Sie sind auf Seite 1von 628

Sadraj:

Uvod, Temelji, Zidovi Meukatne konstrukcije i tavanice, Plafoni Podovi Stepenice - Stubita Kosi krovovi, Ravni krovovi, Krovni nosai Hidroizolacija, Termoizolacija, Akustina, Protupoarna zatita, Dimnjaci Pokrivanje krovova, Mjerenje i obraun radova, elik Drvene konstrukcije, Prozori, Vrata

UVOD U ZGRADARSTVO 1. 2. SADRAJ, DEFINICIJA I ZADATAK PREDMETA PODELA ZGRADA 2.1. PO NAMENI 2.2. PO POLOAJU NA PARCELI (ODNOS PREMA SUSEDIMA) 2.3. PO POLOAJU NA TERENU 2.4. PO VISINI 2.5. PO MATERIJALIMA OD KOJIH SU IZGRAENE 2.6. PO KLIMATSKIM ZONAMA 2.7. PO STILSKIM ODLIKAMA 3. DELOVI ZGRADE 3.1. TEMELJI 3.2. ZIDOVI I STUBOVI 3.3. MEDJUSPRATNA KONSTRUKCIJA 3.4. KROV 4. KONSTRUKTIVNI SKLOP 4.1. MASIVNI SKLOP 4.1.1. Poduni sklop 4.1.2. Popreni sklop 4.1.3. Ukrteni sklop 4.1.4. Kombinovani sklop 4.2. SKELETNI SKLOP 4.2.1. armirano-betonski 4.2.2. elini 4.2.3. drveni 4.3. KOMBINOVANI SKLOP 4.4. PROSTORNO-POVRINSKI SISTEM 4.4.1. Linijski 4.4.2. Povrinski 4.4.3. elijski 5. PRINCIPI ZA IZBOR KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA 5.1. CELISHODNOST 5.2. VRSTOA 5.3. TRAJNOST 5.4. ZDRAVSTVENOST 5.5. SIGURNOST OD POARA 5.6. EKONOMINOST 5.7. LEPOTA (dopadljivost) 5.8. MODULARNA KOORDINACIJA

1. AS

OSNOVNA (UA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU: 1. Martinkovi K.: Osnovi zgradarstva I, Izgradnja i FTN Novi Sad, Beograd - Novi Sad, 1985. 2. Mili B.: Elementi konstrukcije zgrada I, Gradjevinski fakultet u Podgorici, Podgorica, 1999. 3. Popovi .: Zgradarstvo, Arhitektonsko-gradjevinski fakultet Banja Luka, Banja Luka, 2002.

DEFINICIJA PREDMETA
GRAEVINARSTVO NAJSTARIJA GRANA TEHNIKE VETINA KOJOM SE OD PRIRODNIH i VETACKIH MATERIJALA STVARAJU OBJEKTI ULOGA: KONCEPCIJA i MATERIJALIZACIJA OBJEKATA PODELA GRAEVINARSTVA
VISOKOGRADNJA NISKOGRADNJA (SAOBRACAJNICE, HIDROTEHNICKI OBJEKTI)

ZADATAK PREDMETA
1. UPOZNAVANJE ZGRADE U CELINI ZBOG: BAZA ZA PRACENJE NASTAVE IZ DRUGIH PREDMETA IZRADA PROJEKTNIH ELABORATA REALIZACIJA OBJEKATA PRAVILAN IZBOR REENJA KONSTRUKCIJE 2. SAVLADAVANJE OSNOVNIH TEHNICKIH STANDARDA I NORMI 3. UPOZNAVANJE GRADITELJSKIH I ZANATSKIH VETINA 4. UPOZNAVANJE PRAVILA IZRADE PROJEKTNE DOKUMENTACIJE 5. FORMIRANJE PREDSTAVA O DIMENZIONALNIM VREDNOSTIMA ELEMENATA I SKLOPOVA 6. USVAJANJE STRUCNE TERMINOLOGIJE

DOBRI RAZLOZI ZA ZGRADARSTVO NA GF


1. POLITENICKO OBRAZOVANJE 2. PREKO 70% PRIHODA GRAEVINARSTVA OSTVARUJE VISOKOGRADNJA 3. ZAPOLJAVANJE U MALIM i SREDNJIM PREDUZECIMA > 93% visokogradnja 4. OCEKIVANA REVITALIZACIJA PRIVREDE > ZGRADE 5. STANOGRADNJA ucestvuje sa priblino 30% u visokogradnji

VREDNOST IZVRENIH RADOVA U GRAEVINARSTVU


ucece u % 76,20% 7,56% 22,31% 1,44% 44,89% 23,80% 6,96% 10,35% 3,16% 2,51% 0,82% 100,00%
Visokogradnja
Niskogradnja

objekti A. Visokogradnja industrijski stambeni poljoprivredni drutveni i javni B. Niskogradnja hidrogradevinski saobracajni elektroprenos geoloka istra. ostali Ukupno

Ucece gradevinarstva u drutvenom proizvodu

Ucece gradevinskih objekata u novim investicijama


delatnost ucece u% 29% 27% 36% 63% 55% 54% 64% 82% 55%

godina

ucece u %

industrija
14%

1952 1955 1965 1975 1985 2001

12% 11% 10% 10% 8% 5%

poljoprivreda
12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% 1940

umarstvo ugostiteljstvo obrazovanje zdravstvo saobracaj vodoprivreda prosecno


1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010

90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% umarstvo ugostiteljstvo obrazovanje saobracaj zdravstvo industrija vodoprivreda p o ljo p r i v r e d a

SADRAJ PREDMETA
KLASIFIKACIJA ZGRADA SKLOP ZGRADE TEMELJI ZIDOVI MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE (MK) NEKONSTRUKTIVNI ELEMENTI MK STEPENICE KROVOVI POKRIVANJE PROZORI I VRATA DIMNJACI I VENTILACIJA SKELETNE ZGRADE PREFABRIKOVANE ZGRADE

GRAEVINSKI OBJEKTI 2

GRAEVINSKI OBJEKTI 3

GRAEVINSKI OBJEKTI 4

GRAEVINSKI OBJEKTI 5

BECKA OPERA , avgust 2005.

PODELE ZGRADA
1. 2. 3. 4. PO NAMENI PO POLOAJU NA PARCELI (ODNOS PREMA SUSEDIMA) PO POLOAJU NA TERENU VISINI niskospratnice (prizemne i jednospratne) viespratnice (bez lifta P+4 i sa liftom ) visokospratnice i soliteri (preko 6 spratova) MATERIJALIMA OD KOJIH SU IZGRAENE zgrade od gline zgrade od opekarskih proizvoda zgrade od drveta zgrade od kamena zgrade od betona zgrade od celika KLIMATSKIM ZONAMA alpska kontinentalna mediteranska arka tropska STILSKIM ODLIKAMA

5.

6.

7.

KONSTRUKTIVNI DELOVI ZGRADE


1. 2. 3. 4. 5. 6. TEMELJI ZIDOVI STUBOVI I GREDE STEPENICE MEUSPRATNA KONSTRUKCIJA KROV

KONSTRUKTIVNI SKLOP
1. MASIVNI (ZIDANI) SISTEM Poduni sklop Poprecni sklop Ukrteni sklop Kombinovani sklop 2. SKELETNI SISTEM 3. PROSTORNO-POVRINSKI SISTEM Linijski Povrinski Celijski

PODUNI SKLOP
KARAKTERISTIKE 1. konstruktivni zidovi su paralelni sa fasadom 2. otvori na fasadi manji 3. dubina trakta ogranicena rasponom tavanice 4. oblikovanje fasade relativno ograniceno TIPOVI JEDNOTRAKTNI DVOTRAKTNI TROTRAKTNI

POPRECNI SKLOP
KARAKTERISTIKE konstruktivni zidovi su upravni na fasade otvori na fasadi neograniceni dubina trakta neogranicena oblikovanje fasade slobodno TIPOVI JEDNOTRAKTNI DVOTRAKTNI TROTRAKTNI

UKRTENI SKLOP
KARAKTERISTIKE za zgrade sa vecim opterecenjem konstruktivni zidovi su sa sve cetiri strane racionalan odnos 1:1 do 1:2 otvori na fasadi manji dubina trakta ogranicena rasponom tavanice oblikovanje fasade relativno ograniceno

KOMBINOVANI SKLOP
KARAKTERISTIKE meavina masivnog i skeletnog sklopa noseci zidovi + stubovi sa gredama seizmicki otporniji

MASIVNI KONSTRUKTIVNI SISTEM

PROSTORNO-POVRINSKI SISTEM
1. LINIJSKI 2. POVRINSKI 3. CELIJSKI

NABORI

SVODOVI

LJUSKE

ATORSKE I PNEUMATSKE KONSTRUKCIJE

PRINCIPI IZBORA KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA


1. 2. 3. 4. 5. 6. CELISHODNOST (DIMENZIJE, racionalnost IZVOENJE) CVRSTOCA (staticki zahtevi + racionalnost) TRAJNOST (privremeni objekti do monumentalnih, koricenje objekta, spoljni unutranji) ZDRAVSTVENOST + PRILAGOENOST HENDIKEPIRANIMA SIGURNOST OD POARA (naseljena mesta, skladitenje zapaljivih materijala, smetaj dragocenih predmeta i materijala) EKONOMICNOST izgradnja eksploatacija odravanje LEPOTA dopadljivost MODULARNA KOORDINACIJA (modul=mala mera) JUS + ISO 1M=10 cm uklopivost tipizacija - racionalnost spojnice i otvori (u osnovi i preseku) estetika 1. 2. 3.

PREDSTVLJANJE ZGRADE
TEHNICKI OPIS
LOKACIJA (SITUACIJA) DISPOZICIJA (PROSTORIJA) KONSTRUKCIJA (KONSTRUKTIVNI
ELEMENTI)
TEMELJI ZIDOVI (STUBOVI I GREDE) MEUSPRATNA KONSTRUKCIJA STEPENINA KONSTRUKCIJA KROVNA KONSTRUKCIJA ZIDOVI PODOVI PLAFONI ZIDOVI PROZORI VRATA KROVNI POKRIVAC JAKA I SLABA STRUJA VODOVOD I KANALIZACIJA KABLOVSKA TV, VIDEONADZOR

GRAFICKI DEO AG PROJEKTA


1. 2. SITUACIJA OSNOVE TEMELJI PODRUM PRIZEMLJE MEUSPRAT SPRAT KROV PRESECI POPRECNI PODUNI IZGLEDI DETALJI

4.

UNUTRANJA OBRADA

5.

SPOLJANJA OBRADA

7. 8.

3.

6.

INSTALACIJE

4. 5.

7.

OPREMA
UGRAENA I MOBILNA ENTERIJERSKA

TIPOVI IPOVA
1. BUENI IPOVI 2. MEGA IPOVI 3. POBIJENI IPOVI
FRANKI SIMPLEKS

TIPOVI IPOVA

BUENI IPOVI
KARAKTERISTIKE PRENIK OD 400 mm DO 2000 mm DUBINA DO 42m IPOVI NOSE I HORIZONTALNE SILE (OKO 10% OD VERTIKALNE SILE) NAIN IZRADE BUENJE KLASINOM I KONTINUALNOM SPIRALOM NAKON IZRADE BUOTINE UNOSI SE ARMATURNI KO I UGRAUJE BETON, KONTRAKTORSKIM POSTUPKOM PRIMENA ZATITNE OBALE SANACIJA KLIZITA FUNDIRANJE NOVIH OBJEKATA PREDNOSTI NEMA VIBRACIJA, UDARA I BUKE PRI IZRADI IPOVA

OPREMA ZA BUENE IPOVE

BUENI IPOVI - ARMIRANJE

IZRADA BUENIH IPOVA

IZGLED GOTOVIH BUENIH IPOVA

BUENI IPOVI KAO STUBOVI U PROSTORU


ELEZNIKA STANICA VUKOV SPOMENIK

BUENI IPOVI KAO STUBOVI HALE


ELEZARA U SMEDEREVU

MEGA IPOVI
KARAKTERISTIKE
PRENIK OD 100 MM DO 350 MM NOSIVOST OD 100 KN DO 1000 KN PODUHVATANJE TEMELJA GOTOVIH OBJEKATA VRAANJE OBJEKATA U VERTIKALNI POLOAJ POVEANJE SPRATNOSTI OBJEKATA DOGRADNJOM

PRIMENA

NAIN IZRADE
HIDRAULINOM PRESOM BEZ BUKE

PREDNOSTI
NEMA VIBRACIJA, UDARA I BUKE PRI IZRADI IPOVA BEZ ISELJAVANJA STANARA IZ OBJEKTA KOJI SE PODUHVATA

IZGLED GOTOVOG MEGA IPA

POBIJENI IPOVI
KARAKTERISTIKE PRENIK 406, 520, 600 mm NOSIVOST od 700 do 1500 KN NAIN IZRADE - POMOU MAKARE (SA MALJEVIMA) 1. ELINA CEV IZABRANOG PRENIKA PRIVREMENO SE ZATVORI EPOM OD LJUNKA 2. UDARCIMA MALJA CEV SE POBIJE DO PROJEKTOVANE KOTE 3. NAKON IZBIJANJA LJUNKA USIPA SE BETON SUVE KONZISTENCIJE I FORMIRA PROIRENJE BAZE IPA 4. U RADNU CEV SE, PREKO BAZE IPA, UNOSI ARMATURNI KO 5. BETONIRANJE: POSTEPENO IZVLAENJE RADNE CEVI UZ DODAVANJE I NABIJANJE BETONA MALJEM PRIMENA

ZATITNE OBALE SANACIJA KLIZITA FUNDIRANJE NOVIH OBJEKATA


PREDNOSTI VELIKA BRZINA IZRADE IPOVA UJEDNAENA NOSIVOST NEPREKIDNOST STABLA BEZ UTICAJA LJUDSKOG FAKTORA NA KVALITET IPA

MAKARA

POBIJANJE FRANKI IPOVA


NOVI BEOGRAD

DIJAFRAGME
NAIN IZRADE ISKOP GRAJFERIMA ARMATURNI KO BETONIRANJE PRIMENA PRIJEM VELIKIH HORIZONTALNIH SILA VELIKE PODZEMNE VODE ZATITA KLIZITA ZATITA DUBOKIH ISKOPA OBEZBEENJE KOSINE

GRAJFER

DIJAFRAGMA
UBACIVANJE ARMATURNOG KOA

DIJAFRAGMA U TUNELU

DIJAFRAGMA TEMELJI I OBEZBEENJE KOSINE


NARODNA BANKA NA SLAVIJI

DIJAFRAGMA OBEZBEENJE KOSINE


ELEZNIKA STANICA "PROKOP" - BEOGRAD

FUNDIRANJE ZGRADA
1. GRAEVINSKO TLO 2. TEMELJI 2.3. PODELA TEMELJA 3. PLITKI TEMELJI 3.1. TRAKASTI TEMELJI 3.2. TEMELJI SAMCI 3.3. TEMELJNE PLOE 4. DUBOKI TEMELJI 4.1. IPOVI 4.2. BUNARI 4.3. KESONI 4.4. DIJAFRAGME 5. TEMELJI KOD ADAPTACIJA 5.1. DILATACIJE 5.2. OJAANJE TEMELJA POTKOPAVANJEM 5.3. OJAANJE TEMELJA BEZ POTKOPAVANJA 6. OBRAUN RADOVA (predmer)

SLAVNE GREKE (?)

EMU FUNDIRANJE - ovako je lepe

MOGUE ISPRAVLJANJE TORNJA U PIZI (?)

LJI
DEFINICIJA I FUNKCIJA ELEMENT ZGRADE PREKO KOJEG SE UKUPNO OPTEREENJE OBJEKTA PRENOSI NA TLO 2. ELEMENTI TAMPON SLOJ TEMELJNA STOPA VISINA TEMELJA IRINA TEMELJA KONTAKTNA POVRINA DUBINA FUNDIRANJA (DF) 1.

OSOBINE I KLASIFIKACIJA TLA


1. SLOJEVITOST TLA
DEBLJINA SLOJEVA POLOAJ SLOJEVA KOHERENTNO NEKOHERENTNO ZAPREMINSKA TEINA POROZNOST VODOPROPUSTLJIVOST OTPORNOST DEFORMABILNOST

2.

STRUKTURA TLA

3.

FIZIKE OSOBINE TLA


4.

MEHANIKE OSOBINE TLA


KARAKTERISTIKE SLOJEVITOSTI TLA


HOMOGENO TLO

SLOJEVITO TLO

HETEROGENO TLO

ISPITIVANJE NOSIVOSTI TLA


1. SONDANI ISKOPI 2. SONDANE BUOTINE 3. PROBNO OPTEREIVANJE ZEMLJITA STATIKO I DINAMIKO 4. LABORATORIJSKO ISPITIVANJE UZORAKA

OSNOVE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA 1. PODACI O TLU


VRSTA I KARAKTERISTIKE TLA DEBLJINE I POLOAJ SLOJEVA NOSIVOST TLA NAMENA VELIINA OBLIK

2. PODACI O OBJEKTU

PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE TEMELJA


1. GEOLOKE (GEOLOKA GRAA TLA) 2. SEIZMOLOKE (SEIZMIKI TALASI; 1-12 UNESCO SKALA; SCG > 6-9 STEPENI) 3. HIDROLOKE (PODZEMNE VODE NIVO, PRAVCI PROSTIRANJA, BRZINE) 4. GEODETSKE (NADZEMNI OBJEKTI, INFRASTRUKTURA, PODZEMNI OBJEKTI) 5. GEOTEHNIKE (MEHANIKE OSOBINE TLA)

DUBINA FUNDIRANJA
1. 2. OPASNOST OD MRAZA -1 SASTAV I OSOBINE TLA

do 1C (SCG: od 0.8 - 1.0m)

3. 4.

stena (nema ogranienja) ljunak i pesak (min. 50 cm) druga tla (zavisi od kote podzemne vode) EKONOMINOST (dublji manji; plii vei)
HIDROGEOLOKI USLOVI

podzemne vode do 3m (70cm) iznad kote podzemnih voda ispod kote podzemnih voda (peine,

5. 6. 7. 8. 9. 10.

tuneli, prolazi)

OSETLJIVOST TLA NA PROMENU VLANOST DUBINA FUNDIRANJA SUSEDNIH OBJEKATA POSTOJEE PODZEMNE KONSTRUKCIJE I PREPREKE

VELIINA I PRIRODA OPTEREENJA NAMENA I OBLIK OBJEKTA MATERIJAL ZA IZRADU TEMELJA

PODELA LJA PO MATERIAJALIMA


1. 2. 3. 4. TEMELJI OD OPEKE TEMELJI OD LOMLJENOG KAMENA TEMELJI OD NABIJENOG BETONA TEMELJI OD ARMIRANOG BETONA

TIPOVI TEMELJA
A. PLITKI B. DUBOKI 1. IPOVI
DRVENI ELINI BETONSKI ARM. BETONSKI

1. 2. 3. 4. 5.

TRAKASTI SAMCI KONTRAGREDE ROTILJI PLOE

2. BUNARI 3. KESONI 4. DIJAFRAGME

TRAKASTI TEMELJ

TEMELJ SAMAC

POVEZIVANJE TEMELJA

KONTRA GREDA

TEMELJNA PLOA

TEMELJNA PEURKASTA PLOA

KONTRA PLOA

KASKADNI TEMELJ
OBJEKAT NA STRMOM TERENU TEMELJNA TRAKA IZMEDJU PROSTORIJA SA RAZLIITIM KOTAMA PODA (PRIZEMLJE PODRUM)

EMA PODBETONIRANJA TEMELJA POSTOJEEG OBJEKTA

TEMELJI KOD ADAPTACIJA


1. POVEANJE NOSIVOSTI TEMELJNOG TLA INJEKTIRANJE ZAMENA TLA 2. OJAANJE TEMELJNIH KONSTRUKCIJA PROIRENJE TEMELJA POTKOPAVANJEM PO CELOJ IRINI STOPE PROIRENJE TEMELJA DELIMINIM POTKOPAVANJEM OJAANJE TEMELJA BEZ POTKOPAVANJE SPUTANJE TEMELJA NA NIU KOTU

PODUHVATANJE TEMELJA OBJEKATA


1. 2. 3. 4. 5. PREKOMERNO SLEGANJE DELOVA ILI CELOG OBJEKTA ISPRAVLJANJE NAGNUTOG OBJEKTA I VRAANJE U VERTIKALNI POLAAJ POVEANO OPTEREENJE OBJEKTA POVEANJE SPRATNOSTI OBJEKTA DUBOKI ISKOP NEPOSREDNO UZ TEMELJ POSTOJEEG OBJEKTA

PROIRENJE STOPE TRAKASTOG TEMELJA


CELOM IRINOM

PROIRENJE STOPE SAMCA


DELIMINIM POTKOPAVANJEM

PROIRENJE TRAKASTOG TEMELJA


DELIMINIM POTKOPAVANJEM

PROIRENJE STOPE BEZ POTKOPAVANJA DOPUNSKIM STOPAMA I ELINIM NOSAIMA

PROIRENJE STOPE DOPUNSKIM STOPAMA


1. 1.1. 1.1.1. - 1.1.2. 1.1.3. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 3. 3.1. 3.1.1. 3.1.2. 3.1.3. 3.1.4. 3.2. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.2.4. 3.2.5. 3.2.6. ( ) 3.2.7. - 4. 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 5. 5.1. 5.2. 5.3. 6. () () : 1. 2. 3. 4. 5.

2.

1.1.4.

2, , , 1984. ( ) 3, , , 1984. ( ) .: 1, , , 1967. .: , , , 2001. .: , , , 2004. (http://www.arh.bg.ac.yu/upload/dokumenta/predmeti/fundiranje)

ZIDOVI
1. PODELA ZIDOVA 1.1. PODELA PO NAMENI I POLOAJU 1.1.1. Unutranji 1.1.2. Spoljni 1.1.3. Konstruktivni 1.1.4. Pregradni 1.1.5. Podeoni PODELA PO NAINU IZVODJENjA 1.2.1. Zidovi koji se rade na licu mesta 1.2.2. Montani 1.2.3. Polumontani PODELA PO MATERIJALU 1.3.1. Zidovi od prirodnog materijala 1.3.2. Zidovi od vetakog materijala Zidovi od opeke (puna, uplja, fasadna) Zidovi od upljih blokova 1.5.1. Blokovi od gline 1.5.2. Blokovi od betona 1.5.3. Blokovi od lakog betona 1.5.4. Durisol blokovi Zidovi od blokova od gas i peno betona

3. AS

1.2.

1.3. 1.4. 1.5.

1.6. 2. ZIDANJE 2.1. 2.2.

Malter Zidanje opekom slogovi 2.2.1. Pravila 2.2.2. Ravan zavretak u zidu razliite debljine 2.2.3. Prekid zida (stepenast i zupast) 2.2.4. Zavretak zida za otvore 2.2.5. Sueljavanje zidova 2.2.6. Suticanje zidova 2.2.7. Ukrtanje zidova 2.3. Zidanje blokovima 2.4. Zidanje kamenom 2.4.1. Pravila 2.4.2. Kiklopski 2.4.3. Lomljeni kamen 2.4.4. Slojeviti kamen 2.4.5. Tesanik 3. IZRADA ZIDOVA OD BETONA 4. OBRAUN RADOVA (predmer)

OSNOVNA (UA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU:


1. DJORDJEVI D.: Izvodenje radova u visokogradnji, Arhitektonski fakultet Univerziteta u

Beogradu, Beograd, 2001. 2. KRSTI P.: ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE 1, Nauna knjiga, Beograd, 1967. 3. MURAVLJOV M. i STEVANOVI B.: Zidane i drvene konstrukcije zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1999. 4. TEHNIAR 2, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo FUNDIRANjE) 5. TEHNIAR 3, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo IZGRADNjA ZGRADA i deo ADAPTACIJE I DOGRADNjA)

KLASIFIKACIJA ZIDOVA PO NAMENI I POLOAJU


1. UNUTRANJI KONSTRUKTIVNI 2. SPOLJNI KONSTRUKTIVNI 3. UNUTRANJI PREGRADNI 4. SPOLJNI PREGRADNI 5. PODEONI 6. STEPENINI 7. KROVNI NAZIDAK 8. ATIKA 9. ZABATNI 10.KALKANSKI 11.OGRADNI 12.PODRUMSKI 13.TEMELJNI 14.POARNI 15.POTPORNI 16.UNUTRANJI

KLASIFIKACIJA prema
Pravilniku o tehnikim normativima za zidane zidove

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

NOSEI ZIDOVI NENOSEI ZIDOVI ZIDOVI ZA UKRUENJE JEDNOSLOJNI ZIDOVI JEDNOSLOJNI MEOVITI ZIDOVI DVOSLOJNI ZIDOVI DVOSLOJNI ZIDOVI SA UPLJINOM STUBOVI

PODELA ZIDOVA
1. PODELA PO NAMENI I POLOAJU U ZGRADI 2. PODELA PO NAINU IZVODJENJA
ZIDOVI KOJI SE RADE NA LICU MESTA MONTANI POLUMONTANI

3. PODELA PO MATERIJALU
ZIDOVI OD PRIRODNOG MATERIJALA ZIDOVI OD VETAKOG MATERIJALA

ZIDOVI OD KAMENA ZIDOVI OD OPEKE (PUNA, UPLJA, FASADNA) ZIDOVI OD BLOKOVA

JEDAN RAZLOG ZA UENJE TRADICIONALNIH GRADITELJSKIH TEHNIKA

PRAVILA ZIDANJA OPEKOM


1. HORIZONTALNI SLOJEVI PO CELOJ DUINI I IRINI 2. LEINE SPOJNICE PROLAZE CELOM DUINIOM I IRINOM 3. DODIRNE SPOJNICE PROLAZE PODUNO I POPRENO 4. DODIRNE SPOJNICE 2 UZASTOPNA SLOJA SE SMIU minimum IRINE ili DUINE 5. SMENJIVANJE DUNJAKA I VEZAA U SLOJEVIMA 6. TO VIE CELIH OPEKA

SUELJAVANJE ZIDOVA

SUTICANJE ZIDOVA

UKRTANJE ZIDOVA

ZIDANI STUBOVI

ZIDANI DIMNJAKI KANALI

POSTAVLJANJE VERTIKALNIH SERKLAA


PRAVILA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. NA UGLOVIMA OBJEKTA SUELJAVANJE KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA UKRTANJE KONSTRUKTIVNIH ZIDOVA KRAJ SLOBODNOG ZIDA U ZIDU NA RAZMAKU max 5m PRESEK SERKLAA min 19/19 ARMIRANJE 414 i 6/25

POSTAVLJANJE HORIZONTALNIH SERKLAA

U ZIDOVIMA d>19 cm KALKANI NAZIDAK h>50cm SENDVI da pokrije oba sloja VISINA min=20cm (na emanje od debljine MK)

ARMIRANJE 412 i 6/25

KIKLOPSKI ZID OD KAMENA

ZIDANJE TESANIM KAMENOM

ZIDANJE LOMLJENIM KAMENOM

PRAVILA ZIDANJA KAMENOM


MINIMALNA DEBLJINA ZIDA OD KAMENA 50 cm NA LICU ZIDA NE VIE OD 3 SPOJNICE U 1 TAKI DODIRNE SPOJNICE NE PROLAZE KROZ VIE OD 2 SLOJA DODIRNE SPOJNICE UZASTOPNIH REDOVA SE PREKLAPAJU min 10 cm 5. SMENJIVANJE DUNJAKA I VEZAA U SLOJEVIMA U REDOVIMA ILI 2 DUNJAKA + 1 VEZA 6. KAMEN DUNJAK VISINA=DUINA ILI VISINA = min 1/5 DUINE , IRINA 1-2 VISINE 7. KAMEN VEZAULAZI U ZID 1,5 VISINU =30 cm) 8. LIBANI SLOJ NA SVAKIH 1,2 - 1,5 m; izravnati sloj malterom ili ozidati opekom (2-3 reda) 9. NA UGLOVIMA KRUPNIJE KAMENJE ili se ozida opekom 10. UPLJINE POPUNITI SITNIJIM KAMENOM 11. LEINE KOSE SPOJNICE NAGNUTE KA OSI ZIDA A NE NA SPOLJNU STRANU 12. AKO SE ZID MALTERIE IZBEGAVATI LICE SA GLATKIM KAMENOVIMA 13. SPOJNICE SE ISTE DO DUBINE=IRINI > cem malter + izvlaenje gvodjem 1. 2. 3. 4.

ZIDOVI OD BLOKOVA
1. UPLJI BLOKOVI BLOKOVI OD GLINE BLOKOVI OD BETONA BLOKOVI OD LAKOG BETONA DURISOL BLOKOVI 2. PUNI BLOKOVI GASBETON PENOBETON

ZIDANJE BETOSKIM BLOKOVIMA

UPLJI LJAKO BETONSKI BLOKOVI


l 1. NORMALNI NLB (NBB) NLB 20 NLB 25 NLB 30 2. TERMOBLOKOVI TLB dim. iste kao NLB samo raspored upljina u tri reda PREGRADNI BLOKOVI PLB PLB 20 PLB 25 PLB 30 390 190 240 290 190 390 190 240 290 190 b h

3.

DURISOL BLOKOVI

DURISOL BLOKOVI PROIZVODE SE U RAZLIITIM DEBLJINAMA, ISTE VISINE I DUINE

DEBLJINE: VISINE 25 cm DUINE 50 cm 15 cm 20 cm 25 cm 30 cm

ZIDANJE DURISOL BLOKOVIMA

ZIDANJE DURISOL BLOKOVIMA

ZIDANJE DURISOL PLOAMA

ZIDOVI OD BETONA
A. VRSTE NEARMIRANI ARMIRANI B. KARAKTERISTIKE
NOSIVOST LAKO OBLIKOVANJE LO TERMOIZOLATOR (da bi zadovoljio TI beton d=2,5 do 3m!) LAKI BETONI (dodaci za TI) OPLATA (drvena, vodootporni per i tunelska)

ARMIRANOBETONSKI PREGRADNI ZIDOVI

VIESLOJNI FASADNI ZID


LEGENDA 1 - unutranji malter debljine 1,5-2,5 cm 2 - unutranji zid od elemenata za zidanje 3 - termoizolacioni sloj (debljina prema termikom proraunu) 4 - termoizolacioni - fasadni malter (debljina prema termikom proraunu) 5 zid od fasadne opeke 6 - spoljanji zid od elemenata za zidanje 7 - zavrna (tankoslojna) zatita fasade 8 - spoljanji fasadni malter debljine do 3 cm 9 - vazduni sloj za ventilaciju (debljina prema termikom proraunu) 10 - termoizolacioni sloj sa paronepropustljivom zatitom (ka vazduhu) 11 - fasadna obloga od kamenih ploa sa odgovarajuim draima 12 - fasadna obloga od profilisanog lima sa odgovarajuom noseom konstrukcijom

INDUSTRIJSKA BRVNARA

MALTERI
1. FUNKCIJA: VEZIVANJE ELEMENATA SPOJNICE HORIZONTALNE + VERTIKALNE IZRAVNAVANJE NERAVNINA ZAVRNA OBRADA POVRINA 20% U ZIDU OD OPEKE 30-35% U ZIDU OD KAMENA 2. VRSTE PO STVRDNJAVANJU NA VAZDUHU U VODI (HIDRAULIKI) 3. VRSTE PO VEZIVU KRENI PRODUNI PRODUNI CEMENTNI CEMENTNI 4. IZBOR VRSTE ELEMENTA KOJIM SE ZIDA OPTEREENJA (NAMENE ZIDA) MESTA UGRADNJE

MEDJUSPRATNE KONSTRUKCIJE
1. DEFINICIJA I FUNKCIJA 2. PODELA 2.1. PODELA PO POLOAJU U ZGRADI 2.1.1. Krovne (horizontalne, kose i zasvodjene) 2.1.2. Potkrovne (prema tavanu) 2.1.3. Obine medjuspratne 2.1.4. Iznad podruma 2.1.5. Iznad otvorenog prostora 2.2. PODELA PO NAINU PRENOENJA OPTEREENJA 2.2.1. Ploaste MK 2.2.2. Rebraste MK 2.3. PODELA PO NAINU IZVODJENjA 2.3.1. MK koje se rade na licu mesta 2.3.2. Polumontane 2.3.3. Montane 2.4. PODELA PO MATERIJALU 2.4.1. MK od betona 2.4.2. MK od opekarskih proizvoda 2.4.3. MK od metala 2.4.4. MK od stakla 2.4.5. MK od drveta 3. ARMIRANOBETONSKE TAVANICE 3.1. AB ploe 3.2. AB ploe ojaane rebrima 3.3. AB rebraste (sitnorebraste) 3.4. AB prefabrikovane (od greda i od ploa) 4. TAVANICE OD METALA 4.1. Tavanice sa elinim gredama 4.2. Tavanice od elinih limova 5. TAVANICE SA UPLJIM TELIMA 5.1. Monta (TM) 5.2. Durisol 5.3. Remi (betonski blokovi) 5.4. Rapid (sa prefabrikovanim gredicama) 6. TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA 7. DRVENE TAVANICE 8. OBRAUN RADOVA (predmer)

4. AS

OSNOVNA (UA) LITERATURA ZA OVU MATERIJU: 1. TEHNIAR II, Gradjevinska knjiga, Beograd,. 1966. (deo MEDJUSPRATNE KONSTRUKCIJE) 2. TEHNIAR 3, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1984. (deo MEDJUSPRATNE I KROVNE TAVANICE, deo ARMIRANOBETONSKE KONSTRUKCIJE i deo ELINE KONSTRUKCIJE) 3. KRSTI P.: ARHITEKTONSKE KONSTRUKCIJE 2, Nauna knjiga, Beograd, 1967. 4. DJORDJEVI D.: Izvodjenje radova u visokogradnji, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2001. 5. POPOVI .: ZGRADARSTVO, Arhitektonsko-gradjevinski fakultet Banja Luka, Banja Luka, 2002.

MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE I TAVANICE


A. DEFINICIJA MK JE ELEMENT KONSTRUKCIJE ZGRADE KOJI VRI HORIZONTALNU PODELU NA ETAE B. FUNKCIJE MK 1. PRIMA SVA STALNA I POKRETNA OPTEREENJA I PRENOSI NA VERTIKALNE KONSTRUKTIVNE ELEMENTE 2. VRI HORIZONTALNO UKRUENJE OBJEKTA 3. NOSI PLAFONSKU KONSTRUKCIJU 4. PODLOGA ZA IZOLACIJE (HIDRO, TERMO, ZVUNA, PROTIVPOARNA)

SKLOP TAVANICE
1. KONSTRUKTIVNI DEO 2. SKLOP PODA (SA POTREBNIM IZOLACIJAMA) 3. SKLOP PLAFONA (SA POTREBNIM IZOLACIJAMA)

PODELA MK
1. 2. 3. 4. 5. PO POLOAJU U ZGRADI PO OBLIKU PO NAINU PRENOENJA OPTEREENJA PO NAINU IZVOENJA PO MATERIJALU

PODELA PO POLOAJU U ZGRADI


1. 2. 3. 4. 5. IZNAD OTVORENOG PROSTORA OBINE MEUSPRATNE POTKROVNE (PREMA TAVANU) KROVNE IZNAD PODRUMA

KROVNE TAVANICE PO OBLIKU


1. HORIZONTALNE 2. KOSE 3. ZASVOENE

PO NAINU PRENOENJA OPTEREENJA


1. PLOASTE MK 2. REBRASTE MK

MK PO NAINU IZVOENJA
1. MK KOJE SE RADE NA LICU MESTA 2. POLUMONTANE 3. MONTANE

PODELA MK PO MATERIJALU
1. 2. 3. 4. 5. 6. OD OPEKARSKIH PROIZVODA OD BETONA OD METALA OD STAKLA OD DRVETA OD KAMENA

PRINCIPI IZBORA VRSTE KONSTRUKCIJE


1. NAMENA OBJEKTA (OPTEREENJE) 2. RASPON OSLONACA 3. DEBLJINA KONSTRUKCIJE (zapremina obj., spoljne povrine za obradu) 4. EKONOMINOST IZVOENJA (cena, vreme, oplata, skela, mehanizacija) 5. TEINA 6. ZVUNA I TOPLOTNA ZATITA 7. PROTIVPOARNA ZATITA 8. ZAVRNA OBRADA (za pod i plafon)

SEGMENTNI SVODOVI

TAVANICE SA UPLJIM TELIMA

1. 2. 3. 4. 5. 6.

DOBRI IZOLATORI (TOPLOTNI I ZVUNI) ESTO TEKI RAVNA OPLATA ILI PODUPIRAI RAVAN POD RAVAN PLAFON MOGUE SU INTERVENCIJE KROZ PLOU

MONTA (TM)
KARAKTERISTIKE TM3 25/25/16 TM5 25/25/20 PLOA MIN 4 CM ARMATURA RASPON DO 5,00M RASPON DO 6,00M

FERT KONSTRUKCIJA

FERT KONSTRUKCIJA

GOTOVE FERT GREDICE

FERT KONSTRUKCIJA
POPRENI I PODUNI PRESEK

POLUPREFABRIKOVANE TAVANICE

PREFABRIKOVANE MK

PREFABRIKOVANE MK

TAVANICE OD METALA
1. TAVANICE SA ELINIM GREDAMA SA ARMATUROM BEZ ARMATURE 2. TAVANICE OD ELINIH LIMOVA

HURDIS

TAVANICA SA ELINIM NOSAIMA I AB PLOAMA

KLASINE TAVANICE SA ELINIM NOSAIMA

KLASINE TAVANICE SA ELINIM NOSAIMA

TAVANICE SA ELINIM LIMOM

TAVANICE SA ELINIM LIMOM

TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA


KARAKTERISTIKE
ZA SPECIJALNE POTREBE I EFEKTE NE RADE SE SPOLJNE TAVANICE (nemaju propisane termoizolacione karakteristike) STAKLO I BETON ZAJEDNO NOSE VIDNA ILI ZASTAKLJENA AB REBRA POTPUNA OPLATA TEKO SE ZAMENJUJE OTEENA STAKLENA PLOA

TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA

TAVANICE SA STAKLENIM TELIMA

DRVENE TAVANICE
NAJEA KOD NAS (MANJE STAMBENE ZGRADE) TIP: REBRASTA KONSTRUKCIJA RASPON DO 6,00 M DRVENA REBRA NA RAZMAKU OD 80-100CM POSTAVLJANJE OD SPOLJ. ZIDA 2-3 CM NALEGANJE NA NOSEI ZID 15-20 CM

DRVENE MEUSPRATNE TAVANICE

DRVENE MEUSPRATNE TAVANICE

ARMIRANOBETONSKE TAVANICE MONOLITNE PLOE

1.AB ravne (proste) ploe 2.AB ploe ojaane rebrima 3.AB rebraste (sitnorebraste) 4.AB kasetirane 5.AB peurkaste

RAVNE AB PLOE
RASPON 3-5m

PRENOENJE OPTEREENJA o u jednom pravcu o u dva pravca DEBLJINA IRINA OSLANJANJA DOBRE osobine l/20 (min 8 cm) 0,35 0,4 L dobra za prodore instalacija jednostavna oplata mala visina velika teina loa termoizolacija loa akustina izolacija

LOE osobine

ARMIRANOBETONSKE PLOE

PROSTA AB PLOA

AB PLOE SA REBRIMA
KARAKTERISTIKE RASPON VISINA REBRA IRINA REBRA RAZMAK REBARA DEBLJINA PLOE OPTEREENJA OSOBINE rebra za ukruenje 1 na 3-6m 2 na 6-9m 3 na 9-12m obine u 1 pravcu 5-9m min L/20 15-30 cm 1-4,5 m L/25 do L/30 (min 8cm) sitnorebraste 4-8m min L/20 6-14 cm 25-75cm 4-6 cm L/25 (manji raspon) velika loa za instalac. kasetirane odnos 1:1,5 8-15m

AB PLOE SA GREDAMA

KARAKTERISTIKE RASPON DEBLJINA PLOE IRINA OSLONCA

sa skrivenim gredama sa vidljivim podvlakama 4-6 Lmanji/25 4-8 Lmanji/30 0,4 0,5 L

PUNA PLOA OSLONJENA U DVA PRAVCA

PEURKASTA TAVANICA

PEURKASTA TAVANICA

AB PREFABRIKOVANE
OD GREDA I PLOA ZA RASPONE 4-8 M REBRA NA RAZMAKU OD OKO 80 CM + LIVENE PLOE REBRA ZA UKRUENJE
ZA RASPON 4-6 m ZA RASPON 6-8 m ZA RASPON 8-9 m 1 REBRO 2 REBRA 3 REBRA

NALEGANJE MIN 12 CM PLAFON PO POTREBI (NAKNADNO)


RABIC d=3cm TRSKA d=9cm

POLUPREFABRIKOVANE AB MK
GREDA DUINE 5-6 M OSOVINSKI RAZMAK OKO 50 CM VISINA OKO 25 CM DEBLJINA PLOE 5-10 CM

PREFABRIKOVANA MK UMT

PREFABRIKOVANA MK UMT

PRFABRIKOVANA MK UMT

PREFABRIKOVANE MK (OMNI)


1. 1.1. 1.2. 1.3. 1.3.1. 1.3.2. 1.3.3. 1.3.4. 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.4.1. 2.4.2. 2.4.3. 2.4.4. 2.4.5. 2.4.6. 2.4.7. 2.5. 3. 3.1. 3.2. 3.2.1. 3.2.2. 3.2.3. 3.3. 3.3.1. 3.3.2. 3.3.3. 3.3.4. 3.4. 3.4.1. 3.4.2. 3.5. 3.5.1. 3.5.2. 4. () () :

5.

1. 82, , , 1982. 2. 83, , , 1983. 3. 84/85, , , 1985. 4. .: , , , 2001.


5. .: , - , , 2002. 6. 3, , , 1984.

PLAFONI
DEFINICIJA I FUNKCIJA

DEFINICIJA
ZAVRNI, DONJI SLOJ PREMA PROSTORU

FUNKCIJA
1. 2. 3. 4. 5. ESTETIKA SAKRIVANJE INSTALACIJA TERMOIZOLCIJA ZVUCNA IZOLACIJA SVETLECA TELA

SKLOP PLAFONA

konstrukcija izolacioni sloj (?) zavrni sloj

PODELA PLAFONA MONOLITNI - MALTERISANI (RABIC, LETVICE, TRSKA) MONTANI (GOTOVE PLOCE)

TIPOVI PLAFONA
1. 2. 3. 4. UGRAENI PRILJUBLJENI UZ KONSTRUKCIJU ODVOJENI OD KONSTRUKCIJE VISECI PLAFONI

UGRAENI PLAFON

PRILJUBLJENI PLAFON

ODVOJENI PLAFON

VISECI PLAFON

VISECI PLAFON

GVOZDENE IPKE IZ MK SPECIJALNI NOSACI KOJI SE RAFE PLOCE ILI MALTERISANJE NA ROTILJU (POLJA 30/30 DO 50/50)

VISECI PLAFON konstrukcija

VISECI PLAFON - konstrukcija

VISECI PLAFON konstrukcija

VISECI PLAFON Armstrong

VISECI PLAFON - trakasti metalni

VISECI PLAFON ploce

VISECI PLAFON perforirane Armstrong ploce

PODOVI
DEFINICIJA I FUNKCIJA

DEFINICIJA

FUNKCIJA
ESTETIKA UDOBNOST FUNKCIONALNOST ODRAVANJE HIGIJENE TERMOIZOLCIJA

Zavrni sloj po kojem se obavlja saobracaj (hodanje)

SKLOP PODA

podna obloga podna podloga

podna konstrukcija

PODNA PODLOGA Podloga mora biti:


1. suva 2. cista 3. ravna

OPTA PODELA PODOVA


hladni kamen metal teraco cementna kouljica betonske ploce kulije ksilolit linoleum vinaz guma daska parket broski pod tekstil pluta

poluhladni

topli

PODELA PODOVA PO MATERIJALU


1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. PODOVI OD DRVETA PODOVI OD KAMENA PODOVI OD PECENIH GLINENIH PROIZVODA PODOVI OD GOTOVIH PREVLAKA PODOVI OD METALNIH PLOCA PODOVI NA BAZI SINTETICKIH SMOLA SPECIJALNI PODOVI

PODOVI OD DRVETA
1. DASKA
DRVO OD JELE IRINA DASKE 16-25 cm DEBLJINA DASKE 2,6 cm DRVO OD BORA IRINA oko15 cm DEBLJINA 2,4 cm DRVO OD HRASTA, BUKVE, JASENA KLASICAN LAMELIRANI

2. BRODSKI POD

3. PARKET

PARKET - POSTAVLJANJE

POD OD KAMENA
1. KAMENE PLOCE
GRANIT, PECAR, MERMER, KRECNJAK DEBLJINE PLOCE 2-3,0 cm DEBLJINE MARMETE (TANKE PLOCE) 0,8-1,2 cm

2. MOZAIK 3. TERACO
PLOCE LIVENI DEBLJINE 2,0 cm

4. VETACKI KAMEN

POD OD KAMENA
MOZAIK

POD OD KAMENA

TERACO

POD OD PECENIH GLINENIH PROIZVODA


1. OPEKA
POSTAVLJANJE PLJOTIMICE I NA KANT PODLOGA PESAK (3 cm) ILI CEMENTNI MALTER

2. KLINKER 3. KERAMICKE PLOCICE


OBICNE PECENE, SINTEROVANE I KISELOOTPORNE POSTAVLJANJE FUGA NA FUGU ILI NA VEZU PODLOGA LEPAK ILI CEMENTNI MALTER (3 cm)

POD OD OPEKE - POLAGANJE

KERAMICKE PLOCICE
KARAKTERISTIKE
DOSTUPNE (RASPROSTRANJENE) JEFTINE JEDNOSTAVNA UGRADNJA LAKO ODRAVANJE TANKE HLADNE

MOGU BITI
LEPE KLIZAVE OTPORNE NA HABANJE CVRSTE

KOMBINACIJA SA PARKETOM

LIVENI PODOVI

TEKSTILNI PODOVI

PODOVI NA BAZI SINTETICKIH SMOLA


LIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

INDUSTRIJSKI PODOVI

LIVENI PODOVI

LIVENI PODOVI

PODOVI OD GOTOVIH PREVLAKA


1. GUMA
PLOCE (50/50 cm i 100/100 cm) TRAKE IRINE 1 m; DUINE 10 ili 20 m; DEBLJINA 3-5 mm LEPLJEN NELEPLJEN (PANOVAN) LINOLEUM VINAZ

2. TEKSTIL

3. VINILHLORID I PVC

GUMENE PLOCE I TRAKE


KARAKTERISTIKE
PRIMENA PREDNOSTI POLAGANJE U LEPKU

POD OD TEKSTILA

POD OD LIVENOLEUMA

LINOLEUM

VINAZ PLOCE

LAMINAT

LAMINAT

SPECIJALNI PODOVI
1. UZDIGNUTI 15-200 cm 2. ANTISTATIK
SMANJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA ODVODJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA HABANJA KLIZANJA GIMNASTICKE SALE POZORNICE BALET

3. ADITIVNI (SA DODACIMA ZA SMANJENJE )

4. ELASTICNI (PODLOGA I OBRADA)

SPECIJALNI PODOVI

LAMINAT

LAMINAT

SPECIJALNI PODOVI
1. UZDIGNUTI 15-200 cm 2. ANTISTATIK
SMANJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA ODVODJENJE STATICKOG ELEKTRICITETA HABANJA KLIZANJA GIMNASTICKE SALE POZORNICE BALET

3. ADITIVNI (SA DODACIMA ZA SMANJENJE )

4. ELASTICNI (PODLOGA I OBRADA)

SPECIJALNI PODOVI

ANTISTATIK PODOVI

PRAVILO POLAGANJA U PRAVCU SVETLA

KOMBINOVANJE MATERIJALA

PLIVAJUCI POD
KARAKTERISTIKE
AKUSTICNA IZOLACIJA ODVOJEN OD KONSTRUKCIJE MK NE DODIRUJE ZID

POTREBNE OSOBINE PODA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

LEPOTA BOJA TOPLINA VODOOTPORNOST OTPORNOST NA HABANJE SIGURNOST ODRAVANJE ELASTICNOST

OSOBINE - UDOBNOST

OSOBINE ESTETIKA
BOJA TEKSTURA SJAJ

PLIVAJUCI POD
KARAKTERISTIKE
AKUSTICNA IZOLACIJA ODVOJEN OD KONSTRUKCIJE MK NE DODIRUJE ZID

POTREBNE OSOBINE PODA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

LEPOTA BOJA TOPLINA VODOOTPORNOST OTPORNOST NA HABANJE SIGURNOST ODRAVANJE ELASTICNOST

OSOBINE - UDOBNOST

OSOBINE ESTETIKA
BOJA TEKSTURA SJAJ

OSOBINE - TOPLINA

OSOBINE - LAKO ODRAVANJE

OSOBINE - PRIMENLJIVOST

OSOBINE - ELASTICNOST

OSOBINE- PROTIVKLIZAJUCI

OSOBINE KISELOOTPORNOST


1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. ( )

6.

10. 11. 12. 13. 14. ()

() : 1. .: 2, , , 1967. 2. .: , - , , 2002. 3. 3, , , 1984. 4. .: II, I , (), , 1978. 5. .: II, , , 1999.

STEPENICE I RAMPE

STEPENICE I RAMPE

DEFINICIJA
STEPENICE I RAMPE SU DEO KONSTRUKCIJE OBJEKTA KOJE SLUE ZA VERTIKALNU KOMUNIKACIJU

FUNKCIJA
POVEZUJU NIVOE I ETAE PO VERTIKALI

STEPENICE I RAMPE

PODELA RAMPI
BLAGE

STRME

RAMPA

RAMPA AKADEMIJA (ROGERS)

DELOVI STEPENITA
Stepenini prostor Stepenini krak - neprekinut niz stepena Odmorite (podest) - ravna povrina prekida stepenini krak posle 15-16 stepena Prostor izmeu krakova - oko 20cm Obrazi stepenita - bone povrine - zidni (prema zidu) ili slobodne (prema oku) irina kraka Linija hoda - linija koja povezuje pravac penjanja Prilazni stepen - prvi stepen kraka Izlazni stepen - je poslednji stepen kraka koji lei u ravni sa podestom Gazite - je povrina stepenika po kojoj se gazi irina gazita - rastojanje izmeu dva ela elo vertikalna povrina stepenika Visina stepenika - visinsko rastojanje izmeu dva stepenika Duina stepena - od zida do spoljnjeg obraza, odgovara spoljnoj irini Profil stepena - popreni presek; kod zavojitih stepenica razlikuju se preseci uz obraze i po liniji hoda Korisna irina kraka propisana u zavisnosti od namene objekta i funkcije stepenica Ograda na slobodnoj stani visina 90cm; max veliina otvora 15cm - mereno od ivice 7

KONSTRUKCIJA STEPENICA
1. OSLANJANJE

ZIDOVE) 2. NA JEDNOJ STRANI UZIDANI U ZID, A DRUGI KRAJ SLOBODAN (KONZOLNE STEPENICE) 3. NA DVA OSLONCA - JEDAN JE ZID, DRUGI JE GREDA 4. NA JEDNOM OSLONCU - GREDI GREDA U SREDINI GREDA NA STRANI 6. STEPENINI KRAK OSLONJEN NA DVE GREDE 7. DIREKTNO OSLONJENA PLOA PRAVA SLOMLJENA (KOLENASTA PLOA)
8

NA OBA KRAJA CELOM DUINOM (NA

DIREKTNO OSLONJENA PLOA


SLOMLJENA (KOLENASTA PLOA)

PLOA oslonjena na zidove

PLOA oslonjena na grede

10

DIREKTNO OSLONJENA PLOA


SLOMLJENA (KOLENASTA PLOA)

11

DIREKTNO OSLONJENA PLOA


SLOMLJENA (KOLENASTA PLOA)

12

OSLANJANJE NA DVA OSLONCA

GREDA OBRAZNA GREDA

ZID OBRAZNA GREDA

13

STEPENINI KRAK OSLONJEN NA PODESTNE GREDE

14

PLOA NA PODESTNIM GREDAMA

15

STEPENINI KRAK OSLONJEN NA PODESTNE GREDE

16

PLOA NA JEDNOM OSLONCU - GREDI

17

KONZOLNE STEPENICE

18

PODELA STEPENICA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. POLOAJ PREMA ZGRADI ZNAAJ U ZGRADI PREMA ETAAMA PO NAINU IZVOENJA BROJ STEPENINIH KRAKOVA SMER PENJANJA MEUSOBNI ODNOS I PRAVAC KRAKOVA KONSTRUKCIJA STEPENICA PREMA USPONU PREMA MATERIJALU PO OTPORNOSTI PREMA VATRI
19

POLOAJ STEPENICA PREMA ZGRADI


SPOLJNE UNUTRANJE

20

PARKOVSKO STEPENTE

21

ZNAAJ STEPENICA U ZGRADI

GLAVNE SPOREDNE POSLOVNE (EKONOMSKE) POARNE

22

GLAVNE STEPENICE

23

GLAVNE STEPENICE

24

POARNE STEPENICE

25

POARNE STEPENICE

26

POARNE STEPENICE

27

STEPENICE PREMA ETAAMA

PODRUMSKE SPRATNE TAVANSKE KROVNE

28

STEPENICE PO BROJU STEPENINIH KRAKOVA

JEDNOKRAKE DVOKRAKE TROKRAKE ETVOROKRAKE VIEKRAKE

29

STEPENICE PO BROJU STEPENINIH KRAKOVA

30

STEPENICE PREMA MEUSOBNOM ODNOSU I PRAVCU KRAKOVA


PRAVE PRELOMLJENE SA KLINASTIM STEPENICIMA SA DELOVIMA SPIRALNIH STEPENIKA ZAVOJITE SA OTVORENOM LINIJOM HODA
KRUNE ELIPSASTE

SPIRALNE SA ZAVORENOM LINIJOM HODA SA PRAVILNIM ODMORITIMA

31

32

33

PODELA STEPENICA PREMA USPONU

- KASKADE - IMAJU MALI NAGIB - BLAGOG NAGIBA..............DO 30 - NORMALNOG NAGIBA.....30 - 34 - STRME...............................> 34 - MERDEVINE

34

PODELA PO OTPORNOSTI PREMA VATRI


1.

SAGORIVE STEPENICE
DRVENE STEPENICE

2.

VATROOTPORNE STEPENICE - h
ZATIENE DRVENE, ARMIRANOBETONSKE, KAMENE

3.

POSTOJANE NA VATRI - 1 h
NE MENJAJU BOJU, POSTOJANOST, TRPE VODU (prilikom gaenja vatre) OPEKA, BETON, AB PLOE DEBLJINE OD 10 cm, ELIK ZATIEN SA 3 cm BETONA ILI NEKOG DRUGOG MATERIJALA
35

PODELA STEPENICA PREMA MATERIJALU KONSRUKCIJE - DRVENE


- KAMENE - OD OPEKE - OD ARMIRANOG BETONA - OD ELIKA - KOMBINACIJE MATERIJALA

36

DRVENE STEPENICE

37

DRVENE STEPENICE

38

DRVENE STEPENICE - DETALJI

39

DRVENE STEPENICE - DETALJI

40

DRVENE STEPENICE SA OBRAZNIM GREDAMA

41

DRVENE STEPENICE SA OBRAZNIM GREDAMA

42

DRVENE STEPENICE NA GREDI

43

DRVENE STEPENICE - PODEST

44

DRVENE STEPENICE - PODEST

45

DRVENE STEPENICE SPIRALNE

46

DRVENE STEPENICE SPIRALNE

47

KAMENE STEPENICE

48

KAMENE STEPENICE

49

BETONSKE PREFABRIKOVANE STEPENICE

50

BETONSKE PREFABRIKOVANE STEPENICE

51

BETONSKE SPIRALNE STEPENICE

52

METALNE STEPENICE

53

METALNE STEPENICE

54

METALNE STEPENICE

55

METALNE STEPENICE - DETALJI

56

METALNE STEPENICE

57

METALNE STEPENICE

58

METALNE STEPENICE

59

STAKLENE STEPENICE

60

STAKLENE STEPENICE

61

STAKLENE STEPENICE

62

STAKLENE STEPENICE

63

STAKLENE SPIRALNE STEPENICE

64

STAKLENE SPIRALNE STEPENICE

65

STAKLENA RAMPA

66

STEPENICE PO SMERU PENJANJA


LEVE DESNE

STEPENICE PO SMERU PENJANJA


67

DIMENZIJE STEPENICA
UDOBNE STEPENICE
VISINA GAZITA 14-19 cm DIMENZIJE 17/29 ILI 16/30 cm
- ZA

IRINA KRAKA:
JEDNU OSOBU - ZA DVE OSOBE - ZA TRI OSOBE - U PORODINIM ZGRADAMA - U VIEPORODINIM ZGRADAMA DO 100 cm 110 130 cm 180 190 cm min. 90 cm 110-140 cm

IRINA PODESTA
IRINA KRAKA + 10 cm

FORMULA
2H+B=61-63(65) cm

68

STEPENINA OGRADA

69

STEPENINA OGRADA
PRIVRIVANJE

70

STEPENINA OGRADA ELINA KONSTRUKCIJA

71

DIMENZIONISANJE STEPENICA FORMULA: 2h + b = 63 (64) PRIMER PRORAUNA


spratna visina H=305cm; optimalna visina stepenika h=17cm 305:17=17,94 komada > usvaja se 18 komada 305:18=16,94cm 63-2x16,94=29,11cm; usvaja se 29,00cm Dimenzija kraka u dvokrakom stepenitu: 9x16,94/29

72

LINIJA HODA Rezidenc teatar u Minhenu

73

PRINCIPI PROJEKTOVANJA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. SVAKI PROSTOR UDALJEN 30 m OD STEPENITA NAJEKONOMINIJE SU PRAVE JEDNOKRAKE STEPENICE SPOLJNE ULAZNE STEPENICE MAX 10 STEPENIKA IZBEGAVATI USAMLJENE STEPENIKE (1-2) MIN. 5 KOM. (OSIM NA ULAZU) KRAK 10-15 - PA ODMORITE KONSTANTNA RAZMERA PENJANJA U CELOM OBJEKTU ISTA VISINA PROLAZA ISPOD STEPENICA I ODMORITA min 2,1 m STEPENINI PROSTOR KOMFOR ZA PRENOS STVARI VISINA OGRADE MIN 90 cm; najvei otvor 15 cm RAZMAK IZMEDJU KRAKOVA min 20 cm NEPARAN BROJ STEPENIKA U KRAKU (navika) PRESEK KROZ POLAZNI KRAK LINIJA HODA STRELICA ZA PRAVAC PENJANJA 74 BROJ I DIMENZIJE STEPENIKA nx17/29

REKTIFIKACIJA

75

REKTIFIKACIJA

76

MATERIJALIZACIJA STEPENICA
OBLOGA 1. DRVO DASKA PARKET 2. KAMEN 3. TERACO 4. KERAMIKE PLOICE 5. TEKSTIL 6. GUMA 7. PLUTA 8. STAKLO

77

OBLOGA - DRVO

78

OBLOGA - MERMER

79

OBLOGA - TERACO

80

OBLOGA - LINOLEUM

81

OBLOGA - GUMA

82

PREFABRIKOVANE STEPENICE

83

PREFABRIKOVANE STEPENICE KORBIZIJE

84

7-8.

1.

JA O 1.1. 1.2. 1.3. dela po 2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 8.1. ( ) 8.2. 8.3. ( ) 8.4. 8.5. 8.6. 8.7. 8.8.
8.8.1. 8.8.2. 8.8.3. 8.8.4. 8.8.5. DSB Trigonit Wellsteg

9.

() : 1. .: , , , 2003. 2. .: 2, , 1978 2. .: , , , 2001. 3. .: I, , , 1999. 4. .: , - , , 2002.

5. 3, , , 1988. ( 1984.) 6. . : , , , 1983 7. . : , , 10/1980, 8. Wolfgang Brennecke, Heiko Folkerts, Friedrich Haferland, Franc Hart: , , , 1990.


-
, 1.


22 , 1: 4


22

2.

:
1. 2. 3. 4.


1. 2. 3. 4. 5. ( ) , . :


1.
1:1,5

1:3 ,

33

2.
1:3

3.
1:5 , 20


- , . -. , -. - - 180 - 180


1. 2. 3. 4. +


1. 2. 3. 4. 5. ( ) - - . , : - - ,

:
1. 2. 3. 4. 5. 6.

1. -

2.
, .,

2.


15, , 1. - 2. 3. 4.


1. , 2. 1/3 3. 30,


1. . , , , . . , , .

2.

3. 4.

1.-

2. ,


. , ,

5.

XIX , XIX . ( )

5.


2.03.0-3.5 , , . 4.0 -5.0 , .

, ,

1.0- 1.5 ,

6.
1. - 2. 3. 4. WELLSTEG 5.

1.
. 60 -120 2,50 . 6.0 - 12.0 ; 1. 2.

1.

2.
45 , 15 1.0 1.5

3.
, 15 1.0 1.5 :

4. WELLSTEG-
, , 13.0 50 ( , 80 )

5.
50, 22, 4 ( 2.0) 10-30


1.

2.

5.0. MANSARDNI KROVOVI


Ove krovove izumeo je francuski arhitekta Francois Mansard, pa su po nemu dobili ime. Sastoji se iz dva dela, i ima prelomljen oblik. Donji deo je obi~no jako strm a gornji deo mo`e biti strm ili blag. Kada je gornji deo blagog nagiba onda se obi~no taj deo ne koristi za boravak, ne pripada potkrovnom prostoru, ve} sluzi kao tavanica izme|u dva dela krova. U drugom slu~aju kada se koristi ceo potkrovni prostor, stupci krovnih nosa~a povezuju se kle{tima. Oblik krova se obi~no dobija kada se nad spoljnim zidovima opi{e polukrug i u tim granicama odrede kontura krova. Ova vrsta krova danas se ne izvodi jer zahteva dosta drveta, ve} se primenjuju laki krovni veza~i industrijski proizvedeni koji po formi odgovaraju mansardnom krovu. Kod njih je svaki krovni veza~ istovremeno i krovni nosa~. Proizvedeni u fabrici, na gradili{tu se lako i brzo montiraju.

5.0. RE[ETKASTI KROVNI NOSA^I


Drvene re{etkaste konstrukcije datiraju jo{ iz druge polovine 19 veka kada su in`enjeri u Americi primenjivali stati~ke metode na drvenim mostovskim konstrukcijama. U Evropi ove konstrukcije se primenjuju pri kraju 19 veka, a naro~ito se razvijaju posle prvog svetskog rata, kada se usled nesta{ice gvo`|a sve vi{e primenjuje drvo. Konstrui{u se objekti velikih raspona primenjuju}i nove veze i spojna sredstva, koja ne slabe drvo. Stare tesarske veze se zamenjuju novim spojnim sredstvima kao {to su primena eksera, zavrtnjeva, zaglavaka, prstenastih i zup~astih spona, lepkova i drugih. Analiziraju}i napone kod nosa~a punog preseka napregnutog na savijanje, uo~eno je da su naprezanja najve}a na spoljnjim povr{inama odnosno gornjoj koja je napregnuta na pritisak i donjoj koja je napregnuta na zatezanje, dok se ova naprezanja smanjuju idu}i ka neutralnoj zoni, tako da u ravni neutralne ose padaju na nulu. Uo~avanjem nedovoljne iskori{}enosti nosivosti srednjeg dela nosa~a, nastali su kombinovani preseci, kod kojih su gornji i donji delovi preseka nosa~a puni a sredina sa manjom povr{inom preseka. Ovako dobijeni nosa~ ima isti otporni momenat kao i greda punog reseka iste visine. Nosa~a sa kombinovanim presekom ima vi{e vrsta. Povezivanje gornjeg i donjeg pojasa nosa~a vr{i se tako|e sa drvenim elementima postavljenim po odre|enom sistemu. Na taj na~in dobija se re{etkasti nosa~ kod koga je gornji pojas napregnut na pritisak a donji pojas na zatezanje. [tapovi u polju nazivaju se {tapovi ispune. Prema na~inu postavljanja napregnuti su na pritisak ili zateznje, uz uslov da se osovine svih {tapova koji se susti~u u jednom ~voru seku u jednoj ta~ki. Oblik re{etki mo`e biti razli~it, a naj~e{}i su slede}i tipovi: 1. ravne re{etke, ili re{etke sa paralelnim pojasevima, 2. trapezaste na jednu vodu, na dve vode, 3. mansardne re{etke, 4. trougaone re{etke: na jednu vodu, na dve vode, 5. lu~ne, paraboli~ne re{etke.

Kod ravnih nosa~a re{etki, kada se dijagonale penju od sredina ka osloncima, onda su one napregnute na zatezanje, a vertikale na pritisak. Obrnut raspored sila de{ava se kada se dijagonale od oslonca di`u ka sredini re{etke, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Kod trougaonih re{etki je obrnuto. Kada se dijagonale od oslonca penju ka sredini, onda su one napregnute na zatezanje a vertikale na pritisak. Kada se dijagonale penju od sredine ka osloncima, onda su one napregnute na pritisak a vertikale na zatezanje. Lu~ni odnosno paraboli~ni nosa~i bivaju konstruisani tako da horizontalne pritiskaju}e sile gornjeg pojasa bivaju prihva}ene od donjeg pojasa. Gornji i donji pojas nosa~a povezani su {tapovima ispune ~iji je glavni zadatak da spre~e izvijanje gornjeg pojasa.

Konstruisanje re{etke

Po{to se odabere oblik, pristupa se rasporedu vertikala i dijagonala. Razmak izme|u vertilala ker}e se od 2.00 do 3.00 - 3.50m. a mo`e biti i manji. Pri tome se mo`e postupiti na dva na~ina. Ako se vertikale postavljaju na istom rastojanju tada }e dijagonale biti pod razli~itim uglom, ili ako se dijagonale postavljaju pod istim uglom vertikale }e biti na razli~itom me|usobnom rastojanju. Re{etke mogu da nale`u na masivne zidove ili stubove, kao i na drvene pune ili re{etkaste stubove, kao i na druge elemente nose}e konstrukcije. Za re{etkaste nosa~e uglavnom se upotrebljava jelovo drvo. Izuzetno, za neke delove koji su jako napregnuti upotrebljava se tvrdo, hrastovo drvo.

Ovako formiranim re{etkastim nosa~ima savla|uju se veliki rasponi. Nagib re{etke uskla|uje se sa vrstom pokriva~a. U popre~nom pravcu, re{etke se postavljaju na rastojanju od 4.00 do 5.00m. i predstavljaju krovni nosa~, a raspon rogova od oslonca do oslonca ne bi trebalo da pre|e 4.50m.

Preko re{etkastih nosa~a postavljaju se ven~anica, ro`nja~a i slemenja~a, po istom principu kao kod klasi~nih tesarskih krovova, a preko njih postavljaju se rogovi. Ukru}enje u podu`nom pravcu se vr{i ili pajantama (koje ujedno smanjuju raspon ro`nja~ama odnosno slemenja~ama) ili podu`nim re{etkama na dva ili tri mesta u podu`nom pravcu. Ovi krovovi mogu se izvesti i bez ro`nja~a, ve} postavljanjem rogova upravno na krovne re{etke (koji se ovako postavljeni nazivaju potplatnice), paralelno sa slemenom odnosno sa strehom. Razmak izme|u rogova zavisi od vrste pokriva~a i na~ina izvo|enja njegove podloge.

Re{etke od dasaka kao lake re{etke, predstavljaju u isto vreme krovni nosa~ i rog i postavljaju se na rastojanju od 1,00m do 1,50m. Ukru}enje u podu`nom pravcu posti`e se ukr{tanjem dasaka koje se prikivaju za vertikalne {tapove ispune. Ove re{etke predstavljaju osnovu za industrijsku proizvodnju re{etkastih nosa~a, savremenim na~inom proizvodnje.

KROVOVI

N A V E [ A LJ K E

Kod krovova na raspinja~e i krovova na ro`nja~e (sa pravim i kosim stolicama), optere}enje od krova se prenosi na unutra{nje ili spolja{nje nose}e zidove ili druge nose}e elemente. Kada se radi o drvenoj me|uspratnoj konstrukciji sa tavanja~ama od punog drveta, maksimalni raspon je 6.00m. Primena tavanja~a od punog drveta za vece raspone nije ekonomi~na, jer bi u tom slu~aju one bile veoma velikih dimenzija. Velike raspone je mogu}e premostiti nosa~ima od lepljenog lameliranog drveta i drugim savremenim industriski proizvedenim nosa~ima. Kada je me|uspratna konstrukcija armirano betonska, optere}enje od krovnih nosa~a preuzmaju nose}i elementi konstrukcije (podu`ni ili popre~ni nose}i zidovi ili grede). Konstrukcija krova na ve{aljke izvodi se iznad drvene me|uspratne konstrukcije raspona od 6.00. do 12.00m. kada nema srednjh zidova koji bi poslu`ili kao oslonci. Odre|enim na~inom formiranja krovnih nosa~a, tavanja~e se mogu ve{ati za krovne nosa~e pa je tako konstrukcija takvog krova dobila naziv -krov na ve{aljke. Konstrukcije na ve{aljke se izvode kada su rasponi nose}ih zidova veliki, kada nema srednjih zidova koji bi primili optere}enje od krovnih nosa~a ili kada to nije povoljno za me|uspratnu konstrukciju. Ove konstrukcije su se izvodile kod zgrada sa drvenom tavanicom velikih raspona, kod betonskih konstrukcija, kada je trebalo izbe}i optere}enje me|uspratne konstrukcije i iznad prostora bez me|uspratne konstrukcije. Danas se ove konstrukcije ne izvode jer se primenjuju savremene konstrukcije drugih tipova, ali je va`no poznavati ih, da bi se pravilno pristupilo rekonstrukciji krovnih konstrukcija starih objekata. Ve{aljka mo`e biti prosta (ili jednostruka), dvojna (ili dvostruka), trostruka i vi{estruka. Prosta ve{aljka se sastoji od osnovice krovnog nosa~a koja se kod ovog tipa krova naziva zatega, od jednog stupca i dva kosnika. Prosta ve{aljka ima samo jedan stubac i izvodi se kod krovova koji imaju samo slemenja~u. Teret od krova koji pada na slemenja~u (Q1) prenosi se na stubac koji je u ~voru I ~vrsto vezan za kosnike. Kosnici sa osnovicom krovnog nosa~a (zategom) ~ine nepomerljivi trougao. Ako je potrebno da se skrati raspon tavanja~a potkrovne drvene tavanice, onda }e se one pogodnom vezom ve{ati za stubac, i optere}enje Q2 preneti u ~vor I odakle se ukupno optere}enje Q ravnomerno prenosi preko kosnika na spoljne zidove ( na svaki zid po 1/2 sile Q). Usled horizontalne komponente H, sile Q/2, osnovica krovnog nosa~a napregnuta je na zatezanje, pa se zato naziva zatega. Dvojna ve{aljka se sastoji iz zatege, dva stupca, raspinja~e izme|u stubaca i dva kosvika. Trostruke i vi{estruke ve{aljke se retko sre}u jer su glomazne konstrukcije, pa se za potrebe konstruisanja tako velikih krovnih konstrukcija pribegavalo izvo|enju re{etkastih krovnih nosa~a. Danas se vi{e ne izvode.

[eme krovnih nosa~a kod jednostruke i dvostruke ve{aljke

1 2 3 4

vencanica slemenjaca roznjaca stubac

5 klesta 6 kosnik 7 rog 8 podvlaka

9 nadvlaka 10 raspinjaca 11 zatega

Prilikom konstruisanja ve{aljke potrebno je zadovoljiti tri glavna uslova: 1. da se osovine greda koje se susti~u u jednom ~voru moraju se}i u jednoj ta~ki, 2. da se osovine kosnika i zatege seku iznad zida na osloncu 3. nagib kosnika i zatege ne sme biti manji od 300. Prvi uslov se mora zadovoljiti da bi se sile koje se susti~u u toj ta~ki prenele na odre|eno mesto. Ako se on ne bi po{tovao do{lo bi do ekcentriciteta i poreme}aja ravnote`e {to bi ugrozilo opstanak konstrukcije. Drugi uslov je va`an jer uti~e na naprezanje koje se razvija u zidu koji prima optere}enje od krova i tako uti~e na ukupnu stabilnost. Najbolje je ako se osovina zatege i osovina kosnika seku u jezgru zida (njegovoj srednjoj tre}ini), jer je tako zid ravnomerno napregnut na pritisak. Da bi se skratio raspon tavanja~a drvene me|uspratne konstrukcije, one se kod krovova na ve{aljke moraju ve{ati za krovne nosa~e na nekoliko na~ina: 1. pomo}u okaga~e ( nadvlake) 2. pomo}u podvlake 3. pomo}u direktnog naleganja na tavanja~a na zatege 4. pomo}u limenih papu~a. Okaga~a ili nadvlaka je horizontalna greda koja je postavljena iznad zatege (i za nju je povezana) upravno na krovne nosa~e, a pored stubaca. Sve tavanja~e koje se oslanjaju na spoljne zidove prika~ene su za nadvlaku i tako im se skra}uje raspon. Podvlaka je horizontalna greda koja se postavlja ispod zatege, na mestima gde je ova povezana sa stupcem, i ima istu funkciju kao i nadvlaka. U ovom slu~aju podvlaka nije u ravni sa zategama i tavanja~ama pa se vidi na plafonu.

1. Prosta ili jednostruka vealjka - tavanjae prihvaene nadvlakom

Krovni nosa proste ili jednostruke vealjke, sastoji se od zatege, jednog stupca i dva kosnika.

detalj 1 varijanta detalja 1 Osovina kosnika i osovina zatege moraju se sei u jednoj taki iznad oslonca (uslov br. 2). Najbolje je da ta taka pada u jezgro zida (varijanta 1) ili da ga tangira (detalj 1). Ugao koji kosnik formira u odnosu na zategu ne sme biti manji od 300 (uslov br. 3).

Osovina kosnika i osovina stupca moraju se sei u jednoj taki (uslov br. 1), koja se nalazi priblino na 20 do 25cm ispod slemenjae.

Kod direktnog naleganja tavanja~a na zatege, zatege se vide na plafonu jer nisu u ravni sa tavanja~ama. Postavljanjem tavanja~a u limene papu~e koje se oslanjaju na zatege posti`e se da tavanja~e i zatega le`e u istoj ravni, i ravan plafon. Kako su ove tavanice ~esto znatne te`ine, te`i se da svi njeni elementi budu {to lak{i, ukoliko tavanski prostor nije predvi|en za kori{}enje. Zato se kod

rekonstrukcije ovih krovova, ako se `eli njihovo pretvaranje u potkrovni prostor koji se koristi, mora ovo uzeti u obzir i konstrukcija oja~ati.

Konstrukcija krova na ve{aljke nad armirano betonskom tavanicom velikog raspona izvodi se kada nije po`eljno optere}ivati me|uspratnu konstrukciju. U tom slu~aju zatega se ne mora postavljati po celoj du`ini raspona, ve} se kosnici u~epljuju u drvene jastuke koji su pri~vr{}eni za betonsku konstrukciju.

U tom slu~aju, zate`u}a sila se preko jastuka prenosi na me|uspratnu konstrukciju. Stubac je u~epljen u drveni jastuk koji je pri~vr{}en za betonsku tavanicu. U svom donjem delu on nosi samo silu od vertikalne komponente sile koja se od ro`nja~e prenosi preko pajanti.

Vealjka se moe konstruisati i kod manjeg nagiba krova od 30o ali se u tom sluaju (da bi se zadovoljio uslov da kosnici sa zategom stoje pod uglom od 30o) izvodi krov sa nazidkom.

7.0. KROVNE KONSTRUKCIJE OD INDUSTRIJSKI PROIZVEDENIH KROVNIH NOSA^A


U industrijski proizvedene krovne nosa~e spadaju krovni nosa~i koji se formiraju u fabrici a montiraju na gradili{tu, i u njih spadaju: - laki re{etkasti krovni nosa~i, - re{etkasti nosa~i sistemaDSB , - re{etkasti nosa~i sistema Trigonit, - nosa~i tipa Wellsteg , poznati kao talasasto rebro, - lepljeni lamelirani nosa~i.

Laki re{etkasti nosa~i su industrijski proizvedeni po odre|enoj tehnologiji, donose se


na gradili{te i na jednostavan i brz na~in montiraju. Proizvedeni od jelove gra|e malog reseka predstavljaju laku konstrukciju, savla|uju velike raspone i u znatnoj meri predstavljaju zamenu za klasi~ne krovne konstrukcije. Oslanjaju se na nose}e zidove ili druge elemente nose}e konstrukcije zgrade formiraju}i krovnu konstrukciju nad prostim i slo`enim osnovama. Izvode se kao jednovodni, dvovodni, ~etvorovodni i slo`eni krovovi. Mogu imati razli~ite forme kao {to su: - trougaoni jednovodni krovovi, - trougaoni dvovodni, koji se izvode tako da se tavanski prostor ne koristi ili koristi kao potkrovni prostor, - trapezasti jednovodni, - trapezasti dvovodni, - poligonalni laki re{etkasti veza~i u formi mansardnog krova.

Najrasprostranjeniji su trougaoni oblici lakih krovnih re{etki. Rasponi ovih nosa~a naj~e{}e se kre}u od 6.00 do 12.00m. Krovni veza~i predstavljaju u isto vreme i nosa~ i rog i isklju~uju postojanje ro`nja~a i elemenata klasi~ne krovne konstrukcije. Postavljaju se na me|usobnom rastojanju od 60 do 120cm. blagog ili strmog nagiba, prema funkciji potkrovnog prostora i vrsti krovnog pokriva~a.

Re{etkasti nosa~i sistema

DSB (oznaka prema Dreieck-Streben-Bau-Art)

predstavljaju jedan od najstarijih sistema koji se vremenom razvijao i odr`ao se do danas. Sastoji se iz gornjeg i donjeg pojasa nosa~a pravougaonog popre~nog preseka, i od {tapova ispune koji zaklapaju ugao od 450 sa osom nosa~a. {tapovi gornjeg i donjeg pojasa imaju ve}u {irinu od visine, {to dozvoljava izvo|enje `ljebova za vezu sa {tapovima ispune. Elementi DSB su re{etkasti nosa~i koji se mogu primeniti kao proste grede, grede sa prepustima ili trozglobni lukovi sa zategom i bez zatege. Ovim sistemom krovnih veza~a se mogu realizovati samo jednovodni i dvovodni krovovi, postavljanjem krovnih nosa~a na rastojanju od 1.00-1,50m. Izra|uju se do visine od 80cm. za raspone do 15.00m.

Re{etkasti nosa~i sistema Trigonitpredstavljaju spoj dva razli~ita sistema veze


drvenih nosa~a: kovanom vezom i lepljenjem. Popre~ni presek Trigonit nosa~a mo`e imati jednodelnu ispunu i dvodelne {tapove gornjeg i donjeg pojasa, ili dvodelnu strukturu ispune i trodelne {tapove pojasa. Mogu}e su i druge varijante izvedene iz ova dva slu~aja. Mogu se primeniti kod jednovodnih i dvovodnih krovova, postavljanjem krovnih veza~a na rastojanju od 1,00-1,50m. za rspone max.15,00m. , kao nosa~i kod hangarskih konstrukcija, kao podvlake kod konstrukcija hangara nad velikim rasponom, kao kontinualni nosa~i, re{etkasti nosa~i sa promenljivom visinom popre~nog preseka trougaonog ili tarpezastog oblika.

Nosa~i tipa Wellsteg-u praksi poznati kaotalasasto rebro nastali su spajanjem


drveta i furniranih plo~a u nosa~ koji se odlikuje veoma jednostavnim, industrijskim na~inom proizvodnje, dobrim mehani~kim karakteristikama, malom sopstvenom te`inom i lakom ugradnjom. U ma{inski izveden `ljeb oblika sinusoide, duz drvenih no`ica ugra|uje se talasasto rebro od furniranih plo~a, i lepljenjem formira nosa~ u popre~nom preseku I oblika. Standardne visine rebra je od 24 do 60cm. a odnos visine i du`ine talasa sinusoidnog `ljeba u no`ici rebra se kre}e izme|u 1/8 i 1/14. Ovi nosa~i se naj~e{}e primenuju kao rogovi ili kao ro`nja~e u sistemu krovnih struktura ili kao tavanja~e u sistemu drvenih me|uspratnih konstrukcija ili potkrovnih konstrukcija. Ako je optere}enje malo njima se mogu premostiti rasponi i do 13,0m. U serijskoj proizvodnji nosa~i sa talasastim rebrom su visoki do 50cm. Ve}i nosa~i mogu imati i dva rebra, koja stoje paralelno jedno pored drugog, pa takvi nosa~i obrazuju sandu~asti popre~ni presek koji ima visinu od 60-80cm.

Lepljeni lamelirani nosa~i su produkti savremene tehnologije u obradi drveta. Dobijaju


se lepljenjem dasaka ili lamella ( ~etinarska gra|a podjednake {irine i visine popre~nog preseka spojena u elemente potrebne duzine). Lamelle mogu biti du`ine do 50m., {irine 22cm. i visine 4cm. Prilikom lepljenja, vlakna spojenih lamella moraju biti me|usobno paralelna. Re|anjem lamela jedne preko druge formiraju se nosa~i `eljene visine (mogu biti i do 2,00m. visine). Ovako dobijeni elementi imaju bolje karakteristike nego drvo od koga su nastali. Ravni lamelirani lepljeni nosa~i koriste se uglavnom za raspone od 10,0 do 30,0m. Mogu se izvoditi i kao savijeni nosa~i polupre~nika do 6,0m. koji su jednostavni za izvo|enje, dok se nosa~i sa manjim polupre~nikom te`e izvode i vi{e ko{taju.

FIZIKI UTICAJI I OPTEREENJA


1. SPOLJANJI
INSOLACIJA VETAR ATMOSFERILIJE TEMPERATURA VAZDUHA VLANOST VAZDUHA TOPLOTNO ZRAENJE OKOLNIH POVRINA TEMPERATURA VAZDUHA U PROSTORIJAMA ISPOD KROVA VLANOST VAZDUHA U PROSTORIJAMA ISPOD KROVA

2. UNUTRANJI

PODELA RAVNIH KROVOVA


1. PREMA NAGIBU 2. PREMA PROHODNOSTI I NAMENI 3. PREMA PROVETRAVANJU

PODELA PREMA NAGIBU - PO JUS-U


SA MALIM NAGIBOM .............. 0.5 - 1% SA NORMALNIM NAGIBOM ...........1 - 2% SA VEIM NAGIBOM ......... 2.5 - 4% SA VELIKIM NAGIBOM ............... 4 15% NAGNUTI KROVOVI .......... 15 40%

KROVOVI PREMA PROHODNOSTI I NAMENI

KROVOVI PREMA PREMA PROVETRAVANJU

SLOJEVI RAVNOG KROVA


1. SLOJ ZA PAD min 4 cm 2. SLOJ ZA RASTEREENJE PARNOG PRITISKA I PARNA BRANA 3. TERMOIZOLACIJA 4. PVC FOLIJA 5. CEMENTNA KOULJICA min 3cm 6. HIDROIZOLACIJA 7. ZATITA HIDROIZOLACIJE

NEVENTILIRANI RAVNI KROV


DETALJ ATIKE

NEVENTILIRANI RAVNI KROV


DETALJ NAZIDKA SA METALNOM OGRADOM

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI


DETALJ SLOJEVA

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

VENTILIRANI RAVNI KROVOVI

KROVNA BATA

KROVNA BATA

KROVNA BATA

HIDROIZOLACIJA RAVNIH KROVOVA


1. JEDNOSLOJNE OD SINTETIKIH TRAKA 2. VIESLOJNE HIDROIZOLACIJE OD BITUMENSKIH I POLIMERBITUMENSKIH TRAKA 3. HIDROIZOLACIJE OD SINTETIKIH TENIH MATERIJALA 4. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEAVINE BITUMENA SA SINTETIKIM MATERIJALIMA 5. HIDROIZOLACIJE NA BAZI MEAVINE BITUMENA SA SINTETIKIM MATERIJALIMA

ODVODNJAVANJE RAVNIH KROVOVA


1. OLUCIMA 2. RIGOLOM
KA SPOLJANJOSTI ZGRADE KA UNUTRANJOSTI ZGRADE

3. TAKASTO

ISTI KROV NA TRI NAINA

OLUCIMA

RIGOLOM

TAKASTO

ODVODNJAVANJE OLUCIMA

NEVENTILIRANI RAVNI KROV


DETALJ LIMENOG OLUKA

NEVENTILIRANI RAVNI KROV


DETALJ BETONSKOG OLUKA

ODVODNJAVANJE RIGOLOM

NEVENTILIRANI RAVNI KROV


DETALJ RIGOLE

TAKASTO ODVODNJAVANJE

TAKASTO ODVODNJAVANJE PREKO UNUTRANJIH SLIVNIKA

HORIZONTALNI OLUCI
FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA
PRIMAJU VODU SA KROVNIH POVRINA I ODVODE JE U OLUNE CEVI (VERTILANE OLUKE) IZRAUJU SE OD LIMA ILI KAO ARMIRANO-BETONSKI ELEMENTI PREMA PRIPADAJUOJ KROVNOJ POVRINI: 0.8 1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2 UOBIAJENA IRINA OLUKA
ZA MANJE OBJEKTE 13 20 cm, ZA VEE OBJEKTE 16 25 cm

DIMENZIONISANJE

VISINA SPOLJNE IVICE OLUKA MORA BITI NIA OD UNUTRANJE ZA 1 cm

ODREIVANJE PRESEKA HORIZONTALNIH OLUKA

PRESECI OLUKA

VERTIKALNI OLUCI
FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA
PRIMAJU VODU IZ OLUKA, RIGOLE ILI DIREKTNO SA KROVA (TAKASTO ODVODNJAVANJE) POSTAVLJAJU SE VERTIKALNO SA SPOLJNE STRANE OBJEKTA, UZ FASADU IZRAUJU SE OD LIMA I MOGU BITI RAZLIITOG PRESEKA PREMA POVRINI KROVNE RAVNI SA KOJE TREBA DA PRIME VODU: 1 cm2 OLUKA ODGOVARA 1m2 PRIPADAJUE HORIZONTALNE PROJEKCIJE KROVA UOBIAJENE DIMENZIJE ZA KRUNE PRESEKE: 7.5 cm, 10 cm, 12 cm I 15 cm ZA KVADRATNE PRESEKE 10/10 cm, 12/12 cm I 15/15 cm RASTOJANJE OLUNIH VERTIKALA MAKSIMALNO 30 m, OPTIMALNO 10 15 m

DIMENZIONISANJE

ODREIVANJE PRESEKA VERTIKALNIH OLUKA

PRESECI OLUKA

KINE KANALIZACIONE VERTIKALE


FUNKCIJA I MATERIJALIZACIJA
- SPROVODE VODU PREKO SLIVNIKA SA KROVA KROZ UNUTRANJOST OBJEKTA - OBINO SE NALAZE UZ ZIDOVE ILI U VERTIKALNIM INSTALACIONIM KANALIMA - PRIKLJUUJU SE NA KANALIZACIJU

DIMENZIONISANJE
- IZRAUJU SE U STANDARDNIM DIMENZIJAMA KANALIZACIONIH CEVI
- 100 - 125 - 150 mm

- POVRINA POPRENOG PRESEKA: 1 cm2 NA 1m2 PRIPADAJUE HORIZONTALNE PROJEKCIJE KROVA

IZOLACIJA
DEFINICIJA I FUNKCIJA
IZOLACIJA PREDSTAVLJA SVOJSTVO NEKE KONSTRUKCIJE DA U ODREENOJ MERI SPREI PRENOENJE MATERIJE ILI ENERGIJE IZ JEDNOG PROSTORA U DRUGI

VRSTE
1. 2. 3. 4. HIDROIZOLACIJA TERMOIZOLACIJA AKUSTINA IZOLACIJA PROTIVPOARNA ZATITA
1/48

SISTEMI HIDROIZOLACIJE
1. VIESLOJNE BITUMENSKE HIDROIZOLACIJE
SASTOJE SE OD BITUMENSKIH TRAKA I NAMAZA ILI NANOSA BITUMENSKE MASE KOJA SE UGRAUJE U VRUEM STANJU

2.

VIESLOJNE BITUMENSKE HIDROIZOLCIJE


SASTAVLJENE OD BITUMENSKIH TRAKA KOJE SE UGRAUJU VARENJEM (TRAKE VE SADRE NANOS BITUMENA PA SE TA MASA TOPI I NA TAJ NAIN SE TRAKE MEUSOBNO LEPE)

3. 4. 5. 6.

BITUMENSKE IZOLACIJE OD RAZNIH PASTA


UGRAUJU SE U HLADNOM STANJU

HIDROIZOLACIJE OD SINTETIKIH TRAKA


LAKO OBRADLJIVI MATERIJALI, LAKO SE OBLIKUJU, POGODNI ZA IZRADU DETALJA

KOMBINACIJA BITUMENSKIH I SINTETIKIH TRAKA RAZNE KOMBINACIJE PRETHODNIH POSTUPAKA


2/48

MATERIJALI ZA HIDROIZOLACIJU
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. VODONEPROPUSNOST POSTOJANOST NA TEMP. PROMENE TRAJNOST ELASTINOST VRSTINA NA PRITISAK OTPORNOST NA AGRESIVNE VODE PRIJAJANJE NA GRAEVINSKE MATERIJALE

3/48

HIDROIZOLACIJA TRAKASTIH AB TEMELJA

4/48

HIDROIZOLACIJA TRAKASTIH AB TEMELJA NA MESTU STUBA

5/48

HIDROIZOLACIJA TEMELJA - AB PLOE

6/48

HIDROIZOLACIJA TEMELJA NA IPOVIMA

7/48

HIDROIZOLACIJA PROHODNE KROVNE TERASE

8/48

HIDROIZOLACIJA NEPROHODNE KROVNE TERASE

9/48

HIDROIZOLACIJA NEPROHODNOG KROVA

10/48

TERMOIZOLACIJA

11/48

FUNKCIJA TERMIKE IZOLACIJE


1. 2. 3. ZATITA ZDRAVLJA LJUDI (TEMPERATURNI UDARI) KOMFORAN AMBIJENT (ljudi, ivotinje, biljke, materijali) ZATITA KONSTRUKCIJE OBJEKTA
1. SPREAVANJE STVARANJA KONDENZA 2. SPREAVANJE NASTAJANJA PUKOTINA U KONSTRUKCIJI (POSLEDICA RADA MATERIJALA)

4. 5.

EKOLOKA ZATITA (polucije od grejanja) EKONOMINOST EKSPLOATACIJE OBJEKTA


1. SMANJENJE GUBITAKA TOPLOTE ZIMI 2. SPREAVANJE PREGREVANJA LETI

12/48

IZBOR MATERIJALA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. NAMENA OBJEKTA (ZAHTEVI) MULTIFUNKCIONALNA ZATITA (HI + TI + AI) OSNOVNA KONSTRUKCIJA (MATERIJAL KONSTR. + TI) NAIN UGRADNJE (ISTOVREMENO / NAKNADNO) VRSTOA POSTOJANOST NA VIIM TEMPERATURAMA I PROMENAMA TEMPERATURE NEGORIVOST ILI BAR SAMOGASIVOST NEPROMENJIVOST ZAPREMINE I OBLIKA SUVOA VODOODBOJNOST ILI MALO UPIJANJE VODE I VLAGE POSTOJANOST NA ATMOSFERSKE UTICAJE I VLAGU TRAJNOST NETRULJIVOST 13/48 LAKA OBRADA I UGRAIVANJE

VRSTE MATERIJALA
1. SINTETIKI MATERIJALI OD TVRDE PENE POLISTIREN POLISTIROL TVRDI POLIURETAN 2. EKSPANDIRANA PLUTA 3. MINERALNA VUNA 4. STAKLENA VUNA

14/48

TERMOIZOLACIJA PODNE BETONSKE PLOE

15/48

TERMOIZOLACIJA MEUSPRATNE TAVANICE

16/48

TERMOIZOLACIJA PODA IZMEU DVA STANA

17/48

TERMOIZOLACIJA ZIDA MINERALNOM VUNOM

18/48

TERMOIZOLACIJA KROVA MINERALNOM VUNOM

19/48

AKUSTINA IZOLACIJA

20/48

ZVUNA IZOLACIJA I APSORPCIJA

1. AFIRMATIVNA AKUSTIKA 2. ZVUNA ZATITA

21/48

AFIRMATIVNA AKUSTIKA
FUNKCIJA
AFIRMATIVNA AKUSTIKA OBEZBEUJE DOBRU AKUSTIKU U: 1.

2. 3. 4. 5.

POZORITIMA SALAMA AMFITEATRIMA SLUAONICAMA BIOSKOPIMA

22/48

ZVUNA ZATITA
A. DEFINICIJA Zvuna zatita je skup mera kojima se arhitektonskim reenjem kontrolie prostiranje zvuka i spreavaju uslovi da on postane buka B. FUNKCIJA 1. Kontrola apsorpcije prostora 2. Primena zvunih barijera i paravana 3. Poklapanje i kapslovanje 4. Poveanje slabljenja na putu prenosa 5. Smanjenje snage zvunog izvora 6. Poveanje rastojanja do izvora
23/48

PRINCIPI AKUSTIKE
A. TIPOVI ZVUNE IZOLACIJE 1. AFIRMATIVNA (POELJNA RECEPCIJA) 2. ZATITNA (NEPOELJNA RECEPCIJA) B. POREKLO BUKE 1. VAZDUNA 2. STRUKTURNA zvuk udara C. ZATITE OD BUKE 1. IZOLACIJA 2. APSORBCIJA
24/48

SLABLJENJE ZVUKA U ENTERIJERU

25/48

IZOLACIJA OD VAZDUNOG ZVUKA

1. MASIVNIM HOMOGENIM PREGRADAMA 2. LAKIM MONTANIM PREGRADAMA 3. KOMBINOVANIM PREGRADAMA (MASIVNI ZID + OBLOGA) 4. DVOSTRUKIM MASIVNIM ZIDOM

26/48

FAKTORI ZVUNE IZOLACIJE

1. 2. 3. 4.

MASA (SRAZMERNO TEINI) KRUTOST POROZNOST (MALTERISANJE) ZVUNI MOSTOVI

27/48

ZVUNA IZOLACIJA ZID U RIGIPS SISTEMU

Rigips d=12,5 cm m" 50kg/m2 R=53dB

12,5
28/48

ZATITA OD BUKE IZ KUPATILA

ELASTINO OSLANJANJE KADE

ZATITA OD BUKE LAVABOA 29/48

APSORPCIJA ZVUKA

30/48

ZVUNA IZOLACIJA PERFOTIRANIM PLOAMA

31/48

PLOE ZA AKUSTINU IZOLACIJU

32/48

PROTIVPOARNA ZATITA

33/48

POARNE KARAKTERISTIKE MATERIJALA


ZAPALJIVOST INTEZITET GORENJA I SPOSOBNOST IRENJA PLAMENA ZADIMLJENOST TOKSINOST NAKNADNO TINJANJE RASPUCAVANJE MATERIJALA USLED POJAVE UNUTRANJIH NAPREZANJA SPOSOBNOST PROMENE AGREGATNOG STANJA - PRELAZAK U TENO ILI GASOVITO STANJE
34/48

VATROOTPORNOST KONSTRUKCIJA

35/48

VATROOTPORNOST STAMBENIH ZGRADA

36/48

VATROOTPORNOST JAVNIH ZGRADA

37/48

VATROOTPORNOST AB PLOE

Meuspratna konstrukcija debljina vatrootpornost u cm u satima


9 10 12 15 18 0,5 1 2 4 6

38/48

PONAANJE DRVENOG I METALNOG STUBA NA VATRI

Izvor: www.lkvcentar.co.yu

39/48

PROTIVPOARNI ZID

40/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA DRVENIH GREDA

41/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA ELINIH STUBOVA

42/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA ELINIH NOSAA

43/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA PLAFONA

44/48

PROTIVPARNA ZATITA ELINE PODVLAKE

45/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA POTKROVLJA

46/48

ZATITA ELINIH PROFILA PERLITOM

47/48

IZOLACIJA
DEFINICIJA I FUNKCIJA
IZOLACIJA PREDSTAVLJA SVOJSTVO NEKE KONSTRUKCIJE DA U ODREENOJ MERI SPREI PRENOENJE MATERIJE ILI ENERGIJE IZ JEDNOG PROSTORA U DRUGI

VRSTE
1. 2. 3. 4. HIDROIZOLACIJA TERMOIZOLACIJA AKUSTINA IZOLACIJA PROTIVPOARNA ZATITA
1/48

SISTEMI HIDROIZOLACIJE
1. VIESLOJNE BITUMENSKE HIDROIZOLACIJE
SASTOJE SE OD BITUMENSKIH TRAKA I NAMAZA ILI NANOSA BITUMENSKE MASE KOJA SE UGRAUJE U VRUEM STANJU

2.

VIESLOJNE BITUMENSKE HIDROIZOLCIJE


SASTAVLJENE OD BITUMENSKIH TRAKA KOJE SE UGRAUJU VARENJEM (TRAKE VE SADRE NANOS BITUMENA PA SE TA MASA TOPI I NA TAJ NAIN SE TRAKE MEUSOBNO LEPE)

3. 4. 5. 6.

BITUMENSKE IZOLACIJE OD RAZNIH PASTA


UGRAUJU SE U HLADNOM STANJU

HIDROIZOLACIJE OD SINTETIKIH TRAKA


LAKO OBRADLJIVI MATERIJALI, LAKO SE OBLIKUJU, POGODNI ZA IZRADU DETALJA

KOMBINACIJA BITUMENSKIH I SINTETIKIH TRAKA RAZNE KOMBINACIJE PRETHODNIH POSTUPAKA


2/48

MATERIJALI ZA HIDROIZOLACIJU
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. VODONEPROPUSNOST POSTOJANOST NA TEMP. PROMENE TRAJNOST ELASTINOST VRSTINA NA PRITISAK OTPORNOST NA AGRESIVNE VODE PRIJAJANJE NA GRAEVINSKE MATERIJALE

3/48

HIDROIZOLACIJA TRAKASTIH AB TEMELJA

4/48

HIDROIZOLACIJA TRAKASTIH AB TEMELJA NA MESTU STUBA

5/48

HIDROIZOLACIJA TEMELJA - AB PLOE

6/48

HIDROIZOLACIJA TEMELJA NA IPOVIMA

7/48

HIDROIZOLACIJA PROHODNE KROVNE TERASE

8/48

HIDROIZOLACIJA NEPROHODNE KROVNE TERASE

9/48

HIDROIZOLACIJA NEPROHODNOG KROVA

10/48

TERMOIZOLACIJA

11/48

FUNKCIJA TERMIKE IZOLACIJE


1. 2. 3. ZATITA ZDRAVLJA LJUDI (TEMPERATURNI UDARI) KOMFORAN AMBIJENT (ljudi, ivotinje, biljke, materijali) ZATITA KONSTRUKCIJE OBJEKTA
1. SPREAVANJE STVARANJA KONDENZA 2. SPREAVANJE NASTAJANJA PUKOTINA U KONSTRUKCIJI (POSLEDICA RADA MATERIJALA)

4. 5.

EKOLOKA ZATITA (polucije od grejanja) EKONOMINOST EKSPLOATACIJE OBJEKTA


1. SMANJENJE GUBITAKA TOPLOTE ZIMI 2. SPREAVANJE PREGREVANJA LETI

12/48

IZBOR MATERIJALA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. NAMENA OBJEKTA (ZAHTEVI) MULTIFUNKCIONALNA ZATITA (HI + TI + AI) OSNOVNA KONSTRUKCIJA (MATERIJAL KONSTR. + TI) NAIN UGRADNJE (ISTOVREMENO / NAKNADNO) VRSTOA POSTOJANOST NA VIIM TEMPERATURAMA I PROMENAMA TEMPERATURE NEGORIVOST ILI BAR SAMOGASIVOST NEPROMENJIVOST ZAPREMINE I OBLIKA SUVOA VODOODBOJNOST ILI MALO UPIJANJE VODE I VLAGE POSTOJANOST NA ATMOSFERSKE UTICAJE I VLAGU TRAJNOST NETRULJIVOST 13/48 LAKA OBRADA I UGRAIVANJE

VRSTE MATERIJALA
1. SINTETIKI MATERIJALI OD TVRDE PENE POLISTIREN POLISTIROL TVRDI POLIURETAN 2. EKSPANDIRANA PLUTA 3. MINERALNA VUNA 4. STAKLENA VUNA

14/48

TERMOIZOLACIJA PODNE BETONSKE PLOE

15/48

TERMOIZOLACIJA MEUSPRATNE TAVANICE

16/48

TERMOIZOLACIJA PODA IZMEU DVA STANA

17/48

TERMOIZOLACIJA ZIDA MINERALNOM VUNOM

18/48

TERMOIZOLACIJA KROVA MINERALNOM VUNOM

19/48

AKUSTINA IZOLACIJA

20/48

ZVUNA IZOLACIJA I APSORPCIJA

1. AFIRMATIVNA AKUSTIKA 2. ZVUNA ZATITA

21/48

AFIRMATIVNA AKUSTIKA
FUNKCIJA
AFIRMATIVNA AKUSTIKA OBEZBEUJE DOBRU AKUSTIKU U: 1.

2. 3. 4. 5.

POZORITIMA SALAMA AMFITEATRIMA SLUAONICAMA BIOSKOPIMA

22/48

ZVUNA ZATITA
A. DEFINICIJA Zvuna zatita je skup mera kojima se arhitektonskim reenjem kontrolie prostiranje zvuka i spreavaju uslovi da on postane buka B. FUNKCIJA 1. Kontrola apsorpcije prostora 2. Primena zvunih barijera i paravana 3. Poklapanje i kapslovanje 4. Poveanje slabljenja na putu prenosa 5. Smanjenje snage zvunog izvora 6. Poveanje rastojanja do izvora
23/48

PRINCIPI AKUSTIKE
A. TIPOVI ZVUNE IZOLACIJE 1. AFIRMATIVNA (POELJNA RECEPCIJA) 2. ZATITNA (NEPOELJNA RECEPCIJA) B. POREKLO BUKE 1. VAZDUNA 2. STRUKTURNA zvuk udara C. ZATITE OD BUKE 1. IZOLACIJA 2. APSORBCIJA
24/48

SLABLJENJE ZVUKA U ENTERIJERU

25/48

IZOLACIJA OD VAZDUNOG ZVUKA

1. MASIVNIM HOMOGENIM PREGRADAMA 2. LAKIM MONTANIM PREGRADAMA 3. KOMBINOVANIM PREGRADAMA (MASIVNI ZID + OBLOGA) 4. DVOSTRUKIM MASIVNIM ZIDOM

26/48

FAKTORI ZVUNE IZOLACIJE

1. 2. 3. 4.

MASA (SRAZMERNO TEINI) KRUTOST POROZNOST (MALTERISANJE) ZVUNI MOSTOVI

27/48

ZVUNA IZOLACIJA ZID U RIGIPS SISTEMU

Rigips d=12,5 cm m" 50kg/m2 R=53dB

12,5
28/48

ZATITA OD BUKE IZ KUPATILA

ELASTINO OSLANJANJE KADE

ZATITA OD BUKE LAVABOA 29/48

APSORPCIJA ZVUKA

30/48

ZVUNA IZOLACIJA PERFOTIRANIM PLOAMA

31/48

PLOE ZA AKUSTINU IZOLACIJU

32/48

PROTIVPOARNA ZATITA

33/48

POARNE KARAKTERISTIKE MATERIJALA


ZAPALJIVOST INTEZITET GORENJA I SPOSOBNOST IRENJA PLAMENA ZADIMLJENOST TOKSINOST NAKNADNO TINJANJE RASPUCAVANJE MATERIJALA USLED POJAVE UNUTRANJIH NAPREZANJA SPOSOBNOST PROMENE AGREGATNOG STANJA - PRELAZAK U TENO ILI GASOVITO STANJE
34/48

VATROOTPORNOST KONSTRUKCIJA

35/48

VATROOTPORNOST STAMBENIH ZGRADA

36/48

VATROOTPORNOST JAVNIH ZGRADA

37/48

VATROOTPORNOST AB PLOE

Meuspratna konstrukcija debljina vatrootpornost u cm u satima


9 10 12 15 18 0,5 1 2 4 6

38/48

PONAANJE DRVENOG I METALNOG STUBA NA VATRI

Izvor: www.lkvcentar.co.yu

39/48

PROTIVPOARNI ZID

40/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA DRVENIH GREDA

41/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA ELINIH STUBOVA

42/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA ELINIH NOSAA

43/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA PLAFONA

44/48

PROTIVPARNA ZATITA ELINE PODVLAKE

45/48

PROTIVPOARNA IZOLACIJA POTKROVLJA

46/48

ZATITA ELINIH PROFILA PERLITOM

47/48


1. - - 2. 3. 4. 5.

11.

5.1

- - 5.2 - SHUNT - SHIEDEL 5.3 - - - 6. - - 7.

8.

() :
1. .: , - , , 2002. 2. 3, , , 1984. ( , , , 1966.)

3. www.schiedel.co.yu

DIMNJACI

DEFINICIJA DEFINICIJA U EU: - STRUKTURA KOJA SE SASTOJI OD ZIDA ILI ZIDOVA KOJI UOKVIRUJU DIMOVOD ILI DIMOVODE

DEFINICIJA U DOMAOJ LITERATURI: - KANALI KOJI ODVODE GASOVE IZ LOITA PEI PREKO KROVA VAN ZGRADE

PODELA I REGULATIVA
PODELA U ODNOSU NA MATERIJAL DIMNJAKA
EU PROCES SISTEMATIZACIJE I KLASIFIKACIJE KOJI TEI DA OBUHVATI U TO VEEM OBIMU VE POSTOJEU PRAKSU NA TERITORIJI SVIH ZEMALJA UNIJE. STANDARDI SE BAZIRAJU U ODNOSU NA MATERIJAL SAMOG DIMNJAKA: 1. 2. 3. 4. GLINA / KERAMIKA BETON METAL PLASTIKA

PODELA U ODNOSU NA NAIN GRADNJE


U NAOJ PRKSI KLASIFIKACIJA SE VRI: 1. NA ZIDANE DIMNJAKE OD OPEKE 2. NA DIMNJAKE OD OPEKARSKIH BLOKOVA (SABIRNI DIMNJACI) I 3. NA PREFABRIKOVANE DIMNJAKE EU 1. DIMNJAK GRAEN NA LICU MESTA (Custom-built chimney) dimnjak graen na licu mesta od kompatibilnih komponenti izraenih od strane razliitih proizvoaa delova dimnjaka 2. SISTEMSKI DIMNJAK (System chimney) sastoji se od fabriki proizvedenih, kompatibilnih dimnjakih komponenti za iju funkcionalnost garantuje proizvoa (kod nas se za ovakve dimnjake upotrebljava termin prefabrikovani dimnjak)

PODELA PREMA VRSTI GORIVA KOJA SAGOREVAJU LOITA


EU - PODELA KOJA POSTOJI SAMO U NEKIM ZEMLJAMA - VRSTA GORIVA, GAS I NAFTA u zavisnosti od vrste oriva postoje varijacije u dimenzionisanju i u propisima za postavljanje dimnjaka i snabdevanje loita vazduhom.

PRIMER OZNAAVANJA DIMNJAKA U EU PO STANDARDU BS EN 1443:1999

dimnjak EN 1234 T 450 N2 S D 3 R22 C50 BROJ STANDARDA DIMNJAKA TEMPERATURNA KLASA (T) KLASA U ODNOSU NA PRITISAK (N, P ILI H) (pozitivan, negativan) PROTIVPO@ARNA KLASA (S ILI O) - testiranja se vre na temp od 1000 C na vreme od 30 min KLASA REZISTENCIJE NA KONDENZACIJU - (w-wet; d-dry operations) KLASA REZISTENCIJE NA KOROZIJU TERMALNA OTPORNOST m2K/W spoljna temperatura dimnjaka relevantno za dodir RASTOJANJA OD SAGORIVIH MATERIJALA

DELOVI DIMNJAKA

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

VISINA DIMNJAKA
rastojanje od dna kanala do grla dimnjaka

KORISNA VISINA DIMNJAKA


od loita do grla

DNO KANALA
donji poetak dimnjakog kanala deo dimnjakog stuba koji izlazi iznad krova zavrsetak glave

DIMNJAKA GLAVA DIMNJAKA KAPA

GRLO DIMNJAKA
otvor na kapi za izlazak gasova
otvori na dimnjackom kamanlu. Postoje gornja u tavanu i donja u podrumu. Slue za ienje dimnjaka i vaenje ai

VRATANCA

PRIKLJUCI

otvori na dimnjakom kanalu na koje se prikljuuju pei

DELOVI DIMNJAKA I TERMINOLOGIJA

DELOVI DIMNJAKA I TERMINOLOGIJA REGULATORI PROMAJE U DIMNJAKOM KANALU

LOITA - VRSTE

OTVORENA LOITA

ZATVORENA LOITA

LOITE OBEZBEDJENJE ZONE LOITA

LOITE OBEZBE ENJE ZONE LOITA PRIMER ZA VRSTA GORIVA

ZATVORENA LOITA - PRIKLJUCI

VRATANCA

PRIKLJUCI

MOGU SE RADITI OD METALA I OD BETONA

PRIKLJUCI ZA ZATVORENA LOITA NA VISINI OD 2 m PRAVILO JE DA ZA SVAKO LOITE POSTOJI PO JEDAN DIMOVOD ALI POSTOJE RAZLIKE I ODSTUPANJA OD PRAVILA U ZAVISNOSTI OD MATERIJE KOJA SE SAGOREVA U LOITU NA JEDAN DIMNJAKI ZIDANI KANAL MOGU SE PRIKLJUITI DVA LOITA UKOLIKO SU PRIKLJUCI SMAKNUTI ZA 30 cm DIMNJAKA VRATANCA U PODRUMSKOJ ETAI NA 80 cm IZNAD PODA

ZATVORENA LOITA - PRIKLJUCI

VRI SE DIMNIM CEVIMA (UNKOVIMA) za grejalice, porete i bojlere SAVIJANJE MAX UGAO 45 STEPENI U ODNOSU NA VERTIKALU; MAX BROJ SAVIJANJA 2 MAKSINMALNO HORIZONTALNO VOENJE DIMNE CEVI 150 mm

OTVORENA LOITA - PRIKLJUCI


KAMINI SE POVEZUJU NA DIMNJAKI KANAL PREKO DIMNJAKOG GRLA GRLO SE POSTAVLJA IZNAD SAMOG LOITA I SAKUPLJA PRODUKTE SAGOREVANJA PO UGLOM OD 30 STEPENI

OTVORENA LOITA
TIPOVI OTVORA KAMINA DELOVI KAMINA

SNABDEVANJE LOITA VAZDUHOM

VAZDUH JE NEPOHODAN ZA SAGOREVANJE GORIVA U LOITU I PRAVILNO FUNKCIONISANJE DIMNJAKA

OPTA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE DIMNJAKA


VISINA DIMNJAKOG KANALA

TOPLOTA KOJA SE RAZVIJA U DIMNJAKOM KANALU KREE SE OD 150 200 STEPENI, MAX 500 STEPENI

uspean dimnjak izvlai produkte sagorevanja po principu fizickog zakona kretanja toplog vazduha na gore laksi topliji gasovi u dimnjackom kanalu penju se i sa njima uvlace istovremeno kiseonik potreban za proces sagorevanja Kako strujanje zavisi od razlike stuba gasova i odgovarajuceg stuba vazduha, sledi da korisna visina dimnjaka treba da bude sto veca

MINIMALNA VISINA DIMNJAKOG KANALA 4.5 m

OPTA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE DIMNJAKA


DIMNJAKI KANAL

DIMNJAKI KANAL IZVODI PRODUKTE SAGOREVANJA (PARA I GASOVI) IZ JEDNOG LOITA I IZBACUJE IH U ATMOSFERU DIMENZIONISANJE DIMNJAKOG KANALA VRI SE PREMA NAMENI - POPRENI PRESEK UPRAVNO NA KRETANJE GASOVA POPRENI PRESEK DIMNJAKOG KANALA KRUNI PRESEK - NAPOVOLJNIJI - PRAVOUGAONI PRESEK KVADRAT NAJPOVOLJNIJI - MAX ODNOS STRANA 1:1.5 OBRADA DIMNJAKOG KANALA RADE SE OD NESAGORIVIH MATERIJALA - MORA BITI GLATKO OBRAEN - OBEZBEDITI DOBRU ZAPTIVENOST SPOJNICA NA VRATANCIMA I DIMNJAKIM CEVIMA KONDENZACIJA ZA DIMNJAKE NA KOJE SU PRIKLJUENA LOITA BEZ KONDENZA DOVOLJNO JE SAMO IH IZOLOVATI TAKO DA SE NE STVARA KONDENZACIJA PRI NORMALNIM USLOVIMA RADA DIMNJAKA - ZA DIMNJAKE KOJI OSLUUJU LOITA SA KONDENZOM - OBLOGA DIMOVODA MORA POSEDOVATI KOVONEPROPUSNE KOMPONENTE I ZBOG KONDENZACIJE MORA BITI OTPORNA NA KOROZIJU

OPTA PRAVILA ZA PROJEKTOVANJE DIMNJAKA


SKRETANJE DIMNJAKOG KANALA

NAJBOLJE PERFORMANSE IMA VERTIKALNI DIMNJAK MAKSIMALNI BROJ KRIVLJENJA 2 UGAO KRIVLJENJA MAX 30 STEPENI U ODNOSU NA VERTIKALU

VRSTE DIMNJAKA PO NAINU GRADNJE

ZIDANI DIMNJACI
1. 2. SAMO OD OPEKE SA DIMOVODNOM CEVI KOJA JE OBLOENA NEKOM ZIDANOM KONSTRUKCIJOM

ZIDANI DIMNJACI 1 - OPEKA


RADE SE KAO POSEBNI DIMNJAKI STUBOVI ILI U SKLOPU ZIDA. NAJMANJA DEBLJINA ZIDA U KOJI SE MOGU UGRADITI DIMNJAKI KANALI JE 38 cm. KA UNUTRANJOSTI OBJEKTA MINIMALNA DEBLJINA ZIDA DIMNJAKA JE 12 cm. KA SPOLJANJOSTI OBJEKTA MORA SE IZOLOVTI ZIDOM MINIMALNE DEBLJINE 25 cm ILI VAZDUNOM IZOLACIJOM. U TAVANSKOM PROSTORU DEBLJINA DIMNJAKOG ZIDA POVEAVA SE NA 25 cm. ZIDAJU SE U PRODUNOM ILI CEMENTNOM MALTERU KAO I SVI DIMNJACI SASTOJE SE IZ UNUTRANJE OBLOGE DIMNJAKOG KANALA I SPOLJNE OBLOGE (CIGLA, SREDNJE TEKI BETONSKI BLOKOVI ILI KAMEN) UOBIAJENI OTVOR JE 14/14 cm, ALI ZA PRIKLJUKE VIE PEI ILI VEIH PEI TREBA RADITI VEE KANALE 14/20.5 cm SPOJNICE MORAJU BITI DOBRO OBRAENE MALTEROM

ZIDANI DIMNJACI 2 DIMOVODNE CEVI


KAO I SVI DIMNJACI SASTOJE SE IZ UNUTRANJE OBLOGE DIMNJAKOG KANALA I SPOLJNE OBLOGE UNUTRANJA OBLOGA: a. - od gline (opekarski element) koji moze imati zleb ili naglavak za vezu - od betona b. vodonepropusne cevi od pecene gline sa specijalnim naglavcima SPOLJNA OBLOGA cigla, srednje teki betonski blokovi ili kamen SPOJEVI DIMOVODNE OBLOGE - obradjeni sa cementom otpornim na vatru i vodootpornim malterom PROSTOR IZMEU DIMOVODNE OBLOGE I ZIDANE KONSTRUKCIJE ne sme se puniti obicnim malterom, vec ukoliko ne postoji posebna specifikacija proizvodjaca, prostor treba popuniti sa lakim izolacionim betonom beton portland cement : expandirani gumeni agregat = 1:20 portland cement : verumicullite = 1:6 portland cement : perlit = 1:10

ZIDANI DIMNJACI VERTIKALNO VODJENJE KROZ OBJEKAT

OBZIIVANJE DIMNJAKA U TAVANSKOM PROSTORU

VRSTE DIMNJAKA PO NAINU GRADNJE

DIMNJACI OD BLOKOVA
SHUNT DIMNJACI SCHIEDEL MONTANI DIMNJACI

SHUNT DIMNJACI SABIRNI DIMNJACI


UPOTREBLJAVAJU SE KADA JE NEMOGUE IZVESTI KLASINE DIMNJAKE (JEDAN DIMNJAKI KANAL PO ETAI) DIMNJAK JE PODELJEN NA DVA DELA 1. MATINI KANAL PRUA SE CELOM VISINOM ZGRADE MOE SE PRIKLJUITI LOITE ALI SAMO U NAJNIOJ ETAI 2. SABIRNI KANAL - PRUA SE SAMO KROZ JEDNU ETAU, NA NJEGA SE PRIKLJUUJU LOITA, KORISNA VISINA NE SME BII MANJA OD 2.2 m MAKSIMALNI BROJ PEI NA JEDAN MATINI KANAL JE 6, S TIM DA SE U JEDNOJ ETAI NE PRIKLJUUJE VIE OD DVE PEI KONSTRUKTIVNO DIMNJAKI STUB SAM SEBE NOSI ALI JE NEOPHODNO OBZIIVANJE OPEKOM U MINIMALNOJ DEBLJINI OD 12 cm, NA RASTOJANJU OD MINIMALNIH 2 cm OD DIMNJAKOG STUBA. OVO RASTOJANJE POVEAVA SE U TAVANSKOMPTOSTORU NA 3 cm PREFABRIKOVANI ELEMENTI SE SPAJAJU MALTEROM CEMENT:KRE:PESAK=1:1:3

SCHIEDEL TROSLOJNI DIMNJACI


MONTANI DIMNJAK OD AMOTNIH DIMNIH CEVI

SCHIEDEL DIMNJACI - UNIplus


MONTANI DIMNJAK OD AMOTNIH DIMNIH CEVI

SCHIEDEL DIMNJACI - UNIplus


MONTANI DIMNJAK OD AMOTNIH DIMNIH CEVI

SCHIEDEL DIMNJACI - UNIplus


MONTANI DIMNJAK OD AMOTNIH DIMNIH CEVI

VRSTE DIMNJAKA PO NAINU GRADNJE

METALNI DIMNJACI
1. 2. 3. SHIEDEL EuroClik ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKA GAS SCHIEDEL TecnoFix ZA OEENE DIMNJAKE VRSTA GORIVA SCHIEDEL TecnoStar SAMOSTOJEI - UNIVERZALNI

SHIEDEL EuroClik
METALNI DIMOVOD ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKA ZA GASNA LOITA

METALNI TANKOIDNI DIMNJACI ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKA SPECIJALIZOVANI ZA GASNA LOITA JEDNOSTAVAN SISTEM POVEZIVANJA SIGURNOSNIM KLIKOM

SHIEDEL EuroClik
METALNI DIMOVOD ZA SANACIJU STARIH DIMNJAKA ZA GASNA LOITA

SHIEDEL TecnoFix
METALNI DIMOVOD ZA OTEENE DIMNJAKE ZA LOITA NA VSTA GORIVA

SCHIEDEL TecnoStar
SAMOSTOJEI - UNIVERZALNI

DIMNJAKI SISTEM OD NERAJUEG ELIKA UNIVRZALNA MOGUNOST PRIMENE SASTIJI SE OD SAMONOSEE UNUTRANJE DIMNJAKE CEVI SA TERMOIZOLACIJOM DEBLJINE 25 mm I SPOLJANJE CEVI OD NERDJAJUEG ELIKA

SCHIEDEL TecnoStar
SAMOSTOJEI - UNIVERZALNI

BRZA I JEDNOSTAVNA MONTAA ODLIKUJE IH DUGOTRAJNOST POGODAN JE ZA MONTAU UNUTRA I SPOLJA

POSEBNE VRSTE DIMNJAKA

SHIEDEL Quadro DIMNJACI

SHIEDEL Quadro DIMNJACI


SPECIJALIZOVANI DIMNJAK ZA LOITA NA GAS SA ZATVORENOM KOMOROM SAGOREVANJA MOGUI BROJ PRIKLJUAKA 10 SISTEM ODVODI PRODUKTE SAGOREVANJA I ISTOVREMENO DOVODI VAZDUH ZA SAGOREVANJE VELIKA STATIKA SIGURNOST DIMOVODI SE RADE OD AMOTNE CEVI

POSEBNE VRSTE DIMNJAKA

SHIEDEL ETANI DIMNJACI

SHIEDEL ETANI DIMNJACI

SHIEDEL ETANI DIMNJACI

POLOAJ DIMNJAKA

POLOAJ DIMNJAKA
U ODNOSU NA VETAR

POLOAJ DIMNJAKA
U ODNOSU NA ODRANJE ENERGIJE

POLOAJ DIMNJAKA U ODNOSU NA SLEME PRAVILA U SCG

POLOAJ DIMNJAKA U ODNOSU NA SLEME PRAVILA U EU

POLOAJ DIMNJAKA
U ODNOSU NA SLEME PRAVILA U GB U SKLADU SA EU PRAVILIMA

POLOAJ DIMNJAKA U ODNOSU NA KROVNI PROZOR

POLOAJ DIMNJAKA
U ODNOSU NA GORIVA KOJA SAGOREVAJU LOITA PRAVILA U EU

OPIVANJE DIMNJAKA

DIMNJAKA KAPA

DIMNJAKA KAPA

DIMNJAKA KAPA

DIMNJAKA KAPA

DIMNJAKA KAPA

DIMNJAKA KAPA

DIMNJAKA KAPA

DIMNJAKA KAPA

RIGHT 1893 Winslow House, River Forest

GAUDI 1883-88 Casa Vicens

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Palau Guell 1886-89

ANTONI GAUDI Casa Batllo1904

ANTONI GAUDI Casa Mila1906 -10

DRVENE ZGRADE
Drvene kue su jednostavnije, jeftinije i pogodnije za gradnju. Za ovu injenicu dokaz je i najmasovnija izgradnja drvenih kua u stambenoj arhitekturi razvijenog zapada (USA,Canada,Nemaka,...) Vrste drveta najzastupljenija su jela , smreka, bor, hrast, jasen, tikovina, ruino drvo Osnovni elementi u drv. konstruktivnim sklopovima su: LETVA a = 0,6 4 cm; b < 8 cm DASKA a = 0,8 - 4 cm; b > 8 cm TALPA a = 4 6 cm; b > 8 cm GREDICA a = 6 10 cm; b = 18 - 20 cm GREDA a ~ 10 cm; b > 20 cm

PODELA PO KONSTRUKTIVNOM SKLOPU

1. MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE

2. PANELI

BRVNARE

TALPARE

USKI / <2,5m

IROKI / >2,5m

3. BONDRUNE KONSTRUKCIJE

4.ELIJSKI

SISTEMI

KLASINI

UNAPREENI B O N D R U K

REBRASTI

5. SKELTNE DRVENE ZGRADE stub jednodelan - podvlaka kontinualna stub kontinualan - podvlaka unakrsna stub + podvlaka kontinualni

1.MASIVNE DRVENE KONSTRUKCIJE

ODLIKUJE IH ZANATSKA PROIZVODNJA KLASIAN TRADICIONALNI NAIN IZGRADNJE ZIDOVI SU PUNI, MASIVNI TAVANICE REBRASTE KONST. VEZE SU NA PERO I LJEB DANAS SE KORISTE SAMO PRI REKONSTRUKCIJAMA STARIH TRADICIJONALNIH OBJEKATA

RURALNI OBJEKTI DRVENE KONSTRUKCIJE -KUA NA ELICU-

2. DRVENI PANELI

PANELI SE SASTOJE OD

OBLOGE ISPUNE OBLOGE


U KONSTRUKTIVNOM SMISLU POSTOJE NOSEI I NE NOSEI PANELI POSTOJE VE GOTOVI PANELI SA OTVORIMA ( PROZORI I VRATA) UGRADNJA SE VRI NA LICU MESTA, ZA MANJE DIMENZIJE PANELA UGRADNJA SE VRI RUNO, DOK SE ZA VEE KORISTI MEHANIZACIJA SPOJEVI SE RADE NASLANJANJEM LAJSNOM, EPOM ZAVRTNJIMA

1. 2. 3.

3.BONDRUNE KONSTRUKCIJE 3.1.KLASIAN BONDRUK

IZVODI SE TAKO TO SE PRVO POSTAVI PRAG,PA SE NA NJEGA POSTAVE STUBOVI, PREKO NJIH

POKLAPAA

UKRUENJE KONSTRUKCIJE U VERTIKALNOJ RAVNI, POSTIE SE POSTAVLJANJEM KOSNIKA SLOBODAN PREOSTALI PROSTOR IZMEU KONSTRUKTIVNIH ELEMENATA SE POPUNJAVA ISPUNOM I NA TAJ NAIN SE DOBIJAJU ZIDOVI VEZE IZMEU KONST. ELEMENATA SU KOMPLIKOVANE I TESARSKE KLASIAN BONDRUK SE DANAS UGLAVNOM KORISTI U REKONSTRUKCIJI STARIH TRADICIONALNIH OBJEKATA

3.2.REBRASTI DRVENI BONDRUK

1. 2.

KUE U REBRASTOM BONDRUKU SU NAJEKONOMINIJI DRVENI OBJEKTI DREVNI ELEMENTI SE RADE OD REZANE DRVENE GRAE. VEZE SE OSTVERUJU ZAKIVANJEM ZAHTEVAJU NAJVEU KREATIVNU SPRETNOST ARHITEKATA U PROJEKTOVANJU KONSTRUKCIJE, OD BILO KOG DRUGOG DRVENOG KONST.SISTEMA NAJPOZNATIJI SISTEM I SU PLATFORM SISTEM (CANADA) BALLOON SISTEM (USA)

3.2.PLATFORM SISTEM CANADA

3.2. BALLOON SISTEM USA

3.3. UNAPREENI BONDRUK

ZIDOVI SU ISPUNJENI TERMIKOM I DAANOM ISPUNOM TAVANICE REBRASTE PROIZVODNJA DELIMINO PREFABRIKOVANA

4. ELIJSKI PROSTORNI SISTEMI

SASTOJI SE OD PROSTORNIH KONSTRUKTIVNIH JEDINICA TKZ. KUTIJA, KOJE SE GOTOVE DONESU NA GRADILITE I KAO TAKVE SE UGRAUJU NAKNADNO SE DODAJU OBLOGE

5.DRVENI SKELTNI SISTEMI



1. 2. 3.

OSNOVNI ELEMETI SU:


PODVLAKA REBRO STUB


1.

OSNOVNI RASPONI SU:


RASPON PODVLAKE ly = 4 6.0 m; hpod= 17 20 cm RASPON REBARA lx = 4 5 m; hreb.= 25 30 cm RASTOJANJE REBARA = 0.6 1.5 m ODNOS VISINE I IRINE h/b = 1:2 ili 1:3

2.

3.

4.

SISTEM MAX. POLJA 1.PODVLAKE U OBA PRAVCA, DOK SU REBRA UNAKRSNA PO POLJIMA 2.KRSTASTI SISTEM 3.HEKSAGONALNI SISTEM STUB MOE BITI RAZLIITOG OBLIKA I VELIINE (JEDNODELAN, DVODELAN), VELIINA MU ZAVISI OD PROTIVPOARNIH USLOVA UKRUENJE KONSTRUKCIJE POSTIE SE 1.ZIDNIM DRVENIM PLATNIMA 2.SPREGOVIMA 3.REETKAMA-KRUTA VEZA

ODNOS REBRA I PODVLAKE

1.

VEANJEM REBRA ZA PODVLAKU SA DRVENIM GREDICAMA

2.

VEANJE REBRA O PODVLAKU

3. VEANJEM REBRA ILI PODVLAKE PREKO LIMENIH PAPUA

ODNOS STUBA I PODVLAKE

1.

DETALJ PRESEENOG STUBA

2.1. 2.2. 2.3.a. 2.3.b.

STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE KONTINUALNE STUBOVI JEDNODELNI, PODVLAKE UNAKRSNE STUBOVI+ PODVLAKE KONTINUALNE, DVODELNE STUBOVI DVODELNI +PODVLAKE KONTINUALNE

TEMELJI, PODRUMI

JEDINO TEMELJI PODRAZUMEVAJU PREDHODNI MOKRI POSTUPAK, TJ. RADE SE OD BETONA I ZBOG RELATIVNO MALE TEINE DRV. OBJEKATA ,KOD IZRADE TEMELJA I PODRUMSKIH ZIDOVA MOGU SE POSTII ZNATNE UTEDE U MATERIJALU

ZAVRNE OBRADE- FINALIZACIJA FASADNI ZID

NAJEE SU RAENI U DAANIM OBLOGAMA ,MOGU BITI I DRUGE VRSTE OBLOGA SA SPECIF. PREMAZIMA TO MOE PODSEATI NA MALTERISANE FASADE KOD MASIVNIH ZGRADA, ZATIM OBZIIVANI FASADNOM OPEKOM, ILI KLINKER OPEKAMA ILI AK I KAMENOM BILO KOJE OD OVIH REENJA DANAS SE PRIMENJUJE TAKO TO SE NOSEE JEZGRO ZIDA ODVOJI OD ZAVRNE OBLOGE ZIDA, PA SE TO NAZIVA VETRENA FASADA

ZAHTEVI KOJE TREBA FASADA DA ZADOVOLJI

1.TOPLOTNA ZATITA -postavljanje mineralne vune 2. ZATITA OD VLAGE -postavljanje parne brane 3. ZATITA OD VLAENJA -postavljanjem kine brane 4.AKUMULACIJA TOPLOTE -brzi prodor toplote (uvodi se tkz.vetrena fasada, postavljanjem obloge ispred jezgra panela zida)

UNUTRANJI ZIDOVI

TKZ. LAKE PREGRADE, ILI NENOSEI UNUTRANJI ZIDOVI RADE SE NAJEE OD GIPS KARTONSKIH PLOA ILI IVERICE, A SKUPLJE VARIJANTE SU SA LAMPERIJOM ILI SA OBLOGAMA KOJE SU AKUSTINE, PROTIVPOARNE ILI HIDROIZOLACIONE

PODOVI I PLAFONI

PODOVI
U SASTAVU PODA OBAVEZNO SE KAO ZAVRNI SLOJ RADI TKZ. PLIVAJUI POD NA DRVENOJ KONSTRUKCIJI, ALI SAVREMENA REENJA NUDE I MOGUNOST POSTAVLJANJA BETONSKIH PREFABRIKOVANIH PLOA KOJE UJEDNO SLUE I KAO PROTIVPOARNA ZATITA I KAO AKUSTINA IZOLACIJA

PLAFONI
ONI SE POSEBNO OBRAUJU I NA SLIAN NAIN KAO I LAKE UNUTRANJE OBLOGE(GIPS KARTON, IVERICA, LAMPERIJA,...)

PRIMARNE, SEKUNDARNE INSTALACIJE I DIMNJAKI KANALI, KROV


RAZVODI PRIMARNE INSTALACIJE ( VODOVOD, KANALIZACIJA I VENTILACIJA), NE PREDSTAVLJA NIKAKAV PROBLEM . RADI SE TAKO TO SE ZID BILO DA JE FASADNI ILI PREGRADNI UDVOJI I NA TAJ NAIN SE OSTVARI PROSTOR ZA SMETAJ I RAZVOD INSTALACIJA . RAZVOD SEKUNDARNE INSTALACIJE (TELEFON,ELEKTRIKA,GREJANJE,..)SE POSTAVLJA PRE POSTAVLJANJA AKUSTINIH I TERMIKIH IZOLACIJA ILI SE MOE POSTAVITI IZMEU ILI KROZ SAME KONSTRUKTIVNE ELEMENTE. DIMNJAKI KANALI ZAHTEVAJU IZOENJE OD VRSTOG, NE GORIVOG ZIDANOG MATERIJALA POSTAVLJANJE NAJEE NA FASADNOM ZIDU VAN OBJEKTA, RETKO UNUTAR OBJEKTA, IZ RAZLOGA PROTIV-POARNE ZATITE KROV I KROVNI PROSTOR KOD BONDRUNOG I PANELNOG SISTEMA KROV SE RADI KAO POSEBNA AUTONOMNA JEDINICA KAO I U MASIVNOM SISTEMU, DOK KOD SKELETNOG DRV.SISTEMA SE RADI TAKO DA JE SISTEMATSKI POVEZAN SA OSTALIM DELOM OBJEKTA.

PREDMER I PREDRAUN

CENA OBJEKTA U DRVENOJ KONSTRUKCIJI JE UPRAVO PROPORCIONALNA UTROKU DRVENE GRAE, ALI I VELIINI PRIMENJENIH DRVENIH ELEMENATA. AKO JE DRVENI KONSTRUKTIVNI SKLOP KOMPONOVAN OD DRV. ELEMENATA MANJIH DIMENZIJA TIPA GREDICA, LETVA, TALPA, TAKVA KUA E BITI I JEFTINIJA

ZGRADARSTVO
\UKANOVI] QIQANA DIA

PROZORI

Uticaj prozora na ukupan arhitektonski izraz objekta: OBLIKOM VELI^INOM RASPOREDOM RITMOM POLO@AJEM U ODNOSU NA FASADNI ZID PRIMEWENIM MATERIJALOM NA^INOM OTVARAWA

2. FUNKCIJA PROZORA
OSVETQEWE I OSUN^AWE PROVETRAVAWE VIZUELNI KONTAKT SPOQA-UNUTRA ZVU^NA ZA[TITA ZA[TITA OD ATMOSFERSKIH UTICAJA TERMI^KA ZA[TITA

FUNKCIJE PROZORA SPOQA


da omogu}i da za{titi od
SUNCA POGLEDA OSVETQEWE OSUN^AWE BUKE PROVALE KLIME

UNUTRA
da omogu}i da za{titi od
TOPL.GUBITAKA POGLED PROVETRAVAWE

2.1. OSVETQEWE I OSUN^AWE

JA^INA I RAVNOMERNOST OSVETQEWA ZAVISI: ORIJENTACIJE OBJEKTA U ODNOSU NA STRANE SVETA ZELENILA KONFIGURACIJE TERENA POLO@AJA SUSEDNIH OBJEKATA POLO@AJA PROSTORIJE U SAMOM OBJEKTU

2.2. PROVETRAVAWE Prirodno provetravawe se bazira na dve razli~ite fizi~ke pojave: na razlici u temperaturi, odnosno razlici u pritiscima izme|u spoqa{weg i unutra{weg vazduha i na dejstvu vetra. Prirodno provetravawe vr{i}e se efikasnije zimi zato {to je razlika u temperaturi izme|u spoqa{weg i unutra{weg vazduha ve}a, dok je leti, kada su temperature spoqa i unutra skoro izjedna~ene, provetravawe neznatno.

3.KONSTRUKTIVNI SKLOP PROZORA

HORIZONTALNA PRE^KA KRILO DOPROZORNIK

4. PODELE PROZORA

1. PO SKLOPU 2. PO SASTAVU 3. PO NA^INU POKRETAWA KRILA 4. PO MATERIJALU OD KOGA SU IZRA\ENA 5. PO OBLIKU

4.1. PODELA PROZORA PO SKLOPU (KONSTRUKCIJI KRILA) 1. JEDNOSTRUKI


SA JEDNIM OBI^NIM STAKLOM SA TERMOIZOLACIONIM STAKLOM
DVOSTRUKIM (4+12+4)

TROSTRUKIM (4+8+4+8+4)

2. DVOSTRUKI
SA RAZMAKNUTIM KRILIMA

UZANI RAZMAK KRILA

[IROKI RAZMAK KRILA

SA SPOJENIM KRILIMA

4.2.PODELA PROZORA PO SASTAVU


A B V G D JEDNODELNI DVODELNI TRODELNI ^ETVORODELNI SPOJENI PROZORI

4.3 PODELA PROZORA PO NA^INU POKRETAWA KRILA


OBRTNI PROZORI oko krajwe horizontalne ili vertikalne ose oko sredwe horizontalne ili vertikalne ose KLIZNI PROZORI horizontalno ili vertikalno

OTKLOPNI PROZORI KOMBINOVANI (obrtno-otklopni, klizno-otklopni..)

PROZORI KOJI SE NE OTVARAJU

4.4 PODELA PROZORA PO MATERIJALU

DRVENI PROZORI

PLASTI^NI PROZORI

METALNI PROZORI

KOMBINOVANI

4.5 PODELA PROZORA PO OBLIKU

PRAVOUGAONI

KVADRATNI

OKRUGLI

TRAPEZNI

LU^NI

POLO@AJ PROZORA NA FASADI

NA VERTIKALNOJ FASADNOJ RAVNI

NA KOSOJ KROVNOJ POVR[INI

KUPOLE I LANTERNE NA RAVNOM KROVU

KROVNI PROZORI

5. ZASTORI I SENILA
Zastorima se nazivaju elementi u sklopu prozora koji zajedno sa wim predstavqaju funkcionalnu i oblikovnu celinu. Imaju za{titnu ulogu: {tite od sun~evog zra~ewa i spre~avaju nepotrebne toplotne dobitke u letwem periodu zimi imaju ulogu za{tite od hladno}e (toplotnih gubitaka iz prostorije) {tite od atmosferskih uticaja (ki{e, snega, vetra) {tite od buke, pogleda, provale

Senilima se nazivaju elementi u sklopu prozora ili fasade koji slu`e za{titi prozora od sun~evog zra~ewa.

5.1. ZASTORI
VRSTE

KAPCI ROLETNE MARKIZE I PERDE @ALUZINE- VENECIJANERI ZAVESE

5.1. ZASTORI
POLO@AJ Polo`aj zastora u odnosu na prozor mo`e biti: sa spoqne strane prozora: -roletne, -kapci, -venecijaneri;

izme!u prozorskih krila (kod dvostrukih prozora)

-platnene roletne, -venecijaneri,

sa unutra{we strane prozora - platnene roletne, -venecijaneri, -kapci.

5.2. SENILA
NEPOKRETNA SENILA

puni horizontalni elementi: nadstre{nice, balkoni

puni vertikalni elementi: vertikalni panoi, zidovi lo|a,

nepokretne lamele

POKRETNA SENILA

pokretni vertikalni ili horizontalni brisoleji

6. ODRE\IVAWE SMERA POKRETAWA KRILA prema JUS-u U.A9.0A5 iz 1993godine


DESNO ZATVARAWE

LEVO ZATVARAWE

DVODELNI PROZOR desno zavarawe

DVODELNI PROZOR levo zatvarawe

Modularne veli~ine prozora


Po jugoslovenskim standardima industrijski proizvedeni prozori moraju imati modularne veli~ine: modularne {irine: jednodelni: 6M 8M 9M 10M jednodelni ili dvodelni: 12M 14M 15M vi{edelni: 18M 21M 24M modularne visine: jednodelni: 6M dvodelni ili vi{edelni:

8M

12M 15M

13M 18M

14M 21M

Modularne visine prozora uve}avaju se za unutra{wi zastor: 1M platnena roletna 3M drvena eslinger roletna

Proizvodna veli~ina podrazumeva spoqnu proizvedenu {irinu/visinu prozora i od modularne je mawa za 1cm

Zidarska veli~ina otvora za ugradwu prozora podrazumeva {irinu/visinu prozora koja je od modularne ve}a za 1cm, a odnosi se na korisnu veli~inu zidarskog okvira (suvo ugra|ivawe) ili veli~inu otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).

NA^INI UGRADWE Mokri postupak podrazumeva ugradwu prozora pre malterisawa zida (ugradwa preko ~eli~nih kotvi) Suvi postupak podrazumeva ugradwu prozora posle malterisawa zida i izvedenih molerskih radova. Razlikujemo ugradwu preko: slepog doprozornika umetka

ZGRADARSTVO
\UKANOVI] QIQANA DIA

VRATA

VRATA
1.Pojam Vrata predstavqaju konstrukciju u otvoru spoqnog ili unutra{weg zida. Razlikujemo:
spoqna (odvajaju spoqni od unutra{weg prostora) unutra{wa vrata (odvajaju prostoriju od prostorije)

VRATA
2. Funkcije vrata

omogu}avaju komunikaciju (izme}u spoqnog i unutra{weg prostora i izme|u prostorija) spre~avaju komunikaciju (kada je to potrebno) {tite od raznih uticaja (spoqa ili iznutra)

VRATA
3. Zahtevi Spoqna vrata (ulazna, balkonska, gara`na)
nepropustqivosti spojeva otpornosti na vlagu fizi~ke sigurnosti (treba da budu ugra|ena tako da se mogu zakqu~ati i da se zakqu~ana ne mogu otvoriti i da odolevaju pritisku od 1000 Pa. Ako imaju zastakqene delove, oni moraju biti obezbe|eni od provale)

Unutra{wa vrata
Pored uobi~ajenih zahteva (vizuelnog, zvu~nog pregra|ivawa, provetravawa, osvetqewa) nave{}emo i specijalne zahteve odvajawa pojedinih prostora da bi se obezbedila: zvu~na za{tita (gluve sobe) protivpo`arna za{tita toplotna za{tita (hladwa~e) za{tita od raznih {tetnih uticaja (svetlost, elektromagnetna i joniziraju}a zra~ewa, gasovi)- hermeti~ka vrata

VRATA
4. Sklop vrata
Vrata se sastoje od dovratnika (okvira) i krila. Dovratnik je nepokretni deo vrata koji se utvr|uje za zid otvora. Krilo je pokretni deo vrata ~ijim se pomerawem vrata otvaraju i zatvaraju. Ako postoji potreba da se prostorija osvetli preko vrata, rade se vrata sa nadsvetlom, koje je horizontalnom pre~kom odvojeno od krila vrata.

NADSVETLO

KRILO DOVRATNIK

VRATA
5. Veli~ina i polo`aj
Veli~ina vrata odre|uje se prema: potrebama prolaza (broj i uslovqena brzina prolaza). Minimalna veli~ina mora da obezbedi ugodan i nesmetan prolaz kako qudi tako i opreme funkciji prostora estetskim kriterijumima

VRATA
Svetla stolarska {irina jednokrilnih vrata u stambenim zgradama: 115cm ulazna vrata u ku}u 90cm ulazna vrata u stan 80cm vrata na sobama 70cm kupatilo, vc, sporedne prostorije 60cm minimalna {irina vrata u stanu Svetla stolarska {irina dvokrilnih vrata u stambenim zgradama: unutra{wa 120-170cm spoqna kod ulaza u ku}u 140-220cm Svetla visina unutra{wih vrata je minimalno 185cm a optimalno 195-200cm.

VRATA
6. Podele vrata
prema broju krila (jednokrilna, dvokrilna, vi{ekrilna) prema vrsti materijala (drvena, metalna, plasti~na, staklena, kombinovana) prema konstrukciji dovratnika (okvirna, kutijasta) prema konstrukciji krila (okvirna, plo~asta) prema na~inu pokretawa krila (obrtna, klatno, klizna) prema smeru zatvarawa (leva, desna)

Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:


JEDNOKRILNA

DESNA VRATA

LEVA VRATA

Prema smeru zatvarawa krila po JUS-u:


DESNA VRATA

LEVA VRATA

VRATA po JUS -u JUS-u


Unutra{wa vrata u stambenim objektima su standardizovana kako bi se postigla u{teda u materijalu, vremenu izrade i ugradwe. Standardom su odre|ene dimenzije vrata, konstrukcija dovratnika, na~in ugradwe i smer zatvarawa vrata. Internacionalno usvojeni modul iznosi M=10cm. Modularna mera predstavqa rastojawe izra`eno u modulima izme|u dveju modularnih osa postavqenih po {irini i visini.

VRATA
Modularna {irina je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u dovratnika i okvira za ugradwu (za suvi postupak ugradwe), odnosno kontaktnog zida (za mokri postupak ugradwe). Modularna visina kod mokrog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u nadvratnika i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom spojnice izme|u slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine me|uspratne konstrukcije. [irina spojnice je 1cm. kod suvog postupka ugradwe je razmak izme|u dve pomo}ne modularne ravni koje prolaze sredinom spojnice izme|u slepog okvira za ugradwu i dovratnika (u gorwem delu vrata) i sredinom spojnice izme|u slepog praga okvira vrata i gorwe povr{ine me|uspratne konstrukcije. [irina spojnice je 1cm.

Proizvodna veli~ina podrazumeva {irinu/visinu vrata koja je od modularne mawa za 1cm Zidarska veli~ina otvora za ugradwu vrata podrazumeva {irinu/visinu vrata koja je od modularne ve}a za 1cm, a odnosi se na korisnu veli~inu zidarskog okvira (suvo ugra|ivawe) ili veli~inu otvora u zidu (mokro ugra|ivawe).

Modularne veli~ine unutra{wih vrata


Po jugoslovenskim standardima industrijski proizvedena vrata moraju imati modularne veli~ine i to: modularne {irine:jednokrilna 7M 8M 9M 10M 12M dvokrilna 13M 18M 21M modularne visine: 21M 24M 27M 30M Klizna vrata mogu biti i ve}ih modularnih veli~ina, kao i vrata posebne namene. Uobi~ajena modularna visina unutra{wih vrata u stanovima iznosi 21M. Modularna visina krila iznosi 200cm.

NA^INI UGRADWE
Mokri postupak podrazumeva ugradwu dovratnika pre malterisawa zida i postavqawa podne obloge. Suvi postupak podrazumeva ugradwu dovratnika posle malterisawa zida i izvedenih molerskih radova. Razlikujemo ugradwu preko: slepog dovratnika umetka

Bewerten