PRIRODNI SASTAV ATMOSFERE

ATMOSFERA 3000 km SMEA GASOVA: -DO 100 km 78 %AZOT 21 % KOSEONIK 0,9 % ARGON,VODENA PARA I CO2 0,04 % NEON,HELIJUM, KRIPTON, KSENON, VODONIK,RADON U TRAGOVIMA: OZON,NH3 , AZOTNI OKSIDI,SO2

TRI GLAVNE KOMPONENTE VANE ZA IVOT: KISEONIK ZA DISANJE (3-5 MIN.) CO2 - ZA FOTOSINTEZU AZOT- ZA SINTEZU BELANEVINA U BILJKAMA

GEOFIZIKOHEMIJSKA EVOLUCIJA ATMOSFERE

SUNEV SISTEM NASTAO JE PRE OKO EST I PO MILIJARDI GODINA, A DA SE U TOM PROCESU PRE ETIRI I PO MILIJARDE GODINA FORMIRALA ZEMLJA PROCESOM AGLOMERACIJE RAZNIH SMEA I POSTEPENIM NJIHOVIM HLAENJEM, IZ TOGA E PROIZAI DA TAJ PROCES, PRAKTINO, TRAJE I DANAS. TAKOZVANA PRIMARNA ATMOSFERA U PROCESU NASTAJANJA DANANJE ATMOSFERE PRAKTINO JE BILA ATMOSFERA KOSMOSA.

STALNIM HLAENJEM, IZ TE PRIMARNE ATMOSFERE RAZVILA SE SEKUNDARNA ATMOSFERA, KOJU KARAKTERIU POJAVA AMONIJAKA, METANA, ZATIM VODENE PARE, STALNA VELIKA ELEKTRINA PRANJENJA I VULKANSKE ERUPCIJE. POJAVU PROCESA FOTOSINTEZE KOSMOLOZI I BIOLOZI SMETAJU NEGDE U PERIOD OD OKO 3,2 DO 3,7 MILIJARDI GODINA I OD TOG PERIODA POINJE STVARANJE DANANJE ATMOSFERE KOJA SADRI KISEONIK.

PRAKTINO, TOKOM TOG PRELASKA U NEKIH ORGANIZAMA POELI SU DA SE VRE METABOLIKI PROCESI NA BAZI RESPIRACIJE, TO JE OMOGUILO OSLOBAANJE VELIKE ENERGIJE, A KRAJNJI PRODUKTI OVAKVOG METABOLIKOG PROCESA SU VODA I UGLJEN-DIOKSID-ZNAI MATERIJE KOJE SU NETOKSINE U DALJEM RAZVOJU IVOTA, ODNOSNO SREDINE.

PREMA KARAKTERISTIKAMA I BIOLOKOM ZNAAJU, ATMOSFERU MOEMO PODELITI NA NEKOLIKO SLOJEVA KOJI SU VANI ZBOG UTICAJA NA IVOT OVEKA.

NAJNII SLOJ ATMOSFERE, VISINE 9-18 KM, NAZIVA SE TROPOSFERA, ODLIKUJE SE STALNIM HEMIJSKIM SASTAVOM VAZDUHA I INI 75-90% MASE VAZDUHA. U TOM SLOJU VAZDUHA NAE ATMOSFERE ODVIJA SE IVOT KOJI DANAS POZNAJEMO. KM.

ODMAH TREBA ISTAI DA U TROPOSFERI TEMPERATURA VAZDUHA OPADA NA SVAKIH STO METARA VISINE ZA 0,6 C. TAJ NEGATIVAN GRADIJENT TEMPERATURE MENJA SE DO GRANINOG POJASA, KOJI SE NAZIVA TROPOPAUZA. TU JE STALNA TEMPERATURA I ONA SE NA POLOVIMA NALAZI NA VISINI 9-10 KM, NA TROPSKIM PREDELIMA NA VISINI 16-18 KM, DOK SE NA SREDNJIM GEOGRAFSKIM IRINAMA NALAZI NA VISINAMA 10-12 KM.

POSLE TROPOPAUZE GOVORIMO O STRATOSFERI, KOJA DOPIRE DO 50 KM VISINE, DO TZV. STRATOPAUZE. U GORNJIM SLOJEVIMA STRATOSFERE NALAZI SE OZONSKI SLOJ SLEDEI SLOJ IZA STRATOPAUZE NAZIVA SE MEZOSFERA, KOJA SE PROSTIRE NA VISINAMA 50-90 KM, SVE DO MEZOPAUZE, A IZA MEZOPAUZE NALAZI SE TZV. TERMOSFERA,

ODNOSNO NEKI NAUNICI TAJ SLOJ NAZIVAJU JONOSFERA. TREBA ISTAI DA ATMOSFERA SA SVOJIM OSNOVNIM KARAKTERISTIKAMA, A TO SU: APSORPCIJA, REFLEKSIJA I STRUJANJA,

U OSNOVI REGULIE KLIMATSKE PRILIKE NA ZEMLJI.

PREMA TOME, VAZDUNI OMOTAATMOSFERA, SA SVIM SVOJIM SPECIFINOSTIMA, OMOGUAVA SVE OBLIKE I FORME DANANJEG IVOTA. TEMPERATURA VAZDUHA U PROSEKU IZNOSI 14C, A AKO BISMO ZAMISLILI ZEMLJU BEZ ATMOSFERE, TA TEMPERATURA BI SE KRETALA OKO 200C I VIE.

FIZIKOHEMIJSKA DINAMIKA ATMOSFERE

METEOROLOKI ELEMENTI METEOROLOKE POJAVE

OSNOVNI SASTOJCI ATMOSFERE

AZOT-INERTNI, BEZBOJNI GAS U OBLIKU AMONIJUM JONA I AMINO GRUPE U ORGANIZMU-ORGANSKA JEDINJENJA U REDUKOVANOM OBLIKU-3 ELEKTRONA IZ ATMOSFERE U VIDU NEORGANSKOIH JEDINJENJA MAHUNASTE BILJKE VEZUJU AZOT I GRADE NH3 KOJI SE U BILJKAMA DALJE KORISTI ZA PROIZVODNJU AMINOKISELINA NH3 ,HNO3 ,HNO2 NASTAJU U ATMOSFERI

KISEONIK

OKSIDACIONI AGENS U SASTAV SVIH STRUKTURA ORGANIZMA U SASTAV MASTI,PRTEINA I UGLJENIH HIDRATA

VODENA PARA -veliki klimatoloki znaaj -upija UV zrake od Sunca i sa Zemlje

OZON ALOTROPSKA MODIFIKACIJA KISEONIKA ULOGA DA APSORBUJE UV ZRAKE I KOSMIKU E TIME TITI IVI SVET OD ZRAENJA SPECIFIAN MIRIS JAKO DEZINFEKCIONO SREDSTVO OZONATORI-ZA DEZINFEKCIJU VAZDUHA

UGLJEN DIOKSID CO2 -0,3% KONCENTRACIJA -KAO PRODUKT DISANJA, SAGOREVANJA I RASPADANJA ORGANSKIH MATERIJA -U HIDROSFERI JE KONC. 60 PUTA VEA -(VEZAN KAO Ca-karbonat ili K-karbonat) -APSORBUJE UV ZRAKE SA ZEMLJEEFEKAT STAKLENE BATE -POVEANJE CO2 USLED INDUSTRIJE I DRUGIH OBLIKA RADA -Produkt disanja,KONC. VEE OD 4% OPASNE -PROMENA FREKVENCE DISANJA, RESPIRATORNI CENTAR U PRODUENOJ MODINI -ZUJANJE U UIMA, GLAVOBOLJA, VRTOGLAVICA -KONC. VEE OD 20% = SMRT -VELIKE KOC. U BUNARIMA, PODRUMIMA(VRENJE)

AERONIZACIJA VAZDUHA

AERONIZACIJA VAZDUHA POJAVA ELEKTRICITETA -USLED ZRAENJA, EMISIJE, VULKANI, EL.PRANJENJE,RASPRSKAVANJE VODENIH MASA, FRIKCIJE VAZDUNIH MASA,POARI ISL. -RAZLIITI AEROJONI PO ELKETRICITETU, VELIINI I POKRETLJIVOSTI -MALI negativni AEROJONIKORISNI ZA ZDRAVLJE (pokretljivi) MALI negativni aerojoni:O2 i OH- joni (Pored fontane)

-VELIKI pozitivni joni-tetni za zdravlje - N i H! -DELUJU NA TREPLJASTI EPITEL RESPIRATORNOG TRAKTA, VASKULARNI SISTEM, METABOLIKE PROCESE,IMUNI SISTEM -POVEAVAJU POKRETLJIVOST CILIJA I UBRZAVAJU DISANJE -DELUJU NA Hb I O2 I SISTEM CITOHROM OKSIDAZA

-JONI STVARAJU OBLAK KOJI SE VEE ZA ZAGADJENJE! -METEOROTOPIZAM- osetljivost na vreme -Izazivaju POZITIVNI JONI JONIZATORI!(FONTANA ILI SVEA) -NEGATIVNI JONI= IST VAZDUH -Faktori koji utiu na konc. - jona: Aerozagaenje Zgrade elinih konstrukcija Sintetike obloge zida i poda Zavese Centralno grejanje Klima uredjaj

-SIMPTOMATOLOGIJA:

ZAMOR,
GLAVOBOLJA, PROBADI U PREDELU SRCA,

SUVO GRLO,
SMANJENA RADNA SPOSOBNOST

KOLIINA malih - jona I UTICAJ NA ORGANIZAM: 0-100 ZAGADJEN VAZDUH (promene ponaanja) -100-500 brzo zamaranje -500-1000 pokazatelj istog vazduha ugradu -1000-3000 otimalna koncentracija(oporavak,san) -5000-25 000 planinski vazduh

AEROZAGADJENJE

AEROZAGADJENJE- PROMENA U FIZIKOM, HEMIJSKOM, BIOLOKOM, RADIOLOKOM SMISLU KOJA DOVODI DO TAKVIH IZMENA SASTAVA VAZDUHA KOJE PREVAZILAZE ADAPTACIONE MOGUNOSTI ORGANIZMA I DOVODE DO OBOLJEVANJA. AEROZAGADJENJE OZNAAVA PRISUSTVO JEDNOG ILI VIE ZAGADJIVAA U SPOLJNJOJ SREDINI, KOJI KOLIINAMA I TRAJANJEM DELUJU NEPOVOLJNO NA LJUDE, VEGETACIJU, IVOTINJE I OPTA DOBRA ILI SVOJIM DELOVANJEM OMETAJU POVOLJNE USLOVE IVOTA I RADA. ZAGADJEN VAZDUH JE ONAJ U KOME SE TETNE NOKSE NALAZE PREKO MDK.

AEROZAGADJENJE POKAZUJE TREND PORASTA! IZVORI PRIRODNI I USLED ANTROPOGENOG UTICAJA.

SEZONSKOG KARAKTERA I KONSTANTNI UTICAJ RAZNIH FAKTORA: ABIOTIKIKLIMATSKI EDAFSKI OROGRAFSKI BIOTIKI

PRIRODNI IZVORI AEROZAGAENJA SU BIOSFERA I FIZIKA AKTIVNOST ZEMLJINE KORE VULKANI, POARI, UGLJENOKOPI, PUSTINJSKI PREDELI, MORSKE POVRINE, MOVARE, BILJKE I IVOTINJE, HEMIJSKE REAKCIJE U ATMOSFERI....

ZAGAIVAI PRIRODNOG POREKLA NEUTRALNI : VODENA PARA INERTNA PRAINA TETNI: OTROVNI SASTOJCI

GASOVITE SUPSTANCE ~ 90% O2 - BIOLOKOG POREKLAFOTOSINTEZA O3 - ATMOSFERSKIM PRANJENJEM100% PRIRODNI IZVOR CO2 - VULKANI, DISANJE CO - VULKANI, NASLAGE UGLJA, MOVARE, RASPADANJEM ORGANSKE MATERIJE, FOTOHEMIJSKA

OKSIDACIJA CH4 - ANAEROBNO RASPADANJE ORG.MATERIJE N-JEDINJENJA- BAKTERIJE (NH3 , NO2 ,NO) S-JEDINJENJA- BAKTERIJE, H2S, MORSKI TALASI SO4 , VULKANI, BIOLOKO RASPADANJE KOPNA I OKEANA C-JEDINJENJA- AEROBNO RASPADANJE ORGANSKE MATERIJE, VEGETACIJSKE RESPIRACIJE, POARI

VRSTE SUPSTANCE ~ 10 % MORSKA MAGLICA- ESTICE SOLI 110m, METALI SO4, 90% SE VRATI U VODU PRAINA SUVIH PUSTINJSKIH PREDELA-UTE KIE VULKANSKA AKTIVNOST-PEPEO DOLAZI U STRATOSFERU HEMIJSKE REAKCIJE U ATMOSFERIJEDINJENJA C SA O2 I O3 ESTICE BIOLOKOG POREKLASPORE, POLEN, VIRUSI, BAKTERIJE, ESTICE SA METALIMA

VETAKI IZVORI AEROZAGAENJA

STACIONARNI MOBILNI IND. OBJEKTI DRUMSKI SAOBRAAJ TERMOELEKTRANEVAZDUNI SAOBRAAJ TOPLANE RENI I POMORSKI ENERGANE SAOBRAAJ INDIVIDUALNA LOITA

IZVORI ZAGAENJA I % UEA ZAGAIVAA ------------------------------------------------------------------saobraaj 42% CO HC NOX SOX EST. SAGOREVANJE GORIVA 21 % SOX NOX EST. HC CO INDUSTRIJA 14% EST. SOX HC CO NOX RAZNO 17% EST. HC CO NOX SOX -------------------------------------------------------------------UKUPNO UEE CO SOX HC EST. NOX ZAGAIVAA 46,8 15,5 14,9 13,2 9,6 ---------------------------------------------------------------------

EVROPA EMITUJE 25% GLOBALNOG ZAGAENJA -------------------------------------------------------------------CFC 35-40% SO2 , Pb, VRSTE MAT.-SMANJUJU SE CO2 25% NOX ,O3 - POVEAVA SE CH4 16% POREKLO: U RADNOJ SREDINI U KOMUNALNOJ SREDINI (INDUSTRIJA,LOITA,ELEKTRANE, TOPLANE, SAOBRAAJ, IZ DOMAINSTVA)

LOITA-NAJVIE ZAGADJUJU- SO2 I A SEZONSKOG SU KARAKTERA INDUSTRIJA KONSTANTNI IZVOR AEROZ. SAOBRAAJ KONSTANTNI IZVOR AEROZ.

-FREKVENCA VOZILA I MOGUNOST PROVETRAVANJA ULICA(ORIJENTACIJA)

-CO- NAJVEA KONC. PRI RADU MOTORA U MESTU

-NOX PRI UBRZANJU VONJE JE MAX. KONC. -HC- PRI USPORENJU RADA MOTORA JE MAX.KONC. -AEROZ. RASTE SA PADOM SAOBRAAJNOG KOMFORA (SMANJENJE BRZINE, ZAGUENJE RASKRSNICA)

SAGOREVANJEM GORIVA ORGANSKOG POREKLA: DRVO,UGALJ, TENA GORIVA, PRIRODNI GAS -1 KG UGLJA -11,6m3 DIMA -A -PEPEO -SO2 (1KG UGLJA IMA Sumpora 111%, DVOSTRUKO VIE SO2) -CO -NH3

SAGOREVANJEM TENIH GORIVA NAFTA, DIZEL A PEPEO CO2 SO2 CO

SAGOREVANJEM GASOVITIH GORIVA PROPAN, BUTAN CO2 VODENA PARA CO- pri nepotpunom sagorevanju

Sagorevanjem tenih goriva u motornim vozilima:

CO2 CO NOX SO2 ALDEHIDI CH Pb A

KOD DIZELA VIE

CO SO2 AI

AEROZAGADJIVAI- SMEA
-ESTICE -GASOVI -PARE

1.SEDIMENT-PRAINA I PEPEO(organska, neorganska, meana) 2.AEROSOL - A,DIM, MAGLA ORGANSKA I NEORGANSKA KOMPONENTA

3.GASOVI: SO2,CO,CO2,NOX ,H2 S, CH, CL

4.PARE : ALDEHIDI, ORGANSKE KISELINE, PARE Pb, METALNE PARE

SEDIMENT-SITNJENJEM VRSTE MATERIJE ORGANSKI DEO SADRI ESTICE: UGLJA, AI, PEPELA, USITNJENOG DRVETA,DELOVE SPUTUMA, FEKALIJA, SPORA, BAKTERIJA, POLENA, PAPIRA, TEKSTILA I SL.

INFEKTIVNA KOMPONENTA: SAPROFITE KOE I RESPIRATORNOG TRAKTA, USLOVNO PATOGENE BAKTERIJE GIT-A E-coli I dr. Ree se nalaze patogene MIKOBAKTERIJUM TBC, SALMONELE I IGELE, KAO I SPORE.

NEORGANSKI DEO SEDIMENTA SILIKATI, KARBONATI, SULFATI, FOSFATI, SOLI Mg,Fe, METALNE ESTICE, PEPEO

AEROSOL-MEAVINA ESTICA KOJE LEBDE U VAZDUHU -NASTAJE KONDENZACIJOM I DISPERZIJOM

-A, DIM, MAGLA

-ORGANSKA KOMPONENTA AEROSOLA: BENZOPIREN, FLUORANTEN, ANTRACEN, KRISEN

BENZOPIREN-NASTAJE NEPOTPUNIM SAGOREVANJEM UGLJA, TENIH GORIVA I PRIRODNOG GASA. KANCEROGEN!

NEORGANSKA FRAKCIJA AEROSOLA: OLOVO I DRUGI SASTOJCI INDUSTRIJE SMOG= DIM +MAGLA

GASOVI: NASTAJU SAGOREVANJEM GORIVA, INDUSTRIJSKIM PROCESIMA, DISANJEM

PARE-POSEBAN OBLIK GASNOG STANJA, MOGU SE KONDENZOVATI, A GASOVII TEKO - NASTAJU SAGOREVANJEM, ISPARAVANJEM ILI KONDENZACIJOM

EMISIJA-

ZAGAENJE VAZDUHA IZ ODRENOG IZVORA KOJI SE MERI NA IZVORU ZAGAENJA KAKO BI SE ELIMINISALI DODATNI FAKTORI OKOLINE

IMISIJA-

ZBIR SVIH EMISIJA NA ODREENOM VAZDUNOM PROSTORU. SVI DODATNI UTICAJI IZ ATMOSFERE SE OVDE SUMIRAJU.

FAKTORI KOJI UTIU NA AEROZAGAENJE -STEPEN ZAGAENJA VAZDUHA OD IZVORA(RELJEF TERENA, KLIMA, ZONIRANJE NASELJA, RUA VETROVA, SAOBRAAJNICE)

ISPITIVANJE AEROZAGAENJA - U RADNOJ SREDINI - U KOMUNALNOJ SREDINI -METODE SU ISTE ALI SU RAZLIITE MDK - U RADNOJ SREDINI SU VEE - U KOMUNALNOJ SU MANJE - UZORAK VAZDUHAREPREZENTTIVAN

MESTO UZORKOVANJA

- U BLIZINI IZVORA - U VISINI DISAJNE ZONE (GLAVA) - U BLIZINI VENTILACIONIH UREAJA - NA SREDINI RADNE PROSTORIJE - NA SUSEDNIM RADNIM MESTIMA

U KOMUNALNOJ SREDINI -PRATITI VREDNOSTI TOKOM CELE GODINE - ANALIZIRATI I KLIMATSKE FAKTORE

MDKMAKSIMALNO DOZVOLJENA KONCENTRACIJA

PREDSTAVLJA PROSENU KOLIINU NEKE SUPSTANCE KOJOJ MOGU DA BUDU IZLOENI LJUDI KROZ OSMOASOVNO RADNO VREME U PERIODU OD VIE MESECI ILI GODINA, BEZ IKAKVE OPASNOSTI PO ZDRAVLJE.

F- FAKTOR ZAGAENJA F=IZMERENA KONC./ MDK

VREME UZIMANJA UZORKA

1.TRENUTNI UZORCI 2.KONTINUIRANI 3.AUTOMATSKO UZORKOVANJE

ODREIVANJE AEROSEDIMENTA STANDARDNI SEDIMENTATOR LEVAK PRENIKA r=20 cm BALON V=5 l

ODREUJE SE: -UKUPNA TALONA MATERIJA U mg/m2 -pH -analiza sedimenta: RASTVORLJIVE I NERASTVORLJIVE MATERIJE

ISPITIVANJE TETNIH PARA I GASOVA 1. UZIMANJE UZORKA AVAZDUHA ZAHVATANJEM -BEZ KONCENTRISANJASUDOVI POZNATIH ZAPREMINA + PUMAPA SA MERAEM PROTOKA

2. UZIMANJE UZORAKA VAZDUHA KONCENTRISANJEM -APSORPCIJA - ADSORPCIJA - KONDENZACIJA

SUMPOR DIOKSID I A

- ACIDIMETRIJSKA I REFRAKTOMETRIJSKA METODA -APSORPCIONO SREDSTVO JE H2O2

- MDK = 5 MG/M3 VAZDUHA

CO- UGLJEN MONOKSID, MDK=55 mg/m3 REDUKCIONO SREDSTVO, VELIKI AFINITET ZA KISEONIK - POMOU INDIKATORSKIH CEVICA - REDUKCIJA PALADIJUM HLORIDA - EKOLAJZER

CO2DISANJEM, SAGOREVANJEM METODA SA Ba(OH)2 I TITRACIJA SA OKSALNOM KISELINOM MDK=9000 mg/m3

GASOVI STAKLENE BATE 1988. GODINE DEJMS HANSENS

NOx - AZOTNO UBRIVO, POGONSKO GORIVO, SAGOREVANJE,MIKROBIOTSKA AKTIVNOST TLA, IZDUVNI GASOVI CH4 - BAKTERIJSKA RAZGRADNJA, MOVARNI TERENI, POLJA PIRINA, PRIRODNI GAS, UGLJENOKOPI, EKSPLOATACIJA NAFTE, SAGOREVANJE DRVETA, PREIVARI

CFC NO2 CH4

EFIKASNIJE ABS. INFRACRVENU E OD CO2

CO2 -- DO 2010. MOE BITI ODGOVORAN ZA 1/2 POVEANJE TEMPERATURE

EMISIJA CO2 -----------------------------------------------------TERMOLEKTRANE 20% INDUSTRIJA 20% SAOBRAAJ 14% LOITA 14% ZANATSTVO, TRG. 12% SAGOR. BIOMASE 14% OSTALO 14% ----------------------------------------------------O3 - NUSPROIZVOD FOSILNIH GORIVA VODENA PARA

PROMENE KLIME -GLOBALNO POVEANJE t za oko 6,0 C u 20. veku (???) - PROCENA ZA 21 VEK t +1,40 C DO +5,80 C - CO2 JE ZA 25% VEI

UTICAJ NA: - porast nivoa mora 0,1-0,9 m - URAGANI I CIKLONI - PROMENE U KOLIINI I RASPOREDU PADAVINA MANJE ZA 15-20% - PROMENA DANANJEG NAINA ZEMLJORADNJE - SNENI POKRIVA JE OPAO ZA 10% ZA 30 GODINA - LED NA REKAMA SE ZADRAVA KRAE ZA 2 NEDELJE - DEBLJINA LEDA NA ARKTIKU JE MANJA ZA 40% - PROMENA STRUKTURE I RASPOREDA KOPNENIH I VODENIH POVRINA - ZDRAVLJE LJUDI

TRAI SE REENJE!!! -SMANJENJE ZA 20% ISPUTANJA CO2 - PRELAZAK SA UGLJA ILI NAFTE NA DRUGA GORIVA-PRIRODNI GAS -ALTERNATIVNI IZVORI: SOLARNA ENERGIJA ENERGIJA VETRA GEOTERMALNA ENERGIJA BEZOPASNO DOBIJANJE NUKL.E -SMANJENJE SEE UMAPRIRODNI SUNER ZA CO2 (fotosinteza)

OZON -U TROPOSFERU DOSPEVA IZ STRATOSFERE -FOTOHEMIJSKA REAKCIJA ! CFC- SLUE KAO RASHLAIVAI, RASTVARAI, ZA IENJE, SIROVINA ZA PLASTINU PENU CFCl3 - POTISNO SREDSTVO-RASPRIVA -PRENOSIOCI KISEONIKA - POVEAVAJU SE ZA 5% GODINJE

OZONSKI OMOTA SE SMANJUJE DO 2035.GOD. ZA 50%

TA OTEUJE O3 -OMOTA? NOX, NO2 , NUKLEARNI REAKTORI, AVIONI, LETILICE, HLOR-FLUOR-KARBONATI- CFC

ZAGAUJUE MATERIJE ZA KOJE SE VRI SISTEMATSKO MERENJE U SMISLU PRAVILNIKA AEROZAGAENJE SPOLJNJE SREDINE 1.NEORGANSKE MATERIJE SO2, A, SUSP. EST., AZOTDIOKSID,PRIZEMNI OZON,CO2 , HCl, Cl,FLUOROVODONIK,NH3 , H2S 2.TALONE MATERIJE IZ VAZDUHA 3.TEKI METALI U SUSPENDOVANIM ESTICAMA: KADMIJUM, MANGAN, OLOVO, IVA 4.ORGANSKE MATERIJE-UGLJENDISULFID, STIREN,TETRAHLORETILEN,TOLUEN,FORMALDEH ID,1,2 DIHLORETAN, AKROLEIN 5.KANCEROGENE MATERIJE- AKRILONITRIL, ARSEN,BENZEN,HROM,NIKL,POLICIKLINI AROMATINI UGLJOVODONICI.VINILHLORID, AZBEST

INDUSTRIJSKI SMOG (ZIMSKI SMOG)

INDUSTRIJSKI SMOG (ZIMSKI SMOG); POD ODREENIM USLOVIMA DIM I SUMPOR-DIOKSID MOGU SE SJEDINJAVATI SA MAGLOM LONDON DECEMBAR 1952.GOD.TOKOM PET DANA MIRNOG, MAGLOVITOG VREMENA STRADALO JE 4000 OSOBA

INDUSTRIJSKI SMOG (ZIMSKI SMOG)

DANAS, KORIENJEM DRUGIH FOSILNIH GORIVA, NUKLEARNE ENERGIJE I HIDROELEKTRANA UMESTO UGLJA, ZNAAJNO JE SMANJENO STVARANJE INDUSTRIJSKOG SMOGA !!!!!!

FOTOHEMIJSKI SMOG (LETNJI SMOG);

FOTOHEMIJSKI SMOG (LETNJI SMOG); SAGOREVANJEM TENIH FOSILNIH GORIVA, KAO TO JE BENZIN MOGU NASTATI DRUGI AEROZAGAIVAI PRVI PUT JE ZAPAEN 1940. GOD. U LOS ANELESU

FOTOHEMIJSKI SMOG NASTAJE KADA PRIMARNI ZAGAIVAI, NASTALI SAGOREVANJEM FOSILNIH GORIVA (AZOTNI OKSIDI I ORGANSKA JEDINJENJA-UGLJOVODONICI), REAGUJU POD DEJSTVOM SUNEVE SVETLOSTI I STVARAJU SMEU NA STOTINU RAZLIITIH I VEOMA OPASNIH HEMIJSKIH JEDINJENJA POZNATIH KAO SEKUNDARNI ZAGAIVAI.

FOTOHEMIJSKI SMOG (LETNJI SMOG);

FOTOHEMIJSKI SMOG (LETNJI SMOG);

NASTAJANJE FOTOHEMIJSKOG SMOGA ODREENO JE KOLIINOM AZOTNIH OKSIDA I ISPARLJIVIH ORGANSKIH JEDINJENJA I SPECIFINIM USLOVIMA SREDINE. ZA POETAK HEMIJSKOG PROCESA MORAJU POSTOJATI SLEDEI USLOVI:

FOTOHEMIJSKI SMOG (LETNJI SMOG);

SUNEVA SVETLOST PRODUKCIJA AZOTNIH OKSIDA (NAJEE NO) PRODUKCIJA ISPARLJIVIH JEDINJENJA TEMPERATURA VIA OD 18 C

FOTOHEMIJSKI SMOG (LETNJI SMOG);

DVA NAJZNAAJNIJA TOKSINA JEDINJENJA FOTOHEMIJSKOG SMOGA SU:

OZON I PEROKSIACETIL NITRAT (PAN).

HVALA