Autor: SerbianFighter : Zajednica vernih u Hristu Bio je to naslov prve knjige Karla Marksa Pre nego to je postao ekonomista

i komunista na glasu, Marks je bio humanista. Danas je jedna treina nae planete marksistika. Zapravo, u ovom ili onom vidu, mnogi ljudi su marksisti, ak i u kapitalistikim zemljama. Sve do samih hriana, dakle ljudi iz Crkve - neki od njih su i na visokim poloajima - ljudi su ubeeni da je Isus ponudio klju i nain kako da se stigne na nebo, a Marks je ponudio klju i nain kako da se pritekne u pomo gladnima, siromanima i ugnjetenima na ovoj zemlji. Truli sistem Marks je bio najdublje ovena priroda. Jedna ideja ga nije ostavljala na miru - kako pomoi izrabljivanim masama? Njih kapitalizam - isticao je on - vodi putem osiromaenja. Po njemu, kada jednom taj truli sistem bude ukinut, i nakon izvesnog prelaznog perioda pod diktaturom proletarijata, Drava e nestati i nastupie raj za trudbenika. U komunistikom drutvu svi bi radili, svako prema svojim mogunostima, u fabrikama ili na poljoprivrednim dobrima koja pripadaju zajednici, a svako bi bio nagraivan u skladu s njegovim potrebama. Vie ne bi bilo Drave koja upravlja ljudima; vie ne bi bilo ni ratova ni revolucija, zavladalo bi sveopte i beskonano bratstvo. Meutim, da bi mase nale sreu potrebno je neto vie od istog i jednostavnog ukidanja kapitalizma. Marks je pisao: -"Unitenje religije, kao iluzorne sree ljudi, jeste neto obavezno u ime njihove realne sree. Poziv na naputanje njihovih iluzija o njihovim uslovim ivota jeste poziv na naputanje uslova u kojim ase osea potreba za iluzijama. Kritika religije je dakle kritika ove doline plaa iji je religija odjek". Marks je bio protivnik religije jer, po njemu, religija je prepreka realizaciji komunistikog ideala koji je on video kao jedino reenje problema sveta. Upravo tako i marksisti obrazlau svoju poziciju. Neki ljudi iz Crkve utemeljuju svoju poziciju na isti nain. Preasni Osterreicher - iz Velike Britanije - izjavljuje u jednoj svojoj propovedi: "Komunizam - kakve god bile njegove sadanje forme u kojima se iskazuje - zaetnik je jednog pokreta ija je namena oslobaanje ljudi iz stanja eksploatacije oveka od strane oveka. Jer, sa socioloke take gledita, Crkva je bila i jo uvek je u irem smislu na strani "eksploatatora". Karl Marks, ije teorije loe prikrivaju jednu istinsku strast za pravdom i bratstvom koje se koreni u uenju proroka Izrailja, mrzeo je religiju jer je ona sluila kao orue za odravanje status kvo u uslovima kada su deca tretirana kao robovi radei do krajnje iznemoglosti da bi se drugi bogatili. I to se dogaalo ak i ovde, u Velikoj Britaniji. Kada je, ima tome stotinak godina, reeno da je "religija opijum za narod" - nije to bila kritika bez ikakve osnove... Kao lanovi Mistinoga Tela mi smo duni da primimo asnu kaznu, moramo umeti jednostavno i to da priznamo, jedan veliki dug prema svemu komunistikom". O Marksovom duhu

to se mene tie, ja sam hrianin. Ja volim oveanstvo i elim njegovo dobro. Iz tih razloga ja bih bez skrupula prihvatio anarhiju, komunizam, demokratiju ili faizam samo ako to moe neto pridoneti ljudskoj srei. Dugo vremena ve, zaokupljen sam delom Marksovim kako bih bolje shvatio njegov duh. Otkrio sam, u toku tih prouavanja, mnogo iznenaujuih stvari i sada bih voleo da ih podelim s mojim itaocima. Marksizam nas pogaa - pa i okira - uspesima koje postie, ali da li uspesi, u sutini, neto potvruju? Vraevi iscelitelji takoe imaju uspeha. uspeh potvruje greku u onoj meri u kojoj su nam i istina, pa uostalom i neuspeh, od neprocenjive koristi - oni nam otvaraju put ka jednoj dubljoj istini. Prema tome, pozabavimo se analizom izvesnih Marksovih dela ne vodei rauna o uspesima koje su ona imala ili ih nisu imala. Srca prema brai U svojoj ranoj mladosti Marks je bio hrianin. Prvo njegovo pisano delo - barem od onih koja su do nas stigla - nosilo je naslov "Zajednica vernih u Hristu". Tu sreemo ovu lepu misao: - "Uz pomo ljubavi kojom ljubimo Hrista mi istovremeno okreemo srca naa prema brai naoj koja su s nama najblie povezana, radi kojih je On lino Sebe prineo na rtvu". Marks je dakle poznavao sredstvo pomou kojega ljudi mogu postati braa meu sobom - to je bilo hrianstvo. On nastavlja: - "Zajednica u Hristu" je u stanju da prui unutranje ushienje, utehu u bolu, spokojno poverenje u sebe i srce osetljivo da ljudski voli sve to je plemenito i veliko, ne iz elje za ambicijom ili slavom, ve Hrista radi". Pie: Riard Vurmbrant Autor: SerbianFighter : Ljuti borac protiv religije Stari hrianski kompleks stoji kao sitna filigranska izrada u Marksovim spisima Priblino negde u isto vreme on pie u svom spisu pod naslovom "Razmatranja jednog mladog oveka pri izboru poziva": - "Religija nas sama ui da se Ideal kojem svi ustremljuju svoje tenje Sam rtvovao za oveanstvo. Ko bi se smeo usuditi da mu suprotstavi neto drugo? Ako smo, dakle, izabrali situaciju u kojoj za Njega moemo uiniti maksimum, nikada vie neemo biti smrvljeni teretom jer on, teret taj, nee biti nita drugo ve svesna rtva u ime ljubavi za sve". Nema obraenitva ni apostazije koje oveka mogu izmeniti sto posto. Dogaa se esto da, potom, stara verovanja ili neverovanja ponovo stignu u polje svesti, potvrujui tako da jo uvek nisu u potpunosti izbrisana iz ovekovog duha ve samo potisnuta u sferu podsvesnog. Stari hrianski kompleks stoji kao sitna filigranska izrada u Marksovim spisima dugo vremena nakon to je on postao ljuti borac protiv religije. Ocena iz gimnazije ak i u onoj gustoj, debeloj knjizi posveenoj politikoj ekonomiji, kakva je "Kapital", knjizi u kojoj su razmiljanja o religiji u potpunosti deplasirana, Marks, taj hladnokrvni protivnik religije

pie sasvim izvan predmeta kojim se bavi: - "Hrianstvo sa svojim kultom apstraktnog oveka, i posebno sa svojim graanskim oblicima i vidovima kakvi su protestantizam, deizam i tome slino, jeste najsavreniji oblik religije" - glava prva, deo etvrti "Kapitala". Ne treba zaboraviti da je Marks najpre bio ubeeni hrianin. Kada je zavrio gimnaziju, u njegovoj diplomi, u rubrici "verska pouka", stajala je sledea ocena - zapaanje: - "Njegovo poznavanje vere i hrianskog morala je lucidno i dobro utemeljeno. Jednako vlada u jednoj odreenoj i istorijom Crkve". Malo vremena nakon dobijanja te diplome u njegovom se ivotu dogaa neto tajanstveno. Zapravo, mnogo vremena pre nego to ga je Moses Hes godine 1841. privoleo socijalistikim uverenjima, on je ve bio duboko i strasno antireligiozan. Tokom godina studija na univerzitetu pojavljuje se jedan drugi Marks. I sam belei u jednoj pesmi: - "elim da se osvetim Onom koji vlada nad nama". On je dakle ubeen da "gore Neko vlada" i on ima zamerke koje upuuje njemu. Ipak, taj Neko mu nije bio uinio nikakvo zlo. Marks je pripadao jednoj porodici koja je bila relativno dobrostojea. On nije upoznao glad u svom detinjstvu i bio je povlaeniji meu veinom svojih kolskih drugova. Ko je dakle uinio da se u njemu rodi ta neuteiva mrnja naspram Boga? Lini njegovi motivi nam izmiu. Da li bi trebalo odatle zakljuiti da je Marks s takvom izjavom jednostavno bio neiji glasnogovornik? U godinama kada svaki mlad ovek sanja prekrasne snove o tome da treba neto dobro uiniti svom blinjem, da se valja pripremati za budui poziv, koji razlozi njega navode da napie sledee stihove u svojoj poemi Zov jednog oajnika: I tako mi bog neki iupa "moje sve" U kletvama i udarcima sudbine. I svi svetovi ti iezoe Bez nade da e se vratiti, I odsada meni ostaje osveta samo". elim da uzdignem tron svoj na visinama, Vrh njegov bie leden i ogroman, Zid e mu biti teror uasni, A uvar vojnik borba najgroznija". Onaj ko tronu tom ustremi pogled svoj sigurni, Okrenue ga, nem i bled kao smrt, Pae on me kande smrtnosti slepe i zadrhtae Svom sreom e sebi grob iskopati!" Zar rei "elim da uzdignem tron svoj" i priznanje da od Onoga koji tamo sedi proizilaze strepnja i teror ne podseaju na Lucifera i njegov program: - "A govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie zvijezda Boijih podignuu prijesto svoj, i sjeu na gori zbornoj na strani sjevernoj". Zbog ega Marks eli jedan takav tron? Odgovor se nalazi u jednoj malo poznatoj drami, koja je napisana takoe u godinama studija, i koja je naslovljena Ulanem. Da bismo objasnili taj naslov potrebno je da nainimo jednu digresiju.

Postoji Satanina crkva. jedan njen obred je i crna misa koju u pono slui svetenik Zla. Svee su postavljene na svenjaku ija je glava okrenuta dole. Svetenik je ogrnut odedom sa postavom izvrnutom, spolja. On ita sve to je propisano u molitveniku ali naopake, poinjui od kraja. Sveta imena Boga, Isua i Marije itaju se obrnuto. Osveena nafora ukradena u nekoj crkvi ima natpis Satana i slui kao ruganje prieu. Za vreme te crne mise jedna Biblija gori na vatri. Svi prisutni se zaklinju da e poiniti sedam smrtnih grehova koji su pobrojani u katolikom katihizisu. Sluba se zavrava orgijanjem. Kult avola Kult avola je veoma star. U petoj knjizi Mojsijevoj koja se zove Zakoni ponovljeni, itamo "Prinosie rtve avolima..." a i kasnije - kae se o Jeroboamu kralju izrailjskom - i u Drugoj knjizi dnevnika - "I postavi sebi svetenike za visine i za avole i za teoce, koje naini". Ulanem je namerna inverzija jednog svetog imena - to je anagram od rei Emanueli, biblijskog imena Isusovog koje na hebrejskom jeziku znai "Bog je s nama". Takava izokrenuta imena su efikasna u crnoj magiji. I sada, mi neemo biti ba u stanju da razumemo dramu Ulanem ako najpre ne ujemo Marksovu udnu ispovest iz njegove pesme Svira: Isparenja paklena do mozga mi stiu Pune ga, skoro u poludeti sasvim A srce se moje sasvim promenilo. Pogledaj ma ovaj: Knez tame mi ga prodade". Pie: Riard Vurmbrant Autor: SerbianFighter : arobnim maem do uspeha U taj bezdan namenjen avolu Marks je i eleo da gurne itav rod ljudski U obredima najvieg posveenja u satanistikom kultu kandidat prihvata arobni ma koji e mu osigurati uspehe. On ga kupuje po cenu ugovora koji se potpisuje krvlju ruke, po kojem e njegova dua nakon smrti pripasti Satani. Evo sada jednog odlomka iz drame Ulanem: On dostie meru i daje znak. I sve strasnije, ee ja igram igru smrti. Oni su takoe Ulanem, Ulanem. Ime to kao smrt odjekuje, Otegne se zatim, i bedno zamukne. Stanite! Ima ga! I on se die sad iz duha mojega,

Blistav kao zrak, vrst kao kosti moje". Ali ja moi imam, s rukama mojim, Da vas smrvim, da vas sameljem - "vas" (rode ljudski u osobi toj) Snagom uragana nekog, Dok se za nas dvoje ponor zjapei otvara u tami toj Tamo ete amiti, dole, na dnu, Ja u vas slediti smejui se, apuui vam na uho: - Siite, hajte sa mnom, prijatelju moj!" Biblija koju je Marks itao za vreme svojih godina provedenih u gimnaziji i koju nije zaboravio ni u zrelom dobu kae - U Otkrovljenju Jovanovom - da je avo zlo, adaha - "I u bezdan baci je i zatvori je, i zapeati nad njom..." - Bezdan je abyssos na grkom. U taj bezdan namenjen avolu Marks je i eleo da gurne itav rod ljudski. Kome to dakle Marks pozajmljuje svoj glas u ovoj drami? Nije li lieno zdravog razuma oekivati od jednog mladog studenta da sledi kao san svojega ivota jednu ovakvu viziju oveanstva guranog u bezdan tame - tama spoljanja je biblijski izraz koji odgovara izrazu za pakao - dok on sam, potresan opakim smehom, sledi one koje je doveo do neverovanja? Nigde na svetu se ne moe pronai potraga za jednim takvim idealom, osim u ritualu posveenja u crkvi Sataninoj, i to tek u viim stupnjevima rituala. Meutim, za Ulanema je nastupio trenutak smrti.? ujmo njegove poslednje rei: Propalo je! Izgubljeno. Moj as nastaje. asovnik vremena se zaustavio, Patuljasta kua se sruila. Uskoro u na grudi svoje stegnuti venost, Uskoro u izgovoriti oveanstvu, Sva prokletstva strana". Marks je voleo ove Mefistofelove rei iz Fausta: - "Sve u ivotu je vredno da uniteno bude". "Sve" - raunajui tu i proletarijat i drugove. U Osamanestom brimeru Luja Bonaparte Marks je citirao te rei. Staljin ih je shvatio doslovno, unitivi i sopstvenu porodicu. Sekta Satanina nije materijalistika. Ona veruje u veni ivot. Ulanem, linost kojoj Marks pozajmljuje svoj glas, ne suprotstavlja se tome. On afirmie svoje postojanje - ivot svoj - ali se to sastoji u ivotu mrnje dovedene do paroksizma. Zabeleimo usput da je venost za avole sinonim muka. Tako je i Isus uo prekor koji mu je upuen: -"I gle, povikae: to je tebi do nas, Isuse, sine Boji? Zar si doao amo prije vremena da mui nas?".

Upravo je tako i sa Marksom: Ah! Venosti, veno muenje nae, Smrti neizreciva i neizmerljiva, Odvratna, vetaki pojmljena da nas zagrozi, Sve nas, tokie slepo pokretane, nainjene da budu besmisleni kalendari Vremena i Prostora, Bez cilja drugoga osim da budu tu Da bi uniteni bili svi". Malo po malo mi poinjemo da shvatamo to to se dogodilo mladom Marksu. On je imao hrianska uverenja, ali nije vodio ivot koji bi bio u skladu s takvim principima. Njegova prepiska s ocem uverava nas da je re o velikim sumama novca koje je on rasipao na svoja zadovoljstva, i o neprekidnim suprotstavljanjima autoritetu roditelja u vezi s tim i drugim motivima. Upravo se tada, verovatno, dogodilo njegovo probliavanje - njegova indoktrinacija - crkvi Sataninoj, onoj u najveoj tajni, upravo je tada on bio posveen u njene rituale. Satana govori kroz usta svojih oboavalaca koji ga vide za vreme svojih orgijastikih halucinacija. I tako je Marks samo njegov glasnogovornik, jer on izjavljuje:"elim da se osvetim Onome koji vlada gore". ujmo bolje kraj poeme Ulanem: Ako neeg ima to je kadro da uniti, Baciu se k njemu ne tedei sebe, Slobodan da svet u ruevinu obratim. Da, svet ovaj to je zastor izme mene i bezdana, Razbiu ga u hiljadu paradi Snagom prokletstva mojih; Zadaviu u zagrljaju svom njegovu istinu groznu mu stvarnost, U mojim zagrljajima umree on bez rei, Sav e se u nebie, u prah sruiti, Uniten bie, da ga ne bude: Da, ivot, to e upravo biti to!" Pie: Riard Vurmbrant Autor: SerbianFighter : Proklinje itavu ljudsku rasu ta je sve o arobnjaku praznih depova ispriala njegova erka

U Ulanemu Marks postupa tano kao avo - on predaje prokletstvu itavu ljudsku rasu. To je bez sumnje jedina drama na svetu u kojoj su svi akteri potpuno svesni svoje sopstvene iskvarenosti, uostalom oni se ne boje da to izloe i to ine s ubeenjem. Nema ni crnog ni belog. Tu nema ni Klaudija ni Ofelije, ni Jaga ni Dezdemone, sve je crno i otkriva crte Mefistofelove. Sve linosti su Satanini pomagai, iskvarene su i uklete. U vreme kada je pisao ovo, Marks - taj rani genije - nije imao ni dvadeset godina. On je ve bio stvorio program za svoj ivot. U njemu nema ni jedne rei o sluenju oveanstvu, proletarijatu ili socijalizmu. On eli da dovede svet do njegove propasti. On eli da uzdigne tron "iji e zid biti drhtaj ljudski..." Priblino iz ovog perioda datiraju neki pasai s tajanstvenim, u neem, reima iz prepiske izmeu Karla Marksa i njegovoga oca. Sin pie:- "Zavesa je pala. Moja Svetinja svih Svetinja se razderala, trebalo je postaviti nove bogove". Ove rei, napisane 10. novembra 1837, su rei mladog oveka koji je, sve do tada, ispovedao hrianstvo. Oevo pismo On je pre toga izjavljivao da je Hristos u njegovome srcu. Od tada vie nije bilo tako. Ko su ti "novi bogovi" koje je on bio stavio na njegovo mesto? Otac mu odgovara: - "Uzdran sam i nisam insistirao na objanjenju u vezi s tim veoma tajanstvenim problemom, iako mi to izgleda veoma sumnjivo". Kakav je to tajanstveni problem? Ni jedan Marksov biograf nije jo uvek ponudio objanjenje tih udnih rei. Verner Blumberg u svojoj knjizi Portrait de Mard citira jedno pismo Marksovog oca sinu. Ono je pisano 2. marta 1937. godine: _"Tvoje napredovanje, nada da jednoga dana ugledam tvoje ime veoma na glasu i tvoje blagostanje na ovome svetu nisu jedine elje mojega srca. Sve je to, istina je, san koji odavno sanjam; mogu, meutim, da te uverim da me njegovo ostvarenje ne bi uinilo srenim. Ali ako tvoje srce ostane isto, ako bude kucalo za oveanstvo i ako i nikakav avo ne bude uspeo da ga lii najplemenitijih oseanja, samo u tada ja biti savreno srean". Ko je to iznenada nagnao oca da izrazi strah zbog avolskog uticaja na svog mladog sina, sve do tada dobrog hrianina? Nisu li to bili komadi u stihovima koje je bio primio od sina kao poklon za svoj pedeseti roendan? Evo jo jednog citata u kojem Marks, u svojoj poemi O Hegelu, sam razotkriva svoju misao koju je Hegel inspirisao: - "Nauavam rei spletene u klupko avolsko, i svak neka veruje kao istinito ono to je odabrao da promilja". Dua za pakao Na drugom mestu, u pesmi Bleda devojka on priznaje: I tako, izgubih nebo, I znam to veoma dobro. Dua moja doskora verna Bogu Obeleena za pakao bi".

Ovo ne zahteva komentar. U poetku je Marks imao umetnike ambicije. Meutim, njegove poeme i drame, liene knjievne vrednosti, nisu imale nikakvog uspeha, one su, meutim, korisne jer nam otkrivaju stanje njegovog srca. Neuspeh u slikarstvu i arhitekturi dao nam je jednog Hitlera - neuspeh u dramskom rodu jednog Gebelsa. Neuspeh u filozofiji i slikarstvu nam je, shodno tome, dao dvojicu drugih ratnih zloinaca Rozeberga i Streichera. to se Marksa tie, on je bio prinuen da se okane poezije, on je u ime Satane zapoeo revolucionarnu pobunu u drutvu koje nije umelo da oceni i prizna njegova dela. Oevidno, tu se radi o jednom motivu - meu drugima - o motivu apsolutne pobune. I jo jedna stvar: njega su mrzeli kao Jevrejina. Dve godine kasnije mladi Marks je napisao doktorsku tezu O razlici izmeu filozofije prirode kod Demokrita i Epikura u kojoj usvaja, u predgovoru, Eshilovu izjavu: - "Ja gajim mrnju prema svim bogovima". On ublauje pomalo takvo tvrenje govorei da je on protiv svih bogova na zemlji i na nebu koji ne priznaju kao vrhovno boanstvo savest ljudi - svest ovekovu. Marks je bio deklarisan neprijatelj svih bogova - i to on koji je svoj ma bio otkupio od Kneza tame. On je sebi bio odredio kao cilj da oveanstvo u celini povue u bezdan propasti i da mu se i sam tamo pridrui smejui se gromko. Da li je Marks stvarno kupio svoj ma od Satane? U jednoj knjizi koja nosi naslov The Moor and the General - Remembrances about Marx and Engels - izdanje Dietz, Berlin, 1964. - njegova erka Eleonoranam pria kako se, dok je bila mala, zajedno sa svojim sestrama, njen otac alio priajui im prie. Bila je meu priama jedna koju je ona volela vie od drugih; u njoj je bilo rei o izvesnom Hans Rockleu. Ali dajmo re njoj: - "Pria o njemu je trajala mesecima, jer to je bila pria kojoj nikako nije bilo kraja. Hans Rockle je bio arobnjak... imao je prodavnicu igraaka... i mnogo dugova! Uprkos njegovim arobnjakim svojstvima kesa mu je uvek bila prazna, pa je bio prinuen da proda avolu, deo po deo, sve svoje prekrasne stvarice koje su mu pripadale... Mnoge njegove dogodovtine su bile zastraujue i nama se dizala kosa na glavi". Da li je normalno da otac porodice tako pria svojoj deci o groznim stvarima koje se tiu prodavanja avolu svega onoga to im je najdragocenije? Robert Payne, u svom delu Marks aludira na sve ovo s obiljem drugih detalja koji lie na ono to nam prua Eleonora. On insistira na injenici da je Rockle, onaj arobnjak, bio veoma nesrean i da je upravo teka srca na kraju pristao da ustupi svoje igrake - trudei se do poslednjeg momenta da ih zadri za sebe. Meutim, on je potpisao ugovor s avolom i nije bilo naina da se to sve izbegne. Pie: Riard Vurmbrant Autor: SerbianFighter : Sklapao ugovor sa avolom Marks je imao viziju sveta koji je svojsktvo pakosti Autor dodaje. - "Te beskrajne prie su bile, najverovatnije, jedna autobiografija... Marks je imao viziju sveta koji je svojstvo Satanino, on je imao u sebi pakosti zbog tog svega. Uostalom, on je

pokatkad - kako izgleda - bio svestan da vri delo Zla." Kad je okonao pesmu Ulanem i druge svoje mladalake spise u kojima priznaje da je sklapao ugovor s avolom, Marks jo nikako nije razmiljao o socijalizmu. On ga je ak napadao. On je bio urednik jedne nemake revije - Rheinische Zeitung - "koja ak nije priznavala teorijsku vrednost komunistikim idejama u njihovom sadanjem obliku, i koja je jo manje elela njihovu praktinu realizaciju, nalazei da su, u svakom pogledu, nemogue... Pokuaji od strane masa u cilju njihovog unapreivanja i promicanja bivaju, umesto primanja, doekani pucnjavom topova istoga trena kada postanu neka opasnost...". Stigavi do tog stadijuma Marks je sreo Mozesa Hesa, oveka koji e u njegovom ivotu odigrati najvaniju ulogu, koji e ga navesti da prigrli ideal socijalizma. No to nije ono to kae Hes o tom predmetu: - "To je doktor Marks - moj idol - koji e zadati konani udarac religiji i politici Srednjeg veka". Zadati zavrni udarac religiji" - to je dakle njegov glavni cilj. Jedan drugi prijatelj Marksov iz toga perioda, Georg Jung, pie o tome na jo jasniji nain 1841. godine: "Marks e sigurno proterati Boga s njegovoga neba i sam e mu suditi. On smatra da je hrianska religija najnemoralnija meu religijama". Nta udno jer je Marks verovao da su prvi hriani ak davili ljude i jeli njihovo meso. Takva su dakle bila vienja onih koji su posvetili Marksa u tajne satanizma. Potpuno je lano, u krajnjem sluaju, da je on gajio veliki drutveni ideal pomaganja oveanstvu i da je stoga usvojio - jer, religija je u njegovim oima bila prepreka za realizaciju tog ideala - jedan takav antireligiozni stav. Upravo je suprotno. Marks je mrzeo sve bogove bez izuzetka, sve do samog imena bog. On se pojavi dobrovoljno da "Boga odgurne udarcem nogom". Socijalizam je za njega samo mamac koji privlai proletere i intelektualce tom avolskom idealu. Kada su Sovjeti u poetku svoje vlasti prihvatili parolu - "Proterajmo kapitaliste sa zemlje i Boga s neba", oni su jednostavno time izrazili vernost nasleu primljenom od Marksa. Gore sam ve govorio o inverziji imena kao postupku u sferi crne magije. Inverzije su do te mere ukorenjene u misli Marksovoj da ih on koristi na svakom mestu. Na Prudonovu knjigu Filozofija bede on odgovara knjigom kojoj daje naslov Beda filozofije."Mi treba da koristimo - kae on umesto oruja kritike kritiku orujem" - i slino. Zar vam nakostreeni Marks sa svojom kosom i bradom nije nikada nametao pitanje? Ljudi njegovoga doba nosili su uglavnom bradu, no ne onakvu kakva je njegova! Ni kosu tako dugu. Marksov izgled je tipian za pristalice Doane utkot, svetenice jedne ekstravagantne sekte iji su lanovi verovali da imaju odnose sa demonom ilohom. Zanimljivo je istai da je jo 1814. nekih ezdeset godina nakon njegove smrti "grupa Chatham od Southcottians ubrajala meu svoje lanove jednog vojnika Demsa Vajta, koji se, nakon vremena provedenog u slubi u Indiji, vratio da rukovodi grupom u mestu, irei jo uvek uenje Doane, pridajui mu izvesnu komunistiku boju" Karl Marks nije javno govorio o metafizikim stvarima, ali mi moemo da rekonstruiemo njegovu misao pozivajui se na ljude koji su bili u vezi s njim. Meu njima je i Mihail Bakunjin, lan Prve internacionale, koji je pisao: - "Satana je prvi slobodni mislilac i spasitelj sveta. On oslobaa Adama i ispisuje na elu njegovom znak ovenosti i slobode navodei ga da se ne pokorava"

Bakunjin se ne zadovoljava samo panegirikom Luciferu, on istovremeno stvara program konkretne revolucije. - "U ovoj revoluciji - pie on - moraemo da probudimo avola u narodu i da u njemu razbudimo najopakije strasti. Upravo je s tim Bakunjinom, iji je program bio tako neobian, Karl Marks stvorio Prvu internacionalu. Upravo nam Bakunjin i otkriva da je Prudon, drugi veliki socijalistiki mislilac, i u to vreme prijatelj Karla Marksa, "oboavao Satanu". Prudona je Marksu predstavio Hes; on je imao takoe isti stil s kosom i bradom tipian za pristalice sekte satanista Doane utkot u XIX veku. U svom delu O pravdi u revoluciji i u Crkvi Prudon izjavljuje i to da je bog prototip nepravde. "Mi osvajamo saznanja uprkos njemu, mi sebi obezbeujemo blagostanje uprkos njemu, mi smo jo u drutvu uprkos njemu. Svaki korak napred jeste jedna pobeda kojom mi nadvladavamo boanstvo". Robovi On govori u zanosu: - "Bog je glupost i kukaviluk, Bog je hipokrizija i la, Bog je tiranija i beda - Bog je ono loe. Svuda gde se ljudi klanjaju pred oltarom, kao robovi kraljeva i svetenika bie osueni... Zaklinjem se, o Boe, rukom podignutom prema nebu da ti nisi nita drugo nego ubica moga razuma, skiptar moje savesti... Bog je u sutini anticivilizovan, antiliberalan i neovean". Prudon izjavljuje da je Bog rav jer je ovek, delo njegovo, rav. Ali takve misli nisu originalne - obino ih sreemo u molitvama Sataninog kulta. Kada se kasnije posvaao s Prudonom Marks je napisao knjigu u kojoj je pobijao njegovu Filozofiju bede, u kojoj se nalaze i gore navedena mesta. Pie: Riard Vurmbrant > Odgovori ^ Povratak na vii nivo >> Sledea strana >Verzija za PC