Pojmovno odreenje menadzmenta Od drave do specifinih drutvenih grupa oznaava upravljanje privrednim preduzeima u smislu donoenja odgovarajuih oduka

i preduzimanja akcija za ostvarivanje ekonomskih performansi. Obuhvata ekonomske finansiske i tehniko!tehnoloke aspekte. " uem smislu se bavi istraivanjem problema upravljanja odreenim poslovima. Proces planiranja organizovanja voenja odnosno liderstva i kontrole napora svih u organizaciji da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi. #etiri osnovne aktivnosti $planiranje organizovanje voenje i kontrola. Planiranje ! %onose se odluke o ciljevima organizacije i osmiljavaju se akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. " procesu konkretnog planiranja polazi se od izbora ciljeva koji su bitni za organizaciju. &atim se odreuju pojedinani ciljevi za svaki deo organizacije pa programima na osnovu kojih e se postavljeni ciljevi ostvariti. Organizovanje $ pretvaranje donetih odluka u akcije i odreivanje naina kako da se postavljeni ciljevi ostvare. Obuhvata odreivanje resursa podelu rada aktivnosti za ostvarivanje ciljeva grupisanje svih aktivnosti i poslova podelu konkretnih zadataka ovalaenja i odgovornosti. 'ostvo $ liderstvo $ obezbeivanje vostva u smislu korienja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i tako ostvarili ciljeve organizacije. (ontrola $ omoguava da se sve planirane aktivnosti ostvare. "kljuuje vie aktivnosti odjednom) definisanje standarda merenje performansi monitoring i kreativne akcije. *+&,-#-.+ /0'+.+1j+ " %23-1-/+1j" 421+%&421.+ %raker razdvaja dva nivoa razmatranja menadzmenta) men. svake organizacije5drava i njene aktivnosti vojska crkva6 i men. privredne org.5upravljanje preduzeima u privrednoj sferi6. /istem autoriteta je organizacioni i administrativni aspekt po kome je menadzment sistem vlasti. /istem autoriteta i moi kojom menadzeri raspolau u procesu upravljanja. /istem klase ili elite je socioloki pogled na upravljenje u oviru koga se ljudi koji obavljaju menadzerske delatnosti posmatraju kao posebna klasa. /toner) upravljanje ima 7 bitne karakteristike) da profesionalci svoje odluke donose i zasnivaju na optim principima da svoj profesionalni status postiu na osnovu rezultata svoga rada i da potuju precizne etike principe i tako tite interese svojih klijenata. %anijel 'ren menadzment je grupa aktivnosti koje obuhvataju obavljanje odreenih funkcija u cilju korienja ljudskih napora radi ostvarivanja odreenih ciljeva.

*+&'O8 4-/,-O O 421+%z421." /umerska civilizacija se navodi kao prvi primer postojanja menadzmenta i to u oblasti velikih javnih radova dravne uprave i rada svetvensta. " 2giptu pri gradnji piramida se mogu nai prvi podaci o uspesnom menadzmentu. Pisani trag potie iz drevne vavilonske drave za period od 99:: do ;<:: pne. =:: pne. " (ini dokumenti o upravljanju vojskom. +ristotelove ideje o upravljanju) ;. ideja o specijalizaciji rada 9. o grupisanju poslova. 7. o centralizaciji>decentralizaciji i delegiranju autoriteta. ?. o sinergiji 5@celo je prirodno superiornije od delova@6 A. o liderstvu 5B(o nikada ne naui da slua $ moe biti dobar komandant@6. *azvoj mislio o upravljanju nastaje industriskom revolucijom krajem ;C. i pocetkom ;D. veka. Proces prelaska sa kune na fabriku proizvodnju. .o vreme se moe oznaiti kao Bupravljanje putem pokuaja i greaka@. *obert Oven reformator ukupne misli $ eleo da promeni fiziko socijalno i ekonomsko okruenje za svoje radnike. #arls EebidF $ isticao veliki znaaj specijalizacije rada podele rada kontrole trokova i podeli profita zaposlenima. %anijel 4ek (alum $ pravilna podela rada i odgovornosti na linosti od autoriteta. Pristup mu se temeljio na) disciplini specifikaciji i detaljno razraenom poslu redovnom informisanju plaanje po uinku. (,+/-#1+ G(O,+ 421+%z21.+ %va osnovna pravca) teorija administrativnog upravljanja i teorija birokratskog menadzmenta. Osnovna karakteristika ove kole to posveuje panju upravljanju preduzeem u celini na poboljanje ukupne organizacije preduzea i org. proizvodnje zanemaruje pojedince koji se iskljuivo tretiraju kao izvrioci odreenih radnih zadataka. 1ajznaajnija karakteristika naunog upravljanja odnosila se na zapostavljenje psiholokih potreba zaposlenih i zanemarivanje drutvenih odnosa u organizaciji. .2O*-8+ 1+"#1OH "P*+',j+1j+ 32%2*-( .28,O* $ nauno upravljanje zapoinje njegovim radovima. /matra se tvorcem naunog upravljanja. Prvi uveo primenu naunih metoda u prouavanje ljudskog rada. *anija praksa definisanja rada na osnovu pogaanja i tradicije zamenjena je uoptavanjem iskustva iz prakse koja ako se pravilno formuliu i ispravno primene dovode do rezultata. ? osnova principa) ;. razvijanje i primena novih naunih metoda u prouavanju. Planiranju i obavljanju aktivnosti umesto iskustvenih metoda. /misao u naporu menadzera da se nae najbolji nain da se posao obavi. 9. insistiranje na primeni naunh metoda u realizaciji posla. /misao ja u pravilnoj oceni menadzera u izboru radnika koji e raditi na osnovu naunih metoda. 7. selekcija i obuavanje radnika za rad na odreenim poslovima. ?. podela rada i specijalizacija u cilju poveanja efikasnosti. .ejlor je osniva studije vremena tj. "veo raslanivanje svakog rada na sitne delove i izvrio merenje vremena potrebnog za isti. .vorac je i funkcijalnog sistema organizacije preduzea koji predvia strogu podelu rada izmeu rukovodilaca i radnika. 1egativno $ radnici se bojali otkaza ako ne budu dovoljno produktivni to je dovelo do udruenja u sindikate.

(,+/-#1+ O*H+1-&+I-O1+ .2O*-8+ +nri 3ejo $ osniva klasinog menadzmenta. 4nogo se bavio organizacijom i upravljanjem. /ve aktivnosti podelio u = grupa) ;. tehnike!svi procesi proizvodnje 9. komercijalne!kupovina prodaja i razmena. 7. finasiske!pribavljanje finanskih sredstava i kapitala uz njihovo korienje. ?. aktivnosti i funkcije obezbeenja A. raunovodstvene! izvetavanje evidencija i statistika. =. administrativene!upravljanje. 3ejovih ;? principa menadzmenta) podela rada autoritet disciplina jedinstvo komandovanja jedinstvo usmeravanja podreivanje individualnog interasa optem dobru nagraivanje prema radu centralizacija hijerarhija red i poredak pravinost stabilan sistem poloaja inicijativa duh zajednitva. Eirokratsko upravljanje 4aksa 'ebera !/e smatra tvorcem birokratskog menadzmenta. &asniva na racionalnom pristupu organizaciji. " okviru ove organizacije vri se precizna podela posla a rukovodioci se biraju na osnovu znanja i strunosti. Ovaj tip organizacije karakteriu) jasna podela autoriteta hijerarhiski definisani poloaji i funkcije tehnike kvalifikacije formalnim ispitima ranije steenim obrazovanje i obukom postavljenja a ne izbor rukovodstva jasno i precizno programirana karijera i fiksna zarada pravila disciplina i kontrola koja je definisana obavezama rukovodioca da postupa vrstim i krutim procedurama. " ovakvoj organiz. .eko dolazi do promena lako do nezadovoljstva radnika. .ri tipa autoriteta) racionalno!pravni voa5autoritet utvren poloajem ili rangom6 tradicionalni voa i harizmatini voa. .2O*-8+ 42J",j"%/(-0 O%1O/+ Prekretnicu u razvoju misli o upravljanju postavlja pojava kole meuljudskih odnosa. Osnovne predpostavke da su ljudi drutvena bia da rad u organizaciji obuhvata ne samo tehnike faktore ve podrazumeva i usmeravanje ljudi i odnosa izmeu njih. 0otornski efekat $ porast proizvodnih rezultata zbog pomeranja zaposlenih sa jednog na drugo radno mesto ime je eliminisana monotonija na radu. Eio je povezan sa meuljudskim odnosima u kojima su se i zaposleni pitali ime su radnici postali znaajan faktor i u procesu rada. 'isok moral utie na zadovoljstvo na poslu a ono na poveanje performasi. Prestavnici) 4ejo 4unsterberg5osniva industriske psihologije6 0O.O*-1/(- 2(/P2*-42. Od ;D9?. do ;D77. polazna hipoteza menjanje osvetljenja i provere promene uinka radnika. %rugi eksperiement sa = devojaka i od super uslova do oajnih $ poveava se produktivnost zato to su osetile da su znaajne od strane rukovodstava 5u sutini6. 2ksperimente je vrio 2lton 4ejo.&akljuak koji je sledio je da su oseaji mnogo vaniji od svih ekonomskih faktora. *adnik ima sannu unutranju potrebu da pronae svoje okruenje svoju sredinu kojoj bi pripadao a ako se to ne ostvari dolazi do frustracija a kao posledice frustracija javljaju se umor i monotonija. 0otor efekat $ panja koju rukovodioci posveuju zaposlenima i brigu o njihovim potrebama.

E-028'-O*-/.-#(2 .2O*-82 Osnov bihej. .eorije menadzmenta jeste istraivanje oveka i njegovog ponaanja u procesu rada. Ova teorija se zalae za odreene promene u rukovoenju tehnologiji proizvodnje i organizacionoj strukturi preduzea nastojei da ublai autoritarno rukovoenje i istakne radnika kao linost. %olazi do uvoenja odluivanja i na niim hijerarhijskim nivoima. (ritike na ove teorije su da je njihov pristup preuzak. ('+1.-.+.-'1+ .2O*-8+ 1auke o upravljanju su stvorene da bi pomogle proces menadzmenta zasnivaju se na korienju naunih metoda. (vantitativna teorija $ druga polovina 9:. veka povezana sa razvojem brojnih tehnika i metoda kao to su model mrenog planiranja Bmetod kritinog puta@ Btehnika za ocenu i reviziju projekta@ ... /ve one mogu u velikoj meri da pomognu i ree upravljake probleme. Eitne karakteristike ove teorije po *iardu 0odzetsu su primena naune analize na menadzerske probleme poboljanje sposobnosti menadzera da donose odluke usmerenost ka kriterijumima ekonomske efikasnosti oslanjanje na matematike modele veoma izraeno korienje kompjutera i informacionih tehnologija. 4atematike modele konstruiu timovi strunjaka. 4odeli na simbolian nain prikazuju sve relevantne faktore za nastale probleme i njihovu meusobnu povezanost a menjanjem vrednosti verijabli u modelu i kompjuterskim analiziranjem se dolazi i do efekata tih promena. (vantitativna ili matematika kola menadzmenta polazi od pokuaja primene kvantitativnih metoda radi optimalnog poslovanja putem upravljanja a u cilju racionalnog odluivanja. %anas se za takav pristup menadzmentu koristi pojam Bnauka o upravljanju@. 1edostaci) nemogunost primene u svim situacijama nedovoljna realnost zamena i eliminacija ljudskog faktora.

/-/.24/(- P*-/."P /istemski pristup menadzmentu ne bavi se delovima organizacija nego organizacijom kao jedinstvenim sistemom sastavljenim od meusobno povezanih delova. Preduzee se posmatra kao sloeni dinamiki sistem koji se sastoji iz vie meusobno povezanih i zavisnih podsistema i elemenata. /istemski pristup prestavlja savremeni nauni pristup fenomenu preduzea koji se odreuje kao kompleksan sistem u kome dominiraju tehniki organizacioni i instituacioni podsistemi. .ehniki podsistem se odnosi na proizvodnju i distribuciju proizvoda ili usluga ali i na istraivanje i razvoj finansije marketing... Organizacioni podsistem se odnosi na koordinaciju i integracju obavljanja procesa rada u okviru organizacionih delova i poslovnih funkcija. -stituacioni podsistem je povezan sa aktivnostima organizacije u odnosu na okruenje. Osnovni elementi svakog sistema su ljudski materijalni finansiski informacioni. Po /toneru sistem ine) podsistemi sinergija5Bcelina je vea od zbira njenih delova@ tj. 4eusobnom saradnjom se ostvaruje vea saradnja6 otvoreni i zatvoreni sitemi 5otvorenost $ povezanost sa okruenjem zatvorenost $ nesaradnja sa okruenjem6 granice sistema 5svaki sitem ima svoju granicu koja ga odvaja od okruenja6 tokovi 5tokovi informacija materijala i energije i povratne informacije 6.

/-."+I-O1- P*-/."P 1astaje uporedo sa promenama u okruenju organizacije. Pristup polazi od toga da ne postoji Bnajbolji nain@ nego da nain upravljanja zavisi od konkretne situacije i uslova tj. ako je okruenje relativno stabilno i poslovne operacije i performanse e biti lako predvidive i obrnuto. &akon situacije po kome su menadzeri morali pernamentno da analiziraju specifine okolnosti u kojima se njihove organizacije nalaze i da u skladu sa tim definiu koncepte upravljanja. %zoan 'udvord ! njegovo istraivanje je dovelo do situacionog pristupa. &akljuak istraivanja je da tehnologija ima izuzetno veliki znaaj i uticaj na poslovni uspeh organizacije. /ve aktivnosti menadzera zavise od konkretne situacije u kojoj se organizacija nalazi tako da ne postoji najbolji nain za organizovanje jer ni svaki nain organizovanja nije podjenako efikasan. *azvija se koncept strategiskog upravljanja.