Vind Doan - SNENA KRALJICA Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar Vinge Joan D. SNOW QUEEN (THE), 1980.

Serija "Kraljica" (1) POLARIS 1993. PROLOG Vrata su se tiho zatvorila za njima i odsekla ih od svetlosti, muzike i razuzdane proslave koja je bila u toku u balskoj dvorani. Usled iznenadnog gubitka vida i sluha osetio je klaustrofobiju. Samo je vre stegnuo kovei sa instrumentima koji je nosio ispod ogrtaa. Zauo je njen veseli smeh u tami pored sebe i oko njega je ponovo prasnula svetlost, otkrivajui malu prostoriju u kojoj su se sada nalazili. Nisu bili sami. Trgnuo se usled napetosti, iako je to oekivao, iako mu se to ve dogodilo pet puta u ovoj beskrajnoj noi, iako e mu se dogoditi jo nekoliko puta. Ovog puta dogaalo se u dnevnoj sobi... na nesigurnom kauu koji se ugurao u umu tamnih, zlatom pokrivenih nogu nametaja. Pade mu na pamet jedna nevana misao: ove noi video je verovatno vei raspon stilova i ukusa nego za etrdeset godina na Karemofu. Ali nije se nalazio na Karemofu, ve u Karbanklu, i ova festivalska no bila je najudnija no koju e ikada provesti, makar doiveo stotu. Na kauu su se ispruili, potpuno lieni svesnog dranja i stida, jedan mukarac i jedna ena, oboje u dubokom snu zbog vina sa primesama droge iz boce, sada poluprazne, koja je leala pokraj njih na sagu. Zagledao se u purpurnu mrlju koja je puzila preko zarozanog saga to je poprimio oblik skulpture, pokuavi da to manje naruava njihovu privatnost. "Sigurni ste da je ovaj par takoe bio... intiman?" "Sasvim sigurna. Potpuno sigurna." Njegova pratilja podie belu perjanu masku sa svojih ramena, otkrivajui umu kose, gotovo isto toliko bele, i isprepletene poput gnezda zmija iznad njenog ustrog mladog devojakog lica. Maska je predstavljala groteskan kontrast ljupkosti toga lica: nareckani razdirui kljun neke ptice grabljivice, ogromne oi sa crnim zenicama nonog lovca koje su zurile u njega donosei obeanje ivota i obeanje smrti, u meusobnoj ravnotei... Ne. Kada se zagledao u njene oi, u njima nije primetio taj kontrast, tu razliku. "Vi Karemovci ste tako vrsto ubeeni u svoju pravednost." Zbacila je plat od belog perja. "I takvi licemeri." Ponovo se nasmejala; njen smeh bio je istovremeno i svetlost i tama. Nevoljno je skinuo svoju masku, jednostavnije izraenu: predstavljala je neko apsurdno bie iz fantazije, koje je bilo pola riba pola ista mata. Nije mu se dopadalo to je morao da otkrije svoj izraz lica. Osmotrila je njegovo lice pod nemilosrdnom svetlou svetiljke, hinei nevinost. "Nemojte mi rei, doktore, da zaista ne volite da gledate?" S tekom mukom potisnuo je svoj gnev. "Ja sam biohemiar, Vae Velianstvo, ne voajer." "Gluposti." Oko usta joj zaigra osmeh koji bi pre odgovarao kakvom mnogo starijem licu. "Svi medicinari su voajeri. Zato bi inae postali lekari? Osim sadista, razume se, koji jednostavno uivaju u krvi i bolu." Plaei se da odgovori, on samo proe pored nje, pree preko tepiha pored kaua i spusti kovei sa instrumentima na pod. S druge strane ovih zidova grad Karbankl

podizao je ka vrhuncu slavlje u ast cikline posete predsednika vlade ovom svetu; bila je to no radosnog zaborava. Nikada nije ni sanjao da e je provesti sa kraljicom ovog sveta... a jo manje da e je provesti radei ono to se spremao sada da uini. Uspavana ena leala je licem okrenuta prema njemu. Primetio je da je mlada, srednje visine, jaka i zdrava. Njeno blago nasmeeno lice bilo je duboko preplanulo od sunca i vetra ispod zamrene kose boje peska. Ostatak tela bio joj je bled; pretpostavio je da ga je dobro titila od estoke hladnoe iza gradskih zidina. Mukarac pored nje bio je mlad, tridesetih godina, oceni on; imao je tamnu kosu i svetao ten i mogao je biti ili odavde ili pridolica sa drugog sveta; meutim, sad taj ovek nije bio nimalo vaan. Njihove festivalske maske gledale su ih odozgo svojim prekornim upljeokim pogledom, kao da su nemoni bogovi straari koji se odmaraju na naslonu kaua. Ovla je istrljao enino rame antiseptikom, spremajui se da joj ubaci pod kou traga-kapsulu. Obavljao je prvo jednostavniju proceduru kako bi stekao samopouzdanje. Kraljica ga je pomno posmatrala, utei sada kada mu je bila potrebna tiina. Buka se nagomilavala i pojaavala iza zakljuanih vrata; uo je kako neki ljudi, koji su malo zaplitali jezikom, glasno protestuju. Skupio se poput ivotinje u zamci, ekajui da ga otkriju. "Ne brinite, doktore." Kraljica poloi laku, umirujuu aku na njegovu miicu. "Moji ljudi e se pobrinuti da nas niko ne uznemirava." "Zato sam se, do avola, dao nagovoriti na ovo?" promrmlja on, vie za sebe, nego njoj. Okrenuo se opet svome poslu, meutim, ake su mu podrhtavale. "Dvadeset dve dodatne godine mladosti mogu biti veoma ubedljiv argument." "Mnogo dobra e mi doneti ako ih budem proveo u nekoj kanjenikoj koloniji!" "Saberite se, doktore. Ako ne zavrite ono to ste no as zapoeli, ionako neete zaraditi svoje dvadeset dve godine. Dogovor vai samo ako budem imala makar jedno savreno normalno klon-dete negde meu narodom Leta na ovoj planeti." "Svestan sam uslova." Zavrio je ugraivanje tragaa. "Ali nadam se da razumete da je implantacija klona pod ovim okolnostima ne samo nelegalna, ve i krajnje nepredvidljiva. Ovo je teka procedura. Rezultati koji se postiu u stvaranju klona koji je makar priblina replika originalne osobe nisu ba naroito dobri ak ni kada su uslovi krajnje kontrolisani, a da i ne govorimo..." "Znai, to ih vie noas implantirate, bie bolje za oboje. Nije li tako?" "Da, Vae velianstvo", ree on, oseajui ukus gaenja prema samome sebi. "Pretpostavljam da je tako." Paljivo je okrenuo usnulu enu na lea i ponovo posegnuo u svoj kovei. 1. Ovde na Tijamatu, gde ima vie vode nego kopna, otra ivica izmeu okeana i neba je zamagljena; to dvoje se stapa u jedno. Voda biva povuena u visine sa svetlee ploe mora posle ega ponovo pada u vidu pljuskova, u udljivim olujama. Oblaci prelaze kao emocije preko uarenih lica Blizanaca, sa kojih bivaju otreseni, rasprskavajui se u duge: na desetine duga svakoga dana, dok ljudi ne prestanu da im se dive. Sve dok niko vie ne zastane da se udi, niko ne podigne pogled...

"Sramota", iznenada ree Luna, snano vukui kormilo. "ta to?" Njen ro ak Ukres pognuo je glavu, lepravo jedro se zateglo i debljenak prelete iznad njegove glave. Njihov kanu sa dva trupa bacio se napred poput krilate ribe. "Sramota je kako ne pazi. ta hoe, da nas potopi?" Luna se namrti; njeno malopreanje raspoloenje bilo je razbijeno. "Ama, idi udavi se." "Ve sam se napola udavio; u tome i jeste nevolja." Napravio je grimasu gledajui u vodu koja je do lanaka zapljuskivala njihove nepromoive izme od klijevske koe i dohvatio koljku za izbacivanje vode. Poslednji udar pljuska mu je ionako potopio dobro raspoloenje zajedno sa potpuno namoenim koarama sa zalihama. Ili je moda u pitanju bio samo umor. Ovo putovanje se oduilo; ve su gotovo mesec dana na moru; puze od ostrva do ostrva du Nizvetrinskog lanca. Jue ujutro napustili su i Nizvetrine, otili dalje od mesta na njima poznatim kartama, zaputili se preko prostranstva otvorenog okeana prema tri ostrva koja su stajala zasebno, prema svetilitu Majke Mora. Njihov amac bio je majuan za takav poduhvat, a za orijentaciju su imali jedino zvezde i grubu mapu morskih struja od upletene trske. Ali oni su bili deca Mora jednako kao to su bili i deca majki koje su ih rodile; a poto su bili na svetom zadatku, Luna je znala da e Ona biti milostiva. Luna je posmatrala kako se glava Ukresa die i sputa sa njihanjem amca. Binarni vatreni toak tijamatskog dvostrukog sunca probio se kroz oblake. Iznenadni sjaj zapalio je vatru u crvenilu njegove kose i retkoj bradi koja je tek od nedavno po ela da mu raste; takoe je bacio mekoivinu senku njegovog vitkog, miiavog tela na dno amca. Uzdahnula je, nesposobna da obuzda svoju razdraljivost kad gleda u njega i posegnula neno prstima za crvenom, sjajnom pletenicom. "Duge... govorila sam o dugama. Niko ih ne ceni. ta bi bilo kad se vie nikad nijedna ne bi pojavila?" Zabacila je kapuljau svoje arene kine kabanice i razlabavila uzice oko vrata. Po leima joj se rasue pletenice bele poput laga. Imala je oi boje izmaglice i mahovinastog ahata. Podigla je pogled i zagledala se kroz jedro sa vrhom razdvojenim u obliku krabine tipaljke, mirkajui dok je razdvajala istumbane oblake od neba kako bi pronala lukove prelomljene svetlosti, koji su negde bili prigueni do nepostojanja, a drugde sijali toliko da su se ak udvostruivali ili uetvorostruivali. Ukres je izbacio jo jednu punu koljku vode 'kui' preko ivice amca, pre nego to je podigao glavu kako bi sledio Lunin pogled. Koa mu je bila, i bez njegove jake preplanulosti od sunca, tamnija nego kod veine ostrvljana. Meutim, trepavice i obrve su mu bile gotovo isto onako blede kao i njene. Sada su bile stisnute protiv prejakog svetla, iznad oiju koje su menjale boju poput mora. "Ma hajde. Uvek emo imati duge, roako. Dok imamo Blizance i kiu. Jednostavan sluaj difrakcije; pokazao sam ti..." Mrzela je kada je govorio tehni... u glas mu se tada uvlaila nepromiljena nadmenost. "Znam ja to. Nisam glupa." Cimnula je pletenicu bakarne boje. "Au!" "Ali i dalje mi se vie dopada da nam baka pria kako su duge nastale kad nam je Dama obeala blagostanje, nego da ih neki trgovac tumai i izokree u neto bez ikakvog smisla. A isto je i sa tobom. Nije li, moje zvezdano dete? Priznaj!" "Nije!" Odgurnuo je njenu aku. "Ne zbijaj ale s tim, do vraga!" Okrenuo joj je lea, pljusnuvi po vodi. Zamislila je njegove zglavke kako blede steui zarale krstove

unutar kruga: uspomena koju je njegov otac sa drugog sveta dao njegovoj majci za vreme poslednjeg Festivala. "Majko Svih Nas!" Ta jedna stvar ispreavala se izmeu njih poput otrice - svest o tome da sa njom ne deli naslee, kao ni sa bilo kim drugim koga su poznavali. Oni su svi bili Letnji narod i veoma retko su stupali u dodir sa Zimskim narodom koji je voleo tehniku i druio se sa pridolicama sa drugih svetova... osim za vreme Festivala, kada su se pustolovi i radosni ljudi sa celog ovog sveta okupljali u Karbanklu; kada su stavljali maske i skidali razlike, da bi proslavili ciklinu posetu premijera i tradiciju jo mnogo stariju. Njihove dve majke, koje su bile sestre, otile su u Karbankl na poslednji Festival i vratile su u Neit sa, kao to joj je majka kazala, "ivim seanjem na maginu no." Ona i Ukres su roeni istog dana; njegova majka je umrla na poroaju. Baba ih je oboje gajila dok je Lunina majka bila na moru sa ribarskom flotom. Odrastali su zajedno... kao da su blizanci, esto bi pomislila: udni blizanci koji rastu i menjaju se pod mutno nelagodnim pogledima tupih, provincijalnih ostrvljana. Ali uvek je postojao jedan deli Ukresa koji je pred njom ostajao zatvoren, koji nije mogla da deli: onaj deo njega koji je sluao apat zvezda. Kradom se trampio sa trgovcima u prolazu za tehnoloke triarije sa drugih svetova, uludo je troio dane na njihovo rastavljanje i ponovno sklapanje, da bi ih na kraju bacao u more u napadu samoodvratnosti, zajedno sa iskupnikim lutkama od lia. Luna je krila njegove teh tajne od bakice, zahvalna to ih je bar sa njom delio, ali gajei jednu skrivenu ljutnju. Jer, koliko je znala, i njen otac je mogao biti kakav Zimac ili ak i doo sa drugog sveta, ali ona se zadovoljavala time da gradi budunost koja e pristajati pod njeno vlastito nebo. Zato joj je teko padalo da bude strpljiva sa Ukresom, koji se time nije zadovoljavao, jer je bio uhvaen izmeu jednog naslea, koje je iveo, i drugog, koje je video u svetlosti zvezda. "Oh, Ukree." Nagnula se napred i spustila mu ledenu aku na rame, i poela da mu masira vornovate miie kroz debelu odeu od tkanine i nauljene koe. "Nisam htela. Izvini", mrmljala je ona, mislei, vie bih volela da uopte nemam oca nego da celog ivota ivim sa senkom. "Ne budi tuan. Pogledaj tamo!" Plave iskrice plesale su po okeanu iza crvenih iskrica koje su sijale u njegovoj kosi. Krilate ribe su proletale i izvijale se ka visinama iznad talasa Majke Mora, Thalase; Luna sad jasno ugleda ostrvo, najvie od tri, u pravcu niz vetar. Zmijolika ipka naznaavala je mesto gde su se u daljini sretali more i obala. "Mesto odabiranja! I pogledaj... meri!" Poslala je poljubac sa strahopotovanjem. Dugaki, savitljivi vratovi sa arama mrke i ukaste boje razbijali su povrinu vode oko i ispred njih; oi boje ebonovine su ih prouavale nedokuivim znanjem. Meri su bili deca Thalasina, i mornareva srea. Njihovo prisustvo moglo je znaiti samo jedno: da se Dama osmehuje. Ukres se okrete prema njoj, odjednom i on osmehnut, i uhvati je za ruku. "Vode nas u luku... Ona zna zbog ega smo doli. Zaista smo stigli, konano emo biti izabrani." Iz depa na boku izvukao je frulu od koljke i poeo da oslobaa veseli niz nota. Glave mera poee da se njiu u ritmu muzike, a njihovi tajanstveni zviduci i krici odzvanjali su u kontrpunktu. U starim priama se kae da oni tue nad uasnim gubitkom i uasnom nepravdom; ali ne postoje dve prie koje bi se sloile oko toga o kakvom gubitku ili nepravdi je re. Luna je sluala njihovu muziku, uopte ne nalazei da je tuna. Grlo joj se iznenada steglo tako da nije mogla da zapeva, zato to je u svom umu ugledala jednu

drugu obalu, pre vie od pola njenog dosadanjeg ivotnog veka, obalu na kojoj je dvoje dece podiglo jedan odbaeni san koji je leao u pesku poput kakve retke spiralne koljke pred nogama jedne nepoznate ene. Luna je pratila muziku i seanje, unazad, kroz vreme... Luna i Ukres su trali bosonogi du grubih zidova izmeu plitkih podvodnih ograda nadomak luke, dok se savijena mrea, prebaena preko jednog njegovog ramena i jednog njenog - a oba ramena vitka i tanka - njihala, sredinom povijena nadole kao mrea za leanje. Njihova spretna, uljevita stopala tapkala su i pljuskala du staza od nagomilanog kamenja, imuna na udarce i zapljuskivanje ledene vode. Kliji u podvodnim reetkastim ogradama, koji su obino bili tromi poput kamenja na dnu gde raste morska trava, izlazili su na povrinu u nespretnoj hitnji da gledaju decu kako prolaze. Duvali su meavinu vazduha i vodenog praha, gunali od gladi; ali mrea je bila prazna, njen tovar suve 'morske kose' ve je bio izruen u porodina skladita za podnevno hranjenje. "Pouri, Ukree!" Luna, predvodila je kao i obino, zategnu mreu izmeu njih, vukui du obale svog nieg roaka poput tovara ribe koja se koprca. Sklonila je beli slap iki sa lica, oiju uprtih u duboku vodu kanala koji je zalazio pravo u obalu iza ribljeg dvorita. Visoki, dvojni vrhovi raskoljenih jedara... a to je bilo sve to je odavde mogla da vidi od ribarske flote... ve su se probijali napred. "Neemo uspeti prvi da stignemo na dokove!" Razoarana, jo jae je povukla. "urim, Luno. Ovo je gotovo kao da moja mama tako e dolazi kui!" Ukres je nekako uspeo da povea brzinu; osetila je da je sustie, ula ga je kako dahe. "ta misli, hoe li baka napraviti medenjake?" Skoila je i umalo da se saplete. "Videla sam je kako vadi krag." Nastavili su da tre, pleui preko stena prema plai koja je sva sijala u podnevnom sjaju, i prema selu iza nje. Luna je zamiljala smee, nasmejano lice svoje majke onakvo kakvo su ga poslednji put videli, pre tri meseca: debele pletenice boje peska nagomilane na vrh glave, skrivene ispod tamne pletene kape; debeo demper sa rolo kragnom, kabanica i teke izme kakve je nosila cela posada tako da se ni po emu nije izdvajala kada im je poslala poslednji poljubac, dok je ribarski brod sa dvostrukim trupom uranjao u vetrove zore. Ali danas se vraala kui. Svi e zajedno otii u seosku dovranu sa ostalim ribarskim porodicama, da slave i igraju. A onda, veoma kasno u no, Luna e se sklupati u majinom krilu (iako je ve prevelika za tako neto), a snane ruke e je prigrliti; posmatrae Ukresa kroz oteale kapke da vidi hoe li on prvi zaspati, u babinom naruju. Iz ognjita e dopirati toplo pucketanje i aputanje plamenova, majina kosa mirisae na more i brodove, ue se hipnotiki tok glasova, dok e baka zahvaljivati to joj se ker vratila sa Mora, koje je svima njima Majka. Luna je doskoila na mekani zlatasto-smei pesak plae. Za njom je sa zida skoio i Ukres i njihove senke se isprepletoe u podnevnom sjaju. Pogleda uprtog u nagomilane kamene kue sela i u brodie koji su sputali jedra u zalivu, umalo nije projurila pored strankinje koja je stajala i ekala, gledajui ih kako dolaze. Umalo... Ukres se sudario sa Lunom kada je, klizajui se preko peska, stala. "Pazi malo, riblji mozgu!" Oblak peska rasprio se oko njihovih glenjeva.

Zagrlila ga je kako bi sauvala ravnoteu, isteravi iz njega bes kada je pojaala stisak usled vlastitog zaprepaenja. Ukres se oslobodio i povukao. Mrea je pala, zaboravljena, kao i selo, zaliv, njihov povratak. Luna je stala da vue porub svog nasleenog dempera, zapliui prste u debelo tkanje boje re. Strankinja im se osmehnula; zrakasti oval njenog lica bio je pomalo opaljen vetrom iznad njene drevne sive parke, debelih pantalona i nespretnih izama kakve je mogao nositi ma koji ostrvljanin. Ali ona nije bila iz Neita, niti sa bilo kog ostrva... "Jeste... jeste li izili iz Mora?" Luna tekom mukom prozbori. Ukres je stajao irom otvorenih usta pored nje. ena se nasmejala; od tog smeha, arolija njene prividne natprirodnosti razbila se kao prozorsko staklo. "Ne... samo sam dola preko njega, laom." "Zato?" "Ko si ti?" Pitali su u isti glas. U znak odgovora i jednom i drugom, ena pokaza medaljon koji je nosila na lancu: bodljikavu trolisnu detelinu nalik na buket udica, koja je sijala tamnom zloslutnom lepotom oka kakvog reptila. "Znate li ta je ovo?" Spustila se na jedno koleno na pesku, a njene crne pletenice pale su napred. Zbili su se blie jedno drugom, trepui. "Sibila...?" stidljivo proaputa Luna, primetivi krajikom oka da je Ukres izvadio svoju medalju. Ali odmah potom je njen pogled bio dat samo toj eni, i Luna je znala zato te tamne, prinuujue oi izgledaju kao da su otvorene ka beskonanosti. Svaka sibila je bila zemaljski kanal za nadnaravnu mudrost, izabrana na osnovu suda Dame, kao osoba koja je zahvaljujui naravi u stanju da izdri sveto prisustvo u sebi. ena je klimnula glavom. "Ja sam Klavali Plavokamen Leto." Poloila je ake na elo. "Pitajte, i ja u odgovoriti." Nisu postavili nijedno pitanje, oamueni saznanjem da bi ona mogla - i htela - da odgovori na svako pitanje koje bi njih dvoje mogli zamisliti; ili da bi im Dama lino odgovorila preko Klavalinih usana, dok je sibila u transu. "Nemate pitanja?" Njeno dobro raspoloenje odagnalo je formalnost. "Onda mi kaite ko ste vi, koji ve znate sve to bi trebalo da znate?" "Ja sam Luna", odvrati Luna, sklanjajui ike. "Luna Svetlohodna Letnja. Ovo je moj roak, Ukres Svetlohodni Letnji... i ne znam dovoljno da bih bilo ta pitala!" zavri ona potiteno. "Ja znam." Ukres se pomakao korak napred, drei svoju medalju. "ta je ovo nekad bilo?" "Input..." Klavali je dohvatila medalju, drala je izmeu prstiju, malko se namrtila i poela da mrmlja. Oi joj postadoe dimni kvarc i po ee divlje da kolutaju, kao kod kakvog snevaa; aka joj se stisnula u pesnicu oko diska. "Znak Hegemonije... dva krsta spojena unutar kruga simbolizuju jedinstvo Karemofa i njegovih sedam podreenih svetova... ova medalja je dodeljena za junatvo u vojnoj slubi, pobuna Kispah: 'Ono ka emu svi mogu teiti, ovaj ovek je pronaao. Naem voljenom sinu Temonu Avini Sirusu, ovog dana, 9:113:07.' Jezik na kome je to izgovoreno bio je sandi, slubeni jezik Karemofa i Hegemonije... kraj analize." Glava joj je klonula napred, kao da ju je pustila neka nevidljiva sila. Klavali se blago zanjihala na kolenima, uzdahnula, sela. "Pa, eto." "Ali ta ona znai?" Ukres spusti pogled na disk koji je i dalje poigravao pred njim, a usta mu se izvie u nesigurnu crtu.

Klavali je odmahnula glavom. "Ne znam. Dama samo govori kroz mene, ne obraa se meni. To je Prenos... tako je to." Ukresova usta su zadrhtala. "Hegemonija", brzo ree Luna. "ta je to Hegemonija, Klavali?" "Oni sa drugih svetova!" Klavaline oi su se malo rairile. "Oni sebe nazivaju Hegemonijom. Znai ta medalja je sa neke druge planete... nikada nisam bila u Karbanklu." Pogled joj se ponovo vrati na medalju. "Kako li je to dospelo ovamo, tako daleko od zvezdane luke i Zimaca?" Podigla je pogled prema njihovim licima. "Vi ste veselozaeti, zar ne? Vae majke su otile zajedno na poslednji Festival i bile su dovoljno taline da se vrate sa vama... a i sa ovom uspomenom?" Ukres je klimnuo glavom, obuzet jednakim strahopotovanjem i prema logici odraslih i prema transu Dame. "Znai... moj otac nije Letnjak; on ak nije ni na Tijamatu?" "To ti ne mogu rei." Klavali je ustala. Luna primeti da joj je licem prela neka udna zabrinutost kada je opet pogledala Ukresa. "Ali znam da su veselozaeti naroito blagosloveni. Znate li zato sam ovde?" Oni odmahnue glavama. "Znate li ta elite da budete kada odrastete?" "Da budemo zajedno", odvrati Luna bez razmiljanja. Ponovo veseli smeh. "Dobro! Putujem Nizvetrinskim arhipelagom kako bih podsetila sve male Letnjake, pre nego to zakorae u ivot, da se mogu posvetiti Moru i na drugi nain, a ne samo kao ribari i farmeri. Mogu sluiti Dami sluei svojim sadruzima ljudskim biima kao sibile, kao to to ja inim. Neki od nas su roeni sa posebnim semenom u sebi i ono eka da nas Dama dodirne i podstakne ga da proklija. Kada budete imali dovoljno godina, moda ete vas dvoje uti Njen poziv i otii na mesto odabiranja." "Oh." Luna je malo zadrhtala. "Mislim da je upravo ujem!" Pritisla je hladne ake uz srce koje je htelo da isko i; tu je klijalo seme sna. "I ja, i ja!" urno je povikao Ukres. "Je l' moemo sad da poemo, je l' moemo sa vama, Klaveli?" Klaveli je navukla kapuljau parke kako bi se zatitila od iznenadnog naleta vetra. "Ne, ne jo. Saekajte malo; dok ne budete sigurni ta ujete." "Koliko dugo?" "Mesec dana?" Ona poloi ake na dva mala ramena. "Mislim, da e pre proi godine." "Godine!" pobuni se Luna. "Do tada ete biti sigurni da to to ujete nije samo krianje morskih ptica. I nikada nemojte zaboraviti da na kraju neete vi biti ti koji e izabrati Damu, ve e Dama biti ta koja e izabrati vas." Pogledala je ponovo, gotovo zajedljivo, Ukresa. "U redu." Luna se pitala ta taj pogled znai i odluno je ispravila ramena pod njenom akom. "Saekaemo. I neemo zaboraviti." "A sada..." sibila spusti ake, "mislim da vas neko eka." Vreme je ponovo poteklo napred i oni potrae, poletee... uz esto osvrtanje... prema gradu.

"Lunice, sea li se ta nam je poslednje kazala?" Srebrna igra nota se raini kada Ukres spusti frulu i pogleda unazad, prekidajui tok njenih uspomena. Meri takoe prestadoe da pevaju i zagledae se put amca. "Klavali?" Luna je vodila dvotrupni amac oko izboine kopna koja je krbavo zalazila u more, s jedne strane zaliva. Obala Ostrva Odabiranja bila je isto onako bodljikava kao i detelinasti znak koji su sibile nosile. "Misli na ono da nas moja majka eka?" "Ne. Ve da Dama bira nas, a ne obrnuto." Ukres pogleda u pravcu penuanja talasa na obali, a onda primora pogled da se vrati na njeno lice. "Hou da kaem... ta ako Ona izabere samo jedno od nas? ta emo uiniti?" "Izabrae nas oboje!" Luna razvue usta u veliki osmeh. "Kako bi mogla drugaije da postupi? Mi smo veselozaeti... mi smo talini." "Ali ta ako Ona to ipak ne uini?" Pipkao je mahovinu uglavljenu vrsto u pukotine izmeu greda ijim vezivanjem i spajanjem je korito amca bilo nainjeno. Nerazdvojni... neznatno se namrtio. "Niko te ne moe naterati da postane sibila, je li tako, samo zato to si prola test? Moemo se sada zakleti jedno drugom, da ako samo jedno od nas dvoje bude izabrano, da e odbiti. Zbog onog drugog." "Zbog oboje." Luna klimnu glavom. Ali Ona e nas oboje odabrati. Nikada nije sumnjala, od onog trenutka pre nekoliko godina, da e doi na ovo mesto i uti Damin poziv. To je njeno srce elelo pola njenog ivotnog veka; a pobrinula se da tu elju i Ukres uvek deli s njom, ne dozvoljavajui da ga njegovi beznadeni zvezdani snovi odvuku od njihovog zajednikog cilja. Ispruila je ruku i Ukres ju je setno prihvatio; protresli su jedno drugom ruke uhvativi se za podlaktice. Pre nego to je toga postala svesna rukovanje se pretvorilo u zagrljaj i sumnje u njenom srcu rasprile su se poput jutarnje magle. "Ukree, iskro moja, volim te... vie od svega pod nebom." Poljubila ga je, okusila so na njegovim usnama. "Neka Majka Mora bude svedok da tebi pripada moje srce, samo tebi, sada i doveka." Ponovio je te rei, jasno i ponosno, a onda su zajedno srknuli malo morske vode iz svijenih aka kako bi zapeatili zakletvu. "Posle ovog putovanja niko ne moe da kae da smo suvie mladi da se zavetujemo!" Prvi put su se jedno drugom zavetovali na ljubav kada su bili tek toliki da su umeli to da kau i svi su se smejali. Ali oni su ostali verni jedno drugom; tokom godina delili su sve, ukljuujui i oklevajuu, eznutljivu neumitnost dodirivanja usana, aka, tela... Luna se seala skrivene pukotine meu stenama u zavetrini zaliva; toplih uljevitih aka kamenja koje je primalo u svoje okrilje njihova drhtava tela dok su leali pripijeni jedno uz drugo u ljubavi u sjajno podne, dok je plima aputala negde daleko niz plau. I sada, kao i onda, mogla je da oseti snagu potrebe koja ih je vezivala: toplotu koju su izmeu sebe stvarali i koja je zadravala na odstojanju hladnu osamljenost njihovog sveta. Jedinstvo dua koje ih je zahvatilo u zavrnim trenucima... visina, celokupnost, koje nita drugo u njihovom svetu nikada nije moglo da joj prui. Zajedno e zakoraiti u ovaj novi ivot i konano e pripasti svome svetu isto onako potpuno kao to pripadaju jedno drugom... Ukresove usne oeale su se o njeno uvo; nagnula se napred i ponovo ga obujmila rukama. amac se sam uputio ka obali. "Vidi li neto?" doviknu Ukres. Po poslednji put je proverio amac koji je leao bezbedno, na koljkama i olujnim naplavinama, van domaaja plime. Porodini totem

izdubljen na pramcu posmatrao ga je sa svoja tri zurea naslikana oka. Plima se jo povlaila, ali ve je ostavila za sobom dovoljno mokrog uglaanog peska tako da su ostali bez daha izvlaei kanu na plau. Jedan od mera je ak iziao sa njima na obalu, dozvolio im da bojaljivim akama pomiluju njegovu mokru, klizavu, pegavu dlaku. Nikada ranije Ukres nije bio tako blizu merima da bi mogao da dodirne ijednog; bili su veliki kao i on, ali dvostruko tei. "Ne jo... ovamo!" Do njega dopre Lunin glas i on je ugleda kako mu mahnito mae. Bila je krenula za jednim merom koji je, gegajui se, napredovao uz plau. "Ovamo pored potoka. Postoji staza. To mora da je ona o kojoj mi je baka priala!" Krenuo je preko nagiba plae posutog naplavinama prema izlivu svee vode, dok su mu naputene koljke krckale pod stopalima. Potok je naneo iroku traku crvenog mulja u utu zemlju; voda je tekla kroz mahovinasto zelene kanalie uljebljene u crvenilo. Na mestu gde je naputala obalu, ekala ga je Luna kako bi krenuli u brda. "Slediemo taj potok uzbrdo?" Ona klimnu, pratei pogledom gladak plavo-zeleni uspon obraslog tla. Goli vrhovi sirovog crvenog kamena stremili su ak i vie. Ova ostrva bila su nova na neizmernoj vremenskoj skali Mora; njihove kime jo su parale nebo, vreme ih nije otupilo. "Izgleda da emo se penjati." Gurnuo je ake u depove, neodluan. "A-ha." Luna je posmatrala mera koji se okrenuo i poeo vraati plaom. Oseala je trnce u aci kojom je malo as dodirivala merovu gustu dlaku. "Danas emo plesati na konopima brodovlja." Ponovo je pogledala u njega, iznenada postavi i te kako svesna znaenja njihovog prisustva ovde. "Pa, hajdemo", izgovori ona, gotovo nestrpljivo. "Najtee je napraviti prvi korak." Zakoraili su zajedno. Ali to je bio korak koji su ve odavno napravili, razmiljala je Luna dok se pela... koliko puta? Pronala je odgovor urezan u padine brda, gde su mnogobrojna stopala izhabala prozrani vulkanski kamen plavac tako da su ponegde hodali po uskim tragovima izjedenim do visine njihovih kolena. A koliko njih se popelo ovuda samo da bi bili odbijeni? Luna je u mislima izgovorila na brzinu molitvu, gledaju i u tle jer se trag pretvorio u ispust, jedva stopu irok, nad kanjonom punim zimzelene paprati i neprbojnog grmlja. Vetar je zamro i dan je tog trenutka postao potpuno tih; nije primeivala vie nijednog ivog stvora veeg od skoibube. Jednom, moda, udaljeni krik neke ptice... Potok joj je namigivao iz gustia stotinak metara ispod, a sa njene leve strane zeleno obloeni zid uzdizao se jo stotinu stopa u nebo. Iako je bila svikla na nesigune mornarske podnice i uske staze meu podvodnim pregradama za gajenje ribe, od ovih suprotnosti hvatala ju je vrtoglavica. Ukres se uhvatio za jedan izboeni grm koji je trao i pri tom se ogrebao po licu. "Ovo nije za one koji imaju slabo srce", ree, iako u stvari nije nameravao da to izgovori naglas. "Verovatno u tome i jeste stvar", promrmlja ona, briui lice o rukav. "Misli da se proba sastoji u ovome?" Oprezno su nastavili, pribijajui se uz erozijom naeti komad zida koji se krunio. "Thalaso!" bila je to napola kletva, napola molitva. "Meni je dosta!" "Koliko jo ima ovoga? ta ako se smrai?" "Ne znam... Dolina se tamo gore zatvara."

"Mislio sam da si kazala da je deda proao kroz ovo, kad je bio mlad? Mislio sam da zna." Luna proguta knedlu. "Baka mi je priala da je odustao i vratio se. Nije ak ni pronaao peinu." "Sada mi to kae!" Ali poeo je da se smeje. "Nekako nisam mislio da e ovako biti." Potok je ispod njih pravio zaokret, vraao se, a iza naredne krivine zida ispust je postao iri, a zajedno sa njim i useeni trag. Ovde, u ovoj dolini u unutranjosti kopna, odseenoj od morskog vetra, vrelina sunca odbijala se i po nekoliko puta od zagrejanih stena, kao viestruki odjek. Luna je u hodu skinula debelu parku; Ukres je svoju ve nosio prebaenu preko ramena i vezanu u vor na grudima. Povetarac joj je priljubio vlanu lanenu koulju uz prsa. Razvezala je koulju sve do pasa, poeala se i uzdahnula. "Vruina mi je, zna li to? Ba mi je vrue. ta e da rade ljudi kad im postane prevrue? ovek uvek moe navui jo odee, ali skidati moe samo dok ne ostane go." Otkaila je meinu sa vodom sa opasaa i stala da pije. Negde ispred njih zaula je neke utave zvuke, ali su je podsetili samo na cvranje masti u kotlu. "Verovatno neemo morati da brinemo o tome." Ukres slegnu ramenima s dobronamernom razboritou. "Vrhunac leta jo je daleko. Verovatno emo umreti pre nego to postane tako vrelo." Okliznuo se; zaustavio je pad na taj nain to se doekao na jedno koleno. Zagunao je. "Moda i ranije." "Duhovito." Pomogla mu je da ustane; imala je oseaj da su joj stopala teka kao stene. "Ve se vidi Letnja Zvezda. Videla sam je kroz prste pre nekoliko dana... Oh..." proaputa ona. Poela je nadlanicom da trlja lice koje ju je peckalo. Ukres se klonulo priljubio uz izboinu zida. Posle poslednjeg zaokreta staze, utavi zvuk koji su ve neko vreme uli pretvorio se u huk vode koja se obruavala preko provalije i razbijala o stenje; srebrna rtva koja veno pada u smrt. I tamo, kod vodopada, staza sa udubljenim tragom se zavravala. Stajali su bez daha i zbunjeni, u kakofoniji zvuka i vodene praine, pored vodopada. "Ne moe ovde da se zavrava!" Ukres udari po padajuoj vodi. "Znamo da je ovo prava staza. Gde je?" "Ovde!" Luna je unula i provirila preko ivice, pored vodene zavese, dok su slobodni pramenovi njene kose padali napred kao prsti sa kojih se cedi voda. "Postoje uporita u steni, kao rukohvati." Ponovo je ustala; zagladila je kosu unazad. "Ovo nije..." Odmahnula je glavom, rei su zamrle kada ga je pogledala i ugledala bes na njegovom licu. "Dobro, ta je ovo?" povika Ukres u dolinu, prema moru. "Kakav dokaz Ti eli? Zar treba da poginemo?" "Ne!" Luna ga povue za ruku. Njegova ljutnja grebala je je poput peska po njenom umoru. "Vidi, Ona eli da budemo sigurni. I mi to jesmo." Ponovo je unula. Svukla je izme i zakoraila jednim stopalom preko ivice. Poela je da se sputa, dozvoljavajui da urlanje vode i vodeni prah ispune njena ula, prigue njen strah. Videla je da Ukres, iznad nje, takoe poinje da se sputa; govorila je sebi da su bezbrojni ljudi sili ovuda pre nje, tokom nebrojeno godina... (pipajui stopalom po vlanoj steni)... i ona e to uiniti... (jo jedan korak! prstima se uhvatila za rub kamena)... ovo vlano silaenje se nimalo ne razlikuje od veranja po snasti na brodu, a ona se po snasti pentrala bez razmiljanja, bezbroj puta... (i jo

jednom)... uvek imajui poverenja u Majku Thalasu da e spustiti njene ake i stopala na bezbedno mesto... (grevi u prstima; grizla je usnu)... usredsredila se na verovanje, u Damu, u sebe; jer samo ako posumnja bilo u jednu ili drugu da li e... (stopalom je udarila o mokri, klizavi zid, nije nala nikakvu pukotinu, stepenik, nikakav...) "Ukree!" Glas joj se izvio u visinu. "Jednostavno se zavrava!" "...ispust!..." ula je tu re, iskrivljeno usled tutnjave i vlastitog uasa; uhvatila se oajniki za nju dok je grlila lice litice. "Poi desno!" Ritnula se udesno, otvorivi oi kada je stopalom pronala ispust od kamena. Uurbano mirkajui, videla je kako taj ispust nestaje iza vode koja pada u sunovrat. Ispruila je ruku, brzo izvila telo i prebacila se na to proirenje. Ukres je stigao za njom; pruila mu je ruku i pomogla mu da pree. "Hvala." Stresao se, rastresao ukoene prste. "Hvala tebi." Duboko je udahnula. Zajedno su krenuli dublje u udubinu do koje su stigli, shvativi, dok su im se oi privikavale na zelenu proaranu svetlost, da je to poetak tunela koji zalazi u bok doline. "To je to... to mora biti to! Ovde smo, ovo je odabiralite..." Ponovo su zastali, instinktivno pruajui ruke jedno ka drugome. ekali su, bez daha. Nita ih nije pozivalo osim glasa vodopada. Nita ih nije dodirivalo osim talasia vodenog praha koji su povremeno, nasumino, doplovljavali kroz vazduh. "Hajdemo", povue je Ukres. "Idemo dublje." Tunel je imao strm svod, dva stenovita zida naslanjala su se jedan na drugi visoko gore, u senkama; gledajui tamo, Luna je pomislila na dve ake sklopljene za molitvu. Ili su dublje; staza je poela da krivuda. Ukres je iznenada naleteo na stenu, na jednom otrom zaokretu. "Znao sam da je trebalo da ponesem sveu." "Nije mrano." Luna ga iznenaeno pogleda. "udno kako svetlost postaje sve zelenija..." "O emu to pria? Kao da sam iv zakopan... ne mogu ak ni tebe da vidim!" "Hajde." U njoj poe da se budi nelagodnost. "Nije tako mrano - samo otvori oi. Hajde, Iskro! Ukree!" Povukla ga je za ruku. "Zar ne osea? Kao muzika..." "Ne. Podilazi me jeza od ovog mesta." "Hajde." Povukla ga je jae, s naporom ovog puta. "Ne - saekaj..." Napravio je nekoliko koraka, pa jo nekoliko. Muzika ju je sada ispunjavala, usredsredila se u njenoj glavi, irila se kroz njeno telo poput pulsiranja njene krvi. Dodirivala je Lunu kao svila, donosila ukus ambrozije i zelenu svetlost mora. "Zar je ne osea?" "Lunice." Ukres je naleteo na jo jedan zid u mraku, zagunao. "Luno, stani! Ovo ne valja. Nita ne vidim, nita ne ujem... Ja - padam na ispitu, Luno." Glas mu zadrhta. "Ne, ne pada! Ne moe." Rastreseno se okrenula prema istini u njegovim oima, koje nisu bile dovedene u iu, kao oi slepog oveka i ka zbrci na njegovom licu. "Oh, ne moe..." "Ne mogu da diem, ovde je kao u katranu. Moramo nazad, pre nego to bude suvie kasno." Njegov stisak na njenom zglavku se pojaao; Ukres je poeo da je vue prema sebi, dalje od muzike i svetlosti. "Ne." Slobodnom akom prekrila je njegovu i pokuala da se oslobodi njegovog stiska. "Vrati se bez mene." "Luno, obeala si! Obeali smo... mora nazad."

"Ne moram!" Otrgla se, videla je kako se zateturao unazad, iznenaen i povreen. "Ukree, ao mi je..." "Lunice..." "ao mi je..." Povukla se u naruje muzike. "Moram! Ne mogu sada da stanem, to je jae od mene... suvie je lepo. Poi sa mnom! Pokuaj, molim te pokuaj!" ali povlaila se sve dalje i dalje od njega. "Obeala si. Vrati se, Luno!" Okrenula se i potrala, a njegov glas je utopila pesma koja je dolazila iz udnje njenog slomljenog srca. Trala je dok se pukotina ponovo nije proirila, izbacivi je u neki neprirodan prostor osvetljen savreno obinim plamenom uljane svetiljke. Protrljala je o i naavi se iznenada u tom zlatu, kao da je izila iz mrklog mraka. Kada je ponovo progledala, kada je sjajna pesma zamrla i oslobodila je, nije se iznenadila to vidi Klavali koja je ekala, i nekog neznanca... Klavali, iji osmeh nikada ne bi mogla zaboraviti, ni posle mnogo godina, ni do kraja ivota. "Ti si... Luna! Znai, dola si!" Klimnula je glavom. "Pamtila sam", ree, zraei radou odabrane i otirui suze. 2. Grad Karbankl lei kao veliki spiralni pu izbaen na ivicu do koje more dopire, daleko u severnim geografskim irinama, na obali najveeg ostrva planete Tijamat. On nemirno die, u skladu sa dubokim ritmovima plime, a njegov drevni oblik kao da pripada okeanskoj obali, kao da je, u stvari, roen iz materice same Majke Thalase. Zovu ga Grad Sojenica, jer jednim delom stoji na stubovima, nadnesen nad more; ogromna upljina ispod tog dela Karbankla prua sigurno uto ite brodovima, titei ih od hirovitosti mora i atmosferskih prilika. Zovu ga Zvezdoluka ili Kosmodrom jer je centar trgovine sa ostalim svetovima, iako se pravi kosmodrom nalazi na kopnu, na mestu gde narodu Tijamata nije dozvoljen pristup. Zovu ga Karbankl, zato to opravdava oba znaenja te rei i predstavlja, u isti mah, i dragulj granat, i ir, u zavisnosti od toga kako gleda na njega. Njegova slinost sa naputenom kuom nekog morskog stvorenja prevarna je. Karbankl je konica ivota svih... ili bar mnogih... razliitih oblika, ljudskih i neljudskih, koji borave u njemu. Njegovi najnii nivoi, koji su otvoreni prema moru i u kojima ive radnici, mornari i imigranti, uzdiu se i spajaju u Lavirint, u kome meavina tehnosa i netehnosa, lokalnog i izvanplanetnog, ljudskog i tuinskog, katalizira jednu sredinu treperavog stvaralatva i stvaralakog poroka. Tu se otmeni narod Zime smeje, prepire, razbacuje novac, pravei opite sa egzotinim obli cima stimulacije, rame uz rame sa vanplanetnim trgovcima koji to donose. Posle se plemii vraaju na svoje nivoe, gornje, i iskazuju pokornost Snenoj Kraljici, koja sve vidi i sve zna. Ona upravlja strujama uticaja i vlasti, koje se kreu poput vode kroz navoje grada-pua. Teko im je da zamisle da ustrojstvo koje je trajalo ve gotovo sto pedeset godina, a kojim je lino ona upravljala, nee nastaviti da traje veno. "...Nita ne traje veno!"

Arienrod je stajala utei, potpuno sama, i prislukivala glasove koji su isticali iz zvunika postavljenog u izrezbarenoj osnovi ogledala. To ogledalo je tako e sluilo kao ekran za gledanje, meutim sada je bilo tamno i u njemu se samo ogledalo njeno lice. Plemii koje nije videla raspravljali su o pokidanim icama na seliksu, a ne o budunosti; ali njoj je to zvualo slino, jer, na kraju krajeva, i kidanje ica je u nekoj vezi sa kidanjem budunosti, a Arienrodin um bio je opsednut budunou... ili nedostatkom budunosti. Stajala je kod zida, koji je u ovoj prostoriji takoe predstavljao prozor to se protezao uvis sve do zvezdastog vrha zasvoene tavanice. Arienrod je stajala na vrhu sveta, jer ona je bila Snena Kraljica, u svom svetilitu na vrhu grada. Mogla je da gleda dole, da vidi njegove naborane padine, talase vetake planine zvane Karbankl, ili je mogla da gleda put elino sivog mora posutog belim pegama. Ili, kao sada, u nebo, na kome je no zaareno kovako ognjite u kome plamsa pedeset hiljada sunaca: zvezdano jato u koje je ovaj slobodni zvezdani sistem zalutao pre mnogo eona. Nisu je dirnule zvezde nalik na zapaljeni sneg... nije vie ni pamtila koliko je godina prolo od kad su poslednji put pobudile u njoj neko oseanje. Ali jedna zvezda, ne mnogo znaajna, ne mnogo primetna, izazvala je u njoj drugaije oseanje, mranije od oseanja udesnog. Letnja Zvezda, ona iji pojaani sjaj oznaava da se primiu Crnoj Kapiji, koja je zarobila lutajue Blizance i napravila od njih svoje vene zatvorenike. Crna Kapija bila je fenomen koji su stanovnici drugih planeta nazivali imenom "rotirajua crna rupa", a meu stvarima koje nisu delili sa njenim narodom bila je i tajna kako se takvi otvori ka drugoj stvarnosti mogu iskoristiti za putovanja bra od svetlosti. Arienrod je samo znala da ta Kapija vodi ka sedam drugih naseljenih svetova, od kojih su neki tako daleko da ak nije bila u stanju da shvati te razdaljine. Bili su to svetovi povezani meusobno, i povezani takoe sa bezbroj drugih, nenastanjivih planeta, zato to je Crna Kapija proputala zvezdane brodove u jedan region u kome je prostor izuvijan poput niti, svezan u vorove tako da daleko postaje blizu a vreme biva uhvaeno u petlju. A bili su jo na jedan nain spojeni: kao svetovi ulanjeni u Karemovsku Hegemoniju. Autonomni svetovi... ovla se osmehnula... autonomni zahvaljujui relativistikim vremenskim kanjenjima brodova prilikom tranzita kroz Kapiju. Ali Arienrod je bila odani podravalac Hegemonije, jer bez Hegemonije klanovi Zime ne bi imali pristup tehnologiji sa drugih svetova koja im je pruala dostojanstvo, cilj i zadovoljstvo... tehnologiji koja ih je izdizala iznad nivoa Letnika, sujevernih uzgajiva a ribe, naroda koji smrdi na morsku travu i na tradiciju. Zauzvrat Tijamat je omoguavao putnicima sa drugih svetova da na kratko prekinu putovanje, bio im je odmorite ili sastajalite, predah na dugim putovanjima izmeu drugih svetova Hegemonije. Tijamat je bio jedinstven kao neka vrsta raskra, jer je jedino on kruio oko svoje Kapije: iako mu je orbita bila dugaka, ipak je bio blii i, svetlosnim godinama mereno, mnogo prisutpaniji nego ma koja drugi svet. Arienrod je okrenula lea zvezdama i tiho pola preko ulnog sintetikog pastelnog tepiha, ka ogledalu. Suo ila se sa vlastitim odrazom, s istim onim porcelanskim bezizraajnim licem kojim je doekivala vanplanetne trgovake predstavnike ili delegacije plemia. Odmerila je pomno nagomilanu, mleno belukosu iza snenozvezdane dijademe, kao i besprekornu poluprozranost svoje koe. Prela je akom preko obraza, niz vrat ukraen niskama dragulja i preko svetlucave svile koulje maltene kao da se miluje; osetila je mladalaku vrstinu svog tela, i sada maltene isto onako savrenog

kao i pre skoro stotinu pedeset godina, na dan kad je ustoliena. Da li je sve sasvim besprekorno...? Neznatno se namrtila, nagnuvi se blie vlastitom licu. Jeste... Zadovoljstvo, u oima boje izmaglice i mahovinom proaranog ahata. Postojao je jo jedan razlog zbog koga su ljudi sa drugih planeta dolazili na Tijamat donosei poklone: posedovala je klju za starenje bez pojave znakova starosti. Okeani ovog sveta predstavljali su fontanu mladosti, iz koje su najbogatiji i najmo niji plaali da piju, a ona lino kontrolisala je izvor... pokolj mera. Ona je donosila sraunate sudove na osnovu kojih se odluivalo koji e tuinski trgovac ili predstavnik najbolje sluiti interesima Zimaca u zamenu za ovu jedinstvenu robu... zahvaljujui njenim ne ba sluajnim kapricima plemii koji su bili u milosti dobijali su pravo da vre eksploataciju u podruju mora, ili pravo na dragocenu epruvetu srebrnaste tenosti. Prialo se da na osnovu prividne mladosti nekog plemia moe odrediti u kolikoj je on milosti kod kraljice. Ali nita ne traje zauvek. ak ni vena mladost. Arienrod se ponovo namrtila; trgnula je i stisnula aku u kojoj je drala pozlaeni raspriva. Podigla ga je, otvorila usta, i udahnula teki srebrnasti sprej. Od nastale hladnoe, zadnji deo grla kao da joj se pretvorio u led; suze joj zato navree u oi. Odahnula je sa olakanjem, osloboena iekivanja. Idealno mladalako stanje tela odravalo se svakodnevnim dozama "vode ivota", kako su je stranci eufemistiki nazivali. Taj ju je izraz zabavljao, ako ni zbog ega drugog onda zbog svog licemerja: to nije bila voda, ve ekstrakt dobijen iz krvi jedne ovdanje rase morskih bia, iz krvi mera; imao je isto onoliko veze sa smru... smru mera... kao i sa dugim ivotom pojedinih ljudskih bia. Svaki korisnik bio je svestan te injenice isto kao i ona, mada moda ne svaki na istom nivou znanja. Ali ta je ivot neke, tamo, ivotinje, u poreenju sa ansom da bude veno mlad? Tehnologija do sada nije uspela da sintetizuje taj ekstrakt, benigni virus koji pojaava sposobnost organizma da se obnavlja bez genetikih grekaka. Virus ugine posle kraeg vremena provedenog izvan tela svog prvobitnog domaina, bez obzira na to s koliko panje se njime rukuje. Njegov polu-ivot u bilo kom drugom sisarima slinom stvorenju je ogranien, tako da je neophodna stalna ponuda tritu, jer je i potranja stalna. A to je znailo napredak sve dok vlada Zima. Meutim, Letnja Zvezda se ve videla i na dnevnom nebu; zvanino je ve poelo prolee, pribliavala se Promena, ak i Letnjaci su do sada ve toga postali svesni. Ovaj svet se konano pribliavao pravom letu, vremenu kada e neprirodni stresovi stvoreni zahvaljujui pribliavanju crnoj rupi izazvati razbuktavanje vlastite energije Blizanaca, a Tijamat postati nepodnoljivo vru. Letnjaci e biti primorani da krenu put severa iz svojih oblasti na ekvatorijalnim ostrvima i njihov priliv e poremetiti status quo Zime kada oni ispune meuprostore njene teritorije. Ali to je bio samo deo jedne vee promene koja e snai njen narod. Zahvaljujui tome to e se Bliznaci pribliiti crnoj rupi, Tijamat e takoe postati izgubljen svet za Hegemoniju... Ponovo je pogledala kroz prozor, u zvezde. to se Bliznaci vie priblie Crnoj Kapiji, i to jae njen drugi kinjeni zatvorenik, Letnja Zvezda, jae sija na tijamatskom nebu, stabilnost same Kapije se smanjuje. Prelazak sa Tijamata ka ostalom delu Hegemonije i nazad tada vie nije ni jednostavan i siguran. Tijamat prestane da bude sastajalite i meustanica za putnike iz Hegemonije, oticanje vode ivota i priliv tehnologije istovremeno prestanu. I Tijamat onda postane zabranjeni svet; Hegemonija

nije dozvoljavala da se na Tijamatu razvije ma kakva domaa tehnoloka osnova, a bez osnovnog znanja o tome kako se uvozna roba proizvodi, mainerija drutva Zimskog naroda mora brzo i nepovratno propasti. ak i kad Letnjaci ne bi krenuli na sever za vreme Promene i na taj nain ubrzali preokret u drutvu, Arienrodin svet bi prestao da postoji. Prezirala je ak i pomisao na ivot u letnjakom svetu. Ali opet, ta briga, po svemu sudei, ne treba Zimsku kraljicu nimalo da mui. Kau da je smrt vrhunsko ulno iskustvo. Njen smeh odjeknu utihlom prostorijom. Da, sada se kraljica moe smejati smrti, iako je sto pedeset godina otezala sa plaanjem danka smrti. Uskoro e smrt naplatiti svoj dug; i Letnjaci e to obaviti na narednom, poslednjem Festivalu, jer takav je poredak stvari. Ali Arienrod e se poslednja smejati. Za vreme prethodnog Festivala, pre gotovo cele jedne generacije, posejala je meu Letnjake koji nita nisu sumnjali devet semenki vlastitog uskrsnua: devet klonova same sebe, da budu odgajeni meu njima, da ih Letnjaci prihvate kao svoje; klonovi e se upoznati sa njihovim nainom ivota, a poto su deca njenog uma, znae kako da manipuliu njima kada za to doe vreme. Pratila je rast te dece, sve vreme verujui da e se meu njima nai makar jedno koje e biti sve ono to je ona bila... i nalo se jedno. Samo jedno. Pesimizam doktora, stranca, od pre skoro dvadeset godina nije bio neosnovan; tri klona bila su izgubljena u spontanim pobaajima, ostali su bili ro eni sa fizikim deformitetima ili su bili zaostali ili emocionalno poremeeni. Javljeno je da je samo jedno dete savreno u svakom pogledu... a ona e od tog deteta napraviti Letnju Kraljicu. Posegnula je nadole, dohvatila malu, ukraenu slikovnu kocku sa stola. Lice u kocki moglo je biti i njeno iz doba devojatva. Poela je da okree kocku, da posmatra to nasmejano lice kako menja izraz dok prolazi kroz sve tri dimenzije. Onaj ostrvski trgovac koji je pratio napredovanje te devojice napravio je za kraljicu hologram i nju obuzee udna i neoekivana oseanja dok je gledala u njega. Ponekad bi uhvatila sebe kako udi da vidi to dete, a ne samo da gleda sliku... da je dodiruje ili grli, da je posmatra kako se igra, kako raste, menja se i ui: da vidi sebe kakva mora da je bila, tako davno da se u stvari vie nije toga ni seala. Ali ne. Videti to dete, odeveno u grube, grebucave tkanine i u masne riblje koe, dete koje verovatno jede iz lonca, prstima, u nekoj promajnoj kamenoj atrlji. Kako bi podnela da sebe vidi u tom stanju... da vidi u mikrokozmu na ta e ovaj svet da spadne kroz nekoliko godina, kada ga vanplanetai jo jednom napuste? Ali to ne mora ponovo da se dogodi, bar ne onako potpuno kao u ranijim prilikama, samo ako Arienrod uspe da sprovede svoj plan. Jo paljivije se zagledala u lice na slici, tako nalik njenom vlastitom. Ali kada ga je posmatrala iz ovakve blizine, primeivala je jednu razliku, neto je... nedostajalo. Iskustvo, samo je ono nedostajalo. Usavrenost. Uskoro e nai naina da devojicu dovede ovamo, da joj objasni kako stvari stoje, da joj pokae kakve divne mogunosti su pred njom. A kako e te stvari objanjavati sama sebi, devojica e razumeti. Ne sme se dozvoliti da ono malo tehnologije, koliko im stranci ostave, ponovo zamre. Ovog puta ljudi Tijamata moraju je sauvati i paziti; moraju bar pokuati da ne doekaju strance kao potpuni varvari kada se ovi ponovo vrate... Naglo je prela preko prostorije, iskljuila beskrajne dvorske banalnosti i poslala ih u zaborav tako to je dodirnula jedan od bisera pri osnovii ogledala. Izdavi glasnu naredbu promenila je audio u video prijem kako bi pokupila slike iz jednog drugog

skrivenog oka. Neprimetnost i nepodmitljivost mehanikih uhoda, i puko zadovoljstvo u manipulisanju njima, naveli su je da rairi mreu od mnogo hiljada takvih pijuna po svim nivoima grada. Sveznanje i svedoputenost bili su cvet i trn na istoj lozi, oboje su ispunjavali svoje razliite uloge, hranei se iz istog izvora. Sada je gledala u sliku Starbaka, Zvezdanog pastuva; posmatrala ga je kako nervozno koraa kroz srce ogledala. Dok je hodao, miii su se uvoravali i teno opruali pod njegovom tamnom tuinskom koom. Bio je to moan mukarac i izgledao je prekrupan za intimnost ogranienog prostora u sobi. Bio je gotovo nag; ekao je nju, kraljicu, da mu doe. Zurila je u njega sa iskrenim divljenjem, a njeno seanje predstavljalo je kaleidoskop slika strasti, tako da je na trenutak zaboravila da joj je i on polako postajao dosadan kao i svi drugi. ula ga je kako mrmlja neku psovku, pa je zakljuila da ga je ve dovoljno dugo pustila da eka. Starbak je bio mnogo toga, ali nije bio strpljiv ovek; iako je znao da je Arienrod svesna toga, i da to koristi protiv njega, nita nije preduzimao da pobolja svoje raspoloenje. Mogao je da iskoristi vreme dok ga je ostavljala da je eka, za razmiljanje o tome kako je tanana linija izmeu ljubavi i mrnje, meutim on nije bio ni naroito sklon samoposmatranju. Ponovo je opsovao, ovog puta glasnije, svestan da je najverovatnije pod prismotrom, znajui da e je to zabaviti. Njegova glavna uloga bila je da je u svakom pogledu zadovoljava, a to je bila i glavna uloga Starbakova pre njega. Imao je umnu sposobnost intelektualca, ali se rukovodio sklonostima trgovca robljem, bez imalo moralnosti: kvaliteti koji su zajedno sa njegovom fizikom snagom oslobodili mladia poznatog kao Herni ivota bez budunosti na rodnom svetu Karemofu, i uputili ga u uspenu karijeru trgovca ljudskim ivotima i drugom unosnom robom. Kvaliteti koji su idealno odgovarali njegovom sadanjem ivotu, ulozi Starbaka. "Ko je Starbak?" postavio je retoriko pitanje boci ija je povrina bila ogledalo u obliku intarzije i koja se nalazila na ormaniu pored kreveta; iznenada se nasmejao i nasuo sebi pie - domorodako vino. (Blagi Bogovi! kakve stvari su ovi smrdljivi zaostali svetovi u stanju da smukaju za ufiksavanje. Umalo nije ispljunuo. Na ta se sve ovek moe navii...) ak i sada je provodio deo vremena igrajui ulogu svoje linosti, Hernija: drogirajui se i kockajui sa sluajnim vanplanetnim poznanicima, oprobavajui zabave Lavirinta. I ne retko se deavalo da se neko od njih okrene, zagleda mu se pravo u lice svojim mutnim oima i postavi isto pitanje: Ko je Starbak? Mogao im je rei da je Starbak izdajnik, tuin savetnik Kraljice ovog sveta, ovek koji ini sve da zatiti njene interese, a ne interese Hegemonije. Mogao im je rei da je Starbak kraljevski Lovac, koji pozove svoje vantijamatske Gonie i povede njihov opor, po Kraljiinom nareenju, u surovu etvu mera. Mogao im je rei da je Starbak Kraljiin ljubavnik, i da e to biti dok ga ne baci na kolena neki bri, bistriji izaziva i postane novi Starbak... jer Kraljica je po tradiciji inkarnacija Majke Thalase; ima mnoge ljubavnike, kao to more ima mnogo ostrva. Sve bi to bilo tano, a i jo to-ta bi bilo tano. ak bi mogao da im kae da je on Starbak i da sakuplja poverljive informacije da bi Kraljiin poloaj prilikom pregovora bio vrst... i oni bi se nasmejali, kao to bi se i on nasmejao. Jer Starbak je mogao biti bilo ko od njih, i vrlo lako nijedan od njih. Starbak jedino mora biti tuinac na Tijamatu. I mora biti najbolji. Starbakova anonimnost bila je zagarantovana obredom i zakonom; on se izdizao iznad i izvan svake vlasti i svake kazne osim kraljiine.

Starbak se okrenuo, zurei preko oboda ae u neskladnu odeu poreanu po polici du ogledalom prekrivenog zida pored ogledalom prekrivenih vrata: sraunata crna svila i crna koa njegove formalne dvorske odee, i tradicionalni lem-kapuljaa koji je skrivao njegov stvarni identitet i omoguavao da Hernija ne razlikuju od desetak drugih, nemilosrdnih i vlasti gladnih, prethodnika. lem je na gornjoj strani imao izrezbarene eline iljke nalik na ogromnu krestu, ili na jelenske rogove... arhaini simbol sve nadmene moi koju je bilo koji mukarac ikada mogao poeleti da upotrebi. Tako je, bar, Herni mislio kada ga je prvi put stavljao na glavu. Tek kasnije je doao do saznanja da i taj lem pripada jednoj eni, isto kao i stvarna vlast... isto kao i on. Iznenada je seo na preokrenute jorgane dugakog kreveta; posmatrao je svoje beskrajne odraze na zidovima koji su ga bezumno imitirali do u beskonanost. Da li je vidi ostatak svog ivota? Namrtio se, odgurnuo tu sliku, proao prstima kroz guste crne lokne. Ve vie od deset godina je Starbak, i reen je da nastavi da bude Starbak... do Promene. Ima u rukama mo i uiva u njoj, i nikada mu nije bilo vano kakav e biti kraj, kao ni gde se nalazi pravi izvor moi. Nije vano? Spustio je pogled na masivnu snagu svojih ruku, telo jo vrsto i mladoliko, zahvaljujui privilegiji. I kasapljenju mera... Ne, taj pokolj uopte nije vaan, kao cilj on je samo sredstvo jednog veeg cilja. Ali izvor, da, to je vano. Ona je vana... Arienrod. Sve to je u stanju da ga dirne pripada njoj... lepota, bogatstvo, potpuna kontrola... vena mladost. Od prvog trenutka kada ju je ugledao za vreme audijencije u palati, sa bivim Starbakom pored nje, znao je da e i ubiti da bi je posedovao, da bi ona njega posedovala. Zamiljao je njeno telo kako se trlja o njegovo, venani veo njene kose, crveni dragulj njenih gorkih usta... oseao je ukus vlasti i privilegija i inkarnirane strasti. I tako mu se nije uinilo neskladnim to se bez razmiljanja spustio s kreveta na koleno, kada su se vrata otvorila i vizija postala stvarnost. 3. "...Vreme Promene nam se sasvim primaklo! Letnja Zvezda osvetljava na put u spasenje..." Luna je stajala obgrlivi sama sebe rukama oko slabina. Nalazila se na doku, u mutnom svitanju. Drhtala je od zime koja se raala iz hladne magle i iz bede. Dah koji je zadravala dok nije osetila bol izlete u obliku belog oblaka, raspri se u sivi dah mora nalik na duha, nalik na odbeglu duu. Neu plakati. Obrisala je obraz. "Moramo se pripremiti za Kraj i za novi Poetak!" Okrenula se, zagledavi se unazad, pored svoje bake, du gata koji je, obavijen maglom, izgledao kao tunel. Urlanje ludog starca obruavalo se kao talas na peani zamak njene samokontrole. "Oooo, umukni, ludae matori..." promrmljala je, a glas joj je podrhtavao od bespomone osujeenosti koja je u njoj stvarala elju da te rei ponovi vritei. Baka je okrznu pogledom, a preko njenog vetrom istroenog lica prelete senka jasne simpatije. Luna skrneu pogled, postidevi se to se naljutila, a ljutei se to je morala da oseti stid. Sibila ne govori takve stvari; sibila je mudrost, snaga i samilost. Namrtila se. Jo nisam sibila.

"Moramo odbaciti Zle koji se nalaze meu nama... moramo baciti njihove idole u More." Ludi Nejmi je zabacio ruke uvis, tresui pesnicama put zaguenog neba; posmatrala je iskrzane rukave njegove prljave odore kako se zarozavaju. Psi su lajali i kevtali oko njega, ostajui na opreznom rastojanju. Nazvao je sebe Letnjim Prorokom i lutao je od ostrva do ostrva preko mora, propovedajui re Dame onako kako ju je on uo, izoblienu usled mnogih odjeka boanskog ludila. Kao dete ga se plaila, sve dok joj majka nije kazala da za to nema razloga; i smejala mu se, dok joj baka nije kazala da to ne treba initi; i oseala se neprijatno kad god je on dolazio blizu, dok nije vremenom nauila da ga podnosi. Ali danas je njeno strpljenje ve je bilo izloeno prevelikim kunjama... a jo nisam sibila! ula je da je Ludi Nejmi po roenju Zimac. ula je da je nekada bio zaljubljenik u tehnologiju i nevernik... da je prezreo prirodni zakon prosuvi krv sibile. Da ga je za kaznu Dama oterala u ludilo; i da na ovaj nain izdrava kaznu. Simbol deteline koji su sibile nosile predstavlja upozorenje protiv oskrvnua, protiv gaenja svetog tla. Prialo se da onoga ko ubije sibilu eka smrt, isto kao i onoga ko voli sibilu, kao i onu koja jeste sibila... a mislilo se na smrt u ivotu. Smrt je ubiti sibilu... "Eno Grenika koji tuje lane bogove! Gledajte ga!" vornovata aka Ludog Nejmija polete poput optuujue strele. Ukresovo lice izronilo je iznad ivice gata, taman na pravcu letenja te zamiljene strele; penjao se spoljanjim lestvicama. Lice mu je otvrdlo odlunom mrnjom kada je usredsredio pogled na starca u daljini, a zatim na njeno lice. Smrt je voleti sibilu... Luna odmahnu glavom u znak odbijanja, odgovarajui na drugu, neizgovorenu optubu. Ali njegove oi vie nisu poivale na njoj, ve na bakici; pokazujui joj tim pogledom sve stvari koje je volela, i koje je gubila. Konano je shvatila ta se podrazumevalo pod onim Smrt je biti sibila. "Ali jo nisam sibila." Taj apat joj zape o zube, ne proe dalje. Neko odozdo pozvao je Ukresa; on je dobacio odgovor, a onda poao ka njima, visok, bled i odluan. Plima se povlaila; voda zaliva bila je duboko ispod gata. Sve to je odavde mogla da vidi od trgovakog broda Zimaca koji e odvesti Ukresa bio je vrh jarbola, nalik na prst koji poziva. "Pa, pretpostavljam da je to to. Sve moje stvari su na brodu; spremni su da isplove." Kada se zaustavio pred njima, zagledao se u svoja stopala, iznenada spetljan. Obraao se samo baki. "Pretpostavljam... pretpostavljam da ovim kaem zbogom." "Pripremite se za Kraj!" "Ukree..." Baka isprui ruku sa namerom da ga pomiluje po obrazu. "Mora li sada poi? Bar saekaj da ti se tetka Lelark vrati sa mora." "Ne mogu." Zatresao je glavom kako bi izbegao dodir. "Ne mogu. Moram sada da poem. Hou da kaem, to nije zauvek..." kao da se plaio da e ako bude ekao, sutranjica suvie lako postati zauvek. "Oh, moje voljeno dete... moja voljena deco." Ukrueno je ispruila drugu aku i spojila Ukresa i Lunu svojim zagrljajem, kao to je inila oduvek. "ta u ja bez vas? Bili ste sva moja uteha od smrti vaeg dede... Moram li vas sada izgubiti, i to oboje odjedanput? Znam da Luna mora da poe, ali..." "Pokaj se, grenie!"

Luna je osetila, vie nego videla, da je Ukres stisnuo usne kada je podigao glavu i pogledao Ludog Nejmija. "Njena sudba ju je pozivala celog ivota... isto kao i mene moja, bako. Samo nisam znao da e nas povesti razliitim putevima." akom je pritisnuo svoju tuinsku medalju, kao da je to predmet zakletve; otrgnuo se od njih. "Ali u Karbankl!" ree baka; te rei su zazvuale vie kao psovka nego kao protest. Baka je odmahnula glavom. "To je samo jedno mesto." Osmehnuo se i vrsto stegnuo njeno rame umotano u al kao da hoe da je uveri da e sve biti u redu. "Moja majka je tamo otila; i vratila se sa mnom. Ko zna sa ime u se ja vratiti. Ili s kim." Luna se okrenula na drugu stranu, steui rukave svoje parke kao da neto davi. Ne moe mi to uiniti! Otila je do ivice gata, pogledala preko ograde, niz okomito, u morsku travu obraslo lice kamenog pristanita, prema trgovakom brodu koji se strpljivo ljuljukao daleko ispod. Duboko je udahnula vazduh teak od vlage; pa jo jednom, usisavajui mirise luke, morske trave, ribe, drveta proetog solju... oslukujui mrmor glasova odozdo, kripu i pljuskanje i apat onog plovila dole, usidrenog u nemiru plime. Da ne bi ula... "Va svet se blii Kraju!" "Do vienja, bako." Sad je njegov glas bio priguen zagrljajem. Odjednom, sve to gledala i sluala, sve tako uasno poznato, kao da se prevuklo nekim premazom otuenosti kao da je sad sve to po prvi put videla i ula... svesna da se nije izmenila stvarnost, ve njena percepcija. Pored nosa joj skliznue dve slane suze i padoe deset metara dole, u zaliv. ula je kako Ukres polazi prema silaznim lestvicama i ne usporava. "Ukree!" Okrenula se, ispreivi mu se na putu. "Bez i jedne rei...?" Ukres je malo ustuknuo, kao da se plaio da je dodirne. "U redu je." Ovladala je licem i uspela sa izvesnim ponosom da govori kao da stvari jesu u redu. "Jo nisam sibila." "Nisi. Znam. Nisam zato..." Zastao je, gurnuo unazad svoju pletenu kapu. "Ali to jeste razlog zbog koga odlazi." Ni sama nije znala da li je to iskaz ili optuba. "Pa, da." Iznenada je oborio pogled. "Valjda jeste." "Ukree..." "Ali samo delimian!" ispravio se. "Zna i sama da je ovo tano: oduvek sam oseao da me neto tamo privlai, Luno." Okrenuo se licem ka severu, niz vetar, prema Karbanklu. "Moram da otkrijem ta mi nedostaje." "Ili ko?" Ugrizla se za jezik. On slegnu ramenima. "Moda." U oajanju je odmahnula glavom. "Kad se vratim sa uvoenja u sibilstvo... nita se nee izmeniti, i dalje moemo da budemo zajedno!" Mogu imati i jedno i drugo, mogu... "Moe ponovo biti kao to je oduvek bilo. Kao to smo oduvek eleli da bude..." Nije uspevala ak ni samu sebe da ubedi. "Hej, momak." Odozdo se zauo glas, koji se odbijao o zid pristanita. "Ide li? Plima nee da eka ceo dan!" "Samo malo!" Ukres se namrtio. "Ne, ne moe, Luno. Ti to zna. 'Smrt je voleti sibilu...'" Glas mu zamre.

"To je samo sujeverje!" Pogledae se netremice oi u oi. I u tom trenutku je znala da i on shvata istinu isto kao i ona; kao to je oduvek znao, i delio, sve: nikada vie nee biti isto. "Pomenie se. Onako kako ja sada vie nikada neu moi da se promenim." Prsti kojima je stezao ogradu pobeleli su. "Ne mogu da ostanem ovde, ovakav kakav sam sada. I ja se moram promeniti. Moram da odrastem i saznam... da saznam ko sam u stvari. Sve ovo vreme sam mislio da znam. Mislio sam... kada postanem sibil dobiu odgovore na sva moja pitanja." Oi su mu potamnele od onog novog oseanja koje je prvi put videla kada se vratila do njega tamo u onoj skrivenoj peini, na Ostrvu Odabiranja. Bilo je to neko novo stvorenje u njemu, neko bie koje je njoj zavidelo, i optuivalo je, i iskljuivalo je. "Onda idi, ako je to pravi razlog zbog koga odlazi." Upuivala je izazov tami, jer se plaila da se povue. "Ali nemoj otii iz gorine, zato to si povreen, ili zato to pokuava da povredi mene. Jer ako zbog toga ode, nikada se nee vratiti." Njena hrabrost se slomila. "I mislim da to ne mogu podneti, Ukree..." Podigao je ake, ali kada je ona svoje ispruila prema njemu, on ih ponovo spusti. Okrenuo se, odmahujui glavom, bez opratanja ili razumevanja ili ak aljenja. Krenuo je ka lestvicama i poeo da se sputa. Luna je osetila da joj je baka prila i da je ostala da zajedno sa njom isprati pogledom Ukresa. On je siao do palube broda koja ga je, uzdignuta iznad vode, ekala. Nestao je u kabini na irokoj platformi koja je spajala dva paralelna trupa tog broda. Luna je nastavila da gleda, ali on nije vie iziao na palubu. Mornari su odbacili konope za vezivanje, nagriena jedra su zveketavo pala sa jarbola i napunila se vlanim vetrom. Magla se dizala, a svet je postajao svetliji. Luna je pogledom dosezala sve do mesta na kome je kanal ulazio u otvoreno more; pratila je taj trgovaki katamaran koji je postajao sve manji dok je zaokretao u zaliv i odmicao ka izlazu. ula je motore kako poinju da rade, kada je dobrano odmakao od dokova Letnjeg naroda. Konano je stigao do izlaza kanala i sjedinio se sa zidom magle; u tom trenu je nestao kao kad se svea ugasi, kao da je bio samo avet broda. Luna je protrljala oi, lice, vlaei ake maglom i suzama. Poput meseara, okrenula se prema baki, sitnoj i zgurenoj od tuge. Zatim se zagledala iza starice, u obrise mrea i ekrka du radne obale, u drevno, morem nagrieno skladite u dnu strme seoske ulice. Neto dalje nalazila se njihova kuica... i njen amac, maleni katamaran, koji je leao na plai, ekajui da je ponese daleko od svega to je njoj na ovom svetu ostalo. "Bakice?" Baka ju je vrsto potapala po aci; Luna je videla kako se te duboko usaene sive oi ispunjavaju reenou da nada i vera budu ispred svega ostalog. "E pa, dete, otiao je. Moemo se samo pomoliti da ponovo pronae put do kue i nas. Sad Dama eka i tebe. to pre ode, pre e mi se vratiti!" Uhvatila je Lunu pod ruku i krenula du gata. "Bar onaj 'od Majke naputeni' stari blesan nee biti u blizini da gleda tvoj odlazak." Luna podie pogled, shvativi sa izvesnim olakanjem da je Ludi Nejmi otiao svojim putem. Baka se prisetila pristojnosti, pa je napravila znak trijade: "Jadna dua." Lunina usta su se malo izvila i stisnula u vrstu crtu, im je osetila da joj se snaga vraa. Ukres je otiao u Karbankl njoj za inat... neka je prokleta ako se ona prepusti da je voda nosi. I nju eka njena sudbina, preko mora, ona sudbina na koju je tako dugo ekala;

pozivajua lepota te sudbine ponovo ju je ispunila. Luna je ubrzala je korak, pourujui staramajku. 4. Ukres je stajao na palubi, pritisnut uz jarbol snagom ledenog vetra koji je duvao otpozadi, i oslukivao rad motora koji su se mukotrpno borili sa uzburkanim morem. Zurei pravo napred, video je Karbankl na ivici mora nalik na neverovatni deli nekog sna. Pribliavali su se Karbanklu ve itavu venost, plovei ka severu preko mora poprskanog belilom, du obala ovog beskrajnog ostrva. Za to vreme on je posmatrao kako grad narasta od veliine nokta u neto izvan granica njegove moi poimanja. Sada se inilo da je Karbankl razliven preko neba kao neka mrlja; ispunjavao je Ukresovu svest dok na svetu vie nije bilo nieg drugog osim tog grada. "Ej, ti, Letnjak." Njegovo sanjarenje prekinuo je glas trgovca; aka u rukavici ovla ga je udarila po ramenu. "Proklet neka budem ako mi je potreban jo jedan jarbol. Ako ne moe da nae nita korisno da radi na palubi, ui unutra pre nego to se smrzne." Ukres zau gromoglasan smeh mornara; okrenuo se i ugledao osmeh na grubom licu trgovca, osmeh koji je uklonio aoku iz upuenih mu rei. Odvojio se od jarbola i osetio pucketavi otpor dok je odlepljivao rukavice od ledene pokorice. "Izvinite." Dah mu se vratio kao beli oblai koji ga je na trenutak napola zaslepio. Ukres je bio umotan u gomilu odee tako da je jedva mogao da savije ruke, pa ipak mu se severnjak probijao do kostiju. Karbankl je jedino topla morska struja koja se protezala ovom zapadnom obalom spaavala da ne bude potpuno okovan ledom. Ukres vie nije oseao sopstveno lice; pokuao je da se osmehne ali nije imao pojma da li to uopte uspeva. "Ali, tako mi nae Dame, sav je iz jednog komada! Kako je neko mogao da smisli ovako neto!" "Vaa Gospa nema nikakve veze s tim, deko. A ni s ljudima koji tamo ive; nikada nije ni imala. Uvek nek' ti je to na pameti, dok bude tamo." Trgovac je zatresao glavom, zagledan u grad, i stisnuo svoje od vetra oljutene usne u tanku crtu. "Ne... niko u stvari ne zna kako je Karbankl post'o. Ili zato. Mislim da to ne znaju ni stranci... a i da znaju ne bi nam kaz'li." "Zato ne bi?" Ukres se osvrnuo unaokolo. Trgovac slegnu ramenima. "A zato bi nam otkrivali njihove tajne? Dolaze ovamo da nam daju maine u zamenu za ono to mi imamo. Ne bi nam trebale kad bismo znali kako sami da ih pravimo." "Pa, valjda ne bi." Ukres slegnu ramenima, razmrdavajui prste u debelim rukavicama. Trgovac Zimac i njegova posada su jeli, priali i spavali mislei iskljuivo na trgovinu, dok su plovili od ostrva do ostrva; ubrzo su mu postali veoma dosadni. Jedina stvar koja je na njega ostavila utisak... do sada... tokom ovog beskonanog putovanja bila je injenica da su se sa podjednakom slobodom odnosili i prema Letnjacima i prema Zimcima, kao da razlike izmeu njih uopte nisu vane. "Gde su svi ti zvezdani brodovi?" "ta?" Trgovac se grohotom nasmejao. "A ma nemoj... nemoj mi rei da si oekivao guvu na nebu? Svih mu bogova! Zar misli da sa svake zvezde dolazi po

jedan? I posle svih onih teh pria koje si tokom godina izvukao od mene. Vi Letnjaci mora da ste ipak tupoglavi kao to svi tvrde!" "Ne!" Ukres se namrti; ukoeno lice peckalo ga je od ponienja. "Samo sam... samo me je zanimalo gde se nalazi kosmodrom, to je sve." "Svakako", kripao je trgovac. "Nalazi se dublje u kopnu i za nas je zabranjeno podruje." Odjednom se otreznio. "Jesi li siguran da zna ta radi, Ukree, ta e u Karbanklu? Jesi li siguran da shvata u ta se uputa?" Ukres je oklevao, zagledao se preko vode. Lunino lice na rastanku izbrisalo je razdaljinu; zauo je njen glas meu glasovima morskih ptica, u vazduhu. Smrt je voleti sibilu. Hladni bol iznenada se uselio u njegove grudi, poput ledenog bodea. Zatvorio je oi, poeo da drhti; vizija je nestala, a i glas sa njom. "Znam ta radim." Trgovac slegnu ramenima i ode na drugu stranu. Trgovaki brod gurkao je plutajui gat na kome je Ukres sad stajao; buba kliza na mirnoj, tamnoj vodi. Kao patuljak meu veim, viim, duim brodovima, koji su opet bili patuljci u poreenju sa prostranstvom sidrita koje je izgledalo kao rogozina od plutajue trave. A sve to je sam Karbankl svodio na nitavilo, uei iznad luke poput velike nadnete zveri. Stubovi iji obim je bio u stanju da proguta kuu uzdizali su se kao kao neko rastinje iz mora, udna uma okrunjena donjim delom stomaka grada, iz koga su se vukli venci lanaca, koturaa i nerazumljivih privesaka. Miris mora meao se sa udnijim i manje primamljvim mirisima; sa donje strane grada je kapalo i curkalo to-ta emu je teko bilo nadenuti ime. iroki uzdignuti put kostreio se mnotvom drugih udnih oblika; uzdizao se od plutajuih dokova ka drelu grada... Ukresu odjednom na pamet pade ogromna gladna zver koja eka. "Dri se donjih nivoa, mome!" Trgovac je morao da vie kako bi nadjaao viku stotine drugih ljudi, lupu, stenjanje i kripu koji su odzvanjali u ovom udnom podzemnom svetu uhvaenom izmeu kopna i mora. "Potrai Gaderfaj u Aleji Perivinkl; kod nje moe da iznajmi sobu!" Ukres rasejano klimnu glavom, podie ruku. "Hvala." Prebacio je vreu sa svojim stvarima preko ramena i zadrhtao kada se hladni vetar sa vode obmotao oko njega. "Ostajemo ovde etiri dana, ako se predomisli!" Ukres odmahnu glavom. Okrenu se i poe, prvo po ravnom, zatim nagore. Trgovac ga je pratio pogledom dok ga grad nije progutao. "Ej, bei s puta! Jesi slep?" Ukres se bacio u stranu na neku gomilu kutija; itava zgrada na gusenicama nadnela se nad njega. Silazila je sa rampe; polako je prela preko ivice, onda nastavila putem kojim je on doao. Visoko gore, u siunoj prostoriji sa prozorom, ugledao je lice, suvie malo da bi pripadalo tom upozoravajuem glasu, lice sa oima koje se nisu ni osvrnule da vide da li se on na vreme sklonio. Ukoeno se podigao, razmiljajui: Istina je... sve je istina! Odjednom mu je bilo samo upola milo. Plaei se da dozvoli svojim mislima da se srede, krenuo je dalje, sledei glavnu ulicu koja je tu poinjala svoj dugi, spori, zavojiti uspon; ali oprezno se drei ivice. Ulica se protezala u beskraj, blago vodei navie, blago zaokreui, vodei kao kroz tunel nagore kroz kanjonske zidove od praznookih skladita i prodavnica, kao i stambenih konica sa obiljem balkonskih ograda. Nigde neba, iznad glave je uvek bila samo donja

strana naredne spirale, koja je prigueno svetlela nekom vrstom fosforescentnih strija. Ali poprene uliice koprcale su se kao noge stonoga, i nalazile poneku prazninu otvorenu ka dnevnoj svetlosti... ka istinskom nebu sveta, onom nebu koje je Ukres oduvek poznavao, ali koje je sad bilo prigueno i nedohvatljivo, iznad udaljenih delova uliica, s one strane zidina za odbranu od oluja. Kretao se ponekad zaobilazei gomile robe i hrpe ubreta, prolazio pored praznih skladita i praznih lica rulje; trudio se da na licu zadri bezizraajnost. U gomili ljudi bilo je i ribara, obuenih dosta slino njemu; bilo je i vlasnika prodavnica, radnika, i drugih ija je odea odgovarala njihovim zanimanjima, ali i nekih ija zanimanja nije mogao ni da zamisli. I svuda su se pojavljivala neka stvorenja koja su izgledala bespolno i poluljudski, a koja su bez razmiljanja, krajnje precizno, obavljala zadatke koje ni dva ljudska bia, pa ni najjaa, zajedno ne bi mogla da obave. Stidljivo je priao jednom od njih; glupavo je upitao: "Kako to postie?" Stvar je nastavila da utovaruje sanduke, ne udostojivi ga odgovora. Poelo je da ga ispunjava oseanje da ve ko zna koliko dugo ide Ulicom, da se stalno vrti u krug. Svi prolazi su bili jedan nalik na drugi; buka, guva i smrad isparenja ispunili su mu i preopteretili ula. Ovaj grad-konica imao je i mnoge pukotine, od kojih su neke bile zapuene sklepanim, privremenim zgradama, od plastike i maltera, koje su se ulegale i ljutile, starei neravnomerno, neskladno, naslonjene na mnogo starije zgrade vene poput mora samog. Ovde se nita nije deavalo pojedinano, ve sve u parovima, trijadama, desetinama, tako da se svaki utisak pretvarao u batinanje. Gnjeea teina grada pritiskala je krhku tavanicu iznad njegove glave, slegala se na njegova ramena. Katakombe zidova sklapale su se oko njega, pribliavale mu se sa svih strana, dok... U pomo! Posrnuo je unazad dotakavi neprirodno topao bok zgrade. Skliznuo je nadole, uurio se u gnezdo odbaenih krpa i pokrio oi. "Hej, prijatelju, jesi li dobro?" Neija aka ga neodluno gurnu u bok. On podie glavu, otvori oi i stade da mirka kako bi razbistrio pogled. Pored njega je stajala zdepasta ena u radnikoj odei i vrtela glavom. "Ne, ne izgleda mi ba najbolje. U stvari, reklo bi se da si malice zelen. Jesi li dobio kopnenu bolest, mornaru?" Ukres se slabano osmehnuo. Oseao je da zelenilo sa njegovog lica nestaje i da ga zamenjuje crvenilo. "Valjda", promrmlja on, zahvalan to mu glas ne drhti. "Pretpostavljam da je to bilo u pitanju." ena pognu glavu i malo se namrti. "... Si Letnjak?" Ukres se skupi uza zid. "Otkud zna?" Ali ena samo slegnu ramenima. "Po tvom naglasku. I niko osim Letnjaka ne bi na sebe nauvkao masne koe. Tek stigao sa riblje farme, a?" On spusti pogled na svoju nepromoivu kabanicu, iznenada postien zbog nje. "Aha." "Nije vano. Nemoj dozvoliti da te veliki grad pobedi, dete; nauie ti. Je li tako, Poli?" "Kako god ti kae, Tor." Ukres se nagnuo napred i provirio pored nje kada je shvatio da nisu sami. Iza nje je stajalo jedno od onih metalnih poluljudskih bia, ija je koa mat-boje tupo odbijala svetlost. Ukres nije imao pojma je li ta stvar mukog ili enskog roda. Shvatio je da je spustila treu nogu, gotovo nalik na rep, na kojoj je sada sedela, ukrueno pasivna. Tamo

gde je trebalo da bude lice, bio je providni prozor kroz koji se videla senzorska ploa smetena u glavu. Tor izvue malu pljosku iz hermetinog depa na svojim radnikim "overol" pantalonama spojenim sa gornjim delom. Otepi je. "Evo. Ovo e ti ukrutiti kimu." Prihvatio je bocu, dobrano je povukao iz nje... zadahtao kada se pregusta slatko a u njegovim ustima pretvorila u poar. Progutao je grevito, oi su mu zasuzile. Tor se nasmeja. "Lakoveran si!" Ukres namerno ponovo otpi i proguta tenost bez zastoja pre nego to ree: "Nije loe." Zatim vrati bocu. Ona se ponovo nasmeja. "Je li... hm... je li..." Ukres se odgurnuo od zida, zagledan u metalno bie, pokuavajui da pronae naina da postavi pitanje a da ne uvredi nikog. "Je li to ovek u limenom odelu?" Tor razvue usta u osmeh. Gurnula je pramen smeesive kose iza uveta. Nagaao je da je moda upola starija od njega. "Ne, samo misli da jeste. Je li tako, Polukse?" "Kako god ti kae, Tor." "Je li on... uh..." "iv? Ne u naem smislu. On je servo... automatik, robot, zovi ga kako god hoe. Servomehaniki ureaj. On ne preduzima nita, on samo reaguje." Ukres shvati da bulji, podie pogled, spusti ga, nesigurno. "Zar mu...?" "Ne smeta to govorimo o njemu? Ne, njemu nita ne smeta. On je iznad svega toga. Pravi svetac. Je li tako, Poli?" "Kako god ti kae, Tor." Prebacila je 'Poliju' ruku preko ramena, prisno se gurajui uz njega. "Sama ga odravam i garantujem da mu nita ne nedostaje. Negde je dolo do kratkog spoja, meutim... to mu ograniava renik. Moda si primetio." "Ovaj, aha... u neku ruku." Ukres se premetao s noge na nogu, pitajui se da li je to prelazno. Tor se nasmeja. "Bar se nije zaglavio kod 'jebi se'. Ej, odakle ti ovo?" Ona naglo posegnu za tuinskom medaljom na njegovim grudima. "Pripadalo je mom..." Ukres se izmae, sklanjajui medalju van njenog domaaja. "Ja... uh... dobio sam je od nekog trgovca." Tor se zagleda u njega; iznenada ga je obuzelo oseanje da mu je lobanja od stakla. Ali ona je samo pustila aku da padne. "uj ti mene, Letnjak... zato se ne bi drao mene i ovog ovde Polija, dok se ne navikne na nain kako postupamo u Karbanklu? U stvari, upravo sam zavrila smenu; uputili smo se malo u podzemlje, u ivot. Da se provedemo, doivimo malo uzbuenja, moda se usput malo kladimo... Ima li novaca?" Ukres klimnu glavom. "E pa, ovo bi mogla biti prilika da ga udvostrui! Poi sa nama... sve mi se ini da e ovo biti veoma pouno za njega, Polukse." "Kako god ti kae, Tor." Ukres je krenuo za njima niz prolaz, prema sumraku koji se zgunjavao iza protivolujnih zidova. Negde usput Tor se zaustavila ispred jednih nenametljivih vrata na proelju debelo obojenog skladita. Udarila je dva puta, potom tri puta, pesnicom. Vrata su se malo otvorila, zatim malo vie, i propustila ih u tamu kao u kakvoj ogromnog

peini. Ukres je ostao na vratima, ali je ipak uao kada ga je Tor pozvala nestrpljivim gestom. uo je sve jai amor i shvatio da nisu sami. "U koliko se kladi?" doviknula mu je Tor nadjaavajui buku. Ve je pruala aku punu novia jednom skvrenom oveku koji kao da se udavio u svom ogrtau. Stala je na ivicu gomile posmatraa koji su kleali, uali, sedeli, panje usmerene na malu ograenu arenu u sredini. Ukres joj se pridruio, pokuavajui neto da razabere kroz pokrov od dima koji mu je nagrizao grlo i ispunjavao zaguljiv vazduh. "Na ta da se kladim?" "Na krvopauka, razume se! Samo glup ovek bi se kladio na starla u borbi protiv krvopauka. Ajde, koliko ulae?" Njene oi sevale su poudnim elektricitetom koji je, Ukres je to oseao, rastao svud oko njega, poput plime. "Onda ima mnogo budala." ovek u ogrtau razvue usta, i zazveketa obeleivaima u aci. Tor ispusti nepristojan zvuk. Iza nje je agor gomile dostigao vrhunac, a zatim se utiao. Odjeci su otekli u pukotine i senke; dvorana je ekala. Ukres ugleda dva bia... jedno ljudsko, i jedno koje to nije bilo... zakoraila su u prazan prostor nosei pravougaone kutije. Koa tuinca imala je uljasti sjaj, ruke su mu se zavravale prstima u obliku dugakih pipaka. "Hoe li se oni...?" Ukres zauta, ostavi bez rei. "Oni? Bogova mu, ne! To su samo rukovaoci. Hajde, hajde, poloi novac!" Tor ga povue za ruku. Stao je da pretura po vrei sa stvarima i izvukao dva novia. "Ovaj, evo... uh, dvadeset." "Dvadeset! Je l' ti to sve to ima?" Tor ga pokislo pogleda. "To je sve to u uloiti u ovu opkladu." On ih prui. Skvreni ovek uze njegove novie bez komentara i stopi se sa gomilom. "Ej, ovo valjda nije zabranjeno, ili neto slino, a?" oklevao je Ukres. "Svakako da jeste... Prokri nam put izmeu ovih otmeno-roenih, Polukse. elimo mesto u prvom redu za poslednjeg od velikih troadija." "Kako god ti kae, Tor." Poluks nagrnu narped imajui na umu samo jedan cilj. Ukres je uo psovke i iznenadne povike bola koji su pratili njegovo napredovanje kroz guvu. "Ali ne brini, Letnjae, nije zabranjen smrtonosni sport." Tor ga je vukla napred; Ukres se nekako nae ve na pola puta do ringa. "Nego samo uvoz zabranjenih zveri." "Oh. Izvinite..." promrmlja on kada stade na neiju aku ukraenu dragim kamenjem. Otprilike polovinu gomile sainjavali su radnici i mornari, ali druga polovina je sijala od dragog kamenja na priguenoj svetlosti i neki od tih imali su kou boje zemlje, ili kosu poput oblaka. Pitao se da li su se namerno mazali nekim bojama. Tor ga povue ka podu kada se naoe kod ringa; podvio je svoje dugake noge poda se. Pored njega Poluks se oslonio na svoju pomonu nogu; usledili su beskorisni povici od pozadi: "Spusti se dole, ti tamo napred". Tor je izvukla onu bocu i povukla iz nje, a zatim je dodala Ukresu. "Zavri." Promenljivi ukus dima ve je pleo meku auru oko njegove glave, razdvajajui ga od samog sebe i od svih ostalih. Prineo je bocu ustima i stao bezobzirno da pije; a bilo je jo dosta da se popije. Grlo ga je peklo i teralo na kaalj. Tor ga potapa po kolenu. "To te dovodi u pravo raspoloenje, je l' tako?" On se isceri. "Za bilo ta", izree on promuklo.

Povukla je aku. "Kasnije, kasnije." Gutajui knedle, Ukres se zajedno s njom ponovo zagledao preko niske pregrade; od te kretnje mu se zavrtelo u glavi, kao od iznenadnog sputanja mora ispod lae. Potencijalna energija ovog mesta sada je pevala u njemu, i on zajedno sa gomilom ispusti jedan dugaki uzdah, kada rukovvaoci irom otvorie kutije i skoie van ringa. Ako se zaprepastio kada je, maloas, ugledao u areni tuinca sa bievima umesto prstiju (mada ga iznenada nita vie nije iznenaivalo), to je bio tek nagovetaj. Preko oboda kontejnera pred njim poe da se izliva masa ibajuih, mesnatih pipaka; pipkajui, klizei nadole, vukui za sobom mlitavu vreu tela proaranu bojama kao da je u pitanju mnotvo modrica. "Krvopauk", proaputa Tor. Sparks nije primetio da ta ivotinja ima glavu, osim ako mu telo i glava nisu bili jedno, ali je primetio nazubljene makazaste tipaljke meu pipcima. uo ih je kako kljocaju u tiini punoj iekivanja. Nagla kretnja na drugoj strani kvadrata odvue mu panju... "Starl", promrmlja Tor... mislei na tenu senku crnog na crnom: videla se pegava koa vijugavog stvorenja dugakog kao njegova podlaktica. Uhvatio je koplje svetlosti iz ogoljene kljove kada je starl zareao iz dubine grla. Sva svetlost je sada bila upravljena u kvadrat, sve oi. Starl je kruio oko krvopauka, nesvestan gomile, grleno cvilei. Pipci krvopauka ibali su vazduh ali krvopauk nije isputao nikakve zvuke... ak ni kada je starl napao i otkinuo komad koe sa njegovog kesastog tela. Stao je pomamno da iba pipcima, uhvatio je i obavio starlovu usku glavu. "Otrov", likujui prosikta Tor. Starl poe da vriti, ali se njegov vrisak izgubi u gladnom urlanju gomile. Ukres se nagnu napred, privuen poput lutke na ici, pomalo se iznenadivi kada je povik protesta koji je oekivao iziao iz njegovog grla u obliku lovakog povika. Starl se oslobodio, grizui i trgajui, poludeo od bola, pipke krvopauka i njegovo meko, mlitavo telo. Krvopauk se koprcao, a zatim ponovo zamlatarao pipcima iz kojih se cedilo... razdragan sopstvenim gubitkom nevinosti, Ukres je raskrilio svoja pojaana ula kako bi primio balet smrti. itavu venost kasnije, ali ipak prerano, starl je leao dok su mu se bone strane uzdizale i sputale, a krvopauk ga je obmotavao ostacima potrganih pipaka i pribliavao se da ubije. Ukres je primetio belinu starlovog divljeg oka, belo-crvenu penu na napregnutim ustima; uo je njegov pridavljeni jecaj u iznenadnoj tiini kada su kleta pronala njegovo grlo. iknula je krv; kapi mu poprskae nepromoivu kabanicu i znojavo lice. Trgnuo se unazad, briui lice, a zatim se zagledao u aku umrljanu sveom krvlju. Odjednom vie nije oseao potrebu da ponovo pogleda, nije oseao potrebu da posmatra spljotenu meinu kako se puni i poprima crvenu boju ili kako crvenilo istie kroz njene rasparane bokove dok je krvopauk isisavao svoju rtvu... Odjednom je ostao i bez glasa kojim bi mogao da se pridrui bunoj tubalici od psovki i radosnih povika. Okrenuo je lice u stranu, ali nije mogao pobei tom sjajnom ludilu gomile. "Tor, ja..." Okrenuvi se, otkrio je da nje nema, da ni Poluksa nema... da takoe nema ni njegove vree sa stvarima. "Kaem ti, sinko, u gradu nema posla za Letnjaka... ne ume da rukuje mainerijom, ne poznaje drutvene kodove; nema iskustva." Slubenik pogleda Ukresa preko praga siunog prozora kancelarije kao da gleda neko zaostalo dete.

"Pa, kako da steknem iskustvo ako niko nee da me zaposli?" podie glas Ukres, pa se namrti jer to izazva bol u njegovoj glavi. "Dobro pitanje." Slubenik je grizao nokat. "To nije fer." "ivot nije fer, sinko. Ako eli ovde da radi morae da promeni klan." "Malo sutra!" "Onda se vrati tamo gde pripada sa tim tvojim smrdljivim ribljim koama i prestani da trai vreme pravih ljudi!" ovek koji je stajao u redu iza njega odgurnu ga u stranu; aka je bila u rukavici, a rukavica ukraena metalnim klinovima. Ukres se okrenuo i video da se ta aka u rukavici stee u pesnicu dva puta veu od njegove. Ponovo se okrenuo i, ispraen smehom, iziao iz dvorane za najam radnika, na ulicu. Novi dan se poinjao svetleti na kraju aleje s druge strane rasklimatanih zidova, posle noi u kojoj su olujni oblaci zatamneli zvezde, meutim tama se nikada nije sputala ovde na ulice grada. Nije bilo naina da prikrije svoj bes ili ponienje, ili bedu povraanja kojim je izbacio ono to je popio, video i uradio. Kasnije je odspavao poput trupla na gomili sanduka, i sanjao da se Luna nadnosi nad njega, da ona zna sve, i da ga saaljivo gleda oima boje ahata... saaljenje! Ukres pritisanu akom svoje bolne oi ne bi li istisnuo njeno lice. Niz dugaki nagib ulice nalazila se luka ispod grada i u njoj trgovev mali brod koji ga je ekao da ga ponese kui. Stomak mu se zgrio od besa i mune gladi. Za manje od jednog dana odbacio je sve... svoje stvari, svoje ideale, samopotovanje. Moe sad da otpuzi nazad kui na ostrva, poto je izgubio svoj san, i da nastaviti da ivi sa Luninim saaljenjem do kraja ivota. Povukao je usne unazad, otkrivajui zube. A moe i da prizna da je nauio pravu lekciju: Karbankl ga je samo do gole koe oslobodio iluzija, nauio ga da nema nita, da nije nita... i da je on, u ovom majkonaputenom gradu, jedini kome je stalo do sudbine nekog tamo Ukresa. Da li e ikada jo nekome biti stalo, ili ne, zavisilo je samo od njega. Prazne ake... bespomono ih je pomerao; oeale su kesu koja mu je visila sa kaia, i u kojoj je bila jedina stvar koju su mu Tor i Karbankl ostavili: frulica. Posednikim pokretima, ali i neno, izvukao ju je i prineo usnama; krenuo je niz ulicu, putajui da melodije iz vremena koje je izgubio olakaju gubitak svega ostalog. Besciljno je iao uzbrdo, iskljuujui svest o nemirnom kretanju koje ovde nije prestajalo ak ni nou. Neznanci su ga gledali, sada kada on njih nije bio svestan. Nije ih primeivao dok neto nije zazvealo na ploniku ispred njega. Zastao je, spustio pogled. Kod nogu mu je leao novi. Lagano se sagnuo, podigao ga i u udu sklopio prste oko njega. "Zaradio bi vie u Lavirintu, zna. Tamonji sluaoci mogu vie da bace... i vie cene umetnika." Ukres podie pogled, zapanjen; ugledao je ispred sebe enu tamne, upletene kose i sa trakom preko ela. Gomila se razdvojila i nastavila da tee zaobilazei ih; imao je oseaj da zajedno stoje na nekom ostrvu. Ta ena je bila istih godina kao njegova tetka Lelark, ili nekoliko godina starija; na sebi je imala dugaku haljinu od iznoenog somota i ogrlicu od pera. U ruci je drala tap iji je vrh svetleo kao da je uaren. Vrh tapa je krenuo navie du njegovog tela do njegovog lica; osmehnula se. Nije gledala u njega. Mrtvilo je uokviravalo njene oi, neto je nedostajalo, kao da je iz njih bila isisana svetlost.

"Ko si ti?" upita ona. Slepa je. "Ukres.... Svetlohodni", odvrati on, odjednom vie ne znajui kuda da gleda. Zagledao se u njen tap. Kao da je neto ekala. "Letnji", zavri on gotovo izazovno. "Ah. To sam i mislila." Ona klimnu. "Nita to ujem u Karbanklu nije tako divlje ili tuno. Posluaj moj savet, Ukree Svetlohodni Letnji. Kreni u gornje delove grada." Zavukla je aku u vreicu optoenu perlama koja joj je visila sa ramena i izvadila aku punu novia u obliku torusa. "Puno sree u gradu." "Hvala." Pruio je aku u susret njenoj i oklevajui prihvatio metalni novac. Ona klimnu glavom, a zatim spusti tap i poe pored njega. Ali, zastade. "Navrati ponekad u moju radnju u Citrusnom Prolazu. Pitaj za onu koja pravi maske, svako e ti kazati gde se nalazi." I on klimnu glavom; a onda se seti i brzo ree: "Uh... dabome. Moda i hou." Ispratio ju je pogledom. Zatim krene u gornje delove grada. U Lavirint, gde su fasade obojene svetlima, nitima svetlosti i spiralama i vretenima duginih boja; gde se boje, oblici, kostimi koji vire kroz prozore ili se kreu na telima du ulice nikada ne ponavljaju; gde sevanje reklama iznad ulaza u svakojake lokale i povici torbara obeavaju i raj, i pakao, i sve stepene degradacije izmeu ta dva. Kada je pronaao jedan napola tihi ulini oak ispod razlepranih cvetnih zastava, zastao je i ostao tamo satima da svira, uz zveckavu harmoniju koju su stvarali novii prolaznika... nije ih bilo onoliko koliko se nadao, ali i to je bilo bolje od niega s ime je poeo. Konano ga je odatle odvukao miris stotine raznih zaina i trava, da potroi nekoliko novia kako bi napunio svoj prazan stomak gozbom neobino ukusnih poslastica. Kasnije je odbacio masnu nepromoivu kabanicu i zamenio je kouljom od crvene svile, i lancima od staklenih i bakarnih perli; vlasnik radnje uzeo je i ostatak njegovog novca. Ali kada je krenuo nazad kroz veernje uliice ka svom oku, kako bi pokuao da zaradi za prenoite, pevuio je neujnu molitvu zahvalnosti Dami za muziku kojom ga je obdarila i koju je poslala s njim u Karbankl. Zahvaljujui muzici moi e da preivi, dok ne naui pravila svog novog ivota... etvorica stranaca u svemirskim overolima bez oznaka pripadnosti, koji su poli za njim u uliicu, iznenada ga opkolie. Pre nego to je uopte uspeo da reaguje, njihove ake su mu sputale ruke i prekrile usta, i gurnule ga u mranu pukotinu izmeu dve zgrade. "ta elite...?" On izvi glavu, oslobodi usta ake koja je smrdela na mainsko mazivo. Pomamno trepui na priguenoj svetlosti, ugledao je i trojicu ostalih; nije bio ba siguran da je video bele zube progonitelja koji se cerio i pribliavao, ali je bio ubeen da je video tupi metalni sjaj neeg smrtonosnog to je jedan od njih drao, i lisica, video je i jo ruku koje su posezale za njim dok se strani stisak pojaavao preko njegovog grla. Zabacio je glavu jakim trzajem unazad i osetio da je posred lica udario oveka iza sebe, uo ga je kako stenje od bola, zatim je upotrebio lakat i teke izme. ovek je pao na lea, nejasno psujui; Ukres se oslobodio, posrnuo i otvorio usta da vikne u pomo. Ali senka koja je drala metalno oruje to se presijavalo uspela je prva da ga upotrebi. Ukres ne ispusti povik ve samo dah kada ga pogodi crna munja. Pade na lice, poput marionete kojoj su presekli sve kanape. Nije mogao da sprei udar glavom o

trotoar. Ali bol nije osetio, samo tupi udar i suvo angrljanje hiljadu sinapsi koje zamiru u telu koje nije vie u stanju da reaguje. elini obru se stezao oko njegovog grla; zauo je ruan zvuk vlastitog davljenja. Neije stopalo ga je gurnulo i preokrenulo. Ljudi senke nadneli su se nad njim, gledajui dole; ovog puta je jasno video njihove osmehe, kada su primetili uas na njegovom licu. "Sa koliko si ga pogodio, masnoprsti? Kao da se davi." "Neka se davi, crvoliko malo kopile. I sa oteenim mozgom moi emo dobro da ga prodamo u tuini." ovek koga je Ukres udario po licu brisao je krv sa raseene usne. "Aha, ba je sladak, je l' da? Nije samo stoka za rudnik. Dobiemo ceo tovar za njega na Cie-Punu." Smeh; izma se nala na njegovom stomaku, pritisnula. "Nastavi da die, eerko. Taa-ko treba." Jedan od njih je kleknuo i sapeo mu beskorisne ake metalnim lisicama. ovek krvavog lica spustio se pored njega, izvukao neto iz depa, pritisnuo prekida u dnu drke. Zaplamtela je uska otrica svetlosti, duine oveje ake; prstima druge ake prodro je u Ukresova usta, pronaao njegov jezik. "Poslednje rei, lepi deae?" U pomo! Ali taj njegov krik bio je neujan. 5. "Bogova mu, ba mrzim ovu dunost!" Policijski inspektor Geja Derua PalaTion trzajem je oslobodila rub svog skerletnog ogrtaa koji su prikljetila vrata. Kola malo zadrhtae, lebdei na potisnicima u dvoritu palate, na samom gornjem kraju Ulice Karbankla. Porunik joj uputi ironini smeak koji iskrivi blede pege na njegovom tamnom, lepo oblikovanom licu. "Hoe da kae da ne uiva u posetama velianstvu, inspektorko?" upita je on toboe naivno. "Dobro ti zna ta sam htela da kaem, Gundalinu." Ona grubo zabaci oko sebe ogrta tako da se otvarao samo na jednom ramenu, skrivajui utilitarnu pranjavo-plavu boju uniforme koju je nosila ispod njega. Bro sa peatom Hegemonije pridravao je njegove nabore. "Mislila sam, Bi-Zi..." ona pokaza rukom ka svojoj odei... "da mrzim da se oblaim kao neko ko je upravo doao sa maskenbala gde je sa Snenom Kraljicom glumio 'teku dunost svemirskog oveka'." Gundalinu je lupnuo po viziru za zatitu od laserskih zraka, koji se nalazio na prednjem delu njegovog prema gore rairenog lema. Njen lem bio je prekriven tankim slojem zlata, nanetim u vidu spreja; njegov je jo bio beo; osim toga, Gundalinu nije nosio ogrta. "Trebalo bi da ti je milo to ti Zapovednik ne stavlja neku biljku u saksiji ovde gore, inspektorko, kako bi izgledala jo upeatljivije... Mora liiti na ulogu koju igra, kada se sprema da opali po stolu univerzalnim zakonima, a gledaju te Majkoljupci, nije li tako?" "Gledaju Majkoljupci, ubre." Krenuli su prema masivnim vratima ceremonijalnog ulaza, preko zamrenih zavojitih obrazaca od umetnutog bledog kamena. Na suprotnom kraju dvorita dvojica slugu, Zimaca, ribali su tu kamenu povrinu etkama na dugakim drkama. Uvek su bili ovde napolju i ribali, odravaju i ga besprekornim. Alabaster? zapitala se, spustivi pogled, i pomislila na pesak, vrelinu i

nebo. Ovde nije bilo nijedne od tih stvari, kao ni bilo gde drugde u ovom hladnom slatki-gradu od upletene kamene, a ne eerne, vune. Ovo dvorite oznaava poetak Ulice, poetak grada, poetak svega u Karbanklu. Ili kraj. S druge strane protiv-olujnih zidova ugledala je smrzlo nebo veih geografskih irina koje je besno, ali bespomono, zurilo u njih. "Ova arada ne moe da zavara ni Kraljicu, kao ni nas. Jedino mogue dobro koje bi moglo iz ovoga proistei bilo bi da poveruje da smo glupi kao to izgledamo." "Da, ali ta sa svim tim njihovim primitivnim obredima i sujeverjima, inspektorko? Hou da kaem, to su ljudi koji jo veruju u prinoenje ljudskih rtava. Koji se uvuku u maske i prave orgije po ulicama svaki put kada Skuptina doe u posetu..." "Zar i vi ne slavite kada predsednik vlade svrati u va Karemof svakih nekoliko desetina godina kako bi vam dozvolio da mu ljubite stopala?" "Teko da je to isto. On je Karemovac." Gundalinu se uspravi, kao da hoe da se zatiti od nekog zagaenja. "Povrh toga, nae proslave su dostojanstvene." Derua se osmehnu. "Sve je to stvar mere. A pre nego to pone da se razbacuje sudovima o kulturi, narednie, vrati se i proui etnografiju dok zaista ne shvati tradicije ovog sveta." Potom se na njenom licu pojavi maska slubenosti, koju je morao gledati i on dok je njome paradirala pred kraljiinim straarima. Stajali su ukoeno u stavu mirno, izvodei svoju kostimiranu imitaciju vantijamatske policije. Ogromna, vremenom nagriena vrata bez oklevanja se pred njom otvorie. "Da, gospoo", odvrati Gundalinu dok je bat njihovih uglaanih izama odjekivao hodnikom koji je vodio u Dvoranu vetra; ali izgledao je raaloen. Bio je na Tijamatu ve neto manje od jedne standardne godine i veinu tog vremena bio je njen pomonik. Dopadao joj se,i mislila je da se ona njemu dopada; oseala je da e postati sposoban oficir od karijere. Meutim, njegov rodni svet bio je Karemof, svet koji je vodio glavnu re u Hegemoniji, svet kojim je vladala tehnokratija koja je proizvodila najusavreniji hardver u Hegemoniji. Podozrevala je da je Gundalinu mlai sin iz porodice na nekom viem poloaju, koji je bio primoran da prihvati ovu karijeru zbog krutih naslednih zakona kod kue, i da je teh skroz naskroz. Derua pomisli pomalo s tugom da ga ni presluavanje orijentacijskih traka, pa makar ih presluao i stotinu puta, nee nauiti da bude tolerantan. "Pa", poe ona neto ljubaznije, "naveu ti primer jednog oveka sa maskom koji se verovatno uklapa u sve tvoje, a i moje, predrasude... a to je Starbak. On je vanTijamatovac, ko god i ta god pored toga jo bio." Ona se zagleda u freske ledenih prizora Zime du ulaznog hola; pokua da se zapita koliko li su puta bile naslikane i preslikane. Ali u oku svoga uma ve je videla Starbaka gde stoji zdesna od Kraljice, podrugljivo iskeen ispod one proklete kapuljae krvnika, i gleda s visine predstavnike Zakona kojima su ruke vezane. "On nosi masku iz istog razloga kao i svaki drugi lopov ili ubica", ogoreno primeti Gundalinu. "To je tano. ivi primer da nijedan svet nema monopol na regresivno ponaanje... a takav olo tei da se izdigne na sam vrh." Derua uspori, zauvi uzdah usnulog dina duboko iz utrobe planete. I ona je duboko udahnula pripremajui sebe za Probu vazduhom, koja je predstavljala deo rituala pri svakoj poseti palati. Zadrhtala je ispod ogrtaa, i to ne samo usled poveane hladnoe vazduha. Nikada nije uspela da

prevazie strah, isto kao to nikada nije uspela da se navikne na uenje to je oseala prema onome to je izazivalo taj strah: mestu koje su nazivali Dvorana vetra. Ugledala je jednog plemia koji ih je ekao na ivici ponora, zadovoljna to to je kraljica bar ovom jednom prilikom odluila da ih ne pusti da ekaju. to manje vremena bude provela stojei i razmiljajui o tome, imae manje muke da pree preko. Ovo bi moglo znaiti da je Arienrod dobro raspoloena... ili da je jednostavno suvie zauzeta drugim stvarima da bi se danas zabavljala sitnim maltretiranjima. Derua je u potpunosti bila upoznata sa pijunskim sistemom koji je Kraljica postavila po celom gradu, a naroito ovde u palati. Kraljica je uivala u tome da smilja sitne neprijatnosti kako bi demoralisala opoziciju... a Derui je takoe bilo jasno da Kraljica uiva u tome da gleda svoje rtve kako se preznojavaju. Prepoznala je Kirarda Seta, stareinu porodice Dalekoputov, koji je spadao meu Kraljiine ljubimce. Prialo se da je doiveo etiri posete Skuptine; meutim, njegovo lice, ispod pomodno vezanog turbana, jedva da je pokazivalo mukarca izilog iz deakog doba. "Stareino." Derua mu ukoeno salutira, bolno svesna bora koje su poinjale u uglovima njenih oiju; ali jo svesnija zavijajueg poziva provalije s njene druge strane, koje je nalikovalo gladnom smehu prokletnika koji se nije pokajao. Ko bi sagradio ovako neto? To se zapitala svaki put kada bi dola na ovo mesto; to, i jo neto: nije li tuno zavijanje vetra u stvari glas njegovih tvoraca, onih izgubljenih predaka koji su odsanjali i sagradili ovaj od duhova progonjeni grad na severu. Niko od njenih poznanika nije znao ta su oni bili, ta su uinili, ovde, pre kolapsa meuzvezdanog carstva prema kome je sadanja Hegemonija izgledala beznaajna. Da se nalazila bilo gde drugde, mogla bi da potrai neku sibilu i pokua da dobije odgovor na to pitanje, mada bi on verovatno bio neproziran i nerazgovetan. ak i ovde na Tijamatu, na udaljenim ostrvima sibile lutaju poput putujuih okultista, mislei da govore glasom Majke Mora. Meutim, njihova mudrost je stvarna, i jo nedirnuta ak i ovde, mada su Tijamatovci izgubili istinu koja se krila iza nje, isto kao to su izgubili razlog nastanka Karbankla. U gradu nema sibila... prema hegemonijskom zakonu, kome zgodno ide na ruku odvratnost Zimaca prema svemu to je makar neznatno 'primitivno'. Sraunata i krajnje uspena hegemonijska propaganda dri Zimce u uverenju da je sibilstvo puka meavina sujeverne prevare i uroenog ludila. ak ni Hegemonija se ne bi usudila da ukloni sibile sa jednog nastanjenog sveta... ali moe da ih dri van domaaja. Sibile su nosioci izgubljene mudrosti Starog Carstva, osobe ija je svrha da novim civilizacijama koje nastanu na njenim ruevinama prue klju kojim e otkljuati njene pokopane tajne. A ako postoji bilo ta to bogatai i monici Hegemonije ne ele, to je onda upravo to da vide ovaj svet na vlastitim nogama - Tijamat koji bi dovoljno ojaao da im uskrati vodu ivota. Derua se iznenada setila, ivo, jedine sibilske osobe koju je ikada videla u Karbanklu... pre deset godina, neposredno po njenom dolasku ovamo na prvo radno mesto. A to je bio mukarac sibil. Videla ga je jer je bila poslata da nadgleda njegovo proterivanje iz grada; ila je sa gomilom koja mu se rugala dok su vodili svog zaplaenog saplemenika, koji se usput bunio. Odveli su ga dole, na dokove, i smestili u amac. Oko vrata je imao veticolovca od gvoa naikanog iljcima; gurali su ga ispred sebe na udaljenosti duge motke, s pravom se plaei zaraze. Kada su stigli do strmog silaza koji je vodio u luku, gurnuli su sibilana suvie jako i on je pao. iljci su mu se zabili u grlo i u jednu stranu lica, napravivi rane. Krv sibila

koju se rulja toliko plaila da prospe, pojavila se i potekla u obliku ogrlice od dragulja, ispod njegove brade, prljajui mu koulju (a koulja je bila tamno nebesko plava; zaprepastila ju je lepota suprotnosti). Obuzeta strahom kao i ostali, posmatrala ga je dok je sedeo i jeao drei ake pritisnute uz grlo, i nije preduzela nita da mu pomogne... Gundalinu joj oklevajui dodirnu lakat. Ona postieno podie pogled i zagleda se u neznatno podrugljiv izraz na licu stareine porodice Dalekoputov. "im budete spremni, inspektorko." Ona klimnu glavom. Stareina podie malu pitaljku koja mu je visila na lancu oko vrata i stupi na most. Derua krenu za njim, pogleda uprtog ravno napred; poto je znala ta e ugledati ako pogleda nanie, nije joj bilo potrebno da to vidi: uasavajui otvor koji je predstavljao ulaz za servisiranje gradske samodovoljne fabrike, kojoj servisiranje nijednom nije zatrebalo, koliko je ona znala, tokom milenijuma koliko je Hegemonija znala za Karbankl. Postojali su zatvoreni liftovi-kapsule koji su tehniarima, to su doli da proue podzemnu strukturu Karbankla, obezbedili bezbedan transport ka njenim bezbrojnim nivoima; postojao je takoe stub vazduha, koji se uzdizao ovim otvorom kroz uplje jezgro Karbankla, na isti nain kao to se strujanje vazduha obezbeuje u kakvom otvorenom odaku. Ovo je bila jedina oblast grada koja nije bila potpuno zatiena olujnim zidovima; jaki vetrovi otvorenog neba divljali su ovuda, izvlaei dah iz podzemnih upljina. Ovde se visoko u vazduhu uvek oseao snaan miris mora i ulo zavijanje zato to je vetar navaljivao na pukotine i izboine u tom gigantskom vertikalnom tunelu. Tamo su se takoe nalazile, obeene u vazduhu poput ogromnih mobila slobodnog oblika, providne ploe od nekog otpornog materijala koje su promicale i nadimale se kao oblaci; te ploe izazivale su pojavu varljivih unakrsnih struja i povratnih tokova u neumornom vetru. A postojao je samo jedan put kojim se moglo prei preko dvorane do viih nivoa palate: pred Deruom se hodnik pretvarao u most koji je, kao traka svetlosti, premoivao provaliju. Most dovoljno irok da se preko njega lako pree kada je vazduh miran, ali smrtonosan kada njime gladno briu vetrovi. Stareina Dalekoputova dunuo je u zvidaljku i proizveo jedan odreeni ton. Prostor oko njega se smirio i on je samouvereno krenuo napred. Derua je krenula za njim i umalo ga nije zgazila usled silne elje da i sebe i Gundalinua uvue u kuglu mirnog vazduha. Stareina je nastavio dalje, mirnim, ravnomernim korakom; odsvirao je drugu notu, drugaiju, a zatim i treu. Kugla mirnog vazduha ih je i dalje okruivala; ali Derua je iza sebe ula Gundalinua kako uzalud pominje imena nekih bogova kada je malo zaostao i vetar ga liznuo po leima. Ovo je ludost! Ponavljala je litaniju straha i srdbe kojom je uvek propraala ovaj prelaz. Kakav manijak bi sagradio ovakvu sadistiku kuu zabave?... znajui da je tehnologija koja je stvorila ovo mesto lako mogla i da ga zaobie, da je bilo zamiljeno samo kao mera sigurnosti. Na teh nivou koji je sada doputen Zimcima na Tijamatu, i kao mera bezbednosti dovoljno je efektno. Derui se inilo da ova Dvorana vetra, bez obzira na to to ju je u davnim danima ovde ugradio moda neki bezoni ludak, sad savreno odgovara Kraljiinim ciljevima. Ve su stigli na pola puta. Pogled nije skidala sa lea stareine; oslukivala je atonalne note zvidalje za "omaijavanje vetra", note koje su od njih troje odbijale samrtni fijuk, iznad provalije koja je jeala. Znala je da nije re ni o kakvoj magiji, ve o

aktiviranju automatskih kontrola koje razdvoje zavesu vetrova na takav nain da onaj koji prelazi preivi. Ovo saznanje nije predstavljalo bogzna kakvu utehu kada se uzme u obzir kolike su bile mogunosti da doe do ljudske greke, ili do iznenadnog kvara u jednom tako drevnom sitemu. Nekada su postojale kontrolne kutije koje su obavljale ono to je sada radio zvida; ali, koliko je ona znala, jedina koja je jo radila bila je okaena o Starbakov opasa. Bezbedna. izmama je dotakla sigurnost naspramnog oboda. Uspela je da obuzda snanu elju da dopusti svojim nogama da se rastope ispod nje; da sedne. Oznojeno lice Gundalinua odvano joj se isceri. Zanimalo ju je da li i on to pokuava da ne misli na povratno putovanje. Zagledavi se ponovo napred, ona u hodu stareine Dalekoputova nazre trijumf dok su ga sledili u dvoranu za audijenciju. ak i ovde, tako blizu najvilje take Karbankla, dvorana je bila neodoljiva u svojoj ogromnosti; Derua je zamiljala da bi unutra mogla da stane cela jedna vila iz Novosklona, njenog rodnog sveta. Draperije od vlakana izatkane, u ledenim pastelnim bojama, visile su sa geometrijskih svodova tavanice na stubovima, mirkajui i zvonei egzotinom pesmom hiljadu siunih, runo izraenih srebrnih zvonia. A s druge strane prostranog belog saga... uvezenog sa nekog tuinskog sveta... na svom prestolu sedela je Snena Kraljica, inkarnacija boginje, sneni soko sa kandama u ledom okovanom visokom gnezdu. Derua se nesvesno vre umotala u ogrta. "Hladnije nego na Karuu", Gundalinu promrmlja i protrlja miice. Stareina porodice Dalekoputov dade im znak da saekaju i ode napred da najavi njihovo prisustvo. Derua je bila ubeena da su tamne, daleke oi ispod krune blede kose ve i te kako bile svesne njihovog prisustva, mada im Arienrod to niim nije stavila do znanja, ve je samo zurila preko dvorane. Kao i obino, Derui je prvo za oko zapala Arienrod; ali sada, poto je poela da sledi kraljiin pogled blie mestu na kome je stajala, jedna prea linija svetlosti, odvue joj panju: zujanje, prasak, neki energetski snop je pogodio cilj. "akt!" prosiktao je Gundalinu, kada se prolomie uzvici mnogih ljudi. Oni ugledae gomilu plemia kako se razdvaja: laserska munja oborila je jednoga od njih, koji se pruio po sagu. "Dvoboj...?" Glas mu je izraavao nevericu. Deruina aka stegnu imperijalni krst na nali opasaa. Jedva je uspevala da obuzda iznenadni bes koji ju je obuzeo. Da li se to Kraljica ruga autoritetu policije u toj meri da je priredila ubistvo u njenom prisustvu? Zaustila je da se pobuni, da upita... ali pre nego to je uspela da pronae rei, rtva se zakotrljala i sela, niti je bila u plikovima niti sprena, niti je kap krvi uprljala snenu belinu ilima. ena, vide Derua; pomodno ludilo u odevanju plemstva ponekad je oteavalo odreivanje polova. Kretanje te ene bilo je praeno slabim izobliavanjem vazduha; nosila je polje za odbijanje napada. Graciozno je ustala i savreno se naklonila Kraljici, dok su ostali pljeskali i razdragano se smejali. Gundalinu ponovo opsova, malo tie, u znak gaenja.Dok su se plemii pomerali, Derua je na trenutak ugledala jednu priliku u crnom, hladni sjaj metala, i shvatila da je Starbak odigrao ulogu ubice. Bogovi! U kojoj meri ljudi treba da budu blazirani maloumnici da pokuaju da spale jedni druge zabave radi? Odnosili su se prema oruju koje je moglo da osakati i ubije kao prema igraki... nisu nita bolje shvatali pravu ulogu ili znaaj tehnologije nego to maeni kuni ljubimac shvata ogrlicu sa draguljima. Da... ali ija je to greka, ako ne naa? Arienrodin pogled zaustavi se na njoj u trenutku kada joj se menjao izraz na licu. Oi udne boje zaustavie se na njoj; Kraljica se osmehnula. To nije bio prijatan izraz.

Ko kae da ljubimac ne razume svoju ogrlicu? Derua tvrdoglavo izdra taj pogled. Ili da divljak ne prozire la koja ga ini manje nego ljudskim? Stareina Dalekoputova ih je najavio i upravo je po eo da se povlai iz Kraljiinog prisustva kada Starbak doe i stade pored prestola. I njegovo skriveno lice okrenulo se prema njima, kao da ga je zanimao utisak koji je ostavila njegova predstava. Svi smo mi u srcu divljaci. "Moete prii, inspektorko Pala-Tion." Kraljica nepotrebno podie aku. Derua je skinula lem i krenula napred, a Gundalinu ju je sledio na maloj udaljenosti. Bila je ubeena da i njeno i njegovo lice izraavaju samo minimum potovanja. Plemii su uzmakli, okupili se na jednoj strani; zauzeli su poze poput hologramskih trgovakih lutaka u izlogu, posmatrajui je sa iskrenom nezainteresovanou dok je pozdravljala Kraljicu. Na as se zapitala zato im je poigravanje sa smru toliko zabavno. Sve su to Kraljiini miljenici, mladoliki... a samo bogovi znaju koliko su zapravo ti ljudi stari. Stalno je sluala da se korisnici vode ivota patoloki trude da zatite svoju produenu mladost. Zar je zaista mogue da nastupi trenutak kada ovek iskusi sve to bi mogao poeleti? Ne, ak ni za vek i po. Ili da li je mogue da jednostavno ne znaju, da ih Starbak nije upozorio na opasnost? "Vae velianstvo..." Ona podie pogled, samo na tren okrznuvi njime Starbaka, a zatim ga vrati na Ariendrod iji je presto bio podignut na jednu platformu. Kraljiino slatko devojako lice dobijalo je, zbog predubokog mudrog znanja u oima, kvalitet zle i podrugljive maske, i to maske koja je zapravo liila na Starbakovu. Arienrod podie prst, i tim jedva vidnim pokretom je prekinu u pola reenice. "Odluila sam da ete od sada pa nadalje kleati kada iziete pred mene, inspektorko." Derua je stisnula usne. Saekala je trenutak i duboko uvukla vazduh. "Ja sam oficir policije Hegemonije, Vae velianstvo. Zaklela sam se na vernost Hegemoniji." Namerno je upirala pogled u visoki naslon Kraljiinog prestola, kroz nju, oko nje. Naduvane i zalemljene povrine stakla, sjajne spirale i senovite pukotine: sve to je, hipnotikom arolijom Lavirinta, izazivalo takice pred njenim oima; bizarna vetaka umetnost koja se katalizovala iz karbaklovske zapaljive meavine kultura. "Ali Hegemonija je stacionirala vau jedinicu ovde da sluite meni, inspektorko." Arienrodin glas joj ponovo privue panju. "Ja traim samo da predstavnici jednog vladara iskazuju duno potovanje drugom nezavisnom vladaru", neznatno je naglasila re nezavisnom. "Trai i budi prokleta!" Derua je ula kako Gundalinu samo dahom izgovara te rei, gotovo neujno, iza nje; primetila je da ga je Kraljica oinula pogledom, na nain kao da namerava dobro da ga zapamti. Starbak se spustio za jedan stepenik od prestola, gotovo lenjo, dok mu se pitolj i dalje klatio u aci sa crnom rukavicom. Meutim Kraljica je ponovo podigla aku i on stade, ekajui bez rei. I Derua je oklevala. Oseala je, na svom boku, teinu pitolja za onesveivanje, a iza sebe Gundalinuovu usceptalu indignaciju. Moja je dunost da ouvam mir. Okrenula se neznatno prema Starbaku, prema Gundalinuu. "U redu, Bi-Zi", ree ona isto onako tiho kao on malo as; ali ne dovoljno tiho. "Kleaemo. To i nije nerazuman zahtev." Gundalinu ree neto na jeziku koji nije znala, a zenice mu se zacrnie. Starbakova pesnica se vrsto stisnula oko oruja.

Derua se ponovo okrete prema Kraljici. Oseala je da pogledi posmatraa, ne vie onako nezainteresovani, snano pritiskaju njena ramena, dok se sputala na jedno koleno i povijala glavu. Posle jedne sekunde zaula se kripa i pucketanje koe kada se Gundalinu s mukom spustio iza nje. "Vae velianstvo." "Moete ustati, inspektorko." Derua ustade. "Ti ne!" Kraljiin glas sevnu pored nje kada je Gundalinu poeo da se die. "Ti ostani da klei dok ti ne dozvolim da ustane, strane." Dok je govorila, Starbak se nae kao produetak njene volje pored njega i svojom tekom rukom u fluidnom crnilu obujmi Gundalinuovo rame, nateravi ga da ponovo klekne. Starbak promrmlja neto na nekom nepoznatom jeziku. Deruine ake koje su bile stisnute u pesnice ispod ogrtaa polako se ponovo rastvorie. Ona ogoreno ree: "Skidaj ake s njega, Starbak, pre nego to te privedem zbog napada na oficira." Starbak se osmehnu... videla je kako mu se oi drsko mrekaju, a izraz lica ispod glatke povrine maske menja. Nije se pomerio dok mu Kraljica nije dala znak da se udalji. "Ustani, Bi-Zi", neno ree Derua, s mukom kontroliui glas. Ispruila je ruku da mu pomogne da ustane i osetila kako Gundalinu drhti od besa. Nije pogledao u nju; na tamnoj koi pojavile su mu se pege, krvavo-crvene usled doivljenog ponienja. "Da je on moj ovek, kaznila bih ga zbog tolike nadmenosti." Arienrod ih je sada bezizraajno posmatrala. Dosta kanjavanja. Derua je sklonila pogled sa njegovog lica, podigla glavu. "On je graanin Karemofa, Vae Velianstvo. On nije niiji, on je svoj ovek." Ona namerno pogleda u Starbaka koji je i dalje stajao pored nje. Kraljica se osmehnula i ovog puta je taj osmeh otkrivao izvesno potovanje. "Moda vas komandant Lu-Sked ipak nije meni poslao samo kao simbolino-prisutnu enu." To dokazuje da nisi svaznajua. Deruina usta razvukla su se u napeti smeak. "Ako bih smela da vas zamolim da mi dozvolite, da istaknem da..." iznenada se pokrenula i, posle pritiska na skriveni nerv koji izaziva blokadu, oduzela Starbaku pitolj, "ovo oruje nije igraka." Nezgrapan metalni predmet legao joj je u aku, sa uperenom cevi poput upozoravajueg prsta kada je Starbak krenuo prema njoj; zaula je uzbueno avrljanje posmatraa. "Energetsko oruje ne treba nikada uperiti u bilo ta osim ako niste voljni da vidite kako to neto leti u vazduh." Starbak se sledio u polupokretu, primetila je kako mu se zapanjeni miii napinju i uvijaju. Spustila je pitolj. "Odbojno polje popusti, pod direktnim pogotkom, jednom u pet sluajeva. Vai plemii bi trebalo to da imaju na umu." Kraljica je nainila jedan zvuk kao da je sve to zabavlja, a Starbak okrenu glavu prema prestolu, dok je svetlost poigravala kroz bodlje njegova lema. "Hvala, inspektorko." Arienrod klimnu glavom, izvevi neku udnu kretnju prstima. "Ali svi smo i te kako svesni ogranienja i nepouzdanosti vae tuinske opreme." Derua trepnu u znak neverice i nemo ponovo prui pitolj, okrenut drkom napred, Starbaku. "Zaalie ovo, kuko", promrmlja on, da ga samo ona uje. Trzajem je uzeo pitolj, ogrebavi je pri tom po dlanu, i vratio se do platforme. Nevoljno je napravila grimasu. "Onda... s vaim doputenjem, Vae velianstvo, saoptiu vam komandantov meseni izvetaj o stanju kriminala u gradu."

Arienrod klimnu, nagnuvi se napred kako bi mogla da poloi posesivnu aku na Starbakovu miicu, kao to bi neko teio psa koga su uznemiravali i ljutili. Plemii poee da se povlae, sklanjajui se Kraljici s oiju. Derua potisnu osmeh bolne empatije. Ovaj izvetaj nije bio nita znaajniji od stotine koji su mu prethodili, niti od bilo koga koji e uslediti; i ona sama bi radije bila u ovom trenutku negde drugde. Spustila je aku, ukljuila rikorder na opasau i zaula glas svog zapovednika koji je iznosio statistike podatke o broju napada i pljaki, hapenja i osuda, zloina koje su poinili kako van-Tijamatovci tako i domai ivalj, i rtava na obema stranama. Rei su sustizale jedna drugu u besmislenoj pesmi u njenom umu, izazivajui u njoj sve poznate frustracije i aljenja. Besmisleno... sve je to besmisleno. Policija Hegemonije predstavljala je paravojnu formaciju stacioniranu na svim svetovima Hegemonije, kako bi titila njene interese i njene graane... to je obino podrazumevalo zatitu interesa lokalnih struktura moi na dotinom svetu. Ovde, na Tijamatu, planeti sa nerazvijenom tehnologijom i malobrojnom populacijom (a i od tog malog broja, Hegemonija polovinu jedva da je uzimala u obzir) policijske snage sastojale su se od jedne jedine regimente, uglavnom ograniene na kosmodrom i na Karbankl. A i aktivnosti policije bile su ograniene, sputane, strogo odreene: svodile su se na prekidanje tua meu pijancima, hapenje sitnih lopova, beskrajan ciklus brisanja noseva i uzaludnih krivinih gonjenja, a na oigled svih policajaca deavali su se neki od najvulgarnijih poroka u civilizovanoj galaksiji i neke od najpokvarenijih zloupotreba ljudskih bia ma gde u Hegemoniji. Zloupotrebljavai su se javno sastajali u paklovima zadovoljstva, gde su se oseali kao kod svoje kue. Predsednik vlade je Hegemoniju moda i sad simbolizovao, ali je vie nije kontrolisao - ako ju je uopte ikad kontrolisao. Jer, Hegemoniju kontrolie ekonomija; trgovina je oduvek bila pravi koren Hegemonije, a trgovci oduvek imaju samo jednog pravog gospodara - Profit. Meutim, postoje mnoge vrste trgovine, i trgovaca... Derua je digla pogled ka Starbaku, koji je mlitavo, a ipak nadmeno stajao Kraljici s desne strane: ivi simbol Arienrodinog neobinog ugovora sa silama svetlosti i tame, i simbol njenog manipulisanja tim silama. Starbak je bio sve ono trulo, gramzivo i korumpirano, u ljudskom rodu i u Karbanklu. Zloin i kazna su na Tijamatu - to je praktino znailo, u Karbanklu - bili podeljeni u jurisdikciju dva zasebna suda, kao i na drugim planetama Hegemonije: u jednom sudu predsednik je bio dravljanin planete, metanin, u ovom sluaju Zimac, i taj se pridravao lokalnih zakona; u drugom sudu vrhovni sudija bio je sa neke druge planete i sudio je pridolicama sa drugih planeta, po zakonima Hegemonije. Policija je davala mlivo za oba ta mlina; po Daruinom miljenju, trebalo je da se dobiju ogromne koliine 'brana', ali Arienrod je doputala i ak podsticala podzemlje; stvarala je neku vrstu meusveta ili neutralnog terena, to je pogodovalo korisnicima meuzvezdanih kapija. A Lu-Sked, pompezna ulizica, imitacija oveka i komandanta, nije imao petlju da se tome usprotivi. Kad bi ona, Derua, samo imala odgovarajui in, i kad bi joj se dala prilika... "Imate li ikakvih komentara o tom izvetaju, inspektorko?" Trgla se. Uinilo joj se da je glupo providna. Iskljuila je tonski rikorder, to joj je posluilo kao izgovor da jo ne die pogled. "Nikakvih, Vae velianstvo." Nemam nita to bi ti htela da uje. I nita to bi iole promenilo situaciju. "A neslubeno, Geja Derua?" Kraljiin glas se promenio.

Derua je digla pogled ka njenom licu, koje je sad bilo otvoreno, ubedljivo, lice stvarne ene a ne maska kraljice. Mogla bi maltene imati poverenja u to lice... mogla bi, zamalo, poverovati da se iza ovih rituala i lai nalazi ljudsko bie do koga je mogue dopreti... maltene. Derua opet na tren pogleda ko stoji uz Kraljicu: Starbak, izvrilac zloina po njenom nareenju, njen ljubavnik. Derua je uzdahnula. "Nema ja nikakvo neslubeno miljenje, Vae velianstvo. Ja predstavljam Hegemoniju." Starbak ree neto na tom nepoznatom jeziku; Geji je po grubosti tona bilo jasno da je to uvreda. Kraljica se nasmejala, visokim, neskladno nevinim smehom. Mahnula je rukom. "Pa dobro, onda moete ii, inspektorko. Ako elim da sluam recitacije o odanosti ispriane napamet, uveu kopoka. Bar e imati matovitije perje." Pojavio se stareina porodice Dalekoputov, naklonio se, i odveo ih iz kraljevske prisutnosti. Derua je najzad stajala u dvoritu kraljevske palate; ukoeno je zurila u patrolno vozilo. Vetrobran je bio upropaen: oko jedne rastopljene take zrakasto se irila mrea pukotina. Znai doli smo tako daleko? "Sigurna sam da bih zbog ovoga mogla nainiti mnogo tekih primedaba." Trzajem ake pokazala je ka tom vandalizmu, zatim ipak dohvatila kvaku. "Ali neka me bogovi prokunu ako u ovde praviti ikakav cirkus." Skliznula je u sedite, koje se ispod nje mekano zaljuljalo, a Gundalinu je zaobiao vozilo i uao sa druge strane, vozake. "Osim toga", spustila je vrata, "ne mogu da smislim nijednu reenicu osim ove: da sam umorna, i da se oseam kao da je neko pljuvao na mene. Ponekad se zapitam da li zaista vladamo ovom planetom." Zabila je ruku u dep, pronala pravougaonik sa iesta-kapsulama, istresla dve na dlan. Stavila ih je u usta i zagrizla koasto-vrste omotae. Otro kiseli ukus... i njeni nervi poee da se oputaju. "Konano... hoe i ti?" Pruila mu je pakovanje. Gundalinu je sedeo kruto, za kontrolama vozila. Zurio je van, kroz ludo razgranate pipke destrukcije. utao je tokom itavog povratka iz kraljevske prijemne odaje, a Dvoranu vetra je preao kao kakvu pustu ulicu. Poeo je da ukucava kod za paljenje motora, a Derui nije odgovorio. Vratila je plastini pravougaonik u dep. "Moe li ti da vozi, narednie, ili da ja vozim?" Iznenadna slubenost u njenom glasu naterala ga je da se malo trgne. "Da, inspektorko, mogu da vozim." Klimnuo je glavom, i dalje gledajui pravo ispred sebe. Posmatrala je kako se jo neke rei bore u njegovom grlu: progutao je knedlu, i to sa naporom, kao razljueno dete. Vozilo je podiglo nos i krenulo polako unazad i u stranu, usmeravajui se ka gradu. "ta je Starbak rekao neposredno pre nego to nas je Kraljica ispratila?" Ovo je pitala bezlinim tonom. Neke od karemovskih ideografskih zapisa umela je da pro ita tako su bila ispisana uputstva za rukovanje na veini karemovske izvozne opreme - ali nikad se nije potrudila da ui njihov govorni jezik, sandi. Policija je kao svoj uvek koristila jezik planete na kojoj se nalazila. Gundalinu je proistio grlo i jo jednom progutao knedlu. "Uz izvinjenje na izrazu, gospoice, to kopile je reklo... 'Ako Hegemonija alje tebe kao zastupnika, znai da joj fale muda, u poslednje vreme.'"

"I to je sve?" Derua je nainila neki zvuk vrlo blizak smehu. "Vraga, to je kompliment... udi me da je Kraljicu nasmejao. Pitam se da li je zaista razumela. Ili je mislila da se to odnosi samo na nas." "Ako je do muda", proguna Gundalinu otrovno, "ona ima njegova." Ovog puta se zaista nasmejala. "Jeste. I neka ih ima. Starbak je dakle sa Karemofa." Klimnuo je glavom. "A ta je rekao tebi?" Odmahivanje glavom. "Ne postoji nita to bi ti mogao izgovoriti a da ja to nisam ve ula, Bi-Zi." "Znam, inspektorko." Konano je skrenuo pogled ka njoj, ali samo na trenutak; njegove blede pegice na licu popunjavale su se crvenilom. "Samo, ne mogu ti rei. Ne bi nita znailo, osim nekome ko je odgajen na Karemofu. Re je o principu asti." "A-ha, tako." On je u razgovoru s njom i ranije pominjao ast, sa neobinim naglaskom koji je ukazivao na veliko poetno slovo. "Hvala ti", ree on, "to si preuzela moju ulogu protiv Starbaka. Ja nisam mogao samostalno da mu se dalje protivim, a da ne izgubim dostojanstvenost." Iznenadila se ujui ceremonijalni i zahvalni ton ovih njegovih rei. Pogledala je plemie i posluitelje koji su blenuli u njih kroz razmrskani vetrobran, dok je vozilo klizilo pored otmenih vila gornjeg grada. "Nije gubitak asti ako te uvredi ovek koji nikad nije znao ta znai ta re." "Hvala." Skrenuo je uvis, da izbegne jedno dete koje je, ispred njih, vrtelo oko sebe zlataste hula-hop obrue. "Ali ja sam te uvrede sam navukao na sebe; znam da je tako. Osim toga, napravio sam problem i tebi, a i nezgodu policiji. Ako hoe da me otpusti kao pomonika, razumeu to." Zavalila se u mekano obloenu udubljenost naslona i razgibala aku koju je Starbak povredio. "Moda bi bilo dobro da ti vie ne ide sa mnom u te posete Kraljici, Bi-Zi. Ne zbog nekog mog istinskog neslaganja sa tvojim postupanjem danas. Nego jednostavno zato to Starbak sad ima oruje koje moe da upotrebi protiv tebe; znai, tebi e biti teko, onda e i meni biti tee, a njima lake da vuku ime Hegemonije po blatu. A ako to ostavimo po strani - iskreno, dopada mi se, Bi-Zi, i bila bih grdno razo arana ako bi se ti zaista toliko urio da se udalji od mene." Mada ne bi bio prvi. Slabaan osmejak olakanja pomakao se na njegovom licu. "Ma, ne. Ja sam zadovoljan... vie nego zadovoljan. A to se tie ovoga da ja ne idem kad ti ide kod nje to je super." Osmeh se irio, neodoljiv. Klimnula je glavom. "Nemoj misliti da ne bih poslala samo tebe, da ide sam, kad bih ja mogla da se izvuem." iroko se osmehnula. Otkopala je teki ogrta. Osetila je teinu lema, skinula ga je, pogledala njegovu zlatasto obojenu jajoliku zakrivljenost. "Trebalo bi da neko okai ovo na drvo. Bogovi, ala mi je dozlogrdilo! Dala bih sve to imam za neki estit posao, na nekom mestu gde se trai pravi policijski rad, a ne sprdnja." Gundalinu joj je dobacio kratak pogled, sad bez osmeha: "Zato ne preduzme transfer?" "Ima li ti pojma koliko to traje?" Odmahnula je glavom, ostavila lem i razlabavila visoki okovratnik bluze svoje uniforme. Uzdahnula je. "Osim toga, pokuala sam. Nije bilo sree. Njima sam 'potrebna ovde'." Gorina u njenom glasu prila je kao kiselina.

"Zato ne podnese ostavku?" "Zato ne zauti?" Gundalinu je, sa izrazom poslunosti, opet gledao u kontrolne instrumente. Sad su se vozili kroz Lavirint, ulica je bila zakrena pa su ili sporije. Nebo je, onostran protivolujnih zidova, bilo ve zamrljano nailaskom veeri. Derua je gledala dronjave uliice i dreavo arene 'paklove' du glavne ulice: sve je to promicalo kao podrugljiva imitacija njenih snova i ambicija... Da li bi ona zaista bila spremna da se odrekne ma ega, samo da bi prela na mesto gde bi mogla da radi kvalitetnije? Da li bi rizikovala i da izgubi visoki poloaj koji joj je (znala je to) Lu-Sked dao samo zato da bi Kraljici mogao ponuditi dovoljno "visoku" rtvu? Povukla je jedan uvojak kose, crne sa prelivima mrkocrvenog, napred, preko levog uva. Nije bitno, kroz samo pet godina sve e se neminovno promeniti. Hegemonija e otii sa Tijamata, a nju, Deruu, poslae na neko bolje mesto - a sva druga mesta su bolja. Strpljenje, samo strpljenje joj je potrebno. Bogovi znaju da je eni teko da uopte stekne ikakvu karijeru u Plavom, a kamoli da se podigne do visoke policijske vlasti. Bacila je pogled niz jo jednu uliicu pored ijeg ulaza su prolazili. U toj uliici preovladavala je plavoljubiasta boja, kojom su bili obojeni zidovi, firme, uline svetiljke... Bila je to ulica Indigo... Derua je vrsto verovala da su je na Tijamat poslali zato to je ena; ovo joj se u prvi mah svidelo. Ubrzo je ta radost postala kisela. Derua je pristupila Plavima zato to voli taj posao... a ovde se taj posao, zapravo, ne obavlja. Napola vien pokret probudio je alarm u njoj. "Bi-Zi, nazad! Upali sevalicu, videla sam neto u ovoj uliici." Nabacila je lem na glavu i jednim trzajem podvukla kai lema pod donju vilicu; istovremeno je estokim pokretom otvorila vrata vozila. "Za mnom, idemo dole." Iskoila je i potrala istog trenutka kad su patrolna kola stala, uz trzaj i njihanje, na ulazu u tu slabo osvetljenu pobonu uli icu. Teki mirisi kuvanja visili su u vazduhu; uliica je bila uzana i slepa, bez drugog izlaza. Na prednjoj strani nekoliko zgrada bili su kojekakvi restoranii, ali je prolaznika bilo vrlo malo, upravo zato to je bilo vreme za jelo. Ona je ipak videla nekoliko osoba, ali sad svi kao da su potonuli u okolne zidove, im su videli crveno rotirajue svetlo i uniformu pranjave plave boje. Oko sredine, deavalo se negde oko sredine... Usporila je tranje, posegnula prstima do dugmeta za paljenje reflektora na lemu, uperila reflektor prema mranim procepima u fasadi sklepane trospratnice levo od nje. Onda ga je upalila; u prvom procepu nita, samo gomila metalne buradi, u drugom procepu nita. Bila je svesna Gundalinuovih koraka iza sebe du plonika... glasovi. Poplava svetlosti iz njene svetiljke na lemu zapljusnula je i trei procep u fasadi, najdublji. U svetlosti ostadoe, kao prikovane, tri figure - ne, etiri - ne, pet - jedan je uao iznad opruene rtve, drei u ruci neto to je ivelo sopstvenom svetlou. "Ne mrdaj!" Staner-pitolj u njenoj ruci ve je bio uperen. "Plavci!" Pometnja pokreta, kao insekti oamu eni sjajem; uinilo joj se da je jedan pokret pogrean. Pucala je i videla kako ovek pada a oruje izlee iz njegove ruke. "Rekla sam ne mrdaj! Ti sa noem, ustaj; iskljui ga i baci ga ovamo. Sad!" Osetila je da je Gundalinu stao uz nju, sa naperenim pitoljem, pa je mogla da usredsredi svu svoju panju na etvrtog oveka, onog sa noem, koji je ve izvravao njeno nareenje. Svetlosna 'olovka' doklizala se po ploniku i lupnula o jednu njenu izmu. "Sad lezi potrbuke, svi! Bi-Zi, vadi im zube. Pokrivau te."

Gundalinu je brzo krenuo napred; unuo je kod jednog i pretresao ga, zatim tako redom i kod ostalih. Dok je ekala, njen pogled je odlutao do njihove rtve koja je bespomono leala na boku; namrtila se, prila blie da vidi lice. "Gle, gle..." U estokoj svetlosti nije najjasnije videla tog crvenokosog momka; ali je videla uas u belini njegovih oiju i ula parajui zvuk njegovog muenikog disanja. Spustila se na kolena pored njega. Gundalinu je pretresao poslednjeg od lovaca na robove. "Bi-Zi, nai klju za lisice koje su stavili ovom deku. Dobro ga je tresnulo, mislim da mu treba antifriz." Otklopila je kutiju za prvu pomo , koju je imala na opasau, i izvukla ampulu-injekciju stimulanta, spremnu za upotrebu. "Ne znam da li vidi moje lice, deko, ali zamisli jedan veliki osmeh. Sve e biti u redu." I tako sa osmehom, raskopala mu je koulju i zabila mu injekciju direktno u grudne miie. Malo je jeknuo, od bola ili iz protesta. Podigla je njegovu glavu i namestila je da bude naslonjena na njena kolena, a Gundalinu je priao sa kutijicom za otkljuavanje i zakljuavanje. Skinuo je lisice sa deakovih ruku koje mlitavo padoe uz njegove bokove. "Znam gde se ovo moe dobro upotrebiti", ree Gundalinu iroko se osmehujui i drei lisice podignute. "Dabome", ree ona, "uradi to." Skinula je sa opasaa i svoje lisice i dodala mu ih. "Evo. Jednak tretman pred zakonom." Gundalinu je opet ustao. Posmatrala je kako sputava ruke trojici pokretnih lovaca na robove. Kroz deakovo telo proe drhtaj; sputajui pogled, ona vide da deak poinje da grabi vazduh punim pluima, sa olakanjem oajnika. Kapci su mu pali preko divljih oiju boje mora. Sklonila je mokre pipke crvene kose sa njegovog lica, zagladila ih. "Pozovi jo vozila, Bi-Zi, neemo moi sve ove goste da poreamo na zadnje sedite. Mislim da se naem mladom prijatelju stanje naglo popravlja." Gundalinu je klimnuo glavom. "Da, inspektorko." Lovac na robove, onaj iznad koga je Gundalinu u tom trenutku stajao opkoraivi ga, podie glavu, a onda pljunu. "ena! Jebena Plavka. Kako vam se to svia! Sjebala nas ena." Gundalinu ga je ritnuo izmom. Usledio je jauk. Derua se naslonila na zid, a staner-pitolj je oslonila o koleno. "ena; to ne zaboravi nikad, ubre jedno. Moda nismo u stanju da iskopamo srce zla u ovom gradu, ali nekoliko zlih prstiju umemo da odseemo." Gundalinu se vratio na plonik uliice i poao nazad ka patrolnim kolima. Niko nije priao da pita ta se to tu deava. Geja Derua je bila sigurna da svi koji su iole zainteresovani ve znaju. Deko je nainio neki neodluni zvuk, neko slabo jeanje, i prislonio ake na grudi. Otvorio je oi, opet ih zatvorio zbog estoke svetlosti njenog reflektora. "ta misli, da li moe da sedne?" Klimnuo je glavom, oslonio se rukama o tlo, a ona mu je pomogla da se pomakne unazad i nasloni na zid. Krvario je iz nosa i iz jedne ogrebotine na donjoj vilici; po licu i koulji imao je uljaste mrlje. Po eo je da opipava viestruku ogrlicu od raznobojnih koljki, koja mu je bila oko vrata; mnoge su sad bile polomljene. "Jaooo... do vraga, do vraga, sad sam ih kupio." Oi su mu bile ustakljene. "Ba te briga kako si upakovan, vano je da sadrina nije o..." Zautala je, primetivi zaprljanu medalju asti koja se njihala izmeu koljki. "Odakle ti ovo?" ula je nenamernu otrinu u svom glasu. Njegova pesnica se zatitniki sklopila oko medalje. "To je moje!"

"Niko ne kae da nije tvoje. - Ej! Lezi!" Krajikom oka videla je kretanje; digla je oruje. Lovac na robove koji je bio najblii ploniku njihao se na kolenima i samo mu je jo malo trebalo da bi skoio na noge, iako su mu ruke bile vezane iza lea. "Potrbuke, gade; ili e da se oprui na drugi nain, kao ovaj deko maloas." ovek pade potrbuke, streljajui je pogledom. "On..." poe deak. "On je hteo da mi... odsee jezik. Mislili su da me prodaju! Rekli su da... ja..." Zadrhtao je; posmatrala je njegove napore da zaustavi drhtanje. "Mutavi ne priaju prie... mada, tamo gde su tebe hteli da poalju, niko ne bi ni inae razumeo nijednu re tvog jezika... niti bi iko mario. Ovo ba nisu lepa razmiljanja, a?" Blago je stisnula njegovu tanku miicu. "Ali takve stvari se sve vreme dogaaju. Dodue, ova etvorica dobriina to sigurno vie nee raditi. Ti si sa nekog drugog sveta?" Njegova ruka se opet stegla oko medalje. "Da... zapravo, ne. Moj otac je bio stranac, majka ne." mirkao je jako, pod tim svetlom. Nije dopustila da se na njenom licu pojavi ikakav znak iznenaenja. "A ta medalja je bila njegova." To je kazala kao gotovu injenicu, ne zanimajui se gde je mladi dobio medalju; sad joj je bilo vanije da stigne do saznanja o nekim eventualnim veim zloinima. "Ali odrastao si ovde? Smatra da si dravljanin Tijamata?" Opet je pritrljao usta, mirkajui. "Pa, valjda." Neodluno i podozrivo. Gundalinu se ponovo pojavio na ulici ispred njih; njegova blistava svetlost pomeala se sa njenom, rasterujui senke. "Marica uskoro stie, inspektorko." Klimnula je glavom. Gundalinu je stao pokraj deaka. "Kako si?" Deak je gledao gore, u Gundalinuovo tamno pegavo lice, maltene je zurio, a onda kao da se setio pravila lepog ponaanja. "Valjda sam dobro. Hvala... hvala." Okrenuo se opet Derui, susreo se sa njenim pogledom, pogledao dole, pa nekud u stranu, pa opet nju u oi. "Ne znam kako da... samo... hvala." "Hoe da nam se odui?" Osmehnula se, a on je klimnuo glavom. "Onda paljivije biraj gde e prolaziti. I budi voljan da pred kamerama svedoi, pod zakletvom, da si graanin Tijamata." Iscerila se Gundalinuu. "Ovo je bila otmica i napad, ali i jo neto - pokuaj da se dravljanin prokazane planete odvede na drugu planetu." Ustala je. "Oseam se svakim trenutkom sve bolje." Gundalinu se nasmejao. "Ali postoji neko ko se osea sve gore." Pokretom glave pokazao je prema uhapenima. "ta je ovo znailo?" Deak se podigao na noge, oslanjajui se velikim delom svoje teine o zid. "Da li si hteo da kae da ja nikad neu moi na drugu planetu, ak i ako budem hteo?" Gundalinu je pruio ruku i pomogao mu da stane vre. Geja Derua je pogledala svoj asovnik. "U tvom sluaju, moda e postojati mogunost. Ako je tvoj otac stranac, onda si ti u drugaijem poloaju - ako moe to da dokae. Ali, naravno, ako jednom ode nikad vie ti nee biti dozvoljen povratak... O tim stvarima morao bi da porazgovara sa advokatom." "Zato?" upita Gundalinu. "Imao si plan da otputuje?" Deakov izgled postao je pomalo neprijateljski. "Moda bi moglo i to da bude, jednog dana. Ako vi dolazite ovamo, zato nama ne date da odlazimo?" "Zato to vae kulture jo nisu dostigle odgovarajui stepen zrelosti", ree Gundalinu sveano.

Deak upadljivo pogleda ka strancima, lovcima na robove, pa opet ka Gundalinuu. Gundalinu se namrti. Derua je ukljuila rikorder. "Ako nema nita protiv, ja bih snimila poneto, isto da dokumentujemo. Posle bismo mogli da te odvedemo u bolnicu, da..." "Nema potrebe. Dobro mi je." Uspravio se, poteui krajeve odee. "Zna, ti verovatno ne moe najbolje da proceni kako ti je", ree ona. Pogledala ga je otro, naila na ar u njegovim oima. "Ali, to je tvoj problem. Umesto u bolnicu, idi kui, pa se dobro ispavaj. Ako tako hoe. U svakom sluaju, potrebno je da znamo gde te moemo nai kad nam bude potreban. Molim te, kai kako se zove." "Ukres Svetlohodni Letnji." "Letnjak, a?" Tek sad je osetila tipini letnjaki akcenat u njegovom govoru. "Od kad si u ovom gradu, Ukree?" Slegnuo je ramenima. "Ne mnogo." Pogledao je u stranu. "Hm." Time se to-ta objanjava. "Zato si doao u Karbankl?" "Je li i to protivno vaim zakonima?" pitao je zajedljivo. "Koliko ja znam, nije", ree ona. ula je da je Gundalinu mrknuo na nain koji je kod njega znaio neodobravanje. "Ima li zaposlenje, a ako ima, kakvo?" "Imam. Ulini muziar." Deakove ake odjednom poee da pretrauju opasa, koulju, vazduh. "Moja flauta..." Derua je razmahnula svetlosnim mlazem po uglovima tame. "Je l' ono?" Deak se bacio na ake i kolena pokraj jednog lovca na robove, i po eo da skuplja delie. "Ne!... Ne!" Njegovo lice i ake poee se bolno griti. Lovac na robove se nasmeja, a deak ga tresnu pesnicom po ustima. Derua je stupila napred i povukla deaka da ustane i da se malo odmakne. "Dosta je bilo, Letnjae... Ovde si se loe proveo, zato to ti niko nije rekao pravila igre. A niko ti ih i ne moe rei, u tome je problem. Idi, vrati se na tvoja tiha ostrva gde vreme stoji nepomino, dok jo moe. Idi kui, Letnjae... i ekaj pet godina. Posle Promene, bie ti mesto ovde." "Znam ja ta radim." Vraga ti zna, pomisli ona, gledajui njegovo izudarano lice i slomljenu sviralu koju je stezao u akama. "U tom sluaju, poto sad nema nikakvo sredstvo pomou koga bi zaraivao za ivot, optuiu te za skitnju. Osim, naravno, ako ode iz grada u toku dananjeg ili sutranjeg dana." Sve e dobro posluiti, samo da te ubacimo u neki brod i oteramo odavde, pre nego to Karbankl upropasti jo jedan ljudski ivot. Deak je izgledao kao da ne veruje da je tako neto uo. Zatim se vratio njegov bes; sad je znala da je izgubila. "Nisam skitnica! Stanujem kod - kod - one osobe koja pravi maske, u Citrusnoj ulici." ula je dolazak jo jednih patrolnih kola, ula je izme u uliici. "Dobro, Ukree. Ako ima boravite, onda, rekla bih, moe kui." Samo, ti nee otii kui, budalo. "Ipak, trebae mi da svedoi, kao rtva ovog napada, pred kamerom, da bismo ove pijavice mogli da sklonimo trajno. Svrati sutra u glavni tab policije; duguje mi bar toliko." Deak je mrzovoljno klimnuo glavom i iskoraio u uliicu. Nije o ekivala da e ga ikad vie videti.

6. "ta ti to znai - ne zna ta se desilo sa deakom?" Arienrod se nagnula napred, iz fotelje u kojoj je sedela, zurei u trgovevu pognutu, elavu glavu. Njeni prsti zarili su se u meke rukonaslone fotelje kao kande. "Oprostite mi, Vae velianstvo!" Trgovac je za kratko digao glavu i pogledao je oima prestravljenog glodara. "Mislio sam da Vas ne zanima on nego samo ta devojka. Rekao sam mu da ode kod Gaderfaj u ulicu Perivinkl, ali on nije otiao tamo. Ako elite da ga traim po gradu..." Glas mu je zadrhtao. "Ne, to nee biti potrebno." Uspela je da to kae umirujuim tonom; nije elela da ovaj starac, od same pomisli o takvom traganju, padne i umre. "Moji metodi su daleko delotvorniji od tvojih. Ja u ga nai sama, kad zakljuim da mi je potreban." Mislim da moda i sudbina hoe da ga naem. "Kae da je odluio da doputuje ovamo zato to je... Luna... postala sibila, a on je odbijen?" Ba je teko nazivati samu sebe drugim imenom. "ta misli da e nai u Karbanklu?" "Ne znam, Vae velianstvo." Trgovac je stiskao ruke oko mainski izraene velike kope na svom konom kaiu. "Ali, kao to sam Vam rekao, oni su bili verenici; uvek zajedno. Pretpostavljam da je njemu bio povreen ponos kad nije mogao zajedno sa njom da ide na hokus-pokus. A njegov otac je stranac, Ukres uvek nosi tu medalju... Rekao bih da je radoznao." Klimnula je glavom, ne gledajui ga. Tokom godina, donosio joj je prie o dvoje dece koja su rasla zajedno, o njihovoj dejoj ljubavi i udnoj, nevidljivoj vezi odanosti. Moda je sad mogue upotrebiti tu vezu i dovui devojku ovamo, u Karbankl, i ujedno je osloboditi od tih sibilskih praznoverica, za koje se vezala. Arienrod nije mogla zameriti toj devojci to pokuava da se domogne najvee asti mogue u njenom ogranienom svetu; upravo to je pokazivalo da su njih dve ista ena. Ali, zbog te opsesije, Luna nije reagovala kad je ovaj trgovac pokuavao da je zainteresuje za tehnologiju Zime, iako je Ukres iste takve podsticaje prihvatio zainteresovano, moda zbog oca van-Tijamatovca. Luna, bar, nije odbacila svog roaka zato to voli teh, a to bi svaka prava pripadnica Letnjeg naroda uinila. Zato je Arienrod i trpela tu njihovu vezu, u nadi da e ak i tako razvodnjen dodir sa tehnologijom doprineti da se Luna pripremi za svoju sudbinu. Bar nije zatrudnela s njim - Letnjaci, ipak, gaje "travu decomrznu" i znaju kako se koristi. Ako bi sad Ukres bio ovde, u palati, i ekao Lunu... "Siguran si da Luna sad 'studira' sa tim sibilama na njihovom ostrvu? Da li e tamo biti bezbedna?" "Nema kod njih nijednog bezbednijeg mesta za nju, Vae Velianstvo. ak bi mogla i da se vrati na Neit pre nego to ja opet doplovim tamo." "Kae da one sibile, i sibili, koje si video, nisu zaista ludi?" Njen glas je postao otriji. Svojevremeno se nadala da e dovui devojku ovamo pre nego to bude zahvaena sibilskom boleu; za to je sad bilo prekasno. "Ne, Vae velianstvo." Odmahnuo je glavom. "Oni sasvim pouzdano kontroliu te svoje napade; nikad nisam video nijednu sibilu koja to ne bi mogla." Videi da se on takve opasnosti nimalo ne plai, osetila se malo lake. Arienrod se zadubila u razgledanje murala iza njegove glave. Vano je samo da Luna ostane pri zdravoj pameti, sve drugo je nebitno; sibilska bolest ak moe biti korisna, moe predstavljati zatitu, inilac zahvaljujui kome e Letnjaci imati vie

poverenja u Lunu. Opet je pogledala trgovca. "Onda e joj odneti poruku od njenog roaka. Poruku u ti ja dati. elim da ona doe u Karbankl." Neophodno je da Luna doe svojom slobodnom voljom; Letnjaci ne bi mirno otrpeli da neko kidnapuje sibilu. Trgoveva glava bila je i sad pognuta; zato kraljica nije mogla videti izraz njegovog lica, mada je videla da se malo trgao. "Ali, Vae velianstvo - ako je postala sibila, moda e se plaiti da doe u grad." "Doi e ona." Arienrod se nasmeila. "Znam ja nju; doi e." Ako bude uverena da je njen ljubavnik u opasnosti, doi e. "Dobro si mi sluio..." uvide da je zaboravila kako se ovaj trgovac zove; zato nastavi izbegavajui ime. "...trgove. Zasluuje dobru nagradu." Bogovi, mora biti da starim. Njen osmeh se malice promenio. Na rukohvatu fotelje imala je izvestan broj svetleih tipki; po e pritiskati neke od njih. "Mislim da e otkriti da su svi tvoji dugovi, za novi tovar robe koji si sad ukrcao, plaeni." "Hvala Vam, Vae velianstvo!" Posmatrala je kako se pojedini omlitaveli delovi njegovog lica njiu dok se klanjao; mrzela je te prizore runoe koji nastaju zbog starenja. Istovremeno, prijalo joj je saznanje da je ona sama zatiena od takve sudbine. Otpustila ga je. Nije se ak ni potrudila da ga upozori da o ovom sastanku ne pria ni sa kim. Taj trgovac bio je njoj neki rod, dalek ali sasvim odan; koliko god bio zauen tim njenim neobinim pokroviteljstvom nad dvoje mladih ljudi, on nikad, znala je, nee ni postavljati pitanja, ni izneveriti. Nikad, a naroito ne dok je tako dobro plaen. Kad je otiao, ustala je sa fotelje u toj maloj, privatnoj sobi; prila je nevelikim ali dvokrilnim vratima, od belih panela sa intarzijama, i povukla ih ka sebi. Vide da tamo, u susednoj, iroj prostoriji, eka Starbak; to nije oekivala. Uz Starbaka su bili njegovi 'psi gonii', vodozemne grabljivice sa Cie-Puna, idealno prilagoene lovu u kome treba nadmudriti mere. Gonii su stajali u zbijenoj grupi, na udaljenom kraju sobe, njihali svojim pipcima-rukama i mumlavo, smrknuto razgovarali izmeu sebe. Ali Starbak je stajao u svojoj tipinoj javnoj pozi drskosti, naslonjen na masivni samatanski sto koji se postavlja uza zid, levo od Arienrod, vrlo blizu... vrlo blizu vratima. Zapitala se da li je prislukivao; zakljuila je da verovatno jeste, ali da je to verovatno nevano. Imao je masku-kapuljau na licu i jo bio u crnom, ali ne u onom crnom dvorskom kostimu nego u utilitarnom crnom termalnom odelu sa opremom za lov. Svetlosni odsev zablistao je sa njegovog, u korice uvuenog noa za ubijanje mera u trenutku kada se Starbak uspravio. Naklonio joj se krutom tanou, ali trenutak pre toga videla je da njegove tamne oi motre na upitan nain i da za neim tragaju. "Ve odlazi?" Dala mu je, glasom, samo hladnou. "Da, Vae velianstvo. Ako Vam je po volji." Oseala je u njegovom tonu maleni nagovetaj da je ovo samo ritual koji se ponavlja izmeu jednakih. "Po volji mi je, veoma." Dabome, trecni se malo, moj preterano samouvereni love. Nisi prvi, mnogo ih je bilo pre tebe, a moda nisi ni poslednji. "to pre poe, to bolje. Ovog puta lovie u rezervatu koji dri porodica Dalekoputov?" "Da, Vae velianstvo. Tamo su atmosferske prilike povoljne i o ekuje se da e ostati takve." Oklevao je, priao joj blie. "Dajte mi sreu u lovu...?" Njegova aka pomilovala je njenu miicu kroz tanani sloj tkanine. Podigao je masku, a ona je rukama privukla njegovo lice svome i dala mu poljubac koji je bio obeanje kasnijih, veih nagrada. "Lovi dobro."

Klimnuo je glavom i okrenuo se. Posmatrala je kako sakuplja gonie i odlazi u potragu za ivotom i smru. 7. "Input..." Okean vazduha... okean kamena. Ona leti. Luna je gledala uko eno, ali kroz oi nekog neznanca, klisurine izmeu ijih se silno visokih, ka nebu stremeih, zidova nalazila. Litice su bile od slojevitih stena. Ponekad su se suavale kao levak, samo da bi je zatim izbacile dalje, u nova ogromna prostranstva drugih kanjona. Litice su bile od erozije krivudavo izjedene, kao najfinija rezbarija, ljubiaste, zelene, grimizne, sive. Ona je zarobljena u zatvorenom kljunu neke providne ptice; ne, ona je u nekom vazdunom brodu koji leti; monitori, instrumenti sa udnim simbolima koji trepu i kuckaju na tabli ispred nje. Ali ona ne moe da se pokrene, trans je dri u nepominosti, ne moe nijedan instrument da dotakne, a jedan masiv purpurnog kamena uzdie se, eno, tano ispred nje, na njenom vrtoglavom putu napred. Laa sama zaokree, uz jako naginjanje na jednu stranu, prelee prepreku i sjuruje se, s one strane, u jedan kanjon jo dublji; a njoj se vrti u glavi. Neto na instrument-tabli seva crvenom bojom, uz bip-bip zvuke za opasnost, iako se visina letenja opet ustalila. Odakle je doletela, prema emu hita, gde je i kad postojalo ovo okamenjeno more, to su tajne na koje ona nikad nee znati da odgovori; niti ko, kako i zato je izveo taj let... Nebo je, gore, bezoblani indigo, prema zenitu sve tamnije, do crnila; osvetljeno samo jednim vrlo malim, srebrnastim suncem. Nigde nikakvu vodu nije videla... "Input..." Okean peska. Plaa bez kraja, more bez obala sainjeno samo od peanih dina ije plime se beskonano smenjuju pod veitim vetrom... Njen brod talasastim uzdizanjima i sputanjima leti iznad peska, a ona nije sigurna gde u tom brodu sedi, sa lemom koji je titi od svetlosne pei. Reklo bi se da je visoko na oklopnim leima tog broda, ili bia; da li je zaista ivo?... "Input..." Okean ljudskih bia. Rulje se sustiu sa raznih strana, zapljuskuju raskrsnicu dvaju ulica, ona je meu njima. Vuku je i guraju kao podmukli virovi u reci. Neke maine urlaju, tropou, prolaze pokraj nje, zakruju kolovoze, bacaju neki strani gorki smrad u njen nos, tuku zvukom po njenim uima... Nepoznati ovek tamnog lica, sav u braon odei, sa iljatim eirom, u izmama uglancanim do sjaja, prilazi, hvata je za miicu; neto joj govori, pokuava da je ispituje, povienim glasom, ali jezikom koji njoj nije poznat. Ona vidi da se njegovo lice naglo menja. On je isputa... "Input..." Okean noi. Potpuno odsustvo svetlosti i ivota... oseaj makrokosmike starosti... saznanje da ona nikada nee prodreti u tajno srce ovog prizora, ma koliko esto se vraala u ovaj pononi vakuum nitavila, potpunog nitavila... "... Kraj analize!" ula je viestruki eho tih rei, osetila kako njena glava, osloboena, pada napred, na grudi. Udahnula je naglo: jo jedan trans je zavren i ona se, sa trzajem, vraa u svet koji je njen. Uzmie korak, dva, sputa se na kolena, seda, svesno

oputa miie tela, kroz nju se oputanje uzdie kao talas, sve vei... poela je duboko da die, svesna je svakog peckavog elektrinog oseaja u sebi. Tek posle toga otvorila je oi. Pred njom, umirujua prisutnost Danakil Lua koji joj se osmehuje sa grubo istesane drvene stolice na drugom kraju odaje. Sad je Luna kontrolisala svoje telo za vreme transfera, nisu vie morali da je dre pritisnutu na pod, da je vezuju za realni svet. Uzvratila mu je osmehom umornog ponosa, pomakla se i sela prekrtenih nogu na pletenu asuru. Klavali je ula, saginjui se da bi prola kroz otvor; na trenutak je zaklonila baricu sunca na podu koja je grejala Lunina lea. Luna se okrenula da gleda kako Klavali stupa u drugu baru svetlosti, ispod olupanog prozorskog okvira; a Klavali je rasejano spustila ruku da zagladi Danakil Luovu veito razbaruenu smeu kosu. Danakil Lu je bio tih, maltene stidljiv ovek, ali se lako smejao Klavalinim stalnim neozbiljnostima. Na Lunu je ostavio utisak oveka koji se na ovom ostrvu osea nekako nezgodno, ili kao da mu nije mesto u ovim sobama uklesanim u liticu od poroznih stena. Gde bi mu mesto bilo, Luna nije mogla da pogodi; ali ponekad je u njegovim oima viala enju za tim poeljnijim odreditem. Nekoliko puta ga je uhvatila da gleda u nju sa jednim izrazom lica koji nije znala da imenuje - otprilike kao da ju je ve viao, negde, nekad ranije. Na vratu i na obrazima Danakil Lu je imao rune oiljke, kao da ga je neka zver zaparala kandama. "ta si videla?" To pitanje, koje je bilo maltene ritual po sebi, postavila je Klavali. Da bi joj pomogli da kontrolie transfer, da ovlada onim ritualima tela i duha koji vode sibilu, postavljali su joj uvek pitanja za koja su otprilike znali kako e odgovor glasiti, ona ista pitanja koja su njima bila postavljana mnogo puta, kad su njih dvoje bili na sibilskoj obuci. Luna je nauila da nikad ne moe znati koje e rei poeti da izgovara kad joj neko postavi sibilsko pitanje: kad pone trans, i vizija kad pone, to je kao pad u provaliju crnu i ogromnu poput smrti... pad u ivopisni svet snova, koji se nalazi negde, u sred neke druge stvarnosti. Neka mistina nit povezuje svako pitanje sa po jednim, zasebnim snom; zato su Klavali i Danakil Lu mogli da usmeravaju njene transferne doivljaje, da umanjuju zastraujuu stranost transfernih svetova tanim predvianjem ta e Luna u njima videti. "Opet sam bila u Nitavilu." Luna je odmahnula glavom, odgurnula od sebe izluujue odjeke snova, prodrmala senke koje su jo zveketale u njenom pamenju. Posle obreda uvoenja u sibilstvo, prvo emu su je nauili bilo je da primenjuje disciplinu, koncentraciju i mentalne titove da bi sauvala zdrav razum; da ne bi odjednom ula sve one hiljade skrivenih misli Thalasinog svevideeg uma i da ne bi padala u sibilski zanos kad god bilo ko izgovori bilo kakvo, pa i beznaajno pitanje. "A zato mi odlazimo tamo ee nego igde drugde? Tamo je kao da se davi." "Ne znam", ree Klavali. "Moda se davimo. Pria se da oni koji se dave takoe imaju vizije." Luna se nelagodno pomerila s mesta. "Nadam se da nije to." Njihov smeh razlegao se malom prostorijom. Klavali je stala iza Danakil Lua i poela mu masirati ramena, rasejano ali neno; njegova ogrlica od koljki zveketala je muzikalno. Zbog none vlage i hladnoe u ovim kamenim prostorijama budio se sa ukruenim i bolnim miiima, ali nikad se nije alio. Moda se zbog ovoga ne ali... Lunine ake stegle su se oko njenih kolena dok je posmatrala to dvoje.

"Finu kontrolu ima, Luno", ree Danakil Lu. Osmehivao se: napola njoj, napola Klavalinim akama. "Sa svakim sledeim transferom postaje sve uspenija - ima veoma jaku volju." Luna se odgurnula od poda, ustala je. "Ja bih malo na vazduh." Njen glas je zazvuao nejako i tanko ak i njoj samoj. Izila je brzo kroz ulazni otvor prostorije, svesna da vazduh nije ono to joj zaista nedostaje. Potra stazom na dole, ka malenom zalivu u kome su bili njihovi brodii; uskoro stie do ravanja staze i potra onim pravcem koji je odatle vodio na gore, du plavozelene, vetrovite litice koja je zadirala u plavozeleno more. Posle nekog vremena, jako zadihana, bacila se na dugu, upletenu slanu travu, zatim je privukla noge, i osvrnula se da vidi liticu okrenutu ka jugu, u kojoj je poslednjih nekoliko meseci ivela kao ptica u visokom gnezdu. Onda je njen pogled opet odlutao na more i u plavo zamuenim daljinama pronaao zupastu kimu Ostrva odabiranja, ija je manja sestra ovo ostrvo... setila se, ivo kao u transfernom snu, trenutka Damine odluke koja je otrgnula Ukresov ivot od njenog. Nije mi ao! Njena pesnica je snano udarila po vlanoj travi i otvorila se, liena snage. Podigla je ruku da pogleda tanku belu liniju oiljka: tu je Klavali zasekla njen zglavak, ali i svoj jednako, jednim metalnim polumesecom, pre nekoliko dugih meseci. Danakil Lu je drao njihove zglavkove pritisnute jedan uz drugi, da im se krv izmea; krv je kapala dole, a on je pevao himnu Majci Mora, Dami, Thalasi, upravo na ovom mestu. Ovde, iznad mora, Lunu su posvetili, okaili su oko njenog vrata medaljon u vidu bodljikavog trolista; pozdravili su njen ulazak u novi ivot; svo troje su popili po malo iz jednog vra punog morske vode; veza krvi, uspostavljena izmeu njih dve, bila je ujedno inicijacija u ovo sveto drutvo. Tad se tresla od straha, bila je naizmenice vrela, i ledena, i obuzeta vrtoglavicom, i svesna da prisustvo Dame postaje sve jae u njoj... pala je u nesvest, izmeu njih dvoje, probudila se tek sutra, jo slaba i sklona vrtoglavici i proeta strahopotovanjem. Postala je pripadnik izabrane manjine: po oiljcima na rukama, videlo se da su Danakil Lu i Klavali uveli u sibilstvo samo desetak osoba pre nje. Sad je obuhvatila akom trolist, seajui se kako je Ukres drao svoj simbol udaljenosti izmeu njih; stisnula je, ali paljivo, imajui u vidu njegove bodljikave iljke. Smrt je voleti sibilu... biti sibila... Ali ne voleti nikoga, a biti sibila! Pogledala je dole, ka liticama, ljubomorno, zamislila kako Klavali i Danakil Lu vode ljubav u njenom odsustvu. Ukresove gorke rei na rastanku bile su sada samo tanka bela linija na povrini njenog uma, kao ona na zglavku ruke. Vreme i uspomene na itav jedan ivot odneli su njen bol, kao kad talas odnese otiske stopala sa peska; ostalo je samo blistavo ogledalo, odraz ljubavi i potrebe. Ona je Ukresa oduvek volela i nikad nee moi da digne ruke od njega; on e njoj uvek biti potreban. Klavali i Danakil Lu su verenici; to saznanje je kao mali demon zatvoren u njena prsa. Ostrvljanima je seks prirodna stvar, prirodna koliko i odrastanje, ali oni ipak uvaju svoj privatni ivot za sebe; zato je provela mnogo sati sama, priljeno se bavei meditacijom koja je, meutim, veoma lako prelazila u sanjarenja i u zavidljivu enju. Luna je nauila i to da sibila nije stvorenje vie nego ljudsko; i tuga i gnev i razne sitne zlovolje itekako mogu da izrastu iz semena sibilske odanosti dunosti, rava dela mogu da poteknu iz sibilskih najboljih namera. Luna se i sad smejala, i sad je plakala, i sad gorela od elje za njegovim dodirom...

"Luno?" Izvila se gornjim delom tela; Klavalin glas iza nje. Osetila se krivom. "Je li ti dobro?" Klavali je sela pored nje na travu, poloila jednu aku na Luninu miicu. Luna je osetila iznenadni, silni talas oseanja, a osim toga, i talas energije koji se sada stvarao u njoj kad god bi zaula ma kakvo, ma ije pitanje. Kao u izreci da tuga nikad ne ide sama. Jedva je ovladala sobom. "Jeste", promucala je i progutala knedlu, "ali... ponekad mi nedostaje Ukres." "Ukres? Tvoj roak." Klavali je klimnula glavom. "Seam se. Videla sam vas dvoje zajedno. Rekla si da eli da budete zauvek zajedno. Ali, on nije poao s tobom?" "Poao je! Ali Dama... odbila ga je. Celog ivota smo nameravali da ovo uradimo zajedno... a onda ga je ona odbila." "A ti si ipak dola ovamo." "Morala sam. Polovinu svog dosadanjeg ivota provela sam ekajui da postanem sibila. Da u svetu neto znaim." Luna se pomakla, obgrlila rukama kolena; na nebu je jedan tamni oblak najednom zaklonio sunce. Ispod njih dve, more je, u senci oblaka, dobilo zlovoljnu sivu boju. "A on to nije mogao da shvati. Govorio je gluposti, rei sa puno mrnje. Onda je - otiao, u Karbankl! Otiao je jako ljut. Ne znam da li e se ikad vratiti." Pogledala je gore, Klavali u oi, videla u njima saoseanje i razumevanje, dva oseanja od kojih se ve toliko dugao skrivala; shvatila je da nije trebalo da se skriva, da nosi teret sama. "Zato Dama nije izabrala oboje? Uvek smo bili zajedno! Zar ona ne zna da smo nas dvoje isti?" Klavali je odmahnula glavom. "Ona zna da ti nisi ista, Luno. Zato je odabrala samo tebe. U Ukresu se nalo neto ega nije bilo u tebi - ili se dogodilo obratno - i zato, kad je udarila po vaim srcima, tamo u peini, ula je da njegovo odzvanja kako ne treba." "Nije!" Luna je pogledala preko voda, ka Ostrvu odabiranja. Na nebu su se nagomilavali oblaci za jo jedan pljusak. "Mislim - Ukresu nita ne fali. Zar samo zbog toga to mu otac nije bio Letnjak? I to voli tehnologiju? Moda je Dama mislila da on nije pravi vernik. Ona ne uzima Zimce za sibile." Prepipavala je dugake, uzane, umrene vlati trave, ne bi li nala odgovor u njima. "Nije tano. Uzima i Zimce." "Uzima?" "Danakil Lu je Zimac." "On?" Luna podie glavu. "Ali - kako? Zato? Oduvek se prialo... svi kau da Zimci ne veruju u sibilstvo. I da nisu... kao mi", zavri ona neuverljivo. "udni su putevi Damini", reer Klavali. "Kad je na Dana bio mlad, njegova porodica je imala velike zemljine posede na rubu Leta. Jednom je doao u mesto odabiranja, iz opklade, samo da bi pokazao da sme. I Thalasa ga je pozvala. Postao je sibil. Nije mogao da odbije Damin poziv - kao to nisi mogla ni ti." Luna je gledala preko mora i prema Klavali, i nije znala ta da kae. Klavali se nasmeila setno. "Ljudi su, gde god postoje, meano voe, slatko i kiselo. Majka Mora odabira one koji najbolje odgovaraju njenim potrebama i pri tome, reklo bi se, nimalo ne gleda da li oni oboavaju nju, ili ma koga drugog." Njene oi kao da postadoe daleke; pogledala je ka sobama uklesanim u litice iznad mora. "Ali, veoma je mali broj Zimaca koji pokuaju da postanu sibile, zato to se njima utuvljuje u glavu da

je to ludilo, ili sujeverje, ili prevara. Oni retko i vide sibile, jer je sibilama zabranjen ulaz u Karbankl. Van-Tijamatovci iz nekog razloga mrze sibile; a to god stranci mrze, i Zimci mrze. Pa ipak, veruju u mo Damine osvete." Linije mrtenja produbie se na njenom licu. "Imaju oni jednu dugaku motku, na ijem kraju je okovratnik sa klinovima, da im se ne dogodi navodna 'kontaminacija' sibilskom krvlju..." Luna pomisli na Ludog Nejmija... i na Danakil Lua. Dodirnula je prstima znak trolista utetoviran na njena prsa, odmah ispod vrata, do pre jednog trenutka pokriven vunom njenog dempera boje slonovae. "Danakil Lu..." "...je kanjen tako, isteran iz Karbankla. Ne moe nikad vie da se vrati; bar ne dok je Snena Kraljica na vlasti. Srela sam ga jednom, tokom mojih krunih putovanja po ostrvima. Mislim da je srean od kad smo zajedno... Srean, ili bar zadovoljan. Nauila sam mnogo od njega." Oborila je pogled - najednom, neoekivano, izgledala je kao devojka. "Znam da verovatno nije u redu da tako neto kaem, ali, drago mi je to su ga prognali." "Onda zna kako je meni." Klavali je klimnula glavom i nasmeila se. Povukla je unazad rukav svoje parkajakne, otkrivajui davne oiljke na zglavku. "Ne znam zato smo izabrani... ali, svakako ne zato to smo 'savreni'." "Znam." Lunina usta se trznue. "Ako nije odbijen zbog svog interesovanja za tehnologiju, onda kako je mogue da je Ukres manje savren od mene..." "...kad si ti sigurna da ne moe postojati nita savrenije od ljubavnika koga si upamtila?" Stidljivo klimanje glavom. "Kad sam vas prvi put videla zajedno, imala sam oseanje - posle nekog vremena ovek stekne neki instinkt za to - da e ti biti izabrana, ako doe ovamo. Iz tebe je zrailo neto, neto pravo. Ali Ukres... kod njega je bila neka nepostojanost." "Ne razumem." "Kazala si da je otiao ljut. Smatra li da je otiao ne samo iz opravdanih razloga, nego i iz neopravdanih - da je pokuao svojim odlaskom da te povredi? Da baci krivicu na tebe to si uspela, a to on nije uspeo?" "Ali i mene bi, da je on odabran a ja ne, obuzela ista takva oseanja." "Da li bi?" Klavali je pogleda. "Moda bi obuzela svakog od nas... ni sva dobra volja na svetu ne moe da nas sprei da progutamo udicu na koju je naboden mamac zavisti. Ali, Ukres je bacio na tebe krivicu za ono to se desilo. A ti bi krivicu iskljuivo pripisala sebi." Luna je mirnula, namrtila se; setila se svog i njegovog detinjstva, i kako se retko deavalo da izbije nesporazum izmeu njih dvoje. Ali bivalo je, ipak, da se posvaaju, a tad je on odlazio, ostavljajui je samu. Ostajao je ljut satima, ak i danima. A ona je, u usamljenom prostoru koji je njegovim odlaskom stvoren, obrtala svoj gnev ka unutra, ka sebi. I svaki put je odlazila ona njemu i izvinjavala se, ak i kad je znala da nije bio u pravu. "Mislim da bih tako uinila. Iako nije niko kriv. Ali, i to je pogreno." "Dabome. Ali... ne povreuje nikog osim tebe. Mislim da tu lei razlika." Dve neoekivane kapi kie udarie po Luninoj otkrivenoj glavi; digla je pogled ka nebu, zbunjena, trgnuta. Navukla je kapuljau na glavu, a Klavali joj pokretom ruke pokaza da pou ka sklonitu.

Zavukle su se pod jednu grupu stabala paprat-drveta. Kia je uguila sve druge zvuke, i to je potrajalo nekoliko minuta. Stajale su utke, obnevidele zbog polja rastopljenog sivila svud oko njih, a onda je pljusak, na leima vetra, otiao opet na puinu. Luna se polako odmakla od tamnog, sonog stabla paprat-drveta; osmotrila je obrazac kapljica zaostalih poput bisera na krhkom ipkanom svodu paprat-lia, pratila je kako padaju. Pruila je aku. "Ve je prestala." Njena ljutnja na Ukresa prola je brzo kao i ova kia, i ostavila isto tako malo posledica na iri obrazac njenog ivota. Ali kad se budu opet sreli, toliko toga e izmeu njih biti drukije... "Znam da se ljudi moraju menjati. Ali pitam se da li znaju kad da prestanu s time." Klavali je odmahnula glavom; krenule su nazad, naporedo sa stazom ali ne po njoj, da ne bi ugazile u plahi potoi, u koji se staza pretvorila. "ak ni Dama ne moe odgovoriti na to. Nadam se da e otkriti da je Ukres naao neki svoj odgovor, kad ga ponovo sretne." Luna se okrenula i prela sledeih nekoliko koraka unatrake, gledajui preko nemirnog mora, prema domu. 8. "...onda je deo bogatstva od prolog Festivala stavljen u novi fond za mene, da bih mogla da radim bez prekidanja na maskama za ovaj... pre osamnaest godina je to bilo. Kako se vreme prounja pored nas, sakriveno ritmom naih dana! A to ti je, vidi, i ritam stvaralatva, individualnog i univerzalnog. Crvena i narandasta pera, molim." Praviteljica maski pruila je ruku. Ukres se nagnuo napred sa stoliice, posegnuo u jedan od posluavnika koji su u neredu leali na podu, pokraj vrata, izmeu njih dvoje. Dao joj je punu aku takvih pera. Malkin, njen dugonogi sivi maor, apom kriom unu perje koje je ostalo u posluavniku. Ukres ga odgurnu i vrati se svom zadatku, koji se sastojao u tome da uzima kanape sa nanizanim koljkicama, da skida jednu po jednu, i da svaku stavlja u odgovarajuu posudu. Od stalnog dizanja i sputanja pogleda, zato to je morao da gleda ta radi, ali i hteo da prati ta ona radi, pomalo mu se vrtelo u glavi. "Ne znam kako ovo postie. Kako je mogue da stvori tako mnogobrojne maske, a ipak da svaka bude razliita? Kad jedva..." Zautao je, jo ne znajui ta sme i ta ne sme da kae, iako je ona nastojala da mu u tom pogledu ulije vie pouzdanja. "...razlikujem crveno pero od zelenog?" Osmehnula se, digla glavu da ga pogleda tamnim prozorima svojih oiju i video-senzorom na traci koja joj je bila na elu, omotana oko glave. "Pa, zna, u poetku nije bilo lako. Ali ja sam imala elju da uim - potrebu da stvaram neto lepo, da to radim svojeruno. Nisam mogla da slikam niti da crtam, ali ovo je zapravo vie kao vajanje, ovo je stvaralatvo zasnovano na dodiru i teksturi. Uostalom, ovaj zanat je nasledan u porodici Rejvenglas, kao i slepilo, zna. Kad se neko rodi slep, pa mu onda daju pola vida - ponekad mislim da je to kombinacija koja pojaava matu. Svi oblici nejasni, svi divni... u svakom vidi ono to hoe. Imam dve sestre, koje su obe takoe slepe, i koje takoe imaju radnje za proizvodnju ovih maski, ovde u gradu. Imam ja i mnogo drugih roaka, i svi se bave ovim zanatom, mada nisu svi slepi. Potrebno je mnogo stvaralake energije da bi se obezbedila po jedna maska za svakog uesnika proslave koji e plesati na ovim ulicama kad Festival pone. I, zna ta?" Osmehnula se,

ali sad je u tom osmehu sijao i ponos. "Moje maske su najbolje. Ja, Sudba Rejvenglas Zimska, ja u izraditi masku za Letnju Kraljicu... Pare crvenog somota, molim." Ukres joj dade pare tkanine, koje je pustio da klizne senzualno kroz njegove prste. "Ipak, ovoliki trud - tokom pola ljudskog veka - za samo jednu no ! I kad ta no proe, ne ostane nita. Kako moe to podneti?" "Zato to je tu re o jednom obiaju koji je toliko vaan za identitet Tijamata kao zasebnog sveta - o naem nasleu. Rituali Promene su tradicija koja see u mutna vremena pre prvog dolaska Hegemonije i njenih vladalaca na ovu planetu... tavie, u vremena kad smo mi sami bili pridolice i stranci ovde..." "Otkud zna?" prekide je Ukres. "Otkud zna ta je ma ko radio pre nego to su prvobrodovi isplovili iz Velike oluje i sleteli ovamo?" Rasejano se prebacio u jezik mitova. "Znam samo ono to ujem na tridiju." Osmehnula se. "Stranci imaju arheologe, koji studiraju snimke i ruevine iz Stare imperije. A oni tvrde da smo doli ovde kao izbeglice sa planete zvane Trista; na Tristi smo iveli dugo, ali smo posle nekog meuzvezdanog rata, pred kraj Starog carstva, morali da beimo. Ja ovde pravim lica iz fantazija, ali to su nekad bila stvarna bia; bila su prikazana na zastavama prvobrodskih porodica koje su bile preci i Zimaca i Letnjaka. Neka od njih e verovatno prepoznati na teritoriji naroda leta, jo se pamte neka od tih znaenja. Tvoje brodsko prezime, Svetlohodni, to je jedno od prvobitnih desetak prezimena - da li si to znao?" Ukres odmahnu glavom. "Ali kad su doli Hegemonci, naterali su nas da se stidimo naih 'primitivnih' tradicija; zato sad ove likove iznosimo na videlo samo u doba Festivala, ali, u sutini, ne proslavljamo dolazak predsednika vlade Hegemonije, nego sopstveno kulturno naslee." "A." I sad ga je zbunjivao i uznemiravao taj zimaki, bez-Damni pogled na istoriju, ali to nije hteo da prizna, ak ni samome sebi. "U svakom sluaju, neke stvari su lepe upravo zato to su prolazne, kratkoivue. Pomisli na cvet koji se otvara, ili na melodiju dok je svira, ili na dugu... pomisli na voenje ljubavi." ta bi bilo kad se vie nikad nijedna duga ne bi pojavila... Ukres je razmislio o tim stvarima i ugrizao se za usnu. "Znai, nerazumno je osvrtati se i aliti to se upotrebljene maske ne uvaju." "Nerazumno, ali ljudski." Nagnula je glavu na jednu stranu, upitno, kao da oslukuje njegove misli. "Meutim, za umetnika prava radost je u stvaranju. Kad osea da neto raste u tvojim rukama, raste sa time i ti. ivi, energija protie. im je delo dovreno, i tvoj rast se prekida. Tvoje ivljenje se prekida. Onda ivi samo za onaj sledei stvaralaki in. Zar to ne osea kad svira?" "Da." Dohvatio je frulu, preao prstima po avovima koji su, tanki poput dlake, ostali na mestima gde je maskerka sastavila i zalepila ranjeni instrument. Tako dobro je uradila taj posao, da se ak i prvobitni zvuk ouvao, samo sa najmanjim promenama. "Verovatno oseam. Nikad nisam pomislio na to. Ali verovatno oseam." "Krilo plavoljubiaste bube, molim... hvala. Nije mi jasno kako sam uspevala da radim pre tvog dolaska." Malkin se provukao pored Sudbinog boka a onda joj se uvukao u krilo, mesei apama tkaninu njene labave suknje. Ukres se nasmejao; bio je to stisnut, samo-omalovaavajui zvuk, koji je kazivao Sudbi da istina tee uz reku, a ne nizvodno. Nasuprot onome to mu je prorekla prvi put

kad su se sreli, on sa svojom krhkom ostrvskom muzikom nije dobro proao u nadmetanju sa nebrojenim divotama Lavirinta: zaraivao je, svirajui na uglovima ulica, jedva dovoljno da bi imao ta da jede. Udahnuo je, sad, osetio zamraj egzotinih mirisa iz susedne zgrade - botanike bate sa biljkama planete Novosklon - i iz restorana preko puta uliice, gde se spremala hrana sa planete Samathe. Da mu Sudba Rejvenglas Zimska nije dozvolila da spava u njenoj zadnjoj sobici, morao bi spavati ovde, pod budnim pogledom hiljadu maski kao hiljadu duhova, ili u nekom prljavom udubljenju ulice... ili na nekom jo gorem mestu. Pogledao je opet Sudbu, najzad zahvalan to ga je prinudila da ode u tuinsku policiju i podnese tubu protiv lovaca na robove. Setio se iznenaenja na licu one plavanke koja mu je spasla ivot, kad ga je videla ponovo; setio se i krivice koja se tada pokazala na njegovom licu. Uzdahnuo je. "Zar e stranci tek tako da se spakuju i odu, posle idueg Festivala? Napustie sve svoje ovdanje posede? To je teko poverovati." "Hoe, gotovo svi e otii." Uzela je zlatna vlakna, uvrnula ih, napravila kianku. "Ve su poele njihove pripreme, ba kao i nae. Da si ovde odrastao, mogao bi da oseti te promene. Da li e ti biti ao kad oni odu?" Digao je pogled, zato to je oekivao jedno drugo pitanje. "Uhhh... ne znam. Na ostrvima Leta svi uvek kau da se treba radovati to dolazi taj dan, Promena; jer, mi emo uzeti ono to je nae. Osim toga, mrzim ovaj nain na koji stranci zaslepe Zimu svojom slavom, uzmu to im treba, a onda misle da mogu jednostavno da zaborave na nas." Njegova aka se sklopila oko medalje; provlaio je prste kroz njene otvore. "Ali..." "Ali ta slava je zaslepila i tebe, ba kao i nas Zimce." Otkinula je jednu petlju, pokuavajui da pogladi Malkina po srebrnastim, dremljivim le ima. "Pa..." Osmehnula se, gledajui Ukresa svojim treim okom. "Ima li u tome ieg loeg? Nema. Jednom si me pitao da li mi smeta to ne mogu da otputujem s ove planete, a na nekoj drugoj bi se moje slepilo moda moglo izle iti. Mislio si da se ljutim to sam umesto toga dobila ove senzore, to sam morala da prihvatim samo polu-vid umesto potpunog vida. Kad bih gledala taj problem savrenim oima, moda bih ga i ja tako videla. Ali ja sam ga pogledala slepim oima... i senzori su mi izgledali divotno." "Bajno", ree Ukres. Naslonio se na zid prodavnice, pogledao niz uliicu. "A posle Festivala bie svemu kraj." "Da. Poslednji Festival. Onda nas tuini naputaju, a Letnjaci moraju opet da se sele, na sever, a ivot kojim sam dosad ivela prestae. Ovog puta biranje 'Kraljice za jedan dan' bie pravo... Maska Letnje Kraljice bie moja poslednja i najbolja tvorevina." "ta e raditi kad Festival proe?" Odjednom je uvideo da to pitanje nije samo retoriko. "Poeu novi ivot." Vezala je zavrni vor. "Kao i svi drugi u Karbanklu. Zato se to i zove Promena, zna." Podigla je dovrenu masku kao da je to nekakva ponuda prolaznicima u uliici. Primetio je da neki od njih gledaju na tu stranu i osmehuju se. "Zato su ti dali ime Sudba? Tvoji roditelji, mislim." "Majka. Zar to nisi pogodio? Iz istog razloga iz kog se ti zove Ukres, kao varnica, iskra koju je neko ukresao. Veselozaeti imaju posebna imena." "Hoe da kae, pre dva Festivala..." Klimnula je glavom. "I to je bio teak teret, nositi takvo ime celog ivota. Budi zadovoljan to ti to ne mora."

Nasmejao se. "Dovoljno je teko vui i ime 'Ukres', u Karbanklu. Ono je kao sidro, spreava me da ma ta postignem." Opet je dohvatio flautu, prineo je usnama, ali odmah i spustio, gledajui ka ulazu uliice. Odande je dopiralo iznenaeno mrmljanje, koje se prenosilo sa osobe na osobu, sve blie njima. "ta je to?" Sudba je ostavila dovrenu masku po strani, a njeno elo se naboralo nesvesnim naporom da vidi. "Neko dolazi uliicom. Neko bogat." Video je fino u odee pre nego to je mogao da razazna lica tih nepoznatih ljudi koji su nailazili uskim prostorom. Pet-est mukaraca i ena, ali njegov pogled se zaustavio na osobi koja je stupala ispred svih. Odjednom, bogatstvo njene egzotine odee nije znailo nita; jer, ugledao je njeno lice, sasvim jasno... "Ukree?" Sudbina aka nala je njegovu miicu i vrsto je stisnula. Nije odgovorio. Ustao je polako, oseajui da ceo svet uzmie od njega, udaljava se, tako da on, Ukres, ostaje u svom privatnom prostoru, sam sa... "Luno!" Stala je, uputila mu osmeh prepoznavanja, saekala da on krene prema njoj. "Luno, ta...?" Njeni pratioci su ga opkolili, uhvatili ga za ruke, spreili ga da prie sasvim blizu. "ta je tebi, deko? Usuuje se da prie Kraljici?" Ali ona je podigla ruku, dajui im znak da ga puste. "U redu je. Ja ga podseam na nekog drugog, to je sve... Zar nije tako, Ukree Svetlohodni Letnji?" Svi su je pogledali iznenaeno, ali niko sa zaprepaenjem koje bi bilo makar i priblino njegovom. Ovo je Luna, jeste Luna... ali i nije Luna. Protresao je glavom. Nije Luna. Kraljica je... Onda je to, ipak, Snena Kraljica, Kraljica Zime, pred njim. Zbunjen, napola uplaen, on pade na kolena pred njom. Posegla je dole, dohvatila ga za aku, povukla ga da ustane. "Nije to potrebno." Digao je glavu, video koliko napeto ona prouava njegovo lice; pocrveneo je, sklonio pogled. "Veoma se retko moe nai Letnjak koji pokazuje ikakvo potovanje. Na koga te je to podseam toliko da si umesto mene video nju?" ak je i glas bio Lunin, a ipak, neto u tom glasu mu se podsmevalo. "Na moju... roaku, Vae velianstvo. Na moju roaku Lunu." Progutao je knedlu. "K-kako ste znali ko sam?" Nasmejala se. "Da si Zimac, ne bi to pitao. Nita u ovom gradu ne izmie mojoj panji. Na primer, ula sam da si neobino nadaren za muziku. Zapravo, dola sam danas ovde samo da tebe vidim. Da te pitam da li hoe da doe u palatu i svira za mene." "Ja?" Ukres je protrljao oi; odjednom vie nije bio siguran da li je budan. "Ali, moju muziku niko i ne slua..." Oseao je u svom gotovo praznom depu prisustvo zveckavih novia, samo nekoliko njih. "Sluaju pravi ljudi." Bio je to Sudbin glas, koji je dopro iza njega. "Zar ti nisam rekla da e te uti pravi ljudi?" Osvrnuo se, pogledao Sudbu Rejvenglas, a kraljiin pogled iao je za njegovim. "Dobro, maskerko", ree Kraljica. "Kako napreduje tvoj posao? Da li si ve poela masku Letnje Kraljice?" "Vae velianstvo." Sudba je sveano pognula glavu. "Moj rad je napredovao bolje nego obino, zahvaljujui Ukresu. Ali, jo nije vreme za Kraljicu Leta." Osmehnula se. "Zima je jo na vlasti. uvajte mog muzikanta. Nedostajae mi." "Bie uvan najbolje to se moe zamisliti", ree Kraljica tiho.

Ukres je priao stoliici, uzeo flautu i zavukao je pod opasa. Onda je, plaho, dohvatio Sudbine ake, nagnuo se preko posluavnika rasporeenih oko Sudbe i poljubio je u obraz. "Dolaziu da te vidim." "Znam da hoe." Klimnula je glavom. "E, sad, ne dozvoli da tvoja budunost stoji i eka na tebe." Uspravio se, okrenuo se opet Kraljici, mirkajui zato to su se stvarnost i iluzija meale i mutile pred njegovim oima. Njeni pratioci okruie ga kao latice nekog tuinskog cveta i ona ga odvede. 9. "Pitau ga da me poveze. Ne mogu vie da ekam ovde. Previe vremena je ve minulo." Luna je stajala na prozoru kuice njene bake, gledajui kroz talasasto staklo ka gradu. Njena majka je sedela za tekim drvenim stolom na kome je baka upravo istila ribu; Luna im je bila okrenuta leima. Stidela se to joj je potrebna ovakava taka za pojaanje odlunosti. "Taj trgovac se nee vratiti mesecima. A pomisli koliko je ve vremena prolo od kad me je Ukres pozvao da doem." ak i ovde, u svoj dom, dola je sa mesec dana zakanjenja; taj trgovac, donosilac poruke, ve je otplovio svojim putem. Njene ake pobelee na drvenom pragu prozora, meu koljkama koje su ona i Ukres nakupili po plaama kad su bili deca. Jo dugo, predugo, nijedan drugi brod nee iz Karbankla doi na ova zabaena ostrva; mogla bi nai neki brod iz Karbankla moda u zalivu otouver, na rubu teritorija zimskog naroda, ali sama ne bi mogla ploviti morem do tako udaljenog mesta. Meutim, u poljanama iznad sela sad se nalazio neki van-Tijamatovac, koji je pokuavao da popravi svoj letei brodi; takvu laicu Luna je ve videla, u jednom od svojih transova. Taj ovek nije bio Tijamatovac Zimac, nego ba pravi tuin, gost sa neke druge planete, prvi takav koji je ikada nogom kro io na ostrvo Neit; imao je kou boje mesinga i udne, zasvoene oi. Njegova letea brodica se prinudno spustila. Luna je to sletanje gledala jutros, dok je stajala okruena eljnim pitanjima seljana. Sa olakanjem, i ne bez ponosa, rekla im je na osnovu svog sopstvenog znanja ta to silazi s neba, i da nema razloga za strah. inilo se da je i tom strancu laknulo kad se uverio da ostrvljani razumeju tehnologiju u dovoljnoj meri da se ne uspanie. Kad ga je ula kako govori, Luna je shvatila da je i njemu, zbog toga to se naao na ovom ostrvu, nelagodno koliko i njima. Razili su se, zato to je on to od njih energino zahtevao, i ostavili su ga da radi na miru, nadajui se da e on, ako ne obraaju panju na njega, ve nekako ieznuti. Ona je, meutim, morala da stupi u akciju odmah, pre nego to on zaista iezne. Sigurno je poao u Karbankl; svi stranci dolaze iz Karbankla. Pa, ako bi samo pristao da povede i nju... "Ali, Luno, ti si sad sibila", ree njena majka. Ljuta zbog oseanja da je napola kriva za neto, ona se okrete. "Neu napustiti svoju dunost! Sibile su potrebne svuda." "Ne u Karbanklu." Glas njene majke bio je napet. "Ne dovodim ja u pitanje tvoju pobonost, Luno, nego mislim na tvoju bezbednost. Sad si Ki Mora. Znam da ti ne

mogu zabraniti da upravlja svojim ivotom. Ali, u Karbanklu ne ele nijednu sibilu. Ako saznaju ta si..." "Znam." Ugrizla se za usnu, seajui se Danakil Lua. "Znam to. Skrivau trolist, dok sam tamo." Podigla je lanac sa trolistom, obuhvatila medaljon obema akama. "Ostau samo dok ga ne naem." "Nije u redu, s njegove strane, to je zatraio da poe tamo." Njena majka je ustala; poela je uznemireno da etka oko stola. "On svakako zna da te time dovodi u opasnost. Ne bi tako neto zatraio, kad bi mislio na tvoje dobro. Saekaj da on doe tebi, saekaj da odraste i da prestane da misli samo na sebe." Luna odmahnu glavom. "Mama, mi o Ukresu govorimo! Ne bi on javljao da ne moe da se vrati kui, da nije u nevolji. Ne bi traio da doem, da mu nisam potrebna." A ve sam ga jednom izdala Opet je pogledala kroz prozor. "Znam ga." Uzela je jednu koljku. Volim ga. Majka je dola i stala pored nje; Luna oseti ono karakteristino oklevanje koje je sad odvajalo ak i njenu majku od nje, ak i kad stanu rame uz rame. "Da, zna ga." Majka se osvrnula, bacila pogled prema baki, koja je jo sedela za stolom, panje sasvim usmerene na skidanje krljuti sa ribe. "Zna ga bolje nego ja. Zna ga bolje nego to ja znam tebe." Majka ju je dotakla po ramenu, okrenule su se i pogledale licem u lice; videla je tren strahopotovanja i tuge u majinom oku. "Moja ker je sibila. Dete mog srca i tela; ponekad mi se ini da te uistinu ne poznajem nimalo." "Mama..." Luna je sagnula glavu, prislonila obraz uz majinu uljevitu ruku. "Ne govori tako." Njena majka se nasmeila, kao da je na neko neizgovoreno pitanje dobijen odgovor. Luna je paljivo uhvatila majku za ruku. "Znam da sam tek dola kui. A toliko sam elela da ovo vreme provedem s tobom." vrsto je stisnula majinu ruku, pogledala dole. "Ali, moram bar da porazgovaram sa tim strancem." "Znam." Majka je klimnula glavom, jo nasmeena. Podigla je kinu kabanicu koja je leala na uznoju Luninog uzanog leaja i dodala je keri. "Znau, bar, da sa tobom sad ide Dama, kad ve ja to ne mogu." Luna je navukla kabanicu preko glave i izila iz kue. Ila je kamenitom stazicom do terasastih polja njihovog sela, napola hodom a napola trkom, jer se plaila da e videti kako se tuinev brodi die u sivo, kiom sipee nebo pre nego to ona stigne do tamo. Upravo kad je stigla do masivne kamene ograde one terase na kojoj je taj brodi leao, jedan visoki cvilei zvuk ispunio je mokri vazduh oko nje: nezemaljski zvuk energetske jedinice koja se ukljuuje. "ekajte!" Potrala je. Videla je kako joj nekolicina dece, sakrivena po obodu tog polja, uzvraa mahanjem: deca su mislila da ona mae njima. Ali ovek u leteem brodiu izvirio je kroz ulazni otvor i pogledao ka njoj, a cvilei zvuk je zamro. Iziao je iz brodia i uspravio se. Na sebi je imao odeu ostrvljanina, ali napravljenu od nekog materijala koji ona nikad do tad nije videla. Usporila je im je shvatila da on nee odleteti bez nje. Stavio je ruke na kukove i besno se zagledao u nju dok je prilazila; najednom je uvidela koliko je silno visok, shvatila je da mu je jedva do ramena. "U redu, u emu je problem, gospoice?"

Stala je, svedena tonom njegovog glasa na jo jedno derite koje mu dosauje na ovom blatnjavom polju na jednom kamenitom ostrvu Bogu-iza-lea. "Po-pomislila sam da polee." "I poleteu, im utovarim alat. Zato pita?" "Tako brzo." Oborila je pogled ka svojoj glatkoj kabanici, pribirajui odlunost. Ako stvar mora da se uini sad odmah - neka tako bude. "Mislila sam da te zamolim za jednu uslugu pre nego to krene." Nije gledao ka njoj; ispod okvira prozora na prednjoj strani letilice jedan odeljak bio je otklopljen, a sada se, pod pritiskom njegove ruke, glatko zatvorio. Stranac je pokucao zglavkovima prstiju po tom mestu. "Ako trai objanjenja kako magini brod leti, bojim se da nemam vremena za to. Kasnim na jedan sastanak." "Znam ja kako oni lete. To mi je rekao moj roak", ree ona razdraljivo. "Samo bih elela da me odbaci do Karbankla." Ovog puta je digao pogled - sa blagim zaprepaenjem. Prinudila je sebe na osmejak koji je proglaavao da ona potpuno ima prava da zatrai tako neto. Nekoliko odgovora zamalo da pree preko njegovih usana; sagnuo se i podigao svoje sandue sa alatom. "ao mi je, ne idem u Karbankl." "Ali..." Zakoraila je napred, ispreila se izmeu njega i ulaznog otvora ka kome je krenuo. "Kuda ide?" "U zaliv otouver, ako te se to imalo tie. Sad bih zamolio da se..." "To je u redu. Zapravo to je ba fino. Da li bi me odveo, onda, u otouver?" Zabacio je prstima unazad sa ela svoju crnu kosu, pravu kao trava, ostavljajui blatnjasti trag u njoj; bio je glatko obrijan, ali su njegova usta, krajevima povijena nadole, bila zaogrnuta crnim brcima. "A zato bih ja, tako mu hiljadu bogova, to uradio?" "Pa..." Malo je nedostajalo da se Luna namrti zbog tolikog odsustva velikodunosti. "Rado u uraditi to god zatrai, da ti se oduim." Oklevala je, zato to se izraz njegovog lica pogoravao. "Uh... izgleda da sam zabrljala, a?" Nasmejao se neoekivano. "Ma, nema veze, gospoice." Progurao je sandue sa alatom pored nje, u prostor iza dvaju sedita. "Ali ne bi trebalo da si pripravna da zbrie sa prvim strancem koga vidi. Jer bi moglo da se dogodi, da se nee u situaciji kudikamo goroj od one u kojoj misli da si sad." "Hm..." Luna je oseala da joj obrazi gore u hladnom vazduhu. Podigla je ruku, sakrila lice akom. "Ne, ne, nisam to mislila! Ovde na ostrvima, kad ide negde a nae se jo neko ko bi hteo da poe, ti ga jednostavno - povede sa sobom..." Nestade joj glasa. "Izvinjavam se." Okrenula se i pola nazad, spotakla se o jednu brazdu i odjednom se oseala kao ba onakvo nerazumno derite kakvo je u njegovim oima maloas videla. "Pa, ekaj malo." Rapavost nezadovoljstva jo je bila u njegovom glasu, ali ne vie onako otra. "Zato hoe u otouver?" Okrenula se opet ka njemu, pokuavajui da se seti trolista skrivenog ispod odee, i svog prava na sibilsko dostojanstvo. "Hou da naem u otouveru neki brod koji bi me prevezao do Karbankla. To mi je veoma vano." "A i mora da bude, da bi nateralo jednu Letnjakinju da uskoi sa van-planetaem u leteu mainu." Lunina usta se stegoe. "To to mi ne koristimo van-tijamatsku tehnologiju ne znai da prebledimo kad je vidimo."

Nasmejao se opet, ali na nain kao da iskazuje potovanje prema neemu, kao da ceni to mu neko uzvraa ravnom merom. "Oooo, pa dobro. Ako hoe vonju, mala, dobila si vonju." "Luna." Pruila je ruku. "Luna Svetlohodna Letnja." "Ngenet ran-Ahase Miroe." Prihvatio je njenu aku i rukovao se s njom, ali ne hvatajui je za zglavak, kako je navikla. Dodao je, kao da se naknadno setio: "To prvo je bilo prezime. Uskai i vei se." Odluno se popela u letilicu, sela na udaljenije sedite i poela da petlja sa bezbednosnim pojasom; nije gledala dalje od sadanjeg trenutka. Unutranjost ove letilice nije bila ista kao kod one koju je videla u transu; ova je bila, inilo se, jednostavnija. vrsto se drala za kaieve i za lanu dobro-poznatost kabine. Ngenet ran-Ahase Miroe je seo za kontrolne ureaje i zatvorio vrata, koja su hermetiki zaptivala. Visoki cvilei zvuk poeo se iriti prostorom oko njih, ali sada priguen, ne glasniji od huanja krvi u njenim uima. Nije imala ni najmanji oseaj kretanja kad su odsko ili sa polja, ali dok je gledala kako ostrvo Neit i njeno selo padaju u dubinu osetila je trzaj bola kome nije mogla da odredi izvor; kao da se neto u njoj rastrzalo na komade. Pritisnula je ake na prsa, osetila da je trolist bezbedno prisutan ispod odee i otpevala neujnu molitvu. Letilica je otro zaokrenula i poletela iznad puine. 10. Geja Derua Pala-Tion je zurila preko beskrajnog ogledala plavetnila, po kome su zelene grudvice ostrvlja bile razasute samo ponegde, kao seme. Doarala je sebi sliku: more tee ispod patrolnih kola kao to podzemne vode teku ispod tla; a njoj vreme protie u beskonanoj zatvorenoj petlji, vie je ne gui uzaludnost njenog rada... mirnula je, opet oi dovela u iu, bacila pogled na Gundalinua koji je sedeo za instrumenttablom ukljuenom na automatsko pilotiranje i itao. "Jo koliko imamo do zaliva otouver, Bi-Zi?" Proetao je pogledom po instrument-tabli, pogledao i hronometar koji je bio pri njenom dnu. "Jo par sati, inspektorko." Uzdahnula je i opet pomakla noge. "Sigurna si da ne eli da proita nijednu od mojih knjiga?" Digao je ruku u kojoj je drao jednu od otrcanih fantazijskih knjiga o Starom Carstvu; on je polovinu svog slobodnog vremena provodio valjaju i se u tome. Knjiga je bila tampana na Tijamatu. Geja Derua proita naslov: Prie o buduoj prolosti. "Neka, hvala. Ipak je zanimljivije dosaivati se." Diskretno je bacila jednu praznu iesta-kapsulu u pregradak za smee. "Kako moe jedan iskreni tehnokrat kao to si ti da ita te budalatine, Bi-Zi? udi me da ne izazivaju oteenje mozga." Izgledao je indignirano. "Ovo su prie bazirane na pouzdanim arheolokim nalazima i na analizama sibilskih transfera. One su..." razvukao je lice u iroku grimasu osmeha, a u oima mu se opet pokazae odsutnost i blaenstvo, "najbolja mogua zamena za lini odlazak tamo."

"Karbankl je najbolja mogua zamena za odlazak u ta vremena; ali, ako je to iole veran uzorak, onda je ba dobro to 'starih dobrih vremena' vie nema." Nainio je zvuk gaenja. "A ja upravo od toga pokuavam da pobegnem, kad itam. Pravi Karbankl bio je..." "Kakav god da je bio, verovatno je bio jednako lo kao ovaj sadanji. tavie, niko ni tad nije imao ni najmanju elju da neto promeni, kao ni sad." Zavalila se dublje u fotelju, namrteno pogledala plavetnilo vode. "Ponekad se oseam kao boca koju je neko bacio u more i koja sad beskrajno plovi na plimi, a nikad ne stie do obale. Poruka koju nosim, znaenje koje pokuavam da dam svom ivotu, nikad se ne ostvare... zato to nema nikog zainteresovanog." Gundalinu je spustio knjigu i rekao blago: "Komandant zaista ume da pomene sve tvoje svete pretke, a?" Pogledala ga je. "uo sam svaku re koju ste jue izgovorili kad ste bili u kancelariji, a ja ispred." Nainio je grimasu. "Ima vie odvanosti nego ja, inspektorko." "Moda samo krai fitilj, posle toliko godina." Rasejano je potezala rub svog tekog kaputa. "U svakom sluaju, nisam nita postigla." Jo su bili na putu ka zalivu otouver, na rubu teritorija letnjakog naroda, praktino na antipodu Lu-Skedove vaseljene, ili bar onoliko blizu tome antipodu koliko ih je on mogao, naredbom smiljenom bez duih priprema, poslati. "Obilaziti etvrtinu obima planete, patrolnim kolima, zbog izvetaja da je 'moda' vien nekakav vercer!" "'Dok pravi kriminalci neskriveno deluju u Karbanklu i smeju nam se u lice'", citirao je Gundalinu zavretak reenice iz njene jueranje svae. Smekao se tuno. "Tano je, gospoice, da je to odvratno." Poloio je ake na upravlja, stisnuo ih. "Opet, ako zaista utinemo nekog ko isporuuje zabranjenu robu lokalnom stanovnitvu... Prilino nas pritiskaju oko toga, u poslednje vreme." "Taj pritisak ide od Kraljice." Derua trznu ustima, seajui se kakvo je kraljevsko licemerje izdrala tokom nedavne slubene posete palati. "Jasno je to meni, inspektorko." Odmahnuo je glavom. "Mislio sam da ona eli svu visoku tehnologiju koje se na Tijamatu moe doepati; ona veito pria o tehnolokoj nezavisnosti. Ne bi nju bilo briga da li je neto od toga nabavljeno ilegalnim putem. Do pakla, pa ja mislim da bi ona vie volela prokrijumarenu tehnologiju." "Nije nju briga ni za Tijamat ni za tehnologiju, ni za ta, osim ako su te stvari u nekoj vezi sa njenim linim poloajem. A bilo je u poslednje vreme sluajeva da joj krijumarena roba zasmeta." "Ne vidim kako." Gundalinu se pomerio, samo malo, ne dirajui kontrole. "Nisu svi kupci uvozne tehnologije bezazleni udaci." Ona je pre nekog vremena prouila izvetaje o krijumarenju u zabaenim delovima zimakih teritorija, zainteresovano i ne bez odreenog saoseanja. Malobrojni krijumarski brodovi koji su uspevali da prodru kroz hegemonijski obru oko planete Tijamat zaraivali su itava bogatstva donosei informacione trake, tehnike prirunike, energetske elije i teko nabavljive sastojke. Uvek je bilo bogatih plemia Zimaca obuzetih neodoljivom eljom da znaju zato stvari sijaju; takvi su imali skrivene laboratorije na svojim ostrvskim imanjima i bili su, u sutini, svojevrsni ludi naunici koji pokuavaju da doznaju tajne atoma i kosmosa. Bilo je i onih drugih, koji su samo pokuavali da nagomilaju to vee zalihe tuinske tehnologije, spremajui se za trenutak kad e tuini da odu; oni su

planirali kojekakva mala kraljevstva samo za sebe, ne slutei da Hegemonija raspolae sredstvima da sve to osujeti. Bilo je ak i nekoliko tuina, van-Tijamatovaca, koji su, ivei u ovim divljim vodenim prostorima, odluili da se pridrue domaem stanovnitvu; nekima od njih se nisu osobito dopadala ogranienja koje je Hegemonija, nametala njihovoj novoj domovini. "Neko je ometao Starbaka i gonie u lovu na mere i, koliko ujem, taj neko je imao prilino mnogo uspeha. Populacija mera sigurno je ve znatno smanjena; a to znai da Kraljica gubi deo profita... i deo svoje kontrole nad nama. Ometanje je vreno pomou usavrene opreme za komunikaciju i za spreavanje komunikacije; a to, zna se odakle jedino moe da dolazi." "Hmmm. Znai, ako uhapsimo neke od krijumara, mogli bismo doznati ko ometa lov?" Opet se nemirno pomakao. "Moda. Ne oekujem to sa nekim velikim nestrpljenjem. Ovo putovanje je, koliko ja vidim, samo jedno veliko traenje energije." A Lu-Sked je upravo i eleo da to bude. "Iskreno da ti kaem, nadam se da neemo nai nita. Da li te to okira, Bi-Zi?" Videi izraz njegovog lica, iscerila se iroko ali kratkotrajno. "Zna, ne volim da to priznam, ali ponekad mi nije lako da ubedim sebe da ovi teh-krijumari ine ikakvo zlo. Ili da gree ljudi koji kau da nije u redu ubijati pripadnike jedne ive vrste radi nenormalnog produavanja ivota pojedinih pripadnika druge ive vrste. Ponekad mi se ini da sve to mi je u Karbanklu odvratno ima neke veze sa 'vodicom ivota'. Kao da je grad prepun trulei i korupcije zato to svoj opstanak zasniva na jednom moralno kvarnom inu." "Da li bi taj oseaj imala i kad bi ti mogla da plati dovoljno, i stekne besmrtnost, inspektorko?" Digla je pogled, nesigurna. "elela bih da verujem da se moja oseanja ne bi nimalo izmenila. Ali, ne znam. Zaista ne znam." Gundalinu je klimnuo glavom, slegnuo ramenima. "Ne verujem da emo ti i ja ikad biti u situaciji da to saznamo." Pomakao se opet, bacio pogled dole, na hronometar. "ta je, Bi-Zi?" "Nita, gospoice." Osmatrao je puinu, sa izrazom stoike karemovske graanske ispravnosti. "Trebalo je neto da uradim pre polaska iz grada." Uzdahnuo je i opet podigao knjigu. 11. "Krenula si sa strano malo stvari. Sigurna si da e stii odavde pa sve do Karbankla, nemajui nita osim odee koja je na tebi?" Ngenet je gurnuo jedan dugi prst u bravu vrata letilice. Luna je stajala pored letilice i gledala luku. Preli su rastojanje od Neita dovde za samo nekoliko sati umesto za nekoliko dana. Kolena su joj klecala od neverovatne injenice da je dospela u ovo daleko mesto. "ta?... A, ma bie sve u redu sa mnom. Prikljuiu se posadi nekog trgovakog broda koji ide odavde - u zalivu ima sigurno sto brodova!" Zaliv otouver mogao je lako da proguta itavu luku Neita, i selo, i pola ostrva. Zalazee sunce probilo se kroz oblake, rasipajui vatru preko vodene povrine; brodovi svih veliina bili su jednako podignuti nailaskom plime. Kod nekih laa primeivalo se neko tuinstvo oblika, koje ona nije

mogla opisati nikakvim odreenim izrazom. Neke lae bile su bez ijednog jarbola; pitala se da li su postradale u oluji. "Zna, mnogi brodovi Zimaca su motorni. Mnogi ne koriste jedra uopte. Da li e te takvi primiti?" Ngenetova otra pitanja opet su je prenula iz razmiljanja; najednom joj je bilo jasno zato su neke lae bez jarbola. Dok su kao strela leteli iznad mora, Luna nije o ovom oveku saznala mnogo, osim injenice da on ne voli da pria o sebi; meutim, iz njegovih kratkih raspitivanja o prirodi njenog putovanja, saznala je vie nego to je on mislio. "Ne plaim se maina. A posao e biti isti: ogranien je broj poslova koji se mogu pojaviti na ma kakvom brodu." Osmehnula se, nadajui se da je to istina. Pogladila je rukom ledenu metalnu kou lebdilice, borei se sa novim uvidom - da ju je ta sprava mogla odneti do Ukresa za manje od jednog dana... Njen osmeh nestade. "E, pa, dobro, ali gledaj da ue na lau sa enskom posadom. Neki Zimci su pokupili loe obiaje od bagre oko zvezdane luke." "Ne ra... oh." Klimnula je glavom, setila se ta joj je baka govorila, zato nije dobro da se devojka ukrcava na trgovake brodove. "Uiniu tako." Bila je sigurna da je ovaj Ngenet van-Tijamatovac, a ipak, govorio je kao da mu njegov narod ne znai vie nego narod Tijamata. Nije ga pitala otkud mu takav stav; vie se nije plaila njegove nadmenosti, ali nije ni bila spremna da se na bilo koji nain namee i iskuava njegovo strpljenje. "elela bih da se zahva..." Namrteno je pogledao luku pod zalazeim suncem. "Nemamo vremena za to. I ovako ve kasnim pola dana na sastanak. Dakle, ti sad lepo..." "Ej, mala, baci tog dedu i doi da se zezamo kako treba!" Jedan od dvojice mukaraca, Zimaca, koji su krivudavo ili po keju prema njima skrenu jo blie, oduevljeno isceren, pruajui ruke. Dok je spremala otar odgovor, Luna vide da se izraz njegovog lica naglo menja. Povukao je svog teturavog kompanjona na drugu stranu, promrmljao mu neto u uvo. Otili su urno, povremeno bacajui pogled preko ramena. "K-kako su znali?" Luna pritisnu ake na prsa svoje kine kabanice. "Znali ta?" Ngenetovo mrtenje urezivalo se sve dublje, dok je gledao njihov odlazak. "Da sam sibila." Posegla je unutra, dole, i izvukla trolist na lancu. "Da si ta?" Okrenuo joj se i ak uzeo trolist u ruke kao da eli da se uveri da to nije neko privienje. Hitro ga je ispustio. "Pa zato mi to nisi rekla?" "Uh, nisam... ovaj..." "Time je stvar reena." Njen odgovor nije ni sluao. "Ne moe ovde prenoiti sama. Ali moe da doe sa mnom; Elzi e razumeti." Njegova aka sklopila se oko njene miice; povukao ju je za sobom preko poploanog lukog prostora, prema gradu. "Kuda idemo? ekaj!" Luna je ila za njim spotiui se u svom nemonom besu, a on je grabio prema ulazu u najbliu ulicu. Videla je kako se svetlost rascvetava na vrhu jednog vrlo vitkog stuba ispred njih; i na vrhu skledeeg takvog, i sledeeg, du ulice: ogromne svee bez plamena. "Ne razumem." Tiim glasom pitala je: "Veruje li u Damu, Thalasu?" "Ne, ali verujem u tebe." Usmerio je njihovo kretanje tako da su se popeli na trotoar. "Ti nisi sa ove planete!"

"Tano, nisam." "Ali, mislila sam..." "Ne postavljaj pitanja, samo hodaj. Nema tu nieg udnog." Pustio je njenu miicu, a Luna je nastavila da ide uz njega, istom brzinom. "Pa onda, zar me se ne boji?" Odmahnuo je glavom. "Samo nemoj da padne i ogrebe koleno, onda bih se bojao." Pogledala ga je belo. Iza njih je druga letilica, ali sa oznakama hegemonijske policije, dolebdela do keja i spustila se na kamenu povrinu. Ali Ngenet se nije osvrtao, pa zato nije ni video parkiranje policijskog vozila pokraj njegovog. "Kuda idemo?" Luna je manevrisala da zaobie grupu mornara koji su se smejali. "Na susret sa jednom prijateljicom." "Sa enom? Zar ona nee zameriti..." "U pitanju je posao a ne zadovoljstvo. A ti, kad stignemo tamo, gledaj samo svoja posla." Luna je slegnula ramenima i gurnula ake, koje su se ve koile od hladnoe, u depove pantalona. Sad je videla i svoj, i Ngenetov dah; temperatura je odlazila za dvojnim suncem: nadole. Radoznalo je gledala arolike fasade jednospratica i dvospratica; toliko zgrada nikad nije videla na jednom mestu, a ipak su sve imale dobro poznati, solidni izgled. Kamen uvren malterom, i daske, u raznim poloajima uzajamnog oslanjanja; ponegde zidovi napravljeni od neeg to, Luna uvide, nije bilo obino osueno blato. Viestruki slojevi egzotine buke stizali su u njen sluh dok su Ngenet i ona prolazili pored mnogobrojnih taverni. "A kako su oni pogodili ta sam, a ti to nisi pogodio, Ngenet?" "Zovi me Miroe. Ne bih rekao da su to pogodili. Mislim da su verovatno samo primetili da sam ja mnogo vei i prokleto mnogo trezniji nego ijedan od njih dvojice." Luna je osetila kako se vorovi miia u njenim leima oputaju: shvatila je da ne gledaju ba svi prolaznici uporno i dugo u nju. Ngenet je skrenuo u jednu usku uliicu; najzad su stali, ispred jedne usamljene male krme. Svetlost duginih boja dopirala je kroz obojena stakla i prosipala se po kaldrmi. Boja je bila dobrim delom oljutena na tabli sa nazivom krme, iznad ulaznih vrata: 'Kod crnih dela'. Neto je promrmljao. "Ova Elsi je oduvek imala udan smisao za humor." Luna je primetila i drugu tablu, manju, na kojoj je pisalo "zatvoreno", ali Ngenet je dohvatio kvaku, vrata su se otvorila i oni su uli unutra. "Ej, zatvoreni smo!" Jedan ogroman balon od ene zurio je u njih iza anka, sipajui u kriglu pivo ni za koga. "Traim Elseviru." Ngenet je uao u osvetljeni deo prostorije. "Ma nemoj?" ena je spustila kriglu i mirkavo ga osmotrila. "Dobro, trai je, verujem. Zato si se toliko zadrao?" "Problemi sa motorom. Da li je ekala?" "Ona je jo u gradu, ako to pita. Ali izila je da potrai - druge aranmane, za sluaj da ti odlui da se ne pojavi." Zatrpane oi te ene pronale su Lunu i reagovale mrtenjem. Ngenet je opsovao. "Prokleta neka je, pa zna da se na mene moe osloniti!" "Ali nije znala nisi li, moda, trajno zadran, ako zna ta hou da kaem. Ko ti je to?"

"Stoperka." Luna je opet osetila njegovu ruku na miici; pola je napred, nevoljno. "Nee nam praviti nikakve probleme", ree on, presecajui eninu indignaciju. "Je l' tako da nee?" Luna je digla pogled, videla njegov izraz lica. "Ja?" Odmahnula je glavom, uhvatila samo apat osmejka. "Ja u opet napolje, da traim moju prijateljicu. Ti ekaj ovde dok se ne vratim." Vrhom vilice pokazao je prema sobi punoj stolova. "Tad emo moda da razgovaramo o Karbanklu." "Vai." Odabrala je jedan sto blizu ognjita i sela za njega. Ngenet se opet okrenuo ka vratima. "Zna gde da trai?" doviknu za njim debela ena. "Pitaj u Klubu." "Hou." Iziao je. Luna je sedela u nelagodnoj tiini pod kiselim zurenjem gostioniarke. Prelazila je prstima preko oiljaka na gornjoj strani drvenog stola. Najzad je krmarica slegnula ramenima i obrisala ruke o sopstvenu kecelju. Dohvatila je kriglu piva i spustila je na sto. Luna se malo trgla kad je krigla tresnula pred nju; pena se poela prelivati na drvo, iarano prstenastim tragovima. ena se, bez ijedne rei, udaljila, prolazei kroz gostionicu kao neko naduveno jedro; uradila je neto jednoj bezlinoj crnoj kutiji iza anka. Neko je najednom poeo da peva: u sred rei, u sred pesme, uz pratnju iste one ritmine, prodorne buke koju je Luna ve vie puta ula iz drugih gostionica. Luna se trgla, osvrnula, ali gostionica je i sad bila prazna. ak i praznija - jer je krmarica, praena Luninim pogledom, otila uz stepenice i nestala, odnosei jo jednu kriglu piva sa sobom. Lunin pogled se vrati crnoj kutiji. Odjednom joj s osmehom doe slika da je kutija puna zvuka, natrpana zvukom, kao bure pivom ili vrea branom. Potegla je jedan gutljaj piva, iskrivila lice u grimasu: pivo od morskih algi, kiselo i loe vareno. Ostavila je kriglu, skinula kabanicu. U ognjitu je bio samo jedan veliki komad metala, koji se crveno ario, kao gvozdena ipka kad je kova usija. Luna se uvila na stolici i poela prstima da istrauje ivotinjska lica izvajana du gornjeg ruba naslona stolice; za to vreme upijala je u sebe toplotu i muziku. Stopalom je poela da udara u ritmu; nekakva prijatna prinuda na pokret delovala je u njenom telu. Harmonije su bile komplikovane, muzika buna i udarna, a ljudski glas je praktino urlikao, bez ikakvog smisla. Ukupno dejstvo nije bilo ni nalik muzici Ukresove flaute... ali ipak je i ova muzika imala mo prinuivanja, u dalekoj srodnosti sa tajnom pesmom mesta odabiranja. Sklopljenih oiju, pila je pivo; pustila je da njen um razdvaja sve ono to je polo ravo od svega onog to je ostalo dobro izmeu nje i Ukresa, ali jednovremeno je sluala muziku. On je muziku oduvek uo drugaijim sluhom nego ona. Moda e biti razgovora o Karbanklu, kad se Ngenet vrati; tako je rekao. Da li to znai da e je on ipak odvesti tamo? Ili e pokuati da je ubedi da od Karbankla odustane? Nju to niko ne moe ubediti... ali, po svemu sudei, ona moe ubediti njega. Iskoristie ovo to se on brine za njenu bezbednost i navee ga da je ipak odveze tamo; uspee, sigurna je u to. Moda sam ve sutra u Karbanklu... poe da se osmehuje. Ipak, da li je to ispravno postupanje? Neki deo njenog uma poeo se nelagodno vrpoljiti. Na koji nain bi bilo neispravno? Ngenet hoe da joj pomogne; to je njoj jasno. Ali, zato je Ukresu potrebna, to nema pojma. Zamiljala ga je bolesnog, ili gladnog; nema para, nema prijatelja, crkava od gladi. Od presudnog znaaja moe biti jedan dan,

jedan sat... Svaki minut Ukresu osloboen, zahvaljujui njenom dolasku, od patnje i tuge je vaan, vaniji nego ita drugo. Neki zvuk u zadnjem delu sobe naveo ju je da otvori oi. Pogledala je ka drugim vratima, onim koja su bila tamo, iza nje. Osetila je da se njene oi ire, i ponovo ire, zato to je njen um odbijao da primi informaciju koju su oi dostavljale: jer, ta vrata su bila iva i kretala su se. Stajala su na dve noge, kao ljudsko bie, ali stopala su bila iroka i pokazivala su plovne koice izmeu prstiju. Kretanje tog bia bilo je fluidno kao njihanje morske trave u podvodnim talasima. Telo je bilo sivozeleno, bespolno; svetlucalo je nekom uljastom prevlakom i bilo je golo, izuzimajui jedan pojas, upleten od neega, po kome su bili zakaeni neki neprepoznatljivi oblici. Ruke tog stvora nisu se zavravale akama, nego se svaka razgranavala u pet-est pipaka nalik na bieve. Oi sedefastog sjaja, bez zenica, bile su uperene u nju, kao oi morskog duha. Luna se digla na noge; usta su joj bila odve suva za zvuke koje je pokuavala da izgovori; stavila je stolicu izmeu sebe i tog komarnog bia, i potegla svoj no. Meutim, videi njene pokrete to stvorenje se grleno zakaljalo i hitro pobeglo nazad kroz vrata. Nestalo je s njenog vidika pre nego to je Luna stigla da zaista poveruje u njegovu prisutnost. Na mestu udovita pojavio se neki ovek koga nikad ranije nije videla, upola stariji od nje, sa krutom krestom plave kose koja se povijala u stranu i padala preko jednog oka. Na sebi je imao ribarsku parka-jaknu, ali su njegove pantalone, u bezvatrenom sjaju ove prostorije, imale dreavu zelenu boju. "Ne potei to, gospoice mala, imam te na nianu." Ispruio je ruku i Luna je videla neto neprepoznatljivo u njegovoj aci. "Odmah baci to na pod, ali polako." Dovrila je izvlaenje noa, ne znajui kako da reaguje na tu pretnju. Pomakao je ruku nestrpljivo i Luna je bacila no na pod, prema njemu. Poao je napred, samo koliko je bilo potrebno da dohvati no. "ta hoe ti?" zapitala je; po utanjenoj otrini sopstvenog glasa uvidela je koliko se zapravo uplaila. "Izii, Svileni." Ne odgovarajui na Lunino pitanje, ovek se okrenuo ka vratima. Odgovorie mu neki itavi zvuci u kojima nije nita razumela. ovek se osmehnuo bez veselja. "Da", ree on, "oduevljena je to te je videla tano koliko i ti to si video nju. Izii, omogui joj da te bolje vidi." Stvorenje je obazrivo opet ulo u sobu; Lunine ake se stegoe na ivotinjskim glavama na rubu stolice. Najednom je pomislila da ovo stvorenje izgleda kao da je jedan od porodinih grbova oiveo. "Para - para nemam uopte." ovek ju je pogledao belo, zatim se nasmejao. "A, je l' tako. Onda smo svi u istom amcu, sada. Ali ne svi iz istog razloga. Dakle, ti samo ostani smirena i niko ti nee nita." "Ugae! ta se to deava?" U sobu je, iza stvorenja, ula jo jedna nepoznata osoba. Ljudsko bie, ali opet neoekivanog izgleda. Luna vide malu, debeljukastu enu ija je koa bila plavocrne boje, a kosa kao srebro. Ta ena je stala i iznenaeno sklopila ake. "Dragi moj, nikad nee zakazati sudar ako preti pitoljem enskama", ree ona blagim tonom, sa nekim izrazom lica koji nije ba sasvim preao u osmeh. Prouavala je Lunin izgled na isti nain kao i Luna njen. Plavokosi ovek se ovog puta nije nasmejao. "Ne znam koliko ona zna, ali, Elsi, ona ne bi trebalo da bude tu."

"Dabome. Ko si ti, devojko? ta e ovde?" Rei su zahtevale od Lune isto to i jednostavna utivost, ali glas je bio elik. "Ja sam prijateljica - prijateljica Ngeneta Miroa. Jesi li ti Elsevir, ona koju je doao da vidi?" Luna je preuzela inicijativu, videi da odgovori poinju da daju neke rezultate. "On je iziao da te nae. Mogla bih da poem da ga potraim..." Bacila je pogled ka vratima. "To nee biti potrebno." ena je mahnula rukom, i plavokosi je spustio oruje, a zatim ga gurnuo u onaj dep gde je i njen no otiao. Lica njih dvoje malo su se opustila. "ekaemo s tobom." Ono bie nalik na duha iz mora proitalo je neto; nastali zvuk je donekle podseao na ljudsko pitanje. "Svileni bi hteo da zna ta je zadralo Miroa." "Problemi sa motorom", ponovila je Luna mehaniki. Premestila se s noge na nogu, i dalje zadravajui stolicu izmeu sebe i njih. "A-ha. Onda je jasno." Meutim Luni se inilo da u glasu te ene postoji neto to jo nije sasvim zadovoljno. "Dobro, nema potrebe da sedimo dok ekamo, a? Moje stare kosti kripe na tu pomisao. Sedi, medena, svi emo prosto da sedimo pored vatre i upoznajemo se dok se on ne vrati. Ugae, donesi nam i piva, vai?" Luna je zbunjeno gledala kako ta ena i ono komarno stvorenje prilaze stolu. Meutim, stvorenje je unulo pored vatre, izvan domaaja udarca nogom; njegovo telo presijavalo se u zraenju grejalice. Pljosnati pipci tog stvora poeli su da ocrtavaju na ognjinim kamenovima neke obrasce, ritminim i hipnotikim kretnjama; neki od pipaka bili su osakaeni, unakaeni starim oiljcima. ena povue jednu stolicu i sede pored Lune, sa osmehom prividnog ohrabrenja. Otkopala je sa sebe kinu kabanicu koja joj je bila nekoliko brojeva prevelika, otkrivajui ispod toga jednostavni, jednodelni odevni predmet, ija je narandasta boja bila jednako dreava kao zelena boja pantalona njenog pratioca. "Morae oprostiti Svilenom to ne sedi sa nama. Bojim se da on ba mnogo ne voli nepoznate osobe." Luna je polako zaobila svoju stolicu i sela. Mukarac se vratio sa tri krigle piva; jednu je stavio uz ognjite. Luna je gledala kako morski demon miluje kriglu nemirnim pipcima, podie je, i ispija. Dohvatila je svoju kriglu i potegla nekoliko uzastopnih dugih gutljaja. ovek je seo nasuprot nje, a lice je razvukao u irok osmeh. "Ti, bogami, do-bro cuga, mala." Stara ena je coknula jezikom nekoliko puta, u znak neodobravanja, ali je i sama pijuckala. "Nema veze. Priaj nam o sebi, draga. Ne seam se da si nam rekla kako se zove. Ja sam Elsevir, jata, a ovo je Ugas. A ono je Svileni, koji je... mom pokojnom muu bio poslovni partner. Dabome da mu 'Svileni' nije pravo ime. Mi ne moemo da izgovorimo njegovo pravo ime, ne moemo pa to ti je. On je dilip, sa Cie-Puna; sa druge planete, kao i nas dvoje", dodala je, tiho i umirujue. "Jesi li ti jedna od Miroevih... koleginica?" "Ja sam Luna. Ja..." Oklevala je, svesna da i oni oklevaju; jo nije bila sigurna u njih, nije znala ta je gore kazati - la ili istinu. "Tek to sam ga srela. Dovezao me je ovamo." "I onda te doveo u ovu kafanu?" Ugas se nagnuo napred, namrten. "Tek tako. ta ti je rekao?" "Nita." Luna se odmakla od njega, nagnula se blie staroj eni. "Ali nita me i ne zanima, zaista. Ja samo putujem u Karbankl. On - on je rekao da e ti razumeti." Okrenula se Elseviri, susrela se sa nepopustljivim indigo oima u mrei starakih bora.

"Razumeti ta?" Luna je duboko udahnula i izvukla sibilski medaljon iz dempera. "Ovo." Elsevir se vidno trgla, Ugas je uzmakao do naslona stolice. Stvorenje pokraj ognjita proitalo je neko pitanje, a Ugas ree: "Ona je sibila!" "E, dakle, zaista!..." progunala je Elsevir. Te rei su se zavrile maltene kao uzdah. "ast nam je." Pogledala je svoje drugare; Ugas je klimnuo glavom. "Koliko je meni poznato, ova polovina Tijamata nije najbolje mesto za sibile. Ovo po inje da lii na Miroa: upetljavati se ovako." Osmehnula se iznenada, duboko, ali i veoma umorno. "Nita, nita - ali kad vidim tebe tako mladu a tako mudru, osetim se kao vrlo stara i nerazumna." Luna spusti pogled ka svojim prstima koji su se uvijali po drvetu. "Ja sam samo posuda za prenoenje mudrosti Dame Thalase." Ponovila je te tradicionalne rei samosvesno. Ovo su van-Tijamatovci, a ipak su, kao i Ngenet, reagovali sa potovanjem bliskim strahopotovanju, kao to bi i Tijamatovac Letnjak reagovao. "Ja sam... mislila da nijedan stranac ne veruje u Daminu silu. Svi kau da vi, stranci, navodite Zimce da mrze sibilstvo. Zato ne mrzite mene?" "Ti to ne zna?" ree Ugas sa nevericom. Pogledao je Elsevir, pa tuinsko bie pored ognjita. "Ona ne zna ta je." "Pa dabome da ne zna, Ugae. Hegemonija eli da ovaj svet ostane u tehnolokom mraku, a sibile su svetionici znanja. Ali svetionici samo samo za onoga ko zna kako se to svetlo upotrebljava." Elsevir zamiljeno povue gutljaj piva. "Mogli bismo mi doneti na sopstveni mali Milenijum, nae zlatno doba, ovoj planeti. Zna, Ugase, moda smo mi najopasniji ljudi koji su ikad sleteli na Tijamat..." Luna se napola namrtila. "ta ti to znai, da ne znam ta sam? Sibila sam. Odgovaram na pitanja." Elsevir klimnu glavom. "Ali ne na prava pitanja. to ide u Karbankl, Luno, ako oekuje da e se tamo suoiti samo sa mrnjom i niim drugim?" "Pa - moram da naem mog roaka." "To ti je jedini razlog?" "To je jedino vano." Spustila je pogled ka trolistu. "Znai, on ti ipak nije samo roak? A?" "Ne." "Nego i ljubavnik?" ree Elsevir veoma neno. Klimnula je glavom, gutajui knedlu da bi iznenadni gr u njenom grlu popustio. "Jedini koga u ikad voleti. ak i ako ga nikad ne naem..." Elsevir ju je potapala po ruci, rukom krutom od starosti. "Da, maco, znam to. Ponekad naie na nekog za koga bi bosa gazila preko ognjeva pakla. Zbog ega je taj jedan toliko razliit od svih drugih, pitam se...?" Ugas je, sa svoje strane, zurio u nju; sklonila je pogled. Odmahnula je glavom. A zbog ega je toliko razliit od mene? "Jeste li vi iz Karbankla?" Digla je pogled. "Moda ste ga tamo videli. Crvena kosa..." Elsevir odmahnu glavom. "Avaj, nismo. Nismo iz tog grada. Mi smo samo - u poseti. Privremeno." Bacila je pogled prema vratima, kao da se najednom setila zato ekaju. "Hm... a ta si htela da kae sa onim o nepostavljanju pravih pita..."

Vrata krme naglo se otvorie i tresnue o zid. Luna ne stie da dovri pitanje. Digla je pogled ka vratima, kao i svi ostali. Iz mraka u krmu stupie dve figure: jedan vitak mukarac osrednje visine i jedna visoka, vrsto graena ena, oboje van-Tijamatovci; u tekoj, istovetnoj odei, sa lemovima. I sa orujem u rukama. "Plavci!" progunao je Ugas, jedva pomiui usta. Elsevir je podigla ruku do grla i istim pokretom preklopila kabanicu preko narandaste odee ispod. A onda je pogledala tamnu boju koe na svojoj ruci i spustila ruku. "ta je ovo?" ree Luna, savlaujui svoju elju da sko i sa stolice, jer je 'Svileni' potraio utoite uz nju. "Ko su ovi?" "Niko koga bi ti trebalo da upozna bolje", ree Elsevir smireno. Ponovo je dohvatila kriglu, a onda pogledala uljeze. "Dakle, inspektorko. Ovo je neoekivano. Noas si daleko od kue." "Ni upola tako daleko kao ti, rekla bih." ena je pola napred, pretraujui ih pogledom; oruje je jo bilo u njenoj pesnici. "Bojim se da ne znam ta time hoe da kae." Elsevirin pogled svetlucao je kontrolisanom indignacijom. "Ovo je privatna zabava odgovornih graana Hegemonije, i ja smatram da je vae ovakvo upadanje zaista sasvim..." "Potedi me, teh-krijumarko." ena je nainila pokret pitoljem; njena usta bila su vrsto stisnuta. "Va brod je primeen pri silasku, vi ste na ovoj planeti ilegalno. Optuujem vas, dalje, da ste verovatno krijumarili predmete koji su po zakonu kontraband. Ustajte svi! Ruke na glavu!" Luna je sedela sleena, prenosei pogled sa Elsevire na Ugasa i nazad; ali oni su imali oi samo za ove upadae. Trolist joj se usecao u aku. Shvatajui dogaaje samo toliko da se plaila, strpala je medaljon u demper. Uniformisana ena primetila je tu kretnju i pola blie Luni; u tom asu Luna vide da se mrtenje na njenom licu pretvara u istu onu nevericu koja se pokazala i na licima dvojice pijanih Zimaca na gatu. Mukarac iza policajke poao je obazrivo u stranu, zato to su Elsevir i Ugas zajedno ustali. Luna je osetila da Elsevir uka njen lakat, pa je ustala i ona, grebui stolicom po podu. "Sad, Svilo!" promrmljala je Elsevir i estoko povukla Lunu unazad; Svileni je ve jurio ka vratima odakle su svi oni doli. Luna je udarila leima o zid pored ognjita dok su policajci oklevali izmeu nekoliko moguih meta, a Ugas je istog trena doepao kriglu i hitnuo je u svetiljku koja je, iznad njih, visila okaena o grede. Svetiljka prte u bezbroj komada, a pljusak elektrinih varnica i pivske pene poe padati po njima u iznenadnom mraku. "Bei, bei!" "Gaaj ga Bi-Zi!" "Ti Luno se ne meaj!" Luna je osetila da ju je Elsevir grubo odgurnula; spotakla se slepo o stolicu na kojoj je do maloas sedela. Pala je preko tog stola. Iza nje, galama, krik; nejasno je videla da policajka skae i hvata Elsevir za kabanicu. Lunina aka sklopila se oko jo jedne krigle na stolu; zamahnula je iz sve snage, vitlajui kriglom preko glave, i tresnula policajku po podlaktici desne ruke, zaula jauk. Elsevir se otrgla i odmah pogurala Lunu ka izlazu. "Nikad, nikad ne udaraj plavce, draga..." ree Elsevir bez daha, uz njeno uvo. "Ipak, hvala. Sad bei!"

Luna je klisnula kroz ta vrata; njen um bio je samo mutno promicanje, kao i soba kroz koju je sad trala. Jo jedna vrata, i ona se nae u mranoj uliici. "Ovamo!" Ugas se materijalizovao pokraj nje i pokazao rukom levo. "Ovo je slepa ulica. Elsi?" "Evo me." Vrata su tresnula iza njih. "Ne priaj, idemo u LB!" Potrali su; Luna je drala staru enu za ruku, dodajui joj snagu i brzinu. Ispred sebe videli su ono tuinsko stvorenje, u jednoj traci zvezdane svetlosti, crvenkaste i zlatne; zatim je stvorenje nestalo u mranoj rupi senke. Iza sebe zaula je otvaranje vrata sa treskom i uzvik otkrivanja. Njena slobodna aka odjednom je cela obamrla, sve do zglavka; panika joj dade krila. Ugas, klizajui se pomalo, uspe da se zaustavi tano na mestu gde je tuin maloas nestao. Bilo je to pred jednom ogradom od dasaka, koja je bila sva pozlaena od zvezdane noi. Sagnuo se i hitro provukao kroz prazninu izmeu dve trule daske. Provukla se i ona za njim, pa izvukla Elsevir za sobom; sledeeg trenutka je maltene pala preko ogromne gomile naplavljenog drveta pred kojom se nala. "Idemo u LB!" Ugas im je mahao mahnito. "Ja u zapuiti rupu!" "Ovamo." Elsevir je povukla Lunu za ruku i povela je krivudavom putanjom izmeu itavih brda svakojakih predmeta izvuenih iz mora i donetih u ovo dvorite. Luna je ila za njom, ali se i osvrnula, i videla kako Ugas navlai mrtve ostatke jednog bodljikavog drveta na rupu u ogradi. Ali kad se okretao da nastavi bekstvo, jedna grana se zakaila za njegovu parku i vratila ga, trzajem, nazad; Luna je jo videla kako se Ugas bori i oslobaa, a onda se izmeu njih nae, i zakloni ga, gomila buavih brodskih jedara. Pokraj nje se Elsevir spotakla o neku prepreku u tami; Luna je pridra. Sad je videla ispred sebe, u senkama i u zlatu dvorita pod zvezdama, jedno soivo od olupanog metala, koje je lealo priblino na sredini dvorinog prostora. S jedne strane soiva bila su otvorena hermetika brodska vrata, do kojih je, sa tla, vodila rampa. "ta je to?" "Sklonite", jeknula je Elsevir, borei se za vazduh. Stigle su do rampe i popele se zajedno; videe da ih na vrhu, unutra, ve eka Svileni. "Ukljueno?" Tuin je potvrdno neto promrmljao, mahnuo jednim pipkom. "Onda se vezuj, idemo odavde." Elsevir se naslonila na brodski unutranji zid, pritiskajui aku na srce. "Ugae?" Pogledala je van, ali tamo su mogli da vide samo groblje svakojakih delova i ostataka, i prigueno arenje neba. Luna se okrenula, pa i nagnula napolje da bolje vidi. Ugas je dolazio, trkom; ali pred njenim oima se spotakao, pao, nekoliko trenutaka leao na zemlji oamueno. Najzad se pridigao i krenuo opet napred, ali tako da ju je podsetio na oveka koji tri ispod vode, gde svaki pokret nailazi na otpor. "Evo ga!" Stigao je do podnoja rampe, stao, gledao uz nju jedan dugi trenutak. Drao se akama za stomak. Onda je poeo da se penje. Ona ugleda iza njega jednog od njihovih progonitelja kako obilazi onu gomilu starih jedara. "Ugase, bre!" Ali tek to je to rekla, on je usporio. Glavinjao je po rampi, a oi su mu bile staklaste od oajanja. "Hajde!" Odmahnuo je glavom, stao, njiui se.

Sad je preko dvorita videla oboje policajaca; neko od njih je nianio ka Ugasu, a neko povikao: "Stoj!" Luna se odgurnu od zida i pojuri niz rampu, dograbi labavi rukav njegove parke i povue ga gore i napred, kroz brodska vrata. Iza njih, rampa se teleskopski uvukla u brod, a vrata su se itavo zatvorila; osetila je bol u uima, zbog promene pritiska. Ugas se grevito uhvatio za okvir unutranjih vrata im je Luna povratila ravnoteu i pustila ga. Jedna njena aka jo je bila onesposobljena udnom paralizom; Luna je pogleda i kriknu tiho, sa nevericom, videi da je aka umrljana krvlju. "Ugase, ti idi napred i..." Elsevir je zamukla, videi da Ugas pored nje pada na kolena i prua se po podu. Luna vide blistavo crvenu mrlju na njegovoj jakni, shvati da krv na ruci nije njena. "O, Boe moj, Ugae!" "ta se desilo?" Luna je kleknula pored njega, pruila ruke ka njemu. Udarcem je odbio njenu crveno pokvaenu ruku. "Ne!" Videla je drku svog sopstvenog noa kako viri iz velikog depa na trbuhu jakne, u sredini sve ire mrlje krvi. "Ne diraj no... poelo bi krvoliptanje." Luna je ustuknula, pribila ruke uz svoje telo. "Elsevir?" ree Ugas, gledajui mimo Lune. "Ugae, kako se to desilo?" Elsevir je kruto kleknula s njegove druge strane, poloila aku na njegov obraz. Iza nje se na unutranjim vratima pojavio Svileni. Ugas se nasmejao kroz bele usne. "Trebalo je da ostavim mladoj dami njen bode... dok sam beao, pao sam i nabio se na njega. Prokleta noekanja. Strpaj me u frizer, Elsi, boli... boli me..." Borio se da ustane, jauui kroz stisnute zube; njih dve ga podigoe na noge. "Svileni, sedi za kontrolnu tablu." Svileni je poao ispred njih. Uli su svi u susednu prostoriju. Poloie Ugasa na jedan leaj, zapravo sedite donekle oprueno unazad. Imali su vrlo malo prostora za kretanje. "Stavio si njen no u dep! Deko dragi, to je bilo neverovatno tupavo, zna." Elsevir je poljubila svoje prste i njima ga ovla dotakla iznad oiju. "Ja sam astro-navigator, a ne... plaeni ubica. ta ja... znam o tome?" Zakaljao se; u uglu njegovih usana pojavio se curak krvi, potekao mu niz obraz, do uva. Elsevir je uzmakla jedan korak, a sledeeg trenutka se poluprovidni konus boje dima ve spustio preko leaja, tako da Ugasa vie nisu mogli dobro videti. "Spavaj dobro." To je zvualo kao blagoslov umiruem, ali Elsevir pogleda Lunu u oi i, videi neizgovoreno pitanje, odmahnu glavom. "Ne. Ovo e ga odrati u ivotu dok ga ne donesemo do mesta gde e dobiti pomo." Njeno lice se promenilo. "Ako uopte pobegnemo iz atmosfere pre nego to oni plavci prizovu gnev samog neba na nas. Vei se, maco, ubrzanje ume da bude neprijatno kada ga doivljava prvi put." Progurala se ispred Lune, sela u jedno mekano obloeno sedite visokog naslona, pred instrumenttablu. Na drugom takvom seditu ve je bio tuin, iji pipci su lebdeli iznad mnogobrojnih svetleih povrina na ploi. Ispred njih, iroki ekran koji je davao utisak kao da gledaju kroz najobinije staklo omoguio im je da opet vide dvorite sa otpadom, ali iz drugog ugla. Luna je sela u tree takvo sedite, iza njih, i prikopala kaieve oko sebe, neodlunim pokretima. Tuin iz dubine grla izgovori neto to je zazvualo upitno.

"Pa ta u drugo?" ree Elsevir otro. "Ne moemo da je ostavimo pandurima; sibilu, ni sluajno. Naroito sad, kad se ona i tukla s njima da me spase - zna ta bi joj uradili... Dii!" Luna se naginjala napred, sluala ih je - a sad je neki nevidljivi talas potisnu na naslon sedita. Uzviknula je iznenaeno, i uzviknula jo jednom kad se pritisak pojaao i isterao joj dobar deo vazduha iz plua. Borila se protiv toga kao davljenica, i otprilike toliko uspeno; ugnjeivala se u mekane obline sedita cvilei od neverice. Izmeu njihova dva sedita, koja su bila ispred nje, sad vie nije videla dvorite prepuno starudije, nije videla nikakvo tlo, samo zvezde. Pred njenim o ima mesec je pao poput kamena, proleteo je pored njihovog prozora i nestao. Sklopila je oi, osetila kako je vrtlog komara usisava, vrtlog crn, bez dna. Ali u poplavnim vodama panike nala je seanje na jednu drugu tamu, potpuniju, apsolutniju od svih ostalih tama moguih u njenom ivotu - na crno srce sibilskog transfera. Transfer... ovo je bilo kao transfer. Uhvatila se za tu kotvu, osetila kako teina i masivnost neeg, ipak, poznatog usporavaju spiralu njenog straha. Usmerila je svu svoju koncentraciju ka onim disciplinovanim ritmovima uma i tela koji daju sibili mogu nost da odrava tanku nit svoje svesti u neprekinutoj vezi sa stvarnou; postepeno se ustalila u trpljenje, podnoenje. Opet je otvorila oi i videla da su napolju i sad zvezde; okrenula je glavu po naslonu, na jednu stranu, razgledala zid sa svetleim podacima na instrumentima, nadomak njenog sedita. Nije pokuala da ih dodirne. Postade svesna da Elsevir neto govori, glasom napregnutim ali gotovo neujnim, i da joj ne-ljudsko bie odgovara; zapravo nije razumela ni jedno ni drugo. "...proverava. Jo nije data uzbuna. Nadam se da nisu imali releje... dok je daju mi emo moda... titovi zeleno?" Svileni je odgovorio, nerazumljivim tuinskim govorom. "Pa nadam se i ja... ali ti budi spreman da prebaci snagu na..." (Odgovor.) "Jeste, utiani smo. Uostalom oni samo trae krijumare koji dolaze... a ne iza lea. Molim vas Bogovi, da ne..." (Odgovor.) Nejaki smeh. "Nego ta. Vreme?" Luna je opet sklopila oi, udobno uljuljkana; pustila je da rei protiu pored nje. Oni lete, nekako, u ovoj kabini, koja je okovana metalom; ali let nije nimalo nalik na onaj sa Ngenetom. Zapitala se zato, i kako, i mutno se pitala da li ovo lii na let tuinskim meuzvezdanim brodom... Njene oi se najednom otvorie. "Elsevir!" "Da... Jesi li dobro, Luno?" "ta mi ovo radimo? Kuda idemo?" Grabila je vazduh kao da se gui. "Odlazimo... Vreme?" (Odgovor.) "Izili iz gravitacionog 'bunara'!" itav, ali trijumfalan smeh. "Smanji potronju energije... ono to nam je preostalo, treba da tedimo za randevu." Pritisak koji je stezao Lunu poput mengela naglo nestade. Ona isprui i protee ruke. Ne samo to se sa njenog tela digao onaj silni gnjeei pritisak, nego je nestao i svaki oseaj teine; oseala se kao da je izgubila telesnost, kao da je postala mehuri koji

se die kroz morsku vodu... gle, pa ona se zaista die iz mekanog sedita i samo kaievi je zadravaju da ne odleti. Spustila je panini pogled ka sebi, do epala se akama za te kaieve. "E, Svileni, Svileni, suvie sam ja stara za ovo. Zar jedna kulturna ena ovako da zarauje za ivot." (Odgovor.) "Naravno da je iz principijelnih razloga! Ne misli da bih nastavila Ti-Dejev posao samo za pare? A iz uzbuenja sigurno ne bih", gunala je Elsevir. "Ali, daljih putovanja u svakom sluaju nee biti. Ni kinte nismo ovog puta zaradili, sva roba je jo tu... Ah, jadni Miroe! Bogovi znaju u ta se on pretvorio." ulo se oslobaanje kope i Luna vide kako Elsevirina srebrna kosa poinje da se die iznad naslona stolice. "Mi to nikad neemo znati." Elsevir se okrete da je pogleda. "Luno, jesi li..." "Ne plaite se!" ree Luna, podiui pogled prepun udesnog. "Ovo je prisustvo Dame. Ova soba je puna Mora, zato plovimo... To je udo." Elsevir joj se nasmei, malo tuno. "Ne, maco - ovo je samo odsustvo Dame. Do nas, ovde, ne dohvata ni tvoja Dama, niti tvoja planeta uopte. Udaljili smo se toliko da jednostavno nema gravitacije koja bi nas vukla na dole. Do i napred pa e videti ta hou da kaem." Luna se neodluno odvezala i odgurnula na gore. Elsevir se naglo pruila i uhvatila Lunu za nogu, da Luna ne bi tresnula u polu-providnu kupu iznad njenog sedita, identinu sa onom koja je pokrila Ugasa. "Lake to!" Zatim ju je Elsevir povukla napred i pokazala prstom dole. Ispod njih leala je oblina Tijamata, penom proarani loptasti talas plavog naspram zida zvezda. U srcu je znala ta e videti; ali dok se, plovei lagano, bliila "staklu" ekrana, prizor je nadmaio sve to je dotad zamiljala. Samo je mogla dahnuti: "Predivno... predivno..." Prislonila je ake na hladnu providnu povrinu, kao da je to prozor. "ekaj dok proemo kroz Crnu Kapiju, pa da vidi ta ima na drugoj strani." "O, da..." Tamno seme sumnje poe klijati u njenoj svesti. Prinudila je sebe da otrgne pogled, da okrene glavu. "Crna Kapija? Ali tako stranci idu na druge planete..." Opet pogleda napolje: itav njen svet, koji je izgledao tako ogroman i raznovrstan, lei sad pod njenim nogama kao neki ribarski plovak izliven od plavog stakla. "Ne... ne, ne mogu kroz Crnu Kapiju sa vama. Moram u Karbankl. Da naem Ukresa." vrsto se odgurnula od prozora, onda zaustavila svoj let tako to se uhvatila za naslon sedita Svilenog. "Moete li me sad vratiti dole? Moete li, i da li biste hteli, da me iskrcate... na kopno, kod zvezdane luke?" "Da te opet vratimo dole?" Prostor izmeu Elsevirinih plavoljubiastih oiju popuni se naborima od mrtenja; stara ena pritisnu prste obeju aka na usne. "Luno, Lunice draga... Plaila sam se da ti ne shvata. Vidi, ne moemo te spustiti. Toga nema. Uli bi nam u trag, a osim toga slabi smo sa zalihom energije - nema nazad. Kad sam pomenula kapiju, to, na alost, nije znailo da moe da bira kuda e." 12. "Ti si vlasnik ovog vozila?" Geja Derua je stajala pored letilice na gatu; njen dah se pretvarao u inje u ledenom nonom vazduhu. Obilatim mrtenjem pokazivala je

svoje neraspoloenje krupnom oveku koji se naslonio i nalaktio na letilicu sa istim onim lanim samopouzdanjem koje su teh-krijumari maloas u krmi pokazali. Gundalinu je stajao pored nje; dizao se na prste pa na pete izama, jedva kontroliui svoje oseanje uskraenosti. "Jesam vlasnik, a jasno je i da imam savreno pravo da to budem." Glas mu je bio promukao - kao kad gazi po ljunku. Naglim pokretom ruke pokazao je prema svom licu. I u tom slabom svetlu jasno se videlo da nije sa Tijamata - verovatno je sa Cie-Pana, nagaala je Derua, ili moda sa etvrte. "Nisi valjda doletela ak sa Karbankla da mi napie kaznu za nepropisno parkiranje, inspektorko?" Derua je napravila nekakvu grimasu; koristila je ljutnju da sakrije oseanje nelagodnosti koje je bilo u njoj. Ruke je drala vrsto prekrtene na grudima, preko tekog kaputa, ali tako da ne optereuje desnicu, koju je ona cura u gostionici udarila kriglom. Njena desna podlaktica bila je belo uarena zvezda, koja je furiozno plamsala u sreditu uzdrhtale vaseljene njenog tela; bol je bio tako jak da joj se povraalo od njega, i samo je zahvaljujui intenzitetu svog gneva zadravala jasnou uma. Jedna baba i nekoliko mangupa napravili su budalu od nje; a to je najgore, iznutra ju je grickala sumnja da su u tome uspeli samo zato to je ona i sama elela da uspeju. Do pakla, njen posao je da sprovodi zakon, pa i primenom sile, a ne da popravlja zakon kako se njoj svidi! E, bar ovaj jedan se nije izvukao. "Ne, graanine Ngenet, doli smo da te optuimo za pokuaj kupovine robe koja je pod zabranom uvoza." Njegovo lice bilo je slika iznenaenog negodovanja. Ej, Bogovi, Bogovi, ta bih dala da vidim kako jednom, bar jednom, jedan od njih die ruke i kae "Priznajem, kriv sam!" "Zanimalo bi me na osnovu kog dokaznog materijala izrie takvu optubu. Neete nai ni..." "Znam da neemo. Nisi imao vremena da sklopi pogodbu sa njima. Ali, vien si u prisustvu jedne van-tijamatovske osobe koja nam je pobegla." "O emu je tu re?" Mogla je, maltene, da poveruje da on to ne zna. "enska, oko sedamnaest standardnih godina, blede kose i koe." "To nije krijumarka!" Ngenet se ljutito odgurnuo od leteeg brodia. "Bila je s njima kad smo poli da ih pohapsimo", ree Gundalinu. "Udarila je inspektorku i pobegla sa njima." "To je jedna Letnjakinja sa Nizvetrinskih ostrva, zove se Luna Svetlohodna. Dovezao sam je ovamo i ostavio je u krmi zato to..." Zautao je; Geja Derua se zapitala ta se to plaio da kae. "Ona ne bi mogla znati nita o tome." "Onda to im je pomogla da pobegnu?" "A ta bi ti, do vraga, radila, da si danas dola iz teritorija Leta, i da dvoje stranaca ulete i mau pitoljima prema tebi?" Nainio je dva uznemirena koraka izmeu njih. "ta bi, za ime hiljadu bogova, pomislila, da si na njenom mestu? Niste joj nita uinili - ?" Derua naini novu grimasu, ali je izvi u osmeh. "Pitaj obratno." Zapitala se, sa neto vie interesovanja, zato on pokuava da zatiti tu devojku. Ljubavnicu? "Rekla si da su svi pobegli?" Gundalinu se kiselo nasmejao. "Za oveka koji ne zna nita, prokleto si zainteresovan za noanje dogaaje." Ngenet nije obraao panju na njega; ekao je.

"Svi su pobegli. Njihova letilica je napustila tijamatski prostor neoteena." Geja Derua vide da se izraz na njegovom licu menja u neto to nije olakanje. "Svi? Hoe rei, i ona s njima?" Rei su silazile sa njegovog jezika kao da su, za njega, sve tuinske. "Ba tako." Klimnula je glavom, stegla drugom rukom lakat ozleene, pritiskajui i umrtvljujui nervne puteve. "Odveli su je. Ti pokuava da me ubedi da je ona zaista bila neduna metanka sluajno u prolazu ovuda?" Ngenet se okrete na drugu stranu, udari pesnicom, u rukavici, po vetrobranskom staklu koje je bilo oivieno mraznim arama. "Ja sam kriv..." I ja. Da smo ih zadrali, njoj nita ne bi bilo. Tako to ide, kad se upusti u pokuaje menjanja zakona. Derua opsova vrlo tiho. "A ta je ona bila tebi, graanine Ngenet?" upita Gundalinu. "Ne samo nepoznata osoba u prolazu." To nije bilo pitanje. "Ona je sibila." Okrenuo je pogled opet ka njima. "Sad nije vano da li ete vi to znati." Derua je podigla obrve. "Sibila?" Vetar iz zaliva otouver dohvatio ju je ledenim kandama. "Zato - zato bi to nama bilo vano?" "Ma, hajde, inspektorko." Njegov glas bio je gorak koliko i taj vetar leden. "Mi smo policija. Sprovodimo zakon" - lai, mala, samo lai - "a zakon titi sibile, ak i na Tijamatu." "Kao i mere? Kao to titi itav ovaj svet od napretka?" Videla je da se Gundalinu ukrutio kao lovaki pas koji je nanjuio plen. "Koliko dugo ve ivi u ovdanjim zabaenim podrujima, graanine Ngenet?" "Od roenja", ree on, sa nekom vrstom ponosa. "Kao i moj otac, i moj deda... Ovo je moj rodni svet." "I ne dopada ti se kako mi njime upravljamo?" Gundalinu je to pretvorio u izazivaku reenicu, svaalaku. "Dabome da mi se ne dopada! Pokuavate da zadavite budunost ove planete, dozvoljavate da crv kao to je Starbak brie izme sa vama, a za to vreme da masovno ubija neduna stvorenja, samo zbog prohteva nekolicine odvratno bogatih kopilana koji nameravaju da ive veno. Terate sprdnju sa 'zakonom' i 'pravdom'..." "Kao i ti, graanine." Gundalinu je stupio napred; videla je ta je sve dospelo u zavrne poloaje i zabravilo se, u njegovoj glavi. "Inspektorko, ini se da je ovaj ovek umean u kriminalne aktivnosti ozbiljnije od krijumarenja. Mislim da treba da ga povedemo u grad..." "I podignemo optubu, koju? Da se ponaao kao nadmena budala?" Odmahnula je glavom. "Nemamo dokaze koji bi opravdali privoenje." "Ali on je..." Gundalinu je odmahnuo rukom i nehotice zakaio Deruu po ruci. "Do vraga, narednie, ja kaem da ga putamo da ide!" Izgubila je iz vida njegovo iznenaeno lice, zaklonjeno kiom zvezdica koje je videla od bola. mirnula je i opet se usredsredila na Ngeneta. "Ali to ne znai da te putam sasvim, Ngenet. Tvoje prisustvo ovde, i tvoj stav, dovoljno su sporni, da opravdavaju moj sledei postupak: oduzimam ti dozvolu da vozi ovu letilicu. I zaplenjujem je. Mi emo je odvesti do grada." Mlazi znoja curio je niz njenu slepoo nicu, gorue leden.

"Ne moete to!" Ngenet se uspravio i istim pokretom odmakao od vrata letilice; stao je tako, da se sad nadnosio nad nju. "Ja sam dravljanin Hegemonije..." "I zato mora da izvrava moja nareenja." Digla je glavu i uzvratila mu pogledom jednako besnim. "A po slobodnoj volji opredelio si se da bude i dravljanin Tijamata. Pa, ako to eli, onda treba i da ivi kao Tijamatovac." "Kako da upravljam mojom plantaom?" "Kao i ma koji drugi Zimac. Upotrebljavaj brod, sarauj sa trgovcima. Postii e solidan uspeh, ako je to zaista sve za ta ti je letilica bila potrebna... Ili moda ho e, umesto toga, da poe u Karbankl sa nama, a tvoja plantaa da se elektronski pretrai, da se vidi ima li ikakvu skrivenu krijumarenu robu?" Posmatrala ga je kako se bori da ne kae nita, i bila je zadovoljna. "U redu. Nosite vozilo. Ali prvo da iznesem moje stvari." "To nee biti potrebno." Pogledao ju je. "Odbaciu te do tvoje plantae pre nego to odvezem letilicu u Karbankl... Bi-Zi, ti vozi patrolna kui." Gundalinu je klimnuo glavom; ona vide da se tim pokretom rastresa i deo njegovog razoaranja. "Da letim u tandemu sa tobom, inspektorko?" "Ne. Ne verujem da e graanin Ngenet uiniti ita glupo. On na mene ne ostavlja impresiju da je glup ovek." Ngenet naini neki zvuk koji nije bio ba pravi smeh. "Mogli bismo krenuti." Mahnula je glavom prema patrolnim kolima, sumorno. Bie to dugo putovanje. "Dobro. Vidimo se u Karbanklu, inspektorko." Gundalinu je salutirao i poao. Posmatrala je njegov ulazak u patrolna kola, i kako se diu sa kamenog plo nika gata. Nebo se opet naoblaivalo; ona zadrhta jae. Karbankl bar ima centralno grejanje... odjednom je eznula za dodirom toplog vetra mirisnog od cvea silife, za beskrajnim letnjim popodnevom njenog detinjstva na planeti Novosklon, ili Njuhejven, kako su je zvali. "Pa, graanine Ngenet..." Ngenet je pruio ruku i njegova aka se sklopila tano oko njene povreene podlaktice, blago ali i vrsto. Jauknula je, ukruujui se od iznenaenja i iznenadne uzbunjenosti. "A-ha." Digao je drugu aku, gestom upozorenja. Pustio je njenu ruku i rekao: "Samo sam hteo da budem siguran. Ta Letnja cura te je povredila, inspektorko. Moda bi bilo dobro da mi dopusti da to pogledam." "Ma, nije to nita. Upadaj." Sklonila je pogled od njega, steui vilice. Slegnuo je ramenima. "Slobodno budi muenica, ako si za to raspoloena. Ali to me ne impresionira. Kao to si rekla, nisam glup ovek." Uzvratila mu je pogled. "Radije u da saekam da odem kod doktora na kosmodromu." "Ja sam kvalifikovani bolniar." Okrenuo se, pritisnuo aku na jednu plou koja je sainjavala deo bone strane letilice. Ploa se pomae, otvarajui jednu pregradu. Na slaboj svetlosti Derua nije videla ta je unutra. On je iz pregrade izvadio jednu torbu tamne boje, stavio je na tlo i otvorio. "Naravno" - digao je pogled osmehujui se ironino - "ti bi verovatno rekla da sam veterinar. Ali, dijagnostiki alat je isti."

Namrtila se malo, ne razumevajui, ali je dozvolila da je on uzme za ruku i da pree skenerom du cele podlaktice. "Hm." Pustio je njenu ruku. "bica je napukla. Staviu privremenu udlagu i dau ti neto da bol popusti." Stajala je utke dok je on nametao i uvrivao krutu cev udlage oko njene podlaktice. Pritisnuo je jedno malo, sunerasto jastue u dlan njene ruke bez rukavice; osetila je kako blaeno nitavilo gasi plamenove du njene ruke, odahnula. "Hvala." Gledala je kako vraa torbu na mesto i zapitala se iznenada da li on nju vidi kao ensku koju je lako pridobiti. "Ti zna da ovo nee promeniti moje stavove o ma emu, Ngenet." Sklopio je opet tu pregradu i rekao odbojno: "Nisam to ni oekivao. Posredno sam kriv za tvoju povredu; a to mi se ne dopada. Osim toga..." suoio se opet s njom, "valjda ti neto i dugujem." "Za ta?" "Za to to si mi dala da odaberem manje od dva zla. Da je bilo kako je hteo onaj preterano revnosni narednik, mogao sam jo da budem i proteran." Osmehnula se slabo. "Ne ako nema ta da krije." "Postoji li meu nama iko ko zaista nema ta da krije, inspektorko Pala-Tion?" Oslobodio je bravu na vratima letilice. Posmatrao je Deruu sa jednako slabim osmehom. "Ti, na primer?" Obila je oko letilice, saekala da on otvori i ona druga vrata, ula i smestila se paljivo. "Imala - nemala, ti si poslednji koji e to znati, Ngenet." Pritegla je kaieve preko sebe, jednom rukom. Nije rekao nita, ali je nastavio da se smeka dok je ukljuivao energetsku jedinicu. Odjednom nije bila tako sigurna da e Ngenet biti poslednji koji e znati. 13. "...pa prema tome njegovo prisustvo tamo daje osnovu da pomislimo da je on moda umean u ometanje lova na mere. Ali, ja sam, lino, zaplenila njegovu letilicu; ne verujem da e, bez nje, moi dalje da ometa Vae lovce." Arienrodina glava bila je oslonjena na cvetno-mirisni jastui koji ju je titio od hladnog naslona prestola; sluala je kako inspektorka, stisnutih usana, podnosi ovaj svoj izvetaj, ali sluala je sa mnogo vie interesovanja nego to je doputala da se primeti. Proitala je i pogled koji je ta ena dobacila Starbaku im je zavrila podnoenje izvetaja; osetila je, vie nego videla, Starbakovu reakciju na to. On je pre izvesnog vremena oterao onog drskog prostaka, Pala-Tioninog pomo nika, i to je kraljicu tada lepo zabavilo; posle je uivala u Starbakovim konkretnim opisima ta bi sve radio toj policajki kad bi mu se pruila prilika. Arienrod se nije mnogo interesovala za Starbakovu prolost, ali, ta prolost nje ponekad zadirala u sadanjost, na naine koji su kraljicu iznenaivali... mada, zapravo, ovaj Starbak vie nije uspevao, ili je vrlo retko uspevao, da je ma ime iznenadi. "Ko je taj ovek, inspektorko? Zato ga niste uhapsili, ako ste znali da je kriv?" Njen glas bio je jako zaotren, zbog elje da razotkrije jednu dublju misteriju vezanu za otouverski zaliv. "Nisam imala dovoljno dokaza", ree Pala-Tion ritualno, kao da je to ve mnogo puta ponovila. "Poto je van-Tijamatovac, u svakom sluaju je pod jurisdikcijom

Hegemonije, Vae velianstvo, pa prema tome njegov identitet Vama ner bi bio ni od kakve koristi." Njen izraz lica postade jo za nijansu tvrdoglaviji. "Svakako, inspektorko." Samo to ga ja lako mogu saznati, van-Tijamatkinjo. Bacila je pogled na podnoje kraljevskog trona, na blistavu, crvenu kosu Ukresa Svetlohodnog koji je nelagodno sedeo na stepenicima. Arienrod je maloas, im je inspektorka stigla, naredila brbljivoj gomili velikaa da napuste tu prostoriju; ali, iz istih, privatnih, razloga naredila je deaku da ostane. Pala-Tion je doista zgranuto gledala Ukresa. Arienrod je videla i to da se Ukresovo telo malice ukrutilo, od ponosa moda, kad je policajka na trenutak nagnula glavu ka njemu kao da odaje priznanje njegovom novom statusu. "Da li ste videli i tu mladu Letnjakinju koju je Va van-Tijamatovac vozio?" Pala-Tion se vidno trgla; do ovog trenutka devojku nije ni pomenula. "Jesam... videla sam je, Vae velianstvo." Nesvesno je pomakla levu ruku kao da hoe da dotakne tanki omota koji je obavijao njenu desnu podlakticu. "Ali ona nije ostala na raspolaganju za sasluanje. Pobegla je zajedno sa krijumarima. Oni su nam... izmakli, znate..." spustila je pogled, "pa je ona napustila ovu planetu, zajedno sa njima." "Ne!" Arienrod se sva cimnula napred; ta jedna re pobegla je izmeu njenih zuba pre nego to ju je stigla zaustaviti. Otila? Otila? Kraljica opusti i otvori pesnice, i opet fluidno sede unazad; oseala je da su tri para oiju uperena u njeno lice. Inspektorkine smee, duboko usaene oi suzile su se od prorauna; Arienrod pomisli da je policajka svakako morala uoiti toliku slinost lica. Ali Pala-Tion je opet samo pogledala u pod, kao da nije imala sposobnost da svoje sumnje prosledi do ma kakvog loginog zakljuka. "Znate li ime te devojke? Imam razloga da verujem da mi je to neka... roaka." Pa nek Pala-Tion zakljui ta god hoe. "Zvala se Luna Svetlohodna, Vae velianstvo." Sad je, znajui unapred, sasvim kontrolisala svoje reakcije, iako je osetila kako talas emocija peva u njenom telu. Ali ispod nje deak, uvi to ime i najzad shvatajui, ispusti frulu, koja se zakotrlja niz stepenike i pade na ilim neujno, ostavljajui savrenu tiinu u dvorani. Pala-Tion je nekoliko trenutaka gledala deaka, a onda je digla pogled. "ao mi je to se to dogodilo, Vae velianstvo." To rekavi, pogledala je jo jednom deaka, kratko, kao da je uvidela da izmeu njih postoji neka veza. "Ne verujem da je iko imao plan da se to sve desi ba tako." Nije tebi ni upola ao koliko meni. Arienrod je palcem okrenula jedan prsten. Ali e ti tek biti mnogo alije, tuinko. "Moete ii, inspektorko." Pala-Tion je salutirala i brzim hodom krenula ka Dvorani vetra, vijore i svojim crvenim ogrtaem iza sebe. Arienrodine ake opet su se zgrile; poele su i da drhte. Ukres je ustao, dohvatio sviralu, borei se sa jadom i sa zbunjenou. "Vae velianstvo, mogu li... mogu li da idem...?" Njegove oi, zelene kao lie, gledale su u pod; njegov glas bio je samo apat. "Da. Idi. Zvau te kad mi bude potreban." Podigla je ruku. Udaljio se od prestolja, bez propisnog naklona. Gledala je kako odlazi, i odlazei zaboravlja nju; gledala je kontrast njegove kose, crvene poput nove krvi, i sneno belog saga: ranjeno bie koje trai neku jazbinu u koju e moi da se sakrije, obuzeto bolom, naputeno, pogoeno... prelepo. Jo od dana njegovog dolaska oseala je da se u njoj pomie neto to je dugo bilo uspavano. Neka sveina, obnova, enja... Ali ne enja one vrste koju je prema Starbaku

oseala, ili prema stotinu drugih ljubavnika prolih i sadanjih; svi su oni meso bez due, spremno da radi ta god nezasita glad za vlau diktira. Kad je gledala Ukresa Svetlohodnog, da, tad je oseala bolnu elju da ima to vitko i elastino telo pokraj sebe u postelji, eznula je da ga dira i da ga oseti na svom telu. Ali kad ga je gledala, takoe je videla i njegovo lice, sveinu njegovog uenja, nevinost njegove zahvalnosti... stvari koje je nauila da kod drugih prezire a u sebi spreava, tokom svoje duge zimske vladavine. On je ljubav Lune - koja je njena drugost, ker njenog uma - on je pola ovek a pola deak, njegovo prisustvo upuuje dah novog vazduha ka mutnom aru njenog davno zaboravljenog devojatva i pokree neku toplinu u hladnim dvoranama njene due. Meutim, on nije reagovao kad mu je stavila do znanja diskretno, a zatim i manje diskretno, da ga eli. Povukao se, tada, mumlajui kojeta, reklo bi se i napola uplaen, iza tita svog verenitva sa njenom drugom-ja. Iza tog tita je i ostao, nepopustljiv kao kamen pred svim iskuenjima, dok je neoekivana uskraenost samo razbuktavala vatru u njoj. Ali sada, sada kad su oboje izgubili svoju budunost... Ona posla za njim samo svoju volju: da se on okrene, da je pogleda samo jednom. Stao je, samotno oblije na snenom polju, i osvrnuo se. Njegovo lice bilo je ispunjeno nekim avetinjskim uvianjem, dok ga je ona pogledom drala na tom mestu: Izgubismo je - oboje... Konano se ipak okrenuo i nastavio da se udaljava. Otiao je spiralnim stepenitem ka gornjim nivoima. "Sad kad si izgubila ribu, mogla bi da baci mamac nazad u vodu." Izvila se telom, pogledala Starbaka, osetivi zavist otru kao brija, koja je uvek bila u njegovom glasu kad je govorio o tom deaku. "Oslobodi se tog letnjakog slabia i njegove proklete svirale, Arienrod. Povraa mi se i kad ga vidim, i kad ga ujem. utni to nazad na Ulicu gde si ga nala, dok ja..." "Dok ti ta, Starbak? Je l' ti to sad komanduje meni?" Ustuknuo je malo, oborio pogled. "Ne. Samo molim. Samo te molim, otarasi se njega. Nije ti potreban, sad kad je ta cura..." Naglo je udarila kraljevskim ezlom po njegovoj aci, koja je poivala na rukonaslonu prestola. Jauknuo je iznenaeno. "Rekla sam ti da nikad ne govori o tome." Pritisnula je aku na oi, tako da ga vie nije videla. Propalo je, propalo; kockala se, izgubila je! Njen plan, njena budunost, sve je propalo, u ovom poslednjem kotrljanju kockica sudbine. Devet semenki je uspela da zasadi, iz njih je nikao samo jedan besprekorni cvet... a sad je i taj jedan nestao. Zato to se umeala nesposobnost istih ovih stranaca iji ciklus tiranije se nadala da razbije. ak i da su znali njene planove, nisu ih mogli oboriti preciznije od ovoga. I - ta sad ona da ini? Morae da pone iz poetka, sa nekim novim planom, i to planom koji e morati da bude manje prefinjen, manje krhak... samim tim, potencijalno opasniji po njen poloaj. Ali, bie potrebno vreme, da se istrae nove mogunosti... U meuvremenu, osveta; ona moe da se osveti krivcima. Da, to moe. "Lu-Sked. Ima da plati za ovo, hou da i plavci puknu. Hou da bude sreen. Ima da ga nema." "Hoe da komandant policije bude likvidiran, zbog ovoga?" U Starbakovom glasu osealo se zaprepaenje, ali ne veliko. "Ne." Odmahnula je glavom, pomerajui prstenje na svojim rukama. "To bi bilo suvie lako. Hou da bude upropaen, sasvim ponien. Sve da izgubi: poziciju, ugled

kod svojih prijatelja, ugled pred samim sobom. Hou da se degradira policija kao celina. Ti poznaje onu vrstu ljudi koja moe da napravi aranman za tako neto... idi u Lavirint i sredi to." Starbakove tamne oi ispunile su proreze u crnini njegove maske jo mranijom radoznalou. "Zato, Arienrod? emu sve ovo, zbog nekog letnjakog derita koje nisi nikad ni videla? Prvo deak, da bi ona dola ovamo; sad ovo, zato to je ona otila - ta ti ona, u ime sedam krugova pakla, moe tako znaajno biti?" "Ona mi je neto..." Udahnula je, zadrala dah. "...bila, neto to tebi ne bih mogla ni da ponem da objanjavam, ak i kad bih htela." Starbaku je nedavno dala samo skelet zavere, bez imalo mesa na kostima, kad je zbog svoje ljubomore prema deaku poeo da se izmie kontroli. Sve dok je bio siguran da je njeno interesovanje za druge ljubavnike povrno, bio je zadovoljan; ali Ukres je bio neto vie, a ona nije bila jedina koja to shvata. Nije joj se dopadala Starbakova posesivnost, posedniki stav prema njoj, ali i to se, poput drugih njegovih slabosti, moglo iskoristiti. Zato mu je kazala o postojanju te devojke, ali nije kazala ta je iza toga... "U svakom sluaju, poto je ona sad otila, nema potrebe da ti zna ta je bila. Zaboravi je." Kao to u i ja morati... "A deak?" ree on sa odbojnou. "Ma, zaboravi i njega, ako e se tako oseati bolje." Videla je njegovo mrtenje. to vie se povlai, ee te gone. Razmiljala je o Ukresu Svetlohodnom. "Koncentrii se na Lu-Skeda, onda u se ja oseati mnogo, mnogo bolje." Pruila je ruku, dotakla ga lako po miici. Klimnuo je glavom, oputajui se pod njenim dodirom. "A ova Pala-Tion, ta emo s njom? Njena je krivica to su krijumari uspeli da zbriu sa planete. Hoe li da spremim neki... aranman... i za nju?" "Ne." Bacila je pogled napred, ka Dvorani vetra. "Imam za nju druge planove. Platie ona ono to duguje... veruj mi, platie. Sad, polazi. Hou da se to desi uskoro." Naklonio se i iziao iz dvorane. Ostala je da sedi sama u ogromnoj beloj tiini. 14. Ukres je leao rairenih ruku i nogu, na krevetu, u svom viesobnom stanu. Prstima je pratio ile nekakve tuinske puzavice, izrezbarene, uz mnogo drugih ukrasa, na dasci uzglavlja. Prsti su ili tamo, i nazad. Otila. Nema je... ponavljao je te rei istovremeno kad i pokrete du puzavice, mnogo puta. Ali nije imao snage da poveruje ni da reaguje, da se pokrene, da oseti. Nije bilo suza. Kako je mogue to, da je ona otila, da je nestala iz njegovog sveta isto onoliko nepovratno kao da je umrla? Ne Luna, ona koja je bila deo njegovog ivota od dana kad se rodio. Ne Luna, koja se zavetovala da e zauvek biti deo njega... Luna koja je pogazila obeanje i postala sibila. Zato? Zato mu je to uinila? I zato mu je sad uinila ovo? Zato to je poverovala da se on nikad nee vratiti? Onda zato se on nije jo odavno vratio u Neit? Da je bio tamo kad je ona dola kui, ovo se ne bi desilo. Ali on se nije vratio u Neit. Prvenstveno zbog svega onog to se izdogaalo kako ne treba i ne valja; zatim, kad je Kraljica dola po njega, zbog svega onog to je polo kako valja i treba. I, neprestano, tada i sada, zbog Karbankla. Sad ostrvo Neit, i itav

letnjaki svet, izgledaju daleki i sivi kao zid magle; jedina stvarnost je ovaj kaleidoskop gradskih slika koji je toliko proirio njegova ula i njegovu svest da on vie nikad ne moe biti zadovoljan u onom uzanom svetu ostrva i mora. Ili: Mora... Pa, more je, stanovnicima grada, samo tanki sloj tenosti na jednoj kamenoj lopti. Kunu se u hiljadu bogova, ali se retko kad mole ijednome od njih - a sve odgovore koje zaista ele, dobijaju od svojih maina. Ima i on terminal za jednu od tih maina, ovde, na stolu u susednoj sobi. Kraljica je za njegovo stanovanje izdvojila prostor apsurdno ogroman - a on ga je ispunio instrumentima koji govore, pevaju, ak i sluaju, instrumentima koji snimaju i prikazuju slike, instrumentima koji mu kazuju koliko je sati ili kolika je razdaljina do najbliih zvezda. Povremeno je pokuavao da ih rastavlja na delove, ali je uvek otkrivao da se njihovi unutranji, radni delovi raspadaju u prah u njegovim rukama, ili da je unutranjost prazna izuzimajui nekoliko metalnih pahuljica sa insekatski sitnim arama i sa 'krznom' od vrlo tankih iica. Meutim, Kraljica ga je podsticala da se time bavi i da istrauje tehnaprave u Palati; ak ga je slala u lavirint prodavnica u Lavitintu da odabira nove aparate. Jo i sad se pitao zato je odabrala njega, i zato ga je tako mnogo nagradila za ono malo to moe da ponudi. Dodue, sad o tome vie nije razmiljao onako esto kao na poetku. Prvi put je postao svestan na koji nain ga Kraljica gleda u jednom trenutku kad je svirao za nju - gledala je sa napetou koja nikakve veze nije mogla imati sa njegovom muzikom; od tog pogleda njegovi prsti su poeli da se spotiu, oseao se kao da nag stoji pred njom. Kasnije, dogodilo se jo poneto: doticaj prstima, apnuta re, poljubac, sluajni susret na skrovitom mestu... A ona toliko lii na Lunu, da mu je bilo teko da odvoji pogled od nje, teko da je ne gleda u oi, teko da ne reaguje jednakim emocijama i da ne odgovori na zahtev koji je u tim o ima naao. Ali to nije Luna, to je neko drugi. To je nestarea Kraljica Zime. Posmatrajui kako ona postupa sa strancima i plemiima koji su dolazili na dvor, video je istinu, mnogo puta. Arienrod je bila mnogo toga za ta Luna nije imala dovoljno godina - bila je mudrost, proraunato prosuivanje, dubina iskustva iza znajueg osmeha. Bila je i poneto to Luna nikad biti nee, ali je njemu bilo tee da to imenuje... kao to je i Luna bila poneto, bezimeno, to u Kraljici nije video nikada. Osim toga, Kraljica nikad nee moi da postane ono bogatstvo uspomena, nikad nee biti ona sa kojom je on delio sve. A ipak, tako su sline, a toliko vremena je minulo... tako da se najzad poelo deavati kao i kao sa gradom, Arienrod je postajala stvarnost a Luna samo posle-slika. To ga je plailo; strah da e izgubiti svoju stvarnost koio je njegovu mo govora u onim trenucima kad bi, inae, prihvatio Kraljiin poziv. Ali, sad je preseen kanap koji ga je tokom polovine njegovog ivota vezivao za Leto. Otila je Luna. Nema je. Sad vie nema razloga da se on ikad vrati kui... njih dvoje nikada nee raspetljati ono to su od svog ivota napravili. On nju nikad vie nee videti; nikad vie nee leati pored nje, kao onaj prvi put kad su legli na asure ispred ognjita, dok je vetar zveketao i zavijao kroz pononu crninu onostran zidova a baka mirno spavala u susednoj sobi... Dooe najzad suze, on se okrete na bok i sahrani ih u meku tamu svog jastuka. Nije toliko uo, koliko osetio da neko ulazi u odaju, hladna promaja se pokrenula kad je neko neujno otvorio i zatvorio vrata. Pridigao se u sedei poloaj, briui lice, krenuo je da ustane s kreveta zato to je prepoznao Kraljicu.

Arienrod je stavila aku na njegovo rame, blagim pritiskom ga prinudila da se vrati na krevet. "Ne. Noas nismo podanik i kraljica, nego samo dvoje ljudi koji su oboje izgubili nekog koga su voleli." Sela je pored njega; plisirana fluidnost njene odede obnaila je jedno rame. Bila je obuena maltene prosto, bez ijednog dragulja, ali sa ogrlicom od kovanih listia metala na uvorenom svilenom kanapu. Opet je obrisao lice i sa suzama uklonio i svoje oseanje nelagodnosti, ali ne i zabunu. "Nisam... nisam razumeo... Vae Velianstvo." Dok ju je gledao pored sebe, ovde, konano mu je palo na um da se zapita... "Kako ste znali? O Luni. O Luni i meni?" "Jo me pita kako znam stvari, posle ovolikog vremena provedenog ovde?" Osmehnula se. Oborio je pogled, oslonio se akama o kolena. "Ali... zato nas dvoje? Kod toliko ljudi na svetu - pa, mi smo samo Letnjaci." "Zar dosad nisi bar neki deli pogodio, Ukree? Pogledaj me." Opet je digao pogled. "Liim ti na nekog... na Lunu, zar ne?" Klimnuo je glavom. "Mislio si da ja to ne razumem." Dodirnula je njegovu miicu ruke. "Ali razumela sam; znam da ti je... smetalo. Ona je moj rod, moja krv, ona je blia meni nego to si, ak, ti blizak njoj." "Jesi li...?" Pokuao je da zamisli u kakvoj bi rodbinskoj vezi mogle biti njih dve, toliko sline u svim crtama. "Lunina tetka? Ako si njenom ocu..." Ona odmahnu glavom; oslobodi se jedan uvojak kose, beo kao mleni krem, i odmota se du njenog vrata. "Luna nema oca... nema ga vie. A ni mi nemamo nju, ti i ja. Nikad nisam dobila priliku da je sretnem, ali bila mi je vana i dragocena koliko i tebi. Moda i vie. Nadala sam se da emo je, posle izvesnog vremena, imati ovde, u gradu." Njen pogled odluta od njega, nemirno poe po ukraenom, prenatrpanom stolu pored zida. "Ne bi ona dola." Njegov glas postade ravan. "Ne posle stupanja u sibilstvo." "Misli da ne bi? ak ni zbog tebe?" aka je i sad poivala, saoseajno, na njegovoj miici. Uzdahnuo je. "Ja njoj nikad nisam bio tako vaan kao sibilstvo. Ali, zato mi nisi rekla o - njoj i tebi - i o nama?" Kao da, na neki nain, vie nije govorio Kraljici, nego jedinoj osobi koja razume njegov gubitak. "Rekla bih ti ja. Kaem ti sad. Samo, elela sam da znam kakvog bi ljubavnika moja... roaka uzela radije nego ma kog drugog. Da prvo upoznam tebe, neposredno." Ta ruka je blago stisnula, onda otila sa njegove miice; Arienrod je nestrpljivim pokretom pokuala da otkloni taj neposluni pramen kose, ali je samo oslobodila jo nekoliko takvih. Nikad jo nije video Arienrod ovakvu, umornu i rasejanu i razoaranu. Toliko ljudski, toliko nalik na njega... i na Lunu. "Ja, sada, neu Lunu nikada upoznati, Ukree. Imam samo tebe da mi o njoj pria, da me na nju podsea. Priaj mi ega se najjasnije sea, ta najdublje osea o njoj. ta je volela - ta si na njoj voleo vie od ostalog? Priaj mi koliko si je voleo..." Ona no ognjine svetlosti i vetra vratila mu se, tad, stopljena sa hiljadu drugih slika Lune: dete koje se vrti oko sebe, ispruenih ruku, na blistavoj plai; devojka umotana u krzna, izvlai mreu punu ribe bakreniih boja, stojei uz njega na ledenoj palubi; opet ljubavnica, apue mu nene rei, topla uz njegovo srce. "Ne mogu. Ne mogu ti rei o njoj..." Njegov glas se raspade na komade. "Ne kad je nema." "Otila je, Ukree." Arienrod izvue dijademu i rastrese kosu tako da potee kao osloboeni vodopad, niz njena ramena i lea, preko priguenih oblanih boja njene

jednostavne odede. "Ali nisi je izgubio. Ne ako nee." Nagnula se napred. "Veoma liimo, zar ne - ona i ja?" Zurio je u nju. Taj pad kose u boji slonovae. Vitko devojako telo i meka tkanina odede napeta preko malih, visokih dojki... te usne; te oi u boji agata u mahovini; oi koje postavljaju pitanje, i lice koje je odgovor: "Da." "Onda pusti da ti ja budem Luna." Vrhovi njenih prstiju podigoe sad jedan njegov uvojak, pokretom uznemirujue poznatim; osetio je puls u svojim slepoo nicama. U glavi je uo glas Mora; da li ga je blagoslovilo ili proklinjalo, to vie nije ni znao, ni mario. Goreo je, tako da sad ak ni More ne bi moglo ugasiti taj plamen njegove potrebe. Pruio je ruku i dodirnuo je po prvi put, pustio da ruka pada du njenog golog ramena, po hladnim, zakrivljenim povrinama njene miice. Nagnula se eljno u njegova milovanja, povukla ga je sa sobom dole, na krevet, povela je njegove ake. "Pokai mi koliko si je voleo..." Ukres je leao sklopljenih oiju, upijajui poruke koje su mu stizale kroz ostala ula - pojaana zahvalnom otealou njegovog umornog tela. Udisao je topli, mousni miris Arienrodinog prisustva pored sebe, oseao kako ga oblici njenog tela blago pritiskaju. Nije mirisala na more, nego na uvozne parfeme. A ipak, imala je u sebi prisustvo Mora: a to znai, Damine inkarnacije, jer Dama je, na ovom svetu, Thalasa, penom zaogrnuta, njoj morske ptice izleu iz kose, usne su joj kao izlazak sunca, kao krv... inilo se da je ovde leala vekovima i ekala ga. Sluao je ritam njenog tihog disanja, otvarao oi da gleda njeno lice. Njene oi bile su sklopljene; tako osmehnuta u polu-snu pored njega, maltene bi mogla biti ba ona koju je po imenu pozvao u trenutku kad je izgubio kontrolu nad sobom... Zaprepaenje ga dirnu peckavom rukom, od koje trnci prolaze: shvatio je, jo jednom, da lei pored Kraljice Zime. Ali, bio je ispunjen dubokom nenou; eljom, bolno jakom, da joj da onu ljubav, onu vernost, ivot, to je zakletvom obeao njenoj izgubljenoj drugosti. "Arienrod... Hou da budem jedini s tobom." Tad je otvorila oi, osmotrila ga sa blagim prekorom. "Ne, ljubavi moja." "Zato ne?" Njegove ruke je prisvajaki obuhvatie. "Luni sam bio jedini. Daj da i tebi budem jedini. Nisam samo jo jedna riba u mrei; neu da te delim sa sto drugih." "Ali mora me deliti, Ukree. Ja sam Kraljica, vlast. Niko mi ne namee ogranienja, niko mi ne zapoveda - to ne dozvoljavam, jer bi oslabilo moju kontrolu. Niko nikad nee, kod mene, biti jedini, ili jedina. Jer sam ja Jedina. Ali, nikad nee biti ni drugog nalik na tebe..." Poljubila ga je neno u elo, a njeni prsti sklopili su se oko medalje, sa druge planete donete, koja je leala na njegovim prsima. "Moje zvezdano dete." Drhtavica proe kroz njega. "ta je sad?" "Ona me je tako zvala." Odgurnuo se, podigao na jedan lakat, onda je gledao dole, na nju, a ona je leala na leima i smekala se, uhvaena izvan vremena. "Ako ne mogu biti jedini, hou bar da budem jedini koji se zaista rauna." U svesti je video podrugljivu figuru obuenu u crno koja veito stoji Kraljici pored desne ruke, figuru koja ga provocira i pokuava da ga zastrai kad god se sretnu nasamo, i u tome nalazi opako uivanje ukorenjeno u ogorenoj zavisti. "Hou da izazovem Starbaka na dvoboj."

"Starbaka?" Arienrod je mirnula ka njemu, iskreno iznenaena, pre nego to je poela da se smeje. "Ljubavi moja, suvie si ti nov ovde, pa ne zna ta si upravo rekao - i daleko si premlad, i prepun ivota, da sve odbaci. Jer to bi uradio, upuujui izazov Starbaku. Polaskana sam tim gestom, ali zabranjujem to. Veruj mi kad ti kaem da on mom srcu ne znai nita. Od one prve festivalske noi, kad sam stavila na glavu masku Zimske Kraljice... tako davno..." njene oi se promenie, nije ga vie videla, "nije se naao niko u mom krevetu, niti u mom ivotu, ko bi me naveo da eznem za onim vremenom kad sam bila samo Arienrod i kad sam ivela u svetu koji je bio bez znanja, ali slobodan; kad su elje i snovi znaili neto, zato to se nisu uvek ostvarivali. Ti me navodi da sanjam o izgubljenoj nevinosti... Ti me navodi da sanjam." Osmehnula se opet, maltene sa uenjem. "Nije potrebno da ini, ili bude, ita vie, da bih te volela - i da bih elela da te zaklonim od zla. Starbak bi te mogao ubiti ma kojim orujem koje bi ti izabrao, pa i golim rukama. Osim toga, svaki Starbak mora biti van-Tijamatovac, mora da ima poznanstva i kontakte meu njima, da bih mogla i njih da drim na lancu." "Dovoljno sam van-Tijamatovac." Podigao je i pruio medalju, pustio da se na lancu vrti u vazduhu iznad nje. "A dovoljno sam i deo ovog sveta, dovoljno da ih mrzim koliko ih i ti mrzi. Sluao sam, gledao sam; nauio sam mnogo o dvoru, i o gradu, o tome kako ga stranci koriste. Ako neto ne bih znao, ti bi me mogla nauiti..." Osmehnuo se, ali osmehom koji Luna ne bi razumela. "Sem toga, znam ono jedino to je zaista potrebno da znam, svejedno to ti ne veruje - znam kako da bacim rukavicu Starbaku i pobedim." Nije se vie smekao. Arienrod ga je prouavala utke; oseao je da ona pogledom odmerava njegovu veliinu, teinu. Uini mu se da je senka preletela njenim licem, a sledeeg trena ona klimnu glavom. "Pa, dobro, onda ga izazovi na dvoboj. Ali ako to uradi, a ne uspe, nazvau te tatim malim hvalisavcem i vodiu ljubav s njim na tvom grobu." Uhvatila ga je za taj namigujui privesak i povukla ga dole, na sebe. "A, neu omanuti." Naao je opet njene usne, gladno. "A ako ne mogu da budem tvoj jedini ljubavnik, biu najbolji." 15. I doe jutro tog dana. Starbak se spremao sporo, odmereno, u sobi sasvim iza svih ostalih njegovih soba; svakim preciznim pokretom, svakom malom odlukom, uvrivao je sebe u uverenju da potpuno kontrolie stvari. Na sebi je imao svrsishodno odelo za lov na mere, a ne onu pogrebno crnu glupost za paradiranje po dvoru; ovako mu je udobnije i pogodnije sa stanovita lakoe pokreta. Navukao je crne kone rukavice - navlaei i zateui prst po prst; spustio je na glavu lem sa kapuljaom. U njegov um ue pomisao da sad, moda, poslednji put nosi tu masku i obavlja ovaj ritual; njegovi miii se stegnue. Prezrivo je odbacio tu misao - prezrivo kao to e baciti u stranu i Ukresa Svetlohodnog. ta, taj utokljuni Majkoljubac misli da moe da postane Starbak? To je skupilo ak dovoljno drskosti da uputi izazov? A Arienrod je odobrila dvoboj. Takav njen postupak prema njemu bio bi bolna aoka, da nije jedne proste injenice: izaziva je toliko slabiji da teko iko moe poverovati da je Arienrod celu stvar shvatila ozbiljno. Ne bi ona dozvolila da neka glupa seljaka bitanga sa medaljom iz zalagaonice proglaava

sebe za van-Tijamatovca, ako bi imao ikakve anse za pobedu, ali ona je znala da nema nikakve. Ne, Arienrod samo hoe da se razonodi; dosetiti se ovakve zabave, to lii na nju. Nije ista od kad je dobila vest o roaci Svetlohodnoga; potitena je, sklona inatu; s njom nikad nije bilo lako iveti, ali sad je jo tee. A donedavno on ne bi verovao da na celom svetu postoji ita to moe da probije oklop njenog nenadmanog egoizma ili da uzdrma njenu nepokolebljivu nadmenost. Pa, ta joj je bila ta devojka? Zato je Arienrod tokom toliko godina nareivala da se na tu osobu motri? On bi mnogo dao, samo kad bi mogao saznati ta je to uinilo Kraljicu ranjivom... Ve je znao ta joj je Ukres bio: plen koji izmie, plen koji je najzad pao u njen krevet, posle najdueg gonjenja koje je ikad video da je njoj bilo potrebno. Taj klinac ili je lud, ili je namerno glumio oklevajue nevinace: obe mogunosti bile su realne, ali, ma koja od njih da je bila prava, uspela je dobro. I predobro. Kad je gledao kako Arienrod posmatra tog deka, Starbak je u sebi besneo, prodiran ljubomorom kakvu nikad nije osetio prema njenim drugim ljubavnicima. Ali, nita od toga nije sad vano. Traio je vreme preznojavajui se zbog tog malog; on je Kraljici ve dodijao. im je izgustirala uzbuenje potere, im se 'nedohvatni cilj' pretvorio u ljubavnika koji 'onu stvar' bedno loe radi, dosetila se, dabome, da ga se otarasi kao i tolikih drugih. Eto one Arienrod kakvu je uvek poznavao. Bie ona opet njegova, vratie mu se kao i svaki put dosad; jer, on je taj koji zna ta ona eli, u svemu, i koji joj sve moe dati. Kakvo zadovoljstvo predstoji: obaviti i ovaj posli za nju, ubiti tog dosadnog malog kukinog sina. Arienrod je odobrila da deak bira oruje; to Starbaku nimalo ne smeta, jer je jak na svakom oruju, dok ovaj kmekavac ume samo da duva u frulu. Takav dvoboj je maltene ispod njegovog dostojanstva... ali, ako, on e u njemu ipak uivati. Prouavao je sebe u dugom ogledalu i bio je zadovoljan utiskom. Stavio je sad na sebe, i pritegao, opasa sa orujem; zatim je poao iz svojih odaja, ka Dvorani vetra, jer je Arienrod naredila da susret bude tamo. Kad je to uo, iako iznenaen, nije se usprotivio. Sad je, kroz dvorane, iao u tom pravcu, a usput je sretao velikae i poslugu; svi su ga zaobilazili u irokom luku, dobacujui mu poglede samo kradomice i nervozno. (Plemstvo pokazuje respekt prema njemu, bar kad je on prisutan; ta gomila visoko roenih, razmaenih slabia.) Svi znaju da je upuen izazov i da je ovo dan dvoboja, mada niko nikad nee saznati ko je bio izaziva... niti ishod, iako e svi pogoditi. Kojim orujem e mali da pokua? pitao se. ake su ga peckale, od elje, kao od elektriciteta. Razgibao ih je. Dvoboji su neto za ta nijedan ugledni Zimac nee rado priznati da se jo deava ma gde u njihovoj polovini planete: neto zaostalo iz mutnih, mranih vremena pre nego to je Hegemonija poela prosvetiteljski da deluje na ovom izgubljenom svetu; iz doba kad je ovdanji narod verovao da je Kraljica bukvalno Majka Mora i kad su se mukarci borili za njenu boansku naklonost... kao to se bore sad. Njemu ne smeta injenica da je dvoboj relikt iz jednog necivilizovanog doba. On ba uiva da oproba svoju snagu protiv drugih mukaraca i da dokae svetu - i Arienrod, i sebi - svakom novom pobedom, da je bolji ovek od onih koji pokuavaju da ga obore. Ne samo najjai, nego i najpametniji. Zato svaki put pobedi, i zato e uvek pobeivati. Bez obzira to je na planeti Karemof roen u klasi koja se zove 'neklasifikovani'; tamo ga je ceo svet, svom teinom, pritiskao, terao ga da jede govna, ali on se izborio da izie iz te kanalizacije i dospeo na poloaj koji daje veu mo nego to je i najbolje obrazovani

karemovski tehnokrat moe stei. Ima on sve to oni imaju, ali ima i vie - ima vodu ivota. Koliko njih trai svu svoju imovinu, itava bogatstva, samo da bi svoje starenje usporili bar za jedan dan nedeljno, ili za jedan mesec godinje? A gle njega: on pije iz fontane mladosti svakog dana - to ide uz posao Starbaka. Dokle god on daje Arienrod ono to ona eli, dotle e i sam imati sve to eli i nikad nee morati da ostari. A dokle god je on u cvetu mladosti, nijedan izaziva nema ta da trai. Stigao je do dvorane za audijenciju. Sad je zjapila prazna, ogromna i tiha, kao da zadrava dah. Poao je kroz nju; svojim prolaskom nimalo nije naruio njenu mirno u i tiinu. Zapitao se kako bi izgledalo biti na vlasti sto pedeset godina, kao Arienrod; samo biti iv tako dugo; videti povratak stranaca i renesansu Zime - novo roenje civilizacije; i svakodnevno uzimati za sebe sva njena najodabranija zadovoljstva? Poeleo je da zna kako se posle toga osea mukarac - a kako ena; i da li bi on, Starbak, posle takvog veka i po, poeo da shvata krivudave putanje Arienrodinog uma. Odavno je izgubio raun o ukupnom broju ena koje je poznavao, od tehplemkinja do robinja; neke od tih ena je mrzeo, veinu je iskoristio, jednu ili dve je potovao, ali nikad nije voleo ni jednu jedinu. Nikad nije sagledao ni najmanji razlog da poveruje da je ljubav neto vie od prazne rei. Samo slabii i gubitnici veruju u ljubav ili u bogove... Ali nikad mu se nije desilo nita kao Arienrod. Ona nije bila toliko ena, koliko elementarna prirodna sila; njen magnetizam bio je sainjen od svega onoga to je po njegovom uverenju poeljno. Navela ga je da, i protiv svoje volje, poveruje u svoju ranjivost; zato je postao napola voljan da poveruje i u mo udnih bogova... ili boginja. Njemu, meutim, nee biti dato sto pedeset godina mladosti i zadovoljstva, sto pedeset godina za rasplitanje Kraljiinih misterija; on to moe da eli ali ne moe da dobije. Kroz samo pet godina morae da napusti ovu planetu zauvek - ili da umre. Kroz pet godina je Promena, tad Arienrod mora umreti... a i on sa njom, ako ne 'zbrie' na vreme. On voli Arienrod, iako nikog u ivotu nije voleo osim sebe. Meutim, nije verovatno da voli vie nju nego svoj ivot. Kad je uao u Dvoranu vetra, Kraljica je ve stajala na platformi, ekajui ga; iza njenih lea provalija je jeala i uzdisala, i na taj nain iskazivala svoje eljne pozdrave. Zalutali pipci vetra podizali su njenu mlenobelu kosu i putali je da slobodno pada preko njenog ceremonijalnog ogrtaa nainjenog od paperja arktikih ptica, belog sa trunicama srebrne boje, mekog kao oblaci... pamtio je dodir tog ogrtaa na svojoj koi. est puta je javno obukla taj ogrta, pri svakom od njegovih ranijih dvoboja; ali on ga je jednom video i pre toga, prvi put, onog dana kad je on sam bio izaziva. Grupa gonia sa Cie-Puna stajala je levo. Njihova koa je svetlucala, a unutranji kapci leali su preko njihovih sedefastih, bezizraajnih oiju. Doli su da obeaju svoje usluge pobedniku - i da tiho uklone le gubitnika. Deset godina je sluao njihove beskrajne mumlave dijaloge i nikad ih nije razumeo, niti mu je zasmetalo to ne razume. Nije znao imaju li ikakav seksualni ivot, niti da li se uopte dele na polove. Verovalo se da je njihova inteligencija nia od ljudske, ali, kako, do pakla, moe da oceni vrednost tuinskog uma? Na nekim svetovima korieni su kao robovi; ali ne samo oni, nego i ljudska bia. Zapitao se na trenutak ta li misle sad, dok se okreu ka njemu i gledaju ga; zapitao se da li ikad misle o ma emu to ima nekog smisla za ljudski um, osim o ubijanju.

Formalno se naklonio i Arienrodi, i deaku. "Doao sam. Odaberi oruje." Sad po prvi put pravo izbora oruja nije njegovo. Arienrodine oi su ga dotakle dok je izgovarao te ritualne rei; ali u njenom kratkotrajnom pogledu on vide, umesto ma kakvog ohrabrenja, samo novu potvrdu one hladnoe koja je u njoj rasla od kad je deak doao. Znai, ona je zaista jo zaljubljena u to letnjako tene? Zar zaista veruje da mali kopilan ima ikakvu ansu? Starbak poe gnjeiti jednom pesnicom unutranjost druge, iznenada izbaen iz ravnotee. Prokleta bila, nee joj ovo uspeti! On e ubiti malog, sad, a onda e ona morati da ga pusti opet u svoj krevet, htela - ne htela. Borio se da utera svoj sve vei, ubilaki bes u tesnu koulju koncentracije. "Dakle, ta si izabrao?" "Vetar." Ukres Svetlohodni se nasmeio stegnuto, mahnuo rukom iroko i uperio prst. "Staemo na most, tamo - i onaj ko bolje vlada vetrom, jo e stajati kad bude zavreno." Polako je izvukao flautu iz opasaa, podigao je i pokazao. Starbakov glas zape o prvi trn iznenaenog smeha i tu ostade. Ima ovaj deko i mate, koliko i drskosti... i gluposti. Velikai imaju one svoje pitaljke, pomou kojih odravaju zonu mirnog vazduha oko sebe dok prelaze provaliju, ali na taj na in ne mogu da kontroliu dva mesta odjednom. A on ima kontrolnu kutiju pomo u koje moe da proizvede potrebne, ali i dodatne tonove, tako da ostaje bezbedan, a ipak napada. Ako mali misli da je opremljen bolje nego plemi, zato to ima tu svoju duvaljkicu - eka ga najvee iznenaenje u ivotu. I poslednje. Arienrod je pola u pozadinu; njen ogrta se nadimao kao izmaglica, kao poluprovidne ploe koje kontroliu vetar ispod mosta. Povukla se, a njih dvojicu ostavila da se, sami, suoe jedan s drugim. "Neka bolji pobedi." Njen glas bio je bezizraajan. Ne ekajui da se Ukres prvi pokrene, Starbak poe pored njega i izie na most. Preao je most gotovo nemarno; prstima je pritiskao pevajuu sekvencu dugmadi na svom opasau. Vetar ga je samo jednom okrznuo i njemu zastade dah; ipak, bio je siguran da to niko drugi nije primetio. Najzad, preavi vie od pola raspona mosta, on stade i okrete se; i tako osta, ekajui, sa jednom rukom na kuku a drugom na opasau. Nikad ranije nije nepomino stajao iznad ove ogromne jame; stenjua utroba mainerije grada kao da se pruala u beskonanu dubinu ispod njega, a most mu je izgledao uzak i loman. Starbak je automatski doticao dugmad koja su davala te prodorne tonove; zona mirnog vazduha ipak ga je blago pritiskala sad sa ove, sad sa one strane, jer je imala svoje unutranje fluktuacije. Izbegavao je, veoma svesno, da pogleda dole. Ukres je podigao sviralu do usana i zakoraio na most; tena istota njegovih nota jasno je doprla do Starbaka. On vide, sa izvesnim iznenaenjem, da deakov sistem zaista uspeva - omotan muzikom kao arolijom, deko je stupao kroz mirni vazduh, a poar njegove kose i svileno zelenilo njegove koulje nisu se ak ni talasali. Sigurno je proveo dosta vremena analizujui ovo mesto. Mada mu to nee nimalo pomoi. Tek to je deak preao ivicu ambisa, Starbak pritisnu jo jedno dugme. Ispupeni poluprozrani paneli pomakoe se u vazduhu ispod mosta; vetar nalete iz neoekivanog pravca i nasrnu kao zmija na deaka, s lea. Ukres se zatetura i pade na jedno koleno, na rubu mosta bez ograde; ali njegovi prsti ni za tren se ne odvojie od svirale. Veto preusmeravajui vazdune tokove, on odskoi i nae se opet na nogama, na sredini stazice. Po e napred, sa iznenadnim bezobzirnim gnevom na licu; obilje otrih nota plesalo je ispred njega, titei njegovo nastupanje ali i zamuujui i kvarei zvuke Starbakovih odbrana i blokada.

Starbaka vetar tresnu posred lica i on se spotae; jedva ostade na nogama. Oi mu se ispunie vodom; on poe pomamno da mirka, upinjui se da vidi a ne, kao to je trebalo, da uje. Vetar ga poduhvati s lea i obori ga napred. Na akama i kolenima, Starbak opet nae dugmad. Uspeo je, vetinom oajnika, da stabilizuje vazduh u svojoj okolini i da se osovi na noge. Ploe u vetru poee da se sudaraju, sa lupnjavom i odzvanjanjem: bio je to Ukresov novi napad. Deakovo lice bilo je greno od koncentracije. Starbak je opet zaglavinjao, ali je uspeo i da uzvrati; note su se sudarale u vazduhu. Najzad mu pade na um da ova borba nee biti ba sasvim neravnopravna... bar ne u onom smislu kako je on zamiljao. Nikad nije obratio na deakovu muziku dovoljno panje da primeti koliko virtuozno on rukuje tom prokletom koljkom. Stvarao je njome i tonove, i nad-tonove, a prsti su mu leteli toliko brzo da je postizao maltene savrene akorde. tavie, deko je vodio ovu igru kao da se za dvoboj pripremao koristei sve sposobnosti svog muziarskog sluha i tehnici naklonjenog uma. Ali to je bila igra smrti, od svih vetina koje je deak mogao izabrati, manipulisanje vetrom Starbak je najmanje vebao. Poe da se znoji; po prvi put posle dugog vremena - dueg nego to je pamtio - u njega se uvue strah za sopstveni ivot. Vetar opet oinu po njemu, ba kad je pomislio da je bezbedan. On uzvrati opakim protivudarom, aljui vetar iz tri razliita pravca. Zauo je deakov iznenaeni uzvik: jedna ruka oluje tresnula je Ukresa neoekivano i bacila ga napred. Ali Ukres je ostao na mostu i ponovo uspostavio ravnoteu, pre nego to je stigao novi udar kojim se Starbak nadao da ga dokraji. Starbak tiho opsova. Previe mogunosti; kako da predvidi dejstvo pomeanih a razliitih komandnih nota? To se ne bi moglo ni kad njih dvojica ne bi pokuavali jedan drugog da nadmudre. Starbak se spusti u uanj, i tako, duboko poguren, poe lagano napred ka Ukresu, usmeravajui svu svoju vetinu u odbranu, a ne u napad. to blie jedan drugome budu, to e manje mogunosti deak imati za napad, jer e svako zaokretanje oluje ugroavati i njega. Ah, samo kad bi se do epao tu svirale i smrvio je, onda bi dokrajio... Obori ga pesnica hladne sile; Starbak pade na bok, oajniki mlatarajui rukama, koje su sad virile s jedne strane mosta, i nogama, koje su virile s druge strane. Tokom jednog beskonanog trenutka gledao je pravo dole, u provaliju crnih zidova, u kojoj su mutne spirale mainskih svetlosti treperile kao vene izgubljene vatre u srcu Crne Kapije; miris vetra i tubalica mora ispunie mu glavu. Umirio se; leao je nepomino, steui rukama tanku ivicu mosta, hipnotisan neposredno predstojeom smru. Ali konani bezoblini udarac nije se sruio na njega, niti se podigao ka njemu, da ga baci preko ivice; njegova paraliza prestade i on die glavu i vide da je Ukres Svetlohodni isto tako paralisan: ne moe da ubije. Podigao se na metar iroku vrstu povrinu mosta; sad je sve inio samo instinktom. Bacio se napred, u bezbedni prostor. Jurnuo je trkom, i ve je bio nadomak deaku; tek tad je Ukres reagovao i poslao na Starbaka dvostruki udar vetra. Starbak je to lako odbio protivudarom, a istovremeno je izmahnuo nogom u izmi i ritnuo Ukresa svom snagom u prepone. Ukres se sruio sa ivotinjskim krikom uasnog bola. Svirala je ostala u njegovoj pesnici, ali sad mu je bila beskorisna, nimalo opasna za njegovog rivala... Starbak je uzmakao polako, uivajui u svom trijumfu, alei jedino to deko, obuzet tolikim bolom, nee zaista mariti za ono sledee to ga eka. Starbak podie glavu da pogleda

Arienrod, koja je jo stajala na rubu provalije, daleko, kao neki nedohvatni san. Jo sekund, dva, i put do nje bie opet ist. Njegova ruka poe ka kontrolnoj kutiji na njegovom opasau; Arienrod se malo pomae. Dve neskladne note sudarile su se u vazduhu. Zapanjen, on oseti da noge izleu ispod njega, da ga vetar obara u provaliju. Ne deaka, ne deaka - nego njega! Pad... "Arienrod!" Kriknuo je njeno ime, kletvu i molitvu i optubu, dok je padao; a ono je poletelo sa njim dole, u tamu. 16. Crna Kapija ispunjavala je ekran, a ekran je ispunjavao glavninu tog prednjeg zida kabine; gledali su plameni vrtlog na ilibarnoj tami zvezdanog polja. U srcu ovog zvezdanog jata nekad je postojao ep od nagomilanog ploveeg kosmikog otpada, koji se urno survavao da nahrani glad jedne crne rupe. Proli su eoni, i taj materijal je gotovo sasvim usisan, a smrtonosni izmet radijacije oko crne rupe oslabio je. Ali rupa je zarobila i jednu zvezdu, onu koju Tijamatovci zovu Zvezda leta; zarobljenica je drana na kratkom lancu, a rupa je iz nje isisavala hromosferu. Taj plamen: to izgaraju estice praine, to je oganj molekula koji predaju svoju potencijalnu energiju dok ih neodoljiva sila vue dole, ka unitenju. Ona vue i brod... Elsevir je oseala kako glad crne rupe lie napolje, ka njoj; osetila je prve trnce, poetak neodoljivog kretanja njenog tela, iako bez teine, ka toj slici na zidu... oseala je to isto i u dubinama svog uma, gde je ta sila sondirala njen tajni strah od rastrzanja. Ali Elsevir je bila ohrabruju e zadrana, vrsto ali i meko, providnim omotaem koji je bio oko nje. Pogledala je dole, pored svojih lebdeih nogu, prema teitu broda. Tamo je devojka Luna lebdela obuhvaena istom takvom svetlo-hvatajuom aurom. Luna se neprestano vrpoljila, kao svitac nestrpljiv da se rodi; njeno dreavo ruiasto letako odelo hvatalo je refleksije sa polukrune instrument-table koja je lebdela oko nje. Kruna od upletenih srebrnih ica visila je beskorisno u vazduhu iznad devojine srebrnasto osvetljene kose - kruna koju je trebalo da ponese Ugas, a koja je zapravo astronavigatorski simbiotski lem. Luna okrete glavu gore i vide da Elsevir gleda odozgo u nju; Elsevir primeti da se oseanja bore na devojinom licu. "Luno, jesi li spremna?" "Ne..." Elsevir se sva ukruti, plaei se onog to bi neki buntovni ispad ove devojke sad mogao uiniti svima njima. A ve je mislila da je uspela ubediti Lunu da je ovo putovanje samo kratkotrajno skretanje na duem putu koji e je ipak odvesti do tog njenog roaka. Meutim, ako mala sad odbije da pone transfer... "Ne znam ta da radim. Ne razumem nita, ne razumem kako..." Elsevir oseti poetak svog nejakog osmeha: dakle ovaj izraz na Luninom licu je samo sumnja, ne i odbijanje. Ona, Elsevir, uitala je maloas u devojino lice svoju sopstvenu neistu savest. "Nije ni potrebno, Luno. To prepusti meni. Imaj poverenja u mene, nisam jo spremna da se prepustim Raskidatelju. Samo unesi sve podatke, onako kao to sam ti pokazala."

Luna, bez rei, opet pogleda ekran; njeno strahopotovanje bilo je ublaeno razumevanjem, makar i deliminim, stravine sile crne jame. Oni su iznad rotacionog pola rupe; ve su u klopci, zahvaeni pod-strujama koje idu iz njenog crnog gravitacionog srca. A to su sile tako neumoljive, da iz njihovog zahvata ni sama svetlost ne moe pobei do slobode. Ova crna rupa, dvadeset hiljada puta masivnija od Sunca, dovoljno je velika da posebno konstruisani svemirski brod moe da padne kroz njeno obzorje dogaanja pre nego to plimne sile, koje deluju na njegovu masu, dobiju dovoljno vremena da ga rastrgnu. Ali, samo astrogator, koji poznaje fiziku singulariteta, i to samo ako radi u simbiotskoj vezi sa brodskim raunarima, moe da odri onu presudnu ravnoteu od koje zavisi stabilnost broda u tom procesu. Samo astrogator moe obezbediti da se u Kapiju ue tano na mestu koje e ih izbaciti kroz 'cev' do eljenog odredita. Ili, ako ne astro-navigator - onda bar neka devojka skromnog znanja, sa neke zabaene planete, ali devojka iji um je ve u simbiozi sa najveom bankom podataka u poznatom prostoru i vremenu. "Hoe li da ponem transfer? Elsevir?..." Luna je, belog lica, opet pogledala gore. Elsevir je duboko udahnula, odlaui neizbeni as. Ali taj as je ve proao: ona mora progovoriti sad, odmah. "Da, Luno. Gledaj pravo u veliki ekran i poni transfer." I neka bogovi oproste meni, a tebe neka tite, dete. Jer ti vie nikad nee videti svoj dom. Luna je na tren sklopila oi, kao da se moli svojoj boginji, a onda je usmerila pogled na sjajni vrtlog ispred njih. "Input." Elsevir je pritisnula dugme daljinske kontrole na svom opasau, istog trenutka kad je devojino vitko telo zadrhtalo prelazei u stanje transa; informacije o njihovom ulasku sevnule su na ekranu i opet nestale. Ako je Elsevirin plan dobar - a lo ne bi smeo biti - to bi trebalo da bude dovoljno da zapone proces povratnog usmeravanja informacija u brodski navigacioni sistem. Nijedno ljudsko bie bez astrogatorskih implanta u sebi ne moe u potpunosti da iskoristi brodska raunarska elektrina kola, ali ako raspolae sibilskim transferom moe pribavljati one informacije koje od raunara ne dobije. "Ussss...pelo." Glas Svilenog, koji je govorio jako iskvarenim sandijem, doe do Elsevir kao utanje i aputanje, kroz tiinu kontrolne prostorije. "Devojci lo...e?" "Otkud znam?" odgovorila je, glasom otrim zato to je i sama oseala ubod sumnje. Namrtila se, gledajui dole, ka njemu. Njegovo amfibijsko telo svetlucalo je kroz zatitni omota: svileni izgled dolazio je od razliitih ulja kojima se povrina koe titila od dehidracije. Svileni je zvuao udnovato uznemireno; njoj pade na um da on sigurno saosea sa ovom bespomonom nedunom osobom koja je otrgnuta od sveta njoj dosad poznatog, baena na milost i nemilost tuinima koji e je izdati. "Mo...e umreti?" "Svileni, do vraga!" Elsevir se ugrize za usnu i pogleda opet prema ireoj zloudnosti Kapije. "Zna da nemamo odgovor na to pitanje... ali takoe zna da ne bih ovo radila kad bih mislila da e umreti. Zna da je tako Svileni... Ali ta smo drugo mogli, nego da pokuamo? Rekla sam joj da e biti dug trans; pristala je na to." "Suvi...e mlada. Ne zzzz...na. Ti je la...e...", ree on. Bile su to najotrije rei optube koje je ikada od njega ula. Elsevir sklopi oi. "Nadoknadiu joj. Pobrinuu se da na Karemofu ima sve to joj je potrebno za sreu." Opet je otvorila oi, pogledala dole, ka Luni. Devojino telo u ruiastoj odei sad je bilo mlitavo, i meko je nalegalo na zidove njenog prozirnog zatitnog omotaa. Zar je zaista prolo samo etiri tau-dana od kad su izveli ono

zlosreno sletanje na Tijamat i pobegli bez ikakvog prihoda, ali sa Ugasom jedva s ove strane smrti i sa jednom oamuenom neznankom na njegovom mestu? I sa vrlo malo preostalog vremena: sad policija sigurno pretrauje tijamatski deo svemira, pokuava da ih nae, a oni ne mogu dozvoliti da budu uhvaeni sa kidnapovanom graankom Tijamata u svom brodu. Devojka je izrazila elju da bude vraena kui... ali nije bilo naina da joj to omogue. Ugas mora u bolnicu. Jedine bolnice koje ga mogu spasti su one u Karemofu, onostran Kapije. A provesti ih kroz kapiju - to je samo Ugas mogao. Onda se setila: Luna je sibila, a Ti-Dej joj je ispriao, jednom prilikom, da je svojevremeno video kako neka sibila ulazi u trans i upravlja polarizatorom polja, i na taj nain uspeva da spase petoro ljudi u nekoj industrijskoj nesrei. Ta sibila nije imala nikakvu prethodnu obuku za rukovanje usavrenom mainerijom; prema tome, ne bi trebalo da bude vano to ova sibila jedva i zna ta je mainerija. Jer ona je samo posuda za prenoenje, kao to je i sama rekla; njena je dunost da slui svima kojima je potrebna - dakle, moi e ih provesti kroz Kapiju, do bezbednosti. Ipak, kad je pokuala to da objasni Luni, naila je na prepreku neprolaznu poput Kapije same. Tada je Luna ostala u LB letilici, odbijajui da pree u veu, meuzvezdanu. "Vratite me. Ja moram u Karbankl!" Lunino lice bilo je tada kao stisnuta pesnica; na sva mogua ubeivanja, odgovarala je samo sa te dve reenice, nepomeriva i nedotaknuta. "Ali Luno, stranci ti nikad nee dozvoliti da se vrati ako te nau sa nama. Tvoj svet je prokazan. Osudie sve nas i poslae nas da kopamo ljaku u logorima na Velikoj Plavoj, a veruj mi, draga moja, mnogo je bolje umreti." "To nije vano, ako ne mogu da se vratim. Nita nije vano bez njega." O, dete, koliko si srene ruke ako moe da veruje da je to tako jednostavno... i koliko si naivna. Ipak, jedan deo nje je govorio da je to istina; i da je ona sama, Elsevir, od Ti-Dejeve smrti ivela samo sa pola ivota... "Znam, sigurno. Znam da ti sad izgleda tako. Ali, ako nee da misli na sebe, misli bar na Ugasa." Prevukla je akom po prohladnoj, poluprovidnoj koljki zatitnog omotaa pored nje, koja je usmeravala jo malo daha na lomno ugljevlje Ugaevog ivota. "On e umreti, Luno. Ako se ne domognemo Karemofa, umree. Sibila si; to je tvoja dunost." "Ne mogu to to od mene traite!" Luna je odmahivala glavom, pri emu su njene kike plovile po vazduhu. "Ne mogu, ne znam kako se to radi. Ne mogu ja da upravljam zvezdanim brodom..." Njen glas se uzdigao. "... i ne mogu da ostavim Ukresa!" "Ali to je na samo nekoliko nedelja!" Te rei su Elseviri izmakle u naletu oajanja; ali pre nego to ih je mogla opozvati, videla je da devojka die glavu i upitno je motri. "K-koliko dugo?" "Oko mesec dana, u jednom smeru. "Po brodskom vremenu. Meutim, na Tijamatu e za to vreme proi dve godine. Elsevir je ovaj drugi deo istine preutala; dobila je nadahnue, proisteklo iz potrebe. "Samo po mesec dana u svakom smeru. Luno, da si zaplovila trgovakim brodom iz otouvera za Karbankl, toliko bi potrajalo. Pomozi nam da proemo kroz Kapiju, pomozi Ugasu... A kad stignemo u Karemof, ako bude jo elela da se vrati, ja u te dovesti nazad. Obeavam." "Ali, kako u? Ne znam da upravljam zvezdanim brodom."

"Ti moe da uradi sve, da bude sve, i da odgovori na sva pitanja osim jednog. Sibila si, vreme je da naui ta to znai, draga moja. Imaj poverenja u mene." Te rei su je davile, tada, dok je pruala ruke da oslobodi kaieve koji su drali Lunu u seditu. Glasno tras! odzvonilo je brodom. Elsevir se, uvi to, trgla, vratila u sadanjost. "Svileni! ta je to bilo? Neto se otkailo..." Zatitne protiv-sile omotaa imobilisale su je; nije mogla ni prstom da makne, niti da pomeri glavu makar za milimetar; nije se moglo uiniti nita osim da se gleda pravo napred, u blistavi tumor koji se irio preko ekrana ispred njih. "Runi ssss...at." Odahnula je malo, sa ljutnjom i olakanjem, videi da je na jednu dvojnu zvezdu u donjoj polovini ekrana zaista pritisnut runi sat. "Tek to sam ga dobila!" Slike zvezda opruale su se i razmrljavale ka sredini ekrana; crna rupa je nosila krunu od zvezda, simbol vlasti nad svetlou samom... Nisi pazila! Neto vee od njenog runog asovnika moglo je, strmoglavljujui se napred u silnoj elji za samoubistvom, provaliti rupu u brodskom koritu. "Premnogo puta sam trpela ovo putovanje; godine mi teko padaju, samoj. Ti-Dej je bio moja snaga, Svileni... a njega nema vie." Osetila je lako podrhtavanje itavog broda; diui opet pogled, ne vide vie nikakvo zvezdano polje ispred njih, nego samo tanki sloj crvenkastog paklenog svetla koje je obasjavalo njihov put u propast. "Ona kontrolie stabilizatore polja, Svileni, inae bismo se ve tumbali naglavake. Znala sam da e ona moi da nas odri!" Ali ta ako to uniti njen um? Ako bi se devojci ita desilo zbog ovoga, ona nikad ne bi mogla sebi oprostiti. Nikad. Iako je s njima bila tek nekoliko dana, devojka je uspela da potvrdi, samim svojim prisustvom, stvari u koje je Ti-Dej uvek verovao. Nezavisna i savitljiva, poela se oporavljati od oka naglog presaivanja, poela je pruati misli ka novim mogunostima koje su joj oni nudili pokuavajui da se iskupe. Obuena u jednostavno, ali za oko podsticajno, letako odelo, umesto u sivu odeu domae rune izrade, bila je osoba za koju nijedan neznanac ne bi pretpostavio da je hegemonijska graanka drugog reda za koju se smatra da ne zasluuje puno uestvovanje u znanjima Hegemonije. S druge strane, sibilske maine jedne civilizacije koja je raspolagala mnogo veim znanjem nego Hegemonija upravo su ocenile da ta osoba zasluuje da se smatra punovrednom. San Ti-Deja bio je da jednog dana sva inteligentna bia dobiju ravnopravne mogunosti za ispunjavanje svih svojih potencijala. Zato je i poeo da krijumari na Tijamat; ona se bunila, tvrdei da tako Ti-Dej postaje najobiniji krijumar, ali uzalud, nije ga pokolebala. "Ima krijumara i krijumara, srce moje", govorio je on, iroko se osmehujui; tad je uviala da nikakav ljudski protest ne moe da uutka unurtarnji glas koji je Ti-Deja gonio napred... ak ni njen protest. Hegemonija spreava (pamtila je i sad kako su njegove lekcije o tome odzvanjale u njihovom prenatrpanom staniu) da Tijamat stvori svoju sopstvenu tehnoloku bazu, i za to koristi sistem restrikcija i trgovinskih zabrana; Hegemonija dri stanovnitvo Tijamata na nivou razmaene dece kojoj se daju samo odabrane igrake, takve koje e sutra njihovi gospodari moi da uine bezopasnim. A sve to ini samo zarad jedne dragocene ali sramotne stvari, vode ivota, koja je zavela privilegovne i mo ne pojedince u Hegemoniji, dajui im obeanje veite mladosti.

Ako bi Tijamat razvio svoje sopstveno planetarno drutvo na tehnoloki nain, i ako bi ono bilo ostavljeno da sazreva bez spoljne intervencije tokom veka odvojenosti od Hegemonije, ko zna ta bi Hegemonijci nali kad bi se vratili? Svet sposoban da im se odupre, svet koji vie ne ezne za hegemonijskim tehnolokim igrakama zato to ume da pravi sopstvene - svet koji bi odluio da zadri besmrtnost za sebe, svet koji je ve umoran od eksploatacije? Ili svet koji bi zakljuio da je nemoralno da i sam iskoriava mere... moda i neto gore, svet koji je samoga sebe pretvorio u radioaktivni pepeo, kao to je planeta Kedv uinila. Tijamat poseduje neto to nijedna druga planeta ne moe ponuditi, a to neto je vie prokletstvo nego blagoslov. Tu situaciju je Ti-Dej smatrao nepodnoljivom. Elsevir je, znajui da ga ne moe zaustaviti, pola sa njim, opet, kao i svaki put; jer, ona nikad nije bila sposobna da odbije ma koju njegovu veliku elju. I, kao i svaki put, posle nekog vremena njegova strast postala je i njena... tako da su, posle njegove smrti, Svileni i ona nastavili da vode njegov krstaki rat, jedinu aktivnost u njenom ivotu koja je, posle Ti-Dejeve smrti, izgledala kao da zadrava ikakav smisao. A sad, eto ta se desilo - sudbina kao da je htela da dokae da se sve isplatilo; munjevito je uvela devojku u njen ivot, sliku i priliku deteta koje ona i Ti-Dej nikad nisu imali. On bi se ponosio. Kad bi postala zatitnica Luninog novog ivota, za Elsevir to ne bi bio teret, bila bi privilegija. Elsevir oseti oseti vrtoglavicu od koje joj odmah pripade i muka u stomaku; neodoljiva mo plimnih sila pokuavala je da usie njeno nepokretno telo. Zatitna polja su radila, pa ipak, brod nije mogao u celosti da odbrani putnike od te pojave. Elsevir opet pogleda u aree srce tame. O, Nebo, nisam spremna; ovo se deava prebrzo, i traje predugo. Luna bar ne mora da trpi ovu vrelinu i taj bol; njen um je vezan za neku taku, ko zna gde, pola galaksije daleko... Ne bih ovo uradila da nije bilo potrebno zbog Ugasa... Ne bi se ovo ni desilo, da nije bilo Ugasa... O, bogovi, dajte da njemu bude dobro. A Ugas, eno, lei pod prizmom za hitne sluajeve; nisu se usudili da ga premetaju na bezbednije mesto. U svakom sluaju, itav ovaj brod, sa celokupnom opremom, konstruisan je sa ciljem da izdri upravo ovakve prolaske; znai, i Ugas e sigurno preiveti - ako preivi iko od njih... Oseala je kako se kosti u zglobovima u itavom njenom telu pomiu, odmiu, vraaju; osetila je i jednu manju, ali rastuu neprijatnost - vrelinu u brodu. Zamiljala je kako sad izgleda brodsko korito vieno spolja: uareno od stresova, u sunovratu ka obzorju dogaanja crne rupe; deo gorueg poziva u pomo koji se beskonano emituje iz ovog prostora gde ukleti zbijeno hitaju na svoj strani sud. Brod je konstruisan od najjaih, najotpornijih materijala poznatih ljudskom rodu, i opremljen kontra-poljima koja ga tite i stabilizuju tokom sputanja u tu oluju. Napravljen je da bude to je mogue manji, i da ima oblik metalnog novia; stabilizatori postiu to da uvek ostaje okrenut pljosnatom, ravnom donjom povrinom tano u skladu sa gravitacionim gradijentom, tokom padanja. Poto su zidovi gravitacionog 'bunara' crne rupe u kosmikom prostoru oko nje toliko strmi, ovaj brod bi, u sluaju da i za tren izgubi stabilnost i pone da se tumba, odmah bio rastrgnut na komade, dejstvom plimnih sila. Smrt bi dola svima njima kao trenutak plamtee agonije, a njihovi samrtni krici bi zauvek odjekivali u tom 'bunaru'. Prolazak kroz crnu rupu do krajnosti je teak i za ljudsku, i za mehaniku izdrljivost, i za karemovsku tehnologiju. Jedino simbioza raunara i astrogatorovog ljudskog mozga

uspeva da odri sve na okupu i da uvede brod savreno u onu jedinu pravu taku njihovog ulaska u obzorje dogaanja. A ta ako ih Luna odri u jednom komadu, ali promai onaj maleni ulazni otvor hiperprostornog prolaza koji jedini moe da ih ispljune dve svetlosne godine daleko od planete Karemof? Pre neto vie od milenijuma, na Karemofu su ponovo razvili princip putovanja kroz 'Crnu Kapiju', oslanjajui se na znanje Starog Carstva koje su dobili od sibila. Staro Carstvo je imalo i nadsvetlosni pogon zahvaljujui kome je uspevalo da proiri svoju kontrolu na daljine Hegemoniji jo nedostupne; meutim, i Staro Carstvo je koristilo crne rupe kao kapije. Ove kosmike preice omoguile su Hegemoniji da iznova uspostavi ovaj mali deo nekadanje imperijalne mree svetova, a prolaenje je bilo bezbedno zahvaljujui fosilnoj imperijalnoj mudrosti. Ali Karemovci ni sad nisu zaista razumeli sile kojima su manipulisali... Ako ovaj brod ne bi proao kroz sasvim tane koordinate na obzorju dogaanja, mogao bi izroniti u nekoj sasvim neistraenoj oblasti kosmosa, bez ijednog planetarnog sistema u blizini i bez koordinata za povratak... ili bi se moglo desiti da vie nikad ne izroni nigde u poznatom kosmosu. Izvestan broj ovakvih brodova izgubljen je. Zauvek. Elsevir je osetila kako joj se one jabuice ispupuju pod sklopljenim kapcima. Nije vie mogla da posmatra kako palacanje vatre i arenje na povrini crne rupe gutaju njenu vaseljenu. Zaula je kako brod jei, ali i kako ona sama jei; kao da se raspadala po avovima. Talasanje blistavog crnila nalo je odjeka i u njoj samoj, i njena svest je popustila; ona dozvoli da sve njene sumnje i svi strahovi odlete na gore, kao pljusak iskrica, i predade se najzad, rado, zaboravu. Crna Kapija se otvori. 17. Ne biva to tako. Geja Derua stajala je u elegantnom 'kokoarniku', stanu u zgradi u gornjem delu grada, i zurila napolje, kroz prozor sa arama u vidu dijamanata na staklu; ake je drala sastavljene iza lea. Deca su plesala meu krugovima iscrtanim na ishabanom ploniku, zaneta u neku nerazumljivu deju fantaziju - deca bogatih Zimaca i bogatih stranaca zajedno, zanemarujui prostor-vremenske razdaljine i razlike u shvatanjima koje su razdvajale njihove roditelje. Pokuala je da ne razmilja o razdaljinama, o razlikama, o stranom - Tako, prosto-naprosto, ne biva! Ali ak ni estoko poricanje nije moglo izbaciti tu stvar iz njenog uma, nije moglo osloboditi Deruu od ponovnog preivljavanja onog neoekivanog poziva koji ju je podigao sa none dunosti za radnim stolom u centralnom policijskom tabu i odveo na drugi sprat, u zamraene hodnike. Nije mogla a da se neprestano iznova ne prisea kakvi su bili zvuci - ne ljudski glasovi, nego zvuci jedne stvari koja trpi strane patnje - koji su je naterali da otvori poslednja vrata i upali svetlost. Ve polovinu svog dosadanjeg ivotnog veka provela je bez ijednog vriska; te noi je vrisnula. Jedan sirovi vrisak poricanja: da ne vidi zver koja mue i krvari, i lei kidajui sebe, na podu te smradne sobe... gnusnu, pomahnitalu ruevinu neeg to je nekad bilo ljudsko stvorenje. I to ne bilo koje ljudsko stvorenje, nego komandant policije celog Tijamata - i to zato to je sagoreo sopstveni mozak fiksajui se k'spagom i predozirajui. Bogovi, ak i da doivi da vidi Novi milenijum, nikad nee zaboraviti taj

prizor! Poe mirkati jako: slika dece vie nije bila u ii. Ma koliko jako se trudila, ona ranija slika lepila se za nju, kao miris smrti, i zagaivala svako oseanje, svaku misao. Derua se, radei ovaj posao, nagledala runih stvari, u koliini dovoljnoj da oslabi i najjau enu; ali kad se to desi nekome ko je tvoj... Nije joj se naroito svialo nita kod Lu-Skeda, ali, ipak, nijedan ovek ne zasluuje da pretrpi takvu degradaciju pred oima celog jednog sveta. Iako Lu-Sked nee nimalo mariti za to, nikada. Ostala je, meutim, njegova porodica. Derui je pripala dunost - 'pripala' jer je tako naredio Mantanjez, novi vrilac dunosti komandanta - da pomogne Lu-Skedovoj eni u pripremama za odlazak porodice sa Tijamata. "Mariki treba prisustvo druge ene, u ovakvom trenutku, Derua", rekao je u tom razgovoru Mantanjez, sasvim iskreno, a Derua se ugrizla za jezik. Pa, do vraga, moda joj i treba. Pitala se tada kako e biti u stanju da se suoi sa Lesu Marikom Lu-Sked i dve devojice, imajui u pamenju urezano ono to je videla. Ipak, zadrala je kontrolu nad emocijama, uspeno, zahvaljujui dugoj praksi u takvim stvarima; inilo se da njeno prisustvo povoljno deluje na zbunjenu i ojaenu enu. Lesu Marika oduvek je, u njihovim ranijim susretima, imala stav udaljenosti i neodobravanja - a susreti su se najee sastojali u tome to je Lu-Sked terao Deruu da glumi nekakvu slubenu varijantu dadilje na porodinim ekspedicijama u Lavirint. Ali, kao i veina policije stacionirane na Tijamatu - kao i sama Geja Derua - Lu-Sked je, sa porodicom, doao sa Novosklona; zato su sad mogle da razgovaraju svojim jezikom, jezikom svoje domovine, kao stranci kad se sretnu u nekoj drugoj zemlji. Marika i deca odluili su da se vrate kui, da bi bili sa rodbinom i prijateljima (sa njima e biti vraen i komandant, koji e provesti ostatak ivota u ustanovi za mentalno poremeene; ali o tome nisu govorile). Derua je usmeravala razgovor ka bezbednim, neodreenim seanjima na na svet koji su sve one eznule da vide ponovo: na suncem izbeljenu vrelinu dana; na narod vitalan, hitar poput kapljica ive; na metropolu oko svemirske luke i na trni centar Miertoles Lo Fo - gde je Derua prvi put videla slavu premijerove posete i osetila strahopotovanje pred tolikom velianstvenou. Gde je snivala svoje snove o drugim svetovima... Osetila je da neko prilazi i neujno staje pored nje; pogledala je na tu stranu, a zatim dole, na desetogodinju Lesu Andradi, mlau od Lu-Skedove dve keri. Bila je to inteligentna, ivahna cura, nimalo nalik na njenu stariju sestru koja se neprestano budalasto cerila; Derua je oseala naklonost prema njoj. Postepeno uvianje da to dete, koje se sad dri za njenu ruku, gleda njenu uniformu sa istim onim maltenestrahopotovanjem sa kojim je nekad Derua gledala svog oca i brata u istim takvim uniformama, doprinelo je da ova poniavajua dunost dadilje bude, ipak, podnoljivija. Andradi je, stojei kod prozora, imitirala Deruinu pozu i bez svesne namere mala, ojaena figura u bezoblinoj sivoj odei, ela namazanog pepelom. Cela porodice se obukla kao da su u alosti, kao da je Lu-Sked umro. Ali bogovi nisu bili toliko milostivi... Bogovi, vraga! Derua je stisnula usne. Bogovi sa ovim nemaju nikakve veze, ovo smrdi na ljudsko izdajstvo. Andradi je neupadljivo protrljala oi pesnicom, gledajui kako se druga deca igraju: deo sveta od koga je ona iznenada odseena. "Rado bih se oprostila od Skeli i Minuka. Ali mama nas ne puta da to radimo, zbog - zbog tate."

Derua se zapita da li majka Marika samo smatra da su takva opratanja nedolina u vreme aljenja, ili se i plai onog to bi druga deca mogla kazati njenoj deci. Ree samo: "Razumee oni." "Ali ja neu da odem i da ih vie ne vidim! Mrzim Novosklon!" Andradi se rodila na Tijamatu, a njeni imida-svesni roditelji odravali su nategnuti i pretenciozni karemovski stil ivota; njena 'matina' planeta bila je za Andradi samo re, i nita vie, samo simbol svega to je najednom polo naopako u njenom ivotu ovde. Derua je pruila ruku, obuhvatila devojina uska plea, osvrnula se da baci pogled na sterilnu usavrenost i prefinjenost sobe iza njih. ula je priguene odjeke sa gornjih spratova, gde su Marika i posluitelji prikupljali poslednje komade porodine imovine. Glavninu nametaja su ostavljali ovde - ne toliko zbog cene prevoza, pretpostavila je Derua, koliko zbog bolnih asocijacija na ovo mesto. "Znam, Andradi. Sad mrzi Novosklon. Ali kad doe tamo, nai e nove prijatelje, a oni e ti pokazati kako da se penje na prong-drvee i kako od njegove kore da plete eire. Vodie te u prirodu sa svetiljkom, da traite cvee koje cveta samo nou; a u kinoj sezoni voda tamo pada s neba kao topli tu, a sve lijane u tvojoj bati bie tad pokrivene slatkim bobicama. Moi e da hvata svetlucave vogove u barama..." Mada nije bila nimalo ubeena da e Marika dozvoliti svojim kerima da hvataju vogove. Andradi je mrknula. "ta - ta su vogovi?" Geja Derua se osmehnula. "Mali stvorovi nalik na ribe; ive u zimskim kinim barama. Leti se ukopaju duboko u blato i tamo spavaju do novih kia." "Sto godina?" Andradine oi su se rairile. "To je dugo vreme." Derua se nasmeja, shvativi tek naknadno. "Ne, nije sto godina - samo par godina. Zima i leto tamo ne traju tako dugo kao ovde." "O, dvostruka srea!" Andradi je pljesnula rukama. To e biti kao da ivi veno. Kao Snena Kraljica!" Derua je mirnula, odgurnula tu misao u stranu i klimnula glavom kao da hoe da ohrabri Andradi. "Eto vidi. Dopae ti se odrastanje na Novosklonu. Znam da se meni dopadalo." Bila je svesna da, govorei ovo, zanemaruje stvari koje je, odrastavi, zamrzela. "Kamo sree da poem i ja." Te rei su joj izmakle nehotice. Andradi je sledeeg trena bila zakaena za nju kao iak, lica pritisnutog u njenu tuniku. "O, da - o, da, Derua - molim te poi! Ti moe sve da mi pokae, ti sve zna; hou da poe sa mnom." Drhtala je. "Ti si dobra plavanka." Derua je pogladila kovrdavu crnu glavu, zanemela od iznenadnog shvatanja ta sada ona znai ovom detetu iji je pravi simbol vrste stabilnosti i poverenja iznenada unitio samoga sebe. Dopustila je sebi da shvati, najzad, koliko duboko je zbunjeni jad devojice Andradi prodro u njenu sopstvenu odbranu i stegao njeno srce. Odvojila je, polako ali vrsto, devojicine ruke koje su je bile obuhvatile oko struka, iznad opasaa sa opremom, i uzela te vitke, tople ake u svoje. "Hvala ti, Andradi. Hvala to me poziva. Volela bih da mogu da poem s tobom; ali moj posao ovde nije dovren. Tvoj otac... tvoj otac nije uradio tu stvar samome sebi, Andradi. Ma ta uje, ma od koga, nikad ne veruj da je on to sam uinio. Neko je to uinio njemu. Ja u se pobrinuti da ta osoba plati. A kad to postignem, dobie poruku od mene, tako da e znati da je platio - ili platila. Moda u posle toga biti spremna da i ja odem kui." "Dobro..." Kovrdava glava je klimnula jo jednom, a onda su uozbiljene, malo iskoene oi opet nale njeno lice. "Kad porastem, biu i ja plavanka."

Derua se osmehnula, bez ironije ili duebrinitva. "Da, mislim da bi ti to mogla." Onda su se obe okrenule: Marika je ula u sobu, umotana u sivo. Pokretom ruke pokazala je svojoj keri da joj prie i Andradi je, nerado, otila. "Sve je spremno, Derua." Marikin glas bio je sumoran i siv kao i njen izgled. "Sad nas moe otpratiti do zvezdoluke." Derua klimnu glavom. "Da, gospoo Lu-Sked." Pola je za njima, rado izlazei iz ove naputene sobe. Derua je predala policijsku patrolnu letilicu nekom garanom slubeniku ije prisustvo je jedva registrovala, a zatim je pola prema tekim vratima sa prozorima koja su razdvajala garau, slinu ogromnoj peini, od policijskog taba. I garaa i tab bili su u jenoj poprenoj uliici koja se cela sastojala samo od policijskih kancelarija, zatvorskih elija i sudskih zgrada: tupo obojena mrlja moralne ispravnosti u ludo skrpljenom arenilu Lavirinta. Slubeno, ulica Olivinska; ali za svakog, pa i za one koji su u njoj boravili, ulica Plava. Jedva se dosetila da zastane za onaj sekund potreban tim tromim vratima da se razdvoje u levu i desnu stranu i propuste je u anonimni hodnik. Njen um je jo bio zauzet putovanjem koje je upravo obavila, razlogom za njega i celim tim neverovatnim, runim lancem dogaaja koji je uzdrmao svakoga u ovoj... "Pardon, pripadnie patrole. Pardon, pripadnie patrole. Pardon, pripadnie patrole." Neto ju je uhvatilo za rukav uniforme i dralo, kad je ula u guvu u sobi za organizacione poslove. Rasejano je digla pogled ka bezlinom plastinom titu koji je sluio kao 'lice' glavi punoj mehanikih mozgova: polrob. Spreavao ju je da proe, obuzet nerazumnom hitnjom. "Inspektor sam", ree ona, glasom u kome je bilo poneto od te iste robotske monotonije. Neko je u prolazu malo gurnu s lea. "Izvini, inspektore. Moram dati izvetaj. Onda moram na posao se vratiti. Molim daj mi odobrenje." Oseao se nagovetaj oajanja u tim mehanikim zvucima. "Jedan ovek sa etvrte izgovarao je buntovne reenice protiv Hegemonije u kafiu 'Kosmodrom'. On takoe govori metanima da sibile imaju pristup do zabranjenog znanja. ini se da je pod uticajem droga." "Dooo-bro, vai, autorizacija 77A. Prijavi ga sa identom i mi emo ga pokupiti." Droge. Ne razmiljaj o drogama. Krenula je dalje kroz sobu, dobro pazei da ne pogleda u pravcu one kancelariuje koja je do pre mesec dana bila Lu-Skedova. "Pardon, inspektorko!" To je rekao neki policajac koji je, nosei puno naruje holo-kockica, naleteo unatrake na nju. "Moja greka, nisam pazila." Ve je poinjala poplava podataka, znak da se njihov boravak na Tijamatu blii kraju. Trgovci i drugi stranci-rezidenti ve su poinjali da se brinu zbog budunosti, ili nedostatka budunosti; poeli su da maltretiraju birokratiju traei stotinu raznih dozvola, formulara i reenja, to je sve birokratija traila od njih da bi mogli otii. Ali, ako je ovo 'guva', tek kroz etiri godine e se videti ta je prava guva... Dobro je, imaj mnogo posla, budi prezauzeta - da ne bi mogla da misli na ono... Meutim, nita nije uspevalo, nikakvim smetnjama nije mogla da zaepi svoj um dovoljno buno da bi trajnije udavila one slike uasa i jada. Nije lagala kad je govorila

Andradi da njen otac nije pretvorio samoga sebe u balaveu biljku. Nije bilo razuma u toj kombinaciji, poznavala je tog oveka; ta god da je bio i radio, svakako se nije sa drogama igrao. Nije bio taj tip oveka. On, do vraga, nije hteo da pipne ni paketi iesta! Ali u Karbanklu je bilo bar pedeset dilera koji su mogli da 'srede' da se nekome ubaci prevelika doza u oljicu aja ili u tanjir supe. A samo jedna osoba je postojala koja bi mogla poeleti da se tako neto dogodi Lu-Skedu - Arienrod. Derua je videla onaj izraz na njenom licu kad je ula vest o kidnapovanju devojke Lune: izraz oajanja i besa. Derua odjednom shvati zato ju je Luna Svetlohodna gledala sa lica druge ene, Kraljice Zimaca. Samo na jedan nain je mogue da savreno nepoznata devojka bude kraljiina dvojnica: da je klon. Arienrod je imala neke planove u vezi sa tom devojkom, planove koji su sigurno bili u nekoj vezi sa nailazeom Promenom, koja e se sastojati u tome to e stranci da se okrenu i da odu, preputajui ovaj svet opet narodu leta. Istorijski zapisi policije pokazuju da je svaka Zimska Kraljica pokuala na neki nain da zadri svoju vlast, pa time i vlast Zimskog naroda, i posle Promene. Na neki nain ta devojka je bila uklopljena u kraljiin plan te iste vrste; Derua je u to bila sigurna. Meutim, ona je, nehotice, upropastila taj plan. Arienrod, opet, nije bila osoba koja bi dozvolila da joj neko nanese tetu i proe nekanjen. Osvetila se policiji, Lu-Skedu; Derua je i u to bila sigurna, ali je jednako sigurno znala da nikad nee biti u stanju da za ovo nae dokaze. Mogla bi, ipak, da nae neposrednog izvrioca... Ako se Kraljica ne osveti i njoj, pre toga. Derua proguta ve dobro znanu knedlu napetosti koja joj se stvorila u grlu. Neposredno je kriva ona sama; ako Arienrod hoe da se sveti, trebalo bi njoj da se osveti. Zato ve nedelju dana Derua jedva uspeva da natera sebe da jede i pije, u strahu da e uskoro i njoj da se desi ono to se desilo LuSkedu. Moda je to deo kazne: ekanje. Bogovi, to ne bih mogla da izdrim: da moj kraj bude takav... "Inspektorko." Trgla se, povratak u realni svet bio je pravi ok; mirnula je i pred njom se naoe hodnik koji vodi do njene kancelarije i u hodniku Gundalinuovo lice, sada u ii. "Ovvaj... Bi-Zi, ta radi ti tu?" "ekam tebe." Bacio je pogled preko ramena, prema njenoj kancelariji, a zatim opet ka njoj; na njegovom licu videla se zabrinutost. "Inspektorko, u tvojoj kancelariji sedi komandant, a pored njega i predsednik Vrhovnog suda. Ne znam ta oni kog vraga hoe, ali, smatrao sam da treba da bude upozorena bar neko vreme unapred." "Predsednik Vrhovnog suda?" Njen glas je odjeknuo sa nevericom du zidova. "O, jebi ga." Sklopila je oi. "Izgleda da je ekanju doao kraj." Gundalinu podie obrve. "A ti ipak zna o emu se tu radi?" "Ne ba tano." Odmahnula je glavom. Oseala je kako hladno oajanje poinje da se taloi u njenom stomaku. Predsednik Vrhovnog suda je na samom vrhu vantijamatskog sudskog sistema na Tijamatu, jedini ovek koji moe nareivati komandantu policije. Ne postoji nijedan razlog koji bi ona mogla da zamisli za dolazak predsednika Vrhovnog suda u njenu kancelariju... nijedan dobar razlog. Znai, ovo je Arienrodina osveta. Sad e nju... ta? Da otpuste, uhapse, proteraju? Optue za korupciju, prisiljavanje, seksualnu perverziju? Hiljadu komara o nepravednom proganjanju sjatilo se u taj tihi hodnik kao zbijena gomila ljudi, ili kao dvostruki red demona koji samo

ekaju da ona pokua da proe izmeu njih. Moda je ipak trebalo da se ukrcam na onaj brod jutros. "Hvala za upozorenje, Bi-Zi." Njen glas: malen, udaljen. "Inspektorko..." Gundalinu je oklevao, a njegove oi su jo postavljale ono isto pitanje koje maloas nije imao 'petlje' da postavi glasno. "Kasnije." Udahnula je duboko. "Pitaj me kasnije, kad budem znala odgovor." Krenula je hodnikom, znajui pri svakom koraku da je to najhrabrije to je u ivotu uradila. Videla ih je kroz providni panel vrata pre nego to su oni primetili njeno prisustvo ispred vrata. Mantanjez, ranije vrhovni inspektor a sada vrilac dunosti komandanta, sedeo je na njenom mestu i kuckao prstima po terminalu na radnom stolu, slabo prikrivajui da mu je nelagodno; ostareli predsednik Vrhovnog suda sedeo je na jedinoj stolici, sav usukan od dostojanstva, u slubenoj odedi sa uskim okovratnikom. Derua, okreui uglaanu mesinganu krukastu kvaku na vratima, oseti da joj se aka kliza. Obojica su naglo ustali im je ula u kancelariju. Neoekivanost toga bila je tolika, da je Derua reagovala samo tako to se zablenula u njih; pribrala se dovoljno brzo da salutira, deli sekunde pre nego to je Mantanjez poeo to isto da ini. "Komandante... Vaa asti." Predsednik Vrhovnog suda je naklonom odgovorio na njen pozdrav. Obojica su ostali da stoje. Zapitala se da li ekaju da ona sedne prva, da li im je to neko zalutalo oseanje kavaljerstva prema eni. Bacila je pogled na prazninu iza sebe; ako ekaju da sedne prva, znai, pretpostavljaju da e ona sesti na pod. "Molim vas... nemojte stajati zbog mene." Njen ljubazni ton odzvonio je sasvim neprili no u tom malom prostoru. Nije pokuala da ga proprati osmehom. Mantanjez se uklonio iz prostora iza njenog radnog stola, tavie, ponudio joj je, gestom bez rei, njeno sopstveno mesto. Od gneva koji je proitala u njegovim oima koa je poe peckati. Obojica su Karemovci, a karemovci se obino izdiu na sam vrh u raznim slubama na drugim planetama; nimalo iznenaujue, jer njihova planeta dominira. Znala je da na Karemofu ene imaju priblinu drutvenu ravnopravnost, zato to se u tom drutvu vetina i klasni poloaj vie cene nego puka fizika snaga. Meutim slubovanje na stranim planetama, koje je privlailo mnoge i raznovrsne kandidate sa manje prosveenih planeta, kao da je posebno privlailo one nazadnije, autokratskije Karemovce - a Mantanjez je spadao u takve. Nije znala nita o Hovaneseu, predsedniku Vrhovnog suda, ali u njegovom izrazu lica nije mogla proitati nita ohrabrujue. Otila je za svoj radni sto i sela, a oseaj dobro poznatog podruja donekle je ublaio njen strah. Bacila je pogled od jednog zida do drugog i poelela, sa oseanjem jaim nego obino, da tu postoji bar jedan prozor. Obojica su jo stajali. "Verovatno se pitate zato smo tu, inspektorko Pala-Tion", ree Hovanese, nemilosrdno banalan. Suzbila je u sebi neoekivanu, ogromnu elju da prasne u smeh. Ovo je valjda najublaeniji iskaz u ovom milenijumu. "Da, svakako, Vaa asti." Sklopila je ake preko sivih simbola na tipkama pristupnog dela njenog terminala; primetila je da zglavci postaju beli, da ake obrazuju nekakav beznadeni gest molitve. Primetila je na uglu radnog stola i nekakav paket, sav olupan i otrcan po povrini; rasejano je pomislila da taj rukopis ne poznaje. Rukopis kojim je na paketu ispisano njeno ime, ali sa slovnom grekom. Nadam se da je bomba. "Reeno mi je da su - bivi komandant Lu-Sked i njegova porodica otili sa Tijamata danas. Ispratili ste ih?"

"Da, Vaa asti. Otili su u predvieno vreme." "Neka bogovi budu uz njih." Spustio je pogled sumorno ka izmrljanim, prastarim keramikim ploicama poda. "Kako je mogao da uini tako neto svojoj porodici i svome asnom imenu!" "Vaa asti, ne mogu verovati da..." Osetila je da je Mantanjezov neprijateljski pogled hvata, i zautala. Oni ba hoe da veruju; nije bio Karemovac. Predsednik Vrhovnog suda otro je povukao nadole krajeve gornjeg dela svoje uniforme. Derua je neupadljivo olabavila okovratnik tunike. Bila je potajno iznenaena utiskom da se Hovanese osea nelagodno u uniformi. Karemovac je za uniformu ro en; Novosklonovac se osea bedno u formalnosti ma kakve odee. "Kao to znate, inspektorko... odlazak... komandanta Lu-Skeda ostavio nas je bez zvaninog efa policije na Tijamatu. Prirodno, naa je potreba da to mesto to pre popunimo, iz razloga morala. Odgovornost za popunjavanje tog mesta je na meni. Ali, naravno, oduvek je bila politika Hegemonije da dozvoli lokalnim vladarima izvestan uticaj u biranju zvaninika koji e sa njima najblie saraivati." Derua se naslonila dublje u svoje sedite, a Mantanjezovo lice smrknulo se jo vie. "Snena Kraljica je zamolila - zahtevala - da imenujem Vas kao novog komandanta." "Mene?" Uhvatila se za rub stola. "Je li ovo... je li ovo neka ala?" "Kolosalna ala", ree Mantanjez. "Na na raun." "Mislite, prihvatili ste taj zahtev? elite da ja prihvatim tu poziciju?" Nije mogla da veruje: zar je mogue da ona to izgovara? "Naravno da ete prihvatiti taj poloaj", ree Hovanese ravnim tonom. "Ako je to ono to ona eli od policije koja titi njen narod, onda e to i dobiti." Tonom kao da nagovetava da je Arienrod sama sebi odabrala kaznu. Derua, oslanjajui se rukama na rukonaslone mekanog sedita, lagano ustade i nagnu se napred preko radnog stola. "Znai Vi mi nareujete da postanem komandant. Ja tu nikakvog izbora nemam." Mantanjez sastavi ake iza lea. "Niste imali primedaba kad ste unapreivani u inspektorku, preko glava izvesnog broja mukaraca koji su to unapreenje zasluivali, samo da bi Kraljica bila zadovoljna." Ovo je bilo prvi put da iko otvoreno kae da je tako bilo. "Oekivao bih da ete sada skoiti na ovu ansu da postanete komandant policije samo zato to ste ensko." "To je kudikamo bolje nego nikad ne dobijati unapreenje u slubi samo zato to si ensko." Oseala je kako u njenim grudima raste pritisak, tako da joj se najzad inilo da e joj srce stati. "Ali ja ovo ne elim! Do vraga, Kraljica mi se ne dopada nita vie nego vama, ne elim da budem komandant - ne ako to znai biti samo marioneta na kanapu!" Klopka, ovo je klopka... "Nije Vae da ovo elite ili ne elite, komandante Pala-Tion... osim ako podnosite ostavku, naravno", ree Hovanese. "Postarau se, meutim, da Vaa neubeenost da posedujete radne sposobnosti za jedno takvo mesto bude valjano zabeleena." Ona ne ree nita. Nije bila u stanju da smisli nikakav podesan odgovor. Mantanjez podie ake do okovratnika i otkai oznake koje je, o igledno, donedavno oekivao da e nositi veno. Baci ih pred nju na radni sto; a ona jednu u

poslednjem trenutku zadra da ne odleti sa stola na pod. "estitam." Salutirao je, potpuno precizno. Naklonila je glavu ka njemu, kruto. "Moete ii... inspektore Mantanjez." Njih dvojica izioe iz kancelarije bez ijedne rei vie. Derua opet sede. Njene ake su se sklopile oko krilatih komandantskih oznaka; osetila je kako joj se zarivaju u dlanove. Ovo je Arienrodino delo, Arienrodina osveta. Komandant Pala-Tion... Kraljica ju je ovim okaila o kuku i ostavila da se vrti na vetru; bacila je izazov za koji se nada da e unititi Deruinu karijeru. Ali, za ime skota koji vozi amcem preko one reke, Geja Derua nije postala plavanka postupajui kao slabi ili kapitulant. Dobro, ona je sad komandant zapovednica - Pala-Tion; do vraga, pa iskoristie to maksimalno! Podigla je ruke veoma odmereno i lagano, i prikopala te oznake na svoj okovratnik. "Ako misli da e me upropastiti, ako misli da u pretrpeti neuspeh", ree ona glasno, govorei Kraljici Vazduha, "onda je to tvoja druga greka." Ali, ruke su joj drhtale. Neu podbaciti! Sposobna sam kao i ma koji mukarac! ali oseala je bol od starih, dubokih rana koje su slabile njeno samopouzdanje. Otvorila je fioku ispred sebe, pruila ruku prema paketiu iesta. Ali, slika LuSkedove agonije prelete preko njenog vidnog polja, i njena aka se sklopi u prazno, sama oko sebe. Zatvorila je ladicu. Nije ni dotakla ieste jo od dana kad je on dobio preveliku dozu - ve tako mnogo dana. Njen pogled opet naie na tajanstveni paket; umesto iesta, dohvatila je njega, da bi dala svojim akama i svom umu neku iu. Odvezala je vor, odmotala grubu smeu hartiju ispod koje se pokaza primitivno sklepana kutija. Izgledalo je kao neto sa zabaenih ostrva, dovezeno trgovakom laom; ali tamo nije postojao niko za koga bi ona mogla da zamisli da je poslao paket inspektorki policije. Otvorila je kutiju i izvadila ono unutra, paljivo: koljku veliku kao njene obe rairene ake, sa ije krhke kreste se ve odlomio jedan iljati 'prst'. Bila je boje izlaska sunca, a povrina je bila strpljivo uglaana tako da je sijala kao jutarnje nebo. Poslednji put je ovu koljku videla, i divila joj se, na ploi iznad kamina u kui na plantai Ngenet ran-Ahase Miroa... dok je stajala i sluala pucketanje plamenova u nenapetoj tiini, i pijuckala jaki crni aj koji ju je Ngenet ubedio da popije pre nego to se otisnula na let prema Karbanklu. Taj iznenaujue mirni trenutak sada joj se vratio sasvim jasno - i delovao je smirujue na nju. Ironina pomisao: jedina prijatna poseta neijoj kui za ovih deset godina na Tijamatu bila je ta poseta, petnaest minuta kod oveka koji verovatno kri zakon... Pipala je prstima po unutranjosti koljke, istresla iz kutije materijal za pakovanje; nigde nikakve poruke za nju. Uzdahnula je, ne znajui sigurno ta je oekivala da nae, ali razo arana to to nije nala. "estitam ti na promociji, Geja Deruo", ree ona umorno. Opet je uzela koljku, sklopila oi, prinela je uvu, na onaj nain kako joj je Ngenet to pokazao: sluala je glas Thalase. 18. EJ, UKREE, NE ODLAZI SAD KAD SI VRU. PRUI NAM PRILIKU DA IZJEDNAIMO.

Hologramski torzo iznad opustoenog grada na stolu za igru dobacio mu je taj protest dok je Ukres skidao sa glave krhki komplet instrumenata. Ali on okai komplet o klin na terminalu, time se i zvanino povlaei iz igre. "Ba mi ao." Iscerio se nonalantno i samozadovoljno, upuujui taj odgovor neprijateljskim ukoenim pogledima drugih igraa, vie nego kompjuteru koji je kontrolisao tog fantomskog krupijea. "Dosadilo." unuo je svoju kreditnu karticu u prorez i video kako ona iskae napolje sa novom sumom na sebi - vie novca nego to je on do pre nekoliko meseci mogao i zamisliti da na svetu postoji. Pomisao da to sve pripada njemu ve je gotovo sasvim prestala da ga impresionira; jer sad je znao koliko bogatstva cirkulie kroz spiralnu Ulicu Karbankla. ak je poinjao da nasluuje i koliko novca verovatno tee kroz Crnu Kapiju do drugih svetova Hegemonije... uio je brzo. Ali ne dovoljno brzo. Naglo ali teturavo je ustao od stola, pijan od samatanske ruice, ali ne toliko pijan da ne bi umeo da se povue iz igre u trenutku kad je u velikom 'plusu'. To je jedna od stvari u kojima je dobar, pomisli on: zna da sagleda verovatnoe i svoje granice - zato sve ee dobija u ovim igrama. Arienrod mu je davala uvek izobilje novca, a on je koristio vreme slobodno od svoje slubene, starbakovske linosti rasipajui te pare po krmama i kockarskim paklovima uz i niz Ulicu; stiui to vie prijatelja, kolega u lovu na zadovoljstva, dok njegov eludac ne pone da se buni, dok mu ne pripadne muka. Sluao je, pitao, posmatrao preusmeravanje pod-struja; pokuavao je da oseti odakle informacije pritiu i kud otiu, i borio se da izie iz ponora katastrofalnog poetnog neznanja. A kad su vino i narko-parfemi prevelikog broja ovakvih soba poinjali da zaguuju njegova ula, u njemu se frustracija dizala jako, do bola. Nita vie u ovom gradu nije mu prualo zadovoljstvo: stvari koje bi oduevile jednog letnjakog momia moda su i sad postojale negde u vibrantnim zavijucima Lavirinta, ali on ih vie nije video. to due je iveo u Karbanklu, vie je prezirao ljude koji su inili ivot Karbankla. Poeo je, tavie, da se gnua pogleda na ma ta i ma koga ovde: crnilo je umrljalo njegovu prolost i budunost, pa ak i njegovo lice. Jedino je nezahvaena ostala Arienrod. Ona je razumela tu crnu boju koja je legla poput otrovnih barutina u najdublje delove njegovog uma; ona je znala kako da preusmeri i neutralie njegovo neprijateljstvo; ona je uspevala da ga ubedi da je svaka dua crna iznutra. Arienrod ga je teila, Arienrod mu je donosila mir, Arienrod mu je ispunjavala svaku elju... Arienrod ga je volela. I strah da bi mogao izgubiti njenu ljubav, da bi njegovom krivicom mogla zaaliti to mu je dopustila da postane Starbak - i da bi onda on mogao videti kako ga ona odbacuje, kao to je odbacila njegovog protivnika - taj strah je bio oblak uvek na obzorju mirnog mora. Ona je koristila svoj obimni sistem elektronske pijunae i aristokrata-dounika da dopuni ture informacije koje joj je Ukres donosio; ali oni stranci koji su zaista imali ta da kriju, raspolagali su i efektnim protivmerama. Ukres je znao da ne raspolae onim 'znanjem iznutra' koje mora imati pravi Starbak, ovek koji je roen i odrastao meu vanTijamatovcima. Doi e dan kad e Kraljici poeti da smeta njegova letnjaka ignorancija. Moda je, opijen onim trenucima, prevideo svoja stvarna ogranienja - samo jednom... Ugurao je kreditnu karticu, sada, u depi na unutranjoj strani svog opasaa. Dok je poinjao da se udaljava od stola, oseao je da njegovo oduevljenje postaje "kiselo". Zapitao se, sa odbojnou, da li je zaista iole dobar kockar, ili Arienrod i ovde tajno motri na njega i udeava da on pobeuje.

Stresao je tu misao sa sebe, steui ake oko opasaa; proetao je pogledom preko pejzaa od glava sa turbanima, i golih glava, i glava sa kapama, lemovima, frizurama sa utkanim draguljima: sve glave bile su pognute u nimalo svetom oboavanju, svaka prema nekoj treperavoj panorami odabrane igre na sreu. Ovo je bio jedan od paklova visoke kategorije; vie sofisticiran, a manje dreavo upadljiv nego jeftinije kockarnice u niim delovima Lavirinta, one namenjene preteno ruljama Zimaca radnika. Ali, ni ovde nije bilo pravog veselja. Igrai su se sa jednakom zluradou oglaavali i smehom i psovkom; nisu bili ni svesni bune muzike koja je zamuivala njihove razgovore i suzbijala galamu iz susedne sale. A tamo su bile san-maine, gde si mogao da se utopi u stravine doivljaje na drugim svetovima, da po ini ma koji zloin, da doivi ma ta, koliko god ti hrabrost doputa, pa i sam trenutak "smrti". Ukres ih je koristio sve vie, ali one su mu davale sve manje. Zaputio se krivudavo izmeu stolova, ka ulaznim vratima; njegova odlunost i njegova samouverenost pripadali su drugom oveku, onome koji na glavi nosi maskukacigu a na prsima uvoznu, inostranu medalju. Ukres Svetlohodni je na sebi imao uvoznu tuniku trakasto obojenu blistavim bojama i visoke izme; kosa mu je bila kratko potkresana, kao kod Zimaca - ali ljudi su mu se sklanjali s puta zbog nesvesne starbakovske nadmenosti u njegovom dranju. "Izgleda kao ovek koji zna ta hoe." Samo jedna osoba mu se nije sklonila s puta, tavie, ispreila se hrabro ba ispred njega; raseeno srebro njene duge haljine nije skrivalo nita. On ju je pogledao i odlutao pogledom s nje; ni sad mu nije bila prijatna javna otvorenost seksualnih ponuda ovde u gradu. "Hvala, ne treba. Samo hou da iziem." Srebro njene haljine podsetilo ga je, u jednom sevajuem trenu, na srebrnobelu kosu... Krenuo je napred, pored nje, nastojei da je ne dodirne. Sad vie nije oseao stvarnu pohotu ni prema jednoj eni, osim prema Arienrod; a Arienrod ga je uila da eli stvari o kojima nikad ranije nije ni sanjao. Ideja o dobijanju seksa za pare sad mu je izgledala groteskna i perverzna, iako je znao da polovina ovih ena i mukaraca koji u gradu nude svoja tela za novac jesu Zimci. Nekima je bilo dosadno, a neki su bili gladni novca; prilagodili su svoju normalnu lakou seksualnog optenja komercijalnom apetitu stranaca. Bilo je tu i stranih prostitutki, pod kontrolom izvesnih stranaca koji su zauzimali via mesta u tajnoj mrei vlasti koja je prekrivala itav Lavirint. Na nekim svetovima u Hegemoniji ropstvo je bilo prihvaeno, ili kao javna ili kao tajna injenica; a Arienrod se nije protivila obiajima svojih muterija. Neke od tih inostranih drolja nisu izgledale drugaije nego tijamatovske prodavaice tela (mada se njemu inilo da su egzotinije); ali neke su bile zombiji, enski i muki, rtve namenjene za krvavo mrcvarenje, da bi se zadovoljile i one muterije kojima snovi nisu dovoljni. Zombiji su se kretali kroz gomilu gotovo goli, prikazujui namerno svoje oiljke, paradirajui oiljcima - mada ni 'paradiranje' nije prava re; jer zombiji su bili ivi mrtvaci, stvorenja praznih oiju i mesearskog hoda, stvorenja koja stalno sanjaju svoj komar, drogirana ili, kako je Ukresu reeno, stvorenja kojima je drogom uniten mozak. Arienrod mu je rekla da zombiji i zombice ne oseaju nita. Jednom, kad je bio izuzetno gadno raspoloen, malo je nedostajalo da...

Ali se uzdrao, tada, jer se setio kako je bilo kad je leao bespomoan u jednoj uliici dok su ga etvorica lovaca na roblje nazivali "lepim", i ta uspomena je razbila njegovu crnu zlovolju ba kao to se njegova svirala razbila te noi; posle se pitao da li stvarnio prezire strance, ili stranca u sebi. Ali Arienrod je i tad olakala njegovu savest, odbacila njegova pitanja, nasmejala se blago i rekla mu da e uvek biti zla, na svakoj planeti, u svakom stvorenju, jer, kad ne bi bilo zla, ne bi postojala ni mera za dobro... Duboko je udahnuo kad su se vrata kockarnice sklopila iza njega; stajao je na pragu, ugraenoj ploi od jedne retke vrste metalne rude, i trudio se da oisti plua. Jedan utomrki maak provukao se pored njegovih nogu i mugnuo u sakrivenu udubinu u zidu, lovei. "...Ajde, S'Eing, daj pomozi." Neto dobro poznato, a ipak udno, u tom glasu nateralo ga je da se okrene i pogleda du fasade zgrade. "Radiu bilo ta, za ima bogova, bilo ta, samo da se izvuem iz ove paklene rupe, da doem na neko mesto gde e moi da me zakrpe! Uzmi me u posadu..." Govorio je neki van-Tijamatovac, sa gustom crnom kosom, smeom koom i retkom, napola izraslom, bradom. Sedeo je na nekakvom sanduku, leima oslonjen o zid; na sebi je imao jednodelnu odeu svemirskog pilota, zaprljanu, bez ikakvih insignija. Stranac - ali izgledao je kao snaan ovek koji se polako blii smrti od gladi; Ukres poe da mu okree lea. Ali, taj glas... "Pa duguje mi, do vraga, S'Eing!" Pred Ukresovim oima taj bednik se odgurnuo od zida, nespretnim uvrtanjem kime, i uhvatio akom jednu nogavicu na letakom odelu drugog oveka. Drugi je bio sa neke trgovake meuzvezdane letilice, nagaao je Ukres; ili kapetan, ili lan posade. Bio je masivno graen, sa oiljcima na licu. Zakoraio je iznenada unazad i time je trgao i iz ravnotee izbacio sedeeg oveka. Ukres je gledao kako prvi ovek pada sa sanduka na ulicu, na lice, bespomoan, i uvide, sa okom saoseanja, da su tom oveku obe noge paralizovane. ovek sa oiljcima se nasmeja; tu vrstu smeha Ukres nije eleo vie nikad da uje. "Ni govno ti ja ne dugujem, Herni, ako ne moe da naplati." Ode niz uliicu; za njim su letele Hernijeve kletve. Taj ovek zvani Herni poe mukotrpno da vraa svoje noge u bolji poloaj, prenebregavajui diskretne i ne ba diskretne poglede prolaznika. Ukres je stao i blenuo, ba kao i neki drugi, uhvaen u klopku voajerizma saaljenja. Najzad poe napred, neodluno, gledajui kako se Herni mui da se opet namesti na sanduk. Ali Herni die pogled ka njemu i istog trenutka se skljoka na plonik. "Ti!" Mrnja je dola posle prepoznavanja kao no posle dana. "Da li te je ona poslala ovamo? Da li ti je rekla gde da me nae?... Ajde, ajde, nageldaj se dobro, mali! Napuni oi, napuni mozak; samo ne zaboravi da e ona jednog dana ovako da udesi i tebe." Herni stee akom hrpicu praine i odbaci je od sebe. "Starbak." Ukres nije bio siguran da li je to rekao glasno, ali je znao da je to istina. "Ona - ona je rekla da si mrtav." Svojevremeno je Ukres zamiljao kako Starbak pada hiljadama metara duboko, u more. Ali pojedine platforme i maine pruale su se donekle u vertikalni tunel. Neto od toga sigurno je zaustavilo Starbakov pad... i slomilo mu kimu. Sad je bio ovde, ne u mnogo boljem poloaju nego da je mrtav... ali, ipak, iv. Ukres oseti iznenadan prestanak nekog nesvesnog pritiska negde u svojim prsima, neeg to je osetio tek sad kad je prestalo. "Drago mi je..." Herni se izvio, gonjen uzaludnim besom; njegova aka skoila je ka Ukresovoj nozi. "Skote! Sine letnjake kurve! Samo ako te dohvatim ovim akama, dovriu ono to

sam poeo!" Klonuo je opet unazad, pustio da njegove ruke padnu. "Ajde, uivaj, mali. Jo sam ja duplo bolji ovek od tebe, a to i Arienrod zna, itekako." Ukres je stajao tik izvan Hernijevog domaaja; lice mu je plamtelo. Uspomene na ono to mu je Herni uradio, i to je pokuao da uradi ali nije uspeo, onog dana u Dvorani vetra, oduvale su saoseanje, kao komarca u oluji ogorenja. "Nisi ti ovek, Herni, to vie uopte nisi. A Arienrod je samo moja!" Okrenuo se i poao uliicom. "Glupane!" Dok je tako odstupao, Hernijev ljutiti smeh udarao ga je u lea. "Arienrod nije niija! Ti si njeno vlasnitvo i ona e da te upotrebljava, dok te sasvim ne potroi..." Ukres je hodao dalje i nije se osvrtao sve dok nije stigao do ugla Ulice. Ali tada nije krenuo uzbrdo, ka palati; stajao je neko vreme, dok se gnev nije isto io iz njega ostavljajui ga besciljnim, a onda se opredelio za silaznu putanju. Dugo je hodao bez nekog odreenog pravca, ali ipak sve blie srcu Lavirinta. Prolazio je pored barova i kockarnica koji su mu postali drugi dom; bacao je potitene poglede na izloge pune uvezenih zaina i trava, nakita, kaftana, umetnikih slika, terminala... i stotinu drugih tehnolokih igraaka: sve su to bile skupe tehnoloke inuve izloene guvi kupaca u ovoj svemirskoj luci i zauenim oima domorodaca. Svojevremeno je on pred svakim izlogom zastajao kao ukopan, a etnja kroz Lavirint bila je kao etnja kroz raj. Sad je jedva primeivao njihovo prisustvo. Vreme je na neki nain, za njega neprimetan, uspelo da prekrije voe njegovog strahopotovanja grubom korom izgubljenih iluzija, a vino udesnog pretvorilo se u sire. ak i ulice u mnotvu raznih boja, plodna susretalita gde su umetnici sa ovog i jo sedam svetova postizali procvat svog stvaralatva, iskljuile su se nekako iz njegove stvarnosti. Nisu ga vie privlaili mirisi, teksture, muzika, dok se kretao izmeu njih; a sad je modri uboj, izazvan na njegovoj svesti suoenjem sa Hernijevom ivom smru, pritiskao bolno i akutno o stakleni zid kojim se Ukres bio ogradio. Okruen otkucajima srca ovog grada radi ijeg otkrivanja je i doputovao ovde, otkrio je samo to da je ono za im traga nekako opet iskliznulo kroz njegove prste. Kao i sve drugo do ega mu je ikad bilo stalo, sve na ta je ikad raunao... Grubo je stisnuo akom stabljiku jedne kinetike skulpture na tezgi pored koje je prolazio: meu bodljama skulpture sudarie se reske note, skaui kao make. Ali zveei zvuci te izotonske muzike zaustavili su se nadomak njegove koe, a prohladni metal se zanjihao u drugu dimenziju. Ili se njemu samo priinjava ta nestvarnost; ali nikako da proe... Zato? ta nije u redu sa mnom? ta nije u redu? Zgaeno je ispustio statuu, videi da vajar indignirano izlazi na vrata svoje radnjice. Ukres poe dalje, shvatajui tek sad u koju uliicu je zaao: u Citrusnu. Pravo ispred sebe ve je video Sudbu Rejvenglas Zimsku, koja je sedela kao i uvek, sa posluavnicima punim perja i drugog materijala rasporeenim po njenom pragu i unutra, oko nje. Mesto gde je jednom ranije doao da nae sklonite, i gde je primljen bez ikakvih pitanja ili zahteva. Mesto kome se uvek mogao vratiti, luka mira i stvaralatva u svemiru prepunom ravnodunosti i pogaenih uloga. Video je da Sudba nije sama, i da njena posetiteljka ustaje sa praga, na kome je dotad sedela, u oblaku velova, ponono plavih, izvezenih dugama. Prepozna njenu prijateljicu Tive - po velovima; nikad nije video nita od Tive, osim aka u boji slonove kosti. Zau slatki zvon njene skrivene ogrlice od malih zvona. Jednom prilikom pitao je Sudbu zato se Tive nikad ne pokazuje; pomiljao je da se radi o nekoj vrsti

unakaenosti. Meutim, Sudba je rekla da su takvi obiaji na Tivinom rodnom svetu. Od tad je Ukres video samo jo dve ili tri takve ene. Svaku je uvek pomno uvala pratilja. Tive se oseala nezgodno u prisustvu mukaraca, i on sad oseti ljubomorno zadovoljstvo uviajui da ona odlazi zato to je videla njega. Sudba je imala mnogo prijatelja - ali nikog za koga bi se inilo da joj je vie od prijatelja. Ukres se pokatkad pitao da li je Sudba u celibatu. Dok se Tive udaljavala, ostavljajui za sobom trag muzike, Sudbino lice se okrenulo ka njegovom dolasku: pola osmeh, pola mrtenje koncentracije. "Ukree - ti si?" Maor Malkin je potvrdno mjauknuo sa mesta na kome je uao na njenom pragu. "Jesam. Zdravo, Sudbo." Ukres stade ispred nje, najednom neodluan. "Pa, to je ba fino iznenaenje. Sedi, nemoj da izigrava stranca. Ionako si previe stranac, ovih poslednjih nekoliko meseci." Grimasom je potvrdio svoju krivicu dok je sedao, obazrivo, meu posluavnike, na hoklicu. "Znam. ao mi je. Ja..." "Ne, ne izvinjavaj se." Razmahnula je akama, dajui mu blagonaklon oprost. "Uostalom, koliko sam puta ja dola u palatu da posetim tebe?" Nasmejao se. "Nijednom." "Onda treba da budem zahvalna ako ti uopte doe ovde." Pipanjem je potraila masku koju je maloas ostavila na pod. "Priaj mi ta ima novo na dvoru - ta se tamo od odee nosi, ta se igra, nad kakvim udesnim beznaajnostima su ljudi tamo duboko zamiljeni. Treba mi neto da me razveseli. Tive je puna inspiracije sa iglom i sirovom svilom, ali tako tuna kao osoba..." Pogledala je na drugu stranu, mrtei se niemu; naglo je pruila ruku prema posluavniku sa zrncima i prevrnula ga. "Do vraga!" Malkin je skoio sa praga i nestao u unutranjosti radnje. "ekaj, ja u..." Ukres se nagnuo napred, jedva zaustavljajui vodopad svetlucavih zelenih zrna koji je krenuo da se prospe preko praga. Ispravio je posluavnik, a onda je strpljivo vratio u njega sva zrna sa rupicama za nizanje na konac. Smirivalo ga je to nije morao da razmilja dok to radi. "Evo." Poeo joj je dodavati zrna u ruku, tri po tri, zahvalan to moe da se vrati u navike i u udobni oseaj onih njegovih dana sa njom. "Vidi koliko si mi nedostajao." Osmehnula se prihvatajui zrna u dlan. "I to ne samo tvoje strpljive ruke - nego i tvoje letnjako pevuenje pesmica i sveina tvog divljenja udesnim stvarima." Ukres ukopa prste u kolena i ne ree nita. "Hoe li da ostane i da mi svira neko vreme? Preveliki su razmaci izmeu pesama u ovoj poprenoj ulici." "Pa..." Progutao je kamen u svom grlu. "Nisam doneo sviralu." "Nisi?" Sa vie neverice nego da joj je rekao da je doao bez ikakve odee na sebi. "Zato ne?" "Uh... ne svira mi se mnogo, u poslednje vreme." Sedela je, nagnuta napred, na oblije maske, ekajui jo neto. "Bio sam previe zauzet", ree on odbrambeno. "Pa ja sam mislila da je to ono to ti radi za Kraljicu: svira joj tvoju muziku." "Ne vie. Ja... uh... sad radim druge stvari." Pomakao se. "Druge... stvari." Klimnula je glavom. Bio je zaboravio koliko dekoncentrie taj njen pogled treim okom. "Meu kojima su kockanje i pijenje previe vina u kafani 'Paralaksa'." Bilo je to saoptavanje pouzdane injenice.

"Otkud si znala... gde sam iao?" jer nije imao ba dovoljno spremnosti da prizna i ono ostalo. "Oseam ja tvoj miris. Oni uvoze tamjan sa Cie-Puna. Svaki lokal ima neku svoju posebnost, kao i svaka droga. Osim toga, u govoru malo zaplie jezikom." "Reci mi da li sam pobedio ili izgubio." "Pobedio si. Da si izgubio, ne bi to pitao tako zadovoljno." Nasmejao se, ali to je bio smeh bez lakoe. "Ti bi bila dobra plavanka." "Ne bih." Odmahnula je glavom i potraila, vrhom igle, rupicu u jednom ukrasnom zrnu. "Da bi ovek pristupio Plavima, mora da ima izvesno oseanje moralne nadmoi; dok ja, meutim, odbijam da izriem sudove o grenicima, meu koje i sama spadam. A-ha." Zrno je kliznulo na mesto. "Daj nekoliko zelenih pera, molim te." "Znam da ih ne izrie." Dodao joj je pera. "A jesi li zato danas doao ovamo?" Umoila je prste u lepak i namazala batrljice tih pera. "Vano je samo da izie iz igre dok si u plusu, onda se Kraljica ne ljuti to na taj nain troi svoje vreme i novac, a?" "Ona hoe da se kockam. Daje mi pare." Te rei su izile nezadrivo; oseao je kako se zabranjena tajna die u njemu i znao da je ostalo pitanje vremena. "Daje pare? Zar si toliko dobar kockar?" Sudba je to rekla kao da ne veruje u istinitost takvog neeg. "Nisam. To radim da bih saznavao stvari, o tome kako stranci razmiljaju, kakvi su im planovi, pa posle njoj kaem..." "Ja sam mislila da ona za to ima Starbaka." "Ima." Nevidljivi zid njegove upropaenosti kao da ih je zatvorio u posebni prostor tiine, kroz koju njegov glas, umesto da ponosno poleti, jedva uspe da se provue: "Ja sam Starbak." Mali zvuk njenog naglo uvuenog daha bio je, u prvi mah, njen jedini odgovor. "ula sam da postoji novi Starbak. Je li to istina, Ukree? Ti, Letnjak, i to..." deak, ali to nije rekla. "Napola Letnjak." Klimnuo je glavom. "Jeste. Istina je." "Kako? Zato?" Njene ake leale su nepomino preko razjapljenih usta maske. "Zato to ona toliko lii na Lunu. I zato to je Luna otila." Arienrod je njemu bila jedino to se nije promenilo; jedino to je ostalo celo i stvarno, za njega realnije i od njegovog sopstvenog tela. "Znala je o Luni, znala je ta je Luna meni znaila. Arienrod je jedina mogla da shvati..." Te ranjene rei izlazile su kao da puze i otkrile su Sudbi ta se desilo (ali ne sve to se desilo) izmeu Arienrod i njega posle stizanja vesti o kidnapovanju Lune. "... I tako sam morao da uputim izazov Starbaku, zato to je volim. A ona je dopustila da to uinim, zato to me voli. I, pobedio sam." "Kako si uspeo da ubije takvog oveka?" "Ubio sam ga mojom sviralom... u Dvorani vetra." Osim to nije poginuo. "Pa od tada nisi zasvirao nijednom." Sudba je odmahnula glavom; gusta pletenica njene kose zavrtela se na jednom ramenu. "Reci mi - da li se isplatilo?" "Da!" I sam je mirnuo i trgao glavom malo unazad, iznenaen zvukom svog uzvika. "Zato mi se uinilo da sam ula 'ne'?" Stegao je prste oko tog posluavnika sa zrnima, napeo miie; ona to nije videla. "Morao sam da budem Starbak. Da budem najbolji, inae ne bih bio... nje dostojan. Ja

moram da budem onaj koji se rauna. Ali, mislio sam da kad jednom pobedim, ostalo e ii lako; a nije tako. Mislio sam da e to biti sve to sam oduvek eleo." "Ali nije." Odmahnuo je glavom. "ta, do vraga, nije u redu sa mnom! Sve mi uvek izie na zlo... sve to preduzmem." "Onda moda nije trebalo da preduzima. Moe i sad da se vrati na zemlje Leta, nita te ne zadrava." "emu da se vratim?" Ispljunuo je te rei. "Ne. Nema meni povratka." To pitanje je on sebi odavno postavio, i odgovorio na njega. "Niko se ne vraa, to sada znam; samo idemo sve dalje i dalje, a ni razloga nikada nema... Neu ostaviti Arienrod; ne mogu. Ali ako ne budem sposoban da budem sve to ona eli, izgubiu je ipak." Herni je to znao; Herni zna sve... "Nai e ti nain da strancima 'meri puls'. Ako si bio dovoljno pametan da nadmudri Starbaka, znai da si dovoljno pametan i da zauzme njegovo mesto. Stei e oseanje na koji nain treba biti on; to si ve poeo." Neto u tim reima, neko oseanje tuge, iznenadilo ga je. Stisnuo je jednu ruku u pesnicu, omotao je drugom akom. "Moram. Moram da poverujem u to - pre nego to ponovo pone Lov." "Onaj Lov koji donosi vodicu ivota? Lov na mere?" "Da." Zapiljio se dole, kroz plonik, kroz srce grada i sveta, prema morskim prostorima pod kontrolom plemia Zimaca. U svom umu opet ugleda Lov, ogrlicu od golih stena razasutu preko morske puine; osetio je kako ritam okeanskih talasa peva kroz brodske grede, uo pesmu sveta koga je ostavio za sobom. Setio se kako je nekada pogledom pretraivao obzorje, obuzet iznenadnom enjom... Ali ako ga Dama Thalasa sad pozove kui, on njen glas vie nee moi da uje. Moda zato to je doao da lovi mere; ili moda zato to je to More ipak samo najobinije more, izvesna koliina vode, hemijski rastvor. Jednom, davno, posmatrao je obalu najblieg ostrva, gde je naseobina mera, sve malobrojnija, leala na plai crnog ljunka... onda su se pojavili gonii i poterali ih u more, pravo u ve razapete mree koje e ih upetljati i zadrati pod vodom, da se udave. Ako ne izroni posle najvie pola sata da udahne vazduh, mer se udavi. Nijedan pripadnik naroda Leta ne bi ubio mera; meri su deca Thalasina, ro ena posle onog vremena kad su neke zvezde popadale u more i pretvorile se u ostrva, koja su na Tijamatu jedino kopno, i koja Thalasi prave drutvo. Pria se da mornar koji sluajno ubije mera, od tog dana sree nema, a ako neki mornar ubije mera namerno, ostala posada ga udavi. Ukres je uo stotinu razliitih pria o merima koji su spasli ovog ili onog oveka koji je pao u more, ili ak spasli cele posade laa koje su naile na stenu; viao je onog mera koji je iveo u luci na ostrvu Gejtvej, mera ija su lea od utih i mrkih mrlja pravila duge linije, kao tepove, kroz gipku tkaninu morske povrine u luci dok je bezbedno provodio lae kroz opasni Gejtvejski sprud. Seao se onih mera koji su ih pozdravili na ostrvu sibila. Nikad nije uo da su meri uinili ikakvo zlo, ili ikome tetu. Ali zarad onog najveeg dobra koje mogu doneti ljudskom rodu - konanog meu svim dobrima, zarad vene mladosti - morali su umreti. On je uvek verovao da je mit o tome da su meri besmrtni, i da prenose besmrtnost na ljude, samo jedna stara pria... sve dok nije doao u Karbankl. A tamo je upoznao Kraljicu, koja je na vlasti ve sto pedeset godina... onda je Arienrod stavila u njegovu ruku boicu sa viskoznom srebrnastom

tenou, on je trcnuo tu tenost u vidu mlaza siunih kapljica sebi u grlo i shvatio da i on moe biti veno mlad. Zato je uskoro poao u lov, a tamo uglavnom stajao po strani: gonii su mreama pohvatali i podavili svoje bespomone rtve, negde dole, ispod. Posle su, meutim, izvukli trupla na palubu, odgurnuli su njega u stranu zato to je bio beskoristan, unuli i poeli noevima da rasecaju mrka i uta pegava grla. Sakupljali su dragocenu mersku krv, uskoro su im pipci svima bili crveni a paluba ispod njegovih nogu klizava. Deo tog crvenila procurio je nazad, u more, kuda su se ubrzo sruila i unakaena mrtva tela, ije su tamne oi jo i tad gledale sa nevericom u smrt. Toliko unitenja, nizata... nizata! Okrenuo se da ne gleda, bolestan u srcu, jo mnogo pre nego to se klanje zavrilo, pokuao je da se izgubi u beskonanom vidiku okeana i neba. Ali nikako nije mogao da pobegne od pljuskanja leina u more, prekasno, prekasno, niti od besnog ibanja u vodi kad su se grabljivice okupile da prljaju zelenoplavu istotu ekstazom svog hranjenja. Majka mora u svojoj nemilosrdnoj mudrosti ne ostavlja nita da promakne neiskorieno, i baca prokletstvo na obest svih rasipnika... "Ukree?" Sudbin glas ga je dozvao nazad; oko njega se opet, zatitniki, sklopio grad, zaklanjajui ga od Thalasinih prokletstava, poriui da ona uopte postoje. "Bilo je tako runo - sve je straeno uzalud! Nisam mogao..." Odmahnuo je glavom. "Ali ovog puta obaviu stvar kako treba. Mogu i ja da secnem mrtvog mera, nisam vie nekakav sujeverni zaljubljenik u Majku koja je more." Seao se prezira gonia, prezira koji je i bez rei bio iskazan vie nego jasno; setio se Arienrodinog umirujueg ali nadmonog i pokroviteljskog stava dok je oslobaala demone sumnje i gaenja prema sebi, koje je on sa sobom doneo u Karbankl. Onda mu je dodala i jednu pozlaenu malu sprej-dozu vode ivota, bez komentara. "Pa da, verujem da nisi vie, a?" Opet ono aljenje. "Smrt je neto sa im se nikad nije lako suoiti. Zato svi mi eznemo da okusimo vodu ivota. Grabi je svako za sebe, zato to je sopstvena smrt najtea od svega... Radimo ono to mislimo da moramo." Pruila je ruku; potraila je po vazduhu njegovu. "Hm, ne bih da vas prekidam..." Preko njegovog ramena dopro je glas neke nepoznate osobe. "Ali imam neto da isporuim ovde." Ukres je okrenuo glavu. Digao je pogled, kao i Sudba Rejvenglas Zimska. Videli su dve figure koje su stajale u uliici, jednu obuenu u nekakve tupe boje, i jednu neljudsku... "Ti!" Lice bez ikakvog lica, robota Poluksa, posmatralo ga je neizmenjenim izrazom, naime nikakvim, ali Torine sive oi izrazile su itavu skalu oseaja, od nerazumevanja do velikog nezadovoljstva to nema sree. "Svetlohodni?" ree Tor. Premetala se s noge na nogu. "Hej, ugh... ovvv-aj... kako si, mali? Reklo bi se da si dobro postig'o", nastavi ona podiui jednu obrvu. "Jedva te prepoznah." "Ako sam i postigao, nije zahvaljujui tebi." "A, pa, ovaj, da..." Premestila je pogled, nimalo spontano. "Zdravo, Sudbo. Najzad sam sakupila novu koliinu resa za tebe. 'Oe da ti ih Poluks naslae lepo?" Sudba je poela da odguruje neke posluavnike u stranu, oslobaajui prolaz kroz vrata. "Moe, pokazau mu gde. Nisam znala da si Ukresova prijateljica, Tor." "I nije." Ukres je ustao i pomerio se s puta, a Poluks je ravnoduno stupio u radnju. Za sobom je vukao jednu lebdeu platformu natovarenu zatvorenim posudama.

Ukres ih je ispratio pogledom: Sudba je stupala napred, kreui se lako kroz dobro poznatu okolinu, a Poluks je iao za njom. Meutim, kad je i Tor pokuala da ue u radnju, prepreio joj je put, tako to je pruio jednu ruku popreko, preko vrata. "A-a", ree. Naterao ju je da uzmakne, da zaokrene unatrake i nasloni se na spoljanji zid zgrade. "Da popriamo. O onom to si mi uinila na priredbi gde je ubijen starl. Kako si me opeljeila, odnela celokupnu moju imovinu; i ta si posle s time uradila." Tor se oslanjala leima o boju, dobrim delom oljutenu, kojom je zid bio prekriven. Njene oi su stizale da pogledaju svuda, sem u njegove oi. "Sluaj, Ukree, zaista mi je ao zbog toga, zna? Zaista mi je bilo odvratno to sam te tako zeznula. Mislim, bio si tako pun poverenja... i tako glup... Ali bila sam u dugovima, na ivot i smrt, kod Hardnota u kazinu 'More i zvezde'. Bila sam izgubila deo dnevnog pazara koji je trebalo iz kazina da prenesem onima gore. Da nisam nadoknadila te pare, on bi ih nadoknadio iz moje koe, zna? Razume? Iskreno reeno, bilo je, ili ti - ili ja. Osim toga mislila sam da u ti bar oitati lekciju koja ti je potrebna." Slegnula je ramenima; prisustvo duha joj se poelo vraati. "ta si uradila s mojim stvarima?" "U zalagaonicu, ta bi drugo?" Nasmejao se kratko. "I koliko su ti dali?" zapita, gotovo uzgredno. "Sitninu, ta bi dru-aaaaaaa..." Njen glas zagueno prestade, jer je njegova podlaktica poletela gore i pritisnula njen vrat uz sam zid. "Bogovi!" Vrpoljila se, nastojei da ne gleda u neto u njegovim oima. "ta te spopalo, mali?" "Nauio sam tvoju lekciju." Pritisnuo je podlakticom jae, uivajui u izrazu na njenom licu. "Sad mi duguje, Tor, i sad bih mogao da to nadoknadim iz tvoje koe. Evo, odmah sad." "Ppppa - nee valjda?" Osetio je u njenom vratu gutanje od iznenadnog straha; njene ruke poletee gore, stegoe se oko njegove ruke. "ta ti jjjjj..." "Ukree, ta radi to!" Zapanjen Sudbin glas. mirnuo je: magla njegovog ranjenog ponosa se razilazila. Pustio je Tor. "Ne vredi da se toliko potrudim." Tor je odahnula umno, opipavajui grlo akama. "Samo... neki mali nesporazum, Sudbo. Nabaviu ti pare, mali. Mislim, im doe isplatni dan..." "Zaboravi ih." Okrenuo se na drugu stranu. Oseao je da mu je lice vrelo od gneva i postienosti, i pitao se koliko od toga Sudba moe da vidi. Ali neto to je proletelo u prolivu Torinih izblebetanih izvinjenja zakailo se za njegovu panju, zapelo je za koren njegovog ravog raspoloenja; opet se okrenuo ka njoj, ali sad namerno pokazujui osvetoljubivost na licu. "S druge strane - ipak ih ne zaboravi. Duguje mi, a ja u ti rei kako moe da mi nadoknadi poinjenu tetu. ak bi mogla neto i da zaradi, ako radi kako treba." Izvukao je svoju kreditnu karticu i podigao je Tori pred o i. Tor je pogledala belo. "A?" Pruila je ruku ka njoj, neodluno, ali je on karticu izmakao. "Kae da si kurir za 'More i zvezde'. Sigurno zna mnogo o tome ko ta kontrolie ovde u Lavirintu, uje mnogo zanimljivih govorkanja...?" "Ma, ne - ne znam ti ja nit', mali; ja ui drim zatvorene." Odmahnula je glavom, sklapajui oi da ne bi pala u iskuenje. "Ja samo tako, uzgred, trknem kao kurirka, a zato me malo vie aste, i to je sve."

"Ajde, nemoj me." Namrtio se. "Ali, mogue je da ti ne zna dovoljno da bi otkrila stvari koje ja hou da znam." Odjednom je pred njim zablistala inspiracija, zasenjujua. "Znam nekoga ko zna, prema tome nije vano! Ti moe da dobija informacije od njega, a ja ne mogu. Zato e ti da sredi ove stvari za mene: brinue se o njemu, razume?" "Ne." Odmahnula je glavom. "U ta si se, do vraga, upetljao? U ta pokuava da me uvue?" "Radim i ja za nekoga, za nekoga - od onih gore. Za nekog ko hoe da zna ta radi opozicija. A postoji jedan ovek po imenu Herni koji zna sve, ali kome je srea okrenula lea. Ti ga uzmi i pomogni mu; a on e biti toliko zahvalan da e ti rei sve to eli da sazna." "Ha! Znam jednog Hernija, taj je bio veliki troadija, a ako je sad prop'o, ako, i treba. Jednom prilikom su on i neki njegovi drugari bili besni od droge, pa me je on uhvatio i pokuao da me..." Ta re nije htela da izie; ali Tor stisnu akom zatvara svog jednodelnog odela. "Napravio mi je modrice na mestima koja ne bih pokazala ni svojoj roenoj majci, pre nego to ga je Poluks odvukao sa mene i naveo da se predomisli." Bacila je pogled pored Sudbinog nemog gledanja, na flegmatino metalno bie u vratima. "On je moda glupa maina, ali, do vraga, ima mnogo vie ovetva nego oni koji ga programiraju." Ukres se iscerio pozajmljenoj viziji Hernija 'u frci'. "Mora biti da je od droge bio sasvim siao s uma, ako je spopao jednu..." Torino lice je pocrvenelo, a pesnice se podigoe. "Sluaj, ti, Letnjak, nemoj sluajno da pravi takve ale na raun jedne ene Zime!" iroki osmeh odjednom mu spade s lica. "Tako mi Tha... tako mi bogova, nisam to hteo da kaem! Ako je to taj isti Herni, nemaj brige. On ti ovog puta nee praviti nikakve probleme. Nai e ga blizu 'Paralakse'. Trokove plaam ja, i tebi plaam za trud; jedini je uslov da on nikad ne nasluti zato to radi. Mene nemoj pomenuti nijednom." Spustio je glas, okreui lea Sudbi: "A ako ne dobijem ovo to hou, zaalie, a tada ni Poluks nee moi da ti garantuje bezbednost." Torino lice nezdrave blede boje postade jo blee; osetio je kratkotrajno iznenaenje uviajui da mu je ona poverovala. "Sreemo se ovde, u isto vreme, kroz nedelju dana." "Daaa, vai", ree ona nejako i iscure iza barikade njegovog tela. "Ajmo, Polukse, idemo." "Kako god ti kae, Tor." Robot je siao sa praga i krenuo za njom, niz uliicu. Tresnula ga je ljuto po prsima. Dalje je ila trljajui ruku. "uti, uti, prokleta krino. Trampiu te za kera." Sudba je opet sedela i ukraavala golo, zjapee oblije maske kao da je to jedina stvarnost u vaseljeni. Nije mu se vie obratila, niti je digla ka njemu pogled bilo kog od svojih oiju. Ukres oseti imploziju svog oduevljenja, videi da se Sudba povlai od njega kao da e i ona sad biti bez bliskosti, ili kao da je on sam tu bliskost ukinuo. "Rekla si da u nai naina da reim problem. Evo, naao sam." "Da, pretpostavljam da jesi." Dohvatila je komad satena. "Mislio sam da ne donosi moralne ocene."

"Trudim se da ih ne donosim. Svi mi biramo svoje staze prema paklu. Ali neke od tih izbora lake je gledati nego neke druge... ne volim da vidim da mojim prijateljima neko neto ini naao." "Pa upravo sam to rekao. Neu joj nita." Ali, znao je da je u jednom trenutku nedostajalo samo malo... i da je Sudba ba taj trenutak videla. "'Dananja re je sutranje delo'", citirala je tiho. "A ja smatram i tebe za prijatelja." "I sad?" "Da, i sad." Digla je glavu i pogledala ga, ali bez osmeha. "Dobro pazi, Ukree. ivot nije izatkan od samo jedne niti, zna." "U redu." Slegnuo je ramenima, zato to nije ba razumeo. "Videemo se opet, Sudbo." Najzad se osmehnula, ali to nije bio onaj osmeh koji je on ekao da vidi. "'Ovde, u isto vreme, kroz nedelju dana.'" "Pardon, drugar - da nisi vid'o nekog H-Hernija?" Tor je zautala im je vagabund podigao lice ka njoj, lice uagreno od beskorisne mrnje vezane ivotinje: istog asa je bila sigurna da ga je videla ranije. Izmravelo lice, sa bradurinom, ali ipak isto ono lice: van-Tijamatovac, tamnog tena, lice previe zgodno, oi sa dugim trepavicama, divne, ali hladne kao smrt. Stajala je jedan trenutak gledajui dole, utinuta u zahvat mengela izmeu prolosti s jedne i sadanjosti s druge strane. Ovo je Herni, onaj isti Herni, onaj ije su oi jednom gledale nju i videle - ne ljudsko bie, ve predmet. Ali sada u njegovim oima, dok ju je gledao, nije bilo nikakvog znaka prepoznavanja, nikakve svesti o ironiji njihovog ponovnog susreta posle toliko vremena. Ustuknula je jedan korak od njegovog smrada, od njegovog grozno prljavog jednodelnog letakog odela; setila se kako je bogato obuen bio proli put. Moda je u njegovom sluaju ipak droga bila onaj ko se poslednji smeje... malo je nedostajalo da se osmehne na tu pomisao. Na sanduku su bile, pored njega, dve stvari, poluprazna boca i jedna olupana konzerva u kojoj je lealo nekoliko novia. Dok je dolazila ovom uliicom, videla je kako neki plavac, porunik, tamne koe ali sa neskladnim ruiastim pegama, 'presliava' ovog oveka zbog pronje. Prkosni i krvoedni izraz izbledeo je sad sa prosjakovog lica, jer mu je njeno pitanje poelo ulaziti u svest. Jednim brzim bezizraajnim pogledom nainio je 'inventar' svega to je mogao videti na njoj i na Poluksu pokraj nje. "Moda znam jednog Hernija. Al' mi pamenje neto slabo radi." Njegova aka se znaajno stegla oko kante za milostinju. "Zato?" Zabila je aku u dep, bacila neto sitnine u konzervu. "ujem da mu je srea okrenula lea. Moda elim da to promenim." "Ti?" Nategao je iz boce, obrisao usta nadlanicom. "Opet, zato?" "To je neto izmeu njega i mene." Skrstila je ruke na grudima, maltene poinjui da uiva u ovoj igri. "Elem - gde je on?" "Ja sam Herni", proguna on. "Ti?" Izgovorila je to kao taan eho njegove neverice, i jo se nasmejala. Poen vie. "Dokai." "Kuko!" Odskoila je daleko unazad, pamtei njegovu brutalnu snagu; ali on se samo zanjihao napred na tom sanduku, i pao bi da Poluks nije ispruio jednu krutu ruku i

gurnuo ga nazad u uspravan poloaj. Tor je stajala i blenula, ipak izvan Hernijevog dohvata, pokuavajui da proceni ta je to zapravo videla. "A! To je on hteo da kae. Ti si bogalj!" Njegove usne se iskrivie. "Ko? Ko te je poslao ovamo?" "Niko vaan." Nezgrapno je slegnula ramenima. "Ja sam ta koja hoe da te vidi, Herni. I bilo bi dobro da se zabrine ko sam ja, a ne ko su drugi." Naslonila se na Poluksa, pogladila akom prohladni metal njegovog ramena, osmehnula se. "Kai, ta bi ti radio meni, da smo kojim sluajem u obrnutom poloaju...?" Iznenaena sumnja zatee miie njegovih obraza. Prouio je pogledom opet nju, i Poluksa. U jednom trenutku uinilo joj se da vidi nekakvo prepoznavanje; ili je to moda u njemu bio samo strah da e je prepoznati. Koliko neprijatelja ima takav ovek u ovakvom gradu... a koliko pravih prijatelja u celom svemiru? Herni klonu leima na zid, rezigniran. "Radi ta hoe, jebe mi se." Potegao je jo jednom iz boce. "Ne." Odmahnula je glavom; poto je imala na umu Svetlohodnog i njene nevolje s njim, osetila je prema Herniju neto to nije bilo mnogo daleko od saoseanja. "Samo sam pitala. Kako ide biznis?" Zavirila je u konzervu. "Sporo." Osetila je kako on odbija da je pita koji je njen 'biznis' u ovome; neka delikatna napetost ispunjavala je gornju polovinu njegovog tela, onu koja je jo reagovala na njegove voljne komande. Muterije iz kafane 'Paralaksa' prolazile su pored njih nastojei da ih ne gledaju. "Pao si ti poprilino, od naeg poslednjeg susreta." Ne, nije pamtio. Sad je u to bila sigurna, ali joj nije bilo jasno da li joj je zbog toga drago ili ao. "Prosio sam ja i ranije, pa me to nije ubilo." Pomakla se, oslonila se jae na Poluksa, osmotrila Hernija sporim pogledom. "Mislim da bi ovog puta moglo i da te ubije." Digao je i opet spustio pogled; nije odgovorio. "ujem da si zaista umeo da nae puteve kroz Lavirint pre ove tvoje - hm nezgode." Zapitala se ko, ili ta, ga je ovako udesio. "ujem da zaista zna kako budovani muvaju, u inostranstvu i ovde. E, to je ono to ima neku vrednost, za mene." "Zato?" ree on otro. "A ta te briga zato?" uzvrati ona; jo nije bila sigurna koji e mu lani razlog dati. "Za jednog prosjaka, zapitkuje mnogo." "Hou da znam zato bi jedna Zimkinja htela da zna takve stvari. Postoji samo jedna Zimkinja..." Namrtio se. "Ima nas na hiljade i volimo da malo bolje zaradimo, ba kao i ti, tuine." Raskopala je jedan dep i izvukla kreditnu karticu, podigla je da on vidi, kao to je ranije Ukres podigao karticu ispred nje. "Moda ne elim veno da se bavim utovarivanjem robe. Moda hou da dobijem i ja jedno pare torte pre nego to vi tuini otperjate sa ovog sveta i odnesete tortu sa sobom." Uvidela je, sa mutnim iznenaenjem, da ovo i njoj zvui suvislo. Klimnuo je glavom, ne kao da se na ma ta obavezuje, ali, ipak, kao da su te rei i njemu zazvuale suvislo. "Rekla si da to ima neku vrednost. Koliko?" mirkavo je osmatrao povrinu kartice. "Nemam mnogo... ali imam vie nego ti. Ima li ti uopte neko prenoite?" Samo jedno odmahivanje masnom, neo eljanom glavom.

Opsovala je. "Tako sam i mislila. Moe da boravi kod mene, za sad. Ionako ti je potreban neko da te hrani i da isti za tobom." "Meni trebaju pare, a ne neko da mi brie prokleti nos! Nemoj da me zamajava." Posegnuo je rukom preko ramena i poeao se, krivei lice u grimasu. Posmatrala je kako se ee. "udo je da ti iko prie dovoljno blizu da ubaci neto u to", ree ona, pokazujui na konzervu. "ta e da uradi kad ta odea jedne noi pone cela da gamie i ode sa tvojih lea?" "A da nee moda ti da je skine noas, maco?" podrugljivo ree on. Stisnula je usne. Onda ih je prinudila da se iskrive u osmeh. "Nisi moj tip, bogaljino. A sve prljave poslove za mene radi ovaj Poluks, vidi ga. Navikao je i da tegli teke stvari koje ne mogu same da se pomaknu." "Kako god ti kae, Tor", ree Poluks dobroudno. U njegovom glasu, iako bez ikakvog posebnog tona, oseao se neki nejasni nagovetaj odobravanja. Odmakla se jedan korak od njega, malice nelagodno. Ponekad je bilo teko setiti se da je Poluks samo programirana maina za noenje tereta, i nita vie. "Moe da ostane na stanu i hrani kod mene, dokle god mi vredi toliko, Herni. Da ujem: hoe, ili nee." Uzmi ili ostavi, skote. Ja u biti zeznuta strana, u oba sluaja. "Ne mogu da ostajem u toku sa dogaajima, ako se i ja ne muvam ponegde. A za to mi trebaju pare, da bih mogao..." "to ti treba, dobijae - pod uslovom da dobijam i ja." Pod uslovom da Svetlohodni ispotuje pogodbu sa nama. Naslonio se unazad, na zid, sa osmehom koji je bio neto runo na njegovom zgodnom licu. "Ako je tako, dobila si savetnika, maco." Protegao je ruke, paljivo. "Dobila sam ja veliki bol u dupetu." Podigla je njegovu olupanu konzervu i istresla metalni novac u svoju aku. "Dobro, Poli, ajde nosi ovoga. Idemo kui." 19. Beskrajno odsustvo svetlosti i ivota omotalo je Lunina ula kao plat koji gui. Nije imala nikakve ulne utiske. Padala je u bunar bez dna, svesna da je ostala sama, poslednja slabana iskrica ivota u jednom kosmosu u kome je Smrt neosporni vladalac... i da je postala drubenica Smrti, iji neopipljivi zagrljaj crpe snagu i zdravi razum iz nje. Dospela je na neko mesto izvan ivota, tragajui za svojim izgubljenim voljenim, prola je kroz jednu kapiju kroz koju je i ranije mnogo puta ila; ali ovog puta je zalutala, sad nema nikog da odgovori na njene krike, nikog ko bi je uo, njen glas i ne moe da se proiri... Pustite me kui... "Pustite me kui!" Luna se u krevetu digla u sedei poloaj, a njen glas joj se vratio i udario u nju, odbijen od skuenih zidova sobice. "Luno, Luno - to je samo ruan san. Sad si bezbedna sa nama. Bezbedna." Elsevirine ruke su je obuhvatile, blaei njenu paniku, kao bakine ruke koje su teile jedno dete u noi, tako davno. Sobica je ispunila njene mokre, mirkave oi bolnim vetakim danom; tridiekran ugraen u zid poeo je izbacivati vodoskok buke i pokreta - a tako isto je bilo i pre nego to je Luna potonula u svoj nesigurni san. Posle izdrane torture Crne Kapije, Luna vie nije mogla da boravi u zamraenoj sobi. Ona sad proguta knedlu bolnog jada, osloni

glavu na Elsevirino rame u mekanoj kunoj haljini, oseti prohladno kretanje vazduha du lea svoje lepljivo-mokre spavaice. Svet se postepeno zgunjavao oko nje, potvrujui iznova njeno mesto u njemu; srce prestade da pokuava da se istrgne iz njenih prsa. Uhvati sebe kako pokuava da uje zvuk mora. "U redu je. Sad sam dobro." Njen glas je i sad zvuao tanko i neubedljivo... ovaj komarni gubitak snage i kontrole postao je deo njene svakodnevice i u budnom stanju. Sela je uspravnije, odvajajui se od Elsevirinog ospokojavajueg prisustva; povukla je pramenove vlane kose nazad, iza uiju. "Izvini to sam te opet probudila, Elzi. Nikako ne mogu da..." Zautala je, stidei se svoje bespomonosti; jadno je trljala oi. Pekle su je kao da su pune peska vetrom nanetog. Bila je to trea no za redom u kojoj su njeni avetinjski pohoeni sni uspevali da se probiju kroz tanke pregradne zidove izmeu apartmana. Gledala je kako se umor i briga usecaju svakim danom sve dublje u crte Elsevirinog lica. "Ovo je glupo." Stisnula je pesnice. "ao mi je, svake noi ostaje budna zbog moje glupe..." "Ne. Luno, draga." Elsevir je odmahnula glavom; Luna, iznenaena, zauta, videi nenost u tim o ima indigo boje. "Nemoj mi se izvinjavati. Nita to bi ti mogla uraditi ne bi mi smetalo. Trebalo bi da ja tebi kaem 'izvini'; ja sam kriva to ima takve snove, zbog mene nisi u stanju da nosi svoj trolist..." Bacila je pogled ka drugoj strani sobe, gde je na gornjoj strani jedinog ormaria leao samo jedan predmet - sibilski znak. "Kad bih mogla preuzeti tvoj strah na sebe, rado bih to uinila; bilo bi to malo pokajnitvo za veliko zlo koje sam ti uinila." Pogledala je na drugu stranu, prstima masirajui svoje miice. "Nije bila tvoja krivica. Moja je krivica; nisam bila dovoljno jaka da budem sibila." Luna stee vilice, toliko da je zubi zabolee. Izila je iz Crne Kapije, i iz svog transfera, kao nepoznata osoba, progonjena rascepljenom realnou. Dok su stigli na planetu Karemof, opet je funkcionisala normalno i maltene je bila opet ljudsko bie; meutim, kad god bi sklopila oi i ostavila svoj um bez zatite... Ovde, u svemirskom orbitalnom lukom gradu, nosila je trolist bez skrivanja, zadovoljna kad su je sasvim nepoznati ljudi, sa svetova o ijem postojanju nikad nije ni ula, pozdravljali osmesima i naklonima. Ali onda joj je priao jedan ovek i zamolio je da odgovori na neko pitanje. Okrenula mu je lea, obuzeta muninom u stomaku od uasa, i odbila - odbila. Elsevir ga je oterala; ali Luna je tog asa znala da nikad vie nee moi da odgovori ni na jedno pitanje... "Bie mi dobro im... im se vratim kui, na Tijamat." Gde je nou celo nebo poar zvezda - a ne ovakvo crno i gorko nitavilo koje prodire ak i ivotnu silu zvezde, nitavilo u kome su zvezde sparuene, ledene, beznadeno same. Gde tek treba uraditi ono jedino to za nju jo ima vanost jednaku onome to je u dolasku ovamo unitila. Samo jedna osoba mogla bi razumeti kako je to kad izgubi ono to si celog veka eleo. Ukres - ona ga mora nai. "Jo koliko vremena...?" Pitanje koje se trudila da ne postavlja dok su ovde, i koje se plaila da postavlja, iako joj je svakog dana i sata bilo na umu. "Znai, zaista ne eli da ostane? ak ni posle svega to si videla?" Luni se srce stezalo od dubine razoaranja koju je oseala u Elsevirinom glasu. Videla je koliko se silno Elsevir trudila, poslednjih dana, da ispuni njeno vreme i njen um neverovatnim divotama ovog grada, ove luke koja plovi kroz svemir sam, vezana nevidljivim konopcem za svet ispod. Prvo je mislila da Elsevir to radi samo da bi odagnala njene

strahove, ali sada je uvidela da postoji jo jedan razlog. "Vi - zaista ho ete da ostanem sa vama zauvek?" "Da. Veoma, draga moja." Elsevir se nasmeila, neodluna. "Nikad nismo imali dece, zna, Ti-Dej i ja..." Luna je oborila pogled, eliei se da zada jo jedno razoarenje. "Znam. Kad bi se radilo samo o meni, kad bih bila neko drugi, ostala bih sa tobom, Elsi." Uvide da je to istina, iako je ona ovde kao dete koje se izgubilo na Festivalu; ovde, u ovom nerazumljivom, besprekornom ostrvu koje se kao to ak vrti kroz nebo. Elsevir je pokuavala da ukljui i uklopi Lunu u sve vieno, pa je posle nekog vremena i Luna poela da osea nemarnu gordost van-Tijamatovaca, koji misle da je meuzvezdani brod stvar jednako prirodna kao i jedrenjak na moru, i koji se prema udesnim, strahopotovanja dostojnim stvarima odnose kao prema neemu na ta jednostavno imaju pravo. Sa svakim malim tehnolokim udom kojim je, zahvaljujui Elsevirinom strpljenju, ovladavala, Luna je gubila po neki deo straha od veih uda, tako da je najzad mogla da stane na balkon njihovog apartmana i razgleda prostranstvo Lopovske Pijace glumei da je prava pravcijata van-Tijamatovka, graanka Hegemonije, savreno kod kue u ovoj interstelarnoj zajednici. Ali tada bi je dotakla pomisao da tek sad zaista razume ono to je Ukres oduvek pokuavao da unese u njena oseanja; pa bi pomislila koliko bi njemu znailo da stane ovde gde ona stoji - i tako bi se setila da ga je napustila kad mu je bila potrebna. "Ukres je i sad u Karbanklu; moram da se vratim njemu. Ne mogu ostati ovde bez njega." Izgnanica na jednom ostrvu koje je okrueno beivotnom prazninom. "Ovde ne mogu da budem sibila." Pritisnula je dlan na trolisni tetova ispod grla. "Otila sam sa svog sveta u vreme kad je trebalo da ostanem. Podbacila sam u svojoj dunosti, izneverila sam Ukresa, izneverila sam... Dama Thalasa ne uje moje molitve. Izgubljena sam, zato sam izgubila i njen glas." Njena gola stopala dotad su bila na ivici kreveta; ona ih sad odie, pa spusti na hladni pod. "Naopako je to; ovde nisam na svom. Ja pripadam Tijamatu..." Iznenada je to i osetila, neobino jako, ba dok je izgovarala te rei. Zagledala se Elseviri u oi, upirui snagom volje da Elsevir shvati njenu potrebu, enju - i tugu. "Luno." Elsevir je pritisnula ispruene ake jednu o drugu, na nain kako je to ve radila kad je pokuavala da o neemu donese odluku. "Kako mogu ovo da kaem, osim loe?... Kui ne moe." "ta?" Nona mora zatamni pred njenim oima tu sobu i Elsevirino brino lice. "Mogu!" Hitnula je svetlost svoje vere protiv te senke. "Moram!" Elsevir podie ake, napola smirujui nju, napola titei sebe. "Ne... ne. Samo sam htela rei - to, naime - ne moe dok Ugas ne bude opet dovoljno jak da obavi posao astronavigatora." Te rei su posustale i rasplinule se, kao izgubljena prilika. Luna se namrtila, ne ba ubeena; Elsevirino lice jo je bilo pomraeno velom sumnje. Luna protrlja lice; njeno telo bilo je mlitavo pod teretom umora i razo aranja. "Znam. ao mi je." Rukom je, ne gledajui, potraila polupraznu bo icu pilula za umirenje, na ormariu pored kreveta. "Ne", ree Elsevir hvatajui je tamnom akom za zglavak i vraajui njenu ruku nazad. "To nije pravi odgovor. Ali pravi odgovor za svoje strahove nee nai ni povratkom na Tijamat; oni e ii za tobom, svuda, ako ne sazna ta je pravi posao sibile. Ja nisam dovoljno mudra da ti to objasnim, ali postoji neko ko jeste. Kad bude prvi povoljan 'prozor', odleteemo dole, na planetu, i razgovaraemo sa mojim zetom." Pruila

se i uzela tu bocicu pilula. "Odavno je to trebalo da uradim... ali, kad sam ja samo jedna glupa baba." Ustala je, osmehnula se Luninom nerazumevanju. "Mislim da e nam u svakom sluaju svima jako prijati da opet stupimo nogom na stvarnu planetu. Moda e i Ugas moi sa nama. Odmaraj se sada, zlato moje... i lepo sanjaj." Neno je dodirnula Lunu po obrazu i otila iz sobe. Luna je opet podigla noge u krevet i poravnala jedini pokriva koji joj je ovde bio potreban, jedan mali i tanki pokriva preko stomaka. Ali nikakvi slatki snovi nisu ekali u beivotnoj noi koja je opkolila ovaj grad-ostrvo i njegovu planetu. Luna je leala zurei u napola shvatljivu radnju koja je treperila na ekranu na zidu. I telo i dua su boleli, svako svojom razliitom potrebom. Nije postojao niko u ovom tuinskom mestu ko bi mogao preokrenuti ijedan od njenih snova iz tame u svetlost, niko, ako njoj ne dozvole da ode kui... kui... Suze su kliznule niz njene obraze u trenutku kad je sklopila oi. Kroz Lopovsku Pijacu vozila se u vetakom danu, u guvi u kosmodromskom tramvaju, sa Elsevir i Svilenim i Ugasom kome su noge jo bile od gume, i sa gomilom zlovoljnih unutar-gradskih putnika, dovoljno brojnom da se neko ostrvo popuni stanovnitvom. Kreui se svojom orbitom, ova svemirska luka je svakih nekoliko sati prolazila iznad po jednog 'prozora' - prostora povoljnog da poslui kao 'hodnik' za letenje do i od povrine Karemofa - ali ti 'hodnici' zavravali su se dole, na planeti, na razliitim mestima, meusobno udaljenim po nekoliko stotina ili hiljada kilometara; ko propusti jednu takvu priliku, morao je da eka ceo dan da stanica ponovo nadleti isti 'prozor'. Nijedno sedite nije bilo slobodno kad je Luna ula u tramvaj, ali dok je prolazila tramvajem jedan ovek je ustao i ponudio joj mesto: neobjanjiv postupak. Osmehnula se i prepustila to mesto Ugasu, a onda je ustao drugi mukarac, opet ustupajui mesto njoj. Postiena, povukla je napred Elsevir i dala to drugo mesto njoj, ali joj je i apnula: "Je l' oni misle da sam tako bela zbog neke bolesti?" "Ne, draga." Elsevir se namrtila, aljivo glumei neodobravanje, i malo povukla nadole rub Lunine ute tunike bez rukava, dugake do butina. "Upravo obrnuto. Ali, zaista bi trebalo da nabaci ogrta." To ree, i dotae ogrta, smirene vinske boje, koji je Luna nosila preko ruke. "Pa vruina je." Luna je oseala ukrtene pletenice koje je privrstila navrh glave, da joj ne smetaju. Seala se raznih glomaznih odedi i tesno pripijenih letakih odela koja je probala i odbacila u prodavnicama Centralnog gradskog bazara. Pokuala je, izvan broda, da nosi i svoju sopstvenu odeu, tijamatovsku, koja je, meutim, bila preteka. Vazduh u ovoj svemirskoj stanici bio je topao kao krv, pa je Luna gledala da bude obuena to lake, najminimalnije to je Elsevir doputala. "Kad sam bila cura, ila sam pokrivena od glave do pete velovima; to je bio deo enske tajanstvenosti." Elsevir je malo popravila nabore svog labavog kaftana ispljuskanog raznim bojama; njena ogrlica od zvonia zacilikala je slatko. "ta tad ne bih dala da sam mogla da ih sve pobacam i da potrim ulicom gola, u letnjoj omorini. Ali se nikad nisam usudila." Luna se drala za naslon sedita, jedan korak iza Svilenog koji je utke patio; saoseala je sa nelagodnou tog stvora oko koga se nagurala gomila onih koji su za njega tuini. Gledala je napolje, kroz otvorene strane tramvaja, dok su prolazili bulevarima ove meuzvezdane zajednice u kojoj je Elsevir imala stan i u njemu ivela sa Svilenim i Ugasom - sad i sa njom - u elegantnoj klaustrofobiji ovog karemovskog iznad-

planetnog geta. Luna je ve izgubila predstavu u kom delu grada se nalaze; nije razumela sistem po kome su ovde rasporeene ulice, ba kao ni obiaje ljudi koji kontroliu ovaj grad. Shvatala je samo da je sve skupa ugraeno u jedan uplji prsten i da se sam kosmodrom nalazi u sredini, na mestu glavine tog 'toka'. Ovo ostrvo na nebu Karemovljani su nazivali 'Lopovskom Pijacom' a njegovi stanovnici su to prihvatali nalazei neku uvrnutu zabavu u tome. Planeta Karemof je imala prevlast u Hegemoniji zato to je proizvodila najusavreniju tehnoloku robu, a Elsevir je jednog dana rekla Luni, ne bez ponosa, da je naziv 'Lopovska Pijaca' vie istina nego uvreda. "Kako si postala... uh... kako si dola na Karemof?" pitala je Luna, kad Elsevir nije nastavila priu o velovima. Sve je manje mogla sagledati kako se ova skromna i blaga ena otisnula u karijeru koja znai sukobljavanje sa nekim - i krenje meuzvezdanog zakonodavstva. "E, draga moja. Kako sam ja izgubila velove, a i ugled, to ti je duga, dosadna, zamrena pria." Ali Luna vide i osmeh koji se dounjao na krajike Elsevirinih usana. "Lana skromnost", ree Ugas, koji je sedeo sav skljokan na seditu ispred njih, sklopljenih oiju, pritiskajui akama prsa. On se pre samo dva 'perioda dnevne svetlosti' vratio iz ovdanje bolnice. "Ugase, je l' ti dobro?" Elsevir ga je pipnula po ramenu. "Fino mi je, gazdarice", ree on sa irokim osmehom. "Sav sam se pretvorio u uvo." unula ga je i oslonila se nazad, na naslon svog sedita, sa jednim rezigniranim sleganjem ramenima. "Dobro. Dola sam sa Ondinija, Luno, sveta koji bi tebi izgledao jo nerazumljiviji nego Karemof, sigurna sam; iako teh-nivo nije tako visok. ene na mojoj planeti nisu podsticane..." "Nisu putane", ree Ugas. "...da ive punim ivotom, onakvim kakav je tvoj ivot od poetka bio." Njen glas se uzdizao do Lune kroz amor razgovora drugih putnika, kao dim koji uzlazi u gradske izmaglice jednog drugog sveta, gde kopnom dominiraju piramidalni hramovi-grobnice jedne drevne teokratije. U toj zemlji ene se kupuju, prodaju i trampe, i ive u zasebnom delu svake porodine naseobine, izdvojeno od mukaraca, koji im nisu partneri nego ljubomorne gazde. Tamo ivoti ena ostaju u uzanim stazicama, koje su tokom generacija duboko urezane u tlo; ivoti nepotpuni, ali umirujue predvidljivi. Jedna bojaljiva devojica zvana Elsevir - Poslunost - stupala je tim putanjama tradicije, umotana u velove koji su skrivali njenu ljudskost; u tesnacima rituala esto je posrtala, ali nikad nije sagledala svoj ivot sa dovoljne razdaljine da se zapita zato je to tako. Ali jednog dana na trgu kod hrama radoznalost ju je odvukla sa uobiajene putanje na kojoj je, ispred svetilita njenih duhova-pokrovitelja, sakupljala priloge, u gomilu sveta koji se okupio da uje nekog ludog stranca. Taj se dernjao o nekakvoj slobodi i jednakosti. Popeo se drsko na stepenike Velikog hrama Ne'Ehmanovog, a jedna grupa radikalne lokalne omladine gurala je letke u ruke i u odeu svakome ko je zastao. Meutim uskoro je masa postala besna i gadna, a bezobzirni odredi crkvenog Obezbeenja navalili su da je razbiju i u panici koja je usledila pobacali su u crne 'marice' svakog koga su dohvatili - sve od reda, zajedno. Elsevir se uurila, pritisnuta gomilom tela u jedan ugao vozila, koje se jako cimalo. Izgaena, ispipana, pocepanih velova, uala je u tom oku i histerino jecala, plaei se da e biti oskrnavljena ili ubijena. Onda su je iznenada epale dve snane

ruke, povukle je nagore tako da je ustala i naslonile je na zid. Raspameena od uasa, oseala je kako se ceo svet oko nje pretvara u vodu, a i njeno telo tako e... "Nemoj mi sada padati u nesvest, bogova mu!" zatretao je glas u njenim uima, "ne mogu veno da te drim uspravnu..." i, amar. Bol je proao kroz zid njenog ludila kao klin. Otvorila je oi, cvilei, i ugledala ispred sebe raerupanu, okrvavljenu facu onog ludog stranca, oveka koji je izazvao itavu stvar... oveka koga e ona, i samo njega, voleti do kraja svog ivota. Ali u tom trenutku nita nije bilo dalje od njenih misli nego ljubav. "Je l' ti dobro?" Zastenjao je jer ga je neko munuo laktom u bubrege. Upirao se rukama kruto o zidove, titei Elsevir svojim telom. Odmahnula je glavom. "Jesam te povredio? Nisam namerno." Povukao je jednu aku i neno dodirnuo Elsevir po golom obrazu. Uzmakla je od njegovih prstiju sva se skupljajui u sebe i odmah poela da navlai jedan pocepani veo preko glave, gde je ranije bio. "Pardon." Spustio je pogled, upirui se opet obema rukama; policijsko vozilo je nainilo zaokret i zanelo se na jednu stranu. "Nisi bila ak ni prisutna, znai, nisi ni ula moj govor, a?" Nainio je grimasu aljenja; odjednom je izgledalo kao da je jedva neto malo stariji od nje. Odmahnula je opet glavom i obrisala suze iz oiju. Progunao je neke ogorene rei na svom jeziku. "U pravu je Kej-Ar; pravim vie tete nego koristi!... ta se trese, tebi oni nee nita. Kad stignemo u inkvizitorijum, oni e da izdvoje samo zlo seme, a tebe e da puste." Opet je sva ceptala. Dobro i predobro je znala ta se pria o ponaanju crkvene policije. Osetila je da se njene oi opet pune suzama. "Ajde nemoj. Molim te nemoj." Pokuao je da nabaci osmeh, ali ga nije mogao odrati. "Neu im dati da te diraju." Besmislica, ali ona se za tu besmislicu uhvatila, da se ne udavi. "uj", ree on, nastojei da kako-tako promeni temu, "hm, poto si - ovde, 'oe da uje moj govor? Ovo mi je moda poslednja prilika." Kapljice znoja sijale su u njegovoj iastoj, smeoj kosi. utala je, to je on shvatio kao potvrdan odgovor,pa je ispunio ostatak njihovog zaguljivog putovanja ka sudilitu sveim, slatkim vazduhom svog beznadenog idealizma - kako e svi ljudi iveti kao braa, kako e ene imati iste slobode kao mukarci, i biti jednako odgovorne za svoje postupke... Kad se marica, uz jo jedno cimanje, zaustavila, i time ih bacila nazad u stvarnost njihove nevolje, Elsevir je ve bila vrsto uverena da je taj ovek sasvim lud... i sasvim divan. A onda su se vrata otvorila, putajui unutra grubu svetlost dana i grube komande crkvenih gardista, koji su isterali bedne uhapenike u zidom ograeno dvorite logora za krivce. Njih dvoje su izbaeni napolje poslednji i on je stigao da na kratko stisne njenu aku - "Hrabro, sestro" - i da je pita za ime. Najzad je progovorila, rekla je samo svoje ime i nita vie, a onda su ga straari epali. ula je kako on poinje da pria neto u smislu da ona nije kriva, dok su ga odvlaili, i kako se te rei pretvaraju u jauk. Teke, pipajue aketine odvukle su je iz vozila na zemlju, tako da nije mogla da vidi ta su mu dalje radili. Uterali su je u prostorije, zajedno sa ostalima, ali njega vie nije videla. Zato je u logorskim prostorijama ekao njen otac, koji je doao zato to je dobio panini poziv od njene pratilje, im je Elsevir ubaena u vozilo crkvene garde. Pritrala je ocu, jecajui; a on je morao mnogo kome da pripreti, i da uplati veliku sumu u crkveni misionarski fond, i tek tada je mogao da izvede Elsevir iz tog mesta uasa, pre nego to su crkveni inkvizitori mogli da nanesu ma kakvu trajnu tetu njenom ugledu.

Onda je ostala u kui gotovo dve nedelje, jedva se usuujui da nosem proviri van, dok se njena strava polako zaleivala... najzad je bila sposobna da opet razmilja o onom ludom strancu, o njegovim reima... da se zapita kako je mogao da bude onako dobar prema njoj u onom haosu. I jo tee, da se zapita da li je on uopte jo iv. Znala je da to nikad nee znati, da ga nikad vie nee videti, pa ipak nije mogla istisnuti njegov svetlooki duh iz svog uma. Ipak, nije prepoznala jednog neznanca koji je samosvesno sedeo na klupi ispod puzavicama obraslog dvorinog zida, kad ju je majka dovela na susret sa tim 'proscem' i ostavila da stoji nespretna i neodluna pod tim prodornim, ustrim, mukim pogledom. Bio je konzervativno obuen, u poslovno odelo sa sakoom, prslukom i kravatom, i ogrta; senka irokog eira napola je zaklonila njegovo lice. Ali ono to je od njegovog lica ipak mogla videti, nejasno kroz svoj zar, bilo je modro i zeleno. Ispunjena strepnjom, zabacila je unazad, preko glave, tamnoplavi veo, da bi on mogao videti njeno lice, ali pri tom nije gledala u njega. Izvela je otmeni naklon, uz cilikanje njene ogrlice od srebrnih zvonaca. "Elfevir. Ne prepoznaje be, a?" Rei je izgovarao zbrljano, ali razo aranje je jasno ula. Skinuo je eir. Meutim ve je prepoznala njegov glas i sela na klupu pored njega, sa malim uzvikom zaprepaenja. "Ti!... O sveti Kalavre!" jedva svesna da je opsovala. Uzdigla je ruku ka njegovom licu, ali ga nije dodirnula; topla smea boja njegove koe bila je sva kao tapiserija proeta napola izleenim posekotinama i modricama, otra linija njegove donje vilice bila je zamuena, otekla. "Rekao fab tvob ocu da bi fe dogodila faobraajna nefrea." Osmehnuo se usnama i oima. Pokazao je prstom ka vilici. "Zaivanje vilice." Njeno lice se izbrazdalo saoseanjem, a njene ake poee guvati jedna drugu u njenom krilu. "Neba probleba. Vie nita i ne boli, fkoro nita." Oni koji su ga u ime crkve presliavali, nisu ga izruili plavcima, nego su ga na smenu tukli jedan dan i jednu no, izvravajui tako svetu osvetu, i najzad su ga u zoru utnuli na ulicu, da otpuzi najbre to moe. "Ja radije ne bih da razbiljab o tobe..." Nasmejao se, kratko; ali tek mnogo godina kasnije rei e joj prve, najmanje delie istine. Onda je zautao i gledao ju je kao da oekuje neto. "Da nifu i tebi zaili vilicu, feftro?" "Nisu!" Odmahnula je glavom, zvoncajui. "Ja... ja sam razmiljala o tebi. Mnogo puta. Mislila sam da te nikad vie neu videti; plaila sam se za tebe." Osetila je neoekivanu elju da prigrli tu njegovu izubijanu glavu na srce. "Zato si doao ovamo?" Ne kao prosac. Ali nije ponovo pokrila lice, niti je osetila potrebu da to uini, sa njim. "Borao fab da fe uverib da ti je dobro. Je l' ti dobro?" Nagnuo se napred. "Da. Moj tata je doao po mene... Bio si tako dobar prema meni. Moj otac bi..." "Ne. Bolib te ne kai bu nita o beni. Nego bi famo kai da fi fluala boje ideje. Kai da fab pofadio jedno febe u tvoj um... i da fada eli da fazna jo." "Zato?" Od svih pitanja i odgovora, kojih je njen um bio pun, iz njenih usta je pobegla samo ta jedna re, koja njemu nije govorila nita. "'Zato?'" Ali videla je u njegovim oima da razume. "Pa, do vraga... hteo fam da te opet vidib."

"O-ho!" rekla je ona tad. "Mogla bih da dodirnem nebo prstima!" Zakikotala se nerazumno; ali, videi izraz na njegovom licu, stavila je aku preko usta. Ona koja bude htela da osvoji ljubav ovog oveka, morae prvo da stekne njegovo potovanje. "Da." Zagledala se u njegove oi hrabro, impulsivno, ali joj je u obrazu drhtao jedan mii. "Zaista sam voljna da saznam jo. Molim te doi opet." Iscerio se. "Kad?" "Moj tata..." "Kad?" "Sutra." Njen uporni pogled je popustio. "Doi u." Klimnuo je glavom u znak obeanja. "K-koliko ena ima?" Mrzela je sebe to to pita. "Koliko?" Izgledao je indignirano. "Nijednu. Bi na Karebofu biflibo da treba ibati uvek fabo po jednu. A jedna je dovoljna i za ceo ivot... ako je ona prava." Posegnuo je u svoj sako, izvukao punu aku pamfleta. "Doneo fab ti ovo, poto jo ne bogu fab da objanjavab. Ali, ja fab napifao ovo... i ovo. itae ih?" Klimnula je glavom, a kad je dotakla pamflete, osetila je kako uz njenu ruku struji neto nalik na ok. "Divan vrt ibate ovde." U njegov glas uvukla se neka enja. "Je l' faba gaji cvee?" "ta? O, ne. Meni je samo u posebnim prilikama dozvoljeno da dolazim ovde. Osim toga, zabranjeno mi je da ikad radim ita to bi me isprljalo. Ali, cvee volim. Provodila bih sve svoje vreme ovde, kad bih mogla." Izraz neke neobine reenosti uvrstio se na njegovom izudaranom licu. Veoma odmerenim pokretima digao je ruke i otkinuo jedan mnogolatini cvet boje lavande sa puzavice iznad njih. Dao joj je cvet u ruke. "Fvi bi ebo ubreti jednog dana. Bolje je iveti flobodan nego ofuiti fe na lozi." Uzela je cvet i oko njega sastavila dlanove u zdelu. Udisala je njegov miris. Osmehnula se vie tom strancu nego njegovim reima. Uzvratio je osmehom. "Onda, do futra." Kruto je ustao. "Ide..." "Ibab faftanak na Univerzitetu u Berdiju, veeraf." Sa veselim izrazom lica suoio se sa njenim razoarenjem, pa se nagnuo dole, zavereniki. "Ja fab agitator iz inoftranftva, zna." "Nee...?" Usudila se da ga pipne. "A-a", ree on odreno. Opet je navukao eir duboko na lice. "Neu vie da drib nikakve govore; bar dok ne budeb u ftanju opet da govorib... Do vienja, feftro." Otiao je kroz batu, neujednaenim krutim hodom, i tek posle njegovog odlaska uvidela je da jo ne zna njegovo ime. Spustila je pogled na svenji propagandnog materijala, proitala Partneri u novom svetu, T. J. Aspundh. Uzdahnula je. "ta ti je to dao?" Njena majka je podozrivo virila ka tim tampanim stvarima. "Ovv-vaj... lj-ljubavne pesme." Elsevir ih je urno zavukla pod opasa i prekrila se velovima. "Neke od njih je sam napisao." "Hmmmm." Njena majka odmahnu glavom, a zvonca zapevae. "Pa, on je Karemovljanin; dao je tvom ocu jedan videokom aparat, za pravo da te vidi. Moj gospodar je bio vrlo zadovoljan. A od njega, ipak, zavisi ta e biti, a ne od nas." "Zato?" Elsevir je ustala, ukajui kao papir. "Zato ne od nas?"

Majka je uzela cvet iz njene ruke i odvela Elsevir nazad u enske odaje. Posle je Ti-Dej verno dolazio da je vidi, i bio je pred njenim roditeljima uzor graanske respektabilnosti, ali privatno svojeglavi sanjar koji se zaljubio ne u Elsevir koja zaista postoji, nego u onu enu koja bi od Elsevir mogla postati. Donosio joj je nove koliine revolucionarne literature maskirane u ljubavnu poeziju; ali pre nego to je mogla poeti da istrauje taj novi svet ije horizonte je on proirivao svakog dana, njeni neodluni pokuaji da uzdigne neki svoj autoritet unutar porodice doveli su do otkrivanja njene tajne zalihe letaka, i njemu je zabranjeno da vie dolazi na susrete. "Ali ti nisi dozvolila da vas razdvoje", ree Luna, oslanjajui se jae o naslon sedita. "Jesi li pobegla?" "Nisam, draga moja." Elsevir je odmahnula glavom, i skrstila ruke pokretima upamene poslunosti. "Tata me je zakljuao u sobu na vrhu kule, zato to se bojao da bih mogla pobei, pre nego to sam ja ak i pomislila na to." Osmehnula se. "Ali Ti-Dej bejae neustraiv. Vratio se jedne noi leteim amcem, popeo se kroz moj prozor i oteo me." "A ti..." "Bila sam van sebe! Ni priblino onoliko prosveena koliko je on mislio da jesam, ili koliko sam ja mislila da jesam; oni moji pokuaji da se borim za svoja prava opet su bili zapravo pokuaji da se uini po volji jednom mukarcu... njemu. Ali sad je i upropastio moj ugled. Malo je nedostajalo da crknem od stida, te noi. Ali kad je svanulo, ve smo bili na kosmodromu; povratka nije bilo." Pogledala je napolje, na grad, videi jedno drugo vreme i drugi prostor. "Bili smo, valjda, uvek takvi, tokom celog naeg ivota: on je verovao u sistem 'budi siguran da si u pravu, i navali' a ja u sistem 'radi ono to mora...' Ali ak i u toj stranoj noi, znala sam bez i najmanje nedoumice da je on sve to uradio sa najistijim srcem, da me voli na nain kako se nisam nikad usuivala ni da sanjam da e me iko voleti. Grdila sam ga - mnogo godina kasnije - to je izveo jedan takav muko-dominacijski projekat. On se samo smejao i odgovarao da je nastojao da dejstvuje unutar sistema, iznutra. "Na kosmodromu nas je venala jedna od onih groznih maina, robot-belenik, a putovanje do Karemofa bilo nam je medeni mesec. Jadni Ti-Dej! Pola galaksije smo preplovili pre nego to sam mu dozvolila da me pipne. Ali im sam uvidela da je sve to su mi govorili o... mom telu bila la, lake mi je bilo da poverujem da imam i um, i da taj um odgajam. Bili smo razliiti u mnogo emu... ali nae due su bile jedno." Uzdahnula je. Mrak ih je iznenada progutao: tramvaj je uao u jedan od providnih 'paoka' koji su, kroz vakuum, spajali obim to ka sa 'glavinom'. Luna je izgubila slike Elsevirinih rei u uspomenama svojim sopstvenim: svetlost vatre na ognjitu, vetar, topli poljupci, dva srca koja kucaju zajedno. Crna praznina sipila je, ulazei u ono prazno mesto u njenoj dui koje je trebalo da bude popunjeno; sakrila je Lunino lice, koje je postalo sumorno kao njeno srce. "teta to nisam imao prilike da ga upoznam." Ugaevo lice zasijalo je za trenutak, dok je pripaljivao tapi od miriljavog korova. inilo se da ovde svi pue tako neto. "On vie ne possss...toji", ree Svileni, beskorisno ponavljajui neto ve svakom jasno. Svileni je govorio karemofskim meunarodnim jezikom, sandijem, ali

jedva razumljivo; Luna je uz Elsevirinu pomo uila sandi. Ali misli iza mutnih ukanja Svilenoga bile su joj i sad jednako neshvatljive kao i pre. "Ti bi od druenja sa Ti-Dejom naisto izludeo, Ugae", ree Elsevir sa naklonou. "Uvek je on bio ukljuen. Ti se kree kroz mnogo gui temporalni medijum; mnogo bolje si prilagoen za astrogaciju." Ugas se nasmejao; smeh se preobrazio u napad kalja. "Zna da ti je reeno da ne pui!" Elsevir je pruila ruku napred i uzela od njega taj korov sa arom na vrhu. Ugas nije protestovao. "Ne possss... ne possss... ne possss... toji", ponavljao je Svileni, kao da je opsednut oseajem te rei. "Da, Svileni", promrmljala je Elsevir. "Dobar ovek uvek umire mlad, pa makar i u svojoj stotoj godini." Pogladila je jedan od osakaenih pipaka koji su mlitavo visili prebaeni preko naslona Ugaevog sedita. "Ne seam se da sam ga ikad videla u onolikom gnevu i sjaju, kao kad te je odveo iz onog ulinog karnevala u Narlikaru." Odmahnula je glavom, a njena ogrlica od zvonia ula se srebrnasto. "Svaiji bol oseao je kao svoj i zato se trudio da ga prekine. Ne znam kako je iveo sa time." Gde je sada Ukres, i ko mu zadaje bol? I zato mu ja ne mogu pomoi? Luna se zagledala u Svilenog, obuzeta iznenadnim, nehotinim uvianjem. O, Majko mora - ne mogu vie da ekam! ali njena molitva je prola a da je niko nije uo niti na nju odgovorio. "Kad samo pomislim da je on prekinuo sve svoje veze sa radikalima zato to se plaio za mene - a znala sam da bi rado poginuo za svoja uverenja. Bila sam strano ljuta na njega zbog toga, ali i zadovoljna: on, pacifista, okruen ljudima koji nisu pacifisti." Uvukla je jedan dim iz Ugaevog korova. "A poeo da se bavi krijumarenjem! Uf!..." Tramvaj je opet uleteo u svetlost, u putniki nivo same zvezdane luke. Du tunela kojim su sad prolazili na zidovima su posvuda bili ekrani, koji su prikazivali razliite prizore sa drugih svetova; na niim spratovima istog ovog kompleksa, nezamislive koliine robe, dovezene sa svih tih svetova, ekale su da budu prenete dole, na povrinu planete. Nebrojene druge poiljke, iz karemovske usavrene industrijske proizvodnje, strujale su u suprotnom pravcu, kao povratni deo te trgovine. Bili su tu i neki drugi prizori, namenjeni da zadive posetioce, prizori u kojima su slavljene tehnoloke vetine zahvaljujui kojima je veliki deo industrijske proizvodnje preseljen u svemir. Luni je reeno da je Lopovska Pijaca najvei od kosmoploveih gradova iznad Karemofa, ali ne i jedini; bilo je na hiljade drugih proizvodnih stanica i fabrika, iji radnici su provodili glavninu ivota u kosmosu, izmeu Karemofa i karemovskih prirodnih satelita. Pomisao da ovek moe provesti ceo svoj ivot u crnoj izolaciji uznemiravala je i deprimirala Lunu. Tramvaj je postepeno i blago usporavao, i najzad se zaustavio kod ekaonice za putnike koji silaze na Karemof. Luna je bez rei pola za Ugasom i Svilenim kroz gomilu koja se kao eksplozija irila po tom ogromnom prostoru, a Elsevir je krenula ka mainama za izdavanje karata. "Ah..." ree Ugas sedajui u jedno od mnogobrojnih ekaoninih sedita i zavaljujui se malo unazad, da gleda sveprisutne video-slike. Ovde su se menjale tako da su neprestano davale nove prizore iz okoline zvezdane luke: sad mutna, oblacima ovijena povrina Karemofa; onda povrina blieg meseca, prava apstraktna slika namazana industrijskim zagaivaima; pa bljetava slika meuzvezdanog teretnjaka - lanac diskova

nalik na metalne novie, povezane i opruene u mat-crninu poput ogrlice od gornjih ili donjih polovina pljosnatih koljki. Luna je sela s jedne strane Svilenog, a Ugas sa druge, tako da su ga donekle titili, svojim telima, od nepoznatog sveta; a Svileni je blenuo u spore vrtloge prolaznika koji su se komeali po toj dvorani kao ulje na povrini vode. "Eto ta mi se svia kod karemovaca", ree Ugas, "uvek se trude da neim angauju ovekov um." Neka lana nota odzvonila je u lakoi tih rei, koje je izgovorio im su se kosmoplovi, sevajui, pojavili na ekranima. Elsevir je ranije kazala da je Ugas svojevremeno radio kao pripravnik astrogator za neku od najveih svemiroplovnih kompanija. "teta to ne moemo da vidimo brodove predsednika vlade, on treba da se vrati kui tek kroz jedno dve nedelje. To ti je, zaista, prizor 'da ti oi ispadnu', mlada gospoice." Luna spusti pogled sa tih ekrana. "Zato me uvek zove tako? Zovem se Luna." "ta?" Ugas ju je pogledao belo, slegnuo ramenima. "Znam, mlada gospoice", ree namerno. "Ali, sibila si, a ja ti dugujem i svoj ivot. Zasluuje poasno obraanje. Osim toga", osmehnuo se, "ako dozvolim da ovo postane odve blisko, mogao bih se zaljubiti u tebe." Zagledala se u njega, uhvaena na iznenaenje, ali njegovo lice odbijalo je da joj kae da li se on to ali ili ne. Opet je sklonila pogled, setno, ne znajui kako da mu odgovori; pokuala je da gleda slike. Bestelesni glasovi izgovarali su saoptenja na sandiju, ali i na pet-est drugih jezika koje uopte nije prepoznavala. Ideografski simboli pisanog sandija bili su joj nerazumljivi, ali je govorni sandi uila pomou traka za ubrzano pamenje. Te trake su otvarale njen um muzikom i istovremeno urezivale znanje, neizbrisivo i bezbolno, u njeno pamenje, kroz podsvest; sada je ve razumevala glavninu okolnog govora na sandiju. Ali u tom jeziku postojale su nijanse unutar nijansi, kao i u odnosima izmeu graana koji su se sandijem sporazumevali. Strogi kastinski sistem kontrolisao je stanovnike ovog sveta, definiui njihove uloge u drutvu od dana roenja. VanKaremovci su bili imuni na ta ogranienja, pod uslovom da se dre iznad njih - Luna je dobila prekrajnu kaznu, iako je Elsevir molila vlasti da se kazna ne izrekne, samo zato to se jednom prodavcu u radnji obratila reima koje su znaile njegovu klasifikaciju na sandiju, umesto optom reju "graanine". Ozbiljniji prekraji pravila ponaanja u sistemu kanjavani su visokim novanim kaznama ili ak gubitkom mesta u kasti koje je krivac do tad, po nasleu, imao. Postojale su izdvojene prodavnice, kafane, pa i pozorita za tehniku kastu, netehniku kastu i za neklasifikovane; najvii i najnii u esnici u sistemu ak nisu smeli da razgovaraju jedni sa drugima bez posrednika. Pitala je indignirano, dok je stezala papiri sa potvrdom o naplaenoj kazni, zato ovaj narod to trpi. Elsevir se samo nasmeila i rekla: "Inercija, draga moja. Ljudi, veinom, nisu dovoljno nezadovoljni poznatim da bi ga zamenili za nepoznato. Ti-Dej to nikad nije mogao da shvati." Sedei na mekanom seditu u ekaonici romboidno proivene jastuaste povrine, Luna se nagnula napred: Elsevir se ponovo materijalizovala pred njima, izlazei iz mase putnika u prolazu. "Ve se ukrcavaju. Idemo, idemo." Mahnula je tek odtampanim kartama prema jednoj kapiji na najudaljenijem kraju ekaonice, gde su putnici zbijeno priticali kao u levak usmeren u nepoznato. Ugas i Svileni ustadoe; za njima poe Luna, pomirena sa sudbinom. "Zato smo tako pokunjeni, mlada gospoice?" ree Ugas. "Nita nee osetiti.

Sve je u rukama kontrole saobraaja, a atl nije kao brod. atl ti je vie kao jedan sanduk pun robe." "Dole je divno, Luno. ekaj samo dok vidi Kej-Arove ornamentalne vrtove." "Nije meni do razgledanja vrtova, Elsi." Njen pogled se opet okrete prizorima kosmosa, kao gvoe magnetu. "Nego do odlaska kui." Ugas dobaci Elseviri jedan optuujui, neitljivi pogled; Elsevir okrete glavu na drugu stranu. "A ekaj samo dok se ne upozna sa Kej-Arom, Luno. Onda e razumeti sve." 20. U atl su se ukrcali meu poslednjima, na zaelju gomile. Luna je kroz prozori na komori sa vazduhom, kroz koju se ulazilo u atl, na trenutak ugledala spoljanjost te letilice: kao bure, ili kutija. Bio je to zaista sanduk, kao to je Ugas i rekao, bez ikakve samostalne propulzije. Do planete je odvlaen, i sa nje podizan, kao i ma koji drugi teret, nevidljivim akama vunih i odbojnih zraka, usmeravanih iz jednog od distributivnih centara ove planete. 'Prozor' je bio stub praznog prostora, trista metara irok, opruen od tla pa sve do zone teke industrije izmeu Karemofa i njegovih meseca. U atlu ih odvedoe do prostorije sa mnogo redova i nivoa sedita, nalik na amfiteatar, oko jedne sredinje grupe ekrana na kojima se videla panorama povrine planete, izmagliasto plava i smea; Luna je pokuavala da se usredsredi na tu veliku masu i da ne misli na injenicu da je ta povrina neizrecivo duboko ispod njih. Niko nije, ni ovde u atlu, izlebdeo iz sedita, lien teine; Karemovci su imali obiaj da kau, ponosito i neskromno, da je teko otarasiti se gravitacije, a da oni gravitaciju umeju da proizvedu kad god im se hoe. Izlazna vrata su se zaptila, atl se oslobodio zahvata leteeg grada i poeo da ponire niz cev sila. Luna je sedela nesvesna priguenih razgovora oko sebe, uglavnom nerazumljivih - nesvesna svega osim prizora planetne povrine koja se uzdie njihovom padu ususret: ta amorfna, oblacima zakomeana ploa se irila u sve izotrenije detalje, a Elsevirin prigueni glas je ukazivao na tamno plavetnilo karemovskih mora i na zelene i oker boje karemovskih ostrva, od kojih su neka bila tako velika da se sad inilo da bukvalno odguruju more od sebe. Jedno ostrvo, ono tano ispod njih, proirilo se toliko da je najzad popunilo sve ekrane: delilo se, i opet delilo, na murale planina, uma, njiva, koji su se nezadrivo kotrljali svanuu u susret... a onda, pre nego to je ona sasvim shvatila da se to deava, rairio se vitki prsten grada u polumraku rane zore i pokazao svoje breuljkaste koncentrine krugove oko jedne ogromne osvetljene zaravni bez ijednog drveta. "...ti je poletno-sletno polje", ree Elsevir. U tom poslednjem trenutku imala je oseaj da ih iz vazduha uzima, kao da hoe da ih ubere, ruka nekog drugog diva; ruka koja ih je naglo spustila na reetku svetleih linija na tom polju i onda jo naglije pomakla u stranu, u jednu od graevina tupog magacinskog izgleda rasporeenih svud po obodu sletne zone; i konano ih ostavila na tlo. Gomila putnika krenula je napolje, kroz toplo obojenu unutranjost putnikog terminala. Luna je, hodajui, oseala neko peckanje u stopalima: zbog pritiska tuinske

planete... ili zbog loe cirkulacije krvi. U odnosu na tijamatsku silu tee, na koju je Luna bila navikla, vetaka gravitacija u leteem gradu bila je slabija, a ova na Karemofu jaa. Luna se spoticala, ma koliko paljivo hodala. Napolju je bila tek zora. Vazduh jo leden; Elsevir je trljala ruke sve do miica, unutar rukava. Luna je sad obukla i kaiem pritegla ogrta, ne bunei se nimalo. Karemovci su bili ljudi neskloni pokazivanju tela; Elsevir ju je opomenula, jo ranije, da slobodnjako etkanje koje se na Lopovskoj Pijaci dozvoljava, ovde dole, na tlu, ne dolazi u obzir. Izlazak sunca otvarao se kao cvet na istoku, znai trebalo bi da nebo gore bude jo i sad crno i bez zvezda... digla je pogled i dah joj je zastao u grlu kad je videla kako nebo izgleda. Jer tama je, gore, bila zaklonjena zavesama svetlosti, talasima boja poput nabora zastave: meavine zelene i ruiaste, ute i zlatne, i ledene plave; trake nalik na dugu, i zraci treperave beline kao kruna jedne zaarane zemlje snova. "Vidi ono, Svileni", ree Elsevir prelazei opet na sandi i gledajui za Luninim pogledom. Ali nije to rekla tonom pohvale. "Odvratno." "Rei ponovo to moe graanko." Troje ljudi koji su sa njima doli atlom, dva mukarca i jedna ena, svi vitki, tamnoputi ro eni Karemovci, stajali su pored njih i ekali taksi; jedan od njih zgaeno je odmahnuo glavom, na kojoj je imao lem. "Zagaenje - za pomisliti da sutra postoji ne. Bogovi, plovi koliko tona baenog smea tamo. Oekuju od nas kako na posao da radimo, znam ne. Nije kontrola to saobraaja vie, nego ubreta beanje od." "Es-En..." ree ena meu njima, nasmeja se lako i lupnu ga ne ba sasvim kao u ali, po uniformisanom ramenu. "Ovi iz ovih krajeva nisu graani", ree ona, znaajno podiui obrve. "Potrebno nije da naim budu beznaajnim albama dosaivani, ne?" "Tako, stari, je", ree trei lem klimajui se napred-nazad. "Ovaj treba zaista tebi godinji odmor. Kao zvui biopurist." Prvi Karemovac je zavukao ispruene ake pod opasa. Izgledalo je kao da mu neko ide na ivce. "A ta to kao nije u redu na nebu?" ree Luna, prisiljavajui sebe da spusti pogled. "Puno je svetlosti." Kao to i treba da bude. "Divno je." Prvi Karemovac ju je pogledao sa poetkom mrtenja, ali se na kraju osmehnuo i protiv volje. Odmahnuo je glavom, vie u znak aljenja nego ljutnje. "Neznanje blaenstvo, graanko, je. Budi da nisi Karemovka zadovoljna." Letei amac doplovio je pred njih i to troje uoe. "Dobrodoli na Karemof", ree Ugas upadljivo na tijamatanskom jeziku, "gde bogovi govore sandi." iroko joj se osmehnuo. Elsevir je uzela sledei taksi; Karemovac neteh koji je vozio odmerio je pogledom celu njihovu grupu, blago zaprepaeno, kad je zatraila da idu na imanje "Kej-Ar Aspundha". Elsevir je digla jednu gracioznu aku i pokazala mu rubinski peatni prsten koji je nosila na palcu. Okrenuo se opet kontrolnim aparatima, bez ijedne rei komentara, i uzleteo dugom lunom putanjom oko ruba kosmodromskog polja. "Dobro, a ta to nije u redu sa nebom?" ree Luna virei napolje kroz providni svod taksi amca. Nebo je postajalo svetlije, pa je aurora nestajala, utapajui se u sjaj dana. "Industrijsko zagaenje", ree Elsevir tiho. "'Jesmo li osueni veno da ponavljamo greke svojih predaka? Da li je istorija stvar naslea ili okoline?'" "Lepo reeno", ree Ugas, okreui glavu prema njima; sedeo je napred, do pilota.

"Ti-Dejove rei." Elsevir je kompliment odbacila u stranu kao komarca. "Karemof je zadrao poprilino bogatstvo i kad se Staro carstvo raspalo, Luno. Zadrali su znatnu industrijsku bazu - mada su i ovde, kao i svuda, nastale velike tegobe kad je preseena meuzvezdana trgovina od koje je privreda zavisila. Karemovci su nauili da proizvode sve za sebe, sami, ali na naine koji su bili primitivniji i neuporedivo vie rasipniki. Pre oko hiljadu godina doli su dotle da je njihova planeta bila na rubu propasti, ali su onda izmestili industriju u kosmos. Me utim, time su razmenili stare probleme za nove - manje ozbiljne, u ovom trenutku, ali ko zna ta e ovi novi znaiti buduim generacijama? Uzroci i posledice... od njih bekstva nema." Luna je dodirnula mesto gde je, skriven ispod okovratnika sa emajliranom znakom u vidu blistavog sunca, imala utetoviran svoj znak. Pogledala je pored Svilenog, ka moru lisnatog zelenila ispod njih. Ali kad je pogledala i samog Svilenog, uzmakla je, na seditu, od njega; znala je da se on plai njenog dodira, ali je i njoj jo i sad bila potajno odvratna njegova sluzavo-svetlucava stranost. Nadleteli su uski prsten grada koliko je mogla videti, preteno sainjen od skladita, prodavnica i radionica svih moguih vrsta, jo ne probuenih za novi dan, i od malog broja kua za stanovanje - i vinuli se u daljinu. Letei amac ih je podigao nad umovite predele, isprekidane istinama nalik na parkove u kojima su bile privatne stambene zgrade. "Pa ti si mi rekla da je ovde previe stanovnitva, Elsi. A pogledaj, nemaju guvu ni koliko ostrvljani kod nas." "Ima previe stanovnitva, zlato moje, ali u kosmosu je toliki deo, zato to tamo rade, da ovi 'povrinci' imaju prostora koliko hoe, i koliko mogu da plate. Stanovnitvo je koncentrisano oko saobraajnih centara poput ovoga iz koga smo upravo izili, odakle se distribuira sva roba. to si bogatiji, utoliko je udaljenija kua u kojoj ivi. Kej-Ar ivi jako daleko." "Znai, bogat je?" "Bogat?" Elsevir se tiho nasmejala. "Uuuu, grozno bogat... Sve to je trebalo da nasledi Ti-Dej, kao najstariji, ali je kanjen oduzimanjem ranga, zbog skandaloznog ponaanja. Sigurna sam da je to izazvao namerno, zato to mu se gadio ceo ovaj kastinski sistem. Ali takvih postupaka nema kod Kej-Ara; oduvek je podravao status quo. On i TiDej ak nisu ni govorili." "Onda zato bi pristao da razgovara s nama?" Luna se nelagodno pomakla na seditu. "Primie nas on, ne boj se." Onaj zagonetni osmeh opet dotae njeno lice. "Nemoj zbog mene da stvori neko ravo miljenje o njemu; to je vrlo dobar ovek, samo je prihvatio jedan drugaiji sistem vrednosti." "Svi Karemovci su netrpeljivi", ree Ugas. "Ali nisu svi netolerantni po istim, nego po raznim pitanjima." "Kej-Ar je doao Ti-Deju na sahranu; tada mi je rekao da zna da duguje sve to ima, i sve to jeste, Ti-Deju, koji se svega toga odrekao. I jo je rekao da ako mi ikad ita bude potrebno, treba samo da mu se obratim." "Kako je umro Ti-Dej?" upita Luna sa oklevanjem. "Od srca. Prolazak kroz razne Crne Kapije je naporan za ljudsko telo, za srce. A i razoaranje je teret za srce." Pogledala je napolje i dole, ka zelenilu i zagasitim crvenim tonovima umskih predela. Ogromne kvrge sivih stena izvirivale su sada iz tih uma, iz mase drvea, kao debeli zatupasti prsti; na vrhovima i stranama takvih stenovitih uzvisina

bile su kue, koje su se tu rizino drale. "Dogodilo se veoma iznenadno. Nadam se da u i ja da odem iznenada i odjednom." Zaokrenuli su sada ka tlu, ka travnjacima jednog velikog imanja; nisko su nadletali slike komponovane od leja svakovrsnog predivnog cvea, pa bunje izvajano u oblike raznih udnih ivotinja i krhke senjake obavijene lavirintima od potkresanih ivih ograda. Pilot ih je spustio na ravne kamene ploe sletne terase, ispred glavne zgrade koja je bila velika kao kongresna dvorana, ali sva od blagih okruglina, breuljaka i nagiba pokrivenih puzavicama, tako da je liila na nekakvo izdignue u samom terenu. Bilo je mnogo prozora, a mnogi od njih bili su ispunjeni vitraima, koji su ponavljali slike i boje iz vrta umetnosti. Zagledana u kuu, Luna primeti da velika, dvokrilna, freskama pokrivena vrata poinju da se otvaraju. "Da vas ekam, graani?" Pilot je prebacio desnu ruku preko naslona sedita pored sebe; izgledao je skeptian. "Nee biti potrebno." Elsevir je hladno prenela potrebnu sumu kredita, dok je Luna, sa ostalima koji su izili, ekala napolju. "Ovo izgleda kao pravo mesto za dan u prirodi", ree Ugas proteui ruke. "Zzzza mnogo", ree Svileni okreui se na sve strane i gledajui uz i niz bate. Elsevir ih je povela ka ulazu. Jedna dostojanstvena sredovena ena sa bledim pegicama na licu i srebrnim prstenom probodenim kroz jednu nozdrvu stajala je tamo i ekala ih; na sebi je imala jednostavnu belu odedu obuhvaenu i pritegnutu irokim platnenim opasaem, i preko nje viestruku ogrlicu od tekih, nanizanih tirkiza. "Tetka Elsevir, kakvo nenaenje iz." Luna nije bila ubeena da taj graciozni osmeh, koji je obuhvatio sve njih, dosee dublje od koe. "Nee ba biti da je iznenaenje", promrmlja Elsevir. "Moj tast se obogatio izmeu ostalog i pronalaskom jednog sistema za elektronsko osmatranje posetilaca... Zdravo, Ej-El-Vi, draga", nastavi ona, sad na sandiju. "Ba je da se nae posete podudarile zgodno. Ja sam Vaem ocu da vidi prijateljicu dovela." Dodirnula je Luninu miicu. "Dobro da on je se nadam." Luna je uoila da se Elsevir obratila toj eni sa 'Vi' a ne sa bliskim i prijateljskim 'ti'. "Hvala, fino; ali konsultuje sa njim lekar Darding-ekrad trenutku u ovom se." Uvela ih je u prohladnu unutranjost i zatvorila vrata. Svetlost iz vitraa sa obe strane isprelamala je Lunino vidno polje, ublaila njenu iznanadnu svest o neskladnosti njihove grupe. "Da vas mestim s, dok budu gotovi oni, udobno dozvolite." Pokretom ruke pokazala im je da pou kroz hol; Luna je primetila da su joj nokti dugi i isturpijani u skulpture. Provela ih je kroz nekoliko soba; pod svake bio je na viem nivou od prethodne. Najzad su stigli u jednu iji je prozor, sazdan od traka stakla raznih boja, gledao na umetnike vrtove. Ej-El-Vi je pritisnula jedno u nizu kontrolnih dugmadi u udubljenju u zidu, pored vrata; na to, jedna zidna slika koja je do tog trenutka prikazivala grupu Karemovaca i Karemovki na izletu, pod drveem, pretvorila se u tridi ekran pun nekakvih ljudi koji se svaaju. Odmahnuvi jednom glavom pokazala je ka brdima purpurnih i crvenih jastuia i ka oazama niskih drvenih stolova sa zlatnim i ametistnim intarzijama. "Izvolite. Roboti posluitelji e laziti do i od... za, da vama treba neto, sluaj. A sad mene izviniete se nadam; poreske gledam za oca podatke pre, grdan posao to je. Druiti on vama e se pri, mogao bude im." Ostavila ih je same sa posvaanim diskutantima na ekranu.

Ugas je prekrstio ruke na grudima, itei uvreeno. "'Oseajte se kao kod kue i ukradite neto od srebrnog pribora za jelo.'" Porodine veze su neto znaile na Velikoj Plavoj. Svi moji roditelji..." "Polako, Ugase." Elsevir je odmahnula glavom ka njemu. "Srela sam tu curu - tu enu - samo dvaput, i to jednom kad je imala osam godina, i drugi put na Ti-Dejevom pogrebu. Nije mogla da uje mnogo dobroga o ma kome od nas, izmeu ta dva. Osim toga, zna kakvi su ti visokoroeni kad se radi o..." pogledala je dole, ka sebi, "... o meovitim brakovima." Ugas joj je uzvratio jednakim odmahivanjem glave, a nogom u sandali je malo unuo nogu jednog od tih stolova. "Elsi, ovo je fini rad", ree on pojaanim glasom. "Kamena ova za dva, etiri cifre mogli dobiti gore bi mi." Zaitala je na njega u znak neodobravanja. "Kontrolii se. Luno?" Luna se trgla, okrenula se od prozora. "Zar ti nisam rekla da je ovde lepo?" Luna je klimnula glavom, osmehnula se, nemajui rei da izrazi koliko je lepo. "ta misli, da li bi mogla da ostane kao sibila ovde?" Lunin osmeh postupno nestade. Odmahnula je glavom, odlutala nazad u sobu i sela na jednu gomilu jastuka. Elsevirin pogled iao je za njom, ali ona mu nije mogla dati odgovor. Nisam u stanju da odgovorim ni na jedno pitanje! Pokazala je prstom ka ekranu, menjajui temu, dok je Elsevir sedala pored nje. "to se ovi ljute?" Elsevir je bacila pogled ka razmahanim govornicima, koncentriui se. "Ej, pa to je matori Pi-En Singalu, politiki lider neklasifikovanih. Bogovi moji, pojma nisam imala da je taj jo iv. To ti je parlamentarna debata; tu je i prevodilac, to znai da onaj temperamentni mladi dendi desno mora biti visokog roda. Oni, zna, ne smeju direktno da se obraaju jedni drugima." "Pa, ja sam mislila da neklasifikovani nemaju nikakva prava." Luna je gledala kako se ta dvojica suoavaju uagrenim pogledima, svako sa svog podijuma, preko neutralnog terena na kome je stajao monotono-zujei prevodilac potpuno obrijane glave. Pretravali su zavrne rei svake njegove reenice da bi jedan drugome odgovorili, a on je urio da ponovi ono to su oni ve uli; bilo je to kao svaa dece. Gledajui ih, nije primeivala u emu se razlikuju, pa se zapitala kako oni sami znaju ko je tu podreen. "A, ne, imaju oni neka prava, pa i pravo na politiku zastupljenost; ali, stvar je prosto u tome to je njima zabranjeno sve to im nije izriito dozvoljeno. Osim toga, nije im dozvoljeno da imaju dovoljno poslanika u parlamentu da bi mogli da proguraju neku promenu zakona. Ali oni to ipak pokuavaju, neprestano." "Kako uopte moe da radi njihova vlada, kad im je predsednik vlade stalno negde u kosmosu?" "A, pa on je na sasvim drugom nivou." Elsevir odmahnu rukom. "On i skuptina, predstavljaju Karemof, ali predstavljaju one dane u kojima je Karemof uspostavio prve kontakte sa drugim svetovima koji su uli u Hegemoniju." Karemof je mislio da e izgraditi staru imperiju samo sa smanjenim brojem lanica, uz pomo Crne Kapije. Ali, Karemovci zapravo nisu imali tehnoloku usavrenost ni priblinu onoj nekadanjoj, imperijalnoj, a posle nekog vremena su nauili da se stvarna kontrola nad nekoliko planeta-lanica ne moe odrati bez nadsvetlosnog meuzvezdanog pogona. Karemovske snove o dominaciji progutala je ogromnost kosmosa; sve dok opet ne pronau pogon za

let bri od svetlosti, njihova jedina dominacija morala je ostati ekonomska, i to samo do neke mere, da bi ostale lanice pristajale na takav hegemonizam. Svejedno, premijer i njegova letea velikaka svita nastavili su da deluju kao i pre, kao simbol jedinstva, iako ne vie carskog. Putovali su od sveta do sveta, svuda su doekivani maltene kao bogovi prividno nedohvaeni starenjem, a zapravo zatieni relativistikom dilatacijom vremana i vodom ivota od precesije okolne vaseljene. "Naravno svakome su uvek dobrodoli, ba zato - a u tome je ironija - ba zato to su bezopasna fantazija." Glasovi skuptinskih diskutanata i strasti iza tih glasova, odlazili su ka sve uarenijim visinama, dok je Elsevir govorila; ona je sad iznenada, umno, udahnula, u okiranoj tiini koja je nenadano zavladala, pola planete odatle, u dvorani vlasti. Luna vide izraz neverice koji se irio licem starca na ekranu, licem nalik na pohabanu i poguvanu tavljenu kou... ali i izraz potpuno neverice na licu nadmenog mladog teha. ak je i prevodilac izgubio svoju ustakljenu glatko u; sedeo je otvorenih usta izmeu njih dvojice i vrteo glavom, gledao sad jednog sad drugog. "ta?" ree Elsevir, a Ugas kao eho - "ta?" "Nije ekao; nije ekao prevodioca!" Elsevir je pritisnula ake na obraze i podvrisnula oduevljeno. "Ej, gledaj matorog, molim te! Celog ivota se borio da postigne neto ovako, znajui da nema anse, a sad je postigao." Iz skuptinske dvorane dopirao je rastui talas amora; mladi teh se okrenuo i otiao iz vidnog polja kamere kao u transu. Na njegovo mesto popeo se neko u sivoj odei i odedi vlasti, i poeo da poziva na mir i red. "ta je bilo?" ree Luna naginjui se napred i obuhvatajui se rukama oko kolena. "Taj teh se zaboravio", ree Elsevir bez daha. "Obratio se Singaluu neposredno kao sebi ravnom - umesto preko prevodioca. I to pred milionima svedoka!" "Ne kapiram." "Sad je Singalu pripadnik kaste Tehniara!" Elsevir se nasmejala. "Jedini nain da se na Karemofu podigne u viu kastu je taj da te podigne neko ko je ve u vioj kasti, na taj nain to e ti se pred svedocima obratiti kao sebi ravnom. Upravo to se desilo." "A da je Singalu to uradio? Da li bi taj teh postao neklasifikovan?" Luna je gledala kako se starac grevito hvata za govorniki pult ispred sebe i kako plae bez imalo stida, ali se i iroko osmehuje kroz suze. Osetila je da se i njoj stee grlo; pokraj nje Elsevir obrisa o i. "Ne, ne, onda bi teh samo naredio da ovoga uhapse..." Elsevir zauta: na ekranu je ovek u sivom preao sredinji prostor, kruto zagrlio Singalua i estitao mu, licem u lice. "Eh, da je Ti-Dej mogao ovaj trenutak videti samo, ovo zajedniko..." "A da li zajedniki i onaj mrani trenutak jednako bio njima bi, kad ode mladi ovek koji to izazvao je kui veeras i otrov guta pro?" "Kej-Ar?" Okrenuli su se svi etvoro prema tom glasu na vratima. Luna vide oveka nekada visokog, sad pogurenog pod bremenom godina - iako su Karemovci odlagali starenje vetije nego ijedan drugi narod lien vode ivota. mirnula je, pogledala ga opet, ali ni na drugi pogled nije nestao smei pergament koe, a kaftan, iako labav, nije mogao da prikrije sve znake starenja tela pod njim. Ali, to je bio Ti-Dejev mlai brat... kako je mogue da je tako grozno ostario? "Bio bi", ree Elsevir, sedajui uspravnije i izravnavajui suknje. "Taj momenat Singalu isto podelio bi. Nevolju iako je glupan sam na sebe navukao mladi; iako va

narod 'bolje gubitak ivota nego sramota' kae olako suvie. A Vi Singaluovoj radosti takoe pridruujete se li?" Ni u obraanju Aspundhu nije upotrebila prijateljsko 'ti'. Osmehnuo se, na rubu dobroudnog smeha. "Pridruujem, da se. On da pametan, ali i sposoban, dokazao je, godina tokom - a to da na sistem selekciju po inteligenciji i inicijativi ima kazuje do; svemu to Ti-Dej uradio je uprkos, kad trudio se naglavake sve preokrene da, i niskoroenog svakog koji mu se osmehne unapredi da." "Kej-Ar, to moe ti rei kako? Zna visokoroeni tite istotu kao device svoju! Tvoj otac uzdii hteo nije nikog, jedan od umova najbrilijantnijih generacije!" "Dignut ipak sam uz, ali." Slegnuo je ramenima dobro udno. "Moj otac dovoljan bio je za; da e sve doi vremenom, znao je." "Kad se u banci nae dovoljno kredita da usvoji nekoliko uglednih predaka", ree Ugas. Aspundhov izraz lica ostao je smiren; Luna je pretpostavila da on ne zna tijamatski. "Nauna to struktura drutva visoko je, vreno odgovara naoj tehnolokoj orijentaciji sa. Funkcionie - zauvek iz haosa prekosmike ere nas je digla. Milenijum stabilnog napretka dala." "Stagnacije, misli", ree Elsevir mrtei se. Odmahnuo je rukom indignirano. "To kazati moe jo, posle u najnaprednijem svetu Hegemonije ivota?" "Tehniki naprednom. U pogledu drutva bolji ste neto od Ondinija jedva." Uzdahnuo je. "ini se meni da voen ovaj razgovor ve davno je zato?" Elsevir die ruke. "Izvini, Kej-Ar, dola da raspravljam o politici nisam, ili traim tvoje ili moje vreme da. U nepolitikom tvom svojstvu vidim te dola sam da; i dovela nekog treba tvoje usmeriteljske rei ko." Ustala je i povukla Lunu da ustane sa tih jastuka. Luna je stajala tupo. Zurila je u Kej-Ar Aspundha dok joj je prilazio. Na nogama je imao papue, a na prsima - primeti ona - svetlucavi trolist. "Sibil! Nemogue!" Zaustavio se, sveano klimnuo glavom. "Pitaj, govoriu od." Elsevir je posegnula gore i otkopala i skinula Luni okovratnik, otkrivajui trolisni tetova istog oblika. "Tvoja sestra po duhu. Zove se Luna." Lunine ruke poletee gore, ka grlu; okrenula se na drugu stranu, skrivajui znak svoje propale inspiracije kao da se nala gola pred ovim ovekom. Meutim, Elsevir ju je vrsto okrenula nazad, i podizala vrh njene vilice sve dok Luna nije opet pogledala Aspundhu u oi. "Mojoj ini kui ast", ree Aspundh klanjajui joj se samo glavom. "Mi prosti o, ako ponaanje tebe razoaralo moje je, i postidelo te do e da." "Nije." Luna je oborila pogled, progovorila nespretno na sandiju. "To nije. Sibila... sibila nisam ja. Nisam ovde, ovo svet nije moj." "Naa nije vremenom ni prostorom graniena vizija o; udu nauke Starog carstva hvaljujui za." Priao je jo blie, pretraujui njeno lice pri tom. "Bilo gde odgovorimo mi moemo da, bilo kad... Ali ti ne. Pokuala si, uspela ne." Stao je pred nju, zagledao se ujednaeno u njene zaprepaene oi. "Svako videti moe toliko; posebna dubina uvida treba za to ne. Razlog, ali? To pitanje mi govoriti mora ti od. Sedi sad, i otkud dolazi reci mi." Spustio se na jastuke, oslanjajui se na stoi da bi to pouzdanije izveo.

Luna sede, tako da se sad gledala s njim preko tog niskog stola; Elsevir, Svileni i Ugas dopunjavali su krug. "Tijamata dola sam sa." "Tijamat!" Klimnula je glavom. "I sad Dama kroz mene vie govori ne, zato to... obeanja... neispunjena ostavila sam." "'Dama'?" ree on pogledavi u Elsevir. "To Majka koja je More je, boginja. Objasnim kako dospeli ovde mi moda bolje je, Kej-Ar." Protrljala je ake, nagnula se napred i ispriala mu kako se dogodilo da ovde dou. Luna vide da se brazda izmeu Aspundhovih belih vea produbljuje, ali, Elsevir nije ni gledala njegovo lice. "Nazad vratiti nismo mogli nju, a za Crnu Kapiju prolazak kroz astrogator nama trebao je. Sibila poto je bila Luna, ja... ja nju upotrebila sam", ree, sa malim naglaskom na rei upotrebila. "Sibila tek postala je ona bila, i sad, toga posle, u transfer ui moe ne." Njeni prsti su se preplitali, savijali. Jedan mehaniki posluitelj visokog albeda pojavi se na vratima i prie do Aspundhovog ramena nosei posluavnik sa visokim aama. Aspundh klimnu glavom i robot spusti pia na sto. "Li jo neto gospodine elite?" "Ne." Odmahnuo je rukom robotu da ode, pomalo nestrpljivo. "Misli, ti pripremljenu nju ne, u transferu satima ostavila si? Bogovi moji, to vrsta neodgovornog ponaanja je koju od Ti-Deja oekivao bih! Um da gubila nije iz, udo." "Pa, ta je trebalo da urade?" prekide ga Ugas ljutito. "Da puste da nas plavonje pohvataju? Da me ostave da umrem?" Aspundh ga pogleda bez izraza na licu. "Njen razum ti potenu zamenu smatra za." Ugaev pogled se spusti do trolista na Aspundhovim prsima, pree do onog istetoviranog ispod Luninog grla, ali sa njihovim pogledima se ne susrete. Odmahnu glavom. "Ja da jeste mislim." Videla je ublaenje Ugaevog profila im je izgovorila te rei. "To bila moja dunost je. Samo... dovoljno jaka bila nisam." Popila je malo iz visoke, jako hladne ae koja se nala ispred nje; tenost boje kajsije poela je da se ispunjava mehuriima tek u njenim ustima i da joj nateruje suze u oi. "Poto ti ta si koja sad ovo janjava mi ob, nazvau jednim od umno-najjaih - ili najtalinijih - ljudskih bia koja sam ikada upoznao, te." "Jesam li to?" Luna je savila obe ake oko ae koja je na umirujui nain ledeno pekla njene dlanove. "Onda kad prestati da se plaim svakog koraka u mrak u? Kad osetim transfer na mene dolazi da, to kao... umiranje iznutra je." Progutala je jo jedan gutljaj, vid joj se zamutio. "Mrak taj mrzim!" "Znam, da." Aspundh je nekoliko trenutaka sedeo utke. "Elsevir, prevodi za mene hoe li da? Vano mislim da Luna svaku re razume biti e." Elsevir je klimnula glavom i Luna je dalje dobijala od nje Aspundhove rei na tijamatskom, a on je nastavljao. "Tijamat je - nerazvijen. Razume li kuda ide kad si baena u tamu? Razume li zato ponekad umesto svog vidi neke druge svetove?" Kad je Elsevir zavrila sa prevodom, Luna je odreno odmahnula glavom, a Elsevir je dodala, tiho: "Pa zato dovela sam nju tebi." Luna je pogledala kroz prozor, kao da neto trai po vazduhu. "Dama Thalasa odabira..."

"Dakle, na tvom svetu tvoja boginja donosi odluke, ili bar ti u to veruje. ta bi ti kazala ako bih ti ja rekao da tvoje vizije nisu poklon od bogova, nego naslee Stare Imperije?" Luna uvide da je zadravala dah; sada ga naglo ispusti. "Da! Mislim, to sam, to sam oekivala. Ovde svi znaju da sam sibila; kako je mogue da znaju? Ti si sibil; a o Dami Thalasi nikad ni uo nisi." Luna je odavno prestala da veruje u Thalasu kao u bukvalno, fiziko bie, divnu enu sa kosom od morskih algi, ogrnutu morskom penom, enu koja se die iz talasa vozei se u velikoj koljki koju vuku meri. Ali ak ni ona bezoblina, elementarna sila iji dodir je ponekad oseala u dui ne bi nikako mogla napustiti Damin element ili putovati ovako daleko. Ako je, uostalom, Luna ikad ita zaista osetila, ita sem sopstvene enje da oseti... "Vi van-Tijamatovci imate tako mnogo bogova." Bila je toliko oamuena gubitkom i promenom da gotovo nije ni osetila jo jedan udarac. "ta e vam toliko mnogo?" "Zato to ima toliko svetova; svaki svet ima nekog svog boga ili, najee, po nekoliko bogova. 'Moji bogovi ili tvoji bogovi', kae se, 'ko zna koji su pravi?' Zato mi, za svaki sluaj, oboavamo sve njih", glasio je prevod. "Ali kako je moglo Staro Carstvo stvoriti sibile svuda, ako to nije uradio nijedan bog? Zar ljudi tog carstva nisu bili, ipak, samo ljudi?" "Bili su." Pruio je ruku do inije sa ueerenim voem na sredini stola. "Ali u poneemu sa boanskim moima. Putovali su sa jedne planete pravo na drugu, za samo nekoliko nedelja ili meseci, a ne godina - imali su ureaje za komunikaciju i prevoz bre od svetlosti. Ipak, njihovo carstvo se na kraju raspalo... ak i oni su se rairili vie nego to su njihove snage dozvoljavale. Tako, bar, mi mislimo. Ali dok se carstvo ruilo, neka izuzetna i nesebina grupa izgradila je jedno posebno spremite informacija, banku podataka, slagalite imperijalne uenosti iz svih oblasti ljudskog znanja. Nadali su se da e time uticati da predstojei kolaps civilizacije bude manje potpun, a da kasnija obnova bude bra. Zato su stvorili zabeleke o svim dotadanjim ljudskim otkriima i pohranili ih na jedno, izuzetno dobro zatieno mesto. Poto su uviali da bi na mnogim svetovima tehniki slom mogao biti maltene potpun, dosetili su se da terminali za tu njihovu raunarsku budu najjednostavniji: naime, da to budu pojedina ljudska bia. Sibile, koje e prenositi svoju receptivnost neposredno svakom svom izabranom nasledniku, pomou meanja krvi." Luna je opipala oiljak na svom zglavku. "Ali, kako moe neija krv da ti pokae ta... ta se nalazi u nekoj maini na nekoj drugoj planeti? Ne verujem ja u to!" "Nazovi to boanskom infekcijom. Zna ta je infekcija?" Klimnula je glavom. "Kad je neko bolestan, gleda da mu nisi blizu." "Tano tako. Sibilska infekcija je zarazna bolest koju je ovek stvorio, biotehniki konstrukt tako usavren da smo njegovu prefinjenost tek poeli da otkrivamo. To je zarazna klica koja izaziva, ili moda usauje, odreena restrukturiranja u modanom tkivu, tako da sibila postaje prijemiva za nadsvetlosni komunikacijski medijum. Postane prijemnik i otpremnik. Uspostavlja vezu direktno sa tom njihovom memorijom. Eto gde si kad se utopi u nitavilo; u raunaru si, u njegovim strujnim kolima, a ne izgubljena u svemiru. Ponekad, meutim, stupa u vezu sa drugim sibilama, koje ive na drugim planetama, i koje znaju odgovore na pojedina pitanja koja u vreme Stare Imperije niko nije postavljao." Podigao je au ka njoj kao da nazdravlja. "Od ovolike prie sam oedneo."

Luna je gledala trolist na bogatoj, zlatom protkanoj smeoj tkanini njegove odee; inilo joj se da se taj medaljon vrti. Iza njega kao da je videla svoj, isti takav trolist, u slinom okretanju, okaen o kuku negde gore, u visinama, u jednoj sobi sa aparatima za erkondin. "Znai li to da od te zaraze neki ljudi polude? Smrt je ubiti sibilu... voleti sibilu..." Zautala je. Pipkala je hladne kamenie ugraene u rubove stola. Podigao je obrve. "Da li se na Tijamatu tako kae? Imamo i mi takvu izreku, ali je vie ne shvatamo bukvalno. Da, neki ljudi zahvaeni tom 'boleu' polude. Pri izboru sibila, uzimaju se u obzir odreene crte linosti, meu kojima je i emocionalna stabilnost... a krv sibile, dabome, moe da prenese tu bolest. Moe i pljuvaka, ali obino je potrebna otvorena rana da bi inficiranje uspelo. Oigledno za ljude koji su razumno oprezni nije 'smrt voleti sibilu' jer da jeste, vi ne biste danas videli moju ker. Pretpostavljam da je ta praznoverica namerno izazvana, da bi sibile imale nekakvu zatitu u manje civilizovanim drutvima. Sam ovaj simbol koji mi nosimo, radijalni trolist sa proirenjima, je simbol za bioloku kontaminaciju, jedan od najstarijih znakova u istoriji oveanstva." Ali ona vie nita nije ula posle... "Nije smrt voleti sibilu? Onda Ukres... ne moramo se drati na odstojanju. Moemo da zajedno ivimo! Elsevir!" Zagrlila je staru enu tako jako da ovoj nije bilo lako da doe do vazduha. "Hvala ti! Hvala to si me ovde dovela - spasla si mi ivot. Ne postoji nita izmeu zemlje i neba to neu uiniti za tebe!" "Ovo je ta?" ree Aspundh oslanjajui se pesnicom o sto, zbunjen. "Ukres taj ko je? Romansa?" Elsevir je odgurnula Lunu na udaljenost pruenih ruku, ali ju je tu zadrala, neno. "O, Luno, dete moje drago", ree, "ne elim da budem primorana da zahtevam od tebe ispunjenje toga to si sad obeala." Luna je sklonila pogled, ne razumevajui. "Nas dvoje smo bili zavetovani..." "Venani, na njihov nain", proguna Elsevir. "Kad sam postala sibila, on je otiao. Ali sad, kad se vratim i kaem mu da..." "Vrati? Tijamat na?" Aspundh sede uspravnije. "Luno", ree Elsevir, "nema povratka." "Znam, znam da moram saekati dok Ugas..." "Luno - sluaj je!" povika Ugas. Luni zastade dah; nije oekivala da e on svoje utanje prekinuti tako besno. "ta?" Klonula je u Elsevirinim rukama. mirkala je, mnogo puta. "Rekla si da emo..." "Nema nam povratka na Tijamat, Luno. Nismo ni mislili da se vraamo, niti moemo. Ne moe ni ti." Elsevirine usne su drhtale. "Lagala sam te." Lutala je pogledom, traei i ne nalazei neki lak nain da kae ono to mora. "Sve je bila uasna la. Ja... alim zbog toga." Pustila je Lunine miice. "Ali zato?" Luna je rasejano odgurivala kosu unazad; pojedine vlasi golicale su je po licu kao pauina. "Zato?" "Zato to je prekasno. Ona Kapija koja se nalazi u blizini Tijamata sada se ve zatvara, postaje suvie nestabilna da bi maleni brod, kao to je na, proao bezbedno. Nisu... nisu meseci proli od naeg odlaska sa Tijamata, Luno. Prolo je vie od dve godine. Povratak bi trajao isto toliko."

"La! Nismo proveli godine u onoj lai." Luna se odgurnula sa jastuka, nala se na kolenima; razumevanje se topilo i slivalo oko nje. "Zato mi ovo radi?" "Zato to je trebalo da to uradim jo na poetku." Elsevir pokri oi akom. Ugas brzo ree Aspundhu neto na sandiju. "Sad ona lae ne te, Luno", ree Aspundh sedajui malo dalje od njih, kao da se podsvesno odvaja. Elsevir opet poe prevoditi, tupo. "Brodsko vreme nije isto kao vreme izvan broda. U brodu vreme tee sporije. Pogledaj mene, pogledaj Elsevir - i seti se da sam bio mlai, i to mnogo godina mlai, od Ti-Deja. Luno, ako bi se ti sad vratila na Tijamat, tamo bi se pokazalo da si bila odsutna gotovo pet godina." "Ne... ne, ne!" Izborila se da ustane, otrgla se i od Ugasa koji je pokuao da je zadri. Otila je do prozora i tamo stala gledajui vrtove i nebo, jako pritiskajui elom prozorsko okno. Njen dah je navukao na staklo zavesu kratkotrajnog mraza, tako da nije mogla ni videti nita, kao da je zaslepljena snenom meavom. "Neu da ostanem na ovoj planeti. Ne moete vi mene ovde da zadrite!" Stegla je ake u pesnice; njeni zglavci su zacvileli po staklu. "Kako si mogla to da mi uradi, kad si znala?" Okrete se ka njima besno. "Imala sam poverenja u tebe! Proklet bio tvoj brod, i neka te svi tvoji bogovi prokunu!" Aspundh je sad stajao pored niskog stola; poao je lagano ka njoj, preko sobe. "Gledaj Luno njih po." Govorio je tiho, tonom maltene kao da je razgovor sasvim obian. "Lica njihova gledaj po, i reci ivot tvoj eleli su da unite da li." Prinudila je svoje nevoljne oi da se usmere ka onima koji su jo sedeli oko stola jedno lice neitljivo, jedno pognuto od stida, jedno sjajno od suza koje su tekle kao kapi kiseline. Nije odgovorila, ali, dovoljno je bilo i ovo. Aspundh je odvede nazad do stola. "Luno, molim te da shvati, molim te da mi veruje... upravo zato to mi je tvoja srea tako vana, nisam mogla da prisilim sebe da ti kaem." Elsevirin glas bio je tanak i umoran. "A i zato to sam htela da ostane." Luna je stajala i utala, oseajui da joj je lice kruto i hladno kao maska. Elsevir skloni pogled sa tog lica i ree: "Toliko mi je ao." "Znam", ree Luna, silom gurajui tu re preko svojih odrvenelih usana. "Znam da ti je ao. Ali time se nita ne menja." Potonula je opet na jastuke, liena snage, ali ipak ne dajui nikome nikakav oprotaj. "Nepravda injena, roako, je u", ree Aspundh. "Pitanje ostaje - to da pravi is, ta inie u?" "Sve to je u mojoj mo i." "U naoj moi", ree Ugas. "Onda me odvedi kui, Elsevir!" "Ne mogu. Iz svih ovih razloga koje sam ti nabrojala; istiniti su. Suvie je kasno. Ali moemo ti dati novi ivot." "Neu ja novi ivot. Hou onaj stari." "Pet godina, Luno", ree Ugas. "Kako e ga nai, pet godina kasnije?" "Ne znam." Sastavila je pesnice. "Ali na Tijamat se vratiti moram! Nije gotovo. Oseam to, nije gotovo!" Neka rezonancija odzvanjala je u dubinama njenog uma; neko daleko zvono. "Ako vi ne moete da me vratite, sigurno postoji neki brod koji moe. Pomozite mi da naem jedan takav..."

"I ako naemo takav brod, opet ne vredi", ree Ugas pokuavajui da se drugaije namesti meu jastucima. "Zabranjeno je; ti si Tijamatovka, a zakon kae da ako jednom ode sa te planete, ne moe vie da se vrati. Tvoj svet je na crnoj listi." "Ne mogu oni tako..." Oseala je sve vei bes. "Mogu, graanko mlada", ree Aspundh diui ruku. "Ali, mi reci, 'nije gotovo' znai ta? Zna ti to kako?" "Pa - ne znam." Oborila je pogled, zbunjena. "To samo elja tvoja da zavreno nije je." "Ne, sigurna sam!" Besna, iznenada je bila sigurna. "Samo ne znam - kako to znam." "Tako znai." Mrtio se, ali vie od zaprepaenja nego od neodobravanja. "Ne moe ona da zna", promrmlja Ugas. "Je l' moe?" "Ponekad deava to se." Aspundh je izgledao veoma ozbiljno. "Mi ruke sibilmaine smo. Ponekad manipulie ona radi ciljeva svojih nama. Mislim treba da bar pokuamo saznati moemo ako, Lunin odlazak ita menio da li je pro." Luna ga, kao i ostali, pogleda sa nevericom. Ugas se pored nje nasmeja stegnuto. "Misli - maina preduzima neka dejstva sama? Zato? Kako?" "Jedan od obrazaca koje tek pokuavamo da opet doznamo to je. Sibilstvo biti prokleto nejasno moe, to siguran da znate sam. Ali, sprava rasla takvim funkcijama do, kakva god da je, neku vrstu svesti imati morala bi." Luna je sedela, nestrpljiva, samo napola ih sluajui, napola razumevajui. "Kako ja da saznam - da li se vratiti moram?" "Klju ima, sibilo. Dozvoli pitam da, odgovor imae." "Misli... Ne, ne mogu. Ne mogu." Iskrivila je lice u grimasu. Spustio se na kolena i namestio udobno, onda je zagladio svoju kosu nalik na srebrne iice. "Pitaj, dakle, odgovoriu. Input. Njegove oi se ugasie; padao je u transfer. Progutala je knedlu, uhvaena na iznenaenje, i rekla samosvesno: "Reci mi ta... ta e se desiti ako se ja, Luna Svetlohodna, nikad ne vratim na Tijamat?" Videla je da njegove oi mirkaju, najednom zaprepaene, da pretrauju svetlosnim mrljama istakane uglove sobe, i da se vraaju njihovim licima - samo njenom licu. "Ti, Luna Svetlohodna, sibila, pita to? Ti si ona prava. Ti si ona ista... ali nisi ista. Mogla bi da bude ona, mogla bi Kraljica biti... On je voleo tebe, ali sad voli nju. Isto, ali nije isto. Vrati se - bez tebe je rana od koje truli zdravo meso, ovde u srcu Grada... rana kojoj nema zarastanja. Prolost postaje neprestana budunost, ako ne savlada Promenu... Kraj analize. Aspundhova glava naglim trzajem klonu na grudi; oslonio se na sto obema rukama i tako ostao nekoliko dugih trenutaka. Onda opet die pogled. "Kao... no, tamo, da bila je." Otpio je iz ae. "I jedna soba udnih lica puna..." Uzela je i Luna au, i poela piti da bi stegnutost u njenom grlu popustila. On je voleo tebe, ali sad voli nju. "Rekao sam ta?" ree Aspundh, gledajui ka njoj, opet jasnih oiju, ali lica sada iscrpljenog i otegnutog. Prepriala mu je njegove rei, zastajkujui; ostali su joj pomagali. "Ali nisam razumela... I ne razumem! Kako bi mogao da voli... Ugrizla se za usnu. Elsevir ju je dodirnula po ruci, ovla, kratko.

"'Mogla bi Kraljica biti'", ree Aspundh. "Bez tebe... rana koja nema zarastanja." Mislim da je tvoja intuicija bila istinita... tvoja uloga u nekoj veoj predstavi nije ispunjena do kraja. Nastala je neka nejednakost." "Neka je nastala - to se ve dogodilo", ree Elsevir polako. "Pa, zar to ne bi znailo da je i trebalo tako da se dogodi?" Osmehnuo se, odmahnuo glavom. "u glumiti da to znam ne. Ja tehnokrat, ne filozof sam. Za interpretaciju sam zaduen ne, bogovima hvala. Neto li je vreno za, ili ne, tome treba Luna da odluuje o." Luna se ukruti. "Misli - jo nain da se vratim Tijamat postoji na?" "Da, mislim. Elsevir e voditi ako jo da ide hoe te." "Ali rekao si..." "Kej-Ar, to izvodljivo je ne!" "Ako poete odmah i ako adaptere koje dati ja u potrebite u, proi bedno kroz Kapiju ete bez, pre Tijamat nego to seen bude od." "Ali, ni astrogatora nemamo", ree Elsevir naginjui se napred. "Ugas nije dovoljno jak." "Imate." Njegov pogled se pomae. Luni stade disanje: svi njihovi pogledi stigli su do nje istovremeno. "Ne!" "Ne, Kej-Ar", ree Elsevir mrtei se. "Ne moe od nje traiti jo jednom proe kroz to da. Ne bi ona to ni kad bi mogla htela." "Moe - eli dovoljno ako." Aspundh dodirnu svoj trolist. "Mogu pomoi ti Luno ja; mora pripremljena proi kroz to puta ovog ne. Tvoj stari ivot hoe da ti se vrati ako, i mo tvoja kao sibile, moe - mora ovo uiniti. Svoje none strahove moemo suoavanjem pobediti sve ne, ali, ti sa ovim jednim suoiti mora se, inae u sebe e nikad vie verovati ne. Nikad e dragoceni dar koji nosi upotrebiti, nikad biti ba nita." Pogodila ju je otrina tog glasa. Skrstio je ruke, oslonio ih laktovima na sto. Luna je sklopila oi i tama ju je progutala celu. Ali nije jo gotovo. Trebalo je da postanem neto vie! I trebalo je da on bude sa mnom. Nije mogue da je on izgubljen; nije gotovo... Ukresovo lice je sinulo, rasterujui tamu kao izlazee sunce. Istina je; ona ovo mora. Ako uspe, znae da ima snage da rei svaki problem. Otvorila je oi, protrljala akama svoje uzdrhtale ruke da ih smiri. "Moram da pokuam." Videla je napola uoblieni jad u Elsevirinim duboko plavim oima - i napola uoblienu tugu. "Elsi, ovo mi znai sve. Neu te izneveriti." "Naravno da nee, draga." Klimanje glavom, samo jedno; i avet osmeha. "Vai, uradiemo to. Ali, Kej-Ar..." Ona die pogled. Kako nje vratiemo se opet bez?" Njegov osmeh se trznuo tajnom krivicom. "Lanih isprava pomou, koje dau isto ja. U haosu laenja sa Tijamata zavrnog od, primetie vas niko ne, siguran sam, ak Svilenog ni." "Dakle, zaista, Kej-Ar, grenie jedan prikriveni." Nasmejala se slabo. "Ja to zabavnim smatram ne." Ni njegovo lice to nije smatralo zabavnim. "Ako ovu devojku sve to sibila znati treba nauim, i onda aljem je na Tijamat, in izdaje iniu po. Ali to radei, zakonu koji je stariji ak i od Hegemonijinih zakona veran biu jednom." "Izvini." Klimnula je glavom, prihvatajui ukor. "A na brod?"

"On kladan spomenik snovima nemoguim mog pokojnog brata bie pri. Rekao ti sam, Elsevir, da u oskudici bie nikad. Ovo uradi, i krijumarenje potrebno e ti biti vie ne." "Hvala." Iskra pobune videla se u njenim oima. "Planirali smo mi povuemo da se, i ivimo kao penzioneri, da ovo putovanje takav potpun neuspeh bilo nije. Sad ova prilika ukazuje se, da nau robu... isporuimo, posle svega." Aspundh se namrtio kratkotrajno. Ugas je odmotao noge, olovnim naporom, a i ostali su poeli da ustaju. Luna ga je pogledala i suoila se sa injenicom da on gleda u nju; ali njegov pogled je pourio dalje i uhvatio se za Elsevir kao ruka siroeta. Razvukao je usne, neuverljivo, u osmeh. "Znai ovo bi sad bilo zbogom, Elsi, je li tako?" Luna je ustala i pomogla mu da i on ustane, a za to vreme svi oko stola su poinjali da razumevaju. "Ugae..." "Smatraj da ovim isplaujem deo onoga to ti dugujemo, mlada gospoice." Slegnuo je ramenima. Elsevir se okrenula Aspundhu, ali Luna je videla da se njegovo lice stee odbijanjem jo pre nego to je pitanje uoblieno. "Njemu nee biti da nae drugi brod teko; astrogatori mnogo trae u vaem - poslu se, siguran sam." "Pa, Kej-Ar, 'ima krijumara i krijumara'", ree Elsevir. "Misli, moda brod sa ovekom koji je na crnoj listi zbog ubistva da dele nee svi?" Aspundhov izraz lica pretvorio se u elezo. Luna ispusti Ugaev rukav. Ugas pocrvene. "Samoodbrana! Tako je i zvanino zabeleeno, bila je samoodbrana." "Neki drogirani putnik ga je izazvao na dvoboj, Kej-Ar. I hteo je ubije ga da. Ali zakon nikakve pravi izuzetke ne... Da li ti zaista zamilja brod sa ubicom delila bih ja da?" "Ja mogu ak ni zamisliti zato ti za mog brata udala si se ne", ree Aspundh, uz potueni uzdah. "U redu, Elsevir; u redu, iako moje obeanje tebi do take slamanja pritiska. Valjda kompaniju posedujem negde brodsku koja zeti moe jednog astrogatora u." "Ozbiljno to kae? O, bogovi..." Ugas se nasmejao, njiui se kao trska. "Hvala ti, stari gos... graanine! Kajati se ti e ne." Bacio je pogled ka Elsevir, dug, blistav pogled pun zahvalnosti. "Nadam se neu da", ree Aspundh; proe pored Ugasa i prie Luni. "A ni zbog tebe kajati u se ne, je tako li?" U njegovim oima ona vide sumoran odraz onoga to bi njen neuspeh znaio, ne samo za nju, nego i za druge. "Nee." Klimnuo je glavom. "Onda stani sa mnom sledeih nekoliko dana o, dok se preme na brodu obavljaju pri, da bih sve to sibila treba da zna uio te na." "Hou." Dotakla je svoje grlo. "Kej-Ar, mora li ona..." "Za njeno dobro je sopstveno, Elsevir, i moje, ja ovde drim." Malo je podigao glavu. "Da... naravno." Elsevir se osmehnula. "Sasvim si u pravu, naravno. Luno, ja..." Potapala je Lunu po ruci, opet sklonila pogled. "Nema veze. Nije bitno. Nije vano."

Otila je ka vratima i nije se osvrnula da vidi Luninu ispruenu ruku. Svileni je bez rei poao za njom. "Eto." Ugas se osmehivao, pola njoj a pola svojim stopalima. "Neka te prati dobra srea, mlada gospoice. 'Mogla bi kraljica biti.' Priau ljudima da sam te znao u onim ranijim danima." Najzad ju je pogledao u oi. "Nadam se da e ga nai. Zbogom." Uzmakao je, okrenuo se i otiao za ostalima. Luna je stajala i utke gledala u prazna vrata, ali ona ostadoe prazna. Luna je sedela sama na irokoj kau-ljuljaci u vrtu i zamasima nogu pojaavala njihanje. Iznad nje pevalo je nono nebo, stotinu zasebnih horova boje, stopljenih u jedan. Oslonila je glavu nazad, na jastuke, i sluala oima. A kad bi ih sklopila, ula je drugu muziku: slatke zamrenosti jedne karemovske umetnike pesme prepletene sa kontrapunktom koji su davali insekti cvrei u bunju i, svojim otrim i grlenim poklicima, stvorovi koji su kao udna menaerija lutali po stazama bate. Provela je i ovaj dan isto kao i nekoliko prethodnih, bavei se vebama za disciplinu tela i duha, upijajui u sebe informacione trake koje joj je Kej-Ar Aspundh davao, uei sve to je Hegemonija znala o sibilama - ko su, ta rade, ta znae narodu na svetovima gde ih ima. Sibile su na ovom svetu, Karemofu, ile u formalnu kolu, gde su imale sklonite i zatitu dok su se uile da kontroliu svoje transove - vetina koju je ona savladala, manje pouzdano, uei od Klavali i od Danakil Lua na jednom usamljenom ostrvu pod nebom. Ali Aspundh i drugi sibili i sibile Hegemonije uili su ne samo tu strogu osnovnu vetinu, nego i to-ta drugo: sticali su znanje o kompleksnoj mrei iji su deo bili i o ogromnom dosegu staroimperijalne tehnoloke protiv-arolije koja je trebalo da uini neto protiv pada tame. Uviali su da Nitavilo, zvano jo i Mesto Niega ili Nigdina, mora da se nalazi u srcu neke maine, na nekoj planeti ije mesto ak ni sibile ne mogu znati; to uvianje davalo im je snagu da izdre stranu odsutnost Nitavila, osobinu zbog koje je Luna zamalo unitila samu sebe sopstvenim strahom. Uili su o stvarnoj prirodi svoje moi: o sposobnosti da ne samo ublae terete svakidanjeg ivota, nego i da ga unapreuju, da doprinose drutvenom i tehnolokom napretku svog sveta dublje nego to to moe i najvei genije - zato to imaju pristup nagomilanoj genijalnosti celokupne ljudske istorije... iako se nita od toga ne moe ostvariti ako njihovi narodi nemaju mudrost i volju da koriste to znanje. Uili su i o prirodi svoje neprirodne 'infekcije', o tome kako njene potencijale mogu iskoristiti da se zatite od raznih opasnosti, i kako mogu da zatite svoje najblie od zaraze. Sibila je ak smela roditi dete. Vetaki virus sibilstva ne prolazi kroz prirodne zatitne filtere u placenti - tako da novoroene ne postaje sibila, iako ima vie izgleda nego drugi da u novoj generaciji stupi u sibilstvo. Imati dete... leati u naruju jedinog oveka koga je ikad volela i znati da njih dvoje mogu biti jedno drugom sve ono to su ve svojevremeno bili... Luna die glavu, trgnuta iz svojih sanjarija zvukom neijeg dolaska po terasi. Ali on sad voli drugu. Ovo podseanje na injenicu koja ih sad razdvaja vie nego vremenska i prostorna provalija zabolelo ju je naglo, upravo u trenutku kad je videla da Kej-Ar Aspundh prilazi.

"Luno." Njegov osmeh bio je pozdrav. "Nau veernju etnju hoemo li u?" Svako vee hodao je kroz svoje vrtove do jedne male graevine od mermernih stubova, u srcu lavirinta od bunja, u kojoj je pepeo njegovih predaka poivao u urnama. Karemovci su oboavali hijerarhiju boanstava, ime su svoju viziju ljudskog drutva lepo produili vertikalno - u nebo; tu su ukljuili i itav panteon onih koji nadziru druge hegemonijske svetove. Na prvoj 'galeriji' boanstava bili su ugledni preci svakog Karemovca, ljudi od ijeg uspeha ili neuspeha je zavisilo mesto njihovog deteta u drutvu. Aspundh je predano izraavao potovanje prema svojim precima; Luna se zapitala da li je lake poverovati u boanski status svoga oca ukoliko je postigao zemaljski uspeh. Ustala je sa kau-ljuljake. Svako vee ila je u tu etnju zajedno sa Aspundhom, pa su u privatnosti vrtova raspravljali o onim pitanjima koja su i posle njenog dnevnog uenja ostala neodgovorena. "Dovoljno toplo ti je da li? Ove prolene veeri su hladne. Uzmi moj ogrta." "Treba ne, fino mi je." Odmahnula je glavom, tajno prkosna. Na sebi je imala odeu dugu, ali bez ikakvih rukava, koju je kupila posredstvom reklamne emisije-izlobe na tridiju. Luni se inilo da i prizor neije ogoljene ruke postiuje ove Karemovce; nije joj se dopadalo da je prisiljavaju da nosi vie odee nego to eli, pa je zato ba nosila manje. "Ah, biti vrsnut u detinjstvu o!" Nasmejao se; osetila je nastanak malenog mrtenja. "Tvoj divni osmeh veeras kazuje ne po. To zato to sutra na kosmodrom mora li je?" Krenue zajedno; Luna je obuzdavala svoje korake da ne bi prednjaila u odnosu na njegove, sporije. "Jednim delom zato." Pogledala je dole, ka svojim mekim papuama, osmotrila obrasce glatkih kamenih povrina po kojima su ili. Svileni je umeo razgledati te kamene ploe satima, uei iznad njih opinjeno... Bilo bi joj drago da opet vidi makar i Svilenog, ali drae da vidi Elsevir; da utekne iz gueeg savrenstva vetake lepote ovog sveta. Radovala se tim veernjim etnjama, ali tokom dana Kej-Ar je bio zauzet poslom, a Ej-El-Vi je nadgledala Lunino uenje, dobro pazei da se u svemu sauva diskrecija dok ta mlada devojka sumnjive prolosti boravi u kui njenog oca. Ej-El-Vi je prema Luni postupala sa potovanjem, zbog tog trolista pod Luninim grlom; ali samo Ej-ElViino prisustvo bilo je dovoljno da se svaki Lunin korak pretvori u spoticanje, svaki pokret u prosutu iniju, razbijenu vazu. Ej-El-Viina nemilosrdna sofistikacija inila je svaki pograan izgovor fatalnim, svako pitanje smenim, ma kakav smeh nezamislivim. Ovo je bio svet koji se bojao da se samome sebi nasmeje, svet uplaen da e izgubiti kontrolu - nad Hegemonijom, nad Tijamatom. "Da vremena treba ti vie osea li? Malo emu daljem mogu uiti te na... a vreme sad od presudnog znaaja je, alost na." "Znam." Na stazi ispred njih, jedno uplaeno stvorenje rairilo je svoju odoru od svetlucave, treperave krljuti i ciknulo. "Znam da sam spremna najvie to mogu biti. Ali ta ako nikad dovoljno spremna biti neu?" Poslednjih dana oseala je da se njena vera u sebe i u trolisni znak koji nosi, ali i u silu koja je tim znakom simbolizovana, postepeno poveavaju; ipak, nije smogla snage da pokua ijedan transfer, zato to se plaila da bi neuspeh sad, bio neuspeh zauvek. "Ti premna bie s." Osmehnuo se. "Mora jer." Uspela je da se osmehne, dok je ova potvrda odjekivala u njenom umu. Neke pojave u sibilskoj mrei ni Karemovci nisu umeli da objasne - anomalije, nepredvidivosti

- kao da je taj sveznaju i izvor sibilske inspiracije na neki nain nesavreno formiran. Neki od sibilskih odgovora bili su tako zapetljani, da ih eksperti nikad nisu uspeli razjasniti; ponekad se inilo da mrea deluje u pravcu nekih svojih, sopstvenih ciljeva, iako je obino samo reagovala. U ovom sluaju, mrea se odluila za akciju, i izabrala Lunu kao svoje orue... Ne, ona nee doiveti neuspeh. To ne moe da se desi. Ali koji je njen cilj, ako je Ukres vie ne eli? Da ga vratim sebi. To u uraditi. To mogu. Stegla je pesnice, ne odustajui. Pripadamo jedno drugom. On pripada meni. "Bolje je to", ree Aspundh. "A sad, zavrna pitanja postavila meni bi koja? Ita jo nejasno li je da?" Klimnula je lagano glavom i postavila ono jedno pitanje koje ju je muilo od poetka. "Hegemonija hoe da na Tijamatu tajna bude zato, da sibila svuda ima? Vi Zimcima govorite zato, da smo mi zli, ili ludi?" Namrtio se kao da je prekrila neki naroito jaki tabu. "Ne mogu to jasniti tebi ob, Luno. Previe loeno je s." "Ali i nepravedno. Rekao si sibile od vitalnog znaaja su da - i samo dobro svakom svetu ine." Odjednom, bilo joj je jasno ta to govori o namerama Hegemonije; uvide da ovde, na Karemofu, nije nauila samo ono emu su je uili, nego i mnogo vie. Aspundhov izraz lica govorio joj je da je i on to shvatio, i da mu se nije dopalo jer nije mogao ni na koji nain da sprei da ona shvati. "Nadam se nisam naneo da, i neu naneti, preveliku tetu mom sopstvenom svetu", ree on sklanjajui pogled. "Ti na Tijamat vraena biti mora. Ali molim bogove da nastrada Karemof zbog toga ne." Nije imala odgovor. Sa mirisne staze kroz rascvale silife skrenue u batenski lavirint. Krivudali su njime; najzad se u skrivenom srcu lavirinta pojavi kameni memorijal, odsijavajui pastelne boje neba. Aspundh je produio u senovitu unutranjost graevine; Luna je sela na mermernu klupu, vlanu od rose, da saeka. Miris tamjana dopre do nje na sve jaem povetarcu; zapitala se kakve molitve Kej-Ar Aspundh upuuje svojim precima noas. Ptice ije bi boje pri dnevnom svetlu bile blistave doleprale su joj sad u krilo, pastelne i sive, mrmljaju i spokojno. Gladila je njihova lomna pernata lea, imajui na umu da ovo ini poslednji put; da posle sutranjeg dana nee biti vie nikakvih mirnih vrtova - postojae samo Crna Kapija... Protrljala se po miicama ruku, odjednom oseajui veernju studen. 21. "Graanine, ta e u mojoj kancelariji?" Geja Derua Pala-Tion je besno gledala preko hrpica slubenih kojetarija koji su bili naslagani oko njenog terminala i po uglovima radnog stola. U okovima sobe takoe. "Rekli mi da doem ovde. Za dozvole." Duandija je gnjeio svoju kravatu, na pola puta izmeu nesigurnosti i oholosti. "Rekli su mi da ete mi Vi rei zato jo ni rei nema o..." "Znam, znam. Ali mogao bi, za tebe, da potrai svaki narednik, svaki patroldija, makar i sa pola mozga!" Boe, kad bih mogla da izguram ceo jedan radni dan, a da ne viknem ni na koga... ceo jedan sat rada, zapravo. Provukla je prste kroz crno-crvene kovrde kose. "Ko te posla ovamo?"

"Inspektor Man..." "...tanjez", dovri ona uglas s njim. "E pa posleo te na pogreno mesto. Vrati se na prijemno odeljenje i reci tamonjem deurnom da potrai pravo." "Ali on je rekao..." "Ovog puta ne dozvoli da te odbije!" Mahnula mu je da izie i ve je gledala dole, na napola proitani izvetaj koji je, na ekranu, jo ekao njeno odobrenje; pruila je ruku ka dugmetu interkoma. "Narednie, probudi svoj mozak i pazi malo kakve idiote puta unutra! ta misli, zato inae sedi tu?" "E ba i vi umete da vodite celu jednu planetu, do..." Ostatak te grdnje nije se uo zato to su se vrata zatvorila za trgovcem. "Izvin'te, komandante", ree narednik, zlovoljno bestelesan. "Da pustim sledeeg?" "Mmmmmda." Ne. Ne, ne vie. "I zovi mi Manta... ne, nita, to povlaim." Pustila je dugme interkoma. Mogla bi da utne ovog Mantanjeza, da ga jednostavno otpusti iz policije, zato to joj on nameta ovakve zvrke, ali ako bi to uradila, suoila bi se sa otvorenom pobunom u policijskim redovima, umesto, kao sada, samo sa otvorenim nezadovoljstvom. Tokom ovih godina, od kad je postala komandant 'plavaca', njen ugled u njihovim oima sve vie je padao... od zla na gore. A on to zna. Zna, skot jedan... Slepo je zurila u izvetaj. Pre nekoliko meseci dolo je do 'pada' policijskog informacionog sistema i od tada je vladao haos. I sad radi sa jedva polovinom normalne delotvornosti; ak ni karemovska ekspertiza nije mogla mnogo da pomogne, jer, bitni rezervni delovi se, iz nekog razloga, nisu mogli nabaviti. Zato se Derua ve mesecima trudila da sredi evidenciju tijamatske policije... a poslednjih sat vremena, samo da pro ita ovaj jedan jedini izvetaj, svaki put uspevajui da odri koncentraciju pola minuta, ali ne stiui ni blizu kraja. Ona pritisnu dugme 'ODOBRAVA SE' i pusti da stvar ode neproitana. Ne postiemo nita. Ovo nas potiskuje, klizimo unazad, zatrpava nas ive... Zavukla je ruku u hrpu praznih paketia iesta-kapsula u jednoj od njenih ladica, nadajui se da ima jo nekih sa ponekom nepotroenom kapsulom. Do vragova, ovoga ponestaje - kako da ovek izdri do kraja dana? Vrata su se otvorila, ne donosei nikakav odgovor na njeno pitanje; samo je uao kapetan - Uf, bogova mu, kako se zvae ovaj? - i salutirao. "Kapetan Kerla-Tinde raportira, komandante", kao da nije ni oekivao da se ona sea njegovog imena. Ve je bila sviknuta na tu hladnou i drskost tona. Plavci ne mogu da je smisle, gotovo svaki je mrzi, a sad ve i ona njih, maltene jednako. Disciplina je otila u propast, ali jedna Geja Derua ne moe da smanji in svima njima odjednom - a sve ostale mere ve je oprobala. Panduri jednostavno nee da je sluaju: zato to je ena, dabome (i proklet bio dan kad je odluila da pokua da bude neto vie od toga...) ali i zato to je zauzela mesto na kome bi, po pravu, trebalo da se nalazi Mantanjez. Posebno zato to je njeno naimenovanje bilo Kraljiina ideja. Smatraju da je ona, Derua, marioneta u rukama Kraljice; a kako moe da dokae da nije tako, kad je sva upletena u Arienrodine konce kao u pauinu, ostavljena ovde da visi izmeu zemlje i neba, sa sve manje volje da nastavi? "ta je, Kerla-Tinde?" upita ona, ne uspevajui da ukloni otrinu iz svog glasa. "Ostali oficiri su me zamolili da govorim u njihovo ime, gospoja." Ta re bila je sva oteala od nesklada. "Traimo da se prekine sa prinudnom patrolnom dunou

oficira ovde u gradu. Smatramo da za to postoje pozornici-patroldije; tetno je za ugled oficira da bude primoran da zlostavlja graane po ulicama." "A vi biste radije da graani masiraju jedni druge, a?" Namrtila se, odve lako, i nagnula se napred. "Kojom vanom dunou biste eleli da se bavite umesto toga?" "Onima koje su nam i namenjene! I ovako ne stiemo da obavimo sve administrativne poslove, a kamoli jo ako treba i da patroliramo po ulicama." Njegovo iroko lice uzvraalo joj je jednakom merom, mrtenje za mrtenje. Pogledao je upadljivo ka hrpama kutija sa raunarskim trakama na njenom radnom stolu. "Znam, Kerla-Tinde", ree ona, pratei njegov pogled. "Smanjila sam birokratiju najvie to sam mogla." Trebalo bi i da vidi kako opako mi se Hovanese protivio zbog toga. "Znam da je sve postalo deset puta gore kad se kompjuter sjebao; ali, do vragova, na posao ovde je i sad da titimo graane Hegemonije, i to mora da se radi." "Onda nam bar jednom daj neto vredno truda!" Kerla-Tinde je mahnuo rukom prema nepostojeem pogledu kroz njen nepostojei prozor. "A ne da diemo pijandure sa trotoara. Daj da pohvatamo one krupne kriminalce, postigni da budu izreene neke presude koje e neto znaiti." "Nikad vi te presude neete dobiti. To je gubljenje vremena." Bogovi, da li ja zaista izgovaram ove rei? Jesam li ja zaista ona ista koja je svojevremeno stajala tu gde on stoji i govorila to to on govori? Ispod ruba stola zgnjeila je jedan prazan paketi od iesta u bolnu grudvicu. Nisam... nisam ona ista. Ali istina je ovo to mu je upravo kazala... im je postala komandant, pokuala je da potue velike gangstere, one za koje je znala da odavde, iz Karbankla, kontroliu mree interplanetnog poroka. Ali oni su joj izmakli kroz prste kao voda. U kojoj god ilegalnoj aktivnosti da ih uhvati, pokae se da je, formalno-zakonski, kriv neki dravljanin Tijamata. A Tijamatovci su svi pod nadlenou Kraljice; njih policija ne moe ni da pipne, bez Kraljiine dozvole. "Komandant Lu-Sked nije tako mislio." Vraga nije. Ali, nije imalo smisla to izrei. Da li se i Lu-Sked suoio sa isto blokadom koja izluuje - ili je Arienrod preuredila drutvo Karbankla samo zbog nje? U svakom sluaju, ona ovo ne moe objasniti ni Kerla-Tindeu, ni ma kome drugome od njih; ve im je 'jasno' da je ona u Kraljiinom depu, i tako e misliti ma ta ona priala. "Vi ste na ulici, u patrolama, iz dobrog razloga, Kerla-Tinde; znate da se ulino nasilje naglo povealo" - a videla je Arienrodinu ruku i iza toga; i videla u Kerla-Tindeovim oima da krivica i za to 'jasno' pada na nju, komandantkinju plavih - "zato to se bliimo konanom odlasku. Nikakva smena nam ne dolazi i nee doi. Iz tih razloga, vi ete ii i dalje u patrole po Ulici, sve dok vam ja ne kaem da prestanete; dok poslednji brod ne bude spreman za uzletanje sa ove planete." "Glavni inspektor Mantanjez nije..." "Mantanjez nije komandant, do vraga! Ja jesam!" Njen glas se opet oteo kontroli. "Moja nareenja ostaju. Sad izlazi iz moje kancelarije, kapetane, dok to ne pretvorim u 'porunie'." Kerla-Tinde se povukao; njegova maslinasta koa potamnela je od indignacije. Vrata su se zatvorila odsecajui Deruu od jo jednog nerazreenog sukoba, od jo jedne glupe greke. Nije ni udo da me mrze. Mrzei samu sebe, zagledala se u neprovidnost polarizovanih 'prozora' koji su bili njen jedini tit od mrnje policijske centrale svuda

uokolo. U tim ploama bledo se odraavala njena sopstvena slika, kao hologramska transmisiona avet, loa imitacija lane stvarnosti. Vie i ne postoji nikakva Geja Derua, ena, od vrstog ljudskog mesa; postoji samo jedna histerina otrokona, opakog jezika, progonjena paranoidnim iluzijama. Koga ona pokuava da prevari? Ona je sama kriva, nesposobna je za ovaj posao, neuspena je... ona je inferiorno bie, slabo, previe emotivno, ensko. Naslonila se unazad u svom mekanom seditu, pogledala dole du svog tela, znajui istinu koja ni tekom uniformom nikad nije mogla biti sasvim sakrivena. Vidi: ak nema petlju ni da prizna da je neuspeh doao zbog njene sopstvene nesposobnosti, a ne zbog neke Kraljiine fantastine zavere. Pa nije ni udo to joj se svi smeju. Pa ipak - videla je Kraljiino lice na jednoj letnjakoj curi. I videla je Kraljiin bes kad je ta mlada enska zbrisala sa Tijamata. Isto tako, videla je kako Lu-Sked puzi po sopstvenoj prljavtini... bez ikakvog mogueg razloga, osim zbog Arienrodine osvete. Ne, ona ne gubi pamet, nego je Arienrod sistematski, malo po malo, raspameuje. Meutim, ona se tome ne moe nikako suprotstaviti. Nema naina. Sve je pokuala, ali bekstvo je nemogue - ostaje samo svest da njena karijera, budunost, vera u sebe, neumitno krvare i blie se smrti. Karijera je ve upropaena, dosije o njenom komandantskom radu je dugi, neprekinuti niz neuspeha i albi. Kraj njihovog boravka na Tijamatu bie ujedno i kraj svega to je ikad pokuavala da stvori ili elela da uradi. Arienrod, dakle, razara i nju; nee je unititi brzo kao Lu-Skeda, nego deli po deli, tako da e biti svesna svake nijanse svoga propadanja. I, najbolje od svega: Arienrod je sigurno znala da e ona ostati na poloaju, da e istrajno prkositi svojoj sudbini - kao to je celog ivota inila. Jer, sad podneti ostavku i otii sa Tijamata znailo bi priznati da je sve bilo uzalud. Zapravo, sve e i biti uzaludno, kad sa Tijamatom njihov posao bude gotov; ali, do tad, ak i ova paklena parodija njenog sna bolja je nego ivot bez ikakvog sna. Nije mogla da uzvrati udarac Kraljici, ni najmanju uzvratnu nezgodu da joj namesti. Pukim sluajem pokvarila je Arienrodin plan za produavanje vlasti zimske stranke. Ali, bogovi su svedoci da Derua nije u tome nala ni tren zadovoljstva - niti je u kasnijim godinama otkrila ikakav nagovetaj o novim paukovim mreama koje bi Kraljica, kao zamenu, mogla spremati. I nesumnjivo sprema... samo to ovog puta Hegemonija, oliena u njoj, Derui, moda nee uspeti da taj plan osujeti. Eto ta bi moglo biti kruna neuspenog komandantskog rada. Ipak, vremena ima jo. Bitka jo nije gotova, treba se srediti i... "Slua li me sada, droljo? Srediu ja tebe, tako mi skota ivota, srediu te! Neu se slomiti, ne poputam dok te..." Vrata su se opet otvorila, vraajui joj lopticu njenih sopstvenih rei; uao je jedan policajac i sagledao jednim hitrim pogledom da je sama. Stavio je na njen sto jo jednu zapeaenu kutiju sa slubenim informacijama. Pogledao je Geju Deruu iskosa. "ta je, ta si zinuo?" Salutirao je i iziao. Sa jo jednom super provalom za ogovaranje komandantice. Njena odlunost ve se mrvila. Kako, zapravo, zna; po emu moe biti sigurna da nisi ve pomerila pameu...? Pruila je ruku pored terminala, prema toj novoj kutiji, ali se njena aka sklopila oko jednog usamljenog lista tampane hartije koji je bio kutijom delimino

pritisnut. Izvukla ga je, proitala jedan red: 'ALIMO SE NA:' Zgnjeila je papir obema akama. Ko je to ovde smestio? Ko? Interkom poe da zvoni. Pritisnula je dugme za ukljuenje, estokim pokretom ali utke, nemajui poverenja u svoj glas. "Radiofonski poziv iz unutranjosti, komandante. Neko po imenu Kenet ili tako neto. Da mu dam vezu?" Ngenet? Bogova mu, sad nije sposobna da razgovara s njim, ne u ovakvom stanju. Zato, do vraga, uvek odabere najgori trenutak, i zato se uopte vie trudi? "Osim toga, doao je inspektor Mantanjez da razgovara s Vama." "Da ujem ovoga to zove." Da, samo ta u mu rei? ta? "A Mantanjezu kaite da se malo... da se malo strpi." Zaula je iz zvunika pucketanje olujnih radio-smetnji na radio-talasima, a zatim dobro poznato izoblienje dobro poznatog glasa. "Alo? Alo, Derua..." "Ovde sam, Miroe!" Sa neoekivanim talasom zadovoljstva prisetila se kako je to kad neko ljudsko bie razgovara s tobom dobrovoljno, rado... uvide odjednom koliko joj njegovo prijateljstvo znai, mnogo vie od obine ljudskosti. "Bogovi, ala prija kad se ti opet javi", ree ona. Smekala se, da, zaista se osmehivala. "Ne ujem te... prijem je lo! Da li... na plantau opet... dan-dva? Odavno... posetu!" "Pa, ne mogu, Miroe." Otkad nije bila kod njega? Mesecima; i od tada do danas nije ni razgovarala s njim; ve mesecima nije sebino utroila dan ili sat na neto od ega e se nasmeiti. Ne moe ni sad, ne moe sebi taj luksuz da dozvoli. "ta?" "Kaem... ovaj..." Vide sopstveni odraz na ploi zida, lice tamniarke utamniene. Panika je dotae mutnim prstom. "Da! Da! Dolazim! Dolazim veeras." 22. "Ooooo-kej, naivine. Sad se opet snalazite sami." Tor je uzmakla, uzaludno se nadajui da to moe da izvede graciozno. Naklonom je otkrila vie golotinje nego to je nameravala. Izie iz avetinjski svetlucajue 'staze sa preprekama'. Njenu pono no crnu periku savladavala je kapa zlatno izvezena, u kojoj su, hologramski neopipljivo, zvezdani novi-brodovi ratovali sa rojevima meteora. Draperije njene svilene jednodelne odee sevale su plamenim plavetnilom gorionika za zavarivanje; nepokrivene povrine koe bile su, u mraku, samrtnike boje lavande. Gomila ju je ispratila zviducima i protestima; ona se kockala rame uz rame sa muterijama, kao to joj je i nareeno, gubei taman koliko treba i dobijajui isto tako, i jo malo vie, da bi oni poverovali da se ovde igra poteno. Naivine. Igre, na njeno iznenaenje, jesu voene poteno - u veini sluajeva. Bile su, jednostavno, toliko zamrene da se obino ljudsko bie nije moglo nadati da e ih nadmudriti. Na samu pomisao koliko je sati straila, i koliko novca uzalud potroila, igrajui jednako razuzdano i stupidno kao ovi drogirani glupanderi, poinjala je zgaeno da odmahuje glavom sa kovrdama u boji ebonosa. Ipak, sad se manje nervirala: nauila je kodove koji su joj omoguavali da tajno kontrolie ishod igara.

Sve u svemu, nije joj bilo tako loe: upravnica jednog kazina, po zakonu i vlasnica a, u stvari, samo 'fasada' za oveka zvanog Izvor koji je na ovoj planeti imao svoje poslove. Kazino se zvao 'Persefonin pakao' i bio je nesumnjivo najbolji kockarski pakao u Karbanklu. Uzgred se bavila i nekim diskretnim poslovima koje je Izvor - elnik van-tijamatovske kriminalne sub-kulture na Tijamatu - zahtevao od nje. Deo Kraljiine politike sastojao se u tome da pojedini sposobni Zimci nastupaju kao zaklon iza koga se obavljaju ilegalne radnje stranaca, tako da pravi gospodari greha operiu praktino nekanjivo, izvan domaaja Hegemonijine policije. Tor je hapena etiri puta dok je radila da stekne Izvorovu naklonost; sva etiri puta plavci su je morali predati Kraljiinoj gardi koja bi je jednostavno pustila. "Ej..." mirkavo je pogledala kroz ples tela koja su se pomerala i jasnije sagledala stranca koji je, vodei za sobom zombija, upravo proao kroz zastor od majunih, svetlucavih ogledala. "Polukse!" Viknula je to u razmahanu muziku oko sebe, ali je, kao drugi poziv, pritisnula i pozivno dugme na svojoj narukvici. Poluks se pojavio pokraj nje, sa umirujuom solidnou elika. "Onaj perverzni tip koji se upravo uvukao kroz vrata; uputi ga da kroz njih proe napolje. Takav gost nam nije potreban." Pokazala je prstom, nastojei da ne vidi da li je zombi muko ili ensko, niti ma koji detalj zombijevog telesnog oblika. Od svakog prizora zombizma njoj se povraalo, kao i od pogleda na mukarce ili ene koji se ne gade da tako iskoriavaju ivo telo. "Kako god ti kae, Tor." Poluks je krenuo, jednoumnom neizbenou, na zadatak. Bio je bolji izbaciva nego iko od ljudskih bia ovde zaposlenih; Tor je platila zakupninu za 'do kraja'. Sve ovo je od poetka savreno funkcionisalo... to je ba udno. Okrenula je lea gomili, naslonila se laktom na jedan kraj povijenog, kao ugalj crnog anka. Taj udni materijal koji je upijao u sebe svetlost isisavao je toplinu iz njene koe; stresla se i uspravila. Neto dalje od nje sedeo je Herni, komandujui redovima aparata za toenje i doziranje raznih pia i droga: takvi aparati bili su ludo popularni anahronizam. A dovoenje Hernija da rukovodi takvim barom, mestom gde su se gosti okupljali da izgube inhibicije, pare i ugled, bilo je rezultat Torinog vrhunskog nadahnua. Ispovedali su se jedni drugima, i, jo bolje, njemu; ono to je Herni saznavao, Tor je isporuivala Svetlohodnom, koji je svaku mrvicu informacije primao jednako gladno kao i pre nekoliko godina. Ko je mogao sanjati, onog dana u Sudbinoj uliici kad je malo falilo da je Svetlohodni zadavi, da e njegova opaka narav dovesti nju, Tor, do ovoga? Izmeu Hernijevog poznavanja ljudi i Ukresove povezanosti sa nekim visokim i monim, ona se uzdigla vie i bre nego to je ikada sanjala da e moi. "Ej, Persefona, mae, Izvor te trai." To se iza nje odjednom stvorio Ojarzabal, jedan od Izvorovih porunika. Njegove ake su se lepo smestile oko njenog struka i krenule opasno intimnim putanjama ispod oblina njene senzualne veernje haljine. Suzbila je svoju nimalo delikatnu elju da mu nabije lakat u rebra. Uila se kakvom-takvom taktu i finoi, bolno, jo od dana kad je otila sa utovarnih dokova; ovde je u rok slube ilo da trpi da te pipaju. "Pazi malo. Zasvirae mi sirena protiv provalnika." Odgurnula je njegove ake, ali ne previe daleko. Ojarzabal je bio nekakav zezator i to je dokazivao time to je glumio da ga ona privlai vie nego lake enske 'ik' izgleda koje stalno protiu kroz ovu kockarnicu; ipak, ona se nije osobito jako trudila da ga obeshrabri. Svojevremeno je bio zaposlen kao 'deko na farmi' negde na Velikoj

Plavoj; jo je imao neku privlanost jako izraslog seljakog deaka. Otila je u krevet s njim nekoliko puta i nije se mnogo razo arala. Tor se ak bavila i mislima o nekoj eventualnoj udaji za njega pre konanog odlaska, i o naputanju Tijamata zauvek. "Zlaana, aj' posle nas dvoje..." "Zauzeta veeras." Krenula je odatle pre nego to je mogao opet staviti ape na nju; osvrnula se, popustila malo, dovoljno za jedan osmeh. "Pitaj me sutra." Iscerio se. Poludrago kamenje bilo je kao intarzija umetnuto u njegove zube na nekim mestima. Okrenula mu je opet lea i otila, odmahujui glavom. Prola je kroz gomilu, pa kroz zabranjena vrata koja su vodila u Izvorove privatne kancelarije i zatiene sale za sastanke - zatiene ne samo skrivenim ljudskim oima, nego i najboljim protiv-pijunskim aparatima koji su se za novac mogli kupiti. Kad je saznala da je Herni Karemovac, pitala ga je da li bi mogao da iskoristi svoju legendarnu tehniku vetinu i da njoj omogui da prislukuje Izvorove privatne dogovore. Ali Herni nije bio dorastao elektronskim uvarima, pa je Tor konano shvatila da se ne raaju svi Karemovci sa znanjem kako pretvoriti rudu u kompjuterske terminale. Zato se morala zadovoljiti time da motri ko i kad dolazi kod Izvora, i da samo nagaa zato. Nije joj se mnogo dopadalo da tu ulazi. Vrata njegove kancelarije otvorila su se pre nego to im se pribliila i time su pokazala ono pred-znanje koje se ve navikla da od njih oekuje; dopustila su joj da ue kod tog sagovornika. Ulazei, mirnula je i protiv svoje volje, i usporila; u sobi je bio takav mrak da gotovo nita nije videla, kao da je oslepela. Uvek je kod Izvora tako bilo. Vazduh je bio sav zaguen tamjanom i nekom jakom slatkoom. Podigla je ruku da protrlja oi i zadrala je nadomak onih kapaka: umalo da upropasti savrene cvetove naslikane na kapcima. Pustila je, rezignirano, da ruka padne. Istovremeno, jedan mrani oblik poeo je da se zgunjava naspram mutnocrvene pozadine: Izvor, vien samo kao silueta. Ona ga nikad nije drugaije videla. Ojarzabal joj je napriao da Izvor pati od neke bolesti zbog koje njegove oi ne mogu da podnesu svetlost. Nije znala da li da veruje u to, ili samo da zakljui da tip voli da krije lice. Ponekad, dok se lagano prilagoavala tupim uplivima crvene svetlosti iz zida iza njega, pomiljala je da je Izvorovo lice ne im izoblieno. Ali u to nije bila sigurna. "Persefono." Njegov glas bio je parajui apat, i Tor opet nije znala da li je pravi. Govorio je sa nekim akcentom koji ona nije mogla identifikovati. "Evo me, gospodaru." Taj nain obraanja, njemu najdrai, dobijao je nova i zloslutna znaenja ovde u mraku. Nelagodno je unula periku; koa glave, ispod kose, poela je da je pecka od iznenadne napetosti. Znala je da on u mraku vidi savreno dobro; pri svakoj poseti bila je prisiljena da trpi ovakav pomni pregled. "Okreni se." Poela se okretati oko sebe na debelom ilimu, pitajui se besciljno koje bi boje mogao biti, i da li je moda jednostavno crn. "Bolje je... da, sad mi se vie svia. Nikad nee biti lepotica, zna, ali postepeno se ui da sakriva tu injenicu. Puno si postigla. Nisam verovao da e tako dug put prei." "Da, gospodaru. Hvala, gospodaru." Ti e meni da pria o lepoti. Nije mu rekla da je poela da preputa izbor svoje odee Poluksu, ije sasvim nepristrasno ocenjivanje je davalo bolje rezultate nego njen nesigurni ukus pri biranju stilova koji e najbolje

pogodovati njenom nesavrenom telu; zatim je, uz pomo perike i 'mazanja', uspevala, kao to je Izvor i rekao, da prikrije svoju neizbrisivu prosenost. "Ali, kako bi iko mogao sa idealom uporeen biti i ne pokazati se loijim...?" Njegov glas se rastopio uzdahom, onda preao u utnju tokom sekundi koje su visile kao sati. Tor je jednom prilikom dobila dozvolu da unese malu baterijsku lampu u vidu olovke sa crvenim vrhom, da bi mogla proitati Izvoru jedan spisak uputstava; tom prilikom, za tren je nazrela na stolu jedan kvadrat sa slikom, ensko lice, enu upadljive van-tijamatovske lepote okruenu maglom ebonos-crne kose pod mreicom zlata. Tad je razumela, uz naglu nelagodnost, zato i ona mora nositi istu takvu kosu, i zato su to njene prethodnice takoe morale; zato se kae da je ova kockarnica Persefonina, i zato su sve one morale usvojiti to ime. Iznenadila ju je pomisao da je ovek poput Izvora mogao svojevremeno dovoljno voleti, ili ak mrzeti, neku enu, da bude njome opsednut; podilazila ju je neka jeza od ovog glumljenja lutke koja treba toj opsesiji da bude hrana. Ali dobici koje je ovde ostvarivala bili su toliki, da nije izrekla nijednu od tih zamerki. "Kako ide posao noas?" "Zaista dobro, gospodaru. U zvezdoluci su danas deljene plate, pa smo puni i krcati." "Onaj na poslednji aranman, da li je uspeo? Ima li pri ruci dovoljnu... raznolikost da zadovolji izvesne diskretne muterije?" "A-ha, Kunabarabran je bio tano tamo gde si rekao da e biti, i imao je sve kod sebe. Veeras moemo da obezbedimo svako uivanje." Bila je sigurna da on ve zna odgovore na ta pitanja i zato je uvek odgovarala iskreno. A on nije zahtevao da ona obavlja sve njegove poslove - nije joj bilo teko da valja drogu, zato to je mogla ostati mentalno ista od posledica, ali Izvor je nadzirao i mnoge druge ilegalne poslove, i petljao se u njih, a neki su bili takve prirode da su njoj bili nepodnoljivi. Izvor je za te druge stvari uvek nalazio nekog drugog ko ih je bio voljan prihvatiti. "Fino... Noas oekujem naroito vanog posetioca. Proveri da je unutranja soba za sastanke bezbedna, i pripremljena kako treba. Posetiteljka e u pono biti pred bonim ulazom. Postaraj se da je ne ostavimo da eka." "Da, gospodaru." Posetiteljka? ensko. U podzemlju nije bilo ba mnogo ena koje su zavreivale toliku usamljenost u audijenciji kod Izvora. "To je sve, Persefono. Vrati se tvojim gostima." "Hvala, gospodaru", ree ona posluno. Vrata su se otvorila i ona pobee, opet mirkajui, u dreavi beli sjaj hodnika. Odahnula je kad su se vrata, kljocnuvi, bezbedno zabravila iza nje; nimalo uvreena, sad dok je odlazila, to on smatra da je neprivlana - naprotiv, ispunjena olakanjem zbog toga. Izvor je bio sasvim izvan njene skale ambicija i Tor ga se, intimno, jako plaila, iz svih razumnih razloga... i iz svih onih razloga zbog kojih se dete boji mraka. Arienrod je pola za dreavo odevenom figurom Persefone kroz privatne hodnike do Izvorove unutranje sale za sastanke. Zvuci kazina dopirali su do nje udaljeno kroz barijeru razdvajajuih zidova, kao duboko pulsiranje, vie vibracija nego pravi zvuk; posezali su, takvi, u njena prsa, kao mrtvaka ruka. Dolikuje, zaista, razmiljala je Arienrod, da bezduna zabava kockarske rulje pokae svoju pravu prirodu ovde, u senovitim hodnicima Izvorove skrivene moi. Persefona se, ispred nje, zaustavila pred jednim hermetinim vratima, sasvim nalik na ostala vrata kroz koja su prole i pozvala je

prstom. Arienrod je prila blie, a Persefona je pritisnula dlan na jednu plou u vratima signal dolaska, kao da njih dve nisu ve pod prismotrom. Zatim je Kraljici klimnula glavom, sa samosvesnim potovanjem, i otila niz hodnik. Arienrod je bila sigurna da ju je ova ena prepoznala; zapita se ta bi 'Persefona' pomislila kad bi znala da je Kraljici savreno jasna i njena uloga piona u rukama Ukresa Svetlohodnog. Ali vrata su se ve otvarala pred njom, otkrivajui tamu, i Arienrod potisnu sve druge misli iz svog uma. Zabacujui unazad kapuljau svog senkama obojenog ogrtaa, krenula je hrabro napred, ne ekajui da je iko pozove. Ali im je prekoraila prag, vrata su se iza nje zatvorila i zabravila, i ona ostade zapeaena u potpunom mraku. Panika je zgrabi tekim akama, kao i svaki put. Odjednom je bilo teko ne poverovati da je stupila na neku drugu ravan, u nemilosrdnu nepoznatost jedne meuzvezdane mree poroka - i da je time napustila svet koji je poznavala i kontrolisala. Da se izgubila... Njeni mehaniki pijuni su zavirivali u svaki kutak ovog grada, ali u ovo jedno mesto nisu mogli prodreti: bilo je zatieno tehnologijom jo jaom i usavrenijom... ovo mesto sveproimajue tame koja pokuava da ugui njenu volju i proguta njenu samokontrolu. Stajala je kruto nepomina, onda je taj trenutak proao i ona se vratila na svoje perspektive. Pomrina... prokleto dobra fora. to se ja nisam toga setila? "Vae velianstvo. inite ast mom skromnom preduzeu." Upropaeni Izvorov glas (kao glas lea; ili je i to samo nekakav hotimini efekat?) proitao je tu dobrodolicu, udno akcentovanu. "Molim sedite, smestite se udobno. Nikako ne bih voleo da kod mene Dama stoji." Arienrod je primetila tu namernu igru rei, podseanje da je ona poreklom iz jednog varvarskog naroda. Nije odgovorila, ali je samouvereno stupila napred i sela u duboku fotelju pred praznim stolom sa ije suprotne strane je sedeo on. Jo od njihovog prvog sastanka, kad je bila prinuena da ide napred pipkajui na poniavajui nain rukama i nogama ispred sebe, dolazila je Izvoru u posetu uvek sa kontaktnim soivima koje su pojaavale svetlost. U njenom vienju, purpurna boja se pojaavala i Arienrod je uskoro razaznala glavne crte nametaja u sobi, i nesigurnu siluetu samog Izvora. Ali, ma koliko se trudila, nije uspevala da popuni crte njegovog lica. "Koje zadovoljstvo eli Vae velianstvo? Imam celokupni asortiman ulnih uivanja, ako ste voljni da im se posvetite." Gest jedne iroke ake, nekako nejasno deformisane. "Ne ove noi." Nije mu se obratila nikakvom titulom; na taj nain je odbila da ga zove onako kako je zahtevao od svojih drugih klijenata da ga zovu. "Nikad ne meam posao sa zadovoljstvom, osim ako je to potpuno neophodno." Oseala je kako se njena ostala ula izotravaju u mraku ove sobe, i kako ulo vida, iako onemogueno da radi normalno, jo pokuava da im se nametne kao glavno. Promukli tihi smeh. "Ba alosno. iva teta... zar se nikad ne zapitate ta, moda, proputate?" "Nikako", ree ona, odbijajui da se iko postavlja prema njoj kao nadmonosaaljiv. "Ne proputam ja nita. Zato i jesam Kraljica ovog sveta. Zato sam i dola. Nameravam da ostanem Kraljica Tijamata i kad ti, zajedno sa ostalim tuinskim parazitima, jo jednom prepusti ovu planetu na milost i nemilost sudbine. Ali, da bih to postigla, potrebno mi je da se posluim tvojim moralno sumnjivim uslugama, u mnogo veem obimu nego ikad do sad."

"Veoma delikatno se izraavate. Kako bi Vam ovek mogao ita odbiti?" Glas kao gvoe po betonu. "ta imate na umu, Vae velianstvo?" Oslonila se laktom na doruje fotelje koje je moglo da neutralie oseaj dodira. Kao ljudsko telo. Oseaj je sasvim kao ljudsko telo. "elim da se tokom Festivala dogodi jedna stvar, koja e stvoriti haos - ali na tetu Letnjaka." "Imate na umu, moe biti, onu vrstu nezgode koja se desila ranijem komandantu policije. Ali, u mnogo veim razmerama, naravno." U njegovom glasu nije bilo nimalo iznenaenja; to je na nju delovalo i umirujue, i uznemirujue. "Moe biti, droga u vodovodu." A to bi to mene uznemirilo? Ideja je moja. "Ne droge. To bi uticalo i na moj narod, a ja to ne elim. Moramo zadrati kontrolu. Imala sam na umu neku epidemiju, neto protiv ega je vakcinisana veina Zimaca. Letnjaci e biti bez zatite." "Vidim." Nejasno klimanje glavom. "Da, to se moe srediti. Mada u ja izvriti veliku izdaju Hegemonije ako Vam dam sredstvo da ostanete na vlasti. U naem je interesu, u velikoj meri, da ostavimo divljake na vlasti kad odemo." "Hegemonijini interesi - nee biti ba da su tvoji", ree ona otro. "Nisi ti neto vei lojalista nego ja." Miris tamjana u vazduhu bio je prejak, kao da skriva neto. "Nai interesi se podudaraju po pitanju vode ivota." ula je njegov osmeh. "Onda kai koliko trai. Nemam vremena da gacam po pliacima." Zaotravanjem glasa napala je njegovu samozadovoljnu bezoblinost. "Traim vodu iz tri lova. Celu koliinu." "Tri!" Nasmejala se jednom, ne priznajui da to nije vie nego to je i oekivala da e on zatraiti. "Koliko iznosi otkupnina za jednu Kraljicu, Vae Velianstvo?" Tama koja ih je okruivala uselila se i u njegov glas, maltene opipljivo; opet postade svesna koliko vie uje sad kad se napree da nadoknadi to to ne moe da vidi njegovo lice. "Siguran sam da bi policija bila vie nego zainteresovana da sazna ta Vi spremate ovom svetu. Genocid je ozbiljna optuba - genocid protiv Vaeg sopstvenog naroda, tavie. Ali tako to ide kad se dozvoli da ene budu na vlasti... U Hegemoniji ne vladaju ene, znate. Ima mnogo mesta, na mnogo svetova, gde bi ak i Vaa nadmenost mogla biti slomljena, Arienrod." Arienrodine ake stisnule su se pred neoekivanom estinom ove mrnje, pred stranim praskom belo-uarenog prokletstva izmeu zaklanjajuih zavesa mraka. Postala je svesna jednog neobinog mirisa ispod tamjana i parfema u vazduhu. Miris... bolesti, raspadanja. Ne bi se on usudio! "Nemoj ti meni da preti, Thanin Jaakola. Moda si bio gospodar robova na Velikoj Plavoj, i moda si u ogromnoj meri doprineo nesre i na jo sedam svetova", tek toliko da ovrsne njegova svest o njenom poznavanju skrivenih istina, "ali, do Promene, ovo je moj svet, Jaakola, a ti na njemu ivi samo zato to ja to dozvoljavam. ta god bude sa mnom, bie i sa tobom, jer ako se ita desi meni, nee imati ko da te titi od zakona. Sigurna sam da ima mnogo mesta koja bi i za tebe znaila ponienje." I znam da to ni za trenutak ne zaboravlja. "Ono to od tebe traim jeste rizino, ali je jednostavno. Sigurna sam da e ti, sa tvojim resursima, to lako izvesti. Dau ti celu koliinu vode ivota iz Starbakovog zavrnog lova... a to vredi koliko i otkup za Kraljicu, tebi i svakom drugom." Mrak je uveavao njegove zasebne dahove i njegovu utnju. Arienrod je zadravala dah. Najzad je zapazila minimalni naklon njegove glave napred i on ree: "Da.

Obaviu taj posao, za ovu sada dogovorenu naknadu. Uivau u razmiljanju o Vama kako vladate Tijamatom posle naeg odlaska a nemate vodu ivota da Vas odrava mladom. Vladati u Karbanklu posle naeg odlaska... nee to biti isti grad bez nas, znate. Zaista nee biti isto." Njegov smeh se pocepao kao guma. Arienrod je ustala bez ikakvog daljeg komentara, i tek kad mu je okrenula lea, i kad je ve odlazila kroz salu, dozvolila je sebi da se namrti. "Kud si ti, do vragova, pola?" Tor se trgla kao krivac, kad ju je taj glas s lea sustigao u hodniku - Hernijev glas; upravo je prola pored sobe koju je uredila da slui kao njegova soba, ovde u kazinu. Veinu ostalih soba u tom hodniku koristile su prostitutke i njihove muterije. Meutim, sad je novi dan svitao negde u spoljanjem svetu i hodnik je bio prazan; kazino se zatvorio, da bi doao do malo predaha i oporavka. Tor se namerno sporo okrenula i osmotrila Hernija. On je stajao naslanjajui se teko na okvir vrata; njegove beskorisne noge bile su obuhvaene glomaznim motornim egzoskeletom koji mu je omoguavao da, kako-tako, hoda. Kratki, proseeni haljetak nabaen nemarno preko glave pokrio je njegovo telo tek toliko da ne bude nepristojan. Namrtila se. "Imam teak susret. ta to tebi znai, babuskero?" "Obuena tako?" Bacila je pogled dole, na svoju haljinu; i videla svoje lice u ogledalu pamenja ogoljeno, bez dominkane glumljene linosti - videla je sivu, istinsku sebe, umornu od glumatanja da je ena kakva nije. I prijalo je videti mlitavu kosu mije boje kako viri ispod perike i zlatne kape. "Zato ne?" "Jedino ti moe da postavi takvo pitanje." Frknuo je podrugljivo, kao da iskazuje i gaenje; povukao je taj kratki ogrta na sebi. Oi su mu bile podlivene krvlju, lice otealo od umora, ili od droge, ili od oboje. "Ja ako bih se obukla da tebe napalim, ne bih izvukla mnogo dobitka iz takve investicije." Sa zadovoljstvom je posmatrala kako se njegove usne stanjuju. Vreme nije uinilo da ona postane kao on. Nikad i nee. Jeste pola na sastanak, ali sa Ukresom Svetlohodnim, a ne sa nekim ljubavnikom; dejstvom vremena nije po ela da lii ni na tog Ukresa - jo manje nego na Hernija. Teko je bilo setiti se da je Ukres ikad bio onaj uplaeni letnjaki momi koga je nala uurenog u jednoj uliici. Ona, Tor, od tog dana pa do danas znatno je izmenila svoju spoljanjost, tako da je ponekad i sama jedva prepoznavala svoje lice; ali je sigurno znala da e, kad odbaci sva kienja i sve lae, ispod nai sebe, pravu. Meutim, kod Ukresa Svetlohodnog posmatrala je kako ono unutranje, to ga ini njim samim, postepeno poputa, ugueno neim neljudskim... "A ti inae stoji na hodniku k'o kurva, je l'? Seti se da pijunira za mene, ali ne mene, vai? Otrezni se i ispavaj se; kako misli da radi svoj posao ako si neprestano budan?" Poelela je da i ona sad bezbedno spava u svojim elegantnim odajama na spratu; da ne mora ovako, u zoru, da poe na jedno nezahvalno suoenje. "Ne mogu da spavam." Pognuo je glavu, protrljao lice o onu miicu kojom se oslanjao na dovratak. "Ne mogu ni zaspati vie; sve je ovo jedan smrad totalni..." Zautao je, naglo digao pogled ka njoj i pretraivao pogledom traei neto i ne nalazei. Njegovo lice otvrdnu jo vie. "Skidaj mi se s lea!" "A ti onda o'ladi sa drogama." Pola je hodnikom. "ta je ona traila ovde noas?" Njegov glas se zakaio za nju.

Tor opet stade, prepoznajui taj naglasak, i u naglasku Hernijevo prepoznavanje ko je noas kroz ovaj isti hodnik proao Izvoru u posetu. Arienrod, Snena Kraljica. Tada je Kraljica bila zaogrnuta tekim ogrtaem, kao i telohranitelj iza nje; ali Tor, pripadnica stranke Zime, dobro je znala kako izgleda njena Kraljica. Iznanadilo ju je to je i Herni prepoznao Kraljicu, i to ga je zanimalo ta ona tu trai. "Bila je kod Izvora. A ta su njih dvoje tamo radili, to ti mo' da nagaa koliko i ja." Nasmejao se neprijatno. "Mogu da pogodim ta nisu radili." Bacio je pogled niz hodnik, na jednu stranu, pa na drugu. "Blii se zavrna svetkovina, to za Arienrod znai kraj svega. Moda ipak nije voljna da sve prepusti Letnjacima." Osmehnuo se, osmehom gvozdenim, punim besciljne zabavljenosti. Tor je stajala mirno; svanula joj je ideja da Promena nije neizbena. "Pa, mora. Tako je oduvek bilo; inae bi moglo da se desi - neki rat ili tako neto. Mi smo Promenu oduvek prihvatali. Kad dou Letnjaci..." Podrugljivo je uzviknuo. "Ljudi kao to si ti prihvataju takvu Promenu! A ljudi kao Arienrod promene ono to hoe. Da li bi ti napustila sve, posle sto pedeset godina carevanja? Tvrdim ti, ako bi mogla dobiti slubene spise, videla bi da je svaka dosadanja Snena Kraljica pre Arienrod pokuala da odri vladavinu Zime zauvek. I svaka je doivela neuspeh." Osmeh se vratio. "Svaka." "ta ti o tome zna, strane?" Tor je odmahnula rukom, odbacujui tu ideju. "Nije ovo tvoj svet. Ona nije tvoja Kraljica." "Sad jeste." Digao je pogled, ali iznad njih je bila samo tavanica. Okrenuo se, odvlaei noge u njihovim elinim kavezima, okrenuo joj lea. "Jeste, i ostae. Arienrod e zauvek biti kraljica mog sveta." 23. Vreme tee unazad. Luna je opet, kao i u jednoj ranijoj prilici, lebdela u zatitnom omotau, okruena instrumentima za pilotiranje, u srcu ploastog broda. Sve isto, sve kao pre... ak i grmea slika Crne Kapije na ekranu ispred njih. Kao da kroz nju nikad nije ni prola; kao da nije ni za tren kro ila na drugu planetu, kao da nije primljena u bratstvo onih koji zaista znaju, na samim izvorima znanja, uz pomo jednog stranca, oveka koji kao sibil ne bi uopte smeo da postoji u njenom svetu. Kao da nije izgubila pet godina ivota u onom jednom, fatalnom trenutku. "Luno, draga." Elsevirin glas ju je dotakao oklevajui, odozgo; glas koji blago podstie, pun tihe napetosti. Zatitna mrea sila ve ju je, kao nevidljiva pauina, tako stegla, da Luna nije mogla dii glavu da pogleda Elsevir. I disanje je postajalo tee, ili se to, moda, oko Lune stezala napetost njena sopstvena. Sklopila je oi, osetila kako drhtaji koraaju kroz brod; zapeauju neizbenost njihovog unitenja, osim ako ona... Opet je otvorila oi da pogleda u stravino lice sudnjeg dana. Ali crna rupa nije lice smrti - ve samo jedan astronomski fenomen, rupa u prostoru probijena jo na poetku vremena, rupa koja se uruava u sebe, sama od sebe. U srcu rupe sad je singularitet, koji lei u nekoj drugoj stvarnosti, u onom veitom danu koji, zamilja ona, mora biti raj za umirua sunca ove noi. Ali oko tog nesaznatljivog srca, tkivo prostora samog izvrnuto je naopake, u oluji gravitacionog 'bunara' rupe. Izmeu spoljanje stvarnosti one vaseljene koja je njoj poznata, i unutranje vaseljene

singulariteta, lei jedno podruje u kome je beskonanost dohvatljiva, podruje gde su prostor i vreme razmenili polaritet izmeu sebe, tako da je mogue kretati se izmeu njih bez onih okova koje normalno prostor-vreme namee. Taj udnovati limbo proet je 'crvotoinama' - praiskonskim rapnelskim ranama nastalim zbog eksplozivnog ro enja svemira i zbog prisustva nebrojenih zasebnih leeva pomrlih zvezda. Sa pravim znanjem i pravim alatom, zvezdani brod moe da preskae kao misao iz jednog ugla poznatog kosmosa u drugi. ak i zvezdoplovi Starog Carstva, koji su putovali bre od svetlosti, koristili su ovu Kapiju, zato to nisu mogli direktnim nainom savladavati meuzvezdane daljine trenutno. Ali sada, kad je najblii poznati izvor retkog elementa potrebnog za takav zvezdani pogon ostao u jednom planetnom sistemu hiljadu svetlosnih godina daleko od Karemofa, brodovi nisu mogli te daljine savladavati ne samo trenutno, nego ni za vie nedelja ili meseci. Sposobnost nadsvetlosnog leta e stei tek kad se vrate brodovi koje je Karemof poslao ka tom solarnom sistemu, i kad sa sobom donesu nadsvetlosni pogon, i sa njim novo zlatno doba - Novi Milenijum. Radijacione smetnje koje crna rupa stvara oko sebe bile su, na ovom ekranu, mnogostruko umanjene, ali Luna ipak nije mogla videti nijedan deli onoga to je lealo u tajnoj unutranjosti crne rupe; jer je i sama svetlost, obruavajui se unutra, bila nemona da ikad vie izie. Zaslepljujui sjaj koji je Luna mogla videti bio je samo slika zamrznuta na rubu ovo-vaseljenske percepcije; sva putovanja svih stvari koje su ikad pale u ovu Kapiju - svih laa, sve praine, svih ivota - bila su tu stopljena u crvenu brljotinu na obzorju vremena, u vrisak o ajanja koje odjekuje preko celog elektromagnetnog spektra, ponovo i ponovo, kroz celu venost. Ponavljala je, kao molitvu, litaniju svega onoga to je nauila: zaista je poverovala da su sibile univerzalna istina; zaista je poverovala u mudrost i vetinu Starog Carstva; i da Nigdina nije mesto smrti, ve samo beivotni hodnik u mozgu jednog raunara. Njoj je sudbina odredila da ovo uradi; nee vie biti neuspeha. Nema neprolazne kapije, nema te provalije prostora niti vremena koja ne moe biti savladana, nisu neprelazne ni razlike u razumevanju i veri - pod uslovom da ona, Luna, istraje na putu ka svom cilju. Uperila je pogled u sliku na ekranu; upijala ju je u svest. Najzad je izgovorila onu re koja je na njene usne dola tako dobro znano i tako udno: Input... i pala u mrak. Kraj analize. Taj sibilski zov, kraj transfera, dopro je do nje udaljeno, uzdiui se na zlatnim krilima kroz spiralni tunel iji drugi kraj je potpuna crnina. Glas je nastavljao, zvuci su tekli ali nisu hteli da se zgusnu u smisao; neka visoka, besmislena pesmica. Podigla je ake ka usnama, pritisnula - tek tim pokretom postajui svesna da su joj ake slobodne za pokretanje - svoje lice, zapanjena tim oseajem i tiinom. Tek postajui svesna da osea, uvidela je i kakvom stranom estinom osea; crveno usijana vlakna miia i ila bila su rastrzana njihovim prolaskom... prolaskom. Transfer se zavrio. Otvorila je oi, elei svetlost izgladnelo, ludo, umirui za zrakom svetlosti. A svetlost ju je nagradila prebogato, stiui kao kreendo brilijantnosti, kao poplava koja zapljuskuje mrenjau, i Luna uzviknu od bola/uivanja. mirkajui, virei kroz prste, kvasei ih istisnutim suzama, pronae ispred sebe lice Svilenoga, kao krivo ogledalo: on lebdi ispred nje, a mlena neprozirnost njegovih oiju zatamnjuje se neprotumaivim interesovanjem.

"Svileni." Nisu ih razdvajali nikakvi zatitni omotai. "Pomislila sam da si ti moda Smrt..." Utisnula je prste u njegovo telo, stezala ga, eljna da prodere taj oseaj njene sopstvene opipljivosti. Onamo, u bezizvornim dvoranama Nitavila, imala je i ovog puta halucinacije, kao i pri ranijem prolasku, bila je savladana svojim najprimitivnijim strahovima. Poto je ostalo bez ijednog ula, njeno telo je, znai, bilo nainjeno od vakuuma; tako i miii, kosti, krv... dua. Onda je Smrt dola po nju, u snu jo mranijem, i upitala: "Ko je vlasnik tvoga tela, krvi i mesa?" Ona je apatom odgovorila: "Ti." "Ko je jai od ivota, volje, nade i ljubavi?" "Ti si." "A ko je jai od mene?" Drhtavim glasom: "Ja sam." Onda se Smrt pomakla u stranu, otvarajui joj prolaz... Natrag, kroz tunele izvan vremena, u svetlost dana. "Ja sam!" Nasmejala se radosno. "Pogledaj me! Ja sam... ja jesam, ja jesam!" Svileni je pipcima doepao kontrolnu plou izmeu njih, zato to je Luna svojim izmahivanjem pokvarila njihovu dragocenu ravnoteu. "Sibila sam!" "To jesi, zlato moje..." doplovio je Elsevirin glas odozgo. Luna pogleda gore. Elsevir je lekarila u vazduhu, odmarajui se; ali nije mlatarala kao Luna. "Nala si put da se vrati. Zaista se jako radujem zbog toga." Luna prestade da se smeka; ula je slabost u Elsevirinom glasu. "Elsi?" Luna i Svileni zaplovie uvis, kao nezgrapni plivai, odgurujui se od kontrolne ploe koja se taman bila stabilizovala, i hvatajui se za sledeu, onu iznad Elsevirine glave. "Elsi, kako se osea?" Luna isprui jednu ruku, onu slobodnu. "Dobro mi je, dobro mi je... nego ta." Elsevirine oi bile su sklopljene, ali, dok je to izgovarala, ispod svakog kapka provue se lagano po jedan curak vode. Odgurnula je Luninu ruku maltene grubo; a Luna nije znala da li su to suze bola, ili ponosa, ili oba, ili nijednog od ta dva. "Poela si, sopstvenom hrabrou, da dovodi stvari u red. Sad ja moram nai hrabrosti da se pobrinem da zavrimo ovo to smo poeli." Elsevir je otvorila oi i obrisala suze kao da se budi iz nekog svog crnog sna. Luna pogleda dole, kroz vazduh kao to bi pliva pogledao kroz morsku vodu, osmotri ekran na kome ih vie nije ekala nikakva Kapija - samo crvenkasti sjaj kao od bezbrojnih svea: hiljade hiljada zvezda, meu kojima su 'Blizanci' samo dve... a tamo je nebo doma, nebo Tijamata. "Najgore je ostalo za nama, Elsi. Sve ostalo bie lako." Elsevir, meutim, ne odgovori, a Svileni je samo utke pogleda. 24. "Bi-Zi, ja bih radije da ne moram da ti uvalim ovo zaduenje; odlagala sam najdue to sam mogla." Geja Derua je stajala kod 'prozora' svoje kancelarije i gledala napolje, u prazni zid, jer nieg drugog tu nije ni bilo. Zatvorena u kutiju, u eliju... "Nema problema, komandante." Gundalinu je sedeo na stolici za posetioce, budno gledajui ka njoj; njegovo dobroduno prihvatanje grejalo joj je lea. "Iskreno da ti kaem, rado u se izvui iz Karbankla na neko vreme. Izvesni pojedinci su estoko pritiskali 'zabuante'... bie olakanje udahnuti sve vazduh, pa makar mi od toga plua poplavela." Ona se opet okrenula ka njemu, a Gundalinu joj se osmehnu kao da eli da joj ulije samopouzdanje. "Dotini pojedinci mene ne mogu da uznemire, komandante.

Siguran sam da svoj posao radim kako valja... a poznato mi je ko koristi linu nekompetentnost kao izgovor da kvari tvoj ugled." Od neodobravanja, njegovo lice se izdui nadole. "Ali moram da priznam da zamara kad si stalno u drutvu sa inferiornima." Osmehnula se bledo. "Zasluio si odmor, Bi-Zi, to bogovi znaju; pa makar se odmor sastojao samo u tome da pojuri neke lopove preko tundre." Naslonila se na radni sto, obazrivo, trudei se da ne izazove obruavanje gomile bilo ega. "Nije meni problem to ti ide da pogleda bezbednost oko zvezdoluke, nego se brinem kako u, do vraga, ovde da izlazim na kraj sa nekim stvarima, bez tvoje podrke." Spustila je pogled, pomalo postiena to tako neto priznaje; ali njena zahvalnost za njegovu nenaruivu odanost nije dozvoljavala da to ostane nereeno. Nasmejao se, odmahnuo glavom. "Ne treba tebi niko, komandantkinjo. Dokle god ima svoj integritet, ne moe te niko ni pipnuti." Nije tako, treba mi neko... a 'pipaju' me svaki dan. Ali i tvoje ohrabrujue rei mi trebaju, kao to ivotu treba sunce. On, meutim, nikada nee moi to zaista da shvati. Zato nije mogla i ona da se rodi sa tim oseanjem vrhunske line vrednosti koje kao da je uroeno svakom Karemovcu? Bogovi, al' to mora da prija: nikad nemati potrebu da pogleda druge ljude da bi ocenila da li su tvoji postupci ispravni! ak i kad je unapredila ovog Gundalinua u inspektora, on nije ni za tren zastao da pomisli nije li to iz nekih drugih razloga, a ne zbog njegove sposobnosti u policijskom poslu. "Nije bitno. U svakom sluaju, ima da se izgura jo samo nekoliko meseci." "Jeste, i onda e biti svemu kraj, komandante. Dolazi Milenijum! Jo tih par meseci, i mi odosmo sa ove bedne lopte mokrog blata, koju emo onda moi da zaboravimo doivotno." "Ja se trudim da ne gledam tako daleko", ree ona. "Nego, zna, savladavam po jedan dan dnevno." Rasejano je tapkala hrpu nekakvih molbi, da bi papiri urednije stajali. Gundalinu je ustao; zabrinutost se neodreeno uvlaila u njegove oi. "Komandantkinjo... ako ti je potreban neko ko e te podravati dok ja nisam tu, oprobaj Kraj-Vijea. To je ovek tvrde ljuture, ali ima um koji bar upola radi - i uveren je da se ti trudi da posao obavlja asno." "A je l'?" ree ona. Kraj-Vije, oficir odmaklih godina, jedan od poslednjih za koga bi pomislila da je makar i u najmanjoj meri voljan da prihvati nju. "Hvala, Bi-Zi. To pomae." Ponovo se osmehnula, uz samo malo naprezanja. Klimnuo je glavom. "Dobro. Odoh ja da spakujem termo-odeu, komandante... dobro se uvajte, gospoice." "Gledaj ti da bezbedno proe, Bi-Zi." Uzvratila mu je jednakim salutiranjem, zatim ga je gledala kako izlazi iz njene kancelarije. Iznenada kao da se neto po e uvrtati u njoj: imala je predoseanje da ga nikada vie nee videti. Prestani s tim! Hoe da mu baksuzira? Posegla je u dep, nala ploicu sa prikaenim kapsulama iesta; zaobila je radni sto, sela, pruila nesigurnu ruku da odgovori na interkom. 25. Arienrod je strpljivo sedela, ruku oputenih po iliastom mermeru od koga je bila napravljena gornja ploa njenog irokog radnog stola. Najnoviji u dananjem nizu lokalnih i inostranih molilaca izlagao je svoje predloge i planove. Sluala je sa pola uva.

Taj drugar je zaista masakrirao tijamatski jezik - verovatno mu je maternji jezik umik, sa planete Samathe, zakljui ona; ali nije imao njenu dozvolu da pree na umik. Ona je znala i umik, i stotinak drugih jezika i dijalekata koje je upila tokom godina; ali joj je prijalo da prisiljava strance da govore njenim jezikom kad dou da trae od nje dobru volju. Trgovi je zujao neto o trokovima prevoza i o procentima profita, i polako postajao nevidljiv. Postade svesna da ve gleda kroz njega, du beskonane kolone odjeka, drugih ljudi poput ovog jednog - bili su razliiti, ali isti. Koliko ih je bilo? Odjednom poele da je sauvala neku evidenciju o tome. Na taj nain bi prolost dobila neku proporciju, neko oseanje apsoluta. Ovako je sve posivelo od starosti, sve postalo prano-sivo od neupotrebljavanja; jedna zbrljana slika, zaglupljujua i besmislena. Kad bi bar jednom, jednom, doao neki stranac koji je nee pogledati i videti pre enu nego vladarku, prvo varvarku, a tek posle iskusnog efa drave... "...vreme u... hm... sallak... tranzit. To je, znai, ja ne mogu dobro jedno profit od so, onda zato mogu samo..." "Ispravka, majstore trgovine." Nagnula se malo napred, preko stola. "Vreme tranzita odavde do Cie-Puna je, ako emo pravo, pet meseci krae nego to si sad rekao, to tebe dovodi u tanu sinhronizaciju sa njihovim ciklusom kolodijuma. Iz tog razloga, prevoenje naih manganijumskih soli na Cie-Pun je izuzetno unosno." Trgoveva vilica se trznula. Arienrod se ironino osmehivala dok je izbacivala prezentacioni disk iz itaa i odbacivala ga da klizne po poliranoj mermernoj povrini, u pruene ruke trgoveve. Onaj ko jednom doputuje ovamo oekujui naivku i slabia, drugi put nee. "Moda bi trebalo da doe neki drugi put, kad ti injenice budu bolje poznate." "Vae visoanstvo, ja..." Sagnuo je glavu, plaei se da je pogleda u oi; nadmeni matori dukac koji je najednom podvio rep. "Naravno, naravno, toliko pravu ste, ja glupo... heh... pogreio. Ne zna kako tako greka. Vaa ponuda... prihvati, sad kad moja greka vidi." Osmehnula se jo jednom, nimalo ljubaznije. "Kad se ovek nagleda tolikih 'greaka' kao ja, majstore, onda naui da sam ne grei mnogo." Ona pogleda u prolost, u daleki poetak, kad se saplitala o svaku laljivu 'greku' koju su tuini nabacivali na njenu stazu - kad je o svakoj odluci morala svoje Starbake prvo da pita, bez obzira da li je bila re o stvarima krupnim ili sitnim, oiglednim ili nejasnim. A informacije koje je od Starbakova dobijala nisu uvek bile od one vrste njoj potrebne... Meutim, dok su proticali meseci, godine, decenije, Arienrod je sagledavala cene svojih greaka; iskustvom nauene lekcije nikada nije zaboravljala, greke nikada ponavljala. "Dobro, poto si uvideo netanost tvojih prorauna, sklona sam da postupim suprotno od onog to mi razum govori i da ti odobrim te ugovore za transport i trgovinu. tavie..." Saekala je da on opet digne pogled ka njoj; vrebao je svaku re. "Moda imam i jedan dodatni mali posao koji bih mogla da nabacim tebi; evo, sad se setih. Posao koristan obema stranama, dabome. Znam jednog trgovca koji je upravo prispeo i koji ima malu, ali dragocenu zalihu ledoptre. Namerava da je nosi na Samathu." Ali samo ako nema nikakvu drugu mogunost. "Ledoptra bi na Cie-Punu ila po daleko veoj ceni, kao to ti je poznato." Poznato je i njemu, ali on ne zna da si ti doao na kosmodrom. "Uz razumnu proviziju bila bih voljna da ga ubedim da e ti sa zadovoljstvom preuzeti ledoptru od njega."

Pohlepa je liznula trgovevo lice; sumnja, tako e. "Nisam si-guran - ak ima dovoljno kargo-stabili-zator... za tako lo-mljivo tovar, Vae Viso-anstvo." "Imao bi ti dovoljno kargo-stabilizatora, ako bi taj kompjuterizovani biblioteki sistem ostavio ovde, na Tijamatu, umesto to s s njim potegao na Cie-Pun." Zinuo je. "Otkud ste... misli... to bi, heh, protiv za-kona." Razlog vie da se jedan takav resurs nae ovde, gde je zaista potreban. "Nesrea na putu. Previd. Stalno se takve stvari deavaju, prilikom transporta raznih roba preko galaksije. Deavalo se to tebi i ranije, sigurna sam." Insinuacija. I blef, a ne zaista sigurno znanje. Pratila je ta se deava na njegovom licu. Nije odgovorio, ali se pokazala neka divlja pamika, daleko u dubini njegovih tamnih oiju. Jeste, saznala sam ja sve o tebi... gledam tvoje odjeke ve sto pedeset godina. "Ledoptra je daleko unosniji tovar. A kad stigne na Cie-Pun i greka bude otkrivena, nita nee moi da se preduzme po tom pitanju - Kapija e biti ve zatvorena. Sve je to, vidi, vrlo jednostavno. Toliko, da je ak i za tebe dovoljno jednostavno. Profit - nita drugo nije zaista vano, a?" Za Zimu, profit u znanju; dobitak koji se ne moe novcem kupiti. Nasmeila se samo u sebi, zbog tajnog znanja o svim slinim profitima koje je nagomilala, na sline naine, tokom dugih godina; zbog znanja o tihom nagomilavanju tehnologije i informacija radi suprotstavljanja predstoje em vremenu gladi. Trgovac je klimnuo glavom, pogledom i sad kradom pretraujui uglove sobe. "Da, Vae Viso-anstvo. Ako Vi tako ka-ete." "Onda u obezbediti da se to tako uradi. Moe ii." Otiao je; nije ga trebalo ubeivati da ode. Spustila je pogled, izgovorila nekoliko beleaka za rikorder u stolu. Kad je opet digla pogled, na vratima je stajao Starbak, sa zbunjenim divljenjem u oima. "Znai... tako. I to ti je sve?" Arienrod se naslonila unazad, u mekano sedite iza radnog stola, i oslunula kako sedite, zato to se poela u njemu ljuljati, uzdie na dobro znani nain. "'To mi je sve'?" ree Starbak i nasmeja se, ne bez ogorenja. "Ceo dan se vuem po Ulici i radim kao stoka da bih zadovoljio tvoja zanimanja. ta je sad, nisam ti doneo dovoljno veliki tovar traeva? Zar ona kuka plavanka nema i ovako dovoljno nevolja, moram li da joj dosoljavam? Zar..." "U jedno ranije doba, zna, ovakvo moje pitanje bi te pogodilo itekako estoko", ree Arienrod naginjui se opet napred, i oslanjajui lice u 'zdelu' od sastavljenih aka. "Nekada je Ukres Svetlohodni jedrio na mom osmehu, a ceptao zbog mog mrtenja. Da sam tad rekla 'i to ti je sve?' on bi pao na kolena i molio me da mu odredim jo neki zadatak; ma kakav, samo da budem srena." Napuila je usne neozbiljno, kao da se duri, ali u tim reima bili su umotani brijai, koji su sekli nju, iznutra. "A ti si mu se smejala da je budala." Starbakove pesnice u crnim rukavicama bile su prkosno oslonjene na njegove kukove. Ali ona je sedela, ne reagujui, i putala da rei ine svoje; posle nekoliko trenutaka, njegove ake su pale, a i njegov pogled s njima. "Ja sam ono to si htela da budem", ree on tiho, gotovo neujno. "ao mi je ako ti se to ne svia."

Da... a i meni je. Nekada je znala toplinu zaboravljenog leta kad ga je gledala, kad ju je grlio. Ali zaboravio je Leto, i ona sad vie nije videla nikakvu prolost u njegovim promenljivim zelenim oima: ni svoju, ak ni njegovu. Samo odraz sebe same: Snena Kraljica, veita Zima. Zato moram uvek biti prejaka za njih? Uvek prejaka... poaljite mi nekog koga ne mogu da unitim. "Je li ti ao? to si dozvolila da ja postanem Starbak? Zar nisam obavljao posao?" Bez ikakvog prkosa vie. "Nije mi ao. Bilo je neizbeno." Ali je meni ao to je bilo neizbeno... Nala je osmeh, odgovor nesigurnom deaku koji je ukrao glas Starbaka. "Obavljao si i obavlja ga veoma dobro." Previe dobro. "Skini masku, Starbak." Podigao je ruke, skinuo crni lem, stavio ga pod ruku. Osmehnula se videi ognjeni sjaj njegove rasute kose, to lepo lice jo i sad isto, svee i mladalako... ne, ne vie stvarno isto. Ne vie. Ba kao to ni njeno lice vie nije isto. Iza njenog osmeha, njene oi prestadoe da se osmehuju; videla je kako se, zbog toga, i njegov osmeh gasi. Gledali su se neko vreme utke. Najzad se otrgao, protegao, zauzeo nekakvu pozu, samosvestan kao maor. "Nee ti smetati ako sednem? Bio je dug dan." "Ma, naravno, samo ti sedi. Uverena sam da ovek mora da se nervira kad se valja u porocima iz dana u dan tako predano kao ti." Namrtio se sedajui u jednu od dve nasuprot postavljene fotelje u obliku ptijih krila, na intimno ogromnom rastojanju, itavoj provaliji, izmeu radnog stola i ulaza, izmeu njega i nje. "Ne, to je dosadno." Iznenada se nagnuo napred, poseui glasom preko prostora. "Svaki minut izgleda kao godina. Stravino mi je dosadno kad nisam s tobom." Naslonio se opet unazad, ali je nastavio da se vrpolji nemirno, beznadno. Opipavao je van-tijamatovsku medalju koja je visila i njihala se u svilenom razrezu njegove napola otvorene koulje. "Ne bi trebalo da ti je dosadno. Stvara sve nove i nove probleme plavcima - eni koja je kriva to smo izgubili Lunu." Silom je odravala poslovni ton svog glasa, oblikujui svoja oseanja u oruje kojim e kazniti... koga? Slegnuo je ramenima. "Vie bi mi to prijalo kad bih video i neke rezultate. Ona se dri na vrhu." "Dabome. I drae se tamo sve do gorkog, gorkog kraja. Svaki dan onog to je trebalo da bude njena slatka pobeda, bie joj dan peaenja bosim nogama po lomljenom staklu... Ostani sutra ovde, u Palati, pa u te pustiti da je gleda." "Ne." Odjednom je pogledao ka svojim stopalima. Primetila je, ne bez iznenaenja, da mu lice gori. "Ne, ipak ne elim to da gledam." akama je prelazio du svog opasaa sa zakivcima, traei neto ega tamo, ve odavno, nije bilo. "Kako god eli. Ako uopte zna ta eli", ree ona, napola kritiki i napola zabrinuto. Nije reagovao; zato ona nastavi: "Moram rei da se Pala-Tion drala tvrdoglavije nego to sam oekivala. Ona se moe slomiti; oekivala sam da e dosad pokazati vee stresne frakture. Sigurno dobija podrku odnekud." "Gundalinu. Jedan od inspektora. Ostali ga mrze zbog toga, ali on ne haje, zato to misli da je bolji od njih." "Gundalinu? A, da..." Arienrod spusti pogled ka maini za beleenje. "Imau to na umu. Postoji i neki stranac po imenu Ngenet; ima plantau u udaljenim oblastima, obalsku. Odlazila je tamo, njemu u posetu, koliko shvatam. Prijateljstvo iji koreni su

sumnjivi..." Zagladila je kosu, piljei u murale iza Starbakove glave, u belu crninu zimske oluje koja se obruava, urlajui, sa planinskih vrhunaca ledom krunisanih, i unitava dolinu i svet oko jednog usamljenog uporita Zimaca. "Na njegovoj plantai nikad nije bila etva?" Starbak se uspravio u fotelji. "Nije. On je van-Tijamatovac. Mislio sam da ne moemo bez njegovog..." "Tako je. A on strogo zabranjuje, mrzi celu tu stvar. E, sad, pitam se ja, ta e se desiti ako ti izvede lov u tom njegovom rezervatu, a Pala-Tion nije u stanju da te kazni?" Nasmejao se, ne pokazujui vie nimalo dvoumljenja. "Desie se dobar lov. I prekid jedne ljubavne veze?" "Sve to za jedan dan posla." Smekala se. "U tom zavrnom lovu, u naoj mrei e se nai i poneka dua." "Konani lov..." Starbak se zavalio u 'krilo' naslona fotelje. "Zna, uo sam na ulici neto zanimljivo. uo sam da je Izvor imao jednu pononu posetiteljku pre nekoliko noi. uo sam da si to bila ti. Pria se, tavie, da moda nisi voljna da prihvati kraj vladavine Zime." Digao je pogled. "Kakav mi je sluh?" "Izvrstan." Klimnula je glavom, oslukujui tiinu koja im je pravila drutvo. Iznenaena, da - ali samo malo. Znala je njegove izvore informacija, znala je da koristi Persefonu koja koristi Hernija. ak joj se i sviala njegova dovitljivost. Samo ju je malo iznenaivalo da su njene namere tako providne svima njima. Morae bolje da pripazi na tu Persefonu. "A je l'?" ree Starbak pritiskajui kolena pesnicama. "I ti bi mi, kao, uskoro rekla o tome? Ili bi me pustila da verujem da emo nas dvoje biti zajedno gurnuti u more kad doe Svetkovina?" "Ma, rekla bih ja tebi - pre ili kasnije. Samo sam uivala da sluam kako mi se zaklinje da ne bi ni mogao ni hteo da ivi bez mene... ljubavi moja najdraa." Zaustavila je njegov gnev pomou te tri rei koje su, neoekivano, dole iz njenog srca. Ustao je, preao preko sobe, zaobiao srebrom obrubljenu krivinu njenog radnog stola, priao joj. Ali ona je podigla obe ake, zaustavila ga, tiho ali vrsto. "Prvo da me saslua. Poto si pitao, hou da zna. Nemam nameru da poem pokorno i budem prineta na rtvu, i da sa mnom bude u more baeno i sve ono to sam se borila da ovaj svet postane. Nikada nisam to nameravala. Ovog puta, u ime svih bogova kojima ovde nikad nije bilo mesto, ova planeta nee ponovo potonuti u neznanje i stagnaciju, kad stranci odu!" "A kako e to spreiti? im stranci odu, mi smo izgubili podrku, osnovu nae vlasti." Sa zadovoljstvom je sluala ovo njegovo nesvesno stavljanje na njenu stranu. "Oni e se postarati da izgubimo vlast. Onda vie neemo moi da suzbijemo Leto, kao to se ni godinja doba ne mogu suzbiti. Ovo e opet biti njihov svet." "Tebi je neko ispirao mozak." Odmahnula je glavom, i pokazala pokretom ake, oteale od prstenja, ka gradu onostran zidova. "Letnjaci e se okupiti u Karbanklu za taj Festival, bie na naem terenu. Treba nam samo jedan potez, neto da ih sredimo neoekivano... neto kao epidemija. I to neka takva na koju smo mi Zimci imuni, zahvaljujui udima van-tijamatovske medicine." Starbakovo lice se izvilo. "Hoe rei... da bi ti to mogla da uradi? Da bi htela...?"

"Da, i da!" ree ona. "Da li si jo toliko vezan uz te neznalice, uz te sujeverne varvare, da nisi spreman da rtvuje nekoliko njih za budunost ovog sveta? To to oni rade, direktno ide u korist van-Tijamatovaca; postoji svojevrsna zavera izmeu njih, da suzbijaju nas, Zimce, narod koji hoe da se izbori da Tijamat bude ravnopravni partner u Hegemoniji. Ve hiljadu godina zavera im uspeva! Je l' ti eli da se tako i nastavi, zauvek? Nije li vreme da malo bude i po naem?" "Jeste! Ali..." "Nita ali. ta su tuini i Letnjaci ikad uinili za tebe, osim to su te izdavali i naputali?" Posmatrala je kako te rei poinju da obavljaju svoj posao u mranim uglovima njegove due koju je ona tako temeljito istraila. "Nisu nita." Njegova usta bila su kao razrez noem. "U pravu si - oni su to zasluili, onim to su... uradili." Njegove ake stegle su se preko opasaa kao kande kad se zarivaju u meso. "Meutim, kako moe tako neto da pripremi a da plavci ne saznaju?" "Sredie Izvor. Udesio je on za moj raun i neke druge 'udarce sudbine', ak i onaj koji se desio prethodnom zapovedniku policije." Gledala je kako se Starbakove oi ire. "Ovo e biti u neto veem obimu; ali, za nagradu koja se sastoji od cele koliine vode ivota koju e ti doneti sa poslednjeg lova, Izvor e, sigurna sam, obezbediti da se taj posao obavi delotvorno. On je astan ovek, na neki njegov nain." "Ipak, to e morati da se desi pre nego to poslednji brodovi uzlete. Nee li plavci ipak pokuati da..." "Kad im je predsednik Hegemonijine vlade ovde, a kapija se zatvara? Beae oni; ostavie nas u haosu, uvereni da emo se uskoro nai i u moru. Znam ja njih... prouavam ih ve vek i po." Uzdahom se rastao od svog otpora. "Zna ih bolje nego to sami sebe znaju." "Znam ja svakoga tako." Ustala je sa sedita, dopustila da je konano zagrle njegove ruke. "ak i tebe." "Mene naroito." Dahnuo je te rei u njeno uvo, ljubei joj vrat, grlo. "Arienrod... ima moje telo; dao bih ti i duu kad bi samo htela da je uzme." Dotakla je jednu ploicu na radnom stolu. Otvorie se vrata u pogodniju sobu. Arien pomisli, sa tugom: Ve sam ti je uzela, dragi moj. 26. "Registrujem topla tela negde dole, inspektore." ree pilot, Tier-Pardi, prenuvi se, kao retko kad, iz svoje ohole utljivosti. "Izgleda otprilike kao da su ljudi. Du one raseline levo; tamo ima bunja, gde se mogu skrivati." "Da li upotrebljavaju ikakav izvor energije?" Gundalinu je zabio roman o Staroj Imperiji u dep svog tekog kaputa i nagnuo se napred na seditu, tako da su ga gornji bezbednosni kaievi patrolne letilice pritisnuli ispod grla. Najzad akcija... Virnuo je kroz vetrobran, tragajui oima nedovoljno monim, ljudskim, za makar i najmanjim znakom onoga to je njihova svevidea oprema registrovala. Ve dan i po su tragali za tom bandom lopova koji su nedavno provalili na kosmodrom. U poetku je trag bio mutan, ali postepeno je postajao sveiji. Na listi nedostajue robe naao se i jedan sanduk sa prenosivim tekim zranim orujem koje je pripadalo policiji; Gundalinu se pitao kako

su, kog vraga, lopovi uspeli da se doepaju toga. Nomadi su najee bili slabo naoruani, pa su zato izbegavali sukobe i gledali da uvek prou neopaeno. Meutim, bili su nemilosrdni i sirovi ba kao i ovo podruje crnog i belog koja im je davalo utoite; nekoliko stranaca im se nalo na putu i nomadi su ih poubijali maltene kao usput. Gundalinu je bio reen da se postara da nomadi, posle ove nove krae, ne promene metod delovanja. Pogledao je opet dole, na podatke ispisane na instrument-tabli, da ih sam proceni, ali Tier-Pardi istovremeno ree glasom kao da peva: "Da, gospodine! Evo zakucali smo ih konano, inspektore, oni imaju motorne sanke tamo dole." Tier-Pardi se nasmeja zlobno. "Naleteu nisko, da se upiaju od straha; posle nee biti teko da pokupimo te majkoljupce, a?" Gundalinu je zaustio da uzvrati nekim skeptinim reima, ali tog trena njegov pogled zape za crveni bljesak na sledeem instrumentu - upozorenje na najveu opasnost - "Odmah nas izvuci odavde!" Pruio je ruke napred, preko Tier-Pardijevog zapanjenog i tromog tela, cimnuo kontrolnu polugu unazad, preao u strmu uzlaznu zavojitu putanju. Oseao je kako se poluga trza, kao da hoe da se otme njegovoj kontroli. "Ajde, ajde..." "Ma ta ti je ins..." Tier-Pardi ne dovri. Skrivena munja usmerene energije pogodi njihov brodi odozdo i on poe da pada. Gundalinu je sagledao kratkotrajnu vrtlonu sliku crnog, belog i plavog, koja mu se kao fotografija urezala u mozak, neizbrisivo; vrtoglavi slobodni pad okretao ga je poput lutrijskog toka. Onda su stabilizatori letilice uspeli da se reintegriu i da zaustave njihovo komarno tumbanje. Ali pad nije prestao - letilica je bila mrtva u vazduhu, padala je kao kamen. Bilo je to obruavanje bez ijednog zvuka, koje se moralo zavriti njihovim leevima na tlu. Ekrani u patrolnom amcu pokazivali su nasumine obrasce svetlosti; raunar nije reagovao na Gundalinuove izvikivikane glasovne komande. Gundalinuova ruka nagonski poe do dugmeta za ponovno paljenje motora; pritiskao ga je mnogo puta i njegov oamueni mozak najzad priznade zato nikakvog odaziva nema: zrano oruje je pogodilo i pretvorilo u ljaku, zatitni omota njihovog bloka za snabdevanje energijom, i tu se vie nita nije moglo uiniti. Nita - Tier-Pardi je sedeo otvorenih usta, kao neka plastina lutka, stvarajui neke zvuke za koje je Gundalinu u prvi mah pogreno pomislio da su smeh. Nestade nebo, polete im u susret zguvana oblaku slina povrina snega proseena crnim onjacima kamenih litica... Prvo su uleteli u sneg, a tek posle toga tresnuli o liticu; to, i nita drugo, spaslo ih je. Zaorali su kroz sneg, kao kroz jastuk zaslepljujue beline koja je ublaila udarac koji je ipak bio toliko snaan da je Gundalinuov lem nainio veliko udubljenje na plastinom vetrobranu. Dugo je leao bez pokreta, presamien u zahvatu bezbednosnih kaieva; sluao je zvona, nemoan da usredsredi oi ili da naini ma kakav zvuk. Znao je da mora neto vano da kae, da upozori - ali to nije uspevao da oblikuje u svojim ustima, pa ak ni u svom umu. U kabini mu je bilo vrue, i to mu se uini udnim, jer, evo, pod snegom su. Zakopani. Mrtav i sahranjen? Sklopio je bolne oi. Neki smrad... u vazduhu. Vazduh je bio sve gori, mirisao je na paljevinu... neto gori. Oi mu se napunie vodom; on ih ponovo otvori. Gorela je izolacija. To je to. Snena lavina oko prozora pretvarala se u kau, klizila teno nadole. "Pa'di.

Peopereenje. Naolje." Rei nerazumljive i njemu samome. Prodrmao je Tier-Pardija, ali taj je, sklopljenih oiju, mlitavo visio napred, u bezbednosnim kaievima. Gundalinu se poe boriti da se oslobodi svojih kaieva, i posle nekog vremena uspe da ih otkai. Pokua da otvori vrata, ali ona su bila jo zapreena masom snega. Poe udarati pesnicom po njima, beskorisno; svaki udarac vraao mu se kroz kosti, u bolno pulsirajuu glavu. Najzad uspe da se izvije postrance i upre nogama o vrata. Gurao ih je svom snagom, koja mu se postepeno vraala, i svim svojim strahom. Vrata poee da poputaju, santimetar po santimetar, onda se sama odapee snano uvis, tako da Gundalinu izlete na sneg, maltene izbaen. Doekao se na kolena, u bari poluotopljene snene kae, okiran udarima hladnoe i vreline na telo prepuno bolova. Oslanjajui se na bonu stranu patrolne letilice, pridigao se, prisiljavajui svoje gumene noge da se zabrave i da ga podre; razabrao je odakle dolazi opako arenje energetskog bloka koji se blii kritinoj taki, a odakle ledeni zahvat vetra. Mora izvui Tier-Pardija napolje i to dalje, pre nego to se ova policijska letea kola pretvore u zvezdu. Nagnuo se u kabinu, ali neto ga dohvati za okovratnik i cimnu nazad, opet na sneg. Sad nije zauo zvona, nego runu muziku ljudskog smeha koji se razlegao iza njega, i u obliku odjeka vraao od litice. Runu, jer je znao da je uperena protiv njega. Prevrnuo se, pridigao na kolena da se suoi sa svojim muiteljima - video bez imalo iznenaenja bele parka-jakne, bele omotae oko nogu, pet-est bledih, amorfnih lica napola zaklonjenih debelim drvenim 'naoarima' sa po jednim vodoravnim prorezom preko sredine, poput izbuljenih oiju neke porodice insektoida. Ali ovo su bili ljudi, itekako - nomadski Zimci, stoari koji gone krda pfala, ali koji su postali lopovi zato to im se ukazala prilika, odbacili svoju tradicionalnu odeu blistavih boja i navukli antiseptinu kamuflau arktikih komandosa. Udarac po leima prekide ovo odmeravanje i Gundalinu se prui po snegu, potrbuke; oseti da ga neko prevre i veto razoruava. Sa trijumfalnim krikom jedan bradonja podie u vis Gundalinuov pitolj za paralizovanje, kao da je to nagrada osvojena na nekom takmienju. Gundalinu je seo i poeo da brie sneg sa lica, zaboravljajui nedostojanstvenost svog poloaja zato to mu je neto drugo bilo veoma hitno potrebno. "Ovo e da eksplodira!" Pokazivao je prstom, ne znajui sigurno koliko e ga oni razumeti. "Pomozite mi da ga izvuem; nema mnogo vremena!" Pridigao se na noge; oseti olakanje ujui zapanjeno mrmljanje koje se irilo kroz tu grupicu. Po e opet ka patrolnim kolima, ali drugi bandit tamo stie pre njega. Nomad se uspravi drei TierPardijev pitolj i cerei se zadovoljno. "Ovaj unutra nije nizata. Bilo je samo ovo. Unutra mnogo vrue. Nema zata da se ue." Cev staner-pitolja je lutala tamo-amo; najzad se zaustavila okrenuta ka Gundalinuovim prsima. "Paf. Paralisan plavac!" Smeh, deako visoko kikotanje, dopre iz te figure umotane u krzna. Gundalinu stade, gledajui pored mladia i vlaknaste njuke pitolja. "On nije mrtav, samo je ranjen! iv je, treba ga izvui napolje..." Dah mu se dizao ispred lica, beo. Ali zau se otra komanda i bradonja koji mu je uzeo oruje i jo jedan ovek uhvatie ga za ruke. Poee da ga odvlae od letilice. Omladinac je gordo stupao iza njega. Iako je, kao i ostali, umesto obinih imao izme sa proirenim 'krpljama' za sneg, povremeno je propadao kroz pokoricu snega, smejui se. "Ne! Ne moete ovo da uradite. On je iv, prokleti bili, izgoree iv tamo!" "Bud' srean da samo gleda. Da nis' ti." Bradati se nacerio pored njega.

Prinudno su ga odveli ak do jedne grupe oborenih stena izmeu kojih su bile sakrivene njihove motorne sanke. Onda su svi stali, okrenuli se, zauzeli mesta iza stena da vire ka letilici. Ta dvojica koja su ga vrsto drala za ruke prisilie ga sada da se i on okrene i da gleda kao i ostali. Video je, u daljini, letilicu, oko koje je sad bio istopljen sav sneg; tupo crveno usijanje se irilo zguvanom povrinom letilice. On die pogled ka nebu, punei oi nebeskim plavetnilom, molei se bogovima osam zasebnih planeta da Tier-Pardi ne postane svestan ovog to mu se dogaa. Ali nebo je bilo prazno, a u praznoj beloj tiini zaleenog sveta Zime jedna lopta pree sunane svetlosti zaseni mu vid sasvim, a udarni talas koji brzo stie oduze mu sva druga ula. Svest mu se vratila u telo tek posle bola; leao je naslonjen leima na jednu stenu, a nomadi su se vrzmali uokolo i pokazivali prstom negde mimo njega, utiani od strahopotovanja. Jedan od njih nervozno se nasmejao. Pamenje mu se vratilo i on se seti zato se smeju... i nae se na jednu stranu i ispovraa na ugaeni sneg. "Poslali te da nas pobije. A tebi muka im neko pogine!" Neko od nomada je stao iznad njega i pljunuo. Pljuvaka je pala na debelu tkaninu njegove uniforme i, pred njegovim oima poela da se ledi. On die pogled, svestan sada koliko mu ledeni vazduh pali plua dok ga udie, svestan injenice da je upravo doiveo da ga pljune jedna varvarka, matora vetica sa licem nalik na ribarsku mreu, koja na Karemofu ne bi bila dostojna da je dodirne ni najnii neklasifikovani. Pridizao se, i dalje se naslanjajui leima uz stene, nespretan od krutosti i hladnoe. Najzad je stajao, i sad je mogao gledati odozgo na nju. Ree, glasom koji se prelamao od besa: "Vi ste uhapeni, zbog ubistva i pljake. Vraate se sa mnom na kosmodrom, da iziete pred lice pravde." ujui te rei, nije mogao sasvim da poveruje da ih je izgovorio. Baba je piljila u njega ne verujui, a onda prasnula u vulgaran, mraznim oblaiima zaogrnut smeh; obuhvatala se rukama oko tela. Ostali banditi po ee da se okupljaju oko njega. Prva rtva ih vie nije zanimala, zato to vie nije postojala. "uje ovoga?" Gurnula je jednu artritinu kandu ka Gundalinuovom licu. "uje ta nam rek'o? Kmezavi stranac, koura jedna prljava. Kae, svi smo u'apeni! ta mislite o tome?" Odmahnula je rukom. "Lud sto posto", ree jedan od mukaraca iroko se osmehujui. Gundalinu je ocenio da postoje jo tri mukarca i jo jedna ena u ovoj grupi... nagaao je da je i onaj 'deak' takoe ensko, ali nije bio siguran u to. Na ovoj prokletoj planeti civilizovano ponaanje se preokretalo naglavce, tako da on nije mogao nita da oceni po onim merilima koja su njemu bila poznata. Ali jednu stvar je ocenio jasno - iz ovoga se nee iv izvui. Sad e ga ubiti. Od tog uvianja hvatala ga je nesvestica; oslonio se jae leima uz stenu, da ne padne. Gledao je kako diu drvene 'naoari' sa oiju na elo da ga bolje pogledaju, i u njihovim oima boje neba, oko kojih su bili obrui beline, nije video nimalo milosti. Jedan od njih poe da pipa rukav njegovog kaputa; Gundalinu tre ruku od njega. "ta emo s ovim?" Ta mlada osoba - devojka, ipak - se progurala pored jednog mukarca da to bolje vidi Gundalinua. "Da bude moj? O, mama, daj da bude moj!" Staner-pitolj opet je bio naciljan u Gundalinua. On uvide da se mala obraa babi. "Za moju zbirku."

Izie mu pred oi neoekivana vizija: njegova sopstvena glava, unakaena i nabodena na kolac, kao pare mesa u zamrzivau u nekoj groznoj klanici. Stomak mu se opet splete u vorove; on pritisnu jezik o nepca. Bogovi! o, bogovi, ne ovako. Ako moram da umrem, neka bude isto... i brzo. "uti, derite", ree matora otro. Devojka se iskezi iza njenih lea. "Ja kaem, ubi' ga sada, amanko", ree druga ena. "Ubi' ga runo. Onda e se plae drugi stranci da dou vie ovde." "Ako me ubijete oni nikad nee prestati da dolaze da vas progone!" Gundalinu je zakoraio napred, video kako dva noa izlaze iz skrivenih kanija. "Ne moe tek tako lako da se izvue onaj koji ubije inspektora policije. Oni nee prestati dok vas ne nau." Znao je da sve to pria samo sebi za utehu, jer nije bilo istina. Oseao je koliko su sakate te njegove laljive rei, znao je da to oseaju i oni. Poe da drhti. "A ko e ikad zna ta 'e bilo?" Babuskera je opet razvukla lice u veliki osmeh; zubi su joj bili besprekorni, beli kao sneg. Zapitao se, apsurdno, da li su lani. "Mo' bacimo tvoj le u pukotinu, led ti samelje kosti. Ni svi tvoji bogovi nee nau 'de lei!" Naglo je podigla neko oruje koje je dotad visilo o njenom boku i pritisnula ga o njegova prsa, tako jako da je naleteo leima na stenu i neto iznenaeno promrmljao. "Misli, mo' da nas lovi u naoj zemlji, strane? Ja sam Majka. Zemlja mi 'e mu, stene i ptice i ivotinje mi deca. Govore mi, znam njihov jezik." Ludilo je pretvorilo njene oi u porcelan. "Kau mi kako da ulovim lovca. A sad hoe da im se prinese ponuda. Nagrada." Gundalinu je spustio pogled ka dugoj, blistavoj metalnoj cevi koja ga je tako pritisnula uz ledenu stenu; prepoznade policijski model elektronske buktinje, a onda mu se oi zamutie, gubei iu. Stao je uspravno, sa krutim dostojanstvom, kontroliui svoje fizike reakcije samo snagom volje; stara je uzmakla polako. Izmakli su se od njega i drugi, da ih ne zahvati odbijena energija; ostavie ga samog u krugu snega koji se vrtloio. Usta su ha bolela, plua su ga bolela od lednog vazduha. Sad mu svaki dah moe biti poslednji, ali, eto, u njegovom umu se ne odmotava nikakav ubrzani film ivotnih prizora, nema dubokih otkrovenja univerzalne istine... u ovom zavrnom trenutku, nema niega: ba niega... Stara podie oruje i povue obara. Gundalinu se zanjiha od udarca koji ne doe; otvori oi za koje se nije seao da ih je zatvorio, taman na vreme da vidi kako stara pritiska okida ponovo i ponovo, bez rezultata. Progunala je besno i protresla elektronsku buktinju; iz kruga nacerenih posmatraa digoe se psovke uskraenosti. Poao je nesigurno napred, pruio ruke. "Daj - da ti namestim to." Zapanjenost se vratila u isprane plave oi; ona tre buktinju van njegovog dohvata. Stajao je strpljivo, ruku pruenih sa dlanovima nagore. "Zaglavilo se. To se stalno deava. Mogu da popravim, ako mi da." Namrtila se, ali se njen izraz lica neznatno promenio; nainila je jednu malu kretnju glavom. Bio je svestan da su sad dva staner-pitolja uperena na njega, i da mu nikakav pokuaj bekstva ne bi uspeo. Ona mu gurnu buktinju u ake. "Namesti. Ako si tol'ko rad da umre." Njen ton je nagovetavao da je on siao s uma; a on se zapita nije li to tano.

Kleknuo je na jedno koleno, kao da tone. Oseti ujed snene hladnoe kroz nogavicu pantalona. Postavio je buktinju da lei u ravnotei na butini, skinuo rukavice i otkopao kutiju za pribor koju je imao na opasau. Izvukao je magnetizovanu icu tanku kao nit i zavukao je u jedan otvor pri dnu drke oruja; blagim pouzdanjem po eo je da ispituje skrivene mehanizme unutra. Oznojene ake lepile su se za ledeni metal dok je radio; ali, on je to jedva primeivao. Napipavajui prolaz kroz nevidljive puteve, doao je najzad do onog bitnog raskra na kome su se dve komponente zaglavile jedna uz drugu. Opet izvue icu, obazrivo, zadovoljan to problem nije bio tei nego to je o ekivao. Vrati icu tano na mesto u kutiji, pitajui se zato gubi vreme na to, i prui buktinju opet staroj eni. Suoi se sa njenim pogledom bezizraajno. "Trebalo bi da sad radi. Ne treba da krade nae igrake onaj ko ne zna da ih odrava." Istrgla je buktinju iz njegovih ruku, otkidajui i sloj pokoice zajedno sa orujem. Iskrivio je lice u grimasu, ali ruke su mu ve bile kao drvo, bez ikakvog oseaja, neupotrebljive. Kao i lice; kao i mozak. Ustao je, putajui da rukavice padnu na sneg pokraj njegovih stopala. Bar je dokazao svoju superiornost u odnosu na ove divljake, i sad bar moe umreti isto i asno; egzekucija e biti izvrena jednim nadmo nim orujem. Ali ona ovog puta nije nanianila ka njemu. Okrenula se, vrsto stegla elektronsku buktinju i naciljala prema gustiu zimzelenog drvea u podnoju litice. Opalila je; uo je elektrino pucketanje zraka i video malu eksploziju. Jedno drvo je planulo. Poklici odobravanja uzdigli su se oko njega, a onda se udnja za smr u vratila u divlja, nemilosrdna lica. Baba je pola ka njemu vukui noge. Bukinju je drala u ruci. "Dobro si ovo namestio, strane", ree promuklo, smekajui se bez imalo ljudskosti. Krajikom oka posmatrao je razbuktalo stablo. Dim se nagomilavao uz strme stene; miris gorueg drveta bio je prodorno tuinski. Ali spaljeno ljudsko meso mirie kao i svako drugo spreno meso... "Karemovac sam. Mogu da opravim svaki deo opreme koji se igde proizvodi. Vezanih oiju. Zato smo neto vie od ivotinja." "Al' e umre k'o bilo koj' od nas! Tuine! Zaista ti se mre?" "Spreman sam da umrem." Stao je uspravnije; itavo njegovo telo sad kao da je pripadalo nekom drugom. Digla je buktinju, rukama koje su malice drhtale od napora. Spustila je prst na obara, a pogledom je pretraivala njegovo lice, eljna da se on slomi i da moli za ivot. Ali, on je reio da umre a da im ne prui zadovoljstvo... a znao je da e umreti u svakom sluaju. "Ubi' ga! Ubi' ga!" Glasovi su se dizali, sa gledalakim nestrpljenjem. Rasejano je pogledao taj obru lica, video na licu devojke neki izraz koji nije mogao imenovati. "Ne." Stara je spustila cev, cerei se jezivo zlobno. "Nee ga ubijemo; nego zadrimo. Mo' popravlja stvari koje maznemo od njegovi' na kosmodromu." "Opasan je, amanko!" ree jedan od mukaraca, ljut zbog uskraenosti. "A ne treba nam." "Ja kaem, ostae!" zareala je stara. "Oe da mre - gle ga! Ko se ne boji smrti, lud je. Ubiti ludog, zla srea." Cerila mu se i dalje, podrugljivo i samosvesno. Gundalinu je osetio kako se njegova fatalistika omamljenost lagano raiava; shvatao je: nee mu dati istu smrt. Pretvorie ga u roba... "Ne moe! Odvratne ivotinje!" Bacio se na staru, na buktinju. "Ubijte me, prokletinje! Neu..."

Refleksno je digla cev iznad glave, zamahnula i tresnula ga njome po licu. On pade unazad, u nanos snega; na koi ga je pekla krv, a bol je odzvanjao po unutranjosti njegove glave kao vrisak. Ispljunu puna usta krvi i jedan zub, sede i zajea iza svojih smrznutih aka. Nomadi su se polako udaljavali na razne strane. uo je kako stara daje naredbe, ali nije uo njihovu sadrinu; nije mario ta te rei kau, nije mario ni za ta. "Evo ti... rukavice, glupi. Navuci." Ona mlada je stajala nad njim; mahnula je rukavicama ka njegovom licu. Uzmakao je malo, pokuao da je ignorie, zahvatio aku snega i vrsto je nabio u svoja pocepana usta. "Plavac!" Ovog puta je u njegovo lice gurnut Tier-Pardijev pitolj za paralizovanje. "Plavi deko, posluaj!" Bacila mu je rukavice na stomak. Navukao ih je polako, oko prstiju koji, pokriveni ledom od krvi, nisu vie nita oseali. Pomisao da e ga paralizovati, odvui na motorne sanke i tamo utovariti kao sanduk rezervnih delova bila je nepodnoljiva. Pa, on se mora drati sa najveim moguim dostojanstvom, dok ne nae izlaz iz ove none more... neki izlaz, bilo kakav izlaz. Neto mu pade preko lema, kliznu niz lice kao zmija koja se omotava oko njegovog vrata. On, trgnuvi se, die pogled, a oma mu se zatee oko grla. Devojka se nasmeja njegovom izrazu lica; drugi kraj konopca namota oko svoje ake u debeloj toploj rukavici. Drsko je stala pred Gundalinua, putajui da se konopac labavo njie. "Dobar deko. Mama kae, 'oe tvoje ake. Ali ja dobijam ostali deo tebe, za moj zooloki vrt." Spustila je drvene 'naoare' na oi, napola sakrivajui svoje uzano, vornovato lice. "Moj mezimac, plavac." Nasmejala se opet i trgla konopac. "Ajde, plavi! Samo pazi - brzo da ide." Gundalinu se brzo osovi na noge i poe glavinjajui kroz sneg prema sankama. Znao je: iako ga nisu ubili, svejedno je mrtav; jer se njegov svet maloas okonao. 27. Luna pogleda pored naslona Elsevirinog debelo obloenog sedita, oslanjajui se jako na rukonaslon svog sedita, u nastojanju da zaviri kroz zatieni prozor njihovog brodia. Tijamat im je bio na vidiku, Tijamat poput uzlazeeg meseca, ali beskonano lepi oku. Dom. Ona se vraa kui. Bilo je teko ne poverovati da se vreme preokrenulo i da e kod kue zatei sve kako je bilo, sve kako je trebalo da bude, im se ovaj krug oblacima proaranog plavetnila ispod nje rairi i jo jednom popuni beskrajnim morem. Ali sad je znala da, iako to moda nije onaj svet koji je izgubila, postoji nain da se ona u njemu snae... i da vrati neke stvari na ono to su bile. "titovi zeleno?" "Jest." Sluala je Elsevirina promrmljana pitanja, jednoslone odgovore Svilenoga, smirujui ritam jednog rituala ponovljenog nebrojeno mnogo puta. Njihov ulazak u atmosferu Tijamata nije bio ni onako bolan, ni onako zastraujui kao izlazak iz nje; taj izlazni put sad je izgledao kao da se desio nekom drugom. Sluala je sa samo pola panje, a drugom polovinom je krstarila kroz prolost i kroz budunost, izbegavajui neizvesnost njihove opasne sadanjosti. Nita ne sme sad da poe naopako, ne sme, nee. Prola je kroz Crnu Kapiju; dakle, sudbina joj je namenila da uradi ovo.

Ali Elsevir se javila Ngenetu, koji nije mogao verovati svojim uima, pre nego to su poeli silazak sa orbite, i saznala od njega da vie nije u stanju da ih eka u zalivu otouver; da je pre pet godina ostao bez lebdilice, odmah posle onog njihovog neuspenog dolaska na Tijamat. Ovog puta oni e morati da rizikuju vie, morae da siu pravo do njegove plantae na obali jednog ostrva juno od Karbankla; Elsevir ne bi mogla ni u kog drugog da se pouzda, kad je u pitanju ovo poslednje sletanje. Elsevir je ve neko vreme - nestajala; jedino tom reju je Luna mogla opisati tananu metamorfozu koju je posmatrala od trenutka kad su se vratili kroz crnu rupu. Pokuavala je da sazna ta nije u redu, ali Elsevir je odbijala da odgovori; ne postajui nita manje nena prema Luni, povukla se ipak u sebe, ostavljajui Lunu van. Ovo je Lunu bolelo i zbunjivalo, sve dok se na brodskom ekranu nisu pojavile, kao najvea vidljiva tela, dve zvezde, njihovi Blizanci. Onda je uvidela, najzad, ta je Elsevir iekivala i za ta se pripremala: za kraj, onaj kraj koji e nastupiti u trenutku Luninog novog poetka. Za konani rastanak od dotadanjeg ivota i od svemirskog broda u kome e ostaviti gorke i slatke uspomene iz pola veka svog ivota. I poslednji rastanak od surogat-keri koja joj je mogla dati novi ivot kao zamenu za stari, a koja joj je, umesto toga, dala samo jo dublji gubitak, koji e tek morati da se pretrpi. Oblaci beskrajni; njihovo pseudo-more sad im je zaklonilo vidik na pravo more, dok su leteli sve nie i nie, obruavajui se kroz safirnu viu atmosferu. Uskoro... uskoro e se probiti kroz njih, Luna e uskoro ugledati odredite, dugu neprekinutu liniju zapadne kontinentalne obale na kojoj lee i Ngenetova plantaa - i Karbankl. "...proporcija se poveala za jedan i - Svileni! Osvetljavaju nas! Prebaci energiju na..." Bljesak plavo-bele svetlosti zasenio ih je tako da neba nestade ispred njih, i zabio bodee sjaja u Lunine oi; metalna kapsula stresla se ispod njih, tako da su joj zubi zazveali. Zacvilela je, savladana nevericom: njihov brod su napadali. "Bogovi!" uzviknu Elsevir, glasom koji je bio blii gnevu nego o ajanju. "Uhvatili nas, nikad neemo..." Jo jedna eksplozija rairi se oko njih... zatim, nekoliko trenutaka tiine. Odjednom komunikator oive sam od sebe. "...Predajte se odmah, ili ete biti uniteni. Drimo vas u zraku naeg oruja. Ne moete pobei." "Gubimo..." Trea eksplozija otrgla je ime toga to su gubili i Lunin upitni povik. etvrta im ne dade vie nimalo vremena; panel sa instrumentima je itao i cvrao, preoptereen, zloupotrebljen, dodajui jo jednu nevolju njihovim takoe ve preoptereenim ulima. "Iskljui svu energiju!" ula je da Elsevir to vie, slomljenim glasom; posle su samo pojedine rei uspevale da se probiju kroz zvonjavu u njenim uima. "... nadam... pomisle... smo ve mrtvi..." U kabini zavlada mrak, sa iznenadnou smrti. Lunine mirkajue oi pronaoe svetlost vazduha napolju: ona ugleda kako beskonana plava, bela i zlatna polja koja su do tog trena sainjavala fantaziju neba nestaju, jer je njihov brodi uleteo u gornju povrinu oblaka. Drala se za sedite, brojei svaki otkucaj srca; uviala je, sa svakom novom potvrdom svog ivljenja, da se jo nije dogodila nova eksplozija - ona koju sada, sasvim lieni odbrane, ne bi ni videli. Ispadoe opet iz oblaka, jednakom iznenadnou kao kad su u njih uleteli. Ona najzad ugleda more, iroko zatalasano ispod njih: okean rastopljenog kalaja. Kine kapi poprskale su iroki prozor i razmazale se po njemu, inei da prizor mora i neba postane

neravan kao kroz suze da je vien. A oni - jo ivi. Njihov LB padao je luno, sve blie moru ali i sve horizontalnije, kao 'abica' baena paralelno sa povrinom neke beskonane bare. Elsevir i Svileni su utke rukovali kontrolnim aparatima. Luna je utala kao i oni, dajui tako svoj jedini mogui doprinos. "Pazi, Svileni, sad rezervne..." Dimno siva zatitna kupa iznad Luninog sedita sruila se neoekivano na nju, presecajui Elsevirin glas koji je zapoinjao poziv za pomo i takoe zaklanjajui Lunin poslednji pogled na povrinu mora koja je hitala gore ka njima, ledeno bela i gvozdeno siva. Ona ostade pritisnuta uz sedite i imobilisana jastukom ireeg vazduha; leala je ne opirui se - i bez ikakve mogunosti otpora; njena bespomonost postala je potpuna. Posle jo jedne venosti iekivanja, susret metalne sfere i gvozdeno sivog mora odzvonio je mutno kroz Lunu, kao udarac po nekom drugom; zapanjujui antiklimaks. Posle jo jedne, male venosti, vazduni jastuk se udaljio od nje smeuravajui se, a konus boje dima se podigao. Pobacala je bezbednosne kaieve sa sebe i izvukla se napred; stala je izmeu dva pilotska sedita. Sivi tit iznad sedita Svilenog se jo dizao; a Svileni strese glavom - vrlo ljudski pokret zbunjenosti. Ispred Lune, morski talasi su besno i uvreeno nasrtali na prozore; kapljice ledene vode ve su procurivale kroz mreu 'mraza' koja se na providnim povrinama rascvetala zbog udaraca. itav brodi se pod njenim nogama propinjao, a pratanje gnevnih voda saletalo ih je odasvud. Ali kupasti tit iznad Elsevirinog sedita mirovao je, vrsto uglavljen u svoj poetni poloaj, kao da se nije ni - Luna odjednom pogleda dole, ka Elsevirinom licu, plaei se da vidi, ali nesposobna da ne pogleda. Curak crvenog obilazio je ebonosovu boju Elsevirine gornje usne; ali Elsevir die pogled, oslanjajui glavu na naslon sedita. "Nita, draga moja... samo malo krvarenje iz nosa... morala sam da dovrim poruku. Ngenet stie." Sklopila je oi, zagrabila vazduh plitko, kao da teka ruka gravitacije i sad pokuava da smrvi njene grudi... kao da ih je ve smrvila. Ostade nepomina, ne inei napor ni prst da podigne; kao ena koja ima pred sobom sve vreme sveta. Luna dotae njeno rame, uplaenom nenou. "Spustili smo se, Elsi. Spasla si nas. Gotovo je." "Jeste." Njene oi, ljubiaste i plave, ispunie se iznenaenjem i Elsevir zapanjeno pogleda u neto nedostupno njihovim pogledima. "Ba mi je hladno." Gr proe miiima njenog lica. Istom iznenadnou, te oi ostadoe prazne. "Elsi. Elsi?" Lunina aka stegla se oko Elsevirinog ramena, protresla... i pustila, jer nikakve reakcije nije bilo. "Svileni..." okrenula se samo napola, ne elei da joj okrene lea "njoj nije... Elsi!" ree moleivo. Svileni se ramenom progurao pored nje, u teskobnom prostoru izmeu sedita. Pruio je hladne zmije-prste svoje zelene ruke, dodirnuo toplo Elsevirino lice, grlo... ali nije se trgla pod tim dodirom, samo je nastavila da zuri u neto nedogledno daleko, sve dok ravne sive trake ne preoe preko njenih oiju, sklapajui ih zauvek. "Sssssmrt." Letilica se propela ispod njihovih nogu, onda teko pala, izbacujui ih iz ravnotee; Luna rasejano pogleda ka svojim nogama udei se to nisu reagovale kako treba. Voda se komeala oko nogavica njenog hermetizovanog letakog odela, morska voda, nadirui u kabinu. "Umrla?" Luna odmahnu glavom. "Nije, nije. Nije mrtva. Elsi!

Elsi, tonemo! Probudi se!" Protresla je mlitavo telo koje nije reagovalo. Oko njenih ruku omotae se pipci i otrgoe je od Elsi, ne mnogo dostojanstveno. "Sssssmrt!" Oi Svilenoga sad su bile bistrije i dublje nego to ih je ikad ranije videla. On poe doticati, redom, nekoliko iznutra osvetljenih dugmadi na instrumenttabli; to ponovi jo jednom. "Izzzzlazzzz otvoren. Tonemo. Bei..." Gurnuo ju je ka vratima amca; zateturala se, na pola puta do tamo, sukobljena sa novim vodenim talasom, sada dubokim do kolena. "Ne! Nije mrtva. Ne moe biti. Ne dolazi u obzir da je ostavimo." Uhvatila se za naslon jednog sedita. "Ide!" Svileni je navalio na nju, otrgao je od sedita i gurnuo jo blie izlazu. Spotakla se i pala, i slede i talas ju je pokrio sasvim; ustala je kalju i, oseajui kako joj slana vatra pee oi. Izborila se da stigne do vrata, osvrnuila se jo jednom, videla da je Svileni kleknuo u uskomeanu vodu pored Elsevir, pognuo glavu i na trenutak oslonio elo o Elsevirino rame, u znak poasti i rastanka. Ustao je i doao do Lune gacajui kroz vodu. "Ide!" Pipci su se jo jednom omotali oko miice njene ruke, dok ju je vukao u hermetinu meu-komoru. Pustila je okvir vrata, nesposobna da se opire, i uletela za njim. Ona vide da je spoljanji otvor te komore irom otvoren i da naveliko guta morsku vodu, kao bespomoni utopljenik... "Moj lem! Udaviu se..." Okrenula se da ipak ue nazad, u kabinu amca, ali talas, do pojasa dubok, zagrli je i obori. Ledena voda je jo jednom prekri celu; izborila se da opet ustane, sad ve napola plivajui, ali je i jauknula oseajui ledenu vodu kako prodire kroz otvoreni okovratnik, ispod hermetikog odela. Novo ljuljanje posla masu vode ka izlazu i ponese Lunu; udarila je glavom estoko o metal, a onda ih LB ispljunu oboje u otvoreno more. Lunin krik se ugasio kao svea kad se more sklopilo iznad njene glave. Udarajui nogama, uspela je da izroni, ali im se pojavila na vazduhu na nju je naletela kia, jakim vetrom gonjena ukoso, i bacila je nazad ka vodi. Prsti zaslepljujue vreline i hladnoe poeli su je kidati dole, ispod tog trapavog svemirskog odela. "Svileni!" Kriknula je njegovo ime, ali ono ode vetrom otrgnuto, izgubljeno i usamljeno kao zov mera. Ipak, isto tako naglo, pored nje se stvorie lice i torzo Svilenog, preliveni morskom penom; pomogao joj je u njenim naporima da ostane na povrini uprkos tekom teretu odee koja se punila vodom. On je svoju jednodelnu protiv-vakuumsku odeu ve zbacio i sad je plivao sasvim slobodno: stvorenje u svom elementu. Oseala je kako trza kope na prednjem delu njenog odela, pokuavajui da ga svue sa nje. "Nemoj!" Grabila je njegove klizave pipke, ali oni su joj izmicali kao jegulje. "Nemoj, smrznuu se!" Zbog tog bacakanja potonula je opet, zatim izronila davei se i pljujui vodu. "Ne mogu ostati iva u ovome - bez toga!" A znala je da u svakom sluaju nee ostati iva, jer se odea punila tenim balastom koji ju je morao odvui na dno. Razumela je najzad, na onaj nain koji se oveku moe ukazati samo jednom u ivotu, punu opaku ironiju takozvanog 'mornarevog izbora': udaviti se ili umreti od hladno e. Svileni se manuo njene odee i sad je samo pomagao Luni da ne potone. Prvi ledeni i bolni ok hladnoe ve je proao, zamenjen bolom dubokim do kostiju, bolom koji je brzo izvlaio iz nje i snagu i razum. U daljini, izmeu pokretnih rastopljenih planina, nazrela je njihov tonui LB - a zatim nita, na tom mestu, samo slivanje mora i vetra u jedno. Elsevir. Jedna rtva, Moru prineta... Luna oseti da se slana voda njenih suza mea sa suzama mora i neba.

Posle nekog, neodreeno dugog vremena, ona oseti da nepogoda prolazi: nebo je svoje suze osuilo, gnev izgubilo, besna nadimanja nestala su sa lica okeana, Lunine suze su, iscrpljene, stale, a sunce od ledenih krhotina poelo je probadati dole ka njoj kroz oblake koji su se razdvajali. Svileni ju je i dalje vrsto drao s lea, pomaui joj da ne potone; ali njeno telo su sad potresali nesavladivi grevi. Na mahove joj se inilo da vidi obalu, nedohvatno daleku, ali nijednog trenutka nije bila sigurna da to nije samo neki fantom u izmaglicama njenog uma. Nije vie bilo snage u njoj ni za kakav govor, a Svileni joj je odgovarao samo svojim utljivim, ohrabruju im prisustvom. Oseala je njegovo tuinstvo jasnije nego ikad ranije, ali i svest o nevanosti toga... Trebalo bi da mu kae da je pusti, da uva snagu, jer ih Ngenet nikako ne moe nai na vreme. Kraj e u svakom sluaju biti isti. Ali te rei nije mogla da izgovori; tavie, u dubini due je znala da i ne eli da ih izgovori. Umreti sama... umreti... zaspati ovde zanavek. inilo joj se da osea kako joj se kotana sr zgruava. Toliko je umorna, bolno umorna; doi e san, zaspae uljuljkana neumitnom kolevkom Majke Thalase. Onih poslednjih nekoliko nedelja na drugom svetu - to bejae samo san. Ona je Tijamatovka, Letnjakinja, i sad uvia, sa mutnim oajanjem, ono to svaki Letnjak zna od roenja: da je Dama i stvoriteljka i unititeljka, i da Njoj ivot samo jednog mukarca ili jedne ene ne znai nita vie, u njenim irim planovima, nego ivot najmajunijeg ljuskara koji puzi kroz blato na dnu... Neto se probilo kroz povrinu mora ispred njih i zasulo Lunu sitnim ledenim kapljicama po licu. Zastenjala je; ruke Svilenoga stegle su se jae oko njenih prsa; kroz trepavice po kojima se nahvatao led pogledala je svetlo lice sa mrljama mrke i ute boje koje joj je uzvratilo jednakim zurenjem. Iza tog prvog, izronie jo dva takva neljudska lica, zatim i tree; leala su na vodi, sve svetlijoj, kao ribarski loptasti plovci. Prepoznavanje se dizalo polako, kao mehuri iz dubina, prodirui kroz njenu anestetizujuu otupelost: meri... Okupili su se oko nje, podgurkujui je uporno i urno svojim prednjim perajima sa plovnim koicama razapetim izmeu prstiju. U njenoj pameti nikako da se uoblii slika ta od nje ele; ali znala je, sa onim nepitajuim poverenjem iz svog detinjstva, da su to deca Majke koja je More i da su dola da je spasu ako mogu. "S-Svilen-ni", ree ona pregrizajui rei na komadie, cvokotavim zubima, "pus-s-sti me." Pustio ju je; poela je odmah tonuti kao kamen. Ali pre nego to je stigla na to da reaguje, glatki, plovljivi oblici opet su je digli. Peraja sa koom izmeu prstiju sklopila su se preko nje kao latice cveta koji se zatvara i izvukla su je na vazduh - pravo na meke, iroke grudi jednog mera koji je leao u vodi nepomino, na leima. Ona kliznu na njega, potrbuke, i ostade tako da lei, grcajui, zapanjena, podignuta samo koji santimetar nad morsku vodu koja ju je ipak zapljuskivala sa strane. Njene noge ostadoe da se vuku kroz nezasitu hladnou. Ali taj mer - enka; videlo se to po ogrlici od krzna boje zlata oko njenog vrata - odmah ju je omotala perajima, kao da grli svoje mladune; prigrlila, prenosei joj svoju telesnu toplotu, kao to bi grlila i dojila svoju bebu. Merua poe da bruji nekom dubokom bestonskom melodijom, u ritmu koji je bio podudaran sa ljuljanjem mora. Previe iscrpljena da bi se iemu udila, Luna poloi glavu na ta svilena prsa i osloni se akama o njih, oseajui kako pesma prodire kroz njeno drhtavo telo. Svileni i dva druga mera plovili su u blizini; ali ona ih se u ovom trenutku nije ni seala, nije se seala ni prolosti ni budunosti, itava njena egzistencija se teleskopski skupila u jednu taku, sadanjost.

Koliko je dugo, po vremenu irokog sveta, plovila sa meruom, nije saznala, niti poelela da zna. Sunce je prelo preko neba, skotrljalo se niz silazni deo svoje putanje do sastanka sa morem, i tek tad se licem voda rairila nova promena: duga senka lae pruila se preko njih, stiui da ih pozdravi pre dolaska same lae. Udaljeni puls brodskog motora probijao je njihovu tiinu sve upornije. "Luno. Luno. Luno." Svileni je izgovarao njeno ime, obavijajui njen vrat pipcima sa kojih je curila voda, nastojei da je tako navede da uje. Ali nije bilo Lune, ni meseca na nebu, nikog ko bi mu odgovorio - nikog osim samog mora, Thalase koja uzima nazad... ono to je njeno. "Luno...uje li me?" "Ne..." Bio je to vie protest protiv zadiranja u njen mir bez misli, nego odgovor. Svet je slika od vodenih boja koje teku bez ijednog oblika... Neto je gurnulo njenu gornju usnu na cvokotave zube; neka vrela, viskozna tenost prosula se u njena usta i pocurila u grlo kao zapaljeno ulje. Zacvilela je u znak zadovoljstva i poricanja, oseajui kako se vodene boje zbijaju u neto vre, dobijaju formu za koju u njenom pamenju ne postoji nikakava beleka... osim za ovo lice koje je u sredini toga, lice tano iznad nje, lice koje privlai prolost i sadanjost u samo jednu sliku, dvostruku. "M-m-miroe?" "Da", odgovori joj njegov glas, sa beskonanim olakanjem. "Ona dolazi sebi, Svileni. Prepoznala me." Razaznala je iza njega Svilenog kako ui strpljivo i gleda je; takoe vide okruglo netrepue oko prozoria brodske kabine. "G-gde?" Gutala je ljuto-slatki sirup grevito, sad kad je Ngenet opet pritisnuo olju na njena usta. Njeno uzdrhtalo, sparueno telo bilo je slobodno od hermetizuju eg odela i umotano u zagrejanu ebad. "Na mom brodu. Izvukli smo te bezbedno, najzad; hvala bogovima. Idemo kui." Podigao je vrui kompres-zavoj koji je do tad bio pritisnut preko korena njenog nosa i preko njenih obraza, i zamenio ga novim, istim takvim. "K-kui?" ivot proli i ivot sadanji potekoe opet kao jedan. "Na moju plantau, u bezbednu luku. Dovoljno si vremena utroila hodajui po zvezdanim putevima, i dovoljno u naruju Majke Thalase, ti, mersko dete... zamalo i ceo ivot." Sklonio je s njenog ela mokru kosu, uljevitom ali blagom akom. "Vreme je da budemo zahvalni za vrsto tlo." "Els-si." Ta re je povredila njeno grlo kao u. "Znam." Ngenet se uspravio; stajao je uz njen brodski leaj. "Znam. Nita sad ne moe da uini za nju, osim da se odmara i isceljuje." Njegov glas, i kabinski prostor, odletee u nedohvatne daljine. Luna se zguri dublje u svom gnezdu od ebadi, a njena svest se poe saimati i usmeravati unutra, smanjivati ka jednoj taki oseaja da vrele igle probijaju njeno hladnoom umrtvljeno telo, da se krvni sudovi ledom zapreeni pretvaraju u prolee, da se sputani miii oslobaaju, da ona cela postaje slobodna... 28. Derua je ostavila za sobom prazne sobe svoje kue u gradu, ostavila je na stolu hleb i voe svoje neeljene veere napola pojedene, izila i zaputila se dole, u Lavirint.

Onostran zidina na krajevima uliica, suton je oznaavao kraj jo jednog nepodnoljivog dana kojeg je podnela, nekako - ali i obeanje da e sutra morati da se izdri jo jedan; pa jo jedan; pa jo jedan. Njen posao je ve odavno bio njen ivot, sad je itav njen ivot postao pakao. Spavanje joj je bilo jedino bekstvo, ali spavanje je samo ubrzavalo nailazak novog jutra. Zato je etala, bez cilja, anonimna, kroz gomilu prolaznika koja se postepeno proreivala, pored prodavnica - od kojih je polovina ve bila prazna, a druga polovina se jo drala, ilavo, za ivot i profit, nastojei da se ne preda sve do gorkog kraja. Gorki kraj... Zato? Zato i emu ovaj trud? Gde je smisao? Povukla je kapuljau svog grubo izatkanog prugastog kaftan-kaputa jo napred, da joj lice bude u dubljoj senci, dok je skretala u Citrusnu uliicu. Na pola puta do sutona bila je biljna apoteka u koju je Derua ponekad ila: lekovite trave i zaini, natrpane police pune amajlija i kunih svetaca protiv svakog zla; sve to uvezeno sa planete koja je njena domovina, sa Novosklona. Tu je pre nekog vremena ak kupila najjau amajliju koju je mogla nai, i sad ju je nosila oko vrata - ona, koja se u domovini podsmevala starijim lanovima svoje porodice to slepo veruju u svata i bacaju novac na sujeverne gluposti. Na to je sad spala... zbog ovog zaposlenja. Ali ta prokleta vraka nije joj pomogla nimalo, kao ni ma koje sredstvo sa kojim je ranije pokuala. Nita nije nimalo pomagalo, niti imalo ikakve svrhe, niti ikakvog efekta. A sad, eto, poginuo je i poslednji ovek koji je nju podravao, poslednji koji ju je spreavao da poveruje da je potpuno neuspena u ivotu. Bi-Zi... proklet bio, Bi-Zi! Kako si mogao to da mi uradi? Kako si mogao da - pogine? I evo, ona ponovo dolazi u ovu radnju, govorei sebi da ne zna zato... Dok se bliila toj prodavnici, primeti jedno dobro poznato lice - dobro poznato obilje vatrenocrvene kose - Ukres Svetlohodni dolazio joj je u susret, obuen kao sekshologram. Poslednjih nekoliko godina viala ga je retko, samo kad je odlazila slubeno u Palatu. Iznenadila se sada, kad je shvatila da ne izgleda ni dan stariji nego kad ga je prvi put videla, opruenog u onom budaku, pre pet godina. Ali, nju je udila i sama injenica da ga Arienrod 'dri' (u svakom smislu rei, pretpostavljala je) negde u Palati... ta, zar ga je i odrala mladim? Njeno zanimanje postade proraun o svome interesu, jer njihove trajektorije su se bliile taki presecanja; proeta oseanjem krivice pretpostavila je da e je on videti i prepoznati, ak i ovoliko maskiranu, i pro itati skrivene motive u njenim nemirnim oima. Usporila je, pokuavajui da ne otkrije svoje odredite dok on ne proe. Bogovi, je l' se ja to sad unjam kao kriminalka? "Zdravo Svetlohodni." Prkosno ga je pozdravila prva; i videla, po njegovom trzaju prepoznavanja, da on ne bi dvaput pogledao ka njoj da nije progovorila. Ali izraz lica koji se posle toga ukazao bio je za nju sasvim neoekivan, i vrlo daleko od ma ega to bi ona zasluivala - osmeh koji je digao ka njoj upravo tu besprekornu mladost, namerno, kao ogledalo, da joj pokae koliko bolno ona stari, kad joj svaki dan traje kao godina. Njegove oi bile su uznemirujui eho Kraljiinih: suvie znalake, suvie cinine za lice na kome se nalaze. Pokrenule su se ka obilju boanskih figurica i amajlija u izlogu biljne apoteke, pa se vratile amajliji okaenoj o njen vrat. Nelagodno je povukao viestruki okovratnik svoje pripijene koulje; taj pokret je izvikivao neprijateljstvo. "Utedi te pare, komandante Pala-Tion. Tvoji bogovi ne mogu te ovde dohvatiti. Ni svi bogovi Hegemonije ne bi mogli da zaustave ono to ti se deava - i kad bi ih bilo briga."

Derua uzmae jedan korak; te rei su je udarile kao zmije otrovnice, i to takve koje ubadaju otrovom njenih sopstvenih najdubljih strahova. Zar i on to eli? ak i on? Zato? "Zato, Svetlohodni? Zato ti?" proaputa ona. Mrnja mu iznenada sinu u oima. "Voleo sam je, a ona otila." Oborio je pogled ka zemlji, progurao se pored Derue i otiao ne osvrui se vie. Stajala je na ulici jo nekoliko dugih trenutaka pre nego to je shvatila da joj je objasnio razlog. A onda je ula u prodavnicu, smuena, kao u transu. Stala je u uzani prolaz izmeu pranjavih polica na kojima se nalazilo ono po ta je dola; slepa za gorko-slatku nostalgiju ove radnjice, za tvrdoglavo odbijanje novosklonske tradicije da se podvrgne standardima jedne nove epohe i novog sveta. Ignorisala je okaene svenjeve 'zmajeve noge', vence od upletenih trava, divlji splet mirisa koji su milovanjem navaljivali na njena ula; i gluva za... "Meni se obraa?" ree Derua, naglo i nezadovoljno svesna da tu vie ne stoji sama. "Da. Izgleda da su premestili lu u prahu. Da l' moda zna gde...?" ena bele koe, tamne kose, srednjih godina; verovatno Tijamatovka. Slepa - Derua prepoznade fotosenzitivnu traku koju je ta osoba nosila preko ela. Pogleda preko polica, vide da je prodavac zadubljen u ivi razgovor sa nekim drugim doseljenikom sa Novosklona; vrati pogled ka toj eni. "Mislim da im je to kod zadnjeg zida." Zakorai blie policama, da bi slepa ena mogla da proe. Ali ova je stajala na istom mestu, kao da hoe da joj dodijava; glavu je nagnula malo na jednu stranu kao da jo slua Deruine rei. "Inspektorka... Pala-Tion, zar ne?" "Komandant Pala-Tion." Na prezir je uzvratila svojim, jedva skrivenim, prezirom. "O, naravno. Izvini." Kad sunce postane crno. Derua skloni pogled. "Poslednji put kad sam ula tvoj glas, bila si jo inspektor. Ja glas nikad ne zaboravim; ali u pogledu dobrih manira ponekad omanem." ena se osmehnula na nain vedrog izvinjenja; to je nastavljalo da zrai iz nje i najzad Derua oseti kako i njena uobiajena namrtenost poputa. "Od tada je prolo gotovo pet godina. Moja radnja je nadomak ove... dola sam u tvoju stanicu jednom, sa Ukresom Svetlohodnim." "A, maskerka." Derua najzad prikai neki identitet na ovu osobu. "Da, seam se." Jo kako se seam. Spasavanje tog malog skota bilo je druga najvea greka u mom ivotu. "Vidim da si s njim priala napolju." (Vidi? Derua je doivela jedan trenutak dezorijentacije, a onda je shvatila i odmah pokuala da prikrije svoje o igledno neraspoloenje.) "On i sad pokatkad doe kod mene; kad mu je potrebno pribeite. Nema vie mnogo ljudi sa kojima bi on mogao da razgovara, rekla bih. Drago mi je to je popriao s tobom." Derua ne ree nita. "Reci mi, komandantkinjo - da li ti je zbog promena, koje vidi da se deavaju u njemu, ao koliko i meni?" Premoavala je ambis Deruinog utanja kao da ga nema. Derua odbi da se suoi se tim pitanjem i sa osobom koja pita; dotae udubine svog izmenjenog lica, morbidnim prstima. "Koliko ja mogu da vidim, nije se promenio nimalo. Ne izgleda ni jedan jedini dan stariji." tavie, moda i nije stariji, prokletnik.

"Ali jeste stariji, jeste..." ree maskerka teko. "Sto godina je on ostario od kako je u Karbankl stupio." "Pa, svi smo." Derua prui ruku i uze malenu tamnu plastinu bocu viriolskog ulja sa police, i, posle kratkog oklevanja, jo jednu. Najednom pomisli na svoju majku. "Kapljice za spavanje, zar ne?" Deruina aka se stegla prisvajaki, odbrambeno, oko boica. "Da." Klimanje glavom. "Namiriem ja to." ena iskrivi lice. "Koristila sam ih; imala sam jezivu nesanicu, dok nisam nabavila ove foto-senzore. Bez vida, nita me nije upuivalo na ritam dana i noi... a i onako nisam valjano usklaena sa ritmovima ovog Tijamata. Kao ni ostali Novosklonovci, valjda. Svi smo mi ovde tuini, na kraju - ili na poetku." Derua die pogled. "Pa, valjda. Nikad o tome nisam razmiljala na taj nain... Moda je u tome ceo moj problem: kud god krenem, tuinka sam." Zaula je da glasno izgovara to to je nameravala da bude samo misao; i odmahnula glavom, ne marei vie. "to vie elim spavanje, manje ga postiem. Spavanje mi je jedino zadovoljstvo u ivotu. Mogla bih da spavam veno." Okrenula se i pokuala da proe pored te ene ka prodavcu koji je sad bio kod ulaznih vrata. "Nije to nain da rei svoje probleme, komandante Pala-Tion." Maskerka joj je zapreila prolaz, iako to nije izgledalo tako. Derua se zapiljila u nju, oseajui slabost u nogama. "ta?" "Te kapi za spavanje. One samo pogoraju stvar. Oduzmu ti snove... a mi svi moramo da sanjamo, ponekad, ili da pretrpimo posledice." Pruila je ruku, pokretom nalik na talas, i pritisnula Deruinu aku sa boicama, pogurala je ka polici. "Nai bolji odgovor. On sigurno postoji. Ovo e proi. Vreme sve odnese." "Da odnese ovo, trebala bi venost." Ali nastavljao se taj pritisak na njenu nadlanicu... i volju... ona oseti da ruka poputa i da boice polaze nazad, na policu. "Mudra odluka." Maskerka se nasmei, gledajui kroz Deruu, u nju. Derua nije odgovorila, nije ak ni bila sigurna kako bi trebalo odgovoriti. ena se najzad skloni u stranu, na neki nain je oslobaajui, kao to ju je na neki nain drala u zarobljenitvu; ode pored nje ka policama u zadnjem delu radnje. Derua ode do vrata i izie na ulicu, nita ne kupivi, ak nita ne rekavi prodavcu. Zato sam je posluala? Derua je leala nepomino, oslonjena na lakat, na niskom kauu krivudavo oblikovanih ivica. Upijala je oseaj da tapii vatom omotani puze iz njene ake u zglavak i dalje, do lakta: trnula joj je ruka. Svaki ulazak u ovu prostoriju zavravao se nekom vrstom paralize, koja je njoj unitavala sposobnost da preduzme bilo ta, ili ak da reaguje na bilo ta, da radi, da misli. Posmatrala je kako sekunde treptavo nestaju jedna po jedna na sterilnom brojaniku asovnika ugraenog u kristal u sterilnoj matrici potpuno praznih polica kojima je, kao pauinom, bio premreen najudaljeniji zid sobe. Bogovi, koliko mrzi ovo mesto, svaki njegov beivotni santimetar - isto je kao kad se Lu-Sked iseljavao odavde, ista fasada izoluje stanare od bezvremenske stvarnosti ove zgrade i grada oko njih. Oni prethodni stanari su nastojali da ive karemovski i posveivali su se tome mueniki: bilo je to usavreno, istanano, bezduno oponaanje jednog stila ivota koji je Derui i bez toga bio neprivlaan. U tom stilu, naneti sloj raznih predmeta koje je sa sobom donela nije izmenio gotovo nita. Ponekad je matala: prevui sve ovo jednim

slojem fresaka, u kitnjastom rokoko stilu, ili obojiti, svuda, bestidnom paletom toplih i dreavih boja... ona akom spusti kapke preko svojih oiju, jer neumitna istina je procurivala odasvud kao voda, a zbog toga su se boje razmrljavale i, krvarei, odlazile. Ova kua oteala od runih uspomena njoj je nametnuta - kao deo njenog bremena, deo kazne. Mogla je da uzvrati udarac, da izbaci iz ovog mauzoleja sve te morbidne zaostatke i da ih zameni nekim sveim, ivim stvarima... mogla je ak i da se otarasi itave kuerine, da se vrati u svoj stari, udobni, tesni stani dole u Lavirintu. Ali, svaki put, zavrivi dnevni posao, vraala se ovde; i nije preduzimala nita - jo jednom. Jer, zato i emu? Beskorisno je, uzaludno, beznadeno... bespomona je... Digla je ake, vrsto spletene, pritisla njima usne, jako. Gledaju te! Odmah da si prestala! Digla se do sedeeg poloaja, odvukla ake od lica, pognula glavu tako da je kapuljaa kaftana pala napred, oko njenog lica. Svuda su Kraljiini pijuni i Kraljiine oi, a naroito, u to je bila sigurna, u ovoj zgradi, koja je vlasnitvo grada. Oseala je dodire pogleda tih pijunskih kamera, kao dodire neistih ruku, svuda gde je polazila, pri svemu to je radila. U starom stanu imala je slobodu da bude ljudsko bie, da bude ona koja jeste, da ivi u svojoj nasleenoj tradiciji... da skine tu puritansku, stisnutu uniformu i da se etka po stanu gola golcata ako joj je to volja, kao to je inila na svom svetu, kao to je njen narod radio vekovima. Dok, ovde, uvek izloena da je Kraljica gleda ako joj se tako svidi, mora uvek i da se plai da e izloiti svoje telo ili svoj duh nevidljivoj poruzi Bele Drolje. Podigla je ita trake koji joj je ispao na pod, zagledala se u njega, ali ne videi na njemu prikazanu stranicu iz prirunika za spektralnu analizu. Pokuavala je taj prirunik da prostudira ve nedelju dana... dve nedelje... venost. Knjievnost izmiljenog nikad nije volela, ni u jednom obliku: svakog dana je sluala premnogo lai sa ulica, zato nije imala strpljenja prema onima koji zarauju za ivot laui. Ali, sad se vie ni na injenice nije mogla usredsrediti. Pa ipak nije mogla ni da se opusti i dozvoli sebi izlete u matu, kao Bi-Zi... koji je to uvek radio tako lako, i tako osloboeno od ma kakvog oseanja krivice. Ali, nije to ni bilo udo, jer karemovski teh je ovek koji i inae ivi u svetu mate, u svetu gde svako zna gde mu je mesto a tvoje mesto je uvek na samom vrhu. Gde ivot funkcionie kao savrena mainerija... osim to se ovog puta mainerija polomila, a haos, koji je ekao negde napolju, jurnuo unutra i unitio Bi-Zija. Zamiljala je kako je to moralo izgledati: patrolna kola se pretvaraju u paru i oslobaaju dva duha, koji sa ove, smrtne ravni odlaze u - ta? U venost, istilite, beskonani ciklus ponovnih raanja? Ko moe da veruje u ma koju religiju, kad religija ima toliko, i kad svaka tvrdi da nosi jedinu istinu, a svaka drugaiju. Samo na jedan nain e Derua moi da sazna istinu o tome... a jedan deo njenog duha ve je preao preko one mrkle vode, bez plaanja karte za prevoz, ali ipak sa amdijom, i to u drutvu sa jedinim njenim prijateljem u ovom svetu neprijatelja. Jedini njen prijatelj... Zato sam, do vragova, posluala? Zato sam vratila one boice na policu? Ustala je, a ita trake je jo jednom pao s njenog krila na pod, neprimeen. Nainila je jedan korak, znajui da je to polazak ka vratima; i opet stala; njenim telom prolazili su mali trzaji neodlunosti. Motivacija, Derua! pomisli ona o ajno. elela sam da ostavim boice tamo, inae me ona ne bi nikad navela da se predomislim. Njeni miii se opustie i ona ostade da stoji sva klonula; itavo njeno telo bilo je obavijeno pamukom umora. Ali ne mogu zaspati ovde! Nije imala izlaza, ni sklonita, nikog...

Njen pogled, tragajui, naie na koljku boje svitanja, koja je, nedaleko od ulaznih vrata, na stoiu - imitaciji imperijalnih stolova iz svetilita - leala kao ponuda bogovima. Ngenet... O, bogovi, da li si mi ti jo prijatelj? Onaj vrsti mir kue na njegovom poljoprivrednom imanju, onaj nenaruivi mir u oku oluje, ispuni, nadmo no, prostore njenog unutranjeg vida. Vie od godinu dana je prolo od njene poslednje posete toj kui; svesno i nesvesno se udaljavala od ak i labavih i povrnih veza sa tim retkim posetama, a njena depresija postajala je sve dublja, njen svet se smeuravao i smanjivao u njoj i oko nje. Govorila je sebi da ne eli da Ngenet vidi kakva je stravino prenapeta kuka postala... a ipak, perverzno, u isti mah je i poinjala da ga mrzi to on ne uvia da je njoj to njegovo bezbedno uto ite potrebnije nego ikad. I sada? Da... sada. Kakav ju je to slepi mazohizam naterao da se sama zazida u grob? Ona pree do telefona, otipka jedan pozivni broj, pa drugi, pa trei, sve po pamenju, otvarajui radio-talasni poziv do njegove plantae. Obeleavala je proticanje sekundi tako to je kuckala prstima po bledoj, tvrdoj povrini zida, i najzad jedan glas, lien video-slike, odgovori na njen poziv, izoblieno, zbog tonskog 'snega'. Ovo prokleto mesto! Smetnje zbog oluje. Svaki put, svaki put smetnje zbog neke oluje. "Alo? Alo?" I pored smetnji, znala je da to nije onaj glas koji je njoj potrebno da uje. "Alo!" Nagnula se blie mikrofonu, a njena vika po e odzvanjati kroz tihe sobe, jednu, drugu, treu, iza nje. "Ovde komandant Pala-Tion, zovem iz Karbankla. Treba da razgovaram sa Ngenetom." "ta? ... nije tu, komand... na lai." "Kad se vraa?" "Ne znam. Nije re... neku poruku?" Pesnicom je prekinula vezu; okrenula se od tog zida, uzdrmana besom. "Nemam poruku." Prela je opet tu sobu, podigla bodljikavu spiralnu puevu ljuturu rumenu kao zora, prigrlila je, prelazila nesigurnim prstima po somotski neravnim krivinama. Dotae jedno nesavreno mesto, ono na kome se jedna krhka bodlja odlomila. Njeni prsti se sklopie oko sledee bodlje i odlomie je. Pa sledeu, i sledeu. Padale su na tepih beumno. Derua je njihovo padanje propratila tihim cviljenjem, kao da lomi sopstvene prste. 29. "Sve to radimo utie na sve ostalo." "Znam..." Luna se etala sa Ngenetom, niz nagib jednog brda koje je lealo u boji okera, posrebreno slanom travom koja se talasala kao harfa vetra ispod plantane kue. Sama kua se stapala sa sunim, golim brdima iza sebe; a njen kamen, izlizan dejstvom vremenskih prilika, i njeno drvo izbelelo od soli bili su deo ove zemlje, ba kao i... kao i on sam. Luna je setno posmatrala, krajikom oka, Ngenetov profil, pamtei kako joj je udno izgledao poslednji i jedini put kad ga je videla. Pre pet godina... Tano su joj rekli: videla je pet godina promene na njegovom licu, ali ne na svom. A ipak, promenila se i ona, ostarila je onog trena kad je videla nestanak ivotne svetlosti u Elsevirinim oima. Smrt je njoj dopustila da proe... ali Smrt nije ostala bez

plena. Jad u njoj: sad je baca, sad je die, to su olujne plime jada zarobljene u jednoj boci. Da ona nije svojom voljom uputila Smrti izazov na dvoboj, ne bi sad imala ovu smrt na dui. "Da me Elsevir nije vratila na Tijamat, sad bi bila jo iva. A da sam ja ostala na Karemofu s njom, bila bi i srena." Odjednom je videla ne Elsevir, nego Ukresa. Nikada niiji snovi nisu bili vani koliko moji. mirnula je jako, licem okrenuta u vetar. "Ali ti ne bi bila." Ngenet spusti pogled ka njoj, pomaui joj vrstom rukom, na jednom strmijem delu nizbrdice, da hoda pouzdano. "Znajui da si ti nesrena, bila bi i ona nesrena. Ne moemo provoditi svoj ivot ivei neku la radi nekog drugog; to na kraju nikad ne uspe. Mora biti kakva zaista jesi. Ona je to znala; da nije, ti sad ne bi bila ovde. Desilo se ono neminovno. Smrt je neminovna, ma koliko se mi trudili da je poreknemo." Otro je pogledala gore ka njemu, videla da se izobli io od njenog jada, opet sklonila pogled. Ngenet odmahnu glavom. "Posle Ti-Dejove smrti, Elsi vie nikad nije bila ista. Moj otac je uvek govorio da je to 'ena jednog oveka'. U dobru i u zlu." Sad je zavukao ake u depove svoje parke, gledajui ka severu, pratei liniju obale sve do magliastih daljina u kojima je leao Karbankl. "Luno, sve utie na sve ostalo. Ako sam u ovom mom ovako dugom ivotu ita nauio, to sam nauio. Nikad ne pripisuj sebi celu zaslugu, ili celu krivicu. Nije bila tvoja krivica." Odmahnula je glavom neuteno. "Onda poni da razmilja ta bi mogla da uradi da bi joj vratila dug!" ekao je na pitanje u njenim oima. "Ne dozvoli da tvoj jad ode u zlo. I sama kae da ti je jedan sibil rekao da se vrati na Tijamat. Da mora." "Da bih pomogla Ukresu." Pratila je liniju njegovog pogleda ka severu. ena jednog oveka... Vetar joj poduhvati kosu kao ptije krilo i prebaci je napred preko njenih ramena. Sklonila je mlenobele vlasi sa oiju. "Samo jedno elektronsko kolo u mnogo veoj maineriji. Sibilski um ne alje poruke preko pola galaksije da bi uteio neije slomljeno srce. U tvojoj sudbini postoji i neto kudikamo znaajnije." Zautao je iznenada, pogledao je za trenutak licem u lice. "Z-znam." Provlaila je stopala kroz umrenu travu, najednom uplaena; poe gledati svoju senku kao da je to senka nekog oblaka koji sa visina gleda dole na zemni ar. "Sad to razumem", promrmlja ona, znajui u srcu da ba i ne razume, a i ne veruje. "Ali ne znam zato je ovo, ako ne da bih pomogla Ukresu. Neto mi je zaista kazalo da doem - ali, nije mi kazalo dovoljno." "ta si saznala odlaskom na Karemof, to ne bi saznala ovde?" Digla je pogled, trgnuta. "Saznala sam... ta to znai sibila biti. Saznala sam da na Karemofu postoje stvari koje i mi ovde imamo pravo da steknemo za sebe, ali nam oni ne daju." Zaula je kako njen glas postaje hladan kao vetar oko njih. "Razumem u ta je Elsevir verovala, i zato... Sve te stvari su deo mene. Niko me ne moe naterati da ih zaboravim. I reena sam da ih promenim." Pogledom je pretraivala severno obzorje. "Samo ne znam kako." "Nai e nain, kad doe u Karbankl." Osvrnula se da ga pogleda preko ramena. "Kad smo poslednji put priali o tome, nisi hteo da uopte idem." "Pa ni sad nisam za to", ree on nabusito. "Ali ko sam ja da se svaam sa sudbinom? Otac me je uio da verujem u reinkarnaciju - da je ono, to u ovom ivotu jesmo, nagrada ili kazna za ono to smo radili u prethodnom. Kad bih hteo da se igram

filozofa, rekao bih da je Elsevirin duh, kad je umrla, nanovo roen u tebi, tamo u moru. Promena u moru." Sklopila je oi, oseajui kako te rei rade; osmehnula se posle nekog vremena i opet pogledala. "Miroe, da li se ikad pita ko si bio ranije? I da li bi ita bilo drukije kad bi svako od nas znao, ve pri roenju, ta mora da nadoknauje, umesto da kroz svoje okajanje puzi slepo?" Nasmejao se. "Tu vrstu pitanja trebalo bi da ja postavim tebi, sibilo." Sibila. Opet sam cela. Vie nego cela. Sveta... Hladni vazduh ju je pekao u pluima. Pritisnula je ono mesto na parki ispod kog je leao trolist, sakriven; i shvatila da je njen pogled opet odlutao prema Karbanklu, u enji da se bar nazre ono to je onostran domaaja vida. Bliio se zavrni Festival, onaj koji e se podudariti sa poslednjom posetom predsednika hegemonijske vlade; Luna oseti u sebi buenje radoznalosti pri pomisli da e on doleteti na Tijamat ubrzo posle nje. Ali tek kroz etrnaest dana e prvi sledei trgovaki brod baciti sidro u ovoj luci, i tek tada e moi da se ukrca i zaplovi prema Karbanklu. Samo etrnaest dana, a onda e saznati... Oseti da joj srce u prsima udara silno; ali ne znade da li osea iekivanje ili strah. Proli su pored pomonih zgrada, gde je Ngenet imao svoje neobine radionice; zatim su sili niz brdo, prema ogromnim poplavljenim poljima koja su, kao rombovi proiveni na jorganu, prekrivala uzanu obalsku ravnicu, ka severu i ka jugu, sve do granica Ngenetovih zemljinih poseda. U tim radionicama Ngenet je petljao sa neverovatnim mnotvom razliitih starinskih maina i primitivnih alata - sa stvarima koje bi njoj, do pre nekoliko njenih kratkih meseci, izgledale udesno, ali koje su joj sad izgledale jednostavno besciljno. Zapitala ga je, jednom prilikom, to se petlja s tim, kad ima maine iz grada koje sve to obavljaju mnogo bolje. Samo se osmehnuo i rekao da su to njegove 'bubice' kojima voli da se zamajava. Zimci, fiziki radnici, prolazili su pored njih na tulama kroz vodene leje morske trave - koja je ovde, u surovijim, severnim geografskim irinama bila jedna od osnovnih namirnica i za ljude i za ivotinje. Teaci su dizali pogled i pozdravljali ih sa potovanjem; ali pojedini od njih, poneka radnica, poneki radnik, upuivahu Luni jo po jedan dodatni, prolazni osmejak. Ngenet je svojoj kunoj posluzi rekao samo da je to mornarka koju su meri spasli da se ne udavi. Ali ovi Zimci iz udaljenih provincija, koji su sa Morem iveli, nisu bili toliko udaljeni od vere u Majku Thalasu koliko je to Luni uvek govoreno. Pazili su i negovali Lunu sa onom uslunou koja se raa iz vere da je neka osoba nosilac malog uda. Jednog sunanog popodneva radnici su je nauili da hoda na tulama: ravnoteu je jedva odravala, koraci su joj bili nezgrapni, spoticala se, na suvom tlu, i bilo joj je alosno jasno zato svi oni nose vodonepropusna odela kad gacaju kroz spletove podvodnih trava. Ila je za Ngenetom po izdignutim kamenim stazama koje su, kao mrea, obuhvatale ta polja; stupala je, ujedno, kroz tunel vremena, jer su je mirisi i prizori morske etve vraali rodnom kraju, selu Neit; baki, mami, Ukresu - jednom izgubljenom vremenu. Vremenu kad je budunost bila jednako pouzdano poznata kao i prolost, i kad je znala da ni u kom sluaju nee morati sa budunou da se suoi sama. Jedno izgubljeno doba. A sad je ula glas nove budunosti, koja ju je pozvala sa jedne zvezde na drugu, i koja sad zove ka Gradu Severa... Njihove izme su zatrupkale po drvenom keju u jednoj zaklonitoj uvali koja je ovoj plantai sluila kao luka. Vode tog polu-zaliva, obgrljene bezbednim rukama kopna

i na taj nain zatiene od neprestanog vetra, leahu plave i srebrne pod nebom. Luna je i sada bila u stanju (mada je to i nju samu iznenaivalo) da pogleda more a da se ne nae u komaru pretrpljene Damine probe vodom. Ali jae od same te uspomene bilo je saznanje da ju je More potedelo. Ostala je iva. Dama daje i Dama uzima, i to je najosnovnija manifestacija jedne ire, kosmike ravnodunosti. A ipak, Luna se dvaput suoila, telom i duhom, sa tom ravnodunou, i oba puta je poteena. Neka bezimena protiv-sudbina ivi u njoj, i dokle god je tako, ona se nee plaiti. Daleka plava povrina mora pretvorila se u vodoskok belog: jedan tandem mera razbio je njen mir, savrenim lukom svojih tela. Gledala ih je kako iskau i ponovo padaju, mnogo puta, kroz povrinu zaliva; nestadoe, najzad, u vodenom donjem svetu. Drugi jedan trag pene, manje upadljiv, po e krivudavo po njoj preko povrine, dok je stajala naslonjena na ogradu isprocepljenu mnogim pukotinama: Svileni, koji je glavninu vremena od njihovog dolaska ovde proveo u zalivu. "ta e on sad, Miroe? Ovde nema nikoga, niti dom." Setila se kako su ga Elsevir i Ti-Dej nali. "On je ovde dobrodoao, i to zna." Ngenet pokaza rukom preko svoje zemlje, pogleda Lunu i osmehnu se. Osmehnu se i ona, gledajui opet vodu. Ironiju prisustva Svilenoga meu merima oseala je duboko, sad kad ih je gledala zajedno: ljudska bia na ovoj plantai gledala su njegovu rasu sa nepoverenjem i mrnjom, ne zato to je tuinska, nego to se znalo da tuini upravo te rase slue Kraljici kao gonii za hvatanje i ubijanje mera. Luna je, uz to, saznala da je Ngenet, osim to je mrzeo te pokolje i titio mere u granicama svog imanja, preduzeo jo neto - okruio se radnicima istog ubeenja. Ngenet je ipak poznavao Svilenog kao Elsevirinog drugara u mnogim poduhvatima, tokom tolikog broja godina da je mogao u njega imati poverenje; ovdanji narod ga nije tako poznavao. Meutim prihvatili su ga upravo oni koji bi trebalo da su najnepoverljiviji, meri; zato je Svileni boravio ponajvie u moru. Sad je bio manje komunikativan i vie utljiv nego ikad, i Luna je samo na osnovu onih zapamenih poslednjih trenutaka u svemirskom amcu mogla nagaati da je jo u alosti. Svileni se, meutim, fluidno izvue iz vode, pa preko ograde, i stade pored njih na uzglobljeni, uzdiui drveni gat. Sa njega je curilo i kapalo. Na tom mokrom, bespolnom telu nije bilo vie nikakvih privesaka izmiljenih u svetu vazduha; bio je okien samo efemernim nakitom sveta vode. (Njoj je izgledalo udno da su Elsevir i drugi oduvek smatrali da je Svileni muko, kad bi, po njenom utisku, to glatko telo isto tako lako moglo biti i ensko.) Njegove oi su reflektovale ka njima dvoma samo njihove sopstvene stopljene slike, tako da nisu mogli nimalo da prodru u njegove misli. Klimnuo im je glavom, naslonio se na ogradu, opustio pipke. Pogledala je pored njega, ka zalivu, gde se ponavljao sevajui balet ona dva mera, ali sada uz uee jo tri. Bili su spoljanja slika svoje nesebine unutranje lepote. Svako popodne kad je etala do ovog mesta meri su izvodili novi, drugaiji ples ive na vodi, maltene kao da slave njen povratak u ivot. Njihova gracioznost ispunila ju je iznenadnom eljom da bude kao oni, i kao Svileni: istinsko dete mora, a ne zauvek samo usvojena ker... "Svileni, vidi ih! Kad bih mogla da trampim svoju kou za tvoju, makar samo na jedan sat..." "Ti bi da se vraa u more, a kad sam te izvukao, al' je neko bio plav i cvokotao! A? Pre samo dve nedelje!" Ngenet je spustio ka njoj pogled neverice ili neodobravanja. "Mislim da si ipak pretrpela neka mentalna oteenja!"

Odmahnula je glavom. "A, ne - ne na onaj nain. Za ime Dame, vie nikad onako!" Trznuvi licem, protrljala je miice ruku kroz teku parku. Posle greva hipotermije, koji su prenapregli sve miie u njenom telu, bila je neko vreme dezorijentisana i onesposobljena. Sad, kad je opet mogla misliti i kretati se, svakodnevnim etnjama u drutvu strpljivog Ngeneta postepeno je ispravljala uvorene miie i pokuavala da se seti kako je kad se kree a ne boli te celo telo. "Celog ivota sam mislila da moj narod pripada Thalasi. Ali, pripadati potpuno moru, kao meri... makar i na kratko... tek toliko da sazna..." Uutala je. Meri su zavrili svoj ples i opet nestali ispod vode; onda se tri vitke glave pojavie u polusenci ispod nje. Na njima je krzno bilo u paralelnim mokrim naborima, kao da je olueno. Njihovi gipki vratovi su se povijali unazad kao morska trava kad je talasi teno nose, oi od poliranog ugljen-crnila pogledae sve zajedno gore, ka njoj. Preko tih opsidijanskih povrina, zatitne membrane kliznue glatko; Iznad svakog oka najei se po jedna obrva od jakih, debelih dlaka sa vrhovima nalik na perca, dajui merima izraz zapanjenosti. U sredini je bila enka - ona merua koja je Lunu, kad je bila izgubljena na moru, drala na grudima kao svoje dete. Naginjui se preko ograde, Luna prui ruku dole. "Hvala ti. Hvala ti", promrmljala je glasom prepunim oseanja. Jedan po jedan meri, su se kratkotrajno izdizali iz vode, da tupnu vrhom njuke o njen dlan i opet zarone. "Ovo je maltene kao da znaju." Uspravila se, odmakla od ograde, oseajui kako hladnoa ujeda njenu mokru aku. Gurnula ju je prvo u rukavicu, pa u dep. "Moda i znaju." Ngenet joj se osmehnu. "Moda ak na neki nain uviaju da su spasli jednu sibilu, a ne samo jo jednu zlosrenu mornarku. Nikad ranije nisam video da tako pleu za neku nepoznatu osobu, niti da se na ovaj nain zadravaju uz ljude. Izuzetna su to bia." "Bia?" Shvatila je koliko je mnogo Ngenet rekao, i koliko je mnogo porekao, tom jednom rei. Od dana svog spasenja, saznala je mnogo o Ngenetu, o njegovom stavu prema merima, njegovom potovanju prema njima i brizi za njihovu bezbednost. Postojao je ak i neki rudimentarni oblik razgovora, znacima i zvucima, izmeu ljudi i mera; tim nainom je Ngenet njih uputio u potragu za Lunom, a oni njega na vreme doveli do mesta gde je svemirski amac pao. Ali, nije ni slutila da... "Misli - ljudska bia?" Pocrvenela je, odmahnula glavom. "Hou rei, inteligentna bia, kao Svileni?" Pogledom je prelazila sa jednog lica na drugo. "Zar bi ti bilo tako teko da u to poveruje?" ree on. Bilo je to pola pitanje, pola izazov. Njegov glas ju je zahvatio nekom udnom napetou. "Ne bi. Ali, nikad nisam pomislila... Nikad nisam mislila." Da u upoznati tuina sa drugog sveta; da bi on mogao biti stvorenje koje nije ljudsko; i da bi sibila mogla da se nae pred ovakvim pitanjem. "Ti trai... da odgovorim?... Njen glas je bio visok i napregnut, oseala je da njen um izmie... "Luno?" Izmie... Input. 30. "ta sam rekla?" To je bilo njeno pitanje Ngenetu, posle.

"Rekla si mi o merima." Ngenet se tad osmehnuo. Luna je te rei ponovo i ponovo sluala, u pamenju, dok se kretala kroz plavozeleni podvodni svet, gipkim talasavim pokretima. Ta tena atmosfera oko nje se opirala, pa poputala; opirala, pa poputala, pri svakom njenom zamahu rukama. Ovo je bio Ngenetov dar njoj, zato to je odgovorila na njegova neizgovorena pitanja i potvrdila tanost njegovih verovanja: evo, ona sad konano zna kako je to kad pripada moru, u celosti i radosno; kad nisi u nesigurnoj ravnotei na zategnutom konopcu izmeu mora i neba, na uzanom rubu izmeu svetova. "Zato vi pevate!" Njen glas je poleteo ka njima kao oblak smeha, kroz mikrofon i zvunik; i proao neizoblien, iako im nije znaio nita vie nego neki oblai mehurova. Zato to ne moete da zadrite toliku radost u sebi. U pauzama izmeu svojih dahova sluala je pevanje mera, one sirenske pesme koje je ranije sluala samo u legendama i snovima; tapiseriju zviduka i jecaja i zvukove nalik na udare u zvona, pa uzdahe i krike - a ti su zvuci, svaki za sebe usamljen i naputen, zajedno tkali hor koji je pevao himnu Majci koja je More. Njihove pesme trajale su ponekad satima - i bile su pesme u najpotpunijem smislu rei, jer su ih ponavljali, tano, nebrojeno puta, njihovi stvaraoci, bia nepodlona starenju i nepromenjena mnogo vekova. Znala je da su pesme; ali njihova sloenost je nadmaivala njenu sposobnost da izdvoji jednu od druge. Nije bila sigurna da imaju ikakvo znaenje u onom smislu kako ga ljudske pesme imaju. Ipak je znala da su prave pesme... zato to je sama sebi tako rekla. Kad se izvukla iz neoekivanog transfera, videla je da je Ngenet vrsto dri, sputavajui joj ruke, i da je njegovo lice bronzane boje napeto od silnih oseanja. Kad ga je opet mogla prepoznati, on je podigao njene ruke u rukavicama i poljubio ih. "Verovao sam... oduvek sam verovao, nadao se, molio se..." Zagrcnuo se. "Ali nikad se ne bih usudio da te pitam. Eto, istina je. Ne znam da li da se smejem ili da plaem!" "ta - ta je istina?" progunala je ona tada, jo pometena. "Meri, Luno! Meri..." ... inteligentni oblik ivota, zasnovan na korienju kiseonika, stvoren genetikom manipulacijom; bioinenjeringom podeeni da budu domain u kome e opstajati tehnovirus koji deluje kao faktor dugovenosti... Onda su dole bioloke specifikacije pripremljene u Starom Carstvu, beskrajno opirne, koje Luni nisu znaile takorei nita. Ali Ngenet ju je naterao da sve to ponovo uje, svaki detalj, jer je sve bilo vatrenom jainom useeno u njegovu memoriju; govorio joj je glasom promuklim od emocija. Inteligentni oblik ivota... inteligentni... Osetila je, sad, kako se oko njenih podlaktica obavijaju pipci Svilenoga: povukao ju je nagore, pa prevrnuo akrobatski, uvukao je u obrazac spiralno plivajuih tela, postigao da ona bude uesnica u stvaranju slike jednog trena. Ona vide kako tavanica zaliva, proarana nebrojenim plavim mlazevima sjaja, klizi visoko iznad njene glave, ali vide i dno, senovito, peskovito, reetkasto pokriveno kolonijama brahiformnih krenolida po kojima su se kretali ljuskari dreavih boja, dajui dnu istakan izgled. Sa svake strane njene sporim kretanjem opisivane zavojne spirale bio je ivot, pojedinana iva bia ili jata, ivot u oblicima dobro poznatim, ili sasvim nepoznatim, ivot koji lovi i koji je lovljen... a ona je slobodno plivala kroz prostranstva puna tog ivota, u drutvu mera: njihova goa, koja je doputovala ovamo da bi razgledala njihov zaviaj - u drutvu mera

koji nisu bili pretnja nikome, i koji su se malo koga plaili, ovde u okeanskim dubinama... a plaili se nisu zapravo nikoga i niega osim Kraljiinog lova. okirana, pitala je Ngeneta, na doku, kako stranci opravdavaju korienje vode ivota ako im je poznato da meri nisu samo ivotinje, nego neto vie. "Ako sibile znaju, onda van-Tijamatovci, nesumnjivo, moraju znati." "Ljudi su oduvek i jedni prema drugima postupali kao prema ivotinjama. Ako ne mogu da prepoznaju inteligentno stvorenje u ogledalu, onda nije neko prokleto iznenaenje kad ne-ljude tretiraju jo gore." Ngenet je tad pogledao Svilenog, koji je sumorno uao pored ograde gledajui kako voda navaljuje i uzmie. "Uostalom, i da su meri samo ivotinje i nita vie, zar bismo na osnovu toga imali pravo da ih ubijamo zarad nae tatine? Oni su, genetski, sintetika bia, napravljeni su. Verovatno je trebalo da poslue kao proba, ali se Stara Imperija sruila pre nego to je iko uspeo da generalizuje njihovu 'dobro udnu infekciju' i podari oveku savrenu besmrtnost. Meutim, ubijanje mera da bi im se uzimala voda ivota sigurno je poelo tek u haosu posle ruenja drave - kada oni koji su grabili besmrtnost za sebe nisu marili koliko e tuih ivota to kotati. Istina je verovatno zabranjena pre oko hiljadu godina, kad je Hegemonija ponovno otkrila ovu planetu. I tako sad oni nemaju drugih briga osim cene. Taka." "Ali - zato je Stara Imperija uopte dala merima inteligenciju?" "Ne znam. A ne zna ni ti." Odmahnuo je glavom. "Morao je postojati neki razlog, ali koji? Jedino znam da im inteligencija nije data da bi bili masakrirani u Kraljiinom lovu!" Onda joj je ispriao zato su mu bile potrebne usluge krijumara, i ne samo njemu nego i njegovom ocu pre njega: od njegovog dede, prvog Ngeneta roenog na ovom tlu, nasledili su tradiciju da vole i mere i ceo ovaj svet jednako, i da njihovo imanje bude sklonite za mere. Meutim, ni otac ni on nisu bili zadovoljni samo pasivnom zatitnikom ulogom, pa su poeli sa tajnim neprijateljskim delovanjem protiv eksploatatora - upozoravali su mere, ometali su lov, izvodili sabotae, sve do... "sve do onog dana kad su plavci nagrnuli u onu krmu da te uhvate i napravili rupu u ivotu svih nas." To rekavi, opet se zagledao ka severu, sa nekim upitnim mrtenjem koje nije imalo nikakve veze sa tim reima. Ali sada, posle sto pedeset godina eksploatacije, tuini su se pakovali za jo jedan odlazak sa Tijamata; ta nepravda, za ije se ukidanje on borio, sasvim se primakla kraju... ali se i doba nazadovanja i neznanja sasvim primaklo, novi poluokret beskrajnog toka uzaludnosti. Letnjaci e bar dati merima jedan period vremena bez ikakvih napada, dovoljan da oni, bolnom sporou, nadoknade svoje brojane gubitke, neizbeno ispravljajui jezivu nepravdu koju su im njihovi tvorci naneli. Ali, pravda i nepravda, pa i samo vreme, nisu znaili nita merima, nisu u njihovom shvatanju stvari postojali ni u jednom obliku koji bi Luni bio prepoznatljiv. Bez nasrtaja spolja, mer je iveo stotinama, moda i hiljadama godina. U merskom mozgu vladao je drugaiji skup parametara: meri su iveli za sadanji trenutak, za brzo-nestajuu divotu mehuria koji uzlazi u svetlost i iezava - za sam akt stvaranja, postajanja. Nisu videli nikakvu potrebu niti svrhu u predmetu koji bi bio vetaki napravljen da traje; pesma, ples, neki pojedinani postupak, bili su merima umetnika dela, utoliko lepa to su, kao cvet, kao ivot, prolazna. Opipljive stvari, materijalne, nisu merima bile ni potrebne ni vane, kao ni samo vreme. Njihovi ivoti bili su, po ljudskim standardima, beskrajno dugi, a meri su ih iveli hedonistiki, obuzeti ulnim uivanjem provlaenja

kroz gipkost vode, proticanjem toplote i hladnoe, struja i talasa - i zapanjujuom izmom izmeu vode i vazduha, fluidnom vrelinom telesne enje, umirujuim pritiskom deteta koje se dri za roditelja. Malo ta bi Luna mogla nai u razgovoru s njima pomou rei, ak i kad bi postojao prevodilac sposoban da premosti barijeru nerazumevanja. A ipak, ovde i sada, meu njima, iako zatvorena u neosetljivu kou svog vodonepropusnog ronilakog odela, osetila je kako se rastvaraju krute umne pokorice njenih predubeenja, vrednosti, ciljeva. Mogla je da pone da potiskuje uspomene na ovo to se nedavno dogodilo, kao i razmiljanja o onom neizvesnom to predstoji, i da dopusti da sadanjica postane vena, a budunost da se stopi u penu. Gledala je meruu koja je njoj u onom danu bila mati kako sada oduevljeno krui oko nje; znala je da su joj svi ovi meri porodica, prijatelji, ljubavnici, oseala je da postaje deo njihovog vanvremenskog sveta... Neno, u poetku sa oklevanjem, po ela je da pridodaje svoj glas tenoj harmoniji merske pesme. Osetila je da joj se Svileni sasvim primakao, s lea, i da njegovi pipci klize po njenim ramenima, po glatkoi ronilakog odela, obavijaju se oko njene cevi za vazduh, vuku... "Svileni!" Njen besni protest ostade smandrljan i nerazumljiv, jer je morala estoko da zagrize u gumeni sisak za disanje, da joj ne bude istrgnut iz zuba. Digla je ruke da zatiti svoj izvor vazduha, i osetila da se oko njih omotavaju novi pipci; povue ka grudima noge nezgrapne zbog peraja da bi ritnula i odgurnula od sebe Svilenog. No tad uvide da se dvojica Svilenih rvu pored nje; vide kako onaj lani potea no iz korica koje su mu bile iza jednog ramena, i kako se no koleba uzdignut izmeu ustalasanih pipaka, kao zmija koja ne zna koju rtvu da ugrize. Ritnula se i otisnula lanog nogama od sebe, ali trenutak pre toga seivo je izabralo rtvu i ona vide mrani oblak krvi iz ramena Svilenog. Obuhvatila je Svilenog rukama, nastojei da zapliva tako da se oboje udalje iz domaaja ubice. Ali mirne vode odjednom proklju ae telima: cela obalska kolonija mera sruivala se u more, uspaniena masa gonjena kao krdo i naterana da se pridrui onima koji su ve bili u moru. Bacakali su se oko nje i zatrpavali je, peraja, glave, tela, gruvali su i udarali po njoj. Drala se svom snagom za spore, ali ipak vete pipke Svilenoga, borila se da kroz taj haos nae put gore. Meutim, gore, na sve svetlijoj vodi, pokaza se silueta teke mree koja je tonula ka njima i crna mrlja nekog udnog leteeg broda dvotrupca koji je probijao povrinu, sputajui se u vodu zaliva da zaplovi po njoj. Jo figura koje su trebale biti Svileni, ali to nisu bile, pojavi se gore, usmeravajui sputanje mree koja pade na njih kao mrtvaki pokrov i poe je vui ka dnu, u divlji strah od zatvorenosti... Kraljiin lov. Ne... ne ovde, ne ovde... Ali nije vredelo poricati da je ta nemogua stvar ve stegla prste oko njenog grla; da su meri ispod nje poludeli od bola i dezorijentacije izazvane tuinskim soninim orujem... i da e svi umreti. Pustila je Svilenog, ali je ostala blizu njega; videla je kako on klima glavom i provlai pipke kroz mreu; presamitila se i isukala ronila ki no iz korica koje su joj bile uz jednu nogu. Poela je da see, svom snagom, pojedine konopce mree; poputali su pod njenim ljutitim napadom i ubrzo im otvorie prolaz dovoljan da se provuku napolje. Isplivala je kroz mreu, povukla Svilenog za sobom, trenutak pre nego to bi ih mrea pritisla na poludele mere. Ali ona se jo drala za mreu, jo je zamahivala, sekla, proirivala otvor, vikala: "Ovamo! Ovamo! Izlazite, izlazite, izlazite!" vikala je u njihovu optu kuknjavu, napola i sama jecajui od silnog gneva. Ali panika mera bila je gluva za

koherentnu misao; nekolicina se ipak istumbae kroz otvor, ali samo zato to ih je izbacilo opte komeanje dole. Pretraivala je razmahanu masu mislei da pronae meruu majku, ali uzalud. Sekla je jo, psujui; vazduh je uvlaila ogromnim naporom, borei se za svaki dah. Ali meri su se davili, bespomono se davili, svojim ubicama u korist, a ona nije mogla da ih spase... Svileni je visio na mrei pokraj nje i kretao se nespretno, usporen ranom ili soninim orujem koje je oamuivalo mere. Diui pogled ka njemu, ona vide kako se dvojica gonia sruuju iz visine i obavijaju ga pipcima, otru ga od mree, ba kad... ...Drugi pipci obavie nju s lea, napola je zaslepie, otrgoe joj no iz ruke kad je pokuala da ga okrene prema napadau. Pokrivali su joj masku na licu kao zmije koje se njiu, nali su opet njenu cev za vazduh i istrgli je, zajedno sa siskom, iz njenih usta. Ledena voda iknu unutra kroz nastalu rupu na maski i panika dade Luni dvostruku snagu. Ali goniki okovi, od njihovih miia sainjeni, nisu joj davali nikakvu mogunost da se pokrene, i ta njena snaga ostade samo snaga dve davljenice... Tek kad je njena glava probila povrinu, tek kad su se njena plua, na ivici da prsnu, najzad otvorila i uvukla vazduh a ne poslednjii, bolni dah tene smrti, shvatila je da je nisu zadrali pod vodom da se udavi; i da s njom jo nisu gotovi. Zateturala se, ne verujui, kad je perajima na nogama zapela o travuljine na dnu; istisnula je vatrene suze okeana iz oiju, videla zapljuskujui rub vode i, iza njega, uzdizanje obale. Dvojica gonia je izgurae na vrsto tlo; napola je odvukoe, a napola odnesoe uz kamenitu plau merskog stanita na obali. Tamo vie nije bilo nijednog mera, a gonii je pustie da padne i da ostane sasvim zanemarena. Leala je, kaljala, guila se. Zaula je pad jo jednog tela pored nje, na tvrde stene, i vide da sad tu lei Svileni. Pridigla se na laktove da mu se priblii, pokuavajui ali ne uspevajui da vidi njegovu ranu; dotakla je njegovo rame, dajui mu neko nejako ohrabrenje. Sela je; svaki njen isprekidani dah vukao se kroz grlo koje je bilo bolno od slane vode i dospevao u plua delimino zapuena vodom. Skinula je zamagljenu masku i osetila kako njeno lice odmah poinje da se koi od uasno hladnog vetra. Posle nekog vremena jo neka oblija se pojavie iz vode, na raznim mestima na plai, izvlaei nezgrapnu etvu merskih leeva u pliak, na zavrnu obradu. Luna poe utrljavati pesnice u ljaku plae, cvilei tiho, ali ne zbog sebe. Na obali je stajalo, i posmatralo njihov rad, udno privienje u crnom, sa telom mukarca i glavom nekakvog totema: iz te glave strale su duge bodlje. Videla je da on izmahuje i ini druge pokrete rukama; njegov glas u kome nije mogla razaznati nikakve promene tona dopirao je do nje napola neujno, kroz vetar - ljudski glas. Izvukoe prve mere na obalu; videla je kako uz svakog klekne po jedan goni, kako onda sevne no i krv potee po krznu, blago kao uzdah, u kofu. Zatim su telo - iz koga je krv iscrpljena, gracioznost nestala, ivot ukraden, radost i lepota otrgnuti - jednostavno ostavljali, preputali da istrune na plai svojih predaka i da bude gozba za ptice leinarke. Lunine oi se napunie suzama, odbijajui da to dalje gledaju. Munina se die u njoj, i ubilaka mrnja. Njena aka se sklopi oko jedne teke kamenine, koju poe stiskati sve jae i jae; pridigla se na kolena. Uz nju se digao i Svileni, jedan nagli pokret i ve je bio na nogama, ali se i naslonio na njeno rame. ula je da neto govori; nije razumela rei, ali je oseala dublju ranu koju je zadobio time to je video kako njegova braa masakriraju njegove prijatelje. Poao je napred, teturajui se malo, pre nego to je

ona mogla poi za njim. Zaputio se ka neljudskom stvoru u crnini i grupi gonia oko njega. "Svileni..." Izborila se da ustane, ritanjem zbacila s nogu peraja i krenula za njim, drei kamen. ovek u crnom je samo uzgred bacio pogled ka njima. "Zaustavite one." Nemarno je mahnuo rukom i trojica od tih gonia okupljenih oko njega pooe da Svilenom prepree put. Opkolie ga bez oklevanja. Zauo se brzi tuinski govor i mrmljanje; onda ona vide da se izmeu njih zapodela borba. Pipci su izmahivali ka glavama i srebrnastim oima, ona vide novo potezanje noa... "Ne! Svileni!" Potrala je napred. Trei goni se odvoji i uhvati je, odbaci je - ona vide kako se zupasto seivo zariva. I vrisnu, kao da su nju uboli. Svileni pade kao stena meu stene. Onaj u crnom se na njen vrisak okrete, a ona tog istog trena udari treeg gonia svom snagom i obori ga. Uhvatie je druga dvojica. Drali su je izmeu sebe, iako se otimala, a trei se uspravio, raskrvavljen, i otrgao kapuljau sa njene glave, pri emu njen vrat i ramena ostadoe goli. Kosa joj se rasula po ramenima, a pipci su se odmah zapleli u nju i cimnuli nazad, zabacuju i joj glavu. "Nemoj!" Neko je viknuo tu re. Ali njoj nije ostalo vie nimalo glasa i nimalo vremena, samo jedan, poslednji kaleidoskop oblaka i neba dok se okrvavljena otrica zabada u njeno grlo... Silovite, udarne kretnje odbacile su sva tri gonia od nje, a nju oborile na tlo. "Sklanjaj se od nje! Gde ti je pamet?" Opkoraile su je teke izme tog oveka u crnom, zatitile su je kao to stabla tite od oluje. Dizala je pogled, vie i jo vie, vide i tog oveka samo kao senku, siluetu, naspram pustoi obale od ispranih stena. "... zato to je sibila, tupane. Zar da me zarazi? Bei odatle i baci taj no u more!" Mahnuo im je da odu, a im su otili, koraknuo je u stranu i unuo pored nje. Luna se oprezno pridizala. Oseala je tanku toplu ogrlicu krvi kako curi niz utetovirani znak pod njenim grlom i zavlai joj se pod ronilaku odeu, izmeu dojki. Taj mukarac u crnom... sad je bila sigurna da je mukarac, skriven iza maske. Videla mu je samo o i, sive i zelene. Pruio je neodlunu rukavicu ka njenom grlu. Uzmakla je, trgnuvi se, ali on je iznenadnim zamahom ruke obrisao krv sa tetovaa. Videla je da se sav stresao pred prizorom tog trolista; poeo je grevito da brie rukavicu o stene. "Bogovi! Jesam li poludeo?" Pogledom je po eo pretraivati obalu, tragajui za nekim osporavanjem ili potvrivanjem. "Ti i ne postoji. Nemogue je! ta si?" Njegova ruka se opet podie, uhvati je ispod vilice i okrete njeno lice na gore da ga jasnije vidi. Onda je ta aka ispusti, ali kliznu du njenog obraza i po kosi, maltene kao milovanje. "Ne ona..." maltene moleivo. Pipnula se, sa rukom takoe u rukavici, po grlu, gde se bol sada irio od uva do uva, od vrha vilice do kljunih kostiju; zaklonila je svoju ranu i svoj trolist od njegovog zurenja. "Luna", apnu ona, ne znajui tano zbog ega je kazala svoje ime, ali zahvalna to jo poseduje glas kojim to moe da izgovori. "I sibila..." njen glas se zaotravao od dolazee histerije. "... to jesam! I kaem ti da je ovo to radi, ubistvo. Nema pravo da lovi na ovoj zemlji. I nema prava da ubije inteligentno bie!" Mahnula je rukom prema pokolju na plai, ne gledajui na tu stranu. "To je ubistvo, ubistvo!" On je, meutim, pogledao tamo kuda je pokazala, ali onda su se njegove oi vratile, zelene i tvrde kao smaragdi. "Odmah da si zamukla, prokleta bila..." Meutim, te oi se nisu odvajale od njenog lica, oi koje nikako ne veruju, oi koje zahtevaju, a

njegove ake su se vezivale u vorove na njegovim kolenima. "Prokleta, prokleta! ta e ovde? Kako si mogla da doe ovde, da me vidi ovako! I to poto si me ostavila - mogao bih da te ubijem zbog ovog!" Okrenuo je glavu na drugu stranu, silom otrgao pogled s nje, bacao je te rei u vetar. "Moe!" povika ona. Zvualo je ciavo. "Ubij i mene, ubico mera, ubico sibila, kukavice - i proklet neka si ti!" Opet je ogolila grlo, da ga on vidi, i namrtila se grozno pri tom pokretu. "Prolij moju krv, i neka njeno prokletstvo padne na tebe!" Ispruila je okrvavljene prste, pokuavajui da ga dohvati, rani, zarazi... Ali je njena ruka izgubila svu snagu i pala iz vazduha zaboravljena, jer Luna tada, najzad, vide simbol koji je blistao na njegovoj crnoj odei: krug, a u njemu krst i preko njega drugi, u stranu pomaknuti, malo vei krst; znak Hegemonije, upravo onu medalju koju je svakog dana gledala dok je ivela u Letu... Njena ruka opet poe gore. On je nije spreio da dotakne medalju. Polako, polako je dizala pogled, znajui da e za koji trenutak... "Ne!" Njegova pesnica dolete bez upozorenja i baci je, drobeom snagom, u mrak. 31. "Zdravo Miroe." Derua je iz patrolnih kola izila nosei na sebi uniformu i svoju najbolju imitaciju osmeha. Vetar je potapa ledenim akama po pleima, pokua da rastrese i otvori njen do pola zakopani kaput da bi postigao neke prostakije intimnosti. E, do vragova i ovakvo vreme! Njen osmeh se borio za opstanak. "Derua?" Ngenet je grabio dugim koracima niz brdo; iziao je iz pomonih radionica, odakle su ga dozvali poljski radnici koji su videli njeno doletanje. inilo joj se da je njegov osmeh dobrodolice stvaran i zato njen poe da postaje topliji. Ipak, proitala je ambivalentnost u pogledu kojim je prvo odmerio njenu uniformu, a onda potraio njene oi. "Odavno te nismo videli." "Tako je." Klimnula je glavom i to joj je bio izgovor da obori pogled; pitala se da li je ono njegovo oklevanje bilo samo zbog duine proteklog vremena. "Znam. A ti - kako je kod tebe bilo, Miroe?" "Otprilike isto kao pre. Sve je manje-vie isto." Zabio je ruke u depove parke, slegnuo ramenima. "Kao to obino i jeste. Nego, jesi li slubeno dola, ili samo u posetu?" Virnuo je pored nje, u prazna patrolna kola. "Pa, pomalo od oba, rekla bih", ree ona, trudei se da to zazvui nemarno. Primetila je vrlo malo stezanje njegovih usana i trzaj brkova. "Naime, imali smo izvetaj da je neki tehno-krijumar oboren nedaleko odavde" - ali pre jedno dve-tri nedelje - pa, poto sam ve dola da to izvidim..." "Komandantkinja policije juri zalutale krijumare po dalekim pokrajinama? Od kad to?" upita on, zabavljajui se. "Eto, jedino bez mene su mogli." Iscerila se tuno, rasteui izvesne neupotrebljavane miie u obrazima. Nasmejao se. "Neka to nose avoli, Derua; zna da ti ne treba slubeni izgovor da bi dola ovamo. Ovde si dobrodola u svako doba... kao prijatelj."

"Hvala." Razumela je ovu ogradu i bila zahvalna zbog nje. "Prija kad oveka neko najzad zapazi, bar jednom, kao ljudsko a ne kao plavo bie." Poe pomalo potezati svoj kaput, koga se odjednom nekako stidela. Moj tit, moj oklop. ta u raditi kad mi to oduzmu? "Ovaj... zvala sam ja tebe pre jedno dve nedelje, ali nisi bio kod kue." Najednom joj pade na um da se zapita zato joj on nije tada uzvratio pozivom. Bogovi, pa kako mogu to da zamerim oveku, kad ja njemu nijednom nisam uzvratila pozivom? "Izvini, nisam mogao..." Kao da je i on doao do istog pitanja i ostao jednako bez odgovora. "Pretpostavljam da si bila - zauzeta." "Zauzeta! Do svih vragova, i paklova, kod mene su bili... svi vragovi, i paklovi." Naslonila se na patrolnu letilicu, povukla vrata na dole, zalupila ih. "Nema vie Bi-Zija, Miroe. Poginuo. I ja, prosto, vie... ne mogu ovo da izdrim." Pognula je glavu. "Ne vidim kako u moi da izdrim da opet odem u Karbankl. Jer samo mislim: koliko bi bilo bolje za svakog, i koliko bi svi bili zadovoljni, ako se ne bih vratila. Koliko je bolje bilo da sam ja na spisku izgubljenih, a ne on." "Za ime svih bogova, Derua - zato mi nisi rekla?" Okrenula je lea njegovoj ispruenoj ruci, naslonila se na koljku letilice, zagledala se oajno u more. "Nisam dola da - da te upotrebim kao kantu za moje smee!" "Pa, jesi, naravno. Za ta drugo slue prijatelji?" ula je njegov osmeh. "Nisam!" "Neka je tako. Ali, zato ne bi? Zato ne?" Povukao ju je za lakat. "Nemoj me pipati, Miroe. Molim te, nemoj." Osetila je kako njegova aka puta, ali i kako u njenoj ruci sve pecka od tog dodira. "Savladau ja to. Izvui u se, sve ja to mogu sama da savladam." Njena samokontrola visila je o koncu. "Ali ti se ini da bi dobar nain da se sve rei bio - umreti?" "Ne!" Raspalila je pesnicom po starom metalu. "Ne. Zato sam morala da se udaljim odande... Da bih nala neki drugi nain." Okrenula se ka njemu, lagano, ali sklopljenih oiju. Nekoliko trenutaka je utao i ekao. "Derua - znam u kakve su te mengele stezali, sve ovo vreme. Takvom pritisku ne moe odoleti ako gui sve u sebi. Ne moe sama." Iznenada, maltene ljutito: "Zato si prestala da se javlja? I da odgovara na pozive? Zar nisi imala poverenje u mene?" "Imala sam i previe." Stisnula je usta jako, suzbijajui neko apsurdno kikotanje koje zamalo da pone. "O, bogovi, previe ja imam poverenja u tebe! Pogledaj me, jo ni pet minuta nisam ovde, a ve sam ti izruila sve moje tajne. Dovoljno je da te vidim, i sve u meni se slomi." Stresla je glavom, ne otvarajui oi. "Eto. Vidi. Ne mogu da se oslonim na tebe a da pri tome ne postanem bogalj." "Svi smo mi bogalji, Derua. Sakati se raamo." Polako je otvorila oi. "Je l'?" Stajao je pred njom, ruku sklopljenih iza lea, gledajui preko puine. Vetar je ojaao i njegova crna kosa kao u gavrana poe se trzati poput bieva; Derua se skupi i smanji i uvue dublje u svoj masivni kaput. "Da ne zna odgovor na to, ne bi ni dola", ree on. "Ajmo gore, u kuu." Pogleda je u oi, a ona klimnu glavom. Pola je za njim na brdo. Usput je zapodevala neodlune sitne razgovore o vremenu i usevima, i putala da sav otpor istee iz nje i slije se u more. Prooe pored kripave vetrenjae koja se kao usamljeni straar dizala nad pomone zgrade. Vetrenjaa

je Ngenetu sluila za pumpanje vode iz bunara; njoj opet pade na um, kao i svaki put, da je to nerazumni anahronizam na jednom poljoprivrednom imanju koje radi pomo u uvoznih pogonskih blokova. "Miroe, uvek sam se pitala zato pumpa vodu pomou ove klopocije." Pogledao je nju, pa vetrenjau, i rekao dobroudno: "Pa, Derua, ti si mi uzela letei amac. Ko zna kad bih mogao da ostanem i bez mojih generatora." To nije bio onaj odgovor koji je oekivala; ipak, samo odmahnu glavom. Stigoe do kue, popee se na trem na kome su svi prozori bili zatieni protiv-olujnim kapcima i uoe u onu sobu koju je i sad pamtila savreno, od one prve posete. Tokom svih godina koje su od tad protekle, tu se praktino nita nije promenilo. Proivela je u toj sobi samo nekoliko ukradenih noi, koje je provela sedei, nogu podvijenih i ukrtenih, pred vatrom, obavijena toplinom i zlatnom svetlou, zadubljujui se u partiju igre tri-di-hama ili hranei Ngenetovu tihu opinjenost svojim uspome-nama na drugi svet. Skide lem i rastrese tamne uvojke. Poe lutati pogledom po udobnoj atmosferi domainske ali skrpljeno i jeftino opremljene sobe, u kojoj su predmeti nasleeni od Ngenetovih van-tijamatskih predaka odravali nelagodno primirje sa ovdanjim drvenim, grubo izdeljanim nametajem. Prilazei irokom kamenom ognjitu okrete se ka Ngenetu, nametajui lea da vatra pone da omekava led u njima. "Zna, i posle toliko vremena imam oseaj da nisam uopte odlazila. Zanimljivo, je l' da - da postoje takva mesta... ta kae?" Digao je pogled ka njoj, ostajui pola sobe daleko; nije odgovorio, ali se osmehnuo. "Zato ne bi odnela svoje stvari na sprat? Doneu neto da prezalogajimo." Ona prebaci preko ramena torbu koju je, napola punu odee za preobuku, donela i poe uz pohabane stepenice na sprat. Velika je to bila kua... ispunjena odjecima dece i smeha... ispunjena uspomenama. Ograda stepenita pod njenom akom bila je sva uglaana od nebrojenih ruku; ali su sada i hodnici i sobe bili prazni i lieni zvuka. Miroe, i niko vie; poslednji pripadnik te porodice; sam. ak i meu Zimcima koji ovde rade za njega, sam. Oseala je vezu poverenja i potovanja izmeu njega i njih, vezu jau od one koja bi se oekivala izmeu gazde i najamnih radnika, izmeu metana i jednog stranca. Ali oko njega je uvek lebdelo neko neopipljivo polje rezervisanosti, zbog koga je on ostajao izdvojen, u sebe zatvoren. Ponekad je oseala kako izbijaju varnice pri sudaru tog njegovog polja i njenog istog takvog. Ula je u onu sobu u kojoj je, ovde, uvek spavala. Bacila je torbu i lem na zguvanu postelju, videla kako su obe te stvari utonule u ebad. Krevet je imao okvir od drveta i bio je tvrd kao da je odozdo od dasaka - tavie, dalo se pretpostaviti da i jeste odozdo od dasaka - ali ovde joj se nijednom nije desilo da probdi pola no i molei bogove za san, dok oi, u mraku, progorevaju rupice na onim kapcima... Raskopa kaput i skide ga, poe ka masivnom ormanu da ga okai. Zastade videi na dnu ormana jedno nemarno baeno letako odelo predivne bledozelene boje jabuke. Mehanikim pokretima okaila je kaput na jednu kuku, podigla to odelo i pustila ga da se oprui niz njeno telo. Zatim ga je opet odmakla od sebe, drala ga na udaljenju ispruenih ruku, prouavala obrise. Najzad je polako skinula kaput sa kuke i okaila, umesto njega letako odelo. Proetala je do kreveta i bolje pogledala zguvanu ebad; dohvatila je etku za kosu koja je leala na stoiu pokraj kreveta, opipala vlasi duge, svetle kose. Ponovo ju je spustila. Neko vreme je stajala utke i u njenom umu se iznenada pojavi jedno malo,

usamljeno dete kovrdave kose, u iznoenim gaama i sandalama, koje je unulo da gleda munjevite prolaske srebrnastih vogova tamo-amo po umiruoj bari. Preko tog deteta sunce je lilo kao vrui med, guei svaki zvuk, a morena isuenog renog korita, prepuna kamenja, pregrejana, pruala se u daljine bez kraja... Derua uze lem i torbu sa kreveta i brzo sie niz stepenice. "Derua?" Miroe se uspravi; bio je nagnut nad jedan niski sto od dasaka, blizu vatre. Mrtenjem je pokazivao da ne shvata. "Pa mislio sam da si..." "Nisi mi rekao da ima - druge goe." Ta re poe dobijati neka znaenja razliita od onog to je Derua elela da kae. "Ne ostajem." Lice mu se promenilo, kao lice mukarca koji je upravo uhvaen u stravinom previdu. A njeno lice kao da se zaledilo i umrlo od smrzavanja. On tiho ree: "Zar nikad nisi van dunosti?" "Tvoj moral nije moja elj... briga, ni kad sam na dunosti." "ta?" Sasvim novi izraz lica. "Hoe rei - ej! to si ti pomislila!" Njegovo olakanje provali u obliku dubokog smeha. "A ja mislio trai krijumare!" Zinula je. "Derua." Provukao se kroz tu prenatrpanu sobu i priao joj. "Bogovi znaju da nisam mislio da ovako ispadne. Ne, nije ono to si pomislila; radi se samo o prijateljstvu, ne o romansi. Ta mala je dovoljno mlada da mi bude ker. Sad je na brodu." Derua pogleda u stranu, pa dole. "Nije mi bila namera da... zadirem u tue stvari." Proistio je grlo. "Dobro, pa nisam ja lutak od plastike, to bogovi znaju..." Dohvatio je jedan mlitav, izbledeli jastui i podmetnuo joj ga. "Nisam ni mislila da si to." Znala je da loe kazuje ovo to hoe da kae. "Ovaj... rekla si, jednom, da nisam glup. Ali, za sve ovo vreme, i toliko tvojih poseta, nijednom nisam uvideo..." Njegova ruka se podigla i dotakla Deruu na nain kao nikad ranije. "...da hoe i neto vie." "Nisam elela da shvati." Zato to nisam elela da to priznam, ni samoj sebi. Pokuavala je da uzmakne od njegove ruke, pokuavala, pokuavala - treperei kao divlja ptica. On odmae ruku. "Postoji li neko drugi? U gradu, ili na drugoj planeti, neki drugi..." "Ne", ree ona. Lice joj je bilo vatra. "Nikad." "Nikad?" Zadrao je dah, dugo. "Nikad?... Niko te nije nikad pipnuo ovako..." du potiljka, po vratu, uvu, obrazu - "niti ovako..." linijom zatvaranja njene tunike, nadole, i preko jedne dojke - "niti uradio ovo..." Polako ju je obuhvatio rukama i sve vre je pritiskao uz sebe, dok nije osetila kako se oblici njegovog tela stapaju sa njenim, i gle, njegova usta su na njenim, kao nektar. Promrmljala je: "Da... sada..." im ju je njegov poljubac pustio. Nala je njegove usne ponovo, zahtevajui. "Oprost'e, gospodine!" Derua je umno udahnula, refleksno se oslobodila njegovog zagrljaja i videla: u vratima stoji kuvarica, stara i prastara, njima okrenuta leima. "Ama ta je sad?" Ngenetov glas je nagovetavao gubljenje strpljenja.

"Ruak, gospodine. Ruak je spreman... al' ne mari, uvau ga ja podgrejanog dok ti ne doe." Derua je ula u tim reima osmeh znanja. Kuvarica, vukui noge, ode polako nazad prema kuhinji. Miroe uzdahnu teko; njegovo lice je pokuavalo da se osmehne i da se namrti ali je jedino uspelo da dobije izgled ojaenosti. Posegnuo je ka njenoj ruci, ali ona iskliznu rukom unazad pre nego to su se prsti sklopili. On je pogleda, ona vide njegovo iznenaenje. "Pitanje si postavio - reito." Njen osmeh se menjao sa pojaavanjem i slabljenjem statikog uma njenih oseanja. "Samo, trebalo je da pita u neko drugo vreme, Miroe." Odmahnula je glavom, pritisnula za trenutak ake na usta. "Sad mi je preblizu zavretak... ili nije dovoljno blizu." "Razumem." Klimnuo je glavom, iznenada u stavu neumeanosti; kao da ovaj trenutak koji je izmeu njih maloas bio, i na koji je ona toliko dugo ekala, njemu ne znai nita. Prsa joj se stegoe od razoarenja i iznenadnog stida. Zar bi tebi to samo toliko znailo? "Da ja krenem polako u grad." Da bi ti mogao da ispria svojim zimakim ljubavnicama kako je malo nedostajalo da uz ruak dobije i komandantkinju policije. "Ne mora jo. Moemo da - da se pravimo da nije nita bilo." "Ti moda moe. Ali ja vie ne mogu da se 'pravim'. Stvarnost je preglasna." Navukla je kaput, zaputila se jednom krivudavom putanjom u pravcu vrata. "Derua. S tobom e biti sve u redu?" Uhvati je njegova zabrinutost. Stala je, okrenula se, pod kontrolom. "Bie. ak i samo jedan dan izvan Karbankla je kao transfuzija. Moda... moda emo se opet videti na Festivalu - pre konanog odlaska?" Mrzela je sebe to to pita a zna da on nee otii. "Ne verujem. Mislim da u ovaj Festival da propustim. Sa Tijamata ne idem nikud: ovo mi je dom." "Naravno." Osetila je opet poetak nekog vetakog osmeha nalik na gr. "Dobro, moda u te... pozvati. Pre nego to odem." U pakao, u param-pare... "Da te ispratim..." "Nema potrebe." Odmahnula je glavom, vrsto spustila lem na glavu i pritegla kai ispod donje vilice. "Zato da se trudi nepotrebno." Otvorila je tamna vrata na gvozdenim arkama, izila i zatvorila ih izmeu sebe i njega, najbre to je mogla. Na pola silaska niz brdo, ula je da je on doziva. Osvrnula se i videla ga kako tri nadole, za njom. Stala je, a njene ake su se, u rukavicama, skupljale u nespretne pesnice. "Da?" "Dolazi oluja." "Ne, ne dolazi. Proverila sam vremensku prognozu pre poletanja iz Karbankla." "Do vraga sa prognozama; kad bi se ti gadovi skinuli sa simulatora i bacili jedan pogled gore, ka nebu..." Razmahnuo je rukom od obzorja do zenita. "Bie ovde do sutra u zoru." Digla je pogled i videla samo razasute oblaie i bledo duplo po-sunce kako svojim sjajem obuhvata Blizance koji su ga pokuavali zakloniti. "Ne brini. Kui sam ja pre mraka." "Ne brinem se zbog tebe." Pogled mu je i sad bio ka severnom obzorju. "A-ha." Sa njenog lica nestade svaki izraz.

"Ova devojka koja ovde boravi, sad je u brodiu blizu obale, na severu. Trebalo bi da se vrati tek sutra popodne." Pogledao ju je sumorno. "Ja sam nju ve jednom izvadio iz mora, napola smrznutu. Ne znam da li bih u drugom pokuaju imao toliko sree. Neu moi da stignem do nje na vreme, osim ako..." Klimnula je glavom. "Vai, Miroe. Aj' da je naemo." Oklevao je. "Ovaj... ne znam kako da te zamolim za jo jednu uslugu; naime, nemam pravo, ali..." "Ma, u redu je. Moja je dunost da pomognem." "Ne, ja pokuavam da te zamolim da bude... ne na dunosti, dok to radi. Da, hm... zaboravi da si ikada srela izvesnu osobu koju si srela, sad nije vano koju." Napravio je nekakav osmeh, ili grimasu. "Vidi. Eto i toliko poverenja imam u tebe: daleko previe." Po e se trljati du ruku; ona vide da je dojurio za njom bez kaputa. Potom se setila kako mu je za trenutak bilo nelagodno kad je dolazila i najzad shvatila. "A ona nije masovni ubica ili tako neto?" Nasmejao se. "Nita ni slino." "Onda imam uasno loe pamenje. Idemo, smrznue se tako. Uz put e mi objasniti koje optube za zaveru mi sleduju." Silazili su, vetru u zube. Derua polete patrolnim kolima ka severu, du speene trake obale. "E dobro. Valjda sad mogu da dozvolim sebi da uklopim delove. Ti jesi imao nekakve veze sa onim teh-vercerom koga smo koknuli pre jedno dve nedelje, ovde negde. Tvoja goa je vercerka." Skliznula je nazad, sa svojevrsnim olakanjem, u dobro poznate obrasce, dobro poznate navike, u njihov stari jednostavni odnos. "Napola si u pravu." "Napola?" Pogledala ga je. "Pa, da ujem." "Pamti... okolnosti naeg prvog susreta." "A-ha." Njen um se ispuni iznenadnom slikom Gundalinuovog lica punog pravednike indignacije. "Bi-Zi te je bio zakucao ba solidno." "Tvoj narednik", ree on. Osetila je da se osmehnuo i da se posle toga setio. "ao mi je - zbog onog to mu se desilo. ao mi je zbog tebe." "Bar je bilo brzo." I to je svo milosr e koje se moemo nadati da emo dobiti u ovom ivotu. "Ona mala...?" upita Derua, puna sve jaeg predoseanja. "To je ta. Koja ti je slomila ruku i klisnula sa Tijamata, sa krijumarima." "I vratila se? Pa, kako?" promrmlja ona, trgnuta, ali, nekako, ne i iznenaena. "Vratili je oni isti." Geja Derua oseti kako se partolno vozilo propinje i naglo sputa u jakoj silaznoj reci vazduha; ponovo podesi kontrolne ureaje. "To bi znailo da je ilegalni povratnik." I moda mnogo vie od toga. "Gde je bila u meuvremenu?" "Na Karemofu." Neto je promrmljala. "E, pa, stvarno. Reci mi, Miroe - jesi li siguran da je njen odlazak sa ove planete bio sluajnost?" On nabora vee. "Sto posto. Zato pita?" "Zar ti nikad nije palo na um da Luna Svetlohodna Letnja izuzetno lii na Snenu Kraljicu?" "Nije." Potpuna praznina. "Snenu Kraljicu ve godinama nisam video." "A ta bi rekao ako bih ti kazala da je Kraljica znala ko je ona - i da se strano razbesnela zbog Luninog nestanka? Ako bih ti rekla da su sve moje nevolje poele zato

to sam pustila da mala pobegne. ta ako bih ti rekla da je Luna Svetlohodna Kraljiin klon?" Zurio je. "Ima dokaz?" "Ne, nemam dokaz! Ali znam; znam da je Arienrod imala plan za tu devojku... plan da svoju drugu 'ja' postavi za Letnju Kraljicu. Ako sad sazna da se Luna vratila..." "Njih dve nisu ista osoba. To ne moe biti." Ngenet namrteno pogleda napolje, preko mora. "Zaboravila si neto o Luni." "ta?" "Sibila je." Derua se tre: njeno pamenje potvrdilo je te rei. "Jeste... ali to ipak ne znai da nisam u pravu. Niti da ona nije opasnost za Hegemoniju." "I ta e ti preduzeti po tom pitanju?" Ngenet se izvio u seditu da bi bio okrenut ka njoj. Stresla je glavom. "Ne znam. Neu ni znati, dok ne stignem tamo." "Guli koe... Ajde bre... bela... dok ne grune... do mraka kui." Lave pasa. Luna je oseala kako te rei dolaze do nje, ali i odlaze, kao plima i oseka, kao ovaj hladni jezik plime koji joj lie stopala, zglavke stopala, noge. Otvorila je oi, u susret uspomeni da ne eli da ih otvara, da ne bi videla... ali vide samo nebo, besmislenu naplavinu oblaia koja plovi nekud. Nije sa pomakla, plaila se pokreta. "Ovaj mrtav." "...sree, fala Majci! ... ovol'ke koe..." "Fala Ledai." Smeh. "Ova nije." Mrlja nekog lica zaklonila je nebo, ogrnuta odasvud belim. To lice je kleknulo, izvuklo Lunu u sedei poloaj. "Crnom." Luna zau da njen sopstveni glas brblja kao glas neke ludakinje. "U crnom. Gde... gde?" Pruila je ruku, prsti se zakopae u debelu belinu odee na neijem ramenu, traei oslonac, ali tad vide oprueno telo pored sebe - "Svileni!" Figura u belom je odgurnu i die se na noge. "Ova sigurno od onih 'o vole mere. Sigurno ubila ovog gonia. A gonii nju nisu dokusurili." Glas muki, mlad. "Svileni... Svileni..." Luna se pruila da dohvati krajeve nepominih pipaka, njegovu ruku opruenu po tlu. "Dokusuri ti", ree grub, od vremena istroen glas. Luna se bre-bolje vrati u malopreanji poloaj; za to vreme deko je unuo i dohvatio jedan kamen. Ona doepa otvara na odei, pod grlom, trzajem otvori odeu do pola stomaka, lee, a kamen joj napravi luk iznad glave, ostajui u njegovoj ruci. "Sibila!" Digla je tu re kao tit. Deko ispusti kameninu iz drhtavih prstiju, gurnu svoju kapuljau malo unazad. Ona vide kako njegovo lice gubi svoju neljudskost, kako njegova zbunjenost prati trag sasuene krvi nagore, do njenog ranjenog vrata. "Sibila..." Pokazala je prstom tetoviranu sliku, molei se bogovima da je slika dovoljno vidljiva i da je ovaj razume. "Mamaaa!" Deko je unuo, seo na pete, povikao preko ramena. "Vidi ovo!" Oko nje su se materijalizovale i druge avetinjski bele figure, kao tribunal duhova; udvostruavale su se i blistale u nesigurnoj ii njenog vida.

"Sibila, mamo!" Jedna mala enska figura podskakivala je od oduevljenja blizu nje. "Ne mo' je ubijemo!" "Ne bojim se ja sibilske krvi!" Luna je razaznala da je to, meu zasenjujuim belinama, rekla jedna starica, koja se poe busati pesnicom u grudi. "Ja sam svetica. Ja u ivim veno." "Aha, oe", ree devojka ironino. Odgurnu svoga brata u stranu i sae se da osmotri Lunino grlo izbliza. Nervozno se zakikota i opet se uspravi. "Je l' mo' ti govori?" "Mogu." Luna je opet sela, prinela jednu aku grlu a drugu svom nateenom licu. Pogleda oprueno telo Svilenoga, a iza njega jo belih figura koje su radile noevima za dranje koa, kasapei mrtve mere. Zanjihala se napred, obgrlila kolena, sakrivaju i se od tog prizora. Nisam ga videla. Nisam njega videla! To je bio neko drugi! Zajeala je; taj glas je bio o ajni zov iz pesme usamljenog mera. "Onda je hou." Devojka se okrete staroj eni. "Za moj zooloki vrt. Ona mo' odgovori na svako pitanje!" "Ne!" Stara zamahnu da joj udari amar; devojka se izmae. "Sibile su zaraene, tuini kau da su zaraene. I sve to kau lau. Dosta vie s tim ivotinjama, Krvka! Ve si sve zasmrdela s njima. Sve u ja to..." "Samo probaj!" Devojka je ritnu opako. Baba jauknu iz sveg glasa i uzmae dvatri teturava koraka unazad. "Samo probaj! Oe ivi veno, kekeljo jedna, onda ne pipaj mi moje ivotinje!" "Dobro, dobro", cvilela je baba. "Ne sme tako sa svojom majkom da govori. Derite nezahvalno. Ne dadoh li ti sve 'o si htela?" "Tako te vie volim." Krvka se podboi rukama o kukove i pogleda oped dole, ka Luninom zgurenom jadu, iscerena. "Mislim da e bude tano ono to mi treba." "Bogovi! O, moji bogovi!" ali to je bila vie kletva nego molitva. Derua je stajala utke pored Ngeneta na beivotnoj plai, sluajui daleko i visoko krianje rasteranih ptica grabljivica. Polje od kamena, a po njemu smrt razasuta: njene oi su nemirno lutale po njemu, ne elei da se ustale bilo gde, da registruju ijedan detalj tog prizora, ali nemone i da se okrenu ka Ngenetu koji je, pepeljastog lica, stajao do nje. Nije bila u stanju da izgovori nijednu re, pa ni da ga dodirne; bilo ju je sramota da se utrpava u neiji jad koji je preao granice shvatanja. Ovo je Kraljiin lov, rtvovanje mera - ovo: ova smrdljiva klanica na goloj obali. Ovo je posao kome se ona uvek protivila iz principa, ne pokuavajui da se priblii njegovoj stvarnosti. Meutim, ovaj ovek mrzi ba tu stvarnost. Miroe se udaljavao od patrolnih kola. Zapoeo je nekakvu putanju izmeu masakriranih leeva mera; osmatrao je, mazohistiki temeljito, svaki odrani krvavi le. Derua je ila za njim, ali na rastojanju; oseala je da joj se vilice steu toliko da se zapita hoe li ih moi ikad vie otvoriti. Vide da se zaustavio i kleknuo pored jednog tela. Prilazei blie, vide da to nije mer... a ni ljudsko bie. "ta - mrtav goni?" "Mrtav prijatelj." Podigao je telo mrtvog dilipa na ruke, kao da uzima usnulo dete u naruje; a ona vide tamnu mrlju koju je telo ostavilo ispod sebe, na plai. Posmatrala je, ne razumevajui, kako nosi telo do ruba vode. Ugazio je bez ikakvog oklevanja u more i hodao dalje, i dalje, sve dok ga ledeno more nije po elo zapljuskivati oko prsa. Onda je pustio da izgnanik tiho ode u svoj dom.

Kad je iziao iz vode, Derua je skinula kaput i nabacila ga njemu oko plea. Klimnuo je glavom rasejano; malo je nedostajalo pa da ona pomisli da njega hladnoa ne dotie. Odjednom se setila da je jedan od tehno-krijumara pre pet godina bio dilip. "Sigurno je i ona mrtva", ree Miroe. Njegov glas bio je kao elik. Derua shvati da nigde nema ni traga od Lune Svetlohodne. "Starbak, gonii, oni su ovo uradili." Mahnuo je rukom; te rei bile su proklinjanje. "Poslednji Kraljiin lov. Na mojoj zemlji." Stee pesnice. "tavie, ostaviti ih ovako, unakaziti i ostaviti, namerno, da ih vidimo. Zato?" "Po Arienrodinom nareenju." Istina je opri kao laserski zrak: uvide jedini mogui razlog zbog koga bi Arienrod ovako neto uinila jednom van-Tijamatovcu, sasvim nepoznatom oveku. Zbog mene? Ne, ne... ne zbog mene! Ngenet Miroe se okrete ka njoj, kao da njena krivica blista poput svetionika. "Ovo je zloin protiv jednog graanina Hegemonije na njegovom zemljinom posedu." Njegov glas optuivao ju je izmeu tih rei. "Videla si ga svojim oima, ima jurisdikciju. Ima li dovoljno kontrole da optui Starbaka za ubistvo - komandantkinjo?" Ukrutila se. "Ne znam. Ne znam vie, Miroe..." Dotakla je znake na reverima kaputa, udahnula duboko. "Ali kunem ti se, pred tvojim bogovima i mojim, da u uiniti sve to je u mojoj moi da se dogodi ono to treba." (Gledaj ta unakaena tela.) "Ona unitava sve to pipne, bogovi je ubili..." (Bi-Zijev ivot otiao sa jednom plamenom kuglom.) "... i ja u je naterati da plati, pa makar ja pri tom poginula! Nee se izvui..." (Lu-Skedov ivot uniten.) "... iako misli da je nedohvatljiva i da e biti Kraljica zauvek; nee se izvui..." (Njen sopstveni ivot upropaen.) "... pa makar morala svojeruno da je udavim!" "Verujem ti, Derua", ree Miroe, bez osmeha; ula je kako ona hladna optuba bledi i nestaje iz njenog glasa. "Ali, nema jo mnogo vremena." "Znam." Sklonila je pogled, namerno urezujui u svoj um ove zjapee ruevine stvorenja ija jedina krivica je bila u tome to su donedavno bila iva. "Jo nikad nisam videla mera..." zapoe ona. Ali stisnu usne. "Nisi ni sad." Glas mu je bio nesiguran. "Ovo nisu meri - ove gomile mrtvog mesa. One nisu nita. Nisi videla mere dok ih nisi videla kako pleu na vodi i ula njihovu pesmu... Nisi razumela pravi zloin dok ne zna istinu o onome to oni jesu. Jer oni nisu samo ivotinje, Derua." "ta?" Okrenula se. "ta pria to?" Ne, nemoj mi rei ovo; ne elim da znam. "Meri su inteligentna bia. Na ovoj plai danas nisu bila samo dva ubistva, nego pedesetak. A tokom poslednjih hiljadu godina..." Zaklatila se na nogama. "Ne, Miroe... to nisu. Ne mogu biti!" "Oni su oblik ivota stvoren pomou genetskog inenjeringa. Staro Carstvo dalo im je besmrtnost, ali i inteligenciju. Luna Svetlohodna mi je rekla istinu o njima." "Ali zato? Zato bi bilo potrebno da budu inteligentni? I kako bi Hegemonija mogla da ne zna...?" Njen glas utihnu. "Ne znam razlog. Ali znam da je Hegemonija morala znati, ve milenijum. Kad sam to uo, rekao sam Luni da ne znam da li bih se smejao ili plakao." Pojedini miii na njegovom licu su se trzali. "Sad znam." On joj okrete lea. Derua je stajala bez rei, bez pokreta, ekajui da se krta inija neba rasprsne i da delovi popadaju; ekajui da se pod teretom nepravde ovaj svet lai zdrobi kao ljuska od jajeta i da se delii srue oko nje... Ali u moru nije bilo nikakve promene, a ni u

vazduhu, nita se nije menjalo u profilu litica niti u gueoj svesti o smrti, upropaenju, jadu. "Miroe... bei u kola. Presei e te ova hladnoa, umree." Klimnuo je glavom polako. "Preiveli e se vratiti, pre ili kasnije. Ove moram da ostavim - njihovima. Ne mogu im pomoi, ne mogu vie pomoi onima koji su moji." Bacio je pogled ka brodiu sa jedrima koji je leao nasukan na rubu vode. Jedro je lepetalo oajno. "Dala mi je najvaniji poklon koji mi je iko mogao dati, Derua: istinu... Rekla mi je da joj je neto reklo da se vrati na Tijamat; primila je sibilsku poruku. Ne razumem, ne mogu da verujem da joj je ovakav kraj bio spremljen i namenjen. Zato i emu?" "To je ne znam. Nita o tome ne znam." Ona odmahnu glavom. "Moda je sve to radimo lieno smisla. Ali pokuavati moramo, zar ne? Moramo ii dalje, u potrazi za pravdom... a onda pristajati da se zadovoljimo bar osvetom." Pola je nazad ka patrolnim kolima, obuhvatajui se rukama oko struka. Dok su prolazili pored naputene brodice sa jedrom, na um joj pade da su Arienrodini 'psi' unitili Arienrodinu klon-ker... i da Arienrod to nikad nee saznati. 32. "Zabrinula sam se za tebe kad su javili o oluji." "Ma, nita. Proibali smo kroz nju, kao da je nema", ree on bezvoljno. Meki smeh. "Koliko mojih Starbakova je moglo da kae to, ne lau i?" Ukres joj ne odgovori. Leao je nepomino na krevetu, gledajui sebe u ogledalima, gledajui kako ona gleda kako on gleda, i tako dalje, u beskonanost. Arienrod je leala pored njega; oble linije njenog tela bile su nabori kontinenta koji se uzdie iz mora, ogrnuti snenim prostranstvima njene kose. Navoji srebrnog lanca tankog poput konca slivali su se niz njen struk kao reka svetlosti. Utrljavala je mirisno ulje u njegovu kou prstima sporim, istraivakim; ali njegovo telo nije reagovalo. Nije htelo da reaguje, ni na njene najintimnije dodire, najznalakije sugestije. Kao le... Bogovi, pomozite mi, iv sam zakopan. Arienrodina aka skliznu sa njegove butine iji su se miii zgrili, rigor mortis. Prevrnula se na stomak, legla preko njegovih prsa da mu pogleda u lice, oima boje agata u kojima se sad videla zabrinutost. Pogrene oi - on vide senke koje lee odmah ispod povrine, dubine mudrosti bez milosti... oi preobraenog bia koje je od njega nainilo uhapenika zakljuanog u sopstvenu svest. Zamurio je. Ali sve to sam uradio za tebe, Arienrod. "Pa dobro, jesi li toliko umoran?" Digla je tuinsku medalju sa njegovih prsa, poela je lagano prevrtati po prstima; uo je hladnu struju negodovanja ispod plitke vode usrdnog postavljanja pitanja. "Ili ti je toliko dosadno? Da dovedem treu osobu...?" "Ne." Zagrlio ju je i povukao dole, na sebe, punei ruke svilom njene kose, ljubei njene usne, oi, udubljenje ispod njenog grla... i ne oseajui nita. Nita. Ona avetdevojka koja je iz mora dospela pred njega leae, odsad, izmeu njih, kad god njih dvoje legnu zajedno, i on e videti njene oi - one prave oi; jedine oi. Optuivae ga, krvavim suzama, zauvek... "Arienrod", ree on oajno. "Do vragova, zna da te volim! Zna da si mi sve; sve to je ona bila, i vie..." ali ta poslednja re bila je ve jauk, a njegove ruke spadoe sa nje.

Arienrodino telo se ukruti na njemu. "'Ona'?... O kome ti to, dragi moj? O naoj Luni?" Njen glas bio je mek i naoblaen. "Da li ti se ona i posle toliko vremena vraa, da te uznemirava? Nema nje vie. Izgubili smo je odavno; mora je izbaciti iz pameti." Masirala mu je slepoo nice, sporim krunim pokretima. "Tako mi svih bogova, mislio sam da sam je izbacio!" Valjao je glavu levo, desno, pokuavajui da pobegne od svojih slika; ali one su neumoljivo ile za njim. "Onda zato? Zato pomiljati na nju sada? Boji li se da e doi Promena? Ja sam ti obeala da se to nikad nee desiti." "Ma ba me briga za to." Za to to u pobiti svoj narod... onda me zaista nije briga ni za ta na svetu. Pomakao ju je paljivo sa sebe, okrenuo se na stomak i pridigao glavu, podupirui je akama. Ona sede pored njega; opasa od srebrnih niti aputao je po njenoj koi. "Onda za ta...?" sa neim divljim u tonu. Njene ake se stegnue oko njegovih ramena. "Ti si moj, Starbak; ti si sve to volim na ovom svetu. Neu da te delim sa nekim snom iz Leta. Neu da mi te otme neka avet... pa ak ni moja sopstvena." "Nije bila avet! Bila je prava." Zagrizao je pesnicu. Odmah potom, Arienrodini nokti su zagrizli u njegovo meso. "Ko?" znajui ko. "Luna." Neto ga je protreslo, neto blisko jecaju. "Luna, Luna, Luna! Pojavila se, na lovu; izila iz mora zajedno sa merima!" "Sanjao si." Smrkla se. "Nije to bio san, Arienrod!" Bacio se na lea, oseajui da ga njeni nokti paraju. "Dodirnuo sam je, video sam znak na njenom grlu - i krv. Dodirnuo sam njenu krv... proklela me je." Smrt je ubiti sibilu... smrt je voleti sibilu... "Budalo!" ali ne zbog njegove nerazumne istrajnosti. "Zato mi nisi rekao odmah?" Odmahnuo je glavom. "Nisam mogao..." Udarila mu je amar; pao je unazad na jastuke, ne verujui. "Gde je ona? ta se desilo s njom?" Protrljao je rukom usta. "Moji dilipi... zamalo da je ubiju. Zaustavio sam ih. Pa sam... pa sam je ostavio. Na plai." "Zato?" Ceo jedan svet gubitka, u jednoj proaputanoj rei. "Zato to bi me prepoznala." upao je te rei iz korena, kidao jednu po jednu. "Znala bi... videla bi ta sam!" Ludo kolo njegovih odraenih slika vrtelo se oko njega, prikivajui ga u sredite: u krug, u krug, u krug. "Znai ti se stidi da bude moj voljeni, i najmo niji mukarac na ovoj planeti?" Zabacila je kosu unazad. "Da." Stideo se sada i u nju da pogleda, dok je to izgovarao. "Kad sam bio s njom, stideo sam se." "Ali si je ostavio na obali kad se bliila oluja, i toga se ne stidi." Arienrod se obuhvati rukama oko struka, zadrhta kao da je ona ta koju je napustio. "Prokleto bilo, nisam znao za oluju, nije bilo nita javljeno!" Bilo je dovoljno da pogleda u nebo, odmah bi znao. Ali on se tada zatvorio u svoju kabinu da sakrije od gonia svoje drhtavo nevladanje sobom; iziao je tek kad se oluja uveliko obruila na njih, a tada je bilo prekasno da se razmilja o bilo emu osim o njihovom sopstvenom opstanku. A posle - posle je bilo prekasno za sve. Ljutito je digao pogled u Arienrodin

gnev. "Ne razumem te! ta ti je ona, toliko? Neka ti je i roaka, nikad joj nisi bila bliska. Ne kao ja..." "Niko na ovom svetu joj nije blii od mene." Arienrod se nagnula ka njemu. "Zar jo nisi shvatio? Zar jo nisi video - ja sam Luna." "Nisi." On se pokrete da ode od nje; ona ga uhvati za lanac medalje i zadra tako sputanog. "Luna je moj klon! Uredila sam da bude odgajena kao Letnjakinja da bi zauzela moje mesto, kao Kraljica. Identine smo u svemu - u svemu." Dohvatila je njegove ake i povela ih da klize niz njeno telo. "I mi obe volimo tebe, vie nego ikog drugog." "Nemogue..." Pipnuo je njeno lice i znao: nije nemogue. Njih dve su no i dan, gvoe i vazduh, u i med... Onda zato vas volim obe? Pognuo je glavu. Jer ja vas zaista volim obe; bogovi nek mi pomognu. "Sve je mogue. ak i da se meni vratila." Arienrod pogleda kroz njega, kroz vreme. "Meutim, da li mi je jo potrebna... elim li je jo?" Njene oi opet uperie suen, izotren pogled ka njemu. "I da li je ti jo eli, ljubavi moja?" Klonuo je na nju; osetio je da ga njene ruke grle, miluju ljubavno, prisvojno. "Ne." Ne 'jo' nego oduvek, nju, samo nju. "Samo tebe, Arienrod. Zahvaljuju i tebi sam sve to jesam. Ti si sve to mi je potrebno." I sve to zasluujem. 33. "Ajde sibilo! Vidi druge moje ljubimce." Krvkin otar, visok glas ubode Lunu kao iljak za podbadanje stoke, pokrete je napred, kroz gomilu dokonih posmatraa koji su stajali oko ulaza u peinu i blenuli. Svi su se primakli jo malo blie da zure u nju; pokazivali su prstima ka njoj, mrmljali, dobacivali nepristojna pitanja koja je ignorisala svom uzdranou koja je preostajala njenom oamuenom telu: riba za prvu nagradu okaena na gatu. Ali niko od nomada nije prilazio dovoljno blizu da je dodirne, tavie razdvajali su se pred njenim spotiuim nastupanjem kao trava pred naletom vetra. ak je ni Krvka nijednom nije istinski dodirnula; ali Luna je videla pitolj za paralisanje oka en o devojin opasa, i znala je ta je to. A i kad bi se usudila na bekstvo od svojih zarobljivaa, ne bi imala kuda da pobegne. Dva dana su se vozili, motornim sankama hitro po povrini snega, penjui se u ledom okovane visoravni u unutranjosti kopna, i najzad stigli u ovaj izdvojeni logor nomada. U Luni vie nije ostalo snage koja bi je mogla nositi samu kroz divljinu Zime... jedva dovoljno za prelazak preko ogromnog poda ovog skrovita pod planinom. Psi digoe lave i zavijanje dok je prolazila, lancima vezani izmeu atora od sintetikih materijala blistavih boja i od sivih i smeih koa. Tim atorima bila je obrasla sva peina, kao grotesknim gljivama. Desetine trajno-zraeih grejalica i lanterni ispunjavalo je ogromni prostor toplotom i svetlou, a glasovi iza Lune - galama plemenskih srodnika koji su razmenjivali plen i pogaali se oko toga - ispunjavahu je jakim zvucima i odjecima. Luna uspori, pruajui u prolazu ruke, u debelim rukavicama, ka jednoj od grejalica. Ali Krvkino nestrpljenje zrailo je kao i toplota iz grejalice - "Ajde! Bre!" - i ona poe dalje, odve otupela od hladnoe i iscrpljenosti da bi se bunila. Krvka je utera u jedan uski prolaz napola u senkama, u zadnjem delu peine, koji je vodio koso nadole; ona vide neku mutnu svetlost negde napred. U hodu, grozna smea

svakojakih mirisa ispuni joj nos. Nae se pred zaprekom, bila je to nekakva kapija od drveta i savijene ice. Krvka se progura pored nje, pritisnu palac u dno masivne brave, koja se otkljua. Krvka joj pokretom ruke pokaza da proe. Luna poe dalje, ujui da Krvka stie za njom; onda stade da osmotri izgled svog novog zatvora. Prenik te odaje u planini bio je nekih osam ili deset metara, sa tavanicom priblino te iste visine; jedan greja je, buktei sjajem, visio na sredini kao sunce. Du obima peine bila su stvorenja, zatvorena u kaveze ili vezana konopcima ili lancima, stvorenja svakojaka, pa i pet-est neprepoznatljivih vrsta, neka sa krznom, druga sa perjem, ili pokrivena krljuti ili masom golih nabora. Pokrila je nos i usta akom jer je sad smrad njihove bede i prljavtine udario punom snagom. Videla ih je kako se prestraeno izmiu i ree; videla je i pojedina bia koja su leala tupo apatina, ne reagujui ni na koji nain... vide i jedno ljudsko bie na golom leaju pored zida. Leaj je bio postavljen tako da bude to je mogue udaljeniji i od ulaza, i od svih ostalih stvorova. "Prokleta bila! Prokleta bila!" viknu Krvka odjednom. Luna se trgla i naglo okrenula na taj zvuk, a menaerija je poela da iti, urlie i bui; meutim, Krvka je odjurila nazad u tunel i zalupila vrata za sobom. Luna se okrenula i pogledala preko peine, ka figuri koja je, ne reagujui ni sad, leala na istom mestu. Ona poe polako napred, hramljui pomalo; poinjala je opet da osea svoja stopala, vatru u tabanima. Uplaene ivotinje gledale su da uzmaknu od nje. Prila je neznancu ne budei ga, zapaajui, dok je prilazila, da je mukarac, vanTijamatovac... plavac. Njegov policijski teki mundir bio je isprskan tamnim mrljama, a noge su mu bile omotane prljavim belim platnenim 'obojcima', kao da je nomad, i uvuene u nomadske izme. Spustivi pogled ka njegovom licu, ona vide one fino izvajane crte koje je tako esto viala na karemovskim aristokratima: ali ovo lice bilo je bolno mravo, koa razapeta preko kostiju. Ni sad se nije budio. Njegovo disanje bilo je mukotrpno, pogreno. Ona nesigurno isprui ruku, pipnu ga po licu, tre ruku nazad od vreline, jer bio je u visokoj temperaturi. Dopustila je da njene drhtave noge konano popuste ispod nje, potonula na hladni pod pored njegovog leaja. ivotinje su se utiale, ali ona je jo oseala njihove uplaene poglede na sebi, i njihov jad kako joj se neodoljivo namee, tako da se najzad i njen vr jada prepunio i prelio. Klonula je glavom na rub leaja, a suvi, estoki jecaji poee da je kidaju. Pomozi mi, Damo, pomozi... to god sam dodirnula, unitila sam. "Je... ta?" Jedna vrela aka joj rastrese kosu; ona se tre nagore, proguta svoj pla. "Plae... li mene za?" Rei su bile na sandiju. Bolesnik se upinjao da digne glavu; oi su mu bile crvene i obloene krmeljima. inilo joj se je jedva vidi. "Da." Njen odgovor nije bio mnogo glasniji od njegovog pitanja. "Treba ne..." i produi napadom kalja. "Vidi!" Luna se tre unazad i okrete: u peinu je opet uletela Krvka, vukui za sobom jednu veu devojku. "Oseti miris! Rekla sam ti da bude sve u redu dok nisam tu!" "Pa jesam..." Starija devojka jauknu. Krvka ju je dohvatila za kosu i cimnula, jako, za jednu kiku. "Trebalo bi da ti utrljam lice u to, Fosa. Ali neu, ako poisti pre nego..." "Dobro, dobro!" Starija devojka uzmae prema kapiji, briui suze bola. "Naduvena krmao jedna."

"Ej. ta 'e njemu?" Krvka je pokazivala prstom pored Lune, ka tuinu. "Bolestan je. Traio da izae napolje da pia, i mi ga pustili, a on pobego u meavu, zna? I'o u krug, mi ga nali odma' ispred peine." Izvela je rukom znak za ludilo, stresla glavom i uzmakla u tunel. Krvka pree preko prostorije, unu pored Lune, zagleda se u bolesnikovo lice. "Uh." Pokuao je da okrene glavu od nje, ali ona ga doepa grubo ispod donje vilice. "to si to uradio?" Njemu se oi sklopie. "Mislim da te ne uje." Luna poloi aku preko njegove, stee ovla i pusti. "Njemu je potreban iscelitelj, Krvko", promrmlja ona. "Oe mre?" Krvka je sela malo unazad, na svoja stopala; ohola estina nestajala je iz njenog glasa. "Nema ovde iscelitelj. Mama je to radila, al' sad je enula. Nikog drugog nije nauila. Zar ne mo' ti mu po-mogne?" Luna baci pogled gore, ka njoj. "Moda bih i mogla..." Poe da splie kosu u pletenicu. "Imate neke tuinske lekove?" Krvka odmahnu glavom. "Ili lekovite trave, bilo ta?" "Mogu da ukradem od mame. Stare su..." Krvka ustade, u iekivanju. "Neka su, samo ti donesi." Gledala je Krvkin odlazak, zbunjena tom devojinom voljnou. Podie stranevu aku, potrai puls u zglavku; dah joj zastade pri pogledu na unutranju stranu njegovog zgloba ake, proaranu izukrtanim, zupastim oiljcima. U njih je zurila neko vreme, obuzeta uteom nevericom, a onda opet paljivo spustila njegovu aku, dlanom nadole. Drala ga je, posle toga, za ruku i ekala, nastojei da joj um bude prazan. "Evo." Na kapiji se, najzad, ponovo pojavila Krvka, donosei zaveljaj umotan u koe ukraene inuvama od komadia kosti i metala. Stavila je to na pod izmeu njih dve, razvezala i rairila. "Neutron - aktivacijoooo!" ree ona izmahujui rukama. "Mama uvek govori mone rei. Je l' govori ti mone rei, sibilo?" Bez i najmanje podsmeha. "Pa, verovatno." Luna je dohvatala lisnate svenjeve osuenog bilja, mirisala glave cvetova i prozirne plastine vreice sa semenjem. Njene nade su kopnele. "Nijednu od ovih ne znam." "Pa, evo, ova je..." Luna odmahnu glavom. "Mislim, ne znam ni za jednu kako se koristi." Kej-Ar Aspundh joj je svojevremeno rekao o staro-imperijalnoj istraivakoj slubi i ovo: pre otvaranja novih svetova za ljudske naseljenike, zasejavali su po svakoj planeti itavu panaceju lekovitih biljaka, u serijama, uvek u skladu sa lokalnim ekosistemom. "Mi smo na ostrvima koristili mnoge biljke za leenje." I nazivali ih Thalasinim darovima. "Morau da pitam - ti e morati da pita, da me inputuje, vai?" Krvka je ustro zaklimala glavom. "Pitaj me kako se koja koristi." Luna pokaza rukom ka biljkama. "Zapamti ono to u odgovarati - zapamti tano, inae sve propada. Moe li?" "Sigurno sa mogu." Krvka se iscerila nadmeno. "Mogu ja i da otpevam sve orijentire u 'Pesmi staza i bogaza'. To vie ne moe niko drugi, jedina ja. Koju god pesmu sam ula na radiju, makar samo jednom, mogu je otpevam." Luna uspe da izgura osmeh do polovine, ali je tu zaustavi ukruena modrica na obrazu. "E to dokai. Pitaj, a ja u odgovarati. Input..." Krvka je proistila grlo, sela uspravnije. "Ehoooj, sibiloooo! Reci mi... hm... kako da ovo magino bilje upotrebimo?"

Luna uze jedan svean bilja u ruke, oseti poetak padanja unazad, u bunar odsutnosti... ...Klavali. Ona opet izranja u svetlost i nalazi poznato lice, Klavalino, iznenaeno i jako obliveno rumenilom, kosa raupana, lea gola, sasvim blizu, jednako blizu njoj kao i... Danakil Lu. Vide da Klavali navlai ebe hitro, da pokrije svoju golotinju. Ona pomisli, beskorisno, Izvini, Danakil Lu... Klavali, to sam samo ja, Luna.... Ali nije mogla uticati na njihov ivot ak ni sad, kad je tako duboko zavirila u njega; nije mogla ni da im se izvini ni da objasni koliko je srena to se, makar i na ovaj nain, ponovo sreu; niti da zatrai od njih pomo - nije mogla da ostvari ba nikakvu komunikaciju. Ipak, u uglovima Klavalinih irokih usta pojavi se po etak osmeha, kao da je proitala neku tajnu u prozoru Danakil Luovih oiju. Dotakla je njegov obraz neno, smeei se i sad, i opet legla na krevet, znalaki strpljiva, da saeka... ...Kraj analize!" Luna klonu napred, iscrpljena, oseti da je Krvkine hitre ruke hvataju i pomau joj da se uspravi. "Uspela si! Nisi lana..." Krvkin glas pun neverice tretao je u Luninim uima. Krvka je pogura da se donekle osloni na taj leaj i povue ruke, iznenadno nepoverljiva. "Budi se! Jes' budna? 'De si bila?" Luna klimnu glavom, osloni elo na kolena. "U... poseti kod starih prijatelja." Obgrlila se rukama oko cevanica, elei da ne ispusti tu uspomenu: jedinu toplinu, jedinu sreu koje se mogla setiti. "Sad znam sve lekovite trave, sibilo." Krvkin glas ju je opet dokaio kao apa. "u ti pokaem. Oe ga izlei?" "Ne." Luna die nevoljnu glavu, otvori oi. "Doveu pravu isceliteljku, koja e upotrebiti ove trave. Ali morae da mi pomogne, da mi dodaje sve to bude potrebno." Klimanje glavom. Luna se spremi, znajui da e je transfer nositi do kraja, samo ako ona bude nala dovoljno snage da bar zapone. Njeno telo se bunilo, odbijajui da prikupi energiju za jo jedan teki zadatak. Ali ako bi se ona sad predala iscrpljenosti, za ovog stranca moglo bi da bude prekasno, pre nego to ona spremi snagu za novi ulazak u transfer. Sedeti i gledati kako druga osoba umire zbog nje - to nije dolazilo u obzir. Ona uperi svu svoju panju na njegovo lice. "Dobro, sad me pitaj kako ga treba leiti. Input!" i ona se baci kroz to... ...U antigravitacionu komoru belih zidova, gde je gledala jednu grupu ljudi u pastelnim i prozirnim odelima. Lebdeli su u prostoru, svako po jednim uetom vezan za jedan sto; raspravljali su se o nerazumljivim medicinskim procedurama. Iza njih, iza ojaanog 'stakla' jednog irokog prozora, ona ugleda debele prste od leda kako vise sa ruba nekog krova ili nadstrenice, a iza toga polje obilato osvetljeno reflektorima, prekriveno snenim nanosima... "...analize!" Vratila se u sebe, jedva ujui suvo lupkanje tih izlaznih rei u svojoj glavi. Oseti prodorne mirise pet-est udnih biljaka na svojim rukama i odei; poe tonuti napred. Magla uma stvarala je oreol oko njenog vienja Krvkinog piljeeg lica i inertnog zaveljaja ebadi - bolesnog tuina, pretvarajui ih u svetu viziju. Ospokojena, pronala je svoje ake i stopala i odvukla se etvoronoke prema grejalici, prema sredini prostorije. Kad je oblak energije postao toliko jak da telo nije moglo podneti veu jainu, ona konano dopusti sebi da klone i zaspi.

Luna se probudila prestraenom naglou, zagledala se sa nevericom u neoekivane zidove koji su je stiskali sa raznih strana. Zidovi, i to kameni - ne beskrajna pusto neba iznad neke beivotne stenovite plae na kojoj jedan delat u crnom nosi odlikovanje koje je njoj isto tako dobro poznato kao i lice njene jedine ljubavi... Od tog fantoma poe se skrivati iza zida od prstiju, pritiskajui bolnu oteenost svog lica. Nije istina, nije! Neki blagi cvrkut nalik na ptiji nametnu joj se, dovlaei njenu svest nazad u kamenu odaju. Spustila je ruke, usmerila panju na jednu grupu kaveza na drugoj strani peine i osetila kako je poplava vremena podie, nosi i izbacuje u sadanjost. Neko ju je bio premestio na ebad presavijenu u vidu leaja. Smrad ivotinja bio je daleko manji, kao da je taj neko i poistio kaveze; ali je vazduh bio pun mirisa lekovitog bilja. Nikakvi zvuci nisu dopirali do nje s one strane zakljuane kapije; sigurno je ve duboka no, pomisli ona. ivotinje su se mekoljile, ukale su, gledale su svoje ivote, a za nju su, sada, odvajale samo po koji sporedan pogled. "Znate da sam sada kuni ljubimac kao i vi", progunala je tiho i tuno. Ustala je i jedan trenutak se klatila na nogama, a zvezde su joj se iskrile u vidnom polju; tek posle toga mogla je prei dvoranu. Stranac je leao pod jednim polu-atorom od ebadi, umotan u drugu ebad maltene kao beba u pelene. Nedaleko od njegove glave bio je reo na kome se puio loni sa jako miriljavom smeom skuvanom od trava. Kleknula je pored leaja, prislonila ruku na njegovo lice. Ree sebi da je sad manje vru, ne ba sigurna da je to istina. "Vrati se..." proaputa, maltene kao da je to molitva. Dokai mi da imam pravo da budem iva, i sibila. Sagnula je glavu, pritisnula elo na tvrdi okvir leaja. "Jesi... po mene vratila se li, dakle?" Digla je pogled, videla da se van-Tijamatovac trudi da otvori oi. "Ni-nisam te ni ostavljala." Namrtio se, stresao glavom kao da je uo neto to se ne moe razumno uklopiti. Ona ponovi tu reenicu na sandiju. "Lazila uopte nisam od." "Ah." Posmatrao ju je kroz uske proreze oiju. "Bojim sad se ne. Kad... kad idemo?" "Kad? Uskoro." Zagladila je njegovu kosu mokru od znoja, videla da se on osmehuje. Nemajui pojma ta on to pita, nastavila je: "Bude jai kad." Na sandiju mu se obraala bliskim oblikom rei "ti". "Znao da tako lepa bie nisam. Stani uz mene do tada o?" "Hou." Sputajui pogled, ona vide da je na reou, na podu kraj njene noge, loni guste orbe od lekovitih biljaka netaknut. "Piti ovo mora." Prihvatila ga je rukom ispod plea, okrenula na stranu. Posluno se potrudio da nae rukom put napolje, ali nije mogao da dri loni; opet je videla modre oiljke na unutranjoj strani njegovog zgloba ake. Pomogla mu je u dranju lonia; pio je. I kad popi sve, uhvati ga kaalj, krkljanje u pluima poput sudaranja mnogobrojnih kamenia. Plastini loni joj ispade iz ruke i otkotrlja se pod leaj. Drala je tuina vrsto u naruju, delei svoju snagu s njim, sve dok napad kalja nije proao, i malo due. "Tako stvarna... reklo se bi." Uzdahnuo je na njenom ramenu. "Tako dobra..." Pustila ga je da, ve zaspao, klizne nazad na leaj. Sedela je jo nekoliko dugih trenutaka gledajui ga, a onda se udobno namestila uz ram leaja, naslonila glavu na ruku i opet sklopila o i. "Pa, jesi stvarna."

Te rei su je pozdravile kao stari prijatelji kad se probudila. Lagano die glavu sa utrnule ruke i pridie se u sedei poloaj, mirkajui. Stranac je sedeo mlitavo, naslonjen na zid i poduprt upetljanom gomilom ebadi. "Sanjao sam li, ili ti mi na sandiju govorila si?" "Sam govorila", odgovori ona, takoe na sandiju. Poe razgibati prste, oseti trnce u ruci u kojoj je cirkulacija poela oivljavati. "Ja - to verovati mogu ne. Bolestan bio tako si." Oseala je kako je ispunjava toplina koja sija. Bio si, ali je mo dola kroz mene i ja sam te iscelila. "Da si Kradljivica Dece mislio sam. U detinjstvu, dadilja rekla je mi, da ona bleda kao polarne svetlosti sjaj je..." Naslonio se jae na gomilu ebadi. "Ali duh nisi. Ili jesi...?" Kao da ni sad nije siguran u svoja ula. "Nisam." Drugom akom je masirala svoje vratne miie, koji su se ukoili u nezgodnom poloaju; lice joj se malice trzalo. "Da jesam, bolelo ovoliko bi ne!" "Robili su znai i tebe za." Nagnuo se malo napred, mirkajui; oi su mu jo bile upaljene. Ona klimnu glavom. "Lice tvoje", nastavi on. "Nisu te... stavljali zlo?" Odmahnula je glavom. "Nisu. Naao uinili su mi nita. Oni... boje mene se, zasad." "Boje tebe se?" On baci pogled ka ulazu i onome to je lealo iza ulaza. Daleki zvuci novog dana u logoru stizali su do njih kao eho sa nekog drugog sveta. Zabacila je glavu, da on vidi ranu na njenom grlu, a kad je ugledao, ona vide grimasu na njegovom licu, koje se sledeeg trenutka opustilo. "Sibila?" Spustila je glavu. "Bogovi, prebrzo ide ovo." Legao je opet, i to bono; u tom poloaju odmaranja, doe mu i proe jo jedan napad kalja. Krajikom oka primetila je neto neobino. Izvila se, i videla iza sebe hrpu plavocrne tkanine sa trakom du rubova, jedan bokal i zdelu sa komadiima suenog mesa. "Neko neo nam je hranu do." Jo dok je to govorila, njene ruke su se pruale u tom pravcu. "Hranu..." nemajui pojma koliko je vremena prolo od kad je poslednji put jela. "Krvka. Nekoliko sati pre. Pravio da spavam sam se." Luna potee mnogo gutljaja iz bokala: plavobela tenost, kao krem, klizila je niz njeno sasueno grlo i u njen sparueni eludac kao ambrozija. "Ahhh..." Bila joj je to re dah, uzdah zadovoljstva i olakanja, dok je sputala bokal. Onda je napunila plastino lone i dodala mu ga. "Ne." Zaklonio je lice podlakticom. "Hou to ja ne." "Mora. Za izleenje, snaga treba." "Neu. Ne..." Ruka se spusti sa oiju, on die glavu da pogleda Lunu. "Dobro... valjda hou ipak." Drugom rukom prihvati loni sa piem; ona i tu vide oiljke na unutranjoj strani anog zgloba. Primetio je da ona tu upuuje poglede, ali je bez komentara podigao lone do usta i poeo da pijucka. Luna je provakala traku suvog mesa i progutala je celu, a onda upitala: "Ti ko si? Speo ovde kako si do?" "Sam ko..." Spustio je pogled na mundir, dodirnuo ga; lice mu se ozarilo nekakvom zadivljenou, kao kod oveka koji izlazi iz kome. "Gundalinu, sibilo. Inspektor policije, Bi-Zi Gundalinu..." lice mu se iskrivi, "...sa Karemofa. Borili moja patrolna kola su o, i robili me za." "Dugo ovde koliko si?"

"Venost." Zamurio je, opet otvorio oi. "A ti? Jesu sa kosmodroma tebe kidnapovali li? Lazi odakle do - sa Velike Plave, ili sa Samathe?" "Ne. Tiamaanka sam." "Ovdanja? Sibila si ali." Spustio je loni. "Zimci ne..." "Letnjakinja sam. Luna Svetlohodna Letnja." "Uila sandi gde si na?" Neto mranije od radoznalosti bacalo je senku preko tog pitanja. Luna se namrti, nesigurna. "Na Karemofu." "Zakona van si, dakle! Vratila si se kako?" Glas mu se slomi, nedovoljno jak da bi poneo pitanje izreeno nadmonim tonom vlasti. "Isto kao to sam i otila - sa teh-krijumarima." Bez razmiljanja se prebacila na svoj maternji jezik, tijamatski; tek naknadno je to primetila, i iznenadila se, uvre ena to to njega vrea. "ta namerava da preduzme zbog toga, plavac? Da me uhapsi? Protera?" Ogoreno je stavila ruke na kukove. "Oboje... kad bih bio u mogunosti." Sa upornou gonioca preao je za njom iz jednog jezika u drugi. Meutim ubeenje o sopstvenoj pravednosti isteklo je iz njega, ostavljajui ga mlitavog na leaju. Nasmejao se, promuklim zvucima mrnje. "Ali, ne brini. Leim praktino na nosu... zarobljenik najgoreg smea u kosmosu, ivim u tenari... nisam uopte u mogunosti." Dokrajio je tenost u loniu, pustio da loni visi okaen o jedan njegov prst, preko ivice leaja. Luna mu napuni loni jo jednom i stavi mu ga u ruku. "Sibila vercerka." Pijuckao je obazrivo, gledajui je. "Mislio sam da sibile treba da slue ljudskom rodu, a ne sebi. Ili si dala da ti to utetoviraju... isto iz poslovnih razloga?" Luna se zacrvene od novog besa. "To nije dozvoljeno!" "Nije ni... krijumarenje, pa ipak, neki ljudi krijumare." Zatim je estoko kinuo prosipajui pie po sebi i po njoj. "Nisam vercerka." Otresla je rukom kapi sa svoje parke. "Ali ne zato to bih mislila da verceri ine neto loe. Vi ste oni koji ine zlo, Gundalinu, vi plavci - putate da vai ljudi dolaze ovamo, uzimaju ta im se hoe, a za uzvrat ne daju nita." Nasmeio se bez veselja. "A-ha, znai progutala si udicu tog pojednostavljenog objanjavanja stvari, je l' da? Kad bi htela... da vidi pravu pohlepu i eksploataciju, otila bi da vidi neki svet na kome nema nae policije niti Hegemonije da odrava mir. I da... spreava ljude kao to si ti da se vraaju i prave probleme, kad ve jednom odu." Luna se pomae unazad, sedajui na pete, i ne ree nita. Zadrala je svoje gnevne rei u zarobljenitvu. Gundalinu je jednako utao; sedela je i sluala hripanje daha u njegovom grlu. "Ovo je moja planeta, ja imam pravo da budem ovde. Sibila sam, Gundalinu, i sluiu Tijamatu na sve mogue naine." Neto otrije od ponosa ispuni njen glas. "Mogu da dokaem ta sam, im postavi prvo pitanje. Pitaj me neto, odgovoriu." "Nije potrebno, sibilo." apat izvinjenja. "Ve si odgovorila. Trebalo bi da te mrzim to si me izleila..." Okrenuo se i legao na stomak, gledajui i dalje ka njoj; mirnula je videi njegov izraz lica i prekrila akama svoje zglobove ake. "Ali kad znam da sam iv i da nisam sam, i vidim tvoje lice... a uo sam i da si govorila jednim civilizovanim jezikom, mojim jezikom: bogovi, nisam ni slutio da u ga ikad vie uti! Hvala ti..." glas mu se zagrcnu. "Koliko dugo si bila tamo... na Karemofu?"

"gotovo mesec dana." Ubacila je jo jedno pare suvog mesa u usta i tek onda digla pogled ka Gundalinuu; pustila je da sokovi ponu da rastvaraju hranu, donosei ublaenje grlu koje se steglo od iznenadnog podudaranja oseanja. "Ali - mogla sam ostati due, moda doivotno. Da su stvari ispale drukije." "Znai, dopalo ti se tamo?" Ne vie ironino; samo gladno. "Gde si bila? ta si videla?" "Uglavnom na Lopovskoj Pijaci. I u gradu kod kosmodroma." Sela je prekrtajui noge, dovukla stopala rukama na prava mesta i dopustila svome umu da sad gleda samo one dane koji su joj tada bili gozba za oi; da gleda Svilenog, Elsevir i Ugasa ive na toj istoj gozbi; da s njima putuje dole, na povrinu planete, i do Aspundhovih ornamentalnih vrtova... "Pili smo lith i jeli ueereno voe... i, da, na ekranu smo videli uzdizanje Singalua u tehe." "ta?" Gundalinu se pridie, sede naslonjen na zid, ubrzano hvatajui vazduh, obuzet oduevljenjem i nevericom. Ona primeti da mu nedostaje jedan zub. "Bogovi, bogovi, ne verujem! Matori Singalu? Ovo si izmislila, zar ne?" Odmahnula je glavom. "Nisam, stvarno! Dogodilo se sluajno. Ali ak i Kej-Aru je bilo drago." Setila se i kako su navirale suze u Elsevirine oi, i u njene... i suze joj navree opet; ali sad suze jada. "Dabome, ona svratila kod Kej-Ar Aspundha." Odmahnuo je glavom, obrisao oi, jo iroko osmehnut. "ak ni moj otac nije tek tako svraao kod Kej-Ar Aspundha! Dobro, nastavi, ta je dalje bilo?" Luna proguta. "Mi smo... priali. Zamolio me je da ostanem nekoliko dana. On je sibil, zna..." Zautala je. "Znam i to da mi mnoge stvari ne kazuje", ree Gundalinu tiho. Odmahnu glavom. "I, ne, ne elim znati. ak ne elim da znam ni zato je, do vragova... Kej-Ar pozivao teh-krijumare na aj. Ali ti si tamo mogla imati sve to poeli - onaj ivot, sve to ti je ovde nedostupno. Zato ostaviti sve to i rizikovati sve, povratkom na Tijamat? A vidim ti u oima da se kaje to si se vratila." "Smatrala sam da moram." Oseala je kako joj se polomljeni nokti utiskuju u dlanove. "Kao prvo, nikad nisam ni elela da odem u svemir. Bila sam se zaputila u Karbankl, da naem jednog mog roaka... Ali kad sam stigla u zaliv otouver, srela sam Elsevir, a onda su neki plavci pokuali da nas ukebaju..." "U zalivu otouver?" Neki udan izraz ovlada njegovim licem, neto poput nezadovoljstva to mu neto nije polo od ruke. "Mala je vaseljena. Nije ni udo to stalno pomiljam da sam negde ve video to tvoje lice." Nagnula se napred, sa poetkom nekog smeka, i sad ona pomno prouila njegovo lice. "Ne... valjda nisam ni mogla da zapamtim, suvie sam bila preokupirana beanjem." Usta su mu se trznula. "Za moju njuku niko nikad nije rekao da je vredna pamenja. Znai, tad si bila na putu za... Karbankl. Ali, pet godina kasnije, ide li jo tamo? ta god da se dogodilo tvom roaku, sad je ve... drevna istorija." "A, nije", ree ona. Odmahnu glavom. "Dok sam bila na Karemofu, pitala sam, i transfer mi je rekao da se moram vratiti, da jo nije gotovo." Hladna tiina vakuuma postade glasnija u njoj, po e joj istiskivati dah. "Meutim od trenutka mog dolaska, do koga god oveka mi je bilo stalo - toga ili sam unitila, ili povredila..." Njen glas poe da drhti. Zgurila se, eljna da se zavue u neko skrovite. "Ti? Ne razumem..."

"Zato to sam se vratila!" I pustila je da rei poteku, ispriala mu je sve, svaki postupak i svaku plaenu cenu, sve okolnosti koje su je neumoljivo dovele dovde... "Ja sam to izazvala! Ja sam ih navodila da tako rade, sve je bilo zbog mene. Prokleta sam nita od ovog se ne bi desilo bez mene, nita!" "Ne, desilo bi se, ali ti ne bi videla, u tome je cela razlika. Niko ne vlada tuom sudbinom - ne vladamo mi ni svojom." Osetila je kako se njegova ruka sputa, oklevajui, na njeno rame. "Ne bismo bili zarobljenici ovde; ja ne bih bio iv da kaem... da ne bi bila u pravu, kad bismo bili ovde. A? Je l' tako?" Digla je glavu, zagledala se u njega. "Ali, meri. Za ime Dame, ak i meri... Bili su bezbedni na Ngenetovoj zemlji, dok se ja nisam pojavila!" "Ako su Starbak i gonii dilipi bili u lovokrai, to nije... tvojom krivicom. Iskljuivo Kraljica odluuje o tome. Ja bih rekao da si triput blagosiljana, a ne prokleta, ako si iz susreta sa Starbakom izila samo sa... grloboljom." Zakalja se, pritiskajui svoje grlo. "Starbak?" Duboko je udahnula, sakupljajui hrabrost da zapita: "Da li je to bio onaj u crnom? ta je on?" A ne ko je on. Gundalinu podie obrve, ostavi njeno sve meke rame. "Nikad nisi ula za Starbaka? On je Kraljici drubenik, on obavlja njen lov na mere, on likvidira ljude po njenom nalogu, on joj je glavni savetnik za poslove s nama, a i ljubavnik." "Spasao mi je ivot." Prela je prstom du kraste na zarastaju oj rani na svom vratu. "Ko je on, Gundalinu?" "To niko ne zna. Njegov identitet ostaje u tajnosti." On je voleo tebe, ali sad voli nju. Te rei iz sibilskog transfera ispunie joj um, najednom dovodei, kao katalizator, sve na svoje mesto. "Sad razumem. Razumem sve!... Istina je." Sklonila je pogled, sklonila ga jo jednom; ali one smaragdne oi iza krvnikove crne maske pratile su je, pratile... "Istina je ta?" "Da je taj moj roak Starbak." Gundalinu mirno ree: "To ne moe biti. Starbak je van-Tijamatovac." "Pa i Ukres je. Njegov otac je bio tuin. Ukres je oduvek eleo da lii na tuine i na Zimce... sad je uspeo." Monstrum jedan. Kako je mogao tako neto da mi uradi...? Protrljala je lice, razmazuju i iznenadnu vlagu oko oiju. "Skae na zakljuke. To to se Starbak plaio... da ubije sibilu..." "Znao je da sam sibila pre nego to je video moj znak!" Uzvratila je, zadajui udarac Gundalinuovoj nepodnoljivoj uverenosti da je uvek u pravu. "Prepoznao me je, to sigurno znam. tavie, nosio je i jedan orden, koji je uvek bio Ukresov." Ubijao je mere, tavie. Pesnicu je stezala i oputala ispred usta. "Kako je mogao? Kako je mogao da se pretvori u to?" Gundalinu opet lee, neprijatno utljiv. "Karbankl tako deluje na ljude", ree on posle nekog vremena. "Ali, ako je istina, bar mu je ostalo dovoljno humanosti da ti potedi ivot. Sad moe da ga zaboravi. Zaboravi bar... jedan problem." Uzdahnuo je, zagledao se gore, u senke. "Ne." Odgurnula se i ustala, poela da eta u jednom krutom krugu nadomak leaja. "U Karbankl elim vie nego ikad. Mora postojati neki razlog za ono to je uradio; ako se izmenio, postoji i nain da se vrati u preanje stanje." Nain da ga preotmem od nje. Neu izgubiti... posle ovolikog prevaljenog puta. "Volim ga, Gundalinu. Nije bitno

ta je poinio, nije bitno na koji nain se izmenio, ne mogu jednostavno da prestanem da ga volim." Niti da prestanem da oseam potrebu za njim i da elim da mi se vrati. On je moj, oduvek je bio moj! Neu ga se odrei - bez obzira iji je i u ta ga je pretvorila... Istina ju je uasnula i uinila bespomonom. Vie nije videla izraz na Gundalinuovom licu, dok se na njenom licu izraz lagano menjao. "Dali smo zavet da e nai ivoti pripadati jedno drugome, pa, ako on vie ne eli da ostane pri tome, morae sam da mi dokae da je tako." Jedna aka se stegla u pesnicu, druga se za pesnicu drala. "Taa-ko." Gundalinu se osmehnuo, ali sa nekom nesigurnou. "A ja uvek mislio da vi domoroci ivite dosadnim ivotom, bez komplikacija." Izraz njegovog lica opet postade udoban. "Na Karemofu ljubav je bar do te mere dobro vaspitana da zna gde joj je mesto, ne zalee se da nam upa srce iz grudi." "Onda nikad niste voleli", ree ona nezadovoljno. unula je pored naslage blistavih-i-tamnih tkanina koje je Krvka ostavila za njih dvoje; rasejano uze neto sa nje. Bila je to tunika, sa naivenim irokim trakama od upletenih gajtana. "Ako misli na sveprodiruu ljubav, onu koja udari kao grom iz vedra neba i ugasi razum - onda, zaista, nikad nismo... voleli. itao sam ja o takvim stvarima..." Njegov glas postade blai. "Ali nikad nisam to video. Ne verujem da takva ljubav egzistira u stvarnoj vaseljeni." "Karemovci ne egzistiraju u stvarnoj vaseljeni", ree Luna namrteno. Svue parku, otvori ronilako vodonepropusno odelo celom duinom i izie iz njega; poe trljati pocrvenele i izgrebane ruke, eati lea. Putala ga je da sve to gleda, znajui da se on trudi da ne gleda; perverzno je uivala u njegovoj nelagodnosti. Navue meku, teku tuniku preko svog uzanog donjeg rublja, zatim sa dosta muke ugura noge u 'obojke' i onda u izme krznom iznutra obloene; prikopa oko kukova iroki opasa od obojene utavljene koe. Pipala je runo ispletenu traku priivenu na tuniku uspravno na prednjoj strani i vodoravno oko donjeg ruba: sve boje sunevog zalaska, naspram vune crne kao no. "Ovo je divno..." Zaprepaenje se probijalo nagore, kroz njene mranije preokupacije. Ona iznenada shvati da su te trake, i ceo taj odevni predmet, veoma stari. "Jest." Na Gundalinuovom licu nije bio onaj izraz koji je oekivala. Ipak, videla je, iza, da se oseao neprijatno, i zato oseti mali, kao ubod iode, stid to ga je postidela. "Gundalinu..." "Zovi me Bi-Zi." Jednim sleganjem ramena oslobodio se stidljivog ose anja samosvesti. "Mi se ovde svi zovemo po prvom imenu", ree on, pokazujui jednim pokretom ruke menaeriju. Klimnula je glavom. "Bi-Zi, mi smo..." Zauta, ujui nekog u tunelu-hodniku. kljocaj brave, i kapija se otvori unazad, ka njima. Proe Krvka, za kojom je cupkalo jedno malo dete obraza rumenih kao rua; nosila je nekakvu kutiju. Nogom je zalupila vrata iza sebe. Du zidova, ivotinje su se uzmuvale i po ele piljiti u nju; njihovi pokreti bili su napeti i plaljivi. Malo dete, koje kao da je tek prohodalo, odluta prema kavezima i neoekivano sede ispred jednog. Ne obraajui nikakvu panju na njega, Krvka poe preko odaje. Luna baci pogled na Gundalinua, vide kako mu ivot nestaje iz oiju i ivahnost iz lica, i kako ostaje samo crna pomirenost sa zlom. Ali Krvka je sva sijala od sree dok je ostavljala kutiju na pod i uspravljala se ispred njega. Odmeravala ga je kao inkvizitor. "Da ne poveruje, nita mu nije! Ej..." Uhvatila ga je za rukav, povukla ga za miicu ruke.

"Ja ti dovela pravu sibilu samo da bi ti ost'o iv, plavkane!" On odvue ruku iz njenog zahvata, sede uspravnije. "Sad mo' mi ita do kraja." "Ostavi me na miru." Prebacio je noge preko ruba leaja, podupro glavu rukama. Poe kaljati potmulo. Krvka slegnu ramenima; pogleda opet Lunu, po ea svoj kljunasti nos. "I tebi dobro? Ja jutros mis'ila da ste oboje mreli." Neki nagovetaj, ali samo nagovetaj, potovanja uvukao se u njen glas. Luna klimnu glavom i poe oprezno birati rei, kontroliui glas. "Meni je dobro... Hvala ti to si mi donela odeu." Dodirnula je prednju stranu tunike. "Ovo je ba divno." Nije uspela da izbrie ton neverice u tim re ima. U jednom trenutku Krvkine nebeski plave oi bile su pune ponosa; ali ona obori pogled. "To 'e samo neka starudija. Od moje prababe. Niko vie ne nosi te stvari. Niko ne zna ni kako se prave." Povukla je rub svoje prljave bele parke, kao da parku zaista vie voli. Po e preturati po kartonskoj kutiji; izvue plastinu kocku veliine pesnice. Nerazumljiva buka ispuni prostoriju kao kia. Krvka poe da zujka jednu melodiju i Luna uvide da je to melodija koju Krvka uspeva da izvue iz statikih umova na radiju. "Zaista je lo prijem u ovoj peini. Naro ito otkad je na plavonja poku'o da ovo razmontira i napravi otpremnik." Iskezila mu se. "Evo ti veera", ree mu i baci jednu konzervu na leaj. Iznenadni krik iza njih natera Lunu da se okrene. Dete je stajalo, dernjalo se iz sveg glasa, i mahalo ruicama prema kavezu. "Pa ko ti rek'o da gura prste unutra, budalo! Evo i tebi." Luna dohvati tu drugu konzervu, koja joj je doletela tano u ruke, sede i povue poklopac nagore, da se otvori. Ono unutra je imalo neke neodreene slinosti sa orbom. Gledala je kako Gundalinu otvara konzervu i poinje da jede. Onda pogleda mrcavog klinca. "Je l' ti ono brat?" upita Krvku. "Nije." Krvka poe, nosei jednu manju kutiju sa slikom neke ivotinje. U kutiji je imala hrpu iseckanog mesa. Pola je u krug, od ivotinje do ivotinje, pored onih u kavezima i onih vezanih, i svakoj je dobacila po neki komadi: veeru. Luna je gledala kako uzleu ili uzmiu od njenih grubih pokreta, i kako se, posle Krvkinog prolaska, unjaju napred. Krvka se vratila, namrtena, i dohvatila treu konzervu, svoju. Deki se stvori pokraj nje, cvilei i poteui je za jaknu. "Ne sad!" Gurnula mu je kaiku orbe u usta. "Zna ita o ivotinjama?" upita bacajui pogled ka Luni pa onda prema kavezima. "Ne o ovim." Luna skloni pogled sa deaka, koji je imao lice savreno belo i savreno rumeno, kao da je od porcelana. "Onda e da uradi isto kao jue, al' sad da mi kae o ivotinjama." Pogledala je besno, oekujui odbijanje. "Mis'im da su i neke od njih bolesne. A ne znam ni njih kako da leim." Njen pogled popusti. "To 'ou da znam." Luna je klimnula glavom i progutala poslednji zalogaj orbe iz svoje konzerve. Ustala je polako. "Odakle ti sve ove ivotinje?" "Krala ih sa kosmodroma. Ili kupovala od trgovaca, ili 'vatala na zamke... to onu elf-lisicu tamo, i one sivoptice, i kunie. Ostalima ne znam ni imena." Luna je oseala kako se Gundalinuov pogled vue za njom pun mranih optubi za krivina dela, ali na to nije obraala panju; ila je prema najblioj ivotinji, onoj s kojom je bilo najtee suoiti se - prema jednoj uzdrhtaloj vrei nabora koja je uala u gnezdu od suve trave. Luna otvori vrata tog kaveza, a ivotinja po e da balavi gnusno,

pokazujui joj iroka usta-sisaljku. Luna stee zube da ne pokae gaenje, unu ispred ivotinje i ponudi joj punu aku vetakih zrna hrane, ostajui na daljini ispruene ruke, inei vrlo malo pokreta. Mehurava histerija ivotinje postepeno je zamrla, i posle jo nekoliko beskrajnih trenutaka ivotinja poe da se vue ljampavo napred, centimetar po centimetar; najzad, oklevajui, dotae Luninu aku ustima. Luna zadrhta i ivotinja bre-bolje pobee, pa uskoro poe opet da nastupa. Zatim poe da uzima zrna iz njenog dlana, jedno po jedno, veoma delikatnim kretnjama. Luna se odvai da pogladi ivotinju slobodnom rukom; te krivine nalik na renjeve mozga bile su, pod rukom, glatke i prohladne, kao povrina zguvanog satenskog jastuka. Pod njenim dodirom ivotinja je zadovoljno sela, oglaavajui se zvucima nalik na rasprskavanje mehuria. Ostavila je tu ivotinju polako, otila do jednog para gipkih, ushodanih mesodera u susednom kavezu. Oni odmah poravnie ui uz glavu; onjaci su se beleli naspram njihovog krzna, crnog ali proaranog raznim nijansama crnila. Te zveri su joj u neemu izgledale makasto, i ona poe da im zvidue, stvarajui one akorde od kojih su, kod kue, make dolazile predui u njeno krilo. Duge ui sa upercima na kraju odskoile su, okrenule se, uhvatile savren pravac, kao radari... ivotinje su pole ka njoj maltene protiv svoje volje, privuene zvukom. Ponudila im je da onjue njene prste, osetila strujanje zadovoljstva u sebi kad se jedan obraz, boje ebonosa, protrljao o njenu aku u znak prihvatanja. Makasta bia su se bono privukla reetkama, zahtevajui, grlenim zvucima, njen dodir. Produila je, sa vie samopouzdanja, do jednog reptila sa konim krilima i glavom nalik na pijuk; i dalje, do perjano-mekih ovalnih stvorenja na kojima se nisu primeivale nikakve glave; do jedne ptice sa rubinski crvenom krestom i smaragdno zelenim perjem koja je leala klonulo na podu kaveza. Izgubila je svaki pojam o vremenu i svrsi, predata elji da komunicira makar u najmanjoj meri sa svakim stvorenjem i da kao nagradu dobije od svakog bar embrion poverenja... sve dok najzad ne stie do kraja kruga, gde zatee dekia kako spava kod Krvke u krilu, i Krvku kako zuri gore u nju, zavidljivo, ali bez rei. Luna pogleda na drugu stranu, shvatajui i taj Krvkin pogled, jednim, zadnjim trenutkom empatije. "Ja... uh... spremna sam da uem u transfer, Krvko, im ti kae." "Kako ovo izvede?" Krvkine rei padale su na nju kao udarci. "Za'o oe kod tebe, a nee kod mene? To su moji ljubimci! Pa treba valjda mene da vole!" Deka probudie ti zvuci besa i on po e da plae. "Trebalo bi da je oigledno zato", proguna Gundalinu kiselo. "Ona sa ivotinjama postupa kao sa ljudskim biima, a ti sa ljudskim biima kao sa ivotinjama." Krvka besno skoi na noge, a Gundalinu se ukruti. "Krvko... one se tebe plae. Zato to..." Borila se da ovlada reima koje nisu htele da funkcioniu, nastojala je da ih uklopi uz svoje misli. "Zato to se ti plai njih!" zavrila je grubom otvorenou. "Ne bojim se ja njih! Ti si ih se bojala." Luna odmahnu glavom. "Ne na taj nain. Mislim... boji se da im dopusti da vide da ti je stalo do njih." Izbegla je da gleda ka Krvkinim oima, okretala je glavu opet prema kavezima.

Krvkina usta su se pokretala, a namrtaj nestajao. "Pa ta, radim sve za njih, hranim to, i ta jo bi trebalo?" "Da naui da bude... blaga s njima. Da naui da... blagost... nije slabost." Deki se vrsto drao za Krvkinu nogu, nastavljajui da plae. Krvka spusti pogled ka njemu, poloi mu, oklevajui, aku na glavu, a onda poe za Lunom opet prema kavezima. Luna je opet zapoela krug sa mozak-ivotinjom, koju je namamila sebi u ruke i upotrebila kao iu panje za sva svoja ula. "Pitaj me o njima. Input... Zaula je Krvkino pitanje i ponela ga dole... "...analize!" Nala je sebe iscrpljenu, u sedeem poloaju, na podu, sa tuponjukastim mladunetom elf-lisice koje je pokuavalo da sisa ukrasnu traku njene tunike. Zagladila je gustu belu krestu na glavi mladunca, izvukla mu traku iz usta i uklonila iodasto-ubodne kandice sa svoje tunike veoma paljivo, a onda je obema akama pruila mladunca Krvki. "Evo", apnula je nejako. "Uzmi ga." Krvka prui ruke, usporavajui pokrete, oklevajui; mladunac se nije otimao niti bunio kad ga je Luna glatko izruila u dlanove koji su ekali. Krvka ga stavi na svoj stomak i pridra ga tu, maltene bojaljivo. Poe se kikotati kad se mladune zavuklo u otvor njene parke i pribilo uz njena rebra. Dete je sedelo na podu uz Krvkine noge i prualo jednu ruku gore za mladuncem; palac druge ruke dralo je zavuen u usta. "Da l' sam ti rekla... dovoljno?" Luna pogleda po krugu golih kaveza na kojima su se jo videle prodajne oznake, u zlatnoj i senovito zelenoj boji, neke prodavnice uvoznih kunih ljubimaca, prodavnice sa nekog drugog sveta. Ala je to daleko... svi smo mi tako daleko od svog doma. "Ovo je lisop. Pa starlovi. imiaj..." Krvka odrecitova imena svih. "Mislim da ak znam ta nije u redu sa onima", ree pokazujui prstom. "Nemam pravu hranu." Crte njenog lica zavrnue se nadole. "Al' ti si dobro radila." Pogleda opet ka Luni, pokuavajui da zazvui ohrabrujue. Mladune je drala sasvim uz sebe. "Ej plavane, je l' dobro radila?" Gundalinu se nasmei, pomalo mrzovoljno, i odglumi salutiranje. "Junaki..." Tri para oiju istovremeno pogledae ka ulazu, jer se ulo da dolazi jo neko. Kapija se otvori i propusti jednog oveka sa bradurinom i tekim licem. ivotinje poee uzmicati u svojim kavezima, sve do zida. "ta oe, Tarid Ro?" Krvkin glas opet je bio nabusit. "amanka oe da se ovo popravi." Pruio je neki instrument krhkog izgleda, koji Luna nije prepoznala. "Reci ovom tehu da pone da odrauje trokove koje nam stvara." "Mnogo 'e boles'an." Krvka isturi donju vilicu napred. "iv je." Tarid Ro se iscerio, zaokreui pogled kao topovsku cev prema Luni. "Dovela si mu ovu lutkicu. Od nje bi se i mrtav dig'o... da oivi! Oe malo kod mene u ator, si-sibilka?" Gruba aka pogladi njen obraz sa modricom; zabolelo je. Luna uzmae, zgaena. On se nasmeja i pro e pored nje. "Sluaj ti, Trt-Tarid Ro", ree Krvka, "be' od nje! Ona ima mo..." Podrugljivo se nasmejao. "Onda 'o je ovde? Ti ne veruje u to praznoverje, a, teh?" Spustio je pokvareni instrument pred Gundalinua, a onda i komplet alata. "Samo nemoj se mnogo zeza. Ovo, ovo ovde, ako sutra ujutru ne radi, ima te nateram da ga pojedeo." Opalio je vrgu po prljavim insignijama na Gundalinuovom okovratniku; Luna vide da je Gundalinuovo mravo lice tog trenutka posivelo i opustilo se.

Tarid Ro mu okrete lea i ode leernim hodom kroz odaju, do kapije, kao skulapredator kroz bazen u kome je jato riba. Krvka ga isprati, diui jedan nepristojni znak rukom prema njegovim odlazeim leima. "Bogovi, al' mrzim ovog gada!" Lice joj se trznulo: elf-lisije mladune se probudilo u njenoj jakni i poelo da se migolji i da grebucka. "Misli da je precednik vlade il' tako neto, samo zato 'o ga mama najvie voli. Bio i on u Karbanklu, i vratio se isto lud - zato ga ona i voli." Luna je gledala kako se Gundalinu prua po leaju, kretnjama ostarelog bogalja, i okree lice zidu. Ona ne ree nita. Krvka izvue uzmuvano mladune iz parke i unu ga nazad u kavez, pokretom maltene ljutitim. Luna se opet zagleda samo u Gundalinua, ali oseti, potom, kako Krvka pogledom pretrauje peinu u potrazi za neim bezimenim to je nestalo. Ubrzo Krvka povue maliana koji je brbljao da ustane. Ode s njim kroz kapiju, ostavljajui njih dvoje da ih tiina gui. Luna proe kroz teinu vazduha, prie Gundalinuu i kleknu. "Bi-Zi?" znajui da on ne eli da ona postavlja ikakva pitanja, znajui da pitanja mora postaviti. Pipnu ga po ramenu. Oseti drhtaje njegovog tela ak i kroz debeli kaput. "Bi-Zi..." "Ostavi me na miru." "Ne." "Nisam ja jedna od njenih ivotinja, tako mu svih bogova!" "Nisam ni ja!" Njeni prsti se zarie u njegovu miicu, prisiljavajui ga da prizna njeno postojanje. Prevrnuo se na lea, leao zurei sumornim oima u tavanicu. "A ja mislio da stvari ne mogu postati jo gore..." Luna spusti pogled, klimnu glavom. "Onda e moda poeti da postaju bolje." "Nemoj." Odmahnuo je glavom. "Nemoj mi priati da e postojati neka budunost. Jedva sam u stanju da se suoim i sa sutranjim danom." Ona vide, pored svog kolena, neispravni instrument koga je Tarid Ro ostavio za Gundalinua na tlu. "Ne moe popraviti ovo?" "Mogu zavezanih oiju", ree on, sa slomljenim osmehom. "Kad bih imao dve dobre ruke. Ali nemam." "Ima tri." Luna ga stisnu za ruku kao da izrie neki zavet. On podie drugu ruku, poloi je nespretno preko njene. "Ja ti se zahvaljujem." Uvukao je jedan dugi dah i seo. "Tarid Ro..." i proguta. "Tarid Ro me uhvatio kad sam preureivao strujna kola u Krvkinom radiju. Kad je prestao da me mlati, dva dana nisam mogao da hodam. I, bogovi, on je uivao u tome." On provue prste kroz kosu; Luna vide da mu ruka opet drhti. "Ne znam ta je radio dok je bio u gradu - ali nauio je da bije." Luna se strese, izbrisa uspomenu na Tarid Roov dodir sa svog lica. "Je l' - zbog toga?" Upiranjem pogleda pokazala je ka oiljcima na njegovim zglobovima na ruci. "Zbog - svega!" Odmahivao je glavom. "Ja sam visokog roda, teh, Karemovac! Biti tretiran kao rob, od strane ovih divljaka - i gore nego rob! Ko ima iole ponosa, ne moe nastaviti da ivi tako: bez asti, bez nade. Zato sam pokuao da postupim na jedini astan nain." Sagledavao je to kao savreno uravnoteeno. "Ali, nala me Krvka, pre nego to je - doao kraj." "Spasla te?"

"Jasno." Luna zau mrnju u toj rei. "ta bi im vredelo da poniavaju mrtvaca?" Pogledao je dole, ka svojoj neupotrebljivoj aci. "Dok, meutim, invalida ve vredi... Onda sam prestao da jedem; dok mi nije rekla da e zvati Tarid Roa da me hrani. Taj bi za petnaest minuta mogao da me natera da jedem govna." Pokuao je da ustane, pao je nazad na leaj, kaljao do suza. "I onda, ta oluja..." Rairio je ruke bespomono, kao da je hteo da ona uvidi koliko se silno potrudio da postupi kako valja i treba. Plaei se da je zaista razumela, ona ree samo: "A sad?" "A sad se sve promenilo. Imam... opet... da mislim i o nekom drugom, a ne samo o sebi." Nije znala da li je zbog toga zadovoljan ili samo ogoren. "Drago mi je to nisi uspeo." Oborila je pogled. "Ii emo mi u Karbankl, Bi-Zi, znam da hoemo." Nije gotovo. Iznenada je bila u to sigurna, kao da je neka vrsta vidovitosti iva u njoj. Odmahnuo je glavom. "Meni to vie nije vano. Prekasno je, previe sam vremena proveo ovde." Prstima je podigao vrh njene donje vilice. "Ali, zbog tvog dobra, nadau se." "Nije prekasno." "Ne razume." Povukao je peat uiven u mundir. "Mesecima sam ovde, gotovo je! Festival, Promena, zavrni odlazak... svi su ve otili sa ove planete, a mene su ostavili. Zauvek." Njegovo izmravelo lice se trznu. "'U snovima ujem domovine glas; moemo li poi? Srea eka nas.'" "Nisu te ostavili! Nije se to jo dogodilo." Zinuo je kao da ga je udarila. Privukao ju je gore, na leaj, pored sebe, maltene ju je drmao. "Zaista? Jo koliko? Jo koliko? O, bogovi, recite mi da je istina!" "Istina je." Ona klimnu glavom. "Ali ne znam k-koliko jo... Mislim, nisam sigurna... ostaje jo jedno nedelju, dve, valjda, do svetkovine." "Sedam dana?" Pustio ju je, klonuo na zid. "Luno... prokletnice, ne znam da li si raj ili pakao; sedam dana." Protrljao je akom usta. "Ali mislim da si raj." Zagrlio ju je, kratkotrajno, nevino, okreui lice na drugu stranu. Digla je ruke dok se odmicao, zagrlila sad ona njega, vrsto, sa iznenadnom zahvalnou, apui: "Ne putaj. Jo malo. Molim te, Bi-Zi. Treba mi jo malo. Dri me..." Dok ne prestane ovo davljenje svega u runoi. Dok ne osetim kako su me drale njegove ruke... Gundalinu se ukrutio od iznenaenja i nekog udnog nehtenja. Ipak, njegove ruke je okruie, maltene mehanikim pokretom, i privukoe je opet, dajui joj pribeite, odgovor. Toliko vremena... setila se Ukresovih nenih ruku, kao da je jue bilo... toliko je ve vremena minulo. Odmarala je glavu na njegovom ramenu, pustila je sebe da se sva rastopi, bez misli, bez vremena, uz vrstu masu njegovog tela; pustila je da to telo daje supstancijalnost fantomu jednog drugog tela i da pokida i zbaci lance gorkog znanja sa oblija budunosti. Posle izvesnog vremena osetila je da se Gundalinuove ruke jae steu, da se njegovo disanje menja; i da se njen puls neoekivano ubrzava. "Na sandiju... hoe nekad govoriti li mi?" upitao je zastajkujui. "Da." Osmehnula se u njegov rukav. "Iako - govorim ga dobro ne..." "Znam. Akcenat grozan je ti." Nasmejao se blago.

"A tek tvoj!" Osetila je kako se sad njegova glava oslanja o njeno rame, u traganju za odmorom; poe mu trljati lea, sporim i smirenim pokretima; zau njegov uzdah. Malo po malo njegove ruke se opustie, spadoe sa nje; osetila je jo jednu promenu u njegovom disanju. Podigla je njegovu glavu, videla pored svog lica njegovo zaspalo i napola osmehnuto. Opruila je Gundalinua paljivo, podigla mu i noge na leaj, pokrila ga ebadima. Poljubila ga je neno u usta i onda otila do svoje ebadi na podu. "Popravio, a? To ti 'e dobro, plavac." Krvka je ula u odaju, sagnula se i dohvatila daljinomer koji su Gundalinu i Luna popravili radei zajedno celog tog jutra. U njenom glasu olakanje je bilo jedva prikriveno; ali Gundalinu je uo samo pretnju i natutio se. "Ej, ta ti bi da ih pusti?" Bele ptice su uzletele sa Luninih ramena; onaj par starlova kliznuo je pod leaj im se zauo Krvkin glas. "Da im dam bar malo slobodice", ree Luna, sa vie samopouzdanja nego to je oseala. "e pobegnu! Zato ih drim u kavezu - inae bi pobegli, budale jedne." "Nee pobei." Luna je ispruila dlan, u kome su bile mrvice hleba. Ptice su poletele u krug i sletele joj na podlakticu, tiskajui se da budu to blie. Ona pogladi njihovo povijeno perje. "Dranjem u kavezu nee postii da budu zaista tvoje, jer e znati da nikad ne sme otvoriti vrata." Krvka prie jo blie i ptice uzletee. Luna prerui mrvice u Krvkinu aku; ali ta se aka stee u pesnicu i izrui mrvice na pod. "Zajebi to. Neu ja to. Plavac: ou priu." Prila je Gundalinuu, sela na leaj pored njega. "Jo o Starom Carstvu." Naglaeno se odmakao od nje. "Ne znam vie nijednu. Sve ih zna napamet." "Ba me briga. Priaj!" Prodrmala ga je za ruku. "itaj opet onu knjigu. itaj i njoj, ona je isto sibila." Luna, zagledana u ptice koje su oko njenih nogu kljucale mrvice, die pogled. "Sedi, sibilo." Krvka imperatorski mahnu rukom. "Dopae ti se. To je o prvoj sibili koja je ikad postala, i o kraju Starog Carstva. Ima svemirski pirati, pa cele vetake planete ima, pa vasionci, i super-oruja, samo: paf!" Dezintegrisala je Lunu prstom, smejui se. "Zaista?" ree Luna gledajui Gundalinua. "Znaju, zaista, o prvoj sibili?" On slegnu ramenima. "Rek'o je da je sve istina." Pojaavali su se Krvkino oduevljenje i glas. "Ajde plavi. itaj ono gde ona spasava svog Pravog Dragog od pirata." "Spasava on nju." Gundalinu kaljem izrazi svoju indignaciju. "E, sluaj: samo itaj." Nagnula se i poela traiti rukom ispod kreveta; starlovi pobegoe zveckajui kandama po kamenu. Nala je i dohvatila otrcanu knjigu, hitnula je prema Gundalinuu. "A na kraju, ono kad ona misli da on umire, a on misli da je ona mrtva, to je dibidus tuno." Iscerila se vampirski. "Krvko, ispriau ti ja priu", ree Luna, grabei neoekivanu inspiraciju kao klju. Sede podvijajui noge; starlovi joj prioe, zbog ega ptice pobegoe kud koja. Poloili su svoje iljaste njuke njoj u krilo. "Priu o meni... i o mom Pravom Dragom, i o tehno-krijumarima, i o Karbanklu." A ti e sluati, i razumeti... Osetila je kako je nadahnue nosi, maltene prisiljava. Ispriala je jo jednom svoju priu; putajui da padnu one barijere kojima su dotad njene emocije bile zaustavljane, dozvolila je sebi i da vidi Ukresovo nasmejano lice

u sunanom sjaju da uje kako njegova muzika plovi iznad morskih talasa, i da oseti vatreno-blistavu blizinu njegovu... da oseti njegov odlazak kojim je otrgnut i deo njene due. Nije izostavila nita, nijedan prizor koji je videla, nijedan svoj postupak... ("Nisi - ej! zaista nisi znala da do Karemofa i nazad treba pet godina? E jes' bila glupaa!") ("Uim, uim.") ...nijednog od ljudi koji su pokuali da joj pomognu, pa ni cenu koju je svako od njih zbog toga platio. "A onda sam na tom oveku u crnom, koji je ubijao mere, videla medalju, onu, njegovu... bio je to Ukres, tako sam ga k-konano nala." Pogledala je dole, pritisnula dlan na svoj modri obraz, ali seajui se samo njegovih milovanja. "ta... on je Starbak?" proaputa Krvka, impresionirana. "U, jebote. Tvoj Pravi Dragi je ubij'o mere. I kao ti ga jo voli?" Luna utke klimnu glavom; usta su joj drhtala. Neka sve bude prokleto - jo ga volim! Zadrala je dah, dugo, borei se da ovlada sobom; izborila se za povratak u sadanjost da bi odmerila Krvkinu reakciju. Krvka je kriom brisala oi, ekala se po glavi, na kojoj je kratko oiana kosa strala kao slama. "Eeee... nije fer. Sa' e on mre a nee to zna." "ta?" Luna se ukruti. "Promena", ree Gundalinu. "Poslednji Festival, kraj Zime. Kraj Snene Kraljice i Starbaka. Njih dvoje moraju biti udavljeni u vodi, zajedno. To ti je kraj svega..." Pogledao ju je, sa iznenadnim nemim razumevanjem. Luna se die na kolena, odgurnu starlove, razbi aroliju koja je drala i nju, ali zahvaljujui kojoj je ona drala Krvku. "Majko sviju nas - pa vremena jedva da ima jo malo! Krvko, mora da nas pusti! Moram da ga naem, moram da stignem u Karbankl pre Promene." Krvka ustade; njeno lice je otvrdnjavalo. "Nita ja ne moram! To si ti sve izmislila da te pustim. E, pa - neu!" "Nije la! Starbak jeste Ukres, i umree... Nije mogue da sam ovoliko proputovala samo da bi se tako zavrilo!" Borila se protiv svoje nadolazee panike, gubila je tu bitku. "Ako stignem u Karbankl na vreme, Bi-Zi e mi pomoi da naem Ukresa na vreme. A ako se Bi-Zi ne vrati u grad na vreme, njegov narod e otii sa Tijamata a njega e ostaviti ovde. Manje od etrnaest dana je preostalo..." "Onda e sve bude kroz etrnaes' dana gotovo, i vas e ba briga za sve to, vas oboje. Onda mo' ostanete ovde kod mene zauvek." Krvka je skrstila ruke na grudima; njene su oi plamtele izdajom. Luna ustade, oseajui kako se kameni zidovi navaljuju sve blie i blie njoj. "Molim te, molim te, Krvko! Pomozi nam!" "Ba me briga ako je i sve istina! Vas je ba briga za mene; to bi mene bilo briga za vas?" Potegla je jedan rukav Lunine tunike tako da se osetljiva tkanina pocepala do lakta. Onda je izila i tresnula kapiju za sobom. "Nije mi jasno", proguna Gundalinu, izmeu ironije i oajanja. "Prie koje sam ja itao sve su imale srene zavretke." Leei bez sna do duboko u no, Luna oseti kako se starlovi najednom bude pokraj nje i oslukuju. Po e i ona da oslukuje s njima: koraci koji silaze hodnikom, iz usnulog logora. Sela je, mirkajui u sjaju grejalice. Bi-Zi takoe sede, na svom leaju;

ona uvide da je sigurno i on probdio ovu polovinu noi s njom, u neujnom jadu. O, Damo, predomislila se... Kapija se otvori. Ali figura koja se uobliila u svetlosti nije bila Krvka. Luna zau kako Gundalinu umno uvlai dah. Sedela je nepomina kao smrt, paralisana. "Budi se sibilo. Do'o sam da nauim neke tvoje zajebancije... i da ti pokaem neke moje." Tarid Ro pree sredinom odaje, usput zbacujui parku sa lea. Luna se nekako osovi na noge, pokretima kao na usporenom filmu. Ne verujem... Majko, molim te Majko, daj da se probudim! Zateturala se unazad videi da se ovaj san ne razilazi i da su njene molitve odletele nesasluane. Oseti da je Gundalinuove ruke hvataju i vuku. "Ostavi je na miru, kukin sine, ako ne eli da izgubi i to malo pameti to ima." Tarid Ro se nasmeja. "Ne veruje ti u to, kao ni ja! Gledaj svoja posla, plavac, inae u ti ovog puta pokazati ta je pravi bol." Bi-Zijev zahvat na njenim pleima izgubi svu snagu. Ruke mu padoe i on uzmae. Luna pregrize krik. Ali kad se Tarid Ro bacio da pree poslednje rastojanje izmeu njih, Gundalinu poe napred, zadajui dobro uvebani udarac u pravcu Taridovog grla. Ali bez snage, i Tarid Ro podmetnu blokadu, pa mu zavrte ruku i baci ga u stranu, u kaveze. Gundalinu se odgurnu i uspravi, ali pre nego to je mogao da povrati ravnoteu, Taridova teka pesnica ga sustie i obori na kolena, a onda ga izma posla na tlo. Sledeeg trenutka Tarid je opet dospeo do nje, zagrlio je. Svojim ustima on pokri njena; a Luna se besomuno izvijala dok nije nala jednu njegovu usnu, koju je onda ugrizla, oseajui ukus njegove krvi koja se ve meala sa njenom pljuvakom. Jauknuo je i udarcem odbacio Lunu od sebe. Ona je zaglavinjala nekud, pokuavajui da mu izmakne. "Sad si proklet, Tarid Ro! Sad ima sibilsko ludilo, majkonaputeni, i sad vie nema nade za tebe!" Njen glas je odzvanjao prodorno kao kretanje belih ptica koje su lepetale iznad njih. Ipak, on ponovo jurnu za njom; na licu mu je bio sjaj krvi, a u oima drugaiji sjaj, ludilo neke druge vrste. Luna se doepa prstima za ianu mreu na zakljuanoj kapiji, vritei: "Krvko! Krvko!" Njegova aka se sklopi oko njenog vrata, ona stie da jekne, a onda ostade bez glasa; bol polete niz njene ruke, paraliui ih. Otrgao ju je od kapije. Jedan starl napade njegovu nogu, zarivajui svoje debele kande u obojak i dublje, u meso. Onjaci mu se zaboe u list noge; ali Tarid je nju jo vukao u krug i ritao se tako opako da starl spade i odlete na svog parnjaka koji je kruio okolo. Opet se njegove ake sklopie oko njenog grla, ali sledeeg trenutka on posrnu unazad, gubei svu snagu. "Kurvo!" promrmlja, ali ta re je bila sva zgusnuta od strave. Uhvati se akama za glavu, njiui se; onda se stropota i ostade nepomian na podu. Luna stade nad njega. Promuklim glasom ree: "Nauiu ja tebe trikovima, nevernie." Zakorai preko njegovog nesvesnog tela i otra nazad, do Gundalinua koji se mukotrpno dizao na noge. Pokua da ga podri, rukama peckavim i tekim, vide modricu kako mu otie na sred ela. "Bi-Zi, kako ti je?" Pogledao ju je sa nevericom. "Kako je meni?" Zagnjurio je lice u sastavljene ake i tako ostao nekoliko trenutaka, onda ju je zagrlio, privio na srce; a ona je pritisnula lice na njegov vrat. "Hvala bogovima... hvala bogovima, oboje smo dobro." "ta je, ta vi to - radite?" Krvka je banula na kapiju, stala videi telo Tarida Roa na podu. Starlovi su kruili oko njega kao lovci oko plena, uz pretee reanje. Krvka

osmotri kako Luna i Gundalinu stoje zajedno na drugom kraju prostorije; Luna vide pitanje u devojinim oima, i odgovor do koga je Krvka dola iako nita nije pitala. Tek tad Krvka ree: "Ti... ti li si to njemu uinila?" Luna klimnu glavom. Krvka zinu. "Je l' mrtav?" "Nije. Al' sutra kad se probudi poee da... ludi. Postae lui od ludog." Luna iznenada proguta. Krvka spusti pogled ka Tarid Roovom otromboljenom licu. Opet die pogled; sad se njeno lice punilo udnom meavinom emocija, iz koje se gnev polako izdvajao i dizao. Posegla je u svoju parku, izvukla staner-pitolj i podesila skalu na njemu. Saginjui se, primakla je vrh pitolja Taridovoj slepoo nici. "Nee, nee." Povue obara; Taridovo telo se trznu. Samo pokretom glave, Luna malo uzmae i oseti da se Gundalinu kraj nje kruto zaustavio u pokretu. Ali ne oseti u sebi nimalo aljenja, niti kajanja. "Dobro si ga se otarasila", ree Krvka, zavlaei pitolj nazad pod odeu. "Rekla sam ja njemu da e poali ako te dira." Digla je glavu, uzvratila im pogled, pokazujui neto dublje od prisvajakog stava, i jae od nezadovoljstva zbog uskraenosti. "Prokleta bila, sad si stvarno zabrljala! Kad matora sazna, traie da ti se odere koa, naivo; a ona to trai, to ovde i bude, tu ja ni' ne mogu. Svi misle da je svetica, iako je samo ludaa." Krvka obrisa nos rukom. "Dobro! Dobro, nemoj me gleda tako! Pustiu vas." Lunu sustie reakcija, i ona se zanjiha i skliznu na kolena. Krvoedna studen pred zoru ujedala je Lunu ak i kroz izolaciono odelo i kroz sivu i smeu vunenu masku navuenu odozgo, preko celog lica. Napolju, zvezde su pucketale na crnom nebeskom svodu, sneg je leao posrebren pod meseevim srpom; njih troje stajahu jo u peini, ali nadomak prostranog ulaza. "Nikad jo nisam videla tako lepu no." "Ni ja. Ni na jednoj planeti." Gundalinu se pomae ispod termo-ebadi, meu zalihama koje su bile kaievima pritegnute za prednji kraj dobro natovarenih motornih sanki. "Niti u ikad ovakvu videti, pa makar iveo sve do novog Zlatnog doba." On duboko udahnu, i zakalja se odmah, kaljem dubokim i cepajuim, zato to je ledeni vazduh napao njegova nezaleena plua. "Zaepite oboje, ej", ree Krvka pojavljujui se pored njih poslednji put. "Oete da probudite ceo logor? Dr'." Strpala je neto Gundalinuu u krilo; Luna prepoznade tri mala prenosiva kaveza. "Vrati ove u zvezdoluku. Bolesni su, ne mogu ih drim ovde." Glas joj je bio stegnut kao stisnuta pesnica. Gundalinu ugura kaveze pod ebad, pored sebe. Krvka ode do drugih ivotinjskih kaveza, koje je ranije natrpala pored ulaza u peinu. Podie prvi i oslobodi bravu na njemu. "A ove divlje prokletinje u da istrkeljam napolje, ne vole ak ni tebe", ree kiselo, gledajui Lunu. Sivokrile ptice izleprae napolje i popadae na tlo, zapanjene. Onda se podigoe iz snega i odletee, kriei svoju slobodu. Ona trzajem otvori sledei kavez; kunii belog krzna poiskakae kao masa, sapliui se preko svojih stopala, a zatim odoe dugim skokovima u meseinu, ne stvarajui nikakav, ni najtii, zvuk. Otvorila je poslednji kavez, prodrmala ga; mladune elf-lisice se iskotrljalo napolje, itei uvreeno. Gurnula ga je nogom u sneg. "Ajde, ajde!" Mladune je selo i

poelo da bleji, zbunjeno, srebrnog krzna sasvim nakostreenog. Zatim se pridiglo, streslo, i poelo se gurati da proe nazad, ka toploti i sklonitu. Na njegovom putu nala se Krvkina izma, krznena i kona, a ono se uz izmu uspuza, cvilei. Krvka opsova i sae se, pa podie elf-tene. "Ma, dobro", ree raspuklim glasom. "Ostale zadravam!" Pogleda opet Lunu. "Ali sad bolje znam kako se gaje. Zato e eleti da ostanu sa mnom." Luna klimnu glavom, nemajui poverenja u sopstveni glas. "Vas dvoje valjda sve imate." Krvka poe samosvesno da gladi tene po glavi. "ak i mera daljine. Nadaj se da si ga dobro popravio, plavkane." "ta e sad?" ree Gundalinu. "Nee imati nikoga da ti takve stvari popravlja ali ni novih primeraka. Vi ste zaboravili kako ive pravi lovci i nomadi, jedino jo znate parazitski ivot." "Ja nisam zaboravila." Krvka zabaci glavu. "Poznajem i stare naine. Mama nee iveti veno, iako misli da oe. Umem ja da se snaem - a i za sve ostale da se pobrinem, im budem na vlasti. Ne treba mi ti, strane!" Ona neoekivano isprui ruke i zagrli Lunu. "Ajde, be'te odavde. Ima da ga nae dok nije prekasno, jesi ula!" Luna je zagrli i sve nepravde su bile zaboravljene, sve oproteno; oseala je kako se tene buni i koprca izmeu njih dve. "Hou." Zajedno izgurae sanke sa Gundalinuom na otvoreni sneg, onda Luna sede na vozako mesto. Ukljui energetski blok, po mrzovoljno progunanim Gundalinuovim uputstvima. "Ej, Krvko", ree Gundalinu i okrete se da je pogleda preko ramena. "Dri." Dobaci joj roman, sav otrcan. "Ne verujem da u ikad vie hteti da ga itam." Nije se osmehnuo. "Pa ne mogu ni ja da ga itam, na tvom jeziku je!" "To ti dosad nije bilo prepreka." "E ajde beite vi, dok..." Mahnula je knjigom kao da preti, ali Luna vide njen osmeh. Zatim ukljui prednji far i oni pooe na svoje zavrno putovanje ka severu. 34. Na tronu, Arienrod; u svojoj dvorani za prijem, gde e kroz manje od dve nedelje primiti i predsednika vlade cele Hegemonije, kome e to biti poslednja slubena poseta. Pitala se dokono da li e on osetiti neko saaljenje prema njoj. Ali ovo danas je u poseti samo zapovednica policije; nije potrebno mnogo mate da se zamisli razlog njenog dolaska. To to Pala-Tion dolazi lino, znak je Starbakovog velikog uspeha. Pala-Tion je ostavila oba pratioca meu plemstvom, koje je bilo zauzeto svojim uobiajenim rekla-kazala; verovatno je mislila da ih na taj nain potedi od neophodnosti kleanja. A sama vie nije pristajala da klekne, od kad je postala komandantkinja - sitna pobeda; njena jedina pobeda. Arienrod se nasmei samo u sebi, gledajui kako Pala-Tion skida lem i formalno se klanja. "Vae velianstvo." "Komandante Pala-Tion. Izgledate uasno, komandante - sigurno od prenapornog rada. Odlazak Vaeg naroda sa Tijamata nije kraj sveta, znate. Trebalo bi da se pobrinete o sebi, da ne omatorite prerano."

Pala-Tion die ka njoj pogled slabo skrivene mrnje i jedva primetnog prezira. "Ima i gorih stvari od starenja, Vae velianstvo." "Ne mogu ih zamisliti, nijednu." Naslonila se unazad. "emu dugujem ovu posetu, komandante?" "U pitanju su dve stvari koje ja smatram gorim od starenja, Vae velianstvo: ubistvo i protivzakoniti pokolj mera." Zvuala je kao da smatra da izmeu ta dva i ne bi trebalo da bude razlike. "Dolazim sa nalogom za hapenje Starbaka, jer je protiv njega podignuta optunica da je poinio ubistvo i da je ubijao mere na imanju jednog vanTijamatovca ije prezime je Ngenet. Taj Ngenet je zabranio kraljevski lov na svom podruju, kao to Vam je poznato." Iz njenog pogleda praskale su optube. Arienrod podie obrve, ne trudei se da u potpunosti glumi iznenaenje. "Umorstvo? To je sigurno neka greka, mora biti da postoji neko drugo objanjenje." "Svojim oima sam videla jedan le. Takoe, merska trupla." Pala-Tion mirnu, pred navalom uspomena, a usta joj se izvie nadole. "Greke nije bilo, drugog objanjenja nema. Hou Starbaka, hou ga sada... Vae velianstvo." "Naravno, zapovednice. A ja elim i lino da ga ispitam o tim optubama." O Luninom kratkotrajnom novom pojavljivanju nije saznala vie nita, u nedugom vremenu otkad se to desilo. Ali sada... "Ukree!" Prenela je pogled daleko, preko beline dvorane, gde je Ukres stajao meu plemiima koji su doli obueni u svoje kostime za Festival da ih Kraljica vidi. Dovitljivou bogatih, ve su uspeli da se doepaju najlepih i najsloenijih maski iz raznih maskerskih radionica i da srede da im budu izraeni kostimi koji e maskama odgovarati. Sad su stajali zajedno kao skup divno deformisanih ivotinja, ija su mutantska totem-lica ravnoduno zurila u nju: stvorenja iz narkofantazije. Na njen poziv, Ukres brzo doe. Gledala je kako se kree: plava jakna bez rukava i tesno pripijene pantalone naglaavali su gipkost njegovih kretnji. Ali njegov izraz lica bilo je to lano lice, mlitava oaloenost, zbog koje je njoj bio jednako tu kao i ma koja od tih festivalskih maski. Kleknuo je pred nju, utljivo posluno, potpuno ne obraajui panju na Pala-Tion. Nije bila sigurna da li mu je ta neutivost proraunata, ili samo zbog krivice; znala je da se on pred tom enom osea krivim, ali nikad nije saznala zato. "Da, Vae velianstvo." On die pogled. Pokretom mu je pokazala da ustane. "Ukree, gde je Starbak?" Zablenuo se u nju, zatim se hitro pribrao. "Pa, hm, ja - ne znam, Vae velianstvo. Iziao je iz Palate. Nije mi rekao kad e se vratiti." Pokaza joj ironini skriveni osmeh i svoju radoznalost. "On ne govori sa mnom." "Komandant Pala-Tion je dola da ga uhapsi zbog ubistva." "Ubistva?" Okrenuo se Pala-Tion. Otrov se video u policajkinim oima koje su mu uzvratile pogled; i opet otrov kad je digla glavu prema Kraljici. "Kako je dobro odmerio trenutak da to kae." "Ma, hajdete, komandante", ree ona razdraljivo. "Mislite li da ja umem da itam misli? to se ubistva tie, ja to ne dozvoljavam, kod mojih podanika." Izraz PalaTioninog lica govorio je da ne bi bila iznenaena kad bi Kraljica zaista itala misli i odobravala ubistva. "elim znati vie o ovome. Lino ste, velite, videli tela? ija tela?" "Jedno telo, ako ne raunate trupla mera." Pala-Tion proguta, kao da je to za nju samo jedna neprijatna uspomena i nita vie. Ukres se poigravao ahatima na krajevima

svog opasaa, ibao je njima kao biem po svojoj butini i svaki udar propraao grimasom. "Telo dilipa." "Gonia!" Nije uspela da sakrije prizvuk omalovaavanja u svom olakanju. "Ne, Vae velianstvo", ree Pala-Tion hladno. "Dilipa. To je bio jedan slobodni graanin Hegemonije, gost graanina Ngeneta. Izboden je noem. Po tvrenju Ngeneta, nestala je i jedna njegova goa, za koju se takoe veruje da je mrtva. Bila je graanka ovog sveta, Letnjakinja po imenu Luna Svetlohodna. Merska trupla su bila unakaena." To je izgovorila da zazvui kao neto najgroznije. "Unakaena?" ree Ukres, preglasno. Arienrod je osetila na sebi reflektor Pala-Tioninog pogleda u trenutku izgovaranja tog imena: Ona neto sluti. Ali bila je pripravna za to i odrala je nepromenjenu utivu zgaenost. "To ime kao da mi je izdaleka poznato... Bee li to neka tvoja ro aka, Ukree?" "Da, Vae velianstvo." Jednu aku je sklopio preko zglavka druge ake; Arienrod vide kako se nokti utiskuju u kou. "Ako pamtite, bila mi je - roaka..." "Primi moje sauee." Nije mu dala nimalo topline. Pala-Tion ju je posmatrala sa neim to nije bilo ni zaprepaenje, ni razoarenje, nego meavina ta dva. "Ta osoba je bila ilegalni povratnik. Nestala je pre oko pet godina." Neto je zapinjalo u njenom glasu. "Mislim da se seam tog incidenta." Tad sam mislila da je to kraj svega, ali nije bilo tako. "ta, u kom smislu su meri bili - unakaeni?" ponovo upita Ukres. "Unakaeni kako?" "Imam u tabu film o tome, ako ti prija da gleda tu vrstu stvari, Svetlohodni." "Do vraga, ne mislim ja... zapravo hou da znam ta je bilo sa Lunom!" "Ukree", ree Arienrod glasom tihog upozorenja, naginjui se napred. "Pa, komandante, to je, ipak, njegova roaka. Naravno da on sad eli da zna ta se desilo s njom." Prokletnik, gad... videi koliko je silno to poeleo. "Svi do jednog su - odrani, Vae velianstvo." Pala-Tion se i sad stisnuto mrtila. "Odrani? Bez koe?" Bacila je ka Ukresu pogled prikrivene neverice, videla u njegovim oima nerazumevanje. "Starbak ne bi nikad uradio tako neto. Zato bi ih drao?" "Trebalo bi da poznajete njegovu motivaciju bolje nego ja, jer on je Va ovek." Pala-Tion se poigravala svojim opasaem sa orujem, opasno se bliei nadmenosti. "Ko bi drugi imao na raspolaganju sredstva da podavi toliko mera odjednom?" Ne dopada mi se ova stvar, ne mogu da pogledam dovoljno daleko u nju. Arienrod je ispipavala prozirne krivudave reljefe na rukonaslonu prestola. "Pa, iskreno da Vam kaem, komandante, ak i ako je Starbak zaista to uradio, ne vidim zato ste zbog toga toliko zabrinuti. On e biti mrtav uskoro, im nastupi Promena." Slegnula je ramenima, pokazujui fatalistiko prihvatanje sudbine i trag osmeha. "Zakon se ne moe osloniti na to, Vae velianstvo." Pala-Tion je pogleda naglaeno. "Osim toga - to bi Starbaku bila suvie blaga sudbina." Ukres se okrete da ode odatle; ali se zaustavi i provue prste kroz kosu. Arienrod neoekivano oseti pesmu krvi u uima. "Govorite samo u svoje ime, strankinjo! Predlaem da razmiljate o svojoj sopstvenoj sudbini posle Promene, a nau sudbinu da ostavite nama."

"Vae i nae sudbine su vezane, Vae velianstvo, zato to Tijamat pripada Hegemoniji." Arienrod se uini da je ula blagi naglasak na rei pripada. Ali samopouzdanje Pala-Tionino raspade se ve tog trenutka, im je sa svojim blefom nastupila, a sumnja u sopstvene mogunosti potisnu je nazad, na mesto gde je ranije bila. Jer Pala-Tion je znala - da, znala - da Zima ima izvesne planove, ali je isto tako pouzdano znala da ona, Pala-Tion, nema naina da te planove osujeti. "U svakom sluaju, traim Starbaka radi sasluanja i oekujem da ete Vi u tome saraivati", ree, oigledno ni najmanje ne oekujui da e se ita slino ostvariti. "Uiniu koliko je u mojoj moi da se ova neprijatnost ispravi, svakako." Arienrod je rasplela okovratnik od kristalnih perli koji se kao slap sputao niz srebrna prsa njene koulje. "Ali Starbak je svoj ovek, dolazi i odlazi kad hoe. Ne znam kad u ga sledei put videti." Pala-Tionina usta se skeptino iskrivie. "Traie ga i moji ljudi. Ali, naravno, vie bi mi pomoglo ako bih od Vas ula njegovo ime." Arienrod pokretom pozva Ukresa na platformu na kojoj se presto nalazio. Pogladi akom njegovu golu miicu, ije drhtanje oseti, kao da ga je dodirnula nekom hladnom vatrom. "ao mi je, komandante. Njegov identitet ne mogu otkriti nikom; bilo bi to krenje poverenja, bila bi pogaena itava zamisao o njegovom poloaju. Ali, motriu, pa kad se pojavi..." Posegla je gore, dotakla jedan uvojak Ukresove kose, namotala ga oko prsta; on je samo pogleda, iznenadna zazirui od nje. Osmehnula se, pa se osmehnuo i on, nesiguran. "Mogu ja to ime da saznam i sama. A tad u ga zgrabiti!" Pala-Tion se nakloni, sa svom spoljanjom dolinou, i ode vrstim koracima. Ukres se nasmeja stegnuto, oslobaajui se napetosti. "Ispred njenih oiju!" Arienrod je dozvolila sebi da mu se u smehu pridrui, ali bez stvarnog zadovoljstva; pamtila je vreme kad je smeh bio neto jednostavno, neto ukorenjeno u radosti a ne u bolu... "iva teta to nee nikad saznati ta joj je promaklo." Moram, meutim, da se postaram da zaista tako bude. "Starbak e neko vreme morati da nosi masku obinog oveka." Ukres klimnu glavom, najednom ozbiljan. "Nemam ja nita protiv toga", ree, jednako iznenadno ogoren. "A to, na plai, ta je to bilo?" Nagnula se ka njemu, drei ga pogledom. "Rekao sam ti sve to znam, sve to sam video! Zatukli smo mere na uobiajen nain i ostavili da ih Ngenet nae. Nita drugo nismo uradili." Skrstio je ruke na grudima. "Ne znam ta je bilo posle toga. A rado bih znao, Thalase mi..." Te poslednje rei bile su jadna molitva izgubljenosti i enje. Sklonila je pogled od njega, oseajui kako joj se lice stee od nekog oseanja koje nije lako imenovati. Ti bi rado znao? Onda, za ime svih bogova, nadam se da nee nikad saznati! 35. "Damu ti!" Snene sanke su usporile i stale.

Luninu psovku Gundalinu je ponovio u sebi, kao neujni odjek. Novo prostranstvo golog kamenitog tla zapreilo im je put uz jedno brdo. Gundalinu jo nikad nije video, niti je oekivao da vidi, teren izvan kosmodroma lien debelog snenog pokrivaa. Meutim, za vreme njegovog zarobljenitva Tijamat je jo jednom uao u orbitalno leto, i sad se bliio vrelom letu Promene - kad e dva sunca zvana Blizanci ui u periapsis svoje putanje oko Crne Kapije. Gravitacioni uticaj Kapije poveavao je solarnu aktivnost oba ta sunca; zato se ovaj zamrznuti svet lagano topio, a njegova ekvatorijalna zona postajala je nepodnoljivo vrela. Tokom poslednjih nekoliko dana, dok su putovali ka gradu, silazei iz crne i srebrne divljine u kojoj su banditi bili ulogoreni, vremenske prilike su im se osmehivale. Iz dana u dan ogromna, blistava samoa irila je netaknuto isti pokrov ispod gleerima nagrizenih vulkanskih planinskih vrhunaca, ispod besprekorne istote neba. I svakog dana, iako su odmicali ka severu, temperatura se pomicala polako na gore, prema taki mrnjenja, koju je i prelazila kad su sunca dolazila u zenit. Luna i Gundalinu su za to bili zahvalni, ali se zahvalnost brzo preobratila u kletve uskraenosti, jer se sankama ispreivalo sve vie "zakrpa" na terenu ispred njih - sve vie mesta sa ogoljenim stenama i tundrom. Izvukao se polako ispod gomile koa i ebadi, otiao tekim korakom napred i podigao saonike i osetljivu donju stranu saonica. Luna je navalila da gura zadnji kraj i oni zajedno po oe, na taj nain, beskrajnom uzbrdicom. Gledao je dinove koji su, suncima baeni, ili ispred njih imitirajui svaki pokret njihovog teturavog odmicanja; trudio se da ne obraa panju na obrue crveno usijanog metala koji su mu se stezali oko plua - a ni na injenicu da je, zbog njegove slabosti, ta devojka prisiljena da obavlja sve teke poslove i da ih, i sama, ne alei se, obavlja sasvim uspeno. Najzad su stigli na vrh brda i na snegom pokrivenu nizbrdicu. Odahnuo je i prepustio se dugom i grevitom kalju do tog asa suzbijanom. Oseti da mu Luna prilazi s lea. Povukla ga je nazad, do njegovog sedita na sankama. "Jo koliko ima, Bi-Zi?" Namrtila se, navukla krzna do njegove brade, kao nervozna dadilja. Sad nije imala nikakve lekovite trave, a znala je da je njegov kaalj opet pogoran. Osmehnuo se kratkotrajno, odmahnuo glavom. "Uskoro. Moda jo jedan dan i tamo smo." Kosmodrom. Spas. Raj. Nije priznavao da sad ne moe da se seti da li su na putu proveli pet dana, ili est. Nijednog trenutka nije sebi dozvolio da poveruje da je put ve toliko dugo potrajao, niti da su njegovi prorauni moda pogreni. "Mislim da bi trebalo da se ulogorimo negde dole." Luna je pokazala prstom prema jednom mestu; a on je video i kako je zadrhtala pod ledeno-zubatim korbaem vetra koji je ba tada oinuo po kimi brda. "Sunca ve zalaze." Prela je pogledom preko vidika: beskraj brda koja se sputaju ka dalekom moru. Zatim je digla oi ka nebu, osmotrila tamonji indigo, sve tamniji. "Ne bi trebalo da putuje po ovoj hladno i." uo je iznenadno uvlaenje njenog daha, glasnije od uzdisanja vetra. "Bi-Zi!" Digao je pogled, za njenom pruenom rukom, ne znajui ta oekuje da vidi, ali zatim znajui da vidi neto to nije o ekivao. Iz plavocrnog zenita padale su zvezde. Ali ne one kao krhotine stakla, zvezde ovog zimskog sveta - nego one zvezde koje blistaju u snovima, one za koje vredi ivot dati, zvezde carstva, velianstvenosti, slave... nemogue pretvoreno u stvarnost.

"ta... ta su?" ree Luna. uo je u njenom glasu strahopotovanje i strah nebrojenih domorodaca koji su, na sedam razliitih planeta tokom hiljadu godina, viali ono to su i njih dvoje videli sada. Pet zvezdanih letilica poveavalo se na nebu, od jednog do drugog otkucaja srca; harmonije i jaine njihovih boja premetale su se, dolazile u nove meuodnose, zbog promena paralakse; gradile su jednu sloenost za drugom, kao svetlost sipana kroz prizme od tekue vode. Gledao je kako se pet brodova polako prerasporeuju, prave oblik krsta; gledao je kako se ispod njih obilje hladne vatre, nalik na mnotvo munja, stapa u jednu zvezdu, ogromni znak Hegemonije. Boje su blistale muzikom koju je mogao maltene da uje, ispunjavale su nebo svim nijansama, svim nemoguim permutacijama noi polarne svetlosti na njegovoj zaviajnoj planeti... "Premijer? Je li to premijer?" Lunine rei stizale su do njega priguene zatitnom maskom na njenom licu i njenom dignutom akom. Progutao je, i progutao ponovo, nesposoban da odgovori. "To su brodovi!" Poto joj on nije odgovorio, odgovorila je sama. "To su samo brodovi. Kako mogu da budu stvarni, a tako lepi?" "Karemovski su." Mogao je da kae i 'carski' ili 'boji'. Nije rekao da su to samo novi-brodovi, pljosnati i okrugli, zaogrnuti hologramskim projekcijama da bi se zadivio potinjeni svet. Uzvratio je Luni pogledom, slep od slave, i prihvatio njen osmeh kao da zaista znai ono to na prvi pogled izgleda da znai. "Je l'?" Dodirnula je njegov obraz blago, i opet pogledala nebo, gde se formacija razdvojila, plamenovi zgasnuli, a ar pao do zemlje... iza brda, inilo se - iza samo dva-tri brda na njihovom putu. "Vidi!" Otresla je zadivljenost sa sebe. "Kosmodrom je sigurno tamo! Bi-Zi, pa mi smo praktino stigli. Mogli bismo no as ui u kosmodrom." Oblaii inja rasli su oko njenih obraza; lice joj se zajapurilo od uzbuenja. "Stiemo na vreme!" "Jest." Udahnuo je duboko. "Imamo vremena dovoljno. Bogovima hvala." Gledao je kako se gasi, iza snenih brda, i poslednji svemirski brod. Noas... "Nema potrebe da navaljujemo noas. Dan vie ili manje, nije bitno. I ako stignemo sutra, bie dobro." Digla je pogled ka njemu, iznenaena. "Radi se o samo jo nekoliko sati." Slegnuo je ramenima, gledajui u daljinu. "Moe biti." Uhvati ga novi kaalj, to on pokua sakriti iza ake. Prislonila je aku, sa debelom rukavicom, na njegovo elo, kao da pokuava da pipanjem utvrdi da li on ima povienu temperaturu. "to pre doe do nekog iscelitelja lekara - to bolje." "Tako je, dadiljo." unula ga je. iroko se osmehnuo; entuzijazam se vraao u njega. Ponovo je ukljuila energetsku jedinicu. Sanke su kliznule tiho sa vrha brda, u dolinu, tako da oni izgubie iz vida ak i zaostali sjaj ateriranja zvezdanih brodova. Sati... jo samo sati ga dele od povratka u svet ivih, od povratka u onaj ivot za koji je mislio da ga je zauvek izgubio, u onaj jedini koji vredi iveti. Bogovi, da, on eli da stigne do zvezdoluke jo noas! Onda, zato joj je maloas rekao re 'sutra'? Ako stignemo i sutra, bie dobro. Pomakao je ake ispod ebadi, pomerio male kaveze sa dvoje Krvkinih ljubimaca koje je grejao toplinom svog tela - samo dvoje, sada. Zelena ptica je umrla pre tri ili etiri noi. Ujutro su napravili mali grob u skorenom snegu. Tebe da nema, otiao bih... Izgovorio je te rei glasno, da Luna uje, kleei u snegu pod utljivim svedokom - nebom.

Ali izgovorio ih je upirui pogled u svetlo svake nove zore, kad se budio i uviao da je slobodan ovek, kad se budio i video nju pored sebe, u mehurastom atoru dovoljno blizu za dodir, ali nikad je ne dodirujui, posle one jedne noi. Gledao je njeno spavanje lieno odbrane, snove koji su se kretali preko njenog lica... lepog svetlog lica i snene ispreturane kose; gledao je divlje i neprirodno bledilo njeno, koje mu je sad bilo bliskije i normalnije nego tamnost njegove sopstvene koe, bledilo koje je iznenada postalo divno i ispravno. U svom umu, opet ju je grlio, ljubio njene usne da bi se ona probudila u susret novom danu... a u ovoj vanvremenskoj divljini bio je slobodan na nain kako nikad ranije nije bio slobodan, slobodan od svoje prolosti i budunosti, od krutih kodova koji definiu njegovu egzistenciju. Ovde je plovio bezoblino, embrion, i nije se nimalo stideo svoje enje prema jednoj varvarskoj devojci sa o ima nalik na izmaglicu i kamen ahat. Gledao je kako se ona budi iz nemirnih snova, dodirnuta njegovim zamiljenim poljupcem, i kako lei i uzvraa mu pogled, sa pospanim osmejkom. Gledao je kako se njene oi postepeno ispunjavaju sveu, zapaao je i telesnu elju koja je nju, iako neodluno, ispunjavala, u odgovor na njegovu. Ali on je postavljao pitanje samo oima, i samo od njenih oiju dobijao odgovor. A sad, nee vie biti sledeeg jutra... Preli su preko vrha poslednjeg brda, ispunjeni hladnoom i bolovima, i pred njima se kosmodromski prigueni sjaj slian zori odjednom raskrilio kao da je izilo neko ponono sunce. Niska kupola podzemnog kompleksa bila je ogromna modrica na ravnici opruenoj prema moru, maltene grad za sebe; nezemaljskim svetlom bila je proeta njena zaobljena povrina. Sad vie nije bilo nikakvog traga da su tu sleteli brodovi iz kosmosa: na neprobojnoj povrini kupole nije se video nikakav otvor. U daljinama, na obzorju mora, video je namigujui, spiralni oblik Karbankla. Gundalinu je uzdahnuo, poputajui bolnu stegnutost u svojim prsima. Luna je utke sedela za upravljakim ureajima; zapitao se da li je zapala u stasis zato to je videla kosmodrom po prvi put u ivotu - a onda se setio da to njoj nije prvi kosmodrom. Njena ruka se iznenada isprui i pritisnu njegovo rame, gestom koji je pouzdanje vie traio nego nudio. On podie aku, stavi je preko njene i uvide da nije u stanju da zatvori aku. Opet uvue ruku dole. "Ne brini", proguna, drveno, neprikladno. "Trebalo bi da skrenemo levo, da priemo glavnoj kapiji. Bezbednost e biti pojaana za jedan stepen, zbog dravne posete - ne bi valjalo da nastradamo zbog njihove opreznosti." Posluala ga je, ali mu nije nijednom reju odgovorila. Uhvaen u klopku svoje sopstvene nesposobnosti da dopre do nje, da ulije pouzdanje ili njoj ili bar samom sebi, gledao je kako kupola raste ispred njih. Stotinak metara pre nego to su stigli do glavnog povrinskog ulaza, potopila ih je poplava svetlosti, a jedan glas bez tela naredio im je da stanu. Oprezno im se pribliie etvorica u plavim uniformama iji izgled je ve bio maltene zaboravio; znao je da drugi, iz svojih uporita, motre na sanke. Na njihovim lemovima, titovi za lice bili su sputeni; nijednog policajca nije mogao da prepozna. Ali saznanje da su to njegovi nije mu prijalo i nije ga umirivalo. Naprotiv, sedeo je okamenjen nelagodnou krivca, kao da je kriminalac a ne rtva. "Zali ste neovlaeno u zabranjenu zonu." Prepoznao je oznake narednika, ali ne i glas. "Ispadajte napolje, majkoljupci, a ako ste poveli jo nekog iz vaeg lopovskog klana, izvedite i njega, pre nego to vas upotrebimo za vebu gaanja."

Gundalinu se ukoi. "Od koga si, do vragova, uio proceduru, narednie?" Narednik ustuknu, aljivo glumei da je iznenaen. "A ko, do vragova, pita?" Mahnuo je rukom. Dvojica prioe Luni i stadoe levo i desno od nje, a trei izvue Gundalinua iz sedita na sankama. Gundalinuu popustie noge i on sede, nimalo ceremonijalno, na sneg. "Ostavite ga na miru!" "Bei ruke s nje!" Njegov ljutiti povik protesta nadjaa Lunin; jer Luna je krenula ka njemu, a dvojica su je silovito povukli nazad. Zbacio je unazad kapuljau i skinuo hrapavu masku protiv hladnoe. Progovorio je namerno klostanskim jezikom, primarnim jezikom Novosklona: "Rei u ti 'ko pita', naredni e. Policijski inspektor Gundalinu pita." Narednik zabaci lem unazad sa glave, zapilji se. "Bogovi..." "Gundalinu je poginuo!" ree trei lan patrole, gledajui dole, u njegovo lice. "Tako mu milenijuma, on je!" Luna se otre od njih, prie Gundalinuu i pomoe mu da ustane. On otrese sneg sa obojaka, ispravi se sporim dostojanstvom. "Izvetaji o mojoj smrti bili su preuranjeni." Prebacio joj je jednu ruku preko ramena i zapravo se jako naslonio na nju. "Inspektore." Narednik zauze stav "mirno", otrim i kratkim trzajem tela. Gundalinu uspe da sastavi to lice sa jednim prezimenom: Tesra-Barde. "Mislili smo da su te banditi sredili. Ajde pomozite mu..." "Dobro je meni." Gundalinu je odmahnuo glavom, a Luna ga je istovremeno pritegla jae uz sebe, odbrambeno, zatitniki, odbijajui da se odvoji od njega. "Sad se oseam odlino." Odjednom je prestao da osea hladnou i umor; kao da je, od olakanja, dobio i toplotu i snagu. "Sreno nam se vratio, inspektore! Stie tano na vreme." Jedan od tih ljudi stisnuo mu je ruku, a istovremeno se radoznalo zagledao u Lunu: Gundalinu oseti uobliavanje izvesnih nagaanja. "Ko ti je ova majkoljubna prijateljica?" "Ba prija vratiti se; pojma nemate koliko prija." Bacio je pogled na Lunino lice bez maske, video uplaeno pitanje na njemu i najzad shvatio da se jedan deo njene utljive nesigurnosti odnosio na njegov poloaj. Osmehom joj je dobacio obeanje, osetio kako Lunin stisak postaje manje grevit. "Moja pratilja bila je u zarobljenitvu sa mnom. I pre nego to kaem ita dalje o ma kome od nas dvoje..." odlaui trenutak kad e, to mu je bilo jasno, morati da lae "...dobro bi nam dola topla hrana i prilika da negde sednemo." Zatim je muenikim kaljem potcrtao svoj zahtev. "Inspektore, kao to ti je poznato..." uo je Tesre-Bardeov naglasak, "ulazak u kompleks nije dozvoljen... hmm, metanima." "Tako mu svih bogova, narednie!" Nije vie imao strpljenja, nimalo. "Da nisu zimaki banditi ulazili u kompleks, ne bih ja ovde stajao polumrtav! A da nije bilo ove ene, ne bih ovde stajao uopte." Krenuo je ka ulazu u tunel, i sad podran Luninom rukom. "Uvucite nae sanke." Nikakvih daljih primedaba nije bilo. Derua je protrljala o i i jednim brzim pomeranjem ruke priguila zev. Brujanje pedesetak razgovora prostiralo se oko nje i preko nje, uzletalo je do tavanice i sruivalo se nazad, zatupljujuom silinom. Ve dvadeset sati je budna danas, posle jo jedne noi naruenog, isprekidanog sna; ak i ovo poasno mesto, za glavnim stolom u dvorani, meu polubogovima hegemonijske skuptine, pretvorilo se u jo jednu probu

izdrljivosti. Po brodskom vremenu premijera i skuptine, sad je bila sredina dana, a ne sredina noi; zato su svi kojima je palo u zadatak da ih doekaju morali da prihvate da je dan. Noas se rukovala i sa premijerom Avinijem lino, obuena u sveanu uniformu komandanta policije, natovarena tolikom koliinom slavnih traka i inova da se mogla takmiiti sa suncem. Ili se bar tako njoj inilo, dok nije videla njegovu dravniku odeu, od brokata sa draguljima, izvrsno skrojenu da pokae svaku liniju njegovog jo mladog tela... Koliko je njemu godina, u realnom vremenu? etiri stotine? Pet stotina? Mora biti da ak i Arienrod oseti zavist kad vidi sve to on predstavlja. (Ispunjavala ju je tajnim zadovoljstvom injenica da Arienrod nije bilo dozvoljeno da prisustvuje ovom banketu.) Avini je bio doivotni premijer, a to mesto je nasledio od svog oca, postajui na taj nain hegemonijsko 'lice za pokazivanje javnosti' u ovim vekovima koji su pokazali da od karemovskih sanjarija o vladavini nad drugim planetama nee ostati mnogo - jer e biti potueni vrhunskom ravnodunou galaktikog prostor-vremena. Nju je pozdravio utivom galantnou u kojoj je Geja odmah pro itala njegovu privatnu nevericu da se na takvom poloaju moe nai ena. Sad je pored njega sedeo Hovanese, vrhovni sudija, ali njoj je bilo maltene svejedno kakve e izvetaje premijer od njega uti o njoj. Servo-konobar kliznu u prostor pored nje, spretno ukloni njeno esto ili sedmo uzastopno netaknuto posluenje i stavi ispred nje sledee. Pila je, malo po malo, aj, gledajui kako se ulja vrtloe na njegovoj vreloj crvenkastocrnoj povrini. aj toliko dugo ojaavan sve novim rastvaranjem, da ne bi bilo nikakvo udo ako bi se sad i kaiica rastvorila u njemu; nadala se da e je odrati u budnom stanju. "Od zasluenog sna odvajamo li Vas mi, komandante?" Derua se okrete kao krivac i pogleda oveka desno od sebe, Temona Avinija Sirusa, roenog sina premijerovog. Bio je to zgodan ovek; njegova koa bila je svetla i kosti krupne za Karemovca, a po starosti je bio negde na samom po etku srednjih godina. Ovo potonje ju je iznenadilo, zato to je premijer izgledao mlai od toga. Meutim daleko krupnije iznenaenje sastojalo se u tome to se meu lanovima skuptine naao i taj meanac, ovek samo pedeset posto iste krvi: u skuptini koja je predstavljala vrhunski sabor karemovske nadmenosti. Oigledno je Temon stekao znatnu slavu kao ratnik-dravnik na svom matinom svetu, pa je zbog toga premijer raskinuo sa tradicijom i 'izabrao' ga na upranjeno skuptinsko mesto. Prvih sat-dva vodila je banalne razgovore sa njim, a i sa kraljevski nagizdanim predsedavajuim skuptine od ije teke kolonjske vode je poela da kija. Ali taj razgovor je umro nelagodnom smru, i Derua je bila zahvalna kad su njih dvojica dopustili da im panja bude odvuena na neku drugu stranu. "Ma ne, ni sluajno, sekretaru Siruse", proguna ona, priseajui se najzad lepog ponaanja. Pree prstom du donje strane svog visokog okovratnika: tu je sve bilo neravno od zlataste ukrasne trake. "Jedva i pipate hranu. A nai najbolji kuvari su se toliko potrudili da nas zadovolje. Ova kora kanaube izvrsna je." Govorio je klostanskim jezikom teno; izvrstan lingvist, kao i veina Karemovaca teha. Uostalom emu drugom bi on mogao da posveuje svoje vreme? Osmehivala se mlako. Bogovi, izvucite me odavde... "U profesiji kojom se bavim, ne dobijam mnogo rukova sa dvanaest posluenja." Njen sopstveni maternji jezik joj je

na jeziku leao tuinskije nego tijamatski, sada, posle toliko godina. "Valjda tom izazovu dorasla nisam." Niti ma kom drugom izazovu, vie. "Probajte dinju, zapovednice." Ona posluno dohvati zupastu kaiku, a on klimnu glavom. "Uivanje u dobroj hrani jedini nain je da se stravina dosada na ovim dravnim susretima podnese, kaem ja. I pijenje dobrih pia..." Dakle to ti je oslobodilo jezik. Pojela je jo jednu punu kaiku dinje i odjednom shvatila da je, i protiv svoje volje, uivala u tome. Pa, zato ne - ivi u svetu snova jedan sat; to e morati da ti bude dovoljno za itav ivot. Glumi da je sve ispalo kako si htela i da se nee sve okonati zavrnim odlaskom. Zagledala se preko dvorane, kroz prozore, u strahopotovanja dostojnu, crvenu i zlatnu jamu sletita, u koju su se brodovi skuptine spustili kao komadi ara, kao i hiljadu drugih olupanih ploastih 'novi-brodova' pre njih, obustavljajui vatrenu velianstvenost svog silaska. Mrea energetskih linija na sletitu i na njegovim perifernim proirenjima bila je prepuna uglastih linija svetlosti, kao povrina lave stvrdnuta ali ispucala na bezbroj mesta tako da se vidi nova, svea lava ispod. Nekoliko trenutaka oseala je u sebi talas ponosa i zadovoljstva pred prizorom najneverovatnijih dostignua ljudskog roda, a i zbog injenice da je ona prisutna meu prvim graanima tog roda, i da predstoji budunost jo slavnija... sirensko obeanje koje ju je odmamilo sa rodne planete. I ta sam dobila?... Opet je prola pogledom preko banketnih stolova koji su bili kao drvee, a lica iznad njih kao ivo lie koje se povija kako vetar duva; pogleda zatim Sirusovo lice, i pomisli nenadano, bolno, Bi-Zi... trebalo je da ovaj trenutak pripadne tebi, ne meni. "Recite mi, komandante, kako se desilo da vi..." "Izvinjavam se, komandante." Jedan narednik garde zadro je u njihov prostor. Izvinjavao se drskim tonom. "Izvini, gospodine", ree prvom sekretaru. "ta je, Tesra-Barde?" Derua nije uspevala da prepozna neobinu hitnost u njegovom tonu. "ao mi je to te prekidam, ali mislio sam da e hteti da zna - vratio nam se, evo sad, inspektor Gundalinu." Deruina kaika zveknu o 'latice' njenog velikog tanjira u obliku cveta. "On je poginuo." "Nije, gospo, lino sam ga video. Dovela ga neka metanka. Sad ga pregleda doktor, dole, u bolnici..." "Gde je?" Derua je to pitanje dobacila najbliem tehniaru, ulazei iz hola bolnikog krila zgrade u odeljenje za preglede. Tesra-Bardea je bila ostavila da objasni stvar prvom sekretaru skuptine, nadajui se (ali istinski ne marei za to) da je njeno izvinjenje bilo dovoljno. "Inspektor Gundalinu..." "Tamo, unutra, komandante." Toj eni su ruke bile pune opreme, pa je pokazala pravac pokretom donje vilice. Derua proe i kroz druga vrata, bez zaustavljanja, jo i sad samo napola verujui da soba nee biti prazna. "Gundalinu!" Nije bila prazna, a njegovo ime je grunulo iz nje sa vie oseanja nego to je nameravala. Okrenuo se da je pogleda. Sedeo je, a noge su mu visile preko ivice stola za preglede; bio je skinut do pojasa, a jedan medicinski tehniar u plavom mantilu prelazio je dijagnostikim aparatom niz njegova prsa. Derua mu je mogla prebrojati svako pojedino rebro - stajala su kao poreane motke. Ona vide i njegovo lice, i oseti nevericu

registrujui postepeno ta gleda: njegovu izmravelost, neobrijanost, nedostatak pojedinih zuba. Stade pred njega, gledajui kako on pipanjem trai koulju koja nije bila tu. Pokretom ruke on pokaza bolniaru da se udalji, zatim poe rukama neodreeno kroz vazduh i najzad ih skrsti preko prsa kao postieni mali deak. "Komandante..." Jeste, tako mu svih bogova; to si ti, Bi-Zi... Savladala je u sebi impuls da ga zagrli kao majka i time upropasti, sasvim, i svoje i njegovo dostojanstvo. "Zaista prija oima tebe videti, Gundalinu", ree ona; usta su joj se irila u osmeh, jo i jo, do nepodnoljivosti. "Bogovi! Izvini, komandantkinjo; nisam nameravao da me vidi ovakvog; ho u rei... u smislu pristojnog izgleda..." "Bi-Zi, meni je jedino vano da li je to telo pravo ili lano. Sve drugo mi je tako svejedno! A ako je pravo, onda ona sveanost gore ipak nije besmislena." Njegovo lice je petljalo sa nekim osmehom. "Pravo je - stvarnijih nema." Pogurio se i zaklonio usta akom, dao se u silan kaalj. "Je li ti dobro? ta mu je, doktore?" Derua se okrete tehniaru, primeujui tek sad da u prostoriji postoji i etvrta osoba, koja tiho sedi u jednom uglu. Medicinski tehniar je slegnuo ramenima. "Iscrpljenost. Zapaljenje plua, ali on umesto da lei..." "Nita to se ne moe srediti pomou nekoliko tableta antibiotika", ree Gundalinu naglo, upadajui mu u re. "I vruom hranom za moju prijateljicu i mene." Pogledao je utljivu etvrtu osobu i osmehnuo joj se hitro, a zatim uperio slubeno neodobravanje na tehniara, kao pitolj. "Videu ta mogu da uradim, inspektore." Tehniar je iziao iz sobe, lica savreno bez izraza. Derua se pitala da li skriva iznerviranost ili jednostavno smeh. "Da sam znala, donela bih vam ono to je preostalo od mog ruka. Samo prva polovina bila bi dovoljna da nahrani izgladnele mase neke planete." Jo dok je to govorila, radoznalost je povue i ona pogleda pored nekoliko lavaboa i polica sa medicinskim opskurnostima, reena da vidi ko je taj tihi posmatra. Devojka, svetle boje koe, zaogrnuta belom parkom, na licu modrica koja je uveliko poutela; ta, metanka? Derua se namrti. Devojka joj uzvrati pogled, ne sa pokornom bojaljivo u koju je Derua oekivala, nego ravnopravnim odmeravajuim nainom. To lice - kao da je poznato... Gundalinu, pratei njen pogled, ree maltene prebrzo: "Komandante, to je Letnjakinja koja mi je spasla ivot, i vratila me na vreme za konani odlazak. Luno, doi i upoznaj se sa zapovednicom Pala-Tion; ako postoji iko na ovoj planeti ko ti moe pomoi da pronae svog roaka, to je ona." Pogleda nazad. "Mene su zarobili banditi, komandante, a i nju. Ali ona..." Derua je pustila da se te rei kotrljaju iznad nje, nesluane. Luna... Letnjakinja... Luna Svetlohodna Letnja! Kidnapovano nevinace, Ngenetova ubijena goa, Kraljiina izgubljena klonka... Kraljiina klonka. Da, sad je prepoznala to lice, sad kad ga je konano videla dobro. Hladni drhtaj proe kroz nju: ta radi ovde? Kako moe biti ovde, i kako je mogue da je ba ona ta koja ga je dovela? Zar ba ona... Devojka prie i stade uz Gundalinua; njegova aka se zatitniki sklopi preko njene. Zar on ne zna da je ona van zakona; zar je se ne sea? "Komandante Pala-Tion", ree Luna sa osmehom i sa zabrinutou, iznenada vidljivom.

"ta ti ovde..." "Komandante, odgovornost za njeno dovoenje ja preuzimam na..." Gundalinu prestade u sred rei, jer sobu ispred njihove ispuni gomila glasova. Geja Derua vide na njegovom licu prvo ozarenost, a odmah zatim sev panike, jer prepoznao je njihov jezik. "Sveti...! Komand... Luno" i potee parku sa njenih lea, "treba mi tvoj kaput." Luna mu je to dozvolila, ak mu je i pomogla da progura ruke kroz rukave, kao da je na neki nain razumela njegovu zateenost. Skliznuo je sa stola i stao uspravno, i zatvorio tu debelu jaknu s prednje strane, a upravo u tom trenutku uli su prvi sekretar i voditelj skuptinskih sednica, vukui za sobom izvrsni posle-talas sainjen od desetak gostiju sa banketa i njihovih pratilja i pratilaca. Derua ih je pozdravila salutiranjem i videla da salutira i Gundalinu, grevito-bolnim trzajem ponosa. "Komandante." Prvi sekretar Sirus pozdravi ih klimanjem glave. "Kad smo uli da je izgubljeni oficir jedan od naih, zakljuili smo da treba da doemo i da mu neposredno estitamo na bezbednom povratku", ree na tijamatskom. Pogledao je Gundalinua, pa Lunu; i opet Gundalinua, kao da ne moe da poveruje da je ijedan Karemovac ikad izgledao tako. "Inspektor Bi-Zi Gundalinu, sadhu." Gundalinu opet salutira, kao da je potrebno da dokae da to jeste. Derui je odjednom bilo drago to je sve besane noi proteklog meseca provela uei, makar i bezvoljno, govorni sandi za ovu priliku. Ni sad nije uspevala da razmrsi sve sandijske zapetljancije oko socijalnih poloaja. "Tehniar drugog ranga, sadhanu, bhai - ja, ja vam se zahvaljujem to ste doli. Ovo je velika ast, najuzvieniji trenutak mog ivota." "Gundalinu ekrad." Sirusov izraz lica malo se ublaio zbog dobijenog komplimenta i zbog saznanja da je Gundalinu, ipak, visokog roda. Nastavi na sandiju. "Nosi svojoj klasi i porodici ugled do, tako mlad ve inspektor da si." "Hvala ti, sadhu." Gundalinuove pegice pocrvenee. Pokuao je da zadri napad kalja, nije uspeo; saekali su, sa utivom uzdranou, da to proe. "On moj bolji oficir bio je naj", ree Geja Derua. "Dostajao meni silno je ne." Prijao joj je Gundalinuov hitro dobaeni pogled pun iznenaenja - zbog pohvala, pa jo na sandiju. Luna je stajala utke izmeu njih i osmehivala se Gundalinuu kao da zna ta je reeno o njemu. Derua tek sad zapazi kakvu tuniku ta devojka nosi: tuniku ije su boje jo vie isticale tuinstvo njene blede koe i svetlosrebrne kose. Narodnu nonju nomada Zimaca; Geja je to jednom videla u izlogu neke starinarnice u Lavirintu, prikazano kao retkost. Ko si ti, devojko? Ali, ula je samo sekretara Sirusa kako se predstavlja, diui dlan ka sagovorniku, to je Karemovcima bio ekvivalent rukovanja. Luna se neoekivano ukoi uvi to ime. Gundalinu zakorai napred, na isti nain diui ruku. Jedan sekund neugodnosti pro e kao elektrina varnica izmeu njih pre nego to su se njihovi dlanovi dotakli: Derua vide da Gundalinu ne moe sasvim da otvori aku, da mu prsti ostaku skvreni kao kande. Zatim vide i ruiaste oiljke na unutranjoj strani zglavka, oiljke nalik na niz paralelnih nabora i udubina. O, bogovi, Bi-Zi... Sirus je nastavio sa predstavljanjem pridolica. Naparfimisani 'spiker' nije hteo da dotakne dlanom Gundalinuov dlan, ali Gundalinu pree preko toga, uopte ne menjajui izraz lica. Da li ovaj misli da je to zarazno? pomisli Derua mrtei se. Prepoznavala je, sasvim pouzdano, posledice seenja vena, a znala je i to da Karemovci, budui da jesu to to jesu, te oiljke prepoznaju jednako pouzdano.

"Ti - strane tekoe trpeo mora da si pre, gubljen u divljini iz, posle pada tvoje patrolne letilice, inspektore Gundalinu." Sirusove rei bile su odskona daska za objanjenje. "Ja - u divljini izgubljen bio sam ne, sekretaru Siruse", ree Gundalinu drveno. "Robili banditi su me za. Stupali sa mnom loe su po." Spustio je pogled, pod teinom udruenih pogleda svih njih, pritisnuo zglavkove uz svoje bokove. "Ova ena ovde nije nala se da, nikad vratio bih se ne. Spasla moj ivot je ona." Pruio je ruku, uhvatio Lunu za lakat i povukao je napred. "Ovo je Luna Svetlohodna Letnja." Njegov izraz lica, u trenutku kad je bacio pogled ka njoj, pokazao joj je o kolikom stepenu iskazivanja poasti se tu radi. Osmehnula mu se, a Sirusa pogledala sa iznenadnom usmerenou panje. "Uroenica?" ree spiker, glasom pojaanim zbog pia. "Jedna neuka varvarska devojka inspektora karemovskog spasla? To zabavlja me ne, Gundalinu-ekrad, nimalo." "Humor nameravan bio je ne." Gundalinu die glavu, i nastavi glasom iznenada tihim i hladnim. "Neuka divljakinja nije to. Najmudrije i najplemenitije ljudsko bie u ovoj sobi je ona. Sibila je." Obazrivo je povukao u stranu okovratnik njene tunike; a Luna gordo die glavu da pokae napola zaraslu ranu od noa i utetovirani radijalni trokraki znak. Derua naini grimasu. Tako ti onog amdije, sad si udesio stvar! Poto su bili sasvim iznenaeni ovim, na njihovim zureim licima se jasno pokazala reakcija, ali ipak su outali; jedino je spiker bio tako duboko 'zaao u ae' da je ispoljio nepotovanje pa i nevaspitanje. "Na ovom svetu znai to ta? Obuci ti nju u tuniku i zovi ekrad je na, ali ona time teh postae ne. Sibila na ovoj planeti, puuuuh...." Zagrcnuo se i zautao, zato to ga je neko dograbio s lea i promrmljao mu otre, nerazgovetne rei u uvo. Meutim Derua je motrila devojku i videla da su se njeni obrazi zacrveneli kao da je razumela svaku re. Zatim se odmakla jedan korak od Gundalinua, drei ruke kruto pruene uz telo, i rekla na nespretnom, loem sandiju: "Ja samo vr u koji znanje usuto je sam. Znanje nije manje ma koliko vr lo bio. Mudrost onih koji piju iz mene je ta koja mudrom ini me. Budale uine da i sibila bude glupa, ma gde to bilo." Derua trznu licem i odmahnu glavom. Karemovski izrazi lica talasali su se od zaprepaenja. "Mi da uvredimo tebe hteli smo ne", ree Sirus hitro, umirujuim tonom. "Poto sveta ena svome narodu si, sluuje i nae potovanje za, sibilo." Nasmeio se, malim, samo-omalovaavaju im osmejkom. "Ali sandi gde uila ona je na, komandante?" "Uio sam je ja na", ree Gundalinu, pre nego to je Derua mogla ispuniti usta odgovorom koji se sam po sebi nametao. Gundalinu obuhvati Lunu jednom rukom oko plea, privue je opet sebi i vrsto stisnu i drugom akom za drugo rame. "I, sa dunim tovanjem prema asnome spikeru po, elim rei da kad bih ja inio da ona Gundalinuekrad bude u, dakle supruga moja, to bi ast cele moje klase visilo po." Ovog puta zaprepaenje je dolo do ruba uasa. Derua se zablenula, kao i ostali. Zau neki enski glas iz pozadine grupe, koji je neto blejao - razabra re "...bljuvotine..." "Gundalinu-ekrad", ree Sirus nelagodno se pomiui, "drao velike tegobe ti si iz, to razumemo..." Gundalinu se pokoleba pod jednoglasnou njihove osude. Njegove ruke popustie, mada je obe ake jo zadrao na njenim ramenima. "Da, sadhu, promrmlja tonom izvinjavanja. "Ali uti da nju vreaju u ne. ivot spasla je mi."

"Naravno." Sirus se opet smekao. "Ali ti namerava njome da se eni ne..." On se osvrte, pogleda i levo i desno od sebe. "Drugoga ona voli", ree Gundalinu, maltene alosno. Luna se pod njegovim rukama okrete da ga pogleda. "Znai ti njome oenio se bi?" upita spiker uvreeno. "Ponosa zar ti nimalo ostalo je? Degenerisan toliko si zar? Rei neto tako, stida bez! ovek koji ve neuspelisamoubica je!" Ta re takoe je znaila i kukavica. Gundalinu usisa promukli dah. "asnu stvar kuao sam po. Krivica za neuspeh moja je ne!" On isprui obe ruke ka njima. "Odista nadmonog oveka krivica uvek uspeh je ne." To je rekao drugi zvaninik, jedan koga Geja Derua nije poznavala. "Neuspeli-samoubica da ivi zasluuje ne." Gundalinuov izgruvani tit samopotovanja raspade se sasvim; on se zatetura nekoliko koraka unazad, do stola za pregled pacijenata. Tamo se zadra kao da su te rei bile smrtni udarci. "Oprostite mi, sadhanu, bhai, za - za sramotio moju klasu i porodicu to sam o." Nije mogao ak ni da pogleda u njih. "Nikada nisam sluivao ast da me potujete za, niti u vaem sustvu da budem pri. Ali sam sluio va podsmeh i gnuanje u celosti za. Bolji od roba, od puzee zveri, nisam." Cele ruke poele su da mu se tresu; Derua mu priskoi da ga pridri pre nego to se srui. "ta je vama ljudi!" Bacala je optuujue rei, na tijamatskom, preko ramena, ne marei mnogo. "ta vi hoete od njega? Da ponovo see vene, da gledate kako njegova 'ast' otie niz lavabo?" Mahnula je rukom. "Pripadnik vaeg naroda, hrabar i pristojan oficir, proao je kroz pakao i imao dovoljno snage da preivi; a vi ne znate nita drugo da mu kaete nego 'umri'!" "Nisi ti jedna od nas, komandante", ree Sirus tiho. "Gundalinu... shvata. Ti nikad ne bi mogla shvatiti." "I hvala bogovima za to." Derua pomoe Gundalinuu da se opet popne na sto. Drutvo zvaninika, gunajui, ve je poelo da se povlai iz sobe, ali ona ih nije ni na koji nain pozdravila. Zaula je jo kako spiker podie glas i poziva Gundalinua reima koje se koriste samo za obraanje najnioj podgrupi meu neklasifikovanima. Gundalinuova usta zadrhtae; on grevito proguta. "Graanine Siruse!" ree Luna neoekivano. Derua iskoristi Lunin glas kao izgovor da se okrene na drugu stranu, dajui tako Gundalinuu vremena da ovlada sobom. Videla je da na samom pragu Sirus zastaje, ali je videla i da se devojka, gledajui ga, bori da savlada svoj gnev podignut do belog usijanja, i da u tome uspeva. Pred Deruinim oima, neka druga, hitnija emocija nadvladala je gnev. "Ja... moram sa tobom govoriti." Sirus podie obrve, baci pogled ka Gundalinuu. "Mislim, previe rei ve reeno je da." Ona odmahnu glavom, uporna u svojoj odluci; njena bleda i oputena kosa pri tome se takoe razmahala. "O... nekom drugom." "Kao sibila trai to?" Jo jedno odmahivanje glavom. "Kao neaka tvoja."

Njegovi udovi obustavie pokuaje da ga iznesu kroz vrata. Zadnja grupa odlazeih Karemovaca poe se osvrtati i kikotati o skandalu, sad ve u hodniku. Derua mirnu, oseti kako se Gundalinu ispravlja pored nje. "O tvom sinu. Sa prolog Festivala." Sirusove oi pogledae na kratko u prolost. On klimnu glavom, samo jednom, a onda jo jednim pogledom i pokretom glave pozva Lunu u drugu sobu. Ona po e za njim, ali se jednom i osvrte. Gundalinuov pogled ju je pratio, kao da sad ne bi mogao podneti da je izgubi iz vida; ali njegovo lice bilo je bez nade. "Bi-Zi... inspektore Gundalinu." Derua je povienim glasom zahtevala da on obrati panju na nju. "Izvoli." Posluno je okrenuo glavu, ali ne i panju. Derua je oklevala, odjednom ne znajui sigurno sopstvene namere. "Bi-Zi... ti se nisi istinski zaljubio u tu devojku, a?" Njegovo grlo se pokretalo. "A ta ako jesam, komandante?" ree on, previe ujednaeno. "To moe biti skandal, ali nije krivino delo." "Bi-Zi, zar ne uvia ko je ona?" On die pogled, u kome ona proita njegovu krivicu. Ali odgovor ne dobi. "To je ona cura koja nam je izmakla sa teh-krijumarima pre pet godina." Uporno je nastavila da mu pria stvari koje je on ve znao, nadajui se da e to biti dovoljno. "Ona je ilegalac, protivzakoniti povratnik. Morae biti deportovana." "Komandante, pa ne mogu ja..." Njegova zdrava ruka stisnu mekano obloenu povrinu stola. "Ako je zaista voli, Bi-Zi, onda to ne mora da bude problem." Osmehnula se na ohrabrujui nain. "Oeni se njome. Odvedi je odavde kao svoju suprugu." "Ne mogu." Uze iz posluavnika na kraju stola jednu hirurku alatku zailjenu poput otre bodlje i oproba je na svom dlanu. Ona urno ree: "Nee valjda da dopusti da ta gomila licemernih snobova..." "Ne radi se o tome." On se ukruti. "A ti o liderima Hegemonije ne sme govoriti na taj nain. Oni su potpuno imali pravo da me kritikuju." Derua zausti da neto kae, ali ipak outa. "Ne bi se Luna udala za mene." Ostavio je instrument. "Ona je, hm... verena", kao da je u nekom delu njegovog uma jo nedolino da se ivi u nevenanom braku. "Za svog roaka, sina prvog sekretara Sirusa." Pogledao je opet ka vratima, sa nevericom. "Ona ga voli. Pokuavala je itavo ovo vreme da stigne u Karbankl da bi potraila njega." Izgovarao je te injenice ravno, kao neko ko ita izvetaj. "Taj se zove Ukres Svetlohodni." "Ukree?" "Zna ga?" "Da, a zna ga i ti. Spasli smo ga od lovaca na robove, jednom, onog dana kad si poslednji put posetio Palatu. Posle toga Arienrod ga je uzela pod svoje; od tada je jedan od njenih miljenika na dvoru. Zbog toga se iskvario sasvim." Gundalinu se namrti. "Znai, mogue je..." "ta?" "Luna misli da je on Starbak." "Starbak!" Derua prinese aku elu. "Tako je - tako je, uklapa se. Hvala vam, bogovi! I hvala tebi." Ona se opet okrete ka njemu, natutena lica. "Ve neko vreme se

trudim da doznam ko je Starbak, da bih mogla da ga pritisnem zbog ubistva i zbog ilegalnog pokolja mera." Gundalinu se tre. "Zbog ubistva?" Klimnula je glavom. "Ubio je jednog dilipa, ili pustio da njegovi gonii to uine. Mislila sam da je ubio i Lunu... ali i to jedno je dovoljno. Ovog puta u Arienrod smestiti aoku tamo gde boli!" Dakle postao si pokvareniji nego to sam i sanjala, Svetlohodni. Videla je u svom umu istuenog deaka sa slomljenom sviralom, ubicu u crnom naspram panorame jedne obale po kojoj su razasuti leevi. Ni u najluim matanjima nisam zamiljala da e moi da padne tako nisko. "Obeao sam Luni...da emo ga nai... i pomoi mu, ako bude mogue. Ako ga ne zgrabimo mi, zgrabie ga Promena." "Ne budi tako siguran u to. Znai, Luna bi i sad htela da joj se on vrati, iako je, sigurno, na onoj plai videla ta je radio?" Deruu zahvati iznenadno, dekoncentriue uvianje da je Ukres pripadao, u svoje vreme, i Luni i Arienrod... i da jo pripada obema. Arienrodina klonka. "Otkud si ti to znala?" ree Gundalinu. "Nije bitno." Derua prui ruku, dotae kupastu metalnu spravu prikljuenu na senzorne obloge. "Ona kae da ga i sad voli. To ne moe tek tako da prestane, posle toliko godina... I jedino eli da zna da li on ima ista oseanja prema njoj." Izronio je neki svetlucavi treptaj izgubljene nade. Da li zaista eli samo to? "Ja nju ne mogu da pustim da se slobodno kree po gradu, Bi-Zi." Derua je odmahnula glavom, pipkajui inove na okovratniku. "ao mi je. Ali, taj rizik ne dolazi u obzir." "Ne razumem. Nee zaraziti nikoga. Ostau s njom dok ga ne naemo." "I ta e biti onda?" Podigao je ruke, opet ih pustio da padnu. "Ne znam... Komandante, Promena je na pragu, a kad se bude dogodila nee biti vano da li je Luna boravila van Tijamata ili nije. Letnjaci mrze i samu tu pomisao. Na Karemofu je bila samo nekoliko nedelja. Kakvu tetu moe naneti?" "Ti mene pita kakvu tetu moe naneti sibila koja je saznala razlog postojanja sibilstva?" upita ona, maltene ljutito. "Ako uspemo da uhapsimo Starbaka, ona moe u istu eliju s njim. U ma kom drugom sluaju, veruj mi, bolje je za sve zainteresovane da ga ona vie nikad ne vidi i da on vie nikad ne vidi nju." "Ne mogu verovati da to ujem od tebe." Rei su bile oteale od potmule optube. "A ja ne mogu verovati da te ujem da kae da ona nije pretnja, Gundalinu! ta ti je, do vragova?" Ne pritiskaj me, Bi-Zi. Budi dobar plavac i prihvati ovo; ne prisiljavaj me da te sad povreujem. "Stalo mi je do nje. ini mi se da bi to trebalo neto da znai." Poe kaljati, pritiskajui prsa. "Vie nego do tvoje dunosti prema zakonu?" "Pa ona je samo jedna neduna letnjaka devojka! Zato, pakla mu, ne moemo da pustimo da na tome i ostane?" Zvualo je kao ovek u mukama; Derua uvide da je Gundalinu sam svoj najstroi inkvizitor. "Nije samo jedna, obina Letnjakinja, Bi-Zi", ree ona sa tekom nevoljnou. "Da li si ikad primetio koliko lii na Arienrod?"

Njegov izraz lica govorio je da je ona sila s uma. "Ozbiljno kaem, Gundalinu! Imam sve razloge da verujem da je Kraljica na neki nain klonirala sebe. A jedini mogui njen razlog za to bio bi, da ne dozvoli da Zima bude oborena s vlasti." I zatim mu ispria sve, svaki detalj svojih dokaza izvedenih na osnovu okolnosti. "Prema tome, vidi - Luna je sibila. Ne mogu da rizikujem da je se Arienrod doepa, da se doepa sebe same, ali naoruane takvim smrtonosnim orujem. Ona ini sve to moe da se odri na vlasti." I da nastavi da korumpira sve to dotakne na ovom svetu. "Ali ja inim sve to mogu da joj to ne uspe. Dakle, i da Luna ne dopadne u njene ake." "Ja u to ne mogu da verujem." Odmahivao je glavom, a Geja Derua uvide da on, zaista, ne moe da poveruje. "Luna se razlikuje od svih drugih osoba koje sam ikada sreo. Uopte ne lii na Arienrod! Luni je na srcu svaija dobrobit, i dobrobit svega - i to svako oseti u njoj. Ako u nekoj osobi postoji makar i iskrica pristojnosti, Luna je razgori u veliku vatru. Zavoleti je... to je neto emu niko ne moe da odoli." Nekakav praznoglavi osmejak okrete krajeve njegovih usana nagore. Derua iskrivi lice. "Za ime bogova, Bi-Zi, niko nije toliko divan." "Ona jeste. Pa, samo porazgovaraj s njom." "Izgleda da je pametnije i ne pogledati je, ako je tano to to o njoj tvrdi. Nije nimalo udno to ljudi kau 'ljubav je slepa'", dodade ona, blae. Oseala je kako njen osmejak izvinjavanja raste, dok je zdravo opiranje izravnavalo liniju njegovih usta. "Tvoja taka gledita se malo poremetila, Bi-Zi, to ti je sve. Tebi su sad potrebni dobra klopa i dobro spavanje, i dovoljno vremena da poveruje da si se vratio u onaj svet kome pripada." "Nemoj mi popovati!" Tresnuo je po posluavniku sa instrumentima i oni poletee, svetlucajui. Deruino lice se trznu. "Znam gde sam, a mesto mi vie nije ovde! Nisam podoban da budem policijski inspektor, niti da pripadam ljudskoj rasi. Imam samo jednu elju, a to je da odrim obeanje, jedino koje jo mogu da odrim, dato jedinoj osobi koja uopte ne mari ta sam postao. A gle tebe, pokuava da me ubedi da je ona udovite, i da moram da je udaljim od njenog jedinog cilja, sad kad joj je maltene na dohvat ruke!" "Kaem ti da kao oficir policije ima dunost da titi Hegemoniju! To mora da ti bude prvo. Ne moe poeti da tumai zakon 'elastino' prema svom linom ukusu. Stvari ne rade tako." Trebalo bi da ja to dobro znam. "Onda podnosim ostavku." "Ne prihvatam tvoju ostavku. U takvom si stanju, da je sad ne moe ponuditi osim toga isuvie si mi potreban. Svaki pojedini od mojih ljudi potreban mi je do samog trenutka uzletanja poslednjeg broda." Znala je, dok je to govorila, da su u pitanju stvari beskonano vee od toga: karijera i samopotovanje jednog oveka, moda ak i njegov ivot. "uj me, molim te, Bi-Zi. Zna da ti sve ovo ne bih ispriala da nisam uverena da je istinito. Arienrod je..." udovite i infektivna bolest "...opasnost za Hegemoniju, pa je otud i Luna to", ma ta ta Luna zapravo bila. "A Starbak je opaki ubica, koji je ubio sve ono to je Ukres nekad davno bio, ba kao to je ubio i hiljadu mera. Razmisli, Gundalinu, razmisli o tome! Jo i sad si dobar oficir - i ne moe poricati da ovim sada kri svoje dunosti. tavie, predajui Lunu onima gore, ne bi joj uinio uslugu." Razum poe da se vraa u Gundalinuove oi, malo po malo; razum, i mrana reenost. Ostani sa mnom, Bi-Zi.

Na vratima se opet pojavila Luna. Dolazila je bacajui poglede preko ramena, a lice joj je bilo stisnuto od razoaranja i uskraenosti. Iza nje, Sirus je izlazio iz spoljanje sobe. A-uh, ne sad kad sam na rubu pobede! Derua opet okrete glavu ka Gundalinuu, vide sa naglim olakanjem da se njegov izraz lica nije promenio. "Bi-Zi", proaputa ona, "ne mora ti to da radi. Odrediu nekog drugog da je vodi. Ostani ovde dok ne dobije lekove. Odmor ti je potreban, i..." "Ja u." Govorio je kao da ona ne postoji. Odgurnuo se sa tog stola, stao na noge nesigurno, pribirajui snage da radi svoj posao. "Ve su mi dali lekove, komandante. Dobro mi je", ree odsutno. "Moram ja ovo da uradim; i moram sad odmah, pre nego to se predomislim." Pege na njegovom licu isticale su se kao zvezde, anemino bele na tamnoi njegove koe. Luna ga pogleda, zaustavi se u prelaenju sobe. "Bi-Zi?" Gundalinu tiho ree: "Luno, uhapena si." 36. Zgurena na ivici sedita, Luna se pribila uz poluokrugli prozor, a prigradska inska kola pooe beumno iz kosmodromske stanice. U njima je bilo samo jo nekoliko ljudi, uglavnom tehniara koji su zavrili svoje radne dunosti i koji su sad ili da se pridrue festivalskim gomilama u gradu. Karbankl - evo, ona stie na kraj putovanja koje je potrajalo toliko dugo, i koje ju je kotalo toliko mnogo. Pogledala je napred: kola su bila usisana u crnilo tunela, oivieno pulsirajuim zlatnim prstenovima. Luna je svaki put mirnula kad su kola prolazila kroz prsten kao neujna ivaa igla... mirkala je i mirkala, nastojei da vidi jasno. Krila je ruke, obuzeta nemonim besom, oseajui hladne i nepopustljive lisice kako joj se usecaju u kou. Gundalinu je sedeo pored nje, ali odvojen nepremostivom provalijom izdaje i Dunosti. ta mu je ta ena rekla? Ili je ovo od samog poetka bila njegova namera? Bacila je pogled ka njemu ali samo na tren jer on ju je jo gledao. Sad je u njegovim oima bio jad, mek i popustljiv, a ne ono neopratajue gvoe inspektora Gundalinua o koje bi mogla udarati sa iskrenim besom. Nije smela da gleda tu njegovu tugu, jer se plaila da bi se u njoj mogla izgubiti; da e biti odvuena nadole u uspomene na taj i previe ljudski pogled koji je doticao njeno lice u svetlosti zore nekih dana, pogled koji je nju eleo i trebao, pitao - ali nikad od nje zahtevao... seanje da je ona, zamalo, bila voljna da odgovori na taj pogled... zamalo... Prokletnie, laove, skote! Verovala sam ti... verovala sam u tebe... Borila se protiv iznenadnih suza. Glavom je poela da lupka po prozoru, u ritminoj uskraenosti. On nju vodi u zatvor; a kroz nekoliko dana njegov narod e je opet odvesti sa ove planete... zauvek. Onda e je ostaviti da na nekom drugom svetu bude doivotno u izgnanstvu. Slagao je ak i ovu Pala-Tion, rekavi joj da su ga ve izleili do te mere da je sposoban da taj posao obavi lino. tavie ula je da se dobrovoljno javio dobrovoljno - da uhapsi i Ukresa; da okaje svoje grehe tako to e udesiti da njen ljubavnik bude optuen za ubistvo i poslat u doivotno zatoenitvo u neku zatvorsku naseobinu na nekom paklenom svetu... ako bude mogue pronai Ukresa na vreme. A ako ne bude mogue...

Ispriala je prvom sekretaru Sirusu sve, pokuala je da ga ne mrzi i videla kako svetlosni odjek iz jednog dalekog vremena na istom ovom mestu ispunjava njegove oi u trenucima kad mu je govorila o medalji na kojoj je njegovo ime i o njegovom sinu... "Uvek ju je nosio; uvek je eleo da bude kao ti, da sazna tajne vaseljene." Tad se nasmejao, sa iznenaenim zadovoljstvom, elei da zna gde je njegov sin sada i da li je mogue da se njih dvojica sretnu. Rekla mu je, sa oklevanjem, da je to mogue i da e videti Ukresa u dvoru Zimske Kraljice. Sirus je bio ro en, kao i Ukres, posle proslave koja je pratila slubenu posetu Skuptine planeti Samathi; i kad je premijer sledei put doao na Samathu, poveo je svog sina, sad maltene sredovenog, sa sobom, iz istog efa. Videla je kako u Sirusovom umu poinju da se registruju mogunosti za njegovog sopstvenog sina; u iznenadnom splitanju nadanja i strahovanja, ispriala mu je i ostatak. "...a Starbak e biti prinet na rtvu, zajedno sa Kraljicom, na kraju Festivala, osim ako ga neko spase." Saekala je da nastupi ok zbog ovoga, a onda, usmeravajui svu snagu svoje volje na njega, ree: "Ti ga moe spasti! On je unuk premijera, tvoj sin, niko se ne bi usudio da ga smakne ako ti naredi da ga puste da ivi!" Ali Sirus se odmakao jedan korak od nje, sa praznim osmehom aljenja. "ao mi je, Luno... neako. Zaista mi je ao. Ali ne mogu ti pomoi. Hteo bih, ali..." Njegovi prsti su se trznuli. "Nita ne mogu da uinim. Mi smo samo figure za javnost, Luno! Slike, idoli, igrake - mi ne upravljamo Hegemonijom; mi smo joj samo dekoracija. Ti bi morala da promeni samu Promenu, ali taj ritual je daleko vaniji od ma kakvog mog proizvoljnog prieljkivanja." Oborio je pogled. "Ali..." "ao mi je." Uzdahnuo je, slegnuo ramenima, rairio ruke: ovek praznih aka. "Ako postoji ikakav nain da pomognem, dostupan mojim moima, pomoi u; samo me zovi i reci mi. Ali uda ne mogu da izvodim... ne bih znao ni kako da pokuam. Kamo sree da mi ovo nisi ni rekla." Okrenuo se i otiao, ostavljajui nju da stoji sama. Sama... U ivotu jo nikad nije do te mere osetila da je sama. Vozilo je usporilo, ulo u svetlost na kraju tunela, i, sa uzdahom, stalo. Gledajui van, videla je ogromnu vetaku peinu, i peron, irok, vrlo jako osvetljen. Zidovi su bili obojeni: dreave pruge u raznim bojama, pokuaj da se stvori atmosfera slavlja, ali pokuaj bez uspeha, bez srca. Na peronu nije bilo nikog osim trojice dobro naoruanih straara; veeras je pristup do zvezdane luke bio ogranien jo stroije nego inae. Stigli su u Karbankl, ali Luna nije imala jo nikakav utisak o pravom identitetu tog grada. Tehniari izioe iz vagona kao jedna guva, puna smeha i laktova; jedan ili dvojica se okrenue da bace kratak pogled iza sebe, a onda odoe preko perona. Gundalinu je ustao, kaljui bolno, i pokretom joj pokazao da i ona ustane, jo bez ijedne rei. Pola je pravcem kojim su tehniari otili. Hodala je pognute glave, izgubljena u tiini pitanja bez odgovora. Na suprotnom kraju perona bili su liftovi raznih veliina. U jedan takav ve su otili oni tehniari. Gundalinu je jo bio u svom okrvavljenom kaputu, a na glavi je imao pozajmljeni lem; straari su osmotrili njegove isprave daleko pomnije nego njegovu zatvorenicu. Lift ih je poneo u visinu - jo, i jo, i jo, toliko u visinu da je Luna najzad osetila kako se njen prazni eludac prevre u protestu. Lift se nigde usput nije zaustavljao. Cev kroz koju se kretao vodila je kroz uplje jezgro jednog od noseih stubova Karbankla, u

srce nieg dela grada - gde je roba svojevremeno dolazila iz cele Hegemonije, i u celu Hegemoniju odlazila... to e sad prestati. Lift je stigao do nivoa grada i vrata su kliznula u stranu. Buka, boje, zvuci veselja jurnue u lift i napadoe ih kao neki veseli ludak. Pored lifta su promicali plesai, mukarci i ene, uz huk muzike nekog orkestra koji se nije video; metani i vanTijamatovci plesali su zajedno, po dokovima koji su bili bez ikakvog posla. Svuda uokolo su leale odbaene stvari i kojekakav otpad, a karnevalisti su jo 'razbacivali' posvuda i svoje pokrete i sve zamislive suprotnosti odee i bia. Luna je od svega toga ustuknula, i osetila pored sebe slinu Gundalinuovu reakciju; kakofonija razbijenih ula nametnula se krhkoj tiini snega. Gundalinu je opsovao na sandiju, prekidajui, u samoodbrani, sopstveno utanje. Ali, dohvatio ju je za miicu i izgurao je napolje pre nego to su se vrata lifta opet zatvorila. Poveo ju je rubom razmahane gomile, kroz beskrajno dugi 'kordon' izmeu zidova i nasrtljivih plesaa, do skladita kojim je po injala Ulica prepuna ljudi. Najzad je zaustavi, pronae zaklon u jednom uglu izmeu dve zgrade. Nasloni je odluno leima na zid. "Luno..." Okrenula je lice na drugu stranu, da potopi njegovo lice slikama. Ne reci mi da ti je ao - ne reci to! "ao mi je. Morao sam ovako." Dohvatio ju je za ake. Utisnuo je palac u jedno udubljenje na sredinjem delu lisica, i one se uz otri zvuk otvorie. Skinuo ih je i bacio. Spustila je pogled neverice ka akama, onda opet pogledala gore, u njegovo lice. "Poto te je zapovednica prepoznala, nije mi preostao nikakav drugi nain da se provuemo pored strae i uemo u grad." Odmahnuo je glavom, obrisao oznojeno lice nadlanicom. "Sveta Majko!" Luna duboko udahnu, stiskajui pesnice. "Suvie dobro lae." Iskrivio je usne. "Eto ta ostade od 'dobrog plavca Gundalinua'." Die ruke, skide sa glave pozajmljeni lem, pogladi ga maltene sa strahopotovanjem. "Niko ne shvata da mi ovo vie ne stoji valjano na glavi." Glas mu je bio prepun gorine samooptuivanja. Saginjui se, ostavio je lem na plonik. "Bi-Zi, ne mora niko da zna." Dodirnula je njegovu miicu. "Zato im ne kae da sam pobegla u guvi?" Uspravio se; usta su mu bila kao razrez noem, oi kao ar; i ona vide da ovo nije katalizator nego samo talog njegove promene. "Komandant mi je rekla ono to zna o tvom roaku. Ne moemo u Palati dospeti do njega, ali rekla je da on ponekad dolazi u posetu jednoj eni po imenu Rejvenglas, u Citrusnoj uliici. To bi nam bilo sasvim dobro mesto za poetak posla." Stao je malo dalje od nje, udaljujui se tom kretnjom i od sebe samoga, povlaei se na bezbedan teren. "Mislim da moemo ovako ii; niko nas nee dvaput pogledati u ovoj gomili." Naglo se namrtio i osmotrio kako izgleda. "Upleti kosu u kike. Ovako je - suvie primetno." Posluala je, ne razumevajui. "Dri se uz mene, i ta god da se desi, ne dozvoli da se u ovoj gomili razdvojimo. Treba pola grada prei, i to sve uzbrdo." Pruio joj je zdravu aku, a ona je ovla prihvati. Krenuli su uz Ulicu, pod stalnim napadom silovitog veselja Karbankla. Zimci su slavili sa nekom vrstom neobuzdanog oajanja, jer e to za sve njih biti poslednji Festival; Letnjaci su slavili dolazak Promene koja e vratiti njihov svet na pravo mesto. Prizori nebrojenih ostrvljana koji su doli u grad - ljudi sa izmama i kousima od

klijevske koe, sa licima speenim od surovosti vremenskih prilika, ispunjavali su Lunin vid i stezali joj grlo enjom. Uvide da pretrauje ta lica, u potrazi za jednim poznatim, svaki put razoarana, sem u jednom trenutku kad je videla crvenu kosu nekog mladia u kouhu. Momak se udaljavao, i ona pokua da se otrgne od Gundalinua i poe tamo, ali Gundalinu je nije putao. Odmahivao je glavom i vukao Lunu dalje, uz ulicu; posle nekog vremena i sama je shvatila da se desetine crvenokosih letnjakih mukaraca vrzmaju kroz ovo more lica. Ulini prodavci izvikivali su svoje ponude, ljudi su plesali povezani u ive lance, scenski izvoai i muziari penjali su se na sanduke i stepenike i nastojali da pridobiju nestalno oboavanje prolazee gomile. Iako je bila duboka no, svi su se ponaali kao u sred dana, kao da ne primeuju razliku izmeu ta dva - kao ni Luna. Jer, tu je predsednik vlade, stigao je, i od sad pa do noi sa maskama svetkovanje e postajati sve lue. Trgovci van-Tijamatovci rasprodavali su svoje poslednje zalihe budzato, ili ih poklanjali, nagomilavali na ulazima u prodavnice odeu, hranu, neprepoznatljive egzotine predmete, sa natpisima ODNESITE. Zimci omotani metrima porodinih totemstvorenja paradirali su sredinom ulice, praeni hologramskom hladnom vatrom. Luna je ciknula kad je pored nje pukla petarda; posle je ispisivala svoje ime po vazduhu blistavom upaljenom prskalicom koja joj se neoekivano nala u ruci. Po ulicama su izbijale i tue, ponekad samo pesnicama, ponekad i jo poneim, jer su napetosti, stalno prisutne ispod svetkovinskog rastapanja valenci, ponekad i eksplodirale takvim iznenadnim, sitnim nasiljem. U jednoj prilici morala je ona drati Gundalinua za miicu i vui ga, jer je Gundalinu, ponet snagom navike, krenuo prema jednoj tui koja je izbila nedaleko od njih. Ali naao se tu i obian plavac sa sjajnim lemom, i prisvojio taj dogaaj, a Gundalinu se ustrim trzajem okrenuo i produio svojim putem. Dok su odmicali, Luna je oseala da je duh mase vue vrtoglavim optimizmom, da je obasipa udarima potpune svesti da je, najzad, stigla ovde - da je ovo taj grad, Karbankl, mesto nezamislivih divota. Stigla je na vreme, stigla je u vreme Promene, kad se verovatnoe rue i kad sve postaje mogue. Dola je da nae Ukresa, da promeni Promenu, i to e uiniti. Sve vie je vodila Gundalinua, vukla ga uz reku ljudskih bia, zato to su ga ula i izdrljivost sluili sve slabije, a nju sve bolje. ula je njegov kaalj, osvrnula se i videla njegovo oznojeno lice, setila se da je odbacio ostatak leenja samo da bi njoj pomogao. Ali im je usporila, on je odmahnuo glavom i navalio pojaanim hodom dalje. "Jo malo." Stigli su konano do Citrusne uliice. Luna pronae jednu prodavnicu koja je bila jo otvorena i ivo upita prodavca gde je Sudba Rejvenglas. On pogleda njeno lice sa nekim naroitim iznenaenjem; Luna povue okovratnik tunike nagore, da bolje sakrije tetova. "Sudbina radnja je odmah do moje, gospoice mlada - ali nju nee nai tamo. Poslovi sa maskama su takvi da ona sad mora da ide po celom gradu. Vrati se sutra, moda e biti bolje sree." Luna klimnu glavom, zanemela od razoarenja. Gundalinu se teko naslonio na zid koji se sav ljutio. "Imate... neto za kaalj?" Prodavac je slegnuo ramenima. "Pa, sad ba i nemam. Jedino amajliju za dobro zdravlje." Gundalinu zgaeno frknu. Odgurnu se od zida. "Ajmo, da se raspitamo u paklovima."

"Ne." Luna odmahnu glavom i uhvati ga za miicu da ga zaustavi. "Prvo da naemo neko mesto gde se moe prespavati. Sutra emo doi opet ovde." Bio je neodluan. "Sigurna si?" Klimnula je glavom i to je bila la, ali je znala da on ne moe jo dugo, i da bi bez njega bila sasvim izgubljena ovde u gradu. Posle nekog vremena nali su utoite kod njegove nekadanje gazdarice: ena majinskog dranja, sa izgledom kao da je sva od nagomilanih jastuka, koja se saalila na njega im je poverovala da on nije samo avet. Smestila ih je u prostorije koje su pripadale njenom odraslom sinu. "Znam da nee ukrasti nita, inspektore Gundalinu!" Kad su vrata kljocnula i zatvorila se, dajui im konano privatnost, Gundalinu iskrivi lice u ironinu grimasu. "Ovu kao da nije briga da li sam te doveo ovamo u nemoralne svrhe." Luna ga pogleda belo. "ta to znai?" Njegov osmeh postade jo ironiniji. "U ovom gradu, verovatno nita. Bogovi, ala bih hteo da opet vidim vruu tekuu vodu! Da opet osetim da sam ist." Okrenuo se i otiao u kupatilo; ve sledeeg trenutka ona zau pljutanje vode. Jela je svoj deo 'ribarske pite' koju su kupili od nekog na ulici. Sedela je kod prozora, lea okrenutih samosvesnoj izofreniji te sobe - sobe koja je, raspeta izmeu Mora i zvezda, nalikovala na Zimu i sve zimako. Ove njihove prostorije bile su na drugom spratu, pa je Luna sa neke visine posmatrala Festival, gledala kako svetina struji kao krv kroz arterije grada. Tako mnogo ljudi... ogromno mnotvo. Odseena od svetkovinske vetake vitalnosti na koju je do maloas bila prikljuena kao na aparate za odravanje ivota, ona oseti novi slom svoje izdrljivosti i izgubi uverenje da e ikad nai to jedno lice meu tolikim hiljadama. U redu, sibilska maina dovela ju je u Karbankl; i sad od nje oekuje - ta? Aspundh nije mogao nita da joj kae o nainima kako sibilska maina preduzima samostalne akcije, kad ih preduzima; jedino je rekao da je to najmanje predvidljiva i najmanje shvatljiva od svih stvari sa kojima se sibila ili sibil mogu sresti. Dosad je Luna verovala da je ta maina vodi; ali sad je u gradu, a nema nikakvog zaslepljujueg otkrovenja koje bi joj pomoglo. Da li ju je sibilska maina napustila, zaboravila, ostavila da broji zrna peska na beskrajnoj obali? Kako bez njene pomoi da nae Ukresa? I ta ako ga nae? U ta se on pretvorio - u hladnokrvnog ubicu, koji obavlja prljave poslove za Zimsku Kraljicu, i ak deli njenu postelju? ta da mu kae ako ga i pronae, a ta on moe tada rei njoj? Ve dvaput ju je odbacio, u Neitu i na onoj obali uasa... koliko puta je potrebno da joj kae da vie nije zaljubljen u nju? Da li je zaista prola kroz tolike nevolje samo da bi ula od njega te rei, licem u lice? aka joj poe ka obrazu. Zato se ja njega ne okanem? Zato ne mogu to da priznam? Prizori ispod nje iskliznuli su iz ie, njen vid se zamutio. Zavesa na ulazu u kupatilo se pomakla i pojavio se Gundalinu, ist i svee obrijan, ali obuen skromno, u istu, odvratno prljavu odeu. Opruio se po sklopljenom kauu, sa uzdahom, kao da je time istroio poslednji deli svoje snage. Sad se Luna zatvori u maleno kupatilo, da bi se sakrila od sumnji koje nije mogla iskazati ali ni sakriti. Istuirala se; vrua voda ublaila je njenu osakaujuu napetost, ali krivicu nije mogla oprati.

Izila je opet u sobu, obuena samo u tuniku, suei pekirom kosu i lice; oekivala je da nae Gundalinua zaspalog. Ali on je stajao kod prozora, gde je ona maloas bila, i gledao napolje. Prila mu je. Stali su rame uz rame, ne dodirujui se, u komunikaciji bez rei, pred tim oknima sa urezanim arama u obliku dijamanta; gledali ulicu dole, sluali kako Festival zvekee o stakla. Pred tim ponovljenim prizorom gomile usta joj ponovo poee drhtati. "Zato sam dola ovamo? Zato me je nateralo da dolazim, kad razloga nije bilo?" Gundalinu je pogleda, mrtei se iznenaeno. "I ako ga naem, ta u s njim? Ve sam ga izgubila. On me vie nee. Ima Kraljicu..." pritisnula je aku na usta "... i voljan je ivot dati za nju." "Moda eli Arienrod samo zato to nema tebe." Gundalinu je, neobino napeto, pretraivao njeno lice. "Kako moe to da kae? Pa, ona je Kraljica." "Ali ona nikad nee biti ti." Neodluno je dodirnuo njene prste. "Moda zato i ne eli vie da ivi." Dohvatila je tu njegovu aku, pritisnula je na svoj obraz, poljubila je. "Mi vraa seanje vrednosti o, iako neto to vetar nosi sam... Gubljena odavno iz, i jo naena ne." Oseala je da joj lice gori. Izvukao je aku. "Nemoj na sandiju! Neu nikad vie da ujem taj jezik." Povukao je nadole, nespretno, rukave svoje grube koulje, prekrivajui oiljke. "A nisam ni dostojan da ga sluam. 'Neto vetrom noeno', to sam ja, a ne ti. Pena na morskim talasima, praina u vetru; prljavtina pod nogama mog naroda..." "Aaaah, prestani!" Uutkala ga je, boleo ju je njegov bol. "Prestani, prestani! Ne dam da veruje u tako neto! To je la. Ti si najfiniji, najotmeniji, najplemenitiji ovek koga sam ikad upoznala. Neu ti dati da... poveruje..." okrenuo joj se, njegove tamne oi su je privlaile, ali i njegove ake, pritisnute o njena lea, i njegova potreba... Pognuo je glavu, polako, maltene sa nevericom, dok su se njena usta dizala ka njegovim za poljubac. Luna je sklopila oi, poljubila ga jo jednom - uzdrhtalo, gladno; oseala je kako njegove ruke, zapanjene, poinju da je miluju, i odgovarala, najzad, na ono njegovo neizgovoreno pitanje. "Kako sam dospeo ovamo?" proguna on. "Je l' ovo stvarno? Kako moe..." "Ne znam. Ne znam, ne pitaj me." Odgovora ionako nema. Zato to nemam prava da te volim, niti sam to ikad nameravala... a volim te. "Bi-Zi... ovo bi moglo biti sve, cela stvar, moglo bi se okonati sutra." Zato to mi daje snagu da nastavim traganje. "Znam." Njegovi poljupci postadoe bezobzirniji. "Nema to vanosti. Ne traim od tebe venost... samo daj da te volim sad." 37. "Starbak!" Arienrod opet uzviknu njegovo ime, videi da on ne die pogled sa svog radnog stola. Digao je glavu polako, potvrujui, najzad, da ju je uo; njegovo lice, u senkama, nekako se nije dalo jasno sagledati. Odgurnuo je od sebe neku provercovanu alatku i delimino rasklopljeni aparat sa koga je, do maloas, ljutio krhke slojeve, jedan po

jedan; ta njegova soba bila je sva zaguena tehnolokim olujnim naplavinama. Za neke od tih sprava on je, ak, tvrdio da ih razume. Njegova uroena sklonost ka tehnici bila joj je uvek izvor zadovoljstva, do sada. Ali otkad se vratio sa poslednjeg, sudbonosnog kraljevskog lova, izgubio se u sterilnim matarijama o mainama, sakrivaju i se na taj nain i od sebe i od nje. "ta je?" ree on. Njegov glas nije bio ni radoznao ni neprijateljski, nije bio nita, a i na njegovom licu, dok je izgovarao te dve rei, videlo se nita. Pokuala je da suzdri svoje nezadovoljstvo, znajui da samo strpljenje i vreme mogu izvui Ukresa iz ove sumornosti i bludnje po daljinama. Ali prolo je ve nekoliko nedelja od kad se poslednji put pokazao kao mukarac, pokuao da vodi ljubav s njom, da je dodirne, ili makar samo da joj se osmehne. Sa ljutnjom kao priguenim arom u sebi, nije imala 'stomak' da sad titra i tetoi njegovu potmulu zlovolju. "Ho u da znam kad e dovriti svoje lovake dunosti." "Dunosti?" Okrenuo se ka njoj, na obrtnom seditu, a njegov pogled je skakao po divljini elektronske opreme, traei gde bi se sakrio. "Sve sam uradio", ree, tonom izbegavanja. "Nisi izvrio isplatu. Vodu ivota treba dati Izvoru, koji je eka. Valjda i sam zna da ako je on ne dobije, neizbeno e doi kraj vlasti Zime - i kraj naih ivota." "A ovako e umreti polovina Leta... i Leto e biti okonano zauvek." Njegove zelene oi, otupele od muke, opet se sretoe sa njenima. "Nadala bih se da e biti tako." Silom je zabila pogled kroz prepreke, u njegov nevoljni um. "Ne glumi da ti je sad po prvi put to palo na um, a?" "Ne." Odmahnuo je glavom; crvena kosa protrljala se o alke srebrnih lanaca koji su, spajajui ramena njegove labave koulje, spreavali da ona spadne. "O tome mislim svaki dan, i sanjam..." "Prijatni snovi", ree ona ironino. "Neu!" Setila se da je imao i komare, one o kojima nije hteo da razgovara s njom. "Neka ide neko drugi. Ja sam svoje odurao, guim se od prljavih poslova Zime. Neu da isporuim tom istrunulom tuinskom crvu veni ivot, u zamenu za unitenje mog naroda." "Nisi Letnjak! A u zamenu dobija svoj ivot, i moj." Arienrod se nagnula preko radnog stola, posegnula rukom ka Ukresu. "Nema sad puzanja natrag, u letnjaku ljuturu; odavno si je nadrastao. Ubijao si vae svete mere, ostavio si tvoju letnjaku dragu mrtvu preko njihovih leina. Pre toliko godina si napustio i svoju boginju i svoj narod - i opredelio se za neto bolje! Imaj to u vidu! Sad si van-Tijamatovac, i moj voljeni. to e, hteo - ne hteo, ostati do smrti." Starbak se odgurnu od stola i ustade, a sav kr sa stola odgurnu pesnicom u stranu, na pod. Arienrod ustuknu, uviajui da on jedva suzdrava bes i da bi lako mogla dobiti batine. "Onda je bolje da ta smrt bude odmah sad." akama je stiskao ivicu stola, glavu je sasvim oborio, poeo se naginjati napred. "Bar da zavrim ono to sam poeo." "Ukree." To ime diglo se iz najdubljih prostora njenog srca, do kojih je vreli bol njegove patnje dospeo u obliku nekakvog mutnog odsjaja. Ali on na ovo nije reagovao. Nije vie mogla da ga dohvati; ostala je pred zatvorenim vratima, napolju. "Starbak!" Ta patnja postade njena, a bol postade bes. Ovog puta je digao pogled. Lice mu je bilo tvrdo i stisnuto. Ni traga od Ukresa nije bilo u tom pogledu, iza koga se vijala samo jedna avet,

duh izgubljene Lune, njene sopstvene izgubljene drugosti. Lune, iju smrt je on skrivio, i koja je sa sobom u grob ponela njegovu ljubav prema njih obe. Arienrod je oseala kako se njegova stvarnost, zaogrnuta duhom Lune, pretvara u iu lupe neuspeha. Neuspeh. Ta re je ostavila plameni trag preko prostranstva njenog unutranjeg vida. "Isporuie vodu ivota, tavie, traim da se to uradi uskoro. Tvoja Kraljica ti tako zapoveda." Njegove usne su se stanjile. Ovo je bio prvi put da ona njemu neto naredi; sad ju je po prvi put primorao na to. "A ako neu?" "Onda te dajem van-Tijamatovcima." Ne dozvoljavajui mu da joj prkosi, pritegla je klizajue uzde svoje vlasti. "Pa e provesti ostatak ivota u kaznenoj koloniji, prieljkujui da si ostao da te na Promeni ubiju." Starbakova usta klonue do otvorenog poloaja. Pogledom je, kao slep ovek prstima, prepipavao njeno lice, sve dok se nije uverio da ona ozbiljno misli ba svaku od tih izgovorenih rei. Pognuo je glavu, predajui se, bespomoan pod teinom svoje mrnje prema samome sebi. Znala je tad da ga moe naterati na sve, sve to joj je volja... i da ga je, postiui ovu pobedu, zauvek izgubila. 38. Luna se neoekivano probudila u neijem toplom zagrljaju. Ukreence, al' sam udno sanjala... Otvorila je oi, trgla se pred neoekivanou sobe koja se pred njom otvarala. Po injui da se sea, pogledala je dole i videla jednu toplu smeu ruku proaranu roze pegicama, bezbedno prebaenu preko nje, i, takoe, svoju ruku preko te. Samo za tren, nekakva bol je presee; onda se Luna osmehnu, bez stida i bez kajanja, i proplete prste kroz njegove. Poela se migoljiti na uzanom kauu sa naslonom, da ne probudi Bi-Zija, ali da osmotri njegovo usnulo lice, pamtei kako je on u nekim tihim zorama bdio iznad nje. Pamtei i poeziju njegovog srca, koju je izgovarao noas njenom zauenom sluhu, dok joj se konano davao ceo: zvezdo moja, moja ptico bela, moja bato divljeg cvea... da bi na kraju ona uzviknula rei koje nije imala pravo da kae, ali ni silu da suzbije, volim te, volim te... Pogladila ga je po obrazu, ali on se ne pomae; oslonila je glavu o njegovo rame. Ovde, u ovoj sobi, u ovom prostoru izdvojenom iz njihovih zasebnih ivota, podelili su ljubav i dali jedno drugome neto drugo, jednako dragoceno - potvrdu vrednosti oboje. Zvuci svetkovine jo su stizali do nje, prigueni ali nepromenjeni; nije se promenio ni nivo svetlosti koja je dospevala kroz prozor. ("Ja ovo nikad nisam na svetlosti radio", mrmljao je on tada. "Ba smo lepi... Zato sam se stideo?") Ni po emu nije oseala da li je no ili dan, niti koliko su dugo spavali. Telo joj je bilo tromo i nevoljno, na taj nain je saoptavalo da spavanje nije dovoljno dugo potrajalo. Ali ona nije mogla sebi dozvoliti due. Bi-Zi je nastavio da spava kao mrtav, pa se ona izvue ispod njegove ruke, to je tie mogla, bez elje da ga budi; sigurna da moe i sama da nae put do uliice gde ivi ona maskerka. Obue se, kliznu kroz vrata. Gomile sveta izgledale su jednako nepregledne i vibrantne kao pre, kao da se jedna smena slavljenika neosetno pretapala u drugu, tvorei toak bez kraja. Luna se drala blizu zidova, proguravala se kroz ljudske vrtloge na rubovima gomile, zaobilazila

kioske i kolica ulinih prodavca i uline 'bate' kafana. Sa jednog stola dohvatila je, u prolazu, komad zainjenog mesa, progutala ga u dva-tri hitra zalogaja; njen um je iskrio odraavajui energiju koja je prosto zraila sa svih strana. Konano se probila do Citrusne, gde je tok svetine bio sporiji i plii. Nala je put do ulaza u prodavnicu lekovitog bilja, a ve sledei ulaz bio je maskerkin. Ta uta i zelena vrata, sastavljena od gornje i donje polovine, bila su zatvorena, vrsto; ona zalupa pesnicom po gornjoj polovini, unosei svu svoju uskraenost i urbu u to. "Otvori! Otvori! Molim otvori!" Otvori se gornja polovina vratiju, u sred njenog uzvika, koji Luna nastavi kao uzvik olakanja. Jedna sredovena ena sa tamnom kosom svijenom u teku pletenicu pogledala je iznutra, u Lunu, kroz Lunu, oima crvenim od sna... oima koje je nisu videle. "Da, ko je to?" upita ena umorno i malice nestrpljivo. "Jesi li ti... Sudba Rejvenglas, maskerka?" Pitala se ta je oekivala da e videti, zadovoljna to ova ena nije to. "Jesam." ena protrlja lice. "Ali sve moje maske su prodate. Ako hoe da gleda maske, mora na neku izlobu. To ima u pojedinim ispranjenim radnjama i skladitima, irom grada." "Ne, ne treba mi maska. Hou da te pitam o... Ukresu. Ukresu Svetlohodnom." "O Ukresu?" Ba ona reakcija na koju je Luna ekala, i za koju se bogovima molila, ispuni enino lice. Maskerka otvori i donju polovinu vratiju. "Pa, ui, kad je tako! Ui." Luna ue u radnju, mirnu na mutnom i slabom svetlu. Oi su joj se ve prilagoavale, i ona sagleda kutije i koare, natrpane u precizno smiljenom neredu, u sva etiri ugla radionice - ostatke platna, kalupe u obliku lica, perje, inuve, perle. Stupajui napred, okliznu se na jednu perlu, koju zatim paljivo podie i zadra u aci. Zidovi radionice sad su bili prazni, ali naikani kukama gde su svakako morale do pre dva-tri dana visiti maske, okaene kao retko cvee, stotinu maski... Ali poslednje takvo mesto nije bilo prazno. Tu je visila jedna maska, sasvim usamljena, i Luna stade kao skamenjena pred tom treperavom vizijom letnjeg dana: duge roene u vodenom prahu i odraene u raznobojnim jezercima, smaragdno-somotna mahovina pod nogama i zelenozlatna svila novih trava koje izniu po brdima; hrpe divljeg cvea, mirisnog od ivota, kupinasti plodovi, ptija krila istakana senkom; a u sredini svega toga, jedno lice koje zrai od nevinosti, zagledano u neto udesno, krunisano zracima dvaju sunaca. "Je l'... je l' to... Letnja Kraljica?" apnu ona, prepuna strahopotovanja. ena se instinktivno okrete licem tano ka maski. "To je maska za nju. A ko e biti Letnja Kraljica, to je jo tajna, na koju odgovor znaju samo bogovi." "Zna samo Dama Thalasa", ree Luna bez ikakvog razmiljanja. "E, da, naravno." Maskerka se nasmei malice tuno; Luna uvide ta sve ova maska mora znaiti pripadniku naroda Zime: mnogo stvari, od kojih nijedna nije ono isto to pokree nju, Lunu. "Postigla si da ona izgleda tako divno, a ona e doi da ti oduzme ovaj ivot." "Hvala." ena se jo jednom nasmei, ovog puta ponosito. "Ali tu cenu plaa svaka umetnica - izgubi deo sebe svaki put kad stvori neto za ta se nada da e iveti i posle nje. E, sad, ako je napravim tako da bude lepa i dobra, ova Letnja Kraljica bi mogla ispuniti proroanstvo i biti lepota i dobrota za nas."

"Bie, bie", promrmlja Luna. Ali i nee, jer te nee razumeti, pa nee ni moi da bude. "Nego, reci ti meni, Letnja devojko" - Luna se osvrte, napola iznenaena - "zato si dola sa pitanjem o Ukresu Svetlohodnom?" "Ja sam njegova roaka, Luna Svetlohodna." "Luna!" Praviteljica maski se namrti niemu. "Stani, stani malo." Proe, pouzdano, kroz jedna vrata, u drugu sobu, i vrati se nosei neku neobinu traku omotanu oko glave, preko ela. "Toliko mi je priao o tebi, o vama dvoma. Hodi ovamo, kod vrata, da te bolje vidim ovim mojim 'treim okom'. Luna poslua. ena je okrete i zadra tako da je Lunino lice bilo na svetlosti; polako se ukoi. "Ukres jeste rekao da lii na nju... na nju..." Odjednom kao da zadrhta. "Na koga?" Luna je te rei istisnula kroz ukoene usne. "Na Arienrod. Ali ja sam tebe videla i ranije, na nekom drugom mestu, u neko drugo doba." Digla je ruku i poela osetljivim vrhovima prstiju prelaziti preko Luninog lica kao da pokuava da napravi mapu; za to vreme Luni je bilo nezgodno da postavi ma kakvo dalje pitanje. Sudba je povede nazad, dublje u radnju, do okruglog, lepkom iskapanog stola okruenog stolicama; to je bio sav nametaj u radionici. "Gde sam ja tebe videla, Luno?" Krupan sivi maor se pojavi na stolu, niotkud, i prie da upitno onjui Lunine ake. Luna ga rasejano poeka ispod donje vilice, po gui. "Ne bih rekla... uh... da si me ikad videla." Luna, postupajui po Sudbinom pokretu rukom, sede; otvori pesnicu i stavi to usamljeno crveno zrno na sto. Sudbi zastade dah. "Dabome. Sibila." Lunine ruke poletee ka grlu. "Ne..." "Rekao mi je tvoj roak; u redu je." Sudba odmahnu glavom umirujue. "Tvoja tajna je bezbedna. Ujedno ona znai, da ti ja sad smem poveriti moju tajnu." Povue nadole visoki okovratnik spavaice, otkrivajui grlo. Luni zastade dah. "Sibila si, ovde? Ali kako? Kako se usuuje?" Setila se Danakil Lua i oiljaka koji su na njemu ostali kao upozorenje. "Imam vrlo... odabranu klijentelu." Luna okrete lice na drugu stranu. "Moda je to sebino s moje strane, moda ne inim sve to bih sa tim darom mogla, ali... imam nekakav oseaj da postoji potreba da boravim ba ovde. Kao... terminal, ako nita drugo." Njene ake naoe jedno zalutalo perce na stolu. Ona ga podie, po e ga provlaiti kroz prste. Maak ju je gledao, mrdajui uima s vremena na vreme. "Vidi, imam udne ideje o sibilstvu; besmislene, moe biti, ali..." Njena plea se trznue. Luna se nae napred. "Hoe li rei da sibile moda postoje i na drugim svetovima, a ne samo ovde?" Pero polete dole, maor se baci na njega. "Da! O, za ime bogova, da li si i ti to osetila?" Sudba prui ruku ka njoj, eljna potvrde. "Ja sam to... videla." Luna je dotae po aci. "Upoznala sam jednog sibila, na drugoj planeti. Postoje sibile svuda, i one su deo informacione mree koju je Stara Imperija ostavila da nam pomogne u ovoj sadanjoj epohi. A Hegemonci nas lau." "I mislila sam da je tako - znala sam da postoji jo neto! Da, sad je celina toliko razumnija." Njen osmeh bio je svea upaljena u mraku. "Jesam li te, dakle, tamo videla? Na drugom svetu? Kad si postavljala pitanje o njemu..." "Jesam, postavila sam pitanje o njemu! Zato sam se i vratila. Znai, ti si bila ta koja mi je odgovorila o Ukresu..." I rekla da on sad voli drugu. "Ono, da jo nije gotovo, i

da sam mu potrebna." Progovorila je glasnije, da nadjaa glas sopstvene sumnje. "Ali kako to zna? Zar mi moemo da zapamtimo ono to kaemo i vidimo? Mene nikad niko nije pozvao." "Da, to zapamtimo, jasno zapamtimo." Sudba se osmehnula svojim uspomenama na te trenutke jasnog gledanja. "Mene pozivaju prilino esto i zato verujem da sam ovde potrebna. Moda sam jedina koja daje odgovore na sva pitanja o Karbanklu. Zato sam i poela da podozrevam da znaimo mnogo vie nego to to navodni znalci tvrde. Kako bi Hegemonija mogla ne znati da je na posao realan?" "Ma, lau oni o mnogo emu." O merima... da li je to pravi razlog to nas ne ele u Karbanklu: da niko ne dokae koliko lau u vezi sa merima? I u vezi sa ime jo? "Ali mi bismo to mogli promeniti, sad kad znamo istinu. im van-Tijamatovci odu..." "E, tad e Leto doi na vlast, a Letnjaci nee sluati." "Pa, ja sam sluala." Luna oseti kako joj pogled tei ka masci na zidu. Bi li sluali kraljicu sibilu? Peckavo uzbuenje proe kroz nju, od kime pa sve do vrhova prstiju. "Sudbo, u transferu si rekla... da bih ja mogla postati Kraljica. ta je to znailo?" "A, pre nekoliko godina sam to rekla..." Sudba pritisnu aku na senzorsko oko. "Pretpostavljam da to znai da si liila na Arienrod." Sklonila je aku, pogledala u pravcu maske na zidu. "Opet - moda i ne. Pozvala sam te da se vrati na Tijamat; pamtim to oseanje da... da moram. Nisam razumela zato to inim. Pa, ako bi ti uestvovala u trci sa drugim devojkama, na dan odabiranja, ko zna? Moglo bi se dogoditi da te izaberu za Kraljicu." "Koliko jo ostaje do tog odabiranja?" "To je onog dana posle koga je no pod maskama - dakle, preksutra." Luna splete prste kroz koje su prolazili trnci, zatvori na taj nain strujno kolo, oseti kako nalet elektrizirajue i zastraujue izvesnosti juri kroz nju. Eto, to je razlog. Zbog toga sam dola. Da ova Promena bude prava promena, da se krug otvori... Zurila je u masku Letnje Kraljice i nije mogla pogled da odvoji od nje, a razne mogunosti poinjale su da se pale u njenim oima. To, meutim, nee spasti Ukresa. Vatra otkrivanja udavila se odmah u hladnim vodama istine. Nema vaskrsenja bez smrti; ona nee imati nikakvu vlast dok Snena Kraljica ne bude ubijena... "Ali zato sam dola!" Strese glavom ljutito; Sudbino lice dobi izraz upitanosti i oslukivanja. "Dola sam da naem Ukresa i da ga spasem, ako mogu. Ako sam mu jo potrebna, ako me uopte hoe..." Zamucnu, zauta. "Tebi je poznato... ta je postao?" "Jeste. Znam, znam sve." Oseti da joj u puni usta, od te rei. "Starbak." Sudba klimnu glavom, a lice joj se malo otee nadole. Dovue maora sebi u krilo. "On vie nije onaj deak koga si poznavala. Ali ni ti nisi ona cura koju je ostavio na letnjakoj teritoriji. to se tie toga da li si mu potrebna, jesi, Luno, oajniki si mu potrebna; i oduvek si bila, inae se on nikad ne bi okrenuo Arienrodi. Nai ga, i spasi ako moe. Meni to znai veoma mnogo." "I meni." Luna unu sto. "Ali ne znam kako da ga naem. Zato sam dola kod tebe. Moe li mi pomoi, moe li ga dovui ovamo? Vremena je ostalo jo sasvim malo." Jo danas i jo dva dana, do njegove smrti - tri dana za pretraivanje celog ovog grada. "Znam." Sudba strese glavom, obori pogled. "Ali on navrati ovamo kad je njemu ef, a ne meni. Ne znam kako bih ga... ekaj." Tragajui, ona pronae crvenu perlu,

podie je sa stola. "Postoji neko drugi, ko ga via ee nego ja. Ta enska se zove Tor Zvezdoetna, a radi kao direktor kazina 'Persefona'. Sad sebe naziva imenom Persefona, pa treba tako i da pita za nju. Jesi li ovde sama?" "Nisam." Luna se osmehnula. "Imam nekog." Uvide da je od tog 'nekog' razdvojena ve dugo, due nego to je nameravala kad je kretala. Ustade neodluno. "Hvala ti to si mi pomogla. I to si bila prijateljica Ukresu onda kad to ja nisam mogla biti." eznula je da ima dovoljno vremena da pita o svemu to se izmeu njih izdogaalo tokom dugih/kratkih godina razdvojenosti. "Nek ti se Dama osmehuje", ree stidljivo. "Nek se Dama osmehne svima nama. Ali naroito tebi, sada." Osmehnu se i Sudba. Luna pogleda jo jednom, poslednji put, masku Letnje Kraljice i izie. Stie najzad do konaita u kome je ostavila Bi-Zija, nahrupi kroz vrata sa prozoriem, bez daha od oduevljenja i olakanja. "Luno!" Bi-Zi je stajao u uskom hodniku; zadnji kraj njegove iscepane koulje bio je samo delimino zavuen pod opasa pantalona. Pored njega je stajala gazdarica, ije masivno prisustvo je izgledalo daleko snanije od njegove mrave figure. Upravo je slegala ramenima kao da neto porie. Bi-Zi se progura pored nje, potra da zgrabi Lunu u naruje, odie je od tla. "Bogovi! Gde si, do vragova, bila? Pomislio sam..." "Kod maskerke." Nasmejala se iznenaeno, a on je spusti na pod. "Prestani, ne bi trebalo da..." "Kod maskerke? Sama? Zato?" Namrtio se u znak neodobravanja, ali ona vide u tome samo da se zabrinuo za njenu bezbednost. "Znala sam put. Tebi je bilo potrebno da se odmori." Smekala se sve dok se i on ne osmehnu. "Nala sam je. I, Bi-Zi, ovo nee verovati..." Zauta, imajui u vidu da gazdarica jo stoji iza njega i sve pomno slua. Bi-Zi baci pogled preko ramena, pro isti grlo. "Dobro, dobro, inspektore." ena die ruke, dobroduno glumei da se predaje. "Umem ja da shvatim kad se neto nagovetava." Provue se pored njih i poe ka vratima svog stana. "Ba si ga zabrinula." Namignula je Luni, nimalo neupadljivo. "Zabrinjavaj ga jo, pa nee otii sa ove planete bez tebe, dete!" Otvori vrata i ue, a ona se zatvorie iza nje. Bi-Zi baci pogled ka tavanici, izbegavajui da gleda nelagodnost i Luninu i svoju. Povede je malo dalje niz hodnik. "E sad mi reci. Nala si je?" "Jesam! I, vidi, Bi-Zi - kad je Kej-Ar Aspundh uao u transfer, ova maskerka je bila ta koja mi je rekla da se vratim." Bio je potreban jedan trenutak da on to registruje. "Ona je sibila? Ovde?" Luna klimnu glavom, i ne ujui tonove njegove neverice. "Jedina ovde, za celu galaksiju..." "ta si joj rekla?" Neoekivano, bio je gnevan. Ovog puta je razumela; staro protivljenje i novo razo aranje zatamnie njen pogled. "Da hou da vidim Ukresa." Ti ima pravo da zna toliko i ne vie. "Nisam na to mislio." On prigui napad kalja, ali i suzdra svoj bes. "Nego, nego sam se plaio da si me ostavila", promrmlja nezgrapno i postieno, "ak i bez zbogom."

Znajui da on zna da to nije cela istina, prihvatila je tu njegovu tvrdnju; jer, znala je da bi on voleo da to bude cela istina. "Bi-Zi, nikad ne bih... ne tebe. Ne bih tebe ostavila tako." Dohvatila ga je za ake, u znak obeanja, i poljubila ga sa nenim jadom. "Dobro, i ta si saznala? Da li ga je viala?" "Sudba ne zna kako da dopre do njega." ujui to, on die glavu, a Luna nastavi. "Ali mi je pomenula jednu enu koja bi to moda mogla. Ta se zove - Persefona; vodi neki kazino." Pomislila je da e on biti razoaran. Meutim, on klimnu glavom. "Dobro. Znam to mesto. U gornjem delu grada, jedan od najveih lokala. Idemo sad tamo." Die pogled ka paukolikom stepenitu koje se spiralno uzdizalo ka gornjim spratovima i ka sobi koja je tokom jedne noi bila njihova. "Samo da... uzmem jaknu." 39. "Ej, zdravo... ao, seksi mae... dobro doao u pakao, veliki troadijo..." Tor je stajala oslonjena nehajno o jedan stub i pozdravljala bezlinu gomilu koja se, bezduno monotono, slivala kroz zid od zveckavih malenih ogledala. Zatomi jedan zev, pri emu joj sva usta zakripae od napora; nije smela da zevne da ne bi pokvarila minku. Kazino se upravo otvorio, posle nekoliko sati zatvorenosti neophodne za odmor i oporavak, ali se vie nee zatvarati sve dok no pod maskama ne bude okonana i dok ne nastupi dan Promene. Tor se nadisala stimulanata toliko da su sad jedva neto malo delovali na nju; oi sa cveem naslikanim na kapcima pokazivale su jaku tenju da joj potonu direktno u lobanju. Gomila festivalskih gostiju je, kao ovek koji se sprema da uskoro pone asketski ivot protiv svoje volje, bila nezasita u svim svojim apetitima, a Izvor je eleo da se iz te mase iscedi i poslednja kap. Tor je bila vrsto reena da Izvoru ispuni sve elje. On je dodirnuo birokratsku planinu dozvola i formulara svojim svemonim, deformisanim prstom, i planina se rastopila u ravan, slobodan drum; osim toga, dao je i svoj blagoslov za njen brak sa Ojarzabalom, brak koji e joj posluiti da utekne sa ove planete pre nego to vanTijamatovci tresnu poklopac na mrtvaki sanduk Zime i vrsto zakuju eksere. Jo samo izvestan broj beskrajno dugih sati, i ovaj kazino e se zatvoriti zauvek - ili, bar, sa Torine take gledita zauvek. Palo joj je na um da e joj ovo mesto nedostajati; to ju je iznenadilo. Ali kazino je tako dugo bio ispunjen ljudima koji ive, ljudima koji se ne plae rizika, ljudima koji su doli sa svetova toliko raznorodnih da je ona jedva uspevala da dozna njihove najvanije osobine; sa svetova na koje je elela da lino doe, a to e i ostvariti, zahvaljujui Ojarzabalu i Izvoru. Oseti tren proletanja sumnje: ona e zaista biti Ojarzabalova supruga? To to je van-Tijamatovcima zakoniti brak, njoj izgleda runo i teko kao lanac. Biti lancima vezana za Ojarzabala, zauvek... za tog Ojarzabala, koji se napalio na Persefonu, a ne na Tor Zvezdoetnu. Zar e zaista morati da nosi ovu prokletu periku, i da bude ovako namazana, sva u lanoj koljci, zauvek... da bi to postalo stvarnost? Vragovi ga odneli. Ako joj se smui Ojarzabal, otarasie ga se lako: lanci se prave zato da bi bili raskidani. "...Ti mi izgleda kao pravi pobednik... zdravo, zdravo..." Zastade u sred takvog zujanja, zinu. "Vae velianstvo?"

Devojka sa belim kikama, u nomadskoj tunici, pogleda ka njoj, udnovato zbunjeno, i ve taj pogled bio je dovoljan da Tor sa sigurnou utvrdi da je pogreila. Ali devojka je ostala ispred nje, ne marei za guranje gomile koja je promicala i komeala se. "Ti si Persefona?" Osmeh, dreav: "Samo jeftina imitacija, curo. Ali, tako mi bogova, ti si skupocena imitacija Kraljice." "Ja... uh..." Devojka kao da nije bila mnogo polaskana tim poreenjem. "alje me Sudba." "Tor se nasmeja nervozno. "Pa, bogova mi, valjda ne ba sudba... O! Misli Sudba Rejvenglas?" Devojka klimnu glavom. "Zovem se Luna Svetlohodna. Ona je rekla da poznaje mog ro aka Ukresa." "Ukresa! Da, poznajem ga, nego ta." Tor oseti iracionalni talas olakanja. Odgurnu se od stuba. Svih mi vragova i paklova, veeras sam ufiksana preko mere zaista... "Doi, da se sklonimo iz stampeda." Primeti, tek sad, da ova devojka nije sama; neki Karemovac, izgledom nalik na strailo, stajao je iza nje kao senka. Na sebi je imao jaknu plavca, sa inspektorskim inovima. Srce joj skoi u grlo, opet bez razumnih razloga, no onda vide da je sve ostalo na njemu daleko od regularnog, tavie da je jakna s prednje strane proarana mrljama... koje su izgledale kao sasuena krv. Mogunost da to jeste krv nije donela Zvezdoetnoj neko osobito smirenje. Ne pitaj; nita ne pitaj. Pokazala je prstom jedan pravac, povela ih kroz kazino. Luna Svetlohodna je blenula kao seljanka prvi put u gradu u optike efekte igara, koji su kroz vazduh plovili ka njoj; u zapanjujue ekstreme oblaenja i s tim spojene ekstreme ponaanja; u dreavu ukupnost jednog kockarskog pakla koji udara u mozak i koji se, po prvi put, iri pred neijom devianskom duom. Kroz bubnjanje muzike zau devojku kako gotovo vie: "Vidi gde smo!" A upravo su prolazili kroz periferni deo hologramske slike crne rupe ogrnute plamteim svemirskim naplavinama. "Na Karemofu nikad nisam videla neto ovako, ak ni na Lopovskoj Pijaci!" Tor se osvrte i pogleda je iznenaeno, a pali plavi ree, sa jakim oseanjima: "Nik-kad i nee!" Tor odmahnu glavom i produi napred. Uvela ih je u mutni hodnik sa draperijama tankim poput viline kosice, gde su prostitutke odvodile svoju klijentelu - najtie, najprivatnije mesto koga se mogla u tom trenutku setiti. Potrai praznu sobu, ali uzalud; vide, meutim, da Herni jo nije iziao iz svoje sobe i otiao na radno mesto, iza anka. Tor poe treskati bridom ake po vratima. "Ej, lepi, ekaju te oboavaoci! Ajde, polazi!" Vrata se otvorie. Hernovo izjedeno lice lepukastog deka zapiljilo se u Tor i pored nje, sa izrazom gnuanja prema svemu to postoji. "to ti ne bi malo ila da se..." Njegov pogled zakai Lunu; i njegov izraz lica se promeni, zatim ponovo promeni, i jo jednom promeni. "Bogovi!" Poslednja promena bila je ista bes. "ta e ti ovde? Kurvo, kujo, noem u lea ide ljudima! Znao sam ja da e ti da doe jednog dana - nije njoj slatko da me uniti ako ne moe i lino da gleda..." "Herni!" Tor mu je zapreila put, jer bio je ve krenuo da nasrne na devojku. "Koji ti je vrag, jesi 'na nebu'? Ovu osobu nikad nisi ni video." "Ja kao ne znam Arienrod kad je vidim, a? Znam ja tu tvoju Snenu Kraljicu, spavao sam s njom godinama! Je l' nisam, govori, kurvo jedna izbeljena? A?" "Nisam Kraljica", prozbori Luna nejako.

"Nije, Herni! Ej!" Tor ga je presekla pre nego to je mogao opet da doe do rei. "Ne blebei, nego upotrebi te tvoje krvave oi, drkadijo. To je samo jedna Letnjakinja, dola je da trai nekog svog roaka. Nikad je ranije nisi video; takoe se kladim da ni Kraljicu nisi nikad vid'o, a kamoli tuc'o. Ona ima bolji ukus." "ta ti pa zna o tome?" ree Herni. "Ne zna ti nita ni o Kraljici, ni o meni!" Stade uspravnije, oslanjajui se na ragastov vrata, izravna nabore na svojoj dreavo arenoj koulji, pokua da asno stoji. "Bio sam Starbak - dok me Arienrod nije prodala da bi uzela onog slabia, Svetlohodnog." "Svetlohodnog!" Tor je blenula u Hernija. "Ne mogu da verujem!" Ovaj mizerni iznuiva - zar on cedi informacije iz nje ve pet godina samo da bi se dodvorio Snenoj Kraljici? Da li je to mogue? I da li je mogue da Herni ne lae ni o sebi; da li je Svetlohodni koristio nju, Tor, samo da bi mogao koristiti Hernija? Ona protrlja lice i pri tome joj otpade jedna ljokica i zamrlja se jedan pipak nacrtan na obrazu. "Ukres Svetlohodni je moj ro ak", ree Luna, ignoriui Hernijevo besno zurenje. "Znam da je postao Starbak; hou da ga naem dok nije prekasno." "Tvoj roak?" Herni se namrtio; na ostale njene rei nije obratio panju. "Ndaaaa... bilo je neto oko tebe: bila si nestala..." Poeao se kao da e time odlepiti i osloboditi uspomenu sa neke povrine u svom pamenju. Mozak mu je, od droga za suzbijanje dosade i bola, uveliko poputao. "A lii na nju, lii." U njegovim oima bilo je gladnih demona. "Sasvim lii." "Hajde, nemoj gubiti vreme na ovog laljivog narkosa", ree odmetnik plavac nestrpljivo. "Lud je. Nijedan niskoroeni Karemovac nema dovoljno talenta da postane Starbak." Herni kao da ga je tek sad primetio; zagledao se u njega, sa runim iskeenim osmehom koji se postepeno irio. "Pamtim dan kad sam te nauio da klei pred boljim ljudima nego to si ti, u Kralji inom dvoru, plave." Plavim proe trzaj prepoznavanja. "Al' si tad bio fino udeen za nju, i za mene, zar nije tako bilo, Gundalinu-mekru? A vidi kakav si sad!" Mahnuo je rukom prema Gundalinuovoj neuglednoj odei. "Puzio si potrbuke, nema sumnje, mekrito. Nisi ti dostojan sa mnom da razgovara!" Plavi se borio da zadri rei u sebi, ali one mu izletee. "Jo sam bolji ovek nego to e ti ikad biti, ti, gomilo balege, skote jedan!" "A, ne, nego si jo i sad vee dupe. Hvala bogovima za to!" Herni pljunu u pravcu susednih vrata, koja se, meutim, upravo u tom trenutku otvorie. "Ej, pazi tamo, ej!" ree prostitutka. Izvede svog muteriju i odvede ga brzo pored njih, gledajui besno. "Dobro, 'oe li ti na pos'o il' nee?" Tor se podboila pesnicama o kukove, oseajui kako one klizaju malice po svilenastoj tkanini njenog 'omotaa za telo'; uz tu pozu dodala je i spaljujui pogled. "Neu. Dok ne ujem jo o ovome." Klimnuo je glavom u pravcu Lune. "Zato Arienrodina dvojnica dolazi da trai Arienrodinog ljubavnika?" Uzmae nespretno u svoju sobu; bila je to travestija otmenog poziva. Tor poe u sobu, i ostali s njom. Tor nikada ranije nije videla unutranjost te sobe, a sad joj se inilo da i dalje ne vidi. Krevet i orman, kao u svim tim sobama, i nita vie. U jednom uglu nabacano nekoliko prljavih odevnih predmeta; to je bilo sve. Nikakvih slika na zidovima, nigde nijedne knjige niti trake, ni radio-aparata niti tridija. Bila je to soba za samo jednu no - i jo gore: zatvorska elija. Herni se srui na krevet. Njegove noge, obuhvaene elikom,

ostadoe dobrim delom da vire preko ivice. Niko se ne pomae da sedne pored njega; Luna i Gundalinu su gledali te njegove noge iako su se trudili da to ne ine. "Dakle ta si to zapela oko Ukresa Svetlohodnog posle toliko vremena, lepa roako?" "Mi smo vereni." Luna je istrajnim pogledom suzbila mranu insinuaciju u Hernijevim oima. "Volim ga. Ne elim da umre." "A-ha-ha", ree Herni s osmehom. "Njegove zakletve na vernost zaista su delovale na Arienrod; treba da se ponosi. Ali ona na kraju uvek postigne ono to joj se hoe. A ti?" Luna se ukoi, a ake joj se stegoe na opasau. "Postii u ja ono to hou. Ali moram njega da naem; to je prvo. Sudba je rekla..." ona se okrete ka Tor "... da bi ti mogla znati kako..." Tor slegnu ramenima kao da se izvinjava. "Promaila si ga za malo; evo, malo as je bio u poseti kod Izvora." A ja sam se pitala zato. Zato bi Starbak dolazio? Zato bi Kraljica...? "ta ti to znai 'malo as'?" Tor je opet usredsredila pogled na Lunino nezadovoljno lice. "Pa, doao je iz Palate, sa nekom porukom, pre otprilike jedan sat." "I opet otiao, a pratila su ga dva pijuna plavca", ree Herni samozadovoljno. "ta?" ree Tor podiui obrve popraene srebrom. "Komandantkinja policije", ree Gundalinu. "Sigurno je naredila da ga trae i uhapse, sad kad se zna ko je." "I ta se desilo?" Lunine pesnice su uvijale obojenu tavljenu kou opasaa. "Jesu ga uhvatili?" Herni neto promrmlja; ovo ga je zabavilo. "Tjah. Ti jebaroi ne mogu da uhvate ni zapaljenje plua." Pogleda Gundalinua. "mugnuo im je u gomilu. Meutim ako je pametan momak drae se u Arienrodinoj palati gde e biti bezbedan sve do Promene." "Ne! Ne moe tako!... Prokletnica!" uzviknu Luna. Tor vide kako plavac pokuava da utei Lunu i kako ona trzajem ramena zbacuje njegovu ruku; vide i izraz na njegovom licu. To sve vide i Herni, i nasmei se. Tor skeptino ree: "Sluaj ti, mala, ako si mu bila toliko odana, zato ti je trebalo pet godina da stigne dovde?" "Nisu prole godine, nego samo meseci!" Luna sklopi oi. "Zato stvari nisu krenule na onaj drugi nain? Zato sve samo postaje tee?" "Zato to se pribliava Arienrodi", proguna Herni, "a ona je brzina svetlosti." "Nju su kidnapovali krijumari i odveli je sa ove planete, pre pet godina", ree Gundalinu razdraljivo, nadjaavajui Hernijev glas. "Upravo se vratila. Malo je nedostajalo da izgubi ivot u pokuaju da se probije do Karbankla da bi ga nala. Da li ti je to dovoljna odanost?" Tor izvi usta, omekavajui i protiv volje. "Tebi je izgleda dovoljna, vanTijamatove." Zaljubljeni, zacopani glupanderu. "Sudbi takoe. Ali ako misli da ga sad nae, mala e morati da ide u Palatu." "To ne moe", ree Gundalinu. "Zato ne?" ree Luna gledajui ga. "Mogu nekako da se uvuem u palatu i da ga naem. Ako je to ono to moram, to u uraditi." Njene oi se promenie, postadoe mutne i slepe, kao da ju je zahvatio napad nekog psihikog poremeaja; kad su se opet

razbistrile, odlunost je sijala u njima. "To je pravi nain - ii u tamo! Moram. Ne plaim se Arienrod." "Zato bi se plaila?" ree Herni, zurei u nju ali zapravo zagledan u neto sasvim drugo. "uti, perverznjaku! Rei u ti zato", ree Gundalinu hvatajui Lunu za ruku. "Zato to Arienrod - zato to ona... zato to je - opasna", zavri on glupo. Tor se zapita ta je zaista hteo, ali se plaio, da kae. Luna se napola namrtila. "Ima strae svuda po palati, a ako bi te uhvatila u pokuaju da se umea izmeu nje i Starbaka... pa, vragova mu, zaustavila bi te! Kako uopte da ga nae, ne moe se tek tako ui i pitati 'je l' vid'o neko Starbaka?'!" "A zato ne?" isceri se Herni, avolji zastupnik u ovom razgovoru. "Ima najbolju moguu masku, Arienrodino lice. Moe da uradi ta joj se hoe, a da se niko ne pobuni." "Osim prave Kraljice?" ree Tor. "Pa ona e tad zabavljati visoku gospodu iz Hegemonije, ako je trenutak onaj pravi. tavie, imam neto sa im e moi da bude savrena u toj ulozi." "ta to?" Luna poe napred, blistava od nade. Gundalinuovi pogledi dospevali su preko Luninog ramena i pogaali Hernija kao mlaz baenih noeva. Meutim Herni nije sklonio pogled sa nje; preao je polako niz njeno telo pa se opet digao do njenog lica. Tor oseti kako se pojaava statiki napon izmeu suprotnih elektrinih polova u njemu. "Provedi jedan sat sa mnom, Arienrod, i dobie." Luna se skameni. Gundalinu opsova i poe napred. "I ta e da radi ti sa njom, Herni?" ree mu Tor osvetoljubivo. "Nauie je da igra karte?" Hernijeva glava okrete se ka njoj. Tor vide ta se deava na tom licu i primae se, blie no ikad ranije, saoseanju prema Herniju. "Ajde Herni, ajde, tako ti bogova, jednom u ivotu ne budi govno! Uini neto ime bi dokazao da ima pravo da bude iv." Gornji deo Hernijevog tela tresao se od nagomilanih oseanja; ali zatim Tor vide kako se one odlivaju nekud. On opet pogleda Lunu. "Unutra", ree, pokazujui prstom ka ormanu. "Otvori." Luna ode do ormana i otvori ga. Tor vide odeu, droge, boce napola ispranjene, i jednu policu na kojoj se nalazio samo jedan jedini predmet. Malen, crn. "Ono tamo. Donesi." Luna mu to donese i dade, oprezno, drei se podalje. Herni stavi taj predmet na dlan i zadra ga maltene kao da je to neto ivo. Nesgurnim prstima poe gladiti povrine tog predmeta. Dotae jedan sjajei urez, pa drugi, pa trei. Zaue se tri promenljive note, snane u zatvorenom i tihom prostoru sobe. "ta se time kontrolie?" ree Gundalinu. "Vetar." Herni die ka njima pogled sav od ponosa i prkosa. "U Dvorani vetra, u Arienrodinoj palati. Ona poseduje jedini primerak koji je sad, osim ovog ovde, preostao. Na taj nain e moi da ue u srce palate, a da niko ne posumnja nita." Opet pogleda Lunu. "Nauiu te kako se ovo koristi i gde da potrai Starbaka." "Za uzvrat e traiti ta?" upita Luna tiho. Njene ake sklopie se oko elje da ponovo uzme tu kutiju.

Herni izvi usne. "Nita. Nikakvi kanapi nisu privezani za ovu spravu. Tvoja je, ima pravo na nju... uostalom, kad sam ja mogao tebi ita da odbijem? Ili da ti dam ita to nisi htela da prihvati, ma koliko jako da sam navaljivao..." Bogovi, ovaj zaista misli da je ona Kraljica. Tor odmahnu glavom. Ali trag saoseanja se uvue u pogled lane Kraljice, i ona tiho ree: "Ako ikad bude... neeg drugog, to bih ti mogla dati..." Herni baci pogled dole, na svoje noge ve uveliko zahvaene atrofijom. "Nijedno ljudsko bie mi ne moe to dati." "Nego, uj, ako e u Palatu, ne moe izgledati kao izbeglica", ree Tor. "Doi kod mene, dau ti neke krpe kraljevskog izgleda, ili bar neto ime emo pokriti ovo." Luna se okrete da poe. "Luno, ne moe u Palatu! Zabranjujem to!" Gundalinu joj zaprei put, oajniki nastojei da izgleda slubeno. "Bi-Zi, moram. Moram", ree ona, suoavajui se sa njegovim tvrdoglavim zurenjem. "Gubi vreme; rizikuje da izgubi - duu, ako ode tamo. On je sad iskvaren, mani ga, zaboravi ga!" Gundalinu joj prui ruke. "Posluaj me bar ovaj jedan put! Opsednuta si nekakvim snom, nekakvim komarom - probudi se, za ime bogova! Veruj mi, ne traim ovo iz sebinosti, Luno. Samo mi je stalo do tebe, do tvoje bezbednosti..." Odmahnula je glavom, pogledala u stranu. "Ne pokuavaj da me zaustavi, Bi-Zi. Jer, ne moe." Prola je pored njega, a on se nije ni pomakao da je zaustavi. Tor je izvede iz sobe. Gundalinu je stajao i gledao za njom; zatvarao je jaknu s prednje strane, da se zatiti od iznenadne hladnoe. Oseao je kako mu Hernijev pogled svrdla lobanju, ali nije imao snage da se okrene i pogleda ga. "Ti zna istinu o njoj, zar ne?" Hernijev glas ga je vukao. "Zna da su njih dve isto: Arienrod i ova." "Nisu isto!" Gundalinu se okrenuo, podboden znanjem o svojoj krivici. Herni se osmehnuo, itajui odgovor koji su Gundalinuove oi odavale. "Tano kao to sam mislio. Ova je klon Kraljice, nit' drugo ne mo' biti." "Siguran si? Je l' to tako?" Ovo pitanje postavio je kompulsivno, bez elje ili namere da ga postavi. Herni slegnu ramenima. "Jedino je sigurna Arienrod. Ali ja sam dovoljno siguran. Nije Arienrodina erka - ona nikad ne proputa da uzme vodu ivota. Niti je ikad dozvolila ijednom mukarcu da stekne takvu polugu za vladanje nad njom." "A voda ivota izaziva - neplodnost?" Gundalinu je mirnuo, iznenaen. "Dok je koristi... moda i zauvek, ako si je pio sto pedeset godina. Ko zna? To je teka ala, a? Pa, voda ivota takoe usporava zarastanje rana. ak je nekoliko ljudi umrlo zbog toga." Herni se tiho nasmeja: prijalo mu je razmiljanje o toj temi. "Od nje, osim toga, moe i da se malice poludi, kau, 'izoblienje linosti', tako neko sranje. Bar po tvrdnjama onih koji kukaju zato to vodu ivota ne dobijaju. ovek se izoblii od vlasti, a ne od leka. Je li, je li, kako se oseate vi koji ne dobijate, Gundalinu-ekrad?" Gundalinu nije obraao panju na njega; itavo njegovo vidno polje iznenada je zauzela slika Ukresa Svetlohodnog u lemu sa visokim bodljama. Po e napred. "Daj ovamo tu kontrolnu kutiju, Herni. Nee ti poslati Lunu u taj zmijarnik."

Herni se samo malo pomae i u njegovoj ruci se stvori staner-pitolj. "Lagano, plavkane. to ne bi ti malo stao uza zid, osim ako zaista hoe da dobije ono to izgleda trai?" Gundalinu uzmae isto onoliko koliko je maloas poao napred. Njegov zaboravljeni pitolj visio mu je, teak kao olovo, o boku, ispod jakne. On se zakalja mueniki, bespomono, i uzmae do zida; u glavi mu je sve plivalo. "Nema nita protiv... da sednem?" On skliznu niz zid, ne ekajui odgovor, i sede na pod. "Treba ide kod doktora", ree Herni bez ikakvog saoseanja. "Ako jedan teh sedne na pod, to znai da je praktino mrtav." "To ne bih mogao." Gundalinu, obuzet naglom vru inom, otvori jaknu irom. Ne dok se ovo ne zavri. "A, znai i tebe love." Iskaz o injenici, ne pitanje. "Svi tvoji drugari 'pravi-plavi'. Sad si u bekstvu, sa jednom majkoljubnom ilegalkom, nema nijednog prijatelja na svetu; odbacio si svoje zaposlenje, poloaj i ast visokoroenog. Koja je sad u kanalizaciji. Sve to, samo za lepe oi." Gundalinu die pogled. Lice mu je gorelo. Zausti neto da kae. "'Soban sam dva i dva sabrati spo'", ree Herni na sandiju, kezei se. "Pa, Karemovac sam." Odmahnu glavom, nasloni se unazad, na lakat. "estoko ti je zavukla, deko... ta ti je obeala? Onu stvar?" "Nita, mekru!" "Nita?" rugao se Herni. "Onda si jo gluplje dupe nego to sam mislio." "Sve to mi se dogodilo, uinio sam sam sebi." Gundalinu sede uspravnije, borei se protiv svog gneva, ali i protiv istine koja ga je ubadala i nagonila u gnev. "Odluka je bila moja; prihvatam posledice racionalnog ina." Herni prasnu u smeh. "Jasno, ona ume da navede oveka na takve misli! U tome se sastoji njena mo. Mogla bi te navesti da veruje da moe disati vakuum. Racionalno do besvesti, je li, ti racionalni isprani mozgu. Toliko si je eljan, da ti nita drugo nije vano, a mogao si je imati pod noktom. Deportovanu ensku. Umesto toga ti joj pomae da nae drugog ljubavnika! Bogovi, pa to je prava pravcijata Arienrod. Obe ele istog mukarca; jedinog koga e ona ikad eleti u tolikoj meri da e zbog toga mrzeti i samu sebe. Vrhunski mogui incest. Ako to nije dovoljan dokaz da su iste... i ako to nije ono najgore u njima." Sedei, nagnuo se napred, a njegovi prsti su se provukli kroz elinu mreu koja je inila kavez oko njegovih nogu. Glavu je pognuo. Gundalinu oseti kako mu se u grlu uzdie gaenje. "Ovako neto bih i oekivao od tebe - da sve srozava na tvoj nivo i sve izmae govnima. Nisi sposoban ni za ta bolje, a ni da shvati ono to degradira i unitava." "Na osnovu ega bi ti to mogao znati?" Herni die glavu. Gundalinu se namrti. "Na osnovu toga to nisi sposoban da uvidi zbog ega elim da pomognem Luni vie nego sebi samome. Zato to ne moe da oseti ono to je u njoj..." On sklopi oi, zagleda se u prolost. "Da, navela me je da je volim. Ali nije namerno. Uzela je dajui... a to je upravo ono najvanije." Herni podie kontrolnu kutiju i zadra je u vazduhu: izazov. "ta misli, zato joj dajem ovo?" "Iz osvete." Herni obori pogled, outa.

"Nikad nijedan klon ne bude savrena slika originala. Pa ni identini blizanci ne budu ba sasvim isti, iako nastaju bez umeanosti ma koga sa strane. U kloniranju, kontrola nije ni priblino toliko precizna, i zato svaki put nastane samo nesavrena rekreacija." "Kopija sa manom", ree Herni oporo. "Da." Gundalinu stisnu usne. "Ali zato razlike ne bi mogle biti pozitivno usmerene - zato se, sluajnim dobijanjem ili gubljenjem neega, ne bi mogla dobiti bolja osoba?" Herni kao da je ozbiljno razmotrio ovu mogunost. "Moda..." Poea se po donjoj vilici. "Ako si tako siguran da Luna nije ista, zato joj ne kae istinu?" Gundalinu odmahnu glavom. "Pokuavao sam to." Spusti pogled ka svojim zglavkovima ake, pree neosetljivim prstima du oiljaka. "Kako joj mogu rei neto tako?" "Neuspeni samoubica", apnu Herni. Gundalinu se ukruti, pa se odgurnu i uzdie na kolena. Ali vide da Herni ne pokuava da ga provocira. "Je l' te ona navela na to?" upita Herni sa drskom radoznalou, ali bez zlobe. Poe potezati pojedine ice svog invalidskog pomagala kao da su ice harfe. "Nije." Gundalinu odmahnu glavom i potonu nazad do poda. "Navela me je da vidim da moda ipak ima nekih razloga da nastavim ivot." Uini mu se udnim da mu nije jo udnije ovo to radi: govori ovakve stvari jednom neklasifikovanom, a pri tom sedi na podu u burdelju. "Nikad u ivotu nisam ni pomislio da je mogue preiveti ako oklop asti nije netaknut. A ipak, evo me ovde..." neto nalik na smeh "... Sad sam go pred vaseljenom. To boli, pakleno boli... ali moda samo zato to sada sve oseam jasnije." I zato to jo ne znam da li elim ili ne elim da ovako ostane. "Navii e se", ree Herni kiselo. "Zna, nikad nisam kapirao kakvi ste to ljudi vi tehovi - progutate otrov im vas ivot po prvi put ritne u dupe. Bio bi ti mrtav sto puta da si moj ivot iveo - hiljadu puta!" "U pravu si." Gundalinu se uasnu od pomisli da bi mogao biti zarobljenik u Hernijevom umu. "Bogovi, to bi bila sudbina gora od smrti." Herni ga pogleda sa sumornim gaenjem, sa nepopustljivom mrnjom jedne polovine karemovskog naroda; posle nekog vremena oseti da se Gundalinuova krta nadmenost raspada, a uporni pogled lomi. "Nego ta", ree Herni. "'Bolje bez ivota nego bez asti', to je privilegija bogatih. Isto kao i vodica ivota..." Osim to niko nije pravi vlasnik ni ivota, ni Smrti. "A ja sam nekad verovao da mi nita nije vanije od ivota, i da nita nee moi da me navede da shvatim one slabie koji su voljni da se odreknu ivota", nastavi on. "Jedino mi je bilo vano da nastavim da ivim, bilo kako..." "Bilo vano?" ree Gundalinu, zapaajui prolo vreme. Oslonio se potiljkom o zid. Jezikom je rasejano ispitivao mesto gde je jedan zub nekada bio. Pogleda gde i Herni, du tog egzoskeleta kojim je donji deo Hernijevog tela bio obuhvaen. Jasno mu je bilo ta je Herni time izgubio: sve ono od ega se mukost sastoji - po miljenju Hernija samog, i onog sveta kome Herni pripada. "Vidi, ne mora ostati ovde. Na Karemofu mogu to da ti izlee." "Posle pet godina?" Hernijev glas se pojaa, spreman da srui sve one argumente i odgovore koje je nesumnjivo isprobao nebrojeno mnogo puta u svom umu. "Toliko para

nema niko. Ja svakako ne... Nemam dovoljno ak ni za poletanje sa ove proklete upljuvane lopte!" "Obrati se vlastima. Drava nee ostaviti na Tijamatu nijednog van-Tijamatovca koji ne eli da ostane." "A-ha." Herni izvue bocu ispod kreveta, zatim izvue zapua iz nje i natee je, ne nudei da i Gundalinu pije. "Ima li ti ikakve predstave, plavi, koliko optubi za krivina dela postoji protiv mene, tamo, kod kue? I na mnogim drugim mestima. Ako misli da u provesti ostatak svog veka u nekoj kaznenoj naseobini, u krvavom znoju, lud si." Povue jo nekoliko dugih gutljaja. "Onda bi se reklo da nema mnogo da bira." Osim toga i ne zasluuje da ti se ponudi ikakav izbor. Ali Gundalinu oseti neoekivani mali ubod empatije. Sveti preci ta bi bilo da sam se ja rodio u tom telu, a on u mom... "Hm... ao mi je." "Kao, saosea, a?" Herni obrisa usta. "A ta e ti, da li se vraa da te tamo otpuste iz policije i bace u zatvor zbog ovoga? Ne. Do pakla, ne, ti bi verovatno u odbrani rekao da si bio zahvaen ludilom. Zloin iz strasti; uradio si to iz ljubavi. Ljubav, to je to jedna zarazna bolest!" aka mu je drhtala na grliu boce. Smrt je voleti sibilu... i ne voleti je. Gundalinu dopusti sebi da se zakalje, odlaui, na taj nain, odgovor. ta u? Ne znam ta u. Budunost se otvarala kao beskrajno more. "To me pitaj sutra..." On baci pogled ka vratima: neko je ulazio Persefona, i jo jedna figura, pod ogrtaem i kapuljaom. Persefona se pomae u stranu da bi druga osoba mogla da stupi napred, to ova i uini, i obazrivo potisnu kapuljau unazad, otkrivajui lice. "Luno?" Gundalinu se podigao prvo na kolena, a zatim, uz oslonac o zid, sasvim na noge, gledajui neprestano ka njoj. Pred njim je stajala Luna, ije je lice bilo delikatno izmenjeno kozmetikom umetnou - ne nafrakano neukusnim izobiljem ukrasa, kao Persefonino, nego izdignuto do svetle sedefne divote koja je sasvim zasenila uspomenu na obino-bledo, otvoreno lice jedne metanke iz dalekih provincija. Kosa joj bejae podignuta mreom srebrnih niti sa prepletenim nizovima zlatnih perli - njegov pogled nije mogao da prati svu tu izuvijanost. Tor joj skide ogrta sa plea, otkrivajui haljinu u raznim nijansama boje meda, koja je tekla niz njeno telo kao polje vetrom zatalasanih trava, i svuda se pripijala uz nju ali nigde upadljivo, haljinu koja se sputala od ipkanog prsluka boje slonove kosti koji se senzualno stapao sa njenom koom. Okovratnik sa mnotvom perli koje su se prelivale bojama opala skrivao je tajnu oznaku pod njenim grlom. Bi-Zi je stajao, zanemeo, i posmatrao kako zrai i blista, ali i kako upija njegovo divljenje. "Bi-Zi, ja..." Zautala je, sklonila pogled od njegovog pogleda, iznenada obuzeta bolnom samosveu. Ali, ne prestajui da blista. "Moja damo..." Kao zvezdani lord iz dana Starog Carstva dohvatio je njenu aku, sagnuo se nad njom i na tren je dotakao elom. Svakim svojim centimetrom kraljica. "Pred tobom bih rado kleknuo." Luna se nasmei slobodno, ne razumevajui - osmehom svojim, ne Arienrodinim. "Kako ti se ini, Herni?" Persefona je sva sijala. Luninu nomadsku tuniku nosila je preko ruke. "Da li e proi?" "Ti si joj ovo uradila?" upita Herni.

Trznula je ramenom skromno. "Pa... pomogao mi je Poluks. Ima, za mainu, dobar ukus." "Arienrod ne voli tu boju." Herni ostavi bocu na pod. "Ali, proi e... Bogovi, dabome da e proi! Doite ovamo, Vae velianstvo." On isprui ruke. Gundalinu se namrti, ne putajui Luninu ruku, iji jai stisak oseti. Luna je okrenula glavu da pogleda Hernija. "Ne zovi je tako", ree on, sa otrim upozorenjem u glasu. "Bolje da se navikava. Pa neu ti nita, do vragova! Neu te ni pipnuti." Herni opusti ruke. "Samo da te gledam malo." Luna pusti Gundalinua i ode da stane pred Hernija. Njen okret bio je polagan, kao da se jo ne pouzdaje u tu haljinu; ali nije vie bila obuzeta nesigurnou zbog Hernijevog pogleda. On ju je gutao oima, prodirao, ali ona je stajala sa strpljivim dostojanstvom, bez neodobravanja; doputala je, a ne podnosila. Gundalinu ju je gledao kako gleda Hernija tokom tih trenutaka bez kraja; njegova sopstvena oseanja bila su izvan svake analize. Stao je neto napetije, videi da Herni naglo ustaje, klati se... i sputa se nezgrapno, uz jak udar, na jedno koleno, pred Lunu. "Arienrod..." Herni promrmlja jo neto, to niiji sluh sem njenog nije mogao da uhvati. Gundalinu baci pogled ka Persefoni, ije su se oi sa cvetnim arama na kapcima rairile, odgovarajui na njegov pogled jednako zapanjeno. Persefona naini u vazduhu znak 'lud', pa odmahnu glavom. "Znam, Starbak..." Luna klimnu glavom, skrivajui saaljenje. Pomoe Herniju da se vrati na krevet; potegla ga je uvis, jako, nimalo kao kraljica. Herni odvoji pogled od nje, kao da se najednom setio da ima i publiku; lice mu opet otvrdnu. "Tvoja greka, Svetlohodni... kad sam leao, trebalo je da me ritne. Arienrod mrzi gubitnike." Sa mazohistikim zadovoljstvom naslanjao se na bodlje tih rei. "Sad sluajte dobro, da vam kaem i ono ostalo." "Jo namerava da joj pomogne da ovo pokua?" ree Gundalinu sa indignacijom. Herni se osmehnuo zagonetno. "'Plen je najbezbedniji ispred lovevih vrata.' Trebalo bi da to zna, plavane." Luna se okrete, uhvaena izmeu dva izraza lica. Ili e pre biti da se ti plai da odbije Lunu? Gundalinu uzdahnu. Od uzdaha ga zabolee plua. "To moe da bude, ako u ja biti vratar." Lunin osmeh... nita drugo nije video. 40. "Jao, al' me bole lea!" Tor se, u u privatnosti skladita u svom kazinu, protegla najvie to je igda mogla. Njene rei odjeknue od ogoljenih zidova; skladite bejae gotovo sasvim prazan, a u kazinu su gosti sve inili da taj proces ispranjivanja dovedu do kraja. "Ajde, Poluks, vuci im ovaj poslednji sanduk tlaloka, da im sluajno ne pocrne jezici od ekanja." Zevnula je, vilice su joj pri tome pucnule - ula je u glavi odjek tog zvuka. Prazna i glava? "Konano sam ostala i bez pameti." "Kako god ti kae, Tor." Poluks krete tupom reenou preko skladita, tamo gde mu je rekla, veran kao pas. Zakikotala se. U glavi joj se vrtelo od iscrpljenosti. "Kunem se da ti ovo namerno radi! Je l' da? Slobodno mi kai..."

"Kako god ti kae, Tor." Poluks se sastavi sa sandukom. Njena usta se izvie nadole, a njena oseanja poee da se obruavaju kao lavina. "O, Poli, Poli... ta u ja bez tebe? Zaista e mi nedostajati, sanduino jedna masna gvozdena..." Popravila je periku. "Ojarzabal moe da radi za mene samo dve stvari koje ti ne moe, a kad odletim sa ove kamene lopte, to e da spadne na samo jednu stavku, naime na ono to mogu da dobijem od svakog mukarca. Onda nije ni udo to je ljubomoran." Ona se nasmeja potiteno. Ojarzabal joj je rekao da moe postati njegova ena samo ako se prvo oslobodi Poluksa. Ona je tad pristala i osetila namicanje i zavarivanje jo jedne alke u lancu koji je, njegovom voljom, nastajao, i koji e je uiniti njegovom robinjom... On eli ono to ja jesam... Onda zato nastoji da to izmeni? Gurnula je periku u sasvim kriv poloaj, pa je opet ispravila. "Jebi ga, ko e me doterivati da fino izgledam? Tegljenje sanduina i udeavanje riboderskih seljanura da izgledaju kao kraljice - to je tebi sve deo normalnog posla za jedan dan, zar ne? Zar se nikad ne zapita o sebi, Polukse? Je l' stvarno mogue da ti radi sve to, a nikad se ne zapita kako i zato?" Pola je za njim, natrag, kroz skladite. "Ili, hoe li ta klinka uspeti da spase svog ljubavnika od Kraljice, ili - je li blesava to se uopte trudi za jednog takvog govnara kao to je Ukres Svetlohodni?" Njegova glava bez lica posmatrala ju je imitacijom panje, ali on ne ree nita. "Aaaaah", ree ona i odmahnu rukom ka njemu. "Izgleda da sam stvarno rasprodala ceo mozak. Pa ti i ne zna da sam ovde; onda kako e ti biti ao kad ne budem? Dakle, zbog ega se brinem?" Ritnula je besno jednu praznu kartonsku kutiju koja im se nala na putu. "Kad odnese to, vrati se ovamo i ponesi poslednje bure onog fermentisanog biljnog soka, i to Herniju, i dodaj i cevicu da moe da sie." On, Starbak. Stari Starbak. A postoji i novi Starbak. Poznavala sam obojicu. Kraljiinu dvojnicu takoe. Bogovi, hvala vam to odlazim sa Tijamata uskoro - pre nego to sretnem samu sebe koja hoda unazad. Stiui do vrata skladita, zau glasove koji su izvirali iz sobe sa suprotne strane hodnika. Bila je to ona prostorija iji je ulaz, iako neupadljiv, bio obezbeen otprilike koliko i trezor novosklonske nacionalne banke; ona prostorija koju jo nikad nije videla otkljuanu. Sada su svetla na svim mehanizmima za zatvaranje na tim vratima bila zelena, a sama vrata malice odkrinuta. Niko nije straario ispred. Ona prepoznade jedan od glasova unutra kao Ojarzabalov. Poluks je odzveketao niz hodnik, u pravcu kazina, nemajui pojma ni o emu, ali Tor, impulsivno, prie vratima i gurnu ih da se otvore. est glava se okrete ka njoj; svih est mukarci, i sve van-Tijamatovci. Trojicu odmah prepoznade kao Izvorove porunike; Ojarzabal poe ka njoj, pokazujui svakom svojom kretnjom nelagodnost i tihu paniku. "Rek'o sam ti da obezbedi ta vrata!" ree jedan od nepoznatih glasom kao da se sprema nekog da ubije. "Nema problema - ona je efica ovde, zna sve", dobaci im Ojarzabal preko ramena. A njoj apnu: "ta e do pakla tu!" Bacila mu je ruke oko vrata, uguila njegove proteste vlanim poljupcem. "Samo traim mog mukog, jer sam njega gladna, eto to je sve." Takoe ne podnosim zakljuana vrata, nikako. "Persefono!" Odmakao se od nje. "Ne sad! Imamo neki veliki posao da uradimo za Izvora, u gradu. Kasnije u..." "Neto za Arienrod?"

Njegove ake dotakoe njene gole miice. "Otkud zna?" Pogodak. Na slepo. "Pa je l' sam kae da ja znam sve." Iskezila mu se, pazei da oni drugi ne vide njeno lice. "I zato, da ti ne bi ispao laov... A Starbak je danas bio kod Izvora pa sam pretpostavila da ga je Kraljica poslala." Znala je, po njegovom licu, da je ovo jo jedan pogodak. "Zna i ko je Starbak?" "Pa dabome. Ja sam Zimkinja, zar ne? A radim za Izvora, isto kao i ti." Pogledala ga je drsko u oi. "Ajde da ujem ta tu jo ima? ta Kraljica kupuje, zavrno iznenaenje za oprotajnu priredbu? Slobodno moe meni da kae, ja sam ti ena, maltene." Propinjui se na prste iz svojih 'platform' cipela, pogleda preko njegovog ramena ka toj grupici mukaraca, koji su se pokretima neto dogovarali oko sterilne gornje plo e stola. Oko njih vide stvari koje su ukazivale da je ovde laboratorija, sa kompletnom opremom. A ona se oduvek pitala kako Izvor uspeva da obezbedi zalihe tako mnogobrojnih, raznovrsnih ilegalnih sredstava za izazivanje zadovoljstva, ovde na Tijamatu, ak i onda kad se nisu mogla kupiti uobiajenim vercerskim kanalima... Na besprekornoj povrini stola videla je samo jedan predmet, teak, neto kao oklopni kofer. Na njemu, sa strane, re OPASNOST... i zrakasti trolist sa bodljasto proirenim krajevima. Znak sibilstva. Tor oseti peckanje po koi. "Hm, pa da, ovek bi mogao rei da spremamo iznenaenje za Letnjake." On se iroko osmehnu. "Ali nema potrebe da se ta tvoja lepa glava nervira oko toga. Vakcinu si dobila, a osim toga ide sa mnom sa ove planete. Nije te briga ta e ovde biti posle tvog odlaska; je l' tako?" Poela se nelagodno izvijati u njegovim rukama. "ta pria to?... Ej, zato je sibilski znak na koferu? On znai..." Kontaminaciju. "... bioloku kontaminaciju. A?" Namrtila se, poinjui da ita i sitnija slova na oklopu. "ta vam je unutra - klice? Zarazna bolest, otrov?" Njen glas se dizao. "Zaepi, zaepi! Ne galami..." Prodrmao ju je, nimalo neno. "ta ste spremili? Da pobijete narod! Da pobijete moj narod!" "Samo Letnjake, do bogova, Persefono! Ne Zimce, Zimci ostaju bezbedni; tako Kraljica hoe." "Nije, lae! To e pomoriti i nas Zimce, a to Kraljica ne bi dozvolila! Ludi ste! Ojar, putaj me! Poluks, u pomo, Poluks!" Ostali su ve bili na nogama, urno su ili ka njoj, a teke Ojarzabalove ruke drale su je, ne dajui slobodu. Oajniki je trgla kolenom nagore; presamitio se, jauui, a ona se oslobodila i... I pala pogoena s lea zrakom iz pitolja za oamuivanje, udarila o vrata i time ih zatvorila. Srozala se na pod, bespomona. 41. "Najbolje e biti da me saeka ovde, Bi-Zi", ree Luna zastajui u dvoritu. To dvorite nalazilo se na samom vrhu Ulice Karbankla i bilo je, zapravo, izvor iz koga je ta ulica isticala. Jo jednom je onostran gradskih protiv-olujnih zidova vladala no , ali ak i ovde je bilo slavilaca koji su plesali i smejali se, i muziara koji su svirali. U ovom, najuzdignutijem delu Ulice ljudi su izgledali u veoj meri zasenjujue i egzotino, bili su gusto okieni draguljima, posuti zlatnim prahom; uvozne divote sa est planeta nametale

su se njenoj panji, takmiei se meusobno. U poreenju sa time, njena imitacija kraljevske odee izgledala je maltene krto, pa je zato Luna nastojala da sakrije, ogrtaem i kapuljaom, i odeu i lice. Bi-Zijeva odea bila je sve upadljivije neugledna i nedolina, ali on je, nerazumno uporan, i dalje ostajao u slubenoj policijskoj jakni. "Neu te pustiti da ue unutra bez mene." Odmahnuo je glavom, diui teko i ujno posle dugog uspona spiralom Ulice. "Kraljica..." "Ja sam Kraljica." Pogledala ga je, aljivo glumei prekor. "Zaboravlja se, inspektore..." Nagnula je glavu na jednu stranu, beznadeno pokuavajui da stvori neko veselje, ali ne ostvarujui sa njim, u tome, nikakvu povratnu spregu. "Bi-Zi, kako da te objasnim, unutra?" Bacila je pogled ka strai na ulazu u palatu. Prsa su joj se stezala od straha. "Imam ove stvari." Pokaza joj svoju znaku za identifikaciju i staner-pitolj. "Tako da u izgledati poprilino regularno." Opet zatvori jaknu. "Ne." Osetila je kako se stisak u prsima pretvara u bol. "Ulazim tamo da naem Ukresa, Bi-Zi." Prinudila je njegove senkama zaklonjene smee oi da ostanu uperene ka njenima, iako su pokuavale da skrenu, kriom, nekud. "Bilo kako bilo, moram sama. Ne mogu to da radim..." pred drugim ljubavnikom. Usne joj zadrhtae. "Znam." Sad je ipak sklonio pogled. "A ja... ne bih mogao da gledam to to e se deavati. Luno, elim ti sve najbolje, veruj mi; elim da se dogode samo stvari koje e ti doneti sreu. Ali, do vragova, takve elje... ne ine da oveku bude lake..." "Nego tee", ree ona. Klimnu glavom. "Bude tee." "Daj da te otpratim bar... do ulaza. Straa e postavljati pitanja ako nema kakvutakvu pratnju. tavie, ostau ovde, na vrhu Ulice, sve dok ne izie kroz ista vrata - ili u doznati zato nisi izila." Opet je klimnula glavom, ak i ne pokuavajui da odgovori. Zagazili su kroz vrtlog neijeg 'krunog plesa'; osetila se kao da je to vir, sainjen od bolnog iekivanja, koji u sebe usisava njene nade i njena kajanja... Kraljica si; onda budi Kraljica, prestani da cepti! Dah joj stade kad straari ispred masivnih vrata usmerie svoju panju ka njihovom pribliavanju. Bili su naoruani staner-pitoljima, kao to je Gundalinu predvideo. Damo Thalaso, uje li me sada? Imala je na umu da je sad nee voditi nikakva boginja, nego samo jedna maina; ona ista maina koja joj je rekla da mora doi ovamo. U trenutku kad je bila sigurna da e joj straari neto rei, zabacila je kapuljau unazad, drei glavu visoko, trudei se da veruje tako jako da i oni poveruju. "Vae velianstvo! Pa zar ste..." Straar levo od nje se priseti dobrog ponaanja, zauta, prinese jednu aku prsima i pognu glavu. Straar sa desne strane, ena, postupi isto tako; njihovi lemovi, napravljeni u van-tijamatovskom stilu, svetlucali su beliasto. Ogromna, od starosti potamnela vrata poela su da se otvaraju. Luna se okrete hitro, da se ne primeti poetak raspadanja njenog lica, i pogleda Gundalinua, ije je lice bilo zategnuto dunim potovanjem... i gubitkom i uskraenou, ali to je videla samo ona, niko drugi. "Hvala za - kooperativnost, inspektore Gundalinu." Pognuo je glavu kruto. "Bilo mi je zadovoljstvo... Vae Velianstvo. Ako Vam budem opet potreban, pozovite me." Naglasio je svaku od tih rei. Njegova aka se poela neodluno trzati ispred njega; onda je ipak salutirao, okrenuo se i krenuo u gomilu.

Bi-Zi! Samo malo je nedostajalo pa da to vikne za njim. Ali nije viknula. Okrenula se ka otvorenim vratima, i ka tamnom, blistavom hodniku unutra, koji ju je zvao da pristupi zavrnom delu svog putovanja. Straari neupadljivo pogledae pored nje: osmotrie kako bedno izgleda, s lea, uniforma na Gundalinuu koji se ve uveliko udaljavao. vre se umotavajui u ogrta, Luna ue u palatu. Pola je kao avet du tog praznog hodnika; neujnost koraka poricala je njenu telesnost. Sva svoja ula ograniila je naonjacima da ne bi suvie primeivala ta je oko nje, pa stala; da se ne bi izgubila u kristalnoj hipnotikoj divljini purpurnih i crnih planinskih vrhunaca i u dolinama belim pod teretom snega, jer tako je izgledao zimski vilajet oslikan na muralima du beskonanih zidova ovog hodnika. Ali je, istovremeno, naprezala ula da sazna ta se nalazi napred. Postepeno po e da razaznaje mrmor Dvorane vetra. aka joj se stee oko kontrolne kutije koju je od Hernija dobila; dlan vlaan, hladan. I sam Herni se preznojavao, a ruke su mu se tresle, kad joj je objanjavao ta je eka unutra - kakvi su vetrovi tu ukroeni, kako se nadimaju ploe nalik na oblake, kako je uzan i visok most vinut preko jame. Jame, koja je zamalo mogla biti grob njegovog izazivaa, Ukresa; jame koja je, umesto toga, unitila njega - a sve zbog Arienrod. Jer ona je pogazila sopstvene zakone i umeala se, spasla Ukresa, a Hernija ostavila da bude zatvorenik u prelomljenom telu, robija iju duu dere nemilosrdna ljubavna mrnja. Luna stie do kraja hodnika, koji se tu otvarao ka vazduhu - ka ogromnim, jeeim prostranstvima nemirnog vazduha iznad nje, i ka bledim avetinjskim 'oblacima' koji su se stresali i premetali pod milovanjem svog nezemaljskog ljubavnika. Uinilo joj se da se smanjuje, da je sve manje ima; ledena pobona strujanja tog vazduha otkrila su da je doao neki usamljeni uljez, pa su poela gladno da vijore oko nje, da poteu njen ogrta. Gore se, kroz otvor u protiv-olujnim zidinama, videlo hiljadu hiljada zvezda, belo usijanih na crvenkastom nakovnju noi; ali ovde, dole, nije bilo nimalo toplote, niti svetlosti, izuzev avetinjskog zelenog sjaja iz provalije zvane 'vertikalni servisni tunel'... nimalo milosti. Pola je napred, jedan korak, pa drugi, prema uzanoj stazi potpunog crnila koja se ocrtavalo iznad ambisa. Nije mi rekao da e biti mrak! Od straha je zastala; njeni prsti poee redom da dotiu, ali samo ovla, a ne i da pritiskaju, dugmad na kontrolnoj kutiji koja je bila kaiem pritegnuta uz njen zglob ake; zauo se redosled zvukova koji bi, po Hernijevom tvrenju, trebalo da dovede do otkljuavanja jednog bezbednog tunela kroz vazduh. Da li je lagao i o svemu drugom? Ali, ona nije bila predmet Hernijeve uvrnute strasti, nego samo surogat tog predmeta. Svojom prisutnou nije Herniju mogla znaiti nita osim, moda, alatke za osvetu. Korak. Jo jedan. Doe, drhtei, do ruba jame. Iznenadni vlani udar vazduha grunu odozdo i iznenadi je, odgurnu je nazad. Sa tim olujnim naletom do e miris mora, prodorno slatko-kiseo, miris ribe i soli i natrulih drvenih stubova. Luna zapanjeno uzviknu, ali vetri progutae njen glas: "Damo!" Dah mora ju je tako potisnuo, da se poela spoticati o haljinu na koju nije bila navikla; ona se vrati u ravnoteu, nagonski, kao mornar na nemirnoj palubi... obina mornarka, nikakva kraljica. Podie glavu, vide sad zanjihane ploe ne kao oblake, udljive i nepodlone kontroli, nego kao lepetava jedra koja je neko ostavio bez nadzora u morskom vetru. A u njenoj ruci, u toj kutiji ne veoj od dlana, bili su i krma i konopci, dovoljni da se zaplovi

kako valja i treba, preko ovog dela Mora. Uzlazni stubovi vazduha jo jednom je dokaie: poslednja opomena. "Prei u, hou..." Pritisnula je prvo dugme, ula prvi ton u toj sekvenci, osetila kako se vazduh smiruje oko nje. I onda, vetinom stotinu generacija pre nje, vetinom naroda koji je jo pre toga plovio neustraivo i preko mora i preko zvezda, ona zakorai na most bez ograde i poe njime. Pri svakom treem koraku aktivirala je sledeu notu i dobro je pazila da nijedan korak ne bude predug niti prekratak; unela je svu koncentraciju u taj niz tonova i koraka, u taj obrazac, taj ritam. Dok je prelazila sredinu mosta, zelenkasti sjaj odozdo se pojaao, i ona oseti neko bezimeno prisustvo, glas bez zvuka, odjek iz dalekih prostora i vremena... onu istu pesmu koju joj je sibilska peina svojevremeno dala. Poe usporavati hod, onda stade, nemona da nastavi; hipnotisana neljudskom lepotom te melodije, zarobljena u unutranjosti jednog trenutka. Prsti joj se na kontrolnoj kutiji opustie, nametljivi i prodorni ton iz kutije se utanji i nestade... Iznenadni, muki udar vetra je obori na kolena, a zvuk njenog vriska razbi prizmu zaaranosti i oslobodi je. Grevito se digla na noge, ponovo prizivajui kontrolnu notu, mahnitom rukom. Pohitala je dalje, bezobzirna od panike, oseajui taj poziv kako se i dalje uvija po njenom umu kao neki veoma tanki pipak, kao sve tanja nit. Doe na drugu obalu, stade na vrsto tlo, okrete se ka provaliji, i ostade neko vreme tako, grabei vazduh, oamuena, ne razumevajui. Ovo nije mesto za odabiranje novih sibila! Onda kako je ovo mesto moglo nju prepoznati?... Odmahnula je glavom. Obuzeta oseajem da njeno telo pripada nekom drugom, nekoj nepoznatoj osobi, uzmakla je od ambisa; zatim se okrenula, da ga ne gleda vie, i otila iz te Dvorane. Odabrala je drugi hodnik, zaputila se kroz arterije palate u skladu sa dijagramom koji je Herni urezao u njeno pamenje. Opet zau muziku, ali ovog puta muziku obinih smrtnika, jednu gracioznu karemovsku umetniku pesmu. U svome duhu vide Aspundhove vrtove, treperavu velianstvenost aurore koja plee preko somotskog neba i primie se zori. Ona doe do irokog, tepihom prekrivenog stepenita koje je vodilo ka ogromnoj sali koja je zapremala polovinu drugog sprata palate; tu zae u muziku koja je leerno plovila niz stepenite, i susrete dvojicu iznenaenih slugu koji pognue glave i pourie da prou pored nje. Pourila je i ona. Popela se pored onog odmorita sa koga se ilo u tu veliku sveanu salu, gde je veeras Kraljica drala prijem za premijera i za lanove Skuptine Hegemonije. Ode do treeg sprata, gde su, po Hernijevoj tvrdnji, bile prostorije Starbaka; znala je, dodue, da e Starbak verovatno biti dole, u sali, ali se nije usuivala da poe tamo gde je Arienrod u sreditu panje. Ali upravo kad je odlazila sa stepenita, zaula je neo ekivani poziv muzike i nala malu, napola skrivenu lou sa koje se moglo gledati dole, u salu. Zapita se da li je to gnezdo odakle treba da motri specijalac, straar - ali tu sada nije straario niko. Na prstima je prila ogradi i, ostajui u senci, pogledala dole; koa joj se jeila od oseanja da e svi pogledi biti uprti, kao reflektori, pravo u nju. Meutim, im se sala otvorila pod njenim pogledom, zaboravila je sve to; u poreenju sa masom kraljevskih zvanica dole, bila je samo insekt na zidu, nita vie. Bledi zimaki plemii meali su se slobodno sa tamnoputim Karemovcima; zahvaljujui zasenjujuem spektru njihove odee, manje se primeivala razlika njihovog porekla. Gostili su se, ne osobito oduevljeno; uzimali su hranu sa bife-stolova po kojima su bili

raireni zavrni proizvodi zimake kulinarske umetnosti, eklektika meavina divota lokalne i uvozne kuhinje. Luna proguta; usta su joj iznenada bila puna pljuvake, setila se svog slabog obroka, jedinog koji je u kazinu dobila, pre nekoliko sati. Ogledalske facetne lopte okretale su se u vazduhu, iznad nivoa njenih oiju, tiho i postojano, bacajui na gomilu gostiju 'sneg' sitno izlomljenog svetla. Lutala je pogledom, zapazila i pripadnike obezbeenja. Bili su to policajci, vanTijamatovci; stajali su neupadljivo rasporeeni po obodu sale. Zapita se da li je veeras tu i zapovednica policije, i u sebi je prokle zbog onog to je neumerena pravda te ene uinila Bi-Ziju; takoe i zbog onog to je Pala-Tion htela da uini njoj, i Ukresu. U jednom trenutku joj se uini da je videla prvog sekretara, Sirusa, ali ve sledeeg trena izgubi to lice u gomili gostiju koji su se okupili da nazdrave neemu. Nigde u toj ogromnoj dvorani nije videla nijednu enu koja bi liila na Kraljicu... ili na nju samu. Niti oveka u crnom koji krije lice maskom nalik na delatsku... a ni crvenokosog deaka ije bi lice prepoznala svuda, ma koliko se u meuvremenu promenilo. Pa, zar on ne prisustvuje? Da li je ve napustio salu, da li e ga ona nai u njegovim odajama? Odmakla se od balustrade. Srce joj je tuklo poput krila ptice u kavezu. "Tu li si", ree muki glas, tik iza nje. "Ne moe a da ne pijunira svoje goste, ak ni veeras?" Rei su stizale zbrljano, sa mnogo neprijateljstva, izazivaki. Luna se sledila. Oseti da joj lice crveni kao grimiz, i na taj nain odaje njenu krivicu. Stisnu usne, stee zube, nadajui se da e onda crvenilo izgledati kao bes. Okrete se, pridravajui i malo podiui haljinu, glave visoko uzdignute. "Kako se usuuje da se obrati..." Haljina kliznu okroz umrtvljene prste. "Ukree?" Ona se zanjiha. "Nego ko?" Slegnuo je ramenima, tucnuo. "Tvoja verna senka od oveka." To rekavi, nakloni joj se, ali teturavo, uz opasnost da padne. "Ukree." Podigla je ake, splela ih da bi mirovale i da ne bi pole ka njemu. "To sam ja." Namrtio se, kao neko ko slua neukusnu alu. "Do vraje matere se nadam da si ti, Arienrod; ili si ti, ili sam toliko pijan da me komari progone i u budnom stanju..." Zapiljio se u nju, mutnim oima. Kroz prorezane rukave trljao je miice svojigh ruku. "Ne Arienrod." Borila se da oslobodi te rei. "Luna. Ja sam Luna, Ukreence..." Najzad, najzad ga je dodirnula, osetila kako se taj kontakt penje uz njenu ruku, kao ok. Otrgao se, kao da ga je dodirom opekla. "Prokleta da si, Arienrod! Ostavi me na miru. Nije nimalo zabavno. Nikad nije ni bilo." Okrenuo se da ode hodnikom. "Ukree!" Izie za njim na svetlost, borei se sa kopom ogrlice. "Pogledaj me!" Ogrlica pade, ali je Luna doepa u ruke. "Pogledaj me." Okrenuo se plahovito; ona jednom rukom pokaza grlo, a glavu die jo vie. On joj prie, mirkajui - onda Luna vide kako sva boja odjednom nestaje iz njegovog zajapurenog lica. "Ne! Bogovi, ne... ona je mrtva. Ti si mrtva. Ja sam te ubio." Pokaza prstom ka njoj, ali optuujui sebe. "Nisi, Ukree, iva sam." Uhvati ga ovog puta za ruku, obema svojim akama, privue njegovu aku sebi iako se opirao, i pritisnu je na svoje rame, povede nadole. "iva sam! Dodirni me, veruj... Nikad mi nisi naneo zlo." Ako i jesi, sad ne mogu da se prisetim.

Njegovi miii prestadoe da se opiru njenom stisku; a njegova aka kliznu celom duinom njene ruke i zaustavi se na njenom zglavku. "O, hiljadu mu bogova mojih... ta e ovde, Luno? ta?" Pitanje je uzviknuo besno, iz muke. "Dola sam da te naem. Zato to sam ti potrebna. Zato to si ti potreban meni... zato to te volim. O, volim te..." Ona dopusti svojim rukama da se obaviju oko njega, pritisnu lice uz njegova prsa. "Ne diraj me!" Odgurnuo ju je grubo. "Ne diraj me." Luna se zateturala unazad. Zatim odmahnu glavom. "Ukree, pa..." Pritisnula je akama lice, osetila kako se bol od one modrice budi, nejasno, u obrazu. "Zato to sam sibila? Ali to nije vano! Ukree, putovala sam sa Tijamata, u meuvremenu; saznala sam istinu o sibilama. Neu te zaraziti. Ne mora se plaiti mog dodira. Moemo biti zajedno, onako kako smo uvek bili." Piljio je u nju. "Kako smo bili?" ree ravno, sa nevericom. "Samo dvoje obinih Letnjaka u dalekom kraju; smrdimo na ribu, a nae mree se sue na suncu?" Klimnula je glavom, ali taj pokret joj nekako nije lepo uspeo, vrat se protivio laljivoj kretnji. "A ne moram ni da se bojim zaraze od tebe." Odmahnula je glavom, iskreno. "Nego, ta ako ja zarazim tebe?" Udario se akom po prsima, prinuujui Lunu da ga vidi onakvog kakav jeste: koulja od satena boje plamena, ali u dronjcima, tako da su se videle naizmenino trake njegove koe i trake tkanine; nakit, teak, koji visi poput robovskih lanaca, ali od zlata, oko njegovog vrata i obe ruke; akire sasvim pripijene uz telo, pripijene na takav nain da njenoj mati nije ostalo ba nimalo posla. "Ti si... jo lepi nego to sam te pamtila." Istinu je rekla; i osetila neoekivani nalet elje, koji ju je uplaio. On die aku, pokri oi. "Zar ne zna? Zato nee da shvati, vraju mu mater! Mene si videla na onoj plai, kad sam ubijao mere! Ja sam Starbak - zar ne zna ta to znai; ta to o meni govori?" "Znam", apnu ona, glasom koji se lomio. Ubica... laov... neznanac. "Znam ta to govori, Ukree, ali nije me briga." Prisiljavala je sebe da to izgovara, zato to je zarad ovog trenutka ve platila cenu previsoku za ruevine i pepeo. "Zar to ne moe ti da vidi? Nije mi vano ta si video, radio, ili bio - sad kad sam te nala, to mi vie uopte nije bitno." Ne postoji vreme, smrti nema, ni prolosti, osim ako ja dozvolim da se neto od toga isprei izmeu nas. "Nije bitno? Ba te briga ako sam pet godina bio ljubavnik druge ene? Ba te briga koliko sam Daminih svetih mera zaklao samo da bih ostajao veno mlad uz nju? Nee te biti briga kad sazna gde sam danas odneo ulov sa naeg poslednjeg kraljevskog lova, niti kad sazna ta e se desiti kroz samo nekoliko sati sa tvojim i mojim roacima koji smrde na ribu, zato to sam to odneo?" On je doepa za zglavak, uvrte joj ruku. "I jo ti nee biti vano to to jesam Starbak?" Odmakla se, napola iz gaenja, a napola iz gneva, nesposobna da odgovori ili da se makar odupire; a on je povede za ruku, niz hodnik. Stiui do jednih vrata, tresnu dlan na senzornu plou brave, zatim ih ritnu da se otvore, i povue je za sobom, unutra. Upali se svetlo, bolno za njene oi, a on zatvori vrata za njom i zabravi ih pomou svojih otisaka prstiju. Luna vide da njena sopstvena slika, odraena, odasvud gleda u nju: sa svakog zida. Pogleda gore, a na tavanici opet ona: gleda dole. Pogleda i dole, prebrzo, izgubi ravnoteu i pade ukoso, u Ukresove ruke

koje su je ekale. On joj se osmehnuo, ali takav osmeh nikad jo nije videla na tom licu; osmeh od koga joj postade hladno u unutranjosti tela. "Ukree... kakvo je ovo mesto?" "A ta bi ti rekla, kakvo je, roako?" Okrenuo ju je u svom naruju na takav nain da je videla iroku postelju u sredini sobe. Odmah se poela migoljiti, da se izvue, ali njegove ruke se zabravie oko nje. Onda je on poe, jednom rukom, hvatati za sise. "Odavno nisi dobila, a, slatkiu? Bilo mi je jasno im si me onako pogledala, napolju. Znai toliki put si prela samo da bude Starbakova ljubavnica, a? Ma, moe, kako god voli, medena..." Razgrnuo je koulju i Luna vide du njegovih rebara oiljke nalik na uzane bele crve. "Dobie isporuku po elji." "O, Damo, ne..." Ona akom pokri to mesto na njegovom boku, da ne vidi oiljke. "Ne? Onda emo brzo i prosto, kako su Letnjake devojke navikle da se tucaju." Odvukao ju je do kreveta i bacio na krevet, i odmah je telom prignjeio odozgo. vrsto je stisla usta, i tako doekala i trpela njegove grube poljupce; zatomila je svoj krik kad je on jednom rukom stee za dojku toliko jako da je zabolelo. "Ne bi trebalo dugo da se zadrimo." Poe da petlja oko pantalona, ali ne skidajui pogled sa njenog lica. "Ukree, ne radi ovo!" Izvukla je jednu ruku nekako, poela da ga miluje po licu oajniki neno. "Ne eli ti da se ovo desi, a ne elim ni ja..." "Onda zato se ne bori, do vraga?" Prodrmao ju je, na neki divalj nain. "Zarazi me, sibiluo! Dokai da si neto to ja nikad ne mogu da budem. Ritaj me, grizi me, raskrvari me - pa da poludim." "Ne elim da ti nanesem zlo." Zurila je gore: na tavanici, njeno lice, Ukresova vatrena kosa i njegovo telo kojim je njeno sasvim poniteno, ali preko toga lik Tarida Roa, to lice koje ostaje mlitavo, bez uma, i mogui lik Ukresa kad bi se i njemu isto desilo... suvie lako, suvie lako! Usisala je otar, uman dah. "Mogu! To mogu da ti uradim, veruj. To, da poludi! Ali ne elim da te povredim." Sklopila je oi, okrenula lice na drugu stranu, oseajui kako joj teina njegovog tela istiskuje vazduh iz plua. "Ve te je dovoljno povreivala ona, zbog mene." Njegove oi bile su zid. "Nemoj zalud troiti saaljenje na mene, sibiluo. Nee ti biti uzvraeno, nimalo." Stegao je akom njenu donju vilicu i okrenuo tako da je Luna morala gledati u njega. "Sa Starbakom si - htela si Starbaka, a na ovom svetu nita ne pada nie od njega." Ali ovog puta se u sudaru pogleda slomio njegov pogled, a ne njen. Luna odjednom shvati da on, i kad bi hteo, ne bi mogao da dovri ovo to je poeo, zato to je njegovo sopstveno telo odbilo da uradi tu stvar. "Htela sam Ukresa! I nala sam ga. Nema na tebi krune sa bodljama, ni crne kapuljae, ni krvi na rukama. Nisi Starbak. Ne mora nita od toga da ima na sebi, od sad." "Nisam Ukres! ak ni ti nisi Luna..." Stresao je glavom, a ona oseti drhtaj koji proe kroz njihova tela. "Duhovi smo, odjeci, izgubljene due; uhvaeni u istilitu, ukleti u paklu." On pusti njeno lice. "Ukree... volim te. Volim te. Uvek sam te volela." Lice joj se malice trzalo od nelagodnosti, a rei je mrmljala bez daha, kao kad ene vraaju i baju za mirno more. "Znam ta si poinio, ali ovde sam. Zato to znam tebe. Znam da je sudbinom bilo odreeno da se ovo dogodi. Ne bih ovde bila, da nisam verovala da moemo da nadoknadimo i vreme koje je promaklo i sve to se ravo desilo izmeu nas. Ako ne veruje da je tako, oteraj me... Ali prvo pogledaj sebe, vidi se u ogledalu! Tamo si samo ti, i samo ja uz tebe. Mi smo ono budno, nismo nona mora."

Polako se svalio sa nje, gledajui je uporno. "ta - ta ti je bilo sa obrazom? Jesam li ti ja to napravio?" Digla je aku do utih mrljica koje su bile poslednji ostaci modrice; klimnula je glavom. Digao se sa kreveta, bled, bez ikakvog odreenog izraza na licu; poao ka svom odrazu koji ga je ravnoduno ekao na zidu. Njihove ruke se sretoe na spojnoj povrini ogledala i vazduha; on pritisnu elom u taj prostor i Luna vide da mu se telo zatee kao napeta opruga. "Ukree..." ake mu postadoe pesnice i on grunu po ogledalu; posla svoj odraz na pod, u vidu grada od skrenog leda, uz silan zvuk lomljave stakla... Uzmae, okrete se... ona vide ona vide da mu krv curi niz jednu ruku kao cik-cak munja. Odgurnula se sa postelje i prila mu, pritisnula njegovu aku svojom, zatvarajui ranu. "Nemoj, nemoj! Pusti, neka krvari!" ree on ustro, maltene radosno. Ona opet die pogled ka njemu, zgaena. "Ne vidi? Eto, iv sam, Luno..." Iz njegovog grla izie neki zvuk koji je liio, ali samo liio, na smeh. Luna vide da njegove o i dobijaju boju smaragda, a ve u sledeem trenutku suze se prelie preko rubova njegovih kapaka, kojima je trepnuo, samo jednom. On podie mokru aku do mokrog lica. "Luna. Moja Luna." Njegove ruke je opet obgrlie; ali ovog puta u tom zagrljaju nije bilo nieg bolnog, izuzimajui bolove novog roenja i osloboenja. "iv. Ponovo iv..." Osetila je kako njegova vrelina prolazi kroz njenu kou i pali neto u njoj. Die ruke da otkai svoj ogrta, pusti ga da spadne, i pribi se jo blie uz Ukresa. Prstima nae proreze u njegovoj koulji; oseti njegovo telo, toplo i glatko, i miie koji su klizili pod njenim dodirom. A njegove ruke skliznue na dole, po njenim bokovima, pa se opet poee uzdizati, pratei liniju njenih lea. Poe je voditi ka postelji, pokretima koji su bili i njeni, i sputati je pored sebe na prohladne arave, ovog puta sa beskonanom nenou. "Ne, pusti me... samo me pusti..." Ljubio ju je meko. Rukama koje su pevale na njenoj koi, on pomae njenu haljinu, koja skliznu sa ramena i du tela, na pod. Skide i svoju odeu, ali pri tome kao da mu je bilo nezgodno; trudila se da ne vidi njegove oiljke. Leali su jo jednom zajedno, ali ona, gledajui sada gore, ne vide nita osim odraza tog trenutka, i onog to je od srca elela. Poee da se dodiruju, jo jednom; polako, maltene stidljivo, iznova otkrivajui one tajne radosti koje su u Letu bile njihove. Vreme poe spiralno ka beskonanosti, a njeno telo postade izvorina taka vasione. Doprinosio je svakom delom svog tela ostvarenju njenog zadovoljstva. Dovodio ju je na rub ekstaze, vetinom koju svojevremeno nije imao; putao ju je da tu boravi, da krui po visinama... jednim pokretom ju je bacao dole, da se rui u slavnim plamsanjima, i da se iz ara opet izdigne kao feniks... opet, i opet. Odneta onostran svih svojih oekivanja, izgubljena u vremenu, odgovarala mu je najbolje to je umela i znala, mrmljaju i bez daha rei ljubavi, rei koje ni priblino nisu mogle preneti njenu radost; ispunjavala je svoj nagonski odaziv strastvenom energijom enje dugo suzbijane i najzad osloboene. Najzad su se sruili zajedno, u vatri potroeni, i legli, meki kao pepeo, jedno drugome u naruje. Upotpunjeni u svojoj ljubavi, potpuni jedno s drugim, zaspali su.

42. "Luno... Luno, budi se." Luna uzdahnu, u snovima o ugaenom ali jo toplom aru. "Ne jo." Oi su joj bile zatvorene; napola se plaila da ih otvori. "Mora. Sada." Ukresov glas ju je podsticao blago ali uporno. "Ne moemo jo dugo ostati ovde. Prijem e se uskoro okonati. Moramo iz Palate pre nego to Arienrod doe da me potrai..." Strah mu zatvori grlo. "Znam." Klimnula je glavom i setila se iznenadno i bolno da njega goni i policija. Dotae mu ruku. "Nai emo neko mesto gde e moi da ostane dok ne proe Promena." "Promena!" Ukoio se pod njenom rukom. "O bogova mu!... Majko mora!" Digao se u sedei poloaj, stisnutih pesnica. "ta je?" Luna je sela pored njega, naglo budna i uplaena. Suoio se sa njom, bled od brige. "Nikakve Promene nee biti, ako Arienrod postigne ono to je naumila. Izazvae kugu od koje e pomreti veina Letnjaka u ovom gradu." Luna odmahnu glavom. "Na koji nain? Zato?" "Unajmila je jednog stranca da to uradi, oveka po imenu Izvor. On obavlja mnoge prljave poslove za nju; ak je otrovao i ranijeg komandanta policije. Danas sam mu platio vodicom ivota." Ugrize se za usnu. "Reila je da ostane Kraljica, a Zimci veno da ostanu na vlasti." Luna sklopi oi, koncentriui se na ogromnost tog uasa tako da ne bi morala da vidi umeanost njegove ruke. "To moramo zaustaviti!" "Znam." Zbacio je pokriva sa sebe. "Idi plavima, Luno. Reci im sve. Oni e moi to da zaustave, ako ve nije prekasno." Uvrtao je prekriva u vorove, izmeu pesnica. "Oiju mu Majinih! Kako sam mogao..." Luna se seti zbog ega ni ona ne moe da ode kod policije. Panika joj zatvori grlo. "Ukree, bila sam van Tijamata. Oni znaju i to." Otro je podigao pogled ka njoj. "Deportovae te." Klimnula je glavom. Potisnu kosu unazad. "Ali, mora im se kazati." "Ako je tako, idemo oboje. Moda e nas... pustiti da ostanemo zajedno." Pustio je da mu ruka padne s njenih lea. Sva koa joj se najeila. Odgurnu se i ustade sa postelje, znajui da ako sad okleva, posle nee moi da se ponovo rastane od njega. Tre se videi svoju sliku: njeno telo, i telo njenog ljubavnika, oba umnogostruena odrazima opruenim do beskonanosti, u ogledalskim zidovima, kao da je sav svet nainjen samo od njih dvoje i nieg drugog, bez kraja... Najednom se doseti da je Bi-Zi sigurno eka; sklopi oi, da poniti reflektovane slike. Obukli su se utke i poli iz komore sa ogledalima; Luna se na vratima osvrte jo jednom, poslednji put, dok su se zatvarala, i vide kako se poslednji mig ogledalske svetlosti gasi. Pooe pustim hodnikom, hitro, jo bez rei, otkrivajui u svome utanju da se vie nita ne uje ni odozdo, iz sale za prijeme, sada preputene polumraku. Posmatrala je kako Ukresovo lice postaje napeto i begunako. "Ukree - imaj na umu da

smo mi gazde ovde!" Navue kapuljau na glavu, napola skrivajui ruevine svoje upropaene frizure; poe se kretati kao kraljica. Pogledao ju je. Klimnuo je glavom, ali njegov novi izraz lica pokazivao je jednaku zabrinutost. Pooe niz stepenite. Kliznuli su neprimeeni mimo velike sale, po kojoj su kruili umorni posluitelji raiavajui ostatke banketa. Konano stigoe do Dvorane vetra, gde je, kao i pri Luninom dolasku, u senkama jo i sad sve hujalo i jealo, a avetinjske lae plutale veno. "Kako si prela Jamu?" To je pitao apatom, a ona nije mogla odoleti da apatom ne odgovori: "Pomou ovog." Die ruku i pokaza mu kontrolnu kutiju. Trgao se. "Pa, samo Arienrod..." "I Herni. Herni mi je pokazao kako se koristi." "Herni?" Neverica. "Otkud...?" "Ispriau ti sve... kasnije." ivo joj se vrati seanje na sibilski poziv kojim je bila obuzeta pri dolasku, na sredini mosta. "Samo mi pomozi da preem sad... naime, ne dozvoli mi da stanem, ta god da se pone deavati." Ona udahnu duboko. "Vai." Briga dotae njegovo lice; ali nije mogao razumeti ega se to, zapravo, plaila. Krenuli su ka rubu Jame, ka mostiu. Luna oseti disanje Mora, hladno i vlano na njenom zajapurenom licu. Die ruku da pritisne prvi ton sekvence za utiavanje vetra. Meutim Ukres se okrete i zagleda u mrak. Ona prui ruku da ga povede; ali neto u njegovom osvrtanju pojaa njenu sumnju. I tad se nemirni vazduh popuni svetlou, a Dvorana preobrazi. Skupie se, jedno uz drugo, mirkajui, ne razumevajui; poee zaklanjati rukama oi. Nisu bili sami. "Arienrod!" uzviknu Ukres. Luna vide da na ulazu u Dvoranu vetra, tamo gde su oni malo as stajali, sada stoji jedna ena okruena velikim brojem bogato obuenih plemia - i gardista. Bacajui pogled preko ramena, vide da na drugoj strani mosta eka jo ljudi. Kraljica. Ta ena, kojoj se Ukres obrtatio imenom Arienrod, poe ka njima polako; i poe polako ulaziti u iu Luninog vida. Luna vide tu kosu, mlenobelu poput njene, uvijenu u sloenu skulpturu i krunisanu dijademom... vide Arienrodino lice - njeno sopstveno lice, kao da se primicala svome ogledalskom odrazu. "Istina je..." promrmlja, nehotice. Ukres ne odgovori. Nije gledao Kraljicu, nego samo levo-desno, traei kuda bi pobegao. Arienrod stade ispred njih i Luna zaboravi sve osim fascinacije koja je vrsto spojila poglede mahovinasto-ahatnih o iju, njenih i Kraljiinih. Meutim, u Kraljiinom upornom pogledu nije bilo nimalo Luninog zaprepaenja. Uini joj se da je Arienrod ekala maltene celu venost da ovaj trenutak nastupi. "Znai, konano si dola, Luno. Trebalo je da znam da e preiveti. Trebalo je da znam da ti nee dozvoliti da te ita odvoji od tvojih ciljeva." Arienrod se osmehnu, ne bez ponosa, ali uz udnovatu oblandu zavisti. Luna je odolevala njenom pogledu, ija znaenja nije razumela; nastojala je da joj lice bude bez ikakvog izraza. Ali na nekom dubljem nivou oseti naruavanje ravnotee, kao da je pod uticajem gravitacije nekog crnog sunca koje je vue i dezorijentie. Oekivala me je... kako je mogla znati da moram da doem? "Da, Vae velianstvo.

Dola sam po Ukresa." Hotimice je od toga nainila izazov, znajui, nagonski, da e ova ena to ceniti. Kraljica se nasmeja: zvuk visok, otar, kao da se lie obloeno ledom sudara pod naletima vetra; ali uz mnoge uznemirujue slinosti sa Lununim nainom smejanja. "Dola si da mi uzme mog Starbaka?" Ukres die pogled ka njoj, i pored nje ka plemiima koji su ekali i sluali: odavala je tajnu. Ali oni su stajali suvie daleko da bi, pored uzdaha Jame, mogli uti ta se izmeu njih troje govori. "Pa, ti si jedina koja to moe." Luna opet zau bol tajne zavisti. "Samo, ne bi ti njega zadrala dugo. Videla si kako je oklevao. Ne veruje valjda da bi zaista bio zadovoljan u Letu, sada, poto je pripadao Karbanklu? Ne veruje valjda da bi se zadovoljio tobom, poto je pripadao meni? Ne, dete mog uma... jo si ti dete. Nepotpuna ena; jadno loa ljubavnica." "Arienrod!" uzviknu Ukres. "Ne..." "Da, ljubavi moja. Bio si vrlo nean s njom. Bili ste mi dirljivi." Osmehnula se. Luna oseti crvenilo u licu, i pulsiranje besa i ponienja poput otrova u svojoj krvi. "Vidite, znam sve to se u mom gradu deava." Te rei su svetlucale. "Razoarao si me, Starbak. Mada ne mogu rei da sam iznenaena. Ipak, voljna sam da ti oprostim." Tim reima je posezala ka njemu, blago, bez sarkazma. "Shvatie da je bila greka, kad bude imao vremena da razmisli." Die ruku, i straari pooe ka njima, napravie polukrug oko njih na rubu Jame. "Ispratite Starbaka do njegovih odaja... i postarajte se da tamo i ostane." Ukres se ukoi. "Gotovo je, Arienrod! Zna da je gotovo. Slobodan sam, ma ta ti preduzela da me ovde zadri. Nikad se neu promeniti na ono donedavno. Nikad me vie dodirnuti nee..." Udahnu dugo, nesigurno. "Osim ako pusti Lunu da ode. Pusti je da ode sada, pa u uiniti to god hoe." Luna otvori usta, poe napred; ali on je zaledi jednim pogledom. Shvatila je njegov pogled, pun hitnosti, baen preko mosta - treba upozoriti... "Vrlo dobro", promrmlja Arienrod, ne isputajui svojim pogledom njegov. "Moe, ali prvo da popriamo nas dve nasamo. Ako ona posle toga jo eli da ide, obeavam ti da je neu spreavati." Arienrod prui ka njima ake, prazne, bez podvale. "ta god ti bude rekla", promrmlja Ukres, "ne sluaj je. Obeaj mi, obeaj mi da nee verovati njenim reima." Straari su mu ve prili. Luna oseti kako njene ruke pokuavaju da se prue, da ga dohvate. Ali Arienrod je stajala i gledala, kao to ih je gledala nedavno... Ukres die ruke, ali isto neizgovoreno saznanje ga zaustavi; opusti ih bespomono. Straa ga odvede. Luna je stajala sama izmeu Kraljice i ponora. Vetar je liznu, i njen drhtei gubitak se pojaa; ali, trudila se da njena slabost ostane skrivena pod ogrtaem. "Nemam nita da ti kaem." Rei su joj padale sa usta kao kamenje. Okrete lea Kraljici, naini jedan korak ka po etku mosta. Ne misli, ne misli o tome. Nema izbora. "Luno... dete moje. ekaj!" Kraljiin glas uhvatio ju je kao udica. "Da, gledala sam te; ali kao to se ne bi stidela svog odraza u ogledalu, tako ni preda mnom ne treba da se stidi." Luna se okrete besno. "Nismo isto!" "Jesmo. Koliko se esto nekoj eni ukazuje prilika da gleda samu sebe kako vodi ljubav?" Arienrod opet prui ka njoj ruke, sa nekakvom enjom. "Zar ti nije rekao, Luno? Zar nije mogao?" Luna je zurila, ne razumevajui; vide poetak Arienrodinog

osmeha. "Fino, jo bolje je tako, objasniu ti ja... Moja si, Luno. Od mene si. Znala sam za tebe od dana tvog zaea, i pazila sam na tebe tokom celog tvog ivota. Jo pre nekoliko godina htela sam da te dovedem ovamo; zato sam ti poslala onu poruku o Ukresu. Onda si nestala, i ja sam mislila da sam te izgubila zauvek. Ali, evo te, najzad." Luna uzmae jedan korak od Arienrodine napetosti, oseti opomenu vetra. Damo Thalaso, da li je luda? Povue tkaninu svog ogrtaa. "Kako zna toliko o meni? Zato bih ja tebi bila toliko vana? Nisam niko." "Luna Svetlohodna nije niko", ree Arienrod tiho. "Ali ti si najvanija ena na ovoj planeti. Zna li ta je klon, Luno?" Nastojei da se seti, Luna odmahnu glavom. "Pa... blizanac." Oseti poetak nekog udnog peckanja ispod koe. Ali ti si Kraljica ve celu venost. "Vie nego blizanac; blie. Komplet gena uzet od mene i prenet u jajnu eliju, da bi se zatim dobila identina osoba." "Iz tvog tela?" apnu Luna, dodirujui svoje telo i gledajui dole na njega kao da je iznenada postalo tue. "Ne!" Opet die glavu. "Imam majku... moja baka je gledala kad sam se raala! Ja sam Letnjakinja!" "Naravno", ree Arienrod. "Letnjakinja jesi... htela sam da bude tako odgajena. Sredila sam da bude usaena u matericu tvoje majke, na Festivalu pre ovog, i da jo nekoliko drugih klonova bude usaeno drugim nosiljama. Ali od svih klonova samo si ti i preivela, i savreno ispala. Odmakni se od te ivice..." Poe napred, uze Lunu za ruku i povue je od ruba jame. Luna pokua da se oslobodi, ali njeno telo je pripadalo Kraljici... i ona oseti da se ono podvrgava Kraljiinoj volji... kruto, teno; stvar napravljena pomou tehnologije i magije. Toliko smo sline... to svako vidi, svako. "Zato... zato si htela toliko kopija; i to Letnjake, a ne Zimce?" Odbijala je da u to ubroji i sebe. "Bio mi je potreban samo jedan primerak. San mi je bio da me ti zameni, kad u Promeni izgubim ivot. Da bude i posle Arienrod - opet Arienrod, posle mene opet ja; ali, da vaspitanjem bude osposobljena da letnjaki mentalitet razume i da njime manipulie. Mislila sam da te dovedem i sve ovo da ti objasnim jo pre nekoliko godina - da bi ti imala vremena da se prilagodi svom stvarnom nasleu. A onda sam poverovala da si izgubljena za mene... ali sam umesto tebe nala Ukresa." Luna se ukoi; Arienrod to nije videla. "Zakljuila sam da ne moram umreti uopte; da mogu da nastavim ivot, ja lino, a Zima da ostane na vlasti sa mnom. Sainila sam novi plan, koji bi mi to omoguio; ti mi vie nisi bila potrebna. Ipak te hou i sad. Oduvek sam htela da bude ovde uz mene; moje lepo dete, niije drugo." Podigla je Lunino lice, prstima ispod vrha donje vilice. Niije drugo... Pogleda Kraljicu u oi i oseti u svome umu neku promenu visine: taj glas joj govori kao glas majke, ali lice je devoja ko, lice iz ogledala; te oi je zovu niz beskonanu spiralu vremena... Ko sam? Ko sam ja? "Letnjakinja sam! A ti hoe da pomori moj narod." Bacila je te rei Arienrodi u lice. Arienrod se tre kao ubodena; rasprslo se neto to je u prethodnom trenutku postojalo. "Ispriao ti je to", ree sa ogorenom nevericom. "Glup je. Ne uvia da to nije njegov narod, ni tvoj. Luno, jastvo moje, ti si u srcu Zimkinja, a Ukres van-Tijamatovac!" Odmahnu rukom prema zvezdama. "Bila si na drugim svetovima, zna kako nas Hegemonija tlai. Videla si ta nam uskrauju, ta zadravaju za sebe i kako nas iskoriavaju. Zar nisi?" uzviknu, zahtevajui odgovor.

Luna pogleda ka potmulo crvenkastom nebu. "Da, znam te injenice. I mrzim ih." Vide, meu bezbrojnim zvezdama, smrt nebrojenih mera. "Mora se izmeniti Promena." "Onda razume da nas letnjaka praznoverica i mrnja prema tehnologiji zadravaju u lancima, u onom periodu kad stranci nisu tu. Nikad se neemo otrgnuti tuinskoj kontroli ako ne budemo imali dovoljno vremena da razvijemo sopstvenu tehnoloku osnovu. Kako da zadrimo ak i ono malo to nam stranci ostavljaju, ako ne razbijemo taj obrazac Promene?" "Ne unitavanjem naeg naroda!" Mog naroda; to je moj narod! Zaklonila je ogledalsku sliku zvanu Arienrod, izvlaei ispred nje uspomene na svoju porodicu, detinjstvo, svoj ostrvski svet. "Onda kako?" Iz Arienrodinog glasa nestade strpljenje. "Kako drugaije da ih ubedi ili preobrati?" Ipak, stajala je kao da i sad odista slua, kao da oekuje neku istinsku alternativu. "Sibila sam." Srce joj podskoi: takvu stvar priznati Kraljici Zime... ali znala je da Arienrod svakako ve i to zna. "Kad im kaem istinu o tome ta jesam, i kad dokaem da jesam, sluae me." Arienrod se namrti razoarano. "Mislila sam da si se odlaskom na druge planete oslobodila te tvoje religiozne i praznoverne opsesije. Ne postoji nikakva Majka More koja bi ti punila usta svetim lupetanjem; ba kao to ne postoji nikakvih hegemonijskih 'deset hiljada bogova' koji i nisu nita drugo nego slamnata straila, Hegemoncima zgodna da bi imali ta da psuju." Jedan udar vetra iz Jame proiri se do njih, donosei miris morske trave; Luna, protiv svoje volje, zadrhta ispod plata. Arienrod se, omotana maglenim slojevima tkanina tankih do providnosti, nasmeja njenom strahu. "Sibile nisu..." Ali Luna tu zauta. Ona ne zna istinu. Nemogue je da zna... Najednom postade svesna da raspolae skrivenim orujem, i da ga je zamalo odala. Oseti kako njeno razbijeno samopouzdanje poinje da zarasta, i pokua da to ne pokae licem, da ne bi Arienrod uspela da proita svaku njenu tajnu. Arienrod je, meutim, bila uhvaena u mainu sopstvenih vizija. "Znam zato si htela da bude sibila... zato to kraljica nisi mogla biti. Ali sad moe..." Otra svetlost blistala je u njenim oima. "Zaboravi Leto! Moe deliti ceo jedan svet sa mnom, svet koji e biti Zima zauvek. Baci svoj trolist i ponesi krunu. Odseci veze koje te spajaju sa onim uskoumnim stvorovima punim predrasuda i budi slobodna da misli slobodno, i da sanja." Bacila je neki nevidljivi znak u provaliju. Luna oseti otricu vetra uz svoja lea. "Oni te nikad nee prihvatiti kao svoju, niti e imati poverenja u ovo to si sad. Ionako je prekasno da budu spaseni. Tokovi su pokrenuti. Njihovu sudbinu ti ne moe da sprei, ni da izmeni... Prihvati je. Vladaj sa mnom, isto kao to bi vladala posle mene. Gradiemo zajedno na san o novom svetu. Zajedno to moemo, i sve moe da nam bude zajedniko..." Ispruila je ruke, sijajui od strastvenosti. Luna takoe poe dizati ruke, omaijana tom blizinom, i neporecivom realnou svog drugog ja, svog originala... stvoriteljke u ijem liku je nastala... "Arienrod..." ree Arienrod. Luna se odmae. Jad ju je boleo kao udarac. Shvatila je da Arienrod uopte ne vidi nju; da ne vidi zato rei koje bi trebalo da deluju zavodljivo, udaraju po njenoj 'drugoj ja' kao kamenje. Arienrodin egoizam video je samo jedno, ono to je eznula da vidi... Arienrod. Koja nije u pravu. Neka duboka, nepotresiva izvesnost, neto vie od obinog olakanja, pokrete se u Luni; kao da je bila izvedena na ispit iako joj to nije niko

rekao, i na njemu dokazala svoju vrednost. "A Ukres?" Zaula je sebe kako postavlja to pitanje, glasom koji je bio krt kao led, u skladu sa Arienrodinim o ekivanjima. "Hoemo li deliti i njega?" Arienrodin smiren izraz lica zatreperi, ali ona ipak klimnu glavom. "Zato ne? Mogu li zaista biti ljubomorna na... sebe? Mogu li odbiti sebi ma ta? On nas voli obe, a kako bi drukije i mogao? Zato ga prisiljavati da to porie?" Glas joj se dizao, kao da mora sebe da ubeuje u to. "Ne." Arienrodina glava se udno okrete. "ta ne?" "Dosta je bilo." Luna stade uspravnije, oseajui neogranienu snagu koju je tim reima oslobodila u sebi. "Nisam Arienrod." "Nego ta si", ree Arienrod smirujue, kao da govori tvrdoglavom detetu. "Isti su nam hromozomi, isto telo - isti mukarac i isti san. Znam da tebi mora biti teko da to prihvati, jer nikad nisi ni slutila... da je od mene zavisilo, stvari se nikad ne bi ovako odvijale. Ali kako moe poricati istinu?" Luna se pokoleba, ali oseti kako jo dublja izvesnost ojaava njenu odluku. "Zato to radi pogreno. Pogreno. Ne valja tako." "Po emu je pogreno poboljavati svet, ako ima mo da to ini? Mo menjanja, raanja, stvaranja - stvari koje se ne mogu razdvajati od smrti i unitavanja. To je prirodno, a takva je i priroda moi... njena neumoljivost, amoralnost, ravnodunost." "Prava mo", ree Luna diui ruke ka znaku na svom grlu, "jeste mo da ovek savlada sebe. Kad zna da moe uiniti bilo ta... ali ipak ne ini nita samo zato to moe. Hiljade mera je umrlo da bi ti zadrala vlast dok su stranci bili tu; sad e hiljade ljudskih bia umreti da bi ti zadrala vlast i kad oni odu. Ja ne vredim hiljadu ljudskih ivota, ni stotinu, deset, dva - a ne vredi toliko ni ti." Odmahnu glavom, videi lice ispred sebe, videi sebe. "Ako moram verovati da samim tim to jesam ono to jesam, moram i da unitim Ukresa, i narod koji mi je dao sve, onda nije trebalo nikad ni da se rodim! Samo, ja u to ne verujem, ne oseam da je tako", ree sa estinom. "Nisam ono to si ti, niti ono to ti misli da sam, niti ono to hoe da budem. Neu tvoju mo... imam svoju." Opet se dodirnu po grlu. Arienrod se namrti; Luna oseti Arienrodin gnev kao ledenu kiu. "Dakle", ree Kraljica, "ipak su svi ispali loe, sa grekama... ak i ti. Uvek sam verovala da u moi da ti dam ono to ti nedostaje... ali, ne; to ti ne moe niko dati. Nema ti petlju, slaba si." Tre glavom. "Hvala bogovima to sad ostvarenje mojih ciljeva vie ne zavisi od tebe." Luna spusti pogled ka akama, pobelelim pesnicama. "Onda zaista nemamo jedna drugoj ta rei, posle svega... Rekla si mi da mogu da idem." Okrete lea izrazu na Arienrodinom licu, zakorai ka mostu, srcem ve jurei napred. "ekaj, Luno!" Arienrod je opet sustie, povue nazad i okrete. "Zar zaista moe ovako da me ostavi; ovako brzo, i lako? Zar nema naina da nam jo neto bude zajedniko, osim naeg tvrdoglavog ponosa? Ti bi, iznad svega, trebalo da bude sposobna, jedina sposobna da razume stvari koje niko drugi ne moe da dosegne u meni... stvari koje nikad nisam mogla nikom drugom dati." Njen glas, i dodir, postadoe meki. "Daj mi vremena, pa u moda ja nauiti da doseem ono to lei nedohvatno u tebi." Luna se zanjiha; dete bez oca i majke koje uje sopstvenim glasom uzviknutu usamljenost celog svog ivota; posee da zagrli svoju sopstvenu snagu i udvostrui je,

postajui istovremeno i dete i roditelj. Svojim unutranjim vidom sagleda Ukresa, oiljke na njegovom telu i njegovoj dui, i vide na ta ju je obavezalo njegovo zavrno utanje. "Ne. Ne, ne moemo to." Obori pogled. "Nema vie vremena." Arienrod pocrvene; mekoa spade sa njenog lica i Luna vide neopratajue gvoe. Kraljica die ruku kao da e udariti Lunu po licu; ali je samo uhvati za zrnasti okovrartnik, cimnu ga i pokida. "Misli da moe mene zaustaviti. Onda idi, ako si sposobna da ode. Moje plemstvo zna da si letnjaka sibila." Mahnu rukom Zimcima koji su strpljivo stajali sa suprotne strane mosta i iza njih dve. "Takoe zna da si ovde ula preruena u mene, da poini neko izdajstvo. Ako ih moe uveriti da nisi nita od toga, onda zasluuje da ode slobodno - i da bude deo mene." Okrete se naglo i ode energinim koracima prema hodnicima palate, sama. Dok je prilazila plemiima, oni su ve polazili napred, klanjajui joj se. Nainie obru oko Lune, nadomak mosta. Luna je gledala Arienrod kako odlazi, bez ijednog osvrtanja. Najzad je izgubi iz vida, iza zida lica eljnih osvete. 43. "Dakle, komandatkinjo, nadam se da ti je prijao Kraljiin banket." Glavni inspektor Mantanjez prekinuo je svoj razgovor sa deurnim narednikom da bi joj rekao tu frazu sa 'nadanjem', iako se niem slinom nije nadao; Geja Derua tek to je ula u prazni mir policijskog taba, posle opte vreve na ulicama. Praktino svi policajci bili su van, na obezbeenju premijera ili u patroli meu slaviteljima. Njih dvojica joj mrzovoljno salutirae; ona im uzvrati tako e salutiranjem, ali kao od bede. Mantanjez je zavidljivo odmeravao njenu sveanu uniformu. Znala je da je sigurno proveo itavo vee sumoran to nije mogao on umesto nje da ide na gozbu, da se epuri pred svojim zemljacima Karemovcima, da bude na poloaju koji bi po pravdi zaista trebalo da bude njegov. "Ne prija mi da traim vreme, kad ima jo toliko posla koji treba uraditi." Rekavi to, ona naglaeno pogleda njih dvojicu; skide kaput skerletne boje i raskopa okovratnik. "Inspektore, osloboen si dunosti da zamenjuje komandanta u odsustvu." "Razumem, komandante." Salutirao je jo jednom; njegove oi su je podseale da se takve rei ovde nee jo dugo izgovarati. Da, kukin sine, bie opet po tvome. Poto je vrhovni sudija napisao nepovoljan, katastrofalan izvetaj o njoj, i poto je Mantanjez voen svojim ambicijama rovario bez prestanka protiv nje, slubena ocena o njenom komandantskom radu morala je biti crna kao svemirska praznina. Ovo mesto bie ujedno i kraj njene karijere; njena stareinska uloga i njen in bie pometeni pod tepih zvaninog prekora. Nikad vie nee joj se dati prilika da komanduje bilo im; bie upuena u neku zabit, bogu iza nogu (to e posluiti kao dokaz da ima gorih mesta od Karbankla). Tamo e biti ostavljena da trune do kraja svog ivotnog veka. Boe, muka mi je od ove karemovske nadmenosti! akama je guvala plat dok je polazila ka svojoj kancelariji. Ako budem prisiljena da vidim samo jo jednu prokleto, oholo tehnokratsko lice... Pred oi joj odjednom izie Gundalinuovo lice, i ona uspori. Jo jedno lice. Ali sve bi dala da to lice vidi, sad, ovde. Meutim on sa svojom zatvorenicom nije doao na odredite. Trebalo je da predvidi tako neto - ali kako je do vragova, mogla predvideti da e, od svih ljudi, ba Gundalinu da pobegne sa tom devojkom? Mogla si tako, to se jasno dalo videti. U izvetaju je Derua navela da je

Gundalinu bolestan, i da za svoje postupke nije odgovoran; a bogovi su znali da je to po svoj prilici ak i istinitije nego to je ona zaista spremna da prizna. Veeras je gledala i Ukresa Svetlohodnog, koji je sedeo na banketu i neskriveno prkosio zakonu, praktino se hvalisao injenicom da je sklonjen od dohvata zakona; a takoe je i pio do besvesti. Uz njega je sedela Arienrod, vedra i spokojna, divna kao i uvek, ne brinui zbog sudbine koja se sve vie primicala; povremeno se etala izmeu svojih podanika i svojih navodnih gospodara - oigledno mnogo manje uzbuena nego to bi se to moglo oekivati. Do vragova? ta li sprema? "ta e ona prokletinja tu?" upita Derua. Baci pogled ka Mantanjezu, pa opet ka pol-robotu koji je stajao, nepomian kao stablo, ispred njene kancelarije. "to ti nisi na dunosti?" obrati se policijskom robotu neposredno. Robot nije odgovorio i ona uvide da mu je dovod energije iskljuen. "U kvaru je", ree Mantanjez nervozno. "Uao je pre nekog vremena sa nekakvom smuenom priom da su Kraljiini ljudi skleptali njegovu zimaku iznajmiteljku. Verovatno je samo postao sentimentalan zato to mu se blii kraj iznajmljivanja kod te gazdarice. Trebalo bi da mu se svi sistemi izbriu. Apsurdno je davati neznalicama, domorocima, da obavljaju makar i deo poslova odravanja oko hardvera toliko usavrenog." "A-ha, ali ak i 'neznalice i domoroci' bi se zapitali u emu je tos, ako bi morali da dovode svoje tupave servomehanizme u policiju kad god im se olabavi neki raf." Ona okrete prekida za struju na prsima pol-robota, vie iz ljutnje nego iz interesovanja. Svetlei senzorni displeji poee se paliti u robotovoj lobanji od elika i plastike. Bacajui pogled na njegovu identifikacijsku ploicu, ona ree: "Jedinico 'Poluks'. Ko te je iznajmio?" "Hvala, komandante!" Ustuknula je, iznenaena. "Molim sasluajte me, komandante. Stvar je veoma hitna, ne mogu..." "Dobro, dobro - odgovaraj na pitanja." Nikad se neu navii na glasove ovih stvorova, pomisli ona. "Iznajmila me je Tor Zvezdoetna Zimska, dravljanka Tijamata, formalni vlasnik 'Persefoninog pakla'." Iz robota je zrailo nestrpljenje. "Kae da ju je napala Kraljiina garda? To nije na posao." "Ne, komandante. Napali su je stranci. Njen verenik..." "Ljubavna svaa?" "...po imenu Ojarzabal, zaposlen u tom kazinu, i njegovi drugovi. Povikala je da joj pomognem, a onda su je pogodili staner-pitoljem. Nisam mogao dopreti do nje zato to su vrata bila zakljuana. Zato sam doao ovamo po pomo." "Zna li zato su je napali?" Derua je oseala da se u njoj budi interesovanje. "Nije mi jasno, komandante. Moda je ometala neku ilegalnu aktivnost." "Ko kontrolie taj kazino?" "Tanin Jaakola, rodom sa Velike Plave." "Izvor?" Ona oseti da je iza nje ak i Mantanjez poeo da slua. "Da, komandante." "Ponovi sve njihove rei koje si uo."

"OJARZABAL: 'Samo Letnjake, do bogova, Persefono. Ne Zimce, Zimci ostaju bezbedni; tako Kraljica hoe.' ZVEZDOETNA: 'Nije, lae. To e pomoriti i nas Zimce, a to Kraljica ne bi dozvolila. Ludi ste. Ojar, putaj me. Poluks, u pomo, Poluks.'" Derua je sluala. Koa joj se jeila od tih nazalno otpevuckanih rei, ije se znaenje konano iskristalisalo u njenom umu, katalizovano reju Kraljica. "Sveti bogovi - nala sam! Nala sam! Narednie!" Okrenula se naglo, ve viui, ali narednik je stajao tik iza nje. "Zovi desetak ljudi najbliih 'Persefoninom' - reci im da odmah po u tamo i blokiraju sve izlaze! Mantanjez..." "O emu se tu radi, komandante?" Nije mogla zakljuiti da li je uplaen, ili mu neto nije po volji. "Re je o ivotu i smrti." Ispustila je svoj ogrta na pod, potegla pitolj da proveri njegovu ispravnost. "Arienrod misli da kupi svoj dalji ivot, smru polovine grada; o tome se radi, ili ja nisam zapovednica ove policije." Posmatrala je kako mu se usta otvaraju. "Jedinico Poluks - tvoje i moje molitve su usliene." Potapala je njegovo metalno rame. "Bogovi, samo da stignemo na vreme!" "Molim pomognite Tori, komandantkinjo. Kod mene se pojavila... naklonost prema njoj." Klimnula je glavom, ne verujui svojim uima ba sasvim: da li je ovo zaista ula? "Mantanjez, uvek kuka da bi hteo vie akcije. Idemo u akciju." "Ide lino, komandante?" upita on, vie zapanjeno nego kritiki. Sad iroko osmehnuta, ona ree: "Ne bih ovo propustila ni za proglaenje za sveticu." 44. "Dakle, sibilo, pretila si naoj Kraljici." Jedan ovek je, najzad, progovorio; grupno zurenje tih razbenjenih plemia prilo je tetova na njenom grlu kao da su joj na to mesto pritisnuli usijani ig. "Osim toga ula si u grad, to je vama zabranjeno. Dobili smo privilegiju da se postaramo da vie nikad ne uini nijednu od te dve stvari." Luna uzmae ka mostu, borei se sa uspomenom na ono to se desilo Danakil Luu, ovde u gradu. "Idem iz Palate. Ako me dirnete, zaraziu vas..." Njen glas se okliznuo. "Neemo pokuavati da te zaustavimo, sibilo", ree on glasom gladnim i zbrljanim. "Prei ti most; samo izvoli." Iskezio se; tim izrazom, njegovo mravo lice pretvorilo se u mrtvaku glavu. Odjednom su svi bili iroko osmehnuti, sa puno drogirane i bezobzirne zlobe - ljudi koji su do maloas proslavljali kraj svog sveta, i sad nali krivca. On izvue iz skrivenog mesta u svom platu neki predmet i podie ga u vazduh. Liio je na ljudski prst, tamne boje. "Prei Jamu." Luna akom pokri kontrolnu kutiju na svom zglavku, zurei u taj njegov predmet, ne znajui ta mu je to, ali uverena da je neto to predstavlja pretnju. Most je, meutim, morala prei, ili bar pokuati. Die ruke i nespretnim pokretima oslobodi kopu svog zlatom proivenog satenskog ogrtaa. Presavi ga na treine, zato to je broj tri Thalasin srean broj, i zakorai prema vetrovitom rubu ambisa, prkosno poinjui ritual. Taj plat

bi joj, na leima, bio samo smetnja; ali ako ga preda Majci koja je More, bie vredan poklon. Ako Thalasa eka dole, gladna... eljna da joj se prinese dar, ili rtva... Damo, vodi me! Uz molitvu, Luna baci ogrta napred, zau smeh aristokrata iza sebe. Ogrta se razmota i poe se nadimati; zaplovi u krug, pa se sjuri dole, u zelenu dubinu, kao ptica gnjurac kad pikira na ribu. Luna pritisnu prvo dugme u sekvenci na svom zglavku i poe preko mosta. Zimci su gledali i gunali, ali nisu preduzimali nita. Luna odsvira sledeu notu i poe dalje, ak i ne diui. Na suprotnom kraju mosta ekali su je jo mnogi aristokrati; nastojala je da ih ne vidi jasno... i da ne gleda dole, i da ne slua demonsku jadikovku oko sebe, niti bune glasove straha u sebi... A kad se primakla sredini raspona, magija sibilske pesme poe je opet zahvatati, usporavati, blaei njene strahove i tupei njen nagon samoodranja. Ne! Ona se skameni i saeka da se njen uas ojaa i da krene u protivnapad, pre nego to bi je pesma mogla jo jednom onako uhvatiti u zamku. Meutim, tek to je stala, vide da svi oni Zimci ispred nje dre iste onakve uplje prste, i prinose ih ustima... pitaljke! Za kontrolu vetra... Tek sad je shvatila: oni e usmeriti vetar protiv nje; i ona e tako umreti, a niija ruka nee proliti njenu krv. Bacila se napred, legla na most i vrsto uhvatila, a tog istog trena hor zviduka ve se sudario iznad nje, razbijajui njen krug mirnog vazduha. Vetruine jurnue na nju odasvud, kao da hoe da je pocepaju na komade. Ipak, u sreditu vetra nastavila se sibilska pesma - kao tiho 'oko' uragana; Lunu ispuni jasnovidost nekog tihog ludila. Njen um, hipnotisan, paralisan, prodre u sklonite, koje se nalo na nekoj drugoj ravni postojanja... Zato? Zato me na ovom mestu zove? "Kako glasi odgovor?" Shvatila je da to njen sopstveni glas vie, vriti. "Kako glasi odgovor?" Ti moe da odgovori na sva pitanja osim jednog, rekla joj je svojevremeno Elsevir. Ne ta je ivot? niti Postoji li Bog?... Ono jedno pitanje koje je njoj bilo zabranjeno da postavi glasilo je: Gde je tvoja izvorina taka? U ovom trenu, kolebajui se na venom rubu ludila i smrti, ona spoznade najzad da je i na to pitanje odgovoreno, i da je odabrana, jo jednom, od one sile koja u njenom umu ivi: Izvorina taka, izvor, isto nik... ovde, ovde, ovde. Ispod ovog vertikalnog tunela zarivenog u more, ispod ovog grada koji je kao ioda zaboden u mapu vremena; tu lei, tajnovito kao kamen ispod zatitnike koe koja je more, na ovoj vodenoj planeti, sibilska maina. To e samo ona, Luna, znati. Oseti kako njen um poputa pod ovim konanim naletom saznanja i pada u bunar istine; kriknu, oseajui da njeno telo gubi kontrolu i da e poleteti, za umom, dole... Kao trgnuti sanjar, doe sebi. Leala je na mostu, jecajui tiho u mirnom vazduhu. Mirni vazduh... Ona pritisnu aku na usta, pridie se polako na kolena. Nije bilo vie nikakvog vetra; samo spokojna uzdisanja i najlaka strujanja oko nje. Zimci su stajali otvorenih usta na rubovima provalije, a pitaljke su visile iz njihovih onemoalih prstiju. Ona se usudi da pogleda iznad njih, pored sada mlitavih i umirenih ploa za usmeravanje vetra, prema protiv-olujnim zidinama. One su sad bile zatvorene; vazduh vie nije mogao proi iz ovog vertikalnog tunela u spoljanji svet. Takoe je, na dnu tunela, priticanje morskog vazduha bilo odseeno, i pristup do srca Karbankla zatvoren. Luna opet klonu napred, pritisnu elo na povrinu mosta, u znak zahvalnosti, bez ijedne rei.

Die se nesigurno na noge i pree most. Hodala je lagano, zbog onih koji su je gledali, ali i zbog nesigurnosti svojih nogu. Sada su lica Zimaca pokazivala meavinu strahopotovnja i uasa; a ona stisnu lice u hladni prkos, pokuavajui da ih snagom volje navede da se sklone da bi mogla proi. Neki joj se i sklonie s puta, ali drugi postadoe samo jo benji, bezobzirniji, vie ispunjeni mrnjom, zato to su videli da jedna Letnjakinja ima lice njihove kraljice i mo boginje. Upravo u rukama takvih Luna vide gvozdenu motku sa oreolom od metalnog trnja, vetiju ogrlicu, nalik na onu koja je razderala grlo Danakil Lua. Ogrlica se pomae napred i nae se tano ispred nje, onemoguavajui joj silazak sa mosta. "Klekni, sibilo, ili skoi u Jamu!" ena sa turbanom na kome je bilo mnotvo dragulja izmahnu motkom napred, ka Luni; zato Luna ustuknu jedan korak, steui ake u pesnice, uz svoje bokove. "Putaj me da proem, inae..." Zauta, videi da se okreu; zau prethodei zvuk mnogih koraka ljudi koji su uveliko uli u hodnik Palate i ve se bliili Dvorani vetra. Polumesec prostora iza vlastele po e se puniti ljudskim obli jima - ali pod klijevskim koama i tkaninama kod kue raenim: Letnjaci. Njihova lica nisu bila nita manje ubilaki nastrojena nego lica Zimaca do pre nekoliko sekundi; nosili su noeve i harpune. Sva ta lica videe i nju gde stoji na mostu, ali se ne izmenie nimalo. "Eno je! Kraljica!" Luna vide jedino lice koje se nije uklapalo sa ostalima; jednog oveka koji se oajnikom odlunou gurao u prvi red. "Bi-Zi!" povika ona preko sve jae galame dveju gomila koje su se nale jedna do druge; uhvati njegov tragajui pogled i oseti da je taj pogled grli. Gundalinu laktom odgurnu u stranu jo jednog, poslednjeg Letnjaka na svom putu, i sad, imajui vie mesta, potee oruje i die ga da svi jasno vide. "Stoj! Stani!" Cimnu tankoustu enu sa tim gvozdenim oruem, tako da se obrnula pola kruga oko sebe; tu bodljikavu spravu joj istre i baci preko ruba, u jamu. "Daleko ste zabrazdili, Zimo. Nazad! Odstupi!" "Otkud ti prava da se mea, strane? Ovo su zimaka posla, zimaki zakon..." "To je prokleto tano", proguna Gundalinu. Po eo ih je potiskivati u levo i desno, otvarajui prolaz za nju. Stie i da joj dobaci jedan pogled. "Ova ena je uhapena; moja je." Luna uhvati namigivanje u tome i osmehnu se, sasvim protiv svoje volje. "To je Kraljica, inspektore Gundalinu!" ree jedan od Letnjaka ljutito. "Naa je. Nikud ona nee otii, do Promene." Te rei bile su smrtonosne kao mraz. "Nije to Arienrod. Ovo je jedna Letnjakinja, sibila! Pogledaj joj grlo." Gundalinu mahnu rukom. "Ako hoe Arienrod, morae da proe kroz..." Pogledom pratei sopstveni zamah ruke, on po prvi put pogleda prostranstvo bez vetra i lice mu dobi 'prazan' izgled. "ta?" "Kakva posla imate vi sa naom kraljicom, vi, ribarine?" ena sa turbanom optoenim draguljima na glavi, koja je gubitkom motke sa trnovitim okovratnikom izgubila i kontrolu nad situacijom, pokua opet da ovlada njome. "Niste dobrodoli u ovoj palati dok ona jo pripada Zimi." "Ima tvoja kraljica neka posla s nama!" povika jedan Letnjak. "Pokuala je da poubija sve nas, pa smo doli da joj to naplatimo. I da obezbedimo da sie kod Dame, i ovaj put." Luna je sluala, ne pomiui se, savladana bolnom, mada nevanom radou to opet uje karakteristini letnjaki naglasak u izgovaranju rei. Povika: "Ja sam Luna

Svetlohodna Letnja..." ali glas joj bejae u dronjcima. "Kraljica je unutra. Preite preko mosta sad! Dokle god ja stojim na njemu, biete bezbedni." Mahnu im rukom da dou, oseti Bi-Zijev zapanjeni pogled na sebi. Gomila, videi njen trolist i verujui da je istinit, poe napred sa jo vie samouverenja. Lunino samouverenje se, meutim, uskoleba kad prvi Letnjak zakorai na most; ali vazduh ostade miran, a Letnjak joj se kratkotrajno osmehnu i klimnu joj glavom prolazei pored nje. Jedan po jedan pooe i ostali, nervoznim koracima, ipak reeni da se domognu svog cilja. Luna saeka da i poslednji Letnjak bezbedno sie sa drugog kraja mosta, a onda naini svoje zavrne korake na vrsto tlo. Zimci uzmakoe, zlovoljno gledajui nju i Gundalinua. Prilazei mu, ona se okrete; jer prostor iza nje ve je uzdrhtao, uzdahnuo. Ona vide da se protiv-olujne zidine razdvajaju, kao da se ire neka leerna krila. Ledeni vetar opet poe, a ploe za njegovo usmeravanje se zanjihae, oivee. Jama jeknu, vraajui se malo po malo u ivot, donosei novi miris mora. "Bogovi! Oevi svih mojih dedova!" proaputa Bi-Zi. "Ti si to bila, ti si zaustavila oluju. Kako... kako?" Zadravao se na izvesnom udaljenju od nje. "Ne mogu ti rei." Ona odreno okrete glavu levo-desno. Obuhvati sebe rukama oko struka. Pomou onog to je u Karbanklu. To ne mogu kazati nikome, nikad. "Ja to ak i ne znam." Niti smem dozvoliti da iko sazna. Mislima poe u provaliju, dole, u dubine, sve do mora, i kroz more, u dubinu bezvremene kamene kore same planete Tijamat, gde je u tajnom sveznanju lealo najvee spremite ljudske mudrosti. "Vodi me odavde, Bi-Zi", proguna ona. Vrtelo joj se u glavi. "Nije ovo mesto za sibilu; ovi Zimci su u pravu. Suvie je opasno." Oseala je kako po njoj puze pogledi plemia, neprijateljski, puni neverovanja. Gundalinu je povede, strogim i propisnim policijskim nainom, iz Dvorane vetra, kroz hodnik sa naslikanim prizorima vladavine Zime. Niko ne poe za njima. Bi-Zi je, svejedno, odravao malu distancu izmeu sebe i nje, dok su peaili. Stresajui svoj um, ona poe da prebira po zasenjujuim deliima poslednjih nekoliko sati, tragajui za onom tajnom koja joj je bila najvanija sve do trenutka stupanja na most: "Otkud Letnjaci ovde? Da li su ti rekli ta je Arienrod..." koja zamalo da me ubije; zavrte joj se u glavi, "ta je uradila?" Odreno je zavrteo glavom, jako dobro pazei na kretanje svojih nogu. "Jesu, ali nisam ih razumeo; toliko su urili. Mislim da ni sami nisu znali. Rulji je dovoljno da uje samo nekakve lude glasine." "Nisu glasine. Istina je. Nita oni nee moi da spree time to e nju zarobiti. Platila je strancima da izazovu epidemiju." Bacala je te rei na njega, bezobzirce. "ta?" ree on stajui i zaustavljajui i nju. "Otkud zna?" Zauta, poinjui da uvia mogunosti. "Ukres mi rekao." "Ukres." On obori pogled, klimnu glavom sam za sebe. "Znai nala si ga. I, to... ti i on... je l' jo..." "Da." Ona splete ake ispred sebe. "A, tako. Dobro." On se nasloni na zid, klonulo; nekoliko trenutaka je stajao tako, lica okrenutog od nje; izgovor za to bio mu je napad kalja kome se prepustio. Ona uvide da njegova nevoljnost da je dodiruje nije, uopte, bila zbog onog to je video u Dvorani vetra. "Nije iziao s tobom."

"Pa... Kraljica nas je uhvatila. Njega je odvela nazad." Ona se osvrte, pogleda niz hodnik, oseti rastrzanje u sebi. Ali mamuze tueg, ne njenog, predoseanja, opet je podbodoe: Ostavi ga, ostavi ga. Odlazi sad... "Nita mu nee biti, sad kad su Letnjaci uli da stave Kraljicu pod strau. Oni njega ne poznaju." To je govorila vie sebi nego Gundalinuu; pouzdavala se da e sila koja je zatitila nju takoe da zatiti i Ukresa. "Moram da zaustavim tu kugu. Znam ko stoji iza toga; Ukres mi je sve rekao. Moram kazati nekome, policiji..." Zbunjeno proe prstima kroz umrenu kosu. "Znai, nije te on izruio onoj grupi za muenje sibile?" ree Gundalinu, kao da ne moe da se odvoji od razmiljanja o toj ideji. Obrisa elo rukavom, otvori prednju stranu jakne. "Ne. To je Arienrod uradila." "Arienrod! Ali, mislio sam da ti je ona..." Nije dovrio. Nije bilo potrebno. Omotala je jedan odlutali dugi pramen kose oko prsta, pogledala ga, povukla. "Bilo nas je devet... i niko po njenom ukusu. Nismo postali ono to je ona elela da budemo. Zato nas je... napustila, odbacila." Luna die ruku kao da mae 'zbogom' svojoj izgubljenoj dui. Ali iznenada opet pogleda njega. "Znao si. Znao si i o meni. Onda zato si imao poverenja da me pusti da uem kod nje?" "Od poetka sam znao da ona nikako nije mogla postii da bude njena verna slika. ta misli, da sam mogao provesti... toliko vremena s tobom, a ne osetiti razliku?" Njegov osmeh ojaa; on dohvati Lunu za ake. "Nee jo dugo proi, i ona e proklinjati urbu sa kojom te je oterala. Hajdemo sad, i kai mi sve to zna o toj zaveri." Luna opet poe naporedo s njim, drei ga vrsto za ruku, drei se za isceljujui melem njegovog poverenja, ne bi li suzbila bol. Peaili su ka ogromnom ulazu, i ka kraju Zime; govorila je Gundalinuu sve. Prisiljavala je svoj um da ostaje na uskoj stazi izmeu naslikanih predela divljine. Vrata se otvorie, proputajui unutra ivotnu snagu grada, usisavajui njih dvoje u vrtlog gradske vitalnosti. Na ulazu vie nije stajala nikakva kraljevska garda, nego samo jedna grupa ratobornih Letnjaka koji su uali okolo, drei strau na svoj nain. Luna se uhvati za Gundalinuovu jaknu; onda se doseti da oni pojma nemaju kako Kraljica izgleda. To ni sama Luna, svojevremeno, nije znala. Ali, vide da su dvojica ili trojica primetili istetovirani trolist na njoj i pogledali je iznenaeno. "Bi-Zi, po emu si znao da treba da doe po mene? Kako si znao da si mi potreban?" On opet obrisa oznojeno lice, protrlja oi. "Nisam znao. Kad su naili Letnjaci, zakljuio sam da je ekanja dosta. Zato sam pokazao policijsku kartu za identifikaciju i predstavio se kao policajac-pratilac." Pogleda levo i desno, Letnjake koji su ih propustili. "Nedostajae mi ta znaka..." Nije bilo nieg to bi dalo oslonac lanoj lakoi u njegovom glasu, koja se srui. On se opet zakalja; gadno krkljanje zgruavalo se duboko u njegovim prsima. Stigoe u niiju zemlju, izmeu letnjake strae i gomile posmatraa koji su se vrzmali kojekuda. "Sluaj me... Luno." Borio se za dah. "Ja u morati da se suoim sa svojom krivinom odgovornou... pre ili kasnije. Neizbeno. Moram da se vratim; zato ne bih s tim svrio odmah. Prijaviu sve to si mi rekla, prvoj patroli koju vidim. Nije potrebno da rizikuje sebe, da se predaje vlastima. Tvoj narod je ovde; reci im o tebi i Ukresu pre nego to saznaju da je on Starbak. Oni e moi da ti pomognu u onim stvarima gde ja ne mogu." Naglo prenese pogled sa nje na okupljene Letnjake, stee jaknu oko sebe. Usta mu se stegoe u liniju, kao da se ne usuuje da sebi dozvoli da ma ta dalje kae.

"Bi-Zi." Ona pritisnu prste na usta. "Kako da ti..." "Nikako. Ne pokuavaj." Odreno zavrte glavom. "Samo me pusti da idem..." Poe se okretati, ali ona vide da mu, u okretu, poputaju kolena. Usporenim kretanjem on pade i ostade bez svesti na belim kamenim ploama. 45. Tor je sedela u uglu, naslonjena uza zid kao lutka bez kime od krpa; belo, bezoblino laboratorijsko svetlo zabijalo je koplja u njene suzee oi. Znala je da se iza zida, iza njenih lea, nalazi itav jedan grad pun ljudi koji pojma nemaju o njenoj ludosti ili njenom zlom usudu - a ni o svom zlom usudu. Meutim nijedan zvuk njihovog svetkovanja nije dopirao u ovu sterilnu prostoriju; ni smeh, ni muzika, ni povici. Dakle, ni njeni zvuci nee se nikad probiti napolje, ak i kad bi ih ona mogla nainiti. Borila se uzaludno, u tiini, protiv okova svoje paralize. Tek kroz, priblino, jedan sat vremena njen voljni nervni sistem e se oporaviti dovoljno za pokretanje makar i jednog prsta; ali Tor je bila sigurna da joj do kraja ivota nije ostalo jo toliko dugo. O, bogovi, bar da mogu da vritim! Vrisak je odjekivao u njenoj glavi, dok nije pomislila da e joj oi eksplodirati... i tad je zacvilela, tankim, jadnim koniem zvuka, najdivnijim zvukom koji je ikad proizvela. Ojarzabal je pogleda od stola, gde je sedeo pod vrelim zurenjem reflektora opteg neodobravanja. Njegovo iroko lice sa kratkim etkastim zulufima ispred uiju pokazivalo je nelagodnost ne mnogo manju od njene; on urno opet skloni pogled. Leerno nadrealna debata o najpovoljnijim nainima za izazivanje epidemije u gradu nastavljala se monotono: zujanje avetinjske konice. Neko od njih, ne Ojarzabal, pre nekog vremena je otiao da razgovara sa Izvorom. Ojarzabale, gade gadni, uini neto, uini neto! Ojarzabal predloi da zagade vodovod. To odbie kao nedelotvorno. Vrati se Hanod, koji je pre cele venosti otiao kod Izvora. Zakljua vrata za sobom, prenaglaeno paljivo. Insekatsko zujanje prestade. Tor je gledala kako se sve glave okreu ka sudijinoj presudi, ali sama nije mogla ni da okrene oi na tu stranu. "Dakle?" upita jedan od tih ljudi, jedan koga nije poznavala. "Kae da je se otarasimo, naravno." Hanod klimnu glavom ka njoj. "Telo baciti u more; u ovoj guvi, niko nee moi da kae kuda je nestala." Mahnuo je rukom prema nedohvatljivoj stvarnosti s one strane zida. "Kau, 'more nikad ne zaboravlja'. Ali Karbankl e zaboraviti." Tor zajea, ali taj zvuk ostade zarobljen u njoj. "Ne, do vraga, ja to ne verujem!" Ojarzabal ustade, spreman za sukob. "Oeniu se njome; odveu je odavde. On to zna, pa prema tome ne bi rekao da je se otarasimo." "Dovodi moja nareenja u pitanje, Ojarzabale?" Izvorov promukli, bestelesni glas spusti se na njega iz vazduha; svi, nehotice, digoe pogled. Ojarzabal se poguri pod teinom tog glasa, ali njegova odlunost izdra. "Nema potrebe da ubije Persefonu. Ne mogu samo da sedim ovde i pustim da se to dogodi." Pogledom je pretraivao zidove i uglove tavanice, nesigurno. "Mora postojati neki drugi nain."

"Predlae da im kaem da ubiju i tebe? Tvojim loim radom dolo je do ove situacije, zar ne?" Ojarzabalova ruka kliznu prema pitolju koji je bio pod skutovima njegove duge kone jakne. Ali bilo ih je petorica protiv njega jednog, a Ojarzabal nikad nije ulazio u samoubilaki rizik. "Ne, gospodaru! Ne, ali... ali ona e biti moja ena. Obezbediu da ne pria." "Misli da e Persefona jo hteti da se uda za tebe, sad kad zna ta ovde radi?" Glas postade hladniji. "Iako je to jedna amoralna ivotinja, ipak te mrzi zbog ovoga. Nikad nee moi da ima poverenja u nju." O bogovi, o Izvore, pustite me samo da progovorim! Obeau mu bilo ta! Znoj je izluujue curio niz njena rebra. "A ni ja vie nikad neu moi da imam poverenja u tebe, Ojarzabale, ukoliko ne dokae da si jo odan meni." Glas je zastao, i kao da se osmehnuo; Tor se, u sebi, strese. "Ali ja imam razumevanja i za tvoj stav. Zato ti dajem da bira izmeu dve mogunosti: Persefona e ili umreti, ili iveti. Ali ako e iveti, onda e ti morati da preduzme mere da ona vie nikad ne bude sposobna da svedoi protiv nas." Ojarzabalova iznenadna nada zae za oblake. "Na ta misli?" Usudio se da pogleda ka njoj, onda je opet sklonio pogled. "Mislim da je moja elja da ona ne bude u stanju da ispria to to zna nikome, ma ta joj radili. Mislim da bi jedna injekcija ksetidiela bila dovoljna za to." "Vraga! Pa da postane ivi mrtvac?" Ojarzabal opsova. "Ne bi joj ostalo mozga nimalo!" Jedan od ostalih se nasmeja. "Pa ta fali: bez mozga, a tvoja. Otkad enama uopte treba mozak?" O, Damo Thalaso, u pomo... u pomo, u pomo! Tor je prizivala veru svojih predaka, naputenu od strane hiljadu ravnodunih bogova ovih tuina, izdaji sklonih. Radije u biti mrtva. Radije mrtva. "Vidi kakve nevolje izazivaju ene kad uzmu sebi previe slobode, Ojarzabale eto ta je tebi napravila stupidna radoznalost ove enke. A pomisli samo ta e Kraljica uskoro uiniti svom svetu." Izvorov glas bio je paranje od koga se i metal zamara. "Pa, izaberi: mrtva ili izbrisanog mozga. Kad bira za nju, ujedno bira i za sebe." Ojarzabalove ake su se stiskale i oputale, uz njegove slabine; pogledom je preletao sobu i pet drugih lica, videi ono to je svakom bilo jasno. "Dobro! Ali neu da bude ubijena, neu da gledam da je neko ubije. Hou da ostane iva." Tor opet zacvile, oseti kako tanak mlazi pljuvake curi iz ugla njenih usta. Iz prstiju jedne noge poe joj, uz nogu, drhtaj - Po i! Poi! - ali nita vie od toga. "U tom sluaju ja mogu da se pobrinem za damine potrebe." Od stola ustade onaj koji je i ranije govorio u ime cele grupe tehniara; ona konano prepoznade da je to K'sunh, biohemiar, strunjak za droge. Prie jednom od zakljuanih ormana izvan kupastog prostora njenog vidnog polja. Sluala je kako rasporeuje boice i instrumente, sluala je i itavi oblak u njenoj glavi koji je poinjao da zagluuje sve druge zvuke. Ojarzabal se premetao s noge na nogu, pognute glave, kao da nije oekivao da e se stvari deavati tako naglo, tako nepovratno. Tor ga je ubijala pogledom. "Da joj dam injekciju, gospodaru?" ree biohemiar vraajui se u njeno vidno polje, drei pric za injekcije.

"Da, obavi to, K'sunh", ree glas blago. "Vidi, Persefono, nikad ne pobedi. Uvek se isto zavri." Tor je gledala kako joj K'sunh prilazi, gledala je kako sve u njenom vidnom polju poprima boju zlata; statiki um u njenoj glavi zagluivao ju je. I Ojarzabal je gledao K'sunha; gledao je i nju; a ruke su mu ostajale oputene. Oi mu se poee ustakljivati. Teka lupnjava dopre kroz zabravljena vrata. Hemiar se, u pola koraka, ukoi, a spolja se zau prigueni glas: "Otvaraj! Policija!" Ljudi oko stola poskakae na noge, gledajui jedni u druge i u tavanicu, sa nevericom. "Plavci!" "Gospodaru, u kazinu su plavkani! ta da radimo?" Ali odgovor nije stizao. Zato neki oseaj, tako surovo visok da nije mogao biti primljen kao zvuk, poe svrdlati Torin mozak. Ljudi pokrie ui rukama. "Ponitavaju kombinacije u bravama! Uradite neto, boga mu bogovog! ikni joj, K'sunh!" Hemiar nastavi kretnju prema njoj; lice mu je bilo izoblieno od bola, ali je plastinu cevicu i dalje drao u ruci. Ojrzabal se odjednom ustremi ka njemu, epa ga za ruku. Ali svi ostali se bacie na Ojarzabala, a K'sunh se nagnu nad nju. "Ne!" uzviknu Tor. Samo tu jednu re, svoju poslednju... Vrata se sa treskom otvorie i njen vid se ispuni fluidnim plavim: u sobu je uletelo nekoliko uniformisanih policajaca. "Ne mrdaj!" Oruje - upereno na sve strane; dva ili tri pitolja naoe K'sunhova lea i lice. On se lagano uspravi, odmiui se od nje. "Baci to." Neko u plavom gledao ga je pravo u oi. K'sunh odustade i ispusti pric; Tor se, u sebi, sva zgri, jer je pric pao samo koji santimetar od njene nezatiene noge. "Vidi, vidi, pa to nam je doktor K'sunh, ivota mi!" Tor vide da se iz amorfnog zida plavog materijalizovala komandantkinja policije Tijamata. "Ti si mi u kartoteci otkad znam za sebe - ba prija da te konano jednom vidim oi u oi." Iscerila se blaeno i namakla mu lisice na ruke. Njeni ljudi su isto radili Ojarzabalu i ostalima. Komandantkinja se sagnu ka njoj, osmotri pomno njeno lice, baci pogled i na odbaeni pric. Opet se osmehnu. "Dakle, Tor Zvezdoetna. Izgleda kao da jedva eka da nam neto kae. A ja jedva ekam da to ujem. Ej, Voldantuz! Doi ovamo, daj ovoj eni injekciju. Ali one prave vrste." Namignula je u znak umirenja, a jedan od patroldija se pojavi pokraj Tor i klee uz nju. Tor tek to je osetila peckanje protivsredstva, kad se na mestu gde je bila policajka pojavi jedno jo neo ekivanije lice. "Poluks!" Nije, ba, izgovorila tu re, ali neto slino se ulo; kontrola joj se brzo vraala, oseala je to kako se plimno penje uz nivoe njenog uma, kao prvi udar jake droge. "Tor. Je li ti dobro?" "... ta? t...a si rek'o?" Mucala je, gutala zalogaje vazduha. "'Tor je li ti dobro'", ponovi on, jednako ravnim tonom. Saginjui se napred, ponudi joj ruku, kao ispomo za njen pokuaj da ustane. Ona se zahvalno doepa te ruke i ustade. "Aaaa-uhhhh." Pritisnula je aku na slepoonicu, dok joj se u glavi vrtelo od olakanja. Nasloni se teko na Poluksa. Prsti joj utonue u meke kovrde njene naherene perike; ona rasejano unu periku... zau opet poslednje rei koje joj je Izvor uputio. Stisnu aku, otre periku sa glave i baci je dole. "Otkad ti ima renik, ti kofo puna rafova?" Odmakla se malo, zagledala u Poluksovo neitljivo nelice; oseti da se

pobedonosno cerenje iri po njenom licu. "Vatre mu paklene... dobro sam te ocenila. Prevarante jedan matori! Zato nikad ranije nisi razgovarao sa mnom?" "Samo mala ala, Tor." Sasvim ozbiljno i ravno. "Ha. Tu vrstu humora ovek moe da oekuje od maine. Otkad ima sposobnost da govori tako?" "Otkad su me programirali u policijskoj akademiji na Karemofu." "Gde?" "Izbrii to, Poluks", ree komandantkinja, pojavljujui se sa Poluksove druge strane, namrtena. "Tebi je zaista potreban posao... Zvezdoetna, moe da zahvali Poluksu za svoje spasenje na vreme. Mislim da i ja mogu da mu zahvalim, za mnogo vie - ako mi kae da sam dobro ocenila ta su ovde spremali." Palcem pokaza laboratoriju i uhapene ljude iza sebe. "Hvala, Polukse." Tor poe neno gladiti, akom, njegova prsa. "Spremali su smrtonosnu zarazu", oseti da noge opet klecaju ispod nje, "da bi poubijali sve Letnjake." Pala-Tion klimnu glavom, kao da je upravo to oekivala da uje. "Ko ih je nagovorio?" Tor obori pogled. "Snena Kraljica?" Tor se iznenaeno tre i klimnu glavom. Oseti neobjanjivi stid to to priznaje jednoj strankinji, van-Tijamatovki. "Tako su rekli." "Tako sam i mislila." Pala-Tion se osmehivala hladno, ne videi je vie. "Najzad sam je potukla! Osim ako..." Okrete glavu: ulazio je jo jedan plavi, ovog puta inspektor. "Mantanjez?" ree ona ustro. Meutim, inspektor je, sav natuten, odreno odmahivao glavom. "Promakao nam je, komandante." "Jaakola? Kako ste, do vraga, mogli da..." "Ne znam!" Doekao je njen gnev svojim. "Kad smo provalili u njegovu kancelariju, nije vie bio tu. Sve smo pretraili - tu se ni muva nije mogla sakriti! Traganje se nastavlja... ali on je imao neku putanju za bekstvo, koju jo nismo otkrili." "Nee taj uzleteti sa ove planete." Geja Derua Pala-Tion malo povue imperijalni znak na kopi svog opasaa. "Ukebaemo ga." "Nemoj se kladiti na to." Mantanjez je, sa izrazom gaenja na licu, zurio u sopstvena stopala. "Onda nek vidi kud e se sakriti od optubi za pokuaj genocida." Mahnula je rukom. "Voldantuz, ajde da potrpamo ove druge lepotane u buvaru, gde im je mesto. Ako nita drugo, bar imamo sve dokaze. I svedoka. Zvezdoetna, trebae mi tvoje svedoenje." "Na to moe pouzdano da rauna, plavka." Tor klimnu glavom. U trenutku kad su pored nje provodili K'sunha, ona oseti rasplamsavanje elje za osvetom. Provedoe jo dvojicu, a onda doe red na Ojarzabala. "Persefono?" On povue svog straara, zaustavi ga. "Izgleda da te ipak neu voditi sa sobom. Ne tamo gde sad idem." "Hteo si da me pretvori u biljku, gnusobo jedna! Od samog poetka si jedino to i hteo!" Progurala se pored Derue i stala pred njega. "Nadam se da e tamo ostati dok ne istrune. Nadam se da nikad vie nee videti nijednu enu..." Priseti se da je on ipak

pokuavao da je zatiti, pa i na samom kraju; i da su sekunde, koje je izborio za nju, bile presudne. "Nisam hteo da umre, to je sve! Bilo je bolje ak i takvu da te imam, nego nikakvu." Nagnuo se ka njoj; policajac ga povue nazad. "Govori ti u svoje ime." Skrstila je ruke na grudima. "Ionako uvek misli samo o sebi." On pogleda Deruu. "Ako bude htela da zna o ovome, samo pitaj", ree on. "Sve u rei." Pala-Tion klimnu glavom, a jedan od uhapenih opsova. Tor uvide da Ojarzabalov ivot od sad nee vredeti ni koliko pijaneva psovka, bez obzira u koju robijanicu bude upuen. Ali ni ona sad nee moi sa ove planete, bez obzira kako se potrudila. O, bogovi, zato ne mogu nikad da uradim nita kako treba? Obgrlila se vrsto rukama oko ramena, zato to nikog vie nije ostalo ko bi je grlio, ili koga bi ona zagrlila. Oseti Pala-Tionin pogled na sebi, nae neoekivanu naklonost u oima te ene. Pala-Tionina glava se pomae neprimetno, a pogled se premesti na Ojarzabala i mimo njega. Tor, jo se tako drei sama za sebe, i titei sebe, zakorai napred, stade sasvim uz Ojarzabala. Poljubi ga za tren u usta. Uzmae; a njemu ne dadoe da poe za njom. "Zbogom, Ojar." Nije joj odgovorio. Plavci ga izvedoe iz sobe. Tor opet stade uz Poluksa. Zato je ovako? Zato? Zato nikad ne eli ono to ima, dok ga ne odbaci? 46. Derua se nagnu napred, preko radnog stola deurnog oficira, isteui vrat, da bolje vidi odvoenje doktora K'sunha i njegovih sauesnika, nesuenih poinitelja genocida, u zatvorski deo zgrade. Osveto slatka! U njenom osmehu nije bilo nieg slatkog. Arienrodinu zaveru je razbila u zadnji as; poto nije mogla uhapsiti Arienrod samu, nahukala je Letnjake na nju, a oni e je bezbedno uvati do trenutka egzekucije. Moda ipak ima i neto pravde u vaseljeni. "Zvezdoetna!" Tor Zvezdoetna je pogleda kroz sve razreeniji zastor plavih uniformi koji su sami sebi estitali; sedela je i pila jak aj, pod Poluksovim budnim pogledom. Sad ustade sa klupe, prie odlunim koracima kroz grupu patrolaa, do tog stola. Deruu je zabavljao i zanimao prizor tog dolaska. Torin pripijeni 'omota za telo' je mnogo vie otkrivao, nego skrivao njeno zdepasto telo; hodala je kao radnica sa dokova, nimalo ne marei za poglede okolnih mukaraca. Kroz razmazanu minku izranjalo je jedno obino, pragmatino lice; kosa mije boje bila joj je grubo prekraena na visini uiju. Bogovi boji, pa tu, unutra, postoji jedno ljudsko bie. Derua se najednom seti da je jedan od mukaraca maloas odvedenih bio, po svemu sudei, zaljubljen u to ljudsko bie. Zato ne moe dobro biti dobro, a zlo biti zlo... Zato bar jednom ne moe sve biti jednostavno? Muka mi je vie od sivog. Ona otrese te misli sa sebe; ta ena joj je prila. "Kako si?" Tor slegnu ramenima, izgubi jedan nabor tkanine, pa ga opet navue sebi na rame. "Valjda dobro. Mislim, ako se ima u vidu..." Pogleda ka prolazu koji je vodio ka zatvorskom delu zgrade. "Dovoljno dobro da snimimo tvoje svedoenje?"

"A, sigurno." Tor uzdahnu. "Reklo bi se da neu moi lino da prisustvujem suenju, a?" Podboi se pesnicama o kukove. Suenje e morati da bude na nekom drugom svetu. Derua se osmehnu, shvatajui tu ironiju. "Smatraj da, u tom smislu, ima sree. Dr K'sunh ima mnogo prijatelja i svi su tamo." Pokaza ka tavanici. Tor iskrivi lice. "Kad mi odemo sa Tijamata, bar e biti bezbedna od njih. Tvoj iskaz e im naneti jednaku tetu kao i da si lino prisutna, pod uslovom da se snimi kako treba, oko ega u se ja prokleto dobro potruditi, budi sigurna. Nadam se da emo moi da uvuemo i Izvora. Ako..." Zauta, jer u je u policijsku zgradu ulazila nova grupa nepoznatih ljudi. Ne, ne nepoznatih. Derua ustade, zagleda se, vide da i svi ostali zure. "Pa... ej..." "Arienrod?" "Luno!" zau Derua svoj uzvik, zau kako odmah za njom i Tor uzvikuje to isto; nije bilo vremena za uenje. Vide iza devojke dvojicu robusnih Letnjaka, koji su nosili Gundalinuovo telo. "E jebi ga...!" Luna je oklevala, videi da Derua izlazi iza stola deurnog oficira i da nekoliko policajaca sa raznih strana polazi ka njoj. "Ko je ovo?" "Gundalinu!" "Pa ja sam mislio da je on..." "Je li mrtav?" Derua dohvati Lunu za rame, gubei svaku taku gledita. "Nije!" Derua, okreui devojku ka sebi, vide na njenom licu veliku zabrinutost i ispusti je, iznenaeno. "Ali je bolestan, treba mu lekar." Lunina ruka poe ka Gundalinuu, ali, nekako, ne uspe ba da ga dodirne. "To ti nije bilo mnogo vano pre dva dana, a?" Derua pogleda pored Lune, vide kako mlitavo visi Gundalinuova glava, vide njegove sklopljene oi, znojavo, mravo lice. Pokretima je pokazala dvojici svojih ljudi da preuzmu Gundalinua od Letnjaka. "U medcentar s njim; hitno. I to paljivo, do vraga! On mi vredi vie od dijamanata." Odnesoe ga, paljivo. Dvojica Letnjaka klimnue glavom Luni, maltene se klanjajui, i izioe na ulicu. Luna nije pola za njima, ve ih je samo, kao i Gundalinua, ispratila pogledom. Na sebi je imala dugu zlatnu haljinu koju je nekako, negde, uspela da nabavi; ak i sada, kad joj je lice bilo uokvireno raupanom kosom, njena slinost sa Arienrod bila je zapanjujua. "A ti, Svetlohodna, ti si jo uhapena, ako se sea." Bogovi, ovo je previe za jedan dan. Die ruku, pozivajui jo jednog policajca. Luna naini grimasu. "Nisam te zaboravila, komandantkinjo. Bi-Zi... inspektor Gundalinu... ja sam mu pobegla. On me je ponovo naao. Upravo me je privodio u stanicu, a onda je pao u nesvest." Sve je to izgovorila ne trepnvi nijednom. "Ma ta mi ree?", kaza Derua vrlo tiho, vadei lisice iz pojasa. "To je najee sranje koje sam ikada ula. Meutim, opredeliu se da poverujem, za Gundalinuovo dobro." Vide devojino obeleeno grlo, seti se najednom da je to sibila. Gunajui, vrati lisice na mesto, iza opasaa. "Pretpostavljam da lisice nisu potrebne, sibilo. Ali ti nisi dola ovde da bi mi ispriala o Gundalinuu. Zato si, pakla mu, dola?"

Luna se nasmei kratko, ironino; taj izraz, koji je na njenom licu izgledao nepripadajue, brzo nestade. "Dola sam zato to Kraljica hoe da izazove kugu da bi pobila sve Letnjake u gradu, a ja znam i ko e biti izvrilac." "Zakasnila si." Derua je ovo propratila irokim osmehom samozadovoljnog trijumfa; smeila se sve dok nije primetila Luninu reakciju. "Ne - hou rei, ve smo to zaustavili. Uhapsili smo odgovorne i sad su kod nas, kao trajni gosti." Pokaza rukom ka zatvorskom krilu, rastapajui se u toplini osmeha Fortune. "Ve? Gotovo? Nisu...?" Luna pogleda ka ulazu u zgradu, zatim opet ka Derui, sva jadna, shvatajui da je rtvovala svoju slobodu nizata. "Nisu. Letnjaci su bezbedni. Arienrod je pretrpela neuspeh, i sad se nalazi u kunom pritvoru. Nee izmai vaoj Thalasi." Jedan policajac joj je, u prolazu, estitao; Derua mu klimnu glavom. Lunino lice se trzalo kao da ni sama ne zna ta da osea, kao da postoje neki slojevi znanja dublji nego to ona moe dopreti. "Kako... uh... kako si saznala?" upita najzad, sa umornom rezignacijom. "Sluajno; imala sam nehotinu saradnju od strane..." Okrete se i pokaza rukom Tor Zvezdoetnu, koja je dotad stajala iza njenih lea i prislukivala. "ao mala", ree Tor diui aku na pozdrav. Luna mirnu, prepoznajui je. "Polukse! Ovamo da si doao." "Persefono?" Luna se napola namrti videi Torino lice bez nadodatog 'ljata', ne ba sasvim sigurna ko je to. Skrete pogled ka pol-robotu koji im se pribliavao. "Zbog ega je uhapena?" upita Tor, trzajui palcem ka Luni, pomalo uvreeno, moda preterano impresionirana svojom ulogom glavnog svedoka. "Nije protiv zakona glumiti Kraljicu, je l' tako? Bar ne protiv vaih zakona." "Zavisi sa koliko uspeha glumi", ree Derua. Prebaci teinu s noge na nogu. "Vas dve se znate?" "Od danas. A to oveku izgleda kao venost." Tor pokua, sa dosta truda, da se osmehne. "Poli, vidi ta je napravila od tvoje frizure... Dakle, roako, ta se desilo? Nae li ga? Izvue li ga iz Palate? Vide li Kraljicu - i ona tebe?" "ta, bila si u Palati?" upita Derua. Providni zid slubene optube opet pretvori ovu devojku u uhapenicu. "Da se sretne sa Kraljicom..." Luna oseti tu promenu; obuze je novi prkos. "Da naem mog roaka!" Sva zajapurena u licu, pogleda Tor i klimnu glavom. "Ti zna... ko sam, zar ne, komandante?" Opet usmeri svoju panju na Deruu. Derua klimnu glavom, ostajui, duhom, jo i sad na izvesnoj udaljenosti. "Ve odavno znam." Tor je, pored nje, gledala prazno. "Svako je znao, samo ja ne", proguna Luna gorko. "Ja sam saznala poslednja." "Ja ne znam ni sad", ree Tor. "Rek'o ti Gundalinu?" "Ne. Arienrod." Luna uvrte jedan dugi pramen kose. Derua se tre. "Videla si se s njom?" "Da", gotovo apatom. "Htela je da s njom delim... sve. ak i Ukresa." Luna opet pocrvene; od gneva, ne od stida. "Htela je da zaboravim da sam verena za njega; i da sam Letnja; i sibila. A kad sam odbila, pokuala je da me ubije." Ogorenje se pojaa za jedan stepen. Derua se namrti, sve dublje iznenaena. Luna protrlja oi, zanjiha se; Derui pade na um kroz ta je sve ona prola i koliki deo toga je bio za Gundalinuovo dobro.

"Sedi. Poluks, donesi nam aja." Derua pokaza straaru, koji je ekao, da ode, a Lunu dotae po laktu i uputi je ka jednoj klupi koja se pruala du zida. Luna je pogleda iznenaeno; i sama Derua se iznenadi kako je postupila. Poluks posluno ode putanjama slubene aktivnosti. Tor ukljui i sebe u ostatak tog poziva i dobaci za njim: "A i meni jo jednu rundu, Poli." "Kae, Arienrod pokuala da te likvidira?" ree Derua sedajui. Luna se srui u sedite, na izvesnoj udaljenosti od nje; a Tor se fluidno rairi po kraju klupe. "Rekla je plemiima da sam sibila, a oni su pokuali da me bace u Jamu." Tor sede uspravno, zanemela - bar jednom. "Njenu roenu klonku?" Jo dok je to izgovarala, Derua oseti kako njena neverica bledi. Da, to je ona Arienrod koju poznajem. Unititi svakog protivnika. "Ja nisam Arienrod!" Lunin glas je drhtao od siline poricanja. "Samo nosim njeno lice na sebi; to je sve." Prevue akom nadole preko lica, prstima kao kandama, kao da hoe da ga sljuti sa sebe. "I to je njoj jasno." Poluks se vrati i poslui sve tri ajem u velikim oljama, konobarski korektno. Derua povue gutljaj, doputajui da joj se estoka vrelina aja popne u glavu. Ovo bi mogao biti trik. Neka nova prevara. Ovo, ovaj njen dolazak ovamo. Ali ni na koji nain se nije mogla dosetiti kakva bi namera mogla da stoji iza takve obmane. "Pokuali su da te bace u rupu?" podstae je Tor, piljei u Lunino grlo. "I ta je bilo?" "Jama nije bila gladna." Luna je pila aj. Neko udno oseanje kretalo se preko njenog lica. Tor je izgledala kao da je neto boli. "Doao je Bi-Zi - inspektor Gundalinu, sa Letnjacima, pa je naterao Zimce da me puste." "ta, ona drka od metle uz tebe bio je zaista policajac?" upita Tor. "Bio je, svojevremeno", ree Derua. Osloni glavu, pokrivenu tekim lemom, na zid. "Nadam se da e opet biti." "Nijednog trenutka nije prestajao da eli da bude neto drugo, ma ta", ree Luna tiho. "Ne daj mu da odustane, da sve odbaci. Ne daj mu da okrivljuje sebe za ono to se desilo." Brzo je gutala aj. "Ne mogu ja njega u tome da spreim", ree Derua sa grimasom. "Ali u obezbediti da ga niko drugi ne okrivljuje." Njegovu karijeru mogu da spasem; ali ne mogu da ga spasem od njega samog... niti od tebe. "Kai mi", ree ona, dok se njeno neslaganje kristalizovalo u optubu, "ta, za ime svih bogova, nalazi u Starbaku, koljau, ubico..." "Ukres nije Starbak... nije vie." Luna spusti praznu olju na klupu, ali joj olja zazvea na tacni kad je re ubica sasvim ostvarila svoje dejstvo. "O merima nikad nije znao. Ali, ti zna." Die pogled, u kome se uvianje ve pretvaralo u podozrevanje. Jer sam ula od tebe. Derua naglo skloni pogled. "Da. Tvoj prijatelj Ngenet mi je rekao - istinu o njima." Moj prijatelj Ngenet... koji je imao poverenja u tebe, i poverio mi saznanja o tebi. Ona strese glavom, time rastresajui i svoja pomeana oseanja. "Ngenet?" Luna jo jednom protrlja lice. "Morala si ti to znati i ranije. Svaka sibila zna tu istinu, ne moe to poricati", ree, ukljuujui u tu optubu i celu Hegemoniju. "Vi biste da kanjavate Ukresa to je ubijao mere na imanju jednog vanTijamatovca - to vas je poprskao krvlju, dok vi stojite postrani i gledate njihovo

umiranje, a ruke ste pruili, prosite da vam se udeli voda ivota! Hoete da me kaznite to znam istinu - a istina glasi, da vi kanjavate moj svet zbog vae krivice." Tor je sedela i sluala, dobro rairenih uiju, ali Derua nije nita preduzimala da je se oslobodi. Nije ak pokuala ni da odgovori; samo je pipkala, hladnim prstima, hegemonijski grb na kopi svog kaia. Tokom nekoliko dugih trenutaka, Luna ju je samo gledala, vrlo paljivo. Derua se namrti. "Ja ne donosim zakone. Ja samo prisiljavam ljude da ih potuju." Izgovarajui to, ve je poelela da nije rekla ni toliko. Razoarenje se pokaza u Luninim oima; ipak, nije navaljivala da razgovara dalje o toj temi. "Ukres nije Starbak! Nije bio Starbak u teritoriji Letnjaka; a sad kad Zima odlazi, nikakvog Starbaka vie nee ni biti. Arienrod mu je to uinila, a on ju je pustio samo zato to... to je toliko liila na mene." Lunin pogled ode negde drugde. Derua oseti trenutak saoseanja zbog devojine iznenadne postienosti i zbunjenosti. Zagleda se u tri radijalna debela 'zraka' utetovirana ispod njenog grla. "Ukres mi je ispriao o njenoj zaveri", nastavi Luna. "Bili smo se zaputili ovamo, ali onda nas je uhvatila - nije mu bilo vano ta ete vi uraditi njemu, ili meni, samo da se na narod spase od unitenja." Ona opet die pogled. "Ako hoe da okaje poslednjih pet godina, bie potrebno vie od toga. Imae da okajava do kraja ivota." Izgovarajui te rei, Derua oseti ukus zmijskog otrova. "Toliko ga mrzi?" Luna se namrti. "Zbog ega? ta je on tebi ikad uinio naao?" "uj, Luno", ree Tor. "Svako u Karbanklu ima neki razlog da mrzi ili Ukresa Svetlohodnog ili Starbaka. To ukljuuje i mene." "Znai da ste mu vi dali razlog da vas mrzi." Derua skloni pogled. "A on nam je svima vratio stostruko." Luna se nagnu napred. "Ali dugujete mu bar ansu da dokae da sad vie ne pripada Kraljici. Zna sve o Izvorovom planu - zar ne bi mogao svedo iti za vas? Zna on i druge stvari o Izvoru, stvari koje bi ti mogla da iskoristi..." "Na primer?" upita Derua, i protiv volje zainteresovana. "ta je bilo sa ranijim komandantom policije? Otrovali su ga, zar ne?" Derua oseti da su joj usta klonula u otvoren poloaj. "To je uradio Izvor?" Luna klimnu glavom. "Za Kraljicu." "Bogovi... o, bogovi, rado bih ovo imala na traci!" A jedna kopija da bude kod mene, da je putam svako vee, da mi bude pesma uspavanka. "Dovoljno rado, da odustane od optubi protiv nas?" Derua je opet usredsredila pogled na Lunu. Vide odlunost, kako juri kao duboka i brza reka u tim udnovatim oima; shvati najednom da je do ove take dovedena vezanih oiju - da se ova devojka i sad bori za ivot svog ljubavnika, i svoj. Dobro si nauila pravila civilizacije, devojko. Zameranje zbog toga borilo se da oivi u njoj, ali je odmah i umrlo: mrtvoro eno. Ona opet pogleda taj trolisni tetova. Vragova mu i paklova, koliko u jo dugo moi da mrzim to lice, nemajui nijedan dokaz da je ova zasluila da se s njim rodi? "Dozvolie mi da ga dovedem ovamo?" Luna napola ustade sa klupe, predviajui Deruinu kapitulaciju. "To moda nee ii tako lako." Luna opet sede, napeta tela. "Zato ne?"

"Razglasila sam uz i niz Ulicu da je Starbak Ukres, im sam to doznala. Letnjaci svakako ve znaju ko je." Bilo bi licemerno kad 'ne bih znala' da sam elela da se ba tako desi. "Oni ga sad nee pustiti iz Palate." "Pa, trebalo je da tamo bude sasvim bezbedan! Zato sam ga i ostavila u Palati!" Rei o ovom izneveravanju Luna je povikala, one su zaplovile vazduhom i lica se svud u sobi okrenue da zure. Njene oi najednom postadoe staklaste: prozori stana u kome nema nikog. Derua se poe malo izmicati od nje, od zaraze. "Ne, ne!" Lunine ruke se stegoe u pesnice. "Ne moete vi njega da iskoristite, a onda pustite da umre! Ja sam sve ovo uradila za njega - zna da sam zato doputovala. Ne za tebe, ne za Promenu... ta me briga za Promenu, ako ona znai da on mora da umre!" Njene rei imale su zvuk pretnje. "Ukres nee umreti sutra..." "Pa, neko mora", ree Geja Derua nelagodno i neodluno, pokuavajui da povue Lunu natrag u realni svet. "Znam da je on tvoj ljubavnik, sibilo, ali Promena je neto vee od ma ijih individualnih elja ili potreba. Ritual Promene je svetinja; ako Majka Mora ne dobije svog drubenika, one okupljene gomile e napraviti uas. Starbak mora da umre." "Starbak mora da umre", ponovi Luna kao eho, ustajui polako. "Znam. Znam da mora." Prinese aku glavi, a lice joj se izdui od bola; izgledala je kao da se bori protiv neke prinudne radnje. "Ali, ne mora Ukres! Komandante." Okrete se opet Derui, lica jednako napetog. "Hoe li mi pomoi da naem prvog sekretara Sirusa? On mi je obeao..." ona se osmehnu iznenada, gotovo ironino, "... da e pomoi svom sinu ako bude imao ikakvu mogunost da to uini. Pa, uinie." "Mogu da stupim u vezu s njim." Derua klimnu glavom. "Ali, hou da znam zato." "Pa... prvo moram da se sastanem sa nekim." Luna obori pogled, vidno pokolebana. "Onda u ti rei, a ti moe rei njemu. Persefono, gde je sada Herni?" Tor podie obrve. "Pa valjda je jo u kazinu... Tako mi svih bogova, mislim da sam i ja najzad razumela neto u ovom razgovoru." Sa naklonou se isceri Derui. "Eto, pa ti, plava, pukni od muke." 47. Derua je leala opruena na niskom kauu u svojoj kui, u donjem delu grada. Jednu nogu je prebacila preko ivice kaua i stopalo vrsto pritisnula na pod - da se, na taj nain, spoji sa podom, vee za njega, inae bih lepo otplovila do tavanice. Smekala se, gledajui na unutranjoj strani svojih onih kapaka novo odmotavanje filma dananjih dogaaja; sluajui sa pola uva buno svetkovanje napolju, u uliici; putajui sebe da poveruje da je to sve njoj u ast. Pa, jebi ga, bar pola bi trebalo da bude meni u ast. Pomakla je zatvara na prednjoj strani tunike koja je inila njenu uniformu, dajui sebi jo malo iri prostor da die. Eto, jednom da ona ne svue tu uniformu odmah po ulasku u stan... jednom da joj prija injenica da je plavanka, i to jo plavanska efica. ula je kako Luna Svetlohodna jei i uzdie u snu, u jednoj od zamraenih pomonih soba. ak i tako umorna, devojka ovde nije mogla dobro da spava. Derua nije zaspala uopte i novi dan je ve poeo, negde izvan vreme-zaustavljajuih zidina grada. Ali to nije bilo bitno; jo koji dan i Derua e za sva vremena otii odavde. Po

prvi put je rado ponavljala u svom umu dogaaje proteklog dana, ponavljala ih nekoliko puta, i sa radou iekivala dolazei dan: na njenom stolu je bila poruka kojom su je zamolili - zamolili, nisu naredili - da doe na sastanak sa vrhovnim sudijom i sa lanovima Skuptine. Poto je razbila Arienrodinu zaveru, uhvatila K'sunha, pojurila Izvora tako da vie ni na jednom svetu nee biti bezbedan... poto je sve to uspela, njena karijera, donedavno plava kao to su modrice od tekih batina plave, sad je opet imala ponosnu i uspenu plavu boju. Zato je i ona mogla da se oseti ponosnom i uspenom. Samo, ako je tako, ta e joj ova kriminalka na spavanju u gostinskoj sobici? Derua uzdahnu. U ime Skota amdije! Ta cura nije kriminalka nita vie nego Derua sama. A sa Arienrod ima zajednikog... opet, koliko i Derua sama. Koga je briga ako je Luna imala neke ideje o opiranju hegemonijskim vlastima? Gundalinu je dobro rekao: kad stranci odu, ta e Luna moi da uini sa tim idejama? Postojalo je jo neto... iako se trudila da o tome nikako ne misli: uspomena na mere i na ono to je devojka rekla o kazni i krivici, ipak je grizla Deruu kao ir. Jer je istinu rekla; istinu. Derua nikad vie nee moi da porekne ni to, ni licemerje vlade kojoj slui. Dobro, do vragova, zar je ikad ijedna vlada bila savrena? Ona, Derua, zaustavila je Kraljicu, pa ako sad malo gleda kroz prste oko Lune, to je nain da smiri protest svoje savesti u vezi sa budunou Tijamata. ak bi mogla da odustane od gonjenja Ukresa, mogla bi da pusti da on bude Lunina muka, ako bi dao svedoenje koje je policiji potrebno. Ako ga pusti da pobegne, imae zauvek istu savest, valjda... Meutim, znala je da joj se mirna savest nee desiti. Previe se ovde nagledala stvari koje nije trebalo gledati, premnogo ljudi koje je pokuala da kategorizuje izmaklo se njenim psiholokim okovima i savladalo njen otpor. Neki od mojih najboljih prijatelja su poinioci krivinih dela. Osmehnula se bolno, pogoena iznenadnim aljenjem zbog proputenog. Miroe... zbogom, Miroe. Nije ga ula jo od onog mrtvakog prokletog dana kad su zajedno stajali na okrvavljenoj plai... Ali kakvo je to zbogom. Seati se tog prizora. Nikakvo. Sede, tu na kauu, otresajui pauine dremea. Pa, ne mogu mu rei da sam nala Lunu, da je mala dobro i da e Arienrod da plati. Da, upravo sad bi trebalo da ga pozove, dok jo ima vremena, dok komunikacije jo nisu prekinute, dok jo nije prekasno. Zovi ga, Derua... i reci mu zbogom. Ustade, kruto prie telefonu; a u stomaku - neoekivani treptaji kao da je progutala mnotvo leptirova i moljaca. Iskucala je pozivne kodove. Zatim je stajala, proklinjui poluglasno taj pubertetski napad nerava, i ekala da dobije vezu. "Halo? Ovde plantaa Ngenet." Glas je bio potpuno jasan, a to se sad desilo prvi put. enski glas; Derua, progovarajui, primeti u svome glasu nailazak hladnoe: "Zove komandant Pala-Tion. Daj da razgovaram sa Ngenetom." "ao mi je, komandante, otiao je." "Otiao? Kuda?" Pa nee valjda sad da krijumari! "Nije rekao, komandante." Ta ena je zvuala vie postieno nego zavereniki. "U poslednje vreme je morao da misli na mnogo stvari. Svi mi ovde se spremamo za Promenu. Krenuo je svojim brodom, pre nekoliko dana. Nikom nije rekao razlog." "A, tako." Derua malo - po malo otpusti dah iz plua. "Ima neku poruku?" "Da. Tri stvari: Luna je bezbedna. Arienrod e da plati. I reci mu... reci mu da sam rekla zbogom." ena ponovi tu poruku paljivo. "Rei u mu. A i tebi srean put, zapovednice."

Derua obori pogled, zadovoljna to se na ovom telefonu ne vide lica. "Hvala. Pa, dobra srea svima vama." Iskljui vezu i okrete lea telefonu - vide onu ljuturu morskog pua sa dugim bodljama, na sto iu namenjenom za svetilita, koji je u njenom stanu bio pokraj ulaznih vrata: na istom mestu gde je bila i pre toliko vremena, a iljci odlomljeni, nemo svedoanstvo o stvarima koje su bile i o onima koje nee biti. Bolje je ovako... bolje je to ga vie nikad neu zatei kod kue. Ali oi joj najednom postadoe vrele i pune suza; onda je ekala ne trepui, nije pomakla one kapke sve dok u rezervoaru suza nije opao nivo. Na taj nain je postigla da ni jedna jedina suza ne izmakne njenoj kontroli. Okrete se opet telefonu, menjajui, naporom volje, temu svojih misli. Gundalinu... treba li jo jednom da pita kako mu je? Ali ve dvaput je zvala gradski medicinski centar i rekli su joj isto: ovek je u delirijumu, ne moe da razgovara s njim. Nije im jasno kako je uopte uspeo da se odri na nogama, u takvom stanju, tako bolestan, ali pretpostavljaju da ipak nee umreti. Veoma umirujue. Iskrivila je lice, naslonila se na zid. Dobro, moda dok se ona vrati sa tog sastanka sa predsednikom Vrhovnog suda... Gde e, zaista, imati ta da kae. U meuvremenu, mogla bi da krene do policijske komande, da tamo provede neko vreme pre audijencije. Izvue iz depa ploicu sa kapsulama ieste. Ode u kupatilo da se opere i sredi. Luna je i dalje spavala, ali nemirno; zahvaljuju i svojoj iscrpljenosti, slobodna od strahovanja da li e Sirus pustiti njenog roaka iz Palate. Derua ni sad nije mogla istinski poverovati da je prvi sekretar skuptine Hegemonije zaista pristao da tako neto uradi, bez obzira to se radi o Ukresu Svetlohodnom, njegovom sinu - sinu koga nikad nije video i za koga teko da je mogao biti siguran da je zaista njegov. Ipak, taj Sirus je dobrovoljno doao na sastanak s Lunom i otiao voljan da pokua. U jo veoj meri bilo joj je neobjanjivo kako je Luna nagovorila onog obogaljenog barmena iz 'Persefoninog' da zauzme Ukresovo mesto. Bogovi, pa ta cura jedva ako je dva dana u gradu! Kad bi Derua zaista poverovala da je Lunin lini magnetizam dovoljno jak da mukarce navede da ginu za nju, bacila bi malu iza reetaka tako brzo da bi joj se zavrtelo u glavi - ali kad je Luna razgovarala sa tom dvojicom, ule su se izvesne podstruje koje su Derui nagovestile da se tu radi o jo poneemu, a ne samo o nainu kako je Herni gledao Lunu... pa, jedan pogled na Hernijeve noge ve je davao jedan dobar razlog. Po Deruinoj privatnoj oceni, Herni je izgledao kao ovek bez koga e Hegemonija biti jaa; ali nije postavila nijedno pitanje, zato to se plaila da e uti neki odgovor sa kojim posle ne bi mogla iveti. Zau neko kretanje u susednoj sobi, pogleda kroz nedavno prebojena vrata i vide da Luna dremljivo, klimajui se, izlazi u unutranji hodnik stana. "Zato se ne bi vratila u krevet, sibilo. Vreme bre prolazi kad ga ne posmatra. Bilo kako bilo, Sirus se nee ba skoro vratiti." "Znam." Luna protrlja lice podnadulo od spavanja, otrese glavom. "Ali moram da se spremim, ako hou da uestvujem u trci." Odjednom die glavu; oi joj vie nisu bile meke od sna. Derua mirnu. "U trci za Letnju Kraljicu? Ti?" Luna klimnu glavom, gledajui kao da kae: samo probaj da me zaustavi! "Moram. Dola sam ovamo da u toj trci pobedim." Derua se oseala kao da joj neko gazi po grobu. "A ja mislila da si dola po svog ro aka Ukresa."

"To sam i ja mislila." Luna obori pogled. "Lagalo me je. Nijednog asa nije imalo nameru da ja spasavam Ukresa, nego ga je samo koristilo da bi me navelo da idem za tim planom. Ali ne moe me spreiti da ipak pokuam i da ga spasem... a ja ga ne mogu spreiti ako je reilo da me uini Kraljicom." Tako ti milenijuma. Derua odahnu neizgovorenim olakanjem, oseti buenje saoseanja u sebi. Bogovi, istina je - ove sibile su malo blesave. Nikakvo udo to je na kraju ipak odluila da je odbaci. "Cenim otvorenost sa kojom mi govori o tome." Navue novu, istu tuniku preko vlane koe, zatvori je s prednje strane. "Neu te zadravati ako ti je volja da pokua." Ali ako pobedi, ne kai mi; neu da znam. 48. Luna ne bi verovala da je mogue raistiti prostor dug koliko njena ruka i odrati ga slobodnim makar i jedan trenutak, u pomeranju festivalskih gomila nalik na ivi pesak. Ali, red je, nekako, stvoren iz haosa; negde u prividno bezlinom nadbiu zvanom 'Festival' ipak je postojala neka nosea struktura. Raskrili su stazu u gornjem delu Ulice, sve do na milju ispod Palate; eljni gledaoci postrojili su se sa obe strane, kao proelja elegantnih gradskih kua iza njihovih lea. Ali trku su dobro mogli da vide uglavnom samo oni koji su jo pre nekoliko sati zaposeli povoljna mesta; policajci, koji su nehajno etkali uz i niz stazu, nisu morali neto posebno da se trude da bi odrali red. Narod je doao da vidi poetak kraja, prvu od drevnih ceremonija Promene: trku koja treba da smanji broj ena koje su dole da se takmie za masku Letnje Kraljice. Luna je izila na ulicu im se jezgro Letnjakinja po elo okupljati oko jedne od starijih pripadnica porodice Dobraventura. Ta porodica bila je, po krvi, naslednik prethodne dinastije tijamatskih Letnjih kraljica. Pripadnicama te porodice bilo je zabranjeno da u ovom Letu stupaju na presto, ali zato su imale asnu dunost da paze da se svi rituali verno odre i sprovedu. Iz jedne od njihovih vrea Luna izvue traku koju e vezati oko glave - traku koja e joj dati mesto u prvoj, drugoj ili u treoj startnoj grupi. Izvukla je zelenu traku, boju mora: time se uvrstila u prvu grupu, prednju, koja e na startu biti ispred smee, zemlje, i plave, neba. Uveza traku preko ela, lica bledo bezizraajnog u sred trijumfa i razoaranja oko nje. Naravno da je morala izvui zelenu... zar je moglo drukije? Ali uhvati je napetost, roena iz neizvesnosti, i poe se stezati oko nje, kao da su je omotali neki pipci. Da bi izmakla tome, ona se progura u prednji deo mase uesnica. Osvrtala se, nastojei da nae neku novu ravnoteu u gurkajuoj gomili obojenih traka i eljnih letnjakih lica... u gomili nepoznatog enskinja. Veina onih koje su doputovale na Festival sa namerom da tre u izbornoj trci za presto donela je tradicionalnu prazninu odeu: meke vunene koulje i pantalone, obojene u morsko zeleno i letnje zeleno, da bi Gospa Thalasa bila zadovoljna. Na te koulje i pantalone bilo je naiveno mnogo to-ta, u sloenim obrascima: koljkice, perle, inuve kupljene od trgovaca, trake sa okaenim porodinim fetiima i totemskim statuicama. Ona je na sebi imala samo nomadsku tuniku sa kojom se vratila iz 'Persefoninog pakla', jedini odevni predmet kojim je uopte raspolagala; odista posedovala; ali tunika, dreavo arena, ovde se izdvajala, izgledala je tuinski, pa se i Luna odjednom tako oseti, meu narodom koji bi trebalo da bude njen. Glavu je uvezala maramom, da sakrije svoju slinost sa

Kraljicom. Neke Letnjakinje su ak galamile na nju, pitale s kojim pravom je ona tu kad ne nosi nijednu totemsku figuricu niti dokaz da je uopte Letnja. Takvima je pokazala svoje grlo, pa su uzmakle. Oseala je kakva je to ironija, biti obuena u odeu Zimaca danas, tavie u tuniku koja nije, ba, njeno zakonito vlasnitvo; ipak, bilo je to, na neki nain, i bolno prikladno. Nikog poznatog nije videla, ni meu trkaicama ni u masi gledalaca uokolo. Znala je da ne moe realno oekivati da meu stotinama i hiljadama osoba oko sebe vidi nekoga iz Neita ili sa onih nekoliko malenih ostrva oko Neita, ali, svejedno tragala je, i ostala razoarana. Ovde su je okruivali prizori, zvuci i mirisi domovine; ali njena baka bila je suvie stara za toliko putovanje, a majka... "Festivali su za mladice", rekla joj je mama jednom, sa ponosom i enjom, "za one koje ne moraju da se brinu o odravanju laa i o hranjenju drugih. Ja sam svoj Festival imala; i to mi je draga uspomena koju drim uz sebe svaki dan." Onda je obuhvatila rukom svoju ker oko plea, pomaui joj da vre stoji na palubi koja se njie... Jauk se ote sa Luninih usana: uvidela je, najzad, runu istinu sakrivenu iza te majine 'veselozaete' uspomene. ena pored nje se izvini i nervozno se odmae. Luna spusti pogled na svoje telo, dok se 'prostor oko sibile', gotovo zastrauju i, opet otvarao oko nje; odjednom joj bejae drago to njena mama nije tu, to nee gledati ovu dananju trku, bez obzira kakav e ishod biti. Njena majka i baka verovatno misle da je ona mrtva, tavie da je i Ukres mrtav; moda je tako i bolje. Verovatno su ih odavno oalile i svrile s time. Da li je bolje nikad im ne omoguiti da saznaju istinu, ili se veito plaiti da e one, kad doznaju deo, nekako doznati i uasavajuu celinu istine o svojoj deci? Proguta jad, guei se o njega, i opet okrete svoje gledanje ka spoljanjem svetu. Ona nije dete svoje majke... ali nije ni Arienrodino. ta u onda ovde? Osvrte se, u iznenadnoj sumnji. Jedina sibila ovde; danas nije videla drugu, nigde. Zar je ona u celom letnjakom narodu jedina sibila koja eli da se takmii? Zar zaista nosi u svojoj krvi prevashodno Kraljiinu ambicioznost - zar zato eli da i sama postane Kraljica? Ne, ja nisam ovo traila! Mora se neto promeniti; ja sam samo posuda. Ponavljajui u sebi tu zakletvu, stee pesnice. Ako nijedna druga sibila ne uestvuje u ovoj trci, moda je to zato to ne znaju istinu. Ne zna nijedna. Na licima oko sebe itala je spektar motiva, i videla razne gradacije elja zbog kojih su uesnice danas dole: neke od njih bile su gladne vlasti (mada je vlast Letnje Kraljice oduvek bila vie ceremonijalna nego stvarna), neke eljne asti, a neke lakog ivota koji sleduje onoj koja je oboavana kao zemna inkarnacija Dame; neke su dole iz iste radosti takmienja, smatrajui da je ovo deo proslave, bez i najmanje brige da li e pobediti ili izgubiti. I nijedna od njih, nijedna osim mene, ne zna zato je trka odista vana. Nije vie oputala pesnice; napetost je u njoj sve vie zatezala svoje opruge. Pogura se opet napred, toliko napred da je sad mogla videti startnu pantljiku zategnutu jednim tegom. Najstarija, po stareinstvu, meu Dobraventurama povika iz sveg glasa, zahtevajui tiinu i saoptavajui pravila. Budua Kraljica Leta ne mora biti prva, nego samo meu prvih, svetih, trideset tri; staza nije duga, jer cilj je da ansu imaju i one koje nisu najjae. Ali iza Lune je bilo stotinu ena, i jo stotinu, i jo... Sa mesta na kom je stajala, nije im mogla kraj dogledati. Glas stareine Dobraventure pozva ih sve da budu spremne za znak, i Luna oseti da joj izmie svest o svojoj posebnosti; nagrnula je napred kao stopljeni deo mnotva.

Kroz jednu pukotinu izmeu glava i ruku ugleda slabanu traku, nalik na veoma uzanu zastavu, koja je jo zadravala tu plimu; i vide da traka pada; to je bio signal. Masa takmiarki pokulja napred, nosei i nju. Nije se mogla odupreti sve i da je htela. Trka za Letnju Kraljicu je poela. Prvih sto metara je otplesala kao osmatra sprudova: morala je uloiti svu svoju koncentraciju samo da ne bi pala. vor okolnih tela tad poe da poputa. Otvarale su se bree ispred nje i ona se ubacivala i probijala napred, ne uvek lako; za uzvrat je dobila po koji lakat u rebra. Polje se pomeralo i Luna nije mogla tano znati koliko devojaka ima ispred nje; samo je mogla da krivuda i sprintuje, krivuda i sprintuje, prestiui, koliko su je noge nosile. Jedna milja, pa to nije nita; kad su se ona i Ukres trkali po beskrajnim sjaktavim plaama Neita, milja nije bila dovoljna ni da joj srce ubrzano zakuca... ali ovo je bila milja uzbrdo, po tvrdom ploniku a ne po poputajuem pesku. Pre nego to je prevalila polovinu puta, dah joj je strugao grlo, a telo se bunilo protiv svakog daljeg udarca nogom o tlo. Pokuala je da se priseti koliko je vremena zapravo prolo od kad je ona trala po onom blistavom pesku; ali nije se zapravo mogla setiti ni kad je poslednji put imala hrane, ili sna, dovoljno bar za potrebe tela neke ptice. Karbankl prokleti! Sad je samo desetak ena bilo ispred nje, ali su joj polako odmicale. Okolo se poee pojavljivati nove trkaice i prestizati je. Luna vide, sa svojevrsnim uasom, da je na glavi jedne od tih traka braon boje, a ne zelene - neko iz druge startne grupe je izbio ispred veine onih iz prve... i spotae se, zato to je um ostavio prenapregnute noge bez vo stva. Hiljadu sto metara. Hiljadu dvesta. Sve vei broj takmiarki ispred nje. Najmanje trideset. A u slabinama gr od koga se ostaje bez daha. Prolaze me... a ne znaju, ak i ne znaju ka emu poseu! Posee i ona, poslednjom snagom, i vide kako poslednja etapa prolee; obustavila je svest o ma emu drugom, sve dok se pod njenim nogama ne stvori belo kameno dvorite Palate i dok na njena plea ne pade cvetni venac pretposlednje plasirane iz prve startne grupe. Nasmejanu, oamuenu, proguta je ekstaza gomile koja eka; pozdravljali su je radosno, aplauzima, poljupcima i suzama. Probila se kroz njihove redove, zauzela svoje mesto u krugu pobednica koji se formirao u samoj sredini dvorita. Osvrnula se, i ula, a zatim i videla grupu muziara obuenih u belo, sa vencima cvea poput njenog, ali sa visokim crnim eirima nalik na dimnjake, sa zima kim totemskim krestama na vrhu. Iza ovih muziara, stupala je mala procesija Letnjaka - iz klana Dobraventura; nosili su, na veslima, svod od ukrasne mree isprepletane granicama zelenila i okiene koljkama; a ta vesla na njihovim ramenima bila su delikatno izrezbarena fantazijom o morskim zverima. Pod tim svodom nosili su masku Letnje Kraljice. ula je uzvike i uzdahe divljenja, kao vetar kroz masu; oseti kako se i njeno divljenje opet uzdie pred tom divotom... i silom; to je lice Promene. Prenese pogled na osobu koja je nosila masku i tre se, prepoznajui: Sudba Rejvenglas. Krug se otvori da propusti samo Sudbu; ostatak kolone poe oko trideset tri pobednice, meajui svoju muziku sa zvucima gomile. Stareina Dobraventura nakloni se pred Sudbom, ili pred snagom njene umetnosti. "Zima krunie Leto i Promena poinje. Neka ti Dama Thalasa bude na pomoi da odabere mudro, eno Zime; za tvoje dobro, i za nae." Stajala je vedra i spokojna u svojoj veri u Damino rasuivanje.

"Molim se da tako bude." Sad se Sudba Rejvenglas Zimska nakloni; masku je nosila u naruju. Njena bela haljina bila je gotovo sasvim zaklonjena trakama koje su, predstavljajui 'zrake sunca', visile sa maske. Izabrae Dama Thalasa... Zato je za Daminu zastupnicu izabrana ba Sudba Rejvenglas, ako ne zato da bi izabrala ono jedno lice, i iza toga ono jedno srce i jedan um, kojima su poznate tajne ovog sveta - tajne koje Luna zna? Ali ona je maltene slepa. Moe li Sudba uopte da razlikuje jedno lice od drugog? Kako e znati ko je ko? Predvodnica Dobraventura poe da se klati sa noge na nogu; ipkasti ogrta od mnogih nizova perli, prebaen preko njene odee, poe sa zvecka i kucka. Ona zapeva prastaru svetkovinsku pesmu prizivanja; a pobednice poee polako da se kreu u kolu, prekoraujui nogom preko noge; povukoe i Lunu sa sobom. Luni lako, gotovo hipnotiki, dooe rei litije, pozivi i odgovori. Bilo je to neto duboko ukorenjeno u njenom pamenju, neto svijeno oko najprimitivnijih slika kojih se seala. U litaniji, stihovi se nisu ba rimovali, zato to je tokom vekova sam jezik toliko menjan, da su rei izgubile svoje nekadanje oblike; takav je sluaj bio i sa veinom drugih svetih pesama. Melodija je na Lunin sluh ostavljala udan utisak. Svetlohodna je pevala sa ostalima, ali deo njenog uma drao se postrani i samo gledao tu starinsku priredbu folklora, u koju se ostatak njenog bia ulivao bez dileme. A taj posebni deo nje nije vie bio siguran da e Sudba odabrati ba nju, slepo, bez ikakve pomoi. Da li sibilski um zaista kontrolie ono to se ovde dogaa? Mene je usmeravao kako je hteo - ali moe li posegnuti dalje od moje ruke, moe li zaista pokrenuti neto to ne dri kao lutku na koncima? "...ko nas doji na grudima svojim, i grob bude kada grob nam treba?" "Dama daje sve to nama treba. Ja njoj dajem, ne tedim, ne brojim." Luna vide da je Sudba poela lagano da plovi pored njih, u krug, ali u suprotnom smeru, nosei masku; njen izraz lica bio je prepun zaotrene panje, ali bez nekog odreenog usmerenja. Nee me prepoznati. "Ko nam puni i mree i usta, ko u srca unosi nam tugu?" "Dama naa. Mi neemo drugu. Nikad ne daj da ostane pusta." Luna se ugrize za usnu - protiv panike, protiv daljih rei, protiv nagona da vikne Evo me! Ovde sam! elela je da veruje da je sve predodreeno, ali vie nije bila sigurna da je ma ta predodreeno. Ovo nije mogla da prepusti sluaju - ne sad, poto je ila tako daleko i videla tako mnogo. Mora da izabere mene. Ali kako? "Ko natera i nebo da plae? ija kletva razbenjuje more?"

"Po Dami zna se, uj, zemni stvore! Njene rei za te ivot znae." Lunina memorija skoi napred ka dolazeim stihovima, i dva nivoa njene svesti se stopie: "Input!" "Ko zna koga Dama e da zove? Ko zna kome kakvu sudbu sprema?" Odziv utihnu i nestade: ona pade u transfer. I vrati se sa neoekivanom silinom, od koje ostade zagluena. Oseti da se spotakla od oka, pokua da otvori o i. Meutim, oi su joj ve bile irom otvorene, a ipak, svet koji je videla bio je jedva neto svetliji od meseine, sa mutnim i nejasnim obrisima. Pa, ona od drugih ula dobija nesrazmerno jae utiske... zato to je slepa! Jo sekund prolaska kroz uas, zatim razumevanje da je - Sudba Rejvenglas. I da se negde u ovom nejasno vienom krugu figura koje krue oko njenog nepokretnog tela nalazi sigurno i jedna koja je uhvaena drugim polom ovog transfera... Gledala je kako mutna oblija prolaze i prolaze, i pitala se ta e nai, da li e moi da se snae. Onda vide da se jedna figura u kolu spotie, da je podravaju i napola nose ruke okolnih dvaju ena, onih koje ni po emu nije mogla razlikovati. Ona sama... gleda sebe samu. Dakle, iz njenih oiju morala bi gledati Sudba Rejvenglas; sigurno svaka gleda svoje lice i svesna je da to ini... Najednom Luna oseti da se njeno pozajmljeno telo otkoilo i da je polo napred, slobodnim koracima, ka pravoj njoj; da prua masku ispred sebe. Prilazei sama sebi, vide najzad da je to zaista njeno lice. Zurilo je u masku i uzvraalo joj pogled, bez rei, sa izrazom divljenja i zanemele oaranosti. Ona podie masku, Sudbinim uzdrhtalim rukama, jo jednom dirnuta njenom lepotom, i stavi je vrsto na svoja ramena. U trenutku kad je maska legla na mesto, Luna oseti da je cimnuta nazad preko provalije transfera, u um zaista svoj, i zau svoj uzvik pri zavretku transa. Sad je gledala kroz masku, kroz rupe za oi. Vide da ispred nje stoji Sudba Rejvenglas Zimska, oamuena; oseti da je ene u kolu, levo i desno od nje, i dalje podravaju; zau grmljavinu odobravanja oduevljene gomile. Ali iz tih trenutaka zapamtila je samo jedno: Sudba je prstima dodirivala lice koje je opet bilo njeno sopstveno: "Moje lice... videla sam moje lice. I masku Letnje Kraljice..." Gomila sveta poe da nagra oko njih, razbijajui krhki krug ruku, odnosei sve koje su uestovovale. One koje su pridravale Lunu da ne padne, sad se udaljie, ali Luna je ve bila vrsto u ravnotei; ona posegnu napred, uhvati Sudbu za ake, da joj pomogne da vre stoji. Bile su licem u lice. "Sudbo - ostvarilo se", promrmlja ona. "Postala sam Letnja Kraljica!" "Da. Da, znam." Sudba odmahnu glavom, a suze unesoe svetlost u njene zatamnjene oi. "Tako je bilo sueno. Bilo je. Ovo je sigurno prvi put da dve sibile gledaju jedna iz oiju druge. I da vide sebe..." Ona rasejano zagladi svoj okovratnik od belog perja. "Bie kao kraljica sve ono to sam postigla da tvoja maska bude." Lunino srce stee iznenadna, teka ruka. "Ali ne sama. Trebae mi pomo. Trebae mi ljudi koji e pridobiti poverenje mog naroda... i tvog. Da li bi ti htela da mi pomogne?"

Pernati okovratnik zauta Sudbinim klimanjem glave. "Potrebno mi je novo zaposlenje. Rado u ti pomoi kako god je u mojoj moi. Luno... Vae velianstvo." Mreasti svod baci senku na njih, a stareina Dobraventura stupi izmeu njih, sveano vesela. "Damo!" Oko nje, druge pripadnice porodice Dobraventura se naklonie. "Dunosti danas ima tri: da poe meu narod i pokae mu da je no maski poela. Da bude bez briga. Da se raduje. A sutra dunosti ima tri: da sie na dokove kad napolju bude zora. Da baci Zimu u More. Da vlada umesto nje, kao to je volja Damina." Da baci Zimu u more... Luna pogleda ka Palati. "Uh... razumem." "Onda hodi s nama, da te narod vidi. Do sutra, svi smo izmeu svetova, izmeu Zime i Leta, izmeu prolosti i budunosti. A ti si vesnik promene." Dobraventura pokretom pokaza Luni da treba da bude pod tim njihovim pokretnim senjakom. "Sudbo, hoe li ii sa mnom?" "O, da, stupau uz tebe." Sudba se nasmei. "Ovo e mi moda biti poslednja prilika da vidim druga ljudska bia u svoj njihovoj slavi, pa u je iskoristiti maksimalno." Dotae svoje vetako oko prstom punim ljubavi i tuge. "Sve moje maske, delo u koje sam uloila ceo ivot, procvetae i uvenue u ovoj jednoj noi... a moj vid e uskoro u more, zajedno sa svim ostalim zimskim izobiljem, i dobrim i zlim." "Nee!" Luna odmahnu glavom. "Kunem ti se, Sudbo - ovo e biti stvarna promena!" Gomila poe da se namee izmeu njih. "Luno! ta sa Ukresom?" doviknu Sudba preko razmaka koji se, izmeu njih, sve vie irio. Luna uzaludno prui ruku, gubei kontrolu, izgubljena u masi. "Ne znam! Ne znam..." Snane ruke je digoe u nosiljku okienu cveem; ona sede. Ponesoe je, pod svodom, niz Ulicu: list koji se ljuljuka dok ga potok nosi nizvodno. Gde god su je doneli, videla je kako se pojavljuju maske: slavitelji su skrivali lica, odbacivali svoje sopstvene identitete, postajali svoje matarije - kao to je uinila i ona, Letnja Kraljica. Noas nee biti ni Zime ni Leta, ni stranaca ni domaih, niko nee biti u pravu niti u krivu. Na sve strane su cvetali kostimi, svirala muzika, maskirana lica se smejala, pevala, vikala u pozdrav Kraljici. Svuda su ljudi nastojali da pou uz njenu nosiljku, da ponude Kraljici jelo, pie i poklone, ili da je jednostavno dodirnu za dobru sreu. Bila je njena dunost danas, noas, da bude vesela vinska muica, simbol kratkotrajne radosti ivota; jer e svet, a i njena vladavina, tek sutra opet postati stvarni... I bila je zahvalna masci na sebi, masci koja je njima znaila sve, a njoj omoguavala da sakrije istinu da joj, kad god se ukljui u ovaj trenutak, vreme preskoi na sutranjicu, a smeh zamre. Jer ako njen plan nije uspeo, ako Sirus nije ispunio obeanje, onda e sutra, kad izgovori potrebne rei i da znak kao Letnja Kraljica, Ukres biti udavljen... 49. I tako, mala zaista veruje da e biti izabrana za Letnju Kraljicu. uje neke glasove koji joj govore da e pobediti. Geja Derua je lagano etkala po predsoblju predsednika Vrhovnog suda, odve nervozna da bi sedela mirno na oajnom izboru naputenog nametaja. Iako su joj izgledi samo jedan prema nekoliko stotina? Ne, Derua, vasiona

ni najmanje ne mari u ta neko veruje... Luna ili ti ili ma ko drugi. Verovanje naprosto nema veze. Nieg tu nije bilo to bi joj skrenulo panju sa takvih misli, nieg osim neotrih negativa pojedinih predmeta koji su ranije bili okaeni po zidovima, a sad uklonjeni iz ove gole, drevne sobe. Meutim, bie unet novi komplet predmeta, ali doveden i novi skup ljudi, kad Promena jo jednom zavlada u ovom istrajnom Karbanklu. Stvari se stalno menjaju; ali do koje mere je to menjanje realno? Da li ijedan na izbor, ma kako nam izgledao vaan, ikad dovede do nastanka makar i najmanjeg talasia u iroj slici stvari? Prolazei pored prozora, ona vide sopstveni odraz, u duploj ekspoziciji, preko slike grada zahvaenog preobraajem; stade, u tiini, da posmatra taj prizor. "Komandantkinjo Pala-Tion. Lepo je od tebe to si pristala da doe. Znam koliko si zauzeta." Na vratima se pojavio predsednik Vrhovnog suda, Hovanese. Digao je ruku za utivi pozdrav, a ona uspe da zaboravi da su je pustili da ovde eka i etka se znatno posle zakazanog trenutka prijema. Salutirala je. "Nikad nisam zauzeta toliko da ne bih mogla da diskutujem o dobrobiti Hegemonije, visokoasni." Ili o svojoj. Ili da gledam kako neko jede gluposti koje je nalupetao... Utivo je dotakla njegovu uzdignutu aku, a on joj je pokretom pokazao da ue pre njega u sobu. Bila je to sala za sastanke, imala je dug sto sastavljen od nekoliko manjih stolova i zakren mnogobrojnim prenosivim terminalima. Oko stola su sedeli ovdanji hegemonijski birokrati, ona uobiajena grupa koju je odavno upoznala i namrzla, ali, meu njima, i nekoliko lanova Hegemonijine skuptine, njoj veinom nepoznatih. Pretpostavila je da spremaju poslednje elemente obaveznog izvetaja o svim zamislivim aspektima njihove okupacije Tijamata. ak i na svetu ovako retko nastanjenom i slabo razvijenom, proces odlaska bio je levijatanski. Jasno je sagledala ogromnu dosadu na nekima od malobrojnih karemovskih lica u sali. Hvala bogovima to sam samo plavanka, a ne inovnica. Pade joj na um: otkad je postala komandant, zapravo se niim stvarnim, osim komandovanjem, nije bavila. Ali jue sam ponovo bila prava policajka. Stala je, sasluala njihov aplauz: tupkanje dlanovima o povrinu stola. Apsorbovala je takav doek i mentalno ga uporeivala sa onim koji je do jue oekivala. Glavnina civilnih slubenika poslatih na Tijamat bila je poreklom iz iste oblasti na planeti Novosklon, ba kao i glavnina policajaca; po miljenju Hegemonije, kulturna homogenost daje veu delotvornost u radu. Danas injenica da je ona ipak jedna od njihovih, i da dobija poast, kao da je znaila vie od injenice da je samo ena. Dostojanstvenim naklonom uzvratila je na priznanje koje su joj ukazali, a zatim je sela u stolicu, odnekud neskladno donetu, koja joj se nala u blizini. "Siguran sam da ste svi ve uli", ree vrhovni sudija stajui na svoje mesto, "da je komandant Pala-Tion otkrila, i praktino u poslednjim trenucima osujetila, pokuaj tijamatske Snene Kraljice da zadri vlast..." Derua je gordo sluala njegov izvetaj. Svaki pohvalni pridev prijao joj je kao miris retkih trava, u svakom je uivala. Bogovi, pa ja bih mogla i da se naviknem na ovo. Iako Karemovac, Hovanese je znao da se danas i na njega odsijava deo njene slave, pa nije tedeo pohvale. esto je zastajao da popije jo po malo iz jednog poluprozirnog vra; pitala se je li to zaista voda, ili neto protiv bola hvaljenja nekog drugog. "...Iako je bilo, kao to veina nas prisutnih zna, odreenih osporavanja kad je trebalo naimenovati enu za komandanta policije, mislim da se na tom poslu dokazala. Ne verujem da je na

prvobitni kandidat za to mesto, glavni inspektor Mantanjez, mogao iole bolje da postupi u toj situaciji, da su im uloge bile obratne." Ovo ti je prokleto tano. Derua, u lanoj skromnosti, obori pogled, u stvari samo da bi sakrila komade polomljenog stakla u svom osmehu. "Samo sam radila svoj posao, visokoasni. Kao i uvek." Ti nisi nimalo pomogao, mogla bih dodati. Ugrize se za jezik. "Ipak, komandante", ree jedan od skuptinskih poslanika ustajui velianstveno, "zavretak tvoje slube ovde bie u znaku pohvala. Ti ini ast svojoj planeti i svom polu." Na ovo se jedan ili dvojica Novosklonaca nakaljae. "to pokazuje da nijedna pojedinana planete, niti rasa, niti pol, nemaju potpun monopol na inteligenciju; svi mogu da doprinesu, i doprinosie, daljem napretku Hegemonije; dodue, moda ne svi u jednakoj meri, ali zato svako prema svojoj sposobnosti..." "Ko ovome pie grafite na unutranjoj strani lobanje?" proguna kiselo direktor sektora narodnog zdravlja, koji je sedeo do nje. Derua, mrmljajui iza ake, odgovori: "Ne znam, ali ovek je ivi dokaz da je mogue iveti vekovima i ne nauiti nita." Vide direktorov kratki trzaj usnama i prevrtanje oima: tren drugarstva, zajednikog stava o neemu to smeta. "Da li bi ti rekla nekoliko rei, zapovednice?" Derua se tre, uviajui da taj skuptinar nije ni opazio da je iko sem njega kazao ita. Bogovi, ne dajte da se zagrcnem. "Hm, hvala, hvala. Zaista nisam dola sa namerom da drim govor, niti za to imam vremena." Ali, samo malo saekajte... "Ali poto ste ve svi ovde, dozvolite da iskoristim vau panju i pomenem jedno pitanje koje je dovoljno vano da se na njemu zadrimo." Ustala je, nagnula se napred preko pomalo neravne povrine stola. "Pre nekoliko nedelja postavljeno mi je veoma uznemiravajue pitanje - o merima, tijamatskim stvorenjima od kojih dobijamo vodicu ivota." Ovo poslednje je dodala za sluaj da neko od lanova Skuptine ne zna, ili se pravi da ne zna, ta su meri. "Saopteno mi je da je Stara Imperija stvorila mere sa namerom da to budu stvorovi sa inteligencijom na nivou ljudske. ovek koji mi je to rekao dobio je informacije neposredno iz jednog sibilskog transfera." Gledala je kako se njihove reakcije, kao koncentrini krugovi talasia, ire i sudaraju oko stola. Pokuavala je da oceni ta je zaista istina - da li Skuptina zna, znaju li ovi inovnici, da li je ona, Derua, zaista jedino ljudsko bie u ovoj sobi koje nije znalo istinu... Ali, ako je iko od njih samo glumio zapanjenost, bio je odlian glumac. Gunanja poee oko stola: bunili su se. "Pokuava li ti da nam kae", ree Hovanese, "da neko tvrdi da smo istrebljivali jednu inteligentnu rasu?" Klimnula je glavom, oborenog pogleda. Trudila se da stupa veoma lakim korakom. "Ne svesno, dakako." U svom umu videla je ona tela na plai: ali, svesno ili ne, ubijali ste ih. "Sigurna sam da niko u ovoj sobi, nijedan poslanik hegemonijske Skuptine, ne bi dopustio da se ita slino dogaa." Namerno je uputila pogled najstarijem 'Nosiocu znaka' meu njima, skuptinaru koji je izgledao kao da ima oko ezdeset godina, i koji bi mogao biti zaostatak iz vremena dovoljno davnih. "Ali neko je, svojevremeno, znao, jer, znamo za vodu ivota." Ako je ovaj stari znao, nije dopustio da mu se to primeti na licu; ona se iznenada zapita zato joj je stalo da ga u takvom neem ulovi.

"Znai, ti sugerie", poe neko od drugih Karemovaca, "da su nai preci svesno zakopali istinu, da bi dobili vodu ivota za sebe?" ula je koje se posebno ogorenje skrilo u re preci, i uvidela da je ipak uinila jedan pogrean korak. Karemovcu kritikovati pretke, to je kao da optui nekog pripadnika njenog naroda za incest. Ipak, klimnula je glavom, vrsto, uporno. "Da, gospodine, neko je to uradio." Hovanese povue gutljaj iz ae; ree teko: "To su optube koje svojom runoom i neprijatnou ne dolikuju ovakvom trenutku, komandante Pala-Tion." Opet je klimnula glavom. "Znam, visoko asni. Ali ne vidim koji bi auditorijum bio podesniji da ih uje. Ako su istinite..." "Ko je izrekao tu optubu? Gde su mu dokazi?" "Van-Tijamatovac, po imenu Ngenet; poseduje zemljite i plantau ovde na Tijamatu." "Ngenet?" Direktor komunikacija podsmeljivo se pipnu po uvu. "Onaj odmetnik? On bi tvrdio bilo ta, samo da stvori rav utisak o Hegemoniji. To cela vlada zna. Jedina panja koju on zasluuje da dobije od tebe, zapovednice, jeste da ga smesti u zatvorsku eliju." Derua se nasmei kratkotrajno. "Svojevremeno sam razmatrala tu mogunost. Ali on tvrdi da je tu informaciju dobio od jedne sibile; dakle, stvar bi se lako dala proveriti, treba samo da pitamo neku drugu sibilu." "Ja nikad ne bih degradirao ast mojih predaka tako sramotnim postupkom", proguna jedan poslanik. "Meni se ini", ree Derua naginjui se opet napred, "da budunost ovdanjih naroda, onih koji su ljudi i onih koji to nisu, treba da bude mnogo vanija nego ugled nekih Karemovaca koji su postali praina pre jednog milenijuma. Ako se vri neka nepravda, dajte da to priznamo i ispravimo. Ako se pravimo da ne primeujemo masovno ubistvo na ovim prostorima, to znai da nismo nita bolji od Snene Kraljice. tavie, da smo gori - poprskani krvlju nevinih bia, ali zato to ih ubijaju robovi i lakeji koji samo izvravaju nae zahteve, dok ih mi, za uzvrat, kanjavamo tako to njihov svet zadravamo u vatrenom dobu!" Otupelo je sluala te rei koje su izletale iz njenih sopstvenih usta; setila se od koga je sve to ula. Tiina groba pritisnula ju je sa svake strane i naterala da sedne. Nepomino je sedela, vrlo jasno svesna svog disanja i iezavanja njihove dobre volje koja je isticala iz ove sobe kao tenost iz neke ljuture u kojoj nieg drugog i nema. "Izvinite, gospodo. Izgleda da sam... govorila neumesno. Znam da je teko suoiti se sa ovakvom optubom. Zato sam se i ja tolikom lomila ta da preduzmem po tom pitanju, da li da podnesem slubeni izvetaj..." "Nemoj podnositi izvetaj", ree Hovanese. Digla je pogled ka njemu, iznenaena; a onda pogledala redom sve oko stola, videi kruti gnev Karemovaca i ozlojeeni gnev Novosklonaca. Glupao! Odakle ti pomisao da oni ele da pogledaju Istinu u lice, kad to ni sama ne voli? "Skuptina e uzeti tu temu u razmatranje kad odemo sa Tijamata. Kad doemo do odluke, hegemonijski koordinacioni centar na Karemofu bie obaveten o eventualnoj potrebi izmene politike." "Pitaete, bar, i neku sibilu." Ispod stola je okretala kai svog runog sata, eznui za punom akom kapsula ieste.

"Imamo mi jednu, sa nama je, na brodovima", ree on, ne odgovarajui na pitanje u celosti. Teko toj jadnici, sa takvim muterijama. U srcu se pitala da li e mersko pitanje, jedino koje bi vredelo da oni postave, ikad vie biti postavljeno. "U svakom sluaju", ree Hovanese mrtei se njenoj utnji, "odluka, kakva god da bude, nee biti tvoj problem, Derua; provee ostatak svoje karijere, i ivota, mnogo svetlosnih godina daleko od Tijamata. Kao i svi mi. Cenimo tvoju zabrinutost i otvorenost u iskazivanju svog uverenja. Ali za nas, ovde okupljene, meri i ceo Tijamat od sad postaju isto akademsko pitanje." "Valjda je tako, visokoasni." Uostalom ni kia ne pada ako ne pada na tebe. Ona jo jednom ustade i sve ih pozdravi krutim salutiranjem. "Hvala vam za vae vreme i to ste me pozvali. Ali, moram da se vratim mojim dunostima pre nego to i one postanu akademske." Okrete se, ne ekajui ni na kakav znak da joj dozvoljavaju da ode, i izie brzo iz sobe. Stigla je do izlaznog hodnika, ali onda za njom dolete Hovaneseov glas koji ju je pozivao da stane. Ona se okrete, napola vrela, a napola hladna, i vide da on za njom dolazi sam. Nije uspevala da sasvim proita njegovo lice. "Nisi dala Skuptini priliku da ti urui prekomandu, zapovednice." Njegove oi su je kanjavale za njenu netaktinost i nezahvalnost pred poslanicima; meutim, ne ree joj nita vie. "A." Uzela je list sa tekstom automatski iz njegove ruke, prstima koji nisu oseali nita. O, bogovi, kakve li u sree biti? "Nee ni da pogleda?" To nije bilo uzgredno pitanje, a ni prijateljsko, i ona oseti da se njena otupelost iri. Malo je nedostajalo da odbije; ali neki perverzni deo nje nije hteo da ignorie taj izazov. "Hou, naravno." Odlomila je peat, rasklopila tanani papir i nasumice prolutala oima po stranici. Rasformiranje tijamatske policijske brigade; to je i o ekivala, plavci e ii na nekoliko raznih svetova. Mantanjez e biti glavni inspektor negde drugde. A ona... ona... konano nae svoje ime i proita... "To je neka greka." Oseala je u sebi savreni mir savrene neverice. Proita ponovo: komandant sektora, to je maltene jednako njenom poloaju ovde. Ali u mestu Rajska Stanica, Silagong, na Velikoj Plavoj. "Tamo nema nieg osim pustinje od ljake." "Tamo postoji i kanjenika kolonija. Obimno vaenje minerala obavlja se tamo, komandante. Rudarski posao, od velikog znaaja za Hegemoniju. Planira se otvaranje jo jedne robijake naseobine. Zato se i ojaava sastav policije." "Do vraga, ja sam policajka. Neu da budem upravnik logora." Hartija uzdahnu pod pojaanim stiskom njene ake. "Zato se meni daje ovo? Je l' zbog onog to sam maloas rekla unutra? Pa nisam ja kriva to..." "Bilo je odavno predvieno da ode tamo u prekomandu, zapovednice. Samo, zbog zasluga ti je dato vie mesto - komanda sektora." Izgovarao je te rei promiljeno, sporo; iz njega je prosto curilo samozadovoljstvo oveka koji ivi od uticaja i od znanja pre drugih. "Uostalom, rehabilitacija kanjenika je jednako vana kao njihovo privoenje pred zakon. Neko mora i to da radi, a ti si osoba koja ume da odoli u... tekom poloaju." "U slepoj ulici!" Dalje se raspravljati, znailo bi samo se jo poniavati; Derua se borila da obuzda svoj temperament, ali nije ba uspevala. "Komandujem policijom

cele jedne planete. Upravo sam dobila pohvalu. Ne moram utke da trpim da mi crkava karijera!" "Naravno da ne mora", ree on pokroviteljskim tonom. "Moe da pokrene to pitanje pred lanovima skuptine - mada verovatno nee naii na velike simpatije kod njih, posle gnusnih i ogavnih optubi koje si malo as izgovorila tamo." Njegove oi postadoe mranije. "Da se mi pogledamo otvoreno oko ovoga, je l' moe, komandante? Oboje znamo da si vrhunski poloaj dobila zahvaljujui Kraljiinom meanju. Pa unapreena si, pre svega, u inspektora - samo da bi se uinilo Kraljici po volji. Ova nova pozicija je vie nego to zasluuje. Jasno ti je isto koliko i meni da se mukarci pod tvojom komandom nijednog trenutka nisu pomirili da im zapoveda ena." Ali to je Arienrod nametala! Upravo sad se ta situacija menja, ve se promenila... "Stanje morala u brigadi bilo je o ajno; glavni inspektor Mantanjez esto mi je referisao o tome. Tebe u policiji ne ele i ne trae. Da l' e ti ovu prekomandu da prihvati, ili da podnese ostavku, to je tvoja stvar, ali nama je to savreno svejedno." Iza svojih lea je uhvatio jednu aku drugom i tako stajao pred njom, nepomian kao zid. Seala se blistavih pohvala koje je govorio o njoj pre tako kratkog vremena. Ti si mi ovo namestio, skote jedan. Videla sam da e tako biti. Ali posle onog jue mislila sam - mislila sam..." "Boriu se protiv ovoga, Hovanese." Glas joj je drhtao od besa, ali polovina besa bila je usmerena ka njoj samoj, to je dozvolila da se ovo desi. "Ni Kraljica nije mogla da me upropasti, pa nee ni ti." Ali Arienrod te jeste upropastila, Derua. Jeste... Okrete se i izie. Ovog puta niko je ne pozva da se vrati. Geja Derua izie iz zgrade Suda Tijamata i poe nazad, nezakrenom Plavom uliicom, ka glavnom tabu policije. (ak i u doba Festivala, veseljaci su izbegavali ovaj deo grada.) Njena prva i jedina misao bila je da ode kod svojih ljudi, da im objasni u emu je njen problem i da pokua da dobije njihovu podrku. Njihov stav prema njoj odista se menjao, zbog onog jue; to je videla na gotovo svakom licu. Meutim, da li se promenio dovoljno? Kad bi sad imala pred sobom dovoljno vremena, mogue je da bi dobila potenu ansu da dokae da je sposobna, jednako kao i ma koji mukarac, da zadobije njihovo potovanje. Ali toliko vremena nema. Ima li dovoljno bar da pokua da ih okupi, da joj pomognu u ovome? Ako bi to i mogla... vredi li truda? Uvide da je ve stala. Ispred nje - graevina taba: prastari, grozni fosil na koji se toliko navikla. Nijednu drugu zgradu niti poloaj u slubi ona vie nikad, nikad u ivotu nee toliko mrzeti - niti, uvide ona, smatrati toliko znaajnim. Kud god da ode, ako uopte ode u uniformi koju sad nosi, uvek e biti marginalka, uvek e morati ne samo da radi svoj posao dobro, nego i da se bori da bi dokazala da uopte zasluuje pravo da ga radi. I uvek e se nai neki novi Hovanese, neki drugi Mantanjez; takvi je nikad nee prihvatiti i nastojae da je isteraju. Bogovi, pa da li ona zaista eli da provede ostatak svog ivota tako? Ne... ne ako moe nai neto drugo, neku drugu svrhu ivota, koja e joj znaiti isto koliko ovaj posao i u koju e verovati isto toliko. Ali, nema nieg drugog... ne postoji. Izvan ovog zaposlenja ona nema ni ivot, ni cilj, ni budunost. Proe pored taba, izie iz Plave uliice i zaroni u reku svetkovanja. 50.

Kroz slabo osvetljene Starbakove odaje Ukres je plovio kao stranac, bez sna, bez cilja. Ne vie njihov deo, ali ni slobodan da izie. Sve ulaze u taj stan, i one javne i one privatne, sad su uvali straari, ali ne Kraljiini gardisti, nego Letnjaci besni zbog njenog pokuaja da sprei Promenu. Pod straom su drali i samu Arienrod - a njena zavera je, iz nekog razloga, propala. Meutim, kad je pokuao da ih pita o Luni, i da li im je Luna otkrila zaveru, nisu znali, ili nisu hteli da kau. Pokuavao je da ih navede da ga puste, ili da ih ubedi da je samo Letnjak kao i oni, ali samo su se smejali i terali ga nazad, harpunima i noevima. Znali su ko je on: Arienrod im je rekla. Zato e ga tu drati sve dok ne bude prinet na rtvu. Arienrod je bila ta koja ga nije pustila. Ako propadaju njeni snovi, moraju i njegovi. Ako treba ona sutra da umre, onda nek umre i on. Vezala ga je za sebe isto onako nepobeno kao to e sutra biti konopcima vezan za nju kad ih bace zajedno u vodu. Ona je inkarnacija Mora, Starbak je njen drubenik, dakle i drubenik Mora, oboje e se iznova roditi sa novom plimom... ali kao nova tela, sa sasvim novim, neuprljanim duama - letnjakim duama. Tako to ide jo od poetka vremena, to je obiaj koji e zauvek vaiti, bez obzira to su ga stranci preokrenuli da ide njima u korist. Ko je on, da menja Promenu? Luna je pokuala da ga spase, ali njegova sudbina je jaa i od njega i od nje. Nastojao je da ne razmilja o onome to se dogaalo kad su njega odveli i kad su Arienrod i Luna najzad ostale nasamo; mora biti da je tad Luna konano doznala istinu o sebi. ak i ako je potom uspela da, na neki nain, pobegne od Arienrod, sad se vie nikako ne moe vratiti po njega. On samo moe da bude zahvalan to je dobio jedan poslednji sat sa njom. To je poslednji ustupak osueniku... i poslednja ironija jednog straenog ivota. Otvorio je pozlaeni orman, preturao neko vreme po njemu i naao jedan zaveljaj: odeu koju je nosio kad je po prvi put doao u ovu palatu. Iznese je i rairi polako po mekoj povrini saga. U sredini zaveljaja bile su one perle koje je kupio drugog dana svog boravka u gradu... a uz perle, svirala. Ostavio je sviralu po strani, skinuo se i obukao labave, teke pantalone i koulju u duginim bojama koja se slagala sa tim perlama. Oblaio se kao da je to neki ritual. Onda je iz fioke na vrhu svog 'stoia za oblaenje' uzeo oevo odlikovanje i okaio ga oko vrata: time je sve bilo upotpunjeno. Neno je dohvatio sviralu i seo na ivicu kaua koji je imao teke, debele noge i naslon pogodan za udobno sedenje. Podie sviralu do usana i opet je spusti: usta neoekivano suva, odve suva za pesmu. Proguta, oseajui kako se puls u njegovoj slepopnici usporava. Die opet tu krhku koljku. Rasporedi prste po otvorima i dahnu u usnik. Jedna nota, drhtava, ispuni vazduh oko njega, kao duh koji zapanjeno uvia da je osloboen tiine za koju je mislio da e biti vena. ep oseanja mu zatvori grlo i on ponovo proguta; melodija za melodijom ispunjavala mu je glavu, pokuavajui da pobegne u vazduh. On poe da svira, zastajkujui, reagujui pogrenim prstima na zapamene obrasce, uz piskave nadtonove koji su ga ubadali u ui. Ali, postupno, njegovi prsti postadoe hitriji, voda pesme potee opet slatka i ista iz dubine njegovog bia, nosei ga nazad, ka svetu kog je izgubio. Arienrod je pokuala da upropasti njegov poslednji susret sa Lunom, da oduzme ak i to, kao to mu je oduzela uivanje u ma emu to je lepota i radost a nije ona sama; ali, nije uspela. Lunina strast i vera u njega su isti kao pesma, a uspomena na Lunu odnee sav stid, zaleie sve rane, ispravie sve nepravde...

Ukres die pogled: neko je ispred njega otvorio vrata njegovog stana koja su uvali straari, razbijajui pesmu i aroliju. Uoe dva obli ja u dugim odedama i sa kapuljaama. Jedna figura se kretala sporo, groteskno. Za njima se vrata zatvorie. "Ukres Svetlohodni Letnji..." Ukres mirnu, die ruku i dohvati lampu koja je visila odozgo; pojaa njen sjaj. "ta hoete? Nije sad vreme..." "Vreme je... posle dvadeset i nekoliko godina." To je rekao prvi ovek, onaj koji se kretao lako. Taj stupi napred, u sferu svetlosti i zbaci kapuljau unazad. "ta?" Ukres vide oveka na mlaem kraju srednjeg ivotnog doba; stranca. Karemovac, pomisli on prvo; ali neto blee koe, masivnije grae, okruglijeg lica. Neto u tom licu... kao da je poznato... "Posle dvadeset i nekoliko godina, vreme je da se sretnemo, Ukree. Kamo sree da to moemo u veselijim okolnostima." "Ko si?" Ukres ustade sa kaua. "Tvoj prvi predak." Te rei je uo, ali nisu znaile nita; Ukres odmahnu glavom. "Tvoj otac, Ukree." Neto u rei tvoj bilo je nepotpuno, kao da ovaj neznanac ne uspeva da izrazi sve to osea u vezi sa njom. Ukres opet sede; krv mu se naglo spusti iz glave, obuzela ga je vrtoglavica. Taj nepoznati ovek - njegov otac - otkopa plat, zbaci ga sleganjem ramena i nabaci na jednu stolicu; ispod toga imao je obino srebrnosivo hermetino odelo za svemir i ukrasnu znaku i okovratnik poslanika hegemonijske Skuptine. Nakloni se malo, formalno, na nain koji je, iako otmen, bio i nekako nezgrapan, kao da ne zna ta bi posle toga, kako bi poeo. "Prvi sekretar, Temon Avini Sirus." Onaj drugi ovek posluitelj? - se okrete i, vukui noge, ode u drugu sobu, bez komentara, ostavljajui njih dvojicu same. Ukres se nasmeja da pokrije drugi zvuk. "Je l' ovo neka ala? Je l' te Arienrod nagovorila na ovo?" akom pokri svoju tuinsku medalju, obavi prste oko nje, po e stezati, tako da mu najzad pesnica pobele... seao se kako ga je Arienrod zadirkivala i ismevala, priala mu da zna kome je medalja ranije pripadala, i kako se njegov otac zove; priala mu lai. "Nije. Objasnio sam Letnjacima da dolazim da vidim sina, i oni su mi pokazali gde si." Ukres otre medalju preko glave. Baci je Sirusu pred noge. Progovori glasom promuklim od neverice. "Onda bi ovo moralo da bude tvoje, heroju - pakleno je sigurno da nije Starbakovo. Mnogo je petlje trebalo imati da se ovamo doe i da se zabode no u mene... eto ti nagrada. Uzmi je i bei napolje." Sklopio je oi, nastojei da ne trai slinosti lica. uo je kako se Sirus saginje da dohvati odlikovanje. "'Naem plemenitom sinu Temonu...'" Rezonantni glas utihnu. "Kako je tvoja majka? U noi sa maskama, dadoh joj ovo... ovo zavetanje za tebe." "Ona je umrla, strane." Otvori oi da bi gledao Sirusovo lice. "Ja sam je ubio." Pustio je da ok deluje. "Umrla je onog dana kad sam ro en." ok se pretvorio u jad, u nevericu. "Umrla na poroaju?" upita on, kao da mu je zaista vano ta se desilo. Ukres klimnu glavom. "U Letu nemaju svu modernu opremu. Niti e je imati ovde, posle Promene." Pree akama po gruboj tkanini svojih pantalona. "Ali to nee biti nimalo vano meni. A ni tebi."

"Sine. Sine..." Sirus je prevrtao medalju u ruci. "ta mogu da ti kaem? Moj otac je premijer; on ti je deda. Kad se vratio po mene, sve je bilo tako jednostavno. U oima moje lige, injenica da sam bio od njegove krvi uinila me je kraljevskom linou, uinila me je voom, dala mi je pravo da vladam, donela mi je samo uspeh i sreu. A on se vrati na Samathu, urui mi ovu medalju svojeruno i uvede me u Skuptinu." Pustio je da mu medalja klizne kroz prste; ona ostade da se kruno njie na lancu, odsijavajui kao plameni toak. "Dao sam ovo tvojoj majci zato to je toliko liila na narod moje majke; imala je oi plave kao umsko jezero, a kosu kao sunev sjaj... Prenela me je nazad, na moju zaviajnu planetu, tokom jedne noi, kad sam bio usamljen a moj svet daleko." Die pogled, nudei medalju na ispruenoj ruci. "Ovo je bilo njeno, tvoje, i uvek e biti." Ukres oseti da mu se kosti rastvaraju a telo pretvara u dim. "Gade jedan... zato si doao sad? Gde si bio onda, u onim godinama kad si mi bio potreban? ekao sam da se vrati, pokuavao sam da budem sve to sam zamiljao da e ti biti, u nadi da e me onda hteti, kad me vidi." Rairio je ruke, okruen tehnolokim tajnama koje je reio tako mukotrpno, tako uzaludno. "Ali sada, kad je sve otilo, i kad sam upropastio svoj ivot... ti dolazi i vidi me ovakvog!" "Ukree, tvoj ivot nije upropaen. Nije ni zavren. Doao sam da... popravim stvari." Oklevao je; Ukres se lagano okrete ka njemu. "Tvoja roaka Luna mi je priala o tebi. Uputila me ovamo." "Luna?" Ukresu se stee srce. "Da, sine." Sirusov osmeh ispunjavao je ohrabrenjem i pouzdanjem. "Iza ovog naeg ponovnog sastanka je njen um, a njeno srce, rekao bih, eka drugog... Poto sam upoznao tvoju ro aku, mislim da potie od finog porodinog stabla." Ukres skloni pogled, outa. "A poto sam se sudario sa njenom verom u tebe", ree tuno, "mislim da nema nikakvog razloga da se postidim to si mi ti sin." Sirus se zagleda mimo i oko njega, u instrumente i maine, utljivo svedoanstvo o njihovoj zajednikoj krvi, istoj nasleenoj kulturi. Poe ka Ukresu, koji ustade. Okai mu opet medalju oko vrata, gledajui ga u lice i duboko u oi. "Ti vie voli svoju majku... ali vidim da ima tehniarsku potrebu da zna zato. Kako bih voleo da na svako pitanje postoji odgovor..." On spusti aku na Ukresovo rame, ali kao da samo proba, kao da nije siguran da e ruci biti dozvoljeno da tamo i ostane. Ali, Ukres mu je vratio pogled netremice, upijajui taj trenutak i taj dodir; jedna prazna, hladna elija u kojoj je godinama amio deo njegove celovitosti otvorila se sada, najzad, silovito, a svetlost i toplina su nadirali unutra. "Doao si... doao si po mene oe..." Izgovorio je tu re, za koju nikad nije pomiljao da e je sa svojih usana uti; i pritisnuo dlan preko Sirusove ake na svom ramenu, uhvatio se za tu aku kao dete. "Oe!" "Jako dirljivo." Onaj drugi ovek ue u sobu, opet vukui noge, i rasturi taj trenutak. "Nego, ako nema nita protiv, Svetosti, aj' da zavrimo ovo." Ukres pusti oevu ruku, okrete se nezadovoljno, vide da drugi ovek otkopava i odbacuje plat. "Herni! ta..." Herni se mrano isceri. "Poslala me baba-roga. Ja sam tvoje drugo ja, Svetlohodni." Njegove paralizovane noge bile su obuhvaene mreastom armaturom, egzoskeletom. "O emu ovaj pria?" ree Ukres pogledavi opet oca. "ta trai ovde?"

"Meni ga je dovela tvoja ro aka Luna, govorei da je voljan da zauzme tvoje mesto kad bude prinoenje ljudske rtve, na Promeni." "Moje mesto?" Ukres odmahnu glavom. "On? Ti?... Zato, Herni? Zato bi ti to uradio za mene?" Nije dozvoljavao sebi da se nada... Herni se nasmeja, kratko. "Ne za tebe, Svetlohodni. Za nju. Njih dve su slinije nego to zna. Slinije nego to zna..." Njegove oi postadoe daleke. "Luna je znala. Znala je ta mi je potrebno, ta hou: Arienrod, i moje samopotovanje... i da se ovo zavri, i da se nasmejem poslednji. Luna mi je sve to i dala. Bogovi, hou da vidim Arienrodino lice kad sazna da je prevarena u svakom, svakom pogledu! Bie, ipak, moja zauvek... a to bi trebalo da bude dovoljan pakao, i raj, za nas oboje." Njegovo gledanje se teleskopski prenelo do njihovih lica. "Idi ti, Svetlohodni, kod one loe kopije koja je tvoja; nadam se da e biti zadovoljan njome. Nikad ti nisi bio dovoljno muko za pravu stvar." Prui ogrta ka Ukresu. Ukres ga uze, nabaci sebi na ramena. "Valjda to moe i tako da se sagleda." Prikopa ga ispod grla. Otac mu prui kutijicu paste braonkaste boje. "Natrljaj lice i ruke, da bi straari pomislili da si Karemovac." "Pripadnik galaktikog Izabranog naroda", ree Herni mirkajui podsmeljivo. Ukres prie ogledalu, posluno se natrlja bojom i vide sopstveno iezavanje. Iza svog odraza u ogledalu video je Sirusa kako eka, i Hernija kako pregleda sadrinu sobe, nainom ustro prisvajakim - vide da se tu nalazi Starbak u svom elementu i da je tu jedan sin kome je doao otac... Dva razliita oveka. Dva razliita oveka, iako su bili isti ovek, voleli istu ali ne istu enu, dvojica koji nju i sad vole upravo zbog onih stvarti po kojima se ona razlikuje od sebe. Jedan spreman da se vrati u ivot, a drugi spreman da umre... Dovrio je bojenje koe, navukao kapuljau, otiao do Sirusa i stao uz njega. "Spreman sam", ree, najzad odgovarajui na oev osmeh osmehom. "Sin prvog sekretara, unuk premijera... odgovara svojoj ulozi odlino." Njegov otac klimnu glavom. "Hoe li ita da ponese?" Ukres se seti svirale od koljke, uze je sa kaua. "Samo ovo." Baci kratak pogled na hardverski kr koga je bila puna soba. "Herni..." Sirus ree neto skrueno na karemovskom jeziku, a Ukresu prevede ta je rekao: "Hvala ti to mi daje sina." Ukres duboko udahnu. "Hvala ti." Herni prekrsti ruke na grudima, uivajui u neemu to Ukresu nije bilo sasvim razumljivo. "Nema na emu, sadhu. Samo ne zaboravite, nikad, da sve dugujete meni. Aj' sad napolje iz mojih prostorija, vi, kopilad jedna. Hou da ponem da uivam u njima, a nije mi ostalo mnogo vremena." Sirus pokuca na vrata, koja se otvorie. Ukres se na tren osvrte da vidi Hernija, koji je stajao u svom elementu, zauzimajui Ukresovo mesto. Zbogom, Arienrod... Sirus ode, sa svojim slugom koji teko hoda, i ostavi Starbaka samog. 51.

Plima gomile prenela je Lunu s jednog kraja Ulice na drugi, sve do samih kriputavih dokova donjeg sveta Karbankla gde grad zalazi 'nogama' u more. Tu je procesija bacila ponude Majci koja je More i konano oslobodila Lunu, posle venosti zbijene u nekoliko sati. Sad je mogla provesti No maski kako se njoj hoe. Do zore. Vratila se Ulicom do gradskog stana Derue Pala-Tion, odbijajui pripite oboavaoce i eljne, ali nesuene ljubavnike u guvi kostimiranih tela; oseala je svud oko sebe ubrzanje pulsa, sve veu strast iza obeanja ove noi. Ali ta elektrizirajua energija oko nje samo joj je pojaala svest o svome usamljenikom probijanju napred, i o injenici da bi do kraja ivota mogla biti sama ako ovu no provede celu tako. No je plavela ka crnom na kraju uliice kad Luna konano stie do kue komandanta policije i zalupa na vrata. Otvori joj Pala-Tion, obuena ne u uniformu nego u neku bezoblinu kunu haljinu; tre se, videi lice Letnje Kraljice pred sobom. Luna skide masku sa svojih ramena i zadra je u naruju, ne govorei nita. "Bogovi..." Pala-Tion odmahnu glavom, kao da je ovo samo jo jedan udarac u nekakvom batinanju od koga je ve oamuena. Stade u stranu, proputajui Lunu da klisne unutra, u pribeite, da se skloni od gnjeeih gomila napolju. Luna proe kroz atrijum, ue u dnevnu sobu, sa srcem u grlu, tragajui za... "Ne. Jo nita", ree Pala-Tion stupajui za njom. "Jo se nije vratio." "Ah." I tu jednu re izgovori silom. "Ima jo vremena." Luna utke klimnu glavom i poloi masku Letnje Kraljice na jedan kraj kaua za sedenje. "ta je, ve ti je suvie teka?" U Deruinom glasu sad je bilo manje ljubaznosti. Luna die pogled, vide umorni rastanak od iluzija koji je oi te ene pretvorio u prainu. "Nije... ali sutra u zoru, ako Ukres ne bude... ne bude..." Opet obori pogled. "Da li si asno osvojila tu masku?" upita Geja Derua Pala-Tion, grubo otvoreno, kao da zaista oekuje poten odgovor. Luna pocrvene, zaglaujui trake maske. Da l' sam? "Morala sam je osvojiti." Pala-Tion se namrti. "Kae mi da zaista veruje da je bilo predodreeno... sibilo?" "Da. Bilo je. Bilo je sueno da je ovo izvedem, ako imam dovoljno snage. Imala sam. Razlog koji stoji iza toga vaniji je nego ja ili ti, ili nas obe, komandante. Mislim da ga zna... eli li jo i sad da me sprei?" Posmatrala je bezimenu neizvesnost na Deruinom licu. Derua protrlja podlaktice, poseui akama duboko u rukave kune haljine. "To zavisi od tvog sledeeg odgovora. Imam jedno pitanje, sibilo." Luna pokri svoje iznenaenje i klimnu glavom. "Pitaj, i odgovoriu. Input." "Sibilo, reci mi istinu, celu istinu o merima." Lunino iznenaenje poe padati, zajedno sa njom samom, u crnu prazninu Nigdine; raunarski mozak poe, umesto njenog, da saoptava ovoj strankinji istinu. Ali iza te istine leala je druga, dublja istina, i Luni, dok je plutala sama po mraku, doe vizija i obrati se samo njoj. Vide mere, ne onakve kakvi jesu - nevine, nesvesne igrake Mora - nego kakvi su prvobitno stvoreni: snalaljiva, inteligentna bia koja u sebi nose klice besmrtnosti... i neto vie od toga. Besmrtnost im je data iz odreenog razloga, inteligencija tako e iz odreenog razloga. A taj razlog bio je onaj samo njoj poznat: prisustvo sibilske maine, izvora celokupnog sibilskog usmeravanja,

ovde, na Tijamatu, ispod Karbankla, ispod mora. Trebalo je da meri budu uvari sibilskog uma, da poseduju znanje koje e odravati taj um i omoguavati mu da funkcionie hiljadama godina... Ali ak ni ovaj izolovani, marginalni svet nije se pokazao sasvim bezbednim od onog truljenja koje je prodiralo Staru Imperiju ivu. Gusari sa drugih svetova doli su da love mersku nesavrenu besmrtnost; podanici same Imperije poeli su taj pokolj, kojim je na kraju osakaena sibilska mrea, koja je bila klju za njihovu budunost. Meutim vremenom je Imperija pala sasvim, bespovratno; sruila se od svoje sopstvene teine. Najzad su nastupila vremena u kojima nijedan lovac nije dolazio da narui mir ovog sveta. Njeni preci, ljudi, izbeglice-naseljenici na Tijamatu, borili su se da opstanu i da stvore sebi novi dom na ovoj naputenoj, negostoljubivoj planeti. Nisu ni sanjali kakva tajna lei skrivena ispod tijamatskog mora; a ipak, vekovima su, pobono slavei Majku More, slavili i sibilski um ne znajui za njega, a decu tog uma smatrali su svetinjom. Ali smrtonosna neskrivena tajna vode ivota odrala se u informacionom stasisu do sadanjosti; i im se Hegemonija uzdigla, ciklus pokolja mera nanovo je poeo. Posle nekoliko vekova eksploatacije, meri su izgubili oseanje svrhe i pali u primitivno, nepitajue jedinstvo sa morem. Sibilska mrea je nastavila da radi, da deli znanje osakaenim kulturama koje su nastojale da se dignu iz ruevina Starog Carstva; ali bez pomoi mera, bez odravanja koje je trebalo da oni obavljaju, sibilski um je poeo da poputa. Ali, nije se ni mogao ni smeo otkriti, i poveriti svoju sudbinu ljudima koji bi ga mogli spasti; jer to su bili isti oni koji su iz svog hira unitavali mere. Ipak, ona, Luna, postala je Letnja Kraljica, kao to je sibilski um i hteo. Sada je, kao Kraljica, mogla da zapone zadatak obnove svega to je uniteno. Ona je poslednja nada sibilskog uma, koji je sve svoje, ve nesigurne, snage uloio u usmeravanje njenog puta. Jedino ako ona uspe da preokrene tok dezintegracije, um e moi da joj pomogne da zauvek prekine ciklus izrabljivanja. Nastavie da je vodi, dok bude mogao; ali teret pretvaranja idealnog u stvarno bie na njoj... Kraj analize! Luna se zanjiha na nogama, osloboena iz transfera. Pala-Tion je prihvati rukama i pomoe joj da sedne na kau. "Je l' ti nije pozlilo?" ree Derua, traei na njenom licu umirujue znake shvatanja gde je. Luna odmahnu glavom, sva zgurena pod teretom novog otkrovenja. "O, Damo..." Zajea, shvatajui tek sad emu su bile upuene njene molitve. "Kako? Kako mogu ja da ispravim hiljadu godina nepravde? Ja sam samo jedna, samo Luna..." "Ti si Letnja Kraljica", ree Pala-Tion. "I sibila. Ima sve potrebne alatke. Sad je sve samo pitanje vremena... Ima li dovoljno vremena pre nego to se Hegemonija jo jednom vrati?" Luna polako die glavu. "Ne", ree Pala-Tion sklanjajui pogled. "Neu te ometati. Kako bih mogla iveti sa toliko mnogo smrti, a ipak podnositi samu sebe? I - zbog ega?" ake joj se stegoe. Tek sledeeg trenutka Luna je shvatila da je policajka ula samo ono to i Ngenet svojevremeno, a ne ono to je njoj, Luni, proaputano u tajnosti, u tami, neposredno umu. Pala-Tion je sagledala izazov, ali ne onaj pravi; videla je samo sukobljavanje dvaju razliitih nivoa tehnoloke snage, a ne i sukob na sasvim drugom nivou, i sa daleko irim reperkusijama - koje e se, kao talasi, proiriti celom jednom galaksijom. Ipak, Pala-Tion

je shvatila da nekakav izazov postoji i da e se ishod moda meriti koliinama patnje i smrti; ve i to uvianje je dovoljno. Luna klimnu glavom. "Ovo znai vie, i veem broju ljudi, nego to ti ikad mogu rei." Pala-Tion se nasmei stisnuto. "Eto meni utehe." Udalji se od Lune, prie bodljikavoj ljuturi morskog pua na stolu pored ulaznih vrata. Podie je i zadra u rukama nekoliko dugih trenutaka, ostajui leima okrenuta Luni. Luna se oprui po kauu, tela olovnog, uma otupelog od preoptereenja; pitala se kako da prebrodi sutranju zoru, bez ega se ne moe suoiti sa dugim godinama budunosti. "Morala bih ve da se vratim na..." Pala-Tion die pogled; jo neko je kucao na vrata kue. Luna sede, a ake joj se stegoe. Pala-Tion ode u atrijum. Luna zau otvaranje vrata, neiji ulazak... "Ti!" uzviknu neko, kome kao da je bilo muka od tako ogromne izdaje. Poznat glas... Ustade, sa izvesnim naporom, i poe na tu stranu. Vide tri figure ocrtane svetlou sa ulice; crvenu kosu sa rubom od zlata. "Polako. Gde si navalio, Ukres", ree Pala-Tion, hvatajui ga elinom akom za miicu ruke; jer, on je pokuao da klisne van, u uliicu. "Da je ovo klopka, ti bi sad bio kod mene u zatvoru, a ne u kui." "N-nije mi jasno." Ukres se pod njenom rukom malo opusti. Njegova zbunjenost se jasno videla. "Nisam sigurna ni da je meni jasno." Pala-Tion ga pusti. Pored nje je stajao njegov otac i smeako se kao da hoe da im svima vrati pouzdanje. "Ukree..." On die glavu. "Luno!" Poe ka njoj. Ona isprui ruke. Ukres ue u sobu, gde je Luna stajala i ekala ga. Ostatak sveta prestade da postoji, svuda oko susretne take njihovih srca. "O, Luno! Luno..." Dahnuo je te rei u njeno uvo, a njene rei zaustavio jo jednim poljupcem. "Ukreence..." Osetila je ukus suza; glas joj je bio tanak i mali, kao deji. "Ukree." Oboje digoe pogled, ujui Sirusov glas. "Ja vas sad moram ostaviti. Sad kad ste u... sigurnim rukama." Osmehom pokaza svoju tugu. Ukres klimnu glavom, odvoji se polako od Lune i prie opet ocu. Luna je, sa bolom u srcu, gledala kako se njih dvojica grle poslednji put. Onda njegov otac izie u ulinu galamu. Geja Derua Pala-Tion zatvori vrata, pogleda Ukresa bezizraajno. Prisilio je sebe da se sretne sa njenim pogledom. "Ispriau ti ta znam o Izvoru. Ti to trai, je l' tako, da bi me pustila na slobodu... samo to?" ree kao da ne veruje da e biti tako. Klimnula je glavom, ali njeno lice ostade napeto. "Vidi, zapovednice..." On sklopi oi. "Ne znam zato radi ovo... ali znam da se ovo ne radi zbog mene. Ipak, hou da zna da mi je ao..." nastavljao je, navaljivao da kae do kraja. "Znam da od izvinjenja nema nikakve koristi, znam da se njime ne menja nita, niti ono znai ita. Ipak - izvinjavam se." Rairio je ruke. "Znai neto, Svetlohodni", ree ona. Ali policajka je izgledala kao da je i sama iznenaena time to je rekla.

"Bar jednu stvar mogu da uradim za tebe", ree on naglo. Ode energinim koracima na drugi kraj sobe, iupa iz zida runi geometrijski brojanik asovnika. Luna je sa nevericom gledala kako baca asovnik na pod i gazi ga. On se osmehnu i protrlja ruke. "Ako ti je ovo mesto bilo odvratno, a nisi znala zato - ovo je bio razlog: subsonini emitor u asovniku." Prie opet Luni, uhvati je za ruku kao da se plai da bi Luna mogla da iezne. "Moda ima i drugih za koje ne znam." Svest da je godinama bila izloena nesanici i patnji, sasvim nepotrebno... da je sumnjala u svoj zdravi razum, zbog te jedne ubaene spravice... i da je sad muenju zaista kraj, ispuni Pala-Tionino lice. "Oduvek sam nameravala da pretvorim ovaj muzej u normalnu sobu. Ali, nikad da stignem..." Umorni gubitak iluzija opet se spusti na nju. "Pa, dobro, Luno. Dobila si sve po ta si ovamo doputovala; drago mi je, jer neko e od toga imati koristi. Kad snimimo Ukresovo svedoenje, vas dvoje prestajete da postojite, to se mene tie; i to e biti kraj problema koje sam zbog vas imala... Nadam se da ete odsad umeti da sami da se brinete o sebi." Proe pored njih i ode u zadnje sobe stana. "ta je htela da kae?" ree Ukres okreui se opet Luni. Odmahnula je glavom, ne gledajui ga u oi. "Valjda misli na sve to se deavalo protekle godine. Proteklih pet godina, ispravi se bezglasno. "I sve to e biti posle Promene." Pogleda ka masci Letnje Kraljice. "ta je ono?" ree Ukres pratei njen pogled. "Maska Letnje Kraljice." Ona oseti da se ukrutio i da se odmie od nje. "Tvoja? Ti si je osvojila?" Glas mu se zgusnuo. "Ne! Nisi ti to mogla - nisi mogla da pobedi! Osim ako si varala." Luna vide svoj odraz, Arienrodin, u njegovim oima. "Pobedila sam jer je tako sudbina htela! Morala sam da pobedim - i to ne radi nekih mojih dobitaka!" "Ne, nego u korist celog Tijamata! Tako isto je i ona uvek govorila." Stao je na izvesnoj udaljenosti od nje. "Sibila sam, Ukree. Zato sam pobedila! A za Tijamat, da, itekako mi je stalo kao i njoj. Ona je, vie nego iko drugi, videla ta je ovaj svet bio, ta je sad postao, i ta e u budunosti prestati da bude... Bilo joj je stalo i do tebe; to ne moe poricati." Ukres naglo obori pogled; Luna oseti nekoliko razliitih vrsta bola u grudima. Pala-Tion se vrati, obuena u uniformu; pro e pored njih i izie iz kue, bez ijedne rei. Vrata se otvorie i za njom zatvorie, odvajajui ih jo jednom od veselja u spoljanjem svetu. Luna poe pipkati duge trake koje su visile sa maske Letnje Kraljice. Sa njene maske... Moja maska. "Ukree, molim te, veruj da je ovo ispravno. Moje dolaenje na poloaj kraljice deo je neeg mnogo veeg, mnogo vanijeg, nego to smo ti i ja. Ne mogu ti to sad objasniti..." Znala je, pogrueno, da nikad nije bilo sueno da on to sazna; da je, za onu bezoblinu svest koja vodi nju, on uvek bio neprijatelj. "Ali, mi moramo da zaustavimo tuinsko izrabljivanje Tijamata. Kad sam bila na Karemofu, upoznala sam jednog sibila; doznala sam da sibile i sibili postoje na svim svetovima Starog Carstva - a razlog njihovog postojanja je samo to, da pomognu u obnovi svetova i znanja. Ja mogu da odgovorim na bilo koje pitanje." Vide da se njegove oi ire i da se menjaju. Osim toga, na toj planeti sam poela da uviam ono to si ti uvek video, u vezi sa napretkom, tehnologijom; gledala sam tu... magiju kojom stranci vladaju i videla da to za njih nije magija. Razumeju vie, tako mnogo vie... Ne moraju se plaiti zarazne bolesti,

ili preloma kosti, ili poroaja. Tvoja mama ne bi umrla... Imamo i mi pravo na takav ivot, inae ne bi bilo sibila na ovom svetu." Vide u njegovim oima glad za onim to je znala da on nikad nee videti. Ali on samo ree: "Na narod je srean ovako, u sadanjem stanju. Ako pone da posee prema moi i da prieljkuje ono to nema, zavrie kao Zimci. Kao mi." "A ta nama fali? Nita! Hoemo znanje, traimo svoje priroeno pravo. To je sve. Stranci ele da mi mislimo da nije u redu da budemo nezadovoljni sa onim to sad imamo. Ali, biti nezadovoljan nije ni u emu loije nego biti zadovoljan postojeim. Promena nije zlo - promena je ivot. Nita nije u celosti dobro, niti u celosti zlo. ak ni Karbankl. Stvari su kao more, imaju svoje plime i oseke... Opredeljivanje u ivotu nema nikakvog smisla ako nema istinsko pravo da bira izmeu razliitih stvari. Mi izbora nemamo. A meri nemaju ak ni pravo da ostanu ivi." A moraju ostati ivi... Oni su klju za sve. Ukres naini grimasu. "Dobro, dobro, jasno je ta hoe da kae! Neko mora pokuati da promeni stvari. Ali, zato nas dvoje?" Njegova aka se stee preko medalje. "Zna... moj tata je rekao... mogao bi da nas povede sa Tijamata. Mogao bi da nam sredi prevoz do Karemofa. Bilo bi tako lako..." "Nismo potrebni na Karemofu. Potrebni smo ovde." Karemof, Lopovska Pijaca, nono nebo: bilo bi tako lako. Ovde moemo posaditi seme, ali konanu etvu sigurno neemo doiveti, nikad neemo znati da li smo izgubili ili pobedili... "Osim toga, imamo prema obe te planete dug, koji samo na ovoj moemo da otplatimo." U njenom glasu se smrailo. "Izvesni dugovi se nikad ne mogu vratiti." Ukres prie prozoru; Luna vide da na ulici neko prolazi i mae. "Biti prisiljen na ostanak ovde, u Karbanklu, u Palati..." Zauta za trenutak. "Ne znam da li to mogu podneti, Luno. Nisam sposoban za novi poetak, na tom istom mestu gde sam bio..." "Vidi taj narod napolju", insistirala je. "Ovo je No maski - prelazna no. Niko vie nije ono to je bio, niti je ono to e tek biti... nismo nita, na potencijal je beskonaan. Kau da se skidanjem maski sljute i slojevi naeg greha, tako da ostajemo slobodni da zaboravimo i da ponemo iz poetka." Slobodni da dokaemo sibilskom umu da si ti onakav kakvim te ja vidim, da ne nosi vie masku smrti. Prila mu je, stala uz njega. "Posle ove noi, nita nee biti isto. Ni Karbankl. Letnjaci stiu u grad, a i budunost pokuava da stigne. Bie ovo jedan novi svet, ne Arienrodin." Ali bie i njen, dabome. Zauvek njen. Znajui da je tako, ne ree to. "Obeavam ti da nikad vie nee nogom kro iti u palatu." A ja nikad nikom neu rei zbog ega. Pogledao ju je iznenaeno; onda je poverovao u istinitost njenih rei i njegovo lice se ispuni olakanjem. Ipak, uzdahnuo je; a ona oseti prostor izmeu njih. "Nije to dovoljno", ree on. "Potrebno mi je vreme - da zaboravim. Vreme da opet ponem da verujem u sebe... u nas. Jedna no nije dovoljna. Moda jedan ivotni vek nee biti dovoljan." On se opet okrete prozoru. Luna pogleda van, na ulicu, nemajui snage da nastavi da gleda njega; putajui da se slika gomile, u njenom vidnom polju, zamuti, da izie iz ie, da pliva poput uljastih boja po vodenoj povrini. Ovde nikad ne pada kia. Trebalo bi i to da bude... Bez kie, ne pojavljuju se nikad ni duge. "ekau", ree ona, odgrizajui te rei, nastojei da se ne ugui njima. "Ali nee biti potrebno tako dugo ekati." Nae njegovu aku na

prozorskom okviru, stisnu je. "Noas je moja dunost da budem srena." Usne joj se trznue. "Trebalo je da ovo bude na Festival, onaj koji emo zauvek nositi u svojim uspomenama. To je poslednji Festival; pamtiemo ga. Hajdemo napolje da zavrimo svoje ivote onako kako je trebalo. Ako se potrudimo, mogli bismo postii da ovo bude no koje emo se seati doveka." Klimnuo je glavom; na njegovim usnama oklevao je smeak. "Mogli bismo pokuati." Osvrnula se na masku Letnje Kraljice i videla preko lica maske superponirano mnogo drugih lica, sve one ivote koji su toliko rtvovali da bi ova maska postala njena. Jedno lice... "Ali prvo... moram nekome da kaem zbogom." Ugrizla se za usnu: protivbol. "Kome?" Ukres je pratio njen pogled. "Jednom... strancu. Policijskom inspektoru. S njim sam pobegla od nomada. On je sad u bolnici." "Plavac?" On pokua da vrati ton svog glasa. "Znai da nije samo plavac, nego i prijatelj." "I vie nego prijatelj", ree ona nejako; i stade, suoena s njim, ekajui da on shvati. "Vie nego...?" Namrtio se iznenada, i ona vide kako mu crvenilo udara u lice. "Kako si mogla?" Glas mu se prelomi kao tap. "Kako si mogla? A kako sam ja mogao? Kako smo oboje mogli..." Spustila je pogled. "Bila sam izgubljena u oluji, on mi je bio sidro na moru. Zato sam bila njegova. Kad te neko voli vie nego to voli samog sebe..." "Znam." Izduvao je svoj gnev, jednim uzdahom. "Nego, ta je sad, izmeu njega i tebe? I mene?" Prevukla je prstima niz arenu prednju stranu svoje nomadske tunike. "On od mene nije traio zauvek." Zato to je znao da ne moe. "Uvek je bio svestan da niko nikad ne moe biti ispred tebe, niti izmeu mene i tebe, niti zauzeti tvoje mesto kod mene." Mada je eleo da pokua; bio spreman da pokua; pokuao. Sada je jasno oseala kako njegovo lice nastoji da se ugura izmeu njenog i Ukresovog stisnutog lica. "Niko!" ree i mirnu jako. "On... mi je pomogao da te pronaem." Odrekao se svega, a meni dao toliko; a ja njemu ta sam dala? Nita. "Moram da znam i da budem sigurna, da e s njim biti sve u redu, sad kad odlazi sa Tijamata." Ukres se nasmeja; taj zvuk mu je nekako parao grlo. "A nas dvoje? Hoe li s nama biti sve u redu, kad oni odlete? Kad budemo ljudi koji su ostali zaglavljeni ovde, kad budemo morali da ivimo sa uspomenama na njih, uspomenama koje e nam viriti preko ramena i podseati nas kako smo pogazili zavet koji smo jedno drugom dali - i gazili ga, i gazili, i gazili?" "Daemo jo jedan zavet. Za nae due, nanovo roene - sutra." Samo, posle ove noi. Ona podie masku Letnje Kraljice. Posle ove zore. "Ali, mislim da u srcu nikad nismo pogazili ni onaj prvi zavet." Poljubio ju je, jednom, pre nego to je opet navukla masku. "A maska za tebe?" "Ne", ree on. "Ne treba mi. Ja sam svoju masku skinuo."

52. "E dakle zaista nisam mislila da u ovako provoditi No maski." Tor zauta da bi napunila usta jo jednim eernim, alkohola punim 'pijanim kolaom' iz papirne vreice koju je nosila u ruci; trudila se najbolje to je mogla da umrtvi i telo i duh, pre nego to nastupi kraj sveta. Onda opet navue masku. Tor je praktino visila o vrstom Poluksovom telu, toliko se jako naslonila na njega; to telo bilo je ostrvo utehe i udobnosti u sve razreenijoj festivalskoj gomili. "Ne'am o koga da se oklembesim, nego samo o jednu ladnu gvouriju. A u budunosti me eka samo da istim ribu. Bljaaak. Mene uvati morska boles' i u kadi. A ribu mrzim!" Poe vikati. "Prokleta riba!" "Nisi jedina koja mrzi ribu, sestro!" To joj doviknu jedna maskirana osoba, mahnu rukom da pokae svoje gaenje i zatim ieze za svojim izabranikom u nekakvo skladite, kroz razvaljena vrata, u traganju za privatnim kutkom. Tor zavidljivim pogledom isprati to dvoje; Poluks je zurio pravo niz ulicu, ne pokazujui elju da se u ma ta umea. Gotovo svi koji su imali s kim 'odvojili' su se ve i pozavlaili negde da noas vode ljubav. "ao mi je to si ti slabo prola, Tor", ree Polukes neoekivano. "Ako eli da provede neko vreme sa nekom osobom, ja nemam nita protiv." Tor ga pogleda, uverena, pomalo iracionalno, da bi on imao vrlo mnogo protiv. "Neeeeeee. Mogu ja to bilo koje noi... al' ovo mi je poslednja no s tobom." Nije odgovorio. Pooe na sentimentalno putovanje dole, do dokova i lukih maga- cina; jer, Tor je htela da provede poslednju no svog sveta na mestima svog detinjstva, svog porekla: da se sea mladosti, da ponovo doivi dane kad nije imala ak ni ambicije da bude ono to je na kraju postala. Nadala se da, ako moe da se priseti onih vremena kad te ambicije nije imala, nee toliko aliti kad sve izgubi. Pitala se ko noas rukovodi kazinom - Ko je preostao? - i da li iko rukovodi. ak i Herni je iezao, odnela ga neka udna magija Lune Svetlohodne. Do vraga sve to skupa. Veeras je u kazino navratila samo na kratko, samo da bi uzela neke stvarice koje je elela da sauva iz svojih persefonskih dana; ostavila je te stvari u stanu svog polubrata. Nije ga videla odavno, tavie nije ga videla ni veeras - tip je ve bio odleprao u grad. Uostalom njih dvoje nikad nisu bili neto bliski. "Ti si mi najpriblinija imitacija prijatelja koju imam no as, Poli." Uzdahnula je. "Moda ne samo noas nego oduvek." Sede na neki odbaeni sanduk, u sred hrpe smea koje je ostalo za odlazeima; oseala se udobno, u svom starom radnikom 'svepokrivnom' jednodelnom odelu i u svojoj staroj okolini. "Kol'ko god sam te gonila da radi, nikad se nisi bunio, kol'ko god sam ti srala o ma emu, nisi se naljutio... Al' ti i ne mo' se ljuti, je l' tako, znai... ta li se time dokazuje?" Pojede jo jedan 'pijani kola'. Poluks je, pored nje, strpljivo sedeo na svom tronocu. Videla je da je na njegovim prsima poelo da trepe crveno svetlo; ta informacija je u njenoj glavi izvela 'kratak spoj' i ostala neprimeena. "Pa je l' mogue da se ti u sebi nikad ne oseti povreeno, u smislu oseanja, negde unutra? A? Bogova mu, nadam se da te nisam nijednom uvredila... bio si prema meni samo dobar..." Poe da mrca. "Ne bi ti mene nikad mogla uvrediti, Tor."

Digla je pogled ka njegovom neitljivom licu, pokuavajui da protumai znaenje tih rei izgovorenih bezizraajno. "Ti to ozbiljno? Mislim, je l' to misli? Misli da... ti se dopadam?" "Mislim, 'dopada mi se'. Da Tor. To mislim." Lice bez lica je pogleda. "Pazi, pazi ti malog?" Smekala se. "Mislila sam da t-to, kao, ne moe. Kao, nisi napravljen. Mislim, da osea ita. Uvek sam, ovaj, mis'ila da si... glup. Heh. Bez uvrede", dodade urno. "U meni je sofisticiran raunar, Tor. Programiran sam da ne izriem sudove ni o emu osim o zakonskim pitanjima. Ali teko je ne donositi sudove, na mom nivou sloenosti. Potrebno mi je stalno dopunsko podeavanje." "Aha." Klimnula je glavom. "Dobro, valjda sam oduvek znala da nisi samo utovariva. Mis'im, gde bi jedan utovariva umeo da naui da mi pravi frizuru? Ili..." Zauta, da se priseti. "Ili da iscinkari plavkanima svaku nezakonitu stvar koju je iko pomenuo na Ulici?" Slegnula je ramenima. "Ili da mi spase ivot; a, Poli...?" Pruila je ruku i potapala ga po prsima. "Jebote, imali smo mi i lepih trenutaka, a? Sea se kad te je matori Stormprins dodelio meni? Bogovi, kako sam se ponosila! Mislila sam da mi je to najvee ivotno dostignue, zna - mogunost da upravljam tobom. Ko bi rek'o... Al' ne, moda je i bilo. Tad nisam ni za im proputenim alila. Ne znam." Nehajno provue prstima kroz mlitavu kosu. "Mislim da e mi dugo trebati da skontam ta je znailo biti Persefona." Pogleda svoje ake, na kojima odavno nije bilo ni traga uljeva. "ta ti to svetlo mirka? Jesam zaboravila neto da uradim za tebe?" Ustade, klimavo. "Ne, Tor. Ono znai da mi istie ugovor." Iznenaenje je tresnu kao udarac u meso. "Ajoj. Znam... Ovaj, znam da istie noas. Ali..." Ali sam, kao, mislila da moda niko nee primetiti. Proguta nekako poslednji kola, ogoreno zguva vreicu i baci je. Ulica je, dokle god je pogled dopirao, bila prekrivena ubretom kao talogom karnevala. "Oe odma da ide?" "Ne, Tor." Poluks je pogleda bez izraza. "Ali ako ne budem uskoro u policijskom glavnom tabu, prestau da funkcioniem, ostau paralizovan." "Ajoj", ree ona opet. "Nisam to znala. Onda je moda bolje da krenemo." Oni opet krenue ulicom, ali prvo je dohvatila njegovu debelu, uglastu ruku, da bi uzbrdo ili, ipak, istom putanjom. "ta e sad biti s tobom, Poli? Kuda e dalje?" "Ne znam gde u biti poslat, Tor. Ali prvo e me ponovo programirati, unee nove podatke. Zaboraviu sve to se desilo ovde." "ta?" Povukla ga je da stane, na taj nain to se ukopala petama napred. "Misli, zaboravie sve o Karbanklu? O meni?" "Da, Tor. Sve nebitno. Sve. Sve." Okrete se ka njoj. "Da li ti se dopadam, Tor?" mirnula je. "Pa, naravski. Kako bih uopte izgruvala sve ove godine, da nije bilo tebe?" Ali to nije bilo dovoljno; tavie, na neki nain je videla na njemu da to nije dovoljno, iako nije imao nita nalik na lice, nita po emu bi se to moglo videti. "Hou rei... zaista mi se svia. Kao pravi prijatelj. Kao prava osoba. Zapravo, da nisi samo maina, zna, mogli smo moda ak i da se..." Nasmeja se postieno. "Zna." "Hvala ti, Tor." Nainio je pokret koji je bio maltene klimanje glavom. Pooe dalje, uzbrdo. Nadomak Plave uliice, prooe pored omanje gomile maskiranih slavitelja, koja su silazili vukui za sobom muziku i smeh. "Ej, Poli, vidi, eno je Letnja Kraljica! To budunost prolazi pored nas." Meu menaerijom maski, ona ugleda jedno lice, jedino

neskriveno, udno poznato, sa krunom vatrene kose... Ukres Svetlohodni? Pokua da ga vidi jasnije, ali gomila koja je odlazila ponovo ga sakri. Ne... Stresla je glavom, odbijajui da poveruje u tako neto. Ne bi to moglo da bude. Ne bi. Poluks uspori i okrete ih u Plavu. 53. Derua uzdahnu, naslanjajui se unazad, u mekano sedite za svojim radnim stolom za nono deurstvo. Pogledom je lutala po sobi, gotovo sasvim naputenoj. Praktino sve policijske snage bile su na ulici, na obezbeenju poslednje noi Svetkovine; to im je na ovoj planeti bila poslednja, ali za ivce najtea dunost. Derua, nemajui nita to bi ona lino elela da proslavlja, nije imala ni srca da gleda kako se ceo svet veseli bez nje, pa je zato ostala u tabu. Nikakvi naroito krupni problemi nisu se pojavili; no je bila mukotrpno duga i prazna. Nije oekivala da e tako biti. Prazna... eto prave rei. Opet je uzdahnula i malo pojaala radio, da zaglui budunost. Bogovi, da li je gore kad ne znamo ta e nam se desiti, ili kad to sigurno znamo? Tor Zvezdoetna se promekoljila i protrljala oi, na usamljenoj klupi pored zida, gde je legla i zaspala pre par sati. Bolje rei, pala u nesvest. Derua je to jasno mogla da oseti sa druge strane sobe, kad je dovela jedinicu iz serije Poluks... ili kad je Poluks doveo nju, punu pia i bljuzgave, smuene sentimentalnosti. Sad je taj policijski robot stajao nepomino uz jedan kraj klupe; svako bi pomislio da motri na nju. Derui je bilo teko da poveruje da iko, pijan ili trezan, moe da se osea toliko plano u vezi sa jednim robotom. Dodue, ko zna? Valjda je proteklih dana izgubila ne samo tog jednog robota, nego i jo poneto. Ako eli da provede ovih poslednjih nekoliko sati drei njegovu mehaniku ruku - ili pijana ili drogirana do besvesti - to je njena stvar. Derua izvue ploicu sa kapsulama ieste, najjae droge koju se usuivala da dotakne poslednjih pet godina. Poslala je poruku porodici Lu-Skeda, na Novosklon, i u poruci objasnila ta je, najzad, otkrila... Nek daju bogovi da to otkrie donese njima, tamo, veu korist nego to je donelo meni. "ta?" Tor se tre, naglo sede i zevnu. "Joooj." Poe pritiskati glavu i stomak nasumino. "Ja moda neu iva doekati da to Leto doe." Geja Derua se nasmei vrlo malo, naginjui se napred, preko raunarske konzole. "Ako ti se povraa, u kupatilo. Nemoj ovde." "D-da." Tor podupre glavu rukama. "Inae kol'ko je sati?" Derua pogleda svoj runi sat. "Pa, toliko da ve polako treba da poem na dokove." Pozva preko komunikacione frekvencije nekoliko ljudi: jednog da pazi na tab u njenom odsustvu, a ostale da joj budu pratnja u njenoj zavrnoj dunosti na ovoj planeti. "Ov-vaj... na... rtvovanje?" Tor die pogled. Derua klimnu glavom. "Hm. Pa, zna, samo bi' htela da kaem.. hvala ti to si me pustila da uvam Polija ovde sve do isteka njegovog ugovora. Mislim, znam da si znala da sam ja ula... zna." Slegnu ramenima. "Ne podseaj me." Bila si suvie oputena, Pala-Tion, suvie oputena, pomisli ona, nalazei neko inadijsko zadovoljstvo u priznavanju toga. "Ali, ipak, Poli i ja..." Htede da se okrene Poluksu, ali zastade, videi da u zgradu ulazi neko drugi: jedan visok ovek, stranac.

Derua zgrabi ugao radnog stola. "Miroe!" On stade u sredini sobe, u blizini Tor Zvezdoetne. "Derua." Glas mu je zvuao jednako zaprepaeno kao njen. "Nisam verovao da u te ovde nai... ali nisam znao na kom drugom mestu bih te mogao traiti." Izgledao je kao da nije imao nikakav plan ta e joj kazati kad je nae. Bio je obuen kao obian zimaki mornar i neobrijan, sa 'strnjikom' na licu. "Da, jo sam na dunosti, Miroe. Do Novog milenijuma", ree, tonom gorkim i praznim. "Plaio sam se da neu stii do Karbankla na vreme; vremenske prilike na obali su bile rave." Shvatila je da izgleda veoma umoran. "Jo samo jedan dan i zakasnio bih; nikog od vas ne bih naao ovde." Trudila se da joj i lice i glas budu ravnoduni. "Ne ba. Mi sutra, po slovu zakona, prestajemo da postojimo ovde; ali, ipak je potrebno jo nekoliko dana za proveru da nije negde ostalo neto kritino. Nego, ta e ti ovde, Miroe? Tvoji su rekli - rekli su da ne znaju kuda si otiao." "Bila je to odluka doneta u trenutku inspiracije." Pogledom je pretraivao prazne uglove prostorije. "Nisam planirao da doputujem ovamo. Bogovi znaju da nisam imao vremena za tako neto. Zna li koliko je ostalo da se... spremi. Treba pokazati mom narodu kako da obavlja svoje poslove na nov nain. Na stari nov nain." Derui se inilo da tu uje vie nego to razume; moda i vie nego to eli da zna. "Odlazi sa Tijamata?" ree Tor, odjednom zainteresovana. Ngenet je pogleda kao da je tek sad primetio da u prostoriji ima jo nekog. "Je l' bi se enio, lepi?" Ngenetovo lice pokaza samo blagu nevericu. "Moda. Ali ne enom koja hoe da napusti Tijamat. Jer, ja ostajem." Opet pogleda Deruu i poe blie njoj. "Aaa." Tor je to je rekla vie sa nevericom nego sa razo aranjem. "Hvala to me upozori. Ko bi stupio u brak sa nekim luckastim. Je l' tako, Poluks?" unula ga je. "Kako god ti kae, Tor." Nasmejala se glasno, bez primetnog razloga. Derua se nasloni na sto. "Dakle, zaista ostaje ovde doivotno? Zauvek?" Razoarana, sasvim razoarana, iako to oseanje nije imalo nikakvog prava da joj se sad nametne. "Nisi doao radi odlaska u svemir." "Nisam. Tijamat je moj dom, Derua. Moja oseanja, u tom pogledu, nisu niim izmenjena. Ne pretpostavljam da je ita izmenjeno ni u tvojoj elji da napusti Tijamat." Tonom kao da tu nema ta da se pita, kao da je to unapred sigurno. "Nije nita." ula je slabost, trenutak oklevanja koji je trebalo da bude pouzdanost. Ali on tu slabost nije uo zato to je oekivao ba te rei koje je i rekla. Klimnuo je glavom, pomiren sa sudbinom; ne preduzimajui nita dalje, prosto prihvatajui njenu odluku - kao i pri njihovom poslednjem sastanku. Kao da nije vano. "Pa onda zato si doao?" upita ona, za nijansu prejako. "Rekao si da ne eli da vidi ovaj Festival." "I ne elim." Njenoj otrini suprotstavio je svoju, jednaku. "Doao sam da se oprostim od tebe. To je bio jedini razlog." Jedini razlog? Oseala je kako joj lice postaje vrue od iznenaenja i neprijatnosti. Ngenet, baksuze jedan! Uopte te ne razumem! Ali nije postavila pitanje zato on nju ne pita; nije mogla naterati sebe da pita njega, ako on nije u stanju da pita nju prvi. "Hmmm... pa... drago mi je to si doao. ast mi je da neko doe iz tako dalekih

krajeva samo da bi meni rekao zbogom." Pogleda Tor, malo samosvesno; oseti da se jaz izmeu njega i nje poinje da iri, pa ga dohvati i poe suavati. "Jer, ovako ti mogu lino saoptiti novosti: tvoja mlada prijateljica Luna je iva." "Luna?" On prstima pogura kosu unazad. "Kako? Ne mogu da verujem..." Nasmeja se, i ona vide da u njemu opet ivi neto za ta je mislila da je zauvek istrgnuto onog dana na plai. "Pokupili je neki zimaki nomadi, al' im je pobegla, zajedno sa jednim mojim inspektorom koga su drali u zarobljenitvu." "Znai, ovde je, u gradu?" Derua vide da on najednom baca poglede ka unutranjosti policijske zgrade. "Pa, gde je sad?" "Nije u eliji, Miroe." Derua sede uspravnije, odmiui se malo od stola. "Koliko je meni poznato, ona sad komanduje Festivalom, rame uz rame sa svojim ro akom Ukresom. Ona je Letnja Kraljica." Izgledao je sasvim zapanjeno, kao i Tor koja je stajala iza njega. Ali njegov izraz lica se promeni u neto privatnije, zasnovano na nekom predznanju. "Savreniju Kraljicu nije bilo mogue izabrati... Hvala ti, Derua." Klimnuo je glavom. "Meni hvala? Ja nikakve veze s tim nisam imala." "Imala si ogromne veze - mogla si to da sprei." Malo joj je nedostajalo da se nasmei. "Ne. Nekako mi se ini da to nije mogao zaustaviti niko." "Moda i nije." On se, za razliku od nje, osmehnu. "Dakle, nala je i svog roaka, tog koji se zove kao... iskra? Posle tolikog vremena?" "tavie, iupala ga je iz budoara Snene Kraljice. On je bio Starbak." "Za ime bo..." Lice mu ostade prazno. "Starbak." Ta re se preko njegovog jezika prevrnula jednako grozno kao maloas preko njenog. "I... Luna?" Klimnula je, stiskajui usne. "Znam. udni drugari u postelji: jedna sibila i jedno udovite. Ali poznavala sam tog deka pre nego to je Arienrod zarila kande u njega. I Luna ga je ranije znala. Ona i sad vidi onog, tadanjeg deka, iako zna istinu o njemu. E, sad, moda je ona u pravu, a moda i nije, ko zna? O tome ja ne moram presuivati, hvala bogovima." "Znai pustila si ga da se izvue? Time nije izbrisano ono to je uinio. To je neto to se ne moe promeniti!" U njegovom glasu uzdizao se bes. Dakle ak i ti se opredeljuje za osvetu a ne za pravdu, ako je rana dovoljno duboka, pomisli ona. ak i ti. A ja sam mislila da si neki bogom prokleti svetac, tokom svih ovih godina. Nije bila razoarana, nego joj je samo laknulo to konano razume da je ak i on ljudsko bie, sa pravom na ljudska oseanja, ljudske slabosti. "Znam ja to, Miroe... a znaju i njih dvoje. Imali su najbolji dan u svom ivotu, ali ta stvar e se vratiti i ostati izmeu njih kao iskopana raka, raznee njihovu sreu kao dim pogrebne lomae." Videla je kako se u njemu svest o onome to je Starbak radio merima bori sa njegovim oseanjima prema Luni. On najzad obori pogled; tre glavom jednom, prihvatajui situaciju. "Ali, Miroe, ukebala sam onu koja je zaista kriva - Arienrod. Ona ga je nagonila da to radi. Ona je pokuala i da izazove smrtonostnu epidemiju meu letnjakim narodom i na taj nain da preotme grad. Nije uspela; zato e sada, kad svane zora, Arienrodina neprirodno produena vladavina da bude okonana na jedan neprirodan nain." Ngenet opet die pogled. "To je pokuala? Kraljica Zimaca?"

"Pa, govorila sam ti ja kakva je ona. ak sam ti i rekla da u se pobrinuti da krivac plati. Eto, sad sam ispunila sva svoja obeanja." Osim onih koje sam dala sebi. "Onda opet treba da ti se zahvalim zato to si se potrudila da pravda bude ostvarena. Istinska, a ne slepa pravda." Osmehnuo se, jedva. "Pri naem poslednjem sastanku, kao i pri prvom... Kuda e sad, Derua? Na koju novu dunost te alju?" Naglo se odgurnula od stola. "alju me na Veliku Plavu." Poe se etkati u tesnom, nemirnom krugu, poteui malice rukave svoje uniforme. Kad ona ne ree nita, Ngenet podie obrve. "A na njoj, gde? Ne valjda u ljakerske logore, nadam se", ree, uz smeh, upadljivo naznaujui da je to ala. "Da." Okrete se ka njemu, acnuta. "Tamo idem. U tamonje kaznenike kolonije." "taaa?" Nasmejao se nelagodno; jo nije mogao da poveruje da to nije neka uzvratna ala. "Nije ala", ree ona ravno. Smeh prestade. "Ti... da bude upravnica neeg takvog?" Zagledao se u radni sto, kao da je oekivao da mu sto prui neko objanjenje. "Zar oni o Tijamatu imaju tako loe miljenje da robijanicu smatraju uzlaznim korakom?" "Nemaju, Miroe." Nego o meni. Prstima jedne ruke prekri zapovednike insignije na okovratniku. "Moglo bi se rei da je to sluaj slepe pravde." "Da li ti eli to radno mesto?" Pogladio je brkove. "Ne." Namrtila se. "To je slepa ulica, to je uvreda..." Zaustavi dah. "Pa, zar se nisi, onda, alila? Ipak, ti si komandant policije..." Namrtio se i on, pokuavajui da razume ono to je iznenada postalo nerazumljivo. Sad je bio red na nju da se besmisleno nasmeje, i ona to uini. "Ja sam humor jedan, eto ta sam. Imam ili da odem gde mi je reeno, ili da podnesem ostavku." "Onda podnesi ostavku." "Do vraga, to je jedino to ikad ujem od mukaraca! Odustani... popusti... ne moe ti izai na kraj s tim! E, pa, mogu! Oekivala sam vie od tebe, ali trebalo je da pametnije predvidim..." "Derua", ree on, "za ime boje. Ne pretvaraj me u predmet." "Onda ni ti sa mnom ne postupaj kao da sam predmet." "Ne bih eleo da vidim da sama sebe pretvori u predmet! A to e se desiti, ako bude upravljala takvim mestom... Kad sa drugim ljudskim biem postupa kao da nije ovek nego neto manje, onda i sam prestaje da bude ovek i postaje neto manje. Ako bude tamo radila, izgubie ili ljudskost, ili zdrav razum. Ne elim da mi ostane uspomena da si otila ka tome; niti da te zamislim..." On pokrete svoje krupne ake uzaludno. "Onda ta bi drugo trebalo da uradim? Celog ivota sam htela da neto inim sa svojim ivotom, neto vredno, vano. Ulaskom u policiju, to sam dobila. Moda se nije ostvarilo sve ba kako sam zamiljala, ali, kad se uopte ostvari sve?" Samo kad bi se nala neka mogunost. "Smatra da je vredno ono to e tamo raditi?" upita on. Rei su mu bile zgusnute od sarkazma. Zabi ake u depove. "Na to sam ve odgovorila." Okrete se od njega. "Moda u posle izvesnog vremena moi da dobijem premetaj. Osim toga, koju drugu mogunost imam? Ne postoji nita drugo."

"Mogla bi ostati ovde", proguna on: neodluni poziv. Odmahnula je glavom, ne gledajui ga. "I ta da radim? Nije me priroda stvorila da budem supruga nekog ribara, Miroe." Reci mi da postoji neto drugo. Ali, ako je on i mogao ponuditi neki odgovor, u tome ga je spreilo pristizanje dvojice policajaca koje je pozvala. Po kosi su imali festivalske konfete, a na licima izraze blago muenike, ali ipak su joj salutirali sa razumnom merom potovanja. Uzvratila je salutiranjem, zategla svoju uniformu i svoje misli. "Ajde da izgledate slubeno. Idete na ceremoniju Promene sa mnom, im Mantanjez doe ovamo." Donekle su se razvedrili ujui da e moi iz sedita u prvom redu da posmatraju rtvovanje ljudi; odoe u susednu prostoriju, bacajui usput radoznale poglede na Tor Zvezdoetnu. Derua se Torinog prisustva seti sa zakasnelim nezadovoljstvom to je ta sve sluala; onda vide da je Tor opet zaspala. Miroe je stajao natmuren pored nje, gledajui u pod. "Ide da prisustvuje... rtvovanju?" inilo se da i on, kao maloas Tor, mora prilinio da se potrudi da bi izgovorio tu re. "Smrti Snene Kraljice?" Klimnula je glavom i nekako joj je ta pomisao bila nezgodna iako je s njom ivela ve toliko godina. Smrt Snene Kraljice. Ljudska rtva. Bogove ti tvoje. A ipak se pitala zato bi predstojea ista, javna egzekucije ene koja je to mnogostruko zasluila trebalo da bude stranija od one ive smrti u koju e ona, Derua, biti prekomandom, ali takoe za kaznu, poslata. Valjda je i bogovima jasno da ljudsko drutvo koje moe da postigne svoj potpuni preporod uz samo dve smrtne kazne - jeste jedno od najuspenijih ikad stvorenih drutava. "To je poslednji in koji u kao predstavnica Hegemonije obaviti; mi smo ti koji predajemo kljueve kraljevstva novoj Kraljici, da se tako izrazim." I gledamo kako se Arienrod davi u aljenju to nije uspela. Obori pogled, pokolebana. "Hoe li ti doi, Miroe? Znam da ne eli tako neto da vidi - zato pitanje ne postavljam olako." Premestio je teinu sa noge na nogu, ne diui pogled. "Da, doi u. U pravu si, ni sanjao nisam da u ikad eleti tako neto da gledam. Ali, poto o njoj znam ono to sad znam... Kau da bi taj dogaaj, to gledanje kako ivi simbol starog poretka umire, trebalo da slui kao katarza; neto to je svakome potrebno da bi iistio runou iz svoje due. Nikad nisam ni pomiljao da e mi to biti potrebno...ali, moda ipak nisam toliko mnogo bolji od ostalih ljudi." "Dobrodoao u na klub", ree ona, sa izrazom koji nije bio ba osmeh. "Odmah se vraam." Ode u svoju kancelariju, po lem i ogrta. Kad se vratila, Mantanjez je ve ekao, stojei nadmeno i gordo. Ona, bez ikakvog izraza na licu, uzvrati na njegovo salutiranje, i naredi mu da preuzme upravljanje tabom. Polazei ka izlazu, zastade da prodrma Tor. "Budi se, Zimkinjo. Zora se sasvim primakla." Tor se die u sedei poloaj. Po e trljati mutni jad po svom licu. "Ja sad silazim na sveanost Promene", ree Derua neto blaim glasom. "Nisam znala da li moda i ti hoe da bude tamo. Ako hoe, moe s nama." Mada ti ne bih zamerila ako vie voli da to prespava. Tor zatrese glavom, poe se protezati; oi joj se izbistrie. "Da... mislim da u ipak poi. Ne mogu veno da ostanem ovde, je l' tako?" Bilo je to retorsko pitanje. Ona ustade, okrete se Poluksu, koji je i sad stajao na istom mestu pokraj nje. "Treba da idem

da vidim kraj sveta, Poli; nee se to vie dogaati. Pa, ako sad ne vidim, posle moda neu verovati da je bilo." "Zbogom Tor." Glasom koji je zvuao tanje i sumornije nego to je Derua pamtila. "Zbogom." "Zbogom Poli." Njena usta su se pokretala. "Neu te zaboraviti. Za to se uzdaj u mene." "Uzdam se u tebe, Tor." Pol-rob die ruke, oponaajui mahanje za zbogom. "Dobar momak." Uzmicala je korak po korak. Derua ih je gledala neprekidno. Vide da Tor, izlazei za plavima na ulicu, na trenutak zastaje da obrie suze. 54. Arienrod je zauzela svoje mesto na debeloj hrpi belih krzna kojom bejahu sasvim pokrivena sveana drvena kola izdeljana u obliku lae, u dvoritu palate. Ula je u svoju ritualnu ulogu smireno, savreno se kontroliui, sa dranjem iza koga je stajalo gotovo sto pedeset godina kraljevanja. Klicanje i podrugljivo dovikivanje okupljenih Letnjaka sklopi se oko nje, neizbeno kao smrt; takoe, kukanje i jauci Zimaca koji su ekali stojei po strani. Njihova kombinovana tubalica zvuala je poput jeee gladi Jame, u kojoj more lei i eka... kao to danas More lei i eka. Thalasina glad bie zadovoljena, konano. Starbak je ve sedeo meu krznima sa srebrnim vrcima. U svojoj crnoj dvorskoj odei i masci, izgledao je kao statua isklesana od opsidijana. Iznenadila se videi da je on tu dospeo pre nje. Uvek si bio tako nestrpljiv, dragi moj. Ali nisam oekivala da e biti nestrpljiv za ovo. Oseti pad nekog hladnog tega u sebi. Jer, ja nisam. Ja nisam. "Dobro jutro, Starbak. Nadam se da si dobro spavao." Pokuala je da ga pogleda u oi, ali on okrete glavu i ne ree nita. "Znai, smatra da mi nikad nee oprostiti? Venost je dugo vreme, Ukree. A nas dvoje emo ostati zajedno celu venost." Ona sa ljubavlju prui jednu ruku preko njegovih ramena i oseti njegovo drhtanje, ili stresanje. Kroz masivnu tkaninu i tavljenu kou, plea su mu bila nekako ira nego to ih je zapamtila. Samo deak, ali ima snagu mukarca... i slabosti mukarca. Bar emo ostati veno mladi, pomisli ona, trudei se da poveruje u ono u ta je nekad, davno, verovala: da e radije umreti nego da ivi u svetu u kome mora biti siromana, bolesna i stara... Pratnja Zimaca plemia okupi se oko drvenih kola. Svi su bili obueni u bezoblino belo i izgledali su amorfno sa svojim maskama koje su bile napravljene od 'belog na belom' ali ipak sa nastojanjem da svaka maska lii na totemsko bie jedne porodice. estorica njih podigoe kone kaieve i povukoe kola u pravcu ulice i nizbrdice. Svi ostali, svako nosei u rukama poneki dragoceni van-tijamatski predmet, nainie ivi zid oko nje, da bar delimino zaklone Kraljicu od pogleda, uvreda i povremeno baenih komada ubreta koji su doletali iz velikih gomila Letnjaka du celog puta. Poloaj u kome su se sad nali, ovaj fiziki rad, bili su za te plemie i poast, i okajanje.

Popravila je pad svog prastarog pernatog ogrtaa, ija se belina stapala sa belinom krzna; bio je to isti onaj ogrta koji je nosila kad god se neki izaziva borio sa Starbakom, tokom jednog i po veka. Ispod toga imala je samo jednostavnu belu haljinu. Belo: boja zimske stranke, i boja aljenja za umrlim. Kosa joj je slobodno padala niz lea, kao kakav veo, samo na jednom mestu prihvaena zlatnom mreicom sa dijamantima i safirima. Nikakvu masku nije imala - bila je jedina prisutna osoba bez maske - zato da bi ceo svet mogao biti siguran da je to zaista Snena Kraljica. Ja sam Snena Kraljica. Posmatrala je bogato ukraene kue aristokrata kako promiu pored nje poslednji put; zamiljala je kako e izgledati kad budu ogoljene, bez tuinske elegancije. Seala se kako su joj verno sluili mnogi stanovnici tih kua, koji su bili lanovi njene dvorske svite toliko godina. I danas, zapravo. Bacala je pogled levo i desno na svoju dananju pratnju, sluala njihovu prkosno tuinsku, van-tijamatovsku pesmu koju su pevali njoj u ast, a i zato da bi potisnuli galamu mase. U toj maskiranoj poasnoj gardi bilo je, ak, nekoliko ljudi starih maltene koliko ona sama - ali niko tako dobro ouvan. Mnogo puta su dokazali svoju odanost i korisnost, i svaki put su nagraeni; a oni manje korisni i manje snishodljivi starili su, i bivali izgnani u provinciju. Znala je da ovi oko njenog 'amca' danas iskreno ale, kao i svi ostali Zimci koji plau i kukaju - ali, dabome, ale iz tipino zimakih razloga, naime ale uglavnom zbog sebe a ne zbog nje. Meutim, i to je ljudski. Nije bilo meu njima nijednog zbog koga bi ona odista alila to ga ostavlja: bilo je mnogo njih ije prisustvo joj je svojevremeno prijalo, ak mnogo onih koje je cenila, ali ni prema kome nije nikada oseala nikakvu linu toplinu koja nije, kao zaljubljenost, nestala tokom dugih raspona vremena. Samo jednog je zaista volela, ali njega sad nee ostaviti. Poloi jednu aku na Starbakovo ogrtaem pokriveno koleno; on odbaci tu aku pre nego to se mogla vrsto spustiti. Ali trenutak kasnije, kao da hoe da se izvini, on je obuhvati rukom, glatkim pokretom, ispod njenog ogrtaa, oko struka. Poela je da se smeka i prestala tek kad je jedna riblja glava tupnula u krzna iza nje. Ve na rubu Lavirinta. Zar je ovaj grad zaista tako mali? Bacila je pogled dole, na uliice pune naplavina. Grlo svake uliice bilo je zagueno masom ljudi. Gledala je pravo u slepe poglede praznih izloga. Sve ovo videti poslednji put... na neki nain je to slino kao kad sve gleda po prvi put: svaka slika perfektna i svea kao etnja kroz novi sneg. Prvi put, poslednji put, ista stvar, bez ieg zajednikog sa onim nebrojenim prolaenjima izmeu. I bukvalno su neki elementi bili isti: festivalske gomile ljudi, naputene i poluprazne zgrade. Ali kad je prvi put sve to videla u Karbanklu, bio je kraj vladavine Letnje Kraljice, a ona je doputovala sa plantae svoje porodice, na prvi Festival u sto godina, da vidi povratak stranaca i da se takmii za poloaj Zimske Kraljice. Iako je bila iz otmene zimake porodice, njeno odrastanje pri kraju Leta bilo je takvo da je postala jedva neto malo civilizovanija od Letnjakinja. Jer, sva tuinska materijalna dobra koja su joj sad tako obina stvar, izgledala su joj tada, kad je bila naivna seljanica, udesno i neznano, ba kao i Letnjacima. Ali onda je poela da ui, vrlo hitro, kako se koriste stvari koje su stranci donosili i poklanjali ovom svetu: udna magija tehnologije, udni obiaji, udni poroci. Saznala je, itekako, ta njihovi gospodari i pokrovitelji hoe za uzvrat da uzmu od njenog sveta, i ta hoe od nje kao neiskusne predstavnice tog sveta; bolno je poela uiti kako da uzima a ne daje, kako da daje ali ne predaje, kako da cedi krv iz kamena. Uzela je k sebi prvog

Starbaka, oveka ijih se tuinskih crta lica vie nije mogla ni setiti, i ije pravo ime je odavno zaboravila. Posle njega, desetine drugih, a onda je nala ovog jednog... Vreme je proticalo, a ona je gledala kako se Karbankl transformie u uspeni zvezdani luki grad; uila, iz godine u godinu, sve vie o upotrebljivosti tehnologije, o slabostima ljudske prirode, o vasioni uopte, i o sebi posebno. I za deset ljudskih ivotnih vekova bila bi tek na poetku onog to je mogla nauiti, ali umesto deset dadoe joj samo dva, ako i toliko. Ipak, konano je shvatila da je ovaj svet produenje nje same i da je besmrtan na nain kako ljudsko telo nikad ne moe biti. Zato je spremila planove da ostavi ovom svetu jedno zavetanje, kad njena lina vladavina bude prinudno zavrena; da mu ostavi slobodu daljeg uenja i rastenja, njoj uskraenu Promenom. Meutim, pretrpela je neuspeh. Nije zadrala u svojim rukama klju tijamatske budunosti; nije uspeo plan da sama ostane na vlasti i upravlja Tijamatom; po drugi put joj se i Luna izmakla iz ruku, iako je Luna mogla biti njena poslednja nada... Nekako je, u svim tim dogaajima, izgubila i perspektivu svoje budunosti. Nekad, davno, ivela je kao to Letnjaci ive; ali, to je bilo predaleko u prolosti. Sad ne bi mogla ni da zamisli da se vrati, da ivi u oskudici, kao varvarkinja. ak i ako Letnjacima ne bi bilo dozvoljeno da unite svaki preostali deli tehnologije koje u Karbanklu pronau, taj grad, i ceo Tijamat, ipak e prestati da budu ak i zamueni hologram bujne meuplanetarne raskrsnice, to su do pre neki dan bili. Nekada je Arienrod verovala - raunajui da e joj Luna, njen klon, biti sigurna reinkarnacija - da e na rtvovanje poi rado. Da e odigrati tradicionalnu rolu do kraja; i da e smrt biti konano novo iskustvo jednome telu koje je iskusilo sve ostale zamislive nadraaje. Bez aljenja e ostaviti ivot za sobom, jer e nestati ono to je po njenom miljenju ivot. Ali kad je izgubila Lunu i umesto nje nala Ukresa, i kad je poela da gradi nove planove zasnovane na sopstvenoj linosti, sve to joj se izmaklo sa vidika. Jer, nije se na vreme dosetila da e i ona i njen ljubavnik morati da se podvrgnu starenju i oskudici da bi Zima i zimako civilizacijsko naslee ostali u ivotu. Ne - nije ba to previdela; nego je ignorisala, zato to su onaj iri cilj i ona ira mogunost besmrtnosti izgledali neuporedivo vaniji. I sad - njen neuspeh, potpun, u svakom pogledu. Ovde, u ovoj zori, bie njen kraj zauvek; ona e postati samo jo jedna u beskrajnom lancu zaboravljenih Kraljica koje su ivele i umrle besmisleno. Ali nije bila spremna da umre tako! Ne - ne bez ostavljanja neke zadubine za budunost! Prokletnici, prokletnici tuinski, upropastili su njene planove za budunost da bi njihovi ostali nenarueni. Prokleta nek je bedna glupost Letnjaka, ovih smrdljivih, razvikanih imbecila koji e sada veselo da pristupe istki sveukupnog znanja... Gledala je levo i desno, zraei beskorisnim gnevom. "ta nije u redu, Arienrod? Konano uvia da je ovo kraj?" Skamenjeno je gledala Starbaka. "Ko si ti?" Rekla je to apatom, ali je u njenoj svesti odjeknulo jae nego sva dernjava rulje. "Ko si? Nisi Starbak!" Otrgla se iz zahvata njegove ruke oko struka. Ukree - o, bogovi, ta ste uinili s njim? "Jesam Starbak. Nemoj mi rei da si me ve zaboravila, Arienrod." Dohvatio ju je za ruku, stegao vrsto poput mengela. "Za samo pet godina." Okrenuo je glavu sa crnim lemom tako da je sad mogla videti njegove oi, nemilosrdne zemljano smee oi sa dugim, tamnim trepavicama...

"Herni! Nemogue - bogovi, niste mogli ovo da mi uradite! Bogalju jedan, leu jedan, ne moe ti da bude tu, ne dozvoljavam!" Ukree... proklet bio, gde si! "Rei u im da si pogrean ovek!" "Nee ih biti briga." Osetila je da se iscerio. "Oni samo hoe da utnu u more telo nekog stranca. Nije im vano ije. to bi to bilo tebi vano?" "Gde je on?" pitala je izbezumljeno. "Gde je Ukres? ta si mu uradio? I zato?" "Znai, zaista ga toliko voli." Hernijev glas je zazvuao jako promuklo. "Toliko da hoe i u grob da ga vodi?" Crni smeh. "Ali ne toliko da bi ga pustila da nastavi da ivi, bez tebe... ili sa tvojom dvojnicom. Grabljiva do kraja. Pa, zamenio sam se s njim, Arienrod, zato to te on ne voli dovoljno da bi i umro za tebe - a ja to hou." Njenu aku, koju je drao, sad pritisnu sebi na elo. "Arienrod... tebi je mesto uz mene, jer smo ljudi istog kova. Ne uz onog slabia; on nikad nije bio dovoljno muko da te ceni kako zasluuje." Pustio je njenu aku i ona odmah zavue obe ruke pod ogrta. "Da mi je no pri ruci, Herni, ubila bih te ja!" Golim rukama bih te zadavila... "Eto - je l' sad vidi o emu govorim?" Opet se nasmejao. "Ko bi drugi, osim mene, eleo da provede venost ovako? Jednom si ve pokuala da me ubije, kuko jedna, i kamo sree da si uspela. Ali nisi uspela i sad e se ostvariti moja elja, i moja osveta. Imau te zauvek, celu samo za mene; ako me zbog toga bude veno mrzela - jo bolje. Ali, kao to si i sama rekla, ljubavi, 'zauvek, to je dugo vreme'." Arienrod se umota u ogrta, zatvori se, kao da nije tu; sklopi i oi da ga ne gleda. Ali pesma plemia nije bila dovoljno glasna da zaglui dreku i porugu svetine; ti drugi zvuci su joj prodirali u pore i davali njenom o ajanju ubitanu teinu i punou. "Zar nee da zna kako sam to izveo? Ko me je nagovorio?" Poruga u Hernijevom glasu bila je odjek poruge Letnjaka. Nije mu odgovorila, znajui da e joj svakako rei. "Luna. Tvoja 'klonka', Arienrod. Tvoj alter ego. Sredila je celu stvar - ipak ti ga je otela, na kraju. Ba je prava tvoja klonka... niko drugi ne isteruje sve po svome ba onako kao ti." "Luna." Arienrod stisnu vilice, jo murei. Vratio joj se, po prvi put posle mnogo godina - dalje u prolosti nego to je mogla seanjem dohvatiti - strah da e pred javnou izgubiti kontrolu nad sobom. Nita, nita osim ovoga nije moglo da je slomi - nita osim gubitka svega to ima ikakav smisao. I sad saznati da je konani udarac zadala sama sebi! Ne, do vragova, ta devojka nikad nije bila ja, ona je neto tue, ona je neuspeli primerak! Ipak, obe su volele njega... Ukresa, sa onim letnje zelenim oima i sa duom i kosom poput plamena. I ne samo to se ta defektna slika njene sopstvene due usprotivila njenoj volji i umakla njenoj kletvi, nego je ak uspela da ukrade Ukresa i vrati ga sebi. Na njegovo mesto da ubaci ovoga - ovo - ovo... Opet baci pogled ka Herniju; nokti su joj se zabijali u podlaktice. Oseti u vazduhu nagovetaj mirisa mora; dospeli su u donji grad. Kraj njenog ivotnog putovanja bio je maltene na vidiku. Molim, molim, ne dajte da se okona ovako! Nije znala kome upuuje molitvu: ne praznim bogovima van-Tiamatovaca, ne letnjakoj Thalasi... pa, da, moda ipak njoj, Moru, onoj koja e sad uzeti prinetu rtvu, bez obzira da li Arienrod veruje u tu religiju ili ne veruje. Arienrod nije verovala ni u iju mo osim svoje jo od kad je postala Kraljica. Sad, kad su joj tu mo oduzeli, iznad njene glave se poe sklapati svest o sopstvenoj bespomonosti, po e je daviti poput hladnih voda morskih...

Litija stie do konane nizbrdice na donjem kraju Ulice i odatle poe irokom rampom ka luci, koja leae ispod grada. Sveprisutna masa graana bila je ovde jo zbijenija: zid vrstog mesa, zid grotesknih zverskih lica. Klicanje i naricanje podigoe se odozdo, njoj u pozdrav, im su se kola zakotrljala niz rampu; odjeci i odjeci odjeka preletali su ogromnom peinom iznad mora. Oko Arienrod potee vlani, ledeni vazduh spoljanjeg sveta. Arienrod se tajno strese, ali ponos ostade maska na njenom licu. Napred, dole, vide tribine ukraene crvenim draperijama, na udaljenom kraju jednog gata; izgraene levo i desno, jedne naspram drugih, tako da je na sredini ostavljen dovoljan prostor da prou kola. Na tribinama je stajalo mnotvo inostranih dostojanstvenika i uticajnih stareina letnjakih porodica. Na tribini sa koje e se moi najbolje gledati njeno potonue ona vide premijera i skuptinske poslanike - koji su ve poskidali maske, kao da je ispod njihovog dostojanstva da sauestvuju u jednom paganskom ritualu; blenuli su svi u nju, ali na tako uzdran nain da se to nije mnogo primeivalo. Treperavo oseanje dQja vu, ve vienog, obuze je pred tim prizorom. Viala je ovakve zaustavljene slike i ranije, pet-est puta, ili vie. Ali samo jednom je bilo ba isto ovako: prvi put, kad je ona bila nova Kraljica i stajala dole na gatu i gledala kako poslednja od Letnjih Kraljica prolazi ovuda... kad je trijumfalno bunula svoju prethodnicu u ledenu vodu. Sve ostale festivalske ceremonije bile su samo kostimirane probe za sledeu Promenu, za ovu, sadanju. Narod po istim drevnim pravilima izabere Kraljicu, ali se ona zove 'Kraljica za jedan dan', predsedava tokom noi pod maskama, u zoru doe na gat, ali se zatim, na njenu komandu, moru predaju samo dve slamnate lutke, a ne dva ljudska ivota. Tokom svih tih Festivala, i svih dugih godina, ostadoe nepromenjeni samo ona, skuptinari i ritual sam. Sad e konano doi kraj njoj i njenim pokuajima da se otrgne od Skuptine, stekne slobodu. Skuptinari e, meutim, nastaviti sve po starom, a sistem iji su simbol trajae veno. Njene ake stisnue meku tkaninu haljine. Kad bih samo mogla da povuem i njih dole! Ali bilo je prekasno, prekasno za sve. Ugleda najzad Letnju Kraljicu, na gatu: stoji na otvorenom prostoru izmeu crveno zaogrnutih tribina. Ispod nje voda lape u boji ogorenja. Maska: prelepa, takva da se Arienrod, i protiv svoje volje, u srcu zadivi. Samo, Zimkinja je to pravila; Zimkinja. Ko e sad znati kakvo banalno, kuevno, nezasluujue ostrvsko lice se krije ispod toga; kakvo robusno telo i tupi um seljanure su zamotani u ovu blistavu auru od svilenozelene 'ribarske mree'. Na pomisao da e takvo lice i takvo telo zauzeti njeno mesto, eludac joj se uvrtao. Herni je pored nje utao, ba kao i ona. Zapitala se ta li on sad misli, dok gleda ovu ekajuu elitu njegovog rodnog sveta i ovo ekajue more. Nije nita mogla da nasluti o izrazu njegovog lica ispod maske. Prokletnik. Molila se bogovima da on sad zaali to se prepustio samoubilakom impulsu; da oseti bar deli oajanja i aljenja za proputenim, koje nju obuzima sad kad su ruevine njenih ivotnih ambicija svuda oko nje. Pa, onda, nek smrt bude zaborav! Ako bih je morala provoditi svesna, sa ovim simbolom svih mojih neuspeha, bilo bi to gore od svih paklova svih tuinskih bogova zajedno! Kola su zala najdublje to je bilo mogue u otvoreni prostor izmeu tribina na kraju gata. Njena plemika pratnja uspori, stade, ispusti kone kaieve na gat. Plemii

obioe triput oko nje, laganim hodom, ubacujui u zadnji deo kola svoje ponude sainjene od razne tuinske robe i pevajui svoju poslednju pesmu rastanka od Zime. Najzad joj se naklonie; poee u koloni da se udaljuju. Tek sad je ula njihove pojedinane glasove. Plakali su i jadikovali, dok se gomila u blizini dernjala. Neki, prolazei poslednji put pored nje, dotakoe usnama rub njenog ogrtaa. Neki se ak usudie da joj dodirnu ruku - neki od najstarijih, sledbenici vek i po verni - i njihov jad je dotae iznenada, neoekivano duboko. Njihovo mesto zauze krug Letnjaka, tako e maskiranih. Pevali su sad oni, ali himnu dolazeim zlatnim danima. Zatvorila je um i nije to sluala. I oni pro oe triput oko nje, tri puna kruga, ubacujui u kola svoje ponude. Zveketave primitivne ogrlice od koljki i kamenja, obojene ribarske plovke, granice uvenulog zelenila. Kad je njihova pesma dola do kraja, masom gledalaca proiri se tiina; takva, da je Arienrod najzad jasno ula kriputanje i cviljenje greda i dasaka u gatovima zbog njihanja privezanih brodova. Postade svesna da je tu i gomila brodova koji se dosad nisu u ovoj luci pojavljivali, a koji su sad pokrili vodu: 'koa' od drveta, tkanine i zveeeg metala, gotovo neprekinuta. Iznad svih njih Karbankl se nadnosio poput olujnih oblaka, ali Arienrod je sa svog mesta, tu na rubu donjih struktura grada, mogla da se probije pogledom iz njegove senke, da poleti preko sivozelene okeanske puine. Beskonano... veno... more. Zar je udno to te oboavamo? Setila se da je jednom, u vremenima davnim, i ona verovala u Thalasu. Maska Letnje Kralice zae izmeu nje i morskog vidika. Ta ena je prila i stala izmeu oputenih kaieva za vuenje kola. Tano ispred nje. "Vae velianstvo." Letnja Kraljica joj se nakloni i Arienrod se seti da je jo Kraljica, do same smrti. "Doli ste." Glas udnovato neodluan i udnovato poznat. Klimnula je glavom, drei se kraljevski, gordo; opet je kontrolisala jedino to je ostalo u njenoj moi. "Jesam", odgovori, imajui na umu ritualni tekst odgovora. "Dola sam da budem promenjena. Ja sam otelotvoreno more; kao to se smenjuju plime i godinja doba, tako i ja moram biti sledbenica da bih predvodila. Bilo je doba zimsko. Sneg se rastvara na licu Thalase, iz njega se blage kie nanovo raaju." Njen glas je avetinjski odjekivao kroz ovaj donji svet. Ritual su snimale skrivene kamere, prenosei sliku i zvuk na ekrane postavljene irom grada. "Leto dolazi posle Zime kao no posle dana", recitovala je Letnja Kraljica. "More se pridruuje kopnu. Dve polovine zajedno postaju celina. Ko ih moe razdvojiti? Ko im moe uskraivati njihovo mesto ili vreme, kad im vreme do e? Raaju se iz sile vee od ijedne koja ovde postoji - imaju istinu svevaeu!" Letnja Kraljica uzdie ruke prema masi gledalaca. Arienrod se malo tre. Ona nikad nije izgovorila tu poslednju reenicu, niti je ikad ranije ula da se neto tako izgovraralo. Gomilom proe amor, a kroz Arienrod poe puziti neka peckava nelagodnost. "Ko dolazi sa tobom da bude promenjen?" "Moj voljeni", ree ona, postiui da joj glas bude ravan, "ije telo je kao kopno koje se spaja sa morem. Zajedno pod nebom, nikad ne moemo biti razdvojeni." Hladan vetar peckao joj je oi. Herni nije nita ni govorio, ni inio, samo je ekao sa prikladnim stoicizmom. "Onda neka tako bude." Toj eni se, bukvalno, prelomi glas. Isprui ruke, a dvojica letnjakih pomonika dadoe joj u svaku aku po jednu zdelicu tamne tenosti.

Letnja Kraljica ponudi Herniju jednu; on je uze dobrovoljno. Drugu prui ka Arienrod. "Hoete li popiti Daminu milost?" Arienrod oseti kako joj se usta krute, da ne propuste odgovor; najzad ree: "Hoemo." U iniji je bila jaka droga koja e otupiti njen strah i njenu svest o onome to dolazi. Pored nje Herni odie masku i die zdelicu do usana; iskrivi lice. Arienrod podie svoju. Oduvek je imala plan da ovo odbije; zato zamuivati svoju svest u trenucima kad e njen trijumf biti jasan. Ali, sad je elela zaborav. "Za Thalasu." Onjui prodorni miris trava u toj tenosti. Oseti kako joj u ustima gori otupljujua gorina. Proguta tenost, umrtvljujui i grlo; drugi i trei gutljaj bili su bezukusni kao voda. Vraajui tu malu posudu, vide da se pribliavaju Letnjaci sa konopcima koji e posluiti da nju i Starbaka veu za kola, i jedno za drugo, da ne mogu da pobegnu. Uas joj se zgrua u prsima, od panike joj se zamrai pred oima. Pa umrtvi me, za ime bogova! Trudila se da oseti irenje umrtvljenosti u sebi. Herni zamalo da se odupre kad stavie ruke na njega; ona vide da se njegovi miii uvijaju i postaju tvrdi. Njegova slabost joj dade snagu. Sedela je savreno mirno i popustljivo, dok su joj lanovi stranke Leta vezivali noge, zatim svaku ruku zasebno, pa omotavanjem konopca vrsto privezali njeno telo uz Hernijevo i najzad privezali krajeve konopaca za kola. Iako su kola imala oblik laice sa tupim pramcem, Arienrod je znala da je 'korito' prepuno velikih rupa, ispod gomile krzna i ponuda, i da e potonuti, tako rei, istog trenutka. Nikako nije uspevala da naredi svojim rukama da prestanu da se otimaju iz uadi, niti svom telu da prestane sa pokuajima da se nekako odmakne od Hernijevog. Njegovo maskirano lice okrete se ka njoj, ali ona ne htede da ga pogleda. Opet se ispred njih nae Letnja Kraljica, ali sad okrenuta licem ka puini. Recitovala je konano Prizivanje Thalase. Zavrila je, a tiina mase trajala je i dalje: tiina iekivanja, sada. Jo trenutak i dae znak. Arienrod je oseala kako se letargija, slina snu, lagano iri kroz njene ruke i noge, du njene kime; ali um joj je i sad bio bistar, daleko prebistar. Je l' to treba tako da deluje? Sad je bar njeno telo postajalo previe olovno da bi je moglo izdati; dobie dostojanstvo u umiranju, htela to ili ne. Meutim, umestio da se skloni, Letnja Kraljica se opet okrete njoj. "Vae velianstvo." Neka hitnost, u tom priguenom glasu, dopre do nje. "Da li biste - pogledali lice Letnje Kraljice, pre nego to umrete?" Arienrod je zurila ne razumevajui. Oseala je da i Herni zuri. Tradicija je zahtevala da nova Kraljica skine masku i time odbaci svoje grehe, tek kad je stara ve pod morem; i tek tad bi trebalo da i svi ostali u gomili poskidaju maske. Ali ova ena je ve jednom zabrljala, skrenula sa ritualne staze. Zar je do te mere glupa? Ili se radi o neem drugom? "Da, rado bih videla tvoje lice", promrmlja, istiskujui rei kroz usne liene svakog oseaja. Letnja Kraljica prie blie kolima, tako da je rulja sad nije mogla dobro videti. Polako prinese ruke maski i die je sa glave. Slapovi srebrne kose poletee, napolje i nadole. Arienrod otvorenih usta pogleda lice koje se ispod maske pokazalo. Zapanjeno su zurili i Letnjaci u krugu oko njih. ula je mrmor njihovih glasova, uenje se irilo... svi su videli to i ona. Videli su da se nala licem u lice sa svojim licem. "Luno..." odala se samo najtiim apatom. Njeno telo sedelo je savreno nepomino, kao da ne vidi nita neuobiajeno, nita izuzetno, neverovatno, nemogue. Nije - bilo - uzalud. Nije bilo uzalud!

"Bogova li ti tvojih bojih", promumla Herni drveno. "Kako? Kako si ovo smuvala, Arienrod?" Ona se samo osmehnu. Luna samo rastrese kosu, doekujui njen osmeh opratanjem, prko- som i saoseanjem. "Promena je dola... zbog Vas, uprkos Vama, Vaa Velianstvo." Opet spusti masku preko glave. Letnjaci se odmakoe od kola, preleui pogledima od jedne do druge, pokazujui na licima razne izraze izmeu zapanjenosti i straha. "Kraljica! One su obe Kraljica..." znak sudbine; omen. Na Luninom grlu lepo se video sibilski znak; pokazivali su prstima ka njemu, domunavali se neto. Herni se tiho nasmeja, iako mu to nije bilo lako izvesti. "Tajna je pukla... najzad. Ova enska je bila na drugim planetama. Zna ta je." "ta? ta, Herni?" zaita Arienrod, pokuavajui da okrene glavu ka njemu. "Sibile su svuda! Nisi to znala, a? Nisi ni slutila. A ovi punjeni lutani", ree bacajui pogled ka tribinama, "pojma o tome nemaju." Njegov iskomadani smeh ostavi ga bez daha. Sibile svuda?... Da li je mogue da tu neeg stvarnog ima? Ne, ovo nije fer, ostalo je jo toliko da se sazna! Ona sklopi oi, ne uspevajui da izotri svoj unutranji vid. U svakom sluaju nije bilo uzalud. Hor kuknjave i kletvi opet poe da ih pritiska, neumoljiv kao i promena sama, nestrpljiv da vidi prinoenje rtve. Sav ogromni jad te mase ljudi, sve njihjove krivice, mrnje, neprijateljstva, strahovi, sve se to slivalo u ovaj nejaki brodi, na dva bespomona bia, nju i Hernija, sa kojima e i potonuti kad nastupi kulminacija ovog obreda. Vie se nije migoljila da se odmakne od Hernijevog tela; naprotiv, bila je konano zahvalna to ima ko da bude uz nju u ovom iskuenju, u ovim zadnjim trenucima. Uz nju... da zajedno s njom pree na drugu ravan. Ve se odavno nagledala tolikih, razliitih, vizija raja i pakla, da nije mogla ni birati izmeu njih. Nadam se da emo napraviti neku nau verziju. Okrete svoje gledanje van, poslednji put, i vide da se Luna sklanja s puta; kretnjama napetim, kao da se sprema da baci neku neoprostivu kletvu koju posle ne bi nikako mogla da povue. Zato bi ovo nju bolelo? Ja bih se ak i radovala... Ali vie se nije mogla setiti zato bi se radovala, pa ak ni da li bi se zaista radovala. Poslednji put prikupi snage svoga uma, da izgovori svoje poslednje rei pre nego to Luna kae one kobne. "Narode moj..." Jedva se ula, kroz njihovu dernjavu. "Nema vie Zime! Sluajte novu Kraljicu... kao svoju. Jer ona je sada vaa." Saginjui glavu, pogleda Lunu u oi. "Gde je... on?" Luna odmahnu glavom na jednu stranu, vrlo malo, kao protiv volje; ipak, ispunjavajui poslednju elju svoje klon-majke. Arienrod, pratei taj pogled, pronae Ukresa. Stajao je meu uglednim Letnjacima, pored onog praznog mesta na kome bi trebalo da stoji Letnja Kraljica lino. Ali, stajao je sklopljenih o iju, da ne vidi ovaj trenutak rastanka; ili da se ne dogodi da ona digne pogled i da im se pogledi susretnu poslednji put...Nije mu svejedno. Ipak mu nije svejedno. Opet pogleda Lunu. I njoj je, takoe, ao. U tom trenu beskonano iznenaena, i za venost zbunjena, uvianjem da je ivot do te mere nepodloan razumu i pravdi. Ali kad je opet okrenula pogled ka Herniju, ekao ju je njegov pogled koji se sav dimio od besa - od saznanja kome pripadaju njene misli u ovom trenutku kraja.

"Zauvek... Herni." Pomakao je glavu, samo malo. "Zauvek, to smo mi. Ovo. Smrt. A ivot je... ono to ne traje." "ivimo dok nas neko pamti. A mene sad nee zaboraviti, nikad..." Zato to je njeno mesto ve zauzela njena reinkarnacija. Nije vie imala volje da uputi jo jedan pogled Luni ili Ukresu. Nikad se ne osvri. Luna die ruke prema Moru, a njen glas se izdie kao krianje galeba kroz oluju gledalakog nestrpljenja. "Damo koja si More, majko sviju nas, primi darove nae i vrati ih devetostruko, primi grehe nae i daj nam obnovu, primi duu Zime i daj da ... vaskrsne." U govoru je imala samo taj jedan, jedva primetan, trenutak nesigurnosti. "Prolee ovog Leta neka doe!" Arienrod oseti trzaj kola: Letnjaci su poeli da ih guraju. Vide kako se uljasta povrina vode pribliava. Bio je vrhunac plime, pa je voda, kao izoblieno ogledalo, leala ne mnogo ispod ivice gata. Nek se dogodi. Nije bilo uzaludno. Krici i povici gomile, to je himna posveena budunosti, himna u slavu uspomene na Arienrod. Kola poee, ispod nje, da se naginju napred; nae se isto tako i ona; kola se omakoe sa ivice gata, a ona pokua da vidi svoj odraz u vodi... 55. Luna vide da su kola pljusnula u vodu, dobrim delom zaronila, ali odmah i izronila. ula je to, osetila je u kostima vibracije od tog udara. Urlanje gomile je trajalo, i trajalo, i bilo je grozno. To oblije slino brodiu zaplovi lagano, udaljavajui se od gata, ali leui sve dublje u vodu, ujedno i inei lagan zaokret, tako da je uskoro videla Starbakovo skriveno lice i lice Snene Kraljice, Arienrodino, svoje: vedro i smireno zbog otupelosti od droge. Sedela je vezana ukrteno sa svojim ljubavnikom: groteskna parodija zagrljaja. Brodi poe neto bre da se okree oko sebe, punei se vodom. Luna pokua da sklopi oi, ali one se nisu dale sklopiti, gledale su taj hipnotiki konani stav plesa smrti na vodi. Seti se kako je i sama jednom bila baena na muke u moru, setila se jo jednom svega to ju je dovelo dovde, i svih koji su je doveli: rtva do rtve. Ipak, nikako nije uspevala da otrgne pogled... Pri jednom od tih okretaja, dok su im lica bila ka tribinama, kola se estoko cimnue i u tren oka nestadoe. Luna je mirkala i mirkala, ali kola se nisu pojavljivala. Morska povrina se nastavi talasati neuznemireno; kao jedini znak da je na tom mestu Ona primila ponude od svog naroda ostadoe, na povrini, malobrojne granice. Urlanje gomile bilo je kao uragan, tresao se sav ovaj donji svet. Luna je gledala lenjo nailaenje irokih, niskih talasa; stajala je, fluidna i ravnoduna kao samo more. Jedan od Letnjaka najzad joj prie i, oklevajui, dodirnu njenu ruku. Luna zadrhta pod tim dodirom i poe opet disati. "Damo?" Najzad se Luna okrete ka njemu, a on se nakloni. Letnjaci su prihvatali svoju kraljicu kao inkarnaciju Majke koja je More, ali nisu koristili vetako, tuinsko oslovljavanje. "Da se skinu maske..." "Znam." Klimnula je glavom i pogledala preko ramena. Dobar put, do srene luke. Odmae se od ivice gata, opet ue u sredite panje gledalaca. 'Damo'... ja sam Kraljica.

"Kraljica, Kraljica, Kraljica je mrtva! ivela Kraljica!" Ti povici Letnjaka odjekivali su u njoj: komedija. Dodirnu masku akama za koje joj se inilo da su mokre i ledene kao taj vetar u donjem svetu. "Narode moj..." Oseti da se njeno telo opire novom pokretu otkrivanja lica; najednom, uznemirujue svesna opasnosti koju je maloas samo nazrela u oima onih Letnjaka koji su stajali u krugu oko kola. Sad e njena slinost sa Arienrod biti oigledna svakome - van-Tijamatovcima naroito. Ako ikad samo naslute istinu... Odmahnu glavom, rastresaju i i oslobaajui preostale obavezne rei koje je morala uputiti ekajuoj gomili. "Zima je prola, Leto je dolo, najzad. Thalasa je nau ponudu primila, vratie devetostruko. ivot bivi sad je mrtav, pa neka bude i odbaen, kao pohabana maska, ljutura iz koje se izraslo. Radujmo se, dakle, i novi poetak stvorimo!" Die masku sa glave. Svi u toj masi - Letnjaci, Zimci, ak i stranci - postadoe u tom trenutku jedno. Njihovi radosni povici, uz utanje bezbrojnih maski koje su se poele podizati sa bezbroj glava, dooe do kreenda - sad se ogolie lica osloboena za trenutak od svih ranijih alosti, grehova i strahova. Njihovo slavlje i oboavanje kao da ju je podizalo na svoja ramena. Ulivalo se kao reka u njeno srce. Ovaj svet e biti slobodan! Ali im je digla masku visoko, glas gomile se promenio; ta ogromna peina donjeg sveta poe odzvanjati povicima ljudi koji su videli neto izvan njihove moi razumevanja, a ipak neporecivo... "Arienrod! Arienrod!" Oseala je da se Letnjaka praznovernost zgunjava, da se neverica iri kao paranoja kroz gomilu; zamiljala je kako se odjeci ire po celom gradu. Znala je da to sve mora zaustaviti odmah sad - da ne bi izgubila sve, jo i pre nego to je stekla ita. Kako... Kako da ih zaustavim? Te rei pretvorila je u molitvu i pritisnula ruku na znak pod grlom. Sibilski... "Narode Tijamata, deco Mora!" Posee obema rukama gore, rairi okovratnik, pokazujui sibilski trolisni tetova. "Ja sam sibila! Vidite moj znak - sluim Dami Thalasi verno i istinito. Zovem se Luna Svetlohodna Letnja. Nastaviu i kao vaa Kraljica da radim isto. uvarka sve mudrosti govori kroz mene, ali samo vama. Pitajte, i ja u odgovarati, nikad neistinom." Tiina se spustila, i, dok su odjeci zamirali, nastavila da se sputa jo dublje; sve oi u celom gradu bile su na njenom grlu, ili na slici njenog grla na nekom ekranu. Zimci su zanemeli od neubeenosti, Letnjaci od potovanja, videi neporecivi dokaz o transmutaciji njihove vladarke, videi simbol njenog preporoda i svetakog statusa. Krajikom oka Luna je videla i udnovati izraz koji se kretao po licima tuinskih zvaninika na suprotnoj tribini, dok su gledali taj znak, ispod tog lica... Nastavljajui da gleda strance, dok ju je dah u prsima boleo, ona vide da se taj njihov izraz razlae opet u svoj prirodni spektar izraza: uasnuta zabavljenost, fascinacija, zgaenost zbog priredbe koju su upravo odgledali... uz zadravanje, ipak, nelagodnosti i nesigurnosti. Nigde meu strancima nije videla nikakvu krivicu, ni respekt, nikakvo istinsko razumevanje za ono to su videli. Idui put ona koja stane na ovo mesto videe te stvari. Prelazei pogledom dalje, poe opet da zauzme svoje mesto na tia- matskoj strani tribina, meu letnjakim stareinama. Ukres je ekao stojei na mestu rezervisanom za njenog drubenika; njegova plamena kosa bila je svetionik za oznaavanje njenog mesta... a njegovo lice bilo je napeto kao zategnuti luk. Stala je utke pored njega i,

umesto ka gomili, pogledala opet ka mestu gde su granice plutale na moru. Narod je ekao, gunao, neodluan. "Oni oekuju nekoliko rei od tebe, Damo", ree, naginjui se ka njoj, jedna od ena iz porodice Dobraventura koje su joj bile vodii na ceremoniji. Oseala je maglu nesigurnosti i meu Letnjacima. Klimnula je glavom, pitajui se opet, kao to se pitala tokom cele Noi pod maskama, kroz sve ono svearenje i pevanje koje otupljuje um, koje e to rei njen narod posluati: kako moe jedan ovek da izmeni toliko mnotvo, a da oni ipak zadre poverenje u njega? Ali rei su se morale nai, nekako, negde... I rei joj dooe, sada, ne od onog neobinog uvara njene svesti, nego iz snage njenih sopstvenih oseanja. "Narode Tijamata, mene je Dama Thalasa blagoslovila jednom, dajui mi nekog s kim mogu deliti svoj ivot", povika. Pogleda Ukresa pored sebe; dodirnu njegovu aku, koja je visila hladna, bez snage, pored njega. "Blagoslovila me je dvaput, jer je uinila da budem sibila; blagoslovila me je triput, jer me je uinila kraljicom. Od jue, mnogo razmiljam o svojoj sudbini i o sudbini ovog sveta koja e svima nama biti zajednika. Molila sam se da mi Ona pokae put kako da izvrim volju Njenu i budem Njen ivi simbol. I Ona mi je odgovorila." Na nain kako nikad nisam ni sanjala da moe. Luna baci pogled ka moru i ka tajni koja je leala ispod mranih voda. "Znam da postoji neki razlog zbog koga vam se pokazala kao sibila, kroz mene. Ne znam jo ceo obrazac budunosti, ali znam ovo: da bih budu nost ostvarila u potpunosti, bie mi potrebna pomo - pomo svih vas, a naroito pomo drugih sibila. Leto je dolo u Karbankl, i ovaj grad vie nije zatvoren za sibile. Sibilama je mesto ovde - vie nego ikom drugom, vie nego to iko moe znati! Ostrvljani, kad se vratite svojim domovima, zatraite od vaih sibila da doputuju ovamo, ako mogu; da dou kod mene i da saznaju koji je njihov udeo u planu budunosti." Zastala je, ujui kako glas gomile apue. Trudila se da oceni da li taj glas prihvata njene rei i nju. Kriom je pogledavala Letnjake na tribinama oko nje i sa olakanjem nalazila na njihovim licima dobro udno iznenaenje. Zimci e biti protiv; nagonski je to znala, seala se kako je bilo kad se neposredno nala na udaru njihovog straha i poruge. Pogleda opet strance koji su ekali. Znala je koliko na ovoj sveanosti rizikuje i kakvu delikatnu ravnoteu mora da odrava dok oni jo hodaju po ovoj planeti. "Ako... ako se ini da ja, kao Letnja Kraljica, ponekad odlutam iz pliaka tradicije i zaem u nekartirane dubine, imajte veru u mene. Imajte na umu da sam ja izabranica Dame Thalase i da samo postupam po njenoj volji..." Znala je da o tome, bar, govori istinu. "Ona je moj navigator, Ona mi odreuje pravac plovidbe, po udnim zvezdama." udnijim od onih koje lee gore, iznad nas. Opet je bacila pogled prekoputa, na strance. "Prvo to zapovedam kao vaa nova Kraljica..." potencijal vlasti je pevao u njenoj glavi; ta potencijalna energija, "jeste sledee: van-tijamatska imovina Zimaca nee biti baena u more. Sluaj ovamo!" Povikala je jaim glasom da amor naroda ne bi nadvladao. "Predmeti nainjeni rukama stranaca vreaju vodu, zaguuju more gadou. Od svakog Zimca Ona trai samo tri stvari, ne vie - a Zimci neka odaberu koje ponude e dati. Za ostalo... za ostalo e se pobrinuti vreme!" Spremila se da izdri nailazak velikog talasa letnjakog gneva. Meutim, ula je samo talasie nelagodnog mrmljanja, uz, ponegde, blistavu kapljicu smeha ili aplauza od nekog zapanjenog Zimca. Luna duboko udahnu, jedva se usuujui da veruje - oni imaju poverenja u mene! Sluaju... uradie to god kaem...

uviajui najzad ono to je Arienrod odavno znala i, takoe, uviajui sa kojom lakoom vlast, kao vatra, moe da se otme iz svojih granica i da uniti ono to treba da sauva. Njene ake se stegoe na gornjoj ivici daske kojom je tribina ispred nje bila ograena. "Hvala vam, narode moj." Nakloni glavu ka njima. Oko nje su se Letnjaci na tribinama malice pomerali, u znaku potovanja i mirenja sa sudbinom; ali Ukres ju je gledao kao maka, podozrivo i napeto, nasluujui njeno oseanje moi. Brzo je sklonila pogled, borei se da zadri ravnoduan izraz na licu, videi se premijer poinje da silazi sa svoje tribine ka njoj, ka sredinjem prostoru gde su maloas stajala kola, da bi obavio zavrno, slubeno priznavanje njene vladavine, licemernu govoranciju u kojoj jedan samo-formalni vladalac odaje poast drugome. Gledajui njegov silazak, vide i prvog sekretara Skuptine, Sirusa, meu poslanicima, uhvati njegov pogled, njoj upuen, pun nekog sumnjienja i predoseanja nevolje. unula je Ukresa, povela njegov pogled do pogleda njegovog oca; videla je kako se bori da na neki nain odgovori oevom iznenadnom osmehu. Ukres opet prenese pogled, utke, na svog dedu: premijer je poeo pozdravno slovo. Govori premijera, zatim predsednika Vrhovnog suda Tijamata, i pet-est drugih dostojanstvenika za ije funkcije nikad ranije nije ni ula, bili su kratki i duebriniki. Strpljivo ih je sve odsluala, stojei, zaklonjena od njihove nadmenosti svojim tajnim znanjem, ali videi na svakom licu sumnju i nepoverenje zbog onoga to je kazala u svom govoru, svom narodu. Vrhovni sudija gledao ju je predugo, pogledom preterano prodornim; ali izgovorio je samo estitke, kao i svi ostali, hvalei tradiciju, ritual, glatko skliznue njenog naroda nazad u neznanje. Pozvao ju je da ne skrene suvie sa staza tradicije - da se pripazi posledica. Osmehnula mu se. Sa mesta ispred nje otiao je i taj, a siao je poslednji od donosilaca prigodnih hvalospeva; komandantkinja policije, Geja Derua Pala-Tion. Luna vide da se neto deava u trenutku kad se Pala-Tion mimoilazila sa predsednikom Vrhovnog suda - neka razmena, ali bez rei; vide tupost u oima policajke kad ova stade pred nju. "Vae velianstvo." Pala-Tion je salutirala, formalno i precizno, a tupoa se poe izotravati i rasvetljavati sad kad je videla Lunino stvarno prisustvo ispred i iznad sebe, iznad ograde tribine na kojoj se nalazila crvena draperija. "Ja Vam estitam." Svaka re bila je isprobadana neskladnostima. Luna dopusti da se njen osmeh proiri. "Hvala ti, komandante. injenicom da sam se ovde nala, ja sam iznenaena, rekla bih, jednako kao i ti." Osetila se iznenada nezgodno, kao da govori kroz usta nekog drugog. "U to veoma sumnjam, Vae velianstvo. Ali ko zna...?" Pala-Tion je neprimetno slegnula ramenima. Zatim ree pojaanim glasom: "Priznavanjem Vas kao Letnje Kraljice, moje dunosti na ovoj planeti su okonane, Vae velianstvo, kao i ma kakva dalja policijska odgovornost za ono to se dogaa na Tijamatu. Takoe je okonana slubena vladavina Hegemonije na Tijamatu, i nee je biti sto godina, dok se ne vratimo pri sledeoj Promeni. Odravanje reda bie Vaa dunost od sad." Luna klimnu glavom. "Znam, zapovednice. Hvala ti za usluge koje si uinila mom narodu... a naroito Letu. Ti si nas spasla od kuge. Ja sam tvoj dunik i to je dug koji otplatiti ne mogu..." Dva duga, pomisli, naginjui se napred, preko ograde, blie Derui. Pala-Tion obori, pa opet die, pogled. "Samo sam vrila svoju dunost, Vae velianstvo." Ali na njenom licu pokazivala se iznenaujua zahvalnost.

"Tijamat ali to gubi istinskog prijatelja kao to si ti. To alim i ja. Nemamo mnogo pravih prijatelja u ovoj galaksiji. Potreban nam je svaki." Pala-Tion se nasmei tanko. "Prijatelj se ponekad pojavi na sasvim neoekivanom mestu, Vae velianstvo... ali se deava da to saznate tek kad je prekasno. Isto vai i za neprijatelja." Nastavi mnogo tie. "Oprezno hodaj, Luno, sve dok i poslednji zvezdani brod ne odleti sa kosmodroma. Ne pokuavaj da prisili budunost da se dogodi jue. Ne samo tvoj narod, nego i jo neki se pitaju ta si ti zapravo. Bila bi u zatvorskoj eliji ovoga trenutka, kad predsednik Vrhovnog suda ne bi znao da bi to izazvalo masovni ustanak... Uspee ti da se sa ovom promenom rituala provue nekako, ali, samo zato to njome zapravo nee biti promenjeno ba nita." Luna mirnu; ake su joj, na crvenoj tkanini, pobelele. "ta hoe da kae?" "Ima Hegemonija nain da, u odlasku, nadmudri sve one koji su nagomilavali tehniku robu. Nikad ne potceni hegemonce, ni za sekund. To je najbolji savet koji ti prijateljica moe sad dati." "Hvala, komandante." Luna se uspravi, nastojei da sakrije svoju pometnju. "Ali, ak ni to me nee zaustaviti." Zato to su meri pravi klju. Pala-Tion poe da se okree; pogleda preko gata, ka svom narodu. Zastade neodluno. "Vae velianstvo." Okrete se opet ka Luni, govorei sada tiho do granice neujnosti. "Verujem u ovo to pokuava da postigne. Verujem da je to pravedno. Ne elim da bude ma ime spreeno." inilo se da prua ruke, posee van, iz sebe, ali bez ikakvog telesnog pokreta. "Zapravo, htela bih da ti pomognem da uspe", zabrza uplaeno. "Ja ti... nudim moje usluge, moje znanje, moje iskustvo, ostatak mog ivota, ako pristaje da ih uzme. Ako se slae da ih upotrebim za neto u ta mogu verovati." Luna je oseala da Pala-Tionina hitnnost posee i vie, dalje, dublje; da nadmauje ono to Pala-Tion reima trai. "Hoe... da ostane? Na Tijamatu?" Lunin apat zvuao je glupo, nimalo nalik na apat kraljice. Ukres je piljio sa nevericom. Ali Pala-Tion, izgubljena u svojoj unutranjoj viziji, nije nita loe ni ula, ni videla. "Ne na onom Tijamatu kakav je bio. Nego na onom kakav bi mogao biti." Njene tamne, malo iskoene oi su molile i zahtevale, da joj se da obeanje. "Ti si komandantkinja policije Hegemonije - prva... Zato?" Luna odmahnu glavom, trudei se da ponovo uoblii klizei pesak stvarnosti, sigurna da Pala-Tion govori iskreno. "Ovo je vreme promene", ree Pala-Tion jednostavno. "To nije dovoljno", ree Ukres naginjui se preko ograde. "Ne ako misli da se do kraja ivota petlja u naa posla." Pala-Tion protrlja lice. "Koliko je dovoljno? Koliko sam dokaza traila ja od tebe, Svetlohodni?" Sklonio je pogled i nije odgovorio. "Da bih vam ispriala ta je izazvalo promenu u meni, morala bih vek provesti u prianju. Ali verujte mi da imam razloga." Opet se okrete Luni. "I morae da ostane doivotno ovde, alei zvog takve odluke, ako se posle predomisli. Jesi li sigurna?" "Nisam." Pala-Tion opet baci pogled ka strancima koji su ekali na svojoj tribini, svetlosnim godinama udaljeni od onog sveta ka kome je ona pruala ruke. "Jesam! ta kog pakla imam da izgubim? Da, sigurna sam." Ona se, napokon, osmehnu.

"Onda ostani." Osmehnu se i Luna. Ako je ovaj svet promenio tebe, znai da e moi da promeni i sebe... da ga mi moemo promeniti... da ja to mogu. "Sve to hoe da da, meni e trebati, komandante..." "Derua." "Derua." Luna prui ruku; Pala-Tion je prihvati za zglavak, rukovanjem na tijamatski nain. "Neu biti slobodna od ovoga", ree, pokazujui svoju uniformu, "dok ne odleti i poslednji brod; ali neete ni vi ostali. Kad odu, ja sa Hegemonijom vie neu imati nita i biu spremna da pripadnem, celim srcem, budunosti." Luna klimnu glavom. "A sad, uz Vae doputenje, ostavljam Vas, Vae velianstvo. Dok jo imam petlje da svoje stare greke razmenim za nove, idem kod jednog oveka da kaem neke stvari koje bi trebalo da budu izreene, a koje on ne moe da kae sam." Luna, prazno, klimnu glavom i otprati pogledom Deruu koja se, sama, zaputila preko otvorenog prostora ka redovima tuina. Vide je kako zalazi u tribine i tamo nestaje. Povika jo jednom iz sveg glasa, dajui znak da je kraj ovoj ceremoniji, ovom Festivalu, kraj Zime... a Promeni poetak, tek poetak. Hladni suton leteo je na krilima vetra kroz mokri, curei donji svet, svet gatova i konopaca za vezivanje laa, gde je zora videla dolazak Promene u Karbankl. Luna se etala sa Ukresom, uz diskretnu pratnju garde, kroz kriputanja i uzdisanja nemirnog brodovlja, kroz mutne, odjekujue glasove umornih posada. Silna guva zimakih i letnjakih brodova koja je jutros zakrila celu vodenu povrinu ve je napola nestala, jer su i Letnjaci i Zimci uveliko poeli svoj post-festivalski odlazak iz grada. Letnjaci e se uskoro opet pojaviti; za njih je Promena znak da treba poeti seobe ka severu, iz ekvatorijalnih morskih oblasti. Oni e popunjavati praznine izmeu zimakih poseda. Pribliavanjem Tijamata Crnoj Kapiji, solarna aktivnost se pojaava i nii stepeni geografske irine postaju nepodesni za ljudsko stanovanje; tamo e se i more okrenuti protiv ljudi, morska flora i fauna e se povui u dubine ili ka viim geografskim irinama, prisiljavajui i njih da isto ine. Zimci e morati da dele sa Letnjacima razasute arhipelage i ogromne okeanske prostore koji su ranije bili samo zimaki; morae, osim toga, sa Letnjacima da dele novi nain egzistencije, gde se proizvodi jedva dovoljno za opstanak, bez snabdevanja sa drugih planeta. Sad e plemstvo poeti da se iseljava iz grada, da bi poelo iznova da ui kako da obrauje svoje plantae, koje su dosad bile uglavnom samo granice za kraljevski lov; kako da uine te plantae glavnim osloncem za jednu vrlo nesigurnu ravnoteu ivota. Odlazei, stranci su ostavili vlastelu da tako nisko padne. Ali u sred ovog ciklinog haosa, ona, Luna, morala je nekako da zapone uvoenje novog poretka. "Mislila sam da e svi moji problemi prestati kad doem u Karbankl. Ali, oni tek poinju." alila se Ukresu, dahom koji se ispred njenih usta pretvarao u inje. ak i ovde, u njihovoj zajednikoj etnji, u umirujuem prisustvu mora, oseala je kako se teret njene budunosti slee na njena plea kao teina grada nad njima. Naslonila se na jednu ogradu posivelu od vremena, pogledala dole, ka zelenocrnoj ledenoj vodi. Pored nje se nae Ukres; utljiv i sad, kao i celog dana. Pokuavao je da na najbolji mogui nain prihvati ono to nije mogao da promeni - da se pomiri sa injenicom da Promena zahvata sve redom i sve jednako, i pri tom svoje miljenike i svoje rtve stapa u jedno.

"Sad ima podravaoce. Imae ih u jo veem broju. Nee morati sama da nosi ceo teret. Oni e uvek biti oko tebe." U njegov glas se uvue neka potmula nota i on se malo odmae od nje. Svim ljudima od kojih e ona zavisiti bilo je ve poznato ta je Ukres ranije bio; ak i ako ga ne budu mrzeli zbog toga, uvek e ga podseati ta je bilo i putati ga da nastavi da mrzi sebe. "Niko ne vlada sasvim sam... ak ni Arienrod." "Ja nisam Arienrod!" Zauta, uviajui da on to nije u tom smislu rekao, ali prekasno. "Mislila sam da si..." "Nisam." "Znam." Ali je znala da e jedan deo njega uvek videti Arienrod kad pogleda nju jer e Arienrod uvek i biti pred njim; uvek prisutna, tako da e se njih dvoje uvek plaiti da pogledaju jedno drugome u oi. Luna obrisa veernju vlagu sa lica. Iza donje ivice grada, koja se odozgo nadnosila nad njih, videla je, na zapadu, traku sunevog zalaska, poput umirue duge. "Da li emo ikad vie videti novu dugu? Ili emo ceo ivot proiveti bez nje?" Neto se probi kroz vodenu povrinu ispod njih, mekano se ubacujui meu njihove rei. Sputajui pogled, Luna vide glatku glavu utosmee mrljaste boje, koja se vijugavo izdigla iz vode i pogledala joj u oi. Zastade joj dah, zau Ukresov nehotini uzvik "Ne!" "Ukree!" Uhvatila ga je za ruku, ne dajui mu da se odmakne od ograde. "ekaj. Nemoj." Drala ga je. "Luno, ta pokuava da mi uradi?" Meutim, nije odgovorila, nego je unula, povlaei i njega sa sobom; perle u njenom lakom zelenom alu zazveckale su o drveni gat. Pruila je ruku dole, do merove tamne siluete koja joj je prila. Mer pod njenim dodirom postade stvarnost. "ta e ti ovde?" Usamljeni mer gledao ju je oima boje ebonosa, bezizraajnim, kao da ni u svom umu nema odgovor. Ali nije nainio nikakav pokret da se udalji od njih. Njegova peraja ritmino su pokretala vodu u kojoj je bilo mnogo svakojakog smea; ostajao je na istom mestu, uz ivicu gata. Mer poe da pevui tuno: samo jedan glas, iz izgubljenog hora koji je nekad pevao u odreenim obrascima. Te vae pesme... zato vi pevate? Jesu li neto vie od pesama? Da li bi nam one mogle rei kakva je vaa svrha, dunost, va razlog postojanja, ako bismo ih mogli razumeti? Uzbuenje je irilo trnce u njoj. Ngenet. Ngenet bi joj mogao pomoi da sazna. tavie, ako je ona u pravu, da onda i ui mere... Danas ga je videla u masi naroda, videla je ponos i nadu na njegovom licu, ali nije uspela da se probije do njega. Videla je, isto tako, neopratajue pamenje, kad je njegov pogled naao Ukresa pored nje. Sad, savlaujui Ukresov uzdrhtali otpor, povede njegovu aku, koju je jo vrsto drala, nad vodu. Zajeao je kao da dri ruku iznad vatre. Mer je kriptino prenosio pogled sa njenog lica na njegovo i nazad, a onda potonuo lagano u mranu vodu, ne dodirnuvi Ukresa. Luna mu pusti ruku, vide je kako ostaje pruena, sama od sebe, iznad vode. Ukres polako povue ruku nazad, sebi; ostade uei i gledajui u tu aku, drugom rukom se drei za ogradu. Iza sebe Luna zau kako sa nevericom mrmljaju njeni letnjaki pratioci sveprisutni Dobraventure, koji ceo dan kao da su pokuavali da je prate, ali zapravo da je vode, svud po gradu. Ona ih je antagonizovala tako to je svojevoljno prekrila njihova obredna oekivanja; znala je da bi Dobraventure, zbog svoje kraljevske prolosti, mogli biti opasni neprijatelji u budunosti. Sad su joj bili jo vie na smetnji, sad kad joj je bilo

potrebno da provede izvesno vreme nasamo sa Ukresom, u intimnosti njegove tuge. Konano joj doe do pameti da stupanje na kraljevski presto ne znai poetak, nego kraj, potpune slobode. "More nikad ne zaboravlja. Ali, ono oprata, iskrice moja." Luna prui ruku da ga dodirne po kosi, onda obuhvati njegovo ledeno, suzama obliveno lice svojim takoe ledenim i mokrim akama, oseajui njegovu sramotu kao jo jedno odlomljeno pare leda sumnje. "Samo treba vremena." "Ni ceo ivot nee biti dovoljan!" Te su rei bile bode kojim se probadao sam; ovek kome nikad pravo mesto nee biti ni tu, ni ma gde drugde, dok ne nae mir u sebi. "O, Ukree - neka More bude svedok da dri moje voljno srce, samo ti, sada i za sva vremena." Izgovorila je te rei, rei zaveta, prkosno; jedine rei koje su zadovoljavale njenu potrebu da zadovolji potrebu u njemu. "Neka More bude svedok..." Ponovio je rei zaveta, oputajui se dok je to inio; njegov otpor i njegova snaga topili su se. "Ukree... dan je gotov, napolju, bez obzira to u Karbanklu veno traje. Hajde da naemo sebi mesto za noas; neko mesto gde moe da zaboravi da sam Kraljica, a ja da zaboravim..." Baci pogled preko njegovog ramena, ka Dobraventurama. A sutra, ta sutra? "Sutra e sve poeti da se uklapa. Sutra emo biti slobodni od ovog dananjeg dana; a onda, sledeeg dana..." Zabacila je kosu, da je skloni iz oiju; pogledala opet preko voda koje su tonule u mrak, na kojima vie nije bilo nikakvog traga od rtve koju su u zoru prineli Thalasi. Dama je mirovala, uzviena u svojoj ravnodunosti, nudei neuznemirivo ogledalo zvezdanom licu univerzalne istine. U Karbanklu 'danas' nikad ne moe biti zavreno... Da li e 'sutra' ikada doi? Ona ugleda kako, ispod mrklih voda, umire budunost: budunost koja nikad doi nee, ako ona ne uspe, ako se spotakne, ako za tren pokae slabost... Proaputa estoko, pored njegovog uva: "Ukree, strah me." Stegao ju je vrsto, ali nije odgovorio. 56. Derua je stajala u plamenom paklenom sjaju crveno osvetljenog poletita, ispod gigantskog kiobrana 'novi-broda' koji je lebdeo nad pistom. Poslednji brod, kojim odlaze poslednji policajci - poslednji stranci u ovom povlaenju sa Tijamata. U grozniavoj konanosti poslednjih nekoliko dana, svi ostali brodovi Skuptine ve su uzleteli u planetarnu orbitu, pridruujui se mnogim drugim brodovima iste vrste u koje su se ve ukrcali, stiui do kosmodroma uvek punim kolima elektrine eleznice, umorne izbeglice sa Festivala i trgovci koji su istrajavali do zadnjeg mogueg asa. Derua je strpljivo podnela posao oko svakojakih inventara; popi- sivala je, 'otkainjala' podatke iz raznih izvetaja i spiskova, nastojala da sa sigurnou utvrdi da niko nije grekom ostavljen na Tijamatu, da nijedna vitalna stvar nije ostala neuraena, nespasena, nezapeaena. Na njoj je bila odgovornost da se to sve uradi temeljito i kompletno. Posao je obavila najbolje to je mogla; njeni ljudi nisu ostavili za sobom nijednu pogonsku jedinicu, nijedan upotrebljiv mainski sistem, nijedan dostupan izvor energije proizvedene uvoznom tehnikom. itavo to vreme Derua je znala, sa udnovatom dvostrukom vizijom, da e ve sutra navaliti na posao da popravi to moe vie od ove tete koju sada ini.

Bogova mu bogovih, neu ja dati sebi da mi posao sutra bude lak! Znala je: ako ovu karijeru, koja joj je nekada toliko znaila, zavri makar i jednim jedinim inom izdaje, na tim temeljima posle nikako nee moi da izgradi neki novi ivot koji bi imao ikakvog smisla. Nita to vredi imati nije lako dobiti. Sklonila je pogled sa utovara raznovrsne robe, sa guve plavih uniformi i etvrtastih kontejnera oko nadole ispruene utovarne 'noge' ploastog broda nadnetog nad njih. Ona e se odrei - i tog broda, i tog poletita, i cele pulsirajue sloenosti, maltene organske, ovog kosmodroma, i svega to je time simbolizovano... Ne kroz godinu dana; ne kroz sedam dana, ak ni kroz jedan dan, nego kroz manje od jedan sat, sve to e biti iza nje, ili e sve to ostaviti nju za sobom. Ona se odrie svega... radi Karbankla. A ovaj poslednji zvezdani brod e emitovati, pre nego to ode iz Tijamatove orbite, visokofrekventni signal koji e stii do tla i unititi sve one krhke mikroprocesore od kojih zavisi rad svake, eventualno preostale, tehnologije ma gde na Tijamatu. Pokazae se da su sakupljai tehnolokih tajnih zaliha sakupljali uzalud, a Tijamat e biti tresnut o tehnoloko nulto tlo. Pade joj na um odjednom neskladni prizor vetrenjae na vrhu usamljenog brda na plantai graanina Ngeneta. Tlo ne sasvim nulto. Prisetila se kako u ono vreme nije sagledavala nikakav, ni najmanji razlog da takva klopocija postoji. Niko nije tako slep kao onaj ko ne eli da vidi. Osmehnu se, isto toliko neoekivano. "Komandante?" Povukla je svoj pogled nazad, ka prostoru oko nje, o ekujui jo jedan zahtev, jo neku verifikaciju. "Da, ja sam - Gundalinu!" ree ovek, salutirajui. Iscerio se u irok osmeh, ali je time samo istakao avetinjsku mravost svog lica; uniforma je visila na njemu kao da je pozajmljena, tua. "Pa ta e tu? Ne bi trebalo da..." "Doao sam da se oprostimo, zapovednice." Ostavila je daljinski upravlja kompjutera na svoj improvizovani radni sto sainjen spajanjem nekoliko sanduka. "O-ho." "Kerla-Tinde mi ree da... podnosi ostavku? Ostaje na Tijamatu?" Zvuao je nepouzdano, kao da oekuje da e ona sad da opovrgne takve prie. "Istina je." Klimnula je glavom. "Ostajem ovde." "Zato? Zbog prekomande? uo sam i o tome." Glas mu postade ravan od gneva. "To se, zapovednice, nije dopalo nikom." Mogla bih pomenuti jednog ili dvojicu koji su se izuzetno obradovali. "Samo delimino zbog toga." Namrtila se kroz njega na pomisao da brigada prevakava kojekakva ogovaranja o njenoj ostavci kao grupa staraca na gradskom trgu. Ona je, saznavi za prekomandu, zakljuila da bi bilo beskorisno aliti se, i zadrala svoj gnev u sebi; ali, injenicu o svome ponienju ni na koji nain nije mogla sakriti od drugih. Nije pristala ni sa kim da diskutuje o svojoj odluci i ostavci - da li zato to se plaila da e oni pokuati da je ubede da se predomisli, ili da nee pokuati, nije bila sigurna. "to mi ne ree?" Njeno mrtenje popusti, nestade. "Tako mu bogova, Bi-Zi. Imao si dovoljno problema i ovako, zato da ti natovarujem jo jedan." "Imao sam samo pola od onih problema koji bi me spopali da me ti nisi pokrila, zapovednice." Vrh njegove donje vilice zaotri se od oseanja. "Da nije bilo tebe, ja ne bih jo i sad imao pravo da nosim ovu uniformu; znam da je tako. I znam koliko je uniforma uvek znaila tebi... mnogo vie nego to je ikad znaila meni, bar do sad; jer,

nikad ranije nisam morao da se borim za nju. Da mogu, navalio bih opako da ti pomognem da promeni tu prekomandu. Ali..." Spustio je pogled ka svojim akama. "Ja vie nisam sin svog oca. Ostalo mi je samo 'inspektor Gundalinu'. Desetostruko sam ti zahvalan to bar jo to imam." Opet die pogled ka njoj. "Ali sve to mogu da uinim za uzvrat je da te pitam: zato ovde? Zato na Tijamatu? Ne krivim te to si dala ostavku ali, do vragova, sve ostale planete u Hegemoniji su bolje, ako misli da zapone novi ivot. Moe, bar, da ostavi ovu jednu, ako ti se ne svia." Odmahnula je glavom odreno, uz malen, odluan osmeh. "Nisam od onih koji lako odustaju, Bi-Zi. Ne bih ovo ni radila, kad ne bih imala u vidu neto bolje na ta u se uskoro prebaciti. Mislim da sam to bolje nala, evo, ovde; mada to moe zvuati slabo verovatno." Podigla je pogled u daljinu, ka jednom nizu prozora uzdignutih visoko iznad poletita - ka jednoj praznoj dvorani u kojoj je Ngenet Miroe, neprimeen, motrio na hegemonijsku evakuaciju, ekajui trenutak kad e ona postati konano, u celosti i nepovratno, deo njegovog sveta. Gundalinu je pogledao kuda i ona, zbunjen. "Uvek si mrzela ovaj svet, ak vie nego ja. Pa ta si onda, za ime deset hiljada bogova, mogla nai...?" "Od sad u se zaklinjati samo u jedno boanstvo. Mislim da u i raditi za Nju." Gledao je 'belo'. Shvatanje se vrati u njegove oi. "Misli... za Kraljicu Leta? Misli za Lunu... ti, sa Lunom?" "Tako je." Klimnula je glavom. "Kako si saznao, Bi-Zi? Da je ona ta koja je pobedila?" "Ona mi je rekla, dola je kod mene u bolnicu." Iz njegovog glasa nestade boja. "Video sam masku Letnje Kraljice. Bila je kao san." Njegove ake pooe vazduhom, dotiui neto iz uspomena; oi mu se sklopie. "S njom je bio Ukres." "Bi-Zi, da li e s tobom sve biti u redu?" "Isto me je i ona pitala." Otvorio je oi. "ovek bez oklopa je ovek bez odbrane, komandante." Osmehnuo se hrabro, jedva. "Ali je zato moda slobodniji. Ovaj svet... ovaj svet bi me slomio. Ali Luna mi je pokazala da ak i ja mogu da se savijem. Ima u meni, i u ovoj vasioni, vie stvari nego to sam slutio. Ima prostora za sve snove koje sam ikad sanjao, i za sve komare... za heroje u ulinom slivniku i u ogledalu; za svece u smrzloj pustoi; za budale i laove na tronu mudrosti, i za pruene gladne ake koje e zauvek ostati prazne... Sve postaje mogue, kad nae hrabrost da prizna da nita nije sigurno." Njegov osmeh se trznu samosvesno. Derua ga je sluala s nevericom, utei. "ivot je meni nekada izgledao kao izbrueni kristal, zapovednice - otar, ist i savren. Svoje fantazije ostavljao sam po depovima, gde im je i bilo mesto. Ali sada..." Slegnuo je ramenima. "Te iste tvrde ivice prelamaju svetlost u duge, i sve postaje meko i zamueno. Ne znam da li u ikad vie moi da gledam pravo." Nota naputenosti opet se uvue u njegov glas. Ali e zato biti bolji plavac. Derua vide da njegove oi pretrauju ogromnost ovog udubljenog poletita i da se zaustavljaju na najblioj kapiji, kao da oekuje da e kroz svoju viziju nekako uspeti, jo jednom, da vidi Lunu. "Ne, Bi-Zi, ona nije tu. Za nju je kosmodrom zabranjeno podruje." Njegov pogled se naglo izbistri i zaotri. "Da, gospo. Znam zakon." Ali taj pogled joj je rekao da Gundalinu sad razume da su ak i zakoni prirode nesavreni; i da su ljudski zakoni nesavreni - bar koliko i ljudi koji su ih pisali; da je ak i njemu jasno ta

je Luna, i u emu to ona, Derua, namerava da joj pomogne... i da se on tu nee protiviti. "Moda je tako najbolje", ree on, ak i ne verujui u to. "Dau sve od sebe da ti je dobro uvam, Bi-Zi." Nasmejao se stidljivo; odjek jednog milovanja. "Znam, komandante. Ali, koja je to sila u galaksiji jaa od nje?" "Ravnodunost." Derua iznenadi samu sebe takvim odgovorom. "Ravnodunost je, Gundalinu, najjaa sila u svemiru. togod pipne, uini besmislenim. Ljubav i mrnja nemaju anse protiv nje. Doputa da nered, trule i udovina nepravda nadiru nesputano. Ne preduzima; doputa. Zato i ima tako ogromnu mo." Klimnuo je lagano. "Moda zato ljudi ele da imaju poverenja u Lunu. Zato to je njoj stalo do izvesnih stvari, kao i njima; kad ih ona dodirne, postaju svesni da su sami sebi vani." Digao je dlanove ka sebi, zagledao se u jo neuklonjene oiljke. "Uinila je moje oiljke nevidljivim..." "Mogao bi da ostane, Bi-Zi." Odmahnuo je glavom, pustio da mu ruke padnu. "Bio je jedan takav trenutak... ali sad ne. Nije mi se samo ivot promenio, nego i ne pripadam vie ovde. Ne", uzdahnu, "postoje dve planete koje ne oekujem da ikada vie vidim, osim ako nastane milenijumski preokret. Jedna je ova, a druga je moja." "Karemof?" Nesigurno je seo na sanduke. "Moj narod e te moje oiljke videti zauvek, ak i kad budu eliminisani. Ali ta me briga, jo mi ostaje da biram izmeu est planeta. A ko zna ta u nai tamo kud sam krenuo?" Ipak, njegov pogled se vraao praznoj kosmodromskoj kapiji, traei ono to tamo vie nikada nee nai. "Uglednu karijeru." Ona pokretom prsta pomeri prekida pod svojim grlom, zato to je njen komunikator poeo ponovo da zuji. Sedei na sanducima, Gundalinu je strpljivo gledao ukrcavanje poslednjeg tovara, pratio i poslednji raport koji su dali Derui, uo njenu poslednju potvrdu prenetu do srca divovskog ploastog broda nadnetog iznad njih. Potom je stajao uz nju, rame uz rame, dok su joj prilazili poslednji od njene brigade i salutirali joj poslednji put i nezgrapno joj upuivali dobre elje i najzad odlazili prema kargo-liftu. Gundalinu pokretom glave pokaza ka njima. "Nee i ti u brod, da tamo podnese poslednji izvetaj?" Odmahnula je glavom, najednom oseajui da joj srce stee neumoljiva aka: trenutak izme. "Ne. Ne mogu se suoiti s time. Ako bih sad stupila nogom na taj brod, ne verujem da bih mogla da siem, ma koliko bila ubeena da je ispravno ostati na Tijamatu." Dade mu kompjuterski 'daljinac'. "Moe im ti preneti, u moje ime, da je sve spremno, inspektore Gundalinu. E, ponesi i - ovo." Skide sa okovratnika komandantske oznake i dade mu ih u aku. "Nemoj ih izgubiti. Trebae ti jednog dana." "Hvala, komandante." Njegove pege postadoe grimizne, naterujui nju na osmeh. Njegova zdrava aka sklopi se oko tih komadia metala kao oko retkog blaga. "Nadam se da u ih nositi sa isto onoliko asti kao ti." Die drugu aku, deformisanu, nagonskim karemovskim pozdravom; ona pritisnu svoju aku o njegovu, dlan o dlan. Za zbogom. "Zbogom, Bi-Zi. Neka se bogovi osmehuju na tebe, kud god poao." "I na tebe, zapovednice. Neka te se tvoji mnogo-puta-praunuci sa divljenjem seaju."

Bacila je pogled ka dalekim, zamraenim prozorima iza kojih je ekao Ngenet; osmehnula se privatno. Zapitala se ta li e ti njeni pra-pra-mnogo-puta-praunuci moda rei njegovim, ako se vrate ovamo. Gundalinu sa naporom ispravi svoje jo nezaleeno telo i izvede savreno salutiranje. Ona mu isto tako otpozdravi: poslednje salutiranje u njenoj karijeri. Zbogom jednom ivotu i jednoj galaksiji. "Ne zaboravi da iskljui svetla", ree on. Okrete se i poe peice prema liftu u kome su ga policajci ekali, drei vrata otvorena samo zbog njega. Ona okrete lea da ih ne gleda, da ne vidi taj lift koji, poput otvorenih usta, zove, vie joj da je luda... Poe, najbre to je mogla bez tranja, ka najblioj kapiji. Ulazei u prazni auditorijum, nae Ngeneta koji je gledao vrata, ekajui njen dolazak. Zajedno prioe zidu od zatitnog stakla, pogledae dole na polje, gde je 'brodparica' ekao na titanskoj, muklo crvenoj poletnoj povrini, usamljen poput njih. Miroe poe govoriti smireno, odajui joj priznanja za sposobnost, postavljajui bezazlena pitanja; glasom priguenim, kao da prisustvuje religioznom dogaaju. Odgovarala mu je rasejano, jedva ujui i njega i sebe. Brod je jo dugo leao na svom doku - vreme je izgledalo i due, zbog njihovog napetog iekivanja - a Derua je dala Ngenetu da slua, preko njenih slualica na glavi, razgovore oficira dok su uvlaeni poslednji kranovi i drugi delovi opreme i dok su obavljane poslednje provere i uporeenja. "Da li si u zaklonu, graanko Pala-Tion?" Derua se tre: to se kapetanov glas obratio njoj, neposredno. "Da. Jesam. U zaklonu sam." Graanko. Nerazumno razoarenje uzmuti se u njoj. "Sve je isto, kapetane." "Sigurna si da hoe da bude ostavljena tu?" Miroe die pogled ka njoj. ekao je. Udahnula je duboko, klimnula glavom... i tek onda progovorila, kao da je to neka posle-misao: "Da, sigurna sam, kapetane. Ipak, hvala to si pitao." ivot i buka nastavljali su se na drugom kraju veze jo nekoliko sekundi, a onda njen komunikator ostade mrtav. Stajala je vrlo mirno, jedan dugi trenutak, kao da je ula sopstvenu smrt. Zatim skide sa glave slualice i ice tanke kao pauina. Vide, ispod njih, hologramska svetla sekvence paljenja kako preleu po brodskom koritu i nestaju. Bilo je to bezglasno upozorenje. Gledala je netremice, oekujui da vidi neki pokret, dok je oi ne zabolee. "Vidi. Diu se." Sad i ona vide kretanje, drhtanje strukture broda - jer su odbojni zraci kosmodromskog polja poeli da deluju; div se dizao, a vazduh se blago izobliio oko brodskog korita. Brod se sve vie uzdizao, a iznad njega se kosmodromska zatitna kupola otvarala poput latica kakvog cveta, otkrivajui dublje, ali takoe potmulocrveno polje noi zvezdama prepunjene. Brod je stremio ka tom otvoru i vinuo se kroz njega, van, u mrak, gde e se, negde visoko, pridruiti konvoju od nekoliko desetina drugih, a zatim floti sa jo nekoliko takvih konvoja. Odatle e ih njihovi fuzioni motori potisnuti do Crne Kapije kroz koju e oni zatim proi, da se vie nikad, nikad u ivotnom veku Geje Derue Pala-Tion, ne vrate na ovaj svet.

Kupola se sklopi u visinama, zakloni zvezde. Derua spusti pogled na mreu svetleih energetskih linija na poletitu, pa jo nie, na sebe samu: evo je tu, stoji, sama, u ovoj mranoj i praznoj dvorani, kao odbaeno pare od nekog polomljenog dela nametaja. Ufff... bogova li ti tvojih. Pokri lice jednom akom, zanjiha se. "Derua." Miroe ju je pridrao, oklevajui. "Obeavam ti, nee aliti." Klimnula je glavom, stiskajui usne. "Dobro je meni. Ili e biti, im doem do daha." Sagnula je glavu, prstom proetala niz liniju mehanizma za zatvaranje jakne s prednje strane. "Kao svako novoroene." Neodluno mu se nasmeila; on poe taj njen osmeh hraniti svojim sve dok ne ojaa. "Mesto ti je ovde, na Tijamatu. To sam znao od prvog trenutka kad sam te upoznao. Ali, morao sam da ekam da to sazna i ti... inilo mi se da nikad nee uvideti." Odjednom kao da je bio postien. "Zato mi nisi rekao neto, bilo ta, da mi pomogne da razumem?" Glas joj se zaotravao neim to je bilo maltene ogorenje. "Pokuavao sam! Bogovi, kako sam pokuavao. Ali sam se plaio da u uti tvoje 'ne'." "A ja sam se pribojavala da u moda kazati 'da'." Pogledala je opet kroz prozor. "Ali, pripadala sam i ovoj zvezdanoj luci... kao i ti." Uzdahnula je, pogledala ga. "Sad ni meni ni tebi vie nije mesto u njoj, Miroe. Ajmo napolje, dok se ovo ne zapeati sa svih strana kao grobnica." iroko se osmehnuo, oputajui se. "E, to je ve korak u dobrom pravcu. Ostale korake emo redom, kako budu stvari same dolazile: malo po malo." I, opet sveano, ree: "Ja sam spreman za pokret..." "I ja sam - spremnija od ovog nikad neu biti, Miroe. Spremna sam za sve to me eka." Oseala je da joj se vraaju uzbuenje i hrabrost. "Bie zanimljivo." Lice joj se zagreja na mestu gde ju je Miroe dodirnuo. "Zna, Miroe..." ona se iznenada nasmeja, "kod mog naroda, ako ti kau 'Dabogda iveo u zanimljivim vremenima', to ba nije blagoslov..." Osmehnuo se, onda se poeo smejati; zajedno pooe nazad kroz puste hodnike, urei u Karbankl, kui.