1. Sve o internetu i ta je tanije internet...

Internet je velika raunarska mrea i sistem za jednostavnu i efektivnu komunikaciju sa tekstom, slikom i zvukom. Neki od najpopularnijih delova interneta su: orld ide e!, "#mail i $%$ file sharin& 'ili razmena dokumenata(.

$renoenje instrukcija izme)u raunskih maina se prvi put desilo 1*+,. &odine kada je -eor&e Sti!itz iskoristio ../, odnosno tele#mainu za kucanje, pomo0u koje je poslao instrukcije sa nje&ovo& 1odel 2 iz 3arthmouth univerziteta u Novom 4ampshireu na nje&om 56omple7 Num!er 6alculator5#u u Ne8 /ork#u, te tako)er primio rezultate istim putem. .ek 1*9+. &odine, istraivali sa 3artmoutha su izumili &lavnu mainu sa deljenim vremenom sa prikljuenim terminalima. : osnovi terminali su iskoritavali resurse &lavno& raunara, te pomo0u &lavno& raunara na koje& su prikopani do!ijali rezultate natra& na terminal.

1*9*. &odine :niverzitet 2alifornija u ;os <n&elesu, S=I u Standfordu, :niverzitet 2alifornije u Santa >ar!ari te :niverzitet :taha su !ili prikopani na <=$<Net mreu koja je koristila ?, k!it@s mrena kola. <=$<Net je ustvari pretea dananje& Interneta, iako je !ila puno o&ranienija ne&o &lo!alna mrea A Internet, ipak je !ila prva mrea takve vrste. 2asnije 0e se tehnolo&ija sve vie razvijati te prerasti u dananju mreu kakvu poznajemo. Internet je &lo!alno dostupna mrea koju ini vie me)uso!no povezanih manjih i ve0ih mrea koje komuniciraju pomo0u Internet $rotokola 'I$(, a koji su povezani !akrenim ka!lovima, optikim ka!lovima i dru&im. $rva Internet mrea je stvorena 1. januara 1*BC, to se

smatra i stvaranjem Interneta kada je <merika Nacionalna Nauna Dondacija 'en. National Science Dondation( 'NSD( napravio univerzitetsku mreu koja 0e kasnije postati NSDNet. >rz razvoj Interneta je pomo&la mo&u0nost .6$@I$#a 'Internet protokola( da radi preko ve0 postoje0ih mrea i komunikacija 'kao to su telefonske ice itd(.

$rvo predstavljanje javnosti je doiveo 1**,#tih &odina. : au&ustu 1**1 6"=N u Evajcarskoj je predstavio 8e! sajt, dok je ve0 pre dve &odine .im >erners#;ee poeo stvaranje 4.1;, 4..$ te prve 8e! stranice na 6"=N#u u Evajcarskoj. Nacionalni 6entar za 5Supercomputin& <pplications5 je o!javio 1osaic 8e! pre&leda, a 1**+ &odine se pove0ava interes javnosti za Internet koji je do sad !io iskljuivo akademsko@tehnike prirode. Internet je sve vie uzimao maha, tako da je 1**,#tih inte&risao ve0inu tadanjih postoje0ih javnih raunarskih mrea, to je ostvareno najvie zahvaljuju0i nedostatku merodavne centralne administracije to je omo&u0ilo nesmetan rast mree, kao i prilino slo!odnu prirodu Interneta i nje&ovih protokola. 3o juna %,,B oko 1,+9 milijardi ljudi koristi Internet u itavom svetu.

Inte&rated Services 3i&ital Net8ork 'IS3N( je internacionalni standard za di&italne telekomunikacione mree. Fsnovni pristup predstavlja >=< # >asic =ate <ccess koji se sastoji od %>G3 kanala %H9+ k!ps za podatke G 19 k!ps za si&nalizaciju '1++ k!ps(. Iakupom jedne IS3N veze do!iju se C telefonska !roja. No, tako)er je mo&u0e dokupiti jo ak ? !rojeva, ali je mo&u0e ostvariti samo % istovremena raz&ovora. Fvisno o potre!i, prenos podataka se moe odvijati !rzinom od 9+ k!ps '1 kanal( ili 1%B k!ps '% kanala(. $rimarni pristup '$=< # $rimarJ =ate <ccess(, "1 ili >#IS3N '>road!and IS3N( K C,>G3 kanala K C,H9+ k!ps za podatke G 19k!ps za si&nalizaciju ' % 1!ps(. 1o&u0e je &rupiranje kanala u cilju ostvarenja !re& pristupa Internetu npr. CB+ k!ps. $otre!no je dovesti jedan $61 sistem izravno do ku0ne centrale ili rutera 'usmernik( lokalne raunarske mree. Fvaj pristup je prihvatljiv hotelima i ve0im poduze0ima, or&anizacijama.

<3S; '<sJmmetric 3i&ital Su!scri!er ;ine( je 3S; tehnolo&ija koja omo&u0ava ve0u propusnost podataka preko o!inih telefonskih linija. <3S; podrava !rzine do * 1!ps za skidanje 'en. do8nstream( i do 1,%+ 2!ps za slanje 'en. upstream( podataka. $roireni standard poznat pod imenom <3S;% podrava !rzine do 1% 1!ps. <3S;%G podrava !rzine do %+ 1!ps. 3a !i koristili <3S; potre!an je modem koji podrava <3S; standarde 'tzv. <3S; modem(. <3S; modemi su naje0e namenjeni za "thernet 'na mrenoj karti( ili za neto sla!iji :S> prikljuak.