You are on page 1of 4

PRAVO I SILA Pravo i sila danas predstavljaju razliite pojmove.

Ali ako ih poblie osmotrimo, brzo e nam biti jasno da prvo direktno proizlazi iz drugoga. Jedini nain reavanja konflikata u ivotinjskom svetu je to slobodno moemo ustvrditi sila. Jaa ivotinja nadvladava, ubija, prodire slabiju; ta se injenica moe dokazati navoenjem sasvim jednostavnih primera. Stoga nam je sasvim prirodno da prihvatimo da je i praovek primenom sile reavao svoje konflikte interesa. U onim omanjim hordama u kojima su ljudi po rezultatima istraivanja kompetentnih naunika u poetku iveli, po svemu sudei je vea snaga miia odluivala ija e se volja potovati. Na jednom kasnijem razvojnom stupnju snazi miia pridruuje se i upotreba odreenih orua, tavie, u velikoj meri je potpuno i zamenjuje, pa e tada pobedu odnositi onaj ije je oruje bolje, odnosno onaj ko spretnije barata njime. Sa pojavom oru ja sve veu ulogu dobija duhovna superiornost, da bi uskoro i potpuno potisnula znaaj sirove snage. Krajnji cilj borbe, meutim, sve vreme ostaje isti: to, naime, da jedna strana, kao rezultat nanetih joj povreda, bude prinuena da odustane od svoje prvobitne namere ili od daljeg pruanja otpora, uklanjajui time prepreku da druga strana zadovolji svoje potrebe. Sila ovaj svoj cilj postie najefikasnije onda kada protivnika trajno ukloni, tj. ubije. Protivnik na taj na in biva onemoguen da vie ikada nasrne na njega, a primer njegove sudbine e, s druge strane, i druge potencijalne neprijatelje odvratiti od toga da slede njegov primer. elja za ubistvom moe se pripitomiti, tj. promeniti, npr. idejom da se neprijatelj mo e korisno upotrebiti ukoliko ga, onako zaplaenog, ostavimo u ivotu. U tom sluaju sila se zadovoljava time da podjarmi i osvoji neprijatelja. To je po etak potede neprijatelja; tada pobednik, meutim, mora da rauna na to da kod pobeenoga kipti elja za osvetom, ime smanjuje svoju bezbednost. Tako, dakle, izgleda prvobitno stanje, vladavina vee sile, vlast sirove snage koja ponekad ima i intelektualnu potporu. Ovaj se reim kao to znamo tokom evolucije promenio, utoliko to je iz sile postepeno proizalo pravo. Tu je promenu omoguilo to to je bezgranina mo neke snane jedinke bivala sve vie paralisana i uravnoteavana udruivanjem vie jedinki. Sila se, dakle, moe slomiti udruivanjem, i ta novonastala mo ovako udruenih jedinki zapravo ve znai pravo naspram moi i sile jedne jedinke. Pravo je, dakle kao to vidimo vlast jedne zajednice. Ali to jo uvek jeste sila, spremna da se okrene protiv bilo koga ko joj se suprotstavi; isti su joj ciljevi i istim se instrumentima slui; jedina stvarna razlika je u tome to ovo vie nije sila jedinke, ve zajednice. Za ostvarenje ovoga prelaza potrebno je ispuniti jo jedan uslov: udruivanje mora biti trajno i stalno. Jer, ako bi cilj bio samo sru iti jednog monika i ako bi se nakon njegovog uspenog ruenja zajednica ponovo raspala, onda bi takva akcija postigla tek vrlo kratkotrajan rezultat. Slede om prilikom bi, naime, neko ko se osea dovoljno jakim, ponovo teio apsolutnoj vlasti, pa bi se tako ova igra u nedogled ponavljala. Zajednica, dakle, mora biti trajna i organizovana, ona mora doneti odreene propise a to su zakoni koji e spreiti svaku eventualnu

pretnju pobune; a za pridravanje tih propisa ona mora stvoriti organizacije, institucije vlasti koje e uvati zakonske propise i obavljati legalne akte nasilja prilikom njihovog krenja (u naim drutvima za to slui osoblje sudova, zatvora, policajci i andari, itd.) Odnosi snaga su prilino jednostavni sve dok je re o zajednici priblino jednako snanih lanova. Zakoni date zajednice zatim propisuju kolike koli ine line slobode jedinka mora da se odrekne kako bi se obezbedio miran su ivot. Ovakvo stanje mira ostvarivo je, meutim, samo u teoriji, u stvarnosti se injenice komplikuju time to datu zajednicu ve od samoga poetka ne ine jedinke jednake moi, nego npr. mukarci i ene, odrasli i deca, pobednici i pobeeni u ratovima, od kojih kasnije mogu nastati gospodari i robovi. Tako u zajednici pravo postaje izraz nejednakih odnosa moi. Ono se kroji po meri monika, a porobljenima se ostavljaju samo minimalna prava. Na taj na in pravnim odnosima u zajednici sa dve strane preti poremeaj ravnotee. S jedne strane, pokuaj pojedinih monika da se oslobode ogranienja koja vae za svakoga i da se iz vladavine prava vrate u vladavinu sile; s druge strane, pak, stalna te nja potlaenih da sebi pribave veu mo i da to promenom zakona legalizuju. Ta tenja za jednakim pravima postaje znaajna naroito onda kada u zajednici dolazi do pomeranja u odnosima moi, to moe biti rezultat razliitih ekonomskih ili istorijskih momenata. A pravo se zatim ili prilago ava novonastalim odnosima moi, ili se pak a ta situacija je znatno ea vladajue klike nisu spremne da prihvate tu promenu, to onda dovodi do pobune, to e rei do privremenog obustavljanja vladavine prava i do novih nasilnih okraja, po ijem svretku stupa na snagu jedan novi pravni poredak. Vidimo, dakle, da se nasilno reavanje konflikta interesa unutar okvira jedne zajednice nikako ne moe izbei. Pogledajmo sada ta se dogaa van okvira jedne zajednice. Istorija oveanstva je jedna stalna serija konflikata izmeu jedne zajednice i jedne ili vie drugih zajednica koje su manjeg ili vieg reda, izmeu plemena, drava, naroda, imperija i ti se konflikti gotovo uvek reavaju nasilnim aktom rata. Iako rat nije najefikasnije sredstvo za to, budui da rezultati osvajanja po pravilu nisu trajni; novonastale zajednice ponovo se rasturaju, nasilno pripojeni delovi stvaraju nove konfliktne situacije, koji zatim opet zahtevaju nasilno re enje, npr. Austrougarska monarhija. U tom pogledu se u istoriji oveanstva uoava promena samo utoliko to su raniji brojni, gotovo permanentni mali ratovi zamenjeni reim, ali utoliko razornijim velikim ratovima. Rat bi se mogao izbe i samo tako to bi ljudi formirali jednu centralnu silu kojoj bi se jedinoj dalo pravo intervencije u svakom konfliktu. Ovo bi, meutim, imalo efekta samo ako bi joj se istovremeno dala i sva potrebna mo. Prvi praktini eksperiment ove vrste je Liga Naroda, kod koje, meutim, drugi navedeni vaan uslov nije ispunjen. Liga Naroda, naime, nema sopstvenu mo , a ne moe je ni imati sve dotle dok se njene lanice nje radi ne odreknu svoje moi, ili barem jednog dela svoje moi. Za tako neto, meutim, zasada nema nade. Sve ukazuje na to da danas jo mo ideja ne moe zameniti realnu mo.

Iz svega navedenog moemo izvui jedan bitan zakljuak, a to je da pravo, koje je u poetku bilo gola sila, ni dan danas jo ne moe da se odrekne pomoi i upotrebe sile. A ako je se ipak odrekne, doi e u situaciju u kakvoj se, recimo, nalazi Liga Naroda koja moe, dodue, doneti uredbu koja e obavezivati sve njene lanice, no ona ne poseduje organizaciju moi, organizaciju sile, meunarodnu vojsku i borbene maine, koje bi uinile da te uredbe zaista profunkcioniu. Jer kako nas Eli For na to s punim pravom upozorava ni Hristos nije mirnim reima isterao fariseje i sadukeje iz crkve... Ni drave ne bi smele da se uplae da se sa svoje strane silom brane u ime razuma i u ime pravednog interesa veine ukoliko se, bilo kod pojedinaca, bilo na nivou njihove zajednice ili drugih zajednica, pojave simptomi nasilja. Jer kada bi se miroljubive, demokratske drave demobilisale i kada bi po svaku cenu iskljuivo mirnim sredstvima elele da naprave red u svetu, a kada bi se nazadne drave koje se temelje na vladavini sile koristile nasiljem za postizanje istog cilja kao to je danas stvarno i koriste onda bi za kratko vreme drave nasilja podjarmile demokratske drave i opet bismo skliznuli iz vladavine prava u vladavinu sile. U pojedinim nazadnim dravama ta tendencija je ve sada uoljiva. Doba demokratije usadilo je ljudima u due pravo umesto sile. U poslednjih nekoliko godina, meutim, sila eli da srui sve ono to su napredne istorijske epohe izgradile. Odnos prava i sile opasno se pomerio u korist sile i eventualni trijumf nasilja preti svim naim kulturnim tekovinama. To je prava akutna opasnost i od nje nam se valja braniti. Treba, dakle, svim silama poku ati da se kod ljudi zadri ideal prava i potreba za njegovim ouvanjem, i u toj sferi kako drave, tako i ljudi treba svojim ivotom da prue primer. A ivi primer je ujedno i najbolja pokretaka snaga. Ako ivi primer potvruje da je demokratski, na vladavini prava zasnovan sistem pozitivniji, onda je on ujedno i najbolja propaganda a na taj nain i najefikasnija odbrana od sejanja nasilja u op tu svest. Ekonomski pokretai drutva izvrie lavovski deo promena u drutvenim formama; a od ljudi i njihovih organizovanih formacija zavisi da li e se to dogoditi sa minimalnim brojem rtava i uvanjem opteljudskih vrednosti, te da u razvoju oveanstva dovedu do napretka, a ne do kataklizme. Dananje suprotstavljanje sile pravu na individualnom nivou zna i da individualni nagonski talas preti da podrije onu, u ljudskim du ama koliko-toliko ve razvijenu svest o zajednici, koja tera individuu da se podredi interesima veine, a s druge strane, na drutvenoj razini, samovolja autoritarnih drava preti da podrije organizovani, kodifikovani sistem funkcionisanja demokratskih drava. U svakom sluaju, obaveza je sviju nas da optu svest naroda odrimo budnom i da zajednicu vaspitavamo u demokratskom duhu. A zadatak dr ava je da odre kontinuitet drutvenog ureenja baziranog na pravu i u nekim buduim vremenima. Omladina jugoslovenskih Maara, imajui u vidu njenu tradiciju, kao i njeno sadanje raspoloenje, treba da bude na strani pravnog poretka a ne na strani poretka sile, ali nikako ne na strani onog pravnog poretka koji je neradni ki, kukaviki i koji se unapred miri sa svim i svaim, ve na strani onoga poretka

koji, u skladu sa svojim najbolje shvaenim interesima, u datim okolnostima nee prezati ni od upotrebe sredstava sile, istih onakvih kojima njega samog napadaju.

Nikola Miklo ugar (objavljeno pod pseudonimom Jano mit)

PREVOD SA MAARSKOG: Marko udi