Hose Marti (Jos Mart, 1853-1895) Kubanski pesnik, prozni i dramski pisac, borac za osloboenje od panske kolonijalne vlasti.

Zbog svojih politikih ideja skoro ceo ivot proveo u izgnanstvu, organizujudi borbu za osloboenje. Imao je podrku brojnih dravnika i intelektualaca. Imenovan je za konzula Urugvaja i Paragvaja u SAD. Bio je lan Kubanske revolucionarne partije. Pobornik amerikanizma, antirasista (borio se za prava Indijanaca, crnaca, mulata). Ureivao asopis za decu La Edad de Oro. Nadimak mu je bio Apostol (Apstol). Pripada premodernizmu. Poezija: Ismaelillo (1882) prva objavljena zbirka pesama, sastoji se od 15 pesama kojima prethodi posveta odsutnom sinu. Slobodni stihovi (Versos libres) pisani su od 1878-1882, a objavljeni tek 1913. Radi se o zbirci od 44 pesnike kompozicije u jedanaestercima bez rime (versos libres, sueltos). Vidimo sintezu pesnikovih intimnih razmiljanja i univerzalnih tema (udnja za lepotom, o tiranima, enama, pesme ispovednog karaktera, slutnja smrti je est motiv Canto de otoo). Versos sencillos (1891)- zbirka od 46 pesama bez naslova, obeleenih brojevima. Napisane su u formama usmene tradicije. Uglavnom je koriden osmerac, a strofa kopla i redondilja. Pesme su izrazito lirine, sadre brojne autobiografske elemente. Jedna od najlepih je pesma br. IX o devojci iz Gvatemale koja je umrla od ljubavi. Marti je u poeziji cenio prvenstveno njene estetske vrednosti. Nikada nije knjievnost stavljao u slubu politikih ciljeva, iako se itavog ivota bavio uporedu knjievnodu i politikom. Proza: pisao je hronike, eseje, lanke, knjievne kritike, govori koji sadre sve elemente modernizma. ine najvedi po obimu deo Martijeve knjievne zaostavtine. Stilski i jeziki je obnovio mnoge od njih. Mnogi tekstovi pored dokumentarne, imaju i veliku umetniku vrednost. Amistad funesta (Zlokobno prijateljstvo, 1885) jedini roman, napisan po porudbini, objavljivan u nastavcima u njujorkom listu El Latino-americano, pod pseudonimom Adelaida Real. Smatra se prvim modernistikim romanom hispanoamerike knjievnosti. Koloristiki elementi (cromatismo) su veoma prisutni i u poeziji i u prozi: belo, zlatno uto, ljubiasto, crveno, a naroito plavo. Smatra se da je Dario plavetnilo kao simbol udnje za umetnikim savrenstvom uzeo upravo od Martija. Pridavao je veliki znaaj lepoti stila i izraajnosti jezika. Leksika je obogadena neologizmima koji su prepoznatljivi (mejorador, momentoso, fraseador). Osim toga, koristio je i amerikanizme, arhaizme i kultizme. Dramska dela: Abdala (dramska poema, 1869), Adltera (drama u prozi, 1874), Amor con amor se paga (scenska igra u stihovima, 1876). Marti je jedan od tvoraca modernistike hronike. Martijevo knjievno delo odigralo je dvostruku ulogu: 1. umetnika (novine vezane za formu, stil, teme koje je uneo ine ga jednim od zaetnika hispanskog modernizma, na koga de se kasniji umetnici ugledati); 2. politiko-socijalna (njegovo delo je zasnovano na amerikanizmu, to je podstaklo sticanje svesti o latinoamerikom identitetu)

Hose Asunsion Silva (Jos Asuncin Silva, 1865-1896) Kolumbijski pesnik. Niz nesrednih okolnosti (smrt oca, nestanak porodinog bogatstva, smrt sestre, brodolom u kome gubi neobjavljene rukopise) dovde ga do oaja, beznadenosti, zbog ega de izvriti samoubistvo. Ubraja se u premoderniste, ali zauzima posebno mesto u hispanoamerikoj poeziji. Uvodi brojne novine za itavu poeziju HA: tematika (subjektivni doivljaj sveta naslikan kroz opise intimnih stanja pesnikove due; nod; izrazito osedanje usamljenosti, pesimizma, traginost spoznaje o ovekovoj prolaznosti,

opsednutost smrdu, snovienja); metrika (stihovi razliite duine u istoj pesmi, eda upotreba asonantske od konsonantske rime, odbacivanje klasinih vrsta strofa). Pesma Nocturno (1894) umetniki najvrednija. Roman De sobremesa (1925) autobiografsko-memoarskog karaktera, napisan u maniru modernizma.

Manuel Gutjeres Nahera (Manuel Gutirrez Njera, 1859-1895) Meksiki pesnik, pripoveda i novinar. Novinarstvo je njegovo osnovno zanimanje. Ceo ivot je proveo u Meksiku. Pripada premodernizmu. Iako je mnogo pisao i objavljivao po novinama, za ivota su mu tampane samo dve knjige: Al Sagrado Corazn de Jess (Svetom srcu Isusovom, 1876) i Cuentos frgiles (Lomne prie, 1883). Poezija: Naherino pesniko delo nastalo je na romantiarskoj tradiciji, ali i pod uticajem evropskog modernizma. Osnovne teme njegove lirike: ljubav, ovekova prolaznost, smrt, religija. Najbolje su njegove refleksivne pesme u kojima je izraen pesimistiki pogled na ivot. Zbirka pesama Odas breves nadahnuta je klasinom Grkom, u njoj su pesimizam i melanholija zamenjeni epikurejskom vedrinom. Njegova poezija je pod uticajem francuskih parnasovaca: negovana struktura reenice, retki pridevi, dosta galicizama, muzikalnost i ritminost, koridenje boja (naroito bele) u funkciji simbola. Tekstove je uglavnom objavljivao pod pseudonimima (Fru-Fru, Duque Job, Puck). Osnovao je 1894. sa Karlosom Dijasom Dufoom asopis Revista Azul jedan od najpoznatijih glasila modernizma u HA. Najvie je pisao hronike koje su predstavljale sintezu prigodnog aktuelnog novinskog teksta, knjievne kritike, lirkse proze i pripovetke. One su obino izlazile u okviru serije sa zajednikim nazivom. itane su sa velikim interesovanjem. Naherini estetiki stavovi (zasnovani na romantiarskim postavkama i Hegelovim idejama): 1. Umetnost nije podraavanje, ved stvaranje; 2. Umetnik treba da bude slobodan da izabere temu i obradi je po sopstvenom ukusu; 3. Predmet umetnosti je lepota; 4. Lepota je slika ideje, prema tome postoji i umetniki se postie na raznim nivoima; 5. Umetnost je trijumf idealnog nad materijalnim; 6. Propaganda nema veze sa umetnodu; 7. Utilitarno materijalnog karaktera je neprijatelj umetnosti; 8. Lepo je korisno zato to je lepo.

Rikardo Gviraldes (Ricardo Giraldes, 1886-1927) Argentinski romanopisac i pesnik. Detinjstvo proveo na imanju La portea, gde je upoznao ivot gaua. Prijatelja gaua Segunda Ramiresa de ovekoveiti u romanu Don Segundo Sombra. Osnovao je asopis Proa 1924. u saradnji sa Borhesom i drugim piscima. Formirao se pod uticajem postmodernizma i avangardnih tokova, ostajudi veran knjievnosti o gauima. Zbirka pesama El cencerro de cristal (Stakleni praporac, 1915). Pripovetke Cuentos de muerte y de sangre (Prie o smrti i krvi, 1915) Roman Raucho (1917) naziv sastavljen od vlastitog imena Ricardo i rei gaucho. Delo je autobiografskog karaktera autobiografija umanjenog ja (autobiografa de un yo disminuido). Roman Rosaura (1922) konvencionalno napisan ljubavni roman. Roman Xaimaca (1923) lirski putopisni roman o boravku na Antilima.

Roman Don Segundo Sombra (1926) umetniki je najvredniji. Autor je poeo da ga pie 1920. u Parizu, ali je zavren tek po povratku u Argentinu da bi na izvoru prikupio grau o ivotu gaua. Napisan je u autobiografskoj formi. Radnja romana: Fabio Kaseres (Cceres) pria svoju ivotnu istoriju. Kao deak prinuen je da napusti rodnu kudu (kasnije saznaje zato: zato to je vanbrano dete) i poslat je u selo, dvema neprijatnim tetkama. ivot provodi na ulici zbog ega postaje dovitljivi mangup. Susret sa don Segundom Sombrom presudno utie na njegov ivot. Bei od kude, nalazi posao na imanju na kom radi don Segundo i upoznaje stoarski posao postaje gauo i stoar (resero). Opisuje njegova prva iskustva u sticanju vetine gaua, prijatelje, devojke, igranke, borbe sa petlovima - zabavu ljudi iz pampe. Deak postaje gauo koji ivi od svog rada. Don Segundo mu je uzor, zatitnik (padrino), prijatelj. Deak saznaje da mu je bogati roak zapravo otac koji mu testamentom ostavlja veliko imanje. Primeduje da se ponaanje njegovih drugara menja, razmilja da odbaci nasledstvo i pobegne. Svet u kome je svojom zaslugom stekao mesto poinje da se rui. Don Segundo mu pomae, uverava ga da de ostati gauo zauvek, ako je stvarno gauo. Svi likovi u romanu naslikani su psiholoki uverljivo, sa tipinim argentinskim osobinama i ponaanjem. Prisutna je blaga idealizacija gaua zbog duboke povezanosti autora sa tom sredinom. Karakteristian govor gaua takoe je prisutan (pa umesto para; juerte za fuerte; mesmo za mismo; jueno za bueno), kao i amerikanizmi. Jedan od tri najznaajnija hispanoamerika romana trede decenije.

MODERNIZAM (modernismo) Kao knjievni pokret javlja se u HA, a potom se prenosi i u paniju. Nastaje na tradiciji romantizma. Formiranje modernistikog pokreta u HA poinje oko 1880. godine, sa ciljem da se prevaziu granice tadanjeg knjievnog panskog jezika, da se upoznaju najnoviji kulturni tokovi Evrope, da se osvoji sloboda umetnikog izraza. Objavljivanje Martijeve pesnike zbirke Ismaelillo (1882) poetak modernizma u poeziji. Knjiga Rubena Darija Azul (1888) afirmacija modernizma. Oko 1918. godine modernizam prestaje da bude vladajuda struja u hispanskim knjievnostima. Nakon modernizma, poinje period postmodernizma. Termin el modernismo prvi je 1888. godine upotrebio R. Dario, piudi o meksikom piscu Rikardu Kontrerasu, u smislu novo, moderno, savremeno. Mladi pisci polako stiu svest o pripadnitvu istom pokretu okupljaju se oko brojnih listova koji postaju glasila modernizma (La Revista Azul, La Revista Moderna, itd.). Modernizam se formira kao izraz dvojakog nezadovoljstva mlade generacije: nezadovoljstvo socijalnim stanjem u HA (kapitalizam, jak uticaj SAD); nezadovoljstvo umalodu ivota, stereotipnodu, zastarelodu knjievnosti panskog jezika. Modernizam se pretvara u veliki knjievni pokret koji brie nacionalne granice, obnavlja bratstvo hispanoamerikih drava, tei da uspostavi vezu sa Evropom, da se uklopi u tokove svetske knjievnosti. Prvi put de knjievnost Latinske Amerike biti osloboena lokalnih okvira. Modernistiki pokret sjedinjava ideje dve francuske knjievne kole: 1. Escuela parnasiana (culto de la forma) 2. Escuela simbolista (culto de la sensibilidad) Inovacije se reflektuju na tri polja: tematika, metrika i izraz (aspecto expresivo). Karakteristike modernizma: kosmopolitizam, individualizam, originalnost, amerikanizam, smelost ideja, sklonost ka paganizmu, velianje osedajnosti u odnosu na razum, bekstvo iz materijalnog sveta,prezir runog, otmenost i prefinjenost, lepo kao cilj umetnosti, sjedinjavanje zvukova, boja, slika i ideja, kult forme, egzotine teme i likovi, itd. Pod uticajima francuskih pisaca formira se pariska pripovetka, kao i potpuno nove vrste: hronika, pesma u prozi, impresionistiki esej.

Metrika: koristili su uglavnom duge stihove, menjajudi njihovu klasinu strukturu i akcentuaciju. Pisali su stihove bez rime (versos libres); postizali su ritminost koridenjem stihova razliite duine u istoj pesmi; eliminisali su obaveznu cezuru, kao i pauzu na kraju stiha zbog opkoraenja. to se tema tie, postoji dijapazon od mitologije i istorije klasine Grke, civilizacije Japana, Kine, Indije, skandinavske mitologije, arapskog sveta, Turske, Vizantije, Francuske 18. veka, panskog srednjovekovlja i renesanse, prehispanske prolosti Amerike (kreolistike teme) do intimnog, pesnikovog doivljaja sveta. Prisustvo egzotike eskapizam modernista u elji za stvaranjem novih estetiki savrenih svetova. Los temas: primer grupo son los temas de pasado histrico que contiene 2 subgrupos: 1.el pasado de Francia sobre la poca de Luis XVIII; 2.la evocacin de lo extico con preferencia de China y Japn en poemas de Ruben Daro, Guillermo Valencia, Julian del Casal y luego de la India en poemas de Amado Nervo. El segundo grupo es el mundo clsico (se refiere a Grecia), temas de mitologa escandinava; temas de la historia de Espaa y aqu existe una diferencia entre los HA modernistas y espaoles modernistas - escriban sobre todo la historia de Espaa con la preferencia de la poca de Austria y los modernistas HA escriban solamente sobre el Cid. Tambin hay un tema que es relacionado con el mundo indgena; sobre este tema escriba Rubn Daro, Guillermo Valencia. Los modernistas no escriban sobre altos problemas filosfico-sociales que venan inspirados de la generacin anterior (Nez Veas); tampoco escriban sobre el tema amoroso (como Becker y Asonceda), la religin cristiana, sobre la patria y el pas natal; los poetas se consideraban los ciudadanos del mundo pero en la ltima fase del modernismo aparece un sentimiento ms que de la patria de la raza y se manifiesta en pocos poetas (Rubn Daro en Canto a la Argentina y Santos Chocano en Alma Amrica). En cuanto a los motivos, los modernistas toman del romanticismo la noche, la luna, los cipreses, las ruinas y la tuberculosis. Del posromanticismo los tpicos de la razn humana y el progreso. Motivi sa simbolikim znaenjima: labud (cisne) simbol apsolutne lepote, otmenosti, umetnosti, sna; paun (pavo real); roda (cigea); ljiljan (flor de lis); lotos (lotos); rubin (rub); topaz (topacio); Leksika je obogadena brojnim neologizmima, izmiljali su zvune i neobine rei. Periodizacija modernizma: 1. 1888-1905 (Cantos de vida y esperanza); 2. 1905-1910 3. 1910-1918 (Canto a la Argentina); Vrhunac modernizma obuhvata period od 1895-1910.

Ruben Dario (Rubn Daro, 1867-1916) Pravo ime: Flix Rubn Garca Sarmiento. Odbacio prezimena oca i majke i uzeo pseudonim Daro po jednom pradedi. Nikaragvanski pesnik i prozni Pisac. Jedan od zaetnika i najznaajniji predstavnik modernizma. Bio je jedan od onih umetnika koji imaju dve otadbine: svoju i Francusku (Ruben je voleo Pariz, u njemu je najradije boravio). Postaje urednik asopisa El Mundial Magazine. Samouk, itanjem je stekao iroko knjievno obrazovanje. Na njegovo formiranje od hispanoamerikih pesnika uticali su prvo romantiari, a potom zaetnici modernizma HA (Marti, Silva, Kasal). Pisao je i poeziju i prozu, ali je bio cenjeniji kao pesnik. Poezija: 1. Prva faza pesnikog stvaralatva (1883-1888) obuhvata zbirke pesama napisane uglavnom pod uticajem panskih romantiara i Viktora Igoa. Abrojos (1887); Rimas (1887); Canto pico a las glorias de Chile (1887) narativna poema koju je posvetio svojoj drugoj otadbini; pripada toku patriotske poezije; romantiarskog tona, sa mnogo uzvinih i upitnih reenica, velianje homerske veliine (grandeza homrica) ilea; njegovo prvo delo izrazito amerikanistikog karaktera.

2. Druga faza predstavlja vrhunac njegovog poetskog stvaralatva. Poinje knjigom Azul (1888) koja predstavlja trijumf modernizma. Sastavljena je od dva dela: proznog Cuentos i pesnikog El ao lrico (Primaveral, Estival, Autumnal, Invernal 4 ljubavne situacije postavljene u 4 godinja doba). Azul (plavo, plavetnilo) se pojavljuje u svim pesmama zbirke kao personifikacija ideala lepote, sklada, umetnosti. Pesme su napisane u klasinim formama panske poezije: romansa, silva, sonet. Ali, prisutno je opkoraenje, kombinacija rima, slobodnije koridenje akcenata. Koristio je neologizme kultistikog karaktera. Najveda originalnost dela zasniva se na modernizaciji elemenata preuzetih iz drugih knjievnosti (naroito francuske) mentalni galicizam (galicismo mental). Prosas profanas (1896) umetniki najvrednija zbirka. U naslovu imamo spajanje dva suprotna pojma: imenice prosa (uzeta u njenom srednjovekovnom znaenju crkvena pesma, psalm) i prideva profano (svetovni). U njoj je Dario stvorio sopstveni umetniki svet, nainjen od elemenata Francuske 18. veka, klasine Grke, drevnih istonjakih civilizacija, srednjovekovne panije. Idealizovan, prefinjen, idealan svet.Svi ti drevni i egzotini svetovi vieni su kroz francusku prizmu, a duh Francuske prisutan je u celom delu. Prisutne su princeze, labudovi, kentauri, Sfinge, itd. 3. Poslednja, postmodernistika faza. Dario unosi vie linog, ispovednog, a smanjuje dekorativnost i stilsko umede. Dominantan ton je melanholija pesnikove due. Tema smrti je jako prisutna. Zbirka Cantos de vida y esperanza (1905). Dve pesme su posvedene Servantesu (Un soneto a Cervantes; Letana de Nuestro Seor Don Quijote). Pesnik u Servantesovom junaku vidi zatitnika sanjara, onih koji su gladni ivota. El canto errante (1907) sadri i neke teme amerikog podneblja; kosmopolitizam; osedanje pripadnosti amerikom kontinentu. Dario je pisao o temama i linostima hispanoamerikog sveta; prigodne pesme; pesme poznatim istorijskim linostima (Oda a Mitre; Al Libertador Bolvar); zemljama i gradovima; Proza: pripovetke objavljene u okviru zbirke Azul, pripadaju podvrsti pariske pripovetke (cuento parisiense). Napisane su pod uticajem francuskih pisaca; imaju odlike modernizma: kosmopolitski i aristokratski duh, egzotine teme i likovi, elementi fantastike, renik obogaden neologizmima. Espaa contempornea (1901) sastavljena od hronika prethodno objavljenih u listu La Nacin (opisi gradova, pozorita, izlobi, politike, borbi s bikovima, itd.). Los raros (1896) zbirka proznih tekstova o ivotu i delu dvadesetoro stranih modernih pisaca; prvi koristi ovu hibridnu proznu vrstu (elementi hronike, eseja, biografije, knjievne kritike, itd.). Los raros (retki, izuzetni) uglavnom Francuzi, a od panaca samo Marti. Marti je bio njegov najvedi uzor na panskom govornom podruju. Autobiografski tekstovi: Historia de mis libros (1909), Diario (1910); La vida de Rubn Daro escrita por l mismo (1915). Poetika: Dario nije eleo da napie manifest modernizma, niti da izloi postavke svoje poetike. Svoje poglede na estetike vrednosti poezije izneo je u predgovorima za sopstvene knjige: Palabras luminares (uvodni tekst za zbirku Prosas profanas) u kome kae da nije eleo da napie manifest jer nema kome da ga uputi, u HA je nizak nivo inteligencije. On se oseda neshvadenim tuinom u HA. Zastupa nihilistiku estetiku (una esttica acrtica), kosmpolitizam, slobodu umetnikog izraavanja. Cantos de vida y esperanza prefacio Dilucidaciones uvodni tekst za El canto errante. Sadri razmiljanja o poloaju pesnika i poezije u modernom drutvu. Las ideas ms importantes: 1) dice que su esttica es una esttica crata, es decir sin ningn cdigo ni modelo que sigua; el arte debe ser personal, es decir no imitar a nadie; temas y motivos exticos, poeta debe mostrar inters por el indio, pero tambin por lo decadente de Europa y preocupacin constante por Amrica. Se presenta como un innovador revolucionario en cuanto a la mtrica; 2) insiste en originalidad, es nota esencial del poeta; mantiene el tono aristocrtico del arte pero el inters por los Incas y Mayas se ha desplazado a la gesta de Espaa. Tambin realiza un estilo nuevo con nuevos ritmos y neologismos; 3) escribe sobre la

importancia de la forma, la posicin del poeta y de la poesa en sociedad moderna, subraya la insignificante pertenencia a los literarios. Leopoldo Lugones (1874-1938) Argentinski pesnik i prozni pisac. U obrazovanju samouk. Uz Rubena Darija postaje jedan od vodedih pripadnika modernizma. Interesovao se za poeziju o gauima (posebno za Ernandesovog Martina Fjera). Izvrio samoubistvo. U pesnikom delu razlikujemo dve faze: 1. Zbirke Las montaas de oro (1897), Los crepsculos del jardn (1905), Lunario sentimental (1909). 2. Zbirkom Odas seculares (1910) poinje druga faza koja de trajati sve do smrti. Politiki stavovi iz mladosti uslovili su izbor tema: neophodnost socijalne pravde, poziv na borbu. Lunario sentimental itava posvedena Mesecu; pretea moderne lirike u Argentini. Preokret u pesnikom stvaralatvu poinje objavljivanjem Odas seculares. Pie pesme izrazito patriotske, amerikanistike i nativistike sadrine i klasine po formi. Knjiga se sastoji od tri dela (Las cosas tiles y magnficas; Las ciudades; Los hombres). Oduevljen lepotama Argentine, kao i njenim stanovnicima, daje njihovu sliku meajudi mitoloke asocijacije. Peva o gauima koje vidi kao autentine Argentince. Los crepsculos del jardn i El Libro de los paisajes (1917) zbirke u kojima argentinski predeo dobija veliki znaaj. Opisan je parnasovskim stilom. Las horas doradas (1922) Usmeno pesnitvo gaua obraeno je u etnoloko-knjievnoj studiji El payador (1916), nadahnutoj Martinom Fjerom. Zbirka pripovedaka La guerra gaucha (1905) sastavljena je od kratkih tekstova napisanih na osnovu podataka o okrajima gaua sa panskom vojskom. Pripada knjievnosti o gauima.

Hulio Erera i Rajsih (Julio Herrera y Reissig, 1875-1910) Urugvajski pesnik. Imao je uroenu sranu manu i iveo je sa svedu o neibenosti bliske smrti. Samouk, rano je poeo da se bavi knjievnodu. Ekstravagantan, izraziti individualista. Pesme je za ivota tampao po asopisima. Poema Las Pascuas del tiempo (1900) - prvo znaajno delo. Napisano pod uticajem modernizma, posebno Darijeve knjige Prosas profanas. Zbirka Los Maitines de la noche (1902) Erera je usvojio osnovne modernistike principe, ali je izgradio originalno pesniko delo u kome su podjednako zastupljeni elementi panskog klasinog i hispanoamerikog, francuskog i italijanskog modernog pesnitva. Zbirka Los xtasis de la montaa (1904)

INDIHENIZAM (indigenismo) Knjievno-socijalni pokret nastao poetkom 20.veka u onim zemljama HA u kojima amerindijanci ine znaajan deo stanovnitva (Peru, Bolivija, Meksiko, Ekvador), sa ciljem da se ovima vrate politika, drutvena i ekonomska prava koja su im oduzeta dolaskom panaca na njihove teritorije. Pripadali su mu pisci realistike i naturalistike orijentacije. Predstavlja nastavak i proirenje indijanizma. Neki istoriari knjievnosti poistoveduju ova dva pojma, dok neki koriste samo jedan da bi oznaili sva dela koja obrauju indijansku tematiku. Donald L. o termin indihenizam zamenjuje sa neoindihenizam (neo-indigenismo). Poslednjih decenija postoji tenja da se oni konano razdvoje. Indijanizam predstavlja idealizovanu projekciju prolosti Indijanaca, dok indihenizam odraava njihovu neposrednu drutvenu stvarnost. Najznaajniji predstavnici su: Alsides Argedas, Horhe Ikasa, Klorinda Mato de Turner, Siro Alegrija.

Alsides Argedas (Alcides Arguedas, 1879-1946) Bolivijski istoriar i romanopisac. Bavio se politikom. Historia general de Bolivia (1922) kritiki prikaz istorijskog i socijalnog razvoja zemlje i analiza savremene situacije ukazujudi na posledice stalnog antagonizma vladajude klase i belaca i meanaca i Indijanaca. Los caudillos brbaros prikaz dvojice bolivijskih tirana. Pueblo enfermo (1909) socioloko-istorijska studija u kojoj iznosi svoje vienje zaostajanja Bolivije. Sa posebnim interesovanjem bavio se indijanskim ivljem, opisujudi iscrpno njihove fizike i karakterne osobine, nain ivota, odnose sa belcima. Bespotedno je otkrivao socijalne, fizike i moralne nedostatke bolivijske sredine. La danza de las sombras (1934) piev dnevnik; delo obiluje opisima mnogih poznatih linosti politikog ivota i ivopisnim slikama raznih zemalja. Roman Raza de bronce (1919) umetniki najvrednije njegovo delo. Opisuje ivot indijanske zajednice Koljaujo (Kollahuyo). Roman je proirena verzija prie Wata Wara. Jedan od prvih indihenistikih romana koji kritikuje socijalno stanje domorodakog stanovnitva, zaostalog, primitivnog, nespremnog za ukljuivanje u tokove moderne civilizacije. Ovaj roman pripada hispanoamerikom kostumbrizmu zbog velikog broja opisa obiaja, naravi, navika, obreda, naina ivota indijanaca i veloposednika.

Horhe Ikasa (Jorge Icaza, 1906-1978) Ekvadorski romanopisac i dramski pisac. Pripadnik indihenizma. Najpoznatije njegovo delo je roman Huasipungo (1934) u kome obrauje problema indijanskog ivlja. Radnja romana: tipina ekvadorska situacija veleposednik Pereira, prezaduen, sklapa ugovor sa Amerikancem koji traga za naftom na njegovom imanju. Potrebno je sagraditi put grade ga Indijanci u krajnje nehumanim uslovima (stradaju od gladi, vlage, bolesti). Pereirini ljudi otimaju njihove male parcele, rue kudice u kojima su iveli. Indijanci diu pobunu i kredu na veleposednikovu kudu. Meutim, njemu pristie u pomod vojska koja ih istrebljuje. En las calles (1935) delo izrazito socijalnog karaktera koje govori o problemu navodnjavanja. Zemljoposednik gradi branu zbog ega susedni Indijanci ostaju bez vode. Oni trae pomod i zatitu, ali bez uspeha, njihova pobuna je uguena u krvi. Los Cholos (1936) Media vida deslumbrados (1942) Horheova dela su realistika, sa uverljivim opisima seoske i gradske sredine i likovima svih drutvenih stalea.

Romulo Galjegos (Rmulo Gallegos, 1884-1968) Venecuelanski romanopisac, pripoveda i politiar. Bio je izabran za predsednika republike 1947. Galjegos je jedan od najosobenijih predstavnika knjievnog amerikanizma u prozi. Njegovo delo predstavlja sintezu evropskog naturalizma i hispanoamerikog modernizma. U svojim delima iznosio je probleme karakteristine za HA. Osnovni problem je sukob izmeu varvarstva i civilizacije, izmeu elementarnih brutalnih nagona i racionalnih zakonitosti modernog drutva. Koristi Sarmijentovu dihotomiju civilizacin y barbarie i veruje da onda sadri klju za razumevanje skoro svih ostalih problema hispanoamerikog drutva. Njegov najpoznatiji roman je Doa Barbara (1929). Roman se sastoji od 3 dela podeljena na poglavlja iji nazivi na poetsko-simbolian nain najavljuju sadrinu. Pripada regionalizmu, sadri folklorne elemente. Ima karakteristike pustolovnog, psiholokog i socijalnog romana. Radnja romana: dva glavna antagonistika lika donja Barbara (brbaro divljaki, varvarski) i Santos Lusardo (luz - svetlost), ved imenima nagovetavaju svoje psiholoke i moralne kvalitete. Donja Barbara je olienje zla, tiransko, senzualno bide, zakleti neprijatelj mukaraca kao rtva njihovog nasilja u mladosti. Santos Lusardo, mladi intelektualac, po povratku sa studija na imanje roditelja u divljoj unutranjosti zemlje, suoava se sa strahovladom koju je zavela ova ena i sa zakonom jaeg kao jedinom normom ponaanja njenih podanika. Donja Barbara, deraica mukaraca (la devoradora de los hombres) koristi svoju snagu da unitava ljude oko sebe. Pisac ovu enu, koju naziva la hija de ros, poistoveduje sa divljom venecuelanskom zemljom. Lusardo eli da joj se suprotstavi razumom i pravdom i da je natera da prizna zakone. Oni se sukobljavaju, Barbara ne bira sredstva kojima se bori protiv njega, meutim, podlee privlanosti mladog oveka i njena mrnja se pretvara u ljubav. Lisardo dovodi na imanje njenu naputenu derku Mariselu, vaspitava je i odluuje da je oeni. Donja Barbara to saznaje, van sebe je od besa, odluuje da ubije suparnicu, svoju kder. Prizor dvoje zaljubljenih budi sedanja na njenu prvu ljubav i odustaje od svoje ubilake namere. Ostavlja pismo u kome navodi da je Marisela njena jedina naslednica i nestaje zauvek. Roman Canaima (1935) Galjegosovo umetniki najvrednije delo. Ovde je glavni junak potpuno integrisan u prirodnu sredinu svoje zemlje. Kanaima je surovo boanstvo Indijanaca, apsolutni gospodar nepreglednih prostranstava, zao duh koji oduzima razum svima koji uu u njegovo carstvo. Galjegosov opis praume je novina u hispanoamerikoj knjievnosti. U njemu je sintetizovana objektivna slika njenog izgleda i subjektivni doivljaj oveka izgubljenog u njoj. Pripovetka El crepsculo del Diablo (1919) Jedan od osnovnih ciljeva Galjegosa bila je nacionalna obnova. Izlaz iz tadanje teke politike i ekonomske situacije vidi u ujedinjenju civilizacijske tradicije belaca i nagonske, divlje snage Indijanaca i meanaca. Ostvarivanje ovog sjedinjavanja kroz brakove (kao onaj izmeu Santos Lusarda i Marisele). Sva dela u osnovi imaju neku tezu. Veliki je uticaj bavljenje politikom imalo na njegovo knjievno delo. Roman Pobre negro (1937) kostumbristiki roman u kom se bavi rasnim problemima.

Hose Eustasio Rivera (Jos Eustasio Rivera, 1888-1928) Kolumbijski pesnik i romanopisac. Postavljen je za sekretara komisije za utvrivanje granice izmeu Kolumbije i Venecuele, zbog ega je due boravio u udaljenim, poludivljim predelima zemlje i temeljno upoznao prirodnu i socijalnu sredinu. Tierra de promisin (1921) zbirka od 55 soneta, u kojima su korideni jedanaesterci i etrnaesterci. Iako je nastala na iskustvima modernizma (naroito Darijevih pesama), po svojoj osnovnoj tematici slavljenje prirode HA kroz koje pesnik iskazuje svoje duhovne tenje pripada postmodernizmu. Najede korideni simboli su orao (guila) i kondor (cndor).

Roman La Vorgine (1924) njegov jedini roman. Ovo je prvi hispanoameriki roman o ivotu u praumi. Prauma je zeleni pakao (infierno verde) koja ljude zauvek uvlai u svoj krvolian vrtlog. Regionalistikokreolistikog tipa je. Jednostavna struktura, obiluje surovim scenama u kojima pisac prikazuje krvave obraune izmeu ljudi, zatoenika praume. Oivljava slike predela u kojima dinovski mravi prodiru sve, ribe komadaju ljude, itd. Najvii umetniki domet Rivera postie u delovima gde se deskripcija prirode sjedinjava sa slikanjem psiholokog stanja likova. Izraen je deterministiki odnos prema ovekovoj sudbini. Delo je protest protiv socijalnih nepravdi.

Marijano Asuela (Mariano Azuela, 1873-1952) Meksiki romanopisac, tvorac i najznaajniji predstavnik romana o meksikoj revoluciji. Los de abajo (1916) njegov najznaajniji roman jer oznaava stvaranje nove podvrste romana roman o meksikoj revoluciji. Asuela je i sam uestvovao u revoluciji, upoznao je njene svetle, ali i mrane strane. Pokuao je da odgonetne porive koji su nagnali ljude iz razliitih drutvenih stalea da se prepuste revoluciji. Naputa klasinu koncepciju romana sa glavnim junakom i poverava vodedu ulogu narodu. Iako u romanu postoji nekoliko likova (npr. Demetrio Macas, hrabri, siromani seljak koji od odmetnika postaje revolucionarni general), ipak su oni samo pojedinano izdvojeni predstavnici bezimene mase meksikih seljaka. Razlikujemo 2 paralelna nivoa koja se meusobno preplidu i dopunjuju u romanu: 1. istorija pojedinca u revoluciji (svi likovi su pomereni iz svojih prirodnih sredina i uvueni su u dogaaje koji se smenjuju jako brzo; svi likovi su jasno odreeni); 2. Meksika revolucija Autor nastoji da odgovori na pitanja ta je revolucija i koji su presudni inioci koji su pokrenuli narod da se bori za elementarna ljudska prava. Konanog odgovora nema. Roman je podeljen na 3 dela. Naslovi deluju kao spontano istrgnuti delovi iz govora. Uloga dijaloga je da osvetli meusobne odnose pojedinih likova i njihov odnos prema datim situacijama, ali i da doara njihova duevna stanja. Po stilu roman pripada dokumentarnom realizmu. Ovaj roman nije samo dokumentarna pria o meksikoj revoluciji, ved pokuaj odgonetanja psiholoke strukture meksikog naroda u jednom od najvanijih perioda njegove istorije. Las tribulaciones de una familia decente (1918) realistiki napisan roman o sudbini graanske porodice Vaskes Prados koja strada zbog posledica revolucionarnih promena i nesposobnosti da se uklopi u okvire modernih drutvenih i ekonomskih prilika.