Sie sind auf Seite 1von 7

Ferdinand de Saussure osniva opte lingvistike, osniva strukturalizma u lingvistici.

. Jeziki znak je: Arbitraran(proizvoljan), Konvencionalan(drutvenoustanovljen, dogovoren), Linearan(j a b u k a). Podela jezikih funkcija: Komunikativna Kognitivna(saznajna) Kulturna Simbolika Estetska Magijska Kontaktna i funkcija odravanja kontakta Funkcija olakanja/ izraavanje emocija Izvoaka funkcija Fonetika: artikulatorna proizvodjenje glasova akustika prenosenje kroz zvucne talase auditivna - prijem tj. prepoznavanje glasova. Pulmonalni glasovi: egresija govor se stvara ispustanjem vazdusne struje. ingresija usisavanjem spoljnog vazduha. Nepulmonalni glasovi: KLIKOVI I GLOTALICHKI. VOKALI: - deo jezika koji je podignutprednji, centralni, zadnji - stepen visine do koje se jezik podie u pravcu nepca visoki, srednji, niski - poloaj mekog nepca oralni, nazalizovani - oblik usnenog otvoraneutralni, razvueni, zaokrueni(labijalizovani).

diftonzi, triftonzi artikulacija poinje jednom vokalskom vrednou, a


zavrava se drugom. Fonologija - prouava glasove nekog jezika sa njihove funkcionalnes trane, tj. njihovu ulogu u sistemu glasova.

FONEMA najmanja distinktivna jedinica,bez znaenja, ima distinktivnu funkciju, a to znai da se pomou foneme razlikuju znaenja viih jedinica ( vie jedinice su znaenjske, jedinice prve artikulacije...) FONsvaka realizacija foneme ALOFONkontekstualno uslovljena realizacija foneme Fonoloka distinktivna obeleja FDO - prisustvo/odsustvo nekog artikulacionog ili akustikog svojstva kojim se foneme meusobno razlikuju.

GLASOVNE ALTERNACIJE: asimilacijajednaenje susednih glasova po zvunosti (svadba<svat+ba) I po


mestu artikulacije (idikljati<iz+dikljati).

disimilacijarazjednaavanje susednih glasova (mlogo(dijal.)<mnogo). kontrakcijasaimanje glasovnih jedinica (mog<mojeg) redukcijaizostavljanje neke glasovne jedinice ((h)leb) metatezapremetanje glasova ili slogova (namastir<manastir) epentezauvoenje dodatnog glasa u sredini rei (stram<sram) protezauvoenje dodatnog glasa na poetku rei (halka<alka) haplologijagubljenje glasa zbog slinosti sa susednim glasom, gubljenje
jednog od dva uzastopna ista sloga (tragikomedija<tragikokomedija) IZUZECI: filologija, haplologija. suprasegment glasovno dejstvo koje zahvata vise od jednog segmenta protee se na slogove, rei, reenice.

suprasegmentalna(prozodijska) obeleja:
ton visina glasa ima distinktivnu funkciju;kineski naglasakstepen snage s kojom se izgovara slog; engleski akcenatvisina tona u kombinaciji sa jainom izgovora; srpski tempo relativna brzina govora ritamuoljiva pravilnost u reanju istaknutih jedinica u govoru Intonacija melodija koju obrazuju varijacije tona. Grafologija 1. (ling.) system pisanja nekog jezika ili prouavanje tog Sistema

2. analiziranje rukopisa radi otkrivanja identiteta Ipsiholokih osobina njegovog tvorca. Nefonoloki sistemi pisanja: piktografsko(slikovno) pismo, ideografskopismo, klinastopismo, logografskopismo. Fonoloki sistemi pisanja: silabiko(slogovno)pismo I alfabetska pisma

Pravopis(ortografija) skup pravila kombinovanja alfabetskih znakova u


nekom jeziku. Etimoloski odraava ranij astanja u jeziku ili prenosi izvorni pisani oblik stranih imena i rei Fonetski tei prenoenju savremenih zvunih vrednosti u pisani oblik

Transliteracijaprenoenje znakova iz jednog pisma u drugo. Transkripcijaprenoenje glasova u pismo. ==Jezik: - sistem - celina i delovi, ureeni odnosi, organizacija - simbolizacija-predstavljanje (reprezentacija) jednog elementa drugim elementom - hijerarhijska struktura -jedinice nieg reda kombinuju se, po odreenim pravilima, u jedinice vieg reda; dvostruka artikulacija jezika: rei -I artikulacija, foneme -druga artikulacija; posledica ekonominost. - produktivnost, kreativnost - dislokacija -odvajanje od ovde i sada, neposrednog konteksta - usvajanje kulturnim putem Iskaz - ista recenica moe se izgovoriti u razlicitim situacijama, koje ce joj dati razlicita
kontekstualizovana znacenja.

Pragmaticka kompetencija eksplicitno i implicitno lingvisticko znanje, znanje o socijalnoj razlici izme9u govornika, kulturna znanja (uctivost).

konverzaciona nacela (Grajsove maksime)


Nacelo kvaliteta onoga to to se govori Nacelo kvantiteta uceca u razgovoru Nacelo odnosa onoga to se govori prema temi razgovora Nacelo nacina na koji se govori.

Implikature - Zakljucci o onome to nije izreceno Presupozicija - podrazumevana informacija Performativni glagoli izgovaranjem iskaza vrsi se radnja njima oznacena:
obecavam, tvrdim, zahvaljujem, kladim se, molim, preklinjem, proklinjem, obecavam, kunem se...

Teorija govornih cinova - Analiza govornih inova prouaava dejstvo iskaza na


ponaanje govornika i sluaoca na osnovu sledeih distinkcija:

- Lokucioni cin - sam cin govorenja Ilokucioni cin - vrenje odre9ene radnje izgovaranjem nekog iskaza (izjavljivanje, obecavanje)kazivanje = cinjenje Perlokucioni cin - dejstvo na sluaoca. ++++Serlova podela ilokucionih govornih cinova: Asertivi - tvrdnje, izvetaji; imaju istinitosnu vrednost (mogu se odrediti kao istiniti ili neistiniti) Direktivi - uputstva, saveti, naredbe Komisivi - obecanja, pretnje Ekspresivi - zahvaljivanja, cestitanja, izvinjenja Deklarativi - vre trenutnu promenu nekog stanja Deiksa - (u ue) kontekstualno znacenje zamenica, priloga. (ire) ono ta govornik podrazumeva izgovaranjem odredjenog iskaza u datom govornom kontekstu.

Anafora - upotreba izraza koji zamenjuju druge izraze, tj. ciji referenti se
odre9uju preko nekog drugog elementa.

Tekst - nadre9ena (nadrecenicna) celina ostvarena u govoru / pisanju; odlikuju


ga jedinstvenost, celovitost i povezanost.
===Analiza diskursa i lingvistika teksta

Diskurs - realizacija jezika u vezanom govoru posmatrana kao process. Tekst - realizacija jezika u vezanom govoru posmatrana kao proizvod.

Morfema - ,,najmanja jedinica jezicke strukture koja ima samostalno


znacenje ili gramaticku funkciju.

Svaka rec sadri najmanje jednu morfemu! U pojedinacnim recima/tekstovima tipicno se javlja vie morfema nego reci, ali u celom jeziku ima vie reci nego morfema! MORF - konkretna govorna realizacija morpheme. ALOMORFI - razlicite kontekstualno uslovljene realizacije morpheme. [s] glas /s/ - fonema {s} morfema Morfofonema - apstraktna morfoloki relevantna jedinica koja se razlicito realizuje u razlicitim fonolokim kontekstima. ***Slobodne i vezane morpheme: na, kod, ili, lud, rad, zid, krov lud-ak, rad-nik, zid-ic, pot-krov-lje ***Leksicke i gramaticke morpheme: lud, rad, zid, krov pev-a, u-rad-i-ti, grad-ov-i, sunc-o-kret, mir-o-ljub-iv. TVORBA: 1. DERIVACIJA: izvedenice(list-ic, sponzor-ua, plav-kast, list-a-ti, buc-nu-ti) 2. KOMPOZICIJA: sloenice (buba-mara, ki-o-bran, dan-gubiti, star-mali) 3. Kombinovana tvorba (oko-vrat-nik, raz-lom-ak, mlad-o-en-ja) 4. Konverzija (tvorba pretvaranjem) (dobro (<dobar), mlda (<mlad)) 5. Reduplikacija dodavanje kompletne ili parcijalne kopije osnove kao prefiksa ili sufiksa 6. Skracivanje( profa, mati, faks, disko) 7. Akronimi (NATO, JAT, UNICEF, Tanjug, Interpol, radar) 8. Slivanje (motel, smog) 9. Kalkiranje (pravopis, prirucnik, samovlace, neboder) 10. Supletivizam odsustvo fonoloke slicnosti izmedju razlicitih oblika lekseme (covek ljudi, dobar bolji, lo gori) Gramatika = sistem pravila za povezivanje jezickih jedinica.

sintaksu cini skup pravila koja reguliu moguce kombinacije elemenata nieg

nivoa u jedinice vieg nivoa. Gramaticka kategorija je sistem od najmanje dva clana koji izraava neki gramaticki odnos. SINTAKSU cini skup pravila koja reguliu moguce kombinacije elemenata nieg nivoa u jedinice vieg nivoa

sintagmatski gramaticki odnosi - odnosi izme5u jedinica prisutnih u


odre5enom iskazu.

paradigmatski gramaticki odnosi < paradigma = skup gramatickih oblika


neke reci (kuca, kuce, kuci, kucu...; pevam, peva, peva...) ili skup srodnih reci uopte (kuca, zgrada, stan...; pevati, igrati, svirati...) Sintaksicka konstrukcija je kombinacija dveju ili vise sintaksickih jedinica izme0u kojih postoji neka gramaticka veza.

Endocentricne konstrukcije - Konstrukcije kod kojih centralna rec moe da


stoji I sama, a da se pri tom ne izgubi gramaticnost (Volim i slatkie i slanie. Volim slatkie. Volim slanie.) *Naporedne (slatkii i slanii, levo ili desno) *Podredjene (slatki mali slatkii, cvrsto spavati, mesto na galeriji)

Eksocentricne konstrukcije - Konstrukcije kod kojih je veza izme0u jedinica


takva da se uklanjanjem jedne od njih gubi gramaticnost. (Ne odvajam se od knjige! Ne odvajam se od! Ne odvajam se knjige!) *Upravljacke (u nju, od knjige, kupiti knjigu, piti vode) *Povezivacke (je hladno, postaje mracno) *Predikacione (cas traje, stari sat otkucava podne) Sintaksicka dvosmislenost znaci da sintaksicka struktura omogucava barem dve interpretacije jednog iskaza. ANTONIMI: 1.pravi velik/malen, mlad/star, dobar/los 2.dopunski ziv/mrtav, ozenjen/neozenjen, muski/zenski 3.relacioni iznad/ispod, kupiti/prodati, muz/zena Recenicni odnos: 1.parafraza(Sagradili su most / Most je sagradjen)

2.kontradikcija (Ovaj nezenja je ozenjen) 3.tautologija (Ovaj nezenja je neozenjen) 4.dvosmislene.