320 Laminarni reim strujanja

2320 Re 10000 Re 10000

Prelazni reim strujanja Turbulentni reim strujanja.

Reim strujanja utie na brzinsko polje fluida u cevi. Ovo polje naziva se i profil brzine fluida u cevi. Ako je strujanje fluida u cevi laminarno profil brzine fluida u cevi definisan je parabolom. U sluaju turbulentnog strujanja profil brzine je ravnomerniji, ali pri tome treba znati da je uz zidove cevi strujanje laminarno, a u jezgru cevi je turbulentno. Izmeu laminarnog i turbulentnog podruja nalazi se podruje prelaznog reima strujanja (sl.4.8).

Sl.4.10. Profil brzine fluida u cevi za laminarni i turbulentni reim strujanja

4.10. Odreivanje gubitaka fluidne energije

Proirena Bernulijeva jednaina, koja se odnosi na viskozni fluid (j.4. 45) prua mogunost za razne proraune strujanja:
2 v12 p1 v 2 2 p + gz1 + = + gz 2 + 2 + H g 2 2 1 2 1

(4.45)

da bi to bilo mogue potrebno je poznavati lan jednaina H g . Kao to je spomenuto, veliki broj istraivaa radio je na odreivanju vrednosti ovog lana jednaine. Ovi gubici se odreuju eksperimentalno. Uniformnost odreivanja gubitaka fluidne energije je postignuta tako to se uzima da je gubitak fluidne energije proporcionalan kinetikoj energiji fluida. Za svaki pojedniani uzrok nastanka gubitka eksperimentom je utvreno na koji nain on zavisi od kinetike energije fluida. Ta zavisnost je iskazana na sledei nain:
v2 Hg i = i (4.46) 2 gde je i koeficijent otpora, koji se odreuje eksperimentalno. Specifinost pojedinih vrsta otpora iskazana je vrednou ovog koeficijenta. Generalno, gubici fluidne energije razvrstavaju se u dve vrste. Prva vrsta gubitaka su oni koji nastaju pri strujanju kroz prave cevi, a druga vrsta je ona koja nastaje zbog promene pravca strujnica i zbog promena lokalnih brzina fluida. Ova druga vrsta gubitaka naziva se lokalni gubici fluidne energije.

4.10.1. Gubici fluidne energije pri strujanju kroz prave cevi

Prvi pokuaji odreivanja gubitaka fluidne energije pri strujanju kroz prave cevi pokazali su da postoji uticaj veeg broja faktora. Nikuradze (Nikuradze) je eksperimentima utvrdio da su to sledei faktori. e hrapavost unutranje povrine cevi (sl.4.11), d prenik cevi, kinematska viskoznost, v brzina fluida i l duina cevi.

Sl.4.13. Hrapavost unutranje povrine cevi

Uzimajui u obzir Rejnoldsove postavke, prethodne faktore on je sveo na sledeu zavisnost:

e Hgtr = Hgtr , Re, l d gde je e - relativna hrapavost, d Re Rejnoldsov broj i l duina cevi. On je obavio veliki broj eksperimenata iz ove oblasti, koji su posluili drugim istraivaima. Darsi (Darcy) je prethodna istraivanja Nikuradzea objedinio u izraz, koji je saglasan sa jednainom za gubitke energije (j.4.46):
l v2 (4.47) d 2 gde je koeficijent trenja u pravim cevima. Dalja istraivanja su se usmerila ka iznalaenju naina odreivanja koeficijenta trenja . Veoma znaajan doprinos u ovoj oblasti dao je Mudi (Moody). On je obradio podruje laminarnog, prelaznog i turbulentnog strujanja. Za laminarni reim je utvrdio da hrapavost ne utie na koeficijent trenja. Kod ovog reima strujanja (Re 2320) koeficijent trenja se odreuje na sledei nain: Hgtr =

64 (4.48) Re Dakle, koeficijent trenja, u ovom sluaju, zavisi od brzine, prenika cevi i kinematske viskoznosti. U sluaju turbulentnog strujanja proraun gubitaka neto je sloeniji. Mudi (Moody) je nastavio istraivanja Nikuradzea i formirao dijagram, na osnovu koga se odreuje koeficijent trenja. To je uveni Mudijev dijagram (sl. 4.12). Dijagram je izraen u logaritamskim koordinatama. Na apscisi je Rejnoldsov broj Re, a na ordinati koeficijent trenja . Obe kordinate su logaritamske. U levom delu dijagrama je laminarno podruje (Re 2320). Linija zavisnosti koeficijenta trenja od Rejnoldsovog broja je prava zbog logaritamskih koordinata. Ta zavisnost je, inae, hiperbola

(j.4.48). U desnom delu dijagrama, za Re 2320, povuene su linije razliitih relativnih hrapavosti e/d. Procedura odreivanja koeficijenta trenja, u nekom konkretnom sluaju, je sledea: 1.Izraunavanje vrednosti Rejnoldsovog broja, 2.Odreivanje reima strujanja, 3.Ako je Re 2320, strujanje je laminarno i koristi se jednaina (j.4.48), 4. Ako je Re 2320, strujanje je prelazno ili turbulentno. U tom sluaju se odreuje relativna hrapavost e/d. Na bazi ove vrednosti se pronalazi odgovarajua kriva u Mudijevom dijagramu. Ako je potrebno obavlja se interpolacija. Sa apscise gde je naneena izraunata vrednost Rejnoldsovog broja povlai se vertikalna prava linija do preseka sa odreenom linijom relativne hrapavosti. Iz take tog preseka povlai se horizontalna prava do ordinate gde se oitava vrednost koeficijenta trenja . Nakon odreivanja koeficijenta trenja koristi se izraz (j.4.47) za odreivanje gubitaka fluidne energije u pravim cevima.

Sl.4.12. Mudijev dijagram

U sluaju kada cevi nisu krunog poprenog preseka Rejnoldsov broj se izraunava na osnovu hidraulikog radijusa: Re = 4vRh

(4.49)

gde je Rh hidrauliki radijus. Hidrauliki radijus se odreuje na sledei nain:

Rh =

A O

(4.50)

gde je A povrina poprenog preseka cevi, a O okvaeni obim poprenog preseka. Primeri razliitih oblika poprenog preseka dati su na slici (sl.4.13). Pri odreivanju okvaenog obima treba voditi rauna da je to duina koja odgovara samo onom delu obima cevi koji je u kontaktu sa fluidom koji struji podebljana linija na crteu (sl.4.13).

Sl.4.13. Razliiti popreni preseci strujne cevi

Za date primere na slici napisani su izrazi za odreivanje Povrine poprenog preseka, okvaenog obima i hidraulikog radijusa (tab. 4.1)
Tabela 4.1. Hidrauliki radijusi za osnovne poprene preseke (saglasno sa sl.4.13) Oznaka Presek strujne Povrina Okvaeni obim Hidrauliki na sl. cevi A O radijus Rh 4.13.. a 4a A Kvadrat a2 4 ab ab 2( a b ) B Pravougaonik 2(a + b )
C D E Krug Pravougaonik Trapez
d 2 4

d
2b + a

ab

a+b h 2

a+2c

d 4 ab 2b + a (a + b )h 2(a + 2c )

4.10.2. Lokalni gubici fluidne energije

Zbog promene pravca strujnica i zbog promene brzine strujanja na pojedinim mestima du strujanja javljaju se dodatni, lokalni gubici fluidne energije. Primeri za to su skretanje fluida (koleno), cevni zatvarai (ventili, zasuni i slavine), proirenja cevi, suenja cevi, filteri, rave i sl (sl.4.14).

Sl.4.14. Mesta nastanaka lokalnih gubitaka fluidne energije

Ova vrsta gubitaka odreuje se na osnovu jednaine:

v2 (4.51) 2 gde je koeficijent lokalnog otpora. Ovaj koeficijent odreuje se pomou prirunike literature, u kojoj su sistematizovani razliiti sluajevi i date vrednosti za koeficijent lokalnog otpora. U svakom konkretnom sluaju potrebno je pronai identian primer u tabelama i odrediti koeficijent. Lokalni gubitak fluidne energije moe se iskazati ekvivalentnom duinom cevovoda, ako se izjednae desne strane jednaina (j.4.47 i j.4.51). Hg =

l ekv v 2 v2 = 2 d 2

(4.52)

odakle je: l d = ekv ili l ekv = d pa se lokalni gubitak fluidne energije moe iskazati i na sledei nain:
l v2 Hg lok = ekv d 2

(4.53)

(4.54)