1.

Informacioni izvori i signali

Informcioni izvori Komunikcioni sistem prihvt input od jednog ili vie izvor i isporuuje informcije od dtog izvor do doreene destincije. Z neku mre u! ko to je glo"lni Internet! izvor i destincij informcij su pr plikcionih progrm koji generiu i konzumirju podtke. #eutim! teorij komunikcije podtk se koncentrie n komunikcione sisteme ni eg nivo! i primenjuje se n "ilo koje izvore informcij. $ primer! pored konvencionlnih kompjuterskih periferij ko to su tsttur i mi! informcioni izvori mogu ukljuivti mikrofone! senzore! i merne ureje! ko to su termometri i vge. %lino tome! destincije ukljuuju udio izlzne ureje ko to su zvunici i slulice ko i ureje ko to su &'( diode koje emituju svetlost. %utin je) *okom istr ivnj komunikcije podtk! znjno je zpmtiti d izvor informcij mo e "iti "ilo koji i ukljuuje ureje osim kompjuter. Anlogni i digitlni signli Komunikcij podtk uprvlj s dv tip informcij) nlogni i digitlni. +nlogni signl krkterie kontinueln mtemtik funkcij , kd se input menj od jedne vrednosti do druge! to ini pomernjem kroz sve mogu-e intermedijrne vrednosti. $suprot tome! digitlni signl im fiksn set vlidnih nivo! svk promen se sstoji od momentlnog pomernj od jednog vlidnog nivo do drugog. %lik ..1 ilustruje ovj koncept prikzom primer kko signli iz nlognog izvor i digitlnog izvor vrirju tokom vremen. $ ovoj slici! nlogni signl mo e rezultovti ko se meri izlz iz mikrofon! digitlni signl mo e rezultovti ko se meri izlz iz kompjuterske tstture.

%lik ..1 Ilustrcij /0 nlognog signl! i /"0 digitlnog signl 1eriodini i periodni signli %ignli se u irem smislu klsifikuju ko periodini i periodini /ponekd se koristi nziv neperiodini0! u zvisnosti od tog d li se ponvljju. $ primer! nlogni signl n slici ..1/0 je periodin tokom prikznog vremenskog intervl jer se signl ne ponvlj! slik ..2 ilustruje signl koji je periodin /tj! ponvlj se0. 1

%lik ..2 1eriodin signl se ponvlj %inusni talasi i karakteristike signala 3ide-emo da ve-i deo analize komunikacije podataka ukljuuje upotre"u sinusidnih trigonometrijskih funkcija! pose"no sinusa! to se o"ino skra-uje na sin. %inusni talasi su pose"no znaajni kod izvora informacija jer prirodni fenomeni proizvode sinusne talase. $a primer! kada mikrofon primi neki ton! autput je sinusni talas. %lino tome! elektromagnetna radijacija se mo e predstaviti kao sinusni talas. 4vde smo pose"no zaniteresovani za sinusne talase koji odgovaraju signalu koji oscilira u vremenu! kao to je talas koji je ilustrovan na slici . Zakljuak je) Sinusni talasi su fundamentalni za obradu inputa jer mnogi prirodni fenomeni proizvode signal koji odgovara sinusnom talasu kao funkcija vremena. 1ostoje etiri znaajne karakteristike signala koji se odnose na sinusne talase) , , , , 5rekvencija) "roj oscilacija u jedinici vremena /o"ino sekunde0 +mplituda) razlika izmeu maksimalne i minimalne visine talasa 5aza) dokle se start sinusnog talasa pomera od referentnog vremena *alasna du ina) du ina ciklusa dok se signal iri kroz medij

Talasna duina se odreuje brzinom kojom se signal iri /tj.! funkacija je osnovnog medija0. 4stale tri karakteristike se mogu izraziti matematiki. +mplituda je najjednostavnija za razumevanje. %etimo se da sin/6t0 proizvodi vrednosti izmeu -1 do +1! i ima aplitudu 1. *ako! ako se vrednost pomno i sa A! amplituda rezultuju-eg talasa je A. #atematiki! faza je dodatak koji se dodaje na t i koji pomera sinusni talas na desno ili levo du 7,ose. *ako! sin/6t 8 90 ima fazu 9. Frekvencija signala se meri brojem ciklusa sinusnog talasa u sekundi, Hertz. Kompletan sinusni talas zahteva 2: radijana. *ako! ako je t vreme u sekundama! a 6 ; 2:! sin/6t0 ima frekvenciju od 1 <ertz. %lika ..= ilustruje ove tri matematike karakteristike.

%lika ..= Ilustracija frekvencije! aplitude i faze 5rekvencija se mo e izraunati kao inverzija vremena potre"nog za jedan ciklus! to je poznato kao period. 1rimer sinusnog talasa na slici ..=a ima period T ; 1 sekundi! i frekvenciju od 1>* ili 1 <ertz. 1rimer na slici ..=" ima period od T ; ?!@ sekundi! pa je njegova frekvencija 2 <ertzA gde se o"e smatraju veoma niskom frekvencijom. *ipini komunikacioni sistemi koriste visoke frekvencije koje se esto mere milionima ciklusa u sekundi. (a "i se razjasnile visoke frekvencije! in enjeri izra avaju vreme u delovima sekunde ili izra avaju frekvenciju jedinicama kao to je megahertz. %lika ..B prikazuje vremenske skale i opte prefikse koji s ekoriste sa frekvencijom. Jedinica vremena rednost Jedinica frekvencije rednost %ekunde /s0 1?? sekundi <ertz /<z0 1?? <z #ilisekunde /ms0 1?,= sekundi Kilohertz /K<z0 1?= <z ,. #ikrosekunde /Cs0 1? sekundi #egahertz /#<z0 1?. <z $anosekunde /ns0 1?,D sekundi Eigahertz /E<z0 1?D <z ,12 1ikosekunde /ps0 1? sekundi *erahertz /*<z0 1?12 <z %lika ..B 1refiksi i a"revijacije za jedinice vremena i frekvencije Kompozitni signali %ignali kao to su oni koji su ilustrovani na slici ..= se klasifikuju kao jednostavni jer se sastoje od jednog sinusnog talasa koji se ne mo e rastavljati. F praksi! ve-ina signala se klasifikuje kao kompozitni jer se signal mo e rastavljati na set jednostavnih sinusnih talasa. $a primer! slika ..@ ilustruje ilustruje kompozitni signal koji se formira dodavanjem dva jednostavna sinusna talasa. =

%lika ..@ Ilustracija kompozitnog signala koji je formiran od dva jednostavna signala Znaaj kompozitnih signala i sinusne funkcije Zato komunikacija podataka izgleda neodvojiva od sinusnih funkcija i kompozitnih signalaG Kada govorimo o modulaciji i demodulaciji! uviamo jedan od primarnih razloga) signali koji su rezultat modulacije su o"ino kompozitni signali. Za sada! samo je "itno shvatiti motivaciju) , , #odulacija o"ino formira kompozitan signal #atematiar 5ourier je otkrio da je mogu-e rastaviti kompozitni signal na njegove sastavne delove! set sinusnih funkcija! svaka sa frekvencijom! amplitudom! i fazom

5ourierove analize pokazuju da ako je kompozitni signal periodian! sastavni delovi -e takoe "iti periodini. *ako! vide-emo da ve-ina sistema za komunikaciju podataka koristi kompozitne signale za prenos informacija) kompozitni signal se kreira na strani poiljaoca! a primalac rastavlja signal na originalne jednostavne komponente. Zakljuak je) Matemati ka metoda koju je otkrio !ourier omogu"ava primaocu da rastavi kompozitni signal na sastavne delove. 1redstavljanje domena vremena i frekvencije Z"og toga to su fundamentalni! kompozitni signali su intenzivno prouavani i pronaeno je nekoliko metoda za njhovo predstavljanje. 3e- smo videli jedno predstavljanje na ranijim slikama) grafik signala kao funkcije vremena. In enjeri ka u da ovakav grafik predstavlja signal u domenu vremena /time domain0. B

Elavna alternativa predstavljanju domenom vremena je poznata kao predstavljanje domenom frekvencije /fre#uenc$ domain0. Erafik domena frekvencije pokazuje set jednotavnih sinusnih talasa koji sainjavaju kompozitnu funkciju. H,osa daje aplitudu! a 7,osa daje frekvenciju. *ako se funkcija +sin/2:t0 predstavlja sa jednom linijom visine + koja je pozicionirana na 7;t. $a primer! grafik domena frekvencije na slici ... predstavlja kompozit sa slike ..@c /dijagrami domena frekvencije koji se koriste u stvarnim sistemima komunikacije podataka imaju 7,osu koja ide do hiljada miliona <erca0.

%lika ... 1redstavljanje sin/2:t0 i ?!@sin/2:2t0 u domenu frekvencije 4va slika pokazuje set jednostavnih periodinih signala. 1redstavljanje domenom frekvencije se takoe mo e koristiti sa neperiodinim signalima! ali aperiodino predstavljanje nije znaajno za razumevanje teme. Iedna od prednosti predstavljanja domenom frekvencije je kompaktnost. F poreenju sa predstavljanjem domenom vremena! ovo predstavljanje je i malo i lako za itanje jer svaki sinusni talas zauzima jednu taku na 7,osi. 4va prednost postaje jasna kada kompozitni signal sadr i mnogo jednostavnih signala. 4pseg analognog signala %koro svi su uli za Jopseg mre eK! i razumeju da je "olja mre a sa ve-im opsegom. Kasnije -emo govoriti o definiciji opsega mre e. Za sada! istra i-emo "lizak koncept! analogni opseg. 4pseg analognog signala definiemo kao razliku izmeu najviih i najni ih frekvencija sastavnih delova /tj.! najvie i najni e frekvencije postignute 5ourier analizom0. F najjednostavnijem primeru sa slike ..@c! 5ourier analiza proizvodi signale od 1 i 2 <erca! to znai da je opseg razlika! ili 1 <erc. 1rednost grafika domena frekvencije postaje jasna kada s eo"raunava opseg jer su najvie i najni e frekvencije oigledne. $a primer! grafik na slici ... jasno pokazuje da je opseg 1.

%lika ..L pokazuje grafik domena frekvencije sa frekvencijama merenim Kilohertz,ima /K<z0. 4vakve frekvencije su u opsegu koje ljudsko uvo uje. $a ovoj slici! opseg je razlika izmeu najvie i najni e frekvencije /@K<z , 1K<z ; BK<z0.

%lika ..L Erafik domena frekvencije analognog signala sa opsegom od BK<z Zakljuak je) Opseg analognog signala je razlika izme%u najvi&e i najni'e frekvencije njegovih komponenti. Ako se signal prika'e u domenu frekvencije( opseg je veoma jednostavno obra unati. (igitalni signali i nivoi signala 1ored toga to se mogu predstaviti analognim signalom! informacije se takoe mogu predstaviti digitalnim signalom. (efinisali smo da je signal digitalan ako je iza"ran fiksan set validnih nivoa i da je u "ilo kom vremenu taj signal na jednom od validnih nivoa. $eki sistemi koriste napon za predstavljanje digitalnih vrednosti tako to pozitivan napon predstavlja logikom jedan! a nula napon predstavlja logiko nula. $a primer! 8@ volti se mo e koristiti za logiko jedan! a ? volti za logiko nula. +ko se koriste samo dva nivoa napona! svaki nivo predstavlja jednom "itu podataka /? ili 10. #eutim! neki fiziki prenosni mehanizmi mogu podr ati vie od dva nivoa signala. Kada su dostupni viestruki digitalni nivoi! svaki nivo mo e predstavljati vie "ita. $a primer! uzmimo sistem koji koristi etiri nivoa napona) ,@ volti! ,2 volti! 82 volti! i 8@ volti. %vaki nivo mo e predstavljati dva "ita podataka kao to slika ..M ilustruje.

%lika ..M /a0 (igitalni signal koji koristi dva nivoa! i /"0 digitalni signal koji koristi etiri nivoa Kao to slika pokazuje! glavna prednost upotre"e vie nivoa signala je mogu-nost predstavljanja vie od jednog "ita u jednom vremenu. $a slici ..M"! na primer! ,@ volti predstavlja dvo"itnu sekvencu ))! ,2 volti predstavlja )1! 82 volti predstavlja 1)! a 8@ volti predstavlja 11. Z"og toga to se koriste viestruki nivoi signala! svaki vremenski slot mo e da prenosi dva "ita! to znai da predstavljanje sa etiri nivoa na slici ..M" alje dvostruko vie "ita po jedinici vremena od predstavljanja sa dva nivoa na slici ..Ma. 4dnos izmeu "roja nivoa potre"nih i "roja "ita koje tre"a slati je jednostavan. #ora postojati nivo signala za svaku mogu-u kom"inaciju "ita. Z"og toga to je mogu-e 2n kom"inacija sa n "ita! komunikacioni sistem mora koristiti 2n nivoa za predstavljanje n "ita. Zakljuak je) *omunikacioni sistem koji koristi dva nivoa signala mo'e da &alje samo jedan bit u nekom vremenu+ sistem koji podr'ava ,n nivoa signala mo'e da &alje n bita u nekom vremenu. #o e se uiniti da je napon proizvoljna veliina! i da se mo e posti-i proizvoljan "roj nivoa deljenjem napona na proizvoljno male delove. #atematiki! mo e se kreirati milion nivoa izmeu ? i 1 volti jednostavnim koritenjem ?!??????1 volti za jedan nivo! ?!??????2 za slede-i nivo! i tako dalje. $a alost! praktini elektronski sistemi ne mogu da razlikuju signale koji imaju male razlike u vrednosti. *ako! praktini sistemi su ogranieni na nekoliko nivoa signala. Nod i "iti u sekundi Koliko se podataka mo e poslati u datom vremenuG 4dgovor zavisi od dva aspekta komunikacionog sistema. Kao to smo videli! brzina po kojoj se podaci mogu slati zavisi od "roja nivoa signala. (rugi faktor je takoe "itan) koli!ina vremena u kom sistem ostaje na nekom nivou "re "omeranja na slede#i. $a primer! dijagram na slici ..Ma pokazuje vreme du 7,ose! a to vreme je podeljeno na osam segmenata! gde se jedan "it alje tokom svakog segmenta. +ko se komunikacioni sistem modifikuje da koristi pola vremena za neki "it! posla-e se dva puta vie "ita u isto vreme. Zakljuak je)

Alternativni metod pove"anja koli ine podataka koji se kogu preneti u datom vremenu se sastoji od smanjenja koli ine vremena za koje sistem napu&ta signal na nekom nivou. Kao i kod nivoa signala! hardver kod praktinih sistema predstavlja ogranienje na to koliko kratko to vreme mo e da "ude , ako signal ne ostane na nekom nivou dovoljno dugo! hardver koji ga prima ne-e ga mo-i detektovati. Zanimljivo je da prihva-ena mera komunikacionog sistema ne odreuje du inu vremena. Fmesto toga! in enjeri mere suprotno) koliko puta se signal mo e promeniti u sekundi! to se definie kao bod /baud0. $a primer! ako sistem zahteva da signal ostane na nekom nivou ?!??1 sekundi! ka emo da sistem funkcionie na 1??? "odova. Kljuna ideja je da i "od i "roj nivoa signala kontroliu "rzinu slanja. Ako sisitem sa dva nivoa signala funkcionie na $%%% bodova, taj sistem moe da "renosi ta!no $%%% bita u sekundi& #eutim! ako sistem koji funkcionie na 1??? "odova ima etiri nivoa signala! on mo e da prenosi 2??? "ita u sekundi /jer etiri nivoa signala mogu da predstavljaju dva "ita0. Iednaina ..1 izra ava odnos izmeu "oda! nivoa signala! i "rzine prenosa. "ita u sekundi ; "od 7 O log2 /nivoi0P Konvertovanje digitalnog signala u analogni Kako se digitalni signal mo e konvertovati u ekvivalentni analogni signalG %etimo se da prema 5ourieru! proizvoljna kriva se mo e predstaviti kao kompozit sinusnog talasa! gde svaki sinusni talas u setu ima specifinu amplitudu! frekvenciju i fazu. Z"og toga to se primenjuje na "ilo koju krivu! 5ourierova teorema se takoe primenjuje na digitalni signal. %a in enjerske perspektive! 5ourierov rezultat je nepraktian za digitalne signale jer precizno predstavljanje digitalnog signala zahteva "eskonaan set sinusnih talasa. In enjeri usvajaju kompromis) konverzija signala sa digitalnog na analogni je pribli'na. 4dnosno! in enjeri proizvode opremu za generisanje analognih talasa koji su pri"li ni digitalnom signalu. +proksimacija ukljuuje izgradnju kompozitnog signala od samo nekoliko sinusnih talasa. Niranjem sinusnih talasa koji koji su pravi umno ak frekvencije digitalnog signala! mo e se koristiti samo tri. *ani detalji prevazilaze namenu ove knjige! ali slika ..D ilustruje aproksimaciju prikazivanjem /a0 digitalnog signala i aproksimacija sa /"0 jednim sinusnim talasom! /c0kompozit originalnog sinusnog talasa plus sinusni talas = puta ve-e frekvencije! i /d0 kompozit talasa u /c0 plus jo jedan sinusni talas sa @ puta ve-om frekvencijom od originalne. /..10

%lika ..D +proksimacija digitalnog signala sa sinusnim talasima 4pseg digitalnog signala Qta je opseg digitalnog signalaG %etimo se da je opseg signala razlika izmeu najviih i najni ig frekvencijskih talasa koji sainjavaju signal. *ako! jedan nain za o"raunavanje opsega se sastoji od primene 5ourier analize da se pronau konstituentni sinusni talasi! a zatim istra e frekvencije. #atematiki! kada se primeni 5ourier analiza na kvadratni talas! kao to je digitalni signal ilustrovan na slici ..Da! analiza daje "eskonaan set sinusnih talasa. 1ored toga! frekvencije u setu se nastavljaju u "eskonanost. Znai! kada se predstavi grafikom u domenu frekvencije! ovaj set se nastavlja du 7,ose do "eskonanosti. Znaajna posledica je) -rema definiciji opsega( digitalni signal ima beskona an opseg jer !ourier analiza digitalnog signala daje beskona an set sinusnih talasa sa frekvencijama koje rastu u beskona nost. %inhronizacija i dogovaranje oko signala $ai primeri izostavljaju mnoge suptilne detalje koji su ukljueni u kreiranje odr ivog komunikacionog sistema. $a primer! da "i se garantovalo da se primalac i poiljalac sla u oko koliine vremena dodeljenog svakom elementu signala! elektronika na o"a kraja fizikog medija mora imati kolo koje -e precizno meriti vreme. 4dnosno! ako jedna strana alje signal sa 1? D elemenata u sekundi! druga strana mora da prihvati tano 1?D elemenata u sekundi. $a manjim

"rzinama! slaganje izmeu dve strane je jednostavno. #eutim! kreiranje elektronskih sistema koji -e se slagati na ve-im "rzinama koje se koriste u modernim mre ama je izuzetno teko. Io znaajniji pro"lem se pojavljuje z"og naina na koji se podaci predstavljaju u signalima. 4vaj pro"lem se odnosi na sinhronizaciju poiljaoca i primaoca. $a primer! uzmimo da primalac ne prihvati prvi "it koji stigne! i pone da interpretira podatke poev od drugog "ita. Ili uzmimo ta se deava ako primalac oekuje podatke da stignu pri ve-im "rzinama nego to poiljalac emituje podatke. %lika ..1? ilustruje kako neslaganje kod interpretacije mo e da dovede do greaka. $a ovoj slici! i poiljalac i primalac poinju i zavravaju na istoj taki u signalu! ali z"og toga to primalac dodeljuje malo manje vremena po "itu! on pogreno interpretira signal tako da izgleda da ima vie "ita nego to je poslano. F praksi! greke u sinhronizaciji mogu "iti teko primetne. $a primer! uzmimo da hardver primaoca ima greku tajminga od 1 u 1?,M. 4va greka mo e da se ne primeti ak i nakon slanja deset miliona "ita u sekvenci. Ipak! z"og toga to "rzi komunikacioni sistemi prenose giga"ite u sekundi! ovako male greke mogu se "rzo pojaviti i postati veoma znaajne.

%lika ..1? Ilustracija greke u sinhronizaciji gde primalac dozvoljava malo manje vremena po "itu od poiljaoca &inijsko kodiranje Kreirano je nekoliko tehnika koje poma u da se iz"egnu greke u sinhronizaciji. Eeneralno! postoje dva ira pristupa. F jednom pristupu! pre nego to pone da emituje podatke! poiljalac emituje poznat uzorak "ita! tipino set promenljivih ? i 1! koji omogu-ava primaocu da se sinhronizuje. F drugom pristupu! podaci se predstavljaju signalom na takav nain da ne mo e "iti za"une u vezi sa znaenjem. Izraz linijsko kodiranje koristimo za opisivanje naina na koji se podaci kodiraju u signalu. 1?

1rimer linijskog kodiranja koje eliminie dvosmislenost "i moglo "iti kako se mo e koristiti prenosni mehanizam koji podr ava tri pose"na nivoa signala. (a "i se garantovala sinhronizacija! rezervie se jedan od nivoa signala za start svakog "ita. $a primer! ako ova tri mogu-a nivoa mogu da se predstave sa ,@! ?! i 8@ volti! rezervisati ,@ za start svakog "ita. &ogiko ? se mo e predstaviti sekvencom ,@ ?! a logiko 1 sekvencom ,@ 8@. +ko specifikujemo da ni jedna druga kom"inacija nije validna! pojavljivanje ,@ volti uvek startuje "it! a primalac mo e koristiti pojavljivanje ,@ volti da se pravilno sinhronizuje sa poiljaocem. %lika ..11 ilustruje ovo predstavljanje. $aravno! upotre"a viestrukih elemenata signala za predstavljanje jednog "ita znai da se manje "ita mo e preneti po jedinici vremena. *ako! dizajneri preferiraju eme koje prenose vie "ita po elementu signala! kao to je ona na slici ..M".

%lika ..11 1rimer dva elementa signala koji se koriste ta predstavljanje svakog "ita %lika ..12 prikazuje imena tehnika linijskog kodiranja koji se najvie koriste! i grupie ih u povezane kategorije. Iako detalji prevazilaze namenu ove knjige! dovoljno je znati da iz"or zavisi od specifinih potre"a nekog komunikacionog sistema. 'ategorija Fnipolarna Nipolarna #ultinivoska #ultilinijska Zakljuak je) )in*ronizacija $RZ $e! ako se mnogo ? i 1 ponavlja $RZ,& $e! ako se mnogo ? i 1 ponavlja $RZ,I $e! ako se mnogo ? i 1 ponavlja Nifazna (a +#I $e! ako se mnogo ? ponavlja 2N1S $e! ako se mnogo duplih "ita ponavlja MN.* (a B(,1+#@ (a #&*,= $e! ako se mnogo ? ponavlja %lika ..12 Imena tehnika linijskog kodiranja u optoj upotre"i (ema

11

-ostoje razne tehnike linijskog kodiranja koje se razlikuju po tome kako upravljaju sinhronizacijom kao i drugim svojstvima kao &to je opseg koji se upotrebljava. #anester kodiranje koje se koristi u kompjuterskim mre ama 1ored liste sa slike ..12! jedan pose"an standard za linijsko kodiranje je pose"no znaajno za kompjuterske mre e) Man ester kodiranje /Manchester .ncoding0 koje se koristi kod 'terneta. (a "i se shvatilo manester kodiranje! potre"no je znati da je detektovanje tranzicije u nivou signala lake od merenja nivoa signala. Tinjenica! koja se pojavljuje iz naina na koji hardver radi! o"janjava zato #anester kodiranje koristi tranzicije umesto nivoa za definisanje "ita. *anije! umesto specifikovanja da 1 odgovara nekom nivou /npr.! 8@ volti0! #anester kodiranje specifikuje da 1 odgovara tranziciji od ? volti do pozitivnog nivoa napona. Isto tako! ? odgovara tranziciji od pozitivnog nivoa napona do nule. 1ored toga! tranzicija se pojavljuje na JsrediniK vremenskog slota alociranog na "it! to omogu-ava da se signal vrati na prethodni nivo u sluaju da podaci sadr e dve ponavljaju-e ? ili dve ponavljaju-e 1. %lika ..1= ilustruje ovaj koncept. 3arijacija poznata kao /iferencijalno Man ester kodiranje //ifferential Manchester .ncoding /takoe poznato kao 0onditional /e-hase .ncoding00 koristi relativne tranzicije umesto apsolutnih. 4dnosno! predstavljanje "ita zavisi od prethodnog "ita. 3remenski slot svakog "ita sadr i jednu ili dve tranzicije. *ranzicija se uvek pojavljuje u sredini vremena "ita. &ogika vrednost "ita se predstavlja prisustvom ili odsustvom tranzicije na poetku vremena "ita) logiko ? se predstavlja tranzicijom! a logiko 1 se predstavlja nepostojanjem tranzicije. %lika ..1=" ilustruje (iferencijalno #anester kodiranje. #o da znaajnije svojstvo diferencijalnog kodiranja predstavlja to to kodiranje radi pravilno ak i ako se dve ice koje nose signal sluajno zamene.

%lika ..1= /a0 #anester i /"0 (iferencijalno #anester kodiranjeA svaki pretpostavlja da se prethodni "it zavrio sa niskim nivoom signala 12

Konvertovanje analognog signala u digitalni #nogi izvori informacija su analogni! to znai da se moraju konvertovati u digitalnu formu za dalju o"radu /npr.! pre nego to se mogu deifrovati0. 1ostoje dva osnovna pristupa) , , 1ulsna kodna modulacija (elta modulacija

-ulsna kodna modulacija /-ulse code modulation - -0M /akronim 1U# je dvosmislen jer se mo e odnositi na optu ideju ili specifinu formu pulsne kodne modulacije koju koristi telefonski sistemA o ovome se govori kasnije00 se odnosi na tehniku gde se nivo analognog signala meri stalno pri fiksnim vremenskim intervalima i konvertuje u digitalnu formu. %lika ..1B ilustruje ove korake.

%lika ..1B *ri koraka koja se koriste kod pulsne modulacije koda %vako merenje je poznato kao uzorak! to o"janjava zato je prva faza poznata kao uzorkovanje. $akon to se za"ele i! uzorak se kvantizuje njegovim konvertovanjem u male vrednosti koje se zatim kodiraju u specifian format. Kvantizovana vrednost nije mera napona ili "ilo kog drugog svojstva signala. Fmesto toga! opseg signala od minimalnih do maksimalnih nivoa se deli na set slotova! tipino stepen 2. %lika ..1@ ilustruje ovaj koncept prikazivanjem signala koji je kvantizovan na osam slotova.

%lika ..1@ Ilustracija uzorkovanja i kvantizacije koji se koriste kod pulsne kodne modulacije 1=

$a ovoj slici est uzoraka je predstavljeno vertikalnim linijama. %vaki uzorak je kvantizovan "iranjem naj"li eg kvantum intervala. $a primer! tre-em uzorku! uzet "lizu najvie take krive! je dodeljena kvantizovana vrednost .. F praksi su kreirane male varijacije u uzorkovanju. $a primer! da "i se iz"egla nepreciznost uzrokovana kratkim skokom ili padom u signalu! mo e se koristiti usrednjavanje& 4dnosno! umesto oslanjanja na jednu meru za svaki uzorak, mogu se uzeti tri mere i izra!unati aritmeti!ka sredina& Elavna alternativa pulsnoj kodnoj modulaciji je poznata kao delta modulacija. (elta modulacija takoe uzima uzorke. #eutim! umesto slanja kvantizacije za svaki uzorak! delta modulacija alje jednu kvantizacionu vrednost koju prati niz vrednosti koje daju razliku izmeu prethodne vrednosti i trenutne vrednosti. Ideja je da prenos razlika zahteva manje "ita nego prenos punih vrednosti! pose"no ako signal ne varira "rzo. Elavni ustupak kod delta modulacije se pojavljuje z"og efekta greke V ako se "ilo koja stavka u sekvenci izgu"i ili oteti! sve naredne vrednosti -e "iti pogreno interpretirane. *ako! komunikacioni sistemi koji oekuju da se vrednosti podataka izgu"e ili promene tokom prenosa o"ino koriste pulsnu kodnu modulaciju /pulse code modulation V 1U#0. $WXuist teorema i "rzina uzorkovanja Nilo da se koristi pulsna kodna modulacija ili delta modulacija! analogni signal se mora uzorkovati. Koliko esto analogni signal tre"a uzorkovatiG Fzimanje premalo uzoraka /poznato kao undersampling0 znai da digitalne vrednosti daju samo gru"u aproksimaciju originalnog signala. Fzimanje previe uzoraka /poznato kao oversampling0 znai da -e se generisati vie digitalnih podataka! koji koriste vie opsega. #atematiar $WXuist je otkrio odgovor na pitanje koliko je potre"no uzorkovanja) "rzina uzorkovanja ; 2 7 fma7 /..20

gde je fma7 najvia frekvencija u kompozitnom signalu. Rezultat! koji je poznat kao $WXuist teorema o"ez"euje praktino reenje za pro"lem) uzorkovati signal najmanje dva puta "r e od najvie frekvencije koja se mora ouvati. $WXuist teorema i prenos u telefonskom sistemu Kao pose"an primer $WXuist teoreme uzmimo telefonski sistem koji je originalno dizajniran za prenos glasa. #erenja ljudskog glasa pokazuju da ouvanje frekvencija izmeu ? i B??? <z o"ez"euje prihvatljiv kvalitet zvuka. *ako $WXuist teorema specifikuje da kada se konvertuje glasovni signal iz analognog u digitalni! on tre"a da se uzorkuje po "rzini od M??? uzoraka u sekundi. (a "i se dalje o"ez"edila razumno kvalitetna reprodukcija! 1U# standard koga koristi telefonski sistem kvantifikuje svaki uzorak u vrednost od M "ita. 4dnosno! opseg inputa se deli na 2@. mogu-ih nivoa tako da svaki uzorak ima vrednost izmeu ? i 2@@. Kao posledica! "rzina po kojoj se digitalni podaci generiu za jedan telefonski poziv je) digitalizovani glasovni poziv ; 1B /..=0

Kao to -emo videti u narednim poglavljima! telefonski sistem koristi "rzinu od .B??? "ita u sekundi /.B K"ps0 kao osnovu za digitalnu komunikaciju. 1ored toga -emo videti da Internet koristi digitalna telefonska kola za povezivanje velikih distanci. Kodiranje i kompresija podataka Izraz kompresija podataka koristimo za oznaavanje tehnike koja redukuje "roj "ita potre"nih za predstavljanje podataka. Kompresija podataka je pose"no znaajna za komunikacioni sistem jer smanjenje "roja "ita koji se koriste za predstavljanje podataka smanjuje vreme potre"no za prenos. 4dnosno! komunikacioni sistem se mo e optimizovati kompresovanjem podataka pre prenosa. F poglavlju 2D se govori o kompresiji u multimedijalnim aplikacijama. 4vde samo tre"a da se shvate osnovne definicije dve vrste kompresije) , , %a gu"icima /lossW0 V neke informacije se gu"e tokom kompresije Nez gu"itaka /lossless0 V sve informacije se ouvaju u kompresovanoj verziji

Kompresija sa gu"icima /loss$0 se generalno koristi sa podacima koje ljudi upotre"ljavaju! kao to su slike! segment videa! ili audio datoteka. Kljuna ideja je da kompresija tre"a samo da ouva detalje do nivoa ljudske percepcije. 4dnosno! promena je prihvatljiva ako ljudi ne mogu da uoe promenu. 3ide-emo da do"ro poznate kompresione eme kao to su I1'E /za slike0 ili #1'E,= /skra-eno #1=! a upotre"ljava se za audio snimke0 koriste kompresiju sa gu"icima. Kompresija "ez gu"itaka /lossless0 zadr ava originalne podatke "ez ikakve promene. *ako se ova kompresija mo e koristiti za dokumente ili u "ilo kojoj situaciji gde se podaci moraju precizno ouvati. Kada se koristi za komunikaciju! poiljalac kompresuje podatke pre slanja! a primalac dekompresuje rezultat. Z"og toga to je ova kompresija "ez gu"itaka! "ilo koji podaci se mogu kompresovati i dekompresovati da se do"ije tana kopija originala. 3e-ina kompresija "ez gu"itaka koristi pristup re nika /dictionar$0. Kompresija pronalazi nizove koji se ponavljaju u podacima! i formira re nik nizova. (a "i se kompresovali podaci! svako pojavljivanje niza se zamenjuje sa referencom iz renika. 1oiljalac mora emitovati renik zajedno sa kompresovanim podacima. +ko podaci sadr e nizove koji se ponavljaju mnogo puta! kom"inacija renik plus kompresovani podaci je manja od originalnih podataka. Fkratko Informacioni izvor mo e da isporuuje analogne ili digitalne podatke. +nalogni signal ima svojstvo periodinosti ili aperiodinostiA periodian signal ima svojstva amplitude! frekvencije i faze. 5ourier je otkrio da se proizvoljna kriva mo e formirati iz sume sinusnih talasaA jedan sinusni talas se klasifikuje kao jednostavan! a signal koji se mo e rastaviti na vie sinusnih talasa se klasifikuje kao kompozitan. In enjeri koriste dva glavna predstavljanja kompozitnih signala. 1redstavljanje u domenu vremena pokazuje kako signal varira tokom vremena. 1redstavljanje u domenu frekvencije

1@

pokazuje amplitudu i frekvenciju svake komponente u signalu. 4pseg! koji je razlika izmeu najviih i najni ih frekvencija u signalu je pose"no jasna na grafiku domena frekvencije. %topa "oda signala je "roj koliko puta se signal mo e promeniti u sekundi. (igitalni signal koji koristi viestruke nivoe signala mo e predstavljati vie od jednog "ita po promeni! ine-i da je efektivna "rzina prenosa "roj nivoa puta "rzina "oda. Iako ima "eskonaan opseg! digitalni signal se mo e aproksimirati sa tri sinusna talasa. Razne tehnike linijskog kodiranja postoje. #anester kodiranje! koje se koristi kod 'terneta! je pose"no znaajno. Fmesto upotre"e apsolutnih nivoa signala za predstavljanje "ita! #anester kodiranje koristi tranzicije u nivou signala. (iferencijalno #anester kodiranje koristi relativne tranzicije! i ima svojstvo da radi ak i kada se dve ice zamene. 1ulsna kodna modulacija i delta modulacija se koriste za konvertovanje analognog signala u digitalni. 1U# ema koja se koristi kod telefonskog sistema upotre"ljava M,"itnu kvantizaciju i uzima M??? uzoraka u sekundi! to rezultira "rzinom od .B K"ps. Kompresija mo e "iti sa gu"icima i "ez gu"itaka. Kompresija sa gu"icima je odgovaraju-a za slike! audio ili video koje -e koristiti ljudi jer se gu"ici mogu kontrolisati da se odr e promene ispod praga ljudske persepcije. Kompresija "ez gu"itaka je odgovaraju-a za dokumente ili podatke koji se moraju precizno ouvati.

2. #odulacija i modemi
1renosnici! frekvencija i rasprostiranje #nogi komunikacioni sistemi za ve-e distance koriste kontinuelno osciliraju-i elektromagnetni talas koji se zove prenosnik /carrier0. %istem ini malu promenu na prenosniku koja predstavlja informaciju koja se alje. (a "i se razumelo zato su prenosnici znaajni! setimo se iz poglavlja L da frekvencija elektromagnetnoe energije odreuje kako se ta energija rasprostire. Iedna motivacija z upotre"u prenosnika dolazi iz elje za iz"orom frekvencije koja -e se do"ro rasprostirati! nezavisno od stope po kojoj se podaci alju. +nalogna modulaciona ema Koristimo izraz modulacija za promene nainjene na prenosniku prema informacijama koje s ealju. Konceptualno! modulacija uzima dva inputa! prenosnika i signal! i generie kao izlaz moduliran prenosnik! kao to slika 1?.1 ilustruje.

%lika 1?.1 Koncept modulacije sa dva ulaza 1.

F sutini! poiljalac mora promeniti jednu od fundamentalnih karakteristika talasa. *ako postoje tri primarne tehnike koje moduliraju elektromagnetni prenosnik prema signalu) , , , +mplitudna modulacija 5rekvencijska modulacija #odulacija pomeranjem faze

1rva dva metoda modulacije su najpoznatija i ekstenzivno se koriste. 4ni u stvari ne potiu od kompjuterskih mre a , koriste se za radio emitovanje! kao i za televiziju. +mplitudna modulacija *ehnika poznata kao amplitudna modulacija izmenjuje amplitudu prenosnika u proporciji sa informacijama koje s ealju /tj! prema signalu0. 1renosnik nastavlja osciliranje na fiksnoj frekvenciji! ali amplituda talasa varira. %lika 1?.2 ilustruje nemodulirani prenosni talas! analogni signal informacija! i rezultuju-i modulirani prenosnik. +mplitudna modulacija nije teka za razumeti jer se samo amlituda /tj! jaina0 sinusnog talasa modifikuje. 1ored toga! grafik vremenskog domena moduliranog prenosnika ima o"lik slian signalu koji je upotre"ljen. $a primer! ako zamislimo omotnicu koja se sastoji od krive koja povezuje vrhove sinusnog talasa na slici 1?.2c! rezultuju-a kriva ima isti o"lik kao i signal na slici 1?.2".

1L

%lika 1?.2 Ilustracija /a0 nemoduliranog prenosnog talasa! /"0 analognog signala informacija! i /c0 amplitudno moduliranog prenosnika

5rekvencijska modulacija +lternativa amplitudnoj modulaciji je poznata kao frekvencijska modulacija. Kada se koristi frekvencijska modulacija! amplituda prenosnika ostaje fiksna! ali se menja frekvencija prema signalu) kada je signal jai! frekvencija prenosnika se malo pojaa! a kada je signal sla"iji! frekvencija prenosnika se malo smanji. %lika 1?.= ilustruje tla sprenosnika moduliran sa frekvencijskom modulacijom prema signalu na slici 1?.2". Kao to slika pokazuje! frekvencijska modulacija je malo te a za vizuelizovanje jer male promene frekvencije nisu tako vidljive. #eutim! mo e s eprimetiti da modulirani talas ima ve-e frekvencije kada je signal koji s ekoristi za modulaciju jai.

%lika 1?.= Ilustracija prenosnog talasa sa frekvencijskom modulacijom prema signalu na slici 1?.2" #odulacija promenom faze *re-e svojstvo sinusnog talasa je njegova faza! offset od referentnog vremena kada sinusni talas poinje. #ogu-e je koristiti promene u fazi da s epredstavi signal. Koristimo izraz promena faze za oznaavanja ovih promena. Iako je modulacija faze mogu-a u teoriji! ova tehnika se retko koristi sa analognim signalom. (a "i se razumelo zato! pogledajmo da ako se faza promeni nakon ciklusa k! slede-i sinusni talas -e poeti malo kasnije od trenutka kada se ciklus k zavri. 4vo malo kanjenje lii na promene u frekvenciji. *ako! kod analognog inputa! modulacija promenom faze se mo e posmatrati kao pose"na forma frekvencijske modulacije. 3ide-emo! meutim! da je promena faze znaajna kada se kroisti digitalni signal za moduliranje prenosnika. +mplitudna modulacija i Qenonova teorema Ilustracija na slici 1?.2c pokazuje amplitudu koja varira od maksimuma do skoro nula. Iako je lako ljudima da shvate! ova slika je pomalo z"unjuju-a) u praksi! modulacija samo malo menja amplitudu prenosnika! u zavisnosti od konstante poznate kao modulacioni indeks. (a "i se razumelo zato praktini sistemi ne dozvoljavaju da se modulirani signal pri"li i nuli! pogledajmo Qenonovu /Shannon0 teoremu. 1retpostavljaju-i da je koliina uma 1M

konstantna! racio signal,um -e se pri"li iti nuli kako se signal pri"li ava nuli. *ako odr avanjem prenosnog talasa "lizu maksimuma o"ez"euje da racio signal,um ostane to je mogu-e ve-i! to omogu-ava prenos vie "ita u sekundi. #odulacija! diigtalni input! i pomeranje 1rethodni opis modulacije pokazuje kako se analogni signal informacija koristi za moduliranje prenosnika. 1ostavlja se pitanje! kako se digitalni input mo e koristitiG 4dgovor le i u jednostavnim modifikacijama modulacionih ema gore opisanih) umesto modulacije koja je proporcionalna kontinuelnom signalu! digitalne eme koriste pose"ne vrednosti. 1ored toga! da "i se razlikovale analogna i digitalna modulacija! koristimo izraz pomeranje /shift ke$ing0 umesto modulacija. F sutini! pomeranje funkcionie slino analognoj modulaciji. Fmesto kontinuuma mogu-ih vrednosti! digitalno pomeranje ima fiksan set. $a primer! amlitudna modulacija omogu-ava amplitudi prenosnika da varira proizvoljno malim koliinama kao odgovor na promenu u signalu koji se koristi. $asuprot tome! amplitudno pomeranje koristi fiksan set mogu-ih amplituda. F najjednostavnijem sluaju! puna amplituda mo e odgovarati logikom 1! a znaajno manja amplituda mo e odgovarati logikom ?. %lino tome! frekvencijsko pomeranje koristi dve osnovne frekvencije. %lika 1?.B ilustruje prenosni signal! digitalni ulazni signal! i rezultuju-u formu talasa za amplitudno pomeranje /Amplitude Shift *e$ing - AS*0 i frekvencijsko pomeranje /!re#uenc$ Shift *e$ing - !S*0. 1omeranje faze Iako amplitudne i frekvencijske promene funkcioniu do"ro kod zvuka! o"oje zhteva "ar jedan ciklus prenosnog talasa da s epoalje jedan "it osim ako se koristi pose"na kodna ema /npr! osim ako se pozitivni i negativni delovi signala ne promene nezavisno0. $WXuist teorema opisana u poglavlju . predla e da se "roj "ita poslanih po jedinici vremena mo e pove-ati ako kodna ema dozvoljava vie "ita da se kodiraju u jednom ciklusu prenosnika. *ako sistemi komunikacije podataka esto koriste tehnike koje mogu slati vie "ita. *anije! pomeranje faze /phase shift ke$ing0 menja fazu prenosnog talasa naglo da "i se kodirali podaci. %vaka ova promena se naziva pomeranje faze. $akon pomeranja faze! prenosnik nastavlja da osciluje! ali momentalno skae na drugu taku u ciklusu sinusnog talasa. %lika 1?.@ ilustruje kako pomeranje faze utie na sinusni talas.

1D

%lika 1?.B Ilustracija /a0 prenosnog talasa! /"0 digitalnog ulaznog signala! /c0 amplitudnog pomeranja! i /d0 frekvencijskog pomeranja

%lika 1?.@ Ilustracija modulacije pomeranjem faze sa strelicama koje pokazuju vreme kada prenosnik naglo skae na novu taku u ciklusu sinusnog talasa

2?

1omeranje faze se meri uglom promene. $a primer! krajnje levo pomeranje na slici 1?.@ menja ugao za :>2 radijana ili 1M? o. (ruga promena faze na slici takoe odgovara promeni od 1M?o. *re-a promena faze odgovara promeni od ,D?o /to je ekvivalentno 2L?o0. 1omeranje faze i dijagram konstelacije Kako se podaci mogu kodirati upotre"om pomeranja fazeG F najjednostavnijem sluaju! poiljalac i primalac se mogu slo iti u vezi sa "rojem "ita u sekundi! i mogu koristiti odsustvo pomeranja faze za oznaavanje logikog ?! i prisustvo pomeranja faze za oznaavanje logikog 1. $a primer! sistem mo e koristiti pomeranje faze od 1M?o. Dijagram konstelacije se koristi za izraavanje ta!ne dodele bita "odataka odreenim "romenama faze . %lika 1?.. ilustruje ovaj koncept. <ardver mo e da radi vie od detektovanja prisustva pomeranja faze , primalac mo e da meri koliinu za koju se prenosnik pomerio tokom promene faze. *ako je mogu-e kreirati komunikacioni sistem koji prepoznaje set pomeranja faza! i koristi svako pose"no pomeranje faze da predstavi odreene vrednosti podataka. 4"ino su sistemi dizajnirani da koriste snagu dva mogu-a pomeranja! to znai da poiljalac mo e koristiti "ite podataka da "ira izmeu pomeranja.

%lika 1?.. (ijagram konstelacije koji pokazuje logiko ? kao ?o pomeranje faze i logiko 1 kao 1M?o pomeranje faze %lika 1?.L pokazuje dijagram konstelacije za sistem koji koristi etiri mogu-a pomeranja faze /tj! 220. $a svakom stadijumu prenosa! poiljalac koristi dva "ita podataka za iz"or meu etiri mogu-e vrednosti pomeranja.

%lika 1?.L (ijagram konstelacije za sistem koji koristi etiri mogu-a pomeranja faze od kojih svako predstavlja dva "ita podataka 21

%umiramo) 1lavna prednost mehanizama kao &to je pomeranje faze je sposobnost predstavljanja vi&e od jednog bita podataka po datoj promeni. /ijagram konstelacije pokazuje dodelu bita podataka promenama faze. 1ostoje mnoge varijacije pomeranja faze. $a primer! mehanizam pomeranja faze kao to je onaj ilustrovan na slici 1?.. koji omogu-ava poiljaocu da alje jedan po jedan "it se klasifikuje kao mehanizam binarnog pomeranja faze /2inar$ -hase Shift *e$ing - 2-S* 0. $otacija ,--S* se koristi za oznaavanje dve mogu-e vrednosti. %lino tome! varijacija ilustrovana na slici 1?.L je poznata kao 3--S* mehanizam. F teoriji! mogu-e je pove-ati "rzinu podataka pove-anjem opsega pomeranja faze. *ako! 1.,1%K mehanizam mo e slati dva puta vie "ita u sekundi od B,1%K mehanizma. F praksi! meutim! um i distorzija ograniavaju mogu-nost hardvera da razlikuje male razlike u pomeranjima faze. Zakljuujemo) 4ako mnoge varijacije pomeranja faze postoje( &um i distorzija ograni avaju mogu"nosti prakti nih sistema da razlikuju vrlo male razlike u promenama faze. Kvadraturna amplitudna modulacija +ko hardver nije u stanju da detektuje proizvoljne promene faze! kako se "rzina podataka dalje mo e pove-atiG 4dgovor le i u kom"inaciji modulacionih tehnika koje menjaju dve karakteristike prenosnika u isto vreme. $ajsofisticiranija tehnologija kom"inuje amplitudnu modulaciju i pomeranje faze. 1oznat kao *vadraturna amplitudna modulacija /5uadrature Amplitude Modulation 6 5AM /u literaturi se esto koristi izraz kvadraturna amplitudna modulacija umesto kvadraturno amplitudno pomeranje faze00! ovaj pristup koristi i promenu u fazi i promenu u amplitudi za predstavljanje vrednosti. (a "i se S+# predstavilo na dijagramu konstelacije! koristimo distancu iz porekla kao meru amplitude. $a primer! slika 1?.M pokazuje dijagram konstelacije za varijantu poznatu kao 175AM sa tamno sivim podrujem koje oznaava amplitude.

%lika 1?.M (ijagram konstelacije za 1.S+# u kome distanca od porekla reflektuje amplitudu 22

<ardver modema za modulaciju i demodulaciju <ardverski mehanizam koji prihvata niz "ita podataka i primenjuje modulaciju na prenosni talas prema "itima se naziva modulatorA hardverski mehanizam koji prihvata modulirani prenosni talas i rekreira niz "ita podataka koji su upotre"ljeni za moduliranje prenosnika se naziva demodulator. *ako prenos podataka zahteva modulator na jednom kraju prenosnog medija i demodulator na drugom. F praksi! ve-ina komunikacionih sistema su poptunio dupleks sistemi! to znai da svaka lokacija zahteva i modulatora! koji se koristi za slanje podataka! i demodulatora! koji se koristi za primanje podataka. (a "i se smanjili trokovi i omogu-ilo da ureaji "udu laki za instaliranje i koritenje! proizvoai kom"inuju mehanizme modulacije i demodulacije u jedan ureaj koji se naziva modem /modulator i demodulator0. %lika 1?.D ilustruje kako par modema koristi B, inu konekciju za komunikaciju.

%lika 1?.D Ilustracija dva modema koji koriste konekciju sa B ice Kao to slika pokazuje! modemi su dizajnirani da o"ez"ede komunikaciju na velikim udaljenostima. Kolo sa B ice koje povezuje dva modema mo e da se prostire unutar zgrade! izmeu zgrada! ili izmeu gradova /kolo koje se prostire kroz javnu svojinu se mora iznajmiti od provajdera usluga! o"ino telefonske kompanije0. 4ptiki i radio frekventni modemi 1ored ica! modemi se takoe koriste sa drugim medijima! ukljuuju-i R5 prenos i optika vlakna. $a primer! par radio frekventnih / 8adio !re#uenc$ - 8!0 modema se mo e koristiti za slanje podataka preko radio talasa! a par opti kih modema se mo e koristiti za slanje podataka preko para optikih ka"lova. Iako ovakvi modemi koriste potpuno drugaije medije nego modemi koji rade sa icama! princip ostaje isti) na strani poiljaoca modem modulira prenosnikaA na strani primaoca! podaci se ekstrahuju iz moduliranog prenosnika. (ialup modemi Io jedna zanimljiva primena modema ukljuuje govorni telefonski sistem. Fmesto upotre"e elektrinog signala kao prenosnika! dialup modem koristi audio ton. Kao i kod konvencionalnih modema! prenosnik se modulira na strani poiljaoca i demodulira na strani 2=

primaoca. *ako! pored mogu-nosti uspostavljanja telefonskih poziva! glavna razlika izmeu dialup i konvencionalnih modema je manji opseg audio tonova. Kada su dialup modemi dizajnirani! ovaj pristup je imao smisla , dialup modem je konvertovao podatke u modulirani analogni prenosnik jer je telefonski sistem prenosio analogne signale. Ironino je da je unutranjost modernog telefonskog sistema digitalna. *ako na strani poiljaoca dialup modem koristi podatke za moduliranje audio prenosnika! koji se prenosi do telefonskog sistema. *elefonski sistem digitalizuje dolaze-i audio! transportuje digitalnu formu! i konvertuje digitalnu verziju nazad u analogni audio za isporuku. #odem na strani primaoca demodulira analogni prenosnik! i ekstrahuje originalne digitalne podatke. %lika 1?.1? ilustruje ironiju upotre"e analognih i digitalnihsignala dialup modemima.

%lika 1?.1? Ilustracija digitalnih i analognih signala /oznaenih kvadratnim talasom i sinusnim talasom0 koji se pojavljuju kada se dialup modem koristi za slanje podataka od jednog kompjutera do drugog Kao to slika pokazuje! dialup modem se o"ino nalazi u sklopu kompjutera. Koristimo izraz interni modem za oznaavanje ureaja koji je sastavni deo kompjutera! a izraz eksterni modem za oznaavanje ureaja koji je pose"an fiziki ureaj. S+# primenjen na dialup Kvadraturna amplitudna modulacija se takoe koristi sa dialup modemima kao nain maksimiziranja "rzine po kojoj se podaci mogu slati. (a "i se shvatilo zato! uzmimo sliku 1?.11! koja pokazuje opseg dostupan kod dialup konekcije. Kao to slika ilustruje! ve-ina telefonskih konekcija prenosi frekvencije izmeu =?? i =??? <z! ali neka konekcija mo da ne-e mo-i da radi sa krajnjim vrednostima. *ako! da "i se garantovala "olja reprodukcija i manje uma! dialup modemi koriste frekvencije izmeu .?? i =??? <z! to znai da je dotupni opseg 2B?? <z. S+# ema mo e da pove-a "rzinu podataka dramatino.

%lika 1?.11 Ilustracija opsega glasa i podataka kod dialup telefonske konekcije 2B

3.=2 i 3.=2"is dialup modemi Kao primer dialup modema koji koriste S+#! pogledajmo 9.:, i 9.:,bis standarde. %lika 1?.12 ilustruje S+# konstelaciju za 3.=2 modem koji koristi =2 kom"inacije amplitudnog pomeranja i pomeranja faze da postigne "rzinu podataka od D.?? "ps u svakom smeru.

%lika 1?.12 Ilustracija S+# konstelacije za 3.=2 dialup modem 3.=2"is modem koristi 12M kom"inacija pomeranja faze i pomeranja amplitude da postigne "rzinu podataka od 1BB?? "ps u svakom smeru. %lika 1?.1= ilustruje ovu konstelaciju. 1otre"na je sofisticirana analiza signala da se detektuje minorna promena koja se pojavljuje od neke take u konstelaciji do susedne take.

=. Iz"or medija je slo en! i ukljuuje evaluaciju vie faktora . %tavke koje se moraju
razmotriti su) , , , , , , Trokovi+ materijali! instalacija! operacija i odr avanje ,rzina "odataka+ "roj "ita u sekundi koji se mogu poslati 'anjenje+ vreme potre"no za prenos signala ili o"radu -ticaj na signal+ rasipanje i distorzija .kruenje+ podlo nost ometanju i elektrinom umu ,ezbednost+ podlo nost prislukivanju

#erenje prenosnih medija

(ve najva nije mere performansi koje se koriste za procenu prenosnih medija)

, *a&njenje prenosa) vreme koje je potre"no da signal proe medij

2@

, *apacitet kanala) maksimalna "rzina podataka koju medij mo e da podr i

1D2?,tih! istra iva $WXuist otkrio fundamentalni odnos izmeu o"sega "renosnog sistema i njegovog ka"aciteta za "renos "odataka. 1oznato kao ;$#uist teorema! ovaj odnos o"ez"euje teoretsku granicu za maksimalnu "rzinu po kojoj se podaci mogu slati "ez uzimanja u o"zir efekte uma. +ko prenosni sistem koristi * mogu-ih signalnih nivoa i ima analogni opseg 2! $WXuist teorema navodi da de je maksimalna "rzina podataka u "itima u sekundi! /)

/ ; 2 2 log2*
'fekat uma na komunikaciju

/L.20

/01uist teorema o"ez"euje apsolutni maksimum koji se ne mo e posti-i u praksi. *anije! in enjeri su uoili da na realan komunikacioni sistem utie mala koliina elektrinog &uma i da takav um onemogu-ava postizanje teoretskog maksimuma "rzine prenosa. 1DBM!

Klod Qanon /Ulaude %hannon0 je proirio $WXuist,ov rad tako da specifikuje maksimalnu "rzinu podataka koja "i tre"ala da se postigne kroz prenosni sistem koji do ivljava um. Rezultat se! navodi <anonova teorema /ovaj rezultat se jo naziva i
Shannon-=artle$-ev zakon0! mo e izraziti)

0 ; 2 log2/18S>;0

/L.=0

gde je 0 efektivno ogranienje kapaciteta kanala u "itima u sekundi! 2 je opseg hardvera! a S>; je racio signal,um! odnos prosene snage signala podeljeno sa prosenom snagom uma. Kao primer Qanonove teoreme! uzmimo prenosni medij koji ima opseg od 1 K<z! prosenu snagu signala od L? jedinica! i prosenu snagu uma od 1? jedinica. Kapacitet kanala je) 0 ; 1?= 7 log2/18L0 ; 1?= 7 = ; =.??? bita u sekundi /L.B0

4dnos signal,um se esto daje u decibelima /skra-enica d20! gde se deci"el definie kao mera razlike izmeu dva nivoa snage. %lika L.1B ilustruje ovu meru.

%lika L.1B $ivoi snage mereni na svakoj strani sistema

Kada se izmere dva nivoa snage! razlika se izra ava u deci"elima ! kako je
definisano) 2.

/L.@0 Koritenje dN kao mere mo e izgledati neo"ino! ali ima dve zanimljive prednosti. 1rvo! negativna dN vrednost znai da je signal oslabljen /tj! smanjen0! a pozitivna dN vrednost znai da je signal poja an. (rugo! ako komunikacioni sistem ima vie delova poreanih u niz! mere deci"ela delova se mogu sa"rati da se do"ije mera itavog sistema. Elasovni telefonski sistem ima odnos signal,um od pri"li no =? dN! a analogni opseg od pri"li no =??? <z. (a "i se konvertovao dN odnos signal,um u jednostavan razlomak! tre"a podeliti sa 1? i taj rezultat koristiti kao stepen na 1? /tj! =?>1?;=! a 1? =;1???! pa je odnos signal, um 1???0. Qanonova teorema se mo e primeniti za odreivanje maksimalnog "roja "ita u sekundi koji se mogu preneti preko telefonske mre e) U ; =??? 7 log2/181???0 ili pri"li no =?.??? "ps. In enjeri prime-uju da je to fundamentalno ogranienje , ve-e prenosne "rzine -e "iti mogu-e samo ako se odnos signal,um po"olja.

Znaaj kapaciteta kanala

*eoreme $WXuist i %hannon koje su ovde opisane imaju uticaja na in enjere koji dizajniraju podatke za komunikacione mre e. $WXuist,ov rad je dao podsticaj za istra ivanje slo enih naina za kodiranje "ita u signalima) ;$#uist teorema ohrabruje in'enjere da istra'uju na ine za kodiranje bita u signalima jer pravilno kodiranje omogu"ava da se vi&e bita prenese po jedinici vremena. F nekom smislu! Qanonova teorema je fundamentalnija jer predstavlja apsolutno ogranienje do"ijeno iz zakona fizike. 3e-i deo uma na prenosnoj liniji! na primer! se mo e pripisati zaostaloj radijaciji u svemiru od 3elikog praska. *ako! <anonova teorema obave&tava in'enjere da ni jedna koli ina pravog kodiranja ne mo'e prevazi"i zakone fizike koji fundamentalno ograni avaju broj bita u sekundi koji se mogu preneti u realnom komunikacionom sistemu. Fkratko Razni prenosni mediji postoje koji se mogu klasifikovati kao voeni>nevoeni ili podeliti prema formi energije koju koriste /elektrina! svetlosna! ili radio transmisija0. 2lektri!na energija se koristi za ice. (a "i se zatitile od elektrinog ometanja! "akrene ice mogu da se sastoje od torzionog para ili mogu "iti umotane u zatitu. )vetlosna energija se mo e koristiti kroz optiko vlakno ili za komunikaciju taka,na, taku koriste-i infracrveno svetlo ili lasere. Z"og toga to se reflektuje sa granice izmeu vlakna i omota! svetlo ostaje u optikom vlaknu pod uslovom da je ugao pada ve-i od kritinog ugla. 2L

(ok prolazi kroz optiko vlakno! svetlosni puls se rasipaA rasipanje je najve-e kod multimodalnog vlakna! a najmanje u jednomodalnom vlaknu. Iednomodalno vlakno je skuplje. 2lektromagnetna energija se koristi u Ne inoj komunikaciji. 5rekvencija koja se koristi odreuje i opseg i prenosA niske frekvencije prate povrinu zemlje! ve-e frekvencije se reflektuju od jonosfere! a najvie frekvencije se ponaaju kao vidljivo svetlo tako to zahtevaju direktnu putanju "ez prepreka od transmitera do prijemnika. Elavne nezemaljske komunikacione tehnologije se oslanjaju na satelite. 4r"ita E'4 satelita odgovara rotaciji zemlje! ali velika visina dovodi do kanjenja merenog u desetinkama sekunde. &'4 sateliti imaju malo kanjenje! a pomeraju se preko ne"a "rzoA klasteri se koriste za prenos poruka. /01uist3ova teorema daje teoretsko ogranienje za kapacitet kanala prenosnog medija kada um nije prisutanA (anonova teorema odreuje kapacitet kanala u realnim situacijama kada je um prisutan. .dnos signal3um! izraz u Qanonovoj teoremi! se esto meri deci"elima.

B. 1ouzdanost i kodiranje kanala

*ri glavna izvora prenosnih greaka %vi sistemi komunikacije podataka su podlo ni grekama. $eki pro"lemi su povezani sa samom fizikom protora! a neki su rezultat "ilo ureaja koji ne rade "ilo opreme koja ne odgovara in enjerskim standardima. Iscrpno testiranje mo e eliminisati mnoge pro"leme koji se pojavljuju od loeg in enjeringa! a pa ljiv monitoring mo e identifikovati opremu koja ne radi. #eutim! male greke koje se pojavljuju tokom prenosa je mnogo te e detektovati od potpunih slomova! a ve-i deo kompjuterskog umre avanja se fokusira na naine kontrole i oporavka od ovakvih greaka. 1ostoje tri glavne kategorije greaka u prenosu) , , Interferencija. Kao to se govori u poglavlju L! elektromagentna radijacija koju emituju ureaji kao to su elektrini motori i kosmika radijacija uzrokuju um koji mo e ometati radio prenos i signale koji prolaze kroz ice. (istorzija. %vi fiziki sistemi deformiu signale. Kako puls prolazi kroz optiko vlakno on se raspruje. Yice imaju svojstvo kapacitivnosti i induktivnosti koji "lokiraju signale na nekim frekvencijama dok proputaju signale na nekim drugim. Iednostavno postavljanje ice "lizu velikog metalnog o"jekta mo e promeniti set frekvencija koje mogu da prolaze kroz icu. %lino tome! metalni o"jekti mogu da "lokiraju neke frekvencije radio talasa! dok druge proputaju. +tenuacija. Kako signal prolazi kroz medij! on postaje sla"iji. In enjeri ka u da je signal oslabljen. *ako signali u icama ili optikim vlaknima postaju sla"iji na velikim udaljnostima! kao to radio signal sla"i sa distancom.

Qenonova /Shannon0 teorema predla e jedan nain da se smanje greke) pove-ati signal, um racio /"ilo pove-anjem signala ili smanjenjem uma0. Iako mehanizmi kao to je omotavanje ica mo e pomo-i smanjenju uma! fiziki prenosni sistem je uvek podlo an grekama! i nije mogu-e nekad promeniti racio signal,um. 2M

Iako se ne mogu potpuno eliminisati! mnoge greke u prenosu se mogu detektovati. F nekim sluajevima! greke se mogu ispraviti automatski. 3ide-emo da detekcija greaka pove-ava optere-enost. *ako je upravljanje grekama u stvari ustupak gde dizajner sistema mora da odlui da li -e se neka greka pojaviti! i ako ho-e! kakve -e "iti posledice /npr! greka u jednom "itu kod "ankarskog transfera mo e napraviti razliku od milion dolara! ali je jedan "it na nekoj slici manje znaajan0. %umiramo) 4ako su gre&ke u prenosu neizbe'ne( mehanizmi detekcije gre&aka pove"avaju optere"enost. Stoga dizajneri moraju pa'ljivo da izaberu koji "e se mehanizmi detekcije gre&aka i mehanizmi kompenzacije koristiti. 'fekat greaka u prenosu na podatke Fmesto prouavanja fizike i tanog uzroka greaka u prenosu! komunikacija podataka se fokusira na efekat greaka na podatke. %lika M.1 prikazuje tri glavna naina na koja greke u prenosu utiu na podatke. Iako "ilo koja greka u prenosu mo e dovesti do "ilo koje mogu-e greke u podacima! ova slika naglaava da se greka u prenosu esto manifestuje kao odreena greka u podacima. $a primer! ekstremno kratko trajanje interferencije! koje se naziva spike! je esto uzrok greke u jednom "itu. (u e interferencije ili distorzije mogu dovesti do velikog "roja greaka. 1onekad signal nije jasno ni 1 ni ?! nego pada u neodreeni region! koji je poznat kao ote-enje /erasure0. rsta greke Ereka u jednom "itu 3eliki "roj greaka 4te-enje /nejasno-a0 ."is Iedan "it u "loku "ita je promenjen! a svi drugi "iti u tom "loku su nepromenjeni /esto rezultat veoma kratke interferencije0 3ie "ita u "loku "ita su promenjeni /esto rezultat du ih interferencija0 %ignal koji sti e do primaoca je nejasan /ne odgovara jasno ni logikom 1 ni logikom ? /mo e rezultirati od distorzije ili interferencije00

%lika M.1 *ri vrste greaka u podacima u sistemu komunikacije podataka Kod ve-eg "roja greaka! veli ina tog broja /burst size0! ili du'ina! je definisana kao "roj "ita od poetka prekida do kraja prekida. %lika M.2 ilustruje ovu definiciju.

%lika M.2 Ilustracija velikog "roja greaka sa promenjenim "itima markiranim sivom "ojom

2D

(ve kategorije za upravljanje grekama Razvijene su "rojne matematike tehnike koje reavaju greke u podacima i pove-avaju pouzdanost. Kolektivno poznate kao kodiranje kanala! ove tehnike se mogu podeliti na dve ire kategorije) , , #ehanizmi prosleivanja korekcije greaka /!or>ard .rror 0orrection - !.00 #ehanizmi automatskog zahteva za ponavaljanjem /Automatic 8epeat re5uest - A850

4snovna ideja prosleivanja korekcije greaka je jednostavna) dodati dodatne informacije podacima koje omogu-avaju primaocu da verifikuje da podaci sti u pravilno i da ispravi greke! ako postoje. %lika M.= ilustruje konceptualnu organizaciju ovog mehanizma.
4RIEI$+&$+ 14RFK+ koder dodati dodatne "ite za zatitu izlazna kodna re 4RIEI$+&$+ 14RFK+ dekoder proveriti i opciono ispraviti primiti kodnu re

prenos preko kanala

%lika M.= Konceptualna organizacija mehanizma prosleivanja korekcije greke 4snovni mehanizmi detekcije gre&aka omogu-avaju primaocu da detektuje kada se greka pojaviA mehanizmi prosleivanja korekcije greaka omogu-avaju primaocu da odredi tano koji "iti su promenjeni i da o"rauna tane vrednosti. (rugi pristup kodiranju kanala! poznat kao +RS /u delu M.1@0! zahteva kooperaciju poiljaoca , poiljalac i primalac razmenjuju poruke da se o"ez"edi da svi podaci stignu pravilno. Nlok i konvolucioni kodovi greaka (ve vrste tehnika prosleivanja korekcije greaka zadovoljavaju pose"ne potre"e) , 2lok kodovi gre&aka. Nlok kod deli podatke koji tre"a da s epoalju na set "lokova! i svakom "loku dodaje dodatne informacije poznate kao redudantnost. Kodiranje za neki "lok "ita zavisi samo od samih "ita! ne od "ita koji su poslani ranije. Nlok kodovi greaka su "ez memorije u smislu da kodiraju-i mehanizam ne nosi informacije o stanju sa jednog "loka podataka na drugi.

=?

*onvolucioni kodovi gre&aka. Konvolucioni kod posmatra podatke kao niz "ita! i o"raunava kod za neki kontinuelni niz. *ako kod o"raunat za neki set "ita zavisi od trenutnog unosa i nekih od ranijih "ita u toku. Za konvolucione kodove se ka e da su sa memorijom.

Kada se implementiraju u softver! konvolucioni kodovi greaka o"ino zahtevaju vie o"raunavanja nego "lok kodovi. #eutim! konvolucioni kodovi esto imaju ve-u verovatno-u detektovanja pro"lema. 1rimer "lok koda) provera jednog pariteta (a "i se razumelo kako se dodatne informacije mogu koristiti za detektovanje greaka! pogledajmo mehanizam provere jednog pariteta /single parit$ checking - S-00. Iedna forma %1U,a definie da "lok ima M,"itnu jedinicu podataka /tj! jedan "ajt0. $a strani poiljaoca! koder dodaje dodatni "it! koji se naziva bit pariteta svakom "ajtu pre prenosaA primalac uklanja "it pariteta i koristi ga za proveru da li su "iti u "ajtu pravilni. 1re nego to se paritet mo e koristiti! poiljalac i primalac moraju da "udu konfigurisani ili za paran paritet ili za neparan paritet. Kada koristi paran paritet! poiljalac "ira "it pariteta ? ako "ajt ima paran "roj 1 "ita! a 1 ako "ajt ima neparan "roj 1 "ita. $ain da se zapamti ova definicija je) paran ili neparan paritet specifikuje da li D "ita koji se alju kroz kanal imaju paran ili neparan "roj 1 "ita. %lika M.B prikazuje primere "ajtova podataka i vrednost "ita pariteta koji se alje koriste-i paran ili neparan paritet. %umiramo) -rovera jednog pariteta ?S-0@ je osnovna forma kodiranja kanala gde po&iljalac dodaje dodatni bit svakom bajtu da bi sa inio paran ?ili neparan@ broj 1 bita( a primalaca verifikuje da dolaze"i podaci imaju pravilan broj 1 bita. 4riginalni podaci 1aran paritet $eparan paritet ???????? ? 1 ?1?11?11 1 ? ?1?1?1?1 ? 1 11111111 ? 1 1???????? 1 ? ?1??1??1 1 ? %lika M.B Najtovi podataka i odgovaraju-a vrednost jednog "ita pariteta kada se koristi paran paritet ili neparan paritet 1rovera jednog pariteta je sla"a forma kodiranja kanala koja mo e da detektuje greke! ali ih ne mo e ispraviti. 1ored toga! mehanizmi pariteta mogu samo da upravljaju grekama gde se neparan "roj "ita promeni. +ko se jedan od devet "ita /ukljuuju-i "it pariteta0 promeni tokom prenosa! primalac -e prijaviti da je dolaze-i "ajt neva e-i. #eutim! ako se pojavi greka ve-eg "roja gde dva! etiri! est ili osam "ita promeni vrednost! primalac -e nepravilno klasifikovati dolaze-i "ajt kao validan. #atematika "lok kodova greke i /n! k0 notacija =1

Foi-emo da prosleivanje korekcije greke kao input uzima set poruka i dodaje dodatne "ite da "i se do"ila kodirana verzija. #atematiki! definiemo set svih mogu-ih poruka kao set rei podataka /data>ords0! a set svih mogu-ih kodiranih verzija kao set kodnih rei / code>ords0. +ko re podataka sadr i k "ita! a r dodatnih "ita se doda da se formira kodna re! ka emo da je rezultat ?n( k@ &ema kodiranja gde je n A k + r. Klju uspene detekcije greaka le i u iz"oru podstea od 2n mogu-ih kom"inacija koje su validne kodne rei. 3alidan podset je poznat kao kodna knjiga /codebook0. Kao primer! uzmimo proveru jednog pariteta. %et rei podataka se sastoji od "ilo koje mogu-e kom"inacije M "ita. *ako! k ; M i postoji 2M ili 2@. mogu-ih rei podataka. 1odaci koji se alju se sastoje od n ; D "ita! pa postoji 2D ili @12 mogu-nosti. #eutim! samo polovina od tih @12 vrednosti formira validne kodne rei. 1ogledajmo set svih mogu-ih n,"itnih vrednosti i validan podset koji formira kodnu knjigu. +ko se greka pojavi tokom prenosa! jedan ili vie "ita u kodnoj rei -e se promeniti! to -e proizvesti ili jo jednu validnu kodnu re ili neva e-u kom"inaciju. $a primer! u emi jednog pariteta! promena jednog "ita validne kodne rei dovodi do neva e-e kom"inacije! ali promena dva "ita daje jo jednu validnu kodnu re. $aravno da elimo kodiranje gde greka dovodi do neva e-e kom"inacije. Eeneralno) 4dealna &ema kodiranja kanala je ona gde svaka promena bita u validnoj kodnoj re i dovodi do neva'e"e kombinacije. <emingovo rastojanje) mera jaine koda $i jedna ema kodiranja kanala nije idealna , menjanje dovoljno "ita -e se uvek transformisati u validnu kodnu re. *ako! radi praktine eme! postavlja se pitanje! Jkoji je minimalan "roj "ita validne kodne rei koji se mora promeniti da se do"ije druga validna kodna reGK (a "i odgovorili na ovo pitanje! in enjeri koriste meru poznatu kao =emingovo rastojanje! koja je do"ila ime po jednom teoretiaru u Nell la"oratorijama koji je "io pionir u polju informacione teorije i kodiranja kanala. %a data dva niza gde svaki ima n "ita! <emingovo rastojanje se definie kao "roj razlika /tj! "roj "ita koji se moraju promeniti da se transformie jedan niz "ita u drugi0. %lika M.@ ilustruje ovu definiciju. d/???!??10 ; 1 d/???!1?10 ; 2 d/1?1!1??0 ; 1 d/??1!?1?0 ; 2 d/11?!??10 ; = d/111!???0 ; = %lika M.@ 1rimeri <emingovog rastojanja za razliite parove nizova od = "ita Iedan nain da s eo"rauna <emngovo rastojanje se sastoji od postavljanja eBclusive or /Bor0 izmeu dva niza i "rojanja 1 "ita u odgovoru. $a primer! uzmimo <emingovo rastojanje izmeu nizova 11? i ?11. Cor ova dva niza je)

=2

11? ?11 ; 1?1 koji sadr i dva 1 "ita. %toga! <emingovo rastojanje izmeu ?11 i 1?1 je 2. <emingovo rastojanje meu nizovima u kodnoj knjizi %etite se da nas zanima da li greke mogu transformisati validnu kodnu re u drugu validnu kodnu re. (a "i izmerili ovakve transformacije! o"raunavamo <emingovo rastojanje izmeu svih parova kodnih rei u datoj kodnoj knjizi. Kao jednostavan primer! uzmimo neparni paritet primenjen na re podataka sa 2 "ita. %lika M.. prikazuje etiri mogu-e rei podataka! etiri mogu-e kodne rei koje su rezultat dodavanja "ita pariteta! i <emingovo rastojanje za parove kodnih rei. 4e! "odataka ?? ?1 1? 11 'odna re! ??1 ?1? 1?? 111 d/??1!?1?0 ; 2 d/??1!1??0 ; 2 d/??1!1110 ; 2 d/?1?!1??0 ; 2 d/?1?!1110 ; 2 d/1??!1110 ; 2

/a0 /"0 %lika M.. /a0 Rei podataka i kodne rei za kodiranje jednim paritetom 2,"itnog niza podataka! i /"0 <emingovo rastojanje za sve parove kodnih rei Kompletan set kodnih rei je poznat kao kodna knjiga. Koristimo dmin za oznaavanje minimalnog =emngovog rastojanja meu parovima u kodnoj knjizi. 4vaj koncept daje precizan odgovor na pitanje koliko greaka "ita mo e uzrokovati transformisanje iz jedne validne kodne rei u drugu validnu kodnu re. F primeru jednog pariteta sa slike M..! ovaj set se sastoji od <emingovog rastojanja izmeu svakog para kodnih rei! a dmin ; 2. 4va definicija znai da postoji najmanje jedna validna kodna re koja se mo e transformisati u drugu validnu kodnu re ako se dve greke "ita pojave tokom prenosa. %umiramo) /a bi se prona&ao minimalan broj promena bita koje mogu da transformi&u validnu kodnu re u drugu validnu kodnu re ( obra unava se minimalno =emingovo rastojanje izme%u svih parova u kodnoj knjizi. Fstupci izmeu detekcije greaka i preoptere-enja

==

Za neki set kodnih rei! velika vrednost za dmin je po eljna jer je kod imun na vie greaka "ita , ako se promeni manje od dmin "ita! kod mo e detektovati da su se greke pojavile. Iednaina M.1 specifikuje odnos izmeu dmin i e! maksimalnog "roja greaka "ita koje se mogu detektovati)

e ; dmin , 1
/M.10 Iz"or koda greaka je ustupak , iako detektuje vie greaka! kod sa ve-om vredno-u dmin alje vie redudantnih informacija nego kod greaka sa manjom vredno-u dmin. (a "i se izmerila koliina optere-enja! in enjeri definiu stopu koda koja daje odnos veliine rei podataka i veliine kodne rei. Iednaina M.2 definie stopu koda! 8! za /n! k0 emu kodiranja. 8 A kDn Korekcija greaka sa paritetom redova i kolona /8a> and 0olumn ?8A0@ -arit$0 3ideli smo kako ema kodiranja kanala mo e da detektuje greke. (a "i se shvatilo kako se kod mo e koristiti za korekciju greaka! uzmimo jedan primer. 1retpostavimo da se re podataka sastoji od k ; 12 "ita. Fmesto posmatranja "ita kao jednog niza! zamislimo da se urede u niz od tri reda i etiri kolone! gde se "it pariteta dodaje za svaki red i za svaku kolonu. %lika M.L ilustruje ovaj raspored! koji je poznat kao kod reda i kolone / 8a> and 0olumn 6 8A0 0. R+U kodiranje u primeru ima n ; 2?! to znai da je to /2?! 120 kodiranje. /M.20

%lika M.L 1rimer kodiranja redova i kolona sa "itima podataka ureenim u = 7 B niz i "itom parnog pariteta dodanim za svaki red i svaku kolonu da "i se videlo kako korekcija greaka radi! pretpostavimo da se jedan od "ita podataka na slici M.L promeni tokom prenosa. Kada primalac uredi "ite u niz! a "iti pariteta se ponovo pre"roje! dve kalkulacije se ne-e slo iti sa primljenim "itima pariteta! kao to slika M.M ilustruje.

%lika M.M Ilustracija kako se greka jednog "ita mo e ispraviti koriste-i kodiranje reda i kolone

=B

Kao to slika pokazuje! grekja jednog "ita -e uzrokovati da se dva pre"rojana "ita pariteta ne sla u sa "itom pariteta koji je primljen. 4va dva neslaganja odgovaraju redu i koloni greke. 1rimalac koristi pre"rojane "ite pariteta da odredi tano koji "it podataka je u greki! a zatim ispravlja taj "it podataka. *ako R+U mo e da ispravi "ilo koju greku koja se menja jedan "it podataka. Qta se deava R+U kodu ako greka menja vie od jednog "ita u datom "lokuG R+U mo e samo ispraviti greke jednog "ita. F sluajevima gde se dva ili vie "ita menja R+U kodiranje -e mo-i da detektuje neparan "roj greaka. %umiramo) Kodiranje redova i kolona /R+U0 omogu-ava primaocu da ispravi "ilo koju greku jednog "ita i da detektuje greke gde se dva ili vie "ita menja. 1.,"itna kontrolna suma koja se koristi u Internetu 4dreena ema kodiranja kanala ima kljunu ulogu u Internetu. 1oznat kao 4nternet kontrolna suma /4nternet checksum0! ovaj kod se sastoji od 1.,"itne 1s komplementne kontrolne sume. Internet kontrolna suma ne postavlja fiksnu veliinu na re podataka. Fmesto toga! algoritam omogu-ava da poruka "ude proizvoljno duga! i o"raunava kontrolnu sumu kroz itavu poruku. F sutini! Internet kontrolna suma posmatra podatke u poruci kao niz 1.,"itnih integera! kao to slika M.D ilustruje.

%lika M.D Internet kontrolna suma deli podatke na 1.,"itne jedinice! dodaju-i nule ako podaci nemaju tano 1. "ita da "i o"raunala kontrolna suma! poiljalac dodaje numerike vrednosti 1.,"itnih integera! i alje rezultat. (a "i proverio validnost poruke! primalac o"avlja isti o"raun. +lgoritam M.1 daje detalje ovog o"rauna. +lgoritam (ato) 1oruka! #! proizvoljne du ine 4"raunati) 1.,"itnu 1s komplementnu kontrolnu sumu! U! koriste-i =2,"itnu aritmetiku #etod) (odati na # nula "ite da se do"ije tano 1. "ita 1ostaviti =2,"itni integer kontrolne sume! U! na ?A =@

za /svaka 1.,"itna grupa u #0 Z1osmatrati 1. "ita kao integer i dodati na UA[ 'kstrahovati 1. "ita vieg reda od U i dodati ih na UA Inverzija 1. "ita ni eg reda od U je kontrolna sumaA +ko je kontrolna suma nula! zameniti sve 1s forme nule. +lgoritam 1.,"itne kontrolne sume koji se koristi u Internet protokolima Klju za rezumevanje ovog algoritma je shvatiti da se kontrolna suma o"raunava u 1s komplementnoj aritmetici umesto 2s komplementnoj aritmetici koja je na ve-ini kompjutera! i koristi 1.,"itne integere umesto =2,"itnih ili .B,"itnih integera. *ako je ovaj algoritam napisan da koristi =2,"itnu 2s komplementnu aritmetiku za o"avljanje 1s komplementnog o"rauna. *okom petlje for! dodatak mo e da se prekorai. *ako! pra-enjem petlje! algoritam dodaje pretek /"ite vieg reda0 nazad u sumu. Zato se kontrolna suma o"raunava kao aritmetika inverzija sume umesto sumeG 4dgovor je efikasnost) primalac mo e da primeni isti algoritam kontrolne sume kao poiljalac! ali sam mo e da uvrsti kontrolnu sumu. Z"og toga to sadr i aritmetiku inverziju totala! dodavanje kotrolne sume totalu -e dati nulu. *ako primalac uvrtava kontrolnu sumu u o"raunu! a zatim testira da vidi da li je rezultuju-a suma nula. Konaan detalj 1s komplentne aritmetike se pojavljuje u zadnjem koraku algoritma. Komplementna aritmetika ima dve forme nule) sve nule i sve jedinice. Internet kontrolna suma koristi formu sve jedinice da uka e da je kontrolna suma o"raunata i da je vrednost kontrolne sume nulaA Internet protokoli koriste formu sve nule da uka u da kontrolna suma nije o"raunata. Kodovi cikline redudantnosti Iedna forma kodiranja kanala poznata kao kod cikline redudantnosti /0$clic 8edundanc$ 0ode 6 0800 se koristi u "rzim mre ama podataka. URU kodovi imaju tri kljuna svojstva koja ih ine znaajnim! kao to slika M.1? sumira. Kao i kod kontrolne sume! veliina rei podataka nije 1oruka proizvoljne fiksna! to znai da se URU mo e primeniti na poruku du ine proizvoljne du ine Z"og toga to o"raunata vrednost zavisi od niza "ita u Izvrsna detekcija poruci! URU o"ez"euje sposo"nost do"re detekcije greaka greaka Nrza implementacija Fprkos sofisticiranoj matematikoj osnovi! URU o"raun hardvera se mo e sprovesti ekstremno "rzo hardverom %lika M.1? *ri kljuna aspekta koja URU ine znaajnim u mre ama podataka Izraz cikli ni je do"ijen z"og svojstva kodnih rei) cirkularna promena "ita "ilo koje kodne rei proizvodi drugu kodnu re. %lika M.11 ilustruje /L! B0 ciklini redudantni kod koga je uveo <eming. Re podataka ???? ???1 ??1? ??11 ?1?? ?1?1 ?11? ?111 Kodna re ???? ??? ???1 ?11 ??1? 11? ??11 1?1 ?1?? 111 ?1?1 1?? ?11? ??1 ?111 ?1?

=.

Re podataka 1??? 1??1 1?1? 1?11 11?? 11?1 111? 1111

Kodna re 1??? 1?1 1??1 11? 1?1? ?11 1?11 ??? 11?? ?1? 11?1 ??1 111? 1?? 1111 111

%lika M.11 1rimer /L! B0 ciklinog redudantnog koda URU kodovi se ekstenzivno prouavaju! i do"ijeno je mnogo matematikih o"janjenja i o"raunskih tehnika. 4pis izgleda tako razliito da je teko shvatiti kako svi oni mogu da se odnose na isti koncept. Elavne stavke ukljuuju) , , , , , Matemati ari o"janjavaju URU o"raun kao ostatak deljenja dva polinoma sa "inarnim koeficijentima! gde jedan predstavlja poruku! a drugi fiksnog delitelja. Teoreti ari kompjuterskih nauka o"janjavaju URU o"raun kao ostatak deljenja dva "inarna "roja! gde jedan predstavlja poruku! a drugi fiksnog delitelja. *riptografi o"janjavaju URU kao matematiku operaciju u Ealois polju reda 2! pisano E5/20. *ompjuterski programeri o"janjavaju URU kao algoritam koji se ponavlja kroz poruku i koristi pretragu ta"ele da do"ije dodatnu vrednost za svaki korak. =ardverske arhitekte o"janjavaju URU kao malu hardversku cev koja kao input uzima niz "ita iz poruke i proizvodi URU "ez deljenja ili ponavljanja.

Kao primer ovih stavki! uzmimo deljenje "inarnih "rojeva pod pretpostavkom of no carries. %lika M.12 ilustruje deljenje 1?1?! to predstavlja poruku! konstantom iza"ranom za odreeni URU! 1?11.

=L

%lika M.12 Ilustracija URU o"rauna posmatranog kao ostatak "inarnog deljenja "ez carries (a "i se razumelo kako matematiari posmatraju ovo kao deljenje polinoma! pogledajmo svaki "it u "inarnom "roju kao koeficijent izraza u polinomu. $a primer! mo emo posmatrati delitelja na slici M.12! 1)11! kao koeficijente u slede-em polinomu) 1 7 B= 8 ? 7 B2 8 1 7 B1 8 1 7 B? ; B= 8 B 8 1 %lino tome! deljenik na slici M.12! 1)1))))! predstavlja polinom) B. 8 BB Koristimo izraz generator polinom za opisivanje polinoma koji odgovara delitelju. Iz"or polinoma generatora je klju za kreiranje URU,a sa do"rim svojstvima detekcije greaka. %toga je sprovedeno mnogo matematikih analiza na polinomima generatorima. Znamo! na primer! da je idealni polinom nesmanjiv /tj! mo e se podeliti "ez ostatka samo sa so"om i 10 i da polinomi sa vie od jednog ne,nula koeficijenta mogu detektovati sve greke jednog "ita. 'fikasna hardverska implementacija URU,a <ardver potre"an za o"raun URU,a je iznenauju-e jednostavan. URU hardver je podeen kao pomeraki registar sa eBclusive or /Bor0 kapijama izmeu nekih "ita. Registar pomeranja funkcionie jednom po unesenom "itu. F svakom stadijumu! registar ili prihvata "it iz prethodnog stadijuma ili vri Bor operaciju "ita i prihvata rezultat. Kada se itav unos pomeru u registar! vrednost u registru je URU. %lika M.1= ilustruje hardver potre"an za =,"itni URU o"raun sa slike M.12. Z"og toga to Bor operacija i pomeranje /shift0 se o"a mogu o"aviti pri velikoj "rzini! ovaj raspored se mo e koristiti za "rze kompjuterske mre e.

=M

%lika M.1= <ardverska jedinica za o"raunavanje =,"itnog URU,a za B= 8 B 8 1 #ehanizmi automatskog zahteva za ponavaljanjem /A850 %etimo s eda +RS pristup korekciji greaka zahteva da poiljalac i primalac komuniciraju metainformacijama. 4dnosno! kada jedna strana poalje poruku drugoj! strana koja prima alje nazad kratku poruku potvrde. $a primer! ako A poalje poruku do 2! 2 alje potvrdu nazad do A. Kada primi potvrdu! + zna da je poruka primljena ispravno. +ko se ne do"ije potvrda nakon T vremenskih jedinica! A pretpostavlja da je poruka izgu"ljena i ponovo alje kopiju. +RS je pose"no koristan u sluajevima gde osnovni sistem o"ez"euje detekciju greaka! ali ne i korekciju. $a primer! mnoge kompjuterske mre e koriste URU za detektovanje greaka u prenosu. F ovakvim sluajevima! +RS ema se mo e dodati da se garantuje isporuka , ako se pojavi greka u prenosu! primalac od"acuje poruku! i poiljalac ponovo alje kopiju. 1oglavlje 2. govori o detaljima Internet protokola koji koristi +RS pristup. 1ored pokazivanja kako ova paradigma isteka vremena i ponovnog slanja radi u praksi! ovo poglavlje govori o tome kako poiljalac i primalac identifikuju podatke koji se potvruju! i dalje se govori o tome koliko poiljalac eka pre ponovnog slanja. Fkratko 5iziki sistemi prenosa su podlo ni interferenciji! distorziji! i atenuaciji! i sve to mo e da uzrokuje greke. Ereke u prenosu mogu "iti rezultat greke u jednom "itu ili ve-em "roju "ita! a ote-enja se mogu pojaviti kada je primljeni signal nejasan /tj! ni jasno 1 ni jasno ?0. (a "i se kontrolisale greke! sistemi komunikacije podataka koriste mehanizam prosleivanja korekcije greke ili koriste tehniku automatskog zahteva za ponavljanjem /+RS0. 1rosleivanje korekcije greke ureuje da poiljalac doda redudantni "it podacima i kodira rezultat pre slanja kroz kanal! a primalac da dekodira i proveri dolaze-e podatke. Kodna ema je /n! k0 ako re podataka sadr i k "ita a kodna re sadr i n "ita. Iedna mera kodiranja procenjuje ansu da -e greka promeniti validnu kodnu re u drugu validnu kodnu re. #inimalno <emingovo rastojanje o"ez"euje preciznu meru. 1ojednostavljeni "lokovi kodova! kao to je jedan "it pariteta koji se dodaje svakom "itu! mogu da detektuju neparan "roj greaka "ita! ali ne mogu da detektuju paran "roj promena "ita. Kod reda i kolone /R+U0 mo e da ispravi greke jednog "ita! detektuje do tri greke u "loku! i mo e da detektuje svaku greku gde se neparan "roj "ita menja. 1.,"itna kontrolna suma koja se koristi u Internetu se mo e koristiti sa proizvoljnom veliinom poruke. +lgoritam kontrolne sume deli poruke na 1.,"itne "lokove! i o"raunava aritmetiku inverziju 1s komplementne sume "lokovaA pretek se dodaje ponovo na sumu. Uiklini redudantni kodovi /URU0 se koriste kod "rzih mre a jer URU prihvata poruku proizvoljne du ine! o"ez"euje veoma do"ru detekciju greaka! i ima efikasnu hardversku implementaciju. RUR tehnike imaju matematiku osnovu! i ekstenzivno se prouavaju. URU =D

o"raun se mo e posmatrati kao o"raunavanje ostatka "inarnog deljenja! o"raunavanje ostatka polinomskog deljenja! ili operacija koja koristi Ealois teoriju. <ardver za funkcionisanje URU o"rauna koristi registar pomeranja i eBclusive or operacije.

B?