EU Strategy 2020

Evropa
Vodi kroz strategiju
2020
Evropa
2020
Evropa
2020
Sadraj
Predgovor I Opti pregled Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020 II Tematski pregled Evropa 2020 i Srbija Zapoljavanje Istraivanja, razvoj i inovacije Klimatske promene Energija Obrazovanje Socijalna inkluzija i smanjenje siromatva III Pojmovnik IV Literatura 7 11 11 31 31 32 44 64 81 96 112 125 133
Vodi kroz strategiju Evropa 2020
Evropa
Vodi kroz Strategiju
2020
6
Predgovor
Potovani itaoci pred vama se nalazi Vodi kroz strategiju Evropa 2020 koji ima za cilj da pobolja informisanost i razumevanje prioriteta strategije Evropa 2020 kao i da doprinese unapreenju procesa planiranja i sprovoenja neophodnih reformi u procesu evropske integracije Republike Srbije. Ekonomska situacija u dravama lanicama EU jasno pokazuje da Evropska unija nije izuzetak u odnosu na ostatak sveta. Usled posledica Svetske ekonomske krize, u poslednje dve godine, milioni graana irom Evrope su ostali bez posla. Ono to je sigurno jeste da e soci-
Predgovor
jalne posledice krize trajati due od same ekonomske krize. Da bi se obezbedio odriv razvoj i bezbedna budunost, potrebno je traiti reenja koja prevazilaze kratkorone mere. Strategija Evropske unije Evropa 2020 upravo predstavlja viziju kako obezbediti nova i sigurna radna mesta i bolji ivot za graane. Strategija Evropa 2020 ima za cilj ekonomski razvoj EU zasnovan na znanju uz ouvanje ivotne sredine, visok nivo zaposlenosti, produktivnosti i socijalne kohezije. Od drava lanica EU se oekuje da, uzimajui u obzir okvir strategije Evropa 2020, precizno deniu sopstvene ciljeve i rezultate, kao i mere koje e biti sprovedene u narednom nansijskom periodu (posle 2013. godine) kroz nacionalne budete, strukturne fondove i ostale izvore nansiranja kako bi se dostigli utvreni dugoroni zajedniki ciljevi. Pored centralnog nivoa vlasti veoma veliku ulogu u postizanju denisanih ciljeva strategije EU 2020 imaju i regionalne i lokalne vlasti. Stoga veoma je vano da svi nivoi vlasti budu svesni potrebe za ekasnim sprovoenjem strategije Evropa 2020 na terenu kako bi se postigao sveobuhvatan i odriv ekonomski rast i da svaki nivo vlasti ima svoju ulogu u sprovoenju neophodnih promena. Pored
svih nivoa vlasti za uspeno sprovoenje predvienih aktivnosti strategije Evropa 2020 neophodno je da se u njenu implementaciju ukljue i predstavnici biznisa, sindikata, profesionalnih udruenja i nevladinih organizacija. Strategija Evropa 2020 nije bitna samo za drave lanice EU, ve predstavlja i znaajan potencijal za drave kandidate i potencijalne kandidate za lanstvo u EU za usmeravanje njihovih reformskih procesa. Ako dublje analiziramo formulisane ciljeve strategije Evropa 2020 videemo da su formulisani prioriteti istovremeno i prioriteti razvoja Republike Srbije i ostalih drava Zapadnog Balkana, meutim, makroekonomska stabilnost, nerazvijena infrastruktura, neadekvatno obrazovanje, nedovoljna ulaganja u ivotnu sredinu, tehnoloka zavisnost, izraeno siromatvo, korupcija i organizovani kriminal, neekasno pravosue i druge specinosti naeg regiona, zahtevaju da se uzmu u obzir i posebnosti ovog dela Evrope. U suprotnom, ukoliko prioriteti budu formulisani tako da vie odgovaraju razvijenim dravama lanicama EU, konkurentnost Evrope e moda biti postignuta na globalnom planu, ali to nije garancija da e biti ostvarena i konkurentnost i napredak drava Zapadnog Balkana.
Evropa
2020
Korisno bi bilo kada bi svaka drava Zapadnog Balkana na odgovarajui nain predstavila svoje ciljeve koji doprinose ostvarenju okvira denisanog u strategiji Evropa 2020, kao i jasan plan kako ostvariti utvrene ciljeve. Predstavljanjem nacrta strategije Srbija 2020, na dobrom smo putu da konano pripremimo dokument koji e denisati jasan plan razvoja Srbije. Ono to je jo bitnije jeste da ovaj dokument ne ostane mrtvo slovo na papiru, kao to je to bio sluaj sa mnogim strategijama u prolosti. A da bismo promenili Srbiju moramo da mislimo, uimo i radimo za XXI vek. Ognjen Miri Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Koordinator za fondove EU
Evropa
2020
10
I Opti pregled
Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Jasminka Kronja
11
I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020
1. Lisabonska strategija
1.1. Istorijat osnovne informacije
Evropska unija je 2000. godine, u Lisabonu usvojila strategiju razvoja poznatu kao Lisabonska strategija sa stratekim ciljevima da EU do 2010. godine, postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda na svetu, zasnovana na znanju, sposobna da ostvari odrivi ekonomski rast sa veim brojem i kvalitetnijim radnim mestima i jaom socijalnom kohezijom.1 Inovacije kao rezultat transformacije znanja u dodatnu vrednost, u rast i nove poslove bili su u centru nove agende koja je zahtevala vie preduzetnikih i inovativnih preduzea, jae povezivanje izmeu poslovnih rmi i istraivakih i obrazovnih institucija, infrastrukturu za unapreenje
znanja, podsticajni kapital i vie kreativnih pojedinaca. Suoena sa velikim promenama koje je donela globalizacija, problemom starenja populacije, izazovima nove ekonomije zasnovane na znanju, kao i oekivanim prijemom novih lanica, EU je denisala ciljeve i instrumente kako da obezbedi konkurentnost u izmenjenim uslovima i pobolja standard svojih graana. Kljuna komponenta Lisabonske strategije bila je razvoj i unapreenje znanja to je podrazumevalo vea ulaganja u obrazovanje i struno usavravanje, nauna i tehnoloka istraivanja i inovacije. U poetku su postavljeni ambiciozni kvantitativni ciljevi do 2010. godine: prosena stopa rasta oko 3% godinje; stopa zaposlenosti 70%, zadrati 50% radnika izmeu 55. i 64. godine u radnom odnosu produenjem radnog veka za pet godina; ulaganje u istraivanja i razvoj od 3% BDP, od toga dve treine sredstava treba da bude iz privatnog sektora; obezbediti da 30% evropskog stanovnitva koristi brzi internet. Imajui u vidu da je realizacija veine ciljeva gotovo u potpunosti bila u nadlenosti drava lanica, utvren je novi
1 European Council, Presidency conclusions, Lisbon, 23-24 March, 2000, internet: http://www. europarl.europa.eu/summits/lis1_en.htm. Detaljne informacije o celom Lisabonskom procesu na: http://ec.europa.eu/archives/growthandjobs_2009/
12
Evropa
2020
mehanizam za sprovoenje strategije Otvoreni metod koordinacije (OMK) koji se zasniva na saradnji meu dravama lanicama ije se nacionalne politike time usmeravaju prema zajednikim ciljevima. Otvoreni metod koordinacije podrazumeva zajedniko utvrivanje ciljeva, zajedniki izbor indikatora za praenje i komparaciju rezultata u dravama lanicama i razmenu informacija o primenjenim reenjima. Svake godine, na prolee, odravao se poseban samit EU na kome je razmatrana realizacija postavljenih ciljeva gde su se vrile korekcije i dopune (proleni Evropski savet). Lisabonska strategija je postepeno prerasla u vrlo sloen program s brojnim ciljevima i nejasnom podelom odgovornosti izmeu EU i zemalja lanica. Realizacija postavljenih ciljeva nije se odvijala predvienim tempom, delimino zbog pogorane globalne ekonomske situacije i sve vee konkurencije novih ekonomskih sila, ali i zbog sporog napretka reformi u samim zemljama EU. Slabosti su posebno bile uoljive na tritu rada. Ne odustajui od svog osnovnog cilja, Evropski savet je, marta 2005. godine, redenisao iroko postavljene ciljeve iz Lisabona i fokusirao prioritete na rast i zapoljavanje. Potvreno je da su znanje, inovacije i optimizacija ljudskog kapitala kljuni za razvoj. Denisana su tri prioritetna pravca delovanja: 1) snana podrka razvoju znanja i inovacija; 2) stvaranje boljih uslova za investiranje i rad u Evropi i 3) vie posla, to jest jaa socijalna kohezija. Ranije postavljeni ambiciozni kvantitativni ciljevi svedeni su na dva: stopa zaposlenosti 70%, pri tom vei procenat zaposlenih ena i ulaganje u istraivanja i razvoj od 3% BDP. Usvojen je set novih mehanizama za ostvarivanje ciljeva druge faze Lisabonske strategije na nivou EU i posebno u zemljama lanicama: integrisane smernice za rast i zapoljavanje; nacionalni programi reformi; konkretne preporuke za svaku zemlju lanicu; Lisabonski program Zajednice; godinji izvetaji Komisije o napretku, a Otvoreni metod koordinacije zadran je kao meuvladin metod meke koordinacije. Istovremeno zemlje lanice su imenovale nacionalne koordinatore za Lisabonsku agendu.
13
Integrisane smernice za rast i zapoljavanje, koje je Savet EU usvojio 2005. i revidirao 2008. godine, bile su centralni instrument kreiranja politika za razvoj i realizaciju revidirane Lisabonske strategije. Smernice su se odnosile na makroekonomska, mikroekonomska i pitanja zapoljavanja u okviru navedena tri prioritetna pravca delovanja. Na osnovu dvadeset etiri smernice svaka zemlja lanica napravila je svoj nacionalni program reformi. Vei deo sektorskih politika EU kao i vei deo budeta za period 2007-2013. god. (strukturni fondovi i programi EU) bili su usmereni na ostvarivanje ciljeva Lisabonske strategije.
na polju istraivanja i razvoja. U implementaciji Strategije problem je bio u otvorenom metodu koordinacije koji nije imao pravno obavezujuu snagu. Pored toga, meu zemljama lanicama postojale su znatne strukturne razlike, pa se primena integrisanih smernica po principu jedna mera za sve pokazala neadekvatnom.2 Prema dokumentu Evropske komisije o evaluaciji rezultata Lisabonske strategije, generalna ocena je pozitivna iako nisu dostignuta dva osnovna cilja (stopa zaposlenosti 70% i ulaganje u nauno-tehnoloka istraivanja od 3% BDP).3 Stopa zaposlenosti na nivou EU dostigla je u 2008. godini, 66% (u odnosu na 62% u 2000. godini) pre nego to je ponovo znatno pala usled svetske ekonomske i nansijske krize. Ukupna ulaganja u I&R marginalno su poveana, sa 1,82% u 2000. godini, na 1,9% od BDP u 2008. godini.4
2 V. Samardija, H. Butkovi, From the Lisbon strategy to Europe 2020, prilog M. Mrak, IMO, Zagreb, 2010, str. 78 3 European Commission, Lisbon Strategy Evaluation Document. SEC (2010) 114 final, Brussels. 2 2. 2010. 4 Radi se o proseku za celu EU, iako su neke drave kao Danska, Finska, vedska premaile 3%, a druge su bile blizu (Austrija, Nemaka), Eurostat.
1.2. Rezultati lisabonske strategije

Iako nije ostvaren primarni cilj Lisabonske strategije da transformie EU u najdinaminiju i najkonkurentniju privredu sveta, ne moe se rei da je ona neuspeo projekat, ve da su ostvareni razliito uspeni rezultati kada se radi o dostizanju kvantitativnih ciljeva, a slabiji na polju implementacije. Kada je re o ciljevima, rezultati su bolji u oblasti rasta i zapoljavanja, a loiji
14
Evropa
2020
Naalost, nansijska i ekonomska kriza je tokom 2008-2009. godine dovela do znatnog pada privrednih aktivnosti ime je gotovo ponitena veina rezultata usko vezanih za lisabonske ciljeve. Samo u 2009. godini, BDP na nivou EU pao je za 4%. U periodu od marta 2008. do decembra 2009. godine, nezaposlenost se poveala za 7 miliona, dok je industrijska proizvodnja pala za 20%.5 Ipak, pokazalo se da su zemlje lanice EU koje su najvie poodmakle u ostvarivanju lisabonskih reformi najspremnije doekale krizna vremena.6
2. Evropa 2020
Neostvareni strateki ciljevi EU postavljeni 2000. godine i dalje su odraavali glavne izazove s kojima se suoavaju kako Evropska unija u celini tako i njene lanice, pa je jo 2008. godine, na nivou EU poeo proces stvaranja novog stratekog okvira za razvoj u periodu od 2010. do 2020. godine. Proces je rezultirao dokumentom Evropske komisije Evropa 2020: strategija za pametni, odrivi i inkluzivni rast u kojoj su na sveobuhvatan nain prikazani najvaniji elementi novog programa (mart, 2010).7 Evropski savet postigao je dogovor o novoj strategiji 25. i 26. marta, a odluka je slubeno usvojena na Evropskom samitu 17. juna 2010. godine.8
5 European Commission, Europe 2020 Background Information for the Informal European Counci, 11.2. 2010, http://ec.Europa.eu/commission_2010-2014/president/news/statements/ pdf/20100210_3_en.pdf 6 Najbolje rezultate u sprovoenju Lisabonske strategije imale su nordijske zemlje, Austrija i Holandija, neto slabije Francuska, Nemaka i Velika Britanija, a loije panija, Portugal, Grka i Italija, Tilford, S. and Whyte, P. The Lisbon Scorecard X: The Road to 2020. Centre for European Reform. 2010, http://www.cer.org.uk/pdf/ rp_967.pdf
7 European Commission, EUROPE 2020 A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, COM (2010) 2020 final, Brussels, 3.3.2010, internet: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=COM:2010:2020:FIN:EN:PDF 8 European Council, Brussels, 17 June 2010, Conclusions, internet: http://ec.europa.eu/eu2020/pdf/ council_conclusion_17_june_en.pdf
15
2.1. Proces donoenja strategije

Potreba da se denie novi strateki razvojni okvir EU za period posle 2010. godine, zvanino je izraena na sastanku Evropskog saveta9, u martu 2008. godine. Lideri zemalja lanica zakljuili su da e biti neophodno da se nastave strukturne reforme, odrivi razvoj i jaanje socijalne kohezije i posle 2010. godine, oslanjajui se na dobre rezultate Lisabonske strategije. Evropski savet je pozvao Komisiju, Savet EU i nacionalne koordinatore za Lisabonsku strategiju da ponu da razmiljaju o pravcima nove strategije za period posle 2010. godine. To je motivisalo mnoge organizacije i pojedince da formiraju ideje o novoj strategiji na osnovu analize i ocene postignua Lisabonske strategije. Zvanina javna rasprava je poela 24. novembra 2009. godine, kada je Komisija objavila dokument Konsultacije o buduoj strategiji EU 2020 u kojem je dala opte karakteristike budue strategije i pozvala sve zainteresovane da do 15. januara 2010. godine
dostave svoje predloge.10 Rezultate javne rasprave Komisija je objavila 4. marta 2010. godine u posebnom dokumentu11. iroki krug aktera iz skoro svih zemalja EU, ali i organizacije i drave van EU dostavili su oko 1400 priloga.12 Konano, Komisija je izradila dokument Evropa 2020: strategija za pametni, odrivi i inkluzivni rast u kojoj su na sveobuhvatan nain prikazani najvaniji elementi novog programa (mart, 2010).
10 Consultation on the future "EU 2020" strategy, COM (2009)647 final, Brussels, 24.11.2009. 11 Europe 2020 public consultation. Overview of responses, SEC (2010) 246 final, Brussels, 4.3.2010. 12 Odgovore su dostavile vlade svih zemalja lanica EU, 2 nacionalna parlamenta, 8 evropskih i nacionalnih politikih partija, 30 ministarstava ili vladinih agencija, 148 regionalnih organa i tela, 10 tela na nivou EU, 45 evropskih i nacionalnih sindikalnih organizacija, 232 evropske i nacionalne poslovne i strune federacije, 51 kompanija, 190 NVO, 54 'think tank' organizacije, 32 predstavnika akademske zajednice, 10 organizacija potroaa i oko 500 graana. Svi prilozi su dostupni na http://ec.europa.eu/dgs/secretariat_general/eu2020/contributions_en.htm (pristupljeno 8. 2. 2011).
9 European Council, 13/14 March 2008, Presidency conclusions, Brussels.
16
Evropa
2020
2.2. Osnovne karakteristike programa Evropa 2020
Nova strategija ima kratkoroni cilj da obezbedi uspean izlazak iz aktuelne ekonomske i nansijske krize i istovremeno da obezbedi odrivu budunost sa vie posla i boljim uslovima ivota. Polazne osnove u izradi Strategije bile su: plan izlaska iz ekonomske krize; suoavanje s globalnim izazovima; kontinuitet u sprovoenju nastavak Lisabonske strategije; jaa nansijska podrka; bolja koordinacija sa ostalim politikama EU; bolja podela rada izmeu institucija EU i zemalja lanica; novi mehanizmi za sprovoenje; jai instrumenti evropskog ekonomskog upravljanja i jaanje konkurentnosti na evropskom nivou. Osnovni meusobno povezani elementi nove strategije su: tri povezane prioritetne oblasti, pet glavnih kvantitativnih ciljeva, sedam vodeih inicijativa, deset integrisanih smernica, koordinacija ekonomskih politika, vri instrumenti praenja ostvarivanja Strategije, jasna podela nadlenosti i relevantnost za zemlje koje ele da postanu lanice EU. Treba naglasiti eksternu dimenziju nove strategije, koja je nedostajala Lisabonskoj. Lisabonski ugovor omoguio je konzistentniji i koherentniji spoljni nastup EU koji podrazumeva zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, trgovinu, saradnju, humanitarnu pomo i spoljne dimenzije internih politika kao to su: energetika, istraivanje, obrazovanje, zapoljavanje i dr. Evropa 2020 nije relevantna samo u okvirima EU nego i za zemlje kandidate i zemlje susedstva kao katalizator njihovih reformi.
2.2.1. Tri prioritetne oblasti

Kao to je reeno, strategija Evropa 2020 fokusirana je na tri meusobno povezana prioriteta: 1. Pametan rast - razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama (nauno-tehnoloka istraivanja i razvoj, inovacije, obrazovanje i digitalno drutvo). 2. Odrivi rast - istovremeno podstie konkurentnost i proizvodnju koja se ekasnije odnosi prema resursima. 3. Inkluzivni rast bolja participacija na tritu rada, borba protiv siromatva i socijalna kohezija. Treba dodati i kratkoroni prioritet izlazak iz krize.
17
2.2.2. Pet glavnih ciljeva

Nova strategija kroz pet kvantitativnih ciljeva denie gde bi EU trebalo da bude kroz 10 godina:
Pet glavnih ciljeva strategije Evropa 2020
* Podii
stopu zaposlenosti populacije starosti od 20. do 64. godine sa 69% na 75% kroz vee uee mladih ljudi, starijih radnika i nekvalikovanih radnika i bolju integraciju legalnih migranata. istraivanje i razvoj sa 1,9 na 3%.
Postavljeni ciljevi su meusobno povezani, tako da postizanje cilja u oblasti obrazovanja poveava zapoljivost, a poveanje stope zapoljavanja smanjuje siromatvo. Unapreeni kapaciteti za istraivanja, razvoj i inovacije u svim sektorima privrede kombinovani sa ekasnijim korienjem resursa poveavaju konkurentnost i stvaraju nove poslove. Investiranje u iste, nisko-ugljenine tehnologije titi ivotnu sredinu, doprinosi borbi sa klimatskim promenama i kreiranju novih poslovnih i radnih mogunosti. Svaka drava lanica EU u obavezi je da do aprila 2011. godine, izradi nacionalni program reformi u kome treba ove ciljeve da prilagodi svojim mogunostima i uslovima. Nacionalni ciljevi bie merilo napretka u ostvarivanju ciljeva Strategije.
* Poveati procenat BDP koji se izdvaja za * Ostvariti 20/20/20 klimatsko-energetski
cilj 20% smanjenja emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bate u odnosu na 1990. godinu, (ili ak za 30% ako dozvole uslovi), 20% poveanje udela obnovljivih izvora energije u nalnoj potronji i za 20% poveanje energetske ekasnosti. stopu ranog naputanja kole na ispod 10% sa trenutnih 15%, uz istovremeno poveanje procenta stanovnitva sa diplomom visokokolske ustanove sa 31% na 40%.
* Smanjiti
2.2.3. Sedam vodeih inicijativa

Da bi se ispunili navedeni ciljevi Evropska unija je lansirala sedam vodeih inicijativa (engl. flagship initiatives) koje razrauju specine akcije koje treba da se ostvare kako na nivou EU tako i na nivou zemalja lanica.
* Smanjiti broj ljudi koji ive ispod linije siro-
matva za 25%, to e predstavljati izlazak preko 20 miliona ljudi iz siromatva.
18
Evropa
2020
Pametan rast Inicijativa Unija inovacija Unapreuje okvirne uslove i pristup za nansiranje istraivanja i inovacija u cilju trasformisanja inovativnih ideja u proizvode i usluge koji e kreirati nove poslove i podsticati rast. Inicijativa Mladi u pokretu Unapreuje performanse obrazovnih sistema i stimulie ukljuivanje mladih ljudi na trite rada. Inicijativa Evropska digitalna agenda Usmerena na razvoj digitalnog jedinstvenog trita i promociju njegove prednosti za rme i domainstva, podrava razvoj Interneta velike brzine i irokopojasni pristup Internetu za sve. Odrivi rast Inicijativa Resursno ekasna Evropa Stimulie prelaz na resursno ekasnu, nisko-ugljeninu ekonomiju uz vei stepen korienja obnovljivih izvora energije, modernizaciju transportnog sektora, unapreenje konkurentnosti i energetsku bezbednost. Inicijativa Industrijska politika za eru globalizacije Unapreuje poslovno okruenje, posebno za MSP i podrava razvoj jake i odrive industrijske baze konkurentne na globalnom nivou. Inkluzivan rast Inicijativa Agenda za nove vetine i poslove Stvara uslove za modernizaciju trita rada, poveanje vetina i znanja radne snage, poveava stopu zapoljavanja i usklaivanje ponude i potranje, izmeu ostalog kroz bolje uslove za mobilnost radne snage. Inicijativa Evropska platforma protiv siromatva Obezbeuje ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju; jaa svest i unapreuje osnovna ljudska prava osoba suoenih sa siromatvom i socijalnom iskljuenosti, obezbeuje njihovo aktivno uee u drutvu.
2.2.4. Deset integrisanih smernica

U drugoj polovini 2010. godine, Savet EU usvojio je deset integrisanih smernica koje treba da obezbede realizaciju 5 stratekih ciljeva do 2020. godine.13
Kao i u drugoj fazi Lisabonske strategije, Integrisane smernice objedinjuju Opte smernice ekonomskih politika drava lanica (engl. Broad Economic Policy Guidelines BEPG) i Smernice za zapoljavanje (engl. Employment guidelines EGs) sada u skladu sa odreenim lanovima novog Ugovora o funkcionisanju Evropske unije. Prvih est smernica se odnosi na probleme ekonomske politike, a etiri na politiku zapoljavanja. Treba naglasiti ukljuivanje posebne smernice o unapreenju socijalne inkluzije i smanjenju siromatva (br. 10) koja potvruje fokus Strategije na borbu protiv siromatva.
13 Prvo je 13. jula, u Briselu Savet EU u formaciji ministara za ekonomska i finansijska pitanja usvojio Opte smernice ekonomskih politika drava lanica, a zatim je 21. oktobra, u Luksemburgu Savet u formaciji ministara za zapoljavanje, socijalnu politiku, potroae i zdravlje usvojio Smernice za zapoljavanje. Internet: http://ec.europa.eu/ eu2020/pdf/Brochure%20Integrated%20Guidelines.pdf
19
Deset integrisanih smernica strategije Evropa 2020
Nove smernice daju precizna uputstva zemljama lanicama EU u denisanju njihovih programa i implementaciji. Takoe, odraavaju meuzavisnost programa Evropa 2020 i Pakta za stabilnost i rast.14 Integrisane smernice nee se bitnije menjati do 2014. godine, kako bi teite bilo na implementaciji.
1. 2. 3. 4.
5. 6.
Obezbeivanje kvaliteta i odrivosti javnih nansija. Reavanje makroekonomskih debalansa. Smanjivanje debalansa disproporcija u evro zoni. Optimizovanje podrke za istraivanje & razvoj i inovacije, jaanje trougla znanja i oslobaanje potencijala digitalne ekonomije. Poboljanje ekasnosti resursa i smanjenja emisije gasova staklene bate. Poboljanje poslovnog i potroakog okruenja i modernizacija industrijske baze.
7.
Poveanje participacije uea na tritu rada i smanjenje strukturne nezaposlenosti (usled raskoraka izmeu ponude i potranje). 8. Razvijanje kvalikovane radne snage odgovarajui na potrebe trita rada, unapreenje kvaliteta posla i celoivotno uenje. 9. Poboljanje performansi sistema obrazovanja i obuke na svim nivoima i poveanje uea u visokom obrazovanju. 10. Promovisanje socijalne inkluzije i borba protiv siromatva.
14 Pakt za stabilnost i rast sporazum je izmeu zemalja lanica EU koji se odnosi na voenje fiskalne politike, tj. na treu fazu Ekonomske i monetarne unije, koja je poela 1. januara, 1999. godine. Namera je bila da se u zemljama lanicama EMU nakon uvoenja jedinstvene valute obezbedi budetska disciplina.
2.2.5. Jaanje koordinacije ekonomske politike

Kao to je ve reeno, prilikom usvajanja nove strategije lideri EU su se dogovrili o merama za vru koordinaciju ekonomskih politika svih drava lanica, ne samo
20
Evropa
2020
onih u evrozoni, sa ciljem to breg savladavanja posledica ekonomske i nansijske krize. Novo ekonomsko upravljanje podrazumeva jaanje postojeih pravila u pogledu budetske discipline, usklaivanje s pravilima Pakta za stabilnost i rast, dublju koordinaciju u oblasti skalne politike, nadziranje makroekonomskih debalansa i konkurentnosti, kao i proceduru za krizno upravljanje evrozonom. Bitna novina je uvoenje evropskog semestra - nove inicijative za koordinaciju makroekonomskih i skalnih politika koju mnogi ocenjuju mini-revolucijom u evropskim integracijama. Evropski semestar poinje u januaru, kada Evropska komisija objavljuje Godinji pregled ekonomskog rasta, a u martu-aprilu taj dokument potvruje Evropski savet. U dokumentu se ocenjuje ekonomska situacija u Evropskoj uniji i daju preporuke dravama lanicama o budetskoj i ekonomskoj politici. U aprilu drave lanice predstavljaju Komisiji svoje budetske planove i ekonomsku strategiju, koje Komisija zatim ocenjuje i predlae Savetu EU preporuke za drave lanice. Bitna novina je da se nacionalne ekonomske i skalne politike ocenjuju prvo u Briselu pre usvajanja u dravama lanicama. Novi sistem koordinacije evropske skalne politike poeo je 12. januara 2011. godine objavljivanjem Godinjeg pregleda rasta15. Sada se vie panje posveuje nivou zaduenosti zemalja lanica, paralelno s praenjem budetskih decita. Ubudue bi zemlje lanice mogle biti kanjene ako im dug prelazi 60% BDP, ak i ako je budetski decit manji od dozvoljenih 3%. Pakt za stabilnost i rast prua odgovarajui okvir za sprovoenje skalnih izlaznih strategija koje zemlje lanice ugrauju u svoje programe o stabilnosti i konvergenciji. Za veinu zemalja, skalna konsolidacija treba da pone 2011. godine, a proces smanjivanja budetskog decita na ispod 3% BDP treba da bude zavren do 2013. godine.
15 Annual Growth Survey: advancing the EU's comprehensive response to the crisis, COM (2011) 11 final, Brussels, 12.1.2011. http://ec.europa.eu/ europe2020/tools/monitoring/annual_growth_survey_2011/index_en.htm
21
2.3. Instrumenti za implementaciju strategije

Za svaku strategiju posebno je vano predvideti ekasne instrumente za njeno ostvarivanje, pa je tako i u strategiji Evropa 2020 razraen set novih instrumenata koji treba da obezbede ekasno sprovoenje dogovorenih mera. Predvieno je stroe praenje nacionalnih reformskih programa i jasnije je denisana podela zaduenja izmeu Unije i drava lanica. Treba dodati da e sve politike EU, instrumenti i pravni akti, kao i nansijski instrumenti biti u funkciji ostvarivanja ciljeva Strategije. Komisija e u tom kontekstu posebno ojaati glavne politike i instrumente kao to su jedinstveno trite, budet i spoljna ekonomska agenda EU. Institucije Evropske unije prate ostvarivanje Strategije u tri pravca: akroekonomski faktori Da li je M makroekonomsko okruenje stabilno i povoljno za poveanje rasta i zaposlenosti? Da li su politike u stanju da reavaju makroekonomske debalanse, makronansijske disproporcije i pitanja
vezana za makroekonomsku dimenziju konkurentnosti? Da li postoje spill-over efekti (negativni i pozitivni) iz nacionalnih ekonomija, posebno u evrozoni? Reforme za jaanje rasta Kako strukturne reforme stimuliu I&R i inovacije, ekasno korienje resursa, zdravo poslovno okruenje, zapoljavanje, obrazovanje i socijalnu inkluziju? Kakav je napredak ostvaren u pravcu pet glavnih EU ciljeva i ciljeva na nacionalnom nivou? Javne nansije (stroi skalni nadzor u okviru Pakta za stabilnost i rast) ta je uinjeno da se smanji dug drave i budetski decit (skalna konsolidacija) u pravcu odrivih javnih nansija? Kakva su skalna ogranienja u sprovoenju dravne politike za poveanje rasta? Ostvarivanje Strategije se prati uz pomo sledeih instrumenata: omisija objavljuje poetkom svake K godine u januaru, Godinji pregled ekonomskog rasta (engl. Annual Growth Survey) koji sadri mere za makroekonomsku stabilnost drava lanica Evrozone kako bi uravnoteile dravne budete i poveale ekonomski rast. Vlade zemalja lanica treba da imaju
22
Evropa
2020
ove mere u vidu prilikom izrade nacrta budeta za sledeu godinu, koji u aprilu tekue godine predstavljajuKomisiji i Savetu EU. Obe institucije treba do jula da procene i predloe mogue promene. To je prvi korakprema zajednikom ekonomskom upravljanju u EU u okviru evropskog semestra. roleni sastanak Evropskog saP veta razmatra i usvaja Godinji pregled ekonomskog rasta i set prioriteta u oblasti ekonomske politike. Posebno razmatra: ukupnu makroekonomsku situaciju, napredak u odnosu na 5 postavljenih ciljeva i napredak u okviru vodeih inicijativa. Zakljuke zemlje lanice ugrauju u svoje programe reformi i stabilizacije. Nacionalni programi reformi i programi stabilnosti/konvergencije16 koje zemlje lanice podnose svakog aprila za narednu godinu i koji slue za praenje napretka prema zacrtanim
16 U okviru Pakta za stabilnost i rast, odnosno ekonomske i monetarne unije, zemlje lanice Evrozone su u obavezi da pripremaju programe stabilnosti ili programe konvergencije. lanice EU koje su uvele evro pripremaju programe stabilnosti, a lanice koje nisu uvele zajedniku valutu pripremaju programe konvergencije.
ciljevima. Novina je istovremeno podnoenje oba programa. reporuke i/ili miljenja Komisije P za svaku zemlju posebno se daju svakog juna na osnovu ocene nacionalnih programa. U pozorenja ukoliko preporuke Komisije nisu ispunjene u odreenom roku, mogue su sankcije u sluaju prekomernog debalansa. Preporuke i miljenja Komisije treba da budu ugraeni u nalnu verziju nacionalnog budeta za narednu godinu. Na osnovu ocena Komisije Evropski savet i Savet EU poetkom jula mogu uputiti pojedinim zemljama konkretna uputstva za voenje odreenih politika. Nakon toga u drugoj polovini godine zemlje lanice naliziraju i usvajaju budet. M inistarski sastanci (Savet EU u razliitim formacijama) razmatraju odreena pitanja iz politika za koje je Savet nadlean.
23
Pregled zaduenja Evropske institucije i tela
2.4. Podela zadataka i odgovornosti

Sve institucije EU, zemlje lanice, kao i sektor civilnog drutva imaju svoju ulogu u usmeravanju i praenju realizacije ciljeva strategije Evropa 2020. Ukratko institucije EU zaduene su za strateko usmeravanje - horizontalno i vertikalno, za godinje praenje realizacije i ocenu napretka pomou dogovorenih indikatora,17 zatim za izradu Godinjeg pregleda rasta, kao i za davanje miljenja i preporuka (preporuke, upozorenja, sankcije). Zemlje lanice su zaduene za izradu svojih programa stabilnosti i konvergencije, kao i nacionalnih reformskih programa, zatim za ostvarivanje politika vezanih za Strategiju na regionalnom i lokalnom nivou.
Evropski savet Savet EU (ministri)
* Godinja sveukupna ocena
napretka i ocena ukupne makroekonomske situacije (proleno zasedanje). * Horizontalno usmeravanje politika EU i evrozone u celini. * Rasprava o ekonomskim kretanjima i tematskim prioritetima u okviru Strategije.
* Monitoring i uzajamno ocenjiva-
nje ministri zadueni za pojedine oblasti (konkurentnost, zapoljavanje i obrazovanje) diskutuju o napretku u odnosu na 5 ciljeva i 7 inicijativa.
* Godinji pregled situacije na

Evropska komisija Evropski parlament
osnovu indikatora za ocenu ukupnog napretka. * Izrada godinjeg pregleda rasta i ocena izvetaja zemalja lanica, kao i njihovih programa za stabilnost/ konvergenciju. * Objavljivanje preporuka i kada je to potrebno, upozorenja zemljama lanicama.
* Uestvuje u svakoj fazi procesa
17 Statistiki zavod EU (Eurostat) razradio je osam indikatora za praenje ostvarivanja 5 glavnih ciljeva. Indikatori i relevantni statistiki podaci mogu se videti na Internet adresi: http://epp. eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/europe_2020_indicators/headline_indicators
kao zakonodavac i kao mobilizator graana i nacionalnih parlamenata. Daje svoj prilog za proleni sastanak Evropskog saveta.
24
Evropa
2020
Pregled zaduenja Evropske institucije i tela Pregled zaduenja Civilno drutvo
* Evropski ekonomski socijalni koOstale institucije
mitet i Komitet regiona su vani forumi za razmenu dobre prakse, vrednovanje i umreavanje u ostvarivanju ciljeva reformi. * Evropska investiciona banka i Evropski investicioni fond pruaju nove nansijske instrumente za podsticaj inovacija i preduzetnitva.
* Uspeh strategije zavisi od uklju-
Pregled zaduenja Zemlje lanice EU
enosti svih segmenata drutva, kao to su poslovni krugovi, sindikati, strune asocijacije, akademska zajednica, nevladine organizacije, lokalne vlasti i graani. * Na evropskom nivou Evropski ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona kroz svoje Monitoring platfome i mree nacionalnih komiteta doprinose ekonomskoj, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji.
* Prezentovanje programa staDravni organi
bilnosti i konvergencije institucijama EU pre usvajanja na nacionalnom nivou. * Izrada nacionalnih programa na osnovu kojih se prati ostvarivanje nacionalnih ciljeva strategije (podsticaj rasta kroz ulaganja u obrazovanje, instraivanja, inovacije i energetsku ekasnost).
* Budui da su u mnogim zeRegionalni i lokalni organi vlasti
2.4.1. Primer: Nacionalni program reformi u skladu sa strategijom Evropa 2020 Republika Maarska
Predstavljamo ukratko nacrt nacionalnog programa reformi Maarske kako bi se stekao utisak kako izgledaju ovi programi. Program Maarske (novembar, 2010) denie nacionalne ciljeve na osnovu pet glavnih ciljeva na evropskom nivou i sadri kljune mere maarske vla-
mljama EU regionalni i lokalni organi vlasti nadleni za politike u oblasti obrazovanja i obuke, preduzetnitva, trita rada ili infrastrukture, veoma je vano da postoji kontinuirana saradnja i dijalog svih nivoa vlasti u pitanjima koja su kljuna za ostvarivanje ciljeva Strategije.
25
de za ostvarivanje ciljeva.18 Program prvo daje srednjoroni ekonomski scenario, opisuje glavne strukturne probleme koji su prepreka za ekonomski razvoj i mere koje Vlada namerava da preduzme da se te prepreke otklone. Zatim utvruje svoje ciljeve po oblastima i kratkorone i srednjorone mere koje e preduzeti. Za svaki cilj razraen je akcioni plan kako e se odreena mera realizovati, rokovi, koji ministar je odgovoran za to, kakve su implikacije na budet i koja je relacija sa realizacijom odgovarajue vodee inicijative iz strategije Evropa 2020. Posebna panja je posveena implementaciji i monitoringu nacionalnog programa. Ministarstvo nacionalne ekonomije (MNE) je odreeno za nacionalnog koordinatora Maarske za ostvarivanje strategije Evropa 2020 i Nacionalnog programa reformi. Nacrt Programa dat je na javnu debatu nakon koje e biti usvojen nalni Program (april, 2011) i podnet institucijama EU. U proces konsultacija na organizovan nain ukljuen je najiri krug organizacija civilnog sektora (NVO, profesionalna i nau18 Nacrt Programa dostupan na internetu: http:// www.ngm.gov.hu/data/cms2088603/ENIT_FINAL_EN.pdf
na udruenja, predstavnici manjina, akademska zajednica, predstavnici konfesija i drugi). Kako se navodi u Programu najvaniji cilj Maarske je poveanje stope zaposlenosti. Nacionalni ciljevi Maarske do 2020. godine su sledei: 1. Podii stopu zaposlenosti populacije starosti od 20. do 64. godine na 75%, to znai milion novih poslova (stopa zaposlenosti u 2009. godini u Maarskoj je bila meu najniim u Evropi - 60,5%). Maarski cilj korespondira sa evropskim ciljem. 2. Poveati ulaganja u I&R na 1,8% BDP (u 2009. godini procenat je bio 1,15% BDP). Evropski cilj je 3% ulaganja u I&R. 3. Poveati udeo obnovljivih izvora energije za 14,6%, poveati emisiju gasova staklene bate maksimalno za 10% u odnosu na 2005. godinu i smanjiti potronju energije za 10%. 4. Poveati procenat stanovnitva sa fakultetskom diplomom na 30,3%
26
Evropa
2020
u odnosu na 23,9% u 2009. godini (evropski cilj je 40%) i smanjiti stopu ranog naputanja kole na 10% u odnosu na 11,4% u 2009. godini. Evropski cilj je ispod 10%. 5. Smanjiti za 20% siromatvo u svakoj od sledeih kategorija stanovnitva: u porodicama sa decom; broj ljudi koji ive u vrlo tekim materijalnim uslovima i broj ljudi koji ive u domainstvima sa niskim primanjima. Treba da se naglasi da je za svaki cilj dat tabelarni prikaz predvienih konkretnih mera, rokovi za njihovo postizanje i nadleno ministarstvo.
3. Relevantnost strategije Evropa 2020 za zemlje kandidate

Ciljevi Lisabonske strategije nisu predstavljali neke dodatne kriterijume za drave na putu prema lanstvu u Uniji, iako su politike EU prema tim dravama odraavale sadraj Strategije u sklopu kratkoronih i srednjoronih prioriteta. Za razliku od Lisabonske strategije, u strategiji Evropa 2020 izriito se istie vanost ovog programa za drave kandidate i drave susedstva, koji ima znaajan potencijal kao putokaz za ubrzanje i kompatibilnost reformskih procesa u buduim dravama lanicama. Strategija Evropa 2020 nije relevantna samo unutar EU, ve nudi znaajan potencijal zemljama kandidatima i naim susedima i pomae im da ubrzaju svoje reforme. Proirenje prostora na kojem se primenjuju pravila EU kreirae nove mogunosti kako za EU tako i za njene susede.19
19 Europe 2020, A strategy for smart, sustainable and inclusive growth, p. 23.
27
U tom smislu strategija Evropa 2020 moe da bude putokaz i katalizator reformi u zemljama kandidatima za lanstvo u EU kako na nacionalnom nivou tako i u regionalnoj saradnji. Relevantnost strategije Evropa 2020 za ove zemlje moe se sagledati u sledeim pravcima: Jaanje stratekog razmiljanja na nacionalnom i regionalnom nivou. Identikovanje vlastitih prioriteta; identikovanje ciljeva u pojedinim oblastima i instrumentima za implementaciju. Usvajanje dobre prakse drugih zemalja: strateki dokumenti, predlozi praktinih politika, akcijski planovi, implementacija; unapreivanje sistema prikupljanja i praenja kvalitativnih i kvantitativnih indikatora, usklaenih sa strukturnim indikatorima EU (EUROSTAT). Izgradnja administrativnih i apsorpcionih kapaciteta za korienje programa i fondova Evropske unije. Unapreivanje prakse uea u implementacionim mehanizmima (OMK).
Uspeh strategije Evropa 2020 najvie e zavisiti od spremnosti sadanjih drava lanica, ali i buduih lanica, da je prihvate i sprovode kao svoj nacionalni program. Zemlje kandidati za lanstvo u EU, to Srbija planira da postane to pre, imaju obavezu da izrade nekoliko stratekih dokumenata koji treba da budu usklaeni sa prioritetima EU, a koji predstavljaju pripremu za primenu ciljeva strategije Evropa 2020. To su sledea dokumenta: Pretpristupni ekonomski program (engl. Pre-accession economic programme - PEP) jedan je od kljunih dokumenata pretpristupnog skalnog nadzora i koordinacije ekonomske politike koji drava kandidat izrauje u okviru multilateralnog skalnog nadzora. Program treba da utvrdi odgovarajuu ekonomsku politiku i strukturne reforme i da razvije institucionalne i analitike kapacitete za uee u procedurama multilateralnog nadzora Ekonomske i monetarne unije (EMU). Nakon pristupanja Evropskoj uniji zemlje kandidati e umesto ovog programa pripremati Nacionalni program reformi i Program konvergencije. Nacionalni strateki referentni okvir (engl. National Strategic Reference Fra-
28
Evropa
2020
mework - NSRF) je krovni strateki dokument za programiranje korienja strukturnih fondova EU i Kohezionog fonda po stupanju u punopravno lanstvo Evropske unije. Ovaj dokument je tesno povezan sa Pretpristupnim ekonomskim programom i drugim stratekim dokumentima. Predstavlja vaan kriterijum za zatvaranje poglavlja 22. Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata u pregovorima sa EU o pristupanju. Strateki koherentni okvir (engl. Strategic Coherence Framework - SCF) je osnovni strateki dokument za korienje III i IV komponente IPA instrumenta (regionalni razvoj i razvoj ljudskih resursa).20 Dokument ukljuuje tematske prioritete, deniciju tematskih oblasti u kojima odreena zemlja namerava da koncentrie pomo, opis ciljeva, spisak programa i budetski okvir za sprovoenje tih programa za period od tri godine. U skladu sa SCF relevantne institucije (tzv. operativne strukture) izrauju viegodinje operativne programe po oblastima, na primer, za ivotnu sredinu, saobraaj, regionalnu konkurentnost i druge na osnovu kojih se predlau projekti. Zajedniki memorandum o socijalnom ukljuivanju (engl. Joint Inclusion Memorandum - JIM) je dokument koji potpisuju drava kandidat i Evropska komisija. Memorandum prikazuje glavne izazove koji se odnose na reavanje siromatva i socijalne iskljuenosti i mere koje e drava preduzeti. Dokument slui kao okvir za programiranje pretpristupne pomoi u okviru pretpristupnog programa IPA (engl. Instrument for PreAccession Assistance). Zajedniki memorandum o prioritetima politike zapoljavanja (engl. Joint Assessment of the Employment Policy Priorities - JAP) priprema se u okviru pretpristupne strategije Evropske unije za dravu u pristupanju. Znaajan dokument za pripremu uea u otvorenom metodu koordinacije u oblasti politike zapoljavanja i predstavlja osnovu za korienje nansijske pomoi u komponenti IV IPA programa), a nakon pristupanja EU za korienje strukturnih fondova. Memorandum, a posebno njegova ekasna implementacija, predstavlja jedan
20 Za detaljnije informacije videti publikaciju grupe autora Instrument za pretpristupnu pomo EU 2007-2013, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2009, http://www.emins.org/sr/publikacije/ knjige/09-ipa.pdf
29
I Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020
od vanih koraka za zatvaranje poglavlja 19 - Socijalna politika i zapoljavanje u pretpristupnim pregovorima. Vano je naglasiti da e i nansijski instrumenti EU za lanice i one koji su na putu da to postanu biti u funkciji ostvarivanja ciljeva strategije Evropa 2020, pa e se to odraziti u odreenom smislu i na instrument IPA, programe prekogranine saradnje Srbije sa lanicama EU, kao i uee Srbije u programima EU, kao to su PROGRES, FP 7, CIP i drugi.21 Kao to je reeno, strategija Evropa 2020 moe da bude znaajan putokaz i za programiranje regionalne saradnje, pa je Savet za regionalnu saradnju (Sarajevo) inicirao februara 2010. godine, projekat Zapadni Balkan 2020 koji treba da izgradi zajedniku viziju razvoja regiona u skladu sa ciljevima EU. Iako je stepen razvijenosti zemalja regiona razliit, problemi i ciljevi u oblasti ekonomskog i socijalnog razvoja, obrazovanja i nauke su slini. I za region su kljune oblasti konkurentnost, zapoljavanje, obrazovanje,
21 Detaljnije o internim programima EU sa podacima o ueu Srbije videti u publikaciji Programi Evropske zajednice, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2009.
nauno-tehnoloka istraivanja, inovacije. Veliki broj tematskih regionalnih inicijativa parcijalno se bavi pitanjima koja su obuhvaena strategijom Evropa 2020, ali nedostaje koherentan, integrisan strateki pristup koji se oekuje od projekta Zapadni Balkan 2020.
30
II Tematski pregled
Evropa 2020 i Srbija
31
II Tematski pregled Evropa 2020 i Srbija
Zapoljavanje
Sonja Avlija
Nivo zaposlenosti stanovnitva umnogome utie na ukupno socio-ekonomsko ustrojstvo jedne drave. Aktivacija stanovnitva radnog uzrasta i visoka zaposlenost osiguravaju odrivost drave blagostanja, jer se iz poreza i doprinosa zaposlenih, izmeu ostalog, nansiraju i javni rashodi za penzije, socijalne naknade i zdravstvo, dok se sa rastom zaposlenosti broj korisnika sistema socijalne zatite umanjuje. Sa druge strane, visok nivo zaposlenosti stanovnitva je pokazatelj optimalnog funkcionisanja privrednog sistema i makroekonomske politike jedne zemlje, te je za rast zaposlenosti potrebno reformisati veliki broj javnih politika koje, direktno ili indirektno, utiu na unapreenje i uravnoteenje ponude i potranje na tritu rada.
32
Evropa
2020
1. Politika zapoljavanja u Evropi: 2010-2020.
Svetska ekonomska kriza koja je poela 2008. godine, otkrila je strukturne slabosti evropskih ekonomija i u velikim razmerama uticala na smanjenje zaposlenosti i rast nezaposlenosti u svim zemljama EU. Pored drugih ekonomskih faktora, pogoranje indikatora trita rada dovelo je u pitanje odrivost postojeih sistema drave blagostanja, a Evropa 2020 se pojavila kao strategija pametnog, odrivog i inkluzivnog rasta od koje se oekuje da revidira i reformie javne politike, kako na nivou Evropske unije, tako i na nivou zemalja lanica. Poto e se reforme i inicijative sprovoditi u velikom broju oblasti, za oekivati je da e one direktno i indirektno uticati na evropsko trite rada. Jedan od osnovnih ciljeva strategije Evropa 2020 jeste da se stopa zaposlenosti stanovnitva izmeu 20. i 64. godine starosti povea sa trenutnih 69% na barem 75% do 2020. godine. Ovaj cilj zasnovan je na pretpostavkama da e se negativni trendovi na tritu rada zaustaviti tokom 2010-2011. godine i da e se rast zaposlenosti u narednoj deceniji u proseku kretati neto iznad 1% godinje. Poveanje zaposlenosti u Evropi u narednoj deceniji prvenstveno je planirano preko veeg ukljuivanja ena, mladih, starijih radnika i migranata u radnu snagu. Konkretni koraci koji treba da doprinesu ovom cilju su denisani kroz inicijativu Evropske komisije Agenda za nove vetine i poslove: evropski doprinos punoj zaposlenosti. Od ove inicijative se oekuje da uspostavi mehanizme za modernizaciju trita rada irom Evrope. Prvi cilj Agende za nove vetine i poslove jeste bolje funkcionisanje trita rada usled unapreenja tzv. politika eksigurnosti (engl. flexicurity), to jest uspostavljanjem novog post-kriznog balansa izmeu eksibilnosti radnog zakonodavstva i garantovanja sigurnosti radnicima. Drugi cilj ove inicijative jeste poveanje vetina i znanja radne snage, da bi se ona uspeno prilagoavala novim tehnologijama i broj dinamici radnog okruenja. Ovaj cilj je usko povezan sa reformom obrazovne politike i njenom boljom povezanou sa zahtevima trita rada (kao
33
to istiemo u odeljku ovog Vodia koji se odnosi na oblast obrazovanja), ali je takoe u vezi i sa predvianjem buduih potreba trita rada i sprovoenjem aktivnih mera, koje imaju za cilj da to bolje uparuju poslodavce sa licima koja trae zaposlenje. Poveanje mobilnosti radne snage unutar Evropske unije i oslanjanje na imigraciju iz treih zemalja su takoe prepoznati kao ciljevi koji mogu unaprediti ekasnost evropskih trita rada i dovesti do boljeg uparivanja ponude i potranje za radnom snagom. Kao trei cilj identikovano je unapreenje kvaliteta poslova i uslova rada, s tim da se oekuje da e samo poveanje zaposlenosti dovesti do poveanja kvaliteta poslova, usled manjeg broja nezaposlenih i veeg izbora poslova. Unapreenje uslova rada vano je jer osigurava bolje psiho-ziko zdravlje stanovnitva i dui radni vek, to, dugorono gledano, rastereuje sistem socijalne zatite. Konano, potrebno je da se primene agresivnije politike koje imaju za cilj stvaranje radnih mesta i poveanje potranje za radnom snagom. Evropa 2020 istie da nije dovoljno osigurati da lica radnog uzrasta aktivno trae posao i usvajaju vetine koje im mogu pomoi
pri zapoljavanju, ve da sveobuhvatan put ekonomskog oporavka iz krize mora da bude zasnovan na kreiranju novih radnih mesta. Aktivne mere trita rada, kao to su selektivne i dobro targetirane subvencije pri zapoljavanju, te politike koje dovode do smanjenja jedininih trokova rada, mogu da budu od pomoi pri zapoljavanju tee zapoljivih kategorija, kao to su dugorono nezaposleni i neaktivni. Meutim, od presudne vanosti za stvaranje novih poslova je i paralelna implementacija politika i mera koje unapreuju poslovno okruenje, te promoviu preduzetnitvo i samozapoljavanje. Uloga Evropske komisije u implementaciji Agende za nove vetine i poslove jeste da nadgleda i prati napredak zemalja lanica po zadatim ciljevima, kao i da facilitira razmenu iskustava izmeu institucija zemalja lanica koje uestvuju u kreiranju i implementaciji politike zapoljavanja (npr. nacionalnih slubi za zapoljavanje). Evropska komisija je takoe preuzela na sebe izradu krovnih stratekih i zakonskih dokumenata koji e unaprediti eksigurnost i mobilnost radne snage na nivou Unije, kao i jaanje kapaciteta socijalnih partnera da koriste instrument socijalnog dijaloga za unapreenje ekasnosti tri-
34
Evropa
2020
ta rada. Konano, Komisija se obavezala i na praenje i predvianje potreba za radnom snagom na nivou Unije. Uloga zemalja lanica jeste da izrade sopstvene planove i ciljeve kojima e doprineti ukupnom cilju Evrope 2020 da se zaposlenost na nivou Unije povea do barem 75% stanovnitva izmeu 20. i 64. godine starosti. Od njih se takoe oekuje da optimizuju nacionalne politike eksigurnosti i revidiraju politike oporezivanja zarada, te da ujedno jaaju socijalne partnere kroz pospeivanje socijalnog dijaloga. Konano, od zemalja lanica se oekuje i da unaprede integraciju formalnog i neformalnog obrazovanja sa tritem rada. Uspena implementacija Agende za nove vetine i poslove zahteva kombinovanje instrumenata za sprovoenje javnih politika na svim nivoima vlasti, a za oekivati je i da e druge inicijative u okviru strategije Evropa 2020 direktno i indirektno doprineti rastu zaposlenosti u Uniji. Imajui u vidu karakteristike evropskog trita rada, najvei dodatni pozitivni efekti na zaposlenost mogu se oekivati usled uspene implementacije inicijativa Industrijska politika za eru globalizacije, Unija inovacija i Mladi u pokretu.
2. Politika zapoljavanja u Srbiji: 2010-2020.

Ekonomska kriza se izuzetno nepovoljno odrazila na trite rada u Srbiji. Stopa zaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta (izmeu 15. i 64. godine starosti) je u 2010. godini dostigla svoj istorijski minimum od 47% (sa 54% u 2008). U istom periodu je stopa nezaposlenosti stanovnitva radnog uzrasta dostigla izuzetno visokih 20%.22 Srbija je doivela drastino vei pad zaposlenosti nego BDP za vreme krize, to nije bio sluaj ni u jednoj od zemalja u okruenju. Naime, u Srbiji je za vreme krize BDP ukupno opao za 4,7%, dok je zaposlenost ukupno opala za 12,5%, to daje elasticitet zaposlenosti od 2,6. U drugim zemljama Centralne i Istone Evrope elasticitet zaposlenosti nije preao 1. U Hrvatskoj je, na primer, uprkos mnogo veem padu BDP nego u Srbiji,
22 Anketa o radnoj snazi, oktobar, 2010. Republiki zavod za statistiku.
35
zaposlenost samo blago opala, te je njen elasticitet iznosio 0,2 (Kvartalni monitor, 2010). Kriza je otkrila lou strukturu zaposlenosti u Srbiji i zapostavljenost politike zapoljavanja u prethodnoj deceniji. Trite rada je podeljeno na primarno (sa visokom sigurnou zaposlenja) i sekundarno (sa niskom sigurnou zaposlenja), a etvrtina ukupno zaposlenih radi u javnom sektoru, koji pripada primarnom tritu rada. Procenjuje se da neformalna zaposlenost ini oko 20% ukupne, dok oko 22% stanovnitva radi u poljoprivredi.23 Visok udeo ranjive zaposlenosti24 pre krize doveo je do toga da odmah na poetku krize veliki broj lica izgubi zaposlenje. Potom je usledilo zatvaranje radnih mesta u onim delovima ekonomije koji jo uvek nisu bili proli tranziciono restruktuiranje, ime objanjavamo tako visok ukupan pad zaposlenosti u poslednje dve godine. Posmatrano po starosnim grupama, kriza je najvie uticala na zaposlenost mladih izmeu 20 i 29 godina starosti (koja je bila niska i pre
23 Anketa o radnoj snazi, oktobar, 2010. Republiki zavod za statistiku 24 Samozaposlenost i rad u poljoprivredi, obino bez adekvatne pokrivenosti radnim zakonodavstvom.
krize). Njihova stopa zaposlenosti je izmeu 2008. i 2010. godine pala sa 45% na 36,6%.25 Visoka nezaposlenost, dualni karakter trita rada, lo institucionalni ambijent za razvoj privatnih preduzea i visoko oporezivanje niskih zarada samo su neki od faktora koji su onemoguili stvaranje odrivih radnih mesta u poslednjoj deceniji. Kada je 2001. godine, poela tranzicija, nije bila denisana jasna strategija zaposlenosti, ve je oekivano da e privredni rast sam po sebi obezbediti nova radna mesta, to se nije dogodilo (Kvartalni monitor, 2011). Vlada Republike Srbije je krajem 2010. godine, objavila strategiju Srbija 2020 u kojoj prepoznaje problem visoke nezaposlenosti kao veoma vaan prioritet i predvia da e zaposlenost stanovnitva izmeu 20. i 64. godine do 2020. godine, sa sadanjih 49% dostii 66% (MAT i FREN, 2010)26 to predstavlja porast bro25 Anketa o radnoj snazi, oktobar 2010. Republiki zavod za statistiku. 26 Ovi ciljevi su preuzeti iz projekcija MAT i FREN (2010). Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2010-2020, koji je izradio tim ekonomskih strunjaka za potrebe Vlade Republike Srbije.
36
Evropa
2020
ja zaposlenih za oko 440.000 lica i neto je ispod stope koju je EU imala u 2010. godini. Time bi se razlika izmeu stopa zaposlenosti stanovnitva uzrasta izmeu 20. i 64. godine starosti u Evropskoj uniji i Srbiji sa sadanjih 19 procentnih poena smanjila na 9 procentnih poena. Ova procena je zasnovana na pretpostavkama da e Srbija imati veu stopu privrednog rasta od prosene evropske, kao i da e taj rast biti vie, ili barem isto, radno intenzivan kao rast BDP u Evropi (MAT i FREN, 2010). Iako je Nacionalna strategija zapoljavanja 2011-2020 jo uvek u izradi, Srbija 2020 daje pregled osnovnih smernica u kojima e se kretati politika trita rada u narednoj deceniji. Srbija 2020 najavljuje izmene Zakona o radu, kojima e se unaprediti politika eksigurnosti, a samim tim i konkurentnost privrede. Ona takoe predvia vea izdvajanja za aktivne mere trita rada, te moguu reviziju trenutnog poreskog optereenja na zarade. Jedan od osnovnih fokusa strategije Srbija 2020 u oblasti zapoljavanja jeste zapoljavanje ranjivih i tee zapoljivih kategorija uz pomo aktivnih mera. Izdvajanja za aktivne mere trita rada gotovo su udvostruena ve u 2011. godini i iznose 55.500.000 evra, odnosno 0,17% BDP, to predstavlja pozitivan primer implementacije nekih planova predstavljenih u Srbija 2020. Strategija takoe optimistino ocenjuje da je cilj zaposlenosti od 66% u 2020. godini, za stanovnitvo uzrasta izmeu 20. i 64. godine uz adekvatne napore mogue dostii. Strategija istie da e sa jedne strane demografsko starenje stanovnitva, to jest odliv tee zapoljivih starijih radnika sa trita rada, pozitivno uticati na ukupnu stopu zaposlenosti, dok e do 2020. godine, mladi sa novim vetinama, koji e biti lake upoljivi, izai iz obrazovnog sistema. Naime, procenjuje se da e, usled demografskog pranjenja, stanovnitvo radnog uzrasta (izmeu 15. i 64. godine starosti) u Srbiji opasti za oko 420.000 lica izmeu 2010. i 2020. godine to e, ceteris paribus, doprineti poveanju njihove stope zaposlenosti za oko 4 do 5 procentnih poena (MAT i FREN, 2010).
37
3. Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategije Evropa 2020 u oblasti zapoljavanja

Imajui u vidu opte tekoe koje pogaaju trite rada u postkriznom periodu, planove i inicijative strategije Evropa 2020, kao i empirijske dokaze o kretanjima na tritima rada zemalja u tranziciji, dajemo sledee preporuke za politiku zapoljavanja u Srbiji koje je potrebno usvojiti da bi se Srbija pribliila cilju znatnog poveanja zaposlenosti u narednoj deceniji koji je sebi postavila Evropska unija. 1. Poto je teko govoriti o prosenoj evropskoj stopi zaposlenosti, uzimajui u obzir velike razlike u nacionalnim i regionalnim tritima rada irom Evropske unije, potrebno je analizirati i pratiti izvrenje akcionih planova za poveanje zaposlenosti u narednoj deceniji zemalja lanica koje imaju sline karakteristike trita rada kao
Srbija, zarad razmene iskustava i dobrih praksi (npr. Baltike zemlje ili panija). 2. Kako istie Arandarenko (2011), potrebno je revidirati politike eksigurnosti, uz pronalaenje optimalnog odnosa izmeu sigurnosti radnika i eksibilnosti zapoljavanja i otputanja, istovremeno vodei rauna o ravnotei izmeu rada i privatnog ivota (engl. work and life balance). Izmeu ostalog, potrebno je izmeniti Zakon o radu koji propisuje isplate visokih otpremnina u sluaju prekida radnog odnosa koje su vezane za ukupno radno iskustvo zaposlenog, a ne za duinu radnog staa kod tog poslodavca. Takoe, potrebno je revidirati naknade za odsustva i godinje odmore. Konano, vea eksibilnost pri zapoljavanju se moe realizovati kroz uvoenje zakonske mogunosti rada sa nepunim radnim vremenom (engl. part-time work). 3. Kao to to nalae Evropa 2020, potrebno je jaanje uloge socijalnih partnera van javnog sektora i osnaivanje socijalnog dijaloga kao instrumenta za optimizaciju odnosa izmeu zatite radnika i zatite poslodavaca.
38
Evropa
2020
4. Poto su nezaposlenost mladih, kao i njihova obeshrabrenost i neaktivnost, trenutno osnovni problemi srpskog trita rada, rast zaposlenosti neminovno je povezan sa reformom obrazovanja. Ovo se naroito odnosi na struno srednjokolsko obrazovanje, jer je, posmatrano po obrazovnoj strukturi, najvia stopa nezaposlenosti u Srbiji meu licima sa zavrenom srednjom kolom (22,7%).27 Tokom ove reforme, potrebno je posebnu panju obratiti na uvoenje prenosivih vetina28 (engl. transferable skills) u obrazovni sistem, koje bi licima omoguile lake prilagoavanje novim tehnologijama i promenama u radnom okruenju. Takoe treba imati na umu da je dinamika obrazovanja spora, te da jedan ciklus obrazovanja traje izmeu 12 i 16 godina. Stoga je potrebno zapoeti ove reforme odmah, iako je nerealno oekivati da e ve do 2020. godine mladi iz obrazovnog sistema izlaziti sa potpuno novim vetinama i znanjima, te biti mnogo bolje upoljivi.
27 Anketa o radnoj snazi, oktobar 2010. godine, Republiki zavod za statistiku. 28 Prenosive vetine su npr. strani jezici, rad na kompjuteru, prezentovanje materijala, pisanje.
5. Ne sme se upasti u klopku u kojoj se ogromna sredstva izdvajaju za obuke nezaposlenih, gde kratkim kursevima pokuavaju da se poprave propusti obrazovnog sistema, koji ionako dobija novac od drave da koluje kadrove i stvara nove vetine. Mora se imati u vidu da rezultati brojnih evaluacija aktivnih mera irom sveta ukazuju da aktivne mere upravljene ka ugroenim mladima uglavnom nemaju efekta (Card et al, 2009). Rezultati evaluacija ukazuju na to da kod mladih uglavnom funkcioniu rane intervencije za vreme obrazovnog ciklusa kao i menjanje njihovih stavova prema radu uz mentorstvo odraslih, te da nita to bi politika trita rada uradila ne moe da ispravi ove propuste (Martin, 2000). Stoga jo jednom istiemo vanost i hitnost reforme obrazovne politike. 6. Fokus na zapoljavanje ranjivih i tee zapoljivih kategorija kroz aktivne mere je neadekvatan uzimajui u obzir visoku nezaposlenost i veliku konkurenciju na srpskom tritu rada. Naime, postavlja se pitanje da li se ita postie time to se daju podsticaji za zapoljavanje najnekonkurentnijih lica, ili time to se ta lica obuavaju da budu malo konkuren-
39
tnija, jer opet nee imati anse da se zaposle u odnosu na veliki kontigent nezaposlenih kojima treba samo mali podstrek ili podrka pri zapoljavanju. Samim tim, moda je adekvatnija strategija da se preko aktivnih mera trita rada pomae onima koji imaju anse da se zaposle nakon to se neto uloi u njih (engl. creaming effect), a da teko upoljive i ranjive kategorije treba prvenstveno da budu u fokusu socijalne politike, dok se ne stvore uslovi na tritu rada u kojima e biti mogue zaposliti i njih.29 7. Kao to smo ve istakli, aktivne mere trita rada nisu dovoljne same po sebi da bi pospeile rast zaposlenosti, ali je ipak potrebno znaajno poveati izdvajanja za njih u narednom periodu, jer one slue da bi premoavale jaz izmeu ponude i potranje za radnom snagom. Preporuke strunjaka su da se u roku od tri godine povea uee aktivnih mera u BDP na 0,4%, a potom na oko 0,5% BDP
29 Ovaj komentar se prvenstveno odnosi na lica niske obrazovne strukture, a nikako na lica sa invaliditetom koja su sa trita rada iskljuena usled fizikih barijera (neprilagoenosti prostora i/ili tehnologije) ili predrasuda poslodavaca, a koja su poseban fokus politike trita rada.
u drugoj polovini naredne decenije (MAT i FREN, 2010). Meutim da bi uloena sredstva bila opravdana, potrebno je izvriti evaluacije uticaja postojeih mera kao i unaprediti njihovo targetiranje, tako da budu upravljene ka onima kojima zaista mogu pomoi. 8. Kako Evropa 2020 preporuuje, smanjenje poreskog optereenja niih zarada (koje bi se npr. nadoknadilo preko veeg oporezivanja potronje energije ili zagaivanja) je veoma vano u vreme visoke nezaposlenosti, jer skalni gubitak usled velike isplate socijalnih naknada u sluaju nezaposlenosti sigurno premauje skalni dobitak od naplate veih poreza. Stoga je potrebno unaprediti progresivnost i pravninost postojeeg sistema oporezivanja zarada u Srbiji, na osnovu kog niske zarade podleu neopravdano velikom poreskom optereenju. 9. Nedavno uraena analiza (Altiparmakov, 2011) ukazuje na injenicu da je uvoenje progresivnosti u oporezivanje zarada iz 2007. godine, dovelo do toga da je sistem raspodele prihoda od poreza na zarade po optinama neproporcionalno vie umanjio prihode nerazvijenih optina ostvarene po
40
Evropa
2020
ovom osnovu, to jest da je ovaj sistem regresivan. Nominalni pad prihoda od poreza na zarade u 2007. godini, kao posledica smanjenja poreske stope sa 14% na 12% i uvoenja neoporezivog cenzusa od oko 5.000 dinara, je na optini Savski venac u Beogradu iznosio 6,9%, dok je u Trgovitu, koja je jedna od najnerazvijenijih optina u Srbiji, ovaj pad iznosio 18,4%. Ovakva nepravina raspodela poreskih prihoda na utrb nerazvijenih optina bi se i poveala ukoliko bi se dodatno smanjilo poresko optereenje niih zarada. S tim u vezi, istiemo znaaj uzajamne povezanosti javnih politika i strukturne ravnotee budeta. Altiparmakov (2011) predlae da se sistem raspodele poreskih prihoda izmeu optina zasniva na bruto zaradama, umesto na oporezivim zaradama, da bi ovaj problem bio otklonjen. 10. Smanjenje poreskog optereenja niih zarada pospeilo bi i formalizaciju neformalnih poslova i uticalo na eliminaciju sekundarnog trita rada. Evropa 2020 preporuuje kreiranje formalnih poslova u oblasti socijalne nege i drugim neprotnim aktivnostima za one koji su najtee upoljivi. S tim u vezi, zakonski obavezujui sistem razvoja usluga socijalne zatite na nivou zajednice moe pojeftiniti ukoliko se iskombinuje sa aktivnim merama trita rada za npr. zapoljavanje dugorono nezaposlenih ena koje se esto usled upravo ovakvih porodinih obaveza ne ukljuuju na trite rada (npr. obuke za gerontodomaice). Konano, integracijom primarnog i sekundarnog trita rada bi se poveao kvalitet rada i umanjilo siromatvo lica koja su zaposlena, koje je trenutno u porastu. 11. Zarad stvaranja novih radnih mesta, potrebno je unaprediti poslovni ambijent i smanjiti trokove poslovanja da bi se stimulisalo stvaranje novih rmi. Na primer, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je prepoznala oko 200 nepotrebnih administrativnih procedura koje prekomerno optereuju preduzea. Procena ukupnih trokova za rme samo odabranih pet od ovih 200 nepotrebnih procedura iznose preko 5 milijardi dinara godinje (Zelovi, 2010). Iako Evropa 2020 denie jasne smernice za unapreenje ishoda na tritu rada u narednoj deceniji, poveanje zaposlenosti e nakon krize biti posebno
41
izazovan cilj irom Evrope, imajui u vidu fenomen istrajnosti nezaposlenosti, na koji ukazuju brojna empirijska istraivanja. Ovaj fenomen se bazira na dokazima da je izuzetno teko zaposliti lica koja u vreme krize postanu dugorono nezaposlena (preko godinu dana), jer su nakon oporavka privrede oni ve izgubili vetine i/ili alju signal poslodavcima da nisu kvalitetna radna snaga (Mikhail 2002; Leon-Ledesma and McAdam 2003). Iz tog razloga se nezaposlenost nakon negativnog oka nikada u potpunosti ne vraa na nivo pre tog oka, ve se samo poveava produktivnost radnika koji u toku krize nisu ostali bez posla.30 O ovome svedoi i injenica da ravnotena, odnosno prirodna stopa nezaposlenosti31 u Evropi u poslednjih 30 godina puzi na gore.
prineti starenje stanovnitva, ali to nije dobra stvar, jer se ne umanjuje ukupan broj korisnika socijalne zatite, tj. poveava se broj penzionera koje je potrebno izdravati, a pravi se i vei pritisak na raspoloivu radnu snagu od koje se oekuje da preko unapreenja svojih vetina i znanja postane produktivnija i konkurentnija, te i da nansira ovo skalno optereenje. Time je ovaj demografski izazov, koji je naroito izraen u Srbiji, usko povezan sa obrazovnim izazovom. Dodatno, kao deo aranmana sa MMF, Srbiji predstoji i reforma javnog sektora koji trenutno zapoljava etvrtinu ukupno zaposlenih i smanjenje uea njegovih trokova u BDP. Procenjuje se da bi relativno uece zaposlenosti u administraciji, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti trebalo da bude smanjeno sa 12,7% u 2010. na 11,8% u 2020. godini (MAT i FREN, 2010). Konano, Srbiji e biti teko da dostigne zadate ciljeve poveanja zaposlenosti na 66% stanovnitva uzrasta izmeu 20. i 64. godine, uprkos demografskom starenju, jer je kriza najvie pogodila najmlae uesnike na tritu rada. Ujedno, njima najmanje mogu da pomognu aktivne mere trita rada, ve je za njih vano
Poveanju stope zaposlenosti moe do30 Postoji veliki broj emipirijskih nalaza koji ukazuju da je produktivnost radnika pro-ciklina, odnosno da su radnici u dobrim vremenima spremni vie da rade i imaju veu motivaciju, dok lica koja su dugorono nezposlena postaju nemotivisana i nezainteresovana da trae posao. 31 Nivo zaposlenosti gde su agregatna ponuda i agregatna potranja za radnom snagom uspostavile ekvilibrijum, na nivou realne plate koju definie trite.
42
Evropa
2020
unapreenje ishoda formalnog obrazovanja, a verovatno i sistem nepravinog poreskog optereenja niih zarada, koje ih najee dri na marginama, to jest usled kojeg se njihovo zapoljavanje esto ne formalizuje (zaposlenost mladih je najvie i opala u krizi, jer su trokovi njihovog otputanja bili gotovo nepostojei). Jasno je da e smanjivanju jaza u osnovnim indikatorima izmeu Evropske unije i Srbije u narednoj deceniji vie doprineti izrazito nepovoljni demografski trendovi, nego pozitivni trendovi u rastu zaposlenosti, te e sutinski uticaj rasta zaposlenosti na privredni rast biti negativan (MAT i FREN, 2010). S tim u vezi, namee se i pitanje adekvatnosti promovisanja imigracije i vee mobilnosti radne snage, ali se mora imati u vidu osetljivost ovog pitanja, uzimajui u obzir skoriju politiku istoriju regiona.
43
Istraivanja, razvoj i inovacije (IRI)

Vlastimir Mateji
1. Uloga istraivanja, razvoja i inovacija u strategiji Evropa 2020

Strategija Evropa 2020 je opredeljenje za ekonomski rast Evrope do 2020. godine koji je (1) ambiciozan i pametan razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama; (2) odriv resursno ekasne, ekoloki i drugaije odrive i globalno konkurentne ekonomije i (3) inkluzivan ekonomije visoke zaposlenosti koje ostvaruju socijalnu i teritorijalnu koheziju. Jedan od ciljeva ove strategije
44
Evropa
2020
je Poboljanje uslova za istraivanja, razvoj i inovacije. Za dostizanje ovog cilja denisana je tzv. vodea inicijativa nazvana Unija inovacija koju sainjava 13 tzv. kljunih inicijativa koje se, neto kasnije, u ovom tekstu navode. Dve su injenice od kljunog znaaja za primenu ove strategije. Prva, ostvarivanje svakog od pojedinanih ciljeva strategije uslovljeno je ostvarivanjem svih ostalih ciljeva, te je neuputno baviti se jednim, a zanemariti ostale ciljeve. Druga, cilj poboljanja uslova za istraivanja, razvoj i inovacije nekako se izdvaja poto ima ulogu viestruke poluge za ostvarivanje strategije u celini. Istraivanja, razvoj i inovacije su kljuna poluga za razvoj zasnovan na znanju, koji nema alternativu kada je u pitanju razvoj Evrope. Jer, samo takav razvoj omoguuje (1) poveanje zaposlenosti (nema novih sektora i radnih mesta bez novih proizvodnih sektora i novih proizvoda; dakle, inovacija); (2) energetsku sigurnost (poveanje energetske ekasnosti i razvoj novih izvora energije moe se postii samo novim znanjima i na njima razvijenim tehnologijama); (3) ouvanje ivotne sredine i reavanje problema klimatskih promena (ovo se postie ekoloki bezbednim proizvodnim procesima i proizvodima i znanjima kako bi se bezbedno iskoristio otpad nastao u proizvodnji i potronji); (4) poveanu socijalnu inkluziju (znanje je osnov i uslov i za ovo); (5) jau meunarodnu konkurentnost (konkurentnost sve vie zavisi od necenovnih faktora tj. od znanja ugraenog u proizvode) i (6) bolju strateku poziciju evropskih ekonomija u odnosima sa drugim ekonomijama i tome slino.
2. Strategija EU za period do 2010. godine i stanje kojim poinje strategija Evropa 2020
Da podsetimo, ve je strategija razvoja EU za prvu deceniju XXI veka utvrdila da istraivanja, razvoj i inovacije imaju kljunu ulogu za socijalni i ekonomski razvoj svojih lanica i EU u celini. Evropski savet je 2000. godine lansirao Lisabonsku strategiju kojom je do 2010. godine EU trebalo postati u celom svetu najkonkurentnija i dinamina ekonomija zasnovana na znanju
45
i sposobna da osigura odriv rast, sa vie boljih radnih mesta i veom socijalnom kohezijom kojom bi se korigovale ekonomske neuravnoteenosti unutar EU. U Barseloni je 2002. godine, preporueno da do 2010. godine treba da se bar 3% BDP izdvoji za istraivanja i razvoj, u emu e biznis (proizvodni) sektor uestvovati bar sa 2/3 dok bi se iz javnih izvora za ove svrhe izdvajalo 1% BDP. Evropski savet je 2007. godine utvrdio da je jedan od prioriteta u razvoju Evrope poveanje investicija u znanje i rast. Iste godine, Evropska komisija je lansirala ideju o stvaranju Jedinstvenog evropskog prostora istraivanja (ERA) sa ciljem da se defragmentizuju istraivaki kapaciteti i uine atraktivnijim za ulaganja u istraivanja i razvoj. Ova i druga strateka opredeljenja doprinela su jaanju nansijske i druge podrke istraivanjima i razvoju i gajenju inovacija u zemljama lanicama EU. Ali, sugerisani nivo izdvajanja za istraivanja i razvoj (IR) je samo delimino dostignut, jer su ukupna ulaganja u IR u EU iznosila 2010. godine, tek 2% BDP. Pored toga, IR kapaciteti su ostali primetno fragmentirani, nedovoljno povezani i integrisani sa drugim sektorima (slaba povezanost istraivanja, visokog obrazovanja i proizvodnog sistema), manje atraktivni za
ulaganja i jo u neemu slabiji od ovih kapaciteta u SAD, Japanu, naprednim zemljama Jugoistone Azije, u novije vreme u Kini, Indiji, itd. Veina lanica EU razvijala je, u okviru ove strategije, sopstvene mere podrke privatnim IR aktivnostima, ali i zapostavljala prioritete u alokaciji javnih sredstava za IR. Iz ovih i drugih razloga rezultati IR sistema EU u celini tokom prve decenije XXI veka, esto upozoravajue, zaostaju za rezultatima ovih sistema u SAD, Japanu, Kini, itd. Finansijska kriza je, krajem 2010. godine, u EU dovela do pojaane tedljivosti privrede kada su u pitanju ulaganja u IRI i do restrikcija u budetima iz kojih se nansiraju javna istraivanja i razvoj. Stoga se u EU, koja eli svoj dalji razvoj da zasniva na znanju, ulo zvono za uzbunu.
2.1. Glavni cilj i inicijativa vodilja istraivanja, razvoja i inovacija na nivou EU

Glavni cilj je da ulaganje u istraivanja i razvoj u 2020. godini, dostignu nivo od bar 3% BDP EU poto se procenjuje da bi se inovacijama koje bi otuda proistekle
46
Evropa
2020
kreiralo oko 3,7 miliona novih radnih mesta i 2025. godine, poveao BDP EU za 795 milijardi evra. Inicijativa vodilja, u okviru ovog cilja, je nazvana Unija inovacija. Nju ini, za sada, 13 tzv. kljunih inicijativa za poboljanje uslova i za pristup nansiranju istraivanja, razvoja i inovacija. Osnovni zadatak Unije inovacija je da se inovativne ideje pretvore u proizvode, procese i usluge koji dovode do ekonomskog rasta i kreiranja novih radnih mesta. Dakle, akcenat se sada stavlja na stvaranje onih uslova za istraivanja, razvoj i inovacije koje e osigurati da se inovativne ideje pretvore u nove proizvode, procese i usluge. U prolosti fokus politika istraivanja i razvoja su bili ulazi u ovaj sistem, tj. nansiranje istraivanja, opremljenost laboratorija, broj istraivaa, nauna literatura i informacije, itd. U strategiji Evropa 2020 fokus se usmerava i na izlaze ovog sistema tj. na naune invencije, objavljene naune radove, zatiene patente, inovacije nastale na naunim invencijama i znanju, nove tehnologije, doprinos inovacija meunarodnoj konkurentnosti, na racionalizaciju upotrebe postojeih i razvoj novih resursa (posebno energetskih), na doprinos razvoju zelene ekonomije i zatiti ivotne sredine, itd. Dostizanje eljenih ishoda, uticaja i doprinosa istraivanja i inovacija ekonomskom rastu i socijalnoj dobrobiti zahteva organizacionu rekonstrukciju istraivakih sistema unutar EU, u prvom redu ka defragmentaciji, jaanju saradnje, umreavanjima i slino.
2.2. Kljune inicijative i praktine akcije istraivanja, razvoja i inovacija na nivou EU

Za ostvarivanje 13 kljunih inicijativa Unije inovacija utvreno je, za sada, 33 konkretne akcije. Pored toga, uvode se: (a) budeti za javne nabavke koje su u vezi sa inovacijama; (b) posebna (engl. Scoreboard) metodologija sa 25 indikatora za evaluaciju inovacija; (c) evropsko trite znanja za patente i licence i (d) mere za pojaanje postojeih uspenih inicijativa. Slede nazivi 13 kljunih inicijativa i skraeni opis 33 akcije za realizaciju ovih inicijativa. Namera ovih navoenja je da se prui konkretna, detaljna i dovoljna informacija (okvir) za denisanje naih nacionalnih inicijativa i akcija u ovom podruju.
47
romocija izvrsnosti u obrazovanju P i razvoju vetina 1. Do kraja 2011. godine zemlje lanice bi trebalo da primenjuju strategiju osposobljavanja dovoljno istraivaa za potrebe ciljeva njihovog nacionalnog istraivanja i razvoja i da promoviu privlane uslove zapoljavanja u javnim istraivakim institucijama. 2. Tokom 2011. godine Komisija EU e podrati primenu multi-dimenzionog sistema rangiranja uinaka univerziteta... Komisija e podrati saradnju privrede sa univerzitetima putem uspostavljanja Alijansi znanja izmeu privrede i obrazovanja sa ciljem da se razvije obrazovni program koji bi popunio prazninu u vetinama za inovacije. 3. Tokom 2011. godine Komisija e predloiti integralni okvir za razvoj i promociju e-vetina za inovacije i konkurentnost. spostavljanje Evropskog prostora U istraivanja 4. Tokom 2012. godine Komisija e predloiti okvir i mere podrke kojima se otklanjaju prepreke mobilnosti i prekogranine saradnje, sa ciljem da ponu da deluju do kraja 2014. godine.
5. Do 2015. godine zemlje lanice zajedno sa Komisijom treba da okonaju ili lansiraju izgradnju 60% prioritetne Evropske istraivake infrastrukture, utvrene od strane Evropskog stratekog foruma za istraivaku infrastrukturu (ESFRI). Fokusiranje EU instrumenata nansiranja na prioritete Inovacione unije 6. Budui EU programi istraivanja i inovacija fokusiraju se na ciljeve strategije Evropa 2020 i naroito na Uniju inovacija. 7. Komisija e sainiti budue EU programe istraivanja i inovacija da bi osigurala lak pristup i jae obuhvatanje malih i srednjih preduzea. 8. Komisija e ojaati naunu osnovu za formulisanje politike preko svog Zajednikog istraivakog centra (JRC) i kreirati Evropski forum za budue aktivnosti. P romocija Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) kao modela upravljanja inovacijama u Evropi 9. Sredinom 2011. godine Evropski institut za inovacije i tehnologiju, koji se nalazi u Budimpeti (http://eit.eu-
48
Evropa
2020
ropa.eu/home.html) treba da saini Plan stratekih inovacija. oveati pristup nansiranju inovaP tivnih kompanija 10. Do 2014. godine EU treba da pusti u dejstvo nansijske instrumente za privlaenje veeg rasta privatnog nansiranja istraivanja i razvoja. 11. Do 2012. godine Komisija e obezbediti da fondovi venture kapitala, uspostavljeni u bilo kojoj zemlji lanici, mogu da funkcioniu i investiraju slobodno u okviru EU i nastojae da eliminie bilo koje oporezivanje koje ne favorizuje prekogranine aktivnosti. 12. Komisija e ojaati prekogranino uparivanje inovativnih rmi sa odgovarajuim investitorima. 13. U 2011. godini Komisija e obaviti uvid u okvir u kome drava pomae istraivanja, razvoj i inovacije sa ciljem da se razjasni koje forme inovacija se mogu na pogodan nain podravati. Kreiranje jedinstvenog trita ino vacija 14. Evropski parlament i Savet treba da usvoje predloge o EU patentu, njegovom jezikom reimu i jedinstvenom sistemu reavanja sporova. Cilj je da se prvi EU patent dodeli u 2014. godini. 15. EU i zemlje lanice treba da u 2011. godini ponu sa proveravanjem regulatornih okvira u kljunim podrujima, najpre sa onima koja su u vezi sa ekolokim inovacijama i sa Evropskim partnerstvom u inovacijama. 16. Ve poetkom 2011. godine Komisija e predstaviti Komunikaciju sa lanicama zajedno sa pravnim predlozima o standardizaciji, to e, izmeu ostalog, pokriti i sektor informacionih i telekomunikacionih tehnologija (IKT) da bi se ubrzalo i modernizovalo postavljanje standarda koji omoguavaju interoperabilnost i gaje inovacije na globalnim tritima koja se brzo razvijaju. 17. Od 2011. godine zemlje lanice i regioni treba da imaju budete koji su strogo namenjeni nabavkama inovativnih proizvoda i usluga za pred-komercijalne potrebe i javne nabavke. Ovim bi se kreiralo, na nivou EU, trite poetnog obima od najmanje 10 milijardi evra za inovacije koje poboljavaju ekasnost i kvalitet javnih usluga, sa ciljem da ovo trite dostigne obim istoga u SAD.
49
18. Poetkom 2011. godine Komisija e predstaviti ekoloki inovacioni plan akcija koji se fokusira na dostizanje ciljeva u vezi sa ouvanjem okruenja putem inovacija. napreenje otvorenosti i kapitaliU zovanja na kreativnom potencijalu Evrope 19. U 2011. godini Komisija e postaviti Odbor za liderstvo evropskog planiranja iji e zadatak biti da doprinese poveanju uloge planiranja u inovacionim politikama i ustanovie Alijansu evropskih kreativnih industrija sa zadatkom da se razviju nove forme podrke kreativnim industrijama i promovie korienje kreativnosti i u ostalim sektorima. 20. Komisija e promovisati otvoren pristup rezultatima istraivanja nansiranih iz javnih izvora. 21. Komisija e olakati efektivan transfer rezultata zajednikih istraivanja i znanja kako unutar Okvirnog Programa tako i izvan njega. 22. Komisija e u zajednikom radu sa zemljama lanicama do kraja 2011. godine, sainiti predlog razvoja Evro-
pskog trita znanja za patente i licence. 23. Komisija e ispitati ulogu Politike konkurentnosti u zatiti protiv upotrebe prava intelektualne svojine za spreavanje konkurencije. irenje koristi od inovacija na celu EU 24. Tokom 2010. godine zemlje lanice bi trebalo da su znaajno unapredile korienje postojeih Strukturnih fondova za istraivake i inovacione projekte, tako to su pomagale ljudima da steknu potrebne vetine, a zatim, poboljale uinke nacionalnih istraivakih sistema i primenjivale i pametno odabranu specijalizaciju i trans-nacionalne projekte. Ovo e vaiti i za pretpristupno nansiranje zemalja kandidata. 25. Zemlje lanice treba da iniciraju pripremu programa Strukturnog fonda za period nakon 2013. godine, sa pojaanim fokusom na inovacije i pametno odabrane specijalizacije. oveati socijalne koristi P 26. Komisija e lansirati Evropski ogled socijalnih inovacija koji e obez-
50
Evropa
2020
bediti ekspertizu i drugo za socijalne preduzetnike, javni i trei sektor i promovisae socijalne inovacije preko Evropskog socijalnog fonda, ukljuujui znaajne investicije u socijalne inovacije koje bi trebalo da budu u glavnom fokusu sledee generacije programa Evropskog socijalnog fonda. 27. Poev od 2011. godine, Komisija e podravati program istraivanja javnog sektora i socijalne inovacije. 28. Komisija e konsultovati socijalne partnere o tome kako se ekonomija zasnovana na znanju moe proiriti na sve nivoe zanimanja i na sve sektore. Udruivanje snaga radi postizanja pro boja: Evropska inovaciona partnerstva 29. Pozivaju se Savet, Parlament, zemlje lanice, privreda i drugi inioci da podre koncept inovacionog partnerstva i da navedu specina angaovanja koja e preduzeti da bi ovaj koncept bio sproveden u praksi. obitno korienje politika EU u D spoljnom svetu 30. Do 2012. godine Evropska unija i zemlje lanice treba da stave u dejstvo integrisane politike da bi se obezbedilo da vodei univerzitetski nastavnici, istraivai i inovatori ive i rade u Evropi i da privuku dovoljan broj visokokvalikovanog osoblja iz treih zemalja da se nastane u Evropi. 31. Evropska unija i zemlje lanice treba da tretiraju naunu saradnju sa treim zemljama kao predmet od zajednikog interesa i da razviju zajedniki pristup sa treim zemljama. Ovo treba da doprinese globalnim pristupima i reenjima socijalnih izazova i ustanovljavanju podruja nivelisane saradnje. 32. Evropska unija treba da pojaa svoju saradnju u razvoju globalne istraivake infrastrukture. eformisanje istraivakih i inovaR cionih sistema 33. Zemlje lanice su pozvane da obave svoju procenu i da identikuju kljune izazove i kritine reforme kao deo svojih Programa nacionalnih reformi. erenje napretka M Svrha ove inicijative je da se razviju potrebne metodologije i procedure za pouzdano merenje kvaliteta i nivoa ostvarivanja svake od ovih inicijativa tj. realizacija
51
konkretnih akcija. Do oktobra 2010. godine nisu bile denisane konkretne akcije za ovu kljunu inicijativu, iji je znaaj izuzetan ona treba da osigura valjano praenje i kontrolu realizacije strategije i da ukae na eventualno potrebne korekcije u strategiji. Tehniki reeno, ovom inicijativom se ostvaruje tzv. povratna sprega u procesu realizacije ove strategije.
2.3. Nova industrijska inovaciona politika EU konkurentnost zasnovana na inovacijama

Jedna od centralnih poluga strategije rasta EU, koja je u tesnoj vezi sa Unijom inovacija je Nova industrijska inovaciona politika. Jer, susret sa izazovima globalne konkurencije i zahtevima odrivog razvoja trai izvrsne inovacije, a Evropa nije dovoljno ekasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge za trite. Stoga je zadatak Nove industrijske inovacione politike da podstakne bri razvoj i komercijalizaciju novih proizvoda i usluga da bi Evropa bila dovoljno konkurentna kako u novim
tako i u tradicionalnim industrijama. Za Evropu je kljuni izazov da se to pre razviju i izau na trite istraivake snage i sposobnosti Evrope u tzv. nastajuim (sasvim novim) tehnologijama. Evropa poseduje tehnologije koje omoguavaju radikalna unapreenja proizvodnje i poslovanja rmi, kako malih tako i velikih. Re je o sledeim tehnologijama: nanotehnologije, mikroelektronika, novi materijali, fotonika, industrijska biotehnologija, napredni sistemi prerade, informacione tehnologije, telekomunikacije i dr. Da bi se iskoristile ove mogunosti potrebno je, u prvom redu, sledee: (a) znatno bolja koordinacija obrazovanja, istraivanja i inovacionih aktivnosti privrede; (b) iroko razvijena produktivna saradnja u nauci i inovacijama na globalnom nivou; (c) laki pristup nansiranju istraivanja i inovacija i razvijen venture kapital; (d) smiljeno fokusiranje na konkurentnost onoga to se razvija i to e se proizvoditi kao i na brojne nove socijalne izazove u vezi sa time i (e) jedinstveno trite inovativnih dobara i usluga. Obavie se uvid u stanje direktiva u okviru kojih se alociraju nansijske podrke istraivakim, razvojnim i inovacionim aktivnostima sa ciljem da se utvrdi koje forme inovacija e se podravati i sa kojim
52
Evropa
2020
ciljevima i oekivanim ekonomskim i socijalnim ishodima. Ostaje i veoma vaan zadatak - da se zaustavi dalje proirenje i pristupi suavanju jaza u inovacionim kapacitetima i aktivnostima zemalja lanica. Evropska unija je ustanovila programe i institucije iji je zadatak da se zajednikim akcijama ojaa baza znanja evropske privrede. U pitanju su: (a) tehnoloke platforme Evrope izgradnja zajednikih osnova za tehnoloki napredak svih lanica; (b) zajednike tehnoloke inicijative sa zadatkom da se unaprede istraivanja na nivou Evrope u oblastima sa visokim inovacionim potencijalom; (c) tri javno-privatna partnerstva Fabrika budunosti, Energetski ekasne zgrade, Zeleni automobil i druge. Poseban znaaj je dat poboljanju korienja informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) usmerenim na podizanje konkurentnosti, ekasniju upotrebu resursa i inovativnost. Procenjuje se da e se evropske ekonomije susresti sa manjkom strunjaka za IKT i sa nedostatkom veoma naprednih korisnika IKT. Klasteri i umreavanja su organizacioni aranmani koji (a) objedinjavanjem resursa i ekspertnosti i (b) promocijom saradnje izmeu poslovnih rmi, obrazovanja i javnih institucija mogu veoma da poboljaju konkurentnost i inovacije. Regionalna politika i Okvirni program istraivanja EU pomau smiljanje i usvajanje strategije pametne specijalizacije koje mogu osigurati inovacije i konkurentnost. Podrku ovakvim i slinim povezivanjima daju drave lanice i EU povoljnijim nansiranjem zajednikih istraivakih i inovacionih projekata onih koje zajedniki izvode dve ili vie zemalja lanica ili pak vie malih i srednjih preduzea.
53
3. Stanje u Srbiji u poreenju sa Evropskom unijom

Ukratko reeno, tekue stanje istraivanja, razvoja i inovacija u Srbiji, u poreenju sa EU i pojedinim njenim lanicama, je sledee: 1. Uee istraivaa u Srbiji u ukupnom broju zaposlenih je oko 0,5%, dok u EU iznosi 1,5% da bi u nekim zemljama lanicama priblino bilo znatno vee: Island (3,58%), Finska (3,22%), vedska (2,71%). Broj istraivaa u veini nauka i naunih disciplina u Srbiji je, za date okolnosti, zadovoljavajui. Ali, istraivaa gotovo da nema u privrednim organizacijama i to je jedan od kljunih strukturnih problema istraivanja i razvoja u Srbiji i u tome su razlike u odnosu na EU veoma velike. 2. Kapaciteti za generisanje inovacija su, komparativno sa EU, ali i u apsolutnom smislu, veoma mali, sa izuzetkom delova nekih samostalnih
instituta, pojedinih fakulteta i individualnih inovatora. U EU najvei procenat ukupnog broja istraivaa je zaposlen u privrednim organizacijama (51%), manji, ali znatan procenat u visokom obrazovanju (35%) i najmanje u dravnim institutima (14%). Struktura institucionalne zaposlenosti istraivaa u Srbiji je potpuno suprotna ovoj u EU. 3. Finansiranje istraivanja, razvoja i inovacija u Srbiji obavlja se, gotovo u celini, iz vladinog budeta i iznosi oko 0,38% BDP to je, u poreenju sa EU (2%) od ega oko 2/3 ulaganja potie iz privrede, a samo 1/3 iz javnih izvora, veoma nisko ulaganje. I u poreenju sa manjim zemljama lanicama EU ova ulaganja u Srbiji su primetno manja: Bugarska 0,53%; Grka 0,58%; Hrvatska 0,84%; Maarska 1,15%; Portugal 1,66%; Slovenija 1,86%; Austrija 2,75%; Danska 3,02%; Finska 3,96%. Moemo primetiti da male, a nauno, tehnoloki i privredno veoma razvijene lanice (Austrija, Danska, Finska, vedska i druge) ulau u istraivanja i razvoj znatno vei procenat svog BDP nego EU u celini.
54
Evropa
2020
4. U Srbiji se dominantno nansiraju nauna istraivanja - to je u redu jer se ova istraivanja po pravilu nansiraju iz javnih izvora i to daje odgovarajue rezultate: raste broj objavljenih naunih radova, broj citata domaih istraivaa i slino. Finansiranje razvojnih istraivanja i inovacija, koje po prirodi stvari treba da bude najveim delom iz sredstava proizvodnog sektora, je veoma slabo. Podrka iz javnih izvora ovim istraivanjima ne moe dati i ne daje odgovarajue rezultate u odsustvu osnovnog nansiranja koje obavlja korisnik rezultata. 5. Broj prijavljenih i broj zatienih patenata godinje je jedna od mera produktivnosti nacionalnog istraivakog, razvojnog i inovacionog sistema. Broj prijavljenih patenata na milion stanovnika u Srbiji (53) je znatno manji od EU u celini (230) i veoma manji od svih malih, a razvijenih zemalja lanica EU: Norveka (340), Finska (330), Danska (300), Austrija (280), vedska (280), Slovenija (150), itd. Posebno je nepovoljna injenica da broj patentnih prijava i zatienih patenata individualnih inovatora veoma nadmauje institucionalne inovatore (univerziteti, instituti, privredne organizacije). Ovo zaostajanje Srbije u produkciji novih tehnologija jo je vee u oblasti visokih tehnologija. 6. Privrede u kojima sektori i proizvodi visokih tehnologija imaju znatno uee poseduju brojne i znaajne prednosti, kao to su: (a) visoka dodatna vrednost i otuda, osnov za vii standard stanovnitva i lake nansiranje razvoja; (b) manja podlonost kriznim stanjima, jer su sektori visokih tehnologija uvek budunost i ono to doprinosi spreavanju krize i izlasku iz iste; (c) povoljniji poloaj u meunarodnoj razmeni i trgovini, itd. Uee Kine u ukupnom svetskom izvozu proizvoda visoke tehnologije koje je 1995. godine, iznosilo skromnih 2,1%, da bi ve 2006. godine, dostiglo 16,9% uzimamo za jedno od objanjenja ekonomskog rasta i razvoja Kine tokom zadnje dve decenije. Uee EU u ukupnom svetskom izvozu proizvoda visoke tehnologije, 2006. godine je iznosilo 17% i bilo vee od uvoza ovih proizvoda. U ukupnom izvozu EU proizvodi visoke tehnologije uestvuju (2006) sa 16,6%, dok to uee kod nekih manjih evropskih zemalja izno-
55
si: Irska 29%, vajcarska 21,3%, Maarska 20,3%, Finska 18,1%, Danska 12,8%, eka - 12,7%, Portugal 7%, Slovenija 4,7% dok, sasvim zauujue, u sluaju Malte to iznosi itavih 54,6%. Ovi podaci kazuju da i sasvim mala zemlja moe biti veoma konkurentna u podruju visokih tehnologija. Proizvodi visokih tehnologija u izvozu Srbije gotovo da ne uestvuju.
4. Kljune karakteristike istraivakog, razvojnog i inovacionog sistema Srbije

1. Tekui istraivaki, razvojni i inovacioni sistem Srbije je nasleen iz perioda samoupravnog socijalizma sa znaajnim strukturnim slabljenjem tokom godina sankcija, privatizacije i tranzicije. Ovaj sistem je ranije imao respektabilne kapacitete, bio kako-tako povezan sa privredom i ostvarivao zadovoljavajue rezultate, posebno u transferu tehnologija. Kljuna dugogodinja unutranja slabost ovog sistema je nerazvijenost istraivanja na univerzitetima i nedovoljni istraivaki kapaciteti u privredi koji su, gotovo potpuno, nestali tokom zadnje dve decenije. Kljuna spoljna slabost je hronian manjak tranje za istraivanjima, oslanjanje na uvoz tehnologija i drugih znanja, odsustvo strategije pametne specijalizacije istraivanja.
56
Evropa
2020
Ovo dovodi do nedovoljnog nansiranja iz ega slede nedovoljni rezultati istraivakog, razvojnog i inovacionog sisterma to, naalost, nikada nije zvonilo na uzbunu niti bilo predmet politikog, privrednog, istraivakog, kulturnog i drugog interesa. Ovaj sistem je u nekoj vrsti zatija, bez praktino ikakvog uticaja na razvoj, posebno ekonomski, zatvoren u sebe i usredsreen na sopstveno preivljavanje. 2. Povezanost istraivakog, razvojnog i inovacionog sistema Srbije sa drugim sistemima ima znaajne strukturne nedostatke koji doprinose manjem od mogueg uinka ovog sistema, a u prvom redu sledee: (a) istraivaki instituti su veoma slabo ili nikako povezani sa visokim obrazovanjem to rezultuje niom ekasnou resursa visokog obrazovanja i istraivakog sistema; (b) istraivaki instituti i univerziteti, sa izuzetkom instituta koji se dominantno nansiraju na tritu, su slabo povezani sa privredom; (c) privreda i drugi potencijalni korisnici istraivanja i naunog znanja nemaju nikakvu tranju za istraivanjima i znanjima izuzev za onim koje je ugraeno u opremu, softver i tome slino, to se kupuje kao standardan resurs na tritu; (d) istraivake organizacije koje bi mogle da rade za potrebe trita preferiraju, iz tenje za stabilnou sopstvene egzistencije, da budu to due i to vie angaovane za nansiranje iz javnih izvora, itd. 3. Sledee okolnosti u Srbiji bitno odreuju efektivnost i ponaanje istraivakog i inovacionog sistema: (a) realni sektor ekonomije, sa izuzetkom poljoprivrede, je zaputen za raun razvoja ekonomije usluga i transakcija te su potrebe privrede Srbije za istraivanjima minimizirane, ak nestale; (b) ekonomija Srbije, sa izuzetkom nekih usluga, je tipino neinovativna, zasnovana na pribavljanju i transferu uglavnom zrelih tehnologija; (c) uloga znanja u drutvu je uistinu neznatna; (d) politika i druga spremnost za razvoj zasnovan na znanju okonava se deklaracijama i idejama koje niko ne namerava da ostvari; (d) javno nansiranje istraivanja i razvoja najvie je motivisano eljom da se ovaj sistem socijalno i politiki dri pod kontrolom i da se izae u susret duboko ukorenjenoj tradiciji Srbije da iskazuje simpatije prema nauci i da se na tome i zadrava.
57
4. Unutranji i spoljni strukturni nedostaci sistema istraivanja i razvoja i ukupne socijalno-ekonomsko-politike okolnosti Srbije imaju za posledicu tri vana ishoda od znaaja za formulisanje buduih strategija razvoja: (a) zabrinjavajui odliv mozgova koji e se verovatno nastaviti; (b) relativno pristojna ouvanost ljudskih kapaciteta ovog sistema obnavljanjem iz mlade talentovane generacije istraivaa, delom usled nedostatka alternative unutar Srbije i (c) znatno manji od potrebnog doprinosa ovog sistema privrednom i socijalnom razvoju zemlje. 5. Napred navedeno oituje se sledeim ekonomskim i socijalnim performansama Srbije koje su u vezi sa istraivanjim, razvojem i inovacijama: (a) negativan bilans u razmeni sa inostranstvom usled nepovoljne strukture izvozne ponude i niske konkurentnosti po osnovi znanja i inovacija; (b) statistiki neznaajno uee roba i usluga iz sektora visokih tehnologija i veeg inovacionog sadraja u izvozu Srbije i rast uea ovih roba i usluga u uvozu; (c) rast tehnoloke zavisnosti od uvoza praen zastarevanjem tehnologija, posebno u proizvodnom
sektoru; (d) niska ekasnost upotrebe resursa, posebno energije; (e) mali kapaciteti za razvoj zelene ekonomije i zatitu ivotne sredine; (f) odsustvo poslova i radnih mesta za visokoobrazovanu populaciju; (g) nestanak istraivako-razvojnih slubi i jedinica u privrednim organizacijama; (h) neznatan broj novih proizvoda nastalih u Srbiji; (i) slabljenje sposobnosti za tehniku i proizvodnu kooperaciju sa drugim, posebno razvijenijim, zemljama, itd.
58
Evropa
2020
5. Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategije Evropa 2020 u oblasti IRI
U strategiji Evropa 2020 pie sledee: Svaka lanica Evropske unije e primenjivati ovu strategiju tako to e sama i na svoj nain denisati svoje nacionalne razvojne ciljeve s obzirom na svoju polaznu poziciju i tekue okolnosti. U uverenju da ovo vai i za budue lanice, Srbija treba da formulie svoje ciljeve, planove, inicijative, akcije, instrumente, mehanizme koji se tiu istraivanja, razvoja i inovacija. To moe uiniti tako to e se ugledati na elemente date u strategiji Evropa 2020, koristiti ak istu terminologiju, ili e pak, sasvim samosvojno i na svoj nain sav taj posao obaviti, to bi bilo najbolje reenje. Za obavljanje tog posla sugeriemo sledee. U formulisanju strategije za istraivanje, razvoj i inovacije EU polazi od tvrdnje da Evropa nije dovoljno ekasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge za trite. Ova tvrdnja, u znatno jaoj meri vai i za Srbiju, jer je Srbija gotovo sasvim neekasna u pretvaranju dobrih inovativnih ideja u proizvode i usluge za trite. Ovu karakterizaciju problema EU i Srbije treba uzeti kao kljunu osnovu za sledea politika, razvojna i kulturna opredeljenja Srbije u oblasti istraivanja, razvoja i inovacija iju realizaciju navodimo u sledeih 12 smernica: 1. Dosadanji model razvoja Srbije treba ubrzano, posveeno i pametno zamenjivati onim koji se zasniva na znanju. 2. Srbija ne moe proizvoditi sve to joj je potrebno, te mora postati meunarodno konkurentna u briljivo izabranim sektorima i grupama proizvoda i usluga, ali nikako po osnovi niskih cena rada i prirodnih resursa ve po osnovi znanja kao centralnog faktora kreiranja vee novostvorene vrednosti. 3. Reenje problema visoke nezaposlenosti u Srbiji treba traiti u novim i tehnoloki modernizovanim tradicionalnim sektorima, jer samo tako nova zaposlenost obezbeuje rast ivotnog standarda. U ovom smeru treba inovirati postojeu ili formulisati novu industrijsku (privrednu) politiku.
59
4. Velike regionalne razlike u razvijenosti unutar Srbije treba smanjivati preko razvoja novih i modernizacije tradicionalnih sektora, jer se u suprotnom razlike u razvijenosti regiona ne smanjuju ve poveavaju. U ovom smeru treba, na osnovama inovirane industrijske politike, inovirati postojeu ili formulisati novu politiku regionalnog razvoja. 5. Neophodno je primetno poveanje ekasnosti upotrebe resursa, u prizvodnji i u potronji, posebno energetskih. Tekua neekasnost vodi ka znanto nioj od mogue konkurentnosti proizvoda i usluga, ka niim cenama rada i na neto dui rok, ka neisplativosti investiranja i uguivanju produktivnog privreivanja i biznisa. Posedovanje i korienje znanja i odgovarajuih tehnologija je kljuni uslov za poveanje ekasnosti privrednih i neprivrednih sektora Srbije. 6. Razvoj zasnovan na znanju, istraivanjima i inovacijama trai novo razumevanje samog razvoja; obrazovanu i stalno ueu populaciju; jaku meuzavisnost i saradnju obrazovanja, istraivanja i privrede; preduzetnike stimulisane i usmeravane ka razvoju novih nepekulativnih biznisa; kompeten-
tnost u saradnji sa spoljnim svetom; vladu sposobnu, voljnu i odgovornu da svojim mehanizmima, odlukama, inicijativama podri takav razvoj; inovacioni ambijent koji preduzetnike i druge napore fokusira na pretvaranje ideja, invencija, elja za uspehom, dovitljivost za nove proizvode i usluge koji su sposobni da izdre rastuu konkurenciju na globalizovanom tritu. 7. Raskid sa svim mehanizmima i strukturama koji okivaju drutvo i umrtvljuju napore i posveenost za rast opteg blagostanja. Ovde se misli, u prvom redu, na eliminisanje onih strukturnih aranmana koji stvaraju distributivne koalicije i monopole i koji odravaju korupciju bilo koje vrste. Jer, razvoj zasnovan na znanju pretpostavlja preduzetnika koji nema mogunosti ili je destimulisan da drugim, neproizvodnim, putevima ostvaruje svoje preduzetnike ciljeve. 8. Neophodan je radikalan raskid sa tradicijom u kojoj se deklarativno uvaava znanje dok se uistinu oslonci za razvoj trae izvan znanja. Za taj raskid neohodan je drutveni konsenzus svih aktera, u prvom redu: politike, vlade, preduzetnika, sindikata, mlade
60
Evropa
2020
i starijih generacija, kulturnih i drugih institucija i organizacija. Srbija e se ili radikalno i posveeno okrenuti buduem svetu zasnovanom na znanju ili e ostati na razvojnoj periferiji. U vezi sa ovim, Srbija treba Evropsku uniju (pravce i strategije razvoja, institucije, potencijale za kooperaciju, konkurentne pritiske, izvore podrke i pomoi, ugledne prakse...) da shvata i sagledava najvie kao izvor motiva, podstreka, podrke i pomoi za onaj svoj razvoj koji e na najbolji nain iskoristiti postojee i razviti nove kreativne potencijale stanovnitva Srbije. 9. Tradicionalnu fokusiranost istraivakog i obrazovnog sistema Srbije na usvajanje znanja i ispoljavanja inventivnosti i dovitljivosti, treba proiriti i na korienje svega ovoga za stvaranje novih, konkurentnih proizvoda i usluga i za njihovu komercijalizaciju. Ta nova fokusiranost trai saradnju razliitih sektora, strunih podruja i prola, delova organizacija, institucija, itd. Istraiva moe biti uspean samostalan inventor; razvojni ili tehniki sektor nekog proizvodnog preduzea moe biti veoma uspean u kreiranju tehnikih reenja, itd. Ali, kreacija inovacije trai posveen, organizovan, zajedniki i esto koniktan rad praktino svih sektora preduzea u kome nastaje (marketing, razvojni, tehniki, nansijski, kadrovski, pravni, prodajni, nabavni i drugi sektori i slube) i veoma esto, kooperaciju sa brojnim akterima iz okruenja, unutar zemlje i preko granice. Za uspenost sloenih poduhvata a nema iole znaajnije inovacije, a da proces njenog stvaranja nije sloen potrebne su odgovarajue organizacijske procedure, menaderske vetine, uzajamno poverenje uesnika procesa, slobodan i znatieljan duh, znanje i vetine, nansijska i druga ulaganja, sposobnost da se prihvati rizik, osiguranost nagrade onih koji su doneli uspeh, itd. Inovativno drutvo je ono koje stalno generie inovacije, nikako samo jednu, ma kako znaajnu i veliku. 10. Uloga vlade u podruju istraivanja i inovacija je veoma znaajna i delikatna. Najpre, u dostizanju konsenzusa o buduem razvoju zemlje i u onome to se naziva pametno izabrana specijalizacija privrede. Zatim u stvaranju uslova da nastane i da se razvija inovacioni ambijent u zemlji. Potom u zapoinjanju, ohrabrivanju i omoguavanju meunarodne saradnje u istraivanjima, razvoju i inovacijama, itd.
61
11. Za sve ovo, ovde navedeno, Srbiji je potreban politiki i institucionalan sistem koji e kreativne kapacitete Srbije usmeriti ka modernom razvoju zasnovanom na znanju i ka dostizanju zavidne konkurentne pozicije. Da bi se ovo ostvarilo politiki i institucionalni sistem, treba da odstrani brojne neproduktivne koalicije zasnovane na pohlepi i korupciji i da razvije sposobnosti za izbor pravih puteva u dostizanju eljene budunosti. 12. Prihvatanje, adaptacija i obogaivanje razvojnih usmerenja datih u strategiji Evropa 2020 moe pomoi Srbiji da napusti razvojnu periferiju na kojoj se sada nalazi i da se usmeri ka centru budueg razvoja Evrope, a time i razvoju na globalnom nivou. Za podruje istraivanja, razvoja i inovacija, u kontekstu strategije Evropa 2020 na samom poetku treba uiniti sledee (preporuke za formulisanje kljunih inicijativa): 1. Saglasiti se ili preraditi napred datih 12 smernica i za ono to je konano usvojeno utvrditi za njihovo ostvarivanje: (a) mehanizme i instrumente koji ve postoje; (b) one koji nedostaju i
(c) puteve, nosioce, resurse i odgovornosti za ostvarivanje usvojenih smernica. 2. Prouiti, poev od EU inicijative vodilje u ovom podruju (Unija inovacija), preko svake kljune inicijative i svake praktine akcije za realizaciju inicijativa, njihovo znaenje sa stanovita razvojnih potreba i interesa Srbije i utvrditi kako se sve to moe, na najbolji nain, iskoristiti za potrebe razvoja Srbije. 3. Denisati, a potom javno, a kompetentno i kritiki razmotriti svaki jasan predlog ta da se uradi i postigne u ovom podruju u Srbiji do 2020. godine i nadalje. Ideju, inicijativu, praktinu akciju za ta se ne zna ta treba da bude konaan rezultat od interesa za razvoj Srbije treba ili denitvno odbaciti ili reformulisati sa odgovarajuim sadrajem, svrhom i oekivanim rezultatima i ponovo podvrgnuti istoj proceduri kritikog preispitivanja. 4. Ambicije sasvim saobraziti raspoloivim resursima, koji se mogu poveati strukturnim promenama u privredi (razvoj realnog sektora i istraivanja u
62
Evropa
2020
njemu), drugaijom alokacijom javnih sredstava, pribavljanjem resursa iz inostranstva, posebno iz izvora koji su instrumenti strategije Evropa 2020, podsticanjem preduzetnitva zasnovanog na inovacijama i novim tehnologijama. 5. Visoko obrazovanje to pre modernizovati razvojem istraivakog rada studenata i nastavnika tako da se obrazovni proces dominantno zasniva na istraivanjima. Tekui nedostatak resursa za ovu modernizaciju moe se smanjiti radnom kooperacijom istraivakih institucija i univerziteta u Srbiji, u mnogim sluajevima i organizacionom integracijom ova dva, za sada meusobno podvojena sistema. Produktivnim radom i kompetentnom kooperacijom, pristupiti Evropskom prostoru obrazovanja i Evropskom istraivakom prostoru. 6. Urediti meunarodnu saradnju u istraivanjima i razvoju tako da se tekui princip saradnja sa svakim i u svemu zameni principom saradnja na dui rok od koje se mogu ostvariti po razvoj zemlje najvee koristi. 7. Vrednovati istraivaki, razvojni i inovacioni sistem Srbije i njegove rezultate sa stanovita doprinosa ukupnom razvoju zemlje (kulturnom, ekonomskom, socijalnom...) sada, na srednji i na dugi rok, a doprinose ovog sistema globalnom oveanstvu davati preko doprinosa razvoju sopstvene zemlje; 8. Kritiki razmotriti, pre bilo kog prihvatanja, razne institucionalne, organizacione i sline novotarije koje se pojavlju u svetu i svaku panje vrednu novotariju adaptirati stvarnim nacionalnim osobenostima i potrebama nacionalnog razvoja. 9. Otvoriti sve istraivake i razvojne institucije za saradnju, prihvatiti i dosledno primenjivati odgovarajue kriterijume vrednovanja politika, organizacionih modela, istraivakih procesa i rezultata. Denisati konkretne akcije za kljunu inicijativu Merenje napretka tako da su podeene osobenostima IRI sistema u Srbiji.
63
Klimatske promene
Dragoljub Todi
1. Ciljevi strategije Evropa 2020 u oblasti klimatskih promena

Pokuaj EU da se na strateki nain odgovori na savremene izazove u oblasti klimatskih promena kroz reenja sadrana u strategiji Europa 2020: strategija za pametan, odriv i ukljuiv razvoj rezultat je nekoliko okolnosti i inilaca. Najpre,
64
Evropa
2020
razumevanje sloenosti problema klimatskih promena i njihove zavisnosti od stanja i mera u razliitim sektorima privrede i drutva podrazumeva integralan pristup moguim instrumentima za njihovo reavanje. Zatim, nastojanje EU da ima vodeu (ili jednu od vodeih) uloga u kreiranju odgovora na izuzetno sloene uzroke i dugorone posledice klimatskih promena u meunarodnoj zajednici u celini, druga je kljuna okolnost koja dodatno uslovljava denisanje klimatskih promena kao jednog od najznaajnijih prioriteta.32 U irem konktekstu, radi se o istovremenom pokuaju da se odgovori na izazove globalne ekonomske (i ekoloke) krize33 korienjem razliitih instrumenata radi ostvarivanja tzv. zelenog rasta, koji ciljeve u oblasti ivotne sredine integrie u politike podsticanja ekonomskog rasta u
32 EU je lanica Okvirne konvencije UN o promeni klime od 21. marta 1994. godine, (u grupi Annex I), a Kjoto protokola od 16. februara, 2005. godine. Videti: http://unfccc.int/essential_ background/convention/status_of_ratification/ items/2631.php; http://unfccc.int/kyoto_protocol/status_of_ratification/items/2613.php) 33 Za izvesne naznake videti: Todi, D., Vukasovi, V., Ekoloka kriza i odgovor meunarodne zajednice (izbor najznaajnijih meunarodnih dokumenata i jugoslovenskih propisa), Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2003, str. 1-27.
celini, podsticanja zapoljavanja, produktivnosti i inovacija. Kroz tri formulisana cilja EU u oblasti klimatskih promena (smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate za najmanje 20% u odnosu na nivo iz 1990. godine,34 20% uea obnovljivih izvora energije u potronji elektrine energije i unapreivanje energetske ekasnosti kroz smanjenje primarne potronje ener-
34 Poveanje smanjenja emisija na 30% do 2020. godine, predloeno je pod uslovom da se druge, kako razvijene, tako i zemlje u razvoju, obaveu na fer udeo u buduem globalnom klimatskom sporazumu nakon isteka prvog obavezujueg perioda po osnovu Kjoto protokola. U maju, 2010. g. Evropska komisija je objavila Saoptenje koje sadri analizu implikacija razliitih nivoa ambicija (ciljevi od 20% i 30%) i procene rizika od curenja ugljenika. European Commission, 2010. Communitacion from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, Analysis of options to move beyond 20% greenhouse gas emission reductions and assessing the risk of carbon leakage, {SEC(2010) 650}, Brussels, 26.5.2010, COM(2010) 265 final. Za podatke o emisijama GHG videti: Annual European Community greenhouse gas inventory 19902004 and inventory report 2006, Submission to the UNFCCC Secretariat, European Environment Agency, 2006; Report of the review of the initial report of the European Community, FCCC/IRR/2007/EC, 15 February 2008.
65
gije za 20% u poreenju sa projektovanim nivoima) snano je naglaen fundamentalni karakter energetskog sektora i nunost integralnog pristupa ciljevima i instrumenatima u razliitim sektorskim oblastima od znaaja za oblast klimatskih promena. Zbog toga je za razumevanje implikacija ovako denisanih ciljeva neophodno voditi rauna o ukupnoj politici EU u oblasti odrivog razvoja,35 ivotne sredine,36 prirodnih resursa,37 industrijskog sektora, zatim poljoprivredi, saobraaju, i drugom, to zahteva znatno detaljniju analizu. Vei broj razliitih instrumenata za ostvarenje ovih ciljeva, ukomponovanih u ostale ire ciljeve koje bi trebalo imati u vidu, razvrstane su u dve vodee inicijative koje su naslovljene sa Industrijska politika za
eru globalizacije38 i Resursno ekasna Evropa.39 U delu koji se odnosi na industrijsku konkurentnost aktivnosti na nivou EU obuhvataju, izmeu ostalog, preciznu analizu svih novih propisa koji budu donoeni sa stanovita njihovog uticaja na konkurentnost, preispitivanje postojeih propisa s ciljem smanjivanja kumulativnih efekata njihovog delovanja na konkurentnost, podrku malim i srednjim preduzeima, jaanje evropske standardizacije, unapreivanje evropske transportne, energetske i komunikacione infrastrukture, izradu nove strategije u oblasti upravljanja sirovinama radi podsticanja odrivog upavljanja, podizanje ekasnosti korienja resursa kroz specina sektorska unapreivanja (napred-
35 Za ire videti: Todi, D., Ekoloka politika EU u svetlu stratekih opredelenja u oblasti odrivog razvoja, Pravni ivot, str. 53-66. 36 Videti: Decision No 1600/2002/EC of the European Parliament and of the Council of 22 July 2002 laying down the Sixth Community Environment Action Programme, (OJ L 242, 10.09.2002, p. 1-15). 37 Za ire videti: Strategija Evropske unije o odrivom korienju prirodnih resursa, Evropsko zakonodavstvo, br. 29-30. 2009. str. 104-113.
38 An Integrated Industrial Policy for the Globalisation Era Putting Competitiveness and Sustainability at Centre Stage, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, {SEC(2010) 1272}, {SEC(2010) 1276}, European Commissions, Brussels, COM(2010) 614. 39 A resource-efficient Europe Flagship initiative under the Europe 2020 Strategy, Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions, European Commission, Brussels, 26.1.2011, COM (2011) 21 final
66
Evropa
2020
ne proizvodne tehnologije, izgradnja, biogoriva, drumski i elezniki saobraaj), podrku inovacijama u energetski intenzivnim industrijama, jaanje mera u oblasti upravljanja prostorom i razvoj prostorno-industrijske politike koja obuhvata itav lanac snabdevanja, itd. U ovoj grupi aktivnosti deo mera koji treba da se ostvari na nacionalnom nivou obuhvata sledee: unapreivanje poslovnog okruenja naroito u odnosu na mala i srednja preduzea ukljuujui nabavke u javnom sektoru radi podrke inovativnim inicijativama, unapreivanje uslova za zatitu intelektualnog vlasnitva, smanjivanje administrativnih trokova za kompanije i unapreenje kvaliteta propisa koji reguliu poslovanje, preduzimanje zajednikih aktivnosti (sa razliitim sektorima kao to su poslovni sektor, sindikati, akademska zajednica, nevladine organizacije, organizacije za zatitu potroaa) na identikaciji prepreka i razvoju zajednikih pristupa pitanju kako odrati jaku osnovu za industriju i nauku radi obezbeivanja vodee pozicije EU u oblasti odrivog razvoja. U delu koji se odnosi na unapreenje ekasnosti korienja resursa predviene aktivnosti na nivou EU obuhvataju, izmeu ostalog: mobilizaciju nansijskih instrumenata (ruralni razvoj, strukturni fondovi, istraivako-razvojni programi); jaanje okvira za korienje trino zasnovanih instrumenata (trgovina emisijama, naknade u energetskom sektoru, politika dravne pomoi, javne nabavke); modernizaciju transportnog sektora (mrena infrastruktura, inteligentno upravljanje saobraajem, bolja logistika, nove tehnologije u putnikom, avio i pomorskom sektoru radi smanjenja CO2 emisija ukljuujui i zelene inicijative u sektoru automobilske industrije); promovisanje obnovljivih izvora energije na jedinstvenom tritu; unapreivanje evropskih mrea (ukljuujui i transevropsku energetsku mreu, pametne mree i interkonekcije obnovljivih izvora energije na mreu, unapreivanje infrastrukturnih projekata strateke vanosti za EU na Baltiku, Balkanu, Mediteranu i euroruskom regionu); usvajanje i reviziju Akcionog plana u oblasti energetske ekasnosti (podrka malim i srednjim preduzeima i domainstvima) korienjem odgovarajuih strukturnih i drugih fondova, a radi unapreenja modela proizvodnje i potronje; uspostavljanje vizije strukturalnih i tehnolokih promena radi prelaska (do 2050. g.) na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika koja e biti i resursno ekasna i prilagodljiva na klimu i koja e obezbediti ostvarivanje ciljeva u
67
oblasti smanjenja emisija i biodiverziteta (ukljuujui mere koje se odnose na spreavanje i odgovor na katastrofe, koristei i doprinos kohezione, poljoprivredne, ruralne i politike u oblasti pomorstva, posebno kroz primenu mera adaptacije zasnovanih na ekasnijem korienju resursa to bi, takoe, trebalo da doprinese globalnoj bezbednosti u sektoru hrane). U okviru ove inicijative planirane aktivnosti na nivou drava lanica obuhvataju, izmeu ostalog, sledee: ukidanje subvencija koje su tetne po ivotnu sredinu, osim onih koji se odnose na osobe sa posebnim potrebama, promenu trinih instrumenata kao to su skalni podsticaji i nabavke radi prilagoavanja metodama proizvodnje i potronje, razvoj, unapreenje i potpuno povezivanje transportne i energetske infrastrukture, obezbeivanje koordinisane primene infrastrukturnih projekata to bi trebalo da doprinese efektivnosti ukupnog transportnog sistema EU, fokusiranje na gradske aspekte transporta, korienje propisa, izgradnju standarda uinka i trinih instrumenata, subvencija, javnih nabavki radi smanjenja korienja energije i resursa kao i korienje strukturalnih fondova radi investiranja u podizanje energetske ekasnosti u javnim zgradama, podsticanje instrumenata kojima se postie tednja energije, itd.
Ako se za iri normativni okvir zvanine politike EU u oblasti klimatskih promena uzme paket propisa za ostvarenje 2020-20 ciljeva (klimatski i energetski paket) dogovoren od strane Evropskog Parlamenta i Saveta u decembru, 2008. i u junu, 2009. godine40 onda bi operacionalizaciju ciljeva EU najveim delom trebalo traiti u instrumentima denisanim u etiri grupe komplementarnih propisa.41 To su: propisi koji se odnose na reviziju i jaanje sistema trgovine dozvolama za emisije (ETS-Emissions Trading System), to predstavlja kljuno sredstvo EU za ekasno smanjenje trokova emisija;42 odluka koja se odnosi na podele napora koja regulie emisije iz sektora koji nisu pokriveni sa EU ETS, kao to su pre-
40 Videti: http://ec.europa.eu/clima/policies/brief/eu/package_en.htm 41 Ovde se, zbog ogranienog prostora, ostavljaju po strani ostali brojni propisi u oblasti klimatskih promena ili od znaaja za klimatske promene. 42 Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61/EC (Text with EEA relevance) (OJ L 275, 25.10.2003, p. 3246).
68
Evropa
2020
voz, stanovanje, poljoprivreda, otpad;43 obavezujui nacionalni ciljevi za obnovljive izvore energije, iji je cilj da zajedniki poveaju udeo obnovljivih izvora energije u EU za 20% do 202044 i unapreenje razvoja i bezbedno korienje tehnike hvatanja i skladitenja ugljenika (Carbon capture and storage-CCS).45
2. Politika Republike Srbije u oblasti klimatskih promena

Meu brojnim iniocima koji determiniu politiku Republike Srbije u oblasti klimatskih promena verovatno se optim mogu smatrati oni koji proistiu iz zastarele privredne strukture i nasleenih problema privrede i drutva, pored geografskog poloaja i karakteristika koje su povezane sa njim ili proizilaze iz njega.46 Kao element politike u oblasti ivotne sredine u celini, ona je odreena postojeim stanjem prirodnih resursa i mogunostima da se
46 U vezi sa ovim trebalo bi voditi rauna i o specifinostima regiona u kojem se nalazi Srbija i nastojanjima da se ostvari intenzivnija regionalna saradnja u ovoj oblasti. Videti sajt Virtuelnog klimatskog centra za jugoistonu Evropu: http:// www.seevccc.rs/?p=668. Videti i: Belgrade Initiative: enhancing the regional South-East European cooperation in the field of climate change Climate Change Framework Action Plan for the SouthEastern European region and the establishment of a subregional, virtual Climate Change related centre for research and systematic observation, education, training, public awareness, and capacity building, ECE/BELGRADE.CONF/2007/20, ECE/BELGRADE.CONF/2007/20/Add.1
43 Decision No 406/2009/EC of the European Parliament and of the Council of 23April 2009 on the effort of Member States to reduce their greenhouse gas emissions to meet the Communitys greenhouse gas emission reduction commitments up to 2020 OJ L 140 5.6.2009, p. 136148. 44 Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC, OJ L 140, 5.6.2009. p. 16-62. 45 Directive 2009/31/EC of the European Parliament and of the Council of 23April 2009 on the geological storage of carbon dioxide and amending Council Directive 85/337/EEC, European Parliament and Council Directives 2000/60/EC, 2001/80/EC, 2004/35/EC, 2006/12/EC, 2008/1/ EC and Regulation (EC) No 1013/2006, OJ L 140, 5.6.2009. p. 114-135.
69
drutvo realno suoi sa ovim problemima. Aktuelne manifestacije problema klimatskih promena,47 svest razliitih subjekata i saznanje o njihovim ukupnim implikacijama, takoe, znaajno utiu i na preduzimanje konkretnih mera i aktivnosti. Zato bi ciljeve nacionalne politike Republike Srbije u oblasti klimatskih promena trebalo posmatrati u kontekstu ukupne politike i stanja propisa u oblasti ivotne sredine,48 a najpre sa stanovita obaveza koje ima po osnovu lanstva u relevantnim meunarodnim ugovorima. Pored Okvirne konvencije UN o promeni klime, Kjoto protokola49 i drugih meunarodnih ugovora koji se odnose na zatitu atmosfere, trebalo bi
47 Videti npr. Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2010. str. 131-137. 48 Za ire videti: Vukasovi, V, Todi, D, Environmental Law (Serbia), International Encyclopedia of Laws, Suppl. 68 (April 2009), Kluwer Law International, BV, The Netherlands, 2009. 49 Zakon o potvrivanju Okvirne konvencije UN o promeni klime (Slubeni list SRJ - Meunarodni ugovori, broj 2/97); Zakon o potvrivanju Kjoto protokola uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime, 1997. (Slubeni glasnik RS Meunarodni ugovori, broj 88/07). Srbija je lanica Konvencije od 10. juna, 2001. godine (u grupi NonAnnex I ), a Kjoto protokola od 17. juna, 2008. godine.
imati u vidu i obaveze i prava iz vie drugih meunarodnih ugovora koji imaju znaaj za oblast klimatskih promena, a naroito u oblasti zatite biodiverziteta, dezertikacije, upravljanja otpadom, upravljanja vodnim resursima, itd.50 Deo napora Republike Srbije u oblasti klimatskih promena snano je determinisan i aktivnostima koje se sprovode u okviru procesa pribliavanja Republike Srbije lanstvu u EU i usklaivanjem nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU. U tom smislu je potrebno voditi rauna o aktuelnom nivou usklaenosti, trenutnim aktivnostima i projektovanoj dinamici usklaivanja nacionalnih propisa u vie oblasti, pored onih koji se neposredno odnose na klimatske promene.51
50 U vezi sa meunarodnim ugovorima od neposrednog znaaja za ciljeve u oblasti klimatskih promena treba spomenuti i Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije UN na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN (Slubeni glasnik RS, broj 62/06 od 27. jula, 2006. godine). 51 Videti: Izmenjeni i dopunjeni Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2009. str.571-601. http://www.seio.gov.rs/upload/documents/NPI/Revidirani_NPI_2009.pdf
70
Evropa
2020
Prema konstatacijama iz Prostornog plana Republike Srbije osnovni problemi u oblasti klimatskih promena u Republici Srbiji se sastoje u sledeem: 1) u primeni klimatskih podataka i informacija u planiranju i projektovanju jo uvek se koriste standardne metode i uputstva bazirana na stacionarnosti klime; 2) ne postoji razvijena svest o potrebi ukljuivanja klimatskih promena kao faktora odrivog razvoja u sektorske strategije, naroito sektora ranjivih na klimatske promene (poljoprivreda, vodoprivreda, umarstvo, energetika, turizam, zdravlje, graevinarstvo, saobraaj); 3) nije obezbeena adekvatna podrka za implementaciju multidisciplinarnih programa istraivanja uticaja klimatskih promena, ranjivosti i opcija adaptacije; 4) ne postoji poseban dravni program za reavanje problema klimatskih promena; 5) ograniene nansijske mogunosti za potrebe jaanja kapaciteta (sistemskih, institucionalnih i individualnih), obrazovanja, obuke i informisanja.52 Formalno posmatrano, ciljevi Republike Srbije u oblasti klimatskih promena, obnovljivih izvora energije i energetske ekasnosti relativno su uopteno formulisani u nekoliko stratekih dokumenata53 meu kojima se najznaajnijim mogu smatrati: Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u Mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva (Nacionalna CDM strategija),54 Prva nacionalna komunikacija (Prvi izvetaj prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime)55, Nacionalni program zatite ivotne sredine56, Nacio-
53 Preispitivanje stvarnog znaaja takvih opredelenja zasluuje posebnu i detaljnu analizu. 54 Videti: Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva, Beograd, http:// www.srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija. php?id=45678 55 Initial National Communication of the Republic of Serbia, Ministry of Environment and Spatial Planning, Belgrade, November 2010. http:// unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf
52 Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2010); http://www.rapp.gov.rs/media/zakoni/ Zakon_o_prostornom_planu_RS-cir.pdf, str. 117.
56 Nacionalni program zatite ivotne sredine. Vlada Republike Srbije. Beograd, 2010. http://www. ekoplan.gov.rs/src/7-Ostala-dokumenta-127-document.htm (Slubeni glasnik RS, broj 12/10).
71
nalna strategija odrivog razvoja57, Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji (Slubeni glasnik RS, broj 17/09), itd. Osnovni cilj Nacionalne strategije za ukljuivanje Republike Srbije u Mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva je izgradnja kapaciteta i podizanje svesti zainteresovanih strana o mehanizmu istog razvoja, ali i identikacija potencijalnih projekata i nansijskih mogunosti za sprovoenje istih u okviru ovog mehanizma Kjoto protokola.58 Prema reenjima iz Nacionalnog programa zatite ivotne sredine prioritetan karakter imaju aktivnosti na ublaavanju klimatskih promena uz istovremeno naglaavanje znaaja i potrebe sprovoenja akcija prilagoavanja na izmenjene
klimatske uslove. Nacionalna strategija odrivog razvoja i Akcioni plan za sprovoenje Nacionalne strategije odrivog razvoja za period 2009-2017. godine, deniu klimatske promene kao jedan od kljunih faktora rizika po ivotnu sredinu i formuliu odreene akcije, u oblasti mitigacije i adaptacije. U okviru dela koji se odnosi na ivotnu sredinu jedan od glavnih ciljeva je prilagoavanje postojeih institucija potrebama aktivnog sprovoenja politike zatite klime i ispunjenje obaveza iz meunarodnih dokumenata (UNFCCC, Kjoto protokola...) kao i izrada akcionog plana adaptacije privrednih sektora na klimatske promene. U ostalim sektorima denisan je niz prioritetnih akcija ije bi sprovoenje trebalo da doprinese ublaavanju i prilagoavanju na izmenjene klimatske uslove. Poveanje energetske ekasnosti i korienja obnovljivih izvora energije denisani su kao dva glavna prioriteta (od pet) u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine.59 Inae, smatra se da je primena obnovljivih izvora energije u energetskom sektoru na po59 Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd. 2005. str. 12-13.
57 Nacionalna strategija odrivog razvoja, Vlada Republike Srbije. Beograd, 2008. http://www. odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-RepublikeSrbije.pdf (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 57/08). 58 Ministarstvo rudarstva i energetike pripremilo je dokument Strategija primene mehanizma istog razvoja u energetskom sektoru Republike Srbije. Nacionalni program zatite ivotne sredine, op. cit. str. 29.
72
Evropa
2020
etku i podsticajne mere su na snazi od 1. januara 2010. godine.60 Usvojen je (2010) Prvi akcioni plan za energetsku ekasnost Republike Srbije za period od 2010. do 2012. godine, za koji se smatra da je sainjen u skladu sa Direktivom 2006/32/EZ.61 U Strategiji naunog i tehnolokog razvoja zatita ivotne sredine i klimatske promene, energetika, energetska ekasnost denisane su kao dve od sedam nacionalnih priorireta u periodu 20112015.62 U Strategiji razvoja umarstva naglaena je i potreba stalnog poveanja kapaciteta uma, u cilju ekasnije borbe protiv klimatskih promena.63 Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine, klimatske promene posebno razmatra u delu koji se odnosi na pritiske i direktne faktore ugroavanja biodiverziteta Re-
60 Videti: Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom proizvodnjom elektrine i toplotne energije (Slubeni glasnik RS, broj 99/09). U toku je realizacija projekta Energetska efikasnost u Srbiji koji finasira Svetska banka, a s ciljem unapreenja energetske efikasnosti u grejanju javnih objekata iz sektora zdravlja, prosvete i socijalne zatite. 61 Directive 2006/32/EC of the European Parliament and of the Council of 5 April 2006 on energy end-use efficiency and energy services and repealing Council Directive 93/76/EEC, OJ L 114, 27. 4. 2006. p.64-85. Prema ovom planu planirano je da se cilj utede finalne energije od 1,5 % ostvari realizacijom mera poboljanja energetske efikasnosti u sektorima: domainstava i javne i komercijalne delatnosti, industrije i saobraaja. Naelno je definisan posredan cilj za prvi trogodinji Akcioni plan i on do kraja 2012. godine iznosi 2% prosenog iznosa potronje finalne energije u okviru Direktive.
62 Videti: Strategija naunog i tehnolokog razvoja Republike Srbije od 2010. do 2015. godine, Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj, Beograd, 2010. http://www.nauka.gov.rs/cir/images/stories/ vesti/strategija/strategija_prelom.pdf, str. 20. 63 Videti: Strategija razvoja umarstva Republike Srbije, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Uprava za ume, Beograd, 2006. (http://www.minpolj.sr.gov. yu/index.php?option=com_docman&task=cat_ view&gid=60&Itemid=67, str. 10, 17. Slino i u Strategiji razvoja poljoprivrede Srbije, Vlada Republike Srbije, Beograd, http://www.srbija.gov.rs/ vesti/dokumenti_sekcija.php?id=45678 str. 25. Meutim, Strategija razvoja turizma Republike Srbije ne spominje posebno pitanja klimatskih promena iako se oblast ivotne sredine direktno i posredstvom drugih kategorija i forumlacija spominje na nekoliko mesta i u razliitim kontekstima. Strategija razvoja turizma Republike Srbije Srbije (Slubeni glasnik RS, broj 91/06). Za ire videti: Todi, D, Petrovi, S, Klimatske promene i turizam u stratekim dokumentima Republike Srbije, Zbornik radova: Peta regionalna konfernecija ivotna sredina ka Evropi, Beograd, 4-5. juni 2009. godine, Ambasadori ivotne sredine i Privredna komora Srbije, Beograd, str. 38-42.
73
publike Srbije64 pri emu se konstatuje neophodnost izgradnje kapaciteta za kreiranje i sprovoenje strategija za prilagoavanje klimatskim promenama.65 Ciljevi Strategije u delu koji se odnosi na klimatske promene posebno su denisani i oni obuhvataju, izmeu ostalog, sledee aktivnosti: 1) razviti i sprovesti Nacionalni akcioni plan za biodiverzitet i klimatske promene; 2) razviti strategije prilagoavanja na klimatske promene na osnovu procene ranjivosti; 3) izvriti procenu ranjivosti na klimatske promene za zatiena podruja i osetljive, retke ili ugroene ekosisteme; 4) utvrditi potrebe za indikatorima, informacijama i opremom, kao i prioritete za dugorono praenje uticaja klimatskih promena na biodiverzitet; 5) ukljuiti informacije o klimatskim promenama na internet stranicu o biodiverzitetu radi lakeg informisanja i razmenu informacija izmeu odgovornih za upravljanje resursima i zemljitem, donosioca odluka i javnosti.
3. Razlike i slinosti izmeu Republike Srbije i EU u oblasti klimatskih promena

Razlike (i slinosti) izmeu stanja i projektovanih ciljeva EU u oblasti klimatskih promena i stanja i projektovanih ciljeva Republike Srbije teko je jasno i precizno odrediti. Ovo pre svega zbog irine i broja pitanja koja su obuhvaena raspravom i brojnih metodolokih pitanja koja bi prethodno trebalo razjasniti,66 kao i zbog sutinski razliitih pozicija u odnosu na pojedina prethodna pitanja koja su znaajna za izvlaenje konanih zakljuaka. Ovome treba dodati i formalno (trenutno) razliit status u Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (Annex I odnosno NonAnnex I). Ipak, na pojedina pitanja je mogue i potrebno je posebno ukazati.
66 Verovatno je da bi uporedna analiza nacionalne politike u oblasti klimatskih promena pojedinih drava lanica EU (naroito nekih od njih) i RS bolje ilustrovala zajednike elemente i razlike od posrednog znaaja za zakljuivanje o odnosu ciljeva politike EU i RS.
64 Strategiaja bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010, str. 42-43. 65 Ibid, str. 50.
74
Evropa
2020
a) Najpre, moe se konstatovati na opti nain da strateki ciljevi denisani relevantnim dokumentima EU nisu eksplicitno formulisani u nacionalnim dokumentima Republike Srbije na nain kako je sadrano u dokumentima EU. Naravno, izvesni elementi nacionalne politike preklapaju se na opti nain sa ciljevima EU, a tek detaljnija analiza bi mogla preciznije pokazati stepen i karakter ovog preklapanja. b) Generalno govorei, moe se postaviti pitanje do koje mere i na koji nain je politika u oblasti klimatskih promena inkorporirana u politiku u oblasti ivotne sredine u celini i naroito, sektorske politike od znaaja za politiku u oblasti klimatskih promena i ivotne sredine. Iako je na pojedine elemente ve ukazano u prethodnom tekstu, detaljniji odgovor na ovo pitanje podrazumeva analizu brojnih inilaca, naroito sa stanovita realnih mogunosti privrede i drutva da se suoe sa ovim pitanjima kao i meusobne usaglaenosti pojedinih ciljeva i instrumenata. c) U pogledu konkretnijih ciljeva, koji se odnose na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bate (engl. greenhouse gas GHG), mogu se konstatovati razlike u projekcijama koje su date za Republiku Srbiju i to samo za deo predvienog perioda.67 Prema projekcijama iz Prvog izvetaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, ukupne emisije GHG u delu perioda na koji se odnosi strategija Evropa 2020 ne bi bile smanjenje, nego poveane. Tako bi prema osnovnom scenariju, 2012. godine, ukupne emisije GHG dostizale nivo od 112,23%, a 2015. godine, nivo od 120,41% emisija GHG 1990. godine. Prema alternativnom scenariju, ovakav trend porasta emisija bio bi ublaen, tako da bi emisije GHG 2012. godine, bile na nivo od 110,56%, a 2015. godine, 111,66% ukupnih emisija GHG u baznoj 1990. godine.68 Poreenjem ukupne emisije GHG projektovane prema osnovnom i alternativnom scenariju, oekivano
67 Ovde treba imati u vidu da Republika Srbija, kao ne-Aneks I ugovornica (zemlja u razvoju), nema obavezu kvantifikovanog smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bate u prvom obavezujuem periodu (2008-2012. godina). Nacionalni program zatite ivotne sredine, op. cit. str. 28. Istovremeno, EU je, kao lanica Aneksa B Kjoto protokola, obavezna na smanjenje emisija za 8% (period 2008-2012). http://unfccc.int/ kyoto_protocol/items/3145.php. 68 Prvi izvetaj R. Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Vlada R. Srbije, Beograd, 2010.g., str. 11.
75
poveanje emisije GHG u 2015. godini, moglo bi se smanjiti za oko 7.000 Gg. Cilj je da se primenom dodatnih mera, i u relativno kratkom predstojeem periodu do 2015. godine, uspori oekivani trend porasta GHG. d) to se tie ciljeva koji se odnose na obnovljive izvore energije, postojei strateki dokumenti i propisi koji se odnose na ova pitanje sadre elemente koji se na opti nain uklapaju u trendove EU.69 Donet je i Akcioni plan za biomasu za Republiku Srbiju (Slubeni glasnik RS, broj 56/10). Inae, Direktiva 2009/28/ EEC (koja se odnosi na obnovljive izvore energije) nije transponovana u nacionalni pravni sistem Republike Srbije. e) Unapreenje energetske ekasnosti denisano je kao cilj Republike Srbije u nekoliko stratekih dokumenata i nekim nacionalnim propisima, ali pitanje sistemskog pristupa, primene i ukupnih
efekata postojeih i planiranih mera zasluuje posebnu i detaljnu analizu.70 f) Propisi koji se odnose na sistem trgovine dozvolama za emisije (Direktiva 2003/87/EC i drugi propisi), kao i Direktiva 2009/31/EC o geolokom skladitenju CO2, nisu transponovani u nacionalni pravni sistem.
69 Udeo obnovljivih izvora energije u potronji finalne energije u 2008. godini, iznosio je 14%. Odgovori na upitnik EU poglavlje 15 Energetika, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010, str. 54. (http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=2)
70 Za ire o nekim aktivnostima u ovoj oblasti videti sajt Agencije za energetsku efikasnost: http:// www.seea.gov.rs/Serbian/Prezentacija1.htm
76
Evropa
2020
4. Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategije Evropa 2020 u oblasti klimatskih promena
Sagledavanje potreba i mogunosti Republike Srbije za usklaivanje nacionalne politike sa projektovanim ciljevima EU podrazumeva uvaavanje svih okolnosti specinih za Republiku Srbiju i njeno nastojanje da postane lanica EU. Preporuke za preduzimanje potrebnih mera i sprovoenje odreenih aktivnosti u metodolokom smislu bi mogle da budu povezane sa odgovorom na nekoliko optih pitanja meu kojima su: pitanje integracije ciljeva u oblasti klimatskih promena i ivotne sredine u relevantne sektorske politike; pitanje dalje harmonizacije nacionalnih propisa sa propisima EU naroito u sektorskim politikama od neposrednog znaaja za oblast klimatskih promena; pitanje investicija u pojedine privredne grane od znaaja za klimatske promene; pitanje adekvatnosti postojeih institucionalnih okvira, itd. Pri tom bi trebalo imati u vidu da je jedan deo aktivnosti od znaaja za oblast klimatskih promena ve planiran ili su neke aktivnosti na razliite naine otpoele.71 Sve one bi mogle biti klasikovane u nekoliko grupa i obuhvataju sledee: a) Preispitivanje i reviziju postojeih stratekih opredeljenja Republike Srbije denisanih u stratekim dokumentima, a prevashodno Strategije razvoja energetike72 i drugih stratekih dokumenata, obavezu da se pri donoenju novih stratekih dokumenata ukljue ciljevi koji se odnose
71 Verovatno je da ve definisane prioritetne aktivnosti koje su predviene projektom IPA 2009 - Regionalna mrea za pristupanje u oblasti ivotne sredine (RENA), u delu koji se odnosi na klimatske promene, odraavaju urgentnost problema i redosled poteza. Ove aktivnosti obuhvataju sledee: tehnika pomo za uspostavljanje inventara gasova sa efektom staklene bate, aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti, priprema strategije ublaavanja klimatskih promena i prilagoavanja na izmenjene klimatske uslove, izgradnja kapaciteta za administrativne strukture, itd. Videti sajt Reginal Environmental Network for Accession: http://www.renanetwork.org/index.php?view=wgroup&groups= wgroups&id_group=2 72 Pripremljen je projektni zadatak za izradu nove Strategije razvoja energetike Republike Srbije sa projekcijama do 2025. godine, odnosno do 2030. godine.
77
na pojedina pitanja od znaaja za klimatske promene i na nain kako se klimatske promene razumeju u strategiji EU. b) Jedan pravac daljih aktivnosti odnosi se na stvaranje pretpostavki za prenoenje u nacionalni pravni sistem i sprovoenje EU paketa za klimu i energiju; harmonizaciju propisa u oblasti energetike, a naroito Zakona o energetici sa relevantnim propisima EU; usvajanje Zakona o racionalnom korienju energije koji bi na nov nain trebalo da regulie pitanja koja se odnose na energetsku ekasnost, racionalnu potronju energije i smanjenje emisija GHG; zatim, preispitvanje i usklaivanje propisa u drugim oblastima od znaaja za oblast klimatskih promena, a sa stanovita kriterijuma u oblasti klimatskih promena (propisi u oblasti umarstva, poljoprivrede, vodoprivrede, upravljanja otpadom, itd). c) Obezbeivanje uslova za odgovarajuu i doslednu primenu propisa u oblasti ivotne sredine, a naroito Zakona o zatiti vazduha (Sl. glasnik RS, broj 36/09) posebno u delu koji se odnosi na aktivnosti na donoenju Strategije zati-
te vazduha73 i Nacionalnog programa za postepeno smanjivanje godinjih maksimalnih nacionalnih emisija zagaujuih materija;74 izradu Akcionog plana za zatitu vazduha i suzbijanje klimatskih promena; izradu Nacionalnog plana akcija za spreavanje (mitigaciju) za podsektor energetske ekasnosti do 2020. godine. To ukljuuje i norme koje se odnose na uspostavljanje informacionog sistema kvaliteta vazduha i uspostavljanje razliitih registara koji omoguavaju procene glavnih atmosferskih zagaujuih materija. To se odnosi i na Nacionalni inven73 lanom 26. Zakona o zatiti vazduha predvieno je da su instrumenti politike i planiranja zatite vazduha: 1) Strategija zatite vazduha; 2) planovi kvaliteta vazduha; 3) kratkoroni akcioni planovi; 4) Nacionalni program za postepeno smanjivanje godinjih maksimalnih nacionalnih misija zagaujuih materija; 5) planovi operatera za smanjenje emisija iz stacionarnih postrojenja. Strategija zatite vazduha je dokument na osnovu kojeg se donose planovi kvaliteta vazduha, kratkoroni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagaujuih materija u vazduh. 74 Izrada Nacionalnog plana za smanjenje emisija iz postojeih postrojenja za sagorevanje je sastavni deo Nacionalnog programa za postepeno smanjivanje godinjih maksimalnih nacionalnih emisija zagaujuih materija. Utvrivanje nivoa emisija zagaujuih materija iz postojeih velikih postrojenja za sagorevanje za 1990. godinu, kao referentnoj godini, prethodna je pretpostavka za donoenje Nacionalnog programa.
78
Evropa
2020
tar emisije gasova sa efektom staklene bate i odstranjenih koliina ovih gasova putem ponora, pored registra supstanci koje oteuju ozonski omota, registra izvora zagaivanja vazduha i inventara nenamerno isputenih dugotrajnih organskih zagaujuih materija. d) Poseban znaaj imalo bi prenoenje odredbi Direktive 2009/28/EZ o obnovljivim izvorima energije75 u nacionalni pravni sistem i u vezi sa tim realizacija projekta koji se odnosi na njenu implementaciju (zapoet u okviru Energetske zajednice) kao i priprema i donoenje Nacionalnog akcionog plana za obnovljive izvore energije do 2020. godine. e) Jedan deo moguih aktivnosti Republike Srbije odnosi se na analizu i sagledavanje stanja u vezi sa unapreenjem razvoja i bezbednim korienjem tehnika skupljanja i skladitenja ugljenika (engl. Carbon capture and storage-CCS), tj. transponovanjem Direktive 2009/31/EC o geolokom skladitenju CO2 i drugih
75 Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and2003/30/EC, OJ L 140, 5.6.2009. p. 16-62.
relevantnih propisa u nacionalni pravni sistem, kao i stvaranje pretpostavki za njihovu odgovarajuu primenu.76 f) Jedna od kljunih pretpostavki odnosi se na izgradnju odgovarajuih podsticajnih mehanizama u oblasti ivotne sredine koji su od znaaja za oblast klimatskih promena;77 uvoenje podsticajnih mera za podrku primeni zelenih tehnologija u relevantnim privrednim delatnostima i uslugama; podizanje svesti graana o znaaju klimatskih promena i njihovim implikacijama kao i izgradnju odgovarajueg obrazovnog sistema; jaanje institucionalnih kapaciteta u oblasti ivotne sredine, a posebno monitoringa ivotne sredine; izgradnju odgovarajue statistike metodologije kompatibilne sa metodologijom EU, kao i meusobno usklaenom; uvoenje povlaenih tarifa
76 Transponovanje Direktive koja se odnosi na trgovinu dozvolama za emisije planirano je kao kratkoroni cilj (2010-214). Nacionalni program zatite ivotne sredine, op. cit. str. 92. 77 Za izvesne naznake videti: Todi, D, Trini instrumenti u politici ivotne sredine Evropske unije, Evropsko zakonodavstvo, br. 31-32/2010, str.124-133. Videti takoe i: Community Guidelines on state aid for environmental protection, (Text with EEA relevance), (2008/C 82/01), OJ C 82/1. 1.4.2008, p. 1-33.
79
za odreene privilegovane proizvoae elektrine energije; osnivanje Fonda za energetsku ekasnost; uvoenje instrumenata i programa podrke za primenu energetske ekasnosti u zgradama, transportu, industriji i domainstvima; uvoenje sistema energetskog menadmenta u velikim potroaima energije, dravnim institucijama i lokalnoj samoupravi; podsticanje masovnog korienja sistema merenja za pojedinane potroae toplote; izgradnju i primenu instrumenata koji bi obezbedili promovisanje izgradnje visokoekasnih zgrada, to jest poveanje energetske ekasnosti postojeih zgrada; uvoenje obaveze energetskog oznaavanja kunih ureaja, itd.
80
Evropa
2020
Energija
Aleksandar Kovaevi
1. Energija u kontekstu programa Evropa 2020

Energija ini okosnicu programa Evropa 2020. Pitanja pribavljanja, proizvodnje, prenosa, prodaje i kupovine, kao i pitanje korienja energije proimaju prioritetne oblasti (Pametan rast, Odriv rast, Inkluzivni rast, Izlazak iz krize), glavne ciljeve, vodee inicijative, Opte smernice ekonomske politike i posebnu smernicu o unapreenju socijalne politike i smanjenju siromatva. Pored vodeih inicijativa, program Evropa 2020 podrazumeva i korienje postojeih stratekih instrumenata
81
(jedinstveno trite, investicije u rast i instrumenti spoljne politike) gde je energije ukljuena u jo veoj meri i praktino ini kljuni sadraj primene ovih instrumenata. Pored okolnosti da je energija ukljuena u celu strukturu programa Evropa 2020, odgovarajui organi Evropske komisije preduzimaju aktivnosti za izradu specinih razvojnih dokumenta u oblasti energetike kojima se operacionalizuju mnogobrojni i razliiti aspekti odnosa energetike u programu Evropa 2020 i stavljaju na raspolaganje strateki alati specini za sektor energetike. Najznaajnji dokumenti su: nergija 2020 - Energetska Strategija E za Evropu 2011-2020 (donet 2010); aket energetske infrastrukture (2010) P kao i Komunikacija o prioritetima energetske infrastrukture za 2020. i dalje koja se oekuje; kcioni plan za energetsku ekasnost A (2011); 2050 - Mapa puta (2011); omunikacija u vezi spoljnih dimenzija K energetske politike (oekuje se 2011).
Meutim, razvoj energetske politike u Evropskoj uniji je na izvestan nain prethodio ili iao u susret razvoja stratekog programa Evropa 2020. Poev od januara, 2007. godine, Evropska komisija je objavila vie paketa mera i dokumenata koji se na sveobuhvatan nain bave energijom. Ovo naroito ukljuuje: rei paket liberalizacije energetskog T trita. Klimatsko - energetski paket. aket energetske bezbednosti i ekaP snosti. rogram nansijske pomoi za prioriP tetne projekte u energetskom sektoru u okviru Evropskog oporavka (koji je usvojen posle krize u snabdevanju prirodnim gasom iz januara, 2009. godine). Propisi iz okvira ovih paketa su ve u primeni, ali se paralelno menjaju i dopunjavaju. Pravni okvir Evropske unije u oblasti energije evoluira u kontekstu razvoja programa Evropa 2020 s jedne strane, i uestalih stratekih kriza koje se deavaju na energetskom tritu. Ovi paketi propisa i oekivani razvoj Evropske energetske politike imaju dalekosean
82
Evropa
2020
znaaj za meunarodne odnose Evropske unije. Oni utiu na zemlje koje su pristupile Ugovoru o Energetskoj zajednici (UEnZ) sa Evropskom unijom tako to se kroz mehanizam ovog Ugovora prenose i primenjuju i u tim zemljama. Pored toga, brza evolucija energetske politike u Evropskoj uniji vri uticaj na odnose EU i zemalja snadevaa energentima: Ruskom Federacijom, Mediteranskim zemljama i zemljama OPEC (Organizacije zemalja izvoznica nafte). Ruska Federacija smatra da razvoj i liberalizacija evropskog energetskog trita sa naglaskom na energetsku ekasnost i razvoj unutranje infrastrukture dovodi u rizik postojee, zapoete ili planirane projekte izgradnje infrastrukture, jer uvodi element neizvesnosti u procenu i predvianje plateno sposobne tranje za energijom.
2. Plan stratekih energetskih tehnologija (SET plan)

Nasuprot velikoj kompleksnosti energetske politike Evropske unije i vrlo kompleksnom okviru u kome se ta energetska politika sprovodi u odnosu na druge sektore razvoja, smatra se da energetska politika sadri svega etiri osnovne obaveze ili etiri osnovna procesa koji se na razliite naine prepliu u ranije pomenutim mnogobrojnim dokumentima. Ta etiri kompleksa mogu se sumirati kako sledi: 1. kompletiranje unutranjeg energetskog trita do 2014. godine; 2. nijedna drava lanica ne moe ostati energetsko ostrvo posle 2015. godine; 3. snano poboljanje energetske ekasnosti i 4. uvoenje koordinacije spoljne energetske politike Evropske unije.
83
AD1. Kompletiranje unutranjeg energetskog trita do 2014. godine

Energetsko trite u Evropi je za sada i dalje visoko koncentrisano. Potrebno je podstai ukljuenje novih uesnika na trite i nezavisnih snabdevaa energijom. Isto tako, potrebno je podstai potroae da biraju najpovoljnijeg isporuioca. Smatra se da su ove dve komponentne kljune za razvoj energetskog trita. Bez obzira na bitno poboljanje kvaliteta regulacije, uvoenje nezavisnih regulatora i poboljanje ukupnog pravnog okvira za razvoj energetskog trita i dalje, nalno poboljanje, stvarno poboljanje strukture energetskog trita potie od novih ulaganja, uvoenja novih uesnika na trite i uopte sniavanja brana za ulazak na trite. Ovo je prepoznato u energetskoj politici Evropske unije i praktino se povlai kroz sve dokumente koji tu energetsku politiku opisuju ili ine. Najvei deo planova za razvoj iz okvira Energija 2020 se temelji na oekivanju privatnih investicija. Bez obzira na okolnost da Evropska komisija predvia znaajne nansijske podsticaje za investicije u infrastrukturu i izgradnju novih energetskih objekata, obnovljive izvore energije i
energetsku ekasnost, i dalje najvei deo investicionih sredstava treba da stigne od privatnih investitora. Oekuje se masovno angaovanje privatnih investitora kako bi se ostvarili kvantitativni ciljevi energetske politike Evropske unije. Shodno tome potreban je odgovarajui pravni okvir koji e omoguiti privatnim uesnicima da imaju izvesnu pravnu sigurnost radi planiranja i investiranja u oblast energetike. Isto tako, neenergetski investitori poev od domainstava, industrije, javnih objekata, javnih ustanova, optina, gradova, regiona i dravnih uprava od njih se takoe oekuje da investiraju u energetsku ekasnost, distribuiranu proizvodnju energije, obnovljive izvore energije i tome slino. Najkrae reeno, potreban je takav pravni okvir koji e omoguiti i podstai sve ove subjekte na poveano investiranje u narednom periodu. Da bi ovo investiranje imalo dodatni podsticaj i da bi se energetska trita mogla razviti potreban je takoe razvoj ne samo integrisane nego i inteligentne infrastrukture. Poev od inteligentnih mrea do inteligentnih ureaja za proizvodnju energije, takozvana inteligentna infrastruktura ini okosnicu razvoja energetskog trita. U kombinaciji otvorenih komercijalnih i kompetitivnih energetskih trita, inteli-
84
Evropa
2020
gentne infrastrukture i snienih barijera za ulazak na trite smatra se da e Evropska unija do 2014. godine, ostvariti kompletno unutranje energetsko trite. dravama ili o regionima koji nemaju dovoljan kapacitet infrastrukture ili dovoljnu funkcionalnost infrastrukture koja ih povezuje sa ostatkom Evropske unije postoje teritorije koje nisu u potpunosti integrisane u Evropsku uniju u energetskom smislu. Jedan od ciljeva nove energetske politike Evropske unije je da svi ovi regioni budu ukljueni u jedinstveno energetsko trite. Kljuni uslovi za potpunu interkonektivnost su: izvesnost u vezi budue potronje ener gije i tehnolokih potreba; beanje znaajne komercijalne stope o povrata; poboljana regulacija tarifa i cena i manjenje duine raznih procesa dobis janja dozvola, donoenja odluka, itd. U ovom kontekstu Evropska unija je u prilici da napravi intervenciju i pomogne u sledeem: da ustanovi dugoronu viziju prioritetnih i koridora za razvoj energetske infrastrukture; a osigura pojednostavljen proces dod bijanja dozvole i donoenja odluke i
AD2. Nijedna drava lanica ne moe ostati energetsko ostrvo posle 2015. godine
U ovom trenutku sa svega 3% elektrine energije u Evropskoj uniji se trguje preko dravnih granica. Ovo je neobino mali procenat i smatra se da tako mali obim trgovine u odnosu na ukupan obim proizvodnje i isporuke elektrine energije nije dovoljan da izvri odgovarajue cenovne uticaje i formiranje jedinstvenog energetskog trita. Bez obzira to se nalazi na kontinentu i to su tehniki povezane u zajedniku elektrinu mreu veina lanica Evropske unije su u stvari energetska ostrva i u velikoj meri se njihovo funkcionisanje temelji na njihovom unutranjem separatnom energetskom tritu. Postoji intencija da se integracija trita na nivou Evropske unije znaajno povea i da kao posledica toga vei obim energije prelazi unutranje dravne granice. U ovom trenutku veliki broj regiona je efektivno iskljuen od glavnine trita Evropske unije. Da li se radi o ostrvskim
85
Gas Elektrina energija Elektrina energija i gas Nafta i gas Pametne mree za elektrinu energiju u Evropskoj uniji Plan interkonekcije elektrine energije i gasovoda unutar baltikog energetskog trita
Evropska unija, Generalni direktorat za energiju, novembar 2010. godine
Severnomorska priobalna mrea
Centralna/Jugoistona mrea elektrine energije Gasni koridor Sever-Jug Gasovodne u Zapadnoj Evropi interkonekcije Sever-Jug i snabdevanje naftom Juni gasni koridor Prezentacija .M. Barosa pred Evropskim Savetom 4. 2. 2011. godine. Jugozapadna interkonekcija elektrine energije
Slika 1: Prioriteti razvoja energetske infrastrukture u Evropi do 2020. godine
a kanalie nansiranje u pravcu prekod graninih projekata od ukupnog evropskog interesa.
energiju u Evropi za preko 200 milijardi evra u 2020. godini; a se smanji prosean godinji raun d za energiju krajnjih potroaa za oko 1000 evra po domainstvu; a se redukuje emisija ugljendioksida d za oko 740 miliona tona u 2020. godini i da se pomogne otvaranje do dva milio
AD3. Znaajno uveanje energetske ekasnosti

Ekasna upotreba energije moe pomoi u sledeem: da se smanji ukupan godinji raun za
86
Evropa
2020
na novih radnih mesta do 2020. godine. Meutim, smatra se da Evropska unija zaostaje u tempu ostvarivanja ovog cilja. Ukoliko se postojei trendovi nastave do 2020. godine e biti ostvareno svega 10% poboljanja energetske ekasnosti odnosno svega polovina od stratekog cilja koji je postavljen na 20% utede. Smatra se da postoji veliki neiskorieni potencijal energetske ekasnosti u transportu i zgradarstvu. Shodno tome najnoviji dokumenti iz konteksta evropske energetske politike pojaavaju (usmereni su na to da pojaaju) delovanje i podsticaje za primenu mera energetske ekasnosti kao i za dalje investicije u energetsku ekasnost. Smatra se da javni sektor moe da obezbedi vostvo i prui primer primene mera energetske ekasnosti. U Evropskoj uniji javni objekti ine negde oko 12% ukupnih zgrada u zemljama EU. Smanjenje potronje energije u ovim zgradama ne samo da moe da obezbedi znaajno smanjenje ukupne potronje u Evropskoj uniji ve moe da bude i dobar primer ostalim privatnim investitorima. Pored toga napor za poboljanje energetske ekasnosti ovih objekata daje dovoljan podsticaj za tehnoloki razvoj i uvoenje novih tehnologija energetske ekasnosti u primenu. Pored toga poboljanje energetske ekasnosti javnih objekata omoguava razvoj i uspostavljanje boljih standarda energetske ekasnosti koji se onda mogu primeniti na nove objekte i obnovu postojeih objekata u privatnom vlasnitvu.
AD4. Poboljanje koordinacije spoljne energetske politike EU

U ovom trenutku Evropska unija ini oko 20% ukupne potronje energije u svetu. Kao veliki potroa, Evropska unija je i jedan od najznaajnijih uesnika na svetskom energetskom tritu. Preduzea iz EU trguju energijom na svetskom tritu u mnogo veem obimu i njihov uticaj na ukupno svetsko energetsko trite je vei od ovih 20% koliko se energije troi u samoj Evropskoj uniji. Isto tako, preduzea iz Evropske unije ostvaruju znaajan uticaj na svetski razvoj energetskih tehnologija, otvaranje novih izvora energije, primenu obnovljivih izvora energije i mera energetske ekasnosti u mnogim zemljama u svetu i van EU. Evropski tehniki standardi su osnov za razvoj i primenu tehnikih standarda u mnogim zemljama i van Evropske unije. Pored toga to je najvei svetski uvoznik energije, Evropska unija je i znaajan izvoznik znanja, tehnologije, iskustva i standarda.
87
Kao takva EU je strateki partner za mnoge izvoznike energije, omoguava im odgovarajuu ekonomiju obima i omoguava im razvoj pojedinih izvora energije koji bi inae ostali nerazvijeni. Osnovni ciljevi Evropske unije u smislu bolje koordinacije spoljne energetske politike su: integrisati susedne zemlje na jugu i istoku u zajedniko energetsko trite i znaajno poboljati saradnju sa kljunim isporuiocima energije; alja diversikacija izvora i puteva snabd devanja. Ovo se naroito odnosi na usmereni razvoj gasne infrastrukture i transporta gasa kao to je na primer takozvani Juni koridor; ekuje se odgovarajui progres u uso postavljanju jedinstvenog evropskog interfejsa za pregovaranje ugovora o kupovini energije sa zemljama proizvoaima energije; ekuje se uspostavljanje zajednikog o informativnog mehanizma Evropske unije koji bi obuhvatio sve energetske ugovore sa treim zemljama zakljuno sa 1. januarom, 2012. godine.
3. Stanje u Republici Srbiji

Razvoj energetskog sektora i u vezi sa tim smanjenje siromatva je preka potreba Republike Srbije. Teritorija Srbije je izloena delovanju klimatskih promena i nadprosenom zagaenju iz energetske industrije. Sigurnost snabdevanja energijom je nia od proseka u Evropskoj uniji to pokazuju i dogaaji iz perioda krize u snabdevanju prirodnim gasom iz januara, 2009. godine. Srbija nema izlaz na more niti ekvivalentan pristup meunarodnom energetskom tritu. Za ovu zemlju, napredna regulacija prava pristupa energetskoj infrastrukturi na teritoriji treih zemalja je od vee vanosti nego za mnoge zemlje Evropske unije. Energetska ekasnost u Srbiji je nia od proseka Evropske unije to implicira vii nivo siromatva i slabiju sigurnost snabdevanja energijom od proseka EU. Pored toga, osetljivost energetskog sistema na meteoroloke uticaje je neobino velika to dalje komplikuje probleme sigurnosti
88
Evropa
2020
snabdevanja i implicira nisku upotrebljivost infrastrukture. Priroda (skromnih) energetskih resursa Srbije je takva da upuuje na regionalnu integraciju i na potrebu da regionalno trite bude to je mogue razvijenije radi bolje valorizacije skromnih i ekonomski vrlo sosticiranih resursa. Imajui u vidu ograniene resurse za nauni i tehnoloki razvoj u Srbiji postoji oigledna potreba za saradnjom sa tehnoloki naprednim partnerima u kontekstu naprednog okvira saradnje. Najznaajniji isporuilac energije u Srbiju je sada Ruska Federacija sa kojom Evropska unija ima razvijen energetski dijalog. Uee u ovom dijalogu moglo bi pomoi Srbiji da bolje postavi svoje trgovinske odnose sa tom zemljom. Meutim, Srbiji nedostaju osnovne okolnosti neophodne da izradi nacionalne strategije sline po obuhvatu programu Evropa 2020 odnosno Energija 2020, kao i da se stvarno i svrsishodno prikljui ovom programu. Moe se zamisliti mogunost da se mnogi pravni instrumenti EU nominalno usvoje u Srbiji, ali e oni imati potpuno razliite stvarne efekte i u mnogim sluajevima mogu biti upotrebljeni potpuno suprotno temeljnim tekovinama programa Evropa 2020 Energija 2020.78 Mogu se izdvojiti tri najznaajnije okolnosti (to ne umanjuje znaaj mnogih drugih okolnosti) koje, stavljene u kontekst naprednog pravnog okvira koji proizilazi iz programa Evropa 2020 Energija 2020, oteavaju stvarnu primenu osnovnih tekovina ovog programa ili, u sluaju primene, dovode do neoekivanih stvarnih rezultata. Te okolnosti se mogu sagledati kako sledi: riroda dravne uprave i odnos dravne p uprave prema javnom dobru; arakter energetskog preduzea u Srk biji i posobnost donoenja investicionih, s reformskih i razvojnih odluka uz uee kvalikovane javnosti.
78 U vezi unoenja inostranih pravnih normi u nerazvijenu privredu uporedi: Making Development Work: Legislative reform for Institutional Transformation and Good Governance urednici A. Seidman, R.B. Seidman, T.W. Walde, Kluwer Law, London, UK, 1999.
89
Modernu dravnu upravu karakterie jasno razdvajanje pet osnovnih vrsta vlasti: akonodavna vlast koja se stara o raZ zvoju nacionalne politike i dostupnih javnih dobara. udska vlast koja obezbeuje sigurS nost ugovora i ostvarenje prava. egulatorna vlast koja regulie pristup i R ouvanje javnog dobra. zvrna vlast koja se stara o izvrenju I akata ostalih organa vlasti. rivatno pravna vlast drave nad drP avnom komercijalnom imovinom koja se bavi komercijalnim poslovima poverenim dravi. Svaka od ovih vrsta vlasti ima jasno odreen odnos prema javnom dobru. Prihode dravne uprave ine porezi i komercijalni prihodi iz poslova komercijalne imovine koja je poverena na upravu dravi. Prihodi od korienja javnih dobara namenjeni su razvoju javnih dobara i njima dravna uprava upravlja u ime i za raun javnosti. Ukoliko prihodi od korienja javnih dobara stupe u celini ili delimino na mestu poreskih prihoda i budu dovedeni u
vezu sa komercijalnim prihodima, uzajamna nezavisnost pomenutih vrsta vlasti se dovodi u pitanje. Kao posledica toga, moe doi do meanja nadlenosti i formulisanja nacionalne politike u kontekstu maksimiranja budetskih prihoda. Selektivno prihvatanje i primena meunarodnih propisa e biti logina posledica takvog stanja. Evropska unija oekuje da se najvei deo programa Evropa 2020 Energija 2020 ostvaruje komercijalnim investicijama. Kljuna uloga u tome pripada preduzeima. Stoga su odredbe programa namenjene preduzeima i imaju u vidu izvestan karakter preduzea. Ukoliko karakter preduzea u nekoj zemlji ne odgovara modelski karakteru preduzea u EU, iste odredbe pravnog okvira mogu, u toj zemlji, dati potpuno neoekivane rezultate. Energetsko preduzee u Srbiji je osobeno preduzee. Glavne osobine tog preduzea moemo porediti sa standardnim evropskim karakterom preduzea shodno sledeoj tabeli:
90
Evropa
2020
Tabela: Uporedni pregled karakteristika energetskog preduzea u Srbiji i Evropskoj uniji
Osobina Imovina
Energetsko preduzee u Srbiji U vlasnitvu je drave i data na korienje preduzeu. Moe biti oduzeta u svakom trenutku. Steena imovina i prava prelaze u vlasnitvo drave. Nije jasno. Popis dravne imovine nije javno dostupan.
Energetsko preduzee u EU U vlasnitvu je preduzea. Jasno razgraniena od imovine drave ili lokalne samouprave.
Razgranienje imovine
Popis i javni registri.
Forma preduzea
Javno preduzee ili akcionarsko drutvo u zajednikom vlasnitvu drave i stranog partnera uz minimalno uee malih akcionara. Najee je delatnost od opteg interesa.
Akcionarsko drutvo najee kotirano na javnoj berzi. Akcije mogu biti i u dravnom vlasnitvu.
Delatnost
Komercijalna delatnost. Neka javna ovlaenja.
Delatnosti od javnog interesa
Skoro sve energetske delatnosti.
Samo delatnosti kod kojih je propisano pravo pristupa tree strane.
Pribavljanje prava obavljanja delatnosti od javnog interesa Javno dobro
Predato preduzeu poveravanjem najee prilikom osnivanja.
Steeno na javnom tenderu u konkurentnom postupku.
U vlasnitvu drave.
U javnom vlasnitvu. Drava upravlja javnim dobrom u ime i za raun javnosti.
91
Osobina Pravo preduzea da se okoristi javnim dobrom Pribavljnaje zemljita iz privatnog vlasnitva Trini poloaj
Energetsko preduzee u Srbiji Dato na korienje od strane drave uz malu ili nikakvu naknadu.
Energetsko preduzee u EU Steeno u koncesionom postupku uz trinu naknadu.
Priznato opte pravo eksproprijacije radi obavljanja delatnosti od opteg interesa. Monopol ili semi monopol. Visoki trokovi ulaza u granu. Upravni odbor donosi odluke uz saglasnost odgovarajuih dravnih organa. Dravna uprava (osniva) imenuje direktore esto do niih nivoa rukovoenja. Duina mandata nije jasno odreena. Pod dravnom kontrolom.
Kupovina na tritu.
Oligopol uz niske trokove ulaska u granu. Upravni odbor. Znatno uee javnosti.
Upravljanje
Rukovoenje
Upravni odbor imenuje direktora. Trajanje mandata odreeno ugovorom.
Cene
Komercijalno formiranje cena uz minimalnu dravnu inervenciju u jasno denisanim sluajevima. Apsolutna, u skladu sa komercijalnom sposobnou.
Kreditna sposobnost preduzea
Minimalna ili nikakva.
Investicije
Uz dravnu garanciju ili direktno iz javnog budeta. U skladu sa nacionalnom energetskom strategijom i prostornim planom, to su propisi jednake pravne snage kao propisi o zatiti privatne imovine ili ivotne sredine.
Komercijalno nansiranje.
Odobrenje investicije
Prema zahtevu komercijalnog investitora, uz zadovoljenje propisa o prostornom ureenju i uticaju na ivotnu sredinu.
92
Evropa
2020
Osobina Kredit Energetsko preduzee u Srbiji Od meunarodnih nansijskih organizacija ili iz meudravnih aranmana. Motivisan monetarnim potrebama dravne uprave (minimalno korienje raspoloive infrastrukture kreira dodatnu tranju za infrastrukturom). Minimalno. Optimizovano radi dobijanja dodatne dravne pomoi, ouvanja monopolskog poloaja i minimiziranja trokova odravanja. Energetsko preduzee u EU Iz komercijalnih izvora.
Korienje raspoloive imovine i infrastrukture
Maksimalno.
Dravna pomo
U mnogim oblicima. Nepotpuno evidentirana.
Minimalna i jasno ograniena.
Naplata prodate robe ili usluge
Poverena dravnom organu.
Direktna.
Uticaj na ivotnu sredinu
Znaajan.
Minimalan.
Merenje uticaja na ivotnu sredinu Princip zagaiva plaa
Povereno samom preduzeu ili dravnom organu. Malo uee javnosti.
Od strane javne uprave. Dostupno mnogim privatnim i nevladinim ustanovama. Da, oteenim licima. Sudska zatita.
Da, dravnom organu i u dogovorenom obimu. Retki primeri sudske zatite. Minimlano i najee ex-post.
Uee javnosti u donoenju odluka i poslovnoj praksi
Maksimalno u skladu sa komercijalnm interesom preduzea, naroito zainteresovane grupe i akcionari.
93
Osobina Nezavisna regulacija
Energetsko preduzee u Srbiji Da, uz saglasnost dravne uprave i za najvei deo delatnosti.
Energetsko preduzee u EU Da. Ogranieno na delatnosti gde je propisano pravo pristupa tree strane ili ouvanje javnog interesa.
Poreski tretman
Diskrecioni. Ukoliko postoji strani partner stvarni poreski tretman moe biti dogovoren izmeu drave i tog stranog partnera.
U skladu sa zakonom i bez diskriminacije/diskrecije poreskog organa.
Drutvena sposobnost donoenja odluka koje se tiu budunosti je od sutinskog znaaja za razvoj energetskog sektora uopte. Imajui u vidu dugi ivotni vek energetske infrastrukture i uticaj koji njena struktura ima ili moe imati na kvalitet uprave, razvoj siromatva, odrivost i privredni razvoj u budunosti treba uoiti znaaj odluka koje se danas donose za budunost. Korisno je da se krupne odluke ije e se posledice oseati dugo u budunosti budu donete na temelju najboljih raspoloivih informacija i uz iroku drutvenu saglasnost. Potrebno je da su detaljne informacije o raspoloivoj infrastrukturi, proizvodnji i potronji energije, uticajima na ivotnu sredinu, drutvenim uticajima, i druge prikupljene, obraene i dostupne javnosti. Bilo bi dobro da postoji zainteresovana, kvalikovana i obavetena javnost koja
moe da uestvuje u procesu donoenja odluka. Konano, potrebno je da problemi budu izneti pred takvu javnost kada su sve ili mnoge opcije za reenje na raspolaganju i kada je uee javnosti u ovom procesu svrsishodno. Isto tako, potrebno je da postoje drutveni mehanizmi za postizanje konsenzusa i donoenje odluka u jasno denisanom vremenu. Program Evropa 2020 - Energija 2020 podrazumeva ove okolnosti, a ostvarenje tih okolnosti u Srbiji je tek u povoju.
94
Evropa
2020
4. Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategije Evropa 2020 u oblasti energije
Program Evropa 2020 Energija 2020 sadri promene u upravljanju energetskim tokovima, stvarne ciljeve ili kvantitativne obaveze koje treba ostvariti u zadatim rokovima i sredstva iz javnih izvora namenjena ostvarenju tih ciljeva. Kako je ve ranije pomenuto, stvarno ostvarenje takvih ciljeva je od izuzetne koristi za razvoj Srbije. Pored toga, slika 1 pokazuje da se najmanje tri kompleksa nove Evropske energetske infrastrukture dotiu teritorije Srbije. Energetski sektor u Srbiji shodno tome ima ili moe imati i specine odgovornosti u kontekstu ostvarenja programa Evropa 2020 Energija 2020 na nivou celog kontinenta. Ukoliko postoji volja da se ovakav program zaista ostvaruje u Srbiji potrebna je kompleksna reforma energetskog preduzea koja je kao to se vidi u Tabeli 1 potpuno nezavisna od strukture vlasnitva nad tim preduzeem koje moe ostati i u potpunom ili deliminom dravnom vlasnitvu. Potrebna je meutim promena karaktera preduzea i njegova potpuna korporativizacija. Isto tako treba nastaviti napore da se pobolja kvalitet energetske statistike i izvetavanja o uticajima na ivotnu sredinu. Da bi ovi napori imali svrhu, bilo bi potrebno razviti sistem podrke aktivnostima profesionalnih organizacija, organizacija potroaa i zainteresovane javnosti u nevladinim organizacijama. Treba imati u vidu dubinu i sveobuhvatnost promena koje su potrebne kao i okolnost da ove promene treba da prethode eventualnoj primeni naprednih Evropskih razvojnih instrumenata. Lako se uoava da potrebne promene zahvataju vei deo domaeg pravnog sistema i najvei deo sada funkcionalne privredne aktivnosti.
95
Obrazovanje
Jelena Brankovi
Obrazovanje predstavlja jednu od centralnih tema strategije Evropa 2020. Od ukupno sedam inicijativa, obrazovanje direktno proima najmanje tri (Mladi u pokretu, Nove vetine za nova radna mesta, Evropska platforma protiv siromatva), a indirektno je povezano i sa ostale etiri, imajui u vidu da je znanje jedan od osnovnih resursa napretka i razvoja.
96
Evropa
2020
1. Evropska unija i obrazovanje
Kao to je poznato, oblast obrazovanja i obuka je u nadlenosti zemalja lanica Evropske unije, te je mogunost direktne intervencije u njihove obrazovne sisteme za Evropsku komisiju uvek bila vrlo ograniena. Iako je bilo inicijativa, pa i pomaka (npr. Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije, lan 167, kojim se od Unije oekuje da pospeuje saradnju u oblasti obrazovanja), do sutinskog prenosa kompetencija do danas nije dolo. Pored ove odredbe, pravne tekovine EU u oblasti obrazovanja i obuka ine i Direktiva o obrazovanju dece radnika migranata, kao i presude Evropskog suda pravde. Ovo zapravo znai da, bez obzira na to koliko je obrazovanje kao oblast delanja krucijalna za samu zajednicu ili je konkretno navedena kao vitalna, kao to je to bilo u sluaju Lisabonske strategije, sa supra-nacionalnog nivoa se malo toga moe uraditi, a da se zaobie princip subsidijarnosti. Ovo praktino znai da je spremnost zemalja lanica, to se neretko odnosi na politiku podrku njihovih elnika, faktor od izuzetnog znaaja za implementaciju jedne panevropske zamisli koja targetira obrazovanje. U praksi se ovo pokazalo vrlo tanim, to se posebno moe videti u visokom obrazovanju, gde je Evropska zajednica gotovo od svog osnivanja, a kasnije i kao Evropska unija, imala niz vie i manje uspenih pokuaja da odreene inicijative sprovede u delo (Corbett, 2005). Kao ilustraciju moemo navesti razvojni proces Erazmus programa, od trenutka raanja ideje (sredina sedamdesetih godina dvadesetog veka), kada je ona izazivala ne samo skepsu, ve i negodovanje mnogih, do njegovog osnivanja 1987. godine, pa sve do danas kada se ovaj program smatra jednim od pokazatelja uspenosti Evropske unije kao projekta. U praktinom smislu, ovo stanje stvari za Evropsku komisiju znai veu kreativnost i korienje alternativnih instrumenata u implementaciji politika EU, koji po svojoj prirodi nisu obavezujui. Ovo se pre svega, odnosi na korienje raznih podsticaja koje bi zemlje lanice, to jest njihove institucije i organizacije, usmerile u odreenom pravcu, prema Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije, odnosno stimulisale i pospeivale saradnju izmeu zemalja lanica, a u okviru ciljeva EU. Programi poput Programa za celoivotno uenje i Erazmus Mundusa su primeriovog mehanizma. Evropska unija moe
97
imati i programe koji seu ire od zemalja lanica i namenjeni su zemljama u neposrednom okruenju EU, pa i ire, kao to je to sluaj sa TEMPUS programom i programom Mladi u akciji. Srbija trenutno ima pravo uea u svim navedenim programima (ukljuujui i Program za celoivotno uenje, sa odreenim ogranienjima) koje u velikoj meri i ostvaruje. Drugi mehanizam (po prvi put za obrazovanje) uveden je tokom prethodne decenije. U pitanju je Otvoreni metod koordinacije (OMK)79 i njegova primena je imala za cilj da omogui bru i ekasniju implementaciju zakljuaka donetih tokom Evropskog samita odranog u Lisabonu 2000. godine. Poznato je da su tada elnici drava i vlada usvojili za cilj da do 2010. godine, Evropa mora postati najkonkurentnija i najdinaminija ekonomija utemeljena na znanju. Ovaj, od tada poznat kao Lisabonski proces, je takoe podrazumevao i bolji odrivi razvoj, vei broj kvalitetnijih radnih mesta i veu socijalnu koheziju do 2010. godine. Iako je pomak ostvaren u veini zemalja EU, te i na nivou same Unije, to nije bilo u dovoljnoj meri srazmerno inicijalno
79 Engleski: Open Method of Coordination (OMC)
postavljenim ciljevima, te su ovi ciljevi u velikoj meri ostali prisutni i u strategiji Evropa 2020. Otvoreni metod koordinacije zapravo predstavlja instrument namenjen procesu uzajamnog uenja politika i mera izmeu drava lanica. Ovim putem drave razmenjuju primere dobre prakse i usmeravaju jedne druge u pravcu ekasnijih i efektivnijih politika i mera. OMK nadgleda Evropska komisija, koja takoe belei pomake i ostvarene rezultate, objavljuje ih, a sve u cilju ekasnijeg uenja. Meutim, ovo uenje je neretko praeno pritiskom na drave, posebno od strane Evropske komisije. Imajui u vidu da se ostvareni rezultati esto prikazuju u kvantitativnom obliku (npr. broj visokoobrazovanih) radi lakeg poreenja, za oekivati je da e zemlje lanice EU biti manje ili vie uspene u odnosu jedna na drugu. Sveukupno, Evropska unija e biti manje ili vie uspena u poreenju sa SAD ili Japanom. Na taj nain se globalna utakmica prenosi i na intraevropski plan. Ovo, naravno, kreira posebnu dinamiku u pogledu toga kako se pristupa merama koje dolaze iz Brisela, bez obzira to su one gotovo u potpunosti nelegalistike i moda nimalo u sukobu sa suverenitetom pojedinih drava lanica. Prema odgovorima koje je
98
Evropa
2020
Vlada Republike Srbije nedavno dala na Upitnik Evropske komisije (Vlada Republike Srbije, 2011) Srbija ja izuzetno zainteresovana za ovaj vid razmene iskustava u domenu obrazovanja, dok je, kako se navodi, inicijativa za uee Srbije u OMK u obrazovanju ve pokretana. OMK nastavlja da ivi i u drugoj deceniji XXI veka, bar kada je obrazovanje u pitanju i to u sinergiji sa gorenavedenim programima EU, koji su u momentu pisanja ovog teksta u fazi evaluacije kao deo pripreme nove generacije programa EU za obrazovanje i mlade, a za period 2014-2020. godina. Jedna od sedam inicijativa pod zastavom strategije Evropa 2020 se odnosi direktno na obrazovanje i nain funkcionisanja OMK i programa namenjenih obrazovanju koji e biti usklaeni sa osnovnim idejama inicijative pod nazivom Mladi u pokretu (Youth on the Move).
2. Evropa 2020: Mladi u pokretu

Inicijativa Mladi u pokretu ima za cilj da unapredi ekasnost, efektivnost i atraktivnost Evropskog visokog obrazovanja, a kroz unapreenje kvaliteta svih nivoa obrazovanja, unapreenje mobilnosti i zapoljivosti mladih, kao i kroz dostizanje vieg nivoa izvrsnosti. Takoe, ova inicijativa ima za cilj i podizanje nivoa drutvene jednakosti kroz obrazovanje kao instrument drutvene reprodukcije. Za implementaciju inicijative na nivou EU je odgovorna Evropska komisija koja pred sobom ima sledee ciljeve kada je ova strategija u pitanju: Integrisanje i unapreenje mobilnosti, univerzitetskih i istraivakih programa, poput Erazmusa, Erazmus Mundusa, Tempus i Mari Kiri, koje treba povezati sa nacionalnim programima i resursima. Dalja modernizacija visokog obrazovanja, ukljuujui uporeivanje uspenosti rada univerziteta u globalnom kontekstu.
99
spitivanje naina putem kojih se moe I unaprediti preduzetnitvo kroz programe mobilnosti za mlade profesionalce. romovisanje priznavanja neformalnog P obrazovanja i informalnog uenja. spostavljanje Okvira zapoljavanja U mladih koji e ukazati na politike koje imaju za cilj da smanje nezaposlenost mladih, to bi konkretno znailo ulazak mladih na trite rada kroz stairanja i druge prelazne oblike ka punom angaovanju na tritu rada. Na nivou drava lanica, preporuuju se sledei koraci: sigurati ekasno ulaganje u obrazovaO nje i obuku na svim nivoima (od predkolskog do visokog obrazovanja). naprediti ishode obrazovanja, osvrU ui se na svaki segment (predkolsko, osnovno, srednje, visoko i struno obrazovanje), ali istovremeno zadrati pristup obrazovanju kao celovitom sistemu koji obuhvata kljune kompetencije i stremi ka smanjenju broja osoba koje prevremeno naputaju kolovanje. Unaprediti otvorenost i relevantnost
obrazovnih sistema kroz izgradnju nacionalnih okvira kvalikacija i boljim ishodima uenja spram potreba trita rada. oboljati prohodnost mladih ka tritu P rada kroz integrisanu akciju koja izmeu ostalog podrazumeva voenje, savetovanje i pripravniku obuku. Evropska unija je sebi postavila dva cilja u ovoj strategiji kada je obrazovanje u pitanju: manjiti procenat osoba koje su prevres meno prekinule kolovanje sa trenutnih 15% na 10%80 i oveati udeo visokoobrazovanih u pop pulaciji starosne dobi od 30 do 34 godine sa trenutnih 31% na najmanje 40%. U nastavku ovog dela obrazovni sistem u Srbiji bie ukratko opisan po nivoima (osnovno, srednje, visoko), dok e ekasnosti kolovanja pojedinaca i broju visokoobrazovanih, kao dva specina cilja postavljena na nivou Evropske unije, biti pridata posebna panja.
80 Odnosi se na procenat osoba od 18 do 24 godine koje imaju samo osnovno obrazovanje i nisu nastavile kolovanje ili obuku.
100
Evropa
2020
3. Obrazovanje u Srbiji
Moe se sa sigurnou tvrditi da je obrazovanje jedna od relevantnijih tema kada se govori o razvoju bilo koje drave. Meutim, mera u kojoj je ova oblast prepoznata kao relevantna za sveukupni drutveni napredak varira od zemlje do zemlje, odnosno u zavisnosti od politikih, ekonomskih ili pak, drugih okolnosti u kojima se ona zadesila. Ovde se pre svega misli na njenu eksplicitnu zastupljenost u javnim politikama i prepoznatljivost kao jedan od bitnijih instrumenata drutvenog ili ekonomskog napretka. Srbija u ovom sluaju nije izuzetak, s tim da se mora napomenuti da je bez obzira na stepen politike determiniranosti dravnog vrha kada su u pitanju evropske integracije u proteklih deset godina, obrazovanju se pristupalo vie segmentirano nego u celini. Drugim reima, reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja se sprovodila (i jo uvek se sprovodi) odvojeno od reforme visokog obrazovanja. Dok se reforma osnovnog i srednjeg obrazovanja sprovodi vie centralistiki, visokim obrazovanjem se u velikoj meri upravlja odozdo, tj. od strane samih visokokolskih ustanova. Kada je obrazovanje van formalnog sektora u pitanju, pa i dublje razumevanje i primena koncepta celoivotnog uenja i pomeranje teita ka ishodima uenja na svim nivoima i bez obzira na sektor u kome se uenje dogaa, obrazovni sistem u Srbiji se nalazi pred velikim izazovima. Ovo je od posebne vanosti kada se govori o privrednom rastu, zapoljavanju i razvoju ljudskog kapitala uopte. U 2009. godini donet je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim je postavljen temelj modernijem sistemu predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Ovim zakonom je regulisan inkluzivni pristup i predvieni si mehanizmi podrke za decu iz socijalno ugroenih grupa. Takoe, sam zakon predvia novine u zahtevanim kompetencijama nastavnika u kolama, dok su procedure evaluacije i nadzora kola, kao i procedure zatite prava deteta i uenika. Prema popisu iz 2002. godine, 21,9% stanovnitva starijeg od 15 godina nema zavreno osnovno obrazovanje, 41,1% ukupnog stanovnitva ima zavrenu srednju kolu, dok samo osnovno obrazovanje ima 23,9%. Visoko obrazovanje
101
(ukljuujui i nekadanje vie obrazovanje) ima 11% stanovnitva. Prema istim podacima, 3,4% stanovnitva starijih od 10 godina je nepismeno. Obuhvat uenika uzrasta od 10 do 14 godina osnovnim obrazovanjem je u 2009. godini, iznosio 95,2%, dok je za uzrast od 15 do 19 godina, odnosno srednje obrazovanje iznosio 77,7% (Vlada Republike Srbije, 2011). U kolskoj 2009/10, 95,6% svrenih osnovaca nastavilo kolovanje,81 od kojih oko 15% nee zavriti srednju kolu.82 Procenat populacije koja odustane od osnovnog obrazovanja je 10% (Srbija, 2020). Procenat osoba koje su prevremeno prekinule kolovanje je u opadanju, s tim to postoje razlike meu okruzima. U 2008. godini, svaki peti stanovnik Vojvodine i svaki esti stanovnik Centralne Srbije nije upisao srednju kolu u dobi koja se uzima kao tipina za pohaanje srednje kole.83 Priblino 81,5% uenika koji upiu srednju kolu zavri istu u oekivanom roku (3 ili 4 godine). Stopa zavravanja je via u gimnazijama nego u srednjim strunim kolama, odnosno via u etvo81 Izvor: Centar za obrazovne politike. 82 Izvor: Centar za obrazovne politike. 83 Izvor: Centar za obrazovne politike.
rogodinjim srednjim strunim kolama nego trogodinjim. Isto tako, prohodnost ka visokom obrazovanju je vea kod svrenih gimnazijalaca nego kod ostalih srednjokolaca. Na odustajanje od kolovanja tokom osnovne ili srednje kole mogu uticati faktori koji dolaze iz obrazovnog sistema ili ne moraju biti vezani za obrazovanje ve za npr. demografska kretanja (primera radi, u nekim krajevima poput okruga u Istonoj Srbije je ovo izraenije), socio-ekonomske ili druge okolnosti, kao to su mogunosti zaposlenja nakon zavretak kole. U poreenju sa evropskim prosekom od 15% onih koji su prevremeno prekinuli kolovanje, Srbija je sa svojih 30% (Vlada Republike Srbije, 2011) pred ozbiljnim izazovom. Meutim, Srbija je ve sebi zadala za zadatak da do 2020. godine, dostigne trenutno evropskih 15%, umesto ambicioznijih 10% (Srbija 2020) to se moe ostvariti ukoliko se ve zapoete reforme preduniverzitetskog obrazovanja nastave sprovoditi dosledno i uz redovnu evaluaciju stanja, odnosnu adekvatnu reakciju na nalaze evaluacija. S druge strane, sam procenat koji pokazuje obuhvat i uspenost u sticanju obrazovanja na bilo kom nivou sme biti jedini cilj, budui da se pitanje kvaliteta, adekvatnosti
102
Evropa
2020
i drugih aspekata obrazovanja nuno ne mora odraziti ovim indikatorima. U tome, zapravo, lei i opasnost kvantikacije postavljenih ciljeva i to ne samo u obrazovanju nego uopte. U poslednjih deset godina se pria o visokom obrazovanju i njegovoj reformi (i to ne samo u Srbiji) esto svodi na priu o Bolonjskom procesu. Iako Bolonjski proces nije inicijativa Evropske unije, bez njene podrke, to institucionalne, to nansijske, proces formiranja Evropske zone visokog obrazovanja do danas moda i ne bi daleko odmakao. Srbija je procesu pristupila 2003. godine, u Berlinu i time postala deo te evropske visokobrazovne porodice, sa mogunou da uestvuje u kreiranju njene budunosti. Pristupanje Bolonjskom procesu podrazumevalo je i promenu domae legislative, pre svega tadanjeg Zakona o univerzitetu, kao i niz drugih sistemskih poteza. Krajem leta, 2005. godine donet je Zakon o visokom obrazovanju koji je, kako su to njegovi autori izjavljivali, bio potpuno u skladu sa odredbama Bolonje. Trenutno, prema Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta, sve akreditovane visokokolske ustanove imaju reformisane studijske programe. Meutim, slaba ekasnost studiranja (recimo, nizak procenat studenata koji u toku akademske godine prikupi 60 ESPB bodova) u novonastalom sistemu sugerie da reforme nisu sprovedene temeljno i srazmerno optereenju prosenog studenta, kako to nalau pravila Bolonje. S druge strane, razvoj kurikuluma prema ishodima uenja, a ne prema raspoloivom nastavnom kadru i njihovim kapacitetima i preferencijama i dalje predstavlja izazov za mnoge fakultete i visoke kole. Drugim reima, uspeh primene Bolonjskog procesa u Srbiji je i dalje otvoreno pitanje. Jedan od razloga esto sueljavanih miljenja na ovu temu je i nedostatak podataka koji bi izmerili koliko je Bolonja uspela ili nije uspela i zato. Podaci koje prikuplja Republiki zavod za statistiku nisu dovoljni, dok podaci koji se prikupljaju na univerzitetima i fakultetima nisu u dovoljnoj meri dostupni. Takoe, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta poseduje zavidnu bazu podataka prikupljanih tokom akreditacije studijskih programa i visokokolskih ustanova, no ona takoe nije dostupna javnosti i nije poznato da li se i na koji nain koristi van procesa akreditacije. S druge strane, sistem visokog obrazovanja predstavlja daleko iru kategoriju od pomenutog meuvladinog ugovora,
103
to se esto zanemaruje od strane donosioca odluka i relevantnih aktera uopte, kako na nivou sistema, tako i na nivou institucija, te u javnosti imamo pripisivanje pojedinih pojava u sistemu (npr. izuzetno visoke kolarine) koji su nastale ili eskalirale u proteklih deset godina u primeni Bolonje. Meutim, esto je i teko dati odgovor na pitanja o stvarnim uzrocima problema, koji mogu nastati i usled primene Bolonje ili pak njene loe primene, usled okolnosti koje su i starije ili vee od ovog procesa, odnosno, usled nekih nedovoljno sagledanih specinosti naeg sistema visokog obrazovanja ili usled novonastalih okolnosti na evropskom ili globalnom nivou koji utiu na dinamiku u Srbiji, a na koje se nije reagovalo na pravi naina ili se nije reagovalo uopte (npr. svetska ekonomska kriza, promene u zahtevima trita rada, itd). Takve nepotpuno ili krivo sagledane uzrono-posledine veze onemoguavaju ekasne intervencije u sistemu, odnosno, oteavaju razvoj i primenu politika. Upravo je iz ovog razloga vano da politike i instrumenti implementacije budu meusobno usaglaeni i pre svega zasnovani na pouzdanim analizama stanja. Trenutni udeo visokoobrazovanih u populaciji od 30 do 34 godine je 21%, dok
je strategijom Srbija 2020 predvien cilj od 30% za narednih deset godina, skromnije od ambicije EU od 40%. Za sada je teko proceniti kakav bi se scenario mogao desiti kroz deset godina, s obzirom na to da nije poznata ekasnost studiranja za period nakon donoenja Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine.84 Trenutno je jedino poznat procenat studenata koji su odustajali od studija u tzv. pre-Bolonjskom sistemu 45%. U tom smislu, deo populacije starosne dobi od 30. do 34. godine, u 2020. godini, je zapravo sadanja populacija od 21. do 25. godine. Prema projekcijama Republikog zavoda za statistiku njih je 2009. godine, bilo 467.657. Ako pretpostavimo da je broj novoupisanih studenata u periodu od 2005. do 2009. godine, (tj. kada se oekuje da je ova grupa prvi put upisivala prvu godinu studija) u proseku bio 55.000 po godini,85 to bi znailo da, pod pretpostavkom da su svi i dalje u sistemu, njih sada ima oko 275.000, odnosno 58.8% od ukupne populacije trenutne starosti
84 Pojedini univerziteti i fakulteti poseduju ove podatke za svoje institucije, dok podataka za itavu zemlju za sada nema. 85 Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, novoupisanih u akademskoj 2005/06 bilo je 60.259, u 2008/09. 57.687, dok u 2009/10 54.510.
104
Evropa
2020
od 21. do 25 godina. Ako pretpostavimo da je njihova stopa zavravanja studija ista kao i kod pre-Bolonjskih studenata, odnosno 55% (Vukasovi & Sarrico, 2010) oekuje se da e diplomu visokog obrazovanja imati 151.250 studenata po prvi put upisanih od 2005. do 2009. godine, odnosno dela populacije koji e 2020. godine imati od 30 do 34 godine, to je 32,34%. Drugim reima, i naravno, uzimajui u obzir da je ova procena zasnovana na nizu pretpostavki, oekuje se da e se u narednim godinama broj visokoobrazovanih u Srbiji poveati. U sluaju da se ekasnost u meuvremenu poveala, kako ukazuju analize koje su pojedini univerziteti sproveli,86 Srbija je na dobrom putu da se jo vie priblii evropskom cilju od 40%. Kljuni faktor koji e odluiti nije broj upisanih studenata, s obzirom da on ve prelazi 50% starosne grupe, ve ekasnost studiranja, odnosno broj onih koji odustaju od studija. Kako je poznato na ovo e uticati ne samo struktura (tj. teina) studija, ve i procenat onih sa visokim obrazovanjem ili bez njega koji e u meuvremenu
86 Na osnovu izjava za medije od strane univerzitetskih zvaninika. Izvor: http://www.politika. rs/rubrike/Drustvo/Upis-po-starom.lt.html Pristupljeno 2.4.2011.
napustiti zemlju, kao i dostupnost studija za one nieg socio-ekonomskog porekla. Ovo se konkretno odnosi na mere ekonomske i socijalne podrke usmerene ka dostupnijem visokom obrazovanju, odnosno smanjenju reprodukcije drutvenih nejednakosti kroz obrazovanje, pre svega, jer je poznato da je upravo ova grupa sklonija riziku da prevremeno prekine visoko obrazovanje. Trenutno, visoko obrazovanje u Srbiji je skupo za veinu roditelja, imajui u vidu da su oni principijelni nansijeri post-sekundarnog kolovanja studenata, a za mnoge je i nepriutivo. Trenutne mere koje su naelno usmerene ka ovom problemu i nain na koji se one sprovode (subvencionirani smetaj i hrana za studente, dravni krediti i stipendije...) izazivaju suprotan efekat, pre svega, jer nisu usmerene ka onima kojima su najpotrebnije (Petkovska & Vukasovi, 2009). Kao to je sluaj i sa preduniverzitetskim obrazovanjem, povean broj visokoobrazovanih nije sam po sebi indikator kvalitetnog visokog obrazovanja, visokokvalikovane radne snage (ili sa kvalikacijama koje bar nominalno odgovaraju zahtevima trita rada), jake intelektualne elite ili adekvatne socijalne mobilnosti. U tom smislu i ovom cilju se mora prii sa
105
oprezom i sagledati to je vei broj implikacija do kojih preduzete mere zarad njegovog ostvarivanja mogu dovesti. Trenutno, Srbija ima pravo uea u svim programima EU namenjenih obrazovanju, ali ne iz iste pozicije kao zemlje lanice. Moe se sa sigurnou tvrditi da je Srbija jedna od aktivnijih zemalja u TEMPUS programu, imajui u vidu i broj projekata i ukupan budet kada se uporede sa ostalim zemljama u ovom programu. Takoe, Srbija uestvuje i u Erazmus Mundus programu, takoe uspeno. Za koordinaciju i promociju nacionalnih aktivnosti u okviru ova dva programa zaduena je Nacionalna Tempus kancelarija.87 Omladinske organizacije iz Srbije, takoe aktivno uestvuju u programu Mladi u akciji, koji bitno podrava aktivnosti iz domena neformalnog obrazovanja. to se Programa za celoivotno uenje tie, Srbija moe uestvovati u odreenim segmentima koje ovaj program predvia i uz odreene uslove.88 Da bi Srbija uestvovala punopravno u svim segmentima Programa
87 http://tempus.ac.rs/ 88 Detaljan opis je dat na stranama Tempus kancelarije u Srbiji: http://www.tempus.ac.rs/sr/ostali-programi-i-stipendije/program-za-celozivotnoucenje/. Pristupljeno 5.4.2011.
za celoivotno uenje, neophodno je ispuniti odreene uslove, s obzirom da je ovaj program usmeren ka zemljama lanicama (dok su prethodna dva vie okrenuta ka zemljama u okruenju EU ili kao promociji evropskog visokoobrazovnog prostora uopte). Osim toga to zemlja mora biti u procesu pristupanja EU, mora postojati i nacionalna agencija koja bi administrirala ovaj program u zemlji, koja jo uvek nije osnovana, kao i zapoet dijalog sa Evropskom komisijom o pristupanju. Bitno je i naglasiti da onog momenta kada Srbija bude dola do ovog programa, njen status u okviru TEMPUS i Erazmus Mundus programa e biti izmenjen, te vie nee biti partnerska zemlja ve e uivati isti status kao lanice EU, to znai i uee u nansiranju ovih programa. Od 2014. godine, poinje novi ciklus programa EU namenjenih obrazovanju i mladima. Ukoliko do tada Srbija ispuni traene uslove, obrazovne institucije, vladine institucije, organi lokalne samouprave, nevladine organizacije i ostale za obrazovanje relevantne strukture moi e da sa istim pravima uestvuju u programima Evropske unije kao i njene zemlje lanice.
106
Evropa
2020
4. Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategije Evropa 2020 u oblasti obrazovanja
Kao to se u prethodnim paragrama sugerie, ciljevima EU treba pristupiti sa sveu u tome da svaka njena lanica, u svakom sektoru, pa i obrazovanju, ima odreene posebnosti koje su manje ili vie vidljive i koje mogu pozitivno ili negativno uticati na uspeh implementacije odreene politike. S druge strane, stavljanje akcenta na dostizanje odreenih ciljeva moe ugroziti druge, neretko podjednako relevantne aspekte obrazovnog sistema i ne mora nuno znaiti napredak. Preporuke, ovde date, tiu se unapreenja obrazovanja uopte, njegove vee pravinosti, doprinosa i uloge u poveanju drutvenih jednakosti i prilika. One skoro u celosti inkorporiraju gore navedene preporuke konkretno date dravama lanicama EU (deo 1.2), a uzimajui u obzir okolnosti u Srbiji.
4.1 Politike zasnovane na podacima i uenje iz iskustva drugih

Jedan od osnovnih preduslova za kreiranje i primenu odreene politike jesu podaci o sistemu u kome se vre intervencije. Kada govorimo o obrazovanju to podrazumeva neophodnost postojanja jedinstvenog sistema prikupljanja pouzdanih uporedivih podataka na svim nivoima obrazovanja koji bi obuhvatali sve relevantne aspekte sistema i to pre svega socijalne i ekonomske. Jedino bi ovako prikupljani i dalje obraivani podaci omoguili celovito sagledavanje sistema i adekvatnu primenu eljene politike. U tom smislu, svaka politika bi i morala biti zasnovana na analizi i evaluaciji zateenog stanja, a njena implementacija, zajedno sa prateim instrumentima koje ta politika podrazumeva, pravovremenom i kontinuiranom evaluacijom od strane relevantnih aktera (Vlada, resorna ministarstva, kolske uprave, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, optine, aci/studenti, nastavnici, poslodavci, itd). Ukljuivanje relevantnih aktera u proces je od podjednakog znaaja za razumevanje i legitimitet politike i za uspeh njene imple-
107
mentacije. Takoe, u ovom procesu bi se posebno morala obratiti panja na efekte koje promene i inovacije u sistemu imaju na ponaanje aktera na svim nivoima unutar sistema, kao i na drutvo uopte. Bez obzira na injenicu da svaka zemlja obiluje specinostima u svim segmentima drutva, praksa je pokazala (primer OMK, recimo) da zemlje mogu uspeno uiti jedne od drugih i koristiti iskustvo koje druge zemlje imaju u implementaciji politika i primeni dobrih praksi. Ovaj resurs moe biti od izuzetnog znaaja za Srbiju, kako za dostizanje nacionalnih tako i evropskih ciljeva. Postojei programi EU za obrazovanje otvoreni za Srbiju jesu jedan od naina kako bi se ovo sprovelo.
4.2 Finansiranje obrazovanja

Drugi neophodan korak se odnosi na nansiranje obrazovanja. Kada govorimo o visini ulaganja, nedvosmisleno je da se za obrazovanje mora izdvajati vie iz dravnog budeta nego to se to sada ini. S druge strane, trenutni nain raspodele budetskih sredstava na svim nivoima obrazovanja je takav da on ini sam
sistem manje ekasnim nego to bi on mogao biti ukoliko bi dolo do promene mehanizma alokacije. Trenutni sistem nansiranja obrazovanja na svim nivoima je usmeren ka odravanju mrea obrazovnih ustanova, a ne ka potrebama aka/studenata, to jest, zasnovan je na ulaznim parametrima, dok se izlazni parametri ne uzimaju u obzir. Neophodno je poveati vidljivost izlaznih parametara u mehanizmu alokacije, kao i osetljivost na drutvene prilike aka/studenata, a u cilju pristupanijeg obrazovanja na svim nivoima. U tom pogledu, potrebna je redenicija sistema potpora i subvencija (domovi, ishrana, stipendije, krediti, itd), uvoenje nansiranja po glavi uenika/ studenta89 u kombinaciji sa nansiranjem po izlaznim parametrima (ovo se posebno odnosi na visoko obrazovanje i to npr. po diplomiranom studentu ili ostvarenim rezultatima visokokolskih ustanova na domaem i meunarodnom nivou).
89 Ministarstvo prosvete i nauke ve uveliko radi na razvoju formule za ovu vrstu finansiranja predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazozanja i prva pilotiranja se oekuju kolske 2012/2013. godine.
108
Evropa
2020
Bitno je i napomenuti da se obrazovanje nansira i iz nebudetskih izvora (u najveoj meri od strane roditelja aka/ studenata) i to posebno kada govorimo o visokom obrazovanju, te se i pria o razliitim izvorima nansiranja mora uzeti u obzir i to posebno kada govorimo o jednakopravnosti u obrazovanju, drutvenoj inkluziji, drutvenoj reprodukciji i mobilnosti. Dok se u preduniverzitetskom obrazovanju krenulo sa reformama u domenu drutvene inkluzije i pristupu obrazovanju, visoko obrazovanje nije zahvaeno ovim talasom mera. tavie, socijalna dimenzija u visokom obrazovanju je tek nedavno postala tema rasprave meu akterima. Od izuzetnog je znaaja za dostupnost, ali i ekasnost visokog obrazovanja, njegov doprinos socijalnoj koheziji i ekasnost studiranja da se ovom pitanju prida vei znaaj i u reavanje kljunih pitanja ukljue svi relevantni akteri. Pored toga to obrazovanje mora biti ekasno i efektivno, ono mora biti i svima jednako dostupno, bez obzira na socio-ekonomsko poreklo, to jest imovinsko stanje, to trenutno nije sluaj. U tom smislu, nansiranje obrazovanja od strane pojedinaca (kolarine, smetaj, knjige i ostalo) i sistem potpora u vidu stipendija, kredita i drugih subvencija, moraju biti usmereni tako da obrazovanje na svim nivoima ine svima jednako dostupnim, sa posebnom osetljivou za ve pomenute grupe koje imaju tendenciju da odustanu od kolovanja ili ostvaruju loije rezultate. Konkretna preporuka donosiocima odluka bi ovde bila da se preduzmu neophodni koraci kako bi materijalni status aka/studenata imao veu teinu pri raspodeli stipendija, domova, kredita i drugih instrumenata podrke, utvrivanju kolarina, a u cilju jednakih uslova kolovanja i istih ansi za uspeno zavravanje.
4.3 Otvorenost, eksibilnost i relevantnost obrazovanja

Neophodno je usvojiti jedinstveni Nacionalni okvir kvalikacija za sve nivoe obrazovanja koji e ne samo odgovarati ishodima uenja, ve i omoguiti veu eksibilnost i prohodnost, pre svega, unutar nivoa obrazovanja (od srednjih strunih kola ka gimnazijama, prohodnost svrenih srednjokolaca iz trogodinjih strunih kola ka daljem obrazovanju i usavravanju, kao i od visokih kola ka univerzitetima), zatim, meuuniverzitet-
109
sku i meunarodnu mobilnost, kao i priznavanje neformalnog obrazovanja i ishode informalnog uenja. Kako bi se ovo na najbolji nain realizovalo neophodno je ne samo formalno usvojiti Nacionalni okvir kvalikacija, ve i dublje institucionalizovati koncepte ishoda uenja i kljunih kompetencija kao polaznu osnovu u razvijanju kurikuluma, osiguranja i evaluacije kvaliteta i dijaloga izmeu relevantnih aktera unutar, ali i izvan obrazovnog sistema, pre svega trita rada i privrede uopte. S tim u vezi, ishodi uenja treba da budu prilagoeni potrebama drutva, to jest, moraju biti relevantni. Ovako postavljen sistem, u sinergiji sa promenom naina nansiranja kola i visokokolskih ustanova bi doprineo omoguavanju obrazovnim institucijama svih prola i nivoa da kvalitetnije odgovore na potrebe drutva i privrede. Jedan od konkretnih naina koji bi doprineo jaanju spone izmeu obrazovnih institucija i trita rada, to jest uticao na smanjenje broja onih koji su prevremeno napustili kolovanje, jesu kontinuirane ankete o bivim uenicima /studentima (bez obzira na to da li su sa uspehom zavrili kolovanje ili su ga prevremeno napustili) od strane obrazovnih institucija (tzv. tracer studies), a o njihovom zaposlenju, daljem
usavravanju i sl. Ove ankete su praksa u nekim zapadnoevropskim zemljama (npr. u Holandiji i Nemakoj) i mogu biti kljuni instrument u prilagoavanju studijskih programa potrebama trita rada, ali i u implementaciji i evaluaciji mera podrke acima/studentima za koje postoji vea verovatnoa da e prevremeno napustiti kolovanje ili napustiti visoko obrazovanje bez steenog zvanja (npr. koji su nieg socio-ekonomskog porekla, dolaze iz ruralnih sredina, iji su roditelji nieg stepena obrazovanja i sl). Ove studije bi trebalo da sprovode same obrazovne institucije ili nezavisna tela, dok bi resorna ministarstva (obrazovanja, rada, socijalne politike i ostalih relevantnih oblasti) bila nadlena za nadgledanje i idealno, koristila nalaze u kreiranju i sprovoenju politika, dok bi same institucije studije koristile za unapreenje sopstvenog rada. Iz gore navedenog se, direktno ili indirektno, mogu proitati i preporuke koje je Evropska unija dala zemljama lanicama EU. Drugim reima, kada je obrazovanje u pitanju, gotovo sve predloene mere se mogu odnositi i na Srbiju, imajui u vidu potekoe sa kojima se ovdanji obrazovni sistem, a kroz njih i drutvo u celini, suoava. U nekim segmentima (npr. nansiranje obrazovanja ili dostu-
110
Evropa
2020
pnost obrazovanja) preporuke date ovde delom izlaze iz okvira preporuka dravama lanicama, ali to ne umanjuje njihovu relevantnost, naprotiv. U tom smislu je od velike vanosti jo jednom se osvrnuti na same ciljeve strategije Evropa 2020.90 Kao to je ranije u tekstu navedeno, bitno je sagledati problem i okolnosti to je celovitije mogue i u odnosu na njih postaviti kvantitativne ili kvalitativne ciljeve. Iako su ciljevi postavljeni u strategiji Evropa 2020 (te shodno tome i u strategiji Srbija 2020) zaista relevantni, njihovo dostizanje ne mora nuno ukazivati na to da e 2020. godine obrazovanje u EU biti kvalitetnije i ekasnije ili da e bolje odgovarati potrebama njenog stanovnitva i njegovog blagostanja. Obrazovni sistem svake zemlje (i ne samo obrazovni) je sam za sebe dovoljno kompleksan, te njegova dinamika i razvoj zavise od niza esto nemerljivih, pa i teko sagledivih faktora i u tom smislu kvantitativni prikaz jednog njegovog aspekta svakako daje, u najmanju ruku, nepotpun prikaz stanja. A kako je obrazovanje i dalje specina kompetencija zemalja lanica i ne moemo govoriti o obrazovnom sistemu EU,
90 Ovde se konkretno misli na dva cilja EU: smanjiti broj osoba koje su prevremeno napustile kolovanje i poveati broj visokoobrazovanih.
nepotpunost tog prikaza se umnogostruuje kada pokuamo da 27 obrazovnih sistema Evropske unije svedemo pod jedan procenat.
111
Socijalna inkluzija i smanjenje siromatva

Sonja Avlija
Siromatvo predstavlja nemogunost zadovoljenja osnovnih ivotnih potreba. Dok se ekstremno siromatvo u zemljama u razvoju denie kao nemogunost pristupa adekvatnoj ishrani, istoj vodi ili primarnoj zdravstvenoj zatiti, u Evropi siromatvo ukazuje na razliite oblike uskraenosti pojedinaca u odnosu na prosean standard ivota. Siromani ljudi u Evropi su lica koja nemaju adekvatne prihode niti dovoljno materijalnih resursa za dostojanstven ivot, koja nemaju odgovarajui pristup osnovnim uslugama poput zdravstvene zatite, stanovanja i obrazovanja, te ona lica koja su iskljuena sa trita rada ili rade na poslovima niskog kvaliteta.
112
Evropa
2020
Siromatvo vodi u socijalnu iskljuenost, to jest drutvenu marginalizaciju, koja pojedince sve vie udaljuje od mogunosti izbavljenja iz zaaranog kruga siromatva i razliitih dimenzija uskraenosti. Nedopustivo je da jedna zemlja koja se zalae za evropske vrednosti oekuje da se uz ekonomski rast siromatvo moe smanjiti samo po sebi. Ovakva pogrena pretpostavka moe da zaustavi drutveni napredak, naroito preko poveanja socioekonomskih razlika izmeu odreenih grupa stanovnitva i bespovratnog gubitka ljudskog kapitala. Iako je rast BDP neophodan zarad poveanja ukupnih resursa kojima raspolae jedna drava, od izuzetne je vanostii da svi graani imaju pristup prednostima do kojih dolazi usled ekonomskog napretka. Da bi ekonomski rast bio inkluzivan, cilj borbe protiv siromatva mora biti uveden u kreiranje svih javnih politika.
1. Socijalna inkluzija i smanjenje siromatva u Evropi: 2010-2020.

Strategija Evropa 2020 ukazuje na zabrinjavajuu injenicu da je u 2008. godini, vie od 80 miliona ljudi irom Evropske unije ivelo ispod granice siromatva.91 Ovo predstavlja vie od ukupnog broja stanovnika najvee zemlje lanice, odnosno 16,5% ukupnog broja stanovnika EU.92
91 Lica iji je dohodak po potroakoj jedinici manji od 60% medijane nacionalnog dohotka. 92 Najnoviji podaci ukazuju da je rizik od siromatva u EU u 2009. ostao na istom nivou, tj. iznosio je 16,3%. Uprkos produbljivanju ekonomske krize, ovakvi rezultati su za oekivati, jer je indikator rizik od siromatva relativan, odnosno izraava se u odnosu na medijanu dohotka u svakoj zemlji lanici ponaosob i time prilagoava varijacijama u prosenom standardu ivota. To znai da se rizik od siromatva nee poveati ukoliko opadne ukupni standard ivota u zemlji, osim ako najsiromaniji nisu bili proporcionalno vie ugroeni ovim padom standarda u odnosu na najvei deo populacije.
113
Vie od polovine siromanih u Evropi ine ene, a 20 miliona siromanih ine deca. Rizik od siromatva meu nezaposlenima porastao je sa 39% na 44% od 2005. godine. Najvei rast nezaposlenosti zabeleen je meu mladima, migrantima i nekvalikovanim licima, dok preko 9% stanovnitva radnog uzrasta ivi u domainstvima bez ijednog zaposlenog. Meu siromanima se nalazi i 8% zaposlenih, to ukazuje na lo kvalitet nekih oblika zaposlenja, dok se lica sa najniim zaradama suoavaju i sa velikim rizikom od zapadanja u dugove. Konano, 8% stanovnika EU nije u mogunosti sebi da priuti niz potreptina, poput telefona ili adekvatnog grejanja koje se smatraju osnovnim preduslovima za pristojan ivot u Evropi. Jedan od osnovnih ciljeva strategije Evropa 2020 jeste da se broj lica koji ive ispod nacionalne linije siromatva u zemljama lanicama smanji za 25% u narednoj deceniji. Ovo smanjenje podrazumeva izlazak preko 20 miliona ljudi iz siromatva. Evropa 2020 je pokrenula inicijativu Evropska platforma za borbu protiv siromatva i socijalne iskljuenosti: evropski okvir za socijalnu i teritorijalnu koheziju u
kojoj istie da se borba protiv siromatva i iskljuenosti mora oslanjati na rast i zapoljavanje kao i na modernu i ekasnu socijalnu zatitu. Strategija preporuuje da se inovativne mere socijalne zatite kombinuju sa velikim brojem razliitih socijalnih politika ukljuujui specine mere u oblastima obrazovanja, stanovanja, zdravstva i porodine politike. Koraci koji treba da dovedu do postizanja cilja smanjenja siromatva za 25% do 2020. godine, denisani su kroz nekoliko stratekih pravaca delovanja, od kojih se zapoljavanje prepoznaje kao najvaniji i najodriviji nain. Drugi pravac delovanja jeste unapreenje socijalne zatite i adekvatniji pristup socijalnim uslugama, ukljuujui i ravnopravan pristup penzijama i zdravstvenoj zatiti za sve stanovnike Evrope. Ostali podjednako vani stubovi za poveanje socijalne inkluzije i smanjenje siromatva jesu obrazovanje i omladinska politika, integracija migranata, kao i borba protiv diskriminacije, koja podrazumeva unapreenje rodne ravnopravnosti, prava osoba sa zikim i mentalnim invaliditetom, te Roma kao posebno ugroene i marginalizovane kategorije stanovnitva. Kao najekstremniji oblik socijalne isklju-
114
Evropa
2020
enosti se prepoznaje i beskunitvo, te Evropska platforma za borbu protiv siromatva i socijalne iskljuenosti takoe predvia mere za borbu protiv ove dimenzije siromatva. Kao komplementarne, gorenavedenim osnovnim pravcima delovanja, denisane su i sektorske politike, koje su upravljene ka poveanju dostupnosti i upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija, uklanjanju rizika od energetskog siromatva i pristupu nansijskim uslugama za najugroenije (npr. mikrokreditiranje). Evropa 2020 istie i vanost obimnijeg i adekvatnijeg korienja EU fondova za podrku socijalnom ukljuivanju, kao i potrebu za praenjem uticaja javnih politika na drutvo, promovisanjem socijalnih inovacija zasnovanih na podacima i poboljanjem koordinacije javnih politika izmeu zemalja lanica. Iako zemlje lanice nose najveu odgovornost za siromatvo u svojim sredinama, postizanje zajednikog evropskog cilja smanjenja siromatva za 25% zahteva zajednike napore i aktivnu saradnju izmeu Evropske komisije i zemalja lanica. Evropska komisija planira da transformie Otvoreni metod koordinacije (OMK)93 u oblastima socijalne iskljuenosti i socijalne zatite u platformu za saradnju i razmenu dobrih praksi, kao i u instrument koji e da stimulie javne i privatne subjekte da uz podrku Evropskog socijalnog fonda preuzmu konkretne korake u pravcu poveanja socijalne ukljuenosti u svojim sredinama. Komisija se takoe obavezuje da implementira programe koji e da promoviu socijalne inovacije za najugroenije, naroito kroz inovativno obrazovanje, treninge, prilike za zapoljavanje u siromanim sredinama, borbu protiv diskriminacije (npr. osoba sa invaliditetom), kao i pokuaje integracije imigranata. Konano, Komisija planira da analizira adekvatnost i odrivost socijalnih i penzionih sistema zemalja lanica i da identikuje modele univerzalnijeg pristupa zdravstvenom sistemu.
93 OMK je glavni mehanizam EU za unapreenje politike drutvene ukljuenosti zemalja lanica koji kombinuje i uporeuje ciljeve socijalnih politika zemalja lanica, kao i njihove nacionalne akcione planove i indikatore (engl. Open Method of Coordination OMC).
115
Od zemalja lanica se oekuje da promoviu kolektivnu i individualnu odgovornost u borbi protiv siromatva i socijalne iskljuenosti, da deniu mere za konkretne ugroene grupe kao to su samohrani roditelji, starije ene, manjine, Romi, osobe sa invaliditetom i beskunici, kao i da optimizuju svoje penzione i socijalne sisteme tako da obezbede adekvatnu novanu podrku i pristup zdravstvenoj zatiti onima kojima je to potrebno. Kako e smanjeni dravni budeti najverovatnije obeleiti vei deo decenije koja je pred nama, navedene aktivnosti bi trebalo da doprinesu stvaranju novih, inovativnih i participativnih reenja za problem siromatva, uz istovremeni razvoj preventivnih politika i odgovarajue targetiranje potreba. Imajui u vidu da je siromatvo multidimenzionalni fenomen koji se tie gotovo svih javnih politika, za oekivati je da e uspena implementacija i drugih est inicijativa u okviru strategije Evropa 2020 direktno i indirektno doprineti smanjenju siromatva i poveanju socijalne ukljuenosti u Uniji.
2. Socijalna inkluzija i smanjenje siromatva u Srbiji: 2010-2020.

Pored apsolutnog siromatva, koje predstavlja broj lica iji se dohodak nalazi ispod nacionalne linije siromatva,94 u Srbiji se od 2006. godine, prati i relativno siromatvo, preko EU indikatora stopa rizika od siromatva. Ovu stopu ine sva lica iji je dohodak po potroakoj jedinici manji od 60% medijane nacionalnog dohotka. Dok je apsolutno siromano u 2009. godini, bilo 6,9% stanovnitva, stopa rizika od siromatva iznosila je 17,7%, odnosno 1.350.000 lica bilo je u riziku od siromatva. Dodatno, apsolutno siromatvo je za vreme krize blago poveano,95 dok je relativno siromatvo ostalo na istom nivou, zato to se izraava u odnosu na srednju vrednost prihoda, odnosno prila94 Linija siromatva se odreuje u odnosu na osnovnu potroaku korpu. 95 Sa 6,1% u 2008. na 6,9% u 2009. iako je u poslednjih 10 godina prepolovljeno.
116
Evropa
2020
goava se optem standardu populacije (za detaljnje objanjenje, videti fusnotu 92 na strani 113). Stopa rizika od siromatva u Srbiji bila je neto iznad prosene stope rizika siromatva 27 zemalja EU u 2008. godini (16,5%), a znatno je nia nego u Rumuniji (23,4%) i Bugarskoj (21,4%), koje su meu zemljama sa najviom stopom rizika od siromatva (Vlada Republike Srbije 2010). Gini koecijent, kao mera nejednakosti dohotka, iznosi oko 30 za Srbiju, to je na nivou proseka EU. Gini nije porastao za vreme krize, ime i objanjavamo injenicu da se relativno siromatvo, tj. poloaj siromanih u odnosu na najvei deo populacije, nije promenio, iako je ukupan standard ivota opao. U odnosu na status na tritu rada, u Srbiji je veliki broj nezaposlenih, kao i neaktivnih koji ne primaju penziju, relativno siromani (30,5% i 47,4% respektivno), s tim da neaktivne ene koje nisu penzionerke imaju stopu rizika od siromatva koja iznosi izuzetno visokih 50,2%. Samozaposleni su takoe veoma ugroeni, i njihova stopa rizika od siromatva iznosi 26,5%, ukazujui na to da se samozaposlenost u Srbiji esto svodi na poslove poslednjeg utoita. I meu zaposlenima je znaajan broj lica u riziku od siromatva (13,6%), ali su oni svakako manje ugroeni od proseka populacije. Siromatvo zaposlenih takoe je najee prisutno u domainstvima koja zavise od zarade samo jednog zaposlenog lana.96 Posmatrano po strukturi - domainstva koja ine dvoje odraslih sa troje i vie dece imaju najvei rizik od siromatva (32,7%). Rizik od siromatva takoe je izuzetno visok meu samohranim roditeljima sa jednim ili vie zavisne dece (30,6%). I jednolana domainstva imaju visok rizik od siromatva (24,7%), a naroito ona u kojima lice ima preko 65 godina starosti (26,5%). Ipak, rizik od siromatva za penzionere je ispod proseka i iznosi 12,9%. Konano, gledano po starosnim grupama, deca do 18 godina su u najveem riziku od siromatva (22,1%).97 Vlada Republike Srbije je krajem 2010. godine, predstavila strategiju Srbija 2020 u kojoj prepoznaje evropske ciljeve smanjenja siromatva i poveanja socijalne
96 Anketa o potronji domainstava 2009. Republiki zavod za statistiku. Podaci preuzeti iz izvetaja Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji, Vlada Republike Srbije, 2010. 97 Ibid.
117
ukljuenosti i predvia da e se stopa rizika od siromatva smanjiti sa sadanjih 17,7% na 14% do 2020. godine, odnosno za 300.000 lica. Ovaj cilj je blago ispod cilja EU smanjenja stope rizika od siromatva za 25%, ali treba imati u vidu i da je trenutna stopa rizika od siromatva u Srbiji neto iznad proseka EU. Vlada Republike Srbije je upravo denisala smernice u svim oblastima koje pokriva Evropa 2020, a tiu se poveanja socijalne inkluzije, ukljuujui i obrazovnu politiku, zdravstvo i stanovanje.98 Nakon to Srbija postane kandidat za lanstvo u EU, zapoee izrada Zajednikog memoranduma o socijalnom ukljuivanju (engl. Joint Inclusion Memorandum), kojim e se napraviti presek postojeih politika koje utiu na socijalnu ukljuenost, denisati izazovi koji predstoje kao i razviti strateki pravci delovanja u ovoj oblasti.99
3. Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategija Evropa 2020 u oblasti socijalne inkluzije i smanjenja siromatva
Imajui u vidu da su ciljevi smanjenja siromatva i poveanja socijalne ukljuenosti povezani sa ogromnim brojem javnih politika, za detaljne preporuke u oblastima preko kojih moe da se unapredi socijalna ukljuenost potrebno je osloniti se na izvetaje o socijalnoj iskljuenosti i ostale resorne strategije Vlade Republike Srbije. U okviru ovog Vodia, dajemo pregled kljunih pitanja i odrednica koje je vano denisati u narednom periodu da bi se cilj smanjenja rizika od siromatva na 14% stanovnitva postigao do 2020. godine. Kako je osnovni cilj strategije Srbija 2020 u oblasti trita rada poveanje broja zaposlenih za oko 440.000 do 2020. go-
98 Vlada Republike Srbije usvojila je 17. marta, 2011. g. Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji. 99 JIM ne obezbeuje nikakva dodatna sredstva za poveanje socijalne ukljuenosti, ve samo definie pravce delovanja u ovoj oblasti u skladu sa evropskim smernicama.
118
Evropa
2020
dine, uz paralelno poboljanje kvaliteta radnih mesta i smanjenje siromatva zaposlenih, cilj smanjenja rizika od siromatva na 14% je moda i mogue dostii. snovne pretpostavke za dostizanje O cilja smanjenja siromatva moraju biti da se u narednom periodu usled ekonomskog rasta prihodne nejednakosti nee poveavati i da e se i najugroeniji zapoljavati. U meunarodnoj strunoj literaturi i empirijskim studijama ne postoje konani zakljuci o tome da li ekonomski rast sam po sebi dovodi do porasta nejednakosti, ve to zavisi od injenice da li je ekonomski rast inkluzivan ili ne. ako je za oekivati da e se lake upoK ljavati lica koja nisu ugroena, te da do poveanja zaposlenosti nee nuno doi meu najugroenijima, potrebno je delovati na poloaj najugroenijih i preko drugih politika, a ne samo preko politike zapoljavanja. Ovo uvruje tvrdnju da ekonomski rast, ak i kada on stvara nova radna mesta,100 sam po sebi ne moe dovesti do poveanja
100 Prvih 6 godina tranzicije u Srbiji karakterisao je fenomen besposlenog rasta, tj. privrednog rasta koji nije doveo do porasta zaposlenosti (engl. jobless growth).
socijalne ukljuenosti i smanjenja siromatva za veliki deo stanovnitva, ve da je potrebno boriti se protiv ovih problema irokom lepezom javnih politika koje su upravljene ka najugroenijima. S tim u vezi, empirijski nalazi ukazuju da je ulaganje u obrazovanje osnovni nain da se sprei poveanje nejednakosti u drutvu, te jo jednom istiemo vanost obrazovne politike u narednom periodu. sim toga to e poveanje zaposlenosti O smanjiti broj lica u riziku od siromatva, zapoljavanje je takoe neophodno da bi se obezbedila budetska sredstva za nansiranje podrke primanjima i socijalnih usluga za lica koja su zavisna od razliitih oblika socijalne zatite. Ovo je naroito znaajno kada se imaju u vidu skalna ogranienja i karakteristike srpskog trita rada na kom usled visoke nezaposlenosti najugroeniji nisu konkurentni.101 eritorijalna dimenzija siromatva i soT cijalne iskljuenosti posebno je vana, s obzirom na injenicu da su siromani esto koncentrisani u nerazvijenim oblastima. Meutim, u javnim politika101 Za vie detalja videti odeljak Vodia Zapoljavanje.
119
ma se mora napraviti razlika izmeu radno sposobnih i radno nesposobnih siromanih u nerazvijenim oblastima. a radno sposobne u nerazvijenim poZ drujima mogua reenja predstavljaju zapoljavanje preko poveanja njihove mobilnosti, to jest selidbe u vee centre u potrazi za poslom (preko, npr. unapreenja politike stanovanja) ili preko pribliavanja poslova njima, preko njihovog kompjuterskog opismenjavanja i digitalizacije udaljenih oblasti (npr. rad na daljinu, uz pomo Interneta). S tim u vezi, lica koja ive u udaljenim i devastiranim podrujima potrebno je povezati sa inicijativom Evrope 2020 Evropska digitalna agenda, jer njihov pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama moe da otkloni mnoge barijere koje dovode do spacijalne iskljuenosti (kao i iskljuenosti sa trita rada) i to na mnogo bri nain nego izgradnja zike infrastrukture, kojoj ipak treba vremena, i mnogo je skuplja. Na primer, inicijativa Ministarstva telekomunikacija iz 2009. godine, koja je trebalo da obavee sve operatore da obezbede univerzalan servis, to jest subvencionisane prikljuke za telefon i internet za lica koja primaju so-
cijalnu pomo (kao i posebnu opremu, u sluaju invaliditeta) nije prola, usled albi operatora. Potrebno je obnoviti ovu inicijativu. Ruralna politika se mora unaprediti, zarad stvaranja odrivih radnih mesta baziranih na korienju postojeih prirodnih resursa. Teko je zamisliti da e izgradnjom ekonomski neopravdanih fabrika u svakom malom mestu, kao u vreme socijalizma, biti stvorena odriva radna mesta u devastiranim podrujima. ora se imati u vidu da to to je neko M siromaan i nezaposlen, ne znai da je siromaan zato to je nezaposlen. Lica koja ive u siromatvu esto su izloena mnogim drugim problemima, a nezaposlenost je samo posledica toga. zimajui u obzir visoku nezaposlenost U u Srbiji, ukoliko se aktivne mere trita rada upravljaju na najugroenije, postoji velika ansa da to nee uticati na njihov dugoroniji status na tritu rada, jer su ta lica i dalje nekonkurentna u odnosu na veliki broj nezaposlenih sa veim nivoom kvalikacija i vetina, dok ih i druge dimenzije njihove socijalne iskljuenosti spreavaju da se trajno ukljue na trite rada. ak i ukoliko je svrha
120
Evropa
2020
aktivnih mera socijalnog karaktera, u smislu da se socijalno iskljuena lica privremeno ukljue u ivotne tokove, ne postoje empirijski dokazi da aktivne mere trita rada imaju ikakav efekat na smanjenje socijalne marginalizacije ili poveanje motivacije i samopouzdanja kod lica koja uestvuju u ovim programima (Breidahl and Clement, 2010). S tim u vezi, i javne radove treba tretirati kao instrument socijalne politike, preko kog siromani dobijaju kratkoronu ansu da neto zarade, a ne kao instrument preko kojih bi im se pospeile anse za budue zaposlenje. ako Evropa 2020 preporuuje, onima K koji su najudaljeniji od trita rada potrebna je snana socijalna podrka ak i kada se zaposle da bi se izbegla situacija vrtenja u krug, kada se oni nau u zamci izmeu nezaposlenosti i loe plaenog i nesigurnog zaposlenja. Ova podrka na nivou pojedinca moe biti u vidu postepenog, umesto iznenadnog, povlaenja socijalnih naknada za lica koja se formalno zaposle, dok se na makro nivou moe ostvariti preko jaanja inspekcije rada, garantovanja minimalne zarade, podrke malim i srednjim preduzeima, te jaanja sindikata i socijalnog dijaloga u privatnom sektoru. Potrebno je raditi na otklanjanju zikih barijera za iskljuenost, npr. osoba sa invaliditetom, ije zapoljavanje najee nema veze sa njihovim kapacitetima, ve sa predrasudama drutva i/ ili neprilagoenou prostora i opreme za njihov rad. Zarad unapreenja poloaja radno nesposobnih, naroito u siromanijim sredinama, potrebno je unaprediti kvalitet i pristup osnovnim javnim uslugama, kao to su zdravstvena nega i socijalne usluge. tim u vezi, potrebno je nastaviti proS cese decentralizacije, deinstitucionalizacije i diversikacije socijalnih usluga koji su u toku i koji imaju za cilj da poveaju kvalitet socijalnih usluga i da ih prilagode potrebama korisnika koji bi mogli da im pristupe u okviru svojih zajednica (umesto da budu smeteni u ustanove socijalne zatite). procesu decentralizacije javnih usluU ga na lokalni nivo, izuzetno je vano lokalnim samoupravama vratiti novac koji im je Vlada oduzela za vreme ekonomske krize, kao i obezbediti nove izvore nansiranja za sve usluge koje lokalni nivo vlasti preuzima na sebe. Meutim, mora se imati u vidu da poveanje
121
potronje na javne usluge nee nuno dovesti do poboljanja standarda ivota niti poveati pristup zdravstvu, obrazovanju i drugim javnim uslugama, ve se istovremeno mora raditi na unapreenju njihovog kvaliteta i pristupanosti najugroenijima. ovi Zakon o socijalnoj zatiti i obezN beivanju socijalne sigurnosti graana je trenutno u procesu usvajanja. On olabavljuje kriterijume za dobijanje socijalne pomoi i samim tim proiruje krug potencijalnih korisnika. Meutim, stopa nekorienja naknada uprkos ostvarivanju prava (engl. non-take-up ratio) je veoma rasprostranjena u Srbiji i procenjena je na 76,9% (Arandarenko et al, 2011). Ovaj problem je prisutan i u Evropi, i esto se povezuje sa stigmom primanja socijalne pomoi, nedostatku informacija o programima ili komplikovanim administrativnim procedurama, te ukazuje na to da je potrebno raditi na suzbijanju fenomena neuzimanja naknada, a ne samo na irenju kruga potencijalnih korisnika. Potrebno je i poveati eksibilnost kriterijuma za ostvarivanje prava na socijalnu zatitu, naroito u sluaju krize (npr. krize cena hrane koja opet po-
inje da dobija na znaaju), da ne bi dolo do potronje trajnih dobara (npr. prodaje automobila) i upadanja u jo dublje siromatvo pojedinih domainstava. Ovo je povezano sa preporukom Evrope 2020 da javne politike sadre komponentu rane intervencije, da bi se izbeglo da ljudi koji padnu u siromatvo ostanu zarobljeni u sve teim i problematinijim socio-ekonomskim uslovima. vropa 2020 istie da je smanjenje deE ijeg siromatva od izuzetne vanosti za smanjenje socijalne iskljuenosti, naroito u budunosti, jer se ulaganjem u decu stvara kvalitetnija i eksibilinija radna snaga koja moe da odgovori potrebama visoko produktivne privrede. Evropa 2020 takoe napominje da je predkolsko obrazovanje verovatno najpresudniji faktor za izlazak iz zaaranog kruga meugeneracijskog siromatva i da je ono najisplativija socioekonomska investicija. otrebno je i raditi na podizanju svesti P svih uesnika u drutvu o diskriminaciji pojedinih marginalizovanih grupa, kao to su osobe sa invaliditetom, Romi, interno raseljena lica i ene, kao i na stvaranju podsticaja za njihovu integraciju.
122
Evropa
2020
otrebno je i imati u vidu politiku ekoP nomiju socijalne politike u uslovima ogranienih resursa, te odluiti koje grupe stanovnitva prvenstveno treba targetovati. Na primer, iako podaci ukazuju da su penzioneri u ispodprosenom riziku od siromatva, oni predstavljaju znaajan deo glasakog tela i bolje su zastupljeni nego neke druge marginalizovane grupe, te samim tim ostvaruju vie prava iz oblasti socijalne politike od njih. onano, kako Evropa 2020 istie, od K izuzetne je vanosti praenje indikatora socijalne iskljuenosti kao i donoenje politika zasnovano na dokazima. S tim u vezi, neke od kljunih dimenzija procesa socijalnog ukljuivanja jesu prikupljanje podataka i olakan pristup podacima za istraivaku zajednicu.
123
Evropa
2020
124
III Pojmovnik
Aktivne mere trita rada mere koje drava sprovodi preko Nacionalne slube za zapoljavanje da pomogne nezaposlenima da se zaposle (npr. treninzi i obuke, subvencije pri zapoljavanju i sl). Apsolutno siromatvo mera broja lica ija su primanja ili potronja ispod linije siromatva. Arhuska konvencija (engl. Aarhus Convention) konvencija o dostupnosti informa-
125
III Pojmovnik
cija, ueu javnosti i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu ivotne sredine. Celoivotno uenje (engl. lifelong learning) koncept koji se odnosi na usvajanje znanja, sposobnosti i vetina tokom itavog ivota, bez obzira na uslove u kojima se uenje deava, metod ili nameru. Celoivotno uenje se esto pogreno poistoveuje sa obrazovanjem odraslih. Decentralizacija prenoenje nadlenosti na nie nivoe vlasti zarad to veeg pribliavanja procesa odluivanja graanima. Deinstitucionalizacija socijalnih usluga zamena institucionalne nege nerezidencijalnom negom u okviru zajednice u kojoj korisnik ivi (npr. geronto-pomo u kui, dnevni boravci za decu sa smetnjama u razvoju, ivljenje sa invaliditetom uz podrku). Diversikacija pruaoca socijalnih usluga ukljuivanje nevladinog i privatnog sektora u pruanje socijalnih usluga. Drava blagostanja koncept upravljanja dravom karakteristian za Evropu u kom drava ima glavnu ulogu u zatiti i
unapreenju ekonomskih i socijalnih prava svojih graana. Dugorono nezaposleni lica koja su nezaposlena preko godinu dana. Ekonomija zasnovana na znanju privreivanje koje se obavlja na veini resursa i na tehnologijama koji su proistekle iz naunog znanja. Za nacionalnu privredu koja se dominantno zasniva na intimnoj vezi tehnologija i nauke kaemo da je nauno zasnovana, jer je u njoj nauno znanje kljuni faktor privreivanja. Energetska ekasnost/upravljanje potronjom globalni ili integrisani pristup iji je cilj da utie na koliinu i vreme potronje energije da bi se smanjila ukupna potronja primarne energije i vrna optereenja dajui prednost merama energetske ekasnosti i drugim merama kao to su ugovori o snabdevanju sa klauzulama o moguim prekidima isporuke, u odnosu na mere uveanja proizvodnih kapaciteta ovaj pristup podrazumeva da su mere ekasnosti ekonominije u odnosu na mere uveanja proizvodnih kapaciteta uzevi u obzir i pozitivne posledice po ivotnu sredinu nastale usled smanjenja potronje kao i smanjenje trokova vezanih za obezbeivanje sigurnosti snabdevanja.
126
Evropa
2020
Energetska politika opti akt koji predstavlja pravce i ciljeve razvoja energetike. Energetska regulativa skup propisa koji ureuju energetsku oblast delovanja. Energetska zajednica nastala Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice izmeu Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bive Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ugovor je potpisan 25. oktobra 2005. godine i stupio je na snagu jula, 2006. godine, sa ciljem stvaranja zajednikog trita energije drava Jugoistone Evrope, koje bi se integrisalo sa tritem energije Evropske unije. Energetske mree elektroenergetski vodovi i cevovodi: gasovodi, naftovodi, toplovodi koji slue za prenos i distribuciju elektrine energije, transport i distribuciju prirodnog gasa za transport nafte, distribuciju tople vode i sl. Evropski sistem prenosa i akumulacije bodova, ESPB (engl. European Credit Transfer and Accumulation System, ECTS) predstavlja numeriki sistem kvalitativnog vrednovanja rada studenta u visokom ubrazovanju u procesu sticanja znanja, vetina i kompetencija predvienih programom studiranja, to jest konkretnim predmetom. ESPB sistem predstavlja jedan od sastavnih elemenata Bolonjskog procesa, dok je sam princip vrednovanja u nekim zemljama postojao od ranije. Fleksigurnost kombinacija eksibilnosti trita rada u trinoj ekonomiji sa odgovarajuom zatitom radnika. Gasovi staklene bate oznaavaju one gasne sastojke atmosfere, kako prirodne tako i antropogene, koji apsorbuju i ponovo emituju infracrveno zraenje (lan 1. t. 5 Okvirne konvencije UN o promeni klime); Ugljendioksid (CO2); Metan (CH4); Azotsuboksid (N2O); Vodonikuorugljovodonici (HFCs); Peruorugljovodonici (PFCs); Sumporheksauorid (SF6) (Aneks A Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju o Ujedinjenih nacija o promeni klime). Gini (Dini) koecijent mera nejednakosti distribucije (najee potronje ili prihoda) meu stanovnitvom, gde vrednost 0 predstavlja punu jednakost, a 1 punu nejednakost.
127
III Pojmovnik
Informalno uenje (engl. informal learning) proces uenja koji se dogaa u svakodnevnim ivotnim situacijama, kod kue, na poslu ili kroz interakciju i odnose meu lanovima drutva. Ovaj oblik uenja je esto spontan i ne mora biti svestan niti nameran. Ishodi uenja (engl. learning outcomes) skup zanja, vetina i kompetencija steenih nakon procesa uenja, u formalnom ili neformalnom okruenju, ili u situacijama informalnog uenja. Inovacija nov ili veoma poboljan proizvod, usluga to jest proces koji je uspeno proizveden, plasiran na tritu i doneo koristi svom kreatoru. Inovacioni sistem naelno, skup organizacija i institucija i njihovih veza za stvaranje, difuziju i primenu naunih i tehnolokih znanja. Detaljnije, inovacioni system je kompleksna mrea preduzea, univerziteta, instituta, profesionalnih drutava, nansijskih institucija, obrazovne i informacione infrastrukture, dravnih agencija i javnih resursa za stvaranje, difuziju o primeni naunih i tehnolokih znanja. Invencija ideja, skica ili model nove ili poboljane naprave, proizvoda, procesa
ili sistema. Invencije ne vode nuno ka tehnikim inovacijama. Javna usluga usluga dostupna u svako vreme svim kupcima i energetskim subjektima po regulisanoj ceni i prema regulisanim uslovima pristupa i korienja, koja se obavlja prema naelima javnosti rada i nadzora tela odreenih zakonom; Javna usluga obezbeuje se i plaanjem iz javnih fondova u delu koji se ne moe ostvariti normalnim trinim delovanjem. U tom delu javna usluga se pribavlja i ugovara uz uobiajna naela javnih nabavki. Plaanje ovog dela javnih usluga obavlja se iz javnih fondova /budeta i ne moe se obavljati vanbilansnim poravnanjem sa pravima i koncesijama koje je vrilac javne usluge eventualno ostvario u drugom postupku. Javno dobro dobra koja su na raspolaganju svima bez konkurencije i gde bi trokovi iskljuenja bili vii od socijalno prihvatljivih trokova. Smatra se da drava ili druga javna uprava upravlja javnim dobrima u ime i za raun javnosti. U Srbiji Javna dobra su denisana kao vlasnitvo Republike Srbije. Javno preduzee u Srbiji: posebna forma privrednog subjekta koje drava
128
Evropa
2020
osniva radi obavljanja delatnosti od opteg interesa upotrebom sredstava i prava u svojini Republike Srbije; u EU: preduzee iji su izvetaji javno dostupni i izvori kapitala pribavljeni na otvorenom tritu. Kjoto protokol meunarodni ugovor zakljuen 1997. godine, (kao protokol uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime) radi ostvarivanja ciljeva Konvencije denisanih u lanu 2. (ciljevi se odnose na postizanje stabilizacije koncentracije gasova staklene bate u atmosferi na nivou koji bi spreavao opasne antropogene uticaje na klimatski sistem. Takav nivo trebalo bi da se postigne u vremenskom periodu koji bi omoguio ekosistemima da se prirodno prilagode promeni klime, potom bi obezbedio da ne bude ugroena proizvodnja hrane i omoguio bi dalji odriv ekonomski razvoj). Klimatski sistem oznaava celinu koja obuhvata atmosferu, hidrosferu, biosferu i geosferu i njihove interakcije (lan 1. taka 3. Okvirne konvencije UN o promeni klime). Kljune kompetencije za celoivotno uenje (engl. key competences for lifelong learning) set znanja, vetina i stavova denisanih od strane Evropske unije, a koji odgovaraju svakom kontekstu i predstavljaju osnovu za svakog pojedinca u drutvu zasnovanom na znanju. Konkurentnost mera tekue i budue sposobnosti proizvoaa da konstruie, proizvede i proda dobra ija cena i drugi atributi formiraju takvu predstavu o proizvodu da on postaje privlaniji za kupca nego kod drugog proizvoaa. Meunarodna konkuretnost otvorene ekonomije je sposobnost da se osvoji, povea i zadri deo stranog trita, da se sprei ekscesna penetracija uvoza sve bez neekonomskih inilaca i uz rast prota rme, standarda uposlenih i atraktivnost za investiranje. Linija siromatva minimalan nivo prihoda koji je potreban za adekvatan standard ivota na odreenoj lokaciji. Nauno istraivanje ljudska aktivnost koja izgrauje sopstveni put za shvatanje i reavanje zagonetki koje postavljaju priroda i drutvo. Nauno razumevanje realnosti je radikalno drugaije i potpuno neuporedivo sa znanjem koje potie od tradicija, kontemplacija, religioznih dogmi, metazikih zakljuivanja i tome slino. Rezultat naunog rada je nauno znanje koje moe da sadri i neposredna i uoljiva obeanja za rea-
129
III Pojmovnik
vanje praktinih problema ovekovog ivljenja. Tehnologija koja se zasniva na principima i rezultatima dobijenih naunim radom je aktualizacija praktinih obeanja sadranih u rezultatima naunih istraivanja. Neformalno obrazovanje (engl. nonformal education) obrazovanje koje pruaju organizacije, institucije, poslodavci i ostale strukture koje nisu obrazovne institucije u konvencionalnom smislu. Pored okruenja, karakteriu ga eksibilne i prilagoene metode uenja, fokusirane na ishode uenja, kao i postojanje svesti i jasne namere ka usvajanju odreenih vetina i kompetencija. Neformalno obrazovanje se esto uzima kao suprotnost formalnom obrazovanju koje karakterie uenje u formalnim obrazovnim institucijama (kolama, univerzitetima). Obnovljivi izvori energije Sunce, vetar, biomasa, voda, geotermalna energija, energija plime i oseke, energija talasa. Otvoreni metod koordinacije, OMK (engl. Open Method of Coordination, OMC) instrument upravljanja u Evropskoj uniji koji se zasniva na dobrovoljnoj saradnji izmeu zemalja lanica i predstavlja okvir za razmenu politika, mera
i dobrih praksi. OMK se primenjuje u oblastima poput socijalne politike, javnog zdravlja, obrazovanja, tj. u onima u kojima nadlenost imaju drave lanice. tor ska po li ti ka Politika trita rada sek ko jom se direktno utie na tr i te ra da. nom Politika zapoljavanja ira eko ska po li ti ka ko ja di rekt no ili in di rekt no uti e na ishode na tritu rada. Promena klime oznaava promenu klime koja je direktno ili indirektno uslovljena ljudskim aktivnostima koje izazivaju promene u sastavu globalne atmosfere i koja je superponirana na prirodna kolebanja klime, osmotrena tokom uporedivih vremenskih perioda. (Okvirna konvencija UN o promeni klime, lan 1. taka 2. Okvirne konvencije UN o promeni klime). Razvoj proces koji integrie korienje postojeih i razvoj novih duhovnih i materijalnih resursa ka dostizanju humanih ciljeva. Ranjiva zaposlenost predstavlja samozaposlenost i rad u poljoprivredi, obino bez adekvatne pokrivenosti radnim zakonodavstvom.
130
Evropa
2020
Relativno siromatvo mera koja svrstava lica u siromana poredei ih sa prosekom populacije koja se posmatra, umesto u odnosu na unapred denisanu liniju siromatva. Socijalna iskljuenost na nivou Evropske unije predstavlja proces kojim su odreeni pojedinci gurnuti na ivicu drutva i spreeni da potpuno uestvuju u drutvenim procesima zbog svog siromatva ili nedostatka osnovnih znanja i mogunosti za doivotno uenje i/ili zbog diskriminacije. Socijalni dijalog najee tripartitna komunikacija i dogovor izmeu socijalnih partnera, tj. predstavnika sindikata, unija poslodavaca i vlade, o temama vanim za funkcionisanje trita rada. Stopa rizika od siromatva mera relativnog siromatva Evropske unije koja klasikuje kao u riziku od siromatva ona domainstva iji je dohodak po potroakoj jedinici manji od 60% medijane (najee vrednosti) nacionalnog dohotka. Strategija razvoja energetike Instrument prava energetike koji predstavlja izraz volje kojim se odreuje nain ostvarivanja energetske politike. Tehnologija formalizovano i ureeno znanje reavanja praktinih problema, dato u raznim formama i ugraeno u razliite nosioce. Tehnologija je dobro, kao i svako drugo, koje se pribavlja u formi gotovoj za korienje. Neto drugaije reeno, tehnologija je sistem iji su delovi standardizovana znanja, procedure i recepti za obavljanje bilo koje ljudske aktivnosti. Tranzit prenos ili transport energije koja se niti proizvodi niti koristi na teritoriji pod jurisdikcijom sistema preko koga se taj prenos ili transport vri. Tranziciono restruktuiranje privatizacija i/ili restruktuiranje drutvenih i javnih preduzea zarad njihovog prilagoavanja uslovima trine ekonomije. Venture kapital (kapital rizinih poduhvata) odnosi se na investiranje u vlasnitvo za lansiranje nove poslovne ideje, rani razvoj proizvoda i drugo to nosi vee rizike. Investira se u razliite faze razvoja, te se razlikuju seed (seme) kapital - za istraivanja, procenjivanja i razvoj nekog inicijalnog koncepta odnosno proizvoda, zatim start-up nansiranje lansiranja proizvoda i inicijani marketing, itd. Venture kapital je u tesnoj vezi sa razvojem ekonomije zasnovane na znanju.
131
III Pojmovnik
Visoke tehnologije tehnologije za iji je razvoj potreban istraivaki napor znatno iznad prosenog i znaajna po obimu i izuzetna po mogunostima istraivaka oprema, instrumentacija i ureaji. Grane visoke tehnologije su one koje (a) se zasnivaju na naunim istraivanjima i razvoju i koje obino angauju ekstenzivan istraivaki napor; (b) inkorporiraju u svoj rad zadnje raspoloive naune i industrijske metode, materijale i komponente; (c) su, u veini sluajeva, u nascentnom stanju i obino imaju potencijal da rastu tokom dueg vremenskog perioda; (d) zbog strogih zahteva u toku razvoja obino trae veliki kapital i sadre veliki rizik u svim fazama svog razvoja, (e) zahtevaju veoma savremeno rukovoenje proizvodnim procesom i (f) mogu biti, u nekim sluajevima, ograniene samo na veoma specijalizovana trita. Zelena energija (Green energy) energija dobijena iz obnovljivih izvora energije.
132
IV Literatura
Opti pregled
European Council, Presidency conclusions, Lisbon, 23-24 March, 2000. European Council, Presidency conclusions, Brussels, 13 -14 March 2008. European Council, Presidency Conclusions, Brussels, 25-26 March 2010. European Council, Presidency Conclusions, Brussels. 17 June 2010.
133
IV Literatura
European Commission, Consultation on the Future Europe 2020 Strategy, COM (2009) 647 nal. Brussels. 24. 11. 2009. European Commission, Lisbon Strategy Evaluation Document. SEC (2010) 114 nal, Brussels. 2. 2. 2010. European Commission, Europe 2020 Background Information for the Informal European Council. 11. 2. 2010. European Commission, Europe 2020 public consultation. Overview of responses, SEC (2010) 246 nal, Brussels, 4. 3. 2010. European Commission. Europe 2020 A Strategy for Smart, Sustainable and Inclusive Growth, COM (2010) 2020. Brussels, 3. 3. 2010. European Commission, Europe 2020 Integrated Guidelines for the Economic and Employment Policies of the Member State,. SEC (2010) 488 nal, Brussels. 27. 4. 2010. European Commission, Reinforcing economic policy coordination, COM (2010) 250 nal, Brussels. 12. 5. 2010.
European Commission, Europe 2020 Flagship Initiative Innovation Union, COM (2010) 546 nal, Brussels, 6.10.2010, internet: http://ec.europa.eu/research/innovationunion/pdf/innovation-union-communication_en.pdf#view=t&pagemode=none European Commission, Youth on the Move, An initiative to unleash the potential of young people to achieve smart, sustainable and inclusive growth in the European Union, COM(2010) 477 nal, Brussels, 15. 9. 2010, internet: http://ec.europa. eu/education/yom/com_en.pdf European Commission, A Digital Agenda for Europe, COM (2010) 245 nal/2, Brussels, 26.8.2010, internet: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=COM:2010:0245:FIN:EN:PDF European Commission, A resource-efficient Europe Flagship initiative under the Europe 2020 Strategy, COM(2011) 21, Brussels, 26.1. 2011, internet:http:// ec.europa.eu/resource-efcient-europe/ pdf/resource-efcient_europe_en.pdf European Commission, An Integrated Industrial Policy for the Globalisation EraPutting Competitiveness and Sustainability at Centre Stage, COM(2010) 614,
134
Evropa
2020
Brussels, internet: http://ec.europa.eu/ enterprise/policies/industrial-competitiveness/industrial-policy/files/communication_on_industrial_policy_en.pdf European Commission, An Agenda for new skills and jobs: A European contribution towards full employment, COM (2010) 682 nal, Strasbourg, 23.11. 2010, internet: http:// eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=COM:2010:0682:FIN:EN:PDF European Commission, The European Platform against Poverty and Social Exclusion: A European framework for social and territorial cohesion, COM (2010) 758 nal, Brussels, 16.12. 2010, internet: http://eurlex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ. do?uri=COM:2010:0758:FIN:EN:PDF European Commission, Annual Growth Survey: advancing the EUs comprehensive response to the crisis, COM (2011) 11 nal, Brussels, 12. 1. 2011 V. Samardija, H. Butkovi, From the Lisbon Strategy to Europe 2020, IMO, Zagreb, 2010. Tilford, S. and Whyte, P. The Lisbon Scorecard X: The Road to 2020, Centre for European Reform, London, 2010.
Internet portali
Detaljne informacije o Lisabonskoj strategiji http://ec.europa.eu/archives/growthandjobs_2009/ Internet portal Evropa 2020 http:// ec.europa.eu/europe2020/index_en.htm Unija inovacija (engl. Innovation Union) http://ec.europa.eu/research/innovationunion/index_en.cfm Mladi u pokretu (engl. Youth on the Move) http://europa.eu/youthonthemove/index_en.htm Evropska digitalna agenda (engl. A digital Aenda for Europe) http://ec.europa. eu/information_society/digital-agenda/ index_en.htm Resursno ekasna Evropa (engl. Resource Efficent Europe) http://ec.europa.eu/resource-efcient-europe/index_en.htm Industrijska politika za globalizacijsku eru (engl. An Industrial Policy for the Globalisation Era) http://ec.europa.eu/enterprise/policies/industrial-competitiveness/ industrial-policy/index_en.htm
135
IV Literatura
Agenda za nove vetine i poslove (engl. An Agenda for New Skills and Jobs) http://ec.europa.eu/social/main. jsp?langId=en&catId=958 Evropska platforma protiv siromatva (engl. European Platform against Poverty) http://ec.europa.eu/social/main. jsp?catId=961&langId=en Statistiki zavod EU (Eurostat). Indikatori i relevantni statistiki podaci za Evropa 2020 http://epp.eurostat.ec.europa.eu/ portal/page/portal/europe_2020_indicators/headline_indicators
Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji (2010) Zaposlenost i zarade, FREN, br. 21, str. 17-21. Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji (2011) Zaposlenost i zarade, FREN, br. 23, str. 16-20. Leon-Ledesma, M. & McAdam, P. (2003) Unemployment, Hysteresis and Transition, Working Paper No. 234, European Central Bank, May. Martin, J. P. (2000) What works among active labour market policies: evidence from OECD countries experiences,OECD Economic Studies, No. 30. MAT i FREN (2010) Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2010-2020, Beograd, pristupljeno 15.02.2011. na: http://www.fren.org.rs/ attachments/074_001%20Makroekonomska%20Projekcija%20Razvoja%20 Srbije%202011-2020.pdf Mikhail, O. (2002) Hysteresis and Persistence in Unemployment: a Denition, University of Central Florida, radna verzija, pristupljeno 18. 2. 2011. na:http://sdamerican. com/osmikhail/research/hysteresis-persistence/hysteresis-persistence-ue.pdf
Zapoljavanje
Altiparmakov, N. (2011) Naplata i raspodela poreza na zarade u Srbiji: pogled unapred, Kvartalnimonitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 23, str. 64-70. Arandarenko, M. (2011) Trite rada u Srbiji: Trendovi, institucije, politike, Centar za izdavaku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prvo izdanje. Card, D. et al (2009) Active Labor Market Policy Evaluations: A Meta-Analysis,IZA DP No. 4002.
136
Evropa
2020
Vlada Republike Srbije (2010) Srbija 2020: Koncept razvoja Republike Srbije do 2020. godine, Nacrt za javnu raspravu, decembar, pristupljeno 26.1. 2011. na: http://www.predsednik.rs/mwc/pic/ doc/SRBIJA%202020%20FINAL%20 18122010.pdf Zelovi, M. (2010) Trokovi preduzeca zbog opterecenja suvinim administrativnim procedurama,Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 21, str. 68-72. Peport to the EC: PROJECT EUROPE 2030 Challenges and Opportunities, Group on the Future of the EU 2030, May 2010 Science, technology and innovation in Europe, Eurostat, parts: R&D expenditure, R&D personnel, Innovation, Patents, High-technology, 2010 Vlastimir Mateji, RAZVOJ SRBIJE ZASNOVAN NA ZNANJU: POMODNA PRIA ILI STVARNA MOGUNOST, Zbornik radova, Nauni skup TKR, Udruenje tehnologija i drutvo, Beograd, 2008.
Istraivanja, razvoj i inovacije (IRI)

Conclusions, European Council, CO EUR 9, CONCL 2, 17 June 2010. EUROPE 2020 A European strategy for smart, susainable and inclusive growth, COMMUNICATION FROM THE COMMISSION, European Commission, COM (2010) 2020, 3. 3. 2010 Maria Joao Rodrigues, ON THE EU2020 FROM LISBON, The Lisbon Agenda Group, www.mariajoaorodrigues.eu
Klimatske promene
Analysis of options to move beyond 20% greenhouse gas emission reductions and assessing the risk of carbon leakage, European Commission, COM (2010) 265 nal, Brussels, 26. 5. 2010. Belgrade Initiative: enhancing the regional South-East European cooperation in the eld of climate change Climate Change Framework Action Plan for the South-Eastern European region and the establishment of a subregional, virtual Climate Change
137
IV Literatura
related centre for research and systematic observation, education, training, public awareness, and capacity building, ECE/ BELGRADE.CONF/2007/20, ECE/BELGRADE.CONF/2007/20/Add.1 Decision 280/2004/EC of the European Parliament and of the Council of 11 February 2004 concerning a mechanism for monitoring Community greenhouse gas emissions and for implementing the Kyoto Protocol, OJL 49, 19. 2. 2004. Decision No 406/2009/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the effort of Member States to reduce their greenhouse gas emissions to meet the Communitys greenhouse gas emission reduction commitments up to 2020, OJ L 140, 5. 6. 2009. Directive 2003/87/EC of the European Parliament and of the Council of 13 October 2003 establishing a scheme for greenhouse gas emission allowance trading within the Community and amending Council Directive 96/61/EC, OJ L 275, 25. 10. 2003. Directive 2009/31/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the geological storage of
carbon dioxide and amending Council Directive 85/337/EEC, European Parliament and Council Directives 2000/60/ EC, 2001/80/EC, 2004/35/EC, 2006/12/ EC, 2008/1/EC and Regulation (EC) No 1013/2006, OJ L 140, 5. 6. 2009. Energy 2020 - A strategy for competitive, sustainable and secure energy, European Commission, COM (2010) 639 nal, Brussels, 10. 11. 2010. Europe 2020 a strategy for smart, sustainable and inclusive growth, European Commission, COM (2010) 2020. Brussels. 3 March 2010. Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2010. Initial National Communication of the Republic of Serbia under the United Nations Framework Convention on Climate Change, The Ministry of Environment and Spatial Planning, Belgrade, 2010. (http:// unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1. pdf or http://www.ekoplan.gov.rs/en/upload-centar/dokumenti/zakoni-i-nacrtizakona/propisi/serbia_inc_english_version.pdf)
138
Evropa
2020
Limiting Global Climate Change to 2 degrees Celsius - The way ahead for 2020 and beyond, Communication from the Commission, of 10 January 2007, COM (2007)2 nal, Brussels, 10. 1. 2007. Nacionalna strategija odrivog razvoja, Vlada Republike Srbije. Beograd, 2008. http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategijaodrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf (Slubeni glasnik RS, br. 57/08). Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Beograd, 2010. (http://www. srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija. php?id=45678) Nacionalni program zatite ivotne sredine, Vlada Republike Srbije. Beograd, 2010. (Slubeni glasnik RS, broj 12/2010); http://www.ekoplan.gov.rs/src/7-Ostaladokumenta-127-document.htm Odgovori na upitnik EU poglavlje 27 ivotna sredina, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. (http://www.seio.gov.rs/ code/navigate.asp?Id=2) Odgovori na upitnik EU poglavlje 15 Energetika, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. (http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=2) Presidency Conclusions, European Council, Lisbon. 23-24 March 2000. Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2010); Regulation (EC) No 842/2006 of the European Parliament and of the Council of 17 May 2006 on certain uorinated greenhouse gases, OJ L 161, 14. 6. 2006. - Resolution of 16 June 2010 on EU 2020, European Parliament. 2010. (http:// www.europarl.europa.eu/sides/getDoc. do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P7-TA2010-0223+0+DOC+XML+V0//EN) Strategija bioloke raznovrsnosti Republike Srbije za period od 2011. do 2018. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. http://www.rapp.gov.rs/media/zakoni/ Zakon_o_prostornom_planu_RS-cir.pdf; Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd. 2005. Slubeni glasnik RS, broj 44/2005) http://www.srbija.gov.rs/extle/ sr/60775/strategija_energetika_lat.zip
139
IV Literatura
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije. Vlada Republike Srbije. Beograd, 2006. (http://www.minpolj.sr.gov.yu/index. php?Itemid=75&id=64&option=com_ content&task=view;) Strategija uvoenja istije proizvodnje u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Beograd. 2009. (Slubeni glasnik RS, broj 17/09), (http://www. srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija. php?id=45678) Todi, D, Ekoloka politika EU u svetlu stratekih opredelenja u oblasti odrivog razvoja, Pravni ivot, str. 53-66. Todi, D, Petrovi, S, Klimatske promene i turizam u stratekim dokumentima Republike Srbije, Zbornik radova: Peta regionalna konferenecija ivotna sredina ka Evropi, Beograd, 4-5. juni 2009. godine, Ambasadori ivotne sredine i Privredna komora Srbije, Beograd, str. 38-42. Todi, D, Vukasovi, V, Ekoloka kriza i odgovor meunarodne zajednice (izbor najznaajnijih meunarodnih dokumenata i jugoslovenskih propisa), Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2003.
Vukasovi, V, Todi, D, Environmental Law (Serbia), International Encyclopedia of Laws, Suppl. 68 (April 2009), Kluwer Law International, BV, The Netherlands, 2009. White paper, Adapting to climate change: Towards a European framework for action, Commission of the European Communities, Brussels, COM (2009) 147/4
Energija
Barroso, J.M: Presentation: Energy Priorities for Europe President of the European Commission to the European Council of 4. February 2011 Commission Staff Working Document Results of the Public Consultation on the Stocktaking Document towards a New Energy Stgrategy for Europe 20112020, accompaniyng document to the Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: Energy 2020 A Strategy for Competitive, Sustainable and Secure Energy, Brussels, 10. 11. 2010.
140
Evropa
2020
Commission Staff Working Document: Serbia 2010 Progress Report, Accompanying the Communication from the Commission to the European Parliament and the Council, Enlargement Strategy and main challenges 2010-2011 Brussels, 9. 11. 2011. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: Energy Efciency Plan 2011, Brussels, 8. 3. 2011. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: A Resource Efcient Europe Flagship initiative under the Europe 2020 Strategy, Brussels, 26. 1. 2011. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: An Integrated Industrial Policy for the Globalisation Era putting Competitiveness and Sustainability at Centre Stage, Brussels, December 2010. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: Energy 2020 A Strategy for Competitive, Sustainable and Secure Energy, Brussels, 10. 11. 2010. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: Energy Infrastructure Priorities, for 2020 and beyond a Blue print for an Integrated European Energy Network, Brussels, 17. 11. 2010. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: A Roadmap for Moving to a Competitive Low Carbon Economy in 2050, Brussels, 8. 3. 2011. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: Tackling the Challenges in Commodity Markets and on Row Materials, Brussels, 2. 2. 2011.
141
IV Literatura
Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee and the Committee of the Regions: The European Platform Against Poverty and Social Exclusion: A European Framework for Social and Territorial Cohesion, Brussels, 16. 12. 2010. Europe 2020 a strategy for smart, sustainable and inclusive growth, European Commission, COM (2010) 2020. Brussels. 3 March 2010. European Commission: EU Energy Projects Funded Under the European Economic Recovery Programme, Brussels, 2010. Initial National Communication of the Republic of Serbia under the United Nations Framework Convention on Climate Change, The Ministry of Environment and Spatial Planning, Belgrade, 2010. (http://unfccc.int/resource/docs/natc/srbnc1.pdf or http://www.ekoplan.gov.rs/en/uploadcentar/dokumenti/zakoni-i-nacrti-zakona/ propisi/serbia_inc_english_version.pdf) Izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja,
Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2010. Legge Thomas: Rival Visions of TransAtlantic Energy Security, Paper, Brussels Forum, March 2011. Nacionalna strategija odrivog razvoja, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2008 http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/cir/strategija-odrzivog-razvoja/ Nacionalna strategija za ukljuivanje Republike Srbije u mehanizam istog razvoja Kjoto protokola za sektore upravljanja otpadom, poljoprivrede i umarstva, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja. Beograd, 2010. (http://www. srbija.gov.rs/vesti/dokumenti_sekcija. php?id=45678) Odgovori na upitnik EU poglavlje 15 Energetika, Vlada Republike Srbije, Beograd, 2010. (http://www.seio.gov.rs/ code/navigate.asp?Id=2) Prostorni plan Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 88/2010. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Vlada Republike Srbije, Beograd. 2005. Slubeni glasnik
142
Evropa
2020
RS, broj 44/2005) http://www.srbija. gov.rs/extfile/sr/60775/strategija_energetika_lat.zip like Srbije. Odgovori na Upitnik Evropske komisije. http://www.media.srbija.gov.rs/ medsrp/dokumenti/odgovori_na_upitnik_ ek_cyr2011.zip. Pristupljeno 28.2.2011. Vukasovi, M., & Sarrico, C. (2010). Inequality in Higher Education: Denitions, Measurements, Inferences. The Serbian Case. U Gaele, Goastellec (ed.), Understanding Inequalities in, through and by Higher Education, 1-16. Rotterdam: Sense Publishers. https://www.sensepublishers.com/files/9789460913082PR.pdf. Pristupljeno 5. 4. 2011.
Obrazovanje
Corbett, A. (2005). Universities and the Europe of Knowledge: ideas, institutions and policy entrepreneurship in European Community higher education policy, 19552005. Basingstoke: Palgrave Macmillan Petkovska, S., & Vukasovi, M. (2009). Ekasnost i pravinost sistema studentskog standarda. U Markovi, J. (Ur). Analiza karakteristika siromatva u Srbiji, 99-114. Beograd: Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromatva. http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2009/11/ Analiza-karakteristika-siromastva-u-Srbiji.pdf. Pristupljeno 5. 4. 2011. Srbija 2020 (nacrt za javnu raspravu). http://www.predsednik.rs/mwc/pic/ doc/SRBIJA%202020%20FINAL%20 18122010.pdf. Pristupljeno 28. 2. 2011. Vlada Republike Srbije (2011). Poglavlje 26: obrazovanje i kultura. U Vlada Repub-
Socijalna inkluzija i smanjenje siromatva

Arandarenko et al (2011) Simulacija efekata Predloga novog Zakona o socijalnoj zatiti na distribuciju i siromatvo u Srbiji, Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 23, str. 56-63. Breidahl, K. N. & Clement S. L. (2010) Does Active Labour Market Policy have an Impact on Social Marginalization?, Social Policy & Administration, Vol. 44, No. 7, December, pp. 845864.
143
IV Literatura
Vlada Republike Srbije (2010) Praenje socijalne ukljuenosti u Srbiji, izvetaj, pristupljeno 10. 2. 2011. na: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/uploads/2010/03/ Pregled-stanja-socijalne-ukljucenosti-uSrbiji-jul-2010.pdf Vlada Republike Srbije (2010) Srbija 2020: Koncept razvoja Republike Srbije do 2020. godine, Nacrt za javnu raspravu, decembar, pristupljeno 26. 1. 2011. na: http://www.predsednik.rs/mwc/pic/ doc/SRBIJA%202020%20FINAL%20 18122010.pdf Vlada Republike Srbije (2011) Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva u Republici Srbiji za period 2008 2010. godine, usvojen 17. 3. 2011. pristupljeno 30. 3. 2011. na: http://www.inkluzija.gov.rs/wp-content/ uploads/2011/03/Prvi-nacionalni-izvestaj-o-socijalnom-ukljucivanju-i-smanjenju-siromastva.pdf
144
Impresum
Izdava Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31 Beograd www.emins.org Za izdavaa Maja Bobi Urednica Jasminka Kronja Autori Jasminka Kronja Sonja Avlija Vlastimir Mateji Dragoljub Todi Aleksandar Kovaevi Jelena Brankovi
Lektura i korektura Marija Todorovi Dizajn Igor Sergej Sandi igor.sandic@issstudiodesign.com ISBN: 978-86-82391-62-3 Tira 1.500 tampa Mladost, Loznica 2011.
146
Miljenja i stavovi izraeni u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odraavaju neophodno i zvanine stavove Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) niti Fonda za otvoreno drutvo (FOS).
CIP - , 341.217.02(4-672EU:497.11)(035) 341.176(4-672EU)(035) 341.232(4-672EU)(035) VODI kroz strategiju Evropa 2020 / [Jasminka Kronja ... et al.]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2011 (Loznica : Mladost grup). - 146 str. : ilustr. ; 24 cm Podatak o autorima preuzet iz kolofona. Tira 1.500. - Str. 7-9: Predgovor / Ognjen Miri. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija: str. 133-144. ISBN 978-86-82391-62-3 1. , , 1950- [] a) - - - b) - COBISS.SR-ID 183795468
2020
Evropa

EU Strategy 2020

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

EU Strategy 2020

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Evropa

Vodi kroz strategiju

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

1.2.  Rezultati lisabonske strategije

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.1.  Proces donoenja strategije

9 European Council, 13/14 March 2008, Presidency conclusions, Brussels.

2.2.1.  Tri prioritetne oblasti

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.2.2. Pet glavnih ciljeva

Pet glavnih ciljeva strategije Evropa 2020

* Poveati procenat BDP koji se izdvaja za * Ostvariti 20/20/20 klimatsko-energetski

2.2.3.  Sedam vodeih inicijativa

* Smanjiti broj ljudi koji ive ispod linije siro-

matva za 25%, to e predstavljati izlazak preko 20 miliona ljudi iz siromatva.

2.2.4.  Deset integrisanih smernica

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Deset integrisanih smernica strategije Evropa 2020

2.2.5.  Jaanje koordinacije ekonomske politike

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.3.  Instrumenti za implementaciju strategije

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Pregled zaduenja Evropske institucije i tela

2.4.  Podela zadataka i odgovornosti

* Godinja sveukupna ocena

* Monitoring i uzajamno ocenjiva-

* Godinji pregled situacije na

* Uestvuje u svakoj fazi procesa

* Evropski ekonomski socijalni koOstale institucije

* Uspeh strategije zavisi od uklju-

Pregled zaduenja Zemlje lanice EU

* Prezentovanje programa staDravni organi

* Budui da su u mnogim zeRegionalni i lokalni organi vlasti

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

3.  Relevantnost strategije Evropa 2020 za zemlje kandidate

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I  Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

I Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

Evropa 2020 i Srbija

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

II Tematski pregled Evropa 2020 i Srbija

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

II Tematski pregled Evropa 2020 i Srbija

2.  Politika zapoljavanja u Srbiji: 2010-2020.

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

II Tematski pregled Evropa 2020 i Srbija

Vodi kroz strategiju Evropa 2020

II Tematski pregled Evropa 2020 i Srbija

3.  Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategije Evropa 2020 u oblasti zapoljavanja

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

1.2. Rezultati lisabonske strategije

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.1. Proces donoenja strategije

2.2.1. Tri prioritetne oblasti

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.2.3. Sedam vodeih inicijativa

2.2.4. Deset integrisanih smernica

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.2.5. Jaanje koordinacije ekonomske politike

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.3. Instrumenti za implementaciju strategije

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2.4. Podela zadataka i odgovornosti

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

3. Relevantnost strategije Evropa 2020 za zemlje kandidate

I Opti pregled - Put od Lisabonske strategije do strategije Evropa 2020

2. Politika zapoljavanja u Srbiji: 2010-2020.

3. Preporuke za pribliavanje Srbije ciljevima strategije Evropa 2020 u oblasti zapoljavanja

1. Uloga istraivanja, razvoja i inovacija u strategiji Evropa 2020

2.1. Glavni cilj i inicijativa vodilja istraivanja, razvoja i inovacija na nivou EU

2.2. Kljune inicijative i praktine akcije istraivanja, razvoja i inovacija na nivou EU

2.3. Nova industrijska inovaciona politika EU konkurentnost zasnovana na inovacijama

3. Stanje u Srbiji u poreenju sa Evropskom unijom

4. Kljune karakteristike istraivakog, razvojnog i inovacionog sistema Srbije

1. Ciljevi strategije Evropa 2020 u oblasti klimatskih promena

2. Politika Republike Srbije u oblasti klimatskih promena

3. Razlike i slinosti izmeu Republike Srbije i EU u oblasti klimatskih promena

1. Energija u kontekstu programa Evropa 2020

2. Plan stratekih energetskih tehnologija (SET plan)

a kanalie nansiranje u pravcu prekod graninih projekata od ukupnog evropskog interesa.

3. Stanje u Republici Srbiji