Semantika

Semantika prouava znaenje rei u jeziku, odnosno nain na koji rei i reenice prenose znaenje. Deli se na: - leksiku i - reeninu semantiku. Leksika semantika prouava znaenje rei i znaenjske odnose meu reima, dok reenina semantika prouava znaenje reenica. Kod rei, kao jezikih jedinica sa znaenjem, mogu se razlikovati odreene dimenzije znaenja, a to su : 1. leksiko i gramatiko 2. predmetno i emotivno 3. konkretno i apstraktno 4. osnovno i preneseno 5. denotativno i konotativno. Leksiko i gramatiko znaenje Leksike rei, kao to su rei sto, kniga i pismo imaju leksiko znaenje s obzirom na pojmove koje oznaavaju, ali takoe imaju i gramatiko znaenje, na primer, knjiga je imenica enskog roda u jednini. Gramatike rei, kao to su ako, bez imaju gramatiko znaenje veznika odnosno predloga, ali takoe imaju i leksiko znaenje. Predmetno i emotivno znaenje Predmetno ili referencijalno znaenje odnosi se na rei koje ne ukljuuju emotivni odnos ili neku reakciju, kao na primer: kuda, baba, zemlja. Za razliku od predmetnog znaenja, emotivno znaenje ukljuuje neki emotivno odnos ili reakciju, kao rei: dom, baka, domovina. Konkretno i apstraktno znaenje Konkretne rei oznaavaju neto odreeno, opipljivo, materijalno, to su rei: sto,sveska,vrata. Apstraktne rei su rei koje oznaavaju apstrakciju, na primer: dobrota, lukavost, arm.

Osnovno i preneseno znaenje Jedna re odreenog konkretnog znaenja moe esto da dobije sekundarno znaenje putem metaforikog prenosa, ali tako da veza sa polaznim znaenjem ostane vidljiva. Tako na primer, rei glava,noga i ui imaju osnovno znaenje delova tela, a u prenesenom znaenju glava porodice, noga stola i ui sveske. Denotativno i konotativno znaenje Denotacija se odnosi na primarno, opte, neutralno I eksplicitno znaenje rei: policajac (pripadnik snaga reda), enski roditelj. Konotacija se odnosi na izvedeno, lino i emotivno i implicitivno znaenje neke rei: policajac (njukalo), majka. Postoje velike tekode prilikom razgraniavanja kategorija zato to veliki broj rei koje imaju predmetno znaenje esto imaju I konkretno, osnovno i denotativno, a nasuprot tome emotivno znaenje je esto i apstraktno, preneseno i konotativno. Komponentna analiza To je ralanjivanje znaenja na znaenjske komponentne. Znaenjske komponente se nekad nazivaju I semantikim distinktivnim obelejima, a skupovi takvih obeleja zovu se sememe. Proste i izvedene rei Proste rei su minimalne i primitivne, na primer, imati, iveti, umreti, ubiti. Izvedene rei se mogu parafrazirati pomodu prethodnih. Na primer, roditi se (poeti iveti), umreti (prestati iveti), ubiti (uzrokovati da neko prestane da ivi). Promena znaenja rei Znaenje jedne rei nije dato jednom za svagda, semantike promene su deo normalne evolucije jezika. Pa tako na primer, engleska re meat koja oznaava meso, u srednjoengleskom je oznaavala bilo kakvu hranu. A pridev nice, danas znai dobar, fin, a tada je znailo luckast,priglup. Istorijske promene po pravilu ne menjaju celokupno znaenje neke rei, ved samo jedan njen deo. Preuzimanje rei iz drugih jezika takoe je pradeno promenom znaenja (meeting miting ).

Znaenjski odnosi meu reima(paradigmatski odnosi)

Polisemija Polisemija (vieznanost) jedne rei nastaje zato to se pojam koji se oznaava nekom drugom reju po nekoj slinosti dovodi u vezu sa pojmom oznaenim upotrebljenom reju. Na primer, zadebljali deo eksera, slian je glavi oveka, pa je za taj deo eksera uzeta re glava. Glava eksera je dobila znaenje zadebljali deo eksera. Kod polisemije sva znaenja rei ostaju u okviru jedne iste rei, a vieznanost se razvija u u kontekstu. Polisemija ima isti glasovni sklop (oblik) i priblina znaenja. Primeri: glava (knjige, na telu, eksera), list (papira,drveta). Homonimija Homonimija je pojava da dve ili vie rei imaju isti glasovni sklop,a potpuno razliito znaenje. Postoje pravi hominimi (kosa-poljoprovredno oruje i kosanagnuta povrina brega) homografi (rei istog slovnog sastava, ali razliitog izgovora,primer grad, Beograd je glavni grad Srbije. Sinod je padao grad) homoformi (rei koje se po rasporedu glasova poklapaju samo u ponekom od njihovih gramatikih oblika,primer: Vedi broj takmiara je na startu.Slavko broj do tri) i homofoni (rei koje imaju isti izgovor, isti glasovni sastav i isti akcenat,primer, Bio je zadovoljan sobom. Uvek se hvalio samim sobom). Sinonimija Sinonimija je potpuno suprotna homonimiji. Ona predstavlja rei razliitog oblika, a istog znaenja. Pravih, potpunih sinonima ima veoma malo. Jedan isti predmet, radnju ili pojavu uopte moemo oznaiti sa vie razliitih rei: drum-cesta-put; vatra-oganj; vasiona-svemir; brzo-hitro Eufemizmi nastaju u tenji da se za pojmove neprijatnih asocijacija nau lepe rei: zemlje u razvoju, blagosloveno stanje, pokojnik, malo je veseo (pijan je), uvek obilazi istinu (lae), usnuo je veni san, otiao je na onaj svet, izdahnuo je itd.

Antonimija To je pojava postojanja rei suprotnih po znaenju. Antonimi mogu biti pravi (to su najede pridevski parovi: dobar-lo; mlad-star; topao-hladan; lep-ruan; mogude je stepenovanje), dopunski (takoe esto pridevi, ali se ne stepenuju: oenjenneoenjen; iv-mrtav; muki-enski) i relacioni (iznad-ispod; kupiti-prodati, muena; Ako je slika iznad stola, onda je sto ispod slike). Hiponimija Hiponimija predstavlja svrstavanje rei u hijerarhizovane klase. Hiperonim je nadreeni lan (cvet) , a hiponim podreeni lan (rua,jorgovan).

Znaenjski odnosi meu reima (sintagmatski odnosi)

Kolokacija To je ustaljena kombinacija rei u kojoj svaka re zadrava svoje znaenje (suprotno od idioma) Koordinacija esto je zasnovana na nekim od paradigmatskih znaenjskih odnosa: pas i maka; so I biber; bratstvo i jednistvo; zloin i kazna; grom i pakao. *prototip- tipini nosilac osobina nadreenog pojma, odnosno klase * deminutiv imenica koja ima umanjeno znaenje * agumentativ imenica koja ima uvedano znaenje * pejorativ oznaava pogrdan smisao rei ili fraze (selendra,glavurda) * hipokoristik tepanje npr. Re zec, ima deminutiv zeid, a hipokoristik zeka. Re kuda, deminutiv je kudica, hipokoristik kuderak, agumentativ kuderina, a pejorativ kuderda. Reenice mogu da imaju gramatiko, pragmatiko i propozicionalno znaenje.

Znaenjski odnosi reenica

Parafraza (sinonimija na nivou reenice) Sagradili su most. Most je sagraen. Kontradikcija Ovaj neenja je oenjen. Tautologija Ovaj neenja je neoenjen. Sintaksika dvosmislenos (polisemija na nivou reenice) Jovanu je lako verovati.

PITANJA a) b) c) d) Upotrebite re svetac u osnovnom i prenesenom znaenju? Koje je denotativno, a koje konotativno znaenje rei plavua? Na koje sve komponente se moe razloiti znaenje lekseme deak? Da li podvuene rei u reenici Kosa joj je ravna i Ivana je po svojoj sposobnosti ravna Milici ilustruju odnos homonimije ili polisemije? e) Navesti tri hiponima za leksemu sport. f) Navesti hiperonim za lekseme aa, solja i inija. g) U reenici, napolju je hladno i oblacno podvuene rei zamenite njihovim autonimima. h) Kom tipu autonomima pripadaju slededi parovi: deda-unuk; nov-star; noddan? i) Navesti primere za sinonime koji se koriste u razliitim registrima i koji se koriste u razliitim dijalektima ili varijetetima. j) Leksema prasence je u odnosu na leksemu prase ta? k) Da li su navedene reenice gramatike ili besmislene? Kuda je potrala da bi se vinula u bazen. Devojica je otisao kudi. l) Koji reenini odnos ilustruje sledede reenice? Mu ove udovice je iv. Ovaj plavuan ima plavu kosu. m)Upotrebite leksemu zid u osnovnom i prenesenom znaenju. n) Na koje komponente se moze razloiti znaenje lekseme devojica.

o) Koje od slededih leksema su proste, a koje su izvedene:potopiti, sruiti, zaspati, pasti, ubaciti, trati? p) Navesti tri hiponima za leksemu ples. q) U reenici napolju je toplo I sunano podvuene rei zameniti pravim antonimima. r) Kom tipu antonima pripadaju slededi parovi: majka-derka; lepa-runa; letozima? s) Leksema sinid je leksemi sin ta? t) Da li su navedene reenice negramatike ili besmislene: Pruga je da bi poletela u svoje tue nebo. Decak je ila kudi peice. u) Navedite primer za reenicu u kojoj je leksema ruica upotrebljena u osnovnom i prenesenom znaenju. v) Podvuene rei u reenici predstavljaju homonimiju ili polisemiju: U grupi ima sto studenata. Moj sto ima dve fioke. w) Pokaite da su pravi antonimi parovi prideva koje je mogude stepenovati

Pragmatika