Dr TONE FERENC

Knjiga uglednog slovenakog istoriara dr Toneta Ferenca Nacistika politika denacionalizacije u Sloveniji u godinama od 1 9 4 1 . do 1 9 4 5 . predstavlja jedinstveni dokument, koji je nastao kao rezultat dugogodinjeg naunog istraivanja. Mogli bi je ak nazvati svedokom uasnih dogaaja, koji zasluuje da bude, kao knjiga, preveden u sve jezike jugoslovenskih naroda i narodnosti i u jezike drugih naroda. Jer, knjiga nam kazuje o t o m e ta sve su nacisti nameravali da uine s malim slovenakim narodom i o tome kako su poeli da ostvaruju taj svoj sotonski plan. Pred naim oima taj dokument oivljuje potresan, trnovit put slovenakih izgnanika u Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i u brojne nemake logore. Bio je to poetak genocida nad slovenakim narodom i sledila bi mu nova i nova zloinstva, sve dok Slovenci ne bi bili germanizovani ili dok ih ne bi pretvorili u robove na nemakim grofovskim imanjima - upravo onako, kako su to zamiljali Hitler i Himler. M e u t i m , to je prepreio ustanak jugoslovenskih naroda i narodnosti pod vodstvom Komunistike partije, kao to su to, drugde u svetu, prepreile progresivne, antinacistike snage. Izuzetna vrednost knjige dr Ferenca jeste i u tome, to je znao da pronae pravi nain kazivanja - nain koji nije suhoparno nauno pripovedanje, ve slikovit i privlaan. Zbog toga brojni dokumenti it9oca ne zamaraju, oni mu zanimljivo i postepeno razgoliuju velikopotezne nacistike planove o nameravanom izgonu 2 2 0 . 0 0 0 d o 2 6 0 . 0 0 0 Slovenaca. Pred itaocem se, poput filmske slike, redaju potresne ispovesti izgnanika, njihova pisma i drugi dokumenti koji odslikavaju ivot Slovenaca u izgnanstvu, oblike njihovog antifaistikog otpora, njihov susret sa slobodom i povratak u domovinu. Na poseban nain knjiga govori o zahvalnosti

izgnanika onim porodicama u drugim bratskim republikama - naroito u Srbiji - koje su otvorenih srca naim ljudima, Slovencima, ponudile svoje domove i sve to su u njima imale. Zanimljiv je i onaj deo knjige, koji govori o tome kako je ve u davna vremena otpoeo pohod germanizacije prema Slovencima. Pojavom nacizma na naem tlu on je samo nastavio sa starom germanizatorskom politikom, samo to je tu politiku, kao to kazuje autor knjige, potencirao do krajnjih granica. Meutim, taj pohod jo nije zaustavljen. U ovo vreme on se ograniava tek na Slovence i Hrvate u Austriji, ali velikonemaki nadutei bi eleli, samo da mogu, da ga ponovno usmere prema Sloveniji. I dok ovek ita tu knjigu nehotimice se upita: Je li to bila istina? I bilo je to zaista istina, koja ne sme potonuti u zaborav. Drug Tito je u Helsinkiju lepo rekao: Moemo da oprostimo, ali ne smemo zaboraviti! Vreme, naime, nezadrivo bei i naa seanja blede. Ponekad nam se ak ini da je II svetski rat sa svim svojim strahotama, koje su bile njegov sastavni deo, ve negde daleko u prolosti. Neki ak misle da t o m prolou ne bi smeli optereivati seanje novih generacija. A Fereneva knjiga je, nasuprot t o m e , upravo in koji od zaborava spaava sve, to ni budue generacije ne smeju da zaborave. Ali autor, kao najvrsniji poznavalac te problematike, jo nije zavrio svoje delo. Njemu neprekidno polazi za rukom da u pranjavim arhivima pronae neki nov dokument, koji nudi mogunost jo potpunijeg uvida u nacistiku politiku denacionalizacije. I - zbog ega sve to? Bez poznavanja istorije i naa budunost bila bi u mraku; bili bi, kao to je to neko lepo rekao, narod bez pamenja. A upravo istorija nije sama sebi cilj, ve nam omoguava da bolje razumemo sadanjost i nasluujemo budunost. Pored ostalog nam istorija daje i arin uz iju pomo moemo, na primer, utvrditi gorku istinu koja kazuje o tome da ni dandanas jo nisu iskorenjena sva zla ovog sveta. Faizam, koji je na bojnom polju vojniki dotuen, ideoloki je jo uvek iv i jo uvek se moe pojaviti u jednom ili drugom delu sveta, iako pod novom maskom. Ba to nas opominje da se seanjima na nacistika zla ne smemo odrei. Knjiga dr Ferenca nam u tome veoma mnogo pomae. FRANC ETINC

Tone

Ferenc

NACISTIKA POLITIKA DENACIONALIZACIJE U SLOVENIJI U GODINAMA OD 1941 DO 1945

NASLOV ORIGINALA:

TONE FERENC / NACISTlCNA RAZNARADOVALNA POLITIKA V SLOVENIJI V LETIH 1941-1945 Zaloba Obzorja Maribor, Maribor 1968
PREVEO:

IVO TOMINC

UVOD Nacistika politika odnarodjavanja u Sloveniji me je zanimala ve odavno. A otkako sam poeo temeljitije da prouavam istoriju drugog svetskog rata i naroito istoriju narodnooslobodilake borbe neprekidno me je pratilo pitanje: ta su nacisti nameravali da uine sa slovenakim narodom? Problematikom nacistike politike odnarodjavanja u Sloveniji u godinama 1941-1945. kod nas su, istina, poeli da se bave neki lanci i rasprave, ali su oni bili ogranieni samo na pojedina pitanja, u prvom redu, na masovne deportacije Slovenaca. Ali, i o tim pitanjima su raspravljali nedovoljno, pre svega samo na osnovu podataka koji su bili dostupni u prvim poratnim godinama. Zbog toga sam sebi postavio zadatak da na osnovu ire prikupljenog materijala, naroito onog koji se nalazi u inostranstvu obradim nacistiku politiku odnarodjavanja u Sloveniji u celini, odnosno da obradim tri zamanija pitanja, tj. masovne deportacije Slovenaca, naseljavanje Nemaca i germanizaciju preostalog slovenakog stanovnitva u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj. O nacistikoj politici denacionalizacije u Korukoj ne raspravljam, jer je, ipak, ta problematika donekle drugaija. Da bi itaoci imali pravu predstavu o opsegu i oblicima nekih mera denacionalizacije, ukratko sam ocrtao nacistiku politiku odnarodjavanja u drugim okupiranim zemljama, naroito u onima kojima su nacisti namenili istu sudbinu kao slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, tj. potpuno pripajanje nemakom Rajhu. A da bi lake razumeli ta se dogadjalo u godinama okupacije i gde su bili koreni brojnih zala nemakih mera, prikazao sam i nemake imperijalistike pretenzije u Sloveniji do sudbonosnih dana nacistike okupacije. Bavei se ovim svojim zadatkom, naiao sam na izvesne prepreke zbog ega su neki problemi srazmerno manje obradjeni. To je, u prvom redu, to jo ne postoji odgovarajua literatura, a i materijal nekih ustanova i ureda, koji su se bavili politikom odnarodjavanja, nije sauvan ili, je pak, jo uvek nepristupaan. Gde sam sve traio i pronaao materijal za ovu knjigu, odnosno koji mi je nedostajao itaoci mogu da saznaju iz navedene literature na kraju knjige. Zahvaljujem se svima onima koji su mi na bilo kakav nain pomogli pri mom zadatku. Posebnu zahvalnost dugujem recenzentima, i to: profesorima Beogradskog univerziteta dr Jovanu Marjanoviu, akademiku dr Vasi Cubriloviu i dr Jovanu Milieviu, pred kojima sam ovaj rad branio kao doktorsku disertaciju, saradniku Instituta drutvenih nauka u Beogradu dr Duanu Biberu i direktoru Muzeja narodnog oslobodjenja u Mariboru Milanu Zevartu. Zahvaljujem se i brojnim arhivarima koji su mi pomogli pri sakupljanju grae, naroito direktoru Pokrajin-

skog arhiva u Mariboru Antonu Leskovecu, arhivaru Muzeja narodnog oslobodjenja u Mariboru Lojzetu Peniu, saradniku Instituta za nacionalna pitanja u Ljubljani dr Tonetu Zornu, arhivaru u Institutu za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani Hubertu ari, arhivarki Arhiva Jugoslavije Tonki Urbas-Savinovi, spoljnom saradniku Muzeja revolucije u Celju Ivanu Jurecu itd Moja topla zahvalnost je namenjena i arhivskim ustanovama u inostranstvu, naroito Institutu fr Zeitgeschichte u Miinchnu i vodji njegovog arhiva dr Antonu Hochu, Politisches Archivu Auswrtiges Amta u Bonu i njegovom, ve pokojnom, vodji dr Johannesu Ulrichu, Deutsches Zentralarchivu u Potsdamu, Public Record Office u Londonu, Foreign Office Library u Londonu, Glowni komisji badania zbrodni hitlerowskich w Polsce u Varavi, National Archives u Washingtonu itd I na kraju je moja iskrena zahvalnost upuena Zalobi Obzorja u Mariboru, njenom direktoru prof. Joietu Koaru i Komisiji za bive politike zatvorenike, internirce i deportirce pri Republikom odboru Saveza udruenja boraca NOV Slovenije, naroito drugovima Milku Stolfi i Zdenku Marineku, koji su se odluili da izdaju ovu knjigu i tako je prezentuju to irem krugu italaca. Tone Ferenc

PREDGOVOR

SRPSKOHRVATSKOM

IZDANJU

U elji da se to vei broj jugoslovenskih itaoca upozna sa sudbinom slovenakog naroda pod nemakom okupacijom usvojena je pobuda da se knjiga Nacistika politika denacionalizacije u Sloveniji u godinama 1941-1945 (Maribor, 1968) prevede na srpskohrvatski jezik. Realizaciju tog projekta subvencijom je omoguio Savezni sekretarijat za inostrane poslove SFRJ. Kako bi ubrzao srpskohrvatsko izdanje, u prevodu knjigu nisam ni dopunjavao niti menjao mada sam u meuvremenu i dalje tragao za novim dokumentima koji se tiu denacionalizacije u Sloveniji od 1941-1945. Meutim, ta nova dokumenta nipoto ne menjaju osnovnu sliku slovenakog izdanja knjige od pre deset godina i njen sadanji prevod. Neka pitanja iz oblasti nemake okupacije dela slovenake teritorije (kao, na primer, njenog prikljuenja nemakom Rajhu, nemakih memoranduma s teritorijalnim zahtevima u Sloveniji 1940. godine, nacistike eutanazije i si) u meuvremenu sam obraivao i u nekim raspravama, objavljenim u revijama Zgodovinski asopis i Prispevki za zgodovino delavskega gibanja. Pripremio sam i obimnu dokumentaciju izvora (323 dokumenta) o nacistikoj politici denacionalizacije u Sloveniji koja e, ove godine, izai kod izdavakog poduzea Obzorja u Mariboru. Neka mi bude doputeno da na ovom mestu izrazim zahvalnost kolegama iz Intituta za zgodovino delavskega gibanja i Filozofske fakultete u Ljubljani, te Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, a pogotovo savetniku u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove SFRJ drugu Milanu Georgijeviu, koji su svojim linim zalaganjem omoguili izdanje knjige na srpskohrvatskom jeziku. Zahvalnost dugujem i Partizanskoj knjizi i njezinim direktorima drugu Milku Stolfi i Brani Grabeljeku, prevodiocu, lektoru i svima onima koji su potpomogli izdanje ove knjige. U Ljubljani, 1. 1. 1979. dr. Tone Ferenc

I POGLAVLJE NACISTIKA POLITIKA DENACIONALIZACIJE U EVROPI OD 1938-1945 TEMELJI NACISTIKE POLITIKE DENACIONALIZACIJE Nacistika politika denacionalizacije, naroito masovne deportacije i iseljavanja, kao i nasilna germanizacija ljudi je deo alosne istorije nacionalnog socijalizma, politike doktrine i prakse najreakcionarnijeg dela nemake monopolistike buroazije, zasnovane na ideologiji nemake nacionalsocijalistike radnike stranke (NSDAP). Nacistika politika denacionalizacije u stvari je nastavak one politike nemakog imperijalizma kojom se teilo za prodorom na istok (Drang nach Osten), to jest za aneksijom opsenih predela istone i jugoistone Evrope. Nemaki prodor na istok bio je kontinuiran proces manje-vie sraunate i nasilne ekspanzije nemakih vladajuih klasa, poev od ranih razdoblja feudalizma do kraja prvog svetskog rata. Naroito sraunat taj proces je postao od polovine X I X stolea, kada je, zapravo, poeo da dobija i obeleja nacionalnih borbi, pa se i teritorijalno razvijao u vie pravaca.1 Jedan pravac je vodio iz Pruske, odnosno Nemake preko poljske teritorije koje je veliki deo Pruska anektirala nakon tri podele Poljske u drugoj polovini XVIII veka. U pruskoj, odnosno u nemakoj politici u odnosu na istone predele od tada pa nadalje uoljiva su dva vea razvojna razdoblja. U prvom razdoblju, koje je trajalo otprilike do kraja Bizmarkove vlade, nemaka istona politika je, zbog spoljnopolitikog oportunizma, obuhvatala samo poljsku teritoriju, pa i tu samo u granicama istonih pruskih pokrajina. Ali, sve ee su poele da se javljaju kritike na raun Bizmarkovih odnosa prema Rusiji, zahtevi za velikopoteznom nemakom poljoprivrednom kolonizacijom u istonoj Evropi i bojni poklii protiv Rusije, kojoj treba da rastui nemaki narod bez prostora oduzme predele koji su mu potrebni. Tako je, na primer, Konstantin Franc u svojoj knjizi Die Wiederherstellung Deutschlands jo 1865. godine zahtevao veliku germansku alijansu, koju bi trebalo da ine nemaki Rajh i dva njegova istona predela - Pruska i Austrija, i kojoj bi trebalo prikljuiti jo i Skandinavsko poluostrvo, Englesku i Nizozemsku. Po tome bi Pruska trebalo da se iri na severoistok u pravcu Gdansk-Riga-Reval, a Austrija na jugoistok. Poljsko pitanje bi trebalo reiti tako da se Poljska vie ne obnovi, nego da se ustanove tri ili etiri vazalne kraljevine (Krakov, Varava, Vilno, Kurlandija) s austrijskim i pruskim kneevima na elu. Rusija bi se, pak, sama od sebe morala okrenuti prema Istoku.2 Poznati nemaki politiki pisac Pol de Lagard (Paul de Lagarde - Btticher) je, istovremeno, razvijao svoju teoriju o tome da su granice nemakog Rajha nepogodne za ob9

ranu, pa ih zbog toga treba potisnuti na zapadu do Ardena, a na istoku preko Visle do Pinskih movara, i pri tome anektirati itavu Lotaringiju i ruski deo Poljske. Tamo bi trebalo usmeriti emigraciju nemakih ljudi i to ne u pojedinanim nego u gusto zbijenim naseljima, koja postepeno treba da prelaze u slovenske i madjarske predele, a nemaki naseljenici da planski dobijaju zemlju. Da spomenem i to da je Lagardove ultranacionalistike i antisemitske ideje prihvatio i nacistiki ideolog Alfred Rozenberg (Alfred Rosenberg).3 U drugom razdoblju nemake istone politike, otprilike od 1894. godine pa do kraja prvog svetskog rata, karakteristino je to da ta politika prelazi okvire nemake drave. Njen taktiki cilj je bio likvidacija poljskog pitanja u granicama nemakog Rajha, a strateki elja za ekonomskim i politikim pohodom dalje na istok do baltikih drava, Belorusije i Ukrajine. U to razdoblje spada i delovanje nacionalistikih i antipoljskih usmerenih organizacija Alldeutscher Verband i Verein zur Frderung des Deutschtums in den Ostmarken (od 1900. dalje Der Deutsche Ostmarken-Verein). Nasilnom germanizacijom istonih predela, prvenstveno naseljavanjem Nemaca posebno se bavila druga organizacija i u njenom borbenom programu bili su prisutni i elementi deportacione politike. Ipak, nemaka istona politika u tom razdoblju nije bila uvek podjednako intenzivna. U prvoj, oko 4 godine dugoj fazi, u kojoj su bili vidljivi naroito administrativni oblici protivpoljskog boja, koje su uveli publicistiki nastupi Bizmarka i Viljema II ujesen 1894. godine, sledila je faza protivpoljske akcije, naroito na ekonomskom podruju. Dolaskom Betman-Holvegove vlade na kormilo nastupila je umerenija faza, kojoj su se otro suprotstavljali nemaki ovinisti u spomenutim organizacijama. U etvrtoj fazi, od 1912. godine pa dalje, aneksionistike tenje nemakog imperijalizma postale su veoma izrazite i otvorene. Jula 1914. godine Aldojer Ferbant nastupila je s otvorenim zahtevom za aneksijom kongresne Poljske, baltikih pokrajina, Belorusije i Ukrajine i ni jednom do tada nemaki imperijalizam nije postavljao aneksionistike zahteve tako otro, otkriveno i nemaskirano, kao to je to uinio upravo 1914. godine. U planu je bilo razbijanje Rusije na etiri ili pet delova, a pojavio se i nacrt nemake kolonijalne dravice na Krimu. Meutim, oktobarska revolucija i za nemake imperijaliste neprijatan rasplet prvog svetskog rata onemoguili su ostvarivanje tih programa.4 Ostali pravci prodiranja nemakog imperijalizma na istok vodili su iz Austrije, koja je u spoljnopolitikom pogledu od kraja X I X veka predstavljala nekakvu predstrau nemakog imperijalizma. Jedan od pravaca je vodio preko eke i Moravske, i za ove pokrajine je jo Bizmark rekao da e njihov gospodar biti i gospodar Evrope, kao i Galicije (Potkarpatska Rusija), koja je trebalo da postane nekakva odskona daska ka Ukrajini. Drugi pravac je vodio preko Bosne i Srbije na Solun i dalje prema Bagdadu i Indiji. Trei pravac se pruao preko slovenake teritorije na Trst (za nj je Bizmark rekao da je vrh nemakog maa) i Istru i na Jadransko more, gde se ukrtao s italijanskim imperijalistikim interesima.5 Jo pred poetak prvog svetskog rata poele su da se javljaju ideje o stvaranju nekakve centralne Evrope (Mitteleuropa), Tako je K. fon Vinterteten
L

(K. von Winterstetten), u svojoj knjizi Berlin - Bagdad 1913. godine, propagirao ideju o nekakvoj konfederaciji u centralnoj i jugoistonoj Evropi koju bi trebalo da vodi Nemaka, a ekonomski bi bila autarktika. Po izbijanju prvog svetskog rata nemaki nacionalist Herman Ulman (Hermann Ulmann) u glasilu Doje arbajt (Deutsche Arbeit) obelodanjivao je svoje zamisli, koje su postale aktuelne u raspravama vezanim za program o formiranju centralne Evrope: jaanje Nemaca u Austro-Ugarskoj, nemaka kolonizacija u jugoistonoj Evropi, uspostavljanje privredne unije u srednjoj Evropi itd. A u prolee 1915. godine svoje teze o stvaranju centralne Evrope razvijao je Fridrih Nojman (Friedrich Neumann). Prema njemu, centralna Evropa bi trebalo da nastane udruivanjem Nemake, Austro-Ugarske i susednih drava i teritorija u uu jedinicu. Izmedju Nemake i Austro-Ugarske su ve zapoeli i pregovori koji su zavreni jula 1918. godine potpisivanjem carinskog i privrednog saveza tih dveju drava. Ali, poraz centralnih sila u prvom svetskom ratu onemoguio je ostvarivanje tog delekosenog sporazuma.6 Prodiranje nemakog imperijalizma na istok je privremeno zaustavilo nastajanje novih drava na pravcima njegovog dotadanjeg prodiranja: Poljske, eke i Jugoslavije, a u podjednakoj meri i promenjeni politiki reimi u Nemakoj i Austriji. Meutim, u obema dravama su i dalje ivele i delovale snage koje se nisu odrekle imperijalistikih ekspanzionistikih tenji. A naroito je imperijalistike ekspanzionistike ideje preuzeo nemaki nacionalsocijalizam. Eklektriki skrpljen iz razliitih lanih filozofskih i lanih sociolokih doktrina nacionalsocijalizam je ve u svom prvom politikom programu 25 taaka iz 1920. godine postavio nekoliko naela, koja su, kasnije, dobila svoju teoretsku obradu u Hitlerovoj knjizi Majn kamf (Mein Kampf) iz 1925. godine i u Rozenbergovom delu Der Mythos des 20. Jahrhunderts iz 1930. godine, koja je plagijat amberlajnovog rasistikog brevira Die Grundlagen des XIX. Jahrhunderts. Prve tri take programa NSDAP su traile udruivanje svih Nemaca u veliku Nemaku, ravnopravnost nemakog naroda s drugim narodima, stavljanje van snage Versajskog i Senermenskog mirovnog ugovora, stvaranje pokrajina i teritorija (kolonija) za ishranu nemakog naroda, kao i naseljavanje vika stanovnitva.7 Hitler je u svojoj knjizi Majn kamf otro kritikovao svu dotadanju nemaku spoljnu i kolonijalnu politiku, jer nije ni poveala prostor za naseljavanje nemake rase, niti je napravila probu - iako zloinaku - da angaovanjem crne krvi okrepi mo Rajha. Tvrdio je da nacionalsocijalistiki pokret mora pokuati da otkloni nesrazmeru izmedju broja stanovnika i veliine ivotnog prostora i da ciljem nemake spoljne politike moraju postati Grund und Boden, ali ne u granicama nemakog Rajha od pre 1914. godine, jer su, navodno, dotadanje granice bile sluajne. Naglasio je: Nastaviemo tamo gde su stali pre est stolea. Zaustaviemo veiti germanski pohod prema junoj i zapadnoj Evropi i okrenuemo pogled na zemlju na istoku. A ako danas govorimo u Evropi o novom 'Grund und Bodenu', moemo misliti, pre svega, na Rusiju i njoj podredjene prigranine zemlje. 8

U istom delu je govorio i o germanizaciji i tvrdio da je germanizacija rasno manje vrednih ljudi ve unapred osudjena na neuspeh i slabi krv vie rase i tvrdio da je mogue germanizovati samo tlo, a ne i ljude. Naglasio je: Sve to je u istoriji bilo korisno germanizovanog bila su tla, koja su nai preci pridobili maem i naselili ih nemakim seljacima. 9 Ako te dve misli poveemo, dolazimo do jasnog zakljuka da Nemaka mora da trai svoj ivotni prostor u istonoj Evropi, pre svega u Rusiji, i da taj ivotni prostor mora naseliti nemakim seljacima. Jo jasnije je Hitler te zamisli razotkrio u jednom neobjavljenom rukopisu iz 1928. godine. U njemu je spoljnu politiku gradjanskog drutva oznaio kao graninu politiku i naglasio da e spoljna politika nacionalsocijalistikog pokreta biti samo prostorna politika, koja nee teiti za nekim granicama koje nikada nisu neto vrsto, ve samo za pridobivanjem novog ivotnog prostora. Nekadanju nemaku kolonijalnu politiku je oznaio priglupom, jer nije raunala s tim da Nemaka u Evropi ima slabiju bazu nego bilo ko od njenih kolonijalnih suparnika, da kolonije ne mogu pomoi domovini, a o njihovoj sudbini je konano reeno na evropskom tlu. Zbog toga bi morali jaati poloaj Nemake u Evropi, jer ve iz prehrambenih ili operacijskih razloga nije svejedno da li neki narod ima u ratu 560.000 ili milion kvadratnih kilometara vlastite teritorije. A, pre svega samo prostornom politikom u Evropi bi potisnuti ljudi mogli da ostanu sauvani za na narod i vojnu upotrebu. 500.000 kvadratnih kilometara vea teritorija u Evropi moe da ponudi milionima nemakih seljaka nove domove, a nemakoj narodnoj snazi moe da stavi na raspolaganje milione vojnika za odluujue trenutke. Jedino podruje koje je u Evropi dolo u obzir za takvu prostornu politiku bila je Rusija. Retko naseljeni zapadni pogranini predeli koji se granie s Nemakom i koji su ve nekada primili nemake kolonizatore kao nosioce kulture dolaze u obzir i za novu evropsku prostornu politiku nemakog naroda. Nemaka mora odbaciti tenje za tim da postane svetska industrijska ili trgovaka sila i sve svoje snage mora upotrebiti za pridobivanje dovoljnog ivotnog prostora za narednih sto godina. Hitler je vrlo podrobno iskazao i to kako zamilja germanizaciju, za koju je u knjizi Majn Kamf tvrdio da je mogua samo za tlo a ne i za ljude. Nacionalna drava ne bi smela ni pod kakvim uslovima anektirati Poljake s namerom da bi jednog dana od njih napravila Nemce. Upravo obrnuto, te rasno tudje elemente mora da izdvoji i ne dozvoli razvodnjavanje krvi vlastitog naroda, ili ih, pak, mora jednostavno sve odstraniti, a gazdinstva, koja e na taj nain postati slobodna, dati vlastitim ljudima. 10 Tim reima je Hitler jasno naznaio sudbinu miliona ljudi koji su iveli u istonoj Evropi, koju su nacionalni socijalisti otvoreno proglasili svojim ivotnim prostorom. Sve to ne bi bilo rasno podobno za germanizaciju, trebalo bi jednostavno deportovati. Tako se idejama o nemakom ivotnom prostoru i nemakoj kolonizaciji u istonoj Evropi vrlo brzo pridruila i zamisao o masovnim deportovanjima Poljaka, Rusa itd. Kakvog opsega bi trebalo da

budu deportacije je u prolee 1934. godine Hitler rekao Hermanu Rauningu: Dunost nam je da denacionalizujemo, kao to nam je dunost da se brinemo za rasplod nemakog stanovnitva. Moraemo razviti tehniku denacionalizacije. Sta to znai denacionalizacija, pitate me. Da li nameravam odstraniti itava ljudska plemena? Da, tako nekako.11 Svojim ciljevima, koje je u manje ili vie jasnom obliku sadravao program nacistike stranke iz 1920. godine i koje je Hitler izneo u svojoj knjizi Majn Kamf i spomenutom rukopisu iz 1928. godine, Hitler je ostao veran do kraja. U odredjenim uslovima je iz taktikih razloga, dodue, davao drugojaije izjave i sa Sovjetskim Savezom ak sklopio pakt o prijateljstvu, ali je u poverljivim krugovima iskreno i neprekidno naglaavao da njegov rat nije konvencionalan rat protiv zapadnoevropskih zemalja, ve revolucionarni rat protiv Sovjetskog Saveza, pa je ak i neposredno pred krahom treeg Rajha, to jest februara 1945. godine naglasio: Prema istoku, samo prema istoku se moraju rairiti nae ivotne vene. 12 Osnovne Hitlerove ideje o politici denacionalizacije razvijali su dalje drugi vodei nacisti. Medju njima je, bar u prvo vreme, najaktivniji vodja Glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS i kasniji ministar za poljoprivredu Valter Dar, autor brojnih lanaka o nordijskoj rasi, seljacima kao novom plemstvu itd. Njegov zahtev o jedinstvu krvi i tla (Blut und Boden), to jest da mora seljako imanje pripadati samo dobroj rasi, postao je jedan od temelja nacionalsocijalistike ideologije i dobio je svoj vidan izraz u takozvanom zakonu o nasledjivanju seljakog imanja (Reichserbhofgesetz), 13 Ali, Valter Dar nije se bavio samo teoretskim raspravama o jedinstvu i povezanosti dobre rase i poljoprivrednog imanja, ve i politikom istonog prostora. Tako je, na primer, ve u leto 1932. godine na sastanku u Minhenu govorio o sutinskim potezima te politike. Njegova zamisao je bila da u Evropi treba formirati nekakav savez drava, kome e u sreditu biti velika centralna drava kao elino jezgro ukljuujui Austriju, eku i Moravsku, a oko nje treba da budu manja i srednja nesamostalna dravna tela, kao to su baltike dravice, od Istonog mora odrezana Poljska, vea Madjarska, podeljena Srbija i Hrvatska, smanjena Rumunija, podeljena Ukrajina, junoruske i kavkaske drave itd. Sve te drave bi trebalo vezati zajednikom vojskom, privredom i valutom, zajednikom spoljnom politikom itd. U tom dravnom savezu bi trebalo pravilno izjednaavati populacijsku politiku, tako da se slovenski elemenat ne bi suvie razmnoio. Trebalo bi potovati naelo da zemlju moe posedovati samo nemaka gospoda, dok bi strani seljaci postali radnici, to jest sezonski poljoprivredni radnici i nekvalifikovani industrijski radnici. U Nemakoj bi trebalo izdati zakon po kome bi imanje mogao da nasledi samo jedan sin, dok bi drugi ili na istok gde bi dobili zemlju i postali veleposednici. Na tom sastanku je bio i Hitler i on je odobrio Darejeva izlaganja, pa je i sam govorio o tim pitanjima. Rekao je da je za ostvarivanje takvih zamisli
p o t r e b n o najpre stvoriti vrsto, elino tvrdo, snano jezgro u sreditu, jezg-

ro od osamdesetak ili sto miliona zbijeno naseljenih Nemaca i da je njegov prvi zadatak da ostvari takvo jezgro, kome e pripasti i Austrija, eka, Moravska, Alzas i Lotaringija, zapadni predeli Poljske i baltike drave. Sve tudje

narode e biti potrebno iseliti s tog podruja, naroito ehe, dok e se stanovnitvo baltikih drava moi germanizovati. Na istoku e nastati veliko nemako opitno polje i tamo e najpre nastati novi evropski socijalni poredak.14 Darejeva parola Blut und Boden je imala velikog uticaja na kasniju nacistiku deportacionu populacijsku i politiku preseljavanja te praksu koju je sprovodio SS. Dar i Himler su razvili nekakvu agrarno-rasistiku mistiku za SS, po kojoj bi rasno izabrana elita SS trebala da bude naseljena na farmama. Ali, Himler je 1938. godine iskljuio Dareja iz aktivne slube u SS, jer mu se inilo da je njegovo delo suvie teoretsko. Meutim, Dar se i pored toga i dalje bavio tim pitanjima, ali samo kao ministar za poljoprivredu, pa i tu je njegovu snagu podrivao njegov zamenik Herbert Bake, kojeg je Gering postavio ak za lana ministarskog saveta za dravnu odbranu. Pitanja koja su se ticala preseljavanja i populacijske politike su spadala, pre svega, u dornen SS, koju je od 1929. godine vodio Hajnrih Himler. SS je, naime, ve od 1931. godine imao za to posebnu ustanovu, to jest glavni rasni i kolonizacioni ured SS (Rassen - und Siedlungshauptamt SS). On se bavio raznim rasnim, kolonizacijskim i plemenskim pitanjima, ali su mu, nastajanjem novih specijalizovanih esesovskih ustanova suavali podruje rada, pa je u poslednjim godinama Treeg Rajha imao posla samo sa kolovanjem i rasporedom rasnih islednika i sa izdavanjem dozvola za sklapanje braka pripadnicima SS. SS je imao i dobre kontakte s organizovanim nemakim narodnim manjinama u istonoj i jugoistonoj Evropi, i to preko slube bezbednosti i Folsksdoje Miteltele, koji u poetku, dodue, nisu spadali pod SS, ali su ih kasnije vodili brojni oficiri SS. U nacistikoj kolonizacijskoj i politici preseljavanja veliku ulogu imale su i nemake narodne manjine u raznim evropskim dravama, jer su postale orudje, pa ak subjekt nacistike politike denacionalizacije. Takve grupe su bile naroito jake u Jugoslaviji, u junom Tirolu u Italiji, u baltikim dravama, Sovjetskom Savezu, Rumuniji i tako dalje. Vezu sa njima je jo pre 1933. godine odravalo Drutvo za Nemce u inozemstvu (Volksbund fr das Deutschtum im Ausland), u koje su se nacisti ubacili jo pre njihovog dolaska na vlast. Vezu sa nemakim nacionalnim manjinama posle 1933. godine su imale i neke druge ustanove, na primer Ribentropova kancelarija u Nojratovom ministarstvu inostranih poslova, Auslandsorganisation der NSDAP, to jest inostrana organizacija nacistike stranke, koju su ustanovili 1931. godine i koju je vodio Gaulajter Ernst Vilelm Bole, neko vreme u 1936. godini, kao i tajna kancelarija stranke Kursell Bro, prozvana tako po svom vodji, slubeniku Ministarstva unutranjih poslova, Otu fon Kurzelu. A konano je gotovo sav monopol u radu sa nemakim nacionalnim manjinama pridobila nova ustanova Volksdeutsche Mittelstelle. Folksdoje Miteltele (VoMi) formirala se u 1936. godini iz spomenute Kurzelove kancelarije, kao centrala za sve finansijske i politike veze sa folksdojerima u inostranstvu. Stranki je sluila kao sredstvo za to da je preuzela nacionalnu politiku u nacionalsocijalistiku reiju. Folksdojere, to jest one Nemce koji nisu bili nemaki dravljani a iveli su u inostranstvu (s njima je odravala vezu Auslandsorganizacion der NSDAP) nije trebalo ubudue pot-

Voa Folksdoje Miteltele Vemer Lorenc (levo)

pomagati samo da bi mogli da ouvaju svoje nacionalne osobine, ve ih je trebalo aktivirati za nacionalsocijalistiku politiku. Nacisti su iskoristili 1936. godine ve veoma teke devizne uslove za motiv da pod svoje okrilje dobiju privredni i politiki nadzor nemakih organizacija koje su se do tada bavile organizovanjem pomoi folksdojerima, na primer, Folksbund fir das Dojtum im Ausland (VDA), Gustav-Adolf-Ferein, Bund Dojer Osten itd. A, s druge strane, pokuavali su da u vodstva pojedinih nemakih nacionalnih manjina pridobiju ljude koji su bili nacistiki usmereni. To im je i uspelo. Dr Duan Biber je u svojoj knjizi Nacizem in Nemci v Jugoslaviji od 1933-1941. lepo prikazao kako im je to uspelo u Jugoslaviji. VoMi je postepeno prisvojila sav monopol za rad sa nemakim nacionalnim manjinama u inostranstvu, odstranjivala, premetala i naimenovala je pojedine njihove vodje, izdavala naredjenja i uputstva za njihov rad itd. Za nekoliko godina joj je uspelo da za nacionalni socijalizam pridobije ne samo sva vodstva nemakih narodnih manjina nego i veliki deo folksdojera. Ovi su, ako nita drugo, bar posluno sledili svoje vodje. Znaaj VoMi je naroito porastao u prvim ratnim godinama, kada je dobila zadatak da u Rajh i na okupirana podruja preseli to vie folksdojera, pa se tada razvila u ogroman aparat. Najpre je bila podredjena Hitlerovom zameniku, vodji kancelarije stranke, Rudolfu Hesu, koji je 1937.

godine postavio za vodju SS-grupenfirera Verner Lorenca, uobraenog i ogranienog veleposednika iz Gdanska, koji je uz to dobio jo i gomilu drugih funkcija, a veoma malo je znao o problematici nemakih nacionalnih manjina. Ali je zato bio utoliko iskusniji, bezobzirniji i ambiciozniji njegov zamenik SS-oberfirer dr Herman Berends. Godine 1938. su Lorenca potinili neposredno Hitleru, a po izbijanju drugog svetskog rata Himleru. U to vreme je VoMi potpuno podredila sebi VDA i Bund Dojer Osten. Kada su, naime, jula 1938. godine iskljuili iz vodjstva VDA predsednika dr Hansa tajnahera, poslovodja VDA bio je Paul Minke lan VoMi i potinjeni Lorencu, sve dok nije u leto 1941. godine sam Lorenc postao predsednik VDA. Poslovodja Bunda Dojer Ostena SS-oberfirer Horst Hofmajer postao je 1938. godine lan VoMi, pa su organizaciju 1941. godine ak ukinuli.16

POETAK PRESELJAVANJA NEMACA Prvi konkretni planovi i dogovori za preseljenje nemakih ljudi iz inostranstva u Rajh pojavili su se u jesen 1938. godine. Prikljuenje Austrije Rajhu i prijateljski odnosi izmeu faistike Italije i nacistike Nemake, koje su bile ve tesno povezane Antikominternskim paktom, doveli su do plana o preseljenju nemake nacionalne manjine iz Junog Tirola u Rajh. Hitler je ve 1920. godine izjavio da treba nastojati na uspostavljanju prijateljskih odnosa izmeu Italije i Nemake. Posle uvoenja faistikog reima u Italiji je jo vri u tom uverenju pa je odluio da se, u interesu saradnje s faistikom Italijom, odrekne zahteva za aneksijom Junog Tirola. U periodu od 1922. do 1933. godine, u vie navrata je izjavljivao da pitanje Junog Tirola treba reavati sporazumno s Italijom. Taj svoj stav je obelodanio i u svojoj knjizi Majn Kamf i u ve spomenutom rukopisu iz 1928. godine.17 Neposredno pred svoj prodor u Austriju je, 11. marta 1938. godine, pisao Musoliniju: Prema Italiji u sada povui jasnu granicu. To je Brener. Ve nakon tri dana je italijanski poslanik Maimo Madjistrati po prvi put izrazio vodji politikog odeljenja u Nemakom ministarstvu inostranih poslova, Ernstu fon Vajczekeru, italijansku elju za preseljenjem dela Nemaca iz Junog Tirola u Rajh. Konrad Latur (Conrad Latour) u svojoj knjizi Sdtirol und die Achse predvia da je Musolini tu elju izrazio Hitleru i Ribentropu ve na Minhenskoj konferenciji 28. septembra 1938. godine. Moda su nacisti ve tada mislili da bi Nemce po preseljenju iz Junog Tirola u Rajh trebalo naseliti u Sudetskoj oblasti, iz koje su nameravali da deportuju ehe. Usledili su pregovori, u kojima je Italija izrazila brojne primedbe kako finansijskog tako i politikog karaktera. Odteta za imanja koja bi ostavili Nemci u Italiji predstavljala bi veliki finansijski teret, dok bi pozitivne rezultate opcije mogla da iskoristi iredenta kao nekakav plebiscit za prikljuenje Junog Tirola Nemakoj itd. Italiji nije toliko stalo do preseljenja svih junotirolskih Nemaca, ve, pre svega, do toga da se rei junotirolske nemake iredente, koja je, po njenim proraunima, brojala oko 50.000 ljudi. Politiki sporazum o preseljenju su drave zakljuile tek 23. juna 1939. godine. Odreeno je da Nemci iz Junog Tirola, koji

e do 31. decembra 1939. optirati za Nemaku, imaju pravo da se do 31. decembra 1942. godine presele u Nemaku. Za izvrenje tog zadatka Himler je ve u junu 1939. godine zaduio svog predstavnika u Geringovom odboru za etvorogodinji plan, SS oberfirera Ulriha Grajfelta, koji je za tu svrhu u Berlinu oformio posebnu kancelariju.18 Za prihvat junotirolskih preseljenika Himler je odredio nekadanje austrijske pokrajine Tirol i Foralberg, Koruku, tajersku, Gornju Austriju i Salcburku. Od ukupno 214.614 Nemaca u Junom Tirolu i Kanalskoj dolini za Rajh ih je optiralo 194.748 ili 90,7 odsto.19 Akcija preseljenja je otpoela veoma brzo i do kraja 1940. godine bilo je preseljeno vie od 56.000 lica, najvie, razumljivo, u Tirol.20 Ali, nakon toga je preseljavanje poelo da jenjava, sve dok nije sasvim zaustavljeno. Nacisti su ve krajem 1939. godine shvatili da preseljenje do dogovorenog roka nee moi izvesti i da e ono trajati bar jo tri godine preko roka. Zato je Himler poetkom 1940. godine naredio da treba veinu junotirolskih Nemaca preseliti na zgusnuto naseljeno podruje - pri emu je mislio na istonu Evropu, osim oko 800 poljoprivrednih porodica, koje bi trebalo naseliti u Tirolu, oko 4600 osoba iz Kanalske doline i oko 4400 iz Grednertala, koje bi trebalo naseliti u Korukoj. Odredio je i redosled za pojedine grupe: najpre treba preseliti sposobne za vojsku, odnosno jedinice SS,, a nakon toga optante iz Kanalske doline i Grednertala.21 Meutim, u 1941. godini se preselilo jedva 16.420, a naredne godine jo i manje, nekih 9000, tako da je do dogovorenog roka bilo preseljeno tek 82.681 osoba ili ak ni treina optanata.22 Ne moemo se, razumljivo, uputati u sve probleme koji su pratili preseljavanje i ometali ga; spomenimo makar to da je osnovni problem bilo podruje za naseljavanje koje Himler nije mogao nai sve do kraja rata, jer junotirolski poljoprivrednici i voari nisu bili spremni da se nasele u ravniarskim predelima istone Evrope, a spomenute austrijske pokrajine nisu mogle da im obezbede mesta za nastanjenje.23 Mislili su i na Sudetsko podruje i na poluostrvo Krim koje je bilo, navodno, idealno podruje za junotirolske seljake i voare, dok su manje delove nameravali da nasele i u Gorenjskoj, slovenakoj tajerskoj, u francuskoj Burgundiji itd., ali su sve te zamisli ostale manje-vie na papiru. Nacisti su pred Italijanima uzrok za neuspeh pri preseljavanju prebacivali na rat, pravdajui se da su prilikom potpisivanja sporazuma ocenili da e rat biti zavren ve ujesen 1941. godine.24 Nakon italijanske kapitulacije nisu se vie ni interesovali za preseljenja, ve su, iz aneksionistikih razloga, u Junom Tirolu radije oformili operacijsku zonu Alpenforland i za njenog vrhovnog komesara odredili tirolskog gaulajtera Franca Hofera.

DENACIONALIZACIJA U AUSTRIJI I EKOJ Prvo razdoblje nacistike politike denacionalizacije poinje prikljuenjem Austrije i Sudeta Nemakoj u prolee, odnosno u jesen 1938. godine. Tamo su veinu stanovnitva inili Nemci, a pored njih su ivele vee i manje grupe gusto naseljenih Slovena. Poto nacisti jo nisu raspolagali poljskom teritorijom, gde bi mogli masovno da deportuju rasno i politiki nepoeljne lju2 Nacistika politika denacionalizacije

17

de, a uz to bi im masovne deportacije spreavale ubrzane pripreme za rat, denacionalizaciju su izvodili naroito na kulturnom i politikom podruju, na primer sa snanim progermanskim pritiskom na koruke Slovence kada su im u kolskoj 1938/39. godini germanizovali i poslednje ostatke slovenakih, odnosno utrakvistikih kola, raspustili mnotvo slovenakih drutava, ustanovili samo nemake deije vrtie i slino.25 Podjednakoj ili ak eoj germanizaciji bili su izloeni i esi u Sudetskoj. Nemako-eka izjava od 20. novembra 1938. godine, izdata na temelju zakljuaka Minhenske konferencije, predviala je da se s podruja Sudeta isele svi esi i s ehoslovake teritorije svi Nemci, doseljeni posle 1910. godine. Ali, Hitler nije dozvolio da se Nemci iseljavaju iz ehoslovake, jer je ve bio odluio da je napadne, a u njoj je hteo da ima jezgro za buduu nemaku eku. Meutim, nacisti su nasilno isterali sa podruja Sudeta mnogo eha, zatvorili su eke kole i sprovodili potpunu germanizaciju pokrajine.26 Nacistika politika denacionalizacije u ekoj i Moravskoj je posebno pitanje za koje je karakteristino da su nacisti imali velike i radikalne planove, koji su, u poreenju sa planovima u drugim okupiranim evropskim pokrajinama najmanje ostvareni. Kada je Hitler 15. marta 1939. godine okupirao ehoslovaku razbio ju je i oformio takozvani protektorat za eku i Moravsku, koji je trebalo da postane prva probna bata za esesovski' kolonizaciju i oformljenje nove aristokracije iz krvi i zemlje. 27 Hitler je u vie navrata izrazio svoju mrnju prema esima i, kako se ini, mrzio ih je vie nego bilo koji drugi slovenski narod. Kao pristalica velikonemakih ideja mrzio ih je ve i zbog toga to su bili u Austro-Ugarskoj monarhiji, u nacionalnom pogledu, najnemirniji od svih nacija, to su se snano odupirali germanizaciji i u svojoj borbi za nacionalna prava postigli takve uspehe kakve nije postigao ni jedan narod u Austro-Ugarskoj, a pred kraj prvog svetskog rata su i oigledno zahtevali raspad Austro-Ugarske monarhije. Zbog toga je Hitler smatrao da i u nacionalsocijalistikoj dravi nee mirovati, a poto nee moi u sreditu drave da dozvoli mogue nemire, morae sve ili bar veinu eha da odstrani iz sredita Evrope. Na otrovnu mrnju prema esima su ga podsticala i njegova rasna i rasistika gledita, po kojima su esi bili nekakva meavina Slovena i Mongola.28 I to je zahtevalo njihovo odstranjivanje iz sredita Evrope, u kome je trebalo da ive samo ljudi evropskih rasa. ehe i stanovnike Moravske emo preseliti u Sibir ili u beloruske predele, odrediemo im rezervate u novim saveznim dravama. esi moraju napolje iz centralne Evrope. Sve dotle dok budu u njoj imaemo veito arite husitsko-boljevikog raskroja. Tako je govorio Hitler na spomenutom sastanku u Minhenu 1932. godine.29 Na konferenciji sa vojnim ministrom fon Blombergom, ministrom za inostrane poslove fon Nojratom i vrhovnim komandantima svih triju vidova vojske, tj. fon Friem, Geringom i Rederom, 5. novembra 1937. godine, na kojoj je Hitler raspravljao o ciljevima nemake politike i prognozirao napad na Austriju i ehoslovaku, izneo je i opsene mere denacionalizacije: I pored toga to, naroito u ekoj, naseljenost nije retka, moemo, ipak, prikljuenjem eke i Austrije najzad obezbediti ishranu za pet do est miliona ljudi,

razumljivo, pod uslovom da bude uspeno prisilno iseljenje dva miliona ljudi iz eke i jednog miliona iz Austrije. 30
Poto su razbili Cehoslovaku republiku i stvorili dravni protektorat za

eku i Moravsku, nacistiki denacionalizatorski planeri su se odmah bacili na posao kako bi mogli u pravom trenutku poeti s izvoenjem Hitlerove ideje. Uprkos velikih zadataka, za koje je bilo predvieno da ih izvede SS u protektoratu, u maju 1939. godine Himler je odredio vou Kolonizacionog ureda u glavnom rasnom i kolonizacionom uredu SS, SS-obertirera Kurta fon Gotberga za vou posebnog Zemljinog ureda (Bodenamt) za protektorat.31 Kao to emo videti, taj Zemljini ured u protektoratu nije bio nikakva posebnost, jer su ih kasnije ustanovljavali u brojnim okupiranim zemljama. Ipak je zanimljivo da su ga nacisti stvorili jo pre okupacije ehoslovake i da je njegov ef imao ambicije da ga razvije u ogroman aparat i samostalan, nezavisan centralni zemljini ured za itavu Nemaku, ali mu je to onemoguio Himler.32 Godbergov Zemljini ured je marljivo radio i ostvario vrste administrativne temelje za plan naseljenja, tj. izradio je planove o podeli eke zemlje u razliite vrste poljoprivrednih imanja, koja je trebalo dati nemakim kolonistima.33 Kada su planovi bili izraeni, naroito u prolee i jesen 1940. godine raspravljali su o tome u kakvom obimu da se izvede deportacija eha. Poto su postojala miljenja da se u vreme rata nee moi deportovati 7,200.000 eha, vii voa SS i policije i dravni sekretar Karl Herman Frank, koji je bio uvaeniji kod vodeih nacista Treeg Rajha od dravnog protektora fon Nojrata, 31. avgusta 1940. predlagao je da rasno neodgovarajuim esima oduzmu dravljanstvo protektorata i presele ih ili, pak, unite zajedno s neprijateljski raspoloenim slojem eke inteligencije. Na prostoru, koji bi ispraznili na taj nain, naselili bi Nemce: najpre u one krajeve u kojima ve ivi poneto Nemaca, nakon toga bi oformili nemake koridore, izolovali ostrva s ekim stanovnitvom i germanizovali ostale.34 0 tome ta da se ini sa esima, nacistike voe u protektoratu raspravljale su i 9. oktobra 1940. godine u kancelariji dravnog protektora fon Nojrata na Hradanima, u Pragu. K. H. Frank je tada odrao referat u kome je rekao da su u memorandumu o reenju ekog pitanja naznaili tri mogunosti, i to: 1) nemako prisvajanje eke i Moravske i odstranjivanje eha u nekakav ostatak eke, to ne dolazi u obzir, jer bi eko pitanje, iako u smanjenom obimu, postojalo i dalje; 2) deportacija svih eha, to je u doglednom vremenu neizvodljivo, i 3) asimilacija eha, to jest, da Nemci usiu u sebe priblino polovinu eha, ukoliko bi za to rasno i drukije bili sposobni, to bi se postiglo poveanim slanjem eha na rad u Rajh, dakle razbijanjem zbijenosti ekog naroda, dok bi drugu polovinu ekog naroda na razliite naine slabili, iskljuili i odstranili iz zemlje, to vai naroito za rasno mongoloidne delove i za vei deo sloja intelektualaca. A takav razvoj bi zahtevao i pojaan priliv Nemaca u protektorat. Frank je rekao i to da je Hitler odobrio treu mogunost.35 Kako bi trebalo izvoditi tu akciju, ispriao je godinu dana kasnije i ef nemake policije bezbednosti, SS-obergrupenfirer Rajnhard Hajdrih, kojeg je Hitler prilikom zaotravanja politikih uslova u ekoj, septembra 1941. godine, poslao za zamenika dravnog protektora nakon toga to je fon Nojrata

poslao na bolovanje sa kojeg se ovaj nije nikada vie vratio u eku. Hajdrih je u svom prvom govoru na Hradanima u Pragu, drugog oktobra 1941. godine, go.vorio i o cilju nemake politike i o odnosu prema Slovenima, posebno prema esima. Poto je govorio o prvoj grupi drava s germanskim narodima, rekao je da su u drugoj grupi zemlje sa kojima Nemci moraju postupati tako da se svako dobroinstvo prema njima smatra za slabost. To su zemlje u kojima ive Sloveni, koji nisu nauili da se sa njima postupa kao s ravnopravnima. Sloveni su naueni poslunosti i tome da nad sobom imaju gospodara. Zemlje koje nemaki Rajh ve ima i koje e zadrati moraju biti pod vlau vie nemake rase. Za vreme rata e se ta teritorija na istoku veoma proiriti daleko u Rusiju, sve tamo do Urala, pa e to postati nemaka sirovinska baza. Stanovnici tih zemalja e biti radna snaga koja e nam sluiti za to da mi moemo sprovoditi svoju kulturnu misiju. Oni e nam - ako se ve moram tako drastino izjasniti - sluiti kao robovi. Nakon toga je preao na eki problem i naglasio: Mi moramo uiniti sve da esi uopte vie i ne pomisle da je ta teritorija njihov prostor. eka i Moravska su uvek u istoriji bili srce nemakog Rajha, ta teritorija je u prolosti bila snana baza nemakog naroda, a u vreme kolonizacije nam je taj prostor predstavljao vrstu predstrau prema Istoku... Ta teritorija mora u budunosti postati sasvim nemaka, a esi, na kraju krajeva, i nemaju tu ta da trae . . . Taj prostor mora biti sasvim naseljen Nemcima. Nakon toga je ispriao kako e sprovoditi germanizaciju. Poee maskirano da bi prvo izvrili selekciju, koga sve treba da germaniziraju a koga ne. Za to je potrebno i rasno i nacionalno pregledati i popisati sve stanovnitvo; ako ne ide drukije, i uz pomo rendgenskih pregleda, pregleda u kolama, u zdravstvenim ustanovama ili, pak, sa stvaranjem privremene radne slube za omladinu, kojom bi proverili rasne vrednosti svakog omladinca i svake omladinke. I na drugom sastanku, koji je odran nakon 10 dana i kome je prisustvovalo samo deset najvidnijih nacista u protektoratu, Hajdrih je ponovo govorio o razliitim nainima rasnog i nacionalnog pregleda eha. Naznaio je i sudbinu pojedinih kategorija: rasno odgovarajue i prema Nemcima lojalne ehe treba germanizovati, dok rasno neodgovarajue i neprijateljski raspoloene prema Nemcima jednostavno deportovati na istok gde je za njih dovoljno prostora, naroito na podruju uz Ledeno more; one koji su rasno neodgovarajui, ali Nemcima naklonjeni treba poslati na rad u Rajh, ali nikako u podruje Sudeta i pobrinuti se za to da nee vie imati dece, dok su oni koji su rasno dragoceni ali prema Nemcima veoma neprijateljski raspoloeni veoma opasni jer mogu postati vodei sloj, pa deo njih zbog toga treba jednostavno postaviti pred zid. Na tim sastancima je Hajdrih rekao i zbog ega ne mogu izvesti radikalne denacionalizatorske mere, kao to su, na primer, masovna deportovanja. Radikalno izvoenje osnovnih nacistikih ideja u prvom redu je ometao znaaj eke industrije u vreme rata i bojazan da bi zbog nasilnog iseljavanja dolo do pometnji u njoj, kao i bojazan da bi se prilikom nasilnih masovnih deportacija ojaao pokret otpora i prerastao u pravu revoluciju. Da bismo konano sasvim dobili taj prostor, potrebni su nam mir i red ... Potreban nam je mir da

bi radnik, eki radnik ovde uloio svoj maksimalni trud i sve svoje sposobnosti u nemake ratne tenje, da ne bi zadravali ogromni razmah nemake ratne industrije i da bi obezbedili njen dalji razvoj, naglasio je Hajdrih. Tako u ekoj nije dolo do masovnih deportovanja ekog stanovnitva niti do rasnog i nacionalnog pregleda svega ili bar veeg dela stanovnitva. Meutim, i pored toga su nacisti uporno sprovodili svoje ideje o odnaroavanju, bar u onim oblicima i u takvom opsegu kakav su im dozvoljavali politiki i drugi uslovi. Naroito su plenili, pa i kupovali eka poljoprivredna imanja i delili ih nemakim kolonistima. Zemljini ured u Pragu je do kraja 1943. godine konfiskovao 4259 imanja s 337.000 hektara zemlje. Frank je pri tom Zemljinom uredu ustanovio poseban tab za naseljavanje, koji je imao zadatak da planski naseljava nemake poljoprivrednike izmeu Sudeta i Praga, u okolini Budjejovica i na podruju juno od Brna. Kolonizacija se sprovodila prvenstveno na imanjima osiromaenih ekih seljaka kojima su nacisti zaplenili posed. Takvih imanja je bilo vie od hiljadu.37 S akcijom naseljavanja su otpoeli u leto 1942. godine.38 O novoj i obuhvatnijoj akciji naseljavanja u protektoratu kazuje i izvetaj Stabnog ureda Dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda od kraja 1942. godine: U protektoratu e sada biti naseljeno 6000 preseljenika iz jugoistone Evrope i 600 iz Luserna i Ferzentala. Time i naseljavanjima koja e uslediti bie izgraen nemaki nacionalni most od severa prema jugu preko Praga i drugi od severoistoka prema jugozapadu preko Moravske. Imanja emo dobiti nakupom ili, pak, razvlaivanjem uz jeftinu odtetu.39 Do polovine 1943. godine su na 1021 imanju, koja su merila 19.225 hektara, naselili 5325 nemakih porodica iz Besarabije, Dobrudje, June Bukovine i Junog Tirola, dok su 571 Nemca naselili kao zanatlije.40 Do kraja rata je Zemljini ured u Pragu imao konfiskovanih ve pola miliona hektara eke zemlje, pa je ak i poslednjih meseci rata tab za naseljavanje naselio severoistono od Praga oko 1300 Nemaca.41 Nacisti su imali nameru da nasele Nemce i u Slovakoj. Tako je SS-grupenfirer Ginter Panke, nakon svoje posete u Slovakoj, bio uveren da bi mogli gotovo itavu Slovaku pridobiti za Nemce, ukoliko bi iz nje deportovali oko pola miliona rasno neodgovarajuih ljudi i tu naselili oko 100.000 nemakih porodica koje bi trebale da budu Slovacima klasa gospodara. 42 Neverovatne su bile ideje esesovskih generala. A Ginter Panke je neko vreme bio i voa glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS!

DENACIONALIZACIJA U POLJSKOJ I U SOVJETSKOM SAVEZU Ustanove i drutva Novo poglavlje u nacistikom odnaroavanju, a naroito u politici preseljavanja i populacijskoj politici i praksi otpoelo je nakon izbijanja drugog svetskog rata, a naroito s unitenjem poljske drave. Deo njene teritorije je

Hitler, 8. oktobra 1939. godine, pripojio nemakom Rajhu kao takozvana pripojena istona podruja (Eingegliederte Ostgebiete) i iz njih oformio dve pokrajine, i to: gau Dancig-Vestprojsen i gau Pozen-Varteland. Rajhu je pripojio i gornju leziju i cihenauski okrug (Regierungsbezirk Zichenau) istonoj pruskoj. Iz preostale poljske teritorije, od koje je nekoliko predela na istoku krajem septembra ve bio zaposeo Sovjetski Savez, Hitler je, 12. oktobra 1939., oformio generalnu guberniju s generalnim guvernerom dr Hansom Frankom, koji je za svoje sedite izabrao poznati dvorac Vavel u Krakovu.43 Sada se nacistima ve poeo da ostvaruje dugo prieljkivani cilj o osvajanju istonih teritorija. Po miljenju nekih istoriara, Hitler je u svojim ranijim idejama o kolonizaciji istone Evrope imao pred oima naroito Rusiju, a Poljska je po njemu tek u prolee 1939. godine trebala da postane prva i konkretna etapa prostornog i nacional-politikog preureenja.44 Mislim da ta teza nije tana, jer j Hitler ve od 1920. godine javno iznosio zahtev za anuliranje odredbi Versajskog mirovnog ugovora i prikljuenje Rajhu onih pokrajina koje su bile pred prvi svetski rat u njega i ukljuene. Meu tim pokrajinama su bili opseni poljski predeli koje je dobila Pruska u drugoj polovini XVIII veka. Pa i na ve spomenutom sastanku 1932. godine u Minhenu Hitler je rekao da jakome jezgru 80 ili 100 miliona ljudi pripadaju i zapadni predeli Poljske do odreene strateke linije. Godine 1933. je i Rozenberg zapisao da Nemaka mora da obezbedi svoj ivotni prostor u poljsko-ekim istonim podrujima. 45 Hitler je, posle zauzimanja Poljske, 6. oktobra 1939. godine u svom govoru u Rajhstagu rekao da je po raspadu poljske drave najznaajniji zadatak ostvariti red u etnikim odnosima, to e rei izvesti preseljenje naroda tako da e meu njima na kraju postojati bolje crte razgranienja. Naglasio je da je re o mnogo irem problemu, jer su po itavoj istonoj i jugoistonoj Evropi delii nemakog naroda i rekao da su se Nemaka i Sovjetski Savez sporazumeli da e se, pridravanjem tog pitanja, meusobno pomagati.46 Ve drugog dana Hitler je izdao odluku o jaanju nemakog naroda, koju, razumljivo, nisu objavili. U njoj je, u prvom redu istakao da su u Evropi otklonjene posledice Versajskog mira (sic!) i da sada Nemaka ima priliku da prihvati i naseli nemake ljude koji su do tada morali iveti u inostranstvu, a da iznutra svojih interesnih granica izvede takvo preseljenje narodnih grupa koja e meu njima postaviti bolje crte razgranienja. Za izvoenje tog zadatka je odredio Himlera i poruio mu da po njegovim uputstvima izvede konaan povratak u Rajh svih odgovarajuih folksdojera i rajhsdojera, iskljui tetan uticaj, onih tuih delova stanovnitva koji predstavljaju opasnost za Rajh i nemaku nacionalnu zajednicu, a s preseljavanjem i naseljavanjem rajhsdojera i folksdojera koji e se vratiti iz inostranstva ostvari nova nemaka naseljena podruja.47 Hitler je jo septembra 1939. godine imao nameru da taj zadatak poveri voi Folksdoje Miteltele Verneru Lorencu. Kada je za to saznao Himler, pourio je kod Hitlera i nagovorio ga da taj zadatak poveri neposredno SS, to jest Himleru. U svom govoru u Rajhstagu i u odluci o jaanju nemakog naroda Hitler je prognozirao poetak ogromnog denacionalizatorskog rada, naroito u oku-

ef glavnog dravnog ureda bezbednosti Rajnhard Hajdrih

piranim poljskim predelima, pa i drugde. S jedne strane, trebalo je da se iz takozvanih prikljuenih istonih podruja i iz Rajha deportira to je mogue vie Jevreja i Poljaka, a, s druge strane, bi tamo trebalo naseliti to vie Nemaca koji e postati gornji drutveni sloj nad onim poljskim stanovnitvom koje nee biti deportovano i koje bi, prema nacistikim predvianjima, bilo moguno germanizovati. Poto se nije radilo samo o desetini hiljada, nego o stotinama hiljada ili ak milionima Jevreja i Poljaka koje bi trebalo popisati, pregledati, proveriti itd. i deportovati i, s druge strane, o stotinama hiljada Nemaca koje bi trebalo preseliti iz baltikih drava, Sovjetskog Saveza, Rumunije itd., pregledati ih, proveriti i kolonizirati bilo je potrebno da se za to formiraju itave ustanove i uredi. I, zaista, poeli su da ih formiraju ve u jesen 1939. godine. Te ustanove i uredi nisu uestvovale samo u denacionalizaciji u Poljskoj, nego i u drugim okupiranim zemljama, pa i u Sloveniji. I zbog toga je potrebno da o njima kaemo neto vie. Prva vea ustanova koju je Himler ustanovio u jesen 1939. godine bio je glavni dravni ured bezbednosti (Reichssicherheitshauptamt). U njemu je, 27. septembra 1939, udruio pojedine do tada samostalne grane slube bezbednosti, policije bezbednosti i kriminalistike policije i za vou postavio SS-obergrupenfirera i generala policije Rajnharda Hajdriha. Iako Glavni dravni

ured bezbednosti Himler nije ustanovio kao novoimenovani dravni komesar za jaanje nemakog naroda, ve kao ef nemake policije, a nije ga ustanovio ni prevashodno za posao denacionalizacije u Poljskoj, ipak je imao veliku ulogu pri denacionalizaciji. U njegovo podruje su naroito pripadale deportacije Jevreja i pojedinih negermanskih naroda, npr. Poljaka, Francuza, Slovenaca itd. Naelna pitanja denacionalizacije, to jest koje kategorije stanovnitva treba bezuslovno deportovati i kuda, a koje germanizovati i kako i slina, razmatrali su naroito u III uredu (SD-Inland, tj. sluba bezbednosti unutar Rajha) voa odeljenja III B (Volkstum und Volksgesundheit, tj. nacionalnost i narodno zdravlje), dr med. Hans Elih i njemu potinjeni voa referata III B 1 (Volkstumsarbeit, tj. rad s nacionalnostima), SS-haupturmfirer Hajnc Humi. Tehnikim pitanjima deportovanja u IV uredu (Gestapo) i B odeljenju (nadzor nad crkvama i verskim grupama, Jevrejima i prostozidarima) bavio se 4. referat (deportovanja Jevreja i Poljaka), koji je vodio SS-hauptturmfirer Adolf Ajhman. Glavni dravni ured bezbednosti takoer je ustanovljavao ili bar kontrolisao rad pojedinih tabova za preseljavanje, koji su oformljavani u pojedinim pokrajinama za deportovanje Jevreja i negermanskih naroda.48 Ve dan posle toga kada je Hitler potpisao spomenutu odluku o jaanju njemakog naroda Himler je naredio Hajdrihu da u Poznanju, u Poljskoj, oformi takozvani centralni ured za useljavanje (Einwandererzentralstelle) 49 Za vou te nove ustanove je postavio SS-turmbanfirera dr Martina Zandbergera iz Stutgarta.50 Zadatak centralnog ureda za useljavanje je bio da pregleda i oceni sve nemake preseljenike pa, s obzirom na njihovo zdravstveno i imovinsko stanje, rasnu vrednost, politiko raspoloenje i prolost itd., odlui o njihovoj daljoj sudbini, tj. da li da im se da nemako dravljanstvo ili ne i da li da ih naseli u starom Rajhu ili pak u istonoj Evropi. Ured su, polovinom oktobra 1939. godine, oformili u Gdinji, kuda su tada i poeli dovoziti baltike Nemce, ali su ga ve novembra iste godine premestili u Poznanj, u prolee 1940. u Berlin i u jesen 1940. u Lodz, gdje je ostao gotovo do kraja rata. Po raznim gradovima je imao vie takozvanih tabova za vezu, a od polovine 1940. godine i takozvane letee komisije, koje su putovale po raznim pokrajinama i po logorima za nemake preseljenike i obavljale svoje zadatke. Ured se, zapravo, sastojao iz niza odeljenja. tabu, koji su, uglavnom, sainjavali saradnici glavnog dravnog ureda bezbednosti, bili su potinjeni i izaslanici onih organa vlasti i ureda koji su saraivali u procesu davanja dravljanstva. Tako su u njega poslali svoje zastupnike: Glavni dravni ured bezbednosti, rasni i kolonizacioni ured SS, Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo za rad i Ministarstvo za finansije. Kada je bio obavljen itav, do sitnica propisan pregled, koji je trajao kod jedne osobe ili porodice tri do etiri asa, kancelarija je izdavala za svakog nemakog preseljenika konanu ocenu A (Altrajh, to jest naseljenje u starom Rajhu), ili O (Ostanzacfeig, to jest sposoban za naseljenje u istonoj Evropi), ili S (Zonderfal, to jest poseban primer, o kome je potrebno jo odluivati), slubenu preseljeniku legitimaciju i listu o dodeljivanju nemakog dravljanstva. Centralni ured za useljenje, koji je ve polovinom 1940. godine

imao ak 875 slubenika, do polovine novembra 1944. godine pregledao je i ocenio 1,021.515 lica. 51 U tehniko izvoenje politike denacionalizacije Himler je ukljuio i Glavni rasni i kolonizacioni ured SS, koji se dotle bavio rasnim, kolonizacionim i plemenskim pitanjima. im je poeo rat, njegova uloga na podruju kolonizacije veoma se smanjila, jer su se time poele baviti druge novooformljene ustanove. Meutim, veoma se poveala uloga njegovog rasnog ureda, iako ne toliko u vlastitoj matinoj ustanovi, to jest u glavnom rasnom i kolonizacionom uredu SS, pa ak ne toliko ni u okviru same SS (u ratu su se, naime, jedinice SS regrutovale i iz takvih elemenata, koje ranije, iz rasnih razloga, ne bi uzeli u SS) ve u saradnji s drugim ustanovama dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda pri izvoenju nacistike politike odnaroavanja. Rasni ured je vodio SS-oberturmbanfirer i profesor za rasnu biologiju na Berlinskom univerzitetu i kasniji redovni profesor na Prakom univerzitetu dr Bruno Kurt ulc.52 U nacistikoj politici odnaroavanja rasno pitanje je bilo jedno od najznaajnijih pitanja. Nacisti su najpre razvijali rasistiku ideologiju Jozefa-Artura Gobinoja i Hjustona Stjuarta amberlajna, pri emu je naroito veliku publicistiku aktivnost razvio profesor dr Hans F. K. Ginter53, i tu ideologiju pretvarali u svakodnevnu praksu, pre svega s rasnim pregledima i ocenjivanjima ljudi. Uzdizali su i idealizovali nordijsku rasu, doputali druge evropske rase, a energino odbacivali sve neevropske. Po njihovoj rasnoj teoriji, u nemakom narodu bilo je prisutno est evropskih rasa. Nordijska rasa (visok i stasit rast, duga lobanja i usko lice, svetla boja oiju i kose) rairena je na severu i severoistoku Nemake. Najsrodnija joj je falska rasa (zbog toga su je pojedinci smatrali ak za njen deo), koja je rairena u Vestfaliji (odatle i njeno ime), u Oldenburgu i u istonoj Friziji (Ostfrieslandu). Dinarska rasa (visok rast, dug i izboen nos, crna boja oiju i kose), koja inae potie sa Balkana, rairena je i u Bavarskoj i Austriji. Zapadna rasa (nizak rast, duga lobanja, tamna boja oiju i kose) koja inae potie iz Italije, panije i june Francuske, rairena je i uz Ren i Mozel. Istona rasa (nizak rast, okrugla glava i lice, tamna boja oiju i kose), koja, inae, potie iz istone Evrope, rairena je i u pojasu koji se prostire od Gornje lezije preko ake do Badena. Istono-baltika rasa (nizak rast, svetle oi, pepeljasta kosa, iroke kosti lica, kratka glava, kratak i irok nos), koja vai i kao deo istone rase, jer potie iz istone i severoistone Evrope, proirena je i u istonim predelima Nemake. Meutim, te su rase tek retko predstavljene u istom obliku. U vreme nacistikog reima nisu, dodue, nikada izveli neku potpunu i podrobnu rasnu istragu itavog nemakog stanovnitva, ali su, prema priblinim procenama, ocenili da je ista nordijska rasa zastupljena tek kod 6 do 8 odsto, ista istona kod 2 do 3 odsto i ista dinarska rasa, isto tako, tek kod 2 do 3 odsto nemakog stanovnitva. Kod najveeg dela stanovnitva je, dakle, re o meavini raznih rasa, pri emu nordijska uestvuje sa 45 do 50 odsto, istona sa 20 odsto, dinarska sa 15 odsto, istono-baltika sa 8 odsto, falska sa 5 odsto i zapadna sa 2 odsto.

Sef glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS Oto Hofman

Konstatovali su da nordijska rasa, kojoj su pripisivali samo dobre osobine (trezvenost, istinoljubivost, odlunost, itd.) koje nordijskog oveka podiu do natoveka (Ubermensch) ili oveka gospodara (Herrenmensch), nazaduje. Iz straha da bi to nazadovanje moglo za nemaki narod da ima katastrofalne posledice pokuavali su da na razliite naine ubrzaju rasploivanje nordijske rase. Pri tome su ili ak dotle da su prisvajali decu svojih politikih protivnika ukoliko su ovi imali dobru rasnu ocenu. Jo veu opasnost od one kojom je pretilo brojano nazadovanje nordijske rase videli su u meanju evropskih rasa s neevropskim, pa su zbog toga Jevreji i Cigani za njih bili i u rasnom pogledu neprijatelj broj jedan, koga je trebalo to pre fiziki istrebiti. Za rasne preglede i ocenjivanje ljudi Rasni ured je imao na raspolaganju kolovane strunjake. kolovao ih je na posebnim teajevima, na kojima su predavali specijalisti za bioloka, antropoloka i rasna pitanja.54 Na tim teajevima, koji su trajali est nedelja, izvodili su i praktine vebe u rasnom ocenjivanju oveka, a onda su morali da provedu jo estomeseni kandidatski sta na praktinom radu. Jedan rasni istraiva je dnevno pregledao do 20 porodica. Nastojao je da tokom razgovora stekne utisak o karakternim osobinama oveka, dok je pregledom njegovog tela i naroito pojedinih, za rasno razlikovanje najznaajnijih delova tela (pri detaljnom pregledu ak 21) pokuao da ustanovi njegovu pripadnost jednoj ili drugoj rasi. Za detaljniji rasni pre-

gled ljudi,55 koji su prikrivali kao da je re o lekarskom pregledu, Rasni ured je sainio posebne ocene. Za ocenjivanje esesovaca i detaljan pregled preseljenika ili proteranih je ocena bila u obliku formule sastavljene iz velikih i malih slova i rimskih i arapskih brojeva. Najbolja ocena koju je dobila osoba iste nordijske rase bila je a A I, a najslabija koju je neko mogao dobiti bila je ocena c C. Ali, Rasni ured, koji je raspolagao sa oko 75-80 istraivaa (od kojih je obino 20-25 radilo u komisijama Centralnog ureda za useljenje, 5-8 u ispostavi rasnog ureda u Lodzu, 5 u ispostavi rasnog ureda u Pragu, a 4-5 u samom Rasnom uredu itd.) ne bi, razumljivo, mogao u dogledno vreme da pregleda nekoliko desetina hiljada nemakih preseljenika, koje su u jesen 1939. godine poeli da dopremaju u Rajh i u takozvana pripojena istona podruja. Zbog toga je za njih predvien tzv. grubi rasni pregled, na kome je rasni istraiva pregledao na dan oko 200 porodica i svakoj odredio kvalitetnu rasnu ocenu od I do IV, pri emu je I znaila vrlo dobro, II dobro, III proseno i IV rasno neodgovarajue.56 Rasnim ocenjivanjem nacisti su hteli da onemogue rasno neodgovarajuim elementima ukljuenje u nemaku narodnu zajednicu, dok su, pak, s druge strane, hteli da spree da se dobra germanska krv izgubi meu tuim stanovnitvom ili ga ak i oplemeni. Zbog toga su smatrali rasno ocenjivanje za najodgovorniji posao u Centralnom uredu za useljenje.57 Kod nemakih preseljenika su bile ocene I i II favorizovane i lice koje je dobilo jednu od tih dveju ocena nameravali su da nastane u pripojenim istonim podrujima. A kako je bilo takvih folksdojera veoma malo, Himler je prilikom posete Lodzu, 16. januara 1940. godine, dozvolio da tamo mogu nastanjivati i zdrave folksdojere s rasnom ocenom III. 58 Podjednako su pregledali i lica koja su nameravali da proteraju iz Rajha ili iz pripojenih istonih podruja. A ako je neko lice dobilo ocenu I ili II obino su ga preseljavali u Rajh kako bi ga germanizovali. U drugoj polovini oktobra 1939. godine Himler je za sebe poeo da gradi i vlastitu ustanovu za izvravanje neposrednih zadataka pri jaanju nemakog naroda (Dienststelle des Reichskommissars fr die Festigung deutschen Volkstums) i za vou postavio SS-oberfirera Ulriha Grajfelta. Himler je, takoer, odredio da ured ima nekoliko najznaajnijih odeljenja kao odelenje za planiranje, predloge i podsticaje, odelenje za proveru odtetnih zahteva Nemaca, proteranih iz zapadne Pruske i Poznanjskog, centralni zemljini ured (Zentralbodenamt), finansijsko odelenje i odelenje za preraspodelu doseljenika. Grajfelt je dobio dva ulaza u zgradi na zapadnoj strani Kurfirstendama u berlinskom okrugu Halenze.59 Ve u avgustu 1940. godine su se iz prvih odeljenja Grajfeltovog ureda razvila nova odeljenja i glavna odeljenja, tako da je do avgusta 1942. godine bilo sedam odeljenja (A za personalna pitanja, B za statistiku, C za pravna pitanja, D za tampu i arhiv, V za finansije, Wg. za nadoknadu imovine i jo registratura) i etiri glavna odeljenja (I Menenajnzac pod rukovodstvom dr Fendriha, II Planung und Boden pod rukovodstvom profesora i direktora Intituta za poljoprivredu i poljoprivrednu politiku na Berlinskom univerzite-

Sef glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda Ulrih Grajfelt

tu Konrada Majer-Hetlinga, III Virtaft pod rukovodstvom dr Ludviga i IV Landvirtaft pod rukovodstvom Higeja). Najznaajnija su bila, razumljivo, I i II odeljenje. 60 Postoje Hitler predviao da e se u 1941. godini u starom Rajhu i u Austriji naseliti preko 100.000 preseljenih folksdojera i da e taj posao zahte-vati posebnu brigu i odgovornost, poetkom 1941. godine oformio je tzv. tab za naseljenje za stari Rajh i Austriju (Ansiedlungsstab Altreich-Ostmark) i za njegovog vou postavio SSoberfirera Kurta Hincea. Ovaj je bio neposredno odgovoran Uredu dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda u Berlinu.61 Himler je, ve polovinom juna 1941. godine, ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda podigao u tzv. Glavni tabni ured (Stabshauptamt) i po poloaju je, zajedno s uredom Folksdoje Miteltele, izjednaio s drugim glavnim uredima SS. Pojedina odeljenja i glavna odeljenja su se postepeno do avgusta 1942. godine razvila u urede, koje su udruili u tri grupe ureda A, B i C. Tako je grupa ureda A imala takozvani centralni ured i I (preseljavanje i narodnost) i II ured (radne akcije), grupa ureda B je imala III (privreda, kasnije zanatstvo), IV (poljoprivreda) i V ured (finansijska uprava), grupa ureda C je imala VI (planiranje), VII (graevine) i VIII ured (centralni zemljini ured). Grupu ureda A i centralni ured u njoj vodio je SS-oberfirer Rudolf Kroje, koji je bio istovremeno i Grajfeltov zamenik (I ured je vodio mladi

doktor ekonomije, SS-turmbanfirer dr Ginter Stir, a II ured SS-oberfirer Kurt Hince); grupu ureda B je vodio sam Grajfelt; grupu ureda C je, pak, vodio profesor dr Konrad Majer-Hetling, koji je vodio i centralni zemljini ured (Zentralbodenamt), oformljen oko 10. oktobra 1939. godine.62 Za izvoenje zadataka pri jaanju nemakog naroda u pojedinim pokrajinama Himler je zaduio vie voe SS i policije kao svoje poverenike, sem u nekim pripojenim i okupiranim pokrajinama gde su njegovi poverenici postali dravni zamenici (npr. u Gornjoj leziji, Gdansku, u istonoj Pruskoj, Sudetima), odnosno efovi civilne uprave (npr. u Alzasu, Lotaringiji, Luksemburgu) 6 3 Za potrebe jaanja nemakog naroda su u jesen 1939. godine ustanovili i nekoliko drutava privatno-pravnog karaktera sa zvaninim funkcijama, koje su bile koliko-toliko neposredno potinjene Stabnom uredu. Najpre su ustanovili DERST (Amtliche Deutsche Ein - und Rckwandererstelle) sa zadatkom da jedinstveno vodi i izvrava poslove u vezi sa preseljavanjem u Junom Tirolu. Pored glavne kancelarije u Bolcanu bilo je i est podrunica (Bolcano, Merano, Briksen, Brunek, Stercing i Trbi).64 Ubrzo posle toga, 19. oktobra 1939. godine, Gering je, kao ovlaeni za etvorogodinji plan, ustanovio HTO (Haupttreuhandstelle Ost) sa zadatkom da upravlja imanjem poljske drave, sreuje novane i kreditne poslove, izvrava sve privredne mere, potrebne za preusmeravanje privrede, itd. Drutvo je imalo pravo da samo pieni, postavlja i odstranjuje upravnike na imanja i pogone itd. Njegov voa je postao gradonaelnik dr Maks Vinkler.65 Himler je, pak, 3. novembra 1939. godine ustanovio drutvo DUT (Deutsche Umsiedlungs-Treuhand-Gesellschaft) sa zadatkom da se stara o imovnopravnim poslovima preseljenika, to e rei da u ime preseljenika prodaje njihovo imanje u staroj domovini i da se brine za imovinsko izravnanje u novoj domovini, da im obezbedi kredite, isplauje predujme itd. Himler nije eleo da bi to drutvo oformila drava, nego je za to pridobio dva druga drutva u Berlinu, i to: Deutsche Revisions - und Treuhand-Aktiengesellschaft i Garantie-Abwicklungs-Gesellschaft. Prvo je zajednikom nominalnom kapitalu od milion maraka priloilo 900.000, a drugo 100.000 maraka. Drutvo je bilo potpuno podreeno Himleru, jer je on sam odredio prvi nadzorni savet i njegovog predsednika, dravnog sekretara u ministarstvu inostranih poslova SS -obergrupenfirera Vilhelma Keplera. U nadzornom savetu su bili jo po jedan zastupnik tabnog ureda (Ulrih Grajfelt), finansijskog, privrednog i ministarstva za inostrane poslove, Folksdoje Miteltele (Verner Lorenc), dravne banke, Auslandsorganizacion der NSDAP, Doje revizions und trojhand - akcijengezelaft i nemakih preseljenika iz Letonije i Estonije. Drutvo je imalo i vie poslovnih voa. Prilikom formiranja bilo je namenjeno prvenstveno baltikim preseljenicima, pa je imalo svoju podrunicu u Rigi i Revalu, ali je vremenom svoje podruje proirilo na gotovo sve grupe preseljenika.66 Himler je u svoj rad o jaanju nemakog naroda ukljuio i Doje Anzidlungzgezelaft (Deutsche Ansiedlungsgesellschaft, DAG) sa zadatkom da privreuje na poljoprivrednim imanjima od njihove zaplene pa do predaje nemakim preseljenicima. Drutvo je formirano 5. februara 1898. godine kao

Doje anzidlungzbank sa poetnim nominalnim kapitalom od 1,000.000 RM. Nakupovalo je vee komplekse zemljita, izdelilo ih u manja poljoprivredna imanja i prodavalo. Tako je samo u 1934. godini nakupilo 20.000 rala, a naredne godine jo 27.000 rala zemlje. Na godinjoj skuptini, odranoj 9. septembra 1936. godine, drutvo su preimenovali u Deutsche Ansiedlungsgesellschaft. Po prikljuenju Austrije i Sudeta Rajhu drutvo je dobilo velika imanja u austrijskim pokrajinama i u podruju Sudeta, a posle 1939. godine njegova aktivnost se proirila i na sve okupirane zemlje, pa je na godinjoj skuptini avgusta 1941. godine povealo nominalni kapital na 5,000.000 nemakih maraka.67 Drutvo je vodio dr Hans Iversen, dok je Himler, slino kao i kod drutva DUT, postavio nadzorni savet, kojeg je vodio ef Glavnog privrednog upravnog ureda SS, SS-obergrupenfirer Ozvald Pol. U njemu su bili po jedan zastupnik Stabnog ureda (Ulrih Grajfelt), Glavnog dravnog ureda bezbednosti, Ministarstva za finansije i poljoprivredu, Vrhovne vojne komande, Drezdenske banke i dva predstavnika drutva DUT.68 Znaajnu ulogu u nacistikoj politici denacionalizacije dobilo je i nemako Ministarstvo inostranih poslova (Auswrtiges Amt), iako ne, dodue, neposredno u poslovima odnaroavanja, nego posredno, tj. prvenstveno pri reavanju spoljnopolitikih pitanja koja su bila vezana s poslovima denacionalizacije. Ono je vodilo brojne pregovore s vladama zemalja iz kojih su trebali da se isele Nemci i zakljuilo sa njima i odgovarajue ugovore. Tako je Nemaka zakljuila 15. oktobra 1939. ugovor s Estonijom, 30. oktobra 1939. s Letonijom i 3. novembra 1939. sa Sovjetskim Savezom o preseljenju Nemaca iz Belorusije, Galicije i podruja uz reku Narvu. Godinu dana kasnije sklopila je i druge sporazume, i to 5. septembra 1940. sa Sovjetskim Savezom o preseljenju Nemaca iz Besarabije i severne Bukovine, 22. oktobra 1940. s Rumunijom o preseljenju Nemaca iz june Bukovine i Dobrude, 10. januara 1941. sa Sovjetskim Savezom o preseljenju Nemaca iz Litve i dodatnom preseljenju Nemaca iz Letonije i Estonije.69 A nemako Ministarstvo inostranih poslova je moralo da vodi pregovore i sa vladama nekih marionetskih zemalja, npr. Viijevske Francuske i Nezavisne Drave Hrvatske, u koje su nacisti nameravali da deportuju nepoeljne ljude. Za tehniko izvoenje preseljenja Nemaca iz istone i jugoistone Evrope Himler je zaduio vodstvo Folksdoje Miteltele. Ova je, juna 1941. godine, dobila poloaj glavnog ureda SS i tako se razvila u ogroman aparat. Samo u centralnom vodstvu u Berlinu bilo je 11 kancelarija, ali su u akcije dravnog komesara za jaanje nemakog naroda ili u poslove denacionalizacije bili ukljueni delimino samo ured VI (starao se za Nemce u Rajhu), kojeg je vodio SSoberturmbanfirer Hajnc Brikner i VII ured (za obezbeenje Nemaca u istonim podrujima), kojeg je vodio SS-brigadefirer Horst Hofmajer, dok je u celini i iskljuivo XI ured (za preseljavanje), vodio preseljavanje i starao se za oko 1500 logora VoMi za nemake preseljenike u Rajhu i u okupiranim istonim pokrajinama. Vodio ga je SS-oberfirer Elermajer. Logore su vodili neposredno referenti SS-turmbanfirer Fridrih Vilhelm Altena (zamenik SShauptturmfirer Hans Klingporn) i SS-turmbanfirer Hgen. Te urede

i ljude sam imenovao podrobnije zbog toga to su imali mnogo posla i sa deportovanim Slovencima.70 U pojedinim pokrajinama u kojima su bili preseljeniki logori VoMi za njih su se starale pokrajinske akcione voe VoMi (u tajerskoj Anton Dorfmajster, kasnije dr Helmut Karstanjen, a u Korukoj pak Alojz Majer - Kajbi).71 Preseljavanje Nemaca u Rajh, a naroito u pripojena istona podruja, koje je izvodila Folksdoje Miteltele bilo je za nacistiku politiku odnaroavanja od velikog znaaja. S preseljavanjem su nacisti ostvarivali jednu od najznaajnijih taaka svog programa - zbijanje svih Nemaca i na taj nain osigurali ljude ili - kao to su sami govorili - ljudski materijal za nemaku kolonizaciju istonih podruja. U vreme rata, razumljivo, nisu mogli raunati na to da bi ljude za kolonizaciju istonih predela dobili iz Rajha, jer su za potrebe vojne industrije morali da uvoze radnu snagu ak iz drugih zemalja. Folksdoje Miteltele je najpre poela da preseljava baltike Nemce iz Estonije (12.868 lica) i Letonije (49.066 lica). Prevozili su ih brodovima u pristanita Gdansk, Gdinja, ein i vinuje od 20. oktobra pa do polovine decembra 1939. Tamo ih je prihvatao Centralni ured za useljavanje i slao ih dalje u podruje Poznanja, a kasnije su ih otpremali u logore VoMi na Pomorjanskom poto ih u Poznanju nisu vie mogli prihvatati.72 Nakon toga VoMi je poela da preseljava Nemce iz Galicije (55.440 lica), Belorusije (64.554 lica) i sa podruja uz reku Narvu (8053 lica). Kolone seljakih kola su krenule na put 10. decembra 1939. godine, a od nove sovjetskonemake granice na reci Bug su ih dalje vozovima prevozili u 66 logora VoMi u Lodzu, Pabjanicama, gijeru i Kaliu na podruju Poznanja.73 Preseljavanje Nemaca iz Besarabije (90.746 lica) i Severne Bukovine (27.481 lice) otpoelo je 16. septembra, a zavreno 16. novembra 1940. godine. Preseljenici iz Besarabije su se prevezli do pograninog rumunskog grada Galac zaprenim kolima i automobilima, a odande brodovima Dunavom do Prahova i Zemuna, odakle su ih vozovima prevezli u 882 logora VoMi u Rajhu. Iz Severne Bukovine su ih, pak, prevozili u Rajh vozovima preko Maarske.74 Iz Dobrue su Nemce preseljavali od 12. novembra do 4. decembra 1940. godine (14.500 lica), a iz June Bukovine (54.650 lica) od 22. oktobra do 18. decembra 1940. godine. Iz Dobrue su ih prevezli u Rajh u 326 logora VoMi na isti nain kao iz Besarabije, tj. preko Jugoslavije. Neto kasnije su iz Rumunije preselili i roake preseljenih Nemaca. Iz June Bukovine su ih prevozili vozovima preko Maarske.75 U to vreme, tj. od 3. septembra do 25. novembra 1940., vreno je i preseljavanje Nemaca iz Lublinskog distrikta generalne gubernije (30.116 lica) koje je Himler naredio 9. maja 1940. godine. Takozvane lublinske i holmske Nemce su preselili pravo na imanja deportovanih Poljaka na Poznanjskom.76 Nemce iz Litve (50.904 lica) su preseljavali od januara do marta 1941. u logore VoMi na Pomoijanskom. 77 Juna 1941. su preselili i Nemce iz okupirane Francuske (4331 lice), s ciljem da ih nasele u Alzasu, Lotaringiji i Luksemburgu ili, pak, u istonoj Evropi.78

U celini je Folksdoje Miteltele od jeseni 1939. godine pa do napada Nemake na Sovjetski Savez preselila u Rajh i u tzv. pripojena istona podruja u Poljskoj 462.709 folksdojera, pored ve spomenutog broja preseljenika iz Junog Tirola. One koje nisu odmah naselili na imanjima zadrali su u svojim logorima. Polovinom juna 1941. godine bilo je u 1268 logora jo uvek vie od polovine preseljenika, tj. 241.814 lica.79 Kao to vidimo, nacisti su preseljavali u Rajh i u pripojena istona podruja samo pojedine razbacane grupe Nemaca iz severoistone, istone i jugoistone Evrope, a najdoslednije iz baltikih drava. Nisu, pak, preseljavali vee zbijene grupe, na primer, veu grupu koja je ivela uz Volgu, velike grupe iz Banata, Rumunije, Maarske i Jugoslavije niti manje grupe iz Jugoslavije. Jedina vea grupa koju su uopte poeli da preseljavaju bila je junotirolska, ali nju nisu predvideli da nasele u istonoj Evropi. Ne postoje, na alost, zadovoljavajui odgovori na neka pitanja vezana za ta nacistika preseljavanja, kao, na primer, zato su nacisti preseljavali Nemce ak iz onih zemalja, npr. baltikih, koje su nameravali germanizovati, ili zato su ih preseljavali iz Lublinskog distrikta generalne gubernije, gde su ih posle napada na Sovjetski Savez opet naseljavali itd. Kao to je ve reeno, folksdojere, koje su preselili u Rajh ili na poljsku teritoriju, nacisti su odredili da nasele u Rajhu, a naroito u istonoj Evropi, najvie, razumljivo, u tzv. pripojenim istonim podrujima. To je bio za naciste jedan od osnovnih uslova za potpunu germanizaciju pripojenih poljskih predela.

U zapadnim predelima Poljske Ne postoji jo potpun odgovor na neka pitanja vezana za nacistiku politiku u odnosu na celokupnu poljsku teritoriju, ali brojni podaci jasno kazuju da je konani cilj nacista bila germanizacija svih poljskih predela koje su smatrali okupiranim, bez obzira na to da li su ih odmah formalno-pravno pripojili Rajhu ili ne. Za one predele koje su pripojili krajnji nacistiki cilj je bio jasan ve od poetka. Meutim, kada je re o generalnoj guberniji, ini se da su odluku o njenoj potpunoj germanizaciji prihvatili tek kada su napali Sovjetski Savez ili su se pripremali za taj napad. Odmah nakon razbijanja Poljske prostor generalne gubernije zamiljen je prvenstveno kao nemaka sirovinska baza, izvor jeftine radne snage i privremena teritorija za deportovane Jevreje, Poljake i ostale kojih su Nemci hteli da se ree iz pokrajina u kojima je bila germanizacija u prvom planu njihove politike. Kao to emo videti, nacisti su za nemaku kolonizaciju i germanizaciju u generalnoj guberniji poeli da se pripremaju neto kasnije, posle napada na Sovjetski Savez ili neposredno pred njim. Tako bi bilo i shvatljivo preseljenje Nemaca iz Lublinskog distrikta generalne gubernije u pripojena istona podruja u jesen 1940. godine i kasnija nemaka kolonizacija Lublinskog distrikta. Meutim, ve od samog poetka nacistike ideje jasno predviaju da e u svim predelima Poljske gospodar biti iskljuivo nemaki ovek dok e Po-

ljak biti - i to dotle dok za njega jo bude mesta - bespravan agrarni ili industrijski radnik i da se ni na kakav nain nee moi formirati sloj poljske inteligencije. Poljski narod ima pred sobom tvrdu i teku budunost, zapisali su januara 1940. godine u nekom elaboratu Akademije za nemako pravo u Minhenu.80 U zemlji je gospodar Nemac i Poljak mu je podreen, 81 otvoreno su obelodanjivali u novinama i brourama, kojima su pozivali Nemce da se pripreme za naseljenje na pripojenim istonim podrujima. Za tzv. pripojena istona podruja Hitler je predlagao da ih za 10 godina sasvim depoloniziraju i germaniziraju. Iako pri ostvarivanju tog predloga nije bila re samo o masovnom deportovanju Jevreja i Poljaka, ipak su te akcije zajedno s nemakom kolonizacijom zauzimale prvo i najznaajnije mesto u nacistikoj politici odnaroavanja, i vie od toga: bile su uslov za velikopoteznu nemaku kolonizaciju tih podruja. Zanimljivo je da nacisti, uprkos svojim idejama o iseljenju oko osam miliona Jevreja i Poljaka - toliko ih je priblino, prema njihovim proraunima, ivelo u pripojenim istonim podrujima - dugo vremena nisu izradili bilo kakav potpuniji i podrobniji program za svoju sveukupnu akciju odnaroavanja na tim podrujima, nisu imali ak ni bilo kakvog celovitijeg i podrobnijeg plana za deportacije, nego su do generalnog plana usput izradjivali tzv. blie, tj. kratkorone planove (Nahplne). Za deportovanje Jevreja i Poljaka Himler je zaduio najpre komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti za generalnu guberniju u Krakovu, SS-brigadefirera Bruna Strekenbaha, a uskoro je za to ovlastio Glavni dravni ured bezbednosti u Berlinu, koji je za tu svrhu imao IV referat- B odeljenja u IV uredu (gestapo). Vodio ga je ve spomenuti SS-hauptturmfirer Adolf Ajhman, a u njemu su radili jo zamenik SS-hauptturmfirer Hans Ginter, SSunterturmfirer Franc Novak i Erih Rajakovi. U pojedinim pokrajinama za deportovanje je trebalo da brinu inspektori policije bezbednosti i slube bezbednosti.82 Oni su ve u prvoj polovini novembra 1939. godine u pripojenim istonim podrujima oformili posebne tabove za deportovanje Jevreja i poljaka. U pokrajini Poznanj - Povartje takav tab, oformljen 11. novembra 1939., nakon brojnih promena imena prozvao se Umwandererzentralstelle, tj. Centralni ured za preseljavanje (zbog srodnosti imena s Einvvandererzentralstelle tj. Centralnim uredom za useljavanje, koji emo dalje spominjati jednostavno nemakim nazivom) i za efa je dobio SS-oberturmbanfirera Hermana Krumeja. U pokrajini Gdansk - zapadna Pruska takav tab je vodio SS-hauptturmfirer Franc Abromajt. 83 Prema prvom Himlerovom kratkoronom planu, od kraja oktobra 1939. do kraja februara 1940. godine trebalo je deportovati milion Jevreja i Poljaka. Naredio je, naime, 31. oktobra 1939, da se iz pripojenih istonih podruja odstrane svi Jevreji, iz pokrajine Gdansk, zapadna Pruska, svi posle 1919. godine preseljeni Poljaci, dalje svi prema Nemcima neprijateljski raspoloeni vodei Poljaci i poljska inteligencija. Od predvidjenog broja, 1,000.000 lica je trebalo deportovati iz pokrajine Gdansk - zapadna Pruska, oko 400.000 i oko 300.000 iz pokrajine Poznanj - Povartje. Preostalih 200.000 lica bi, pak, deportovali iz drugih pripojenih poljskih pokrajina, kao npr. iz gornje lezije itd. Deporto3 - Nacistika oolitika

vali bi ih u generalnu guberniju. Predvidjali su, naime, da generalna gubernija moe da prihvati milion, najvie milion i po deportiraca, kako bi naseljenost postigla normalni nivo.84 Kako su ve u Poznanj poeli da dolaze transporti u drugoj polovini oktobra 1939. s estonskim i letonskim Nemcima, Hajdrih je 28. novembra 1939. naredio da se iz te pokrajine deportira 80.000 Jevreja i Poljaka kako bi mogli da nasele 40.000 Nemaca. U toj akciji su (1. Nahplan) od 1. do 17. decembra 1939. iz etrdeset i jednog sreza sa 80 teretnih vozova odvezli u generalnu guberniju 87.838 lica. Nacisti su na osnovu podataka svoje slube bezbednosti, uprave i poverenika iz redova folksdojera zakljuivali da se u toj pokrajini nalazi oko 540.000 lica zajedno s lanovima porodica, koja su nekad delovala u poljskim politikim strankama i organizacijama, pa ih je ve zbog toga potrebno deportovati. Ipak su ponegde pri odredjivanju ljudi za deportovanje igrali znaajnu ulogu, prvenstveno ili iskljuivo imovinski interesi.85 I pored negativnih posledica prve deportacione akcije, koje su se poele pojavljivati naroito u generalnoj guberniji, Hajdrih je, na generalnoj konferenciji, 30. januara 1940. u Berlinu, i dalje traio da se sa akcijom produi i u blioj budunosti po tzv. medjuplanu (Zwischenplan) deportuje iz pokrajine Poznanj - Povartje oko 40.000 Jevreja i Poljaka, pa onda jo i iz svih pripojenih istonih podruja oko 120.000 Poljaka, kako bi se na njihovim imanjima mogli naseliti Nemci iz Belorusije. I zaista su po tome medjuplanu od 15. januara do 15. marta 1940, u prvom redu iz gradova Poznanj i Lodz, deportovali u generalnu guberniju 40.128 Poljaka.86 Odmah nakon toga su otpoeli s novom akcijom deportovanja, i to po tzv. drugom bliem planu (II Nahplan), u toku koje su od 15. marta 1940. do 20. januara 1941. samo iz pokrajine Poznanj - Povartje deportovali u generalnu guberniju ili pak u Nemaku na rad 133.506 Poljaka. Za to vreme su (od 25. septembra do 14. decembra 1940.) i iz gornje lezije deportovali u generalnu guberniju 17.413 Poljaka (tzv. Saybusch-Aktion) kako bi na njihova mesta naselili nemake preseljenike iz Galicije. Iz pokrajine Gdansk - zapadna Pruska su do polovine novembra 1940. deportovali vie od 30.758 i iz iehanovskog okruga u istonoj Pruskoj vie od 14. 636 Poljaka.87 Da bi obezbedili kolonizaciju oko 42.500 nemakih preseljenika iz Besarabije i 11.000 iz Bukovine doneli su odluku, 6. januara 1941., da e u tzv. treem bliem planu (3. Nahplan) od 2. januara 1941. do 20. januara 1942. deportovati iz pokrajine Poznanj - Povartje oko 330.000 Poljaka. Medjutim, ta akcija je zatajila ve marta 1941. godine, najvie zbog vojnoprometnih razloga, poto su se na poljskoj teritoriji koncentrisale nemake jedinice za napad na Sovjetski Savez. A jo pre toga se i vlada generalne gubernije, sa dr Hansom Frankom na elu, iz istih privrednih razloga suprotstavila masovnom deportovanju Poljaka iz pripojenih istonih podruja u generalnu guberniju. Do tada su, po treem bliem planu, deportovali u generalnu guberniju nekoliko hiljada Poljaka iz pokrajine Gdansk - zapadna Pruska i ijehanovskog okruga istone Pruske, iz pokrajine Poznanj - Povartje pak samo 17.086 Poljaka i 2140 Jevreja.

Poto nacisti nisu dalje mogli da deportuju Poljake u generalnu guberniju, a na pripojenim istonim podrujima ekalo je na naseljavanje na desetine hiljada Nemaca, morali su da nau bilo kakav drugi nain za odstranjivanje Poljaka s njihovih imanja. Izmislili su, zaista, nov nain i prozvali ga iseljenje s izguravanjem (Aussiedlung durch Verdrngung), tj. iseljenje Poljaka iz boljih u loija sela, sa plodnije na movarnu ili pustu zemlju itd. U veem broju su ih poeli odvoziti i na rad u Nemaku i time na germanizaciju. Od 1941. do 1943. samo u pokrajini Poznanj - Povartje na taj nain su odstranili iz sela 305.029 Poljaka. U celini su u toj pokrajini od jeseni 1939. do kraja 1943. deportovali u generalnu guberniju, Nemaku ili, pak, premestili u druga sela 534.384 Jevreja i Poljaka.88 Iz pokrajine Gdansk - zapadna Pruska su nacisti, do polovine marta 1941, deportovali u generalnu guberniju 41.518 Poljaka, dok su 106.850 proterali s ognjita u druga sela i u Nemaku. Iz Gornje lezije su do kraja 1942. godine deportovali vie od 8000 Poljaka i od toga njih oko 5100 u Nemaku.89 Iz svih poljskih pokrajina, koje su nacisti u jesen 1939. godine pripojili Rajhu, deportovali su ili proterali oko 750.000 Jevreja i Poljaka ili priblino 10 odsto ondanjeg poljskog stanovnitva.90 Osnovna tenja nacista pri kolonizaciji je bila da njome oforme ili ojaaju subjektivni faktor germanizacije i da u najveoj meri iz temelja promene nacionalni i socijalni sastav stanovnitva na odredjenoj teritoriji, kako bi uspeh rada na germanizaciji bio zagarantovan ve od samog poetka. Oblici kolonizacije su bili veoma razliiti. Ponekad je to bilo zgusnuto naseljavanje na prostoru sa koga su pre toga deportovali sve ili bar veinu domaeg stanovnitva, ponekad su se stvarali nemaki mostovi izmedju teritorija koje su ve pre toga bile gusto naseljene Nemcima i nemakim ostrvima, ponekad je to bilo povezivanje ostrva s pojasevima naseljavanja itd. Pri tome su nacisti obino imali nameru da kolonizacijom Nemaca u prvoj etapi postignu to povoljniji brojani odnos izmedju njih i domaeg stanovnitva, i to bar 1:1. No, pri tome treba naglasiti da je snaga Nemaca bila bar dva puta vea zbog novih imovinskih odnosa, u kojima su Nemci dobili velika imanja s bogatim prinosima, maine, kredite itd., i bili neko vreme oslobodjeni poreske pa ak i vojne obaveze. Na tzv. pripojenim istonim podrujima nacisti su imali i poseban cilj da kolonizacijom ostvare nemaku aristokraciju krvi i zemlje. Prema dravnom zakonu o nasledjivanju poljoprivrednih imanja iz 1933. godine, celokupno imanje mogao je da nasledi samo jedan jedini naslednik, koji je morao biti nemaki dravljanin, tj. Nemac i rasno podoban. Svi drugi su mogli da trae zemlju na istoku, pa su je i dobili ako su, razumljivo, za to ispunjavali osnovne uslove: morali su biti duevno i fiziki zdravi, rasno podobni i profesionalno osposobljeni za poljoprivrednike, to se proveravalo posebnim p-egledima. Da bi ustanovili, na primer, sposobnost nekoliko desetina hiljada kandidata, ve od 1940. godine zdravstveno i rasno pregledali su vie od dva i po miliona lica. Svi nemaki poljoprivrednici koje su hteli da nasele u istonoevropskim predelima trebalo je da postanu tzv. odbrambeni poljoprivrednici (Wehrbauern), nekakvi krajinici. U njima bi moralo biti udrueno pravo poljopriv-

redno i nemako vojniko bitisanje, jer bi pored svog poljoprivrednog poziva, s orujem u rukama branili granice nemakog Rajha pred tzv. tradicionalnom opasnou s istoka. A izabrali bi ih po strogim esesovskim proverama njihovih poljoprivrednih, vojnikih, zdravstvenih, rasnih, svetsko-nazorskih i kulturnih mogunosti i vrlina.91 Nemaku kolonizaciju na pripojenim istonim podrujima vodio je tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, a u pokrajinama njemu i gaulajterima kao Himlerovim opunomoenicima za jaanje nemakog naroda podredjeni pokrajinski i okruni SS tabovi za naseljavanje (SS-Ansiedlungsstbe). Sa problemima prostora za kolonizaciju u tabnom uredu u Berlinu se i posebno bavio Centralni zemljini ured (Zentralbodenamt) pod vodjstvom SS-tandartenfirera profesora dr Konrada-Majer-Hetlinga. Bio je veoma aktivan kao to su bili aktivni i njemu struno podredjeni pokrajinski zemljini uredi u Gdansku, Poznanju, Cijehanovu i Katovicama. Osim planiranja o prostornom razvoju kolonizacije, oni su vodili i evidenciju zaplenjenih imanja. Raunali su da je u svim pripojenim poljskim pokrajinama oko 9,666.645 ha obradive zemlje i da od te povrine treba zapleniti 7,364.872 ha poljskog imanja. Od toga su do polovine novembra 1940. godine zaplenili ve treinu ili 103.850 imanja s 2,471.245 ha. Do kraja 1942. godine su u tim pokrajinama zaplenili ve dve treine zemlje ili oko 6,000.000 ha, od ega su 1,500.000 ha poumili ili, pak, dali na raspolaganje za javnu namenu, 950.000 ha su naselili nemakim preseljenicima ili domaim Nemcima, a sa oko 3,500.000 ha zemlje su upravljale ustanove nemakog Ministarstva za ishranu. Centralni zemljini ured u Berlinu je raunao da e za naseljavanje Nemcima doi u obzir najvie jo oko 2,000.000 ha zemlje.92 Poto bi neku grupu Nemaca preselili u Rajh ili na pripojena istona pod-ruja, Himler je posebnom naredbom odredio gde e je naseliti. U svojoj kolonizatorskoj politici nacisti su se drali naela da treba, ako je to ikako mogue, preseljenu grupu Nemaca naseliti zbijeno na samo jedno podruje. Zato su veinu preseljenih Nemaca nameravali da nasele u pokrajinama Poznanj - Povartje i Gdansk - zapadna Pruska, iz kojih su najvie i iseljavali Poljake. Poto su prvi folksdojeri ve poeli da dolaze u drugoj polovini oktobra 1939, kada Himler jo nije imao sreenu organizaciju za naseljavanje niti izraene kolonizacijske planove, dok jo nije otpoelo organizovano deportovanje Poljaka i nije bilo pregleda o ispranjenim poljskim imanjima - naredio je da se u prvim mesecima ne naseli za stalno ni jedan preseljenik. Verovatno je takvo stanje produio jo za nekoliko meseci, jer su prve kolonizacijske planove izradili tek u prolee 1940. godine. Vodja centralnog zemljinog ureda dr Majer-Hetling je najpre bio miljenja da bi, na primer, u pokrajini Poznanj - Povartje, nemake poljoprivrednike trebalo naseljavati od istoka prema zapadu, tako da bi najpre kolonizirali okruge od ernjikova do Ravica.93 Meutim, dok je radio planove, doao je do saznanja da je za osiguranje potpuno planske germanizacije istonih podruja, s obzirom na raspoloive snage, potrebno odrediti i razgraniiti posebne zone naseljavanja. Predlagao je da se pri odredjivanju zone naseljavanja 1. reda treba drati sledeih naela: 1) U prvom redu treba uz granicu izme-

u pripojenih istonih podruja i generalne gubernije s duboko ukorenjenim germanskim poljoprivrednim imanjima oformiti nemaki nacionalni jaz, koji e do kraja izolovati poljski narod u pripojenim istonim podrujima od njegovog zaledja u generalnoj guberniji. 2) Nakon toga treba svu okolinu veih gradova naseliti nemakim poljoprivrednicima. 3) Treba oformiti irok nemaki narodni most na osovini Istok - Zapad, koji treba da povezuje pogranini jaz sa starim Rajhom, a uz njega, takoe, oformiti jo i ui most kroz nekadanji poljski koridor preko podruja Sepolno, Bidgo, Helmno i Grudzijaz. Oba nemaka narodna mosta su trebala da razbiju ostatke poljskog naroda izmedju njih i da stvore poljska ostrva. Nemaka ostrva, koja ve postoje na toj teritoriji i ona koja e tek nastati, trebalo bi da budu nekakve kristalizacijske take na koje bi se naslanjala dalja izgradnja pograninog pojasa i ve spomenutih nacionalnih mostova. Uz granicu generalne gubernije nemaka ostrva bi povezivali zapadno od Pjotrkova, u Lodzu, uz Vislu i uz Narvu. irok nemaki nacionalni most, pak, otpoinjao bi kod nemakih ostrva Mijedzuhod i Novi Tornisi, pa se nastavljao uz reku Vartu, preko Poznanja, rema, Vrenja, Konina i Kola do industrijskog podruja u Lodzu. U nastanjenu zonu prve kategorije spadalo bi i podruje Suvalki. Medjutim, u njega ne bi spadali okrui oko Katovica, jer, navodno, u nacionalno-politikom pogledu nije re o snano ispostavljenom podruju poto e na nastanjivanje u unutranjosti veoma uticati razvoj industrije. Zona za naseljavanje prvog reda je obuhvatala polovinu teritorije svih pripojenih poljskih podruja ili 44.000 kilometara kvadratnih sa 4,300.000 stanovnika, od kojih je bilo, prema nacistikim proraunima, 285.000 Nemaca. Na njoj bi trebalo naseliti i jo oko 1,800.000 Nemaca, od toga 820.000 poljoprivrednika. Oni bi predstavljali novo poljoprivrednitvo (neues Bauerntum) u najdubljem smislu rei, koje bi trebalo da bude u napadu u pravom borbeno-politikom smislu. Temelje nove imovinske strukture bi trebalo da predstavlja oko 155.000 gazdinstava, koja bi imala najmanje po 20 ha obradive zemlje, a uz njih bi trebalo da bude jo oko 11.700 seljako-odbrambenih imanja (Wehrbauernhfe) ili velikih gazdinstava, koja bi trebalo da imaju od 50 do 200 ha obradive zemlje, te oko 72.000 manjih imanja za poljoprivredne radnike i provincijske zanatlije. S tim u vezi bi trebalo preurediti i sela, optine i okruge. Svako selo bi trebalo da ima od 300 do 400 stanovnika s dva velika gazdinstva iznad 50 ha, sa 26 seljakih gazdinstva i sa 12 imanja za poljoprivredne radnike, dakle, ukupno 40 imanja sa oko 1000 ha obradive zemlje. U 40 okruga zone za naseljavanje prvog reda trebalo bi da bude oko 2800 optina itd. itav taj opseni posao trebalo bi da bude izveden u dve faze: prva faza bi trebalo da se zavri za tri, a druga za pet godina posle zavretka rata.94 Za sva pripojena istona podruja, koja su imala oko 87.600 kvadratnih kilometara i 9,5 miliona stanovnika, a od toga, prema nemakoj proceni, oko 11 odsto Nemaca, dr Majer-Hetling je predvidjao da treba za nekoliko godina, s deportacijama pola miliona Jevreja i 3,4 miliona Poljaka i sa kolonizacijom jednog broja Nemaca, uspostaviti takvo nacionalno stanje kako je bilo 1914. godine kada je, prema lanim nacistikim podacima, u tim pokrajinama bilo 50 odsto svih stanovnika nemakog porekla.95

Himler je prihvatio taj plan i 13. juna 1940. odredio opseg tzv. zone za naseljavanje prvog reda. Ova je zona u pokrajini Gdansk - zapadna Pruska obuhvatala 6, u pokrajini Poznanj - Povartje, pak, 21 okrug. Devetog septembra iste godine su u tu zonu ukljuili dalja tri okruga pokrajine Gdansk - zapadna Pruska i jedan okrug pokrajine Poznanj - Povartje. Konano je 16. januara 1941. godine ukljuen jo jedan okrug pokrajine Poznanj - Povartje; 6 okruga pokrajine istone Pruske (i to su bili okrui s poljskim stanovnitvom), kao i osam okruga pokrajine Gornja lezija. Zona je tako obuhvatala ak 40 okruga. Time je bio stvoren neprekidan jaz uz granicu generalne gubernije od istone Pruske do eko-moravskog protektorata, pa dalje veoma jaka i medjusobno povezana nastanjena nemaka ostrva zapadno od Poznanja, istono i zapadno od Bidgoa i zapadno od Gdanska i 6 ili 7 ostrva koja nisu bila u spomenutoj zoni.96 Na osnovu tog elaborata planskog odelenja dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, odnosno centralnog zemljinog ureda Himler je, 26. novembra 1940. godine, izdao osnovna uputstva i smernice za izgradnju provincije u novim istonim podrujima, u kojima je odredio agrarnu strukturu nemake kolonizacije (tipove imanja, sela i optina itd.). 97 Smernice za planiranje i uredjenje gradova u pripojenim istonim podrujima i uputstva za hitno ureenje kulturnih i privrednih uslova u preseljenikim selima u pripojenim istonim podrujima u vreme rata 99 Himler je izdao kasnije. Neemo se uputati u problematiku svih tih uputstava, kao ni novih koja su ih sledila. Na osnovu studija itavih grupa ljudi i pojedinaca moemo samo da zakljuimo da su imala za cilj potpunu promenu agrarne slike i slike gradova, jer bi sveukupno agrarno i urbanistiko preuredjenje trebalo da slui to snanijem jaanju nemake poljoprivredne i gradske kolonizacije, to broj germanizaciji zemlje i gradova, to boljem zdravlju nemakih kolonista i njihovom to brem mnoenju.100 Deportovanja Poljaka i nemaka kolonizacija su bile tek deo nacistikog rada na odnaroavanju, dok je drugi deo bila germanizacija ostalog poljskog stanovnitva. Nacisti su, naime, ve polovinom 1940. godine doli do saznanja da nee moi deportovati sve Poljake sa pripojenih istonih podruja i nadoknaditi ih Nemcima. Poto je neko vreme odluivanje o tome ko je poljske, a ko nemake nacionalnosti zavisilo od pokrajinskih vodjstava NSDAP i civilne uprave i poto su prebrodjeni neki kompetentni nesporazumi izmedju ministarstva unutranjih poslova i Himlera 10\ dolo je, 4. marta 1941. godine, do izdavanja jedinstvene odredbe o oformljenju Doje folksliste, tj. nekakvog spiska nemakog stanovnitva, koji je imao etiri odeljka. U prvi odeljak su upisani oni Nemci koji su bili lanovi nemakih organizacija, a u poljskoj dravi su se iskazali u nemakom nacionalnom boju. U drugi odeljak su upisani oni Nemci koji su u nacionalnom boju bili, dodue, pasivni, ali su sauvali svoju nemaku nacionalnu svest. U trei odeljak su ula lica nemakog porekla koja su dola pod poljski uticaj, kao i ona lica poljske ili druge nacionalnosti koja su se venala s licem nemake narodnosti itd. U etvrti odeljak su, pak, spadali renegati nemake krvi, koji su postali politiki potpuno poljski.102 Lica iz prvog i drugog odeljka su 26. oktobra 1939. godine dobila

nemako dravljanstvo, lica iz treeg odeljka su s danom prihvatanja u Doje folksliste dobila nemako dravljanstvo na opoziv, kojeg su mogli nadleni biroi opozvati za 10 godina, dok su lica iz etvrtog odeljka, takodje, dobila nemako dravljanstvo na opoziv, ali tek s posebnim dodeljivanjem. Svi drugi bi trebalo da postanu tzv. tienici nemakog Rajha (Schutzangehrige des Deutschen Reichs) s mnogo manjim pravima.103 Strogo zamiljena Himlerova podela stanovnitva na etiri grupe, od kojih je naroito trea bila podvrgnuta detaljnom politikom i rasnom pregledu i dugovremenom postupku germanizacije u Rajhu104 naila je na nerazumevanje kod nekih pokrajinskih politikih ureda, na primer u Gdansku i Katovicama, tako da je stvarna podela stanovnitva i posle toga bila nejedinstvena. Ponajvie su Himlerove zamisli i uputstva uvaavali u pokrajini Poznanj - Povartje.105 Lica koja su spadala u trei odeljak Doje Folksliste su, nakon grubog rasnog pregleda na terenu, poslali u logor u Lodz, gde su ih rasno temeljitije pregledali. Ako su ih ocenili za rasno podobne za germanizaciju, poslali su ih na rad u Rajh. Iz te pokrajine su, na primer, 1941. godine izabrali za germanizaciju 7327, 1942. samo 3668 i 1943. teK 2077 Poljaka.106 Prema izvetaju Stabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda do 1. oktobra 1943. godine, prevezli su u Rajh za germanizaciju 20.206 Poljaka, od toga 3736 lica iz treeg odeljka Doje folksliste.107 Januara 1944. godine iz svih pripojenih istonih podruja primljeno je u Doje folksliste oko 2,750.000 osoba i od toga oko 484.000 u prvi, 517.000 u drugi, 1,678.000 u trei i 83.000 u etvrti odeljak. Pored 370.000 Nemaca iz Rajha je bilo izvan Doje folksliste 353.000 folksdojerskih naseljenika, 6,015.000 Poljaka i drugih.108 To znai da su bile dve treine celokupnog stanovnitva bez gradjanskih prava, sloj podredjenih, koji bi nacisti, ukoliko bi iz rata izali kao pobednici, iselili ili, pak, fiziki unitili. Kao to je ve reeno, kod nacista su se zamisli o germanizaciji generalne gubernije pojavile neto kasnije nego za tzv. pripojena istona podruja, tj. u vreme napada Nemake na Sovjetski Savez ili, pak, onda kada su se za taj napad pripremali. Osim Himlera i njegovih esesovskih titonoa, za politiku germanizacije generalne gubernije tada se zauzimao i generalni guverner dr Hans Frank. Po njegovim zamislima, trebalo je posle prve etape, tj. posle ostvarenja snanih nemakih pozicija u pripojenim istonim podrujima otpoeti s drugom etapom, tj. s germanizacijom generalne gubernije. U vezi s tim i Hitlerovim naredjenjem od 17. marta 1941. da generalnu guberniju treba germanizovati u vremenu od 15 do 20 godina, Frankova administracija otpoela je s izradom tzv. zemljinog reda u generalnoj guberniji (Bodenordnung im Generalgouvernement), koji je zavrila 20. maja 1941. Po tom zemljinom redu, koji bi poeo da se ostvaruje u 1942. godini, u narednih 20 godina sva mala poljska imanja veliine od 2 do 10 ha udruila bi se u vea, veliine od 50 do 100 ha. Ta vea imanja bi trebali dodeliti nemakim kolonistima kojih bi pristiglo u generalnu guberniju oko 30.000. Razvlaeni Poljaci bi, pak, postali jeftina radna snaga za Rajh.109 To o emu smo dosad govorili bili su samo nacistiki, delimini, odnosno parcijalni planovi za germanizaciju poljskih pokrajina. Posle nemakog napa-

da na Sovjetski Savez, juna 1941. godine su, pak, nacistike ustanove zaduene za planiranje odnaroavanja poele da izradjuju generalne planove za itav istoni prostor, tj. za poljske i sovjetske predele zajedno.

U generalnoj guberniji i u Sovjetskom Savezu Odnaroavanje u tzv. pripojenim istonim podrujima bilo je za naciste tek samo etapa u njihovom prodiranju u istonu Evropu. Prave apetite im je probudio tek napad na Sovjetski Savez i poetni uspesi nemake vojske na istonom frontu, koji su imali za posledicu nacistiku okupaciju ogromnih predela evropskog dela Sovjetskog Saveza. Kao to je ve reeno, Hitler je svojim ciljevima, koje je obznanio u svojoj knjizi Majn Kamf i u svom neobjavljenom rukopisu iz 1928. godine da Nemaka, naime, mora traiti svoj ivotni prostor u istonoj Evropi, ostao veran do kraja. To je neprekidno naglaavao i u svojim poverljivim krugovima i onda kada je u razliitim spoljnopolitikim uslovima davao drukije zvanine izjave, pa ak i sklopio prijateljski pakt sa Sovjetskim Savezom. I u vreme rata je naglaavao da njegov rad nije konvencionalan rat sa zapadnoevropskim zemljama, nego revolucionarni rad sa Sovjetskim Savezom. Pred napad Nemake na Sovjetski Savez svi su nemaki vodei krugovi imali jedinstvene poglede o tome da je potrebno, po zauzimanju Sovjetskog Saveza, unititi sovjetsko drutveno-politiko uredjenje, a to se tie dalje sudbine Sovjetskog Saveza postojale su dve alternative. Neki su zastupali miljenje da stanovnitvo Sovjetskog Saveza treba ukljuiti u porodicu naroda, tj. pridobiti partnera za novi poredak, dok su drugi tvrdili da stanovnitvu i dravi treba nameniti posebnu sudbinu, o kojoj se najjasnije izrazio Hitler reima da vidi opravdanost dalje egzistencije sovjetskog naroda jedino u njegovoj slubi nemakoj privredi. Osnovno gledite veeg dela vodeih nacista o sudbini sovjetskog naroda kazivalo je da ga treba tako podjarmiti da to bolje slui nemakim privrednim interesima, da treba deportovati veliki broj ljudi, kolonizirati neka podruja Nemcima, a ukoliko bi njih za to bilo nedovoljno i s drugim narodima germanske rase; da treba preneti istonu granicu nemakog Rajha daleko na istok i s formiranjem nekih teritorijalno-upravnih jedinica zaotriti suprotnosti izmeu Rusa i drugih naroda Sovjetskog Saveza, npr. Ukrajincima, narodima oko Kavkaza itd.110 Kada je Hitler, prvog aprila 1941. godine, obavezao Rozenberga da pripremi planove za budue politiko uredjenje Sovjetskog Saveza, ovaj je, ve sledeeg dana, predlagao da bi sovjetsku teritoriju podelili na 7 delova: Veliku Rusiju ili Moskoviju, Belorusiju, Ukrajinu s Krimom, baltike drave, podruje uz Don, Kavkaz i Turkestan i svakome od tih delova je predvideo i njegovu sudbinu.111 O tome je, dva dana pred napad na Sovjetski Savez, govorio ljudima koje su bili odredili za to da e se baviti politikim, upravnim i drugim pitanjima u spomenutim delovima. Tako je za baltike drave rekao: U svakom sluaju, bie potrebno to podruje izrezati iz tela Sovjetskog Saveza sa

ciljem - o kome ovde jo neemo podrobnije raspravljati - da ga dovedemo u najtenju vezu s nemakim Rajhom. Da li e biti mogue izvesti germanizaciju kolonizacijom, kojom bi dobili imanja nemaki vojnici iz tog rata i stari baltiki ratnici, to je pitanje budunosti. Juno od Baltikih zemalja je Belorusija, za koju je predvidjeno da emo je ukljuiti u komesarijat baltikih drava. Belorusija ima, dodue, potpuno drukiji karakter, ali iz baltikih zemalja emo verovatno morati deportovati mnogo asocijalnih elemenata i za te nepoeljne elemente iz baltikih zemalja, pa i iz generalne gubernije i pokrajine Povartje, Belorusija e biti veoma pogodno i prihvatljivo podruje. I za Kavkaz je predskazao: U svakom sluaju se ini moguim da je treba poeti u modernom obliku sa starim pohodom na istok. Najteu sudbinu je namenio Velikoj Rusiji: Van sumnje je da e biti potrebne veoma opirne deportacije i da ruski narod oekuju teke godine. 112 A Hitler je, 16. jula 1941. na posebnoj konferenciji s Rozenbergom, Lamersom, Kajtlom, Geringom i Bormanom, na kojoj su raspravljali o slinim pitanjima, predskazao da je potrebno sa Krima deportovati sve strance i kolonizirati ga Nemcima i da mora i nekadanja austrijska Galicija postati podruje Rajha.113 Dan posle te konferencije Hitler je izdao temeljni zakon o nemakoj upravi na tzv. okupiranim istonim podrujima. (Dok su Rajhu prikljuena zapadna poljska podruja nazivali prikljuena istona podruja, dotle su okupirane predele Sovjetskog Saveza nazivali okupirana istona podruja.) Odredio je da e njima, po ukidanju vojne uprave, upravljati dravno ministarstvo za istona podruja (Reichsministerium fr die Ostgebiete) u Berlinu, koje e voditi Rozenberg, i da e se deliti u dravne komesarijate, ovi u generalne komesarijate itd. Dvadesetog avgusta 1941. ustanovili su dravne komesarijate Ostland i Ukraine. Prvim, koji su sastavljale baltike zemlje i Belorusija, upravljao je dravni komesar Hajnrih Loze u Rigi (bio je i gaulajter u SlezvigHoltajnu), a drugim, koji su sastavljali generalni komesarijati Volinija, Nikolajev, Zitomir, Kijev, Dnjepropetrovsk i Taurija, upravljao je dravni komesar Erih Koh (bio je i gaulajter za istonu Prusku). Velike predele su jednostavno pripojili istonoj Pruskoj (Bjalistok), generalnoj guberniji (Galicija), Finskoj i Rumuniji (Tranznistrija). Odredili su i opseg dvaju novih dravnih komesarijata, i to: Moskau i Kaukasus koji su trebali da vode poslanik u Zagrebu SA-obergrupenfiier Zigfrid Kae i Arno ikedanc, ali do tog ostvarenja nije dolo, jer nemaka vojska zbog zasluga sovjetske armije nije mogla da osvoji predele odredjene za ta dva dravna komesarijata, kao to nije mogla da osvoji ni sve predele odredjene za dravni komesarijat Ukrajina. 114 Isto kao i svuda drugde, nacisti s i ovde predvideli najokrutniju sudbinu, tj. potpuno istrebljenje, Jevrejima i Ciganima. Taj zadatak su obavljale etiri akcione grupe policije bezbednosti, koje su ih samo u 1941. godini pobijali na stotine hiljada. Jednaku sudbinu su namenili i velikom broju, priblino treini od svih Rusa. Veliki broj Rusa, Belorusa, Ukrajinaca i pripadnika neslovenskih narodnosti nameravali su i da deportuju iza Urala, dok su samo mali deo nameravali da germanizuju, osim stanovnitva baltikih zemalja koje su hteli da germanizuju u veem broju. Tako su, dakle, nacistiki, rasistiki i nacionalistiki ideolozi razvrstali stanovnitvo Sovjetskog Saveza u

vie kategorija: najvie mesto zauzimali su domai folksdojeri i novonaseljeni Nemci, nie neruski ljudi, naroito stanovnici baltikih zemalja, jo nie Ukrajinci i Belorusi, jo nie Rusi i najnie Jevreji i Cigani. Pojedini nacisti su tu kategorizaciju uporedjivali s grkom drutvenom strukturom: Nemci bi trebalo da imaju poloaj Spartanaca, iz Letonaca, Estonaca i sline postojee medjustrukture poloaj Perieka, a Rusi poloaj Helota. 115 Sledei naelima da e postati i ostati nemaki ivotni prostor samo ono podruje koje e naseliti nemakim poljoprivrednicima, nacisti su u svojoj denacionalizatorskoj politici i u okupiranim predelima Sovjetskog Saveza pripisivali veliki znaaj svojoj kolonizaciji. Svoje halapljive oi su usmerili naroito na Krim, baltike zemlje i na podruje izmedju udskog i Onekog jezera, tzv. Ingermanlandiju. Hitler je ak naredio da se najpre koloniziraju Krim i Ingermanlandija. Podjednako kao i u drugim okupiranim zemljama kolonizaciju u okupiranim predelima Sovjetskog Saveza i deportacije vodio je Himler, odnosno njemu, kao efu nemake policije i dravnom komesaru za jaanje germanstva, podreene ustanove.

Generalplan Ost Himler je ve u prolee 1941. godine naredio Glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlinu da mu izradi generalni plan za germanizaciju poljskih i sovjetskih predela s obzirom na to koliko je stanovnitva mogue u pojedinim predelima germanizovati, a koliko ga deportovati i kuda. Plan, koji su zvali Generalplan Ost des Reichsfhrers SS je, krajem 1941. godine, u treem uredu (SD-Inland) Glavnog dravnog ureda bezbednosti izradio vodja Odeljenja B (Volkstum und Volksgesundheit), dr med. Hans Ehlih. Predvideo je da bi prostrana poljska i sovjetska podruja do linije Ladoko jezero - Valdajsko pogorje - Bijansk - Crno more ukljuili u Rajh i postepeno ih, nekako za 30 godina, potpuno apsorbovali i germanizovali. Iz njih bi trebalo deportovati u zapadni Sibir 31,000.000 ljudi, dok bi ih neto oko 11,000.000 germanizovali. Deportovali bi 80 do 85 odsto svih Poljaka (16 do 20,4 miliona), 65 odsto zapadnih Ukrajinaca, 75 odsto Belorusa i mnogo rasno neodgovarajuih elemenata iz baltikih zemalja. U taj prostor bi, pak, naselili oko 4,550.000 Nemaca, tako, da bi njihov broj dostigao 10 miliona.116 Kada je Himler dobio taj nacrt, 27. januara 1942. godine, poruio doktoru Majeru Hetlingu, koji je ve bio izradio plan za naseljenje i germanizaciju tzv. prikljuenih istonih podruja, tj. zapadnih predela Poljske, da izradi generalni zajedniki plan za kolonizaciju i germanizaciju poljskih i sovjetskih predela. I ovaj je, zaista, za etiri meseca izradio opsenu studiju Generalplan Ost Rechtliche, wirtschaftliche und rumliche Grundlagen des Ostaufbaus.117 Taj generalni plan je predvidjao da bi Rajhu pripojeni poljski predeli postali podruje za naseljavanje (Siedlungsgebiet) koje bi zbijeno naselili Nemcima. Germanizacija bi trajala u unutranjosti pet godina i smatrala bi se zavrenom kada bi sve zemljite prelo u nemake ruke; u gradovima bi trajala 10 godina, sve dok ne bi samostalne profesije, inovnici, nametenici,

srednjekvalifikovani radnici i njihove porodice bile nemake. Za potpunu germanizaciju bi bilo. potrebno naseliti u unutranjosti jo oko 1,800.000 Nemaca a u gradovima oko 2,200.000. U tu svrhu bi iz Rajha trebali dovesti jo 1,500.000 Nemaca. Za kolonizaciju tih predela bi, pak, bilo potrebno 66,6 milijardi maraka. U generalnoj guberniji i u sovjetskim predelima do linije Ladoko jezero - Valdajsko pogorje - Brjansk - Crno more trebalo bi da postanu nastanjene krajine, naroito: 1) Ingermanlandija; 2) podruje uz Narevu i Njemnu, naroito zapadna Litva (kuda su ponovno doselili 16.300 ve iseljenih nemakih porodica) i Bjalistok (koji su ve bili pripojili istonoj Pruskoj); 3) tzv. Gotska pokrajina (Gotengau), tj. Krim i Kerson (ranije su to podruje nazivali Taurija). Te tri nastanjene krajine bi trebale da budu potpuno podredjene dravnom komesaru za jaanje nemakog naroda, koji bi imenovao krajinike kojima bi se mogla davati imanja - obina imanja bi trebala da imaju 40 do 100 ha, a velika 250 ili vie hektara - u privremeni feud za sedam godina ili nasledni feud ili pak u trajno vlasnitvo s posebnim pravima. Tempo germanizacije ne bi bio ravnomeran, jer bi provinciju do polovine germanizovali ve u prvih pet godina, dok bi gradove za isto vreme germanizovali za samo 20 odsto, u narednih pet godina opet za 20 odsto i za 15 godina ukupno do polovine. Za kolonizaciju tih krajina bi im bilo potrebno 12.426,6 miliona maraka. Vezu izmedju naseljenih krajina i Rajha trebalo bi da predstavljaju 36 naseljenih uporita (Siedlungssttzpunkte). U generalnoj guberniji bi ih bilo ak 14, i to pored pet sedita distrikta, tj. Varave, Krakova, Radoma, Lublina i Lvova i jo devet drugih znaajnih gradova na eleznikim raskrima, razmetenim po itavoj generalnoj guberniji, to ukazuje na nameru nacista da bi s tim uporitima razbili zbijenu poljsku teritoriju generalne gubernije i raskomadali poljski narod i pojedina ostrva unitavali jedno za drugim. Kako je teklo stvaranje jednog od tih 14 uporita, opisau kasnije, poto je povezano sa deportovanim Slovencima. Generalna gubernija trebalo je da bude povezana s naseljenom krajinom, Gotengau, tj. s Krimom i Kersonom, sa osam uporita u Ukrajini, tj. sa oko 10 gradova uz eleznicu izmedju Ravna i Nikolajeva. Istona Pruska i Bjalistok bi, pak, trebalo da budu povezani sa Ingermanlandijom ak sa dva reda naseljenih uporita: jedan red bi se protezao u unutranjosti baltikih zemalja uz elezniku vezu Kovno - Riga - Tartu - Reval - Narva, a drugi s unutranje ili spoljne strane istone granice baltikih zemalja, dakle istonije od prvog, uz eleznicu Vilna - Dinaburg - Pskov Luga - Lenjingrad. Naseljena uporita bi bila udaljena jedan od drugog oko 100 km, a svako od njih bi trebalo da ima oko 2000 kvadratnih km povrine, tj. priblino toliko kolika je povrina jednog upravnog okruga u provinciji Rajha. Za kolonizaciju naseljenih krajina i uporita trebalo bi jo 3,345.805 Nemaca, dok bi trokovi za kolonizaciju uporita iznosjli 8,483 miliona maraka. Himler je plan prihvatio i bio je miljenja da bi ga bilo mogue realizovati ve za 20 godina i da bi za 20 godina morali ve potpuno da germanizuju Estoniju i Letoniju i svu generalnu guberniju. Zbog toga se i protivio Majer-Het-

lingovoj ideji da bi u generalnoj guberniji najpre ustanovili kolonizaciona uporita. Upozorio je i na to da ne raunaju s germanizacijom stanovnitva Litve jer e biti potrebno svu Litvu naseliti Nemcima. 118 Kao to je ve reeno, nacistiki planeri su predvidjali da bi u poljskim i sovjetskim predelima kolonizovali oko 10 miliona Nemaca. To je zahtevao i Hitler. A to se tie roka za germanizaciju bio je jo nestrpljiviji od Himlera. Mislio je d a j e sve to mogue zavriti za 10 godina. Kada je 12. maja 1942. godine raspravljao sa zapadnopruskim gaulajterom Forsterom o nemakoj politici u istonoj Evropi rekao je d a j e cilj njegove istone politike u daljoj perspektivi taj da bi za oko sto miliona germanskih ljudi stvorili mogunost naseljavanja na Istoku i da mora ovek rizikovati sve kako bi s elinom ilavou otpremio tamo milion za milionom nemakih ljudi. Naglasio je da za 10 godina eli imati izvetaj da na prikljuenim ili s nemakom armijom okupiranim istonim podrujima ivi 10 miliona Nemaca.119 oveku izgleda grozna vizija istone Evrope kakvu su zamiljali i kakvu su hteli da stvore nacisti. Mnogi kau da bi pod uspenom nacistikom okupacijom, naroito u istonoj Evropi, zavladao srednji vek. Mislim da nisu u pravu, jer takva istona Evropa kakvu je Hitler, ne samo zamiljao nego ju je u poverljivim krugovima i plastino odslikavao, bila bi gora od srednjeg veka. To bi bilo ropstvo XX stolea. Poljsku i sovjetsku teritoriju bi naselili nemakim seljacima, inovnicima, vojnicima itd. i za njih bi stvorili lepe naseobine. Nemake kancelarije bi bile u fantastino lepim zgradama i oko gradova bi bili venci lepih sela s nemakim seljacima, a onda drugi svet, u kome bi Rusima dozvolili da ive po svom.120 Morali bi da rade za Nemce koji bi s okupiranih ruskih teritorija odvukli sve to bi se odvui moglo. Rusi bi se nauili tek da piu, itaju i razlikuju saobraajne propise kako ne bi ometali nemaki saobraaj, a umesto kola bi za njihovo kolovanje upotrebljavali zvunike. Nemci bi trebalo da se trude da higijenski zdravstveni uslovi medju Rusima budu na najniem stepenu i da se suvie ne razmnoavaju itd.121 Takvi su bili Hitlerovi nazori o budunosti nemake okupacije na sovjetskoj teritoriji. Ali, sa Himlerom nisu ostali samo na planovima, nego su ih ve u prolee 1942. godine, kada su nemake armije domalo ve dostigle Volgu, pokuali i da ostvare. Ve avgusta 1941. godine Hitler je zahtevao gotovo potpunu deportaciju stanovnika s krimskog poluostrva. Generalni komesar za Krim, gaulajter Alfred Frauenfeld mu je juna 1942. predlagao da tamo zgusnuto nasele Nemce iz Junog Tirola, sa ime se Hitler razumljivo, sloio pa je naredio vrhovnoj vojnoj komandi da sa Krima deportira sve Ruse i Ukrajince. O deportaciji Rusa i Ukrajinaca sa Krima i nemakoj kolonizaciji su Hitler i Himler razgovarali i 22. septembra 1942. Himler je bio miljenja da Nemci iz Junog Tirola nisu podobni za kolonizaciju na Krimu i da je tamo bolje naseliti Nemce iz Tranznistrije, Melitopola itd. U ono vreme su, zaista, spremali kolonizaciju Krima, pa iako je Krimsko odeljenje SS sve do povlaenja nemake vojske sa Krima, aprila 1944. godine, pripremalo naseljavanje, do njega nije dolo.122

Ali su zato nacisti 1942. godine poeli da formiraju ve spomenuta uporita za naseljavanje u generalnoj guberniji i u Ukrajini. Naime, Himler je avgusta 1942. naredio da u blizini njegovog glavnog stana u Hegenvaldu kod itomira i Kalinovke oforme nemaka sela, pa su zato u okrug dopremili oko 10.000 Nemaca koji su dobili zemlju u privatno vlasnitvo. Novembra 1942. su iz prvih sedam sela odstranili Ukrajince i naselili Nemce iz Volinije. Mesec dana kasnije su podruje Hegenvald izuzeli iz civilne uprave, pa su ga, prema planu Generalplan Ost, organizovali kao posebnu administrativnu jedinicu. Iako su pojedini visoki nacisti, kao na primer Rozenberg, Gering itd. bili protiv takve akcije, poto je opadala proizvodnja, Himler je uprkos tome radio po svome i odbijao sve sumnje i protivljenja.123 Himler je urio i s germanizacijom Ingermanlandije, teritorije izmedju udskog i Ladokog jezera, koju su nekada naseljavali finski Ingrijci. Sa kolonizacijom tog podruja su nacisti, bez sumnje, nameravali da proire svoje interesno podruje od baltikih zemalja do Lenjingrada. Polovinom 1942. godine su tu teritoriju upravno osamostalili i podredili je neposredno Berlinu. U prvim mesecima 1942. godine je Finska izrazila spremnost da prihvati Ingrijce u Finsku, ali se preselilo svega nekoliko porodica. Tek 6. oktobra 1943. godine su drave potpisale sporazum o preseljenju i u prolee 1944. godine u Finsku se doselilo oko 65.000 lica. Ali, nemaka kolonizacija je zbog ratnih dogadjaja ostala samo na papiru. Nekog veeg razmaha, takodje zbog ratnih dogadjaja, nije mogla doiveti ni kolonizacija baltikih zemalja. Nacistima je, istina, uspelo da vrate natrag mnogo onih Nemaca koji su se odatle iselili od 1939. do 1941. godine na pripojena poljska podruja, ali do neke bitne realizacije generalnog plana nije dolo.124 Neuspesi nemake vojske na istonom frontu i nagli prodor sovjetskih armija na zapad ubrzo su onemoguili ostvarivanje nacistikih zloinakih planova. Nacisti nisu mogli dalje slati nemake koloniste na sovjetsku zemlju, nego su morali, od 1943. godine pa nadalje, da ve naseljene nemake ljude kao i druge Nemce evakuiu i alju ih na tzv. prikljuena istona podruja u Poljskoj.125 Ve spomenuti Generalplan Ost je ubrzo postao deo mnogo ireg kolonizacijskog plana. Himler je, naime, poto je pregledao Majer-Hetlingov Generalplan Ost poruio Grajfeltu da Majer-Hetling izradi jo i Gesamtsiedlungsplan, u kome treba da udrui sve ranije planove za Gdansk - zapadna Pruska, Povartje i Gornju leziju, juni deo istone Pruske, a u grubim potezima jo i za eku i Moravsku te Alzas i Lotaringiju, Gorenjsku i junu tajersku.126 Majer-Hetling mu je Generalsiedlungsplan zaista predao 24. decembra 1942. godine. I pored toga to je tada ve dolo do velikog preokreta na bojitima, Hitler mu je jo 12. januara 1943. naruio neka u novi plan ukljui jo Litvu, Estoniju, Letoniju, Belorusiju, Ingermanland, itav Krim i podruje Kersona. Sa planiranjem su nacisti prestali tek kada je Hitler 13. januara 1943. godine naredio da sasvim zaustave sve pripreme i planiranja za zadatke posle rata.127

Spomenuti Generalsiedlungsplan verovatno nije sauvan, odnosno ostaje za sada jo nedostupan. Zbog toga nam za Alzas i Lotaringiju, te za Gorenjsku i slovenaku tajersku nacistiki osnovni kolonizacijski planovi, bar za sada, jo nisu tako poznati kao to su to za istonu Evropu.

ODNAROAVANJE U ALZASU, LOTARINGIJI I U LUKSEMBURGU Iz pojedinih, na alost, nepotpunih podataka, moemo razabrati da su nacisti u Alzasu, Lotaringiji i Luksemburgu, tj. u pokrajinama koje su posle poraza Francuske nameravali da pripoje Rajhu,128 upotrebljavali priblino jednake metode odnaroavanja kao i u tzv. pripojenim istonim podrujima, tj. deportovanje nepoeljnih iz redova domaeg stanovnitva i naseljavanje Nemaca. Iz svih triju pokrajina koje je Nemaka okupirala maja 1940. godine i kojima su upravljali efovi civilne uprave koje je Hitler naimenovao, nacisti su nameravali da naprave potpuno nemake pokrajine. Zbog toga su, razumljivo, najpre udarili po Jevrejima i francuskim patriotima. Prema Himlerovim uputstvima prvo su deportovali Jevreje i one koji su se bili doselili iz severne Afrike (oni, naime, nisu pripadali ni jednoj od est evropskih rasa), pa Francuze, koji su se ovamo doselili posle 11. novembra 1918. godine i, najposle, francuski usmerene domaine Alzaane, Lotaringijce i Luksemburane. Samo od 11. do 21. novembra 1940. godine su iz Lotaringije odvezli u Lion, sa 63 voza, nekoliko desetina hiljada lica.129 Felkier Beobahter je, pak, u lanku Heim ins Reich 31. decembra 1942. za Alzas javljao da su odmah po okupaciji deportovali oko 28.000 Jevreja, da se u zemlju nije vratilo oko 100.000 Francuza i da su od onih Francuza, koji su se po izbijanju rata u prolee 1940. godine vratili u zemlju, deportovali oko 25.000 lica.130 U izvetaju tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od kraja 1942. godine, navodi se, pak, da su iz Alzasa, Lotaringije i Luksemburga deportovali u Francusku i Nemaku 295.000 osoba.131 O tome kakvi su bili Hitlerovi planovi, kazuje njegova izjava od 12. maja 1942. u kojoj je rekao da ukoliko hoe germanizovati Alzas i Lotaringiju mora iz tih pokrajina da ode svak ko se ne izjasni za germanstvo, te da je gaulajter Birkel ve poeo da sprovodi u Lotaringiji energine mere. Naglasio je i to da i iz Alzasa mora nestati jo etvrt miliona francuskih simpatizera.132 Razumljivo da nacisti, zbog razvoja ratnih dogadjaja, nisu mogli da sprovedu sve to. Na konferenciji predstavnika razliitih ustanova, npr. dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, glavnog dravnog ureda bezbednosti itd., 4. avgusta 1942., konstatovali su da je bilo iz Alzasa iseljenih ve oko 105.000 ljudi pa su se, na osnovu Hitlerovog naredjenja, dogovarali o nainu daljeg deportovanja ljudi iz te pokrajine. U zapisniku, na alost, nisu navedene brojke.133 Za Lotaringiju je konferencija odrana 28. novembra 1942. i na njoj su bili prisutni gotovo svi oni koji su se sastali i 4. avgusta. Zakljuili su da e do 15. januara 1943. proterati u Donju leziju ili u podruje Sudeta 2872 porodice sa 9337 lica.134 Alzaane, Lotaringijce i Luksemburane su u godinama

1941-1943. proterivali u Rajh. U 1941. i 1942. te za devet meseci 1943. godine trebalo bi da bude proterano u Rajh ukupno 13.557 lica.135 U Alzasu, Lotaringiji i Luksemburgu su 1942. godine poeli da naseljavaju nemake doseljenike. Do polovine 1943. godine su u sve tri pokrajine naselili 1545 porodica nemakih povratnika iz Francuske sa 3292 lica, 435 nemakih porodica iz June Bukovine sa 1676 lica i 61 nemaka porodica iz Junog Tirola sa 243 lica. efovi civilne uprave za Alzas i Lotaringiju su obrazovali ak dva drutva za kolonizaciju i to Badische Landessiedlung-Gesellschaft za Alzas i Ansiedlungsgesellschaft Westmark za Lotaringiju.137

ANEKSIONISTIKE TENJE U JUGOSLAVIJI Medju nemakim narodnim grupama, koje su nacisti pred poetak drugog svetskog rata ili odmah za njim iz razliitih zemalja preselili u Rajh ili u tzv. pripojena istona podruja, nije bilo ni jedne grupe iz Jugoslavije. U Jugoslaviji je ivelo pred rat oko pola miliona Nemaca, odnosno ljudi s nemakim materinjim jezikom. Do danas jo nije utvreno da li su Hitler i Himler nameravali da bilo kada jugoslovenske Nemce ili bar pojedine grupe presele u Rajh. A odgovor bi verovatno bio negativan, jer su nacisti u Rajh preseljavali samo manje razbacane nemake nacionalne grupe (s iznimkom Nemaca iz Junog Tirola), za koje je postojala bojazan da e se postepeno asimilovati s ondanjim narodom. Za veinu jugoslovenskih Nemaca zbog toga nisu morali da strahuju, jer su iveli - naroito u Banatu i Slavoniji - koliko-toliko zbijeno. Kod jugoslovenskih Nemaca je, osim toga, izmedju dva rata vladao pravi nacionalni preporod i ideoloko i organizaciono zgunjavanje u jedinstvenoj organizaciji vebi Dojer kulturbund, ije je vodstvo postalo obian izvritelj direktiva Treeg Rajha. Teoretiari nemakog ivotnog prostora su bili miljenja da je potrebno na preuredjenje jugoistone Evrope gledati kao na sastavni deo problema sveukupne nemake politike u istonoj Evropi i, razumljivo, i kao na sastavni deo nemakog preuredjenja u istonoj Evropi. Preuredjenje u istonoj Evropi je, pak, po njihovom miljenju trebalo obezbediti sa odredjenim redom u jugoistonom prostoru. A jugoistona Evropa je, osim toga, i deo Podunavlja koje je bilo za nemaku privredu, naroito sa saobraajnih aspekata, veoma znaajno. Zbog toga su naglaavali: kao to je Podunavlje, a naroito beki trokut, bilo u prolosti neprekidno mesto upada Azijata i Slovena u germansko naseljeni srednjoevropski prostor, tako mora u budunosti dunavski prostor, nad kojim vlada Nemaka, predstavljati obezbedjenje desnog krila nemakog Rajha u srednjoevropskom prostoru, a naroito nemakog ivotnog prostora u istonoj Evropi, koji na levom krilu tite Skandinavsko poluostrvo i Finska. Zbog toga su i predlagali da za vreme rata s jugoslovenske teritorije presele u Rajh samo manje, razbacane nemake nacionalne grupe (na primer iz Prekomurja, iz Koevskog, iz Bosne itd.). Takodje su bili miljenja da je za stabilnost nemake snage potrebno da Rajh ima tvrdjavu u Beogradu u svojim rukama, jer je to znaajan klju dunavskih vrata. Zbog toga mora Beograd s

o k o l i n o m postati tvrdjava R a j h a (Reichsfestung) sa p o s a d o m regruta iz nemakih optina beogradskog zaledja u V o j v o d i n i . Da bi bili interesi Rajha j o bezbedniji, trebalo bi prikljuiti Rajhu jo i pojas teritorije j u n o od Beograda, juno od Dunava i uz T i m o k s rudnicima uglja i r u d n i k o m bakra u Boru. Postojali su i predloi da se nekadanja srpska dravna imanja, koja bi N e m a k a dobila za reparacije, daju N e m c i m a za naseljenje. 1 3 8 I a k o nacisti z b o g rata nisu m o g l i da ostvare te i d e j e i predloge, ipak se jasno m o g u sagledati njihove n a m e r e u jugoistonoj Evropi. Drukije je, razumljivo, b i l o u Sloveniji. T a m o su nacisti v e o m a b r z o poeli da ostvaruju svoje planove odnaroavanja.

N A P O M E N E UZ I P O G L A V L J E Josef Chlebowczyk: Rola stosunkw polsko-niemieckich w dziejach niemieckiego Drang nach Osten w latach 1795-1918, u: Wzchodnia ekspanzja Niemiec w Europie Srodkowej, Poznan 1963, str. 104 (navodim: Chlebowczyk). 2 Kurt Wirth: Der grossdeutsche und der mitteleuropische Traum von 1815 bis 1938. Wrzburg-Aumhle 1938. Str. 89-93 (navodim: Wirth). 3 Wirth, n. d., 93-96. 4 Chlebowczyk, n. d 104-234. 5 Edvard Kardelj: Razvoj slovenskega narodnega vpraanja, Ljubljana 1957. str. 273-276 (navodim: Sperans). 6 Wirth, n. d., 100-105; Friedrich Naumann: Mitteleuropa, Berlin 1915; Henry Cord Meyer: Mitteleuropa in German Thought and Action 1815-1945. The Hague 1955; Fran Zwitter: Nacionalni problemi v habsburki monarhiji, Ljubljana 1962, str. 196 i dalje (navodim: Zwitter, Nacionalni problemi); Lojze Ude: Avstrija, pangermanizem in Koroka, u: Koroki zbornik, Ljubljana 1946, str. 618 (navodim: Ude, Avstrija). 7 Alfred Rosenberg: Das Parteiprogramm. Wesen, Grundstze und Ziele der NSDAP. Mnchen 1942; Werner Siebarth: Hitlers Wollen. Nach Kernstzen aus seinen Schriften und Reden. Mnchen 1941. Str. 76 (navodim: Hitlers Wollen); Alfred Himstedt: Das Program der NSDAP wird erfllt, Mnchen, 7. izd. 8 Adolf Hitler: Mein Kampf, Mnchen 1942. Str. 726-742. Za Hitlerom je ponovio i Alfred Rozenberg: 'Od zapada prema istoku' pravac je od Rajne do Visle, 'od zapada prema istoku' mora zvuati od Moskve do Tomska. 'Rus'... pa se mora uzdati u to da e svoje teite preneti u Aziju. Samo na taj nain e biti moguno doi do unutranje ravnotee. (Alfred Rosenberg: Der Mythos des 20. Jahrhunderts, Mnchen 1933, str. 641-642). 9 Hitler: Mein Kampf, str, 430; Hitlers Wollen, 194. 10 Hitlers Zweites Buch. Ein Dokument aus dem Jahr 1928. Stuttgart 1961. Str. 81-120 (navodim: Hitlers Zweites Buch). " Hermann Rauschning, Gesprche mit Hitler. Wien-Zrich-New York 1940. Str. 128-130 (navodim: Rauschning). 12 Hugh Redwald Trevor-Roper: Hitlers Kriegsziele, u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 1960, str. 121-133. ,3 Walther Darr: Um Blut und Boden. Mnchen 1942. Str. 308; isti: Das Bauerntum als Lebensquelle der Nordischen Rasse. Mnchen 1929; isti: Neuadel aus Blut und Boden, Mnchen.
1

Rauschning, n. d., str. 35 i dalje. Hans Buchheim: Die SS - das Herrschaftsinstrument, u: Hans Buchheim, Martin Broszat, Hans-Adolf Jacobsen, Helmut Krausnick: Anatomie des SS-Staates, Bd. 1. lten und Freiburg im Breisgau 1965. Str. 235 (navodim: Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument); isti: Die SS in der Verfassung des Dritten Reiches, u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 1955, str. 127-158 (navodim: Buchheim, Die SS in der Verfassung); Gerald Reitlinger: Die SS - Tragdie einer deutschen Epoche, Wien-Mnchen-Basel (navodim: Reitlinger, Die SS). 16 Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 229-232; isti Die SS in der Verfassung, 127-158; isti: Rechtsstellung und Organisation des Reichskommisars fr die Festigung deutschen Volkstums, u: Gutachten des Instituts fr Zeitgeschichte, Mnchen 1958, str. 258-265 (navodim: Buchheim, Rechtsstellung und Organisation des RKFDV); Duan Biber: Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1933-1941, Ljubljana 1966. Str. 276-277 (navodim: Biber, Nacizem in Nemci); Emil Ehrlich: Die Auslands-Organisation der NSDAP. Berlin 1937. 17 Hitler, Mein Kampf, 707-710; Hitlers Zweites Buch, 206-219. ,8 Conrad F. Latour: Sdtirol und die Achse Berlin-Rom 1938-1945. Stuttgart 1962. Str. 15-27, 127-139 (navodim: Latour). 19 Der Menscheneinsatz. Grundstze, Anordnungen und Richtlinien. Reichskommissar fr die Festigung deutschen Volkstums-Stabshauptamt. 1940, str. 4-13, 128-136 (navodim: Menscheneinsatz 1940); Latour, n. d., 139. 20 Menscheneinsatz 1940, 115-116. 21 Menscheneinsatz 1940, 6-7. 22 Izvetaj tabnog ureda RKFDV s kraja decembra 1942. NAW, T-81, rolna 264, i T-175, rolna 194. 23 Grajfeltov izvetaj 10. 9. 1941, u: Menscheneinsatz 1941, 4-7. 24 Grajfeltov izvjetaj 24. 4. 1942, NAW, T-175, rolna 33. 25 Bogo Grafenauer: Germanizacija treh Avstrij, u: Koroki zbornik. Ljubljana 1946. Str. 273 (navodim: Grafenauer: Germanizacija). 26 Edo Fri: Formen und Methoden der Nazi-Okkupation in der Tschechoslowakei (referat na 3. meunarodnom kongresu za istoriju pokreta otpora u Evropi, Karlovi Vari 1-3. 9. 1963), str. 31 (navodim: Fri). 27 Robert L. Koehl: RKFDV: German Resettlement and Population Policy 1939-1945. A history of Reich Commission for the Strengthening of Germandom. Cambridge 1957. str. 42 (navodim: Koehl). 28 Kada je Hitler, na primer, primio ustakog ministra inostranih poslova Mladena Lorkovia, 27. 11. 1941. o esima je govorio ovako: Nisu, dodue, svi esi neprijatelji, ali u veini od njih postoje ambicije da bi bili veliki ljudi i vide u ekoj dravu koja bi se morala politiki nositi sa svetskim silama u prvom redu sa SAD. Od eha ne elim napraviti Nemce. Oni su nama potpuno suprotna rasa, meavina Slovena i Mongola (Politisches Archiv des Auswrtigen Amtes Bonn, F. 20492 - navodim: PA AA). 29 Rauschning, n. d., 35 i dalje.
14 15

Procs des grands criminels de guerre devant le tribunal militaire international, Nuremberg 14 novembre 1945-ler octobre 1946. Edit Nuremberg, Allemagne 1947. Tome XXV, dok. PS-386, str. 402 do 413 (navodim: Procs des grands criminels). 31 Koehl, n. d 42^*3; Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 224.
30 32 33

Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 224.

Die Vergangenheit warnt. Dokumente ber die Germanisierungs-und Austilgungspolitik der Naziokkupanten in der Tschechoslowakei. Prag 1960. Str. 59. (navodim: Die Vergangenheit warnt).
4 - Nacistika politika denacionalizacije

49

Die Vergangenheit warnt, 69; Fri, n. d., 59. 35 p r ocs des grands criminels, XXVI, dok. PS-862, str. 375-377. 36 Duan Hamik i Jiri Praak: Bomba za Heydricha, Zagreb 1964. Str. 69-77. 37 Vaclav Krl: Pravda o okupaci. Praha 1962. Str. 153 in 168 (navodim: Krl); Fri, n. d., 61. 38 Izvjetaj glavnog tabnog ureda RKFDV krajem decembra 1942, NAW, T-81, rolna 264, i T-175, rolna 194. Ve 10. 9. 1941. Grajfelt je pisao nemakom ministru za finansije da e najpre naseliti oko 100 nemakih porodica iz Besarabije, i to u okrugu Melnik. Dravni protektor je stavio na raspolaganje 3.000 ha zemlje, a trebalo je oekivati da e uskoro dati i sledeih 1.000 ha (Trials of War Criminals before the Nuemberg Military Tribunals under Control Council Law No. 10. Nuernberg october 1946-april 1949. Vol XIII, str. 608-609, dok NO-5012 - navodim: Trials of War Criminals). 39 Izvetaj tabnog ureda RKFDV krajem decembra 1942. NAW, T-175, rolna 194. 40 Izvetaj tabnog ureda RKFDV, 30. 10. 1943. arhiv Muzeja narodnog osloboenja u Mariboru (navodim: arhiv MNOM). 41 Krl, n. d 168-169. 42 Fri, n. d., 48. 43 Czeslaw Madajczyk: Generalna gubernia w planach hitlerowskih. Varszawa 1961. Str. 9-62 (navodim: Madajczyk, Generalna gubernia); Janusz Gumkowski in Kazimierz Leszcynski: L'occupation Hitlrienne en Pologne. Varsovie 1961. Str. 35-51 (navodim: Gumkowski); Martin Broszat: Nationalsozialistische Polenpolitik 1939-1945. Stuttgart 1961. Str. 26-37 (navodim: Broszat); Documenta occupationis, knjiga V i VI, Poznan 1952-1958; Arnold and Veronica Toynbee: Hitlers Europe. London-New York-Toronto 1954. Str. 549-561. 44 Broszat, n. d 11. 45 Samo to mogu za sada da kaem da mora nemaka spoljna politika da postavi za najvaniji cilj udruivanje svih Nemaca koji ive zbijeno u Evropi u jednu dravu i da obezbedi prostor na dananjem poljsko-ekom istoku. (Alfred Rosenberg: Wesen, Grundstze und Ziele der NSDAP. Mnchen 1933). 46 Prepis govora u NAW, T-81, rolna 266. Vlkischer Beobachter 26. 10. 1939. 47 Fotokopija odluke 7. 10. 1939., u: Biuletyn Glownej komisiji badania zbrodni hitlerowskih v Polsce, XII, Warszawa I960, str. 3E-6F; prepisi su u: Documenta occupationis, V, 176-178; NAW, T-81, rolna 266; Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 217-219; engleski prevod u: Koehl, n. d., 247-249. 48 Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 76-96; Jacques Delarue: Histoire de la gestapo, Paris 1962 (hrvatski prevod: Historija Gestapoa, Zagreb 1966.). 49 Koehl, n. d 49-54 50 Po njegovom odlasku za komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti u Reval u Estoniji postao je v. d. voe SS-tandartenfirer Lambert Malsen von Ponickau. 51 Materijal o organizaciji, razvoju- i radu EWZ je u NAW, T-81, rolna 264; Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 233-235.
34 52 RuSHA je najpre vodio Walther Darr, od 1939. do jula 1940. godine Gnther Pancke, zatim do aprila 1943. Otto Hofmann, a za njim Richard Hildebrand, u 1943. godini je bio neko vreme v. d. voe Harald Turner. (Trials of War Criminals, vol. IV i V); Buchheim, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 235-236. 63 Rassenkunde des Deutschen Volkes, Mnchen 1927; Rassenkunde Europas, Mnchen 1929; Herkunft und Rassengeschichte der Germanen, Mnchen 1937; Rassenkunde des jdischen Volkes, Mnchen 1931; Der nordische Gedanke, Mnchen 1927; Die nordische Rasse bei den Indogermanen Asiens, Mnchen 1934; Fhreradel

durch Sippenpflege, Mnchen 1936; Kleine Rassenkunde des deutschen Volkes, Berlin 1938. itd. 54 U Lodzu, gde je bila jaka ispostava rasnog ureda biologiju je, na primer, predavao doktor Flajaker, antropologiju i etnologiju dr Hajnrih Ribel, antropologiju i eugeniku dr Groman, optu biologiju dr Omerman, antropologiju i higijenu dr He itd. (sasluanje dr Ribela na V I I I procesu u Nirnbergu, zapisnik rasprave, str. 3603 do 3648). 55 Sasluanje doktora Ribela na VIII procesu u Nirnbergu, zapisnik rasprave, str. 3603-3648. 56 S obzirom na esesovske rasne ocene, odnosno formule za podrobniji pregled ocena I odgovarala je formuli od aAI do dAII, ocena II od b/cAIII do cAIII, ocena III je znaila cdBI i ocena IV od d/eBII do cC. (Dopis RuSHA 25. I 1940., materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-4326). 57 Rad rasnog ocenjivaa je najznaajniji i najodgovorniji posao u celokupnom centralnom uredu za naseljavanje, jer je jedino to odluujue za budue naseljenje preseljenika. (Izvetaj o konferenciji rasnih ocenjivaa u Drezdenu 11. i 12. I 1941., materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-1406). 58 Upravo tamo. 59 Prepis prve odredbe dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, bez datuma, materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-3078. 60 Pregled organizacijskog sastava Grajfeltovog ureda u vremenu od avgusta 1940. do avgusta 1942., materijal odbrane za optuenog dr R. Krojca na VIII procesu u Nirnbergu, dok. 1. 6' Himlerova Naredba br. 26/1 21. I 1941. Menscheneinsatz 1941. str. 50-51; Grajfeltovo pismo 2. II 1941. NAW, T-81, rolna 266; Okrunica ministra za rad 19. III 1941. Menscheneinsatz 1941, str. 57-53. Prepis Himlerove Naredbe 11. VI 1941., materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-4057; prepis pregleda org. sastava tabnog ureda od dana 1. VIII 1942., arhiv IZDG, f. 723; Buchheim, Rechtsstellung und Organisation des RKFDV, 239-279; isti, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 217-227; Koehl, n. d. -55-57. 63 Buchheim, Rechtsstellung und Organisation des RKFDV, 248 do 251; isti, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 133-171; prepis pregleda org. sastava tabnog ureda od dana 1. VIII 1942., arhiv IZDG, f. 723. 64 Buchheim, Rechtsstellung und Organisation des RKFDV, 252; Menscheneinsatz 1940, str. 5. 65 Documenta occupationis, V, 188-215; Koehl, nd. d, 60.
62

Razvoj tog drutva ukazuje na narastanje broja njenih podrunica i ispostava kojih je bilo do kraja 1942. godine preko 20, i narastanje novanog prometa. Godine 1939. je drutvo imalo 6,313.946 RM prihoda, a 1944. godine ve 419,955.994 RM. Bilansi pokazuju podjednako izdatke i iz njih nije mogue zakljuiti koliko istog prihoda je drutvo imalo svake godine. Godinji poslovi i finansijski izvetaji DUT u NAW, T-81, rolna 271; Buchheim, Rechtsstellung und Organisation des RKFDV, 253; isto. Die SS - das Herrschaftsinstrument, 22; Koehl, n. d., 61. Ni Buhajm ni Koel nisu kazali da su to drutvo ustanovila dva druga drutva po Himlerovom uputstvu. Dokumenta o formiranju i radu DUT su u poverljivoj zbirki Sammlung der Arbeitsgrundlagen der D. U. T., od koje je 108. izvod u arhivu MNOM.
66

Izvetaj o razvoju drutva je u materijalu XI procesa u Nirnbergu, NID-14611. Buhajm ne poznaje taj izvjetaj i kae d a j e to drutvo 1938. godine ustanovio RuSHA kao jedno od svoja tri privatno-pravna drutva. (Buchheim, Rechtsstellung und Organisation des RKFDV, 254; isti. Die SS - das Herrschaftsinstrument, 288-229.)
67

68 U svojoj poslovnoj godini 1943. drutvo je imalo prihod od 105,704.740 RM a isti prihod u toj godini je iznosio 33.190 RM. (Poslovni izvetaj DAG za 1943. godinu, arhiv IZDG, f. 768). 69 Sammlung der Arbeitsgrundlagen der D. U. T., IX str. 1-5, X, str. 1-5, XII, str. 7, XIV, str. 1-9, XV, str. 3-13, XVI, str. 1-13, XVII str. 1-9; Koehl, n. d 92-100; Hans Krieg; Baltischer Aufbruch zum Deutschen Osten, Berlin-Leipzig 1940. str. 30-33; Janusz Sobczak, Hitlerowskie przesiedlenia ludnoci niemieckiej w dobie II wojny swiatowej. Poznan 1966, str. 137-164. 70 Pregled org. sastava VoMi od dana 15. VI 1941. (materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-3981); Buchheim, Rechtsstellung und Organisation des RKFDV, 262-263; isti, Die SS - das Herrschaftsinstrument, 232. 71 Spisak pokrajinskih akcionih vodstava VoMi, NAW, T-81, rolna 278. 72 Koehl, n. d., 101; Krieg, n. d., I., 34-53; Heinrich Bosse: Der Aufbruch der Deutschen aus Lettland, u: Deutschtum im Ausland, Jg. 23, Heft 1/2, str. 3-6; Izvetaj o radu EWZ u Poznanju od dana 25.XI 1939, NAW, T-81, rolna 266. 73 Koehl, n. d., 101; Krieg, n. d., IV, 7-62; Der Treck der Volksdeutschen aus Wolhynien, Galizien und dem Narewgebiet, Berlin 1941; Walter Quiring: Die Deutschen in Galizien und Wolhynien, u: Deutschtum im Ausland, Jg. 23, Heft 1/2, str. 6-10; Sobczak, n. d., 165-177. 74 Koehl, n. d., 100-101; Der Zug der Volksdeutschen aus Bessarabien und Nord-Buchenland, Berlin 1942; Sobczak, n. d 178-192. 75 Koehl, n. d., 101; Die Rckkehr der Volksdeutschen aus der Dobrudscha und dem Sd-Buchenland, Berlin 1942; Sobczak, n. d., 235-246. 76 Himlerova naredba br. 18/11 od dana 9. V 1940., Menscheneinsatz 1940. str. 41; zakljuni poslovni i finansijski izvetaj DUT za 1940. godinu, NAW, T-81, rolna 271. 77 Zakljuni poslovni i finansijski izvetaj DUT za 1941. godinu, NAW, T-81, rolna 271. 78 Menscheneinsatz 1941, str. 39-44; zakljuni poslovni i finansijski izvetaj DUT za 1941. godinu, NAW, T-81, rolna 271. 79 Izvetaj vodstva VoMi o broju logora i preseljenika od dana 15. VI 1941. NAW, T-81, rolna 270. 80 Rechtsgestaltung deutscher Polenpolitik nach volkspolitischen Gesichtspunkten. (Procs des grands criminels, XXVI, dok. PS 661, str. 206-245). 81 Walter Geissler: Der Deutsche Osten als Lebensraum fr alle Berufsstnde. Berlin-Prag-Wien 1942. Str. 7 82 Fotokopije Hajdrihovih telegrama 28. XI i 21. X I I 1939., Biuletyn XII, str. 15F-17F, 32F; Broszat, n. d 86-87. 83 Najpre je vii voa SS i policije u Poznanju SS-grupenfirer Vilelm Kope ustanovio tab za proterivanje Jevreja i Poljaka iz pokrajine Povartje (Stab fr die Abschiebung der Juden und Polen aus dem Reichsgau Wartheland), koji se kroz izvesno vreme preimenovao u Amt fr die Umsiedlung der Polen und Juden, a marta 1940. u Umwandererzentralstelle. (Kopejevo nareenje 11. XI 1939., arhiv Glowne komisije badania zbrodni hitlerowskih w Polsce, Warszawa - navodim: arhiv GKBZH; podaci o UWZ su u arhivu GKBZH.) Kao to emo kasnije videti, i saradnici te ustanove saraivali su pri deportovanju Slovenaca i naroito upotrebljavali iskustva koja su stekli u Poljskoj. 84 Himlerova naredba l/II od dana 30. X 1939, NAW, T-81, rolna 266; fotokopija u Biuletynu XII, str. 9F; fotokopija zapisnika konferencije viih voa SS i policije sa okupiranih poljskih pokrajina u Krakovu 8. XI 1939, Biuletyn XII, str. 11F-14F; Broszat, n. d., 85-86; Gumkowski, n. d. 155.

86 Fotokopija Hajdrihovog telegrama 28. XI 1939, Biuletyn XII, str. 18F; Rapov izvetaj 18. X I I 1939, fotokopija u Biuletynu XII, str. 22F; izvetaj UWZ, fotokopija u Biuletynu XII, str. 163F; Broszat, n. d., 90-91; Gumkowski, n. d 158. 86 Zapisnik konferencije u RSHA 30.1 1941. fotokopija u Biuletynu XII str. 163F; izvetaj UWZ u Lodzu, fotokopija u Biuletynu XII str. 163F; Broszat, n. d., 95-96; Gumkowski, n. d., 158. 87 Izvetaj UWZ u Lodzu, fotokopija u Biuletynu XII, str. 163F; Ajhmanova beleka o konferenciji od dana 7. VIII 1940, fotokopija u Biuletynu XII, str. 103F-106F; Grajfeltov dopis 1. VIII 1940, Menscheneinsatz 1940, str. 30 i 117; Broszat, n. d 95-99; Gumkowski, n. d., 158. Menscheneinsatz 1940, str. 117 navodi da su u to vreme deportovali iz pokrajine Poznanj-Povartje 234.620 osoba, a iz Gornje lezije 14.322 lica. 88 Krumejev izvetaj 6. I 1941., fotokopija u Biuletynu XII, str. 127F-128F; telegram RSHA 15. III 1941., fotokopija u Biuletynu XII, str. 138F-139F; telegram dr H. Franka 5. XI 1940, fotokopija u Biuletynu X I I str. 113F; zakljuni izvetaj UWZ u Lodzu o deportacijama od 21. I 1941. do 20. I 1942 i zakljuni izvetaji UWZ u Lodzu za 1942. i 1943. godinu, arhiv GKBZH. 89 Gumkowski, n. d., 163-167; Broszat, n. d str. 104, op. 4. 90 Broszat, n. d 101-102. 91 Bauerntum. Erarbeitung und Herausgabe: Der Reichsfhrer-SS, SS-Hauptamt. Str. 84-93. 92 Statistiki izvetaj centralnog zemljinog ureda u Berlinu 15. XI 1940. NAW, T-175. rolna 80; Izvetaj tabnog ureda RKFDV od kraja 1942., NAW, T-81, rolna 264. 93 Izvetaj efa EWZ dr Zandbergera 25. XI 1939. Hajdrihu, NAW; T-81, rolna 266. 94 Elaborat planskog odeljenja dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu: Planungsgrundlagen fr den Aufbau der Ostgebiete, NAW, T-81, rolna 264. 95 Upravo tamo: U narednim godinama prvi cilj koji moramo dostii bie da uspostavimo u najmanju ruku takvu srazmeru kakva je bila 1914. godine. Pa kada jednom taj cilj postignemo, dalja germanizacija e neprekidno rasti uz saradnju biolokih i privrednih snaga koje e same proizlaziti od naseljenika i novog podruja. Obnova stanja iz 1914. godine treba da znai to da se najpre povea broj Nemaca koji sada ive na tim podrujima od 1,1 za 3,4 na 4,5 miliona a deportuje talas za talasom 3,4 miliona Poljaka. 96 Himlerove opte naredbe broj 3/1 od dana 13. VI 1940. i broj 5/1 od dana 9. IX 1940, NAW, T-81, rolna 266; Pregled okruga zone za naseljavanje I, NAW, T-175, rolna 80. 97 Himlerova opta naredba broj 7/II od dana 26. XI 1940 NAW, T-81, rolna 266; Erhard Mding: Regeln fr die Gestaltung der Landschaft, Berlin 1943. Str. 65-67 (navodim: Mding); Anordnungen und Beitrge zum lndlichen Siedlungsaufbau in den eingegliederten Ostgebieten und in der Untersteiermark, Berlin-Dahlem 1942. NAW, T-81, rolna 264; J. Umlauf: Der Stand der Raumordnungsplanung fr die eingegliederten Ostgebiete, u: Neues Bauerntum, 8/1942, str. 3-15, NAW, T-81, rolna 264. 98 Himlerova opta naredba broj 13/11 od dana 30.1 1942, NAW, T-81, rolna 266; Mding, n. d 69-70. 99 100

Himlerova opta naredba broj 11/11 od dana 30.1 1942, N A W T-81, rolna 266.

Gnther Pacyna: Der deutsche Bauer im Osten, Berlin 1943; Wilhelm Zoch: Neuordnung im Osten. Bauernpolitik als deutsche Aufgabe... Berlin 1939; Walter Geissler: Der deutsche Osten als Lebensraum fr alle Berufsstnde. Berlin-Prag-Wien 1942; isti: Deutscher! Der Osten ruft dich!; Oskar Gratz: Das Reich, Europa und der Osten. Marburg 1943.

1 0 1 Broszat, n. d., 118-126. 102 Reichsgesetzblatt I, 1941, str. 118-120. i 3 Upravo tamo. 104 Himlerova naredba broj 17/11 od dana 9. V 1940; Himlerova pisma viim voama SS i policije 3. i 31. V I I 1940; Himlerova pisma ministru za rad 2. X i 9. XI 1940; Himlerova naredba broj 42/1 od dana 23. V I I 1941. i dopuna od dana 30. V I I 1941. itd., Menscheneinsatz 1940, str. 51-58. i Menscheneinsatz 1941, str. 78-89. Priblino isti postupak za germanizaciju Poljaka dovezenih na germanizaciju u Rajh, kakav je Himler propisao i u drugim naredbama i uputstvima, kasnije su upotrebljavali i za germanizaciju Slovenaca preseljenih u Rajh. , 0 5 Materijal o problemima u vezi s Doje folksliste u toj pokrajini je u Documenta occupationis IV. i 06 Izvetaj UWZ za 1941, 1942, i 1943. godinu, arhiv GKBZH. i 7 Izvetaj tabnog ureda RKFDV iz oktobra 1943. NAW, T-81, rolna 264. Broszat je uveren da broj Poljaka prevezenih u Rajh na germanizaciju nije mnogo vei od 10.000. Ali, spominje podatak da su bili do 30. X 1941. odvezli iz Lodza u Nemaku 8146 Poljaka (Broszat, n. d., 132.). Prema statistikom pregledu rasnog ureda u RuSHA od dana 31. VII 1942. trebalo bi da bude na postupku za germanizaciju u Rajhu 13.687 Poljaka, od toga 550 iz treeg odeljenja Doje folksliste. (Izvetaj rasnog ureda u RuSHA 6. X 1942, materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-I6OO.) 18 Broszat, n. d 134. i 9 Czeslaw Madajczyk: Cele wojenne III rzeszy na Wschodzie, u: Wschodnia ekspansja Niemiec w Europie srodkowej, Poznan-1963, str. 234 do 258. 110 Alexander Dallin: German Rule in Russia 1941-1945. A Study of Occupation Policies. London 1957. Upotrebljavao sam nemako izdanje: Die deutsche Herrschaft in Russland, str. 51-52 (navodim: Dallin). 'u Procs des grands criminels, XXVI, str. 610-627, dok PS-1058 Dallin, n. d., 51-52.
1 , 2 Rozenbergov memorandum broj 1 od dana 2. IV 1941. i broj 2 od dana 7. 4. 1941, Procs des grands criminels XXVI, str. 547-555, dok. PS-1017, str. 555-560, dok. PS-1019; Dallin, n. d 51.

113 Procs des grands criminels, XXVI, dok. L-221. 114 Dallin, n. d., 84-103
, 1 5 Zapisnik sa sastanka u ministarstvu za istone teritorije 4. 2. 1942. materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-2585, objavljen u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 1958, 3. sv., str. 293-296. 116 Dokumenat verovatno nije sauvan. Spominje ga nekoliko drugih dokumenata, a sadraj se moe ukratko razabrati iz opsenih napomena, koje je dao 27. aprila 1942. godine saradnik rasno-politikog biroa NSDAP i rasno-politiki referent u Rozenbergovom ministarstvu za okupirane istone teritorije dr Erhard Vecel. Taj dokumenat je objavljen u reviji Przeglad Zachodni, X I V (1958), broj 2, i u Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 1958, broj 3, strana 281-325 sa opirnim komentarom Helmuta Hajbera. 117 Na VIII procesu pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu, na kome su sudili i Majer-Hetlingu, imali su i sie generalnog plana Ost na est kucanih strana i bili su miljenja da je originalni dokumenat izgubljen ili uniten. Tek kroz nekoliko godina, tj. 1957. godine dokumenat spominje u svom radu Koel, a informaciju o njemu je donela revija Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 1960. broj 1, dok ga je u celini objavio Czeslaw Madajczyk u reviji Przeglad Zachodni, 1961, broj 3, strana 66-103.

Himlerovo pismo Grajfeltu 12. VI 1942, materijal VIII procesa u Nirnbergu, No-2255, objavljeno u Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 1958, broj 3, strana 325. 1 , 9 Henry Picker: Hitlers Tischgesprche im Fhrerhauptquartier 1941-1942. Bonn 1951. Str 303 (navodim: Hitlers Tischgesprche). ' 2 Hitlers Tischgesprche 1. IV 1942, str. 71-74, 22. V I I 1942, str. 114-118; Dallin, n. d., 454-471. 121 Hitlers Tischgesprche 8. X 1941, str. 44. 122 Helmut Heiber: Der Generalplan Ost, u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte 1958, broj 3, str. 291; Hitlers Tischgesprche 2. VII 1942, str. 314; izvetaj nemake vrhovne vojne komande 12. VII 1942, NAW, T-175, rolna 122; Himlerove beleke, NAW, T-175, rolna 94. 123 Dallin, n. d., 284-288. Na tu kolonizaciju se odnosi podatak u izvetaju tabnog ureda RKFDV s kraja 1942. godine: Na okupiranim istonim podrujima smo sada kod triju uporita izmeu Zitomira i Vinice zgusnuli i naselili oko 40.000 do 60.000 Nemaca iz istonog dela Volinije. Brigu za 127.000 folksdojera iz Tranznistrije su, na osnovu sporazuma s rumunskom vladom, preuzele ustanove dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda. Preseljenje Nemaca iz Tranznistrije na Krim je u pripremi, kao i preseljenje folksdojera iz okoline K r i m a (NAW, T-81, rolna 264.) ' 2 4 Dallin, n. d 280-281. 125 Wolfrum: Die Rckfhrung der Deutschen aus der UdSSR, u: Deutsche Arbeit, 1944, broj 6, strana 164-168; Sobczak, n. d., 324-356. 126 Vidi napomenu 118. 127 Heiber, Der Generalplan Ost, 291-292. 128 Toynbee, n. d., 92-93 i 509-519; Eugene Schaeffer; L'Alsace et la Lorraine. Paris 1953 (navodim: Schaeffer). 129 Pierre Czard: L'annexion de fait de l'Alsace et de la Lorraine (juin 1940 - septembre 1942), u: Revue d'histoire de la deuxime guerre mondiale, 1952. broj 1 strana 41-42. 130 Vlkischer Beobachter 31. 12. 1942. ' 3 1 Izvetaj glavnog tabnog ureda RKFDV skraja 1942. godine, NAW, T-175, rolna 194. 132 Hitlers Tischgesprche 12.5. 1942. str. 305. 133 Zapisnik sa konferencije 4. 8. 1942, materijal VIII procesa u Nirnbergu, objavljen u Trials of War Criminals, vol. XIII, strana 611-612. 134 Zapisnik sa konferencije 28. 11. 1942, materijal VIII procesa u Nirnbergu, NO-5211. 1 3 5 izvetaj glavnog tabnog ureda RKFDV za 1942. godinu i za vreme od 1.1 do 1. X 1943, NAW, T-81, rolna 264. Prema tim izvetajima, trebalo ih je deportovati iz Alzasa 9266, iz Lotaringije 3639 i Luksemburga 652 lica.
118

Izvetaj glavnog tabnog ureda RKFDV s kraja 1942. godine i 1. X 1943, NAW, T-81, rolna 264; Toynbee, n. d., 85.
136 137

Schaeffer, n. d., 106-107.

1 3 8 Denkschrift ber die Lage und das zuknftige Schicksal des Deutschtums im ehemaligen jugoslawischen Staatsgebiet. Taj memorandum je dravni sekretar u nemakom Ministarstvu unutranjih poslova SS-brigadefirer Vilelm tukart, na osnovu dveju konferencija 18. i 19. aprila 1941. godine u Beu, na kojima je raspravljano pitanje privremenog ureenja jugoslavenskog prostora, 15. VII 1941. poslao nemakom Ministarstvu inostranih poslova (PA AA, broj E 226949 - E 226989). Odlomke je objavio Hans Ulrich Wehler u lanku Reichsfestung Belgrad, u: Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 1963, broj 1, strana 74-84.

II POGLAVLJE N E M A K E IMPERIJALISTIKE PRETENZIJE U SLOVENIJI I NACISTIKA OKUPACIJA S L O V E N A K E TAJERSKE I GORENJSKE GERMANIZACIJA SLOVENAKE TERITORIJE DO 1918. GODINE Sa nacistikom okupacijom je tesno povezana germanizacija u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj i ona je, zapravo, ve tree razdoblje germanizacije u Sloveniji. Prvo i najdue razdoblje germanizacije u Sloveniji trajalo je od 9. do polovine 19. stolea, kada su Slovenci doli u srednju Evropu i naselili iroka prostranstva od 60.000 km2 (osim dananje Slovenije jo i svu Koruku i tajersku, deo tirolske Podravine, salcburki Lungau i znatne delove gornje i donje Austrije). Na liniji od izvora Drave do Dunava doli su u dodir s germanskim Bavarcima, koji su postali nosioci nemakog politikog osvajanja i kasnijeg doseljavanja prema jugoistoku i od kojih je kasnije nastalo austrijsko stanovnitvo.1 Poto su karantanski Slovenci poetkom 9. stolea izgubili unutranju samostalnost, po uvoenju frankovskog feudalnog sistema Slovenci su u velikoj veini postali narod podanika, dok je gornji drutveni sloj mnoga stolea za slovenaki narod bio strani elemenat. Slovenake pokrajine, koje su u poreenju s nemakim pokrajinama frankovske drave bile srazmerno retko naseljene, postale su teritorija za unutranju kolonizaciju, naroito u ravniarskim predelima, koja je bila najsnanija od 10. do 12. stolea i koju su diktirali privredni i vojnoodbrambeni podsticaji. Nacionalna granica - ukoliko je shvatamo kao liniju razdvajanja krajnjih slovenakih naselja od zbijene nemake teritorije - nije se u to vreme, dodue, bithq pomerila prema jugu, ali su, ipak, upravo ta stolea predstavljala razdoblje snane i opirne germanizacije velikih delova slovenake teritorije s ove strane tadanje nacionalne granice. Ta germanizacija nije bila nekakva samostalna istorijska pojava, kojom bi, moda, nemaki feudalci hteli da uvrste svoju vlast nad slovenakim pokrajinama u nacionalnom pogledu, ve je bila deo ireg istorijskog razvoja koji je zahvatio kako slovenako tako i nemako stanovnitvo. Bila je to nesvesna germanizacija, jezika asimilacija, u kojoj su se slovenaki stanovnici prilagodili nemakoj okolini, i obrnuto. Ali, upravo to je, uz novo naseljavanje nemakih kolonista, prvenstveno u irokom planinskom pojasu (koji se na severu granii starom granicom Karantanije, a na jugu ve naseljenim podrujem Celovake i Grake kotline) i uz preseljavanje stranog gradskog stanovnitva u novonastale gradove, u narednim stoleima dovelo do velikog pomeranja nacionalne granice na jug.2

Rad na kolonizaciji i uticaj gradova na okolnu provinciju postepeno su, u jezikom smislu, izjednaavali stanovnitvo u pojedinim predelima slovenakih pokrajina i dovodili do stvaranja nove, jasne nacionalne granice izmeu Nemaca i Slovenaca. Slovenake naseobine u istonom Tirolu, u gornjoj tajerskoj i gornjoj Korukoj su postepeno nestajale, i u 14. i 15. stoleu konano su sasvim nestale. Nacionalna granica se, najzad, u 15. stoleu zaustavila na priblino onom mestu na kome je ostala sve do danas. Slovencima je ostala otprilike treina prvobitno naseljene teritorije (oko 24.000 km2 od ranijih oko 60.000 km2). Juno od nacionalne granice poljoprivredno stanovnitvo bilo je gotovo iskljuivo slovenako, dok su manja nemaka ostrva do tada ili, pak, kasnije sasvim nestala, osim na Koevskom i u Kanalskoj dolini. Slovenako stanovnitvo je bilo u veini i u gradovima u unutranjosti, dok su gradovi uz morsku obalu bili preteno romanski. Ali ipak su gradovi imali uglavnom nemaki izgled, poto su nemaki stanovnici u njima bili gospodari i drutveno, naroito do nastupa protestantskih pisaca, i kulturno jai od slovenakih.3 Strana manjina na slovenakoj teritoriji, koja je do polovine 18. stolea narasla na oko 11 odsto prisutnog civilnog stanovnitva, nije, dodue, bila brojno jaka, ali je pripadala upravo onoj grupi stanovnitva koja je poela ve u prvoj polovini 19. stolea, razvojem kapitalistike privrede, srazmerno brzo da raste. Prevladavala je jo uvek u viim drutvenim slojevima, ne samo u feudalnim nego i u gradskim, pa je time davala ivotu u viim krugovima stran - nemaki ili italijanski izgled. A sugestivnim uticajem svoje snage uspeno je prevodila na svoju stranu vei ili manji deo ljudi slovenake narodnosti, onih koji su se bili probili u njen drutveni krug.4 Na taj nain Slovenci su, u samom poetku svog politikog preporoda koji je zapoeo polovinom 19. stolea u Sloveniji bili, dodue, ogromna veina stanovnitva. Pa, ipak, ako ih posmatramo u sveukupnom drutvenom razvoju, vii socijalni sloj, tj. gotovo sve plemstvo, vie graanstvo, novo inovnitvo i pripadnike intelektualnih profesija, koji su imali u svojim rukama politiku i privrednu mo i uivali privilegovan socijalni poloaj, uglavnom inili Nemci i germanizovani stanovnici. Slovenakim politikim preporodom otpoinje i slovenaki politiki pokret, koji je u svom poetku bio ogranien na retku slovenaku inteligenciju i svetenstvo i kojeg je jo neko vreme guio nemaki apsolutistiki reim. ezdesetih godina 19. stolea, od sloma apsolutizma do prihvatanja dualistikog sistema u austrougarskoj monarhiji taj se, u poetku skromni i neorganizovani pokret, razmahnuo i na svoju stranu, osim napredne inteligencije, privukao i seljake mase i veliki deo graanstva, sve dok se nije 1867. godine uspeno afirmisao na izborima u pokrajinska vea, koji su odrani po prvi put u svim poljoprivrednim izbornim srezovima i u mnogim gradskim izbornim srezovima na slovenakoj nacionalnoj teritoriji u Kranjskoj, tajerskoj i Gorikoj, gde su izabrani slovenaki poslanici.5 Razumljivo da je takav nacionalno-politiki razvoj, koji je i u narednim decenijama doivljavao i poraze i uspone, nemakom i germanizovanom drutvenom sloju na vrhu potkopavao temelje privi lego vanog privrednog i politikog poloaja. Zbog toga se, logino, nemaki i germanizovani sloj tom

razvoju poeo da suprotstavlja i savesno se borio za svoje pozicije. Tako je polovinom 19. stolea poelo na teritoriji Slovenije novo, ve drugo razdoblje germanizacije i to razdoblje, u kome je germanizacija postala svestan politiki program i njenim ciljevima sluio je sav nemaki dravni i pokrajinski aparat, sve nemako kolstvo, sva trgovina, industrija, rudnici i eleznice. I dok je ranije bila germanizacija ograniena na, dodue, privredno znaajne, ali brojno slabe slojeve na vrhu, u drugoj polovini 19. stolea zahvatila je i druge slojeve stanovnitva. A politiki i privredni pritisak sam po sebi6 imao je veeg uticaja od sugestivnog uticaja nemake privredne, politike i kulturne snage, koja ni kasnije nije bila beznaajna. Nemaka i germanizovana manjina na teritoriji Slovenije je ve u razdoblju pre 1848. godine otpoela da se polemiki suprotstavlja slovenakim zahtevima za ravnopravnou slovenakog jezika u kolama i kancelarijama, pozivajui se na stogodinje nemako gospodstvo, nemako plemstvo i nemaku kulturu na slovenakom podruju, doputajui pri tome upotrebu slovenakog jezika samo u osnovnim kolama i u popularnoj knjievnosti za poljoprivrednike. Tom suprotstavljanju se ve od 1848. godine pa nadalje prikljuilo i naglaavanje da se Austrija ne moe odrei slovenakih pokrajina, jer one zatvaraju Nemakoj put do Trsta i Sredozemlja.7 Godine 1848. Nemci su po prvi put jasno izradili svoj optenemaki plan, po kome Trst mora da postane nemaka luka na Sredozemlju a, shodno tome, Nemaka mora da postane i njegova neposredna pozadina.8 Tako je, na primer, baron Andrijan zapisao da Nemaka mora dobiti i Trst, a Vincenc Rici: Trst i put u Trst mora imati Nemaka, jer je Trst njena jedina juna luka.9 Godine 1861. je u Triester cajtungu izaao lanak pod naslovom Das Dojtum in Krajn, u kome je bilo zapisano i ovo: Nemaka se nee i ne moe odrei te pokrajine, jer joj je Kranjska bezuslovno potrebna ukoliko eli da uspostavi vezu s Jadranom. Ona je vlasnica tog mora i ne moe ga ustupiti nikome ukoliko ne eli da napravi veliku politiku greku.10 Kao to emo videti, to Nemci nisu naglaavali samo u razdoblju dok je, do 1866. godine, gotovo itav slovenaki predeo Austrije formalno pripadao jo' nemakom savezu nego i kasnije. Ostvarivanju tog plana trebalo je da poslui i nasilna germanizacija slovenake teritorije izmeu zgusnutog nemakog jezikog podruja u Korukoj i gornjoj tajerskoj i Jadranskog mora koju je omoguavao i ubrzavao nemaki politiki i privredni pritisak. Privredni i politiki nemaki pritisak poveavao se naroito sedamdesetih godina 19. stolea, tj. posle prusko-francuskog rata, kada je nemaka liberalna buroazija jo uvek bila ubeena da e moi da vlada svim slovenakim pokrajinama u celini i dok je jo predskazivala da Slovenaca u narednih nekoliko decenija vie nee biti. Pritisak germanizacije iskazivao e na svim podrujima, tj. u kolstvu, upravi, privredi itd., tako da je, na primer 19. lan Austrijskog ustava, kojim je, navodno, bila obezbeena ravnopravnost svih naroda i svakome neunitivo pravo da uva i neguje nacionalnost i jezik, ostao samo na papiru, kao to je na papiru ostala i ravnopravnost svih dravnih jezika u kolama, kancelarijama i u javnosti. Slovenaki jezik je, zbog tvrdoglavog pro-

tivljenja Nemaca, tek s mukom utirao put u kolstvo, upravu i sudstvo. A sasvim je razumljivo da ni uslovi u svim slovenakim pokrajinama nisu bili podjednaki. Najsnaniji germanizatorski pritisak bio je u Korukoj, u kojoj se nemako graanstvo strasno saivelo s ulogom izvrioca velikog istorijskog germanskog poslanstva na tom junom graninom podruju, dok se slovenaki nacionalni pokret jo nije ni pomerio iz poetnih tekoa. U Korukoj nemakom graanstvu nije bilo stalo samo do odbrane privilegovanih poloaja ve i do odbacivanja mogunosti i opravdanosti slovenakog nacionalnog razvoja u celini. Zbog toga je za svoj cilj - da planski i nasilno rairi nemaku narodnu teritoriju, upotrebljavalo pri germanizaciji sva sredstva koja mu je nudio drutveni poredak i privreda. Za tako snaan pritisak germanizacije, pored ostalog, karakteristina je i injenica da su na slovenakoj nacionalnoj teritoriji u Korukoj nestale poslednje slovenake osnovne kole i bile, 1872. godine, kada je na ostaloj slovenakoj nacionalnoj teritoriji veina osnovnih kola bila ve slovenaka, uvedene samo utrakvistike kole s nemakim i slovenakim nastavnim jezikom, u kojima se slovenaki jezik u prvom i delomino jo u drugom razredu upotrebljavao samo kao sredstvo za uenje nemakog jezika, kao i to da ve krajem 19. stolea Slovenci u Korukoj nisu imali vie ni jedne javne slovenake kole. Germanizacija nekih grupa slovenakog stanovnitva u Korukoj jo vie je ubrzavana zbog nepostojanja slovenake liberalne- struje u toj zemlji, pa su mnogi slovenaki graanski elementi, zbog saveza slovenakog nacionalnog pokreta s nemakim konzervativcima, napustili slovenaki nacionalni pokret i prili nemakim liberalima. Snaan pritisak germanizacije u Korukoj na svim podrujima u drugoj polovini 19. stolea doveo je do opadanja broja korukih Slovenaca i pomeranja nacionalne granice prema jugu, i to severno od Celovca, juno od.Beljaka i u Labotskoj dolini.11 Bolji uslovi su bili u slovenakoj tajerskoj, u kojoj je bilo poprilino slovenake inteligencije i meu njom je bio naroito nacionalno aktivan prosvetni uiteljski kadar. Slovenaki nacionalni pokret je preovlaivao naroito u unutranjosti, ali je bio dovoljno jak i u gradovima i u varoicama u kojima su postojale poprilino snane slovenake grupe, koje su se uputale u borbu protiv nemakih stranaka, ali, ipak, nisu bile toliko snane da bi u toj borbi mogle i da pobede. Nemci su imali posade naroito u tri vea grada, tj. u Mariboru, Ptuju i Celju, a u unutranjosti na Apakom i Radelskom polju. Slo.venako kolstvo je bilo srazmerno u boljem poloaju nego u Korukoj, tako da su pored utrakvistikih osnovnih kola postojale i slovenake osnovne kole, u kojima se uio nemaki jezik kao poseban predmet. Jedina, zaista, potpuno slovenaka pokrajina bila je Kranjska u kojoj je slovenaki nacionalni pokret imao veinu deset godina (1867-1877), a osnovne kole su bile sve slovenake sem na Koevskom, u Ljubljani i u Kanalskoj dolini. U primorskim pokrajinama, Slovenci su imali dva protivnika, tj. nemaku birokratiju i vladinu politiku, koja nije mogla da se naslanja na nemako stanovnitvo, jer ga gotovo uopte i nije bilo, i italijansku stranku u pokrajinskom veu i u optinama. Zbog toga su uslovi bili, razumljivo, posve druk-

iji nego u drugim slovenakim pokrajinama. Najbolji uslovi za Slovence bili su u Gorikoj pokrajini gde je bio slovenaki nacionalni pokret veoma snaan; loije je bilo, razumljivo, u Trstu i Istri, jer je te predele italijanska buroazija stalno smatrala svojim. Slovenci su imali osnovne kole u unutranjosti i u Gorikoj pokrajini i u transkoj okolini, a postepeno su ih dobijali i u unutranjosti Istre, zavisno od toga kako bi optine dobijale slovenaku veinu.12 Jo snaniji nego u kolstvu pritisak za germanizacijom bio je u upravi. Nemaki slubenici su bili utoliko vatreniji germanizatori ukoliko su se vie plaili da bi, zbog nepoznavanja slovenakog jezika, tj. uvoenjem slovenakog jezika u kancelarije morali da odstupe pred Slovencima, koji su morali da ue nemaki jezik. Zbog toga se slovenaki jezik, i to s velikom mukom, afirmisao u nekim podrujima samo kao jezik za spoljno optenje, dok je u unutranjem optenju ostajao nemaki jezik. U pritisku za germanizacijom bila je znaajna i vladina politika postavljanja i premetanja slubenika, jer su slovenake slubenike namerno i planski premetali u nemake pokrajine, i obrnuto. Nemaki pritisak se pokazivao i u industrijskim preduzeima i novanim zavodima, koje je nemaki kapital stvarao na podruju Slovenije. U njima su slubenici i vodei radnici bili Nemci ili germanizovani stanovnici, a isto tako je bilo i na eleznicama, koje su upravo u drugoj polovini 19. stolea rasplele svoju mreu po slovenakoj teritoriji. Na taj nain su se meusobno povezivali nemaki politiki, kulturni i privredni pritisci. Krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina 19. stolea, uslovi su se unekoliko promenili sa dolaskom Tafeja na elo vlade (1879-1893), ali jo uvek ne toliko u nas koliko u drugih nenemakih naroda u Austriji, naroito kod eha. Tamo su Stremajerove jezike naredbe iz aprila 1880. godine poele ureivati u ustavnom lanu 19. deklarisanu jeziku ravnopravnost u upravnom i sudskom podruju u ekoj i Moravskoj. Uz pomo drugih naredbi esi su dobili i vlastiti univerzitet, akademiju itd. Drugi narodi su dobili manje, naroito Slovenci. Neto vea prava su izborili Slovenci u upotrebi slovenakog jezika u kancelarijama i kolama, ali je sve to bilo veoma daleko od ustavno deklarisane jezike ravnopravnosti. Naelna upotreba slovenakog jezika se proirivala, tako da nije vie vaila samo za stranke koje su znale slovenaki nego i za sve one koje su htele da ga upotrebljavaju. Nekoliko nemakih srednjih kola su postale utrakvistike, tako da su pojedine predmete predavali na slovenakom a druge na nemakom jeziku, dok je u drugim srednjim kolama slovenaki jezik bio samo predmet za Slovence. Najvie su postigli Slovenci u Kranjskoj, gde je nemaka stranka izgubila svoj vetaki oslonac, pa je za nekoliko godina napustila politiku borbu, ali nije, razumljivo, ostavila i svoje privredne poloaje. Meutim, nemaka stranka se nije povukla iz politike borbe u tajerskoj, u kojoj je imala zbog svoje privredne moi snaan oslonac, naroito u velikim posedima i u nekim gradovima, kao i u Korukoj, gde su Slovenci dobili najmanje svojih prava.13 Odstranjenje nemake liberalne buroazije iz vlade i ve sam neutralni stav Tafejeve vlade, kojoj je, inae, bila strana pomisao na bilo kakav pokuaj reenja nacionalnog pitanja na osnovu nekih optih naela, snano su zatala-

sali nemaku liberalnu buroaziju, koja se u sve veoj meri odricala svojih nekadanjih liberalnih stavova i sve vie prihvatila nacionalistike i ovinistike ideje. Bila je miljenja da je zaustavljen razvoj koji je otpoet 1848. godine i da se mora otpoeti s grevitom borbom za jugoistoni prostor. Naslanjajui se na neka praktina iskustva malog kruga ljudi iz Insbruka, koji je za skupljanje pomoi nemakim kolama u junom Tirolu ustanovio Doje ulgezelaft u Insbruku i na slian rad svetenika Franca Miterera u Junotirolskoj optini Provis, u jeku nemakih demonstracija protiv spomenutih Stremajrovih jezikih naredbi, Engelbert Pernesdorfer je u Beu predlagao stvaranje Nemakog kolskog drutva (Dojer ulferajn) koje bi se borilo za nemako kolstvo u austrijskim pokrajinama s nacionalno pomeanim stanovnitvom, na nemakim jezikim granicama i nemakim jezikim ostrvima, jer se ne moe oekivati da e se drava, pokrajine ili optine brinuti za nemako kolstvo. Poto su vlasti potvrdile drutvena pravila, na ustanovnoj skuptini drutva, 2. jula 1880. godine, ve je bilo preko 3000 lanova, od kojih je svaki morao da plati goldinar lanarine. U drutvu, koje je 25 godina vodio predsednik dr M. Vajtlof, a posle njega dr Gustav Gros, prijavljivali su se i Nemci iz Rajha i, poto prema austrijskim zakonskim odredbama za drutva nije bilo mogue stvarati podrunice u inostranstvu, mesne grupe drutva Dojer ulferajn u Nemakoj, 17. decembra 1881. godine, proglasile su se za Optenemako kolsko drutvo (Algemajner dojer ulferajn), koje se 1908. godine preimenoValo u Drutvo za germanstvo u inostranstvu (Verein fr das Deutschtum im Ausland). U svojim istorijskim privilegijama ugroena nemaka nacionalistika buroazija je urila sa stvaranjem slinih drutava u svim dravama, naroito u ekoj.14 Drutvo Dojer ulferajn je uz iroku pozadinu, koju je predstavljao narastajui nemaki nacionalistiki pokret u Austriji, uz udaranje na oseanja prosenih Nemaca da je, navodno, ugroen opstanak germanstva, uz materijalnu i moralnu pomo pokrajinskih i optinskih uprava i uz razne oblike pritiska za germanizacijom, razvilo ne samo tzv. narodnoodbrambeni, nego i rad na odnaroavanju. Pred prvi svetski rat je u tu svrhu skupilo oko 30 miliona austrijskih kruna i nanovo izgradilo preko 300 novih kola, te dalo podrku i kredite za gradnju vie od 420 kolskih ili drugih objekata.15 Svugde tamo gde se za izgradnju nove nemake kole nije dobilo dovoljno sredstava od lokalnih vlasti ili, pak, uopte nije bilo zakonskih uslova za otvaranje javne nemake kole, jer je bilo nedovoljno nemake dece, drutvo je gradilo kolu vlastitim sredstvima i nakon toga je i odravalo kao privatnu kolu sve dotle dok nije bilo dovoljnog broja nemake ili germanizovane dece, da bi onda pod odreenim uslovima - meu kojima je osnovni bio taj da kola mora da bude iskljuivo nemaka - promenilo u javnu nemaku kolu koju su izdravale vlasti. Razumljivo je da se drutvo staralo za to da germanizacijom dece to bre stvori uslove za javnu nemaku kolu, emu je naroito doprinosilo otvaranje nemakih dejih obdanita i posebnih dejih kolonija, nemakih biblioteka itd.16 Svoje podrunice je drutvo Dojer ulferajn ustanovljavalo po itavoj tadanjoj Austriji. Godine 1906. je imalo 845 mesnih zajednica, tj. nekakvih pod-

runica, sa 74.454 lana i njegovi prihodi su te godine iznosili neto preko 400.000 kruna, a 1913. ve oko 2600 mesnih zajednica, udruenih u 102 sreska saveza, sa oko 200.000, lanova dok su prihodi iznosili gotovo 1,5 miliona kruna. Samo te godine je izdravalo preko 37 kola i 88 dejih vrtia, a potpomagalo je vie nego 277 kola i 106 dejih obdanita.17 Nemaki nacionalistiki pesnik Peter Rozeger je u Gracu, 1909. godine, pozvao Nemce da daju po 2000 kruna za podizanje kola na meovitim nacionalnim podrujima, koje e uplatiti tek tada ako se za pet godina prijavi 1000 Nemaca, koji su spremni da rtvuju po 2000 kruna u tu svrhu.18 Za tri godine Nemci su skupili u taj Rozegerov fond (Roseggersspende) ak 3 miliona kruna, tj. gotovo polovinu vie od sume koju je bilo potrebno skupiti za pet godina (sumu od dva miliona kruna su, naime, skupili za godinu dana, tj. do 5. III 1910. godine). 19 Vei deo tog iznosa namenili su izgradnji nemakih kola na slovenakoj teritoriji. Tako su ve 1910. godine u tu svrhu izdali za slovenaku tajersku 216.412 kruna, za Koruku 100.000 kruna, za Primoije 84.000, Kranjsku 74.000 i Tirol 32.000 kruna.20 Najznaajnije delovanje drutva Dojer ulferajn je bilo, sasvim izvesno, na teritoriji Slovenije. Ono je najveu aktivnost razvilo u slovenakoj tajerskoj, pa je tako od 1880. do 1912. godine za germanizaciju tih predela potroilo preko dva miliona kruna.21 A naroito je bilo angaovano u dva podruja: na granici nemake teritorije i juno od nje, dublje na slovenakoj teritoriji i medju Nemcima u gradovima. Drutvo je svoje prve nemake kole u slovenakoj tajerskoj otvorilo ve 1882. godine, i to u Pekrama kod Maribora i u Sevnici. Godine 1886. je, pak, otvorilo kolu na Slatkom vrhu u Slovenakim goricama s ciljem da ostvari branu protiv slovenakog prodiranja na sever. Kada je 1910. godine otvorilo privatnu kolu i na Ceraku, uspostavilo je kontakt sa entiljem, gde je svoju privatnu kolu imalo ve od 1889. godine. Posebnu brigu je drutvo posveivalo i Mariboru, jer je tamo oko grada uspostavilo pravi obru nemakih kola, i to u Krevini, Radvanju, Pobreju, Razvanju, na Teznom, u Studencima i u Pekrama. Veoma aktivno je drutvo bilo i na teritoriji oko Marenberga, gde je, takodje, izgradilo svoje privatne kole u Muti, Vuzenici, Breznom, Vuhredu i Sv. Obaltu. A da bi germanizovalo podruje izmedju Marenberga i nemake teritorije na severu, izgradilo je vie kola na Kozjaku (u Viavi, Kapi i itd.). Nekoliko svojih kola je izgradilo i dublje u slovenakoj tajerskoj (pri Sv. Lenartu u Slovenakim goricama, u Pragerskom, Sevnici itd.), pri emu je uoljiva tenja za otvaranjem nemakih kola u veim naseljima i uz elezniku prugu. Drutvo Dojer ulferajn je u slovenakoj tajerskoj ukupno izgradilo 17 vlastitih kolskih zgrada, dok je za izgradnju drugih 26 kola dalo pozamana novana sredstva (u Gabeiju kod Celja, na primer, ak 100.000 kruna). Imalo je 13 vlastitih kola. A ta brojka nije mala ako imamo na umu injenicu da je pred raspadom Austro-Ugarske u slovenakoj tajerskoj bilo 38 nemakih javnih osnovnih kola.22 Iz toga moemo videti da je drutvo Dojer ulferajn imalo izradjen plan za jaanje germanstva naroito oko Maribora i Marenberga i otvai^nje ne-

makih kola na teritoriji izmedju ta dva grada, kao i da nemakoj teritoriji na severu pomogne da potisne jeziku i nacionalnu granicu to vie prema jugu, a to je bila i jedna od osnovnih tenji nemakog imperijalizma pri nastupanju prema Jadranskom moru.23 Godine 1910. drutvo je ustanovilo u Mariboru svoj Pokrajinski savez za slovenaku tajersku, koji je imao 48 podrunica, ali se njihov broj do poetka prvog svetskog rata poveao na 65. Te godine su na godinjoj skuptini bili, dodue, miljenja da mogu drutvenu aktivnost u slovenakoj tajerskoj da smatraju zavrenom, jer svako nemako naselje ve ima svoju kolu, ali su i dalje u slovenaku tajersku pristizali veliki iznosi namenjeni odnaroovanju. Jo iste godine su samo iz Rozegerovog fonda u tu svrhu namenili ak 216.412 kruna i prvu tzv. Rozegerovu kolu otvorili ve sledee godine upravo u slovenakoj tajerskoj i to u Peklu kod Poljana. U narednim godinama su iz tog fonda u toj pokrajini izgradili jo nekoliko kola 24 Tamo, gde svoje kole nije moglo da izgradi ili, pak, izdrava normalno, drutvo je to radilo vetaki tako da je u, za njega, interesantne krajeve, prevezlo nemaku decu bez roditelja iz austrijskih sirotita. Sa takvim nainom odnaroavanja, tj. otvaranjem tzv. dejih naselja (Kinderbesiedlungen) za tienike drutvo je otpoelo 1911. godine, pa je takve kolonije hranjenika u slovenakoj tajerskoj otvorilo ak u 24 mesta.25 Devet godina nakon formiranja drutva Doje ulferajn, 24. novembra 1889. godine je, na inicijativu grakog vlasnika privatne kole Jozefa Fajtingera, nemaka buroazija ustanovila u Gracu novo drutvo za denacionalizaciju Sidmark. Odredila mu je i zadatak da materijalno potpomae Nemce koji ive u jeziki pomeanim krajevima u tajerskoj, Korukoj, Kranjskoj i Primorskoj, i da planskim privlaenjem novih kolonista jaa nemaki poljoprivredni ivalj na granici te postupno stvara most do gradskih jezikih ostrva.26 Zato je u nemakim listovima objavilo i svoje planove o tome da treba najpre naseliti nemakim poljoprivrednicima Slovenake gorice izmedju Maribora i pilja i tako povezati Maribor sa nemakom teritorijom. Ujesen 1890. godine je u entilju kupilo i prvo imanje. Na prvu godinjicu svog formiranja drutvo je imalo tek 2500 lanova u 21 mesnoj grupi, tj. u podrunicama i itavih 10 godina se borilo s materijalnim tekoama. Zbog toga je tek 1904. godine uredilo svoj tzv. Sidmarkhof kod entilja kao sredite nemakog ivota na novom prostoru za naseljavanje i ponovno je izradilo podroban plan o nemakoj kolonizaciji izmedju pilja i Maribora i izmedju Arvea i Marenberga. Kolonizaciju je trebalo ostvarivati uvek grupno i u blizini nemakih kola, a za nju su trebali svake godine da potroe bar 10.000 austrijskih kruna. Poetkom 1906. godine, su, prema tom precizno izradjenom planu, u entilju kupili Krumholcovo imanje sa 97 rala i razdelili ga na etiri manja imanja, na kojima je umesto jednog Nemca od tada ivelo 26 nemakih kolonista. Drutvu, naime, nije bilo stalo samo do toga da nakupuje to vie zemlje, ve upravo do toga da se to bre menja brojani odnos izmedju Nemaca i Slovenaca. Uskoro je svoje vlasnitvo povealo na 700 rala, pa je imalo 16 poljoprivrednih, 3 zanatlijske i jednog vinogradskog kolonistu, najvie iz vapskog i Virtemberkog podruja.27

Drutvo Sidmark, koje nije prikrivalo svoje planove o tome da eli izgradnjom nemakog mosta u Slovenakim goricama i u Dravskoj dolini da povee Maribor i Marenberg sa nemakom teritorijom na severu, za svoj rad na denacionalizaciji troilo je godinje nekoliko stotina hiljada kruna. Tako je 1907. godine potroilo za tajersku 58.167 kruna, za Koruku 19.862 krune, za Kranjsku 6074 i za Primorsku 2310 kruna.28 Idue godine je za kolonizaciju potroilo ukupno 150.529 kruna i u njegovom glasilu Mitteilungen der Sdmark zapisalo: Kako god se razvijali uslovi, mi smo dokazali da je, pored jezikih granica, mogue uspeno naseljavanje Nemaca. Na dva mesta smo neprijateljev zid razruili tako temeljito da e, ako tako istrajno produimo ve kroz nekoliko godina pobeda germanstva na oba mesta biti potpuna i trajna... U srcu Slovenakih gorica smo time to smo privukli podobne naseljenike poloili temelj stalnom i snanom nemakom poljoprivrednom ivlju koji mora sam da sauva pokrajinu koju je Nemaka okupirala i koji e se, kasnije, s moguim pridobivanjem, iriti i dalje. 29 Na 20. godinjoj skuptini drutva, juna 1909. godine, vodja kolonizacionog odbora Karl Frajs podjednako preterano je izvetavao da je drutvo sa svojim kolonizacijskim radom probilo ve treinu slovenakog obrua oko Maribora i da je potrebno jo samo 10 do 15 godina pa da bude Maribor povezan s nemakom teritorijom na severu. Prihodi drutva su te godine iznosili 781.000 kruna, pa je drutvo za kolonizaciju dalo 207.000 kruna. Te godine je otvorilo ak i svoju banku za naseljavanje Doje hajmteten bank, koja je trebala da ubrzava dalju kolonizaciju slovenake teritorije. 30 Kada su na narednoj godinjoj skuptini 1911. godine, u Celju, zbog nesuglasica o tome da li da koloniziraju prvenstveno prostor prema entilju ili da, pak, jaaju germanstvo u pojedinim gradovima usred slovenake tajerske, kao i zbog nesuglasica koje su se ticale finansiranja kolonizacije u drugim pokrajinama, smenili Frajsa, ovaj je ustanovio novo drutvo za naseljavanje Hajmtat. Meutim, ono nije postiglo nikakvih znaajnijih uspeha. U slovenakoj tajerskoj je imalo samo devet podrunica, ali su u njegovom odboru bila ak trojica slubenika june eleznice. Drutvo Hajmtat je, do aprila 1914. godine, nakupilo 390 rala zemlje i na njih naselilo 13 nemakih porodica s 86 porodinih lanova, dok je 40 nemakih porodica dobilo od drutva zajam kako bi moglo da izdrava svoja imanja.31 U isto vreme, drutvo Sidmark postajalo je sve snanije pa je, tako, pred prvi svetski rat imalo 948 podrunica s 88.000 lanova. Na podruje izmedju Maribora i pilja je u 17 optina, prvenstveno u entilju, na imanja koja su se prostirala na 1527 rala naselilo 64 nemake porodice s 368 lanova, izmedju Arvea i Marenberga, gde je s kolonizacijom otpoelo tek 1908. godine, dok je, u pet optina na imanja od 193 rala naselilo 10 nemakih porodica sa 64 lana. A imalo je jo i est gazdinstava s 201 ralom zemlje, na koja je nameravalo ubrzo da naseli Nemce. U slovenakoj tajerskoj je drutvo imalo 45 podrunica.32 itavo to vreme drutvo Sidmark se trudilo da ojaa poloaj germanstva i sa svojim kulturnim i propagandnim radom. Prvo je, 1892. godine, otvorilo vlastitu biblioteku u entilju, a 1900. godine naredne etiri biblioteke u Celju,

Mariboru, Breicama i Radgoni, koje su, dodue, dole u optinske ruke, ali su se i dalje zvale Sidmerkie folksbiherajen. Do prvog svetskog rata njihov broj u slovenakoj tajerskoj i u drugim pokrajinama narastao je na 326 sa 209.718 svezaka, dok je u slovenakoj tajerskoj bilo 23 biblioteke s 23.373 knjige. Od 1898. godine dalje je izdavalo i svoj kalendar, svoj vlastiti list Mittajlungen der Sidmark, pesmarice itd., prireivalo je predavanja, proslave itd.33 Isto kao i Dojer ulferajn, i drutvo, Sidmark je poelo da na meovitoj jezikoj teritoriji ili, pak, na slovenakoj teritoriji stvara nemake kolonije za sirotu decu. Prva takva kolonija nastala je u Sv. Jerneju nad Mutom.34 Drutvo Sidmark je bilo najvie enererjansko, tj. velikonemako, osim u donjoj Austriji, gde su veinu imali hrianski socijalci. Da ne bi nemaki kolonisti u slovenakoj tajerskoj doli pod uticaj slovenakog katolikog svetenstva, drutvo je vie volelo, da naseljava protestante. S izgovorom da ni jedan katolik ne sme da ostane u tom Los fon Rom ferajn, donji austrijski hrianski socijalci su 1909. godine ustanovili novo drutvo Ostmark ali ono nije delovalo u slovenakoj tajerskoj.35 Sa slinim poslom odnaroavanja u to vreme je na slovenakoj teritoriji poela da se bavi i italijanska buroazija. Godine 1886. je za borbu, delimino protiv Nemaca a delimino protiv Slovenaca i Hrvata, oformila drutvo Pro patria (Za domovinu). Kako je austrijska vlada 1890. godine to drutvo raspustila, italijanski nacionalisti su ve sledee godine (1. XI 1891.) formirali u Trstu novo drutvo Lega Nazionale (Narodni savez) za pet pokrajina: Trentinu, Furlaniju, Trst, Istru i Dalmaciju.36 Nakon 20 godina postojanja Narodni savez je imao 177 podrunica sa oko 40.000 lanova i 74 svoje kole, a potpomagao je 136 zavoda i 250 djaka.37 Godinji prihodi su mu tada iznosili oko etvrt miliona austrijskih kruna.38 U Slovenakom primorju je 1913. godine imao 25 osnovnih kola i 16 dejih vrtia.39 Osnivanje i rad tudjih denacionalizatorskih drutava na slovenakoj teritoriji imali su za posledicu stvaranje slovenakih nacionalnoodbrambenih drutava. Nasuprot drutva Dojer ulferajn Slovenci su, na predlog svetenika Ivana Vrhovnika, 3. jula 1885. godine, u Ljubljani osnovali drutvo Sv. irilo i Metodije. 40 Namena drutva, koje je dugo vremena vodio Tomo upan, bila je da podie narodnu svest u najugroenijim predelima Slovenije i svestrano podrava i ubrzava slovenako kolstvo, pa je drutvo gradilo i izdravalo ili pomagalo da se grade i izdravaju slovenake kole i deji vrtii.41 Drutvo je ve godinu dana po osnivanju imalo preko 15 podrunica, a do 1912. godine je njihov broj narastao na 265 (najvie ih je bilo u Kranjskoj i slovenakoj tajerskoj) sa oko 17.000 lanova.42 Meutim, pred sam rat i tokom rata njihov broj je veoma opao.43 Svoju prvu kolu je drutvo otvorilo ve 1887. godine pri Sv. Jakobu u Trstu i do poetka prvog svetskog rata je broj kola narastao na osam s 30 odeljenja ili 48 odeljenja, koja su poseivali 2514 uenika. Drutvo je imalo 23 vlastita deja vrtia, najvie u Primorskoj (11) i slovenakoj tajerskoj (6), a u Korukoj ni jedno. Njegovi redovni godinji prihodi su tek 1908. godine premaili 100.000 austrijskih kruna, ali nikada nisu premaili brojku od 200.000 austrijskih kruna. Meutim, drutvo se
5 - Nacistika politika denacionalizacije

65

poprilino pomoglo s ostavtinama Karla Kotnika i Viljema Polaka (811.902 krune).44 A od 1. februara 1908. godine izdavalo je i svoj list Slovenski Branik. 45 Bez potcenjivanja nacionalne svesti osnivaa, lanova i potpornih lanova drutva, moe se rei da se slovenaka buroazija nije naroito ponela u toj nacionalnoodbrambenoj akciji. Razumljivo je da je drutvo Sv. irilo i Metodije moglo da ima na slovenakoj teritoriji mnogo manju pozadinu nego Dojer ulferajn u itavoj Austriji, ali je karakteristino da je na itavom slovenakom podruju obino prikupilo manje priloga nego Dojer ulferajn. Nedovoljni interes slovenake buroazije za nacionalnoodbrambenu aktivnost jo jasnije se pokazao onda kada je drutvo Sv. irilo i Metodije, u odgovor Rozegerovoj akciji, pozvalo Slovence da od 1. jula 1909. do 1. jula 1914. godine namene odbrambenom fondu drutva 1000 uloga po 200 kruna (dakle, deset puta manje nego Nemci u Rozegerovoj akciji!), koje je nameravalo da upotrebljava tek onda kada bude skupljen itav iznos. Nemci su ve do aprila 1912. godine (dakle, pre roka!) prikupili 2,780.000 kruna (dakle, znatno vie!) dok je slovenako drutvo do kraja aprila 1914. godine prikupilo tek 169.859 kruna (dakle, jo uvek nedovoljno!). 46 Daleko neugodniji je bio razvoj drugih slovenakih narodnoodbrambenih organizacija koje je pokuala da ustanovi slovenaka buroazija kao protivtenju drutvima Sidmark i Lega nacionale. Prvo je, 15. novembra 1898. godine, u Ljubljani osnovala klerikalno narodnoodbrambeno drutvo Naa straa, koje je vodio dr Franc uteri, ali je ve nakon prve godinje redovne skuptine, na kojoj je registravano 1140 redovnih lanova i samo 7654 krune prihoda, prestalo da postoji.47 Treeg maja 1909. godine su u Ljubljani pokuali da nanovo osnuju drutvo Naa straa, koje je trebalo da postane nekakva protivtenja nemakom drutvu Sidmark, ali do osnivanja nikada nije dolo.48 Zbog toga je drutvo Sv. irilo i Metodije, nakon gotovo jednogodinjih priprema, 2. jula 1910. godine, osnovalo privredno narodnoodbrambeno drutvo Branibor, kojeg je predsednik postao Aleksander Hudovernik. To drutvo je za dve godine osnovalo samo pet podrunica.49 Aktivnost nemakih i italijanskih denacionalizatorskih i slovenakih nacionalnoodbrambenih drutava spada u vreme snanog nemakog imperijalistikog pritiska prema jugoistonoj Evropi. Uz to je geopolitiki poloaj Slovenije, u smislu prolazne teritorije za vie pravaca, dobio svoj znaaj i bilo je razumljivo to su se poveali nemaki i italijanski denacionalizatorski napori upereni protiv Slovenaca. Stari nemaki liberalizam je sve vie gubio svoje tlo, a afirmisao se nemaki nacionalizam koji je nastupao s parolom odbrane germanstva, otvoreno je naglaavao svoj svenemaki karakter i nemake nacionalne interese postavljao ispred svega drugog. Zahtevao je, pre svega, da Nemci moraju da zadre vodeu ulogu u Austriji i zauzimao se za takvo preuredjenje Austro-Ugarske u kojoj bi u najveoj meri bila obezbedjena vodea uloga Nemaca. Sve one tekovine, iako male, koje su postigli nenemaki narodi u svojoj borbi za ravnopravnost smatrao je gubitkom nemakih prava za koje je bila kriva austrijska, pre svega Tafejeva vlada pa se grevito suprotstavljao svakom poputanju naroito Slovencima i esima, o emu najlepe

govori borba protiv slovenake paralelke u celjskoj gimnaziji i s njom povezan pad Vindigrecove vlade i borba protiv Badenijevih jezikih reformi za eku.50 Nacionalizam nemake buroazije u Austriji, koji je s kraja X I X stolea i dalje vie nego ikada ranije proglaavao svaki, pa i najmanji uspeh slovenskih naroda u Austriji za ugroavanje germanstva, sve se snanije povezivao s nacionalsocijalistikim pokretom u Nemakoj i s nemakim imperijalistikim planovima i pretenzijama. Pri tome su nemaki nacionalisti i ovinisti naroito naglaavali neophodnost svog slobodnog puta do Trsta i Jadranskog mora, i to da je potrebno na tom putu izgraditi to vie snanih posada i uporita. Tako je nemako nacionalno glasilo Freie Stimmen 1897. godine naglaavalo: Zaista je ve dovoljno izgubljeno. irok pojas slovenake i italijanske teritorije nas Nemce danas razdvaja od naeg junog m o r a . . .51 Ernst Haze, predsednik svenemakog saveza (Der Alldeutsche Verband) je u svojoj brouri Grossdeutschland und Mitteleuropa um das Jahr 1950 von einem Alldeutschen, koja je izala 1895. godine u Berlinu, zapisao: Vlasnitva nad Kranjskom i Trstom s primorjem nemaki narod nee moi nikada da se odrekne, pa bilo s kim da je ta teritorija naseljena. Prilaz Jadranskom moru je ivotni uslov Velike Nemake i nemaki narod e upotrebiti sva sredstva mira i rata da sebi obezbedi prilaz Jadranskom moru. 52 Na kongresu koruke nemake nacionalne stranke su naglaavali: Juni Nemci imamo veliki zadatak: brinuti moramo za to da ostane put Velike Nemake do mora i prema Aziji otvoren. Slino su izjavljivali i na zboru nemakih nacionalista za alpske pokrajine u Leobnu 1907. godine.53 U svojoj knjizi Grosdojland, koja je izala 1911. godine dr Tanenberg, na 60 strani knjige, kae i sledee: Nemaka mora anektirati podruje Ljubljane, Zagreba i Trsta. Poslednji bi trebao postati sredite nove pokrajine. Osim te pokrajine, trebalo bi ustanoviti i novu pokrajinu s nazivom 'Nemako primorje' koja bi obuhvatala junu Hrvatsku i severnu Dalmaciju. Napominjem da su stanovnici tih podruja Sloveni. Ali, ipak, na bilo koji nain Velika Nemaka mora postati vlasnica tih podruja, jer se tom velikom narodu ne moe zabraniti prilaz na more. 54 Pored nemakog imperijalistikog pritiska prema Jadranskom moru, opravdani slovenaki zahtevi za nacionalnu ravnopravnost su uporno odbijani. I za poslednje decenije Austro-Ugarske karakteristino je to da su Slovenci postigli u nacionalnom pogledu mnogo manje nego, na primer, Cesi i da su nemake gradjanske stranke prema njihovim zahtevima bile posebno nepopustljive. Zbog toga je neprekidno rasla napetost izmedju Nemaca i Slovenaca kojima je tzv. program duhova nemakih gradjanskih stranaka iz 1899. godine odbacio sve nove nacionalne zahteve i ak neka prava koja su im bila ve priznata, te ponovno naglasio zahtev da Nemaka mora da zadri prirodni slobodan put do Jadranskog mora.55 Glavni nosilac nemakog imperijalistikog pritiska na slovenakoj teritoriji je bio, razumljivo, nemaki kapital. Tamo, gde su bila nemaka deonika drutva, banke i tedionice germanizacija je tekla bre i uoljivije. Od nemakih preduzea i banaka te veleposednika socijalno zavisni slojevi slovenakog stanovnitva, naroito doseljenici u krajeve u slovenakoj tajerskoj i Koru-

koj, posebno pod nemakim privrednim, politikim i kulturnim pritiskom i propagandom poinju izvan kue da upotrebljavaju nemaki jezik, i da prilikom popisa stanovnitva, koji su poev od 1880. godine vreni svakih 10 godina, navode za svoj jezik za optenje nemaki jezik. Samo tako je shvatljivo relativno brzo narastanje ljudi koji su govorili nemaki u slovenakoj tajerskoj i Korukoj krajem X I X i poetkom XX stolea. Proces germanizacije je obuhvatio i veliki deo inteligencije, poljoprivrednih i trgovakih vlasnika, koji su na taj nain prelazili u vie drutvo i od toga imali materijalne koristi. Taj proces je bio bri i otriji u narastajuim privrednim sreditima, pa i u manjim gradovima i palankama, a prilino manji ali perfidniji u udaljenim poljoprivrednim predelima. Najjai i najotriji je bio, razumljivo, germanizatorski pritisak jo uvek u Korukoj i slovenakoj tajerskoj. Naroito u Korukoj u kojoj je nemaka buroazija imala u svojim rukama sve privredne, upravno-politike, kulturne i druge pozicije (1913. godine je bilo u upravi pored 1463 nemaka slubenika samo 66 slovenakih, a na eleznicama, pak, 773 nemaka i samo 24 slovenaka slubenika), dok su Slovenci nacionalno propadali ili se, pak, samo s mukom odupirali germanizaciji, pa se nacionalna granica, krajem X I X i poetkom XX stolea, na nekoliko mesta pomerila prema jugu.56 U slovenakoj tajerskoj je germanizatorski pritisak bio naroito jak u nekim gradovima i palankama te u unutranjosti Podravlja. U gradovima i palankama je bio snaan nemaki kapital, a nemaka buroazija u veini nemako-nacionalistika i ovinistika, iako je nemaka socijalna demokratija bila, naelno, internacionalistika, ali je zbog odsutnosti slovenake radnike stranke u tim krajevima na svoj nain prilino pripomogla germanizaciji radnike klase. Podravlje je, pak, kao to smo videli, bilo, naroito krajem X I X i u poetku XX stolea, predmet planske i intenzivne nemake kolonizacije i germanizacije nemakih denacionalizatorskih drutava Sidmark, Hajmtat i Dojer ulferajn.57 Nemaka buroazija gde god nije uspevala pomou raznih oblika pritiska, izabrala je drugaiju taktiku. Iako je u unutranjosti slovenake tajerske i Koruke za one Slovence koji nisu saradjivali u slovenakom nacionalnom pokretu poela da upotrebljava nepodobno ime Dojfrojndlihe Slovenen, tj. prema Nemcima ljubazni Slovenci, pa iskoriavajui tradicionalno ukorenjen regionalni patriotizam seljaka poela za njih da osniva posebnu stranku.68 Na inicijativu poljoprivrednika Ludvika Kresnika i Franca Breka, jula 1900. godine poeo je nemaki upan u Ormou i uticajni privredni organizator Jozef Ornig da izdaje list tajerc, koji je uredjivao nekadanji socijaldemokrata Karl Linhart. List je izlazio na slovenakom jeziku, ali je objavljivao Nemcima naklonjene i naroito prema slovenakom svetenstvu neprijateljske lanke. Oko njega je nastao tzv. tajercijanski pokret (na pokrajinskim izborima 1904. godine i na dravno-saborskim izborima 1907. godine nastupio je kao samostalna stranka) koji se borio protiv slovenakog nacionalnog budjenja i naglaavao, pre svega, privrednu i interesnu povezanost Slovenaca s Nemcima.59 List tajerc su slali i u Koruku i nemaki nacionalisti u Korukoj su se neko vreme trudili da i tamo formiraju tu ili njoj slinu stranku, ali to nisu ostvarili.60

Uz sve vea zaotravanja nacionalnih suprotnosti u austrougarskoj monarhiji i sve vei pritisak nemakog imperijalizma prema jugoistonoj Evropi, i nacionalni boj na teritoriji Slovenije poeo je da dobija nove, otrije oblike; tj. provokatorske demonstracije, ovinistike ispade, fizika obraunavanja i si., o emu svedoe septembarski dogadjaji 1908. godine u Ptuju i Ljubljani. U prvom svetskom ratu nemaki imperijalistiki pritisak na Slovence ne samo to se produio nego se i poveao. Donekle je poeo da poputa tek posle neuspeha vojnih snaga centralnih sila.61 Ali pronemaka buroazija u Austriji i dalje je ostala verna svojim nacionalistikim idejama. Naroito glasno je nastupala protiv Majnike deklaracije od dana 30. maja 1917. godine, kojom su slovenaki poslanici u bekom parlamentu postavili zahtev za udruivanje svih teritorija austrougarske monarhije na kojima ive Slovenci, Srbi i Hrvati. Tako su na tzv. Nemakom narodnom danu u Gracu, 18. marta 1918. godine, predstavnici svih nemakih gradjanskih stranki u tajerskoj otro nastupili protiv tog zahteva, naroito protiv komadanja pokrajina, te naglasili: Put do mora nam mora ostati otvoren, jer je to nama i itavom nemakom narodu ivotna nunost koje se ne moemo odricati niti je odbaciti. Slobodan put prema Trstu ne sme biti vie izloen nasilnim i izdajnikim napadima, nego mora biti obezbedjen ak s graninim korekturama i kolonizacionom delatnou posebno pod zatitom Berlina. 62 Ubrzo posle toga su nemaki zastupnici korukih optina i koruki poslanici u pokrajini i dravi, na zboru u Celovcu, podjednako otro nastupili protiv zahteva Majnike deklaracije i za nedeljivost Koruke. Uesnici na zboru su se zalagali i za dobro drave da put do Jadrana ne bi postao zatvoren novom dravnom tvorevinom i da bi ostao dostupan svim austrijskim narodima, u prvom redu Nemcima. 63 I beki optinski savet je u ono vreme otvoreno izjavio: Put prema Trstu do mora mora biti kao svetski trgovaki put obezbedjen svima za trgovinu i saobraaj Bea i nemakog naroda uopte. Poto je naglasio da su juni predeli monarhije delimino stare teritorije nemake kulture (Alter dojer kulturboden) i da su veleposedi, trgovina, pomorski saobraaj, rudarstvo i industrija jo ponajvie u nemakim rukama, postavio je retoriko pitanje: ta bi bio Trst bez Bea? 64 Ali ne samo nemaka buroazija nego ni austrijska socijalna demokratija nije shvatila prirodan proces udruivanja jugoslovenskih naroda, pa je bila uverena da Austrija mora imati slobodan put do Jadranskog mora. 65 U otporu protiv sve snanijih tenji slovenakog naroda za udruivanje s drugim jugoslovenskim narodima nemaki nacionalisti su se uhvatili ak i za pomisao da Slovence deportuju u Rusiju. To je, 16. septembra 1918., u Vinerblatu predlagao knez Hajnrih Orsini und Rozenberg: Ako Slovenci ele potpuno da se odvoje od Austrije, bilo bi najbolje zameniti ih sa nemakim kolonistima u Rusiji, pa bi Kranjska i donja tajerska dobile opet pravo nemako razgranienje. U lanku Geht doch, geht!, objavljenom u Marburger cajtungu, neko je tu misao razvijao dalje i savetovao neka idu u Rusiju naroito panslavisti, zagovornici Majnike deklaracije i drugi, jer nekoliko desetina veala u Rusiji vie ili manje - to se tamo i ne primeuje. 66 Tako se, dakle, u nemakoj nacionalistikoj buroaziji veoma rano rodila zamisao o depor-

taciji kao jednom od oblika denacionalizatorskog rada; ideja koja se kasnije ee javljala dok nacisti u presudnim aprilskim danima 1941. godine nisu poeli i da je ostvaruju.

NEMAKE IMPERIJALISTIKE PRETENZIJE U SLOVENIJI IZMEDJU DVA SVETSKA RATA Surova izdiranja i pretnje namake nacionalistike i ovinistike buroazije u poslednjoj godini prvog svetskog rata su bila bez rezultata, jer je krajem oktobra i poetkom novembra 1918. godine dolo do raspada Austro-Ugarske i stvaranja novih drava na njenoj teritoriji. Nova dravna tvorevina, drava Srba, Hrvata i Slovenaca ili Jugoslavija je nemakom imperijalizmu zatvorila put na Jadran i pred njegovim odnarodjavanjem odvukla dobar deo slovenake narodne teritorije, koje se ni do dananjeg dana nije sasvim odrekao. Njegove pretenzije su bile izraene i u zvaninim austrijskim predlozima za odredjivanje dravne granice izmedju Austrije i Jugoslavije. Nasuprot jugoslovenskom predlogu da granica izmedju Austrije i Jugoslavije protie tako da - Kanalska dolina zapadno od Pontablja, slovenaki deo sudskih srezova mohor i Beljak, sudski srezovi Podkloter, Celovec, Gospa sveta i Borovlje, politiki srez Velikovec bez optine Pustrice, slovenaki deo optine t. Jan na Mostiu i optine Labot, Ojstrica, i Dravograd u Korukoj, kao i teritorija u tajerskoj juno od linije Radije - Remnik - severno od Ernova - tok reke Mure do Obrajne i od Obrajne Grisle na nekadanjoj austrougarskoj granici - dodju pod Jugoslaviju, Austrija je kao minimum zahtevala jeseniko - bohinjski trougao, dravnu granicu na Karavankama i na tzv. vitanjskoj liniji. 68 Jeseniko-bohinjski trougao Nemci bi hteli da imaju zbog neprekidne eleznike veze izmedju Beljaka i Gorice; granicu na Karavankama su motivisali naroito geografskim jedinstvom i privrednom nedeljivou Koruke, a za prikljuenje Dravske doline u tajerskoj su navodili, pre svega, to da je u gradovima Mariboru i Ptuju veina stanovnika nemaka, da je naroito teritorija severno od grebena Pohorja, u severnom delu Slovenakih gorica i na Apakom polju nacionalno izmeana i proeta tajerskim pokrajinskim patriotizmom i da je i u privrednom smislu preko potrebno za Austriju, posebno kada je re o ishrani, saobraaju (saobraajni trougao Bruk-Beljak-Maribor i eleznika veza sa Hrvatskom od Pragerskog preko Ptuja i Ormoa) i obezbedjenju elektrinom energijom (elektrana na Dravi). Za objanjavanje tih zahteva u tajerskoj su se naroito angaovali graki univerzitetski profesori, geograf dr Robert Ziger i istoriar dr Hans Pirheger, prvi naroito u memorandumu akademskog senata Univerziteta u Gracu iz 1919. godine Die Sdgrenze der deutschen Steiermark, a drugi u brouri Das steirische Draugebiet sterreichs Recht, i u zbirci Flugbltter fr Deutschsterreichs Recht, koju je izdao A. R. Votava. Tvrdili su da tajersko Podravlje, ukljuno sa Slovenakim goricama, Mariborom, Marenbergom i Pohoijem, u geografskom, privrednom i kulturnom pogledu ini s centralnom tajerskom
nekakvu celinu. Ta Celina se, navodno, zavrava u planinama i na br-

dima izmedju Podravlja (Draugebiet) i tzv. Savinjskom krajinom (Sanngau), tj. na liniji Oleva - Smrekovec - Basalie kod Vitanja - juno od Konjica - Bo - Donaka gora, pa je Pirheger tu liniju nazvao Vitanjska linija (Weitensteiner Zug). To je izraz koji se, inae, ne moe nai na geografskim kartama j koji ni domaini ne upotrebljavaju. Medjutim, izraz Savinjska krajina su upotrebljavali za itavu slovenaku tajersku juno od te linije. Kao to emo videti, ta je tzv. Vitanjska linija, koja je ponekad sinonim za itavu liniju od Oleve do Donake gore, a ponekad se pored nje kao njen produetak izmedju Vitanja i Donake gore spominje i izraz Konjika linija (Gonobitzer Zug),70 nakon toga ivela u nemakim zahtevima, planovima i upravno-teritorijalnim podelama sve do kraja drugog svetskog rata. Uz grevitu odbranu svojih pozicija u dolini Drave i gradovima Mariboru i Ptuju Nemci su bili spremni da popuste jedino u pojasu juno od Pohorja i u Slovenakim goricama istono od Maribora ako bi bio prihvaen njihov zahtev za plebiscit u Podravlju.71 Sraunato su, naime, nastupali protiv ire plebiscitarne teritorije koja bi ukljuivala i ljutomerski i deo ptujskog sreza, jer je to, zahvaljujui ogromnoj veini slovenakog ivlja na toj teritoriji, ve unapred znailo negativan rezultat plebiscita za njih. Sve dok su verovali u pobedu, prikazivali su plebiscit kao odluujui izraz volje naroda, ali im se pokazalo da bi mogla da pobedi Jugoslavija, zahtev za pravo do samoopredelenja nestao je za tren.72 Austrijski zahtevi koji se tiu tajerske bili su, uz podrku francuskih delegata jugoslovenskim stavovima, na Mirovnoj konferenciji u Senermenu odbaeni, jeseniko-bohinjski trougao je pripao Jugoslaviji, a to se tie slovenakog dela Koruke, od koje su Meiku dolinu i optinu Jezersko ve ranije dosudili Jugoslaviji, ostalo je da vai naelo plebiscita, koji je bio izveden 10. oktobra 1920. godine i zavrio se negativnim rezultatom po Jugoslaviju.73 U plebiscitarnoj zoni A, iz dosad jo ne sasvim razjanjenih razloga, medju kojima posledice germanizacije sasvim sigurno nisu na poslednjem mestu, za prikljuenje Jugoslaviji glasalo je 40,96, a za prikljuenje Austriji 59,04 odsto biraa. Iako je veina biraa na teritoriji juno od reke Drave, pa i u pojasu optina severno od nje, tj. dobra polovina plebiscitarne zone A, glasala za prikljuenje Jugoslaviji, cela zona A pripala je Austriji, jer je odluujui bio zbirni rezultat u itavoj zoni. Za Jugoslaviju je negativan rezultat plebiscita u zoni A imao i tu neugodnu posledicu da su severniju zonu B bez glasanja pripojili Austriji. Tako je, posle plebiscita, veliki deo slovenake nacionalne teritorije, na kojoj je tada ivelo oko 90.000 Slovenaca, ostao u Austriji. To je imalo i ima jo i sada za slovenaki ivalj u Korukoj veoma neugodne posledice u etnikom smislu, jer austrijski popisi stanovnitva (problematika u koju se ovde ne moemo uputati) iskazuju mnogo manje stanovnika koji govore slovenakim jezikom. A koruki Slovenci su posle prvog svetskog rata ostali i dalje izloeni vie ili manje savesnoj i vie ili manje nasilnoj germanizaciji. Austrijsko-jugoslovenska dravna granica koja je uspostavljena Senermenskim mirovnim ugovorom, 10. septembra 1919. godine, posle po Jugoslaviju negativnog plebiscita u Korukoj, tekla je od Pei kod Ratea grebenom Karavanki preko Oleve, Pece, kote 1066, Koenjaka, Radija, Kozjaka, entilja,

tokom reke Mure od Ceraka do Sratovaca, i tokom Kunice do Kramarovaca, pa onda preko Serdikog brega do tromedje na k. 380 severozapadno od Trdkove. Granica se tek na pojedinim mestima doticala nacionalne granice, pa je na obe strane ostavljala vee ili manje delove naseljenog slovenakog ili nemakog ivlja. Tako je pustila sa jugoslovenske strane u Prekomurju tri optine stare nemake kolonizacije, tj. Fikince, Ocinje i Kramarovce, koje su 1921. godine imale zajedno 991 stanovnika od ega 959 Nemaca, ali je zato ostalo na nemakoj strani dravne granice pet slovenakih optina na levom bregu Mure pri Radgoni, tj. Slov. Gorica, Zenkovci, Dedonci, Potrna i Zetinci, koje su, prema popisu s kraja protekle godine, imale jo slovenaku veinu. Na jugoslovenskoj strani je ostalo Apako polje, ije jezgro je bila teritorija stare nemake kolonizacije, pa je jo 1910. godine bilo na njemu i u susednim krajevima na desnom bregu Mure od Gornje Radgone do Slatkog vrha 19 optina s nemakom veinom (od 7370 stanovnika 6197 Nemaca), ali su ve do 1921. godine Slovenci postigli veinu u pet optina, pa je zbog iseljavanja Nemaca i naseljavanja prekomurskih Slovenaca, Apako polje postajalo sve vie meana teritorija. I zapadno od Mure dravna granica se udaljila od nacionalne, jer su bile juno od Luana jo dve optine, tj. Klanci i Gradie, koje su imale jo 1910. godine malu slovenaku veinu, ali su ostale na austrijskoj strani. I na grebenima Kozjaka dravna i narodna granica nisu uskladjene; Sobota, poslednja nemaka tajerska optina uz koruku granicu je bila germanizovana tek u X I X stoleu. Na istonoj polovini austrijsko-jugoslovenske dravne granice nisu, dakle, uskladjene dravna i nacionalna granica, ali se tu ne udaljuju mnogo jedna od druge; razlike su bile male pa su se medjusobno priblino izravnavale. Medjutim dosta drukije je bilo na zapadnoj polovini, gde je dravna granica ostavila na austrijskoj strani preko 70.000 Slovenaca. Na slovenakoj strani, pak, daleko od dravne granice ostello je samo agrarno nemako jeziko podruje u Koevskoj, koje je imalo 1910. godine 17.350 stanovnika s nemakim jezikom za optenje, a 1921. godine 12.817 stanovnika s nemakim maternjim jezikom. 74 Sa takvom jugoslovensko-austrijskom granicom Nemci sii, dakle, izgubili mnogo manje svoje nacionalne teritorije od Slovenaca. Ali su, ipak, oni bili ti koji su itavo vreme izmedju dva rata sa svom otrinom zahtevali promenu te granice i svoje zahteve zasnivali na najrazlinijim, ponajee lanim naunim argumentima. Poto je to veoma iscrpno prikazao dr Duan Biber u drugom poglavlju svoje knjige Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1933-1941, ja u se ograniiti na prikaz najhitnijih nemakih imperijalistikih pretenzija u Sloveniji.75 Neko vreme posle prvog svetskog rata svoj rad na germanizaciji nastavila su nemaka drutva za odnaroavanje Dojer ulferajn i Sidmark,76 razumljivo na drukiji nain nego pred rat. Poto im je nastanak Jugoslavije otrgnuo vei deo slovenake teritorije od njihovog delovanja, bacili su se na denacionalizaciju u Korukoj i u onim slovenakim krajevima u tajerskoj koji su pripali Austriji, kao i na organizovanje nauke i publicistike sa zahtevima za promenu dravne granice. Upravo za drutvo Sidmark tvrdi npr. Feliks Kraus, u ve spomenutoj brouri, da je u novim uslovima, punih novim problemima,

koji su zahtevali nove snage i metode izvanredno povealo svoju efikasnost i naglasio da je, nakon prvog svetskog rata, u krugovima nove Sidmarke dolo do odluujueg prevrata. Ti krugovi su, navodno, doli do saznanja da nije re samo o zatiti fizikih granica, nego i o tome da nemaki narod ostane u svom jezgru zdrav - pri emu Kraus, sasvim izvesno, misli na antisemitizam kojim je drutvo bilo zaraeno ve pred prvi svetski rat. Nastojali su da omladini prikau kako mora ivot naroda ponovno dostii svoju nemaku savest, zbog ega je drutvo organizovalo novu vrstu angaovanja - narodnoprosvetni rad, tj. negovanje starih narodnih pesama, plesova, obiaja itd., kao i teajeve, zborove, putovanja i velike svetkovine kako bi pokrenulo mase. Kao to je reeno, jedna od osnovnih aktivnosti spomenutih drutava bila je i animacija naunika i publicista za prouavanje istorije poloaja Nemaca u jugoslovenskim, a naroito u slovenakim pokrajinama, kako bi na sve mogue naine dokazivali da pojedine predele treba to pre vratiti Austriji. Naroito je to trebalo da vai za delove slovenake tajerske ili ak za svu slovenaku tajersku. Tako su u razdoblju izmedju dva svetska rata brojni pisci u austrijskoj i nemakoj publicistici i pseudonaunoj literaturi, pre svega na osnovu Ziegerove i Pirhegerove teorije, zahtevali novu dravnu granicu na Vitanjskoj liniji, tvrdei da granica odredjena mirovnim ugovorom protivrei svim geografskim, privrednim i kulturnim razlozima. Pojedinci su zahtevali i plebiscit u slovenakoj tajerskoj i prikljuenje Apakog polja Austriji.77 Ali, pojedini nemaki publicisti se nisu zadovoljavali samo zahtevima u vezi sa dravnom granicom na Vitanjskoj liniji nego su zahtevali itavu slovenaku tajersku i deo Koruke, koji je, posle prvog svetskog rata, pripao Jugoslaviji. Najekstremniji su ili ak tako daleko da su, pored toga, zahtevali i bohinjski trougao. Medju takvima je sasvim izvesno, bio, naroito nezajaljiv dr Fridrih Lange, koji je 1924. godine, pod karakteristinim imenom Adrijatikus izdao u Berlinu brouru Deutschlands gerechte Grenzen, u kojoj je zapisao: Danas moemo samo da konstatujemo da 78 miliona ljudi u centralnoj nemakoj teritoriji rastavlja od Jadrana samo slovenaki narodi, koji broji (zajedno s Nemcima ljubaznim Vendima u donjoj tajerskoj i Korukoj) samo toliko glava koliko ima Berlin stanovnika. Isticao je da razdaljina izmedju zbijene nemake teritorije kod Beljaka i Jadranskog mora iznosi jedva 80 km, kod Bohinja jedva 52 km, dok je udaljenost izmedju Jadranskog i Istonog mora ak 900 km.78 Adrijatikus se suprotstavljao Ziegerovim predlozima za odredjivanje dravne granice na Vitanjskoj liniji, jer bi, navodno, time u budunosti izgubili velike nade za saradnju na 112 km dugoj granici Radgona - Breice i sami napustili dragocenu Celjsku kotlinu.79 Zbog toga je zahtevao: Ostaje, dakle, kao minimalni zahtev obnova jedinstva tajerske, koja je bila 1918. godine protivpravno razbijena. Breice, Zidani Most i Trbovlje pripadaju zajednikoj Nemakoj. 80 Od tajerske bi trebalo da tee nova granica preko Grintavca, pa bi trebalo da zahvati jo i bohinjski trougao, ukljuujui i Radovljicu i Jesenice, poto Karavanke ne dolaze u obzir za prirodnu granicu, ve Julijske alpe. Planskim doseljavanjem Nemaca i industrijalizacijom trebalo je da se prome-

ni i nacionalni sastav bohinjskog trougla. Poto Koevsku pokrajinu gotovo da i ne bi mogli ukljuiti u Trei Rajh, trebalo bi zahtevati okrunu samoupravu prema stanju iz 1918. godine s prikljuenjem umskog podruja oko Soteske.81 Kod Adrijatikusa se, pak, razumljivo u zavijenoj formi, mogu nai i ideja ili bar hipoteze o deportacijama slovenakog stanovnitva. Na strani 60. je, naime, zapisano: jer nemaki, vindiarski i radikalni Donjotajerci, koje bi trebalo otrgnuti od Jugoslavije i (ukoliko bi im bilo dozvoljeno da ostanu u zemlji) prikljuiti nemakoj Austriji, broje samo oko 500.000 glava, dok bi u Jugoslaviji ostalo jo 700.000 Nemaca. (podvukao T. F.) Poto nemaki publicisti i lani naunici nisu mogli da razliitim tendencioznim statistikim podacima dokau da je ponedge re o veem broju Nemaca ili o nemakoj narodnoj teritoriji (dojer Folksboden), tvrdili su da je u pitanju nemaki kulturni prostor (dojer Kulturboden) a tamo gde nisu mogli da tvrde ak ni to, okrenuli su se k nemakom ivotnom prostoru (dojer Lebensraum), i pod njim su mogli da podrazumevaju upravo sve ono to su poeleli.82 Teoriju o nemakom nacionalnom prostoru i nemakom kulturnom prostoru razvio je nemaki geograf Albreht Penk u svom delu Dojer Folks - und Kulturboden 83 i tadanji nemaki autori su pod izrazom nemaki narodni prostor mislili i na onu teritoriju na kojoj je ivelo u svakoj optini tek po nekoliko Nemaca, pa su ponekad takve teritorije proglaavali jednostavno za izmeane teritorije i, razumljivo, zahtevali njihovo pripajanje nemakoj teritoriji. Nemakim kulturnim prostorom su proglaavali sve one predele u kojima su nekada stanovali Nemci ili su tamo imali vlast. Razumljivo da su sve slovenake predele proglasili nemakim narodnim ili bar nemakim kulturnim prostorom. Naroito kada je re o slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj neprekidno su ponavljali d a j e to prastari nemaki kulturni prostor. 84 Pojedinci su tu tvrdnju proirili jo i na Kranjsku. Objavljivali su i geografske karte na kojima je bila gotovo itava Slovenija oznaena kao podruje s najsnanijim nemakim kulturnim uticajem, a takve karte su objavljivali kako u naunoj tako i u dnevnoj tampi.85 Da bi izbrisali utisak brojane beznaajnosti nemake manjine u poredjenju s kompaktnim slovenakim stanovnitvom, kod nemakih publicista i lanih naunika posebno znaajno mesto pri argumentovanju nemakih imperijalistikih pretenzija na delove slovenake teritorije dobila je takozvana vindiarska teorija. Vindiarsku teoriju, tj. teoriju o tome da u nekim slovenakim predelima, naroito u Korukoj i u tajerskom Podravlju ne ive Slovenci nego posebno, napola ve germanizovano pleme, tzv. Vindien ili Venden ve je 1914. godine u raspravi Die Varhajt iber Kernten koja je tampana u Celovcu razvio nepoznati autor. Ali, ta teorija nikada nije bila do kraja razradjena. Izraz Vindie i Venden je u poetku na nemakom oznaavao pojam za Slovene, Slovence, kakav je bio i latinski izraz Sclaveni, Sciavi. Kasnije je za neko vreme dobio i trojno znaenje: njime su najpre oznaavali sve Slovene i Slo-

vence i, za razliku od nemakih sugradjana, posebno koruke i tajerske Slovence, dok su za stanovnike Kranjske, koja je bila u poredjenju s Korukom i tajerskom jo sasvim slovenaka, poeli da upotrebljavaju i izraz Kranjec, Krainer. Ipak su, u daljem razvoju, u sve veoj meri izbacivali kranjski naziv. Jaanjem svesti o slovenakoj jezikoj i kulturnoj zajednici su, krajem XVIII i poetkom X I X stolea, gotovo sasvim izbacili iz nemakih radova slovenakih pisaca izraz vindi, pa i mnogi nemaki pisci su poeli da izostavljaju taj izraz i upotrebljavaju izraz Slovenen, Sloveni. U drugoj polovini X I X stolea Nemci su za Slovence u Korukoj poeli da upotrebljavaju naziv Vindie, i to sa izrazito podrugljivim znaenjem, dok je vladina terminologija ostala kod pojma Slovenen. U zaotrenoj borbi za kulturno, privredno i politiko osamostaljivanje slovenakog naroda u poslednjim decenijama X I X i prvim decenijama XX veka poinju, pak, da se javljaju i tvrdjenja nemakih nacionalista o tome da se slovenaki dijalekti veoma razlikuju od knjievnog slovenakog jezika. Najpre su se takve tvrdnje pojavile kada je bila re o itavoj slovenakoj teritoriji, a kasnije su se ograniavale samo na Koruku i delimino i na tajersku, i tako su utirale put vindiarskoj teoriji u tom smislu da su u Korukoj neki Vindiari, Vindie, koji su po svojoj jezikoj, pa i etnikoj pripadnosti neto drugo nego Slovenci. Tu teoriju je prvi u tom smislu napisao ve spomenuti nepoznati pisac rasprave Die Varhajt iber Kernten, a dalje ju je razvijao naroito nemaki nacionalistiki istoriar dr Martin Vute u raspravi Doj - Vindi - Sloveni, koja je tampana 1927. u Celovcu, kao i u drugom izdanju svoje knjige Kampf um Krnten, koja je tampana u Celovcu 1930. godine. U njima tvrdi da su veina korukih Slovenaca, u stvari, pripadnici nemake kulturne zajednice i nemaju slovenake nacionalne savesti. Na taj nain on odbacuje pojmove otadbini odani Slovenci i prema Nemcima ljubazni Slovenci, koji su se odomaili u drugoj polovini X I X stolea i poetkom XX stolea, jer, navodno, takvi Slovenci u svojoj sutini nisu pravi Slovenci nego predstavljaju, suprotno nacionalno savesnim Slovencima, nekakav medjusloj, koji je, navodno, po svom izvoru i jeziku mean tip, a po svojoj sudbinskoj, ivotnoj i kulturnoj povezanosti s Nemcima i po svom oseanju pripada pre Nemcima nego Slovencima. Iako je Vutejevo stanovite bilo nauno neodrivo, ipak je, pred drugi svetski rat, u nemakoj publicistici ostavilo duboke tragove.86 U tridesetim godinama XX stolea je, kao to emo videti, vindiarska teorija isterala svoje korene i u tajerskoj, naroito u delima dr Helmuta Karstanjena. Duan Biber je doao do zakljuka da je karakteristino da su se velikonemake pretenzije prema slovenakoj teritoriji zainjene vindiarskom teorijom pojavljivale uvek onda kada je bilo aktuelno pitanje anlusa, i to najpre u nacistiki usmerenim revijama.87 I, zaista, u godinama od 1931-1935. tampano je nekoliko takvih radova u obliku posebnih knjiga, broura ili lanaka u revijama. Zadrau se na radovima najznaajnijeg nacistikog nacionalnopolitikog specijaliste za slovenaku tajersku i Prekomurje, dr. Helmuta Karstanjena, jer su njegovi radovi predstavljali temelj itavog posla na denacionalizaciji u slovenakoj tajerskoj u vreme nemake okupacije.

Dr Helmut Karstanjen je bio saradnik Folksbunda fir das Dojtum im Ausland i glavni inicijator nacistikog pokreta medju Nemcima u Sloveniji. Ve 1928. godine je, u zamku St. Martin kod Graca, organizovao razne ideoloke teajeve za nemake omladinske aktiviste iz Jugoslavije. Tih godina je, pod lanim imenom, i proputovao Prekomurje i slovenaku tajersku, sakupljajui podatke za svoje publikacije, a naroito podatke o broju Nemaca u Sloveniji.88 Karstanjen je 1931. godine, zajedno s Otom Maulom, objavio lanak Die fertimelten Grencen, 89 u kome raspravlja o okrnjenoj austrijskoj dravnoj granici, pored ostalog i o onoj prema Sloveniji. Za slovenaku tajersku kae da su Nemci doneli kulturu, privredne metode, odredjivali oblike puteva i naselja, a, pre svega, oformili gradove i zamkove, oko kojih su se irila veleimanja, dok su mnogo manje kolonizirali unutranjost. Oni su svojom visokom kulturom odgojili Slovence u srednjoevropski narod i Donju tajersku pa i sve vee delove Kranjske napravili nemakim kulturnim prostorom a u neuporedivo manjoj meri nemakim narodnim prostorom. Nabraja i uzroke zbog kojih su Nemci, po raspadu Austro-Ugarske monarhije, tako brzo izgubili slovenaku tajersku: nasuprot korukim Nemcima, tajerski Nemci nisu bili tako jako usmereni prostornom idealu; za mnoge od njih politika granica na Savi bila je suvie udaljena; zbog srazmerno jake industrijalizacije ne ba mali deo nemakog stanovnitva bio je nedovoljno ukorenjen u zemlji, a u prvom redu je nedostajala jasna predstava o veoma potrebnom jedinstvu zemlje. Zatim, Karstanjen tvrdi da su Nemci s junom granicom tajerske izgubili ogroman kulturni i znaajan narodni prostor, jer, navodno, svi gradovi u slovenakoj tajerskoj imaju nemaku veinu, pa odbacuje rezultate popisa stanovnitva iz 1921. godine prema kojima je u slovenakoj tajerskoj trebalo da bude 20.877 gradjana s nemakim maternjim jezikom nasuprot 1910. godini kada ih je, navodno, tamo bilo 73.950 s nemakim jezikom za optenje. Prema njegovoj briljivoj naunoj proceni, koju ne raspravlja do podrobnosti, u slovenakoj tajerskoj bi trebalo da bude oko 32.000 Nemaca. Tvrdi i to da je iskljuivo jugoslovenski usmeren bio samo sloj inteligencije, dok je, navodno, stanovnitvo u unutranjosti, naroito u severnim predelima u velikoj meri jo nemaki usmereno. Na priloenoj skici, koju su kasnije objavljivali i drugi autori i revije,90 neto promenjenu ak i posle drugog svetskog rata,91 podruje izmedju Dravograda i Maribora te Kozjaka i grebena Pohoija oznaeno je za jeziki meanu teritoriju, dok je ostala teritorija od tzv. vitanjske linije oznaena kao teritorija na kojoj su naseljeni preteno nemaki usmereni Slovenci (Vendi, Vindiari), dok, navodno, u tzv. Savinjskoj krajini, od vitanjske linije do tajersko-kranjske granice ive prema Nemcima ljubazni Slovenci. Na skici su gradovi i varoice oznaeni, razumljivo, kao krajevi u kojima su, navodno, Nemci imali pred prvi svetski rat veinu, pa bi prema njoj to trebalo da budu glavna sredita germanstva u donjoj tajerskoj. Poto je tako prikazao nacionalne odnose u slovenakoj tajerskoj, Karstanjen dolazi do sledeeg zakljuka: Minimalni zahtev tajerske je, zbog toga, granica koja tee od Urlje gore, pa Vitanjskom linijom preko Boa i Donake gore prema Hrvatskoj. Osim toga, morao bi o tajerskoj savinjskoj krajini kao

prvoj i Kranjskoj kao drugoj plebiscitarnoj zoni da odluuje plebiscit, ili se narodna volja jo uvek usmerava po staroj kulturnoj povezanosti s germanstvom ili, pak, stvarno tei prema Beogradu. Karstanjenov lanak sadri dve naroite zanimljivosti, jer, prvo, trai plebiscit i za Kranjsku, to ni toliko neskromni Adrijatikus nije traio, i, drugo, ipak ni u lanku ni na skici Slovence ne proglaava Vendima ili Vindiarima, a na skici ta dva izraza navodi tek u zagradama s izrazom nemaki usmereni Slovenci, i to tek za podruje severno od tzv. Vitanjske linije. Neto drukije je Karstanjen sve to izneo u svojoj knjizi 0 jeziku i narodnosti u donjoj tajerskoj, koju je napisao kao referent za donju tajersku u vodstvu Folksbunda fir das Dojtum im Ausland marta 1935. u Gracu i izdao pod lanim imenom dr Gerhard Verner. 92 Prema prikazu istorijskog razvoja slovenake tajerske kojeg s nacionalno-politikog aspekta deli u tri stepena: ponovno naseljavanje, nastanak jezikih granica i nacionalno preslojavanje, pokuava da - na osnovu razliitih izvora, i to: Kindermanove karte iz 1792., Getovog materijala iz godina 1834-1843., rajnerove rasprave iz 1844. objavljene u Hlubekovom radu Ein treues Bild des Herzogthumes Steiermark (I860.), Hajnovog Handbuch der Statistik des sterreichischen Kaiserstaates iz 1852., Cernigove Ethnographie der sterreichischen Monarchie iz 1855. i popisa stanovnitva od 1880. do 1931. godine - utvrdi jeziku granicu,, zbijena nemaka podruja, jeziki meana podruja i ukupan broj Nemaca u slovenakoj tajerskoj. Metod njegovog rada je neodriv, jer - kao to je to ranije uinio za Prekomurje - nemakom podruju pripaja sve optine koje su imale bar pet odsto nemakih stanovnika pa ih uz to arondira s krajevima koji ne ispunjavaju taj uslov i tako konstruie meana podruja izmedju Dravograda i Maribora, te Kozjaka i grebena Pohorja, na kome bi trebalo 1910. godine da ivi 51.055 Nemaca i 47.547 Slovenaca. Uz to priznaje samo rezultate onih popisa stanovnitva koji mu odgovaraju za njegova tvrdjenja i, razumljivo, priznaje uglavnom samo rezultate popisa stanovnitva iz Austro-Ugarske. Veliku razliku izmedju broja Nemaca u slovenakoj tajerskoj 1910. godine (73.950) i 1921. godine (21.786) pripisuje ne toliko iseljavanju Nemaca posle prvog svetskog rata koliko slovenakim metodima brojanja, iako je, na primer, za Apako polje sam doao do zakljuka da se rezultati privatnog popisa iz 1928. godine slau s rezultatima zvaninog popisa iz 1921. godine. I, razumljivo, uopte ne spominje glavni uzrok za smanjenje broja Nemaca izmedju 1910. i 1921. godine. Taj se nalazi u injenici da se mnogo slovenakih preseljenika u gradove, koji su u Mariboru, Ptuju i Celju sastavljali polovinu ondanjih Nemaca i za koje je Faundler utvrdio da ih gotovo 70 odsto potie iz slovenakih krajeva, ali su se u novoj sredini sklonili pred nemakim privrednim i politikim pritiskom i pred nemakom kulturnom i politikom propagandom pa su bili ve napola germanizovani. Meutim, ovi su posle prvog svetskog rata, u drukijim uslovima, opet shvatili svoju pripadnost slovenakoj nacionalnosti i pri popisu stanovnitva 1921. godine deklarisali se za slovenaki kao svoj maternji jezik.93 Karstanjen ne priznaje ni rezultate popisa stanovnitva iz 1931. godine i pokuava da, na osnovu rezultata parlamentarnih izbora iz 1927. godine, pri

emu je pribrojio Nemcima i veliki deo socijalistikih i komunistikih glasova, kao i privatnog popisa Nemaca na Apakom polju u zimu 1928-929., ustanovi broj Nemaca u slovenakoj tajerskoj. Pretpostavlja da bi trebalo da ih bude oko 32.578, dakle 41.000 manje nego 1910. godine. Iako iseljavanju Nemaca posle prvog svetskog rata ne pripisuje odluujui znaaj za tako veliko smanjenje broja Nemaca u slovenakoj tajerskoj ipak je kasnije, naroito u svojoj brouri Die Untersteiermark, tampanoj 1942. godine, pisao d a j e moralo pod jugoslavenskom vlau napustiti zemlju oko 40.000 Nemaca. Tada je, naime, i time opravdavao deportacije Slovenaca iz slovenake tajerske! Kako bi bilo besmisleno zahtevati da se zbog 32.578 Nemaca Austriji ili Nemakoj pripoji itava slovenaka tajerska s vie od 400.000 Slovenaca, Karstanjen je morao da pozove u pomo, isto tako, nauno besmislenu vindiarsku teoriju i veinu Slovenaca u slovenakoj tajerskoj da proglasi za Vende ili Vindiare, to u svom, ve spomenutom lanku iz 1931. godine, ipak nije bio uinio. Ali, samo isto prisustvo oko 300.000 Venda ili Vindiara u slovenakoj tajerskoj ipak mu se inilo nedovoljno ubedljivo za utemeljivanje nemakih pretenzija prema slovenakoj teritoriji. Zbog toga je i izmislio parolu da Vendi po svom svesnom oseaju i dranju pripadaju nemakom narodu. U zakljuku svoje knjige, naime, kae da u slovenakoj tajerskoj ne ive dve, ve tri grupe stanovnitva: Oni koji govore nemaki (die Dojprahigen), Vendi ili Vindiari (Venden oder Vindien) i Slovenci (Slovenen, Nacionalslovenen). Tvrdi da podjednako Vindiari kao i Slovenci upotrebljavaju slovenake dijalekte, ali, ipak, njihova veza ne protie tom jezikom zajednicom ili, drukije reeno, da je ta jezika zajednica jedino to ih povezuje. Ali, kako jezina zajednica, prema Karstanjenu, nije jedino to ini sutinu naroda i poto su, navodno, Vindiari, s obzirom na svoju svest, nemaki usmereni, oni spadaju u nemaku nacionalnu zajednicu. I onda na kraju: Poto Vendi ine u donjoj tajerskoj veliku veinu stanovnitva i vide u germanstvu svoje prirodno i istorijsko vodstvo, i pokrajina je - bez obzira na sva dravno-politika trvenja - pre ili kasnije nemaka pa je treba u celini i smatrati kao nemaki nacionalni prostor, kao nemaku pograninu krajinu.94 Takve i sline tvrdnje su se pojavljivale u radovima mnogih nemakih autora, pa su postale zbog veoma velikog publiciteta jedno od sredstava nacistike ekspanzionistike i germanizatorske politike, naroito posle okupacije slovenake tajerske, kada su na osnovu posebne Karstanjenove teorije, koja odbacuje svako istinsko prouavanje istorije, kulture, jezika i folklora te pokrajine, vrili i mere odnaroavanja. Karstanjen je, kao referent za donju tajersku u vodstvu VDA, napisao i lanak o Nemcima u Prekomurju, koji je objavio 1933. godine pod istim lanim imenom.95 U njemu je, oslanjajui se na beleke stare upnijske hronike Sv. Jurija pri Rogaevcima iz 1823. godine, podatke ernigove etnografije 96 i njegove jezike karte, Hajnov statistiki prirunik i popis stanovnitva od 1880. do 1921. godine - pokuavao da utvrdi nemako-slovenaku jeziku granicu u severozapadnom delu Prekomurja. Jedino to je prihvatljivo u njegovoj raspravi je to da su u severozapadnom trouglu Prekomurja, uz samu dravnu

granicu, tri optine s nemakom veinom, i to Fikinci, Ocinje i Kramarovci, ali je potpuno neodriva i neprihvatljiva njegova tvrdnja o postojanju nekog veeg meovitog podruja u severozapadnom delu Prekomurja i oko Murske Sobote. Meovitim podrujem je, naime, proglasio sve one optine u Prekomurju koje su imale prilikom bilo kog popisa stanovnitva od 1880. nadalje pet odsto ili, pak, bar 10 nemakih stanovnika. Takvih optina bi trebalo da bude u severozapadnom trouglu Prekomurja ak 21,97 i to bi trebalo da bude nemako istorijsko tlo, dok bi na murskosobokom jezikom ostrvu trebalo da ih bude est,98 a neto je bilo i razbacanih po ostalim predelima Prekomurja. Neodrivost njegovih konstrukcija tako velikog meovitog podruja ne predstavlja samo proglaavanje za meovitu zonu svih onih optina koje imaju tako mali postotak nemakog stanovnitva nego i u tome to je 1910. godine tako minimalan uslov ispunjavalo tek 13 optina i to je na itavom meovitom podruju u severozapadnom delu Prekomurja 1921. godine ivelo, prema njegovim proraunima, samo 7,2 odsto nemakog stanovnitva, odnosno u tzv. jezgru istorijskog meovitog podruja s 16 optina, koje su 1921. godine jo ispunjavale minimalni uslov, 8,8 odsto (10.231 lice prema 905 Nemaca). Podjednako ili jo manje odriva je njegova konstrukcija murskosobokog jezikog ostrva na kome ve 1910. godine nije bilo vie od 144 ili 2,7 odsto nemakih stanovnika zajedno s Jevrejima nemake narodnosti. Za meovito podruje u Prekomurju mogle bi da se priznaju samo etiri optine uz nacionalnu granicu (Nuskova, Serdica, Gederovci i Kuzdoblan), koje su 1921. godine imale 603 Nemca od kupno 2337 stanovnika, to iznosi 25,8 odsto.99 U tom lanku Karstanjen jo ne postavlja nikakvih jasnih zahteva za prikljuenje tako iskonstruisanog meovitog podruja Austriji i jo rie proglaava slovenako stanovnitvo Vendima ili Vindiarima nego za labilan elemenat, koji naroito na severozapadu vidi u Austriji zemlju svoje privredne budunosti. Poto su slovenake vlasti, odmah posle prvog svetskog rata, zabranile ne samo delovanje drutava Dojer ulferajn i Sidmark u Sloveniji nego i irenje njihove tampe i drugih propagandnih sredstava meu nernakim stanovnitvom u nas, postao je utoliko znaajniji i aktivniji Folksbund fir das Dojtum im Ausland, koji je bio dugo godina glavni inilac u odravanju raznih kontakata meu Nemcima u Sloveniji i Nemakoj. U njegovom vodstvu je bio i referent za slovenaku tajersku dr. Karstanjen. On je nekoliko puta sam doao u Sloveniju, pod pravim ili pod lanim imenom, sakupljao podatke o broju i poloaju Nemaca u slovenakoj tajerskoj i Prekomurju i vodio akcije darivanja VDA za nemaku kolsku omladinu.100 Imao je i svoje agente po itavoj Sloveniji. U Celje je, na primer, poslao koevskog Nemca dr Eriha Peauera, koji je tamo postao i urednik glasila Doje cajtung i tajnik mesne grupe vapsko-nemakog kulturnog saveza.101 Tamo su kao agenti VDA bili i Maks Ozvati, Verner Stiger, dr Emil Migli (koji je 1936. prisustvovao i kongresu NSDAP u Nirnbergu).102 U Koevje je dr Karstanjen poslao in. Valtera Nojntojfla i Folkera Dika, koje je policija kroz godinu dana proterala iz Jugoslavije.103 U Ptuju je najznaajniji saradnik VDA bio Jozef Vresnig,104 U Mari-

boru advokati dr Oto Badi, upravnik lista Doje nahrihten i dr Leo Gocani, u entilju dr Kamilo Morokuti s lanim imenom Jozef Lindner itd.105 Iz materijala u fondu Sidostdojes instituta je oigledno da je dr Karstanjen imao u Berlinu vezu sa svojim agentima u slovenakoj tajerskoj preko dr Manfreda Strake iz St. Petra pri Gracu i dalje preko dr Aleksandra Gemer pri Mariji Sneni (sada Velka) u Slovenakim goricama.106 Na ime potpore nacistikom pokretu meu Nemcima u Jugoslaviji vodstvo VDA, naroito dr Karstanjen, slalo je preko posebnog konta ulce pri nemakom drutvu za tednju i kredite u Ptuju, koje je vodio Jozef Vresnig, i uz posredovanje dr Strake, znatne sume pojedinim vidnijim nacistima u Jugoslaviji. Kasnije su u tom zavodu otvorili i nov, tajni raun na ime Maksa Gloknera iz Berlina.107 Dr Karstanjen je slao u Jugoslaviju, a naroito u Sloveniju i raznu nacistiku literaturu. Tako je 1. februara 1937. u pismima dr Straki i drugima poruivao da sastave spisak sa imenima, dvojice ili trojice najvienijih Nemaca iz svakog kraja kojima bi, kasnije slao nacistiku literaturu. Na dan 25. oktobra iste godine je, na primer, poslao itave pakete takve literature za biblioteke koje su pripadale vodstvu Firerbiheraj na ime Verner tigera i Sepa Jelenca u Celju i Alberta arnera i Vilija Blankeja u Ptuju.108 Zbog toga i nije nita neobino to su u to vreme nastajale prave nacistike biblioteke u svim veim krajevima Slovenije u kojima su iveli Nemci, a naroito u onima u kojima su nastale ilegalne omladinske organizacije. I pored brojnih kunih pretraga i traganja za nemakim knjigama, u godinama od 1935. do 1940. osnovane su brojne ilegalne seoske biblioteke s nekoliko hiljada nemakih knjiga. U svakoj od tih biblioteka je bila zastupljena nacionalsocijalistika literatura, izvetavali su kasnije za Koevsku.109 Vodstvo VDA se veoma trudilo da idejno pridobije nemaku omladinu u Sloveniji. U tu svrhu je organizovalo i razne teajeve za njene voditelje. Naroito znaajni su bili teajevi koje je prireivalo tridesetih godina u zamku St. Martin kod Graca i koje je vodio dr Karstanjen. Na njima su predavali naroito dr Karstanjen, dr Hercog, dr nefus, a ponekad i protestantski pastor iz Maribora Hans Baron.110 To su bili,bar od 1933. godine pa dalje, teajevi Hitlerove omladine, o emu jasno kazuje podatak iz autobiografije Sepa Jelenca iz Celja: Godine 1933. sam uestvovao i u kolskom zboru Hitlerove omladine u St. Martinu kod Graca.111 U drutvu Dojer ulferajn Sidmark za politiki rad sa nemakom omladinom u Sloveniji bio je zaduen dr Hajnc Bruner. Na nekom teaju u planinama Hohvab, krajem 1933. i u prvim danima 1934. godine, kome su prisustvovali i mnogi nemaki omladinci iz slovenake tajerske, govorio je i o nacizmu i o tome kako e doi dan kada e i nad Austrijom javno vioriti nacistika zastava. Pevali su Horst Wessel Lied, tj. nacistiku himnu SA i na nekom vrhu razvili nacistiku zastavu.112 To nam je dalo novih snaga da kod kue nastavimo borbu sve dok ne pobedi ono za ta se borimo, zapisao je uesnik teaja Rudolf Holcer iz Maribora.113 Nekakav teaj za omladinske voditelje, na kome su uestvovali i predstavnici iz slovenake tajerske, VDA je priredila i u Trieru u Nemakoj; na njemu

su govorili voa VDA dr Hans tajnaher i dravni sportski majstor Fric amer fon Osten.114 Interesantno je da je takvih teajeva bilo najvie u razdoblju u kome se najsnanije razmahnula publicistika aktivnost saradnika VDA sa zahtevima za promenama severne granice u Sloveniji, tj. izmeu 1930. i 1935. godine. Pod okriljem sve vie nacistiki usmerene VDA, idejno-politiki kolovana i vaspitavana nemaka omladina iz Slovenije postala je glavni nosilac nacistike ideologije u Sloveniji i sve znaajniji inilac u organizovanju, zbijanju i nacistikom idejno-politikom usmeravanju itavog nemakog stanovnitva u Sloveniji. Kao i u itavoj Jugoslaviji i u Sloveniji se u tridesetim godinama sve vie irio nacistiki pokret koji su iz Nemake potpirivale i ubrzavale naroito organizacije VDA, Doje tudentenaft i Rajhsjugendfirung, a u njemu naroito Odeljenje za inostranstvo, koje je vodio Toni Dorfmajster iz Gradianskog.115 Snana trvenja izmeu starog vodstva Svapsko-nemakog kulturnog saveza, koje je osnovano u Novom Sadu 20. juna 1920. godine, i mladog, radikalnijeg i nacistiki usmerenog tzv. Obnoviteljskog pokreta, koja su etiri godine (1934. do 1938.) potresala organizaciju i konano dovela do pomirenja u korist nacistiki usmerenih krugova, u Sloveniji nisu dola tako snano do izraaja kao drugde. Naime, Kulturbund se u Sloveniji, osim za kratko razdoblje u Koevju 1922. godine, u poetku zapravo nije oformio pa je oiveo tek posle 1931. godine, kada je nakon dva rasputanja (11. IV 1924. do 12. I 1927. i 6. I 1929. do 28. VIII 1930.) ponovno obnovljen u itavoj dravi. Meutim, ubrzo posle toga, kada su bile oformljene mesne grupe po razliitim krajevima Slovenije vlast ih je, naroito zbog njihove nacistike usmerenosti i mnogih politikih napada, ukidala jednu za drugom - u Mariboru, Koevju, Ljubljani i Celju, tako da je do obnove Kulturbunda 1939. godine postojalo ili delovalo u Sloveniji tek nekoliko mesnih grupa.118 Upravo u Sloveniji, u kojoj su Nemci bili u drugaijem poloaju nego u drugim jugoslovenskim pokrajinama, nacifizirali su se gotovo bez ikakvih unutranjih trvenja izmeu starih i mladih. Nemcima u Sloveniji kraj prvog svetskog rata nije oduzeo veru u germanstvo. Odmah posle rata se, dodue, samo jedan deo preusmerio ulevo, poto je video u nemakoj socijalnoj demokratiji uvara svoje narodnosti, dok je veina bila formalni pripadnik bilo kojih jugoslovenskih vladinih stranaka. Za neko vreme je u hajmverovskom pokretu u Austriji germanstvo u Sloveniji nalo svom mentalitetu i prolosti srodan razvoj, ali ga je kasnije, kada je austrijski Hajmver otplovio u klerikalne vode, zahvatio Hitlerov nacionalsocijalizam kao apsolutno veinski pokret. U njemu su Nemci u Sloveniji videli onaj pokret koji je po svom staleu, kulturnoj i politikoj prolosti i ubeenju stvarna organizacija onih ideja na novoj rasnoj ideologiji, koje su se meu Nemcima u Sloveniji irile ve pred prvi svetski rat. Nemaka manjina na slovenakoj teritoriji je s nacionalsocijalizmom opet oseala onu duhovnu vezu s nemakim narodom. 1183 Prvi vri temelji nacistikog pokreta meu Nemcima u Sloveniji postavljeni su 1933. godine. Godine 1933. ovde su nastale prve elije ilegalnog
6 - Nacistika politika denacionalizacije

81

nacionalsocijalistikog pokreta u donjoj tajerskoj pod maskom meusobne pomoi, pa su se postepeno rairile iz Celja u itavu donju tajersku. Izrastao je sve i hrabar ilegalni omladinski pokret, pisao je protestantski pastor, dr Gerhard Maj iz Celja.117 A dr Manfred Straka je zapisao: Ono to donjotajerski Nemci nisu mogli da postignu javno, postigli su istrajnim ilegalnim radom. iroka omladinska organizacija je obuhvatila svu nemaku omladinu u zemlji; u slubi u unutranjosti i u pomo pri etvi pristigli su i studenti i tako doli u dodir s nemakim seoskim stanovnitvom, a u takozvanom jednopostotnom pokretu stvorena je pomona organizacija u nemakim gradovima koja je utvrivala svest jedinstva male nacionalne grupe. Smisaonim nemakim vodstvom spolja se uvek postizalo to to se uopte moglo postii. Nestala je bezbrinost bivih pokoljenja. Ilegalne omladinske ekipe su bile vaspitavane kao oruana snaga, pa su ak zatvori i progoni imali samo jedan cilj: jo tenje zbivanje Nemaca. 118 U organizovanju tog ilegalnog nacistikog omladinskog pokreta dr Karstanjenu je pomogao saradnik Dojer ulferajna Sidmark i VDA u Gracu, dvadesetogodinji Helmut Mikola, rodom iz Vajdhofna na Taji.119 Vodstvo ilegalnog omladinskog pokreta u Celju je Mikola poverio celjskom trgovcu i generalnom zastupniku preduzea Tatra i sportisti Verneru Stigeru, koji je bio ve od 1931. godine zamenik, a od poetka 1933. godine voa mesne grupe Kulturbunda u Celju, koja je obuhvatala podruje do Trbovlja, Breica i Sotanja. Stiger je zapravo ve produio s radom kajeg je poeo doktor Hugo Suete, koji je bio od 1929. do 1933. kuni uitelj kod Vestnovog prokuriste dr Frica Rihe. Suete, koji je kasnije napisao ak dve broure o slovenakoj tajerskoj, privukao je u omladinski pokret Stigera i dr Emila Miglia.120 U svom izvetaju o omladinskom radu Stiger je, 3. septembra 1935., zapisao da celjska organizacija Kulturbunda spada meu one organizacije koje su u nacistikim idejama veoma jedinstvene i zbijene.121 Stiger, koji je prva iskustva u voenju nacistike omladinske organizacije stekao u Ptuju i Mariboru,122 je, o svom radu s omladinom, kasnije ovako izvetavao: Tada sam vodio grupu mladih aktivnih snaga i za kratko vreme su mesnu grupu znali kao najbolju i najsnalaljiviju u radu. Organizovao sam velike priredbe kojima su prisustvovali Nemci iz itave donje tajerske : . . Najveu panju sam posveivao vaspitanju omladine, jer su uslovi koje je pruala kola i drava, izgledali suvie jadni. Izvan Kulturbunda smo organizovali omladinske grupe koje smo vodili vojniki odmereno i organizovano (legalno je to bilo strogo zabranjeno). 123 Kako bi lake okupljali omladinu i vaspitivali je u nacistikom duhu, Stiger i njegovi saradnici su omladinskom radnom akcijom, koju je vodio Paul Klaus, i za tu svrhu skupljenim novcem, izgradili i oktobra 1937. godine otvorili veliki dom za 150 gostiju na junom Pohorju iznad Konjica, koji je uskoro neko zapalio. Nakon toga je od ljubljanskog biskupa Stiger uzeo u zakup vee lovako podruje s lovakim kuicama i predao ga besplatno na raspolaganje za vaspitanje nemake omladine. Jo pred rasputanje celjske mesne grupe Kulturbunda, jula 1936. godine, naruio je odnosno pobrinuo se da sve terenske organizacije i dalje rade koliko god je to bilo mogue. S nekim saradnicima, na primer s zubnim lekarom dr Migliem,

U logoru Hitlerove omladine iz Ptuja u Halozama 1935. godine

je organizovao pokret u kome su lanovi davali jedan posto svojih prihoda za politiki, socijalni i drugi rad meu Nemcima, tzv. Ajnprocentbevegung. Istovremeno je postavio omladinsku organizaciju na jo strou ilegalnu osnovu i oiveo rad sportskih drutava. lanove ilegalne omladinske organizacije iz tzv. jednopostotnog pokreta nacisti su, po okupaciji slovenake tajerske, naroito ocenili pri rasporeivanju Nemaca na vodee poloaje i pri dodeljivanju odlikovanja.124 tigera je, koji je u ono vreme bio pod lanim imenom Berg, poseivao voa inostranog odeljenja, Rajhsjugendfirunge Toni Dorfmajster.125 Ovaj je bio nacista ve od 1932. godine, saraivao je u nacistikom udaru u Austriji jula 1934. i nakon toga prebegao u Rajh gde su ga kolovali za politikog funkcionera i strunjaka za rad s nemakom omladinom u inostranstvu.126 Drugo snano uporite nacistikog pokreta bilo je u Mariboru. Ju je mesnu grupu Kulturbunda od osnivanja 27. jula 1931. pa do rasputanja 15. oktobra 1935. vodio advokat dr Lotar Milajzen. Ilegalni omladinski pokret je pod neposrednim vodstvom dr Karstanjena, dr Brunera i Mikolaa poeo da organizuje graevinski tehniar Rudi Holcer, koji je ve od poetka februara 1930. godine prisustvovao Karstanjenovim omladinskim teajevima u zamku St. Martin kod Graca. Osim njega organizatori su od samog poetka bili i Ferdinand Frankl i Roman Nemec, svi lanovi Marburger Hohilerferbanda u Gracu. Nakon poetnog razdoblja 1931-1932. ilegalni omladinski pokret u Mariboru se naroito u godinama 1933-1934. veoma proirio, tako da su konano imali pod Holcerovim vodstvom ve etiri grupe, razvrstane prema starosti, koje su vodili Karl Koi, Vili Loc, Rajnold Jegli i Karl Kifman. Postojale su i etiri enske grupe, koje je vodila Majerova. Ubrzo su i sami poeli da organizuju kolske teajeve u Mariboru (prvi takav teaj je organizovan u martu 1934. godine) i na Pesniku na Pohorju. Dana 15. jula 1934., upravo u danima kada je u Austriji nacistika rulja pripremala dravni udar, Holcerovi

omladinci su, u nekoj pilji kod Dupleka, poloili zakletvu nad nacistikom zastavom, koju im je obezbedio August Venko, vernost Fireru i veitoj Nemakoj.127 (Podvukao T. F.) Prilikom nacistikog udara u Austriji nemaka ilegalna omladinska organizacija u Mariboru poslala je korukim nacistima nekoliko do vrha natovarenih automobila prehrambenih artikala. Dr Hajnc Bruner, koji je tada prebegao u Maribor u kome je naao utoite, sada je irio nacistiki pokret u neposrednom dodiru sa nemakom omladinom, naroito predavanjima o nemakom Rajhu. A septembra 1934. su doli na Pohorje i u Maribor jo i dr Karstanjen i Mikola. S Brunerom su posetili omladinski teaj u Pesniku na Pohorju i Karstanjen je ocenio da se nacistiki omladinski pokret iri suvie sporo. Posle Holcera, kome je Karstanjen obezbedio praksu u Kenigsbergu, nacistiki omladinski pokret u Mariboru dalje je vodio Vili Loc, a po njegovom odlasku u Nemaku Fibah.128 Tree snano uporite nacistikog pokreta je bilo u Koevju. Prema nekim podacima, tamo je nacistiki pokret otpoeo da se iri ve 1929. godine. Sa prodorom nacionalsocijalistikih ideja na koevsko ostrvo oko 1929. godine poele su prve narodno svesne i za vodstvo podobne snage mlade generacije da dolaze na horizont nacionalnih borbi prema spoljnoj strani i politike svetskonazorske borbe prema unutranjoj strani.129 Poseban razmah je pokret doiveo posle 1933. godine.130 Pod neposrednim uticajem agenata VDA Valtera Nojntojfla i Folkera Dika, koje je tamo poslao dr Karstanjen, i nemake studentske organizacije, koja je tamo slala naroito studente Minhenskog univerziteta, organizovali su razne teajeve za omladinu i vaspitavali je u nacistikom duhu, a 1934. godine, u blizini Starog Brezja, izgradili su i kuicu koja im je sluila za odravanje takvih teajeva.131 U unutranjosti su imali poseban nain rada, tj. oblik neformalnih sastanaka u veernjim asovima za vreme izraivanja domaih proizvoda. Omladinske voditeljice . . . su organizovale prve oblike koevskog kunog rada, donosile su novu, nacionalsocijalistiku nemaku pesmu i u najmanja naselja, pa su pouavale na domaim veerima dok su mukarci bili u Rajhu i tamo se kolovali i studirali.132 U to vreme su, naime, uz pomo VDA i samog dr Karstanjena svake godine poslali s Koevskog u Nemaku pod platom prodaje raznih malih predmeta, 25 do 30 mladih poljoprivrednika koji su se tamo, u posebno za njih pripremljenim politikim teajevima, u toku zimskih meseci kolovali za nacistike aktiviste.133 Kasnije su nemaki omladinci s Koevskog poseivali i poljoprivredne kole u Ulmu, u kojima su se osposobljavali i za politiki rad. Omladince i omladinke s Koevskog je nekoliko puta u Rajhu primio i Hitler. Iako je pokret u spomenuta tri, pa i u drugim uporitima nacistikog pokreta u Sloveniji bio ilegalan, nije bio izolovan. Osim teajeva lokalnog karaktera, naroito u udaljenijim krajevima Slovenije, prireivali su opirnije teajeve, na koje je dolazila nemaka omladina iz itave Slovenije, pa i iz drugih krajeva. Takav teaj je u Mariboru odran u prvoj polovini marta 1934. godine i prisustvovalo mu je 29 omladinaca iz itave slovenake tajerske.134 U jesen iste godine opunomoenik VDA za omladinski rad u Jugoslaviji, Paul Klaus, tri meseca je vodio nacistike teajeve, kojima je prisustvovalo ukupno 96 uesnika iz redova studenata, radnika i seljaka. Takvi teajevi su odravani i

na Plitvicama u Hrvatskoj, i o jednom od njih je izvetavao Sep Jelene iz Celja u svojoj autobiografiji: U sledeim godinama (posle 1933 - pr. T. F.) bio sam u velikom kolskom logoru na Plitvicama i u Bosanskom Novom pa sam delimino saraivao i u vodstvu. 135 Opirnije je o tome izvetavao o lanku Unzer Veg. Logor se nalazio pod atorima i pored celjskih u njemu su bili i mariborski, ptujski i koevski omladinci i vapski omladinci iz Bake i Banata. Vodili su ga Kameraden fon der Nacionalpolitien Erciungsantalt Plen.136 Logori su bili i na Kozjaku, u Zreama, u Savinjskoj dolini itd. U njih su dolazili voe i instruktori Hitler jugend iz Austrije i iz Rajha, kao, na primer, Ana Hajdrih iz Berlina, Edit Urban i Traute Lorincer iz Graca. Jula 1935. je u Zreama, po nareenju VDA, logor i kolovanje vodio zagrien nacista Hans Turn, aktivista obnoviteljskog pokreta u Kulturbundu iz Paneva i urednik lista Folksruf. 137 Nacistikom ideologijom proeta i otrovana nemaka omladina u Sloveniji sve otvorenije je pokazivala svoju novu, nacistiku boju, ponekad ak demonstrativno i vrlo upadljivo,138 to je sve dovelo do rasputanja veine mesnih grupa Kulturbunda. Tako je dr Gotfrid Gril, kasnije sekretar pokrajinskog vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza za Dravsku banovinu, priznao: injenica da je ta omladina poela uspeno afirmisati svoju volju za nacionalsocijalistikim ivotom je bila dovoljna da je drava u 1935. godini raspustila prvi Kulturbund.139 Tu injenicu priznaju ak dananji revanistiki krugovi u Austriji.140 Nemakoj nacistiki usmerenoj omladini to, razumljivo, nije smetalo. Ono, to tada vlasti nisu htele podnositi kovano je u umama i jamama, tamo, dokle nije dostigla ruka njihove snage, zapisao je kasnije dr Gotfrid Gril.141 Najaktivniji omladinski voditelj, u slovenakoj tajerskoj Verner Stiger, koji se u meuvremenu istakao ne samo kao ilegalan nacistiki aktivista i voa Kulturbunda nego i kao organizator materijalne pomoi nacistima koji su posle neuspelog dravnog udara u Austriji 1934. godine prebegli u Jugoslaviju, postao je ak po rasputanju Kulturbunda u Celju 1936. godine voa ilegalne omladinske organizacije za itavu Sloveniju i za zagrebako podruje.142 Uestvovao je na razlinim konferencijama u Nemakoj, koje je prireivala VDA,143 a uz put je iz Nemake vercovao oruje za naciste u Austriji. Maja 1937. je ak vodio grupu narodnih umetnika na duu turneju po Nemakoj i Austriji, koju je u Berlinu, 4. maja 1937., primio i Hitler.144 Te godine je Hitler, na Kongresu nacistike stranke u Nirnbergu, primio nemake devojke iz Slovenije, a sledee godine u Minhenu delegaciju nemakih omladinaca iz Koevske.145

NEMAKE IMPERIJALISTIKE PRETENZIJE U SLOVENIJI POSLE PRIPAJANJA AUSTRIJE RAJHU Pripajanje Austrije Rajhu (anlus) dalo je nacistikom pokretu u Sloveniji nov elan i nove oblike delovanja. Anlus, koji je u najirim krugovima jugoslovenske javnosti izazvao opti nemir koji se izraavao brojnim protivnemakim demonstracijama, antinemakim lecima itd., meu Nemcima u Sloveniji

ne samo da je probudio opte odobravanje nego i neskriveno oduevljenje koje se izraavalo naroito u isticanju nacistikih zastava, pozdravljanju nacistikim pozdravom, noenju nacistikih znaaka itd., tj. javnim manifestovanjem nacistikog ubeenja. Od tada je takav odjek meu Nemcima u Sloveniji imao svaki znaajniji dogaaj vezan za sve snaniju nacistiku agresivnost u Evropi, kao to su sudetska kriza, razbijanje ehoslovake republike, napad na Poljsku itd.146 Upravo prilikom razbijanja ehoslovake i uz Hitlerovu pedesetogodinjicu, aprila 1939. godine, u pojedinim krajevima Slovenije, naroito na Apakom polju i na Koevskom dolo je do otrih nacistikih ispada, u kojima su nacisti i javno obelodanjivali svoje aneksionistike prohteve. Tako su u ime Nemaca iz Marenberga i Slovenjgradeca iz Ivnika (Eibiswald) 13. aprila 1939. godine poslata Hitleru dva telegrama s estitkom i molbom da oslobodi Podravlje.147 Istoga dana je u ime novog, izrazito nacistikog vodstva koevskih Nemaca njegov lan Martin Sturm poslao iz Graca Hitleru telegram, u kome kae d a j e prilikom napada Italije na Albaniju postalo jasno da i jugoslovenska drava ide u susret svom kraju, pa izraava zabrinutost da bi Slovenija potpala pod Italiju. A na kraju ga moli: Mi, Nemci iz Koevja i june tajerske raunamo na Vas firere da ete nas prikljuiti Rajhu i obeavamo da emo uvek izvravati svoju dunost. Taj telegram je, zaista, stigao do Hitlera, ali je prezidijalna kancelarija u Berlinu odluila da na njega nee odgovoriti. 148 injenica da su ak tri telegrama bila poslata istog dana s nemake teritorije upuuje na to da su telegrame poslali po uputstvu neke ustanove iz Graca.149 Na Nemce u Sloveniji su, nakon anlusa, poele da ispoljavaju svoj uticaj nove nacistike ustanove iz Graca i Celovca, koje su osnovali jo 1938. i 1939. godine. Te ustanove su gotovo u potpunosti preuzele zadatak Folksbunda fir das Dojtum im Ausland, koji je, kao to je reeno, i u samom Rajhu postao samo jo maskirano orue Folksdoje Miteltele i organizacije Bund Dojer Osten (BDO). Kada je VoMi sasvim preuzela zadatke VDA i BDO, nije, bar u veem delu Slovenije, meu Nemcima imala nikakvih nadlenosti, ve su se problematikom Nemaca u slovenakoj tajerskoj, u Meikoj dolini i u Gorenjskoj bavile nove ustanove u Gracu i Celovcu, koje su vodili austrijski nacisti. Oni su se, naime, trudili za to da imaju prevashodno pravo usmeravanja Nemaca u Sloveniji u nacistikom duhu i da ih podstiu u velikonemakoj ekspanzionistikoj idejnosti. Najpre su, polovinom maja 1938/ oformili Sidostdojes Institut kojeg je voa postao doktor Karstanjen. Pod maskom naune ustanove, ali za koju je karakteristino da je pripadala Ministarstvu unutranjih poslova, i oslanjajui se na dotadanji rad drutava Dojer ulferajn Sidmark, Folksbund fir das Dojtum im Ausland i Bund Dojer Osten, Institut je trebalo da prouava znaajnija pitanja Nemaca u jugoistonoj Evropi i naroito njegove nacionalne probleme i na taj nain pomae raznim organizacijama i ustanovama koje su ukljuene u rad s folksdojerima. 150 Meu najznaajnije saradnike Instituta, pored dr Karstanjena, koji je imao i nekoliko drugih funkcija, spadali su naroito dr Manfred Straka,151 kao i dr Vilelm Satler i dr Herbert Otertet, dobar poznavalac koevskih Nemaca. Polovinom 1940. godine prikljuio im

se i docent Univerziteta u Grcu dr H e r m a n I b l e r koji, takoe, nije p r i k r i v a o

svoje aneksionistike tenje. 152 Dve druge takve ustanove koje su se bavile i pitanjima Nemaca u Sloveniji bile su Gaugrenzlandamt NSDAP u Gracu i Celovcu, tj. posebni uredi pri pokrajinskim vodstvima NSDAP, koji su bili nadleni za reavanje svih onih pitanja u stranki, koja su bila specifina s obzirom na injenicu da su tajerska i Koruka bile pogranine pokrajine. U cntralnim predelima Rajha, naime, stranka nije imala takve urede. Gaulajter NSDAP za tajersku dr Zigfrid Iberajter je, u prolee 1938, izvetavao o poloaju Nemaca u slovenakoj tajerskoj i jadikovao da u Srbiji i Hrvatskoj bolje postupaju s Nemcima nego u Sloveniji, gde ih proteruju, kidaju im oznake s kukastim krstom iz automobila, oduzimaju asopise sa Hitlerovim slikama itd. Zbog toga bi bilo potrebno oko 33.000 Nemaca iz slovenake tajerske tenje vezivati za Rajh i u vodstvu nacistike stranke u pokrajini u Gracu oformiti poseban organ (Miteltele), 153 koji bi preuzeo odgovornost za potrebe Nemaca sa druge strane granice. Isto tako, u pokrajinskoj vladi bi trebalo ustanoviti i ured za izbeglice, koji bi proveravao uzroke prebega i obezbedio izbeglicama posao, a u Mariboru nemaki konzulat i mesnu grupu Auslandsorganizacion NSDAP, koja bi trebalo da bude maskirana pod nazivom nemakog potpornog drutva Rajhsdojer Hilfsferajn i zaduena za rad sa omladinom. Iberajterov izvetaj i predloge je tadanji Hitlerov zamenik u Beu, dr Artur Zajs-Inkvart, 15. juna 1938, prosledio ministru inostranih poslova fon Ribentropu. Na to je dravni sekretar fon Vajczeker 26. jula odgovorio da konzulat u tom trenutku jo nije mogue oformiti (kasnije su u Mariboru ustanovili Podrunicu ljubljanskog konzulata), dok je sve ostale predloge prosledio dravnim i stranakim ustanovama.154 Iberajterovoj elji za otvaranje posebnog ureda pri pokrajinskom vodstvu NSDAP u Gracu dravno vodstvo NSDAP najpre je izilo u susret time to je u jesen 1938. postavilo dotadanjeg vou Odeljenja za inostranstvo u Rajhsjugendfirung, Antona Dorfmajstera, za zvaninog opunomoenika Folksdoje Miteltele pri pokrajinskom vodstvu NSDAP u Gracu i zaduilo ga i za rad s Nemcima u Jugoslaviji, naroito u Sloveniji, a onda je Hitlerov zamenik Rudolf Hes, 3. februara 1939, naredio da se oforme u Gracu i Celovcu posebni uredi - Gaugrenclandamti. 155 U Gracu su Gaugrenclandamt postavili u Hofgase 5 i za njegovog vou odredili Antona Dorfmajstera, koji je u to vreme bio i pokrajinski voa VDA za tajersku. A kada su Dorfmajstera u prolee 1940. pozvali na neko vreme u esesovsku podoficirsku kolu Lublinic u Gornjoj leziji, zamjenjivao ga je dr Karstanjen. 156 Dorfmajster je vodio tu ustanovu i onda kada je radio i iveo u Celju, ali je u njegovo ime tada korespondenciju vodio dr Karstanjen. Na alost, do danas jo nije poznat podrobniji sastav tog ureda. Prvog januara 1939. su u tajerskoj drutvo Dojer ulferajn Sidmark sasvim ukinuli, Bund dojer Osten je formalno jo ostalo s dozvolom delovanja samo do dravne granice, a VDA je formalno postojala i dalje s formalnim nadlenostima za inostranstvo. Ipak, ni jedno od tih drutava bar u slovenakoj tajerskoj, Meikoj dolini itd. nije, zapravo, imalo bilo kakve znaajnije zadatke.

U Celovcu su Gaugrenclandamt postavili u Gazometergase 6 i za njegovog vou su odredili majora Alojza Majera-Kajbia, koji je bio ve od 1921. godine vodei naelnik za poslove organizacije odnaroavanja Kerntner Hajmatbund (Koruki otadbinski savez), poslovoa Dojer ulferajn Sidmark za Koruku, voa pokrajinskog saveza VDA za Koruku i organizovani nacista ve od poetka 1934. godine. Iako su Kerntner Hajmatbund i VDA ostavili da postoje i dalje, ipak je gotovo sve njihove poslove preuzeo novooformljeni Gaugrenclandamt u Celovcu. Imao je etiri odeljenja, i to za aktivno pogranino delovanje, koje je vodio kapetan Karl Fric; za nacionalno-odbrambeni rad, koje je vodio Rajnold Morenild; za kulturu i za naseljavanje Nemaca iz Kanalske doline, koje je vodio dr Vaner. Verovatno je bio saradnik i SS-unterturmfirer dr Karl tarcaher.157 Gaugrenclandamti u Gracu i Celovcu su bili, pre svega, organi nacistike stranke, pa su zbog toga imale pokrajinske uprave u Gracu i Celovcu posebne referate za granina i manjinska pitanja. U Gracu je bio tzv. Grenz-und Volkstumstelle beim Prsidium der Landeshauptmannschaft Steiermark, koji je, takoe, vodio Anton Dorfmajster, a u Celovcu je to bio decernat u I odeljenju (opta uprava) biroa dravnog zamenika pod Majer-Kajbievim vodstvom.158 Ta dva biroa su imala zadatak da. u prvom redu, obezbede finansijska sredstva za rad drugih ustanova ili organizacija koje su se bavile pograninim i nacionalnim pitanjima ili, bolje reeno, radom na odnaroavanju. Jedan od osnovnih zadataka spomenutih ustanova i ureda bio je jaanje nemakog naroda i germanizacija Slovenaca severno od jugoslavensko-austrijske (dalje: nemake) dravne granice, tj. naroito u Korukoj i u nekim preteno slovenakim ili meovitim predelima tajerske. U Korukoj su nacisti izazvali nov talas germanizacije, koji je zahvatio naroito omladinu: germanizovali su sve kole; organizacijom Hitlerove omladine, kakva je postojala i u Rajhu, nameravali su da omladinu germanizuju i vaspitaju u naciste; germanizaciji su sluili i deji vrtii itd. A u tajerskoj su se nacisti trudili da do kraja germanizuju podruje uz granicu, pa su u tu svrhu dobili iz Berlina i mnogo sredstava. Tako su dovezli najpre iz unutranjosti zemlje u tzv. ugroena pogranina podruja biblioteke drutava Dojer ulferajn Sidmark i VDA, pa je Sidostdojes Institut u Gracu 1939. godine poeo da izrauje precizan nacionalni, privredni i socijalno-politiki katastar stanovnitva u est okruga uz jugoslovensku i maarsku granicu, u kojima je, navodno, ivelo oko 20.000 lica nenemake nacionalnosti. Popis su, pod vodstvom Sidostdojes Instituta, izradili studenti univerziteta u Gracu. Najpre su veoma precizno popisali optinu Luane, a onda i druge krajeve uz granicu s meovitim stanovnitvom, dok je popis u drugim krajevima izveden u manjem obimu. Cilj je bio, pre svega, da se ustanovi imovinsko stanje nemakog i nenemakog stanovnitva, kako bi takav nacionalno-imovinski katastar sluio kao osnova pri planiranju politike odnaroavanja. Za ovaj i neke druge poslove im je Ministarstvo unutranjih poslova dalo 30.000 maraka.159 Taj novac jo nisu ni potroili kada su Dorfmajster i dr Iberajter ve molili Ministarstvo unutranjih poslova za sledeih 594.530 maraka, koje su nameravali da utroe za jaanje Nemaca i rad na odnaroivanju u est pograninih okruga u pro-

raunskoj 1939-1940. godini. Upozoravali su da germanstvo treba jaati naroito u predelima uz jugoslavensku granicu kuda dolaze na rad sezonski poljoprivredni radnici iz Jugoslavije, pa su poduprli predlog pokrajinskog savetnika iz Lipnice da u te predele ne bi trebalo putati jugoslavenske radnike, jer pogranini predeli moraju da postanu zatita germanstva. 160 A l i j e uskoro Dorfmajster predlagao dodatnih 216.930 maraka, i to: za rad drutva Bund Dojer Osten 116.930 maraka i za Sidostdojes Institut 100.000 maraka za rad na pograninim pitanjima. Kroz izvesno vreme su, na inicijativu Ministarstva unutranjih poslova, svoj zahtev poveali na 1,009.790 maraka; ali su zbog poetka rata dobili tek 400.000 maraka.161 Za tzv. nacionalni i pogranini rad u tajerskoj je Ministarstvo unutranjih poslova u 1941. godini obealo 700.000 maraka.162 Ali su to bila samo sredstva koja je za rad raznih ustanova i drutava u pograninim tajerskim predelima obezbedilo Ministarstvo unutranjih poslova. To nisu bila mala sredstva i zanimljivo ih je uporediti sa sredstvima koja su dale vlasti stare Jugoslavije za nacionalno-odbrambeni rad u pograninim predelima Slovenije. Prilina sredstva su nacistikim ustanovama i organizacijama za odnaroivanje dali i stranaki uredi, a neto su ih skupili i od lanova. Na alost, o tim sredstvima nemamo podataka, kao to ih nemamo ni o onima koje su potroili za rad meu Nemcima u Sloveniji. Teko je rei koja je od spomenutih ustanova bila vodea pri usmeravanju Nemaca u Sloveniji na nacistike pozicije, jer su sve delovale usaglaeno i u svima su imali glavnu re dr Karstanjen i Dorfmajster, odnosno Majer-Kajbi u Korukoj. Formiranje i rad tih ustanova spada u razdoblje kada se, nakon etiri godine unutranjeg trvenja, Svapsko-nemaki kulturni savez pod uticajem Folksdoje Miteltele organizaciono i ideoloki utvrdio i zbio i dobio novo, izrazito nacistiko usmereno vodstvo i kada se poeo obnavljati i u Sloveniji. 163 Poto su jugoslovenske vlasti, pre svega zbog nacistike usmerenosti i brojnih ispada nemake omladine u Sloveniji, raspustile jednu za drugom sve mesne organizacije Svapsko-nemakog kulturnog saveza, tamo gde su bila snanija nemaka uporita Nemci su imali ilegalne politike odbore petorice. Takav odbor je bio, sasvim izvesno, u Celju i u njemu je bio i bivi voa Kulturbunda celjskog podruja i voa ilegalne omladinske organizacije Verner Stiger, koji je u autobiografiji napisao: Nakon rasputanja kulturbunda bio sam lan politikog odbora petorice i prisustvovao svim zajednikim sastancima Donjetajerca. Ujedno sam vodio referate za posredovanje rada, profesionalno savetovalite, omladinu, statistiku, socijalu, veze s Rajhom i izvetaje Rajhu. 164 Poznat je i sastav takvog odbora za Koevsku, koji se, poetkom 1939, pred predstavnicima Folksdoje Miteltele obavezao da e preuzeti odgovornost za politiko vaspitanje nacionalne grupe. 166 Takoe je morao da postoji takav odbor i u Mariboru gde su ve 1936. godine oformili ilegalan statistiki biro pod vodstvom nekadanjeg omladinskog voe Rudolfa Holcera, koji je vodio evidenciju nekadanjih lanova Kulturbunda i kasnije obavljao i poslove nekakve drutvene policije, nadzirao lanove, naroito kolebljive i nedovoljno opredeljene lanove, davao o njima politike ocene itd.166

Skuptina Svapsko-nemakog kulturnog saveza u Ptuju poetkom 1941. godine

Razliiti meunarodni dogaaji, kao npr. Anlus, Sudecka kriza, razbijanje ehoslovake, podstakli su nadu Nemaca u Sloveniji da e moi da obnove organizacije Svapsko-nemakog kulturnog saveza, pa su zbog toga, 31. marta 1939, prijavili stvaranje 32 mesne grupe. Iako su u nekim krajevima odrali osnivake skuptine, ve u aprilu vlasti nisu dozvolile obnovu Kulturbunda u Sloveniji sve do oktobra 1939, tj. tek u vreme drugog svetskog rata, im su nacisti odobrili pravila Slovenakog prosvetnog saveza u Korukoj.167 Osim pokrajinskog vodstva za Dravsku banovinu, koje se nalazilo u Mariboru i koje je vodio senjor protestantske crkve u Sloveniji Hans Baron, i pet okrunih vodstava, koje su vodili bankovni inovnik Jozef Klingberg u Mariboru, slubenik nemake tedionice Jozef Vresnig u Ptuju, protestantski pastor dr Gerhart Maj u Celju, prokurist drvne firme Jozef Sober u Koevju i preduzima in. Gustav Tenies u Ljubljani, do poetka 1941. godine bilo je organizovano jo preko 50 mesnih grupa, i to u okrugu Maribor: Maribor, Dravograd, Gutanj, Marenberg, Muta, Pobreje, Slovenska Bistrica, Slovenjgradec, Sv. Lovrenc na Pohorju, Slatki vrh, Studenci, Vuzenica, Rae, Trate i Sentilj; u okrugu Ptuj: Ptuj, Ormo, Gornja Radgona, Apae, Ziberci, Konjie, Serdica, Fikinci, Murska Sobota; u okrugu Celje: Celje, Slovenske Konjice, Rogatec i Hrastnik; u okrugu Ljubljana: Ljubljana i Tri; u okrugu Koevje: Koevje, Dolga vas - Livold, Dolnja Topla Reber, Dolnja Briga, Gotenica, Grarice, Kneja Lipa, Koevska reka, Koprivnik, Mozelj, Nemka Loka, Onek, Borovec, Poljane, Blatnik, Polom, Stara Cerkev, Stari Log, Salka vas, Zajje Polje, eljne, Spodnji Log i rmonjice.168 Prema podacima pokrajinskog statistikog biroa Kulturbunda je u Sloveniji 19. januara 1941. godine, bilo 11.577 lanova kulturbunda, pri emu nisu ubrojene mesne grupe Gornja Radgona, Apae, Fikinci i Murska Sobota, koje su imale 8. decembra 1940. ukupno 691 lana, i ve formirana mesna grupa rmonjice. Prema tome, u Sloveniji je u to vreme u Kulturbundu bilo organizovanih ve preko 12.268 Nemaca.169

Skuptina Svapsko-nemakog kulturnog saveza u Celju 31. 1. 1941 godine

Dobar poznavalac Nemaca na podruju slovenake tajerske prof Franjo Ba je analizirao socijalni sastav nacionalsocijalistikih prvaka u Svapsko-nemakom kulturnom savezu i doao do zakljuka da su gotovo svi izvirali iz svih socijalnih slojeva slovenotajerskih Nemaca i iz svih profesija (inteligencije, zanatlija, privatnih nametenika i posednika itd.), sem trgovake i radnike profesije. Iznimak je bio samo Ptuj gde su nacistike voe izale iz provincijskog graanstva u kome su bili odluujui inioci zemljini posednici i trgovci. Druga karakteristika nacistikih voditelja u Svapsko-nemakom kulturnom savezu jeste njihova mladost, jer su ljudi sa preko 70 godina bili u velikoj manjini. Veina je bila mlaa od 40 godina i pripadala je generaciji koja je u mladalakom dobu doivela i osetila nemaka nastojanja prvog svetskog rata i koja je u nacionalsocijalizmu nala svoj preporod bez moralnih prideva liberalizma i humanizma.170 Sastanci i zborovi organizacija Svapsko-nemakog kulturnog saveza se nisu ni po sadraju niti po spoljnim oblicima gotovo nimalo u bilo emu razlikovali od sastanaka i zborova nacistike stranke u Nemakoj. Na javnim zborovima, istina, nije bilo Hitlerovih slika ili kukastih krstova, ve su tu bile obino tri germanske rei, koje su sastavljale parolu obnovitelja Kulturbunda: Ehre (ast), Blut (krv) i Boden (zemlja), vrlo sline Dareovoj paroli Blut und Boden. Pevali su nacistike pesme, pozdravljali se nacistikim pozdravom itd. U javnim govorima nisu, dodue, otvoreno hvalili Hitlera i nacizam, ali su uz naglaavanje ljubavi prema zemlji i povezanosti s Velikom Nemakom stavljali do znanja da su zbijeni i jedinstveni s nacistikim pokretom, odnosno da su sami deo tog pokreta. To je kasnije priznao i celjski okruni voa Kulturbunda, dr Gerhard Maj: Vie puta su Svapsko-nemaki kulturni savez dozvolili i nakon toga ga opet zabranili. Ali, kada je bio u Celju februara 1940. konano opet dozvoljen, on se s rastuom otvorenou izgradio kao nacionalsocijalistiki usmerena totalna organizacija nacionalne grupe. (podvukao T. F.)171 I u Koevskoj je u okviru Svapsko-nemakog kulturnog saveza bilo unutar mesnih grupa plansko duhovno ideoloko vaspitanje. (podvukao

T. F.)172 Osim napora da svoje lanove vaspita u nacistikom duhu, vodstvo Kulturbunda se trudilo i da organizuje to vie nemake omladine. Pokrajinski voa nemake omladine za Sloveniju je bio Rajnold Bil iz Maribora, koga je u vreme studiranja u Rajhu 1936. godine stipendirala VDA, a u pokrajinskom vodstvu Kulturbunda za omladinu je bio odgovoran i Oto Viztaler. U to vreme su se u Sloveniji zbili i do kraja organizovali i oni Nemci koji su bili dravljani nemakog Rajha te bili u vreme svog boravka u inostranstvu ukljueni u Auslandzorganizacion NSDAP. U Jugoslaviju su dolazili obino kao strunjaci odnosno predstavnici preduzea, lektori i predavai na kolama itd. Na elu inostrane organizacije nacistike stranke u Jugoslaviji nalazio se in. Franc Nojhauzen, koji je bio i nemaki generalni konzul u Beogradu, voa Dojes Ferkersbiro i Geringov izvanredni opunomoenik za etvorogodinji plan.173 U pojedinim krajevima je ustanovio njene mesne grupe ili uporita koje su se krile pod lanim imenom Rajhsdojer Hilfsferajn. U Sloveniji u poetku nije bilo takve mesne organizacije ili uporita, pa je njene lanove iz Slovenije povezivala zagrebaka mesna grupa, koju je vodio Rudolf Empting, Tomislavov trg 5. Empting je lanove nacistike stranke na celjskom podruju, i to u Breicama, Sevnici i Celju, organizacijski obuhvatio tek krajem decembra 1936. kada ih je i posetio. Tada je za strankinog poverenika u Celju postavio in. Valtera Gramana, koji je bio ve od maja 1926. tehniki voa pogona u Vestnovoj tvornici u Celju. Ve kroz nekoliko meseci Graman je postao voa uporita AO NSDAP, a 1940. godine voa mesne grupe. 174 U Mariboru je bio najpre voa uporita a zatim i mesne grupe dr Herman Beher, dok je u Ptuju voa uporita bio Eduard Zevan.175 I AO NSDAP je morala neko vreme u Sloveniji da deluje samo ilegalno, odnosno pod platom Rajhsdojer Hilfsferajn. O tome belei i mesna hronika Polzele u poglavlju Istorija nacionalsocijalistikog pokreta u naem selu: Pg. Georg Eftkovski je bio voa bloka Auslandzorganizacion der NSDAP i brinuo je za sela Polzela, Prebold i empeter. Mukarci su jednom meseno imali zbor u Celju pod maskom 'Dojer Hilfsferajn'. I omladina tih Nemaca se je svake srede, pod vodstvom in. Ungera-Ulmana okupila na zbor u Celju. 176 lanovi nacistike stranke u Sloveniji su mogli po prvi put da proslave godinjicu Hitlerovog preuzimanja vlasti tek 30. januara 1939.177 U tesnoj saradnji s nemakim konzulatom u Ljubljani, lanovi AO NSDAP slali su u Rajh karakteristike o Slovencima i Nemcima, naroito o onima koji su nameravali da otputuju u Nemaku. Pratili su Jevreje koji su beali pred nacizmom, vrbovali dobrovoljce za nemaku vojsku i SS itd. Naroito znaajna za razvoj nacistikog pokreta u Sloveniji bila je njihova organizacija u vreme dok Kulturbund u Sloveniji jo nije bio dozvoljen. 178 Nemaki napad na Poljsku i poetak drugog svetskog rata su meu Nemcima u Sloveniji, koji su u to vreme obnavljali Svapsko-nemaki kulturni savez, probudili nove nade za ostvarivanje nemakih imperijalistikih pretenzija u Sloveniji, pa su na to poeli i da se pripremaju. Cim je rat izbio, oni su u okviru Svapsko-nemakog kulturnog saveza, i pored protivljenja nemakog Ministarstva inostranih poslova, po uzoru odeljenja SA brzo i planski stvarali posebna odeljenja mukaraca od 18 do 45 go-

dina starosti i vojniki ih vebali. Jo tada, a naroito u posleratnoj revanistikoj literaturi tvrdili su da su te poluvojnike jedinice, zvane Folksdoje Manaft, tj. nemake ekipe, formirali po izbijanju rata kako ih ne bi snala takva sudbina kakva je snala Nemce u Bidgou u Poljskoj, gde su ih, navodno, Poljaci pobili 58.000.179 Ali, iz podataka koje donosi Biberova knjiga oigledno je da je jugoslovenska obavetajna sluba ve aprila 1939. utvrdila, da se u Sloveniji tajno formiraju odelenja SA. 180 Da to nisu bile neke vrste odbrambene organizacije kazuje i injenica da su ih ubrzano spremali upravo onda kada su jugoslavenske vlasti najvie poputale u zahtevima nemake manjine, tj. u leto i jesen 1940. U slovenakoj tajerskoj jezgro tih jedinica inili su muki lanovi nemakih fiskulturnih i sportskih drutava. U Mariboru je postojalo fiskulturno i sportsko drutvo Rapid. Na Rapidovom terenu i u fiskulturnoj sali je bilo izvebanih 800 ili ak vie mladih Nemaca kao ekipa Kulturbunda... Rapidovim sportskim terenom u Mariboru je prvi put odjekivao korak nacionalsocijalistiki vaspitanih nemakih kolona. Rapid je u velikoj meri i dalje izvravao ve ranije postavljeni mu zadatak da nemaku omladinu fiziki obui i svetsko-nazorski ikoluje te pripremi dan osloboenja. 181 Ujesen 1940. su nemaku ekipu u Mariboru organizovali jo i bolje. Na sastanku sreskih voa Kulturbunda, 31. oktobra, pod vodstvom sekretara pokrajinskog vodstva dr Grila izveli su organizaciju obavetajnog i informacijskog sistema i dogovorili se o izradi alarmnog sistema kako bi to bolje bila obezbeena zatita nemake krvi i imovine. Zbog toga su za pojedine srezove odredili voe samozatite (Selbstuclajier), koji su nastupali pod platom tzv. kontrolnih voa (Kontrollajter), a vodio ih je dr Kamilo Morokuti.182 Novembra 1940. su im poruili da organizuju obavetajni aparat to nie - sve do blokovskih uvara (Blokvarte). Kada su kasnije po srezovima taj sistem uzbunjivanja probali, doli su do zakljuka da je dobar, poto su se blokovski uvari skupili na odreenom mestu za proseno 30 minuta.183 U Celju je Atletik-port-ferajn vodio nama ve poznati Veraer Stiger koga, zbog toga to je bio suvie poznat kao nacista, nisu postavili u vodstvo Kulturbunda. I u okviru tog drutva su organizovali nemaku ekipu.184 Glavni vodja nemake ekipe na celjskom podruju je neko vreme bio berberin Eduard Pajda, koji je u celjskom okrunom vodstvu Kulturbunda odgovarao za sport. Posle njega glavni vodja nemake ekipe bio je Alojz Kalinig-Lui, a njegov zamenik Vilfrid Hofman, da bi nakon njihovih ostavki, poetkom januara 1941. godine, glavni vodja postao privatni nametenik Fric Pihl, a njegov zamenik prokurist dr Alfred Juhard.185 I Gustav Henigman, koji je nasledio tigera kao vodja atletskog sportskog drutva, bio je vodja neke jedinice nemake ekipe.188 Snana jedinica nemake ekipe je bila i u Ptuju. Organizovao ju je i vodio tadanji ptujski vodja nemake omladine advokat dr Gril, koji se time bavio i kao sekretar pokrajinskog vodstva Kulturbunda za Dravsku banovinu.187 Zanimljivo je da su se lanovi ekipe u Ptuju proglasili za ilegalan turm SA. 188 Ali, najsnanija i veoma dobro organizovana bila je nemaka ekipa u Koevskom. Tamo ju je izrazito nacistiko okruno vodstvo Kulturbunda poelo

da organizuje jo 1939. godine, posle povratka diplomiranog agronoma Vilelma Lampetera iz Nemake.189 U jesen 1939. godine vodstvo koevskih Nemaca tajno se sastalo i odluilo da e ustanoviti nemaku ekipu. itavu Koevsku je podelilo na 25 podruja i svi odrasli mukarci s pojedinog podruja su predstavljali osnovnu jedinicu, tj. takozvani turm. Pod nosom andarmerijskih stanica i politikih kancelarija formirali su, obuili i angaovali Sturine. 190 U svih 25 turma - s njihovih podruja su kasnije pokrivana podruja mesnih grupa Kulturbunda - bilo je 1560 jedinstveno uniformisanih, u duhu nacionalsocijalistikog svetskog nazora vaspitanih i fiziki osposobljenih mukaraca. (podvukao T. F.) Oformili su i posebnu jedinicu, u koju su pod izgovorom skupljanja priloga za zimsku pomo, pozvali izabrane mukarce. Ta jedinica, trei vod I turma (Koevje), trebalo bi da napada kao udarna snaga im bi se za to ukazala potreba u bilo kakvoj akciji. Vodio ju je Auerpergov umarski ininjer Alfred Buzbah.191 Manje jedinice nemake ekipe bile su i u drugim krajevima Slovenije, tamo gde su postojale organizacije Kulturbunda, npr. u Dravogradu, Ruama, Marenbergu itd. Po uzoru na SA formirane, jedinstveno uniformisane (crne izme, crne jahae pantalone, bela koulja, crna kapa itd.), u vojnikoj disciplini i nacionalsocijalistikom duhu izvebane i vaspitane poluvojne formacije Folksdoje Manaft su se temeljno pripremale za trenutak koji su manje ili vie vatreno oekivali svi Nemci u Sloveniji, tj. na raspad Jugoslavije i pripajanje Slovenije ili bar njenih delova nemakom Rajhu. To iekivanje je naroito ojaalo polovinom 1940. godine, kada je Nemaka porobila Dansku, Norveku, Francusku, Belgiju, Nizozemsku i Luksemburg, a Italija je bila s preko pola miliona vojnika spremna na prodor u Jugoslaviju, koja je bila njeno interesno podruje. Posle podele uticajnih podruja u Evropi, Afriki i Maloj Aziji izmedju nacistike Nemake i faistike Italije, Jugoslavija je dola u interesno podruje Italije, s kojom su se njeni odnosi veoma pogorali posle pada Stojadinovieve vlade 1939. godine. Italija je poela da priprema napad na Jugoslaviju, pa je na njenim granicama skoncentrisala oko pola miliona vojnika. Kao to kazuju dokumenti, Nemaka je bila najpopustljivija prema toj italijanskoj ideji avgusta 1939., kada su Hitler i Ribentrop ak savetovali anu da Italija iskoristi poljsku aferu i raskomada Jugoslaviju. Medjutim, posle poetka rata Nemaka je postajala sve manje naklonjena toj ideji. Jugoslavija je za nju predstavljala znaajno trite, a italijanski napad na Jugoslaviju bi mogao da rasplamsa ratni poar na itavom Balkanskom poluostrvu te bi moglo da doe do ruske intervencije i do uzajamnog saveza u odnosima izmedju Rusije i Velike Britanije. Nemaka je, dodue, neprestano izjavljivala kako je Jugoslavija italijansko uticajno podruje, ali je uporno zahtevala od Italije da napad odloi do poraza Velike Britanije. ini se da je Italija bila najblie napadu na Jugoslaviju u prolee 1940, kada je vrhovna italijanska vojna komanda u aprilu izradila plan P. R 12 za upad u Jugoslaviju, pa je Musolini ve u poetku maja odredio dan napada, koji su, verovatno, spreili nemaki napad na Francusku, Nizozemsku, Belgiju i Luksemburg i ulazak Italije u rat. Italija je, do-

due, jo raunala na mogunost napada na Jugoslaviju, pa je avgusta 1940. ve htela da izdejstvuje mogunost pohoda preko Koruke i tajerske, ali ju je Hitler i kasnije odvraao od te njene ideje. U svojoj imperijalistikoj pohlepnosti Italija je nakon toga, bez prethodnog savetovanja sa Nemakom, izabrala za svoju rtvu Grku, pa je svoje planove za napad na Jugoslaviju za neko vreme odloila u fijoke. 192 U izjavama da je Jugoslavija uticajno podruje Italije Nemaka je neto kasnije poela da naglaava da to ne vai za mariborsko podruje, pri emu je mislila, verovatno, na itavu slovenaku tajersku. Tako je, na primer, Gering izjavio Musoliniju 15. aprila 1939.: Nemaka strana stoji apsolutno na stanovitu da Jugoslavija stoprocentno spada u uticajno podruje Italije. 193 Devetnaestog septembra 1940. je, pak, Ribentrop izjavio da kada je re o Grkoj i Jugoslaviji u pitanju su iskljuivo italijanski interesi i da je zbog toga stvar same Italije kakvo e reenje izabrati. Nemaka za sebe zadrava u Jugoslaviji samo pravo do mariborskog okruga. (podvukao T. F.)194 Kako Nemaka u prvoj polovini oktobra 1940. jo uvek nije bila ubedjena u to da Italija nee napasti Jugoslaviju, njen Generaltab Kopnene vojske poeo je da priprema X X X X armijski korpus, koji se nalazio kod Bea, za okupaciju deutschstmmigen Gebiete Jugoslavije, tj. onih podruja, koja naseljavaju Nemci.195 Posle napada Italije na Grku i neuspeha italijanske vojske, i uz pripreme vlastitih planova za napad na Sovjetski Savez, nemaka Vrhovna komanda poela je da priprema napad na Grku i vri pritisak na Jugoslaviju da pristupi Trojnom paktu kako bi tako obezbedila svoje desno krilo. U takvim medjunarodnim politikim uslovima nacisti u Sloveniji, pa i u Korukoj, tajerskoj i Rajhu trudili su se da temeljno pripreme pripajanje slovenakih predela Rajhu. Glavni dravni ured za bezbednost u Berlinu pisao je 7. avgusta 1940. u svom izvetaju o Jugoslaviji, koji je poslao nemakom Ministarstvu inostranih poslova: Prema razgovorima u Salzburgu, folksdojeri u Sloveniji se nadaju (juna Koruka, juna tajerska i Koevje) da su neposredno pred pripajanjem Rajhu. Ve sve spremaju za da to bude to sveanije. Stranaki i dravni uredi Koruke i tajerske su u tom smislu ve izruili Firerovom zameniku vie memoranduma u kojima naglaavaju volju folksdojera za povratak u Rajh i vojni, privredni i saobraajno-politiki znaaj tih predela. 196 I osniva Kulturbunda, senator dr Georg Grasl, govorio je u jesen 1940. Ulrihu fon Haslu da Nemci u Sloveniji idu svojim vlastitim putem i ele da pripoje Rajhu svu zemlju sve do Zidanog Mosta.197 Vodstvo Folksdoje Miteltele je u Berlinu, krajem juna 1940, raspravljalo o sudbini pojedinih jugoslovenskih pokrajina u kojima ive Nemci ukoliko bi Jugoslavija stupila u rat na strani nemakih protivnika, pa je svoj stav prosiedilo Nemakom ministarstvu inostranih poslova. Sto se tie Slovenije, bilo je ovog miljenja: 1) Podruje uz granicu Koruke i tajerske, koje, kako to prikazuju priloene geografske karte, preteno ili osetno nastanjuju Nemci (uporedi priloene geografske karte) trebalo bi ponovno da bude pripojeno Rajhu, naroito podruje Maribora i Karavanki.

2) Nemako jeziko ostrvo (u Koevskom - pr. T. F.) koje lei junije, teko bi se moglo pripojiti Rajhu, jer bi to podruje, prema predvidjanjima, zahtevala Italija kao svoje interesno podruje. U nacionalnom smislu mogli bi da trae mogunosti u preseljenju.198 Medju memorandumima koje su stranaki i dravni uredi u Korukoj i tajerskoj poslali Hitlerovom zameniku Hesu i koje spominje izvetaj Glavnog dravnog ureda bezbednosti od 7. avgusta 1940, bila su i dva memoranduma iz Celovca poslata jula 1940. Prvi je raspravljao o Meikoj dolini i Jezerskom i u njemu su utemeljivali istorijsku, geografsku, nacionalno-politiku i privrednu pripadnost spomenutih korukih podruja koja su pod Jugoslavijom. Naglaava se da, dodue, deo stanovnitva govori vindiarskim dijalektom (!), ali da je vei deo nemaki usmeren i da eli pripajanje Korukoj i Nemakoj. U drugom memorandumu, koji raspravlja o jesenikom trouglu, naglaavali su njegov znaaj za saobraaj izmedju Nemake i Italije. Neodrivo je da preko 1000 km dugaku elezniku vezu izmedju Berlina i Trsta preseca 40 km dugaak odsek na stranom carinskom podruju, koji ometa neposredni elezniki saobraaj izmedju Rajha i Trsta - pisali su. Na kraju su, razumljivo, dali i predlog za reenje tog problema u smislu halapljive gramljivosti nemakog imperijalizma: Prepreke u jesenikom trouglu, koje ometaju saobraaj treba, dakle, na neki nain odstraniti, ili pripajanjem velikom nemakom Rajhu ili bar stvaranjem koridora. S vojnikog stanovita bila bi pravilna prva varijanta. Ta dva, u julu 1940. sastavljena i, verovatno, poslana memoranduma Hitlerovom zameniku Hesu, dola su i u nemako Ministarstvo inostranih poslova. Najpre ih je tamo poslao Majer - Kajbi, a onda ih je izruio efu protokola Ministarstva inostranih poslova, Dembergu, poetkom 1941. godine u Celovcu okruni vodja NSDAP, dr Pahnek, koji je tada zamenjivao odsutnog zamenika korukog gaulajtera NSDAP Franca Kuera.199 Osim Gaugrenclandsamta, Kuera je 1940. godine s pripremama za budue obaveze u Meikoj dolini i u Gorenjskoj zaduio i slubenika Dravnog propagandnog ureda za Koruku, Lotara Vebera.200 U tajerskoj su u to vreme najaktivniji bili Sidostdojes Institut i Gaugrenclandsamt u Gracu, koje je vodio dr Karstanjen, jer je bio vodja Gaugrenclandsamta Dorfmajster u esesovskoj podoficirskoj koli u Gornjoj leziji. U tim ustanovama su tada izradili prve konkretnije planove o uredjenju slovenake tajerske, koju je trebalo da okupira nemaka vojska. U prvom elaboratu - sauvan je u arhivu Sidostdojes Instituta - predlagali su sve mogue varijante za junu granicu slovenake tajerske posle okupacije. Prema prvoj varijanti granica bi se protezala po nekadanjoj tajerskoj pokrajinskoj granici na Savi i Sutli, jer bi, navodno, odgovarala tako istorijskom i kulturnom jedinstvu tajerske. Takva granica bi dola u obzir ako bi se ostvarila tri uslova: a) ako bi sastavni deo Rajha ili bar njegovo interesno podruje postala i Kranjska ili bar njeni delovi; b) ako bi bila i dalje prema jugoistoku u Hrvatskoj Sava interesna granica Rajha; c) ako ne bi bilo sumnji da bi s granicom na Savi doveli u nemake ruke spojnicu linije Ljubljana Zagreb. Druga varijanta je predvidjala granicu kao nastavak Karavanki preko Kamnike planine i planinske grebene severno od Save (Tiferercug - laka

linija), tj. na liniji Ojstrica - stara tajersko-kranjska pokrajinska granica - Velika planina - Huda jama - Lako - Sv. Lenart - Volu - Rudnica i dalje na istok do nekadanje tajersko-hrvatske granice. Takva granica ne bi bila smetnja organskoj vezi slovenako-hrvatskog podruja, te bi mu ostavila svu eleznicu Ljubljana - Zagreb - raskre Zidani Most i rudarske ugljenokope oko Trbovlja. Od triju gorskih linija izmedju Celja i Save izabrali su srednju varijantu, iako je bila srazmerno najnia, kako bi od nje navie na severu obezbedjivali Celje, dok bi juni vii vrhovi, pak, nudili strateku zatitu dolini Save. Trea varijanta je predstavljala, zapravo, nekadanji austrijski minimalni zahtev za granicom koja bi trebala da se protee po vitanjskoj liniji. Po njoj bi Rajhu pripojili Maribor, Ptuj i Podravlje, ali ne i itavo celjsko podruje. Time bi glavna odbrambena zona na vitanjskoj liniji izgubila svoj dragoceni pretprostor. Koliko god je trea varijanta nezanimljiva, jer smo je od 1919. godine esto sretali u nemakoj publicistici i lanoj naunoj literaturi, sasvim je izvesno da su prve dve varijante zanimljive. Zanimljivost prve se sastoji, pored ostalog, i u tome to se ne zadovoljava jednostavno granicom na Savi i Sutli nego eli bar jo delove Kranjske, to su nacisti, nekoliko meseci posle raskomadavanja Slovenije, i uzeli. A druga varijanta je zanimljiva i po tome to je do tada jo niko nije javno postavio, pa je ni kasnije neemo vie susresti. Izgleda da su drugu i treu varijantu predvidjali tek za sluaj ako hi dolo samo do graninih korektura, a ne i do rasparavanja Slovenije. U tom elaboratu su, koliko mi je poznato, nacisti prvi put postavili zahtev za pripajanje velikog dela Prekomurja Rajhu, pri emu je autorima posluio za osnovu, sasvim izvesno, ve spomenuti Karstanjenov lanak Das Deutschtum des bermurgebietes (Prekomurje) iz 1933. godine.201 Svoj zahtev su obrazlagali ovako: Prekomurje je jo pred rat pripadalo Madjarskoj. Kao to se iz priloene skice moe videti istoni predeli su madjarski, a zapadni nemaki. Izmedju njih su Prekomurci, ogranak slovenakog naroda, koji je zbog posebnih istorijskih uslova razvio svoju specifinu fizionomiju. Odgovarajui veim susednim narodima Prekomurci tee na zapadu Prekomurja prema Rajhu (sic!), a na istoku prema Madjarskoj. Uvaavajui to i s obzirom na injenicu da bi Prekomurci posle korekture june tajerske granice potpuno visili u vazduhu, ini se potpuno logino da se podele izmedju Madjarske i Rajha. Zbog toga predlaemo da nova granica od take istono od Mote ne protie Murom uzvodno, kao to je praticala nekadanja granica izmedju donje tajerske i Madjarske, nego da u pravcu jug - sever raspolovi Prekomurje. Granica koju predlaemo trebalo bi kod Sv. Katarine da napusti dananju Jugoslaviju. Ali, i dalje ne bi trebalo da se protee dananjom granicom Rajha nego da obuhvati one krajeve koji bi mogli, posle korekture granice sa Madjarskom, da se pripoje Rajhu. Verovatno je taj elaborat imao pred oima dr Manfred Straka, nekadanji saradnik Sidostdojes Instituta u Gracu, kada je u svojoj knjizi Untersteiermark unvergessene Heimat na strani 110. zapisao: Bila su data tri predloga, od kojih je prvi predvidjao povratak jeziki meovite teritorije s Mariborom i Ptujem do linije greben Pohorja - Drava; drugi koji je postavljao junu gra7 - Nacistika politika denacionalizacije

97

nicu na Vitanjsku liniju - Haloze, dok je trei ukljuivao u Rajh i Savinjsku dolinu s Celjem i postavljao granicu na savsku i bohorsku liniju na razvodu izmedju Savinje i Save. Same doline Save, stare tajerske june granice, nismo mogli zahtevati. Od predloga koje spominje dr Straka dva su jednaka predlozima koja se nalaze u spomenutom elaboratu u fondu Sidostdojes Instituta. Dr Straka se posle 25 godina smiljeno ili, pak, sluajno ne sea vie predloga za granicu na reci Savi ili ak negde u Kranjskoj, odnosno umesto tog predloga spominje jednog od Pirhegerovih predloga iz 1919. godine, tj. granicu na grebenu Pohoija. Ali takav predlog, najminimalniji, kako ga je spomenuo Pirheger, kasnije nije dao niko vie, a najmanje Sidostdojes Institut i Gaugrenclandsamt. Karakteristino za dr Straku je i to da on prikazuje kao da bi ti predloi bili dati tek kad nemaka vojska okupira slovenaku tajersku ili dok se ve spremala na okupaciju, tj. krajem marta ili poetkom aprila 1941. Meutim, sadraj elaborata svedoi da su ga izradili ve nekoliko meseci ranije, a naroito na to ukazuje i drugi elaborat iz fonda Sidostdojes Instituta, koji vie ne sadri tri predloga ili varijante za junu granicu tajerske nego samo jedan, tj. predlog za granicu na reci Savi. Osim toga, drugi elaborat ima podrobniji predlog za teritorijalno-upravno i politiko uredjenje slovenake tajerske. Elaborat koji je ve bio plod rasprava nekih ranije postavljenih predloga i sadri teritorijalnu podelu i nacionalno politiko uredjenje slovenake tajerske ima sledei uvod: Predstojee preuredjenje stvari i u jugoistonom prostoru ve sada zahteva pismenu odluku o najrazliitijim poslovima kako bi se moglo, onda kad stvari postanu ozbiljne, u svim nadlenim ustanovama delovati jedinstveno. Smatrali su da bi nadlenosti izmedju NSDAP i dravne uprave u okupiranoj slovenakoj tajerskoj morale da se razgranie tako da se dravni aparat brine za normalno funkcionisanje trgovine, ishranu i privredu, dok bi svu nacionalno-politiku dinamiku preuredjenja i obnove preuzela stranka. Tvrdili su da e odmah prvih dana po promeni vlasti biti potrebno na hiljade proterivanja i deportacija, kao i povratak hiljade folksdojera koji su za poslednjih 20 godina pobegli iz donje tajerske, pa ih sada popisuje Landsmanaft der Untertajrer, a proverava Pokrajinski personalni biro. A jo obimnije e biti predstojee preseljavanje u odredjenim delovima Jugoslavije, npr. u Koevskom. (podvukao T. F.) Predvidjali su da kao ni u gornjoj leziji tako ni u slovenakoj tajerskoj donjotajersko stanovnitvo nee moi odmah da bude primljeno u nacistiku stranku, ve e morati, slino kao nekada u Korukoj, da se osnuje tajerski Otadbinski savez (tajrier Hajmatbund), koji e predstavljati poetnu i selektivnu organizaciju za sve folksdojere i vindiare u donjoj tajerskoj. U stranku, njene formacije i pripojena odeljenja trebalo bi primati samo one koji su izvesno vreme bili u tajerskom Otadbinskom savezu i koji e se u njemu iskazati, dok e nadleni uredi stranke i drave za to vreme proveriti njihovu nacionalnu pripadnost. tajerski Otadbinski savez e pruiti svim donjotajerskim folksdojerima priliku da se odmah angauju i iskau u praktinom radu kod kue, pa e tako moi u budunosti u najveoj meri da

budu iskorieni u jaanju stranke, drave i samoupravnih ustanova. Naglasili su da treba izbegavati one greke koje su napravili drugde, npr. u Klajpedi (Memmelland) i u nekadanjem poljskom koridoru kada su sve, pa ak i najnie poloaje preuzeli doljaci iz istone Pruske i Gdanska i odgurnuli domae folksdojere. Zbog toga su u Sudetima, na primer, iz Sudetsko-nemake stranke suvie brzo stvorili NSDAP, u kojoj su na sve poloaje doli starosedeoci. Zbog toga su bili miljenja da bi bilo dobro ako bi na odgovorne strankine i upravne poloaje (na primer, za okrune vodje, pokrajinske savetnike, okrune organizacijske vodje NSDAP itd.) doli najiskusniji ljudi iz Stajefske, oni koji pokazuju razumevanje i odlunost za nacionalpolitika pitanja, dok bi na sve druge poloaje kako u stranci tako i u dravnoj upravi postepeno dolazili ljudi iz svojih okruga. U elaboratu se nalaze i predloi za teritorijalnu podelu slovenake tajerske po okupaciji i naglaen je zahtev: treba se potruditi da se uspostave stare granice tajerskog vojvodstva. (Podvukao T. F.) U tom sluaju bi slovenaka tajerska imala est okruga (Radgona, Maribor, okolina Maribora, Ptuj, Celje i Sevnica), pa su u elaboratu odredjeni tadanji jugoslovenski srezovi koji treba da dodju u jedan ili drugi okrug. Zanimljivo je da bi u radgonski okrug, pored tadanjih sudskih srezova Gornja Radgona i Ljutomer, potpadali i nekadanji delovi politikog sreza Radgona, koji su pre 20 godina pripali Jugoslaviji (Apako polje i okolina) i zapadna polovina Prekomurja. I, taj elaborat, dakle, predvidja da se Nemakoj pripoji zapadna polovina Prekomurja, kao to je to podrobnije odredjivao ranije spomenuti elaborat. Zanimljivo je i to da bi tzv. Savski okrug (der Savekreis), sa seditem u Sevnici, obuhvatio june delove srezova Lako i maije pri Jelah, kao i srez Breice. Meutim, protivi se predlogu da se formira zapadnodravski okrug u Dravogradu, jer bi, navodno, to podruje pripalo Korukoj. Podjednako se protivi i predlogu da se stvori samostalni slovenjgradski okrug iz sudskih srezova Slovenjgradec, Marenberg i otanj. Za to navodi dva razloga: prvi, za stvaranje okruga okolina Maribora odluujua pokrajinska jedinica je oko Pohorja. To jedinstvo je i s nacionalpolitike strane od najveeg znaaja, poto su tzv. Pohorci poseban deo donjotajerskih vindiara, pa ih po mogunosti, treba staviti pod jedinstveno vodstvo. Oni su za potpuno ukljuenje u germanstvo mnogo dostupniji nego to je to stanovnitvo na drugim podrujima. Drugo, i Savinjska krajina (Sanngau) sa sreditem u Celju je pokrajinska jedinica. Nacionalno-politiki zadatak tog podruja treba gledati prvenstveno u tome da se, naroito s gustim naseljavanjem nemakih poljoprivrednika, uspostavi zatitni bedem izmedju vindiara u Podravlju i Slovenaca u Kranjskoj. Podjednako se protivi predlogu za formiranje samostalnog breikog okruga sa sudskim srezovima Sevnica, Kozje i Breice, jer bi, navodno, takav okrug predstavljao istureni vrh koji bi izazivao susedne drave i uz to imao veoma slabu vezu s teritorijom Rajha. Elaborat zahteva, dakle, pripajanje slovenake tajerske Rajhu u okviru granice nekadanjeg tajerskog vojvodstva. Tzv. vitanjska linija, koju, dodue, nigde otvoreno ne spominje predvidjena je samo jo za granicu izmedju dva okruga u kojima se stanovnitvo, po miljenju autora, medjusobno veoma raz-

likuje, tj. izmedju Podravlja, koje bi trebalo da pripadne mariborskom okrugu (okolina), i Savinjske doline, koja bi trebalo u celini da pripadne celjskom okrugu. Zanimljivo je da je posle okupacije slovenake tajerske i njene podele u okruge vitanjska linija, zaista, postala granica izmedju okruga - okolina Maribora, Celje i Ptuj. Nakon okupacije gotovo u potpunosti su sprovedene i mere koje su predvidjene u tom elaboratu. U njemu se prvi put spominje i stvaranje nekakve zatitne brane izmedju tajerske i Kranjske, koju bi trebalo stvoriti, u prvom redu, zbijeno naseljenim nemakim poljoprivrednicima; mera, dakle, koja je posle okupacije znaila jednu od najhitnijih komponenti nacistike nacionalne politike, tj. politike denacionalizacije.202 Zanimljiva je i skica s naslovom Okrui i mesne grupe u donjoj tajerskoj. Na njoj je sva slovenaka tajerska i zapadni deo Prekomurja razdeljen na okruge i mesne grupe, a naveden je i broj stanovnika u svakoj mesnoj grupi.203 Jedina sutinska razlika se nalazi u tome to elaborat predvidja okrug Sevnica, a skica okrug Breice. Na skici se nalazi i peat Gaugrenclandsamta poverljivo. Mislim da i skica potie iz istog izvora kao i elaborat, jer se, kada je re o predvidjenoj podeli slovenake tajerske, sa njim gotovo potpuno slae.204 Kada je re o sadraju, moemo pretpostaviti da su elaborat izradili negde polovinom 1940., jer se ne spominje Alzas, Lotaringija i Luksemburg, u kojima su nacisti posle okupacije, takodje, sprovodili mere odnarodjavanja, pa bi, verovatno, spominjali prva iskustva da je elaborat stvaran neto kasnije. Autor elaborata gleda na sve iskljuivo s nacionalpolitikog stanovita i mislim da ga je napisao dr Karstanjen. Nacionalpolitike momente uzima u obzir ak i pri predlozima za buduu podelu slovenake tajerske na okruge. Autor elaborata predvidja, pored ostalog, hiljade proterivanja i deportacija. U fondu Sidostdojes instituta nalazi se jo jedan elaborat o Sloveniji, u kome pie i ovo: Folksdojeri su pokuavali da u Sloveniji nastane nemake seljake iz drugih podruja za naseljenje u Jugoslaviji, ime su nameravali da ponovo ojaaju germanski seljaki sloj. S tim opitima su morali da prestanu poto preseljenje nisu mogli da izvedu na irokoj osnovi i poto su folksdojeri iz drugih delova drave doneli sa sobom suvie slabu nacionalnu svest da bi mogli da se suprotstave opasnosti odnarodjavanja. Preseljenja na podruju tajerske, u prvom redu isterivanje Slovenaca, veoma je lako sprovesti poto Slovenac nije jako ukorenjen pa naginje seljenju, i to naroito onda kada mu se u nekom drugom delu drave nudi bolja mogunost zarade.205 Polovinom 1940. godine saradnici Sidostdojes Instituta bili su veoma marljivi i u publicistici. Tako su vojni organi, verovatno na predlog civilnih vlasti u drugoj polovini maja 1940, poslali u Grac dr Straku, koji je tada bio u vojsci u Norvekoj, kako bi zavrio svoju kartu Jugoslawien: Vlkliche Gliederung, koju je izdao Sidostdojes Institut zajedno s njegovim radom Die vlkliche Gliederung Jugoslawiens.206 I na toj karti je Podravlje, izmedju Dravograda i Maribora i Kozjaka i grebena Pohorja, prikazano kao meovito nacionalno podruje na kome je, navodno, 1910. godine bilo preko 50 odsto stanovnika nemake narodnosti. U Prekomurju je, navodno, bilo, pored gusto naseljene nemake teritorije, i meovito podruje - u istonom delu su iveli

iskljuivo Madjari, u sredini Prekomurci, a Slovenaca kao da tamo uopte nije ni bilo. Priblino u isto vreme je Sidostdojes institut izdao - ali samo za slubenu upotrebu! - kartu slovenake tajerske, Meike doline i Prekomurja s ucrtanim sreskim, optinskim i katastarskim granicama, koju su, zajedno sa spiskom krajeva, po narudbi nemakog vazduhoplovstva, septembra 1940. godine izradili dr Straka i dr Satler. Novi saradnik instituta i docent Univerziteta u Gracu dr Herman Ibler je tada pripremio i studiju Des Reiches Sdgrenze, koju je Institut umnoio i proglasio ta. poverljivu materiju. U njenom uvodu dr Ibler se pozivao na Hitlerove rei u Minhenu 25. februara 1940., kada je rekao da nemakim ivotnim prostorom smatra sve ono to su Nemci kultivizirali, civilizovali i privredno razvili. Dr Ibler je naglasio da i slovenaku tajersku treba smatrati za sastavni deo nemakog ivotnog prostora te je spasiti nezasluenog zaborava. Jo iste godine, tj. 1940. Sidostdojes institut i Gaugrenclandsamt u Gracu, kao i Gaugrenclandsamt u Celovcu, otpoeli su da pripremaju razne prirune elaborate koje bi trebalo koristiti pri okupaciji slovenakih predela. Pri tom su koristili lanove Svapsko-nemakog kulturnog saveza, kao i pijunsku mreu, koju su uspostavili sluba bezbednosti (Ziherhajtsdinst) i vojna obavetajna sluba (Abver). Ne uputajui se u raspravu problema nemake Pete kolone u Sloveniji - ovo je, prema raspoloivim izvorima, krajnje savesno rasvetlio dr Biber u svojoj knjizi207 - ja u pokuati da, uz pomo nekih izvora, prikaem, pre svega, nacistiku pijunsku mreu koja je skupljala i odailjala u Grac i Celovac podatke za sastavljanje raznih prirunih elaborata i spiskova. Posle anlusa nacisti su i na austrijskoj teritoriji uspostavili obavetajnu mreu slube bezbednosti i vojnu obavetajnu slubu. U Gracu i Celovcu su oformili odseke slube bezbednosti (SD-Abnit), koje su u Gracu vodili, u Ulici Lehgase 52, najpre SS-hauptturmfirer Vili Fuks, a onda SS-oberturmbanfirer Oto Lurker, a u Celovcu SS-oberturmbanfirer Fric Folkernborn. U oba odseka su pijunski rad na slovenakoj teritoriji vodila odeljenja VI (SD-ausland), tj. pijunaa u inostranstvu. U Gracu je to odeljenje vodio dr Bernard Bauer.208 Nemaka vojna obavetajna sluba Abver, odnosno njen drugi biro (Ausland, tj. inostranstvo) u Salzburgu i u Beu, tj. u seditima komandi vojnih okruga uspostavio je tzv. Abvertele (Ast), a u Gracu i Celovcu ispostave pod maskom tzv. Vermahtsarhiv, tj. vojnih arhiva. Vodja Vermahtsarhiva u Celovcu je bio major Andreas Cicelsberger (Hans Veber), a u Gracu major Radke (dr Riedl). 209 Najjai nacistiki pijunski centar u Sloveniji je bio, bez sumnje, u Celju. Njega je pred drugi svetski rat oformio ve toliko puta spomenuti celjski trgovac Verner Stiger (Fric Verner), kojeg je, u odsutnosti, osudio austrijski sud na etiri godine robije, poto je iz Nemake u Austriju vercovao oruje i nacistiki propagandni materijal. Planskim pijunskim radom poeo je da se bavi 3. oktobra 1938. kada je u SD-Abnitu u Gracu poloio zakletvu na vernost Hitleru i obavezao se na pijunsku aktivnost, mada je jo od prolea te godine saradjivao s nacistikim pijunima.210 O tome i sam kazuje: Posle pripajanja Austrije obavezao sam se na saradnju sa slubom bezbednosti u Gracu. I poto sam ve ranije radio na podruju politike obavetajne slube (sic!),

Paso nacistikog pijuna Maksa Adolfa Vestena pod drugim imenom

taj posao sam obavljao s najboljim znanjem i mogunostima. Moj posaoje bio razgranat po itavoj pokrajini (sic!) i obavetajna mrea se neprekidno irila. O vrednosti moje saradnje moe da prui informaciju i odsek obavetajne slube u Gracu. Broj mojih saradnika je bio veoma veliki (sic!), ali poto smo trokove morali da pokrivamo sami, mogli smo sa Slovencima i Srbima da radimo samo u ogranienom opsegu .. .211 Ali nije radio samo za odsek slube bezbednosti u Gmcu nego i za nemaku vojnu obavetajnu slubu. Krajem 1938. godine su dola gospoda iz vojske u Celje i vrbovala me za saradnju. Poto sam u svom obavetajnom radu i ranije imao posla s vojnim stvarima, pristao sam na saradnju i od tada radio i na tom podruju. Zeleo bih da napomenem da mi je pred oima uglavnom bio samo cilj: Nemaka mora da bude obavetena o svim dogadjajima i tome mora da doprinese svaki folksdojer svim svojim mogunostima. Kako su se kod mene neprestano vrile kune pretrage i poto su me ve nekoliko godina pre toga kao najveeg aktivistu donje tajerske neprekidno pratili, radovao sam se uvek ukoliko bih skupljeni materijal uspeo da poaljem. Kako sam sa sigurnou pretpostavljao da u Rajhu materijal sami razdeljuju, uvek sam ga predavao iskljuivo jednoj osobi, i to onoj do koje sam mogao najbre stii... Poto mi je vojska, krajem 1939. godine, stavila na raspolaganje i novac, mogao sam sasvim da se posvetim poslu pa sam po itavoj pokrajini postavio poverenike. Kako sam morao da raunam i na izdajstvo ili otkrivanje, rad sam organizovao tako da mrea moe da deluje i posle mog hapenja. Ve 1939. godine sam se trudio da za saradnju pridobijem sina industrijalca Vestena, koji je s Beogradom imao odline veze. 212 Sa novcem, koji su Stigeru davali vojska i Maks Adolf Vesten, koji se i sam poetkom 1940. godine vrsto ukljuio u rad Stigerovog pijunskog centra, zaista, nije bilo teko pronai odgovarajue ljude za pijunski rad, jer su,

u to vreme, folksdojeri otrovani nacistikom ideologijom smatrali takav rad rodoljubljem i korisnim za veliku Nemaku. Osim Vestena, pridobio je za rad i Vilfrida Hofmana iz Teharij (Herbert), studenta prava Sepa Jelenca iz Celja (Ivan), 213 svog nekadanjeg slubenika i kasnijeg snabdevaa Vestenovog zamka Zovnek kod Braslova Paula koberneta,214 Vestenovog slubenika Maksa Godlera, koji je imao skrivenu radio-stanicu (Aleksander), 213 lana okrunog vodjstva Kulturbunda Eduarda Pajdaa (Stefan), 216 vlasnika leilita u Rimskim Toplicama dr Gustava Uliha (Nikolaus), 217 lana vodjstva mesne grupe Kulturbunda u Slovenskoj Bistrici, revizora Jozefa Baumana (Dran), 218 nekog Puntija u Konjicama, koji je vodio pijune br. 101 (Erih Blehinger), 102 i 103, Tonija Lauriha iz Konjica,219 biveg kapetana Frica tajnbeka iz alca,220 vlasnika zamka Prenik u martnom u Ronoj dolini kod Celja Frica Milera, Franca Pintera, Herberta Tauhera, omladinsku aktivistkinju Hildu Bote,221 vlasnika ciglane u Celju i vodju omladine u mesnoj grupi AO NSDAP in. Eduarda Unger-Ulmana,222 Karla korbeneta (Dubi), sina celjskog hotelijera, etkara Karla Sagera, nametenika u Rakuevom preduzeu u Celju Ferdinanda Vusera,223 in. arh. Hansa Ledla, koji je dugo vremena bio tehniki vodja Teniesovog gradjevinskog preduzea u Ljubljani (u Celje se doselio tek jula 1941)224 itd. Za pijunski rad je tiger vrbovao i neke jugoslovenske gradjane nenemake nacionalnosti, npr. andarmerijskog narednika u Celju Boka Lazia i policijskog agenta Alojza Emeria.225 Izgleda da izmedju odseka slube bezbednosti u Gracu i Vermahtsarhiva u Celovcu nije bilo prave harmonije, jer su tigeru na nekom sastanku u Celovcu stavili u zadatak da prekine sa svojom obavezom prema slubi bezbednosti u Gracu, ali ovaj to nije uinio pa je d tada u Celovec slao samo podatke o vojnim, a u Grac samo o politikim pitanjima.226 Meutim, policija je uskoro ula u trag tigerovom pijunskom radu. Poto su marta 1940. u Beogradu uhapsili njegovog saradnika Hansa Stojnega poeli su da prate tigera. Kada su ve mislili da ga uhapse, o tome ga je, 4. maja 1940. rano u jutru obavestio jedan od policijskih agenata. Zbog toga je i uspeo da blagovremeno pobegne, i to, preko Madjarske, u Grac.227 Od tada je rad svojih pijuna vodio iz Celovca i Graca. Pre nego to e pobei u Austriju tiger je sav svoj pijunski materijal predao svom zameniku Vilfridu Hofmanu. Kada je policija traila tigera kod Hofmana, taj je materijal otkrio andarm Franc Mekinda. Pored ostalog, tu je bio i Hofmanov lani paso na ime Aleksandra Severa i poverljivi vojni (raspored i pokreti vojske, radovi na utvrdjivanju, fotografije vojnih objekata u Kninu itd.) i politiki podaci (beleke o radu Odbora za odbranu severne granice, o komunistima, etnicima, vodeem kadru u upravi, itd.).228 Zbog toga su Hofmana uhapsili 24. maja 1940., ali su ga u julu iste godine ve pustili na slobodu. Cim se vratio iz istranog zatvora, nastavio je sa pijunskim radom i vodio celjski pijunski centar za slubu bezbednosti, dok je Vermahtsarhiv za vodju u Celju u maju 1940. godine postavio Vestena. Obojica su veoma tesno saradjivali. O tome je dr Bernard Bauer u Gracu, 30. septembra 1940., zapisao: Imenovani je posle tigerovog bekstva preuzeo mreu u Celju, ali su

Poetak i kraj izvetaja Sepa Jelenca iz Celja o Vestenovom pijunskom centru u Celju i njega uskoro uhapsili. Kako nisu imali dokaze o njegovoj krivici, oslobodili su ga. Sada radi u tesnoj vezi s in. Vestenom. 229 Hofmanov zamenik u celjskom pijunskom centru je bio sedamnaestogodinji student pravnog fakulteta u Zagrebu i omladinski vodja u celjskoj mesnoj grupi Kulturbunda Sep Jelene, o ijem su radu i zalaganju u odseku slube bezbednosti u Gracu imali najbolje miljenje.230 Kada je Jelene, septembra 1940, doao na neko vreme u Grac, ovako je izvetavao o radu celjskog pijunskog centra: Kada se otprilike pre mesec dana iz Rajha vratio in Maks Adolf Vesten, izvestio nas je da ga je Veber u Celovcu pohvalio za njegov primeran i savestan rad. Njegov centar radi najbolje ne samo u Sloveniji nego uopte u itavoj Jugoslaviji. tiger je izgubio sav svoj uticaj. Zbog vrbovanja dobrovoljaca za nemaku vojsku, zamalo da ga nisu izveli ak pred vojni sud. Ali je kod vojske propao, sada dobija najpristojniji vojni ured, to jest Vermahtsarhiv u Celovcu i jedino taj, samo njegove (tj. Vestenove) izvetaje. Jer ljude, kako nam je objanjavao gospodin inenjer, koji previe ude za vodjstvom i ele da postanu gaulajteri nije mogue upotrebljavati. Kada je Verner (tiger) jo bio ovde, sve je bilo u redu, ali im je otiao napolje, ve je dobio bacil i od tad se trudio da sve izvetaje, kako NH tako i slube bezbednosti ili nacionalne, dobije u svoje ruke, pa je onda velikoduno glumio delitelja izvetaja vojnim ure-

dima, slubi bezbednosti i gestapovskim uredima. Tom prilikom se izgubilo veoma mnogo izvetaja, bili su okrnjeni itd. Ako Verner jo ne sedi iza reetaka, za to se mora zahvaliti nama, jer mu mi aljemo izvetaje za slubu bezbednosti, uz pomo kojih se jo uvek dri iznad vode. Toliko Maks Adolf. Maks Adolf nas rauna sve svojim saradnicima. Njegov kafanski kolega Karl koberne je sasvim na njegovoj strani, dok Godler unekoliko koi kada unutarnji razdor krene suvie daleko. Kada je na andarmerijski poverenik Boko (Lazi) otiao u Rajh da bi nauio da rukuje radio-stanicom, trebalo je da ga ja pratim . . . Vilfrid Hofman radi s Maksom Adolfom Vestenom ruku pod ruku. Igra ulogu njegovog privatnog detektiva.231 Policija je ula u trag i pijunskom radu Boka Lazia kome je, takodje, uspelo da pred hapenje pobegne u Celovec, gde je nastavio sa svojim radom.232 Meutim, policija je uhapsila Vilfrida Hofmana i bio je osudjen na godinu i po robije,233 dok je Vestenu uspelo da pobegne u Austriju, pa mu je tadanji policijski direktor u Celovcu izdao, kao nemakom dravljaninu, nov, ovoga puta pravi paso maja 1940., kada je poeo da radi za Vermahtsarhiv u Celovcu, isti policijski direktor mu je, naime, izdao nemaki paso s lanim imenom Maks Adolf Vinhart, iako je imao i jugoslovenski paso na svoje pravo ime i prezime.234 Celjski pijunski centar, kojim je posle tigera stvarno rukovodio Vesten, imao je dobre uslove za rad. Jo pod rukovodstvom Vestenovog oca Adolfa, Vestenova fabrika, s nemakim vodeim slubenicima i velikim kapitalom, imala je veoma veliki uticaj na nemaku aktivnost odnaroavanja. Bila je materijalni temelj rada na denacionalizaciji u Celju i okolini. Materijalno je, naime, veoma potpomagala drutva Sidmark, ulferajn, vapsko-nemaki kulturni savez i nemaku tampu u Celju, a kasnije i Doje nahrihten u Zagrebu. Vestenova zasluga je bila to je Hitler mogao 1933. godine da se zahvali Cilier cajtungu za irenje nacizma i to ga je lino primio ministar za propagandu Gebels. Pored Maksa Adolfa Vestena u fabrici su bila najmanje jo trojica ili ak i vie organizovanih i povezanih pijuna i po okupaciji slovenake tajerske su ak dva njegova prokurista postali vodje mesnih grupa tajerskog otadbinskog saveza.235 tigeru, a kasnije Hofmanu i Vestenu, stalnu vezu s Gracem odravali su, pre svega, trgovac Hans Stojneg iz Maribora,236 zastupnici nemakih dravnih eleznica u Mariboru, vii elezniki inspektor Rudolf ori i radnik Anton Erti (njegov brat je bio pijun u Celju), kao i Jozef Bauman iz Slovenske Bistrice. Sedamnaestog i osamnaestog februara 1941. uhapeni su u Mariboru ori i Erti. Naseli su, naime, mamcu jugoslovenske policije koja je preko svog oveka, lanog nemakog agenta, ponudila vojne planove o liniji utvrdjivanja uz nemako-jugoslovensku dravnu granicu za 10.000 dinara. ori je lino govorio sa tigerom i ovaj je obezbedio novac kod Vermahtsarhiva u Celovcu. Kada je Erti doao po plan, uhapsili su ga, a narednog dana su to uinili i sa orijem kada je doao da intervenie.237 tiger, koji je posle bekstva u Austriju nastavio sa pijunskim radom, sve vie je gubio popularnost zbog hapenja svojih saradnika u Celju i Mariboru, kao i zbog sve vee Vestenove aktivnosti u uloge. Naroito se to osealo posle 20. sp^tfbra 1940. kada je sud

za zatitu drave osudio tigera u odsutnosti na 20 godina teke robije i kada je zbog planiranja nekakve donjotajerske legije - o emu u jo govoriti - doao u nemilost kod nemakih vojnih pijunskih ustanova. Vesten je, pak, uinio sve kako bi ga jo vie oklevetao u pijunskim seditima u Celovcu i Gracu. Prebacivao mu je naroito lakomislenost i velike politike ambicije.238 Uspelo mu je da ga tako ocrni da je tiger polovinom septembra 1940. molio Vermahtsarhiv u Celovcu da ga oslobodi dalje saradnje kako bi radio samo za ustanove u Gracu, naroito za odsek slube bezbednosti. Meutim, Vermahtsarhiv nije na to pristao pa je tiger i dalje radio preko nekog pijuna i za tu ustanovu.239 Ali, kao to je Vesten ocenjivao tigera, tako je i odsek slube bezbednosti u Gracu ocenjivao Vestena: Posle odlaska Verner tigera uspeo je da ostvari poseban poloaj i u budunosti bi eleo da tamo igra ulogu vodje. Koristio se svim sredstvima samo da bi onemoguio Verner tigera. 240 U svakom sluaju, Vesten je za mene najvee razoarenje koje sam ikada mogao da doivim od prijatelja. A, inae, jo i dalje iskoriava moje poverenike i time od sebe pravi fantastinog mukarca, pisao je tiger 7. oktobra 1940.241 Poto su u Mariboru uhapsili Ertla i orija, a u Celju Vilfrida Hofmana i poto je Vesten prebegao u Celovec, tigera je, 24. februara 1941., otpustio najpre odsek slube bezbednosti u Gracu, a kroz tri dana i Vermahtsarhiv u Celovcu.242 Otada je duplom snagom radio za Sidostdojes institut u Gracu i Gaugrenclandsamt. Kao to emo videti, on je i za te dve ustanove obavljao pijunske poslove. Drugi znaajniji nemaki pijunski centar u slovenakoj tajerskoj bio je onaj u Mariboru, ali o njemu imamo manje podataka nego o onom u Celju. Cini se da su pijuni imali svoja gnezda, pre svega, na mariborskoj eleznikoj stanici i u glavnoj poti. Na eleznikoj stanici je pijunskim radom rukovodio Ludvig Kaltenbek, vodja Biroa nemakih dravnih eleznica u Mariboru. Njegovo delovanje je opisala Civilna uprava za donju tajersku u svom predlogu za odlikovanje: Jo u vreme stare Jugoslavije predlagani se posebno angaovao za oslobodjenje donje tajerske. Biro nemakih dravnih eleznica, kojim je rukovodio, iako pod neprestanim pretnjama jugoslovenske kriminalistike policije i naroito kontraobavetajnih biroa jugoslovenske drave, dobijao je i slao dalje znaajne vesti, i obavljao druge pijunske poslove. Preko tog biroa su tekle znaajne niti obavetajne slube, njen maskirani pismonosni potanski saobraaj, veze s poverenicima folksdojerima, razni transporti oruja, a brinuo je i za tajnu radio-stanicu. Imenovani je bio odgovoran za sve te teke zadatke, zbog ega je, kao duhovni vodj obavetajne slube, bio posebno ugroen. Predlagani se, dakle, posebno isticao. 243 Ovaj biro je imao, dakle, znaajnu ulogu ne samo pri prebacivanju pijunskog materijala preko granice, odravanju veze izmedju folksdojera - pijuna itd. nego je preko granice prebacivao i transporte oruja to je i dokaz da je preko granice dolazilo iz Rajha oruje za naoruavanje Nemaca, u prvom redu za naoruavanje Folksdoje Manaft. A taj biro je imao i ilegalnu radiostanicu koja je bila ve druga utvrdjena nemaka tajna radio-stanica u slovenakoj tajerskoj. U tom birou su se pijunskim poslovima bavili i ve ime-

novani ori i Erti, a s njima su bili povezani i elezniki slubenici Han, Pfligel, Krinig i trajher, te seljak iz entilja Gustav Eberle i drugi.244 Drugo pijunsko gnezdo u Mariboru nalazilo se u Glavnoj poti. Tamo se od jeseni 1940. pijunskim poslovima bavio potanski slubenik Ervin Kolbezen. Potkradao je slubena dokumenta potanske uprave, nabavljao nemakim obavetajcima planove i spiskove lica i dragocene dravno-politike telegrame.245 Na toj poti je u korist nacista pijunirala i Marija Verli, zaposlena kao kontrolor u telefonskom odeljenju.248 Druga takva pijunka je bila potanska slubenica Margareta Kajnc.247 Tamo je pijunirao i Emil Rajh.248 U Mariboru je morala da postoji najmanje jo jedna grupa nemakih pijuna. U njoj je, sasvim izvesno, bio jedan od najznaajnijih advokat Oto Badi. Od 1931. do 1935. bio je profesionalni vodja mesne grupe Kulturbunda u Mariboru, poverenik VDA, upravnik nemakog borbenog glasila Doje nahrihten a od maja 1938. godine i saradnik slube bezbednosti.249 Drugi znaajan pijun bio je advokat dr Franc Brandteter, zamenik vodje Sportskog kluba Rapid i vodja pravnog biroa Pokrajinskog vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza za Dravsku banovinu i saradnik ve spomenutog glasila Doje nahrihten.250 S njime je tesno saradjivao trgovac dr Gerard Pfrimer.251 pijuni su bili i ve spomenuti Hans Stojneg, in. Hans Vegnajder, dugogodinji organizator i vodj nemake omladine u Mariboru, koji je bio saradnik Vermahtsarhiva u Gracu ili Celovcu,252 Franc Krajne i drugi.253 Neki pijunski centar nalazio se i na Apakom polju. Medju ondanjim pijunima su se naroito isticali Jozef Kern iz Lutveraca, koji je bio poverenik nemake vojne obavetajne slube, prenosilac znaajnih vesti i uesnik akcije za naoruanje apakih Nemaca; Tomas Simoni iz Lutveraca, koji je bio vodja Nemaca u Apaama i poverenik nemake vojne obavetajne slube; zatim Ozvald Vurcer iz Gornje Radgone, koji je, takoe, bio poverenik nemake vojne obavetajne slube, prenosilac znaajnih vesti o vojsci i naoruanju i koji je bio u staroj Jugoslaviji u istranom zatvoru zbog pijunae u korist nemakog Rajha.254 U Ruama je bio nemaki pijun Albert Venko, lan vodstva mesne grupe Kulturbunda, koji je bio aktivni borac za germanstvo te se u obavetajnoj slubi posebno isticao.255 pijunski centar morao je da postoji i u Ljubljani a, moda, i u Jesenicama, o emu moemo da zakljuimo na osnovu nekih hapenja. Poetkom 1940. godine u Ljubljani, Celju i Meikoj dolini, kao i Marenbergu uhapeni su Maks Hribernig, Karl Mantel, Fric Kenig iz Celja, dr Herman Grintnig itd, koji su bili preko Ljubljane ili, pak, direktno povezani s Vermahtsarhivom u Celovcu. Takoe su uhapeni Hugo Langerek, Ivan Onuk, Ivan Korpar, Franc Vajda i Lota Vrenur, koji su bili pijuni jednog ili oba pijunska centra u Gracu, najverovatnije Vermahtsarhiva u Gracu. Jedino je pijun Zigfrid Bauer uspeo da pobegne. 256 Dvadeset estog maja 1940. su u Jesenicama uhapsili predstavnika nemakih dravnih eleznica u Jesenicama, Jozefa Hrastniga, zatim nemake trgovce iz Ljubljane Petra Angela i in. Rajnolda ihta i druge. U Ljubljani je zbog pijunae jo ranije a i kasnije uhapeno nekoliko lica.257

Spomenuo sam samo najznaajnije nemake pijunske centre i najznaajnije pijune, za koje su sauvani ili dostupni podaci. Bilo ih je, razumljivo, mnogo vie, a o mnogima se zbog posebnih uslova za rad, karakteristinih za ilegalan i pijunski rad, podaci uopte nisu sauvali. Iz sauvanih i dostupnih podataka jo ne moemo, razumljivo, zakljuivati da su se pijunskim radom bavili svi ili veina Nemaca u Sloveniji, upisanih u vapsko-nemaki kulturni savez. Takva pijunska sluba niti bi bila efikasna niti mogua, ali ostaje neoboriva injenica da su se nemaki pijuni uglavnom regrutovali iz redova te organizacije, naroito iz njenih rukovodeih organa, kao i iz organizacije NSDAP za inostranstvo, koji su svojom sve veom i doslednijom nacistikom usmerenou i neprijateljskim i nacionalno netrpeljivim raspoloenjem prema Slovencima predstavljali za pijunski rad pogodnu politiku i organizacijsku osnovu. Veoma razgranata nemaka pijunska mrea u Sloveniji nije prikupljala samo poverljive podatke vojnog i privrednog znaaja nego i podatke o ustanovama i organizacijama u Sloveniji, kao i o njihovom personalnom sastavu, nacionalnoj i politikoj usmerenosti osoblja itd. Ti podaci su nekim ustanovama u tajerskoj i Korukoj bili potrebni za njihove pripreme za okupaciju Slovenije. Te ustanove su bile Sidostdojes institut i Gaugrenclandamt u Gracu te Gaugrenclandamt u Celovcu, o emu ne svedoe samo posle rata otkriveni elaborati tih ustanova, nego i arhivski materijal u fondu Sidostdojes instituta u Gracu. Za slovenaku tajersku podatke su prikupljali Sidostdojes institut i Gaugrenclandamt u Gracu, koji su za tu svrhu zaposlili Verner tigera. Ovaj je u svojoj autobiografiji od 26. oktobra 1940, poto je opisao svoj pijunski rad, napisao i ovo: Osim toga, jo uvek sam radio za Sidostdojes institut na raznim drutvenim podrujima itd. Tamo se potpisivao lanim imenom Karl Stefan, a u Sloveniji mu je za vezu sluio ve spomenuti Jozef Bauman iz Slovenske Bistrice (Dran), koji je imao svoj automobil pa je za obavljanje svojih pijunskih poslova obilazio itavu severoistonu Sloveniju i iao ak do Zagreba skupljajui poverljive podatke od pijuna, od kojih smo neke ve spomenuli. Uputstva o tome kakve podatke o ustanovama i organizacijama, kao i ljudima, treba prikupljati i kako ih onda sredjivati izdavao je dr Karstanjen. Njegova rukom napisana uputstva poruiiju da po srezovima popiu: urede (sreska naelstva, sudove, finansijske urede, andarmerijske stanice, optine, pote, eleznike urede i stanice, poreske urede, berze rada, penzionerske fondove i putnike agencije Putnik i kod svakog da navedu inovnike, vodju i znaajnije funkcionere, kao i imovinsko stanje, tj. da li imaju elektrane, klaonice, optinske kue, umska imanja itd.); kole (vrsta, broj razreda, upravitelje i broj predavaa); novane zavode (njihova imanja u kuama i zemlji, suvlasnitvo pri preduzeima, investicije, direktore i inovnike); gostione (podatke o vlasniku, priblina veliina i precizan poloaj); trgovine (podatke o imetku, vlasniku ili zakupcu i od kada je vlasnik, poslovodje i vodee slubenike, vrednost zaliha itd.); zanatlije, bolnice i lekare, slovenaka drutva (imovinsko stanje, vodee osoblje, kao to su, na primer, naelnici, blagajnici, sekretari i njihovi zamenici, cilj i svrha pojedinih drutava); parohije i tnanastire (nji-

hov imetak, kao i imetak klerikalnih udruenja i klerikalno usmerenih udruenja); vlasnike kua (imanje, imovinske odnose, podatke o vlasniku itd.); optinske planove, kulturne ustanove (profesionalna i amaterska pozorita, bio-

skope, biblioteke, itaonice, muzeje i njihove vodee kadrove); vatrogasce (imanja, rukovodea lica); dravne objekte (stanje i veliinu); industriju i pogone (kapital, poloaj, prihod, ista dobit, imovinsko stanje, vlasnitvo, vodee inovnitvo, vreme osnivanja). Pored toga, uputstva naroito upozoravaju na to da za ljude treba navesti i sledee podatke: ime, adresu, narodnost, priblinu starost, poreklo (od kada je u zemlji i odakle su stigli), nacionalnu i politiku aktivnost, lanstvo u drutvima. To je posebno vano za lanove Kulturbunda, poverenike, glavne protivnemake podstrekae i svesne Slovence.258 U fondu Sidostdojes instituta sauvano je prilino materijala koji su prikupili nemaki pijuni o ustanovama, organizacijama i preduzeima u slovenakoj tajerskoj. Ono to su skupili na celjskom podruju tigeru je uglavnom slao Bauman iz Slovenske Bistrice. Dvadeset petog septembra 1940. pisao mu je: Dragi gospodine V(erner) F(ric)! U prilogu su spiskovi prema Nemcima neprijateljski raspoloenih lica; pretpostavljam da su potpuni. Mogue je da e stii jo kakva mala ispravka.259 Kako su politiki ocenjivali ljude kazuje tigerovo pismo Baumanu iz januara 1941.: Na spisku nije zabeleeno da su nam potrebna ne samo (imena) slovenakih inovnika koji nam nisu naklonjeni, nego nam je jo uvek posebno stalo do toga da dobijemo podrobne podatke i o onima, recimo, indiferentnim i umerenim Slovencima, koji bi se, moda, oseali bolje pod nemakom upravom. Ako je ikako mogue je da e stii jo kakva mala ispravka.259 Kako su politiki ocenjivali ljude kazuje tigerovo pismo Baumanu iz januara 1941.: Na spisku nije zabei za neprijatelje; ako nije mogue dati podrobniji opis, treba ih oznaiti sa S. U oba primera je, pak, bolja podrobnija ocena. Ranije smo ih oznaavali sa a, b, c, d, ali se pokazalo da je kasnije,, kada su te podatke obradjivali ljudi koji nisu bili ba dobri poznavaoci mesnih uslova (sic!), nastala zbrka. Radije, dakle, jezgrovit opis ... Verujem da e moi veoma dobro saradjivati s Lujem (Alojz Kalinig - pr. T. F.), ali, u svakom sluaju, budi oprezan, jer drugi ljudi ne smeju da saznaju nita. To znai da ne smeju saznati da radimo ve na prikupljanju takvih podataka i u takvom obimu. 260 Kroz nekoliko dana mu je opet pisao da mu preko njegove nekadanje saradnice, penzionisane potanske inovnice u Podetrtku, obezbedi potanski ematizam; poslao mu je i spisak krajeva o kojima u Gracu jo nisu imali nikakvih podataka i alio se da je veoma alostan posao u prostoru izmedju Rogatca i Breica i da bi mu bar s tog podruja mogla slati podatke neka ena iz Podetrtka. U tom pismu je tiger i razotkrio da se takvim poslovima bavi i vodstvo vapsko-nemakog kulturnog saveza u Mariboru: Kao to sam ti ve javio, vodstvo Kulturbunda u Mariboru delimino igra samovolju, pa moram zbog toga svoje saradnike pozvati da, po mogunosti, duplikate i kopije iz sastavljenih spisaka Kulturbunda i istraivanja alju i meni. To vai za sve. A tebe posebno molim da mi iz Konjica i Slovenske Bistrice obezbedi sve to se pojavi na tom podruju, o emu smo ve razgovarali.261

U izvetaju od 27. marta 1941. Bauman je poslao Stigeru, pored ostalog, i spisak ustanova i drutava u Poljanama s imenima naelnika, zamenika i blagajnika i naveo imena ljudi koji bi ih mogli privremeno zameniti prilikom prevrata (beim Wendepunkt). Ti ljudi su, naime, ve bili u tim ustanovama poverenici Gaugrenclandamta. U prilogu mu je poslao poprilino takvog materijala, a imenima je dodao znakove, o emu je pisao ovako: Objanjenje o znacima pored imena: I! i obino rimsko 1: hukai protiv Rajha uopte, lopovi, svinje, spletkaroi, uopte opasni ljudi. Njihove izjave nije mogue ponoviti. To ubre treba istrebiti jednim udarcem. II: Slovenci koji su pptpuno na nemakoj strani.262 To pismo nije zanimljivo samo zbog objanjenja oznaka pored imena na elaboratima koje smo, nakon rata, nali u arhivskim fondovima okupacionih ustanova, nego to otkriva i odnos autora prema svesti Slovenaca i sadri predlog: istrebiti jednim udarcem, koji su nacisti u sudbonosnim danima slovenackog naroda i poeli da ostvaruju. tiger je Baumanu odgovorio ve kroz dva dana, i to ovako: Dragi drue Dran! Hvala za dananje pis m o s itavim rolnama, koje su veoma lepo i jasno izraene. Zbog ega i drugi rodaci ne alju takve? Spiskove po obrascu koji je svojevremeno poslao Fric trebam veoma hitno. Molim te kai to i drugima (Ivanu, Nikolausu, Punti itd.). Ne-

dostaje jo mnogo dopuna.1 (podvukao T. F.) Inae me sada zanimaju svi dogaaji. Molim, javljaj mi sada svakodnevno o svemu. Oekujem skoranji susret i veoma pozdravljam tebe i tvoje roake (itaj: saradnike - pr. T. F.) tvoj Karl Stefan.263 Istoga dana je pisao i pijunu Puntiju: Dragi Punti! Hvala za poslednje pismo. Poverenik kod pote se sada veoma interesuje naroito za potu svetenika, drutava i vlasti. Potrebne su dopune spiskova. Podrobnije e saznati od Drana. Lep pozdrav od tvog Karla Stefana.264 Sauvan je itav sveanj materijala o poverljivim i prema Nemcima neprijateljski raspoloenim licima u Celju, organima vlasti i organizacija u celjskom srezu itd., to je na ve unapred propisani nain stiglo do tigera u Sidostdojes institut. Sauvana su i dva listia s imenima ljudi s podruja Poljana koji su se doselili u slovenaku tajersku posle 1914. godine.265 Sastavljanje takvih spiskova lica koja su se doselila u slovenaku tajersku posle 1914. godine ukazuje na to da su nacisti jo pred nemakim napadom na Jugoslaviju za tu kategoriju lica predviali poseban postupak. Iz Karstanjenovih uputstava o prikupljanju podataka, Baumanovih izvetaja i drugih izvora moe se zakljuiti da Sidostdojes institut i Gaugrenclandamt u Gracu nisu prikupljali samo podatke o ustanovama, uredima, preduzeima itd. i njihovim ljudima nego da su sastavljali i spiskove prema Nemcima neprijateljski raspoloenih lica kao i lica koja su se u slovenaku tajersku doselila posle 1914. godine. Takve spiskove su sastavljali da bi te ljude isterali, jer je ve spomenut elaborat Sidostdojes instituta iz polovine 1940. godine predviao brojna proterivanja i deportacije. Hans Glazer, koji je bio u vreme rata optinski komesar u Slovenskoj Bistrici, ispriao je 1943. godine I. Jagodiu, da je Kulturbund ve u Jugoslaviji sastavljao predloge za iseljenje. Predlog je mogao dati samo jedan lan Kulturbunda, ali su ga morali podrati i potpisati bar jo dva druga lana Kulturbunda kako bi bio pravosnaan. Izjavio je i to da su svi predloi za iseljenje postojali ve 1939.

i 1940. godine, tako da su u Gracu ekali gotovi za sprovoenje ve decembra 1940.266 Nemaki pijun Paul koberne, voa mesne grupe Kulturbunda, izjavio je nakon rata ovo: U zimu 1940-41. dobio sam od Kulturbunda iz Celja zadatak da u Braslovama i blioj okolini popiem lica koja su poznata kao slovenaki rodoljubi (uitelje, inovnike, svetenstvo i svesne poljoprivrednike), koji bi doli u obzir za preseljenje u Nemaku. One koje je stavio u spisak, nacisti su posle okupacije deportovali u Srbiju.267 lan vodstva Kulturbunda u Celju i kasniji celjski upan Robert Himer je, avgusta 1941. godine, zapisao da su sa prvim deportacijama otpoeli ve aprila i maja 1941. uglavnom prema poimeninim spiskovima koji su bili sastavljeni u Rajhu znatno pre okupacije donje tajerske, a za koje su materijal sakupljali i slali poverenici folksdojeri i druge poverljive ustanove u donjoj tajerskoj na osnovu dugogodinjih posmatranja i politikih iskustava. ( P o d v u k a o T. F.) 268

Iz svega toga proizlazi, dakle, da su obe spomenute ustanove, uz pomo iroko razgranate pijunske mree, pojedinaca i organizacija vapsko-nemakog kulturnog saveza, bar od polovine 1940. godine dalje prikupljale materijal o svim onim Slovencima koji su bili antinacistiki raspoloeni prema Nemcima, kao i svim licima koja su se u slovenaku tajersku doselila posle 1914. u nameri da ih posle okupacije, na koju su se spremali, proteraju. Takve spiskove su izradili ve do kraja 1940. godine, a nakon toga su ih samo dopunjavali. Osim spiskova lica koje bi nakon okupacije trebalo proterati iz slovenake tajerske, sastavljali su i spiskove poverljivih lica, pre svega lanova Kulturbunda, pa i Nemcima veoma naklonjenih Slovenaca. Ti spiskovi, koje su umnoili u Gaugrenclandamtu u Gracu, sastavljani su po srezovima i sadre 1066 imena poverenika. Njihovi autori.su u uvodu zapisali d a j e svrha tih spiskova da svakom referentu daju, po mogunosti, brzu i jasnu sliku o primernim poverenicima i uslovima u donjoj tajerskoj, ali da ne obezbeuju potpunost i da se redosled imena ne poklapa s vrednou poverenika.289 Od tih poverenika su, nakon toga, izabrali posebno pouzdane, pa i sposobne Nemce koji bi u sluaju okupacije mogli biti stavljeni, kao poznavaoci kraja i strunjaci, na raspolaganje okupacionim vlastima, a gradske i privredne ustanove. Tako su za Maribor predvideli lana pokrajinskog vodstva Kulturbunda, advokata dr Franca Brandtetera za upana (to je ovaj nakon izbijanja rata izmeu Nemake i Jugoslavije odmah i postao), in. Ernsta Miglia za privrednog referenta optine, in. arh. Bruna Rungaldira za referenta za policiju, advokata dr Lea Gocanija za glavnog poverenika sreza Maribor leva obala i dr Eda Kupnika za glavnog poverenika za srez Maribor desna obala itd.270 Verovatno su slini spiskovi posebnih poverenika folksdojera, koji su veoma dobro poznavali mesne uslove ili bili strunjaci, izraeni i za druge krajeve. U vreme kada su sastavljali spomenute spiskove i elaborate nacisti su pripremali folksdojere iz Slovenije na okupaciju slovenake tajerske. A roena je i zamisao o poluvojnom organizovanju i osposobljavanju Nemaca koji su iz Slovenije pobegli ili otili u Rajh i bili lanovi tzv. Landsmanaft der Untertajrer u Gracu, koju je vodio Maks Mahalka, a zatim Franc Rus. Poeli

su da realizuju i predloge da muke lanove Landsmanafta ue vojnikim vetinama, pa da ih nakon toga prime u nemaku vojsku kao dobrovoljce. tiger u svojoj autobiografiji kae da je o tome najpre govorio s dr Karstanjenom, a o konkretnom se dogovorio s voom Vermahtsarhiva u Celovcu, majorom Cicelsbergerom. Re je bila, u prvom redu, o svrstavanju folksdojera iz Slovenije nastanjenih u gornjoj tajerskoj u terenske jedinice SA, u kojima bi ih vojniki uvebavali. Verner Stiger je u okviru Landsmanaft organizovao vojnu obuku kako bi je angaovao kao legiju u donjoj tajerskoj... Iz Landsmanafta biraju najsposobnije i najbolje te ih dele u razne SA-turmove i ukljuuju u njihov vermanaft. Pojedinci ak i ne znaju emu sve to. U pogodnom trenutku e ih skupiti iz pojedinih turmova i legija e biti pripremljena. Tako su razgovarali poverenici Vermahtsarhiva i odseka slube bezbednosti u Gracu, 24. septembra 1940. godine.271 U ostvarivanju te ideje Stiger je u poetku beleio lepe uspehe, jer je ve do polovine jula 1940. poslao u II bataljon 800. vojnog kolskog puka za posebnu upotrebu Brandenburg nekoliko stotina folksdojera iz Slovenije,272 dok je 25. jula iste godine na sastanku sa oko 200 folksdojera u Gracu zakljuio da e se u SA prijaviti vie od 500. Stiger nije regrutovao ljude samo za predvienu donjotajersku legiju nego - uz pomo majora Nirhofa i kapetana fon Pfefra - i za vojsku, razumljivo s motivacijom da e ih kasnije upotrebiti pri okupaciji slovenake tajerske. Ali je ubrzo morao razoarano da prizna da ih obavezuju za dvogodinju slubu u afrikom ekspedicionom korpusu koji su - kako izgleda - ve tada pripremali. Moram uz to da naglasim da zbog nedostatka sposobnih ljudi (sic!) ne moemo sebi dozvoliti to da nae najbolje damo na raspolaganje za bilo kakav ekspedicioni korpus. Oko 30 lica smo ve izvebali dole u junoj tajerskoj u Manaftu (sic!). To su najbolji koje jo imamo na raspolaganju. U poetku sam mislio ria to da obezbedimo da ih uvebamo ovde u SS-ferfigungstrupen pa da ih kasnije angaujemo kod kue u esesovskoj slubi (sic!). Ali poto se to preko ovdanje SS nije moglo srediti ljudi su prihvatili vojsku, svakako, u oekivanju da e odmah nakon zavretka rata (u Evropi) biti otputeni kuama, izvetavao je Stiger Nirhofa 23. jula 1940.273 Ali, i pored toga Stiger se jo uvek trudio da folksdojere vojniki uvebava u jedinicama SS. Koliko je sve to bilo hitno, pokazuje i odlomak iz njegovog pisma Nirhofu iz polovine avgusta 1940. Upravo pre nekoliko dana sam primio iz Italije vest da je sve spremno za udarac protiv Jugoslavije i da e uskoro doi do napada. U samoj Jugoslaviji se brzo ire pojave rasula, dok istovremeno i dalje vre mobilizaciju, tako da moemo pretpostavljati da e uskoro doi do promene... I pored toga (to su folksdojeri ve ukljueni u vojne jedinice - pr. T. F.), javlja mi se misao da za sluaj preuzimanja vlasti u donjoj tajerskoj i u drugim predelima za SS nemamo na raspolaganju nikakvih kolovanih saradnika - poznavaoca mesnih uslova i jezika. U tajerskim i korukim gradovima ve dugo vremena ivi vrsta Donjetajeraca koji bi bili veoma spremni i oduevljeni za svako kolovanje. Na alost, to je donekle oteano zbog nekoliko suvie krutih uslova. Mlade ljude brzo primaju u najrazliitije organizacije, a

u SS samo u retkim sluajevima. Voleo bih da predloim da se u Celovcu i Gracu, u manjim grupama, to bre koluje vei broj prvorazrednih ljudi koje mogu uvek staviti na raspolaganje. To bi, u svakom sluaju, moralo da bude to pre jer, istini za volju, predviam da za to imamo na raspolaganju vrlo malo vremena. 274 Tako irokopotezno ukljuivanje folksdojera u SA i njihovo regrutovanje u nemaku vojsku stiglo je i do uiju jugoslovenskih vlasti. Pa kada je Vesten u Celju - opet uz pomo svojih agenata - saznao da se pitanje tzv. donjotajerske legije raspravlja u jednoj poverljivoj okrunici banske uprave u Ljubljani su sa Cicelbergerom (ovaj je u Celovcu upravo govorio prvim dobrovoljcima za puk Brandenburg i stavio im do znanja da e biti angaovani u Sloveniji), napravili itavu akciju protiv tigera. U drugoj polovini septembra 1940. ve su mislili da ga uhapse jer je, navodno, ta organizacija (donjotajerska legija, - pr. T. F) u Berlinu nepoznata i da kri trenutnu neutralnost Rajha, pa bi zbog toga mogla da ima velike spoljnopolitike posledice. Samo posredovanje slube bezbednosti i njenog odseka u Gracu, iji je saradnik Stiger jo uvek bio, spasilo ga je hapenja.275 I pored Geringove zabrane da se i dalje regrutuju folksdojeri iz Jugoslavije i odbojnog stava nemakog Ministarstva inostranih poslova prema toj akciji, za koju se zauzimao naroito Himler,276 nacisti su u tajerskoj i dalje regrutovali Nemce iz Slovenije. I to ne samo one koji su ve bili u tajerskoj i Korukoj nego i one koji su jo iveli u Sloveniji. Kao to sam Vam ve rekao u Berlinu, mi smo iz Jugoslavije ilegalno prevezli folksdojere kako bi ih ovde kolovali u SS i kroz nekoliko nedelja vratili u domovinu. U p o t p u n o m uverenju

da e akcija tei u redu, odmah su se prijavili najbolji u naoj zemlji i preko

granice doli u velikom broju. U Gracu s m o ih pregledali da li su sposobni, a

zatim poslali u Breslau, (podvukao T. F.)... Ljudi su ve etiri nedelje u Rajhu, pa iako ive u kasarnama, jo uvek su u civilnim odelima. Dok smo ih vrbovali, izriito smo im govorili da e njihovo kolovanje trajati est nedelja. Tako su se odluili da ovamo poalju (iz slovenake tajerske - pr. T. F.) voe pojedinih omladinskih grupa, svakako u oekivanju da e se (u Rajhu) striktno pridravati rokova, izvetavao je Stiger Nirhofa 27. decembra 1940.277 Treba rei i to da tu akciju nije vodio sam tiger nego i spomenute ustanove u Gracu. tiger se u toj akciji veoma angaovao, poto je re bila, u prvom redu, o nemakim omladincima koje je pre tri godine vodio u slovenakoj tajerskoj. Meutim, nemogue je da jedan sam ovek koji je iveo u hotelu Vizler u Gracu zavrbuje tako veliki broj folksdojera. Ne samo da se ne moe pretpostavljati d a j e on nego ak ni da su spomenute ustanove u Gracu same zavrbovale ili ilegalno dopremile folksdojere preko granice u velikom broju. ( D a j e re bila, zaista, o velikom broju kazuje i podatak u ranije spomenutom tigerovom pismu da su jednu od tako regrutovanih jedinica koja je brojala 80 ljudi poslali iz Berlina u Breslau.) Zbog toga opravdano zakljuujemo da su pri vrbovanju za tu akciju poluvojnikog i vojnikog uvebavanja u Rajhu folksdojera iz Slovenije za predvien prevrat u Jugoslaviji bile ukljuene i organizacije Svapsko-nemakog kulturnog saveza.
8 Nacistika politika denacionalizacije

113

OKUPACIJA SLOVENACKE TAJERSKE I GORENJSKE Poslednje pripreme Za okupaciju i pripajanje slovenake tajerske i Gorenjske nacisti su se pripremali izvan Slovenije i u njenoj unutranjosti naroito u drugoj polovini 1940. godine i u prvim mesecima 1941."godine. Ostalo je jo samo pitanje vremena kada e poeti da realizuju svoje planove. Kada su narodi Jugoslavije velikim demonstracijama izrazili svoje nezadovoljstvo i ogorenje zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, pa je Hitler 27, marta 1941. odluio da napadne i razbije Jugoslaviju, nacisti su izveli poslednje pripreme za realizaciju svojih planova. Krajem marta 1941. godine, kada je nemaka vojska otpoela s pripremama za prodor u Jugoslaviju, vodee naciste, naroito lanove vodstva Svapsko-nemakog kulturnog saveza, vodee pijune, lanove AO NSDAP iz slovenake tajerske, pozvali su u Grac kako bi saraivali pri okupaciji kao instruktori, tumai i vodii. Za prelazak preko granice Nemaki konzulat u Ljubljani izdao im je lane pasoe. Celjskim Nemcima je lane pasoe doneo iz Ljubljane 29. marta okruni voa Kulturbunda dr Maj. Ve ranije sam od pastora Maja dobio lani paso na ime Bajerman, zapisao je u svojoj belenici nacist Eduard Pajda.278 Odvezli su se 31. marta i u Gracu su nali neke svoje poznanike koji su ve ranije pobegli u Rajh. Do petog aprila je kod entilja prelo granicu nekoliko transporta, ukupno oko 4700 lica, veina nemakih dravljana u Jugoslaviji, meu kojima je bilo samo oko 500 folksdojera;279 iz slovenake tajerske ih je, pak, bilo oko 150.280 Nacisti su ih proglasili izbeglicama iako nisu beali ni pred kakvim nasiljem, jer toga gotovo da i nije bilo; u stvari, nacisti su ih sami pozvali u Rajh.281 Mnogo folksdojera, koji su ve bili u Rajhu ili one koje su tih dana tamo pozvali, upotrebili su u poslednjim pripremama za okupaciju slovenakih predela. U II nemakoj armiji, koja se pripremala za upad u Sloveniju i Hrvatsku, o tome je brinulo njeno obavetajno odeljenje. Iz njegovog sauvanog dnevnika moe se videti da su u Gracu imali nekoliko sastanaka i konferencija na kojima su raspravljali i o angaovanju folksdojera u Rajhu i u Sloveniji za konkretne zadatke po okupaciji slovenake tajerske. Jedan od takvih sastanaka odran je 3. aprila u Gracu i o njemu je u ratnom dnevniku Obavetajnog odeljenja II nemake armije zapisano ovo: Konferencija u Gracu pri Abvertele I (potpukovnik efer) o odreivanju nemakih poverenika u donjoj tajerskoj i o pouzdanim hrvatskim poverenicima u hrvatskim predelima za oformljavanje znaajnog materijala o politikoj aktivnosti slovenake politike degermanizacije u donjoj tajerskoj i srpske tiranske politike u Hrvatskoj. Izvetaj o radu hrvatske Pavelieve grupe. Odreivanje domaih poznavalaca terena za vodie u donjoj tajerskoj i Hrvatskoj. Konferencija pri Abvertele I u Gracu sa dr Karstanjenom, voom jugoistonog odeljenja, sa potpukovnikom eferom, kapetanom Miketo, s dva gospodina iz propagandne ete, o prikupljanju informacija o komunistikim e-

lijama meu zagrebakim studentima. Izvetaj o prihvatnim logorima za izbeglice. Povezivanje s voama folksdojera s druge strane granice. Konferencija pri VDA (Prihvatni biro za izbeglice). Rezultat sasluavanja izbeglica.282 Ve narednog dana su u tab armije stigli tumai, vodii, itd., na primer, posebni voa (Z) Franc Murko itd.283 Izgleda da su u poetku angaovali nedovoljno tih tumaa, jer su 7. aprila utvrdili da pridobivanje tumaa prouzrokuje velike tekoe i da su se sami pomagali tako da im je Abvertele u Gracu stavila na raspolaganje nekoliko svojih poverenika, pijuna.284 Meu onima koje su u Gracu angaovali za tzv. posebne vodie bio je i nama ve poznati Paul Klaus.285 Na isti nain kao u Gracu, mada u manjem obimu, folksdojere su angaovali i u Celovcu. Tako je npr. Vesten, rezervni porunik jugoslovenske vojske, postao posebni voa (Z) te je vodio odeljenje 139. puka planinskih lovaca iz Celovca prema Jugoslaviji. Krajem marta i prvih dana aprila obe grane obavetajne slube, tj. policijska i vojnika, ojaale su svoje delovanje kako u Rajhu tako i u Sloveniji. Pokuavali su da to vie podataka dobiju i od folksdojera koji su posle 27. marta prebegli iz Jugoslavije. Poslednjih dana pred okupaciju u Grac su pristigle brojne izbeglice, naroito iz mariborskog podruja. Sve poverenike Pfrimerove i Ledlove agenture, koji su, takoe, bili u Gracu kao izbeglice, angaovali smo za taj krug lica. Na taj nain smo materijal koji se ve nalazio kod VI referata i dalje dopunjavali. Kurirska sluba koja je delovala do poslednjeg trenutka omoguila nam je da iz mariborske okoline dobijemo vesti kada su borbe ve bile u toku, zabeleio je voa odseka slube bezbednosti u Gracu, Oto Lurker, u ljubljanskom zatvoru posle rata.286 Prilino folksdojera zadrano je tada u Gracu kako bi saraivali pri pripremanju politikih i upravnih postupaka za okupaciju. Te mere su, naime, ukoliko ih Nemci ve nisu imali od ranije formulisane, nacisti poeli da pripremaju odmah posle 27. marta. Gaulajter dr Iberajter je ve marta naredio Lurkeru da otpone da priprema obavetajnu slubu za akciju u slovenakoj tajerskoj i da za tri dana pripremi materijal koji je njegov biro do tada prikupio, jer e, navodno, ve kroz nekoliko dana morati da ode na sastanak s Hitlerom. Lurkerovi saradnici su nekoliko dana i noi pregledali i birali pijunski materijal za Iberajtera. A ujedno je Lurker naredio da sve ono to jo nedostaje hitno prikupe u slovenakoj tajerskoj. Za svaki politiki srez u slovenakoj tajerskoj pripremili su fasciklu u kojoj je bio sav materijal potreban za okupaciju tih srezova, kao, npr. opti pregled sa skicom sreza, organizacija upravnih organa; spiskovi politikih stranaka, organizacija i drutava, znaajnijih preduzea; podaci o kolstvu, tampi i crkvi. U fasciklama su bili i spiskovi Nemcima naklonjenih i prema Nemcima neprijateljski raspoloenih lica. Uz pomo tih fascikli bi, pak, za okupaciju odreena lica i ustanove dobili jo pre svog dolaska u slovenaku tajersku podrobnu sliku o podruju, tj. srezu, tako da bi mogli pojedine mere da pripreme jo u Gracu.

Paso nacistikog pijuna Edvarda Pajdaa iz Celja pod drugim imenom

Jednog dana u seditu dravnog zamenika dr Iberajtera u Gracu odrana je konferencija, na kojoj su prisustvovali svi oni koji su bili odreeni za politike komesare, okrune voe tajerskog domovinskog saveza i drugi za visoke nametenike predvieni pojedinci. Iberajter im je saoptio da e u narednim danima doi do rata protiv Jugoslavije i da ga je Hitler predvideo za efa civilne uprave u donjoj tajerskoj. Zatim je govorio o zadacima politikih voa koji e raditi u tajerskom domovinskom savezu, o buduem radu politikih komesara itd. A Lurker je, na osnovu materijala koji je prikupila njegova ustanova, govorio o svetskonazorskim protivnicima i o predvienoj organizaciji policije bezbednosti i slube bezbednosti na okupiranom podruju. Na kraju konferencije je dr Iberajter rekao da mu je Hitler poverio zadatak da germanizuje slovenaku tajersku i d a j e zadatak svakog Nemca da mu prui podrku pri realizaciji tog zadatka. Posle te konferencije su svakog dana odravani sastanci s predvienim okupacionim funkcionerima. Vodio ih je vladni predsednik, tj. Iberajterov zamenik za optu upravu, dr Oto Miler-Hacius.287 Na mnoge sastanke i razgovore pozivali su i folksdojere iz slovenake tajerske. O takvim sastancima je Pajda zabeleio: 1. aprila mi politiki radnici iz Celja susreemo se kod 'Vilder Man'. Sve su privukli u nekakav posao. Mene su pozvali u Folksdoje Miteltele u Krojcgase. Primio me dr Helmut Karstanjen, kojeg poznajem s politikog rada u domovini. Odredio mi je i rad: pripreme za politiki rad u donjoj tajerskoj. Sada sigurno znam da nam se pribliuje osloboenje. S radou i ushienjem se bacam na posao. Sastavljamo spiskove, crtamo karte... Raspravljamo o iseljenju posavskog i posutlanskog

pojasa, (podvukao T. F.)288 O sastancima u Gracu svedoi i izjava dr Georga koberneta.289 Sve folksdojere iz slovenake tajerske koji su bili u Gracu pozvali su jednog dana i u sedite dravnog zamenika za tajersku, tj. u zamak u Gracu,

Razglednica, sa kojom je KPS 1938. godine upozoravala na nacistiku opasnost (crtao V. Kopa)

pa im je tamo statistiki referent Karstanjenovog Sidostdojes instituta, Hajnc Braumiler, govorio o njihovim zadacima posle povratka u slovenaku tajersku.290 U to vreme su nacisti ve odredili i tzv. akcione tabove za slovenaku tajersku i Gorenjsku, imenovali politike komesare za pojedine srezove, prikupili brojne srednje i nie inovnike, napisali projekte najznaajnijih odluka i odredbi, odredili vodei kadar za tajerski domovinski savez i Koruki narodni savez, sastavili akcione tabove policije bezbednosti i slube bezbednosti, pripremili jedinice sastavljene iz policije poretka, andarmerije i lanova SA, NSKK itd., kojima su bili vodii domai folksdojeri. Za vou akcionog taba za okupaciju slovenake tajerske su, na primer, imenovali vou organizacionog ureda u pokrajinskom vodstvu NSDAP za tajersku, SA-tandartenfirera Franca tajndla, kojeg su ve predviali za saveznog vou tajerskog domovinskog saveza. Politike komesare za slovenaku tajersku i Prekomuije i njihove pomonike izabrali su ve do 3. aprila.291 Zanimljivo je da su do 14. aprila napravili ve nekoliko zamena. Tako su, na primer, za politikog komesara za grad Maribor imenovali dotadanjeg pokrajinskog savetnika za okrug Grac - okolina Knausa; za politikog komesara za srez Maribor - desna obala, najpre su imenovali nekog Dajningera, kojeg je zamenio ve spomenuti predstavnik Nemakih dravnih eleznica u Mariboru i voa ondanjeg obavetajnog centra, Ludvig Kaltenbek; za grad Celje su naj-

Razglednica, sa kojom je KPS 1938. godine upozoravala na nacistiku opasnost (crtao V. Kopa)

pre odredili Karla Kojzera a onda Tonija Dorfmajstera, dok su za Brezice ve u poetku imenovali dr Huga Sueteja, okrunog vou NSDAP u Dojlandsbergu.292 Na nekom sastanku odranom posle 3. aprila imenovanim politikim komesarima i njihovim pomonicima odredili su zadatke prilikom preuzimanja vlasti. U tim uputstvima su ve predvideli i neke mere odnaroavanja, kao npr. d a j e slubeni jezik nemaki, odstranjivanja slovenakih natpisa i spomenika.293 Imali su i sastanak u seditu pokrajinskog vodstva Folksdoje Miteltele u Krojcgase 34 na kome su govorili i o tome da opasne i Slovence doseljene posle 1914. godine treba proterati itd.294 O pripremanju tih mera u neto podrobnije govoriti u sledeem poglavlju. Da su se u tim danima nacisti, zaista, temeljno pripremali na okupaciju Slovenije i uvoenje nemake civilne uprave i da je pripremne mere ve tada potvrdio lino Hitler, svedoe i dve kasnije izjave efa civilne uprave za donju tajersku. U svom pismu Ministarstvu unutranjih poslova od 30. oktobra 1941. je, pored ostalog, izvetavao i sledee: U danima neposredno pre akcije koja je otpoeta 14. aprila o. g. upoznao sam sve ustanove s kojima saraujem sa strategijskim planom za izgradnju nemake uprave u donjoj tajerskoj. Pokazalo se da dosledno smiljen strategijski zajedniki plan znai prvi i odluujui uslov za saradnju bez trvenja. (podvukao T. F.)295 Na nekoj sednici svog taba u Gracu 10. avgusta 1942. je, pak, rekao: Na povratku donje tajerske raeno

Naoruani lanovi Svapsko-nemakog kulturnog saveza u Mariboru 8. 4. 1941. godine

je ve dugo vremena i samo po sebi je razumljivo da su za to planiranje bili angaovani strunjaci koji su nam stavljeni na raspolaganje. Kada je do toga dolo 1941. godine, te do podrobnosti planirane mere nisu bile samo sprovedene ve i participirane Firerovim odobrenjem. (podvukao T. F.)296 U Gracu nisu, na primer, izradili samo strategijski zajedniki plan i predvideli pojedine mere ak na podruju poljoprivrede, ve su napisali i znaajnije odredbe koje je ef civilne uprave za donju tajersku izdao po svom dolasku u Maribor.297 Podacima o neposrednim pripremama za okupaciju Gorenjske, na alost, ne raspolaemo kakve imamo za slovenaku tajersku. ini se da do 10. aprila jo nisu odredili politike komesare. Nacistima se, naime, ovde nije tako urilo kao u tajerskoj, jer je vei deo Gorenjske bio operaciono podruje italijanske vojske. Tako su nacisti, naroito u tajerskoj, jo pre potpune okupacije slovenakih predela imali pripremljene sve planove za uvoenje civilne uprave i rad na denacionalizaciji. Ali, pre no to su novonaimenovani nacistiki vlastodrci s itavom pratnjom stigli u Sloveniju, u nekim krajevima vlast su ve preuzeli folksdojeri, koji su posle 27. marta ostali kod kue. U Mariboru, gde su lanovi Kulturbunda krili ne samo oruje nego i one Nemce koji se nisu odazvali mobilizaciji u jugoslovenskoj vojsci,298 voe Kulturbunda su s Hansom Baronom na elu ve 6. aprila posetili mariborskog podupana i zahtevali da se nemaka ekipa Kulturbunda dodeli gradskoj policiji. Po nareenju vodstva Kulturbunda brojni mariborski Nemci su se sakupili pred zgradom policije, doneli sa sobom oruje i municiju i poeli da razoruavaju jugoslovenske vojnike, zauzeli gradsku kuu, istakli nacistiku zastavu, odredili policijski sat i naoruani pukama s bajonetima patrolirali po gradu. Ve u noi 8. aprila vodstvo Kulturbunda, koje je ve preuzelo gradsku upravu, pokualo je da se linim automobilima odveze u susret nemakoj

Naoruani lanovi Svapsko-nemakog kulturnog saveza na Sladkom vrhu aprila 1941. godine

vojsci, ali je moralo da se vrati jer je cesta bila minirana. Poto je nemaka vojska sledeeg jutra zauzela Maribor, naoruani mariborski Nemci su nastavili da obavljaju policijsku slubu, i to sve do 24. aprila 1941.299 0 petokolonakoj aktivnosti vodstva Svapsko-nemakog kulturnog saveza u Mariboru svedoi i sledei odlomak iz ratnog dnevnika obavetajnog odeljenja taba II nemake armije. Za 8. april je zabeleen ovaj podatak: Vonja u Maribor, susret s voditeljima folksdojera u gradu, pokrajinskim voom Baronom, kapetanom Morokutijem i drugima. Povratak u glavno sedite armije zajedno s voom vojne samopomoi kapetanom Morokutijem. I za sledei dan: Razgovor s voom folksdojera iz Maribora koji veoma plastino slika neraspoloenje Slovenaca i Hrvata i daje dragoceni materijal o neprijateIjevim poloajima juno od Maribora. (podvukao T. F.) 300

1 u Ptuju su folksdojeri preuzeli vlast jo pre uvoenja nemake civilne uprave. Najpre su preuzeli optinski ured i ve 8. aprila postavili za upana in. Franca Celotija, lana ilegalnog SA-turma, dok je 10. aprila poslove sreskog glavara preuzeo dugogodinji borac za germanstvo Albert Sarner. Ovaj je naredio slubenicima sreskog glavarstva da ubudue posluju na nemakom jeziku, a to se tie optenja sa strankama treba da se pridravaju propisa od pre 1. XI 1918. Svom zameniku, dentisti Rudolfu Rajhu, naredio je da odmah imenuje ukinute komesare za najvanija slovenaka drutva, dok je ljutomerskim folksdojerima Henigmanu i Hansu Herndlu naredio da do dolaska nemake civilne uprave preuzmu sresko glavarstvo u Ljutomeru. Narednih dana, u pratnji dotadanjeg sreskog naelnika dr Antona Farnika, poseivao je optine i potvrivao upane, zatim nareivao da se skidaju slovenaka mesna imena i zamenjivao ih s nemakim nazivima.301 U Ruama je, u ime mesne grupe Kulturbunda, vlast preuzeo njen voa in. Stefan Dobocki, o emu je, kasnije, civilna uprava u predlogu za odlikovanje pisala: U danima prevrata je sa svojom folksdoje Manaft drao u

ahu jugoslovensku vojsku oko Rua pa je delimino i razoruao, ime nije samo sauvao folksdojere od posledica nego je olakao i prodiranje nemakoj vojsci. 302 Vodstva Kulturbunda su u tim danima potpuno preuzela vlast i u Koevskom. Ve 11. aprila je okruno vodstvo Kulturbunda u Koevju smenilo sreskog naelnika i za sreskog glavara postavilo vou nemake narodne grupe Vilelma Lampetra, a za koevskog upana advokata dr Hansa Arka. Nemako ljudstvo, okupljeno u 25 turmova, razorualo je andarmerijske stanice i manje vojnike jedinice, pri emu su bila ubijena etiri koevska Nemca, zbog ega su se jo vie naoruali i poeli da izvode nasilje nad Slovencima. U tome su ih zaustavile tek italijanske vlasti koje su preuzele poslove 23. aprila 1941.303 Tako je u brojnim krajevima Slovenije, naroito u slovenakoj tajerskoj i Korukoj, Kulturbund preuzeo vlast jo pre dolaska nemake, odnosno italijanske vojske ili neposredno u tom trenutku, to jest jo pre zvaninog uspostavljanja nemake (u Koevskoj talijanske) civilne uDrave. Nju su uveli tek onda kada su nemaka i italijanska vojska okupirale ve itavu Sloveniju, ali pre kapitulacije jugoslovenske vojske.

Uvoenje civilne uprave U aprilskom ratu je Slovenija bila operacijsko podruje II nemake i II italijanske armije, koje su je okupirale za nepunih est dana, jer su nemake jedinice ve 8. aprila dole u Maribor i Ptuj, 11. u Celje i Breice, a italijanske istog dana u Ljubljanu. Nemaka vojska je okupirala tajersku i Prekomurje, deo Dolenjske i Gorenjsku na levoj obali Save, a italijanska Notranjsku, vei deo Dolenjske, Gorenjsku na desnoj obali Save i Ljubljanu. Nekoliko dana posle okupacije svim pokrajinama u Sloveniji upravljala je vojna okupaciona uprava. Teritorija koju je zauzela nemaka vojska bila je pod upravom vrhovnog komandanta suvozemnp vojske, general-feldmarala Valtera fon Brauhia, koji je 9. aprila izdao proglas o merama za odravanje reda i mira, kao i odredbu o obaveznoj predaji oruja.304 Na teritoriji koju je zauzela italijanska vojska okupacionu vlast do 18. aprila 1941. godine vodio je komandant XI armijskog korpusa, general Mario Roboti.305 U to vreme je Hitler podrobnije odredio nove dravne granice izmeu Nemake, Italije, Maarske i Nezavisne drave Hrvatske, koje su Sloveniju podelile na tri dela. Komadanje Slovenije bilo je odreeno jo pred napad na Jugoslaviju, jer je vrhovna komanda nemake vojske ve 3. aprila 1941. objavila Hitlerove opte namere za buduu organizaciju uprave na jugoslovenskom prostoru, u kojima je reeno da e nekadanji austrijski predeli koji se na jugu granie sa pokrajinama Korukom i tajerskom biti pripojeni tim dvema pokrajinama, time i teritoriji nemakog Rajha, i to u opsegu koji tek treba odrediti.306 Podrobnije i definitivno Hitler je podelio Sloveniju 12. aprila 1941. u svojim uputstvima o komadanju Jugoslavije, koje je saoptila vrhovna komanda

nemake vojske istog dana svim potinjenim jedinicama. Uputstvima je odreeno da donju tajersku, na jugu proirenu s 90 kilometara dugakim i 10-15 km irokim pojasom, i Gorenjsku dobija Nemaka; Prekomurje Maarska, a sve ostalo slovenako podruje Italija.307 Ta podela Slovenije je, uglavnom, ostala na snazi i posle dveju konferencija o organizaciji jugoslovenskog prostora u Beu. Na prvoj konferenciji, koja je odrana 18. aprila, nemako Ministarstvo inostranih poslova uspelo je da Nemaka dobije jo nekoliko nemakih sela u severozapadnom delu Prekomurja, koja su, prema Hitlerovim uputstvima od 12. aprila 1941., dola pod Maarsku i iz kojih bi trebalo stanovnike nemake nacionalnosti preseliti u Nemaku. Ali, nastojanja nemakog Ministarstva inostranih poslova nisu urodila plodom da Nemakoj pripadne celo Prekomurje, poto ga je ve dan ranije okupirala maarska vojska.308 Obe konferencije (18. i 19. aprila) bile su priprema za konferenciju izmeu nemakog i italijanskog ministra inostranih poslova. Njih dvojica su, naime, 21. aprila u Beu raspravljali o Hitlerovoj odluci o dravnim granicama izmeu Nemake i Italije na jugoslovenskoj teritoriji, pa, prema tome, i ria slovenakoj. Granica je trebala da se protee juno od irija, severno od Polhovega Gradca i Ljubljane, juno od Litije, Radea i Sevnice, preko Krkog polja do Kostanjevice i ivicom Gorjanaca na Savu. ana je razoarala odluka da granica bude junije nego to su to u Rimu oekivali, iako su tamo ve imali Hitlerova uputstva o protezanju granice. Narednog dana mu je Ribentrop ponovo naglasio da je oznaena granica definitivna.309 Tom granicom su Italijani bili, razumljivo, nezadovoljni, jer su oekivali da e dobiti i ugljeni bazen uz Sav i prugu Ljubljana-Zidani Most-Zagreb, a dobili su samo siromanije predele. Da nije bilo nikakvih rasprava koje bi se odnosile na granice svedoi i Musolinijeva izjava vojnim komandantima 31. jula 1942. u Gorici: Aprila 1941. su nam Nemci saoptili granice, i mi smo to mogli samo primiti k znanju.310 A takvom granicom nije bila zadovoljna ni nacistika civilna uprava u donjoj tajerskoj, koja je sama ili po sugestiji neke centralne berlinske ustanove poetkom maja premestila granicu s ranije oznaene linije gotovo do Trebnjeg i Novog Mesta i do padina Gorjanaca, ali ju je morala, ipak, 9. juna 1941. premestiti na ve unapred odreenu liniju. Da spomenem i to da je meu nacistima jp pre okupacije iznikla parola: Ran an die Save bis Rann an der Save!311 Posle okupacije su, pak, u svojoj nezajaljivoj gramljivosti otili jo dalje - kuda su mogli i dokle su mogli. Na osnovu dravnog ugovora 8. jula 1941. formirana Nemako-italijanska centralna komisija za razgranienje, koja je radila na terenu do 13. septembra 1941., napravila je samo nekoliko manjih korekcija granica.312 Nemaka je tako dobila najvei i najplodniji deo Slovenije i to 10.261,09 km2 sa 798.700 stanovnika, dok su druga dva okupatora dobili znatno manji deo i to Italija 4.550,66 km2 sa 336.279 stanovnika, a Maarska 997,54 km 2 sa 102.867 stanovnika. Za obe okupirane slovenake pokrajine - slovenaku tajersku i Gorenjsku, Hitler je veoma rano, ve krajem marta ili u prvim danima aprila 1941., izabrao takav okupacioni sistem kakav je pre toga uveo u Alzasu, Lotaringiji i Luksemburgu. To znai da je gaulajtere i dravne zamenike susednih pokra-

Folksdojer iz Maribora raportira Hitleru o radu nemake pete kolone u slovenakoj tajerskoj. Maribor 26. 4. 1941.

jina postavio za efove civilnih uprava. Tako je 14. aprila 1941. za efa civilne uprave u donjoj tajerskoj imenovao tajerskog gaulajtera NSDAP i dravnog zamenika dr Zigfrida Iberajtera, a za Gorenjsku zamenika korukog gaulajtera NSDAP Franca Kuera.313 Hitler je, zapravo, tog dana izdao samo pismenu odluku o tom imenovanju, a obojicu, i dr Iberajtera i Kuera, morao je da odredi za efove civilne uprave ve ranije, jer su obojica ve prvih dana aprila vodili pripreme za uvoenje nemake civilne uprave u obe okupirane slovenake pokrajine. U stvari, Hitler je 14. aprila 1941. u svom glavnom stanu izdao dve potpuno jednake odluke, prvu o privremenoj upravi u donjoj tajerskoj i drugu o privremenoj upravi u okupiranim, nekadanjim austrijskim predelima Koruke i Kranjske. Kako odluke do danas jo nisu bile nigde objavljene naveu prvu u celini, a u zagradama u upozoriti na ono u emu se razlikuju. U okupiranim predelima donje tajerske, koji su nekada bili austrijski, dravni namesnik i gaulajter Iberajter, kao ef civilne uprave; vodie upravu na civilnom podruju. (U okupiranim predelima Koruke i Kranjske, koji su bili nekada austrijski, pa ih treba podrobnije ograniiti, zamenik gaulajtera Kuera, kao ef civilne uprave, vodie upravu na civilnom podruju.) ef civilne uprave e mi biti neposredno potinjen i njemu u lino davati uputstva, na osnovu kojih e brinuti za redovnu upravu okupiranih predela. Odredbama moe propisivati pravo. Za obezbeenje i poslovanje saobraaja na eleznici i poti za ratne namene vode upravu eleznice i pote dravni ministar za saobraaj i dravni ministar za pote, i to po naelima koja vae u Rajhu, ali u najneposrednijem dodiru sa efom civilne uprave. Vojni komandant ima u tim predelima vojnu vlast. Njegove zahteve e na civilnom podruju, ukoliko nije re o eleznici i poti, reavati ef civilne uprave.

Hitler i ef civilne uprave za Gorenjsku Franc Kuera

Vojni komandant ima pravo da preduzme mere koje su potrebne za izvoenje vojnih zadataka i vojne bezbednosti. Kada je re o pitanjima koja se tiu okupiranih predela, kao Centralni ured, dravni ministar unutranjih poslova mora da brine o jedinstvenoj saradnji izmeu najviih dravnih ustanova i njihovih efova civilne uprave, kao i meu njima samima. On mora podrobnije da razgranii njihove privremene upravne nadlenosti. Da bi ef civilne uprave mogao mere koje odreuje na svom podruju da uskladi sa osnovnim planom za itav nemaki prostor, on mora, u saradnji s centralnim uredom da odrava tesne kontakte s najviim dravnim ustanovama. One nesporazume koje nije mogue odstraniti neposrednim pregovorima razreavau lino preko dravnog ministra, efa dravne kancelarije. Odredbe koje su potrebne za izvoenje i dopunu ove odluke izdae dravni ministar za unutranje poslove sporazumno s naelnikom Vrhovne vojne komande. Odluku su, pored Hitlera, potpisali jo i naelnik Vrhovne vojne komande, general-feldmaral Vilelm fon Kajtel i voa dravne kancelarije, dr Hajnrih Lamers.313" Istog dana je Hitler izdao jo dve dopunske odluke. Prva glasi:

Hans aron (desno) predaje vlast dr Iberajteru (u sredini) u slovenakoj tajerskoj. Levo Franc Stajndl. Sentilj 14. 4. 1941.

Po mojoj odluci od 14. aprila 1941. efovi civilne uprave na okupiranim, nekada austrijskim pograninim podrujima donje tajerske, Koruke i Kranjske, dobivae uputstva iskljuivo od mene. Ukoliko je re o jaanju nemakog naroda na tim podrujima, vai moja odluka o jaanju nemakog naroda od dana 7. oktobra 1939. Ova odluka nee biti objavljena. 314 U drugoj odluci je reeno da e efovi civilnih uprava dobijati uputstva iskljuivo od njega, ali kako nemaku ratnu privredu treba planirati i u tim okupiranim predelima, uputstva e moi da daje i Gering, i to u okviru zadataka koje ima kao opunomoenik za etvorogodinji plan. I za tu odluku je rekao da nee biti objavljena.315 S tim dopunskim odlukama su Himler, kao dravni komesar za jaanje nemakog naroda, i Gering, kao opunomoenik za etvorogodinji plan, dobili nadlenosti koje drugi ministri ili naelnici vrhovnih dravnih ustanova - osim ministra za saobraaj i ministra za pote razumljivo nisu imali. Hitler je obojici efova civilnih uprava poruio da okupirane pokrajine to pre pripreme za pripajanje nemakom Rajhu. Dr Iberajteru je to naruio krajem marta ili poetkom aprila 1941. Njegove rei je dr Iberajter ponovio 28. aprila 1941. u Mariboru kada je govorio lanovima SA: Kada mi je Firer pre vie od tri nedelje naruio da nau donju tajersku opet ukljuim u nau uu domovinu i kada mi je tom prilikom rekao: 'Uinite mi tu pokrajinu opet nemakom!' i kada mi je dalje rekao da e mi u toj pokrajini predati svu vlast, bio sam svestan da mi je natovarena velika odgovornost. 316 Kueri je dao doslovce jedan zadatak: Uinite mi tu pokrajinu opet nemakom! 317 Oba efa civilnih uprava su 24. aprila 1941. posetili Hitlera, koji je 11. aprila doao iz Berlina preko Minhena u Menihkirhen kod Bekog novog grada, gde mu je u vreme vojnih operacija protiv Jugoslavije i Grke bio Glavni stan.

Dvadeset petog aprila se Hitler odvezao do pilja, narednog dana je posetio Maribor, trei dan Grac, 27. aprila je bio u Celovcu, odakle se, preko Minhena, vratio u Berlin. ef civilne uprave za donju tajersku, dr Zigfrid Iberajter, preuzeo je svoje poslove 14. aprila 1941. nakon svog dolaska u Maribor, gde je u zgradi tamonje realne gimnazije uredio svoje sedite.318 ef civilne uprave za Gorenjsku, Franc Kuera, preuzeo je svoje poslove 15. aprila 1941. u Meikoj dolini,319 a u Gorenjskoj tek 30. aprila 1941. kada se italijanska vojska potpuno povukla s teritorije na desnoj obali Save. Svoje sedite je uredio u Hotelu Toplice na Bledu.320 Hitler je zadatak usklaivanja poslova pojedinih ministarstava u vezi sa slovenakom tajerskom i Gorenjskom poverio voi centralnog ureda za okupirana jugoistona podruja u Ministarstvu unutranjih poslova (Leiter der Zentralstelle im Reichsministerium des Inneren fr die besetzten Sdostgebiete), dravnom sekretaru dr Vilelmu tukartu.321 A ovaj je, pak, za svoje slubenike za vezu pri efovima civilnih uprava u Mariboru i na Bledu imenovao vie savetnike u vladi dr Milera-oltesa i dr Sierpa. Na tom mestu su ostali do 23. avgusta 1941, kada su ih pozvali natrag u Berlin.322 efovi civilnih uprava su imali za svoje podruje vee nadlenosti nego to su ih imali kao dravni zamenici u tajerskoj i Korukoj. Bili su, naime, potinjeni neposredno Hitleru i jedini naredbodavci za okupirane pokrajine, jer su zakoni i odredbe centralnih organa nemake dravne uprave vaili za slovenaku tajersku i Gorenjsku tek tada kada su ih sa posebnom odredbom ili proglasom u svojim slubenim listovima izriito uveli. I dok su u nemakim pokrajinama npr. nemaka ministarstva imala pojedine nadlenosti do organa dravne uprave u pokrajinama, dotle su u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj takve nadlenosti imala samo ministarstva za saobraaj i potu, pa i ta dva su morala najtenje da sarauju sa efovima civilne uprave i da imaju kod njih svoje opunomoenike. Podreene su im bile, dakle, sve upravne grane koje su, dodue, dobivale uputstva od svojih ministarstava. Nacisti su tako vanredan poloaj efova civilne uprave obrazlagali time to oni moraju da, u prvom redu, izvre nacionalno-politike zadatke a organizovanje uprave im je bio tek drugorazredni zadatak.323 Tako snaan centralistiki poloaj efovima civilne uprave naelno je obezbedio Hitler svojom odlukom od 14. aprila 1941. Meutim, praktino takav poloaj su sami sebi obezbeivali ve unapred izraenim optim strategijskim planom, koji je pojedinim uredima davao optu orijentaciju, sa izdavanjem optih odredbi i naredbi, kao i odravanjem - bar u tajerskoj - redovnih, u poetku dnevnih, nakon toga nedeljnih i konano obino etrnaestodnevnih tapskih konferencija, kojima su prisustvovali opunomoenici za pojedine grane drav ne uprave u uredu efa civilne uprave i druga pozvana lica kao zastupnici raznih ustanova.324 Razumljivo da je tako snaan centralistiki poloaj efova civilnih uprava pobuivao kod pojedinih ustanova u Rajhu, pa i meu pojedinim nacistima u tajerskoj i Korukoj brojne nedoumice, naroito zbog toga to je npr. ef civilne uprave za donju tajersku mislio da bi bilo svrsishodno uvesti takav upravni sistem i u Rajhu.325

Dolazak efa civilne uprave za Gorenjsku Franca Kuera u Kranj 30. 4. 1941. godine

U urede efova civilnih uprava nacisti, zaista, nisu na vodea mesta postavljali folksdojere, ali ne zbog toga to nisu u njih imali poverenja, kao to to danas naglaavaju nemaki revanistiki krugovi, odbacujui tako odgovornost za sve to su u vreme rata naneli Slovencima, nego iskljuivo zbog toga to su takva mesta zauzeli nacisti iz Graca i Celovca koji su bili na jednakim poloajima u uredima dravnih namesnika. Raunali su i na to da e posle pripajanja obeju pokrajina Rajhu, to su nameravali uiniti ve 1. oktobra 1941., ukinuti urede efova civilnih uprava, odnosno spojiti ih s uredima dravnih namesnika. Jedini iznimak predstavljalo je postavljanje mariborskog Nemca Edmunda Kupnika za opunomoenika za lov u uredu efa civilne uprave za donju tajersku. Svaki od efova civilnih uprava je imao svoj radni tab koji su inili opunomoenici za pojedine grane javne uprave (npr. za finansijsku upravu, veterinarstvo, kolstvo, opta privredna pitanja, pitanja rada, umarstvo itd.). Zanimljivo je da je ef civilne uprave za donju tajersku imao u svom tabu za sve vreme tzv. nacionalpolitikog referenta, i to dr Helmuta Karstanjena, dok je ef civilne uprave na Bledu imao za svog nacionalpolitikog referenta SS-oberturmbanfirera Alojza Majer-Kajbia. Organizacija ureda efova civilnih uprava u Mariboru i na Bledu uglavnom se podudarala s organizacijom ureda dravnih namesnika u Gracu i Celovcu, a i vodili su ih isti ljudi ili, pak, njihovi zamenici. Jo vea je bila personalna povezanost kada su efovi civilnih uprava preneli svoja sedita u Grac i Celovec, i to: ef civilne uprave za donju tajersku 15. novembra 1941., a ef civilne uprave za Gorenjsku tek dva meseca kasnije, tj. 12. januara 1942.326 Obojica efova civilnih uprava su jo pre dolaska ili odmah posle toga postavili na sedita srezova politike komesare, koji su u svojim srezovima imali iste nadlenosti kao i efovi civilnih uprava u okupiranim pokrajinama. U svo-

jim rukama su imali svu vlast i za sve to se dogodilo bili su odgovorni iskljuivo svome efu civilne uprave, koji im je i davao uputstva. Potinjene su im bile, dakle, ustanove s kojima npr. pokrajinski namesnici u Rajhu nisu imali nikakvog kontakta, npr. sudovi, pote, eleznice, finansije, ured za rad, ured za ishranu, katastarski ured, bolnika blagajna itd. U Gorenjskoj je bilo pet politikih komesara, i to: u Kranju, kofjoj Loki, Radovljici, Kamniku i Litiji. Za Meiku dolinu i Podravlje bio je jedan, tj. u Dravogradu. A u tajerskoj ih je bilo 15 i to za Maribor - grad, Maribor - desna obala, Maribor - leva obala, Ptuj - okolina, R u j - grad, Celje - grad, Celje - okolina, Ljutomer; Slovenjgradec, maije pri Jelah, Lako, Gornji Grad, Breice, Marenberg i Konjice. I za politike komesare su nacisti birali iskljuivo ljude iz Rajha i na ta mesta nisu postavljali folksdojere iz Slovenije. To nisu inili iz nekakvog nepoverenja prema folksdojerima, kao to to danas tvrde nemaki revanistiki krugovi da bi sa sebe zbacili svaku odgovornost za postupke prema slovenakom stanovnitvu,327 ve zbog toga to su na temelju iskustava do kojih su doli u Sudetima, u kojima su sve poloaje prepustili domaim Nemcima, ocenjivali da e ukljuivanje okupiranih pokrajina u Rajh tei bolje i bre ukoliko e na kljunim poloajima biti iskljuivo u NSDAP kolovani i veoma iskusni lanovi stranke.328 Ali su zato politiki komesari smiljeno postupali po savetima folksdojera, pa su ih ak birali za svoje savetnike. Tako je celjski politiki komesar Dorfmajster za svog savetnika izabrao najpre Verner tigera, sa ime je bio saglasan i dr Iberajter, ali kako je tiger morao u vojsku, izabrao je Eduarda Pajdaa, dok je politiki komesar u Lakom, Hans Lajtner, izabrao dr Gustava Uliha, itd.329 Politiki komesari su odmah po dolasku na svoja slubena mesta preuzeli upravu iz ruku jugoslovenskih sreskih naelnika ili, pak, iz ruku folksdojera koji su bili u meuvremenu ve prigrabili vlast, npr. u Mariboru i Ptuju, pa uz pomo tzv. akcionih snaga (lanova policije bezbednosti i slube bezbednosti, andarma, lanova SA i NSKK i domaih folksdojera) pozatvarali veinu slubenika u sreskim naelstvima i uveli nemaku upravu sa nemakim slubenicima koje su doveli sa sobom ili ih, pak, izabrali iz redova folksdojera. Svako od politikih komesara je imao uz sebe vie poverenika (za optu upravu, kolstvo, ishranu, socijalno staranje, policiju, finansije, potu, saobraaj, itd.). I vei deo tih poverenika su dovezli sa sobom, a neke su izabrali i iz redova folksdojera.330 Zbog nedostatka nemakog inovnitva i s namerom da uprava u slovenakoj tajerskoj i u Gorenjskoj postane jednaka onoj u pokrajinama nekadanje Austrije (tamo je bila, naime, prema njihovim upravno-pravnim pogledima uzorna i trebalo je posle rata da slui za primer u reorganizaciji uprave u itavom Rajhu) doneli su odluku da u slovenakoj tajerskoj 1. jula 1941., ukinu srezove i oforme pet provincijalnih okruga (Maribor - provincija, Ptuj, Celje, Trbovlje, Breice) i jedan gradski okrug (Maribor - grad), dok su nekadanji ljutomersko-radgonski srez prikljuili pokrajinskom okrugu Radgona. Tako su slovenaku tajersku podelili u okruge, uglavnom, prema predvidjanjima utemeljenim jo 1940. godine, samo to su umesto okruga Sevnica nastali okrui Trbovlje i Breice, dok su se severozapadnog dela Prekomuija

odrekli poto je pripao Madjarskoj, kuda su neto kasnije potpale i optine trigova i Razkrije. I ne samo da su sauvali onaj broj okruga koje su predvideli 1940. godine ve su se i pri razgranienju okruga, takodje, drali predvidjenih nacionalno-politikih naela. Tako je granica izmedju okruga Maribor - provincija, Celje i Ptuj proticala tzv. vitanjskom linijom pa je severno od nje - sa izuzetkom grada Maribora - bio samo jedan okrug. Umesto predvienog jednog okruga, kojeg je sedite trebalo da bude Sevnica, na jugu slovenake tajerske formirali su dva okruga - breiki i trbovljanski, poto su, razume se, okupirali jo 10 do 15 km irok pojas juno od Save to 1940. godine jo nisu predvidjali.331 U Gorenjskoj su takvu upravnu reorganizaciju izveli mesec dana kasnije, tj. 1. avgusta 1941. i oformili tri provincijalna okruga (Kranj, Kamnik i Radovljica).332 Ostao je samo jo srez Dravograd, kojeg su ukinuli 20. januara 1942. pa optinu Dravograd prikljuili okrugu Volfsberg, a optine Crna, Meica, Gutanj i Prevalje okrugu Velikovec. 333 Nove okruge su vodili politiki komesari i to do 1. februara 1942. kada su se preimenovali u pokrajinske savetnike (Landrat), dok se politiki komesar za Maribor - grad preimenovao u nadupana.334 Politiki komesari, odnosno pokrajinski savetnici su imali u okruzima manje vlasti nego ranije u srezovima. Oduzeli su im nadlenost u poslovima pravosudja, pote, eleznica i finansija. efovi civilnih uprava su raspustili i jugoslovenske optinske odbore u slovenakoj tajerskoj 14. aprila,335 a u Gorenjskoj 25. juna 1941.336 i ovlastili svoje politike komesare da u optinarna imenuju upane. Lica koja su pristigla s politikim komesarima, kako bi u slovenakoj tajerskoj postala optinski inovnici, odmah su poela da poseuju optinske kancelarije i piene njihovu opremu i imanje ukoliko to pred njima nisu uinili ve organi policije poretka, koji su odmah poeli da hapse i pojedine jugoslovenske optinske nametenike. Do kraja maja 1941. politiki komesari su u 207 optina u slovenakoj tajerskoj postavili 150 upana, od kojih je bilo preko stotinu folksdojera, dok su drugi bili Nemcima naklonjeni Slovenci. Do kraja maja 1941. nacisti su dovezli u slovenaku.tajersku oko 140 inovnika, a bilo im je potrebno jo oko 60.337 Spajanje i razgranienje optina u slovenakoj tajerskoj definitivno je zavreno 20. septembra 1941., pa je od tada postojalo 184 optine, a u Gorenjskoj 15. oktobra 1941. i od tada je tu postojalo 70 optina.338 U nadlenost efa civilne uprave za donju tajersku spadale su i etiri nekadanje jugoslovenske optine u krajnjem severnom delu Prekomurja koje nisu pripale Madjarskoj ve Nemakoj. efovi civilnih uprava i politiki komesari, odnosno pokrajinski savetnici, bili su i nosioci policijske vlasti. U Mariboru je, pak, ef civilne uprave ustanovio 15. juna 1941. i poseban policijski organ - policijsku upravu pod vodstvom policijskog upravitelja.339 Jugoslovenske policajce i andarme nacisti su, po svom dolasku, razoruali i, uglavnom, pohapsili a tek retke medju njima s preporukom politikih vodstava primili u slubu kao pomone policajce.

Policiju bezbednosti, slubu bezbednosti i kriminaslistiku policiju su u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj vodili opunomoenici efa policije bezbednosti i slube bezbednosti u Mariboru i na Bledu, koji su se uskoro preimenovali u komandante policije bezbednosti i slube bezbednosti za donju tajersku i Gorenjsku. Za svoje opunomoenike ef dravnog glavnog ureda bezbednosti, Rajnhard Hajdrih, odredio je dotadanje vodje odseka slube bezbednosti u Gracu i u Celovcu SS-tandartenfirera Ota Lurkera i SS-oberturmbanfirera Frica Folkenborna. To je uinio zbog toga to su ta dvojica bila najbolje upoznati s poloajem u obe pokrajine, jer su imali u rukama opsene elaborate i ak spiskove lica koje bi trebalo po dolasku uhapsiti. Pored toga, u slovenakoj tajerskoj i u Gorenjskoj, to treba posebno naglasiti, imali su ve organizovanu povereniku pijunsku mreu.340 Niko drugi ne bi mogao za tako kratko vreme da doter sve stvari u normalan tok.341 U Nemakoj su pojedine grane policije bezbednosti i slube bezbednosti na terenu i u pokrajinama bile potpuno medjusobno razdvojene i samo ih je na podruju vojnog okruga uskladjivao inspektor policije bezbednosti i slube bezbednosti, to znai da su bili u pokrajinama tzv. uredi dravne policije (Staatspolizeistellen), uredi kriminalistike policije (Kriminalpolizeistellen) i odseci slube bezbednosti (Sicherheitsdienstabschnitte), koji su mogli da imaju i svoje ispostave.342 U nekim okupiranim pokrajinama, i u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, su, pak, bili ti uredi sjedinjeni pod vodstvom komandanata policije bezbednosti i slube bezbednosti. Ovi su, kasnije, za svaku od spomenutih grana policije oformili po nekoliko ispostava. Dodue, prva tri meseca su policija bezbednosti i sluba bezbednosti u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj bili udrueni pod vodstvom komandanata, ali, ipak, vie decentralizovani nego kasnije. Ured komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti bio je, zapravo, sastavljen iz tri ureda, i to iz ureda tajne dravne policije, ureda kriminalistike policije i ureda slube bezbednosti, a svaki ured je imao svog vodju koji je bio potinjen neposredno komandantu. Tako je vodja ureda tajne dravne policije u Mariboru bio tadanji vodja ureda dravne policije u Gracu, SS-turmbanfirer i vladin savetnik dr Valter Mahule (zamenik SS-turmbanfirer i vladin savetnik dr Jozef Vitiska),343 dok je na Bledu bio SS-turmbanfirer i vladin savetnik dr Hans Bauer, dotadanji referent u uredu dravne policije u Celovcu. Vodja ureda kriminalistike policije u Mariboru postao je tadanji vodja ureda kriminalistike policije u Gracu, SS-turmbanfirer i kriminalistiki direktor dr Glas, a na Bledu SS-turmbanfirer Koh, dotadanji referent u uredu kriminalistike policije u Celovcu. Ured slube bezbednosti u Mariboru je vodio sam Lurker sa zamenikom SS-hauptarfirerom Kurtom Makom, a na Bledu je bio SS-hauptturmfirer Franc Paher, referent odseka slube bezbednosti u Celovcu. Meutim, tako decentralizovani sistem organizacije promenili su ve jula 1941, kada su oba ureda komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti organizovali, po uzoru na dravni glavni ured bezbednosti u Berlinu, est odeljenja ili referata, od kojih su bili najznaajniji III (pitanje pravnog reda, rasna pitanja i pitanja manjina, nacionalna i pitanja preseljavanja itd.), IV (suz-

bijanje neprijatelja nacionalnog socijalizma i treeg Rajha) i V odeljenje (suzbijanje kriminala). Nova reorganizacija je ponovno usledila u jesen 1944. s ciljem da se smanji broj biroa i slubenika.344 I, kao to su 1942. godine nekadanji srez Dravograd prikljuili nemakim okruzima Volfsberg i Velikovec, tako su i ustanove policije bezbednosti i slube bezbednosti u Meikoj dolini, 1. aprila 1942., izuzeli iz nadlenosti komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti na Bledu i podredili ih uredima dravne i kriminalistike policije i odseku slube bezbednosti u Celovcu.345 Zadatak komandanata policije bezbednosti i slube bezbednosti u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, koji su bili podredjeni efovima civilnih uprava, bio je da svim sredstvima otkrivaju, suzbijaju i unitavaju politike protivnike nacionalnog socijalizma i treeg Rajha, da suzbijaju kriminal i kontroliu ponaanje stanovnitva, rad ustanova itd. Razumljivo je da su bili njihovi zadaci i nadlenosti, zbog posebnih, tzv. nacionalpolitikih zadataka efova civilnih uprava, i veoma snano razvijene narodnooslobodilake borbe jo vei. Bili su, naime, izvrioci zloinakih planova o masovnim deportacijama slovenakog stanovnitva iz slovenake tajerske i Gorenjske, a prilino dugo je u njihovim rukama bilo i kazneno pravosudje. Ve od prolea 1941. godine njihov osnovni zadatak bio je da pronalaze i ubijaju pripadnike narodnooslobodilakog pokreta. Policija poretka, koju su sainjavali, u prvom redu, policija za zatitu i andarmerija, bila je pod komandantom policije poretka u XVIII vojnom okrugu u Salcburgu, na ijem elu je stajao pukovnik Helmut Maskus.346 Ovaj je ve 10. aprila 1941. poslao u slovenaku tajersku i Gorenjsku dva policijska bataljona (pet eta i motorizovanu jedinicu), dva rezervna policijska bataljona (pet eta i motorizovanu jedinicu), samostalnu policijsku motorizovanu jedinicu, 643 andarma, 2390 pripadnika SA i 255 pripadnika nacionalsocijalistikog motorizovanog korpusa (NSKK). 347 1 dok su policajci i andarmi ostali, lanovi SA i NSKK su ve aprila i maja 1941. godine otili nazad u tajersku i Koruku. Sve spomenute jedinice su imale zadatak da obe pokrajine oiste od ostataka Jugoslovenske vojske (u tu svrhu su u drugoj polovini aprila izvele veliku akciju ienja na Pohorju), prikupljanje oruja i municije Jugoslovenske vojske, obezbedjenje javnih zgrada i saobraajnih veza i pruanje pomoi politikim komesarima pri izvravanju njihovih zadataka. Obe glavne grane nemake policije, tj. policiju poretka i policiju bezbednosti, kao i slubu bezbednosti je u X V I I I vojnom okrugu koordinirao vii vodja SS i policije, SS-grupenfirer i general-lajtnant policije Alfred Rodenbuher, od 15. maja 1941. do decembra 1941. SS-brigadefirer i generalmajor policije dr el, a onda itavo vreme do kraja rata SS-grupenfirer i general-lajtnant policije Ervin Rezener. A vii vodja SS i policije je vodio i tzv. SS-oberabnit Alpenland. Prva dvojica su imali svoje sedite iskljuivo u Salcburgu, a Rezener, uglavnom, na Bledu, a posle kapitulacije Italije ak i u Ljubljani. andarmerija je u obe okupirane pokrajine bila podredjena komandantima andarmerije pri efovima civilnih uprava, tj. pukovniku Hugu Novotniju za slovenaku tajersku i pukovniku Rudolfu Handlu za Gorenjsku, koji su bili i komandanti andarmerije za tajersku i Koruku.

Polovinom aprila je svaki srez dobio sreskog andarmerijskog vodju i nekoliko andarmerijskih stanica. A kada su 1. jula, odnosno 1. avgusta ukinuli srezove i formirali okruge, ovi su dobili okrune andarmerijske vodje. Vie okruga su zdruili u andarmerijska glavarstva, dok su velike okruge podelili na andarmerijska odeljenja. Tako su od prolea 1941. pa dalje u slovenakoj tajerskoj bila dva andarmerijska glavarstva (Maribor i Celje), est andarmerijskih okruga i 104 andarmerijske stanice, a u Gorenjskoj andarmerijsko glavarstvo (Kranj), tri andarmerijska okruga i 56 andarmerijskih stanica. Te andarmerijske stanice su bile malobrojne, jer su imale samo pet do 10 andarma, ali su s narastanjem narodnooslobodilake borbe neprekidno jaale, dok se njihov broj smanjivao. Bar u prve dve godine okupacije slovenake tajerske i Gorenjske, civilne uprave su imale za krajnji cilj, u prvom redu, Hitlerovo naredjenje da obe pokrajine treba germanizovati i pripojiti Rajhu. Sav njihov trud i itavo angaovanje sluilo je tom cilju, to su nacisti neprekidno i naglaavali. Gotovo sve mere koje su civilne uprave izvele prethodno su razmotrili s nacionalpolitikih vidika i proverili da li slue germanizaciji slovenake tajerske i Gorenjske. Osnovne mere za postizanje tog cilja bile su isterivanje onih politiki ili rasno nepodobnih ljudi, u prvom redu svesnih Slovenaca, koji bi mogli da koe proces germanizacije, zatim jaanje ve postojeeg germanstva koje je trebalo da postane jezgro budueg germanstva i germanizacija Slovenaca koji bi trebalo da ostanu u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, zbog ega su i oformili posebne politike organizacije: tajerski domovinski savez i Koruki narodni savez.

NAPOMENE UZ II POGLAVLJE
1 Milko Kos: Zgodovina Slovencev, Ljubljana 1955. str. 76 (navodim: Kos); Bogo Grafenauer: Zgodovina slovenskega naroda, I sv, Ljubljana 1954. str. 114 (navodim: Grafenauer: Zgodovina slovenskega naroda); Zgodovina narodov Jugoslavije, I knjiga, Ljubljana 1953, str. 87-88. 2 Kos, n. d., 138-149; Grafenauer: Zgodovina slovenskega naroda, II, Ljubljana, 1955, str. 86-92; Zgodovina narodov Jugoslavije I, 157. 3 Kos, n. d., 192-195; Greifenauer: Zgodovina slovenskega naroda, II, 116-126, III, Ljubljana 1956, str. 5-6; Zgodovina narodov Jugoslavije, I, 703-706. * Grafenauer: Zgodovina slovenskega naroda, V, Ljubljana 1962, str. 170-173. 5 Fran Zwitter: Slovenski politini preporod X I X stoletja v okviru evropske nacionalne problematike, u: Zgodovinski asopis, XVIII, 1964, str. 99-101 (navodim: Zwitter: Slovenski politini prerod X I X stol.); Ferdo Gestrin - Vasilij Melik: Slovenska zgodovina od konca osemnajstega stoletja do 1918. Ljubljana 1966, str. 152 (navodim: Gestrin - Melik). 6 Fran Zwitter: Koroko vpraanje, Ljubljana 1937, str. 14-15. 7 Zwitter: Slovenski politini prerod X I X stol., 96-97. 8 Grafenauer: Germanizacija, str. 254. 9 Cit. po Lojze Ude: Avstrija, pangermanizem in Koroka, u: Koroki zbornik, Ljubljana 1946, str. 605-653 (navodim: Ude: Avstrija, pangermanizem in Koroka). 10 Ivan Prijatelj: Slovenska kulturnopolitina in slovstvena zgodovina 1848-1895, II knjiga, Ljubljana 1956, str. 52-55 (navodim: Prijatelj).

11 Grafenauer: Germanizacija, 254-255; Janko Pleterski: Narodna in politina zavest na Korokem, Ljubljana 1965, str. 207-255 (navodim: Pleterski); Zwitter: Koroko vpraanje, 17-18; Gestrin-Melik, n. d., 192-194. <2 Gestrin-Melik, n. d 196-198. 13 Zwitter: Slovenski politini prerod X I X stoletja, 102; isti: Nacionalni problemi v habsburki monarhiji, Ljubljana 1962, str. 164-166 (navodim: Zwitter: Nacionalni problemi); Prijatelj, n. d IV, Ljubljana 1966, str. 27-110; Gestrin-Melik, n. d., 203-206. 14 Npr. 1884 Deutsche Bhmerwaldbund, 1886 Bund der Deutschen in Nordmhren, 1894 Bund der Deutschen in Bhmen, Bund der Deutschen in Ostbhmen, kojima slede drutvo Nordmark u leziji, Bund der Deutschen Sdmhrens, Verein der Christlichen Deutschen in der Bukowina, Verein zur Erhaltung des Deutschtums in Galizien itd. Felix Kraus: Fr Grossdeutschland. 60 Jahre vlkische Schutzarbeit. Berlin 1940, str. 40 (navodim: Kraus); Paul Molisch: Geschichte der deutschnationalen Bewegung in sterreich. Jena 1926. Str. 136-138; August R. von Wotawa: Der deutsche Schulverein 1880-1905. Wien 1905; Geschichte der Schutzarbeit am deutschen Volkstum. Festschrift des Vereines fr das Deutschtum im Auslande, Dresden 1930. 15 Kraus, n. d 39. 16 Kraus, n. d., 38. '7 Slovenski Branik, 1914, t. 6, str. 182-183. 18 Slovenski Branik, 1909, t. 7. str. 153-154; Hermann Krauth: 2000-2,000.000, Roseggers Sammlung fr den Deutschen Schulverein, u: Deutsche Arbeit, 43. Jg., 1943, br. 7-8, str. 205. 19 Slovenski Branik, 1913, br. 1, str. 21. 20 Slovenski Branik, 1911, br. 11, str. 279 i 1912, br. 11, str. 263-265. 21 Slovenski Branik, 1912, br. 11, str. 280. 22 Franz Baum: Die Kulturarbeit des Deutschen Schulvereines im Steirischen Unterlande, u: Franz Hausmann: Sdsteiermark, Graz 1925, str. 153-159; Friedrich Lange: Sonnenland Untersteiermark, Mnchen 1943, str. 78; karta s kolskim zgradama drutva Deutscher Schulverein nalazi se u brouri H. Volkmara (= dr. Hugo Suette) Untersteier die deutsche Sdostmark, Deutschlandsberg 1934, str. 28 (navodim: Volkmar); Anne Heidrich Der vlkische Kampf im Steirischen Unterland vor dem Weltkrieg mit besonderer Bercksichtigung der deutschen Presse, Mnchen 1934, str. 35-43 (navodim: Heidrich); Die Deutschen im frheren Sdslawien - Untersteier und Krain, u: Walter Schneefuss: Deutschtum in Sd-Ost-Europa, Leipzig 1942, str. 130-138; Kalender des Deutschen Schulvereines, Wien 1909, str. 188-189. 23 Hajdrihova u svom radu (str. 36) kae: Glavne snage su se usmerile na izgradnju nemakog kolstva u Maribor i okolinu, poto su ih s tim, kao i s drugim nemakim nacionalnim radom, eleli zauvek u celini da pripoje zbijenoj nemakoj teritoriji. 24 Slovenski Branik, 1910, br. 4, str. 115, 1911, br. 12, str. 297, 1912, br. 11, str. 277. 26 Slovenski Branik, 1914, br. 8, str. 224; Heidrich, n. d 42-13. 26 Friedrich Pock: Grenzwacht im Sdosten. Ein halbes Jahrhundert Sdmark. Graz - Wien - Leipzig 1940. str. 5-8 (navodim: Pock: Grenzwacht im Sdosten); Kraus, n. d 54-56. 27 Pock: Grenzwacht im Sdosten, 6, 7, 14, 26, 27, 31, 43-48, 51; isti: Kulturarbeit der Sdmark im Steirischen Unterlande, u: Franz Hausmann: Sdsteiermark, Graz 1925, str. 160-163 (navodim: Pock: Kulturarbeit der Sdmark); Kraus, n. d., 46. 28 29 30

Slovenski Branik, 1908, br. 9, str. 162-164. Slovenski Branik, 1909, br. 8, str. 207-208. Pock: Grenzwacht im Sdosten, 43-48; Heidrich, n. d., 48-49.

3' Heidrich, n. d 48-49. 32 Heidrich, n. d., 47. 33 Pock: Grenzwacht im Sdosten, 14, 26, 27, 41, 51; isti: Kulturarbeit der Sdmark, 160-163. 34 Heidrich, n. d 48; Slovenski Branik, 1913, br. 12 str. 317. 35 Pock: Grenzwacht im Sdosten, 31-35. 36 Gestrin-Melik, n. d 206; Slovenski Branik, 1912, br. 4, str. 75. 37 Slovenski Branik, 1912, br. 3, str. 66. 38 Slovenski Branik, 1914, br. 5, str. 131. 38 Slovenski Branik, 1913, br. 6, str. 132. 40 Slovenski Branik, 1910, br. 7, str. 174-175; Gestrin-Melik, n. d 207. 41 Pravila Drube sv. Cirila in Metoda, arhiv Slovenije (navodim: AS), fond drutva, 1886/1. 42 Slovenski Branik, 1912, br. 10, str. 234-236. 43 Zapisnik velike skuptine Drutva sv. irila i Metodija 14. 9. 1918, AS, fond drutva; Gestrin-Melik, n. d., 261. 44 Slovenski Branik, 1911, br. 11, str. 264. 45 Slovenski Branik, 1908, br. 1. 46 Slovenski Branik, 1909, br. 8, str. 195-196, 1911, br. 2, str. 52 i br. 8, str. 28, 1912, br. 4, str. 84, 1914, br 3, str. 66 i 1914, br. 6, str. 161. 47 Slovenski Branik, 1908, br. 8, 144-145. 48 Slovenski Branik, 1909, br. 6, str. 137-139. 49 Slovenski Branik, 1909, br. 9, str. 203-210, 1910, br. 6, str. 145-146, br. 8, str. 197-198 i br. 9, str. 252, 1911, br. 12, str. 294, 1912, br. 3, str. 61 i br. 5, str. 110. 50 Gestrin-Melik, n. d., 252-253; Prijatelj, n. d., V, 132-1234; Ude: Avstrija, pangermanizem in Koroka, 615-618. 5' Pleterski, n. d., 209. 52 Lojze Serajnik (= Bogo Grafenauer): Slovensko ozemlje in nemka publicistika, Ljubljana 1939; str. 21 (navodim: Serajnik); l)de: Avstrija, pangermanizem in Koroka, 610. 53 Pleterski, n. d 209. 64 Knjigu spominje neki hrvatski letak kojeg se nemaki prevod nalazi u fondu Sidostdojes instituta Graz (navodim: SODI) u Pokrajinskom arhivu Maribor (navodim: PAM). Autor letka raspravlja o tome ta bi se dogodilo ukoliko bi Hitler okupirao Hrvatsku. Sadraj svedoi da je autor dobro poznavao Hitlerovu knjigu Mein Kampf i ve spomenutu Rauningovu knjigu. 55 Zwitter: Slovenski politini prerod X I X stol., 98; isti: Nacionalni problemi, 185. 56 Grafenauer: Germanizacija, 262. 57 Lojze Ude: Nacionalne razmere v tajerskem Podravju ob razpadu Avstro-Ogrske, u: Nova Obzorja, 1964, br. 5, str. 200-206 (navodim: Ude: Nacionalne razmere v tajerskem Podravju). 58 Pleterski, n. d 205-208; Gestrin-Melik, n. d 254. 59 Hermann Ibler: Des Reiches Sdgrenze, ciki. izdao Sidostdojes institut u Gradcu 1940. godine (navodim: Ibler), str. 12-15; Ude: Nacionalne razmere v tajerskem Podravju; Pleterski, n. d., 233; Gestrin-Melik, n. d., 254-255. 60 Pleterski, n. d 233-238.
61 Gestrin-Melik, n. d 328-331; Ude: Boj za Maribor in tajersko Podravje v 1. 1918/19, ciki., Ljubljana 1960, str. 6-7. 82 63

Tagespost 24. 3. 1918. Tagespost 21. 5. 1918.

Tagespost 15. 5. 1918. Austrijski socijaldemokratski vodj Karl Rener je, na primer, izjavio; Da li da govorim i o Hrvatima i Slovencima? Dajte im dravsku graninu liniju kada budete, razumljivo, ljubljanske i koevske Nemce eksimirali. Ujedinite sva etiri dela Jugoslavije. Ali vi, Nemci i Cesi, za slobodan pristup moru zadrite politiki i privredno dolinu Soe, Trst i zapadnu Istru. ta predstavlja dravska granina linija ako imate Adriju i ako pridobijete donji Dunav? (cit. po: Ude: Avstrija, pangermanizem in Koroka, 613-614.) 66 Marburger Zeitung 17. 9. 1918, prepis, u: Mirko Brolih: Hitlerjevski reim v Jugoslaviji v letih 1941. do 1945, elaborat u arhivu Muzeja narodnog oslobodjenja u Mariboru (navodim: A M N O M ) i u arhivu Instituta za nacionalna pitanja u Ljubljani (navodim: AINV). 67 Pr.: Manfred Straka: Untersteiermark unvergessene Heimat, Graz 1965 (navodim: Straka, Untersteiermark). 68 Bogo Grafenauer: Vpraanje jugoslovansko-avstrijske meje na mirovni konferenci leta 1919, u: Koroki zbornik, Ljubljana 1946, str. 383-420 (navodim: Grafenauer, vpraanje jugoslovansko-avstrijske meje). 69 Hans Pirchegger: Das steirische Draugebeit, u: Flugbltter fr Deutschsterreichs Recht, Nr. 25 (navodim: Pirchegger, Das steirische Draugebiet); isti: Die slowenischen Ansprche in Untersteiermark, u: Flugbltter fr Deutschsterreichs Recht, Nr. 36. 70 Pirchegger: Das steirische Draugebiet, 16. 71 Upravo tamo. 72 Grafenauer: Vpraanje jugoslovansko-avstrijske meje, 415-417; Lojze Ude: Boj za Maribor in tajersko Podravje 1. 1918/19, u: Zgodovinski asopis 1961, str. 65-156. 73 Grafenauer: Vpraanje jugoslovansko-avstrijske meje, 417-420; Ivan Tomi: Plebiscit na Korokem s pravne strani, u: Koroki zbornik, Ljubljana 1946, str. 421-491; Straka: Untersteiermark, 86-87. 74 Fran Zwitter: Nemci na Slovenskem, u: Sodobnost, 1938, br. 11-12, str. 483-497 (navodim: Zwitter, Nemci na Slovenskem); Franjo Ba, Slovenska narodnostna meja na severovzhodu, u: Nai obmejni problemi, Ljubljana 1936, 22-31. 75 Duan Biber: Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1933-1941, Ljubljana 1966, str. 93-103 (navodim: Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji). 76 Pock, n. d 66-67, 81-83, 94-96, 99-124; Biber: Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 94.
84 66 77 Arnold Luschin-Ebengreuth je u svojoj brouri Die Zerreisung der Steiermark, Graz 1921, str. 85-86 zahtevao plebiscit slovenakoj tajerskoj na kome bi stanovnitvo trebalo da odlui o tome da li odobrava komadanje tajerske ili e se, pak, izjasniti za ujedinjenje s ljudima s one strane reke Mure. Ukoliko do plebiscita ne bi dolo, onda bi trebalo dravnu granicu promeniti izmedju pilja i Radgone tako da ide nacionalnom granicom koju je oko 1880. godine spominjao Maks Pleternik (Slovenstvo, izd. Matice slovenske u Ljubljani, bez godine, str. 151.), i to ne uz severno podnoje Slovenskih gorica, nego po grebenu, po razvodju izmedju Mure i avnice. 78 Knjiga je izala ve 1924. a ne tek 1925. godine, kao to to navodi Lojze Serajnik u svojoj raspravi, str. 3. Uporedjenje strana 54-57 te knjige sa stranama 59-61 knjige dr Friedricha Langeja Sonnenland Untersteiermark, Mnchen 1943, i sa brourom istog autora Untersteiermark, tampane kao rukopis u reviji Bund deutscher Osten Berlin, ukazuje na to da Adriaticus nije niko drugi nego dr Friedrich Lange. Adriaticus, n. d 65; Serajnik n. d., 16; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 95-96. 79

Adriaticus, n. d 65; Serajnik, n. d., 15.

Adriaticus, n. d 68. Adriaticus, n. d 67-68. 82 Serajnik, n. d., 9. 83 To je, pored ostalih, tvrdio i vodja entiljskih Nemaca dr Kamilo Morokuti, pa je H. Volkmar u ve spomenutom delu pisao da se donja tajerska slila s ostalim delom vojvodine (tajerske - pr. T. F.) u nekakvu kulturnu celinu, pa da germanstvu, prema tome, istorija daje pravo na tu pokrajinu koja je neoborivo nemaki kulturni prostor. 84 Objavljeno u: Karl Loesch: Volk unter Vlkern, Breslau 1925, str. 62-73. 85 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 96. 86 Lojze Ude: Teorija o vindiarjih - Windische. Celovec - Borovlje 1956; Zwitter, Nemci na Slovenskem, 496-497. 87 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 96. 88 Eduard Pajda iz Celja je, 19. VI 1945, na sasluanju izjavio d a j e dr Karstanjen bio, navodno, rodom iz Ormoa i da je, toboe, mnogo putovao, da je bio prilino tajanstvena osoba i da se je, navodno, preivao Kostanjek. (Vojni sud grada Ljubljane 19. VI 1945, Sod 66/45/2, prepis u Muzeju revolucije u Celju, navodim: MRC). 89 Zeitschrift fr Geopolitik, VIII, Jg., 1931, sv. 1, str. 54-63. 90 Npr. Grenzland, Zeitschrift des Deutschen Schulvereins Sdmark, 1933, str. 67; Hans Bruckner: Der deutsch-slowenische Grenzraum, u: Friedrich Heiss (izd.), Die Sdostdeutsche Volksgrenze, Berlin 1934. str. 178-188. 91 Npr. Straka, Untersteiermark, 76. 92 Gerhard Werner: Sprache und Volkstum in der Untersteiermark. Leipzig 1935 (navodim: Werner, Sprache und Volkstum). 93 Zwitter, Nemci na Slovenskem, 492-497. 94 Werner, Sprache und Volkstum, 161. 96 G. Werner, Graz: Das Deutschtum des bermurgebietes (Prekomurje), u: Geographischer Jahresbericht aus sterreich, XVII, B. d., 1933, str. 76 do 90 (navodim: Werner, Das Deutschtum der bermurgebietes). 96 Czoernig: Etnographie der sterreichischen Monarchie 1855-1857. 97 Gederovci, Skakovci, Cankova, Korovci, Gerlinci, Pertoa, Kruplivnik, Veeslavci, Gornja Slavea, Donja Slavea, Sv. Jurij, Rogaevci, Nuskova, Serdica, Kuzdoblan, Matjaevci, Sotina, Trdkova, Doli, Vidonci i Gornja Lendava. 98 Murska Sobota, Rakian, Krog, Bakovci, Norinci i Martjanci. 99 Zwitter, Nemci na Slovenskem, 486-487.
80 81 100 Primedbe uz odredbu ministra za prosvetu o osnivanju manjinskih kola u Jugoslaviji, INV. 101 Organisationsplan der Ortsgruppe Cilli des Schwbisch-deutschen Kulturbundes 3. 3. 1934, MRC. O svom radu u Celju dr Peauer je razmiljao ovako: U Berlinu su opet promenili miljenje. Dik i dr C (arstanjen) su, prema najnovijim vestima, moji vatreni zagovornici poto su ve unapred znali da elim sve najbolje ... Sada me za sve to nije briga. Radostan sam, naime, da sam Diku prilikom njegove poslednje posete ovde dokazao da sam bolji i sistematiniji radnik od njega i da moram ve sada popravljati tetu koju je svojom 'velikopoteznou' naneo u koevskoj akciji u protekloj godini. (Peauerovo pismo tigeru 4. I 1936, fotokopija u MRC.) Zanimljiv je Peauerov pozdrav na kraju pisma: S jakim 88!, to znai: S jakim H(eil) H(itler)! H je, naime, osmo slovo nemake azbuke. Karstanjenovo pismo dr Peaueru 29. V 1936, PAM, fond SODI. 102 Zapisnik sasluanja Eduarda Pajdaa 19. VI 1945, Vojni sud grada Ljubljane, Sod 66/45/2, prepis u MRC.

Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 113-115. U predlogu za njegovo odlikovanje su zapisali: U Ptuju je vodio rad medju folksdojerima, koji je zapoela Sidmark u Gracu. Kao poverenik VDA je u bivoj Jugoslaviji upravljao s politikim novcem koji su dobivali Nemci. (Prepis predloga u fondu Komisije za utvrdjivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa (navodim: KUZOP), AS, f., 17.) 1 0 5 Morokutijevo pismo dr Karstanjenu 27.1 1935, PAM, fond SODI, f. 2. Za njega su utvrdili da je due vreme zloupotrebljavao poverenje jugoslovenske ambasade u Berlinu, poto joj je namerno davao lane podatka o Nemcima u slovenakoj tajerskoj. (Vidi nap. 100). 'ce PAM, fond SODI, f. 2. 107 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 61. 108 Karstanjenova pisma od 1. II 1937. i 25. X 1937, PAM, fond SODI, f. 2; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 331, nap. 116. 109 Die Volksgruppe der Gottscheer. Steirischer Heimatbund, Bundesfhrung, Amt Schulwesen, Marburg, Mrz 1942, str. 22 (navodim: Die Volksgruppe der Gottscheer). no Program teaja za nemake devojke iz slovenake tajerske od 25. V do 1. VI 1931. kao prilog lanku Rudolfa Holcera, vodje statistikog ureda pokrajinskog vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza za Dravsku banovinu u Mariboru: Die statistische Stelle des SDKB Draubannschaft, iz 1944. godine (navodim: Holzer, Die statistische Stelle des SDKB), PAM, fond SDKB, f. 6, prepis u INV, f. 153. 111 Foto-kopija autobiografije od dana 21 V 1941. MRC. 112 Teaj je u ime drutva Dojer ulferajn Sidmark organizovao dr Bruner koji se veoma trudio da omladinu vaspita u nacionalsocijalistikom duhu. Rudolf Holzer: Die Jugendarbeit des Schwbisch-deutschen Kulturbundes, Ortsgruppe Marburg/Drau (navodim: Holzer, Die Jugendarbeit des SDKB), PAM, fond SDKB, f. 6. U tom napisu Holcer navodi, po seanju, jo sledee teajeve: 1. do 3. II 1930. za lanove Drutva nemakih visokokolaca iz Maribora koji su studirali u Gracu; maja 1931. za devojke iz slovenake tajerske; 1. do 3. XI 1931. za omladinu iz slovenake tajerske, 6. do 14. XI 1931. poseban teaj za studente i visokokolce iz Maribora; 24. II do 3. I I I 1933. 7. do 8. IV 1934. itd. Vidi i Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 4445.
103 104

Holzer, Die Jugendarbeit des SDKB. Upravo tamo. 115 Detaljnije o radu tih organizacija medju nemakom omladinom u Jugoslaviji vidi u Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 47-50. 116 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 33-34, 56. do 59. 11 ea Franjo Ba, Prispevki k problematiki slovenjetajerskega nemtva pred in med okupacio 1941. - 1945, elaborat, prepis u MRC. 117 Ciklostilski napis o istoriji Celja, koji je napisao dr Gerhard Maj u Celju, nalazi se u MRC. 118 U predlogu za odlikovanje, koji je kasnije dao ef civilne uprave za donju tajersku, pie i ovo: Mikola rad: ve nekoliko godina za donju tajersku. Njegovo delovanje je teklo u okviru raznih nacionalno-politikih organizacija i to Dojer ulferajn i VDA. Mikola je energino uestvovao u izgradnji omladinske aktivnosti u donjoj tajerskoj. (Predlog efa civilne uprave za donju tajersku 18. VIII 1942, prepis, AS, fond KUZOP, f. 17.)
113 114 119

33-34.

Fhrerdienst der Deutschen Jugend Untersteiermarks, F. 2, Juli 1941,

120 121

Ivan Jurec: Nacistini zarotniki proti naemu ljudstvu, rukopis.

tigerov izvetaj o omladinskom radu, 3. IX 1935. MRC. 0 svom radu u Ptuju je, na primer, zabeleio: Po uzoru na organizaciju Vanderfogel neprekidno sam oformljavao grupe, ali sam veoma retko naleteo na pravo razumevanje, pa sam zbog neprekidnog seljenja esto bio primoran da prekinem svoj rad. U Ptuju sam se s grupom omladinskih aktivista ukljuio u izbornu bitku za nemakog poslanika Sarnera i proao sam kroz mnogobrojne borbe s tadanjom slovenakom nacionalistikom organizacijom 'Orjuna', na to me jo i dan danas seaju mnogi oiljci na mom telu. Tako su me i Slovenci poznavali kao protivnika pa su me i omrznuli, to je bio uslov za moju kasniju aktivnost, ali su me ponekad i uvaavali. (tigerova autobiografija 26. X 1940, PAM, fond SODI, f. 6; uporedi: Franjo Ba: Kulturbund u Celju izmedju dva rata. asopis za zgodovino in narodopisje, nova vrsta, 1966, str. 215-222).
122

Upravo tamo. Predlog okrunog vodje tajerskog domovinskog saveza za Celje Antona Dorfmajstra 13. X 1942., MRC (navodim: Dorfmajsterov predlog 13. X 1942.). Svoje delovanje u ilegalnoj omladinskoj organizaciji su u vreme okupacije u svojim biografijama isticali i sami omladinci i omladinke. Tako je Marta Jelene iz Celja 15. XI 1941. zapisala: Od 1934. ili 1935. godine sam bila u ilegalnoj grupi nemakih omladinki... U vreme ilegale sam posetila tri logorovanja. Moj prvi boravak na logorovanju je bio u leto 1938. na Kozjaku. Trajao je dva dana. U leto 1939. sam prisustvovala desetodnevnom letnjem kolskom logorovanju na moru u Senju. U zimu 1940. sam bila na Romanci (?), gde je bilo etvorodnevno zimsko logorovanje. (Jellenz Martha, Stammblatt A der Bundesmdelfhrung, Abt. I. - Personal, original u MRC.) Priblino isto su pisale i Doris Pakjafo i Dorotea Antoli iz Celja, original u MRC. 126 O tome je na sasluanju 14. VI 1945. priao Eduard Pajda: Koliko se seam, Dorfmajster se kretao jo u vreme Jugoslavije pod ilegalnim imenom Berg, pa je tako doao i u Celje i u hotelu Evropa sastao se sa tigerom, koji je bio vodj ilegalne omladine u Celju. (Vojni sud grada Ljubljane 14. VI 1945, Sod 66/45/2.) 126 Marburger Zeitung 8. II 1945. 127 Drug Venko je doneo sa sobom zastavu. To je bila pravougaona zastava s kukastim krstom koju je letos saila neka prijateljica. U Pinterovoj pilji smo zastavu razvili i svi drugovi su se onda zakleli na vernost Fireru i veitoj Nemakoj. Drug Erih Dornik je preuzeo zastavu kako bi je sauvao i zaista ju je sauvao sve do 1941. godine. (Holzer, Die Jugendarbeit des SDKB.) 128 Holzer, Die Jugendarbeit des SDKB; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 52. 1 2 9 Di e Volksgruppe der Gottscheer. 130 Po preuzimanju vlasti u Rajhu, narodna obnova u Koevju doivljavala je ogroman polet. (Die Volksgruppe der Gottscheer, 21.) Preuzimanje vlasti u Rajhu 1933. godine probudilo je i Koevsku, ojaalo je i jo tenje zbilo. (Das Deutschtum in der Gottschee. Der Beauftragte des Reichskommissars fr die Festigung deutschen Volkstums - Dienststelle Marburg. Informationsunterlagen des SS-Ansiedlungsstabes Sdmark (bez godine) - navodim: Das Deutschtum in der Gottschee.) ,31 Memoarski zapis dr Hansa Arka u jesen 1941. NAW, T-81, rolna 306; Gottscheer Zeitung 25. 9. 1941. 132 Vidi nap. 129. 133 Memoarski zapis dr Hansa Arka u jesen 1941, NAW, T-81, rolna 306. O odlaenju koevskih prodavaoca malih predmeta u Nemaku i ulozi VDA u tome vidi: Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 112-115.
123 124

1 3 4 Holzer, Die statistische Stelle des SDKB. 1 3 6 Jeleneva autobiografija 21. V 1941. u MRC. '38 Marburger Zeitung 29-30. XI 1941. O ueu nemake omladine s Koevskog na tim logorovanjima govori i ve spomenuta broura Die Volksgruppe der Gottscheer: Kada su tla na koevskom ostrvu bila prevrua (sic!), ilegalne kolske logore su premestili u Hrvatsku, pa ak u Dalmaciju. (Str. 22). 137 Stigerov izvetaj o omladinskom radu 3. IX 1935., MRC. 1 3 8 o raznim ispadima nemake omladine u Sloveniji, vidi: Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 52, 112. 1 3 9 Gottfried Grill: Von der geschichtlichen Erfllung der deutschen Aufgabe in der Untersteiermark, u: Untersteirischer Kalender 1943, str. 95-98 (navodim: Grill). 1 4 0 pr : D a s Geschick der deutschsprechenden sterreichischen Bevlkerung Untersteiermarks, u: Neuland 16. X 1965. ii Grill, n. Cl., 98. i*2 Ubrzo po rasputanju gotovo svih mesnih grupa u Sloveniji bio sam, od strane itave omladine i politikog vodstva, postavljen za omladinskog vodju za podruje Slovenije, ukljuujui i Zagreb, pa sam tu funkciju zadrao sve do svog bekstva maja 1940. - zapisao je Stiger u svojoj autobiografiji 26. X 1940. (PAM, fond SODI, f. 6.). 143 Dr Karstanjen je 4. X I I 1937. poruio direktoru Sulcu da tiger dodje iz Celja na konferenciju u Berlin, jer je Verner tiger omladinski vodja za itavu Sloveniju. (Karstanjenovo pismo 4. X I I 1937. PAM, fond SODI, f. 6.) 144 tigerova autobiografija 26. X 1940, PAM, fond SODI, f. 6. 146 Gottscheer Zeitung 24. IV 1941; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 116. ,46 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 129-144, 149, 154-158. 147 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 154-158. us Original telegrama u PA AA, Pol. IV, Bd. 41; foto-kopija u Foreign Office Library u Londonu (navodim: FOL), br. D 601041. 149 O nesporazumima koji se tiu motiva za telegrame vidi: Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Bd. V, Das Schicksal der Deutschen in Jugoslawien, Dsseldorf 1961. str. 41. E, nap. 43 (navodim: Dokumentation der Vertreibung der Deutschen); Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 158 i 369. 150 Sidostdojes institut u Gracu je politiko-nauna ustanova, koja se bavi naroito naunim istraivanjima najraznovrsnijih nacionalno znaajnih pitanja u jugoistonom prostoru, kako s ove tako i s one strane dravne granice. Poto je taj institut povoljno spojen s Pokrajinskim savezom VDA i Pokrajinskom grupom BDO (Bund Dojer Osten - primedba T. F.) omogueno nam je da nae radne akcije stvarno izvodimo bez smetnji na podruju koje je za druge organizacije nedostino. Mislim, takodje, da je Sidostdojes institut u Gracu do sada jedini koji nije potinjen nekom kulturnom odeljenju nego optoj upravi, to znai Ministarstvu unutranjih poslova, poto ga je gaulajter izuzeo iz nadlenosti kulturnog referata i stavio u nadlenost pograninog i nacionalnog referata. (Dorfmajstrovo pismo Ministarstvu unutranjih poslova 29. III 1939. Deutsches Zentralarchiv Potsdam (navodim: DZA), fond Reichsministerium des Innern (navodim: RMI), Bd. 27118). Vidi i napis o institutu i njegovim zadacima, PAM, fond SODI, f. 1; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 150. 1 5 1 Njegov r a c j je kasnije ef civilne uprave za donju tajersku ocenio ovako: Imenovani je kao nauni saradnik Sidostdojes instituta u Gracu energino uestvovao u pripremama za pripajanje donje tajerske. S neumornim naunim radom stvorio je temelje za reenje politikih pitanja na jugoistoku u nemakom smislu. Autor je rasprave Die vlkliche Gliederung Sdslawiens' i raznih nacionalpolitikih geografskih karata jugoistoka, koje su bile od odluujueg znaaja za akciju. (Predlog

efa civilne uprave za donju tajersku 18. VIII 1942. za odlikovanja, prepis u AS, fond KUZOP, f. 17.) 162 Hermann Ibler: Des Reiches Sdgrenze. Vergewaltigtes Selbstbestimmungsrecht. Sdostdeutsches Institut Graz 1940 (navodim: Ibler). uva biblioteka Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani. 163 Takav organ su imali, na primer, u Gracu posle prvog svetskog rata i bavio se izdavanjem broura s aneksionistikim prohtevima 154 PA AA, Pol IV, E 027594-E 027597; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 150-151. 155 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 150-151. 158 Karstanjenovo pismo Dorfmajstru 22. V 1940. MRC. ,57 Materijal sa procesa protiv Alojza Majer-Kajbia u Celovcu, INV; zapisnik sasluanja dr Fridriha Rajnera u ljubljanskim zatvorima, INV; zapisnik sasluanja dr Helmuta Glazera u ljubljanskim zatvorima, arhiv Republikog sekretarijata za unutranje poslove SRS (navodim: arhiv RSNZ). 158 Dorfmajsterovi dopisi Ministarstvu unutranjih poslova od 1938. do 1943. godine, DZA, RMI, Bd. 27118. 169 Dorfmajsterovi dopisi Ministarstvu unutranjih poslova 28. XII 1938, 26. maja 1939 i 3. I 1940; dopisi Ministarstva unutranjih poslova Dorfmajstru 8. II 1939. DZA, RMI, Bd. 27118. , 6 Dorfmajsterov dopis Ministarstvu unutranjih poslova 23. II 1939; Iberajterov dopis Ministarstvu unutranjih poslova 6. II 1939, DZA, fond RMI, Bd. 27118. 161 Dopisi Ministarstva unutranjih poslova Dorfmajstru 31. V, 8. V I I i 14. XI 1939; Dorfmajsterovi dopisi Ministarstvu unutranjih poslova 24. V i 4. VI 1939; Iberajterov dopis Ministarstvu unutranjih poslova 11. V I I 1939; Dopis dr Miler-Hacijusa Ministarstvu unutranjih poslova 8. i 29. II 1940, DZA, fond RMI, Bd. 27118. ' 8 2 Dopis Ministarstva unutranjih poslova ' 6 3 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 185-194, 207-210. , 6 4 tigerova autobiografija 26. X 1940, PAM, fond SODI, f. 6. 165 Zapisnik dogovora, bez datuma, PA AA, Konzulat Lajbah (navodim: DKL), Bd. 2/2. 166 Holzer, Die statistische Stelle des SDKB; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 21. 187 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 162-165. 168 Holzer, Die statistische Stelle des SDKB, prilog br. 29. Gottscheer Zeitung 23. I 1941. 189 Holzer, Die statistische Stelle des SDKB. 170 Franjo Ba: Prispevki k problematiki slovenjetajerskega nemtva pred in med okupacijo 1941. do 1945. rukopis. 171 Vidi nap. 117. 172 Gottscheer Zeitung 24. IV 1941. ' 7 3 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 62-64. ,74 Emptingov izvetaj Nojhauzenu 30. XII 1936; Emptingov dopis Grarrlanu 2. III 1937; Gramanovi izvetaji Emptingu 21. XII 1937. i 27. IV 1938, prepis u MRC.
175 176

Karstanjenovo pismo dr Peaueru 29. V 1936, PAM, fond SODI, f. 1.

Unser Dortbuch - Dortbuch von Heilenstein, Muzej narodne revolucije Slovenije u Ljubljani.
177

Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 64.

178

Foto-kopije izvetaja mesne grupe AO der NSDAP Celje Nemakom konzulatu Vidi: Karol Marian Pospieszalski: Sprava 58.000 Volksdeutschw. Poznan

u Ljubljanu, MRC.
179

1959. Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 251. Marburger Zeitung 10. do 11. VI 1944. 182 Za I srez su imenovali dr Lea Gocanija, II Ota Vistalera, III dr Ervina Jetmara, IV dr Gotfrida Grila i V Maksa Fria (Holzer, Die statistische Stelle des SDKB). 183 Holzer, Die statistische Stelle des SDKB. 184 Poto u Celju nije bilo mogue produbiti omladinsku aktivnost ni u jednom drutvu koje je jo postojalo, preuzeo sam vodstvo Atletskog sportskog kluba i preuredio ga tako da je uskoro bio na sportskom poligonu iv saobraaj i da se istovremeno negovala fiskultura i u sali. Dalju formaciju odrasle omladine, Manaft, takoe smo ukljuili u tu aktivnost. U okviru drutva su tada bile na programu telesne vebe i sve drugo to je potrebno za telesno jaanje. (tigerova autobiografija 26. X 1940, PAM, fond SODI, f. 6.) 1 8 5 izvetaj pijuna Jozefa Baumana (Drana) tigeru 23. I 1941, PAM, fond SODI, f. 1. 186 U Dorfmajstrovom predlogu za podelu odlikovanja od dana 30. oktobra 1942. za mnoge folksdojere navedeno je da su bili lanovi nemake ekipe (Folksdoje Manaft). (Original u MRC.) 187 Od 1934. do aprila 1940. vodio je u Ptuju ondanju omladinsku grupu i organizovao folksdoje Manaft... Od 1. maja 1940. sekretar nemake-narodne grupe za Sloveniju bio je dr Gril. Vodstvo narodne grupe mu je poverilo i vodstvo samoodbrane, izvetavao je nemakog ministra za pravosue dr Karstanjen 4. V I I I 1942. (PAM, fond SODI, f. 1.) 188 Kada je voa ureda slube bezbednosti u Ptuju, dr Herman Gerger, jula 1941. molio vou ptujskog vermanafta da mu imenuje poverljive folksdojere koji e uvati zatvorene svetenike, ovaj mu je poslao spisak 10 ljudi (Leo Berbalk, Herbert Blanke, Franc Celoti, Georg Pihler, Albin Ribizi, Otmar Slajhenbauer, dr Hans Smedic, dr Franc osteri, Adolf Selineg i Hans Slavi s napomenom: Imenovani su bili lanovi ilegalnog SA-turma u Ptuju. (Dopis Wehrmannschaftsstandarte Pettau 30. VII 1941, AS, fond KUZOP, f. 11.) 189 Biberov podatak koji je preuzeo prema brouri Die Volksgruppe der Gottscheer da su, navodno, u Koevskom poeli da formiraju nemako ljudstvo tek 1940. godine nije taan, jer je, kasnije, sam Lampeter zapisao u Gotercajtungu da je to bilo ve 1939. godine (uporedi: Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 258 i Gottscheer Zeitung 24. VII i 3. X I I 1941.) 190 Gottscheer Zeitung 24. V I I 1941. 191 Gottscheer Zeitung 3. X I I 1941. 192 Tajni arhivi grofa ana, Zagreb 1952. (navodim: Tajni arhivi grofa ana), 289-294, 299, 313, 316, 332, 386, 396-397, 410-411, 432-433. Hitler e Mussolini. Lettere e documenti. Rizzoli editore. Milano-Roma 1946. 55-56, 78-79, 86; Kriegstagebuch des Oberkommandos der Wehrmacht (Wehrmachtfhrungsstab), Bd. I. Zusammengestellt und erlutert von Hans-Adolf Jacobsen, Frankfurt am Main 1965. 14. V I I I 1940 (navodim: KTB/OKW). 193 Procs des grands criminels, PS-1874.
180 181 194 195

Tajni arhivi grofa ana, 410-411.

Generaloberst Halder, Kriegstagebuch, Ed. II, Stuttgart 1963, 12. X 1940. (navodim: Halder).

196 Halder, 5. XII 1940; KTB/OKW, 4, 5, 11. i 12. XII 1940; Tajni arhivi grofa ana, 432-433; Procs des grands criminels, PS-2762; Hitler e Mussolini, 78-79, 86. is7 PA AA Inland Ilg, Bd. 406 Izvetaj RSHA 7. VIII 1940. foto-kopija kod autora. 198 PA AA, Inland Ilg, Bd. 236, str. 150-154, beleka Lorenca, foto-kopija kod autora. Priloene geografske karte Sdkrnten i Untersteiermark bile su iz zbirke geografskih karata Deutsches Volkstum jenseits der Grenzen, koji je izradio A. H. Ziegfeld. Priloeni su bili i lanci Kranjska, Koevje, itd. iz Handwrterbuch des Grenz-und Auslanddeutschtums. PA AA, Inland Ilg, Br. H 298904-H 298920. 200 Ovaj je 23. VI 1941. pisao dravnom sekretaru Gutereru: U vreme priprema za budui rad u Gorenjskoj koje mi je jula 1940. naredio zamenik gaulajtera, ja sam, na osnovu svog poznavanja pokrajine i ljudi i podran materijalom iz tog podruja, ocenio da je re o podruju sa visokom kulturom. 201 Vidi nap. 95. 2 2 PAM, fond SODI, f. 1. 203 U zapadnom delu Prekomurja su, na primer, predviali sledee mesne grupe: Beltinci, Murska Sobota, Tiina, Puconci, Cankova, Fikinci, Rogaevci, Gornja Lendava, Makovci. 204 NAW, T-78, rolna 329. 205 Takve opite je, pored ostalih, obavljao i Verner tiger iz Celja. U svojoj autobiografiji, naime, kae: Tada sam pravio opite da bi folksdojere iz drugih predela preselili u donju tajersku, ali kada sam poeo da prouavam, morao sam zakljuiti da nisu podobni za planinske predele i da su nestabilnog karaktera da bi mogli iveti razbacani u sredini, da bi, dakle, suvie brzo zaboravili svoju nacionalnost pa sam morao tu akciju da prekinem kao neizvodljivu. (tigerova autobiografija 26. X 1940. PAM, fond SODI, f. 1.) O svojim nacionalnopolitikim idejama koje se odnose na slovenaku tajersku tiger je 15. VIII 1940. pisao majoru A. B. H. Nirhofu u Berlin sledee: elim jo da spomenem da imam, kada je re o nacionalpolitikoj politici u eventualno pripojenoj junoj tajerskoj, vlastite ideje pa vas pitam na kom mestu bi ih mogao uspeno izneti. Pri tome mislim, pre svega, na deportacije Slovenaca i naseljenje folksdojera. (tigerovo pismo Nirhofu 15. VIII 1940, PAM, fond SODI, f. 1.) 206 Karstanjeno pismo Dorfmajstru 22. V 1940, original u MRC. 207 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 230-267. 208 Saoptenje o zloinima Austrije i Austrijanaca protiv naroda Jugoslavije, Beograd, 1947, str. 18-19; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 230; Ivan Jurec: Nacistini bermensch v naih krajih, u: Celjski zbornik 1961. 209 Jurec, Nacistini zarotniki proti naem ljudstvu, rukopis. 210 tigerova zakletva 3. X 1938. fotokopija u MRC. 211 tigerova autobiografija 26. X 1940. PAM, fond SODI, f. 1. 212 Upravo tamo. 213 O njemu je dr Bauer 24. VI 1940. zapisao: Sepl Jelene, potpisuje se sa Ivan. Mlad, vatren i radin mladi. Sada posle Hofmana pomoni poverenik. (Fotokopija Bauerove beleke u MRC.)

U predlogu za odlikovanje od dana 13. X 1942. Dorfmajster je o njemu zapisao: U njegovoj kui su umnoavali ilegalnu tampu i u njegovim rukama je bila itava obavetajna sluba i sve sporazumevanje. (Original u MRC.) 215 Dorfmajster (vidi nap. 214.) je o njemu izvetavao: U vreme Jugoslavije je po nalogu nemake vojske imao u Celju poseban zadatak (tajnu radio-stanicu).
214 216 Grozniavo smo sakupljali sve to je bilo vano za obavetajnu slubu. Pod imenom tefan saraivao sam sa dr Ulihom. Zavijeni u tubi za pastu za zube putovali

su izvetaji do Gustava Stojnega u Maribor, a zatim u Grac. (Eduard Pajda: Ablauf der Ereignisse vom 25. Mrz 1941-16. April 1941. in Cilli, original u MRC.) 217 Pota s imenom 'Nikolaus' je za dr Uliha u Rimskim Toplicama. (Iz tigerovog pisma Baumanu 21. I 1941, PAM, fond SODI, f. 1.) 218 Vidi opirnu korespondenciju izmeu tigera i Baumana u PAM, fond SODI, f. 1. 219 O Blehingeru je dr Bauer 15. V 1940. zapisao da ima vezu preko Ledla i preko neke osobe koja se predstavlja kao osiguravajui agent, a potpisuje se sa ifrom 101. Zapisao je i to da je osim njega ukljuen u pijunski rad u Konjicama i Toni Laurih. (Fotokopija Bauerove beleke u MRC). 220 Priloena pota s imenom tajnbok je za tajnbeka a ubudue u mu je slati pod imenom Hir. (Iz Stigerovog pisma Baumanu 21. I 1941, PAM, fond SODI, f. 1.) 221 Dorfmajster je u svom predlogu (vidi nap. 214.) za njih navodio da su radili za nemaku obavetajnu slubu. 222 O njemu je dr Bauer 28. X 1940. zapisao: Goreimenovani ve due vreme radi za nau ustanovu. Meutim, njegovi izvetaji dolaze veoma retko. Samo ako je u Rajhu ili ako se lino sretne s dr Bauerom pria naveliko o svom radu. Uopte se trudi veoma malo. Dogovorili smo se da e ga Dran poseivati svake nedelje. Izjavio je da e onda davati izvetaje njemu. (Foto-kopija Bauerove beleke u MRC.) 223 Beleka dr Bauera o Vilfridu Hofmanu 16. V 1940. kao pijune spominje i Karla koberneta, Karla Sagera i Fridla Vusera. 224 Njegov pijunski rad je dr Bauer 5. X 1940. ocenio ovako: Goreimenovani se, naroito, u poslednjoj godini, posebno i odlino zauzimao za delovanje i zadatke VI odeljenja. Daleko preko normi, koje je obino mogue zahtevati od poverenika, zapostavljajui svoju profesiju, radio je neprekidno s vlastitim zadovoljstvom. Nije se plaio ak ni veih linih finansijskih trokova. Svake nedelje je na vlastiti troak odlazio u Zagreb i poseivao brojne druge poverenike kako bi obezbedio materijal. Uz sav taj rad nije bio samo portvovan nego i vanredno pouzdan, precizan i snalaljiv. Iskazao se kao jedan od najboljih. (Fotokopija Bauerove beleke 5. X 1940. u MRC.) 225 Optunica protiv Kurta Stageja i ostalih optuenika 12. VI 1947, prepis u MRC.
226 227

tigerova autobiografija 26. X 1940, PAM, fond SODI, f. 1.

O tigerovom bekstvu je odsek slube bezbednosti u Gracu ovako obavetavao Glavni dravni ured za bezbednost u Berlinu: Goreimenovani je do sada bio jedan od najznaajnijih poverenika nae ustanove. Pre, otprilike, nedelju dana jugoslovenska policija izdala je nareenje za njegovo hapenje. Stiger je za to pravovremeno saznao i pobegao s pozajmljenim automobilom iz Celja. Od tada se izgubio svaki njegov trag. Pretpostavljamo da je krenuo u Maarsku. Molimo da odmah obavestite sve odgovarajue nemake ustanove u Maarskoj da se raspitaju za tigerovo mesto boravka i da mu se ponudi potrebna pomo, a, pre svega, treba da onemogue njegovo izruenje Jugoslaviji. Kako od njega nema nikakvih vesti u Maarskoj, verovatno su ga ve uhapsili. (Fotokopija Lurkerovog telegrama u MRC).
228 Sud za zatitu drave Beograd, optunice i presude uhapenih nemakih pijuna (DT Br. 917/40/8 - Kt 33/40, DT Br. 165/40/39 - Kt 35/40 Pr. 8.8 1940, prepis u MRC). Stigerov pijunski rad je dr Bauer 5. 10. 1940. ocenio ovako: tiger se zauzimao za rad VI odeljenja kao malo ko. Poeo je da sarauje ve 1938. godine i slao je dragocene izvetaje o najraznovrsnijim stvarima. Uvek je pronalazio put i izvetavao o dragocenim podacima. Iz Celja je razgranao iroku obavetajnu mreu prema inostranstvu koja je besprekorno radila pa je naroito po izbijanju drugog svetskog rata dobavljao najraznovrsniji materijal... Ali je zbog izdaje morao da pobegne pa je

maja 1940. stigao u Rajh. I ovde je sve svoje snage posvetio naoj stvari. Svoju mreu je organizovao tako odlino da je bez smetnji delovala i po njegovom odlasku i pored nekih hapenja. VI odeljenje odseka slube bezbednosti je i sada odlino upueno u juni deo donje tajerske, a to je, u prvom redu, tigerova zasluga. Kada je stigao u Rajh, preuzeo je rad i kod Vermahtsarhiva u Celovecu (za njega je radio ve ranije, kao to je ispriao u svojoj autobiografiji - prim. T. F.). Za tu ustanovu je u sporazumu s VI odeljenjem radio ve ranije . . . (Prepis u MRC). 229 Fotokopija Bauerove beleke 30. IX 1940. u MRC. 230 Dr Bauer ga je 30. IX 1940. ocenio ovako: Imenovani je veoma marljiv i vatreno se zalae za nau stvar i pored svoje mladosti obavlja dragoceni posao. (Fotokopija Bauerove beleke 30. IX 1940. u MRC.) 231 Pismo Sepa Jelenca, Grac 22. IX 1940. original u MRC, originalni Bauerov prepis u PAM, fond SODI, f. 1. 232 Vidi napomenu 225. 233 Dr Bauer je 20. II 1941. zapisao: Hofman je nedavno opet uhapen i osuen na godinu dana zatvora zbog njegove ranije aktivnosti. Njegovo hapenje nije bilo neposredno vezano s postupkom protiv (Karla) koberneta (kojeg su uhapsili 26.1 1941. - pr. T. F.). Civilna uprava je u svom predlogu za odlikovanje zapisala: Hofman Vilfrid je bio aktivni saborac. Zbog pijunae je bio osuen na jednu i po godinu teke robije, pa je nekoliko meseci preleao delomino u istranom zatvoru, a delimino na odsluenju kazne. (Prepis u AS, fond KUZOP, f. 17). 234 Vestnovi pasoi u MRC. 236 Franjo Ba: Kulturbund v Celju med dvema vojnama, CZN, nova vrsta, 1966. str. 218-219. 236 O njemu je kasnije civilna uprava za donju tajersku 18. avgusta 1942., u predlogu za odlikovanja, izvetavala ovako: Sud za zatitu drave u Beogradu ga je zbog saraivanja u obavetajnoj slubi osudio na 15 godina teke robije i godinu dana je stvarno odsedeo. (Prepis u AS, fond KUZOP, f. 17.) 237 Telegram policijskog pograninog komesarijata Lipnica 18. II 1941, prevod u MRC; tigerova pismena izjava dr Bauern 24. II 1941. prevod od dana 9. IX 1949. u MRC; izvetaj Odseka slube bezbednosti u Gracu Glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlinu 25. II 1941, prevod u MRC. I njih je civilna uprava za donju tajersku 18. VIII 1942. predlagala za odlikovanje sa sledeim obrazloenjem: Obojica predloenih bili su saradnici ali su ih 17. II 1941. uhvatili na sveem radu pijunae u korist nemakog Rajha. Posledica je bilo hapenje na licu mesta, odvoenje najpre u ljubljanske zatvore a onda u istrani zatvor jugoslavenskog suda za zatitu drave u Beogradu. Poto je izbio rat izmeu Rajha i Jugoslavije, premestili su ih u Caak gde su ih neposredno pred streljanje spasile nemake jedinice koje su ubrzo stigle. (Prepis u AS, fond KUZOP, f. 17.) 238 Izvetaj Sepa Jelenca 22. IX 1940, MRC. 239 tigerovo pismo Vermahtsarhivu Celovec 14. IX 1940. i dopis Abvertele im Verkrajs XVII u Beu odseku slube bezbednosti u Gracu 19. IX 1940, fotokopija u MRC. 240 Bauerova beleka 25. IX 1940, fotokopija u MRC. tigerovo pismo Nirhofu 7. X 1940, PAM, fond SODI, f. 1. vidi i tigerovo pismo Nirhofu 30. IX 1940, PAM, fond SODI, f. 1.
241 242 tigerova pismena izjava Bauern 24. II 1941, prevod u MRC; dopis Vermahtsarhiva Celovec odseku slube bezbednosti u Gracu 27. II 1941, prevod u MRC. 243 Predlog civilne uprave za donju tajersku 18. VIII 1942. za odlikovanja, prepis u AS, fond KUZOP, f. 18.

10 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

145

U telegramu pograninog policijskog komesarijata iz Lipnice upuenom uredu dravne policije u Gracu 18. II 1941. pie: Potrebno je ubudue raunati (u vezi s aretacijom orija i Ertla - pr. T. F.) jo i s hapenjem sledeih eleznikih slubenika: Hana, Pfligla i Krinika. Slubenici Pfligl i Krinik su blagovremeno opomenuti na eleznikoj stanici pilje, pa su tako izbegavali hapenje. A slubenika Hana treba blagovremeno opomenuti (prevod u MRC). 245 U predlogu za odlikovanje civilna uprava je konstatovala: Ervin Kolbezen je od jeseni 1940. u Potanskom uredu br. 1 u Maribor krao znaajna slubena akta jugoslavenske uprave pota, neprekidno je nabavljao planove i spiskove lica, a slao je i dragocene dravno-politike telegrame. S takvom svojom aktivnou Kolbezen nije izlagao opasnosti samo svoju profesiju nego i svoj ivot. 246 U predlogu civilne uprave za donju tajersku, 24. IV 1942, pie: Potanska slubenica Verli je bila u poetku kao jugoslovenska slubenica zaposlena u telefonskom odeljenju u Mariboru kao kontrolor. Od jeseni 1940. je posebnom povereniku nemake dravne pote obezbeivala personalni materijal o poloajima u telefonskom odeljenju i potanskom uredu br. 1 u Mariboru. Na raspolaganje mu je, osim toga, dala i za pijunske namene materijal o merama za nadzor pote folksdojera. Ima veliki udeo pri nabavljanju materijala o personalnim odnosima pote u Mariboru i zbog pijunskog rada je bila veoma ugroena. (Predlog efa civilne uprave za donju tajersku 24. IV 1942, prepis AS, fond KUZOP, f. 17.) 247 O njoj je civilna uprava za donju tajersku, u predlogu za odlikovanja, 24. IV 1942. izvetavala: Potanska slubenica Kajnc je vie puta pratila posebnog opunomoenika potanske direkcije iz Graca u Kraljevinu Jugoslaviju i pri tome mu vanredno pomagala pri odnoenju planova i akata za pripremu rada Nemake dravne pote. I pored otre prismotre i ivotne opasnosti, prevezla je iz Jugoslavije u Gra vee koliine materijala poto opunomoenik sam, zbog otre kontrole jugoslovenske protivobavetajne slube, to nije mogao da uini. Vanredno je podravala pripremne radove za akciju u neprekidnoj vlastitoj opasnosti. 248 Kada ga je civilna uprava za donju tajersku predlagala za odlikovanje o njemu je izvetavala sledee: Emil Rajh je kao slubenik Potanskog ureda br. 1 u Mariboru od jeseni 1940. sainjavao dragocene zabeleke o politikoj pouzdanosti i aktivnosti jugoslovenskih potanskih slubenika neprijateljski raspoloenih prema Nemcima i o tome slao i zvanine materijale. Zbog takve aktivnosti bili su u opasnosti njegov opstanak i ivot. 249 Desetog maja 1942. ga je mariborski nadupan Fric Knaus predlagao za doivotnog slubenika vie slube i u predlogu zapisao i ovo: Od maja 1938. je saradnik slube bezbednosti. 250 I za njega je civilna uprava, u svom predlogu za odlikovanje, izriito zabeleila da je bio saradnik slube bezbednosti. 251 Za njega je civilna uprava u predlogu za odlikovanje zapisala: Saradnik slube bezbednosti... odlino je radio i u AO NSDAP. 252 Vidi nap. 250. 253 Zbog saraivanja u obavetajnoj slubi za nemaki Generaltab bio je osuen na 15 godina zatvora i est godina je ve izdrao. (predlog civilne uprave za donju tajersku za odlikovanje 18. VIII 1942. AS, fond KUZOP, f. 17.)
244 254 Predlog civilne uprave za donju tajersku za odlikovanje 18. VIII 1942, AS, fond KUZOP, f. 17. 255 256

Upravo tamo.

Optunica protiv Maksa Hribernika i njegovih saradnika 25. VII 1940, nemaki prevod u MRC.

257 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 236-237. 0 svojoj pijunskoj aktivnosti u Ljubljani je izvetavao i Adolf Murko iz Ptuja, saradnik Branimira Altgajera. Pred opasnou od hapenja pobegao je 30. novembra 1940. iz Jugoslavije. Uzroci koji su me prisilili na bekstvo u Rajh bili su sledei: u Ljubljani sam saraivao pri nemakoj obavetajnoj slubi (Toni uster, Lajbah VDA Mikola). Pred kraj moje slube u vojsci drugovi iz vojske (sic!) su mi javili da je moje delovanje (pijunsko) otkriveno; zbog toga sam odmah krenuo u Zagreb, gde mi je Skala (Harald Skala je bio agent Folksdojer Hilfsferajna u Zagrebu - pr. T. F.) omoguio bekstvo. (Izjava Adolfa Murka 10. X I I 1940. PAM, fond SODI, f. 1.)

Karstanjenovo uputstvo, bez datuma, PAM, fond SODI f. 1. Baumanov izvetaj tigeru 25. IX 1940, PAM, fond SODI, f. 1. 260 tigerovo pismo Baumanu januara 1941. PAM, fond SODI, f. 1. 261 tigerovo pismo Baumanu januara 1941. PAM, fond SODI, f. 1. 262 Baumanov izvetaj tigeru 27. III 1941. PAM, fond SODI, f. 1. 283 tigerovo pismo Baumanu 29. III 1941. PAM, fond SODI, f. 1. 284 tigerovo pismo Puntiju 29. III 1941, PAM, fond SODI, f. 1. 265 Kako su prikupljali podatke na celjskom podruju, kazuju sledei podaci iz Baumanove belenice o podeli radnih podruja: Nikolaus obrauje teren juno od Lakog ukljuujui Hrastnik i Trbovlje do Breica i Sevnice. Dobar rad. Feliks radi zajedno s Nikolausom te ga je mogue dobiti i informisati preko njega. Hir - Savinjska dolina do Mozirja. Za svaku pojedinu stvar ga treba pitati, nedovoljno je samostalan, ali radi s voljom. Treba mu postavljati pojedina pitanja prema njihovom znaaju. Stefan nije naroito samostalan te mu je, takoe, potrebno postaviti pojedina pitanja. Ali je veoma raspoloen. Naroito moe doneti iz Breica (tamo je bio, naime, njegov brat August Pajda - pr. T. F.). Njegove, ocene o pitanjima nemake manjine su veoma objektivne, a njihovi izvetaji o radu Kulturbunda veoma dragoceni. Ivan treba da radi s Galetom iz Dobrne, da sakupljaju podatke na podruju do Vitanja i da obezbedi ono to jo nedostaje iz otanja. Anton treba i dalje da alje privredne izvetaje, inae brine samo za odravanje veze potom; pored Drana, donosi potu u -Celje ukoliko se, iz bilo kakvih razloga, prekine veza s Celjem. Razumljivo je da su to bili samo glavni sakupljai podataka na celjskom podruju. 266 Izjava I. Jagodia Komisiji za utvrivanje zloina okupatora u Mariboru 30. VII 1945. AS, fond KUZOP, f. 18. 267 Zapisnik sasluanja Paula koberneta, Vojni sud grada Ljubljane 17. VI 1945. prepis u AS, fond KUZOP, f. 15. 268 Himerov dopis uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 31. V I I I 1941, arhiv VII; fotokopija i prepis u AS, fond KUZOP, f. 11. 269 Ciklostilski spiskovi u PAM. 27 Prepis spiska u AS, fond KUZOP, f. 17.
268 259 271 Zapisnik razgovora kapetana Kustosa i dr Bauera u Gracu 24. IX 1940, fotokopija u MRC. 272 Izvetaj kapetana f. Pfefra f. Hipelu 18. VII 1940, PAM, fond SODI, f. 1. 273 274

tigerovo pismo Nirhofu 23. V I I 1940, PAM, fond SODI, f. 1. tigerovo pismo Nierhofu 15. V I I I 1940, PAM, fond SODI, f. 1.

278 Zapisnik razgovora kapetana Kustosa i dr Bauera 24. IX 1940. u Gracu, fotokopija u MRC.

Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 254. tigerovo pismo Nirhofu 27. X I I 1940. PAM, fond SODI, f. 1. 278 Pajda, Ablaut der Ereignisse; Pajdaev lani paso u arhivu MRC. 279 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 261. 280 Paidasch, Ablauf der Ereignisse. 281 Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 261. 282 Kriegstagebuch AOK 2/Ic od 3-20. IV 1941, NAW, T-312, rolna 1076 (navodim: KTB/AOK 2/Ic) 3. IV 1941. 283 KTB/AOK 2/Ic 4. IV 1941. 284 KTB/AOK 2/Ic 7. IV 1941. 288 KTB/AOK 2/Ic 8. IV 1941. 288 Izjava Ota Lurkera u ljubljanskim zatvorima, arhiv RSNZ. 287 Upravo tamo. 288 Paidasch, Ablauf der Ereignisse. 289 Zapisnik sasluanja dr Georga koberneta 19. VI 1945, Vojni sud grada Ljubljane I Sod 58/45/2, prepis u MRC. 290 Sasluanje Eduarda Pajdaa 13. VI 1945. Vojni sud grada Ljubljane Sod 66/45/2, prepis u MRC. 291 Odluka dravnog namesnika za tajersku za dr Fronera 3. IV 1941. arhiv IZDG, f. 730. 292 Vidi nap. 290. 293 Meu najznaajnije optinske zadatke spada odstranjivanje neodrivih ozriaka puteva i spomenika, kao i privremena ocena tete koja je naneena folksdojerima. (Materijal Akcionog taba za Maribor PAM, fond mariborskog nadupana; beleke dr Fronera, arhiv IZDG, f. 730.) 294 Beleke dr Fronera, arhiv IZDG, f. 730. 295 Iberajterov izvetaj Ministarstvu unutranjih poslova 30. X 1941. DZA, fond Reichsminister fr Wissenschaft, Erziehung und Volksbildung (navodim: REM), Bd. 617. 296 Zapisnik tapske konferencije u Gracu od 10. VIII 1942. arhiv MNOM, fond Dienststelle des Beauftragten des Reichskommissars fr die Festigung deutschen Volkstums in Marburg (skraujem DDV).
276 277 297 Izvetaj dr Miler-Soltesa Ministarstvu unutranjih poslova 30. V 1941. prepisi u arhivu VII i arhivu Slovenije.

298 Ve spomenuti lan Pokrajinskog vodstva Kulturbunda za Dravsku banovinu, Rudolf Holcer, koji je sam krio dva Nemca, pisao je o tome ovako: Jer veina onih koji su jo u poslednjim danima dobili poziv za Jugoslovensku vojsku, nije se vie uredno odjavila pri ovdanjoj vojnoj komandi i nije otputovala u naznaeni kraj u Hrvatskoj ili Srbiji, nego se rade sakrila na sigurnije mesto kod kue, gde su je snabdevali prijatelji i oekivala veliko nareenje. (Holzer, Die statistische Stelle des SDKB.)
299 Holzer, Die statistische Stelle des SDKB; Marburger Zeitung 9. IV 1941; Biber, Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 264; izvetaj politikog komesara za grad Maribor 21. X 1941. efu civilne uprave za donju tajersku, AS, fond KUZOP, f. 2. Naroito se u vodstvu naoruanih folksdojera tih dana istakao lan Pokrajinskog vodstva Kulturbunda in. Ervin Rungaldir, kojeg je zbog toga civilna uprava predlagala za odlikovanje, sa sledeim obrazloenjem: U Mariboru je orgnizovao, usmeravao i izvebavao folksdoje Manaft, ime je stvorio mogunosti za delovanje samozatite folksdojera u Mariboru. Kao voa Pokrajinskog ureda za ljudstvo na tom podruju delovao je kao organizator u itavoj pokrajini. (AS, fond KUZOP, f. 17.)

KTB/AOK 2/Ic 8. i 9. IV 1941. Prilikom dolaska nemake vojske u Maribor pokrajinski voa Kulturbunda za Dravsku banovinu Hans Baron poslao je Hitleru sledei telegram: Nemaka (sic!) donja tajerska se u asovima svog osloboenja zahvaljuje svom Fireru i obeava mu nepokolebljivu vernost i poslunost. 301 Zapisnik o preuzimanju sreskog glavarstva u Ptuju 10. IV 1941, AS, fond KUZOP, f. 15; radni izvetaj sreskog glavara Ptuj 16. IV 1941, AS, fond KUZOP, f. 2. 3 0 2 Predlog civilne uprave za odlikovanja, AS, fond KUZOP, f. 17. 303 Gottscheer Zeitung 1, 22. i 29. V 1941. 304 Marburger Zeitung 10. IV 1941. 306 Ivo Juvani: Italijanski okupator v Ljubljani 1941. do 1943. Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1962, str. 64. 306 Izvetaj nemake vrhovne vojne komande 3. IV 1961. materijal XI procesa u Nirnbergu, br. NG-3083. 307 Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije, tom II, knjiga 2, dok. 14. 308 Povelja nemakog Ministarstva za inostrane poslove 21. IV 1941, fotokopija u Public Record Office u Londonu (navodim: PRO), br. H 297839-H 297846. 309 Tajni arhivi grofa ana, 459-461. 310 Zapisnik sastanka u Gorici 31. VII 1942, Zbornik dokumentov in podatkov o narodnoosvobodilni vojni jugoslovanskih narodov, del VI - borbe v Sloveniji, knjiga 3. dok. 188 (navodim Zbornik NOV). 311 Friedrich Lange: Sonnenland Untersteiermark, Mnchen 1943. 312 Izvetaj nemako-italijanske komisije za razgranienje o radu od dana 13. IX 1941, arhiv IZDG. 313 Marburger Zeitung 16. IV 1941; Krntner Grenzruf 16. IV 1941. Iz dopisa nemakog ministra za unutranje poslove, dr Frika, od dana 22. aprila 1941. efovima civilne uprave za donju tajersku i Gorenjsku oigledno je da im je ef dravne kancelarije dr Lamers ve 14. aprila poslao Hitlerovu odluku o privremenoj upravi obeju pokrajina. (Materijal XI procesa u Nirnbergu, br. NG-3456.) Vidi i izjavu Franca Kuere 30. XI 1941. u Celovecu. (Krntner Grenzruf 1. XII 1941.) 313a Hitlerove odluke od 14. IV 1941, NAW, T-77, rolna 884. 314 Hitlerova dopunska odluka 14. IV 1941, NAW, T-77, rolna 884.
300 315 316

Hitlerova dopunska odluka 14. IV 1941, NAW, T-77, rolna 884.

Marburger Zeitung 29. IV 1941. Prema tome, ne vae navodi nekih pisaca da je Hitler pomenute rei izrekao 26. aprila, kada je posetio Maribor. Dotadanji zamenik korukog gaulajtera i ef civilne uprave za Gorenjsku Franc Kuera je, prilikom predavanja poslova novom efu civilne uprave dr Fridrihu Rajneru 30. XI 1941. u Celovecu, rekao: Firerova poruka od samo jedne saete reenice: 'Machen Sie mir dieses Land deutsch!' temelji se na injenici d a j e ova pokrajina nekad bila nemaka. (Krntner Grenzruf 1. XII 1941.)
317 3 , 8 Marburger Zeitung 15. IV 1941. Do Sentilja mu je doao u susret pokrajinski vo Kulturbunda Hans Baron i izvestio ga o uslovima u slovenakoj tajerskoj i o ulozi folksdojera posle nemakog napada na Jugoslaviju. 319 320 321

Krntner Grenzruf 16. IV 1941. Krntner Grenzruf 2. V 1941.

Poruka ministra unutranjih poslova dr Frika efovima civilne uprave 22. IV 1941. (Materijal XI procesa u Nirnbergu, br. NG-3456).
322 Poruka ministra unutranjih poslova efovima civilne uprave 14. VIII 1941, DZA, fond RMI, Br. 27118.

323 Otto Miiller-Haccius: Zwei Jahre deutsche Verwaltung, Marburger Zeitung 10-11. IV 1943; dopis politikog komesara za Kamnik 2. IX 1941, arhiv VII, kutija 34-A, 4/3. 324 U fondu ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru sauvani su gotovo svi zapisnici tapskih konferencija u Mariboru i kasnije u Gracu, koje su pisali zastupnici tog ureda za svoju ustanovu. Pored tih zapisnika, morali su da postoje ili, pak, jo postoje, samo to nisu dostupni, i zapisnici koje je pisao neko koga je za to ovlastio vladni predsednik dr Miler-Hacijus, koji je kao zamenik efa civilne uprave za donju tajersku vodio konferencije. 326 Iberajterov izvetaj Ministarstvu unutranjih poslova 30. X 1941, DZA, fond REM, Bd. 617. 326 Verordnungs-und Amtsblatt des Chefs der Zivilverwaltung in der Untersteiermark 19. XI 1941 (navodim: VAZSt.). 327 Das Geschick der deutschsprechenden sterreichischen Bevlkerung Untersteiermarks, u: Neuland 30. X i 6. XI 1965; Waren Deutsch-Untersteirer verantwortlich fr den Steirischen Heimatbund und die Aussiedlungen durch den SD?, u: Neuland 25. II 1967; Straka, Untersteiermark, 114. 328 Elaborat Sidostdojes instituta u Gracu iz polovine 1940. godine, PAM, fond SODI, f. 2; izvetaj dr Miler-oltesa Ministarstvu unutranjih poslova 30. V 1941. 329 Dorfmajsterova zabeleka za dr Verera, bez datuma, arhiv IZDG. 330 Izvetaj politikih komesara za Celje, Lako, Gornji grad i marje pri Jelah, arhiv IZDG. 331 Izvetaj dr Miler-oltesa Ministarstvu unutranjih poslova 30. V 1941. 332 Verordnungs-und Amtsblatt des Chefs der Zivilverwaltung fr die besetzten Gebiete Krntens und Krains 1. VIII 1941 (navodim: VAZK). 333 VAZK 14. I 1942. 334 VAZSt. 27. I 1942; VAZK 29. I 1942. 338 VAZSt 14. IV 1941. 338 VAZK 27. VI 1941. 337 VAZSt. 25. IX 1941. 338 VAZK 1. VIII 1941. i 20. X 1941. 339 VAZSt. 20. VI 1941. 340 Zbog toga je mogao, na primer, dr Miler-oltes u ve spomenutom izvetaju Ministarstvu unutranjih poslova u Berlinu da izvetava, pored ostalog, i sledee: Sluba bezbednosti se u donjoj tajerskoj ve moe osvrnuti na dug i temeljit prethodni rad pa moe na samom poetku da preuzme postojeu mreu saradnika. (podvukao T. F.) 341 Lurker je ostao na tom poloaju do kraja marta 1943. kada ga je nasledio SSturmbanfirer i kriminalistiki savetnik Jozef Fogt, koji je doao sa Bleda, a njega je maja 1944. nasledio SS-turmbanfirer i kriminalistiki direktor Kurt Stage, koji je doao iz Berlina.

Frica Folkenborna je na Bledu 1. juna 1942. godine zamenio Jozef Fogt, a njega krajem marta 1943. SS-oberturmbanfirer Alojz Persterer, nekadanji voda Odseka slube bezbednosti u Salcburgu i komandant Zonderkomando 10 b u akcijskoj grupi D na Krimu, a od novembra 1944. pa dalje bio je SS-oberturmbanfirer Ruks.
342 Spisak adresa ureda policije bezbednosti i slube bezbednosti, kao i viih voa SS i policije od 1. maja 1941, arhiv IZDG. 343 Dr Valtera Mahulea je po njegovom povratku u Grac, u jesen 1942, nasledio SS-turmbanfirer Georg Umfenbah, a ovoga novembra 1944. SS-turmbanfirer Rahe.

344 Izvetaj dr Miler-oltesa Ministarstvu unutranjih poslova 30. V 1941; VAZSt. 17. IV 1941; Mirko Brolih: Pooblaenec efa varnostne policije in varnostne slube pri efu civilne uprave za Spodnjo tajersko, elaborat u arhivu MNOM. 345 Dopis Glavnog dravnog ureda za bezbednost u Berlinu 31. III 1942, arhiv IZDG, f. 1056. 346 Zapisnik sasluanja pukovnika Helmuta Maskusa u logoru Vilvorde u Belgiji 28. III 1946. prepis u arhivu MNOM. Od 6. januara do 1. oktobra 1942. komandant policije poretka Alpenland bio je general-major Karl Brener, zatim do marta 1943. general-major Hans Knofe, nakon njega ponovno Brener; od oktobra 1943. do oktobra 1944. pukovnik Griep, a onda pukovnik Volter. 347 Zapovest komandanta policije poretka Alpenland 10. IV 1941. arhiv IZDG; Izvetaj dr Miler-oltesa Ministarstvu unutranjih poslova 30. V 1941. 348 Podaci se nalaze u arhivskom materijalu andarmerijskih stanica i okruga, koji uva Arhiv IZDG. 349 Svaki korak koji se preduzme, pa bio on politiki, privredni ili nacionalni, mora da slui germanizaciji pokrajine. (Ost-Sdost-Stimmen, Bericht aus Untersteier, NAW, T-81, rolna 540.) 360 U svojoj brouri Die Untersteiermark. Eine politische Aufgabe an der Sdostgrenze des Grossdeutschen Reiches nacionalpolitiki referent dr Karstanjen je pisao: Da bi se obezbedio uspeh te Rikfolkung, trebalo je najpre ispuniti dva uslova: prvi, nosioce narodne slovenake misli odstraniti iz donje tajerske i, drugi, da se tu 'Rikfolkung' nacionalno-politiki obezbedi nasuprot razvoja u ostaloj Sloveniji koja je dola pod Italiju i koju su sjedinili u Ljubljansku pokrajinu... Za samu 'Rikfolkung' bio je zaduen, pre svega, tajerski domovinski savez... (Str. 10-11.)

III POGLAVLJE

MASOVNE DEPORTACIJE SLOVENACA Masovne deportacije Slovenaca predstavljale su jednu od temeljnih mera za unitenje slovenakog naroda. Nacisti su ih smatrali osnovnim uslovom, bez kojeg nije mogue postii glavni cilj nemake okupacije slovenakih predela, tj. potpune germanizacije. Kao to smo mogli ve utvrditi u prvom poglavlju, masovne deportacije su bile nacistika mera odnaroavanja i u drugim okupiranim pokrajinama, naroito u Poljskoj. Ipak, moe se rei da su se u okupiranim slovenakim pokrajinama nacistike deportacije u mnogo emu razlikovale od onih u drugim okupiranim pokrajinama. Kao to emo videti, nacisti nisu, bar u poetku okupacije, nigde predvideli za momentalno progonstvo tako veliki broj stanovnitva kao upravo u Sloveniji. Njihova reenost da izvedu tu meru ukazuje i na to da su u nas poeli da pripremaju masovne i brze deportacije tada kada su ih drugde, npr. u zapadnim predelima Poljske, morali u prvobitno zamiljenom obliku i opsegu ve da odlau za posleratno vreme. A ni iz jedne druge okupirane pokrajine nisu prognali tako veliki postotak stanovnitva kao iz Slovenije, iako iz raznih razloga, koje u navesti u ovom poglavlju, nisu mogli u celini da realizuju svoje ideje i planove. Zbog toga ova nacistika genocidna mera zasluuje podrobniju i dokumentovaniju obradu.

PRVI PLANOVI ZA MASOVNE DEPORTACIJE Jo uvek je zavijeno u tamu mnogo toga to se dogaalo u tajerskoj i Korukoj posle Hitlerove odluke da napadne i uniti Jugoslaviju. Poto nisu sauvani ili dostupni neki znaajni arhivski materijali, nije mogue detaljnije rekonstruisati sve pripreme za masovna deportovanja Slovenaca koje su nacisti obavili jo pre uvoenja civilne uprave u slovenakoj tajerskoj 14. aprila i u Gorenjskoj 30. aprila 1941. Ali, postoji ipak neto podataka koji svedoe o tome da su za to poeli da se pripremaju jo pre tog vremena. Ve 3. ili 4. aprila stigao je u Odsek slube bezbednosti u Celovcu, koji je vodio SS-oberturmbanfirer Fric Folkenborn, voa Centralnog ureda za useljenje u Lodzu SS-turmbanfirer dr Martin Zandberger. Na sastanku, kome su prisustvovali i Kuera, Folkenborn, dr Helmut Glazer i zastupnik ureda dr-

avnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, SS-oberfirer Rudolf Kroje, dr Zandberger je izjavio da je rat s Jugoslavijom postao neizbean i da e posle njega podruje Slovenije severno od Ljubljane potpasti pod nemaku civilnu upravu i biti germanizovano. Zbog toga je Himler poruio njegovom uredu da otpone sa pripremama za proterivanje oko 100.000 Slovenaca iz pomenutog podruja. Rekao je i to da je glavni dravni ured bezbednosti u Berlinu odredio Folkenborna za komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku, a referenta u njegovom uredu SS-hauptturmfirera dr Helmuta Glazera za naelnika taba ili naelnika taba za preseljenje, koji treba da formiraju pri uredu komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku. To je ispriao dr Glazer posle rata u istranom zatvoru u Ljubljani.1 U ono vreme su o proterivanju Slovenaca iz slovenake tajerske raspravljali i u Gracu. O tome svedoi nekoliko podataka u ve spomenutom izvetaju Eda Pajdaa iz Celja. Ovaj je, nakon dolaska u Grac, radio u seditu pokrajinskog vodstva Folksdoje Miteltele u Krojcgase u Gracu. O svome radu kae: Sastavljamo spiskove, crtamo karte i zidamo kule u oblacima. I dalje: raspravlja se i o iseljenju posavskog i posutlanskog pojasa. 2 Da su se u Gracu vodile i ire rasprave ili ak odravale konferencije o deportovanju Slovenaca svedoi pismo dr Gintera Stira iz tapskog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu Sidostdojes institutu u Gracu od dana 10. aprila 1941. koje poinje ovako: Prilikom poslednjih razgovora u Gracu bile su spomenute veoma velike brojke koje se odnose na vindiare u donjoj tajerskoj. (Podvukao T. F.) Moli ga da mu poalje opis nacionalnih prilika u donjoj tajerskoj, Kranjskoj i u pokrajinama tajerskoj i Korukoj s posebnim osvrtom na vindiare. Zanimljivo je jo i to da je opis trebalo da sadri i pregled imovinskih odnosa, a, po mogustvu, i pregled rasnog sastava pojedinih narodnosti i najnovije rezultate istraivanja o vindiarima. To zbog ega su dr tiru bili potrebni svi ti podaci vidi se iz njegovog predloga o nametenju preseljenika na novim jugoistonim podrujima, koji je sastavio u Berlinu 17. aprila 1941. i koji poinje ovako: Iz donje tajerske i Kranjske e biti iseljeno najpre 130.000 Slovenaca. Predlagao je da na njihova imanja nasele oko 58.000 Nemaca. 3 Sve te podatke sam detaljnije naveo samo zbog toga to su prvi i retki a svedoe o tome: da su nacisti raspravljali o deportovanju Slovenaca kako iz Gorenjske tako i iz slovenake tajerske jo pre uvoenja civilne uprave polovinom, odnosno krajem aprila 1941. godine; da su te rasprave bile ireg znaaja jer su u njima uestvovali ne samo nacisti iz Celovca i Graca nego i zastupnici nekih ustanova iz Berlina, npr. ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda; da su u raspravama spominjali i broj i kategorije Slovenaca koje je trebalo deportovati itd. Zakljuci koje su prihvatili verovatno su sluili dravnom komesaru za jaanje nemakog naroda, Hajnrihu Himleru, pri izradi uputstava i smernica za deportovanje Slovenaca, koje je izdao u drugoj polovini aprila 1941.

HIMLEROVA UPUTSTVA ZA DEPORTOVANJE SLOVENACA Poput drugih nacistikih visokih voa, i Himler je u vreme aprilskog rata protiv Jugoslavije premestio svoj glavni tab iz Berlina u Austriju. Svojim posebnim vozom, zvanim Zondercug tajermark stigao je u gradi Bruk na Muri i odatle vodio poslove namake policije, esesovskih jedinica i dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda, pa je automobilom poseivao razne ustanove u Korukoj i tajerskoj. Njegova putovanja i posete su bila tajna i neoekivana i bez onog sjaja koji je obino pratio nacistike dostojanstvenike. Polovinom aprila Himler je stigao i u Celovec gde je najpre imao sastanak sa efom civilne uprave za Gorenjsku, Francom Kuerom. Ve sledeeg dana je imao konferenciju s Kuerom, dr Zandbergerom, Folkenbornom i referentom za jaanje nemakog naroda kod vieg voe SS i policije u Salzburgu, SS-oberfirerom Vilhelmom Srederom. Himler je na konferenciji rekao da ef civilne uprave za Gorenjsku ima zadatak da tu pokrajinu to pre germanizuje. A da bi taj zadatak uspeno obavio, potrebno je izvriti opsene deportacije Slovenaca, i to u tri uzastopna talasa. U prvom talasu treba to pre proterati vodei sloj slovenake inteligencije i sve one Slovence koji su dotle politiki delovali, tj. pre svega poznate predstavnike slovenakih politikih stranaka i organizacija u optinama i sreskim mestima, uitelje, mlae svetenike i lica s raznim akademskim profesijama. Ovaj talas bi predstavljao nekakvu meru bezbednosti i zbog toga treba da ga dravna tajna policija to bre odstrani iz Gorenjske. U drugom talasu treba odmah posle popisa itavog stanovnitva iseliti one koji su se u Gorenjsku doselili iz drugih predela Jugoslavije. U treem talasu treba iz 20 km irokog pojasa u junom delu Gorenjske, uz granicu s Ljubljanskom pokrajinom, iseliti upravo sve Slovence. Po izvrenom popisu i pregledu stanovnitva iz itave Gorenjske i Meike doline treba iseliti i sva ona lica koja e pri pregledu biti ocenjena rasno nepodobnim, osim ako nisu simpatisala Nemce ili ako su folksdojeri. 4 Ta svoja uputstva ili smernice Himler je, verovatno, dao na osnovu stavova koje su izradili nacistiki dostojanstvenici na prethodnim razgovorima u Celovcu. Posle rata nam ih je izneo dr Glazer u istranom zatvoru u Ljubljani. Izvesno je da ih je Himler izdao i u pismenom obliku, ali nije poznato da li su se uopte sauvale. Meutim, da su postojale svedoe i nove Himlerove smernice od 7. jula 1941., koje delimino menjaju dosadanja uputstva o deportacijama u junoj Korukoj. Nema nikakvih podataka o tome da je Himler tada posetio i Gorenjsku, koju je, uglavnom, ve okupirala italijanska vojska. Ali je zato posetio slovenaku tajersku kojom je ve 14. aprila 1941. poeo da upravlja ef civilne uprave dr Iberajter. Ovaj je prilikom svog dolaska u Maribor ve prognozirao deportovanja Slovenaca: Ovu pokrajinu elimo privui tako da e u njoj biti mesta samo za Nemce i one Stajerce koji su se godinama, decenijama i stoleima verno i drugarski borili rame uz rame s naim sunarodnicima, koji su bili - nama po krvi

'

veoma srodni - spremni i u poslednjim decenijama eznuli svim srcem za pripajanjem Nemakoj. S takvima elimo da radimo. A sve drugo, zemljaci moji, to ni u javnosti ne krijemo, mora napolje. 5 Tri dana kasnije je u slovenaku tajersku neoekivano i tajno stigao Himler i osim Maribora i Celja, gde su mu, pored ostalog pokazali i zatvorene Slovence, posetio je i Savinjsku dolinu.6 U Mariboru je Himler drugog dana svoje posete, to jest 18. aprila, izdao smernice za iseljenje tuih elemenata s podruja donje tajerske. Te smernice su do sada pojedini autori pripisivali efu civilne uprave, dr Iberajteru, poto nisu znali za tu Himlerovu posetu i poto smernice imaju pored datuma za kraj izdavanja oznaen Maribor, koji je tada bio njegovo sedite.7 U tim smernicama Himler je ukratko odredio sledee: 1. Odmah treba iseliti svu slovenaku inteligenciju. 2. Odmah e zajedno s porodicama biti iseljeni svi Slovenci koji su doli posle 1914. godine. Izborom je potrebno proveriti da li se meu njima nalaze rasno posebno dragoceni elementi koje neemo prepustiti tuem narodu. One koji budu izabrani prilikom grubog izbora treba poslati centralnom uredu za useljenje da bi ih detaljnije pregledao. 3. Treba iseliti i stanovnike posavskog pojasa, koji obuhvata podruje nemakog Rajha jugozapadno od Save i podruje od oko 20 km severoistono od Save. Ovde postupati kao u taki dva. 4. Treba iseliti i stanovnike takozvanog posutlanskog pojasa, to jest podruje koje je na priloenoj karti oznaeno linijom. I ovde postupati kao u taki 2. 5. Treba iseliti ono seosko stanovnitvo po itavoj donjoj tajerskoj koje oigledno pokazuje primesu tue krvi.8 I ta lica treba podvrgnuti grubom rasnom pregledu. 6. Ostalo stanovnitvo, to jest veina, za sada ostaje u pokrajini. Po gaulajterovim pozivima e u znak svoje unutarnje spremnosti prema Nemakoj stupiti u tajerski domovinski savez. Svaki ulazak u tajerski domovinski savez e zavisiti od detaljnijeg pregleda u centralnom uredu za useljenje. Ponavljam i saimam: Grupe iz taaka 1-5 e biti u velikoj veini iseljene do 90 i vie odsto. Od njih e pri grubom izboru, dakle, samo na pogled, samo mali deo rasno dobro ocenjenih stii do podrobnijeg izbora. Ako zadovolje kriterije podrobnijeg izbora, onda e ta lica odnosno porodice, kao rasno dragocene a nacionalno nepouzdane, biti presaene u Rajh, gde treba da se germanizuju.9 Sve stanovnitvo spomenuto u taki 6. treba podvri detaljnijem izboru. Tu e biti sluajeva da e 90 do 95 odsto biti pak potpuno sposobni za germanizaciju. Iz krvnih i politikih razloga e biti odstranjen samo mali deo, koji treba iseliti kao to je to predvieno u takama 1-5. 10 Zanimljivo je da ni ove smernice tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda nije ni razmnoio niti objavio u ve spomenutoj zbirci uputstava Menenajnzac, nego su se sauvale tek u treem prepisu. Ako se ta uputstva ili smernice meusobno uporede, ne vide se vee sutinske razlike. Iz obe pokrajine, treba deportovati slovenaku inteligenciju, Slovence

Komandant taba za preseljenje za donju tajersku Oto Lurker

doseljene posle 1914. g o d i n e i sve stanovnitvo iz priblino 20 km irokog pojasa uz granicu s Ljubljanskom p o k r a j i n o m i Hrvatskom. Sve ostalo stanovnitvo treba vie ili manje detaljnije pregledati i ukoliko bude politiki i rasno d o b r o ocenjeno, ostae p r i v r e m e n o k o d kua pa ga treba ukljuiti u posebnu organizaciju, a ostale izgnati.

FORMIRANJE T A B O V A I L O G O R A ZA PRESELJAVANJE I PRVE ARETACIJE SLOVENACA

Formiranje tabova za preseljavanje

H i m l e r o v e smernice za deportacije Slovenaca iz Gorenjske, Meike doline i slovenake tajerske predstavljale su temeljna uputstva po kojima je trebalo da tee rad na svim podrujima: f o r m i r a l i su posebne ustanove za dep o r t o v a n j e i upravljanje z a p l e n j e n o m i m o v i n o m , poeli da popisuju neke kategorije stanovnitva, da ih politiki i rasno pregledaju i proveravaju, trae prostoriju na koju bi deportovali S l o v e n c e itd.

Naelnik taba za preseljenje za donju tajersku Hajnc Humi

Za izvoenje masovnih deportacija Slovenaca Himler je zaduio glavni dravni ured bezbednosti u Berlinu i naroito njegova odelenja III B i IV B 4, to jest odeljenja koja su se bavila nacionalnim i rasnim pitanjima i tehnikim problemima deportovanja Jevreja, Poljaka itd. U slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj za deportacije su bili i posebno zadueni komandanti bezbednosne policije i slube bezbednosti u Mariboru i na Bledu, koji su u tu svrhu oformili posebne tabove za preseljavanje (Umsiedlungsstab). Najpre su oformili tab za preseljavanje u Mariboru. Strunjake su dobili iz Berlina i Lodza, s podruja Austrije, kao i nekih drugih krajeva. Zanimljivo je da su pojedine strunjake pozvali iz Lodza ve 8. aprila i poslali ih u Maribor odmah posle okupacije slovenake tajerske. tab za preseljavanje, koji je imao zadatak da iz predela koji su pripojeni tajerskoj pokrajini skloni sve tue elemente, vodio je sam komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti, SS-tandartenfirer Oto Lurker. Njegov naelnik taba ii voa taba postao je SS-hauptturmfirer Hajnc Humi, voa referata za nacionalna pitanja u III uredu (SD-Inland) glavnog dravnog ureda bezbednosti u Berlinu. Imao je tri referata. Prvi referat je popisivao lica koja je, prema Himlerovim smernicama, trebalo odmah proterati te je proveravao njihovu nacionalnost i politiko ubeenje. Vodio ga je SS-oberturmfirer

Hajnc Miler, koji je, takoe, doao iz Berlina. U seditima politikih komesara imao je posebne komisije za iseljavanje. Drugi referat je vrio rasna preispitivanja lica predvienih za iseljenje i utvrivao njihovu rasnu sposobnost za germanizaciju. Taj referat su, zapravo, sastavljale posebne rasno-istraivake komisije, koje je poslao rasni ured glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda SS, a vodio ih je SS-oberturmbanfirer, profesor dr Bruno Kurt Sulc. Trei referat je imao zadatak da obavlja tehniki deo deportovanja. Vodio ga je SS-oberturmfirer dr Zigfrid Zajdl, dotadanji referent u Umvanderercentraltele u Lodzu. Saradnja izmeu pojedinih referata bila je organizovana tako da je prvi referat, nakon popisa stanovnika prema spomenutim Himlerovim smernicama, izradio odgovarajuu kartoteku koju je, predao treem referatu. Ovaj je izradio spiskove, pa ih predao komandantima policijskih jedinica, koji su nakon toga lica naznaena u spiskovima doveli u logor. U logorima su, osim linog popisa, vrili lina ispitivanja i grub rasni pregled. Lica za koja se pri grubom rasnom pregledu ustanovilo da su sposobna za germanizaciju poslali su na detaljniji rasni pregled, dok su sva druga predavali treem referatu da ih deportuje. Razumljivo je, pak, da sva lica - kao to emo videti - nisu prola itav taj postupak ve su ih jednostavno proterali preko granice.11 Na alost, za prvi i drugi referat nema sauvanih podataka o poetku delovanja taba za preseljavanje. Mnogo bolje smo upueni u sastav i rad treeg referata. Kada je krajem aprila formiran,12 imao je s tehnikim osobljem 17 lanova, ali je do kraja avgusta 1941. narastao na 54 lana.13 Imao je i zadatak da osniva i vodi sabirne logore za deportovanje. tab za preseljavanje za Gorenjsku i Meiku dolinu su oformili polovinom aprila 1941. Zanimljivo je da se ranije zvao jednostavno tab za preseljavanje Celovec, a nakon toga za sve vreme tab za preseljavanje za Koruku pri komandantu bezbednosne policije i slube bezbednosti za okupirana podruja Koruke i Kranjske. Kako je oformljen samo za deportovanje u Gorenjskoj i Meikoj dolini, u daljem tekstu u ga zvati samo tab za preseljavanje za Gorenjsku. Poto je do kraja aprila 1941. italijanska vojska okupirala vie od polovine Gorenjske, nemaku civilnu upravu su uveli tek 30. aprila, pa je tab za preseljavanje iveo i delovao u Celovcu nekih 14 dana i tek prvih dana maja preselio se na Bled. Smeten je na etvrtom spratu hotela Park. Kao to emo videti, zbog toga nije izgubio ni jedan dan, jer su za sve to vreme njegove komisije radile u Meikoj dolini, u kojoj je ef civilne uprave, Kuera, preuzeo vlast ve polovinom aprila. tab za preseljavanje za Gorenjsku je vodio lino komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku, SS-oberturmbanfirer Fric Folkenborn, dok je njegov naelnik taba postao SS-hauptturmfirer dr (filozofije!) Helmut Glazer, dotadanji saradnik u Folkenbornovom odseku slube bezbednosti u Celovcu. Neposredno u vreme Glazera radili su poslovoa (za organizacijske poslove, kartoteku i registraturu) SS-hauptturmfirer Rudolf lujfer, upravnik SS-oberarfirer Vili Belak, informatori SS-oberarfirer Rudolf Stajner i esesovski kandidat Ernst Vinger, te voa kartoteke, SS-arfirer Pueher sa 20 administrativnih slubenica. tab za preseljavanje za Gorenjsku

imao je sline referate kao i Stab za preseljavanje za donju tajersku. Prvi referat, koji je lino vodio naelnik taba Glazer, imenovali su kao nacionalnopolitiki referat, drugi referat - rasni pregledi - vodio je isto kao u Mariboru, SS-oberturmbanfirer profesor dr Bruno Kurt ulc: trei referat, koji je obavljao tehniki deo deportovanja, vodio je SS-turmbanfirer dr Hans Bauer, koji je ujedno vodio i ured tajne dravne policije (gestapo) pri komandantu bezbedonosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku.14 Zanimljivo je uporediti to odakle su stigli funkcioneri oba taba za preseljenje. Dok su naelnici tabova i sve voe referata taba za preseljavanje za donju tajersku stigli iz Berlina i Lodza u Poljskoj, dotle su naelnik taba i sve voe referata taba za preseljenje za Gorenjsku bili iz Celovca. Uoljiva je i razlika u njihovoj brojanoj snazi. Kad se ima na umu krajnji opseg deportacija, to je i razumljivo, ali ne i s obzirom na predvien opseg, jer onda, kada su tabove oformili, jo uvek su predviali da e isterati veliki broj Slovenaca i iz Gorenjske. U oba taba najznaajnije mesto su zauzimali I i II referat. Prvi referat je utvrivao i proveravao nacionalne i politike, a drugi rasne osobine za proterivanje predvienih Slovenaca u slovenakoj tajerskoj, odnosno svih stanovnika Gorenjske i Meike doline. tab za preseljavanje za donju tajersku je, kao to emo videti, imao posla samo s nekim grupama stanovnitva, dok je tab za preseljavanje za Gorenjsku pregledao sve stanovnike Gorenjske i Meike doline. Trei referat je bio zaduen samo za tehniko izvoenje deportacija onih lica koja je za to, na osnovu politike i rasne ocene za proterivanje, odredio prvi referat. Ali je zato u Gorenjskoj u potpunu nadlenost treeg referata spadala deportacija, tzv. prvog talasa, tj. inteligencije i prema Nemcima neprijateljski raspoloenih lica to je za Himlera predstavljalo nekakvu meru bezbednosti, koja ve sama po sebi spada u nadlenost bezbednosne policije. 15

Osnivanje ureda za jaanje nemakog naroda U tesnoj vezi s deportacijama Slovenaca bilo je i delovanje dveju drugih ustanova u Mariboru i na Bledu (kasnije u Radovljici, odnosno Celovcu), tj. ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda. Oba efa civilne uprave su, kao Himlerovi opunomoenici za jaanje nemakog naroda, ustanovili posebne urede koji, bar u poetku, nisu imali zadatak deportovanja Slovenaca nego upravljanje zaplenjenom imovinom deportovanih Slovenaca i naseljavanje Nemaca. Ali, ubrzo su uredi dobili i zadatak da deportuju neke grupe Slovenaca, u prvom redu one koje su nacisti proglasili sposobnima za germanizaciju, a od 1942. godine pa dalje i roake partizana i ubijenih talaca. Oba biroa su zadatke dobijali od opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, tj. od efova civilnih uprava. Uputstva kako ostvarivati te zadatke im je, pak, davao ured (od juna 1941. godine dalje: tabni ured) dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu (od kraja 1943. pa dalje u vajklbergu u Bavarskoj).

Voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda ti donjoj tajerskoj Eri'in Zefnig

Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda (Dienststelle des Beauftragten des Reichskommissars fr die Festigung deutschen Volkstums) u Mariboru osnovao je dr Iberajter svojom naredbom od 22. aprila 1941. i ovlastio ga da preduzima sve potrebne mere kako bi obavio zadatke koji su mu bili povereni kao Himlerovom opunomoeniku, odnosno efu civilne uprave.16 Za vou tog ureda postavio je SA-oberturmbanfirera Ervina Zefniga, roenog u Slivnici kod Maribora. Ovaj je svoj ured smestio u Sodnoj ulici u Mariboru i organizovao tzv. opta odeljenja i struna odeljenja. Postojala su tri opta odeljenja: Ured voe kancelarije (SS-turmbanfirer dr Verner Delpin), koji je trebalo da izradjuje pravne osnove za rad ustanove a zastupao je vou ureda Zefniga; zemljini ured (Gotfrid Bajer), koji je trebalo da se bavi analizom zemljinih uslova, procenom poljoprivrednih i umskih pogona i izvravanjem prethodnih radova za planiranje i, upravno odeljenje (Albert Hufmid) koje je trebalo da vodi sve poslove knjigovodstva i raunovodstva u ustanovi. Strunih odeljenja je bilo ak est: za poljoprivredu i umarstvo (ing Bruno Rungaldir), za trgovinu i zanatstvo (SA-turmbanfirer Ernst Fajhtinger), za industriju (SA-brigadefirer dr Alfred Pere), za novane ustanove (major Aleksander Gec), za osiguravajua drutva (dr Sep Obereder) i za kune i zemljine parcele (potpukovnik Frane fon Morari). U veim do-

Voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Gorenjskoj Vilelm Sreder

njotajerskim gradovima ured je oformio svoje ispostave ili podrunice, meu kojima je bila, svakako, najznaajnija ona u Breicama, jer je upravljala s najvie zaplenjenog slovenakog imanja. Ovo veoma samostalno osnivanje ureda, postavljanje organizacijskog sastava i voa odeljenja iz redova austrijskih lanova SA17 nije bilo po volji voi ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, SS-brigadefireru Ulrihu Grajfeltu. Drugde su, naime, u takvim ustanovama sedeli iskljuivo esesovci. Zbog toga je i odluio da e kao pandam SA-oberturmbanfireru Ervinu Zefnigu, koga je postavio Iberajter, poslati u njegov ured za naelnika taba SS-turmbanfirera Vilhelma Laforsa, koji je bio naelnik taba u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Poznanju u Poljskoj. Taj zadatak Grajfelt je poverio SS-hauptturmfireni dr Ginteru tiru. Ovaj je stigao u Maribor 26. maja, donekle reorganizovao ustanovu i uveo Laforsa u posao. Od tada su Zefnigu bili neposredno podreeni samo centralno pravno odeljenje (dr Delpin) i lini referent vodje ureda (SA-turmfirer Vakernagel), a neposredno naelniku taba Laforsu personalno odeljenje (Fric V. Lampreht), uprava (SS-oberturmfirer midl), odeljenje za tampu i arhiv (NSKK-turmfirer Emil Ordelt), saobraajno odeljenje
11 - Nacistika politika denacionalizacije 161

Voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Gorenjskoj Alojz Majer Kajbi

(NSKK-oberarfirer Pile) i statistiko odeljenje (Balan). Dotadanja struna odeljenja je unekoliko promenio i preimenovao u glavna odeljenja, slino kao to ih je imala centralna ustanova u Berlinu: I glavno odeljenje - za usmeravanje ljudi (SS-hauptturmfirer Karl Ludvig Brant), II - zemljini ured (in. Bajer), III - za privredu (SA-turmbanfirer Fajhtinger), IV - za kune i zemljine parcele (potpukovnik Morari), koje su ubrzo ukljuili u III glavno odeljenje, pa su onda V i VI glavno odeljenje postali IV i V, to je ostalo nepromenjeno do 1944. godine, V - za poljoprivredu i umarstvo (in. Rungaldir) i VI - za finansije (Hufmid). Prilikom formiranja, krajem aprila, ured je imao jedva osmoricu ljudi, a 25. jula ve 58.18 I ef civilne uprave za Gorenjsku je, kao Himlerov opunomoenik za jaanje nemakog naroda, oformio svoju ustanovu. Za vou je postavio SS-oberfirera Vilhelma Sredera, koji je ve bio referent za jaanje nemakog naroda kod vieg voe SS i policije u XVIII vojnom okrugu u Salcburgu. Poto je morao bar polovinu svog vremena da provodi u Salcburgu, za svog zamenika na Bledu izabrao je SS-oberturmbanfirera Alojza Majer-Kajbia, koji se u prvoj polovini maja vratio iz vojne jedinice u Pliberku s kojom je uestvovao u napadu na Jugoslaviju. Majer-Kajbi, koji je postao i nacionalpolitiki referent kod efa civilne uprave za Gorenjsku, kao voa I glavnog odeljenja u novooformljenom uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu bavio se vie nacionalnim i naelnim pitanjima, pa se ee

zadravao u Celovcu. Poslove poljoprivrede i umarstva obavljao je voa II odeljenja, in. Albert Gaji koji je bio i poverenik efa civilne uprave za poljoprivredu i umarstvo, dok se privrednim poslovima - a upravo tih je zbog mnogih zaplena slovenakog imanja, bilo mnogo - bavio voa III glavnog odeljenja, in. Vinkler, koji je i u uredu efa civilne uprave vodio resor privrede. Kao to vidimo, sva tri glavna odeljenja vodili su ljudi koji su istovremeno u uredu efa civilne uprave bili poverenici za iste poslove, ega u tajerskoj nije bilo. Sa porastom poslovanja takav personalni sastav postao je smetnja, pa su krajem prolea 1941. ustanovu preformirali tako da su za naelnika taba postavili upravnika pokrajinskog arhiva iz Celovca, dr Karla tarcahera, koji je bio istovremeno Kuerov poverenik za arhive, biblioteke i muzeje u Gorenjskoj, a ujedno su, po uzoru na glavni tabni ured u Berlinu, preformirali glavna odeljenja. Voa I novooformljenog glavnog odeljenja - za usmeravanje ljudi i nacionalna pitanja - ostao je Majer-Kajbi (pored sebe je imao vou odeljenja za nacionalna pitanja, Frica Vajsuha, iz Gaugrenclandamta iz Celovca i vou odeljenja za preseljenje ljubljanskih Nemaca, in. Hansa Koha; voa II glavnog odeljenja - za planiranje - postao je SS-unterturmfirer, in. Konrad Nimpfer, kojeg su poslali iz graevinskog ureda u Lijencu: voa III glavnog odeljenja - za privredu - postao je dr Fridrih Jaklin (kasnije dr Johanes Kriger), voa IV glavnog odeljenja - za poljoprivredu i umarstvo - bio je in. Albert Gaji; voa V odeljenja - uprava - postao je Leo Delago, preseljenik iz junog Tirola. Neto kasnije su formirali i glavno pravno odeljenje pod vodstvom dr Ernsta Majerica i glavno finansijsko odeljenje pod vodstvom Rudolfa Hajncla. Po rederovom odlasku, septembra 1941., vodstvo ustanove preuzeo je Majer-Kajbi, koji je na tom poloaju osto do kraja rata. U prolee (verovatno aprila) 1942. dr tarcahera, dotadanjeg naelnika taba, nasledio je Rihard Baumgartl, dok su u prolee 1942., u vezi s novim zadacima jaanja nemakog naroda u Gorenjskoj, pa i u Korukoj - o emu u govoriti u sledeim poglavljima - preuredili i I glavno odeljenje. Glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je, negde maja 1942., poslao na Bled SS-hauptturmfirera dr Herberta Fridla i SS-oberturmfirera dr Frica Kirbia. Prvi je postao Majer-Kajbiev zamenik, pa je u njegovo ime vodio ustanovu na Bledu u vreme dok je Majer-Kajbi iveo u Celovcu. Dr Fridl je neposredno uz sebe imao dva referata - nacionalpolitiki, koji je vodio voa ureda slube bezbednosti na Bledu i nekadanji saradnik taba za preseljavanje za Gorenjsku, SS-hauptturmfirer luifer; zatim privredno-politiki, koji je vodio dr Jaklin. Dr Fridl je ujedno postao voa I glavnog odeljenja - usmeravanje ljudi - sa zamenikom dr Fricom Kirbiem, koji je ubrzo sam postao voa tog glavnog odeljenja. Ova, u poetku, po broju saradnika, veoma skromna nacistika ustanova, ve polovinom 1942. godine imala je ak 119 saradnika. Krajem 1942. godine su njeno sedite, za neko vreme, premestili u Radovljicu, a po Fridlovom odlasku marta 1943. u Celovec.19 Obe ustanove sam prikazao podrobnije zbog toga to su imale veliku ulogu pri ostvarivanju nacistike politike odnaroavanja u obe okupirane slovenake pokrajine.

Oba efa civilne uprave izdali su i nekoliko odredbi o jaanju nemakog naroda, kojima su hteli da legalizuju zaplenjivanje slovenakog kapitala. Tako je dr Iberajter pored spomenute odredbe od 22. aprila, kojom je oformio ured opunomoenika dravnog komesara, za jaanje nemakog naroda, 2. maja izdao drugu odredbu o jaanju nemakog naroda, kojom je novooformljeni ured ovlastio da moe da vri zaplenu imanja graana i pravnih lica bive jugoslovenske drave u slovenakoj tajerskoj. Zaplenu izvrava u korist pokrajine tajerske, a imanjem raspolae dravni komesar za jaanje nemakog naroda.20 Treom odredbom o jaanju nemakog naroda, koju je izdao 23. maja 1941., samo je preciznije odredio nain vrenja zaplene i upravljanje zaplenjenom imovinom.21 U Gorenjskoj je ef civilne uprave prvu odredbu o merama za jaanje nemakog naroda izdao tek 17. maja 1942. godine.22 Godine 1941. je, dodue, izdao dve naredbe, ali ni u jednoj nije nita rekao o jaanju nemakog naroda. Tako je 24. aprila 1941., dakle jo pre nego to je stigao u Gorenjsku i uveo civilnu upravu, izdao naredbu kojom je objavio da se mogu zapleniti sve kretnine i nekretnine lica neprijateljski raspoloenih prema nemakom ljudstvu i dravi. 23 Tu naredbu je dopunio 8. maja 1941. i odredio da e se za svaki primer posebno odreivati koje imanje treba smatrati za opasno po nemako ljudstvo i dravu i ko moe da izdaje odluke o zapleni itd.24 Uporedo s ovim organizacionim radom u Mariboru i Celovcu, odnosno na Bledu, na terenu su vrena hapenja i zatvaranja Slovenaca, osnivani sabirni logori, vreni politiki i rasni pregledi i provere stanovnitva itd.

Hapenja i logori za preseljavanje u slovenakoj tajerskoj Prva hapenja u slovenakoj tajerskoj izvrili su lanovi vapsko-nemakog kulturnog saveza, koji su za neko vreme preuzeli vlast, vojne jedinice i vojna andarmerija. Tako su u Gornjoj Radgoni i njenoj okolini prve Slovence uhapsili ve nou 9. aprila, odvezli ih na hrvatsku granicu i proterali u Hrvatsku. Na slian nain su u Mariboru hapsili neke Slovence nou 11. aprila.25 Prva vea akcija hapenja sprovedena je drugog dana po dolasku efa civilne uprave u Maribor, tj. 15. aprila, a izveli su je bezbednosna policija, andarmerija i jedinice SA, i to na osnovu spiskova koje je bezbednosna policija donela iz Graca.26 Od toga dana hapenja su vrena svakodnevno i bez zastoja. Do kraja maja 1941. uhapsili su ve preko 3.000 lica i imali u logorima oko 1300 lica predvienih za proterivanje. Hapsili su prvenstveno politike protivnike, funkcionere rasputenih jugoslovenskih stranaka i organizacija, svesne Slovence, svetenike itd., dakle onu grupu Slovenaca koja je, prema Himlerovim uputstvima, spadala u prvi talas. Zatvarali su, pre svega, mukarce i neudate ene, dok su ostale lanove porodica, naroito decu, privremeno ostavili u domovima. 27 Nemamo, na alost, sauvanih podataka o tome koliko Slovenaca su uhapsili 'u svakom srezu. Politiki komesar za srez Lako je, na primer, 27. juna izvetavao da je policija u njegovom srezu uhapsila 212 lica, od kojih je

Proterivanje Slovenaca iz Lakog, aprila 1941.

51 oslobodila, a njih 38 je dobrovoljno otilo iz slovenake tajerske, i dodao: Tako su bila upravo sva lica uhapena na osnovu opsenih akata slube bezbednosti koje smo primili ve u Gracu. (podvukao T. F.)28 Politiki komesar za srez marje pri Jelah, Robert Komarek, je 26. aprila 1941. izvetavao efa civilne uprave da je napunio ve sve zatvore na svom podruju, pa je morao da napravi i tri privremena, poto su folksdojeri na sastancima neprekidno dopunjavali spiskove koje je doneo iz Graca, a poslali su ih iz Berlina.29 0 broju uhapenih u srezu Celje - grad i okolina - na sastanku vodeih nacista iz slovenake tajerske u Celju, 29. aprila 1941., izvetavao je politiki komesar Anton Dorfmajster: Akcija hapenja je u gradu Celje obuhvatila priblino 300, a u okolini 250 lica. Neto vie podataka o tome kako su vrena hapenja moemo nai u izvetajima politikog komesara za srez Gornji grad, Adolfa Svobode, efu civilne uprave. On je 23. aprila izvetavao: U manastiru Nazarje su uhapsili 9 redovnika. Svi su Kranjci i Cii i sve sami doseljeni elementi. U martnem ob Paki su aretirali 6 posebno opasnih elemenata i jednu naroito otrovnu protivnicu.31 Narednog dana je opet izvetavao: Danas emo uhapsiti preostale svetenike sreza Gornji grad, osim trojice, i odvesti ih u Celje. Tri dana kasnije je opet izvetavao: U optini Mozirje, koju moemo nazvati sredite sokola i etnika, sutra emo izvesti vei broj hapenja (oko 30 lica).32 U nekim srezovima, naroito pograninim, uhapene Slovence su jednostavno oterali preko granice odmah posle okupacije. Tako je andarmerijska stanica Sv. Peter pod Sv. Gorami 28. aprila uhapsila nekoliko ljudi i odmah ih proterala preko granice u Hrvatsku.33 andarmerijska stanica Rogatec je 26. aprila uhapsila i proterala preko granice 13 porodica s 38 lica. Sa sobom su smeli da ponesu samo po 200 dinara na svakog pojedinca i 10 do 12 kg prtljaga.34 andarmerijski srez marje pri Jelah je, pak, svom izvetaju od 22. juna 1941. naveo: Lica prema Nemcima naroito neprijateljski raspoloe-

Dolazak uhapenih Slovenaca iz Celja i Slovenskih Konjica u logor u meljskoj kasarni u Mariboru u drugoj polovini aprila 1941.

na bila su uhapena odmah u poetku a i kasnije, uglavnom sa svojom rodbinom, i proterana preko hrvatske granice.35 Iz ljutomerskog sreza su 9. maja proterali preko granice 128 lica,36 dok su iz Posavlja od 21. do 23. aprila sa tri autobusa odvezli u Hrvatsku 226 lica.37 Isto onako kao to su to inili pri skupljanju podataka za nemaku obavetajnu slubu, preuzimanju vlasti u presudnim aprilskim danima, brojni folksdojeri su se prilikom deportacija Slovenaca, naroito voditelji Svapskonemakog kulturnog saveza, u mnogim krajevima u slovenakoj tajerskoj pokazali kao privrenici i izvritelji nacistike politike odnaroavanja. Kao dobre poznavaoce mesnih uslova nacistiki vlastodrci su ih privukli na brojne sastanke i razgovore na kojima su odluivali o sudbini pojedinih ljudi. 0 tome svedoi i spomenuti odlomak iz izvetaja politikog komesara za srez marje pri Jelah, Roberta Komareka, pa i neki drugi sauvani podaci. andarmerijska stanica Rue je, npr. 19. aprila 1941. poslala andarmerijskom okrugu Maribor II (za srez Maribor - desna obala) spisak 40 lica iz Rua sa sledeim dopisom: Lica koja su na spisku voditelji Svapsko-nemakog kulturnog saveza, X mesne grupe u Ruama, in. Stefan Dobocki, Vilhelm Gugl i Rihard Venko, oznaili su kao naroito opasna po dravu i smatraju da ih treba uhapsiti.38 I u junu su bivi lanovi Svapsko-nemakog kulturnog saveza u Ruama odluivali o sudbini 33 lica. Imena tih lica im je 5. juna poslao ured tajne dravne policije iz Maribora s porukom da osobe sporazumno s mesnim vodstvom Hajmatbunda ukratko ocene i o tome izveste, to su i uinili.39 Iz sauvanih akata andarmerijske stanice u Ruama saznajemo i to da su lanovi ondanje organizacije Svapsko-nemakog kulturnog saveza ak sami vrili hapenja. Tako 21. septembra 1941. andarmerijska stanica izvetava o sluaju Alberta i Duice Koruza: O Albertu Koruzi i njegovoj eni izvetavamo i to da su ih nekoliko dana po dolasku nemake vojske aretirali

lanovi Svapsko-nemakog kulturnog saveza te ih poslali u'Maribor. Na kraju su bili zatvoreni u Ptuju, odakle su ih pre nekoliko dana pustili... Putanje Koruzovih je veoma uznemirilo ovdanje lanove Svapsko-nemakog kulturnog saveza. andarmerijska stanica je svome izvetaju priloila izjave tri lana spomenute organizacije (Vilhelma Gugla, Riharda Venka i Gotfrida Lajnica) sa zahtevom za ponovnu aretaciju Koruzovih i njihovo proterivanje iz ookrajine. 40 Da spomenuti sluajevi nisu bili usamljena, lokalna pojava svedoi i spisak 15 porodica i pojedinaca iz Slovenj Gradeca i okoline, koje je, s obzirom na njihovo prema Nemcima naglaeno neprijateljsko ponaanje, trebalo odstraniti iz donje tajerske. Sastavili su ga ondanji Nemci: Hans uler, dotadanji voa mesne grupe Svapsko-nemakog kulturnog saveza, Franc Lobe, njegov zamenik, i Hans Keiner, pa su ga 12. juna 1941. poslali ispostavi slube bezbednosti u Slovenj Gradecu. Uz neka imena su stavili napomene: neophodno odstraniti iz donje tajerske, odstraniti iz donje tajerske, proterati u Rajh itd.41 Podaci su sauvani i za celjski okrug. Voa celjske ispostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Celju, Kojzar, alio se da su pojedina lica koja je svojevremeno Kulturbund predlagao za iseljenje jo uvek na slobodi. 42 Za taj okrug je sauvan ak ciklostilski formular, obrazac za predlaganje lica za proterivanje. 43 Bivi lan Svapsko-nemakog kulturnog saveza Jozef Krel iz Celja je na sasluanju posle rata izjavio: Tri nedelje po dolasku Nemaca svi mi kulturbundovci dobili smo zadatak da pomaemo komisiji koja je preseljavala nae ljude (Slovence). Bilo nam je nareeno da uvee u mraku ekamo policajce i da ih vodimo kod lica koja su odreena za iseljenje. Policija je dola sa spiskom imena i mi smo morali da pokaemo stanove. 44 Na osnovu tih podataka sakupljenih iz raznih krajeva moemo zakljuivati da su se organizacije Svapsko-nemakog kulturnog saveza, odnosno njihovi lanovi svugde u slovenakoj tajerskoj ukljuili u pripreme i izvoenje deportovanja Slovenaca. Kao to emo videti, predstavnici te organizacije su saraivali i pri radu komisija koje su imale zadatak da popiu i nacionalno oznae sve one koji su bili doseljeni posle 1. januara 1914. godine u slovenaku tajersku, a i u drugim komisijama koje su se bavile odreivanjem sudbine Slovenaca. Dakle, ni u kom sluaju nije mogue odgovoriti negativno na pitanje: Da li su donjotajerski Nemci odgovorni za tajerski otadbinski savez i iseljavanja koja je vodila sluba bezbednosti? 45 Kao to je u vreme neposredno pred rat u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj bilo veoma malo onih Nemaca koji nisu vatreno oekivali nemaku okupaciju,46 i koji nacistiku okupaciju nisu smatrali za osloboenje, tako je bilo veoma malo i onih koji su morali da dele sudbinu proganjanih Slovenaca. Cini se da su Tea rajber i knjievnica Alma Karlin iz Celja bile retke ili ak jedine meu folksdojerima koje su nacisti, zbog njihovog odnosa prema Slovencima, reili da proteraju iz slovenake tajerske.47 Ali, treba rei i to da je bilo dosta urgiranja da se oslobode zatvoreni, tj. oni Slovenci koje je ekalo progonstvo. Pojedinci su za njih posredovali ak kod Hitlera i Himlera. Tako je, na primer Marija Ozimi iz Bea posredovala

Ulaz u logor u zamku Rajhenburg u prolee 1941.

za oslobaanje svog strica in. Jakoba turma, ali je uskoro iz Berlina dobila negativan odgovor. 48 Neki nemaki major avijacije je dopisnicom posredovao kod dr Iberajtera za porodice Jandl, Janigaj, Roanc i Grar. Stvar je ila do Himlera koji je naredio da uitelja Milana Jandla zatvore na pet godina u koncentracioni logor III, tj. najgoreg stepena, sve etiri porodice proteraju, a pomenutog majora general-feldmaral Milh treba strogo da kazni.49 Za porodicu Franca Marineka iz Celja je neko bezuspeno posredovao pri tabnom uredu dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda u Berlinu.50 Razumljivo je da u Berlinu nisu molbe reavali sami nego su prethodno traili miljenje mesnih vlasti, i to najee onih koji su odreeno lice predlagali za izgon. Ta posredovanja su, uglavnom, inicirala srodstvene veze izmeu posrednika i zatvorenika, a u mnogim sluajevima je nemakog poslodavca u posredovanje za zatvorenog slovenskog radnika ili nametenika vodila briga za nesmetanu proizvodnju. ' Nagla i masovna hapenja Slovenaca kojima su ubrzo napunjeni svi zatvori u slovenakoj tajerskoj zahtevala su stvaranje veih sabirnih logora. tab za preseljavanje ih je najpre ustanovio u Mariboru, Celju, Smartnem kod Slovenj Gradeca i na Borlu kod Ptuja, a neto kasnije i u zamku Rajhenburgu kod Krkog. Pravi prihvatni logori su bili zapravo samo u Mariboru i Rajhen-

Prvi

komandant logora Rajhenburg Franc Straub

dr

burgu, dok su ostali bili samo prolazni i iz njih su slali uhapenike u Maribor i Rajhenburg. Inspektor sva tri logora je bio tridesetestogodinji SS-turmbanfirer Kaspar varchuber, koji je ranije bio komandant logora u Poznanju u Poljskoj i u poslednje vreme inspektor logora za preseljavanje u Poznanju i okolini, dakle - zaista pravi strunjak za osnivanje i ureivanje logora. Svoje sedite je imao najpre u mariborskoj kasarni Melje, gde je bilo i sedite III referata taba za preseljavanje, a kasnije su oba premetena u zamak Rajhenburg.51 Prihvatni logor u Mariboru su uredili u Meljskoj kasarni u drugoj polovini aprila 1941. i nazvali ga Auffangslager Landwehrkaserne Marburg. Njegov komandant je najpre bio tridesetogodinji SS-unterturmfirer Rudolf Majer, rodom iz Graca, kojeg je ured dravne tajne policije ve 11. aprila poslao u Maribor. Njega je 11. maja zamenio etrdesetogodinji SS-turmbanfirer Harald Lebijus, rodom iz Gornje Slezije, kojeg je iz Moravske Ostrave poslao u Maribor ured tajne dravne policije u Brnu.52 Komandant straa u tom logoru bio je SS-unterturmfirer dr Ali. U poetku su u ovom logoru straarili lanovi jedinica SA, SS i N S K K iz gornje tajerske, a kasnije policajci policijske rezervne ete Wien.

Grupa zatvorenih Slovenaca u logoru Rajhenburg juna 1941.

Drugi prihvatni logor su uredili u zamku Rajhenburg u drugoj polovini maja 1941. Voa III referata taba za preseljavanje dr Zajdl i inspektor logora varchuber imali su 7. maja sastanak s breikim politikim komesarom dr Suetejom, na kome su zakljuili da e, po nalogu efa civilne uprave, zamak Rajhenburg, koji je bio vlasnitvo trapista, biti dat na raspolaganje tabu za preseljavanje a da e se o zemlji koja pripada brinuti poseban upravnik koga e postaviti politiki komesar. Zakljuili su i to da tab za preseljavanje ima na raspolaganju zamak u Breicama, o emu su se ve dogovorili na ranijem sastanku, a da e dobiti na raspolaganje jo i zamak u Mokricama iz kojeg se ve iselio neki vojni sanitetski odred. Dr Zajdl i varchuber su se odmah odvezli u Mokrice i s ondanjim upanom konfiskovali zamak za potrebe taba za preseljavanje. Sadraj njihovog razgovora svedoi da su pre toga morali imati bar jedan sastanak koji se odnosio na oformljenje logora za preseljenje u breikom srezu. 0 tome svedoi i sauvan telegram SS-turmbanfirera Adolfa Ajhmana iz Berlina u kome je reeno da odsek slube bezbednosti u Poznanju ne moe da prepusti SS-arfirera Ulriha za komandanta logora u Breicama i da zbog toga treba da izaberu nekog odgovarajueg inovnika iz ureda tajne dravne policije u Gracu, kojeg bi ovaj dao na raspolaganje treem referatu taba za preseljavanje u Mariboru.53 Dana 13. maja 1941. u Rajhenburgu su vodili razgovore komandant 72. rezervnog policijskog bataljona iz Krkog major Rihard Majvald i varchuber. Pregledali su prostorije u koje e slati lica za proterivanje i razgovarali o obezbeenju zamka. Major Majvald je obeao da e za taj zadatak staviti na raspolaganje 27 policajaca. Sledeeg dana je u zamak Rajhenburg, koji su od tada nazivali Durchschleusungslager Reichenburg, stigao ezdesetogodinji SSunterturmfirer dr Franc traub, rodom iz Bukovine, koji je 5. maja 1941. stigao iz Celovca pa su ga u Mariboru odredili za komandanta ovog logora. On je izvestio SS-turmbanfirera varchubera da e u zamku morati da se sredi

Logor Smartno kod Slovenj Gradeca maja 1941.

vodovod i preurede prostorije, za to e biti potrebno najmanje 20 zanatlija, kao i oko 20.000 metara bodljikave ice za obezbeenje zamka. Iz sauvanih dokumenata je oigledno da je u zamku trebalo da bude mesta za oko 2 do 3000 lica. ianu ogradu je komanda logora dobila tek krajem maja, a izgradnja vodovoda nije otpoela do pred kraj maja, pa su tako prva lica odreena za pripremu logora tamo stigla t.ek 25. maja iz Celja i iz Boria pri Ptuju. Stanovali su u zamku pa su ih podelili po radnim grupama: za stolarske i tesarske radove, za kopanje jarkova i polaganje vodovodnih cevi, za popravak puta itd. Posle dve ili tri nedelje premestili su ih iz tesnih manastirskih elija u zgradu manastirskog imanja gde su spavali na senu iznad svinjaca. Tu su dovodili i nove logorae koji su obavljali razne poslove.54 Trei logor, koji je bio samo prolazan, nalazio se u Starom piskru u Celju. Tu su u vreme stare Jugoslavije bili zatvori koje su nacisti odmah posle okupacije slovenake tajerske upotrebljavali kao privremeni logor za deportovanje. U to vreme u elijama je bilo oko 200 kriminalaca koje su nacisti mahom oslobodili, a samo tee sluajeve premestili u Gradec. Ovamo su doveli prva uhapena lica 22. aprila iz Smartnog ob Paki i Vojnika, a ubrzo nakon toga i iz Zaleca i gornjeg dela Savinjske doline. Uhapena lica xz Celja su, pak, neko vreme drali zatvorena u kapucinskom manastiru i u kasarni u Celju, ali su ih nakon toga premestili u Stari pisker. Maja 1941. tamo je bilo zatvoreno ve oko 700 Slovenaca, koje su pre proterivanja odvezli u Maribor ili Rajhenburg.55

Komandant logora Smartno kod Slovenj Gradeca Sep Stromajer

etvrti logor, takoe prolazan, bio je onaj u Smartnom kod Slovenj Gradeca, a vodio ga je SS-unterturmfirer Sep Stromajer. U Slovenj Gradecu se pojavila nemaka bezbednosna policija 16. aprila i odmah, uz pomo domaih Nemaca, poela da hvata slovenake intelektualce. Najvie su ih aretirali izmeu 21. i 26. aprila. Najpre su ih zatvarali u ekaonicu eleznike stanice u Slovenj Gradecu, a kada je ova postala suvie tesna, poto su u nju trpali i ljude koje su dovezli iz otanja, sva su lica prevezli autobusima u dva kilometra udaljen kraj Smartno pri Slovenj Gradecu. U ondanjoj parohijskoj kui uredili su prihvatni logor za lica koja su nameravali da proteraju. Ve aprila je tamo bilo zatvoreno 61 lice iz Mislinjske i 36 lica iz Saleke doline. I iz tog logora su pre progona slali ljude u Maribor (10. maja, na primer, svih 16 zatvorenih svetenika, meu njima i knjievnika Franca Ksavera Meka) ili, pak, u Rajhenburg.56 Peti logor, takoe prihvatni, bio je u dvorcu Borlu pri Ptuju. Oformili su ga 29. aprila i u njega dovozili mahom zatvorenike iz ptujskih zatvora* jer su u Ptuju otpoeli s hapenjima ve 14. aprila. Uhapene su smetali i u zatvore sreskog suda u dananjoj Preernovoj ulici, u Lenartovu kuu i u kapucinski manastir u Ptuju. Logor na Borlu su nacisti nazvali Anhaltelager von Ankenstein ili i Lager Nord. U poetku g a j e vodio SS-oberturmfirer dr Herman Gerger, a kasnije SS-unterturmfirer Rudolf Majer, koji je stigao iz Maribora.

Zatvoreni Slovenci u logoru u kapucinskom manastiru u Celju u prolee 1941.

Jedna grupa zatvorenika stanovala je u zamku, na posteljama od slame i smrekovih grana, a druga na salau uz zamak. Zatvorenici su morali da se snabdevaju vodom iz bunara gostionice kod mosta na Dravi - tzv. Wasserkommando. Odatle su ih sa etiri velika automobila prevezli 23. maja u logor Rajhenburg, a preostale ubrzo posle toga u Maribor. Gestapo je opet u zamku uredio zatvor za politike zatvorenike.57 Logori su bili veoma briljivo uvani straom, a poneki od njih (meljska kasarna u Mariboru i zamak Rajhenburg) ak okrueni bodljikavom icom. Zatvorenicima su po dolasku u logor oduzimali sve, ak depne noie, kljueve, ibice itd., a posebno su tragali, za zlatom i srebrom, nakitom, ak su oduzimali venane prstenove, depne satove i, naravno, novac, vrednosne papire i tedne knjiice. Prisvajali su i ve, odela, posteljinu, prehrambene artikle, sapun itd. Nije mogue precizno ustanoviti koliko su novca, zlata i drugog skupili u pojedinim logorima. Samo je ispostava tajne dravne policije u Breicama predala 23. aprila breikom politikom komesaru dr. Sueteju 103.700 dinara, do 15. maja sledeih 515.706 dinara, ali to, ipak, nije bio sav novac koji su u to vreme u breikom srezu oduzeli uhapenima.58 Savezni inovnik nemakog Ministarstva unutranjih poslova pri civilnoj upravi u Mariboru dr Miler-Soltes je 30. maja izvetavao u Berlin da su prilikom hapenja zaplenili oko 700.000 dinara u gotovom i 4 miliona dinara u tednim knjiicama. Kada su poetkom juna 1941. poeli da odvode u logore i porodice onih lica koja su do tada ve odredili za proterivanje i njima su oduzeli zlato, novac, tedne knjiice i drugo. Tako je tab za preseljavanje u meljskoj kasarni u Mariboru samo u junu i julu oduzeo od 670 zatvorenika 42.745 maraka (do tada su, naime, stanovnici uglavnom ve morali da promene dinare u nemake marke po kursu 20 dinara za marku) i 319.269 dinara u gotovini, 262 tedne knjiice i drugo, na primer 210 zlatnih predmeta. A 6. avgusta su u logoru Rajhenburg od 65 lica oduzeli 11.454 marke, devet tednih knjiica i est zlatnih predmeta. 59

Muenje zatvorenih kaluera u logoru u meljskoj kasarni u Mariboru

Lica koja su predviena za proterivanje mogla su prilikom hapenja, koje je obino vreno nou ili u ranim jutarnjim asovima, da ponesu sa sobom samo najpotrebnije, odelo, neto vea, za neki dan hranu itd., odnosno to su mogli da spakuju u runi kofer, dok su sve drugo morali da ostave u stanu koji su policajci odmah zakljuavali i na vrata zalepili plakat s obavetenjem da je stan zaplenjen u korist dravnog komesara za jaanje nemakog naroda. A pri dolasku u logor, oduzimali su im i to malo prtljaga kojim su kasnije u izgnanstvu mogli da se pomognu bar u najveoj bedi. Reim u spomenutim logorima je bio dosta slian reimu u koncentracionim logorima prvog, tj. lakeg stepena. U njima, dodue, nije bilo plinskih elija i krematorija, ali zato nita manje vreanja, sramoenja i psihikih muka nego u ostalim koncentracionim logorima. Nacisti su se podsmevali i sramotili zatvorenike ve i zato to su bili Slovenci, a posebno zbog toga to su bili intelektualci. Mladi nemaki policajci su s njima inili sve to im se prohtelo. Poseban uitak im je predstavljalo telesno vebanje na kome su zatvorenici morali da izvode unjeve, da se bacaju na tie itd. Uprezali su ih, naroito intelektualce, u kola pa su morali da kao stoka mariborskim ulicama prevoze hranu i drugo. Svetenicima su nareivali da golim rukama ili malim posudicama ispranjuju kloake, terali su ih da rue mariborsku pravoslavnu crkvu itd. Pojedince su za najmanji prekraj logorskog reda zatvarali u tzv. bunkere, tj. betonske podrume u podzemlju u kojima su ih tukli revolverima, izbijali im zube, lomili rebra, neljudski ih batinali, a zatim ih nekoliko dana drali zatvorene na kamenu ili betonu kako bi im modrice i otoci delimino spali, a onda ih premetali u drugu sobu u kojoj su bili nepoznati. U Smartnom pri Slovenj Gradecu su zatvore-

Obavezna gimnastika zatvorenih Slovenaca u logoru u meljskoj kasarni u Mariboru

nike zatvarali u dimnjak u kome su mogli da stoje samo pogrbljeni. Nacisti su posebno uivali u tome to su zatvorenike plaili orujem. Ako bi se npr. zatvorenik pojavio na prozoru, straar je obino pucao prema njemu; ponekad su nekome nareivali da se okrene prema zidu kako bi ga ubili, a onda su samo zveckali orujem itd. Zbog svega toga pojedini zatvorenici su pokuali da izvre samoubistvo. Tako je, na primer, 18. aprila neki mariborski trgovac iz oajanja oduzeo sebi ivot skoivi kroz prozor. Rekao sam ve da je bilo do kraja maja u logorima u slovenakoj tajerskoj ve oko 1300 Slovenaca, meu njima 139 uitelja, 130 svetenika, 24 advokata, 14 sudija, 26 lekara, 14 ininjera, 13 upravnika preduzea, 186 inovnika i 34 studenta i aka. Samo u prihvatnom logoru u meljskoj kasarni u Mariboru bilo ih je 8. maja 952, i to: 895 mukaraca i 57 ena. Meu njima je bilo najvie inovnika i inovnica (214), zanatlija (154), industrijalaca (114), svetenika (88), uitelja (83), radnika (51), profesora (36), advokata (36), poljoprivrednika (32), studenata i aka (31) itd.60 Ubrzo su poeli sa politikim i rasnim pregledima zatvorenika. Zastupnik komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti u donjoj tajerskoj i ef Gestapoa, vladin savetnik dr Mahule je ve 29. aprila izdao uputstva da sve zatvorenike u sabirnom logoru bezbednosne policije u meljskoj kasarni treba podeliti u etiri grupe. Prvu grupu treba da sastavljaju ona lica za koja bezbednosna policija nema interesa da budu zatvorena i koja bi, zbog njihove pripadnosti tuoj nacionalnosti, trebalo proterati. U grupu II treba da se svrstaju folksdojeri koje treba podvri daljoj policijskoj istrazi. Grupa III treba da obuhvati lica tuih nacionalnosti koja treba jo proveriti, dok u gru-

pu IV treba svrstati sva lica ija su imena prepisana iz poternica, kao i ona za koja je dotadanja istraga ustanovila da ih treba poslati u koncentracione logore ili pred sud. Prve tri grupe su trebale da ostanu meusobno razdvojene, dok je etvrtu trebalo poslati u mariborske sudske zatvore u kojima e SS-turmbanfirer dr Vitiska odmah poeti da preduzima mere. Dr Mahule je zahtevao i to da sve zatvorenike sasluaju ukoliko to jo nisu uinili. Za to je trebalo oformiti posebnu grupu pod vodstvom kriminalistikog komesara Farnlajtnera, a lanovi komisije da budu iz kriminalistike policije i osposobljeni ljudi iz opte SS (pravnici, uitelji itd.). Islednici treba svakog zatvorenika posebno da sasluaju i sastave kratak zapisnik u tri primerka sa predlogom o daljoj sudbini sasluanog, tj. da li ga treba pustiti ili, pak, svrstati u jednu od etiri spomenute grupe. Zapisnike s predlozima su morali da predaju svaki dan u neku od kancelarija u kasarni kako bi se na osnovu njih i vlastitog ocenjivanja zatvorenika izdao konaan zakljuak o njegovoj sudbini. Dr Mahule je naglasio da e iskljuivo sam odluivati o oslobaanju zatvorenika. Zbog toga e redovno poseivati sabirni logor u Mariboru i logore pri ispostavama tajne dravne policije. Naruio je, takoe, da vode knjige zatvorenika i izrade logorski red, zatim upozorio vodstva logora da ne prihvataju one za koje nisu imali tane line podatke, podatke o motivima za hapenje itd. i rekao da je predviena koncentracija svih zatvorenika iz slovenake tajerske u Maribor.61 Poruka dr Mahule da pone odmah da sasluavaju zatvorenike bila je, bez sumnje, posledica posete efa civilne uprave, dr Iberajtera, meljskoj kasarni. Ovaj je, naime, jedne veeri u 11 asova stigao u logor, pregledao nekoliko soba sa zatvorenicima i pozvao iz redova one koji su imali nemaka imena. Ispitivao ih je o tome da li su Nemci. Kada su mu svi odgovorili da su roeni Slovenci, poeo je da psuje nekog svetenika, da ga vrea i naziva popom. To se ponovilo u svim sobama koje je posetio. Ispitivao je zatvorenike da li su ve bili sasluani. Kada su mu odgovorili odreno, naredio je lanovima taba za preseljavanje, koji su ga pratili u logoru, da odmah otponu sa sasluanjem.62 I zaista su to i uinili. Jedan izvor o tome izvetava sledee: U kasarnu je svako jutro dolazilo nekih 10 mladih gestapovaca. Oni su nas sasluavali. Iako ni protiv koga nije bilo nikakvih konkretnih optubi, sasluanje je, ipak teklo veoma sporo. Kao to je reeno, optunice nisu postojale, a velika veina je imala u svom aktu tek malu beleku, recimo, kao: Bei den allgemeinen Intelektuellenrazien eingeliefert ili slino. Pipali su nas, uglavnom, o optim podacima. Od svakoga su hteli saznati da li je bio S o k o l . . . Onda je dolo drugo sasluanje. Bilo je potrebno, naime, da se predstavimo nekom majoru koji je bio strunjak za rasna pitanja. Svakog je temeljno pregledao i postavio mu samo jedno kratko pitanje. Jedan drugi izvor izvetava slino: Teklo je po abecednom redu. U poetku su bila prozvana trojica ili etvorica iz jedne sobe, onda nekoliko dana niko, a onda opet od poetka. Svakome su prebacivali protivnemako delovanje, ispitivali ga u kakvim je drutvima radio. Protiv veine uhapenih uopte nisu imali nikakvih posebnih optubi... Nakon prvih sasluanja, koja su

Inspektor logora za preseljenje u donjoj tajerskoj Kaspar varchuber

ponekad trajala od pet minuta do itavog sata, dolazilo je obino i drugo sasluanje kod majora, koji je svakoga pitao samo neto malo ili ak nita.64 A trei izvor o tome izvetava sledee: Sasluanja interniraca su otpoela prvih dana meseca m a j a . . . Sasluanje su obavljali gestapovci na krajnje surov nain. Samo u retkim sluajevima (2%) interpirce su teretili konkretnim prestupima. A inae je svako bio ispitivan o sledeem: toku ivota (kole, nametenja itd.); politikoj usmerenosti i lanstvu u raznim nacionalnim i kulturnim drutvima; ponaanju prema Nemcima ... Sasluavanje svakog zatvorenika trajalo je jedan do dva sata. Pri tome su padale najodvratnije psovke, amari i udarci drkom revolvera, naroito u sluaju ako optuenik nita nije mogao priznati ili je odbijao da potpie nepravilan zapisnik. Za tumae su upotrebljavali lanove Kulturbunda, najrae mlade ake, a ovi su vrlo esto falsifikovali izjave interniraca.65 Svi spomenuti podaci su, dakle, jedinstveni u tome da su sa sasluanjima otpoeli u prvim danima maja, da su ih obavljali esesovci i da je svako od sasluanih doao i pred nekog majora koji nije bio niko drugi nego SS-turmbanfirer i vladin savetnik dr Mahule. Spomenuti podaci, takoe, dopunjuju njegova uputstva i potvruju izjave o tome da oni koji su sasluavali nisu sasluane mogli da terete konkretnim prestupima.
12 - Nacistika politika denacionalizacije

177

im su sasluali nekoliko desetina zatvorenika i dr Mahule ih konano odredio za proterivanje, trei referat taba za preseljavanje je ve 8. maja sastavio tri spiska lica za proterivanje i poslao ih prvom referatu. Sledeeg dana mu je poslao jo etiri takva spiska.66 Da su tako pregledali i delili zatvorenike u svim logorima svedoi i sauvan spisak zatvorenih Slovenaca u Smartnom pri Slovenj Gradecu od dana 14. maja 1941. U njemu stoji da su nakon kontrole, koju je obavio dr Mahule, podelili zatvorene Slovence u nekoliko grupa za dalju raspravu. U prvu grupu su svrstali 17 ena i 60 mukaraca, u drugu nikoga, u treu jednu enu (Olgu Vrabi) i etiri mukarca, i u etvrtu tri mukarca. A nakon toga su 21 lice predlagali za hitno proterivanje iz pokrajine, pa su najpre zabeleili Srbe, zatim Slovence, meu njima i komuniste Karla Destovnika, Ferdinanda Januka, Ivana Placara itd.67 Kada su sasluanja pod vodstvom kriminalistikog komesara Farnlajtnera u drugoj polovini maja zavrena, dr Mahule je utvrdio: U prvim danima bezbednosno-policijske delatnosti u donjoj tajerskoj u nae zatvorenike logore poslali su veliki broj lica za koja ne postoji nikakav optuujui materijal. U veini sluajeva nije poznato ak ni to koja ustanova je naredila hapenje. Rekao je da je za konanu odluku o sudbini tih zatvorenika potrebno napraviti jo jedan pregled iz kojeg treba izuzeti ona lica o ijoj e sudbini odluivati tab za preseljavanje. Izuzeti, dakle, treba a) pripadnike takozvanog sloja inteligencije, b) lica koja su dola u donju tajersku iz drugih predela Jugoslavije posle 1. I 1914. i iz podruja koje je 1918. godine potpalo Italiji (naroito sa podruja Gorice, Trsta, Istre, kao i njihove potomke roene u donjoj tajerskoj). A sva druga lica, bez izuzetaka, treba proveriti bez obzira na to da li za njih postoji optuujui materijal ili ne i bez obzira na dotadanja uputstva. Naglasio je da je pri ponovnom pregledu, pre svega, u pitanju to da li je, s obzirom na ponovnu germanizaciju donje tajerske, oslobaanje tih zatvorenika i njihov dalji boravak na tom podruju doputen ili ne. Taj ponovni pregled e izvesti tri letee komisije koje e voditi on, zamenik voe ureda slube bezbednosti, SS-hauptarfirer Mak, i voa ispostave tajne dravne policije u Ptuju, SS-hauptarfirer dr Bauer. U svakoj komisiji e tamonji voa ispostave slube bezbednosti i posebno izabrani ljudi mesne grupe tajerskog domovinskog saveza, iz koje su zatvorenici koje treba proveriti, biti ravnopravni lanovi. Zbog toga su sve voe logora morale sa svojim saradnicima da izrade spiskove ve uhapenih pripadnika nenemake inteligencije, pre svega akademike zajedno sa studentima, vie slubenike s maturom, privatne slubenike s maturom, industrijalce, bogatije trgovce i imunije poljoprivrednike itd. Morali su, dalje, sve zatvorenike da ispitaju o tome kada su oni, odnosno* njihovi roditelji doli u slovenaku tajersku i gde su boravili pre toga. Sasluavanje je moralo tei tako da oni koji su ve sasluani ne mogu doi u dodir sa onima koji jo nisu da zatvorenici ne bi utvrdili svrhu tog sasluavanja. Sve one koji su se sami ili, pak, njihovi roditelji doselili u slovenaku tajersku posle

Voa treeg referata taba za preseljenje u donjoj tajerskoj dr Zigfrid Zaidl

1. januara 1914. godine iz drugih predela Jugoslavije i s podruja koje je 1918. godine pripalo Italiji, trebalo je odmah popisati. Trebalo je da svi spiskovi budu izraeni u tri primerka. Dva primerka je trebalo odmah, a najkasnije do 25. maja poslati njemu, dr Mahuleju, a jedan zadrati. Obe kategorije lica (inteligenciju i doseljenike posle 1. januara 1914.) drati, po mogustvu, odvojeno i spremne da ih mogu odmah prevesti u posebne logore. Nakon izdvajanja tih dveju grupa trebalo je sve ostale zatvorenike, bez izuzetaka, popisati po optinama iz kojih potiu, pa jedan primerak spiska poslati odmah, najkasnije do 25. maja, njemu, a drugi nadlenim ispostavama slube bezbednosti kako bi ga imale spremljenog za spomenute letee komisije. One su trebale da otponu sa radom 28. maja u Mariboru, narednog dana u Celju, Ptuju i Slovenj Gradecu, a onda 1 u drugim krajevima. Do zavretka njihovog rada trebalo je prekinuti sa novim hapenjima.68 Na alost, podaci o tome koliko je lica dolo u koju od tri grupe nisu sauvani. Ali o tome da su taj ponovni pregled zaista izvrili svedoi jedan izvor, koji kae: Posle sasluanja podelili su internirce u tri grupe A, B, C. U grupu A spadali su svi oni koji su imali srednjokolsku ili viu naobrazbu, u grupu B oni koji po roenju nisu spadali u donju tajersku i ukoliko ve nisu bili svrstani u grupu A, dok su u grupu C rasporeeni svi ostali... Grupe A i B

s u t o k o m v r e m e n a p o t p u n o iseljene, j e d i n o s u i z g r u p e C p o j e d i n e i n t e r n i r c e p u s t i l i posle o d r e e n o g v r e m e n a n a s l o b o d u . S v a k i i n t e r n i r a o j e m o r a o p r i -

l i k o m otpusta da d dve izjave, i to: 1. da e biti veran nemaki graanin, 2. da nee priati nita o onome to se dogaalo u logoru. Mnogi od otputenih interniraca su kasnije, ipak, bili iseljeni, pojedini ve posle nekoliko dana. Iz grupe C je bilo otpremljeno vie lica, pre svega profesionista i u Nemaku. Logor za klasifikaciju zatvorenika je bio u poslednje vreme zamak Bori kod Ptuja (Lager Nord, Schloss Ankenstein bei Pettau). 69 im su izvrili ponovni pregled zatvorenika i razvrstali ih u tri spomenute grupe, poeli su da ih premetaju iz jednog logora u drugi. Tako je komandant logora na Borlu, SS-oberturmfirer dr Gerger, dobio zadatak da sve ondanje zatvorenike grupe A i B i one koji e u narednoj sedmici stii u logor i biti svrstani u jednu od tih grupa mora da odvoji od ostalih, pa da ih sa lanovima porodice, ali bez dece, nou preveze u logor Rajhenburg. Prevezli su ih ve 25. maja. Istog dana su ih dovezli i iz Celja. Ubrzo posle toga, 4. juna, njih 54 dovezli su i iz logora u martnom kod Slovenj Gradeca, odakle su 16 svetenika ve 10 maja preselili u logor u Mariboru. 70 Bezbednosna policija je do poetka juna 1941. zavrila prvu akciju hapenja i 5. juna je SS-tandartenfirer Oto Lurker, komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti u donjoj tajerskoj, izdao svim ispostavama tajne dravne policije i ispostavama slube bezbednosti, te vodstvima dvaju referata taba za preseljavanje raspis, u kome je najpre rekao da je posle prve akcije hapenja nastala potreba za tim da se popiu sva ona lica iji bi dalji boravak u slovenakoj tajerskoj mogao da znai smetnju pri izgradnji. Poruio je da popiu samo ona lica koja su po njihovoj oceni sposobna da, s obzirom na svoj dotadanji politiki stav i ponaanje, stepen obrazovanja i uticaj na okolinu, organizuju otpor slovenakog stanovnitva protiv germanizacije. Ali je naglasio da manji politiki prestupi i lanstvo u nekoj narodnoj slovenakoj organizaciji jo ne opravdavaju popis. Poruio je, dalje, da su za popis odgovorni poverenici slube bezbednosti pri politikim komesarima. Odmah se moraju povezati s nadlenim okrunim voama tajerskog domovinskog saveza. Popisi se moraju izvriti po optinama na predlog tri poverljive osobe tajerskog domovinskog saveza, koje e odrediti okruni voa. Svaki svoj predlog te poverljive osobe moraju da potpiu punim imenom. Nakon toga je prognozirao sudbinu popisanih: iseljenje ili, pak, ukoliko je jedan od branih drugova nemakog porekla, preseljenje u Rajh. Zbog toga pri popisu treba navesti koliki je udeo nemake krvi. Poto popisana lica, zbog nedostatka prostora, nije mogue odmah uhapsiti, to treba uiniti po dobijanju posebnog nareenja. Ali, popis treba izvriti najkasnije do 12. juna.71 Tako moemo razumeti i ve spomenuti podatak koji kazuje da su neke zatvorenike, koje su ve oslobodili, posle nekoliko dana ponovno zatvorili i proterali. Prvi put su ih, naime, zatvarali samo na osnovu spiskova koje je jo pre nemakog napada na Jugoslaviju izradila sluba bezbednosti i kada su uz imena pojedinih lica imali tek napomenu neprijatelj Nemaca, nacionalni Slovenac, Sokol i slino. Zbog toga, razumljivo, oni koji su sasluavali nisu

imali nikakvih konkretnih optuujuih podataka. Ali je stvar postala kritinija kada su u komisije uli pripadnici tajerskog domovinskog saveza, pre svega folksdojeri, jer Slovence do tada jo nisu primali u tu organizaciju. U to vreme, dok su u logorima u slovenakoj tajerskoj proveravali zatvorenike, pa ih razvrstavali u pomenute grupe, na terenu su tekle tri velike akcije popisa: popis doseljenika posle 1. januara 1914., popis stanovnitva u posavskom i posutlanskom pojasu i upis u tajerski domovinski savez, o kome emo govoriti kasnije. Sva tri popisa su predstavljala osnovu za politiko i rasno proveravanje stanovnitva u slovenakoj tajerskoj koje su predviale Himlerove smernice od 18. aprila 1941. Prvi podatak da treba popisati sve osobe doseljene u slovenaku tajersku, posle 1. januara 1914. dat je u uputstvima Zandarmerijskog okruga iz Celja od 16. aprila 1941. svim podreenim andarmerijskim stanicama. Ta uputstva, pored ostalog, kazuju: 2. Odmah treba uspostaviti kontakt s folksdojerima.
[]

9. Izraditi spiskove svih lica, takozvanih ia, i zapisnike o roenju, poreklu itd. Rok pet dana! Taj podatak je zanimljiv, u prvom redu, zbog toga to svedoi o tome da su nacisti i tu kategoriju ljudi poeli da popisuju jo pre nego to je Himler izdao svoje smernice, te potvruje da se temeljni koncept o kategorijama stanovnitva koje je trebalo odstraniti iz slovenake tajerske pojavio jo pre njene okupacije. ef civilne uprave za donju tajersku je 22. aprila 1941. s posebnim plakatima odredio popis svega stanovnitva koje se ovamo doselilo posle 1. januara 1914. Za dan popisa je odreena nedelja 27. aprila. U propratnom dopisu, koji je, zajedno s plakatima, poslao politikim komesarima, njegov zamenik, vladin predsednik dr Miler-Hacijus, upozorio je na to da odredbu treba sprovesti precizno: treba da se pobrinu za to da budu rubrike precizno i pravilno ispunjene. Kada je re o nacionalnostima, zahtevao je da moraju precizno razlikovati: nemaku, vindiarsku, slovenaku, hrvatsku, srpsku, primorsku (ii), jevrejsku i cigansku pripadnost.72 Kada je, na primer, politiki komesar sreza marje pri Jelah Komarek poslao plakate upanima, poruio im je da ih odmah izlepe po svim selima i da otponu sa pripremama za popis, koji e se obaviti 27. aprila 1941. Oni upani koji nemaju na raspolaganju dovoljno svojih slubenika, neka angauju sposobne lanove SA i andarmerijske slubenike. Pri popisu moraju doi do sledeih podataka: 1. prezime i ime, 2. kraj i vreme roenja, 3. kolska sprema (osnovna, srednja i visoka kola), 4. zadnje zanimanje, 5. tana adresa, 6. zadnji boravak pre dolaska u slovenaku tajersku, 7. pojedina boravita po dolasku u slovenaku tajersku, 8. dravljanstvo i 9. narodnost. Poruio je i to da u optinama Podetrtek, Polje, Sedlarevo i Sv. Peter pod Sv. gorami nee biti popisa i zbog toga tamo nije potrebno lepiti plakate. Za izvrenje popisa odgovorni su upani i ko na bilo kakav nain ugroava uspeh akcije treba da rauna s najstroom kaznom.73

Podatak u izvetaju politikog komesara za srez Gornji grad od 3. maja 1941.: spiskove o osobama doseljenim pre 1.1 1914. u donju tajersku komisije postavljene 1. maja 1941. definitivno su pregledale i po jedan primerak poslale voi slube bezbednosti u Maribor, ukazuje na to da su popis, zaista, izvrili veoma brzo, da su spiskove pregledale jo nekakve komisije te ih poslale i slubi bezbednosti.74 Iz sauvanih spiskova za optine Ljubno, Solava, Reica ob Savinji, Moziije i Smartno ob Paki evidentno je da su spiskove, zaista, izradili ve 27. aprila i da ih je 30. aprila i 1. maja ve pregledala posebna komisija u kojoj su, pored dva stalna lana, tj. samog politikog komesara Adolfa Svobode i njegovog poverenika za optu upravu Jozefa Urega, bili jo upan one optine (za Ljubno Alfred Majcenovi, za Reicu Konrad Ditner, za Mozirje Franc Zelinek, za Solavu Julijus Firtner i za Smartno Oskar Varsberg) i poverenik Svapsko-nemakog kulturnog saveza (za prve etiri optine Gustav Kordon, za Smartno Oskar Varsberg). Komisija je u posebnu rubriku upisivala izraze, kao: Krajner - Slovene, Kroate, ie, Krajner - Vindier itd. Ali ta komisija jo nije davala rasnu i celokupnu ocenu, koje su, u stvari, odreivale sudbinu popisanih. To su uinile nove komisije kroz mesec dana.75 Sauvali su se i podaci za srez Celje - okolina. Tamo su u 22 optine popisali 3832 doseljenika, najvie u Tehaiju i to 531.1 u ovom srezu su komisije, koje su razmatrale popisane doseljenike od 28. IV do 1. V, sastavljali opunomoenik politikog komesara (Hajnrih Rajer je uestvovao u etiri optine, in. tajnberger, Franc Veran i Joef Erdle u po tri, Robert Himer i Jozef Vagner u po dve, a za pet optina je politiki komesar odredio da ga zastupa nemaki andarm), zastupnik Svapsko-nemakog kulturnog saveza i upan. I meu predstavnicima Kulturbunda nalazimo neke poznate pijune: Paula Skoberneta (za optine Vransko i Braslove), Huberta Galeja (za optinu Dobrna), Frica Stajnbeka (za optinu alec), Franca Pintera st. (za optinu Sv. Pavel pri Preboldu), Franca Pintera ml. (za optinu Gomilsko). Osim njih, saraivali su i drugi ija imena moemo sresti i meu imenima poverenika Gaugrenclandamta (npr. Hans Audi u Skofjoj vasi, Franc Vusem u Griama, Vilhelm Coti ml. u Vojniku, Hans Sauperl u Novoj cerkvi, Franc Volf u Sempetru u Savinjskoj dolini itd.) A valja dodati i to da su bili i upani folksdojeri, lanovi Kulturbunda. U srezu Smarje pri Jelah su, 27. aprila, popisali 2005 doseljenika, ali za taj srez nisu sauvani ili, pak, nisu dostupni podaci o sastavu komisija. I u srezu Celje - okolina komisije su davale podatke o nacionalnosti, odnosno, bolje reeno, o poreklu doseljenika. U nekim sluajevima su komisije, koje su davale podatke za nekog doseljenika, ve predviale njegovu dalju sudbinu. Kada je, na primer, politiki komesar za srez Celje - okolina 3. maja 1941. poslao spiskove komandantu bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku, primetio je: Sto se tie ocene komisije koja je oceniivala doseljenike u optini Skofja vas, treba da dopunim da je kao Slovence oznaila sve one za koje je poeljno da se proteraju. 75 " U slovenakoj tajerskoj su popisali oko 44.000 lica. Popis je ukazao na to da se ne moe potpuno osloniti na tu brojku, jer se svi popisani ne mogu smatrati doseljenicima. Zbog toga je ef civilne uprave smatrao da sve popi-

sane treba podvrgnuti detaljnijem izboru pri kome naroito treba paziti na rasnu vrednost i politiku besprekornost ljudi.76 Tako je 23. maja poslao svim politikim komesarima poverljivi raspis u kome im je saoptio da treba sve osobe doseljene posle prvog januara 1914. detaljno proveriti i rasno oceniti. U tu svrhu e, reeno je, u narednim danima kod njih doi komisije komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti kojima treba pomoi. Posebno treba da se pobrinu za to da upani obaveste osobe koje dolaze u obzir za pregled i pomognu komisijama pri izboru mesnih poznavaoca nacionalnih uslova u redovima ondanjeg nemakog stanovnitva. (Podvukao T. F.)77 Nekim politikim komesarima nije bilo po volji tako detaljno proveravanje stanovnitva koje je trebalo iseliti. Sve to je, naime, uznemiravalo stanovnitvo. Zbog toga se politiki komesar Svoboda, 22. maja 1941., na radnom sastanku u Celju alio: Takozvani postupak ienja nam zadaje mnogo briga. Od onoga o emu smo govorili u Gracu nije preostalo mnogo (podvukao T. F.). Imam utisak da na negativnu klimu koja se rairila u nekim uredima utiu neke vie ustanove. Jer, inae, nije mi jasno zbog ega se pri hapenjima snebiva, trae dokazi i tek po priama iz svih moguih izvora sazna da nije mogue izvesti udaljavanje problematinih elemenata, i drugo, da je potrebno raunati s velikim brojem otputanja itd. Trebalo bi raistiti ta znaajna pitanja. Pre svega, morali bismo jasno odrediti krug lica koje treba uhapsiti i kakva merila primenjivati pri ocenjivanju nekadanjih protivnika, koje slojeve protivnika treba uhapsiti itd. Dugotrajno odlaganje celukupnog postupka ienja moglo bi za izvesno vreme, s obzirom na klimu, da postane veoma neprijatno, jer deo stanovnitva ivi u nesigurnoj klimi da e sutra biti uhapen ili, pak, isteran. Osim toga, sve to svugde komplikuje izgradnju. Brzo privoenje kraju postupka ienja moglo bi sutinski da doprinese' umirivanju stanovnitva.78 Iz takve diskusije moemo doi do zakljuka da su se nacisti u Gracu dogovorili o tome da e brzo, energino, bez suvinih birokratskih postupaka u to kraem vremenu da odstrane odreene grupe Slovenaca iz slovenake tajerske, a sada se ale na to da deportacije u stvarnosti teku drukije: sad se popisuje, pregleda, proverava, snebiva, odugovlai itd., to sve negativno utie na nacistiku izgradnju, u prvom redu, zbog toga to uznemirava stanovnitvo.

Hapenja i logori za preseljavanje u Gorenjskoj Nacisti su i u Gorenjskoj i u Meikoj dolini, isto kao i u slovenakoj tajerskoj, odmah po okupaciji poeli da zatvaraju slovenake intelektualce, pre svega uitelje, profesore, svetenike, vie inovnike itd. Zatvarali su ih u sudske zatvore u gradovima u kojima su bila sedita sreza. Izgleda da su Jesenice bile meu onim krajevima u Gorenjskoj u kojima su nacisti najpre poeli da love Slovence da bi ih isterali, i to ve 19. aprila. Posle 30. aprila, kada je nemaka civilna uprava preuzela vlast u Gorenjskoj, aretacije su postale jo masovnije u itavoj pokrajini. Tako su 1. maja uhapsili vie desetina Slovenaca na Jesenicama, u Radovljici itd.79 Ubrzo su oformljena i dva logora, jedan u

Proterivanje kaluerica iz Begunja u Gorenjskoj maja 1941.

Begunjama gde je bilo ve prvih dana maja, prema podacima Slovenskog poroevalca, zatvoreno oko 500 lica, a drugi u entvidu kod Ljubljane. Logor u Begunjama je bio prolazni pa su zatvorenike ubrzo - verovatno 20. maja premestili u entvid. Uredili su ga u nekadanjoj biskupovoj gimnaziji, a vodio ga je SS-hauptarfirer Verner Kligel. Do 20. juna su u logor smestili ve nekih 800 lica predvienih za proterivanje u tzv. prvom talasu. Njihovu rodbinu, naroito decu, privremeno su ostavili jo kod kua. Nakon toga je naelnik taba za preseljavanje, dr Glazer, proverio svaki primer posebno i dao konanu ocenu. Iz logora su pustili samo 7 lica, poto za njih niu imali dovoljno dokaza o antinemakom delovanju, i dva lica iji su preci bili, navodno, Nemci.80 Iako su zatvarani i mueni u spomenutim logorima, Slovenci nisu klonuli duhom. Bilo je veoma malo sluajeva puzanja pred okupatorom, egoistikog reavanja sopstvenog poloaja, oaja i samoubistava. Veina zatvorenika neprekidno je i jasno i glasno isticala svoju nacionalnu svest. Bilo je i sluajeva da su nacistike voe pokuavale da od pojedinih zatvorenika, ija su imena imala pomalo nemaki oblik, izvuku priznanje da su nemake krvi, ali su im oni odgovarali da jesu i ostaju Slovenci. Zbog toga nije nita udno ako je takvo nacionalno svesno i ponosno ponaanje zatvorenika u sabirnim logorima jo vie podsticalo neprijateljstvo i bes domaih folksdojera i straara iz gornje tajerske. Prema prianjima nekadanjih zatvorenika, uslovi u meljskoj kasarni u Mariboru donekle su se poboljali krajem maja kada su za straare doli policajci iz rezervne policijske ete Wien, tj. Belije i kada je komandant logora dr Harald Lebius dozvolio zatvorenicima da pevaju slovenake pesme. Dozvolio im je i zajednike probe hora to je omoguilo zatvorenicima iz razliitih soba ee sastajanje. I poto je bilo medju zatvorenicima veoma mnogo horovoa, uitelja i svetenika, stvoren je veliki hor s di-

Komandant logora Sentvid nad Ljubljanom Vertier Kligel

rigentom Josipom Segulom. Prvi put je nastupio u dvoritu logora u drugoj polovini maja s programom slovnakih narodnih i umetnikih pesama. Ali je ubrzo njegova pesma zamrla poto su se folksdojeri alili i poto su zatvorenici prilikom prvog transporta za Srbiju, 7. juna, odluili da e u znak protesta - utati. I pored nepovoljnih uslova, u sabirnim logorima su ubrzo poeli da piu, ureuju i izdaju i logorska glasila, razumljivo, ilegalno. U Kapucinskom manastiru u Celju zatvoreni Slovenci Stane Miku, dr Joe Graner i Franjo Vilhar sastavili su i na apirografu umnoili list koji su, po ugledu na predratni Toti list, prozvali Kapucinski Toti. Ilustrovao ga je akademski slikar Albert Sirk. List je na humoristiki i podsticajni nain odslikavao ivot i delo zatvorenika. Maja i juna izdali su svega pet brojeva. Kada su zatvorenici u Starom piskru videli taj list, dr Ervin Mejak, Juro Toplak i jo jedan zatvorenik odluili su da ponu da izdaju slian list. Umnoavali su ga na pisaoj maini, koju su, uz pomo nekog slovenakog pozornika, u odsutnosti nemakih policajaca pozajmljivali iz logorske kancelarije ili su ga, pak, prepisivali rukom. Nazvali su ga Toti Stari pisker i od polovine maja do 13. jula izdali etiri broja. Trei list su zatvorenici izdavali u logoru Sentvid kod Ljubljane.

Uredjivao ga je Lojze Bulovec, a ilustrovali su ga Vlado Gregora i Vinko Puntar. Nazvali su ga Kibla. Od 10. do 24. juna izdali su est brojeva, a drugi broj je imao ak i prilog Arestant.81

POLITIKO I RASNO OCENJIVANJE Nacisti su za nekoliko meseci u prolee i leto 1941. godine politiki i rasno pregledali i ocenili gotovo sve stanovnitvo u slovenakoj tajerskoj, Gorenjskoj i u Meikoj dolini. injenica da ni u jednoj drugoj okupiranoj pokrajini ili dravi nisu politiki i rasno pregledali i ocenili sve stanovnitvo a da su u okupiranim slovenakim pokrajinama to uinili i to ak veoma brzo svedoi o njihovim vrstim namerama da, uz pomo svih do tada postavljenih nacionalpolitikih i rasnih antropolokih lanih naunih naela, temeljno pretresu sva okupirana slovenaka podruja. Politikim ocenjivanjem nacisti.su hteli da iz mase slovenakog stanovnitva izdvoje sve prema Nemcima neprijateljski raspoloene osobe, a rasnim ocenjivanjem da rasno neodgovarajuim elementima onemogue ukljuivanje u nemaku narodnu zajednicu.

U slovenakoj tajerskoj U slovenakoj tajerskoj su najpre od 23. aprila do 25. maja 1941. pregledali sve stanovnike posavskog i posutlanskog pojasa, a onda su od 27. maja do 28. juna 1941. pregledali sva lica doseljena u slovenaku tajersku posle 1. januara 1914. godine i od 5. juna do 15. septembra sve preostalo stanovnitvo, koje se prijavilo za prijem u tajerski otadbinski savez. Politikih ocena je bilo pet: 1 (fhrend deutsch - vodee nemaki), 2 (deutsch - nemaki), 3 (indifferent - ravnoduan), 4 (deutsch-feindlich - prema Nemcima neprijateljski raspoloen) 5 (fhrend deutschfeindlich - vodee prema Nemcima neprijateljski raspoloene osobe). Politiku ocenu je predlagao lan komisije koga su izabrali iz redova domaih folksdojera i koji je dobro poznavao ondanje nacionalne i politike prilike. , Rasnih ocena je bilo etiri: 1 (rein nordisch und rein fllisch, erbgesundheitlich und leistungsfhig erstklassig - ista nordijska i ista falska, nasledno zdravstvena i prvoklasna radno-sposobna), II (vorwiegend nordisch und fllisch mit harmonischem Einschlage von dinarisch und westisch, ferner ausgeglichene Mischlinge von nordisch - fllisch mit dinarisch und westisch; ferner Dinarier, soweit sie nicht dem Gesamtrassendbilde des deutschen Volkes zu fremd erscheinen - preteno nordijska i falska sa harmoninom primesom dinarske i zapadne; dalje izravnani melezi nordijske i falske sa dinarskom i zapadnom; nadalje - Dinarci, ukoliko nisu suvie strani s obzirom na celokupnu rasnu sliku nemakog naroda), III (weniger ausgeglichene Mischlinge mit berwiegend dinarischem oder westischem Anteile und mit merklichen ostischen oder ostbaltischen Merkmalen - manje izjednaeni melezi s preteno

Voa drugog (rasnog) referata tabova za preseljenje u donjoj tajerskoj i Gorenjskoj dr Bruno

Kurt Sulc dinarskim ili zapadnim udelom i s vidljivim istonim ili istono-baltskim znamenjima), IV (unausgeglichene Mischlinge, rein ostisch, rein ostbaltisch, ferner Personen mit ausseneuropischem Einschlag, Fremdblutige (vorderasiatische, orientalisch, negroid, mongoloid), ausserdem erscheinungsbildlich schwer Erbkranke - neizravnani melezi, isto istona, ista istono-baltika, dalje osobe sa neevropskom primesom, tuekrvni (prednjoazijska, orijentalna, negroidna, mongoloidna), a osim toga ve na prvi pogled vidljivo nasledno veoma bolesni). S obzirom na rasni kvalitet i podobnost za germanizaciju, ove grupe su imenovali ovako: I (sehr gut - vrlo dobro), II (gut - dobro), III (durchschnittlich - proseno) i IV (rassisch ungeeignet - rasno neodgovarajue). Na ovom mestu nas interesuje, pre svega, pregled i ocenjivanje lica koja su prema Himlerovim smernicama bila odreena za proterivanje, poto u o primanju stanovnitva u tajerski otadbinski savez i s tim u vezi pregledom govoriti kasnije. Rasno ocenjivanje na podruju itave slovenake tajerske izvrio je akcioni ured Jugoistok iz glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda SS (Einsatzstelle Sdost des Rasse-und Siedlungshauptamtes SS) pod vodstvom SS-ober-

turmbanfirera prof dr Bruna Kurta ulca, koji je bilo prikljuen tabu za preseljavanje u Mariboru, a imao je 18 rasnih istraitelja. Ti rasni istraitelji (Eignungsprfer) bili su, uglavnom, itavo vreme isti sve same proverene snage koje su radile ve na istoku, pa i pri akcionom uredu Zapad. 82 Komisije su od 23. aprila do 25. maja 1941. pregledale i ocenjivale stanovnitvo posutlanskog i posavskog pojasa. Na alost, o tom pregledu ne postoje nikakvi sauvani dokumenti ili detaljnije statistike. Tek u kolskim hronikama nalazimo tri podatka koji spominju ovaj pregled i ocenjivanje. Hronika kole u Kapelama spominje: U mesecu maju se doskitala takozvana 'Erfassungskomission' kojoj je bio dodeljen i 'Rassenforscher'. Toj komisiji je bio na elu Mariboranin Josip Senekovi. Hronika kole Leskovec pri Krkom javlja: 17. maja vrenje popis svih stanovnika. A ponajvie pria Hronika kole Sv. Peter pod Sv. gorami: Poetkom maja je u Sv. Peter stigla iseljenika komisija, kojoj je moralo da se javi" sve stanovnitvo itave optine Sv. Peter pod Sv. gorami. Pred komisiju su morali dovesti ak bolesnike i iznemogle starce. Svakog posebno su detaljno posmatrali a na posebne listove opisali telesne karakteristike naeg naroda. 83 Spomenuti izvetaj akcionog ureda Jugoistok spominje da je u posutlanskom i posavskom pojasu pregledano 70.162 osobe. Ovaj pregled, na alost, nema nikakvih brojanih podataka o tome koliko ljudi su uvrstili u svaku od spomenute etiri rasne grupe, ali su na raspolaganju podaci o procentima: Posutlanski pojas

Optina Podetrtek Polje Sv. Peter Bizeljsko Kapele Dobova

II 14 8 10 8 12 7

III 49 57 43 47 58 65

IV 37 35 47 45 30 28

Breiki

trokut

Optina Breice Globoko Piece Sromlje Artie Videm Zdole 12 8 9 12 7 7 5 76 62 58 56 48 72 85 12 30 33 32 45 21 10

Posavski

pojas

Optina Dolina Krka vas Buea vas Cerklje Leskovec Raka Buka Studenec. Tele Botanj Trie entjan Radee t. Rupert Sv. Jurij Dole Sv. Kri Polnik Zagorje Mline Trojane
-

2
-

3
-

13 10 4 8 3 6 18 6 12 20 13 18 20 20 25 22 12 5 9 5 5

79 70 74 62 69 71 57 72 51 49 69 66 67 60 43 58 67 48 54 63 70

8 20 22 30 28 13 35 12 37 41 16 16 13 20 32 20 19 47 37 32 25

Prema ovim podacima, na ovom podruju skoro niko od stanovnika nije doao u prvu rasnu grupu, njih malo je rasporeeno u drugu, dok ih je mnogo rasporeeno u III i IV. Zbog toga je akcioni biro Jugoistok u svom izvetaju smatrao: S obzirom na mali broj porodica s rasnom ocenom II, utoliko je vei deo porodica sa rasnom ocenom IV. Predvieno iseljenje stanovnitva sa ovog podruja je, dakle, i s obzirom na ishod rasnog pregleda, opravdano i utemeljeno. 84 Kada su komisije zavrile pregled stanovnitva posutlanskog i posavskog pojasa, 27. maja, to jest etiri dana posle spomenutog poverljivog raspisa efa civilne uprave za donju tajersku, poele su da pregledaju lica koja su se doselila u slovenaku tajersku posle prvog januara 1914. i koja su ve popisali 27. aprila. O tom pregledu postoji neto vie podataka. Izvetaj akcionog ureda Jugoistok navodi da su od 27. maja do 28. juna 1941. pregledali 42.520 osoba. I za tu kategoriju lica su sauvani samo podaci o ishodu rasnog pregleda, a ak i ovi samo u procentima i po srezovima: Srez Ljutomer Ptuj - okolina Ptuj - grad I II 14 13 21 III 78 71 75 IV 8 16 4

Srez

I
-

II 20 18 27 17 29 4 21 19 17 1 15 4

III 68 55 68 61 47 65 64 67 76 73 60 70

IV 12 27 5 22 24 31 15 14 7 26 25 26

Maribor - leva obala Maribor - desna obala Maribor - grad marje pri Jelah Breice Lako Celje - grad Celje - okolina Konjice Marenberg Slovenj Gradec Gornji grad

Ni za ovu kategoriju ljudi nema sauvanih podataka o ishodu politikog pregleda. Kada je tako svaka pregledana osoba dobila politiku i rasnu ocenu, voa komisije joj je s napomenom V (Verbleib - ostaje), E (Evakuierung - iseljenje), A (Altreich - preseljenje u Nemaku), U-St (Umsiedlung Steiermark preseljenje u gornju tajersku), 0 (dravljanin strane drave, koja sa Nemakom ima dobre odnose) ili S (Sonderfall - poseban sluaj) odredio konanu ocenu, odnosno dalju sudbinu. Tu konanu ocenu voa komisije je dobijao uporedjivanjem politike i rasne ocene. Za lica koja su se posle 1. januara 1914. doselila u slovenaku tajersku konanu ocenu E dobili su svi oni doseljeni Slovenci koji su bili politiki ocenjeni sa 3, 4, ili 5, a rasno sa III, kao i oni koji su dobili rasnu ocenu IV bez obzira na politiku ocenu.85 Sauvani su i podaci o licima doseljenim pre 1. januara 1941. i njihove konane ocene iz srezova Gornji grad i Slovenj Gradec. Nisu, na alost, sauvani podaci o ovakvim pregledima u drugih 13 srezova, pa emo zbog toga oba pregleda detaljnije osmotriti.

Srez

Gornji grad

Optina Gornji grad Moziije Lue Smartno ob Paki Ljubno Reica Ukupno

Broj doseljenih 59 82 39 41 30 49 300

Broj ocena E 23 24 1 25 10 16 99

Srez

Slovenj

Gradec

n^tina Mislinja Pamee Podgorje Razbor t. Andra St. Ilj t. Jan martno otanj kale Topolica Slovenj Gradec Velenje Ukupno

Broj doseljenih 43 69 18 30 10 7 25 87 273 39 314 370 251 1.536

E 25 4 3 4 3 4 10 30 48 11 25 136 94 397

O c e n e V A 12 44 11 21 6 2 9 32 127 23 48 130 82 547 2 1 2 3

-

O
-

bez 4 20 2 2 1 1 6 20 52 2 239 80 54 493

5 22
-

24 3
-

2 24 19 80

2 29

Veliki broj lica je bez konane ocene zbog toga to je popis obuhvatio sve osobe doseljene u slovenaku tajersku posle 1. januara 1914. koje su bile u optini 27. aprila 1941. Razumljivo je da su mnogi posle tog datuma, a pre pregleda, napustili slovenaku tajersku. Naroito je to oigledno iz podataka za optinu Topolica, jer je popis obuhvatio i 222 osobe iz tamonjeg sanatorija. Te osobe nemaju nikakvu od spomenutih konanih ocena, ali neke imaju ocenu A ili B, i to osobe s nacionalnom oznakom srpska, slovenaka, hrvatska, bosanska, 'Ci' imaju ocenu A, a osobe s nacionalnom oznakom Vindi ocenu B. Neto podataka je sauvano i za srez Gornji grad u kome su komisije pregledale doseljenike tek u drugoj polovini juna 1941. Politiki komesar je 16. juna izvetavao efa civilne uprave: 15. VI ovamo je stigla komisija za pregled lica doseljenih pre 1. januara 1914. i ve je otpoela s radom. U optini Gornji grad bi komisija morala da pregleda 59 doseljenika. Meutim, pregledala je samo 38, jer se 21 ve bio iselio. Dvadeset tri pregledane osobe su dobile konanu ocenu E, 14 V, dok jednoj nisu dali ocenu poto je bila strani dravljanin (Italijan).86 U optini Lue je komisija pregledala 34 doseljenika, pa je sedmorici dala konanu ocenu E, petnaestorici V, trojici A, devetorici O, dok petoricu nije mogla da pregleda jer su bili odsutni (3 u zatvoru, 1 proteran, 1 otputovao).87 Na dve sauvane skice su u postocima prikazane rasne i konane ocene osoba doseljenih posle 1914. godine u srezu Maribor - desna obala i Konjice. U srezu Maribor - desna obala, rasnu ocenu I dobilo je 0,3%, ocenu II 18,5%, ocenu III 73,2% i ocenu IV 8% pregledanih. Od njih je 45,5% dobilo konanu

ocenu E, 11,9% ocenu A, 21,29% ocenu 0, 0,6% ocenu S i 20,5% ocenu V. U srezu Konjice rasnu ocenu II dobilo je 17,3%, ocenu III 74,2% i ocenu IV 6,5% pregledanih, dok je konanu ocenu E dobilo 39,3%, A 15,4%, O 16,2%, S 2,6% i V 26,5%. U oba sreza bi, dakle, na svojim domovima mogla da ostane jedva etvrtina ljudi doseljenih posle 1914. godine.88 U posutlansko-posavskom pojasu su, pak, konane ocene bile neto drugaije od ocena koje su komisije davale licima doseljenim u slovenaku tajersku pre 1. januara 1914. Konanih ocena je bilo est a komisije su ih izricale i na osnovu politike i rasne ocene. Ocenu E su dobili svi Slovenci s rasnom ocenom III i politikom ocenom 2-5. Ocenu A su dobili tajerci i Slovenci s rasnom ocenom II i politikom ocenom 4, kao i porodice u kojima je jedan od branih drugova bio Nemac. Ocenu U-St. dobili su tajerci koji su tamo iveli a imali su rasnu ocenu III i politiku ocenu 2. Ocenu O su dobili dravljani onih drava koje su s Nemakom imale normalne odnose. Ocenu S su dali onim Slovencima i tajercima koji su imali politiku ocenu 5, a rasnu II i Nemcima koji su delovali protiv germanstva. Ocenu V su, pak, dobili svi folksdojeri s politikom ocenom 1-3 i porodice u kojima je bio jedan brani drug Nemac, a drugi tajerac s politkom ocenom 1-3.89 Meutim, te konane ocene u posutlanskom i posavskom pojasu stvarno nisu uticale na sudbinu osoba, jer bi po tom kljuu u svojim domovima moralo da ostane mnogo tzv. tajeraca koji su dobili rasnu ocenu III i politiku ocenu 3, ali su, i pored toga, u jesen 1941. bili prognani. Meutim, svrha rasnog ocenjivanja stanovnitva nije se za naciste sastojala samo u tome da izdvoje rasno manje vredne elemente iz svoje zajednice i proteraju ih iz Rajha, nego i u tome da spree rasno dragocenim elementima da dou u dodir sa stranim narodom i da ga rasno oplemene. Ljudi sa rasnom ocenom I i II su za njih bili rasno dragoceni, pa su ih hteli, svakako, zadrati u Rajhu iako su bili, na primer, tzv. nacionalni Slovenci ili, pak, doseljenici posle 1.1 1914. Zbog toga je Himler ve u svojim smernicama 18. aprila 1941. odredio da treba kod svih onih koji su se doselili u slovenaku tajersku posle 1914. godine i kod stanovnika posutlanskog i posavskog pojasa proveriti da li meu njima ima rasno naroito dragocenih elemenata kako ih ne bi prepustili stranom narodu. Zbog toga su, osim osoba koje su birali za proterivanje iz Rajha, birali i osobe za preseljenje u unutranjost nemakog Rajha. I dok su prvu akciju, tj. progon nazvali Evakuierung ili Aussiedlung, ovu su prozvali Umsiedlung. Za pojedinu akciju iseljenja odreene kategorije lica nacisti su ubrzo poeli da upotrebljavaju naziv talas. Tako su se posle hapenja, popisa i rasnih, kao i politikih pregleda obavljenih aprila i maja 1941. u slovenakoj tajerskoj pokazali odreeni obrisi i opsezi etiri talasa, koje je ve 30. maja 1941. lepo opisao dr Miler-oltes u svom izvetaju Ministarstvu unutranjih poslova: Prvi talas predvia iseljenje sve slovenake inteligencije, one koju je ve obuhvatila bezbednosna policija i one koja je prema Nemcima bila neprijateljski raspoloena, ali je bezbednosna policija jo nije obuhvatila. U inteligen-

ciju, uopteno, ubrojavaju pored akademika jo i sve uitelje, vie i srednje inovnike i sve abituriente. Iseljenje I talasa, koji e zahvatiti oko 2000 lica preko je potrebno. II talas bi trebalo da obuhvati lica koja su se doselila u donju tajersku posle 1. I 1914. Popisna akcija koja je u tu svrhu izvedena, obuhvatila je oko 44.000 lica. Pokazalo se, meutim, da se na verodostojnost prijava nije mogue osloniti, jer veliki broj popisanih lica stvarno nije mogue ubrojiti meu doseljenike. Zbog toga je potrebno da ljudi koji spadaju u drugi talas budu podvrgnuti podrobnijem izboru pri kome e se prvenstveno ocenjivati njihova rasna vrednost i politika besprekornost. Iz II talasa treba, razumljivo, da ispadnu svi popisani folksdojeri i sva lica koja su sada zaposlena u rudarstvu. Iz privrednih razloga se, na alost, nije mogue odrei rudara. Pri detaljnijem izboru, za koji je ve sastavljen plan za preglede, izvrie se detaljno nacionalno razgranienje kako bi imali na raspolaganju potrebne osnove za eventualna kasnija pregovaranja o preseljenjima s Hrvatskom, Italijom i Maarskom. U svemu ostalome, pak, mislimo na to da rasno visoko vredne i politiki besprekorne osobe II talasa ostavimo u donjoj tajerskoj a da rasno besprekorna i politiki ne sasvim besprekorna lica poaljemo u stari Rajh. Iz II talasa bi, prema ocenama, preostalo za iseljenje jo 8-10.000 lica. III talas obuhvata sve stanovnitvo posavskog i posutlanskog pojasa. Tamo su komisije centralnog ureda za useljenje, tako rekui, ve okonale rad. Osim veoma malog dela folksdojera, stanovnitvo tog podruja bie iseljeno gotovo u potpunosti. Po broju malo vindiarsko stanovnitvo tog podruja nee biti iseljeno, nego preseljeno u severni deo donje tajerske. S veeg posavskog pojasa bie potrebno iseliti 70.000 lica, a s manjeg, tj. uz ui deo granice, oko 40.000 lica. U posutlanskom pojasu treba raunati sa oko 10-12.000 iseljenih i sa isto toliko preseljenih lica.90 Lica koja u talasima I-III ne budu odreena za iseljenje bie, zajedno sa onima koje budu primali u tajerski otadbinski savez, podvrgnuta detaljnijem izboru. Ona lica koja se prijave u tajerski otadbinski savez, ali ih ovaj odbaci, kao i sva ona koja se uopte ne prijave u tajerski otadbinski savez, pripae IV talasu i bie iseljena ili, pak, preseljena u stari Rajh.

U Gorenjskoj Gotovo isto kao u slovenakoj tajerskoj, upueni smo u rasne i politike preglede i u Gorenjskoj i Meikoj dolini. I tamo su nacisti pregledali i ocenili veinu stanovnitva. Prema nekim pouzdanim podacima, nisu pregledali i ocenili samo oko dve hiljade porodica. Osnovna razlika izmeu rasnog i politikog pregleda stanovnitva u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj je u tome to su u slovenakoj tajerskoj pregledali pojedine grupe ljudi ponaosob, na primer stanovnike posavskog i posutlanskog pojasa, doseljenike posle 1914. godine, podnosioce molbi za prijem u tajerski otadbinski savez, dok su u Gorenjskoj i Meikoj dolini od polovine aprila do kraja jula 1941. pregledali veinu stanovnitva, tako rekui, en
13 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

193

bloc, tj. bez da podele na razne grupe. Za sada jo nije utvreno zbog ega u 1941. godini nisu pregledali oko 2000 od oko 60.000 porodica ili priblino est do sedam hiljada ljudi to, u krajnjem, znai veoma mali postotak (3-4%) ako zabeleimo da je tamo 1931. godine bilo 181.089 stanovnika.91 tab za preseljavanje za Gorenjsku je ve aprila 1941., dok se nalazio jo u Celovcu, organizovao popis i pregled itavog stanovnitva Meike doline, a zatim maja popis i pregled veine stanovnitva Gorenjske. Koliko mu se urilo govori i podatak o tome da su njegovi organi ve 19. aprila, tj. svega etiri dana poto je civilna uprava tamo preuzela vlast, popisivali i pregledali ljude u Prevaljama.92 Verovatno je tako hitan i opti rasni i politiki pregled itavog stanovnitva u Gorenjskoj i u Meikoj dolini naredio Himler prilikom svoje posete Celovcu jo pre napada Nemake na Jugoslaviju kako bi se dobro uverio u to da li su Gorenjci podobni za germanizaciju ili ne. tab za preseljavanje u Gorenjskoj imao je za politiki i rasni pregled i ocenjivanje ljudi tri tzv. letee ili komisije za preseljavanje. Njegov I referat, koji je vodio dr Glazer, naruivao je pojedinim upanima da obaveste graane da se odredjenog dana u odreeno vreme jave na odreeno mesto. Tamo je onda stigla jedna od triju komisija za preseljavanje. Prvu komisiju je vodio SS-turmbanfirer Ole, dok je rasni istraiva bio SS-oberarfirer Prok; II komisiju je vodio SS-oberarfirer Hans Kastner, a rasni istraiva bio SSarfirer Jan Tuaks; III komisiju je vodio SS-turmbanfirer Herbert Marks koji je u njoj bio istovremeno i rasni istraiva. Osim tih triju leteih ili komisija za preseljavanje, postojala je jo devetolana rendgentska komisija, koja je prema Himlerovim uputstvima u nekim industrijskim optinama utvrivala koliki je procenat plunih bolesnika meu stanovnitvom. Tu komisiju je trebalo da vodi Hajnc Ludvar.93 Svaka komisija je imala i stalnog nacionalnog ocenjivaa koji je dobro poznavao nacionalne i politike prilike tog podruja (u II komisiji to je bio, na primer, Sebastijan Modri, uitelj iz Celovca), pa se, pre nego to je dao politiku ocenu, savetovao s mesnim poverenikom, poverljivim folksdojerom. Pored tog mesnog poverenika, komisija je u svoj sastav ukljuila i inovnika tajne dravne policije i vou andarmerijske stanice. Tako je, na primer, druga komisija u Crni u svoj sastav ukljuila kao mesnog poverenika Praha, u Meici Johana Pratnekera i Franca Cimerla, u Dravograau i Gutanju upana Antona Tadinu, u Prevaljama Tratniga itd.94 Posle popisa komisija je svako lice, odnosno porodicu, upisala u list kartoteke sa svim potrebnim podacima (ime i prezime, zanimanje, podaci o roenju, nacionalnost, boravite posle 1914. godine), a onda je nacionalni ocenjiva, nakon savetovanja s mesnim poverenikom, dao politiku, a rasni istraiva rasnu ocenu. Svoje napomene su, naroito o politikoj oceni, mogli dati i inovnik tajne dravne policije i vodja andarmerijske stanice a s podacima o naslednim bolestima u porodici pregledanog, primerima jakog alkoholizma, kriminala itd. mogli su da utiu na rasnu ocenu. Ako je nacionalni ocenjiva dao politiku ocenu 4 ili 5, morao je da napie kratko i iscrpno obrazloenje, a ukoliko je neka osoba dobila rasnu ocenu I ili II, onda su je i fotografisali.

Politike i rasne ocene su bile iste kao i u slovenakoj tajerskoj. Obe ocene su unosili na kartoteki list za svaku porodicu, odnosno pojedinca. Poto je zavrila sa radom u nekoj optini, svaka komisija je morala da obavesti tab za preseljenje za Gorenjsku o ishodu rasnog i politikog pregleda. Tako je, na primer, II komisija 19. aprila u Prevaljama od 8 ujutru do 18 asova uvee pregledala 206 porodica i 126 pojedinaca ili ukupno 1044 osobe i ovako ih rasporedila po nacionalnosti: 156 Nemaca, 736 Vindiara, 144 Slovenca i 8 ostalih. Deset osoba je dobilo politiku ocenu 1 (vodei Nemci), 111 politiku ocenu 2 (Nemci), veina ili 854 ocenu 3 i 54 osobe ocenu 4, te 15 osoba ocenu 5. Rasnu ocenu I nije dobio niko, ocenu II je dobilo njih 306, ocenu III ak 605 i ocenu IV 133 osobe.95 Komisija je morala istovremeno da alje tabu za preseljenje i tzv. grupni izvetaj u kome je uopteno ocrtala politike, privredne, rasne i druge karakteristike optine, odnosno njenih stanovnika.96 Zanimljivo je da je zbog razliitog kvaliteta mesnih poverenika (tamo gde nije bilo ni jednog folksdojera komisija je zavrbovala za ocenjivanje nekog nemakog uitelja, upana itd. a gde ni takvih nije bilo, pozvala je nekog prema Nemcima naklonjenog Slovenca) dolo i do velikih razlika pri politikom ocenjivanju, tako da su se ponegde nacistima ocene inile suvie stroge, a drugde suvie blage. Tako se vodja III komisije Marks alio da naroito u II komisiji nacionalni ocenjivai daju svim nekadanjim lanovima Sokola samo politiku ocenu 4, pa bi zbog toga trebalo takva lica pre njihovog progona jo jednom pregledati,97 dok mu se istovremeno politiko ocenjivanje ljudi u Kranju inilo suvie blago. Kada smo zavrili posao u Kranju, pokazalo se da su nam dodeljeni poverenici koji su se neprekidno menjali, davali nepotpune i loe savete naem nacionalnom ocenjivau . . . Za preko 8000 osoba koje smo pregledali uopte nije bilo politikih ocena 4 ili 5. S obzirom da je Kranj oduvek bio sredite slovenakih nacionalista i drugih slinih organizacija, dosadanji su rezultati manjkavi.98 Za rad leteih ili komisija za preseljavanje u Gorenjskoj nacistike voe su se veoma interesovale. Tako su komisiju koja je u maju mesecu pregledala ljude u selu Gorje kod Bleda posetili ef glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda SS, SS-grupenfirer Hofman, i voa njegovog rasnog biroa, odnosno referata tabova za preseljavanje za donju tajersku i Gorenjsku, dr Bruno Kurt ulc. Komisiju koja je pregledala ljude u Jesenicama posetili su dr ulc, dr Glazer i Folkenborn; komisiju u kofjoj Loki 27. maja ef civilne uprave Kuera, a 30 maja, osim dr ulca, i SS-oberfirer reder.99 Nisu, na alost, sauvani izvetaji o ishodu rasnog i politikog pregleda stanovnitva Gorenjske. Poznato je samo malo podataka o ishodu rasnog pregleda koje je dobila podrunica dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu, ali i to samo za pojedine predele Gorenjske. Tako je bilo na podruju Save Bohinjke i Save Dolinke pregledanih 34.335 osoba ili 9330 porodica i 6703 pojedinca, pa je ocenu I dobilo 71, ocenu II 5621, ocenu III 9275 i ocenu IV 1066 porodica, odnosno pojedinaca; pojedine rase su, pak, bile prisutne ovako: nordijska 20%, dinarska 40%, zapadna 8%, istona 25% i istonobaltika 7%. U samom gradu Kranju ocenu I dobilo je 10 lica, ocenu II 2280 lica,

ocenu III 6354 i ocenu IV 118 osoba, dok su pojedine rase bile prisutne sa: nordijska 38%, falska 6%, dinarska 38%, zapadna 4% i istona 14%. Na kraju se navode podaci za 38.469 pregledanih i ocenjenih porodica i pojedinaca za koje se kae da ih je mogue uzeti kao proek za Gorenjsku: ocenu I je dobilo 83, ocenu II 10.900, ocenu III 24.398 i ocenu IV 3088 porodica i pojedinaca, dok je prisustvo rasa na podruju Gorenjske bilo sledee: nordijska 27,5%, dinarska 25,25%, zapadna 14%, istona 22,75%, istonobaltika i druge 10,5%. Spominje i to da polovina gorenjskog stanovnitva ima plave oi i da je mnogo plavokosih stanovnika i sve to dovodi u vezu s jakim ueem nordijske rase u toj pojavi.100 Takav ishod rasnog pregleda stanovnitva Gorenjske iznenadio je naciste. U poredjenju s donjotajerskim stanovnitvom, stanovnitvo Gorenjske u proeku je bilo ocenjeno bolje, to pokazuje i sledee uporeenje:

Ocene: slovenaka tajerska Gorenjska

II 18% 29%

III 69% 64%

IV 13% 8%

I rase koje su nacisti favorizovali, to e rei nordijsku i, razumljivo, daleko za njom falsku, bile su u Gorenjskoj u ukupnom zbiru ee prisutne to oigledno kazuje, na primer, i poreenje izmeu gradova Kranj i Maribor, gde je, prema spomenutim podacima, nordijska rasa bila, najee prisutna: nord. Maribor Kranj 20% 38% fai. 5% 6% din. 35% 38% zap. 10% 4% ist. 22% 14% ist. bait. 8%
-

Takav ishod rasne istrage gorenjskog stanovnitva veoma je iznenadio naciste. Tako je, npr. voa podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu, dr Lotar Veber, 23. juna 1941. u svom izvetaju dravnom sekretaru u Ministarstvu za propagandu, dr Gutereru, pisao: Takoe sam mislio da je stanovnitvo tog podruja (tj. Gorenjske, nap. T. F.) sastavljeno u rasnom pogledu sasvim drukije nego u drugim delovima Slovenije. Taj dobar rasni sastav stanovnitva moe da se objasni time to su se Nemci u te krajeve stoleima neprekidno doseljavali i to su imali tu snagu da se odupiru merama slovenizacije. O takvom mom miljenju postojale su velike sumnje, pa su tako kako namesnik gaulajtera tako i dravni voa SS bili veoma iznenadjeni nad tim to su videli u Gorenjskoj, odnosno to su utvrdile rasno-istrane komisije. Iako rasni pregledi jo nisu zakljueni, ve sada se moe rei da e dobiti od 80 do 85 odsto stanovnika ocenu I i II i, moda, najvie 15 odsto ocenu III i IV.101

Komisije za preseljavanje su kartotene liste iz pojedinih optina slale tabu za preseljavanje na Bled, gde je njegovo prvo odeljenje, rta temelju rasnih i politikih ocena, donosilo konane ocene osoba i, samim tim, odreivalo i njihovu sudbinu. I oznake za konane ocene su bile iste kao i u slovenakoj tajerskoj, tj. E (Evakuieren - iseliti), V (Verbleib - ostaje) i A (Altreich - preseljenje u stari Rajh). Ukoliko je Slovenac imao rasnu ocenu I, a politiku od 1-3, onda je dobijao konanu ocenu V; ako je imao politiku ocenu 4, dobijao je konanu ocenu A; ako je imao politiku ocenu 5, dobijao je konanu ocenu E. Ako bi Slovenac dobio rasnu ocenu II, a politiku od 1 do 3, konana je bila V, a ako je imao politiku ocenu 4 ili 5, dobio bi konanu ocenu E. Ukoliko je Slovenac imao rasnu ocenu III, a politiku 1 ili 2, u junom ili, pojasu za iseljenje, dobijao je ocenu E, a u severnom delu Gorenjske V, a ako je imao politiku ocenu 3 do 5, dobijao je konanu ocenu E. Ukoliko je Slovenac imao rasnu ocenu IV, a politiku 1, dobio bi konanu ocenu V, a ako je imao politiku ocenu od 2 do 5, konana bi bila E. Naglasio sam svugde Slovenac, jer su folksdojeri redom dobijali konanu ocenu V osim onih koji su imali politiku ocenu 4 ili 5 pa su dobili konanu ocenu A.102 Prema tim kriterijumima je, razumljivo, veina Slovenaca dobila konanu ocenu E, poto je imala rasnu ocenu III a i politiku ocenu 3. Iz toga proizlazi da je trebalo iseliti vie nego polovinu svih stanovnika Gorenjske i Meike doline. Tako je prvi referat taba za preseljavanje na Bledu imao do maja 1941., kada su mu komisije iz optina poslale prve kartoteke listove, da pregleda oko 60.000 kartotekih listova i donese isto toliko konanih ocena. Taj posao je trebalo da traje do septembra 1941., ali u Gorenjskoj je dolo veoma rano do promena planova za deportacije: Prve promene u deportacijskim planovima za Gorenjsku su se pojavile krajem maja 1941. Od 13. do 18. maja 1941. slovenaku tajersku i Gorenjsku posetio je ef glavnog rasnog i kolonizatorskog ureda SS u Berlinu, SS-grupenfirer Oto Hofman, tj. ef onog ureda kome su struno bili podreeni rasni referati u tabovima za preseljavanje u Mariboru i na Bledu. Kada se upoznao s radom oba referata, njima potinjenih rasnih istraivaa i sa dotadanjim ishodom rasnih istraga u obe pokrajine, smatrao je da ne bi bilo u redu da jednostavno uklone lica s rasnom ocenom III, poto porodice te grupe imaju vei ili manji procenat dragocene krvi i zato to su vredne koliko i porodice bukovinskih Nemaca, takoe sa rasnom ocenom III, koje su naselili na novim istonim podrujima. O tome je razgovarao i sa efom civilne uprave za Gorenjsku, Kuerom, koji je, takoe, smatrao da te porodice ne bi smeli jednostavno izgnati i time Srbima izruiti dobru krv. Zbog toga je Hofman, po svom povratku u Berlin 24. maja 1941., predlagao Himleru da grupu lica s rasnom ocenom III jo jednom ispitaju i podele je u pozitivnu i negativnu (III+ i III-). Pozitivni deo grupe bi preselili u stari Rajh kao lica sposobna za germanizaciju (Eindeutschungsfhige), pa bi ih, poto nisu tako dragocena kao grupe s rasnim ocenama I i II, zaposlili u in-

dustriji. Razumljivo je da bi u pozitivni ili negativni deo ukljuili itave porodice i ne bi ih delili na pozitivni i negativni deo, jet bi, u tom sluaju, pozitivni deo morali da germanizuju a negativni da isele.103 Himler je prihvatio predlog Hofmana i Kuere pa su tada kriterije za ocenjivanje unekoliko promenuli. Ako se rasni ocenjiva zalagao za to da jednog od porodinih lanova oceni s II, a druge s III, onda je itava porodica dobila ocenu III+, a ukoliko je ocenjiva smatrao da bi svako od porodinih lanova morao dobiti ocenu III, onda je itava porodica dobila ocenu III. Ukoliko je ocenjiva nastojao da jedno lice u porodici oceni sa IV, a sve druge lanove sa III, onda bi itava porodica dobila ocenu III-. 104 Takva podela rasne grupe III u pozitivni i negativni deo, kao to emo kasnije videti, za stanovnitvo Gorenjske nije imala nikakvih praktinih posledica, ali je zato stanovnitvo donje tajerske preseljeno u Rajh. Nakon svoje posete slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, Hofman je predlagao i to da pregledaju, takoe, sve stanovnike pograninog pojasa u Gorenjskoj, koje su u poetku nameravali potpuno da isele, pa da one koji bi dobili ocenu I i II ne isele. I ovaj predlog Hofmana i Kuere Himler je prihvatio i tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu izdao je smernice za iseljenje stranih elemenata iz june Koruke. Projekat tih smernica je 28. maja 1941. pripremio dr Ginter tir, a u Himlerovoj odsutnosti, potpisao ih je, 7. jula 1941., ef taba SS-brigadefirer Ulrih Grajfelt. Smernice su odreivale: Na predlog gaulajtera i dravnog namesnika za Koruku i opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda dravni voa SS, uz deliminu promenu dosadanjih smernica o iseljavanju u junoj Korukoj, odredio je: 1. Slovenaku inteligenciju treba podvrgnuti rasnoj istrazi. Rasno dragocena lica (grupe I i II) ne treba iseliti u Srbiju nego u stari Rajh da bi se germanizovala. 2. Od Slovenaca koji su se doselili posle 1. januara 1914. bie iseljeni samo oni koji su politiki delovali kao nemaki neprijatelji (grupe 1 i 5).106 3. Slovence koji su se doselili posle 1. januara 1914. i nisu delovali u,protivnemakom smislu, ali predstavljaju prepreku za izvoenje mera germanizacije u junoj Korukoj, treba, po mogunosti, preseliti u stari Rajh. 4. Odredba prema kojoj sa pribilino 20 km irokog pograninog pojasa treba iseliti stanovnitvo menja se utoliko to nije potrebno iseliti one rasno dragocene delove stanovnitva koji ne predstavljaju prepreku za germanizaciju tog prostora. Te promene se ne odnose na odredbe o tome da domae stanovnitvo june Koruke treba podvrgnuti detaljnijem izboru i nepoeljno stanovnitvo iseliti prema postojeim smernicama.107 Te smernice, koje oigledno kazuju da su bile pred njima ve izdate smernice o iseljavanju u Gorenjskoj znaile su, praktino, smanjenje prvog i treeg talasa i potpuno naputanje plana progona drugog talasa u Srbiju ili u Hrvat-

sku. To i jeste razlog da je u zakljucima konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941. taj talas ve potpuno izostavljen. im je Kuera dobio te Himlerove smernice odluio je da pokua da urgira kod Himlera da se, zbog znaaja industrije za nemaku vojnu privredu, iz Gorenjske protera to manje ljudi. Prema zakljuku dravnog voe SS od 7. VII 1941., o smernicama za iseljenje elemenata stranog porekla iz june Koruke gaulajter je odluio da se ponovno obrati dravnom voi SS. Od tog odgovora je zavisno da li e se deportacije nastaviti ili e, pak, zbog rada sedam vojnih pogona biti odgoene za posleratno vreme. ( P o d v u k a o T. F.) 108 T a k o je,

naime, 24. jula 1941. pisao reder, voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu, dr Fricu Teskeju u Berlin. To pismo, dakle, oigledno svedoi o tome da se Kuera iz vojnoprivrednih razloga jo pre poetka ustanka slovenakog naroda, za iji pravi poetak smatram 27. jul 1941., odluio da ponovno urgira kod Himlera za smanjenje obima deportacija. U tome je, kao to emo videti, uspeo, naroito kada se vojnoprivrednim razlozima pridruio nov razlog: ustanak slovenakog naroda i strah nacista da e ga s produavanjem deportacija samo jaati.

RAZGOVORI S VOJNIM KOMANDANTOM ZA SRBIJU I PREGOVORI S VLADOM NEZAVISNE DRAVE HRVATSKE U to vreme dok su nacisti hapsili, popisivali, ocenjivali i skupljali ljude za deportovanje, traili su i prostor kuda bi mogli da ih proteraju. Broj Slovenaca koje su nameravali da izgnaju bio je veoma velik: od 220.000 do 260.000 i pitanje kuda s njima nije, razumljivo, bilo jednostavno. Kao to emo videti, o njemu su raspravljali za sve vreme proterivanja. Najpre je ef bezbednosne policije i slube bezbednosti, SS-grupenfirer Rajnhard Hajdrih, odnosno 4 B referat u IV uredu njegovog dravnog glavnog ureda bezbednosti ve 24. aprila 1941. sazvao konferenciju na kojoj je trebalo raspravljati o izvoenju deportacija Slovenaca, pa je na nju pozvao zastupnike nekih zainteresovanih ustanova. U uvodnom delu poziva koji im je poslao spomenuo je: Prema Firerovom nareenju, trebalo bi to bre poeti sa reavanjem nacionalnih pitanja u jugoistonim pokrajinama koje su pripojene Rajhu. Re je, pre svega, o iseljenju Slovenaca iz tih podruja u Srbiju. Prema priblinim procenama u obzir dolazi oko 260.000 Slovenaca.109 Konferencija je otpoela sa radom 6. maja 1941. u 10.30 asova u sali za konferencije efa civilne uprave za donju tajersku u Mariboru, a vodio ju je ef civilne uprave, dr Iberajter. Ko je sve uestvovao na toj konferenciji nije poznato. Ali, kada su nekadanjeg vou 4 B referata IV ureda u dravnom glavnom uredu bezbednosti SS-turmbanfirera Adolfa Ajhmana, na procesu u Jerusalimu ispitivali i o toj konferenciji, nije ispriao nita znaajno nego je samo mucao.110 Iz poverljivog zapisa, koji je sainjen u nemakom Ministarstvu inostranih poslova 28. aprila za njegovo kulturno odeljenje, saznajemo da su na konferenciju bile pozvane sledee ustanove: dravni komesar za jaanje nema-

kog naroda, Folksdoje Miteltele, Ministarstvo unutranjih poslova, Ministarstvo za privredu i Ministarstvo za saobraaj. udili su se to nisu bili pozvani Ministarstvo za inostrane poslove i opunomoenik za etvorogodinji plan.111 Iz poziva koji je dobilo Ministarstvo za financije oigledno je d a j e bilo pozvano i to ministarstvo. Sadraj konferencije jasno se moe sagledati iz telegrama opunomoenika nemakog Ministarstva inostranih poslova za Srbiju, Feliksa Bender, koji je 6. maja uvee poslao nemakom Ministarstvu inostranih poslova u Berlin: Na konferenciji o preseljenju Slovenaca, kbja je odrana danas u Mariboru112 pod predsednitvom dravnog namesnika Iberajtera, vojni komandant za Srbiju je, i pored jakog oklevanja u vezi s ishranom i nastanjenjem, kao i ugroavanjem bezbednosti u podreenom mu podruju, obeao da e za izvrenje Firerovog uputstva da junu tajersku treba nainiti opet nemakom pokrajinom, od predvienih 220.000 do 260.000 Slovenaca, koje treba iseliti iz june tajerske i Koruke, prihvatiti u staru Srbiju koliko god bude mogao. Prema izvetaju efa za transporte, zbog tehnikih smetnji (npr. miniranja mostova, transporta nafte u Italiju) nije mogue otpoeti sa preseljavanjem pre prvih dana jula iako su unutarnje dravne ustanove zainteresovane za brzu akciju. Osim toga, potrebna je i uvodna priprema i vojni komandant je od gaulajtera zahtevao materijal. Preseljavanje je predvieno u tri talasa, od kojih e: slovenaka inteligencija, 6000 glava, biti u 1. talasu, iz Primorja doseljeni Slovenci, 30.000 glava u 2. i ostali u 3. talasu. Predlog da deo Slovenaca isele u Hrvatsku Firer je odbacio. Meutim, vojni komandant predlae da deo iseljenika prihvate Italija i Bugarska. Moli da se Ministarstvo inostranih poslova zauzme za to da Italijani prihvate 60.000 do 70.000 iseljenika. Obrazloenje: Primorje, odakle potiu brojni Slovenci, bie italijansko. Osim toga, oko 18.000 folksdojera iz Koevja, koje je, takoe, potpalo Italiji, bie preseljeno u donju tajersku ime e biti stvoren prostor za Slovence. Vojni komandant, dalje, moli i za saradnju Bugarske, tj. da u junu Srbiju, koja je postala Bugarska, prihvati 40.000-50.000 Slovenaca. Nastanjenje velike veine 120.000-150.000 Slovenaca u suenom starosrpskom prostoru ve nailazi na veoma velike smetnje, pa zato izriito preporuujem molbu vojnog komandanta.113 Iako nemako Ministarstvo inostranih poslova nije uestvovalo na konferenciji u Mariboru (njegov slubenik Bencler je bio samo zastupnik vojnog komandanta za Srbiju), ipak je bilo veoma zainteresovano za njen uspeh. Strahovalo je, pre svega, od toga da e na njoj biti prihvaen zakljuak da Slovence odmah ponu da deportuju u Srbiju. Proulo se, naime, da maarski okupatori ele da odmah deportuju u Srbiju oko 150.000 Srba iz Bake, pa im je savetovalo da s tim deportacijama saekaju jo neko vreme. Ukoliko bi u Srbiju poeli da deportuju Slovence, pa bi maarska vlada protiv toga prote-

tovala, Ministarstvo bi dolo u neprijatan poloaj. Zbog toga je dan pre poetka konferencije molilo efa civilne uprave, dr Iberajtera, da mu javi rezultate konferencije. Dr Iberajter je to uinio tek 9. maja kada je u telegramu obavestio da su, to se tie iseljenja Slovenaca u Srbiju, uglavnom postigli sporazum izmeu uestvujuih ustanova, ali da e se morati deportacije otegnuti zbog tekoa u transportnim prilikama. Telegram je zavren sledeim reima: U meuvremenu mi je rajhslajter Borman javio da je Firer o tom pitanju ve razgovarao s gospodinom ministrom inostranih poslova, fon Ribentropom, pa mi se zato ini suvinim da dajem neku iru izjavu.114 Neke okolnosti, npr. Iberajterovo odugovlaenje s izvetajem, njegov ton a moda i odsutnost predstavnika nemakog Ministarstva inostranih poslova sa konferencije koju je vodio Iberajter, daju da se nasluti da odnosi izmeu Iberajtera i Ministarstva inostranih poslova u to vreme nisu bili dobri. Pogorao ih je, verovatno, negativan stav Ministarstva inostranih poslova zbog Iberajterove samovoljne osvajake akcije, kojom je poetkom maja za mesec dana podredio veliki deo ljubljanske pokrajine. Izvesno je da je nemakom Ministarstvu inostranih poslova neko i prebacio to ima negativan stav prema deportacijama Slovenaca. Smatram da je to bio lino Hitler koga je morao neko (verovatno Iberajter preko Bormana) tako poduiti. Hitler je, naime, izmeu 6. i 9. maja govorio s Ribentropom, pa je ovaj pozvao svog dravnog sekretara Ernsta fon Vajczekera da mu obrazloi itav sluaj. Vajczeker je to uinio i rekao da Ministarstvo inostranih poslova, koje nije bilo pozvano na konferenciju, nema, zaista, nita protiv deportacija Slovenaca u Srbiju nego samo eli da njihov poetak za neko vreme odloi, odnosno da ubedi maarsku vladu da .nije mogue u Srbiju deportovati oko 150.000 Srba iz Bake. Na kraju je dodao: izmeu Ministarstva inostranih poslova i drugih ustanova uesnica konferencije, postoji, dakle, potpuna saglasnost. O tome da bi Ministarstvo inostranih poslova, na bilo koji nain, ometalo nareenu akciju, nema ni r^i. Tada je Ribentrop, jo istog dana, tj. 9. maja javio dr iberajteru da se slae sa hitnim iseljenjem Slovenaca u staru Srbiju. Molio ga je da mu javi ukoliko postoje neke tekoe s bilo kojom ustanovom i obeao da e mu pomoi pri njihovom uklanjanju.115 A dr Iberajter mu se odmah zahvaljuje i kae: Tekoe koje se javljaju pri iseljavanju su transportne tekoe. Po mogunosti, morali bismo da ih otklonimo uz pomo generalkvartirmajstra. Firer eli
da se iseljenje izvri to je mogue bre. ( p o d v u k a o T. F.) Gospodinu ministru

inostranih poslova sam veoma zahvalan za ponuenu pomo. 116 Kao to emo videti, odnosi izmeu Iberajtera i Ministarstva inostranih poslova time se jo nisu poboljali. Sada je Ribentrop morao sve da objasni jo i Hitleru. U njegovom kabinetu u Fulu su 12. maja 1941. izradili zabeleku za Hitlera u kojoj se kae: Ponovni pregled potekoa pri izvravanju iseljenja Slovenaca iz donje tajerske je pokazao sledee: Koliko mi je poznato nije ni jedna ustanova izrazila bilo kakvo oklevanje kada je re o samom iseljenju. Sto se tie roka izvrenja, Ministarstvo ino-

stranih poslova je upozorilo na to da je upravo javilo maarskoj vladi da zbog nedostatka prostora mora da se odloi proterivanje 150.000 Srba u staru Srbiju, koje je ova ve poela da priprema. Zbog toga bi Ministarstvo inostranih poslova bilo za to da akciju odgodi za dve do tri nedelje (to jest, do druge polovine maja). Vojna strana je izjavila da iseljenje, zbog tekoa transportnih prilika, nee moi da otpone pre poetka jula. Da bi podrao nastojanja gaulajtera Iberajtera, koji s pravom vri pritisak da se akcija izvede, po mogunosti, odmah, poruio sam ambasadoru Riteru da s vrhovnim vojnim komandantom proveri da li je mogue otkloniti bre te transportne prepreke. 117 Iako je iz marginalne primedbe oigledno da Hitleru zabeleku nisu poslali, ona je, ipak, zanimljiva, jer razotkriva stanovite nemakog Ministarstva inostranih poslova. Meutim, pre Ministarstva inostranih poslova kod generalkvartirmajstra u nemakoj Vrhovnoj vojnoj komandi urgirali su dr Iberajter i Ajhman, a moda je na konferenciji u Mariboru uestvovao i predstavnik generalkvartirmajstra, potpukovnik Verner fon Tipelskirh. U njegovom uredu su, naime, ve 8. maja 1941. raspravljali o konferenciji u Mariboru i fon Tipelskirh je i umnoio Kajtelovo nareenje efu za vojne transporte da do uvoenja definitivnog voznog reda za deportovanje Slovenaca iz slovenake tajerske i Gorenjske na podruje vojnog komandanta za Srbiju, koje e, kako se predvia, otpoeti prvih dana jula, iskoristi prazne vozove s podruja vojnog komandanta za Srbiju.118 Vojni komandant za Srbiju, general avijacije Helmut Ferster je, pak, u ono vreme ve poeo da traga za mogunostima naseljenja buduih deportiraca iz Slovenije. O tome svedoi dopis vojnog komandanta 610. vojnoupravne grupe u Kragujevcu, fon Sihtinga, v. d. banu dr Stefanoviu od 15. maja 1941. kojim ga obavetava da e u staru Srbiju biti deportovano 260.000 Slovenaca, te mu poruuje da mu do 18. maja pre podne javi kakve su mogunosti naselenja Slovenaca.119 O tome kuda izgnati toliki broj Slovenaca raspravljalo je i nemako Ministarstvo inostranih poslova. Ve 9. maja je zamolilo vou Sidostdoje Forungsgemajnaft u Beu, dr Vilfrida Kralerta, da mu, na osnovu podataka kojima raspolae njegova ustanova, utvrdi da li bi Bugarska mogla u Makedoniji da naseli od 40.000 do 50.000 Slovenaca.120 etrnaestog maja se obratilo i svom poslaniku u Sofiji, Rihthofenu, s molbom da iznese svoje miljenje o tome da li bi Bugarska mogla da prihvati 40.300-50.000 slovenakih izgnanika, ali da se, ipak, pre toga jo ne obraa bugarskoj vladi.121 Istoga dana je zamolilo i svog ambasadora u Rimu, Hansa-Georga fon Makenzena, da proui mogunost da li bi Italija prihvatila 60.000-70.000. I njemu je, takoe, narueno da se za sada jo ne obraa italijanskoj vladi.122 Nemako Ministarstvo inostranih poslova je sumnjalo u uspeh te akcije to je oigledno i iz stava koji je jo istog dana voa njegovog kulturnog odeljenja, dr Fric fon Tvardovski, prosledio Ribentropu u Ful preko poslanika Emila fon Rintelena. U njemu mu

javlja da je iseljenje Slovenaca iz june tajerske i june Koruke stvar unutarnjih dravnih organa i da bi Ministarstvo inostranih poslova trebalo da se angauje tek onda kad treba pregovarati s drugim vladama. Izvetava ga i o akciji kojom bi trebalo pokuati da se izgnani Slovenci smeste i u Makedoniju i ljubljansku pokrajinu, pri emu napominje da Bugarska i Italija na to nee pristati ukoliko im se ne ponudi imovinska odteta.123 Poslanik Rihthofen je odgovorio ve kroz dva dana. Rekao je da bugarska vlada ima velike probleme s novopripojenim pokrajinama, da je u Trakiji npr. jaka grka nacionalna manjina, a u Makedoniji Kutovlasi i Albanci te naglaava: Nova naseljenja Slovenaca u Makedoniji bi verovatno zauvek onemoguila pomirenje i privredni razvoj Makedonije. 124 I ambasada u Rimu je istog dana odgovorila da se raspitivala ispod ruke i utvrdila da predlog vojnog komandanta za Srbiju o preseljenju 60.000-70.000 Slovenaca u slovenake predele pod Italijom u Rimu ne bi eleli da vide iako je predvieno i preseljenje folksdojera iz Koevja i Ljubljane. Razlog za to se nalazi u veoma kritinom poloaju ishrane u ljubljanskoj pokrajini, koje bi se s preseljenjem tako velikog broja lica samo pogoralo, naroito u Ljubljani. Zbog toga nije savetovala Ministarstvu inostranih poslova da prihvati predlog vojnog komandanta za Srbiju i da posreduje kod italijanske vlade ve je predlagala da je izmoli da prihvati onoliko Slovenaca koliko e biti iseljeno folksdojera.125 Od te akcije, razumljivo, nije ispalo nita pa je morao vojni komandant za Srbiju, general Ferster,126 da ostane pri planu iseljenja Slovenaca u tzv. staru Srbiju. Zbog toga je 21. maja u 11 asova pre podne sazvao konferenciju na kojoj su prisustvovali on, voa njegovog upravnog taba, dravni savetnik SS-grupenfirer Harald Turner sa svojim vojnoupravnim savetnicima, majorom dr Georgom Kislom i dr Zefeldnerom i saradnikom SS-turmbanfirerom dr E. Vajnmanom, kao i voa akcione grupe bezbednosne policije i slube bezbednosti za nekadanje jugoslovenske pokrajine SS-tandartenfirer i pukovnik policije dr Vilhelm Fuks.127 Najpre su raspravljali o pitanju da li da za iseljenje Slovenaca oforme u Beogradu prihvatni logor. Dr Turner se odluno protivio tome jer bi, navodno, u uslovima kakvi su vladali u Beogradu deportovani zauvek ostali tamo. Ocenio je da bi bilo neprekidno mogue da bar u poetku preseljavanja u Beogradu pretovare vozove, jer je na raspolaganju dovoljno praznih vagona. Dr Kisel mu se odluno suprotstavio i tvrdio da preseljenje bez prihvatnog logora nee biti mogue. Zbog toga je predlagao da u tu svrhu obnove nekadanji logor za preseljenje za besarapske Nemce pri slivu Save. Njegov stav je podrao i general Ferster. On je smatrao da se za preseljavanje mora raspolagati bar nekim primitivnim boravitem, kuhinjom i umivaonicom. Nakon toga su razgovarali o poetku deportacija. Dr Turner je tvrdio da su osnove koje ve ima na raspolaganju potpuno nedovoljne i da na njima ne moe nita graditi. Nije, naime, dovoljno da se ponekad proizvoljno navodi samo broj deportiraca i grupe profesija u postocima, ve bi ih trebalo navesti po starosti, polu itd. Zbog toga su zaduili dr Fuksa da se pobrine za potpunije podatke i zakljuili da e se neposrednije povezati s odgovarajuim organima srpske kvislinke vlade.

Pred kraj konferencije dr Turner je generalu Fersteru izneo svoje sledee elje: - da se zauzme za to da izgnanici mogu da ponesu sa sobom ne samo 500 nego 1000 dinara, jer je smatrao da im treba dati najmanje onoliko novca sa koliko bi mogli bar tri meseca da kupuju najneophodnije namirnice kako ne bi dolo do katastrofe; - da pokua da dobije dozvolu komandanta 2. armije da se iz vojnog plena uzme najneophodniji materijal za iseljavanje, naroito vojnike kuhinje, pribor za jelo, itd; - da pokua da postigne to da ne izgnaju sve slovenake lakare ve s prvim transportom nego da ih podele na sve transporte. Na kraju je general Ferster utvrdio da organizacija Tot mora da pone da se bavi planovima za barake, da zajedno sa srpskom vladom potrai odgovarajue krajeve gde bi barake postavili i da se srpski Generalni komitet za slovenake iseljenike upozna s nemakim planovima pa da se s njim dogovori o pitanjima nastanjivanja i ishrane. Takoe je zahtevao da iz Rajha dou strunjaci za preseljavanje, koji e se baviti samo tim pitanjima. Ukljuie ih u svoj tab, a vodie ih dr Fuks. Treba da dou trojica esesovskih oficira, a kao savetnici e biti postavljeni SS-turmbanfirer Lorenc i dr Vajnman te gospoica Hardelank koji imaju iz dosadanjih preseljavanja ve veoma velika iskustva. Izrazio je i spremnost da prihvati prve transporte ve u mesecu junu.128 Sa zakljucima te konferencije su dr Fuks i dr Vajnman 24. maja u Beogradu upoznali komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku, SS-tandartenfirera Ota Lurkera. Naglasili su i to da je general Ferster primio taj zadatak ozbiljno i da je svestan toga da je odgovoran za celokupnu akciju, kako za nesmetan prevoz tako i za nastanjenje izgnanika. Zbog toga i eli da akcija tee sa to manje propusta da ne bi prouzrokovala nesreene prilike na njegovom podruju. Nakon toga su u razgovoru konstatovali da prilike u Srbiji jo ne omoguavaju preseljenje 260.000 Slovenaca. Takoe jo nije mogue predvideti rok za poetak te velike akcije, jer za to moraju biti stvoreni osnovni uslovi kao to su popravak eleznikih pruga i miniranih mostova, te izgradnja prihvatnog logora. Meutim, u prvim danima juna moglo bi da otpone prese;, ljavanje iz slovenake tajerske, i to 5000 do 6000 osoba u prvom talasu. Uslov za to je da se dre ve dogovorenih planova, tj. da se nedeljno alju samo dva transporta sa po 300 osoba. Dovezli bi ih do Zemuna, a onda bi deportirci morali da peae etiri kilometra preko Save. Lurker je morao obeati da e za najkrae vreme obezbediti potrebne podatke o broju lica, njihovim profesijama itd. Na kraju su zakljuili da je obezbeenje preseljenika iskljuiva stvar Slovenaca i Srba i da SS-turmbanfirera Adolfa Ajhmana treba obavestiti o ishodu pregovora i potrebi izrade voznog reda.129 Nakon ta dva sastanka izgledalo je da e u dogledno vreme moi da se preseli u Srbiju nekoliko hiljada Slovenaca iz slovenake tajerske, po dva transporta nedeljno preko Beograda. Ali, ve kroz dva dana pojavila se vea prepreka.

Kada su se 26. maja u Beu sastali voa III referata taba za preseljavanje za donju tajersku, dr Zajdl, i voa eleznikih prevoza za jugoistok, major Morgner, ovaj je izjavio da je upravo razgovarao telefonom s dr Iberajterom. Rekao je da mu niko nije saoptio zakljuke konferencije u Beogradu odrane 21. maja. Pored toga izjavio je da je iznenaen to je vojni komandant za Srbiju na konferenciji naznaio Zemun kao krajnju stanicu za prevoze iz Slovenije. R e k a o je da ef za vojne transporte ni sada, iz vojnih razloga, ne moe staviti na raspolaganje elezniku prugu prema Beogradu za preseljavanje (pod-

vukao T. F.) i naglasio da e vozovi sa slovenakim izgnanicima moi da idu samo do Slavonskog Broda, odakle e izgnanike prevoziti Savom do Bosanskog Broda, a zatim uskom prugom preko Sarajeva i aka u prostor juno od Beograda, i to nedeljno samo dva voza a u svakom od njih najvie 500 iseljenika.130 Narednog dana su major Morgner i dr Zajdl nastavili razgovor kome je prisustvovao i Ajhmanov referent iz Berlina, SS-oberturmfirer Franc Novak. Major Morgner je ponovio nareenje efa za vojne transporte da vozovi sa slovenakim izgnanicima ne mogu dolaziti do Zemuna. Takoe je rekao da se prethodnog dana dogovorio s vojnim komandantom za Srbiju da se sa preseljavanjem otpone poetkom juna; da e vozovi voziti iz Maribora, odnosno iz Rajhenburga ili Breica preko Zagreba, Slavonskog Broda, Bosanskog Broda, Sarajeva i aka u prostor juno od Beograda; da nedeljno mogu voziti samo dva voza, svaki s najvie 500 iseljenika. Na kraju su se dogovorili o meusobnom obavetavanju i zakljuili da e zapisnik razgovora poslati glavnom dravnom uredu bezbednosti kako bi njim upoznali i Himlera, Bormana i dr Iberajtera.131 Razlog za zabranu efa za vojne transporte da vozovi sa slovenakim izgnanicima voze glavnom eleznikom prugom prema Beogradu, koja je prouzrokovala promenu u planu deportacija, nalazi se, po mom miljenju, u tome to je glavna eleznika pruga u Srbiji bila veoma optereena transportima nemake vojske. U to vreme je, naime, nemaka Vrhovna vojna komanda morala da premesti iz Grke i Jugoslavije bar nekoliko desetina divizija za napad na Sovjetski Savez, to znai oko jednu i po armiju. Za prevoz samo jedne divizije trebalo je, pak, 50 do 100 vozova.132 I kada se, u drugoj polovini maja, pitanje proterivanja 260.000 Slovenaca u Srbiju tako iskomplikovalo, otvara se mogunost progona u Hrvatsku. Ustaka vlada, koja je prilikom masovnih deportovanja Srba iz Hrvatske i Bosne naila na neke prepreke,133 odluila je da svoje zloinake akcije legalizuje spremnou da prihvati slovenake izgnanike. Tako se nemako Ministarstvo inostranih poslova tek sada ukljuuje potpuno u akciju za deportovanje Slovenaca. Nemaki izaslanik u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj i SA-obergrupenfirer Zigfrid Kae, jedan od petorice diplomata SA koje su u prolee 1941. godine, na Hitlerovo insistiranje, poslali u jugoistonu Evropu i za koje je kasnije Gebels tvrdio da su se slabo iskazali, je, naime, ve 13. maja poslao telegram nemakom Ministarstvu inostranih poslova da je ustaka vlada saglasna sa eljom nemake vlade da prihvati

Nemaki poslanik u NDH Zigfrid Kae i Edmund Vezenmajer (levo) u Zagrebu 21. 4. 1941.

Slovence iseljene iz donje tajerske ukoliko bi mogla da preda Srbiji podjednak broj Srba, te moli za savet kakav treba da bude njegov stav.134 Kada je voa odeljenja za kulturu u Ministarstvu inostranih poslova, Tvardovski, dobio Kaejevu poruku, poslao ju je sledei dan Rintelenu u Ful kako bi fon Ribentrop doneo svoju odluku.135 Fon Rintelen je, u Ribentropovo ime, 16. maja sastavio beleku za Hitlera u kojoj najpre kae da bi ustaka vlada bila spremna da prihvati 220.000 do 260.000 Slovenaca ukoliko bi mogla da protera toliki broj Srba. Nakon toga navodi Ribentropov stav: Prema Firerovom savetu Slovence ne bi trebalo proterivati u Hrvatsku. Ali, kako se ini da je hrvatskoj vladi stalo do toga da oslabi veoma snanu srpsku manjinu u Hrvatskoj, pa je, navodno, spremna da za postizanje tog cilja prihvati odgovarajui broj Slovenaca, postavlja se pitanje da li da se, ipak, pribliimo toj ideji. Time bismo veoma smanjili potekoe prevoza koje su do sada ometale brzo izvoenje iseljenja Slovenaca iz donje tajerske. Istina je i to da bi prihvat tih Slovenaca za hrvatsku vladu znaio manju opasnost nego nesmanjen dalji opstanak snane srpske manjine. Zbog toga molim za Firerovu odluku o tome da li da tu ideju razvijamo dalje i s tim u vezi uspostavimo kontakte s hrvatskom vladom. 136

Na margini te Rintelenove zabeleke Ribentropov zastupnik u Hitlerovom glavnom tabu, poslanik Valter Hevel, 18. maja 1941. napisao je; Firer
misli da je to reenje dobro i slae se s njime.

Nije poznato kada su saoptili Ribentropu vest o Hitlerovoj saglasnosti. U svakom sluaju to je bilo pre 21. maja, jer je tog dana Rintelen poslao iz Fula telegram u Berlin da je Hitler odluio tako da je nemaka vlada saglasna s predlogom da Hrvatska prihvati toliko Slovenaca koliko e Srba izgnati. Rekao je i to da Ribentrop moli Kaeja da o tome odmah pone pregovore s ustakom vladom i da se potrudi da postigne takav sporazum da Hrvatska prihvati, po mogunosti, vie od 220.000-260.000 Slovenaca. O pregovorima treba da obavesti i gaulajtera Iberajtera u Mariboru i poslanika Bender u Beogradu. A deportacije, u sporazumu s ustakom vladom, treba izvesti to pre.137 Sadraj tog telegrama s donekle promenjenim tekstom poslao je dravni podsekretar Ernst Verman tek 25. maja kao telegram br. 334 Kaeu. Novo u njemu je bilo samo to da je nemaka Vrhovna vojna komanda obeala da e odmah staviti na raspolaganje transportna sredstva. Zanimljiva je injenica d a j e aprila i jo poetkom maja 1941. bio upravo Hitler taj koji je zabranio deportaciju Slovenaca u Hrvatsku.138 Verovatno mu se tada inilo da bi u Hrvatsku deportovani Slovenci bili suvie blizu svoje domovine, pa zbog toga i opasni. Meutim, sada je morao na to da pristane poto drugog izlaza nije bilo ukoliko su hteli da realizuju planove o deportaciji Slovenaca. Zanimljiva je i druga injenica da su jo uvek govorili o broju 220.000-260.000 Slovenaca koje treba deportovati. Postavlja se pitanje zbog ega je moralo da proe itavih 12 dana da Kae konano dobije pozitivan odgovor ako se svima s deportovanjem Slovenaca toliko urilo. Ministarstvo inostranih posloya je za odluku Hitlera zamolilo tek tada kada je na svoju intervenciju da bi Bugarska i Italija preuzele deo deportovanih Slovenaca dobilo negativan odgovor iz Sofije i Rima. Ali, u ovom trenutku nije mogue odgovoriti na pitanje zbog ega je i posle Hitlerove odluke protekla jo nedelja dana da to jave Kaeu. Nije mogue rei da bi Ministarstvo inostranih poslova tu stvar odugovlailo, jer sada vie nije bila re o deportacijama u Srbiju nego na podruje NDH. Onog dana kada je voa prevoza za jugoistonu Evropu, major Morgner, u Beu konano obavestio dr Zajdla i Novaka o novonastalim preprekama pri prevozu deportovanih Slovenaca, tj. 27. maja, poslanik Kae ve je zamolio nemako Ministarstvo inostranih poslova za dozvolu da sazove konferenciju na kojoj e se raspravljati o iseljenju Slovenaca u Hrvatsku i iselenju Srba iz Hrvatske u Srbiju. Na njoj je trebalo da uestvuju osim njega i ef civilne uprave za donju tajersku, vojni komandant za Srbiju i ustaka vlada. Konferenciju je trebalo da vodi Kae i trebalo je da bude prihvaen projekt ugovora o ureenju deportacija. Projekat je trebalo poslati nemakom Ministarstvu inostranih poslova kako bi ga potvrdilo.139 Sledeeg dana je Kae javio da je hrvatska vlada, osim politiki srpsko usmerenih etnika, naelno saglasna s prihvatom Slovenaca, i bio miljenja da je i u nemakom interesu da ne bude prejakog priliva prema Nemcima neprijateljski raspoloenih elemenata u Hrvatsku.140

Na oba telegrama je Ministarstvo inostranih poslova odgovorilo 31. maja izraavanjem saglasnosti za predvienu konferenciju u Zagrebu i molilo Kaea da mu poalje projekat sporazuma o deportacijama Slovenaca.141 Kae je sazvao konferenciju za 4. jun pre podne u prostorijama Nemakog poslanstva u Zagrebu i na njoj su prisustvovale visoke linosti iz nemakih i ustakih ustanova u Zagrebu, Beogradu i Mariboru. Od strane Nemakog poslanstva u Zagrebu prisustvovali su Kae, savetnik Heribert ton Trol i dr Edmund Vezenmajer, referenti dr Ernst Kin i dr Krajner te SA-tandartenfirer Vili Rekvard; od strane ustake vlade vojni ministar maral Kvaternik, dravni sekretar Mladen Lorkovi i ministar za korporacije dr Dumandi, a prisutan je bio i ovlaeni nemaki general u NDH Glez fon Horstenau; iz Beograda su stigli dr Bencler, iz upravnog taba vojnog komandanta za Srbiju njegov ef Harald Turner i savetnik fon Kisel, iz akcione grupe bezbednosne policije njen ef dr Fuks i dr Vajnman, kao i Geringov opunomoenik za etvorogodinji plan i predratni Landesgrupenlajter der AO der NSDAP za Jugoslaviju, NSFK-grupenfirer in. Franc Nojhauzen; iz civilne uprave za donju tajersku u Mariboru njen ef dr Iberajter i nacionalpolitiki referent dr Karstanjen, kao i naelnik taba za preseljavanje u Mariboru, SS-hauptturmfirer Humi. Zanimljivo je da konferenciji nije prisustvovao niko iz civilne uprave za Gorenjsku i taba za preseljavanje za Gorenjsku na Bledu. Na konferenciji su se dogovorili da e deportacije Slovenaca iz slovenake tajerske i Gorenjske izvesti u tri uzastopna talasa, pa su odredili i vreme i obim svakog talasa. U 1. talasu bi trebalo do 5. jula 1941. iz slovenake tajerske izgnati 5000 Slovenaca (politiki optereene i intelektualce) neposredno u Srbiju, dok bi samo rimokatolike svetenike izgnali u Hrvatsku, odakle bi preselili u Srbiju podjednak broj pravoslavnih svetenika zajedno sa porodicama. Ukoliko bi broj u Srbiju izgnanih porodinih lanova pravoslavnih svetenika premaio broj u Hrvatsku izgnanih katolikih svetenika, to bi se obraunalo u 2. talasu. U 2. talasu bi trebalo od 10. jula do 30. avgusta 1941. izgnati u Hrvatsku oko 25.000 Slovenaca, koji su se u slovenaku tajersku naselili posle 1914. godine. Istovremeno bi iz Hrvatske trebalo izgnati u rbiju podjednak broj Srba, pri emu bi trebalo uzeti u obzir viak iz prvog talasa izgnanih lanova porodica pravoslavnih svetenika. U 3. talasu bi trebalo od 15. septembra do 31. oktobra izgnati u Hrvatsku oko 65.000 slovenakih poljoprivrednika iz pograninih predela slovenake tajerske i oko 80.000 slovenakih poljoprivrednika iz Gorenjske. Ukoliko bi se u tom talasu meu Slovencima iz Gorenjske nalazili politiki optereeni i intelektualci, njih bi trebalo izgnati neposredno u Srbiju, osim katolikih svetenika koje bi izgnali u Hrvatsku u zamenu za izgnane pravoslavne svetenike. Dogovorili su se i o tome da e NDH, osim toga, do 31. oktobra 1941. izgnati u Srbiju i do 30.000 Srba koji u Hrvatskoj nemaju domovinsko pravo.

Za pomo pri iseljavanju ustaka vlada e posle 9. juna poslati dva svoja opunomoenika efu civilne uprave za donju tajersku u Mariboru, 142 a kada doe na red iseljavanje iz Gorenjske, poslae jo dva svoja opunomoenika efu civilne uprave za Gorenjsku na Bledu. Vezu izmeu vojnog komandanta za Srbiju i ustake vlade pri Nemakom poslanstvu u Zagrebu odravae SS-turmbanfirer Vili Bajzner, koji e saraivati sa SS-turmbanfirerom dr Vajnmanom, koga je vojni komandant za Srbiju ovlastio za preseljavanje. 143 Predstavnici jedne drave izruie sve izgnanike predstavnicima druge drave u manjim ili veim transportima. Svakog ko granicu prelazi bez line karte i onog ko ne bude imao odgovarajuih dokumenata, vratie kao ilegalnog preseljenika. Odluili su i to da izgnanici mogu sa sobom poneti do 50 kg prtljaga po osobi. Za poljoprivrednike moe da se postigne dogovor da mogu sa sobom da uzmu kola sa konjskom ili drugom zapregom, razumljivo, na osnovu reciprociteta. Svako od izgnanika moe da ponese i do 500 dinara.144 A posle podne u 5 asova odrana je, u istim prostorijama, i posebna konferencija o tehnikom izvoenju deportacija Slovenaca i Srba. Vodio ju je savetnik poslanstva fon Trol i na njoj su, osim njega, uestvovali jo i dr Vajnman, dr Karstanjen, Humi, Rekvard, dr Krajner, transportni oficir kapetan Hofner iz Zagreba i vii elezniki kontrolor Robert Pacelt s nemake strane, kao i dr Dujmovi, upravitelj kolonizacijskog ureda, i dr Rihard Flegel, njegov zamenik Rupert Horvat i ef sekcije u politikom odeljenju Ministarstva inostranih poslova, dr Vjekoslav Vrani, s ustake strane. Dakle, ukupno ih je bilo 12 lica.145 Na toj konferenciji su se najpre dogovarali o poetku deportacija, poetnim i krajnjim eleznikim stanicama, .zbrinjavanju i obezbeenju transporta itd. Dogovorili su se da e 1. talas iz slovenake tajerske poeti da deportuju, po mogunosti, u subotu, 7. juna, te da e do 1. jula prevesti nedeljno po dva voza sa po 300 izgnanika, a od 1. do 5. jula dnevno po dva voza sa po 300 izgnanika. Poetne stanice za prvu polovinu transporta bie Rae-Fram, a za drugu Rajhenburg. Prva tri transporta e, osim policijske pratnje, pratiti i posebni opunomoenici taba za preseljavanje iz Maribora i transportnog oficira iz Zagreba kako bi mogli da steknu iskustva za sledee transporte. Posebno su se dogovorili i o prvom talasu iz Gorenjske, koji zapisnik sa prepodnevne sednice uopte ne spominje, pa zakljuili da e izmeu 1. i 2. talasa pokuati da prevezu iz entvida nad Ljubljanom do Aranelovca u Srbiji ukupno 4000 slovenakih intelektualaca i Gorenjske, isto kao i prvi talas iz slovenake tajerske. A ukoliko bi ih jo ostalo, onda e ih pokuati pridodati transportu drugog talasa ili, pak, za njih organizovati posebne vozove. Kada su govorili o deportovanju 2. talasa iz slovenake tajerske zaduili su ustaku vladu da u Zagrebu pripremi veliki prihvatni logor, u kome bi trebalo da bude dovoljno mesta i osigurana ishrana.
14 - N a c i s t i k a p o l i t i k a denacionalizacije

209

Za trei talas su kao poetne stanice odredili Rajhenburg i Sentvid nad Ljubljanom, a za konanu Zagreb.146 Poslanik Kae je o ishodu konferencije odmah izvetavao nemako Ministarstvo inostranih poslova. U izvetaju je ukratko rezimirao zakljuke prepodnevne konferencije i spomenuo da je nakon toga odrana i 2. konferencija koja se bavila pojedinim pitanjima izvoenja iseljavanja. A na kraju je dodao: Zapisnik o 1. konferenciji i naelni projekt za sporazum izmeu nemakog Rajha i Hrvatske, te Hrvatske i vojnog komandanta za Srbiju doneu sa sobom u Salzburg.147 Poslanik Kae je, naime, ve dva dana kasnije pratio poglavnika dr Antu Pavelia kada je ovaj posetio Hitlera u njegovom dvorcu u Berhtesgadenu u blizini Salzburga. U razgovoru izmeu Hitlera i Pavelia, kome su prisustvovali i Gering, Ribentrop, general Bodenac, poslanik Hevel i tuma Smit, Hitler je govorio o planovima za deportovanje Slovenaca i Srba. Rekao je da su takva preseljavanja, razumljivo, trenutno bolna, ali da su bolja nego trajni bol.148 Hitler je upozorio Pavelia da e NDH morati, ukoliko eli da bude vrsta, 50 godina voditi nacionalnu politiku netrpeljivosti, jer suvie velika trpeljivost u toj stvari teti. O deportacijama Slovenaca i Srba vodili su razgovore i Paveli i Ribentrop.149 Projekt sporazuma o preseljenju Slovenaca, koji je 5. juna sastavio poslanik Kae i nakon toga doneo u Berhtesgaden imao je, pored dugog uvoda o nunosti preseljavanja za preureenje ivotnih prostora,150 i odredbe konferencije u Zagrebu.151 Meutim, taj projekt je ostao samo projekt, jer nije dolo do njegovog potpisivanja,152 nego su Nemako poslanstvo u Zagrebu i ustaka vlada 31. jula i 5. avgusta 1941. izmenjali verbalne note u kojima su izrazili obostranu saglasnost sa zakljucima koji su prihvaeni na konferenciji 4. juna 1941.153 Ako se uporedi broj za deportovanje predvienih lica u dokumentima iz aprila i maja 1941. s podacima koje sadri zapisnik konferencije u Zagrebu, vidi se da se taj broj veoma smanjio. Od prvobitno predvienih 220.000-260.000 ostalo je 179.000, dakle 41.000-81.000 manje. Pre svega, opaa se da je u zakljucima konferencije u Zagrebu potpuno izostavljena namera progona drugog talasa iz Gorenjske. Zbog ega se to dogodilo ve sam rekao kada sam govorio o rasnom ocenjivanju u Gorenjskoj i Hofmar.ovom i Kuerovom predlogu da bi neke, za deportaciju predviene osobe ili ak grupe koje su bile rasno dobro ocenjene, trebalo ostaviti. Himler je to potvrdio 28. maja, ali je u pismenom obliku obavestio odgovarajue ustanove tek 7. jula 1941. Ipak su neki, npr. tabovi za preseljavanje u Mariboru i na Bledu, ve morali da znaju bar prvih dana juna za tu Himlerovu odluku, jer su na konferenciji u Zagrebu ve nastupali s manjim brojem za deportaciju predvienih Slovenaca. Zakljuci konferencije u Zagrebu bili su veoma znaajni za izvoenje deportacija Slovenaca. Predstavljali su temeljni dogovor izmeu nacista i ustaa za izvoenje genocida nad desetinama hiljada Slovenaca i Srba. Moemo rei da su zakljuci konferencije u Zagrebu omoguili da su deportacije, posle me-

sec dana neizvesnosti, uopte otpoele. Po njima su tekle od juna do kraja septembra 1941. i Kae se oseao odgovornim i poaenim to brine za njihov to vei uspeh.

DEPORTACIJA PRVOG TALASA IZ SLOVENAKE TAJERSKE I GORENJSKE Pred poetak deportacija Slovenaca, 4. B referat IV ureda u glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlinu, u drugoj polovini maja 1941., izdao je smernice za izvoenje iseljavanja s okupiranih podruja donje tajerske i Gorenjske. 154 Smernice su odreivale da su za tehniko izvoenje deportacija zadueni III referati tabova za preseljavanje u Mariboru i na Bledu. Deportacije je trebalo izvesti na osnovu pismenog materijala koji je izradio I referat i na kome moraju da budu itko ispisana sva lica i porodice koje treba izgnati. Deportacije e izvesti bezbednosna policija i sluba bezbednosti, zatitna policija, kao i sve druge ustanove koje su na raspolaganju. Dalje su smernice odreivale da svaki izgnanik moe sa sobom da ponese do 30 kg runog prtljaga u kome su predmeti za linu upotrebu, potpuna odea i pokrivai, hrana za 8 dana, legitimacije i najvie do 400 dinara u gotovom. Odreivale su i postupak pri hapenju izgnanika, jer su u to vreme morali da uhapse veinu lanova porodica intelektualaca, koji su bili zatvoreni od aprila i poetka maja, kao i postupak pri otpremanju transporta. Pre otpremanja svakog transporta izgnanike je trebalo detaljno fiziki pretraiti te im oduzeti oruje, municiju, eksploziv, otrov, devize, nakit itd. Za svaki transport treba od Slovenaca sastaviti vodstvo transporta koje u svakom vagonu treba da ima svog opunomoenika, koji e se brinuti za red i mir. Svakom transportu treba pridodati i sanitetsku ekipu, odnosno pomono osoblje koje treba da sastavljaju izgnanici, i odgovarajuu naoruanu pratnju zatitne policije sastavljenu od podoficira i petnaest policajaca. Voa mora da ima spisak lica u transportu, a pratnja da onemogui svaki pokuaj bekstva izgnanika iz voza, naroito na hrvatskoj teritoriji. Odmah po odlasku transporta treba poslati glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlinu, efu akcione grupe bezbednosne policije i slube bezbednosti u Beogradu i voi taba za preseljavanje telegram s podacima o transportu. Kada transport stigne na krajnju stanicu u Srbiji, prestaje svaka dalja nadlenost tabova za preseljavanje u odnosu na izgnanike, a pratnja se mora vratiti natrag na poetnu stanicu. Aprila i maja 1941. tab za preseljavanje u Mariboru predviao je da svaki izgnani Slovenac sme da uzme sa sobom samo 400 dinara gotovine. Na konferenciji kod vojnog komandanta za Srbiju su, meutim, 21. maja 1941. zakljuili da e se zaloiti za to da izgnanici ponesu sa sobom 1000 dinara, a kasnije je vojni komandant za Srbiju traio da im dozvole da sa sobom uzmu ak 5000 dinara. Nastojao je, naime, na tome da omogui izgnanicima da se neko

vreme sami izdravaju, jer bi tako s njima imao manje briga. Kada je 4. B referat IV ureda u glavnom dravnom uredu bezbednosti 29. maja 1941. prosledio njegov zahtev, Ministarstvo za finansije i uprava dravne banke su udovoljili njegovim zahtevima.155 U meuvremenu i vojni komandant za Srbiju, odnosno njegov upravni tab se iz novano-politikih razloga predomislio, pa se zadovoljio time da svaki od izgnanih Slovenaca sme da ponese samo 500 dinara, kako je to odreeno i na konferenciji u Zagrebu 4. juna 1941.156 Kada je 30. juna 1941. dinar prestao da bude sredstvo plaanja u slovenakoj tajerskoj, izgnani Slovenci smeli su da nose sa sobom 25 RM.

Deportacija iz slovenake tajerske

Do deportacije prvog talasa, 7. juna 1941., u logorima su bili pozatvarani svi oni koje su uhapsili aprila i maja, ali bez lanova porodice. lanove njihovih porodica su poeli da dovlae u logore u Mariboru i Rajhenburgu tek poetkom juna. Za prevoz je Folksdoje Miteltele iz Berlina, poslala, 16. maja, 20 teretnih automobila s pet prikolica, dva luksuzna automobila, motorbicikl, automobil s mehanikom radionicom i automobil s benzinskom cisternom, a poslala je i tri esesovska oficira i 46 esesovskih ofera. Njihova prethodnica, pod komandom SS-hauptturmfirera Markverta, stigla je u Maribor ve 1. maja. Toj automobilskoj transportnoj grupi, koja je 20. maja stipla u Maribor, dodelili su za smetaj jezuitski manastir u Mariboru.157 Ve sledeeg dana posle konferencije u Zagrebu, nemaki transportni oficir i Uprava hrvatskih dravnih eleznica upoznali su sve odgovarajue nemake, ustake i srpske ustanove s redom vonje za prevoz 1. talasa izgnanika iz slovenake tajerske. Trebalo je da vozovi sa stanice Rae-Fram krenu u 16.50 asova, pa da se zaustavljaju na veim stanicama kako bi izgnanici mogli da dobiju vodu i hranu, npr. u Celju izmeu 18.00 i 18.58 asova; u Zagrebu izmeu 21.40 i 23.30, u Bosanskom Brodu u 07.00 asova, u Doboju izmeu 10.06 i 10.40, u Zenici izmeu 14.10 i 15.20, u Sarajevu izmeu 18.00 i 20.00, u Uicu izmeu 02.00 i 02.30, da bi treeg dana, u 09.15 asova, stigli u Aranelovac. Razumljivo je da bi se do Slavonskog Broda vozili prugom normalnog koloseka, odatle do Bosanskog Broda bi ili peke ili bi se prevezli brodom, a onda dalje eleznicom uskog koloseka. Ostali su i pri dogovoru da e do 1. jula nedeljno voziti samo dva voza, svaki sa 300 izgnanika. Ali su odluku da e od 1. do 5. jula voziti dnevno po dva voza, svaki sa 300 izgnanika, promenili utoliko to e do Sarajeva voziti samo jedan voz sa 600 izgnanika, a od Sarajeva dalje dva, svaki sa po 300 izgnanika. Poto tunel kod Slovenske Bistrice jo nije bio popravljen (popravili su ga tek 9. juna 1941.) zakljuili su da e prvi voz krenuti 7. juna iz Slovenske Bistrice.158 Tog dana, kada je krenuo prvi transport iz Slovenske Bistrice odluili su da sledei transporti kreu s koruke eleznike stanice u Mariboru u 16 asova umesto sa stanice Rae-Fram. Tog dana su, naime, definitivno popravili minirani elezniki most u Mariboru.159

Dolazak novih izgnanika u logor u meljskoj kasarni u Mariboru poetkom jula 1941.

Sedmog juna popodne su sa 16 teretnih automobila dovezli prve izgnanike iz mariborskog logora na elezniku stanicu u Slovensku Bistricu, a onda vozom u Srbiju. Prvi transport su, pored ostalih, pratili i inspektor logora varchuber, koji je kasnije bio prisutan i pri prihvatu bar dva transporta u Zagrebu (pri 4. i 6.) i SS-turmbanfirer Hepner iz Umvanderercentraltele u Lodzu. U Srbiji se nalazio, naime, i njen ef SS-oberturmbanfirer Krumej.160 A sa drugim transportom, koji je krenuo 10. juna s glavne mariborske eleznike stanice, i to od carinskog skladita - u to vreme su, naime, po trei put promenili plan polazne stanice - odvezao se i SS-hauptarfirer dr Brikner, referent u uredu komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti u Mariboru.161 U Aranelovcu su transporte prihvatali dr Vajnman i Hepner, a nekima je bio prisutan i Krumej. Deportacija prvog talasa iz slovenake tajerske se odvijala tano po predvienom planu i redu vonje. Podaci o broju transporta i lica su sauvani u transportnim spiskovima,162 u telegramima koje je tab za preseljavanje prilikom odlaska svakog transporta odmah slao Ajhmanu u Berlin (pregled I),163 u izvetajima voa policijske pratnje (pregled II), 164 u spisku transporta i broja izgnanih lica od 8. avgusta 1941. u Rajhenburgu, koji je ef civilne uprave, dr Iberajter, poslao 15. avgusta 1941. poslaniku Kaeu u Zagreb (pregled III), 166 u pregledu transporta i broja izgnanih lica iz slovenake tajerske u I i II talasu koji je, na osnovu transportnih spiskova, sastavilo I odeljenje ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru (pregled IV).166 Podaci iz svih tih izvora pruaju sledei pregled transporta i broja lica iz slovenake tajerske, izgnanih u 1. talasu:

Broj I Br. tr. 1 2 3 4 5 6 7 8 Datum odlaska 7. 6. 10. 13. 17. 20. 24. 27. 6. 6. 6. 6. 6. 6. Polazna stanica Slov. Bistrica Maribor Maribor Maribor Maribor Maribor Maribor Maribor Krajnja stanica 1 1 1 1 1

osoba IV Osobe Porodice

Aranelovac Aranelovac Aranelovac Aranelovac Aranelovac Lazarevac G. Milanovac Uice (298 osoba) Poega (286 osoba) aak Grua (289 osoba) Kragujevac (191 osoba) Preljina (307 osoba) Aranelovac (179 osoba) Mladenovac (100 osoba) Zagreb (217 osoba) Vrnjaka Banja (111 osoba) Trstenik (126 osoba) Ukupno

1. 7.

300 300 300 300 300 300 300+ 37 Hr 588+ 20 Hr

300 300 300 300 300 300 300+ 37 Hr 587+ 20 Hr

300 300 298 300 307 300 300 594

139 106 99 96 216 98 94 186

307 300 300 300 307 300 300 676

9 10

2. 7. 3. 7.

Maribor Maribor

613+ 14 Hr 476

591+ 14 Hr 480

604 460

314 193

628 461

4. 7.

Maribor

570

586

566

218

570

12

5. 7.

Rajhenburg

454

452

454

218

220

4801+71 Hr

4796+ 71 Hr

4783+ 61 Hr

1977

4669

Navedeni podaci se, dodue, unekoliko razlikuju. Ako ne uzimam u obzir spisak transporta koji je izradilo I odeljenje ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, poto je zbog dveju velikih greki (8. i 12. transport!) nepouzdan, broj izgnanih Slovenaca iznosio je izmeu 4801 i 4783. Poto su brojke 4801 i 4796 veoma blizu i one potiu neposredno iz taba za preseljavanje, odnosno od voa prateeg osoblja zatitne policije moemo ih smatrati najtanijima. Razlika od pet lica je veoma mala.'67 Izvetaji voa prateeg osoblja zatitne policije kazuju da nije nigde dolo ni do kakvih incidenata. Pri petom transportu, 20. juna dolo je do nekakvih demonstracija, o kojima je stareina pratee jedinice izvetavao: Izgleda da je stanovnitvu krajeva uz elezniku prugu bilo poznato da e prolaziti tran-

Slovenaki izgnanici na dvoritu logora u Mariboru pred odlazak na elezniku stanicu poetkom jula 1941.

sport, jer su na svakoj stanici ekale grupe od 50 do 70 osoba kako bi provercovale u voz pakete i hranu. Iseljenici su tu priliku iskoristili za propagandu i pevali narodne pesme koje su oduevile okupljeno stanovnitvo. Meutim, pratea jedinica im je energino spreila dodir sa iseljenicima i uruivanje paketa.168 I pri sledeem transportu, 24. juna 1941., dolo je do slinih pokuaja na stanicama kod Maribora, emu je voa pratee jedinice izvetavao: Dok je transport stajao na stanicama u blizini Maribora, hteli su da mu se priblie, verovatno, roaci ili poznanici s namerom da se oproste s iseljenicima. Iz dovika koje su upuivali jedan drugome zakljuivali smo da pojedini iseljenici imaju nameru da pokuaju da pobegnu u blizini granice. Zbog toga sam izdao strogo nareenje da niko ni pod kakvim uslovom ne moe napustiti voz i zabranio da mu se bilo ko priblii. 169 Deseti i jedanaesti transport u Srbiji prihvatio je SS-oberturmbanfirer Krumej. Takoe je potpisao i potvrdu o prijemu 142 iseljenika u desetom transportu u Kragujevcu, 5. jula,170 a sledeeg dana je iz 11. transporta u Aranelovcu odvojio dve porodice, od kojih je jedna bila nemaka, te ih vratio natrag u Maribor.171 Dvanaesti transport nije krenuo iz Maribora nego iz Rajhenburga, gde su u logoru u zamku ve imali prikupljen vei deo izgnanika za taj poslednji transport prvog talasa iz slovenake tajerske. Ve 4. jula uvee u 7 asova su one izgnanike koji su jo bili u logoru u Mariboru teretnim automobilima prevezli u Rajhenburg. Tamo su sledeeg dana u 8 asova uvee sastavili transport od 454 (po drugom podatku 452) osobe. U transportu je bilo i 217 svetenika iz slovenake tajerske, koje su konano skupili u Rajhenburgu. Te svetenike su, prema zakljucima konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941. odvezli samo do Zagreba. Nakon toga pet dana iz slovenake tajerske nije krenuo ni jedan transport izgnanika, ali su u to vreme odvezli iz Gorenjske pet transporta prvog talasa.

Slovenaki izgnanici na putu za elezniku stanicu Maribor poetkom jula 1941.

Deportacija iz Gorenjske Ve na popodnevnoj konferenciji, koja je odrana 4. juna u Zagrebu, zakljuili su da e izmeu prvog i drugog talasa pokuati da iz Sentvida kod Ljubljane prevezu do Aranelovca 4000 slovenakih intelektualaca iz Gorenjske, i to na isti nain kao i prvi talas iz slovenake tajerske. Direkcija dravnih eleznica u Beu je 4. jula sastavila red vonje za pet posebnih vozova od 6. do 10. jula. Svakoga dana je trebalo da krene poseban voz u 23.51 asova sa stanice Sentvid kroz Ljubljanu i preko Zidanog Mosta iz Zagreba prema Srbiji.172 Do poetka jula su u logoru Sentvid kod Ljubljane bili zatvoreni, pre svega, mukarci i samostalne ene, dok su njihove porodice bile jo u svojim domovima. Ali su poetkom jula nacisti poeli i njih da dovode u logor. S tom akcijom su najpre otpoeli u radovljikom okrugu, pa je andarmerijski okrug o njoj izvetavao sledee: Prvi talas iseljenja je u okrugu Radovljica sproveden u vremenu od 1. do 3. VII 1941. Iseljavanje je vrilo Odeljenje zatitne policije logora za preseljavanje Sentvid kod Ljubljane. Lica odreena za iseljenje su morala na poziv nekih policajaca u roku od dva ili tri asa da dou do autobusa koji su bili spremni da ih odvezu . . . Iseljenja su meu slovenakim stanovnitvom prouzrokovala veliko uznemirenje. U vreme iseljavanja i jo nekoliko dana posle toga stanovnitvo nije bilo spremno da radi. Prvih dana jula odvodili su porodice uhapenih i iz kamnikog okruga. Na alost, nemamo podataka ni za radovljiki niti za kamniki okrug o tome koliko su lica nameravali da uhapse i odvedu u logor Sentvid kod Ljubljane

Izgnanici na mariborskoj carinskoj stanici poetkom jula 1941.

Transport slovenakih izgnanika pred odlazak iz Maribora poetkom jula 1941.

Deo taba za preseljenje (desno) i lana ustake delegacije na mariborskoj carinskoj stanici poetkom jula 1941.

i koliko su ih odvezli. U kranjskom okrugu, u kome su porodice uhapenih Slovenaca poeli da odvode u logor 5. jula ujutru, trebalo je da samo s podruja 11 andarmerijskih stanica odvedu 308 osoba.1723 Prema sauvanim prepisima transportnih spiskova (pregled I) 173 i projektu izvetaja ustake delegacije pri tabu za preseljavanje u Mariboru, koja se 4. jula, zajedno s dr Zajdlom, odvezla na Bled, pa je posetila i logor Sentvid nad Ljubljanom (pregled II) 174 od 6. do 10. jula 1941. odvezeno je iz Sentvida nad Ljubljanom u Srbiju pet transporta - kako je prikazano na sledeoj tabeli: Br. tr. 1 2 3 4 5 Datum odlaska 6. 7. 7. 7. 8. 7. 9. 7. 10. 7. Broj osoba II 458 523 i 50 dece 446 i 23 dece 359 i 28 dece 500 2.387

Krajnja stanica Valjevo Veliko Oraje Varvarin Kruevac Sremski Karlovci Uika Poega Ukupno

522 510 449 330 169 333 2.313

Transporti sa slovenakim izgnanicima iz Gorenjske i Meike doline su prolazili kroz Ljubljanu. Kada je Crveni krst saznao kada e priblino prolaziti transporti izgnanika kroz Ljubljanu, pripremio je za njih pakete, a aktivisti

Naelnik taba za preseljenje u Gorenjskoj dr Helmut Glazer

Osvobodilne fronte su pozvali ljubljansko stanovnitvo na demonstracije. Uprkos kasnim veernjim satima, na elezniku stanicu ka gorenjskoj pruzi stiglo je na stotine ljudi koji su izvikivanjem protiv nacistikih i protiv faistikih parola glasno protestovali protiv tog nacistikog zloina. Italijanske snage su rasterivale demonstrante, a na kraju su vlasti ak zabranile da se transporti zaustavljaju na ljubljanskoj stanici.175 Osvobodilna fronta je tih dana Ljubljanom rasturala letke u kojima je pisalo: Poslednje noi su bile svedok najtee tragedije koja moe zadesiti neki narod. Svaku no je kroz Ljubljanu prolazio voz s naim najboljim slovenakim porodicama, koje je varvarska Nemaka istrgla slovenakoj zemlji i poslala u izgnanstvo. Stotine praznih slovenakih kua eka .da ih nasele nemaki emigranti (itaj: preseljenici - pr. T. F.). Bela Ljubljano, ti, koja si srce Slovenije, osetila si sav bol majke Slovenije kojoj su otrgnuli decu s grudi. U tim noima si poslala du pruge hiljade svoje dece da se oproste od izgnanika.176

Pitanje deportacije Hrvata Ovde emo se zadrati na pitanju deportacije Hrvata iz slovenake tajerske i Gorenjske u 1941. godini. Nakon okupacije slovenake teritorije nacisti su bili odluno reeni da u svojim nastojanjima za germanizacijom slovenake tajerske i Gorenjske na bilo koji nain odstrane iz obe pokrajine i to vie Hrvata. To bi i uinili brzo i bezobzirno da se pri tome nisu morali obazirati i na ustaku vladu u Zagrebu. Zbog toga su morali pitanje preseljenja Hrvata u prvom razdoblju naci-

Proterivanje Slovenaca iz Skofje Loke poetkom jula 1941.

stikih deportacija da reavaju u dogovoru sa raznim ustanovama, a u drugom razdoblju ak s posebno postignutim ugovorima koje, meutim, kao to emo videti, uopte nisu mogli da realizuju. Zanimljivo je da u poetku, tj. aprila i maja 1941., dok su nacisti predviali da e Slovence i druge nepoeljne osobe iz slovenake tajerske i Gorenjske deportovati u Srbiju, niko nije postavljao pitanje o tome kuda deportovati nepoeljne osobe hrvatske nacionalnosti. To pitanje su poeli da postavljaju tek tada kada se, krajem maja 1941., ustaka vlada ukljuila u veliku akciju preseljavanja u jugoistonoj Europi. Hapenja koja je aprila i maja u slovenakoj tajerskoj izvodila bezbednosna policija zahvatila su i brojne osobe hrvatske narodnosti, pa su se zbog toga kod ustake vlade u Zagrebu poele da nagomilavaju albe te se vlada obratila Nemakom poslanstvu, u Zagrebu s molbom da posreduje kod nemake vlade. Krajem maja je poslanik Kae o tome izvetavao nemako Ministarstvo inostranih poslova. Voa odeljenja Nemaka Luter je napravio zabeleku za ministra inostranih poslova u kojoj je najpre ispriao o hapenjima Hrvata u slovenakoj tajerskoj i zapleni njihovog imanja, a zatim o predvienoj konferenciji u Zagrebu 4. juna 1941. i nastavio: Odeljenju 'Nemaka' nije poznato da li Firerovo nareenje gaulajteru Iberajteru predvia i iseljenje hrvatske manjine. Prema ve preduzetim merama, moglo bi se zakljuivati da mu je poruio i to. Ukoliko se izda nareenje za iseljenje hrvatske manjine, odeljenje Nemaka predlae da se da poslaniku Kaeu sledee uputstvo za konferenciju u Zagrebu 4. juna 1941.: 1. Ukoliko Firerovo nareenje gaulajteru Iberajteru o iseljenju stranaca iz donje tajerske obuhvata i hrvatsku narodnu grupu, treba da se takva akcija izvede samo sporazumno s hrvatskom vladom.

Proterivanje Slovenaca iz Trbovlja 6. avgusta 1941.

2. Gaulajtera Iberajtera treba upozoriti da Hrvatima, u svakom sluaju, treba dati prednost. 3. Mere o kojima izvetava hrvatska vlada treba proventi i, ako je ikako mogue, odmah odrediti odtetu.177 Ribentrop je 4. juna potvrdio ove predloge i naredio da ih poalju poslaniku Kaeu.178 O tom pitanju su, zaista, raspravljali na konferenciji u Zagrebu. Skroman izvetaj zapisnika nema, na alost, o tome nikakvog stava niti zakljuka ako izuzmem zakljuak da e ustaka vlada poslati tabovima za preseljavanje u Mariboru i na Bledu po dva svoja predstavnika, to se i dogodilo. Ustake delegacije pri tabovima za preseljavanje u Mariboru i na Bledu imale su zadatak da zatite interese lica hrvatske narodnosti, to e rei da tabovima za preseljavanje obezbede podatke o hrvatskim ljudima koje su ovi predvideli za proterivanje, kako bi tabovi za preseljavanje mogli konano da odlue o njihovoj sudbini.179 Poto je nekoliko transporta izgnanika otilo iz Maribora u Srbiju, pre nego to je u Maribor stigla ustaka delegacija i poela s radom, u tim transportima bilo je i nekoliko Hrvata. Najvie ih je bilo u prvom, koji je krenuo 7. juna u Aranelovac, i to 21 isto hrvatska porodica s 50 osoba i 12 osoba iz meanih slovenako-hrvatskih porodica (mu Slovenac, ena Hrvatica). A kada je delegacija u Mariboru otpoela s radom, pa je dobila uvid nad uhapenim osobama hrvatske narodnosti, konstatovala je da su u iseljenikom logoru u Meljskoj kasarni lica koja izjavljuju da su hrvatske narodnosti, te mole za povratak u Hrvatsku, kao i slovenaki intelektualci oenjeni Hrvaticama, koji mole za povratak u Hrvatsku jer su im porodice ostale neobezbeene. Zatvoreni su, takoe i Hrvati - andarmi, financi, policajci, carinici, elezniari i putari, protiv kojih nije bilo vanrednih politikih optubi ve su

zatvoreni iskljuivo kao jugoslovenski inovnici.180 to se tie prve grupe, delegacija je zauzela stav da se njihovi podaci provere od strane hrvatskog kulturnog drutva Napredak, pa ukoliko se podaci slau i ukoliko protiv njih nema nikakvih politikih optubi, ta lica treba to pre osloboditi. 0 drugoj grupi delegacija je sudila da njihove podatke treba da proveri dravna policija, pa ako protiv njih nema nikakvih politikih optubi, treba iseljenje odgoditi i omoguiti im da otputuju k roacima svojih ena u Hrvatskoj. to se tie tree grupe, u kojoj su bili, pre svega, oni koji su se preselili iz Hrvatske u Sloveniju posle 1. januara 1914., delegacija je zauzela stav da se ne isteraju s prvim talasom u Srbiju, nego s drugim u Hrvatsku.181 Ustakoj delegaciji je, zaista, uspelo da tab za preseljavanje odmah pristane na to da Hrvate ne proteruje u Srbiju ve na podruje tzv. NDH,182 oslobodio je i nekolicinu Hrvata protiv kojih nisu postojale tee politike optube niti su imali veu imovinu i za koje je vodstvo nekadanjeg hrvatskog kulturnog drutva Napredak garantovalo da su, zaista, organizovani Hrvati, dok je tee izvoena akcija kojom bi nekih 40 Hrvata oslobodili iz logora. U tu svrhu odran je 25. juna popodne, na molbu hrvatske delegacije, kod komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti u Mariboru sastanak, kojem su, osim Lurkera i Humia, prisustvovali major Ferant i predsednik hrvatskog kulturnog drutva Napredak u Mariboru, Dragutin Paljaga. Poto su na osnovu spiskova razmotrili sve uhapene Hrvate, Ferantu i Paljagi je, nakon ilavih rasprava, uspelo da Lurker i Humi izraze spremnost da puste samo etiri osobe. A to se tie drugih vrsto su istrajali u tome da ostanu u logoru i da ih isteraju u Hrvatsku, razumljivo, pod istim uslovima kao i Slovence, tj. sa 500 dinara gotovine i 50 kg runog prtljaga.183 Tako su, zaista, 27. juna sa 7. transportom izgnali iz Maribora u Hrvatsku 14 lica iz istih hrvatskih porodica i 23 osobe iz meanih slovenako-hrvatskih porodica (mu Slovenac, ena Hrvatica), 184 a sa sledeim transportom, 1. i 2. jula, 20, odnosno 14 Hrvata.185 Ukupno su na podruje NDH izgnali 71 Hrvata. Meutim, ni takvo veoma paljivo isterivanje Hrvata iz slovenake tajerske nije bilo po volji ni ustakoj vladi ni nemakom poslaniku Kaeu, koji se veoma trudio da bi tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku to tenje povezao sa nacistikom Nemakom. Zbog toga se 3. jula ponovno obratio dr Iberajteru. Uticao je na njega da, ako je ikako mogue, Hrvate izostave iz deportacija. To bi trebalo da uine, pre svega, zbog toga da bi lake postavljali zahteve nemake grupe u NDH za to samostalnijim pravnim poloajem. Ako mi u korist naih zemljaka, kojih je u ovoj pokrajini vie od 180.000, postavljamo taj zahtev Hrvatskoj, moramo, prema tome, na jednak nain da udovoljimo Hrvatima u nemakom Rajhu. Prema podacima ovdanjih vladinih ureda na vaem podruju broj Hrvata nije vei od 20.000 ... Zato vas molim da ovaj stav primite s razumevanjem i sve stanovnike donje tajerske koji su priznati Hrvati ili uopte iskljuite iz preseljavanja i ne ometate ih u njihovom privrednom postojanju, a ukoliko je sada preseljenje neophodno izvesti, onda ga izvedite tako da Hrvatima priznate u potpunosti sva njihova prava. U tim slu-

ajevima bi bilo preporuljivo da porazgovarate s opunomoenikom hrvatske vlade, gospodinom Dragom Paljagom kako bi obezbedili obostrano priznato ureeno izvoenje. Preseljavanje mora da bude u svakom sluaju osnov za sporazumno ureenje izmeu drava. Kopiju tog pisma je Kae poslao i nemakom Ministarstvu inostranih poslova.186 Kada se deportacija prvog talasa iz slovenake tajerske privodila kraju, dolo je verovatno iz Berlina nekakvo uputstvo da tabovi za preseljavanje ostave Hrvate na miru i da ih do daljeg ne izgone. Dana 1. jula 1941. odran je kod marala Kvaternika u Zagrebu sastanak kome su prisustvovali i Kvaternik i SS-tandartenlirer dr Vezenmajer. Na njemu je zakljueno da Hrvati ne dolaze u akciju preseljavanja Slovenaca i da e se imovinsko pitanje neiseljenih i ve iseljenih Hrvata reavati kasnije.187 Na toj osnovi je ustakoj delegaciji u Mariboru uspelo da tab za preseljavanje 5. i 6. jula oslobodi iz svojih logora preostala 32 Hrvata.188 Kada su iz slovenake tajerske deportovali drugi talas na podruje NDH, ustaka delegacija je tesno saraivala sa tabom za preseljavanje u preventivnom smislu, to znai da je davanjem podataka spreavala hapenja Hrvata. Ali, i pored toga, dogaalo se da su gotovo svakoga dana u logor dovezli nekoliko Hrvata, koje su, nakon provere, oslobodili. 189 Tek avgusta je tab za preseljavanje pristao na to da policijske jedinice ostave u svojim kuama sve one Hrvate koji se mogu legitimisati s lanskom legitimacijom Hrvatskog kulturnog drutva Napredak. 190 U leto 1941. su se nacisti, istina, odrekli nasilnog deportovanja Hrvata iz slovenake tajerske i Gorenjske, ali se nisu odrekli planova da Hrvate pre ili kasnije odstrane iz tih dveju pokrajina. Himler, je, dodue, jo polovinom oktobra 1941. u svojoj naredbi o deportacijama slovenakog stanovnitva iz posavskog i posutlanskog pojasa predskazao da e o iseljenju oko 3000 tamo nastanjenih Hrvata izai posebno nareenje, ali to nareenje nije nikada izdao, pa su se morali nacisti dogovarati s ustakom vladom o dobrovoljnom preseljavanju Hrvata iz slovenake tajerske i Gorenjske.

DEPORTACIJA DRUGOG TALASA IZ SLOVENAKE TAJERSKE Tek to je poslednji transport s izgnanicima prvog talasa krenuo iz Rajhenburga, tab za preseljavanje poeo je da priprema hapenja lica za drugi talas. I ta hapenja su - slino kao za prvi talas - obavljale jedinice zatitne policije, koje su bile podreene komandantu policije poretka Alpenland, pukovniku Maskusu, a u pomo im je priskoila i andarmerija. Od 9. jula, kada su poeli da hapse lica za drugi talas, jedinice su primale odgovarajua nareenja za akcije hapenja neposredno od pukovnika Maskusa ili njegovog taba, koji je ve kroz dva dana, tj. 11. jula, posebnim poverljivim nareenjem za dalje izvoenje akcija hapenja ovlastio komandanta 72. rezervnog policijskog bataljona majora Riharda Majvalda, pa mu, pored njegovih triju eta, koje su u to vreme bile u Celju, Dobrni i Ptuju, potinio i rezervnu policijsku

etu Wien i 1. etu 124. rezervnog policijskog bataljona, koje su se nalazile u Mariboru.191 Kada je major Majvald dobio od taba za preseljavanje u Mariboru u smeim kovertama zapeaene spiskove lica koje treba hapsiti, izdao je tzv. nareenje za akciju, kojim je odreivao jedinice za akciju i broj angaovanih policajaca. Za svaku akciju bio je odgovoran jedan od komandira eta, koji je u ispomo dobio i delove drugih eta. Odredio je i broj automobila koje je stavilo na raspolaganje transportno odeljenje taba za preseljavanje, a poto ih je imao nedovoljno, morale su da ih daju i pojedine jedinice policije i ustanove. Za poetak akcije odredio je rane jutarnje asove, najee ve u dva ili tri sata ujutru, i to prvenstveno zbog toga da bi zatekli porodice na okupu, da bi ljudi probueni iz sna poneli sa sobom to manje opreme, da bi akciju zavrili jo istog dana itd. Zajedno sa policijskim jedinicama u akcijama je uestvovala i andarmerija, koja je morala da obezbedi tumae. Uhapena lica su vodili na zborna mesta u veim krajevima, odakle su ih odmah odvozili u logor u Maribor, a onda u logor u Rajhenburg. Broj uhapenih lica u pojedinim akcijama kojih je bilo oko 27, bio je veoma razliit, najvie 650 (dana 17. jula u gradu Maribor). S hapenjem lica za drugi talas policijske ete su otpoele 9. jula 1941. u gradu Maribor. Trebalo je da u etiri uzastopne akcije do 12. jula uvee uhapse 1636 osoba, ali su uhapsili samo 1145 ili dve treine. Druge osobe su bile ve izgnane ili su, pak, pred progonom pobegle u Ljubljansku pokrajinu ili u Hrvatsku. Dva dana kasnije nastavili su sa hapenjem jo u Mariboru i blioj okolini gde su u pet akcija, od 14. do 18. jula, uhapsili 2938 osoba, a zatim su izvodili akcije u iroj okolini Maribora i u bivim srezovima Slovenj Gradec i Slovenske Konjice (od 19. do 21. jula). U ptujskom okrugu su s hapenjima otpoeli ve 12. jula, a onda su produili 19, 22. i 24. jula, dok su u ljutomerskom okrugu bile dve vee akcije 22. i 24. jula. Prema tome oigledno je da su s hapenjima otpoeli u istonim okruzima slovenake tajerske. To su uinili namerno, poto je tab za preseljavanje morao krajem jula 1941. da preda sabirni logor u Meljskoj kasarni u Mariboru nemakoj vojsci, tj. 138. rezervnom puku planinskih lovaca. Zbog toga je zakljuio da e do kraja jula, preko mariborskog logora, prognati najpre osobe iz mariborskog, ptujskog i ljutomerskog okruga. Ali je zanimljivo da je ve 18. jula poeo s hapenjima i u celjskom okrugu, pa ak u lakom te je uhapene osobe prevozio u mariborski logor iako je bilo u pitanju preko 100 lica. Mislim da je re o licima koja su, dodue, spadala u drugi talas, poto su se doselila u slovenaku tajersku posle 1. januara 1914., ali su nacisti, ipak, zahtevali da ih zbog njihovog politikog ponaanja to pre odstrane s terena. Podaci o pojedinim akcijama hapenja za drugi talas deportacija u slovenakoj tajerskoj mogu se videti iz sledeeg pregleda, koji je sastavljen na osnovu izvetaja komandira pojedinih policijskih eta komandantu redarstvene policije Alpenland, odnosno komandantu 72. rezervnog policijskog bataljona, koji su ih kasnije u prepisu poslali III referatu taba za preseljavanje u Mariboru.192

Pregled hapenja osoba u slovenakoj tajerskoj za drugi talas deportacija od 9. VII do 26. IX 1941. Jedinica (broj ljudi) Mesto hapenja Broj uhapenih 146

Nareenje

Datum

Nareenje komandanta redar. pol. Alpenland Nareenje komandanta redar. pol. Alpenland Nareenje komandanta redar, pol. Alpenland Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 1 od 11. jula 1941.

9. 7.

1. eta 124. polic. bat. (120) 1. eta 124. polic. bat. (161) 3. eta 72. polic. bat. (44) 1. eta 124. polic. bat. (123) 2. eta 72. polic. bat. (96) 1. eta 124. polic. bat. (122) 1. eta 72. polic. bat. (87) 3. eta 72. polic. bat. (59) Rez. polic. eta Wien (104) 2. eta 72. polic. bat. (83) Rez. polic. eta Wien (104) 2. eta 72. polic. bat. (83) 3. eta 72. polic. bat. (56) Rez. polic. eta Wien (104) ' 1. eta 72. polic. bat. (81) 2. eta 72. polic. bat. (84) andarmerija Rez. polic. eta Wien (106) 1. eta 72. polic. bat. (81) andarmerija 3. eta 72. polic. bat. (84) Rez. polic. eta Wien (103) 2. eta 72. polic. bat. (76) .3. eta 72. polic. bat. (77) andarmerija

Maribor grad

10. 7.

Maribor grad

265

11. 7.

Maribor grad

356

12. 7.

Maribor grad

378

Akciono naredenje 72. polic. bat. br. 2 od 12. jula 1941. Akciono naredenje 72. rez. polic. bat. br. 3 od 13. jula 1941.

12. 7.

Ptuj i okolina

345

14. 7.

Maribor grad i okolina

481

Akciono naredenje 72. rez. polic. bat. br. 4 od 14. jula 1941.

15. 7.

Maribor grad i okolina

644

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 5 od 15. jula 1941.

16. 7.

Maribor grad i okolina

626

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 6 od 16. jula 1941.

17. 7.

Maribor grad i okolina

650

15 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

225

Nareenje

Datum

Jedinica (broj ljudi)

Mesto hapenja

Broj uhapenih 537

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 7 od 17. jula 1941.

18. 7.

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 8 od 18. jula 1941.

19. 7.

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 9. od 19. jula 1941.

19. i 20. 7.

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 10 od 20. jula 1941.

21. 7.

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 11 od 21. jula 1941.

22. 7.

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 12 od 23. jula 1941.

24. 7.

Rez. polic. eta Wien (107) 1. eta 72. polic. bat. (55) 2. eta 72. polic. bat. (83) andarmerija (22) 3. eta 72. polic. bat. (2) 1. eta 72. polic. bat. (26) 3. eta 72. polic. bat. (274) 1. eta 72. polic. bat. (92) Rez. eta polic. Wien (106) Rez. polic. eta Wien (58) 2. eta 72. polic. bat. (74)' 3. eta. 72. polic. bat. (75) andarmerija (18) 1. eta 72. polic. bat. 1. eta 124. polic. bat. (119) 3. eta 72. polic. bat. (11) 2. eta 72. polic. bat. (74) 3. eta 72. polic. bat. (34) 3. eta 72. polic. bat. (21) 1. eta 72. polic. bat. (76) 1. eta 124. polic. bat. (111) 2. eta 72. polic. bat. (31)

Maribor grad i okolina

Sentjan nad Dravami, Celje, Lako, Slov. Konjice Okrug Ptuj

2 42

420

Slovenj Gradec i okolina

296

37 mesta u srezu Slov. Konjice Maribor grad i okolina

264 256

Savinjska dolina

86

Okrug Ptuj i Ljutomer

389

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 13 od 24. jula 1941.

25. 7.

3. eta 72. polic. bat. (21) 1. eta 124. polic. bat. (52) 1. eta 72. polic. bat. (85) 2. eta 72. polic. bat. (77)

Celje, Mozirje, Planina, Slov. Konjice, marje kod Jela, Tremaije Okrug Ptuj i Ljutomer Maribor grad

40

12 172

Nareenje

Datum

Jedinica (broj ljudi)

Mesto hapenja

Broj uhapenih 196

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 14 od 25. jula 1941. Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 15 od 6. avgusta 1941.

26. 7.

1. eta 124. polic. bat. (105)

Maribor grad

6. 8.

1. eta 72. polic. bat. (80) 2. eta 72. polic. bat. (59) 3. eta 72. polic. bat. (71) 1. eta 124. polic. bat. (80) 1. eta 72. polic. bat. (77) 1. eta 124. polic. bat. (95) 2. eta 72. polic. bat. (47) 3. eta 72. polic. bat. (64) 1. eta 72. polic. bat. (103) 2. eta 72. polic. bat. (55) 3. eta 72. polic. bat. (74) 1. eta 124. polic. bat. (71) 1. eta 124. polic. bat. (96) 2. eta 72. polic. bat. (95) 2. eta 72. polic. bat. (40) 3. eta 72. ]Solic. bat. (61) 1. eta 72. polic. bat. i rez. polic. eta Wien (133) 2. eta 72. polic. bat. (40) 3. eta 72. polic. bat. (61) 1. eta 124. polic. bat. (87)

Hrastnik, Loke, Trbovlje, Retje

388

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 16 od 6. avgusta 1941. i dopunsko nareenje od 19. avgusta 1941.

20. 8.

Rogaka Slatina, 217 Smarje kod Jela, Ponikva i okolina, Sevnica, Bianca, Rajhenburg, Podgoije, Piltanj, Planina, Kozje, Podsreda Okrug Celje i Trbovlje 413

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 17 od 20. avgusta 1941.

21. 8.

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 19 od 8. septembra 1941.

10. 9.

Okrug Celje

460

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 20 od 9. septembra 1941.

11.9.

Celje, Sentjur, Tremarje Vransko, Braslove, Polzela Ljubno, Vojnik, Dobrna Zalec, Prebold

396

Nareenje

Datum 12. 9.

Jedinica (broj ljudi) 1. eta 72. polic. bat. (93) 2. eta 72. polic. bat. (40) Rez. polic. eta Wien (51) 3. eta 72. polic. bat. (67) 1. eta 124. polic. bat. (92) 1. eta 72. polic. bat. (94) 2. eta 72. polic. bat. (40) 1. eta 124. polic. bat. 1. eta 72. polic. bat. (20) 3. eta 72. polic. bat. (67). 3. eta 72. polic. bat. (7)

Mesto hapenja

Broj uhapenih

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 21 od 10. septembra 1941.

Lako Smarje kod Jela, Rog. Slatina Loka Okrug Celje

271 71 57 312

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 22 od 11. septembra 1941.

13. 9.

Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 23 od 12. septembra 1941. Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 25 od 24. septembra 1941. Akciono nareenje 72. rez. polic. bat. br. 26 od 25. septembra 1941.

13. 9.

Trbovlje, Topolica, Sotanj Breice, Senovo, Sevnica i okolina Smarje kod Jela, Slivnica, Rogaka Slatina Podetrtek i okolina, entjur ob J. el., Arja vas, Gotovlje Sv. Peter, Dobova, Gaberje, Rigonca, Sela, Kapele, Slogorisko, Botanj, Breice, Globoko, Artie, Cerklje

14 93

12

25. 9.

1. eta 72. polic. bat. (76)

54

26. 9.

1. eta 124. polic. bat. (79)

85

2. eta 72. polic. bat. (26) 1. eta 72. polic. bat. (25) 1. eta 72. polic. bat. (7)

Zagorje ob Savi Dobrna, Zavrh, Celje

77

Ukupno je bilo uhapeno 9922 osobe

Hapenja u spomenutim istonim okruzima slovenake tajerske od 9. do 26 jula tekla su bez smetnji. Izvetaji komandira policijskih jedinica ne navode ni jedan primer da se bilo ko nasilno protivio hapenju, a nije bilo nekih veih tehnikih prepreka ni pri hapenju, ni pri transportovanju iz Maribora. Ve 4. jula 1941. odran je kod efa za transport u Zagrebu sastanak izmeu pukovnika Jendraia, SS-turmbanfirera Bajznera i kapetana Hofnera

iz Zagreba. Utvrdili su da se, u poreenju sa zapisnikom konferencije (odrane 4. juna 1941. u Zagrebu, pr. T. F.) mnogo ta promenilo i da e iz slovenake tajerske u drugom talasu izgnati ne 25.000, nego samo oko 18.000 do 20.000 Slovenaca, i to u Slavonsku Poegu. Transporti e se kretati od 10. do otprilike 17. jula iz Maribora i od 18. jula dalje iz Rajhenburga, i to svakog dana po jedan transport s priblino 500 osoba. Dogovorili su se i to da e 11. jula transporti poeti da voze iz Hrvatske Srbe iz drugog talasa.193 etiri dana kasnije, tj. 8. jula, kod efa za transport u Zagrebu odran je novi sastanak, kome su prisustvovali pukovnik Jendrai i SS-unterturmfirer Urbantke iz Zagreba, SS-oberturmfirer dr Zajdl i ustaki major Ferant iz Maribora. Dr Zajdl je izvestio da e u drugom talasu biti izgnano 18.000 do 20.000 Slovenaca i da e iz Maribora u Slavonsku Poegu voziti transporti od 11. do 27. jula, i to e svakog dana polaziti iz Maribora u 15.32 i dolaziti u Slavonsku Poegu sledeeg dana u 06. 21.194 Razlog to su svi transporti iz Maribora imali prvenstvo je u tome to je morao tab za preseljavanje do kraja jula da isprazni Meljsku kasarnu. Zbog toga su najpre transporto val i i lica iz istonih okruga slovenake tajerske, pa tek onda iz zapadnih okruga. Uporeivanjem raznih izvora, koje sam ve koristio i pri rekonstrukciji transporta prvog talasa iz slovenake tajerske,195 dobio sam sledei pregled transporta drugog talasa iz Maribora:
Br. tr. 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 Datum odlaska 11. VII 12. VII 13. VII 14. VII 15. VII 16. VII 17. VII 18. VII 19. VII 20. VII 21. VII 23. VII 24. VII 26. VII Ukupno: I 500 500 378 420 476 528 541 471 461 498 388 471 272 329 6.233 B r o j II osoba III IV porodice 500 481 358 411 477 521 536 394 454 489 379 475 271 319 6.065. 216 178 146 125 164 175 202 129 168 178 175 193 86 127 2.262

.
496 483- 352' 417 459 ' 509 527 471 461 519 381 478 253 322 6.128

osobe 500 485 358 340 476 528 547 429 458 498 383 471 300 319 6.092

Prema izvetaju voe III referata taba za preseljavanje, dr Zajdla, od 11. do 26. jula iz Maribora u Slavonsku Poegu odvezeno je 14 transporta sa 6065 osoba.196 Kada je tab za preseljavanje krajem jula predao vojsci Meljsku kasarnu, njegov III referat se od 29. jula do 2. avgusta preselio u zamak Rajhenburg, kuda je SS-hauptarfirer Fric Baltru, kojeg su odredili za stareinu zamka (Burghauptmann) stigao ve 16. jula. Nakon toga su tamo 18. i 19. jula vozovima iz mariborskog logora premestili 61, odnosno 42 osobe odreene za pro-

terivanje, i to sigurno one koje su uhapsili 18. jula u celjskom okrugu i najpre odvezli u mariborski logor. Ta grupa je morala da priprema prostorije za useljenje buduih uhapenika. U vreme kada je Fric Baltru postao stareina zamka, dotadanji komandant mariborskog logora SS-oberturmfirer Maks Koler obavljao je tu funkciju i u Rajhenburgu, kao i logorski lekar dr Georg Lipit, dok je komandir strae bio policijski narednik Kufner. Pored ostalih, tamo su stigli i varchuber, dr Zajdl i zastupnik ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, Stranski. Nadzornik logora je i dalje ostao SS-turmbanfirer Kaspar varchuber. Trei referat taba za preseljavanje, koji je imao etrdeset pet lanova, smestio se u zamak a imao je vie odeljenja: Vodstvo logora (voa Alojz Snideri), prijemna kancelarija (voa Hans Srajner), odeljenje za provere (voa Erih Zezulka), odeljenje za kartoteku (voa Edgar Puce) i saobraajno vodstvo (voa Hans Terglec). 197 Da bi se lanovi taba za preseljavanje, koji su bili u civilnim odelima, razlikovali od zatvorenika, nosili su na rukavima crvene trake s peatom komandanta logora. Radni tab sastavljen od zatvorenika imao je na rukavima zelene trake s peatom komandanta logora, osoblje radnog taba u kuhinji nosilo je belu traku, a lekari belu traku sa znakom crvenog krsta i peatom komandanta logora.198 Kada se tab za preseljavanje preselio u Rajhenburg u Meljskoj kasarni je bilo slobodnih mesta, pa su automobilima iz Maribora dovezli nekoliko desetina uhapenika koje jo nisu proterali. To su bile ponajvie osobe bez porodica ili, pak, nepotpune porodice za koje se jo nisu definitivno odluili da li e ostati ili e ih, pak, izgnati. Stab za preseljavanje je nameravao da 3. avgusta otpone sa akcijama hapenja u nekadanjim srezovima Celje-grad, Celje-okolina, Lako, Smarje kod Jela i Breice. Meutim, upravo tog dana je morao da poalje svoju transportnu kolonu NSKK u Berlin, gde joj je bila namenjena nova akcija Sef civilne uprave za donju tajersku je hitno dao tabu za preseljavanje na raspolaganje automobile iz svog voznog parka, a osim toga mu je nekoliko dana kasnije poslao i automobile i tab za preseljavanje sa Bleda. -Meutim, zbog nedostatka benzina akcije su odloili za dva dana, pa su poeli da ih izvode 6. avgusta 1941 1 9 9 Toga dana su etiri policijske ete 72. policijskog bataljona, iji se tab 27. jula preselio u Krko, izvele akciju hapenja u trbovljanskom okrugu i od 309 porodica sa 785 lanova porodica uhapsili 388 osoba. Tada je dolo do prvog prekida masovnog isterivanja Slovenaca. Toga dana, tj. 6. avgusta, pri deportacijama slovenakog stanovnitva za naciste su poele velike tekoe, koje su imale dalekosene posledice. Zbog rasplamsavanja narodnog ustanka u Gorenjskoj, koji je imao dalekosene posledice i za deportaciju gorenjskog stanovnitva, 72. rezervni policijski bataljon, sa svoje tri ete i 1. etom 124. rezervnog policijskog bataljona, morao je odmah, tj. nou 7. avgusta, da se prebaci u Gorenjsku. U zakljunom izvetaju o drugom talasu, koji je 18. septembra 1941. podneo voa III referata taba za preseljavanje iz Maribora, dr Zajdl, kae se: A dalje (akcije pr. T. F.) su morale izostati, jer su policijske jedinice, koje smo upotrebljavali za iseljavanje, zbog komunistikih nemira otile u Koruku (itaj: Gorenjsku - pr. T. F.). O njihovim zadacima u Gorenjskoj u govoriti kasnije.

U slovenakoj tajerskoj ostale su samo rezervna policijska eta Wien u Mariboru, pod komandom kapetana Mehelsa i rezervna motorizovana andarmerijska eta Alpenland u Celju pod komandom porunika Majera. A te dve jedinice su morali da upotrebe za akcije protiv partizanskih jedinica u slovenakoj tajerskoj, koje su krajem jula i u prvoj polovini avgusta razvile snanu aktivnost. Najpre su zbog akcija Revirske ete ve 31. jula poslali iz Dobrne u Trbovlje 1. vod 2. ete 72. rezervnog policijskog bataljona, a posle napada Revirske ete na andarmerijsku stanicu Zagoije 9. avgusta, koja je bila prva vea partizanska akcija u Sloveniji, 12. avgusta jo dva voda rezervne policijske ete Wien iz Maribora, kao i polovinu rezervne motorizovane andarmerijske ete iz Celja. Te jedinice su, pod komandom kapetana Mehelsa, ostale u rudarskom bazenu do 5. septembra 1941.200 U slovenakoj tajerskoj nije, tako, 12 dana bilo ni jedne akcije hapenja. A u Hrvatsku je u to vreme otiao samo jedan transport iz Rajhenburga, i to 6. avgusta uvee. tab za preseljavanje je bio, razumljivo, nestrpljiv, pa je dr Zajdl ve 8. avgusta traio od Lurkera: Molim za izvetaj o tome kada predviate da e se nastaviti iseljavanje koje je bilo privremeno zaustavljeno zbog komunistikih akcija?201 Lurker mu, razumljivo, nije znao odgovoriti, jer ni sam nije znao koliko e policijske jedinice ostati u Gorenjskoj. Po svom povratku iz Gorenjske, 18. avgusta, tab 72. rezervnog policijskog bataljona smeten je u Krkom, prva eta u Celju, druga u Zagotju ob Savi, trea u Leskovecu kod Krkog i prva eta 124. rezervnog policijskog bataljona u zamku Leskovecu kod Krkog. Dva dana kasnije ponovno su otpoele vee akcije hapenja u celjskom, breikom i trbovljanskom okrugu. U dvema veim akcijama, 20. i 21. avgusta, uhapsili su i prevezli u logor Rajhenburg 1021 osobu. Te osobe su 21. i 22. avgusta, sa dva transporta, odvezli u Hrvatsku, a onda su, prema Himlerovom nareenju, prekinuli sa deportacijama.

PREKID DEPORTACIJA Dana 21. avgusta u pola dvanaest pre podne, kada je III referat taba za preseljavanje u Rajhenburgu pripremao nov transport za Slavonsku Poegu, a etiri policijske ete izvodile akciju hapenja u celjskom i trbovljanskom okrugu, komandanti bezbednosne policije i slube bezbednosti u Mariboru i na Bledu primili su Ajhmanov telegram sledeeg sadraja: Dravni voa SS je odredio da treba odmah obustaviti i do kraja rata odgoditi sve akcije iseljavanja bez izuzetka. Sve ranije izdate odredbe su tako postale bez vanosti. Molim da tamo preduzmete sve potrebno. Dodatak za komandanta u Mariboru: Za 21. VIII 1941. predvien transport sa oko 500 do 600 Slovenaca, koji je trebalo odvesti iz donje tajerske u Hrvatsku moe, s obzirom na posebnu dozvolu dravnog voe SS od 20. VIII 1941., da krene. SS-turmbanfirer Ajhman e, po uputstvu efa IV ureda glavnog dravnog ureda bezbednosti kroz nekoliko dana, stii u Maribor na razgovore. 202

Sve to se tako i dogodilo. Najpre su 21. i 22. avgusta s dva transporta odvezli ve uhapene Slovence u Slavonsku Poegu i obustavili dalje akcije hapenja. A i Ajhman je stigao u Maribor 25. avgusta 1941. O tome je voa ustake delegacije pri tabu za preseljavanje u Mariboru, potpukovnik Ferant, izvetavao ustako Ministarstvo inostranih poslova u Zagrebu 27. avgusta 1941. ovako: tab za preseljavanje u Mariboru nas je obavestio da je 25. ovog meseca u Mariboru odran sastanak kod komandanta slube bezbednosti za donju tajersku, tandartenfirera Lurkera, kome je prisustvovao i g. turmbanfirer Ajhman iz Berlina i na kome su zakljuili da Berlin treba definitivno da odluuje o daljem izvoenju iseljavanja. Ovaj zakljuak oekuju za sledeih 8 do 10 dana i za to vreme ne sme da ode ni jedan transport.203 Za to to je Himler 18. avgusta 1941. prekinuo deportacije u jugoistonoj Evropi do kraja rata razlog treba traiti, pre svega, u prilikama koje je prouzrokovao ustanak jugoslovenskih naroda, kao i u divljim deportacijama Srba iz Hrvatske. Kakve su bile te prilike?

Srbija i Hrvatska Ve smo videli kako se u drugoj polovini maja 1941. pitanje deportacija Slovenaca iz slovenake tajerske i Gorenjske poelo povezivati s pitanjem progona Srba iz tzv. NDH i na koji nain je bio postignut sporazum da e NDH proterati onoliko Srba koliko e primiti izgnanih Slovenaca. Za deportacije Srba iz Hrvatske i prijem izgnanih Slovenaca obrazovali su najpre pri uredu marala Slavka Kvaternika centralni ured za iseljavanje i naseljavanje, koji je vodio ustaki pukovnik Stjepan Jendrai, a prikljuili su mu jo nekakvu komisiju, sastavljenu iz zastupnika pojedinih ustakih ministarstava i drugih ustanova.204 Veinu sastanaka centralnog ureda vodio je lino maral Kvaternik. On je i na sastanku 12. juna 1941. odredio da organizaciju slube preseljavanja pri hrvatskoj vladi u Zagrebu treba prilagoditi organizaciji nemakih ustanova za preseljavanje. Zbog toga je zahtevao da obezbede odgovarajui elaborat, koji je kasnije, zaista, izradila ustaka delegacija kod taba za preseljavanje u Mariboru.205 A 24. juna 1941. su u Zagrebu, po ugledu na nacistike urede opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, oformili posebnu ustanovu tzv. Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu. Vodio ju je dravni ravnatelj dr Josip Roankovi, koji je bio podreen predsednitvu vlade. Dravno ravnateljstvo za ponovu je bilo nadleno za sve poslove iseljavanja i doseljavanja stanovnitva i preuzimanje i upravljanje imovinom. 206 Najpre je organizovalo tri glavne podrunice u Banjaluci, Osijeku i Sarajevu, a 2. jula je raspisom zahtevalo da se u svakom srezu ustanovi ured za iseljavanje.207 Na konferenciji u Zagrebu od 4. juna, bilo je predvieno da se proterivanje Srba iz Hrvatske i Bosne izvri u tri talasa, po vremenu i broju usklaeno

s talasima proterivanja Slovenaca iz slovenake tajerske i iz Gorenjske. U prvom talasu, do 5. jula 1941., trebalo je proterati iz NDH oko 5000 pravoslavnih svetenika zajedno s porodicama, u drugom talasu, od 10. jula do 30. avgusta, oko 25.000 Srba iz Srema i Bosne zapadno od Drine, a u treem talasu, od 15. septembra do 31. oktobra, oko 145.000 Srba. Vojni komandant za Srbiju je obeao da e osim tog broja izgnanih Srba prihvatiti jo i do 30.000 Srba, koji u Hrvatskoj nemaju graansko pravo.208 Dravno ravnateljstvo za ponovu i ustaka komanda su za prikupljanje Srba formirali etiri velika sabirna logora u Bijeljini, Slavonskoj Poegi, Bjelovaru i Sisku, odnosno Capragu i ve u drugoj polovini juna otpoeli s velikim akcijama hapenja Srba.209 Deportacije Srba iz Hrvatske su se odvijale organizovano i neorganizovano ili samovoljno, pa je broj organizovano deportovanih Srba bio mnogo manji od broja inae deportovanih. Neorganizovane i samovoljne deportacije koje su pratili ustaki zloini, sadistika muenja i omalovaavanja su nemakim okupacionim vlastima prouzrokovale dosta neprijatnosti, pre svega zbog neprijavljivanja dolaska transporta ili grupa, manjkave ishrane i opreme izgnanika, kao i njihovih albi zbog ustakih zloina. O odjeku samovoljnih deportacija srpskog stanovnitva iz Hrvatske je ve 16. juna 1941. izvetavao veliki upan dr Petar Gvozdi ustakog ministra unutranjih poslova, dr Andriju Artukovia: 3. U razgovoru s gospodinom Bekerom (nemaki komesar istonog Srema - napomena T. F.) i drugim predstavnicima nemake vojske i sa gospodinom Totom (Dragan Tot - predsednik komisije za likvidaciju pravnih poslova NDH i vojnog komandanta za Srbiju - nap. T. F.) upozoren sam na to da se s postupkom ilegalnog deportovanja Srba i Srbijanaca s teritorije Nezavisne Drave Hrvatske na teritoriju vojnog komandanta za Srbiju stvara neugodno raspoloenje, koje se esto menja i to revoltira gospodina Nojhauzena i druge predstavnike nemake okupacione vlasti, poto takvo deportovanje stvara velike i suvine neprilike i neprijatnosti nemakim okupacionim vlastima (podvukao T. F.). Na taj nain deportovani Srbi i Srbijanci se, obino bez nadzora, kriju na prikrivenim i nedostupnim mestima u planinskim predelima, pa kada im ponestane hrane stvaraju razne pljakake grupe, esto vre i oruane napade i formiraju ustanike grupe, a sve to stvara nepotrebne neprilike i rtve za nemaku vojsku na tom podruju. Oni takoe, izjavljuju da nemaju nita protiv takvih deportacija (podvukao T. F.), ali da bi, ipak, trebalo pred njihovo izvrenje zahtevati dozvolu od nadlenih nemakih okupacionih vlasti za takvu brojnost. Dr Petar Gvozdi je izvetavao i o tome da se predstavnici nemake vojske i sam Beker ale da, pre svega, ustaki predstavnici izvode zloine nad uhapenim Srbima te ih mue, to vrea najosnovnije ljudsko oostojanstvo i oseanje. S takvim merama se nemakoj vojsci na podruju vojnog komandanta za Srbiju stvaraju velike neprilike poto joj se obraa stotinu Srba i usmeno ili u pismenim albama navodi naine muenja i torture i zahtevaju reavanje takvih albi, a esto takve pritube redovnim putem alju u Berlin, to

sve neugodno utie na ugled hrvatske drave, pa bi po njihovim izjavama moglo ak doi do intervencije nemake vojske, odnosno predstavnika nemake drave ukoliko se ne prekine s takvim muenjem. 210 Sve te pritube, razumljivo, nisu imale nikakvog efekta, pa su ustae nastavljale s ilegalnim deportovanjima i muenjem Srba. Organizovane deportacije Srba iz sabirnih logora su ustake vlasti poele da pripremaju tek jula 1941. Kada su se pukovnik Jendrai, SS-turmbanfirer Bajzner i kapetan Hofner 4. jula u Zagrebu dogovorili o redu vonje za transporte Slovenaca u drugom talasu, dogovorili su se i o transportima Srba iz Hrvatske. Odredili su da se s njihovim transportovanjem otpone 11. jula, i to dnevno po 500 Srba u jednom transportu, naizmenino iz logora Bijeljina (oko 5000 osoba), Caprag (oko 4000 osoba), Bjelovar (oko 4000 osoba) i Slavonska Poega (oko 12.000 osoba). Iz logora u Bijeljini izgnanici su trebali da idu peke do Raca, odakle bi ih s parobrodima prevezli u Beograd, dok bi ih iz ostalih logora vozovima prevezli do Zemuna ili Beograda gde bi preli u srpske vozove.211 Meutim, iz Bijeljine je ve 9. jula stigao u Beograd transport s 1291 osobom, a l i . jula i sledea tri neprijavljena transporta iz Bijeljine, ida i Vinkovaca s ukupno 3500 osoba.212 Izgnanici nisu sa sobom nosili nita, jer su im ustae sve oduzele. Mnogi od njih su po itavom telu imali modrice od muenja. Sva etiri transporta su stigla neprijavljena, itd.213 U Nemako poslanstvo u Zagrebu su tih dana neprekidno stizali izvetaji 0 ustakim zloinima pri traganju za Srbima i njihovom proterivanju. Zbog toga je, 10. jula, njegov savetnik fon Trol o tome opirno izvetavao nemako Ministarstvo inostranih poslova: Srpsko pitanje se u poslednjim danima veoma zaotrilo. Krajnja bezobzirnost i brojni zloinaki postupci koje su ustae vrile za vreme iseljavanja 1 pored otrog poglavnikovog zakonskog nareenja od 27. juna 1941., izazvali su kod treznih hrvatskih krugova istinsku zabrinutost. Brojni raniji nasilni postupci i izgredi ustaa prema srpskom stanovnitvu u mnogim krajevima, o kojima je poslanstvo saznalo iz izvetaja vojnog komandanta za Srbiju, kao i izvetaja pojedinih vojnih ustanova, doveli su gospodina poslanika do toga da je usmeno i pismeno upozorio marala (Kvaternika - napomena T. F.), pa i ministra inostranih poslova na opasnost takvih pojava. Te pojave treba uguiti naroito zbog razumevanja izmeu nemake vojske i hrvatskog naroda. Izvetavao je i to da se general Glez ton Horstenau prole veeri nakon razgovora s njim oseao dunim da se o toj srpskoj stvari najpre temeljno porazgovara s Kvaternikom i nakon toga na njegovu izriitu elju jo i s poglavnikom. Glez fon Horstenau je u Kvaternikovom prisustvu izrazio poglavniku svoje ozbiljno oklevanje o ustakim izgredima, a pri tome je svoj izvetaj ilustrovao s brojnim konkretnim podacima iz bliske prolosti. Poglavnik je podseao na to da u svim revolucijama dolazi do slinih pojava Poglavnik i general Glez fon Horstenau su se sporazumeli da e ubudue posebne karakteristine primere, o kojima e izvetavati vojne ustanove, podrobno ispitati. Glez Ion Horstenau je u svom izvetaju, koji je istovremeno poslao vrhovnoj vojnoj komandi, izjavio da je svu dravu zahvatio oseaj najgore prav-

ne nesigurnosti. Takvom miljenju se prikljuio i savetnik fon Trol, koji je izjavio da se srpsko pitanje, zbog otpoetog preseljavanja Srba, veoma zaotrilo i da e kruto izvoenje preseljavanja Srba i mnoga ranija ustaka zverstva svugde gde ive Srbi nagomilati snano arite koje e se ubrzo pretvoriti u arite nemira to e biti teko uguiti.214 Narednog dana, poto je nemako poslanstvo dobilo potresne izvetaje vojnog komandanta za Srbiju, nemakog generala u Zagrebu, vojne komande u Zagrebu, efa akcione grupe policije bezbednosti i slube bezbednosti u Zagrebu i brojnih privatnih lica, kao i vojnika, fon Trol je zamolio za prijem u Ministarstvu inostranih poslova. U jednoasovnoj raspravi upozorio je na opasnosti koje prouzrokuje dalje bezobzirno i nesreeno iseljavanje. Kada je Ministarstvu predoio sav materijal, koji je delimino bio i lustro van i fotografijama, naglasio je da za spreavanje nastajanja novih arita nemira treba spreiti neprekidnu samovolju podreenih organa, naroito ustakih organizacija. Uz saglasnost Gleza fon Horstenaua upoznao je ministra inostranih poslova i sa sadrajem pisma vojnog komandanta za Srbiju nemakom generalu od dana 25. VI 1941. Spomenuo je, takoe, i to da je skoro stigla vest vojnog komandanta za Srbiju o tome da je tog dana, i pored obostranog dogovora, potpuno nenajavljeno stiglo u Beograd 3000 Srba, i to neki brodom, a neki sa dva voza. Upozorio ga je i na to da se, prema izvetajima slube bezbednosti, u nekim krajevima zapadno od Drine, gde su skupili sve Srbe predviene za iseljenje, ve pojavio pegavi tifus to bi moglo predstavljati veliku opasnost za akcije nemake vojske u jugoistonoj Evropi. Rekao je i to da su protekle veeri prilikom pripremanja transporta za iseljenje samo u Zagrebu isterali iz kreveta 800 Srba, te ih uhapsili i odveli pod oruanom pratnjom. 215 Takve prilike su odugovlaile poetak organizovanog deportovanja Srba. Na novom sastanku, odranom u Zagrebu 8. jula 1941., kome su prisustvovali pukovnik Jendrai, SS-unterturmfirer Urbantke, SS-oberturmfirer dr Zajdl i major Ferant, sastavili su konani red vonje za proterivanje Slovenaca i Srba u drugom talasu. to se tie transporta sa Srbima, zakljuili su da e prevoz vozovima otpoeti 17. jula i to jednom kompozicijom sa 500 izgnanika dnevno, naizmenino iz logora u Capragu (oko 8000 osoba), Slavonskoj Poegi (oko 10.000 osoba) i Bjelovaru (oko 7000 osoba), te odredili precizan red vonje.216 Meutim, 16. jula, tj. dan pre odlaska prvog transporta, SS-turmbanfirer Bajzner izvestio je savetnika Nemakog poslanstva u Zagrebu, fon Troia, o tome da je vojni komandant za Srbiju odluio da privremeno nee prihvatati transporte, jer ustake vlasti ne potuju dogovore pa su deportovale ve veliki broj Srba. Raspitivanja kod vojnih i okrunih komandi su pokazala da je broj deportovanih Srba narastao ve na 80.000 - 85.000. Zbog toga vojni komandant za Srbiju ne moe prihvatiti nove transporte sve dok se ve izgnani Srbi ne porazdele po pokrajini. Tako se mora za neko vreme odgoditi poetak deportovanja drugog talasa s kojim je trebalo otpoeti 17. jula. U Bajznerovom izvetaju je spomenuto i ovo: ef policije bezbednosti i slube bezbednosti namerava da se obrati nemakom Ministarstvu inostranih poslova s molbom da kod hrvatske vlade preduzme potrebne korake protiv krenja sporazuma.

Preseljavanje Slovenaca s podruja Rajha u Hrvatsku time, razumljivo, nee biti prekinuto, ve e se izvoditi onako kako je predvieno. 217 Kad je nemako Ministarstvo inostranih poslova saznalo za takve prilike, 18. jula 1941., telegramom br. 659, naredilo je svom poslanstvu u Zagrebu da posreduje kod ustake vlade. Fon Trol je ministarstvu 22. jula odgovorio: Likvidirao sam ispoljena prebacivanja pri hrvatskom ministarstvu inostranih poslova ve 17. o. m. Ujedno sam upozorio da vojni komandant za Srbiju mora do daljeg da odbije prihvat novih transporta. Ministra inostranih poslova sam, isto tako, upoznao i s tim da pored tog broja, za koji smo se dogovorili na zagrebakoj konferenciji, treba uzeti u obzir i oko 83.000 ilegalno izgnanih Srba. Dr Lorkovi se protivio zbog takvog sumnjivog previsokog broja, pa mi je rekao da je, navodno, dolo i na stotine Slovenaca iz donje tajerske i da je pristiglo vie hiljada Hrvata i Slovenaca bez dozvole sa srpske teritorije. Zadrava pravo da se i te dve kategorije, takoe, prebroje i uzmu u obzir pri konanom obraunu.218 Skoro u isto vreme se SS-turmbanfirer Bajzner, zbog iste stvari, obratio i ustakom pukovniku Jendraiu o emu je ovaj izvetavao: Unterturmfirer g. Urbantke mi je 18. jula ove godine u razgovoru koji se odnosio na zaustavljeno transportovanje naih iseljenika u Srbiju rekao da je iz razgovora s gospodinom ministrom Lorkoviem shvatio da je u Srbiju oterano najvie oko 30.000 dobrovoljaca iz Hrvatske. U istoj stvari je gospodin Kvaternik mlai posredno priznao u razgovoru da se moe rei da je od oko 65.000 osoba preseljenih u Srbiju njih oko 15.000 dobrovoljaca. G. Urbantke je pokuavao da matematiki dokae d a j e to veoma razumljivo, jer je do, sada u Srbiju oterano na ilegalan nain oko 80.000 Srba. Odgovorio sam mu da sa tim podacima nisam upoznat. Danas, dana 19. jula, oko 10 asova, telefonom me je pozvao SS-turmbanfirer g. Bajzner i saoptio mi da se vratio iz Beograda. Vojni komandant za Srbiju se, navodno, naelno slae s tim da se sa iseljavanjem Srba iz Hrvatske moe nastaviti kroz otprilike 14 dana. Kako sam jue zahtevao da se to pre omogui slanje transporta iz Hrvatske u Srbiju, poto imamo prepune logore pa su nastale tekoe koje se tiu prehrane i opasnosti od zaraznih bolesti, g. Bajzner je telegrafski upoznao vojnog komandanta za Srbiju o prilikama i zahtevao da se to pre omogui odailjanje transporta naih iseljenika u Srbiju. Nada se da e se to pitanje reiti povoljno. Pukovnik Jendrai je izvetavao i to da ga je Bajzner na kraju razgovora upoznao i s telegramom vojnog komandanta za Srbiju u kome je reeno da su ustae 17. ili 18. jula proterale preko Drine u Uice oko 10.500 Srba u veoma jadnom stanju, bez odee, novca i hrane, pa je molio da se najstroe deluje protiv samovoljnih i ilegalnih deportacija Srba.219 Poto su se stvari tako zaotrile, formirali su nemako-hrvatsku komisiju za pitanja iseljavanja i 28. jula uvee su njeni lanovi dr Digovi i dr Frli, iz hrvatskog ministarstva inostranih poslova, i SS-unterturmfirer Urbantke otputovali iz Zagreba u Beograd kako bi s vojnim komandantom za Srbiju raistili zaotrena pitanja. Narednog dana su se sastali i sa SS-turmbanfirerom dr Vajnmanom i SS-unterturmfirerom Stukom. Nemci su na tom sastanku

predstavnicima ustakog ministarstva inostranih poslova detaljno opisali opseg i nain ilegalnih deportacija Srba iz Hrvatske. Dr Vajnman je naglasio da je privremeno brojanje pokazalo da je preko granice ilegalno deportovano ve vie od 2000 Srba i da je ve javio u Zagreb a sada jo jednom upozorava da je vojni komandant za Srbiju reen da taj broj uzme u obzir pri ukupnom broju Srba, koje prema dogovoru mora da prihvati iz Hrvatske. Nakon toga je dr Vajnman govorio o poloaju izgnanih Srba i ukazao na kruto postupanje ustaa sa Srbima pri deportovanju (muenje, oduzimanje odela i prehrambenih artikala itd.).220 Poto je ustaka strana obeala da e se drati dogovora o organizovanom isterivanju Srba iz NDH, vojni komandant za Srbiju dozvolio je da mogu posle 1. avgusta slati prve transporte. Broj transporta i izgnanih Srba u avgustu moe da se vidi iz sledeeg pregleda, koji je 31. oktobra 1941. sastavljen u Zagrebu, pa ga je poslanik Kae, kao prilog broj 5, prikljuio svom zakljunom izvetaju o preseljavanju, koji je 20. novembra 1941. poslao nemakom Ministarstvu inostranih poslova.221

Broj transporta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

Datum 1. VIII 2. VIII 3. VIII 4. VIII 5. VIII 6. VIII 7. VIII 8. VIII 9. VIII 10. VIII 11. VIII 12. VIII 13. VIII 14. VIII 15. VIII 16. VIII 17. VIII 18. VIII 19. VIII 20. VIII 22. VIII 23. VIII 24. VIII 25. VIII 26. VIII 26. VIII 26. VIII 26. VIII

Logor Caprag Bjelovar Slavonska Caprag Bjelovar Slavonska Caprag Bjelovar Slavonska Caprag Bjelovar Slavonska Sisak Bjelovar Slavonska Caprag Bjelovar Slavonska Caprag Bjelovar Caprag Bjelovar Slavonska Caprag Slavonska Bjelovar Caprag Slavonska

Broj osoba 511 505 521 521 495 523 521 534 506 508 516 521 561 505 505 505 500 522 523 513 521 602 502 524 530 528 501 526 Ukupno 14.550

Poega

Poega

Poega

Poega

Poega

Poega

, Poega Poega

Poega

Zastupnici vojnog komandanta za Srbiju su svakog dana, prilikom preuzimanja transporta u Zemunu, utvrivali da ni jedan transport ne odgovara zakljuenom dogovoru. Izgnanici nisu imali 500 dinara, niti 50 kg prtljaga, hrana je bila nedovoljna ili je, pak, uopte nije bilo, imali su modrice itd., a i spiskovi transporta su bili sastavljeni neaurno. Svoja zapaanja zastupnici vojnog komandanta za Srbiju prosleivali su SS-turmbanfireru Bajzneru u Zagrebu, a ovaj je svakodnevno posredovao kod pukovnika Jendraia koji se izgovarao da ne moe nita preduzeti. U takvom poloaju je vojni komandant za Srbiju 11. avgusta upozorio Bajznera da e, ukoliko se prilike pri slanju transporta ne poboljaju, prekinuti s prihvatom transporta. Poto se prilike nisu poboljale, 13. avgusta je, kada je stigao transport izgnanika koji su imali rane, otoke, modrice, tragove udaraca itd., zakljuio da od 17. avgusta nee prihvatiti vie ni jedan transport. Bajzner je o toj svojoj odluci izvestio i marala Kvaternika.222 Zbog takvih prilika pri isterivanju Srba iz NDH vojni komandant za Srbiju, general Dankelman je bio u veoma neprijatnom poloaju. Osim toga, morao je tada da odbija i maarske zahteve za isterivanjem veeg broja Srba iz Bake kao i zahteve maarske nacionalne grupe u Banatu za proterivanje 12.000 Srba. Tako je maarski oficir za vezu pri II nemakoj armiji, pukovnik Bac, ve aprila 1941. izvestio vojnog komandanta za Srbiju da maarska vlada namerava da protera u staru Srbiju oko 150.000 Srba koje je, navodno, jugoslovenska vlast naselila u prostoru izmeu Dunava i Tise. Vojni komandant za Srbiju je te zahteve odbio poto za takvo preseljenje nije bilo mogunosti ni za nastanjenje ni za ishranu. Ovu njegovu meru je potvrdilo i nemako Ministarstvo inostranih poslova.223 Ali, ve 29. aprila 1941. maarska vlada se obavezala da nee zahtevati preseljenje Srba iz Bake u staru Srbiju.224 Iz nekih podataka je oigledno da su se tada ili neto kasnije na nekom sastanku u Berlinu, ipak, dogovorili o tome da e iz Bake izgnati oko 12.000 Srba tzv. dobrovoljaca. Vodstvo maarske nacionalne grupe u Banatu je, pak, zahtevalo da se protera oko 30.000 do 40.000 Srba iz Banata. Krajem jula, a naroito avgusta 1941., deportacije Srba iz raznih pokrajina stigle su u jaku krizu zbog irenja oruanog ustanka jugoslovenskih naroda. Naroito neugodne su postajale prilike za okupatora u Srbiji u kojoj su svakodnevno izvreni oruani napadi partizanskih odreda i eta na nemake vojne jedinice i andarmeriju, na saobraajne i privredne objekte, na rudnike itd., znai na sve ono to bi moglo nemakom okupatoru da koristi u vojne svrhe. Nemaki okupator je promenio svoj stav o tome da se protiv ustanika bore prvenstveno policijske i andarmerijske snage i u borbu je bacio sve to je imao na raspolaganju. Meutim, ni tri posadne divizije ni policijski bataIjoni sa kvislinkom andarmerijom nisu mogli da zaustave irenje narodnooslobodilakog pokreta, pa je nemaki vojni komandant za Srbiju bio prisiljen da trai pojaanja, koja su poela da stiu tek poetkom septembra.225 U takvim politikim i vojnim prilikama za vojnog komandanta Srbije i njegov tab veliki teret predstavljalo je ak i organizovano i dogovoreno do-

seljavanje velikog broja Srba na podruje stare Srbije, u kojoj u to vreme nije samo plamteo ustanak ve su partizanski odredi stvarali veu slobodnu teritoriju. Oni su smatrali da deportacije Srba jaaju ustanak u samoj Srbiji. To isto je mislio i opunomoenik nemakog Ministarstva inostranih poslova u Beogradu Bencler, koji je 5. avgusta izvetavao Berlin: Posle razgovora u Berlinu prilike su se promenile utoliko to sadanji ustanak komunista u Srbiji ne dozvoljava da ovamo doe sledeih 12.000 nezadovoljnih elemenata, koji bi bili veoma podloni komunistikom uticaju. Preseljenje moe da se izvede tek kada bude ovde zavren ustaniki pokret. Pa i tada bi bilo poeljno da preseljavanje traje due, oko 12 meseci. Upozoravam i na to da e se kasnije postaviti, takoe pitanje za Banat ukoliko tamo prema, po mom miljenju, previsokoj oceni voe maarske nacionalne grupe ivi oko 30.000-40.000 dobrovoljaca. Vojni komandant i u daljoj perspektivi energino odbija dopunsko prihvatanje, osim ve spomenutih 12.000. Preuzimanje 12.000 osoba iz Bake bi moralo, dakle, da bude vezano za uslov da se Maarska odrekne daljnjeg progona Srba kako iz Bake tako i iz Banata.226 Nemako Ministarstvo inostranih poslova je poslalo krajem avgusta u Beograd referenta iz odeljenja za kulturu Triska, kome je Bencler objasnio uzroke za odlaganje proterivanja Srba iz Bake.227 Istog dana je Bencler, koji je jula i avgusta slao iz Beograda nemakom Ministarstvu inostranih poslova u Berlin izvetaje o irenju ustanka i sve kritinijem poloaju u Srbiji, napisao u jednom od svojih telegrama: Posle mog telegrama od 12. avgusta prilike su se jo vie zaotrile. Komunistiki pokret se iri i deluje s narodnim parolama koje su poele da dobijaju odziv. Siromatvo srpskih begunaca,prqteranih iz Hrvatske i iz Maarske, te njihovo kazivanje jo uvek podstiu otpor i uznemirenje... (podvukao T. F.)228 Himlerova naredba od 18. avgusta da treba odmah i to do kraja rata na jugoistoku prekinuti preseljavanja, koju su pojedinci onda pripisivali efu policije bezbednosti i slube bezbednosti Hajdrihu i koji je bio prisiljen da je izda zbog snanog razmaha oruanog ustanka jugoslovenskih naroda je dobrodola vojnom komandantu za Srbiju i njegovom vojnoupravnom tabu. Zbog toga je 25. avgusta odluio da obustavi prihvat daljih transporta Srba iz NDH. Tog dana je SS-turmbanfirer Bajzner izvestio poslanika Kaea: U telegramu koji je upravo stigao iz Beograda dravni savetnik Turner izvetava da zbog sadanjeg politikog poloaja u staroj Srbiji nisu vie mogua dalja preseljavanja Srba iz Hrvatske na podruje stare Srbije. Ujedno je ef policije bezbednosti i slube bezbednosti, SS-grupenfirer Hajdrih, iz drugih politikih razloga, koji takoe nisu poznati, naredio da se obustavi tekue transportovanje preseljenika. Dravni savetnik -Turner smatra da je kontingent srpskih iseljenika, koji mora da prihvati, verovatno ve postignut. Nadleni nemaki uredi u Srbiji su izvestili da od 26. VIII 1941. nee prihvatiti vie ni jedan transport.

O tome sam obavestio pukovnika Jendraia i molio ga da obavesti i odgovarajue nadlene hrvatske urede. 229 Ova stvar nije ila u prilog poslaniku Kaeu, pa je dva dana kasnije pitao nemako Ministarstvo inostranih poslova: Poto je preseljavanje naredio Firer a o njemu raspravlja Ministarstvo inostranih poslova, molim za uputstva o tome kakav treba da bude moj odnos prema toj poruci. Prigovarao je Turnerovom miljenju da je kontigent izgnanih Srba ve postignut, jer, navodno, ranije Tumerove izjave Vezenmajeru dokazuju da je to samovoljan raun, a onda pita: Ukoliko iseljavanje bude obustavljeno, kako e se tretirati iseljavanje Slovenaca iz Rajha? Njihov prihvat bi mogao u Hrvatskoj da prouzrokuje velike tekoe. Poto sam, kada je re o preseljavanju, na osnovu ovlaenja dravnog ministra inostranih poslova overio potpisane ugovore, ne mogu priznati samovoljne izjave niti Hajdrihovo uplitanje.230 A Ministarstvo inostranih poslova nije, razumljivo, moglo da preduzme nita poto su Himlerova i Hajdrihova mo bili jo vei, pa je 26. avgusta, zaista, i obustavljeno deportovanje Srba iz Hrvatske.

Gorenjska i slovenaka tajerska Rekao sam ve da su Himlerove smernice za iseljenje tuih elemenata iz june Koruke umanjile opseg prvog i treeg talasa i praktino eliminisale drugi talas, o kome, razumljivo, kasnije na konferenciji u Zagrebu, 4. juna 1941., uopte nije bilo vie govora. Ali jo uvek su predviali da e u treem talasu izgnati oko 80.000 stanovnika iz pograninog pojasa u Gorenjskoj. Meutim, u leto je poeo da se smanjuje i opseg tog talasa. O uzrocima za to meu istoriarima je bilo nekih rasprava, ali na to pitanje nije u potpunosti odgovoreno. 231 Osnovni razlog zbog koga se opseg treeg talasa smanjio naveo je voa podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu i poverenik za propagandu pri civilnoj upravi za Gorenjsku, Lotar Veber, u svom izvetaju dravnom sekretaru dr Gutereru 23. juna 1941.: Dravni voa SS je prilikom svoje prve posete Celovcu, koja je obavljena jo pre dolaska efa civilne uprave na to podruje, smatrao da se mora ovo podruje germanizovati na radikalan nain i to tako da se s njega odstrani 80.000-100.000 ljudi (delimino kao radnici u unutranjosti Nemake, delimino, ukoliko rasno zaista nisu prihvatljivi, u junu Srbiju). Ali, kada je komesar za jaanje nemakog naroda, SS-oberfirer reder prvi put razgledao to podruje, nareeno je da treba grubim izborom oistiti samo pogranini pojas u irini od 20 km, pa ga ponovno naseliti sinovima nemakih seljaka. Meutim, otkad ovde rade komisije za rasna ispitivanja, koje su izvetavale o tako iznenaujuim rezultatima, u vezi sa iseljavanjem nastali su sutinski problemi. Tome valja dodati i to da, kada je re o iseljavanju, iz Rajha, u Berlinu ele da afirmiu svoje protivrene stavove dva pravca, i to na jednoj strani Him-

lerov, a na drugoj Geringov ured. Ako Himlerov ured stoji na stanovitu da je potpuno ienje rasnog pitanja na ovom okupiranom podruju gledano u perspektivi najznaajnija mera, pred kojom se mora odbaciti svako oklevanje, Geringov ured ima priblino ovakav stav: pria se da se stanovnitvu na ovom podruju izuzimajui samo oko 15%, ne moe nita prigovoriti. Zbog toga ne treba ljude koji dobiju rasnu ocenu III i IV u veini isterati u junu Srbiju. U tom sluaju bi Nemaka zbog nedostatka radne snage umesto tih radnika kasnije morala da prima mnoge rasno manje vredne radnike iz Poljske ili drugih zemalja kako bi postigla potrebnu udarnu snagu. U toj stvari jo nije bila izreena poslednja re, ali ipak moemo da zabeleimo jasno slabljenje.232 tab za preseljavanje na Bledu je do polovine avgusta 1941. u evidenciji za progon u Hrvatsku imao samo jo 30.000 osoba. Njegov voa dr Glazer je poetkom avgusta zamolio ustaku delegaciju pri tabu za preseljavanje da se odri u Zagrebu konferencija o deportaciji treeg talasa iz Gorenjske u Hrvatsku. lan delegacije, kapetan fregate Mii je 9. avgusta sa Bleda pisao pukovniku Jendraiu u Zagreb da e 16. avgusta stii u Zagreb sa dr Glazerom kako bi porazgovarali o proterivanju treeg talasa. Da bi u Zagrebu imali bar priblinu sliku o stvari, dodao je: III talas bi morao da pone sa iseljavanjem 15. septembra a obuhvatie 18.000 do 20.000 lica iz junog pojasa Gorenjske. Stanovnitvo iz severnih krajeva nee biti iseljeno kako ne bi dolo do privrednih smetnji.233 Dana 13. avgusta je pukovniku Jendraiu telefonirao i SS-unterturmfirer Urbantke i zahtevao sastanak sa dr Glazerom za 15. avgust ili za poetak naredne sedmice.234 Sastanak je zaista odran poetkom naredne sedmice, to jest u ponedeljak, 18. avgusta, u zgradi Dravnog ravnateljstva za ponovu u Zagrebu. Sa ustake strane prisustvovali su mu dravni ravnatelj Josip Roankovi, zastupnik Ministarstva inostranih poslova NDH, dr Oskar Tutina, pukovnik Stjepan Jendrai, voe odeljenja u Dravnom ravnateljstvu za ponovu dr Juri i dr Stjepan Vedrina, kao i lan ustake delegacije Mii, a sa nemake strane dr Glazer, njegov zamenik SS-hauptturmfirer luifer i SS-unterturmfirer Urbantke. O sadraju sastanka kazuje sauvani zapisnik: SS-hauptturmfirer g. dr Glazer obavetava da bi se u treem talasu iz Koruke umesto 80.000 Slovenaca, kako je to odreeno u sporazumu od 4. VI 1941., preselilo svega samo 30.000 i to posle 15. septembra 1941. godine 15.000, dok bi ostatak od 15.000 preselili posle rata. Takvo smanjenje od 80.000 na 30.000 dr Glazer obrazlae time to se naknadnim proveravanjem tano utvrdilo da je veina onih osoba koje su u poetku bile predviene za iseljenje nemakog porekla, pa ih zbog toga nije mogue preseliti. Takoe e se unekoliko smanjiti i broj od 65.000 Slovenaca koje treba iseliti iz pograninog podruja u junoj tajerskoj. Tane podatke o tome dr Glazer jo ne moe dati, jer odreene komisije jo rade. Na kraju je dr Glazer primetio da prva grupa od 15.000 Slovenaca, koju e preseliti posle 15. septembra, obuhvata uglavnom poljoprivrednike, dok bi ostatak inili trgovci, gostioniari i nii inovnici. 235
16 - N a c i s t i k a politika denacionalizacije

241

Nakon toga je dr Oskar Turina, kao zastupnik hrvatskog Ministarstva inostranih poslova, primetio na Glazerov izvetaj da nemake vlasti mogu po svojoj volji da smanje broj Slovenaca koje nameravaju da izgnaju, ali, ipak, ostaje neprikosnoveno pravo hrvatskih vlasti da iz Hrvatske odstrane svih 80.000 osoba, kako to predvia dogovor od 4. juna 1941. Dr Glazer je primetio da je vojni komandant za Srbiju spreman da preuzme samo toliko Srba iz Hrvatske koliko e Slovenaca biti izgnano u Hrvatsku. Dr Turina se tome protivio i naglasio da bi to predstavljalo radikalnu promenu zakljuaka od 4. juna 1941., pa je zbog toga eleo da se na sastanku raspravlja samo o tehnikom izvoenju zakljuaka konferencije od 4. juna. Na kraju su, zaista, raspravljali samo o tehnikim pitanjima i zakljuili da bi sa transportovanjem otpoeli 15. septembra, i to naizmenino iz slovenake tajerske i Gorenjske svakoga dana po jedan transport od 500 do 700 osoba. Krajnja stanica za te transporte trebalo je da bude Bjelovar. Odredbe koje se tiu transportnih spiskova, novca, prtljaga i hrane bile su podjednako iste kao i one predviene u zakljucima konferencije od 4. juna 1941. Tako su nacistiki planovi polovinom avgusta jo uvek predviali deportaciju treeg talasa iz Gorenjske, ali su njegov opseg znatno smanjili, u stvari, na 15.000 osoba. U Arhivu Slovenije uva se mapa spiskova onih porodica koje je trebalo izgnati iz 75 optina u Gorenjskoj (spiskova iz optina u Meikoj dolini u toj mapi nema). tab za preseljavanje je za svaku optinu sastavio poseban spisak porodica, i to onih kojima su dali konanu ocenu E (tj. Evakuierung - proterivanje u Srbiju ili u Hrvatsku), E-S (tj. Evakuierung-Sonderfall - proterivanje - poseban sluaj), E-V (tj. Evakuierung-Verbleib - proterati ili ostaviti), A (tj. Altreich - proterati u Rajh), A-b (tj. Altreich-beschleunigt - ubrzano proterivanje u Rajh), A-V (tj. Altreich-Verbleib - proterati u stari Rajh ili ostaviti). Takoe je za svaku porodicu napisana i politika ocena od 1 do 5. Zanimljivo je da je najvei broj porodica imao ocenu 3, to znai da je za njihovo proterivanje morala da bude odluujua prvenstveno rasna ocena, koja, na alost, nije navedena. Zanimljivo je i to da se u spiskovima nalaze i porodice koje su ve mesec dana ranije izgnali u Srbiju. A trea zanimljivost se nalazi u tome da u spiskovima nisu bile samo porodice iz pograninog podruja nego i iz itave Gorenjske. Kako je u tim spiskovima navedeno priblino toliko osoba koliko su ih predviali za proterivanje u mesecu avgustu 1941., pretpostavljam da ih je tab za preseljavanje sastavio u tom mesecu. O tome svedoi i to da je tab za preseljavanje na Bledu 27. avgusta 1941. poslao ispostavi slube bezbednosti za radovljiki okrug spisak porodica sa konanom ocenom A i A-V i iz nekih optina u tom okrugu, pa je zamolio da zajedno s politikim komesarom odrede koja lica treba svakako izgnati u stari Rajh, a koja ostaviti u njihovim domovima, jer rade u preduzeima koja su od znaaja za rat. Iz spomenutih spiskova sam za itavu Gorenjsku sastavio sledei

Pregled
za proterivanje predvienog broja stanovnika iz Gorenjske

Okrug P o. Po. po. po.

Ocene E E E-S E-V 1.994 5.773 1.795 4.301 2.061 6.404 5.850 16.478 8 9 46 109 7 27 46 123 30 46 83 196

Ukupno 2.009 5.809 1.887 4.533 2.091 6.450 5.987 16.792

A 197 585 201 518 77 238 475 1.341

Ocene A A-b A-V 103 360 2 4 264 872 369 1.236 31 87 21 51 33 57 85 195

Ukupno Ukupno 331 2.338 1.032 224 2.111 573 374 2.465 7.617 1.167 929 6.914 19.564 2.772 5.106 6.841 por osoba

Kranj

Radovljica

_
-

Kamnik

54 118

Ukupno

U to vreme, dok se u Berlinu vodila bitka izmeu dva gledita o sudbini desetine hiljada stanovnika iz Gorenjske, u Gorenjskoj se sve vie rasplamsavao oruani ustanak. Posle prvih pojedinanih akcija 27. jula dolo je do pravog ustanka, naroito u kamnikom okrugu, i od tada su prve partizanske grupe i ete, koje su se u prvoj polovini avgusta objedinile u tri partizanska bataljona, svakoga dana napadale okupatorove naoruane jedinice, saobraajne ureaje i saobraajna sredstva, justifikovale njegove saradnike itd. O ustanku je npr. ve spomenuti Lotar Veber 4. avgusta ovako izvetavao u Celovac: Nedelja od 27. VII do 2. VIII je bila na okupiranom podruju posebno znaajna zbog rasplamsavanja komunistike propagandne aktivnosti i agresivne ofanzive komunista kakve jo nije bilo ni na ovom podruju niti bilo gde drugde. 236 ef civilne uprave za Gorenjsku je ve 29. jula ustanovio poseban sud za suenje komunistikim elementima, policija bezbednosti je otpoela s racijama, dok je komandant redarstvene policije Alpenland, pukovnik Maskus, organizovao nekoliko akcija ienja. Jedna od najveih je izvedena 8. i 9. avgusta. Poto mu je za nju nedostajalo jedinica, u Gorenjskoj je, naime, do poetka avgusta bio samo 181. rezervni policijski bataljon, naredio je da se nou 7. avgusta u Gorenjsku premesti i 72. rezervni policijski bataljon, zbog ega su morali za 14 dana da prekinu deportovanje drugog talasa iz slovenake tajerske. Osim toga, za pomo je zamolio i Koruku. Dobio je peadijski rezervni bataljon SS Vestland iz Celovca (550 ljudi), kolski bataljon pilota i etu alpskih lovaca. Akciju je vodio komandant posade iz Celovca, vazduhoplovni pukovnik Lezeman. Do sudara s Cankarevim bataljonom dolo je samo 8. avgusta na Kotliu na Jelovici, gde su partizani imali tri mrtva, a neprijatelj

jednog mrtvog i jednog ranjenog dok je na Meaklji neprijatelj ubio dvojicu drvosea.237 Poto je 9. avgusta u Gorenjsku stigao 171. rezervni policijski bataljon238, zastupnik pukovnika Maskusa za Gorenjsku, komandant andarmerije pukovnik Handl, 12. avgusta dodelio je rezervnim policijskim bataljonima operaciono podruje i to 181. podruje andarmerijskog okruga Kranj, 171. podruje andarmerijskih okruga Kamnik i Litija i 72. podruje andarmerijskog okruga Radovljica.239 Poslednji je 18. avgusta otiao natrag u donju tajersku i time omoguio nastavak deportacija drugog talasa. Nemaki izvetaji koji su u to vreme stizali iz Gorenjske bili su jedinstveni u tome da je poloaj u Gorenjskoj veoma kritian i da ni jedna mera nije bila uspena.240 Ve spomenuti Lotar Veber je u svom nedeljnom izvetaju 6. septembra zapisao da su organi bezbednosti prema situaciji bez moi i nisu u stanju da stvore red.241 Ustanak je veoma iznenadio nemakog okupatora. Ovaj je, dodue, oekivao da e naroito po izbijanju rata sa Sovjetskim Savezom doi do nekih komunistikih akcija. Voa ispostave komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti za Gorenjsku u Kranju je 30. juna 1941. predviao: Moemo da raunamo na to da e komunistiki krugovi pokuati da sadanje prilike jo vie iskoriste za propagandu ruenja u uobiajenom obliku, kao to je rasturanje letaka, usmena propaganda u uobiajenom obliku, akcije ispisivanja itd. Sasvim sigurno nemakom okupatoru nije bio nepoznat i organ Osvobodilne fronte Slovenski poroevalec i leci, koji su pozivali na ustanak itd. Okupatora su, dakle, iznenadili naroito irina i snaga ustanka, kao i injenica da je stanovnitvo stalo na stranu ustanika. Nacisti su bili ubeeni da se narod ukljuio u narodnooslobodilaki pokret, pre svega, zbog otrih okupacionih i mera odnaroavanja, naroito zbog masovnih deportacija. Zbog toga je ef civilne uprave Kuera ve krajem jula ili poetkom avgusta 1941. usmeno naredio da se usmenom propagandom treba postarati za to da meu stanovnitvom nestane strah zbog iseljavanja. U srezovitna Kranj i Radovljica treba rei ljudima da vie nee biti iseljavanja u inostranstvo. '(podvukao T. F.) Prema tome, Kuera je tada raunao samo jo na deportacije iz srezova kofja Loka i Kamnik, gde se nalazio pogranini pojas iseljavanja.2413 U to vreme su bile i u slovenakoj tajerskoj nepovoljne prilike za nemakog okupatora. Zbog dva vea napada partizanskih jedinica, prvog na andarmerijsku stanicu Zagorje ob Savi 9. avgusta i drugog na andarmerijsku stanicu Ribnica na Pohoiju 11. avgusta, ef civilne uprave dr Iberajter izdao je 16. avgusta zloglasnu naredbu u kojoj je smrtnom kaznom zapretio svima onima koji budu prisustvovali sastancima s naoruanim ustanicima, podravali partizane, drali u vlasnitvu oruje, palili zalihe etve itd. A trei lan naredbe preti strogom kaznom onima koji su posle 6. aprila 1941. pobegli iz donje tajerske ili su, pak, bili izgnani pa su se bez dozvole vratili u donju tajersku. Za naroito teke sluajeve preti ak smrtnom kaznom.242 Kao u Gorenjskoj nacistike voe su i u slovenakoj tajerskoj, naroito jula i avgusta 1941., takoe, dobijali izvetaje potinjenih ustanova o tome da je zbog masovnih deportacija stanovnitvo postalo jako uznemireno. I oni su

smatrali da se ljudi ukljuuju u partizanski pokret uglavnom zbog masovnih deportacija. andarmerijska stanica u Vranskom je, na primer, 10. jula 1941. izvetavala: Odvoenje roaka onih politikih lica koja su bila zatvorena je juna i jula 1941. prouzrokovalo veliku utuenost i uznemirenje meu celokupnim stanovnitvom.242" I vojne ustanove okupatora su bile miljenja da je ustanak, pre svega, posledica pojedinih otrih mera. Tako se, na primer, u istorijatu inspekcije za naoruanje XVIII vojnog okruga u Salcburgu nalazi i ovaj podatak: Dok se odmah po okupaciji nije mogao opaziti nikakav otpor, dotle se nakon uvoenja civilnih uprava, naroito kao posledica raznih mera (iseljenja i preseljenja, hapenje svetenika, porasta ivotnih trokova itd.) poeo iriti nemir meu slovenakim stanovnitvom.242b Takve su bile prilike u Srbiji, Hrvatskoj, Gorenjskoj i u slovenakoj tajerskoj kada je Himler 18. avgusta prekinuo i odgodio do kraja rata sve deportacije.

NASTAVAK DEPORTACIJA Himlerova naredba o zaustavljanju i odgaanju deportacija u jugoistonoj Evropi do kraja rata vaila je samo nekoliko dana. Nakon toga su, naime, poeli da prouavaju prilike i ve smo videli da je Ajhman odrao u Mariboru 25. avgusta sastanak s komandantom policije bezbednosti i slube bezbednosti za donju tajersku, o kome za sada znamo samo to da su na njemu zakljuili da u Berlinu treba definitivno odluiti o nastavljanju izvoenja deportacija, te da su oekivali da e takav zakljuak biti prihvaen u roku od 8 do 10 dana. Kada je nemako Ministarstvo inostranih poslova od svog poslanstva u Zagrebu saznalo da vojni komandant za Srbiju nee vie prihvatati transporte s izgnanim Srbima, konsultovalo je o tome glavni dravni ured bezbednosti u Berlinu. O odgovoru je sauvana sledea zabeleka: Sturmbanfirer Ajhman iz glavnog dravnog ureda bezbednosti je na pitanje izvestio da je dravni voa SS, na inicijativu dravnog ministra Tota, u poslednjoj nedelji naredio da se obustave tekui transporti sa iseljenim Slovencima iz vojno-privrednih razloga.243 Ali, kako dravni voa SS nije izdao nikakvo uputstvo o prekidu priprema za prihvat folksdojera iz Kanalske doline i iz Grednertala, iz Ljubljane i Koevja, koje je trebalo naseliti na onim podrujima donje tajerske i june Koruke sa kojih bi iselili Slovence, glavni dravni ured bezbednosti i dravni komesarijat za jaanje nemakog naroda uputili su dravnom voi SS predlog da se iseljavanje Slovenaca u donjoj tajerskoj nastavi u takvom opsegu koji je potreban da bi stavili pod krov spomenute folksdojere. Dravni voa SS jo se nije odluio. 244 Himler se odluio 25. avgusta 1941. Tog dana je izdao tzv. Naredbu broj 45/1 o daljem iseljavanju u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj koja je odreivala: Poto sam proverio prilike koje sada vladaju u donjoj tajerskoj i junoj Korukoj, odreujem, kada je re o daljem iseljavanju na oba podruja, ovo:

Popratni dopis Himlerovoj naredbi od 25. avgusta 1941.

1. Mere iseljavanja koje sam naredio za podruje donje tajerske mogu da se nastave prema postavljenim planovima pod uslovom da: - ne bude obuhvaen ni jedan radnik iz industrije naoruanja, - ne bude tetnih posledica za kapacitete naoruanja donje tajerske. 2. Podjednako se moe vriti prevoz za germanizaciju sposobnih Slovenaca iz donje tajerske u stari Rajh. Ukoliko je pri tome re o pripadnicima pogona naoruanja ili drugih pogona od ivotnog znaaja, prevoz u stari Rajh onih koji su za germanizaciju sposobni odgoditi do kraja rata. 3. Na podruju june Koruke treba potpuno obustaviti iseljavanje u vreme rata. Ipak se slaem s time da pojedine za germanizaciju sposobne Slovence, ija je imovinska vrednost preko potrebna za naselenje ljubljanskih i kanalskih Nemaca, treba prevesti u stari Rajh. I pri ovome treba izostaviti pripadnike industrije naoruanja. 4. Svim licima sposobnim za germanizaciju koje treba preseliti u stari Rajh mora se dati odteta za njihovo imanje prema uputstvima koje e izraditi moj tabni ured. 5. Sve mere iseljavanja, kao i sve prevoze u stari Rajh za germanizaciju sposobnih Slovenaca treba izvoditi sporazumno sa nadlenim inspektoratima za naoruanje i njihovim ispostavama.245

Prva strana Himlerove naredbe od 25. avgusta 1941.

Sadraj naredbe, koja, sa jedne strane, dozvoljava nastav ak deportacija u slovenakoj tajerskoj pod odreenim uslvima, a, s druge, zabranjuje ih u Gorenjskoj, jasno pokazuje da su osnovni uzroci za prekid, odnosno odgaanje i smanjenje deportacija veliki porast oruanog ustanka jugoslovenskih naroda i nastojanje nekih visokih vojnoprivrednih krugova u Berlinu da se izgoni to manji broj radnika, neophodnih industriji naoruanja. Osnovni uzrok za to da se u slovenakoj tajerskoj moe nastaviti iseljavanje - razumljivo pod odredjenim uslovima - nalazi se, pak, u planu o preseljavanju koevskih Nemaca u slovenaku tajersku. Meutim, naredba je ostala jo itavih 10 dana u Berlinu. Za nastavak deportacija trebalo je, naime, postii saglasnost vojnog komandanta za Srbiju, generala Dankelmana, za prihvat narednih transporta Srba iz NDH, jer u protivnom NDH nije bila spremna da preuzme izgnane Slovence. Za obavljanje tog zadatka sam se ponudio poslanik Kae. On je 1. septembra pisao nemakom Ministarstvu inostranih poslova da je proterivanje Srba iz Hrvatske zaustavljeno i da to pitanje treba rasvetliti. Molio je da mu dozvole da, na osnovu podataka i stavova koje mu je nedavno poslala meana komisija, pripremi i vodi nove pregovore izmeu vojnog komandanta za Srbiju i ustake vlade. Tim razgovorima je trebalo raistiti sva pitanja u vezi s nastalim tekoama pri iseljavanju i utvrditi stvarni poloaj.246

Druga strana Himlerove naredbe od 25. avgusta 1941.

Ribentrop je lino odgovorio kroz etiri dana i poruio Kaeu da se u Beogradu tajno sastaje s Benclerom i da porazgovaraju o tom pitanju, kao i o merama za uvoenje reda i mira.247 To se, zaista, i odigralo i Bender je 10. septembra uvee izvetavao Ribentropa: 1. Razgovor s poslanikom Kaeom o jedinstvenom vojnom i politikom istupu protiv ustanikog pokreta je odran u propisanom okviru 9. IX u Beogradu . . . 2. Postoje dileme o tome da li da se iseljavanje Slovenaca iz june tajerske i june Koruke u Hrvatsku a time i iseljavanje Srba iz Hrvatske u Srbiju nastavi, ili je privremeno ili konano obustavljeno. Raiavanje je ovde hitno potrebno zbog neugodnih posledica koje bi na ustaniki pokret izazivao priliv iseljenih u Srbiju.248 Vojni komandant za Srbiju je i dalje odbijao da se prihvate izgnani Srbi iz Hrvatske. Kada je dan ili dva pre Kaeovog dolaska kod njega doao SS-turmbanfirer Bajzner iz Zagreba odluio je da privremeno nije vie mogue primati u staru Srbiju preseljenike iz Hrvatske. Dalji prihvat Srba iz Hrvatske e se nastaviti tek nastupanjem mirnijih prilika na njegovom podruju komandovanja. Rekao mu je i to da je iz NDH u Srbiju bilo preseljenih legalnim putem 12.436 osoba, a nelegalnim putem 92.564. Bio je na stanovitu

da je verovatno ve postignut odreen broj, jer broj begunaca iz drugih podruja iznosi 149.274. Zbog toga treba najpre taj veliki broj osoba na neki sreen nain naseliti u staroj Srbiji, jer su, navodno, uglavnom ti begunci izazvali nemire na njegovom podruju. 249 Sve to je ustaama uspelo da u to vreme dopreme u Srbiju bila su samo dva mala transporta 4. i 7. septembra 1941. U to vreme je glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda zakljuio da poalje Himlerovu naredbu od 25. avgusta 1941. etvrtog septembra ju je poslao opunomoenicima dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i na Bledu, tj. efovima civilnih uprava, koji su je primili kroz dva dana. Na propratnom aktu je pisalo i to da e uputstva koja se tiu deportacija poslati ef policije bezbednosti i slube bezbednosti svojim potinjenim ustanovama.250 Komandant policije bezbednosti i slube bezbednosti za donju tajersku primio je prva uputstva najpre telefonom 5. septembra i odmah ih preneo tabu za preseljavanje. Voa I referata u Mariboru, Hajnc Miler, preneo ih je u pola dva po podne telefonom voi III referata dr Zajdlu u Rajhenburg. Ta uputstva sa kojima je dr Zajdl jo istog dana upoznao komandanta 72. rezervnog bataljona policije, majora Majvalda, u Krkom bila su veoma kratka: Akcije iseljavanja mogu da se izvode samo u sledeim okruzima: Celje, Brezice i Trbovlje. A iseljavati se vie ne sme u okruzima: Maribor, Ptuj i Ljutomer. Vreme poetka akcije u javiti.251 Narednog dana je Hajnc Miler poslao u Rajhenburg ve opirna uputstva koja su odreivala: Izvrie se preseljenje ostalog dela drugog talasa. Ovih dana oekujemo podrobnija uputstva iz Berlina. Koliko je za sada utvreno, moemo iseljavati samo iz junog dela donje tajerske: Celje - Breice - Trbovlje. Biu vam zahvalan ukoliko se budete tano pridravali oVe odredbe. Izuzetak predstavljaju samo zatvorenici koji se nalaze u mariborskim i ptujskim zatvorima ukoliko su bez porodica i ako nam ih preda tajna dravna policija. 252 Glavna uputstva su pristigla tek 9. septembra kada je Hajnc Miler izvestio u Rajhenburgu: Iseljavanje se moe nastaviti. Prema telegramu dravnog glavnog ureda bezbednosti, treba paziti da se ne iseljavaju: - radnici u proizvodnji naoruanja, - oni zbog kojih bi trpeo kapacitet naoruanja donje tajerske, - prema gaulajterovoj naredbi neemo iseljavati u severnom delu donje tajerske: Ptuj - Maribor - Ljutomer izuzev onih osoba koje se ve nalaze u zatvorima i nemaju porodice i ukoliko ih moemo dobiti na raspolaganje za iseljenje. 253 Sva ta uputstva su se, zapravo, temeljila na spomenutoj Himlerovoj naredbi od 25. avgusta, a ef civilne uprave dr Iberajter je samo odredio da iz tri okruga u severnom delu slovenake tajerske nee vie izgoniti. Ali, ta naredba zapravo i nije imala veeg praktinog znaaja, jer su na tom podruju deportacije, uglavnom, zavrili ve jula.

Sedamdeset drugi rezervni bataljon policije je sa svojih pet eta 10. septembra nastavio s akcijama hapenja u celjskom, breikom i trbovljanskom okrugu, pa je za etiri dana, tj. od 13. uvee uhapsio i dopremio u logor u Rajhenburgu 1686 osoba. Ali, u Hrvatsku su mogli 11. i 12. septembra poslati samo dva transporta sa 1128 osoba, to znai samo toliko transporta koliko ih je otilo pre nekoliko dana iz NDH u Srbiju. Kako je vojni komandant za Srbiju i dalje vrsto istrajao u tome da nee prihvatiti transporte sa Srbima, deportacije Slovenaca i Srba ponovno su obustavljene za 14 dana. Prema zakljucima konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941. ve bi odavno, tj. do 31. avgusta morali da proteraju ceo drugi talas i da 15. septembra otponu sa progonom treeg talasa iz slovenake tajerske. Zbog toga je poslanik Kae, koji se posle razgovora s Benclerom 9. septembra u Beogradu i uz tvrdoglavi stav vojnog komandanta za Srbiju da ne prihvati vie ni jedan transport Srba iz NDH, poeo zastupati gledite da u tom poloaju nije vie moguno proganjati Slovence u Hrvatsku. Meutim, jo uvek se oseao pozvanim i odgovornim pred Ribentropom za ishod velike akcije preseljavanja u jugoistonoj Evropi, a poeo je da razmilja i o tome da bi u nemakom Ministarstvu inostranih poslova trebalo sazvati posebnu konferenciju o deportacijama. Takav svoj stav i predlog za konferenciju poslao je 15. septembra Ministarstvu inostranih poslova u Berlinu.254 Ministarstvo inostranih poslova je smatralo da bi bilo bolje da se konferencija odri u Zagrebu i na nju e poslati jednog od svojih slubenika. Zbog toga je poruilo Kaeu da je sazove i o tome obavesti i ustako Ministarstvo inostranih poslova. Konferencija je odrana 22. septembra u 5 asova po podne u prostorijama Nemakog poslanstva u Zagrebu u Demanovoj ulici 9. Osim poslanika Kaea, koji je vodio konferenciju, prisustvovali su joj iz Beograda poslanik dr Bencler, dravni savetnik dr Harald Turner, referent za nacionalna pitanja pri opunomoeniku nemakog Ministarstva inostranih poslova u Beogradu Feninger i lan akcione grupe policije bezbednosti i slube bezbednosti u Beogradu SS-turmbanfirer Paul. Od ustaa bili su prisutni ministar inostranih poslova dr Mladen Lorkovi, referent u Ministarstvu inostranih poslova dr Oskar Turina, dravni ravnatelj dr Josip Roankovi, zamenik dravnog ravnatelja Rudolf Petek, veliki upan iz Vukovara dr Josip Eliker, pukovnik Stjepan Jendrai. Predstavnici poslanstva bili su savetnik Heribert fon Trol, SSturmbanfirer Bajzner, SS-oberturmfirer Urbantke i SA-tandartenfirer Rekvard; iz Maribora SS-tandartenfirer Oto Lurker, kao i SS-oberturmfirer dr Zigfrid Zajdl i Hajnc Miler; sa Bleda SS-hauptturmfirer dr Glazer, a iz Berlina referent u Ministarstvu inostranih poslova Triska, referent u glavnom dravnom uredu bezbednosti SS-oberturmfirer Franc Novak i SS-turmbanfirer dr Ginter tir iz glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda. Dakle, ukupno 23 osobe, od toga est koje su bile prisutne i na konferenciji u Zagrebu 4. juna 1941. Bilo je zastupljeno 11 ustanova i meu njima tri iz Berlina, koje na prvoj konferenciji nisu imale svojih predstavnika. Na konferenciji su najpre utvrivali broj izgnanih osoba u Srbiju i u Hrvatsku. Jednoglasno su utvrdili da se moe tano proraunati samo broj oso-

ba koje su dole u Srbiju i u Hrvatsku eleznikim transportima, dok druge brojke nee biti mogue ni kasnije izraunati ak ni priblino. Sporazumeli su se o sledeim brojkama: Iz Rajha je prognano u Hrvatsku eleznicom 9341 osoba, samovoljno verovatno 17.000 osoba, dakle ukupno 26.343 osobe: iz Srbije u Hrvatsku prognano je samovoljno otprilike 11.800 Hrvata i verovatno 5000 Slovenaca. Svega, dakle, 38.641 osoba. Do 4. juna 1941. iz Hrvatske je prognano u Srbiju 30.000 osoba, u duhu dogovorenog iseljavanja Srba u Srbiju 30.000, ukupno 60.000 osoba. U Srbiju se do 28. avgusta 1941. iz Hrvatske doselilo transportima 12.436 lica, a od 28. avgusta do 20. septembra 1941. godine 1674 osobe, po prebrojavanju u Srbiji predvieno 104.000 osoba. Ukupno, dakle, 118.110 osoba. Osim toga, Srbija je primila iz Rajha 6720 slovenakih izgnanika. U Srbiju je, dakle, ukupno pristiglo 124.830 osoba. Ustaka vlada je, po optoj konstataciji, dobila sa priseljenicima iz Srbije, Makedonije, Vojvodine, Dalmacije i iz Rajha oko 95.000 osoba bez transporta. U taj broj su ukljuene gornje sporazumno odreene brojke. Poto su uporedili te brojke, zastupnici vojnog komandanta za Srbiju izrazili su spremnost da prihvate jo 3200 Srba koji su ve bili u logorima za preseljavanje u Hrvatskoj, dok su se predstavnici ustake vlade obavezali na to da prihvate do 1000 Slovenaca, koji su, takoe, ve bili u logorima. Predstavnici vojnog komandanta za Srbiju i ustake vlade su se sporazumeli i o tome da e po meusobnom sporazumevanju ubudue preseljavati pojedine osobe i porodice. U etvrtoj taki dnevnog reda raspravljali su o deportacijama treeg talasa iz slovenake tajerske u Hrvatsku, o emu u govoriti kasnije.255 Prema zakljucima te konferencije, vojni komandant za Srbiju bi morao da prihvati jo 3200 Srba, koji su se ve nalazili u logorima za preseljavanje u Hrvatskoj, ukoliko budu izgnani organizovano. I zaista su 26, 27. i 28. septembra otpremili tri transporta s ukupno 1621 iseljenikom. A onda je proterivanje opet zaustavljeno. Vojni komandant za Srbiju je, naime, konstatovao d a j e 26. septembra transport sa 1200 izgnanika poslao sreski naelnik iz Dvora na Uni to znai da izgnanici nisu bili iz logora. Izgnanici su bili goli i bosi i sasvim bez sredstava. Transport je, dodue, prihvatio, ali je, ipak, 27. septembra preko SS-turmbanfirera Bajznera obavestio poslanika Kaea da zahteva da se to ilegalno proterivanje odmah prekine. Tih 1200 Srba bie oduzeto od kontigenta 3200 osoba za iji se prihvat obavezao dr Turner na konferenciji u Zagrebu. Prihvatie jo transporte 27. i 28. septembra, dok e sve sledee vratiti.256 A to se i dogodilo. Zbog toga je Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu 30. septembra predlagalo predsednitvu ustake vlade da vlast kazni kotarskog predstojnika u Dvoru na Uni i pitalo ta da radi sa Srbima koji su ve u logorima, a ne postoji nikakva nada za to da bi ih mogli izgnati u Srbiju. Predlagalo je da ih puste njihovim kuama ili da im daju zemlju ve izgnanih Srba. Naznailo je i treu mogunost da bi mogli tajno da ih proteraju, ali je, ipak, naglasilo da je Dravno ravnateljstvo za ponovu dravni ured pa se niti moe niti sme uputati u neku neozbiljnu akciju.257

Kada je vojni komandant za Srbiju 7. oktobra definitivno saoptio svoju odluku da nee vie prihvatati transporte, pukovnik Jendrai je pokuao preko SS-turmbanfirera Bajznera da poljulja njegov stav utoliko da primi jo jedan transport Srba iz logora u Slavonskoj Poegi.258 Bajzneru je, zaista, uspelo da 14. oktobra dobije pristanak za prihvat poslednjeg transporta s 455 Srba iz logora u Slavonskoj Poegi. Dravni ravnatelj dr Roankovi i pukovnik Jendrai su odmah otputovali u Slavonsku Poegu i izmeu 1335 osoba u logoru izabrali za transport 362 osobe iz srezova Krievci i Ludbreg i 98 osoba iz sreza Garenica, i to one ija su imanja ve dali drugima.259 Meutim, ve 17. oktobra je Harald Turner obavestio Bajznera da vojni komandant za Srbiju nee primiti poslednji transport, poto se posle 22. septembra u Beogradu prijavilo ak 2354 begunca iz Hrvatske i poto je u transportu od 27. septembra iz logora bilo samo 130 osoba, dok su ostale (397 osoba) bile uhapene samo dan ranije i predskazao: Takav postupak ne govori o lojalnosti zastupnika koji su zakljuili dogovor. Zbog toga se bilo kakav dalji prihvat definitivno odbacuje. 260 Meutim, Dravno ravnateljstvo za ponovu jo uvek nije mirovalo. Pukovnik Jendrai je opet zamolio SS-turmbanfirera Bajznera da posreduje. Ovaj je oko 23. oktobra otputovao u Beograd da bi izdejstvovao prihvat poslednjeg transporta, ali je morao ve narednog dana jayiti da je vojni komandant odbacio molbu za prihvat bilo kakvog transporta.261 Osobe koje su ve bile u logoru u Slavonskoj Poegi i izrazile elju da preu u drugu veru 262 su na predlog Dravnog ravnateljstva za ponovu i s dozvolom poglavnika poeli da otputaju iz logora, a onih 455, odreenih za posebni transport, pustili su poslednje tek 8. novembra 1941.263 Iako je vojni komandant za Srbiju uporno odbijao prihvat sledeih transporta Srba iz Hrvatske, zanimljivo je da je prihvatao srpske izbeglice iz NDH. Snaan talas begunaca je nastupio ponovno prvih dana oktobra, poto su ukinuli privrednu granicu za istoni Srem, te je uspostavili na Savi i Dunavu. Zbog toga je Dravno ravnateljstvo za ponovu, na predlog kotarskog predstojnika u Staroj Pazovi Romia, poruilo velikom upanu u Velikoj upi u Vukovaru dr Jakobu Elikeru da se podreenim kotarskim predstojnicima sprei bar prenos pokretnina i trgovake robe u Srbiju. Ovaj je lino posredovao kod Haralda Turnera u Beogradu, ali ga je ovaj odbio, jer se, navodno, hrvatske vlasti nisu drale dogovora od 22. septembra te su, po njemu, prisilno izgnale 3000 ljudi i sada neprekidno prete onima koji se njemu obraaju za pomo. Zbog toga ne moe da odbije njihove molbe i naglasio je da takav stav ne eli da promeni.264 Ustake vlasti su u 1941. godini nasilno izgnale preko 120.000 Srba. Prema statistici koja je izneena na zagrebakoj konferenciji u septembru, izgnali su neorganizovano preko 100.000, do 28. avgusta organizovano 12.436, zatim do 20. septembra sledeih 1674 osobe, a do 28. septembra jo 1621. Ukupno, dakle, 15.731 osobu. Prema statistici koju je poslanik Kae dobio 31. oktobra pa je zatim 20. novembra, kao prilog svom zakljunom izvetaju o preseljavanju poslao nemakom Ministarstvu inostranih poslova, trebalo je da u avgustu legalno pro-

teraju u Srbiju 14.557 osoba, ukljuujui u to i 1674 osobe izgnane do 20. septembra, kao i 1621 osobu izgnanu posle 22. septembra. U tom sluaju bi bilo prognano ukupno 17.852 osobe. Andrija Ljubomir Lisac, koji je utvrivao broj izgnanih Srba na osnovu transportnih spiskova, doao je do zakljuka da je u 32 transporta bilo izgnano 15.004 osobe, dok je 252 osobe izgnano na osnovu pojedinanih dozvola, dakle, ukupno 15.256 osoba.265 Sa slanjem transporta izgnanih Slovenaca u Hrvatsku nije bilo toliko tekoa. Tri dana posle konferencije u Zagrebu, na kojoj su se predstavnici NDH obavezali da e prihvatiti jo 1000 izgnanih Slovenaca koji su ve u logorima, jedinice 72. rezervnog bataljona policije su, nakon dvanaestodnevnog prekida, 25. septembra rano ujutro nastavile s akcijama hapenja u celjskom, breikom i trbovljanskom okrugu. Za dva dana su uhapsili 224 osobe i odvezli ih u logor Rajhenburg, u kome je bilo skupljenih ve nekoliko stotina ljudi uhapenih poetkom septembra. U Hrvatsku su 25. i 27. septembra otila dva transporta sa 510, odnosno 375 izgnanika. Sa poslednjim transportom, 27. septembra, prevezli su u Hrvatsku i 135 osoba iz Gorenjske, od kojih je 110 bilo iz Raice i Zgornjih Gameljn, tj. svi iz sela koje su nacisti popalili 20. septembra a ljude odveli u entvid, odande su ih 26. septembra autobusima odvezli u Litiju i dalje vozom u Rajhenburg, gde su ostali jedan dan. Kao to vidimo, poslednja dva transporta nisu imala ni 1000 osoba, koliko je bilo dogovoreno na konferenciji u Zagrebu. To je zbog toga to je tab za preseljavanje u Mariboru, odnosno njegov III referat u Rajhenburgu, ve polovinom septembra 1941. bio na stanovitu d a j e deportacija drugog talasa zavrena, pa je o njoj sastavio zakljuni izvetaj, koji je 18. septembra poslao Lurkeru i preko njega efu civilne uprave za donju tajersku te glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlin. U izvetaju je reeno da je s poslednja dva transporta drugi talas zakljuen. I 4 B referat IV ureda glavnog dravnog ureda bezbednosti je 16. septembra, kada je poruio da transporte od 21. i 22. avgusta ne vode kao 28. A i 28. B transport, nego kao 28. i 29. transport, a transporte od 11. i 12. septembra kao 30. i 31. transport, kao i da prvi transport treeg talasa oznae kao 32. transport266, stajao je na stanovitu da je deportacija drugog talasa ve zakljuena. Istog miljenja je bila i ustaka delegacija pri tabu za preseljavanje u Mariboru, koja je 12. septembra pisala ustakoj delegaciji pri tabu za preseljavanje na Bledu: Jue i danas smo imali transporte i mislimo da je time zakljuen II talas. to se tie iseljenja III talasa jo nemamo nikakvih vesti, ali, sudei prema svim znacima, i ovaj e biti iseljen, ali nakon kraeg odmora. 267 Meutim, deportacija II talasa iz donje tajerske je bila zakljuena tek s 33. transportom 27. septembra 1941. godine. Razni izvori (I - izvetaji taba za preseljavanje Ajhmanu, II - izvetaji voa prateeg osoblja transporta, III - Iberajterov izvetaj Kaeu, IV - spisak transporta I glavnog odeljenja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru) navode sledee transporte iz Rajhenburga u Slavonsku Poegu i sledei broj izgnanih osoba:

Br. tr. 27 28 29 30 31 32 33

Datum odlaska 6. 8. 21. 8. 22. 8. 11. 9. 12. 9. 25. 9. 27. 9. Ukupno:

Broj II

osoba III IV Porodice 219 211 194 187 210 161 127 1.309 Osobe 532 600 490 540 621 497 450 3.730

532 620 501 500 621 500 375 3.649

532 620 500 501 627 510 375 3.665

538
-

Prema raznim izvorima, dakle, u drugom talasu iz Maribora i Rajhenburga od 11. 7. do 27. 9. 1941. izgnan je sledei broj Slovenaca:
I Iz Maribora Iz Rajhenburga 14 transporta 11-26. VII 1941. 7 transporta 6. VIII-27. IX 1941 21 transport 11. VII-27. IX 1941 II III IV

6.233 3.649

6.128 3.665

6.065

2.262 1.309

6.092 3.730

Ukupno:

9.882

9.793

3.571

9.822

Voa III referata taba za preseljavanje dr Zajdl je 18. septembra 1941. u Rajhenburgu sastavio zakljuni izvetaj o II talasu mislei da je deportacija II talasa ve zakljuena s 31. transportom 12. septembra 1941. Utvrdio je da je iz Maribora otilo u Slavonsku Poegu 14 transporta sa 6065 osoba, a iz Rajhenburga pet transporta sa 2772 osobe, ukupno 19 transporta sa 8837 osoba. Najvie ih je bilo iz sreza Celje (2466) zatim iz grada Maribor (1793), sreza Maribor - desna obala (1449), Ptuja (1012), Maribor - leva obala (725), Trbovlja (604), Ljutomera (353), Breica (279), Dravograda (147), Murske Sobote (3), i drugih (6). Prema nacionalnosti, veina izgnanih bili su Slovenci (8756), neto Srba (43) i eha (16), dok je drugih bilo samo po nekoliko osoba. Ukoliko uzmemo u obzir da su posle 18. septembra poslali jo dva transporta s 885 osoba, onda bi bilo u II talasu izgnanih 9722 osobe ili jedva 39 odsto od predvienog broja. Dr Zajdl je to smanjenje opravdavao time to je planirani broj od 25.000 bio prevelik, to je deo onih koje bi morali izgnati ve ranije prebegao preko granice, dok su deo morali osloboditi, jer je bio nemake ili hrvatske nacionalnosti. Mnogo osoba je ostalo kod kua i zbog toga to su bile zaposlene u proizvodnji naoruanja ili, pak, na eleznici. I akcija iseljavanja, koju je planirao tajerski otadbinski savez, morala je da bude prekinuta po elji saveznog voe zbog nepotpunog rada a po nareenju efa civilne uprave potpuno ukinuta.268

Ustaka delegacija pri tabu za preseljavanje u Mariboru je 29. septembra 1941. izvetavala iz Rajhenburga da je u II talasu u Hrvatsku izgnano 10.200 osoba.269 Prema podacima koje je prikupio dr Krunoslav Draganovi, funkcioner u NDH, i naveo polovinom oktobra 1941. trebalo bi da budu u Hrvatsku izgnana 10.342 Slovenca.270 Kao to vidimo, podaci o broju iseljenih u II talasu su razliiti i niko vie nee moi da ustanovi taan broj, jer III referat taba za preseljavanje u Mariboru, odnosno Rajhenburgu za veinu transporta nije znao koliko je u njima ljudi.271 Kako su transportni spiskovi o broju osoba veoma problematini, a, takoe, i podaci o broju izgnanih u telegramima koje je tab za preseljavanje uporedno slao Ajhmanu, moe se smatrati da je jo najpouzdaniji broj u izvetaju voe prateeg osoblja koji je ovaj, po svom povratku, poslao tabu za preseljavanje u Mariboru i ak priloio potvrdu komandanta logora u Slavonskoj Poegi o prijemu izgnanika. Prema podacima iz tih izvetaja i potvrdi, trebalo bi da je u drugom talasu izgnano iz slovenake tajerske 9793 osobe. Traenje tanijeg broja bilo bi mogue tek na osnovu transportnih spiskova od kojih, na alost, nisu svi sauvani (od 33 transporta samo 19). Spisak osoba iseljenih iz donje tajerske, koji je u jesen 1941., na osnovu transportnih spiskova, tampalo I glavno odeljenje ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je nepotpun, ega je bio svestan ve izdava, pa ne moe da slui kao osnova pri traenju tanog broja.

DEPORTACIJA TREEG TALASA IZ SLOVENAKE TAJERSKE Nije mogue tano rei kada seje kod nacista javila zamisao da bi na jugu slovenake tajerske i Gorenjske sa oko 20 km irokog teritorijalnog pojasa deportovali sve slovenako i drugo stanovnitvo koje nije bilo nemake narodnosti. Ako ostavimo na stranu problematinu izjavu upnika Franca Klasinca o predlogu kulturbundovskog vodstva iz Breica da bi Nemaka u sluaju rata protiv Jugoslavije trebala da iseli Slovence iz breikog sreza, onda se prvi podatak nalazi u ve spomenutom Pajdaevom lanku o dogaajima u martu i aprilu 1941. godine, u kome spominje svoj rad u Gracu u prvim danima aprila: Raspravlja se o iseljenju posavskog i posutlanskog pojasa. U Hitlerovim uputstvima o podeli Jugoslavije, koje je obelodanila nemaka vrhovna vojna komanda 12. aprila 1941., dodue, nema govora o deportacijama Slovenaca, ali, ipak, postoji odredba o tome da e donju tajersku, proirenu na jug sa 90 km dugim i 10-15 km irokim pojasom, i Gorenjsku dobiti Nemaka; to je sasvim sigurno u vezi s nekim planovima prema kojima e dobiti i teritoriju s koje e izgnati Slovence i naseliti Nemce te tako stvoriti nekakav bedem koji bi uvao nacistiki rad na odnaroavanju u slovenakoj tajerskoj. Takav ljudski zatitni bedem (Vlkischer Schutzwall) koji je trebalo stvoriti s posebno gustim naseljenjem nemakih poljoprivrednika, a mi moemo mirno dodati: i sa iseljenjem Slovenaca, predviao je ve spomenuti elaborat Gaugrenclandamta u Gracu iz polovine 1940. godine, ali tada jo neto sevemije u

tzv. savinjskoj pokrajini (Sanngau). Himlerove smernice o iseljenju stranih elemenata sa podruja donje tajerske od 18. aprila 1941. su prvi sauvan ili dostupan dokument koji jasno govori o predvienim deportacijama iz posavskog i posutlanskog pojasa, dok posavski pojas ve neto jasnije definie: podruje jugozapadno od Save i podruje oko 20 km severozapadno od Save. Na alost, za Gorenjsku za sada jo nemamo slinih podataka i ne znamo preciznije za raspon pograninog pojasa iz koga bi trebalo deportovati Slovence. Tako, ne znamo ni to da li bi nekakav takav pojas za iseljenje predstavljao deo teritorije samo prema Ljubljanskoj pokrajini ili, pak, i prema Slovenakom Primorju. Po nekim, jo uvek nedovoljno pouzdanim podacima trebalo bi da bude samo prema Ljubljanskoj pokrajini. Prve podatke o tome koliko su Slovenaca nameravali da deportuju iz posavskog i posutlanskog pojasa nalazimo u ve spomenutom izvetaju dr Miler-oltesa od 30. maja 1941. On je smatrao da iz proirenog posavskog pojasa treba iseliti oko 70.000, odnosno iz malog posavskog pojasa uz ue podruje granice oko 40.000 osoba; iz posutlanskog pojasa oko 10.000-12.000 i isto toliki broj preseliti u severni deo donje tajerske. A na konferenciji u Zagrebu su raunali da e s tog podruja iseliti oko 65.000 osoba. Komisije taba za preseljavanje iz Maribora su u tom prostoru od 23. aprila do 25. maja 1941. pregledale 70.162 osobe. Kao to vidimo, dr Miler-oltes je raunao sa dva posavska pojasa, s veim i manjim. S manjim je mislio na teritoriju juno od Save do nemako-italijanske granice, koju je diktirao Hitler i zajedno su o njoj raspravljali, 21. aprila 1941., u Beu ministri inostranih poslova Ribentrop i ano, kao i deo teritorije uz nekadanju tajersko-kranjsku zemaljsku granicu izmeu Zagorja i Trojana. Pod veim pojasom je, pak, podrazumevao osim te teritorije jo i teritoriju izmeu one granice koju je diktirao Hitler i granice, koju je 2. maja 1941. samovoljno uspostavio ef civilne uprave za donju tajersku te je praticala izmeu Mirne i Trebnjeg, juno od entjurja i Karteljeva, izmeu Makovca i Novog Mesta, juno od Hruice pa na Gorjance i po bedemu Goijanaca do Bregane. Obuhvatila je jo 15 optina (Sv. Kri pri ateu, entrupert, Mirna, Trie, Trebelno, Mokronog, kocjan, entpeter, maijeta, Bela cerkev, Kostanjevica, Sv. Kri pri Kostanjevici, entjernej, Orehovica i Brusnice) koje su imale, prema podacima Opteg pregleda Dravske banovine, 36.710 stanovnika. Kao to je tada dr Iberajter rekao dr tiru, sa iznenadnom okupacijom tih 15 optina juno od granice koju je odredio Hitler nameravao je da povea podruje za iseljenje ili naseljenje. Tako poveano podruje za iseljenje je, prema podacima Opteg pregleda Dravske banovine, imalo 107.066 stanovnika. Pojedini nacisti su ak smatrali da bi morali podruje za iseljenje da poveaju i na sever do tzv. vitanjske linije. Nakon raznoraznih peripetija (na ovom mestu ne mogu da se uputam u raspravu o svima njima) nemaki organi su morali 10. juna 1941. godine da se povuku iz spomenutih 15 optina, te je u obzir za deportacije doao samo tzv. manji posavski pojas. Tako umanjeno podruje za iseljenje su, zapravo, sastavljala tri pojasa (broj stanovnika je uzet iz Opteg pregleda Dravske banovine):

a) Posavski pojas koji je severno od Save obuhvatao optine Trojane (1485 stanovnika), Mline (607 stanovnika) i Zagorje (8572 stanovnika), a juno od nje optine Polnik (1540 stanovnika), Radee (4059 stanovnika), Sv. Jurij pod Kumom (1942 stanovnika), entjan (2475 stanovnika), Dole (1169 stanovnika) i deo optine Sv. Kri pri Litiji (191 stanovnik) u lakom srezu i optine Botanj (2741 stanovnik), Buka (1157 stanovnika), Raka (2616 stanovnika), Studenec (1681 stanovnik), Krko (1979 stanovnika), Leskovec (5425 stanovnika), Cerklje (2189 stanovnika), ate (2148 stanovnika), Velika dolina (2147 stanovnika) i delove optine Trie (454 stanovnika), kocjan (348 stanovnika) i Sv. Kri pri Kostanjevici (1014 stanovnika) u krkom srezu. b) Breiki trougao severno od Save sa sledeim optinama: Videm (2011 stanovnika), Zdole (877 stanovnika), Artie (1914 stanovnika), Sromlje (1056 stanovnika), Breice (3229 stanovnika), Globoko (1644 stanovnika) i Piece (1601 stanovnik) u breikom srezu. c) Posutlanski pojas koji je obuhvatao optine Dobova (2824 stanovnika), Kapele (1567 stanovnika), Bizeljsko (3317 stanovnika), Sv. Peter pod Sv. gorami (2313 stanovnika) i Polje (1777 stanovnika) u breikom srezu, kao i Podetrtek (2294 stanovnika) u srezu maije pri Jelah. Celokupno ve smanjeno podruje za iseljenje je, dakle, obuhvatalo 30 optina i delove pet optina sa, prema podacima Opteg pregleda Dravske banovine, ukupno 73.046 stanovnika. S njega je trebalo, prema podacima dr Miler-oltesa, izgnati 62.000-64.000 osoba, a prema zakljucima konferencije odrane u Zagrebu 4. juna 1941., pak, 65.000 osoba ili 88,9 odsto.271" Uz ve poznate potekoe pri iseljavanju Srba iz Hrvatske u Srbiju i Slovenaca iz donje tajerske i Gorenjske u Hrvatsku, ali jo uvek pre Himlerovog nareenja o prekidu deportacija u jugoistonoj Evropi od 18. avgusta, nacisti su taj broj ponovno smanjili. Dr Glazer je, naime, na konferenciji u Zagrebu 18. avgusta 1941. predskazao da e i sa spomenutog podruja donje tajerske biti iseljeno nianje lica nego to to predviaju zakljuci konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941, ali jo uvek nije mogao dati preciznije podatke.272 Rekao sam Ve da su u Mariboru i Berlinu stajali na stanovitu da je 31. transport, koji je 12. septembra krenuo iz Rajhenburga u Hrvatsku, bio poslednji transport drugog talasa, pa su predviali da e u drugoj polovini septembra 1941. poeti sa iseljavanjem treeg talasa. Zbog toga su se 15. septembra skupili kod efa civilne uprave u Mariboru, osim dr Iberajtera, jo i njegovi referenti Flajman i dr Karstanjen, komandant andarmerije pukovnik Novotni, Lurker i Miler iz ureda komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti te Bajer, Lafors i Blis iz ureda opunomoenika dravnog komesara z jaanje nemakog naroda u Mariboru. Zakljuili su da se, s obzirom na novonastale prilike, i podruje za iseljenje smanjuje i definitivno odredi: na severozapadu treba da od posavskog pojasa otpadne celokupno podruje velike optine Zagorje,273 tako da e (severna - nap. T. F.) granica podruja za iseljenje biti na Savi. Na severoistoku posutlanskog pojasa treba da otpadne politika optina Podetrtek, tako da podruje za iseljenje nee vie prelaziti u celjski okrug. Od tzv. breikog trougla treba da otpadnu mesne optine Piece i Sromlje te katastarske op17 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

257

tine Blatno, Pleterje, Anovec i Sremi. U tim optinama i krajevima koji otpadaju od podruja za iseljenje treba, prema ve izvrenom dogovoru s komandantom policije bezbednosti i slube bezbednosti, umesto izgona 1. i 2. talasa izgnati one osobe koje ugroavaju bezbednost, pa ih valja odstraniti s bezbednosno-policijskim progonom. Sa podruja za iseljenje treba da isele samo osobe s konanom ocenom E, tako da e osobe s konanom ocenom A, USt, 0, V i S za sada ostati kod svojih kua. Sa iseljavanjem treba otpoeti na severozapadu i treba da tee u pravcu prema Breicama.274 Tako je od podruja za iseljenje otpala velika optina Zagorje sa 10.664 stanovnika, politika optina Podetrtek sa 2294 stanovnika, mesne optine Piece sa 1601 stanovnikom i Sromlje sa 1056 stanovnika, te katastarske optine Blatno (iz optine Globoko) sa 237 stanovnika, Pleterje (iz optine Krko) sa 112 stanovnika, Anovec (iz optine Krko) sa 363 stanovnika i Sremi (iz optine Krko) sa 210 stanovnika. Otcepljene katastarske optine su prikljuili optinama izvan podruja za iseljenje. A ve u leto je, pri definitivnom odreivanju dravne granice na terenu, otpala katastarska optina Bregana (iz optine Velika dolina) sa 960 stanovnika. Novo, ve po drugi put smanjeno podruje za iseljenje imalo je, prema podacima Opteg pregleda Dravske banovine, 55.549 stanovnika. U stvari, tamo ih je bilo ve nekoliko hiljada manje i to zbog ve izvedenih deportacija u 1. i 2. talasu (644 osobe),275 zbog beanja u Ljubljansku pokrajinu i odlazaka na rad izvan podruja za iseljenje.276 Prema podacima koje je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 8. oktobra 1941. prosledio glavnom tabnom uredu u Berlinu, za deportaciju je bilo predvieno 17.065 porodica sa 46.252 osobe. Od njih je 14.628 porodica imalo konanu ocenu E, tj. proterivanje u tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku, 1036 porodica konanu ocenu A, tj. preseljenje u stari Rajh i 1401 porodica konanu ocenu USt, tj. preseljenje u severni deo slovenake tajerske. Ve 22. avgusta 1941. godine su u Mariboru zamolili da se iz Berlina naredi da se za 1401 porodicu konana ocena USt promeni u ocenu A, tj. da ih presele u stari Rajh umesto u severni deo slovenake tajerske. Na alost, u ovom trenutku jo nemamo na raspolaganju podataka o tome koliko je porodica imalo konane ocene O (pripadnici naroda koji su bili u prijateljskim odnosima s Nemakom), V (ostaju) i S (posebni sluajevi).277 Razumljivo da neki nacisti nisu bili zadovoljni smanjivanjem opsega podruja za iseljenje. Posebno je to smetalo predstavnicima koevskih Nemaca, koji su poetkom oktobra 1941. u Mariboru izrazili zabrinutost da e koevski Nemci u slovenakoj tajerskoj dobiti suvie malo zemlje,278 pa je zato ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 8. oktobra 1941. godine predlagao proirenje podruja za naseljenje na tri ve ranije obuhvaene optine, i to: Sv. Peter pod Sv. Gorami, Polje i Podetrtek, kao i jo na tri nove optine - Podsreda, Kozje i Piltanj, jer su, navodno, geografski sline koevskim predelima, a klima i tlo su ak i bolji nego na Koevskom. Meutim, ovaj predlog nisu uzimali u obzir. Tada je, naime, defini-

tivno postalo aktuelno pitanje da li e uopte doi do preseljenja i naseljenja koevskih Nemaca i s njima povezanih deportacija Slovenaca u predvienom roku ili e se to odgoditi za prolee 1942. Polovinom septembra 1941., kada su nacisti ve po drugi put smanjili opseg podruja za iseljenje odnosno naseljenje, i tab za preseljavanje u Mariboru, odnosno njegov III referat u Rajhenburgu otpoeo je da priprema plan po kome bi tehniki izveli deportaciju treeg talasa u Nezavisnu Dravu Hrvatsku. Poto su i zakljuci konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941., kao i Kaeov Projekt ugovora o iseljenju Slovenaca od 5. juna 1941., predviali da se deportacija III talasa Slovenaca u NDH izvede po mogunosti u kolonama kolima sa konjskom ili volovskom zapregom, dr Zajdl je izradio plan za tehniko izvoenje deportacije posavskog pojasa. Plan je predviao da se zbog nedostatka puteva posavski pojas podeli na pet odseka. Svaki odsek je trebalo da ima svoje sabirno mesto na kome bi jo jednom proverili deportirce, podelili osobe koje treba da putuju kolima i eleznicom, sastavili kolone sa kolima, odnosno prevezli osobe autobusima i teretnim automobilima u logor Rajhenburg. Na zbornom mestu bi trebalo jo jednom proveriti sve to da bi one osobe koje ne bi bile deportovane mogli to pre da vrate njihovim kuama. Sa zbornih mesta kolone sa kolima je trebalo odvesti prema granici, gde e izgnanike jo jednom pretraiti u za to posebno izgraenoj baraci ili u nekadanjoj nemakoj graniarskoj stanici u Bregani. Za izvoenje tog plana, osim etiri ete 72. rezervnog bataljona policije, trebalo je jo najmanje dve ete. Plan je predviao sledee odseke i sledei broj osoba: - I odsek Radee sa optinama Radee (3216 osoba), Sv. Jurij pod Kumom (1628 osoba), Polnik (1520 osoba), Dole (907 osoba) i deo optine Morave (50 osoba), sa ukupno 7321 osobom; - II odsek Botanj sa optinama Botanj (2201 osoba), entjan (1870 osoba), t. Lovrenc (523 osobe) i deo optine Trie (300 osoba), sa ukupno 4894 osobe; - III odsek Krko s optinama Krko (1933 osobe), Leskovec (549 osoba) i Studenec (1405 osoba), sa ukupno 3887 osoba; - IV odsek Cerklje s optinama Cerklje (2369 osoba), Raka (2563 osobe), Buka (845 osoba), Krka vas odnosno Cate (1876 osoba) i Buea vas (deo bive optine Sv. Kri pri Kostanjevici) (1017 osoba), sa ukupno 8670 osoba i - V odsek Dolina s optinom Dolina sa 1933 osobe. Ukupno bi, dakle, sa pet odseka posavskog pojasa izgnali 26.705 osoba, dok nacrt za iseljenje breikog trougla i posutlanskog pojasa u to vreme, verovatno, jo nije bio izraen. Dr Zajdla je u nacrtu za iseljenje posavskog pojasa brinulo najvie izvoenje iseljenja prvog i drugog odseka koji su bili najudaljeniji od hrvatske granice, pa je zbog toga posebno upozorio na to da ih treba prve iseliti i u svakom sluaju pred poetak loeg vremena. Sa ta dva odseka kolone sa kolima trebalo je da dou do granice kod Bregane u dve etape, od Radea odnosno Bostanja do Krkog u prvoj i od Krkog do Bregane u drugoj etapi, dok bi iz drugih odseka dolazile u samo jednoj etapi.

Sa nekim konkretnim smanjenjem broja osoba koje bi trebalo izgnati u treem talasu iz donje tajerske je tab za preseljavanje prvi put izaao na konferenciju u Zagrebu 22. septembra 1941. Njegovi predstavnici Lurker, Miler i dr Zajdl su govorili samo jo o 45.000 Slovenaca279 koje iz donje tajerske treba preseliti u Hrvatsku, to znai oko 80 odsto stanovnitva koje je ivelo na ve dva puta umanjenom podruju za iseljenje kako bi ve u jesen mogli da nasele oko 20.000 Nemaca iz Koevskog. Ali zbog nemira izazvanih time ne mogu izgnati samo 20.000 Slovenaca ve celokupno stanovnitvo na ondanjem podruju. Predstavnici NDH su se protivili daljem iseljavanju Slovenaca u Hrvatsku, jer, navodno, to vie ne dozvoljavaju trenutni politiki uslovi. Izjavljivali su da je jedan od uzroka za te tekoe u posebnom poloaju hrvatskih primorskih podruja pod italijanskom vojnom upravom, dok je drugi u tome to Hrvatska mora da izdrava veoma veliki broj begunaca iz ustanikih podruja, te da ne moe na tim ustanikim podrujima da naseljava nikakve iseljenike. U Sremu i Slavoniji, tj. podrujima koja imaju vrlo aroliko nacionalno stanovnitvo, pak, ne mogu da naseljavaju, zbog toga to bi time zbrinjavanje itave drave bilo ozbiljno ugroeno. Razlozima koje su ustaki predstavnici navodili na konferenciji treba dodati bar jo dva glavna. Prvi je taj to ustae zbog velikog razmaha narodnooslobodilakog pokreta u Srbiji nisu mogle vie tamo da proteruju Srbe iz NDH, o emu sam ve govorio, dok je drugi bio u vojnim i politikim prilikama u samoj NDH. Tamo je bila, naroito u Bosanskoj krajini, kuda su ustae itavog jula slale izgnane Slovence, razvijena narodnooslobodilaka borba. Naroito estoke borbe su se vodile oko gradova Prijedor, Bosanska Kostajnica, Bosanski Novi, Krupa, Sanski Most, Varcar Vakuf, Klju itd. Neke od tih gradova su partizani i zauzeli ili su ih, pak, potpuno blokirali. Pred tekim borbama u unutranjosti i ustakim progonima uperenim protiv Srba stanovnitvo iz unutranjosti bealo je u gradove i dolo ih je na hiljade. Zbog neprekidnih borbi, ustakih progona, kojima su bili svedoci - kao to emo videti - i slovenaki izgnanici, kao i zbog slabih materijalnih prilika, slovenaki izgnanici su bili u veoma nezavidnom poloaju. Molili su ustake vlasti da ih poalju u mirnija podruja, to su ustae i uinile. Od kraja avgusta 1941. pa dalje, dakle upravo u vreme priprema za spomenutu konferenciju u Zagrebu, prevozili su itave transporte slovenakih izgnanika iz Bosne u Slavoniju. Zbog toga su na konferenciji u Zagrebu 22. septembra tako odluno odbacivali mogunosti prihvata novih desetina hiljada slovenakih izgnanika.280 Na konferenciji u Zagrebu govorio je i zastupnik tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, dr Ginter Stir, koji je obrazloio stanovite svoje ustanove i dodao da o takvom poloaju konferencija ne moe doneti odluku. Poslanik Kae, koji je vodio konferenciju, je na kraju naglasio da e o tome izvestiti nemaku vladu, odnosno Hitlera, koji treba da odlue o toj stvari 281 Poslanik Kae je jo istog dana poslao zapisnik konferencije Ministarstvu inostranih poslova u Berlin i u propratnom aktu zabeleio: Danas je ovde odrana konferencija o preseljavanju po nalogu Ministarstva inostranih poslova. Spisak uesnika i zapisnik su priloeni.

Iz etvrte take zapisnika je oevidno ozbiljno oklevanje koje se tie nastavka preseljavanja uopte. Poto je Firer naredio da se ugue nemiri, ve zbog toga treba proveriti nastavak preseljavanja. Preseljavanje sasvim sigurno predstavlja uznemiravanje stanovnitva u Rajhu i u Hrvatskoj, pa e jo dugo predstavljati nov podsticaj i novu snagu za nemire. Molim da odluite o toj stvari poto za takvu odluku, s obzirom na navedene injenice, nisam mogao preuzeti odgovornosti. 282 Nemako Ministarstvo inostranih poslova je nekoliko dana utalo. A 26. septembra popodne je ministar inostranih poslova fon Ribentrop dobio telegram od efa policije bezbednosti i slube bezbednosti, SS-obergrupenfirera Rajnharda Hajdriha, sa ovim sadrajem: Rad na preseljavanju na jugoistoku je za sada obustavljen. Hrvatska je do sada s legalnim i ilegalnim transportima izgnala u Srbiju 118.110 osoba, dok ih je do sada primila jedva 26.341, osim 12.300 osoba koje je primila iz Srbije. Prema naredbi dravnog voe SS, dravnog komesara za jaanje nemakog naroda e, poev od 15. X 1941., dolaziti transporti s 12.000 folksdojera iz Koevja, koji e se naseliti u donjoj tajerskoj. Zbog toga je neizbeno iseljenje oko 45.000 Slovenaca. Hrvatska vlada, s obzirom na svoj unutranji poloaj, odbacuje prihvat tih iseljenika. Time je postalo sudbinsko pitanje preseljenja koevskih folksdojera koje je naredio Firer. Molim vas da na odgovarajui nain utiete na hrvatsku vladu kako bi se to preko potrebno preseljenje folksdojera zavrilo jo pre poetka zime. Odavde ne vidim, na alost, nikakve mogunosti da se izbegne preseljenje, naroito poto je svojevremeno poslanik Kae izazvao odbojni odnos Hrvatske prema ukljuenju u sveukupni rad na preseljavanju na jugoistok, koje sam ja odbacio. 283 Ministarstvo inostranih poslova je na Hajdrihovu molbu odgovorilo tek 5. oktobra, kada je voa odeljenja Nemaka Luter pisao Kaeu: Molim da kod hrvatske vlade postignete da jo ove jeseni prihvati iz donje tajerske etrdeset pet hiljada Slovenaca. To je preko potrebno zbog preseljenja folksdojera iz Koevja koje treba izvriti ubrzano. Molim da upozorite hrvatsku vladu na to da je u poetku obeala da prihvati ukupno sto sedamdeset hiljada Slovenaca iz donje tajerske i Gorenjske i da je broj ilegalno izgnanih Srba iz Hrvatske u Srbiju ve mnogo vei od broja Slovenaca koje bi ona morala da prihvati na na zahtev. Za sada nije potrebno prihvatiti ostalih dvadeset pet hiljada Slovenaca iz june Koruke. 284 Kae je ostavio ustaku vladu na miru i radije se sastao sa efom civilne uprave, dr Iberajterom, o emu je 8. oktobra u svom odgovoru nemakom Ministarstvu inostranih poslova rekao sledee: Danas sam razgovarao s Iberajterom o iseljenju 45.000 Slovenaca. On je u velikoj nedoumici zbog kasnog godinjeg doba. U nastavku je dokazivao da zbog prekida deportacija i prema proraunu od 26. septembra NDH nema vie nikakve mogunosti za nastavak iseljavanja u Srbiju. Bila bi obavezna da prihvati jo 26.000, odnosno 38.000 iseljenika iz Rajha. Preseljenje 45.000 Slovenaca u Hrvatsku bi za posledicu imalo iseljenje 19.000 Srba u Srbiju, a to je nemogue. A na kraju je rekao:

Verovatno bi hrvatsku vladu pripremili na to da, i pored toga, prihvati iseljenike. Samo onda treba misliti na mogue posledice koje bi podstakle komunistike nemire, s kojima treba raunati gotovo sigurno. Naknadno prilino privredno optereenje Hrvatske bi, takoe, moglo da prouzrokuje gubitke u interesima Rajha. Govoriu sa hrvatskom vladom, ali molim da proverite moje oklevanje i da definitivno odluite. 285 Pet dana kasnije je Kae dobio odgovor od Ministarstva inostranih poslova, koji je glasio: S obzirom na odluku dravnog voe SS u sadanjem trenutku nije potrebno da kod hrvatske vlade iznudite prihvat trideset osam hiljada Slovenaca iz donje tajerske.286 U to vreme je Himler, naime, naao drugo reenje. Dok je nemaki opunomoenik za preseljenje Nemaca iz Ljubljanske pokrajine, dr Hajnrih Volert, 4. oktobra bio u Mariboru vodstvo koevskih Nemaca, koje je takoe stiglo u Maribor, mu je saoptilo da ih je tog dana preko posrednika obavestio ef civilne uprave o tome da se koevski Nemci nee moi seliti u Rajh, jer, navodno, nije mogue odstraniti stanovnitvo s podruja za iseljenje, poto se ustaka vlada iz vanih politikih razloga odupire prihvatu Slovenaca. Kako je ova vest veoma pogodila vodstvo koevskih Nemaca, pa je dr Volert posumnjao u njenu istinitost, lino je posetio efa civilne uprave u pratnji predstavnika ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda i Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft. Ovaj mu je rekao da se ustaka vlada suprotstavlja prihvatu slovenakih iseljenika i da zbog toga nije vie mogue preseliti koevske Nemce u toj godini jer bi se ustaka vlada odluila da prihvati nemake zahteve samo na izriit zahtev Hitlera. Kada je dr Volert upitao efa civilne uprave da li je o tome bilo ta izvetavao Berlin, ovaj je odgovorio da to nije potrebno, jer je ve pre 10 dana u Berlinu lino upozorio na to da preseljenje nije mogue izvesti, a osim toga je konferenciji s Hrvatima prisustvovao i dr Ginter tir iz Berlina kao predstavnik tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, pa je tabni ured iz toga mogao da izvue sve potrbne zakljuke. Zbog toga ponovno obavetenje, ne samo da bi bilo suvino nego bi ga dravni komesar mogao prihvatiti ak i kao podmetanje. Dr Volert je nakon toga izjavio da se ne moe saglasiti s takvim stavom, posebno zbog toga to su mu jo pre pet dana u Berlinu dali uputstva s Himlerovom porukom da preseljenje treba izvesti. Nakon tog prilino hladnog prijema dr Volert je jo istog dana poslao telegram tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlin. Izvetavao ga je o razgovoru sa dr Iberajterom i molio da to pre nau neko reenje kako bi koevski Nemci mogli da ponu sa preseljavanjem najkasnije 8. oktobra, ukoliko bude, razumljivo, pozitivno reeno pitanje odstranjivanja Slovenaca s podruja za iseljenje, bilo pritiskom na ustaku vladu ili, pak, deportacijama na neko drugo podruje.287 Kao to vidimo dr Iberajter i Kae, koji su u prolee i leto bili glavni zagovornici brzih i bezobzirnih masovnih deportacija, krajem septembra i poetkom oktobra poeli su sve vie da se suprotstavljaju hitnoj i potpunoj deportaciji Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa, kao i brzom naselje-

nju koevskih i drugih Nemaca. Na to su ih prisilile za naciste i njihove saveznike neugodne politike prilike u Jugoslaviji i s njima povezane prepreke kod deportacija Slovenaca. Meutim, ni prvi ni drugi nisu se ni malo odrekli masovnim deportacijama kao sredstva nacistike politike odnaroavanja. Bili su samo za to da ih odloe za pogodnije vreme. Plaili su se da bi njihovo izvoenje u jesen 1941. jo vie uznemiravalo ve tako nemirno i buntovno stanovnitvo koje se, bez obzira na brutalne i grube represalije okupatora i njihovih pomagaa, sve masovnije ukljuivalo u narodnooslobodilaku borbu. Predviali su i to da bi ih u to godinje doba, tj. kasno u jesen i zimi mogli izvoditi veoma teko ili, pak, uopte ne bi mogli da ih izvode, kao to bi teko bez tehnikih prepreka ili psiholokih smetnji mogli da izvedu preseljenje koevskih Nemaca. Sasvim je sigurno da Iberajteru nije stalo ni do toga da Slovence deportuju u Nemaku, jer bi time za nacizam u slovenakoj tajerskoj predstavljali sasvim sigurno veu opasnost nego ako bi ih deportovali u Srbiju ili Bosnu. Mislim da su to, pored nekih manje vanih (Kae je, na primer, smatrao da su Slovenci predvieni za deportacije rasno bolji elemenat nego to su to koevski Nemci koje je trebalo da nasele uz granicu), osnovni razlozi za brzo suprotstavljanje masovnim deportacijama Slovenaca u to vreme, a nikako nije re o nekom suprotstavljanju iz moralnih ili humanih razloga. U to vreme su, naime, bili retki, veoma retki Nemci koji bi bili u stanju da se iz moralnih, humanih razloga oigledno suprotstavljaju masovnim deportacijama Slovenaca. Zanimljivo je da je dr Iberajteru uspelo da za svoje stavove pridobije i ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. U danima kada je pitanje masovnih deportacija Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa jo nekako visilo u vazduhu, tabni voa Lafors je, naime, 8. oktobra 1941. pisao glavnom tabnom uredu u Berlinu da se uz postojee veoma teke saobraajne prilike u to vreme nee moi izvesti ni preseljenje Nemaca iz Italije (itaj: Koevske - nap. T. F.) ni iseljenje Slovenaca iz donje tajerske, i molio je da po mogustvu preseljenje premeste za period posle 20. marta 1942.288 Ukoliko bi u Berlinu prihvatili te predloge, razumljivo je da bi bile odgoene i masovne deportacije Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa, jer su, prema Himlerovim uputstvima, oba procesa tj. deportacije Slovenaca i naseljavanje koevskih Nemaca, trebala da teku paralelno. I oveku se nehotimice namee pitanje: da li bi u uslovima kakvi su vladali narednog prolea nacisti uopte i mogli izvesti masovne deportacije Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa u takvom obimu u kakvom su ih izveli kasno u jesen 1941. i zimi 1941-1942., tj. upravo u vreme kada je bila partizanska vojska u slovenakoj tajerskoj najslabija? U Berlinu su, kada je re o preseljenju koevskih Nemaca i s njim povezanih masovnih deportacija Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa, bili odreeniji. Naroito se Himler nije nikada ni malo kolebao u odluci da ih izvedu jo u 1941. godini, kako je to Hitler obeao predstavnicima koevskih Nemaca u vreme svoje posete Mariboru 26. aprila 1941. Zbog toga su i neke ustanove koje su bile za to da se preseljenje koevskih Nemaca odgodi za pro-

lee 1942. bile nezadovoljne zbog Himlerovog vrstog stava. Takav utisak je dobio i komandant jedinica SS u Beu, generalmajor Maks fon Ber, kada je oktobra 1941. posetio slovenaku tajersku, npr. Breice, Celje i Maribor. Posle povratka je otiao u glavni tabni ured u Berlinu i izvetavao da je naroito u ustanovama elja da se te mere izvode i pored sve jaih nedoumica gaulajtera te da je dravni voa SS donekle 'kriv' za sve tekoe. 289 Cenim da je na Himlerovu nepokolebljivost veoma uticao i vrst stav vodstva koevskih Nemaca koje je itavo vreme od prolea naovamo imalo vrst stav da koevski Nemci treba da se presele do zime. ak su izjavili da e Koevari u jesen radije otii na imanje Slovenaca i pomoi pri izgradnji svojih novih domova nego da za due vreme ostanu u Koevju, pisao je ve 20. maja 1941. Grajfelt iz Berlina dr Iberajteru o prvim razgovorima s vodstvom koevskih Nemaca o njihovom preseljenju.290 Zbog toga se postavlja pitanje da se nije ve u tim danima vodstvo koevskih Nemaca, koje je pripremilo sve za preseljenje jo te jeseni i ak razgledalo itavo podruje za naseIjenje, obratilo Himleru s molbom da njegove ustanove uine sve kako bi se koevski Nemci mogli preseliti jo pre zime. Ukoliko je Himler hteo da udovolji koevskim Nemcima i, razumljivo, ujedno ostvari svoje, pa i druge zamisli o stvaranju nemakog odbrambenog bedema na jugu tajerske, imao je, s obzirom na injenicu da Slovence vie nije bilo mogue deportovati u Srbiju ili NDH, pred sobom dve mogunosti: ili da bar privremeno preseli koevske Nemce u logore Folksdoje Miteltele kako je to ve uinio s priblino pola miliona folksdojera, ili, pak, da u te logore otpremi one Slovence koji su bili predvieni za deportaciju u NDH i tako, dakle, uini neto to do tada jo ni jednom nije morao da uini. Kako, zajedno s Hitlerom, koevskim Nemcima nisu obeavali samo da e ih preseliti u Rajh nego i to da e ih odmah naseliti na imanja slovenakih seljaka zakljuio je da e to pitanje, koje je krajem septembra i u prvim danima oktobra 1941. visilo u vazduhu, reiti tako to e Slovence deportovati u logore Folksdoje Miteltele, a na njihovu zemlju u jesen 1941. i u zimu 1941-1942. naseliti koevske i druge Nemce. Definitivna odluka je izreena oko 10. oktobra 1941. O pitanju ije je reenje za naciste u slovenakoj tajerskoj tada jo visilo u vazduhu, raspravljali su i u tabnim razgovorima u Mariboru 10. oktobra i ef civilne uprave, dr Iberajter, je, pored ostalog, rekao: ta e se dogoditi sa posavskim i posutlanskim pojasom jo nije odlueno, ali bi definitivna odluka iz Berlina morala stii do poetka sledee sedmice.291 Iberajter je jo istog dana dobio telegram glavnog tabnog ureda iz Berlina, u kome stoji: Preseljenje Koevara e se izvesti prema nareenju dravnog voe SS. Slovenci e biti iseljeni u stari Rajh. Dalja uputstva e uslediti.292 I poslanik Kae je 13. oktobra dobio izvetaj Ministarstva inostranih poslova o tome da je Himler ve odluio da vie ne pritiskuju na ustaku vladu kako bi prihvatila deportovane Slovence.

Na konferenciji u Zagrebu 22. septembra prisustvovao je i voa I glavnog odelenja u glavnom tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda dr Ginter tir. Tom prilikom je posetio i Maribor. Zefnigu i Laforsu je rekao da Himler nikako nee odustati od plana preseljenja koevskih Nemaca u slovenaku tajersku. Nasuprot nedoumicama Ministarstva inostranih poslova i mariborskog ureda slube bezbednosti, napisao je dokument o izvoenju deportacija i predao ga svom pretpostavljenom Grajfeltu, koji ga je nakon toga izruio Himleru. Himler mu je naredio da izradi projekt naredbe 0 deportacijama Slovenaca u Nemaku.293 Dr tir je projekt naredbe o deportacijama Slovenaca pripremio 10. oktobra i Grajfelt ga je poslao Himleru sa sledeim dopisom: Dozvolite mi da Vam u prilogu poaljem projekt naredbe s molbom da je potpiete. O naredbi sam raspravljao sa slubom bezbednosti i sa Folksdoje Miteltele. Gaulajter Iberajter je jo u nedoumici kad je re o takvom reenju, poto je u suprotnosti sa svojim prvobitnim pogledima i sada stoji na stanovitu da je meu pograninim stanovnitvom mogue nai malo onih koji bi bili sposobni za germanizaciju. Popis koji je ranije izveo tab za preseljavanje u Mariboru je, pak, pokazao da je meu njima veoma veliki deo sposobnih za germanizaciju. O pitanju odlaska osoba sposobnih za germanizaciju ef policije bezbednosti i slube bezbednosti, zajedno s glavnim, rasnim 1 kolonizacijskim uredom, namerava da izradi poseban dokument za dravnog vou SS. Prihvatam iroka ovlaenja koja predvia naredba za SS-oberfirera Hincea zbog toga to bi bez centralnog vostvenog ureda bila nemogua brza iseljenja i odvoz donjetajerskog pograninog stanovnitva.294 Himler je Naredbu br. 53/1 potpisao 18. oktobra 1941. i ona glasi: Da bi ispraznili posavsko-posutlanski pojas i breiki trougao u donjoj tajerskoj, Slovence, odnosno Vindiare (u daljem tekstu donjotajersko pogranino stanovnitvo) koji tamo ive treba odmah iseliti i prevesti u stari Rajh. O iseljenju oko 3000 Hrvata koji ive na tom podrtiju izai e posebno nareenje. Donjotajersko pogranino stanovnitvo e biti germanizovano ukoliko se ustanovi da je za to sposobno. Zadravam pravo da u odreenom vremenu odluim o njegovom ponovnom naseljenju s obzirom na njegovo ponaanje i sposobnost, kao i dosadanje imovinsko stanje. S obzirom na to da su veina stanovnika koje treba iseliti ljudi koji nisu posebno neprijateljski raspoloeni prema Nemcima i koji su roaci ljudima u donjoj tajerskoj koje treba germanizovati, sa njima treba lepo postupati. Gotovinu i lini imetak mogu uzeti sa sobom ukoliko to dozvoljavaju prilike transporta. Molim efa civilne uprave u donjoj tajerskoj, gaulajtera dr Iberajtera, koji je moj opunomoenik, da se pobrine za to da se odgovarajuim obrazloenjima, po mogustvu, spree nemiri stanovnitva. Molim da zajedno s ustanovama koje izvode iseljavanje posebno naglaavate da e iseljenici, ukoliko se u prelaznim naseobinama budu dobro ponaali i izvravali poslove koji im

budu odreeni, moi kasnije po svojoj volji da budu ponovno naseljeni na podruju koje je jo potrebno odrediti. U pojedinostima odreujem: I Iseljavanje donjetajerskog pograninog stanovnitva mora tei tako brzo da se time obezbedi naseljavanje Koevara od imanja do imanja. II Za vodstvo akcije iseljavanja ovlaujem svoj glavni tabni ured koji treba, zbog pojednostavljenja da oformi u Mariboru nekakav vostveni ured. III Komandant policije bezbednosti i slube bezbednosti u Mariboru e dati mom tabnom uredu na raspolaganje materijal koji ima ve iz prethodne akcije popisa i sav svoj aparat za popis donjotajerskog pograninog stanovnitva. Odgovoran je za to da odvoenje pograninog stanovnitva sa imanja tee bez trvenja, kao i za prevoz u vozovima, odnosno privremeni prihvat u prolaznom logoru, ukoliko bi pri odvoenju nastali bilo kakvi zastoji zbog saobraajno-tehnikih uzroka. IV ef policije poretka brine za prevoz pograninog stanovnitva iz donje tajerske do logora Folksdoje Miteltele. A Folksdoje Miteltele treba da mu stavi na raspolaganje iskusne voe i pratioce transporta. V Folksdoje Miteltele e staviti na raspolaganje potrebne logore i preuzeti brigu za nastanjenje i zbrinjavanje u njima. VI Za pregled pograninog stanovnitva u logorima e se pobrinuti ef policije bezbednosti i slube bezbednosti. VII Folksdoje Miteltele mora pravovremeno da obavesti vie voe SS i policije u koje e logore nastaniti donjotajersko pogranino stanovnitvo kako bi ih ve unapred osigurali. Folksdoje Miteltele je odgovorna za to da o

svim dogaajima koji zahtevaju posredovanje organa bezbednosti pravovremeno obavesti one mesne urede koje e odrediti vie voe SS i policije. Inicijatore nemira i hukae treba najhitnije odvojiti od ostalog pograninog stanovnitva i prevesti u posebne radne logore efa policije bezbednosti i slube bezbednosti. VIII Po dolasku u logor donjotajersko pogranino stanovnitvo treba to pre poslati na rad. Iz logora e biti putene samo one osobe za koje se ustanovi da su sposobne za germanizaciju. IX Moj glavni tabni ured e obezbediti popis imanja iseljenika kako bi se pri kasnijem naseljenju moglo uzimati u obzir ranije imovinsko stanje. Uputstva za eventualnu naknadu imanja e izai kasnije. X Dalje izvrne odredbe e izdati moj glavni tabni ured. 295 Tu naredbu je glavni tabni ured poslao jo istog dana u 10 ustanova; izmeu ostalih, i efu civilne uprave za donju tajersku. A pripreme za deportaciju stanovnitva iz posavskog i posutlanskog pojasa su u to vreme ve tekle, jer su ve 17. oktobra funkcioneri glavnog tabnog ureda pripremali razne konferencije za raspravu o tehnikim pitanjima vezanim za deportacije (prevoz i nastanjenje deportiraca itd.), pa i Hince, kojeg je Himler zaduio za izvoenje deportacija, ve je bio u Mariboru. Tamo su sa efom civilne uprave pripremili konferenciju, koja je odrana 20. oktobra, i na njoj su raspravljali o osnovnim pitanjima deportacija slovenakog pograninog stanovnitva i naseljenja koevskih Nemaca. Odmah posle konferencije je ef civilne uprave izdao poseban proglas o dravno-politikim merama na pograninom podruju, koji se na plakatima na nemakom i slovenakom jeziku pojavio na podruju za iseljenje ve 20. i 21. oktobra.296 U proglasu je ef civilne uprave najpre objavio stanovnitvu da iz dravno-politikih razloga treba izvriti preseljenje stanovnitva iz pograninog pojasa, koji je zatim oznaio navodei pogoene optine. U breikom okrugu je odredio sledee optine juno od Save: Botanj, Studenec, Buka, Raka, deo optine Leskovec koji lei juno od Save, Cerklje, Cate, Velika Dolina, a severno od Save optine: Dobova, Breice, Kapele, Bizeljsko, Artie, Sv. Peter pod Sv. Gorami, Globoko (osim katastarske optine Blatno), Krko (osim Pleterja, Anovca i Sremia) i od politike optine Kozje katastarske optine Bue i Vrenska Gorica. U trbovljanskom okrugu je, pak, odredio sledee optine juno od Save: Radee, entjan, Sv. Jurij pod Kumom, Dole i Polnik.

to se tie imanja deportiraca uglavnom je ponovio odredbe Himlerove naredbe i zapretio da e svaki otpor i sabotau strogo kazniti u smislu svoje naredbe od 14. aprila 1941. Da bi bar malo umirio ostalo stanovnitvo u slovenakoj tajerskoj, razglasio je da se deportacije ne tiu stanovnika u drugim okruzima i u onim optinama breikog i trbovljanskog okruga koje nije imenovao u tom proglasu.297 ef civilne uprave je u proglasu odredio za deportaciju svu onu teritoriju koju su definitivno odredili ve 15. septembra. U proglasu, razumljivo, nisu spomenute optine Zdole i Videm. Optinu Zdole su, naime, 15. avgusta podelili tako da su katastarsku optinu Kostanjek, koja - kako se ini - nije spadala u podruje za iseljenje prikljuili politikoj optini Podsreda, dok su katastarsku optinu Pleterje, koja se nalazila u podruju za iseljenje, prikljuili politikoj optini Krko, kojoj su istog dana prikljuili i politiku optinu Videm. Tako su definitivno itavo podruje nekadanje optine Zdole izuzeli iz podruja za iseljenje. Proglas ne spominje ni optinu Polje, koju su 15. avgusta podelili izmeu optina Sv. Peter pod Sv. Gorami (katastarske optine Sedlarjevo i Lastni sa 375, odnosno 614 stanovnika) i Kozje (katastarske optine Bue i Vrenska Gorica sa 305, odnosno 338 stanovnika).298 Onog dana kada je izaao taj proglas, otpoele su za tehniko izvoenje deportacija pograninog stanovnitva dve veoma znaajne konferencije. Vodstvo Folksdoje Miteltele je pozvalo na konferenciju u tutgartu voe svih onih 12 pokrajinskih akcionih vodstava VoMi ije su logore predviali za nastanjenje deportovanih Slovenaca. SS-hauptturmfirer Fridrih Altena ih je upoznao sa Himlerovom naredbom o deportacijama pograninog stanovnitva iz slovenake tajerske i odredio im zadatke pri prihvatu, nametenju i zapoljenju izgnanika u logorima VoMi. Rekao im je i to da je vodstvo VoMi za transportna pitanja koja se tiu deportovanja pograninog stanovnitva iz slovenake tajerske odredilo SS-unterturmfirera rotera.299 Pripremili su i konferenciju o transportnim pitanjima. Ve 17. oktobra je SS-oberturmfirer dr Hans Petri telegrafisao Hinceu u Maribor: Konferencija o redu vonje e se odrati 20. X 1941. u 16 asova, ali ne u Minhenu, nego u Nordlingenu u Ziksenzal. Ja u prisustvovati. VoMi, NSV i Dravno lekarsko vodstvo su obaveteni. U Donju leziju mogu otii svakog dana samo dva transporta, poto je pruga preko Bea delimino s jednim kolosekom. Osim toga, predviamo dnevno po jedan do dva transporta eleznicom preko Tura u podruje Hanovera, odnosno Tiringena. Vrhovna vojna komanda je obeala vagone .. , 300 Konferencija je, zaista, otpoela 20. oktobra u Nordlingenu u Bavarskoj i na njoj su, uz prisustvo Fridriha Altene i dr Hansa Petria, kao i predstavnika nemakih eleznikih ustanova, do 23. oktobra reavali transportna pitanja i sastavili red vonje transporta. Odredili su da svakog dana od 24. oktobra do 17. novembra u 10.28 treba da odlazi iz Rajhenburga u Nemaku poseban voz sa oko 600-700 izgnanih Slovenaca, a od 29. oktobra dalje jo i drugi voz koji e iz Rajhenburga odlaziti u 18.32 asa. Ukupno bi trebalo, dakle, u tom vremenu da ode 37 transporta, koje je trebalo da oznae sa SI 101-S1 137.301

Deo Hinceovog taba na eleznikoj stanici Rajhenburg (sada Brestanica) 8. novembra 1941. (drugi s desna Kurt Hince).

Videli smo da je Himler naredio da deportacije pograninog slovenakog stanovnitva iz slovenake tajerske vodi glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, koji treba da zbog pojednostavljenja posla, oformi u Mariboru svoj vostveni ured (Leitstelle) i da je Grajfelt predlagao da taj ured vodi SS-oberfirer Kurt Hince kako bi obezbedili brzo deportovanje. Himler je taj predlog prihvatio i Grajfelt je Hinceu poslao spomenutu Himlerovu naredbu od 18. oktobra 1941. s ovlaenjem: Ovlaujem Vas da ustanovite vostveni ured koji predvia II stav ove naredbe. Da bi se pojednostavile i ubrzale odreene mere, molim Vas da dalje preuzmete sve zadatke, koje mora preuzeti glavni tabni ured pri iseljenju i odvozu donjotajerskog pograninog stanovnitva u logore. 302 Voa glavnog tabnog ureda u Berlinu, Ulrih Grajfelt, je na VIII procesu pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu, na jednu od najteih optubi da je suodgovoran za deportacije pograninog stanovnitva iz slovenake tajerske u Nemaku, krivicu za sve to prebacivao na Himlera i na svog tada ve pokojnog slubenika Kurta Hincea. Iako je Hince bio u mnogo emu samostalan i za neke zadatke podreen samo Himleru, ipak se moe na osnovu brojnih originalnih dokumenata dokazati Grajfeltova odgovornost ili suodgovornost za ovaj zloin nad slovenakim narodom.303 Hince, koji je bio ve 17. oktobra u Mariboru, nije svoj vostveni ured uredio tamo, poto mu se Maribor, verovatno, inio suvie udaljenim od podruja za iseljenje. Radije se nastanio u rajhenburkom zamku, u kome je ve itav avgust i septembar bilo sedite taba za preseljavanje, koji je vodio deportacije prvog i drugog talasa. U Mariboru je Hince ostavio samo SS-rotenfirera Deca kako bi mu odravao telefonsku vezu izmeu Rajhenburga i Ma-

Proterivanje Slovenaca iz Brezica kraj oktobra 1941.

ribora, kao i preko policijskih ustanova u Gracu telegrafske veze s Berlinom, i obrnuto. U rajhenbrskom zamku su bili jo: dr Hans Petri u svojstvu Hinceovog zamenika; SS-oberturmfirer Hajnc Miler, koji je do tada bio voa I referata u tabu za preseljavanje, pa je i kasnije brinuo za to da deportacije obuhvate sve one koje je bio odredio, zatim NSKK-tafelfirer Hans Kelb, koji je u glavnom tabnom uredu Hincea bio referent za motorna vozila dok je u Rajhenburgu brinuo za prevoz deportiraca motornim vozilima; SS-unterturmfirer Helmut Buholc koji je, takoe, stigao s Hinceom iz Berlina a brinuo je za transportne poslove na eleznici te se potpisivao kao akcioni voa; ve poznati SS-turmbanfirer Kaspar varchuber je i kasnije bio komandant logora, dok je SS-unterarfirer Sroter bio savezni referent Folksdoje Miteltele. Pored njih, u rajhenburkom zamku bilo je i mnogo kancelarijskih slubenika, prevodilaca, straara itd.304 Kada se Hinceov vostveni ured smestio u rajhenburkom zamku, 21. oktobra Hince je poslao u Berlin telegram: Poetak akcije sutra, u sredu, dana 22. X 1941. u 9 asova.305

Proterivanje Slovenaca iz Brezica 26. oktobra 1941.

Meutim, iz ne znam kakvih razloga deportacije tog dana jo nisu poele ve sledeeg, tj. 23. oktobra, kada su se tri policijska bataljona odvezla u sela oko Dobove i iz njih poela voziti stanovnike u rajhenburki zamak, gde su ih, za dan ili dva, smestili u talama na salau ili u oblinjim barakama. Kada je tog dana skupio prve rtve, uvee je sav zadovoljan telegrafisao glavnom tabnom uredu u Berlinu: Prvi transport preseljenika iz donje tajerske e krenuti 24. oktobra u 10 asova i 28 minuta. Najpre emo voziti svakog dana 700 osoba u Donju leziju. Prvi dan iseljenja je protekao po programu. Raspoloenje stanovnitva je mirno i pametno. 306 Za proterivanje porodica sa njihovih imanja u logor u rajhenburkom zamku Hince je raspolagao sa tri rezervna bataljona policije, i to: 72. iz donje tajerske, 171. iz Gorenjske i 93., kojeg su novembra 1941. prebacili iz Gorenjske ili iz Nemake.307 Pojedine ete tih bataljona su, razumljivo, morale ponekad za koji dan da odu i u akciju protiv partizana, dok su u drugoj polovini decembra 1941. morali 171. i 93. rezervni bataljon policije, zbog masovnog ustanka slovenakog naroda u Gorenjskoj, da odu iz slovenake tajerske u Gorenjsku. Svakog dana je Hinceov tab predavao komandantima pojedinih policijskih jedinica spiskove ljudi iz pojedinih krajeva koje je trebalo dovesti u logor u rajhenburkom zamku. Narednog dana ujutro je jedinica otila u odreeno selo i pozvala odreene ljude da se u roku od dva asa pripreme za iseljenje. Kad je prolo to vreme, isterali su ljude iz kua na sredinu sela, natovarili ih u autobuse i teretne automobile i odvezli u logor.308

Nemaka policija u Skopicama kod Krkog 8. novembra 1941.

Po dolasku u logor porodica je moraja najpre da ostane kod svog prtljaga, a onda su po pozivu ulazili u baraku na popis i dobijali line karte. Kada su porodicu popisali, odredili su joj mesto u baraci gde e prenoiti, dok je domain porodice morao u I baraku kako bi uestvovao pri popisu imanja koje je porodica ostavila u svom kraju. Svaka porodica je, osim linih karata (Personenausweis) i tzv. kartotenog lista (Karteikarte, Polizeikarte), dobila i svoj broj za raspoznavanje.309 Sledeeg dana su porodice odvezli na rajhenburku elezniku stanicu, natovarili na voz i odvezli u Nemaku. A kada im se veoma urilo, porodice nisu ni vodili u logor u zamku nego samo u barake uz rajhenburku elezniku stanicu. Kada je dr Zajdl, koji je ve krajem septembra ili poetkom oktobra 1941. napustio slovenaku tajersku, polovinom septembra, pripremao plan za iseljenje posavskog pojasa u Hrvatsku, predviao je da e iseljavanje tei od severozapada prema jugoistoku. A sada su zakljuili da ide u suprotnom pravcu, tj. od Dobove prema Breicama, Krkom i dalje prema Radeama. Iako je Hinceov vostveni ured u Rajhenburgu za pripremu tako opsenih deportacija imao na raspolaganju relativno malo vremena, deportacije su vie od tri nedelje tekle gotovo sasvim planski, bez obzira to su ih ve od prvog dana pratile manje prepreke. Najvie potekoa je bilo s prevozom izgnanika iz sela u logor u rajhenburki zamak. U poetku su naroito nedostajala prevozna sredstva. Kako su do 23. oktobra uvee iz Celja u Rajhenburg poslali samo etiri a iz Maribora samo pet teretnih automobila i etiri autobusa, a sledea dva dana s velikom mukom jo 12 teretnih automobila i 5 autobusa, za prevoz izgnanika najvie
18 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

273

su upotrebljavali automobile policijskih jedinica, pa je i od njih polovina ispala zbog prevelikog optereenja. Problem je trebalo resiti dolaskom 50 vojnih automobila, ali kada su stigli, nisu ih mogli upotrebljavati poto nisu bili potpuno opremljeni, a nisu imali ni rezervnih delova. Tako se dogodilo da je nekog dana vozilo samo osam automobila. Nakon toga je pristigla grupa od 20 automobila sa esesovskim holandskim vozaima, ali ni ta vozila nisu bila potpuno opremljena i bilo ih je ispravno svega sedam. Na raspolaganju su bila samo 10 dana i ve su morala otii u Koevsku i prevoziti koevske Nemce, koji su se ve poeli preseljavati u slovenaku tajersku. Opunomoenik za lokalni saobraaj u Salcburgu je nakon toga u Rajhenburg poslao 10 teretnih automobila i dva autobusa. Tako je Hince imao na raspolaganju proseno 15 do 20 automobila i tri do pet autobusa, koji su potroili ukupno 58.175 litara benzina i 17.698 litara nafte.310 Druga prepreka pri deportaciji Slovenaca u to vreme je bila aktivnost partizanskih jedinica u oktobru i poetkom novembra. Iako je Hince u poetku gotovo svakoga dana telegrafisao u Berlin da je stanovnitvo mirno i da postupa po datim uputstvima bez prisiljavanja311 ipak je morao ve 28. oktobra da izvesti Berlin o tome da su tog dana odvezli u Donju leziju samo 610 osoba, jer su prethodnog dana bataljon policije poslali u neku drugu akciju. Verovatno je 27. oktobra 72. rezervni bataljon policije iz Krkog morao uestvovati u napadu na tajerski partizanski bataljon na reti.312 Policijske jedinice su i narednih dana morale vie puta da idu u potragu za partizanskim jedinicama, naroito poetkom novembra 1941.313 Veoma aktuelno je postalo pitanje uspenog deportovanja kada je Himler, krajem oktobra, odredio da moraju ak dva bataljona policije, tj. 72. i 93. da odu iz slovenake tajerske. Ipak su funkcioneri dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda postigli da Himler ipak ostavi tu oba bataljona.314 I pored tih a i drugih manjih prepreka, Hince je uspevao da deportacije teku bez prekida. Kada ga je 29. oktobra posetio dr Iberajter, narednog dana je poslao telegram u Berlin: Gaulajter Iberajter je bio ovde vie asova i do podrobnosti se upoznao o planskom proticanju akcije preseljenja. Odvezao se s najboljim utiscima.315 Od 24. oktobra, kada je krenuo prvi transport, do 17. novembra, kada je prestao da vai red vonje prihvaen u Nordlingenu, pa je dolo i do pravog zastoja, u Nemaku je poslato 34 transporta sa 22.797 izgnanih Slovenaca.316 O broju transporta i deportovanih ljudi podrobnije govore dva izvora, i to: beleke rajhenburkog naelnika stanice, Joeta Dolenca317 i spisak transporta koji je sastavio Hinceov vostveni ured. Dolenevi podaci su skromniji i sadre samo broj deportovanih za svaki dan, dok spisak transporta navodi koliko je svakog dana bilo deportovanih mukaraca, ena, dece i odojadi i kuda su bili odvezeni, ali, ipak, za one dane kada su iz Rajhenburga odvezli dva transporta ne navode koliko osoba su odvezli jednim a koliko drugim. Izvori navode jednak broj transporta i razliit broj deportovanih, ali je razlika veoma mala (203 osobe) te je, zbog urbe kojom su nacisti izvodili ovaj zloin nad slovenakim narodom, i razumljiva. Mislim da je nastala zbog toga to su ne-

koga, koga su ve upisali u transportni spisak, u poslednjem trenutku izuzeli iz tog transporta i svrstali ga u sledei itd. Navodim podatke oba izvora, i to najpre Doleneve, koje sam sredio tako da je oigledno koliko su ljudi odvezli u pojedine nemake pokrajine, kao i spisak transporta vostvenog ureda iz kojeg se vidi koliko su ljudi deportovali svakog dana.

I
Broj osoba 400 732 725 780 572 650 677 645 658 680 665 693 297 653 454 680 354 693 712 718 742
1.081

Pokrajina D. Slezija

Br. trans.

Datum 24. X 25. X 26. X 27. X 28. X 29. X 30. X 31. X 1. XI 2. XI 3. XI 4. XI 29. X 30. X 31. X 1. XI 2. XI 3. XI 4. XI 6. XI 7. XI 8. XI 9. XI 10. XI 11. XI 12. XI 13. XI 13. XI 14. XI 14. XI 15. XI 15. XI 16. XI 17. XI

Krajnja stanica Striegau Striegau Bad Altheide Mittelsteine Brechelsdorf Hirschberg Breslau Gr. Wartenberg Marlissa-Schnberg Landeshut Haynau Ritschedorf Templin Templin Diihringshof Glasow Gieboldehausen Gttingen Triangel Waltershausen Erfurt Weimar Ilmenau Leipzig Dresden Arnastadt Klingenberg Bautzen Wolkenstein Eibau Gornsdorf Meissen Riessa Klotsche

Ukupno

Brandenburg

Hanoverska

Turinska

aka

SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI . SI SI SI SI SI SI SI

101 102 103 104 105 106 107 108 109

110 1 1 1
112 113 114 115 116 117
118

7.877

2.084

119

1.759

1 . 2 1
122 123 124 132 131 127
128

133 129 134 130 135 136 137

1.138 526 687 752 752 672 661 672 705 644 651 676

3.679

7.398 22.797

Ukupno:

II
Broj deportovanih mukaraca 151 249 364 244 231 341 462 408 454 394 438 466 249 239 314 334 145 215 243 422 502 416 196 196 7.673 ena dece odojadi 7 32 15 17 14 28 36 32 53 34 37 55 25 35 54 30 23 27 36 33 61 78 17 35 814 ukupno 385 698 802 715 610 1.030 1.305 1.185 1.414 1.087 1.409 1.407 731 700 1.068 1.122 514 675 744 1.400 1.464 1.253 657 625 23.000

Datum Br. tr. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 29. 30. 30. 31. 31. 1. 1. 2. 2. 3. 3. 4. 4. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 13. 14. 14. 15. 15. 16. 17. X X X X X X X X X X X XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI 101 102 103 104 105 106 113 107 114 108 115 109 116 110 117 111 118 112 119 121 122 123 124 132 131 127 128 133 129 134 130 135 136 137

Krajnja stanica Striegau/D. Slezija Striegau/D. Slezija Bad Altheide/D. Slezija Mittelsteine/D. Slezija Brechelsdorf/D. Slezija Hirschberg/D. Slezija Templin/Brandenburg Breslau/D. Slezija Templin / Brandenburg Gr. Wartenberg/D. Slezija Dhringshof/Brandenburg Marlissa-Schnberg/D. Slezija Glasow/Brandenburg Landeshut/D. Slezija Gieboldshausen/Hanoverska Haynau/D. Slezija Gtt ingen / Hanoverska Ritschedorf/D. Slezija Triangel/Hanoverska Waltershausen/Turinska Erfurt/Turinska Weimar/Turinska Ilmenau/Turinska Leipzig/Saka Dresden/aka Arnstadt/Saka Klingenberg/Saka Bautzen/Saka Wolkenstein/Saska Eibau/Saka Gornsdorf/Saka Meissen/Saka Riessa/Saka Klotsche/Saka Ukupno:

147 258 275 281 241 400 520 444 530 401 482 478 259 263 408 397 173 240 287 588 545 477 238 214 8.546

80 159 148 173 124 261 287 301 377 258 452 408 198 163 292 361 173 193 178 357 356 282 206 180 5.967

Hinceov pregled transporta i broja izgnanih Slovenaca ima nepotpuno sabrane pojedine podatke. U pregledu ima naznaen ukupan broj izgnanih 22.856, a, u stvari, daje pravilan zbir brojku od 23.000. Zbog toga u dalje upotrebljavati podatke iz Dolenevih zabeleaka.

Proterivanje Slovenaca iz Skopica kod Krkog 8. novembra 1941.

Hince je svakoga dana iz Rajhenburga telegrafski obavetavao glavni tabni ured dravnog komesara u Berlinu koliko Slovenaca je deportovao. Opirniji telegram je poslao 14. novembra popodne sa sledeim sadrajem: Do danas smo iselili 20.308 osoba. Iseljenje breikog trougla i posutlanskog pojasa je zavreno, osim dodatnih iseljenja. Hrvatski pogranini inovnici onemoguavaju onima koji stanuju u pograninom pojasu a rade u Hrvatskoj povratak na podruje iseljenja, tako da moramo iseljavati porodice bez njih. Molim da tu stvar sredi Ministarstvo inostranih poslova preko naeg poslanstva. Zbog iznenadnog prodora hladnoe potrebno je zavriti izgradnju baraka, ali to nije mogue uiniti bez strunog graevinskog nadzora, pa zbog toga molim da, svakako, ovamo poaljete arhitektu Bauera.318 Glavni tabni ured u Berlinu je, pak, o toku deportacija Slovenaca, s vremena na vreme, upoznavao Himlera, koji se nalazio u glavnom Hitlerovom stanu u istonoj Pruskoj. Tako mu je 14. novembra 1941 pisao: U toku predvienog iseljavanja 45.000-50.000 Slovenaca koji ive u donjoj tajerskoj, 24. X u stari Rajh stigao je prvi transport. Od toga dana do 6. XI, to jest za 13 dana, prevezeno je i privremeno nastanjeno u logorima u leziji, Brandenburgu i na Tirinskom 13.000 osoba, tj. 26 odsto od predvienih za iseljenje. Za prva etiri dana smo prevozili eleznicom oko 700 na dan, a u sledeim danima uglavnom preko 1000. Iseljenje je najpre bilo ogranieno na breiki trougao, ali je zatim proireno na pogranini pojas juno od Save i na posutlanski pojas. Uzimajui u obzir injenicu da e zbog vojno-privrednih razloga (vojno-privredni pogoni, eleznica, pota itd.) morati da se obustavi iseljenje mnogih koji su bili predvieni, kao i da je odreeni deo stanov-

nitva ve prebegao preko granice na podruje okupirano od strane Italijana, ocenjujemo da e broj Slovenaca koje emo iseliti posle 6. novembra iznositi najvie 25.000-30.000. O tome emo jo izvetavati.319 Istog dana je glavni tabni ured u Berlinu poslao Himleru telegram u kome ga je obavestio da je toga dana krenuo iz Koevja prvi transport koevskih Nemaca i da su do tog dana izgnali s pograninog podruja za iseljenje 20.000 Slovenaca.3193 Verovatno su kod deportacija Slovenaca i naseljavanja Nemaca u slovenakoj tajerskoj nastali nekakvi nesporazumi u kompetenciji, pa je Himler 21. novembra 1941. smatrao potrebnim da jo jednom raisti podelu rada pri naseljavanju koevskih Nemaca i iseljavanju Slovenaca. Naglasio je: da iseljenje Slovenaca odredjuju dravni namesnik, odnosno vii voa SS i policije Alpenland prema odredbama efa policije bezbednosti i slube bezbednosti; da iseljavanje sprovode organi policije bezbednosti i policije poretka, a pojedinosti o tome odreuje vii voa SS i policije: da za prevoz i nastanjenje Slovenaca u logorima u Rajhu mora brinuti Folksdoje Miteltele i da je preseljenje i naseljenje folksdojera iz Koevja i Kranjske zadatak dravnog namesnika, odnosno vieg voe SS i policije Alpenland prema smernicama i uputstvima glavnog tabnog Ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda.320 Zanimljivo je da je nestalo benzina upravo onda kada se normalno krenulo po redu vonje. To znai kada su krenuli gotovo svi transporti, sem poslednja dva, nedostatak benzina ukoio je akciju za nekoliko dana. O tome nam govori veoma zanimljivo privatno Hinceovo pismo SS-grupenfireru Rihardu Hildebrantu od 20. novembra 1941.: I ovde (u donjoj tajerskoj - nap. T. F.) sam opet morao sa svim saradnicima i bataljonima policije koje su mi stavili na raspolaganje da radim no i dan. I pored pesimizma brojnih ureda u Berlinu i ovde (podvukao T. F.), koji imaju za moju linost samo osmeh saaljenja, uspeh je bio takav da smo odavde za 23 dana poslali eleznicom u logore Folksdoje Miteltele 24.300 osoba. Po tom uspehu ete, voljeni grupenfireru, uvideti kako smo ovde radili pod mojim rukovodstvom. Prekid zbog nedostatka goriva, a i njega smo ve odstranili, nam je dozvolio da nekoliko dana diemo tako da emo od sutra dalje raditi s novim snagama. Nadam se da e taj uspeh opet doprineti tome da e se pojaviti novi zavidljivci. Meni lino ide izvanredno .. ,321 Sa Hinceovim radom i uspesima su, zaista, bili svi zadovoljni, jer je za samo tri nedelje izgnao u Nemaku vie ljudi nego tab za preseljavanje za etiri meseca u Srbiju i u Hrvatsku. Zbog toga je predsednik vlade za tajersku, dr Miler-Hacijus, na tabnim razgovorima u Gracu, 28. novembra 1941., mogao izvestiti da su pri preseljavanju u okrugu Breice postigli iznenadjujui uspeh i da je do prole sedmice, tj. do 22. novembra, deportovano 24. 000 osoba.322 Ali, poto je red vonje bio predvidjen samo za vreme do 17. novembra 1941., Hinceov zastupnik iz Rajhenburga, dr Petri, i zastupnik vodstva Folksdoje Miteltele iz Berlina, Hofman, sa 20 predstavnika pojedinih eleznikih ustanova od Berlina, Minhena, Praga itd., raspravljali su 11. novembra u Gra-

Oprotaj u Skopicama kod Krkog 8. novembra 1941.

cu o novom redu vonje. Zastupnik VoMi je predlagao da, s obzirom na to da vozove koji voze preko Visokih Tura nije mogue dovoljno zagrejavati, smanje broj osoba u svakom transportu na 500. Time bi se, razumljivo, deportovanje Slovenaca oduilo naroito zbog toga to e od 15. decembra do 11. januara biti zaustavljeni svi transporti s izgnanicima. Zbog toga su doneli odluku da e, poev od 18. novembra, iz Rajhenburga na podruje Virtemberga, Badena, Gornje Bavarske i Frankovske svakoga dana odlaziti po jedan voz s 500 osoba, a svakog drugog dana po dva voza ukupno sa 1000 osoba. Utorkom, prema elji dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, nee odlaziti ni jedan voz. Meutim, kad je drugog dana, tj. 12. novembra, stigao u Grac na konferenciju i Altena, izvestio je da e izgnanike slati iz Rajhenburga redom u sledee pokrajine: Sudeti (3000 osoba), Virtemberg (6750 osoba), Baden (5500 osoba), i Svabsko (3000 osoba). Ukupno, dakle, 18.250 osoba. Nakon toga su sastavili red vonje transporta od 18. novembra do 16. decembra 1941. Ukupno je u tom vrmenu trebalo da krene 39 redovnih transporta i prema potrebi, etiri vanredna.323 Prema tom redu vonje, prvi transport trebalo je da krene iz Rajhenburga 18. novembra u Sudete i do 23. novembra da ga sledi est, a svi zajedno tre-

balo je da odvezu 3320 izgnanika. Meutim, to se nije dogodilo jer izgnanike, zbog nedostatka benzina, nisu mogli dovesti u Rajhenburg. Prema podatku iz Hinceovog pisma, deportovanja bi morali da nastave posle petodnevnog prekida 21. novembra, a u stvari su ih nastavili tek 23. novembra, kada je bio, prema redu vonje, predvidjen odlazak prvog transporta za podruje Virtemberga. Razlog za to to nije krenuo ni jedan transport u podruje Sudeta objanjava nam Hinceov telegram glavnom tabnom uredu od 12. novembra 1941.: Sudetska pokrajina moli da joj poaljemo 10.000 Slovenaca. Smatram da bi dodir Slovenaca s esima bio nepoeljan, pa molim da odluite da li emo i pored tog politikog oklevanja pri iseljenju donjotajerskog pograninog stanovnitva uzimati u obzir Sudete iako nam je Folksdoje Miteltele stavila na raspolaganje dovoljno logora u pokrajinama Donja Slezija, Brandenburg, Hanover, Tiringija, Virtemberg, Baden, Minhen-Gornja Bavarska i Frankovska, tako da nije potrebno Slovence slati u Sudete.324 Kao to emo videti, to nije bio izvorni Hinceov stav, ve pravilo da Slovence ne izgone u one pokrajine u kojima bi mogli doi u neposredan dodir s domaim stanovnitvom koje nije bilo nemakog porekla, naroito ne sa slavenskim stanovnitvom. U poetku je i ovaj deo deportacija tekao po planu, ali se, nakon toga, zaustavio 9. decembra, tj. est dana pre roka koji je odredjivao red vonje. Na osnovu uporedjenja reda vonje i podataka iz beleki Joeta Dolenjca uspelo mi je da sastavim sledei pregled transporta i broj osoba deportovanih u Nemaku od 23. novembra do 9. decembra 1941.:
Broj osoba 644 522 531 531 523 490 492 536 423 438 527 529 327 457 528 427 533 428 562

Pokrajina Virtemberg

Br. tr. SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI SI 138 139 140 141 142 143 145 146 147/44 151/45 150/46 148/47 153/48 154/49 154/50 156/51 157/52 158/53 159/54

Datum 23. 23. 24. 26. 26. 27. 28. 29. 30. 30. 1. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 9. XI XI XI XI XI XI XI XI XI XI XII XII XII XII XII XII XII XII XII

Krajnja stanica Weingarten Ravensburg Durlesbach Durlesbach Untermarchtal Untermarchtal Schwbisch Gmnd Neresheim Neresheim Bad Liebenzell Schwbisch Hall Schwbisch Hall Untermarchtal Gerlasheim Bruchsaal Heidelberg Offenburg Orschweier Freiburg

Ukupno

6.513

Baden

2.935

Oprotaj sa suzama u Skopicama kod Krkog 8. novembra 1941.

Hinceu je posao iao neuporedivo bre nego to su oekivali, jer je do 9. decembra izgnao ve 32.367 osoba, pa ga je Himler u medjuvremenu unapredio u SS brigadefirera. Zbog toga se prijatelju Hildebrantu u pismu od 3. decembra 1941. opet hvalio: Ve se radujem susretu i nadam se da u do polovine decembra, ukoliko ovde vreme bude povoljno (vedro, mraz i bez snega), preseliti u Rajh 35.000 Slovenaca. To je, ipak, veoma lep uspeh ako pomislim na to da sam za svu akciju iseljavanja imao samo osam dana vremena za pripremu i da je 17. oktobra (tu je opet pogreio tano za nedelju dana - nap. T. F.) odavde krenuo moj prvi transport. Taj uspeh mi u interesu naeg tabnog ureda ini posebno zadovoljstvo. Razumeete, voljeni grupenfireru, da je pri tome bilo veoma mnogo posla.325 Ve u pismu od 20. novembra 1941. Hince je naveo da e 15. decembra prekinuti iseljavanje i da e ga nastaviti polovinom januara 1942. Devetog decembra 1941. je i zastupnik ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda dr Sere iz Maribora na tabnim razgovorima predskazao: Iseljavanje e, verovatno, biti zavreno 15. XII ukoliko vreme bude povoljno. Do sada je iseljeno oko 34.000 ljudi i za preseljenje ostaje samo jo mali broj. 326 Meutim, deportacije su prekinuli ve 9. decembra. Za sada nije poznato da li su tome bile uzrok vremenske nepogode ili opet nekakve tehnike prepreke. Ve kroz nekoliko dana su se morali i 93. i 171. rezervni bataljon policije vratiti- u Gorenjsku. Za prvi nema podataka, a za drugi je 15. decembra 1941. komandant policije poretka Alpenland, pukovnik Maskus, zahtevao da ga odmah i bez pogovora poalju u Gorenjsku, to se i dogodilo sledeeg dana. Tada je komandant andarmerije za tajersku, pukovnik Novotni, poruio da ukoliko iseljavanje ne moe vie da se nastavi sa snagama koje ostaju onda treba obavestiti tab za iseljavanje kako bi ga izvodio samo u okviru

Proterivanje Slovenaca iz entjana na Dolenjskom, kraj novembra 1941.

mogunosti.327 Tako su u Krkom ostali samo 72. rezervni bataljon policije i 1. eta 124. rezervnog bataljona policije. Hince je s deportacijama produio 10 dana kasnije nego to je predviao, tj. 22. januara 1942. Broj osoba koje je jo trebalo izgnati naveo je dr Helmut Karstanjen na tapskim pregovorima u - Gracu, 5. januara 1942., izjavivi: Bie preseljeno jo oko 10.000 osoba. 328 Ve 10. januara je pukovnik Novotni molio komandanta policijskog akcionog taba za jugoistok, general-lajtnanta rajera: Dravni voa SS je poruio da se 10. I 1942. produi sa iseljavanjem nemakog (itaj: slovenakog - nap. T. F.) stanovnitva u pograninom podruju i da se ujedno nastavi s naseljavanjem Koevara. Ali, ove zahteve 72. rezervni bataljon policije, s obzirom na njegove snage, nije u stanju da izvri. Oblik zemljita, razbacanost naselja i stanje puteva nam omoguavaju da dnevno obuhvatimo samo deo predvienih osoba. Zbog toga molim da za iseljavanje, pratnju transporta i osiguranje podruja za iseljavanje vratite 171. rezervni bataljon policije u njegova nekadanja uporita u donjoj tajerskoj. Molim da ovamo ne aljete 93. rezervni bataljon policije, poto smatram da bi njegovo prisustvo na ovom terenu, zbog nemilih dogaaja, bilo nepoeljno. A ukoliko ne bi mogli da aljete bataljon iz Koruke i Kranjske, molim da odande prosledite odgovarajui predlog dravnom voi SS. ef civilne uprave u donjoj tajerskoj posveuje, s obzirom na preseljavanje i pomirenje posavskog podruja, veliki znaaj povratku 171. rezervnog bataljona policije. 329 Zbog prilika u Gorenjskoj, koje je stvorio decembarski ustanak, bataljon nisu mogli da alju u donju tajersku, pa je Hince nastavio deportacije sma-

njenim snagama, tj. samo sa 72. rezervnim bataljonom policije. Tako su 22. januara trea eta tog bataljona i druga rezervna eta policije Vizbaden 23. januara morale da izvedu veu akciju hapenja u Leskovecu kod Krkog.330 Akcije su nastavljene do poetka februara i u to vreme je Hince opet poslao u podruje Badena pet transporta s ukupno 1760 osoba iz posavskog pojasa u breikom okrugu i radeke optine u trbovljanskom okrugu. Zbog nedostatka prevoznih sredstava u optini - Radee nisu izgnali sve one koji su bili predvieni, dok iz preostale etiri optine trbovljanskog okruga juno od Save ovoga puta uopte nisu iseljavali, poto je sneg bio previsok da bi mogli stii u planinska sela automobilima.331 Na osnovu izjava iseljenika i podataka iz belenice tadanjeg rajhenburkog naelnika stanice, Joeta Dolenca, napravio sam pregled transporta i broja osoba iseljenih u Nemaku od 24. januara do 5. februara 1942. Iseljenici su bili, uglavnom, iz trbovljanskog okruga.332

Pokrajina Baden

Br. tr. SI SI SI SI SI 160/56 161/57 162/58 163/59 164/60

Datum 24. I 25. I 30. I 1. II 5. II

Krajnja stanica Freiburg Bad Krolzingen Markdorf Kirnach-Villingen Griessen

Broj osoba 411 437 405 507 311

Ukupno

2.071

im je Hince u Rajhenburgu otpremio tih pet transporta u Nemaku, poeo je da sakuplja podatke o onima koji su jo ostali i koje bi trebalo deportovati. Ve 2. decembra 1941. tabni voa Lafors poslao je I glavnom odeljenju ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru spiskove onih osoba u optinama koje su ostale u svojim domovima i jo nisu bile deportovane, pa je poruio: Treba odmah razmisliti o tome na koji nain je mogue te ljude nadomestiti Nemcima, naroito koevskim Nemcima. Rekao je i to da je re, u prvom redu, o slubenicima pota i eleznica, te radnicima u pogonima znaajnim za rat. U februaru je Hinceov vostveni ured ponovo izradio spiskove porodica koje su ostale u svojim domovima, pa je uz svaki naveo broj stanovnika te optine pre deportacija.333 Iz tih podataka moe da se napravi pregled porodica i osoba koje su ostale u optinama posavskog i posutlanskog pojasa polovinom februara 1942.:

Optina Dobova Kapele Breice Krko Velika Dolina Cerklje

Broj stanovnika pre deportacija 2.750 1.529 3.334 2.104 1.138 3.062

Broj porodica 154 8 192 97 22 169

Ostalih osoba 624 38 707 311 71 867

Optina Cate Artie Globoko Leskovec Raka Buka Studenec Botanj Bizeljsko Sv. Peter Kozje Sv. Jurij Dole Sentjan Radee Ukupno:

Broj stanovnika pre deportacija 2.099 1.989 1.505 5.628 2.617 1.044 1.516 2.562 2.986 3.384 643 1.678 1.608 1.864 4.210 49.250

Broj porodica 63 55 66 118 23 1 12 90 51 46 11 116 7 53 493 1.847

ostalih osoba 238 201 251 589 74 5 58 330 171 187 33 586 29 271 1.941 7.582

Na osnovu podataka o osobama koje su tada ostale u svojim domovima, moe da se napravi i pregled o profesijama i vrstama ljudi koji su ostali kod kua:
Profesija ili vrsta Folksdojeri Hrvati Italijani Zaposleni u upravi Zaposleni kod RKFDV Zaposleni u policiji Zaposleni na carini Zaposleni u bolnici Zaposleni u raznim ustanovama Lekari i veterinari Rudari Zelezniari i potari Putari Radnici fabrike papira Radnici fabrike celuloze Radnici fabrike cementa Radnici fabrike stakla Radnici raznih pogona Radnici na aerodromu Cerklje Pudari i poljoprivredni radnici Zanatlije Stari i iznemogli Razni Po nareenju Ukupno: Broj porodica 150 148 23 43 77 35 8 5 27 8 214 410 47 168 25 10 17 32 223 66 62 37 6 6 1.847 Broj osoba 536 505 84 135 403 104 23 19 104 25 976 1.596 189 672 107 42 105 151 1.169 231 287 67 23 29 7.582

Popis lica i imovine u logoru Rajhenburg 9. novembra 1941.

Iz statistike se lepo vidi da su, osim folksdojera, Hrvata i Italijana, ostali privremeno kod kue, pre svega, elezniari i potanski slubenici, rudari, putari, radnici u raznim fabrikama, radnici na izgradnji aerodroma u Cerkljama i radnici pri nemakom drutvu za naseljenje, kao i zanatlije. To znai da nisu iselili, pre svega, one osobe, koje su bile preko potrebne kako saobraaj i industrija ne bi stali. 0 tome koje grupe osoba bi trebalo iz vojnoprivrednih i drugih razloga stalno ili samo privremeno da ostanu na podruju za iseljenje, raspravljali su jo pred poetak iseljavanja na konferenciji u Mariboru. Pored ostalih na njoj su prisustvovali i dr Iberajter, Hince i politiki komesari za Breice i Trbovlje dr Kern i dr Froner. 0 tome je kasnije SS-turmbanfirer Lafors pisao ovako: Pre nego to je poelo iseljavanje, pripremnim konferencijama kod gaulajtera do najmanjih detalja odredjen je tok celokupnog iseljavanja. Pri tome je utvreno da nemaku eleznicu, potu, preduzea za proizvodnju naoruanja i sve druge znaajne vojnoprivredne objekte treba izdvojiti iz kompleksa iseljenja te o njima raspravljati odvojeno. Pred poetak iseljavanja su, dakle, podrobno pretresena ona preduzee iz kojih ne bi trebalo iseliti radnike ili bi ih, pak, iselili samo delimino. 334 Nova konferencija kod efa civilne uprave, kojoj su prisustvovali i dr Iberajter i Hince, odrana je 27. oktobra i na njoj su podrobnije raspravljali o tome ko treba da ostane, a koga treba izgnati. Zakljuili su da politiki komesari za Breice i Trbovlje poalju spiskove ljudi koji treba da ostanu kod kue iz vojnoprivrednih raizloga.335 Osobe koje su bile zaposlene na eleznici nisu selili po izriitom uputstvu efa civilne uprave. Njegovo uputstvo su, pak, razliito tumaili. Hinceov vostveni ured u Rajhenburgu je, na primer, smatrao da iz iseljenja treba izuzeti

Izgnanici u logoru Rajhenburg 9. novembra 1941.

samo one elezniare koji su zaposleni neposredno u saobraaju, a ne i radnike na pruzi i graevinske radnike te slubenike. Meutim, eleznica je bila na stanovitu da tako vie nee moi da odrava sobraaj izmeu Zidanog Mosta i Dobove. 0 tom pitanju su raspravljali na tabnim razgovorima u Mariboru 29. oktobra 1941. i kako nisu doli do kraja, predsednik vlade dr Miler-Hacijus je sazvao uvee jo jedan sastanak, kome je prisustvovao i Hince i na kome su morali popustiti zahtevima eleznice.336 Sto se tie putara, oktobra 1941. otpoeli su pregovori izmeu poverenika za graevine pri civilnoj upravi, vieg graevinskog savetnika dr Krebica iz Graca, i SS-oberturmfirera Milera. Krebicova tenja je bila da to vie putara ostane kod kue. Iako je ve u poetku izgledalo da nee moi nita da postigne ipak mu je uspelo da ubedi Milera da pristane na to da putari ostanu privremeno kod kua, ali da ih kasnije moraju premestiti u gornju tajersku, odnosno zameniti s gornjotajerskim putarima. Tako je aprila 1942. na podruju za iseljenje jo uvek bilo 44 putara sa porodicama. Ali, krajem aprila poeli su da pripremaju zamenu i to tako da slovenake putare zameni 12 koevskih Nemaca, 3 putara koji su stanovali izvan podruja za iseljenje, dok bi njih 30 trebalo da doe iz gornje tajerske.337 Meutim, u gornju tajersku su krajem aprila 1942. preselili samo 4 putara, dok je za ostalih 40 voa Graevinskog ureda za puteve, ing. L. Igler iz Celja, na pregovorima sa zastupnikom ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, SShauptturmfirerom Vangemanom, obeao da e ih preseliti im to bude mogue.338 Kasnije su ih, zaista, automobilima preselili u gornju tajersku pa su dobili kue i prostorije gornjotajerskih putara.339 U jesen 1941. je bilo i nekoliko pokuaja da ne izgone radnike zaposlene na izgradnji puta Radee Krko i to u preduzeu Algemajne Strciscnbciu AG., Ajnzsc Sidost u Scvnici.

0 njima su s Hinceovim vostvenim uredom, 24. oktobra 1941., pregovarali referent pri civilnoj upravi, in. Valter Petra i in. Kurt Frej. Re je bila o estorici inovnika i 191 radniku iz 13 severnijih optina, ali su ih, ipak, iselili.340 O radnicima i slubenicima Fabrike celuloze u Videmu kod Krkog, koja je imala 147 zaposlenih, je ve jula 1941. sa SS-oberturmfirerom Milerom pregovarao u Mariboru breiki politiki komesar dr Kern, koji mu je predao 1 spisak radnika i slubenika koje ne bi trebalo iseliti.341 U vezi s tom molbom su 9. septembra 1941. u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru ve dopunili spisak s krajnjim ocenama, tj. obeleili su osobe koje treba iseliti a koje treba da ostanu u svojim domovima kako bi fabrika mogla pravovremeno da obezbedi zamenu.342 Posle iseljenja je najpre ostalo 35 radnika, ali su od njih juna 1942. nameravali da isele jo dvadesetoricu, emu se rukovodstvo fabrike suprotstavilo.343 Za fabriku papira Braa Pjatnik u Njivicama kod Radea se, 27. oktobra 1941., zauzela beka podrunica Dravnog ureda za papir i ambalau.344 Tek posle 10 dana je SS-oberturmfirer Miler obavestio ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru o tome da se sa upravnikom fabrike ve dogovorio kako i pored iseljavanja ne bi bilo ugroeno poslovanje tvornice.345 Spomenuta podrunica se obratila i glavnom tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, koji je, 8. novembra 1941., pisao efu civilne uprave za donju tajersku da se pobrine za to da fabrika papira u Njivicama, koja je od ratnog znaaja i presudna za rad, kao i tvornica celuloze u Videmu, koja je presudna za rat, i dalje rade bez smetnji.346 To pismo je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru poslao Hinceu i Mileru u Rajhenburg347 i Miler mu je odgovorio da je, to se tie iseljenja, s upravnikom fabrike u Njivicama postigao potpunu saglasnost te da je u svakom pogledu obezbeeno nesmetano poslovanje fabrike.348 U stvari, taj dogovor se sastojao u tome da je Miler pristao na to da privremeno ne iseljava slovenake radnike koji rade u fabrici papira u Njivicama, ali samo pod uslovom da se rukovodstvo tvornice obavee da e do kraja februara 194?. samo da zameni slovenake radnike s radnicima iz Austrije. Meutim, privredna zajednica za proizvodnju papira, kartona i celuloze u Berlinu je, preko tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, obavestila efa civilne uprave da nije u stanju da ispuni to obeanje, jer i u fabrikama papira u Austriji osetno nedostaje radnika.349 to se tie rudara u rudarskom bazenu i radnika u fabrici cementa u Trbovlju (25 osoba), kao i fabrici krea u Zagorju (18 osoba), o tome su se 30. novembra dogovarali trbovljanski politiki komesar dr Froner i SS-brigadefirer Hince. Dogovorili su se da e se o svakom pojedinom primeru dogovarati s policijskim oficirom koji e voditi iseljavanje u optini. Rudari su trebali da ostanu bar do 30. aprila 1942.350 ali su ostali i posle tog datuma isto kao i radnici u Fabrici cementa u Trbovlju i Tvornici krea u Zagorju, kao i radnici u Fabrici stakla u Hrastniku. Pojedine ustanove su elele da se ti radnici sami isele u severni deo trbovljanskog okruga.351

Poslednja no u otadbini (u logoru Rajhenburg 7. 11. 1941.).

U poetku je kod svojih kua ostalo i mnogo radnika zaposlenih na gradilitu aerodroma u Cerkljama, radnika koje je zaposlila nemaka sluba za naseljavanje, za zbrinjavanje stoke, neto vinogradara i pudara, te zanatlija. Ali sve njih su ostavili u njihovim kuama samo privremeno i kasnije su mnoge iselili. Iz sauvanih spiskova lica, koja su ostala u svojim domovima, jasno se uoava da u svom domu nisu ostavili gotovo ni jednog poljoprivrednika. Ocenjivali su da to nije potrebno, jer e stii koevski poljoprivrednici i zajedno s nemakim drutvom za naseljavanje pokupiti letinu. Rekao sam ve da je Hinceov vostveni ured zakljuio da e deportacije stanovnitva iz nekih udaljenih sela u trbovljanskom okrugu nastaviti kada mu to budu omoguile vremenske prilike. To se dogodilo tek u drugoj polovini meseca marta 1942. Dana 21, 24. i 30. marta su samo iz optine Sentjan iselili 248 osoba, dok je neposredno pre toga preko granice pobeglo 18 porodica.352 Dana 25. marta su iz optine Sv. Jurij pod Kumom iselili 40 porodica sa oko 140 osoba.353 Te osobe je Hince, 26. marta 1942. poslao s transportom u Nemaku, i to u logor Vetenhauzen u Gornjoj Bavarskoj. U transport je ukljuio i novu kategoriju lica, i to roake partizana i ubijenih taoca iz donje tajerske i Gorenjske, o emu u govoriti kasnije. Na alost, nemamo na raspolaganju podataka

0 broju lica i konanoj stanici. to se tie broja lica u ranijim transportima, pretpostavljam da je moralo biti i u tom transportu oko 500 osoba. Mesec dana kasnije, tj. 30, aprila 1942. ukinut je Hinceov vostveni ured.354 Hince se vratio natrag u Berlin, njegov zamenik dr Petri, takoe, najpre u Berlin, a kasnije u Lublin za nadupana. Zadatak nastavljanja deportacija na podruju za iseljenje dobio je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, u emu je glavnu re imalo njegovo I glavno odelenje pod rukovodstvom SS-hauptturmfirera Branta i tabni voa SS-turmbanfirer Lafors. Ovaj je ve 25. marta 1942. poruio da na podruju za iseljenje popiu sve Slovence koji nisu bili iseljeni i da ih provere prema sledeim merilima: - osobe koje su zbog svog prianja i sporova s Koevarima postale nesimpatine; - osobe ije su kue i stambene prostorije u veoma dobrom stanju i dolaze u obzir za koevske naseljenike; - pojedine zanatlije i osobe koje mogu da zamene Koevari; - poljoprivredne radnike i pudare, prema gaulajterovom nareenju, nije potrebno popisati. Naredio je i to da popis treba izvesti to pre i spiskove poslati do 28. marta, jer je to, navodno, poslednja mogunost za proterivanje jo ovih osoba s podruja za naseljenje.355 Do 28. marta je pristiglo nekoliko spiskova, i to; za optine Artie (31 porodica), Dobova (48 porodica sa 197 osoba), Cate (55 porodica sa 175 osoba), Breice (37 porodica sa 129 osoba), Cerklje (95 porodica sa 442 osobe) i Krko, kao i ostale optine juno od Save (62 porodice); ukupno, dakle, 328 porodica. Polovinom aprila sprovedena je ponovna akcija za popis osoba koje su ostale i koje bi trebalo izgnati. Iz spiskova se vidi da su predlagali, uglavnom, one osobe kao i 28. marta. To to je iz optina Cerklje 1 Cate bilo predloeno toliko osoba za proterivanje treba pripisati injenici da je komanda za izgradnju aerodroma u razgovoru s tabnim voom Laforsom pristala na to da mogu iseliti slovenake radnike, zaposlene na izgradnji aerodroma u Cerkljama.356 Slina akcija je ponovo sprovedena polovinom maja 1942. i 22. maja je ispostava ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda iz Breica poslala tabnom voi Laforsu nove spiskove, koji su, prema optinama, sadravali sledei broj porodica: Sv. Peter 3, Breice 18, Krko 20, Artie 8, Bizeljsko 24, Cate 26 i Dobova - Kapele 21. Te spiskove su poslali pokrajinskom savetniku za Breice, koji je 26. maja odgovorio da predlae da se iz njih izuzme samo 17 osoba.357 Nedostaju, svakako, podaci za nekolicinu optina, jer su predviali da e u dva transporta, 17. i 22. juna, odvesti jo oko 1200-1500 osoba.358 U tu svrhu je 5. juna 1942. u Radeama odrana i konferencija, kojoj su, osim pokrajinskih savetnika za Trbovlje i Breice dr Fronera i dr Kerna, okrunog voe tajerskog otadbinskog saveza za Breice Adolfa Svobode, komandanta 72. rezervnog bataljona policije majora Majvalda i zastupnika nekadanjeg taba za preseljavanje Frica iz Rajhenburga, prisustvovali i desetorica slubenika ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, s voom ureda SA-oberturmbanfirerom Ervinom
19 - Nacistika politika denacionalizacije

289

Zefnigom na elu. Zakljuili su da e sa iseljavanjem otpoeti 15. juna 1942. i da e akcija trajati pet dana. to se tie radnika zaposlenih na gradilitu aerodroma u Cerkljama, zakljuili su da e ostaviti samo 20 porodica, a sve ostale e iseliti. Tih 20 porodica bi trebalo da budu, po mogunosti, bez imanja. Od radnika zaposlenih u Fabrici celuloze u Krkom trebalo bi iseliti jo 20 porodica, po mogunosti posednika kako bi njihova imanja dobili bukovinski Nemci. Sa podruja Radea ne bi trebalo vie iseljavati, poto bi to ugrozilo poslovanje vojnoprivrednih pogona. Onih nekoliko porodica iz Dobovca bi trebalo, na molbu dr Fronera, iseliti preko Radea da ne bi uznemiravali ostalo podruje. Sa podruja Sv. Peter - Bizeljsko trebalo bi iseliti oko 35 porodica. Akciju bi trebalo izvesti po mogustvu brzo i udarno kako bi spreili pokuaje bekstva.359 Tu akciju iseljavanja su, zaista, izveli i 17. juna 1942. poslali iz Rajhenburga do stanice Blankenburg transport sa 776 osoba.360 Dana 22. juna 1942. su u Erfurt poslali drugi transport za koji, na alost, nema podataka o broju osoba. Ali, u toj akciji ni izdaleka nisu mogli da obuhvate sve osobe predviene za iseljenje. Te nedelje je, naime, prema podacima ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, izbeglo iseljenje ak 115 porodica sa 369 osoba.361 Zbog toga su u julu morali da organizuju jo jednu akciju iseljavanja, kojom su obuhvatili i one osobe koje su se pred poslednje akcije iseljavanja sklonile sa podruja za iseljenje u severni deo breikog okruga. Tako su 30. jula pohvatali po raznim selima 52 porodice sa 169. osoba i jo istog dana ih poslali u Nemaku. Najvie porodica (22 sa 75 osoba) bilo je iz optine Sv. Peter pod Sv. gorami, koje su pohvatali u optinama Podsreda i Senovo.362 Ali, ni ovoga puta nisu mogli da obuhvate sve porodice predviene za iseljenje, jer su se 34 porodice (sa 121 lanom) spasile od progonstva bekstvom.363 Zanimljivo je da su za taj poslednji transport hvatali samo osobe predviene za iseljenje u breikom okrugu. U trbovljanskom okrugu je u jesen i zimu sa podruja za iseljenje u optine severno od Save pobeglo oko 200 porodica (100 u Trbovlje, 23 u Zagorje i 71 u Hrastnik).364 ' Pokrajinski savetnik dr Froner je najpre zahtevao od upana da mu poalju spiskove begunaca kako bi naredio da se isele. Kasnije je, zbog opteg uznemirenja koje je nastalo zbog iseljavanja,365 odstupio od te zamisli i zamolio upane da beguncima na lep nain prikau imovinsko-pravne posledice njihovog postupka te im savetuju da se radije vrate kuama, odakle e, dodue, biti iseljeni, ali e u Rajhu, ipak, dobiti odtetu za svoje imanje. One koji e i dalje ostati u optinama severno od Save neka ostave na miru.366 Kada je taj stav prihvatio i okruni voa tajerskog otadbinskog saveza za Trbovlje, Heribert Eberhart, i to poruio saveznom voi tajndlu, ovaj mu je odgovorio da isti problem postoji i u breikom okrugu i da e to biti predmet razgovora koji e imati sa efom civilne uprave, voom ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda Zefnigom, tabnim voom Laforsom i Hinceom. Molio ga je da pokrajinski savetnik pozove izbeglice da se vrate svojim kuama i da im porui da je ef civilne uprave izriito naredio da ne

Izgnanici na eleznikoj stanici Brestanica 7. novembra 1941.

sme izvoditi nikakve deportacije severno od Save, poto bi one prouzrokovale veliko uznemirenje meu stanovnitvom i imale neprijatne posledice.367 Kao to vidimo, tzv. dodatno iseljenje (Nachumsiedlung) u posavskom i posutlanskom pojasu (mart - jul 1942.) trajalo je due nego glavne deportacije od oktobra 1941. do februara 1942. Teklo je sporo, naroito zbog toga to su deportovali osobe koje su ranije bile veoma potrebne za rad, pa je za njih pre deportovanja trebalo nai zamenu. Zbog toga je tok ovih deportacija zavisio od drugih inilaca, za razliku od toka glavnih deportacija. I pri izboru ljudi uglavnom su odluivali drukiji kriteriji, npr. profesija, nemogunost zamene itd. za razliku od ranije, a izvodio ih je i drugi organ, tj. I glavno odelenje ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, u Mariboru, koje je u to vreme imalo i zadatak da u Nemaku deportuje one osobe iz preostalog dela slovenake tajerske koje su nacisti ocenili da su sposobne za germanizaciju. Kad su zavrene deportacije slovenakog stanovnitva iz posavskog i posutlanskog pojasa, na podruju za iseljenje, prema tada prikupljenim podacima, ostalo je 1728 porodica sa 6507 porodinih lanova.368 Prema dosad prikupljenim podacima, sa podruja za iseljenje uz granicu nacisti su deportovali u Nemaku 62 transporta sa preko 36.000 osoba (od 24. X do 17. XI 1941. trideset etiri transporta sa 22.797 osoba, od 23. XI do 9. XII 1941. devetnaest transporta sa 9448 osoba, od 24, I do 5. II 1942. pet transporta sa 2071 osobom, transport 26. marta sa oko 500 osoba, transport 17. juna sa 776 osoba, transport 22. juna sa oko 500 osoba i poslednji transport 30. jula 1942. sa 169 osoba) najvie, naravno, u donju leziju, aku i Virtemberg. Nije mi, na alost, uspelo da doem do izvora koji bi navodili precizan broj deportovanih Slovenaca u Nemaku; taj broj nisam mogao da izraunam

Transport izgnanika na putu za Nemaku 9. novembra 1941.

ni prema raznim fragmentarnim podacima, poto ne postoje podaci o broju izgnanika u pojedinim transportima. Nacisti su u svojim izvetajima navodili samo okrugle brojke, npr. 34.000 ili 35.000. Veoma dobar poznavaoc nacistikih deportacija, jer je i sam uestvovao u njima, dr Ginter tir je naveo brojku od 37.000, dok je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru smatrao da je iz trbovljanskog i breikog okruga, koji su imali oko 69.000 stanovnika, izgnano najmanje 43.000 osoba ili 62%, pri emu je uzimao u obzir i one osobe koje su izbegle deportacije bekstvom u Ljubljansku pokrajinu ili u Hrvatsku.369 Ako uporeujemo broj deportovanih ljudi iz posavskog i posutlanskog pojasa (37.000) s onim brojem ljudi koje su nameravali da deportuju (46.252), vidimo da su ih deportovali za oko 9000 manje. Meutim, ako imamo na umu da je, prema nacistikim podacima, oko 6000 izbeglo deportacije bekstvom u Ljubljansku pokrajinu ili u Hrvatsku, moemo konstatovati da su se nacisti i pored raznih prepreka veoma pribliili onoj brojki koju su predviali, jer je u svojim domovima ostalo samo oko 3000 onih koji su bili predvieni za proterivanje. Deportacije treeg talasa, tj. stanovnitva iz posavskog i posutlanskog pojasa, nacisti su priveli kraju 30. jula 1942. kada su zavrili i sve deportacije Slovenaca iz tzv. nacionalpolitikih razloga. To su 12. avgusta 1942. objavili i javno u Slubenom listu, plakatima, u novinama i na zborovima. Taj proglas efa civilne uprave glasi:

Proglasom o dravno-politikim merama u pograninom podruju od 20. oktobra 1941. (SI. list br. 48, str. 354) odreeno preseljenje iz pograninog podruja u okruzima Breice i Trbovlje sada je zavreno. Time su zakljuena sva preseljenja i iseljenja u donjoj tajerskoj. Sebi zadravam pravo da u pojedinim primerima iz donje tajerske odstranim nepopravljive neprijatelje drave, a naroito takve osobe koje podravaju naoruane bande bez obzira na kaznu prema mojoj naredbi od 16. avgusta 1941. (SI. list br. 38, str. 291)" 0 Taj proglas je imao istu propagandnu svrhu: da utie tako da smiri onaj deo stanovnitva koji je iveo u strahu pred deportacijama, zbog ega bi se mogao ukljuiti u narodnooslobodilaku borbu, a istovremeno da zapreti deportacijama onima koji bi se ukljuili u narodnooslobodilaku borbu ili je podravali. Novu vrstu deportacija, poput nekakvih represalija za narodnooslobodilaku borbu, nacisti su, naime, ve izvodili, i to na najokrutniji i najneoveniji nain.

DEPORTACIJA SPOSOBNIH ZA GERMANIZACIJU Paralelno sa dosad opisanim deportacijama slovenakog stanovnitva iz slovenake tajerske i Gorenjske, u toku kojih su nacisti izgnali u Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Nemaku oko 54.000 Slovenaca, tekle su i pripreme za opsene deportacije onih Slovenaca u slovenakoj tajerskoj koje su nacisti ocenili da su sposobni za germanizaciju. Iako su nacisti upravo u tim deportacijama imali najmanje uspeha, mi emo ih, ipak, opisati podrobnije kako bi se bolje upoznale metode i praksa nacistike politike odnaroavanja. U relativno dobro sauvanom materijalu o pitanjima deportacija onih Slovenaca koji. su sposobni za germanizaciju u Nemaku ne mogu se nai neka preciznija merila za odreivanje o tome koji Slovenci spadaju u grupu koja je podobna za germanizaciju. Iz izraza, koji su nacisti iskovali za tu vrstu ljudi, tj. sposobni za ponovnu germanizaciju (Wiedereindeutschungsfhige), moemo razabrati da je re o ljudima koji su nekada bili Nemci, ali je njihova nemaka nacionalna svest tako oslabila da su se asimilirali sa Slovencima, pa ih je sada potrebno istrgnuti iz slovenake sredine i prevesti u Nemaku, gde e opet postati Nemci. Takvo obrazloenje ne bi bilo dovoljno, jer bi se takvi ljudi, ipak, mogli ponovno germanizovati meu slovenakim stanovnitvom koje je trebalo, prema nacistikim idejama i planovima, takoe da se germanizuje za nekoliko godina. Re je zapravo o onoj grupi ljudi - svesnih Slovenaca - koji bi, prema odredbama Himlerovih smernica za iseljenje tuih elemenata sa podruja donje tajerske od 18. aprila 1941., pripali jednoj od onih kategorija koja bi morala biti deportovana ne samo sa podruja slovenake tajerske nego i sa podruja nemakog Rajha. Ali poto su pri rasnom pregledu dobili veoma dobru ocenu (I ili II), bili su za naciste rasno dragoceni pa bi ih bilo teta, prema nacistikim rasistikim pogledima, prepustiti tuem narodu. Poto bi njihovo prisustvo u slovenakoj tajerskoj moglo da ometa nacistiku izgradnju i germanizaciju tzv. vindiarskog stanovnitva, zaklju-

Dr Ginter Stir, Karl Ludvig Brant i Emil Ordelt u logoru Rajlienburg (barake kod eleznike stanice) 17. juna 1942.

ili su da ih deportuju u Nemaku, gde e se usred nemakog ivlja germanizovati. Kako, dakle, nije re o ljudima koji su ranije bili Nemci pa bi se sada opet germanizovali nego o pravim Slovencima koji treba da se germanizuju, za njih, razumljivo, nije pogodan nacistiki izraz Wiedereindeutschungsfhige, koji su nacisti uveli kao oznaku za onu vrstu ljudi u Poljskoj koji su nekada bili Nemci pa su vremenom postali Poljaci, pa je trebalo u odreenoj sredini da se opet germanizuju. Sudbina obeju deportovanih grupa u Nemakoj bi trebala da bude priblino podjednaka. Nacisti bi im, dodue, dali nemako dravljanstvo na opoziv, koje bi im u vremenu od 10 godina mogli oduzeti, a ograniavali bi im mogunost kretanja iz kraja u kraj, zaposlenja, kolovanja, sklapanja brane veze itd., dok bi za njihovu germanizaciju brinule ustanove stranke, a uspeh germanizacije bi proveravale policijske ustanove. Ukoliko se, pak, za germanizaciju podobne osobe u odreenom roku ne bi germanizovale, izgubile bi nemako dravljanstvo, pa bi ih mogli prevesti i u koncentracione logore. Kao to je reeno Himler je ve u prvim smernicama za deportovanje slo venakog stanovnitva u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj odredio da se osobe predviene za deportovanje rasno pregledaju, pa ukoliko pri grubom rasnom pregledu dobiju dobru ocenu, treba ih podvri preciznijem rasnom pregledu i ukoliko i tada dobiju dobru rasnu ocenu, prevesti ih u Nemaku da se germanizuju.

Kada je, nakon toga, u maju 1941. prilikom svog boravka u Bruku na Muri Himler izdao izvrne odredbe za rad tabova za preseljavanje u Mariboru i na Bledu, istovremeno je odredio da porodice i pojedine osobe, koje e dobiti rasnu ocenu I ili II i politiku ocenu od 1 do 4, presele u stari Rajh. Taj zadatak su najpre dobili tabovi za preseljavanje. Meutim, voa glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, Ulrih Grajfelt, dogovorio se sa SS-oberturmbanfirerom dr Hansom Elihom iz glavnog dravnog ureda bezbednosti da e tabovi za preseljavanje kartoteku onih osoba koje e nakon podrobnog rasnog pregleda oceniti za sposobne za germanizaciju poslati uredima opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i na Bledu, koji e se postarati za njihovo preseljavanje u Nemaku. Kako je glavni tabni ured predviao da te ljude nee biti mogue odmah poslati u Nemaku, naredio je 28. maja 1941. uredu u Mariboru da za njih oformi poseban prolazni logor. Poruio mu je i to da je Himleru ve dat projekt temeljne odredbe o merama germanizacije i da su odreena podruja SS na koja e se slati osobe koje su sposobne za germanizaciju.371 Dr Betge iz glavnog tabnog ureda u Berlinu je jo pre 23. maja 1941. molio ured u Mariboru da mu poalje pregled zanimanja osoba koje predviaju da e biti sposobne za germanizaciju. Smatrao je da preseljenje treba da izvede ured u Mariboru a ne glavni rasni i kolonizacijski ured SS, koji je obavljao ovaj posao u Poljskoj.372 Spomenutu naredbu je Himler izdao 4. juna 1941. U njoj je jo jednom naredio da oba taba za preseljavanje kojima su dodeljeni opunomoenici glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda SS (u stvari je bio samo jedan, tj. prof, dr Sulc) u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj rasno pregledaju osobe koje nisu nemake narodnosti kako bi utvrdili da li su podobne za germanizaciju. Nakon toga je odredio da za germanizaciju podobne osobe iz obeju pokrajina treba ukljuiti u proces germanizacije pa ih zato treba naseliti na podruju viih voa SS i policije Sidvest (tutgart), Rajn (Vizbaden), Vestmark (Mec), Fulda-Vera (Kasel), Vest (Dizeldorf) i Sid (Minhen). Poto u jugoistonoj Evropi nee biti oformljena podrunica glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda SS, te osobe treba da prikupe uredi opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i na Bledu, koji treba da se pobrinu i za njihovo preseljavanje u Nemaku. A spomenute vie voe SS i policije su duni da na svojim podrujima odmah obezbede vei broj odgovarajuih radnih mesta u poljoprivredi, industriji i zanatstvu. Za germanizaciju sposobne osobe iz slovenake tajerske i iz Gorenjske e pre odlaska u Nemaku dobiti posebne legitimacije za strance s oznakom dravljanstvo nejasno (nemako?) i peat iz kojeg e biti mogue razabrati da ih je pregledao, glavni rasni i kolonizacijski ured te ustanovio da su sposobne za germanizaciju.373 etiri dana kasnije, poto je tu naredbu poslao odgovarajuim ustanovama, glavni tabni ured izdao je za nju i izvrne odredbe. Najpre je objasnio da su za naseljenje i germanizaciju sposobnih Slovenaca izabrali brdska podruja, slina slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj. Za to bi, dakako, najpre dole u obzir austrijske pokrajine, ali to nije mogue zbog ondanjih slovena-

kih narodnih delova. Spomenuo je i to da broj takvih osoba jo nije poznat, ali je potrebno raunati s veim brojem im budu otklonjene saobraajne prepreke. Viim voama SS i policije naredio je da se poveu sa uredima za radnu snagu i uredima stranke, da na slobodna radna mesta ne postavljaju za germanizaciju sposobne osobe iz nekadanjih poljskih podruja, nego samo Slovence sposobne za germanizaciju, ali da pri naseljavanju i tretiranju Slovenaca primenjuju praksu koju imaju s naseljavanjem i tretmanom Poljaka sposobnih za germanizaciju.374 Bie naseljeni u istim nemakim pokrajinama, a izuzee se ne samo nekadanji eki ili poljski okrui ve i nekadanji pogranini nemaki okrui da bi Slovencima preseljenim u Nemaku onemoguili dodir sa ekim i poljskim stanovnitvom. Vie voe SS i policije na podrujima na koja je Himler naredio da se poalju Slovenci sposobni za germanizaciju, ve su juna i jula poeli da uspostavljaju kontakte s uredom opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i da im javljaju broj osoba koje su im potrebne ili su se raspitivali o tome koliko osoba uopte mogu dobiti.375 Pri tome su najvei apetit pokazivali vii voa SS i policije Vestmark iz Meca, koji je, pored itavog transporta slovenakih porodica, eleo da dobije jo i oko 200 kunih pomonica; zatim vii voa SS i policije Vest iz Dizeldorfa, koji je eleo da ima 71 poljoprivrednu, 50 zanatlijskih i 30 porodica rudara, 59 zanatlija, od toga 24 s porodicama, 30 rudara bez porodica itd. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je u leto 1941. samo od doseljenika posle 1. I 1941. koji su dobili konanu ocenu A (Altreich) predvideo za preseljenje u Nemaku 994 osobe (oko 330 porodica) sa samostalnim zanimanjem (500 poljoprivrednika, 94 trgovca, 45 lekara, 39 kovaa, 34 obuara, itd.), kao i 3121 osobu (oko 1040 porodica) sa ovisnim zanimanjem (429 radnika, 324 penzionera, 251 elezniara i mainovou, 247 dravnih inovnika, 235 profesora i uitelja itd.). Ukupno, dakle, 4115 osoba (oko 1400 porodica). Za ukupni broj osoba koje je trebalo preseliti u Nemaku jo nije znao, jer komisije koje su pregledale ljude za prijem u tajerski otadbinski savez jo nisu zavrile rad.376 Trudio se da te ljude to pre poalje u Nemaku. U julu to nije mogao da uini, jer su glavni tabni ured, dravni glavni ured bezbednosti i Ministarstvo unutranjih poslova dugo vremena reavali pitanje linih karata za njih.377 Kako jo nisu mogli slati transporte u Nemaku, Himler je, krajem jula 1941., naredio viem voi SS i policije u XVIII vojnom okrugu u Salcburgu, SS-brigadefireru i general-majoru policije Selu, da na svom podruju ustanovi privremeni logor za one Slovence koji su sposobni za germanizaciju, ali ih jo nije mogue poslati u Nemaku. Ovaj je smatrao da e za to biti potreban jedan ili dva logora za priblino 500 osoba, koji bi bili pod jedinstvenom komandom, pa je zato molio dravnog namesnika u Gracu da mu savetuje kakav bi objekt za to doao u obzir.378 Kada su upitali za miljenje vou ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru Ervina Zefniga, ovaj je odgovorio da su dr Betge i ef civilne uprave u Mariboru, dr Iberajter, govorili o tome da bi prihvatne logore trebalo osnivati na podruju onih viih voa SS i policije u Nemakoj koji e prihvatiti Slovence

sposobne za germanizaciju, te da niko nije govorio o takvim logorima u gornjoj tajerskoj.379 No, i pored toga je Zefnigov ured morao da otpone sa traganjem za objektom koji bi trebalo da poslui kao prihvatni logor. Odluio se za zamak u Raama, u kome je, po njegovom miljenju, bilo mesta za oko 600 osoba. A uredili bi ga zajedno sa grupom zatvorenika u roku od 14 dana.380 U to vreme su takav prihvatni logor pripremali i na podruju vieg voe SS i policije Sid (Minhen). Ali se ovaj avgusta predomislio poto je dobio mnogo dece iz krajeva ugroenih od bombardovanja. A dobili su na raspolaganje i nekakav logor Folksdoje Miteltele u Austriji, koji su nameravali da upotrebljavaju kao prihvatni logor za Slovence sposobne za germanizaciju. Tu bi i oformljavali transporte pa ih odmah slali u Nemaku. Sve za rad sposobne i intelektualce trebao bi slati iz Maribora direktno u logor Selklingen kod Ulma, tj. na podruje vieg voe SS i policije Sidvest u tutgartu.381 Meutim, poto se pokazalo da nije mogue dobiti objekat za logor, koji bi imao pogodan saobraajni poloaj morali su da odbace i ovaj plan. Zbog toga su u Berlinu zakljuili da e slovenake porodice prikupljati i lekarski pregledati (rasno i politiki su, naime, bile pregledane ve ranije) u nekom logoru u slovenakoj tajerskoj, pa sposobne za rad, veoma teak, najpre poslati u logor Selklingen kod Ulma, a zatim i ostale. Taj logor je tada trenutno bio prazan pa je mogao da primi oko 500 osoba. Ali kako je bio na podruju vieg voe SS i policije Sidvest, kome je bio potreban vei broj radnika, stali su na stanovite da tamo najpre poalju one osobe koje su bile odreene za to podruje.382 Kada je u Berlinu, 14. avgusta 1941. reeno pitanje linih karata za Slovence koje su trebali da presele u Nemaku, jo uvek nisu bili reili pitanje sabirnog logora u slovenakoj tajerskoj, jer je, kao to smo videli, tab za preseljavanje u Mariboru morao meljsku kasarnu ve prvog avgusta da preda vojsci, dok bi logor u Raama nameravali da sasvim urede tek krajem avgusta. U Mariboru su imali ve sve pripremljeno za to da prvi transport sa 604 Slovenca, koji su bili nastanjeni u gradu Maribor, odmah poalju u Nemaku,383 te su, polovinom avgusta, smatrali da e ga poslati u roku osam dana.384 Ali je tada Himler, iz nama ve poznatih razloga, 18. avgusta zaustavio sve deportacije u jugoistonoj Evropi i kao to neko vreme transporti nisu prevozili izgnanike u Hrvatsku, tako je obustavljeno i deportovanje Slovenaca sposobnih za germanizaciju u Nemaku. Zbog novonastalih prilika ef civilne uprave, dr Iberajter, je 1. septembra 1941. u etiri popodne u grakom zamku sazvao sastanak, kojem su prisustvovali i predsednik vlade dr Miler-Hacijus, opunomoenik za privredu kod civilne uprave SS-oberturmbanfirer Alfred Flajman, Oto Lurker, Hajnc Miler, Ervin Zefnig i Lafors. Raspravljali su o pitanju preseljenja sposobnih za germanizaciju u novim prilikama. Iberajter je bio miljenja da, ukoliko nee biti mogue deportovati trei talas, presele u stari Rajh bar onoliko Slovenaca sposobnih za germanizaciju koliko to dozvoljavaju prilike u slovenakoj tajerskoj. Nakon toga su raspravljali o tome dokle su ve stigli sa pripremama za deportaciju treeg talasa, kakav e biti njegov lini profil, obimnost, broj itd.385

Upravo tada je, naime, I glavno odeljenje ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru bilo usred temeljnih priprema za deportovanje osoba sposobnih za germanizaciju iz slovenake tajerske u Nemaku. Krajem avgusta je pojedine porodice, odnosno osobe - do tada je od taba za preseljavanje dobio ve 7785 imena osoba sposobnih za germanizaciju iz itave slovenake tajerske, osim iz posavskog i posutlanskog pojasa - pozivao u unionsku salu u Mariboru, gde ih je jo jednom popisao, kako lino tako i imovinski, te im izdavao posebne line karte. Meutim, pozivu da se jave na popis nije se odazvalo mnogo ljudi. Tako ih je od 3215 u tri mariborska sreza (grad, desna i leva obala) koji su bili registrovani, a od njih pozvani na pregled 2545, dolo samo 1360 dok 981 nije doao. Za 392 osobe su kasnije utvrdili da su otputovale ili nekuda otile, za 186 nije bilo mogue saznati ko je za njih primio pozivnicu, a za 304 osobe nisu mogli da utvrde nikakav razlog zbog kojeg se nisu odazvale pozivu. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je zakljuivao da je pri radu tih osoba re o zlobnosti, ali je bio i na stanovitu da su dolazak ljudi na popis ometale i upravne i druge ustanove, verovatno zbog toga to su se plaile da e izgubiti radnu snagu. Pozivi za popis i sam popis su meu mariborskim stanovnitvom izazvali nov talas uznemirenja. Kada su nacisti poetkom avgusta preneli deportacije u juni deo slovenake tajerske, ljudi su odahnuli. Ali su sada uvideli da se nalaze pred novim talasom deportacija, pa ih je opet zahvatilo snano uznemirenje, o kome je politiki komesar za grad Maribor 1. septembra 1941. izvetavao efa civilne uprave ovako: Poto je u prvoj polovini meseca jula zavreno iseljenje, koje je u irim krugovima prouzrokovalo uznemirenje i razdraenost, krajem jula 1941. dolo je oigledno do pomirenja . . . U irokim krugovima postalo je poznato da bi trebalo da doe do preseljavanja u stari Rajh. Iako kada je re o roku preseljenja, njegovim uim uslovima i naroito o tome ko e biti preseljen vlada potpuna nejasnoa, ovo esto spominjano preseljenje u stari Rajh, ipak, podstie nove nemire. 386 A u svom izvetaju za mesec septembar je zapisao: Uznemirenje zbog iseljavanja u stari Rajh koje se pojavilo krajem avgusta pojaalo se u prvoj polovini septembra, kada su ljudi dobili pozive da dou pred komisiju tajerskog otadbinskog saveza . . . Leci, koje je potpisao Okruni odbor Osvobodilne fronte' pa su ih 16. septembra u velikim koliinama irili na Pobreju u Mariboru i susednim podrujima, uzeli su iseljavanje za predmet svoje agitacije. Prilaem nemaki prevod tog letka.387 Letak, koji spominje taj izvetaj, izdao je okruni odbor OF Maribor poetkom septembra, u kome se na poetku kae: Jo se nije ublaio bol udaraca koje je naneo krvavi tiranin slovenakom narodu - a Hitlerovi pljakaki okupatori ve pripremaju nov zloin nad slovenakim narodom. - Ubrzo ele da oteraju sa svojih domova nove hiljade slovenakih porodica i da ih isele ovoga puta samo u Rajh i u pozadinu fronta.

Poto je pravilno razjasnio zbog ega nacisti pripremaju tu meru: da bi dobili radnu snagu (rekao sam ve, kakve apetite su imale vie voe SS i policije u pojedinim nemakim pokrajinama kad je bila u pitanju radna snaga!), letak je pozivao Slovence da ne dozvole da budu deportovani ve da se radije prikljue partizanima.388 Tom optem uznemirenju su se, polovinom septembra, pridruile nove prepreke za nacistika masovna deportovanja. Iako je Himler poetkom septembra 1941. dozvolio da se u slovenakoj tajerskoj nastavi s deportacijama, razumljivo, uvaavajui neke uslove, ipak se deportovanje Slovenaca na podruje NDH ponovno zaustavilo upravo polovinom septembra, dok za trei talas, koji je ve morao da otpone sa deportovanjem, uopte jo nisu znali ni kuda niti kada e ga deportovati. U takvim, za naciste nepovoljnim prilikama, ef civilne uprave za donju tajersku sazvao je novu konferenciju za 15. septembar, na kojoj je raspravljano o preseljavanju Slovenaca sposobnih za germanizaciju u Nemaku, te o deportovanju treeg talasa. O njenim zakljucima koji se tiu deportovanja treeg talasa sam ve govorio, a to se tie preseljavanja Slovenaca sposobnih za germanizaciju u Nemaku konferencija je zakljuila: 0 preseljavanju i germanizaciji je postignuta saglasnost u tome da nee biti nikakvih akcija koje bi prouzrokovale velike nemire (podvukao T. F.) nego e se promena izvoditi od sluaja do sluaja uvaavajui dogovore koje je naelnik taba Lafors zakljuio s nadlenim viim voama SS i policije. Osnovno je da mora unapred biti pripremljeno mesto za naseljenje. Ukoliko ikako bude mogue, izostavi e se logori. U prvom redu e u stari Rajh biti preseljeni sluajevi koji su, iz bezbednosno-policijskih razloga, nepoeljni u donjoj tajerskoj.389 Pa kada se narednih dana poelo zaotravati pitanje kuda da deportuju trei talas, pitanje o kome je raspravljala druga konferencija u Zagrebu 22. septembra 1941, u Nemaku nisu poslali ni jedan transport s osobama sposobnim za germanizaciju. I vie od toga: ak su zakljuili da e transporte slati tek onda kada budu zakljuene deportacije stanovnitva s pograninog podruja za iseljenje.390 I zaista su sa odailjanjem transporta za germanizaciju sposobnih osoba saekali toliko vremena dok nisu deportovali veliku veinu stanovnitva s podruja za iseljenje uz granicu. Prvi transport su otpoeli da pripremaju tek poetkom decembra, ali u veoma, ak nekoliko puta, smanjenom opsegu. Ako su u leto imali za preseljenje u Nemaku pripremljenih ve oko 1400 za germanizaciju sposobnih porodica, sada su njihov broj smanjili na 156 (okrug Maribor-grad 67 porodica, okrug Maribor-unutranjost 20 porodica, okrug Celje 41 porodica, okrug Ptuj 25 porodica i okrug Ljutomer tri porodice). 391 O tome ko je na kraju od oko 1400 porodica izabrao onih 156, koje ipak treba deportovati u Nemaku, izvetavao je voa ureda u Mariboru, Ervin Zefnig, 11. decembra 1941. Hinceovog zamenika dr Petrija u glavnom tabnom uredu u Berlinu: U vezi sa napred spomenutim telefonskim razgovorom (od 11. XII 1941. - nap. T. F.) izvetavam da je gaulajter dr Iberajter dozvolio iz donje tajer-

ske iseljenje oko 150 porodica sposobnih za germanizaciju. Time je iseljavanje u stari Rajh definitivno zavreno. Pregled je, s jedne strane, obavila komisija, koju su sastavljali tab za preseljavanje, sluba bezbednosti i oficir SS iz glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda SS, a sa druge strane, nacionalpolitiki referent tajerskog otadbinskog saveza u saradnji sa slubom bezbednosti. Ti uredi su i definitivno odluivali, pa su tim osobama dali definitivnu ocenu A. 392 Pri definitivnom odluivanju o tome ko treba da ostane i koga treba deportovati uveliko je odluivao nacionalpolitiki referent pri efu civilne uprave i u saveznom vodstvu tajerskog otabinskog saveza, dr Helmut Karstanjen.393 Iz deportacija su, na primer, iskljuili sve lekare. Poto su ih uglavnom smatrali svojim protivnicima koji su radili rukovodstveno u politikom smeru, odluili su da ih ne bi trebalo ostaviti u slovenakoj tajerskoj. Zbog toga su pre izgona u Nemaku nameravali da ih nadoknade lekarima koje e dobiti iz Austrije i Nemake. Za to se uveliko brinuo pokrajinski lekarski voa dr Riedl, ali je morao izvestiti da je dodir s razliitim lekarskim komorama pokazao nezadovoljavajue rezultate, te su morali lekare koje su predvideli za izgon u Nemaku da ostave kod kue.394 Temeljna uputstva za pripremu transporta za germanizaciju sposobnih osoba i njihov rad u starom Rajhu izdao je tabni ured u Berlinu ve 4. septembra 1941. i uputio ih na ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. U njima je odredio da vie voe SS i policije moraju najpre da poalju mariborskom uredu povratne upitnike (izvetaje o radnim mestima), koji e predstavljati osnovu za zaposlenje. Na osnovu njih je mariborski ured trebalo da sastavlja transporte i da ih alje viim voama SS i policije, a po njih su mogli doi i njihovi predstavnici. Za svaki transport je trebalo napraviti dva spiska osoba, dok trei spisak treba poslati glavnom tabnom uredu u Berlin. Ministar za rad je obeao da e platiti trokove prevoza. Pri izboru odgovarajuih osoba za pojedina radna mesta treba iskoristiti odgovarajuu strunu snagu za koju treba da se pobrine opunomoenik ministra za rad pri civilnoj upravi, a posebno je trebalo voditi rauna o tome da sve za poljoprivredu upotrebljive osobe dou bez iznimka na radna mesta u poljoprivredi. Pred odlazak transporta sve osobe treba lekarski pregledati pa bolesne i iznemogle poslati u Nemaku samo ako pripadaju porodici koja ima za rad sposobnog lana. One osobe koje je tee zaposliti ili naseliti, npr. intelektualce i samostalne zanatlije, ne treba slati direktno viim voama SS i policije, ve u logor Selklingen kod Ulma gde ima mesta za oko 500 ljudi. Ali, trokove za njihov prevoz nee platiti ministar za rad ve dravni komesar za jaanje nemakog naroda. Deportovani mogu sa sobom da uzmu sav svoj imetak ukoliko mogu da ga smeste u transport, razumljivo i nakit, vrednosne papire i predmete umetnike vrednosti. Svaka porodica moe da ima 1000 RM gotovine, a svaka samostalna osoba 500 RM.

Uputstva govore i o zapoljenju tih osoba, odteti za imanje koje e ostaviti u slovenakoj tajerskoj, isplati zarade itd., o emu u govoriti detaljnije u sledeem poglavlju.395 Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je nakon toga izradio plan za odvoz za germanizaciju sposobnih osoba iz donje tajerske. Po tom planu navedene osobe e biti pozvane dan pre odlaska transporta kako bi se narednog dana u odreeno vreme skupile na odreenom mestu. Transporte e sastavljati preko dana, a svaki od njih e krenuti uvee. Pratnja, koju e poslati nadleni vii voa SS i policije, preuzee transport u Mariboru i pratiti ga do cilja. Plan je odreivao i vrste dokumenata koje e dati iseljenicima, kao i ustanove koje e biti obavetene o odlasku svakog transporta.396 Ta uputstva su bila na snazi toliko vremena koliko su bile tzv. za germanizaciju sposobne osobe jedina kategorija Slovenaca koju su nameravali da deportuju u Nemaku. Ali, kada je Himler, oko 10. oktobra 1941. odluio da e u Nemaku deportovati i germanizovati i stanovnitvo sa pograninog podruja za iseljenje, glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu izdao je 1. decembra 1941. nova uputstva, koja su se odnosila na sve osobe koje su deportovali u Nemaku, pa prema tome i na stanovnitvo iz pograninog podruja za iseljenje. Uputstva su bila mnogo kraa i govorila su samo o utvrivanju osoba koje su sposobne za germanizaciju (u Nemaku su, naime, tada deportovali i nesposobne za germanizaciju), o njihovom lekarskom pregledu i o pokrajinama kuda e ih slati, odnosno kuda su ih ve slali.397 Razumljivo je da su sada prilike bile drukije nego u leto. U Nemaku je trebalo odvesti preko 38.000 lovenaca to znai ne vie samo oko 4500 za germanizaciju sposobnih osoba. Od tih je ostalo jo samo 150 porodica ili oko 500 osoba, tj. onoliko koliko ih je mogao prihvatiti logor Selklingen kod Ulma, pa su zakljuili da e te porodice slati samo u taj logor. Prvi transport su iz Maribora poslali 7, decembra 1941. U njemu su bile 23 porodice sa 59 osoba iz grada Maribora.398 Drugi transport su otpremili iz Maribora 14. decembra 1941. i u njemu je bilo 10 porodica sa 22 lana iz grada Maribor, dok je jedan ostao kod kue zbog starosti, etvorica iz dveju porodica zbog bolesti i dva zbog bekstva.399 Pet dana nakon odlaska drugog transporta iz Maribora u logor Selklingen kod Ulma je naelnik taba Lafors izvetavao tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu o sledeem: U donjoj tajerskoj je ukupno oko 4500 osoba sposobnih za germanizaciju koje bismo morali, prema smernicama dravnog voe SS, premestiti u stari Rajh. Gaulajter je nedavno odluio da od tih osoba u stari Rajh treba premestiti svega 150 porodica, koje e odrediti tajerski otadbinski savez a pregledae ih sluba bezbednosti, dok e se na ured postarati za tehniko izvoenje. Od tih 150 porodica su do danas u stari Rajh krenula dva transporta sa ukupno 81 osobom. Sledie im sledei transporti, o kojima emo vas redovno obaveta vati. 400

Trei transport su u logor Selklingen kod Ulma iz Maribora poslali tek kroz mesec dana, tj. 19. januara 1942. U njemu je bilo est porodica sa 14 lanova iz grada Maribor.401 etvrti transport su poslali 4. februara 1942. i on je imao pet porodica s 12 lanova, od toga dve porodice sa osam lanova iz Slovenj Gradeca, jednu iz Sv. Kungote, a drugu iz Mislinja.402 Mesec dana kasnije je dr Betge iz glavnog tabnog ureda u Berlinu pisao uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru o tome da su se sa SS-hauptturmfirerom Brantom sporazumeli'da 150 osoba sposobnih za germanizaciju iz slovenake tajerske nee poslati u logor Selklingen kod Ulma, tj. na podruje vieg voe SS i policije Sidvest, nego na podruja drugih viih voa SS i policije. Molio je da mu jave koliko osoba sposobnih za germanizaciju jo nameravaju da alju iz slovenake tajerske.403 Odgovor je dobio tek 22. aprila 1942. i to takav da e preseljavanje za germanizaciju sposobnih osoba u stari Rajh zavriti s narednim transportom, koji e, kako se predvia, krenuti za tri nedelje i u kome e biti priblino 20-25 porodica. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je u svom odgovoru molio i to da mu iz radno-tehnikih razloga dozvole da poslednji transport poalje jo u logor Selklingen kod Ulma, to mu je glavni tabni ured u Berlinu i dozvolio 29. aprila.404 Meutim, u logor Selklingen kod Ulma su poslali jo tri transporta - peti, 11. marta 1942., koji je bio sastavljen od osam porodica sa 39 lanova iz ptujskog okruga;405 esti, 15. maja 1942., koji je imao osam porodica sa 23 lana iz celjskog okruga i sedmi, 18. maja 1942., u kome su bile etiri porodice sa 16 lanova iz okruga Maribor-okolina.406 Ukupno su, dakle, od 7. decembra 1941. do 18. maja 1942. iz Maribora poslali u logor Selklingen kod Ulma sedam transporta sa 64 porodice, odnosno 194 osobe, i to:

Br. tr. 1 2 3 4 5 6 7 7. 14. 19. 4. 11. 15. 18.

Datum odlaska 12. 12. 1. 2. 3. 5. 5. 1941. 1941. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942.

Broj porodica 23 10 6 5 8 8 4 64

Broj osoba 59 22 14 12 39 32 16 194

Iz okruga Maribor-grad Maribor-grad Maribor-grad Maribor-grad Ptuj Celje Maribor-okolina

Ukupno:

Poslali su, dakle, trideset osoba vie nego to su predviali u kasnu jesen 1941. Kada su, naime, okrunim vodstvima tajerskog otadbinskog saveza

poslali spisak 150 osoba sposobnih za germanizaciju koje nameravaju da izgnaju iz slovenake tajerske, kako bi ga jo jednom proverili i, ukoliko je potrebno, i dopunili, ova su predlagala da se progna jo nekoliko ljudi. Okruno vodstvo Maribora je, na primer, 9. februara predloilo jo 15 porodica, od kojih su nakon toga deportovali dve porodice sa pet lanova, dok druge nisu deportovali poto su bili Hrvati, ve izgnani, predvieni za premetaj na eleznicu ili ih, pak, nije bilo mogue pronai.407 Verovatno su sline predloge poslala i druga okruna vodstva.

DEPORTACIJE ROAKA PARTIZANA I UBIJENIH TALACA I NOVI PLANOVI ZA MASOVNE DEPORTACIJE SLOVENACA U GORENJSKOJ U leto 1941. odnosno u leto 1942. nacisti su se u Gorenjskoj i tajerskoj javno odrekli deportacija Slovenaca. Ali, to je bila samo taktika kojoj su morali da pribegnu zbog sve masovnije i aktivnije narodnooslobodilake borbe slovenakog naroda. Od svojih namera da iz Gorenjske i slovenake tajerske proteraju veliki deo slovenakog stanovnitva nisu nacisti nikada odstupili, u krajnjem sluaju su bili spremni da deportacije nastave posle rata. Bili su, naime, ubeeni da germanizacija obeju pokrajina nee biti mogua pre nego to s proterivanjem Slovenaca i naseljavanjem Nemaca ne postignu to povoljniji brojni odnos i dok Nemci ne budu imali potpunu vlast nad privredom i u unutranjosti. Kao dokaz da nacisti svoja obeanja o prekidu deportacija nisu uzimali ozbiljno navodim dva podatka. Upravo u vreme kada su se najvie trudili da primire slovenako stanovnitvo obeanjima da bar u radovljikom i kranjskom srezu nee biti vie deportacija, 16. avgusta 1941. objavljen je u Karavanken Bote lanak O usklaenosti politikih i narodnih granica. U njemu je reeno da je svaka drava najbolje zatiena i obezbeena ukoliko ima u pograninim pokrajinama potpuno pouzdano stanovnitvo. Strani jeziki i neprijateljski elementi uz granicu su opasni. Zbog toga se mora drava truditi da postigne to vee nacionalno i duhovno jedinstvo time to e dovesti do odreene mere u sklad dravne i narodne granice. Kada se nacionalnost ne podudara sa geografijom, mora se promeniti. U tom sluaju je jedini izlaz zamena stanovnitva kako bi se politike granice uskladile sa plemenskim . . . Firer je naredio pokrajinskom voi (gaulajteru) da to pre germanizuje okupiranu teritoriju koja je nekada bila Nemaka i pripada nemakom kulturnom i privrednom podruju. To to je zakljueno, bie i ostvareno, pa ako ne milom onda silom. (podvukao T. F.). I kada je ministar unutranjih poslova dr Frik 16. decembra 1941. u Celovcu postavljao novog efa civilne uprave za Gorenjsku, dr Rajnera, pa mu nabrajao zadatke u Gorenjskoj, naglasio je: Ali svi ti zadaci su, u krajnjem, manje znaajni od odluujueg pitanja nacionalnog ukljuivanja pokrajine juno od Karavanki. Taj zadatak mora uvek biti crvena nit u vaem radu. Jer, bez stvaranja bedema nemakih ljudi u toj pokrajini pre ili kasnije e se sruiti jo tako lepa upravna zgrada.

U oba primera je re, dakle, jo uvek o osnovnoj ideji nacistikih denacionalizatora: bez kolonizacije nemakih ljudi uz granicu odnaroavanje je osueno na neuspeh. Zbog toga su traili svaku priliku da slovenake ljude proteraju sa njihovih imanja. Meutim, neko vreme nisu imali na umu vie one grupe Slovenaca iz 1941. godine, ve najblie roake partizana i ubijenih talaca. Ovu meru su primenjivali, pre svega, zbog toga da bi uguili narodnooslobodilaki pokret u obe pokrajine i da bi naseljavanjem Nemaca na imanja izgnanih Slovenaca ojaali nemaku naciju.

Deportacije roaka partizana i ubijenih talaca Ideja za hapenje roaka partizana i ubijenih talaca se u nacista javila veoma rano. Najpre je nalazimo avgusta 1941. na podruju celjskog okruga, gde je politiki komesar Anton Dorfmajster naredio andarmeriji da odmah pohapsi sve ene pobeglih komunista i da ih preda celjskom gestapou. Ujedno je naredio upanima da decu odvedu k njihovim roacima ili poznanicima, a imanja zaplene. Kada je okruni voa andarmerije, porunik Kolmani, to nareenje preneo andarmerijskim stanicama, jo je dodao: Pri guenju akcija koje su prema Nemcima neprijateljske (komunisti itd.) treba nastupati veoma energino i pri najmanjoj potrebi bezobzirno upotrebiti vatreno oruje. 408 Dorfmajsterova ideja je u to vreme bila originalna pa su je najtemeljnije realizovali u celjskom okrugu. Ali ju je Dorfmajster uskoro obradio kao predlog za opti postupak s roacima partizana i ubijenih talaca. Podrobniji sadraj predloga nam nije poznat, kao to nije poznata ni sadrina Himlerovog nareenja od 24. januara 1942. koja se odnosi na to pitanje (dnevnik br. I, 169/42 ads RF/V/ i izvrne odredbe glavnog dravnog ureda bezbednosti od 24. marta 1942. (IV B 4 a 1447/41 g 1284). Prvi nama poznati dokument o merama koje su nacisti generalno pripremali protiv roaka partizana i ubijenih talaca jeste dopis saveznog voe tajerskog otadbinskog saveza, Franca tajndla, Dorfmajsteru od 27. januara, u kome se kae: O tom pitanju su u toku pregovori s komandantom policije bezbednosti i slube bezbednosti. Ukoliko je re o osobama koje su sposobne za rad, nameravamo da ih poaljemo na rad u Rajh. to se tie osoba koje nisu sposobne da se same izdravaju, postoje veoma velike i opravdane prepreke. 0 daljem razvoju pitanja, u koje sam ukljuio ve i gaulajtera, stalno u te izvetavati.409 Tano mesec dana kasnije tajndl je pisao ve svim okrunim voama tajerskog otadbinskog saveza, voama I i II vostvenog ureda pri svim okrunim vodstvima i, razumljivo, i nacionalpolitikom referentu dr Karstanjenu: Na predlog okrunog vude Dortmajstera, mono sam komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti da roake ubijenih (u najuem smislu te rei) koji bi svojim prisustvom predstavljali elemenat uznemirenja, na odgovarajui nain presele u stari Rajh.

Da bi realizovali taj moj predlog, komandant policije bezbednosti i slube bezbednosti naredio je svojim ispostavama da popisu sve roake ubijenih i da ih preko logora za preseljavanje u Rajhenburgu presele u Rajh. Molim sve okrune voe da snano podre ova moja nastojanja. Odredba se odnosi samo na roake u najuem smislu te rei. Roake ili decu ubijenih koji imaju svoje vlastito domainstvo ili ive odvojeno od svojih roditelja ne treba preseljavati. Uz primernu usmenu propagandu potrebno je upozoravati na to da je re o preselenju samo napred spomenute grupe. Kada akcija bude zavrena, molim izvetaj o njenom toku. 410 Slino je moralo biti i u Gorenjskoj, samo to smo o ondanjim pripremama jo manje upoznati. Iz sasluanja nekadanjeg radovljikog okrunog voe NSDAP Franca Hradeckog na procesu protiv dr Rajnera i sauesnika u Ljubljani 10. jula 1947. saznajemo da je na Bledu januara 1942. odrana konferencija kojom je rukovodio novi ef civilne uprave za Gorenjsku, dr Fridrih Rajner, prisustvovali su joj i predstavnici policije, okruni voe NSDAP i pokrajinski savetnici. Na toj konferenciji se raspravljalo o deportacijama roaka partizana i ubijenih talaca.411 Prve pripreme za tu akciju su, verovatno, bile povod za to da su ljudi poeli da govore o deportacijama i da je dr Rajner naredio da ni stranka ni upravna vlast nikako ne smeju da upotrebljavaju re 'iseljenje' jer, navodno, policijske mere koje su bile ili e jo biti potrebne nisu iseljavanje nego je za to potrebno nai drugi izraz ili opis. 412 U obe pokrajine, tj. u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj su poeli da hapse roake partizana i ubijenih talaca i deportuju ih u Nemaku u martu 1942. U Gorenjskoj su uhapene roake partizana i ubijenih talaca vozili u logor tajne dravne policije koji se nalazio u nekadanjoj biskupovoj gimnaziji u Sentvidu nad Ljubljanom, gde je bio ve u prolee i leto 1941. logor za izgnane Slovence iz Gorenjske i Meike doline. Meutim, prvi transport sa 126 osoba iz Sentvida nisu poslali pravo u Nemaku, nego u logor Rajhenburg, odakle su ljude iz Gorenjske slali u Nemaku zajedno s ljudima koje su u to vreme jo proterivali iz posavskog i posutlanskog pojasa. A iz slovenake tajerske su prvi transport roaka partizana i ubijenih talaca poslali ve 16. marta 1942. iz Rajhenburga u logor Folksdoje Miteltele u traubingu. Sa njima su poslali i njihovu decu.413 U to vreme su mnogo ljudi iz slovenake tajerske odvezli i u koncentracione logore, ali su njihovu decu ostavili za neko vreme jo u slovenakoj tajerskoj. Decu su smestili u dom za iznemogle Kristinenhof u Medlogu kod Celja, gde je za njih brinula Nacionalsocijalistie Folksvolfart, tj. nacistika socijalnozatitna organizacija. Ali, ipak, to pojedinim nacistikim dostojanstvenicima nije bilo po volji. Tako se andarmerijski voa iz Celja 16. juna 1942. uznemiravao to je dolo do toga da su decu uhapenih, ubijenih ili banditima odbeglih osoba predali nacionalsocijalistikoj dobrotvornoj organizaciji kako bi ona dalje brinula za njih, pa je andarmerijskim stanicama preneo Dorfmajsterovo uputstvo da se upani postaraju o tome da decu tih osoba predaju njihovim roacima ili poznanicima.414 Ipak su deca ostala u Medlogu sve do
20 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

305

Pukovnik Herman Franc, SS grupenfirer Kurt Knoblauh, porunik Lang, gaulajter dr Fridrih Rajner, SS grupenfirer Ervin Rezener, general-pukovnik Kurt Dalige i vii vladin savetnik Helmut Hirceger na Bledu 3. jula 1941.

jeseni 1942. kada su je, preko logora VoMi Fronlajten pri Gracu poslali u logor VoMi Vajsmajn pri Bajrotu, gde su se ve nalazili Slovenci koji su izgnani iz posavskog i posutlanskog pojasa. Iz entvida nad Ljubljanom su u prolee 1942. poslali u Nemaku jo etiri transporta, dok iz slovenake tajerske do avgusta iste godine nisu poslali ni jedan. Nacistike deportacije roaka ubijenih talaca postale su jo otrije u leto 1942. kada se narodnooslobodilaki pokret u Sloveniji, naroito u Gorenjskoj, jo vie razmahnuo. U slovenaku tajersku su I tajerski bataljon, koji je narastao na etiri ili ak pet eta, te neke samostalne ete, npr. slovenjegorika, kozjanska i ruka, svojim brojnim akcijama, veoma uznemirile okupatora!, a u Gorenjskoj je I grupa odreda sa gorenjskim i kokrkim odredom onemoguila rad brojnih nacistikih ustanova, npr. optina, kola, vermantafta itd. Prilike u ovoj pokrajini su ve u junu 1942. postale za okupatora tako neodrive da su nacistiki dostojanstvenici postali veoma zabrinuti. Himler je zbog toga, 25. juna 1942., naredio da se obe pokrajine umire, pa je taj zadatak poverio viem voi SS i policije, SS-grupenfireru Ervinu Rezenru.415 U tome je trebalo da mu pomogne novi zapovednik policije bezbednosti i slube bezbednosti, SS-tandartenfirer dr Valter Blume, kojeg je krajem juna 1942. poslao iz Berlina. Istovremeno je poslao i novog komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti za Gorenjsku, SS-turmbanfirera Jozefa Fogta. U naredbi o umirenju Gorenjske i slovenake tajerske sam Himler je napisao uputstva za izvoenje akcije i naredio da se sve one osobe koje se budu

ogreile protiv Rajha i podravale partizane najstroe kazne. Mukarce treba pobiti, ene uhapsiti i odvesti u koncentracione logore, a decu u Rajh.416 Na ovom mestu ne mogu detaljnije da opisujem sve pripreme za nemaku ofanzivu protiv narodnooslobodilakog pokreta u Gorenjskoj koje su, prema Himlerovom nareenju, trebale da budu zavrene do poetka jula. Na konferenciji koju je 1. jula vodio dr Rajner na Bledu i kojoj su, osim predstavnika policije, prisustvovali i okrune voe NSDAP i pokrajinski savetnici, prihvaeno je mnotvo mera koje su narednog dana obelodanili Rezenerovi leci. Uveden je policijski as od 20 asova uvee do 5 asova ujutro, zabranjen je saobraaj biciklima, Slovencima je zabranjena upotreba putnikih automobila i motocikla, kao i poseivanje gostionica, nareeno je da se preda lovako oruje itd. Treeg jula je odrana nova konferencija kojoj su, pored dr Rajnera, Rezenera i zapovednika policije poretka, general-majora Karla Brenera i drugih oficira, prisustvovali i ef policije poretka, SS-oberstgrupenfirer i general-pukovnik policije Kurt Dalige, koji je nakon Hajdrihove smrti postao i namesnik dravnog protektora za eku i Moravsku, kao i Himlerov opunomoenik za protivpartizansko ratovanje, SS-grupenfirer Kurt Knoblauh. Najznaajnija mera koju su prihvatili na toj konferenciji bilo je uvoenje vanrednog stanja. Dalige je naredio da se u itavoj Gorenjskoj proveri stanovnitvo isto onako kao to su to uinili pre nekoliko nedelja u ekoj: svi oni koji jo nisu prijavljeni policiji moraju da se prijave u roku od dva dana kako bi dobili odgovarajuu potvrdu, a svi oni koje nakon toga zateknu bez odgovarajue legitimacije bie ubijeni. Kod svih porodica treba proveriti broj lanova u aprilu 1941. i sada, pa ustanoviti gde su oni koji nedostaju. U svakoj kui mora u blizini ulaznih vrata da visi spisak stanara u kui kako bi se brzo pronali skriveni partizani i aktivisti Osvobodilne fronte. U svakom selu treba odrediti osobe koje Nemcima nisu bogzna kako naklonjene, te ih u sluaju nemira ubiti zajedno sa rodbinom kao taoce, itd. Koliko su bili nacisti odluni u tome da unite sve to bi imalo i najmanju vezu s narodnooslobodilakim pokretom pokazuje i sledea Daligeova izjava, koja nije imala nikakvu propagandnu i prateu svrhu, nego je bila samo poverljivo nareenje: I poslednji stanovnik ove pokrajine mora znati da e ako samo povoljno bude govorio o bandama, izgubiti sav svoj imetak, odnosno da e biti ubijeni on i njegova porodica, pa i svi njegovi roaci i prijatelji. Isto tako, bie ubijena itava porodica (i ene) ukoliko neko od porodinih lanova bude aktivno uestvovao u partizanima. Pa iako bi morali istrebiti itava naselja i sela te poubijati njihove stanovnike i ako bi se onda ljudi alili da vie nije mogue obraivati zemlju, jednostavno bi smanjili opskrbu s prehranom. 417 Posle tih konferencija, koje su slovenakom stanovnitvu u Gorenjskoj najavljivale dane uasa, te dolaska brojnih policijskih esesovskih i vojnih jedinica, usledile su od poetka jula do polovine septembra 1942. ofanzivne akcije u razliitim podrujima, npr. na Jelovici, Storiu, Pokljuki, Blegou, u Tuhinjskoj dolini, Udenbortu itd. i brojni, esto veoma krvavi sudari s partizanskim jedinicama. Za kratko vreme su proeljali itavu Gorenjsku, poubijali nekoliko stotina taoca (samo u julu 330), popalili i sa zemljom sravnili 11 sela

Okupatorov pale sela Gradie 8. jula 1942.

i zaseoka u kojima su poubijali ne samo odrasle nego ak i maloletne muke stanovnike, a ene i decu oterali u logor entvid nad Ljubljanom. O tome kako su nacisti postupali zverski u toj ofanzivi sa slovenakim stanovnitvom svedoi Brenerova posebna zapovest br 1. od 19. jula 1942. koje poetak glasi: 1. Stanovnici sela a) Hrastnik/4 km severoistono od Morava/, b) Kokra/7 km istono od Preddvora/, c) Sovoden/8 km jugoistono od Gorenje vasi/su primali bande ili ih podravali. 2. Za represaliju treba na samom poetku poubijati muke stanovnike, starije od 15 godina, a njihova tela pobacati u vatru. Krajeve je potrebno unititi vatrom. Ostalo stanovnitvo treba iseliti i oterati u logor za preseljenje u entvidu nad Ljubljanom. 3. Za izvoenje akcije su zadueni: za a) komandant 93. rezervnog bataljona policije, za b) komandant 322. bataljona policije, za c) komandant 181. rezervnog bataljona policije. Akcije treba otpoeti u jutarnjim asovima 20. VII 1942.418 Podjednaku sudbinu su u julu i avgustu doiveli i sledei krajevi: Bistrica pri Kranju (27. VII), Gradie i Koreno (8. VII), Zlato Polje, Obre, Trnove, Mala Lana i Brezovica (2. VIII). Ako tome dodamo da su gotovo jednaku sudbinu 11. i 12. januara 1942. doivele Dragoe, gde su nacisti ubili 52 seljaka,

Proterivanje stanovnika sela Gradie i Koreno 8. jula 1942. a selo spalili i nakon toga sravnili sa zemljom, moemo rei da je 1942. godine u Gorenjskoj ak dvanaest sela dozivelo jednaku sudbinu kao i Lidice u ekoj,419 Prema spomenutim Himlerovim uputstvima od 25. juna 1942. nacisti su odvozili roake partizana i ubijenih talaca u koncentracione logore. U slovenakoj tajerskoj, gde su nacisti u sudskim zatvorima u Mariboru i u zatvorima Stari pisker u Celju u junu i julu 1942. poubijali vie stotina talaca, pripreme za hapenja roaka partizana i ubijenih talaca tekle su ve juna 1942. o emu saznajemo iz nekog poverljivog izvetaja Nemakom drutvu za preseljenje (Deutsche Umsiedlungs-Treuhandgesellschaft) u Berlinu od 29. juna 1942.: Upravo smo primili izvetaj efa policije bezbednosti i slube bezbednosti u Mariboru, SS-tandartenfirera Lurkera o tome da e roake onih osoba koje su ubili u donjoj tajerskoj, zbog uea u otporu, prevesti u stari Rajh. Ova policijska racija e zahvatiti oko 800 osoba i sa njom e otpoeti u roku od osam dana, a izvee je za dva dana.. . 4Z0 Izgleda da su tu akciju nameravali da izvedu jo prema prvobitnim uputstvima i da roake partizana i ubijenih talaca prebace u logore Folksdoje Miteltele u Nemakoj. Ali su tada pristigla spomenuta Himlerova uputstva: Naelno, treba mukarce svake krive porodice unititi, ene iz tih porodica uhapsiti i odvesti u koncentracioni logor, a decu odstraniti iz njihove domovine i prikupiti u nekoj pokrajini starog Rajha.421 Kako je akcija dobila novi oblik, produili su je na predlog efa civilne uprave i temeljito se bacili na politiko proveravanje onih koje su trebali da uhapse. Pri tome je vodstvo tajerskog otadbinskog saveza, koji je rukovodio tim proveravanjem, nareivalo svojim organizacijama da upotrebe najstroa

Proterivanje stanovnitva sela Gradie i Koreno 8. jula 1942.

merila. Posle jednomesenog politikog proveravanja roaka partizana i ubijenih talaca na sastanku, 29. jula 1942. godine, kod efa civilne uprave, dr Iberajtera, zakljuili su da e s hapenjima otpoeti prvih dana avgusta.422 Do tada su podrobnije odredili i kategoriju osoba koje policija i andarmerija treba da uhapse i privedu u sabirni logor u celjsku prigradsku kolu, koju su do tada ve preuredili za tu svrhu. Trebalo je hapsiti roake koji su iveli u zajednikom domainstvu s onima: a) koji su bili ubijeni kao taoci, b) za koje je dokazano da su otili u partizane, c) koji su pali kao partizani i ) koji su bili ubijeni u bekstvu. One osobe koje budu uhapene u okruzima Celje, Trbovlje i Breice trebalo je odvesti pravo u celjsku prigradsku kolu, dok bi ih iz drugih okruga trebalo skupiti najpre u Mariboru, pa zatim odvesti automobilima iz Maribora u Celje. Dana 3. avgusta ujutro su policijske i andarmerijske jedinice otpoele s hapenjima u itavoj slovenakoj tajerskoj, pa su do 6. avgusta, kada su s akcijom uglavnom zavrili, u Celje dovezli oko 1260 osoba. Tamo su ih proverili i pustili njih oko 29 3 423 Ostale su razvrstali u tri osnovne grupe. Najpre su 6. avgusta odrasle mukarce, od 18 do 55 godine starosti, prevezli u gradsku osnovnu kolu pa ih tamo definitivno popisali i odredili za koncentracioni lo-

gor Auvic. U celjskoj prigradskoj koli su nou 10. avgusta enama oduzeli decu i nakon toga i jedne i druge, mukarce i ene, jo iste noi u zajednikom transportu odvezli u koncentracioni logor Auvic i Birkenau. Decu, koju je 8. i 9. avgusta pregledao i ocenio rasni istraiva Georg Redl, odvezli su 10. avgusta vozom u logor VoMi Fronlajten kraj Graca, dok su stare i bolesne iznad 55 godina starosti odvezli u logor Buh u Bavarskoj. Podaci o broju deportovanih u toj akciji su razliiti. Prema podacima, koje su nacisti navodili na tabnoj konferenciji 10. avgusta 1942. u Gracu su u logore odvezli 549 mukaraca i ena, a u Fronlajten 120 omladinaca i 60 dece.424 Ipak su te brojke preniske, jer sauvani spisak uhapenih govori o tome da su pohapsili 1260 osoba, a oslobodili samo oko 293, pa su, dakle, njih 967 deportovali. I iz izvetaja Ane Rat, koja je pratila decu do Fronlajtena, saznajemo da ih je bilo oko 430. Meutim prema izjavama oevidaca, u toj akciji su odvezli iz Celja oko 2500 osoba.425 Iz Fronlajtena su decu, 18. i 19. septembra 1942., odvezli najpre u osam logora VoMi u Donjoj Bavarskoj. Nadzor nad njima preuzelo je pokrajinsko akciono vodstvo VoMi u Bajrotu. Mlau decu su, pak, odvezli u domove organizacije Lebensborn kako bi tamo bila na raspolaganju nemakim porodicama da je usvoje. Posle te prve i najvee akcije, koju su nacisti obeleili brojem 1, do polovine juna 1943. bilo je jo pet, koje su, takoe, oznaavali brojevima. Ali, ipak, ni jedna nije obuhvatila toliki broj ljudi kao prva poetkom avgusta 1942. Druga akcija u slovenakoj tajerskoj je izvedena polovinom avgusta 1942. kada su u Starom piskru u Celju ubili 95 talaca, meu kojima je bilo 14 ena. Izveli su je onako kako su se 29. jula, na sastanku kod dr Iberajtera, i dogovorili. Cim je komandant policije bezbednosti i slube bezbednosti nekoga odredio za ubistvo, njegove roake su pohapsili jo pre izvrenja ubistva. Parola za telefonske porudbine o tome koga da uhapse je bila Adrema. Polovinom avgusta, u celjskoj prigradskoj .koli prikupili su nekoliko stotina osoba i 17. avgusta ih odvezli u logor Auvic i Birkenau, a decu posebno u logor Fronlajten i odatle u Rajh. Trea akcija, u kojoj nisu vie odvajali roditelje od dece, izvedena je 3. oktobra 1942. poto su prethodnog dana u sudskim zatvorima u Mariboru ubili 144 taoca.427 etvrta akcija je izvedena 7. novembra 1942. i u njoj su uhapsili 259 osoba, a transportom su odvezli u Fronlajten 61 porodicu sa 170 lanova.428 Peta akcija je izvedena 10. marta 1943. kada su u Mariboru ubili 25 taoca a u Fronlajten su 13. marta odvezli oko 160 ljudi.429 Sesta akcija je sprovedena 9. juna 1943. po nareenju komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti za donju tajersku od 3. juna 1943. Samo u okruzima Maribor, Ptuj i Ljutomer nameravali su da uhapse preko 120 ljudi, ali podrobnijih podataka o toj akciji nemamo.430 To je bila ujedno i poslednja akcija izvedena u takvom obliku, poto je ef glavnog dravnog

bezbednosnog ureda u Berlinu, 16. jula 1943., izdao odluku kojom se takve akcije obustavljaju.431 One ljude koje su u dva transporta odvezli u koncentracioni logor Auvic i Birkenau avgusta 1942. ubrzo su pogubili. O tome je trbovljanski okruni voa tajerskog otadbinskog saveza, Heribert Eberhart, izvetavao saveznog vou Franca tajndla: Veliki postotak tih iseljenih roaka ubijenih je u koncentracionim logorima ve umro i gotovo svakoga dana dolazi roacima tih porodica u trbovljanskom okrugu nekoliko poruka o tome da je ovaj ili onaj umro. Na osnovu tih izvetaja, mnogi smatraju da oni nisu umrli prirodnom smru, ve da su ih nae vlasti jednostavno na neki nain poslale meu mrtve. 432 Naela za deportovanje roaka ubijenih bila su ista i za Gorenjsku. Meutim, odande ni avgusta 1942. nisu odvezli ni jedan transport u koncentracione logore. Nisu odvajali ni decu od odraslih i pored toga to ih je spomenuti rasni istraiva Georg Redl ve ocenio. Izgleda, ipak, da su nekoliko dece odvojili od odraslih u logorima VoMi u Nemakoj. Za deportovanu slovenaku decu, koje je bilo samo u leto 1942. oko 600, interesovalo se vie organizacija i ustanova, a prvenstveno organizacija Lebensborn i Nacionalsocijalistika organizacija za socijalno zbrinjavanje (NSV) koje su se, navodno, takmiile u tome koja e od njih dobiti vie slovenake dece. O odvoenju dece iz logora Sentvid nad Ljubljanom u Nemaku odrano je vie konferencija, meu njima i konferencija na Bledu 12. avgusta 1942. kojoj su prisustvovali zapovednik policije bezbednosti i slube bezbednosti dr Blume, zastupnik glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS pri viem voi SS i policije u Salcburgu, SS-turmbanfirer Hajnrih Obertajner, predstavnik pokrajinskog akcionog rukovodstva, VoMi za Koruku, Ciriak iz Celoveca, i predstavnica organizacije Lebensborn Inge Firmec iz Minhena, koju je poslao ef te organizacije, Maks Zolman, sa zadatkom da za nju odabere primernu decu. Dogovorili su se da e Folksdoje Miteltele odmah organizovati odvoz dece. 433 Tada je Inge Firmec posetila i logor u entvidu nad Ljubljanom, u kome je rasni istraiva Redi ve bio pregledao i rasno ocenio svu decu. Deca su u logoru ivela u veoma loim uslovima, to su priznavali ak i sami nacisti. Firmec je utvrdila da vei deo dece ima jo nekog roaka u ivotu, pa ak i jednoga od roditelja, i nije bila za to da decu samo odvezu u Nemaku. Ali, proao je jo ceo mesec pre nego to su tu decu, zajedno s roditeljima, odvezli u Nemaku i krajem 1942. godine organizacija Lebensborn ih je odvezla iz nekog od logora VoMi blizu Regensburga u svoje domove. Na VIII procesu pred Amerikim vojnim sudom u Nirnbergu tvrdili su da je odvedeno samo oko desetoro dece 434 Za sada jo nije mogue odgovoriti na pitanje zbog ega, i pored izriitog Himlerovog uputstva da odrasle odvezu u koncentracione logore, a odvojeno od njih u Rajh, to u Gorenjskoj nisu uinili. Izgleda da su neki pojedinci ili ustanove to odbijali. Meu njima su bili ak i neki oficiri policije, to saznajemo iz izjave predstavnika glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda SS pri viem voi SS i policije u XVIII vojnom okrugu Obertajnera. Ovaj je 19. sep-

tembra 1942. rekao dr Kirbiu da su, navodno, neki ljudi iz policije bezbednosti bili protivni tome da se odvajaju deca od odraslih, ali su morali to njihovo protivljenje odbaciti, jer postoji jasno Himlerovo uputstvo prema kome decu ubijenih partizana treba odvojiti od njihovih majki da se ne bi kod dece jaalo neodgovorno neprijateljstvo, pa je dr Kirbi zamolio Obertajnera da se pobrine za to da se strogo sprovodi ova odluka dravnog voe SS. Da je i Folksdoje Miteltele bila protiv odvajanja dece od majki saznajemo iz drugog Obertajnerovog pisma: to se tie odseljene dece iz donje tajerske i Gorenjske VoMi eli da sada, kako su nas izvestili iz Berlina, postigne takvo reenje koje ne predvia odvajanje majki od dece. A mi smo obavestili VoMi da je takvo odvajanje u donjoj tajerskoj ve izvreno i ukoliko to ne bi inili i u budunosti, dolo bi do velike opasnosti za pravu germanizaciju dece, poto bi deca, razumljivo, saznala za podrobne injenice o smrti svojih oeva, pa bi se tako vaspitavala u duhu mrnje prema nemakoj naciji.435 Meutim, kao to smo videli, nacisti, ipak, i u slovenakoj tajerskoj u to vreme vie nisu odvajali decu od odraslih. Priblino 600 slovenake dece, odvojili su od roditelja u leto 1942. odvezli u Nemaku, odnosno u logore Folksdoje Miteltele u pokrajini Donja Bavarska. Za onu decu koja su pri rasnom pregledu dobila ocenu I ili II i bila uzrasta od pola godine do 12 godina zanimala se naroito organizacija Lebensborn 436 Tu organizaciju je ustanovio Himler 1936. godine da bi brinula za vanbranu decu esesovaca i davala je nemakim ljudima na usvajanje, naroito esesovskim oficirima. Za njih je, naime, vailo naelo, koje je, razumljivo, takoe postavio Himler, da treba da imaju u braku po etvoro dece, a ukoliko ne mogu imati toliko svoje, treba da je usvoje. Deca koju je preuzela organizacija Lebensborn ivela su u njenim domovima koji su postojali po itavoj Nemakoj. Himler je naredio da se takav dom ustanovi i u Sloveniji, i to u slovenakoj tajerskoj. Kada je Himler bio prvi put u Sloveniji 1941., sluajno je stigao i do zamka Novog klotra kod Polzele i izrazio elju da tu smesti dom organizacije Lebensborn. Ali, ova elja mu se nije ostvarila, poto je zamak bio vlasnitvo vajcarskog Jevrejina O. Parma koji je bio odsutan. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je, dodue, zamak zaplenio, ali je vajcarski generalni konzulat u Beu pokuavao da ga vrati. Poto je stvar nakon toga sreivao glavni tabni ured u Berlinu, nije poznato kako je ona sreena. Znamo samo to da do formiranja doma Lebensborn u Novom klotru nije dolo. Ali, ipak, organizacija Lebensborn ujesen 1942. nije bila u stanju da prihvati tako veliki broj slovenake dece u svoje domove. Zbog toga je, na predlog vodstva Folksdoje Miteltele, u svoje domove pri hvatala samo decu staru do tri godine, koje je bilo 300. Drugih 300 je trebalo poslati u posebne domove kako bi ih germanizovali i vaspitali kao janiare, a starije devojke za kune pomonice kod esesovaca i funkcionera stranke. Svu tu decu su nameravali, razumljivo, to pre da germanizuju.437 Za sada nije mogue navesti ni precizan broj slovenake dece koja su dola u domove organizacije Lebensborn, niti priblian broj usvojene slove-

nake dece. U svojoj zanimljivoj knjizi Ukradena deca Stane Terak je naveo nekoliko primera o tome kako su Nemci nau decu usvojili, pa su se, posle rata, roaci te dece dosta namuili da bi ih dobili natrag. Posle toliko godina, na alost, ne znamo za sve one koji se uopte nisu vratili kui i to najee zbog toga to nije imao ko da ih trai. Izmeu brojnih primera naveu samo primer tada nekoliko meseci starog Celjana Viljema Goruana, o kome se nalazi zanimljiva korespondencija u Himlerovim arhivima, koje uvaju u National Archives u Vaingtonu. Himlerov brati Herman Hajder je 1. februara 1943. dobio obavetenje lekara da njegova ena arlota nee moi da ima decu. Jo istog dana je to javio Himleru i molio ga da mu obezbedi dvoje dece. Godinu i po starog deaka i pola godine staru devojicu koje e usvojiti, kako mu je to svojevremeno sam Himler predlagao. Obeava da e ih vaspitavati u nacionalsocijalistikom duhu. Himler mu je 19. marta dozvolio usvajanje. Brani par Hajder je najpre nameravao da usvoji nekog Hansa Ditera. Ali kada su saznali da dete ima jo oba roditelja iva (oca Riharda Fuksa i majku Kobsgen), odluili su se da usvoje Viljema Goruana, roenog 29. marta 1942. u Celju. Prekrstili su ga u Hajmo Hajnriha Hajdera. Viljem Goruan je bio unuk Josipa Goruana, kojeg su nacisti 7. jula 1942. ubili u Celju, odnosno vanbrani sin Goruanove erke, koju su nacisti odvezli u Auvic i tamo pogubili. Viljem Goruan ili Hajmo Hajnrih Hajder se, nakon osloboenja, nije vratio u domovinu .. ,438 Sasvim je izvesno da je neobino to to je Himleru toliko stalo do dece iji roditelji su bili partizani ili, pak, ubijeni kao taoci. Himler je u martu 1943. ak zahtevao da mu vodstvo Folksdoje Miteltele poalje spiskove slovenake dece,439 koja su odvezena u Nemaku. U svom govoru u Bad Sahnu, oktobra 1943., takav postupak s decom neprijatelja nacizma ovako je obrazlagao: Ili emo mi dobiti dobru krv pa je iskoristiti i uloiti u na narod [ . . . ] ili emo, pak, mi tu krv unititi [ . . . ] vi moete to nazvati krutou, ali ta moete, priroda je kruta [ . . . ] Na zadatak je da uzmemo u rasnom pogledu dobru decu, pa da je i ukrademo ukoliko je to potrebno [ . . ,]440 Himler nije ak prikrivao ni ideju da od takve dece uzgoje janiare. Tako je 20. maja 1944. naredio komandantu V planinskog armijskog korpusa SS u Bosni, SS-obergrupenfireru Plepsu da uz pomo svojih divizija prikupi svu omladinu sa Balkana koja je bez roditelja. Kae da e ta omladina biti ili komunistika ili pak ukoliko je budu vaspitavali nacisti - protivkomunistika. Kada mu je 14. jula 1944., ponovo pisao o tom zadatku, rekao je: Kako smo o tome ve usmeno razgovarali, postavljam vam zadatak da te omladinske sirotane vaspitavate kao neku vrstu janiara.441 U slovenakoj tajerskoj nacisti su ve u leto 1943. prestali da deportuju roake partizana i ubijenih talaca u Nemaku, dok su ih iz Gorenjske deportovali neprekidno sve do kraja avgusta 1944. - tako su u logore Folksdoje Miteltele u Donjoj i Gornjoj Bavarskoj poslali ukupno 31 transport sa 4185 Slovenaca, dakle vie nego to su ih 1941. godine deportovali u Srbiju.442 Iz sauvanih transportnih spiskova mogue je sastaviti sledei pregled transporta i broja u Nemaku deportovanih roaka partizana i ubijenih talaca iz Gorenjske:

Br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 26. 15. 15. 16. 22. 13. 27. 19. 20. 21. 28. 14. 12. 30. 22. 22. 15. 29. 16. 11. 18.

Datum odlaska III IV IV V VI VII VII VIII VIII Vili Vili IX X I III IV VI VII XI II II 3. IV 12. IV 25. IV 12. v V 12. V 25. 10. VI 5. VII 28. VII 22. VIII 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1942. 1943. 1943. 1943. 1943. 1943. 1943. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944. 1944.

Logor Rajhenburg Burgfeld Erlangen Vernfels Fort-Erlangen Vindshajm Ratsberg Rotmansheje Guncenhauzen Simensdorf Eksberg Alteting Alteting Fajlnbah Burghauzen Rotmansheje Vindshajm Burg Rotenfels Nidernfels Vindshajm Vindshajm Burghauzen Asenhauzen Valhenze Alteting Burghauzen Nidernfels Alteting Rotmansheje Burghauzen Fajlnbah Ukupno:

Broj osoba 126 97 105 167 143 194 171 94 123 115 192 175 156 300 167 147 126 221 156 110 112 99 107 105 53 53 54 112 55 211 139 4.185

Za tu kategoriju deportovanih Slovenaca nacisti su u logorima VoMi uveli stroi reim nego za one koje su deportovali iz posavskog i posutlanskog pojasa. Na sastanku kod komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti na Bledu, 14. septembra 1942. dogovorili su se da e svi pripadnici te grupe ostati u logorima zajedno kako bi ih tamo uvali pod straom i upotrebljavali za zajedniki rad. 443 Ali, poto je na rasnom pregledu veina deportovanih dobila rasnu ocenu I, II ili III, tretirali su ih kao sposobne za, germanizaciju.444

Novi planovi za masovne deportacije u Gorenjskoj U veoma zaotrenim politikim i vojnim prilikama posle uvodjenja vanrednog stanja kod mnogih nacistikih funkcionera pojavile su se zamisli, pa ak i planovi o tome da nastave masovne deportacije Slovenaca iz Gorenjske. Te zamisli su bile naroito snano izraene kod efa civilne uprave, dr Rajnera, vieg voe SS i policije Rezenera, kao i u opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu u kome su tada glavnu re imali zamenik Majer-Kajbia i bivi pokrajinski savetnik iz mohora u Korukoj, SS-hauptturmfirer dr Herbert Fridl, voa I glavnog odeljenja, SS-oberturmfirer dr Fric Kirbi i voa II glavnog odeljenja, SS-unterturmfirer in. Konrad Nimfer, koji je bio i voa nekakvog akcionog taba, sastavljenog iz predstavnika svih glavnih odeljenja, koji je imao zadatak da se u izuzetnim situacijama brine za nacionalpolitiki rad. To je, zapravo, bila nova garnitura nacistikog vodstva u Gorenjskoj. U leto 1941., kada su se nacisti javno odrekli masovnih deportacija Slovenaca u Gorenjskoj, jo niko od njih nije bio u Gorenjskoj. Meutim, bili su svesni da, po Hitlerovom nareenju, Gorenjsku treba potpuno germanizovati i da je to mogue uiniti samo ako je masovno nasele nemakim poljoprivrednicima. Ali, za to im je bila potrebna zemlja, koju su mogli da dobiju samo masovnim proterivanjem Slovenaca. Cenili su da je dolo vreme kad to mogu da izvedu i zloin prikau kao kaznu za sudelovanje Slovenaca u narodnooslobodilaakom pokretu. Izvesno je da su bar pojedinci mislili da su dorasli tom zadatku, naroito zbog toga to je u Gorenjsku u to vreme stigao vei broj novih policijskih, esesovskih i vojnih jedinica. Dr Fridl, in. Nimfer i zastupnik IV glavnog odeljenja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu, Sauer, ve 15. juna 1942. su se dogovarali o tome da se porastu partizanske aktivnosti treba suprotstaviti odgovaraiuom pootrenom aktivizacijom rada pri jaanju nemakog naroda. Koliko god vie bezbednosne prilike budu ometale naseljavanje nemakih ljudi, taj najznaajniji zadatak pri germanizaciji pokrajine, toliko energinije treba taj cilj pratiti kako bi u najkraem vremenu obavili to vei broj naseljenja. I ef civilne uprave je, 11. juna 1942. izdao uputstvo o tome da u najkraem vremenu treba dostii osetljive i tajne uspehe. Nakon toga su razgovarali o uslovima koje treba ispuniti kako bi akcija to bre otpoela 445 Jo pre nego to je Rezener poeo veliku ofanzivu u Gorenjskoj, spomenuti dr Fridl je 4. jula pisao tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu sledee: Zaotravanje bezbednosnih prilika zahteva policijske mere u veem opsegu nego to ih je odredio SS-oberstgrupenfirer Dalige u sporazumu s gaulajterom Rajnerom. Gaulajter Rajner eli da, po mogunosti, te mere neposredno prate nacionalpolitike akcije nemakih naseljenika kako bi odmah dobili u nemake ruke one nacionalpolitike kljune poloaje, koji e postati slobodni. Predvieno je da se do sada nedovoljne ljudske rezerve starog Rajha dopune s preseljenicima iz istonih zemalja, a posebno bi bili poeljni bukovinski i besarapski Nemci.

Pisao je i to da e, prema Rajnerovoj poruci, 13. jula stii u glavni tabni ured na razgovor o toj stvari.446 Dr Fridlu su na razgovorima u Berlinu rekli kakvom vrstom nemakih preseljenika raspolau za naseljenje u Gorenjskoj: oko 1200 porodica bukovinskih Nemaca, delove nemake grupe iz Bosne, delove iseljenika iz Lorene, oko 1000 koevskih Nemaca koje ne mogu da nasele u donjoj tajerskoj, 150 porodica s oko 670 Nemaca iz Luserna i Ferzentala. Rekli su mu i to da mu ne mogu staviti na raspolaganje junotirolske Nemce, jer e ih naseliti zbijeno na Krimu.447 Kada je o tome izvestio dr Rajnera ovaj mu je rekao da je zainteresovan za naseljenje junobukovinskih Nemaca, da je skeptik kada je re o bosanskim Nemcima i da je spreman da iz Lorene prihvati samo rudare i elezniare, dok koevski i junotirolski Nemci za nj nisu znaajni nego se pozivao na to da mu je Himler nekada, preko Grajfelta, obeao da e u Gorenjskoj naseliti 10.000 besarapskih Nemaca. Najpre je prostor za nemake naseljenike trebalo da dobiju posle represalija dravne policije, a zatim odredbom o preureenju prostorije, dok bi sve planove razmatrali narednih dana na Bledu uz prisustvo SS-oberfirera dr Majer-Hetlinga.448 Na toj osnovi je voa zemljinog ureda na Bledu, in. Nimfer, 1. avgusta bacio na papir temeljne zamisli i predloge za izvoenje zadataka dravnog komesara za jaanje nemakog naroda. U njima je, pored ostalog, rekao: Kad zavrimo planiranje - to emo, razumljivo, obaviti bez saradnje ovdanjih slovenakih ljudi - deo Slovenaca, koje neemo ostaviti na njihovim domovima, uz preureenje emo preseliti i njihovo imanje definitivno kolonizirati, osim ovog ili onog pogona, koji emo rezervisati za porodicu nekog vojnika. Zbog toga je predlagao sledei postupak: Odreenog dana bi trebalo opkoliti imanja ili zaseoke, pozvati sve vlasnike i saoptiti im da danas poinje ovde da vai novo ureenje, koje e im, bez obzira na to da li e ostati ili e pak biti iseljeni, obezbediti bolju egzistenciju. Isto tako, trebalo bi obznaniti da ti i ti ostaju, a ti i ti moraju da spakuju svoje stvari i budu spremni, kroz toliko i toliko asova, za odlazak. Oni sa sobom mogu da uzmu: pribor za jelo, novac, dragocenosti, dokumenta, odelo, ve i svako po jedan paket kao runi prtljag, a svaka porodica jo po jedan sanduk. Sve drugo bi morali da ostave kod kue. Akcione snage, koje bi zbog brzine morale da rade u nekoliko grupa, sve e popisati, oceniti, utvrditi dugove i u zapisnike ubeleiti dozvoljene primedbe preseljenika. Uvee e preseljenike odvesti i za nekoliko sledeih dana akcioni tab e izvriti definitivno naseljavanje. U roku od tri dana akcija bi morala da bude zakljuena ... In. Nimfer je predviao da bi do kraja 1942. mogli na takav nain planski da nasele oko 500 nemakih porodica, dok bi u sledeoj godini tempo naseljenja ubrzali.449 Meutim, u vreme ofanzive miljenja nacistikih funkcionera u Gorenjskoj poela su da se razilaze. Jo juna 1942. je Himler za zapovednika policije bezbednosti i slube bezbednosti u XVIII vojnom okrugu odredio SS-tandartenfirera dr Valtera Blumea. Ovaj je u julu i avgustu angaovao znatne snage

policije bezbednosti za traenje Gorenjaca koji bi bili voljni da sarauju pri traganju za partizanima, kao tzv. protivbanditi. Policiji bezbednosti je, zaista, polo za rukom da pridobije nekolicinu kriminalaca i drugih koji su pali pod uticaj nacistikih obeanja i novca, a i zbog straha pred nemakim represalijama, pa su formirali nekoliko takvih grupa. Prvi put su ih angaovali 7. avgusta 1942. na Krvavecu pod vodstvom kriminalistikog komesara dr Branta 450 Dr Blume je do poetka septembra 1942. izradio dva elaborata u kojima je prikazao svoje poglede na dalji postupak sa Slovencima u Gorenjskoj. Njegov stav je, bez sumnje, bio suprotan Rajnerovom i Rezenerovom stavu, pa su o tome raspravljali 2. septembra na konferenciji kod Rezenera, kojoj su prisustvovali jo i zastupnik Ministarstva za propagandu iz Berlina, dr Laper, dr Blume, dr Fridl, komandant policije poretka za alpske oblasti, general-major Brener i okrune voe NSDAP u Gorenjskoj. Posle rasprave Rezener je naredio da mu svaka ustanova do 5. septembra podnese svoj stav o pitanju o kome je raspravljano. Kada je dr Fridl izvetavao o konferenciji dr Rajnera, obavestio g a j e i to tome d a j e zamolio in. Nimfera da izradi stavove o pitanju naseljavanja.451 O tome kako su pojedine ustanove gledale na to pitanje saznajemo iz izvetaja saradnika tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, Umlaufa. Ovaj je 8. i 9. septembra 1942. posetio Gorenjsku i ovako izvetavao u Berlinu: Gaulajter jo nije dao naelni zakljuak o nacionalpolitikom tretiranju Slovenaca. Nema, dakle, neke bitne promene u odnosu na moj izvetaj iz juna o. g., a i kada je re o planiranju, sve je po starom. Da bi gaulajter mogao izrei svoj definitivni stav, NSDAP (okrune voe), propagandni ured, komandant policije bezbednosti i ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda podneli su mu pismene predloge. Stranka i komandant policije bezbednosti zagovaraju postupnu germanizaciju sveg slovenakog stanovnitva, odgaanje iseljavanja i preseljavanja, gaulajterovu izjavu o kraju vanrednih mera i dodeli nemakog dravljanstva na opoziv itavom slovenakom stanovnitvu, slino kao to su uinili u junoj tajerskoj. Nasuprot tome, ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda upozorava u svom izvetaju da bi, uvaavajui te predloge, onemoguili preureenje pokrajine i aktivnu kolonizacijsku politiku te upozorava da bi zbog trenutnih potekoa zatvorili put preureenju i pravoj germanizaciji. Zbog toga zagovara mogunost brzog iseljenja dela slovenakog stanovnitva, naseljenje nemakog vodeeg sloja, kako bi Nemci zauzeli kljune poloaje, i uvoenje mera za preureenje u poljoprivredi i zanatstvu i to u takvom obimu da bude obezbeena osnova za postupnu germanizaciju onih Slovenaca koji bi jo ostali. Posle tih pismenih predloga sada oekuju da e gaulajter prihvatiti neki zakljuak ili e, pak, stvar predloiti dravnom voi SS radi definitivne odluke.452 U drugoj polovini septembra su ve imali pripremljene mere, koje, meutim, nisu odmah poeli da izvode, jer je, navodno, gorenjsko stanovnitvo postalo lojalnije. Ipak su pojedinci smatrali da je to samo privremeno. Dr Fridl je, na primer, 24. septembra izvetavao u Berlinu dr Stira da i gaulajter smatra da je izgled lojalnosti gorenjskog stanovnitva samo privremen i da je

pitanje vremena kada e slovenako stanovnitvo spoljnim ponaanjem pokazati svoje unutranje ubeenje. Za taj sluaj, koji bi mogao da nastupi ve za nekoliko meseci, predviene su znaajne mere nacionalpolitike prirode koje e konano dozvoliti da Gorenjska dobije eljenu i preko potrebnu nemaku kimu. (Podvukao T. F.) Zbog toga je dr Rajner eleo da glavni tabni ured u Berlinu pripremi, osim bukovinskih i srpskih Nemaca, jo i 4425 bosanskih Nemaca.4523 0 tim predvienim znaajnim merama nacionalpolitike prirode dr Fridl je izvetavao 12. oktobra 1942. u glavnom tabnom uredu, na konferenciji, na kojoj su pod predsednitvom dr Stira raspravljali o poloaju u Gorenjskoj i preseljenju tog podruja. Rekao je, da generalni plan za Gorenjsku predvia iseljenje 40.000 Slovenaca. Na njihova mesta treba da doe 20.000 Nemaca. Kako bi tih 20.000 Nemaca stajalo nasuprot 120.000 Slovenaca, odnos bi bio 1:6. U kasnijoj optoj akciji razreivanja mogli bi da isele sledeih 20.000 Slovenaca. Tako postoje dve faze iseljavanja, i to: prva, u vreme koje zavisi od prilika i, druga, iseljavanje u okviru velike nemake akcije naseljavanja u istonoj Evropi. Ukoliko bi u Gorenjskoj dolo ubrzo do daljih nemira, trebalo bi odmah izvesti prvu fazu, a drugu, svakako, tek po zavrenom ratu. (Podvukao T. F.) Dr Fridl je izvetavao i o tome da je generalni plan ve u radu i da e poljoprivrednu stranu obraditi pokrajinski seljaki voa Huber, privrednu dr Jaklin i nacionalpolitiku dr Kirbi, kao i da e generalni plan izraditi bez obzira na to kakav e biti dalji razvoj.453 Tako je zbog drukijeg stava dr Blumea, koji je masovnim deportacijama Slovenaca iz Gorenjske protivureio verovatno zato to je oekivao da bi mnogo za izgon predvienih Slovenaca otilo u partizane, to bi jo vie zaotrilo i onako neodrive prilike, dolo do tzv. Rajnerovog proglasa u Kranju 27. septembra 1942. Projekt tog proglasa je izradio dr Fridl. U njemu je dr Rajner saoptio da je na njegovu molbu Hitler poslao u Gorenjsku oruane snage koje su razbile ili proterale partizanske jedinice, a narod je umesto poetnog pasivnog i ekajueg stava poeo da sarauje pri utvrivanju partizanskih skrovita, pri emu je mislio na nekolicinu'plaenih lanova tzv. protivbandi, koje je narod nazvao odrpanci. Rekao je i to da je ukir>uo vanredne mere i odluio da svim Gorenjcima koji se budu prijavili u Koruki narodni savez podeli nemako dravljanstvo na opoziv 454 Meutim, kao to je rekao dr Fridl na spomenutoj konferenciji u Berlinu, dr Rajner je oekivao da e pre ili kasnije doi vreme kada e Slovenci sami dati povod za dalje mere. A do tada bi valjalo pripremiti grupe naseljeni ka koje su bili obeali za Gorenjsku. Izvestio je i o tome da bi trenutno mogli u Gorenjskoj da nasele 250 zanatlija i 79 poljoprivrednika, dok bi oko 650 elezniara mogli da prebace u Rajh. Dr Stir je na konferenciji u posebnom pismu, koje je 8. oktobra 1942. poslao na Bled, stajao na stanovitu da treba izbei sve mere koje bi mogle da uznemiravaju stanovnitvo, pa ak i deportacije i naseljavanje koje treba izvesti u normalnim i mirnim prilikama. Ali je doputao mogunost da deportuju bezemljae te da ih poalju u Rajh kao poljoprivredne radnike. A za naseljavanje u Gorenjskoj ostaje i dalje predvienih 4425 bosanskih Nemaca.455

Meutim, do kraja rata nacisti nisu mogli uopte da otponu s ostvarivanjem svojih planova o ponovnim deportacijama Slovenaca iz Gorenjske. To im je onemoguavala snaga narodnooslobodilake borbe i sve brojnije ukljuivanje stanovnitva u borbu. Masovnost narodnooslobodilakog pokreta je bila, naime, najozbiljnija prepreka ne samo u ostvarivanju temeljnih nacistikih planova nego i represalija protiv lanova narodnooslobodilakog pokreta. Zbog sve vee masovnosti narodnooslobodilakog pokreta nacisti su se oseali sve vie nemonim da masovnim drastinim merama zaustave ili unite narodnooslobodilaki pokret. A ukoliko su i preduzeli neke drastine mere protiv civilnog stanovnitva, one su mogle da budu samo ogranienog opsega i u egzemplarne svrhe (npr. paljevina Moenj, paljevina Radovne itd.).

NARODNOOSLOBODILAKA BORBA I MASOVNE DEPORTACIJE SLOVENACA Ve iz dosadanjeg prikaza toka nacistikih deportacija Slovenaca moe se zakljuiti da su nacisti morali brojne mere koje su se ticale masovnih deportacija da promene ili odgode zbog narodnooslobodilake borbe slovenakog i drugih jugoslovenskih naroda. Ja u pokuati da pojedine konstatacije vezane za to pitanje samem u celinu, pri emu u postaviti nekoliko pitanja i pokuati da na njih odgovorim svestan injenice da e krajnji sud o mnogo emu moi da se donese tek kada istraivaima te problematike budu dostupni i drugi, u nekim pogledima jo znaajniji, arhivski fondovi. Cenim da su pisci, koji su do sada raspravljali o pitanjima nacistikih deportacija u Sloveniji, manjkavo obradili ne samo pitanja toka deportacija nego i pitanja uinka narodnooslobodilake borbe kao odgovora na ovu nacistiku meru denacionalizacije. Njihova osnovna manjkavost jeste u tome to su ili zanemarivali taj aspekt ili su, pak, uoptavajui neke konstatacije, prikazivali narodnooslobodilaku borbu kao jedini uzrok za smanjenje opsega nacistikih deportacija ili za njihovo potpuno obustavljanje u ratno vreme. Zbog toga sam sebi postavio zadatak da u najveoj moguoj meri precizno istraim uzroke i povode za smanjenje ili definitivno obustavljanje deportacija Slovenaca. Mislim da narodnooslobodilaka borba slovenakog i drugih jugoslovenskih naroda - to, po mojoj oceni, najvee i jedinstveno poglavlje nae nacionalne istorije - ne moe izgubiti apsolutno nita od svog znaaja ukoliko bi konstatacije podrobnijih istraga promenile neke dosadanje uoptene tvrdnje. Najpre konstatujem da je narodnooslobodilaka borba uticala na masovne deportacije Slovenaca u njihovoj kasnijoj fazi, tj. u leto i jesen 1941. i da su u poetnoj fazi na opseg deportacija uticali razni drugi inioci. U poetku su nacistiku nameru da iz Slovenije to pre deportuju oko etvrt miliona Slovenaca poele da koe transportne i prepreke naseljavanja, jer nemake vojne vlasti prilino dugo nisu mogle da stave na raspolaganje eleznicu za prevoz izgnanika niti da se pobrinu ak ni za minimalne mogunosti naseljavanja u Srbiji. Iako to nije neposredno uticalo na smanjivanje opsega ili prekid deportacija, ipak je u prilinoj meri pripomoglo tome, jer se poetak deportacija

otegao, pa je njihovo izvoenje palo u vreme neugodnih politikih i drugih prilika, koje je prouzrokovao ustanak jugoslovenskih naroda pod vodstvom Komunistike partije Jugoslavije. Smanjenju njihovog opsega u Gorenjskoj u to vreme pripomogla su i nastojanja nekih vodeih nacista da, iz privrednih razloga, ostave to vie radne snage u gorenjskim industrijskim pogonima, znaajnim za rat. Prvi put je narodnooslobodilaka borba poela da utie na nacistike deportacije Slovenaca poetkom avgusta 1941. najpre tako to su zbog angaovanja policijskih snaga u traganju za partizanskim jedinicama u Gorenjskoj, a delimino i u slovenakoj tajerskoj, nacisti morali za itavih 14 dana da prekinu deportacije, to je i posredno uticalo na smanjenje njihovog opsega. U nepovoljnim politikim i vojnim prilikama, koje je prouzrokovao ustanak jugoslovenskih naroda kako u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, tako i u Sloveniji, pojedini nacistiki funkcioneri, naroito oni kojima je Hitler poverio uvanje reda u okupiranim jugoslovenskim pokrajinama, poeli su da se okreu protiv masovnih deportacija Slovenaca i Srba, naglaavajui da su masovne deportacije osnovni uzrok za ustanak. Ovde, razumljivo, nije mogue ponavljati izjave nacistikih funkcionera koje su, kada je re o deportacijama kao uzroku za ustanak jugoslovenskih naroda, davali naroito avgusta 1941. Iako su, po mom miljenju, te izjave veoma uticale na Himlera da u drugoj polovini avgusta 1941. na neko vreme obustavi deportacije Slovenaca i Srba, ipak treba naglasiti da nacistike deportacije Slovenaca i Srba - iako tako okrutne i neoveanske - nisu bile osnovni ili ak jedini uzrok za ustanak jugoslovenskih naroda. Neoboriva je injenica da je najvei deo jugoslovenskog naroda, porobljenog i raskomadanog izmeu etiri okupatora, ve od prvog dana oseao okupaciju kao najteu nesreu koja je mogla zadesiti jugoslovenske narode, te je bio spreman da se sa silom suprotstavi imperijalistikim nasilnicima. Kako je znatan deo jugoslovenske buroazije, da bi sauvao svoje klasne interese, poeo da sarauje s okupatorom, a drugi deo stajao skrtenih ruku, Komunistika partija Jugoslavije je bila jedina organizovana snaga spremna i sposobna da povede porobljene jugoslovenske narode u oruani ustanak protiv okupatora. Njeno vodstvo je ve u vreme aprilskog rata 1941. objavilo: Komunisti i itava radnika klasa e istrajati do konane pobede u prvim redovima borbe naroda protiv osvajaa.456 Komunistika partija Jugoslavije je bila svesna da svaki dan okupacije, svako novo nasilje jaa borbeno raspoloenje narodnih masa, ali bi, ipak bila spremna i sposobna da organizuje ustanak i u uslovima blae politike okupatora Iako je parola ustanka protiv politike odnaroavanja koju su vodili okupatori i njihovi pomagai, a naroito protiv masovnih deportacija, imala u njenim mobilizacijskim pozivima i objavama znaajnu ulogu, ipak sama nacistika politika odnaroavanja ili, pak, same masovne deportacije nisu bile onaj uzrok koji bi doveo do odluke KPJ da se povedu jugoslovenski narodi u ustanak. Osnovni cilj zbog kojeg je mobilisala i povela radni narod Jugoslavije u ustanak protiv okupatora bilo je nacionalno i socijalno osloboenje jugoslovenskih naroda u najirem smislu te rei i stvaranje novp, demokratske, na narodnoj ravnopravnosti zasnovane Jugoslavije.
21 - Nacistika politika denacionalizacije 3 2 1

Kao to je izvesno da su nacistike masovne deportacije donekle, negde vie a negde manje, uticale na razvitak narodnooslobodilake borbe ali, ipak, ne u tolikoj meri kao to su to tvrdili okupatori, tako je sasvim izvesno i to da je snaan razvoj narodnooslobodilake borbe veoma, ali ne iskljuivo, uticao na smanjenje opsega ili na njihovo definitivno obustavljanje. Kako je zbog raznih inilaca i njihovog delovanja koji su za posledicu imali smanjenje opsega deportacija ponekad teko preciznije utvrditi njihov pravi udeo, tako je teko podrobnije izmeriti i udeo koji je imala narodnooslobodilaka borba u pojedinoj jugoslovenskoj pokrajini na smanjenje opsega nacistikih deportacija Slovenaca. Tok deportacija Slovenaca nije bio tesno povezan s prilikama u pojedinim jugoslovenskim pokrajinama samo neposredno, tj. u kojoj meri su Slovence deportovali u tu ili onu pokrajinu, nego i posredno. Ustanak srpskog naroda u tzv. staroj Srbiji juno od Save u julu i avgustu 1941. i irenje njene osloboene teritorije nisu, na primer, neposredno paralizovali deportacije Slovenaca, poto ove nacisti u to vreme nisu vie deportovali u Srbiju, nego deportacije Srba iz NDH. Ali kako su deportacije Srba iz NDH, prema zakljucima konferencije odrane u Zagrebu 4. juna 1941. tesno povezane sa deportacijama iz Gorenjske i slovenake tajerske u NDH, tako ustanak u Srbiji posredno utie na deportacije Slovenaca. I ustanak u Bosni i Hrvatskoj takoe neposredno paralie deportacije Slovenaca jer su ustake vlasti ve avgusta i septembra 1941. morale da alju itave transporte deportovanih Slovenaca iz ustanikih podruja na ona podruja koje ustanak nije uopte obuhvatio ili ih je, pak, obuhvatio samo u manjem opsegu. U to vreme za naciste su bile dosta loe prilike i u Gorenjskoj, kao i u nekim predelima slovenake tajerske. Zbog toga moemo rei da na nacistike deportacije Slovenaca nije uticala samo narodnooslobodilaka borba u samo jednoj pokrajini nego u svim pokrajinama koje su Nemci okupirali Narodnooslobodilaka borba je znatno uticala i u drugoj polovini septembra, te u poetku oktobra 1941. kada zbog prilika u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj ni vojni komandant za Srbiju niti ustaka vlada vie nisu bili spremni da izvravaju zakljuke konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941., pa su zbog toga postala problematina predvianja o deportaciji 45.000 Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa. Iako je Himler zbog predvienog preseljenja koevskih Nemaca naao novo podruje na koje su deportovali Slovence iz posavskog i posutlanskog pojasa, nacisti su ipak morali da se odreknu deportacije gotovo 20.000 Slovenaca iz Gorenjske i 7785 osoba sposobnih za germanizaciju iz slovenake tajerske. Takoe su znatno smanjili podruje za iseljenje u breikom trouglu, u posavskom pojasu pri Zagorju ob Savi i u posutlanskom pojasu kod Podetrteka. Smatram da je na nacistike deportacije Slovenaca u veoj meri uticala narodnooslobodilaka borba u celini nego pojedinane, protiv nacistikih deportacija Slovenaca neposredno usmerene akcije, iako se ne sme potcenjivati nastojanje narodnooslobodilakog pokreta i u tom pravcu. Potrudiu se da prikaem ta nastojanja iako e njihov prikaz, zbog nedostatka odgovarajuih izvora iz prve ruke, u velikoj meri biti nepotpun.

Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta se trudilo da, kako uspenim razvojem narodnooslobodilake borbe tako i pojedinim akcijama protiv nemakog okupatora, onemogui izvoenje njegovih deportacijskih planova. Tako se trudilo da u narodnim masama, a naroito kod onih ljudi koji su bili predvieni za proterivanje podstakne aktivan, oruan otpor protiv okupatora kako bi ovaj bio prisiljen da se odrekne svojih zloinakih planova, a slovenaki ljudi e umesto u izgnanstvo otii u partizane. Ve u jednom od svojih prvih letaka koje je CK KPS izdao u vreme narodnooslobodilake borbe, tj. u letku krajem aprila 1941. pozvao je slovenaki narod u zajedniku borbu i protiv terora i proganjanja, protiv vanrednih okupacijskih mera, protiv odnaroavanja, raseljavanja slovenakog naroda i kolonizovanja stranaca, protiv kulturnog zatiranja, protiv otputanja slovenakog inovnitva i nametenitva, protiv otuivanja i protiv zapostavljanja slovenakog jezika.457 Prvi sauvani poziv vodstva narodnooslobodilakog pokreta Slovenije Slovencima da se suprotstave deportacijama nalazi se u lanku Borisa Kidria Polet Osvobodilne fronte. U njemu je pisac, pored ostalog, raskrinkao nacistiki plan o deportovanju preko 100.000 Slovenaca, naglasio d a j e protiv takvog nasilja potreban otpor itavog naroda i to svim sredstvima, kao i da odgovor na nove pokuaje masovnog nasilnog izgona treba da bude to bre okupljanje snaga partizanskog pokreta i oruan otpor u itavoj Sloveniji.458 U to vreme je izalo i nekoliko letaka pojedinih okrunih odbora Osvobodilne fronte u slovenakoj tajerskoj. Tako je okruni odbor OF Maribor poetkom septembra 1941., kada je saznao da nacisti nameravaju da odvedu nekoliko hiljada Slovenaca u Nemaku s namerom da ih tamo germanizuju, taj nacistiki plan raskrinkao posebnim letkom kao prikrivenu mobilizaciju radne snage i pozvao Slovence da ostanu na slovenakoj zemlji i da se na njoj bore za pravednu stvar slovenakog naroda.459 Taj nacistiki zloin su u to vreme raskrinkavali i leci okrunih komiteta KPS za Savinjsku dolinu i rudarski bazen.460 Nacistikih deportacija se dotakao i Edvard Kardelj u svom lanku U partizane objavljenom u Delu. E. Kardelj je analizirao vojnopolitiki znaaj narodnooslobodilake borbe i ukazao na njene neposredne zadatke. I, dok govori o politikoj strani narodnooslobodilake borbe, kae: Svugde je ta akcija podigla duh otpora slovenakog naroda i spreila mnoge zloine okupatora. Oslabila je, a delimino i potpuno zaustavila iseljavanje slovenakih porodica u Srbiju i Hrvatsku, odvlaenje naih mukaraca i ena na ropski rad u Nemaku, ukratko: osujetila je okupatorske raune, koji su predviali brzo unitenje slovenakog naroda. Sta ta akcija znai za okupatore najbolje osvetljava injenica da je tabu partizanskih jedinica sa zvanine nemake strane postavljen predlog da obustavi partizanske akcije i sabotae, a za kompenzaciju e okupatori prekinuti iseljavanje i progon Slovenaca. Jasno je da je partizanska komanda tako podmukao i lani predlog odbila. Ali, i sam predlog je najbolji dokaz za uspenost partizanske akcije i slabost okupatora u odnosu na te akcije.461 No, treba priznati da ti pozivi meu stanovnitvom koje je okupator nameravao da progna nisu imali takav odziv kakav bi morali da imaju. Ljudi su,

dodue, oito pokazivali mrnju prema neprijatelju, o emu govore izvetaji policijskih jedinica, krili se i beali pred progonom, ali, ipak, mnogo ee u Ljubljansku pokrajinu nego u partizane, pa slovenake partizanske jedinice nisu bitno ojaane sa onima koji su hteli da izbegnu deportacije. Partizanske jedinice u Gorenjskoj i slovenakoj tajerskoj, u koje je trebalo da se ukljuuju i ljudi koje su nacisti nameravali da prognaju, nastajale su, pre svega, od komunista i njihovih simpatizera krajem jula i poetkom avgusta 1941. kada je nacistima ve uspelo da deportuju veinu osoba predvienih za progon, ako izuzmemo posavski i posutlanski pojas. Zbog svoje velike aktivnosti ove jedinice su stalno bile izloene poterama nemakih policijskih, andarmerijskih i vojnih jedinica, pa nisu mogle u dovoljnoj meri ni da se posvete zadatku ukljuivanja u svoje redove onih ljudi koje su nacisti nameravali da prognaju. Na njihovo ukljuivanje u partizane je, sasvim izvesno, negativno delovala i nacistika propaganda, a naroito objavljivanje da su deportacije prekinuli. Pri tom je, naravno, nacistika propaganda preutala da su nacisti bili spremni da ih odgode samo do kraja rata, odnosno da su bili spremni da ih u povoljnom trenutku nastave jo za vreme rata. Veoma retki su primeri da su se ljudi s orujem u ruci spontano oduprli deportacijama. Za sada je poznat samo jedan takav primer. Kada su, naime, dva nemaka andarma 20. avgusta 1941. dola u Tremerje da uhapse nekoliko ljudi u nameri da ih deportuju, pozdravili su ih pucnjevi iz puke, ali ih zrna nisu pogodila. Poeli su da gaaju na poinioca, koji je, navodno, bio Miha Koroec iz Tremerja, ali ga nisu pogodili. 462 Vodstva partizanskih jedinica su, naroito u slovenakoj tajerskoj, neprekidno mislila i na akcije koje bi trebalo da ukoe ili onemogue nacistike deportacije Slovenaca. Poto su bile brojano i tehniki slabije od okupatorovih do zuba naoruanih i motorizovanih jedinica policije, razumljivo je da s njima nisu mogle da se uputaju u otvorenu borbu, ve su svoju aktivnost usmerile na paljenje porodinih kua izgnanih Slovenaca, koje je zaplenio dravni komesar za jaanje nemakog naroda, kako bi na taj nain okupatoru nanele to veu privrednu, pa i moralnu tetu. Pri tome supoetkom avgusta 1941. bile naroito aktivne Celjska i Savinjska, a novembra Breika eta, koja je dva ili tri puta napala i elezniku prugu izmeu Rajhenburga i Sevnice, kojom su u to vreme odvozili Slovence u Nemaku. Zna se da je i Revirska eta svojim napadom na andarmerijsku stanicu Zagorje ob Savi i na ondanju stanicu rudarske pogonske strae u noi 9. avgusta 1941. imala za cilj spreavanje deportacija a ne samo pribavljanje oruja. Plan za napad su, naime, izradili 6. avgusta, tj. onog dana kada su nacisti poeli da deportuju ljude iz rudarskog bazena. I iz izjave rudnikog poslovoe in. Malovrha, koju je dao 7. avgusta na andarmerijskoj stanici Zagorje da je oko Zagorja prikupljeno priblino 300 dobro naoruanih komunista, koji treba da prepree iseljavanje moemo razabrati da je napad, koji su nacisti odbili, zaista imao tu svrhu.463 Zbog toga su nacisti u trbovljanski okrug morali da poalju ojaanu policijsku etu, jedinu koja im je jo preostala, jer su nekoliko dana ranije jedini bataljon policije morali da poalju u akciju u Gorenjsku i za 14 dana da obustave deportacije.

Iako su u to vreme partizanske jedinice ve napadale neprijateljeve posade (npr. Zagorje ob Savi, Ribnica na Pohorju) ili pak takve napade ve pripremale (npr. Slivnica pri Celju) jo nije bilo neke planski usklaene zajednike akcije na okupatorove snage i objekte ija bi namera bila da ukoi ili onemogui masovne deportacije Slovenaca. Takvu akciju je vodstvo narodnooslobodilakog pokreta pripremilo tek u kasnu jesen 1941. Na vojnikom i politikom savetovanju rukovodilaca ustanka jugoslovenskih naroda u Stolicama kod Krupnja, 26. septembra 1941., kome su prisustvovali i komandant i politiki komesar glavnog taba slovenakih partizanskih jedinica, Franc Leskoek i Miha Marinko, podvrgnut je kritici narodnooslobodilaki pokret u Sloveniji, zato to nije iskoristio prilike u vreme nacistikih deportacija za jaanje partizanskih jedinica i onemoguio okupatora da izvri taj zloin. Zbog toga je vodstvo narodnooslobodilakog pokreta, im je saznalo da nacisti pripremaju iseljenje stanovnitva s pograninog podruja uz Savu i Sutlu, poelo da priprema veu akciju u Posavju. Izradilo je plan prema kome je trebalo da dve vee partizanske jedinice odu na podruje za iseljenje i da napadima na manje neprijateljeve posade ometaju ili ak onemogue deportacije. Severno od reke Save trebalo je da operie tajerski bataljon, kome je oktobra 1941. trebalo da se ukljui Breika eta, kao i Radomeljska eta iz sastava Kamnikog bataljona. Na teritoriji juno od Save trebalo, je da operie Dolenjski bataljon, sastavljen iz Novomeke, Belokranjske, Mokronoke i Grosupljanske ete, kome bi se prikljuio i deo Borovnike ete iz sastava Krimskog bataljona. Za prvi cilj napada Dolenjskog bataljona bila je odreena nemaka graniarska stanica u parohijskoj kui na Buki. U elji da politiki pripremi teren za tu akciju i stanovnitvo s podruja za iseljenje podigne na ustanak vodstvo narodnooslobodilakog pokreta izdalo je vie poziva. Najpre je izdalo letak u kome je raskrinkalo nacistike planove o preseljenju Slovenaca u Nemaku i njihova obeavanja da e dobiti vraenu zemlju, te ih pozvalo u nemilosrdnu oruanu borbu: Naoruajmo se svim to nam doe u ruke, pukama, bombama, kosama, vilama i krampovima! Udruimo se iz vie sela u odbranu svakog ugroenog sela! Domove i kue koje ne moemo odbraniti popalimo! Tuim vagabundima ne ostavljajmo nita, jer ih Nemci hoe naseliti u nae domove! Oterajmo ili, pak, pokoljimo stoku. Unitimo letinu koju ne moemo uzeti sa sobom. Ako se moramo skloniti iz svojih sela, ne razbeimo se! Ne ostavljajmo svoju brau u nesrei! Organizujmo se u ete i poimo u pomo drugim selima! Napadajmo gestapovce, nemake vojnike i druge hitlerovske agente koji dolaze da sele slovenaka sela! Dotucimo Koevare i druge nemake vagabunde koje naseljavaju nemaki agenti! itd.464 Drugi poziv je objavljen u Slovenskom poroevalcu, ali je tampan tek onog dana kada je akcija otpoela.465 Poseban proglas su, krajem oktobra 1941., izdali Pokrajinski komitet KPS i Pokrajinski odbor OF za severnu Sloveniju, u kome su pozivali seljake, radnike i posebno rudare da ne dozvole da ih izgnaju, a elezniare da ne sarauju pri tom nacistikom zloinu i da obustave saobraaj 466 Letke su u to vreme umnoavali i rasturali i u breikom okrugu i za njihov moto uzimali poznat Preernov stih: Manje je strana no u krilu crne zemlje nego to su pod svetlim suncem dani ropstva! 467

Sama ideja da se sa veom partizanskom akcijom ukoi ili ak zaustavi iseljavanje bila je dobra ako imamo pred oima injenicu da su nacisti avgusta, zbog odlaska policijskih snaga u Gorenjsku u protivpartizanske akcije, morali u tajerskoj za 14 dana potpuno da prekinu s iseljavanjem Slovenaca u Hrvatsku. Ali, ostaje pitanje da li je plan koncentracije veeg broja partizanskih jedinica iz etiri centralne slovenake pokrajine bio realan i da li je za napad izabran najpogodniji cilj. Prve vee prepreke su se, naime, pojavile upravo pri koncentraciji partizanskih jedinica. Stiska eta uopte nije krenula na put, dok je Grosupljanska eta ostala u snegu u zagrakoj, odnosno pleivskoj umi. Deo Borovnike ete, koji je trebalo da stigne u sastav Dolenjskog bataljona, italijanska vojska je, 29. oktobra, unitila na Osredku i u borbi je palo est partizana. Belokrajinska eta je na putu ka zbornom mestu, dodue, stigla do Krke pri Otocu, ali se zbog sruenog mosta, zamora i nedostatka hrane vratila natrag u Belu Krajinu, gde ju je italijanska vojska na Gorenjim Lazama nou 3. novembra unitila - palo je 19 partizana, dok su etvoricu zarobili. Tako su se na zbornom mestu na Otavniku udruile samo Novomeka i Mokronoka eta. Skupio se samo 31 partizan, dakle ni treina predvienih. Jedinica kojom je komandovao Jernej Gaperi ipak je, nou 2. novembra, napala nemaku graninu posadu na Buki. Ali, napad nije uspeo. O njemu nemaki izvetaj kazuje ovo: Dana 3. 11. 1941. je oko 50 naoruanih bandita s pukama, pitoljima i bombama napalo graninu karaulu na Buki u breikom okrugu. Voa bande, koji je bio u srpskoj vojnikoj uniformi i na kapi imao sovjetsku zvezdu, i jo jedan drugi lan bande pali su pogoeni u glavu. Od carinskih slubenika nije bio niko ranjen. Uzbunjene i angaovane snage policije i andarmerije vie nisu mogle da se sudare s banditima poto su se ovi u meuvremenu ve povukli. Banda je, navodno, otila preko blinje granice na italijansku teritoriju. 468 Da je partizanska jedinica bila vea i uspela da savlada posadu, postavlja se pitanje da li bi to zaustavilo deportacije. Neprijatelj, naime, za njih nije imao na raspolaganju samo jedan bataljon policije kao u avgustu, nego tri i sva tri su bila na podruju za iseljenje, dakle upravo u blizini kraja napada, a imali su i motorizaciju pa bi mogli da interveniu veoma brzo. Ni tajerski bataljon nije imao veih uspeha. Pred odlazak prema Breicama trebalo je da mu se u Savinjskoj dolini prikljui Radomeljska eta iz Kamnikog bataljona. eta, u kojoj je bio i komandant Kamnikog bataljona dr Marijan Dermastia, ekala je 27. oktobra na Golaju da je kuriri tajerskog bataljona odvedu jo te noi ka tajerskom bataljonu. Meutim, zbog neprijateljevog napada na reti, kuriri su stigli tek sledeeg dana ujutro, pa je eta morala 28. oktobra da predani. Posle izdaje neprijatelj ju je opkolio i unitio; palo je 10 partizana, dok su etiri zarobljena. Nakon toga je tajerski bataljon 28. oktobra uvee sam krenuo iz Gria prema Kozjanskom. Kod Sv. Helene pri Slivnici prvog novembra bataljon je doiveo snaan napad neprijatelja, u kome su poginula etvorica partizana, a jedan je zarobljen. Nakon toga je bataljon po snegu stigao do Lesinog, oda-

kle se vratio natrag u Savinjsku dolinu. Na svom pohodu nije uspostavio vezu ni s Breikom etom, koja je logorovala na piaku pri Sromljama, odakle je u novembru izvela nekoliko uspenih akcija, ali ju je neprijatelj 28. novembra 1941. unitio u Gorjanama pri Podsredi. Poginula su etiri partizana, dok ih je 11 zarobljeno i kasnije svi sem jednog streljani kao taoci.469 Tako iroko zasnovana akcija vodstva narodnooslobodilakog pokreta nije, dakle, donela oekivane rezultate. Politiki rad na podruju za iseljenje nije podigao stanovnitvo na ustanak, a zbog nepovoljnih vremenskih prilika, velike udaljenosti nekih jedinica od zbornog mesta (deo Borovnike ete, Radomeljska eta itd.), kao i zbog neprijateljeve reenosti da razbije svako vee partizansko okupljanje i svaku jedinicu, nisu uspeli ni koncentracija partizanskih jedinica niti napad na posadu Buka.470 Poto je unitena Breika eta i dekoncentrisan tajerski bataljon na grupe koje su otile da odvojeno zimuju, na podruju s kojeg su nacisti deportovali Slovence nije bilo vie ni jedne partizanske jedinice koja bi mogla bar da pokua da ukoi nacistike deportacije Slovenaca. Tek novi razmah narodnooslobodilake borbe u leto 1942. prisilio je naciste u slovenakoj tajerskoj, koji su deportovali ve gotovo sve za izgon predvieno ljudstvo u Nemaku, da objave da su iz nacionalnopolitikih razloga obustavljene sve deportacije.

NEMCI I DEPORTACIJE SLOVENACA Kad se govori o masovnim deportacijama Slovenaca, javljaju se i druga zanimljiva pitanja: da li je na nemakoj strani postojao ikakav otpor protiv tog nacistikog zloina i, ukoliko je postojao, kakav je bio njegov opseg? To pitanje je opravdano, jer se u nemakim i austrijskim novinama pojavljuju lanci u kojima se nastoji da se sa Nemaca koji su iveli u Sloveniji skine svaka odgovornost za taj nacistiki zloin. Kako sam njihovu saradnju pri izvoenju nacistikih deportacija pokuao da prikaem dokumentovano u najveoj moguoj meri u prvom delu ovog poglavlja/na ovom mestu u, na osnovu dostupnih dokumenata, pokuati da prikaem kakav je bio otpor Nemaca protiv tog zloina nemakog okupatora. Centralni komitet Komunistike partije Slovenije je ve u svom prvom letku s kraja aprila 1941. pozvao radni narod nemake manjine u Sloveniji da ne dozvoli da ga iskoriavaju u zloinake svrhe osvajaa i da udrui svoje snage sa snagama slovenakog naroda za borbu protiv zajednikog ugnjetaa. Na vas se pozivaju imperijalistiki osvajai u svom varvarskom divljanju protiv slovenakog naroda. Vas pokuavaju da iskoriste kao barjaktare odnaroavajueg i unitavajueg pohoda protiv slovenakog naroda. Ne dozvolite da vas iskoriavaju u te zloinake namene osvajaa! Ropstvo slovenakog naroda ni u kom sluaju ne predstavlja vau slobodu . . . , tako je pisao Centralni komitet KPS u tom letku 471 Ovaj i slini pozivi rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta u Sloveniji nisu imali nikakvog pozitivnog odjeka kod pripadnika ve ranije nacificirane nemake nacionalne manjine u Sloveniji, koja je u vreme kapitulacije

stare Jugoslavije javno izraavala svoje pijano oduevljenje zbog nemake okupacije slovenake zemlje, pa ju je proglasila kao ostvarenje davnog sna za slobodom i povratka u nemaki Rajh. Tako je bio i otpor protiv nacistikih deportacija Slovenaca na nemakoj strani mali, veoma mali u poreenju sa aktivnim uestvovanjem kako folksdojera tako i Nemaca iz Rajha pri deportacijama, odnosno pri odreivanju ljudi za deportacije. Zbog tog nacistikog zloina nad slovenakim narodom bili su uznemireni samo retki pojedinci meu Nemcima. Nisu bili u tolikoj meri uznemireni zbog opte sudbine slovenakog naroda, za koga je okupacija predstavljala najteu tragediju i predskazivala nacionalnu propast, nisu bili protiv germanizacije i prikljuenja slovenakih predela Nemakoj, niti protiv nacistike politike denacionalizacije uopte - psihiki su ih uznemiravale samo njene nasilne metode i naroito nasilni progon Slovenaca. Meutim, vei deo tih retkih pojedinaca, koji se protivio nacistikim deportacijama Slovenaca, nije glasno niti u bilo kakvom pismenom obliku objavio svoje neslaganje sa celokupnom nacistikom akcijom, nego je tu i tamo intervenisao za nekog Slovenca kojeg su nacisti nameravali da prognaju, i to je bilo uglavnom sve. Kao to smo videli, takve intervencije su adresirali ak na Himlera i Hitlera. Ako ovoj grupi, opravdano, ne pribrojimo one koji su poeli da se protive nacistikim deportacijama tek kada se narodnooslobodilaka borba ve razbuktala, pa su u masovnim deportacijama poeli da gledaju uzrok za njeno rasplamsavanje, onda bismo mogli primere u kojima su Nemci glasno ili u pismenom obliku bili, naelno, protiv tog nacistikog zloina nabrojati na prste. Najodvaniji meu takvim Nemcima je, svakako, bio dr Oskar fon Kalteneger, rodom iz Gorenjske, ali je posle prvog svetskog rata iveo u Austriji. Poto je okupirana Gorenjska, ef civilne uprave Kuera, posle posredovanja Ministarstva unutranjih poslova, doveo ga je iz vojske na Bled za svog savetnika. Potresen zbog krutog postupanja nacista sa Slovencima, 9. jula 1941., kada su deportovali Slovence iz Gorenjske u Srbiju, napisao je opiran memorandum koji je poslao visokim dravnim i vojnim ustanovama Treeg Rajha. U njemu je ustao protiv nasilnog proterivanja Slovenaca iz Gorenjske, protiv zloina kada se tvrdoa, koja je potrebna, pretvara u krutost i, na alost, u samovolju. Zbog toga je doao do tekih nesuglasica s Kuerom, pa su ga premestili u Bavarsku (neko je ak predlagao da ga poalju u koncentracioni logor) odakle se vratio natrag u vojsku. Kada su ga, u jesen 1943., nacisti u Korukoj pozvali da postane nemaki savetnik u tzv. operacionoj zoni Jadransko primorje, odbio je poziv, jer, navodno, nije mogao da sarauje s ovekom - mislio je na Rezenera - koji je bio 1941. godine, kada sam bio u Kranjskoj, pa i kasnije, zastupnik krute politike, koji se zalagao za iseljavanje te je izrekao i naredio da se izvri na stotine, moda, ak i na hiljade smrtnih presuda protiv ustanika i taoca. Kalteneger je pisao i to da su neki njegovi prijatelji, naelno, bili protiv tako otrih mera prema Slovencima kao to su masovne deportacije, ali da su radije utali, jer nisu eleli da opeku prste.472 Meu takvima koji se nisu slagali s nacistikim nasiljem ali to nisu glasno iskazivali, bio je i Avgust Vesten, stric Maksa Adolfa Vestena, koji je kao na-

cistiki pijun bio poznat jo u staroj Jugoslaviji. Ulrih fon Hasel je, naime, u svom dnevniku drugog avgusta 1941. zapisao: Posetio me je Avgust Vesten (nemaki velefabrikant iz Slovenije, to znai iz nekadanje stare Austrije) iz Celja i priao mi o stranim stvarima koje se dogaaju u onim slovenakim predelima koji su potpali pod Nemaku. Poto je Hitler objavio da tu pokrajinu moraju germanizovati, gladijatori stranke na veoma brutalan nain istupaju protiv starosedelakog slovenakog stanovnitva, najpre i ponajvie protiv inteligencije i graanstva.473 Ali, ipak, Vesten nije podigao svoj glas za Slovence iako je iveo od njihovih uljeva. Vie je bilo onih Nemaca koji su nacistikim deportacijama Slovenaca poeli da se suprotstavljaju kasnije, kada se narodnooslobodilaka borba ve rasplamsala. Mislili su da je narodnooslobodilaka borba posledica masovnih deportacija Slovenaca i drugih preotrih nacistikih mera. Zbog toga su poeli smatrati takvu nacistiku okupacionu politiku, koja je dovela do otrih politikih prilika u Sloveniji, pogrenom i za nju su teretili civilnu upravu. Takvi, dakle, nisu ustali protiv tog nacistikog zloina iz moralnih razloga, nego vie iz Spekulativnih razloga: prekid deportacija trebalo je da pomiri slovenako stanovnitvo u okupiranim pokrajinama kako bi umerenije a ne sa politikom vrste ruke germanizovali Sloveniju i iskoriavali njene ljudske i materijalne snage u osvajake ciljeve. Iz takvih razloga su bili protiv masovnih deportacija Slovenaca i nekadanji pokrajinski vo vapsko-nemakog kulturnog saveza za Dravsku banovinu Hans Baron i mariborski pivovar Franc Celigi. Prvog maja 1942. poslali su dravnoj kancelariji NSDAP opseni dokument u kome su osuivali nacistike deportacije i druge mere civilne uprave, jer su, navodno, dovele do revolucije slovenakog ljudstva. Ono to nikada u istoriji nije bilo mogue postii, tj. da se pripremi slovenako ljudstvo na revoluciju sada se dogodilo: u pokrajini je revolucija. 474 Mislim da je to pismo buretu izbilo dno. Na alost ne poznajemo odgovor, ali to se moe suditi po reakciji na tabnoj konferenciji u Gracu 10. avgusta 1942. koja nam je poznata. N? tu konferenciju je neoekivano doao i ef civilne uprave, dr Iberajter, i rekao da su na prikljuenju slovenake tajerske radili ve dugo vremena i da su za taj rad upotrebili strunjake, koji su im bili na raspolaganju. Mere koje su primenjivali u 1941. godini nisu bile samo predviene, ve ih je odobrio i Hitler. Onda je nastavio: Vie od godinu dana izvesni mukarci i ene u donjoj tajerskoj neumorno kritikuju, a postoje ak ljudi koji se ne boje tvrditi da to to se tamo dogaalo treba oznaiti kao glupost. Kritika je pogrena i kri disciplinu. Ve godinu i po dana to posmatram, a sada smatram preko potrebnim da takvim prilikama uinim kraj. Nije mi stalo samo do toga da iz linih razloga onemoguavam kritiku, nego moram zbog same stvari zahtevati da vlada disciplina i da se b_z prigovora trudimo da postignemo cilj. 475 tajerski otadbinski savez je u takvim prilikama pripremio posebnu akciju zborova za voe u okruzima. Na njima su posebno pripremljeni govornici utemeljivali mere koje je izvela civilna uprava, a naroito masovne deportacije Slovenaca. Na zborovima 14. avgusta 1942. kada su u Marburger cajtungu

objavili Iberajterov proglas o tome da su deportacije u slovenakoj tajerskoj zavrene, u Mariboru su govorili dr Karstanjen i tajndl, u Celju Dorfmajster itd. Karstanjen je nakon toga o deportacijama govorio i u Breicama i ponovno u Mariboru, kada je rekao: Za nekoliko dana e iz donje tajerske nestati tue strailo. Ujedno je nacionalni socijalizam doneo temeljno reenje donjetajerskog pitanja sa Firerovim nareenjem da tu pokrajinu nainimo opet nemakom. U naim rukama je sada ureenje budunosti ove pokrajine za sledeih 1000 godina.476 O tome da su i izvan slovenake tajerske postojali pomeri kada su ljudi bili protivni masovnim deportacijama Slovenaca svedoi materijal, koji je vodstvo tajerskog otadbinskog saveza 20. novembra 1942. pripremilo za govornike, koji su trebali na zborovima u Rajhu da govore o temi Donja tajerska. Materijal su sastavili na osnovu Karstanjenovih govora i predavanja. Na primer: Upravo o iseljavanju su se rairile veoma divlje prie ne samo u tajerskoj nego i u drugim predelima Austrije. Treba jasno rei da nije bilo mogue izbei vrstu ruku . . . Danas moramo konstatovati da bismo na zadatak obavili mnogo lake ako bismo iselili nekoliko hiljada ljudi vie. 477 Iako su civilna uprava i tajerski otadbinski savez pokuavali da prekrate kritike masovnih deportacija Slovenaca i posle toga je bilo primera, iako veoma retkih, da su pojedinci, zabrinuti zbog sve veeg razmaha narodnooslobodilake borbe i neuspeha nacistike politike odnaroavanja, kritikovali nasilno proterivanje Slovenaca kao jednu od najveih greaka civilne uprave i sa svojim stavovima upoznavali i najvie nacistike krugove. Tako je npr. komandant policije bezbednosti i slube bezbednosti za donju tajersku, SSturmbanfirer Fogt, u svom izvetaju glavnom dravnom bezbednosnom uredu kao jedan od glavnih razloga za neugodne politike prilike u slovenakoj tajerskoj naveo nepravilne metode civilne uprave.478 Saradnik ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru Franc fon Morari je, pak, 28. avgusta 1944. poslao Himleru opsean dokumenat o osnivanju posebne pokrajinske jedinice Slovenije u okviru nemakog Rajha, zatim o potpunom obustavljanju deportacija i sporijem nainu germanizacije. U dokumentu, prepunom okorelih nacistikih ideja, kae se da je uzrok za rasplamsavanje narodnooslobodilake borbe nain na koji su izvoene deportacije te se zauzima za sporiji, ali podliji nain odnaroavanja; Sporija germanizacija donje tajerske bi imala tu prednost to bi Slovence, prema rimskoj paroli 'deli i vladaj' sigurnije doveli do cilja. 479 Ti predloi o kojima su nacistiki dostojanstvenici, dodue, raspravljali nisu, razumljivo, mogli da privole civilnu upravu za donju tajersku na to da se odrekne osnovnih naela svoje politike odnaroavanja. Mogu da tvrdim da se veina Nemaca u Sloveniji bar u poetku slagala s nacistikim deportacijama Slovenaca i da je bio veoma mali deo koji se tom nacistikom zloinu suprotstavljao, ali je i on utao. Veoma retki pojedinci su se javno izjasnili protiv nasilnog proterivanja Slovenaca s njihove rodne grude. Bilo ih je, naravno, mnogo manje od onih koji su aktivno saraivali pri proterivanju Slovenaca. Pa i ti retki pojedinci se, uglavnom, nisu protivili deportacijama iz moralnih ili humanih razloga, ve zbog toga to su smatrali da

je nasilan nain deportacija bio osnovni uzrok za rasplamsavanje narodnooslobodilake borbe, koja ne samo da je koila izvoenje temeljnih nacistikih ideja odnaroavanja ve je na mnogim mestima ugroavala i samu egzistenciju izvoaa tih ideja.

NAPOMENE UZ III POGLAVLJE

1 Sasluanje dr Helmuta Glazera u ljubljanskim zatvorima, Arhiv RSNZ. Na pitanje zbog ega je ba dr Zandberger, koji je tada vodio centralni ured za useljavanje u Lodzu (dakle, ustanovu, koja sama nije neposredno saraivala pri masovnim deportacijama Slovenaca), doao u Celovec sa tim Himlerovim nareenjem, odgovor moe da se nae u zapisniku o razgovoru vodstva centralnog ureda za useljavanje u Lodzu od 25. aprila 1941. u kome se govori o daljim zadacima tog ureda. Razgovor je vodio sam dr Zandberger, pa je rekao i sledee:

I juna tajerska
To to se dogaa u junoj tajerskoj nije stvar centralnog ureda za useljavanje nego stvar novofomiranog drutva za preseljenje (ispravno: taba za preseljavanje nap. T. F.). Centralni ured za useljavanje je samo stavio na raspolaganje svoja iskustva i svojih 25 saradnika. A ti saradnici e se, po mogunosti, ubrzo vratiti. U junoj tajerskoj je re o takvom pregledu Slovenaca kakav sada obavlja centralni ured za useljavanje i pri kome je od posebnog znaaja rasna istraga. Akciju vodi SS-turmbanfirer dr Zandberger, kojeg su za sada razreili zadataka u glavnom dravnom uredu bezbednosti i mora, po nalogu dravnog voe SS, brinuti za sve nove akcije preseljavanja ukoliko se ove tiu glavnog dravnog ureda za bezbednost. (Zapisnik o razgovorima vodstva centralnog ureda za useljavanje u Lodzu 25. 4. 1941. NAW, T-81, rolna 327). Himler je dr Zandbergera nekoliko meseci kasnije odredio za vou tzv. posebnog odeljenja u jednoj od etiri tzv. akcione grupe slube bezbednosti. Ove su imale zadatak da poubijaju uhapene politkomesare Crvene armije i terenske politike radnike, kao i Jevreje. Na 9. procesu pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu - tzv. Einsatzgruppenprozess dr Zandbergera su, 10. 4. 1948. godine, osudili na smrt, ali su mu smrtnu kaznu zamenili doivotnom robijom. Robert M. W. Kempner: SS im Kreuzverhr, Minhen 1964. str. 9-113.) Meutim, u centralnom uredu za useljavanje nisu prvi put raspravljali o masovnim deportacijama u Sloveniji tek 25. aprila 1941. Ve 18. aprila 19*1. su na sastanku voa odeljenja rekli: Akciju u junoj tajerskoj i Kranjskoj emo izvesti, po mogunosti, najpre s nekim oficirima SS iz operativnog taba i sa malim brojem pomonih snaga. Iseljenje Slovenaca koji tamo ive trebalo bi izvesti jo u vreme rata. Osim centralnog ureda za useljavanje, u akciji uestvuje i glavni rasni i kolonizacijski ured SS s 10 rasnih istraivaa. (Zapisnik sa sastanka voa odeljenja centralnog ureda za useljavanje u Lodzu 18. IV 1941. NAW, T-81, rolna 327). 2 Paidasch, Ablauf der Ereignisse. 3 Stirava pisma 10. i 17. IV 1941. u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 4 Izjava dr Helmuta Glazera u ljubljanskim zatvorima, arhiv RSNZ; Ljudska pravica 13. VII 1947. O toj Himlerovoj poseti u Celovcu je 23. juna 1941. izvetavao i voa podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu, Lotar Veber, dravnog sekretara u Ministarstvu za propagandu dr Guterera: Dravni voa SS je prilikom svoje prve posete Celovcu, jo pre dolaska efa civilne uprave na ovo podruje (tj. u Gorenjsku - nap. T. F.) bio na stanovitu da to podruje treba germanizovati na

najradikalniji nain, i to tako da s njega bude uklonjeno 80.000-100.000 ljudi, delimino kao radnici u Nemaku, a delimino, ukoliko su rasno nepodobni, u junu Srbiju. (Original u arhivu IZDG, f. 1003.) 5 Marburger Zeitung 15. IV 1941. 6 O njegovoj poseti govori vie izvora. Tzv. mariborska Zlatna knjiga, u koju su upisivali posete nekih osoba, ima sledei podatak: Na slubenom putovanju je 17. aprila 1941. iznenada i za kratko vreme posetio osloboeni grad na Dravi i donju tajersku dravni voa Hajnrih Himler (PAM, f. 641). Fran Ro je u Celjskom zborniku 1961. objavio svoj Celjski dnevnik 1941.. U njemu opisuje dogaaje u Celju od 25. marta do 16. aprila, kada su ga zajedno sa oko 350 ljudi uhapsili i zatvorili u ondanjoj kasarni. Za 19. april izvetava da su ih posetili Himler i dr Iberajter. Kae da su se nervirali kada su im predstavili ljude koji su imali nemaka imena, ali su izjavljivali da su Slovenci (str. 160-161). Podatak o Himlerovoj poseti moemo nai i u korespondenciji izmeu raznih ustanova koje se odnose na Andreja Posaveca, apotekara iz Celja. I ovaj je bio aprila 1941. zatvoren i Himler je naredio da ga proteraju u Hrvatsku. Dorfmajster je kasnije o njemu izvetavao: Gospodin Posavec pria da e se lino obratiti dravnom voi SS, jer ga poznaje... Dravnog vou SS poznaje, naime, od 18. IV 1941. kada je ovaj uz moje prisustvo pregledao zatvore u kojima je sedeo i Posavec kao panslavist. (Dopisi pokrajinskog savetnika Celje 24. oktobra 1943. i komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku 29. XII 1943., arhiv IZDG). 7 France kerl: Mnoine deportacije Slovencev v letu 1941, Zgodovinski asopis 1952-1953, str. 722 (navodim: kerl). 8 Izraz die ffentlich ein Blick artfremden Bluteinschlages darbieten nacisti su upotrebljavali kada su hteli da kau da neko ima vidljive znakove neke nepoeljne rase, npr. ciganske, jevrejske, mongolske itd. 9 Izraz verpflanzen ins Reich su nacisti upotrebljavali za meru kada bi nekoga premestili iz slovenake tajerske na isto radno mesto u Nemakoj kako bi se tamo germanizovao. 10 Smernice i u njima spomenuta priloena karta nisu sauvane. Sauvan je samo prepis koji je napravila Komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, podrunica za severoistonu Sloveniju, po treem prepisu koji je izradio ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. 11 Beleka voe III referata taba za preseljavanje za donju tajersku, bez datuma, arhiv MNOM; dr B/roli/h, Izselitev Slovencev iz Spodnje tajerske v Srbijo in Hrvatsko, Vestnik, Maribor, 28. VI i 5. VII 1945. 12 Prvi dopisi u njegovoj registraturi su datirani sa 29. aprilom 1941. pa zbog toga smatram da je morao biti formiran tek u to vreme.
13 Poimenini spiskovi lanova III referata taba za preseljavanje za donju tajersku 29. IV, 7. V i 7. VIII 1941. arhiv MNOM. 14 Dopis taba za preseljavanje za Gorenjsku voi III komisije za preseljavanje 14. V 1941., arhiv RSNZ. Podaci o sastavu i radu taba za preseljavanje, koje je dao dr Glazer u svojoj izjavi u ljubljanskim zatvorima se unekoliko razlikuju od stvarnog stanja. Dr Glazer je navodio etiri odeljenja, koja su bila, u stvari, samo referati: I - za personalna organizacijska i blagajnika pitanja te kartoteku (voda dr Glazer), II - za utvrivanje nacionalnosti (voa dr Glazer), III - za tehniko izvoenje deportacija (voa dr Bauer) i IV - za rasne preglede (voa dr ulc). Kao to vidimo, nepravilno je prikazao redosled referata i obavljanje onih poslova koji su spadali u njegovu nadlenost kao naelnika taba, a prikazao je to kao I odeljenje. 15

Vid nap. 1.

16 VAZSt. 24. IV 1941; Mitteilungsblatt des Beauftragten des Reichskommissars fr die Festigung deutschen Volkstums, 1941. br. 1 (navodim: Mitteilungsblatt). *7 Organizacioni plan ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 15. V 1941, arhiv IZDG, f. 238. 18 tirov izvetaj Grajfeltu 17. VI 1941. u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen; izvetaji ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru od aprila do oktobra i od oktobra do decembra 1941. DZA, fond RH, Bd. 5624 i 5625; Mitteilungsblatt 1941. br. 1. 19 Materijal ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu, arhiv INV, fond DDV. 20 VAZSt. 6. V 1941; Mitteilungsblatt 1941. br. 1. 21 VAZSt. 23. VI 1941; Mitteilungsblatt 1941. br. 1. Naredba od 2. maja je odreivala da ured moe da zapleni imanje u korist tajerske pokrajine, dok je naredba od 23. maja to odreivala jo preciznije; naime, da se to izvri u korist tajerske pokrajine - za pokrajinsku samoupravu. Kada je 29. maja 1941. izala Hitlerova naredba o tome da sva imovina neprijatelja nemakog Rajha po zaplenjivanju postaje vlasnitvo itavog Rajha, Gering se, kao opunomoenik za etvorogodinji plan, alio protiv spomenutih naredbi efa civilne uprave. Kada je Ministarstvo unutranjih poslova

0 tome obavestilo dr Iberajtera, ovaj je zamolio za razgovor. O tome su razgovarali 18. septembra 1941. u Ministarstvu unutranjih poslova u Berlinu. Zakljuili su da nee biti nikakvog oklevanja protiv spomenutih naredbi efa civilne uprave za donju tajersku, koje su izale sa znanjem Ministarstva unutranjih poslova pre Hitlerove naredbe od 29. maja 1941. Hitlerova naredba bi trebalo da postane vaea u slovenakoj tajerskoj onoga dana kada tamo uvedu nemako pravo (dopisi Ministarstva unutranjih poslova od 23. VIII, 11. IX i 24. X 1941. u materijalu procesa u Nirnbergu, br. NG-4767 i NG-4669). 22 VAZK 8. VI 1942. 23 VAZK 24. IV 1941. 24 VAZK 7. V 1941; kerl, n. r 773. 25 Mller-Scholtes; Slovenski poroevalec, maj 1941, godina II, br. 1, lanak Begunci iz ljutomerskega okraja. 26 Mller-Scholtes. 27 Mller-Scholtes. 28 Izvetaj politikog komesara za Lako 27. IV 1941. Arhiv IZDG, f. 730. 29 Izvetaj politikog komesara za marje pri Jelah 26. IV 1941. arhiv IZDG, f. 236. Iz statistike zanimanja zatvorenika sreza marje pri Jelah moe se videti da je jednog dana - datum nije mogue utvrditi - u zatvoru bilo 89 osoba (78 mukaraca 1 11 ena), meu njima 66 intelektualaca. Iz spiska uhapenih posle 16. IV 1941. u tom srezu vidi se da su neke pre toga prevezli u Celje, nekolicinu proterali preko granice u Hrvatsku i nekoliko pustili na slobodu (spiskovi su u Arhivu IZDG). 30 Zapisnik tabnih razgovora u Celju 29. IV 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 31 Izvetaj politikog komesara za Gornji grad 23. IV 1941, arhiv IZDG, f. 236. 32 Izvetaj politikog komesara za Gornji grad 23. i 24. IV 1941., arhiv IZDG, f. 236. 33 Izvetaj andarmerijske stanice u Sv. Petru pod Sv. gorami 28. IV 1941, arhiv IZDG, f. 236.
34 35

Izvetaj andarmerijske stanice u Rogatecu 27. IV 1941, arhiv IZDG, f. 236. Izvetaj andarmerijskog okruga marje pri Jelah 22. VI 1941., arhiv IZDG,

f. 236.
36 Mirko Lenik: O izseljencih, izvetaj o izlobi Pokrajinskog muzeja NOB u Mariboru od 22. VII do 30. XI 1955., arhiv MNOM; Slovenski poroevalec, maj 1941. br. 1.

Stanko kaler: Posavje v letu 1941, Breice 1958, str. 7. Dopis andarmerijske stanice Rue 19. IV 1941, prepis, AS, fond KUZOP, f. 19. 39 Dopis ureda gestapoa u Mariboru 5. VI 1941, AS, fond KUZOP, f. 14; izvetaj andarmerijske stanice Rue 12. VI 1941. uredu gestapoa u Mariboru, prepis, AS, fond KUZOP, f. 14. 40 Izvetaj andarmerijske stanice Rue uredu gestapoa u Mariboru 21. IX 1941., prepis, AS, fond KUZOP, f. 19. 4' Spisak u AS, fond KUZOP, f. 20. 42 Kojzarov dopis Himeru 24. VII 1941. prepis, AS, fond KUZOP, f. 19. 43 Umsiedlungsvorschlag za poljoprivrednika Franca Gabera iz Skofje Vasi 11. VI 1941., arhiv IZDG. 44 Sasluanje Jozefa Krela, Vojni sud grada Ljubljane, I Sod 2/45 - 15, prepis u MRC. 45 Up.: Neuland 28. I - 8. IV 1967. 46 Kada je ispostava komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti za Gorenjsku u Dravogradu molila andarmerijske stanice Gutanj, Prevalje, Meica i Crna za spisak lanova vapsko-nemakog kulturnog saveza i za imena onih folksdojera koji su se u kulturnom boju postavili na protivnikovu stranu, andarmerijska stanica u Gutanju je odgovorila da su tamo bila 142 lana vapsko-nemakog kulturnog saveza i da takvih folksdojera, koji bi se u kulturnom boju postavili na protivnikovu stranu, ovde nije bilo (dopis ispostave komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku u Dravogradu 21. VI 1941. i odgovor andarmerijske stanice u Gutanju 26. VI 1941, prepis, AS, fond KUZOP, f. 19). 47 Voa personalnog odeljenja okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza u Celju, SS-hauptturmfirA- Seda je 26. VIII 1941. pisao dr Karstanjenu: Pridruujem se gleditu lana stranke Dorfmajstera da Alma Karlin, kao i Tea rajber, koje su, kao to je to oigledno iz njihovih molbi, negativno usmerene i samo seju razdor, moraju biti, po mogustvu, ubrzo odstranjene iz Celja. Molim Vas, da naredite da imenovane ubrzo isele u stari Rajh (Foto-kopija originala u MRC). 48 Kopija pisma Ozimieve dr Lamersu i odgovor glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 29. VII 1941; Brantovo pismo tabnom uredu u Berlinu 15. IX 1941, AS, fond KUZOP, f. 2. 49 Telegram dr Eliha iz Berlina Lurkeru 25. VII 1941., prepis, AS, fond KUZOP, f. 19. 50 Dopisi tabnog voe ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru okrunom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza u Celju 26. VII i 8. VIII 1941; dopisi okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza u Celju tabnom voi Laforsu 11. i 31. VIII 1941; dopis tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda Laforsu 12. VII 1941, AS, fond KUZOP, f. 19. 51 Materijal III referata taba za preseljavanje za donju tajersku, arhiv MNOM, materijal Umvvandererzentralstelle iz Lodza, arhiv Glavne komisije za utvrivanje zloina hitlerovaca u Poljskoj u Varavi. 52 Dopis voe III referata taba za preseljavanje za donju tajersku 12. V 1941., arhiv MNOM.
37 38 53 Beleka voe III referata taba za preseljavanje za donju tajersku 8. V 1941, arhiv MNOM; Ajhmanov telegram 28. IV 1941., arhiv MNOM. 54 varchuberova beleka 14. V 1941; izvetaj dr trauba 14. V 1941; dopis komandanta logora Rajhenburg 25. V 1941; izjava dekana Cukale Komisiji za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, AS, fond KUZOP, f. 2. 55

Stane Terak: Celjski Stari pisker. Ljubljana 1959. str. 6-7.

66 Bogdan Zolnir: Selili so nas skozi taborie Smartno, u: Mislinjska dolina, godina III, br. 9-12, 25. XI 1960, 1. I i 1. VI 1961; Fran Ksaver Meko, Kriev pot, u: Izbrana dela, IV knjiga, Celje 1959, str. 297-326. 57 Alojzij Remec: Opustoena brajda. Celje 1946. str. 88-92, 102, 112. 68 Spisak i izvetaji ispostave gestapoa u Breicama 13. i 15. V 1941., arhiv MNOM. 59 Spiskovi oduzetog novca i predmeta u materijalu III referata taba za preseljavanje za donju tajersku, arhiv MNOM. Sadre samo brojeve tednih knjiica, a ne i iznose koji su upisani. 60 Mller-Scholtes; izvetaj komandanta logora u Mariboru 9. V 1941., arhiv MNOM. 61 Uputstva dr Mahulea 29. IV 1941, arhiv MNOM. 62 Seanja izgnanih slovenakih porodica u Srbiju 1941., prepis, arhiv IZDG. 63 Slovenci u mariborskim zatvorima. Svedoenje izgnanika u Srbiju od 2. X 1941, prepis u arhivu IZDG. 64 Vidi nap. 62. 65 Dodatak izvetaju o evakuaciji Slovenaca od 9. IX 1941, prepis u arhivu IZDG. 66 Dopis voe III referata taba za preseljavanje za donju tajersku 8. i 9. V 1941., arhiv MNOM. 67 Prepis materijala vodstva logora Smartno kod Slovenj Gradeca, AS, fond KUZOP, f. 16. 68 Raspis odeljenja IV B komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti za donju tajersku 23. V 1941, arhiv MNOM. 69 Dodatak izvetaju o evakuaciji Slovenaca od 9. IX 1941, prepis u arhivu IZDG. Drugi dokaz da su taj pregled i raspodelu, zaista, izveli daje materijal vodstva logora Smartno kod Slovenj Gradeca. Dana 24. maja su sastavili nov spisak uhapenih Slovenaca (19 ena i 71 mukarac), 26. maja spisak uhapenih intelektualaca (42 osobe), 26. maja spisak uhapenika koji su se doselili u slovenaku tajersku posle 1. I 1914. (13 osoba) i spisak u slovenakoj tajerskoj roenih uhapenika (19 osoba) itd. (AS, fond KUZOP, f. 16). 70 Beleka voe III referata taba za preseljavanje za donju tajersku 26. V 1941; dopis komandanta logora u Rajhenburgu 25. V 1941 (sauvan je samo propratni dopis koji kae da su priloena dva spiska, ali oni nisu sauvani); Bogdan Zolnir, Selili so nas skozi taborie Smartno, u: Mislinjska dolina, godina IV, br. 11-12, 1. VI 1961; spisak u Pokrajinskom muzeju revolucije Slovenj Gradec. Samo za tu grupu se sauvao izvod spiska uhapenika grupe A iz slovenjgradekog sreza, prevezenih u logor u Rajhenburgu, uva ga Muzej revolucije u Slovenjgradecu, Meko, n. d., 326. 71 Raspis komandanta policije bezbednosti i slube bezbednosti za donju tajersku 5. VI 1941, arhiv MNOM. 72 73 74 75

Plakat u biblioteci IZDG; kerl, n. d 772-773. Raspis u arhivu IZDG, f. 236. Original u arhivu IZDG, f. 236.

Spisak osoba doseljenih po 1. I 1914, za optine Ljubno, Reica, Mozirje, Solava i Smartno ob Paki, arhiv VII.
75a Materijal popisnih komisija za srez Celje - unutranjost i marje pri Jelah nalazi se u arhivu IZDG. 76 77 78

Mller-Scholtes. Original u arhivu IZDG, f. 238 i 719. Original u arhivu IZDG, f. 236.

Franc Konobelj-Slovenko, Jesenika dolina leta 1941; u: Jeklo in ljudje, Jeseniki zbornik, Kranj 1964, str. 361-362. so Vidi nap. 1. 81 Terak, Celjski Stari pisker, 9-11; Cvetko Kristan, List entvikih zapornikov, Delavska enotnost, 21. V I I 1955. 82 Volks- und Rassenverhltnisse der Sdsteiermark. Bearbeitet von der Einsatzstelle Sdost des RUS-Hauptamtes beim Kommandeur der Sipo und des SD, Umsiedlungsstab - Referat II. To je opirni izvetaj o rasnom pregledu stanovnitva slovenake tajerske koji je sauvan samo u prepisu, a uvaju ga Institut za nacionalna pitanja u Ljubljani i arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA u Beogradu. Prepis je sainila Komisija za utvrivanje zloina i njihovih pomagaa, podrunica za severoistonu Sloveniju, a original je, verovatno, poput brojnih drugih znaajnih dokumenata zauvek izgubljen. (Ovaj izvor od sada navodim: Volks- und Rassenverhltnisse der Sdsteiermark.) 83 Prepis kolskih hronika u arhivu IZDG. 84 Vidi nap. 82. 86 Jedini do sada poznati klju za odreivanje konane ocene iz rasne i politike ocene nalazi se u prilogu dopisa koji je dr tir 3. I 1942. poslao 3. referatu I glavnog odeljenja u tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu i koji glasi: U prilogu vam aljem na znanje kratko oznaavanje ocena U-St, E, O i A, koje mi je dao SS-turmbanfirer Lafors u vreme moje posete Mariboru. Foto-kopiju tog znaajnog dokumenta sam naao u arhivu Glavne komisije za utvrivanje zloina hitlerovaca u Poljskoj u Varavi. 86 Izvetaj vodstva mesne grupe tajerskog otadbinskog saveza Gornji grad 20. VI 1941, arhiv IZDG, f. 236. 87 Izvetaj vodstva mesne grupe tajerskog otadbinskog saveza Lue 20. VI 1941, Arhiv IZDG, f. 236. 88 Skice u AS, fond KUZOP, f. 3. Pretpostavljam da pripadaju izvetaju II referata taba za preseljavanje za donju tajersku Volks- und Rassenverhltnisse der Sdsteiermark. 89 Vidi nap. 85. 90 F. Skerl je u svom radu na strani 780 pogreno interpretirao reenicu iz tog izvetaja: In Sotlastreifen rechnet man mit rd. 10.-12.000 Aussiedlungen und der gleichen Zahl Umsiedlungen. Ova reenica se ne moe tumaiti.kao: A na posutlanskom pojasu su raunali s iseljenjem 10.-12.000 ljudi i istim brojem preseljenja. U vezi s reenicom da vindiarsko stanovnitvo tog podruja nee biti iseljeno, nego preseljeno u severni deo donje tajerske. Mislim da spomenutu reenicu treba razumeti tako da e iz posutlanskog pojasa biti izgnano 10.-12.000 osoba u Srbiju i isto toliko preseljeno u slovenaku tajersku (tzv. U-St.-Flle). 91 Izvetaj I glavnog odeljenja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu 2. XI 1942, arhiv INV, fond DDV; Gemeinde- und Ortschaftsverzeichnis der an den Reichsgau Krnten angegliederten befreiten Gebiete Oberkrains und Unterkrntens. Bearbeitet und herausgegeben von der Publikationsstelle Wien, Wien 1942.
79 92 Dnevni izvetaj II komisije tabu za preseljavanje za Gorenjsku 19. IV 1941., arhiv RSNZ. 93 Glazerova izjava u ljubljanskim zatvorima, arhiv RSNZ; materijal II komisije, arhiv VII, k. 33, br. 2/10; materijal III komisije, arhiv RSNZ. 94 Na Bledu je komisija pored mesnog poverenika Jozefa Hrovata, zavrbovala za rad Egona i Franca Paca, u Gorjama kod Bleda Franca Kasingera, u Jesenicama dr

Hauzvirta i H. Cinkovica, u Dovjama i Mojstrani upana Vinciga, u Skofjoj Loki i Zmincu trgovca Antona Sturha, na Oselici uitelja Herberta Rotmana, u Zeleznikima Vunea i Sepa Hornickog, na Golniku upana Riharda Prenera itd. (sastav: Rad Komisije za preseljavanje ureda za jaanje nemakog naroda u Gorenjskoj - izvod o politikoj i nacionalnoj strukturi gorenjskog stanovnitva iz 1941. godine, kao i poverenicima koji su pomagali pri radu tih komisija, arhiv RSNZ. Taj sastav s netanom adresom je neko napravio na osnovu izvetaja pojedinih komisija za preseljavanje. Sastav nije sauvan u celini, a originalni izvetaji su, osim nekih, izgubljeni ili nedostupni). 95 Dnevni izvetaj II komisije tabu za preseljavanje za Gorenjsku 19. IV 1941., arhiv RSNZ. se Zajedniki izvetaj I komisije za Bled 9. V 1941. arhiv VII, k. 33, br. 6/13; zajedniki izvetaji III komisije za Brezje 17. V 1941, Ovsie 21. maja 1941, Sentvid nad Ljubljanom 30. V 1941, Smartno pod Smartno goro 7. VI 1941. i Kranj 25. VI 1941., arhiv RSNZ; vidi i izvor, naveden kod nap. 94. 97 Konstatujemo da nacionalni ocenjivai, naroito u II komisiji, daju lanovima Sokola politiku ocenu 4. Meni, rasnom istraivau, koji poznaje posledice politikog ocenjivanja, se takva ocena ini suvie krutom. S rasnog stanovita, nije se mogue odrei tih ljudi ukoliko su bili uglavnom sportisti udrueni u malim seoskim grupama, gde su gajili samo sport, a nisu se vidljivo bavili politikom. Razumem, meutim, borbu u pograninoj pokrajini i ubeenje nacionalnih ocenjivaa iako su u tom pogledu esto veoma poneseni i daju takve ocene u atmosferi prolosti svoga ratovanja. (Marksovo pismo dr Glazeru iz Breznice u Gorenjskoj 12. V 1941, arhiv RSNZ.) 98 Prilikom pregleda ljudi u Kranju, tri dana su prebrojavali koliko njih ima svetle, odnosno sasvim plave oi i utvrdili da ih je 64,8 odsto, odnosno 53/o (Zajedniki izvetaj III komisije za Kranj tabu za preseljavanje za Gorenjsku 25. VI 1941, arhiv RSNZ.). Za Sentvid nad Ljubljanom su, pak, izvetavali da su od 5000 stanovnika tek 2 odsto ocenili ocenom IV (Ukupan izvetaj III komisije za Sentvid tabu za preseljavanje za Gorenjsku 30. maja 1941., arhiv RSNZ.). 99 Vidi izvor naveden kod nap. 94. 100 Ti podaci, napisani rukom, sauvani su u mapi u kojoj se nalazi i projekt elaborata Denkschrift des Gauleiters in Krnten ber die Wiederherstellung des alten Reichsgaues Krnten durch die neue Grenzziehung im Sden der Karawanken. Poto je na drugom elaboratu potpisan voa podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu, Feliks Peauer, a ovaj ima rukopis nekog ai hivara iz nekadanjeg Naunog instituta u Ljubljani koji je prvi sreivao arhivski fond ove podrunice, smatram da je i ovaj dokumenat proao dug put preko Komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa u Ljubljani iz spomenutog arhiva u arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA, gde ga sada uvaju u odeljenju za Nemaku, k. 33, f. 7.
101 102

Izvetaj u arhivu IZDG, f. 1003.

Vidi nap. 103. I drugi nacisti su konstatovali dobar rasni sastav gorenjskog stanovnitva. Dana 21. i 22. maja 1941. posetio je Bled i neke druge krajeve u Gorenjskoj, gde su upravo tada radile komisije za preseljavanje i voa centralnog zemljinog ureda u Berlinu i voa odeljenja za planiranje u uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, SS-tandartenfirer dr Konrad Majer-Hetling. Po povratku u Berlin izvetavao je 28. V 1941. sledee: Stanovnitvo na novim podrujima je u rasnom pogledu iznenaujue dobro, u skladu s tim je i utisak o imanjima, kulturi stanovanja i istoi... Opti utisak je bolji nego na mnogim podrujima starog Rajha a i bolji nego kod veeg dela nemakih na22 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

337

seljenika u istonoj Evropi. Posebno vidljiv je bio dobar opti utisak o stanovnitvu u pojasu za iseljenje. ini se da je ovde stanovnitvo jo dragocenije nego u predelu koji lei severno od njega. (NAW, T-580, rolna 757.) 103 Hofmanov izvetaj 24. V 1941. u materijalu sa VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-3086. Kada je tuilac na VIII procesu u Nirnbergu pokazao optuenom Hofmanu prepis tog njegovog izvetaja i upitao ga da li je, zaista, uinio inspekcijsku posetu u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, Hofman je odgovorio: Da, bio sam na tom putovanju i posetio efa rasnog ureda, profesora B. K. ulca, koji je tamo boravio ve neko vreme. Sulc je bio i taj koji je napravio klasifikaciju spomenute etiri rasne grupe. ulc je bio na tom podruju verovatno due vreme, jer je to za njega kao antropologa bio pravi nauni rad. Na podruju Zagreba su ee izvoena iskopavanja praistorijskih kostiju; mislim da se to mesto zove Predmost. Tuilac ga je nakon toga upitao da li su tada govorili i o rasnom konglomeratu stanovnitva tih podruja, a Hofman je odgovorio potvrdno. Takoe ga je upitao da li je, zaista, vodio razgovor s Kuerom, na ta je Hofman odgovorio: Da. Posetio sam namesnika gaulajtera Kuera i tada smo govorili i o iseljavanju Slovenaca, pa sam iskoristio priliku da mu kaem svoje miljenje o tome da mnoge porodice ne bi trebalo da budu razbijene. (Stenografski zapisnik rasprave, str. 3241-3242.) O Hofmanovoj poseti slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj su na istom procesu ispitivali i svedoka Georga Redla, koji je u prolee 1941. bio rasni istraiva u slovenakoj tajerskoj. Ispitiva ga je upitao da li je sa Hofmanom imao kakav razgovor kada je ovaj posetio slovenaku tajersku, i Redi mu je odgovorio potvrdno. Nakon toga ga je jo upitao ta je tada Hofman govorio i Redl je odgovorio: Raspravljao je o radu komisije, koju sam ja u to vreme vodio, i rekao da je zadovoljan njenim radom. Koliko se seam nije imao nikakve posebne primedbe niti opaske. (Upravo tamo, str. 3456.) ,04 Dopis Umwandererzentralstelle u Lodzu 23. II 1943, Arhiv Jugoslavije. 105 Vidi nap. 1. 106 U originalu je, verovatno, greka, jer su bile politike ocene za osobe koje su bile Nemcima neprijateljske i vodee Nemcima neprijateljske 4 i 5 a ne 1 i 5. 107 Smernice glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, arhiv IZDG, arhiv MNOM, objavljene u Menscheneinsatz 1941, str. 47. 108 rederovo pismo dr Teskeu 24. VII 1941, Arhiv INV, fond DDV. ,09 Dopis efa bezbednosne policije i slube bezbednosti (IV ured, 4 B odeljenje), br. 56/41 od dana 24. IV 1941, materijal XI procesa u Nirnbergu, br. NG-4897. 110 Tuilac Les mu je pokazao spomenuti dokumenat i upitao ga da li ga je proitao, posle ega se razvio ovakav dijalog: Les: elite li neto izjaviti o njemu? Ajhman: Javol. To - ve sam rekao - tamo dole je bilo negde nekakvo savetovanje, ne znam kada, mislio sam da je bilo u Zagrebu, to sam - to sam promenio. U Mariboru. U Mariboru je bio savetovanje, dakle, to je oito, 260.000 Slovenaca, svakako je bilo to preseljenje Slovenaca aktuelno - tada e sasvim sigurno morati biti zapisan o . . . potpisano... to e sasvim sigurno Hajdrih, to mislim sasvim sigurno, to je bilo pod predsednitvom - o, to ak i ne znam da li je bilo pod Hajdrihovim predsednitvom ili pod vodstvom nekog drugog - j e r . . . to bi radije ostavio otvorenim - svakako, Hajdrih je govorio na tom zasedanju, govorio je i - ko je jo bio tamo dole - d a . . . i Iberajter je valjda bio domain, Iberajter. Les: Kako je bio Iberajter? Ajhman: Gaulajter Iberajter, gaulajter Iberajter, je govorio, govorili su i drugi dakle Hajdrih, sigurno neko od nekog, moda od glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda, ali to ne znam sasvim precizno, svakako su bili tu i, bile su tu prisutne ak

mnoge osobe, ako bi trebao da odredim priblian broj, jo danas, i sam sam bio takoe tamo dole tako - ali govorio nisam nita, nisam smeo govoriti - moda je bilo nekih 50 osoba, moda bi tako mogao rei, oko 50 o s o b a . . . (Herbert Grn: Proces v Jeruzalemu. Ljubljana 1961. str. 212-218.) 111 Beleka nemakog Ministra inostranih poslova 28. IV 1941, PA AA, Ini. II g E 221529. 112 U literaturi pojedinci tvrde da je konferencija odrana u Gracu. Tako publikacija Saoptenje o zloinima Austrije i Austrijanaca protiv Jugoslavije i njenih naroda, Beograd 1947, str. 117. navodi d a j e konferencija odrana u Gracu, pa navodi i izjavu Franca Nojhauzena pred istraiteljem Dravne komisije za utvrivanje zloina okupatora od 27. januara 1947, da je dr Iberajter na konferenciji u Gracu, 6. maja 1941, insistirao da se ostane kod cifre 260.000. Te podatke je preneo i F. Skerl u svoju raspravu. 113 Benclerov telegram 6. V 1941, PA AA, Ini. II g. E 221537 do E 221535. 1 , 4 Iberajterov telegram Ribentropu 9. V 1941. 115 Telegram je u Ribentropovo ime poslao zastupnik voe politikog odeljenja poslanik fon Rintelen, PA AA, Ini. II g. E 226936, E 221534, S 230/153221. 116 Iberajterov telegram Nemakom ministarstvu inostranih poslova 9. V 1941, PA AA, Ini. II g E 221551. 1,7 Beleka Ministarstva inostranih poslova 12. V 1941, PA AA, Ini. II g., br. 668442. " 8 OKW/WFSt/Abt. L-IV/Qu, 0914/41 geh., prepis u arhivu MNOM. " 9 Fotokopija originala nalazi se u publikaciji Saoptenja o zloinima Austrije i Austrijanaca, str. 118. 120 Telegram nemakog Ministarstva inostranih poslova 9. V 1941, PA AA, br. H 297896. 121 Telegram nemakog Ministarstva inostranih poslova 14. V 1941, PA AA, br. E 221537. 122 Telegram nemakog Ministarstva inostranih poslova 14. V 1941, PA AA, br. E 221536. ' 2 3 Rintelnov telegram 15. V 1941, PA AA, br. E 221541-E 221542. 124 Rihthofenov telegram 16. V 1941, PA AA, br. E 221553. 125 Makenzenov telegram 16. V 1941, PA AA, br. 1517/B 000897. 126 O poloaju nemakog vojnog komandanta za Srbiju vidi monografiju Jovana Marjanovia: Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, str. 27-30 i prilog istog autora: Systme d'occupation allemand en Serbie 1941, u.: Les systmes d'occupation en Yougoslavie 1941-1945, Belgrade 1963, str. 277-279. 127 ef bezbednosne policije i slube bezbednosti u Berlinu je krajem marta ili poetkom aprila 1941, sastavio Akcionu grupu bezbednosne policije i slube bezbednosti za Jugoslaviju, koju je vodio SS-tandartenfirer i pukovnik policije dr Vilelm Fuks, dotadanji inspektor bezbednosne policije i slube bezbednosti u Braunvejgu. Njegov zamenik i referent slube bezbednosti bio je SS-turmbanfirer Polte. Akciona grupa je imala akcione komande u Zagrebu (SS-turmbanfirer Bajzner), Beogradu (SS-turmbanfirer Kraus) i Sarajevu (SS-turmbanfirer Hince), kao i takozvane letee komande u Novom Sadu (SS-unterturmfirer Pamer) i Niu (SS-oberturmfirer Mandl). Izvetaj IV ureda (gestapo) dravnog glavnog ureda bezbednosti od 16. V 1941. nalazi se u materijalu XI procesa u Nirnbergu, br. NG-4717.
128 129 130

Zapisnik konferencije datira od 22. V 1941, a nalazi se u arhivu MNOM. Zapisnik sastanka datira od 24. V 1941, a nalazi se u arhivu MNOM. Zapisnik razgovora datira od 26. V 1941, a nalazi se u arhivu MNOM.

1 3 1 Zapisnik razgovora, datira od 27. V 1941. i s Novakovim svojerunim potpisom, nalazi se u arhivu MNOM.
132 Autor nepotpisanog lanka Eichmannove lovke v Sloveniji (Delo, 5-8. III 1961. spominje konferenciju u Mariboru 5. maja 1941. (!)) i nastavlja: Do preseljavanja u tom obliku bi dolo odmah ukoliko ne bi nastale tekoe s transportom. Tada je bio, naime, preko potreban prevoz vojnog materijala i vojske na jug i jugoistok. Vrhovna komanda oruanih snaga (Vermaht) tada je pripremala napad na Krit i to je pobrkalo planove za preseljavanje Slovenaca. Nemaka vojska je, zaista, 20. maja otpoela napad na Krit, koji je zauzela do 1. juna, ali je sasvim sigurno vojsku za taj napad ve tada imala prikupljenu u Grkoj. 1 3 3 Dvadeset estog maja 1941. je Ministarstvo inostranih poslova NDH predalo nemakom poslaniku u Zagrebu verbalnu notu o tome da je, navodno, oficir za vezu izmeu taba II nemake armije u Beogradu i nemakog generala u Zagrebu, major Radke, zahtevao da hrvatske vlasti odmah prestanu iseljavati Srbe sve dok ne bude definitivno reeno pitanje granica i dok bude nemaka vojska u Hrvatskoj. Ministarstvo inostranih poslova NDH je molilo da tab II nemake armije dozvoli da se izvri proterivanje u Srbiju bar onih osoba koje potiu iz Srbije, ali su se posle prvog svetskog rata naselile na podruju sadanje NDH. Nemako poslanstvo u Zagrebu nije prosiedilo tu verbalnu notu nemakom Ministarstvu inostranih poslova, jer su se tada ve uoavale nove perspektive za reenje tog pitanja. (Verbalna nota od dana 26. V 1941, PA AA, br. E 243251.) 134 Kaeov telegram 13. V 1941, PA AA, br. 66849, prepis u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NG-2678. 136 Beleka fon Tvardovskog 14. V 1941, PA AA, br. 66850-66851. 136 Beleka fon Rintelna 16. V 1941, PA AA, br. 66852-66853. 137 Rintelnov telegram 21. V 1941, PA AA, br. 66848, prepis u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NG-2678. 138 Benclerov telegram iz Beograda 6. V 1941, (vidi nap. 113.) 139 Kaeov telegram 27. V 1941, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NG-2678. 140 Taj telegram, verovatno, nije sauvan. Kratak sadraj moe da se razabre iz Kaeovog Zakljunog izvetaja o preseljavanju od 20. XI 1941. 141 Telegram Nemakog ministarstva inostranih poslova br. 218 od 31. V 1941, PA AA, br. E 241321.

Odmah posle te konferencije je maral Kvaternik, na predlog SS-turmbanfirera Vilija Bajznera, za hrvatskog opunomoenika pri tabu za preseljavanje u Mariboru imenovao folksdojera i generaltabnog majora Franju Feranta, te kapetana Antu Mataia. Obojica su 9. juna, zajedno s Bajznerom, otputovali u Maribor i preimenovali se u hrvatsku delegaciju pri tabu za preseljavanje u Mariboru.
142

Bajzner je smatrao Feranta veoma sposobnim i mislio da ga, poto u Mariboru stekne neka iskustva, vrati u centralni hrvatski ured za iseljavanje i naseljavanje ukoliko ovaj ne bi dorastao svojim zadacima. Poto je Matai ubrzo otiao na novu dunost, u Maribor je stigao kapetan avijacije Hinko Veber. Jo u junu 1941. Kvaternik je za hrvatskog opunomoenika pri tabu za preseljavanje na Bledu imenovao majora Spiridiona Tomia i kapetana fregate Mihajla Miia. Obojica su 4. jula 1941. otputovali s dr Zajdlom iz Maribora na Bled. Kada je jula major Tomi otiao na novu dunost u Zagreb, na Bledu je ostao samo Mii. Krajem jula na Bled je trebalo da ode Veber iz Maribora, ali poto iz Gorenjske od 10. jula 1941. dalje vie nisu iseljavali, ostao je na Bledu samo Mii, dok su u Mariboru, gde je bilo mnogo posla, ostali Ferant, Petkovi i Veber. Kvaternik je 9.- septembra poslao na Bled Petkovia. Poto su nacisti krajem septembra zakljuili iseljavanje Slovenaca

iz donje tajerske i Gorenjske u Hrvatsku, ustaka vlada je 30. septembra 1941. ukinula obe delegacije. (Registar i delovodnik hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje u Mariboru nalaze se u Pokrajinskom arhivu Maribor.) 143 SS-turmbanfirer Vili Bajzner je stigao u Zagreb sa II nemakom armijom kao voda ureda dravne tajne policije. Po odlasku II armije s Balkana njegov ured preimenovao se u Der Chef der Einsatzgruppe der Sicherheitspolizei und des SD, Einsatzkommando Agram, to znai u zagrebaku akcionu komandu akcione grupe bezbednosne policije i slube bezbednosti, kojoj je bio ef dr Fuks u Beogradu. O njegovoj ulozi pri deportacijama Kae je pisao nemakom Ministarstvu inostranih poslova 11. juna sledee: Prilikom razgovora o iseljenju Slovenaca, Bajznera sam potinio poslanstvu i imenovao ga za referenta. Prema svom dosadanjem gleditu, ponovno sam ga angaovao shodno njegovom zadatku te mu dokazao svoje poverenje. (Kaeov telegram 11. juna 1941, PA AA, br. H 310164-H 310165.) Zbog toga je Bajzner poeo da se naziva i saveznim oficirom vojnog komandanta za Srbiju pri Nemakom poslanstvu u Zagrebu i na tom poloaju je ostao za sve vreme deportacija Slovenaca u Srbiju i na podruje tzv. NDH. 144 Originalni prepis zapisnika konferencije od 4. VI 1941, koji su svojeruno potpisali Kae, Turner, Kvaternik, Iberajter i Glez fon Horstenau, u PA AA, fond DGA, br. E 241310-E 241312, a prepisi originala su u arhivskim fondovima III referata taba za preseljavanje za donju tajersku (Arhiv MNOM), hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje u Mariboru, PAM, Dravnog ravnateljstva za ponovu u Zagrebu, Historijski arhiv grada Zagreba itd. ,46 Ne dri, dakle, podatak F. kerla (n. d., str. 781) da su od nacistikih zastupnika bili prisutni samo pojedini, a vie je bilo ustakih zastupnika. 146 Prepisi zapisnika se nalaze u arhivskim fondovima istih ustanova, kao i prepisi zapisnika sa prepodnevne konferencije od 4. juna 1941. 147 Kaeov telegram 4. VI 1941, PA AA, br. E 241319-E 241320, prepis u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NG-2678. 1 4 8 Prevodilac mit, koji je izradio zapisnik razgovora, zapisao je: U vezi s tim je Firer poeo govoriti o planovima preseljavanja, na osnovu kojih e Slovenci biti preseljeni u Hrvatsku i zbog toga Srbi iseljeni u Srbiju. Takva preseljavanja su, razumljivo, trenutno bolna, ali su, ipak, bolja od trajnog b o l a . . . (Zapisnik u PA AA, br. F 20463.) Ladislaus Hory und Martin Broszat: Der Kroatische Ustascha-Staat. Stuttgart 1964. str. 97. (Navodim: Hory-Broszat.) 1 4 9 Prevodilac mit je u zapisniku zapisao: Na primedbu dravnog ministra inostranih poslova da je Hrvatska dobila manjinu od 1,5 miliona Srba Paveli je odgovorio da pre 60 ili 70 godina jo nije postojalo pitanje srpske manjine. Tek kada su ti delovi stanovnitva pristupili srpskoj pravoslavnoj crkvi, grekom su ih napravili Srbima. A i inae bi Hrvatska volela da otpremi Srbe iz svoje drave i zbog toga prihvati Slovence, kako joj je to sugerisala i nemaka strana. Ministar inostranih poslova je to potvrdio. Paveli je, dalje, izjavio da e Srbe odstraniti im pristignu Slovenci. (Zapisnik u PA AA, br. F 20456.) 'so Uvodni deo projekta glasi: Preureenje Evrope zahteva preureenje ivotnog prostora svakog naroda. A to e biti mogue samo ukoliko se uklone prilike iz ranijih vremena, kada jo nije postojalo razumevanje za ivotna pitanja naroda. Kako je miran zajedniki ivot naroda osnovni cilj, da bi ga postigli, moramo preduzeti potrebne mere. Potrebno je da iz pograninih predela iselimo trunke narodnih i narodnosnih grupa i da ih prevezemo u ona podruja u kojima e se moi ponovno prikljuiti ovoj ili drugoj narodnosti. U pojedinim primerima bie veoma teko da se ostvari miran zajedniki ivot naroda

1 5 1 Projekt sporazuma od 5. VI 1941, PA AA, br. E 241324-E 241329. 1 5 2 Referat D VIII u odeljenju Dojland nemakog Ministarstva inostranih poslova je, naime, pregledao Kaeov projekt sporazuma o preseljenju Slovenaca i Srba i predlagao Da odstupe od zakljuenja formalnog sporazuma s obzirom na to da prilikom izvoenja iseljenja, koje je vojna mera, nisu predviene odredbe o upotrebi imanja iseljenika, posebno njihovih dugova i potraivanja, i poto zbog hitnosti reavanja te stvari nije mogue postii saradnju drugih ustanova koja bi bila potrebna pri tom postupku. Zbog toga je predlagao da privremeno bude dovoljno to da nemaki ministar inostranih poslova d svoju saglasnost o odredbama koje su uesnici konferencije jednoglasno prihvatili i izrazili u zapisniku, a takvu istu saglasnost bi trebalo da da i ustaka vlada. A sve to bi trebalo da se izvri izmenom nota izmeu Nemakog poslanstva u Zagrebu i ustake vlade, koje, razumljivo, ne bi objavili. (Beleka od 7. VII 1941, PA AA br. E 2413000.) Isti referat je sastavio predlog i za Ribentropa, pa kada je ovaj potvrdio njegov predlog, voa odeljenja Luter, 17. VII 1941, poslao je Kaeu izvetaj koji je bio gotovo doslovno isti zabeleki VIII referata u odeljenju Dojland. (Luterov telegram br. 133 od 17. VII 1941, PA AA, br. E 241315-E 241316.) 1 5 3 Prepis verbalne note Nemakog poslanstva u Zagrebu od 31. V I I 1941, PA AA, br, E 241309; original verbalne note ustakog ministarstva inostranih poslova od 5. VIII 1941, PA AA, br. E 241313; Kaeov zakljuni izvetaj o preseljavanju od 20. XI 1941, PA AA, br. H 296639-H 296649.) 154 Smernice nisu datirane, III referat taba za preseljavanje za donju tajersku ih je primio 23. maja 1941., arhiv MNOM. 1 5 5 Dopis nemakog Ministarstva za privredu 10. VI 1941., arhiv MNOM. 1 5 6 Dopis glavnog dravnog bezbednosnog ureda (IV ured, referat 4 B) 17. VI 1941, arhiv MNOM. 157 Beleka SS-hauptturmfirera Markverta 1. V 1941, Arhiv MNOM; telegram dr Zajdla 8. V 1941., arhiv MNOM; telegram dr Eliha iz Berlina 16. V 1941, arhiv IZDG. 1 5 8 Izvetaj transportnog oficira iz Zagreba 5. VI 1941., arhiv MNOM. 159 Izvetaj transportnog oficira iz Zagreba 7. VI 1941., arhiv MNOM. 1 6 0 Marko Marion Cano je u svom lanku S prvim transportom (Borec, jul-avgust 1961, str. 383-384) opisao proterivanje tog transporta, ali g a j e nepravilno datirao s 6. junom 1941. Prema njegovim tvrdnjama, transport je trebalo odvesti iz Pragerskog (!) preko Ptuja i akoveca do Zagreba i dalje prema Srbiji. I F. kerl je nepravilno datirao odlazak prvog transporta sa 6. VI 1941. 161 Telegrami taba za preseljavanje za donju tajersku 7. i 10. VI 1941. Ajhmanu, arhiv MNOM. i2 Od 33 transportna spiska sauvano je tek neto preko polovine, tj. 19. U arhivu Intituta za zgodovino delavskega gibanja v Ljubljani sauvani su transportni spiskovi za 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19 i 20. transport, a u arhivu Muzeja narodnog osloboenja u Mariboru, za 4, 5, 6, 9, 21, 26, 27, 29, 30, 32. i 33. transport, kao i poseban spisak 37 Hrvata koje su iselili 27. VI 1941. 163 Sauvan je 31 telegram, tj. gotovo za sve transporte osim za 25. koji je krenuo iz Maribora 24. jula 1941. i za 28. koji je krenuo iz Rajhenburga 21. avgusta 1941. Svaki telegram je imao datum i as odlaska transporta, polaznu i uputnu stanicu, broj iseljenika u transportu, ukupan iznos njihove gotovine i koliinu ishrane. Potpisivali su ih Lurker ili dr Zajdl, a namenjeni su bili Ajhmanu. (Originali se nalaze u arhivu MNOM.) 164 Sauvani su izvetaji gotovo za sve transporte. Sasvim izvesno predstavljaju najznaajniji izvor za rekonstrukciju tehnikog izvoenja iseljavanja, poto ukratko opisuju put transporta i dogaaje te veinom navode i broj osoba u transportu, koji je bio gotovo uvek drugaiji od onog broja osoba u Lurkerovim telegramima Ajhmanu. (Originali su u arhivu MNOM).

165 Foto-kopija spiska nalazi se u Foreign Office Library u Londonu, br. E 241301-E 241303. 1 6 6 Original se nalazi u arhivu MNOM. Poimeniki spisak iseljenih osoba iz donje tajerske (Verzeichnis der aus der Untersteiermark ausgesiedelten Personen und der Betriebe, welche durch die Dienststelle deutschen Volkstums beschlagnahmt wurden), koji je izradila ista ustanova na osnovu transportnih spiskova, kako bi imala pregled nad osobama kojima je bila zaplenjena imovina, nije sasvim pouzdan izvor za utvrivanje broja iseljenih, na to je upozorio ve izdava. 167 Dalja istraga o tome koja od njih je tana bila bi veoma teka ako ne ak i nemogua. Neka bude za sada dovoljno da konstatujem da izvetaj hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje u Rajhenburgu od 29. septembra 1941, koji je preuzeo i dr France kerl u svom navedenom delu, navodi suvie mali broj 4687. (Originali izvetaja hrvatske delegacije od 29. IX 1941. su u Istorijskom arhivu grada Zagreba i u Pokrajinskom arhivu Maribor.) 1 6 8 izvetaj komandira straarskog voda Ronahera od 24. VI 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 169 Izvetaj komandira straarskog voda Erbaha od 29. VI 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 170 Potvrda je prilog izvetaju voe prateeg osoblja komandira strae Grubera od 7. V I I 1941., arhiv MNOM. 171 Izvetaj voe prateeg osoblja od 9. V I I 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 172 Izvetaj direkcije dravnih eleznica u Beu od 4. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 172 " Izvetaj andarmerijskog okruga Radovljica 18. VII 1941, arhiv IZDG, f. 22; raspis andarmerijskog okruga Kranj 28. VI 1941, arhiv Gorenjskog muzeja Kranj:, Joe Zupani, Zasavje v plamenih, Ljubljana 1952. str. 57, 63, 67-68. 173 Prepisi koje je izvadila Komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, podrunica za Gorenjsku, nalaze se u arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA u Beogradu. Gde su originali, nije poznato. Za 3. i 4. transport su sauvani i spiskovi osoba, koje je imao kod sebe, verovatno, stareina transporta. (Originali su u Muzeju narodne revolucije Slovenj Gradec i arhivu Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani.) Dok su transportni spiskovi za prva etiri transporta potpuni, dotle je spisak osoba za peti transport, u stvari, samo spisak svetenika i njihovih roaka, iseljenih u Hrvatsku. 174 Original se nalazi u arhivu Pokrajinskog arhiva u Mariboru. Hrvatska delegacija, koju su sastavljali oficiri kapetan fregate Mihajlo Mii i major Spiridion Tomi, ostala je u Gorenjskoj do 28. jula. Petog jula primili su je dr Glazer i dr Bauer, 7. jula Folkenborn, a 17. Kuera. 175 O tome izvetava obavetajni vesnik XI armijskog korpusa br. 16. od 17. VII 1941, sledee:

Manifestacije protiv Nemaca i protiv drava Osovine pored vozova sa korukim iseljenicima, koji su prolazili kroz Ljubljanu u Srbiju, nastavljene su. Morali smo da preduzmemo otre mere za odravanje javnog reda. Poslednja znaajna manifestacija je bila 5. o. m. u vreme dolaska voza u 00,12 asova. Masa civilnog stanovnitva se skupila 8. o. m. u 23 asa na stanici i uz elezniku prugu . . . Prilikom dolaska nemakog voza, masa se zbila uz ograde i izvikivala neprijateljske parole protiv Nemake i Italije, veliajui Rusiju. Dok su nae snage pokuavale da ovladaju masom, oko 50 osoba pribliilo se vozu, nudei jelo i cigarete, a tek po odlasku voza i nakon brojnih hapenja matsa se razila. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 104.)

Partizanski pohod ob ici okupirane Ljubljane, 1963, str. 11-13. ' 7 7 Luterova beleka, PA AA, br. 66874-66875. 178 Beleka Ministarstva inostranih poslova u Fulu 4. VI 1941, PA AA, br. 66876. 179 Memorandum hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje za donju tajersku 30. VI 1941, PAM. 180 Beleka telefonskog razgovora hrvatske delegacije 25. VI 1941, PAM. 181 Beleka hrvatske delegacije 18. VI 1941, PAM. 182 Dr Zajdl je 23. VI poslao vodstvu logora Rajhenburg sledei dopis: Sve osobe koje se predstavljaju Hrvatima, treba izuzeti iz transporta i o njima prikupiti sledee podatke... (Zajdlov dopis 23. VI 1941, arhiv MNOM.) 183 Izvetaj hrvatske delegacije Kvaterniku 26. VI 1941. i zapisnik sa sastanka od 25. VI 1941, PAM. 184 Izvetaj hrvatske delegacije 28. VI 1941, PAM. 186 Izvetaj taba za preseljavanje za donju tajersku 1. i 2. V I I 1941, arhiv MNOM. ' 8 6 Kaeovo pismo dr Iberajteru 3. VII 1941, PA AA, fond DGA, br. H 301657-H 301661. 1 8 7 izvetaj majora Feranta tabu za preseljavanje za donju tajersku 3. V I I 1941, PAM. 188 Izvetaj hrvatske delegacije 8. VII 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond Dravnog ravnateljstva za ponovu (navodim: DRP), br. 213/41. 189 O tome je hrvatska delegacija pri tabu za preseljavanje za donju tajersku u memorandumu od 18. V I I 1941. pisala: Meu osobama koje dovezu u logor pa ih nakon toga oslobode nalaze se i Hrvati. To se dogaa zbog neupuenosti organa koji izvode hapenja i koji u pojedinim sluajevima ne znaju da je re o Hrvatima, jer to, uglavnom, nije nigde vidljivo na kartonu prema kome ovi izvravaju svoj zadatak...
176

Hrvatsko kulturno drutvo 'Napredak' u Mariboru je preuzelo zadatak da se brine o Hrvatima. U junoj tajerskoj ih je ve nekoliko puta pozvalo preko asopisa da mu se prijave, ali je uspeh bio veoma mali, naroito kod poljoprivrednika, koji ive razbacano u pojedinim pokrajinama i koji uopte nisu saznali za takav poziv ili se, pak, uopte pozivu nisu odazvali. Zbog toga se dogaa da u ovdanji logor svakoga dana dovedu po 10 ili vie porodica sa ukupno 30 i 40 ili ak 50 osoba. Svakodnevni zadatak hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje je prvenstveno taj da Hrvate koje povedu u logor ispita o njihovoj narodnosti, proveri podatke i zahteva da ih oslobode to, nakon ispunjavanja svih formalnosti koje su s tim u vezi, uvek uspevaju. U svakom sluaju to predstavlja nepotrebno dovoenje Hrvata u logor, veliko optereenje za celokupan radni aparat i rtvu za onaj hrvatski ivalj koji obino gotovo jo istog dana oslobode iz logora pa mora opet da se vrati kuama, esto veoma daleko. Da bi se to olakalo, predlagali smo da osobe koje se mogu legitimisati lanskom kartom hrvatskog kulturnog drutva 'Napredak', uopte vie ne odvode u logor. Ali, to nije bilo prihvaeno, jer bi, navodno, u tom sluaju izvrni organi, koji imaju zadatak da uhapene osobe privedu u logor, u mnogim sluajevima gde porodice ive u velikoj zajednici sami odluivali o tome da li da ih uhapse ili ne, a za to nisu nadleni. Ali je zbog toga uspeo na drugi predlog o tome da damo nemakim vlastima pregled lanova 'Napretka' u obliku kartoteke kako bi mogli da ih izdvoje iz spiskova osoba predvienih za hapenje. Na taj nain ostaju jo samo oni Hrvati koji nisu lanovi 'Napretka' ili, pak, oni koji pri ispunjavanju svojih linih kartona nisu izjavili da su Hrvati. Za njihovo oslobaanje emo morati da se zauzimamo tek kada budu u logoru. (Odlomak iz memoranduma hrvatske delegacije 18. VII 1941, PAM.)

190 Dr Zajdl je 20. avgusta pisao majoru Majvaldu sledee: Prema postojeim uputstvima, prilikom iseljavanja ne smemo izgnati ni jednog Hrvata. Hrvatska delegacija, odnosno Hrvatsko kulturno drutvo 'Napredak', daje Hrvatima legitimacije. Molim da angaovane jedinice policije pouite o tome da osobe koje se predstave sa lanskom legitimacijom 'Napretka' ne smeju uhapsiti. U spiskovima, pored imena takvih osoba, treba da upiu broj njihove lanske legitimacije. (Zajdlov dopis 20. VIII 1941. Majvaldu, arhiv MNOM.) O narednim problemima odstranjivanja Hrvata iz slovenake tajerske i iz Gorenjske, raspravljam u VI poglavlju ove knjige. 191 Nareenje komandanta zatitne policije Alpenland 11. VII 1941, arhiv MNOM. 192 Izvetaji u arhivu MNOM. 193 Beleka transportnog oficira u Zagrebu 4. VII 1941, arhiv MNOM. 194 Beleka transportnog efa Zagreb 9. VII 1941, arhiv MNOM. < 5 Vidi nap. 163-166. 196 Zakljuni izvetaj dr Zajdla o deportacijama II talasa od 18. IX 1941, arhiv MNOM. ,97 Spiskovi lanova taba za preseljavanje u Rajhenburgu od 6. i 7. VIII 1941, arhiv MNOM. 198 varchuberovo uputstvo 6. VIII 1941, arhiv MNOM. 199 Vidi nap. 196. 200 Lojze Poun: Revirska eta leta 1941. Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1961, str. 148; dnevna zapovest komandanta policije, poretka, Alpenland od 12. IX 1941, Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1961, str. 324-325; Zbornik NOV, VI/1, dok. 141. 201 202

Original dopisa dr Zajdla od 8. VIII 1941. nalazi se u arhivu MNOM. Original Ajhmanovog telegrama od 21. VIII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.

203 Original i originalna kopija izvetaja hrvatske delegacije od 27. VIII 1941. nalaze se u Historijskom arhivu grada Zagreba i Pokrajinskom arhivu u Mariboru. Ovaj dokument daje odgovor i na pitanje Da l i j e zloinac Ajhman bio 1941. godine i u Mariboru?, koje je u 7 dni (Maribor, godina X, 26. VIII 1960, br. 34) postavio Lojze Peni i zapisao: Neemo moi odgovoriti na tree pitanje: da li se Ajhman drao svoje prognoze i, zaista, doao u Maribor na savetovanje o iseljavanju Slovenaca. U materijalima koji nam stoje na raspolaganju jo se nije ulo u trag belekama o njegovoj poseti Mariboru.
204 O njemu je SS-turmbanfirer Bajzner 11. juna 1941. izvetavao poslanika Kaea sledee:

Centralni ured i njemu prikljuena komisija su ve poeli da rade, ali se, ipak, ini da ustanove koje pri tome uestvuju jo nemaju jedinstvene stavove o obliku i nainu planiranih akcija niti pravilne predstave o organizacionim potrebama, koje bi toj akciji mogle da obezbede uspeh. (Foto-kopija Bajznerovog izvetaja od 11. VI 1941. nalazi se u Foreign Office-Library u Londonu, br. E 241306-E 241307.)
205 Zapisnik sastanka od 12. VI 1941. godine na nemakom jeziku i elaborat o organizaciji taba za preseljavanje u Mariboru na nemakom jeziku nalaze se u Pokrajinskom arhivu Maribor.

Zbornik zakona i naredaba Nezavisne drave Hrvatske I, Zagreb 1941, str. 195-196; prepis zakonske odredbe u arhivu IZDG; Andrija Ljubomir Lisac: Deportacije Srba iz Hrvatske 1941, Historijski zbornik 1956, str. 127. 207 Lisac, n. d 128-130.
206

208 Originalni prepis zapisnika konferencije u Zagrebu od 4. VI 1941, u PA AA, br. E 241310-E 241312. 209 Lisac, n. d 130-131. 210 Original u Historijskom arhivu grada Zagreba; Lisac, n. d., 135 do 136. 2.1 Beleka efa transporta u Zagrebu 4. VIII 1941, PAM. 2 . 2 Bajznerov izvetaj 16. VII 1941, PAM. 213 Upravo tamo. 2>4 Trolov telegram 10. V I I 1941, PA AA, br. 245/162034-162035. Hory-Broszat, n. d 93-106. 215 Trolov telegram 11. VII 1941, PA AA, br. 245/162037-162038. 216 Beleka efa transporta iz Zagreba 9. VII 1941, arhiv MNOM. 2 . 7 Bajznerov izvetaj 16. VII 1941, PA AA, br. E 243246. 2 . 8 Trolov izvetaj 22. VII 1941, PA AA, br. E 243221. 2 . 9 Original u Historijskom arhivu grada Zagreba; Lisac, n. d., 136 do 137. O neorganizovanim deportacijama Srba iz NDH mogu da se nau podaci u zborniku Graa za historiju narodnooslobodilakog pokreta u Slavoniji, knjiga, 1, dok. 38, 59, 78, 96. i 103. 220 Original u PA AA, br. E 243205-E 243207. 221 Original u PA AA, br. H 296639-H 296683. 222 Bajznerov izvetaj Kaeu 14. VIII 1941., sa priloenim spiskom transporta i opisom stanja svakog transporta od 1. do 13. VIII 1941, PA AA, br. E 243211-E 243215; Bajznerov izvetaj 21. VIII 1941. o stanju svakog transporta od 1. do 16. VIII 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP; podrobnije podatke o stanju pojedinih transporta daje i Lisac, n. d str. 138-140. 223 Izvetaj nemake Vrhovne vojne komande Ministarstvu inostranih poslova 3. V 1941, PA AA, br. 230/153210-153211. 224 Benclerov izvetaj 17. V 1941, PA AA, br. 230/153237. 225 Jovan Marjanovi: Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji, Beograd 1963. str. 137-176. 226 Benclerov telegram 5. VIII 1941, PA AA, br. 230/153306. 227 Benclerov telegram 27. VIII 1941, PA AA, br. 230/163340. 228 Vidi nap. 225.
229 230 231

Bajznerov izvetaj 25. VIII 1941, PA AA, br. E 243209. Kaeov telegram 27. VIII 1941, PA AA, br. E 243208.

U svojoj napomeni uz lanak Nemki okupatorji ustavili preseljevanje u ponovnom izdanju Slovenskega poroevalca iz 1941. godine (Ljubljana 1941, str. 285) F. Skerl je ponovio tvrdnju efa civilne uprave za Gorenjsku; dr Fridriha Rajnera, na procesu protiv ratnih zloinaca u Ljubljani jula 1947. da je narodnooslobodilaki pokret u Gorenjskoj spreio nemake planove. M. Miku je u izvetaju u ponovnom izdanju Slovenskega poroevalca iz 1941. godine u Zgodovinskem asopisu 1951, str. 1414-1415 upozorio da u spomenutom komentaru kerl, svakako, daje suvie veliki naglasak ispovesti efa civilne uprave za Gorenjsku, Rajnera, pred Vojnim sudom u Ljubljani (str. 285), jer kao i za ostale tako i za ove ratne zloince vai pravilo: nemo gratis mendax. Upozorava da za prekid daljeg preseljavanja iz Gorenjske treba uzeti u obzir i vie drugih razloga. Spominje samo jedan: Kada je Himler po drugi put doao u Gorenjsku, od svog prvobitnog plana za iseljavanje odstupio je utoliko to se odluio samo za 20 km irok pogranini pojas, na kome bi trebalo umesto Gorenjaca da se nasele sinovi nemakih kulaka. Ali, u to vreme je i u Gorenjskoj poela da radi rasna komisija, iji rezultat je bio da je samo 15% Gorenjaca dobilo 'rasnu' povoljnu oznaku, dok je preostalih 85% nije dobilo. Tako je zbog iseljenja pograninog pojasa

nastao nov trenutak, jer bi preseljeni Gorenjci iz tog pojasa u nemakom Rajhu predstavljali rasnu opasnost. Meutim, valja uvaavati i drugi momenat, tj. injenicu da se Himier i Gering nisu slagali kada je re o tom iseljenju. Dok je prvi zastupao gledite da e se Gorenjska rasno oistiti samo pomou preseljavanja, dotle je drugi tvrdio da bi 80-85% iseljenih Gorenjaca predstavljalo apsolutnu dezorganizaciju radne snage u Gorenjskoj (H. Gering verke!), a u Gorenjskoj bi u svakom sluaju trebalo naseliti novu radnu snagu sa jo manjom rasnom istotom (Poljake i dr.). Ova sporna i delikatna stvar bila je predloena Hitleru i 10. II 1942. Himler izvetava da je Hitler odgodio naseljavanje nemakih poljoprivrednika u Gorenjskoj za posleratni period. (Vidi i lanak istog autora Ustanak u Sloveniji 1941. godine u Vojnoistorijskom glasniku, br. 4, avgust 1951, str. 90.) Za svoju tvrdnju dr Metod Miku nije naveo izvor, pa sam je zbog toga namerno doslovno citirao kako bih mogao da je uporedim sa citatom iz izvetaja Lotara Vebera dravnom sekretaru Gutereru dana 23. juna 1941. Uporeivanje pokazuje da se dr Metod Miku oslanjao i na ovaj izvor, ali ga je unekoliko pogreno interpretirao: 1. Himler nije u Gorenjskoj bio dva puta, nego najvie samo jednom, i to polovinom aprila 1941. Dr Miku je SS-oberfirera Vilelma Sred era zamenio s Himlerom. reder je, naime, bio Himlerov opunomoenik za jaanje nemakog naroda u X V I I I vojnom okrugu u Salzburgu (poginuo jula 1943. u SS tenkovsko-grenadirskoj diviziji Totenkopf). 2. Kao to smo iz dosadanje rasprave o rasnim pregledima u Gorenjskoj videli, njeni su rezultati za naciste bili iznenaujui u tom smislu to je bilo samo 15% gorenjskog stanovnitva rasno nepodobnog, a ne 85%, kao to tvrdi dr Miku. 3. Himlerov proglas od dana 10. II 1942, kojim je, po Hitlerovoj volji, odgodio naseljavanje nemakih poljoprivrednika u Gorenjsku za posleratno razdoblje, ne moe se stavljati u vezu sa iseljavanjem Gorenjaca, jer je pre toga izdao podjednak proglas za donju tajersku. O tome, kakav je bio cilj oba proglasa navodim u petom poglavlju ove rasprave. Dr France kerl je u svojoj raspravi Nacistine deportacije Slovencev v 1941 letu (Zgodovinski asopis 1952-1953, str. 789) preuzeo tvrdnje dr Metoda Mikua. 232 Original Veberovog izvetaja od 23. VI 1941. nalazi se u arhivu IZDG, f. 1003. 233 Original pisma hrvatske delegacije od 9. VIII 1941. nalazi se u Historijskom arhivu grada Zagreba. 234 Upravo tamo. 235 Original na hrvatskom jeziku je u Historijskom arhivu grada Zagreba; Lisac, n. d str. 142-143. 236 Original Veberovog izvetaja od 4. VIII 1941. nalazi se u arhivu IZDG, f. 1003. 237 Izvetaj taba SS peadijskog rezervnog bataljona Vestland od 13. VIII 1941. nalazi se u Himlerovom arhivu, mikrofilm T-175, navoj 124, br. 598658-598659; Izvetaj andarmerijske stanice Radovljica od 19. VIII 1941. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 131); Slovenski poroevalec br. 12, 16. VIII 1941. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 13), Ivan Bertoncelj-Johan: Ljudska vstaja v zgornjem delu Gorenjske leta 1941. Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1961, str. 384-385.
238 Izvetaj taba 171. rezervnog policijskog bataljona od 17. IX 1941. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 160). 239 Uputstva komandanta andarmerije pri civilnoj upravi za Gorenjsku od 12. VIII 1941. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 126). 240 Komandant policije poretka Alpenland, pukovnik Maskus je, na primer, 25. avgusta u svojim smernicama za protivpartizansko ratovanje u Gorenjskoj zapisao da zatitnoj policiji do sada nije uspelo uhvatiti nikakve bande niti pojedinih poinio-

ca. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 139). Jo otvorenije je to priznao komandant andarmerije pri civilnoj upravi za Gorenjsku u svojim smernicama od 28. avgusta: Dosadanji nain borbe protiv banditskog rovarenja na okupiranoj teritoriji do sada nije pokazao zadovoljavajue rezultate.(Zbornik NOV, VI/1, br. 143.) 241 Original Veberovog izvetaja od 4. IX 1941. nalazi se u arhivu IZDG, f. 1003. 24,a Veberovo pismo dr Krigu 22. VIII 1941, arhiv IZDG, f. 1003. Veber kae da je Kuera spomenutu usmenu poruku izdao pre priblino tri nedelje, tj. odmah nakon poetka masovnijeg ustanka. 242 Original Iberajterove naredbe od 16. VIII 1941. nalazi se u biblioteci IZDG (Zbornik NOV, VI/1 dok. 129). 2423 Izvetaj andarmerijske stanice Vransko 10. VII 1941, AS, fond KUZOP, f. 10. A postojale su i ustanove koje su mislile da nee biti mira sve dotle dok ne budu izgnani svi komunisti i svesni Slovenci. Tako je, na primer, andarmerijska stanica Hrastnik 26. jula 1941. izvetavala sledee: Politiki poloaj je ovde od poetka rata s Rusijom veoma zategnut. Naroito industrijski radnici javno iskazuju svoje simpatije za Rusiju, odnosno za komunizam. Otkako su u poslednje vreme izgnali vei broj pristalica komunistike stranke, poloaj je donekle poboljan. Germanstvo bi ovde moglo da doe do punog i pravog znaaja tek onda kada bi u potpunosti izgnali sve pristalice komunistike stranke, kao i sve one koji su nekada bili Sokoli . . . Ukoliko hoemo na ovom podruju da postignemo potpun uspeh, moraemo izgnati jo mnogo Slovenaca i komunista. (Izvetaj andarmerijske stanice Hrastnik 26. V I I 1941, AS, fond KUZOP, f. 10.) 243 U izvetaju tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 20. oktobra 1944. Himleru navodi se: Prema izvetaju dravnog ministra Tota, od 6. VIII 1941, i tabnog ureda, od 26. IX 1941., dravni vo SS je u to vreme ublaio veoma otre mere iseljavanja. (Grajfeltov izvetaj od 20. X 1944, koji se nalazi u NAW, T-175, rolna 72.) Meutim, kad se raspravlja o pitanju obustavljanja iseljavanja, dolazi u obzir samo Totov izvetaj od 6. VIII 1941, koji, na alost, nije sauvan ili, pak, dostupan, dok je pismo tabnog ureda od 26. IX 1941 raspravljalo samo o pitanju iseljenja treeg talasa, pa u o njemu govoriti kasnije. 244 Beleka u PA AA, br. 67021. 245 Prepis Himlerove naredbe od 25. VIII 1941, koji je napravila Komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, podrunica za severoistonu Sloveniju, a nalazi se u arhivu MNOM. Fotokopija je u Arhivu Slovenije, fond KUZOP, f. 2. Gde se nalazi original, nisam mogao da utvrdim. Taj dragoceni dokument, koji su napisali samo u nekoliko primeraka, nisam pronaao ni u jednom arhivu niti na onim mikrofilmovima zaplenjenih nemakih dokumenata, koje imaju druge Himlerove naredbe te vrste. Spisak svih naredbi i optih odredbi dravnog komesara za jaanje nemakog naroda do 31. X I I 1942., koji je 18 VI 1943 sastavio njegov tabni ured u Berlinu, navodi tu naredbu i dodaje da nije izala, to znai da su je dobile samo one ustanove koje su bile s njom u najtenjoj vezi. (NAW, T-81, rolna 266.) 246 Kaeov telegram 1. IX 1941, PA AA, br. 230/153403. 247 Upravo tamo. 248 Benclerov telegram 10. IX 1941, PA AA, br. 230/153417.
249 250

Bajznerov izvetaj Kaeu 8. IX 1941, PA AA, br. E 243201 do E 243202.

Prepis dopisa tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 4. IX 1941, koji je napravila Komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, podrunica za severoistonu Sloveniju, arhiv MNOM.
261 Beleka voe III referata taba za preseljavanje za donju tajersku 6. IX 1941, arhiv MNOM.

262 Dopis voe I referata taba za preseljavanje za donju tajersku 6. IX 1941, arhiv MNOM. 253 Dopis voe I referata taba za preseljavanje za donju tajersku 9. IX 1941, arhiv MNOM. 2 * 4 Kaeov telegram 15. IX 1941, PA AA, br. E 241304. 255 Original zapisnika konferencije od dana 22. IX 1941, PA AA, fond DGA, br. E 241293-E 2412197, originalni prepis zapisnika u arhivu MNOM. 266 Bajznerov izvetaj 27. IX 1941, PA AA, br. E 243200. 257 Izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu u Zagrebu 30. IX 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP. 258 Izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu 14. X 1941. Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP, br. 22689/41; Lisac, n. d., 144-145. 259 izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu 19. X 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP; Lisac, n. d., 144-145. 260 Bajznerov izvetaj Kaeu 17. X 1941, PA AA, br. E 243198. 261 Jendraiev izvetaj 24. X 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP, br. 26845/41. 262 Upravo tamo. 263 Izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu 10. XII 1941. predsednitvu ustake vlade, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP. 264 Telegrami od dana 8. i 9. X 1941., Historijski arhiv grada Zagreba, br. 21005. 265 Lisac, n. d., str. 145. 266 Original telegrama SS-turmbanfirera Gintera od dana 16. IX 1941. i zapisnik dr Zajdla od dana 19. IX 1941. su u arhivu MNOM. 267 Dopis hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje u Mariboru od 12. IX 1941., Pokrajinski arhiv u Mariboru. 268 izvetaj dr Zajdla od 18. IX 1941., arhiv MNOM. Taj izvetaj nije dr kerl u spomenutom delu upotrebio i ako mu je bio dostupan. 269 izvetaj hrvatske delegacije br. 129 od 29. IX 1941., Historijski arhiv grada Zagreba i Pokrajinski arhiv u Mariboru. 270 271

kerl, n. d str. 788.

Tako je, na primer, voa prateeg osoblja 14. transporta prilikom predaje iseljenika u logoru Slavonska Poega utvrdio da je u transportu bilo vie osoba, no to je bilo upisano u transportnom spisku. (Izvetaj komandira strae Georga Strasera od 17. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) Voa prateeg osoblja 16. transporta je predlagao da se iseljenici preuzimaju i prebrojavaju jo u logoru, a ne na eleznikoj stanici, poto je to dosta teko a na raspolaganju je malo vremena. Nakon odlaska voza proverio je broj i konstatovao da je transportni spisak obuhvatao 417 osoba, a nabrojao ih je samo 409. Komandant logora Slavonska Poega je prilikom preuzimanja ustanovio istu razliku. (Izvetaj komandira strae Ksavera Kanca od 18. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) Voa prateeg osoblja 17. transporta je izvetavao: Prema transportnom spisku u vozu bi moralo da bude 479 osoba, ali je neposredno pre odlaska voza dolo do promene, tako da je nekoliko novih osoba pristiglo, a nekoliko ih je ostalo u Mariboru. Provera u vozu je pokazala da nedostaje 20 osoba. (Izvetaj komande 3. ete 72. rezervnog bataljona policije od 20. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) Voa prateeg osoblja 18. transporta je izvetavao: Prema transportnom spisku transport je imao 528 osoba, a stvarno stanje je bilo samo 509 iseljenika. Razlika je postojala ve u logoru Slavonska Poega. (Izvetaj komandira strae Fridriha Sustera od 20. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) A najkarakteristiniji je, svakako, izvetaj voe prateeg osoblja 19. transporta, koji je krenuo iz Maribora 17. jula 1941.:

Kada je odeljenje stiglo tamo (u Maribor - nap. T. F.), javilo se SS-oberturmfireru Keleru kako bi preuzelo iseljenike. Ovaj mi je dao dva primerka spiska iseljenika po kojima je transport trebalo da ima 541 osobu. Broj osoba nismo proverili, jer nismo imali dovoljno vremena a i prema miljenju oberturmfirera Kelera za to nije postojao interes. Upozorio me je na to da se u transportnom spisku navedeni broj jo ni kod jednog transporta nije slagao, poto su pri izradi spiskova, zbog bolesti, zadravanja ili otputanja, uvek nastajale razlike. (Izvetaj komandira strae Verner Halma od 22. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) 272 Zapisnik konferencije od 18. VIII 1941. na hrvatskom jeziku nalazi se u Historijskom arhivu grada Zagreba, fond DRP, br. 7811/41. 273 Takozvana velika optina Zagorje je, nakon reorganizacije optina u donjoj tajerskoj, koju su u to vreme pripremali a izveli 20. septembra 1941. ( VAZSt. 25. IX 1941.), obuhvatala dotadanje optine Zagorje ob Savi, Mline i Trojane. 274 Zapisnik sastanka od 15. IX 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 275 kaler, n. d., str. 7-8, navodi da su nacisti u prvim nedeljama okupacije iselili pravo preko hrvatske granice 226 stanovnika iz Posavja, dok su 418 iselili u drugom talasu. 276 Iako su nacisti u 1941. godini bar dva puta sainili popis itavog stanovnitva u podruju za iseljenje, prvi put u vreme rada komisija taba za preseljavanje od 23. aprila do 25. maja, a drugi put 12. septembra, ti podaci nisu sauvani. Sauvala nam se samo statistika stanovnitva prema starosnim stepenima sa stanjem na dan 12. IX 1941. za itav breiki okrug. Meutim, nemamo takvih podataka za trbovljanski okrug, koji je, takoe, zahvatao deo podruja za iseljenje. Tamo je sauvano tek nekoliko podataka o popisu stanovnitva od 10. juna 1941. Zanimljivo je da tab za preseljavanje, odnosno ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda nisu upotrebljavali druge podatke sem podatke Opteg pregleda Dravske banovine. 277 Laforsov izvetaj dr tiru 8. X 1941. AS, fond KUZOP, f. 3. 278 Telegram dr Volerta 4. X 1941, prepis u: Ba, Slovenski Nemci 1918-1945, dok. 176. 279 Beleka III referata taba za preseljavanje za donju tajersku bez datuma, arhiv MNOM. 279a O borbama u Bosanskoj krajini od jula do septembra 1941. vidi Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda, tom IV - borbe u Bosni i Hercegovini, knjiga 1, naroito dok. 7, 77, 85, 182, 226," 240, 247, 250 itd. 280 Taj broj je verovatno odredio glavni dravni ured bezbednosti u Berlinu, poto je Ajhman ve krajem avgusta 1941. javio nemakom Ministarstvu inostranih poslova sledee: Kako e broj spomenutih folksdojera sasvim sigurno biti vei od 20.000 pa je po miljenju glavnog dravnog ureda bezbednosti za njihov prihvat u Rajhu potrebno iseliti najmanje dupli broj Slovenaca, valja stoga raunati da e za to biti iseljeno najmanje 40.000 do 50.000 Slovenaca. Zagrebakim dogovorima je za iseljenje bilo predvieno 170.000 Slovenaca. (Beleka nemakog Ministarstva inostranih po- slova 30. avgusta 1941, PA AA, br. 67021-67022.) 281 Zapisnik konferencije u Zagrebu od 22. IX 1941. s potpisima glavnih zastupnika uestvujuih ustanova, PA AA, fond DGA, br. E 241290-E 241297; originalan prepis originala u arhivu MNOM.
282 283

Kaeov pratei dopis 22. IX 1941, PA AA, br. E 241289.

Hajdrihov telegram 26. IX 1941, PA AA, br. 67044, prepis u materijalu sa VIII procesa u Nirnbergu, br. NG-2671.
284

Luterov telegram 5. X 1941, PA AA, br. E 241300.

285 Kaeov telegram 8. X 1941, PA AA, br. E 241299, prepis u materijalu sa VIII procesa u Nirnbergu, br. NG-2671. 286 Telegram nemakog Ministarstva inostranih poslova 13. X 1941, PA AA, br. E 241298. 287 Vidi nap. 278. 288 Laforsovo pismo dr Stira 8. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 3. 289 Stirova beleka 28. X 1941, u.: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 290 Grajfeltovo pismo dr Iberajteru 20. V 1941; u.: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 291 Zapisnik tapskih razgovora u Mariboru 10. X 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 292 Telegram je potpisao Grajfeltov zamenik, SS-oberfirer Rudolf Kroje. Projekt telegrama u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 293 Stirova beleka 8. V 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 294 Projekt Grajfeltovog pisma Himleru 11. X 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 296 Himlerova naredba br. 53/1 od dana 18. X 1941, NAW, T - l l , rolna 267. 298 Skaler, n. d 14. 297 Plakati sa proglasom efa civilne uprave od 20. X 1941, u biblioteci IZDG, u arhivu MNOM, u materijalu sa VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5247; Zbornik NOV, VI/1, dok. 171. 298 Zanimljiv je ciklostiliran letak potpisan sa Slovenska volja koji je imao s jedne strane slovenaki tekst Iberajterovog proglasa, a s druge strane priblino potpune podatke o nacistikim deportacijama Slovenaca. Citira i nekoliko podataka iz govora dr Manfreda Strake na zboru Sdmarke u Gracu 27. oktobra 1941. O deportacijama na spomenutom podruju u letku se kae: Teritorija koja obuhvata 76.908 ha bie potpuno iseljena i na njoj e kao pogranina straa biti naseljeni (dr Straka) istokrvni Nemci. 55.624 Slovenca odvlae nemaki krvoloci po najgorem vremenu, bez dovoljne odee, koju nisu mogli da nabave poto iz perfidnosti nisu hteli da im podele karte za nabavku odee. Dakle, odvode ih u otvorenim automobilima u Rajhenburg a odande u logore u Tiringenu. 11.993 slovenake porodice je razbijeno, deca odvojena od roditelja, muevi od svojih ena. 10.477 slovenakih domova e biti ispranjeno. (Original u arhivu IZDG.) Kako letak spominje da Slovence izgone u Tiringen, mislim da je nastao izmeu 6. i 10. novembra 1941., poto su tada transporti s izgnanim Slovencima odlazili u ovu pokrajinu. 299 Beleka za SS-turmbanfirera Radunskog 23. X 1941, NAW, T-81, rolna 306. 300 Petriov telegram Hinceu 17. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 1.

Ciklostilirani red vonje posebnih vozova, sastavljen u Generalnoj direkciji nemakih eleznica za jug u Minhenu 24. X 1941, arhiv MNOM.
301 302 Grajfeltovo pismo Hinceu 31. X 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 303 Na pitanje islednika Svencka da li je Himler naredio da tabni ured vodi te akcije iseljavanja u posavskom pojasu Slovenije, Grajfelt je odgovorio: Koliko se seam brigadefirer Hince, koji je rad ; c u mom uredu, bio je voa posebnog odeljenja koje je trebalo da izvede tu akciju. Kada ga je islednik ponovno upitao; Svedoe, niste odgovorili na moje pitanje. Nita vas nisam pitao o Hinceu ve to

da li je tabni ured bio ovlaen za iseljavanje Slovenaca iz posavskog pojasa Grajfelt je tada runo slagao. Koliko se mogu setiti, nije bio zaduen za tu operaciju. (Zapisnik, str. 1743.) 304 SS-oberfirer Kurt Hince, roen 8. oktobra 1901, bio je jedan od najsavesnijih Himlerovih privrenika, pa ga je zbog toga ovaj u jesen 1940. postavio za efa II ureda (zapoljavanje preseljenika) u grupi ureda A tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu / prepis organizacionog plana glavnog tabnog ureda od dana 1. avgusta 1942. nalazi se u arhivu IZDG, f. 723), a poetkom 1941, godine g a j e postavio za vou taba za naseljenje u Stari Rajh-Austrija. U kasnu jesen 1943. godine Himler ga je poslao u Kurlandiju kao svog posebnog opunomoenika da u Jamlicu kod Liberose sredi vojni poligon Kurmark. Voa glavnog tabnog ureda SS-brigadefirer Ulrih Grajfelt, dodue nije bio za to, jer je, navodno, teta da se uzme iz glavnog tabnog ureda, poto ima veze s mnogim ustanovama te je u jesen 1940, kada je stigao u glavni tabni ured, zaposlio 120.000 preseljenika, ali to kod Himlera nije imalo nikakvog efekta. (Sa sobom u Kovno je uzeo i spomenutog Helmuta Buholca.) Uskoro ga je Himler postavio za vou SS i policije u Kovnu i nodredio ga viem voi SS i policije za Litvu, SS-obergrupenfireru Jekelnu. U leto i jesen 1944. godine ga je, pak, poslao dravnom odbrambenom komesaru za Gornju leziju i to u tab za izgradnju utvrenja u Katovicama u Poljskoj, gde je nou 13. novembra 1944. poginuo prilikom napada sovjetskog aviona na Katovice. Zajedno s njim poginuo je i SS-unterturmfirer Helmut Buholc. Za Hinceovog naslednika u Katovicama Himler je odredio nekog SS-brigadefirera redera. (Izvetaj vieg voe SS i policije za jugoistok E. H. mausera od 13. XI 1944. upuen Himleru nalazi se u NAW, T-175, rolna 51; Izvetaj voe glavnog tabnog ureda Ulriha Grajfelta od 13. XI 1944. Himleru nalazi se u NAW, T-175, rolna 51; Himlerov telegram SS-obergrupenfirerima fon Herfu i Grajfeltu od 16. XI 1944. nalazi se u NAW, T-175, rolna 51; Izvetaj, glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 14. X I I 1944. i 13. I 1945. nalaze se u NAW, T-175, rolna 51.) Himler je s Hinceom imao uvek nekakve tekoe. Najpre je zapao u dugove i Himler mu ih je izbrisao. 20. novembra 1941, je molio svog prijatelja SS-grupenfirera Hildebranta da posreduje kod Himlera kako bi ostao pri svom prvobitnom zakljuku i brisao i ostali deo finansija, poto bi to bilo za njega, tj. Hincea i njegovu porodicu najbolji novogodinji dar (materijal sa VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-4874). Kada je Hince boravio u Kovnu, Jekeln se alio na njega jer je, navodno, sam sebe onemoguio svojom brbljivou i pot kazivanjem, koji su vezani za vieasovne govore, natrpane glupim krilaticama, ali je morao priznati da je dobar organizator i nacionalni socijalista pri izvravanju znaajnih zadataka ukoliko za njih nisu potrebne diplomatske vetine i glatko ponaanje. Optuio ga je da je alkoholiar, pa je Himler odmah pisao Hinceu da mu ovoga puta poslednji put zabranjuje da pije do kraja 1944. godine i korio ga: Dao sam vam priliku da ste voa SS i policije. Ukoliko se neete sauvati neukrotljivosti, pijanenja i samohvalisanja biete sami krivi ako od vas ne postane nita. (Jekelnov izvetaj Himleru od 3. V 1944, i Himlerovo pismo Hinceu 4. i 11. V 1944, su u NAW, T-175, rolna 56.) U raspravi na VIII procesu pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu je nekadanji voa pravnog odeljenja glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda dr Kuno Virzih, na pitanje islednika, da li moe da opie narav i karakter SS-brigadefirera Hincea, odgovorio: Hince je bio posle dogaaja, o kojima je sam priao, poljoprivredni radnik pa je vie godina putovao naokolo. Bio je lan nacionalsocijalistike frakcije u dravnom zboru. Imao je zlatnu znaku stranke. Bio je prosean ovek, ali veoma strog . . . Nije

bio posebno sirov, ali je, bez sumnje, u sebi imao neto grubosti. Bio je donekle primitivne i nevaspitane prirode. (Ciklostiliran stenografski zapisnik rasprave nalazi se u arhivu Glavne komisije za utvrivanje zloina hitlerovaca u Poljskoj, u Varavi, sasluanje dana 28. X 1947.) 305 Hinceov telegram Krojcu 21. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 2. sos Hinceov telegram Grajfeltu 23. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 1. 307 Na raspravi na VIII procesu pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu su 30. oktobra 1947. o iseljavanju pograninog stanovnitva u donjoj tajerskoj sasluavali i komandanta 72. rezervnog policijskog bataljona u Krkom, majora Riharda Majvalda. Ovaj je ukratko opisao rad policijskih jedinica: Te jedinice zatitne policije, koje je odredio Hince da bi proterale ljude iz njihovih domova, privele su ljude u manastir trapista u Rajhenburgu, gde je bio smeten Hinceov tab. (Zapisnik, str. 783-795.) 308 Na raspravi na VIII procesu pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu su 23. oktobra 1947. sasluavali i komandira strae iz nekadanje 1. ete 124. rezervnog bataljona policije (kasnije 4. ete XII straarskog bataljona) Ernsta Hicfelda. Ovaj je, na pitanje islednika o tome koliko su ljudi imali vremena da se pripreme za iseljenje, odgovorio: Ako nisu imali pripremljene stvari, obino su imali est asova vremena da ih pripreme, dok je na pitanje, ta su ti ljudi smeli da uzmu sa sobom, odgovorio: Ti ljudi su smeli sa sobom uzeti sve svoje lino imanje, manje alatke i strojeve, hranu, zlato, odelo, ali ne nametaj, stoku i sline stvari, i na pitanje, koliko ljudi je izgnala njegova jedinica, odgovorio je oko 10.000-15.000 ljudi. (Zapisnik, str. 537-571). 309 izvetaj Helmuta Buholca glavnom dravnom uredu bezbednosti 19. II 1942, arhiv MNOM. Nasuprot tzv. broju preseljenja, koji su dobijali nemaki doseljenici, broj slovenakih izgnanika, urezan na limenoj ploici, nazivali su broj raspoznavanja (Erkennungsnummer), koji je bio istovetan broju line karte i kartotenog lista.
310 Zakljuni izvetaj saobraajnog odeljenja u Hinceovom tabu u Rajhenburgu 14. X I I 1941, arhiv IZDG, f. 715; Laforsovi izvetaji Hinceu 23. i 24. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 3. 311 Dvadeset petog oktobra je, pored ostalog, izvetavao: Odvoz pograninog stanovnitva iz donje tajerske i dalje tee planski i bez smetnji... Stanovnitvo se pridrava naih uputstava bez ikakvog prisiljavanja. 27. oktobra: U sadanjem podruju za iseljenje, breikom trouglu, vlada potpuni mir. (Hinceovi telegrami Grajfeltu 25. i 27. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 1.) 312 313

Hinceov telegram Kelbu 28. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 1.

Izvetaj andarmerijskog okruga Breice 7. XI 1941, u: Prispevki za zgodovino delavskega gibanja 1961, str. 339-340.
314 315 316

Decov telegram Laforsu 1. XI 1941, AS, fond KUZOP, f. 1. Hinceov telegram Krojcu 30. X 1941, AS, fond KUZOP, f, 1.

Otila, dakle, nisu tri transporta, i to: SI 120 od 6. XI, koji nije mogue pronai ni u redu vonje predvienih transporta; SI. 125 od 10. XI i SI. 126 od 11. XI, koji bi morali da krenu u Milhauzen i Dingeltet na Tirinkom, a nisu krenuli poto nisu bili prijavljeni logori pa je zbog toga 10. XI krenuo transport SI 132 u Lajpcig u Sakoj, koji je prema voznom redu trebalo da krene tek 17. XI. i SI. 131 u Drezden, koji je prema voznom redu trebalo tamo da ode tek 16. XI. Kako su ta dva transporta krenula ve nedelju dana ranije, poslednja dva dana, tj. 16. i 17. XI, iz Rajhenburga su otila samo dva transporta umesto predviena etiri. Prema tome, za sada ostaje ne23 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

353

razjanjeno samo pitanje zbog ega su transport SI. 120 dana 6. XI brojali, ali ga nisu predvideli u redu vonje niti je pak otiao iz Rajhenburga. 317 Ti podaci se nalaze u lanku Vlade Agrea Grad in trg Rajhenburg, sedaj Brestanica, kot najveje taborie interniranja in preseljevanja v Sloveniji, objavljenom u brouri Brestanica 1941-1945, Videm-Krko 1961. 3 ' 8 Hinceov telegram Grajfeltu 14. XI 1941, AS, fond KUZOP, f. 3. Glavni tabni ured mu je narednog dana odgovorio da e arhitekt Bauer stii u Rajhenburg oko 23. novembra 1941. (Telegram glavnog tabnog ureda 15. XI 1941, AS, fond KUZOP, f. 3.) 3 , 9 Grajfeltov izvetaj Himleru 14. XI 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen; telegram glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 14. XI 1941, NAW, T-74, rolna 3.
320 Himlerovo uputstvo 21. XI 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 321 Hinceov izvetaj 20. XI 1941. u materijalu V i l i procesa u Nirnbergu, br. NO-4874.

Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 26. XI 1941, arhiv MNOM, fond DDV. Zapisnik konferencije u Gracu od 11. i 12. XI 1941, arhiv MNOM, datiran sa 15. X I 1941.
322 323

32" Hinceov telegram Krojcu 12. XI 1941, AS, fond KUZOP, f. 3.

325 326

Hinceovo pismo 3. X I I 1941, materijal V I I I procesa u Nirnbergu, br. NO-4875.

Zapisnik tabnih razgovora u Mariboru 9. X I I 1941, arhiv M N O M , fond DDV. S. Skaler je u svom spomenutom delu, str. 17, ovu izjavu pogreno pripisao predsedniku vlade dr Miler-Hacijusu. Iz samog zapisnika se vidi da ju je dao autor zapisnika,

tj. dr Sere.
327 Maskusova izjava 15. X I I 1941, i Novotnijev telegram 15. X I I 1941, NAW, T-175, rolna 10. 328 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 5. I 1942, arhiv M N O M , fond DDV. 329 Novotnijevo pismo 10. I 1942, NAW, T-175, rolna 10. 330 Zapovest za akciju taba 72. rezervnog bataljona policije 21. i 22. I 1942, arhiv MNOM. 331 Zapisnik konferencije u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 23. II 1942, arhiv IZDG, f. 708. 332 Beleka telefonskog razgovora izmeu Svarchubera i slubenika trbovljanskog pokrajinskog savetnika Taubeja navodi: Pitanje: kada e se nastaviti s iseljavanjem u trbovljanskom okrugu juno od Save? O d g o v o r Naredne nedelje, u vremenu od 26. do 31. I 1942, dolaze na red Radee; mesta Polnik, St. Jan, Sv. Jurij pod Kumom i Dole bie iseljena tek poto iskopni sneg. A, inae, dolazi oberturmfirer Miler sutra, 22. I 1942, u Radee pa e razgovarati s politikim komesarom. (Zapisnik od dana 21. I 1942. nalazi se u arhivu IZDG, f. 749.) Izvetaj andarmerijske stanice Radee, od 20. X I I 1941, navodi: Optina Radee je imala pred iseljavanje 4300 stanovnika, a sada ih ima, s obzirom na izdate karte za hranu, 2500. Od tih 1800 osoba, ko- v liko ih nedostaje, oko 40 je pobeglo u Italiju, dok ih je najmanje 400, delimino s dozvolom, otilo u ostali deo donje tajerske i u stari Rajh te je tako iseljeno oko 40% stanovnika (Arhiv IZDG, f. 47.) Meutim, izvetaj iste stanice od 19. II 1942. navodi: 1. II 1942. bilo je 2. iseljavanje. Trebalo je da bude iseljeno 66 porodica (233 osobe), ali je stvarno bilo samo 28 porodica (99 osoba), dok je 6 porodica (22 o s o b e ) privremeno ostalo ovde, a 28 porodica (73 osobe) je ve ranije otilo u ostali d e o Rajha. (Arhiv IZDG, f. 47.)

333 Spiskove je izraivao tab za preseljavanje komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti u donjoj tajerskoj u zamku Rajhenburg, a potpisivao ih je bivi voa I referata SS-oberturmfirer Hajnc Miler. Prvi, tj. za optinu Kozje, datiran je sa 14. I 1942., a poslednji, tj. za optinu Dole, sa 24. III 1942. tab za preseljavanje ih je poslao pokrajinskim savetnicima za Breice i Trbovlje. Svi spiskovi su u arhivu IZDG, f. 713. 334 Laforsovo pismo od 13! XI 1941. glavnom tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu nalazi se u arhivu MNOM. 335 Pismo politikog komesara za Trbovlje od 5. XI 1941. tabu za preseljavanje u Rajhenburgu nalazi se u arhivu IZDG, f. 749. 336 Zapisnik tabnih razgovora od 29. X 1941. nalazi se u arhivu MNOM; kaler, n. d., str. 16. 337 Zapisnik voe ureda za izgradnju puteva, in. L. Iglera, od 23. IV 1942. nalazi se u arhivu MNOM. 338 iglerov dopis dr Krebicu od 27. IV 1942. i spisak putara nalaze se u arhivu MNOM. 339 iglerov dopis od 15. X I I 1943. nalazi se u arhivu MNOM. 340 Dopis in. Freja od 27. X 1941. SS-turmbanfireru varchuberu nalazi se u arhivu MNOM. 341 Kernovo pismo od 27. VII 1941. SS-tandartenfireru Lurkeru nalazi se u arhivu MNOM. 342 Dopis voe I odeljenja, dr Branta, od 9. IX 1941. tabnom vodi Laforsu nalazi se u arhivu MNOM.

Zabeleka telefonskog razgovora SS-oberarfirera Hajdenrajha iz Breica sa uredom opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 11. VI 1942. nalazi se u arhivu MNOM.
343 344 Dopis beke podrunice dravnog ureda za papir i ambalau, 7. XI 1941, uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru nalazi se u arhivu MNOM. 345 346

Milerov dopis od 7. XI 1941. nalazi se u arhivu MNOM.

Ekspresno pismo glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 8. XI 1941. nalazi se u arhivu MNOM.
347 348

Dopis tabnog voe Laforsa od 17. XII 1941. nalazi se u arhivu MNOM. Milerovo pismo Laforsu od 14. I 1942. nalazi se u arhivu MNOM.

349 Ekspresno pismo glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu od 11. XII 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 350

Pismo politikog komesara za Trbovlje od 7. I 1942. nalazi se u arhivu IZDG,

f. 749.
351 Dopis SS-turmbanfirera Klingenberga od 10. XI 1941. Mileru nalazi se u arhivu MNOM. 362 Izvetaji andarmerijske stanice entjan od 18. III i 18. IV 1942. nalaze se u arhivu IZDG, f. 47. 353 Ondanja andarmerijska stanica je 17. IV 1942. izvetavala: Iseljenje je u pojedinim delovima optine Kum bilo izvedeno stopostotno, osim mesta Dobovec, gde je ostalo samo nekoliko porodica. U srezu Kum su ostale samo 4 porodice. (Izvetaj je u arhivu IZDG, f. 47.)

354 Dopis Hinceovog zamenika, dr Petrija, od 29. IV 1942, nalazi se u arhivu MNOM. Zanimljiv je dopis SS-oberturmfirera Hajnca Milera nacionalpolitikom referentu dr Karstanjenu od 14. aprila 1942, koji kae da je tab za preseljavanje 31. III zavrio svoj rad i da e, prema gaulajterovom uputstvu, ured opunomoenika dravnog komesara iseliti jo samo mali broj osoba. Navodi i to da je re o osobama ije je imanje potrebno za naseljavanje koevskih Nemaca. 355 Dopis I odeljenja breike ispostave opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 25. III 1942. nalazi se u arhivu IZDG, f. 686.

Laforsov dopis komandantu 72. rezervnog bataljona policije nalazi se u arhivu IZDG, f. 686. 357 Dopis breike ispostave opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 22. V 1942; dopis pokrajinskog savetnika za Breice, dr Kerna, tabnom vodi Laforsu od 26. V 1942. i spiskovi nalaze se u arhivu IZDG, f. 686. 358 Telegrami ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 11. i 15. VI 1942. glavnom tabnom uredu nalaze se u arhivu MNOM.
356 369 Zapisnik konferencije od 5. VI 1942, datiran sa 12. VI 1942, nalazi se u arhivu IZDG, f. 753. 360 Telegram SS-hauptturmfirera Branta od 17. VI 1942. vodstvu Folksdoje Miteltele u Berlinu nalazi se u arhivu IZDG, f. 711.

Spisak osoba koje su pobegle pred deportacijama od 15. do 22. VI 1942, datiran sa 13. VII 1942, nalazi se u arhivu IZDG, f. 701.
361

Spisak osoba iseljenih 30. VII 1942. nalazi se u arhivu IZDG, f. 697; izvetaj andarmerijske stanice Kozje od 30. VII 1942. nalazi se u arhivu IZDG, f. 48.
362 363 Spisak osoba koje su pobegle pred iseljenjem 30. VII 1942, nalazi se u arhivu IZDG, f. 699; izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru od 27. VIII 1942. nalazi se u arhivu IZDG, f. 699. 364 Izvetaj upana optine Trbovlje od 14.1 1942, izvetaj upana optine Zagorje od 25. VII 1942, i izvetaj upana optine Hrastnik od 22. V I I 1942. nalaze se u arhivu IZDG, f. 749. 366 Iz izvetaja voe andarmerije u srezu Trbovlje i stanica iz tog vremena oigledno je da je vladalo u trbovljanskom srezu veliko uznemirenje i veliki strah pred iseljavanjem. Tako je andarmerijska stanica Sentjan izvetavala 17. XI da se meu stanovnitvom ire prie da iseljenici u Rajhu ne dobijaju imanja, ve da ih dele na manje grupe i alju na melioracijske radove kako bi ih vremenom oterali s ovog sveta, kao i da pri transportovanju postupaju veoma runo sa iseljenicima, tako da se na vagonima mogu uoiti tragovi krvi (izvetaj andarmerijske stanice Sentjan od 17. XI 1941, arhiv IZDG). Mesec dana kasnije je izvetavala da su ljudi veoma potreseni, jer su saznali da su obeanja o proceni imanja pre iseljenja zbog povratka odtete la i da veoma grubo psuju Rajh, te njegove ustanove i oznauju ga kao 'pljakaku dravu'. (Izvetaj andarmerijske stanice Sentjan od dana 17. X I I " 1941, je u arhivu IZDG.) 366 Uputstvo pokrajinskog savetnika za Trbovlje dr Fronera od 7. II 1942. nalazi se u arhivu IZDG, f. 749. 367 Stajndlovo pismo okrunom voi Eberhartu, bez datuma, nalazi se u arhivu IZDG, f. 749. 368 Spiskovi su u arhivu IZDG, f. 698 (breiki srez) i 749 (trbovljanski srez). Na osnovu tih spiskova sam napravio sledei pregled porodica i osoba koje su posle 30. jula 1942. ostale na podruju za naseljenje:

OPTINA Globoko Breice ate Leskovec Kapele Dobova Studenec Raka Bizeljsko Velika Dolina Botanj Krko Stara vas Altlag Cerklje Polnik Sv. Jurij Dole entjan Radee

Porodica 59 203 38 51 26 168 26 23 79 21 91 69 83 16 62 64 104 12 60 473 1.728

Osoba 262 444 152 207 75 676 36 71 286 80 376 208 284 73 288 306 454 49 294 1.886 6.507

369 izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, bez datuma, DZA, fond RH, Bd. 5620. 370 Marburger Zeitung 14. VIII. 1942; VASt. 24. VIII 1942, br. 35.
371 Ekspresno pismo glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 28. V 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 372 Beleka Mere u Mariboru, sastavljena 23. V 1941. u Berlinu, uva se u arhivu MNOM. Sastavio ju je, verovatno, tabni voa Lafors. 373 Naredba br. 34/1 dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 4. VI 1941. nalazi se u arhivu MNOM; objavljena je u Menenajnzac 1941, str. 94-95. 374 Izvrna uputstva glavnog tabnog ureda uz Himlerovu naredbu br. 34/1, arhiv MNOM; NAW, T-81, rolna 267;objavljena su u Menenajnzac 1941. str. 96. 375 Prvi je 18. maja pisao vii voa SS i policije Sid iz Minhena i rekao da postoji vie slobodnih mesta, te se raspitivao kada moe dobiti prvi transport. (Dopis vieg voe SS i policije Sid od 18. VI 9141, nalazi se u arhivu MNOM.) Poto je 27. juna zamolio i glavni tabni ured da mu stave na raspolaganje transport Slovenaca, pisao je 8. jula da mu je potrebno odmah 15 poljoprivrednih porodica, tri porodice za rad u majdanu kamena, 2 porodice za rad u mlekarama i 1 kuna pomonica, kao i vie pekarskih i obuarskih porodica itd. (Dopis vieg voe SS i policije Sid od 8. VII 1941. uva se u arhivu MNOM.) Mesec dana kasnije je, pak, u Maribor poslao ak svog zastupnika da se dogovara za Slovence. (Beleka tabnog voe Laforsa od 15. i 19. VIII 1941. uva se u arhivu MNOM.) Vii voa SS i policije Sidvest iz tutgarta je 4. jula pisao da moe odmah da primi neogranien broj poljoprivrednih porodica bez prethodnog obavetenja, dok ga o broju zanatlijskih porodica moraju unapred obavestiti, kako bi blagovremeno sredio pitanja nastanjenja. (Telegram vieg voe SS i policije Sidvest od 4. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) Stabni voa mu je odmah odgovorio da e glavni tabni ured u Berlinu dozvoliti da transporti krenu tek poto se,

zajedno s Ministarstvom unutranjih poslova, rei pitanje legitimacija. (Dopis tabnog voe Laforsa od 9. VII 1941. uva se u arhivu MNOM.) Veoma se interesovao za Slovence i vii voa SS i policije Vestmark u Mecu (dopis vieg voe SS i policije Vestmark od 17. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM), koji je hitno molio za jedan transport, kao i za jo 200 za germanizaciju sposobnih kunih pomonica. (Dopis vieg voe SS i policije Vestmark od 22. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) I njemu je Lafors odgovorio da e dobiti Slovence tek poto tabni ured, glavni dravni ured bezbednosti i Ministarstvo unutranjih poslova ree pitanje legitimacija. (Dopis tabnog voe Laforsa od 4. VIII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) Vii voa SS i policije Vest iz Dizeldorfa molio je ak za 71 poljoprivrednu, 50 zanatlijskih, 30 rudarskih porodica itd. (Dopis vieg voe SS i policije Vest od 23. IX 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) 3 7 6 Pregled zanimanja sa brojem osoba uva se u arhivu MNOM.
377 Tako je Hinceov pomonik u glavnom tabnom uredu u Berlinu, savetnik vlade dr Betge 3. jula, na Laforsovo dosaivanje da za germanizaciju sposobne Slovence to pre odvezu u Nemaku, odgovorio: Pre nego to Slovenci sposobni za germanizaciju budu preveeni u stari Rajh, moraju da imaju propisnu legitimaciju. O njoj se sada dogovaraju glavni dravni ured bezbednosti i Ministarstvo unutranjih poslova. im se budu, naelno, sporazumeli, dobiete dalja obavetenja. Osim toga, preporuujemo vam da, kada je re o tom pitanju, kontaktirate sa tabom za preseljavanje. (Betgeov telegram od 3. VII 1941. nalazi se u arhivu MNOM.) O tome da zbog nereenog pitanja legitimacija tada nisu slali u Nemaku Slovence sposobne za germanizaciju je oigledno i iz Laforsovih odgovora viim voama SS i policije, koji su eleli da to pre dobiju neki transport Slovenaca, pa su ga pripitkivali kada e im ga poslati. (Dopisi su u arhivu MNOM.) 378 Telegram vieg voe SS i policije Alpenland od 1. avgusta 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 379 Zefnigov dopis Laforsu od dana 6. VIII 1941, i Laforsov telegram viem voi SS i policije Alpenland od dana 7. VIII 1941, su u arhivu MNOM. 380 Dopis I glavnog odelenja ureda opunomoenika za jaanje nemakog naroda u Mariboru tabnom voi Laforsu od dana 13. VIII 1941, je u arhivu MNOM. 381 Pismo glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu efu civilne uprave za donju tajersku od dana 22. avgusta 1941, je u arhivu MNOM. 382 Pismo glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu efu civilne uprave za donju tajersku od 6. IX 1941. nalazi se u arhivu MNOM. 383 384

Spisak osoba I transporta za Nemaku nalazi se u arhivu MNOM.

Nirnberka podrunica pokrajinskog radnog ureda za Bavarsku je 16. avgusta 1941. obavestila voe radnih ureda o broju Slovenaca sposobnih za germanizaciju (4100 osoba ili oko 1370 porodica), kao i o tome da e prvi transporti krenuti ve za* 8 dana.) Prepis dopisa Nirnberke podrunice pokrajinskog radnog ureda za Bavarsku od 16. VIII 1941, koji je izradila Komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa, podrunica za severoistonu Sloveniju, nalazi se u arhivu IZDG, f. 923.) A tabni voa Lafors je 21. V I I I 1941. obavestio Salcburg da e prvi transport osoba sposobnih za germanizaciju iz donje tajerske biti sastavljen u roku od tri dana. (Telegram tabnog voe Laforsa 21. V I I I 1941. nalazi se u arhivu MNOM.)
385 Flajmanovo telefonsko obavetenje iz Graca 1. IX 1941. nalazi se u arhivu MNOM, fond DDV.

386 Knausov izvetaj dr Iberajteru 1. IX 1941, AS, fond KUZOP, f. 2. 387 Knausov izvetaj dr Iberajteru, bez datuma, AS, fond KUZOP, f. 2. 388 Dokumenti ljudske revolucije Slovenije, knjiga 1, dok. 29 (navodim: Dokumenti ljudske revolucije).
389 390

Zapisnik konferencije 15. IX 1941. nalazi se u arhivu MNOM, fond DDV.

Lafors je 22. oktobra 1941. poslao glavnom tabnom uredu u Berlinu sledei telegram: Iseljenje osoba sposobnih za germanizaciju iz donje tajerske je obustavljeno dok se ne zavri iseljenje u pograninom pojasu. Molim da o ovom sluaju obavestite vie voe SS i policije. (Laforsov telegram 22. X 1941. arhiv MNOM, fond DDV.)
391 Brojno stanje i spisak osoba sposobnih za germanizaciju nalaze se u arhivu MNOM, fond DDV. 392 393

Zefnigov dopis dr Petriju 11. XII 1941. arhiv MNOM, fond DDV.

Dana 23. septembra 1941. je, na primer, za proterivanje u Nemaku predlagao 23 osobe. (Karstanjenovi dopisi Laforsu 23. i 24. IX 1941. nalaze se u arhivu MNOM, fond DDV.)
394

Zapisnik razgovora dr Delpina sa dr Ridlom 19. X I I 1941. arhiv MNOM, fond

DDV.
395 Uputstva glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 4. IX 1941. arhiv MNOM, fond DDV.

Plan bez datuma uva se u arhivu MNOM. Uputstva glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje namakog naroda u Berlinu 1. X I I 1941. arhiv MNOM, fond DDV. 398 Spisak osoba I transporta od 7. II 1941. objavljen u Mitajlungsblatu br. 3, 15. X I I 1941. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda je u svom glasilu objavio spiskove svih soba koje su, kao sposobne za germanizaciju, poslali u logor Selklingen kod Ulma. Spiskovi sadre ime i prezime, datum roenja i adresu stana izgnanika. 399 Mitajlungsblat, 1941, br. 3, 22. X I I 1941. 400 Laforsov izvetaj 10. X I I 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 401 Mitajlungsblat, 1942, br. 2, 1. II 1942. 402 Mitajlungsblat, 1942, br. 4, 5. III 1942. 403 Pismo dr Betgea iz glavnog tabnog ureda u Berlinu uredu opunomoenika u Mariboru 5. III 1942. arhiv MNOM, fond DDV. 404 Izvetaj I glavnog odeljenja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru glavnom tabnom uredu u Berlinu 22. IV 1942. dopis glavnog tabnog ureda u Berlinu uredu opunomoenika u Mariboru 29. aprila 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 405 Mitajlungsblat, 1942, br. 4, 1. IV 1942. 406 Mitajlungsblat, 1942, br. 9, 1. VI 1942. 407 Dopis okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza u Mariboru uredu opunomoenika u Mariboru 9. II 1942. i odgovor dana 23. II 1942. arhiv MNOM, fond DDV. 408 Kolmaniev cirkular andarmerijskim stanicama 11. V I I I 1941. AS, fond KUZOP, f. 5. 409 tajndlov dopis Dorfmajsteru 27. I 1942. fotokopija u MRC. 410 .tajndlov cirkular 27. II 1942, arhiv IZDG, f. 631. 4 , 1 Stenografski zapisi sudske rasprave protiv dr Rajnera i ostalih optuenika u Ljubljani, arhiv INV, f. 213.
396 397

412 poverljiv izvetaj podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu 23.1 1942. arhiv IZDG, f. 1003. Mesec dana kasnije je ponovno javila svojim okrunim propagandistima da se u svom radu neposredno ne dotiu izgona i da je gaulajter, kad je re o tome, dao sledeu formulaciju: Iseljavaemo samo kada nas vi na to naterate. (Poverljiv izvetaj 20. II 1942, arhiv IZDG, f. 1003.) "'3 Izvetaj Alojza Majer-Kajbia 14. X 1942. arhiv INV, fond DDV. 4 , 4 Cirkular andarmerijskog okruga Celje 16. VI .1942. andarmerijskim stanicama, AS, fond KUZOP, f. 5. 415 Himlerovo nareenje od 25. VI 1942. u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-681; Stane Terak: Ukradeni otroci, Ljubljana 1962, str. 51-52 (navodim: Terak, Ukradeni otroci). 4 , 7 Zapisnik konferencije na Bledu 3. VII 1942., srpskohrvatski prevod, arhiv RSNZ; fotografija konferencije u zborniku fotografija iz narodnooslobodilake borbe slovenakog naroda 1941-1945. knjiga 1, str. 389 (ponovno izdanje, str. 409). 418 Original se uva u arhivu RSNZ. 4 , 9 Plakati sa Rezenerovim proglasima o paljenju sela Bistrica pri Kranju, Kokra, Sovodenj, Gradie, Hrastnik, Koreno, Zlato Polje, Obre, Trnove, Mala Lana i Brezovica nalaze se u biblioteci IZDG. 420 Nepotpisan izvetaj 29. VI 1942. poslan DUT, arhiv VII, k. 44-A, f. 1, dok. 5. 42 ' Vidi nap. 416. 422 Eberhartovi izvetaji tajndlu 23. VII i 12. VIII 1942. arhiv IZDG, f. 767. 423 Spiskovi uhapenih i osloboenih od 7. VIII 1942. uvaju se u arhivu MNOM; vidi i: izvetaj andarmerijske stanice Trbovlje 5. VIII 1942. i andarmerijske stanice Hrastnik 6. VIII 1942., arhiv IZDG; Eberhartov izvetaj 12. VIII 1942, arhiv IZDG, f. 767, Terak, Ukradeni otroci, 47-48.
424 426

Zapisnik tabnog razgovora u Gracu 10. VIII 1942. arhiv MNOM, fond DDV.

Sasluanje Ernsta Hicfelda na VIII procesu u Nirnbergu, zapisnik str. 537-571; Terak, Ukradeni otroci, 55-58.
426 427

Terak, Ukradeni otroci, 71-72.

Posebno nareenje komandanta policije poretka Alpenland 1. X 1942. arhiv IZDG. I o ovoj akciji su govorili na tabnim razgovorima u Gracu 3. X 1942.: U Mariboru je 2. X 1942. po posebnom postupku ubijeno 144 osobe. Njihove porodice e odmah sakupiti i iseliti. Nasuprot dosadanjem postupku poslae ih u logor Fronlajten, a odatle neodgodivo u stari Rajh. (Zapisnik u arhivu MNOM, fond DDV.)
428 429

Transportni spisak od 7. XI 1942. arhiv IZDG; Terak, Ukradeni otroci. 92.

Dopis celjske ispostave gestapoa 5. III 1943., arhiv IZDG. I o ovoj akciji su govorili na tabnim razgovorima u Gracu 15. III 1943.: Dana 10. III je u Mariboru po posebnom postupku ubijeno 25 aktivnih lanova bandi, medju njima katoliki svetenik. 160 rodjaka bandita smo iselili. (Zapisnik u arhivu MNOM, fond DDV.)
430 Posebno nareenje andarmerijskog naelstva Maribor 6. VI 1943., AS, fond KUZOP, f. 19. 431 Zapisnik komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku 3. X 1944. o zadacima odeljenja IV 4 b, arhiv IZDG. 432 Eberhartov izvetaj 16. XI 1942., arhiv IZDG, f. 767. 433 Obertajnerovo pismo vodstvu VoMi 17. IX 1942., u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-3019. 434 Izjava Inge Firmec na procesu u Nirnbergu 30. VI 1947., dok NO-4708; sasluanje Inge Firmec na raspravi u Nirnbergu 28. I 1948. (Zapisnik, str. 4492-4573) i 2. II 1948. (Zapisnik, str. 4778-4780); sasluanje Georga Redla na raspravi u Nirnbergu 23. X I I 1947, (zapisnik, str. 3038-3048).

435

Izvod iz Obertajnerovog pisma 5. X 1942., materijal procesa u Nirnbergu, br.

5305.
436 Teevo pismo dr Brantu 19. VII 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-3018. 437 Klingspornova beleka za Briknera 10. III 1943., materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5201. 438 Korespondencija izmedju Himlera i Hermana Hajdera iz Lajpciga od poetka 1943. godine, NAW, T-175, rolna 40. 439 Briknerova beleka 4. III 1943., materijal procesa u Nirnbergu, br. NO-5325. 440 J. K: Nemki nacizem in bioloka krepitev, Delo 2. VIII 1961. 441 Himlerova poruka Plepsu 20. V 1944, i Himlerovo pismo Bergeru 14. VII 1944, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2218 i NO-1789. 442 Izvetaj Alojza Majer-Kajbia 14. X 1942., arhiv INV, fond DDV. 443 Upravo tamo. 444 Sasluanje Georga Redla na VIII procesu u Nirnbergu 23. decembra 1947. i 12. I 1948., zapisnik, str. 3038-3048 i 3449-3478. 445 Zapisnik razgovora izmedju dr Fridla, in. Nimfera i Sauera 15. VI 1942., arhiv INV, fond DDV. 446 Fridlov telegram 4. VII 1942., arhiv INV. 447 Fridlov izvetaj dr Rajneru 20. V I I 1942., NAW, T-81, rolna 279. 448 Fridlov izvetaj 23. VII 1942., dr Stira, NAW, T-81, rolna 279. 449 Nimferove ideje i predloi 1. VIII 1942., NAW, T-81, rolna 279. 450 Dopis komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku 22. VIII 1942., arhiv IZDG; izvetaj efa bezbednosne policije i slube bezbednosti u Berlinu 18. VIII 1942., NAW, T-175, rolna 140. Umlaufova beleka 19. IX 1942., NAW, T-580 (BDC), rolna 757. 451 Fridlov izvetaj dr Rajneru 5. IX 1942., arhiv INV, fond DDV. 462 Fridlovo pismo dr Stiru 24. IX 1942., arhiv INV, fond DDV. 452a Dr Valter Blume je obavljao razne policijske funkcije. Od juna do avgusta 1941. bio je voa posebnog odeljenja 7 a u akcionoj grupi B slube bezbednosti na teritoriji Sovjetskog Saveza. Poto je gotovo godinu dana radio u glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlinu Himler ga je, u vreme zaotravanja situacije u Gorenjskoj, poslao na Bled za komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti. Dok je bio dva i po meseca u Gorenjskoj, lino je uestvovao u ofanzivnim pohodima protiv jedinica narodnooslobodilake vojske i zlodelima protiv civilnog stanovnitva (npr. u Hruici pri Jesenicama krajem jula 1942.). Po odlasku s Bleda bio je na raznim policijskim dunostima u Rajhu i u Atenama. Aprila 1948. su ga na 9. procesu pred Amerikim vojnim sudom u Nirnbergu (tzv. SD-Einsatzgruppenprozess osudili na smrt veanjem. Optuili su ga za zloine u Sovjetskom Savezu, a o njegovim zloinima u Gorenjskoj nije bilo ni jedne optube. Meutim uskoro su mu kaznu ublaili i ve je prilino dugo vremena na slobodi.

453 Beleka o konferenciji u glavnom tabnom uredu u Berlinu 12. X 1942., datirana 14. X 1942., arhiv INV, fond DDV.
454 Plakat s Rajnerovim proglasom 27. IX 1942., u biblioteci IZDG; Karawanken Bote 14. X 1942. 465 Vidi nap. 453. 456 Letak CK KPJ 15. IV 1941., Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok. 5. 457 Dokumenti ljudske revolucije 1, dok. 6. 458 Slovenski poroevalec 1938-1941, ponovno izdanje, Ljubljana 1951, str. 96; Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok. 19.

Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok. 29. Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok, 28. i 30. 461 Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok, 31. 462 Izvetaj I ete 72. rezervnog bataljona policije 21. VIII 1941., arhiv MNOM. 463 Ferenc, Okupatorjevi dokumenti o diverzantskih akcijah in partizanskih bojih na Stajerskem leta 1941, u: Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1961, str. 319-323; Lojze Poun: Revirska eta leta 1941, u: Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1961, str. 139-144. 464 Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok 66. 466 Slovenski poroevalec 1938-1941, ponovno izdanje, str. 171-172. 466 Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok. 64. 467 Skaler, n. d 26. 468 Izvetaj celjske ispostave gestapoa 8. X I I 1941. A jedan drugi okupatorov izvetaj kae: 3. XI 1941. Prilikom napada neke komunistike bande, naoruane pitoljima, pukama i mitraljezima, na karaulu graniara na Buki bili su voa bande i jedan siledija teko ranjeni i uhvaeni. (Spisak sabotanih i diverzantskih akcija u nemakom Rajhu za novembar i decembar 1941., koji je sastavio glavni dravni ured bezbednosti u Berlinu.) 469 Poun, n. d 164-172; Janko Jare: Prva Belokranjska partizanska eta, Letopis Muzeja narodne osvoboditve LRS, 1957, str. 83-90; Skaler, n. d 25-30; Metod Miku: Pregled razvoja narodnoosvobodilne borbe v Sloveniji, I, Ljubljana 1960, str. 23-241; Radko Poli: udena pomlad, Ljubljana (1961), str. 30-45. 470 Miku. n. d 241. 47 ' Letak CK KPS krajem aprila 1941., Dokumenti ljudske revolucije, 1, dok. 6. 472 Projekt Kaltenegerovog memoranduma od 9. VII 1941., arhiv IZDG, f. 1003; Kaltenegerova pisma okrunoj vojnoj komandi Gent 1. X 1943, i Ministarstvu unutranjih poslova 2. X 1943., DZA, fond RIM, Bd. 27217/4, str. 75-77. 473 Ulrich von Hassel; Vom andern Deutschland. Aus den nachgelassenen Tagebchern 1938-1944. Wien 1948, str. 176. 474 Pismo H. Barona i F. Celiga 1. V 1942, prepis, PAM, f. 4. 475 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 10. VIII 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 476 Marburger Zeitung 14, 19, 20, 22. i 24. VIII 1942. 477 Die Untersteiermark, Rednerunterlage (Entwurf) fr die Behandlung des' Themas Untersteiermark im Altgau, Marburg/Drau den 20. XI 1942. Istorijski arhiv Celje. 478 Fogtov izvetaj glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlinu 1. XI 1943., arhiv IZDG, Zbornik NOV, VI/8, dok. 177. 479 Morarijev memorandum Himleru 28. VIII 1944, NAW, T-175, rolna 72.
459 460

IV POGLAVLJE

POLOAJ I IVOT SLOVENACA U I Z G N A N S T V U Nacisti su morali stalno ne samo da menjaju svoje deportacione planove, tj. da smanjuju broj izgnanika, nego i da, iz razliitih razloga, meu kojima je naroito bila znaajna narodnooslobodilaka borba jugoslovenskih naroda, trae i prostor kuda bi ih deportovali. U svojim prvim planovima za novu domovinu slovenakim izgnanicima namenili su tzv. staru Srbiju, tj. predele Srbije juno od Save i Dunava, a samo one koji budu sposobni za germanizaciju nameravali su da izgnaju u Nemaku. Nakon prvih pitanja kako u Srbiji pronai dovoljno prostora za tako veliki broj izgnanika rodila se ideja da jedan deo poalju u Makedoniju ili u Ljubljansku pokrajinu, ali to nisu mogli da ostvare. Posle konferencije, koja je odrana u Zagrebu 4. juna 1941., u Srbiju je trebalo deportovati samo manji deo Slovenaca predvienih za progon, a vei deo na podruje tzv. Nezavisne Drave Hrvatske, Ali, od poetka oktobra 1941. prostor za vei deo slovenakih izgnanika mogli su da nau jo samo u Nemakoj. Tako su u Srbiju, kuda su u poetku nameravali da poalju najvei deo slovenakih izgnanika, poslali zapravo najmanji deo, a u Nemaku, kuda su u poetku namenili najmanji deo, morali su da poalju najvei, dok su deo njih izgnali na podruje Nezavisne Drave Hrvatske, kuda ih u poetku uopte nisu nameravali da izgone. Slovenci su, dakle, iveli u izgnanstvu u Srbiji, Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, tj. u Hrvatskoj i u Bosni, te u Nemakoj, dok su se mnogi od njih pred deportacijama sklonili bekstvom u Ljubljansku pokrajinu, pa tako i za njih moemo da kaemo da su iveli u progonstvu. Poloaj i uslovi Slovenaca koji su iveli u progonstvu u ranije navedenim pokrajinama su bili razliiti, pa emo ih zato analizirati odvojeno za svaku pokrajinu.

U SRBIJI Pripreme za prihvat i razmetaj izgnanika U prethodnom poglavlju smo videli da su u drugoj polovini meseca maja 1941. u Srbiji poeli da trae mogunosti za naseljavanje Slovenaca predvienih za izgon iz slovenake tajerske i Gorenjske. O tome svedoe ve spomenuti zapis vojnog komandanta 610. vojnoupravne grupe u Smederevu, fon

ihtinga, namenjen banu komesaru dr Stefanoviu od 15. maja i konferencija odrana kod vojnog komandanta za Srbiju, generala avijacije Ferstera, 21. maja 1941. Na toj konferenciji su, pored ostalog, zakljuili i to da o nemakim planovima treba odmah obavestiti srpski odbor za preseljavanje i sa njim se dogovoriti o svim pitanjima koja se tiu nastanjenja i zbrinjavanja izgnanih Slovenaca.1 Kada su, tri dana kasnije, SS-tandartenfirer dr Vilelm Fuks i SS-turmbanfirer dr E. Vajnman upoznali sa zakljucima konferencije SStandartenfirera Ota Lurkera, zakljuili su da se vodstvo Fuksove akcione grupe bezbednosne policije i slube bezbednosti povee sa srpskim vlastima. Ranije, navodno, to nije moglo da uini, jer su akta i telegrami dolazili pod oznakom poverljivo. 2 Turnerov upravni tab pri vojnom komandantu za Srbiju zvanino je upoznao srpske vlasti s nacistikim planovima za deportacije, verovatno, tek 24. maja 1941. Tog dana je, naime, predsednik srpske vlade i komesar za unutranje poslove,3 bivi policajac Milan Aimovi, s obzirom na usmenu poruku Upravnog taba pri vojnom komandantu za Srbiju da e se na podruju Srbije naseliti odreen broj Slovenaca naredio da se oformi Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca. Za predsednika je postavio vieg savetnika Ministarstva za socijalnu politiku dr Fedora Aranickog, za generalnog sekretara efa katastarske uprave u Smederevu Jovana Maria, a za lanove upravnika Centralnog higijenskog zavoda dr Bogoljuba Konstantinovia, naelnika u Ministarstvu za poljoprivredu Vasu Velikovia, zamenika naelnika Ministarstva za finansije Miloa Papia, pomonika generalnog direktora dravnih eleznica Duana Liinu, inspektora u Ministarstvu za pravosue Milutina Ristia i savetnika u Ministarstvu za unutranje poslove Duana Tadia. Naredio je da generalni komitet mora odmah da pone s radom i da ga mora svakodnevno obavetavati o svom radu.4 O osnivanju Generalnog komiteta za naseljavanje Slovenaca Milan Aimovi je nekoliko dana kasnije obavestio banovinske uprave i sreska naelstva, kao i naelstva gradskih policija: Vrhovni komandant nemake vojske u Srbiji naredio je da moramo u granicama stare Srbije da naselimo oko 150.000 Slovenaca. Osim toga, na nau teritoriju stiglo je oko 50.000 Srba iz okupiranih krajeva. Za sveukupni rad i izvravanje tog zadatka, koji je veoma teak, komplikovan i delikatan, oformio sam, 'Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca', koji ima svoje prostorije u zgradi podrunog ministarstva (tj. Ministarstva za socijalnu politiku - nap. T. F.) u Ulici kralja Milutina br. 16 i kome predsedava vii savetnik Ministarstva za socijalnu politiku i narodno zdravlje gospodin Fedor Aranicki, ef iseljenikog odseka. Generalni komitet je izradio 'pravilnik', podelio se u sekcije i poeo da radi 25. ovog meseca (tj. maja - nap. T. F.).5 Zanimljivo je da je Upravni tab pri vojnom komandantu za Srbiju izvestio Aimovia da e u Srbiju doi oko 150 hiljada Slovenaca. Taj broj je, naime, ak za 110 hiljada manji od broja koji su predviali jo poetkom maja 1941.

Pravilnik koji je Aimovi spomenuo u svom dopisu odreivao je vrlo precizno sastav i zadatke itavog komiteta, podelu u sekcije i njihove zadatke, organizaciju banovinskih, sreskih i optinskih odbora za naseljavanje. Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca je, prema pravilniku, imao, osim predsednika i generalnog sekretara, jo i zastupnike ministarstva za unutranje poslove, za socijalnu politiku i narodno zdravlje, za finansije, za saobraaj, za pravosue, za graevinarstvo, za prosvetu i za ishranu, dakle zastupnike triju ministarstava vie nego to je to predviao Aimovi u nareenju za njegovo oformljavanje. Imao je, dakle, zastupnike svih tadanjih ministarstava osim Ministarstva za potu, telegraf i telefon. Generalni komitet je imao Generalni sekretarijat koji je vodio generalni sekretar kao struni vetak za naseljavanje, a postavio ga je komesar za unutranje poslove, tj. sam Aimovi. Osim njega, lanovi Generalnog sekretarijata bili su jo zastupnik Ministarstva unutranjih poslova i Ministarstva za pravosue. Njegov zadatak je bio da organizuje, struno vodi i nadzire sveukupan rad pri naseljavanju Slovenaca, vodi statistiku i evidenciju naseljenika, personalnu politiku za slubenike Generalnog komiteta itd. Pored toga, postojale su jo i sekcije za prevoz izgnanika, za ishranu, za higijenu i zdravstvena pitanja, za finansijska pitanja i proraun, kao i tehnika sekcija za obezbeenje nastanjenja izgnanika i druga tehnika pitanja. Sekcije su vodili lanovi koje je za to zaduio predsednik komiteta. Pravilnikom je odreeno i to da se u banovinama oforme desetolanski banovinski odbori za naseljavanje Slovenaca ije e lanove imenovati Generalni komitet i ban, u srezovima estolani sreski odbori, a u optinama trolani optinski odbori za naseljavanje Slovenaca.6 U ve spomenutom dopisu banovinskim upravama, sreskim naelstvima i upravama gradskih policija Aimovi je poruivao da ljudima treba objasniti da e im izgnani Slovenci koristiti kao lekari, koji e najodgovornije obavljati svoju lekarsku dunost po selima; kao zanatlije, koje e im kao strunjaci u selima obavljati razline usluge, proizvoditi i popravljati prevozna sredstva, alat i druge potreptine; kao poljoprivrednici, koji e kao veti i praktini pripomoi napretku nae poljoprivrede i stoarstva ... Javio im je i to da e u prvim grupama stii oko pet hiljada intelektualaca koje treba da nastane po veim gradovima. Za izgnanike za koje ne bi mogli nai mesto u privatnim ili javnim zgradama treba da izgrade drvene barake. A na kraju je zapretio otrom kaznom svim onima koji ne budu izvravali njegova nareenja ili nareenja generalnog komiteta, njegovih lanova i delegata i drugih organa. Na to ga nije navela briga za sudbinu izgnanih Slovenaca ve injenica da nemaka
vrhovna vojna vlast pripisuje i veoma veliki znaaj brzom, nom izvoenju tog velikog zadatka. ( P o d v u k a o T. F.) 7 pravilnom i potpu-

Nekoliko dana kasnije, na konferenciji u Zagrebu, za progon u Srbiju odredili su mnogo manji broj Slovenaca (oko 9000), ali su sredili ve tekui progon Srba s podruja Nezavisne Drave Hrvatske (oko 170.000). O tome je predsednik Generalnog komiteta za naseljavanje Slovenaca Aranicki, 9. juna 1941., obavestio banovinske uprave, sreska naelstva i predstavnike gradskih policija i stavio im u zadatak da popiu sve prazne, naputene kue ili stanove

Dolazak treeg transporta slovenakih izgnanika iz Maribora u Arandelovac sredinom juna 1941.

i da ih osposobe za nastanjenje izgnanika; da odrede koje e porodice prihvatiti izgnanike u svoje domove i koliko e ih primiti, pri emu treba najpre da popisu imunije; da pripreme prevozna sredstva za prevoz izgnanika od prihvatne stanice do kraja naseljenja, angauju lekare i drugo potrebno osoblje za sanitetsko-higijenske mere; da se pobrinu za ishranu i najneophodniju opremu za izgnanike, popisu sve izgnanike i strogo prate njihovo kretanje itde Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca je u Aranelovcu, kuda su dovezli prve transporte izgnanika iz Maribora, organizovao svoju ispostavu. To je bila banja i turistiki kraj u umadiji sa nekoliko hiljada stanovnika i kupalitima usred bogatog zelenog rastinja. U banjskim zgradama su za izgnane Slovence pripremili dvodnevni odmor s prenoitem i ishranom, a zatim ih vozovima odvezli dalje prema srezu, koji su im namenili za naseljenje. Ne znam zbog ega su tamo dovezli samo nekoliko prvih transporta, dok su ih kasnije slali direktno u srezove u kojima su nameravali da ih razmeste. lanovi ispostave Generalnog komiteta za naseljavanje Slovenaca su transporte sa slovenakim izgnanicima prihvatali na granici kod Mokre blizu Uica,9 pratili ih do Aranelovca ili drugih eleznikih stanica, gde su ih onda primili i slubeno od nemake policijske pratnje. Pri prijemu i predaji transporta su uestvovali, osim delegata Generalnog komiteta za naseljavanje Slovenaca iz Beograda i ovlaenog sreskog naelnika ili njegovog zastupnika, lanova sreskog odbora za naseljavanje Slovenaca itd., ponekad i nemaki esesovski oficiri, na primer, dr Fuks, dr Vajnman, Krumej, Hepner, SS-turmbanfirer Grinajer itd. Svi izvori, kako izvetaji i izjave slovenakih izgnanika tako i nemakih policajaca koji su pratili transporte, saglasni su u tome daje srpski narod s neopisivim simpatijama i bratskom ljubavlju prihvatio slovenake izgnanike. Tako je voa policijske pratnje 12. transporta, koji je 5. jula krenuo iz Rajhenburga

Dolazak transporta slovenakjih izgnanika u Sevojno kod Uzica jula 1941.

i 7. jula stigao u Kraljevo i Mladenovac, izvetavao: Kada smo preli preko srpske granice mnoge eleznike stanice bile su natrpane srpskim ljudstvom, koje je svoje simpatije prema iseljenicima izraavalo pevanjem srpskih pesama. 10 Srpski ljudi su izgnane Slovence doekali masovno okupljeni na eleznikim stanicama ili u gradovima i pozdravljali ih sa slavolucima, govorima, pesmom i aavanjem. ini se da su za njih ti dani bili nekakav praznik solidarnosti i bratske uzajamnosti jugoslovenskih naroda, kojima je nacistiki okupator namenio gorku sudbinu. Tako topao prijem je slovenakim izgnanicima u njihovim najteim trenucima ublaavao bol, dizao moral i jaao ivotnu volju. Nije neobino to su okupatori konstatovali da su prilikom takvih prijema srpski lokalni organi vlasti bili rezervisani ili ak neprijateljski raspoloeni prema Nemcima.11 Sa prihvatnih stanica Slovence su u grupama slali u vee krajeve, kao to su: Jagodina, uprija, Parain, Uice, Krue.vac, Lazarevac, Gornji Milanovac, Poega, aak, Gua, Grua, Kragujevac, Preljina, Kraljevo, Mladenovac, Aranelovac, Topola, Trstenik, Valjevo, Kamenica, Smederevska Palanka, Veliko Oraje, Rekovac, Varvarin, Aleksandrovac, Brus, Arilje i Ivanjica. To su bili preteno voarski predeli u umadiji. Tamo su sreski naelnici imali zadatak da, zajedno sa sreskim i optinskim odborima za naseljavanje Slovenaca, razmeste izgnanike u svojim optinama i to u najboljim kuama, ali, ipak, tako da u svaki kraj doe samo jedna ili najvie dve porodice. 12 ini se da razmetanje izgnanih Slovenaca po selima nije teklo sasvim bez smetnji. Treba imati na umu injenicu da u mnogim selima nije bilo na raspolaganju prostora za nastanjenje za izgnanike ili su ih pre toga ve zauzeli srpski izgnanici. Izvanredni i opunomoeni komesar za naseljenike i izbeglice Andra Popovi, kojeg je Aimovi postavio poto je polovinom juna 1941. raspustio Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca, pisao je 24. juna svim sreskim naelnicima:

Slovenaki izgnanici u Vmjakoj Banji septembra 1941.

Saznao sam da se veliki deo Slovenaca koji je preseljen u Srbiju nastanio u pojedinim gradovima i varoicama i da je bez zaposlenja. To se oigledno, suprotstavlja mojim namerama i politici naseljavanja. Prema uputstvima koje sam dao vie puta, usmeno ili pismeno, Slovence treba nastaniti kod boljih porodica u selima, i to tako da u svako selo dou jedna ili dve porodice, koje imaju zajedno najvie po 5 ili 6 porodinih lanova. U sluaju da posle razmetaja ostane jo neto Slovenaca, ostatak treba zadrati u sreskom mestu pa me odmah telegrafski obavestiti o njihovom broju kako bih mogao da naredim da ih poalju u druge srezove. Slovenci koje budete naselili po selima moraju da rade kod svojih gospodara i, uz njihovu saglasnost, treba na imanjima da predlau one metode rada koji su se u njihovim krajevima pokazali dobrim, zatim treba da pokuaju sa uvoenjem nove kulture ukoliko im to doputaju terenski i klimatski uslovi. 13 U uslovima kakvi su bili u Srbiji 1941. godine srpske vlasti nisu mogle sasvim da sprovedu taj plan, pa su vee grupe Slovenaca ostale i dalje u veim gradovima. No, pogledajmo podrobnije, bar za nekoliko transporta, gde su nastanili izgnanike. Prvi transport, koji je 9. juna, stigao iz Slovenske Bistrice u Aranelovac su posle dva dana odmora, 11. juna, vozom odvezli dalje, u Jagodinu (sada Svetozarevo). Tamo su deo izgnanika smestili u domu gluhonemih, a drugi deo u zgradi uiteljske kole. Iz grada su mnogi otili u unutranjost, dok su se drugi zaposlili kao radnici, slubenici, zanatlije itd. i pronali skromne stanove kod srpskih porodica. Tako su nakon dva meseca ispraznili dom gluhonemih a uskoro i zgradu uiteljske kole. Ipak je jedna grupa izgnanika itavu otru zimu 1941-1942. morala da preivi u nekoj mesnoj klaonici.

I drugi transport, koji je u Aranelovac stigao 12. juna iz Maribora, su nakon dva dana predaha odvezli dalje, u upriju. Neto su ih nastanili kod porodica, neto u zgradi Okrunog suda, a kuhinju i menzu su uredili sami u prostorijama gostionice Park. I pored toga to je mnogo izgnanika otilo u unutranjost ili u druga mesta, jo uvek ih je preko stotinu ivelo u upriji i njenoj blioj okolini. U Aranelovac je 15. juna stigao i trei transport iz Maribora, pa su i njega, nakon dva dana predaha, poslali dalje, u Parain. Izgnanike su nastanili u nekim praznim poslovnim prostorijama i hranili ih sa kazana. Kako tamo nije bilo mogue zaposliti toliki broj ljudi i kako ni upan - sudetski Nemac Paulus - nije bio spreman due vreme da pomae slovenake izgnanike, veina ih se polovinom avgusta 1941. odvezla u Zajear, grad uz bugarsku granicu, koji je eleo da ima slovenake izgnanike ali ih jo nije dobio. Tamo su ustanovili zajedniku kuhinju. etvrti transport iz Maribora, koji je stigao u Aranelovac 19. juna, su nakon dva dana odvezli u Kruevac. Izgnanici su tamo tri dana bili gosti gradskog stanovnitva, a nakon toga su ih podelili po selima. U Aranelovac je 22. juna stigao ve peti transport izgnanih Slovenaca pa su ga ubrzo preko Mladenovca i Stalaa odvezli do stanice unis. Tamo su se izgnanici podelili i otili u razliite krajeve. Neto su ih, na primer, poslali u Ribarsku banju na planini Jastrebac, pa su tamo oformili slovenaku koloniju. Sledee transporte nisu vie zaustavljali u Aranelovcu ve su ih slali neposredno u onaj srez u kome su nameravali da nasele izgnanike. Tako su esti transport 26. juna dovezli iz Maribora direktno u Lazarevac u dolini Kolubare i u oblinja sela poslali po 20-30 izgnanika. Sedmi transport su 29. juna dovezli direktno u Gornji Milanovac, a osmi 3. jula u Uice i Uiku Poegu. One koji su doli u Uice smestili su u barakama iznad grada, gde su ostali zajedno nekoliko meseci i tamo septembra 1941. doekali osloboenje grada, dok su one, koji su doli u Uiku Poegu, smestili u zanatlijskoj koli i u artiljerijskim upama. Tamo je 12. jula izgnanike dovezao i poslednji, peti transport iz Gorenjske. Veinu su ih podelili po ohlinjim selima. Deveti transport iz Maribora je izgnanike dovezao 4. jula direktno u Caak. Tamo je ostalo samo oko 100 ljudi, a vea grupa je otila u radionice vagona u Kraljevu. Deseti transport je izgnanike dovezao 5. jula u Gruu i Kragujevac, jedanaesti narednog dana u Preljinu, Aranelovac i Mladenovac, a dvanaesti 7. jula iz Rajhenburga direktno u Vrnjaku banju i Trstenik,14 Prvi transport iz Sentvida nad Ljubljanom je izgnanike 8. jula prevezao u srez Valjevo. Jo za vreme puta su ga podelili pa je polovina otila u grad Valjevo, a druga polovina u unutranjost, u podgorski srez sa seditem u Valjevskoj Kamenici. U gradu su ostale porodice s malom decom u naputenoj kasarni 5. peadijskog puka. Kasnije su kasarnu morali da prepuste nemakoj vojsci i da se premeste u neku kolu. Izgleda da je u Valjevu bila najvea i najbolje organizovana kolonija slovenakih izgnanika. Drugi transport iz Sentvida su podelili u dva dela, pa su prvi deo 9. jula prevezli u Smederevsku Palanku, a drugi u Veliko Oraje. U Smederevskoj Pa24 Nacistika politika denacionalizacije

369

Kod grobova slovenakih izgnanika na groblju u Valjevu 1. novembra 1943.

lanci ih je ostalo nekih 250 i ve narednog dana su ih poslali u unutranjost, a neki su se zaposlili u gradu, dok su one iz Velikog Oraja ve narednog dana podelili po selima. Trei transport iz Gorenjske nisu podelili, nego su ga 11. jula u zoru itavog prevezli u Varvarin. Vei deo izgnanika su odmah razmestili po selima varvarinskog (temenikog) sreza, dok je deo ostao u Varvarinu i nastanio se u jo ne sasvim dovrenoj zgradi sreske ambulante, a neto i u staroj koli i u ondanjoj zanatskoj koli. etvrti transport je iz Gorenjske 12. jula stigao u Kruevac, a peti narednog dana u Uiku Poegu. Odande su izgnanike seljakim kolima prevezli u Arilje, gde su ostali tri dana, nakon ega su ih razmestili po oblinjim selima. U tom transportu je bilo i 13 maloumnih osoba iz Meike doline, koje su nakon toga odvezli u Priliki kiseljak i Ivanjicu, a nekoliko nedelja kasnije, navodno, u neku duevnu bolnicu u blizini Nia, gde je o njima nestao svaki trag.14"

Poloaj izgnanika Veinu slovenakih izgnanika su vlasti podelile po selima, a bilo je i nekoliko veih kolonija, na primer u Valjevu, Uicu, Parainu, Ribarskoj Banji, aku itd., od kojih su neke ivele itavo vreme do repatrijacije. Bez posebnog odobrenja i pravila te su kolonije poslovale kao nekakve dobrotvorne ustanove pa su ih priznavali kako izgnanici tako i vlasti. U njima su izgnanici najpre izabrali svoj odbor, koji je ureivao i vodio koloniju i predstavljao je pred vlastima i drugim ustanovama. U Jagodini je takav odbor vodio dr Franc Hojnik iz Maribora, u upriji Ivan Prekorek, u Kruevcr Joe pendal, u Gui Tone Koren, u aku dr Ivo Jani (posle njega dr Avgust Rajzman), u

Vrnjakoj Banji dr Vilimek, u Parainu odnosno Zajearu slikar Albert Sirk, u Valjevu Cvetko Kristan itd. Odbori su za one izgnanike koji su iveli u koloniji organizovali zajednike kuhinje i menze. Izdravali su ih pomou sredstava koja su u tu svrhu dobili od vlasti (u Kruevcu je, na primer, odbor za zbrinjavanje izbeglica dao za svakog nezaposlenog lana kolonije po 12 dinara priloga dnevno za hranu, u Parainu su dobili za kuhinju 80 hiljada dinara zajma itd.). Ponegde, kao na primer, u Parainu, takve su kuhinje postojale na zadrunoj osnovi sa lanskim udelom i posebnim upravnim odborima. U nekim krajevima su im vlasti dodelile jo poneto zemlje za male ekonomije, kao npr. u Zajearu, Kruevcu itd., a drugde su morali, pak, srpski seljaci da predaju svojim optinama neto od letine za pomo srpskim i slovenakim izgnanicima. Izgnanicima je neto pomoi davao i Crveni krst. Izgleda da je bila najvea i meu primerno organizovanim kolonijama najaktivnija ona u Valjevu. Tamo je odbor, izabran ve 11. jula 1941., uveo obavezan rad za mukarce i ene, uredio zajedniku kuhinju, deurnu slubu itd. Kada je izvanredni i opunomoeni komesar za naseljenike i izbeglice u Beogradu nameravao da tu koloniju, koja je stalno brojala oko 400 ljudi, odstrani iz grada a izgnanike podeli na sela, odbor se tome suprotstavio pa je kolonija ostala i dalje da postoji. Zbog sve vee skupoe ivot je u koloniji postajao sve tei pa su za hranu morali prodavati ak ve i odela. U 1943. godini su koloniju preimenovali u Udruenje slovenakih izgnanika u Srbiji, a lanove su podelili po privatnim kuama. Svojim lanovima je kolonija podelila 1,371.000 dinara pomoi, za sve vreme je imala muki i omladinski hor, vlastitu biblioteku itd.15 I slovenaki Crveni krst u Srbiji je donekle doprineo tome da ublai nevolje slovenakih izgnanika, a svoje sedite je imao u Kursulinoj ulici u Beogradu. U njegovom vodstvu su bili, pored nekih beogradskih Sloyenaca, i izgnanici dr Lipoid iz Maribora i Ivan Prekorek iz Celja. Bio je uglavnom u rukama liberala. Preko tog odbora, iz vodstva Crvenog krsta Slovenije u Ljubljani kolonije slovenakih izgnanika u Srbiji poseivao je Drago Supani, a naroito je u tome bila portvovana Jelka Spat, koja je - invalid bez obe noge - samo do marta 1943. napravila preko 100 putovanja do naih izgnanika u Srbiju i Bosnu da bi na kraju, zbog belogardistike opasnosti, ostala u Srbiji i dalje pomagala izgnanicima. I srpski Crveni krst, smeten u Ulici kralja Milana, u kome su radili i Ivan Kranjc, Lovro Petovar i Pavel Fajdiga, trudio se da pomogne slovenakim izgnanicima. Meutim, njegov rad se ograniavao uglavnom na primanje i slanje potanskih poiljaka i odravanje veza preko Meunarodnog crvenog krsta s jugoslovenskim ratnim zarobljenicima u Italiji. Bolje veze nego Crveni krst je sa Slovenijom odravala tzv. Slovenaka socijalna kancelarija u nadbiskupskoj palati u Krunskoj ulici u Beogradu, koju je vodio bivi senator dr Franc Smodej. Prostorije za nju je stavio na raspolaganje beogradski nadbiskup dr Uji. U njoj su, u leto 1941., oformili ilegalan odbor za pomo slovenakim izgnanicima i u njemu su, pored dr Smodeja, bili jo Slavko Savinek, Vilko i Rua Boje, Anton Forti, Toma Ulaga

i Pavel Fajdiga. Poeo je s prikupljanjem hrane, odela, pokrivaa i drugih ivotnih potreptina za izgnanike, traenjem slubi i organizacijom prijema i slanja pisama i drugih potanskih poiljaka za izgnane Slovence. Meutim, taj odbor nije dugo delovao. Gestapo je, naime, u prolee 1942. otkrio da se pojedini ljudi iz Slovenake socijalne kancelarije bave obavetajnim poslovima u korist Mihajlovievih etnika. Pojedinci su, zaista, ve 1941. godine sastavljali slovenaku obavetajnu mihajlovievsku grupu, koja je ak imala dve podgrupe. Neke od tih ljudi okupator je poubijao, a neke due vremena drao u zatvorima.16 I pored toga to je srpski narod izgnane Slovence neopisivo toplo, bratski prihvatio i to im je stavio na raspolaganje sve to je imao kako bi im ublaio nevolju u koju ih je gurnuo nemaki okupator, u poetku je poloaj Slovenaca bio veoma teak. Pomo koju su primali od vlasti je bila nedovoljna i uglavnom vremenski ograniena. Zbog toga je veina izgnanika pokuala da zapoljavanjem pobolja svoj materijalni poloaj, ali je pri tome naila na velike prepreke. Izgleda da su se izgnanici najlake zapoljavali u fabrikama i da je na podruju na koje su ih nacisti deportovali bila veoma retka fabrika u kojoj nije radilo bar nekoliko Slovenaca. U upriji su se, na primer, zaposlili u fabrici eera, u Jagodini u pivari, u Parainu u staklari, u Valjevu u fabrici poljoprivrednih maina Vistad, u Smederevskoj Palanci u fabrici eleznih konstrukcija Jasenica, u rudniku Aleksinac, u Kraljevu u radionicama vagona itd. Mnogo ih je moralo da potrai zaposlenje i u drugim krajevima Srbije. Brojni su bili oni koji su se morali zaposliti i u drugim profesijama, poto za njihova zanimanja nije bilo posla pa su silom prilika postali elezniari, potari, poreski inovnici, skladitari, nabavljai, kontrolori u mlinovima itd. Neke zanatlije su uredile vlastite radionice, a neki su otvorili i privatne gostionice. Svako je, razumljivo, eleo da se zaposli u svom zanimanju i izgleda da se vlasti naelno tome nisu suprotstavljale, osim kada je re o uiteljima, kojih je meu izgnanicima bilo veoma mnogo. I dok su profesore primali u slubu u gimnazijama, molbe slovenakih uitelja za zaposlenje u osnovnim kolama vlasti su odbijale. Takav svoj stav su obrazlagali time da se slovenaki uitelji ne bi u dovoljnoj meri mogli povezati sa stanovnitvom iz unutranjosti, jer, navodno, nisu ni Srbi ni pravoslavci. Primali su ih u druge slube, npr. finansijsku. Tamo gde nije bilo osnovnih kola slovenaki uitelji su organizovali kolske teajeve i poduavali i slovenaku decu. Ni advokati se u poetku nisu mogli zaposliti u svojoj profesiji, ali im je novembra 1942. advokatska zbornica u Beogradu to dozvolila. Nezaposlenim dravnim inovnicima i nametenicima vlasti su neko vreme davale pomo u iznosu dve treine njihove predratne plate, a penzionerima su isplaivali penzije. Slovenake izgnanike srpski narod je veoma cenio, jer su se trudili da mu svojim znanjem pomognu u poboljanju radnih metoda, naina ivota i u podizanju kulturnog nivoa. Naroito je bilo znaajno delovanje slovenakih izgnanika, koji su bili uglavnom intelektualci, meu srpskim poljoprivrednicima u unutranjosti. Slovenaki izgnanici u Srbiji nisu zanemarivali ni svoje kulturno vaspitanje. Osnivali su horove, pisali pesme (npr. Janko Glazer u Aranelovcu, 372

France Oni u Aleksincu, Joe Vovk u Zajearu, Josip Napotnik u Jagodini itd.) i prozu (npr. Anton Ingoli u upriji itd.) ili nekako drukije delovali u novoj sredini. Srpske vlasti su slovenakim izgnanicima izdale posebne izbeglike legitimacije i trudile se da ih to vie ostane tamo gde su ih u poetku namestili. Ipak su izgnanici, traei zaposlenje, odlazili iz tzv. stare Srbije u Banat, pa ak i u Makedoniju (najdalje je stiglo sedam porodica sa 30 lanova iz Gorenjske i to do mesta Probitip pa su se zaposlili u rudniku Zletovo) te na Kosovo (npr. est porodica sa 17 osoba do Kosovske Mitrovice). 17 Mnogo slovenakih izgnanika je, pomou raznih veza, ubrzo stiglo i u Beograd. Da bi zaustavio njihovo samovoljno dolaenje u Beograd i zapoljavanje u tom gradu, izvanredni i opunomoeni komesar za naseljenike i begunce postavio je uslove pod kojima su se slovenaki izgnanici mogli zapoljavati u Beogradu i zabranio svako doseljavanje bez njegove pismene dozvole. 18 Onim slovenakim izgnanicima koji su bili roeni u Dolenjskoj i Notranjskoj, kao i u Ljubljani, roaci su poeli da alju odgovarajue potvrde. S njima su preko raznih organa vlasti u Srbiji i u Ljubljanskoj pokrajini postigli to da su im dozvolili odlazak u Ljubljansku pokrajinu.19 Pojedinci, koji su imali roake na podruju Nezavisne Drave Hrvatske, uz pomo razliitih intervencija, otili su na podnaje te tzv. drave. Na taj nain je do 1944. godine iz Srbije otilo 2389 Slovenaca.20

Izgnanici i narodnooslobodilaka borba Verovatno ni u jednoj drugoj grupi slovenakih izgnanika nije bio tako, visok procenat onih koji su bili u domovini politiki opredeljeni, kao to je to bio sluaj s izgnanicima u Srbiji. Jer, nacisti te ljude nisu izgonili samo zbog njihovog obrazovanja nego i zbog njihove saradnje u raznim politikim strankama i organizacijama, a naroito zbog njihovog patriotskog, nacionalno-odbrambenog i protivnemakog, tj. protivfaistikog ponaanja. Valjalo je, dakle, oekivati da e se veina slovenakih izgnanika u Srbiji odmah i bez razmiljanja ukljuiti u antifaistiki pokret i aktivnu narodnooslobodilaku borbu. ini se, meutim, da je nacistika deportacija na veinu njih delovala poput oka, kome se pridruila i briga za spasavanje linog poloaja,21 a naroito poloaja njihovih porodica. Zbog toga su bili uzdrani u odnosu na bilo kakvu politiku propagandu ili pozive rukovodstva narodnooslobodilakog pokreta da se ukljue u narodnooslobodilaku vojsku. Nesumnjivo da je jedne od narodnooslobodilake borbe odbijao njen plebejski karakter, a druge suprotnosti izmeu etnika i partizana itd. Iako se 1941. godine u partizane u Srbiji ukljuilo manje slovenakih izgnanika nego to ih se u onim politikim i vojnim prilikama (snano protivokupatorsko raspoloenje srpskog naroda, vei broj partizanskih jedinica u umadiji, nastanak vee osloboene teritorije itd.) moglo ukljuiti, naroito intelektualaca, ipak su slovenaki izgnanici bili meu prvim srpskim partizanima.

Nemamo, na alost, podrobnijeg pregleda o saradnji slovenakih izgnanika u narodnooslobodilakom pokretu na terenu, niti o njihovom lanstvu u pojedinim partizanskim jedinicama, pa u zbog toga navesti samo neke fragmentarne podatke. Izgleda da su meu prvim izgnanicima koji su u Srbiji otili u partizane bili onih trinaest Slovenaca iz sedmog transporta iz Slovenake tajerske, koji su u leto 1941. otili u Ljubiki bataljon i od kojih je gotovo polovina ubrzo izgubila ivot - ili su pali, ili su ih, pak, poubijali etnici i nacisti. I iz Trstenika su ubrzo otili u oblinji partizanski odred tri mlada izgnanika, trojica su otila u kragujevaki odred, etvorica iz Uike Poege u Uikopoeku etu, a i iz Gornjeg Milanovca ih je otilo nekoliko u oblinje srpske partizanske jedinice itd. Poznato je da su neki izgnanici radili u pozadinskim organima partizanske vojske, ili u partizanskim bolnicama, naroito na osloboenoj teritoriji. Upravo se meu Slovencima u Uikopoekoj eti, prilikom osloboenja Kosjeria i u dodiru s ondanjom slovenakom kolonijom, rodila ideja da se svi Slovenci iz srpskih partizanskih jedinica udrue u posebnu slovenaku partizansku etu. Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta, u kome je tada ve bio Edvard Kardelj iz Slovenije, prihvatilo je takvu ideju i poruilo da etvorica slovenakih partizana iz Uikopoeke ete poseti srpske partizanske jedinice i kolonije slovenakih izgnanika na osloboenoj teritoriji, te u Uice dovedu slovenake partizane i nove dobrovoljce kako bi tamo oformili posebnu slovenaku partizansku etu. A Edvard Kardelj je u tu svrhu u Borbi, koja je izlazila u Uicu, 21. oktobra 1941. objavio poziv s naslovom: Slovenci, domovina zove! U svom lanku Edvard Kardelj najpre kae da su se Slovenci u domovini latili oruja i ustali protiv okupatora. Ustanovili su Osvobodilnu frontu, koja je organizovala i formirala slovenake partizanske jedinice itd. A na kraju je napisao: U trenutku kada nam akcije slovenakih partizana vraaju nadu za brzi povratak u Sloveniju, mi u Srbiju prognani Slovenci moramo da se upitamo: ta je sad na zadatak? Smemo li i dalje ekati da nam slovenaki partizani sami i s vlastitom krvlju, borei se pod najteim uslovima, otvore vrata za povratak u domovinu? Ne! Naa sveta dunost jeste da svi sposobni mukarci ponu odmah da se prijavljuju u slovenaku partizansku etu koja se oformljuje na teritoriji osloboene Srbije. Ukoliko nas bude vie i ukoliko se bre prijavimo, utoliko emo pre moi da pourimo u pomo brai u domovini. Mukarci, koji niste sposobni za borbu, slovenake ene i devojke irom Srbije, pomognite! Agitujte za ulazak u slovenaku etu, stavljajte se na raspolaganje partizanskom pokretu svako prema svojim sposobnostima! Niko ne sme zanemariti svoje istorijske dunosti. Vreme oklevanja i bilo kakve bojazni je za nama. Za naa dela e nam suditi istorija slovenakog naroda. Slovenci u Srbiji, odazovite se zovu porobljene domovine! 22

Meutim, nakon ovog poziva i prvog mobilizacijskog obilaska po srpskim partizanskim jedinicama i na terenu u Uicu se skupilo samo oko 18 slovenakih partizana. U nekim kolonijama veina izgnanika zauzela je izvestan neutralan stav. Rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta je okupljene slovenake partizane nameravalo da poalje u nov mobilizacijski obilazak po terenu, ali je najpre moralo da ih angauje u odbrani Uike Poege, a nakon toga ih je poslalo na teren. Prvih dana novembra 1941. oko 25 slovenakih partizana smestilo se u zgradi gimnazije u Uicu i u prisustvu Edvarda Kardelja i Ivana Maeka formiralo slovenaku partizansku etu Ivan Cankar, koja je za komandira izabrala jesenikog radnika i komunistu Albina Pibernika, koji je pristupio partizanima sa svojom enom i maloletnim sinom, a za politkomesara Oskara avlija. Veinu u eti su predstavljali izgnanici, a po socijalnom sastavu su bili prvenstveno radnici s nekolicinom intelektualaca. Slovenaka partizanska eta je oko 7. novembra otila na poloaje i uskoro je u borbama - vatrenom krtenju - imala etiri mrtva i nekoliko ranjenih. I posle formiranja ete nastavljeno je sa pridobijanjem slovenakih izgnanika za ulazak u etu. Nekoliko boraca je ponovo otilo u mobilizacijski obilazak na osloboenoj teritoriji, a Edvard Kardelj i Oskar Hudales su imali u Uicu sastanak s ondanjom kolonijom. Veina prisutnih se nije odazvala njihovom pozivu da se ukljue u partizansku etu, a neko je ak istupio s nekakvom rezolucijom kojom je utvrivao da su izgnanici cvet slovenakog naroda i da zbog toga moraju preiveti rat i ostati neutralni. Nekoliko Slovenaca iz te kolonije je radilo u ustanovama Vrhovnog taba partizanskih odreda Jugoslavije. U Uicu je slovenaka partizanska eta narasla na 59 boraca.23 Zadovoljan to se u Srbiji formirala slovenaka partizanska eta, ali oigledno nezadovoljan to se u nju nije ukljuio vei broj slovenakih izgnanika, Edvard Kardelj je posle spomenutog sastanka sa slovenakim izgnanicima u Uicu 17. novembra 1941. pisao Centralnom komitetu KPS u Ljubljani: Okuplja se i slovenaka eta, koja je doivela svoje vatreno krtenje i dobro ga preivela, pa ak u borbi osvojila prvi pukomitraljez. A inae su slovenaki izgnanici ovde veoma jadno drutvo. Sama gospoda, koja nikako ne razume ta se dogaa oko nje i koja je postala tako strana sadanjim prilikama u Sloveniji da joj uzalud bilo ta dokazuje. Kada smo im ponudili da idu da se bore za slovenaku slobodu s pukama u rukama, rekli su nam da bi ve odmah otili, ali d a j e teta ako padnu u borbi jer slovenaki narod, navodno, kada bude slobodan nee znati ta da otpone bez njih. Mi smo, kau, za boju volju, ipak so slovenake narodne inteligencije. Ne preostaje ti drugo nego da se toj bedi nasmeje.24 Slovenaka partizanska eta Ivan Cankar je imala samostalan poloaj i nije bila potinjena ni jednom tabu bataljona ili odreda. U tzv. prvoj neprijateljskoj ofanzivi u zapadnoj Srbiji imala je prilino velike gubitke, pa se je s glavninom srpske partizanske vojske povukla u Sandak i istonu Bosnu. Tamo se kao slovenaki vod prikljuila Prvoj eti umadijskog bataljona Prve proleterske brigade. Ali, i slovenaki vod je ubrzo prestao da postoji kada je 22. januara 1942. u borbama s nemakom vojskom, kod eleznike stanice' Pje-

novac u istonoj Bosni meu 59 boraca umadijskog bataljona palo i 10 Slovenaca, a dvojica su nekoliko dana kasnije jako nazebli u poznatom igmanskom maru. Preostale borce su nakon toga u Foi ukljuili u prateu etu Vrhovnog taba partizanskih odreda Jugoslavije, a poetkom avgusta 1942. poslali u Sloveniju.25 Prema dosad prikupljenim podacima ve u 1941. godini u Srbiji je u partizane otilo oko 100 slovenakih izgnanika. Prilino ih je palo jo pre kraja 1941. ili poetkom 1942. godine. Neki su i posle odlaska glavnine partizanskih snaga iz Srbije u Bosnu jo ostali na terenu, neki od onih koji su nameravali da se ukljue u slovenaku partizansku etu Ivan Cankar su zbog neprijateljeve ofanzive morali da ostanu u svojim domovima, pa su u partizane otili 1942. godine. Pojedinci su se ukljuivali u partizanske jedinice i narednih godina, ali je do veeg uea slovenakih izgnanika u narodnooslobodilakoj borbi dolo tek u 1944. godini, kada se, posle povratka srpskih partizanskih jedinica iz Bosne i Sandaka u Srbiju, i srpski narod u Pomoravlju masovnije ukljuivao u partizane. Meu partizane su stupili i mnogi izgnanici koji su 1942. i 1943. godine otili iz Srbije u Ljubljansku pokrajinu. Mnogo slovenakih izgnanika je i meu rtvama nacistikog, kvislinkog i etnikog nasilja u Srbiji. Na alost, jo ni sada ne znamo koliko je bilo rtava meu slovenakim izgnanicima u vreme nacistikih pokolja srpskog naroda u Kraljevu i Kragujevcu oktobra 1941. Bivi izgnanik Stane Terak u svom lanku Kragujevac - jugoslovenski Katin 26 kae da ih je u Kraljevu bilo oko 50, dok za Kragujevac ne kazuje broj. Izgnani slovenaki svetenik Alojzij alar, koji je i sam bio svedok pokolja u Kragujevcu je, pak, u svom lanku Sejali smo u suzama 27 napisao: Od slovenakih izgnanika je bio ubijen samo Janez Velkavrh, potporunik bive jugoslovenske vojske. Svi drugi su se spasili, poto su znali nemaki. Nakon prijave roaka kasnije sam upisao u upnijsku knjigu umrlih da je ubijeno sedam Slovenaca i osam Hrvata. Franc Vauda je, pak, u svom lanku Uz dvadesetogodinjicu strahovitog pokolja u Kraljevu u Srbiji napisao da je u Kraljevu ubijeno 48 Slovenaca. 28 Slovenaki izgnanici u Srbiji su imali svoje rtve i kasnije. Iz Valjeva su, na primer, nou 24. decembra 1943. etnici odvezli devet slubenika fabrike Vistad u kojoj su radili i slovenaki izgnanici. Dvojicu su kasnije oslobodili, a sedmoricu ubili; meu ubijenima su bili i trojica Slovenaca (Drago Kavi, Radko Horvati i Lojze Luin).29 U Ruiima su etnici ubili Rozu Zavcer, u Varvarinu Mrdavia i Janka Bajca itd. U Novom Pazaru su esesovci ubili lekara dr Benana, na Banjici Rudija Korena itd. Na alost, ni toliko godina posle osloboenja jo niko nije poeo da utvruje koliko je rtava bilo meu slovenakim izgnanicima u Srbiji, Hrvatskoj i u Nemakoj. Nakon osloboenja Srbije su mlaa godita slovenakih izgnanika stupala u Narodnooslobodilaku vojsku Jugoslavije, odnosno Jugoslovensku armiju. Samo iz Valjeva ih je stupilo u njene redove 88, od kojih su petorica kasnije pali.30

U osloboenoj Srbiji i povratak u domovinu Srbiju su jedinice Narodnooslobodilake vojske Jugoslavije uz pomo Crvene armije oslobodile oktobra 1944. Da bi i Slovence u Srbiji politiki organizovali, odmah su nakon osloboenja Beograda, krajem oktobra 1944, ustanovili Osvobodilnu frontu slovenakog naroda za Srbiju. Ta organizacija, kojom je u Sloveniji bilo obuhvaeno gotovo sve slovenako ljudstvo, te je predstavljala dotle najveu aktivizaciju umnih i fizikih snaga slovenakog naroda, trebalo je da u Srbiji organizaciono i politiki obuhvati i zbije to vie Slovenaca koji tamo ive, da pomogne jaanju narodnooslobodilake vojske slanjem dobrovoljaca i mobilisanih u njene redove, da vodi kulturno-prosvetni rad meu zemljacima, da pomae siromanijima, odnosno da im obezbedi materijalnu pomo, da se pobrine za njihov povratak u domovinu itd. Odbor kome je predsednik bio akademski vajar Lojze Dolinar, a svoju kancelariju je uredio u Krunskoj ulici nasuprot zgrade nekadanje slovenake socijalne kancelarije, ve 11. novembra 1944. na Vukovom trgu u Beogradu sazvao je masovni skup kome je prisustvovalo preko 5000 Slovenaca. Na njemu je govorio i Edvard Kardelj. Sada, tri godine posle formiranja slovenake partizanske ete Ivan Cankar, na tom masovnom zboru, na osnovu naredbe Vrhovnog taba NOV i POJ od 8. novembra 1944. obelodanili su zakljuak o formiranju slovenake narodnooslobodilake brigade u Srbiji. Za nju se 23. novembra 1944. prijavilo preko 600 Slovenaca. Zbor brigade je bio 26. novembra u kasarni na Dedinju. Meutim, brigadu su odmah reorganizovali u 5. bataljon I krajike udarne brigade, koja se u Beogradu spremala za odlazak na Sremski front. Otila je ve narednog dana. Poetkom decembra je slovenaki bataljon, vojniki prilino neizveban, doiveo svoje vatreno krtenje, a 28. decembra je vodio teke borbe kod sela Komletinci, u kojima je palo 14, a ranjenih je bilo oko 40 boraca. A najtee borbe je vodio od 15. do 18. januara 1945. na nekom usponu iznad Opatovca. Na bojnom polju ostao je 71 borac, mnogo ih je nestalo, a nekolicinu je neprijatelj zarobio. U tom bataljonu je, prema do sada prikupljenim podacima, palo ukupno najmanje 147 Slovenaca. Brojano veoma oslabljeni bataljon su poetkom aprila rasformirali, a borce podelili u druge bataljone 1. krajike udarne brigade.31 Slovenci su se borili i u drugim srpskim jedinicama narodnooslobodilake vojske Jugoslavije, odnosno Jugoslovenske armije. Kada su u jesen 1944. godine u Beogradu formirali Narodni front Jugoslavije, zakljuili su da e umesto Osvobodilne fronte za Srbiju, u koju je do tada iz 44 sreza, odnosno 172 kraja, bilo prijavljeno 2070 porodica ili 4850 slovenakih izgnanika,32 formirati Slovenako kulturno-prosvetno drutvo Franc Rozman Stane. Osnivakoj skuptini u Beogradu, 17. decembra 1944, prisustvovalo je oko 100 predstavnika Slovenaca u Srbiji i predstavnici Predsednitva AVNOJ-a i NKOJ Joe Rus, Duan Sernec, dr Anton Krinik i Edvard Kocbek. Poto je dotadanji predsednik Osvobodilne fronte za Srbiju Lojze Dolinar otvorio skuptinu, govorili su dr Ivan Vasi, Boris Ziherl, Joe Rus, Edvard Kocbek i dr Rudi Kiovski i definitivno izabrali odbor. Ovaj je na

svojoj prvoj sednici, odranoj nakon dva dana, za svog predsednika izabrao Lojzeta Dolinara, za potpredsednika dr Ivana Vasia, za sekretara Joeta Rozmana i za blagajnika Ivana Tometa. lanovi ireg odbora su bili i zastupnici Slovenaca iz unutranjosti Srbije.33 Slovenako kulturno-prosvetno drutvo Franc Rozman Stane je u Beogradu oformilo vlastitu menzu i slovenaku osnovnu kolu, organizovalo je kulturne priredbe, predavanja, radio-emisije za Slovence itd. Poelo je da tampa i vlastiti list Domovina, koji je ureivao izgnanik Joe Zupani.34 To je bio ve drugi slovenaki list u Srbiji.35 Po itavoj Srbiji su osnivali drutvene odbore i mesne odbore. Ovi su brinuli za politiki i kulturno-prosvetni rad meu izgnanicima i drugim Slovencima koji su iveli u Srbiji, posredovali su za materijalnu pomo itd. Ponegde su onovali slovenake osnovne kole, horove, organizovali kulturne priredbe, predavanja itd. Pojedini slovenaki uitelji su od januara do avgusta 1945. pratili i oko 12.000 jugoslovenske dece (meu njima 86 slovenake) koja su odlazila u Bugarsku na oporavak.36 Po konanom osloboenju svih jugoslovenskih pokrajina maja 1945. seje slovenakim izgnanicima pribliio trenutak njihovog povratka u Sloveniju. Za to su morali da se pobrinu naroito tri organa u Beogradu: Ministarstvo za socijalnu politiku, Ministarstvo za Sloveniju (vodili su ih dr Anton Krinik i Edvard Kocbek) i delegacija Slovenakog narodnooslobodilakog sveta (SNOS). Ova delegacija - na ijem je elu bio Lev Modic a od kraja jula 1945. dalje Ada Krivic - imala je svoj sekretarijat, socijalni odsek, privredni odsek i odsek za repatrijaciju. Sekretarijat je svoju kancelariju smestio u prostorijama slovenakog kulturno-prosvetnog drutva Franc Rozman Stane u Krunskoj ulici a odseci u Francuskoj ulici 12. Jo pred definitivno osloboenje Slovenije, u drugoj polovini aprila 1945, delegacija SNOS poslala je sovjetskim autobusima preko Maarske u Mursku Sobotu dva transporta Slovenaca, prvi verovatno 20. (vodio ga je Fedor Gradinik) i drugi 21. aprila (vodili su ga Oskar Hudales i Duan Svetk, u njemu je bilo 20 osoba). Sa tim transportima su se vratili u Sloveniju samo oni koje su odredili za izvravanje pojedinih zadataka pri izgraivanju narodne vlasti u Prekomurju ili u slovenakoj tajerskoj. Nakon toga je delegacija SNOS, po definitivnom osloboenju Jugoslavije, pripremila nekoliko transporta onih ljudi koji su bili rodom iz Slovenakog primorja, pa su bili spremni da odu tamo na politiki i kulturno-prosvetni rad bez svojih roaka. Kako je eleznika pruga Beograd - Zagreb bila veoma oteena, do Podravske Slatine su ih prevezli teretnim automobilima, a odande vozovima do Slovenije. Tako su od 9. do 23. juna prevezli oko stotinu osoba. Nekoliko su ih u Sloveniju poslali i avionima. Meutim, masovna repatrijacija izgnanika iz Srbije je otpoela u drugoj polovini juna 1945. Odsek za repatrijaciju je s nekoliko slubenika otpoeo pripreme poetkom juna, kada je u razne krajeve Srbije u kojima su bili slovenaki izgnanici poslao svoje delegate, koji su meu izgnanicima iz redova simpatizera narodnooslobodilakog pokreta izabrali svoje poverenike (oko 56). Ovi su, nakon toga, sastavljali spiskove ljudi sa opisom njihovog politi-

kog ponaanja u vreme okupacije. Prijavilo se oko 14.000 osoba, od kojih je izgnanika bilo manje od polovine. Prema planu odseka za repatrijaciju trebalo je u domovinu prevesti najpre slovenake izgnanike iz tzv. stare Srbije, nakon toga iz Banata i Srema i na kraju one iz Beograda. Tek posle izgnanika bi trebalo otpoeti sa repatrijacijom drugih Slovenaca. Izgnanici su trebali da imaju besplatnu vonju zajedno sa prevozom do 5000 kilograma prtljaga. Predlagali su im da sa sobom uzmu, pre svega, hranu (po mogunosti za tri meseca), koje je tada u Sloveniji bilo veoma malo poto su okupator i kvislinzi odneli sve sa sobom. Masovnije repatrijacije su otpoele 23. juna, kada je za saobraaj osposobljena eleznika pruga Zemun-Zagreb, ali su u poetku iz Zemuna mogli da alju samo po jedan vagon dnevno, koji su prikljuivali putnikom vozu. A repatrijaciju nisu ometali samo nedostatak prevoznih sredstava na eleznici, nego i nedostatak automobila i saobraajne prilike u Beogradu. Zbog velikih potreba za prevoznim sredstvima u to vreme, dobili su na raspolaganje privremeno samo dva teretna automobila od preduzea Navod i tek krajem juna su im poslali dva automobila iz Slovenije. Njima su morali da prevoze povratnike od eleznikih stanica Beograd, Panevo i Senjak do eleznike stanice Zemun i zbog slabih saobraajnih prilika u gradu (usko grlo na mostu preko Save kod Beograda i na brodu preko Dunava kod Paneva), veoma esto je jedna vonja trajala i po nekoliko asova. Tako su od 23. juna do ukljuno 5. jula, i pored velikog pregalatva, s velikim naporima poslali u Sloveniju samo 10 transporta, tj. jedva 10 vagona povratnika. Nakon toga su neko vreme slali po dva, a u najboljem sluaju po osam vagona povratnika na dan. Zbog preoptereenosti eleznike pruge Zemun-Zagreb, na kojoj je tada radio samo jedan kolosek, a delimino i zbog nedovoljnog oseaja odgovornosti nekih elezniara, putovanje eleznicom od Zemuna do Slovenije trajalo je i do est dana. Povratnici su ponekad morali na stanici u Zemunu da ekaju i po dva dana na odlazak u Sloveniju. Uprkos svim tim preprekama, do 3. avgusta 1945. u domovinu su poslali 5600 Slovenaca, najveim delom izgnanika, a do 12. avgusta, do kada se vratila veina izgnanika, ve 6800. Od izgnanika su ostali, uglavnom, samo oni koji se jo nisu bili razreili dravne slube. Poslednji su se vratili u prolee 1946.37

U HRVATSKOJ I U BOSNI Pripreme za prihvat i razmetaj Prvi nacistiki deportacioni planovi nisu predviali da Slovence deportuju i u tzv. Nezavisnii Dravu Hrvatsku, tj. u Hrvatsku i u Bosnu. Posle konferencije u Zagrebu 4. juna 1941. ipak je u NDH trebalo deportovati sve one Slovence koje ne budu prognali u Srbiju i koji ne budu sposobni za germanizaciju to znai veinu Slovenaca predvienih za progon. Na kraju je, ipak, u Hrvatsku i u Bosnu dolo samo neto preko 10.000 slovenakih izgnanika.

Za rad pri naseljavanju slovenakih izgnanika ustaka vlada nije oformila neki poseban organ kao to je to uinila Aimovieva vlada u Srbiji, koja je osnovala Generalni komitet za naseljavanje Slovenaca. Tesno vezujui naseljavanje Slovenaca s masovnim deportacijama Srba iz Hrvatske i iz Bosne, celokupno naseljavanje Slovenaca poverila je Dravnom ravnateljstvu za ponovu, koje je ustanovila 24. juna 1941. za deportovanje Srba, upravljanje srpskom i jevrejskom imovinom itd. Bez sumnje da je tako kasno formiranje Dravnog ravnateljstva za ponovu uzrok i tako kasnom poetku priprema za prihvat i razmetaj Slovenaca, jer su sa prvim pripremama otpoeli tek neposredno pred dolazak prvih transporta slovenakih izgnanika. Za naseljavanje slovenakih izgnanika Dravno ravnateljstvo za ponovu osnovalo je posebno odelenje ili Ured za priseljavanje, koje je vodio Stjepan Vedrina. Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu je tzv. kotarske (sreske) predstojnike u 140 srezova NDH obavestilo o skorom dolasku slovenakih izgnanika tek 5. jula 1941. u svom propratnom aktu, kojim im je poslalo uputstva za formiranje sreskih biroa za deportovanje Srba od 2. jula. U njemu ih je upozorilo: Ve ovom prilikom upozoravamo da morate od danas pa nadalje da brinete za to kako ete prihvatiti na stalni boravak 2500 slovenakih priseljenika. Za njihov razmetaj na podruju vaeg kotara obavite interne predradove, pri emu raunajte s tim da e biti uglavnom razmeteni po selima tako da e svaka srpska porodica prihvatiti na stan i hranu bar jednu porodicu. Ukoliko su u pojedinim mestima ve ispranjena ili e se isprazniti poljoprivredna imanja, onda ete moi Slovence privremeno da razmestite na njima i to vie porodica na jednom, odnosno koliko to budu dozvoljavale privredne i prehrambene prilike. 38 Istog dana je sa tim zadatkom upoznalo i velike upane u 22 upe u NDH: Ovom prilikom vas molimo da ve sada posvetite veliku panju i brigu predstojeem priseljavanju i razmetaju 2500 Slovenaca-doseljenika, koje mora da primi svaki kotar vae velike upe, te konano njihovom razmetaju po mestima, kuama i imanjima. 39 Nakon etiri dana, tj. 9. jula, Dravno ravnateljstvo za ponovu poslalo je svim kotarskim predstojnicima uputstva o doseljavanju i nastanjenju Slovenaca. Najpre ih obavetava da e na podruje svakog kotara do 31. oktobra 1941. biti nastanjeno 2500 prognanih Slovenaca. Za njih treba oformiti prolazne logore u sokolskim i prosvetnim domovima, kolama i drugim podobnim zgradama. Iseljenike koji imaju zanimanje treba po mogunosti, odmah uputiti na rad u njihovoj struci. Na ve zaputena i ispranjena imanja, koja dolaze u obzir za naseljenje, treba nakon zavrene inventure nastaniti vie porodica zajedno koje e tamo iveti do prijema daljih uputstava. Mesne nadzorne i upravne vlasti treba da nadziru ivot, ponaanje, rad i privreivanje te ogranieno kretanje (podvueno u originalu - nap. T. F.) Slovenaca. Sve doseljenike treba ve od prvog dana smatrati za prolazne pripadnike sela i optine u koju su doseljeni, a uivaju sva prava koja su imali do tada vlasnici naputenih i ispranjenih imanja.

Uputstva sadre i zanimljiv pasus koji kae: Ako sve doseljene Slovence nije mogue razmestiti prema navedenim uputstvima, onda razmetaj treba izvriti tako da svakoj srpskoj kui ili gazdinstvu dodelite to vie doseljenika. Svako ko u svoju kuu ili na svoje imanje primi jednu ili vie osoba mora i brinuti za njih i obezbeivati im stan, hranu i obuu. Tako bi, razumljivo, veinu slovenakih izgnanika u tzv. NDH prebacili na lea srpskog stanovnitva. Uputstva odreuju i to da Slovenci moraju svojim radom pomoi onoj kui ili imanju koje ih primi. A u nedostatku radne snage mogu da se upotrebe i prilikom etvenih radova, na javnim radovima itd. Na kraju uputstava je poruka da stanovnitvo treba psiholoki pripremiti na dostojan prihvat izgnanika, koji e nakon svog dolaska postati pripadnici NDH. 40 Ve 14. jula 1941. Dravno ravnateljstvo za ponovu dopunilo je ovaj cirkular. Kotarskim vlastima je stavilo do znanja da e sa prvim transportima stii prvenstveno intelektualci i naredilo im da za njih potrae odgovarajue stanove i zaposlenje, kao i da vode rauna da doseljenici ne lenare. Izgnanici su bili duni da ue hrvatski jezik i pravopis, a svetenici, uitelji i profesori bi mogli da odravaju teajeve hrvatskog jezika. Sav rad koji izgnanici budu obavljali treba i primerno nagraditi, jer nisu zarobljenici. 41 Kako su ustaka vlada i Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu tada jo predviali da e, prema zakljucima konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941. doi na podruje tzv. NDH preko 170.000 Slovenaca, to ih je Dravno ravnateljstvo u svojim prvim cirkularima za svaki kotar odreivalo po 2500, tj. dva puta vie nego to bi ih trebalo poslati u svaki kotar, ukoliko ih svi prihvate u podjednakom broju. Zbog toga je, verovatno, odredilo tako veliki broj, jer je raunalo da polovina srezova nee uzeti slovenake izgnanike. I zaista, ubrzo su ga ustake vlasti sa terena poele obavetavati da ne mogu ili ak nee da prime izgnane Slovence, a samo malo je bilo takvih kotara u kojima su ustae bile spremne da prihvate po 2500 izgnanika u svoj kotar. Naveu samo nekoliko takvih negativnih odgovora, koji nisu zanimljivi samo zbog negativnog odgovora, nego i zbog njihovog obrazloenja. Najvie negativnih odgovora iz politikih motiva je stiglo iz istonobosanskih i hercegovakih srezova i iz Like. ini se da je meu ustaama u istonobosanskim srezovima nastao ak organizovan otpor protiv dolaska izgnanih Slovenaca. Tako su ustaki upani u kotaru Rogatica 21. jula poslali Paveliu otar protest protiv nameravanog naseljenja 200.000 Slovenaca u pograninim predelima uz Drinu jer, navodno, tome se protive dravno-rodoljubivi (Slovenci su nesiguran i nepoverljiv elemenat), privredni (Muslimani i Hrvati u tim krajevima su siromani) i kulturni razlozi (Slovenci su kulturno superiorniji u odnosu na Hrvate i Muslimane pa bi ih kulturno potinili) i ako treba, nakon izgona Srba, nekoga naseliti, onda bi to trebalo da bude Hrvat iz zapadne Bosne i Like. Takoe su savetovali: Slovence naseljavajte u kulturno jaim krajevima, gde e se moi bre asimilirati (sic!), naseljavajte ih dalje od granica!42 Na slinom stanovitu je bio i kotarski predstojnik u Rogatici, koji je 24. jula pisao Dravnom ravnateljstvu za ponovu: Rogatiki kotar ima 53 odsto muslimanskih Hrva-

ta (sic!) i oko 47 odsto Srba. Raspoloenje Hrvata prema naseljavanju Slovenaca, kako primeujem, nije najbolje, jer bi eleli da se srpska imanja daju ovdanjim Hrvatima, kojima je zemlju uzela agrarna reforma bive Jugoslavije, pa je veina ima veoma malo. Ako bi nakon toga jo bilo suvine zemlje i ostavljenih imanja, eleli bi da se nasele Hrvati iz drugih kotareva, a ne Slovenci, koji bi se teko sprijateljili s ovdanjim Hrvatima-Muslimanima. Kako sam saznao, predsednici svih optina rogatikog kotara ovih dana su u tom smislu poslali akt poglavniku NDH. 43 I upani iz zvornikog kotara su jula poslali Paveliu zahtev da ne dozvoli da Slovence naseljavaju u zvornikom kotaru ili u drugim kotarima uz granicu istono od Drine. To su obrazlagali time da e na desnoj obali Drine u Srbiji biti nastanjen veliki broj Slovenaca pa se plae da e Slovenci u zvornikom kotaru odravati vezu sa Slovencima u Srbiji i da bi odravanje tih veza omoguilo krijumarenje i pijunau na tetu NDH. I oni su predlagali da bi na imanja izgnanih Srba rade naseljavali poverljive Hrvate - katolike i Muslimane iz Hercegovine, Bosne i Zagorja.44 Ustae iz kotara Viegrad su poslale velikom upanu u Sarajevu zahtev: Da bi kotar Viegrad u datom sluaju mogao da odigra svoju hrvatsku nacionalnu ulogu, treba ga osloboditi naseljavanja Slovenaca. 45 I Paveliev poverenik, profesor H. Hadi je 23. jula izvetavao da je s doglavnikom Ademagom Miiem posetio mnoge krajeve u Bosni i Hercegovini i pogranina mesta uz Drinu, tj. Rogaticu, Vlasenicu, Srebrenicu, Zvornik i Bjeljinu, pa su konstatovali da su lokalne vlasti protiv naseljavanja Slovenaca. Ispriao je i razloge: Naseljavanje Slovenaca u pograninim kotarevima prema Srbiji i Crnoj Gori ne bi bilo primerno niti poeljno iz sledeih razloga: Slovenci su katolici pa se ne samo po jeziku nego i po veri temeljito razlikuju od ondanjeg muslimanskog stanovnitva. Kao katolici e sasvim sigurno imati posebne molionice - crkve i svoje posebne verske obrede i sastanke, pa e ostati kao posebna celina zbijeni u svojim vrstama i zatvoreni u sebe, a ta razlika e biti jo vea zbog jezika. Zbog razliitih veroispovesti ne moe doi do sklapanja brakova niti do rodbinskih veza izmeu Muslimana i Hrvata i katolika Slovenaca, pa e zbog toga biti veoma oteana mogunost svake asimilacije tih slovenakih naseljenika i mnogi e se dugo vreme oseati Slovencima i smatrati se neim posebnim i stranim. Sasvim drukije bi bilo ako bi se Slovenci naselili u krajevima u kojima ivi domae katoliko stanovnitvo, gde bi imali hrvatsko katoliko svetenstvo i zajednike molionice, crkve, zajednike verske obrede i sastanke, pa bi postojala mogunost za sklapanje brakova i rodbinskih veza sa hrvatskim katolikim stanovnitvom. A postoji jo jedna i to veoma znaajna okolnost, koju ne smemo izgubiti iz vida, i to: Politika slovenakih voditelja u vreme Jugoslavije je uvek bila u skladu sa srpskim eljama i protivrena hrvatskim interesima. Posle propada Jugoslavije ti e se nai slovenaki doseljenici jo dugo vremena oseati suputnicima Srbima, pa e to podsticati i njihovi zemljaci Slovenci, koji su morali pod-

jednako kao i ovi nai napustiti svoju zemlju i preseliti se u Srbiju. Tako e jo dugo vremena pokuavati da odravaju ne samo duhovne nego i stvarne veze sa Srbima i naroito sa Slovencima, koji budu naseljeni u Srbiji. Ta duhovna i stvarna veza sa Slovencima u Srbiji bie utoliko laka ukoliko slovenaki doseljenici budu naseljeni na obe obale Drine. Prema tome, ti Slovenci ne gaje ni simpatiju ni ljubav prema naoj hrvatskoj dravi pa i, inae, nisu poznati kao hrabri i portvovani graniari (sic!), te bi zbog toga njihovo naseljavanje na naem pograninom podruju moglo biti samo nepotreban i, moda, ak tetan balast u naem odbrambenom sistemu. I Hadi je predlagao da se zemlja izgnanih Srba da ondanjem stanovnitvu, a viak doseljenim Muslimanima i Hrvatima. Svoj predlog je poslao i ustakom Ministarstvu unutranjih poslova, Ministarstvu za poljoprivredu i Vojnom ministarstvu. Sva tri dopisa su ubrzo stigla u Dravno ravnateljstvo za ponovu i Stjepan Vedrina je dopisao: Granica uopte nije predviena za naseljavanje Slovenaca.46 Negativni odgovori su tih dana stizali i iz Like. Ravnateljstvo za javni red i bezbednost velike upe u Gospiu je polovinom jula odgovorilo da: a) bi bilo tetno naseljavati stran elemenat meu nosiocima ustake ideologije to je Lika, kao to je poznato, uvek bila, b) a ako je naseljenje Slovenaca neodgodivo trebalo bi, zbog prenaseljenosti tih krajeva, sistematski i brzo iseliti Srbe.47 Negativan stav su imale i ustake vlasti u Hercegovini, pa su ga kotarski predstojnici za Mostar, Nevesinje i Gacko javili Paveliu. Ovaj je naredio da se Slovenci ne naseljavaju u Hercegovini. 48 I ustae u Dalmaciji su odbijale da prihvate slovenake izgnanike. Tako su veliki upani iz Senja i Knina upozoravali Dravno ravnateljstvo za ponovu da je potrebno na zemlju izgnanih Srba naseliti najpre hrvatske poljoprivrednike iz Dalmacije, onda iz drugih krajeva, i tek na kraju, ukoliko bi jo poneto zemlje preostalo, Slovence.49 Verovatno je i odluujui negativan stav lokalnih ustakih vlasti u istonoj Bosni, Hercegovini, Liki i Dalmaciji doprineo tome da su ustaka vlada i Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu zakljuili da Slovence, naelno, nee naseljavati u tim pokrajinama. Doseljeni Slovenci e biti razmeteni po kotarevima na itavom podruju nae drave, osim u kotarevima pasivnih predela (Hercegovina, Dalmacija i Lika), izvetavalo je Dravno ravnateljstvo za ponovu Ministarstvo za zdravstvo NDH. 50 Pa i u mnogim drugim kotarevima su se ustake vlasti suprotstavljale prihvatu i naseljavanju Slovenaca, obrazlaui svoj negativan stav politikim motivima. Ured za useljavanje i iseljavanje pri Redarstvenom ravnateljstvu u Sarajevu je, na primer, zapisao: Doseljeni Slovenci su, kada je re o izdravanju, sada i u budunosti potpuno predati naem uredu. Kao to je cenjenom ravnateljstvu poznato, dolaze u nae krajeve bez sredstava a to se tie duevnog raspoloenja, nezadovoljni su sa sistemom koji stvaramo.

Smjetaj tih Slovenaca u jevrejske i srpske porodice je, s obzirom na pravednost, opravdan (sic!), ali bi bilo potrebno i primerno razmisliti da li je opravdan i iz psiholokih razloga, poto postoji opasnost da e se stvoriti koordinacija interesa na ilegalan nain, kojeg ne bi mogli uspeno kontrolisati ni na ured ni najmerodavniji inioci. Tako je i Jevrejima i Srbima, pa ak i doseljenim Slovencima (zbog ega bi ih, zapravo, raselili) u ovom trenutku zajedniki neprijatelj: novi poredak u Evropi, kao i sve ono to mu slui i to ga stvara. Miljenja smo da e pri tome nai mnogo dodirnih taaka. Bojimo se da bi mogli oformiti front koji nije potreban i s kojim bi se moda morali u budunosti boriti; a sve to je, prema naem miljenju, nepotrebno i suvino, a tu opasnost je mogue izbei.51 Zbog toga je ovaj ured predlagao da se briga za slovenake izgnanike u Sarajevu prebaci na lea onih Slovenaca koji su tamo iveli ve ranije. Trebalo bi popisati njihovo imovinsko stanje i svako bi trebalo da da obavezno 10 do 15 odsto prihoda za izdravanje slovenakih izgnanika. U tome ga je podravao veliki upan iz Sarajeva.52 Veoma zanimljiv i ovinistiki proraunljiv je bio odnos ustaa iz sela Grubino polje. U svom pismu Dravnom ravnateljstvu za ponovu kotarski predstojnik, je, pored ostalog, pisao sledee: Ako uzmemo u obzir da Slovenci koji bi se trebali naseliti u ovom kotaru dolaze iz Slovenije, iz koje su silom odstranjeni te mrze Nemaku, da dolaze u Hrvatsku koja je tesno prijateljski vezana s Nemakom, oni e mrziti i Hrvatsku. Zbog toga moemo jasno zakljuiti da e se ti Slovenci odmah sprijateljiti s ovdanjim Srbima i zajedno s njima raditi protiv Hrvata u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Dakle, sa dolaskom Slovenaca u ovaj kotar poveao bi se ve i onako prevelik broj neprijatelja. Zaista je predvieno da e iz naeg kotara biti izgnan odreeni broj Srba, pa ako se to i dogodi, jo uvek e ostati isti razlozi protiv doseljenja Slovenaca. U ovom kotaru imamo, naime, 11.000 Srba i ako raunamo da ih polovinu izgnamo, ostae ih jo uvek oko 6000. Ukoliko njima dodamo jo 2500 Slovenaca, onda e u kotaru opet biti 8500 Srba i Slovenaca prema 7000 Hrvata. Hrvati bi, dakle, bili u velikoj manjini i ugroeni od velikog broja dravnih neprijatelja. U svakom sluaju bi bilo potrebno da u ovom kotaru stvorimo hrvatsku veinu, to moemo postii ako izgnamo odreen broj Srba - kao to i predviamo - i naselimo vei broj Hrvata. A Slovence bi naseljavali u onim kotarevima gde je neznatan broj Srba.53 Podrobnije sam naveo samo neke odlomke iz pisama onih ustakih vlasti koje su pri odbacivanju prihvata izgnanih Slovenaca posezale za politikim razlozima. Bilo ih je, razumljivo, mnogo vie. Namerno sam opirnije navodio njihove stavove, jer se posle njih ne treba uditi to je poloaj izgnanih Slovenaca u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, bar u prve dve godine, bio veoma nepovoljan. Iz svih ranije navedenih odlomaka moemo razabrati da su ustae izgnane Slovence smatrale protivnicima Hitlerove Nemake, nacionalnog socijalizma, Nezavisne Drave Hrvatske, tj. njenog ustakog sistema.

Takoe su se plaili da bi se izgnani Slovenci kao rtva nacistikog nasilja postavili na stranu proganjanih Srba i Jevreja, da se ne bi asimilirali itd. U nekim predelima su odbijali prihvat Slovenaca i zbog vojno-politikih prilika. Tako je kotarski predstojnik iz Vlasenice izvetavao da se tamo vode borbe izmeu ustanika i ustaa, da u takvim prilikama za sada nije mogue ak ni govoriti o doseljavanju Slovenaca i njihovom razmetanju po selima, niti o daljem proterivanju Srba, sve dok se poloaj ne raisti, odnosno dok ne unitimo Srbe i etnike. 54 Iz priblino jednakih razloga je prihvat slovenakih izgnanika odbijala i kotarska vlast u Graacu.55 A iz mnogih kotareva su stizali negativni odgovori s motivacijom da slovenake izgnanike ne bi imali gde da nasele, poto jo nije proteran dovoljan broj Srba. Pojedinci su zahtevali i hitan progon svih ili bar veine Srba i ujedno upozoravali na bremenitost takve akcije. Kotarska vlast u Bosanskoj Dubici je, na primer, izvetavala: Ukoliko bi doseljenike naseljavali silom, to bi svakako, nailo na oajniki otpor koji bi imao veoma ozbiljne posledice. Jer, retki su oni koji e pristati da mu strani ovek jednostavno zauzme kuu i imanje i njega odstrani. Naroito to ne bi mogli primeniti ovde gde je 90 odsto stanovnika pravoslavne veroispovesti i bilo bi potrebno mnogo pukova ukoliko bismo hteli uspeno da izvedemo takvu akciju. Ne verujem da bi se to izvelo bez prolivanja krvi, jer poznajem ponos i destruktivnost ovog stanovnitva... Lako je rei: 'Samo uzmi Srbinu, isteraj Srbina!' itd., ali to treba i realizovati. Voleo bih, naime, da poznajem onog ko bi svoje ognjite bez otpora prepustio drugome ili ak strancu . . . Zbog toga predlaem da to podruje najpre oistimo od svih pravoslavaca, pa da tek onda izvedemo to 'plansko' doseljenje kako kasnije ne bi nastali sporovi i prepirke kada je re o veliini imanja ili iz bilo kakvih drugih razloga.56 Ako uzmemo u obzir zakljuak ustake vlade da u pograninim kotarevima uz Drinu, u Hercegovini, Lici i Dalmaciji naelno, nee naseljavati Slovence te odgovore kotarskih predstojnika, vidimo da je Dravnom ravnateljstvu za ponovu ostalo samo malo kotara koji su bili spremni da prihvate neki broj izgnanih Slovenaca, a jo manje je, razumljivo, bilo takvih koji su bili spremni da prihvate svih 2500. Od 140 kotara samo ih je oko 55 bilo spremnih da prihvate bar neto izgnanika. Uz to su mnogi od njih izrazili spremnost samo pod uslovom ako mogu da ostvare jo bre proterivanje Srba.57 Negativan odnos veeg dela ustakih vlasti prema doseljavanju izgnanih Slovenaca, sve manje mogunosti za masovni izgon Srba iz tzv. NDH zbog irenja narodnooslobodilake borbe i naseljavanje Slovenaca u nekim kotarevima na ustanikim podrujima - sve je-to prisililo ustaku vladu da je septembra 1941. poela da odbija prihvat izgnanih Slovenaca, pa je tako i Dravno ravnateljstvo za ponovu rasteretila brige kuda naseliti toliki broj izgnanih Slovenaca. Poto su ustae izgnale neorganizovano, ili bolje reeno neregistrovano, gotovo toliko Srba koliko bi ih mogli deportovati organizovano prema zakljucima konferencije u Zagrebu od 4. juna 1941, a iz slovenake tajerske i Gorenjske su primili manje od desetine onog broja koji je bio odreen na
25 Nacistika politika denacionalizacije

385

Slovenaki izgnanici u ustakom logoru Slavonska Poega jula 1941.

toj konferenciji, Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu, moglo je, razumljivo, znatno da smanji kvotu za pojedine kotare pa je najee u njih slalo samo po 200 slovenakih izgnanika. Svi slovenaki izgnanici su morali najpre da prou kroz prolazni logor u Slavonskoj Poegi. Logor se nalazio u artiljerijskim upama kao logor za iseljenje Srba i prihvatni logor za slovenake izgnanike. Njegov komandant je bio ustaki satnik Ivan Stier, potinjen ustakom pukovniku Stjepanu Jendraiu, koji je bio Kvaternikov zastupnik pri Dravnom ravnateljstvu za ponovu u Zagrebu. U logoru u Slavonskoj Poegi slovenaki izgnanici su ostali samo nekoliko dana. Prvi transport iz Maribora je u logor stigao 12. i 15. jula, kada se u njemu skupilo ve oko 1740 slovenakih izgnanika (u njemu je bilo tada i 507 Srba) pa je Dravno ravnateljstvo za ponovu naredilo komandantu Stieru da jo istog dana otpremi u kotare Bosanska Gradika, Brko, Bosanski Novi, Prijedor, Sanski Most, Banjaluku, Biha, Cazin i Drvar, dakle u devet bosanskih kotara po 200 Slovenaca. Treba ih slati po onom redu kako su pristizali u logor i pri tome treba da pazi na to da porodice ostanu zajedno i da u pojedini srez ne poalje suvie zanatlija istog zanimanja. Sa njima treba da poalje kotarskom predstojniku tzv. zelene kartice, a roza kartice Dravnom ravnateljstvu za ponovu. Oni koji imaju roake na podruju NDH pa bi eleli da se presele k njima, kao i oni koji bi eleli da se presele u Ljubljansku pokrajinu, treba da mu poalju odgovarajue molbe, ali ipak niko nee moi da se nastani u Zagrebu. Sve Srbe koji bi doli u logor zajedno sa Slovencima treba odmah da poalju dalje u Srbiju.58 Meutim, prva tri transporta Stier je mogao da poalje u Bosnu tek kroz dva dana, tj. 17. jula, kada se u logoru prikupilo ve preko 3000 osoba, najvie slovenakih izgnanika. To je bio i najvei broj osoba u tom logoru, jer su posle toga gotovo svakog dana odvezli

iz njega vie Slovenaca nego to ih je pristizalo u logor. Prema sauvanim transportnim spiskovima59 i izvetajima komandanta logora Dravnom ravnateljstvu za ponovu 60 jula i avgusta 1941. krenuli su iz logora sledei transporti izgnanih Slovenaca:
Broj odvezenih

Br. tr.

Datum

Kotar

U transportnim spiskovima Porodica Osoba 83 89 85 89 93 91 71 58 58 79 64 59 77 69 77 62 74 67 74 62 78 65 145 93 81 .74 79 65 '102 134 34 77 36 27 2.571 186 200 199 213 218 215 219 200 175 229 221 153 194 213 210 205 209 203 219 165 217 214 304 219 233 219 202 184 210 329 100 209 100 79 6.865

U izvjetajima Osoba 185 182 199 225 187 213 203 200 171 229 220 159 208 215 211 206 215 203 210 190 219 229 373 220 215 218 191 158 210 328 100 202 97 79 6.870

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34

17. 17. 17. 18. 18. 18. 19. 19. 19. 20. 20. 20. 20. 21. 21. 22. 22. 23. 23. 23. 23. 23. 25. 26. 26. 26. 29. 29. 23. 23. 25. 25. 25. 25.

7. 7. 7. 7. 7 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 7. 8. 8. 8. 8. 8. 8.

Bosanska Gradika Brko Bosanski Novi Prijedor Sanski Most Banja Luka Biha Cazin Drvar Derventa Graanica Tesli Zepe Sarajevo Travnik Varcar Vakuf ' Bugojno Dvor na Uni Klju Kotor Varo Bosanska Krupa Bosanski Petrovac Sarajevo Kostajnica Vojni Slunj Vrginmost Korenica Bjelovar Krievci azma Grubino Polje Podravska Slatina Naice Ukupno

Razlika izmeu broja u transportnim spiskovima i u izvetajima komandanta logora je mala, ali razumljiva. Kada su ve sastavili transportni spisak, iz transporta su izuzeli ili mu, pak, dodali jo neke ljude. Iz tog spiska transporta je oigledno da su u drugoj polovini jula redovno slali transporte iz logora, kao to su i redovno dolazili u logor. Krajem jula

Slovenaki izgnanici u logoru Banja Luka avgusta 1941.

i poetkom avgusta, kada nacisti zbog preseljenja taba za preseljavanje iz Maribora u Rajhenburg i nedostatka benzina privremeno nisu deportovali ljude, nije pristigao u Slavonsku Poegu ni jedan transport. Tih dana je u logoru bilo samo 72, odnosno 45 slovenakih izgnanika, veim delom bolesnih, poto je postojalo uputstvo da bolesne izgnanike privremeno zadre u logoru. Kada su nakon toga 6. avgusta nacisti produili s deportacijama i jo istog dana iz Rajhenburga poslali transport sa 219 porodica, odnosno 532 osobe, ovaj nije stigao u logor Slavonska Poega, ve su ga odvezli direktno u Petrinju. Ali su zbog toga izgnanike koji su doli u logor s transportima 22. i 23. avgusta ve narednog dana, odnosno kroz dva dana, poslali iz logcra. Meutim, ovoga puta transporte nisu vie slali u Bosnu ili u juni deo Hrvatske, nego u severni deo. U Bosansku Krajinu su poslednji transport poslali ve 25. jula, tj. dva dana pre poetka ustanka bosanskog naroda, koji je zahvatio i one krajeve kuda su bile ustae poslale slovenake izgnanike. Kako su ovi u avgustu molili da ih zbog nemirnih prilika alju u druge, mirnije predele, nisu u avgustu poslali u Bosansku Krajinu ni jedan transport kao to ih nisu slali u krajeve Hrvatske juno od Save, koje je, takoe, zahvatio ustanak. Prema podacima iz spomenutog spiska transporta, u julu su poslali u Bosnu i u predele Hrvatske juno od Save 28 transporta sa 2161 porodicom ili 5854 osobe, a osim toga su direktno iz Rajhenburga prevezli u Petrinju 219 porodica sa 532 osobe to znai vie od polovine svih Slovenaca izgnanih na podruje tzv. NDH. U avgustu su u predele Hrvatske severno od Save poslali est transporta sa 410 porodica ili 1016 osoba. Ukupno su, dakle, u julu i avgustu odvezli 35 transporta sa 2790 porodica ili 7397 osoba. Od 25. avgusta do 16. septembra nisu iz logora poslali ni jedan transport, poto od 23. avgusta do 11. septembra u logor vie nisu pristizali izgnanici, jer su nacisti prema Himlerovoj naredbi obustavili deportacije. Meutim, ve 12. i 13. septembra u logor su pristigla dva transporta, pa su 16. septembra iz njega poslali vie transporta, i to:

B r o j Kotar Osijek D. Miholjac Valpovo Sid Slavonski Brod Sisak Grubino Polje Garenica Mitrovica Ukupno Porodica 60 40 49 41 40 38 24 63 38 393 Osoba 169 103 127 99 88 121 102 105 120 1.034

Kako od 13. do 15. septembra opet nije stigao u logor ni jedan transport, razumljivo je da ni iz njega nije krenuo ni jedan transport. Od 16. do 26. septembra u njemu su bila samo dva ili tri Slovenca. Ali kada su 25. i 27. septembra dovezli opet dva transporta, 30. septembra su poslali u razline krajeve pojedinano 166 izgnanika, a 1. oktobra ak vie transporta, i to: B r o j Kotar Slavonska Poega Visoko Garenica Naice Grubino Polje Bjelovar Ukupno Porodica 34 62 38 39 26 .18 217 Osoba 147 212 96 109 86 57 707

Naveo sam samo vee grupne transporte koje su ustae poslale iz logora u Slavonskoj Poegi u razne krajeve.61 Zanimljivo je da su, ipak, 1. oktobra poslali jedan transport u Bosnu iako Su do tada i jo naroito tada prevozili slovenake izgnanike iz veine srezova Bosanske Krajine u severnije predele Hrvatske. Od polovine jula do kraja septembra iz logora su poslali i nekoliko manjih grupa ili pojedinaca, npr. 17. jula 27 kaluera u Slavonsku Poegu, 24. jula 26 kaluera u Sremske Karlovce, 3. avgusta 11 porodica ili 21 osobu, 22. avgusta 9 svetenika u Sremske Karlovce, 6 porodica s 15 osoba u Hrvatske Karlovce, 27 rudara u Sisak, 1. septembra 11 osoba u Viroviticu, 15. septembra 58 osoba itd. 389

Slovenaki izgnanici u Derventi 5. oktobra 1941.

Ukupno je, dakle, od 17. jula do 1. oktobra 1941. poslato iz logora Slavonska Poega ili direktno u kotareve s transportima preko 3400 porodica sa preko 9100 izgnanika. Zbog nesreenih prilika koje je prouzrokovao ustanak bosanskog naroda krajem jula i avgusta 1941. godine, ustae su krajem avgusta poele da alju slovenake izgnanike - uglavnom na njihovu molbu - u druge predele, najvie u predele Hrvatske severno od Save. Prema dosad utvrenim podacima, poslato je preko 400 porodica sa preko 1400 osoba, a mnogi su otili i pojedinano. Iz Bosne su transporte slali u sledee kotareve: Broj
Datum 30. 31. 31. 2. 5. 5. 6. 7. 9. 9. 16. 16. 23. 24. 24. 1. 9. 12. 3. 8. 8. 8. 9 9. 9. 9. 9. 9. 9. 9. 9. 9 9. 9. 10. 10. 10. 11 Iz kotara Bosanski Novi Prijedor Prijedor Bosanska Krupa Korenica Dvor na Uni Bosanski Petrovac Klju Prijedor Prijedor Cazin Derventa Drvar Biha Graanica Varcar Vakuf Graanica Tesli U kotar Garenica Pakrac Daruvar Nova Gradika Koprivnica Novska upanja Vinkovci Pakrac Daruvar Sisak Garenica Koprivnica Grubino Polje akovo Grubino Polje Vukovar Zagreb Vinkovci Porodica 20 18 18 41
-

Osoba 50 51 34 132 89 144 173

-

40 55
-

33 27
-

4 25 9 36 19 30 11 22

84 70 27 21 74 35 129 83 110 40 54

Prema podacima Dravnog ravnateljstva za ponovu,62 oktobra 1941. na podruju tzv. Nezavisne Drave Hrvatske u 44 kotara trebalo je da bude razmetenih 2979 porodica slovenakih izgnanika sa 8446 osoba, i to:

Bosna Kotar Banjaluka Bosanska Gradika Bosanski Novi Brko Bugojno Derventa Graanica Kotor Varo Sanski Most Sarajevo Tesli Travnik Zepe Visoko Ukupno Porodica 92 73 58 74 70 69 63 53 75 208 50 80 72 70 1.107 Osoba 246 187 143 186 224 222 222 156 188 612 139 226 200 210 3.161

Stara Hrvatska Kotar Bjelovar azma Garenica Kostajnica Krievci Petrinja Sisak Slunj Vojni Vrgin Most Korenica Novska Ukupno Porodica 122 31 79 76 132 207 46 67 69 69 37 49 984 Osoba 279 120 256 173 330 416 150 192 183 177 95 160 2.531

Slavonija Kotar akovo Grubino Polje Vinkovci Naice Nova Gradika Osijek Pakrac Podravska Slatina Slavonski Brod Virovitica upanja Daruvar Donji Miholjac Valpovo Slavonska Poega Ukupno Porodica 36 129 44 57 34 66 38 34 64 27 72 37 35 38 52 763 Osoba 121 388 134 189 128 205 127 96 192 93 203 103 102 127 147 2.355

Srem Kotar Mitrovica Sid Vukovar Ukupno Porodica 34 30 61 125 Osoba 150 99 150 399

Prema nekim podacima Dravnog ravnateljstva za ponovu, na podruju NDH ujesen 1941. trebalo je da bude ukupno 8892 slovenaka izgnanika, dok ih je 827 verovatno otilo u inostranstvo, tj. neto u Srbiju, a vei deo u Ljubljansku pokrajinu.63 Prema popisu koji su obavili u jesen 1941., navodno, u Bosnu i Hrvatsku izgnani Slovenci ostavili su u domovini imanje u vrednosti 362,786.614 kuna,64 ali se postavlja pitanje da li su popisali sve, poto je 10. septembra 1941. inovnik ustakog Ministarstva inostranih poslova dr Oskar Tutina poruio: Dalji popis imovine doseljenih Slovenaca treba odmah obustaviti.65

Poloaj izgnanika Poloaj slovenakih izgnanika u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj je bio veoma teak. Bio je ak mnogo loiji nego to su to oekivale i same ustake vlasti. U maju i junu 1941. dok jo nije bilo narodnooslobodilake borbe pa su mogli masovno da izgone Srbe iz Bosne, Hercegovine i Hrvatske, ustake vlasti su bile veoma optimistike kada je re o naseljenju preko 150.000 Slovenaca predvienih za proterivanje iz slovenake tajerske i Gorenjske. Meutim, ve u julu 1941. su doli do spoznaje da su prilike za naseljavanje izgnanih Slovenaca mnogo nepovoljnije nego to su oekivali. Najpre im je konferencija u Zagrebu, odrana 4. juna 1941., donekle ograniila broj Srba predvienih za proterivanje, a u drugoj polovini jula Paveli je odluio da izgnane Slovence ne alje u pogranine kotareve uz Drinu, u Hercegovinu, Dalmaciju i Liku. Zbog toga su zakljuili da e deportovati naroito imunije Srbe. Imajui u vidu da na podruju nae drave ivi preko 1,500.000 Srba, ovo ravnateljstvo, koje je dobilo zadatak da sprovede doseljenje Slovenaca i iseljenje Srba, napravilo je plan kako bi bio postignut najvei i najkorisniji politiki i privredni uspeh. Prema tom planu bie izgnani politiki ugledni i privredno imuni Srbi sa itavog podruja NDH, koji imaju ili koji bi mogli imati veliki uticaj na iroke narodne slojeve. Osim ovih e u preostali deo kvote biti ukljueni i privredno imuniji srpski zemljoradnici koji ive u nacionalno najugroenijim krajevima nae drave (granice prema Srbiji) i plodnim predelima nae drave (Slavonija). Tako je izvetavalo Dravno ravnateljstvo za ponovu ve 30. jula 1941. godine. 66 Ve tada je bilo jasno da se ustae u mnogim krajevima brane prihvata slovenakih izgnanika ne samo zbog materijalnih nego i zbog politikih razloga u strahu da bi s njihovim dolaskom meu Srbe ojaalo protivnacistiko, pa i protivustako raspoloenje. Ali, kada su ustanak i narodnooslobodilaka borba jugoslovenskih naroda poeli da koe, zaustavljaju, i kada su konano i zaustavili deportacije Srba i Slovenaca, postavljeno je pred Dravno ravnateljstvo za ponovu teko pitanje kuda s izgnanim Slovencima poto nije imalo na raspolaganju dovoljno imanja i pogona, te kua izgnanih Srba. Tako su se izjalovile ideje o planskom naselenju i kolonizaciji slovenakih izgnanika na imanja i pogone izgnanih Srba i otpoeta je improvizacija, spasavanje izlaza u nudi, to je jo vie pogoralo ve ionako lo poloaj slovenakih izgnanika. Kako ustae nisu vie mogle da proteraju ili ak pobiju, tako veliki broj Srba da bi dobile dovoljno imanja, pogona i kua za nastanjenje slovenakih izgnanika, silom su ih dodeljivali na hranu i stan jo neizgnanim srpskim porodicama, to je i ovima pogoralo ve ionako neodriv politiki i privredni poloaj. Slovenakim izgnanicima su dodeljivali i vee prazne prostorije za zajedniki boravak i osnivali menze za zajedniku ishranu itd. Na ovom mestu ne mogu detaljnije da opisujem poloaj i ivot svake od kolonija slovenakih izgnanika u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj iako svaka od njih ima svoju zanimljivu istoriju. Ograniiu se samo na prikaz poloaja nekih meu njima.

Slovenaki izgnanici u Daruvaru 19. septembra 1941.

U Sarajevo je Dravno ravnateljstvo za ponovu u drugoj polovini jula poslalo dva transporta sa preko 580 slovenakih izgnanika. Zanatlije i intelektualce je preuzela gradska uprava, a kotarska vlast preostale, pa je 70 porodica sa 195 lanova razmestila po krajevima Hrasno, Brijee, Stup i Rajlovac kod imunijih srpskih porodica, a u Ilidi i u hotelima ondanjeg leilita. One koji su ostali u gradu Sarajevu najpre su privremeno smestili u Domu narodne uzdanice, u nekom enskom internatu i u Pravoslavnom domu za uenike u privredi, a onda su ih razmestili po ispranjenim srpskim i jevrejskim stanovima. U pravoslavnom domu za uenike u privredi ustanovili su privremenu zajedniku kuhinju za 180 osoba, koju je izdravao sarajevski odbor Crvenog krsta. Redarstveno ravnateljstvo je odmah zamolilo Dravno ravnateljstvo za ponovu da mu poalje 100.000 kuna za izdravanje izgnanih Slovenaca, ali je ovo poslalo tek 5. avgusta i to samo 20.000. U prolee 1942. u menzi se hranilo jo uvek oko 100 izgnanika. Do jeseni 1941. zaposlilo ih se samo 42, a do jeseni 1942. ve gotovo svi za rad sposobni, pa je samo 13 osoba primalo pomo. 67 Jula su u Banjaluku poslali jedan transport sa 215 izgnanika. Privremeno su ih smestili u zgradi nekadanje Trgovake akademije gde su spavali u razredima na slami i kuvali sami. A ubrzo su u zgradi VI osnovne kole u Ulici Muftije Dabia 40 za njih ustanovili logor, koji je vodio in. Vladislav Megler. Krajem septembra 1941. su u njemu bile jo uvek 52 porodice sa 135 lanova, najveim delom nekadanji dravni slubenici i penzioneri. Kada se logor preselio u Ulicu bana Berislavia, u njemu je poetkom februara 1942. jo uvek bilo 39 porodica sa 93 lana, koji su ostali, uglavnom, nezaposleni. Slovenci koji su ve ranije bili nastanjeni u Banjaluci osnovali su 26. jula 1941. akcioni

odbor, koji je prikupljao dobrovoljne priloge za pomo slovenakim izgnanicima i posredovao za pomo kod lokalnih vlasti. Vremenom su ovaj logor promenili u Dom izgnanih slovenakih staraca i iznemoglih, kojih je poetkom 1943. godine bilo jo dvadeset, dok su preostale 32 osobe jo uvek ekale na zaposlenje. ak i u jesen 1943. je ivelo u njemu oko 50 slovenakih izgnanika koje su potpomagali delimino pododelenje za doseljavanje u uredu za podravljeni imetak u Zagrebu i Odbor za slovenake useljenike u Zagrebu.68 I u Bosansku Gradiku su ve jula poslali 186 slovenakih izgnanika. Veinu su nastanili u akom domu (konviktu), a neke po privatnim kuama pa su morali da plaaju stanarinu iz svog depa, iako jo nisu bili zaposleni. Lokalne vlasti im nisu ile naruku tako da se za dva meseca zaposlilo samo sedam osoba, dok su drugi jedva ivotarili, pa je zbog beznadnih prilika dolazilo ak i do samoubistva. Marta 1942. je, na primer, stanovalo u logoru u konviktu na slami 68 i hranilo se iz zajednike kuhinje 48 osoba, a zaposlenih je bilo samo pet osoba. Kakve su bile prilike saznajemo i iz izvetaja Poreskog ureda u Bosanskoj Gradiki, koji je maja 1942. izvetavao da su u zajednikom logoru jo uvek 43 izgnana Slovenca koje izdrava Ured za podravljeni imetak: Otkako su ti Slovenci ovde, morali su se ve etiri puta seliti, odnosno menjati logor i to zbog nedostatka zgrada koje su morali isprazniti za potrebe vojske, kole, bolnice i slino. I to preseljavanje je povezano sa trvenjima i raznim preprekama, pa i sa nepotrebnim izdacima. Zgrada u kojoj su sada nastanjeni Slovenci je ve odreena za bolnicu za zarazne bolesti pa e biti potrebno ponovno ih preseliti. I sada, zaista, ne znamo ta da uinimo i gde e se moi nastaniti, poto ne postoji ni jedna prazna soba. Sva ta briga je sada pala na ramena ovog poreskog ureda. Jo krajem 1942. godine je u logoru bilo 10 izgnanika, koje su nakon toga preselili u logor u Banjaluci, pa su logor u Bosanskoj Gradiki ukinuli.69 U Sanskom Mostu, kuda su u julu poslali 218 izgnanika, razmestili su ih po privatnim srpskim kuama a imali su zajedniku kuhinju. Kotarski predstojnik je molio Dravno ravnateljstvo za ponovu da ih presele negde drugde poto ih nema ni kuda nastaniti niti ime hraniti, ali mu je ovo odgovorilo da moraju ostati tamo, jer ih ne moe premstiti nigde drugde pa e ih poslati u druge krajeve im za njih nae zaposlenje. Jo aprila 1942. je bila na zajednikoj ishrani 31 osoba i juna te godine su izvetavali: Nema nikakve zarade. Poeli smo prodavati poslednje delove skromne odee sa sebe, samo da se odrimo u ivotu. Pojedinci se kreu ulicama kao senke ... Pogled na njih je alostan.70 U Visoko su transport slovenakih izgnanika - 212 osoba - poslali veoma kasno, tek 1. oktobra 1941, u vreme dok su ih iz nekih bosanskih krajeva ve preseljavali u druge krajeve. U gradu je ostalo samo nekoliko porodica, a veinu su razdelili u krajeve Kakanj, Vare, Podlugovi, Breza i Dobrinje, te im do polovine februara 1942. dva puta nedeljno davali ivotne potreptine. Do prolea 1942. zaposlila ih se jedva polovina, pa je poloaj veine izgnanika bio veoma teak. Kotarski predstojnik se ak bogatio na njihov raun.71

U naroito neugodnim prilikama su iveli izgnanici u Graanici (221 osoba). Nastanili su ih u deijem domu i dali im hranu koju su prikupili kao kontribuciju, postoje, inae, nije bilo mogue dobiti. Kasnije su ih razmestili po Graanici, Soikovcu, Karanovcu i Bosanskom Petrovom Selu meu srpske porodice, koje su trebale da brinu za njihovu ishranu i stanovanje. Iz Graanice su izgnanici, za koje je Odbor za slovenake useljenike u Zagrebu cenio da su u najteem poloaju, poslali Dravnom ravnateljstvu za ponovu sledei telegram: Formalno gladujemo. Pomo ne dobijemo niotkuda. Optina ju je davala, vie ne moe. Smilujte nam se. Poaljite hitnu pomo da ne umremo od gladi. Premestite nas u Hrvatsku ili u Slavoniju gde emo se moi zaposliti. Slovenci u Graanici. Oktobra su ih ustake vlasti preselile u Grubino polje.72 Petrinja se nalazila meu onim kotarevima u koje su poslali najvie slovenakih izgnanika, tj. oko 550. Po dolasku su ih razmestili po selima petrinjskog kotara, ali kako nisu bili veti radu u poljoprivredi, mnoge su vratili u grad gde su ih nastanili u logoru, tj. u nekoj upi i tamo im uredili zajedniku kuhinju. Poetkom decembra je bilo u provinciji jo uvek 76 osoba, a u gradu 210, od kojih je ak 132 ivelo u logoru pa se je u dve zajednike kuhinje hranilo 184 osobe. Tada je kotarska vlast izvetavala Dravno ravnateljstvo za ponovu: Doseljenike nije mogue razmestiti po selima, poto sela koja bi dola u obzir pri njihovom razmetaju, ugroavaju etnici i komunisti, a na druga ispranjena imanja Ured za kolonizaciju naseljava koloniste iz drugih krajeva drave, a u samom gradu nije mogue nai stanove, poto je Petrinja prepuna vojske i inovnika. Problem ishrane. Ni u martu 1942. prilike nisu bile nita bolje. U zajednikoj kuhinji u gradu su se hranila jo uvek 92 izgnanika (besposleni besplatno, dok su bar delimino zaposleni plaali po 10 kuna na dan), a o svom troku u gradu su ivela 82 oveka. U provinciji je ivelo 185 izgnanika (u optini Gradua 44, Jabukovac 26, Blinje 15, Moenica 26, Sunja 31, Hrastavice 8 i razbacano 35).73 U Osijek su u septembru poslali 169 izgnanika i najpre ih nastanili u nekoj kasarni i za njih uredili zajedniku kuhinju, 21 su razmestili u selu epin, a druge u selo Belo Brdo. One u Osijeku - bilo ih je oko 150 - su neprekidno preseljavali iz zgrade u zgradu, tako da su ih do oktobra 1942. preselili ve etiri puta. U epinu su ih dodelili pravoslavnim porodicama, a u Belom Brdu su najpre stanovali u ispranjenoj zgradi pravoslavne parohije, a zatim u prostorijama gostione Gradski vrt. 74 Istoga dana kad i u Osijek poslali su i u Donji Miholjac 103 izgnanika. Njih 60 su odmah smestili u logor, koji je bio u kui Jevreja lezingera, dok su druge privremeno smestili u jevrejske porodice. Imali su zajedniku kuhinju a straarila su dvojica ustaa. Najpre su ih zaposlili na ureenju parka i sei drvea, a intelektualce kao pomone inovnike po optinskim kancelarijama, kvalifikovane radnike u gradu D. Miholjac, a poljoprivrednike i poljoprivredne radnike na srpskim imanjima u selima Kuanci i Kapelna. Iseljeniki ured kod kotarskih vlasti je decembra 1941. pisao Dravnom ravnateljstvu za ponovu da nema praznih srpskih imanja niti kua, pa poto su pravoslavci preli u katoliku veru, moli da slovenake izgnanike alju u virovitiki ili neki drugi srez.75

U Valpovu, kuda su polovinom septembra poslali 127 izgnanika, njih preko 40 su nastanili u logoru koji je bio prava staja za stoku nekog zamka, a hranili su ih u zajednikoj kuhinji. Preostala 74 su razmestili po srpskim kuama u Valpovu i u selu Martinski epinci.76 I u drugim kolonijama slovenakih izgnanika materijalne prilike su bile veoma loe. Veinu izgnanika su, istina, razmestili po selima, ali su brigu za njihovo snabdevanje prebacili na ramena srpskih, ponegde i jevrejskih, ili ak slovakih porodica. To je bio novi oblik ugnjetavanja srpskog ivlja u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, ali su, ipak, ugnjetavani Srbi dobrovoljno dali slovenakim izgnanicima posao i hranu, samo ponegde su im to odbili, tj. oni koji su se pokrstili. Najee su slovenake izgnanike nastanjivali u kuama izgnanih ili pobijenih Srba, koje su obino bile ve demolirane, pa su ustake vlasti 20. oktobra 1941. morale da izdaju ak zakonski propis da se svim slovenakim izgnanicima dodeli najpotrebniji nametaj i posteljina, ali to u mnogim krajevima ustaki vlastodrci nisu hteli da uine.77 Mnogi su se na raun izgnanih Slovenaca ak obogaivali, npr. sreski naelnik u Visokom.78 Slovenakim izgnanicima je nedostajalo gotovo sve: stanovi, hrana, odea i obua. Odeu i obuu koju su doneli sa sobom - koliko su je, naime, imali na sebi - ubrzo su pocepali, a novu nisu mogli dobiti. Hrana je bila nedovoljna, bez masti a dogaalo se vie puta da su itavu nedelju dana bili bez hleba. Zbog toga je nekoliko dece ak umrlo, npr. u upanji do oktobra 1941. desetoro dece. Zapoljavali su se veoma, veoma sporo.79 Lo materijalni poloaj slovenakih izgnanika je uznemirio ak Dravno ravnateljstvo za ponovu, pa je dr Roankovi o njemu, 28. avgusta 1941, izvetavao ustaku vladu kada joj je poslao spiskove slovenakih izgnanika i njihovih zanimanja koji su poslani u razne krajeve. Dakle, mnogi meu njima imaju profesiju koju traimo, ali poto ne postoje uputstva niti dozvola da ih primimo u dravnu ili privatnu slubu, niko ih ne eli zaposliti. Svim ministarstvima smo poslali precizne podatke o tome koliko imamo doseljenika i kakve su njihove profesije sa molbom da ih to pre prime u dravnu slubu, ali nam do danas jo niko od njih nije odgovorio. Tako ti doseljenici ive na teret kotara kuda smo ih poslali i na teret Dravnog ravnateljstva za ponovu, odnosno drave. Doseljenici su nastanjeni u veoma tesnim prostorijama, a jo i sada najvie ih stanuje po kolama, upama i slinim prostorijama po selima i gradovima. Ti ljudi su gladni, bolesni i njihov vei deo, naroito starci, nee moi dugo iveti. Ubrzo e biti svi goli i. bosi poto su ve potroili novac koji su doneli sa sobom, a niodakle ne dobijaju nikakvu pomo. Pitanje je koliko e ih jo preiveti kada stign zima. Takoe je spomenuo da su ih nekoliko poklali etnici, a nekolicina je izvrila samoubistvo.80 Onim kotarskim predstojnicima koji su brinuli za slovenake izgnanike je Dravno ravnateljstvo, dodue, tu i tamo poslalo poneto novane pomoi - prema podacima Odbora za slovenake useljenike u Zagrebu im je, navodno, do prolea 1943. poslalo preko 31 milion kuna - ali to ni izdaleka nije bilo dovoljno da se pokriju trokovi ishrane.81

Za poboljanje materijalnog poloaja slovenakih izgnanika su se naroito trudili Crveni krst u Ljubljani i Odbor za slovenake useljenike u Zagrebu. Ljubljanski Crveni krst je ubrzo posle deportovanja Slovenaca na podruje tzv. Nezavisne Drave Hrvatske pri Centralnom odboru Crvenog krsta u Zagrebu za svog delegata imenovao Alojza Colnara. Ovaj je u Juriievoj ulici broj 2 u Zagrebu prikupljao novanu i drugu pomo za slovenake izgnanike, organizovao prvu pomo izgnanicima koje su vozili u Srbiju i Slavonsku Poegu - samo na eleznikoj stanici u Sarajevu je slovenakim izgnanicima u 17 transporta za Srbiju izdao hranu u vrednosti preko 100.000 dinara.82 Poetkom septembra 1941. je, pak, ljubljanski Crveni krst za svog poslanika odredio Draga Oberana i ovlastio ga da poseti sve krajeve u tzv. NDH gde ive slovenaki izgnanici i odakle dolaze njihove molbe za pomo. Poto bi ovaj zadatak veoma teko mogao obaviti sam, Oberan je za pomonika izabrao izgnanog slovenakog svetenika dr Jakoba Aleksia i profesora Jakoba Rihtera. Teren su meusobno podelili tako da je Oberan posetio banjaluko, Rihter sarajevsko i Aleksi slavonsko podruje. Od 20. do 30. septembra 1941. posetili su veinu slovenakih kolonija utvrujui materijalne i psihike prilike slovenakih izgnanika. U mnogim krajevima izabrali su trolane poverenike odbore. 83 Drago Oberan je svoj posao obavljao i dalje pa je januara i marta 1942. ponovno posetio brojne kolonije slovenakih izgnanika.84 Meutim, italijanske vlasti su ubrzo zabranile odravanje veza Crvenog krsta izmeu Ljubljane i Zagreba. Ali je tada svoju aktivnost razvio Odbor za slovenake useljenike u Zagrebu. Prema izjavi profesora Jakoba Rihtera, do osnivanja Odbora za slovenake useljenike u Zagrebu dolo je na inicijativu dr Krunoslava Draganovia. Poto je italijanski okupator ograniavao rad Crvenog krsta izvan Ljubljanske pokrajine i nije dopustio ni osnivanje podrunice u Zagrebu, a kako i hrvatski Crveni krst nije bio spreman ili se nije usudio da oformi posebno odeljenje za pomo slovenakim izgnanicima, predstavnici Crvenog krsta iz Ljubljane - Jakob Rihter i drugi, otili su u Dravno ravnateljstvo za ponovu da od njega trae pomo za slovenake izgnanike. Tamo su naili na dr Draganovia koji se nakon toga angaovao za osnivanje posebnog Odbora za slovenake useljenike pa je isposlovao i potreban pristanak ustakih vlasti. (Jakob Rihter, usmena informacija.) Paveli je dao dozvolu za osnivanje 11. septembra 1941. ali je ustako Ministarstvo za udrubu izdalo odgovarajuu odluku tek 8. oktobra 1941. Na sastanku zastupnika socijalnih i karitativnih dutava i organizacija, te ljubljanskog Crvenog krsta (Josip Skalar) i izgnanika (dr Anton Ogrizek) dana 10. oktobra 1941. sastavili su odbor ovako: predsednik univerzitetski docent dr Krunoslav Draganovi, potpredsednik upravnik Trbovljanskog rudarskog drutva dr Franjo Harazim, sekretar izgnani svetenik Jakob Rihter, blagajnik dr Anton Ogrizek i zastupnica hrvatskog Crvenog krsta Janja Koh. U odbor su kooptirali jo Alojza Colnara i njegovu enu. Odbor je svoje prostorije uredio u Juriievoj ulici 2 gde je svoje prostorije imala i Delegacija pokrajinskog odbora Crvenog krsta iz Ljubljane. U onim kotarevima (oko 44) i optinama u kojima je ivelo vie slovenakih izgnanika odbor je imao i svoje poverenike (oko 54).85

Odbor ije su poslovanje vodili Rihter i dr Ogrizek primio je mnogo molbi za dodeljivanje pomoi i u prvim danima ih je resio preko 5989. Do osloboenja je izgnanicima podelio veliku koliinu prikupljene hrane, odee, obue, preko 12 miliona kuna pomoi i nekoliko stotina hiljada kuna beskamatnog zajma. Ta sredstva su dali brojni darodavci - neki ak i po pola miliona kuna odjednom - od kojih su mnogi meseno redovno slali novac, novac je dolazio i iz Ljubljane, a dalo ga je i Dravno ravnateljstvo za ponovu, odnosno kasnije njegov naslednik - Ured za podravljeni imetak. Preko milion kuna je priloio i Meunarodni crveni krst. Odbor je, takoe, posredovao i za zapoljavanje izgnanika, za njihovu kolonizaciju, ureenje njihovog pravnog poloaja itd. S Odborom za slovenake useljenike u Zagrebu je tesno sai adivao i elezniarski odbor za socijalnu pomo pri Zeleznikoj direkciji u Ljubljani. Pomogao je naroito izgnanim slovenakim elezniarima, ali je, ipak, morao da prestane s radom poto su italijanske vlasti u Ljubljani marta 1942. zabranile prikupljanje priloga po nadletvima.87 Meutim, bitnom poboljanju poloaja slovenakih izgnanika nije moglo tako brzo pomoi ni angaovanje Odbora za slovenake useljenike, Crvenog krsta niti spomenutog Zelezniarskog odbora. U decembru 1942. je Odbor za slovenake useljenike cenio: Zaista je veliki broj tih preseljenika ve naao svoje prihode, odnosno svoj krov uz pomo kolonizacije. Ali je, i pored toga, ostalo jo na hiljade siromaha koji su ili nesposobni za rad ili jo ekaju na slubu, ili su, pak, njihova primanja tako neznatna da ne mogu prehraniti svoje brojne porodice. 88 Jo marta 1943. su u posebno slabim materijalnim prilikama iveli izgnanici u Sarajevu (90 osoba), Visokom (50 osoba), epu (35 osoba), u selu Grk kod Dervente (28 osoba), Hrvatskoj Dubici (40 osoba) i Osijeku (120 osoba).89 Rad odbora nije ni tekao glatko, poto su ga ustake vlasti i nemaki okupator u tome ometali. U leto 1943. je nemaka policija zatvorila sekretara Rihtera i vou odeljenja za pakete Jakoba Verbanjeka. Kada je nakon kapitulacije Italije u Ljubljani formiran slovenaki Crveni krst i nameravao da obnovi svoju delegaciju pri hrvatskom Crvenom krstu, to mu nisu dozvolili.90 Posle izlaska dr Ogrizeka iz odbora, aretacije Rihtera i odlaska dr Draganovia na sastanku tzv. ireg odbora, koji je sastavljalo sedam zastupnika raznih organizacija, drutava i zavoda i po dva predstavnika slovenakih izgnanika te dva poznavaoca slovenakih prilika, 28. januara 1944. izabrali su nov odbor. Predsednik je postao Harazim, potpredsednik Viljem Bizjak, sekretar Drago Oberan i odbornici Josip Ribari te Julija Stojkovi.91 Ve posle nepune godine postojanja tog odbora je ustaka policija januara 1945. s razloga javnog reda i sigurnosti zatvorila njegove prostorije i predlagala vladi da mu do daljeg zabrani rad. Odbor je, zaista, za dva meseca prestao da radi, nakon ega su vlasti povukle zabranu i postavile odboru posebnog poverenika dr Borisa Jeraja, kojeg je 7. aprila 1945. zamenio Stjepan Vedrina.92 Slabom materijalnom poloaju slovenakih izgnanika u tzv. NDH su, takoe, pridonele prepreke pri njihovom zapoljavanju. Slovenaki izgnanici su se, naime, veoma teko zapoljavali. Na primer, do jeseni 1941. zaposlili su ih

jedva oko 10%. Osnovni razlog za to je bilo politiko nepoverenje proustako usmerenih poslodavaca prema slovenakim izgnanicima. Naroito teko su se u svojoj profesiji zapoljavali intelektualci. ini se da su se prilike poele poboljavati tek krajem 1942. godine i poetkom leta 1943. godine, poto je Paveli potpisao naredbu da se mogu primiti svi dravni inovnici - preseljeni Slovenci - u dravnu slubu.93 Ipak jo i u leto 1943. nije bilo reeno pitanje zapoljavanja starijih inovnika, tj. onih koji su bili neposredno pred penzionisanjem.94 Do tada je bilo reeno pitanje penzija. A razumljivo je to su ustake vlasti ponegde te poslove ureivale politikim pritiskom, poto su od onih koji bi eleli da dobiju posao ili penziju zahtevali da se ukljue u ustaki pokret.95 Slovenake izgnanike koji su bili poljoprivrednici ustake vlasti su nameravale da kolonizuju na imanja izgnanih ili pobijenih Srba.96 Zbog toga je Dravno ravnateljstvo za ponovu 11. avgusta 1941. poslalo Zavodu za kolonizaciju u Zagrebu spisak sedam hiljada slovenakih izgnanika sa izvesnim podacima, meu kojima je bio i broj porodinih lanova, zanimanje i kotar kuda su ih poslali s namerom da ih Zavod za kolonizaciju naseljava na imanja. Ali mu je ovaj odgovorio da po dolasku slovenakih izgnanika treba da obavesti i njegove lokalne organe u Gospiu, Petrinji, Mostaru, Banjoj Luci, Osijeku i Zagrebu. Predlagao je i nain kolonizacije: Smatramo da je sada najbolje da se Slovenci razmeste na imanja onih osoba koje su iseljene, odnosno koje su napustile hrvatsku dravu. Treba ih razmestiti privremeno kako bi, s jedne strane, rasteretili logore, a, s druge strane, imanje sauvali u to boljem stanju. Poto zavrimo razmetaj naih kolonista, Slovencima bi po planu dali manju koliinu zemlje, i to za svaki srez posebno. Kako vi najbolje poznajete u kojim krajevima je izvedeno iseljavanje, sada bi bilo najbolje da se tamo po redu razmetaju slovenaki poljoprivrednici. Od zanatlija bi pri kolonizaciji uzimali u obzir samo one u kojih je zanat jae povezan sa zemljom. 97 Na alost ne znamo podrobnije o tome kakve kriterije je Zavod za kolonizaciju upotrebljavao pri kolonizaciji slovenakih izgnanika. Samo iz izvetaja optinskog glavarstva Sokolac kod Koprivnice saznajemo da je komisija Zavoda za kolonizaciju ispranjenih srpskih imanja naseljavala u smislu primljenih upustava i smernica potpuno pravilno, jer je na svakih 10 porodica hrvatskih kolonista naselila po jednu slovenaku, pa je tako u toj optini naselila etiri slovenake poljoprivredne porodice. 98 (podvukao T. F.) Prema izvetaju koji je Dravno ravnateljstvo za ponovu poslalo Nemakom poslanstvu u Zagrebu trebalo bi do jeseni 1941. kolonizirati 61 slovenaku poljoprivrednu porodicu, i to na podruju Petrinje osam, Grubinog Polja 15, Garenice 8, Visokog 10, Sarajeva 10 i Banja Luke 10. I iz izvetaja pojedinih kotarskih predstojnika je oigledno da su u svakom kotaru kolonizovali otprilike etiri ili pet porodica, ali tek posle dueg vremena. Naravno, primali su ih i iz drugih kotareva i tako je bilo sluajeva da su nekoga pozvali iz Bosne, jer e, navodno, biti naseljen u Slavoniji, a kada je stigao tamo, poslali su ga drugde itd. Dogodilo se i to da su ih ponegde, na primer, u optini Vojakovac kod Krievaca privremeno kolonizovali, a kada su uloili ve prilino truda i sredstava da unaprede ta imanja morali su da se povuku pred vlasnicima koji su se

u meuvremenu pokrstili pa su zato mogli da se vrate na svoja imanja. Bilo je i primera da su ustake vlasti, na primer, u Podravskoj Slatini, nudile Slovencima veoma slabu, movarnu zemlju koju nisu mogli da prihvate. Bilo je mnogo i primera da slovenaki izgnanici iz politikih razloga nisu dozvolili da ih kolonizuju na zemlju izgnanih ili pobijenih Srba." Do prolea 1943. Zavod za kolonizaciju naselio je oko 200 slovenakih poljoprivrednih porodica.100 Ali poloaj slovenakih izgnanika u Hrvatskoj i u Bosni nisu oteavale samo materijalne neprilike nego i ustako divljanje nad srpskim stanovnitvom. Veinu slovenakih izgnanika su ustake vlasti nastanile kod srpskih porodica protiv kojih su izvodile snaan pritisak i nezapameno nasilje, kojem su bili svedoci i mnogi slovenaki izgnanici. Naveu samo nekoliko primera masovnih pokolja srpskog ivlja pred oima slovenakih izgnanika. Dana 26. avgusta 1941. su ustae u logoru u Slavonskoj Poegi poklale 350 Srba koje su istog dana dovezli iz Bosne. Pod izgovorom da su nameravali da se pobune, pobili su ih sve do poslednjeg. Kada je ustaki pukovnik Jendrai obiao logor i sasluao uesnike pokolja, pored ostalog, izvetavao je: Nastanjenje zarobljenika u logoru srpskih iseljenika i slovenakih doseljenika nije ni u kom sluaju dobro i nije ni bilo potrebno. Zarobljenici su tipovi koji su reeni da se na bilo koji nain spasu. Svesni su da ih eka smrtna osuda i zbog toga s lakoom i bez bilo kakvih razmiljanja sile u smrt. To negativno utie na slovenake doseljenike u logoru, pa i na srpske iseljenike iz severnih krajeva koji su po mentalitetu drukiji od Bosanaca. Takvi dogaaji mogu, bez sumnje, lako nai odjeka i u oblinjim srpskim selima oko Poege. 101 Nemakom Opunomoenom generalu u NDH Glezu fon Horstenauu su 2. avgusta 1941. godine pisali: U krajevima Krnjak, Vojni, Krstinjak i Tuilovi stanuju ljudi iskljuivo pravoslavne vere. Pre nekoliko dana su predsednik optine i ustaki komesar optine Krnjak naredili da neki poljoprivrednici, koje je imao oznaene na spisku, donesu u optinu odreenu koliinu raznih prehrambenih artikala za pridole slovenake doseljenike. Kada su mukarci predali prehrambene artikle, ustako odeljenje ih je uhapsilo i odvezlo. Dovezli su jo mnogo ljudi iz drugih krajeva, pa su tako na jednom mestu prikupljene mukarce, kojih je bilo oko 400, jednostavno postreljali bez ikakvog sudskog procesa ... Umorstvo tih 400 rtava je izvreno 29. jula u vremenu od 16 do 19 asova.102 U Ljubljanu je septembra 1941. stiglo pismo nepotpisanog slovenakog izgnanika, kojeg su iz Slavonske Poege odvezli u Slunj i dalje u Cetingrad gde su ga sa jo nekim Slovencem nastanili kod srpske porodice Basara. Ovako kazuje o zloinu: Ujutro drugog dana 30. 7. smo, pak, saznali od gospoe Basara da su ustae nou pokupile oko 360 Srba u naoj okolini, meu kojima i naeg dobroinitelja Basaru, druge srpske trgovce, uitelje, zanatlije i poljoprivrednike te pravoslavnog popa. Zatvorili su ih sve u andarmerijsku kasarnu u Cetingradu pod izgovorom da e ih izgnati u Srbiju. Jo istog dana popodne su ih natovarili, kao daske jednog povrh drugog, na teretne automobile i odvezli tri
26 - N a c i s t i k a politika denacionalizacije

401

kilometra od Cetingrada, gde su nekad bili stari jugoslovenski bunkeri. Tamo su se morali svui i takve, u kouljama i gaama, poubijali su ih mitraljezima. Ustae su vanredno brutalno postupale sa njima - nama je ispriao neki finansijski nadzornik po imenu Joco, koji je morao otii sa njima kao straar, - neke su polumrtve pobacali u bunkere i tako zatrpali. Nekoliko dana kasnije su pozvali ene ubijenih Srba u optinu i tamo im rekli da prikupe svoje stvari zajedno, jer e ih, navodno, odvest u Slunj a onda dalje u Srbiju. ene su pokupile - meu njima i naa gospoa Basara - to je bilo preko potrebno te su krenule u optinu. Tamo su ih zajedno s decom i prtljagom ukrcali u auto i odvezli prema Slunju. Pred Slunjem su automobili skrenuli na stranputicu, gde su ustae ene i decu poubijale doslovno buzdovanima. U pismu opisuje i druge ustake zloine koje su videli slovenaki izgnanici. Osamnaestog avgusta su popalili sela eijavci, Klekovau i Ruavec i u njima pobili preko 1200 ljudi i dalje: U irokoj Rijeci - optina Krstinja - ustae su namamile srpske ene i decu u crkvu pod izgovorom da e doi katoliki svetenik i da e biti pokreni u katoliku veru i tako sauvati bar ivot. Kada su svi ve bili u crkvi, ustae su je zakljuale, oko nje nabacali slamu koju su kasnije zalili benzinom. Da se taj gnusni zloin doslovno tako dogodio mogu dokazati svi tamo naseljeni Slovenci... Do tada, u vreme kada sam pobegao iz Hrvatske - odnosno iz Cetingrada, tamonji ustaki komandant nam je izjavio da je u kotaru Slunj pobijeno preko 7000 Srba.103 Kada je re o pravnom poloaju slovenakih izgnanika u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj, valja dodati da ih ustake vlasti nisu nikada smatrale ravnopravnim sa hrvatskim stanovnitvom, iako su to spolja ponekad veoma naglaavale. Veoma dobro su, naime, bili svesni injenice da su ih nacisti izgnali, u prvom redu, iz politikih razloga i da zato nisu ni prijatelji Treeg Rajha niti NDH. Trudili su se da im i na podruju NDH onemogue bilo kakav politiki rad protiv ustakog reima. Jo pre nego to je bilo koji Slovenac bio izgnan u tzv. NDH, ustake vlasti su bile u grubom upoznate o njegovom politikom karakteru. Dana 8. juna 4941. je kod marala Kvaternika u Zagrebu odran sastanak, kojem su prisustvovali i major Ferant, kapetan Matai i SS-oberturmfirer Kob. Najpre su raspravljali o prihvatu izgnanih slovenakih svetenika, a onda je maral Kvaternik molio da mu poalju podatke za one andarme, finance, carinike, policajce, elezniare i putare koji e biti izgnani u NDH. Osim podrobnih linih podataka treba dobiti i podatke o njihovoj politikoj aktivnosti, a naroito o tome da li su izraziti komunisti ili neprijatelji Nemaca. 104 Na slinom sastanku, koji je odran 12. juna i koji je, takoe, vodio Kvaternik zakljuili su da bi tab za preseljavanje u Mariboru trebalo to pre da stavi ustakoj vladi na raspolaganje ve popunjene kartotene liste onih Slovenaca koje nameravaju da izgnaju u NDH.105 Zato je hrvatska delegacija pri tabu za preseljavanje u Mariboru organizovala posebnu kurirsku slubu, i to uz pomo firme Caro & Jelinek. Dvadeset etvrtog juna je prvi put poslala kartotene liste na kojima je bila i kratka karakteristika osobe, odnosno porodice predviene za proterivanje, i to za 237 svetenika prvog talasa i 879 porodica iz posutlanskog

pojasa, predvidjenih za drugi talas.106 Kartotene listove su nakon toga slali jo mesec dana i u Zagrebu su ih prepisivali. Prepisali su ih nekoliko hiljada.107 Dravno ravnateljstvo za ponovu ih je poslalo Zavodu za kolonizaciju u Zagrebu. Tako su ustake vlasti imale za svakog izgnanog Slovenca ili porodicu poseban kartoteni list, za neke su imali zelene boje, za druge ruiaste i za tree ute.108 Poto, na alost, nije sauvan ili dostupan ni jedan kartoteni list niti uzorak, ne mogu rei kakve podatke je sadravao i emu je sluio. Slovenake izgnanike su ustake vlasti kontrolisale kako u logoru Slavonska Poega tako i u kotarevima. Dravno ravnateljstvo za ponovu je, naime, 21. avgusta 1941. poslalo Ministarstvu unutranjih poslova, komandantima logora i kotarskim predstojnicima sledea uputstva: U Nezavisnu Dravu Hrvatsku se, na osnovu sporazuma s Nemakim Rajhom, doseljuje veliki broj Slovenaca iz onog dela Slovenije koji je potpao pod Nemaki Rajh. Ujedno se iz nae drave iseljuje isti broj Srba u Srbiju. Useljenici i iseljenici borave kratko vreme u naim logorima u Capragu, Bjelovaru i Slavonskoj Poegi. Slovenake doseljenike delimo i aljemo po pojedinim kotarevima, koje im je ovo ravnateljstvo odredilo za boravite. Mi nemamo pouzdanih obavetenja o politikom usmerenju doseljenika, a i meu iseljenicima su ljudi razliitih politikih pravaca koji su suprotni politikom smeru nae drave. Logori su kao sabirna mesta veoma pogodni za politiku propagandu nama neprijateljski raspoloenih elemenata. Takva propaganda se veoma lako moe prenositi meu nae ljudstvo preko useljenika, koji su poslani po kotarevima. Da bi onemoguili politiku propagandu - komunistiku ili bilo koju drugu - po logorima i meu ljudstvom je potrebno neprekidno i intenzivno pratiti' itav rad i kretanje useljenika i iseljenika po logorima i kotarevima, upotrebljavajui za taj rad pouzdane i sposobne poverenike. (Podvukao T. F.)109 Slovenakim izgnanicima su ustake vlasti, dodue, dale domovinsko pravo ako su za to zamolili u roku od est meseci od izlaska spomenute Pavelieve naredbe, i to u onoj optini u kojoj su se zauvek nastanili.110 Ali su ih, ipak, ograniavale gde god su mogle. Zabranjivale su im preseljavanje ili putovanje iz kotara u kotar, a naroito u Zagreb, bez pismene dozvole Dravnog ravnateljstva za ponovu u Zagrebu. Dana 12. decembra 1941. je Dravno ravnateljstvo za ponovu ponovno poruilo kotarskim vlastima: Ponovno upozoravamo sve kotarske predstojnike da ne smeju ni u kom sluaju doslovno ni jednom useljenom Slovencu dozvoliti da putuje iz kotara u kotar bez pismene dozvole ovog ravnateljstva. Ni jednoj osobi ili delegaciji ili poslaniku bilo koje slovenake organizacije ne smete dozvoliti razgovore ili dogovore s useljenim Slovencima ukoliko za to nema dozvolu ovog dravnog ravnateljstva. Najstroe zabranjujemo davanje useljenim Slovencima propusnice za putovanje u Zagreb.111 To isto je nareivao i naslednik Dravnog ravnateljstva za ponovu, tj. Ured za podravljeni imetak pri Dravnoj riznici.112 Ustake vlasti su slovenakim izgnanicima naroito onemoguavale da se nasele u Zagrebu i u pograninim krajevima prema slovenakoj tajerskoj. Izgleda da su se naseljavanju slovenakih izgnanika u pograninim kotarevima

suprotstavile najpre ustake vlasti u Samoboru i o tome obavestile ustako Ministarstvo unutranjih poslova, koje je ve 11. avgusta 1941. pisalo Dravnom ravnateljstvu u Zagrebu: Takav razmetaj Slovenaca (u pograninim kotarevima prema Nemakom Rajhu - nap. T. F.) teti interesima Nezavisne Drave Hrvatske kako u politikom tako i u privrednom pogledu pa ju je potrebno bezuslovno i pravovremeno prekinuti. Ta kolonizacija bi omoguila duhovni, privredni a, moda, i politiki savez koloniziranih Slovenaca sa njihovom starom domovinom i tako onemoguila ili oteavala asimilaciju i hrvatizaciju tog elementa (podvukao T. F.). Pri tome je potrebno definitivno uzeti u obzir i to da su Slovenci visoko nacionalan i otporan elemenat. Takoe nije primerno da svoju dravnu granicu damo u ruke takvom elementu. 113 Taj dokumenat nam pokazuje temeljnu svrhu ustake politike prema slovenakim izgnanicima. Nameravali su da ih asimiliraju i pohrvate. Tako se i u ovom pogledu ustaka politika nije razlikovala od nacistike - obe su bile denacionalizatorske, iako ustaka nije u tolikoj meri naglaavala tzv. nacionalno-politike zadatke i ciljeve kao nacistika. I iz drugih pograninih kotareva su dolazili zahtevi da slovenake izgnanike ne alju u te kotare. Da bi se u Humu na Sutli mogao izvoditi sistem vaspitanja stanovnitva u hrvatskom duhu, na podruju optine Hum na Sutli dozvolu za boravak ne treba da dobije ni jedan Slovenac bilo da je poljoprivrednik, radnik, trgovac ili svetenik, pisao je kotarski predstojnik iz Pregrada. 114 Takav ustaki stav prema naseljavanju slovenakih izgnanika u pograninim kotarevima u potpunosti se podudarao s nacistikim stavom. I nacisti su, naroito iz tzv. nacionalno-politikih razloga bili protivni tome da se izgnani Slovenci naseljavaju u blizini slovenako-hrvatske granice. Dana 8. oktobra 1941. komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku Oto Lurker pisao je dr Iberajteru da su utvrdili da su ustae vei deo ljudi izgnanih iz Rogake Slatine naselili neposredno uz granicu, naroito u optini Hum na Sutli. Zbog nezaposlenosti veeg broja hrvatskih pograninih stanovnika u Rogakoj Slatini postoji neposredna opasnost antinemakog uticaja na stanovnitvo koje nije izgnano, pisao je. Upozoravao je i na to da iz Ptuja dolaze vesti o tome da se veliki deo izgnanih Slovenaca iz ptujskog okruga naselio u Varadinu i ve uspostavio kontakte sa poznanicima u Ptuju.115 Dr Iberajter je poslao prepis Lurkerovog izvetaja Kaeu, a ovaj je 25. oktobra 1941. uputio verbalnu notu ustakom Ministarstvu inostranih poslova.116 injenicu da je u kotaru Varadin prilino izgnanih Slovenaca utvrdio je svojom linijom i dr Karstanjen pa je dobio ak i spisak tih ljudi. Zamolio je ustaki konzulat u Gracu da posreduje kako bi sve slovenake izgnanike poslali iz varadinskog kotara u unutranjost NDH. Ministarstvo za inostrane poslove NDH je posredovalo kod Dravnog ravnateljstva za ponovu, a ovo mu je ubrzo odgovorilo da je u optini Hum privremeno nastanjena samo jedna slovenaka porodica, a u kotaru Varadin 46 porodica sa 151 lanom koji su svi, nakon pismenog zahteva, otili da rade kao strunjaci za izgradnju puteva

u nemako preduzee Stuag, preduzee Mundus i u tekstilnu fabriku, pa je obealo da e ih prvom prilikom poslati u unutranjost NDH. 117 Ve u vreme dolaenja tih zahteva je ustako Ministarstvo unutranjih poslova, 11. oktobra 1941, zabranilo da se slovenaki izgnanici naseljavaju u Zagrebu i okolini, kao i u pograninim kotarevima prema Nemakom Rajhu (kotari Samobor, Klanjec, Ludbreg, Pregrad, Varadin itd.).118 Znatno popustljivije su bile ustake vlasti pri izdavanju dozvola za odlazak slovenakih izgnanika iz tzv. NDH. To je i razumljivo, jer su usled spomenutih prepreka pri nastanjenju i zapoljavanju slovenakih izgnanika ustae bile ak zainteresovane za to da se njihov broj - razumljivo, nakon toga to su ga ve uzeli u obzir za izgon Srba - uveliko smanji. Pojedini slovenaki izgnanici su ve u jesen 1941. poeli da se preseljavaju u Ljubljansku pokrajinu, Prekomurje i Meumurje, te u Srbiju, ali im je, razumljivo, bio strogo zabranjen povratak u slovenaku tajersku i Gorenjsku, a bilo je i nekoliko sluajeva da su pojedinci otili zajedno s hrvatskom radnom snagom na rad u Nemaku. Prema podacima Dravnog ravnateljstva za ponovu, odnosno Odbora za slovenake useljenike u Zagrebu iz tzv. NDH otile su 243 porodice sa 827 izgnanika.119 Italijanska i maarska diplomatska, odnosno konzularna predstavnitva su onim slovenakim izgnanicima koji su bili roeni u onim predelima koje su okupirali Italija i Maarska bar unekoliko pomogla da odu iz tzv. NDH. Nemako poslanstvo u Zagrebu, kuda su jula 1941. poele da pristiu molbe slovenakih izgnanika za povratak u slovenaku tajersku i Gorenjsku je, pak, ve pre toga, tj. 21 juna 1941. razglasilo da nee zastupati interese slovenakih izgnanika na podruju NDH. Kae je svojim slubenicima zabranio bilo kakvo posredovanje kod ustakih vlasti u korist Slovenaca.102 Najvie slovenakih izgnanika se vratilo u Ljubljansku pokrajinu. Nije mogue precizno utvrditi kada je italijanska vlada dozvolila slovenakim izgnanicima da se mogu preseliti iz tzv. NDH u Ljubljansku pokrajinu. U svakom sluaju je to uinila veoma rano, jer je Dravno ravnateljstvo za ponovu ve 15. jula poruilo komandantu logora u Slavonskoj Poegi da slovenaki izgnanici mogu poslati molbe za preseljenje u Ljubljansku pokrajinu. I Ajhman se veoma rano, tj. 20. avgusta 1941, alio nemakom Ministarstvu inostranih poslova da italijanske vlasti dozvoljavaju slovenakim izgnanicima preseljavanje iz NDH u Ljubljansku pokrajinu. Iako do sada hrvatski uredi jo nisu dozvolili takva preseljavanja, valja oekivati da e uskoro popustiti pred pritiskom italijanskih vlasti. U vezi s time mogu navesti da imaju komunistiki pokuaji sabotaa, koji su se nedavno dogodili u junoj Korukoj i Kranjskoj, svoj izvor u Ljubljani i da je ve iz tog razloga nepoeljno doseljavanje iseljenih Slovenaca na teritoriju koju je okupirala Italija.121 Ajhmanova prognoza se ostvarila i ustake vlasti su, zaista, ubrzo dozvolile slovenakim izgnanicima odseljavanje u Ljubljansku pokrajinu.122 O tome kako je naciste bolela dozvola italijanskih vlasti da se slovenaki izgnanici mogu preseljavati u Ljubljansku pokrajinu govore i dva odlomka iz

izvetaja komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku, odnosno za Gorenjsku glavnom dravnom uredu bezbednosti u Berlinu. Prvi glasi: Ured tajne dravne policije u Celju je poslao u Ljubljanu svog poverenika koji je tamo utvrdio da se deo onih osoba koje su bile iseljene u Srbiju, a naroito mlai ljudi, vratio u Ljubljanu. Neke je italijanska policija ve uhapsila. Navodno je svakoga dana ilegalno prelo granicu i otilo u Kranjsku do 50 osoba.1223 Drugi odlomak kae: 7. 1. 1941. su ljubljanskog kvestora Eto rea Mesanu pozvali na Bled i tamo su ga primili najpre gaulajter dr Rainer a nakon toga vii voa SS i policije. Kvestor je obeao da e Slovence koji su bili izgnani iz Gorenjske u Beograd i koji bi se protivpravno vratili, predati nemakim vlastima.122b Razumljivo je da nisu mislili samo na one izgnanike koji bi ilegalno doli iz Srbije, nego na sve one koji bi doli iz tzv. NDH. Iz dostupnih izvora nije mogue utvrditi koliko su takvih izgnanika italijanske vlasti predale nemakom okupatoru. Italijanske vlasti su 31. 1. 1942. popisale sve izbeglice koje su dole na podruje Ljubljanske pokrajine. Prema podacima tog popisa, od I. aprila do 31. jula 1941. godine dolo je 8643 i od 1. avgusta 1941. do 31. 1. 1942. godine 12.903 izbeglice, ukupno, dakle, 21.546 izbeglica. U to vreme bi trebalo da ode iz Ljubljanske pokrajine, verovatno najvie u tzv. NDH i u Srbiju 3812. Dana 31. 1. 1942. u Ljubljanskoj pokrajini trebalo je da bude 17.734 izbeglice, najvie u ljubljanskom gradskom (11.177) i novometanskom srezu (3977). Priblino isti broj je u svojim izvetajima pominjao i nemaki okupator. Tako je poslanik Kae ve 30. maja 1941. telegramom izvetavao nemako Ministarstvo inostranih poslova: 18.000 begunaca s podruja Rajha prosjai na ljubljanskim putevima, poto su smeli da uzmu sa sobom samo 200 dinara i najpotrebniju odeu. Ljubljanska inteligencija vidi u tome vlastitu sudbinu koja e je pogoditi ukoliko bi tamo pristigle nemake jedinice. Ljudi su ubedjeni da Nemaka hoe da istrebi slovenaku inteligenciju. 1220 Nekoliko desetina slovenakih izgnanika odselilo se i u one slovenake ili hrvatske predele (Prekomurje, Meumurje) koje je okupirala Maarska. To su bili naroito oni Slovenci koji su se posle prvog svetskog rata preselili iz Prekomurja u slovenaku tajersku. Kada su ih hapsili, zatvarali u logore i izgnali za njih se nije niko zauzeo, a tek kada su stigli na podruje tzv. NDH pa ih je Dravno ravnateljstvo za ponovu poslalo u razne kotareve, maarsko poslanstvo u Zagrebu poelo je da traga za njima i da se zauzima za njih, onako kao to su se npr. ustake vlasti juna i jula 1941. zauzele za Hrvate u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj. Utvrdilo je da ih je veliki broj u Derventi, Doboju, Graanici, Tesliu i Zepu i da ive u velikoj bedi. Do polovine septembra 1941. sastavilo je poimenini spisak na kome je bilo 150 osoba, a pretpostavljalo je da ih je u NDH oko 600-800.123 O tome je maarski poslanik dr Ferenc Maroi upoznao i nemakog poslanika Kaea. Ovaj mu je I I . oktobra 1941 odgovorio da je u Mariboru razgovarao sa efom civilne uprave, koji moli za poimenini spisak pogoenih osoba i izrazio a-

ljenje to je deportacija pogodila i pripadnike Nemcima prijateljskog maarskog naroda.124 Marosi je nakon dva dana Kaeu poslao dva spiska osoba koje su ivele u Derventi i Graanici, pa ga upozorio da te osobe govore maarski i to ne samo odrasli nego i njihova deca i da se svi smatraju Maarima. A ve narednog dana mu je javio da je na zagrebaki zapadni kolodvor iznenada i bez najave iz Graanice pristiglo 40 izgnanih Maara i naglasio da za njih ne vidi nikakvog drugog spasa nego da im Kae odmah omogui povratak u slovenaku tajersku.125 U razgovorima i ak u notama nemaka strana je tvrdila da deportacije nisu pogodile Maare, ve samo Slovence, pa da su se pogoene osobe prilikom deportacija same izdavale za Slovence, a maarska strana se zalagala da dokae kako su Maari i da ih treba vratiti kuama. A za svaki sluaj poela je da se dogovara s ustakim vlastima da ih puste da odu u Prekomurje, sa ime su se slagale. Ali ipak su ustae - ve zlovoljne prema Maarima zbog njihove okupacije Meumurja i podsticane od nemake strane - zapretile maarskim diplomatima proterivanjem ukoliko bi i dalje iskoriavali diplomatske povlastice za poseivanje slovenakih izgnanika u NDH. Maarska strana je te pretnje odbacivala, jer, navodno, transport iz Graanice ne bi mogao ni da stigne u Zagreb bez znanja ustakih vlasti, koje su, verovatno, htele da izbegnu brigu za izgnanike koji su, navodno, izjavljivali da su im lokalne vlasti ak savetovale da se odvezu u druge krajeve jer te krajeve ugroavaju etnici pred kojima ih ne mogu zatititi.126 O sudbini 11 porodica, odnosno 40 osoba koje su u vreme tih diplomatskih prepirki ekale u Zagrebu pa su brigu za njihovu ishranu i nastanjenje prebacili na plea Crvenog krsta, saznajemo iz zabeleke Nemakog poslanstva u Zagrebu: Moemo zakljuiti da je re samo o Slovencima koji potiu iz Prekomurja, a ne o Maarima ili folksdojerima. Zbog toga se nisu mogli vratiti u donju tajersku pa ih je Dravno ravnateljstvo za ponovu nastanilo u Hrvatskoj, i to u Slavoniji a ne vie u Bosni. A dve porodice su se mogle vratiti u donju tajersku i pored slovenake nacionalnosti, jer njihovi porodini lanovi - oevi odnosno sinovi - ve nekoliko godina rade u Nemakoj. 127 Maarska je, zaista, kasnije prihvatila nekoliko desetina izgnanih Slovenaca, roenih u Prekomurju i Meumurju, pa ih je tamo i privremeno naselila.

Poloaj izgnanih svetenika Poloaj i/gnanih slovenakih svetenika u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatsku] je bio drugaiji nego poloaj drugih izgnanika, pa emo zbog toga o njemu pose bno raspravljati. Slovenake svetenike u izgnanstvu zbrinjavali su visoki crkveni krugovi, pa je zbog toga njihov poloaj bio u velikoj meri povoljniji od poloaja drugih izgnanika, iako su i tu postojale iznimke. Za njih su se

naroito zauzeli zagrebaki nadbiskup dr Alojzij Stepinac i akovaki biskup dr Anton Akamovi, a verovatno i Vatikan. Ustake vlasti izgnanim slovenakim svetenicima nisu bile naklonjene, a naroito su se nacisti trudili da im se ne ide suvie u susret. Tako su na sastanku kod marala Kvaternika 8. juna 1941, kome su, osim Kvaternika, prisustvovali i major Ferant, kapetan Matai i SS-oberturmfirer Kob zakljuili da Kvaternik mora to pre dobiti spisak oko 300 svetenika koje nacisti nameravaju da izgnaju u prvom talasu. Spisak je trebalo da bude sastavljen posebno za mirske svetenike a posebno za redovnike; politiki optereene je trebalo navesti posebno kako bi se posebno postarali i za njihovo nastanjenje. Poto bi pripreme za nastanjenje izgnanih svetenika trajale due vreme, zakljuili su da ih poalju tek posle 18. jula iako su svetenici bili meu prvima koje su nacisti odvezli u logore za preseljenje.128 Pozadina tog sastanka objanjava Bajznerovo pismo upueno Kaeu: Uopte utvrujemo da ovdanji katoliki kler ve sada pokazuje ivo interesovanje za nastanjenje slovenakih katolikih svetenika u Hrvatskoj i da za to ne ali nikakva sredstva. Tako je nadbiskup dr Stepinac sam ve vie puta govorio s maralom Kvaternikom i posebno zahtevao da se o tim svetenicima raspravlja odvojeno kao mirskim svetenicima i kao redovnicima. To je, verovatno, zbog toga da bi redovnike poslali u ovdanje manastire, dok bi mirske svetenike poslali posebno u nekadanje srpske pravoslavne manastire. Na ured je upozorio marala Kvaternika na to da se nama ini nastanjenje redovnika u ovdanjim manastirima opasno, poto bi mogli da podravaju politiku zaveru. Dalji razvoj tog pitanja emo odavde pratiti s poveanom panjom. 129 Dana 12. juna 1941. su se ponovno okupili kod marala Kvaternika na sastanak. Tada su ve znali da e prvi transport slovenakih svetenika stii u Slavonski Brod 5. jula i da se svetenicima mogu prikljuiti i oni lanovi njihovog domainstva, njihovi roaci, koji stalno ive s njima.130 Kada je 5. jula oko pola noi stigao u Zagreb voz sa 216 slovenakih svetenika (165 lavantinskih i 12 ljubljanskih mirskih svetenika, 13 redovnika, 2 bogoslovca i 24 redovnika brata), zastupnici nadbiskupa, dr Stepinca podelili su transport u tri dela: redovnike (38) koji su otili u manastire svojih redova, mlae mirske svetenike (67) koji su ostali u nadbiskupskom konviktu u Vlakoj ulici u Zagrebu i starije mirske svetenike (111) koje su odvezli u nadbiskupski konvikt u Slavonsku Poegu. Roake svetenika su poslali u logor u Slavonskoj Poegi.131 Dana 11. jula je u Zagreb stigao drugi transport sa 132 slovenaka svetenika (108 iz ljubljanske biskupije i 24 iz korukog dela lavantinske biskupije). Poslali su ih dalje u Sremske Karlovce, gde su ih podelili. Sedamdeset etiri starija svetenika su nastanili u bivem Zavodu pravoslavnih svetenika u Sremskim Karlovcima, dok su 52 mlaa odvezli u nadbiskupsko semenite u akovu.132 Meutim, u Hrvatsku nisu slovenaki svetenici pristigli samo s ta dva transporta, nego i pre, a i posle toga. Nacisti su, naime, ve 19. aprila proterali

preko granice u Hrvatsku 10 svetenika iz slovenake tajerske, 22. aprila ponovno 11, 30. aprila ak 26, 6. maja 9 i u danima od 9. do 20. maja 23, ukupno, dakle, najmanje njih 79. Kasnije ih, dodue, nisu proterivali preko granice, nego su ih ukljuili u jedan od transporta drugog talasa, tako npr. u 16. transport dana 14. jula 26 franikana, 18. jula svetenike i 28 karmelianki, 19. jula est svetenika i kaluerica itd., a veu grupu su poslali opet 6. avgusta iz Rajhenburga. Jula i avgusta su, dakle, izgnani slovenaki svetenici nastanjeni u veim grupama u etiri razna kraja NDH: u nadbiskupskom konviktu u Zagrebu, u nadbiskupskom konviktu u Slavonskoj Poegi, u nadbiskupskom semenitu u akovu i u bivem Pravoslavnom zavodu u Sremskim Karlovcima. Iz te etiri grupe su izgnane svetenike dodeljivali pojedinim parohijama kao kaplane i goste ili ih, pak, slali u Ljubljanu,133 dok je nekolicinu prihvatila i beogradska nadbiskupija pa su se preselili u Srbiju.134 Dok su bili nastanjeni u ta etiri zavoda, izdravalo ih je Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu, koje je nadbiskupskom ordinarijatu u Zagrebu i biskupskom ordinarijatu u akovu slalo za svakog svetenika po 25 kuna za svaki dan zbrinjavanja, sve dok im nije novembra 1941. javilo da su sva sredstva za tu svrhu iscrpljena i da treba da ih definitivno zaposle. U zagrebakom i slavonsko-poekom konviktu su svetenici ostali neka dva meseca kako bi se priuili hrvatskom jeziku i uredili sve potrebno za njihov razmetaj po katolikim parohijama. Ubrzo se, naime, odstupilo od plana da izgnane slovenake svetenike u grupama alju da prekrtavaju pravoslavno stanovnitvo u NDH. 135 U Slavonskoj Poegi je novembra 1941. ostalo jo samo 26, a decembra jo samo sedam starijih svetenika.136 U Sremskim Karlovcima su se slovenakih svetenika, za kojima su ubrzo iz logora iz Slavonske Poege poslali i njihove roake, hteli reiti tako da bi ih razmestili u 11 pravoslavnih manastira. Ve krajem avgusta 1941. su ih, uglavnom, preko Zagreba poslali u Ljubljanu, odakle ih je veina otila u cistercijanski manastir u Stini. Devet svetenika koji su ostali, nastanili su, pak, u tri oblinja pravoslavna manastira.137 Iz akova su slovenake svetenike razmestili po parohijama kao kaplane ili goste, a nekoliko ih je otilo u Ljubljanu, tako da ih je do kraja oktobra 1941. u biskupiji ostalo samo 26, a u bogoslovnom semenitu samo jo est starijih koji su pomagali pri sreivanju arhiva. Kada su se ustake vlasti obratile biskupu dr Akamoviu s predlogom da suvine svetenike poalju u sarajevsku ili banjaluku biskupiju, ovaj je odgovorio: S obzirom na veliki broj kolonista iz hrvatskih predela i s obzirom na sve vei broj onih koji su preli iz ortodoksne u katoliku crkvu - a takvih je ve 20.000 - treba poveati broj duebrinika. Zbog toga su slovenaki iseljenici, koji su jo na podruju nae biskupije, potrebni ovde. 138 Nije mogue proveriti koliko je tana vest, koju je preko vojne obavetajne slube dobilo Nemako poslanstvo u Zagrebu, o tome da su se vatikanski krugovi, a naroito papinski legat monsinjor uzepe R. Markone, zalagali da premetaju hrvatsko svetenstvo s izgnanim slovenakim svetenicima i da ih postavljaju za upnike.139

Izgnani slovenaki svetenici su bili u tzv. NDH razliito primljeni. Visoki crkveni krugovi su pokuavali da ih iskoriste za pomo hrvatskom katolikom svetenstvu, dakle pri pokrtavanju pravoslavnih, samo to im nisu dozvolili da dre propovedi. 140 Na terenu su pojedinci sauestvovali sa njima i pokuavali da im pomognu, pa je zbog toga njihov materijalni poloaj bio mnogo bolji od poloaja drugih slovenakih izgnanika. Ali, drugi su im ak priutili takvu sudbinu pa su zbog toga imali tekoe ak i sa delom hrvatskih katolikih svetenika koji je bio zaslepljen ustakom propagandom i koji je duboko verovao u Pavelia i Hitlera.141 Jo vee tekoe su imali, slovenaki svetenici na podruju Hrvatskog Zagoija. Izgleda da su im crkvene vlasti savetovale da ne odlaze na podruje koje je od slovenako-hrvatske granice udaljeno manje od 60 km.142 Najpre su ustae u jesen 1942. uhapsile est slovenakih svetenika i odvele ih u zloglasni ustaki logor Jasenovac. Nakon mesec dana su petoricu poubijali na krut nain, a spasio se samo jedan, zahvaljujui sticaju okolnosti, to je upravo tada bio bolestan. Ve ranije su ustae u tom logoru ubile dvojicu slovenakih svetenika. Ubrzo su uhapsili jo oko 30 slovenakih svetenika, neko vreme ih drali zatvorene a onda oslobodili. 143 U svakom sluaju, oni slovenaki svetenici koji su ostali u NDH u vreme rata drali su se mnogo bolje nego oni koji su se iz NDH preselili u Ljubljansku pokrajinu, iako su postojali iznimci u obema pokrajinama.

Izgnanici i narodnooslobodilaka borba Izgnani Slovenci su se i na podruju tzv. NDH ukljuivali u narodnooslobodilaki pokret. Iz razliitih razloga u Hrvatskoj i u Bosni 1941. godine, dodue, nije jo dolo do masovnijeg ukljuivanja slovenakih izgnanika u ondanje partizanske jedinice. Ali, bili su, ipak, pojedinci ili itave porodice koji su se, i pored tekih prilika, dmah ukljuili u oslobodilaki boj. Na alost, toliko godina posle osloboenja jo nemamo podataka o tome koliko se naih izgnanika ukljuilo u oslobodilaku borbu u Bosni i u Hrvatskoj u 1941. godini. Zbog toga u navesti tek nekoliko primera. U Lici su se u leto 1941. ukljuile porodice Marki i Strnad, u Garenici porodica Fajdiga, u Sisku Zvonko Bajt, u Kutinici u Moslavini porodica Gra itd. I za ukljuivanje u pokret u kasnijim godinama jo nemamo prikupljene podatke, ali neki podaci, ipak, govore o tome da su se 1942. i naroito 1943. godine ukljuivali jo masovnije. Susreemo ih naroito u partizanskim jedinicama u Moslavini (npr. tri lana porodice Vaupoti iz Popovca kod Garenice, dr Edgar Herg, dva lana porodice Orel iz Garenice, dva lana porodice Maroti iz Zagreba, dva lana porodice Fajdiga iz Garenice, tri lana porodice Bauman iz Grubinog Polja itd.). Neki od njih su postali znaajne stareine u bataljonima ili ak u brigadama (Alojz Bauman i Zdravko Vaupoti su 1943. godine pali kao politkomesari bataljona itd.) Mnogi izgnanici su radili kao aktivisti oslobodilakog pokreta na terenu i nije malo primera da su ih ustae i okupatori poubijali (npr.

Joka Kogoja u Banjaluci, Ferdinanda Razgoreka uz Neretvu, Stefana Premoia u Jasenovcu itd.). A poznati su i primeri koji kazuju da su slovenaki izgnanici doli iz Bosne i Hrvatske u partizane u Sloveniju.1433 Povratak u domovinu U Zagrebu je jo u vreme rata postojala snana grupa slovenakih aktivista narodnooslobodilakog pokreta i odmah po osloboenju, maja 1945. osnovali su Gradski odbor Osvobodilne fronte (MO OF). Za predsednika su izabrali Franca Humara, za potpredsednicu Joicu Zorko, za sekretara Joeta Hajnca (posle njega Drago Volmajer). Odbore OF su ustanovljavali i u drugim krajevima u Hrvatskoj i u Bosni, tamo gde su bile vee grupe Slovenaca. Sa pripremama za repatrijaciju izgnanih Slovenaca najpre je otpoeo Ekonomski odsek MO OF Zagreba, kome su organi narodne vlasti u tu svrhu ustupili prostorije i imanje biveg Odbora za slovenake useljenike u Zagrebu (oko dva miliona kuna), a neto sredstava je prikupljeno i od dobrovoljnih priloga. Upravitelj kancelarije Ekonomskog odseka je postao Drago Oberan, dotadanji sekretar Odbora za slovenake useljenike u Zagrebu. Ekonomski odsek MO OF je 18. maja 1945. objavio da e organizovati povratak slovenakih izgnanika i drugih Slovenaca iz Bosne i Hrvatske u domovinu te preporuio da u tu svrhu u krajevima gde ive Slovenci sastave odgovarajue odbore ili da, pak, tu brigu na sebe preuzmu ve ustanovljeni odbori OF. Njihov zadatak je bio da prikupe podatke o Slovencima koji ele da se vrate kuama i da objave da e se sa repatrijacijom otpoeti u roku tri ili etiri nedelje.144 Meutim, ve u drugoj polovini juna 1945. ukinut je MO OF, pa je njegove zadatke preuzela nanovo ustanovljena Delegacija za repatrijaciju Slovenaca iz Hrvatske, iji predsednik je postala Joica Zorko, a sekretar in. Franc Blatnik i Franjo Rolih (posle njega Janko Gruden)..145 Ekonomski odsek MO OF, odnosno kasnije Delegacija za repatrijaciju Slovenaca iz Hrvatske su imali na zapadnom kolodvoru u Zagrebu posebnu sabirnu bazu, u kojoj je moglo da noi i da se hrani odjednom oko 500 osoba, te ambulantu sa 20 kreveta za bolesnike i iznemogle. U tome im je pomagalo 30-40 omladinaca i omladinki. Ta sabirna baza je dosta pomagala i pri repatrijaciji drugih grupa Slovenaca, na primer izgnanika koji su se vraali iz Srbije ili istonih nemakih pokrajina (Slezija, Saksonija itd.). Prvi transport slovenakih izgnanika - povratnika je krenuo iz Osijeka 14. juna 1945. i u njemu je bilo 520 osoba. Sledili su mu transporti iz Bosne i Hrvatske, pa je do 31. avgusta bilo repatriranih ve oko 7000 Slovenaca, dok ih se mnogo iz pograninih hrvatskih krajeva vratilo ve prvih nedelja posle osloboenja mimo Ekonomskog odseka MO OF i Delegacije za repatrijaciju Slovenaca iz Hrvatske. Repatrijacija je zavrena do polovine oktobra 1945.146

U NEMAKOJ

Pripreme za prihvat i razmetaj U Nemaku su nacisti najpre nameravali da proteraju samo manji deo Slovenaca, u prvom redu one koje su i, inae, predviali za proterivanje iz slovenake tajerske i Gorenjske, ali su ih posle rasnog pregleda, zbog dobre rasne ocene, poeli da smatraju sposobnima za germanizaciju. Predviali su da ih je u slovenakoj tajerskoj oko 7800 a u Gorenjskoj oko 2800. Za prihvat tih za germanizaciju sposobnih Slovenaca Himler je, najpre 4. juna 1941. odredio podruja viih voa SS i policije, tj. svojih opunomoenika za jaanje nemakog naroda, Sid (Minhen), Sidvest (tutgart), Rajn (Vizbaden), Vest (Dizeldorf), Fulda-Vera (Kasel) i Vestmark (Mec); 23. jula je odredio jo podruja viih voa SS i policije Elbe (Drezden), izuzev Sudeta i pet nekadanjih pograninih okruga; pre (Berlin), izuzev okruga Frankfurt na Odri, Mite (Braunvajg) i Ostze (ein), izuzev 17 bivih pograninih okruga. Obuhvaene su bile, dakle, sve nemake pokrajine osim pokrajine lezvig-Holtajn i podruja oko Hamburga. Meutim, kada je Himler u prvoj polovini oktobra 1941. odluio da u Nemaku proteraju i 38.000 Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa, koje su do tada nameravali izgnati u tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku, odluio je i to da ih poalju jo na podruje vieg voe SS i policije Sidost (Breslau) i to u Donju leziju s iznimkom grada Breslau i sedam drugih bivih pograninih okruga, a nije dozvolio da ih poalju u Gornju leziju koju su naseljavali preteno Poljaci, ali su je nacisti 1939. godine prikljuili Nemakom Rajhu. Ne znam kada je opozvao svoju zabranu da ih ne smeju slati u Breslau, jer su ih ve oktobra 1941. iz Rajhenburga odvezli i u taj grad. Iz tih Himlerovih naredbi je jasno uoljiva nacistika tenja da Slovenci nigde ne dou u neposredan kontakt sa poljskim i ekim stanovnitvom. Bili su na stanovitu da bi ih takvi kontakti mogli ometati pri germanizaciji. Himler je polovinom oktobra 1941. odredio i to da Slovence izgnane u Nemaku smeste u logore Folksdoje Miteltele. ef te ustanove, SS-obergrupenfirer Verner Lorenc je na sasluanju na osmom procesu pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu o tome izjavio sledee: elim da kaem, pre svega, jednom zauvek da VoMi nije imala nikakvog udela - niti u najmanjim stvarima - u deportacijama Slovenaca. Akciju sa Slovencima je, koliko mi je poznato, odredio Himler u 1941. godini. U to vreme sam imao veoma teku automobilsku nesreu u Srbiji, pa sam zbog toga proveo devet meseci u bolnici sa jakim potresom mozga i sa puknutom lobanjom te sam nakon toga morao nekoliko meseci da se odmaram. A u meuvremenu je Himler prisilio mog zamenika Berendsa da, protiv svoje volje, prihvati Slovence u logore VoMi. Kada sam se vratio u Berlin, naao sam se pred svrenim inom, koji nisam mogao ni u emu da promenim. 147 Lorencov zamenik, SS-brigadefirer dr Berends je 4. novembra 1941. poslao svim pokrajinskim akcionim vodstvima Folksdoje Miteltele cirkular br.

Slovenaki izgnanici u logoru Minheberg

93 u kome je gotovo doslovno ponovio Himlerovu naredbu o izgonu donjotajerskog pograninog stanovnitva u Nemaku od 18. oktobra 1941.148 U vodstvu Folksdoje Miteltele u Berlinu je brigu za izgnane Slovence u logorima preuzeo Xl ured (preseljavanje) pod vodstvom SStandartenfirera Hermana Elermajera, odnosno, jo tanije, njegovog referenta za preseljavanje i vodstvo logora, SS-turmbanfirera Fridriha Vilelma Altene. Ovaj je 20. oktobra imao u tutgartu konferenciju sa 12 pokrajinskih akcionih voa Folksdoje Miteltele, na kojoj su raspravljali o prihvatu izgnanih Slovenaca u logore, a onda je prisustvovao i svim konferencijama sa predstavnicima dravnih eleznica, na kojima su raspravljali o prevozu izgnanika i odredili red vonje za transporte. Za prihvat izgnanih Slovenaca u logore Folksdoje Miteltele su se pokrajinske akcione voe i voe logora ponegde dobro pripremile. U Sakoj su, na primer, imali ak seminar od tri dana, a negde su u tu svrhu izdali mnoge cirkulare. Da bi napravili razliku izmeu Slovenaca koji dolaze u logore i Nemaca koji su ve bili u logorima Folksdoje Miteltele, zabranili su da ih prilikom dolaska pozdravljaju voe logora ili, pak, natpisi, kao, npr. dobrodoli! i slino. Prilikom dolaska izgnanih Slovenaca u logore Folksdoje Miteltele, logore su stavili pod strau. Dana 11. novembra 1941. je, naime, glavni dravni ured bezbednosti izdao nareenje da iseljeniki logori moraju biti obezbeeni straom kako bi odmah primetili i spreili politike i kriminalne zloine. 149 U nekim pokrajinama, na primer, u vapskoj, strae su ubrzo ukinuli poto su dotadanja iskustva sa donjotajerskim pograninim stanovnitvom pokazala da takve mere nisu potrebne. 150 Pripadnici nemakog Herenfolka su, verovatno, oekivali da e stii iz slovenake tajerske ko zna kako

zanemareni ljudi, kriminalci i cigani itd. Meutim, ubrzo su priznali da su o njima dobili bolji utisak nego o bukovinskim Nemcima u logorima Folksdoje Miteltele.151 Po dolasku u logore Slovence su ponovno popisali, pri emu su im za osnovu posluili transportni spiskovi i iseljenike legitimacije, koje su dobili svi izgnanici u Rajhenburgu. Najpre su izradili posebnu kartoteku i to posebno za strane, tj. one koje nisu predviali za germanizaciju (zelene boje sa svetlozelenom, jedva primetnom dijagonalom) i posebno za one koji su bili sposobni za germanizaciju (za glave porodica ute boje sa zelenom prekinutom dijagonalom, a za porodine lanove i samostalne osobe ute boje sa zelenom neprekinutom dijagonalom). Tu kartoteku su izradili u tri primerka i jedan primerak poslali u Centralnu kartoteku Folksdoje Miteltele u Berlin, drugi nadlenom pokrajinskom akcionom uredu, dok su trei zadrali u logoru.152 Na osnovu te kartoteke, izgnani Slovenci u logorima su ve februara 1942. poeli da dobijaju tzv. logorske legitimacije. 153 Izgnane Slovence su do 1. marta 1942. smestili u 163 logora u osam pokrajina.1533 Na osnovu etrnaestodnevnih izvetaja vodstva Folksdoje Miteltele o broju osoba u logorima i njihovom izvoru, napravio sam sledei pregled broja izgnanih Slovenaca u pojedinim nemakim pokrajinama:154
Broj izgnanih Slovenaca u logorima VoMi Broj logora Slovesvih naca 64 6 21 76 157 25 40 39 428 45 5 7 43 34 17 11 1 163 31. X 15. XI 30. XI 15. XII 31. XII 1941. 1941. 1941. 1941. 1941. 2.626 312
-

Pokrajina Donja Slezija Brandenburg Hanover Tirinka aka Virtemberg Baden Svapska

15. I 1942. 7.907 2.076 2.001 4.112 6.508 6.534 2.836

31. I 1942. 7.896 2.075 1.995 4.104 6.506 6.563 2.836

15. II 1942. 7.901 2.012 2.000 4.079 6.500 6.508 4.918 131

1. III 1942. 7.908 2.001 2.000 4.078 6.503 6.503 4.891 130

7.863 2.129 1.991 1.047

-

7.920 2.081 2.000 4.117 6.437

-

7.907 2.076 2.000 4.112 6.508 3.349

-

7.912 2.077 2.000 4.118 6.506 6.711 2.550

2.938 13.030 22.555 25.952 31.874 31.974 31.975 34.049 34.014

Poloaj izgnanika Podela u logorima Slovence koje su nacisti izgnali u Nemaku tamo su najpre delili u dve velike grupe: u sposobne za germanizaciju i u nesposobne za germanizaciju. Do polovine oktobra 1941. za germanizaciju su bili sposobni samo oni kojima su pri pregledu u domovini dali definitivnu ocenu A, tj. Altrajh (preseljenje u stari Rajh), a tih je bilo samo nekoliko hiljada. Naime, veina stanovnitva u posavskom i posutlanskom pojasu je dobila konanu ocenu E, tj. Evakuierung (proterivanje u Srbiju, odnosno kasnije u NDH), poto su tada

nameravali da preko 80 odsto ljudi izgnaju u Srbiju, a kasnije u tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku. Kada su, pak, morali da ih deportuju u Nemaku, veina deportovanih u Nemaku trebalo bi da bude, dakle, nesposobna za germanizaciju.155 Predviali su da e nesposobnih za germanizaciju biti tek oko 20 odsto od svih u Nemaku deportovanih Slovenaca.156 Meutim, 26. novembra 1941. je glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu izdao nova uputstva: Opseg za germanizaciju sposobnih osoba iz donje tajerske smo sada odredili u sporazumu sa III uredom efa bezbednosne policije i slube bezbednosti, kao i efom glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS, te obuhvata pored ve spomenutih primera A i tzv. primere Ust. Izuzeti e biti primeri Ust sa rasnom ocenom IV i o njihovom ukljuenju e biti odlueno kasnije. Rasne ocene su napisane na kartoteci u rubrici 'nacionalnost' ili 'politika ocena'. Svim za germanizaciju sposobnim osobama sa ocenama A i Ust I, II i III e vie voe SS i policije osigurati posao. Da bi pojednostavili postupak, treba ih premestiti u posebne logore. 157 Do kraja jula 1942. u procesu germanizacije u Nemakoj bila su 4982 izgnana Slovenca, po mom miljenju samo oni koji su imali definitivnu ocenu A.158 U prolee 1942. su izgnane Slovence koji su do tada imali definitivnu ocenu Ust i rasnu ocenu IV, zatim definitivnu ocenu E pa i one koji su bili sluajno bez definitivne ocene, ponovno pregledali rasni ocenjivai iz glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS. Glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je, naime, hteo da ima definitivno izvrenu podelu Slovenaca u one koji su sposobni i u one koji nisu sposobni za germanizaciju. A to je zavisilo, u prvom redu, od njihove rasne ocene.159 Krajem 1942. godine i poetkom 1943. godine su ukljuili meu sposobne za germanizaciju i one Slovence koji su imali definitivnu ocenu E i rasnu ocenu III plus.160 Te osobe je pregledala posebna letea komisija glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS.161 Nacisti su dozvoljavali da se izgnani Slovenci u logorima ene, bez obzira na to da li su bili sposobni za germanizaciju ili ne. Ukoliko je jedan od branih drugova pred sklapanjem braka bio nesposoban za germanizaciju, a drugi sposoban, posle sklapanja braka i drugoga su proglaavali nesposobnim za germanizaciju.162 Najpre su odredili da treba te dve velike kategorije izgnanih Slovenaca meusobno razdvojiti tako da ih poalju u razliite logore. Ve spomenuta uputstva glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 1. decembra 1941. su odreivala: Posle lekarskog pregleda Folksdoje Miteltele e prikupiti sposobne za germanizaciju u posebnim logorima, odakle e otii na radna mesta. Po jedan poseban logor treba da formiraju na onim podrujima viih voa SS i policije koji su odreeni za prihvat Slovenaca. Kako bi istovremeno zaposlenje na istom podruju i sposobnih i nesposobnih za germanizaciju moglo bitno da teti merama germanizacije, predviamo da poto zaposlimo za germanizaciju sposobne osobe one za germani-

Premetaj slovenakih izgnanika iz logora Templin u logor Loitersdorf 1942. god.

zaciju nesposobne osobe, koje jo budu ostale na tim podrujima viih voa SS i policije, premestimo na ona podruja na kojima neemo zapoljavati za germanizaciju sposobne osobe slovenake narodnosti.163 Kako t nisu mogli da sprovedu odmah, pokuali su to da uine kad je iseljavanje ve bilo gotovo zavreno. U tu svrhu je, na primer, pokrajinski akcioni voa Folksdoje Miteltele za aku sa naredbom 1/42 od 28. januara 1942. javio voama logora da su za nametenje osoba sa definitivnom ocenom A i Ust predvideli podruja viih voa SS i policije Vestmark (Mec) i Sid (Minhen), pa e zato te osobe pre odlaska iz ake uzeti iz logora te ih privremeno namestiti u okrugu Cvikau i to 242 u logoru br. 115 u Verdanu (za Vestmark) i 569 u logorima br. 118 i 120 u Planic te br. 121 u Krimiau (za junu Nemaku).164 U nareenju 5/42 od 20. februara 1942. o njima je rekao: Osobe sa definitivnom ocenom A i Ust, koje smo uzeli iz logora i smestili u okrugu Cvikau, bie poslane u junu Nemaku ili, pak, u Vestmark kao sposobne za germanizaciju. Svi drugi Slovenci (primeri E) moraju do definitivne odluke da ostanu u logorima. I njih e verovatno pregledati jo jednom. 165 Te osobe su, u prolee 1942, zaista otile iz ake. U izvetaju vodstva Folksdoje Miteltele o broju preseljenika u logorima od 31. maja 1942. za aku je navedeno 5678 Slovenaca, dok ih je 31. marta 1942. bilo jo 6503, dakle 825 vie. Iz izvetaja je i oigledno da su osobe, namenjene za podruje Vestmark, dole u gradove Kajzerslautern (107 osoba u logoru Braunes Haus) i Vizbaden (134 osobe u logor Sosehaus). Osobe odreene za junu Nemaku su, pak, poslali u Gornju Bavarsku (501 osoba) i Vestfaliju (55 osoba u logor Bohum I). 166 U hanoverskoj pokrajini su oko 360 za germanizaciju sposobnih Slovenaca prikupili u logoru Hanover-Minden. I za druge pokrajine, osim lezije, navodi izvetaj Folksdoje Miteltele za 31. maj 1942. manji broj Slovenaca u logorima nego to ih je bilo navedenih

za prvi mart 1942. Ako se uporede oba izvetaja, do 31. maja 1942. sa pograninog podruja za iseljenje u slovenakoj tajerskoj trebalo bi da bude izgnano 35.522 osobe, od njih je bilo, prema podacima od 31. maja 1942. za germanizaciju sposobnih odnosno u postupku germanizacije 3326 (iz ake 797, iz Brandenburga 404, Hanovera 362, Tirinkog 1248, Virtemberga 164 i iz pokrajine Baden 351). Iako su obe velike kategorije izgnanih Slovenaca nameravali da upotrebe kao radnu snagu, ipak su im namenili razliitu sudbinu. Dok su za germanizaciju sposobni trebali to pre da odu iz logora Folksdoje Miteltele na radna mesta, koja bi im obezbedili vie voe SS i policije, oni koji su nesposobni za germanizaciju trebalo je i dalje da ostanu u logorima.167 O tome je SS-turmbanfirer Altena 26. juna 1942. izvetavao svog pretpostavljenog, SS-tandartenfirera Elermajera: Od 34.000 Slovenaca koji su doli u Rajh, za germanizaciju sposobne smo predali viim voama SS i policije za Vestmark, Rajn, Fulda-Vera, Sid, Sidost, Sidvest i Vest da ih nasele na svoja podruja. Za zaposlenje za germanizaciju sposobnih Slovenaca postarae se vie voe SS i policije i njihovi opunomoenici. Oni Slovenci koji nisu sposobni za germanizaciju e za sada ostati u logorima Folksdoje Miteltele, pa e ih zaposliti u mestu u sporazumu s uredima za rad. Ako je potrebno zaposliti strunu snagu a u mestu za njih nema odgovarajueg radnog mesta, treba ih objediniti u manje grupe te poslati k susednim preduzeima, dok e njihove porodice ostati u logoru. Iseljenici mogu da dou svakih osam ili 14 dana kod njih na nedeljno odsustvo. Od 1200 do 1500 iseljenika iz donje tajerske, koje jo oekujemo, njih 250 sposobnih za germanizaciju zajedno s porodicama, prema nareenju SSbrigadefirera dr Berendsa, poslaemo gaulajteru Hankeu u Donju leziju. Jo pre izvesnog vremena su zahtevali podatke o celokupnom broju onih Slovenaca koji su sposobni za germanizaciju, i oni koji nisu sposobni za germanizaciju ostae u logorima. Meutim, taj broj jo nije poznat poto su ponovni pregledi jo u toku.168 U kasnu jesen 1942. od 37.000 u Nemaku deportovanih Slovenaca njih oko 11.000 trebalo je da bude sposobno za germanizaciju. Od tog broja njih 8000 trebalo je da radi na definitivnim radnim mestima i da stanuje izvan logora VoMi. 26.000 za germanizaciju nesposobnih slovenakih izgnanika bi trebalo da ostane jo u logorima VoMi, pa su ih zaposlili kao radnu snagu stranih narodnosti u pogonima od znaaja za rat i u poljoprivredi. 169 Do kraja januara 1943. u Nemakoj je bilo zaposleno 10.121 za germanizaciju sposobnih Slovenaca, dok je taj broj u prolee 1943. godine iznosio oko 15.000.

Prinudni rad Nacisti su imali naraeru da Slovence koje su prognali u Nemaku iskoriste kao jeftinu radnu snagu i da ih germanizuju ukoliko su za to rasno podobni. Onima koji su bili sposobni za germanizaciju su radna mesta obezbe27 Nacistika politika denacionalizacije

417

dile vie voe SS i policije, a nesposobnima uredi za rad zajedno s logorskim vodstvima i mesnim uredima stranke pa su ih tretirali jo gore nego inostrane radnike. Nameravali su da ih uglavnom zaposle kao poljoprivredne ili druge nekvalifikovane radnike u provinciji. Pojedini pokrajinski akcioni uredi VoMi, kao, na primer, onaj za aku, jednostavno su zabranili da ih zapoljavaju, u industriji. Tako je pokrajinski akcioni vo za aku Kadac pisao: Kad je u pitanju donjotajersko pogranino stanovnitvo, onda je to iskljuivo provincijsko stanovnitvo naviklo na veoma skromne prilike. Zbog toga zabranjujem okrunim vodstvima ili voama logora da, suprotno naredbama, te preseljenike poalju na rad u industriju. Gde god to budem utvrdio, narediu da preseljenike poalju u drugi slobodan rezervni logor. Ne bismo smeli dopustiti da se to iskljuivo poljoprivredno i na skromne prilike naviknuto stanovnitvo radei u industriji i uz visoke plate u visoko vrednoj sakoj industriji pokvari za svoju pravu svrhu. Naredio je da izgnane Slovence zapoljavaju u poljoprivredi i umarstvu, pri utovaru i istovaru na eleznici i poti, izgradnji puteva i ienju snega, zajednikim dravnim ili optinskim javnim radovima i u trgovini ugljenom. Ukoliko je re o kolovanim zanatlijama, mogu ih zaposliti samo u domaoj radinosti, a ne i u industrijskom zanastvu. Devojke treba da zaposle u poljoprivredi. A ukoliko bi ih bilo suvie, onda i u kunim poslovima.170 Protiv onih koji su u logoru odbili poziv na rad, najpre su postupali tako da su njihovim roacima ukinuli novac za male potreptine. Onda su im, nekoliko nedelja kasnije, ponovno ponudili novo radno mesto i ukoliko su ga odbili, morali su da ih prijave tajnoj dravnoj policiji.171 Kasnije, tj. 16. novembra 1942, Himler je na nekom sastanku u svom ratnom stanu kod Vinice, naredio da one preseljenike koji pokazuju slabo raspoloenje prema radu treba poslati na nova radna mesta koja zahtevaju posebne fizike napore i gde je rad tei nego na prethodnom radnom mestu. A to se nije odnosilo samo na nemake preseljenike nego i na Slovence bez obzira na to da li su sposobni za germanizaciju ili ne.172 Sa slovenakim devojkama nacisti su imali posebne namere. Najpre su odredili da se devojke od 12 do 25 godina sposobne za rad moraju zaposliti na probnim domainskim mestima ili u poljoprivredi iako bi imale drugo zvanje (kontoristke, daktilografkinje, radnice) i dopustiti da stanuju i izvan logora.173 Kasnije su meu slovenakim devojkama hteli da prikupe to vie kunih pomonica za nemake porodice. To je zahtevao ak sam Himler, o emu kazuje sledea zabeleka iz glavnog tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu od 2. februara 1942: Dravni voa SS zahteva da se odmah zaposle slovenake kune pomonice za velike porodice. Ovaj zahtev lei na pretpostavci da je priblino 16.000 Slovenaca sposobno za germanizaciju.174 Osam dana kasnije je glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu izdao viim voama SS i policije, na ijim podrujima su bili za germanizaciju sposobni slovenaki izgnanici, sledee uputstvo:

1. Devojke iji su roditelji poljoprivrednici i poznaju poljoprivredne radove treba poslati na radna mesta u poljoprivredi. 2. Devojke iji roditelji nisu poljoprivrednici treba prvenstveno slati u nacionalsocijalistike porodice koje imaju brojnu decu, sem ako su ve kolovane kao struna snaga, na primer, daktilografkinje itd., iji poziv zahteva odgovarajue zaposlenje zbog znaaja nemake privrede. 175 Ta uputstva su vie voe SS i policije, pokrajinska akciona vodstva Folksdoje Miteltele i vodstva logora i izvravala. Iz logora u Donjoj leziji su ubrzo poslali u Berlin preko 30 mladih slovenakih devojaka i berlinske gospoe su ih birale kao kupci krave na sajmu. Deavalo se da je neka kad je ve izabrala devojku primetila drugu, razvijeniju, gurnula natrag u red prvu i uzela drugu.176 Neke slovenake devojke su tako dole za kune pomonice u porodice visokih nacistikih linosti, Barica Smeh iz Bizeljskog je stigla, na primer, k akom gaulajteru NSDAP.177 Prilikom slanja mladih slovenakih devojaka na poljoprivredne radove ili u gradove za kune pomonice nacisti su imali pred sobom ciljeve denacionalizacije. Kao radnice kod poljoprivrednika ili kune pomonice kod nacistikih porodica s brojnom decom mlade slovenake devojke bi bile odvojene od svojih roaka u logorima, a i od drugih slovenakih devojaka. Bile su prinuene da ue nemaki jezik i da ga upotrebljavaju, tako rei, od prvog dana, jer se ni sa kim u porodici i okolini ne bi mogle porazgovarati na slovenakom jeziku. Drukije bi bilo, razumljivo, ako bi ih poslali na rad u industriju, gde su bili zaposleni i inostrani .radnici i radnice, meu njima i oni iz Slovenije. Isti taj cilj nacisti su imali i sa mladim Poljakinjama, koje su kao sposobne za germanizaciju doveli iz Poljske u Nemaku.

Germanizacija Mlade slovenake devojke nacisti su hteli najsnanije da podvrgnu germanizaciji, ali su germanizovali i izgnane Slovence u logorima. Politiki i jezikoslovno je za germanizaciju brinulo Gebelsovo Ministarstvo za propagandu i to odeljenje koje je vodio vii savetnik vlade dr Krig, koji je brinuo i za propagandni rad meu nemakim preseljenicima u logorima VoMi. On je pokrajinskim akcionim vodstvima za svaku osobu u logoru dao za redovnu propagandnu delatnost po 0,30 maraka. Kako je, na primer 15. marta 1942. u 762 logora VoMi bilo 155.312 osoba, morao je za njih dati 46.593 marke. Osim toga, za vanredan propagandni rad dao je za svakih 10.000 osoba meseno jo po 2400 maraka. Veinu tih sredstava su upotrebili za nemake revije i novine. 178 Po dolasku izgnanih Slovenaca u logore VoMi, pred logorska i pokrajinska akciona vodstva, kao i pokrajinske propagandne biroe NSDAP iskrslo je pitanje da li da izgnane Slovence, kada je re o propagandnom i politikom radu, izravnaju s nemakim preseljenicima ili ne.179 Na to pitanje je Ministarstvo za propagandu najpre odgovorilo da e slovenaki iseljenici u logorima

Slovenaki izgnanici na radu u logoru Templin

VoMi dobiti isto (propagandnu - nap. T. F.) obezbeenje kao i nemaki preseljenici. 180 Meutim, ubrzo je promenilo svoj stav i javilo da nije predvieno da dravno ministarstvo za propagandu obezbeuje slovenake iseljenike.181 Svoj stav je ponovno promenilo krajem januara 1942. godine. Naime, 2. februara 1942. je referent dr ercer pisao glavnom tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda i vodstvu Folksdoje Miteltele da mu se, s obzirom na pristigle izvetaje pojedinih propagandnih ureda ini da je politiki i propagandni rad sa Slovencima u logorima potreban naroito zbog toga to su Slovenci oznaeni izriito kao sposobni za germanizaciju. Molio je obe ustanove da mu do 15. februara 1942. jave da li imaju neke nedoumice kada je re o tome kako bi dravno Ministarstvo za propagandu politiki i propagandno snabdevalo slovenake izgnanike. Ukoliko do tog roka ne odgovore, onda e dravni propagandni uredi u pokrajinama poeti da obezbeuju izgnane Slovence.182 tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda je kroz nedelju dana odgovorio da su u logorima s preseljenicima iz donjetajerskog pograninog podruja takve porodice koje su sposobne za germanizaciju, kao i porodice koje nisu sposobne za germanizaciju. Za germanizaciju sposobne osobe e narednih nedelja otii iz logora na pojedina radna mesta. Pri tom preseljavanju je re i o Vindiarima, kao i o Slovencima. Politiki i propagandni rad sa osobama sposobnim za germanizaciju time otpada kako ne bi pogreno tretirali delove koji nisu sposobni za germanizaciju.183 Dr ercer je predviao za propagandni rad meu izgnanim Slovencima iznos od 20.000 maraka i predlagao da se taj iznos podeli na 162 logora u kojima su Slovenci, kako bi svaki logor dobio 123 marke. Meutim, njegov pretpostavljeni i voa odeljenja dr Krig nije bio spreman da d taj iznos pa je zahtevao da dravni propagandni uredi u pokrajinama sami potrae sredstva za

propagandnu opskrbu izgnanih Slovenaca u svojim, ve odobrenim godinjim proraunima, pa ukoliko imaju nedovoljno sredstava neka za njih ponovno zamole.184 Svoj nov stav je Ministarstvo za propagandu ubrzo prenelo dravnim propagandnim uredima u pojedinim pokrajinama, u kojima su bili izgnani Slovenci, sa sledeim dopisom: Opozivamo dosadanja uputstva i javljamo da moete otpoeti s obezbeenjem logora za preseljavanje u kojima se nalaze Slovenci. Za takvu odluku je od znaaja injenica da su ti Slovenci izriito oznaeni kao sposobni za germanizaciju. Propagandno i politiko obezbeenje je preputeno izboru pojedinih biroa, ali, ipak, ne sme biti vee od onog u logorima za preseljavanje Nemaca. Javilo im je i to da sredstva za tu svrhu uzmu iz svojih prorauna koje su im odobrili dana 28. juna 1941, a ukoliko bi ta sredstva bila nedovoljna, do 28. februara 1942. treba da trae nova.185 Ubrzo su poeli da stiu zahtevi za vea novana sredstva za politiki i propagandni rad u logorima s izgnanim Slovencima. Dravni propagandni ured za Donju leziju je, na primer, zamolio jo 8000 maraka,186 od kojih je odmah dobio 3000 maraka s obeanjem da e do aprila 1942. dobiti dalja sredstva.187 Ujesen 1942. godine je Ministarstvo za propagandu zahtevalo od dravnih propagandnih ureda u pokrajinama izvetaje, odnosno dokumentovani materijal o politikom i propagandnom obezbeivanju priseljenika u logorima Folksdoje Miteltele. Iz istonog hanoverskog podruja su izvetavali da su u ondanja dva logora sami Slovenci koji ne znaju nemaki, zbog ega se itav propagandni rad sveo samo na ukraavanje prostorije.188 Priblino podjednako su izvetavali i iz Vizbadena, kako nemaju dokumentarnog materijala o propagandnom radu u oba logora sa Slovencima, poto ovi ne znaju nemaki pa su zbog toga odravali samo teaje nemakog jezika.189 Iz pokrajine Mozeland sU izvetavali da su za logor Lojterzdorf na Rajni, kuda je pristiglo 260 iseljenih Slovenaca, obezbedili 8 radio-prijemnika, gramofon, 200 zbirki pesama i mnogo slikovnog materijala, Hitlerove slike i dve poveane biblioteke, prvu s lakom beletristikom literaturom, a drugu s politikim, istorijskim i kulturnim, naroito ilustrovanim delima.190 Iz izvetaja je oigledno da se politiki i propagandni rad u logorima s izgnanim Slovencima ograniavao, pre svega, na obezbeivanje s novinama, revijama i knjigama, na organizovano sluanje nemakih radio-emisija, prireivanje teaja nemakog jezika, ukraavanje prostorija sa nemakim nacistikim parolama itd. Neto veu brigu su nacisti posvetili germanizaciji slovenake dece. I pri tome su veoma razlikovali decu sposobnu za germanizaciju od dece nesposobne za germanizaciju. U vezi s nekim pismom oberbefelzlajtera Hilgenfelta od 14. februara 1942. vidi se da su bili na stanovitu da prime u deija obdanita, odnosno otvore deija obdanita samo za onu slovenaku decu, koja su sposobna za germanizaciju.191 Ukoliko su kasnije otvarali deija obdanita i za decu koja nisu bila sposobna za germanizaciju, to su radili iskljuivo zato

da bi to vie omoguili zapoljavanje ena na radnim mestima, to e rei da bi do krajnjih granica iskoristili radnu snagu izgnanih Slovenaca.192 Za odnos nacista prema obrazovanju one slovenake dece koja po njihovom miljenju nisu bila sposobna za germanizaciju je karakteristino uputstvo Folksdoje Miteltele: Dravni komesar za jaanje nemakog naroda je naredio da e se deca onih Slovenaca koji nisu sposobni za germanizaciju u logorima Folksdoje Miteltele kolovati po naelu 'itati, raunati, istiti zube'^93 Takvo kolsko obrazovanje kakvo smo dali preseljenicima ne smemo dati slovenakoj deci. Meutim, valja se pobrinuti za to da deca iz tih porodica ne podivljaju. Zbog toga je potrebno da decu koja su obavezna da se koluju prikupite u pojedinim logorima na nastavu prema ranije spomenutom osnovnom principu. (Podvukao T. F.) Nakon toga je reeno da Ministarstvo za vaspitanje i obrazovanje ne moe dati vaspitae, pa to moraju da rade laici iz logora. Voe logora treba da se pobrinu za to da iz redova izgnanika izaberu odgovarajue snage koje imaju neto pedagokih sposobnosti za obrazovanje. Za taj rad treba da ih nagrade s iznosom do dve i po marke na dan i ne treba da im raunaju trokove za nastanjenje i ishranu.194 Prema tome, nacisti su hteli da slovenaka deca, koja po njihovom miljenju nisu bila sposobna za germanizaciju, dobiju tek takvo obrazovanje koje bi ih osposobljavalo samo za poslune nekvalifikovane manuelne radnike te takvo minimalno vaspitanje koje je potrebno da ne bi podivljali. Tako i nikako drukije valja, dakle, razumeti irokogrudnost logorskih vodstava kada je re o tome da su dozvoljavala pouavanje slovenakih izgnanika i na slovenakom jeziku.195 Drukije je bilo, razumljivo, sa decom koju su tretirali kao sposobnu za germanizaciju. Njima su nacisti hteli dati priblino podjednako obrazovanje i vaspitanje kao i deci nemakih preseljenika. Za to su se naroito trudili poto su onim izgnanim Slovencima koje su smatrali sposobnim za germanizaciju, 1943. godine, podelili nemako dravljanstvo na opoziv. Tada je vodstvo Folksdoje Miteltele izdalo sledee uputstvo: Decu za germanizaciju sposobnih Slovenaca treba kolovati po istim naelima kao i decu folksdojerskih preseljenika, to znai sa ciljem da potpuno ovladaju nemakim jezikom i pisanjem. Voe logora treba odmah da uspostave kontakt s mesnim uredima nemakog obrazovnog rada. ini mi se najbolje da poaljemo decu na redovnu kolsku nastavu. Osobe koje nisu sposobne za germanizaciju, pak, treba - za razliku od onih koji su sposobni za germanizaciju - obuhvatiti teajevima jezika. Kod ovih godita nemamo nameru da detaljno uvodimo u nemaki jezik i time u sutinu nemake narodnosti. Za njih nastavu iz jezika ne treba povezivati sa nacionalsocijalistikim pogledima i temama.196 Nacistiki planovi denacionalizacije meu slovenakim izgnanicima nisu uspevali. Ugnjetavana slovenaka nacionalna svest je poela da jaa i mnogi izgnanici su je, pored ostalog, pokazivali i u svojim pismima, brojnim pesmama i u kozerijama na raun Treeg Rajha. Daleko od kue, usred tueg sveta izgnana devojka sa sela, iako neveta za lepe rei, uz stalno nacistiko pod-

smevanje svega to je slovenako, zapisala je: Hoe da unite Slovence, slovenaki jezik i slovenaku krv. Ali nee im uspeti! Ne! to smo bili, to jesmo i to hoemo i ostati!196" Jo najvie uspeha bi nacistiki rad na denacionalizaciji mogao imati meu decom tzv. za germanizaciju sposobnih Slovenaca. Toga su bile svesne i neke izgnane slovenake uiteljice kojima su vodstva logora naredila da obuavaju slovenaku decu nemakom jeziku. Meutim, one su koristile svaku priliku da kradomice ue decu maternjem jeziku.196b

Ishrana Kada je re o ishrani izgnanih Slovenaca u logorima je vodstvo Folksdoje Miteltele, zajedno sa glavnim tabnim uredom dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, 14. novembra 1941., naredilo da Slovenci dobiju istu hranu kao i folksdojeri. One porodice koje nisu zaposlene treba da dobiju hranu besplatnu, a osim toga jo i 1,5 marku na odraslu osobu, a za svako dete 0,75 maraka za svakodnevne potreptine. A ukoliko su zaposleni, onda, razumljivo, taj novac nisu dobijali, ali su morali od svoje zarade za sebe i za svoje da plaaju stanarinu i hranu, i to: samci bez porodice ili preko 21 godinu zaposleni porodini lanovi dve treine iste zarade, zaposleni staratelji porodice polovinu, a zaposleni lanovi porodice koji su stari ispod. 21 godinu treinu iste zarade. I najzad, zaposleni Slovenci koji su sami stanovali izvan logora, a u njemu imali svoje, plaali su za prehranu svoje ene 1,30 marke, dok za ishranu dece nisu plaali nita. Uputstva preporuuju i to da zaposlenim Slovencima ostave bar toliko zarade da mogu da kupe odelo i pokriju svoje svakodnevne potrebe. Ali, gornje odredbe nisu vaile za Slovence zaposlene u poljoprivredi. Njihovi roaci, ukoliko nisu sami zaposleni, dobijali su novac za svakodnevne potrebe i za njih u logoru nije trebalo plaati hranu.197 Hrana u logorima Folksdoje Miteltele je bila slaba i nedovoljna, uglavnom su to bile orbe i ajevi, tako da su izgnanici stradali.198 Pomagali su im roaci i poznanici u domovini aljui im pakete. Meutim, komande logora su ih oduzimale, bolje stvari uzimale za sbe, a ostatke davale u kuhinju.199 Pomagali su im i drugi ljudi. Tako je, na primer, samo Gustav Fabjani slubenik iz Senovog kod Rajhenburga, Slovencima izgnanim u Nemaku, koje je poznavao samo po imenima, u vremenu od 1942. do 1944. godine poslao preko 150 paketa, od kojih su neki bili teki i preko 10 kilograma.200 Kada su komande logora poele da oduzimaju pakete, ljudi iz domovine su poeli u pismima da im alju karte za ishranu kako bi sa njima sami kupovali hranu. Vodstvo Folksdoje Miteltele je u prolee 1942. preko svojih pokrajinskih vodstava naredilo komandama logora da paze da li neko iseljenicima alje karte za hranu i da ih zaplene ukoliko ih nau. A samo se je dogovorilo s glavnim dravnim uredom bezbednosti u Berlinu da e ovaj u izrazitim sluajevima preduzimati odgovarajue mere to znai - da e poslati izgnanike u koncentracione logore.201

Ograniavanje dodira sa spoljnim svetom Po dolasku u logore Slovenci su u brojnim pismima upuenim roacima i poznanicima opisivali, razumljivo, svoj teak ivot i loe prilike u logorima, to je ranije ili kasnije, sasvim izvesno, moralo stii i do uiju raznih nacistikih ustanova. Da bi onemoguili irenje takvih vesti i uznemirenje kod stanovnika slovenake tajerske, oni su, s jedne strane, uveli kontrolu dopisivanja, a s druge pak, objavljivali takva - najee naruena - pisma koja su govorila o tome kako Slovenci dobro ive. Tako je pokrajinsko akciono vodstvo za Donju Bavarsku 21. maja 1942. u vezi s tim izdalo cirkular u kome je naredilo svim komandama logora s izgnanim Slovencima: Da bismo onemoguili irenje vesti koje su za Rajh i iseljavanje neugodne, sporazumno s uredom gestapoa u Regensburgu, izdajemo sledee nareenje koje e stupiti na snagu odmah. 1. Sva obavetenja koja iseljenici alju u tajersku ili u druge logore, to, dakle, znai sva pota iseljenika mora biti pisana na nemakom jeziku. Ukoliko iseljenici ne znaju nemaki jezik, treba da im u tome pomognu iseljenici koji govore i piu nemaki. Obavetenje koje bi eleli da poalju, moraju predati u otvorenom kovertu. Voe logora ili njihovi opunomoenici (pomonik komandanta logora, voa uprave) moraju da provere sadraj pisma. Pisma moraju imati i upozorenje za adresanta da odgovori na nemakom jeziku. 2. Pridolu potu moraju otvoriti i oznaiti primedbom otvoreno i sa peatom logora. Iseljenicima ne smeju predati a) pisma i obavesti na slovenakom jeziku, b) sve obavesti koje bi mogle da prouzrokuju nemir meu iseljenicima, kao i one vesti za koje je u dravnom interesu bolje da iseljenici za njih ne saznaju. Svu takvu korespondenciju treba da poalju pokrajinskom akcionom vodstvu. A trei deo cirkulara preporuuje da otvaraju i pakete i pregledaju da li se u njima nalaze bilo kakva pismena obavetenja ili odresci karata za hranu.202 Takva uputstva su izdavali i u drugim pokrajinama. Tako je, na primer, vii voa SS i policije u Minhenu naredio da komande logora odmah ogranie na minimum sav saobraaj pismima i drugi saobraaj Slovenaca sposobnih za germanizaciju i da ga dozvole samo na nemakom jeziku.203 Kada je pokrajinsko akciono vodstvo za vapsku poslalo taj cirkular komandama logora, obuhvatilo je njime i Slovence koji nisu sposobni za germanizaciju, polazei od stanovita da e ve sam zahtev za dopisivanje na nemakom jeziku znatno ograniiti dopisivanje meu Slovencima.204 Kada su pojedini Slovenci poeli da alju i primaju svoju potu sa radilita ili preko privatnih lica, a ne iz logora, to su im strogo zabranili, jer, navodno, time onemoguavaju kontrolu pote. Naredili su i potanskim biroima da svu potu za izgnane Slovence dostavljaju u logore, bez obzira to imaju i neku drugu adresu. Podjednako su trebali da se dogovore s voama pogona na radilitima itd.206

Vesti o tekom ivotu i loim prilikama izgnanih Slovenaca koje bi kradomice stizale iz logora Folksdoje Miteltele i uznemiravale naroito stanovnike slovenake tajerske trebala bi, prema Himlerovom nareenju, da negiraju objavljena pisma o njihovom dobrom ivotu. 0 tome govori cirkular pokrajinskog akcionog vodstva Folksdoje Miteltele za vapsku od 24. februara 1942.: Dravni voa SS kao i dravni komesar za jaanje nemakog naroda smatraju da iskoritavanje pisama iseljenih pograninih stanovnika moe da poslui kao najbolja mera za umirivanje Slovenaca koji su ostali u donjoj tajerskoj ili se nalaze na italijanskoj ili hrvatskoj teritoriji. Takva pisma koja, kako se ini, mogu najbolje da poslue u tu svrhu komandanti logora treba u doslovnom prepisu ili foto-kopiji da poalju pokrajinskom vodstvu, a ovo dalje u Berlin. Zbog toga je potrebno kontrolisati svu korespondenciju podjednako kao i kod bukovinskih preseljenika.206 Mnogo takvih pisama su nacisti poruili, a neka su pojedini izgnanici, naroito oni iz siromanijih slojeva, napisali svesno poto su jo uvek oekivali da e u inostranstvu iveti bolje nego kod kue. Ukoliko bi, recimo, nacisti pronali u svakom logoru po jednu takvu, nacistikom socijalnom demagogijom zaslepljenu osobu, ve bi imali oko 200 takvih pisama. No, ipak ih nisu imali. Objavljivali su ih u raznim novinama, naroito u tajerskem gospodarju, koji je izlazio u Mariboru. Meutim, nisu bili zadovoljni s brojnim pismima koja su im slale ustanove Folksdoje Miteltele kao primerna za propagandnu svrhu. Tako je, na primer, voa podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu, Feliks Peauer, 5. marta 1942. pisao voi tog ureda Otokaru Drumblu: Prolog meseca ste mi predali nekoliko pisama slovenakih iseljenika iz okoline Breica. Dao sam ih prevesti pa vam vraam pisma i prevode. Sva pisma su negativna, pa ih ne moemo iskoristiti u propagandne svrhe.207 Ali je bilo sluajeva da su izgnani Slovenci neposredno i istinski izvetavali redakcije nacistikih listova o prilikama u logorima to, razume se, novine nisu objavile.208 Drugi nain pomou koga bi stanovnici slovenake tajerske ili drugi ljudi mogli da saznaju o prilikama u logorima bile su posete logorima. Zbog toga su ih nacisti zabranili.209 Glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je upozorio ustanove Folksdoje Miteltele da, naelno, ne smeju dozvoljavati da izgnanici jednog logora poseuju druge logore niti na podruju istog pokrajinskog akcionog ureda VoMi, niti u drugim pokrajinama, jer bi izgnanici mogli te posete iskoristiti za bekstvo.21v0 Zabranili su i to da izgnani Slovenci primaju posete roaka i poznanika iz slovenake tajerske. Bili su svesni da i, pored toga, ne mogu onemoguiti dodire meu njima, ali su smatrali da se, ipak, moe spreiti unoenje nemira direktno u logore. Nacisti su se plaili da e narodnooslobodilaka misao, koja je zahvatila Sloveniju, preko poseta dolaziti i u logore.211

Pitanje odtete za imovinu Nacisti su jedinstveno i odluno odbacivali svaku pomisao o isplati odtete za imovinu onih Slovenaca koje su izgnali u Srbiju i u tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku. Meutim, njihovi stavovi o isplati odtete za imovinu onih Slovenaca koje su izgnali u Nemaku bili su razliiti. Ve u leto 1941. je Himler udovoljio elji efa civilne uprave za Gorenjsku Kueri da onim Slovencima iz Gorenjske koje budu izgnali u Nemaku s ciljem da ih germanizuju isplate odtetu za imovinu koju ostave u Gorenjskoj. Ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je, pak, naredio da pri tome svrsishodno koriste uputstva za isplatu odtete Poljacima koje su kao sposobne za germanizaciju izgnali u Rajh.212 Kako do nameravane deportacije za germanizaciju sposobnih Slovenaca iz Gorenjske u Nemaku nije dolo, ovo pitanje je ostalo otvoreno samo za one Slovence iz slovenake tajerske koje su kao sposobne za germanizaciju nameravali da proteraju u Nemaku. Tako je glavni tabni ured u istom dopisu pitao i ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru da li da zbog jedinstvenog ureenja tog pitanja uvae to naelo i u slovenakoj tajerskoj. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je 14 dana kasnije odgovorio da bi trebalo istrajati pri ideji da folksdojeri nisu u vreme prevrata dobili nikakvu odtetu, pa da zbog toga ne bi trebali praviti razliku meu njima i Slovencima koji su sposobni za germanizaciju. Zbog toga bi i njihovo imanje zaplenili bez odtete, odredili bi tek nekakav iznos, na primer, 5000 maraka, koji bi bio nekakva odteta za nametaj i predmete od upotrebne vrednosti.213 ini se da je ured u Mariboru morao popustiti i privoleti se jedinstvenom stavu da Slovencima izgnanim u Nemaku, koji su sposobni za germanizaciju, vie voe SS i policije mogu da vrate imanje. itavim imanjem koje bi ostavili kod kue bi, naime, raspolagao onaj voa SS i policije sa podruja na kojem bi nastanili izgnane Slovence. A ukoliko bi neko od viih voa SS i policije utvrdio da nekog Slovenca u Rajhu nije mogue germanizovati, onda bi itavo imanje takvog Slovenca dolo u korist tajerske pokrajine i njime bi raspolagao ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru.214 Ured opunomoenika u Mariboru je mislio i oekivao da e on sam ocenjivati imovinu Slovenaca izgnanih u Nemaku, ali je, ipak, ef glavnog tabnog ureda u Berlinu, SS-grupenfirer Ulrih Grajfelt, 29. avgusta 1941. za to ovlastio Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft.215 Ovaj je trebalo da ocenjuje imanja kojima bi upravljao ured opunomoenika u Mariboru. To je uinio zbog toga da bi pri ocenjivanju imanja upotrebili podjednaka merila kao i pri preseljavanju Koevara, poto je najvie objekata, ipak, odreeno za njih 216 Ured opunomoenika u Mariboru se najpre tome protivio, ali je ubrzo popustio te se oko 4. i 5. septembra 1941. ve dogovarao s voom ispostave Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft u Mariboru tirerom 217 i ve 19. septembra 1941. su izradili predlog smernica za izravnanje imanja za germanizaciju sposobnih Slovenaca iz donje tajerske. Te smernice su predviale, pored osta-

log, i to da u Nemaku izgnani Slovenac moe na raun odtete za svoje imanje koje e ostaviti kod kue dobiti meseni predujam ukoliko garantuje da nema drugih gotovinskih sredstava. Ipak, meseni predujam ne moe biti vei od 200 maraka, a ukupni iznos svih predujama od polovine itavog ocenjenog imanja. Iznimka bi bila mogua samo u posebnim sluajevima kada bi se s molbom izgnanika, koji bi morao biti u Rajhu bar godinu dana, saglasio nadleni voa SS i policije. Na vrednost ocenjene imovine bi se zaraunavala kamatna stopa od 4% sa tromesenim pripisom, ukoliko izgnani Slovenac ne bi dobio nikakav predujam.218 Te smernice i odredbe treba da vae, u prvom redu, za zemljoposednike, dok bi za zanatlije sastavili smernice na posebnom sastanku predstavnika Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelafta i ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 5. decembra 1941. Tako kasno su ih prihvatili zbog toga to do tog vremena iz Maribora nije krenuo u Nemaku jo ni jedan transport Slovenaca koji su bili sposobni za germanizaciju. U tim smernicama je zanimljiva odredba da popisna komisija na samom mestu mora prema Slovencu koji je predvien za proterivanje u Nemaku i ije imanje popisuje da se ponaa tako da ne spominje izraz zaplena i da umesto tog izraza upotrebljava izraz uverenje za posednike.219 I jedne i druge smernice su se odnosile samo na zaplenu i ocenu imanja onih Slovenaca koje su nacisti kao sposobne za germanizaciju nameravali da izgnaju u Nemaku, dakle za imanje oko 9000 osoba, odnosno kasnije samo za 195 osoba. A u kasnu jesen 1941. godine pojavilo se i pitanje odtete za imanje onih Slovenaca koje su izgnali u Nemaku iz pograninog podruja za iseljenje u slovenaku tajersku, tj. za imanje oko 37.000 Slovenaca. U jednom od ranijih poglavlja sam rekao da ef civilne uprave za donju tajersku dr Iberajter u jesen 1941. godine, zbog prilika koje je prouzrokovao ustanak slovenakog naroda, nije bio naklonjen proterivanju pograninog stanovnitva u Nemaku. Da bi uticao umirujue na pogoeno stanovnitvo, kako mu je naredio i sm Himler, on je u svom proglasu o dravno-politikim merama na pograninoj teritoriji od 20. oktobra 1941. naznaio i mogunost da e za imanje koje ostane u pokrajini vlasnik dobiti odtetu ukoliko postupi prema uputstvima prilikom preseljenja i ako bude ispunjavao i u mestu svog novog boravka svoju dunost.220 Kada su ve izgnali veinu pograninog stanovnitva u Nemaku, a jo nije bilo nikakve odluke o odteti za njihovo imanje, dr Iberajter je 26. februara 1942. pisao Himleru: Pred poetak iseljavanja s donjotajerskog pograninog podruja, ja sam, prilikom detaljne rasprave sa SS-brigadefirerom Hinceom i lanom stranke Higeom, koji su doli u Grac kao vai opunomoenici, odredio da iseljenici dobiju odtetu za svoje imanje koje e ostaviti kod kue ukoliko budu sluali uputstva prilikom iseljenja i u mestu novog prebivalita ispunjavali svoju dunost. Da bih spreio neposredan nemir, ja sam tu odredbu objavio i na plakatima. A sada vas molim, dravni voo SS, da naredite da, zaista, dobiju odtetu prema tim stavovima.221

Deca slovenakih izgnanika u logoru Frajtal kod Drezdena

tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je izdao svoje smernice za izravnanje imanja u Nemaku izgnanih osoba iz slovenake tajerske i Gorenjske tek u drugoj polovini aprila 1942. kada je deportovanje Slovenaca u Nemaku bilo gotovo ve zavreno. Te smernice su bile stvarno popravljen projekt onih smernica koje je 19. septembra 1941. izradio ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. Pored ostalog, sadravale su i odredbe o tome da izgnane osobe koje su jo u logorima Folksdoje Miteltele mogu na raun odtete za svoje imanje koje su ostavile kod kue, dobiti za svoje preke potrebe iznos do 300 maraka u ratama ukoliko nadleni pokrajinski akcioni voa Folksdoje Miteltele preporui njihovu molbu. Meutim osobe koje su ve otile iz logora Folksdoje Miteltele na slobodna radna mesta mogu dobiti odtetu do visine iste vrednosti svog imanja koje su ostavile u domovini ukoliko nadleni vii voa SS i policije preporui njihovu molbu.222 S tim smernicama, o kojima su vodstvo podrunice Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft u Mariboru i ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru raspravljali u Mariboru na sastanku 8. maja 1942.223 pokrajinska akciona vodstva VoMi upoznala su komande logora tek septembra i oktobra 1942.224 Zajedno sa smernicama su im poslala i potrebne formulare za molbe. Cirkular pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku od 18. septembra 1942. kazuje da pitanje obroka do 300 maraka jo nije akutno, poto jo niko nee napustiti logor. Iz godinjeg izvetaja DUT za 1942. godinu vidi se d a j e drutvo na taj raun isplatilo trideset trojici slovenakih izgnanika samo 49.250 maraka.225 Sami nacisti pitanje isplaivanja odtete nisu uzimali ozbiljno, jer je Himler upravo tada pripremao naseljenje Slovenaca u Poljskoj pa su Slovenci u zamenu za svoja trebali da dobiju poljska imanja. A poto je taj pokuaj na-

cista, o kome emo govoriti podrobnije, doiveo neuspeh, vodstvo VoMi je izdalo naredbu, koja kae: Prilikom eventualnih otputanja iseljenika sa logorskog obezbeenja iseljenici treba da potpiu izjavu iz koje se vidi da nemaju nikakvih zahteva prema svom imanju, koje su ostavili kod kue.226 S druge strane se, pak, ni Slovenci nisu trudili da dobiju odtetu, poto su sve etiri godine izgnanstva, manje ili vie, glasno traili povratak u domovinu ili su, pak, i pored pretnji s tekim kaznama, beali iz logora svojim kuama.

Ograniavanje povratka u domovinu ef civilne uprave za donju tajersku je u svom proglasu o dravno-politikim merama na pograninoj teritoriji od 20. oktobra 1941. izgnanim osobama zabranio povratak u domovinu bez njegove dozvole. Istog dana je izdao i Naredbu o dravnopolitikim merama u donjoj tajerskoj kojom je zabranio povratak u slovenaku tajersku svim osobama koje su posle 6. aprila 1941. pobegle ili bile izgnane u inostranstvo i koje su bile preseljene u Nemaki Rajh. Mogu da se vrate samo s njegovom dozvolom. Svakome ko bi se vratio bez dozvole, zapretio je kaznom prema 9. lanu njegove naredbe od 14. aprila 1941.227 Poto su izgnani Slovenci u logorima Folksdoje Miteltele molili da ih puste da se vrate kuama u slovenaku tajersku, a pojedine ustanove jo nisu o tome imale izraene stavove, glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je 27. januara 1942. na sastanku s predstavnikom vodstva Folksdoje Miteltele Zejom, a u saglasnosti s glavnim dravnim uredom bezbednosti, postavio ova naela: a) Sve molbe za iseljenje iz logora u Hrvatsku, Italiju, staru Srbiju i Maarsku treba reiti pozitivno ukoliko su molioci osobe koje nisu sposobne za germanizaciju ili, pak, kao sposobn za germanizaciju ne predstavljaju poeljan prirast krvi (stare i boleljive osobe); b) Svim molbama za povratak na pogranino podruje za iseljenje treba udovoljiti samo ako su molioci stare i boleljive osobe i imaju besprekomo osiguranje da e ih obezbeivati.228 Ta naela je formulisao i potpisao SS-turmbanfirer dr Ginter tir, pa ih je kroz nekoliko dana dopunio uputstvom da pri otputanju iz logora osoba koje bi elele da se isele u Hrvatsku, Srbiju, Italiju i Maarsku vode rauna o tome da nee time poveati broj podstrekaa nemira i bandi u inostranstvu i naredio da dozvole iseljenje samo onima koji imaju tamo porodine lanove i obezbeen smetaj i opskrbu.229 U vezi s tim naelima je vodstvo Folksdoje Miteltele u Berlinu 25. februara, 25. marta i 4. aprila 1942. izdalo podreenim akcionim vodstvima uputstva, u kojima ih je upoznalo s naelima pri reavanju molbi za povratak kuama ili iseljenje u inostranstvo Slovenaca izgnanih u Nemaku. S tim u vezi propisalo je postupak za sastavljanje i reavanje molbi, pri emu se trudilo da molbi bude to manje. Logorska i pokrajinska akciona vodstva su morala da pregledaju molbe i da ih popune podacima o politikoj oceni sa kartotenog lista, kao i politikom ponaanju u logoru.230

Vodstvo Folksdoje Miteltele je takve molbe odmah slalo uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, koji je, opet, imao precizno propisan postupak za njihovo reavanje. Teite rada je bilo na pleima I glavnog odeljenja, koje je vodio SS-hauptturmfirer Brant. Ovaj je tesno saraivao sa pravnim odeljenjem, koje je vodio dr Delpin, a podatke i miljenja su davale ispostave slube bezbednosti, okruna vodstva tajerskog otadbinskog saveza, dok su poslednju re imali nacipnalpolitiki referent dr Helmut Karstanjen i ef civilne uprave. Poslednji je tek u prolee 1943. godine poruio da mu ubudue alju na pregled samo one molbe koje je ured, odnosno njegov voa, SA tandartenfirer Ervin Zefnig ve definitivno pozitivno resio,231 i tek 18. decembra iste godine je naredio da mu i pozitivno reene molbe vie ne alju na pregled i definitivno odobrenje. 232 Pojedinanih molbi za povratak u slovenaku tajersku je bilo mnogo, ali su ih samo malobrojnima pozitivno reili. Mnogo su ih, naime, odbacile ve pojedine ustanove Folksdoje Miteltele, od logorskih vodstava do centralnog vodstva u Berlinu. Tako je, na primer, pokrajinski akcioni voa za aku Kadac 20. maja 1942. naredio logorskim voama: Na osnovu raznih molbi sam uspostavio kontakt s nadlenim komandantom bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku pa sam od njega dobio objanjenje: 'Povratak slovenakih iseljenika u donju tajersku nije poeljan i molim da ga u svakom primeru odbacite. Iseljenje je bilo izvedeno zbog toga da se oisti nacionalna granica u donjoj tajerskoj, pa su zbog toga iz odgovarajueg pograninog pojasa iseljeni svi Slovenci ukoliko nisu ostali iz privrednih razloga'.. . 233 Ukoliko, pak, molbe nisu odbacile pojedine ustanove Folksdoje Miteltele, odbacio ih je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. Ovaj je odbacio ak i molbe koje su bile preporuile razne ustanove Folksdoje Miteltele. Kada je, na primer, pokrajinsko akciono vodstvo za Donju leziju, u jesen 1942., htelo da se rastereti oko tri stotine starih i boleljivih slovenakih izgnanika na taj nain to bi ih s dozvolom ureda opunomoenika u Mariboru poslalo u slovenaku tajersku, ovaj je ured zauzeo stav, da pre potrebe rastereenja iz privrednih razloga prednost moraju imati nacionalnopolitiki interesi i svrha iseljavanja, 234 iako su sve pogoene osobe ispunjavale uslove za povratak roacima u slovenaku tajersku.235 Neke molbe su pozitivno reili tek 1943. godine. Na sednici taba za naseljavanje, odranoj 10. aprila 1943., ef civilne uprave je izdao usmena uputstva da onima kojima on sam dozvoli povratak u slovenaku tajersku vrate imanje ili izravnaju odtetu tek ukoliko bi bili neopravdano izgnani (klevetanje itd.).236 Dana 27. jula 1943. su se skupili zastupnici ustanova nadlenih za reavanje molbi, i to zastupnik nacionalno-politikog referenta tajerskog otadbinskog saveza H. Bedendorfer, zastupnika komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku SS-turmbanfirer Umfenbah i SS-oberturmfirer Cvikler, kao i zastupnici ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru SS-turmbanfirer dr Delpin, dr Pihler, SS-hauptturmfirer Brant i Artveger, kako bi razgovarali o jedinstvenim merilima pri reavanju molbi. Poto je svako od njih izneo

Povratak slovenakih izgnanika u Donje Posavje u leto 1945.

svoj stav, zaduili su I glavno odeljenje ureda opunomoenika u Mariboru da prvi raspravlja o svakoj molbi i prikupi miljenja drugih ustanova, pa jedinstven predlog preda pravnom odeljenju tog ureda. Molbu definitivno odbacuje voa ureda Zefnig, a definitivno je pozitivno reava ef civilne uprave, dr Iberajter.237 Ubrzo posle toga su pozitivno reili pet molbi i na sednici taba za naseljavanje, odranoj 16. septembra 1943., o tome i izvetavali. Ostale molbe, koje je trebalo pozitivno reiti, podelili su u pet grupa, i to molbe pet porodica, koje su se ve vratile u slovenaku tajersku pa bi im trebalo naknadno dozvoliti boravak; molbe 20 osoba koje su elele da se vrate svojim najbliim roacima; 10 molbi starih i iznemoglih osoba iji su povratak preporuivali iz socijalnih razloga; 9 molbi raznih molilaca, najvie dvovlasnika sa posebnim, uvaavajuim razlozima i tri problematine molbe.238 Ne raspolaem podacima o tome kolikim osobama ili porodicama su dozvolili povratak. 27. januara 1944. su u uredu komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti u Mariboru opet reavali 32 molbe. 239 A krajem marta 1944. je voa ureda opunomoenika u Mariboru Zefnig naredio da prestanu s reavanjem molbi. 240 ini se da su u leto opet reavali molbe i kada su ih poslali na razmatranje komandantu bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku, ovaj je odgovorio da mu nedostaje ljudi za osnovni zadatak, tj. za isleivanje i unitavanje partizana te da nije sposoban da reava brojne molbe koje su pojedinci ve etiri ili pet puta ponovno uloili pri raznim ustanovama. Zbog toga je predlagao da reavaju jo samo one molbe koje alju najui roaci osoba koje slue u nemakoj vojsci, dok bi sve ostale molbe do daljeg odbacili pa bi ih reavali onda kada poloaj ne bude vie tako napet.241 Na alost, ne raspolaem podacima o tome da li su nakon toga jo ikada reavali molbe za povratak ili ne. Najverovatnije da to nisu inili.

Iako su nacisti, naelno, onemoguavali svaki povratak izgnanih Slovenaca u slovenaku tajersku, ipak su 1942. godine nekim starijim i boleljivim osobama, nesposobnim za rad, dozvolili da dou na odsustvo kod svojih bliih roaka, pre svega u Austriju, ali i u slovenaku tajersku, razumljivo, pre svega u krajeve izvan pograninog podruja za iseljenje. Takvo privremeno otputanje osoba nesposobnih za rad bilo je, u prvom redu, u interesu pojedinih ustanova Folksdoje Miteltele i viih voa SS i policije, koji su eleli da ih se ree, poto su s njima imali samo brige a nikakve koristi. Zbog toga je odobrenje odsustva esto predstavljalo tihi pristanak za otputanje iz logora,242 pogotovo kada bi po prvobitnom uputstvu vodstvo Folksdoje Miteltele moralo stare i iznemogle da otpremi u domove za starce. Uskoro su dobili uputstvo da ih ostave u logorima, jer su domovi za starce i nezbrinute prepuni Nemcima iz Rajha i nemakim preseljenicima.243 Zbog toga se ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru alio glavnom tabnom uredu u Berlinu, jer ti iseljenici na odsustvu poseuju svoje domove, u kojima su ve Koevari, pa se tamo prave gospoda, izdaju uputstva Koevarima kako da sve urede na imanju pa im tom prilikom i izjavljuju da nije vie daleko dan kada e se vratiti. Takoe je izjavljivao da mu se izgnanici ak i ale da se, po njihovoj oceni, na imanju loe gospodarilo pa hoe za to da mu natovare odgovornost. Takoe je naglasio da mu se ini da takvom uznemiravanju u pograninom podruju za iseljenje treba napraviti kraj i ne dozvoljavati vie odsustva izgnanim Slovencima pa je predlagao: Donjotajerci koje su pozvali u vojsku, dakle ne iseljenici, mogu iz politikih razloga svoje odsustvo koje im daju na frontu da provedu samo severno od Drave. Zbog toga bi ured morao iseljenima iz politikih razloga potpuno da zabrani odsustvo u donjoj tajerskoj. Na kraju je traio od glavnog tabnog ureda objanjenje ta da uini kada je re o toj stvari.244 Glavni tabni ured mu je odgovorio da je jednom ve obavestio logorska vodstva Folksdoje Miteltele i vie voe SS i policije da ne dozvoljavaju da izgnani Slovenci odlaze na odsustvo u slovenaku tajersku, pa zbog toga, i oekuje uspeh ukoliko to uputstvo ponovi. Bilo bi bolje da mu ured opunomoenika u Mariboru poalje spisak osoba koje su stigle na odsustvo u slovenaku tajersku, a ujedno da navede i logore VoMi iz kojih su izgnanici doli na odsustvo kako bi nakon toga mogli da preduzmu dalje mere.245 Poto je vii voa SS i policije u XVIII vojnom okrugu u Salcburgu, odnosno njegov referent za jaanje nemakog naroda SS-oberturrnbanfirer Obertajner 1942. godine pristao na to da ustanove Folksdoje Miteltele i vie voe SS i policije dozvoljavaju izgnanim Slovencima odlazak na odsustvo u Austriju, pa ak i u slovenaku tajersku, glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda ga je 10. jula 1944. upitao kakav je sadanji njegov stav. Ovaj mu je odgovorio d a j e 1942. godine, dodue, dozvolio da dou stare i boleljive osobe na odsustvo kod svojih roaka, ali ih je, ipak, mnogo dolo bez njegove dozvole pa se uopte nisu vratile natrag u logore. A onda je primetio da se poloaj u donjoj tajerskoj od 1942. godine, kada je re o aktivnosti bandi, bitno zaotrio i da je ova prela ve na podruje gornje tajerske i Koruke. Zbog toga treba oekivati da e se svako ko je svo-

jevremeno bio prisilno iseljen, a uspe mu da doe u navedenu pokrajinu, aktivno ili, bar propagandistiki prikljuiti banditima. Ukoliko je, pak, stvarno re o starijim ljudima, koji su sasvim u manjini, oni e se ograniiti na propagandistiku aktivnost, koja se nikako ne sme potcenjivati. A nakon toga je predlagao da bi, s obzirom na promenu politikog poloaja u slovenakoj tajerskoj u poreenju s 1942. godinom sa optim uputstvom do kraja rata odgodili sve molbe slovenakih iseljenika za povratak u tajersku i Koruku, u prvom redu, razume se, u donju tajersku. Iznimak bi napravili samo u veoma osnovanim primerima, koje bi trebalo da proveri vii voa SS i policije ili ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. Svoj predlog je predoio i ovom uredu, koji se s njim sasvim sloio.246 Cini se da su ovaj predlog prihvatili i centralni ured Folksdoje Miteltele i centralni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, poto od leta 1944. dalje nema vie podataka o odsustvima izgnanih Slovenaca u Austriju ili u slovenaku tajersku.

Mere protiv beanja iz logora I pored toga to je ef civilne uprave za donju tajersku 20. oktobra 1941. zapretio tekom kaznom svim onim izgnanim Slovencima koji se bez njegove dozvole vrate kuama, Slovenci su, ipak, beali iz logora, neki roacima u Nemakoj i Austriji, a smeliji u slovenaku tajersku, pa ak i na pogranino podruje za iseljenje. Pokrajinski akcioni voa Folksdoje Miteltele za donju leziju, SS-oberturmfirer Anton nicler se, na primer, 3. marta 1942. alio SS-brigadefireru Kurtu Hinceu u Rajhenburgu da je na njegovom podruju iz logora pobeglo 56 slovenakih izgnanika i da je svaki sluaj prijavio uredu bezbednosne policije u Gracu, koji je u ovom sluaju potpuno zakazao, jer nisu uhvatili jo ni jednog begunca. A ovi ak u pismima ismejavaju voe logora koji samo prete, a ne mogu uiniti nita. Molio ga je da protiv odbeglih Slovenaca preduzima radikalnije mere, jer e u protivnom, u prolee, beati iz logora u stotinama.247 I pokrajinski akcioni voa za aku Kadac alio se da su se pojedini Slovenci neopravdano udaljili iz logra pa se odvezli u Minhen ili junu Nemaku, poto su im odande poznanici javljali da su dobili zapoljenje. Zbog toga se alio i vodstvu Folksdoje Miteltele, koje je o tome, na odgovarajui nain, obavestilo vieg vou SS i policije Sid te ga molilo da onemogui da ondanji Slovenci povuku druge za sobom.248 Na osnovu takvih izvetaja je vodstvo Folksdoje Miteltele posredovalo kod efa bezbednosne policije i slube bezbednosti, Hajdriha, koji je svojim organima naredio da pojaaju strae na svim prugama koje vode prema slovenakoj tajerskoj. Dogovorili su se i to da e najotrije kanjavati uhvaene izgnanike, koji su samovoljno napustili logore. Vodstvo Folksdoje Miteltele je to javilo svojim pokrajinskim akcionim vodstvima i naredilo im da to predoe i Slovencima u logorima, a o svakom primeru bekstva da odmah obaveste najblii ured bezbednosne policije i vodstvo Folksdoje Miteltele u Berlinu.249 Na jednu
28 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

433

albu efa civilne uprave za donju tajersku, od 12. maja 1942., koja kazuje da ustanove Folksdoje Miteltele doputaju da se izgnani Slovenci vraaju kuama, glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu odgovorio je da je u sporazumu s glavnim dravnim uredom za bezbednost izdao osnovne smernice po kojima su povratak i odlazak na odsustvo na pogranino podruje za iseljenje u svakom sluaju nedozvoljeni i s njima upoznao sva pokrajinska akciona i logorska vodstva Folksdoje Miteltele, te dodao: I pored toga je odreen broj logorskih vodstava izvetavao da iseljenici, ponekad ak u visokom broju, naputaju logore bez dozvole i ne mogu ih pronai. Ova okolnost je dovela do dogovaranja s glavnim dravnim uredom bezbednosti, koji je svojim potinjenim uredima naredio da begunce najotrije kazne. Na kraju je dodao da je ponovno zamolio glavni dravni ured bezbednosti da jo vie pootri mere protiv begunaca.250 Da bi smanjila broj bekstava iz logora, vodstva Folksdoje Miteltele su pretila Slovencima da e u sluaju pokuaja bekstva izgubiti pravo na odtetu za imanje koje su ostavili kod kue, a u nekim pokrajinama su ak uveli neke preventivne mere kako bi im onemoguila bekstvo. Tako je pokrajinsko akciono vodstvo za vapsku preporuilo svojim logorskim vodstvima da primene uputstvo ureda bezbednosne policije u Minhenu i izgnanim Slovencima oduzmu novac i druge vrednosti te lina dokumenta, jer e to, navodno, bez sumnje, smanjiti opasnost bekstava. A septembra 1942. im je naredilo da sav prtljag Slovenaca u logorima smeste u odgovarajui zatvoren prostor, gde bi Slovenci imali pravo dostupa samo uz prisustvo logorskih voa, te naglasilo: U svakom sluaju moramo spreiti da iseljenici raspolau svojim prtljagom i da ga, u pripremama za bekstvo, ak u sanducima otpremaju na eleznicu. 251 Svi uredi bezbednosne policije u Nemakoj i komandanti bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku i Gorenjsku su dobili nareenje da Slovence koji su pobegli iz logora Folksdoje Miteltele uhvate, zatvore i poalju natrag u logor. Pojedine osobe ili manje grupe su, zaista, uhvatili, drali ih neko vreme zatvorene u gestapovskim zatvorima, i opet ih vratili u logor iz koga su pobegli.252 Izvesno je od svih begunaca najteu kaznu dobio Ivan Dokler, koji je juna 1942. pobegao sa svog radnog mesta u Fridolfingu u gornjoj Bavarskoj. Kada su ga uhvatili, prema nareenju dravnog voe SS poslali su ga na pet godina u koncentracioni logor i to, takoe prema nareenju dravnog voe SS, razglasili na nemakom i slovenakom jeziku u svim logorima Folksdoje Miteltele na podruju vieg voe SS i policije u VII i XIII vojnom okrugu (gornja i donja Bavarska, vapska, Frankovska itd.), u kojima su bili izgnani Slovenci.253 Ukoliko je tu kaznu izrekao sam Himler i ukoliko je naredio da je objave, onda je to bila, sasvim izvesno, egzemplarna kazna i, po mom miljenju, u to vreme i najvia kazna za takav in. Nacisti su, verovatno zbog bekstava slovenakih izgnanika iz logora, ukljuivanja begunaca u narodnooslobodilaki pokret kod kue, pa i zbog sve masovnijeg ukljuivanja svih Slovenaca u oslobodilaku borbu, veoma pootrili reim u logorima. Izgleda da su bar pojedini logori, u kojima su bili slovena-

ki izgnanici, ponovno dobili strau, pootrili nadzor nad kretanjem i ponaanjem izgnanika, naredili su im da nose posebne znake koje su do tada nosili samo Jevreji i radnici iz istonoevropskih pokrajina, neke logorske voe su poele da ih mue itd.253a Jo vie su nacisti pootrili reim u jesen 1942. A kada je Himler u svom ratnom stanu kod Vinice iz izvetaja vieg voe SS i policije u X V I I I vojnom okrugu, Ervina Rezenera, od 1. septembra 1942., saznao da je nekoliko Slovenaca pobeglo iz logora u Sleziji pa se na hrvatsko-nemakoj granici pridruilo partizanima, 22. septembra 1942. godine izdao je poverljivo nareenje: 1. Voe logora Folksdoje Miteltele moraju o svakom bekstvu Slovenaca odmah da obaveste tajnu dravnu policiju. Ova mora odmah da obavesti vieg vou SS i policije 'Alpenland'. 2. Porodicu begunca i njegove roake treba odmah ukloniti iz logora i odvesti u koncentracioni logor. Decu im treba oduzeti i odvesti u domove. 3. U logoru treba odmah napraviti istragu da bi se utvrdilo ko je znao za bekstvo i podravao ga. Svi mukarci koji su znali za bekstvo i podravali ga, bie u logoru obeeni. 4. Vii voa SS i policije 'Alpenland' mora odmah da javi tajnoj dravnoj policiji imena Slovenaca koji su pobegli iz logora u Nemakoj pa su ih uhvatili. Njihove porodice i roake treba tretirati kao pod takom 2. Sukrivce treba pronai i kazniti. 254 Ovo Himlerovo tajno nareenje je vodstvo Folksdoje Miteltele sa cirkularom br. 64 poverljivo od dana 6. oktobra 1942. poslalo svim pokrajinskim akcionim vodstvima. 255 Svi optueni i svi svedoci koje su u vezi s tim sluajem sasluavali na VIII procesu u Nirnbergu negirali su da su ikada videli to zloglasno Himlerovo nareenje. 256 Runim laima su ga negirali ak pokrajinski akcioni voa Folksdoje Miteltele za donju leziju, Anton nicler, o ijem je podruju bilo rei ak i u nareenju, 257 pa i sam Fridrih Altena, koji ga je u prepisu poslao pokrajinskim akcionim vodstvima. 258 Jedini koji je priznao da je video poverljivi dopis pokrajinskog akcionog vodstva za donju Bavarsku od 10. oktobra 1942. koji je bio, razumljivo, prepis spomenutog Altenovog poverljivog cirkulara br. 64 od 6. oktobra 1942.259, bio je svedok Vilelm Vurdel, nekadanji voa logora Valmile u donjoj Bavarskoj, ali je ovaj - kada su mu pokazali Himlerovo nareenje od 22. septembra 1942. - izjavio da ga vidi prvi put i da nije istovetno poverljivom nareenju br. 193, koje su spominjali Altenov poverljivi cirkular br. 64 i poverljivi dopis pokrajinskog akcionog vodstva za donju Bavarsku.260 Svim tim izjavama, razumljivo, ne treba verovati jer su osobe koje su sasluali kao svedoke i same bile krivci za zloine nad Slovencima, pa je i stilistika analiza izjava na V I I I procesu u Nirnbergu pokazala da ih je diktirala jedna sama osoba, tj. branilac optuenog voe Folksdoje Miteltele Verner Lorenca. O t o m e d a j e s p o m e n u t o H i m l e r o v o n a r e e n j e , zaista, s t i g l o d o n e k i h us-

tanova svedoi injenica da su ga spominjali na nekom sastanku u Mariboru. Dana 23. oktobra 1942. su, naime, u Maribor stigli tabni voa vieg voe SS

i policije Sidost iz Breslaua, SS-tandartenfirer olc i njegov saradnik SS-unterturmfirer Sims te referent za jaanje nemakog naroda kod vieg voe SS i policije Alpenland iz Salcburga, SS-oberturmbanfirer Obertajner. Sa voom pravnog odeljenja u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, SS-turmbanfirerom dr Delpinom, razgovarali su o merama protiv odbeglih slovenakih izgnanika, o emu zapisnik kazuje ovo: Spominje se veliki broj primera bekstava iz iseljenikih logora u donjoj leziji. Upozorava se na tajno nareenje da nad svim onim beguncima koji se pridrue bandama treba javno izvriti smrtnu kaznu. (Podvukao T.F.) Policija, koja je preoptereena merama bezbednosti, ne moe da napravi odluan red. Veina begunaca (10 posto logoraa) muva se po donjoj tajerskoj, Verovatno bi bilo mogue jednostavno ih uhapsiti i odvesti. Nakon toga su se dogovorili da e ured opunomoenika u Mariboru saraivati pri izvoenju tih policijskih mera i pri imovinsko-pravnim posledicama bekstva iz logora. Te e biti takve da e pravo odtete za imanje biti oduzeto ne samo onim osobama koje su proterivanje izbegle bekstvom nego i onima koji su pobegli posle proterivanja (na vonji, iz logora ili s radnog mesta).261 U svakom sluaju je zanimljiva injenica da nije poznat ni jedan primer da su nekog uhvaenog odbeglog Slovenca obesili u logoru Folksdoje Miteltele. To je, verovatno, injenica da su od kasne jeseni 1942. godine pa dalje sa izgnanim Slovencima postupali neto bolje, poto su nameravali da ih nasele u Poljskoj. Nacistima je smetalo ak i to to su na pogranino podruje za iseljenje dovezli mrtve izgnanike da bi ih sahranili u domaoj zemlji.262 O tim sahranama je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 28. jula 1943. izvetavao glavni tabni ured u Berlinu, ali odatle verovatno nije dobio nikakav odgovor. 263 Nacisti su sve do kraja rata izgnanim Slovencima onemoguavali povratak u domovinu. ak i neposredno pred kraj rata, tj. krajem marta 1945. kada se istoni front ve na nekoliko kilometara pribliio slovenakoj tajerskoj, one koji su se vratili proterivali su natrag u Nemaku. Naroito mnogo izgnanih Slovenaca se vratilo svojim kuama u februaru i martu 1945, kada su nacisti praznili logore u Poljskoj i u donjoj leziji. Kada su dolazili kuama, oni su, razumljivo, uznemiravali koevske Nemce koji su se naselili na njihovim imanjima, o emu je ured komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku izvetavao: U poslednje vreme je bilo veoma mnogo tekoa poto su povratnici traili nekadanja imanja i molili nove posednike da li smeju do daljeg tamo stanovati. No, ve posle nekoliko dana su se na svojim nekadanjim imanjima ve oseali kao gospodari i pokazali takvo ponaanje, koje je Koevare razljutilo.264 Slali su ih natrag u Nemaku i to u logor Amorbah u Frankovskom, ali su se odatle opet vraali kui, jer je, navodno, vodstvo logora moralo na zahtev vojske za dva sata da isprazni taj logor.265

Da se pristigli Slovenci to bre vrate natrag u Nemaku, najvie se angaovao nacionalno-politiki referent dr Helmut Karstanjen. U dva navrata, tj. 2. februara i 15. marta 1945. pisao je vodstvu Folksdoje Miteltele u Templinu da svim pokrajinskim akcionim vodstvima zabrani da slovenakim izgnanicima izdaju bilo kakve dozvole za putovanje i odsustva ili da ih otputaju iz logora.266 Kada su o toj stvari, 17. marta 1945. raspravljali na konferenciji pokrajinskih savetnika kod efa civilne uprave za donju tajersku, ovaj je naredio da pokrajinski savetnici u Breicama i Trbovlju kao okruni policijski organi pozovu pristigle Slovence da odmah napuste slovenaku tajersku i odu u logor Blankenburg u Tirinskom, koji je vodstvo VoMi stavilo na raspolaganje u tu svrhu.267 Dr Karstanjen je, pak, odmah nakon toga zamolio komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku i ured bezbednosne policije u Gracu da narede svojim organima da u vozu love izgnane Slovence koji se vraaju u slovenaku tajersku i da ih alju u logor Blankenburg.268 Poto su neki izgnanici doli kod svojih roaka u Gorenjskoj, i komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku je 31. marta 1945. naredio pokrajinskim savetnicima, uredima za rad, svojim ispostavama itd. da pozovu Slovence koji su se pred nadiranjem Crvene armije ili zapadnih sila vratili iz Nemake u Gorenjsku da se odmah vrate natrag i jave u Kirbergu u donjoj leziji.269 Tako su nacisti do kraja, do poslednjih dana Treeg Rajha branili izgnanim Slovencima da se vrate kui, a one koji su uspevali da se vrate, ponovo vraali natrag u logore. Zbog toga su se izgnani Slovenci mogli vratiti iz Nemake tek po raspadu Treeg Rajha. Poeli su da se vraaju krajem maja 1945. a u junu su poeli da pristiu vei transporti.270

Propali plan naseljenja Slovenaca u Poljskoj Pokuaj kolonizacije Lublinskog distrikta U svojoj naredbi od 18. oktobra 1941., kojom je naredio proterivanje stanovnitva iz posavskog i posutlanskog pojasa u Nemaku, Himler je prognozirao: Zadravam pravo da u odreenom trenutku odluim o njegovom ponovnom naseljenju s obzirom na njegovo ponaanje i sposobnost, uzimajui u obzir njegovo dosadanje posedniko stanje. Iako se ve tada govorilo da e prognani Slovenci dobiti zemlju u Poljskoj - i neki su se tome ve radovali - ipak su u drugoj polovini 1942. godine bili ve svi ubeeni d a j e to bila samo demagogija. Meutim, Himler je mislio ozbiljno. Nameravao je da ih naseli zajedno s Nemcima na krajnjem istoku Generalne gubernije, u Lublinskom distriktu. Prvi koji se bavio idejom da se u Lublinskom distriktu nasele Nemci bio je voa SS i policije tog distrikta, SS-brigadefirer Odilo Globocnik. Ve od prolea 1941. godine su njegovi inovnici radili na planovima, prema kojima bi u etiri okruga Lublinskog distrikta (Zamo, Tomaov, Hrubjeov i Bilgo-

raj) uspostavili tzv. policijska uporita (Polizeisttzpunkte). Najpre bi naselili Nemcima deo distrikta, nakon toga itav distrikt i konano irili nemaka naselja prema severoistoku, da bi uspostavili kontakt s nemakim stanicama na Baltiku, te prema jugu, da bi uspostavili kontakt s nemakim naseljima na Sedmograkom. A ujedno bi pritiskivali prema zapadu na Poljake kako bi se ovi, uz takav isti pritisak s podruja Poznanja, nali u nemakim kletima. Kada je Himler 20. jula posetio Lublin, u osnovi se sloio s tim planom, posetio je i Zamo, gde je naredio da se izgradi poseban dom za esesovce sa stanom za njega i goste, a posetio je i nekoliko sela oko Zamoa u kojima su iveli folksdojeri. Globocnikovi inovnici su, pak, poeli da trae nemake poljoprivrednike koji su jo bili ostali u Lublinskom distriktu, da rasno i nasledno bioloki pregledaju 105 nemakih porodica iz Radomskog distrikta, koji bi trebalo da dou u Zamo, kao i da pripremaju progon Poljaka iz sedam sela.271 etrnaestog oktobra je Globocnik odleteo u Berlin kako bi se tamo u nadlenim ustanovama dogovorio o izvoenju svog plana, a novembra su ve iz est sela u blizini Zamoa isterali 2098 Poljaka, koje su najpre uvali pod straom u kasarnama u Zamou, a onda su ih prevezli u srez Hrubjeov te ih tamo podelili po selima uz Bug.272 Dok je Himler 13. i 14. marta 1942. boravio na seditu generalnog guvernera Hansa Franka, u Krakovu su na dve konferencije raspravljali o naseljenju Nemaca u Lublinskom distriktu. Na prvoj konferenciji je Himler iscrpno govorio o namerama naseljenja i o planovima za germanizaciju na Krimu, uz Baltik i u Generalnoj guberniji. A na drugoj konferenciji je govorio da mu je stalo do toga da to pre obnovi istorijsko nemako gradsko sredite u Lublinu i stavi ga na raspolaganje nemakim inovnicima i da se to isto uini sa glavnim trgom u Zamou. U okrugu Zamo bi trebalo to pre naseliti nemake poljoprivredne porodice iz Besarabije. A ukoliko ovi ne bi mogli doi u obzir za naseljenje, trebalo bi tamo dovesti siromanije poljoprivrednike iz okoline Pjotrkova i naglasio je da bi na taj nain u okrugu Zamo stvorili nemaki bedem (ein deutsches Bollwerk). 273 O tim svojim planovima je Himler izvetavao Hitlera 5. aprila 1942. na veeri u njegovom glavnom stanu u istonoj Pruskoj. Izjavio je da pokuava poljski narod, koji je istorijski najotporniji narod, matirati na takav nain da ga dovede u gvozdena kleta nemakog naroda i da se je dogovorio s generalnim guvernerom Frankom da okrug Krakov zajedno s gradom i okrug Lublin nasele Nemcima. Hitler se s tim sloio.274 Krajem juna ili poetkom jula 1942. je vii voa SS i policije u generalnoj guberniji i Himlerov opunomoenik za jaanje nemakog naroda, SS-obergrupenfirer Vilelm Kriger, stigao neoekivano u tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu i efu Grajfeltu predloio Globocnikov plan za naseljenje Lublinskog distrikta Nemcima i Slovencima, Alzaanima, Lotaringijcima i Luksemburanima i pozivao se na to da je Himler prilikom zadnje posete Lublinu naredio da se otpone s akcijom naseljavanja. Grajfelt ga je mirno sasluao, naelno se sloio, ukazao na tekoe u traenju dobrog ljudskog materijala i itavu stvar natovario na plea svojih podreenih i to SS-oberfirera Krojca i SS-turmbanfirera Stira.275

Poto je tabni ured za svaku akciju naseljavanja morao da dobije Himlerovo nareenje koja je teritorija koju su nameravali da nasele Nemcima, odredbe za podruje naseljenja i uputstva o tome koje grupe Nemaca da nasele, Kroje je odmah 3. jula zamolio Himlera da generalnu guberniju odredi za podruje za naseljenje. U nacistikoj kolonizatorskoj politici je vailo naelo da na odreeno podruje za naseljenje treba naseliti itavu grupu. A ta u ono vreme nije bila na raspolaganju. Zbog toga je Kroje predlagao Himleru da u generalnoj guberniji naseli oko deset hiljada besarapskih i bukovinskih Nemaca. Njih su, naime, svojevremeno nameravali da nasele oko Gdanska u zapadnoj Pruskoj i gornjoj leziji, pa su, poto su u tim pokrajinama uveli registraciju nemakog ljudstva (die Deutsche Volksliste), tu nameru odbacili te su preseljenici ostali u logorima. Od drugih grupa su na raspolaganju bili tek ostaci, sem bosanskih Nemaca, ije su preseljenje upravo tada pripremali i za koje u tzv. prikljuenim istonim pokrajinama nije bilo mesta. Drugo naelo nacistike kolonizatorske politike je bilo da grupu treba naseliti zbijeno. Meutim, u to vreme nisu imali na raspolaganju ni jednog veeg podruja sem sreza jehanov, koji su prilikom rasparavanja Poljske kao tzv. Regierungsbezirk Zichenau prikljuili istonoj Pruskoj. Njen gaulajter Erih Koh je svojevremeno, dodue, obeao da e uz neka ogranienja dopustiti naseljenje besarapskih Nemaca u tom srezu, ali, pored brojnih opomena nije odrao re. tabnom uredu je tako donekle dobrodoao upravo predlog da nasele Nemce u generalnoj guberniji, ali Kriger je morao obeati da e pokuati da ih naseli to zbijenije blizu policijskih posada. Iako nije predviao da e, moda, morati kasnije u pojedinim sluajevima da izvri dopunska preseljenja, smatrao je da je i takvo naseljenje iz psiholokih razloga za preseljenike bolje nego ekanje u logorima, pa je zbog toga zamolio Himlera da generalnu guberniju odredi za podruje za naseljenje.276 Molio je i Himlerov lini tab da pokua kod Himlera da ovaj izda spomenuto nareenje to pre kako bi spomenuto iseljenje nekih grupa Poljaka izvrili jo u jesen. 277 Himler, koji je tih meseci vie puta posetio Lublin i Zamo i zagrejavao se za Globocnikove kolonizacione planove,278 je optu naredbu br. 17 C koja se odnosi na tu problematiku potpisao tek 12. novembra 1942. u Minhenu. Pre toga je eleo, naime, da obezbedi dovoljan broj nemakih naseljenika, kao i Hitlerov pristanak. Zadatak da obezbedi dovoljan broj nemakih kolonista u logorima VoMi je izvravao dr tir. Meutim, ovaj svoj zadatak nije obavio u pravo vreme - ne samo to nije pripremio naseljenike u logoru Lodz, nego nije mogao sve ni da dopremi u Lodz, pa je tako Globocnik do polovine oktobra 1942. dobio odgovarajuu kartoteku za jedva 1782 porodice umesto za 26.190.279 A o nameravanom naseljenju Lublinskog distrikta Nemcima Himler je ponovo govorio s Hitlerom 22. septembra 1942. popodne, u njegovom glavnom stanu u Vinici. Jedan i po as mu je objanjavao planove za kolonizaciju Krimskog poluostrva i Lublinskog distrikta s bosanskim i besarapskim Nemcima i prvi put je u svoj plan ukljuio i prognane Lotaringijce. Hitler mu je, jasno, odobravao. 280

Himler je optom naredbom br. 17 C grad i okrug Zamo razglasio za prvo nemako podruje za naseljenje u generalnoj guberniji koje treba do leta 1943. naseliti nemakim preseljenicima iz Bosne, ugroenim nemakim preseljenicima u okupiranim istonim podrujima, folksdojerima iz drugih krajeva generalne gubernije i drugim grupama preseljenika, koje e sam posebno odrediti. Za vou itave akcije je imenovao Krigera i nabrojao ustanove koje su dune da mu pomognu.281 Zanimljivo je da se Himler u toj naredbi ne poziva samo na Hitlerovu odluku o jaanju nemakog naroda od 7. oktobra 1939. ve i na njegova uputstva od 18. avgusta 1942. s kojima je odgovornost za uguivanje narodnooslobodilakih pokreta preneo na Himlerova plea. Himler je to uinio zbog toga da bi kolonizacijskom merom u Lublinskom distriktu dao naglaen bezbednosno-policijski izgled i time oteao eventualne prigovore generalnog guvernera protiv predloene naredbe. 282 Naseljenje Nemaca je trebalo da sledi prethodnom progonu gotovo svih Poljaka u okrugu Zamo. Dana 4. oktobra 1942. je Himler u Krakovu naredio da glavni dravni ured bezbednosti u Berlinu izradi odgovarajui predlog za deportaciju Poljaka, to se dogodilo 31. oktobra. Voa Gestapoa, SS-grupenfirer Hajnrih Miler je predlagao da se sa proterivanjem Poljaka iz Lublinskog distrikta otpone orijentirno polovinom novembra. Sve za proterivanje predviene osobe bi rasno pregledali i vei deo onih sa rasnom ocenom I ili II poslali u Lodz, gde bi ih detaljnije pregledali i zatim poslali na germanizaciju, dok bi manji deo privremeno ostavili na tzv. Z imanjima koje bi stvorili udruivanjem manjih poljskih imanja. Iz onih porodica koje bi rasno ocenili s III i IV - to bi bila veina porodica - trebalo bi izdvojiti decu ispod 14 godina i osobe stare preko 60 godina pa ih zajedno poslati u tzv. rentna sela. Najpre su nameravali da svu decu ispod 10 godina poalju u posebne deije vaspitne logore, ali su se predomislili jer bi ova mera, navodno, samo jo vie rasplamsala poljski pokret otpora. Osobe sposobne za rad s rasnom ocenom III bi poslali u Nemaku, gde bi na radnim mestima zamenile Jevreje, dok bi sve osobe s ocenom IV, osim dece i staraca, trebalo poslati u kocentracioni logor Auvic.283 Za pregled i izbor Poljaka je Himler odredio Umvanderercentraltele u Lodzu pod vodstvom SS-oberturmbanfirera Hermana Krumeja, koji se sa posebnim odeljenjem preselio u Zamo.284 Poljake su poeli da izgone nou 28. novembra 1942. pa su do prvih dana marta 1943. iz 116 sela izgnali oko 41.000 osoba ili oko 34 odsto stanovnitva. Nameravali su da prognaju ukupno 140.000, ali je stanovnitvo im je otpoela akcija masovno naputalo svoje domove i sakrilo se u ume i polja u blioj okolini ili, pak, kod roaka i poznanika u drugim predelima. Na prazna poljska imanja je Globocnik odmah poeo da naseljava, Nemce. 285 Iako je Globocnik prvu fazu akcije naseljavanja, tj. kolonizaciju mnogih sela severno od grada Zamo, zavrio ve do kraja 1942. godine, kada je prognao 9771 Poljaka i naselio 1036 porodica s 4983 Nemca,286 Himler je imao utisak da akcija tee suvie sporo.287 Zbog toga je Globocnik odmah poeo da pripema drugu fazu, tj. kolonizaciju junog dela r okruga Zamo, pa je Himler njegove planove pohvalio. Naglasio je da je potrebno s akcijom produiti,

ali, ipak, u ostvarljivim okvirima, to svedoi da su Globocnikovi planovi morali biti veoma megalomanski i neostvarljivi za razdoblje od dve do tri godine.288 U drugoj fazi, poetkom 1943. godine, kolonizacija je obuhvatila, pre svega, okrug Hrubjeov, gde je Globocnik naredio da se protera ukrajinsko stanovnitvo iz 63 sela, ali su, ipak, mogli da proteraju samo 38 odsto, dok je sve drugo pobeglo u ume ili, pak, u susedne okruge. Do marta 1943. su naselili oko 14.300 Nemaca i Globocnik je predlagao da ih nasele jo 39.000.289 Akcija naseljenja u Lublinskom distriktu je ubrzo prouzrokovala nacistima velike neprijatnosti. Polovina Poljaka je progon izbegla bekstvom u ume ili kod roaka u susedne okruge. Pridruili su se partizanima i poeli da pale kue i druge zgrade i da napadaju sela u kojima su se nastanili nemaki naseljenici. Od 9. do 28. decembra su samo u okrugu Zamo popalili 125 zgrada. Od poetka decembra 1942. do druge polovine februara 1943. su poubijali 37 nemakih naseljenika, a 16 ranili. Najvie ih je (30) palo u selu Cijein, koje su partizani i seljaci u noi 26. januara opkolili i popalili. Himler je naredio Krigeru da za represaliju ako je potrebno, istrebi itava poljska sela. Kriger je, zaista, naredio da se popali pet sela. U prolee je broj partizanskih akcija, naroito napada na javne zgrade, jo porastao i do maja 1943. su poruili 31, a onesposobili 61 optinsku zgradu to je znailo da tri okruga nisu vie mogla da rade. 290 U takvim uslovima je kod nacistikih okupacionih vlasti u generalnoj guberniji sve vie rastao otpor protiv nasilnog proterivanja Poljaka i Ukrajinaca te masovnog naseljavanja Nemaca u vreme rata. Taj otpor nisu podstakla bilo kakva oseanja prema ugnjetavanom poljskom ili ukrajinskom narodu, niti neka opta ljudska naela, ve goli privredni rauni i zadaci, kao i strah da nemirne prilike ne onemogue nacistiko pljakanje poljske letine i stoke te ometu saobraaj na tom za naciste veoma znaajnom prelaznom zemljitu. Najzagrienije se proterivanju Poljaka i Ukrajinaca suprotstavljao ef Lublinskog.distrikta dr Cerner, kojeg su na to podstakla i brojna neslaganja sa Globocnikom, pa je podneo ostavku na svoj poloaj, koju je Hitler aprila 1943. prihvatio.291 I u vladi generalne guberinije je veoma ojaalo gledite da je lublinska akcija veoma tetna poto prouzrokuje nemire, koji e ugroziti etvu. Naroito buno je bilo raspravljanje o njoj na tzv. radnoj sednici u Belvederskom zamku u Varavi 25. januara 1943. i na konferenciji efova distrikata kod generalnog guvernera u Krakovu 22. februara 1943. Na obema su inovnici generalnog guvernera nastupili protiv akcije, a Kriger ju je, razumljivo, zagovarao. Meu zakljucima koje je na kraju konferencije u Krakovu saeto izneo generalni guverner dr Frank bio je i zakljuak da dalje proterivanje Poljaka i Ukrajinaca treba obustaviti i o tome poslati odgovarajui izvetaj Himleru.292 Odnosi, izmeu vlade generalne gubernije sa dr Frankom na elu i Himlera, kao i njegovih odanih titonoa Krigera i Globocnika koji su ve od prethodnog leta poeli da se kvare naglo su se zaotrili. Obojica - Kriger i Globocnik - su bili nepopustljivi, jer im je Himler ponovo naredio da svih 20.042 oveka, koji su ve pripremljeni u Lodzu, treba naseliti u Lublinskom distriktu. A to se tie nemirnih politikih prilika zbog proterivanja Poljaka i Ukra-

jinaca, bio je spreman da popusti utoliko da ih razmeste u Lublinskom distriktu kao radnu snagu na dravnim imanjima i da ih, bar za neko vreme, rasno vie ne pregledaju. 293 Otilo se ak tako daleko da su obe strane u aprilu 1943. sastavile poseban dokumenat za Hitlera, u kojima su mu podrobnije objasnile svoja gledita i meusobno se, razumljivo, veoma optuivale. 294 U maju je bio Frankov poloaj veoma poljuljan i Gebels je bio 7. maja vrsto ubeen da e ga Hitler zameniti s poznanjskim gaulajterom Grajzerom. Meutim, kada se Hitler, dva dana kasnije, sastao s Frankom, ak ga je hvalio kao velikog politiara za istona pitanja. A kada je 10. maja najpre govorio s Bormanom, a zatim i s dr Lamersom i Gebelsom, opet je bio vrsto reen da ga zameni s Grajzerom. Ali to uopte nije uinio, pa je Gebels 22. maja zapisao u svoj dnevnik: Grajzer se vratio u Poznanj ne postigavi nita, pa su Franku dali opet priliku da pokae koliko vredi. Ja bih ga utnuo. im se uveri da neko nije dorastao svojim zadacima, treba ga otpustiti. 295 I tako napetost izmeu Himlera i njegovih saradnika Globocnika i Krigera te dr Franka nije popustila.296 Himler je 12. maja usmeno naredio Grajfeltu da s lublinskom akcijom naseljenja nastavi u okviru datih mogunosti, pri emu treba to pre nai drugaije reenje za nastanjenje izgnanih Poljaka. Njegova glavna briga je tada bila da ukloni preostalih 300-400.000 Jevreja iz generalne gubernije. 297 I pored mnogih novih Frankovih protesta protiv proterivanja Poljaka i Ukrajinaca, jer je to prouzrokovalo nemire, Globocnik je 27. juna 1943. otpoeo veliku akciju ienja V e r v o l f na podruju juno od Zamoa. Do polovine jula su jedinice, koje je predvodio Krumej, iz 171 sela isterale 36.389 Poljaka i Ukrajinaca i odvezle ih u tri sabirna logora, na brzinu pregledale da li su sposobni za rad i odredile njihovu sudbinu - najvie ih je poslato na rad u Nemaku. Na ispranjena imanja Globocnik je nameravao da naseli Nemce. 2 9 8 Tri dana pred poetak akcije je dr Frank - verovatno na Hitlerov zahtev - posetio Himlera p su se sporazumeli o n e o p h o d n i m o d n o s i m a i saradnji
i z m e u u p r a v e i p o l i c i j e u g e n e r a l n o j g u b e r n i j i . T o j e b i o , zapravo, k o m p r o -

mis. H i m l e r je obeao da e obustaviti nasilno proterivanje Poljaka i Ukrajinaca - ubudue bi to trebalo da bude prijateljski premetaj iz okruga Zamo na bilgorajsko podruje, ali je vrsto odluio da ostane pri planu, da do kraja naseli okrug Zamo i grad Lublin s folksdojerima, Alzaanima, Lotaringijcima itd. Obeao mu je i to da e premestiti Globocnika, a Frank je, verovatno, pristao na izvoenje akcije Vervolf i na saradnju s policijom. 2 9 9 Himler je desetog jula imenovao Globocnika za zamenika vieg voe SS i policije za centralnu Rusiju, a Kriger se sporazumeo s Frankom, ali je oktobra 1943. i on otiao iz generalne gubernije za vou Himlerovog linog taba.300 Tako su, uglavnom zbog otpora poljskog naroda, nacisti naselili u Lublinskom distriktu od predvienih 98.300 osoba samo oko 14.000,301 pa je Grajfelt 7. jula 1943. predlagao da, s obzirom na prekid naseljavanja folksdojera u Lublinskom distriktu, pre svega one iz Bosne i okoline Lenjingrada nasele u okrugu ijehanov, ali je to onemoguio dalji razvoj rata.302

Slovenci u kolonizacionim planovima Izmeu predvienih 98.300 naseljenika u Lublinskom distriktu trebalo je da bude i hiljadu slovenakih porodica sa 5000 lanova, to prvi put saznajemo iz Globocnikovog izvetaja Krigeru od 23. oktobra 1942. Himler je eleo da ih naseli jo pre boia 1942.303 Ne poznajemo detalje o tome kada se kod Himlera pojavila ideja da izgnane Slovence naseli u Lublinskom distriktu. Prvi nama poznat dokumenat u kome se spominje ta ideja jeste Himlerov telegram efu tabnog ureda Grajfeltu, koji je poslao 4. oktobra iz Krakova: Nalazim se ovde, u Krakovu. Mogunosti za naseljavanje u Lublinu su obezbeene, ali ipak nedostaju ljudi. Smatram d a j e kolovanje u Krosinze pogreno. Cim budu ljudi kolovani, odmah ih poaljite u Lublin. Kako je sa Slovencima koji su sposobni za naselenje? I oni treba da idu u Lublin. Takoe je potrebno to jae insistirati na preseljenju i naseljenju Lotaringijaca. Lotaringijce i Slovence predviene za naseljenje treba naseliti jo pre boia. Samo bosanske Nemce, koje emo preseliti tek sada, moemo naseliti posle boia. (Podvukao T. F.)304 O ukljuivanju slovenakih izgnanika u kolonizacione planove u Lublinskom distriktu morali su da raspravljaju jo na konferenciji u Lublinu, 18. jula 1942, jer se Grajfelt pozivao na nju 16. novembra 1942, poto je prosledio Himleru svoje stavove o naseljavanju Slovenaca u Lublinskom distriktu i, verovatno, istovremeno odgovarao i na ranije spomenuti telegram. I dok je Globocnik jo oktobra 1942. za naseljenje u Lublinskom distriktu navodio brojku od 5000 Slovenaca, sada je Grajfelt - a podatke mu je dao dr Stir - izvetavao da su izabrali i pripremili 12.000 osoba, dok preostalih 1800 za germanizaciju sposobnih slovenakih izgnanika ne bi bili sposobni za naseljenje u istonoj Evropi, poto su u pitanju prvenstveno ene, deca i drugi koji nisu sposobni za rad. Sasvim podobnih za naselenje u Lublinskom distriktu bi, navodno, trebalo da bude samo 8000 za germanizaciju sposobnih Slovenaca, koji ve imaju stalna radna mesta i ive izvan logora VoMi. Grajfelt je ipak, odgovarao Himlera od njihovog hitnog naseljenja, jer bi, navodno, njihov rad u Rajhu bio najbolja prilika za njihovu germanizaciju i proba za kasnije paseljenje u istonim predelima, a mogli bi da ih poalju tek poto ih zamene radnici drugih narodnosti. Na taj nain, saekali bi, prva iskustva lublinske kolonizacije. No, pre njih bi trebalo naseliti jo oko 41.000 Nemaca koji na to ekaju u logorima VoMi. Zato je i predlagao da one Slovence koji su u Rajhu ve na definitivnim radnim mestima privremeno ostave u Rajhu. Najsiromaniji poljoprivrednici bi bili izvor za regrutovanje poljoprivrednih radnika, poto bi ih bilo mogue otpraviti s deputatnom zemljom i malom odtetom u gotovini, dok bi mali poljoprivrednici mogli da se nasele tek onda kada budu naseljeni ve svi Nemci iz logora VoMi. Samo bi najimunije poljoprivrednike trebalo odmah poslati u Lublinski distrikt. Zanimljiv je njegov sledei predlog prema kome bi kasnije u istonoj Evropi naselili i sve one Slovence koji nisu sposobni za germanizaciju i jo

ive u logorima VoMi, a rade kao radnici stranih narodnosti u znaajnim pogonima za rat i u poljoprivredi. Kao pripadnike srednjoevropskog kulturnog kruga suprotno Rusima i Ukrajincima, mogli bi da ih vode nemaki upravni uredi. Te Slovence bi, dakle, trebalo poslati jo dalje u istonu Evropu.305 Izgleda da je upravo nedostatak odgovarajuih nemakih preseljenika za naseljenje u Lublinskom distriktu306 naveo Himlera na to da je, i pored tih Grajfeltovih predloga, kroz mesec dana i pismeno objavio da e izgnane Slovence naseljavati u Poljskoj. Dana 15. decembra 1942. je, naime, izdao Optu naredbu br. 19/1, kojom je naredio da izgnanim Slovencima, koji su sposobni za germanizaciju, treba dati nemako dravljanstvo na opoziv i izjednaiti ih s preseljenicima ukoliko budu odreeni za naselenje u istonoj Evropi. U tom sluaju centralni ured za uselenje treba da im izda preseljenike legitimacije.307 Istoga dana je odluio i to da za germanizaciju sposobne slovenake izgnanike naseljavaju meu nemakim kolonistima u odnosu 2:10, to znai da bi na 10 Nemaca dola 2 Slovenca, ime je trebalo da obezbede njihovu germanizaciju.308 U vezi s ta dva Himlerova zakljuka, uskoro su u Berlinu odrane dve konferencije: Prvu je sazvalo Ministarstvo unutranjih poslova i odrana je 6. januara 1943. u njegovim prostorijama. Prisustvovali su joj predstavnici Ministarstva unutranjih poslova, glavnog dravnog bezbednosnog ureda, tabnog ureda, Folksdoje Miteltele i Centralnog ureda za useljenje iz Lodza. Raspravljali su, pre svega, o dodeli dravljanstva na opoziv izgnanim Slovencima koji su sposobni za germanizaciju, pa su taj zadatak poverili centralnom uredu za useljenje u Lodzu, koji je u ovaj posao trebao da ukljui i zastupnike tajerskog otadbinskog saveza.309 Drugu konferenciju je sazvao tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu i odrana je 9. januara 1943. u njegovim prostorijama. Vodio ju je SS-turmbanfirer dr Ginter tir. Konferenciji su, osim njega, prisustvovali i SS-turmbanfirer Humi iz glavnog dravnog ureda bezbednosti, SS-turmbanfirer Brikner iz vodstva Folksdoje Miteltele, SS-oberturmfirer Hrders iz glavnog rasnog i kolonizacijskog ureda, te SS-hauptturmfirer Petri, vii savetnik u vladi dr Betge i savetnik u vladi reder iz tabnog ureda. Na konferenciji su zakljuili da e centralni ured za useljenje u Lodzu vriti pregled izgnanih Slovenaca sposobnih za germanizaciju kojima, prema spomenutoj Himlerovoj optoj naredbi br. 19/1, treba dati nemako dravljanstvo na opoziv. Zbog toga e ustanoviti najmanje jednu, a po mogunosti ak i dve letee komisije za pregled pojedinih porodica, a stavie na raspolaganje i svoju kunu komisiju u Lodzu. Komisije nee u svom sastavu imati ni jednog rasnog istraivaa, poto su sve izgnane Slovence rasno ve pregledali, pa zbog toga Folksdoje Miteltele treba da preda centralnom uredu za useljenje u Lodzu njihove rasne ocene kako bi ih ovaj uneo u kartoteku. Pri pregledu treba da sarauju jo lekar i predstavnik Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft. Nemako dravljanstvo na opoziv e dati prvenstveno onima za koje e predstavnik tajerskog otadbinskog saveza konstatovati da su do-

movini odani tajerci, dae ga ak i onima kojima budu dali slabu politiku ocenu, ali, u tom sluaju mogu da se suprotstave njihovom naseljenju u istonoj Evropi. Ukoliko neko ne bi dobio nemako dravljanstvo na opoziv to ne znai da e ispasti iz akcije germanizacije. Definitivnu ocenu 0 (osteinsatzfhig - sposoban za naseljenje u istonoj Evropi) dae onima za koje se nadleni vii voa SS i policije, te predstavnik tajerskog otadbinskog saveza ne budu ustezali kada je re o naseljenju u istonoj Evropi. Predlagali su da je potrebno biti kod problematinih kompaktnih porodica u najveoj meri irokogrud. Iz redova onih Slovenaca koji budu dobili nemako dravljanstvo na opoziv i koji budu priznati kao sposobni za naseljenje u istonoj Evropi tabni ured e izabrati one koje e naseliti u Lublinskom distriktu. Samo ti e u Lodzu dobiti preseljenike legitimacije.310 Poto je Grajfeltov zamenik Kroje 14. januara upoznao nadlene ustanove sa zakljucima konferencije naredio im je da spomenute zadatke izvre to pre, poto e ve februara otpoeti sa sastavljanjem seoskih zajednica za naseljenje u Lublinu pa u svaku od njih treba poslati odreen broj Slovenaca, i to u odreenom odnosu.311 Kao to smo videli, taj odnos je trebalo da bude 2:10 u korist Nemaca. Na konferenciji u glavnom tabnom uredu, odranoj 9. januara 1943., poruili su da vie voe SS i policije to pre jave centralnom uredu za useljenje u Lodzu imena onih Slovenaca koji su sposobni za germanizaciju kako bi mogli to pre da ih pregledaju. Do kraja februara u Lodz su poslali spiskove sa imenima i odgovarajuim podacima onih Slovenaca koji su imali rasne ocene od I do III +, i to za 3377 porodica, odnosno 15.532 Slovenca, od kojih su neki bili jo u logorima Folksdoje Miteltele, a neki ve na radnim mestima pod nadzorom viih voa SS i policije. Broj koji su vie voe SS prijavile iz pojedinih pokrajina i svojih podruja pokazuje sledei pregled:
U logorima porodica osoba 311 497 5 49 31
-

Pokrajina Donja lezija aka Brandenburg Fulda-Vera Hanover Vest Vestmark Rajna Baden Sid-Vest Virtemberg D. Bavarska Svapska G. Bavarska Sid Koruka Ukupno:

Izvan logora osoba porodica 311 80

-

Ukupno osoba porodica 622 577 5 311 31 150 8 159 304 649 184 17 98 46 159 57 3.377 2.501 2.799 12 1.507 130 947 36 734 1.391 3.021 686 76 396 191 692 231 15.350

1.183 2.437 12 234 130

-

1.318 362
-

262
-

1.273
-

48 304
-

225 1.391
-

150 8 111 649

-

947 36 509
-

3.021
-

184 17 98 46
~ _

868 76 396 191

159
-

692
-

57 1.647

231 7.374

1.730

8.158

(Donja lezija, aka itd. su pokrajine, a Fulda-Vera, Vest, Vestmark, Rajna, Sid-Vest i Sid su podruja viih voa SS i policije.) Na osnovu tih prijava je centralni ured za useljenje u Lodzu, januara i februara 1943, pripremio potrebnu kartoteku i izradio posebna uputstva za istrane komisije. Posebni opunomoenik Ministarstva unutranjih poslova u centralnom uredu za useljenje je 26. januara izradio elaborat o materijalnim pravnim osnovama i formalnom postupku dodeljivanja nemakog dravljanstva na opoziv izgnanim i za germanizaciju sposobnim Slovencima. U materijalnim pravnim osnovama oslanjao se na Naredbu ministarskog saveta za dravnu odbranu o dodeljivanju dravljanstva na osloboenim podrujima Donje tajerske, Koruke i Kranjske od 14. oktobra 1941. godine 312 i na Odluku Ministra unutranjih poslova od 10. februara 1942.313 Formalni postupak bi trebalo da pokrene domain porodice s molbom u kojoj bi, pre svega, obeao vernost nemakom Rajhu i Hitleru te se obavezao da e ispunjavati obaveze koje e mu postavljati narodna zajednica, da e nauiti nemaki jezik i da e decu, ukoliko ih bude imao, vaspitati u nemakom duhu. Predstavnik tajerskog otadbinskog saveza je trebalo da proveri da li je molilac, odnosno njegova porodica, bio 14. aprila 1941. u slovenakoj tajerskoj ili Gorenjskoj i da li spada u otadbini odane Donjetajerce. Rekao je i to da domovini odan Donjetajerac ne moe biti onaj koji je aktivno ili vrlo aktivno radio protiv nemakog naroda, onaj, koga e lekar proglasiti za bioloki bolesnog, koji je asocijalan element, ili je bio strogo kanjavan zbog kriminala, kao i onaj za koga nadleni vii voa SS i policije da veoma negativnu karakteristiku. Predstavnik tajerskog otadbinskog saveza bi trebalo da ima i pravo da stavi veto na predlog vieg voe SS i policije za naseljenje molioca u istonoj Evropi. Komisija e definitivno utvrditi da li se moliocu moe dodeliti nemako dravljanstvo na opoziv ili, pak, da molilac postane samo tienik nemakog Rajha. U sluaju da neto ne bude jasno ili, pak, ne moe definitivno da se odlui, treba da se izda tzv. potvrda o odlaganju istrage i molilac poalje u Lodz. Mislim da je centralni ured za useljenje u Lodzu, i pored svega, nameravao da ukljui u svoje komisije, koje su trebale da pregledaju Slovence, i rasne istraivae. ef glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS, Oto Hofman je, naime, 13. februara pisao: Zbog premetaja brojnih istraivaa u jedinice nisam u mogunosti da u vae komisije za dodeljivanje dravljanstva Slovencima koji su sposobni za germanizaciju poaljem rasne istraivae. Molio je i to da se porui voama komisija da daju dravljanstvo samo onim osobama za koje je nesumnjivo dokazano da su sposobne za germanizaciju, a da se u problematinim primerima radije obrate Folksdoje Miteltele.314 Dana 17. februara je saradnik centralnog ureda za useljenje u Lodzu, SS-turmbanfirer Gottajn, naredbom br. 179. detaljnije odredio tehniko izvoenje pregleda i zadatke pojedinih lanova komisija. Rekao je i to da e izmeu Slovenaca za koje komisije budu utvrdile da su sposobni za naseljenje u istonoj Evropi, glavni tabni ured za jaanje nemakog naroda u Berlinu odabrati one koje e naseliti u Lublinu.315

Centralni ured za useljenje u Lodzu je za pregled Slovenaca odredio tri svoje komisije, jednu kunu, i dve letee. Predviao je da e svaka komisija dnevno pregledati oko 45 osoba.316 S radom je najpre otpoela kuna komisija, koja je imala zadatak da pregleda one Slovence koji su se nalazili u logoru tokhof kof Lodza. U taj logor su, naime, ve decembra 1942. doveli 79 porodica sa 175 Gorenjaca, koji su se kao protivnici narodnooslobodilakog pokreta sami prijavili za odseljenje, pa su ih, zaista, preselili najpre u logor St. Gertraud u Korukoj, a onda preko logora Lojtersbah u logor tokhof. A tamo su poslali i preko 100 porodica Slovenaca izgnanih iz pograninog podruja za iseljenje u slovenakoj tajerskoj.317 Od 11. februara do 9. marta 1943. kuna komisija iz Lodza pregledala je u logoru tokhof 941 osobu, pa je njima 820 dala nemako dravljanstvo na opoziv s ocenom O, 56 je proglasila tienicima nemakog Rajha, dok za 65 nije dala nikakvu ocenu. Takozvane letee komisije su pregledale Slovence u nemakim pokrajinama, i to X X I pod vodstvom SS-unterturmfirera Kolera u istonim, a X X I I pod vodstvom SS-hauptturmfirera Portnera u zapadnim pokrajinama. Dvadeset prva komisija je najpre pregledala Slovence u donjoj leziji i to od 26. februara do 28. marta (od 26. II do 9. III u Breslau, 10. III u Leubusu, od 12. do 14. III u Bad Langenau i od 16. do 28. III u Hirbergu). Pregledala je 2412 osoba i za 2087 dala nemako dravljanstvo i ocenu O. Nakon toga je otila u aku, gde je od 1. do 30. aprila (od 1. do 8. u Drezdenu, od 12. do 17. u Frajbergu, od 19. do 30. u Kemnicu) pregledala 1194. osobe. Od 2. do 5. maja u donjoj Bavarskoj (1. i 2. u Valdzasnu, 3. u pajnshardu, 4. i 5. u traubingu) pregledala je 285 osoba.' U gornjoj Bavarskoj je od 7. do 16. maja (7. u Altetingu, 9. do 11. u Vajksu, 13. i 14. u Rotmansheje i u Kohel am Ze) pregledala 605 Slovenaca, u Bad Vorishofnu je od 17. do 21. maja pregledala 282 osobe iz vapske pokrajine, a onda je krajem maja i poetkom juna u donjoj Bavarskoj (Straubing) i Sakoj (Drezden) pregledala jo 199 starih i bolesnih osoba. Predstavnik tajerskog otadbinskog saveza u komisiji bio je Hugo Vainer. Dvadeset druga komisija je 24. marta otpoela preglede u pokrajini Virtemberg (u Hajlbronu, Nereshajmu, Biberahu, Untermarhtalu, Vajngartenu i Rotvajlu) a zatim u pokrajini Baden (u Lonahu, Laru, Vilingenu, Gerlashajmu i Bruhsalu), u Sarbrikenu, Nasenu, Bonu, Detvaldu, Kaselu i Ilzenburgu, gde je 11. avgusta zavrila rad. Sve tri komisije su pregledale 3458 slovenakih porodica sa 15.271 lanom. 2867 porodica sa 13.253 lana (6402 mukarca i 6851 ena) proglasile su sposobnima za naselenje u istonoj Evropi, to iznosi 86 odsto pregledanih. Od njih je bilo 10.266 poljoprivrednika i poljoprivrednih radnika, 2015 zanatlija i industrijskih radnika, 343 trgovca, 98 slubenika, 128 kunih pomonica i slugu i 403 odrasle osobe bez zanimanja. Svi oni su u slovenakoj tajerskoj ostavili 2304 poljoprivredna imanja sa oko 20.799 hektara zemlje.318 Obavljajui preglede Slovenaca, sve komisije centralnog ureda za useljenje su konstatovale: Svi su bez izuzetka u svakom uredu nastupali sa svojom molbom da se hitno vrate u svoju staru domovinu. 319 Zbog toga je, na pri-

mer, voa planskog odeljenja centralnog ureda za useljenje, SS-oberturmfirer dr Gradman ve 2. marta izvetavao svog vou: Slovenci koji dolaze na pregled se jednoglasno protive naseljenju u Lublinu. Kao uzrok navode sledee: nisu naviknuti na klimu; bili bi veoma izloeni prehladi; ele da se bave vinogradarstvom i voarstvom kao i u svojoj domovini; hoe da budu naseljeni u planinskoj pokrajini, a ne u ravnici. To odbijanje naseljenja u Lublinskom distriktu dobija ve takav oblik da se moe raunati s ozbiljnim otporom. Ne samo da su pokuavali da pobegnu nego im je to esto ak i uspevalo, itd. Gradman je molio vou centralnog ureda za useljenje, dr Malzen-Ponikaua, da prilikom svoje posete Berlinu o tome izvesti glavni tabni ured, pa zavrava: Ukoliko smemo dodati, osim toga, nemaki preseljenici su veoma nepoverljivi prema Slovencima. Ne bi se smeli uditi - kako se esto uje - da bi Slovenci mogli ubrzo da postanu ojaanje za partizane u Lublinskom distriktu. Kada je voa III B referata u dravnom glavnom uredu bezbednosti u Berlinu, SS-tandartenfirer dr Elih, saznao za te prilike, naredio je Gradmanu da o tome izvesti Himlera, to je ovaj i uinio.320 Mnogi izgnani Slovenci ak nisu hteli da ispune formular molbe za dodelu dravljanstva ili su, pak, navoenjem netanih podataka nastojali da od komisije dobiju definitivnu ocenu A, tj. da ostaju u Rajhu i ne idu na Istok. Bili su brojni i oni koji su poricali znanje nemakog jezika da bi ih zbog toga proglasili nesposobnim za germanizaciju. Tako, na primer, definitivni izvetaj centralnog ureda za useljenje u Lodzu od 3. oktobra 1943. navodi da su izgnani Slovenci, dodue, dobri radnici, ali im se poznaje da su ve u austrougarskoj monarhiji bili u otroj suprotnosti s germanstvom, da, dodue, nisu bili zadovoljni ni s jugoslavenskom dravom ali, ipak, nisu promenili svoj odnos prema germanstvu. Zbog toga, kazuje izvetaj, treba razumeti da se mnogi Slovenci suprotstavljaju da napiu molbu za dobijanje dravljanstva, ne ele ak da upotrebljavaju ni nemaki jezik iako ga znaju. A onu veinu Slovenaca, koja je zamolila za dravljanstvo, pa se pokazala lojalnom, treba smatrati indiferentnom, kae izvetaj.321 I oni Slovenci koji su ve bili u logoru tokhof kod Lodza i za koje su smatrali da su ve spremni da ih poalju u Lublin, tome su se suprotstavili. Prema Krigerovim podacima trebalo bi da bude spremno 169 porodica odnosno 957 osoba322. Kada su, na primer, doli do njih predstavnici SS-taba za naseljavanje iz Lublina kako bi ih pregledali i od njih dobili potrebne podatke za naselenje, njih 80 odsto je izjavilo da ni pod kakvim uslovima ne ele otii na istok. Akcioni tab Folksdoje Miteltele u Lodzu alio se da se tih 643 Slovenca nisu ni malo potrudili da se priblie germanstvu, naue nemaki jezik, iako je organizovan teaj jezika, da naglaavaju da su Slovenci i izjavljuju da nisu doli tamo da rade ve da ele da se na bilo koji nain vrate kuama. I mladi ljudi izjavljuju da su Slovenci i da ne ele da stupe u Hitlerovu omladinu. 323 Nacisti su od Slovenaca koje su smestili u logor tokhof kod Lodza izabrali oko 175 mukaraca i sa njima poeli da izvode vojnike vebe kako bi predstavljali tzv. jedinicu za strau (Wachmannschaften) koja bi trebala da

preuzme zatitu naseljenih folksdojera. A folksdojeri su bili nezadovoljni to im za zatitu daju, tako rei, izriite neprijatelje. 324 Ve 7. aprila 1942. nacisti su poslali u tokhof prvu takvu grupu Slovenaca, u kojoj je bilo oko 150 mukaraca. Najpre su morali da izvre vojniku obuku, a onda su ih 17. juna 1942. poslali u Zamo i to u sela. Na svakih 17 nemakih porodica doao je jedan Slovenac, a za njim bi, nakon toga, stigla itava njegova porodica. Svako je dobio puku sa 150 metaka i trebalo je da brani selo od poljskih partizana. Ipak, Slovence nisu nastanili po ispranjenim poljskim kuama, ve u nekim barakama a nisu im dali ni zemlju. esti i uspeni partizanski napadi na naseljenike uticali su i na te Slovence da ni na kakav nain nisu hteli da se nasele na poljsku zemlju, pa su se konano vratili svojim porodicama.325 I ne samo da su se Slovenci suprotstavljali naseljenju u Lublinskom distriktu nego su se tome protivili i Nemci, kako folksdojeri koji su eleli da se nasele, tako i drugi upravni organi u generalnoj guberniji. Kada je, na primer, ef Lublinskog distrikta, dr Cerner, na radnoj sednici u dvorcu Belvedere u Varavi govorio o negativnim posledicama akcije naseljenja u Zamou, rekao je i ovo: Osim toga, doi e u Zamo jo 300 slovenakih porodica to predstavlja meru koja e bitno oteavati rad dravnog komesara. Meu balkanskim narodima Slovenci predstavljaju jedan od onih koji je prema Nemcima najneprijateljskije raspoloen. Ne sme se zanemariti opasnost da e se staviti na stranu Poljaka.326 Kriger mu je odgovorio da je naseljenje Slovenaca u Lublinskom distriktu bila Himlerova elja. Rekao je i to da su poslali zastupnika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda kod Slovenaca sa zadatkom da se uveri o tome kakav je njihov odnos prema germanstvu. Kada se ovaj vrati, treba razmisliti da li je uopte korisno te ljude uzeti u generalnu guberniju. Preporuio je dr Cerneru da svoju zabrinutost u odnosu na Slovence prikae Himleru, koji e narednog dana posetiti Lublin.327 Nema podataka o tome da li je dr Cerner sa Himlerom razgovarao o tom pitanju ili ne, ostaje samo injenica da Himler nije odstupio od svoje ideje. Jo u svom pismu generalnom guverneru Franku, od 3. jula 1943., pisao je da osim Nemaca u obzir za naseljenje u Lublinskom distriktu dolaze i'Alzaani i Lotaringijci, koje prema Hitlerovom nareenju treba naseliti u istonoj Evropi, i u svojoj sutini veoma dobri slovenaki iseljenici iz Gorenjske i donje tajerske.328 O tome da se izgnani Slovenci suprotstavljaju naseljavanju u Lublinskom distriktu bile su ubrzo obavetene sve nemake centralne ustanove u Berlinu, kao to su, na primer, Folksdoje Miteltele, tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, glavni dravni ured bezbednosti itd.329 To pitanje je postalo tako aktuelno da je ef glavnog tabnog ureda Grajfelt 12. maja 1943. o tome usmeno izvestio Himlera. Ovaj je naredio da sa izgnanim Slovencima postupaju dobro i paljivo i da oni koji ele da ostanu u Rajhu, tamo i ostanu, ali ne smeju na podruje nekadanje Austrije. S vetim ubeivanjem treba postii to da ih to vie ide u Lublin. Isto je naredio i za iseljene Alzaane i Lotaringijce, koji su se, takoe, suprotstavljali naseljavanju u Poljskoj.330
29 Nacistika politika denacionalizacije

449

Na takvu odluku Himlera su prisilili otpor izgnanih Slovenaca protiv nameravanog naseljenja u istonoj Evropi, a i prilike u generalnoj guberniji, pre svega neuspeh celokupne akcije naseljavanja u Lublinskom distriktu. Teko je rei koji je od ta dva faktora bio snaniji. 0 tome da je pri tom odluivanju otpor izgnanih Slovenaca protiv naseljenja bio veoma znaajan kazuje i injenica da su nakon toga iz Zamoa poslali i one Slovence koji su tamo - dodue bez porodica - ve ekali na naseljenje. Tako od jeseni 1942. do prolea 1943. dolazi do zanimljive pojave. S jedne strane su se centralne ustanove u Berlinu alile da gotovo svakog dana dolaze iz najrazliitijih logora i podruja Rajha na podruje naseljenja (u Lublinskom distriktu - nap. T. F.) preseljenici koji eznu za naseljenjem (podvukao T. F) pa su im morali ak zapretiti kaznama i odgaanjem naseljenja do kraja rata,331 a, s druge strane, izgnani Slovenci, Alzaani i Lotaringijci se dosledno suprotstavljaju naseljenju na poljskoj zemlji (podvukao T. F.), pa im je Himler poruio da ih na to pripreme pogodnim ubeivanjem. 332 Kada su tri spomenute komisije poele da pregledaju Slovence, SS-brigadefirer Kurt Hince, koji je u glavnom tabnom uredu odgovarao za naseljenje preseljenika s oznakom A (Altreichsfall) u Starom Rajhu, 28. februara 1943. naredio je viim voama SS i policije da vie ne zapoljavaju Slovence sposobne za germanizaciju, jer e, navodno, sve izgnane slovenake porodice, koje jo nisu na definitivnom radnom mestu, biti naseljene u istonoj Evropi. A u vezi s ranije spomenutim Himlerovim pristankom da mogu da ostanu u Rajhu, Hince je svoju poruku opozvao 9. juna 1943.333 Tako su, nakon toga, u Nemakoj ostali svi izgnani Slovenci. Iako je Himler naredio da im daju odtetu za njihovo imanje koje su ostavili u Sloveniji, to se nije dogodilo. I Folksdoje Miteltele i glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda su i dalje pravili razliku meu onima koji su, navodno, bili sposobni za germanizaciju i onima koji to nisu bili. I dalje su se trudili da imaju to manje meusobnih kontakata. Pokuavali su da ih i prostorno razdvoje tako da u nekoj pokrajini budu samo pripadnici jedne grupe, ali to nikada nisu mogli da izvedu sasvim do kraja.334 Zbog toga su ih ee premetali iz logora u logor, te iz pokrajine u pokrajinu, tako da su pojedine porodice prole i kroz petnaest ili vie logora u vie pokrajina.335 Drugi talas otpora kod izgnanih Slovenaca je buknuo kad su nacisti poeli da im daju dokumente o nemakom dravljanstvu. Slovenci su bili svesni toga da je s davanjem nemakog dravljanstva vezana i obaveza sluenja u nemakoj vojsci. Iz straha pred nemirima, nemaka Vrhovna vojna komanda je 24. aprila 1943. odluila da s obzirom na posebne prilike nastanjenja, privredne i profesionalne prilike za izgnanike iz Alzasa, Lorene, Luksemburga, Slovenake tajerske i Gorenjske vae posebne odredbe za pozivanje u vojsku. Nije ih, naime, bilo mogue pozvati u vojsku bez prethodne saglasnosti nadlenog mesnog opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda.336 Glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, koji se marta 1943. dogovarao s Vrhovnom vojnom komandom o tome da od izgnanih Slovenaca, Lotarinana i Luksemburana u vojsku pozovu samo godi-

ta od 1914. do 1925., obavestio je 1. juna 1943. sve opunomoenike dravnog komesara za jaanje nemakog naroda o spomenutom zakljuku nemake Vrhovne vojne komande. Naredio im je da izdaju pristanak za poziv svih obaveznika za koje cene da su spremni da slue vojsku i da su odbrambeno-politiki besprekorni.337 I kada su nacisti dali izgnanim Slovencima nemako dravljanstvo na opoziv zaista su poeli da ih pozivaju u vojsku. Neki ve i ranije nisu hteli da prime dokumente o dravljanstvu, dok su se mnogi, koji su ih dodue primili, i pored toga suprotstavljali odlasku u vojsku. Tako su, na primer, u leto 1944. u logore Lauentajn, Gajing i Cinvald u Sakoj pokrajini, morali da dou andarmi kako bi izgnane slovenake omladince silom odvezli na regrutaciju u Drezden. Preostali su vikali i grdili Rajh, tako da su andarmi morali silom da ih odstrane da bi mogli da odvedu omladince - regrute. A ovi su pred andarima, regrutnom komisijom i ak pred gestapoom izjavljivali da se nee boriti za Nemaku, nego ele povratak u svoju domovinu. Osam omladinaca su nakon toga uhapsili i poslali ih u koncentracione logore. 338 Takvih primera je, sasvim izvesno, bilo i vie, ali, na alost, o tome ne raspolaem nikakvim dokumentima.

NAPOMENE UZ IV POGLAVLJE
Zapisnik konferencije od 21. V 1941, arhiv MNOM. Zapisnik razgovora od 24. V 1941, arhiv MNOM. 3 O formiranju i sastavu srpske komesarske vlade vidi ve spomenuto delo J. Marjanovia, 32-33. 4 Aimovieva naredba od 24. V 1941. na srpskom i nemakom jeziku, arhiv VII, Nda, 43 a, 29/1 - II. 5 Projekt Aimovievog pisma bez datuma, arhiv VII, 43 a, 26/1 - II. Iz sadraja se vidi da su ga sastavili izmeu 25. i 31. maja 1941. 6 Projekt pravilnika, arhiv VII, 43 a, 31/1 - II. 7 Projekt Aimovievog pisma bez datuma, arhiv VII, 43 a, 26/1 - II. 8 Cirkular Generalnog komiteta za naseljavanje Slovenaca 9. juna 1941, arhiv VII, 39, 7 / 1 - 1 . 9 Izvetaj vanrednog opunomoenog komesara za naseljenike i izbeglice krajem septembra 1941. Ministarskom savetu Srbije, arhiv VII, 40, 16/9 - I. 10 Izvetaj 3. ete 72. bataljona policije 10. VII 1941, arhiv MNOM. 11 Tako je voa pratnje 8. transporta, koji je krenuo iz Maribora 1. jula i stigao u Uice i Poegu 3. jula, izvetavao: Saradnja sa srpskim vlastima se svodila samo na najpotrebnije slubene poslove, pri emu su veoma uoljivi krajnja rezervisanost i nekakvo neprijateljsko raspoloenje. (Izvetaj 3. ete 72. rezervnog bataljona policije 10. VII 1941, arhiv MNOM.) 12 Izvetaj vanrednog opunomoenog komesara za naseljenike i izbeglice krajem septembra 1941. Ministarskom savetu Srbije, arhiv VII, 40, 16/9 - I. 13 Cirkular vanrednog opunomoenog komesara za naseljenike i izbeglice 24. VI 1941, arhiv VII, 39, 13/1 - I. 14 Neizbrisni spomini, Vestnik, Maribor 4-6. VI. 1951, br. 155-157; Pavle Konar: To ne sme iti v pozabo! Delo 14. IX 1962; Milko Hraovec: Planina Jastrebac (Potopi
1 2

slovenskega izgnanca). Planinski zbornik 1945. str. 44-48; ivot i probleme slovenakih izgnanika koje su nastanili po pojedinim srpskim selima su opisali Janez Kavar: Skozi St. Vid v Srbijo. Triki vestnik 25. XI 1955. i V. K.: Srbski bratje iz Pomoravja, Ptujski tednik 16. VI 1961. , 4 a Zanimljivo je to da su nacisti umobolne iz Gorenjske odvezli u Srbiju, a one iz slovenake tajerske poubijali. Maja 1941. su, naime, posebne lekarske komisije pregledale domove za iznemogle u slovenakoj tajerskoj i bolnicu za umobolne u Novom Celju. Devetog VI 1941. su iz njih odvukli 583 duevno bolesnih i starih ljudi u bolnicu za umobolne Harthajm kod Lina i tamo ih, do kraja juna, sve poubijali. U vremenu od 20. juna do 2. jula 1941. njihovi roaci su dobili obavetenja da su umrli. (Materijal o tom nacistikom zloinu uva Arhiv Slovenije, fond KUZOP.) 15 Stevo Sink: Med izgnanci v Srbijo, Loki razgledi, II, 1955, str. 33-42; Andrej Kocijan: Iz dnevnika izseljenca v Srbiji, Glas, 3, 5. i 8. IX 1962, br. 101-103. 16 Pavel Fajdiga: Slovenci v Srbiji pod nemko okupacijo, Zbornik Svobodna Slovenija 1965, str. 272-279. 17 Pismo izgnanih Slovenaca u Probitipu odseku za repatrijaciju 22. VII 1945, arhiv IZDG, f. 975; izvetaj Alojzija Pohara iz Kosovske Mitrovice Odseku za repatrijaciju 7. VIII 1945, arhiv IZDG, f. 975. 18 Izvetaj vanrednog opunomoenog komesara za naseljenike i izbeglice Ministarskom savetu Srbije krajem septembra 1941, arhiv VII, 40, 10/9 - 1. 19 Janez Kavar: Skozi t. Vid v Srbijo, Triki vestnik 25. XI 1955; Stane Terak, usmena informacija. 20 Izvetaj odbora OF za Srbiju 27. XII 1944., arhiv VII, 40, 19/9 - I. Prema podacima tog odbora, dobijenih od biveg vanrednog i opunomoenog komesara za naseljenike i izbeglice, trebalo bi da bude legalno izgnano iz Slovenije u Srbiju 5445 Slovenaca a pobeglo ih je, navodno, 3306; ukupno, dakle, 8751. Navedeni broj s transportima dovezenih Slovenaca u Srbiju je, razumljivo, suvie mali. 21 Sink, n. d str. 33-42. 22 Dokumenti ljudske revolucije v Sloveniji, knjiga 1, dok. 59. 23 Janko Jare: Slovenska partizanska eta, Tovari 31. III 1950; Miha Klinar: Komandir slovenske ete v Srbiji, Zelezar, Jesenice 1955, br. 11-12, str. 294-295; Janez Kramar: Slovenska partizanska eta Ivana Cankarja v Srbiji 1941. leta, Borec 1952, str. 218-222. 24 Pismo je 9. XII 1941. objavio Slovenski poroevalec, godina II, br. 29. 25 Anton Mili-Marko: 22.000 km od Kragujevca do Kragujevca, I deo, Ljubljana 1963; Vladimir Dedijer: Dnevnik, I deo, Ljubljana 1948, str. 83, 93, 112-115. 26 Koledar Drube sv. Mohorja za leto 1948, str. 78. 27 Nova pot, 1963, str. 310-324 28 Ptujski tednik 24. XI 1961. 29 Sink, n. d., str. 33-42. 30 Andrej Kocijan: Iz dnevnika izseljenca v Srbijo. Glas 8. IX 1962; Sink, n. d., str. 33-42. 31 Mirko Lenik: O izseljencih, izvetaj o izlobi Pokrajinskog muzeja u Mariboru od 22. VII do 30. XI 1955, arhiv MNOM; isti: O slovenski brigadi iz Srbije in njeni tragediji. Vestnik, Maribor 7. VII 1951, br. 158. 32 Brojni pregled Slovenaca u Srbiji, organizovanih u OF, arhiv IZDG, f. 951.
33 34

Borba 20. XII 1944. Joe Zupani, usmena informacija.

35 Marta 1944. je izgnani slovenaki svetenik Alojzij Trontelj poeo u Kragujevcu da izdaje dvonedeljni verski list Cerkveni zvon, koji je najpre donosio samo crkvene

vesti, a nakon kritike nekog izgnanika sa Cukarice jula 1944. da neki lanci nisu najprimerniji za dananje vreme i da bi moralo oseanje izbeglica u veoj meri da zahvata itav list, to glasilo je, naroito nakon osloboenja Srbije, otpoelo da objavljuje i seanja izgnanika. U 1944. godini je izalo 14, a u 1945. godini 12 brojeva. (Cerkveni zvon, 1945, br. 12/21.)
36 Izvetaj Odseka za repatrijaciju Ministarstvu za socijalnu politiku u Ljubljani, arhiv IZDG, f. 975. 37 Izvetaji Odseka za repatrijaciju pri delegaciji SNOS narodnoj vladi Slovenije 19. VIII i 27. X 1945, arhiv IZDG, f. 975; spiskovi transporta slovenakih izgnanika iz Srbije u Sloveniju, arhiv IZDG, f. 976; vidi i drugi materijal Odseka za repatrijaciju u arhivu IZDG, f. 975. 38 Cirkular Dravnog ravnateljstva za ponovu br. 98/Ptk. od 5. VII 1941, arhiv IZDG, fond odbora za slovenake useljenike (navodim: OSU). 39 Cirkular Dravnog ravnateljstva za ponovu 5. VII 1941, arhiv IZDG, fond OSU. 40 Cirkular Dravnog ravnateljstva za ponovu br. 190/Ptk. od 9. VII 1941, arhiv IZDG, fond OSU. 41 Dopuna cirkulara Dravnog ravnateljstva za ponovu br. 190/Ptk. od 14. VII 1941, arhiv IZDG, fond OSU. 42 Memorandum upana iz Rogatice, Prae, Zepe, Dube, Tetine, Sokolovia, Glasinaca i Barika 21. VII 1941, arhiv IZDG, fond Dravnog ravnateljstva za ponovu (navodim: DRP), 13360/41. 43 Izvetaj sreskog predstavnitva Rogatica Dravnom ravnateljstvu za ponovu 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2634/41. 44 Ustaka vlada je dopis poslala Ministarstvu za poljoprivredu, a ovo, 12. VIII 1941, Dravnom ravnateljstvu za ponovu. Zahtev su poslali i maralu Kvaterniku, koji je, 21. VIII 1941, dopis poslao Dravnom ravnateljstvu za ponovu (arhiv IZDG, fond DRP, 6047/41 i 8180/41); izvetaj sreskog predstavnitva Zvornik Dravnom ravnateljstvu za ponovu 23. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2358/41. 45 Dopis velikog upana iz Sarajeva Dravnom ravnateljstvu za ponovu 22. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2350/41. 46 Dopis Poverenitva NDH Sarajevo Dravnom ravnateljstvu za ponovu 23. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2467/41 i 3028/41. 47 Dopis Ravnateljstva za javni red i sigurnost velike upe Gacka i Like br. 14/14 Dravnom ravnateljstvu za ponovu, arhiv IZDG, fond DRP, 1206/41. 48 Dopis ustakog ministarskog predsednika Paveliu 16. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1334/41; telegram sreskih vlasti iz Mostara Dravnom ravnateljstvu za ponovu 14. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1122/41. 49 Pismo velikog upana velike upe Bribir i Sidraga, dr Ante Nikolia, Dravnom ravnateljstvu za ponovu 16. VII 1941., arhiv IZDG, fond DRP, 1288/41; Pismo velikog upana velike upe Vinodol i Podgorje, M. Suia, Dravnom ravnateljstvu za ponovu 23. VII 1941., arhiv IZDG, fond DRP, 2084/41. 50 Pismo Dravnog ravnateljstva za ponovu Ministarstvu za zdravstvo NDH 30. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2842/41. 51 Pismo ureda za useljavanje i iseljavanje pri Redarstvenom ravnateljstvu za Sarajevo Dravnom ravnateljstvu za ponovu 31. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 3767/41. 62 Pismo velikog upana iz Sarajeva Dravnom ravnateljstvu za ponovu, V. T. br. 51/41, arhiv IZDG, fond DRP, 4848/41. 53 Pismo sreskih vlasti iz Grubinog Polja Dravnom ravnateljstvu za ponovu 19. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1678/41, 2113/41.

54 Pismo sreskih vlasti iz Vlasenice Dravnom ravnateljstvu za ponovu 25. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2574/41. 65 Pismo sreskih vlasti iz Graaca Ministarstvu unutranjih poslova NDH 31. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 5196/41. 56 Pismo sreskih vlasti iz Bosanske Dubice Dravnom ravnateljstvu za ponovu 15. VII 1941, fond DRP, arhiv IZDG, 1413/41. 57 Tako je, na primer, sreska vlast Travnik pisala: to se tie psiholokog raspoloenja Hrvata (prema naseljavanju Slovenaca - nap. T. F.) nije ga potrebno pripremati, jer je itav na narod (itaj: ustae - nap. T. F.) oduevljen da primi Slovence, poto zna da e se na taj nain reiti Srba. (Pismo sreskih vlasti iz Travnika Dravnom ravnateljstvu za ponovu 19. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1683/41.) A sreska vlast Stolac je izvetavala da moe naseliti Slovence samo u optini Berkovii ukoliko bi izgnali Srbe, te: Nedavno su ustae u tom srezu pohvatale nekoliko stotina Srba s motivacijom da e ih poslati na prisilni rad, ali su ih, nasuprot tome, kasnije sve poubijali. (Pismo sreskih vlasti iz Stolaca Dravnom ravnateljstvu za ponovu 16. V I I 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1411/41.) 58 Uputstvo Dravnog ravnateljstva za ponovu komandantu logora u Slavonskoj Poegi 15. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, f. 1407. 59 Jedan primerak transportnih spiskova, koje je komandant logora u Slavonskoj Poegi poslao Dravnom ravnateljstvu za ponovu u Zagrebu nalazi se u arhivu IZDG, fond DRP. 60 Izvetaji komandanta logora u Slavonskoj Poegi o odailjanju transporta slovenakih izgnanika iz ovog logora, koje je primilo Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu nalaze se u arhivu IZDG, fond DRP, f. 1407. 61 Vidi nap. 59 i 60. 62 Popis kotara naseljenih Slovencima, arhiv IZDG, fond DRP, f. 1407; Sline podatke je Dravno ravnateljstvo za ponovu dalo nemakom poslanstvu u Zagrebu, koje ih je kao prilog svom zakljunom izvetaju o preseljavanju poslalo 20. XI 1941. nemakom Ministarstvu inostranih poslova. PA AA, DGA, H 29667-H 296678. 63 Brojni pregled prema zvaninim popisima i karticama, arhiv IZDG, fond DRP, f. 1407. Prema podacima prof. Jakoba Rihtera, nekadanjeg tajnika odbora za slovenake useljenike u Zagrebu, trebalo bi da bude na podruju tzv. NDH i tri do etiri hiljade Slovenaca, koji su tamo prebegli pred nacistikim proganjanjem. Bili su naroito iz slovenakih pograninih predela. (Jakob Rihter, usmena informacija.) 64 Dokument imovine doseljenih Slovenaca, arhiv IZDG, fond DRP, f. 1407. 65 Dopis ustakog Ministarstva unutranjih poslova Dravnom ravnateljstvu za ponovu 10. IX 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 13124/41. 66 Izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu Ministarstvu za zdravstvo NDH 30. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2842/41. 67 Izvetaji Redarstvenog ravnateljstva u Sarajevu 25. i 29. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 2941/41 i 3463/41; izvetaji sreskih vlasti u Sarajevu 23. i 28. VII 1941. Dravnom ravnateljstvu za ponovu, arhiv IZDG, fond DRP, 2635/41 i 3115/41; dopis Redarstvenog ravnateljstva u Sarajevu Dravnom ravnateljstvu za ponovu, arhiv IZDG, fond DRP, 2645/41; izvetaj odbora Crvenog krsta NDH u Sarajevu 22. X 1941. Dravnom ravnateljstvu za ponovu, arhiv IZDG, fond DRP, 2645/41; izvetaj Jakoba Rihtera o poseti slovenakim izgnanicima od 3. X 1941. (navodim: Rihter, izvetaj 3. X 1941.), arhiv IZDG, fond OSU, f. 1354; izvetaj Draga Oberana o poseti slovenakim izgnanicima 22. III 1942. (navodim: Oberan, izvetaj 22. III 1942.), arhiv IZDG, fond OSU, f. 1354; izvetaj poverenika dr Josipa Meka odboru za slovenake doseljenike 7. IX 1942, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1346.

68 Izvetaji Vladislava Meglera Dravnom ravnateljstvu za ponovu 26. VIII, 19. IX, 7. i 10. X 1941, 2. III, 12, V i 24. XI 1942, te 26. I 1943, arhiv IZDG, fond DRP, 9401/4l! 9886/41, 16484/41, 22828/41, 23555/41, 16968/42, 35515/42; fond OSU, f. 1345, 1345a! 1350; Oberan, izvetaj 26. IX 1941, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1354; Oberan, izvetaj 22. III 1942. 69 Izvetaj ureda Dravnog ravnateljstva za ponovu u Bosanskoj Gradiki Dravnom ravnateljstvu za ponovu 19. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1753/41; Rihter, izvetaj 3. X 1941; Oberan, izvetaj 22. III 1942: izvetaj Poreskog ureda u Bosanskoj Gradiki Uredu za podravljenu imovinu 17. V 1942, arhiv IZDG, fond DRP, 36562/42; spisak slovenakih izgnanika u Bosanskoj Gradiki, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345, 1350. 70 Telegram sreskog predstavnika Sanski Most, arhiv IZDG, fond DRP, 34944/41; izvetaj Draga alamona i Antonije Rijavec predstavniku Crvenog krsta u Zagrebu 3. VI 1942, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1346; Oberan, izvetaj 26. IX 1941. 71 Oberan, izvetaj 22. III 1942. Dravno ravnateljstvo za ponovu u Zagrebu je Daidia optuilo: Dravno ravnateljstvo za ponovu je preuzelo zadatak da se brine za slovenake doseljenike. Kada je bio g. Daidi prisiljen da ih primi u Visoko, prihvatio ih je, dodue, ali je veinu ostavio da lee na slami, a u prazne stanove je useljavao bilo kog drugog. Najslabije stanove je, ipak, dao nekim Slovencima, ali potpuno prazne poto su ranije, po njegovom nareenju, rasprodali ak i pei. Nisu imali ni hrane ni kreveta pa su morali prosjaiti po gradu, iako je za Srbima ostalo dovoljno hrane. Prema izjavi g. Berezovskog, uitelja iz Visokog, koji je obavljao dunost skladitara, zabranio mu je da daje Slovencima bilo kakvu hranu. (Izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu Ministarstvu unutranjih poslova NDH 19. X I I 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP, T-1785/41.)

Arhiv IZDG, fond DRP, 24963/41; Rihter, izvetaj 3. X 1941. Izvetaji sreskih vlasti u Petrinji Dravnom ravnateljstvu za ponovu 23. i 31. X, 7. XI i 1. X I I 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 27402/41, 28645/41, 31881/41, 38503/41; Oberan, izvetaj 22. III 1942.
72 73 74 Izvetaj velikog upana velike upe Baranja iz Osijeka Dravnom ravnateljstvu za ponovu 28. XI 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 37198/41; izvjetaj Doma slovenakih doseljenika u Osijeku Odboru slovenakih doseljenika u Zagrebu 10. X 1942, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345a; dr Jakob Aleksi: izvetaj o poseti slovenakim izgnanicima 4. X 1941. (navodim: Aleksi, izvetaj 4. X 1941.) 75 Izvetaji sreskog iseljenikog biroa u D. Miholjcu Dravnom ravnateljstvu za ponovu 26. XI i 18. XII 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP, 41323/41. 76 Oberan, izvetaj 26. IX 1941; izvetaj povrenika Otokara Kosovela Odboru za slovenake doseljenike 30. X 1941., arhiv IZDG, fond OSU, f. 1358; statistika slovenakih izgnanika u srezu Valpovo 7. X 1941, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1407. 77 Delo odbora za slovenske useljenike, broura, Zagreb 1. VIII 1943, str. 9 (navodim: Delo odbora za slovenske useljenike). 78 79

Vidi nap. 71. Rihter, izvetaj 3. X 1941; Oberan, izvetaj 26. IX 1941; Aleksi, izvjetaj 4. X

1941.
80 Izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu 28. VIII 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP, br. 138/Prs. 81 Delo odbora za slovenske useljenike, 8; izvetaji o novanim dostavama Dravnog ravnateljstva za ponovu sreskim naelnicima su u fondu DRP, Historijski arhiv grada Zagreba i arhiv IZDG.

82 Delo odbora za slovenske useljenike, 4; izvetaj Crvenog krsta u Zagrebu o trokovima za ishranu slovenakih izgnanika u transportima za Srbiju u Sarajevu, arhiv IZDG, fond DRP, 1919/41. 83 Oberan, izvetaj 26. IX 1941; Rihter, izvetaj 3. X 1941; Aleksi, izvetaj 4. X 1941. Na osnovu ta tri izvetaja je verovatno Oberan sastavio zajedniki izvetaj, koji se nalazi u arhivu IZDG, fondu OSU, f. 1354. 84 Oberan, izvetaji 25. I i 22. III 1942. 85 Delo odbora za slovenske useljenike, 4-5; izvetaji Odbora za slovenake useljenike Ravnateljstvu redarstva u Zagrebu 30. X 1941, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1346; popis poverenika Odbora za slovenake useljenike, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1354. 86 Delo odbora za slovenske useljenike, 5-11. 87 Pismo Odbora za slovenake useljenike Zelezniarskom odboru za socijalnu pomo 4. XII 1941; poruka Zelezniarskog odbora za socijalnu pomo Odboru za slovenake useljenike 15. III 1942, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1346. 88 Pismo Odbora za slovenake useljenike podrunici Ljubljanske kreditne banke u Zagrebu 9. X I I 1942, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345a. 89 Pismo Odbora za slovenake useljenike Centralnom odboru Karitas u Zagrebu 4. III 1943, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345. 90 Pismo slovenakog Crvenog krsta 20. XI 1943. hrvatskom Crvenom krstu, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345; pismo hrvatskog Crvenog krsta 3. I 1944. slovenakom Crvenom krstu, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345; pismo Odbora za slovenake useljenike slovenakom Crvenom krstu 12. XI 1943, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345. 91 Izvetaj Odbora za slovenake useljenike Ravnateljstvu redarstva u Zagrebu 8. II 1945, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345; poslovnik odbora prihvaen 28. I 1944, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1354. 92 Dopis redarstvene vlasti u Zagrebu Odboru za slovenake useljenike 18. I 1945; dopis Ministarstva udrube i zdravstva NDH 7. IV 1945. Odboru za slovenake useljenike, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1354; dopis Odbora za slovenake useljenike Ministarstvu udrube i zdravstva 28. IV 1945, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345. 93 Cirkular Odbora za slovenake useljenike 16. I 1943, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1345. 94 95

Delo odbora za slovenske useljenike, 6-7.

Izvetaj Delegacije za repatrijaciju Slovenaca iz Hrvatske Ministarstvu za socijalnu politiku Beograd 12. X 1941, arhiv IZDG.
96 97

Delo odbora za slovenske useljenike, 5.

Pismo Dravnog ravnateljstva za ponovu Zavodu za kolonizaciju 11. V I I I 1941; pismo Zavoda za kolonizaciju Dravnom ravnateljstvu za ponovu 12. VIII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 6416/41.
98 Izvetaj optinskog poglavara u Sokolcu Dravnom ravnateljstvu za ponovu 18. XI 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 35418/41. 99 Tako je, na primer, poverenik Odbora za slovenake useljenike iz Podravske Slatine pisao u Zagreb da su etiri slovenake porodice dobile ponudu imanja u selu Koka kod Naica, ali su svi odbili zemlju s najrazliitijim nevanim izgovorima. (Brunekov izvetaj Odboru za slovenake useljenike 24. VI 1942, arhiv IZDG, fond OSU, f. 1346.)

too Delo odbora za slovenske useljenike, 5-6. Jendraiev izvetaj od 28. VIII 1941. sa zapisnikom sasluanja od 27. VIII 1941, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP, br. 147/prs. Ovaj dogaaj spominje i Anton Ravl u svom lanku Godinjica ustanka jugoslovenskih naroda i izgona slo101

venakog svetenstva, Nova pot, 1961, str. 425-429. Kae da su ustae u petolanu lekarsku komisiju (spominje je i zapisnik) imenovali i slovenakog izgnanika dr Lojzeta Pirnata. 1 0 2 Poverljiv izvetaj o uzrocima ustanka na podruju Vojnia, NAW, T-501 rolna 265. 1 0 3 Svedoenje Slovenca koji je bio nasilno iseljen u slunjski srez u Hrvatskoj od dana 8. septembra 1941, arhiv RSNZ Ljubljana. ' 0 4 Zapisnik sastanka koji je odran 8. VI 1941, PAM. 105 Zapisnik sastanka koji je odran 12. VI 1941, PAM. 106 Zabeleka telefonskog razgovora hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje u Mariboru s kapetanom Mataiem u Zagrebu 24. VI 1941, PAM. 107 Vidi nap. 58. 108 Izvetaj majora Feranta 11. VII 1941. Dravnom ravnateljstvu za ponovu, arhiv IZDG, fond DRP, f. 1407. ,09 Okrunica Dravnog ravnateljstva za ponovu, T. br. 103/Prs./41 od dana 21. VIII 1941, arhiv IZDG, fond OSU. 110 Zakonska odredba o stjecanju zaviajnog prava osoba iz bive Slovenije, arhiv IZDG, fond OSU. 111 Cirkular Dravnog ravnateljstva za ponovu br. 381-PTK/1941 od dana 12. X I I 1941, arhiv IZDG, fond OSU. 112 Cirkular Ureda za podravljeni imetak br. 38562 Sei. od dana 29. V 1942, arhiv IZDG, fond OSU. 113 Dopis Ministarstva unutranjih poslova NDH dravnom ravnateljstvu za ponovu, br. 22944/Pr. M. U. P. 1941. od dana 11. VIII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 6026/41 i 15174/41. 1,4 Pismo sreskih vlasti u Pregradu Dravnom ravnateljstvu za ponovu 3. X I I 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 39090/41. 115 Lurkerovo pismo dr Iberajteru 8. X 1941, prepis, PA AA, fond DGA. Bd. Pol. 2, Nr. 1 Ums. 116 Iberajterovo pismo Kaeu 14. X 1941. i verbalna nota 25. X 1941, PA AA, fond DGA, Bd. Pol. 2, Nr. 1 Ums. 117 Pismo Dravnog ravnateljstva za ponovu Ministarstvu inostranih poslova NDH 7. XI 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 28576/41; pismo Ministarstva inostranih poslova NDH Nemakom poslanstvu u Zagrebu 12. XI 1941, PA AA, fond DGA, Bd. Pol. 2, Nr. 1 Ums. 118 Cirkular Ureda za podravljeni imetak br. 38562 Sei. od dana 29. V 1942, arhiv IZDG, fond DRP. 119 Vidi nap. 63. 120 Kaeov cirkular 21. VI 1941, PA AA, fond DGA, Pol. 2, Nr. 1 Ums. 121 Prepis Ajhmanovog telegrama nemakom Ministarstvu inostranih poslova 20. VIII 1941, PA AA, Ini. II g, H 296664.
122 Telegram Italijanskog generalnog konzulata u Sarajevu italijanskom Ministarstvu inostranih poslova 7. V i l i 1941, telegram italijanskog Ministarstva inostranih poslova Generalnom konzulatu u Sarajevu 10. VIII 1941, arhiv VII; dopis Italijanskog konzulata u Zagrebu Dravnom ravnateljstvu za ponovu, Historijski arhiv grada Zagreba, fond DRP, 21303/41. 122a Ereignismeldung UdSSR des Chefs der Sipo und des SD, Berlin 22. X I I 1941, NAW, T-175, rolna 234. 122b Ereignismeldung UdSSR des Chefs der Sipo und des SD, Berlin 14. I 1942, NAW, T-175,, rolna 234.

122c Kaeov telegram 30. V 1941, PA AA, S. 245, br. 161915. ' 2 3 Beleka Maarskog poslanstva u Zagrebu 17. IX 1941, PA AA, fond DGA, E 241386. Kaeov dopis 11. X 1941, PA AA, fond DGA, E 241384. i" Maroijev dopis 13. X 1941, 14. X 1941, Kaeov dopis Rekvardu 14. X 1941, PA AA, fond DGA, E 241377-241379. 126 Rekvardova i Lurkerova beleka 15. X 1941, beleka Nemakog poslanstva u Zagrebu 17. X 1941, verbalna nota Ministarstva inostranih poslova NDH 20. X 1941, verbalna nota Maarskog poslanstva u Zagrebu 21. X 1941, Kaeova beleka 25. X 1941, verbalna nota Maarskog poslanstva u Zagrebu 24. X 1941, Kaeova beleka 24. X 1941, PA AA, fond DGA, E 241355-E 241356, E 241344, E 241363-E 241367, E 241370-E 241374. , 2 7 Beleka Nemakog poslanstva u Zagrebu 1. X I I 1941, PA AA, fond DGA, E 241382-E 241383. ,28 Zapisnik sastanka kod marala Kvaternika 8. VI 1941, PAM. ' 2 9 Bajznerov izvetaj 11. VI 1941, PA AA, fond DGA, E 241306-E 241307. 130 Zapisnik sastanka kod marala Kvaternika 12. VI 1941, PAM. 131 Izvetaj Dravnog ravnateljstva za ponovu Dravnoj eleznici 5. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 91/41; Vinko Munda: Ob dvajsetletnici izgona slovenskih duhovnikov, Nova pot, 1961, str. 577-597; Alojzij Zalar: Sejali smo v solzah, Nova pot, 1963, str. 310-324. 132 Jendraiev izvetaj Dravnom ravnateljstvu za ponovu, jul 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 201/41. 133 Izgnani slovenaki svetenik Alojzij Zalar je u lanku Sejali smo v solzah (Nova pot, 1963, str. 310-324) napisao da su u Zagrebu svetenici imali estoke rasprave o tome da li da idu u Ljubljansku pokrajinu ili ne. On i jo neki drugi su smatrali da svetenici moraju ostati u Hrvatskoj. 134 Pismo generalnog vikara Beogradske nadbiskupije, dr Matije Petkia, Dravnom ravnateljstvu za ponovu 26. VIII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 8987/41. las Vinko Munda: Ob dvajsetletnici izgona slovenskih duhovnikov, Nova pot, 1961, str. 577-597; Alojzij Zalar: Sejali smo v solzah, Nova pot, 1963, str. 310-324. 1 3 6 Izvetaj gradskog predstavnitva Slavonska Poega Dravnom ravnateljstvu za ponovu 26. VIII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 9807/41; izvetaji Nadbiskupijskog konvikta u Slavonskoj Poegi Dravnom ravnateljstvu za ponovu 4. i 6. XI 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 21188/41 i 32312/41. ,37 Pismo slovenakih svetenika iz Sremskih Karlovaca Dravnom ravnateljstvu za ponovu 16. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1293/41; izvetaji sreskih vlasti Sremskih Karlovaca Dravnom ravnateljstvu za ponovu 15. VIII i 1. IX 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 7440/41 i 11203/41. 138 Pisma dr Akamovia Dravnom ravnateljstvu za ponovu 4. VIII i 25. X 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 6670/41 i 34932/41; izvetaj biskupskog bogoslovskog semenita akovo Dravnom ravnateljstvu za ponovu 18. VII 1941, arhiv IZDG, fond DRP, 1874/41; Franc Govekar: Spomin na akovo, Sremske Karlovce in Stino, Nova pot, maj 1963, br. 2-4. ivot izgnanog slovenakog svetenika, kojeg je put - prava odisejada - doveo iz Hrvatske u Bosnu i Srbiju te u manastir u Stini, opisao je Franc Ksaverij Meko u Krievem potu (Izabrana dela IV, Celje 1959.). 139 Kaeov izvetaj nemakom Ministarstvu inostranih poslova 20. XI 1941, prilog 11a, PA AA, fond Ini. Hg, H 29638. 140 ,4'

Upravo tamo. Janko Petan: Spomini na leta okupacije, Nova pot, godina VII, br. 1, 2. i 4.

Vidi nap. 139. ivot u ustakom koncentracionom logoru Jasenovac je podrobnije opisao sada ve pokojni Anton Rantaa u lanku Jasenovac, objavljenom u Nova pot, godina I, novembar 1949. Vidi i lanak Antona Ravla: Obletnica vstaje jugoslovanskih narodov in izgona slovenske duhovine. Nova pot 1961, str. 425-429; podatke o ubijenim i umrlim slovenakim svetenicima u Jasenovcu vidi u lanku Vinka Munde: Ob dvajsetletnici izgona slovenskih duhovnikov. Nova pot, 1961, str. 577-597. U 3 " Neke podatke koje sam ovde naveo dao mi je Mirko Fajdiga i za njih mu se lepo zahvaljujem. Neki podaci se mogu nai i u evartovoj i Terakovoj knjizi Od vstaje do zmage, Maribor 1966. Tek 1967. godine je Savet za razvijanje tradicija NOB pri Republikom odboru Saveza udruenja boraca NOR Slovenije ustanovio komisiju koja treba da prikupi podatke o ueu Slovenaca u narodnooslobodilakoj borbi izvan Slovenije. 144 Proglas Ekonomskog odseka MO OF Zagreb, 18. V 1945, arhiv IZDG, f. 977. 145 Obavetenja Delegacije za repatrijaciju Slovenaca iz Hrvatske tabu za repatrijaciju Slovenaca u Ljubljani 23. VI i 2. VII 1945, arhiv IZDG, f. 977. 146 Izvetaji Delegacije za repatrijaciju Slovenaca iz Hrvatske Predsednitvu narodne vlade Hrvatske 9. V I I 1945, Ministarstvu za socijalnu politiku u Ljubljani 28. IX 1945, Ministarstvu za socijalnu politiku u Beogradu 12. X 1945, arhiv IZDG, f. 976 i 977. 147 Stenografski zapisnik rasprave 17. i 18. X I I 1947, str. 2765-2766. ,48 Cirkular vodstva VoMi od 4. XI 1941, br. 93, prepis, NAW, T-81, rolna 278. 149 Cirkular br. 333 Pokrajinskog akcionog vodstva za vapsku 15. VI 1942, NAW, T-81, rolna 283. 1 5 0 Naredba br. 57/41 Pokrajinskog akcionog vodstva za aku 1. X I I 1941, NAW, T-81, rolna 283. , 5 ' Tako je zamenik pokrajinskog akcionog voe za vapsku u svom cirkularu br. 281 od dana 12. XII 1941, pisao voama logora: Lino sam pregledao veliki transport slovenakih iseljenika pa sam tako mogao utvrditi da su na mene uinili neuporedivo bolji utisak nego preseljenici iz june Bukovine, koji su doli u nau pokrajinu. (NAW, T-81, rolna 284.)
142 U3 152 Uputstva SI. 1/42 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za donju Bavarsku 27. I 1942, s priloenim obrascima kartoteke, NAW, T-81, rolna 278; uputstva br. 94 vodstva VoMi Berlin 8. XI 1941, i 7. IX 1942, NAW, T-81, rolna 279. 153 Marija Rihli, Zapiski iz pregnanstva, Videm-Krko, str. 23 (navodim: Rihli).

i53a Prema do sada prikupljenim podacima slovenaki izgnanici su bili u sledeim nemakim logorima: U Donjoj leziji - logor: 91 Frankenstein (Pallotiner Kloster), 93 Sackisch (Marienfreid), 94 Wallisfurth (Schloss), 95 Tannhiibel (Blaukreuzheim), 96 Bad Reinerz (Priestererholungsheim), 97 Falkenheim-Altheide (Erholungsheim Christus Rex), 98 Mittelsteine Glatz (Jesuitenkloster), 99 Bad Langenau (Jesuitenkloster), 100 Haynau (ehem. kath. Schule), 101 Goldberg (Kloster), 102 Hackendorf, 103 Boberstein (Schloss), 104 Hirschberg (Herberge zur Heimat), 106 Bad Schwarzbach (Kurhaus), 108 Lauban (C. V. J. - Heim), 109 Lauban (ehem. kath. Schule), 110 Marklissa (Haus Seeblick), 111 Schwarzbach (Haus Gottesgab), 112 Schiaushof (Schloss), 113 Lwenberg (Jugendhof), 115 Kaltenstein (Erholungsheim), 116 Bad Flinsberg (Sankta Maria), 118 Flinsberg (Josefstift), 120 Gnissau (Gasth. Bethlehem), 121 Landeshut (Agnesheim), 122 Striegau (Missionshaus), 124 Pilgramshain (Schloss), 125 Trebnitz (Kurhaus), 129 Trebnitz (RAD-Lager), 131 Jeschtz (Schloss), 133 Breslau (isr. Altersheim), 134 Obernigk (kath. Schule), 137 Heinzendorf (Kloster), 138 Bischwitz (Gauschule), 139 Weide-

-West (Marienheim), 140 Breslau (Diakonissenheim), 141 Breslau (isr. Waisenhaus), 146 Gross Wartenberg (Jugendheim), 147 Bad Langenau (Margaretenheim), 148 Bad Langenau (Germania), 152 Schnberg (Landheim), 153 Stonsdorf (Gotteshtte), 158 Leubus (Heilanstalt), 159 Juppendorf (Schloss), 160 Klein Kloden (Schloss), 181 Haynau (Peipe-Stiftung), 182 Haynau (St. Elisabeth), 183 Oberschreiberhau (Heidehaus), 186 Oberschreiberhau (St. Ursula), 205 Bad Altheide (Haus Ilse), 207 Grlitz (RAD-Lager), 208 Bad Warmbrunn, 209 Ritschedorf, 212 Brechelsdorf. U Sakoj - logor: 1 Frauenstein, 2 Rehefeld (Zollhaus), 3 Dnschten (Jugendherberge), 4 Schellerhau (Jugendherberge), 5 Zinnwald (Bauernschule), 6 Geising (Schtzenhaus), 7 Reinhardtsgrimma (Erbgericht), 6 a Lauenstein (Schtzenhaus), 6 b Geising (Hotel Stadt Dresden), 10 Freiberg (Schs. Hof), 11 Freiberg (Rosinenhaus), 15 Brand-Erbisdorf (Mnchenfrei), 13 Brunsdorf (Landesanstalt), 16 Lichtenberg (Zum Lehnstck), 16 a Sayda (Forsthaus), 16 e Lossnitz (Schssergut), 17 Warmbad (Jugendherberge), 16 b Freiberg (Kretzmarstift), 16 c Freiberg (Versorghaus), 16 f Halsbrcke (Erzschmelze), 16 g Krummhennersdorf (Gasthof), 16 i Zug b. Freiberg (Sollnhaus), 18 Grossrckertswalde (Rittergut), 19 Venusberg (Gemeinschaftshaus d. Fa. Schiller), 20 Hammerleubsdorf (Gauschule), 21 Hohenfichte (Waldpark), 24 Oederan (Schtzenhaus), 26 Dittersdorf (HJ-Heim), 27 Jhstadt (Jugendherberge), 28 Gelenau (Albertheim), 30 Crottendorf (Alte Gasanstalt), 31 a Arnsfeld (Rauschenbacher Mhle), 31 b Brenstein (Wehrmachtsgebude), 31 c Ehrenfriedersdorf (Stadthalle), 31 d Herold (Steigers Gasthof), 36 Bad Oppelsdorf (Kriegerkurheim), 36 a Bad Oppendorf (Blindenkurheim), 39 Reichenau (Kretscham), 39 a Ostritz, 40 Grosshennersdorf (Landesanstalt), 42 Neugersdorf (HJ-Heim), 44 Eibau (Horst Wessel-Schule), 50 Neukirch, 52 Bautzen (Schtzenhaus), 53 Bautzen (Sosiett), 56 Chemnitz, 61 Grna, 62 Einsiedel (Waldesrauschen), 63 Chemnitz, 64 Oberfrohna (RAD-Lager), 65 Limbach, 66 Chemnitz, 68 Limbach, 70 Gornsdorf (Fabrik Ulimann), 70 a Gornsdorf (Andreasberg), 71 Harthau, 72 Harthau, 72 a Chemnitz, 73 a Kriebstein, 74 Weinbhla (Schweizerhhe), 75 Coswig (Spitzgrundmhle), 76 Nossen (Schtzenhaus), 77 Meissen (Nossener Hof), 79 Wildsruf, 82 Riessa (ehem. RAD-Lager), 87 Seifersdorf (Kreisschule), 89 Radebeul (Grundschnke), 90 Dresden (Schule Wallwitzstrasse), 91 Dresden (Weisser Adler), 91 a Dresden-Bhlau (Kurhaus), 92 Dresden (Schule Ehrlichstrasse), 93 Freital (Glck Auf Schule), 94 Dresden (Schule Oppelstrasse), 97 Taura (Bellevue), 100 Buchheim (Jugendherberge), 102 Bad Lausick (Bethlehemstift), 104 Zschagst (Landdienstlager), 105 Frohburg, 106 Glauchau, 108 Lichtenstein (Jugendherberge), 109 Stollberg (Volksschule), 110 Hormersdorf (Landjahrlager), 114 Zwickau, 115 Werdau, 118 Planitz (Pestalozzischule), 120 Planitz (Freier Blick) 121 Crimmitschau (HJ-Heim), 122 Wernsdorf, 123 Lampertswalde (Schloss), 126 Lossnitz (Alte Schule), 126 b Johanngeorgenstadt (Turnhalle), 130 Rodewisch (Schillerschule), 131 Langenfeld (Untere Schule), 133 Plauen, 134 Plauen, 136 Plauen, 136 a Plauen, 141 Pausa, 143 Bad Schandau (Sendigs Hotel), 146 Rosenthal, 153 Leipzig (40. Volksschule), 158 Leipzig, 159 Leipzig (Friesenstrasse). U Brandenburkoj - logor: Templin (Posterholungsheim), Rehnitz (Gauschule), Mncheberg (RAD-Lager), Liebenow (Schloss Hohenwalde), Sternberg (RAD-Lager). U Hanoverskoj - logor: Gieboldehausen (ehem. Amtsgericht), Hannover-Mnden (Jugendherberge), Hannover-Mnden (Bremmer-Schlagd), Lauthenthal (Rotte Klippe), Dassel-Solling (ehem. D. V. z. M. - Heim), Rittmarshausen (Studentenerholungsheim), Triangel (Bauernschule H. Lns), Walsrode (DAF-Erholungsheim), Ilsenburg, Wenigerode. U Tirinkoj - logor: Triptis (Gasth. Wiesenburg), Neustadt (Btthers Hotel), Arnstadt (Kurhaus), Tnnich (Schloss), Ilmenau (Haus Wiesel), Ilmenau (Institut Boltz),

Ilmenau (Schne Aussicht), Waltershausen (Altes Krankenhaus), Waltershausen (Gemeindehaus), Bad Blankenburg (Allianzhaus), Bad Blankenburg (Bahnhofshotel), Bad Blankenburg (Hotel Schwarzatal), Bad Blankenburg (Stadthalle), Mhlhausen (Gasthaus Breitslze), Mhlhausen (Gasthaus Schweizergarten), Mhlhausen (Prinzenhaus), Apolda (ehem. HJ-Heim), Geschwenda (Bartholome), Elgersburg (Hotel Herzog Ernst), Gehlberg (Gehlberger Mhle), Erfurt (Schloss Hubertus), Erfurt (Gasthaus Wilder Mann), Erfurt (Drei Rosen), Erfurt (Gasthaus Waldhaus), Erfurt (Baumanns-Felsenkeller), Erfurt-Hochheim (Kurhaus), Erfurt-Hochheim (Barfsslerschule), Erfurt (Handelsschule), Dittelstadt (Golner Anker), Bad Sulza (Zeiss Kinderheim), Langensalza (Felsenkeller), Plaue (Plauescher Grund), Schnephental - Rdichen, Bad Berka (Gasthaus Wilhelmsburg), Rudolfstadt. U Virtemberkoj - logor: Weingarten (Kloster), Blnried (Missionshaus), Reute b. Ravensburg (Kloster), Untermarchtal (Kloster). Schwbisch Gmnd (St. Josef-Taubstummenanstalt), Neresheim (Kloster), Bad Liebenzell (Erholungsheim), Schwbisch Hall (Diakonisssenhaus), Kellenried (Kloster), Leonberg (Frsorgeheim), Heilbron, Biberach, Rottweil, Wildberg, Siessen (Kloster), Waldsee, Oberdischingen (Kloster St. Hildegard). U Badenskoj - logor: Gerlachsheim (Taubstummenanstalt), Bruchsal (St. Paulusheim), Langenzell (Schloss), Unterkirnach (Kloster Maria Tann), Lffingen (Turn-und Festhalle), St. Peter b. Freiburg (Gasthaus z. Hirschen), Obermnstertal (Kloster St. Trudpert), Herten (St. Josefsanstalt), Kirnhalden (Erholungsheim), Villingen (St. Ursula), Liei (Schloss), Immenstadt (Schloss Hersberg). U vapskoj - logor: Gnzburg (Alfonsianum), Wettenhausen (Kloster), Oy (Radiumbad), Bad Wrishofen (Hotel Kreutzer), Bad Wrishofen (Pelikan), Bad Wrishofen (Dominikanerinenkloster), Bad Wrishofen (Potisek), Babenhausen (Hauswirtschaftliche Schule), Oberstaufen b. Sonthofen, Hohenschwangau b. Fssen, Lautrach (Schutzengelheim), Osterberg (Schloss), Fssen, Neu Ulm (Schiesshaus). U Frankovskoj - logor: Windsheim (Kurhaus), Forth b. Erlangen (Schullandheim), Burg Wernfels (Schloss), Gnzenhausen (Wurstfabrik), Rothenfels (Burg), Hesselberg (Adolf Hitler-Schule), Frauenaurach (Barackenlager). U gornjoj Bavarskoj - logor: Alttting (St. Magdalenenkloster), Burghausen, Ecksberg, Feilnbach (Zentraldarlehenskassenheim), Rottmannshhe (SS-Bruteschule), Niedernfels (Gauschule), Assenhausen, Eisenrzt (Kreisschule), Weichs, Mettenheim (Pfarrhof), Kochel am See (Grauer Br). U donjoj Bavarskoj - logor: Bamberg (Marianum), Coburg (Hotel Reichsgraf), Metten-Himmelberg (Kloster), Seligenporten, Kastl b. Amberg (Schullandheim), Saldenburg (Jugendherberge), Markt-Eisenstein (Hotel Belvedere), Straubing (Karmelitenkloster), Straubing (Knabenseminar), Strabing (Arbeiterinenheim), Wallmhle (RAD-Lager), Waismain, Forchheim (Redemptoristenkloster), Tann, Vilshofen (Neustift). Reisbach (Minoritenkloster), Poxau (Arme Schulschwestern), Dingolfing (Kloster), Waischenfeld (SS-Lager), Werden-Fels, Baumgarten, Speinshard (Kloster), Waldsassen (Kloster). U Vestfaliji - logor: Bochum I, Bochum II. U Porenju - logor: Leutesdorf ber Neunwied. Na tzv. podruju Vestmark - logor: Kaiserslautern (Braunes Haus), Wiesbaden (Chauseehaus), Bornhofen. U tajerskoj - logor: Frohnleiten (Baracken). U Poznanjskoj - logor: Stockhof kod Lodza.
154 Izvetaji vodstva VoMi u Berlinu Ministarstvu za narodno obrazovanje i propagandu, NAW, T-81, rolna 270.

155 Cirkular tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 23. X 1941, arhiv IZDG, f. 629, arhiv MNOM, fond DDV. 156 Cirkular Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za pokrajinu Baden 26. XI 1941, NAW, T-81, rolna 278. 157 Cirkular tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 26. XI 1941, arhiv IZDG, f. 629; prepis u cirkularu br. 295 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 29. I 1942, NAW, T-81, rolna 283; podjednake odredbe su i u cirkularu tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 1. X I I 1941, arhiv IZDG, f. 629, arhiv MNOM, fond DDV. 158 Izvetaj odeljenja C2 rasnog ureda od 6. X 1942, efu glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-3571. 159 Cirkular Pokrajinskog vodstva VoMi za vapsku 18. IV 1942, NAW, T-81, rolna 283. 160 0 tome je pokrajinski akcioni voa VoMi za vapsku Helebrand javio voama logora: Prema nareenju dravnog voe SS u proces germanizacije treba ukljuiti sledei krug ljudi iz redova iseljenika, koji nisu bili sposobni za germanizaciju. ef glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS je dobio zadatak da jo jednom izvri pregled osoba s definitivnom ocenom E i pri tome upotrebljava velikopotezna merila. Osobe koje dobiju rasnu ocenu III (i III plus) su, takoe, predviene za germanizaciju ukoliko za njih ne postoje nikakve politike skrupule. (Cirkular br. 388 od dana 15. I 1943, NAW, T-81, rolna 283.) 161 Statistika se nalazi u Himlerovom arhivu, NAW, T-175, rolna 194. 162 Cirkular br. 309 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 24. II 1942, NAW, T-81, rolna 283. 163 Uputstva tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 1. X I I 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 1 6 4 Naredba Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku br. 1/42 od 28.1 1942, NAW, T-81, rolna 283.

1 6 5 Naredba Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku br. 5/42 od 20. II 1942, NAW, T-81, rolna 283. 1 6 6 izvetaj Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku 31. V 1942, NAW, T-81, rolna 266. Razna preseljavanja iz logora u logor spominju i zapisi seanja izgnanika, ali ne navode njihove uzroke. Barica Smeh iz Bizeljskog kazuje u svojoj izjavi, na primer, da su ih iz Rajhenburga odvezli u logor Hamerlojbsdorf i da su ih maja 1942, premestili u logor Planic kod Cvikaua te navodi da nisu znali i da ni sada ne znaju za razlog premetaja. (Izjava u IZDG.) I Mira Lupinova kae u svom pismu iz logora Minheberg u Brandenburkoj pokrajini 13. III 1942. da su izgnanici otili u Vizbaden: Kada sam dola u Templin, upravo su pozivali ljude u kancelariju da se pripreme za transport. Odlazili su prema francuskoj granici. Oko 100 ljudi je odlazilo u Vizbaden. (Gustav Fabjani, Pisma iz izgnanstva, Celje 1959, str. 24-25. navodim: Pisma iz izgnanstva.) ' 6 7 Uputstva tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 23. X i 1. X I I 1941, arhiv MNOM, fond DDV.
168 Altenov izvetaj 26. VI 1942, materijal VIII procesa u Nirnbergu. Elermajer je izvetaj jo istog dana poslao dr Berendsu. , 6 9 Grajfeltov izvetaj Himleru 16. XI 1942, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 170 Naredba br. 57/41 pokrajinskog akcionog voe VoMi za aku 1. X I I 1941, NAW, T-81, rolna 283.

171 Uputstva tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 26. XI 1941, vodstvu VoMi, NAW, T-81, rolna 267; naredba br. 59/41 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku 19. XII 1941, NAW, T-81, rolna 283. ' 7 2 Cirkular br. 643 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za gornju Bavarsku 28. I 1943, NAW, T-81, rolna 279. 173 Uputstva tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 4. IX 1941, arhiv MNOM, fond DDV. ' 7 4 Materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5711. ,75 Uputstva tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 23. IV 1942, NAW, T-81, rolna 267. , 7 6 Rihli, n.d., 21. U svoj dnevnik je napisala i ovu konstataciju: Mi smo ovde cenjeni toliko koliko vredi na rad. Sve osobe koje su bar malo sposobne da rade je vodstvo rasporedilo na rad po raznim fabrikama, poljoprivrednim imanjima i kod privatnika. Nae ene i devojke su, uglavnom, zaposlili kao slukinje kod nemakih porodica. A zarada je veoma slaba i od te zarade uzima vodstvo logora preko dve treine. (Str. 15.) I Mira Lupinova je u svojim pismima vie puta spomenula teke prilike za rad. Tako je 28. X I I 1941, iz logora Renic u Brandenburkoj pokrajini pisala: Dou gospoda', pozovu nas u kancelariju i kao robove alju ovamo i onamo. Nai oevi moraju odlaziti na rad daleko. Tamo kopaju temelje za novu industriju. Mlade devojke moraju crniti za tue gospodare. Mukarci, stari do 60 godina, moraju raditi napolju i po hladnoi s lopatama i krampovima. (Pisma iz izgnanstva, 16.) Ili 13. VII 1942: Ovde je mnogo bolesnih. Cak su itave porodice odvezli u bolnicu. Ljudi su morali preko itave zime raditi na vetru, mrazu i snegu. (Pisma iz izgnanstva, 41.) I 18. oktobra 1942: Radimo neprekidno. I mala deca odlaze da seljacima prikupljaju krompir, kao i stare ene. Deca ve nekoliko nedelja uopte nemaju kole, umesto toga pomau u p o l j u . . . Po mrazu i kii moraju raditi. (Pisma iz izgnanstva, 53.)

Barica Smeh, izjava u IZDG. Izvetaj dr Sercera 30. III 1942, NAW, T-81, rolna 270. 179 Dopis Dravnog propagandnog ureda iz Breslaua od 14. novembra 1941. i dalje, NAW, T-81, rolna 270; dopisi Dravnog propagandnog biroa iz Bajrota 4. i 19. XI 1941, NAW, T-81, rolna 270. 180 Dopis Ministarstva za propagandu 22. XI 1941, NAW, T-81, rolna 270. 181 Dopisi Ministarstva za propagandu 2. X I I 1941, i 14. I 1942, NAW, T-81, rolna 270. ak je naredilo da se iz onih logora koje su ispraznili i pripremili za nastanjenje izgnanih Slovenaca odnesu sve zastave, knjige, slike, sportski predmeti itd. (Dopisi od dana 10. i 20. XII 1941, NAW, T-81, rolna 270.) 182 Dopis Ministarstva za propagandu 2. II 1942, NAW, T-81, rolna 270.
177 178 183 Hitno pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 9. II 1942, NAW, T-81, rolna 270. 184 185 186 187 188

Zabeleka dr Sercera 30. I 1942, NAW, T-81, rolna 270. Dopis Ministarstva za propagandu 18. II 1942, NAW, T-81, rolna 270. Dopis Ministarstva za propagandu 9. III 1942, NAW, T-81, rolna 270. Dopis Ministarstva za propagandu 16. III 1942, NAW, T-81, rolna 270.

Izvetaj Dravnog ureda za propagandu za istoni Hanover 15. X 1942, NAW, T-81, rolna 269.
189 Izvetaj Dravnog ureda za propagandu za Visbaden 19. X 1942, NAW, T-81, rolna 269. 190 Izvetaj Dravnog ureda za propagandu za Mozeland 7. X 1942, NAW, T-81, rolna 269.

, 9 ' Cirkular br. 273 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 28. XI 1941, NAW, T-81, rolna 284. 192 Cirkular br. 318 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 28. III 1942, NAW, T-81, rolna 283. ' 9 3 Lesen, rechnen, Zhne putzen! 194 Slubeno uputstvo br. 100 vodstvu VoMi u Berlinu 4. V 1942, NAW, T-81, rolna 285: cirkular br. 329 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 26. V 1942, NAW, T-81, rolna 283. 1 9 5 Na to se je na VIII procesu u Nirnbergu pozivalo vie logorskih i pokrajinskih voa VoMi, koji su za dokaz navodili ak imena uitelja - laika iz redova izgnanih Slovenaca. Tako je Alfred Klonte, koji je bio voa nekih logora u okrugu Koburg i u Regensburgu te Pasauu, naveo ime Joefa Kladneka, a Fridl Lauer, upraviteljica logora Kasti bei Amberg, Cukalu iz Savinjske doline. (Materijal odbrane za optuenog Verner Lorenca, br. 74. i 46.) 1 9 6 Naredba br. 9/43 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 18. VIII 1943, NAW, T-81, rolna 283. ,9a Pisma iz izgnanstva, 31-32. i96b Marija Vutkovi i Pavia Gunar, usmena informacija.

Uputstvo vodstva VoMi br. 69 od dana 14. XI 1941, NAW, T-81, rolna 279. 1 9 8 Neka izgnanica je o tome u svom dnevniku pisala: Deca suvih, bledih obraza se puu svuda okolo, poto je prazno u elucima. Nedostaje im orbasta domaa hrana, seoski hieb i ganci. Gladna su i saaljevam ih iz dna srca. Majke kidaju od svojih usta da daju bar gutljaj vie svojim malianima, poto ih saaljevaju. (Rihli, n. d., 36.) I u pismima Mire Lupinove iz logora Renic i Minheberg u Brandenburkoj pokrajini nalaze se podaci o tome da je hrana bila veoma slaba. Tako pie 18. I 1942: Hrana je veoma slaba, esto neupotrebljiva. Najvie se pomaemo kartama, koje nam s vremena na vreme alju iz naih krajeva. (Pisma iz izgnanstva, 18.) 8. XI 1942: Hrana je uvek slaba. Samo neoien krompir. (Pisma iz izgnanstva, 55.)
197 199 200 20 '

Rihli, n. d 38. Gustav Fabijani, Senovo, usmena informacija.

Cirkular br. 320 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 1. IV 1942, NAW, T-81, rolna 283.
202 Cirkular SI 7/42 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za donju Bavarsku 21. V 1942, NAW, T-81, rolna 278.

Cirkular vieg voe SS i policije Minhen 1. X 1942. NAW, T-81, rolna 283. Cirkular br. 357 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku 10. X 1942, NAW, T-81, rolna 283. Marija Rihli spominje u svom dnevniku sledee: Velika je radost dobiti potu iz domovine. Oekujemo je svakog dana s neopisivom eljom i radoznalou ... Ali dogodilo se da su pronjuili o emu nam piu iz domovine. Svu potu koja je pristigla iz tajerske, poeli su cenzurisati. (Str. 60.) I Mira Lupinova u svojim pismima esto spominje cenzuru pote. Iz logora Minheberg je 17. V 1942. pisala: Sada otvaraju gotovo sva pisma, naroito ona koja dolaze iz Slovenije. (Pisma iz izgnanstva, 34.) 15. VI 1942: Sva pisma prolaze kroz cenzuru. (Pisma iz izgnanstva, 36.) 23. VIII 1942: Pismo je bilo otvoreno i pregledano, kao to e od sada dalje biti sva, upravo sva. (Pisma iz izgnanstva, 48.) 26. VIII 1942: Svu potu pregledaju i ako pronau neto sumnjivo, prepiu. Voa je zapretio da e otvarati i pakete. (Pisma iz izgnanstva, 50.) I 27. V 1943: Zbog pote je bila neka devojica trinaest nedelja zatvorena, a povrh toga su joj i kosu oiali. U zatvoru je morala neprekidno da radi. Natrag u logor je dola sva slabana pa ak i valjiva. (Pisma iz izgnanstva, 84.)
203 204

205 Cirkular br. 356 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za Svapsku 26. IX 1942, NAW, T-81, rolna 283. 206 Cirkular br. 309 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za Svapsku, NAW, T-81, rolna 283. 207 Dopis podrunice Dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu 5. III 1942, arhiv IZDG, F. 1003. 208 Tako je, na primer, Martin Kostevc, rodom iz Brezovice kod Bizeljskog, poslao urednitvu Stajerskega gospodarja u Mariboru lanak u kome je opisao ivot i prilike izgnanih Slovenaca. Pisao je o tome kako je mnogima bio pokraden prtljag, da je hrana slaba, da ivot u logoru nije prijatan i da obeanja o podeli zemlje nisu ispunjena. Odgovorio mu je zamenik odgovornog urednika Olag da, navodno, potpuno veruje sve to je napisao i da mu je to ve ranije bilo poznato, ali da, na alost, nije mogue da se o stvari raspravlja u novinama. Meutim, kao zemljak mu savetuje da se strpi. To je savetovao ve bezbrojnim koji su se u vezi sa tim pitanjem obratili njemu. Sve e se, navodno, reiti posle rata, koji ne moe trajati jo dugo. A na kraju ga moli da se ne ljuti na asopis, koji, razumljivo, mora donositi ono to mu se propie. (Izjava Martina Kostevca i prepis pisma urednitvu Stajerskega gospodarja od 22. XII 1942. nalaze se u IZDG.) Meutim, Kostevc nije odustao pa je poetkom aprila 1943. ponovo pisao urednitvu istog asopisa o tome da iseljenici ne ive tako kao to su im obeali, razoarani su zbog neistinitih izjava nemakih voa, pa se ude da novinski papir moe da podnese tolike lai. Odgovorio mu je sam odgovorni urednik Golob piui da su mu prilike iseljenika iz okruga Breice dobro poznate i da potpuno razume njihov bol i saosea s njima. Ali sve e se srediti nakon rata, a vie im ne sme pisati i govoriti. (Izjava Martina Kostevca i prepis pisma urednitva Stajerskega gospodarja od 9. IV 1943. su u IZDG.) 209 Najpre je digla prainu poseta neke kancelarijske slubenice okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza u Breicama, koja je za novu 1942. godinu posetila svoje roditelje, koji su bili iseljeni iz Dobove u Strigau u donjoj leziji. Po povratku je priala u kancelariji o slabim prilikama u logoru, naroito pomanjkanju hleba, o iscrpljenosti ljudi itd. Nakon toga je o tome voda I vostvenog ureda okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza u Breicama izvetavao saveznog vou Franca Stajndla, a ovaj ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. (Dopis I vostvenog ureda okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza za Breice od 13. I 1942. i dopis saveznog voe tajerskog otadbinskog saveza od 19. I 1942, arhiv MNOM, fond DDV.) 210 Naredba br. 10/42 Pokrajinskog akcionog ureda VoMi za aku 11. V 1942, NAW, T-81, rolna 283. 211 Cirkular pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za gornju Bavarsku 11. XII 1942, NAW, T-81, rolna 279; naredba br. 7/43 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku 21. IV 1943, NAW, T-81, rolna 283. 212 Dopis tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Ber linu 4. VII 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 213 Beleka ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 18. VII 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 214 Predlog ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 12. VIII 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 215 216

Grajfeltov telegram 29. VIII 1941, arhiv MNOM, fond DDV.

Dopis tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 23. IX 1941, i dopisi ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 28. VIII i 1. IX 1941, arhiv MNOM, fond DDV.
30 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

2 ' 7 Dopisi ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 28. VIII, 1. IX i 5. IX 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 2 , 8 Projekt smernica i izvrnih naredbi od 19. IX 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 219 Beleka ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 5. XII 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 220 Proglas efa civilne uprave za donju tajersku od 20. X 1941, biblioteka IZDG, Zbornik NOV, VI/1, dok. 171. 221 Iberajterovo pismo Himleru 26. II 1942, NAW, T-175, rolna 72. 222 Smernice tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, arhiv MNOM, fond DDV, NAW, T-81, rolne 279 i 283. 223 Dopis vodstva podrunice Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft u Mariboru od 30. IV 1942, i poziv ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru za sastanak 5. V 1942, arhiv MNOM, fond DDV. Do tog vremena je i DUT pripremilo uputstva za ocenjivanje imovine izgnanih Slovenaca, koju su ostavili u slovenakoj tajerskoj. Ta uputstva nisu sastavili zbog izraunavanja i isplate odtete izgnanim Slovencima, ve da bi uporedili imovinu naseljenih koevskih i drugih Nemaca pre njihovog doseljenja u slovenaku tajersku i posle toga. Prema tim podacima na podruju iseljenja trebalo bi da bude 1118 imanja do veliine 1 ha, 2256 imanja veliine od 1 do 5 ha, 1419 imanja od 5 do 10 ha, 1094 imanja od 10 do 20 ha, 290 imanja od 20 do 50 ha i 25 imanja veliine preko 150 ha. Obradivu poljoprivrednu povrinu su, prema kvalitetu, podelili u osam grupa. Za hektar obradive povrine s nadmorskom visinom 400 metara, tj. najslabijeg kvaliteta, predvideli su 50 maraka, a za najbolju 1200 maraka. Za sve obradive povrine koje su bile na veoj ili nioj nadmorskoj visini predvideli su odreen odbitak. Za ocenjivanje vinograda, uma, stambenih zgrada, privrednih zgrada, maina, alata itd. predvideli su posebne tarife. (Smernice za ocenjivanje poljoprivrednih imanja, koja su ostavili Slovenci u donjoj tajerskoj i Gorenjskoj, NAW, T-81, rolna 285.) 224 Cirkular br. 354 pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za Svapsku 18. IX 1942, NAW, T-81, rolna 283; cirkular pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za gornju Bavarsku 6.X 1942, NAW, T-81, rolna 279; cirkular pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za donju leziju iz oktobra 1942, NAW, T-81, rolna 283. 226 NAW, T-81, rolna 271. 226 Naredba br. 8/43 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku 21. VI 1943, NAW, T-81, rolna 283. 227 Naredba efa civilne uprave za donju tajersku 20. X 1941, VAZSt. 25. X 1941. 228 Dopis tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 3. II 1942, arhiv MNOM, fond DDV, NAW, T-81, rolna 267. 229 Stirov dopis 27. III 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 230 Uputstva vodstva VoMi u Berlinu 25. II, 25. III i 4. IV 1942, NAW, T-81, rolna 269. 231 Zefnigov dopis 25. III 1943, arhiv MNOM, fond DDV. 232 Zefnigova beleka 15. V 1944, arhiv MNOM, fond DDV. 233 Rezime naredbi i cirkulara pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku pokrajinu iz oktobra 1942, NAW, T-81, rolna 283. 234 Beleka voe pravnog odeljenja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 23. X 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 235 Dopis vieg voe SS i policije za donju i gornju leziju te Sudete 30. XI 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 236 237

Zapisnik sednice taba za naseljavanje 10. IV 1943, NAW, T-81, rolna 285. Zapisnik sastanka od 30. VII 1943, arhiv MNOM, fond DDV.

238 Zapisnik sastanka pravnog odeljenja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 13. X 1943, arhiv MNOM, fond DDV. 239 izvetaj pravnog odeljenja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 21. I 1944, arhiv MNOM, fond DDV. 240 Dopis ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 29. III 1944, arhiv MNOM, fond DDV. 241 Dopis komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku 6. VIII 1944, arhiv MNOM, fond DDV. 242 Izvetaj vieg voe SS i policije u XVIII vojnom okrugu 14. jula 1944, arhiv MNOM, fond DDV. 243 Cirkular Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za gornju Bavarsku 10. VI 1942, NAW, T-81, rolna 279. 244 Dopis ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 14. II 1944, arhiv MNOM, fond DDV. 246 Dopis tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 24. II 1944, arhiv MNOM, fond DDV. 246 Izvetaj vieg voe SS i policije u XVIII vojnom okrugu, referenta za jaanje nemakog naroda od 14. VII 1944. nalazi se u arhivu MNOM; dopis I glavnog odeljenja u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru od 28. VII 1944, vodstvu Folksdoje Miteltele u Templinu nalazi se u arhivu MNOM. 247 Dopis Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za donju leziju od 3. marta 1942. nalazi se u arhivu MNOM. 248 Naredba br. 5/42 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za aku pokrajinu od dana 20. II 1942. se nalazi u NAW, T-81, rolna 283. 249 Cirkular br. 17/42 vodstva Folksdoje Miteltele u Berlinu od 23. marta 1942. je u NAW, T-81, rolna 269; cirkular br. 320 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za vapsku od dana 1. IV 1942. je u NAW, T-81, rolna 283.

Pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu od 18. V 1942. nalazi se u arhivu MNOM.
250 251 Cirkulari br. 339 i 353 Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za Svapsku od dana 14. VII 1942. i 10. IX 1942. su u NAW, T-81, rolna 283. 252 Marija Rihli, n. d., str. 29, kae: Pre neto vie od nedelju dana je iz naeg logora pobegao neki obuar sa svojom enom ... Jadnom beguncu prete sa najmanje pet godina zatvora ukoliko im dopadne aka. Voa logora je zbog tog bekstva besan. itav logor e kazniti kunim zatvorom. U sluaju da se bilo ko od nas udalji bez njegove dozvole, otvorie vatru. O bekstvu njene porodice u domovinu vidi stranu 49-50. O bekstvu dva iseljenika iz logora Strigau u leziji i njihovom hvatanju vidi lanak Franceta Mihalovana Izseljenski spomini, Dolenjski list, 20. IV 1961. Neke podatke o bekstvu izgnanika iz logora i protivmerama logorskih vodstava nalazimo i u pismima Mire Lupinove iz logora Minheberg. Tako ona 22. IV 1942, pored ostalog, kae: Iz naeg logora su ponovo etvorica pobegli - sada je jo stroe. (Pisma iz izgnanstva, 31.) Dana 17. VIII 1942. pie: U ponedeljak su ponovno pobegle etiri osobe u Sloveniju. Jo ranije je bilo reeno da e petoricu zatvoriti ukoliko jo neko pobegne ... Zbog kazne sada ne smemo u grad, ne primamo potu, a mukarci ne dobijaju duvana. (Pisma iz izgnanstva, 47.) Mesec dana kasnije, 20. septembra 1942. je pisala: Ove nedelje su dovezli natrag u logor tri ene koje su pobegle jo zimus. Dve su bile zaposlene u Minhenu, a jedna u Gracu. Jedna od njih je na putu provela osam nedelja, druga sedam, a jedna est. Bile su u sedam bunkera, meu raznim ljudima. Cak 150 ih je bilo zakljuano u malom prostoru bez prozora. Za vreme napada na Berlin su morale da ostanu u zatvoru. Isto je bilo i u Frankfurtu. Priale su i kako su

ih u zatvorima muili. Ni Nemci pri tome nisu izuzeti. Samo dvaput nedeljno su dobijale da se najedu site. Ovde su se morale pet dana svakodnevno javljati voi logora da bi izvravao kaznu koja im je dodeljena. Sada ih je zaposlio na mestu na kome su ranije radile. Rekao je da e ubrzo biti ponovo u logoru svi oni koji su pobegli. Kao da je na logor proklet. Niko ne sme nikuda, a ukoliko pobegne bude uhvaen. (Pisma iz izgnanstva, 52.) 253 Obavetenje Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za gornju Bavarsku od 29. VI 1942. nalazi se u NAW, T-81, rolna 279. 263a x a k o je, na primer, Mira Lupinova pisala 15. VI 1942. iz logora Minheberg: Sada, kada znaju da u Sloveniji nastupaju partizani, mi smo im trn u peti. Sumnjaju u nas da smo im slini. (Pisma iz izgnanstva, 36.). 6. V I I I 1942: Voa naeg logora je donedavno jo bio donekle dobar. Ali, u zadnje vreme postupa s nama veoma surovo. Zadrava nam potu, vie puta je i spali tako da ne dobijamo vesti koje tako elimo. Otkida nam od hrane samo da bi njegovi dobro iveli. (Pisma iz izgnanstva, 45.). A 23. V I I I 1942. pie: Postalo je veoma, veoma strogo. Kada idemo na posao, dobijemo oznake kakve su kod nas nosili psi. Voa nam ve itavu nedelju nije dao nikakvu potu. Meutim, veoma je dareljiv sa psovkama . . . Na izlaznim vratima se svakog asa smenjuje naoruana straa. (Pisma iz izgnanstva, 48.) Dana 26. V I I I 1942: Danju i nou smo pod straom i samo s propisanim oznakama idemo na posao ili u grad. Neki imaju legitimacije i na njima otiske prstiju. (Pisma iz izgnanstva, 50.) 254 Original je u Himlerovom arhivu u NAW, T-175, rolna 72; prepis se nalazi u materijalu V I I I procesa u Nirnbergu, br. NO-3220. 255 u cirkularu je voa odeljenja Preseljenje - Nemaka (Umsiedlung-D) SSturmbanfirer Altena izvetavao: U prilogu aljem prepis poverljivog nareenja dravnog vode SS s molbom da ga primite k znanju. Ponovno upozoravam da mora logorsko vodstvo o ilegalnom odlasku bilo kog Slovenca odmah telegramom - prema priloenom uzorku - obavestiti nadlenu tajnu dravnu policiju. Prepis telegrama treba da ostane meu poverljivim dokumentima voe logora. Istovremeno treba kopiju telegrama preporueno poslati Pokrajinskom akcionom vodstvu. Sva imena odbeglih Slovenaca treba, prema priloenom obrascu, javiti mom uredu. Svaki voa logora mora Pokrajinskom akcionom vodstvu potvrditi da se je upoznao s poverljivim nareenjem br. 193. (Original je u NAW, T-81, rolna 269.)
256 Tako je, na primer, svedok Arnulf Pancer, nekadanji pokrajinski akcioni voa VoMi za donju Bavarsku, izjavio: Da li sam tada primio nareenje da o bekstvu Slovenaca izvetavam dravnu policiju ili druge biroe, danas ne znam vie. Nisu me izvestili ni o jednom sluaju da se bilo koji Slovenac udaljio iz nekog logora i da se nije vratio. Prema mojim opaanjima, Slovenci su se oseali veoma dobro. (Sic!) (Izjava Arnulfa Pancera od dana 10. XI 1947. se nalazi u materijalu odbrane za optuenog Verner Lorenca, br. 20.) I svedok, nekadanji pokrajinski akcioni voa VoMi za Frankovsku pokrajinu, Robert Bergman, je poricao: Himlerovo nareenje, prema kome bi prilikom bekstva nekog Slovenca njegove roake trebalo odvesti u koncentracioni logor i obesiti one koji su za to znali, nije mi bilo poznato. Takvo nareenje bi, kao pokrajinski akcioni voa, morao videti ukoliko bi stiglo u pokrajinsko akciono vodstvo. (Izjava Roberta Bergmana od dana 18. XI 1947. nalazi se u materijalu odbrane za optuenog Verner Lorenca, br. 17.) Takoe je i svedok E m i l Haje, nekadanji opunomoenik VoMi za okrug Hajdelberg poricao: N e mogu se setiti da sam bilo kada video nareenje prema kome bi trebao prilikom bekstva nekog Slovenca njegove roake odvesti u koncentracioni logor i obesiti one koji su za to znali. (Izjava Emi-

la Hajca od 25. XI 1947. nalazi se u materijalu odbrane za optuenog Verner Lorenca, br. 18.) 257 Anton Snicler je izjavio: Nareenje da prilikom bekstva nekog Slovenca njegove roake treba odvesti u koncentracioni logor, a one koji su za to znali obesiti, nije nikada stiglo na moje oi. Ukoliko bi VoMi u Berlinu izdala takvo nareenje, morao bih ga i ja videti. (Izjava Antona Snider od 2. I 1948. nalazi se u materijalu odbrane za optuenog Verner Lorenca, br. 68.) 268 Fridrih Altena je izjavio: Himlerovo nareenje prema kome treba nakon bekstva nekog Slovenca njegove roake dovesti u koncentracioni logor a one koji su za to znali obesiti, ne poznajem. Nakon toga je ponovo slagao: Kada je Himler saznao da se itava grupa Slovenaca udaljila iz logora a nije se vratila, te poto je zahtevao da se protiv Slovenaca sprovode otrije mere, morao sam i ja da ga o tome izvestim. U usmenom razgovoru sam izrazio miljenje da su Slovenci moji najbolji logorai i da udaljenje nekih Slovenaca iz logora ne moe sluiti kao povod da se protiv Slovenaca preduzmu neke posebne mere. Himler je to tada i uvideo. (Izjava Fridriha Altene od 12. XII 1947. nalazi se u materijalu odbrane za optuenog Verner Lorenca, br. 58.) Na osnovu sauvanih dokumenata Alteni danas, zaista, nije mogue prebacivati da je nareivao da se sa iseljenim Slovencima loe postupa. Meutim, ipak je sauvan njegov cirkular br. 17/42 od 23. III 1942. u kome kae da je na njegovo upozorenje ef bezbednosne policije i bezbednosne slube naredio svojim biroima da bolje obezbede eleznice koje vode prema donjoj tajerskoj, i da e uhvaeni iseljenici, koji su samovoljno napustili logor, biti najotrije kanjeni. (Cirkular br. 17/42 od 23. III 1942. nalazi se u NAW, T-81, rolna 269.) 259 Dopis Pokrajinskog vodstva za donju Bavarsku od 10. X 1942. nalazi se u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-4261, exh. 335. 260 Izjava Vilelma Vurdela od 9. I 1948. nalazi se u materijalu odbrane za optuenog Verner Lorenca, br. 72. 261 Prepis zapisnika sastanka u pravnom odeljenju ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru od 23. X 1942. nalazi se u materijalu komisije za utvrivanje zloina okupatora i njegovih pomagaa za Sloveniju, arhiv IZDG. 262 Tako je, na primer, nacionalpolitiki referent u okrunom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza za Breice, koevski doseljenik ing Buzbah, 19. maja 1943. protestujui izvetavao o pogrebima slovenakih iseljenika u Breicama, koji su svoje mrtve dovezli iz Nemake. Kada je ponovno izvetavao 10. septembra 1943. zapisao je i ovo: Na nekom nonom sastanku sa dr Stirom iz tabnog ureda iz Berlina kod SAturmfirera Stigera smo, uz prisutnost SS-hauptturmfirera Branta, spomenuli te dogaaje. Dr Stir nam je objasnio da iseljenici, koji do danas ipak nisu imali ni jedan drugi dom, svakako imaju pravo da poivaju u svojoj donedavnoj domovini. Nakon toga smo prekinuli dalju istragu, iako smo o takvim pogrebima obavetavani i kasnije. (Prepis izvetaja okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza za Breice od 19. V 1943. i 10. IX 1943. nalazi se u Baevim Slovenski Nemci 1918-1941, dok. br. 177a i 177 b.)
263 Izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu od 28. VII 1943. nalazi se u Baevim Slovenski Nemci 1918-1941, dok. br. 177 c.) 264 Dopis biroa komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku od 26. II 1945. nalazi se u arhivu MNOM.

265 Izvetaji ispostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i u Breicama od 5. III 1945. i pokrajinskog savetnika za Breice od 7. III 1945. nalaze se u arhivu MNOM; izvetaji upana iz Radea od 13. III 1945. i okrunog voe tajerskog otadbinskog saveza za Trbovlje od 17. III 1945. nalaze se u arhivu IZDG, f. 775.
266 Karstanjenovo pismo pokrajinskom savetniku za Breice od 15. III 1945. nalazi se u arhivu MNOM. 267 Dopis I glavnog odeljenja u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru od 20. III 1945. nalazi se u arhivu MNOM. 288 Karstanjenovi dopisi uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i pokrajinskom savetniku za Breice od 22. III 1945. nalaze se u arhivu MNOM; dopis Karstanjenovog zamenika Frankla okrunom voi tajerskog otadbinskog saveza za Trbovlje od 23. III 1945. nalazi se u arhivu IZDG, f. 775. Ovaj je pisao: Va stav koji se odnosi na povratak iseljenih porodica u donju tajersku potpuno je pravilan. Izgleda da je nemogue te ljude ostaviti u podruju za iseljenje. To se deavalo i u breikom okrugu, gde su odluili da pristigle porodice moraju u roku od 48 asova ponovo da napuste donju tajersku. Svi su imali uputnice za sabirni logor, ali nikakvu odgovarajuu dozvolu za povratak u donju tajersku. Tako valja postupati i u vaem okrugu, pa vas molim da preduzmete sve to je potrebno. 289 Dopis komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku od 31. III 1945. nalazi se u arhivu VII, kutija 34, fase. 8. 270 France Gerelj: Dan vrnitve, Ljudska pravica - Borba 12. juna 1954; poslednje dane ivota u logorima u donjoj leziji i povratak u domovinu su do sada najopirnije opisali France Mihalovan u Izseljenskih spominih, Dolenjski list 20. IV 1961. i Franc etinc u lancima V fanatinem gnezdu faizma, Zasavski tednik 28. IV 1955. Pred desetimi leti v taboriu, Slovenski poroevalec 11. V 1955; Maja pred enajstimi leti , Zasavski tednik 28. IV 1956, Pot v domovino, Zasavski tednik 17. XI 1956. 271 Izvetaj SS-hauptturmfirera Helmuta Milera od 15. oktobra 1941, nalazi se u Biuletynu XIII, str. 3 F; Czeslaw Madajczyk: Generalna gubernia w planach hitlerowskich. Warszawa 1961. str. 114-115; Gumkowski, n. d str. 170-172; Koehl, n. d str. 153. 272 Gumkowski, n. d., str. 172; Madajczyk, n. d., str. 116. 273 Beleke glavnog odeljenja za unutranju upravu u vladi Generalne gubernije 27. III 1942. i 30. III 1942, u: Madajczyk n. d 196-197. 274 Picker, n. d 69, Madajczyk, n. d., 118-119. 275 Koehl, n. d 153 Madajczyk, n. d 121. 276 Pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 3. VII 1942, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-4877.

Ekspresno pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 3. VII 1942. nalazi .se u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-4876.
277 278 Himler je ve 8. jula telegramom dozvolio tabnom uredu da otpone sa akcijom naseljenja u Generalnoj guberniji, a 14. jula je pisao Grajfeltu da ga je Globocnik molio da mu za naseljenje okruga Zamo poalju iz logora odgovarajui broj porodica folksdojera, koji su sposobni za naseljenje u istonoj Evropi. Rekao je da je s tom idejom zadovoljan poto e omoguiti to bru germanizaciju okruga Zamo, a time i Lublinskog distrikta, dok e, s druge strane, isprazniti logore i folksdojere osloboditi ekanja. Jo ga je molio da pripremi naredbu i da se o njoj dogovori s Globocnikom, pa da mu je, nakon toga, poalje na potpis. Ujedno je naredio tabnom uredu da poalje

102 porodice iz sela Dorboci i Frajfeld u okrug Zamo. Himler je 19. jula bio ponovno u Lublinu. I tada je razgledao planove i pripreme za proterivanje Poljaka i naseljenje Nemaca u Lublinskom distriktu. Ponovno je doao tamo avgusta i u Zamou uestvovao u razgovorima o akciji naseljenja. (Madajczyk, n. d., 121; Himlerovo pismo Grajfeltu 14. V I I 1942, NAW, T-175, rolna 73; Himlerova naredba 14. VII 1942, NAW, T-175, rolna 73; Globocnikovo pismo Himlerovom sekretaru Brantu 31. avgusta 1942, NAW, T-175, rolna 73; Himlerova naredba 19. VII 1942, NAW, T-175, rolna 122.)
279 Globocnik je do 15. septembra 1942. imao gotovo sve ve spremno za poetak akcije. Njegovi planovi za kolonizaciju okruga Zamo su ve bili izgraeni, pa su ih zastupnici tabnog ureda iz Berlina ve pregledali. Osnova kolonizacije su trebale da budu tzv. SS i policijske posade, od kojih bi svaka kontrolisala bar po nekoliko sela. U posadi bi se nalazio esesovski oficir sa svojim saradnicima, a u svakom selu po jedan tzv. vodei poljoprivrednik s trojicom ili etvoricom saradnika, koji bi bili, dodue, izabrani iz redova naseljenika, ali podreeni voi posade koji bi vodio i usmeravao njihov rad. I pored osnovnog naela nacistike kolonizacijske politike da u neko selo naseli samo pripadnike jedne grupe doseljenika, Globocnik je predviao da po selima izmeaju doseljenike svih grupa koje bi bile na raspolaganju za naseljenje Lublinskog distrikta. Dr Stir iz tabnog ureda mu je, naime, obeao da e do 25. septembra 1942. pripremiti za naseljenje u Lublinskom distriktu 26.190 porodica sa 98.300 osoba, od kojih je 8840 porodica predvideo ve od poetka (27.300 osoba) i koje su se ve nalazile u logorima VoMi te imale ocenu O (sposobni za naseljenje u istonoj Evropi), dok je drugi deo jo bio po raznim zemljama, na primer u Bosni ili u logorima, te je imao ve definitivnu ocenu A (ali samo za naseljenje u Starom Rajhu). U toj drugoj grupi, koju je valjalo tek pripremiti za naseljenje u istonoj Evropi, trebalo je da bude i 1000 za germanizaciju sposobnih slovenakih porodica sa oko 5000 osoba.- Meutim, Globocnik je do polovine oktobra 1942. dobio kartoteku za 1162 besarapske, 175 bugarskih, 1038 rumunskih, 224 srpske i 744 porodice ruskih Nemaca te 557 porodica Nemaca iz okruga Zamo, to znai da je od predvienih 26.190 porodica bilo koliko toliko pripremljenih za naseljenje samo 1782. Do polovine oktobra ni pojedine esesovske ustanove nisu pripremile pomono osoblje za izvoenje naseljenja niti tzv. vodee poljoprivrednike, kako bi ih pre toga kolovali. Nisu ak ni odgovorili na pitanje kuda s izgnanim Poljacima.

U takvim prilikama je Globocnik zauzeo stav da poetak akcije moraju da odgode za dva meseca ukoliko bi ostali pri ranijem opsegu kolonizacije. To znai da bi akciju otpoeli u vreme koje i iz psiholokih razloga' nije bilo najpogodnije. Zbog toga je predlagao da bi pre toga izveli tzv. manju kolonizaciju i u okrugu Zamo naselili samo 2500 porodica, od kojih su etvrtinu predstavljale porodice Nemaca koje su tamo ivele ve ranije, te porodice ruskih, besarapskih i rumunskih Nemaca. Nove SS i policijske posade bi onda stvarali tako to bi iz ve postojeih uzeli ljude, pa im najkasnije do 1. novembra 1942. dodelili tzv. vodee poljoprivrednike. Samo na taj nain bi se mogao stvoriti skelet pa bi malu kolonizaciju mogli da otponu posle 15. novembra 1942. Do prolea 1943. bi trebalo oistiti i gradsko stanovnitvo, tako da sve upravne i privredne poloaje u Lublinu, Zamou i Krasnistavu preuzmu nemaki kolonisti. Globocnik je bio za potpuno odstranjenje Poljaka iz onih sela u kojima bi naselili Nemce. (Globocnikov izvetaj Krigeru 21. XII 1942, NAW, T-175, rolna 73, prepis u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NO 2477.)
280 Himlerova beleka o sastanku s Hitlerom 22. IX 1942, NAW, T-175, rolna 94. 2 8 1 izvetaj dr Branta tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 12. XI 1942, NAW, T-175, rolna 73; opta naredba br. 17 C dravnog kome-

sara za jaanje nemakog naroda 12. XI 1942. NAW, T-175, rolna 73, foto-kopija u Biuletynu, XIII, 1960, str. 11-13 F; Madajczyk, n. d 133-134. 282 Pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 4. XI 1942, NAW, T-175, rolna 73. 283 Milerovo pismo Himleru 31. X 1942, NAW, T-175, rolna 73; foto-kopija u Biueltynu, XIII, 1960. str. 9-10 F; Gumkowski, n. d 272-175. 284 Globocnikovo akciono nareenje za naseljenje okruga Zamo 22. XI 1942, NAW, T-175, rolna 327. 285 Madajczyk, n. d., 136-137; Gumkowski, n. d., 175-176; foto-kopija Krumeovog radnog uputstva za akciju iseljenja od dana 21. XI 1942, Biuletyn, XIII, 1960, str. 14-17 F. 2 8 6 izvetaj tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda marta 1943, NAW, T-175, rolna 194. 287 Dana 3. decembra je Grajfeltu pisao otro pismo, u kome je rekao da ima dojam da naseljavanje Lublinskog distrikta i broj doseljenika, koje je kasnije stavio na raspolaganje tabni ured, pokazuju pravi katastrofalni poloaj logora. Ljutio se i zbog toga to lepe statistike i brojke o preseljenicima ne odgovaraju istini. Naredio mu je da se odmah lino potara za te stvari i da e biti bolje ukoliko manje putuje u juni Tirol. Do prolea 1943. moraju biti folksdojeri u Lublinu i Galiciji ve naseljeni, a logori gotovo prazni. (Himlerovo pismo Grajfeltu 3. XII 1942, NAW, T-175, rolna 73; prepis u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2416; Madajczyk, n. d., 138; Koehl, n. d 156-157.) 288 Globocnikovo uputstvo br. 2 od 6. I 1943, NAW, T-175, rolna 327; Globocnikova uputstva br. 3 i 5 od 6. I 1943, NAW, T-175, rolna 327; Krigerovo pismo Himleru 14.1 1943, NAW, T-175, rolna 73; Himlerovo pismo Globocniku, Krigeru i Grajfeltu 20. II 1943; NAW, T-175, rolna 73. 289 Madajczyk, n. d., 140-141; izvetaj efa Lublinskog distrikta 24. II 1943. materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2418. 290 izvetaj efa Lublinskog distrikta 24. II 1943, materijal V I I I procesa u Nirnbergu, br. NO-2418; Krigerov telegram Himleru 28. januara 1943. i Himlerovo .Uputstvo Krigeru 1. II 1943, NAW, T-175, rolna 73, prepis u materijalu VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2780 i 2781; Frankov dnevnik, 1943, str. 385-392; Madajczyk, n. d 149. 291 Globocnikov izvetaj 26. VIII 1942, NAW, T-175, rolna 122; Cernerov izvetaj 24. II 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu br. NO-2418; Madajczyk, n. d 148-149. Vidi i: Himlerovo pismo 22. X 1942, NAW, T-175, rolna 122; Lamersovo pismo 7. XI 1942, NAW, T-175, rolna 122; Himlerovo pismo 15. XI 1942, NAW, T-175, rolna 122; Frankov dnevnik, 1942/IV, str. 1277, 1943, str. 65-92, 115-130. Gebelsov tajni dnevnik, II, Maribor 1958, str. 30 (podatak 25. maja 1943.)
292 Frankov dnevnik, radni sastanci, 1943, str. 65-92; Frankov dnevnik, 1943, str. 115-130; Madajczyk, n. d 144-145. 293 Himlerov telegram Krigeru 3. III 1943; Himlerovo pismo Krigeru 28. III 1943; Krigerov telegram Himleru 3. III 1943; Krigerov izvetaj Himleru 17. III 1943, NAW, T-175, rolna 73. 294 Lamersovo pismo Himleru 17. IV 1943, materijal XI procesa u Nirnbergu, br. NG-4621; memorandum Die Zustnde im Generalgouvernement 12. IV 1943, materijal XI procesa u Nirnbergu, br. NG-4621; Frankov dnevnik, radne sednice, 1943, str. 263; Frankov izvetaj 25. V 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2202; Madajczyk, n. d 167 296

Frankov dnevnik, 1943/11, str. 286; Gebelsov tajni dnevnik, II, str. 6, 13, 25.

296 Frankov izvetaj 25. V 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2202; Frankov dnevnik, 1943, str. 385-392; Frankov dnevnik radne sednice, 1943, str. 323-324: Madajczyk, n. d 167-169. 297 Beleka o Grajfeltovom razgovoru sa Himlerom 12. V 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu br. NO-3173 i 3181; Himlerovo pismo Grajfeltu 18. V 1943, NAW, T-175, rolna 53. Na radnoj sednicf vlade generalne gubernije u Krakovu dana 31. V 1943. Kriger je izvetavao d a j e u osnovi uvek sve zaotrenijih prilika konano molio dravnog vou SS da odstupi od svoje naredbe o produenju akcije iseljenja u Lublinskom distriktu. Himler se s time, navodno, odmah sloio i izvestio da e akciju odgoditi do vremena kada budu raiene bezbednosne prilike u Generalnoj guberniji, pa je dao uputstvo da nee vie proterivati Poljake s njihove zemlje i iz gradova. (Frankov dnevnik, radne sednice 1943. br. 323-324.) 298 Izvetaj Umwandererzentrallstelle u Lodzu za 1943. godinu od 31. XII 1943, arhiv Glavne komisije za utvrivanje zloina hitlerovaca u Poljskoj, Varava; Madajczyk, n. d 170-173; Gumkowski, n. d 187-190. 299 Himlerovo pismo Franku 3. VII 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2444; Frankov dnevnik, 1943, str. 640; Frankov dnevnik, vladine konferencije, 1943, str. 53; Madajczyk, n. d 174-175. 300 Frankov dnevnik, 1943, str. 640, 779-780, 835-836; Himlerovo nareenje 22. X 1943, NAW, T-175, rolna 135. 301 Izvetaj tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 26. III 1944, materijal V I I I procesa u Nirnbergu, br. NO-4004 i 4005. Prema izvetaju tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 30. X 1943. trebalo bi da bude 30. VI 1943. na 1119 imanja sa 23.714 ha naseljeno 4808 Nemaca, najvie besarapskih (3715), na 56 nepoljoprivrednih pogona pak 2861 Nemac, najvie bosanskih (1679), ukupno, dakle, 1908 porodica sa 7669 lanova. (Arhiv MNOM, fond DDV.) 302 Izvetaji tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 7. VII i 7. V I I I 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-4878 i 3098; Madajczyk, n. d 178. 303 Globocnikov izvetaj Krigeru 21. X 1942, NAW, T-175, rolna 73, prepis u materijalu VIII procesa u Nirnbergu; br. NO-2477. 304 Himlerov telegram Grajfeltu 4. X 1942, NAW, T-175, rolna 73. 306 Grajfeltovo pismo Himleru 16. XI 1942, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 306 Himlerovo pismo Grajfeltu 3. X I I 1942, NAW, T-175, rolna 73, prepis u materijalu V i l i procesa u Nirnbergu, br. NO-2416. 307 Himlerova opta naredba br. 10/1 od 15. X I I 1942 NAW, T-74, rolna 3, prepis u materijalu V i l i procesa u Nirnbergu, br. NO-5513. 308 Dopis tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 30. X I I 1942, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5512. 309 Pismo vodstva VoMi u Berlinu uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 15. I 1943, arhiv MNOM, fond DDV. 3 ' Zapis konferencije 12. I 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO5514a. 311 Ekspresno pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 14. I 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5514. 3,2 313 314

Reichsgesetzblatt I, 1941, str. 648; VAZSt, 21. III 1942. VAZSt, 21. III 1942. Hofmanovo pismo 13. II 1943, arhiv Jugoslavije, Beograd.

316 Naredba br. 197 Centralnog ureda za useljenje u Lodzu 17. februara 1943, arhiv Jugoslavije, Beograd. 3 , 6 Uputstvo Centralnog ureda za useljenje u Lodzu, 9. II 1943, arhiv Jugoslavije, Beograd. 317 Izvetaj Pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za Koruku 13. X 1942, i izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Celovcu 21. V 1943, arhiv INV, fond DDV. 318 Abschlussbericht ber die Erfassung der Slowenenabsiedler durch die Einwandererzentralstelle, Litzmannstadt, den 3. Oktober 1943. NAW, T-81, rolna 307; tromeseni izvetaj Centralnog ureda za useljenje u Lodzu od 1. I do 31. III, od 1. IV do 30. VI i od 17. do 30. IX 1943, NAW, T-81, rolna 267; izvetaji ureda za utvrivanje dravljanstva X X I komisije 29. III, 30. IV, 21. V, 5. i 11. VI 1943, arhiv MNOM, fond DDV. Svakoj komisiji su prikljuili tzv. ured za utvrivanje dravljanstva, koji je imao vou, poverenika tajerskog otadbinskog saveza, tumaa i tri do etiri inovnika. Takav ured je u X X I komisiji vodio slubenik efa civilne uprave za donju tajersku Aleksander Korenag, a u X X I I komisiji Karl Fric iz Maribora. 319 Izvetaj Centralnog ureda za useljenje u Lodzu za vreme od 1. I do 31. III 1943, NAW, T-81, rolna 264. 320 Gradmanova beleka 2. III 1943, NAW, T-81, rolna 307. 321 Abschlussbericht ber die Erfassung der Slowenenabsiedler durch die Einwandererzentralstelle, Litzmannstadt, den 3. Oktober 1943, NAW, T-81, rolna 307. 322 Krigerov izvetaj Himleru 17. III 1943, NAW, T-175, rolna 73. 323 Izvetaj akcionog taba VoMi u Lodzu tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 10. VII 1943, arhiv Jugoslavije, Beograd. 324 Izvetaj okrune enske voditeljice iz Beljaka Gaulajteru dr Rajneru 11. V 1943, arhiv INV, fond DDV. 325 Izjava Martina Znidaria u IZDG. 326 Frankov dnevnik radne sednice, 1943, str. 65-92. 327 Upravo tamo. 328 Himlerovo pismo Franku 3. VII 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-2444; Grajfeltova izjava na raspravi na VIII procesu u Nirnbergu, zapisnik, str. 1646. 329 Tako je, na primer, Grajfeltov zamenik u tabnom uredu, SS-oberfirer Kroje 25. III 1943, izvetavao da se izgnani Slovenci protive odlasku u Lublin i svim sredstvima pokuavaju da utiu na komisije Centralnog ureda za useljenje da ih ne proglase sposobnim za naseljenje u istonoj Evropi, te da je mogue primetiti veliku uznemirenost i kod onih Slovenaca koji su na radu u Rajhu. Rekao je i to da jo ni jedan Slovenac nije naseljen u Lublinu iako ih u Lodzu eka ve od decembra 1942. oko 800. (Krojcov izvetaj 25. III 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-3996.) 330 Grajfeltova beleka o razgovoru s Himlerom od 12. V 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-3181. 331 Cirkular br. 72/42 vodstva VoMi u Berlinu 12. X 1942, NAW, T-81, rolna 269. 332 Vidi nap. 330. 333 Hinceova poruka 9. VI 1943, NAW, T-81, rolna 267. 334 Dopis tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda vodstvu VoMi u Berlinu 1. IV 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5517. 336 Izjava Martina Znidaria iz Drenovca kod Bizeljskog u IZDG. Njegova porodica je prola kroz 17 logora. 336 Poverljiva informacija strankine kancelarije u Berlinu 27. V 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5208.

337 Hinceov cirkular 1. VI 1943, NAW, T-81, rolna 267. Zanimljivi su nestvarni, ali ak smeni razgovori izmeu predstavnika tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda i glavnog ureda SS iz druge polovine januara 1943. Glavni ured SS, koji je vodio SS-obergrupenfirer Gotlob Berger je, naime, predlagao da izmeu onih Slovenaca u logorima koji su sposobni za germanizaciju izvedu akciju vrbovanja za jedinice SS. tabni ured se nije sloio s tim predlogom, pa je odgovorio da su izgnani Slovenci politiki nepouzdani. Ali je 23.1 1943. predlagao da bi one Slovence koji se budu odupirali da dou na pregled za dodelu dravljanstva trebalo pozvati na slubu u policiju. (Altenova beleka 28. I 1943, materijal VIII procesa u Nirnbergu, br. NO-5515.) 338 Izvetaj Glavnog dravnog ureda bezbednosti u Berlinu 22. septembra 1944. (Prijava i nareenje za hapenje Joefa Vrhoveka iz Drnovog kod Krkog), arhiv Jugoslavije u Beogradu.

V POGLAVLJE

NASELJAVANJE NEMACA Masovno proterivanje Slovenaca iz slovenake tajerske i Gorenjske je predstavljao samo jednu od osnovnih mera u nacistikoj politici denacionalizacije u Sloveniji i njegov cilj nije bio samo da se odstrane oni Slovenci koji bi prema miljenju nacista mogli da koe njihovu akciju germanizacije nego i to da se napravi prostor za naseljenje hiljada Nemaca. Naseljavanjem Nemaca nacisti su nameravali da ojaaju ono germanstvo koje je tamo ivelo ve ranije i da tako stvore snano jezgro za proces germanizacije. Ve iz opisa nacistike politike denacionalizacije u Poljskoj mogli smo videti kakve su sve oblike kolonizacije za jaanje nemakog naroda stvorili, pa moemo rei da su iste oblike upotrebljavali i u Sloveniji. I u Sloveniji su nacisti naseljavali Nemce zbijeno u posebnim pojasevima za naseljenje iz kojih su pre toga masovno izgnali domae stanovnitvo, stvarali su i naseljena nemaka ostrva usred slovenakog stanovnitva, Nemce su naseljavali i pojedinano na kljune poloaje u poljoprivredi itd. kako bi raskomadali zbijenu slovenaku narodnu teritoriju i asimilirali slovenako stanovnitvo na pojedinim, meusobno odvojenim delovima. Kako su nacisti veinu slovenakog stanovnitva u slovenakoj tajerskoj smatrali Vindiarima, tj. za nekakvu meavinu, nekakav sloj izmeu Slovenaca i Nemaca, koji bi trebalo da bude s jezike strane, dodue, blii Slovencima, ali inae nemaki usmeren, za njih nisu u svojim planovima, bar ne u onima koje poznajemo, postavljali tako rigorozna naela da bi sa kolonizacijom Nemaca u Sloveniji trebalo stvoriti meu njima i Slovencima odnos 1:1 sem, razumljivo, u posavskom i posutlanskom pojasu, gde bi trebalo na svakog naseljenog Nemca izgnati bar dva Slovenca. Nisu nam poznati, na alost, detaljniji planovi za naseljenje Nemaca u Gorenjskoj, u kojoj Slovence nisu smatrali Vindiarima, ali moemo pretpostavljati da su takoe, bar u poetku, nameravali da izgnaju tako veliki broj Slovenaca poto su hteli da stvore mogunosti za naseljenje veeg broja Nemaca i dostii za njih povoljni brojni odnos, bar 1:1. Na prvi pogled, takav brojni odnos bi izraavao nekakvu ravnoteu izmeu Nemaca i Slovenaca, ali bi, u stvari, Slovenci bili u mnogo gorem poloaju, jer bi Nemci u svom vlasnitvu drali vea imanja, bolju zemlju i imali sve druge povlastice, dok bi Slovence na razne naine udaljavali s njihove zemlje. Treba uzeti u obzir, razumljivo, i jaanje nemakog naroda u gradovima, naroito nemakog inovnitva, zanatlija itd., tj. proces kome nacisti, bar naizgled, nisu posveivali toliko

panje koliko kolonizaciji u unutranjosti, ali je i on za ostvarenje njihovih ideja bio veoma znaajan. Osnovnu ulogu u svojoj politici odnaroavanja u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj nacisti su namenili Nemcima iz Slovenije, tj. onim Nemcima koji su ve ranije iveli u obe okupirane slovenake pokrajine, kao i onima koje bi tamo preselili iz slovenakih predela koje je okupirala Italija. Njima bi se pridruile i druge grupe Nemaca iz raznih evropskih drava, na primer Nemci iz junog Tirola, Bukovine, Besarabije, Dobrude, Bosne i Hercegovine itd., samo ne iz baltikih zemalja. U svom prvom konkretnom predlogu za naseljenje Nemaca u okupiranim slovenakim pokrajinama od 17. aprila 1941. ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je predlagao da bi na mesta prvih 130.000 izgnanih Slovenaca naselili 28.000 Nemaca iz june Bukovine, 2000 vinogradara i pudara iz Besarabije i Dobrude, 6000 iz Dalmacije, 12.000 iz Bosne i 10.000 iz zapadne Slavonije; ukupno, dakle, 58.000 Nemaca, ili umesto dva Slovenca trebali bi naseliti jednog Nemca.1 Zanimljivo je to da tada jo nisu predviali naseljenja koevskih Nemaca i da sa tako velikim brojem nemakih naseljenika u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj kasnije vie nisu raunali, naroito ne od jeseni 1941, kada su zapale u krizu njihove masovne deportacije Slovenaca i Srba. Nemaca - kojima su nacisti namenili osnovnu ulogu u svojoj politici denacionalizacije u Sloveniji, tj. da u junom delu slovenake tajerske i Gorenjske predstavljaju tit nemakog Rajha a, s druge strane, da svojim teritorijalnim irenjem, jaanjem svog privrednog poloaja i svojim politikim radom pomau to broj germanizaciji slovenakog stanovnitva u tajerskoj, Gorenjskoj i Korukoj - u Sloveniji je bilo oko 30.000. Prema podacima popisa stanovnitva iz 1921. godine trebalo bi da bude od 1,054.919 stanovnika Slovenije njih 41.514 osoba ili 3,93% od ukupnog stanovnitva s nemakim maternjim jezikom, a prema podacima popisa stanovnitva iz 1931. godine 28.998 ili 2,53% od 1,144.298 stanovnika.2 Nemaka publicistika izmeu dva rata nije priznavala rezultate popisa stanovnitva iz 1921. i 1931. godine te je cenila da se u Sloveniji nalazi od 50.000 do 70.000 Nemaca.3 Vodstvo vapsko-nemakog kulturnog saveza za Dravsku banovinu, koje se, takoe, nije zadovoljilo rezultatima spomenutih popisa, samo za sebe je skupljalo statistike podatke o broju svojih lanova i Nemaca u Sloveniji. Na zboru statistiara u Mariboru, odranom 19. januara 1941, te organizacije su u pet okruga utvrdile 11.577 lanova, 5795 njihovih porodinih lanova i 10.703 Nemca izvan organizacije; ukupno, dakle, 28.075 Nemaca.4 Nemaka publicistika se naroito interesovala za broj Nemaca u slovenakoj tajerskoj zbog svojih neprekidnih zahteva da se taj deo slovenake zemlje prikljui Austriji ili Nemakom Rajhu. Meutim, pojedini autori su navodili razliite podatke. Tako je, na primer, dr Helmut Karstanjen prema austrijskom popisu stanovnitva izraunao da bi u slovenakoj tajerskoj prilikom sloma Austrije u Jugoslaviji trebalo da bude 73.950 Nemaca.5 Za 1928. godinu je ocenjivao da bi u slovenakoj tajerskoj trebalo da ivi oko 32.600 Nemaca.6 Dr Hugo Suete je navodio brojku od 33.000 Nemaca za slovenaku

tajersku i Meiku dolinu,7 a istu brojku je navodila i Doris Kraft.8 Hans Brukner je navodio broj od 33.600,9 dr Gustav Metnic 30.000,10 a dr Miler-oltes u svom izvetaju nemakom Ministarstvu unutranjih poslova od 30. maja 1941. ak brojku od 35.000. A prema rezultatima popisa stanovnitva iz 1931. godine u slovenakoj tajerskoj trebalo je da bude samo 11.373 osobe s nemakim maternjim jezikom.11 Prema podacima saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza iz maja 1941. u to vreme u slovenakoj tajerskoj trebalo je da bude 10.818 lanova Kulturbunda.12 U Gorenjskoj je bilo, razumljivo, mnogo manje Nemaca, prema podacima popisa stanovnitva iz 1931. jedva 1038, a u Meikoj dolini (srez Dravograd) samo 1037.13 Vie ih je ivelo u Ljubljani i to 2136, u Koevskoj 8665 i u Dolenjskoj 3063, a veoma malo u Notranjskoj - jedva 43.14 U Prekomuiju ih je ivelo 1489.15 Uporedo s nastojanjem da u Sloveniji nasele to vie Nemaca nacisti su nastojali da ojaaju i njihovo imovinsko stanje i privredni uticaj. Zato su im i namenili gotovo svu zaplenjenu slovenaku imovinu. Teko je govoriti o snazi nemakog kapitala u Sloveniji pred drugi svetski rat sve dotle dok se ne bude raspolagalo podrobnijim podacima o njegovoj strukturi i odnosu sa slovenakim kapitalom. I dok nemaki izvori nisu nemaki kapital u Sloveniji smatrali znaajnijim,16 dotle neki domai autori stoje na stanovitu da su Nemci u Sloveniji imali i pored svoje brojane bezznaajnosti relativno privredno najvri i najznaajniji poloaj. 17 Nemci u gradovima u slovenakoj tajerskoj su imali vei udeo u kuevlasnitvu, zanatstvu, trgovinskim preduzeima i veleposedima nego u broju lica. Prema podacima nemake obavetajne slube, poetkom etrdesetih godina meu Nemcima u slovenakoj tajerskoj bilo je 25,9% zanatlija, 21,7% trgovaca, 17,9% pripadnika slobodnih profesija, 14,1% poljoprivrednika, 13,2% radnika, 5,6% javnih slubenika i penzionera te 1,6% industrijalaca: 144 industrijska preduzea se nalazilo u nemakom, a 131 u slovenakom vlasnitvu.18 Zbog toga su Nemci u slovenakoj tajerskoj u privrednom ivotu sve do kraja drugog svetskog rata sauvali karakter vieg socijalnog sloja, koji su na drugim podrujima i delatnostima ve izgubili. Nemaki poljoprivrednik je bio u veini u nekim selima Apakog polja i u Dravskoj dolini te u gradiima Muta i Marenberg sa okolinom. Snano je bilo i nemako veleposednitvo, jer je predstavljalo dve treine donjetajerskog veleposednitva (21.146 ha od ukupno 53.771 ha veleposeda). Jo oigledniji su bili nemaki kuni posedi, jer su Nemci imali u Mariboru 41%, u Ptuju gotovo 60% i u Celju oko 40% kua i graevinskih parcela. To isto je bilo i sa nemakim vinogradarskim posedima, jer je u okolini Maribora i Ormoa, u istonom delu Haloza, te u okolini Gornje Radgone i Gornjeg Cmureka u nemakim rukama bilo vie od polovine dobre vinogradarske zemlje, koju su obraivali slovenaki pudari.19 Relativno jak je bio nemaki kapital i u nekim novanim zavodima, pa je tako, na primer, u nemakim rukama bio Mariborski kreditni zavod sa oko 10,000.000 dinara uloga. Snaan oslonac germanstva je bila, pored ostalog, i tedionica i

zajmodavaonica u Koevju, koja je krajem 1940. godine imala preko 12,000.000 dinara uloga, kao i Spar-und Vorschussverein u Ptuju, koja je, na primer, 1935. godine, prema zvaninim podacima, raspolagala kapitalom od 23,700.000 dinara i finansirala ilegalni nacistiki pokret u Sloveniji.20 Mnogo znaajniji i opasniji od apsolutne vrednosti nemakog kapitala u Sloveniji, naroito u slovenakoj tajerskoj je bio njegov uticaj na socijalno zavisne slojeve slovenakog stanovnitva - pudare, sezonske radnike, uenike u privredi, u trgovini i zanatstvu, najamnike stanova itd. Nemce u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj su nacisti nameravali da ojaaju i naseljavanjem drugih Nemaca, pri emu su najpre raunali na one Nemce koje su ve, ili su tek nameravali da presele iz jugoistone Evrope i Italije, a ubrzo su se odluili da ih ojaaju prvenstveno s koevskim i ljubljanskim Nemcima. Kako su koevski i ljubljanski Nemci, zaista, predstavljali veinu u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj naseljenih Nemaca, zbog toga u njihovo preseljenje i naseljenje, kao jednu od osnovnih nacistikih mera denacionalizacije, obraditi detaljnije. Upravo preseljenje i naseljenje koevskih Nemaca je veoma jasan primer o tome kako su nacisti, upotrebljavajui nemake narodne grupe kao orue za unitavanje drugih naroda, sami likvidirali nemaka ostrva usred zbijenih teritorija drugih naroda.

PRESELJENJE KOEVSKIH NEMACA

Koevski N e m c i do sloma Jugoslavije Koevski Nemci su bili jedna od najstarijih nemakih narodnih grupa izvan Nemake i Austrije i jedino agrarno nemako jeziko ostrvo na slovenakoj teritoriji posle prvog svetskog rata. U Koevsku su poeli da se naseljavaju tridesetih godina XIV stolea. Prve koloniste je doveo grof Oton Ortenburki sa svojih korukih imanja, a ubrzo posle toga, tj. u godinama 1350-1363. usledila je glavna nemaka kolonizacija naseljavanjem iz Frankovske i Tirinke pokrajine.21 U poetku su koevski Nemci iveli uglavnom na planinskom, krevitom i umskom terenu sa tri visoka planinska masiva, koji se proteu od severozapada prema jugoistoku na visini od 1000 do 1300 metara: Koevskim Rogom, Fridrihtajnom i Goteniko-rekom visoravni te sa etiri vee udoline (Koevsko polje, udolina Drage, Goteniko-reka udolina i Poljanska dolina.) Geografski veoma nejedinstvena pokrajina, koja iznosi oko 800 km2, ije su delove nemaki geografi nazivali Oberland (gornja pokrajina od Male gore do Mozlja), Unterland (donja pokrajina od Mozlja prema jugu), Hinterland (zadnja pokrajina izmeu Grarica i Koevske Reke), Hochtal von Suchen (Dragarska visoravan), Waiden (uma - Koevski Rog) i Moschnitze (rmonjice - Poljanska dolina) posle 1854. godine, podeljena je na tri, a posle 1930. godine ak na etiri sreza: centralni deo (oko 590 km 2 ) pripadao je Koevskom, jugoistoni deo rnomljanskom, severoza-

padni deo srezu Novo Mesto i jugozapadni deo (optine Draga i Trava) - od 1937. optina Draga) abranskom srezu. U Koevskoj je bilo, prema popisu iz 1910. godine, jo 61 naselje nacionalno meanih i 110 naselja isto nemakih, dok je 1931. godine sasvim nemakih bilo jo samo 29 naselja oko Koevskog Roga, dok su 1941. godine Nemci iveli jo samo u 165 naselja. Za nemako stanovnitvo sa te teritorije je bilo, naime, karakteristino njegovo stalno opadanje. Tako, dok je polovinom X I X stolea prema Cernigovoj etnografiji austrijske monarhije, koja kombinuje rezultate etnografske statistike 1846. i opte rezultate popisa 1850. godine, u Koevskoj ivelo 22.898 Nemaca, dotle bi, prema podacima popisa stanovnitva iz 1910. godine, trebalo da bude jo 17.184 osobe koje se slue nemakim jezikom. Osnovni razlog za neprekidno opadanje broja koevskih Nemaca nalazi se u iseljavanju, koje je do 1895. godine bilo u umerenim granicama, dok je nakon te godine postalo ak masovno. Iseljavali su se naroito u Ameriku, pa je pred prvi svetski rat tamo ivelo vie koevskih Nemaca nego u Koevskoj. Opte opadanje stanovnitva u Koevskoj je bilo relativno manje od opadanja broja koevskih Nemaca, poto je paralelno s iseljavanjem Nemaca prvenstveno iz privrednih razloga teklo doseljavanje Slovenaca iz susednih krajeva, naroito u grad Koevje i njegovu neposrednu okolinu, u predele uz ivicu nemakog jezikog ostrva i u centar Koevskog Roga (radnici na Auerspergovoj pilani). U takvom razvojnom procesu poveavao se broj naputenih kua (1936. godine ih je bilo ve preko 1000 ili jedna etvrtina) i raseljenih naselja (na primer, Gae, Pogorelec itd.), kao i krajeve u kojima su Nemci izgubili veinu. Popisom 1921. godine je utvreno jo manje Nemaca u Koevskoj, i to samo 12.817 stanovnika sa nemakim maternjim jezikom, dok popis iz 1931. godine belei samo jo 11.874 ili 65,2 odsto svih na koevskoj, nacionalno izmeanoj teritoriji od ukupnog broja stanovnitva.22 Sa takvim rezultatima narodnog popisa iz 1931. koji se tiu Koevskog nisu bili zadovoljni ni slovenaka, ni nemaka strana. Nemaka strana je tvrdila da je popis izvoen pod politikim pritiskom, 23 a slovenaka da su komesari za popis u unutranjosti bili gotovo sami Nemci, pa su rezultate popisa falsifikovali u nemaku korist.24 Nemaki pisci su navodili ak visoke brojke, od 15.000 do 18.000 pa ak 20.000,25 i polovinom tridesetih godina su obe strane, svaka za sebe, poele privatno da utvruju stvarni broj Nemaca. Nemaka strana je 1937. godine, na osnovu rezultata narodnog popisa iz 931. i privatnog brojanja nemakih upnika na Koevskom, ocenila broj Nemaca u Koevskoj na 14.462, dakle za preko 2500 vie nego to ih je pokazao narodni popis 1931. godine. A slovenaka strana je prema narodnom katastru, izraenom prema kolskim podrujima 1936. godine, tvrdila da u Koevskoj ivi 8319 Nemaca i u ranijim generacijama germanizovanih Slovenaca, 3133 nacionalno meanih stanovnika i 5185 Slovenaca, ali je kasnije nacionalno meane pribrojala pravim Slovencima i dobila 8318 Slovenaca, dakle gotovo 2000 vie nego to ih je pokazao narodni popis 1931. godine. 26 Po optinama su podaci narodnog popisa 1931. i narodnog katastra iz 1936. bili sledei:

0ptina

Narodni popis 1931. Slovenci Nemci Ukupno i dr. 2.079 1.151 613 235 439 147 99 451 525 47 48 257 245 6.336 1.000 2.359 1.550 1.043 1.279 1.844 206 1.665 443 31 63 251 140 11.874 3.079 3.510 2.163 1.278 1.718 1.991 305 2.116 968 78 111 508 385 18.210

Narodni katastar 1936. Slovenci Meani Nemci

Koevje grad Koevje okolina Koevska Reka Koprivnik Mozelj Stari log Dolenja vas Crmonjice rnomelj okolina Semi Stari trg ob Kolpi Draga Trava Ukupno:

1.945 958 793 232 327 89 64 182 160 21 414

35 809 596 263 421 243 11 301 144 57 253

899 1.586 883 702 858 1.438 186 1.356 213 21 177

5.185

3.133

8.319

Mislim da je privatan popis slovenake strane, tj. narodni katastar veoma tano utvrdio nacionalnu srazmeru u Koevskoj, samo to su neki neopravdano meu Slovence ubrajali lica iz meovitih brakova. Meutim, nemako privatno prebrojavanje ne samo da je Nemcima pribrojalo takve osobe nego i preko 2000 pravih Slovenaca. Kao to emo videti, nacionalno meane osobe su bile vie nemaki nego slovenaki usmerene pa su zbog toga na kraju i optirale s Nemcima po ubeenju za preseljenje, pa se i preselile. Izmeu 12.147 optanata za preseljenje, odnosno 11.747 pregledanih osoba iz Koevskog bilo je 2812 nacionalno meanih osoba i 8944 pravih Nemaca.27 Kako narodni popis 1931. nije imao kategoriju nacionalno meanih osoba, verovatno su takve osobe, naroito tamo gde su brojni komesari bili Nemci, ubrojali meu prave Nemce. Zbog toga nemaka strana nije bila u pravu da izraava bilo kakvo oklevanje i sumnje vezane za rezultate narodnog popisa u Koevskoj iz 1931. godine. A jo manje je nemaka strana bila u pravu to je nedokumentovano predstavljala tako veliki broj Nemaca u Koevskoj, kao, na primer, 15.000, 18.000 ili ak 20.000. Spominjanje brojke od 20.000 je ak apsurd, jer je narodni popis 1931. godine utvrdio manji broj celokupnog stanovnitva na nacionalno meanoj teritoriji u Koevskoj. O tome da se broj koevskih Nemaca kretao izmeu 11.500 i 12.500 svedoe i rezultati privatnog brojanja, koje su koevski Nemci izveli poetkom 1941. godine. Statistika koja nosi datum od 8. marta 1941. sadri broj Nemaca po selima, optinama i srezovima u Koevskoj, broj pojedinih zanimanja, nemaku zemljinu imovinu po optinama i broj stoke po optinama. Prema toj statistici, broj koevskih Nemaca trebalo bi da bude ovakav:
31 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

481

Kod kue 0ptina Cisti Meani U Jugoslaviji

Drugde U Nemakoj

Uki u p n o Porodica Osoba

Koevje grad Koevje okolina Koevska Reka Kopri vnik Mozelj Stari log Dolenja vas Crmonjice Crnomelj okolina Stari trg ob Kolpi Draga Ukupno:

777 2.159 1.541 997 1.286 1.758 224 1.747 .514 47 404 11.454

19 26 43 17 40 21 3 50 51 6

10 64 56 20 36 42 2 47 7 1 5 290

43 87 71 15 82 85 7 58 20 1 9 478

196 563 393 234 307 411 47 366 124 kod Kopr. 113 2.754

849 2.336 1.771 1.049 1.444 1.906 236 1.902 592 55 418 12.498

276

Ovaj, kao to se ini, do sada najdetaljniji narodni katastar, koji su napravili koevski Nemci jo u vreme stare Jugoslavije, ima, meutim, zaudo mali broj Nemaca koji potiu iz meanih brakova, samo 276 osoba. Kada su se, nakon toga, maja 1941. godine, dakle, ve pod italijanskom okupacijom koevski Nemci jo jednom prebrajali bilo ih je ak 3055 porodica sa 12.903 porodina lana. Ali, ovaj broj ne moe odgovarati stvarnom stanju, jer se ni broj porodica ni pojedinanih Nemaca, prirodno, nije mogao tako brojno poveati. Prema statistici od 8. marta 1941. meu koevskim Nemcima bilo je 1889 poljoprivrednih porodica, dok je ukupno imanje koevskih Nemaca iznosilo 47.528 ha.28 Narodni preporod meu koevskim Nemcima je otpoeo u drugoj polovini XIX stolea, pre svega po zasluzi raznih nemakih doseljenika i brojnih drutava Doje ulferajn i Sidmark, ije smo delovanje ve opisali u jednom od ranijih poglavlja. U martu 1891. poeli su da tampaju u Beu etrnaestodnevni list Mitteilungen des Vereines der Deutschen aus Gottschee, koji je etiri godine kasnije preimenovan u Gottscheer Mitteilungen. Godine 1904. g a j e zamenio asopis Gottscheer Boten, koji su tampali u godinu dana ranije formiranoj Pavliekovoj tampariji u Koevju. 29 Jo pre kapitulacije austrougarske monarhije koevski Nemci su ustanovili tzv. Narodno vee (Volksrat) pod predsednitvom koevskog upana Alojza Loja kako bi u kritino vreme preuzelo vlast u Koevskoj. Posle sloma austrougarske monarhije koevski Nemci su se borili za prikljuenje nemakoj Austriji. A kada su uvideli da do toga nee doi, narodno vee je dolo na ideju da se u Koevskoj stvori nemaka republika pod zatitom Sjedinjenih Amerikih Drava, to je, bez sumnje, bila neostvarljiva ideja.30 Poto su jugoslovenske vlasti u martu 1919. godine raspustile nemako Narodno vee za Koevsku i zaplenile njegovo imanje, voe koevskih Nemaca proglasile su parolu da koevski Nemci ne idu u politici ni ulevo ni ude-

sno, pa su 1922. godine ustanovili Gottscheer Bauernpartei, tj. Koevsku seljaku stranku. Stranka se, kao podsavez, odmah prikljuila Partei der Deutschen des Knigreiches der Serben, Kroaten und Slowenen, ustanovljenoj 1922. godine u Zombolju. Koevska seljaka stranka je postojala do estojanuarske diktature 1929. godine, kada je ukinuta kao i druge stranke, osnovane na nacionalnoj osnovi. Vodio ju je Jozef Epih, upnik u Staroj Cerkvi, koji je jo pre prvog svetskog rata, uz pomo uitelja Jozefa Obergfela, izdavao asopis Gottscheer Boten, a posle 1918. godine glasilo Koevske seljake stranke Gottscheer Zeitung, koje je izlazilo do decembra 1941. godine. Tako je za stranku, kao i za celokupni kasniji politiki rad u Koevskoj, karakteristino da ju je u velikoj meri usmeravalo svetenstvo. I kasnije, kada se stranka potpuno afirmisala, koevski nemaki advokat dr Hans Arko je radio u tesnoj vezi sa upnikom Epihom. Kako je stranka za svoga kandidata na skuptinskim izborima morala dobiti najmanje est hiljada glasova, nije mogla da postavlja vlastite kandidate pa je zakljuivala izborne sporazume sa slovenakim politikim strankama, pre svega sa Slovenakom narodnom strankom. Meutim, ona je nastupila samostalna na prvim optinskim izborima pa je u gradu Koevje dobila deset mesta u dvadesetetvorolanom optinskom odboru, a u provinciji veinu odbornikih mesta. A za sve sledee optinske izbore je sklapala izborne sporazume sa slovenakim politikim strankama. Na jedinim izborima za oblasne skuptine 1927. godine koevski Nemci su sa 1740 glasova za poslanika skuptine ljubljanske oblasti izabrali Jozefa Epiha, a za njegova zamenika dr Arka.31Pred prvi svetski rat su u Koevskoj delovala brojna nemaka drutva, koja su, meutim, u prvim godinama postojanja Jugoslavije doivljavala razliitu sudbinu. Dok su podrunice drutava Deutscher Schulverein i Sdmark odmah ukinuli, neka druga drutva, na primer, Koevsko pevako drutvo, Koevsko drutvo za itanje, Koevsko sportsko drutvo, a i druga su osnivana i ukidana.32 Poto su Nemci u Jugoslaviji 1922. godine, u Novom Sadu, ustanovili Schwbisch-deutscher Kulturbund, tj. vapsko-nemaki kulturni savez i u glavni odbor izabrali i dr Arka, i u Koevskoj su otpoeli sa pripremama za osnivanje tog saveza. Godine 1923. su zaista ustanovili mesnu grupu u gradu Koevje, koju je vodio dr Arko, ali su je vlasti ve posle nekoliko dana raspustile. Obnovili su je tek 1928. godine pod Arkovim vodstvom kada su poeli da osnivaju mesne grupe i po koevskim selima, pa ih je ubrzo bilo ve 18. Nakon kratkotrajnog rasputanja kulturbunda u vreme estojanuarske diktature, mesnu organizaciju u Koevju obnovili su avgusta 1931. godine, pa ju je neko vreme vodio dr Arko, a kada se posvetio vodstvu organizacije za celu Koevsku pokrajinu, vodstvo je preuzeo Ferdinand Pere. Broj mesnih grupa kulturbunda u Koevskoj se naglo poveavao, poto su koevske Nemce ukljuili u Jugoslovensku nacionalnu stranku (predsednik Sreskog odbora JNS za Koevje je bio Ivan Pucelj, a njegov zamenik dr Arko) i u naporima da na izborima u maju 1935. godine dobiju njihove glasove, doputali osnivanje

mesnih grupa kulturbunda. Tako je u Koevskoj 1935. godine delovalo 11 mesnih grupa.33 Kao i u drugim krajevima Slovenije, i meu koevskim Nemcima srazmerno rano je otpoeo da se iri nacistiki pokret, a naroito posle 1933. godine. Brigu za nj je preuzeo Nemaki studentski savez (Deutsche Studentenschaft) a naroito su bili za to zadueni studenti Univerziteta u Minhenu. Organizovali su razne teajeve, zbog ega su ve 1934. godine izgradili kuicu u blizini Starog Brezja, a 1935. organizovali kolski teaj i u Borovcu, a sledee godine, pod izgovorom da je re o kuvarskom teaju, kolski teaj za mlade devojke. Meutim, zbog intervencije vlasti nije im uspelo da odre teajeve u Poljanama i u Dragi. Po selima su organizovali neformalne sastanke, tzv. Heimabende uz istovremenu domau radinost. U julu 1935. su u Staroj Cerkvi kod Koevja otvorili i dom kulturbunda. Zbog brojnih incidenata, koje je prouzrokovala rasplamsana nacistiki usmerena nemaka omladina, vlasti su 1936. godine raspustile mesne grupe kulturbunda u Koevskoj. Najpre su ih, krajem marta, raspustile u Koevju i Staroj Cerkvi, aprila u Nemkoj Loki, septembra u Livoldu i D. Toploj Rebri itd. Tada su vodstva kulturbunda u Koevskoj poruivala svojim ljudima da kupe radio-prijemnike kako bi imali vezu sa spoljnim svetom, pri emu su, sasvim izvesno, mislili na sluanje Hitlerovih govora, novosti iz Nemake itd.34 Znaajnu ulogu u irenju nacistikog pokreta meu koevskim Nemcima nacisti su namenili koevskim pokuarcima. Koevskim Nemcima je, naime, car Fridrih III godine 1492. dozvolio da pokuare po austrijskim pokrajinama kako bi se na taj nain pomogli zbog teta koje su im prouzrokovali upadi Turaka. Odbacujui tei i naporniji fiziki rad i napore za intenzinfikaciju poljoprivrede, te skloni srazmerno lakom radu i zaradi i boljim platama izvan domaeg kraja, koevski pokuari su lutali gotovo do etrdesetih godina naeg veka. Posle 1918. godine, kada su im drave - naslednice austrougarske monarhije zatvorile vrata, a pokuarenje na jugu im oteala konkurencija dalmatinskih i drugih pokuara, odlazili su na pokuarenje prvenstveno u Nemaku. Saradnik Folksbunda fir das Dojtum im Ausland dr Helmut Karstanjen je napravio plan o tome kako bi svake godine u Nemaku poslali i nekoliko mladih pokuara da ih tamo koluju za nacistike aktiviste. U Koevje je poslao Folkera Dika i in. Valtera Nojnteufela, koji su trebali da se, zajedno sa dr Arkom, brinu za ostvarivanje te ideje, ali su ih jugoslovenske vlasti definitivno isterale.35 Svake godine su od oko 300-350 koevskih pokuaraca, koji su u Nemakoj poseivali dvo do etvorodnevne teajeve, slali u kole u Nemaku 25-30 mladih poljoprivrednika kako bi se tamo kolovali za nacistike aktiviste. U godinama 1937. i 1938. su u Ulmu oformili kolu iskljuivo za mlade koevske poljoprivrednike u nameri da ih struno i idejno osposobe za budue vodstvo koevskih Nemaca. Nacisti su upravo radu sa seoskom omladinom posveivali veliku panju. Struno i idejno kolovani i vaspitani omladinci su trebali da se, po povratku u Koevsku, tj. na privredno nerazvijeno podruje sa ekstenzivnom poljoprivredom, struno afirmiu, stave stanovnitvo pod svoj uticaj i vaspitavaju ga u nacistikom duhu.

Meu onima koji su se u Rajhu pripremali da pre ili kasnije preuzmu vodstvo koevskih Nemaca bili su naroito znaajni Vilelm Lampeter iz Stare Cerkve i Martin turm iz Novih Loina. Prvi je bio, zajedno sa Rihardom Laknerom, pristalica obnovitvenog pokreta i veoma aktivan u ilegalnom omladinskom radu. Poto su ga iskljuili iz koevske gimnazije, otiao je u Nemaku gde je uz pomo VDA poloio maturu, pa se 1937. godine upisao u Poljoprivrednu visoku kolu u Hoenhajmu u Virtemberkoj oblasti, koju je zavrio 1939. godine i tako postao prvi nemaki agronom u Koevskoj. Jo u vreme studija mu je vodstvo VDA poverilo brigu za kolovanje mladih koevskih poljoprivrednika u Virtemberkoj pokrajini. Predvidelo i osposobilo ga je i za budueg vou koevskih Nemaca. Drugi se od 1935. do 1940. kolovao u Nemakoj za poljoprivrednog tehniara.36 Koevari su veoma rano postali privrenici nacionalnog socijalizma i njihov pogled na svet su jaali i tako to su se kako pokuarci tako i brojni mladi poljoprivrednici vraali iz Rajha u svoje domove sa potrebnim obrazovanjem. Ja sam nacionalni socijalist ve od 1927. godine, pa sam brojne Koevare upoznao s novim pogledom na svet. U tom pogledu je od znaaja to mi je sreski naelnik u Koevju 1936. godine, kada sam ga posetio zbog izdavanja putnih isprava za nae pokuarce, odgovorio da nee da izda putne isprave zbog toga to se pokuarci vraaju iz Rajha s drugaijim pogledima na svet. Odgovorio sam mu da to ne treba da ga brine jer nai pokuarci odlaze u Rajh ve kao nacionalsocijalisti pa se takvi i vraaju svojim kuama. U to vreme je ve bilo mnogo kukastih krstova rasutih po putevima, urezanih u stabla drve i ispisanih po zidovima. Bilo je i mnogo izjava o nacionalnom socijalizmu i pozdravljanja sa 'Hajl Hitler!', to je, razumljivo, imalo za posledicu i osetne kazne, ali one nisu mogle da zaustave pobedonosan pohod nacionalnog socijalizma. Kada je na Firer slavio svoj pedeseti roendan, na svim planinama zaplamsale su vatre, a i ja sam u svojoj bati upalio velianstvenu vatru, pa su me zbog tog veleizdajstva sasluavali i konano me i osudili na novanu kaznu od 1000 dinara. Tako je izvetavao dr Arko o nacistikom pokretu u Koevskoj. 37 Meutim, vodstvu Folksdoje Miteltele, odnosno Folksbunda fir das Dojtum im Ausland, koji je bio njezino prikriveno orue, i s nacistikom ideologijom zadojenoj i u Nemakoj kolovanoj omladini dr Arko i njegovi saradnici inili su se suvie konzervativnim. Zbog toga su 1937. godine iskoristili krizu u dotadanjem vodstvu koevskih Nemaca i posle izbora novog vodstva doli u dvanaestolani privredni odbor, koji je i dalje vodio dr Arko. Ali, ubrzo su iz njega odstranili sve osim Jozefa obera, prokurista drvne industrije u Koevju, Johana Zamida, poljoprivrednika iz Pogorelca, i Johana Semia, poljoprivrednika i upana iz Mozlja.38 O izvrenju te akcije je saradnik VDA Herbert Otertet, 16. decembra 1938., ovako pisao Bergmanu: Klimaete glavom. Na osnovu mojih neposrednih pritubi saveznom vodstvu (VDA - nap. T. F.) i molbi za definitivno razjanjenje pitanja koja se tiu Koevja Folksdoje Miteltele me je 14. o. m. pozvala u Berlin. Zajedno s dr Peauerom, dr Luigom i dr Henigerom pretresli smo sva nejasna pitanja.

U meuvremenu se politiki poloaj u Koevju promenio tako kako smo mi to i eleli. Dr Arka su Koevari 28. XI odstranili i nekoliko dana kasnije mu je Folksdoje Miteltele u Celovcu zvanino i definitivno saoptila da mora da d ostavku. Nakon toga su postavili tri Koevara iz mlade nacionalsocijalistike generacije, koje je Berlin priznao, i to Martina turma, gospodina Sobera i upana emia iz Mozlja. Tako su sva pitanja, koja je postavljao Arko, bespredmetna. Svrha je postignuta .. . 39 Nacionalsocijalisti su za svoju akciju iskoristili sve vee nezadovoljstvo koevskih poljoprivrednika s dotadanjim vodstvom koje je pristrasno odluivalo o tome ko moe da ide u pokuarenje a ko ne. Ljude kojima su ve' tri ili etiri puta uzastopno dali mogunost da u zimsko vreme pokuarenjem zarade neku marku poslali su i peti put u Rajh, dok oeve iz siromanih porodica, koji imaju mnogo dece, nisu uzimali u obzir - izvetavalo je novo vodstvo 16. decembra 1938. Nemaki konzulat u Ljubljani. 40 Meutim, postojale su i neke meusobne optube zbog novca nestalog iz fonda pomoi, u koje su bili upleteni dr Arko, dr Peauer i Folker Dik. Izgleda da je H. Otertet prema Arkovoj inicijativi poslao vodstvu VDA dokument, u kome je optuivao dr Peauera i Dika, ali su ga nakon toga dr Luig i dr Heniger u Berlinu ubedili da je dr Peauer nevin i da su i sa Dikom ve sve stvari sreene, ali da e biti raieno i pitanje nestanka novca iz fonda za pomo o emu se sada govori u Koevju. 41 Za akciju su mladi koevski nacisti izabrali vreme i klimu oko jugoslovenskih parlamentarnih izbora u decembru 1938. O tome je Sober izvetavao Nemaki konzulat u Ljubljani: Najbolju priliku za tu akciju su dali upravo izvedeni izbori za beogradski parlament. Kao i sve druge nemake narodne grupe u Jugoslaviji, i naa grupa je dobila zadatak da na izborima jedinstveno i zbijeno podri listu ministarskog predsednika dr Stojadinovia. A u Dravskoj banovini je sa dr Stojadinoviem povezan klerikalni reim i upravo predstavnici tog reima su znali da ovdanje nemake grupe dre pod strahovitim pritiskom. Oekivali smo, dakle, da e biti potrebno mnogo rada kako bi narodnu grupu, s obzirom na uputstva, podsetili na disciplinu i to naroito zbog toga to su Koevari potpuno izgubili poverenje u svoje dotadanje vodstvo. Zbog toga je bilo potrebno da staro vodstvo ubedimo u neizdrljive prilike pa smo mu savetovali da d ostavku. Na njegovo mesto je stupio o d b o r , k o j i je sa m n o m , kao v o o m narodne grupe, preuzeo zadatak da KoeVare ponovno zbije u jedinstvenu celinu i da im ulije i u njima uvrsti oseanje za zajednitvo. 42 Novi privredni odbor je sastavio i svoj program, u kome je prva taka glasila: Narodno vaspitanje: zadatak odbora e biti da koevsku narodnu grupu zbije u celinu, probudi u srcima ljubav prema zemlji. Vaspitanje narodne grupe u jedinstvu i poverenju u smislu nemakog pogleda na svet (sic!), uz uvaavanje odgovarajuih odredbi nae kraljevine. Naglaavamo, razumljivo, da smo veoma spremni da se pridravamo i svih uputstava nae domovine (sic!), Nemakog Rajha.

Zanimljiva je i druga taka u kojoj se, pored otklanjanja nedostataka u kolstvu, predvia kolovanje mladih snaga za budui vodei sloj, po mogunosti u Nemakom Rajhu. Na privrednom podruju predvia se jaanje poljoprivrednog sloja i upotreba novanih sredstava koja su stvorena pokuarstvom u Rajhu za poboljanje i obnovu privrede.43 Promene u vodstvu koevskih Nemaca dovele su do toga da se ovaj deo Nemaca u Jugoslaviji jo vie nego do tada povezao sa Nemakim Rajhom i nacistikim pokretom. Novo vodstvo, zadojeno nacistikom ideologijom, savesno i odano ispunjavalo je sva uputstva koja su dolazila od Treeg Rajha, naroito ona od Folksdoje Miteltele, u ijem je vodstvu postojao i poseban referat za Koevsku, koji je vodio dr Erih Peauer, i sam koevski Nemac, dok su lanovi bili Folker Dik i Rave. Vodstvo VoMi je elelo da u Koevju ustanovi poseban vostveni odbor (Fiihrungsausschuss), koji je trebalo nasuprot VoMi da preuzme odgovornost za politiko usmeravanje narodne grupe. Takav odbor su, zaista, ustanovili; Jozef Sober je u njemu bio predsednik, a lanovi Sturm, Semi i Zamida. Na sastanku tog odbora i koevskog referata pri vodstvu VoMi, odnosno VDA, odranog poetkom 1939. godine, novi odbor je prihvatio opta naela koja su se iskristalisala u saradnji izmeu VoMi i drugih narodnih grupa; obavezao se da e se pri izboru svojih saradnika ograniavati na osobe koje u odnosu na svoje nacionalno ponaanje i nain ivota ispunjavaju nacionalsocijalistike zahteve, da e mlade snage privlaiti ne samo u taj rad nego i u aktivnost vodstva te da e pitanje politikog usmeravanja i planiranja na privrednom, socijalnom i kulturnom podruju reavati iskljuivo u svom sastavu. Prihvatio je i radni program, koji su koevski referat VDA i Gottschee-Hilfsvverk, tj. akcija za pomo Koevarima, u poslednjim godinama ve razvijali s mladim koevskim nacistima (Lampeterom, Sturmom i drugima). Obeao je i to da e dalje programiranje i planiranje rada obavljati zajedno s ustanovama iz Rajha, to jest prvenstveno sa VoMi. Nakon toga su se dogovorili o radu vostvenog odbora u Koevju i imenovali pojedine referente: Martina Sturma za poljoprivredu, za pitanja vaspitavanja mukaraca i za vezu s mladima; Elfi Lakner za muziko vaspitanje i za pitanja vaspitanja ena i devojaka; Sofiju Kren za bibliotekarstvo; Irmu Vajs za socijalni rad; Henigmana za domau radinost, Herberta Erkera za Goejer cajtung i Gustava Ferderbera za promet sa inostranstvom, dok je mesto omladinskog voe tada ostalo jo nepopunjeno. Vostveni odbor je bio duan da svake godine sastavi izvetaj o radu za nekakav Koevski odbor (Gottschee-Ausschuss) u Rajhu, iji sastav za sada jo ne poznajemo. Podrobnije su raspravljali i o privrednim pitanjima, naroito o tome kako da sa prihodom od rada pokuaraca potpomognu neke privredne akcije po selima, kao, na primer, izgradnju cisterni, ureenje zajednikih panjaka itd. Predstavnici VoMi, odnosno VDA su izjavili da se mora promeniti nain pokuarenja, jer je kod raznih ustanova u Rajhu prisutno oklevanje prema dotadanjem nainu. I obeanje novog vodstva uoi izbora o tome da e naredne godine otii u pokuarenje oni poljoprivrednici koje staro vodstvo dotad

nije uzimalo u obzir, ne mogu obavezivati neke ustanove u Rajhu. Meutim, novi odbor u Koevju trebalo bi na kraju sezone 1939. da oceni predloge za nov nain pokuarenja, koje su aprila 1938. sastavili dr Peauer i Dik. Predviali su i formiranje nekakvog pokuarskog odbora. Na alost, iz raspoloivog materijala nije mogue dobiti podatke o tome da li su te zamisli i ostvarili i kako su ih realizovali. Takoe su odluili da e ubudue, vie nego do tada, pratiti promene u imovinskim prilikama u Koevskoj i registrovati ona imanja koja bi bila na prodaju, pa su proraunom za 1939. godinu predvideli i sredstva kako bi ta imanja mogli da kupe Nemci, a ne Slovenci.44 Ubrzo posle toga je turm dobio novi zadatak u vezi s akcijom koja mora biti potpuno prikrivena i tajna, ali ipak brzo i temeljno obavljena. U vezi s pregovorima, koje su tada vodile jugoslovenska i nemaka vlada za postizanje sporazuma o slanju oko 13.000 jugoslovenskih radnika na sezonski rad u Nemaku trebalo je da turm, uz pomo Franca Vebera iz rmonjica i Franca erneta iz Gorenjega, tajno sastavi nekoliko spiskova ljudi koji bi doli u obzir za sezonski rad u Nemakoj. Posebno bi trebao sastaviti spiskove onih ljudi koji bi tamo otili za nekoliko meseci, za itavu godinu ili i za due vreme. To da neemo dati nae najbolje i najpoverljivije ljude je razumljivo samo po sebi. Molimo, meutim, da oznaite one ljude koji bi bili sposobni da svakog puta vode grupu od po 10 omladinaca i omladinki. Mislili smo, naime, i o tome da sve Koevare i Koevarke smestimo u Virtemberkoj oblasti, a prema mogunostima bi svaki put stvarali desetine za pojedina sela, tako da bi bili u stanju da ih neprekidno kontroliemo i kolujemo te definitivno neprimetno odabiramo. Spiskove, izraene u tu svrhu trebalo je da turm poalje koevskom referatu pri vodstvu VDA kako bi ovaj mogao da ih d skupljaima sezonske radne snage. Zbog ega je itava ta akcija trebalo da bude tajna objanjava ovako: Re je o meanju u meudravne odnose to bi moglo da ima za posledicu to da jugoslovenska vlada zaustavi svu akciju slanja poljoprivrednih radnika.45 Ni za tu akciju nemamo podataka o tome da li se odvijala i kako je tekla, ali je zanimljiv sam za sebe ve plan koji govori o tome kako su nacisti koristili svaku priliku za stvaranje svojih pozicija u Koevskoj. Nov sastanak izmeu vodstva koevskih Nemaca i koevskog referata pri vodstvu VDA je odran 1. avgusta 1939. u seditu pokrajinskog saveza VDA za tajersku u Gracu i prisustvovali su mu Sober, emi i Lampeter iz Koevja, dr Peauer, Dik i Rave iz Berlina, a doli su i zastupnici pokrajinskih vodstava VDA za tajersku, Bavarsku i Virtemberg, tj. Dorfmajster, Vister i Plam. Svrha sastanka je bila reorganizacija rada s koevskim Nemcima ime su trebali jo tenje da ukljue u taj rad pokrajinska vodstva VDA za tajersku, Koruku, Bavarsku i Virtemberg. Zakljuili su da bi trebalo ve postojeim ustanovama za rad s koevskim Nemcima, tj. koevskom odboru i koevskom referatu u Rajhu da prikljue i radni krug (Arbeitskreis), u koji bi trebalo da poalju svoje predstavnike za sva pokrajinska vodstva VDA iz ranije spomenutih pokrajina. Taj radni krug bi trebao pod vodstvom koevskog referata da izvra-

va posebne zadatke, kao, na primer, one u vezi sa zdravstvom, kolskim pitanjima, bibliotekarstvom, snabdevanjem Nemaca u Rajhu itd. Predlagali su i to da bi u koevski odbor u Rajhu doao po jedan predstavnik iz spomenutih pokrajinskih vodstava VDA, to bi trebalo jo vie da pojaa rad u odnosu na koevske Nemce. Uesnici sastanka su bili jedinstveni u tome da pokuarstvo treba zameniti nekim drugim oblikom sticanja novca. Predstavnik Pokrajinskog vodstva VDA iz Minhena je ponovio svoj stari predlog, koji je ve nekoliko puta davao vodstvu koevskih Nemaca, prema kome bi morali za finansiranje zadataka vezanih za koevske Nemce pridobiti industrijske i privredne krugove u Rajhu. Zbog toga su zakljuili da ustanove jo i krug potpornika, koji bi neprekidno informisali o radnim planovima, a naroito o onim zadacima koje bi finansirala nemaka preduzea.46 Novo vodstvo koevskih Nemaca je u svom radu neprekidno naglaavalo jedinstvo koevskih Nemaca, a istovremeno je svesno i planski meu njima irilo nacistiki pokret. Naroito u godinama 1938-1941. su nacisti u Koevskoj prireivali razne manifestacije, na kojima su slavili Hitlera i nacistiku Nemaku (na primer uz pedesetogodinjicu Hitlerovog roenja), slali Hitleru pozdrave i molbe da Sloveniju prikljui Rajhu itd. U Goejer cajtungu su lanovi vodstva pisali lanke u potpuno nacistikom duhu, u Goejer kalendaru za 1941. godinu su se pojavile nacistike parole, na primer, Hitlerove, Henlajnove, Ludendorfove i druge izreke, kojih ranijih godina jo nije bilo. Dana 16. decembra 1939. su u Ljubljani koevskim majkama podelili nemake krstove majki, kojima ih je odlikovao Hitler itd 47 U prolee 1939. kada je nvi predsednik jugoslovenske vlade Dragia Cvetkovi dozvolio da Nemci u Sloveniji obnove svoj kulturbund, u mnogim selima u Koevskoj odrane su osnivake skuptine novih mesnih grupa. Na izbornom sastanku u Koevju su 26. aprila za vou mesne grupe izabrali Jozefa Sobera, u Staroj Cerkvi 16. aprila Ervina Peeta, a 30. aprila su odrani izborni sastanci u Dolgoj Vasi, Salkoj Vasi, Oneku, Knejoj Lipi, Nemkoj Loki i D. Toploj Rebri.48 Mesne grupe su osnivali u seditima nekadanjih upravnih optina, koje su ukinuli u septembru 1933. godine. Pri odreivanju granica mesnih grupa kulturbunda izvesnu ulogu odigrale su i lokalpatriotske tenje stanovnitva. Ali, ipak, banovinske vlasti nisu htele da priznaju to osnivanje, izgovarajui se da pre toga treba predloiti pravila organizacije na odobrenje. Tako je banska uprava Dravske banovine dozvolila osnivanje Svapsko-nemakog kulturnog saveza u Sloveniji tek u jesen 1939, kada su nemake vlasti u Korukoj odobrile pravila i delovanje Slovenakog prosvetnog saveza 49 Tada su u Koevju ustanovili Okruno vodstvo kulturbunda, iji je predsednik bio Jozef Sober a lanovi Martin Sturm, Vilelm Lampeter, Alfred Buzbah, Rihard Lakner, Johan Semi i Johan Zamida. Od jeseni 1939. pa do kraja 1940. su u Koevskoj ustanovili 23 mesne grupe, i to: u optini Koevje grad mesnu grupu Koevje (voa Jozef Sober); u optini Koevje okolina mesne grupe Stara Cerkev (Ervin Pee), Dolga Vas Livold (Hans Lakner), Onek (Ferdinand Skiber), eljne (Franc Zamida) i Salka Vas (Franc Krof); u optini Koevska Reka mesne grupe Koevska Reka (Leopold Slindra), Borovec (Jozef Krie), D. Briga (Alojz Malner) i Gotenica

(Jozef Mihi); u optini Koprivnik mesne grupe Koprivnik (Jozef Medic) i Nemka Loka (Hajnrih Loske); u optini Mozelj mesne grupe Mozelj (Alojz Stalcer), Zajje Polje (Matijas Has), Kneja Lipa (Johan Lakner), Spodnji Log (Mihael Rupe) i Blatnik (Karl Strici); u optini Stari Log mesne grupe Polom (Jozef Epih), D. Topla Reber (Franc Gril) i Stari Log (Ervin Henigman); u optini Dolenja Vas mesnu grupu Grarice (Jozef Primo); u optini rmonjice mesnu grupu Poljane (Franc Majhin) i u optini rnomelj okolina mesnu grupu Planina (?). Mesnu grupu rmonjice su ustanovili tek 22. decembra 1940. (Franc Zamida), a poslednje u Dragi i na Mavrlenu tek po slomu bive Jugoslavije. Poto su mesne grupe osnivali u seditima starih optina koje su imale razliit teritorijalni opseg i razliit broj stanovnika, a naroito razliit broj Nemaca, i mesne grupe su imale veoma razliit broj lanova. Najjaa mesna grupa je bila u Staroj Cerkvi, jer je na njenom podruju ivelo oko 1180 Nemaca, zatim u Koprivniku i Koevju, dok je ona u Dolnjoj Brigi bila najmanja, jer je na njenom podruju ivelo samo oko 180 Nemaca.50 Vodstvu koevskih Nemaca je uspelo da do kraja 1940. godine tri etvrtine Nemaca u Koevskoj ukljui u kulturbund, a u nekim mesnim grupama ak i 100 odsto (na primer, Polom, Planina, eljne, Grarice i Dolnja Briga), a i u drugima ne mnogo manje (na primer, D. Topla Reber 99 odsto, dok su u mesnim grupama alka Vas krajem 1940. godine jo samo etiri osobe izvan organizacije). Krajem 1940. godine je bilo u itavoj Koevskoj, u krajevima gde su iveli Nemci, osim na podruju rmonjica, Drage i Mavrlena, ulanjenih u organizaciju 2175 mukaraca i 2039 ena, ukupno, dakle, 4214 osoba, dok je u omladinskim grupama bilo obuhvaeno 1199 omladinaca i omladinki. Izvan organizacije je ostalo jo samo oko 1800 ljudi.51 Jedan od razloga za tako veliki upis koevskih Nemaca u kulturbund se nalazi, sasvim izvesno, u aktivnosti vodstva koevskih Nemaca, koje je propagandom o velikoj Nemakoj, nemakoj uzajamnosti, jedinstvu itd., uz pobede Nemaca u Evropi, budilo oseanje povezanosti koevskih Nemaca s milionima drugih Nemaca a uz to je i interesovanjem za privredna pitanja izvrilo veliki uticaj meu nemakim poljoprivrednicima u Koevskoj, a naroito meu nemakom omladinom, pogotovo to nije bilo ak ni najslabijeg protivfaistikog pokreta meu samim koevskim Nemcima (prema podacima vodstva koevskih Nemaca meu njima je bilo samo dva komuniste, a i ta dvojica su, navodno, bili u Nemakoj). Jedan od razloga je, svakako, u pomirljivom stavu nemakog svetenstva u Koevskoj prema irenju nacistikog pokreta itd. Dotadanji razvoj nacistikog pokreta u Koevskoj je omoguio dalje organizaciono i politiko zbijanje koevskih Nemaca u prave vojne formacije. Taj prethodni rad je u 1939. godini omoguio stvaranje 'Mannschaft' kao vojne formacije u njenom dananjem obliku, uz pomo kojom se moe sada cela narodna grupa veoma iroko vaspitavati na nacionalsocijalistikoj osnovi. Manaft je, osim toga, imala zadatak da eventualno istupi protiv nasilja Slovenaca, pa su zato imali ve ranije u programu daje naoruaju. (Podvukao T. F.) Tako su kasnije izvetavali o ustanovljenju Volksdeutsche Mannschaft.52

J = o 2 x = \\ Z 3 x 5, o E O. S\ O oc \ O \

> < X X > * ix 5 I X

I o ^ - -

\\ !
w > o -8 \ J* r= 4? r-: < D

>i

O( B
o

< / o x n v

II). D <

>

O 5 O C o <0
ILI

_C S a \ x
=

'S . 0 I O

Q -

S S c D) ffl < a < o c a

<0 C L

491

Poetkom drugog svetskog rata, septembra 1939. je, naime, vodstvo koevskih Nemaca na nekom tajnom sastanku zakljuilo da e, po uzoru na jedinice SA u Nemakoj, ustanoviti tzv. Volksdeutsche Mannschaft. Njen voa je postao Vilelm Lampeter, od kojeg su nacisti u Rajhu opravdano oekivali najvie. Pored sebe je imao ak petoricu tabnih voa: omladinskog vou Laknera (koji ga je i zamenjivao dok se nalazio na odsluenju vojnog roka u Jugoslovenskoj vojsci), savetnika za poljoprivredu turma, odgovornog za slubu bezbednosti Buzbaha te emia i Zamidu, koji su na ovaj poloaj doli zbog svojih zasluga u irenju nacistikog pokreta. Vodstvo Folksdoje Manaft u Koevju je po pojedinim selima i varoicama osnivalo tzv. turmove, i to njih 25, koji su bili u seditima mesnih grupa kulturbunda, te ih je oznaavalo s rednim rimskim brojkama od I (grad Koevje) do X X V (Mavrlen). 58 U turmove, koje su vodile voe turmova, ukljuili su sve muke lanove kulturbunda od 21 do 50 godina starosti, a samo u gradu Koevju su gornju starosnu granicu snizili na 40 godina kako bi onemoguili ukljuenje nepoeljnih osoba, to znai da su nepoeljne osobe bile stare uglavnom preko 40 godina. Svaki turm je imao jedan do etiri voda, na ijem elu su bili vodnici. U svim turmovima je bilo 1560 jednoobrazno uniformisanih (crne izme, crne akire, bela koulja, crna kravata i crna kapa), po vojnim pravilima izvebanih i u nacistikom duhu vaspitanih mukaraca. U posebnu vojnu jedinicu su okupili mukarce mlae od 30 godina, i to uglavnom one koji su se vratili s raznih teajeva u Nemakoj. Najpre su izabrali mukarce u alkoj Vasi i Cvilarima i organizovali ih kao trei vod I turma, a kasnije su ih birali na iroj osnovi i organizovali u sedam vodova. Izvebali su ih tako da su mogli svakog asa da ih skupe u poseban straarski turm (Wachsturm) pod Buzbahovom komandom. Prema zadacima koji su mu bili dodeljeni, nacisti su ovu jedinicu sami izjednaavali sa slubom bezbednosti u Rajhu. O tajnosti organizovanja nacistikih vojnih jedinica u Koevskoj govori lan njihovog ireg vodstva i urednik Goejer cajtunga, Herbert Erker: Tako su bili osim telesno nesposobnih u turmove obuhvaeni svi nemaki mukarci do 50 godina starosti. To je bilo veoma teko, jer je trebalo sav rad u koevskim jedinicama maskirati pred vlastima i njihovim brojnim agentima. Duboko u umama, bez obzira na vremenske prilike, imali su mnogo asova telesnog vebanja i drugog potrebnog uvebavanja. Jedinica koju smo za javnost zbog predostronosti ustanovili 'za obnovu poljoprivrede' ubrzo je doivela as svoje provere. 54 Upravo tako kao to su jedinice bile formirane po uzoru na jedinice SA, organizovali su i nemaku omladinu u Koevskoj po uzoru na Hitlerjugend u Nemakoj. Vodio ju je Rihard Lakner, kome je bilo podreeno 25 omladinskih voa na terenu. Do kraja 1940. godine u omladinsku organizaciju je bilo ukljueno 1199 omladinaca i omladinki, a do prolea 1941. ve 2994.55 Broj lanova kulturbunda, omladinske organizacije i Folksdoje Manaft je bio, prema pojedinim mesnim grupama odnosno turmovima, sledei:

Br. turma 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25

Sedite mesne grupe i turma Koevje Stara Cerkev Mozelj Koevska Reka Koprivnik Stari Log Dolga Vas Zajje Polje Kneja Lipa Nemka Loka Onek alka Vas eljne Grarice Gotenica Borovec Dolnja Briga Polom D. Topla Reber Poljane Planina Spodnji Log Blatnik rmonjfce Draga Mavrlen Str'aarski Vod Ukupno

Krajem 1940. godine U prolee 1941. godine Odr. Nemci lalanovi la- Omla- . ukunovi Omla JediSD KB novi pno SD KB dina dina nica 501 590 399 521 522 524 222 109 120 91 110 209 134 148 122 116 99 193 158 152 177 97 99
-

417 469 304 392 392 405 180 88 91 75 80 176 101 124 96 90 78 145 128 88 140 82 73
-

84 121 95 129 130 119 42 21 29 16 30 33 33 24 26 26 21 48 30 64 37 15 26

-

843 1.034 804 1.037 891 1.127 441 204 241 156 197 657
-

638 726 555 735 639 767 295 151 156 119 151 397
-

136 222 195 250 196 290 104 50 64 41 57 105

-

67 127 95 112 109 143 57 37 35 24 30 80

-

197 256 291 183 448 350 516 333 189 237 1.140 418 297
-

169 158 193 143 264 281 246 253 141 173 899 168 139
-

43 57 84 47 101 108 128 94 52 54 359 88 69

-

40 44 45 26 42 57 41 40 34 26 142 75 49 128 1.705

5.413

4.214

1.199

12.487

8.553

2.994

Ako uzmemo u obzir da su mesne grupe kulturbunda u rmonjicama, Dragoj i na Mavrienu organizovali tek od decembra 1940. moemo zakljuiti da na podruju drugih mesnih grupa do zadnjih dana decembra 1940. nije bilo obuhvaenih u kulturbundu vie od 1900 koevskih Nemaca - odraslih i omladine - ili neto preko 22 odsto koji su postali lanovi tek 1941. godine. Kako su na treem-pokrajinskom statistikom sastanku, u Mariboru 19. januara 1941., prema statistici za kraj 1940. godine, utvrdili da je izvan organizacije jo 1829 koevskih Nemaca, a oni su se do prole^a 1941. ukljuili u organizaciju, smatram da su u prolee 1941. u kulturbundu bili ve organizovani svi Nemci koji su tada iveli u Koevskoj. A u Folksdoje Manaft su do prolea 1941. obuhvatili ak 80 odsto svih mukaraca odgovarajue starosti (drugi su bili nesposobni za takvu slubu).56 Razvoj nacistikog pokreta u Koevskoj se kretao u pravcu sve vreg vojnog i poluvojnog organizovanja koevskih Nemaca starih od 7 do 50 godina. Zbog toga su"na terenu najuticajniji postajali ne toliko voe mesnih grupi kulturbunda koliko voe turmova, koji su postali ak die Ranghchsten

im Sturmbereich, tj. najvii po poloaju na podruju turma. Potinili su im ak voe mesnih grupa i omladinske voe. Podjednako je bilo i u vodstvu svih koevskih Nemaca. I tamo je neprekidno jaao Lampetrov poloaj, pa je okruni voa kulturbunda, kao i voa koevske narodne grupe Jozef Sober zastupao koevske Nemce samo za javnost, dok nije krajem 1941. i poetkom 1942. doiveo Arkovu sudbinu s kraja 1938. godine. Tako su koevski Nemci doekali slom bive Jugoslavije vrsto organizovani u Svapsko-nemakom kulturnom savezu, vojniki izvebani u Folksdoje Manaft i uglavnom zadojeni nacistikom ideologijom. Tako postaje razumljivo i njihovo ponaanje u sudbonosnim aprilskim danima 1941. i njihova spremnost za preseljenje u Rajh.

Koevski Nemci aprila 1941. godine Napad Nemake i Italije na Jugoslaviju 6. aprila 1941. je za koevske Nemce predstavljao poetak novog razdoblja, koje su ve vatreno oekivali. S obzirom na njihovo ponaanje u sudbonosnim aprilskim danima 1941. godine, to razdoblje su sami prozvali vreme preispitivanja i iskazivanja, a u stvari to je bio vrhunac njihovog petokolonakog rada i nastojanja, izdaja domovine u kojoj su iveli est stotina godina. Posle 25. marta 1941. je vod koevske narodne grupe Jozef Sober, shodno uputstvima saveznog vodstva Svapsko-nemakog kulturnog saveza naredio da ta organizacija prekine delovanje u Koevskoj. Meutim, to je bio samo prividan potez, jer su se ionako neko vreme sutinski politiki rad i druge aktivnosti razvijale u turmovima u Folksdoje Manaftu i u omladinskim grupama. Upravo jedinice su se u tim danima temeljno pripremale na dogaaje koji su se pribliavali. Kada se vest o dravnom udaru u Beogradu 27. marta 1941. proirila i u gradu Koevju, vodstvo narodne grupe shvatilo je sav znaaj vremena i buduih dogaaja, pa je na osnovu ve mesecima ranije organizovane kurirske slube naredilo turmovima optu pripravnost... Iako su se trudili da odbrambene mere preduzmu sasvim neprimetno, to im nije uspelo, pa je andarmerija uz pomo slovenake rulje (sic!) poela da izvodi line i kune pretrese, uhapsila vie omladinaca, a 28. marta je uhapsila i lana vodstva narodne grupe (verovatno Laknera - nap. T. F.). To, kao i kontrolisanje svakog Nemca, naroito u gradu, meutim, ni izdaleka nije moglo spreiti jedinicu da u najveoj pripravnosti ne oekuje disciplinovano dalje nareenje. Vreme do izbijanja rata je proteklo u veoma velikoj nervnoj napetosti... Veina mukaraca pozvanih u vojsku pobegla je u ume i nemaki prodor se oekivao iz dana u dan. Tako je o petokolonakom radu koevskih Nemaca kasnije izvetavao Rihard Lakner.57 0 tome je slino izvetavao i Herbert Erker: Poput munje su, neposredno pred izbijanje rata, nestali svi za vojsku sposobni mukarci u Koevskoj. Skupljali su se u umama, piljama i skrivalitima. Obavetajna sluba je delovala vanredno, kao u vreme seljakih buna.58

Jo pre napada na Jugoslaviju su odeljenja Folksdoje Manaft po selima uspostavila strae i vodstvo u Koevju je svojim poverenicima po selima javilo parolu - Frhling, tj. u prolee bi trebala da otpone opta akcija jedinice. Meutim, 6. aprila, kada je otpoeo rat, koevski su Nemci morali jo da ostanu mirni. Vlasti su najpre uhapsile jo jednog lana vodstva, pa i dr Arka, a u unutranjosti su tog dana uhapsili nekih 20 Nemaca i sve ih teretnim automobilom prevezli kao taoce u Metliku, gde su ih 9. aprila oslobodili.59 andarmerija je tih dana uhapsila i 11 Nemaca koje su iznenadili pri sabotanim akcijama, npr. prilikom prekopavanja puteva prema Koevskoj Reki i Moravi. Odvezli su ih u Koevje i nakon toga dalje u Novo Mesto, ali su ih tamo pustili.60 Meutim, vlasti tada nisu mogle pohapsiti sve vodstvo koevskih Nemaca. Sober i Buzbah, a verovatno i emi i Zamida su se sa jo nekim Nemcima krili. Prva dvojica su prebegli u neku skrivenu pilju u oblinjoj umi. Sober je jo pre toga, verovatno krajem marta, poslao enu i decu u Koruku.61 A u Koevski Rog je dan ili dva kasnije stigao voa Folksdoje Manaft Lampeter, koji se nalazio u nekoj jedinici Jugoslovenske vojske u Bosni, ali je jo pre poetka rata dezertirao i pourio u Koevsku kako bi s jedinicom prisustvovao daljem razvoju dogaaja.62 Ovaj deo vodstva koevskih Nemaca je 10. aprila uvee, dok se Jugoslovenska vojska, zbog prodora nemakih jedinica do Zagreba, uglavnom ve povukla sa jugoslovensko-italijanske granice, s parolom Frhling pozvao jedinice u turmovima na akciju. ! nou 10/11. aprila, kada se ve sasvim rairila vest o pribliavanju nemake vojske, voa Folksdoje Manaft Vilelm Lampeter i trojica njegovih tabnih voa su, uz pomo jedinice, razoruali sve andarmerijske stanice u Koevskoj. Zaplenjeno oruje su podelili turmovima i postavili strae. Do uskrnje nedelje smo poseli najznaajnije take u pokrajini, razoruali svaku jedinicu srpske vojske koja je ila preko Koevskog, pri emu su poginula etiri lana nae jedinice. Tako je o dogaajima iz onih dana izvetavao Rihard Lakner.63 Tu etvoricu poginulih Nemaca koevski nacisti su kasnije slavili kao svoje junake, pa im ak podizali spomenike. Od 10. do 14. aprila koevski Nemci'su prisvojili vlast u itavoj Koevskoj. U Koevju je Lampeter ve 11. aprila silom svrgnuo sreskog naelnika i sam sebe proglasio sreskim glavarom. Dr Arka su postavili za koevskog upana, a Martina Sturma za policijskog komesara.64 Poto su prigrabili vlast, koevski Nemci su itavih 10 dana neogranieno gospodarili u pokrajini i prema Slovencima i itavom slovenstvu nastupali tako, da itavoj Koevskoj pokrajini daju izgled potpuno nemake pokrajine. Iz kancelarija su izbacili sve Slovence, sklanjali su slovenake natpise, bojkotovali poseivanje slovenakih kola a neke kole su ak demolirali. Tako je sresko naelstvo u Crnomelju 29. aprila 1941. izvetavalo civilnog komesara Gracijolija u Ljubljani: U Mavrlenu su lanovi kulturbunda doli u kolsku zgradu, pokidali po zidovima izveane slike slovenakih pisaca, druge kolske slike i geografske karte, nakon toga su zapeatili kolski arhiv, slubene knjige, zakljuali kolsku zgradu i vrata zapeatili, te izjavili da nee ni-

kakve nastave sve dotle dok u koli ne bude postavljen nemaki uitelj. A uiteljima su pregledali svu privatnu imovinu, oduzeli su im svu korespondenciju i naredili im da se isele. Isto se dogodilo na Planini i u Reicama. 65 Sasvim izvesno je da su tako inili i u drugim krajevima, samo to o tome nemamo sauvanih izvetaja. Koevski Nemci su otpoeli i da love i hapse Slovence. Neka nam o tome kazuju sami njihovi izvori. Kada su Koevari nanjuili jutarnji vazduh i kada su nemake jedinice prekoraile granicu, zahtevali su od sreskog naelstva oruje za samoodbranu. Naoruali su se pukama i mitraljezima i doepali se vlasti. Razoruali su slovenaku policiju pa je delimino i pohapsili i zatvorili u koevske zatvor e . . . Koevari su obavljali pretrese meu Slovencima, plenili slubena dokumenta i oruje, te 'smestili' glavne hukae iza reetaka, izvetavao je koevski referat u vodstvu VDA 21. aprila 1941. Herbert Erker je zabeleio: Na veliki petak (11. aprila - nap. T. F.) izali su turmovi iz uma, zauzeli grad Koevje i razoruali sve andarmerijske stanice u pokrajini, preuzeli dravne kancelarije, zatvorili sve poznate protivnemake hukae i na ugroenim mestima postavili jake strae koje su jednostavno razoruale srpske jedinice u povlaenju. 66 I neki W. je u Goejer cajtungu 24. aprila 1941. pisao: Samo energinom nastupu vodstva narodne grupe treba da se zahvalimo to je na veliki petak Doje Manaft mogla da preuzme redarstvenu slubu. Razoruavala je ostatke jedinica u povlaenju i zatvarala sumnjive elemente. 67 Nama poznati Herbert Otertet je, pak, u brouri Die Volksgruppe der Gottscheer, koju je februara 1942. napisao za savezno vodstvo tajerskog otadbinskog saveza, o tome izvetavao sledee: etiri rtve je kotao Koevare taj poslednji oslobodilaki boj. Kada su prve italijanske jedinice u aprilskim danima 1941. stigle na koevsko tie, na tom nemakom ostrvu sva vlast ve je bila u rukama Nemaca. Slovenaka policija je sedela razoruana u tamnicama, u koje su 20 godina svojevoljno zatvarali koevske voe. Srpske bande, koje su ile pokrajinom, bile su razoruane, a uprava i javna bezbednost na nemakom ostrvu su bile u rukama Koevara. itava pokrajina je blistala u sjaju brojnih zastava s kukastim krstom. 68 Dakle, vie nemakih izvora je jedinstveno u tome da su se koevski Nemci u danima prevrata silom dokopali vlasti i poeli loviti i hapsiti Slovence. Koevski Nemci su u Koevju i njegovoj okolini zaista pohvatali sve vienije slovenake ljude, meu njima i komuniste, koje su imali zabeleene na ve ranije izraenim spiskovima. Ve prvog dana svoje neograniene vlasti zatvorili su ih oko 70. Za njih su u podrumu gostione Harde postavili veala. Ipak su 14. aprila odluili da ih nee veati ve e saekati dolazak nemake vojske. Smatram da ih je od tog ina odvratio dolazak nemakog saveznog oficira, porunika tredeleja, koji je preko Ljubljane stigao iz Celja. U izvetaju koevskog referata u vodstvu VDA od 21. aprila 1941. pie, naime, i sledee: Pre nego to su stigli (Italijani, naime - nap. T. F.), tamo su bili neki nemaki oficiri i pozvali su Koevare na mir i ekanje. 69

Nemakog oficira za vezu iz Prve brdske divizije, porunika tredeleja, u Koevje je poslao tab 49. nemakog planinskog korpusa na zahtev Vrhovne komande kopnene vojske od 11. aprila 1941. Ujedno je u Ljubljanu poslao oficira za vezu iz 79. nemake peadijske divizije, kapetana Maurera. Oba oficira, koji su s pratnjom 12. aprila stigli u Ljubljanu, gde ih je primio komandant italijanske divizije Izonco general Romero, imali su zadatak da kod italijanskih vojnih komandi u Ljubljani i Koevju zastupaju interese ljubljanskih i koevskih Nemaca. Razumljivo je da su, prema zahtevu svojih komandi, taj zadatak pred Italijanima maskirali kao utvrivanje da li su Srbi priinili neke zloine nad folksdojerima. I dok je kapetan Maurer ostao u Ljubljani, dotle je porunik tredele 14. aprila otputovao u Koevje, gde su ga koevski Nemci oduevljeno primili. U paliru jedinica Folksdoje Manaft i omladine vodili su ga koevskim ulicama s takvim ponosom da su neki Slovenci, koji su iza zastrtih prozora posmatrali taj dogaaj, pomislili da je to samo komedija i da se neko od koevskih Nemaca presvukao u nemaku oficirsku uniformu. Sasluavi pozdravnu re obera, tredele se obratio koevskim Nemcima i toplo im se zahvalio za nepokolebljivu vernost prema velikom nemakom narodu.70 U Koevju je ostao do dolaska italijanske vojske, a onda su ga opozvali. Izvetavao je da su srpska vojska u povlaenju i italijanska vojska u prodiranju blago (sic!) opljakali nemake seljake u Koevskoj.71 Tih dana je Koevje posetio i komandant 1. brdske divizije, general Hubert Lane, i verovatno jo neko od nemakih oficira. Svima njima su koevski Nemci prireivali oduevljen doek. 0 tome je Lujza Hegler iz Pokrajinskog ureda VDA za Koruku u Celovcu 22. aprila 1941. izvetavala dr Peauera: Nemaki generali i oficiri koji su imali svoje boravite u Novom Mestu, posetili su Koevje gde su ih oduevljeno pozdravili i primili. Jedan od te gospode m i j e rekao da neto slino jo nije doiveo. 72 U tom pijanom oduevljenju nad kapitulacijom Jugoslavije jedinice Folksdoje Manafta u to vreme prireivale su prave hajke po umama i lovile jugoslovenske vojnike. U izvetaju upuenom Ajnvanderercentraltele iz jeseni 1941. pie, naime, i ovo: Manaft je uhvatila i zatvorila jedinicu od 60 naoruanih ljudi, koji su se odmah po povlaenju zapadnog dela Jugoslovenske vojske udruili i boravili na Fridrihtajnu. Ta banda jo nije postala aktivna. Ali, Italijani su je, po svom dolasku, oslobodili. 73 Samozadovoljavajue i bezobzirno gospodarenje koevskih Nemaca je nekoliko dana kasnije ograniio dolazak italijanske vojske, tj. jedinica divizije Izonco, koja je u Koevje i okolinu stigla 16. aprila 1941. Komandant te divizije, general Frederiko Romero, je, dodue, 19. aprila potvrdio Lampetra i dr Arka za privremenog sreskog glavara, odnosno koevskog upana, ali je njihovoj vladavini, ipak, ubrzo doao kraj. Naime, 23. aprila im je oduzeo vlast novi italijanski sreski komesar, faist dr Dovani Sizgoreo.74 Ve tada su izmeu koevskih Nemaca i italijanskog okupatora otpoela trvenja, koja su u poetku bila veoma otra, ali su ih kasnije ublaili. Meutim, nisu nestala sve do preseljenja koevskih Nemaca. Osnova za ta trvenja je bilo razoaranje koevskih Nemaca zbog italijanske okupacije. Od vremena prikljuenja Austrije Nemakoj su, naime, oeki3 2 - Nacistika politika denacionalizacije 4 9 7

vali da e se najmanje dogoditi to da e Koevska posle eventualnog sloma Jugoslavije pripasti pod Nemaku, a sada se, eto, odjednom nala pod Italijom. Zbog toga su se pojedinci veoma trudili da bar u poslednjem trenutku, pre nego to obe strane sporazumno zacrtaju granicu preko slovenake teritorije, pokuaju da stave Koevsku pod Nemaku. Spomenuu samo nekoliko primera. Lujza Hegler iz Pokrajinskog ureda VDA za Koruku u Celovcu je 22. aprila 1941. pisala dr Peaueru: Sada je jedina briga Koevara da postignu prikljuenje Rajhu. To pitanje nije bilo pripremljeno, ali mogu vam javiti da je prof. Peter Jonke, na zahtev SS i Himlera, sastavio odgovarajui dokumenat i ve ga poslao Dravnoj kancelariji. Prepie su dobili sam dravni voa SS (Himler - nap. T. F.), VDA u Berlinu i gaulajteri Koruke, te tajerske. Profesor Jonke je bio danas kod mene u kancelariji i priao mi da ve ima odgovor i da moemo jo uvek da se nadamo da se naa stara elja (sic!) pribliava ostvarenju.75 Ulrih fon Hasel je u svom dnevniku, 5. maja 1941., zapisao: U Berlinu sam sreo mladog kneza Auerperga, koji juri okolo po Berlinu da bi postigao prikljuenje Koevske nemakoj teritoriji (bolje nego preseljenje). 76 Koevski Nemac Franc Frajburger iz trasvalhena pri Salcburgu je, 2. maja 1941., pisao gaulajteru dr Iberajteru i Gaugrenclandamtu u Gracu da bi trebalo Koevsku, sa srezovima rnomelj, Novo Mesto i Krko (sic!), da otrgnu od Kranjske i da je prikljue tajerskoj kao Gau Sdmark - Gottschee.77 etrnaest dana kasnije dr Karstanjen mu je odgovorio da to nije mogue ostvariti zbog viih razloga i da e biti ostvarena elja koevskih Nemaca da ne ive ponovno u nekoj drugoj dravi ve da se presele u Rajh.78 Ti pokuaji nisu bili usamljeni. Kao to emo videti, i ljubljanski Nemci su se u to vreme trudili da nagovore vodee nacistike krugove u Nemakoj da i Ljubljanu prikljue Nemakoj. Trvenja izmeu koevskih Nemaca i italijanskog okupatora su bila najsnanija upravo meseca aprila 1941., kada su koevski Nemci jo gajili nadu na prikljuenje Koevske Nemakoj, u vreme dok se njihovo vodstvo jo nije dogovorilo s vodeim nacistima treeg Rajha za preseljenje koevskih Nemaca. A otpoela su i plela se zbog toga to koevski Nemci nisu hteli da se odreknu svih onih tekovina koje im je doneo slom Jugoslavije, a italijanski okupator, i pored dobrog saveznitva s Nemakom, nije hteo doputati takav vanredan poloaj nemake manjine u okupiranoj Sloveniji. Prilikom okupacije slovenakih predela, komandant italijanskog XI armijskog korpusa, general Mario Roboti, 14. aprila 1941. poslao je svojim potinjenim jedinicama skicu Koevske s ucrtanim granicama nacionalno-meovite teritorije i nareenje taba II italijanske armije da nemake stanovnike te teritorije ne smeju tretirati kao neprijatelje i da im na molbu nemakih vlasti izdaju posebne line karte.79 Meutim, nareenje italijanskih vojnih vlasti da stanovnitvo mora odmah da preda sve oruje i municiju italijanskim vlastima, da je na snazi policijski sat od 9 asova uvee do 5 asova ujutro itd. se odnosilo i na nemako stanovnitvo. Zbog toga je vodstvo koevskih Nemaca ve drugi dan po dolasku italijanske vojske u Koevje, tj. 17. aprila, za-

Koevski Nemci slave Hitlerov roendan 20. aprila 1941.

htevalo od njene komande itavu vrstu koncesija, uz pomo kojih su koevski Nemci nameravali da za sebe sauvaju poseban poloaj. Osnovni zahtev se, razumljivo, odnosio na to da se koevskim Nemcima dozvoli da nose uniforme i oruje. Na alost, nije sauvana ili pak nije dostupna dokumentacija koja se odnosi na to pitanje, pa nas sa zahtevima upoznaje samo odgovor koji je, dva dana kasnije, dao general Roboti. Dozvolio im je da nose lovako oruje i to svi umari i lovouvari nemake narodnosti, dok je vodstvu koevskih Nemaca (ali ne i njegovim slubenicima) dozvolio da nose oruje za linu odbranu, tj. pitolje. Sve ostalo oruje, koje su prema Robotijevoj naredbi od 15. aprila. 1941. koevski Nemci trebali da predaju, ostaje pri optinskoj upravi u Koevju, koja, pak, mora dostaviti italijanskom guverneru Ljubljanske pokrajine, generalu Bernadotu Fjorencjoliju, spisak oruja i njegovih bivih vlasnika. andarmerija i gradska policija (koje je uvelo vodstvo koevskih Nemaca posle kapitulacije Jugoslavije) moraju biti potinjeni okupacionim vojnim vlastima prema podrobnijim naredbama, koje e u budunosti izdati vrhovne komande. A dobrodolo je i preko potrebno saraivanje pri odravanju reda u unutranjosti i u tu svrhu bi mogli pomagati italijanskim karabinjerima. Tamo gde nema italijanskih karabinjera, odravanje reda bi mogli obezbediti s andarima i policijskim agentima nemake narodne grupe, ali ova mora poslati komandi XI armijskog korpusa njihov spisak i pregled njihovog razmetaja. Vojne vlasti e, takoe, dozvoljavati koevskim Nemcima prireivanje kulturnih skupova ukoliko njihovo vodstvo pre njihovog odravanja dostavi odgovarajue podatke. Izdae se i potrebne propusnice za putovanje vodstva koevskih Nemaca po unutranjosti i u nonim asovima, za odlazak rudara na rad i njihov povratak s posla u nonim asovima, kao i stalne propusnice svim koevskim Nemcima kako bi mogli i automobilima putovati po unutranjosti i snabdevati se ivotnim namirnicama.80

Meutim, jo tih dana je italijanski okupator uvideo da koevski Nemci ele mnogo vie nego to su pojedine koncesije. Kada je italijanska vojska stigla u Koevje, koevski Nemci, koji su, razumljivo, oekivali dolazak nemake vojske, jer je ova ve bila u Beloj krajini, obesili su samo nacistike zastave s kukastim krstom a slavili su i godinjicu Hitlerovog roenja (20. aprila) u moru nacistikih zastava i crnih uniformi, vojniki organizovanih i nacistiki vaspitanih jedinica Folksdoje Manafta. O tome je komanda karabinjera divizije Izonco izvetavala sledee: Kada su jedinice divizije stigle u Koevje i okolne krajeve, svi su prozori na kuama bili veoma ukraeni nemakim zastavama. Nekoliko dana kasnije, kada je pristigao odreen broj italijanskih zastava, podeljene su stanovnitvu da ih postavi pored nemakih zastava. Nakon toga je stiglo nareenje da treba nemake zastave pokupiti i ostaviti samo italijanske.81 Vojnici, koji su trebali da izvre to nareenje, konstatovali su da meu nemakim ljudima vlada neka zlovolja i preutno nezadovoljstvo. Nareenje su izvrili, ali nakon skidanja nemakih zastava sa nemakih kua su nestale i italijanske. Jasno je da je to bila akcija smiljenog i proraunatog skidanja zastava. Poto je vodstvo nemake narodne grupe protestovalo u Ljubljani, stiglo je nareenje kojim se dozvoljava veanje nemakih zastava pored naih.82 Ovo novo nareenje su, preko civilnog komesara, preneli vodstvu koevske narodne grupe, ali i pored toga nisu vie veali ni nemake ni italijanske zastave koje su ranije skinuli.83 Kao to emo kasnije videti, do slinih pojava dolo je i meu Nemcima u Ljubljani. Namee se, razumljivo, pitanje o tome da li su Nemce u Koevskoj i u Ljubljani na to hukali i nacisti iz tajerske, koji su upravo oko 20. aprila prodrli u Novo Mesto i zauzeli ga za nekoliko asova, a 14 dana kasnije su za vie od mesec dana zauzeli itave predele Dolenjske. Na italijanskoj strani nisu bile ogorene samo vojne komande nego i politike voe, a naroito civilni komesar za Ljubljansku pokrajinu, Emilio Gracioli, pa je nemaki konzul u Ljubljani dr Hans Bro morao da se veoma trudi da bi nekako izgladio najvea trvenja. O tome je 2. maja izvetavao nemako Ministarstvo inostranih poslova: Kada sam se 22. aprila o. g. vratio u Ljubljanu, morao sam, na alost, utvrditi da izmeu nemakih narodnih grupa u Ljubljani i Koevju, s jedne strane, te italijanskih okupacionih vlasti, a' naroito italijanskog civilnog komesara Graciolija, s druge strane, vlada velika napetost. Svi folksdojeri su bili razoarani zbog toga to su Ljubljanu i Koevje okupirale italijanske, a ne nemake jedinice. Svoje razoarenje nisu prikrivali. S druge strane mi se, pak, alio italijanski civilni komesar da su u Koevju, prilikom dolaska italijanske vojske a i kasnije, folksdojeri kojih tamo ivi veliki broj veali samo zastave s kukastim krstom i ni jedne jedine italijanske zastave, da su folksdojeri u Ljubljani na Firerov roendan obesili samo male talijanske zastave ali i velike zastave sa kukastim krstom, da se trude ovde meu slovenakim stanovnitvom da izvedu tajni plebiscit u korist Nemake i da uopte razvijaju protiv Italije usmerenu hukaku propagandu.84

Parada koevskih Nemaca prilikom slavljenja Hitierovog roendana u Koevju 20. aprila 1941.

Zbog toga je novi italijanski sreski komesar u Koevju dr Sizgoreo ve drugog dana svog slubovanja, tj. 24. aprila, verovatno po Gracioliovim uputstvima, izvestio Alfreda Buzbaha, koji je tada zastupao odsutno vodstvo koevskih Nemaca (ovo je tih dana boravilo u Rajhu) o novim naredbama, koje su u nekim pogledima ograniile dotadanji poloaj koevskih Nemaca. Re je bila naroito o zabrani noenja uniformi i traka s kukastim krstovima na rukavima, veanju nacistikih zastava itd. Zbog toga je Buzbah sledeeg dana posebnim aktom zamolio da dozvole svim koevskim Nemcima koji imaju legitimacije vapsko-nemakog kulturnog saveza da nose poseban znak, a funkcionerima i lanovima formacija, tj. Folksdoje Manaft i omladini jedinstvenu uniformu s trakom i kukastim krstom na rukavu, pa bi, kao znak prijateljskih oseanja prema faistikoj Italiji bili spremni da nose i takav znak kojeg bi im propisale italijanske vlasti. Koevski Nemci su za sebe, naime, i kao svoj znak izabrali germansko runo, koje znai Boden, tj. zemlju, vlasnitvo, i taj znak su nosili na kapi i voru kravate, a pod njim je bio natpis Gottschee. Buzbah je molio i to da im talijanske vlasti dozvole da u praznine dane i na proslavama, pored italijanske zastave, veaju i nacistiku. A funkcionerima bi trebalo i dalje dozvoliti da nose oruje i propusnice za kretanje danju i nou. Taj posebni akt je Buzbah potkrepio i sledeim:

Uz sve to naglaavamo da meu nama ive pojedini ovinistiki Slovenci koji bi spomenute odredbe mogli tumaiti u tom smislu da nam neko eli preoteti svu odvanost, pa bi nas zbog toga obasipali veoma otrim podsmesima. Upozoravamo da su ti Slovenci sami emigranti iz Istre, koji svoje poznavanje italijanskog jezika iskoriavaju za to da u svakoj prilici omalovae nau narodnu grupu kod naih italijanskih drugova. 0 ekstremnoj protivitalijanskoj aktivnosti tih ljudi moemo u svako vreme staviti italijanskim vlastima na raspolaganje poverljivi dokazni materijal.85 Meutim, sasvim izvesno ni Buzbah niti drugi lanovi vodstva koevskih Nemaca nisu bili toliko naivni da bi sami verovali da su ih u trvenja s italijanskim okupatorom gurnuli Slovenci, a naroito ne istarski (itaj: primorski) emigranti. Re je o ponovnom vidljivom izraavanju neprijateljstva koje je vodstvo koevskih Nemaca gajilo prema Slovencima i o prljavoj ideji da se konfidentskim uslugama italijanskom okupatoru postigne nekoliko njegovih koncesija. A italijanski vojnici i karabinjeri su u to vreme vatreno pretraivali stanove mnogih folksdojera u Koevskoj kako bi nali skriveno oruje i municiju, ali uglavnom bez uspeha. Tako je, na primer, kod lana vodstva Riharda Laknera oruje traila ak jedinica od 24 vojnika, uhapsili su i vou mesne grupe kulturbunda u Koevskoj Reki Rudolfa Heglera i omladinskog vou Mihia iz Gotenice itd.86 Vea trvenja uspeo je da izgladi u mnogim razgovorima sa Graciolijem tek nemaki konzul dr Bro. Vodstva koevskih i ljubljanskih Nemaca su morala da obeaju lojalan odnos prema Italiji, u skladu s nemako-italijanskim saveznikim odnosom, pa je Gracioli ak sugerisao dr Brou da poalju posebne pozdrave odanosti Musoliniju, to se 2. maja zaista i dogodilo. U svom pozdravnom telegramu je vodstvo koevskih Nemaca u ime nemake narodne grupe u Koevskoj, koja je iznutra i spolja nacionalsocijalistiki usmerena saekala slom Jugoslavije, s ponosom i veseljem pozdravilo dolazak pobedonosne italijanske vojske u Koevsku i dalje izjavilo da su se koevski Nemci kao nacionalni socijalisti u duhu Adolfa Hitlera veoma divili Musolinijevim naporima za obnovu hiljadugodinjih tradicija venog Rima i da s gvozdenom disciplinom oekuju zakljuke koje e prihvatiti Hitler i Musolini o njihovoj daljoj sudbini.87 Tako su odnosi izmeu italijanskog i nemakog okupatora, kao i Nemaca u ljubljanskoj pokrajini postali udni, da ne kaem komini. Nakon pronemakih demonstracija, koje su priredili od strane Nemaca nahukani stanovnici nekih dolenjskih sela krajem aprila i 1. maja, vodstva koevskih i ljubljanskih Nemaca sastavila su telegram odanosti Musoliniju, a nemaka policija je istog dana brzo zaposela onaj deo Dolenjske koji je italijanski okupator narednog dana prikljuio Italiji. Mislim da je na pomirljiv stav vodstva koevskih Nemaca, koji nije bio u skladu s tadanjim dogaajima, uticao naroito Himlerov i Hitlerov zakljuak o tome da se koevski i ljubljanski Nemci jo 1941. godine vrate u Rajh. Italijanski okupator je dao Nemcima u ljubljanskoj pokrajini nekoliko koncesija: dopustio je upotrebu nemakog jezika pri optenju s italijanskim okupacionim vlastima, oslobodio je nemaku decu da

poseuju slovenake osnovne kole, dozvolio je, pored italijanske, veanje nemake zastave itd. U Koevskoj je dozvolio noenje uniforme i oruja samo lanovima vodstva, dok lanovi Folksdoje Manaft nisu smeli da nose ni uniforme, ega se oni nisu drali. Dozvolio je i to da vodstvo Folksdoje Manaft i straarski turm na rukavima nose trake s kukastim krstom i na kapama te vorovima kravata poseban znak itd. Valja rei da su italijanske vlasti postajale sve tolerantnije prema tim spoljnim znamenjima nacistike usmerenosti koevskih Nemaca, sve dok im nisu - kao to emo videti - u jesen 1941. zbog partizanske aktivnosti dozvolile da nose ak i oruje, pa ih poele i koristiti za traganje za partizanskim jedinicama.88 Iako su se izmeu talijanskih vojnih, odnosno civilnih vlasti te koevskih Nemaca jo pojavljivala trvenja i nesuglasice, ona ipak od poetka maja 1941. nisu bila tako snana da bi mogla koevske Nemce da spree u obavljanju priprema za njihovo preseljenje, ria koje su se pripremali naroito od kraja maja 1941.

Pripreme za preseljenje Pitanje o tome da li e se koevski Nemci preseliti u Nemaku nije poniklo tek posle sloma Jugoslavije i italijanske okupacije Koevske, ve mnogo ranije. Ve posle Hitlerovog govora u Rajhstagu, 6. oktobra 1939., po slomu Poljske i prvim poecima preseljavanja Nemaca iz baltikih dravica u Nemaku, odnosno na okupirana i Rajhu prikljuena poljska podruja, i meu Nemcima u Jugoslaviji nastalo je neko uznemirenje. D. Biber navodi da su zbog toga uznemirenja, nastalog zbog pria o preseljenju Nemaca iz Jugoslavije, mnogi Nemci u Koevskoj oktobra i novembra 1939. privremeno odbacili ak hitlerovski pozdrav i kukaste krstove, pa poeli odjednom dokazivati da su slovenakog porekla.89 Usred takvog uznemirenja je 6. novembra 1939. odran i nekakav razgovor u Nemakom konzulatu u Ljubljani ili, pak, negde drugde, moda ak i izvan jugoslovenske teritorije, u kome je vodstvo koevskih Nemaca objanjavalo svoje poglede u odnosu na pitanje preseljenja koevskih Nemaca u Rajh. Poto je sauvana beleka o tome veoma zanimljiva, kako zbog gledita vodstva koevskih Nemaca o preseljenju, tako i zbog navoenja motiva za "eventualno preseljenje, donosim je u celini. 1. Vodstvo narodne grupe priznaje da moraju biti i u odnosu na preseljenje koristi narodne grupe u okviru interesa itavog naroda. 2. Vodstvo narodne grupe smatra da ne moe uvaavati ondanje rasprave i odluivanja o pitanjima preseljenja, jer bi za bilo kakvu odluku, pre nego to bi je definitivno prihvatili, morali pitati kako vodstvo narodne grupe tako i njeno berlinsko zastupnitvo. 3. Vodstvo narodne grupe ne moe smatrati pitanja preseljenja hitnim sve dotle dok Italija stvarno ne okupira Koevsku. injenica da Koevska spada u italijansko uticajno podruje za vodstvo narodne grupe jo ne moe biti argument koji bi mogao u dovoljnoj meri da opravdava iseljavanje. Svesno je da se ne zauzima samo za generaciju koja sada ivi, nego mora braniti

i aktivnost i borbu njenih predaka. Zbog toga ne eli da joj istorija bilo kada prebaci da se odreklo Koevske jo dok italijanska okupacija nije bila definitivno odreena. Iskustva ove godine (nemako-ruski pakt) pokazala su da moe veoma brzo doi do potpunog prevrata u odnosima meu raznim silama. Tako "neka teorija moe veoma brzo da doe izvan uticajnog podruja u kome je do tada bila. 4. Vodstvo narodne grupe e nastaviti s obnovom, jer samo takva obnova moe da povea vrednost Koevske i jaa vodstvo narodne grupe za sluaj da do preseljenja ne doe, u to verujemo u Koevskoj. 5. Vodstvo narodne grupe ne moe da prihvati argument da nemaka narodna grupa u Koevskoj ne moe da opstane due vreme zbog toga to bi time zamisao nemakog koridora do Jadranskog mora mogla pomutiti odnose izmeu Nemake i Italije. Koevska narodna grupa ve sama od sebe odvraa ideju da bi svoj opstanak povezivala sa idejom nemakog koridora pa smatra da ova zamisao i posle odseljenja Koevara nee nestati iz politikih rasprava.90 Iz te zabeleke je oigledno ponajpre to da je vodstvo koevskih Nemaca razgovaralo o preseljenju s nekom ustanovom, koja je dobro znala da Koevska spada u italijansko uticajno podruje, d a j e ta ustanova bila na stanovitu da bi dui opstanak nemake manjine u Koevskoj kao nemaki koridor prema Jadranskom moru mogao pomutiti dobre odnose izmeu Italije i Nemake i da je vodstvo koevskih Nemaca odbacivalo ideju o preseljenju sve dok Italija, zaista, ne okupira Koevsku. Problemu preseljenja vodstvo koevskih Nemaca se opet vratilo u Koevskom kalendaru za 1941. godinu, u kome je raspravljalo o ugovorima izmeu Nemake i baltikih drava o preseljenju Nemaca i o pisanju nekih novina o buduem preseljenju koevskih Nemaca. Stajalo je na stanovitu da e prilikom reavanja nacionalnog pitanja u jugoistonoj Evropi biti od znaaja i pitanje preseljenja nekih naroda ili manjina, ali da pitanje preseljenja junonemake narodne grupe nee reavati urednitva raznih novina, nego ministarstva inostranih poslova zainteresovanih drava. Odbacivalo je preseljenja kao metodu nacionalnih borbi reima: Preseljenja, koja bi mogli upotrebiti kao metod nacionalne borbe, ne bi doprinosila pomirenju odnosa i s njima bi se postigao upravo suprotan efekat. A na kraju je naglasio: Za nas Koevare preseljenje nije hitno. Mi smo reeni da sreujemo svoj ivot ovde, na zemlji svojih predaka, pa stojimo na stanovitu da nae preseljenje u Rajh nije potrebno za pomirenje Kranjskog prostora.91 Vodstvo koevskih Nemaca je, dakle, i kasnije, tj. bar krajem 1940. godine, odbacivalo mogunost preseljenja koevskih Nemaca u Rajh. U svakom sluaju mu ideja o preseljenju koevskih Nemaca, koji su u Koevskoj iveli oko 600 godina, nije bila simpatina, kao to mu nije bilo simpatino ni ukljuivanje Koevske u italijansko uticajno podruje, pa je zbog toga ivelo u nadi da e bilo kad doi u nemaku interesnu sferu. Na to su ukazivali i u jednom, ranije spomenutom, telegramu kojeg su koevski Nemci uputili Hitleru 13. aprila 1939, u kome je izraena zabrinutost ako bi Slovenija, prilikom prevrata, potpala pod Italiju, pa su ga molili da Koevsku i slovenaku Sta-

jersku prikljui Rajhu. A na to, najposle, ukazuju i ranije opisane prilike u Koevskoj u aprilu 1941. godine. Ne znamo, na alost, kako su na preseljenje koevskih Nemaca do aprila 1941. gledale neke ustanove u Rajhu, naroito Folksdoje Miteltele, koja je imala zadatak da nacificira Nemce u inostranstvu, da ih preseli u Rajh ili na okupirana podruja, i da ih tamo zbrinjava u svojim logorima sve dotle dok ih ne bi ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda naselio na okupiranim podrujima ili u Rajhu., Uz potpuno pomanjkanje primarnih izvora ove vrste ne znamo sasvim sigurno ni to da li su ve pre 1941. godine raspravljali o tom pitargu, a jo manje znamo, razumljivo, kako su ga postavljali. Tek iz ranije spomenute zabeleke znamo da je negde voen o tome nekakav razgovor 6. novembra 1939. U jednom od ranijih poglavlja spomenut elaborat Sidostdojes instituta ili Gaugrenclandamta u Gracu iz polovine 1940. godine spominje, dodue, preseljenje koevskih Nemaca, ali samo uopteno. I prvi do sada poznati podaci o nameravanim deportacijama Slovenaca i naseljenju Nemaca u posavskom i posutlanskom pojasu ne predviaju preseljenje koevskih Nemaca. Na primer, ni dr tir, iz ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu kada je, 17. aprila 1941. izradio Predlog o naseljenju preseljenika u novim podrujima na jugoistoku, mislio je samo na slovenaku tajersku i Gorenjsku, a jo nije uzimao u obzir koevske Nemce.92 Prvi nama poznati sastanak na kome se raspravljalo i o preseljenju koevskih Nemaca iz tog dela Slovenije, koji je potpao pod Italiju, bila je konferencija koja je odrana 18. i 19. aprila 1941. u Beu i na kojoj su zastupnici raznih ustanova Rajha raspravljali o rasparavanju i ureenju jugoslovenskih pokrajina.' Dravni sekretar u Ministarstvu unutranjih poslova Vilelm tukart je u zapisniku, koji je poslao ministru inostranih poslova fon Ribentropu, zapisao: Kad Italija sebi prikljui juni deo Slovenije, dobie i nemake ljude. Italijanska vlada je saglasna s time da se ti folksdojeri presele u Rajh. Za preseljenje bi trebalo da vae odredbe nemako-italijanskog ugovora o preseljenju folksdojera iz junog Tirola. 93 O odseljenju koevskih Nemaca iz Ljubljanske pokrajine su 21. ili 22. aprila 1941. u Beu razgovarali ministri inostranih poslova Ribentrop i ano, ali o tome u sauvanom nemakom zapisniku nema podataka. Meutim, slubenik nemakog Ministarstva inostranih poslova Rintelen je 24. aprila 1941. poslao iz Ribentropovog posebnog voza u Beu telegram nemakom veleposlaniku u Rimu, Hansu Georgu fon Makenzenu: Gospodin ministar inostranih poslova Vas moli da ministru inostranih poslova anu ili Anfuzu dopunite izvetaj koji su dobili ovde i da ih upoznate o tome da nameravamo preseliti one folksdojere koji ive u junoj Sloveniji, naroito u Koevskoj i u Ljubljani. Za izvoenje ove mere emo se u pogodno vreme povezati sa italijanskom vladom. 933 Zakljuak o preseljenju koevskih Nemaca je, dakle, morao biti donet negde oko 17. ili 18. aprila 1941. u vreme, dakle, kada je Himler izdao u Mariboru svoje Smernice za iseljenje tuih elemenata iz donje tajerske, kojima je odredio i deportaciju Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa.

Verovatno je ve do tada dobio negativan Himlerov odgovor na dokument dr Petra Jonkea, koji je ovaj - kao to svedoi ve spomenuto pismo L. Hegler dr Peaueru - napisao upravo po njegovoj sugestiji i u kome je dokazivao potrebe po prikljuenju Koevske Rajhu. Tada je Himler poslao u Ljubljanu vou Centralnog ureda za useljenje (Einwandererzentralstelle), SS-turmbanfirera Martina Zandbergera, koji se pre toga, zajedno s njim, zadrao u Celovcu na konferenciji o deportacijama Slovenaca iz Gorenjske. U Ljubljani mu je SS-hauptturmfirer Reksajzen, koji je tamo stigao ve 12. aprila kao zastupnik ureda Gestapoa iz Celovca, 18. aprila sastavio kratku informaciju o Nemcima u Kranjskoj.94 I verovati je da je Zandberger bio onaj koji je 22. ili 23. aprila odveo predstavnike koevskih Nemaca do Himlera. Himler je predstavnike koevskih Nemaca - obera, Lampetera i Sturma, primio 23. aprila u svom posebnom vozu, koji je imao u vreme ratnih operacija u Jugoslaviji i Grkoj, na eleznikoj stanici u Bruku na Muri. Na tom sastanku su se, naelno, dogovorili o preseljenju koevskih Nemaca u posavski i posutlanski pojas.95 Izgleda da se predstavnici koevskih Nemaca nakon tog sastanka nisu odmah vratili u Koevje, jer je jo 24. i 25. aprila Buzbah prema italijanskim vlastima nastupao kao njihov zastupnik. Odvezli su se u Maribor, gde im je ef civilne uprave za donju tajersku, dr Iberajter, obeao da e ih naseliti u slovenakoj tajerskoj. I 26. aprila ih je u Mariboru, u prisustvu dr Iberajtera, primio i Hitler koji je tog dana posetio Maribor. Nije, dodue, poznat ni jedan originalan izvor sa sadrajem njihovog razgovora,96 ali je najverovatnije da su ga molili da primi koevske Nemce u Rajh, jer su po povratku u Koevje u Goejer cajtungu, u izvetaju o prijemu, objavili i ove redove: Firer je potvrdio obeanje gaulajtera Iberajtera naim predstavnicima o tome da e sudbina i budunost nae nemake narodne grupe biti obezbeena u okviru velikog nemakog Rajha. 97 Ali jo niim nisu jasno prognozirali preseljenje, za koje su se ve bili naelno dogovorili. Samo autor lanka Ein Blick voraus je u istom broju tog lista izmeu redova predskazao preseljenje, reima: A ta e sada biti s nama? Postaemo Nemci u Rajhu Adolfa Hitlera i nita vie ... Budunost koja je pred nama nije vie folksdojerska, nego velikonemaka.98 I u narednom broju tog lista su velikim slovima napisali: Koevari! Nad vama dri Firer svoju snanu ruku! Jedan narod, jedan Rajh, jedan Firer! Meutim, ni jednom jedinom reju nisu spomenuli preseljenje.99 Obian nemaki poljoprivrednik u Koevskoj je sebi te rei, ili bolje reeno parole, tumaio drukije od njihovog pravog smisla. U optem i vatrenom oekivanju da Koevsku ipak okupira Nemaka, pogotovu uz takve parole, mnogi od njih su mogli oekivati da e se to zaista i dogoditi. Petnaestog maja je vodstvo koevskih Nemaca u Goejer cajtungu velikim slovima objavilo koevskim Nemcima da su njihove voe Sober, Lampeter i turm stigli u Berlin,100 a u lanku Disziplin je pisalo da kao lanovi nemakog naroda ekaju na nareenja koja e im za sva vremena obezbediti njihovu sudbinu i da stoje zbijeni za svojim vodstvom, koje im utire put u novu budunost (sic!). U to vreme su ak dva puta zapisali da ekaju nareenja. I tek 22. maja 1941. kada se vodstvo vratilo iz Berlina, ali itav mesec dana na-

kon toga, l j . tek kada je u Bruku na Muri, naelno, obavilo dogovor s Himlerom za preseljenje koevskih Nemaca, vodstvo im je jasno reklo ta ih oekuje.101 Vodstvo koevskih Nemaca se o preseljenju dogovaralo s najviim nacistikim vlastodrcima bez prethodnih savetovanja sa ljudima koje je zastupalo. Za preseljenje se odluilo veoma brzo, im se iz Himlerovih i Hitlerovih usta saznalo da Nemaka nee okupirati Koevsku i da bi koevski Nemci morali da ostanu pod Italijom ukoliko se ne presele. Bili bi jedina vea nemaka narodna grupa pod Italijom, poto su se Nemci iz Junog Tirola i iz Kanalske doline ve preselili u Rajh, a Nemci iz Dalmacije se jo uvek nisu organizovali kao narodna grupa. Izgleda da je bio jedini vei uslov koji su postavljali u razgovorima s Himlerom i Hitlerom taj da i posle preseljenja i naseljenja ostanu zbijena celina, tj. da i dalje postoje kao narodna grupa to su im, kako se ini, ovi i obeali. 0 samom nainu preseljenja su poeli podrobnije da se dogovaraju 13. i 14. maja, kada ih je vod ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, SS-brigadefirer Ulrih Grajfelt, pozvao u Berlin. Sober, Lampeter i Sturm su predlagali da preseljenje izvedu to pre i to su objanjavali nastupajuim privrednim tekoama koevskih Nemaca, kojima je italijanski okupator zabranio seu uma odnosno prodaju drva. Na Grajfeltovu i Stirovu primedbu da imanja u posavskom i posutlanskom pojasu jo nee biti pripremljena, odgovarali su da e se Koevari radje preseliti na imanja Slovenaca u jesen 1941. i pomoi pri njihovom pripremanju nego da i dalje za due vreme ostaju u Koevskoj. S tim su bili saglasni i Grajfelt i tir, jer bi koevski Nemci, meu kojima je bilo mnogo radnika u drvnoj industriji, mogli prilino pomoi pri pripremanju imanja, naroito ukoliko bi im italijanske vlasti dozvolile da sa sobom odvezu i to vie drva. Dogovorili su se da preseljenje izvedu to pre, a u svakom sluaju odmah posle etve. Bili su na stanovitu da bi preseljenja s imanja u Koevskoj na imanja u posavskom i posutlanskom pojasu trajala od 4 do 8 sedmica i da bi ih mogli izvesti delimino i konjskim zapregama. Predstavnici koevskih Nemaca su zahtevali zbijeno naseljenje svih koevskih Nemaca na jednom podruju osim osoba koje potiu iz meanih brakova i nesposobnih bezemljaa. Te dve grupe bi trebalo preseliti negde drugde. Popis svih onih koji su glasali za preseljenje bi obavilo najpre samo vodstvo koevskih Nemaca, a onda bi ih pregledalo odeljenje Centralnog ureda za useljenje (EWZ), dok bi imanje pre preseljenja ocenio predstavnik DojeUmzidlungz-Trojhandgezelaft (DUT) ili Doje Anzidlungzgezelaft (DAG). Kako su koevski Nemci bili ve vrsto organizovani, u Berlinu su smatrali da preseljenja ne bi vodila Folksdoje Miteltele, ve neposredno ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru ili poseban tab za naseljenje, koji bi ustanovio taj ured. Nemako Ministarstvo inostranih poslova je, pak, predvialo da u tu svrhu u Koevju otvori podrunicu ijubljanskog konzulata.102 O tim razgovorima i dogovorima je Grajfelt ubrzo izvestio dr Iberajtera u Mariboru i predlagao sledee:

Naelno se, dakle, slaemo u tome da se preseljenje izvede to pre. U interesu sreenog privreivanja mi se ini da bi bio pravi rok za preseljenje septembar, dakle vreme posle etve. Bio bih veoma zadovoljan ukoliko bi do tog vremena mogli zavriti pripreme za naseljenje pa bi posle toga pokuali u pregovorima s Italijanima odrediti septembar i oktobar za vreme preseljenja. Ta dva meseca su sasvim dovoljna da se izvede preseljenje od imanja do imanja, s tim da Koevari ne bi boravili u logorima. Ukoliko bi, pak, vama za to bilo potrebno due vreme, da mi to javite. 103 Kao to emo videti, pripreme za preseljenje koevskih Nemaca su se uglavnom, svugde odvijale u smislu tog dogovora sem u posavskom i posutlanskom pojasu, gde su se ozbiljnije poeli pripremati za naseljenje tek onda kada su pripreme ve morali da privedu kraju. U Berlinu su se dogovorili i to da, s obzirom na to da Italijani jo ne znaju za nameravano preseljenje, vodstvo koevskih Nemaca moe javno da razglasi plan o preseljenju. To je i uinilo im su se spomenuta tri predstavnika vratila iz Berlina. Dvadeset drugog maja su u Goejer cajtungu objavili koevskim Nemcima da ih Hitler zove natrag u Rajh i od tada su i u novinama jasno govorili o preseljenju.104 Tada se je vodstvo koevskih Nemaca svom snagom bacilo na posao za ispunjenje dva neposredna zadatka, tj. tehnikih i psiholokih priprema koevskih Nemaca za preseljenje. Ve 24. maja su u svim veim krajevima u Koevskoj odrani zborovi, na kojima su Lampeter, turm, Buzbah i Zamida govorili o preseljenju. Nakon tog prvog talasa zborova, izveli su tzv. predopciju. Svako ko je eleo da se preseli je na posebnom porodinom listu, osim svojih linih podataka, morao potpisati i izjavu da eli da se vrati u Rajh. Vodstvo koevskih Nemaca je tada, naime, pisalo i govorilo da se koevski Nemci nee preseliti, nego vratiti u Rajh. Pozivu na preseljenje su se ve u predopciji odazvali gotovo svi Nemci u Koevskoj. Za svakog ko je sa potpisanim porodinim listom izrazio elju za preseljenje nadleni vo turma Folksdoje Manaft ili od njega opunomoeni zastupnik morao je dati poverljivu karakteristiku. Vodstvo je krajem maja od italijanskih vlasti izdejstvovalo dozvolu da moe iz zemljinih knjiga da ispie podatke o nekretninama svakog Nemca koji eli da se preseli. Za taj posao je angaovalo oko 20 mlaih ljudi, koji su to obavili za mesec i po dana. Prvog juna je dalo uputstva svim voama turmova, upanima i mesnim zastupnicima da izmere ume i izraunaju koliinu drveta. Ve narednog dana su strunjaci za ume u selima praktino pokazali kako se to radi i kroz nekoliko dana su merenjem povrina uma i njihovim izraunavanjem bili zaposleni ve gotovo svi vlasnici uma. Vodstvo je nakon toga prikupljalo podatke pa su ih tokom itavog juna, jula i avgusta obraivali u Koevju. 105 Pored tih praktinih priprema za preseljenje, vodstvo koevskih Nemaca je razvilo i snanu propagandnu aktivnost. Bilo mu je stalo, naime, do toga da to vie Nemaca optira za preseljenje. Osim ve spomenutih zborova, 24. maja je odralo i bezbroj sastanaka s voama turmova, na kojima je davalo uputstva za propagandni rad meu Nemcima. Organizovalo je i brojne tea-

jeve za jedinice i omladinu. Tako je Rihard Lakner od 10. do 14. juna organizovao u Koevju teaj za vaspitanje sa svetskim pogledima, udruen s telesnim vaspitanjem, kome je prisustvovalo oko 120 omladinaca i omladinki. Tim teajem je eleo da ikoluje vodstvo za to da sva Firerova nareenja budu izvrena (sic!).106 Od 17. do 24. jula je, pak, Lampeter sa svojim saradnicima, tzv. tabnim voama, Zamidom, emiem i turmom, organizovao teaj za vaspitanje sa svetskim nazorima svih voa turmova i vodova. Voa teaja je bio Buzbah, a pomogao mu je Lakner. Predavanje o nacizmu je odrao Lampeter.107 Fanatiki i naduveni Lakner je od 21. do 31. avgusta organizovao nov teaj za omladinu u Starom Taboru. Organizovali su i veliki broj mitinga, prozvanih Morgenfeier, npr. 20. jula u Koevju, 27. jula u Svetlom Potoku, 10. avgusta u Starom Logu, 17. avgusta na Krempi, 31. avgusta u Starom Taboru itd.108 A omladina je imala tzv. Jugendfeier, npr. 1. juna u Borovcu i na Krempi, 13. jula na Gaama itd. Na svim tim mitinzima su nastupali u uniformama i s nacistikim zastavama. Pevali su nacistike pesme, ushieno govorili o nacizmu, te slavili Hitlera i njegov Rajh. Snanu propagandu za nacizam i preseljenje u Rajh je vodstvo koevskih Nemaca u to vreme razvilo i u listu Goejer cajtung. Naroito su Lampeter, Lakner i Buzbah, 109 koji je bio referent za propagandu, napisali nekoliko propagandnih lanaka, prepunih fraza i krilatica, u Gebelsovom stilu, kao, na primer, Fhrer befiehl, wir folgen Dir!, Wir wollen heim ins Reich! itd. Zborovima, mitinzima, paradama, teajevima, lancima u novinama itd. vodstvo koevskih Nemaca elelo je da stvori po itavoj Koevskoj takvu klimu koja bi prodrmala svakog Nemca, probudila ili utvrdila njegovo oseanje sudbinske povezanosti s ostalim nemakim narodom i velikom Hitlerovom Nemakom kako bi se to pre i to lake odluio za povratak u Rajh, gde je trebala da ga eka bolja budunost. U to vreme se vodstvo koevske narodne grupe zagrieno borilo protiv suprotne propagande koja je sebi postavila za cilj da to vie koevskih Nemaca odvrati od preseljenja. Da je takva propaganda postojala dokazuju lanci vodstva koevske narodne manjine u Goejer cajtungu. Tako je 26. juna in. Alfred Buzbah pisao da upnik Kraker u Koevskoj Reki u svojoj okolini stvara bezobzirnu propagandu protiv vodstva koevskih Nemaca i bruka pojedine voe koji su, navodno, balavci, da je Goejer cajtung jevrejski list itd. Pisao je i to da osim toga, neprekidno postavlja pogrene tvrdnje o predstojeem preseljavanju i da se veoma trudi kako bi ljude odvratio od preseljenja. 110 Kada je nekadanji vod koevskih Nemaca upnik Jozef Epih 3. jula govorio na grobu umrlog koprivnikog upnika Augusta Sauera, rekao je: To to g a j e bolelo bilo je opaanje da se u poslednje vreme kod mlade generacije poljuljala ljubav prema koevskoj domovini. Iz te njegove domovinske ljubavi je mogue objasniti i njegov odbojni stav prema pitanju iseljenja, stav koji su njegova duhovna sabraa odobravala, pa i sama zauzimala.111 Te rei su naljutile vodstvo koevskih Nemaca i in. Buzbah je tome dodao da je mlaa generacija, koja je preuzela vodstvo posle kapitulacije Jugoslavije, organizovala i izvela narodnu odbranu, shvatila novo vreme pa je svoju privrenost koevskoj domovini nadomestila istinskom privrenou Fireru i Raj-

hu.112 Vodstvo koevskih Nemaca je u narednom broju objavilo izjavu borovikog upnika Hajnriha Vitinea, koji je objanjavao motive za preseljenje. Pored toga to je naveo neke privredne motive, naveo je i nekoliko fraza o Hitleru. Nastupio je i protiv onih koji su imali skrupule kada je re o preseljenju zbog toga to se tamo kuda bi trebalo da se presele nanosi ljudima zlo jer ih iseljavaju. Rekao je da takve skrupule nisu opravdane (sic!), jer je, navodno, Hitler ponudio prijateljsku ruku, ali su je Jugosloveni vreanjem i pretnjama odbili.113 Bilo je jo vie nedoumica koje su se ticale preseljenja i propagande protiv preseljenja, jer se vodstvo koevskih Nemaca, a naroito njegov propagandni ured pod Buzbahovim vodstvom, moralo neprekidno sudarati s njima. Posebno su meu starijim ljudima kruile vesti da e koevske Nemce nakon preseljenja smestiti za pola godine najpre u barake, a starije i iznemogle u domove za stare i iznemogle.114 Kruile su i prie da e morati preseljenici u Rajhu gladovati.115 Vodstvo koevskih Nemaca je pri suzbijanju suprotne propagande pretilo ak koncentracionim logorom. 116 To je u svojoj poverljivoj izjavi, u jesen 1941. godine, potvrdio i dr Hans Arko: Bio bi, dakle, zadatak vodstva da preseljenje pripremi duevno, a ne u tonu koji je bio sve ostalo a najmanje srdaan. Na svakom zboru na kome sam prisustvovao izgovorena je i re: koncentracioni logor. I 'Goejer cajtung' je pisao u tonu koji ljude nije privlaio, nego ih je mogao samo odbijati. 117 Kakav je bio ton koevskih nacista u suzbijanju propagande, koja je koevske Nemce odvraala od preseljenja, kazuje Buzbahov lanak u Goejer cajtungu: Pri suzbijanju stalnih mranih pria utvrujemo da je rok za preseljenje odreen za ovogodinju jesen. Ko je toliko lud da veruje autorima tih pria neka sam i podnese tetu. Sumnjivi pojedinci, koji u poslednje vreme lutaju naom pokrajinom i fantaziraju o nekakvom stanju gladovanja u Rajhu, spadaju svi bez razlike meu bandu koja mrzi rad, koja je jedva izbegla koncentracione logore. Svaki poteni nemaki ovek prolazi sa nemim prezirom pored takvih usranaca.118 O propagandi vodstva koevskih Nemaca za preseljenje nam je sauvano i neto podataka italijanskog okupatora. Tako je komanda XI armijskog korpusa u svom Obavetajnom vesniku od 25. jula 1941. navodila d a j e nemaka etnika grupa u koevskom predelu u poslednje vreme izgubila prilino od svog jedinstva zbog razliitih stavova u vezi s masovnim iseljenjem u Nemaku.119 Taj izvetaj mi izgleda donekle preteran, ali je zato taniji sledei, koji kazuje: ini se d a j e nemaki ministar inostranih poslova potvrdio vest da se nemake vlasti nee zauzimati za nemaku etniku grupu u Koevskoj. Ta potvrda je verovatno odluno uticala na voe te grupe, koji se sada zauzimaju za preseljenje u Nemaku. Za propagandu meu poljoprivrednicima upotrebljavaju, pored ostalog, i argument da e ih Italija preseliti u Afriku i na Siciliju. Ta vrsta propagande nije dala oekivane rezultate, pa je i svetenstvo odbacuje. 120 Izgleda da su, kako italijanski okupator tako i Slovenski poroevalec donekle potcenjivali uspehe u propagandi vodstva koevskih Nemaca za pre-

seljenje. Spomenuti Obavetajni vesnik br 23. od 10. septembra 1941. je, naime, izvetavao: ^Propagandu za Nemaku moemo smatrati zavrenom. Napori propagandista, usmereni iskljuivo na to da se nemaki ivalj iseli na nemaku teritoriju, nisu postigli oekivane uspehe.121 A Slovenski poroevalec je 25. jula 1941. pisao: Meu koevskim Nemcima, pa i zagrienim hitlerovcima, raste otpor protiv preseljenja. Opravdano se plae da e im krovovi nad glavom biti spaljeni ukoliko se usele u kue izgnanih Slovenaca.122 Izvesno je da se deo koevskih Nemaca u veoj ili manjoj meri protivio preseljenju, ali je njihov otpor u poreenju sa snagom propagande bio slab, sa snagom propagande koju je irilo njihovo vodstvo. Vie izvora je saglasno u tome da se meu koevskim Nemcima preseljenju najvie protivilo svetenstvo. Ali, bilo je samo sedam nemakih svetenika, od kojih je jedan (August Sauer iz Koprivnika), umro ve 1. jula 1941, a drugih est je imalo suprotna gledita. Njih trojica (Hajnrih Vitine iz Borovca, Jozef Krajner iz Poloma i Alojz Kri iz Starog Loga) su pokleknuli pa se preselili, i od njih je Vitine bio najei zagovornik preseljenja, pa je ak nameravao da ostavi sveteniki poziv. Druga trojica (Jozef Epih iz Stare Cerkve, Jozef Kraker iz Koevske Reke i Jozef Glibe iz Gotenice) su se preseljenju suprotstavljali i nisu se preselili. Naroito su poslednja dvojica bili izloeni snanim napadima vodstva koevskih Nemaca.123 Preseljenju su se aktivno protivili i neki imuniji graani u Koevju, u prvom redu zbog imovinskih razloga. Bili su, naime, duboko svesni ta e izgubiti, a nisu znali da li e za to neto dobiti i ta e dobiti. Preseljavanju su se iz tih razloga suprotstavljali naroito fabrikant soda-vode Henigman, trgovac Jozef Henigman, porodice Jakomini, Aurelija Rom, gostioniar Eduard Tomi itd.124 Ipak je u gradu Koevju dolo do veeg otpora protiv preseljenja tek krajem decmbra i u prvim danima januara 1942. O otporu protiv preseljenja je Lampeter 20. oktobra 1941. izvetavao Centralni ured za useljenje u svom izvetaju o trenutnim politikim prilikama u koevskoj narodnoj grupi: Preseljenje nije ni za jednog Koevara lako, jer Koevari veoma vole svoju rodnu zemlju. Ali, poto smo im objasnili politiku potrebu naeg povratka u Rajh, sledi veoma veliki deo veselog srca Firerovom pozivu. Zaista u Koevskoj narodnoj grupi postoje pojedinci koji ire propagandu protiv preseljenja, koji sami nee da se presele i koji bi od preseljenja rado odvratili i svoje sunarodnike._Medju njima su: veliki deo folksdojerskih popova i pojedini graani iz Koevja. U unutranjosti je srazmerno manje takvih koji prihvataju protivniku propagandu. Broj takvih koji se ne ele preseliti cenim na najvie 5 odsto. Od toga bi bilo ak poeljno da se njih 3 odsto ne preseli, jer s njima ne bi dobila nita ni narodna grupa niti Rajh. Ti malograani iz grada su upravo oni koji svuda i u svako vreme potkopavaju rad vodstva narodne grupe, ire propagandu protiv preseljenja i uvek se trude da stvore pogrenu sliku o naoj narodnoj grupi.125 Vodstvo koevskih Nemaca je, dakle, u svojoj propagandi za preseljenje imalo dosta uspeha. Nije se koristilo samo frazama, nego i runim laima. Onim retkim koevskim Nemcima koji nisu mislili samo na sebe nego i na

Slovence koje su nacisti nameravali da izgnaju da bi naselili koevske Nemce, odgovaralo je da izgnani Slovenci dobiju potpuno odtetu za imovinu koju budu ostavili u svojim domovima. Na taj nain se, dakle, koevski Nemci nee naseliti na zaplenjena imanja, nego na imanja koja su vlasnitvo Rajha, poto e biti potpuno otkupljena.126
Vodstvo koevskih Nemaca nosi, dakle, veliku istorijsku krivnju, jer je, zadojeno nacistikom ideologijom, tu je ideologiju jo pred kapitulaciju stare Jugoslavije i posle nje svesno i nasilno kalemilo u glave i srca svojih sutiarodnika, sililo ih, na preseljenje s njihovih eststogodinjih domova na grudu koju su preko hiljadu godina obraivali slovenaki ljudi

Koevske Nemce je pre preseljenja upozoravao i letak Okrunog komiteta KPS Koevje iz avgusta 1941. Letak koji su komunisti i simpatizeri, 10. avgusta, rasturali po svim selima u kojima su iveli Nemci je veoma uznemirio vodstvo koevskih Nemaca. Tog dana su Nemci imali u Starom Logu tzv. Morgenfeier. Kako je izvetavao Goejer cajtung na njemu je pre podne govorio Lampeter tvrdim glasom i otrim reima, a popodne se temeljno obraunao s komunistikim mutnim elementima, koji se nadaju da e uz pomo letaka nahukariti Koevare protiv njihovog vodstva. List je izvetavao i o tome da je nakon toga ushienje Nemaca preraslo u orkan.127 Razumljivo je da bi bilo preterano oekivati da bi i najbolje sastavljen, gotovo proroanski letak mogao odvratiti koevske Nemce od preseljenja, proete i opijene nacistikom propagandom. Zbog novog propagandnog talasa vodstva koevskih Nemaca u pripremama za preseljenje iz Koevske, meu njima i italijanskim okupatorom dolo je do novih trvenja, ali ona nisu imala naroito velike posledice. Najpre je dolo do nekih uznemirenja poto je ef civilne uprave za donju tajersku dr Iberajter u maju poslao u Koevsku neku grupu esesovaca, o kojoj za sada ne znamo nita detaljnije. Znamo samo to da je nakon toga Himler naredio Iberajteru da se okane takvih stvari ili da, pak, za njih pre toga obezbedi dozvolu nemakog Ministarstva inostranih poslova.128 Maja meseca su nastale tekoe i oko dozvola za skupove i zborove koevskih Nemaca, o emu je njihovo vodstvo izvetavalo u vie izvetaja koje je dr Iberajter poslao 3. juna 1941. uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu. Odande je dobio sledei odgovor: Na osnovu albi nemake narodne manjine u Koevju, odmah sam se obratio Ministarstvu inostranih poslova s molbom da posreduje kod italijanske vlade kako bi otklonila veoma snane neprilike. Prilaem kopiju svog dopisa kako bi se upoznali s njegovim sadrajem. Zelje nemake narodne grupe da dobije dozvole za skupove, zborove, kao i za trajniji uvid u katastar, ne mogu postati predmet diplomatskih koraka dok se ne potpie sporazum o preseljenju i dok se ne ustanovi oficijelni nemaki ured za preseljenje. Ukoliko zabrana italijanskog komesara oteava neke pripreme za preseljenje, to nije moguno izbei. Bie potrebno da se prethodni popis nemake narodne grupe dalekosenije proveri i dopuni po ureenju oficijelnog nemakog ureda za preseljenje. Moj referent, SS-hauptturmfirer dr tir je na tu stvar upozorio i vodstvo koevskih Nemaca onda kada vam je u Mariboru 29. maja predloio i kasnije predao svoj dokumenat. Vodstvo narodne grupe

% mora paziti na to da u svojoj brizi da zatiti svoju narodnu grupu, to je i razumljivo, ne postavlja italijanskim vlastima preterane zahteve i da elje koje je neka italijanska ustanova ve odbacila, alje nakon toga drugoj ustanovi. 129 Izgleda da su u junu 1941. doli u Koevsku opet neki esesovci i da je zbog toga dolo do ponovnog zaotravanja, jer je ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu morao da posreduje kod komande jedinica SS da podui svoje ljude da vie ne bi dolo do nemilih incidenata. A tri nedelje kasnije tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda obratio se neposredno vodstvu koevskih Nemaca izvetavajui ga da se blie pregovori u Rimu za zakljuenje sporazuma o preseljenju i molio ga da u to vreme pazi na to da pregovore ne bi oteavali bilo kakvi incidenti u Koevju. 1 3 0

Himlerova naredba o preseljenju i diplomatski pregovori u Rimu U vreme kada je vodstvo koevskih Nemaca pripremalo svoje sunarodnike na preseljenje Himler je, kao dravni komesar za jaanje nemakog naroda, izdao i pismena uputstva za preseljenje koevskih Nemaca. Najpre je na osnovu usmenog uputstva, od 13. maja 1941. odonda, dakle, kada su Sober, Lampeter i turm bili u Berlinu u njegovom uredu i podrobnije se dogovarali 0 preseljenju, izdao 4. jula 1941. i pismenu naredbu, kojom je kao podruje za naseljenje koevskih Nemaca odredio donju tajersku, i to podruje izmeu Save i Sutle, koje treba detaljnije da odredi njegov opunomoenik dr Iberajter. Treba ih naseliti to zbijenije. Rasni pregled, koji e obaviti Centralni ured za useljenje, treba da slui samo za statistiku. Ali, zato neka Centralni ured za useljenje, na predlog koevskih Nemaca, odredi da se one porodice koje ne budu podobne za ispunjavanje pograninih zadataka na novom podruju za naseljenje nasele u Starom Rajhu. U toj naredbi je Himler ponovio uglavnom sve ono o emu se dogovorila ve spomenta trojka predstavnika koevskih Nemaca s funkcionerima njegovog ureda u Berlinu 13. i 14. maja 1941.131 Deset dana kasnije je Naredbom br. 38/1 Himler naredio da po zavrenim pregovorima izmeu Nemake i Italije u gradu Koevju ustanove Amtliche Deutsche Umsiedlungsstelle, koja treba, po odredbama dravnog ugovora i njegovim odredbama, da vodi preseljavanje Nemaca iz Ljubljanske pokrajine 1 koja moe za pojedine vee krajeve imenovati podrune opunomoenike. Za pregled preseljenika treba da se brine Centralni ured za useljenje, a za obezbeenje i preseljenje duhovnih i materijalnih kulturnih dobara istraivaka i obrazovna zajednica Das Ahnenerbe, iji strunjaci e u vreme izvravanja zadatka biti podreeni Amtliche Deutsche Umsiedlungsstelle. Za popis i prodaju imovine preseljenika je zaduio Deutsche Umsiedlungs-Treuhand-Gesellschaft i naredio da njeni slubenici u vreme njihovog rada u Ljubljanskoj pokrajini budu podreeni Amtliche Deutsche Umsiedlungsstelle. Preseljenje treba da se izvede do 15. oktobra 1941., naelno, od'imanja do ima33 Nacistika politika denacionalizacije

513

nja i po mogunosti treba izbei smetaj preseljenika u logore. Projekt odreuje, na primer, za pregled optanata tzv. letee komisije Centralnog ureda za useljenje, dok naredba to ne sadri; projekt predvia preseljenje pre zime 1941/42, a naredba do 15. oktobra 1941.132 Pregovori izmeu Nemake i Italije za zakljuenje sporazuma o preseljenju Nemaca iz Ljubljanske pokrajine su otpoeli veoma kasno, tek tri meseca posle konferencije u Beu, na kojoj je Ribentrop dobio naelno anovo odobrenje za preseljenje. Razlog to su pregovori otpoeli tako kasno navodi se u izvetaju Centralnog ureda za useljenje od 6. novembra 1941: Da doe do preseljenja Koevara, odreeno je odmah posle beke konferencije izmeu Ribentropa i ana aprila 1941. 0 toj konferenciji je svojevremeno napravio zapisnik poslanik Riter, koji je odmah poslao referatu za preseljavanje u Ministarstvo inostranih poslova. Ministarstvo inostranih poslova se, kako mi je ispriao savetnik poslanstva Kriger, odmah obratilo dravnom komesarijatu i molilo dalja uputstva. Ali, dravni komesarijat dugo vremena nije nita pokretao, nego je na ponovna pitanja uvek odgovarao da se s pregovorima jo saeka. Poto je proao dosta dug period, konano je pozvao i javio da je itava stvar hitna. I to da je tako hitna da SS-grupenfirer Grajfelt eli zbog nje da odleti u Rim. Tek tada su otpoeli pregovori, koji su trajali nekoliko sedmica. Tako se poetak pregovora u Rimu oduio do jula 1941.133 Za pregovore o postizanju sporazuma za preseljenje koevskih Nemaca su nemako i italijansko ministarstvo inostranih poslova oformili po jedan vladin odbor. Nemaki odbor je vodio zamenik voe trgovako-politikog odeljenja, poslanik dr Karl Klodijus, a italijanski poslanik Amadeo anini. Pregovori su otpoeli polovinom jula 1941. godine u Rimu. Nemaka strana, slubenik nemakog Ministarstva finansija vand, zastupala je stav da Italijanima treba postaviti razne uslove, u prvom redu to da dozvole preseljenicima da sa sobom ponesu u Rajh svu kretninu, da e nemaka i italijanska strana odluivati o tome ko se moe preseliti, a ko ne. U tom smislu sastavljen projekt dravnog ugovora nemaka delegacija je na prvoj sednici, predloila italijanskoj.134 Italijanska strana je na drugoj sednici, dana 26. jula, predloila svoj projekt koji se od nemakog bitno razlikovao u nekoliko taaka, od kojih je najznaajniji bio italijanski zahtev da odredbe ugovora ne vae samo za nemake preseljenike iz Koevske nego i za one Slovence koji potiu iz onog dela Slovenije koji je okupirala Italija, a pre potpisivanja ugovora dou u Italiju iz onih delova Slovenije koje je okupirala Nemaka, ukoliko pred italijanskim vlastima izjave da ele stalno da ostanu u Italiji. Odredbe ugovora bi trebalo podjednako da vae i za one koji bi u odreenom roku javili italijanskoj vladi da ele da se presele s nemakog dela Slovenije na italijanski deo. Pri tome je italijanska strana imala na umu one Slovence koji su se posle 1. I 1914. preselili iz Dolenjskog, Notranjskog ili Primorskog u donju tajersku ili Gorenjsku pa su ih nacisti uvrstili u tzv. drugi talas i iseljavali u Hrvatsku, a nekoliko hiljada ih je neposredno pred iseljenje prebeglo u Ljubljansku pokrajinu.

Drugi nesporazum je nastao zbog veliine teritorije za preseljenje. Dok je nemaka strana zahtevala da italijanska pristane na preseljenje Nemaca iz itave Koevske i Dolenjske, dotle je italijanska strana pristala samo na ui deo Koevske i iskljuila krajeve u kojima su Nemci bili malobrojni. Razmimoilaenje je nastalo i kada je bilo rei o imovini koju preseljenik treba da nosi sa sobom ili je ostavi u Koevskoj. Nemaka strana je zahtevala da preseljenik uzme sa sobom sve kretnine i mrtvi, kao i ivi inventar, a italijanska strana je bila spremna da pristane samo na uzimanje predmeta za linu upotrebu, nametaja, i druge opreme za stanove. etvrta bitna razlika je bila u tome to je nemaka strana elela da italijanska drava ili neka druga pravna ustanova otkupi imovinu preseljenih koevskih Nemaca, a italijanska strana je htela da svako od preseljenika sam ili preko svog zastupnika proda svoju imovinu nekoj privatnoj osobi. Italijanska strana se suprotstavljala i tome da nemake ustanove uestvuju pri preseljavanju na italijanskoj teritoriji.135 Kako su se pregovori iskomplikovali ve na samom poetku, u Rim dolazi 30. jula dr Karl Klodijus da bi ih nastavio. Konstatovao je da italijanska vlada nije spremna da uz dravni rizik ili samo s finansijskim trokovima preuzme imovinu nemakih preseljenika, jer, navodno, nije preseljenje elela pa da e joj ono prouzrokovati ak tetu u Ljubljanskoj pokrajini. Klodijus je 1. avgusta u Rimu sastavio naela za preseljenje iz Ljubljanske pokrajine u nemaki Rajh, koja su delimino sadravala odredbe s kojima se italijanska strana slagala, a nekoliko lanova je bilo takvih za koje je oekivao da e im se italijanska strana suprotstavljati, kao, na primer, predlozima da imovinu preseljenika otkupi neko italijansko drutvo, da preseljenici sa sobom uzmu i stoku itd. Klodijus je ve na pregovorima 31. jula energino odbacio italijanski zahtev da pitanje preseljenja i isplaivanja odtete Slovencima tretiraju zajedno s pitanjem preseljenja koevskih Nemaca. Ali je bio miljenja da mora nemaka strana, nezavisno od pitanja preseljenja koevskih Nemaca, iz politikih i upravnih razloga promeniti svoj stav u nekim takama s obzirom na zaplenu slovenakog imanja u donjoj tajerskoj i Gorenjskoj i to naroito kada je re o imovini Slovenaca koji ive u Ljubljanskoj pokrajini.136 Poto je nakon etvorodnevnih pregovora Klodijus postigao to da je italijanska strana odstupila od svog zahteva da u istom sporazumu tretiraju i imovinsko-pravna pitanja Slovenaca i obeao da e zbog toga uslediti novi pregovori za postizanje posebnog ugovora, i poto je italijanska strana pristala da imovinu preseljenih koevskih Nemaca otkupe dva italijanska drutva, 6. avgusta su parafirali projekt dravnog ugovora o preseljenju.137 Projekt dravnog ugovora nije vie govorio o dobrovoljnom preseljenju koevskih Nemaca, nego o preseljenju Nemaca iz Ljubljanske pokrajine, pri emu je podrazumevao i ljubljanske Nemce. Odreivao je i opcioni rok 30. septembar 1941. i one koji imaju pravo da daju opcionu izjavu posebno i za druge, dalje rok 30. novembar, dokle se preseljenje ima zavriti, odreivao je i vrstu imovine koju sme preseljenik uzeti sa sobom (npr. treinu stoke, a najmanje jednu glavu), nain prodaje ostale imovine, nemake organe za preseljavanje (u

Ljubljani zastupnike nemakog Ministarstva inostranih poslova i nemakog opunomoenika za preseljenje, u Koevju nemakog podrunog opunomoenika), itd.138 Nemaka strana je 8. avgusta predloila italijanskoj strani jo i projekt Izvrnih odredbi ugovora o preseljenju nemakih dravljana i folksdojera iz Ljubljanske pokrajine, koji je detaljnije odreivao nain davanja izjave o preseljenju, nemake biroe za preseljenje u Ljubljanskoj pokrajini, nain prodaje i odvoza imovine preseljenika itd.139 I italijanska strana je 13. i 14. avgusta predloila svoj projekt izvrnih odredbi, koji se nije bitno razlikovao od nemakog.140 Klodijus i anini su 31. avgusta 1941. u Rimu potpisali Ugovor o preseljenju nemakih dravljana i folksdojera iz Ljubljanske pokrajine i izvrne odredbe uz taj ugovor. Prvi lan ugovora je odreivao da nemaki dravljani i folksdojeri koji ive u Ljubljanskoj pokrajini ili su, pak, tamo roeni mogu da otputuju u Nemaki Rajh kako bi dobili nemako dravljanstvo. U tom sluaju gube italijansko dravljanstvo im napuste teritoriju italijanske drave. Drugi lan je odreivao da e visoki komesar za Ljubljansku pokrajinu i nemaki opunomoenik za preseljenje do 30. septembra javno pozvati sve koji ele da se presele kako bi im uruili izjavu o preseljenju. Nemaki opunomoenik za preseljenje e visokom komesaru najhitnije poslati imena osoba ije je molbe za preseljenje reio pozitivno. Trei lan je odredjivao da izjavu o preseljenju mogu dati samo one fizike osobe koje su po vaeem pravu poslovno sposobne. Izjava koju daje glava porodice je vaea i za maloletnu decu i enu. Za posvojenike i druge za rad nesposobne osobe izjavu moe dati njihov uvar ili staratelj itd. etvrti lan je dozvoljavao nemakoj strani da moe imati pri visokom komesaru u Ljubljani zastupnika Ministarstva inostranih poslova i nemakog opunomoenika za preseljenje, a u Koevju podrunog opunomoenika. lanovi od 5 do 8 su regulisali imovinska pitanja preseljenika. Ovi mogu svoje imanje pred preseljenje da prodaju sami ili preko svojih poverenika i novac uloe u Banca d'Italia koja e im ga preneti prema odredbama nemako-italijanskog obraunskog ugovora od 26. septembra 1934. Ukoliko to pre preseljenja ne bi mogli da uine, moe to uiniti njihov zatitnik po njihovom preseljenju, a ovaj moe biti i nemaki opunomoenik za preseljenje. Preseljenici mogu sa sobom uzeti sve svoje kretnine, ukljuujui i poljoprivredni alat i treinu stoke, a najmanje jedno govee. Te odredbe vae i za imovinu pravnih osoba. Deveti lan je odreivao da preseljenje mora biti zavreno do 30. septembra 1941. Izvrne odredbe su najpre podrobnije odreivale opcioni postupak, poloaj nemakih ustanova za preseljavanje u Ljubljanskoj pokrajini, a najvie su se, razumljivo, bavile sreivanjem privrednih pitanja. Poto su Klodijus i anini potpisali ta dva dokumenta, izmenjali su jo i pisma u kojima su odredili da ugovori vae zajedno sa izvrnim odredbama i kada je re o preseljenju Nemaca iz optine Draga (mesta Draga, Laze, Podpreska, Srednja Vas i Trava) u abarskom srezu Rijeke pokrajine.141

Nemaki opunomoenik za preseljenje koevskih i ljubljanskih Nemaca dr Hajnrih Volert u Ljubljani 16. decembra 1941. Nakon potpisa ugovora i izvrnih odredbi nacisti su ubrzali pripreme za preseljenje. Zanimljivo je da nisu oformili biro s nazivom Amtliche Deutsche Umsiedlungsstelle u Koevju, nego samo biro tzv. Deutsche Umsiedlungsbevollmchtigte, tj. ured nemakog opunomoenika za preseljenje. Himler je za to ve avugusta 1941. odredio lana poslovnog vodstva DUT iz Revala, dr Hajnriha'Volerta. Ali, nije mu poverio samo zadatke da izvede opciju i da pregovara s italijanskim vlastima o tehnikim pitanjima preseljenja, nego i one zadatke koje je pri preseljavanju drugih nemakih grupa imala Folksdoje Miteltele. Tako pri preseljavanju Nemaca iz Ljubljanske pokrajine Folksdoje Miteltele uopte nije imala nikakvih nadlenosti niti poslova.142 Himler nije prihvatio ni predlog koji su veoma rano, ve 10. maja 1941., predali Grajfeltu u Celovcu (dok se vraao iz posete slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj u Berlin) dr Luig, dr Peauer, Vinkler i dr tarcaher. Predlagali su da za preseljenje koevskih Nemaca u Koevju ustanove podrunicu tzv. Amtliche Deutsche Ein - und Rckwandererstelle (DERST), koja je brinula za preseljavanje Nemaca iz Junog Tirola i Kanalske doline, iji su slubenici i oni bili. Podrunicu u Koevju bi trebalo da vodi SS-hauptturmfirer Klemens iz Bruneka, personalni referent bi trebalo da bude Jozef Sober, tabni vod i vod I odeljenja (Centralno odeljenje) dr Manfred Straka iz Graca, vod II odeljenja (privreda) Vilelm Lampeter, vod III odeljenja (kultura) dr Peter Jonke iz Celovca, vod IV odeljenja (socijala) Martin turm, vod V odeljenja (uprava) Verner Market iz Bolcana, vod VI odeljenja (organizacija odseljenja) St. Rospenda iz tercinga i vod VII odeljenja (transport) Jozef Vilelm iz Bolcana. Trebalo je da bude osam savetovalita i mnogo poverenika u itavoj Koevskoj. Svoj predlog su obrazlagali time da bi sa osnivanjem podrunice ADERST bilo obezbeeno jedinstvo preseljavanja na podruju italijanske

drave i da referenti ve steknu struna iskustva za vreme preseljavanja Nemaca iz Junog Tirola i Kanalske doline. A istovremeno bi ih dr Luig jo i kolovao na posebnom, jednonedeljnom teaju.143 Nemaki opunomoenik za preseljenje dr Volert, koji je za svog zamenika dobio dr Redla, a za opunomoenika za podruje Koevske dr Knuta, obojicu slubenika Deutsche Umsiedlungs-Treuhand-Gesellschaft iz Berlina, smestio je svoj biro u Ljubljani. Imao je pet odeljenja: I - za prodaju imovine, II - za savetovanje s preseljenicima, III - za pravna pitanja, IV - za personalne i upravne poslove i V - za preseljavanje. Ostao je u Ljubljani sve do prolea 1945.144 Dok se dr Volert jo avgusta 1941. dogovarao u Rimu za zakljuenje posebnog ugovora o prodaji, odnosno kupovini imovine nemakih preseljenika iz Ljubljanske pokrajine, njegovi saradnici su stigli u Ljubljanu tek krajem avgusta ili poetkom septembra. Dana 4. septembra su se odvezli u Koevje, gde su se sastali sa oberom i Lampeterom. Ova dvojica su ih upoznali s prilikama u koevskoj narodnoj grupi i sa pripremama za preseljenje. Volertovi saradnici su utvrdili da je vodstvo koevskih Nemaca dobro pripremilo preseljenje i da e to veoma olakati njegov rad. Razgovarali su i s voom koevske gradske tedionice dr Kraulandom. Rekao im je da ljudi ve ulau novac dobijen za prodaju imovine na poseban raun, s kog e dizati iznose uloenog novca u novim krajevima. Oko 300 osoba je ve uloilo 2,5 miliona lira, dok je njih 420 uzelo oko 900.000 lira zajma kako bi mogli da pokriju svoja dugovanja.145

Predloi za odlaganje preseljenja Vodstvo koevskih Nemaca je do septembra 1941. obavilo sve pripreme za preseljenje shodno dogovoru odranom maja meseca u Berlinu. Poljoprivrednici su ve pokupili ito i druge plodove i doao je mesec septembar u kome bi ve morala da otponu preseljavanja. Kao to smo ve videli, sada vie nije bilo ni nekih spoljnopolitikih prepreka, poto je italijanska vlada, nakon mesec dana pregovaranja, konano potpisala ugovor u kome je bilo odreeno da se preseljavanje mora zavriti do kraja novembra 1941. S te strane, dakle, nije bilo vie nikakvih prepreka za poetak preseljavanja. Medjutim, tada su se neoekivano javile prepreke za preseljenje tamo gde su ih najmanje oekivali, tj. u slovenakoj tajerskoj. I te prepreke zamalo nisu ugrozile preseljenje koevskih Nemaca u posavskom i posutlanskom pojasu u 1941. godini. Kada je Grajfelt, 20. maja 1941, poslao efu civilne uprave za donju tajersku dr Iberajteru iz Berlina svoje predloge za preseljenje koevskih Nemaca, predlagao je da se preseljavanje sa imanja u Koevskoj na imanja u posavskom i posutlanskom pojasu izvede posle etve, tj. septembra i oktobra 1941. i molio ga da mu odgovori da li prihvata taj predlog. Nemamo, na alost, Iberajterov odgovor, ali iz drugih pouzdanih podataka zakljuujemo da je bio saglasan s predlogom. Pa i u njegovom uredu za jaanje nemakog naroda

u Mariboru su se u septembru ve pripremali za prihvat koevskih Nemaca na podruju za naseljenje uz Savu i Sutlu*Kao to emo videti, te pripreme su bile, istina, manjkave ali zbog njih ipak nije trebalo odlagati preseljenje. Prepreke su nastale pri deportacijama Slovenaca s podruja za naseljenje uz Savu i Sutlu. U jednom od ranijih poglavlja detaljno smo se upoznali s preprekama koje su se pojavljivale u vreme deportacija Slovenaca ve od meseca maja 1941. i o tome kako su nacisti te prepreke savlaivali. Videli smo i to kako su se velike i gotovo nesavladive prepreke pojavile u septembru, kada je sasvim zaustavljen dogovoreni i organizovani progon Srba iz tzv. Nezavisne Drave Hrvatske i Slovenaca iz slovenake tajerske i kako su predviene deportacije slovenakog stanovnitva iz posavskog i posutlanskog pojasa neoekivano poele da vise o koncu. Dr Iberajter, koji je kao ef civilne uprave za donju tajersku bio odgovoran za celokupan poloaj u poverenoj mu pokrajini, najpre je, 15. septembra 1941, odluio da osetno smanji podruje za iseljenje, odnosno naseljenje uz Savu i Sutlu i to otcepljenjem nekih optina na severozapadnom i severoistonom rubu podruja za iseljenje, odnosno naseljenje. Ali, kada konferencija u Zagrebu, odrana 22. septembra, nije mogla reiti pitanja daljeg toka deportacija Srba i Slovenaca, dr Iberajter i poslanik Kae su odluili, pa se osmog oktobra i posebno dogovorili da e se suprotstaviti hitnom deportovanju Slovenaca i naseljenju koevskih Nemaca. Razumljivo je da ni dr Iberajter niti Kae, koji su u prolee 1941. bili, bez sumnje, najvei zagovornici hitnih masovnih deportacija Slovenaca i Srba, nisu sada promenili svoje osnovne poglede na deportacije. Ali su smatrali da je u prilikama kakve je stvorio ustanak jugoslovenskih naroda deportacije Slovenaca i naseljenje Nemaca bolje odloiti iz neprijatnog letnjeg perioda do prolea 194Z. Takav stav je kako kod Himlera, koji je predstavnicima koevskih Nemaca obeao da e se koevski Nemci preseliti jo u 1941. godini, tako i kod vodstva koevskih Nemaca koje je svoje sunarodnjake kako psihiki tako tehniki pripremilo na preseljenje u 1941. godini, naiao na vrst otpor. Ve u septembru se kod koevskih Nemaca poela pojavljivati groznica preseljavanja, ili, bolje reeno, glad za zemljom. Neki Nemci iz Koevske su se odvezli u posavski i posutlanski pojas, iz koga nacisti uopte jo nisu otpoeli deportovati Slovence, i tamo poeli da osmatraju imanja, kue i dr. Poto su neke izabrali, odvezli su se dalje u Maribor i tamo u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda ili od odeljenja do odeljenja kako bi obezbedili ono to su ve izabrali. Zbog toga je tabni voa Lafors, 18. septembra, naredio svojim odeljenjima: Izvetavaju me da se ve nekoliko dana u Mariboru pojavljuju lanovi koevske narodne grupe kako bi uz pomo pojedinih glavnih odeljenja ove ustanove obezbedili svoje naseljenje u donjoj tajerskoj. Upozoravam na to da glavna odeljenja ove ustanove ne smeju ni na koji nain primati takve posebne elje i da lanove koevske narodne grupe, ukoliko se pojave kod njih, upute u tab za naseljavanje u Mariboru, Tovarnika ulica 17.146 A tab za naseljenje je imao zadatak da ne prima molbe onih molioca koji bi, u odnosu na druge koevske Nemce, eleli da obezbede bolji poloaj i da proveri sluajeve onih koevskih Nemaca ko-

jima su u slovenakoj tajerskoj ve dodelili neki zanatski pogon.147 Jo vie se proirila groznica za boljim imanjima ili kuama meu koevskim Nemcima po njihovom naseljenju. Dana 19. septembra, Lafors je sazvao sastanak predstavnika ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i predstavnika koevskih Nemaca za 26. septembar.148 0 sadraju sastanka, na kome su prisustvovali i Sober, Lampeter i Sturm nemamo, dodue, zapisnik ili izvetaj, ali je Lafors, na osnovu njegovih zakljuaka, tri dana kasnije sainio itav niz zabeleki o zadacima pri preseljavanju koevskih Nemaca.149 Nekoliko dana kasnije, tj. 1. oktobra, su se Sober, Lampeter i Sturm, zajedno sa slubenicima ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru odvezli automobilom na podruje za iseljenje, odnosno naseljenje uz Savu i Sutlu da razgledaju podruje za naseljenje i da se dogovore o grubom planiranju poljoprivrednih mogunosti koevskih Nemaca s posebnim osvrtom na ivotne prilike koevskih Nemaca u pojedinim podrujima u Koevskoj, 150 ili, drukije reeno, trebalo je da razgovaraju o tome kuda da nasele koevske Nemce s podruja pojedinih turmova. Ubrzo zatim, poto su se s tog osmatranja vratili u Maribor, Iberajterov poslanik im je doneo, 4. oktobra, lou vest, koja ih je veoma oalostila. Naime, dr Iberajter im je javio da preseljenja koevskih Nemaca u 1941. godini nee biti poto nije mogue isprazniti podruje za naselenje uz Savu i Sutlu. Poto su Sober, Lampeter i turm s tom novosti upoznali dr Volerta, koji je tog dana boravio u Mariboru, ovaj je, zajedno sa Laforsom i predstavnikom Doje Umziedlungz-Trojhand-gezelaft u Mariboru, dr tirerom, odmah otiao kod dr Iberajtera i pitao ga da li je ta novost istinita i, ukoliko jeste, kakvi su razlozi za odlaganje preseljenja. Iberajter ih je primio i rekao: Poto mora izmeu oslobaanja podruja za naseljenje i naseljavanja Koevara da proe neko vreme, a ispranjavanju prostora se ne protivi samo hrvatska vlada nego i hrvatsko stanovnitvo, koje preti da e Slovence koji budu dolazili poklati ve na granici, u ovoj godini ne moe vie biti preseljavanja. Hrvatska vlada bi politiki teret, koji je vezan sa prihvatom Slovenaca, prihvatila samo na iskljuivi zahtev Firera. Dr Iberajter je, dakle, kao uzrok prekida deportacija Slovenaca naveo argument koji su ustae navodile na ve spomenutoj konferenciji, odranoj u Zagrebu 22. septembra 1941. Ustaka vlada se, zaista, suprotstavljala da i dalje prima Slovence, ali ne zbog toga to je hrvatski narod tako pretio Slovencima, nego zato to nije mogla vie da izgoni Srbe tako kako su se dogovorili juna 1941., kao i zato to izgnane Slovence i zbog ustanka, koji je zahvatio veliki deo tzv. NDH, nije imala vie kuda da alje. Dr Volerta, kome su u Berlinu pet dana ranije dali Himlerova uputstva za izvoenje preseljenja koevskih Nemaca, ovaj odgovor je veoma iznenadio, a iznenadio ga je i hladan Iberajterov prijem, kao i njegov hladan stav prema tabnom uredu u Berlinu. A iznenadilo ga je jo neto. Vodstvo koevskih Nemaca se, naime, alilo da su dan ranije utvrdili da prema podacima zemljinog ureda raspoloivi prostor nije dovoljan da bi mogli svim koevskim Nemcima dati dovoljno zemlje i da se javljaju nove opasnosti nezasienog poljo-

privrednitva. Zbog toga je bio na stanovitu d a j e potrebno podruje za naseljenje uz Savu i Sutlu proiriti. To je bila, u svakom sluaju, reakcija nekih slubenika ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda i vodstva koevskih Nemaca na Iberajterov zakljuak od 15. septembra, prema kome je trebalo smanjiti podruje za iseljenje, odnosno naseljenje. U takvoj situaciji je dr Volert poslao efu tabnog ureda Grajfeltu u Berlin hitan telegram u kome je izvetavao o oba problema i jo dodao: Preseljenje je mogue izvesti bez veih tekoa samo tada ako s njim otponemo pre 8. oktobra. U sluaju kasnijeg poetka, vremenske prilike bi predstavljale veliku prepreku pri njegovom izvoenju i obezbeenju. A uslov za poetak preseljenja je: prvo, da se do tog vremena rei pitanje ispranjenja podruja za iseljenje ili odlunim pritiskom na hrvatsku vladu ili, pak, iseljavanjem Slovenaca na drugo podruje; drugo, da se povea podruje za naseljenje koevskih Nemaca, ukoliko je sada suvie malo, i ukoliko e to predvieno planiranje biti zavreno za etiri nedelje. Ako do spomenutog roka ne bi moglo sve da se sredi, trebalo bi odgoditi preseljenje za prolee. Upozoravao je da bi to moglo da ima negativne posledice za Italijane i za koevske Nemce. Naglasio je i to da e produiti sa svojim radom prema uputstvima koja je dobio u Berlinu, pa e se zbog toga odmah odvesti u Ljubljanu. Molio je da mu odgovore odmah, po mogunosti jo isto popodne.151 Odgovorili su mu, zaista, jo istog dana da dravni komesarijat eli da se na bilo koji nain preseljenje izvede jo ove godine. 152 1 to je bio prvi odgovor iz Berlina na osetljivo pitanje o tome da li e se koevski Nemci preseliti jo 1941. godine ili e, pak, njihovo preseljenje odgoditi za prolee 1942. etiri dana kasnije, tj. 8. oktobra, kada su se negde sastali dr Iberajter i poslanik Kae te razgovarali o stavu prema daljim deportacijama Slovenaca, i Lafors je izvetavao tabni ured u Berlinu o aktuelnim pitanjima vezanim za preseljenje koevskih Nemaca. Njegova izlaganja su zanimljiva, u prvom redu, zbog toga to ukazuju na to da su se i u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru odluili da se preseljenje koevskih Nemaca izvede tek posle 22. marta 1942. i da treba poveati podruje za njihovo naseljenje. U spomenutom razgovoru s dr Volertom dr Iberajter je bio prilino utljiv, ali je zato Lafors ire obrazlagao odlaganje preseljenja u vreme posle 20. marta 1942. Poto je naveo broj slovenakih porodic^ koje su predviene za izgon s podruja za iseljenje, odnosno naseljenje (17.065), rekao je da bi bilo na podruju za iseljenje jo uvek dovoljno zemlje za naseljenje oko 2000 koevskih poljoprivrednih porodica i tvrdio da eventualno proirenje podruja za naseljenje na velike optine Sv. Peter, Polje i Podetrtek, koje su do polovine septembra ve bile obuhvaene u planove iseljavanja, pa nakon toga na jo tri nove velike optine - Podsredu, Kozje i Piltanj ne bi zahtevalo odgaanje roka preseljavanja koevskih Nemaca. Ali zato odgaanje preseljenja zahtevaju druge okolnosti:

Pregled koevskih Nemaca (koji e izvesti Centralni ured za useljenje nap. T. F.) i opcioni postupak, koji jo nije otpoeo, zahtevae, prema miljenju nemakog opunomoenika za preseljenje u Ljubljani, oko etiri nedelje vremena; a nisu otpoela jo ni dogovaranja izmeu nemake i italijanske eleznike uprave. Zbog toga se ini nemoguim da bi preseljenje koevskih Nemaca zavrili pre pada snega, koji u Koevskoj moe pasti ve meseca oktobra. Pri takvim, neprekidno nepovoljnim saobraajnim prilikama, ne bi bilo mogue u to vreme izvesti ni preseljenje Nemaca iz Italije niti iseljenje Slovenaca iz donje tajerske. Samo uzorno i harmonino preplitanje opcije, pregleda EWZ, iseljenje Slovenaca, odvoz koevskih Nemaca i njihovo naseljenje moglo bi jo da omogui preseljenje pre zime, i to ukoliko bi redosled i tempo bili odreeni veoma precizmo i meusobno veoma povezani. Ali, prema iskustvima s istoka, izgleda nam veoma sumnjivo da se ti komplikovani poslovi mogu meusobno uskladiti. Zbog toga molimo da, ukoliko je mogue, odgodite rok za poetak preseljavanja za 20. mart 1942. Ukoliko bi ispunili neke uslove, vodstvo narodne grupe bi bilo sposobno da narodnu grupu prezimi i da je marta zbijenu povede u preseljenje. Jedan manji deo, ak ne ni 3 odsto, ne eli da se preseli. A to su upravo one osobe koje vodstvo narodne grupe i ne ceni (uglavnom svetenici). Poslau vam predloge za zbrinjavanje narodne grupe do preseljenja u martu. U svakom sluaju, ini mi se da narodnu grupu ve sada treba da uzmemo u svoje ruke.153 Kao to smo videli u jednom od ranijih poglavlja, Himler je uprkos tome jo pre 10. oktobra 1941. odluio da se koevski Nemci presele jo u 1941. godini. Hteo je da odri re koju je dao njihovim predstavnicima 23. aprila u Bruku na Muri. Verovatno je smatrao da bi, u protivnom, njegov ugled bio oteen i njegov poloaj oslabljen kod vodstva koevskih Nemaca. Postavlja se i pitanje da li su ga na to podstakli i izvetaji iz ureda nemakog opunomoenika za preseljenje u Ljubljani. Naime, dr Knut je ve 4. oktobra, kada je dr Volert bio u Mariboru, izvestio Berlin o tome da je u Koevju konstatovao da su ondanji preseljenici veoma uznemireni zbog raznih pria o eventualnom odgaanju preseljenja, kao i da su mu javili da ondanji preseljenici ne mogu prihvatiti to da im se preseljenje odgodi ili da ga se uopte odreknu, poto Koevari nemaju za zimu ni ogreva ni hrane.154 Izgleda da su neki Nemci, koji su se ve pripremili za preseljenje, uz prie da se nee moi preseliti u 1941. godini, bili spremni da prodaju neto svoje zemlje Slovencima kako bi mogli da preive preko zime. Dr Volert je odmah, poto se vratio iz Maribora i saznao za te novosti, 6. oktobra naredio vodstvu koevskih Nemaca da kae ljudima da su prie o odlaganju preseljenja bez osnova, jer su mu 4. oktobra javili iz tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu da dravni komesarijat na bilo koji nain eli da se preseljenje izvede jo u ovoj godini. Savetovao im je da u takvim sluajevima koevska tedionica da ljudima zajam.155

A vodstvo koevskih Nemaca je u tim nesigurnim prilikama, koje su se ticale preseljenja, otpoelo bez buke da prikuplja dobrovoljce za nemaku vojsku i jedinice SS. Prema njegovim podacima se, navodno, za to prijavilo ak 90 odsto od svih za oruje sposobnih mukaraca, od kojih oko 300 za jedinice SS.156 Sasvim je izvesno da je na tako veliki odziv uticao poloaj nemake vojske na istonom frontu, koja je upravo tada otpoela s ofanzivom prema Moskvi. U to vreme je Himler primio nacistiko vodstvo koevskih Nemaca u SS. To je, verovatno, uinio zbog njegovih dotadanjih zasluga u nacistikom vaspitanju svojih sunarodnika, formiranju i uvebavanju jedinica Folksdoje Manaft, saradnji pri razbijanju Jugoslavije i potpunom angaovanju za preseljenje to veeg broja koevskih Nemaca. A verovatno je tim aktom nameravao i da ojaa poloaj vodstva koevskih Nemaca u vreme preseljavanja. Vii voa SS i policije u XVIII vojnom okrugu, SS brigadefirer dr Sei je, 15. oktobra 1941., iz Salcburga pisao Laforsu u Maribor: Dobio sam Va izvetaj o Vilelmu Lampeteru zbog ega Vam se veoma zahvaljujem. U meuvremenu sam na pitanje koje sam svojevremeno postavio dobio reenje dravnog voe SS. Ovaj je Lampetera primio u SS kao SS-turmbanfirera. Ujedno mi je dao dozvolu da lino primim u SS kao SS-unterturmfirere 18-20 uglednijih mukaraca iz Koevske. Pri predlaganju ljudi treba da uzimaju u obzir kako njihov dotadanji rad tako i rasne propise. Ipak ne treba jo svi da nose esesovske uniforme, a i njihov prijem u SS ne treba razglaavati suvie buno.157 Lampeter je, zaista, ubrzo predloio 21 koevskog Nemca koje bi trebalo primiti u SS. Buzbaha i turma je predlagao ak za SS-oberturmfirera (tj. porunika SS) ili SS-haupturmfirera (tj. kapetana SS), a druge za SS-unterturmfirere (tj. potporunike SS). Sudei po imenima, dolazimo do saznanja da su to, uglavnom, bili lanovi vodstva Folksdoje Manaft i voe njihovih turmova. Lampeter im je dao ovakve karakteristike: Svi navedeni drugovi su politiki i prema njihovim pogledima na svet potpuno besprekorni i sve ove godine su se ponaali kao nacionalni socijalisti, upravo onako kako se to moe zahtevati samo od lanova SS.158 I dok se Lampeter od tog vremena, zaista, potpisivao kako SS-turmbanfirer (tj. major SS), prijem ostalih u SS ostao je u tajnosti.

Opcija i pregled Himlerovim zakljukom o tome da Slovence iz posavskog i posutlanskog pojasa deportuju u Rajh i da koevske Nemce presele na imanja deportovanih Slovenaca jo 1941. godine je za naciste otpala i poslednja prepreka za preseljenje koevskih Nemaca. Meutim, od Himlerovog zakljuka do njegovog objavljivanja je prolo jo najmanje 10 dana, pa je i to oduilo akciju preseljavanja. Tako su visoki komesar Gracioli i nemaki opunomoenik za preseljenje dr Volert, shodno 2. lanu Ugovora i 1. lanu Izvrnih odredbi, od 31. avgusta 1941, objavili preseljenje koevskih Nemaca tek 20. oktobra 1941. tj. onog dana kada je ef civilne uprave za donju tajersku, dr Iberajter,

objavio poetak deportacija Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa. U proglasu su pozvali sve nemake graane i folksdojere u Ljubljanskoj pokrajini, koji ele da se presele u Rajh, da podnesu izjave za preseljenje, tj. opcione prijave.159 To bi, s obzirom na odredbe Ugovora, morali da naprave ve u septembru, jer je 30. septembar 1941. bio poslednji rok za predaju opcionih prijava. Meutim, zbog spomenutih tekoa koje su se ticale deportovanja Slovenaca, kao i tekoa pri pregovorima za prodaju imovine preseljenih Koevara, Gracioli i dr Volert su, verovatno u sporazumu s nemakim i italijanskim ministarstvima inostranih poslova, sve Ugovorom i Izvrnim odredbama postavljene rokove produili za dva meseca. Tako je novi krajnji rok za dostavljanje opcionih prijava bio 30. novembar 1941, a rok za krajnje izvrenje preseljenja 20. januar 1942. Razumljivo je da je trebalo obaviti mnogo poslova. Najpre, po optinama, od svakog optanta prikupiti po dva primerka opcionih prijava, proveriti da li su jednaki poto bi ih u protivnom odbacili, te poslati jedan primerak visokom komesaru, a drugi nemakom opunomoeniku za preseljenje, koji je morao visokom komesaru odmah, a najkasnije do 20. decembra 1941. da podnese imena onih optanata koje je nemaka vlada spremna da prihvati u Rajh. Ukoliko do spomenutog roka to ne bi uinili za neku osobu, to bi znailo da je i ta osoba primljena u Rajh. Dui opcioni rok je vaio samo za bolesnike, i to do 20. februara 1942. U svakom sluaju, opcione prijave je predalo oko 95 odsto koevskih Nemaca zaslugom vodstva koevskih Nemaca. Do spomenutog roka je, naime, za preseljenje optiralo 12.147 koevskih Nemaca,160 Na raspolaganju nemamo, na alost, podrobnije podatke o tome koliko je Nemaca u vreme opcije ivelo na podruju pojedinih turmova u Koevskoj i koliko ih je optiralo za preseljenje s podruja svakog turma. Te podatke o broju Nemaca na podruju svake optine, pa i svakog turma znamo tek od 8. marta 1941. i iz maja 1941. (o problematici tih brojeva sam govorio na poetku ovog poglavlja), kao i nepotpune podatke (nedostaju za turmove Koevje, Mozelj i Draga) o jo nezavrenoj opciji (za neke turmove je naveden neto manji broj optanata nego to ih je kasnije bilo pregledanih). Potpuniji su podaci o broju pregledanih u posebnom vozu Centralnog ureda za useljenje (EWZ). Kako, prema Volertovom izvetaju, samo 275 optanata ili neto preko 2 odsto nije dolo na pregled (od toga ih je bilo 93 u Nemakoj, 7 ih je opozvalo opciju, 6 ih je umrlo, a 169 ih uopte nije navelo razlog), razlika izmeu broja optanata i broja pregledanih je srazmerno mala. Zbog toga pri analizi rezultata opcije za podruja pojedinih turmova moemo upotrebiti rezultate pregleda u posebnom vozu Centralnog ureda za useljenje (EWZ). Ako uzmemo u obzir podatak o broju Nemaca u Koevskoj od 8. marta 1941. (12.498), onda bi ih trebalo optirati ak 97 odsto. Dr Volert je u svom drugom izvetaju, koji je 11. decembra 1941. poslao tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, napisao da je vodstvo koevskih Nemaca pri popisu u junu 1941. utvrdilo da ih je 12.487 raspoloenih za preseljenje.161 A ukoliko bi uzeli u obzir podatak iz maja 1941. (12.903 Nemca),

Rukovodstvo posebnog voza EWZ u Koevju poetkom decembra 1941. onda bi ih optiralo 93,3 odsto. Moemo utvrditi samo to da ih je najmanje optiralo na podruju turmova Poljane, Draga, Gotenica i Koevska Reka. Naroito za Poljane su se funkcioneri posebnog voza Centralnog ureda za useljenje alili zbog slabog uspeha opcije: naroito slabu volju za preseljenje pokazali su na istonim graninim predelima (podruje turma Poljane), a i na podrujima drugih turmova rezultati opcije su neto ispod predvienih. 162 Na podruju Drage, koja se nalazila u Rijekoj pokrajini, vodstvo koevskih Nemaca je imalo slabiji uticaj nego u drugim krajevima, dok su na ljude u Gotenici i Koevskoj Reci u prilinoj meri uticali ondanji svetenici Glibe i Kraker, koji su aktivno radili protiv preseljavanja, pa se ni sami nisu preselili. U drugim krajevima su rezultati opcije bili bolji, pa je u vie nego polovini turmova optiralo za preseljenje preko 94 odsto Nemaca. Dr Volert je u svojoj izjavi, koju je 27. marta 1958. godine dao za publikaciju Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa,163 naveo da su, pored propagande vodstva koevskih Nemaca, bila odluujua dva trenutka: prvo, da je preseljenicima za naseljenje bilo odreeno plodno poljoprivredno podruje i, drugo, da bi oni koji bi, posle preseljenja veeg dela folksdojera, jo ostali u praznom prostoru, morali da raunaju na to da e Italijani u budunosti u taj prostor naseliti ljude koji nisu nemakog porekla i oduzeti Nemcima ona posebna prava koja su imali kao pripadnici nemake narodne grupe. Dr Hans Arko, koji je u jednom svom spisu kritikovao vodstvo koevskih Nemaca zato to je u pripremama svojih sunarodnika za preseljenje suvie pretilo koncentracionim logorima, donekle ljubomoran na njegove uspehe, poricao je miljenje o tome da je tako veliki odziv za preseljenje rezultat uspenog rada novog vodstva koevskih Nemaca i tvrdio: Ako se Koevari, i

pored toga, gotovo stopostotno odseljavaju, onda to sasvim izvesno nije zasluga dananjeg vodstva, nego to treba pripisati zdravom ljudskom razumu Koevara. 164 Nekadanji upnik u Starom Logu, Alojz Kri, o kome je Goejer cajtung pisao da je u vreme napada Nemake na Jugoslaviju sam razoruao jedinicu jugoslovenskih vojnika,165 tvrdi, u izjavi koju je dao za spomenutu publikaciju, da uzroke za tako masovno preseljenje koevskih Nemaca treba traiti u prilikama i dogaajima u vremenu od 1918. do 1941. godine i d a j e propaganda bila samo sredstvo za umirenje. Kae da su nasuprot svemu to je prolo tada ljudi videli pobedniku Nemaku, na koju ih je upozoravala propaganda. Ako su mnogi i podlegli brojnim i fantastinim obeanjima, za masu je ostalo samo jedno privlano: 'Heim ins Reich!' To., samo to je bilo umirujue i to je, dakle, i propaganda izdano iskoristila. A najzanimljiviji je onaj deo izjave u kome se govori da su meu ljudima postojale skrupule o tome da li da se preseljavaju tamo odakle e nasilno iseliti Slovence. Kri izjavljuje da su takve skrupule, istina, oslabile umirujue sredstvo, ali da nisu mogle pogoditi, niti otkloniti, niti oslabiti pravi motiv za preseljenje. On sam je, ljudima koji su mu se obraali sa tim skrupulama, kao svom duhovnom pastiru, odgovarao da ne treba da se obaziru na takve nedoumice.166 Na osnovu svega toga, moglo bi se rei da je na to to su se koevski Nemci tako masovno odluili za preseljenje uticalo vie momenata. Najpre, valja naglasiti da je vodstvo koevske narodne grupe, zadojeno nacionalsocijalistikim idejama, ve nekoliko godina uporno radilo na tome da nacistikom ideologijom zadoji i veinu koevskih Nemaca. Ako ne kod svih, to mu je sigurno uspelo kod mlae generacije. To vodstvo je vatreno elelo da Hitler, nakon prikljuenja Austrije, prikljui Rajhu i Sloveniju. Kako je u vreme napada na Jugoslaviju Hitler, zbog odnosa s Musolinijem, morao da prepusti juni deo Slovenije zajedno s Koevskom Italiji, vodstvo koevskih Nemaca je, u skladu s Himlerovim nastojanjima da to vie razbacanih nemakih narodnih grupa dovede u Rajh, razvilo snanu propagandu u kojoj je naroito naglaavalo povezanost itavog nemakog naroda, te upozoravalo da je budunost koevskih Nemaca samo u sklopu Hitlerovog velikog nemakog Rajha. U toj svojoj propagandi je, s jedne strane, pretilo izolacijom svih onih koji ne budu ili zajedno s veinom koevskih Nemaca, zatim koncentracionim logorima itd., dok je, s druge strane, obeavalo bogatu, plodnu zemlju s lepim imanjima. ak je i starija generacija koevskih Nemaca, koja se veoma teko razdvajala od svoje zemlje i koju su pritiskivale stalne sumnje i nedoumice, odano sledila vodstvo. Kao to su nacisti pregledali sve nemake preseljenike, isto tako su pregledali i koevske Nemce, ali, ipak, s tom razlikom to su ove druge pregledali nakon toga to su ih dovezli u Rajh, dok su Nemce iz Ljubljanske pokrajine pregledali pre nego to su ih prevezli u Rajh, ak i pre nego to su reili molbu za opciju. To znai da je odluka nemakog opunomoenika za preseljenje, dr Volerta, o tome da li e primiti ili odbiti molbu neke osobe za opciju zavisila od rezultata pregleda te osobe.

Ve u toku pregovora za zakljuenje ugovora o preseljenju nemaka strana se trudila da u ugovor ili izvrne odredbe ue i klauzula prema kojoj bi Centralni ured za useljenje u Ljubljansku pokrajinu mogao za osam nedelja da poalje svoj posebni voz>(Sonderzug), u kome bi trebalo pregledati optante. To je, zaista, i ulo u 8. lan izvrnih odredbi, kojim je odreeno i to da moe voz da se zadri u Koevskoj samo osam nedelja i da mora najkasnije 15. novembra 1941. napustiti to podruje, kao i da slubenici tog voza smeju biti u svojim uniformama. Razumljivo, kasnije su taj rok produili. Polovinom avgusta 1941. bilo je predloga o tome da posebni voz ne alju u Koevje nego u neke nemake pokrajine, gde bi trebalo pregledati nemake preseljenike iz June Bukovine, Dobrude itd. U tom sluaju bi trebalo u Koevje poslati najmanje dve komisije (III i G-II), koje bi, prema predvianjima, trebalo da rade dva i po meseca. Meutim, konano su, ipak, poslali poseban voz. 167 Centralni ured za useljenje je u pregled ukljuio kao nacionalne strunjake Vilelma Lampetera i Riharda Laknera. Ta dvojica su, zajedno s voom svakog turma, davali izjave o tome koji su ljudi politiki nepouzdani ili, pak, delimino slovenakog porekla.168 Prethodnica tog voza, koju je predvodio SS-oberturmfirer Salies, stigla je u Koevje ve polovinom oktobra. Na tzv. omladinski dan u Koevju je, 18. i 19. oktobra, zajedno s dr Volertom uputila voe koevskih turmova u opcioni postupak i pregled optanata u posebnom vozu, koji je 21. oktobra stigao u Koevje. 169 Tim vozom je stiglo i vodstvo Centralnog ureda za useljenje iz Lodza, kao, na primer, v. d. voe SS-oberturmbanfirer fon Malsen-Ponikau i voa posebnog voza, SS-oberturmbanfirer Vagner.170 U posebnom vozu su koevske Nemce otpoeli da pregledaju 23. oktobra 1941. U Koevje su ih pozivali po turmovima i to po onom redosledu koji su predviali za preseljenje. Zbog aktivnosti partizanskih grupa na tom podruju, u prvom redu semike grupe,171 trebalo je otpoeti s pregledima na tzv. pograninom ugroenom podruju i u pograninim krajevima, odakle bi ih bilo, zbog vremenskih prilika, kasnije teko preseljavati. A da bi iz organizaciono-tehnikih razloga dobili u vremenu, pre toga su, od 1. novembra, pregledali nekoliko bliih turmova (Stara Cerkev, eljne, Dolga Vas, Zajje Polje i Onek). Zbog aktivnosti partizana u pograninim koevskim predelima172, 2. novembra se komisija iz posebnog voza podelila. Jedan deo je pod vodstvom SS-oberturmbanfirera Vagnera i dalje pregledao optante u posebnom vozu u Koevju, a drugi deo (38 esesovaca) je otiao na teren da preseljenici ne bi morali da prelaze 20 i vie kilometara da bi doli na pregled u Koevje. Pored straha pred partizanskim napadima, toj odluci su kumovale i meteoroloke prilike, jer je od 23. oktobra neko vreme padao sneg gotovo svakog dana, pa je ponegde napadao ak metar. Onaj deo komisije koji je pod vodstvom SS-oberturmfirera Salijesa otiao na teren je od 2. do 6. novembra pregledao optante u Dragi (24. turm), a od 7. do 22. novembra u rmonjicama (19, 20, 22, 23. i 25. turm). A za pregled bolesnika u njihovim domovima ustanovili su malo odeljenje od pet osoba.

Prema podacima vodstva posebnog voza Centralnog ureda za useljavanje od 8. decembra 1941. godine, od 12.147 optanata na pregled je dolo 11.833 osobe. Od 314 osoba koje nisu dole na pregled 58 ih je, navodno, ivelo u Rajhu, 18 u inostranstvu, 13 ih se sklonilo pred opcijom, a 188 ih se pozivu za pregled nije odazvalo iz neopravdanih razloga, dok za 37 osoba nisu mogli utvrditi gde se nalaze.173 Prema podacima koje navodi zakljuni izvetaj Centralnog ureda za useljavanje, taj ured je u vremenu od 23. oktobra do 3. decembra 1941. u Koevju, Dragi i rmonjicama pregledao 2951 porodicu ili 11.747 osoba. 155 porodica sa 571 osobom ili 4,86 odsto dobilo je ocenu A (Altreich - preseljenje u stari Rajh), 2775 porodica sa 11.110 osoba ili 94,58 odsto ocenu ST (Steiermark - preseljenje u tajersku), dok je 21 porodici sa 66 osoba ili 0,56 odsto odbijena opcija.174 Prema podacima Centralnog ureda za useljavanje i nemakog opunomoenika za preseljenje, trebao bi da u Koevskoj na podruju pojedinih turmova bude sledei broj pregledanih i ocenjenih optanata:
t u r m B r o j Po popisu Prema popisu maja 1941. Pregledani marta Poro1941. Osoba dica 849 1.187 812 1.019 754 1.148 442 203 237 180 196 511 212 261 248 183 418 364 690 427 247 242 970 418 280 12.498 313 315 185 273 187 268 118 44 52 57 42 156 58 66 70 45 79 79 91 71 38 55 232 102 59 3.055 1.033 1.292 775 1.139 795 1.228 542 179 223 224 201 520 211 257 272 208 390 343 446 390 193 240 1.102 431 299 12.903 942 1.152 736 953 710 1.124 439 174 213 212 184 479 208 226 253 199 359 350 349 384 189 234 1.056 343 279 11.747 0 p t a n t i Ocena A Ocena ST Odbijeni

Br.

Sedite

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.

Koevje Stara Cerkev Mozelj Koevska Reka Koprivnik Stari Log Dolga Vas Zajje Polje Kneja Lipa Sp. Nem. Loka Onek eljne Grarice Gotenica Borovec Dolnja Briga Polom D. Topla Reber Poljane Planina Spodnji Log Blatnik rmonjice Draga Mavrlen Ukupno:

67 88 14 42 17 24 33 7 17 7
-

20 2 2 6 20 21 4 2 48 4 19 70 13 24 571

814 1.064 721 911 693 1.100 406 167 196 205 184 458 206 224 247 179 338 346 347 334 185 215 985 330 255 11.110

61
-

1
-

1
-

2
-

1
-

66

U vezi sa ovim brojkama postaviemo nekoliko pitanja i pokuati da na njih odgovorimo. Prvo, zbog ega je tako malo osoba dobilo ocenu A. Uzrok da su tako malo osoba ocenili s A i namenili ih iseljenju u stari Rajh jeste Himlerovo uputstvo da samo u izuzetnim sluajevima, kada je re o ljudima koji su se veoma kompromitovali u vezama sa Slovencima, dodele tu ocenu i da veini koevskih Nemaca daju ocenu ST. Za sada nam nisu poznata podrobnija merila za ocenu A. Ali je verovatno da su na predlog vodstva koevskih Nemaca, koje su u vozu zastupali Lampeter i Lakner, takvu ocenu davali prvenstveno ljudima iz velike grupe nacionalno meanih osoba. Tako je ocenu A dobilo ak 369 nacionalno meanih osoba, 24 rasno slabije ocenjenih ljudi i samo 169 vrstih Nemaca. Najvei postotak ljudi s ocenom A je bio meu optantima iz jugoistonih predela Koevske (Mavrlen 8,6%, Blatnik 8,1%, Planina 12,5% i rmonjice 8,6%), iz krajnjeg jugoistonog dela (D. Briga 10,0%) i iz Koevja i okoline (Koevje 7,1%, Stara Cerkev 7,6% i Dolga Vas 7,5%). Takvu ocenu je dobilo srazmerno mnogo pregledanih i sa podruja Kneje Lipe (7,9%). Na drugim podrujima je bio manji postotak osoba s ocenom A (ispod 6%), a najmanji je bio u Oneku (0,0%) i u Poljanama (0,5%). Kako ne raspolaemo s podrobnijim podacima o tome koliko je bilo nacionalno meanih osoba na podruju pojedinih turmova, ne moemo ni da pravimo nikakva druga uporeenja. Veoma mali je bio i broj onih kojima su odbacili opciju. To su uinili, razumljivo, tek po izvrenom pregledu u posebnom vozu. Svakako je zanimljivo to da su optanti koje su na pregledu odbacili bili gotovo svi iz grada Koevja. ini se da su to bili ljudi iz grupe 21 porodice ili 81 osoba koju su na pregledu proglasili nacionalno potpuno tuim (reine Fremdstmmige), ali ipak nisu svima odbacili opciju. Vodstvo koevskih Nemaca koje je na pregledu imalo svoje zastupnike bez sumnje je imalo snaniju re pri odluivanju o tome koga da odrede za preseljenje u posavski i posutlanski pojas, a koga u stari Rajh, kao i kome da odbace opciju. Izvori koji nam stoje na raspolaganju svedoe da je vodstvo elelo da se neki ljudi ne presele, ali ipak meu preseljenima nalazimo i takve. To se odnosi naroito na neke imunije graane iz Koevja (npr. na advokate dr Hansa Arka, dr Ferdinanda Zigmunda i dr Riharda Roma, hotelijera Lea Henigmana, gostioniare Vilija lajmera, Eduarda Tomia i Hajnriha Henigmana, trgovce Roberta Ganslmajera, Jozefa Henigmana i Eduarda Herbsta, industrijalce drvne industrije Antona i Franca Jakominija itd.) i sve nemake svetenike u Koevskoj, ak za Jozefa Epiha. Sve njih je smatralo politiki nepouzdanim, pa je Lampeter spisak s njihovim imenima i kratkom karakteristikom (neke je oznailo sopstvenikim egoistima, druge malograanima, tree intrigantima, etvrte privrenicima nacionalno-graanskog pravca i privrenike dr Arka, pete protivnicima preseljenja itd.) predao vodstvu posebnog voza Centralnog ureda za useljenje, verovatno, u nameri da odbace njihove opcije. Ipak, u spiskovima preseljenih nalazimo gotovo sve osim trojice ve spomenutih svetenika. Ali je vodstvo koevskih Nemaca u poetku spiska politiki nepouzdanih izriito naznailo da meu Nemcima u Koevskoj nema ljudi koji bi bili neprijateljski raspoloeni prema Rajhu i da su ljudi,
34 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

529

koje navodi u spisku, politiki nepouzdani utoliko ukoliko bi mogli svesno dati pogrenu sliku o nemakoj narodnoj grupi u Koevskoj, ali je, i pored toga, za jednoga naznailo da je bezobrazno psovao Nemaku poto se vratio iz zarobljenitva. U spisku politiki nepouzdanih Koevara je re i o komunistima. Navodi dvojicu komunista (Hansa Erkera iz Brega i Viktora Pelegrinija iz Slovenske Vasi), koji su meu koevskim Nemcima, navodno, irili komunistiku ideju ali su zbog neuspeha otili iz Koevske, prvi u Banat a drugi u Rajh. Zbog saradnje s komunistima osumnjiilo je i ofera Jozefa Vidmera iz Koevske Reke i dopisalo: neprekidno ga kontroliemo. 175 Iz duha koji odie iz tih, dodue, kratkih karakteristika moemo, naroito iz primedbi privrenik dr Arka, utvrditi da su tada morale biti veoma napete prilike izmeu privrenika starog vodstva koevskih Nemaca i tadanjeg vodstva. ini se i to da su se neki koevski Nemci morali aliti na svoje vodstvo, jer je dr Peauer posredovao kod tabnog ureda u Berlinu, pa je ovaj poslao u Koevje predsednika zanatske zbornice za Donje Podunavlje Jozefa Elmera, koji je poticao s podruja Koevske i bio koevski Nemac. Elmer je smatrao da je celokupno vodstvo koevskih Nemaca, izuzimajui Jozefa obera, premlado i da ljude ocenjuje pogreno. Suvie je otro i suvie kruto pa se nedovoljno obazire na psihologiju branskih poljoprivrednika. 176 Elmerov stav je tabnom uredu u Berlinu prosledio Lafors, koji je kroz neko vreme dobio odgovor da se ne mea u unutranje stvari koevskih Nemaca, kao i uputstvo: U vreme preseljenja treba priznavati sadanje vodstvo narodne grupe, jer je preseljenje mogue izvesti bez trvenja samo uz jedinstveno i vrsto vodstvo. Meutim, to priznavanje sadanjeg vodstva ne sme voditi do toga da bi osobe koje se politiki nisu mogle sasvim ukljuiti u opti razvoj, a, bez sumnje, imaju velike zasluge za opstanak germanstva, lino onemoguavali. Ali, molim da po naseljenju Koevara u donjoj tajerskoj pazite na to da narodna grupa kao takva prestane da postoji, jer se Koevari moraju bezuslovno ukljuiti u tajersku i time u nemaku zajednicu.177 Iz tog pisma i iz napora vodstva posebnog voza Centralnog ureda za useljenje (EWZ) da saslua obe strane, zbog ega mu je i dr Arko predao tekst sa svojim stavovima, moemo da utvrdimo to da su bar neki nacistiki funkcioneri i ustanove pokuali da utiu umirujue na vatreno mlado nacistiko vodstvo koevskih Nemaca i uvreene lanove nekadanjeg vodstva. Jedan od najznaajnijih razloga za to bila je, svakako, elja da se uz to manje prepreka i trvenja preseli to vie koevskih Nemaca. A verovatno su imali i dr Volert i funkcioneri Centralnog ureda za useljenje nareenje da odbiju opcije samo u krajnjim sluajevima. Zbog toga su i kasnije, kada su ljudi ve uloili opcije, inili sve da bude to manje takvih koji bi hteli svoju opciju da opozovu. To se, naime, u ono vreme kada su u posebnom vozu u Koevju pregledali optante i dogaalo. Tako je nekoliko starijih ljudi iz Koevske Reke 11. novembra sa sudski potvrenom izjavom htelo kod opunomoenika za podruje Koevje, dr Knuta, da povue opcionu izjavu. Narednog dana ih je Lampeter politiki obraivao

i nagovorio da odstupe od svoje namere te utvrdio da ih je na taj in podstakao upnik Kraker. Verovatno je bilo i vie takvih primera, jer je vodstvo koevskih Nemaca u svakom broju Goejer cajtunga pozivalo sunarodnike da idu na pregled.178 A 13. novembra je stigao u Koevje ak dr tir iz Berlina kako bi s vodstvom posebnog voza i vodstvom koevskih Nemaca porazgovarao o tome kako da presele sve koevske Nemce. 179 Zanimljive su i konstatacije rasnog pregleda koevskih Nemaca. Dok su druge grupe folksdojera rasno pregledali tek po njihovom preseljenju u Nemaku ili na okupirana podruja u Poljskoj, dotle su Nemce iz Koevskog i iz Ljubljane pregledali pre preseljenja. Ali, ipak, rasna ocena gotovo da nije uticala na odluku o tome da li da optantu dozvole preseljenje ili ne i kuda treba da se preseli, poto su za to bili odluujui samo nacionalni i donekle i politiki kriteriji. Rasni pregled je imao, dakle, kod. Nemaca u Koevskoj i u Ljubljani, bar tada, samo statistiku svrhu. Rasno odeljenje u posebnom vozu Ureda za useljenje u Koevju je utvrdilo da Koevari u celini uzeto predstavljaju neoekivano jedinstvenu meavinu dinarske, zapadne i nordijske rase, pri emu preovlauju dinarska i zapadna primesa. Od toga se izdvajaju naroito optine Mavrlen sa snanom nordijskom primesom i rmonjice sa jakim istonim i istonobaltikim elementima. Osamnaest porodica sa 191 osobom ili 1,83% je dobilo rasnu ocenu I (veoma dobro), 940 porodica sa 4515 osoba ili 43,29% je dobilo ocenu II (dobro), 1249 porodica sa 4929 osoba ili 47,42% je dobilo ocenu III (proseno) i 140 porodica sa 796 osoba ili 7,63% je dobilo ocenu IV (rasno nepodobni). Ukoliko analiziramo te rasne ocene, videemo dve zanimljive stvari: prvo, iznenauje nas veliki broj ljudi sa rasnom ocenom II (dobar) koja iznosi ak 43,29 odsto. Kada su neto pre toga pregledali slovenako stanovnitvo u tajerskoj i Gorenjskoj u tajerskoj su samo 18 odsto, a u Gorenjskoj 28 odsto pregledanih dobili ocenu II. Nemogue je da je rasni sastav koevskih Nemaca, koji su pre est stotina godina doli iz onih nemakih pokrajina u kojima je rasna struktura stanovnitva jednaka onoj u Sloveniji, tako sutinski drukiji od tajerskog ili gorenjskog stanovnitva. Rasno odeljenje je samo izjavilo da u rasnom pogledu nema nikakve razlike meu istim nemakim porodicama i meanim slovenako-nemakim porodicama, kojih je bila gotovo petina. Drugo, zanimljivo je i to da su osobe sa rasnom ocenom IV (rasno nepodoban) dobile ocenu A ili ST. Prema tome, i takve je trebalo preseliti u posavski i posutlanski pojas, odakle su nameravali - kao to emo videti Slovence s takvom rasnom ocenom da izgnaju ili ak sterilizuju. Veinu (78,2%) pregledanih koevskih Nemaca su predstavljali ljudi zaposleni u poljoprivredi, koji su imali 2188 poljoprivrednih imanja sa 47.626 ha, najvie imanja (815 ili 37,2%) bilo je veliine od 20 do 50 ha (ukupno 32.252 ha ili 37,2 odsto ukupne zemlje koevskih Nemaca).180 Vodstvo koevskih Nemaca, koje je imalo ambicije da vodi koevske Nemce i po njihovom naseljenju u posavskom i posutlanskom pojasu, nameravalo je da znatno smanji broj poljoprivrednika. Da bi na podruju za naseljenje naselilo samo vrste poljoprivrednike, ve u Koevskoj je poelo da priprema posebnu meru, prozvanu Abmeierung, tj. oduzimanje prava bavlje-

nja poljoprivredom do daljeg. Prema nacistikom zakonu o nasleivanju poljoprivrednog imanja (Reichserbhofgesetz), bilo je, naime, mogue ovu meru primenjivati prema onim poljoprivrednicima koji nisu imali nemako dravljanstvo ili nisu bili rasno ili moralno-politiki podobni ili, pak, nisu bili sposobni da dobro gazduju. Onome kome su oduzeli pravo bavljenja poljoprivredom do daljeg oduzeli su i imanje i dali ga nekom bliem ili daljem roaku ukoliko je ovaj, razumljivo, bio poljoprivrednik ili sin poljoprivrednika. Takav se vie nije mogao smatrati poljoprivrednikom, nikada vie nije mogao naslediti ili kupiti neko imanje i morao je da potrai neko drugo zaposlenje. Nacistiko vodstvo koevskih Nemaca je u preseljenju videlo i mogunost da bez veeg uznemirenja sprovede i ovu meru.181 Pored bezemljaa, ta bi mera pogodila 577 porodica sa 2061 osobom i, prema tome, dalje bi bila dostojna poljoprivrednog poziva samo jo 1201 porodica.182 Meutim, to oduzimanje prava bavljenja poljoprivredom do daljeg nije teklo tako glatko kao to je u poetku to mislilo vodstvo koevskih Nemaca. Kada su iz ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru pitali tabni ured u Berlinu o tome ko moe, zapravo, koevskim Nemcima oduzeti pomenuto pravo, ovaj im je, 30. oktobra 1941., odgovorio da Centralni ured za useljenje (EWZ) za to nije nadlean - pa, prema tome za to nije bio nadlean ni njegov posebni voz u Koevju u kome su bila i dva predstavnika koevskih Nemaca - i da ni za donju tajersku ni za Koevsku nije na snazi Zakon o nasleivanju poljoprivrednog imanja. U pojedinim primerima moe ovu meru da primeni samo tab za naseljenje u Mariboru, koji mora preseljeniku u tom sluaju dati odtetu ukoliko imanje ne dobije neko od bliih roaka. Nacisti u Berlinu, dakle, nisu bili za to da nadlenost oduzimanja prava bavljenja poljoprivredom ima u svojim rukama, na neposredan ili posredan nain, vodstvo koevskih Nemaca. S time se slagala i, na primer, podrunica Doje-Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft u Mariboru: Prema naem miljenju, odluka vodstva narodne grupe jo ne moe biti dovoljna da se nekom preseljeniku uzme pravo na zemlju. 183 Takav isti stav je imao kasnije i ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru: Vodstvo koevske narodne grupe ne moe lanovima narodne grupe oduzimati pravo bavljenja poljoprivredom, nego moe u tom smislu delovati samo savetima 184 Taj stav su po naseljenju i uvaili i - kao to emo videti - manje uvaavali zakljuke i predloge vodstva koevskih Nemaca. Rezultati pregleda optanata u posebnom vozu Centralnog ureda za useljenje su zanimljivi i kada je re o podrobnijem prouavanju nacionalnog sastava stanovnitva u Koevskoj. Utvrdili su, naime, da je od 11.747 pregledanih optanata bilo samo 8944 ili 71,1% istih Nemaca, dok su ostali optanti tzv. meani sluajevi sa primesama tuih elemenata (Mischflle mit fremdstmmigen Bestandteilen). Te konstatacije, dakle, veoma potvruju rezultate narodnog katastra, koji je slovenaka strana izradila 1936. godine i prema kojima je tada trebalo u Koevskoj da bude 8319 Nemaca, 3133 meanih ljudi i 5185 Slovenaca, a negiraju rezultate narodnog katastra nemake strane iz 1937. godine, prema kome u Koevskoj bi trebalo da bude ak 14.462 Nemca. 185

Preseljavanje i prva razoarenja t Do polovine novembra 1941. su u Koevskoj pregledali dobar broj optanata, a iz posavskog i posutlanskog pojasa su izgnali ve oko 22.000 Slovenaca. Time su stvorili mogunosti za poetak preseljavanja koevskih Nemaca. Zbog toga je vodstvo koevskih Nemaca, 17. novembra, u posebnom broju Goejer cajtunga objavilo proglas nemakog opunomoenika za preseljenje, dr Volerta, koji je otpoinjao poetinom reenicom: Der Zug in die Heimat hat begonnen. U njemu je obznanio da je 14. novembra 1941., tano u jedan po podne, kao to su predviali ve nekoliko sedmica, sa koevske eleznike stanice krenuo prvi transport koevskih Nemaca i da e mu slediti i drugi, tako da e preseljavanje biti zavreno do kraja decembra 1941.186 Himler je, naime, dr Volerta ovlastio i za tehniko izvoenje preseljenja. Ovaj je za to u svom uredu oformio posebno Transportno odeljenje i za njegovog vou postavio folksdojera iz Ljubljane Norberta fon Vurcbaha, nekadanjeg majora Jugoslovenske vojske. Za prevoz preseljenika od koevskih sela do utovarnih mesta na eleznikim stanicama tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu stavio je na raspolaganje oko 70 teretnih automobila i autobusa sa 20 esesovskih ofera inostranih nacionalnosti. Prvih 20 teretnih automobila je iz Berlina pristiglo 9. novembra, istog dana su iz Rajhenburga dovezli 10 automobila i dva autobusa gde su dotle odvozili slovenake izgnanike, dok su u drugoj polovini novembra dovezli jo 30 teretnih automobila i pet autobusa iz Minhena, Salcburga, Nirnberga i Vizbadena.187 Dr Volert je raunao da e za prevoz preseljenika eleznicom biti potrebno oko 50 dana i oko 480 putnikih vagona, a za prevoz nametaja, poljoprivrednog alata itd. te stoke oko 2200 do 2500 teretnih vagona.188 O prevozu preseljenika eleznicom su se 22. i 23. oktobra 1941. dogovarali u Veneciji predstavnici nemakih i italijanskih eleznikih ustanova iz Minhena i Bea, te iz Venecije i Ljubljane. Prisutni su bili i dr Volert, Vurcbah i Huber, poslednji iz tabnog ureda u Berlinu. Zakljuili su da preseljenike ponu da odvoze 14. novembra i da e svakog dana krenuti tri posebna voza - jedan iz Koevja, drugi iz Stare Cerkve (oba preko Ljubljane i Zidanog Mosta do Sevnice, Krkog ili Breica), a trei iz Crnomelja (preko Novog Mesta, Trebnjeg i Tria do Sevnice, Krkog ili Breica). Veina transporta je, dakle, trebalo da ide duim putem, poto prugu Grosuplje-Trebnje nisu mogli tako snano opteretiti. Vagone je trebala da stavi na raspolaganje nemaka eleznica.189 Nakon brojnih priprema, cirkulara, planova i sastanaka,190 prvi transport je, zaista, krenuo 14. novembra s koevske eleznike stanice odvozei preseljenike XI, tj. onekog turma. Sledeeg dana, u 4 ujutro, stigao je na elezniku stanicu u Krkom.191 Narednih dana su sa koevske stanice krenula jo dva transporta sa preseljenicima istog, tj. onekog turma. Trebalo je da sva tri transporta budu probni transporti, dok bi druge poeli da voze 22. novembra sa svih predvienih eleznikih stanica, a nekoliko dana kasnije jo i sa eleznike stanice Semi.

Odlazak transporta koevskih Nemaca iz Koevja poetkom decembra 1941. Najvee tekoe su se javljale pri prevozu preseljenika iz sela do eleznikih stanica i pri carinskim pregledima na granici. Italijanski graniari su, naime, od svakog preseljenika zahtevali putnu ispravu. A preseljenik je tu ispravu mogao da dobije tek kada je saznao da je prihvaena njegova opciona prijava. A to je opet zavisilo od rezultata pregleda u posebnom vozu Centralnog ureda za useljenje. Zbog kratkog roka izmeu pregleda i preseljenja, ponegde su se javljale prepreke koje su dr Volert i dr Knut iskoristili kao dokaz da je rad Centralnog ureda za useljenje u Koevskoj neodgovarajui i zbog toga i neizvodljiv. U razgovoru izmeu SS-grupenfirera Grajfelta, SS-hauptturmfirera dr Stira, dr Volerta i SS-oberturmbanfirera fon Malsena-Ponikau zakljuili su da e u pojedinim primerima - u obzir dolaze oko dva turma - nemaki opunomoenik za preseljenje primiti opcionu prijavu ne ekajui na rezultat pregleda. 192 Poetkom decembra je poela da preti nova prepreka i to nedostatak benzina. Nadali su se da e ga neto dobiti iz Rajhenburga, ali i tamo su s njim bili ve pri kraju, pa je Hince ve zakljuio da na neko vreme prekine deportovanje Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa. Zbog toga su dr Volert i Sober iz Koevja odluili da voze preseljenike od sela do eljeznikih stanica kolima sa konjskom zapregom, a da pri odvoenju ljudi s podruja pojedinih turmova uvaavaju dogovoreni redosled. Kako bi na taj nain nedeljno mogli da otpreme samo po dve kompozicije, predviali su da e se preseljavanje oduiti za jedan do dva meseca. Kada je dr Volert upozorio tabni ured u Berlinu na posledice takvih prilika kod koevskih Nemaca i kod italijanskih vlasti, u Berlinu su - kako se ini - nali jo toliko benzina da nije bilo potrebno odugovlaiti preseljenje.193 U spomenute tekoe treba ubrojiti i sve veu napetost u odnosima izmeu ureda nemakog opunomoenika za preseljenje i vodstva koevskih

Nemaca. Dok su odnosi izmeu njega i dr Volerta, Ijoji je samo malo proveo u Ljubljani a mnogo vie u Rimu i Berlinu, bili veoma dobri, dotle su bili loiji sa njegovim saradnicima, naroito s njegovim zamenikom dr Redlom i opunomoenikom za Koevsku dr Knutom, koji je imao svoje sedite u hotelu Zur Sonne u Koevju i odravao svakodnevne veze s vodstvom koevskih Nemaca. Ta dvojica su se, naime, alili da vodstvo koevskih Nemaca nije mogue ni na ta nagovoriti i to naroito otkad je Himler imenovao namesnika folksgrupenfirera Lampetera, koji stvarno i nastupa kao folksgrupenfirer, za SS-turmbanfirera, s visine gleda na slubenike nemakog opunomoenika za preseljenje, jer su to, navodno, samo civilne osobe. A vodstvo koevskih Nemaca je ured nemakog opunomoenika za useljenje kritikovalo, pre svega, zbog loe organizacije rada, odnosno nije htelo da prihvati naroito dr Knuta kome je, navodno, organizacija prerasla preko glave. 194 Ali su se do tada ve gotovo sasvim izgladila trvenja izmeu vodstva koevskih Nemaca i italijanskog okupatora. Ovaj je, naime, dao koevskim Nemcima vie koncesija nego to ih je u poetku nameravao dati, a osim toga je italijanski visoki komesar Gracioli obeao da e prilikom preseljenja ponititi sve kazne - iznosile su oko tri miliona lira - koje su italijanske vlasti izrekle koevskim Nemcima zbog zabrane see i prodavanja drveta. Koevski Nemci bi trebalo - prema njegovim reima - da se presele u Rajh kao prijatelji Italije. Koevske Nemce i italijanskog okupatora je jo vie zbliila aktivnost slovenakih partizanskih jedinica. I pored veoma povoljnog geografskog poloaja Koevske a partizansku vojsku i uz prilinu aktivnost Okrunog odbora OF Koevje, u Koevskoj se pre odseljenja Nemaca nije mogla ire razviti partizanska vojska. Do poetka prolea 1942. njena aktivnost je bila ograniena tek na periferne predele Koevske. Najranije i najaktivnije partizanske jedinice koje su se pojavile u Koevskoj bile su rnomeljska i semika partizanska grupa. Prva je logorovala kod Kozlovog zdenca pod Debelim vrhom u blizini Tane gore. Dana 19. septembra su dva partizana iz njenog sastava justificirali hitlerovskog oveka i italijanskog pijuna Alojza Sutea, gostioniara iz Brezovice kod Nemke Loke. Kraj ubijenog su ostavili listi s napisom: Tako e se dogoditi sa svakim izdajicom slovenakog naroda.195 Zbog toga se vodstvo koevskih Nemaca ve 26. septembra na sastanku s funkcionerima ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru dogovaralo o tome da e biti potrebno akciju preseljavanja u Koevskoj dobro obezbediti i da to mora uiniti italijanski okupator.196 Meutim, nisu jo ni otpoeli s pregledima optanata niti s preseljavanjem kad ih je uznemirila vea akcija semike partizanske grupe. Ona je nou 13. oktobra napala selo Blatnik u kome je upravo tada bila komisija za ocenjivanje imovine Doje-Umzidlungz-Trojhand-Geselafta iz Berlina. O napadu je 14. oktobra Lampeter telegrafski izvestio Laforsa: Prvi napad slovenake nasilnike bande u Koevskom Rogu u noi od 12. na 13. oktobar. U Blatniku su izgorela etiri ambara, u kuu voe X X I I turma su bacili tri rune bombe. Cenilac, gospodin Krag, je bio lake ranjen.

Nasilnici su pobegli. U Lahinji su na podruju XX turma dana 10. ukrali dve utovljene svinje. Dana 11. su mitraljezima gaali na jedan od naih automobila. Preko je potrebno naoruati turmove. Nemaki konzul e pritisnuti visokog komesara. Nemce, koji borave u ispostavljenim zaseocima u Koevskom Rogu, odmah u povui u susedne vee krajeve, jer tamo ne bi bila obezbeena njihova sigurnost. Radovalo bi me ukoliko biste Vi mogli poslati ovamo iskusnog oficira vojske ili policije. im je Lafors dobio taj izvetaj, prosledio ga je tabnom uredu u Berlin s napomenom da se je ve savetovao sa dr Volertom. Molio je da dr tir u Berlinu odmah preduzme sve kako bi obezbedili transporte iz Koevske i naoruali turmove.197 Nemaki konzul u Ljubljani dr Bro je, zaista, izvrio pritisak na visokog komesara Graciolija, koji je odmah naredio da posadu u Koevju ojaaju i dozvolio da moe svaki Koevar nositi oruje. to se tie bezbednosti koevskih Nemaca, kod italijanskog Ministarstva inostranih poslova posredovalo je nemako veleposlanstvo u Rimu. Savetovalo je da u Koevskoj prekinu ocenjivanje imovine koevskih Nemaca dok se ne uspostavi potpuna bezbednost i molilo da i italijanska vojska naredi sve bezbednosne mere zbog skoranjeg preseljenja Nemaca iz Koevske. Na inicijativu italijanskog Ministarstva inostranih poslova je Vrhovna komanda italijanske vojske traila od potinjenih vojnih oblasti da pomognu visokom komesaru Gracioliju pri obezbeenju preseljenja koevskih Nemaca.198 Italijanski okupator je, zaista, bolje brinuo za bezbednost koevskih Nemaca i ustanova zaduenih za njihovo preseljenje. Kada je, na primer, u Koevje stigao posebni voz Centralnog ureda za useljenje, za njegovo obezbeenje su odmah odredili sto grenadira. Obezbedili su i dolazak i odlazak ljudi iz unutranjosti u grad na pregled u posebni voz, kao i transport^ preseljenika. Koevskim Nemcima su dali i poneto oruja. Naoruali su naroito tzv. straarski turm (Wachsturm), kojim je komandovao Buzbah i koji je brinuo za obezbeenje preseljenja. Koevski Nemci su se za te posebne koncesije oduili italijanskom okupatoru time to su progonili slovenake partizanske jedinice i narodnooslobodilaki pokret uopte. Tako su naoruani koevski Nemci sadejstvovali sa italijanskom vojskom pri napadu na grupu partizana iz Krimskog bataljona, koja se, nakon odlaska iz Loke doline, zaustavila pri tzv. Petelinovoj bajti i pri Miklievoj lovakoj kui iznad sela Draga. Grupa je napala Petelinovu bajtu, u kojoj je ivelo 10 Nemaca, i Dragu, iskoristila odsustvo mukaraca koji su bili na uvebavanju te odnela neto odela i hrane. Dana 26. oktobra su je u snegu opkolili i napali naoruani Nemci i italijanski vojnici. Tu bandu su pratili Italijani i lanovi turmova i doli joj na trag. Dva lana bande su uhvatili, a 25 do 30 su ih pobili, izvetavao je Buzbah. Ali, njegov podatak nije taan, jer su zarobili osam partizana, dok su osam njihovih simpatizera uhapsili. Ostali su se, uz velike napore, probili prema Ribnikoj dolini.199 No, ovaj podatak je zanimljiv zato to priznaje uee koevskih Nemaca u traganju za partizanima. Buzbah je ak tvrdio da su nemaka samoodbrana i italijanska vojska unitili preko 200 i zarobili vie od 300 partizana, od kojih je, navod-

no, bar polovina bila ranjena. Izgleda da su koevski Nemci sudelovali i u nekim drugim italijanskim poterama, pa ak pri aretacijama lanova Osvobodilne fronte U Koevskoj. 200 Stoga nije, razumljivo, nita neobino to su se izmeu koevskih Nemaca i italijanskog okupatora gotovo sasvim izgladila trvenja i to su italijanske vlasti pomagale u preseljavanju. I pored ve spomenutih prepreka i potekoa, nakon 22. novembra transporti koevskih Nemaca su odlazili redovno, po predvienom planu. Posle XI turma, sa eleznike stanice Koevje odvezli su jo i sledee turmove: X V I - Dolnja Briga (22. do 24. XI), XV - Borovec (24. do 26. XI), IV - Koevska Reka (26. XI do 8. XII), VIII - Zajje Polje (4. do 8. XII), XII - eljne (10. do 18. XII), VII - Dolga vas (10. do 18. XII), I - Mahovnik (23. do 26. XII) i Koevje (26. XII do 12. I 1942.); poslednji transport je otiao s te stanice tek 22. januara 1942. Sa eleznike stanice Stara Cerkev su odvezli sledee turmove: XVIII - D. Topla Reber (22. do 27. XI), XVII - Polom (27. XI do 4. XII), XIV - Gotenica (8. do 10. XII), XIII - Grarice (8. do 10. XII), II - Stara Cerkev (4. do 12.1 1942.), dok su turm iz Drage ukrcali na eleznikoj stanici Ortnek (22. XI do 2. XII). Sa eleznike stanice rnomelj su odvezli ove turmove: X X I - Spodnji Log (22. do 25. XI), IX - Kneja Lipa (25. do 28. XI), X Spodnja Nemka Loka (28. XI do 2. XII), V - Koprivnik (3. do 17. XII), X X V - Mavrlen (17. do 22. XII), deo X X I I I - rmonjice (22. do 29. XII) pa je zadnji voz krenuo tek 18. januara 1942. Sa eleznike stanice Semi su se odvezli: XX - Planina (22. XI do 1. XII), X I X - Poljane (1. do 9. XII), X X I I - Blatnik (9. do 15. XII), deo XXIII - rmonjice (16. do 28. XII). turmove s Koevskog ukupno je odvezlo 135 vozova.201 Preseljavanje je teklo po predvienom planu, pa se ak dogodilo da su neke od turmova poslali koji dan ranije nego to su to predviali. Jo nisu ni prevezli sve Nemce iz Koevske na teritoriju za naseljenje uz Savu i Sutlu kada su se ve pojavila prva razoarenja. Ve polovinom decembra su se u gradu Koevju poele iriti prie o tome da na teritoriji za naseljenje nema dovoljno prostora za nastanjenje i da smetaju preseljenike u razne dvorane, barake, gostionike sobe itd. Dr Volert je zbog tih pria posredovao kod ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru. Javio mu je da e preseljavanje gradskog stanovnitva iz Koevja (tj. oko 300 porodica) otpoeti 29. decembra i da za njih treba na podruju za naseljenje da pripreme dovoljan broj stanova. Da bi odbacili prie, predlagao je da trojica poverenika preseljenika iz grada Koevja odu u Breice i tamo pomognu u pripremama za nastanjenje.202 Dva dana kasnije je dobio iz Maribora obeanje da je za nastanjenje gradskog stanovnitva iz Koevja sve ve sreeno u Krkom i Breicama i da su sve prie neumesne i da potiu iz preteranih zahteva nekih krugova. 203 Preseljenici iz grada Koevja su zaista, poslali svoje poverenike u Krko i u Breice koji su, po povratku, izjavili da je uinjeno, zaista, veoma malo za obezbeenje nastanjenja preseljenika iz grada Koevja. Na inicijativu dr Arka, sazvali su protestni zbor i 61 preseljenik je 2. januara poslao dr Volertu - koji se tada nalazio u Berlinu - poseban akt s nekim zahtevima

U tom aktu su opirno objanjavali svoje nezadovoljstvo zbog manjkavosti pri preseljavanju, a naroito zbog neodgovarajuih prilika na podruju za naseljenje. Preseljenici, koji su ovde bez ikakvih uslova predali tri ili etiri lepe ili ak najlepe kue ili vile, treba da se tamo zbiju u stan sa dve sobe i kuhinju ispred kue, tako da u brojnim sluajevima ne bi smestili pod krov ni deset postotaka dragocenog stambenog, poslovnog ili poljoprivrednog inventara, govorili su. Nije im ilo u raun ni to to je jo toliko Slovenaca ostalo u svojim domovima i to su najbolje objekte dobili folksdojeri iz slovenake tajerske iako im je vodstvo garantovalo i neprekidno izjavljivalo da e takozvani breiki trougao biti koevarska kolonija. Nisu mogli razumeti ni to zbg ega ih ne puste da idu u Gorenjsku da tamo za sebe izaberu odgovarajui objekat, jer im je, navodno, vodstvo garantovalo da e oni koji ne dobiju odgovarajui objekat na podruju za naseljenje moi takav da potrae i drugde, itd.204 Na alost, iz prepisa tog dokumenta nije mogue videti ko su bili njegovi potpisnici. Ne spominje ni inicijatora te akcije. Svakako je to bio dr Arko.205 Volertov zamenik dr Redel je jo istog dana, tj. 2. januara, poslao telegram tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu: Prema vestima koje smo upravo dobili iz Koevja, preseljenici iz grada Koevja protestuju protiv nameravanog preseljenja transportom koji bi trebalo 4. januara da krene u tajersku, jer im, navodno, tamo nisu obezbedili u dovoljnoj meri za njihovo nastanjenje. Protive se da otputuju i navodno izjavljuju da e opozvati svoje opcione izjave ukoliko se njihov odlazak ne moe odgoditi bar do polovine marta. Upozorili smo ih na to da rok nije mogue odgoditi. Njihovo vodstvo nije nastupilo protiv njih tako da moemo pretpostavljati da podupire elje preseljenika. Takoe je molio tabni ured da energino upozori vodstvo koevskih Nemaca da Nemaka mora potovati ugovorom propisane rokove, pa da moraju zbog toga i preseljenici savladati neke prepreke. U tome neka pritisne na ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru kako bi za gradsko stanovnitvo iz Koevja, ukoliko je to mogue, bre i uredno obezbedio stanove i zajedno s vodstvom koevskih Nemaca umirio preseljenike.206 Dr Redel je istovremeno poslao telegram sa slinom sadrinom i u Maribor,207 odakle je odmah dobio odgovor u kome je reeno da e 3. januara pre podne u Koevje stii SS-unterturmfirer Blis iz Maribora i da se pobrinu za to da preseljenici iz Koevja odmah dou na sastanak.208 Tog dana su se, zaista, dovezli najpre u Ljubljanu SS-unterturmfirer Blis, koji je bio zaduen za naseljavanje koevskih Nemaca na podruju za naseljenje uz Savu i Sutlu, i SS-hauptturmfirer alermajer iz Maribora. Najpre su u uredu nemakog opunomoenika za preseljenje razgovarali sa dr Redlom i zastupnikom nemakog Ministarstva inostranih poslova, Kamphevenerom. Ova dvojica su smatrali d a j e do uznemirenja u Koevju dolo zbog pogrenih vesti koje ire lanovi vodstva koevskih Nemaca. Popodne su dr Redel, Blis i alermajer u Ljubljanskom hotelu Metropol razgovarali s folksgrupenfirerom Jozefom oberom iz Koevja. Konstatovali su da se Sober ne osea dobro kao folks-

grupenfirer, poto njegove poslove, u stvari, obavlja Lampeter, kojeg je Lakner 21. decembra ve predstavio kao folksgrupenfirera. Kada se pre neki dan vodstvo koevskih Nemaca odvezlo na podruje za naseljenje, pa su se u seditu okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza, uz prisutnost dr Karstanjena, dogovarali o imenovanju novog okrunog voe, predlog je pao na Lampetera. Meu koevskim Nemcima su se pojavile razne prie, ak i takve da je Sober ve pokuao da izvri samoubistvo, da je ve dao ostavku itd. Na sastanku su obera jedva nagovorili da se s njima odveze u Koevje. Na sastanku u Koevju dr Knut je izjavio da i vodstvo koevskih Nemaca, naroito Lampeter, iri lane vesti i optuivao ga to nije istupilo protiv takvih vesti itd. Ponovno su konstatovali da Lampeter eli da prisvoji vodstvo koevskih Nemaca i Sober je ponovo izjavio da e se ubrzo povui. Na sastanku, kome je pored dr Redla, dr Knuta, Blisa, alermajera, Sobera i Lampetera prisustvovalo i oko 100 preseljenika koji su nameravali opozvati opcione izjave, govorili su ponajvie Blis i alermajer o cilju i znaaju preseljenja. Blis je rekao da se granina utvrenja ne stvaraju u kasarnama, teajevima za jezik, kolskom nastavom, kolskim zgradama ili drugim spoljnim stvarima, pri emu novac predstavlja najmanju vrednost, nego jedino i samo krvlju. Po odranom govoru je proitao spomenuti akt, koji su preseljenici 2. januara poslali dr Volertu. Na sastanku su autori, odnosno potpisnici tog akta odluili da ga povuku.209 Tako je sledeeg dana dr Redel mogao da javi u Berlin dr Volertu: Koevske antagonistike stavove, o kojima sam izvestio dravnog komesara u telegramu 2. januara, otklonili su alermajer i Blis linim objanjavanjem. Grad Koevje e se, dakle, preseliti. 210 To se stvarno i dogodilo i od tada nije bilo vie nikakvih nedoumica ili protivljenja koja bi se odnosila na preseljenje. Kada je Okruni komitet KPS za Koevje primetio da se u Koevju javlja otpor prema preseljenju, poetkom 1942. ponovno je izdao letak u kome je koevske Nemce upozoravao pred iseljavanje: Nacionalsocijalistike voe i vai koevski voditeljii ele da pred svoj potpuni slom i koevsko ljudstvo povedu u nesreu. Oni zahtevaju od vas da napustite ovu koevsku pokrajinu, u kojoj ste iveli u miru 600 godina. Oni bi eleli da vaim trokovima naprave vojnu kupovinu. Mnogi od vas, koji ste jo prole godine verovali tim Hitlerovim slugama, shvatili ste njihove zloinake namere i ne elite da se preselite. I sasvim ste u pravu. Nameravaju da vas nasele na zemlju i imanja koja su nacionalsocijalistike voe ukrale slovenakim poljoprivrednicima i radnicima, a njih bez iega oterali u tue krajeve. ele da Vas prisile da se naselite na otetim imanjima i da na vas svale , svu mrnju prognanih slovenakih poljoprivrednika. Takva e biti vaa sudbina dok e se gospoda zavodnici smestiti na dobro nagraena i bezbedna mesta u gradovima. Celokupno preseljavanje je zloin protiv koevskog ljudstva! Starosedeoci e s pravom gledati na vas kao na prisilne priseljenike, saveznike faistikih otimaa, pljakae tue zemlje i plodova tueg rada. Kue u kojima ete se nastaniti, popalie vam, na svakom koraku e vas tui i neprekidno e vas pratiti.

A kada bude nemaka vojska Hitlerovom zaslugom pobeena i unitena i kada bude pobeen nemaki imperijalizam, vas e zakoniti vlasnici zemlje, na koju vas sada ele naseliti, prognati s ukradenih imanja. Na Koevskom e biti ve drugi naseljenici i vi ete tada ostati praznih ruku, bez zemlje, bez novca, bez imanja. Takvu sudbinu vam pripremaju koevske voe, Hitlerovi agenti. Na kraju letka je Okruni komitet pozvao koevske Nemce da se radije ukljue u narodnooslobodilaki pokret i unite svoje idejne voe koji ele da ih lie zemlje i koji ih hukaju protiv Slovenaca.211 Niko nije bolje predskazao sudbinu koevskih Nemaca posle preseljenja nego to ju je predskazao Okruni komitet KP Slovenije za Koevje u tom letku, jer se sve tako, u stvari, i obistinilo. Jedino to nije predskazao je bilo to daje italijanska vojska u leto 1942. popalila veinu praznih koevskih sela. Ali, ovaj letak - kao to smo videli - nije imao efekta, poput onog od kraja jula ili poetka avgusta 1941. Od 14. novembra 1941, kada je krenuo prvi transport iz Koevja u Krko, do 22. januara 1942, kada je krenuo poslednji, tj. 135. transport iz Koevja u Maribor, transportno odeljenje nemakog opunomoenika za preseljenje, preselilo je iz koevskog 2833 porodice sa 11.509 osoba. To je, dakle, manje nego to ih je bilo pregledanih i odreenih za preseljenje. Neki su, naime, povukli svoje izjave za preseljenje i ostali u Koevskoj. 212

PRESELJENJE NEMACA IZ LJUBLJANE Jo nisu ni preselili sve Nemce iz Koevskog kada su ve prvih dana januara 1942. poeli da preseljavaju Nemce iz Ljubljane. I Nemci u Ljubljani i njenoj blioj okolini su, prema nacistikim pojmovima, spadali meu tzv. razbacane nemake narodne grupe, koje je trebalo preseliti u Rajh. Ne moe se rei kada je tano Himler doao na ideju da ih preseli i iz Ljubljane. Kada su predstavnici nemakog i italijanskog ministarstva inostranih poslova otpoeli polovinom jula 1941. u Rimu da se dogovaraju, nemaka strana je mislila samo na preseljenje koevskih Nemaca i tek avgusta je u pregovore ukljuila i ideju o preseljenju Nemaca iz Ljubljane, tako da je taj ugovor, zakljuen i potpisan 31. avgusta 1941., obuhvatao preseljenje Nemaca iz itave Ljubljanske pokrajine. Ljubljanski Nemci su bili izdanak onog germanstva koje je kroz duga-stolea predstavljalo gornji socijalni sloj nad veinom slovenakog stanovnitva, ali je uz irenje slovenake nacionalne svesti sve vie gubilo svoj privilegovani poloaj, sve dok ga nije uz kapitulaciju Austro-Ugarske monarhije u jesen 1918. potpuno i izgubilo. Paralelno s gubljenjem svog privilegovanog poloaja, gubilo je i svoju relativnu brojnu snagu. Godine 1880. je, navodno, prema podacima narodnog popisa, u Ljubljani ivelo 5658 osoba s nemakim govornim jezikom, pri emu su ubrojani i nemaki oficiri i vojnici koji su govorili nemaki jezik. Ta brojka je predstavljala 22,8 odsto svih stanovnika koji su iveli u gradu Ljubljani. Godine 1910. je u Ljubljani bilo, dodue, neto vie Ne-

maca (6742), ali u odnosu na ukupno stanovnitvo osetno manje - samo 14,8 odsto. Narodni popis iz 1921. godine je tamo konstatovao jo samo 1826 ili 3,4 odsto osoba s nemakim maternjim jezikom, a narodni popis iz 1931. godine jo 1729 ili 2,7 odsto stanovnika s nemakim maternjim jezikom. U neposrednoj okolini Ljubljane, koja je 1941. godine zajedno sa samim gradom dola pod italijansku okupaciju, bilo je samo oko 1^5 osoba s nemakim maternjim jezikom. Najvie Nemaca u Ljubljani je bilo zaposlenih u industriji i zanatstvu (oko 37%), trgovini i saobraaju (oko 30%), te u javnim i privatnim slubama (oko 25%).213 Kao i u drugim krajevima Jugoslavije, i u Ljubljani su se 1932. godine Nemci organizovali u vapsko-nemaki kulturni savez i mesnu grupu je najpre vodio voa protestantske optine Herman Brant, a zatim zubni lekar dr August vajger. I u toj mesnoj grupi je posle 1933. godine dolo do trvenja izmeu starih, tj. nemako-nacionalistiki usmerenih i mladih, tj. nacionalsocijalistiki usmerenih Nemaca. Te nesuglasice su trajale nekoliko godina, do 1936. godine, kada su na godinjoj skuptini 26. marta izabrali nov, nacionalsocijalistiki usmereni odbor. Ipak su vlasti ubrzo raspustile tu mesnu grupu. Kroz neko vreme je in. Gustav Tenies oformio ilegalnu organizaciju, koja je u svoje redove privlaila ponajvie nemake studente sa ljubljanskog univerziteta (npr. Valtera Henigmana, Valtera Vutija, Hansa Koha, Herija Bedendorfera itd.). Pokuaj obnove mesne grupe kulturbunda 6. aprila 1939. nije uspeo, kao ni oni od juna 1940. i dalje. Do godinjeg zbora je dolo tek 2. novembra 1940. Obnovljenu mesnu grupu su vodili in Gustav Tenies, industrijalac dr Erih eko, advokat dr Franc lej i in. dr Hajnrih Lukman.214 Poetkom decembra 1940. imala je samo 249, a januara 1941. ve 441 lana. U Ljubljani je bilo i sedite vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza za okrug Ljubljana, koje je obuhvatalo podruje nekadanje Kranjske, osim koevskog, rnomeljskog i novomekog sreza. I okruno vodstvo je vodio in. Tenies. U itavom, teritorijalno veoma velikom okrugu su, pak, bile samo dve mesne grupe, i to u Ljubljani i u Triu u Gorenjskoj (ustanovljena 30. XII 1940.).215 Slom stare Jugoslavije su Nemci u Ljubljani doekali mnogo manje zbijeni i organizovani nego, na primer, u slovenakoj tajerskoj ili Koevskoj. Razlog za to se, sasvim izvesno, nalazi u tome to su nacisti u glavnom gradu Slovenije imali manje mogunosti za idejno trovanje nemakih ljudi, a naroito zbog toga to je meu Nemcima u Ljubljani bilo veoma malo omladine, a i vodstva Folksbunt fir das Dojtum im Ausland i Folksdoje Miteltele nisu, kako se ini, tako sistematski kolovala kao drugde u Sloveniji. Prilikom sloma stare Jugoslavije, Nemci u Ljubljani su bili u nekako drukijem poloaju nego, recimo, u Koevskoj. I u Ljubljani je policija 6. aprila uhapsila 15 Nemaca (meu njima in. Teniesa, dr Herberta i Valtera Vutija, dr leja, dr eka, dr Viktora Drakslera, Karla Noja, dr Franca Pojeta, Martina Ureka, Alfreda Laknera i Traute Gorinig), dakle, u prvom redu, vodstvo vapsko-nemakog kulturnog saveza. Ipak je to bio - kao to su kasnije izjavljivali i sami - samo preventivni korak, koji je preduzeo ban dr Marko Natlaen da ih ne bi deportovale vojne vlasti ili, pak, etnici. S njima su po-

stupali veoma lepo, pa su neke ve prvog, neke drugog dana, a ostale 8. aprila oslobodili i izvinuli im se. Kada se ban dr Natlaen tog dana lino izvinjavao Teniesu i dr leju, zamolio ih je i za posredovanje da nemaka vojska okupira Ljubljanu. A tri dana kasnije je dr Natlaen ak molio vodstvo ljubljanskih Nemaca da se odveze prema Celju u susret nemakoj vojsci i da je zamoli da okupira Ljubljanu. Tu elju su mu i ispunili, pa su se 11. aprila uvee odvezli u Celje, ali u razgovoru s komandantom 49. nemakog brdskog korpusa, generalom Ludvigom Kiblerom, nisu postigli to to je eleo dr Natlaen i to su oekivali i oni sami. Narednog dana su se ponovno odvezli u Celje, ali ovaj put su pratili dr Natlaena koji je otiao da lino moli nemaku vojsku da okupira i Ljubljanu. I dok je dr Natlaena primio komandant 1. brdske divizije, general Hubert Lane, predstavnici ljubljanskih Nemaca su traili vezu s vodstvom celjskih Nemaca i nekim drugim nemakim ustanovama u Celju, pa su saznali da su upravo tog dana poslali u Ljubljanu i Koevje dvojicu nemakih oficira za vezu.216 Na poetku ovog poglavlja sam opisao dolazak porunika tredelea iz 1. brdske divizije u Koevje i spomenuo dolazak kapetana Maurera iz 79. peadijske divizije u Ljubljanu. Ovaj drugi je 14. aprila pratio in. Teniesa u Litiju, Domale, Kranj, Tri i Jesenice da potrae vezu sa Nemcima koji su iveli u tim gradovima. A narednog dana se Tenies odvezao u Maribor i odande u Grac i Celovec, odakle se vratio tek kroz tri dana. Tamo je u raznim ustanovama vodio pregovore o tome da nemaka vojska okupira i Ljubljanu.217 A u Ljubljani su u to vreme Teniesov zamenik dr lej i dr eko, uz pomo kapetana Maurera, potraili kontakt s italijanskom vojnom komandom, s guvernerom Ljubljanske pokrajine generalom Fjorencjolijem. Od njega su traili neke koncesije za ljubljanske Nemce, kao na primer, priznavanje nemake narodne grupe u Ljubljani za javno-pravnu ustanovu s odgovarajuim pravima, hitno nametenje nemakih inovnika koji su bili otputeni, penzionisani ili premeteni, povratak kulturnih i drutvenih objekata koje su ljubljanski Nemci izgubili posle prvog svetskog rata, obnovu nemakog kolstva, hitno oslobaanje folksdojera iz italijanskog vojnog zarobljenitva, objavljivanje slubenih proglasa i na nemakom jeziku i vraanje oruja koje su oduzeli folksdojerima. Meutim, general Fjorencjoli nije bio voljan da ispuni takve zahteve, a nije ih mogao ni ispuniti ak i ako bi to hteo. Njegova nadlenost je bila suvie mala za takve koncesije.218 Tu je bio, razumljivo, poetak nezadovoljstva ljubljanskih Nemaca s italijanskom okupacijom, koja je za njih ve od samog poetka bila neoekivana i nepoeljna. Svi su, naime, oekivali da e itavu Kranjsku, koja se nekada nalazila u Austro-Ugarskoj monarhiji, okupirati nemaka vojska, pa to oekivanje nisu ni krili. U takvoj atmosferi su ljubljanski Nemci, na Hitlerov roendan 20. aprila, izveali brojne nacistike i samo nekoliko italijanskih zastava, pa i te veoma male. Ta demonstracija je, razumljivo - poput one u Koevskoj - naila na otar odgovor italijanskih vlasti, naroito zbog toga to su nacistike zastave ostale izveane jo dan ili dva. Karabinjeri su marljivo zapisivali sve koji su izveali nacistike zastave. Pa kada je 22. aprila vodstvo ljubljanskih Nemaca primio novonaimenovani civilni komesar za Ljubljansku pokra-

jinu, Emilio Gracioli, prebacio im je nelojalnost prema italijanskoj dravi. Meutim, vodstvo mu je narednog dana posebnim dokumentom odgovorilo istiui da vojna vlast nije ispunila njegove zahteve i postavilo jo neke nove koji su se odnosili uglavnom na izdavanje propusnica, putnih isprava, saobraajnih dozvola za upotrebu dva lina automobila itd.219 Nezadovoljstvo i trvenje je ublailo tek angaovanje nemakog konzula u Ljubljani, dr Broa, koji je nastojao da u razgovorima s Graciolijem sredi napete odnose i postigne to povoljniji poloaj za ljubljanske i koevske Nemce.220 Izgleda da su se u Ljubljani odnosi izmeu Italijana i Nemaca sredili pre nego u Koevskoj. Nemci u Ljubljani su bili u velikoj manjini u odnosu na preostalo gradsko stanovnitvo, pa stoga ni svoje zahteve nisu mogli postavljati tako otro i glasno kao koevski Nemci, koji su tamo bili u veini. Ureenju odnosa izmeu Nemaca i Italijana u Ljubljani je doprinelo, bez sumnje, i saznanje vodstva ljubljanskih Nemaca o tome da Nemaka ne namerava da prikljui Ljubljanu nemakom Rajhu. In. Tenies sam kae da je u Mariboru, Gracu i Celovcu konstatovao da je pitanje nemakog ljudstva u Ljubljani mogue resiti samo pomou preseljavanja i da je nakon toga dravnom voi SS i poslata odgovarajua molba. (Podvukao T. F.)221 Naredbu o preseljenju Nemaca iz Ljubljane Himler je dao u svojim uputstvima od 4. jula 1941. u kojima je naredio i preseljenje koevskih Nemaca. Zanimljivo je da za njih nije odredio tzv. podruje za naseljenje, ve samo tzv. podruje za prihvat, i to u Korukoj i Gorenjskoj. A razmetaj u tim dvema pokrajinama je poverio svom opunomoeniku, zameniku gaulajtera Francu Kueri 222 Za izruenje opcionih prijava u Ljubljani je vaio isti poziv visokog komesara i nemakog opunomoenika za preseljenje od 20. oktobra 1941, koji je vaio i za koevske Nemce. U odreenom roku je opcione izjave predala 1861 osoba, od toga 231 osoba izvan grada Ljubljane.223 Slino naporima vodstva koevskih Nemaca, i vodstvo ljubljanskih Nemaca je radilo na tome da ih optira to vie u Nemaku. I meu Nemcima u Ljubljani su bili, naime, naroito veoma imuni ljudi koji su vie voleli da ostanu u Ljubljani nego da se presele negde drugde ne znajui ta e tamo dobiti. U poetku su mnogi smatrali preseljenje iluzijom, ali vodstvo je, a naroito sam Tenies, na brojnim sastancima odbacivalo propagandu protiv preseljenja. Izgleda da mu je uspelo da pridobije najpre tzv. srednji sloj i tek nakon toga veoma bogate porodice, ali se, ipak, ni prvi ni drugi nisu rado odluivali za preseljenje.224 Vodstvo posebnog voza Centralnog ureda za useljenje je u svom zakljunom izvetaju o pregledu ljubljanskih Nemaca ovako ocenilo pitanje preseljenja ljubljanskih Nemaca: U takvim prilikama preseljenje nisu primili s oduevljenjem, kao to se to dogodilo kod drugih nemakih narodnih grupa. Vei deo se, dodue, odluio da se preseli, ali za to se odluio vie pod utiskom da e u staroj domovini uvek imati manje mogunosti za ivot nego iz oduevljenja za nacionalsocijalistiku Nemaku. Nisu se preselili, uglavnom, penzioneri i imuni trgovci, koji se nisu mogli odvojiti od svog imanja i preduzea.225

Dolazak prvog transporta ljubljanskih Nemaca u Sentvid nad Ljubljanom 2. januara 1942.

Za pregled optanata su na elezniku stanicu ika u Ljubljani dovezli posebni voz Centralnog ureda za useljenje iz Koevja. U njemu su od 5. do 12. decembra 1941. pregledali 475 porodica, odnosno 1.122 osobe. Velika razlika izmeu broja optanata i broja pregledanih je zbog toga to je bilo oko 450 optanata u Nemakoj ili u drugim dravama. Za 346 porodica, odnosno 740 osoba ili 66,67% dali su ocenu K (Krnten - naseljenje u Korukoj); za 109 porodica, odnosno 326 osoba ili 29,05% dali su ocenu A (Altreich - preseljenje u Stari Rajh); za 6 porodica, odnosno 24 osobe ili 2,14% dali su ocenu O (Ost - naseljenje u istonoj Evropi), a za 10 porodica, odnosno 24 osobe ili 2,14% odbili su molbu. Ocenu O su dali onim porodicama za koje su smatrali da ih iz politikih razloga ne bi trebalo naseliti u Gorenjskoj ili u Starom Rajhu. Pregled u posebnom vozu Centralnog ureda za useljenje je pokazao da je veina pregledanih optanata meanih primera sa stranim plemenskim sastavima (Mischflle mit fremdstmmigen Bestandteilen), i to ak 787 ili 70,1%. Ti primeri su preovlaivali kako meu onima kojima su dali ocenu K (57,4%), a jo vie, razumljivo, meu onima koji su dobili ocenu A (94,4%), dok su ocenu O dobili sami meani primeri. istih Nemaca je, dakle, bilo veoma malo, jedva neto vie od etvrtine, dok su svi ostali bili u srodstvu sa Slovencima ili drugima. Po miljenju rasnog odeljenja Centralnog ureda za useljenje je rasni sastav ljubljanskih Nemaca bio sutinski drukiji od rasnog sastava koevskih Nemaca. Kod ljubljanskih Nemaca je, navodno, preovlaivao nordijski elemenat. 52 osobe ili 4,95% su dobile rasnu ocenu I (veoma dobro), 445 osoba ili

42, 34% rasnu ocenu II (dobro), 443 osobe ili 42,15% rasnu ocenu III (proseno) i 111 osoba ili 10,56% rasnu ocenu IV (rasno neodgovarajui).226 Nacisti su u svojoj politici preseljavanja eleli da presele iz Ljubljanske pokrajine upravo sve Nemce, dakle i one koji su iveli razbacani po raznim selima i zaseocima u pokrajini. Kako vodstvo ljubljanskih Nemaca nije raspolagalo s podacima o njihovom broju, iz posebnog voza Centralnog ureda za useljavanje poslali su svog slubenika na teren za tri nedelje, pa je na osnovu nekih nepotpunih podataka u priblino dvadeset sela traio folksdojere. Naao ih je neto preko 150, koji su bili spremni da se presele u Nemaku. Pregledali su ih u posebnom vozu Centralnog ureda za useljavanje na stanici ika u Ljubljani od 8. do 13. decembra 1941. Dvadeset osam porodica, odnosno 74 osobe ili 46,84% dobile su ocenu K; 24 porodice, odnosno 82 osobe ili 51,89% ocenu A, a odbili su samo dve osobe ili 1,27%. Ishod rasnog pregleda je bio priblino isti kao i kod ljubljanskih Nemaca. Osam osoba ili 5,93% je dobilo ocenu I, 59 osoba ili 43,70% ocenu II, 59 osoba ili 43,70% ocenu III i 9 osoba ili 6,67% ocenu IV.227 Nemaki opunomoenik za preseljenje je u posebnim sluajevima imao pravo da prima opcione izjave do kraja aprila 1942. godine. Do tada je iz Ljubljane i Ljubljanske pokrajine, bez Koevske, optiralo svega 2855 osoba, od kojih je 115 ubrzo svoje izjave opozvalo, 51 su odbili, a dve su umrle. Od 2687 pravno vaeih optanata 1241 ih je ve bilo u Rajhu, 126 u inostranstvu, 82 u slubi pri nemakom opunomoeniku za preseljenje, 10 sluajeva je bilo nereenih, za 33 su produili rok za opciju itd.228 Za prevoz ljubljanskih Nemaca u Gorenjsku i Koruku je, kao i za prevoz koevskih Nemaca, bilo nadleno Transportno odeljenje nemakog opunomoenika u Ljubljani. Na prethodnoj konferenciji s predstavnicima eleznike direkcije, odranoj u Beljaku, 27. decembra 1941., zakljuili su da e ih prevesti u vremenu od 2. do 20. januara 1942.229 U tom vremenu su, zaista, i odvezli 495 porodica, odnosno 1055 osoba.230 Neto preko polovine, tj. 654 osobe, su najpre smestili u tzv. logore u Kranjskoj Gori, Rateama, Potkorenu, Dovjem-Mojstrani, Reici kraj Bleda i Bohinju, tj. u hotele i vile, dok su se drugi smestili kod roaka u Gorenjskoj i Korukoj ili se, pak, odmah zaposlili na novim radnim mestima.231

NASELJAVANJE NEMACA UZ SAVU I SUTLU

Naseljavanje Nemaca je bila jedna od temeljnih nacistikih denacionalizatorskih mera u svim slovenakim pokrajinama koje je okupirala nacistika Nemaka. Nacisti su, kao to emo videti, Nemce naseljavali svugde u slovenakoj tajerskoj, u onim predelima Dolenjske koje su prikljuili tajerskoj,
35 - Nacistika politika denacionalizacije 545

u Gorenjskoj i u Meikoj dolini. Meutim, ova mera, s obzirom na politike i druge prilike koje smo opisali u jednom od ranijih poglavlja, nije u podjednakoj meri pogodila sve te predele. Najobimnija i najtemeljnija nemaka kolonizacija je bila u slovenakoj tajerskoj, odnosno u onim predelima Dolenjske, koje su nacisti, u prolee 1941. godine, prikljuili tajerskoj. Tamo su predele uz Savu i Sutlu proglasili za tzv. podruje za naseljenje A, pokuali da s njega proteraju gotovo sve Slovence i umesto njih zbijeno nasele Nemce, naroito one iz Koevske. To podruje sa gusto naseljenim Nemcima je trebalo da postane nekakav bedem ili jaz nemakog Rajha nasuprot Slovencima u tzv. Ljubljanskoj pokrajini pod Italijom i Hrvatima u tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj i ono je trebalo s june i jugoistone strane (prvi planovi su predviali da to bude i sa zapadne strane, tj. nasuprot Slovencima u Gorenjskoj) da obezbedi proces germanizacije slovenakog naroda u slovenakoj tajerskoj. A kako je i tamo trebao da tee proces germanizacije uz istovremeno naseljavanje Nemaca, nacisti su ostali deo slovenake tajerske, nasuprot podruju za naseljenje A, proglasili tzv. podrujem za naseljenje B i nameravali da naseljavaju Nemce samo na pojedinim zaplenjenim slovenakim imanjima i u zanatskim odnosno industrijskim pogonima. Meutim, poto je ovih, u poreenju s podrujem za naseljenje A, bilo neuporedivo manje, i opseg kolonizacije, razumljivo, u oba podruja bio je razliit, a razliiti su bili i oblici kolonizacije. U tzv. podruju za naseljenje B naseljavali su Nemce pojedinano na pojedina zaplenjena imanja ili su, pak, tim imanjima upravljale ustanove ili drutva, ne poseui temeljnije u dotadanju zemljoposedniku strukturu, dok su u tzv. podruju za naseljenje A naseljenjem Nemaca dotadanju zemljoposedniku strukturu gotovo sasvim promenili. Upravo i s tog aspekta ova kolonizacija zasluuje neto podrobniju obradu.

Planovi i pripreme za naseljavanje Zadatak upravljanja zaplenjenom slovenakom imovinom i naseljavanja Nemaca na tu imovinu je imao u slovenakoj tajerskoj u svojim rukama ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, koji je u seditima veih okruga imao svoje ispostave. Takva ispostava se nalazila i u Breicama i ona je bila nadlena kako za itavo podruje za naseljavanje A, koje je obuhvatalo delove breikog i trbovljanskog okruga, tako i za drugi deo breikog okruga izvan podruja za naseljenje A. Vodio ju je SA-turmfirer Gandolf tiger, brat poznatog Verner tigera iz Celja. Meutim, Himler je, ipak, naredio da se za kolonizaciju Nemaca u podruju za naseljavanje A oformi poseban tab za naseljenje, kakvi su ve postojali u tzv. prikljuenim poljskim predelima. Tom tabu, koji su ustanovili 15. avgusta 1941. su - verovatno analogno nekadanjem drutvu za naseljavanje Sdmark - dali ime SS-Ansiedlungsstab Sdmark. Ovaj je bio donekle podreen Zefnigovom uredu za jaanje nemakog naroda u Mariboru, odnosno u veoj meri njegovom tabnom voi Laforsu. Za stareinu taba za naseljava-

Voda taba za naseljenje Zidmark Herbert Blis na radu

nje, koji je najpre imao svoje sedite u Hugo Wolf-Strasse 17 u Mariboru, a zatim od januara 1942. u breikom i od marta dalje u rajhenburkom zamku, Himler je naimenovao SS-unterturmfirera Blisa. To je bio veoma ambiciozni esesovski potporunik kome je Himler potinio ljude s mnogo viim inovima, ak esesovskog potpukovnika. On je zbog svoje nesposobnosti i krutosti dolazio kako s potinjenima tako i sa vodstvom koevskih Nemaca, a verovatno i sa pretpostavljenima, u estoke nesuglasice, pa g a j e zbog toga Himler, poetkom 1942. godine, poslao u Mec u Francuskoj. tab za naseljavanje je imao vie odeljenja. Meu najznaajnijima je bio, bar u prvom razdoblju, odeljenje I, tzv. plansko odeljenje. Za njegovog vou su postavili vou planskog odeljenja u SS tabu za naseljavanje u Poznanju u Poljskoj i nekadanjeg saradnika VDA, SS-unterturmfirera Aleksandra Dolezaleka, koji je sa sobom doveo svoju saradnicu dr Hertu Suadikani, a ubrzo je angaovao jo i Martina turma iz vodstva koevskih Nemaca. Odeljenje II je bilo zadueno za popis i evidenciju naseljenika i vodio ga je SS-unterturmfirer Buse; odeljenje III za naseljavanje poljoprivrednika je radilo pod vodstvom SS-oberturmbanfirera Gausa, koji je istovremeno bio i Blisov zamenik, ali ga je ovaj ubrzo optuio kao nesposobnog i nepotenog i poslao drugde; odelenje IV za naseljavanje zanatlija je vodio SS-hauptturmfirer Liupold alermajer, dobar Himlerov poznanik; odeljenje V za zbrinjavanje naseljenika je radilo pod vodstvom

SS-oberarfirera Ludviga Holineka; odeljenje VI za upravu je vodio SS-unterturmfirer Ludvig lajfer i odeljenje VII za transportna pitanja je radilo pod vodstvom SS-oberturmfirera Lepina. Tom tabu su bila podreena tri okruna taba za naseljavanje, i to: u Breicama (voa SA turmfirer Gandolf Stiger), u Krkom (voa SS-unterturmfirer Buse) i u Sevnici (voa SS-unterturmfirer Majer). A okruni tabovi za naseljavanje su imali u svim veim mestima tzv. radne tabove.232 Kada su tom tabu odreivali zadatke, predviali su da, poto naseli Nemce, brine i za to da se ovi to bre i to potpunije uklope u novu okolinu i ponu ispunjavati svoj osnovni zadatak. I tek tada kada puste korene u novoj domovini, ovaj tab bi trebalo da prestane da radi, pa bi brigu za njihovo dalje politiko vaspitanje preuzeo tajerski otadbinski savez.233 SS tab za naseljavanje Sidmark je poeo sa radom tek u drugoj polovini septembra 1941. Ipak je do tada bilo obavljeno bar neto posla. Dok jo nisu znali da e Himler za naseljavanje Nemaca na podruju za naseljavanje A svojim nareenjem oformiti poseban tab za naseljavanje, poetnih, pripremnih radova prihvatili su se drugi i to glavno odeljenje Planung und Boden u tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, pod rukovodstvom prof, dr Konrada Majer-Hetlinga i glavno, II odeljenje zemljini ured - u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, pod rukovodstvom Gotfrida Bajera. Najpre su, ve u maju 1941., naimenovali posebnu komisiju koju su sastavljala etiri strunjaka iz Graca i est studenata, a vodio ju je docent na univerzitetu i lan Majer-Hetlingovog ureda dr Herbert Morgen iz Berlina. Komisija je od kraja maja do polovine jula 1941. posetila sve srezove, podrobno ih popisala s obzirom na njihov poloaj i stanovnitvo, urbanizam, saobraajne veze, izvore energije, poljoprivredu, voarstvo i vinogradarstvo, umarstvo i industriju, te domau radinost. Svoje rezultate rada, o kojima su raspravljali po svim srezovima u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, predali su tabnom uredu u Berlinu polovinom septembra 1941.234 Drugu komisiju su poslali u mesecu junu iste godine na podruje za iseljenje, odnosno naseljenje uz Savu i Sutlu. Komisija, koju je predvodio profesor geologije iz Graca, dr A. Vinkler-Hermaden, i u kojoj su, osim njega, bili jo i geolog dr W. Ritler, in. ubert, dr in. Oto Ekmilner i in. W. Fink-Ulepi iz Graca, je najpre, nekako do polovine jula 1941, pregledala i obradila trinaest optina u tzv. donjem posavsko-posutlanskom podruju, tj. na podruju izmeu Sutle i Save, u trouglu Podetrtek-Dobova-Krko. Komisija je izradila opsene elaborate o geolokom sastavu tla, glavnim tipovima imanja i o umskim prilikama. Preporuivala je da se prilikom promene zemljinih prilika oformi nekoliko vrsta poljoprivrednih imanja: planinska na Orlici i Rudnici (7); velike poljoprivredne povrine sa 30 ha obradive povrine i 1 do 2 hektara vinograda te 50 ha ume (116); srednje poljoprivredne povrine sa 15 ha poljoprivredne povrine i 0,5-1 ha vinograda, te 30 ha uma (337); vinogradarske sa 8 ha obradive poljoprivredne povrine i 2-3 ha vinograda te manjom umom (145), samo nekoliko veih vinogradarskih imanja sa 20 ha po-

ljoprivredne povrine i 7 ha vinograda, te 15 ha uma (35), kao i mala poljoprivredna imanja sa 8 ha poljoprivredne povrine, 2 ha vinograda i 6 ha ume.235 U drugoj etapi je ova komisija, do poetka septembra 1941, pregledala i obradila pojas teritorije juno od Save od Gorjanaca do Sevnice. I ovde je predlagala formiranje podjednakih tipova imanja (890).236 U treoj etapi je komisija pregledala i obradila krajnji zapadni deo pograninog podruja za iseljenje izmeu Sevnice i Zagorja o'-> Savi. Njeni elaborati za tu etapu, koje je predala tek juna 1942. godine su, meutim, bili veoma povrni. Dr Vinkler-Hermaden se je, naime, ve u jesen 1941. gotline preselio u Prag na katedru za geologiju i mineralogiju Visoke tehnike kole.237 Ta komisija je, dakle, na osnovu opirnih elaborata predlagala velike promene u zemljinoj strukturi na pograninom podruju za iseljenje, jer bi umesto dotadanjih 6535 poljoprivrednih imanja oformili 2003 nova, vea poljoprivredna imanja, za preko dve treine manje, dakle, nego to ih je bilo do tada.238 Na rezultatima rada te komisije trebalo je da se temelji rad SS taba za naseljavanje Sidmark, a naroito njegovog odeljenja za planiranje. Meutim, ovaj se tim materijalima nije mogao naroito koristiti, jer je komisija najpre obradila istoni deo podruja za iseljenje. SS tab za naseljavanje Sidmark je, pak, sve od oktobra 1941. predviao da e iseljavanje Slovenaca, s jedne strane, i naseljavanje Nemaca, sa drage strane, tei od zapada prema istoku. Komisija je svoj posao obavljala prvenstveno sa isto strunog aspekta, a za SS tab za naseljavanje Sidmark su bili sutinski nacional-politiki aspekti, prema kojima je trebalo potiniti svu buduu zemljinu strukturu, pa i organizaciju sela, podreenu osnovnom zadatku nemakih naseljenika na tom podruju. U Himlerovim uputstvima od 4. jula i njegovoj Naredbi bi. 38/1, od 14. jula 1941, bilo je i neto uputstava koja su sluila planskom odeljenju SS taba za naseljavanje Sidmark pri njegovom radu. Tako je u svojim uputstvima od 4. jula 1941., kada je podrujem za naseljenje koevskih Nemaca odredio podruje izmeu Save i Sutle, naredio i to da opseg podruja za naseljenje odrede tako da za svakog preseljenika bude obezbeena zdrava ivotna osnova i da pri tome uzimaju u obzir njegovu Optu naredbu br. 7/II od dana 26. novembra 1940, u kojoj je dao uputstva za ureenje pokrajine na pripojenim istonim podrujima. Naredio je i to da mu do 15. avgusta 1941. predaju predlog za podelu koevskih Nemaca po optinama i selima, jer preseljenje mora biti zavreno do 15. oktobra 1941. A u naredbi od 14. jula 1941. je jo traio da se preseljenje koevskih Nemaca - poljoprivrednika izvri od imanja do imanja, da plan naseljavanja pripremi njegov opunomoenik Iberajter, da ga dostavi na potvrdu tabnom uredu u Berlinu i da za izradu planova angauje i predstavnike koevskih Nemaca. Kako je dr Iberajter raunao s tim da e na pogranino podruje za iseljenje, s koga su trebali izgnati bar 45.000 Slovenaca, doi tek oko 12.000 koevskih Nemaca to bi, i pored predvienih zemljinih pramena, bilo oigled-

no nedovoljno za potpuno naseljenje prostora, bio je saglasan sa time da u nekim krajevima, naroito u onima koji nee doi u obzir za naseljenje koevskih Nemaca, nasele Nemce iz drugih grupa. Najpre su, ve u maju 1941. godine, odluili da tu nasele i oko 270 nemakih porodica iz June Bukovine. Kasnije su se dogovarali da nasele oko 150 nemakih porodica iz Besarabije i Dobrude, pa je tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 22. septembra 1941. izdao naredbu: Poto je dravni voa SS dao saglasnost na predlog da u donjoj tajerskoj naselimo 150 vinogradarskih i porodica koje se bave uzgojem voa iz Besarabije i Dobrude, nareujem da te preseljenike to bre naselite u donjoj tajerskoj. Naredio je i to da ih nasele jo pre nego koevske Nemce. 239 Meutim, rad planskog odeljenja, kao i celokupnog taba za naseljavanje se odvijalo veoma sporo. Jedna od prepreka u radu bio je i nedostatak strunog kadra, jer su ljude za razna odeljenja morali da trae na svim stranama i izgleda da je plansko odeljenje, i pored svoje malobrojnosti, bilo jo najkvalifikovanije.240 Zbog toga se tab za naseljavanje veoma angaovao na tome da mu dou u ispomo jo neki ljudi, naroito oni koji su poznavali koevske Nemce ili, pak, njihovo podruje za naseljenje. Uspelo mu je da pridobije nama ve poznatu Anu Hajdrih, koja je pisala raspravu o nacionalnim borbama u slovenakoj tajerskoj, ali su je morali ubrzo, zbog saobraajne nesree odvesti u bolnicu. Meutim, tabu nije uspelo da iz vojske dobije nama ve poznatog Folkera Dika, nekadanjeg lana koevskog referata u vodstvu VDA.241 Izgleda da je bilo uzaludno i angaovanje da bi stigao A. Ungerbek, koji bi trebalo kao tajerac da dobro poznaje mesne prilike u podruju za naseljenje, a, osim toga, trebalo je da ima ve i iskustva u takvom radu u Poljskoj.242 tab za naseljavanje je prvi put razgledao podruje za naseljavanje uz Savu i Sutlu tek 1. oktobra 1941. Dakle, veoma kasno ako imamo na umu injenicu da su se ve polovinom septembra njemu javljali koevski Nemci, koji su ve osmotrili i izabrali imanja i kue u posavskom i posutlanskom pojasu. S njim su bili predstavnici koevskih Nemaca Sober, Lampeter i turm. Ova trojica su zajedno s Blisovim zamenikom Gausom osmotrili vei deo podruja za naseljavanje, dok su ostali lanovi taba za naseljavanje rasporeeni u pet putnikih automobila imali ograniene zadatke, kao, na primer, da razgledaju prostor za naseljenje besarabskih Nemaca (Dolezalek), da utvrde putne i saobraajne prilike izmeu Krkog i Dobove (lajfer i Majer), te izmeu Krkog i Radea (Buse), da utvrde saobraajne prilike na eleznikim prugama Sevnica-Trebnje i Novo Mesto-Ljubljana (Blis, Vurcbah i dr tenger) itd.243 Meutim, ni nakon tog razgledanja posao nije tekao mnogo bre, pa ni do kraja oktobra 1941. kada je poetak preseljavanja koevskih Nemaca, takorei, ve bio pred vratima. Plansko odeljenje nije moglo zavriti ni prednacrt, poto mu zemljini ured jo nije predao sve podatke, pa zbog toga nije ni imao pregled nad svom raspoloivom obradivom povrinom Zbog toga je ve u to vreme bilo jasno da tab za naseljavanje nee moi da izvri Himlerovo nareenje prema kome bi trebalo koevske Nemce preseliti direktno s imanja na imanje.

Ve prvi ogled podruja za naseljenje uz Savu i Sutlu, obavljen prvog oktobra, kao i sastanci u raznim ustanovama u Mariboru, uznemirili su vodstvo koevskih Nemaca. Ono je, naime, u Koevskoj uloilo mnogo napora za to da to pre i to temeljitije pripremi preseljenje, a sada je, odjednom, razoarano konstatovalo da u posavskom i posutlanskom pojasu jo uopte nisu ni otpoeli s pripremama za naseljenje. Ve na sastanku, koji je odran u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda 26. septembra, moglo je konstatovati da gotovo nema nikakve saradnje izmeu Lurkerovog taba za iseljavanje, koji je tada bio jo zaduen za izgon Slovenaca s podruja za iseljavanje uz Savu i Sutlu, i Blisovog taba za naseljavanje. A imalo je i oseaj da ne postoji prava saradnja i jedinstvena predstava o toku preseljenja ni kod raznih odeljenja Zefnigovog ureda. Na sastanku, odranom u II glavnom odeljenju ili u tzv. zemljinom uredu, koji je vodio Bajer, 2. oktobra je saznalo da na podruju za naseljenje uz Savu i Sutlu za koevske Nemce nee biti dovoljno zemlje. Zbog toga nije moglo da shvati ni to da je ef civilne uprave dr Iberajter pre dve nedelje smanjio podruje za iseljenje uz Savu i Sutlu, za dve periferne optine, tj. Zagorje ob Savi i Podetrtek, za dve optine u unutranjosti, tj. Piece i Sromlje, te etiri katastarske optine, tj. Blatno, Pleterje, Anovec i Sremi. Od tada je neko vreme, nekako do 1943. godine, problem zemlje kod koevskih Nemaca bio stalno prisutan. Halapljivost koevskih Nemaca za slovenakom zemljom je, naime, bila veoma velika. Iako su dobili gotovo 50 odsto vie zemlje nego to su je imali u Koevskoj (47.842 ha prema 74.436 ha), iako je zemlja-u posavskom i posutlanskom pojasu bila za obradu bolja nego ona u Koevskoj, njome nisu bili zadovoljni i hteli su da je imaju jo vie. Halapljivost koevskih Nemaca za slovenakom zemljom se inila neshvatljiva ak i nekim nacistima. Tako je zastupnik ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, na tabnim pregovorima odranim u Gracu 5. januara 1942., rekao: Moemo konstatovati da je glad Koevara za zemljom bila vea nego to je bila njihova mogunost da tu zemlju obrauju.244 Najpre su trojica spomenutih zastupnika koevskih Nemaca 4. oktobra u Mariboru uloili albu kod dr Volerta, pa je ovaj jo istog dana posredovao u tabnom uredu u Berlinu: Prema konstatacijama ovdanjeg zemljinog ureda predvieni prostor nije dovoljan da se svim koevskim Nemcima obezbedi dovoljno zemlje. Prema sadanjem nacrtu, moglo bi da se stvori preko 800 malih imanja, koja ne bi imala preko 7 ha povrine, tako da bi se javile sve opasnosti nezasienog poljoprivrednitva. Podruje, dakle, treba poveati .. ,245 ' alili su se i SS tabu za naseljavanje Sidmark i Lafors je 8. oktobra izvestio tabni ured u Berlinu da e, prema njegovom miljenju, zemljina imovina 11.500 slovenakih porodica, koje e izgnati u Nemaku, biti dovoljna za naseljenje oko 2000 koevskih porodica. A na poveanje trenutno znatno smanjenog podruja za naseljenje uz Savu i Sutlu gledao je ovako: Poveanje podruja za naseljenje, to je sasvim bezznaajna stvar koja ne bi zahtevala odlaganje preseljenja, bi, nakon jueranjeg pregleda terena, dolo u obzir, u pr-

vom redu, u velikim optinama Sv. Peter pod Sv. gorami, Polje i Podetrtek, koje su za to bile predviene ve u prvim planovima naseljenja, kao i u velikim optinama Podsreda, Kozje i Piltanj. Ti predeli su kao pokrajina slini Koevskoj, ali su klimatski i po kvalitetu zemlje ak bolji. Podruje za naseljenje koevskih Nemaca bi, tako, okruivalo podruje za naseljenje - zonu vinograda - Nemaca iz Besarabije i Dobrude. To bi trebalo iz biolokih razloga ak pozdraviti, jer bi onemoguavalo postojee izroavanje. Predlog za takvo poveanje podruja za naseljenje jo nisam predoio gaulajteru. Temeljnije pomeranje podruja za naseljenje koevskih Nemaca od jugoistoka prema severozapadu bi nailo na klimatske prepreke, pa to ne bi bilo mogue ostvariti ve zbog gotovo katastrofalnog gubitka prestia naeg ureda dravnog komesara.246 Meutim, ni vodstvo koevskih Nemaca, ni dr Volert niti SS tab za naseljavanje Sidmark nisu mogli postii to da dr Iberajter, koji je ve tada - kao to smo videli - bio na stanovitu da izgon Slovenaca i naseljenje Nemaca treba odgoditi do prolea 1942., ponovno povea podruje za naseljenje, pa je ono do kraja ostalo u onom opsegu, koji je odredio polovinom septembra 1941. Ali, time nije reeno d a j e takav predlog prihvatilo i vodstvo koevskih Nemaca. Neto kasnije, kada je bilo pokrenuto pitanje o tome da li e se uopte koevski Nemci jo preseljavati u 1941. godini ili ne, ono je, dodue, pustilo itavu stvar na miru, ali je nakon toga opet poelo podgrejavati.2463 Tako je Lampeter, 2. novembra 1941., lino pisao dr Iberajteru o tome da je pre etiri nedelje u razgovoru s voom zemljinog ureda u Mariboru, Bajerom, stekao utisak da na predvienom podruju za naseljenje nee biti dovoljno zemlje za koevske Nemce. Naglasio je da kolonizacija koevskih Nemaca na granici mora biti tako temeljna i vrsta da moe izdrati itava stolea. Ali, to je mogue tek ako imanja budu dovoljno velika i to bar po 20 ha, od toga 12 do 15 ha obradive zemlje, a ostalo ume. Upozoravao ga je zbog stvaranja suvie malih imanja, s kojih bi ljudi odlazili drugde, to ne bi ilo ni u korist koevskih Nemaca, niti nemakog Rajha. Naveo mu je i broj nemakih porodica u Koevskoj (2665 u unutranjosti i 261 u gradu) i prikazao da samo 1201 porodica ima mogunosti za poljoprivredno privreivanje, dok bi, posle preseljenja, 577 porodica ostalo tek s malim imanjem, 364 porodice zanatlija samo delimino s malim imanjem, 139 porodica bi trebalo naseliti zajedno s veinom koevskih Nemaca, a 384 starih i za privreivanje nemonih porodica ne bi dobilo zemlju i trebalo bi da ivi kod svojih roaka. I na kraju je, razumljivo, predlagao da bi podruje za naseljenje trebalo poveati prema severu uz Sutlu: Sudei po onome koliko nam je do sada zemljini ured stavio na raspolaganje zemlje za naseljenje, mogu da konstatujem da bez ukljuivanja severnog posutlanskog pojasa (severno od Bizeljskog i Sv. Petra pod Sv. gorami) u naem prostoru za naseljenje nee biti dovoljno zemlje za koevske poljoprivrednike, naroito zbog toga to mi ne moemo da ulazimo u iskljuivo vinogradarske predele Piec, Sromelj i Zdol i na vinogradarsko podruje jugozapadno od Krkog, poto nam nedostaje vinogradara.247 I plansko odeljenje SS taba za naseljavanje Sidmark u koje se 8. novembra ukljuio i lan vodstva koevskih Nemaca Martin turm, koji je ok-

tobra ve radio u uredu Deutsche Umsiedlungs-Treuhand-Gesellschaft u Mariboru, stajalo je na stanovitu da je nedovoljno obradive zemlje da se zadovolje potrebe koevskih Nemaca. Predvialo je da bi za naseljenje koevskih poljoprivrednika bilo potrebno 10.891 ha njiva, 5656 ha livada i panjaka te 16.963 ha uma, za zanatlije u unutranjosti s vlastitim imanjima, pak, 3851 ha, dok bi 5% ili 1675 ha zemlje trebalo da bude u rezervi za posebne svrhe pa bi, dakle, ukupno bilo potrebno 38.536 ha. A na raspolaganju je bilo, prema predvianjima, samo 31.883 ha. Na Koevskom su, pak, imali nemaki poljoprivrednici 47.626 ha zemlje, najveim delom, razumljivo, uma (13.349 ha). I plansko odeljenje je predvialo da se, nakon preseljenja, ak 577 koevskih porodica nee vie baviti poljoprivredom kao glavnim zanimanjem. Plansko odeljenje je u svom prednacrtu, koji je napravilo nekako polovinom novembra 1941., za nemake poljoprivrednike iz Koevske predvialo tri vrste imanja, i to I - sa 30 do 50 ha obradive povrine, 1 do 2 ha vinograda i 10 do 50 ha ume, II - sa 15 do 30 ha obradive povrine, 1 do 2 ha vinograda i oko 10 ha uma, III - sa 8 ha obradive povrine, 1 do 2 ha vinograda i oko 6 ha ume. U 11 optina je predvialo 57 imanja I kategorije, 298 imanja II i 636 imanja III kategorije. Kako nije predvialo dalje poveanje podruja za naseljenje u posutlanskom pojasu, trebalo je nedostajui deo obradive povrine za nemake poljoprivrednike iz Koevskog dobiti u krajnjem zapadnom delu podruja za naseljenje, kuda ih u poetku nisu nameravali naseljavati. Tamo je trebalo dobiti oko 2715 ha, pa bi im pretvaranjem vinograda u oranice na kraju nedostajalo jo samo oko 381 ha njiva i 5680 ha uma.248 Meutim, vodstvo koevskih Nemaca je jo uvek stajalo na stanovitu da treba poveati podruje za naseljenje ili se, pak, odrei nameravanog naseljavanja drugih nemakih grupa na teritoriji za naseljavanje uz Savu i Sutlu. Ali, s tim svojim zahtevom nije uspelo poto dr Iberajter nije hteo da povea podruje za naseljenje, a plansko odeljenje taba za naseljavanje je bilo na stanovitu da drugi nemaki naseljenici nee ugroziti koevska imanja, poto e biti naseljeni prvenstveno na vinogradarskim imanjima. Ali je plansko odeljenje predlagalo da predvieno vojno vebalite veliine 20 km 2 ne stvaraju na podruju za naseljenje A, ve negde kod Podetrtka kako bi naseljavanjem nekih veih zaplenjenih pogona u drugom delu slovenake tajerske stvorili mala nemaka sredita na vindiarskom podruju, koja bi trebalo da imaju jednak uinak kao i nemaki gradovi u nemako-srpskom delu Luikog, pa bi tako i traili mogunost da naseljenje Nemaca u slovenakoj tajerskoj produe uz gorenjsko-tajersku pokrajinsku granicu. A odbacivalo je svaku pomisao o tome da se viak koevskih Nemaca preseli u istonu Evropu.249 Kada je 15. novembra rano ujutro stigao u Krko prvi transport koevskih Nemaca, upravo su zavravali izradu tzv. prednacrta-, koji je trebalo da pokae, pre svega, koliko zemlje je potrebno koevskim Nemcima i drugima na podruju za naseljenje A i imali su jedva prve predstava ' podatke za izradu tzv. grubog nacrta. Samim tim, razumljivo, nije se moglo ni misliti o tome da preseljenike naseljavaju direktno na imanja izgnanih Slovenaca. Zbog toga su u Mariboru - verovatno uz znanje ustanova u Berlinu i u sporazumu s vo-

stvom koevskih Nemaca - zakljuili da preseljenike smeste najpre u tzv. zimska nastanita bez obzira na to gde e kasnije biti naseljen neki pojedinac ili porodica. I pored toga je voa planskog odeljenja taba za naseljavanje, Dolezalek, pokuavao da nastanjenje preseljenih Koevara usmeri tako da bar vee grupe kasnije, prilikom definitivnog nastanjenja na imanja, ne moraju ponovno putovati na drugi kraj podruja za naseljenje.250 Meutim, to mu je polo za rukom samo u oko ezdeset odsto turmova ili sela.251 U takvim prilikama je tzv. grubi plan, koji je plansko odeljenje izradilo do 26. novembra 1941. dobio, razumljivo, drukiji oblik od onog kakav je trebalo da dobije pre mesec i po dana. Bio je to, zapravo, samo spisak turmova s navoenjem optina u koje su ih do tada naselili stalno ili privremeno, spisak turmova koje e preseliti do 29. novembra i spisak turmova koje e preseliti posle 30. novembra 1941. s navoenjem optina u koje e ih poslati privremeno ili stalno. Tome je priloena i grafika skica podruja za naseljenje A s ucrtanim granicama optina i naznaenim poloajem turmova 252 Nacistima je, dakle, uspelo da, i pored nekih nedoumica i drukijih predloga, ve ujesen 1941. otponu s preseljavanjem koevskih Nemaca. Ali se izjalovila Himlerova ideja da ih preseljavaju neposredno s imanja na imanje. Umesto da ih odmah smeste na imanja izgnanih Slovenaca, za neko vreme su ih smetali u tzv. zimska nastanita. To je, uz ostale nesreene prilike na koje su koevski Nemci naili prilikom dolaska na podruje za naseljenje uz Savu i Sutlu, prouzrokovalo prva razoarenja i nezadovoljstvo.

Prilike u vreme preseljenja i kraj samostalnosti vodstva koevskih Nemaca Nakon prva tri transporta, koji su 15. 16. i 17. novembra ujutro dovezli u Krko Nemce iz Oneka i Makovca i koji su bili nekakvi probni transporti, od 22. novembra pa dalje na eleznike stanice Sevnica, Krko i Breice su svakog dana stizali novi transporti koevskih Nemaca. Ve kod prvih transporta se pokazalo da je preseljenje, ili bolje reeno - naseljenje koevskih Nemaca pripremljeno s brojnim propustima i da SS tab za naseljenje Sidmark, zajedno sa svoja tri okruna taba za naseljenje u Sevnici, Krkom i Breicama ne dri situaciju u svojim rukama. Tako, na primer, voa okrunog taba za naseljavanje u Sevnici tri dana pre dolaska prvog transporta na njegovo podruje nije u rukama imao jo uputstva o tome kuda da smesti' naseljenike. Jo pre nego to su stigli prvi transporti, vou planskog odeljenja, Dolezaleka, pozvali su u Poznanj i, poto je ostao jo nekoliko dana u Mariboru, u Poznanju su ga postavili pred esesovski sud, pa se vratio tek 8. decembra.253 Tako su u tom najznaajnijem odeljenju neko vreme radili samo dr Herta Suadikani i turm, pa i njih je voa taba za naseljenje, Blis, 10. decembra pozvao u Maribor, ali su mu se njih dvoje suprotstavili i ostali u Breicama. Postojala je i slaba saradnja izmeu razlinih ustanova ili je uopte nije ni bilo, kao, na primer, izmeu taba za naseljavanje i Hinceovog taba za iseljavanje u Rajhenburgu.254 tabni ured dravnog komesara za jaanje nema-

Dolazak prvog transporta koevskih Nemaca u Krko 15. novembra 1941. Pevanje nemake dravne i SA himne

kog naroda u Berlinu je 19. novembra postavio Hincea za posrednika izmeu ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i ureda nemakog opunomoenika za preseljenje u Ljubljani, ali tek 10. decembra ga je zaduio i za nadzor nad naseljavanjem koevskih Nemaca. Dodue, nije imao pravo da se lino mea u pojedina podruja rada, nego je trebalo da obezbedi samo da sve ustanove bez trvenja izvravaju svoje zadatke. Meutim, Hince je upravo tada otiao na odsustvo i u Rajhenburg se vratio tek januara 1942. kada se preseljavanje koevskih Nemaca ve bliilo kraju.255 Sam prihvat transporta na spomenute tri eleznike stanice je bio kolikotoliko dobro pripremljen, jer su ih pozdravili ak i slavoluci (na primer, u Sevnici: Koevari, otadbina vas pozdravlja!) i poaeni su u prihvatnim centrima pri elenikim stanicama. Ali, prilike su se veoma pogorale kada je na neku elezniku stanicu pristiglo vie nepredvienih transporta, pa su neki preseljenici morali celu no da provedu u vagonima. Isto tako, veoma loe je bio sreen prevoz preseljenika i njihovo odpremanje od eleznikih stanica do zimskih naselja, naroito do udaljenijih sela. Nedostatak motornih vozila i benzina, koji je osakatio jo deportovanje Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa te preseljavanje Nemaca u Koevskoj, sada je bio jo vei. Pojedini okruni tabovi za naseljavanje su raspolagali sa ponekim motornim vozilom samo za koji dan, pa su morali veinu opreme i stoke da prevoze konjskim zapregama. Tako je dolo do toga da su pojedini delovi opreme leali uz puteve, razbacani po snegu. Ni naselja nisu bila bolje pripremljena. Do poetka preseljavanja koevskih Nemaca nacisti jo nisu deportovali ak ni dve treine za izgon predvienih Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa i na raspolaganju nije bilo, naroito u zapadnim predelima podruja za naseljenje, dovoljno stambenih prostorija. A osim toga, oni koji su u Koev-

skoj ostavili bolje kue nisu hteli da idu u loije kue izgnanih Slovenaca to se dogodilo, na primer, na Raki i Buki, pa i u Breicama i Krkom. Najproblematinije je bilo pitanje stambenih prostorija za koevske Nemce u Breicama i Krkom. Sve stanove onih Slovenaca koje su izgnali ve u prvom i drugom talasu u Srbiju i na podruje tzv. NDH, naselili su Nemci, civili ili policajci, tako da za koevske Nemce nije ostalo gotovo nita, a gotovo isto se dogaalo i sa stanovima Slovenaca izgnanih u Nemaku. Tako je za koevske Nemce u Breicama bilo na raspolaganju samo 35 stanova, a u Krkom, gde nije bilo toliko nacistikih ustanova, 125 stanova. Kasnije su poeli one Slovence koji jo nisu bili izgnani da preseljavaju u loije stanove kako bi u njihove stanove naselili koevske Nemce. Okruni tab za naseljavanje, pa i sami koevski Nemci, poeo je da insistira na tome da pojedine Slovence koji su imali dobre stanove Hinceov tab to pre protera.256 Upravo nevolja sa kritinim stambenim prilikama na podruju za naseljenje uz Savu i Sutlu, a naroito u gradovima Breice i Krko, bila je povod za vee uznemirenje nemakih graana u Koevju, koji su se nalazili pred samim preseljenjem. Zbog tog uznemirenja, o kome smo ve pisali; vodstvo koevskih Nemaca je, razoarano zbog prilika u podruju za naseljenje, poslalo svoje lanove Lampetera i Laknera u Maribor da od Laforsa zahtevaju da to pre sredi neodrive prilike. Tada su kako Lafors tako i SS tab za naseljavanje Sidmark jo uvek sve probleme reavali iz duboke pozadine, tj. iz Maribora. Kada su se 29. novembra odvezli iz Koevja u Breicama su saznali da je Lafors bolestan, a u Mariboru su im rekli da je na slubenom putovanju u Minhenu. Poto s voom taba za naseljavanje, Blisom, nisu eleli da razgovaraju - Lampeter je bio, zaboga, ve esesovski major, a Blis samo esesovski potporunik! - Lakner se s novogodinjim poklonom koevskih Nemaca za Himlera jo istog dana odvezao u Berlin. Pokuavao je da Himleru lino urui poklon i da ga izvesti o neodrivim prilikama na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu. Ali, kako je tada Himler bio u svom glavnom stanu u istonoj Pruskoj, Lakner je mogao 5. januara 1942. da razgovara samo s Grajfeltom. Razgovoru je prisustvovao i Hince, koji se uglavnom slagao s Laknerom. Grajfelt je Lakneru odgovorio da je sline izvetaje dobio i od nekih ustanova i da je zbog toga ve pre podne naredio Hinceu da napravi red. Vodstvo koevskih Nemaca je 6. januara dobilo od Laknera jedini izvetaj o tome da do 3. januara u Berlinu nije mogao nita da sredi. Nakon toga se Lakner odvezao do Himlera u istonu Prusku.257 U vreme dok je Lakner u Berlinu ekao da ga primi Grajfelt, u Koevju je dolo do otpora protiv preseljenja, ali se on, nakon posredovanja Blisa i alermajera iz taba za naseljavanje u Mariboru, stiao. Obojica posrednika, koji su ve ranije bili u sporu s Lampeterom, svu krivicu su prebacivali na nj i ak tvrdili da je Lampeter organizovao otpor protiv preseljenja to, razumljivo, nije bilo tano.258 Uvreeni Lampeter, koji nije znao da je Grajfelt ve 5. januara, ipak, primio Laknera, pisao je 9. januara Himleru.259 Himler, poto je primio pismo, poslao je taj dopis Grajfeltu, kome je kopiju pisma poslao i Lampeter. Uvreeni Grajfelt, odgovoran Himleru kako za deportaciju Slovenaca iz posavskog

i posutlanskog pojasa tako i za naseljenje koevskih Nemaca, naredio je 15. januara Hinceu da pismo pokae Lampeteru i da ga saslua. Javio mu je i to da je telegramom obavestio Himlera da je dao Hinceu odgovarajua ovlaenja da na podruju za naseljenje preduzme sve to je potrebno i sredi prilike.260 Hince je ve narednog dana uvee u Mariboru, u prisustvu dr Petrija, Laforsa, Blisa, alermajera, tigera, Busea i Majera te Laknera i turma sasluao Lampetera. Sasluavao ga je, pre svega, zbog spomenutog pisma o dogaajima u Koevju 2. i 3. januara 1942. i o njegovim izjavama na savetovanju voa turmova 11. januara, kada je proitao svoje pismo, kritikovao sve ustanove koje su bile zaduene za preseljavanje koevskih Nemaca i svojim ljudima naredio da prikupljaju materijal o nedostacima njihovog rada. Na kraju sasluanja Hince je rekao da Lampeter i Lakner moraju da daju ostavke i da e, prema Himlerovom nareenju, sam preuzeti vodstvo koevskih Nemaca.261 O ishodu sasluanja Hince tri dana kasnije je izvestio Grajfelta. Poricao je sve navode u Lampeterovom pismu Himleru i preseljenje prikazao u najlepem svetlu. Predlagao je da Lampetera degradiraju, odstrane s podruja za naseljenje i poalju u Rajh.262 Meutim, mladi koevski nacisti koji su pali u nemilost brzo su dobili svog zagovornika. Kada je Hinceovo pismo proitao dr tir, napisao je Hinceu da bi trebalo jo jednom razmisliti o tome nee li naneti tetu koevskim Nemcima ako im oduzmu to mlado vodstvo, koje se, puno ideala i aktivnosti, zauzelo za koevsku narodnu grupu. Poto je ukratko prikazao zasluge Lampetera, turma i Laknera, predlagao je da bar Lampetera ili turma ostave u vodstvu koevskih Nemaca da ne bi podsticali sumnje o tome da ele da odstrane sve stare prvoborce. 263 Hince mu je odgovorio da niko ne namerava da odstrani turma, Laknera i obera te da je i dr Iberajter, nakon petoasovne istrage, stekao utisak da bi bilo politiki neodrivo ostaviti Lampetera i dalje na njegovom mestu. Rekao je i to da je vodstvo koevskih turmova preuzeo sam Lafors. 264 Taj obraun izmeu ustanova dravnog komesara za jaanje nemakog naroda i Lampetera, odnosno vodstva koevskih Nemaca je predstavljao stvarni kraj samostalnosti vodstva koevskih Nemaca. Nacistikim ustanovama je Lampeterova provala predstavljala pogodan povod za ostvarenje namere koju su predviali ve u jesen 1941., tj. da nemaku narodnu grupu iz Koevskog potpuno preuzmu u svoje ruke. Tako je Lafors ve 8. oktobra pisao Grajfeltu: U svakom sluaju, vidim da je potrebno da narodnu grupu ve sada uzmemo u svoje ruke, pa je i Grajfelt njemu 31. oktobra pisao: Posle naseljenja Koevara u donjoj tajerskoj, molim Vas da pazite na to da narodna grupa kao takva prestane da postoji i da se moraju Koevari bezuslovno ukljuiti u tajersku i time u itavo germanstvo. 265 Tenja ka tome da se odstrani vodstvo koevskih Nemaca je, dakle, ivela jo pre njihovog preseljenja i, razumljivo, jo pre Lampeterovog pisma Himleru. Blis je na kraju svog izvetaja o dogaajima u Koevju, 2. i 3. januara 1942., predlagao: Mislim da budue voe koevskih Nemaca ne bi smeli uopte da potiu iz redova sadanjeg vodstva, ve bi ih morali zameniti aktivisti iz nemakog Rajha.266

Okruni tab za naseljenje Sevnica pred dolaskom prvog transporta koevskih Nemaca u Sevnicu 22. novembra 1941. A nasuprot tim namerama je vodstvo koevskih Nemaca bar neko vreme ivelo u zabludi o tome da e koevski Nemci i posle njihovog preseljenja i gustog naseljavanja u posavskom i posutlanskom pojasu i dalje postojati kao narodna grupa, te da e njihovo podruje za naseljenje postati neke vrste Untergau Sdmark. Gajilo je i ambicije da e i dalje ostati na elu koevskih Nemaca i, razumljivo, dobiti sve upravne i politike nadlenosti. Ukratko, koevski Nemci sa svojim vodstvom trebalo bi da budu posebna teritorijalno-politika jedinica u okviru tajerske, podreena neposredno gaulajteru. Zbog toga je i razumljivo to se vodstvo koevskih Nemaca jo pre preseljenja interesovalo za dalji razvoj svoje narodne grupe posle preseljenja i u tom smislu pripremalo i neke, najblae reeno, diskriminacione mere kao, na primer, odstranjenje svih nepoeljnih osoba iz narodne grupe u vreme preseljenja, oduzimanje prava bavljenja poljoprivredom za preko 2000 osoba itd. Lampeter je u vreme svog boravka u Mariboru, 2. oktobra 1941., napisao i nekoliko predloga za budui razvoj koevskih Nemaca posle preseljenja, da bi koevsku narodnu grupu trebalo osposobiti tako da odgovara na svim podrujima i ispuni zahteve koje pred nju postavljaju nemaki Rajh i nemaki narod, tj. da njeni lanovi stoje na granici kao poljoprivrednici - domobranci. Zato bi bilo potrebno kako na politikom tako i na strunom i privrednom podruju novu domovinu urediti tako da bi se njene najsposobnije snage mogle angaovati u njoj i da ne bi odlazile u tuinu, kao to se to dogaalo do tada. Predlagao je da sa izgradnjom podruja za naseljenje otponu odmah, da organizuju zadrugarstvo i tronedeljne poljoprivredne teajeve u zamku Mokrice, kojima bi prisustvovalo 30 do 40 sinova poljoprivrednika. Veoma zanimljiv je njegov predlog da kao poljoprivrednici - domobranci (Wehrbauern) odmah ponu sami da uvaju granicu. Taj predlog je obrazlagao ovako: Raunati moramo s tim da e se bar prvih meseci neprekidno vraati grupe izgnanih

Slovenaca i ako ve nee izvoditi vee napade, onda e bar paliti pojedina poljoprivredna imanja. Sasvim izvesno je da su mu u uima jo uvek odzvanjale pretnje s letka Okrunog komiteta KP Slovenije za Koevje od poetka avgusta 1941. i verovatno je ve video sebe u ulozi komandanta poljoprivrednika - domobranaca. ini se da su njegove ambicije bile jo i vee. 0 njima svedoi izvetaj okrunog taba za naseljenje iz Breica: Prilikom raznih poseta voe koevske narodne grupe obera, kao i voe Folksdoje Manaft Lampetera mogao sam da konstatujem da Koevari uopte ne misle na to da ukinu svoju narodnu grupu u Rajhu, nego ak nameravaju da i dalje grade i tenje zbijaju. Iz Lampeterovih izjava sam mogao razabrati da kao budui okruni voa (tajerskog otadinskog saveza - nap. T. F.) namerava u okrunom vodstvu da zaposli same Koevare i sprei da lanove vodstva koevske narodne grupe nasele negde drugde. 267 Zbog toga se vodstvo koevskih Nemaca, posle dogaaja poetkom januara 1942., nije dozvoljavalo oterati u orsokak. Sve dok je moglo suprotstavljalo se ve spomenutim tenjama ustanova dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, pozivajui se pri tome na Himlerova i Hitlerova obeanja da e koevska narodna grupa postojati i posle preseljavanja. Lampeter i Lakner su, dodue, 16. januara obeali Hinceu - na njegov zahtev - da e prekinuti sa bilo kakvim aktivnostima na podruju za naseljenje i da e ljude koji im se budu obraali uputiti Hinceu koji je i predskazao da e sam preuzeti vodstvo koevarskih turmova. Ali, voe koevskih Nemaca su se i dalje ponaale veoma suvereno to je sada, razumljivo, veoma smetalo esesovskim oficirima. Tako se 24. februara alio SS-oberarfirer Hajdenrajh: Prilikom predaje blagajnikih knjiga diktirao sam dopis o ukinutom vodstvu narodne grupe. Lampeter je prekinuo moj diktat i izjavio da nita ne zna o bilo kakvom ukidanju koevske narodne grupe. Odluku o toj stvari je za sebe zadrao dravni voa SS i do danas jo nije nita odluio. 268 To je, razumljivo, Laforsa veoma naljutilo pa je zahtevao od Hincea da se zauzme za to da se stvar raisti, jer: Sada se vidi sasvim jasno da ova gospoda jo uvek raunaju na to da e vodstvo narodne grupe jo jednom dobiti u svoje ruke ili, pak, da ga ve sada imaju. Ako Lampeter izjavljuje da o ukidanju koevske narodne grupe nita ne zna, onda je to izvanredno karakteristino ponaanje. Ukoliko Lampeter, osim toga, jo ne zna da je smenjen s dunosti voe Manafta i zamenika voe narodne grupe, onda e biti potrebno da mu se to jasnije kae. Aktivnost te gospode se ovde veselo nastavlja i nije mi jasno zbog ega bi moji drugovi i ja ovde morali dozvoliti da nas ta gospoda stalno pripucavaju.269 To o emu je pisao Lafors uglavnom je bila i istina. Voe koevskih Nemaca su ekali na Himlerovu ili ak Hitlerovu pismenu odluku o ukidanju koevske narodne grupe i odstranjivanju njenog vodstva, ali te odluke jo nije bilo. A esesovski oficiri su bili miljenja da su time to su Lampetera suspendovali, a druge zaposlili ve ukinuli koevsku narodnu grupu. Nije nam poznato da li je Hitler izdao odgovarajuu odluku ili ne, ali ostaje injenica da koevski Nemci posle preseljenja nekoliko meseci nisu imali svoje vodstvo.

Voa narodne grupe Joef Sober, odgurnut i izigran od strane Lampetera i njegovih privrenika, te razoaran nad prilikama posle preseljenja, dalje se interesovao samo za svoje zanimanje, njegovog zamenika i vou jedinice Vilelma Lampetera su smenili, Martina turma su zapoljavali u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda ili, pak, u uredima Doje-Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft, Alfred Buzbah je ve 1. februara 1942. postao veoma znaajan lan okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza u Breicama, omladinski voa Rihard Lakner je priblino u isto vreme postao okruni voa nemake omladine za itav breiki okrug, Johan emi i Johan Zamida nisu mnogo znaili, ni pre preseljenja, a posle toga, jo manje. I Laforsova donekle ironina primedba o tome da ta gospoda jo uvek raunaju na to da e vodstvo narodne grupe jo jednom dobiti u svoje ruke se je - kao to emo videti - bar formalno ubrzo obistinila, ali, ipak, ne za dugo.

Prilike posle naseljenja i ukidanje SS taba za naseljavanje Sidmark Do 22. januara 1942. su na podruje za naseljenje uz Savu i Sutlu dovezli preko 11 hiljada koevskih Nemaca. Okruni tabovi za naseljavanje su ih privremeno smestili u tzv. zimska naselja i to na podruju sevnikog taba 1583, Krkog 4090 i breikog preko 5000. Nastanili su ih ponajvie u posutlanskom pojasu i istonom delu posavskog pojasa. U zapadnom delu, naroito u trbovljanskom okrugu, privremeno ih nisu naseljavali, jer do tog vremena jo nisu izgnali Slovence a verovatno ih i ne bi ukoliko glad koevskih Nemaca za slovenakom zemljom ne bi bila tako velika. U to vreme, tj. od 4. do 31. decembra 1941. su iz logora Folksdoje Miteltele u Firstenfeldu i Feldbahu na podruje za naseljenje A, i to u bizeljsku optinu, dovezli 108 porodica sa 370 besarapskih Nemaca. Poticali su iz nemake naseobine Saba u Besarabiji i bavili su se vinogradarstvom. Imali su veoma veliki apetit za slovenaku zemlju na podruju za naseljenje A i plansko odeljenje taba za naseljenje je zbog toga bilo na stanovitu da ih premeste u istonu Evropu ukoliko nisu spremni da se zadovolje s manjim parcelama.270 Na isti nain su sa etiri transporta od 10. do 17. aprila 1942. godine iz logora Folksdoje Miteltele u Feldbahu dovezli u optinu Bue i Sv. Peter pod Sv. gorami 202 nemaka doseljenika iz Dobrude. Poticali su iz nemake naseobine Fahrija u Dobrudi i bavili su se vinogradarstvom. Smatrani su vrim, otpornijim i konstruktivnijim od besarapskih Nemaca, pa i plodnijim. 271 U vreme kada su na podruje za naseljenje A pristizali poslednji transporti koevskih Nemaca, plansko odeljenje SS taba za naseljavanje Sidmark, odnosno, tanije reeno, njegov voa Dolezalek u Poznanju, je 11. januara 1942. godine (dva dana pred odlazak u vojsku) izradio tzv. Generalni nacrt naseljenja. U njemu je, na osnovu oba dotadanja nacrta i podrobnijih ana-

liza, odredio svakom turmu ili itavim selima za naseljenje onu optinu u kojoj bi bile geografske, klimatske, privredne, vlasnike, urbanistike i druge prilike najslinije onima u kojima su stanovnici tog turma iveli u Koevskoj. Trudio se ak i za to da neki turm ili neko selo dobije iste susede koje je imalo u Koevskoj. To mu je polo za rukom u samo 47 odsto primera.272 I u generalnom nacrtu naseljavanja teite naseljavanja bilo je u posutlanskom pojasu i u istonom delu posavskog pojasa, dok bi prostor zapadno od Sevnice naselili samo s pojedinim f jljoprivrednicima i poljoprivrednim radnicima. Osim koevskih Nemaca, tu bi naselili i nemake preseljenike iz Besarabije (u vinogradarskom predelu na Bizeljskom), Dobrude (u vinogradarskom predelu kod Leskovca pri Krkom) i Bukovine (koji bi ovde oformili zanatska naselja pri Radeama, Polniku i Dolama u trbovljanskom okrugu). Nacrt je naglaavao i to da je iz vie razloga (pored ostalog i zbog osveenja krvi) potrebno naseliti i poljoprivrednike iz Starog Rajha, i to u broju koji bi predstavljao treinu svih naseljenika. Za naseljenje bi trebalo pridobiti vojnike s fronta, privremeno vojne ratne invalide i mlade poljoprivrednike iz virtemberkog kraja. Slovence, koji su jo potrebni kao radnici na podruju za naseljenje A, postepeno bi zamenili junotirolskim Nemcima. Dolezalek je, kao voa planskog odeljenja, u svom na 23 kucane stranice dugom prilogu generalnom nacrtu za naseljenje upozoravao na neke trenutke koje bi morali uvaavati u daljem radu u vezi s naseljavanjem, pa kae: Moram, na kraju, upozoriti na precenjivanje nacional-politikog uinka tog pograninog pojasa. Ukoliko neko namerava da neki narod zatiti pred nekim slino oblikovanim narodom, onda mu je za to potreban nekakav bedem za' razdvajanje koji je priblino toliko irok, koliko je irok nemaki pojas izmeu Luikih Slovena i Ceha. Pogranini bedem, koji je na mnogim mestima mogue prei peke za svega jedan as, nema takvog efekta. Verovatno bi zato morali iseliti Slovence do linije koju predlae Verner (tj. dr Helmut Karstanjen - nap. T. F), tj. do linije Haloze - Vitanjska linija. 273 (Podvukao T. F.). Meutim, to su bili jo uvek samo planovi. Nemaki preseljenici su bili smeteni u tzv. zimskim naseljima i trebalo je jo mnogo rada da bi ih definitivno naselili na imanjima. U to vreme je za imovinu iseljenih Slovenaca brinulo ve spomenuto Nemako drutvo za naseljavanje (Deutsche Ansiedlungsgesellschaft). Ono je trebalo tako dugo da gospodari na imanjima iseljenih Slovenaca dok ih definitivno ne preuzmu nemaki preseljenici, a to znai da je moralo u to vreme da brine, pre svega, za obradu polja i vinograda, ishranu i uzgoj stoke itd. Prvi razgovori o angaovanju Nemakog drutva za naseljavanje za privremeno privreivanje u podruju za naseljenje A su odrani u Mariboru 3. jula 1941. godine izmeu voe glavnog odeljenja za poljoprivredu i umarstvo u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, in. Bruna Rungaldira i direktora drutva Hansa Iversena iz Berlina. Iversen je izrazio spremnost da drutvo privremeno preuzme privreivanje na poljoprivrednim pogonima i imanjima i da na podruju za naseljenje, po mogunosti u franikanskom manastiru u Breicama, uredi svoju poslovnicu (Geschftsstelle). Punomo za obavljanje zadataka trebalo je da joj
36 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

561

da dr Iberajter, kao Himlerov opunomoenik, u vidu pisanog dokumenta. Ukoliko bi se iseljenje Slovenaca prema predvianjima otpoelo poetkom septembra, onda bi drutvo otpoelo s osnivanjem svoje poslovnice u Breicama 1. avgusta 1941. Drutvo e za obavljanje njegovih zadataka u podruju za naseljenje finansirati ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu preko Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft.274 Nov sastanak, na kome su prisustvovali predstavnici svih ustanova angaovanih pri naseljavanju Nemaca odran je u Mariboru 26. septembra 1941. Prisustvovao mu je i voa IV glavnog odeljenja (poljoprivreda) u uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu dr Hige.275 Na sastanku su raspravljali o privremenom gospodarenju u podruju za naseljenje A, ali nisam mogao utvrditi o emu je konkretno bilo rei. Vodstvo Nemakog drutva za naseljavanje je ujesen 1941. godine, zaista, ustanovilo u Breicama svoju poslovnicu koju je vodio in. Vilibald Pabst. A ova je, poetkom novembra 1941. godine, ustanovila po veim mestima etiri svoje vie uprave (Oberverwaltungen) i preko 20 uprava (Verwaltungen) i u novembru 1941. godine zahtevalo od radnih ureda u donjoj tajerskoj da joj dodele oko 10.000 radnika. Meutim, do kraja marta 1942. godine dobijeno je jedva neto preko treine, tj. 3875.276 Zbog toga je Nemako drutvo za naseljavanje moglo da se angauje samo na ishrani stoke, ali nije moglo da obavlja preko potrebne radove na poljima i u vinogradima. Poto su Slovenci bili iseljeni pre nego to su sasvim mogli da prikupe letinu, pod snegom su ostale velike koliine kukuruza, blitve, repe itd. Stoka koju su nedovoljno hranili ili je ak uopte nisu hranili uginula je u velikom broju; iz pograninih krajeva je nestalo mnogo stoke koju su nou odvezli oni Slovenci koji su beali pred iseljenjem u Ljubljansku pokrajinu; mnogo predmeta su prisvojili i oni koji su ostali u tom kraju, u pljaki nisu zaostajali ni pripadnici nemakih vlasti, policije itd. Takve prilike u podruju za naseljenje A su ve od samog poetka postale predmet kritike raznih ustanova, ureda i pojedinaca, pa su o njima raspravljali na najviim mestima. Politiki komesar za Breice je ve na tapskim razgovorima u Mariboru govorio o masovnim pojavama krae na imanjima iseljenih Slovenaca, ali mu je zastupnik Nemakog drutva za naseljavanje odgovorio da njegovo drutvo ima zadatak da se stara za imanja, a ne da ih obezbeuje. Zbog toga je predsednik vlade dr Miler-Hacius posle tabnih razgovora sazvao malu konferenciju o tim stvarima o kojoj, na alost, nemamo izvetaje.277 O tim pitanjima su govorili i na sledeim tapskim razgovorima u Gracu dana 26. novembra 1941. Da bi dobili jasnu sliku, na razgovore su pozvali i slubenika Nemakog drutva za naseljavanje Lipmana. Ovaj je rekao da su stoku prikupili na nekim mestima i izvrili popis 1400 konja, 4000 goveda i 7000 svinja, a popisali su ve i 41.000 ha zemlje. Rekao je i to da imaju 2700 radnika i 2700 inovnika. Poljoprivredni pokrajinski voa Sep Hajncl je rekao da je ukljuenje Nemakog drutva za naseljavanje bilo preko potrebno, da je poelo dobro da radi i da od priblino 15.000 glava stoke nedostaje oko 600 glava.278

Meutim, prilike se ni posle ta dva tapska razgovora nisu promenile, pa su i dalje bile predmet otre, ak sve otrije kritike. Tako je nemaki poslanik u Zagrebu Kae, 7. januara 1942., pisao efu civilne uprave za donju tajersku o tim prilikama, koji je ve 20 novembra 1941. upozoravao Nemako ministarstvo inostranih poslova na nepovoljne politike i privredne posledice iseljavanja Slovenaca iz pograninog podruja za iseljenje. A sada mu je pisao da je bio u privatnom lovu kod Krkog i video mnoge stvari koje bi mogle tetiti ugledu Rajha. Nemaki preseljenici se jo uvek nisu uiveli u nove prilike i nisu spremni da svom energijom krenu na posao. Pisao mu je i to da letina, naroito kukuruz, blitva, repa i kupus, nisu pobrani i da je video ak neobrane vinograde.279 Kada je Iberajter 12. januara 1942. primio to pismo, upoznao je s njegovim sadrajem SS-turmbanfirera Laforsa i molio ga da uz pojedine take naznai svoje misli kako bi mogao odgovoriti Ministarstvu inostranih poslova ukoliko mu se ovo obrati.280 Lafors mu je odgovorio 28. januara i, razumljivo, na razne naine umanjivao i opravdavao prilike na podruju za naseljenje A. Kao prilog svom izvetaju Lafors mu je poslao podatke koje mu je stavilo na raspolaganje Nemako drutvo za naseljavanje dana 25. januara. Ono je izvetavalo o broju stoke koju je preuzelo od iseljenih Slovenaca (1101 konj, 8473 goveda, 8856 svinja i 162 koze), o broju stoke koju je privremeno preuzelo na zbrinjavanje od koevskih Nemaca (501 konj, 1879 goveda, 515 svinja i 49 koza), o ukradenoj stoci (51 konj, 461 govedo i 139 svinja, ukupno, dakle, 651 grlo), o ukupnom broju grla koja zbrinjava Nemako drutvo za naseljavanje (11.157 grla) itd.281 O posledicama upravljanja Nemakog drutva za naseljavanje je 3. januara 1942. izvetavao i voa planskog odeljenja SS-taba za naseljavanje Sidmark Dolezalek. Svoj izvetaj je otpoeo reima: Nakon estonedeljnog gospodarenja Nemakog drutva za naseljavanje nestali su perad, zalihe i dobar deo stoke, a etva jo uvek nije prikupljena ... Svugde je mogue videti radnike Nemakog drutva za naseljavanje kako se etaju s rukama nabijenim u depove do lakata. Zalio se i na slovenake radnike kod Nemakog drutva za naseljavanje i ponavljao albe koevskih Nemaca: Mislili smo da smo stigli u Nemaku, ali smo zalutali meu slovenake bandite. (Podvukao T. F.)282 Tako je slovenaki ovek postao u oima koevskih Nemaca na svojoj grudi bandit! Prilike na podruju za naseljenje A, naroito slabo upravljanje Nemakog drutva za naseljavanje, najopirnije je kritikovao komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti Oto Lurker u svom, 17 strana dugom, izvetaju upuenom Hinceu.283 Svi izvetaji su bili saglasni u tome da su, prvenstveno ekonomske prilike, na podruju za naseljenje A neodrive i da Nemako drutvo za naseljenje svojim slabim upravljanjem ne izvrava zadatke koji su mu povereni. Ono je 11. februara 1942. izvetavalo d a j e preduzelo zbrinjavanje i obradu ve 35.746 ha poljoprivredne povrine (od toga 3985 ha vinograda) i da ima oko 2400 donjetajerskih radnika, a oko 2300 iz redova nemakih preseljenika i da mu je potrebno jo oko 5900 radnika. Predlagalo je da odgode vojnu obavezu za

preseljenike do prolea 1943. godine (to se i dogodilo), ali bi zato uveli obavezan rad na podruju za naseljenje, pozvali jo vei broj radnika iz preostalog dela donje tajerske, a u istonom delu podruja za naseljenje A podmirivali bi potrebe u radnoj snazi sa susednim hrvatskim radnicima itd.284 I pored toga to su u vreme deportacija Slovenaca, oktobra i novembra 1941. godine, u posavskom i posutlanskom pojasu bila smetena ak tri policijska bataljona i preko 10 andarmerijskih stanica, nacisti su doveli jo i Vermanaft tajerskog otadbinskog saveza iz drugog dela slovenake tajerske. Nakon odlaska dva bataljona raspravljali su o veoma nesreenim prilikama i o obezbeenju podruja za naseljenje 31. januara 1942. kod pokrajinskog savetnika u Breicama zastupnici Hinceovog taba za preseljavanje u Rajhenburgu (SS-oberfirer Kelc, Petri i Vangeman), zastupnici ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, zastupnici Nemakog drutva za naseljavanje, pokrajinski savetnici za Breice i Trbovlje dr Kern i dr Froner. Zakljuili su da naoruaju slubenike Nemakog drutva za naseljavanje, obezbede crne kapute i bluze za Vermanaft, policijom obezbede zapadni deo podruja za naseljavanje, poalju slovenake pomone policajce u severni deo slovenake tajerske, oforme stanice kriminalne policije u Radeama, Krkom i Breicama, ojaaju pograninu zatitu prema Ljubljanskoj pokrajini na taj nain to e tamo poslati deo graniara s hrvatske granice itd.285 Bez sumnje je da su neodrive prilike na podruju za naseljavanje A, a naroito nesposobnost SS-taba za naseljavanje Sidmark pri naseljavanju koevskih Nemaca, te slabo privreivanje Nemakog drutva za naseljavanje doveli Iberajtera do odluke da napravi red i da, kao Himlerov opunomoenik, itavu stvar preuzme u svoje ruke. Bilo mu je stalo prvenstveno do toga da itavu organizaciju pojednostavi i odstrani SS-tab za naseljavanje Sidmark. Posle pregovora u Gracu 14. i 16. marta 1942. voenih izmeu predstavnika tabnog ureda iz Berlina i Iberajtera zakljuili su da e eliminisati SS tab za naseljavanje Sidmark i ustanoviti nov tab, na ijem elu e biti voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru Ervin Zefnig, a njegov zamenik Lafors.286 Time je doao i kraj SS-tabu za naseljavanje Sidmark, koji se pokazao potpuno nesposobnim. Nesposobnim ga nisu uinili samo nedostatak sposobnih ljudi, trvenja s vodstvom koevskih Nemaca itd. ve i nesposobnost njegovih funkcionera i neprekidna trvenja meu njima. U nekoj svojoj naredbi se Blis alio da, sem dvojice, sve voe odeljenja izjavljuju da iz ovakvih ili onakvih razloga odbacuju odgovornost za redovno delovanje svojih odeljenja i pretio da e odstraniti svakoga ko bi i dalje tako radio.287 Vie politiki fanatizovan i ambiciozan nego struno osposobljen288, nije mogao da podnosi naroito one koji su imali vii in, a bili su mu potinjeni. Pokuavao je da ih se rei, pa je najpre predlagao da odstrane iz taba vou saobraajnog odeljenja, esesovskog porunika Lepina, jer, navodno, povrno obavlja slubu, a nakon toga mu je uspelo da odstrani i svog zamenika i vou III odeljenja (naseljavanje poljoprivrednika) esesovskog potpukovnika Gausa. Ako je tano to to je on izvetavao o njemu, onda nije nita neobino to tab za naselja-

vanje nije bio dorastao svom zadatku. Prostorije koje je u poetku Gaus dobio u Mariboru - tako pria Blis - izgledale su mu nedovoljno velike pa su nakon toga njegovo odeljenje premestili u osam soba Minoritskog manastira u Mariboru. Nakon toga se alio da svoje zadatke ne moe da obavlja u Mariboru, pa je svoje odeljenje - bili su samo on i jedna inovnica - preselio najpre u Breice, a nakon toga u Arnova sela. Kada ga je u decembru zamenio neki Dresel, naao je samo za putnu torbu materijala, od ega najvie rauna za putne trokove, tako da ga je Blis optuio ne samo za nesposobnost nego i za nameru da se bogati naknadama za putne trokove.289 Ostao je samo jo jedan koji je imao vii in, tj. esesovski kapetan alermajer, ali tome Blis nije mogao nita, jer je bio Himlerov poznanik. Kada su u martu 1942. ukinuli SS tab za naseljavanje Sidmark i Blisa poslali u Mec u Francuskoj, nekadanje voe koevskih Nemaca izgubile su svog najveeg protivnika. Od tada su se prilike za njih poele popravljati. Moda je tome bio povod kakav Himlerov uput ili, pak, konstatacija tajerskih nacista, a naroito efa civilne uprave dr Iberajtera da su odstranjivanjem vodstva koevskih Nemaca vie izgubili nego to su dobili. Pojedinci (npr. Blis, Lafors) su, dodue, bili miljenja da su koevski Nemci ovu meru prihvatili bez uznemirenja i da se prilike ak popravljaju. Drugi su, pak, tvrdili (npr. voa Kulturne komisije pri nemakom opunomoeniku za preseljenje u Ljubljani, SS-unterturmfirer prof, dr valm) da je meu koevskim Nemcima nestalo raspoloenja za preseljenje koje je meu njima vladalo jo u Koevskoj, neogranienog poverenja u Rajh i vere u to da im ustanove Rajha u novoj domovini pripremaju bolju budunost. Kao razlog tom poraznom stanju su, pored slabe organizacije prilikom dolaska koevskih Nemaca na podruje za naseljenje, slabih stambenih prilika itd. spominjali i nedostatak vlastitog vodstva i vrstog voenja turmova posle odstranjenja dotadanjeg vodstva narodne grupe, tj. manjkavost koju nije mogue otkloniti izgradnjom odgovarajue organizacije tajerskog otadbinskog saveza.290 Sasvim izvesno je da su upravo takve prilike dovele dr Iberajtera, koji je ve u drugoj polovini marta 1942. prvi put posetio koevske Nemce i meu njima ostao ak itava tri dana, do zakljuka da, posle ukidanja SS taba za naseljavanje Sidmark i Hinceovog taba za iseljavanje u Rajhenburgu ije je zadatke preuzeo Zefnigov ured u Mariboru, odstrani jo i tabnog vou Laforsa koga su mu u junu 1941. silom prikljuili i da koevskim Nemcima podigne moral i na taj nain to e - bar formalno - obnoviti njihovo vodstvo. To je dr Iberajter i uinio 16. maja 1942. Za novo vodstvo koevskih Nemaca, koje se nije vie zvalo vodstvo narodne grupe, imenovao je Lampetera, turma i Buzbaha te odredio da e Lampeter biti voa koevskih Nemaca, a turm njegov zamenik. Ali, ipak, to vodstvo nije imalo ni malo od one snage i uticaja kakav je imalo u Koevskoj, pa su neki ak i sumnjali u to da prilike mogu brzo da se poprave poto je u protekloj polovini godine suvie toga porueno. Ve spomenuti dr valm je, na primer, o tome ovako izvetavao: Gaulajterovo imenovanje starog vodstva koevske narodne grupe je, nesumnjivo, narodnoj grupi proirilo prava koja joj, s obzirom na njenu aktivnost u staroj domovini, opravdano i pripadaju. Meutim, ne sme doi do

oseanja kao da su time ve popravljene sve greke. Kako sam ve ranije spomenuo, mnoge stvari se uopte vie i ne mogu popraviti. Odstranjenjem Lampetera i nainom na koji se to dogodilo, pokopano je poverenje irokih krugova koevske narodne grupe prema njegovom vodstvu i to poverenje se moe obnoviti tek posle due aktivnosti. A jo tee bi ga mogli obnoviti ukoliko bi narodnu grupu zvanino pozvali i ukljuili u suodluivanje o svim pitanjima budueg naseljenja, s obzirom da se unapred zna da e poloaj vodstva narodne grupe u odborima biti nesiguran, poto su u meuvremenu ve primili sve osnovne odluke. 291 To je, zaista, tako i bilo. Vodstvo koevskih Nemaca kao celina nije nikada vie uestvovalo u reavanju temeljnih pitanja, bilo da je re o naseljavanju ili, pak, u daljem razvoju koevskih Nemaca. Kao i do tada, i kasnije je u reavanju takvih pitanja uestovovao Martin turm, kojeg je dr Iberajter ve u prolee 1942. predvideo za okrunog seljakog vou za itavi breiki okrug. Obnovljenom vodstvu nisu stavili na raspolaganje ni putniki automobil da bi mogli, u priblino 90 km dugom posavskom i posutlanskom pojasu, poseivati svoje ljude, niti inovnike, a upravni i politiki inioci u Breicama su i na druge naine koili njegovu aktivnost.292 Kada je krajem juna 1942. Himler pozvao Lampetera u esesovsku vojsku u tralzund, njegove poslove je preuzeo Martin turm. Nastupao je kao vo koevskih Nemaca sve dok mu tabni ured u Berlinu 28. jula 1942. to nije zabranio i savetovao mu da se potpisuje samo imenom i prezimenom. Kasnije su mu, na njegovu molbu, dozvolili da nastupa i da se potpisuje kao zastupnik koevskih Nemaca. A krajem 1942. i poetkom 1943. godine je svu brigu za politiki rad meu koevskim Nemcima na teritoriji za naseljavanje A uz Savu i Sutlu preuzeo tajerski otadbinski savez, ime je nastupio i kraj ve tako malih ostataka nekadanje suverenosti i snage vodstva koevskih Nemaca.293

Smetanje na imanjima Smetanje koevskih i drugih Nemaca na imanja trebalo je da bude druga i trea faza celokupnog procesa naseljavanja, u kome je prvu fazu predstavljalo nastanjenje u tzv. zimskim naseljima. Drugu i treu fazu naseljavanja je trebalo da vodi nov tab za naseljavanje, ije su osnivanje predviali na pregovorima u Gracu 14. i 16. marta 1942. i koji je trebalo da vodi Zefnig kao predsednik i Lafors kao njegov zamenik. Odredili su da u njemu kao lanovi budu i voe I, II, III i IV glavnog odeljenja i voa centralnog pravnog odeljenja iz ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, zatim opunomoenici efa civilne uprave za pokrajinsko kulturno ureenje, za prostorno ureenje, za ishranu i poljoprivredu i za zanatstvo, i na kraju jo i zastupnici Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft i Nemakog drutva za naseljavanje, kao druga lica koja pozove predsednik. tab za naseljavanje se mora sastati bar jednom meseno i o svojim sednicama voditi zapisnik. Ispostave taba za naseljavanje su postali dotadanji okruni tabovi za naseljavanje, koji su tada preimenovani u sreske tabove za naselja-

vanje i uz to unekoliko reorganizovani. Nalazili su se u Breicama (voa SAturmfirer tiger), Krkom (voa SS-unterturmfirer Buse), Radeama (voa SS-oberturmfirer Kalinger) i u Sv. Petru pod Sv. gorami (voa SS-oberturmfirer Majer). Na pregovorima u Gracu su ponovo odredili i sledee faze naseljavanja koevskih Nemaca na podruju za naseljavanje A. Zakljuili su da se itav dotadanji rad oznai kao I faza i da e za neto vie od godinu dana realizovati jo dve faze: II ili tzv. privremeno naseljenje i III ili tzv. konano naseljenje. Druga faza, koju je trebalo da ini vie radnih etapa (planiranje, graevinsko osposobljavanje i opremanje poljoprivrednih imanja te graevinsko osposobljavanje zanatskih pogona u unutranjosti, izbor preseljenika za pojedine vrste poljoprivrednih imanja i zanatskih pogona, privremeno nametenje preseljenika, ocenjivanje poljoprivrednih imanja i zanatskih pogona, pravno izravnavanje imovine preseljenika, struno i materijalno zbrinjavanje preseljenika) trebalo je da bude zavrena u oktobru 1942. godine, a trea do kraja 1943. godine. Predloge za pojedine radne etape trebalo je da izradi ured opunomoenika u Mariboru, potvrdio bi ih tab za naseljavanje, a izvodio takoe i ured opunomoenika. Za nacionalpolitiki rad na uvrivanju germanstva i za celokupno ideoloko vaspitanje naseljenika na podruju za naseljavanje A trebalo je da se brine gaulajter Iberajter kao Himlerov opunomoenik za jaanje nemakog naroda. ef tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu Grajfelt je 21. marta za svaku od navedenih radnih etapa II faze detaljno odredio nosioca njenog izvrenja. Skicu prostornog ureenja trebalo je. da izradi Iberajterov opunomoenik za prostorno ureenje; predlog za veliinu poljoprivrednih imanja trebalo je da izradi II glavno odeljenje (zemljini ured) u Zefnigovom uredu uz saradnju IV glavnog odeljenja (poljoprivreda i umarstvo) pri kome je trebalo da se formira posebno odeljenje za rad s poljoprivrednicima; predloge za pogone zanatlija trebalo je da izradi III glavno odeljenje (privreda) u kome je trebalo da se formira odeljenje za rad sa zanatlijama. Istog dana je Grajfelt ovlastio nov tab za naseljavanje i za naseljavanje Nemaca na tzv. podruju za naseljavanje B, tj. na teritoriji itave slovenake tajerske, sem posavskog i posutlanskog pojasa.294 Novi tab za naseljavanje je s radom otpoeo im su Iberajter i Grajfelt zavrili pregovore u Gracu. Sastajao se pod Iberajterovim vodstvom, iako je njegov predsednik bio Zefnig.295 ini se da je dr Iberajter tada sasvim promenio svoj odnos prema koevskim Nemcima i njihovom preseljenju i naseljenju. Dok je ranije pokazivao veoma malo brige za to - zalagao se, naime, za to da se ono odgodi do prolea 1942. - dotle se sada veoma vatreno latio sreivanja goruih problema njihovog naseljenja. Vodio je najvei deo sednia taba za naseljavanje, iako nije bio njegov predsednik niti lan, a ee je poseivao i Koevare. Zbog takvog pregalatva su pojedinci otpoeli podruje za naseljenje uz Savu i Sutlu nazivati ak Uiberreither-Giirtel, tj. Iberajterov pojas. Samo to je 16. marta sa Grajfeltom zavrio pregovore u Gracu, a ve narednog dana se dovezao na podruje za naseljavanje i prvog dana razgledao posutlanski pojas i deo breikog trougla, te uvee u -Breicama za sto-

Naelnik taba Vilelm Lafors, Vilelm Lampeter i Martin Sturm u zamku Rajhenburg kod izrade naselitvenog plana tinjak koevskih Nemaca simbolino podelio dokumenta o nemakom dravljanstvu, a drugog i treeg dana je razgledao posavski pojas i s funkcionerima dravnog komesara za jaanje nemakog naroda vodio zakljune razgovore u hotelu na eleznikoj stanici u Sevnici. Koevski i drugi Nemci su ga doekivali sa slavolucima, pesmom i u uniformama.296 U vreme Iberajterovog boravka u Breicama, dana 19. marta, ve je odrana prva sednica novog taba za naseljavanje. Na njoj se, pod Iberajterovim vodstvom, najpre raspravljalo o novoj zemljinoj i agrarnoj strukturi na podruju za naseljenje A. U vezi s Himlerovim uputstvima za izgradnju pokrajina na novim istonim podrujima i njegovom naredbom od 1. novembra 1941. tab je zakljuio da e iz vie dotadanjih manjih, tzv. politikih optina oformiti samo nekoliko tzv. velikih optina. U svakoj velikoj optini bi, s obzirom na privredne, graevinske i saobraajno-tehnike prilike, nastalo tzv. vodee selo, u kome bi se odvijao politiki, kulturni i privredni ivot velike optine i u kome bi bila i kola, razni domovi itd. Oko vodeeg sela bi trebalo da budu druga sela i u svakom od njih po jedno ili vie tzv. vodeih poljoprivrednih imanja ili imanja I kategorije. Takva imanja, koja bi trebalo da budu u rukama tzv. vodeih poljoprivrednika morala bi imati 30 do 70 ha poljoprivredne povrine (njive, livade, vonjaci), 512 ha vinograda i 1040 ha uma. Na njima bi trebalo da budu stanice za uzgoj i stanice za razmnoavanje, semenarne itd. Oko vodeih poljoprivrednih imanja bi trebalo da budu tzv. normalna imanja ili imanja II kategorije koja bi imala 10-20 ha poljoprivredne povrine, 1-2 ha vinograda i 8-15 ha ume. Obraivale bi ih poljoprivredne porodice sa nekoliko dece (oko osam ljudi radne snage) i uz pomo jedne porodice poljoprivrednih radnika, a trebalo bi da uzgajaju oko 15 grla stoke. Pored ve nabrojanih vrsta poljoprivrednih imanja trebalo bi da postoje i tzv. mala imanja ili imanja III kategorije, koja bi imala 7-10 ha poljo-

privredne povrine, 1-2 ha vinograda i 4-8 ha ume. Na takvim imanjima bi trebalo da ivi samo po jedna porodica. Tamo, gde ne bi stajalo na raspolaganju dovoljno vinograda, trebalo bi poljoprivrednicima umesto vinograda dodeliti vee povrine uma ili vonjaka.297 tab za naseljavanje je na svojoj prvoj sednici zakljuio da e otpoeti s formiranjem imanja u bizeljskoj optini, pa je sastavio dve komisije; prvu, pod predsednitvom voe zemljinog ureda Gotfrida Bajera, koji je trebalo da, na osnovu nacrta tog ureda za 14 dana na terenu odredi granice novih imanja, i, drugu pod predsednitvom voe IV glavnog odeljenja u Zefnigovom uredu Hermana, koji je trebalo da izabere odgovarajue nemake preseljenike za naseljenje na imanjima, koja e odrediti prva komisija.298 Na drugoj sednici, koja je odrana 7. maja 1942. i kojoj je, takoe, predsedavao Iberajter, a prisustvovao joj je i direktor Nemakog drutva za naseljavanje Hans Iversen, sasluali su predloge prve i druge komisije o formiranju 71 imanja i o izboru preseljenika za poljoprivrednike i te predloge i potvrdili. Iberajter je rekao i to da e preko tabnog ureda predloiti Himleru da onim folksdojerima koji su ve ranije iveli na podruju za naseljenje A i bavili se poljoprivredom arondiraju, tj. poveaju njihova imanja na jednu od tri spomenute veliine. Prema Iversenovom izvetaju, Nemako drutvo za naseljavanje trebalo je to pre da osposobi imanja za predaju novim poljoprivrednicima, dok bi dokumenta o nametenju trebalo da nose datum od 7. maja 1942.299 Na sledeim sednicama, koje su odravane gotovo svakih 14 dana, osim u aprilu 1942. kada nije odrana ni jedna sednica, raspravljali su o predlozima obeju komisija i potvrivali ih. Raspravljali su, uglavnom, o optinama od istoka prema zapadu iako se nisu strogo pridravali redosleda ve su radili prema tome gde su ranije sazreli uslovi za naseljenje. Sednicama su esto prisustvovali i predstavnici ustanova i zavoda iz Berlina, npr. direktor Nemakog drutva za naseljavanje Hans Iversen (na etiri sednice), dr Hige (na tri sednice), dr Getz i dr tir iz tabnog ureda (na jednoj sednici) itd., a koevske Nemce je gotovo na svim sednicama zastupao Martin turm. Osim spomenute tri glavne vrste poljoprivrednih imanja uveli su jo pet kategorija sporednih imanja i to IV kategoriju za zanatlije u unutranjosti sa dva do 4 ha poljoprivredne povrine, V kategoriju za provincijske, tzv. specijalne pogone, VI kategoriju za poljoprivredne radnike sa jednim do dva ha poljoprivredne povrine, VII kategoriju za one koji su imali samo kuu i VIII kategoriju, za one koji su imali samo kuu i malu batu. Naseljavanjem nemakih preseljenika, a naroito koevskih Nemaca na podruju za naseljavanje A tab za naseljavanje je imao velike tekoe. Meu brojnim imanjima nalazilo se i njih oko 150 izmeu Buke i Studenca, te 118 u optini entjan, koje je trebalo da dobiju koevski Nemci iz 24. turma (Draga). Ovaj turm se nalazio u zimskim naseljima u optini Polje, u posutlanskom pojasu, pa preseljenici nisu hteli da odu u optinu entjan. Preselilo ih se samo 18. A gotovo 300 imanja je jo nedostajalo da bi se mogli naseliti svi koevski poljoprivrednici. Iberajter je smatrao da treba u svakom sluaju da se nasele kako bi koevska narodna grupa bila naseljena zbijeno, za to se zalagao i Martin turm. A i inae je trebalo oko 300 koevskih po-

rodica da ode u istonu Evropu. Osim toga, predlagali su i to da ih nasele u preostalom delu donje tajerske na tzv. podruju za naseljenje B, na kome je, prema njihovom miljenju, bjlo oko 3000 zaplenjenih slovenakih imanja. 300 Onim koevskim poljoprivrednicima koji su prvi put odbili naseljenje na nekom imanju ponudili su drugo i ukoliko su, nakon toga, opet iz neopravdanih razloga odbili ponudu, Iberajter je, na sednici taba za naseljavanje, odranoj 8. decembra 1942., zahtevao da takvi poljoprivrednici do kraja godine odu u privremeni logor, odakle e otii u istonu Evropu, gde e dobiti imanja.301 Na sledeoj sednici, odranoj 8. januara 1943., je pak, odluio da one koevske poljoprivrednike koji su dva puta opravdano odbili ponudu da se nasele na nekom imanju na podruju za naseljavanje A nasele na podruje B. A ukoliko, pak, ele da se odreknu poljoprivrednog zanimanja i obavljaju neki drugi posao, da provere njihove karakterne osobine. Ukoliko bi, na primer, zdrav etrdesetogodinjak eleo da ostatak svog ivota preivi kao penzioner, onda za nj nema mesta u donjoj tajerskoj.302 Takvih sluajeva u kojima su po dva puta neopravdano odbili imanje pa su ih proglasili za O-Fall (za naseljenje u istonoj Evropi) bilo je, prema blagim merilima, samo 46 i Martin turm je u prolee 1943. molio Zefniga da te sluajeve provere jo jednom. 303 Meutim, u prolee 1943. su i pored toga u logor Otmahau poslali 17 porodica sa 92 osobe kako bi ih naselili u Galiciji, a verovatno i zbog opomene ostalima, jer je Iberajter ve oko 14. jula 1943. tj. nakon partizanskog upada na podruje za naseljenje kod Cerklja (7. jula 1943) naredio da preostalih 29 koevskih porodica, odreenih za naseljenje na istoku, ostane na podruju za naseljenje A, to je ponovio i na sednici taba za naseljavanje odranoj 26. jula 1943.305 A na sednici taba za naseljavanje odranoj 16. septembra 1943. Iberajter je naredio da jo jednom pregledaju sluajeve koji su bili odreeni za naseljenje u istonoj Evropi, pa i one koji su pobegli iz logora na podruje za naseljenje A i da ih nasele s obzirom na njihovu vrednost.306 Bilo je i nekoliko primera, dodue usamljenih, u kojima su izjavljivali da ne ele da prihvate listu o podeli dravljanstva. Tako je 13. avgusta 1942. godine pet koevskih porodica odbijalo da prihvati dokumenta o dravljanstvu, jer su se, navodno, preselili samo za vreme rata, a nakon toga nameravaju da se ponovo vrate u Koevsku. Kada je Zefnig traio objanjenje ta da uini s takvim Koevarima, tabni ured u Berlinu mu je odgovorio da pokua da ih ubedi u to da su ve samim preseljenjem postali nemaki dravljani, a ukoliko ne bude mogao da ih ubedi, treba da misle i na to da e odreene mere preduzeti i bezbednosna policija. Kada su voa sreskog taba za naseljavanje u Breicama, SA-oberturmfirer Gandolf tiger i Rihard Lakner, pokuali da u tom smislu utiu na njih, ovi su i dalje ostajali pri svojim stavovima. Razumljivo je da su to bili prvi i veoma retki sluajevi, ali ih je u drugoj polovini 1943. godine bivalo sve vie naroito posle sve eih prodora partizana na podruje za naseljavanje A.307 tab za naseljavanje je zavrio drugu fazu naseljavanja Nemaca na podruju A dana 8. decembra 1942. godine, tj. dva meseca posle predvienog roka. Na svojih 13 sednica je raspravljao i prihvatio formiranje 2552 poljo-

privredna imanja i to 42 imanja I, 402 imanja II, 825 imanja III, 340 imanja IV, 7 imanja V, 520 imanja VI, 67 imanja VII i 317 imanja VIII vrste.308 Kasnije su nekoliko desetina imanja planirali i formirali sreski tabovi za naseljavanje u Krkom, Breicama, Sv. Petru pod Svetimi gorami i u Radeama, dok je tab za naseljavanje njihove predloge na svojim sednicama samo potvrivao. Razumljivo je da svih 2520 formiranih imanja ni izdaleka nije bilo naseljeno. Krajem 1942. godine poloaj je bio takav d a j e od planiranih i formiranih 1269 imanja IIII vrste bilo naseljeno samo 845, dok 187 nisu mogli da nasele poto nisu bili zavreni graevinski radovi, na 39 su se naseljenici jo premetali, a 198 imanja nije bilo zauzeto iz drugih razloga, neka ak i zbog toga to preseljenici nisu hteli da odu na njih.309 Od 1890 preseljenika-zanatlija na imanja IV, VI, VII i VIII vrste do prolea 1943. godine naselili su 1076.310 Zanimljivo je uporeenje broja zaplenjenih imanja izgnanih Slovenaca i broja novih imanja, koja je za nemake preseljenike formirao tab za naseljavanje.
Imanja izgnanih Slovenaca veliina broj Imanja naseljenih Nemaca veliina broj

preko 50 20-50 10-20 5-10 1-5 ispod 1 Ukupno

ha ha ha ha ha ha

25 290 1.094 1.119 2.256 1.118 5.902

I II III IV VI VII VIII

45-122 19-37 12-20 2-4 1-2 do 1 do 1

ha ha ha ha ha ha ha

42 402 825 340 520 67 317 2.513

Ukupna povrina zaplenjenih imanja izgnanih Slovenaca iznosila je 74.436 hektara. Promene u zemljinoj strukturi su bile veoma velike, jer su nestala, pre svega, mala imanja i tu su uglavnom svu zemlju ponovo premerili i stvorili nova imanja i gazdinstva pri emu se nisu obazirali ni na sela od kojih su neka, takoe, trebala da nestanu. Tako je jedan lanak izvetavao: Razumljivo je da e rtva tog jedinstvenog velikopoteznog planiranja postati svi bezemljai, koji nisu bili nikada sposobni za ivot.311 Podjednako e pri ureivanju prostora nestati male optine i sela koje su manje od nemakih seoskih optina, sposobnih za ivot. I Martin turm je u svom pismu Vilelmu Lampeteru, 10. decembra 1942., godine, pisao da e na podruju Dolenje Vasi u budunosti nastati sasvim novo selo i da e sela Obre, Pesje i Stari Grad kasnije da se udrue u novo selo Nojhauzen.312 Poto je tab za naseljavanje do 8. decembra 1942. godine stvorio nova imanja za nemake preseljenike, ef civilne uprave za donju tajersku je, svo-

jom naredbom od 19. decembra 1942., na podruju za naseljenje A stvorio sedam tzv. velikih optina (Sv. Peter pod Sv. gorami, Bizeljsko, Breice, Krko, Raka, Botanj i Radee). Ali jo nije odluio ta e se dogoditi s optinom Sv. Jurij pod Kumom. Grad Breice je bio prema toj naredbi samostalna optina i nije pripadao ni jednoj novonastaloj velikoj optini. Sastavni delovi tih velikih optina su bile dotadanje optine.313 Neke optine su, na predlog koevskih Nemaca, dobile imena onih koevskih krajeva iz kojih je bila veina naseljenika (optinu ate su preimenovali u Stari Log, severno od Kostanjevice je bila optina Gotenica itd.). Kada je u oktobru 1942. godine podruje za naseljenje A posetio Aleksander Dolezalek, voa nekadanjeg planskog odeljenja SS taba za naseljavanje Sidmark, u opirnom izvetaju je spomenuo nekoliko problema akcije naseljavanja. Najpre je naglasio da je pojas za naseljavanje veoma uzan i da e predstavljati zatitni bedem samo ukoliko postane itav nemaki, jer bi se u suprotnom moglo dogoditi da na njemu naseljeni Nemci, koji su u breikom i trbovljanskom okrugu u manjini (29%), sami nestanu. Pojas za naseljavanje bi morao biti i zaokruen u obliku prstena, ali uslovi za to vie ne postoje otkako su u Gorenjskoj prekinuli iseljavanje, pa tako jedno krilo pojasa za naseljavanje visi u vazduhu. Zbog toga je donja tajerska na najosetljivijoj strani otvorena i moe preko panslavistiko-komunistikog sredita industrijskog podruja Trbovlje-Lako nesmetano u nju da prodiru svi uticaji iz nacionalnoslovenake Kranjske. Dolezalek se ali i na to da su koevski Nemci u Koevskoj bili naseljeni zbijeno, a na podruju za naseljavanje A nalaze se meu Slovencima, koji su ponegde ak u veini (npr. u Njivicama, gde se nalazi fabrika papira, ivi 118 slovenakih porodica prema dve nemake). Na itavom podruju za naseljavanje A, pak, ivi 8000 Slovenaca nasuprot 14.000 Nemaca i taj odnos se menja u korist Slovenaca, poto ovi imaju vie dece nego koevski Nemci. Osim toga, na podruje za naseljavanje dolaze bilo kao izbeglice iz logora bilo kao radnici iz ostale donje tajerske Slovenci, jer je na podruju za naseljavanje potrebna radna snaga. Dolezalek zbog toga predlae da, nakon slubenog proglaenja iseljavanja, Slovence na podruju za naseljavanje zamene ljudima iz gornje tajerske, strogo kontroliu prolazak stanovnika iz ostalog dela donje tajerske na podruje za naseljavanje A i na svakih pola godine kontroliu podruje, te primenjuju kazne koje predvia Iberajterova naredba od 20. oktobra 1941. godine. Da bi se otklonio nedostatak radne snage, Dolezalek predlae, kao prolaznu meru, da zaposle kao poljoprivredne radnike kod nemakih poljoprivrednika nepotpuno iskorienu radnu snagu slovenakih ljudi iz perifernih severnih sela breikog okruga (optine Zdole, Piece, Sromlje, Kozje i Videm), a kao stalnu meru bi trebalo s aparatom koji stoji na raspolaganju, pri emu misli na osoblje taba za naseljavanje, produiti sa arondacijom polja u severnom delu breikog i trbovljanskog okruga. Udruivali bi, prvenstveno, manja imanja, oduzimali suvinu zemlju, a poljoprivrednike s manjim imanjima bi zapoljavali kao poljoprivredne radnike kod nemakih poljoprivrednika na podruju za naseljavanje A.

SS hauptturmfirer Salermajer predaje besarabskoj Nemici dokument o dodeljivanju zaplenjenog slovenakog imanja na Bizeljskom 14. jula 1942. Dolezalek kae da je ve drugog dana po svom prvom dolasku u Maribor upozorio i na to da je podruje za naseljavanje suvie malo, pa poto su njegove granice ve bile definitivno odreene, on je predlagao i neke mere, ali ih nisu izveli. Zbog toga koevski Nemci nee moi svi da budu naseljeni na podruju za naseljavanje A, pa bi bilo potrebno da se njihov deo naseli pod Beskidima. Na kraju svog izvetaja raspravlja i o problemima besarapskih Nemaca na Bizeljskom.314 Predloge koje je dao Dolezalek vie nisu mogli da realizuju. To im nisu dozvoljavale prvenstveno prilike u Sloveniji, tj. narodnooslobodilaka borba. U 1943. godini je tab za naseljavanje trebalo da izvede III fazu naseljavanja, tj. trebalo je da nemake preseljenike za stalno naseli na imanjima i upie ih u zemljinu knjigu kao prave vlasnike.315 Do kraja godine je, zaista, za stalno naselio 3026 porodica koevskih Nemaca sa 12.222 osobe, 259 porodica junobukovinskih Nemaca sa 882 osobe, 91 porodicu besarapskih Nemaca sa 317 osoba, 47 porodica dobrudanskih Nemaca sa 184 osobe, 39 porodica junotirolskih Nemaca sa 156 osoba i 18 porodica bosanskih Nemaca sa 59 osoba, te 3 porodice invalida sa 7 osoba; ukupno, dakle, 3483 nemake porodice, odnosno 13.817 osoba.316 Do septembra iste godine su ti naseljenici dobili 2653 poljoprivredne maine (dok je Nemako drutvo za naseljavanje upotrebljavalo jo 1257 maina, a 613 ih je bilo jo u skladitima; ukupno su, dakle, dovezli na podruje za naseljavanje A 4451 poljoprivrednu mainu) i 10.778 grla stoke.317 A Doje Umzidlungz-Trojhand-Gezelaft im je isplatila velike sume novca kao pomo, predujam ili zajam. Tako je od preseljenja do 1. aprila 1942. svakom samostalnom preseljeniku davala meseno po 50 maraka, a svakoj porodici 100 maraka pomoi, ukupno 7075 isplata u iznosu od 754.764,17 maraka. Od 1.

aprila 1942. davali su im pomo okruni starateljski uredi u Breicama i Trbovljama. Na raun imovine koju su ostavili u Koevskoj i koju je otkupilo italijansko drutvo Emona, spomenuto drutvo im je isplatilo 824.034,22 marke predujma, a dalo im je i 2344 zajma u ukupnom iznosu 1,042.514,19 maraka.318 A ef civilne uprave za donju tajersku je sve naseljenike za sledee tri godine oslobodio plaanja poreza dok ih je vrhovna vojna komanda oslobodila sluenja vojnog roka. Sve to kazuje o velikim naporima i velikom zalaganju, te nastojanju nacistike Nemake na kolonizaciji Nemaca u onim predelima iz kojih je izgnala veinu Slovenaca. Koevskim, pa i drugim Nemcima sve ustanove posveivale su mnogo panje, naroito otkako je sam ef civilne uprave za donju tajersku preuzeo brigu za ureenje prilika pri naseljavanju Nemaca. Poto su se dogovorili za preseljenje koevskih Nemaca, i Himler se za njih interesovao itavo vreme. Iz korespondencije izmeu njega i njegovog opunomoenika dr Iberajtera moe se videti da im je bio veoma naklonjen i d a j e poznavao ak podrobnosti. Tako je, na primer, decembra 1942. ak dva puta prekorio rad Nemakog drutva za naseljavanje na podruju za naseljavanje A, a naroito njegovo graevinsko odeljenje koje je potpuno odkazalo i zbog koga se naseljenje produilo za nekoliko sedmica. Dana 19. decembra 1942. je u svom pismu upuenom Grajfeltu ak navodio imena nesposobnih (Herman) i sposobnih (Buse i Miler), te pohvale zaslunih funkcionera (alermajer) ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i ak pojedine upravnike Nemakog drutva za naseljavanje na terenu (Kenigs i Almahe). Poetkom maja 1943. je u pratnji dr Iberajtera, Zefniga i alermajera razgledao podruje za naseljavanje A i vodio razgovore s nemakim naseljenicima. I kada je bila re o obezbeenju podruja za naseljavanje A od partizanskih napada (o emu u govoriti kasnije) pokazao je veliko interesovanje.318a I na podruju za naseljavanje A svrha jaanja germanstva je bila ispred privrednog rauna, jer su se proizvodnja i prinos po nemakoj kolonizaciji smanjili. Meu najznaajnijim razlozima za to su, sasvim izvesno, slabo i neodgovorno gazdovanje naseljenih Nemaca i narodnooslobodilaka borba slovenakog naroda. Pohlepa koevskih Nemaca za slovenakom zemljom je bila vea od njihovih mogunosti za obraivanje. Ve od prvih dana njihovog naseljenja ule su se albe o njihovom slabom odnosu prema radu, slabom gazdovanju i slabom odnosu prema imovini izgnanih Slovenaca. O tome se mogu u raznim izvetajima nai brojni podaci. Tako je, na primer, radni tab iz Sv. Petra pod Sv. gorami izvetavao: Uopte kod Koevara preovlauje ubeenje da u Nemaku nisu doli da rade i da im ne treba ak ni prstom maknuti. Za njih moraju raditi drugi.319 O nedovoljnom radnom elanu koevskih Nemaca su 27. aprila 1942. raspravljali ak na tabnim pregovorima u Gracu.320 Potrebno je, razumljivo, naglasiti da takav odnos prema radu nije poticao iz nekog unutranjeg protesta protiv preseljenja ili protiv nacizma ili ak protiv naseljenja na zemlju izgnanih Slovenaca, jer su ak izjavljivali da im je ta zemlja nedovoljna.

Veliku privrednu tetu je prouzrokovalo i njihovo slabo gazdovanje, naroito nepoznavanje poljoprivrede. Njihovo privreivanje na imanjima na podruju koje su, naselili je moralo znatno da se razlikuje od rada na imanjima, na kakav su bili navikli u Koevskoj, u kojoj su bile sasvim drukije zemljino-imovinske, agrarne i druge prilike te drukiji nain obrade zemlje. Samo zbog nestrunog i povrnog zbrinjavanja, naseljenim Koevarima je uginulo mnogo stoke; samo na podruju Sv. Petra pod Sv. gorami za manje od godinu dana 70 grla.321 Njihov odnos prema imovini izgnanih Slovenaca je bio vie nego lo, to su utvrivale kako ustanove dravnog komesara za jaanje nemakog naroda tako i Slovenci, koji su jo ostali. Tako je, na primer, okruni tab za naseljavanje iz Breica izvetavao: Na Julfajer (praznik poetka zime - nap. T. F.) su, na primer, palili vatru od iseenog nametaja iz stanova iseljenih Slovenaca. Ne vode rauna o imanju koje su ostavili iseljeni Slovenci, ak imovinu bez potrebe unitavaju.322 Na lo odnos prema radu i gazdovanju - za to ve u Koevskoj nisu imali naroitog elana pa su tragali za lakim nainima zarade - koevske Nemce su podsticali i veliko razoarenje posle preseljenja, kada su ih umesto na imanja smestili u tzv. zimska naselja, pa im odredili samo po 2 ha okunice, i saznanje da im je vodstvo pre preseljenja u Koevskoj obeavalo vie nego to su im nacisti mogli dati. Veliko nezadovoljstvo je naroito vladalo do definitivnog smetaja na imanja, ali je i kasnije jo uvek bilo mnogo pritubi da nisu dobili ono to su eleli i oekivali. A poto su im se prilike ipak nekako sredile, poto su ih smestili na imanja, obnovili im kue - zbog ega su odmah po preseljenju ustanovili 46 graevinskih odeljenja, pa je jo 1943. godine na obnovi" radilo preko 500 ljudi - dali im novanu ili drugu pomo, zajmove, poljoprivredne maine i dr. Njihov ivot i rad na imanjima poela je da ometa narodnooslobodilaka borba, naroito kada se od 1943. godine poela iriti i na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu.

Nemaka kolonizacija uz Savu i Sutlu i narodnooslobodilaka borba Odnos koevskih Nemaca prema Slovencima koji su jo ostali na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu, bio je uglavnom neprekidno neprijateljski, i to kako iz nacionalnih tako i iz privrednih razloga. Kao pravi stranci na slovenakoj emlji poeli su strancima da smatraju Slovence koji su jo ostali u posavskom i posutlanskom pojasu. U svojoj pohlepi za slovenakom zemljom i u svojoj nacionalnoj netrpeljivosti kojom su bili zadojeni jo u Koevskoj gledali su na Slovence kao na svoje neprijatelje, pa i kao na ljude manje vrednosti. A smatrali su ih i preprekom koja im onemoguava da postanu vlasnici sve zemlje i stambenih i drugih objekata. Zbog toga su ve ubrzo po preseljenju traili od ustanova dravnog komesara za jaanje nemakog naroda da s podruja za naseljenje uz Savu i Sutlu protera upravo sve Slovence. Tako je, na primer, okruni tab za naseljavanje u Breicama o tome izvetavao sledee: Sa svih strana naglaavaju svoje neprijateljstvo prema Slovencima i oni
37 - N a c i s t i k a p o l i t i k a d e n a c i o n a l i z a c i j e

577

Koevari koji su se kod radnog taba (Sv. Peter pod Sv. gorami - nap. T. F.) eleli upisati na imanja jo neiseljenih Slovenaca i trae stopostotno iseljenje Slovenaca.323 I okruni tab za naseljavanje iz Sevnice je izvetavao da prema jo neiseljenim Slovencima vlada, osim nekoliko iznimaka, uzdrano ponaanje.324 Bilo je i primera da su koevski Nemci terali ili ak prijavljivali one Slovence koji su se iz nemakih logora ili iz Dolenjske kradomice vraali na svoje domove. Samo nekoliko malobrojnih Koevara im je ponudilo krov i samo poneki Koevar je, u vreme sve veih poraza nacistike Nemake, ak izjavljivao da sebe smatra samo upravnikom na njihovom imanju i da e im ga predati im se kui vrate za stalno. A najzagrieniji su ak protestovali kada su iz logora dopremili nekoliko umrlih Slovenaca da ih sahrane u rodnoj grudi. Vremenom, odnosi ne samo da se nisu popravljali nego su ak postajali sve loiji,325 naroito otkako su ideja osloboenja i akcija Osvobodilne fronte ojaali slovenaku nacionalnu svest. Zbog toga nije nita neobino to je veliki deo koevskih i drugih Nemaca imao neprijateljski odnos i prema narodnooslobodilakom pokretu koji je svakim danom sve snanije postavljao pitanje njihovog daljeg opstanka na slovenakoj zemlji. Himlerovu ideju o tome da bi Nemci na podruju za naseljenje uz Savu i Sutlu kao poljoprivrednici - domobranci (Wehrbauern) plugom i maem titili granicu nemakog Rajha u tom delu jugoistone Evrope koevski Nemci su shvatili veoma ozbiljno. Lampeter ih je za taj zadatak poeo pripremati jo pre preseljenja. - Naa elja je - pisao je Laforsu - da budemo u novoj domovini naseljeni kao poljoprivrednici - domobranci i da odmah sami otponemo obezbeivati granicu. Koevsku Manaft u brojno ograniiti i poslau vam spisak sa imenima mlaih zdravih drugova, koji bi nakon krae obuke sa orujem mogli odmah preuzeti zatitu narodne grupe u novoj domovini. Taj predlog je obrazlagao time to e se na podruje za naseljavanje, bar u prvim mesecima, vraati grupe Slovenaca i paliti pojedina imanja.326 Nakon privremenog obezbeenja podruja za naseljavanje Vermanaftom tajerskog otadbinskog saveza, policijom i andarmerijom i posle odstranjenja vodstva koevskih Nemaca, neki su nacisti, s ciljem da koevski Nemci u najveoj meri sami obezbeuju podruje za naseljenje i da ukinu Goejer Manaft kao jednog od najvidnijih atributa samostalnosti koevske narodne grupe, odluili da iz Folksdoje Manaft, po uzoru na Vermanaft tajerskog otadbinskog saveza, u drugim predelima slovenake tajerske organizuju tzv. Goejer Vermanaft. Tako je 31. januara 1942. tj. odmah posle ve spomenute konferencije u Breicama, na kojoj su - bez prisustva predstavnika koevskih Nemaca - raspravljali o tome kako da srede prilike i obezbede podruje za naseljavanje,327 voa podrunice ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Breicama, SA-turmfirer tiger naredio da se svi za oruje sposobni nemaki naseljenici stari od 18 do 50 godina prikupe 2. februara u Dobovi i Sv. Petru pod Sv. gorami i 3. februara u Breicama, Artiama i na Cateu kako bi uspostavili Goejer Vermanaft.328 Meutim, dobrih 14 dana kasnije stiglo je novo uputstvo: tajerski nacisti su zakljuili da e iz Goejer Manaft formirati tzv. samozatitu (Selbstschutz). Naredbu o tome je izdao najpre ef civilne uprave dr Iberajter, 14. februara

Himlerova i Iberajterova poseta kod nemakih naseljenika na Bizeljskom 5. maja 1943.

1942. Njome je naredio da se koevski i besarapski Nemci u samozatitu prijave dobrovoljno, da za sluenje u njoj nije predvieno nikakvo plaanje i da e odredbe o kolskoj spremi, organizaciji, naoruanju, akcijama i kontroli izdati komandant policije poretka za alpske pokrajine. Dana 25. februara je andarmerijski pukovnik Novotni, kao zamenik komandanta policije poretka za tajersku, zaista izdao detaljnija uputstva. Samozatitu kao pomonu organizaciju policije bi u poetku trebalo da sastavlja 900 koevskih i besarapskih Nemaca koji treba da se za tu besplatnu slubu prijave dobrovoljno. Na estodnevnom teaju u Rajhenburgu treba komandire straa obuiti upotrebi oruja, a ostale pripadnike jedinica na terenu na trodnevnim teajevima u jedinicama od po 50 mukaraca. U 37 pograninih sela, od Prelaskog i Sedlarjevog na severoistoku do Botanja, Kompolja i Vrhovog na jugozapadu podruja za naseljenje, trebalo bi svakog dana, od 8 asova uvee do 7 asova ujutro, po 5, 10, ili 20 uniformisanih i pukama naoruanih mukaraca da provede u nekoj izabranoj kui i da iz nje, u odreenim vremenskim razmacima, odlaze kao patrole po selima i bliim zaseocima na raskra i puteve koji vode prema granici itd. te tako onemoguavaju partizanima dolazak u sela, izvoenje akcija itd. Takoe bi i onima koji su pred nacistikim deportacijama pobegli u Dolenjsku trebalo onemoguiti da preko granice dolaze u svoje domove po preostali inventar. Strae u 37 sela bi postojale u dve smene, tj. svaki mukarac iz samozatite bi bio na strai svaku drugu no. Svi komandiri straa bi trebali da budu potinjeni nadlenom oficiru 72. rezervnog policijskog bataljona, a nadzor i vrhovnu komandu bi trebalo da ima komandant tog bataljona, major Majvald, sa seditem u Krkom. 329 O formiranju te koevarske samozatite su govorili i na tabnim razgovorima u Gracu 9. marta 1942. kada je zastupnik komandanta policije poretka izvetavao: Samozatita na podruju za naseljenje je uspostavljena. Njena

snaga iznosi oko 400 osoba u 39 optina (itaj: mestima - nap. T. F.). Njeno naoruanje je dobro. Samozatita je potinjena majoru Hogeu. 330 Pri tome broj od 400 mukaraca treba razumeti kao broj samo u jednoj noi angaovanih lanova samozatite, dok ih je sledee noi bilo angaovano drugih 400. Ako uzimamo u obzir da su tu tzv. samozatitu uz granicu sastavljali prvenstveno poljoprivrednici koji su preko dana obraivali polja i da za slubu u njoj nisu primali nikakve nagrade, moemo rei da je to ve bio neki oblik poljoprivrednog domobranstva, kakvo je za nemake kolonije zamiljao Himler i kakvo je, jo pre preseljenja, predvialo vodstvo koevskih Nemaca. 331 Prijavljivanje dobrovoljaca u tzv. samozatitu je ak premailo oekivanje samih nacista, jer ih se do jeseni 1942. prijavilo ak dva puta vie nego to su predviali. Umesto 900 prijavilo ih se ak 1819, pa su umesto dve uveli ak vie smena. To znai da su se gotovo svi odrasli mukarci meu koevskim Nemcima ukljuili u tu formaciju, to im je bilo i omogueno time to ih nacisti nisu pozivali ni na odsluenje vojnog roka niti u posebnu radnu slubu ili na rad izvan podruja za naseljavanje. Izgleda da je jedina ozbiljna prepreka pri obavljanju slube bila njihova potinjenost policijskim jedinicama, koje su morale zbog partizanske aktivnosti u drugim predelima slovenake tajerske (na primer u trbovljanskom rudarskom bazenu, Savinjskoj dolini, na Kozjanskom, na Pohorju itd.) neprekidno da odlaze s podruja za naseljavanje uz Savu i Sutlu. Zbog toga su, krajem oktobra 1942. godine, samozatitu potinili andarmerijskim ustanovama.332 Time to su nacisti od Nemaca na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu organizovali tzv. samozatitu razumljivo je da se nisu odrekli svojih tenji da izjednae poloaj koevskih i drugih Nemaca na podruju za naseljavanje s poloajem Nemaca u drugim predelima slovenake tajerske, u kojima su ih po ukidanju vapsko-nemakog kulturnog saveza u maju 1941. ukljuili u tajerski otadbinski savez kao njegove stalne lanove i u njegovu vojnu formaciju Vermanaft. Predviali su da e to izravnanje (Gleichschaltung) izvesti im im prilike budu dozvolile. Ve 5. jula 1942. je Buzbah na nekom sastanku stareina turmova - u novom vodstvu koevskih Nemaca, naroito posle odlaska Lampetera u SS jedinice, odravao kontakte s voama koevarskih turmova koje su nacisti tada jo dozvoljavali kao nekakve teritorijalno-politike jedinice - predskazao da e samozatita postojati samo do jeseni 1942. godine, a nakon toga e je ukljuiti u formacije Rajha, pri emu je imao u mislima Vermanaft, SA i SS. Meutim, to se dogodilo tek poetkom 1943. godine. Savezni voa tajerskog otadbinskog saveza Franc tajndl je 20. decembra 1942. u svom radnom uputstvu rekao da se, prema Iberajterovoj preporuci, sporazumeo sa Zefnigom o tome da tajerski otadbinski savez 12. januara 1943. preuzme od dravnog komesara za jaanje nemakog naroda politiki rad na podruju za naseljavanje, osim zadataka iz domena taba za naseljavanje pri smetanju preseljenika na imanja.333 Kao to smo videli, nekoliko nedelja pre toga je ef civilne uprave nanovo podelio podruje za naseljavanje A u tzv. velike optine i optine i imenovao upane.334

Kada je tajerski otadbinski savez preuzeo politiko vaspitanje Nemaca na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu, organizovao je vie mesnih grupa i formaciju Vermanafta. Meutim, poprilian deo Nemaca nisu ukljuili u obine jedinice Vermanafta ve u jedinice tzv. Sonderstandarte, koje su kako po linom sastavu tako i po spoljnom izgledu bile sline esesovskim jedinicama. Za prijem vermana u tu jedinicu, iji se tab nalazio u Mariboru, vaila su jednaka naela kao i u Rajhu za prijem u SS, i vebali su ih po uzoru na SS oficiri i podoficiri SS, pa se kasnije i preimenovala u SS-Sonderstandarte. Na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu imala je pet turmova, i to 10. zonderturm u Bizeljskom (voa Abec), 12. u Breicama (Mihael Loj), 13. u Radeama (Bruno Riner), 14. u Krkom (Vilelm tamfl) i 15. u Sevnici (Rudolf Eder). Svaki od tih zonderturmova trebalo je d ima po 150 pripadnika, ali se ini da su bili brojno slabiji. Kada su nacisti za borbu protiv narodnooslobodilake vojske u tajerskoj otpoeli u drugoj polovini 1943. godine da formiraju tzv. alarmne ete Vermanafta, na podruju za naseljavanje formirali su tri ili etiri takve jedinice, koje su u 1944. godini sastavljale tzv. V bataljon vermantaftskog puka Untertajermark, dok je spomenutih pet zonderturmova slalo svoje ljude u 1. i 2. alarmnu etu SS, koje su neko vreme sastavljale ak SS-zonderturmban Ran (Breice).335 Koevski i drugi Nmci, a naroito oni koji su bili ukljueni u te esesovske jedinice, zagrieno su se borili protiv Narodnooslobodilake vojske sve do sloma Treeg Rajha i to ne samo na podruju za naseljavanje nego i izvan njega, a dosta njih je otilo u esesovske jedinice i na druga bojita. Nacisti su naroito snano obezbedili svoju kolonizacionu aktivnost i delovanje na slovenakoj zemlji uz Savu i Sutlu u prolee i u leto 1942. godine. Da bi obezbedili junu tajersku granicu pred aktivnou partizana u Dolenjskoj, ve u aprilu 1942. dovukli su na granicu policijske, andarmerijske i vermanaftovske jedinice. Tako su 2. eta 72. rezervnog policijskog bataljona i rezervna eta policije Salcburg operisale u tom delu podruja za naseljavanje, koje je pripadalo trbovljanskom okrugu, dok su 2. rezervna eta policije Vizbaden, druga policijska eta za posebnu upotrebu i 2. rezervna andarmerijska motorizovana eta Alpenland, zajedno sa etiri ete Vermanaft bataljona Sd, iji se tab nalazio u Sevnici, operisale na podruju za naseljavanje u breikom okrugu. Ve sama prisutnost nacistiki usmerenih koevskih Nemaca, njihova nacionalna netrpeljivost i spremnost da sa svojom samozatitom, potinjenom policiji ili andarmeriji, ugue svaku klicu oslobodilakog pokreta, kao i veliki broj jedinica policije i Vermanafta, bili su uzrok za to da se i kod onih Slovenaca koji su jo ostali u posavskom i posutlanskom pojasu i sauvali svoju slovenaku nacionalnu svest i kod onih Koevara koji jo nisu bili do kraja zatrovani nacistikom ideologijom i nacionalnom mrnjom, nije mogao razviti narodnooslobodilaki pokret. U takvim prilikama nije bilo mogue ni to da partizanske jedinice iz drugih krajeva dou na podruje za naseljavanje i da na njemu ire oslobodilaku ideju i akciju. Prisustvo tako velikog broja naoruanih koevskih i drugih Nemaca, policijskih, andarmerijskih, graninih

i vermanaftovskih snaga na podruju za naseljavanje predstavljalo je i stalnu opasnost za partizanske jedinice na nekim susednim podrujima kao, na primer, na Kozjanskom. Zbog toga su nemaku kolonizaciju u posavskom i posutlanskom pojasu mogli prodrmati tek snaniji udari veih partizanskih jedinica iz Dolenjske u 1943. godini. Posledice takvih udara su bile kako materijalne tako i moralne. Vie nemakih kolonista se, pred jedinicama Narodnooslobodilake vojske, povuklo dublje u unutranjost podruja za naseljavanje i po selima ostavilo svu stoku i inventar. Partizanska vojska je unitavala naroito objekte Nemakog drutva za naseljavanje, tj. njegove zgrade, staje, maine itd., odvozila njegovu stoku, unitavala andarmerijske i granine stanice itd., a samim kolonistima, obino nije inila nikakvo zlo sem ukoliko ih nije nala naoruane. Nareivala im je samo to da moraju to pre da nestanu sa zemlje izgnanih Slovenaca. U takvim prilikama su nemaki kolonisti, obino jo pre nego to su ih nacisti definitivno mogli smestiti na imanja, ve poeli da gube oseanje bezbednosti na podruju za naseljavanje zbog ega su mnogi traili da ih odvezu natrag u Koevsku ili nekud gde je mirno, a neki su zauvek ostavili imanja. Osim one materijalne tete koju je nemaka kolonizacija prilikom takvih udara Narodnooslobodilake vojske protiv podruja za naseljavanje trpela neposredno, poveavala se i materijalna teta zbog sve veih povrina neobraene zemlje. Tako su prilike na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu, koje je po idejama nacistikih glaveina trebalo da postane nekakav bedem, odbrambeni zid koji e tititi nemaki Rajh, postajale sve nemirnije i samim tim predmet sve vee zabrinutosti, ak i najviih nacistikih krugova. Opisau samo nekoliko najsnanijih udara Narodnooslobodilake vojske protiv podruja za naseljavanje uz Savu i Sutlu, kao i njihove posledice. Manje napade, sudare, akcije itd., i njihov odjek meu nacistima i nemakim naseljenicima ovde, razumljivo, ne mogu podrobnije da obradim. Prvi najznaajniji udar Narodnooslobodilake vojske protiv podruja za naseljavanje je izveden krajem aprila 1943. kod Drua i Buke, kada su jedinice Tomieve, Gubeve, Cankareve i XIII hrvatske proleterske brigade, te Primorsko-goranskog odreda napale ondanje granine karaule. Kako su oba napadnuta objekta bila neposredno uz granicu pa je nisu zauzele, ovaj udar nije imao nekih veih posledica. Samo iz staja Nemakog drutva za naseljavanje kod Drua, koliko je poznato, partizani su odvezli svu stoku (13 volova i jednu kravu). Tako je ve ovaj napad pokazao da je podruje za naseljavanje bogat izvor ishrane za partizanske jedinice, pa su one i kasnije taj izvor i upotrebljavale.336 Ali je zato imao vee posledice drugi, snaniji udar izvren 7. jula 1943. kod Cerklja, kada su jedinice Narodnooslobodilake vojske napale tamonji nemaki vojni aerodrom, unitile nekoliko aviona i odvele mnogo stoke iz sela Cerklje, Zasap, Veliko Mraevo, Brod, Malo Mraevo, Pristava i Jele. Koloniste koji su pobegli u Breice zbrinjavali su etiri dana, a onda su ih vraali natrag. Dva dana kasnije te krajeve je posetio sam Iberajter i na sednici ta-

ba za naseljavanje, koja je odrana 26. jula, naredio je da njemu lino jave imena svih naseljenika koji su ili koji e uprkos partizanskim pretnjama ili napadima ostati na svojim imanjima, jer ih, navodno, namerava lino podupirati kao isprobane pogranine poljoprivrednike. 337 Trei i najvei prodor u 1943. godini izvrila je u oktobru mesecu XV divizija VII korpusa. Njene jedinice su, nakon prethodnih manjih udara, otpoele 11. oktobra pravu ofanzivu na liniji Kostanjevica-Buka-Botanj-t. Jan-Dole-Polnik. Za tri dana su oslobodile veliki deo teritorije izmeu nekadanje nemako-italijanske granice i reke Save. Neprijatelj je izgubio dvanaest pograninih i andarmerijskih stanica.338 Nemaki naseljenici su se povukli pred jedinicama Narodnooslobodilake vojske uglavnom u Krko, Sevnicu i Radee.339 Kada je poloaj za neprijatelja bio najkritiniji - jer su partizanske jedinice ve pristigle u Botanj i u blizinu Radea - pa su se slabe policijske, granine i vermanaftovske snage svuda povlaile, posredovao je sam Iberajter i na bojite dopremio nove snage iz Austrije, a voa Vermanafta Franc tajndl je pod oruje pozvao nekoliko eta Vermanafta.340 Poto se Narodnooslobodilaka vojska, pred pritiskom ojaanih neprijateljevih snaga povukla natrag preko granice s podruja za naseljavanje, na njemu su, nakon to ga je 19. oktobra posetio Iberajter,341 ustanovili da je u borbama do zemlje pogorelo 16 poljoprivrednih imanja, 13 velikih staja, est privrednih zgrada, dve andarmerijske stanice, tri granine karaule, fiskulturna sala, dve trgovine itd., a oteeno je 211 poljoprivrednih imanja, najvie u Polniku (38), Sv. Juriju pod Kumom (29) i Buki (25), pri emu su u obzir uzimana samo naseljena imanja.342 Posle tih borbi je kod nemakih naseljenika nastao takav poloaj da se 93 porodice nisu mogle vratiti na svoja imanja, a kada su popravili njihove zgrade, njih 23 uopte nije elelo da se vrati. Pobegao je i najvei deo graevinskih radnika tako da su graevinske radove morali zaustaviti za tri nedelje.343 Nakon tog velikog prodora Narodnooslobodilake vojske na podruje za naseljavanje i njenih uspeha pred naciste se u sve otrijem obliku postavljalo pitanje obezbeenja podruja za naseljavanje, jer broj naseljenika koji su nameravali da ostave imanja i odu u Nemaku ili ak natrag u Koevsku postajao je sve vei. Dr Iberajter, ef civilne uprave je tih dana vie puta izvetavao Himlera o poloaju na granici.344 Dana 26. oktobra mu je pisao da se naseljenici vraaju na imanja koja treba delimino graditi iznova. Pitao ga je i o tome da li da one koji ne ele da se vrate, pozove da se vrate. A na kraju ga je upitao: Kako za poetak graevinskih radova, tako i za poziv naseljenicima da se vrate na imanja veoma je znaajno pitanje da li e podruje za naseljavanje A moi u narednim mesecima biti tako obezbeeno da e opravdano otpoeti s graevinskim radovima i pozvati naseljenike da se vrate na imanja 345 Himler mu je jo istog dana odgovorio: Na pitanje koje ste mi postavili - da li moemo osigurati obezbeenje podruja za naseljavanje - danas ne moemo sa sigurnou odgovoriti ni ja, ni bilo ko drugi. Nadam se i verujem da je najgore za nama, ali obeati vam ne mogu.

Prema starim kolonizacionim osnovama stojim na stanovitu da je dobro da odmah otponemo s obnovom kod onih koji sami ele da se vrate na naputena imanja. Drugi e ih, tako mislim, slediti sami od sebe. Granica ima ve vekovima svoje zakone. Kroz tri meseca u vam moi odgovoriti na vae pitanje mnogo jasnije.346 Nisu, meutim, prola ni dva meseca a estoke borbe su se razvile na drugom kraju podruja za naseljavanje, tj. kod Sv. Petra pod Sv. gorami. Tamo su bataljon hrvatskog Zagorskog odreda i Kozjanska eta neuspeno napali Sv. Peter i nakon toga uli u estoke borbe protiv vermanaftovskog odreda, kojim je komandovao tajndl.347 Posle tih borbi je preko 20 porodica nemakih naseljenika ostavilo imanja kod Sv. Petra i odvezlo se natrag u logore. Pokret irih razmera za naputanje podruja za naseljavanje je u to vreme nastupio i kod junotirolskih Nemaca. U januaru 1944. je pet porodica ve otilo, a 20 ih je izjavilo da e otii. Iberajter se obratio Rezeneru, viem voi SS i policije, koji mu je odgovorio da ne moe preduzeti nita jer za to nema dovoljno snaga. Nakon toga je molio Grajfelta da posreduje kod Himlera. Ovaj je, zaista, Iberajterov telegram poslao Himleru 15. januara 1944. U njemu je Iberajter opisao prilike i pitao ga ta da uini s naseljenicima koji, zbog nemirnih prilika, ne ele vie da ostanu na imanjima. Grajfelt je bio na stanovitu da bi ih trebalo ostaviti da idu, jer slabe i male ljude i tako ne mogu upotrebiti na granici.348 Himler je odgovorio 28. januara da e na podruju za naseljavanje oformiti diviziju jedinica SS, da e nastati mir, a junotirolske Nemce mogu, u opravdanim sluajevima, postepeno pustiti da se vrate svojim kuama u Juni Tirol.349 Istovremeno je Himler od Rezenera zahtevao da ga izvetava o tome ta je preduzeo za bezbednost podruja za naseljavanje.350 Rezener mu je odgovorio da je, nakon borbi kod Sv. Petra, Himlerov opunomoenik za Hrvatsku, SS-grupenfirer Kamerhofer organizovao istku uz granicu, a Rezenerove snage su zatvarale poloaje. Meutim, akciju su morali odmah da prekinu poto su jedinice morale da se prebace u Novo Mesto i Koevje, gde su bezbednosne prilike u to vreme veoma zaotrene.351 Himler je, zaista, naredio da se na granicu Hrvatske i na deo podruja za naseljavanje A dovedu jedinice SS i tamo je oformio 18. tenkovsku grenadirsku diviziju SS Horst Vesel, ali je ona krajem maja 1944. otila na druga bojita. I pored svega toga su se, naroito od strane junotirolskih Nemaca, i dalje javljali zahtevi da im se dozvoli povratak u Juni Tirol, a otpoeli su da se preseljavaju i iz donje tajerske u Luksemburg. U razgovoru, koji su vodili, 15. marta 1944., dr Karstanjen i SS-hauptturmfirer Brant iz Maribora sa dr Ginterom tirom u vajklbergu u gornjoj Bavarskoj, kuda se krajem 1943. godine i poetkom 1944. godine preselio tabni ured iz Berlina, ovaj je energino zahtevao da junotirolski Nemci moraju ostati u donjoj tajerskoj i naredio da sve koji su pobegli pozovu na odgovornost.352 A Iberajter je naseljenicima iz okoline Sv. Petra pod Sv. gorami, koji su ga molili da im dozvoli da napuste imanja jer, navodno, zbog partizanskih smetnji ne mogu gazdovati na njima, 8. aprila 1944. lino rekao kako ne moe shvatiti Koevare, koje je naselio zbog toga da bi mu postali dragoceni pogranini poljoprivrednici, a sada ele da napuste taj kraj. Naredio je da se porodice u opasnim uslovima povuku

s imanja u vee krajeve, iz kojih e pod zatitom jedinica SS odlaziti da obrauju polja kao udarne grupe.353 Poetkom juna 1944. bezbednosne prilike su se iz temelja pogoravale za nemakog okupatora u donjoj tajerskoj. Nou 3. juna je XV divizija VII korpusa prodrla na podruje za naseljavanje juno od Radea i napala andarmerijske i pogranine stanice u entjanu, Polniku i Sv. Juriju pod Kumom, te ispraznila i zapalila fabriku papira u Njivicama. Meu ondanjim nemakim naseljenicima je nastala potpuna panika, pa su pobegli na sever preko Save u Zagorje, Trbovlje i Radee. U borbama je izgorelo nekoliko objekata i inventara Nemakog drutva za naseljavanje, odvezeno je prilino stoke (91 grlo) itd. tetu su ocenili na 100.000 RM. Partizani su pozvali nemake naseljenike, koji su jo ostali na podruju za naseljavanje-juno od Radea, da to pre napuste slovenaku zemlju. A otilo je i oko 100 radnika, zaposlenih na imanjima triju viih uprava Nemakog drutva za naseljavanje. Dana 11. juna, kada se divizija ve povukla iz prostora juno od Radea, tamo su stigli direktor Nemakog drutva za naseljavanje Hans Iversen i Zefnig. Naseljenici su im izjavili da se nee vratiti natrag na imanja ukoliko ne bude bolje obezbeeno podruje za naseljavanje. Iversen je o tome izvestio i predsednika vlade u Gracu, dr Miler-Hacijusa. O tome je nameravao da izvesti i Iberajtera, ali nije mogao doi do njega. Molio je da ga izveste da e Nemako drutvo za naseljavanje biti prinueno da prestane da radi na tom podruju ukoliko ne bude bolje obezbeeno i zatieno.354 Iversen se obratio predsedniku nadzornog vea Nemakog drutva za naseljavanje, SS-obergrupenfireru Ozvaldu Polu, a ovaj 15. juna i Iberajteru. Pored ostalog, pisao mu je i ovo: Poto su ve dve godine prebacivali Nemakom drutvu za naseljavanje zbog njegovih privrednih mera u donjoj tajerskoj, u ovom sluaju mi je jo vie stalo do toga da se temeljno raiste aktuelna pitanja i da nakon sedmica ili meseci odbacimo takva prebacivanja. Kako valja raunati s dljim snanijim napadima, Nemako drutvo za naseljavanje moe. da produi s upravljanjem u takvom obliku samo ako znatno ojaanje vojne, odnosno policijske zatite omogui dovoljno obezbeenje podruja.355 Iberajter mu je odgovorio da se ve od 5. juna trudi da od Rezenera, koji je sam odgovoran za bezbednost donje tajerske, dobije izvetaj o poloaju na podruju za naseljavanje. A ovaj se ograniio samo na to da poalje svog oficira u Celje na sastanak s pokrajinskim poljoprivrednim voom i 60 andarma u prostor juno od Radea, koji e moi malo da uine. Iberajter je rekao i to da su naseljenici jo uvek u tri prihvatna logora, u kojima ekaju na bezbednosne mere koje e preduzeti Rezener. Svestan je toga da Nemako drutvo za naseljavanje u takvim prilikama ne moe da radi i dodao: I mene poloaj ve nervira, ali ne mogu preduzeti nita drugo sem to da svakih nekoliko dana molim vieg vou SS i policije za njegovu pomo. 356 Zatim je prepis pisma poslao Rezeneru i dodao: Konstatujem to, da bi Nemako drutvo za naseljavanje u donjoj tajerskoj moglo da nastavi da radi, najpre ti, kao nadlean vii voa SS i policije, mora da stvori potrebne uslove. A do tada ne moe uiniti nita. Ne moe biti odgovorno ni za to to zbog odsutnosti ili kasno pristigle zatite nee moi da zavri etvu.357

Rezener u takvim prilikama, zaista, nije mogao da uini nita drugo sem da smesti naseljenike u tri vea mesta i to u Polnik, Sv. Jurij pod Kumom i Svibno, koje je i utvrdio i polovinom jula obezbedio sa tri ete iz 922. bataljona strelaca.358 Ipak se rad naseljenika i Nemakog drutva za naseljavanje ograniio samo na tri mesta, dok je u drugim krajevima gospodar situacije bila Narodnooslobodilaka vojska. Bezbednosne prilike na podruju za naseljavanje su se za okupatora u leto 1944. godine jo vie pogorale. Aktivnost Kozjanskog odreda i Braieve brigade iz XIV divizije stvorila je opsenu slobodnu teritoriju na Kozjanskom, tj. i u posutlanskom pojasu, dok je aktivnost jedinica XV divizije u Dolenjskoj ugroavala juni deo podruja za naseljavanje. Tokom tog razvoja moralo je da se prekine upravljanje u odreenim pojasevima podruja za naseljavanje, izvetavao je Grajfelt Himlera. Naseljenici su ponovno beali s podruja za naseljavanje.359 Tada su Grajfelt i Iberajter, 15. septembra, predlagali Himleru neke mere i Himler im je za nekoliko dana odgovorio: 1. Primio sam telegram br. 226 od dana 15. IX o podruju za naseljavanje u donjoj tajerskoj. 2. Slaem se sa ustanovljavanjem etvorolanskog odbora. 3. Slaem se s merama koje predviate da, s obzirom na poloaj, premestite ene, decu i starce. 4. Ideja da prikupite mukarce i njima branite podruje je jedino pravilna. 5. Potpuno sam svestan da emo sva ta podruja, kao i mnoga druga, na kojima danas nije bezbedno ali koja smo ispraznili, u odreeno vreme opet imati u svojim rukama kao integralni deo Rajha. 360 Bezbednost podruja za naseljavanje Himler je, u septembru 1944. godine, poverio Rezenerovom privremenom zameniku, SS-brigadefireru Harmu u Ljubljani.361 Naredio mu je da se u Hrvatskoj povee s voom SS i policije u Zagrebu, SS-brigadefirerom Brandnerom i da obojica svim svojim snagama sarauju pri obezbeenju podruja za naseljavanje.362 Harm je morao da ga u roku od osam dana obavesti o tome ta je preduzeo. Izvetavao ga je o nekim merama i predlagao da na podruje za naseljavanje A poalje jednu ili vie vojnih kolskih jedinica.363 Meutim, to su mogli da uine tek u zimu i u prolee 1945. poto su najjaim snagama u vremenu od 10. do 18. decembra 1944. razbili osloboenu teritoriju na Kozjanskom. Komandant tzv. zatitnog podruja (Schutzgebietskommandant), koje je obuhvatalo teritoriju juno od Savinje, postao je pukovnik fon Trek.364 Iako je u zimu i u prolee 1945. godine na podruju za naseljenje, kada je re o partizanskoj aktivnosti bilo mirnije nego u 1944. godini, ipak su prilike bile podjednako nenormalne. Na istonom delu podruja za naseljavanje gradili su vojna utvrenja, mukarci su morali u Folksturm itd. Polja su obraivali slabo i ne sve povrine. U trbovljanskom okrugu su, na primer, jo u 1943-44. godini obradili samo oko 60 odsto poljoprivrednih povrina.366 Sledeeg leta, poto je, na primer, Nemako drutvo za naseljavanje samo u tom okrugu zbog partizanskih akcija od 1. jula 1943. do 31. decembra 1944. izgu-

bilo 1115 grla stoke, pa mu je ostalo jo samo 89 grla,366 obradili su jo manje poljoprivrednih povrina (ispod 65 odsto).367 Kako se sve vie pribliavao kraj rata, nacisti su februara 1945. poeli sa pripremama na evakuaciji preseljenika. Evakuisali bi se, zapravo, samo zaprenim kolima. Po selima i optinama su ve odredili voe transporta (Trecksfhrer), potkovali su volove i pripremili kola. Majke s malom decom su autobusima prevezli u Koruku, a 5. i 7. maja su se odvezli i s dva posebna voza. Jedan od njih je stigao u gornju tajersku, a drugi samo do Celja. Dana 8. maja su krenuli i sa seljakim kolima i do sledeeg dana, kada su saznali za kapitulaciju Nemake, stigli su tek do Zidanog Mosta i Rimskih Toplica. Sada su ostali bez domova i domovine i ekao ih je jo samo put tamo odakle ih je pre est stotina godina proterao plamen krvavog bunta. A u svoje domove, u domovinu su se nakon neto vie od mesec dana poeli vraati slovenaki izgnanici.368

NASELJAVANJE NEMACA U DRUGIM PREDELIMA SLOVENAKE TAJERSKE I U GORENJSKOJ Nacisti su nemake ljude naseljavali u svim okupiranim slovenakim pokrajinama. Naseljavali su ih u tolikom broju, koliko su to doputale prilike. U slovenakoj tajerskoj, odakle su u Srbiju i u tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku izgnali oko 15.000 Slovenaca, naselili su ih vie nego u Gorenjskoj. Kako je ncistima pri naseljavanju nemakih ljudi bilo stalo naroito do toga da u to veem broju nasele poljoprivrednike, i poto su iz obe pokrajine u prvom i drugom talasu izgnali manje poljoprivrednika nego ostalih, broj nemakih kolonista, u poreenju s brojem izgnanih Slovenaca, bio je srazmerno mali. Meutim, u svim godinama okupacije naseljavanje Nemaca na slovenaku zemlju predstavljalo je jednu od temeljnih mera nacistike politike odnaroavanja. I u nemakoj kolonizaciji u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj znaajnu ulogu namenili su uredima opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i na Bledu, koji su zajedno s nacionalpolitikim referentima ili referentima za nacionalna pitanja pri efovima civilne uprave vodili i nacionalno-imovinski katastar itavog stanovnitva u slovenakoj tajerskoj i"u Gorenjskoj, pa su neko vreme imali i posebne tabove za naseljavanje. Oba ureda, koji su i sami plenili slovenako imanje i bili zadueni za upravljanje njime, upravljali su sami preko svojih upravnika, ili su to imanje privremeno davali na upravljanje Nemakom drutvu za naseljavanje i zakupnicima ili ga pak za stalno predavali nemakim preseljenicima, odnosno naseljenicima. Kako u jednoj tako i u drugoj pokrajini veim delom zaplenjenih slovenakih imanja upravljali su sami (industrijski i zanatski pogoni) ili ga, pak, predavali na upravljanje Nemakom drutvu za naseljavanje (poljoprivredna imanja).

Naseljavanje u slovenakoj tajerskoj U slovenakoj tajerskoj nacisti su zaplenili vie imanja, industrijskih i zanatskih pogona nego u Gorenjskoj, iako ne uzimamo u obzir podruje za naseljavanje uz Savu i Sutlu. Ve od kraja 1944. godine ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, odnosno njegovo III glavno odeljenje (privreda), imao je registrovanih 230 trgovakih, 264 zanatskih i ugostiteljskih, 84 industrijskih i 144 drugih zaplenjenih pogona, 289 zaplenjenih raznovrsnih zadruga (kreditnih, konzumnih, stoarskih itd.). Do polovine aprila 1943. broj zaplenjenih pogona se jo poveao. Do tada su, naime, zaplenili jo 426 trgovakih, 471 zanatski i 112 industrijskih pogona,369 kao i 1869 zgrada i 195 graevinskih parcela, najvie u Mariboru (779) i u Celju (460).370 Sa zaplenjenim slovenakim preduzeima i pogonima upravljali su uglavnom posebno plaeni upravnici, i to, pre svega, folksdojeri (75-92,7%) i njih nekoliko Nemaca iz Rajha (7,3-25%).371 Deo zaplenjenih industrijskih i drugih pogona poklonili su ili prodali nemakim preduzeima. Opte graevinsko drutvo u Teznom je, na primer, preuzeo Krup, preduzee Texta u Teznom preduzee Flugmotorenverke Ostmark, pivaru Union u Mariboru pivara Puntigam - Rajninghaus itd. Peto glavno odeljenje (poljoprivreda i umarstvo) u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru imalo je registrovanih 1243 zaplenjena poljoprivredna imanja s priblino 41.138 ha zemlje (od toga 27.000 ha ume i 14.000 ha obradivih povrina), od toga ak 824 ili 66 odsto ispod 10 ha. Za usputno ili privremeno upravljanje tim imanjima ustanovili su na terenu 32 vie agrarne uprave (Oberverwaltungen) sa mnogim potinjenim upravama (Verwaltungen), te sa sedam viih umskih uprava.372 U uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru raunali su na to da e posle arondacija susednih imanja i podele velikih imanja, odnosno veleimanja, iz 1243 zaplenjena slovenaka poljoprivredna imanja na tzv. podruju za naseljenje B urediti jedva 700-800 novih imanja za nemake koloniste. Nacisti koji su odmah po okupaciji slovenake tajerske bili uvereni da e za nemaku kolonizaciju imati na raspolaganju toliko zemlje da e u sadanjim prilikama (misli na rat - nap. T. F.) jedva dobiti potreban broj nemakih poljoprivrednika za naseljenje, pa sa tim brojem predvienih imanja, razumljivo, nisu bili zadovoljni. Zbog toga su ocenjivali: Ako taj broj uporeujemo sa brojem oko 70.000 poljoprivrednih i umskih imanja u donjoj tajerskoj, to je, u svakom sluaju, malo. Zbog toga e biti, dakle, u budunosti jedan od najznaajnijih zadataka glavnog odeljenja za poljoprivredu i umarstvo da u svoje ruke dobije to vie zemlje pogodne za naseljavanje. 373 Izgleda da su Nemci bili veoma zainteresovani za zaplenjena slovenaka poljoprivredna imanja, industrijske i druge pogone, pa je ef civilne uprave dr Iberajter, na Zefnigov predlog, 13. avgusta 1941. ak odredio redosled prema kome bi neko mogao da doe do zaplenjenog slovenakog imanja. Na prvom mestu su bili folksdojeri i nemaki graani, koji su se ve do 6. aprila 1941. nali u slovenakoj tajerskoj; na drugom mestu su se nalazile one gru-

pe nemakih preseljenika koje e odrediti Himler kao dravni komesar za jaanje nemakog naroda i na treem mestu su bili Nemci iz Rajha. A u okviru tih grupa je redosled bio sledei: uesnici u ratu (ranjenici, roaci palih), stari lanovi stranke, porodice sa brojnom decom, inae zasluni sunarodnjaci.374 Od samog poetka okupacije nacistiki krugovi su raspravljali o tome kakve grupe Nemaca da nasele u slovenakoj tajerskoj izvan podruja za naseljavanje uz Savu i Sutlu. Ako uzimamo u obzir predlog koji je dao ve 17. aprila 1941. dr tir, moemo rei da je bilo samo malo grupa preseljenih Nemaca koje nisu bilo kada predviali za naseljenje u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj. U avgustu 1941. su se, na primer, dogovarali o tome da u slovenakoj tajerskoj nasele oko 550 nemakih porodica iz Kanalske doline.375 Istovremeno su bili na stanovitu da dovezu i oko 700 nemakih porodica iz Grodnertala, ije bi glave porodica namestili na imanja i pogone izgnanih Slovenaca kao privremene upravnike, gospodare, a ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je ve 2. septembra 1941. naredio da nasele i oko 500 Nemaca iz Lucerna i oko 400 Nemaca iz Ferzentala (Juni Tirol).376 Raspravljali su i dogovarali se, dakle, o naseljenju nekoliko hiljada Nemaca, jer je trebalo samo iz Grodnertala da doe oko 4000 Nemaca.377 Osim tih nemakih preseljenika, u slovenakoj tajerskoj su nameravali da naseljavaju i sinove poljoprivrednika iz gornje tajerske. O njima je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru izvetavao: Pri formiranju novog poljoprivrednitva raunali smo na tesnu saradnju sa pokrajinskom poljoprivrednom upravom za tajersku, koja bi trebalo da bude nadlena naroito za izbor kandidata za naseljavanje. Od njih emo, naelno, zahtevati potvrdu o tome da su postali novi poljoprivrednici. Na podruju pokrajinske poljoprivredne uprave za sada takve potvrde ima ve oko tri stotine. A priblino toliko njih je ve zamolilo za te potvrde pri upravnom uredu dravnog poljoprivrednog voe. Svi ti kandidati su se prijavili bez ikakvog poziva. Prema prognozama pokrajinske poljoprivredne uprave, uz pomo propagande bi, bez sumnje, dobili jo nekoliko hiljada molioca. 378 Za naseljenje u slovenakoj tajerskoj su u logorima Folksdoje Miteltele u Libenau, Vecelsdorfu i Rajninghausu kod Graca najpre pripremili 244 (prema drugim podacima 252) nemake porodice iz June Bukovine. Na predlog dr Karstanjena, ve u avgustu 1941. otpoeli su da ih prevoze u Rimske Toplice, odakle su nameravali da ih naseljavaju po itavoj slovenakoj tajerskoj. Najpre su dovezli one koje su nameravali da nasele u celjskom okrugu, a zatim postepeno i ostale. Prema zanimanju to su bile nie i srednje zanatlije, pa su nameravali da ih nasele na pogone izgnanih slovenakih zanatlija. Zbog nesporazuma i nerazumevanja ondanjih ustanova i vlasti, naseljavanje, koje su vodili posebni radni tabovi u Celju, Mariboru i Ptuju, poprilino se oduilo. Do kraja oktobra 1941. su, naime, mogli da nasele samo 67, a do poetka tekoa u donjoj tajerskoj samo 140 porodica (u okrugu Maribor 47, Celje 48, Ptuj 34 i Ljutomer 11), dok su 60 porodica poslali na podruje za naseljavanje uz Savu i Sutlu, ali su im za naseljavanje ostale jo 44 porodice. U 1942. godini su naselili i te porodice, tako d a j e bilo, na primer,

ujesen 1943. na tzv. podruju za naseljavanje B u slovenakoj tajerskoj naseljenih ak 248 nemakih porodica iz June Bukovine. Svaki pokuaj opunomoenika SS taba za naseljavanje 'Sidmark' da Junobukovincima, s obzirom na njihove zahteve, ostvari pravednu egzistenciju naiao je na otpor upravo kod svih ureda u donjoj tajerskoj. Naseljenje Junobukovinaca je uspelo tek uz primenu drakonskih mera, izvetavao je Grajfelta Blis i posebno opisivao stambene tekoe i nedostatak nametaja kao glavni razlog prepreka pri naseljavanju Nemaca iz June Bukovine.379 Izvesno je da bi u slovenakoj tajerskoj u to vreme naselili jo vie Nemaca da nije 3. decembra 1941. izala Himlerova odluka, kojom je razglasio: Po Firerovoj volji e stari nemaki prostori za naseljavanje, koje smo opet dobili, biti naseljeni Nemcima iz Rajha tek po zavrenom ratu, jer prvenstveno moramo u obzir uzeti vojnika koji e se vratiti s fronta. Poljoprivrednike i molioce za naseljavanje iz nemakog Rajha nije mogue u vreme rata naseliti ni na podrujima donje tajerske, koja smo ponovno dobili. Himler dalje kazuje da e njegov opunomoenik u Mariboru privremeno naseljavati samo one nemake preseljenike koje su u toku akcije preseljavanja dovezli iz jugoistone Evrope, zatim vojne invalide koji vie nisu sposobni za vojsku i poljoprivrednike, te posednike iz tajerske koji su se morali odrei svojih imanja zbog opte koristi. A na kraju obznanjuje da e po zavrenom ratu, putem tampe i radija, pozivati da se prijave sve one osobe iz Nemakog Rajha koje bi elele da se nasele u slovenakoj tajerskoj.380 Za Gorenjsku je Himler gotovo isti proglas izdao tek 10. februara 1942.381 Zbog te Himlerove naredbe, naseljavanje Nemaca na slovenakoj zemlji u slovenakoj tajerskoj izvan podruja za naseljavanje uz Savu i Sutlu nije bilo tako masovno kao to su predviali jo u leto i jesen 1941. i pored toga to su nacisti do prolea 1943. na tzv. podruju za naseljavanje B zaplenili ve oko 70.000 ha zemlje.382 Posle naseljavanja vee grupe Nemaca iz June Bukovine, koje su izveli uglavnom jo pre spomenute Himlerove naredbe, u slovenakoj tajerskoj su naseljavali samo ljude onih grupa Nemaca koje su naseljavali prvenstveno na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu, tj. koevske Nemce (141 porodica), ljubljanske Nemce (31 porodica), junotirolske Nemce (8 porodica), dve porodice iz Dobrude i jedna iz Besarabije. Osim tih porodica zanatlija, naselili su i 46 porodica nemakih poljoprivrednika.383 Himlerova naredba je, dodue, dozvoljavala naseljavanje onih Nemaca koje su preselili iz drugih zemalja, ali su ih, ipak, naselili veoma malo. Smatram d a j e razlog tome Iberajterov odbojan stav prema masovnijem naseljavanju nemakih preseljenika u slovenakoj tajerskoj, jer je, navodno, ak kada je bila re o naseljenju koevskih Nemaca na podruju za naseljavanje A uz Savu i Sutlu, izjavljivao da mu ne smeta ako koevski Nemci odbijaju ponuena imanja i odsele se u istonu Evropu, jer e tako moi da nasele vie nemakih poljoprivrednika iz gornje tajerske.384 Razumljivo je da Nemci koji su ve ranije iveli u slovenakoj tajerskoj nisu bili zadovoljni s takvim prilikama. Oni su, naime, oekivali da e ili oni ili nemaki preseljenici. dobiti svu zaplenjenu slovenaku imovinu. U fondu

pokrajinskog vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza za Dravsku banovinu sauvan je privredni izvetaj, koji je verovatno napisao neko od onih retkih odbaenih kulturbundovskih voa. U tom izvetaju se kae: Ranije smo se nadali da e zaplenjena imanja i pogone dati nemakim naseljenicima i zaslunim folksdojerskim porodicama. Ali, ubrzo se pokazalo da su za zaplenjena imanja i pogone zahtevali mnogo novca u gotovini koje ti preseljenici i folksdojeri nisu imali. A ujedno su vodili pregovore sa velikim preduzeima iz Starog Rajha, koja su ve ranije odravala veze sa ovim krajem. Ovamo su stigla uz pomo velikih veza i veoma su im ili na ruku. Ljudi su ubrzo poeli da govore o uvrivanju nemakog kapitala i nita vie 0 jaanju nemakog naroda. Danas je opta tenja da se stvore velika preduzea, koja bi mogli da daju nekom deoniarskom drutvu. I poljoprivredna 1 umska imanja pokuavaju da pretvore u velike pogone iji bi vlasnik trebalo da bude pokrajina. Posledica svega toga bi bila da itava podruja ostanu bez stanovnitva. Potrebno je misliti na to da u donjoj tajerskoj nije nikada bilo veleimanja u pravom smislu te rei, ve da su sva vea zaplenjena imanja stvarana u poslednjih 50 godina uz propadanje seljaka. U folksdojerskim krugovima su ve poodavno napravili planove o tome kako da ta imanja, nakon prikljuenja Rajhu, ponovno nasele poljoprivrednicima, i to nemakim poljoprivrednicima. Ako, pak, doe do stvaranja veleimanja, bilo da njegov vlasnik bude drava bilo pokrajina, na njemu e moi da ive samo umski ili poljoprivredni radnici, nametenici itd. i da svugde oko njega ostane sauvano zdravo slovenako poljoprivrednitvo. Naseljavanjem nemakih poljoprivrednika i komadanjem zaplenjenih imanja bi mogli u svakoj optini naseliti izvestan broj nemakih poljoprivrednika. Te bi morali razmestiti tako da u privrednom smislu nadvladaju okolne slovenake poljoprivrednike. Smatrali su da e uz pomo tih nemakih poljoprivrednika, nemakih uitelja u nemakim kolama i drugih nemakih inovnika i andarmerije itd. bez bolova i brzo tei germanizacija pokrajine. U svakom kraju je, po obiaju, najlepe imanje u rukama upnika, pa su ga zato odmah i zaplenili. Kako je teko oekivati da e crkva i svetenici ta velika imanja dobiti natrag, mogli su na njima odmah da otponu sa naseljavanjem. Sreom, iz Berlina je stiglo nareenje prema kome do kraja rata, naelno, ne smeju prodavati pogone. Time su zatvorili vrata ve vrlo uspenim dogovaranjima s prijateljima i ljudima dobrih veza koji su svoj novac nameravali da uloe u donjoj tajerskoj.385 Nareenje, koje spominje ovaj izvetaj, zapravo je Hitlerova Odluka o ogranienju prometa zemljom u vreme rata od 28. jula 1942. Povodom te odluke je Himler prognozirao da e na nezauzeta imanja u Starom Rajhu i u Austriji naseljavati naroito one ljude (oko 100.000 osoba, meu njima 5-8.000 poljoprivrednih porodica) koji nisu pogodni za naseljenje u istonoj Evropi, poto ih treba pre toga do kraja germanizovati. Od ministra za poljoprivredu Bakea je zahtevao da naredi svim drutvima, bankama i ustanovama koje se bave nakupom i prodajom zemlje da mu u prednakup poalju sva raspoloiva imanja, pogodna za jaanje nemakog naroda.386 Razumljivo je da je taj Himlerov stav, uz neprekidno povlaenje nemake vojske iz Sovjetskog Saveza, postajao sve vie samo teoretsko naziranje. U slo-

venaku tajersku su, na primer, od 1943. godine, kada su se zbog preokreta ratne sree ponovno poeli da pune logore Folksdoje Miteltele Nemcima koje su prevezli iz Sovjetskog Saveza i nekih drugih pokrajina, dovezli i nekoliko desetina nemakih porodica s ciljem da dobiju radnu snagu i da ih odmah ili, pak, kasnije nasele. Ve u prvoj polovini 1943. godine za zaplenjena slovenaka imanja su se interesovali pojedini bosanski Nemci koji su, nakon preseljenja iz Bosne u jesen 1942., neko vreme iveli u logorima Folksdoje Miteltele u Lodzu u Poljskoj i njegovoj okolini te ekali na naseljenje u Lublinskom distriktu generalne gubernije. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, kojeg su gotovo svaki dan poseivali bosanski Nemci i molili da ih nasele u slovenakoj tajerskoj, naelno je odbijao njihove molbe prvo, zato to za te ljude ne stoje na raspolaganju nikakvi objekti i, drugo, to nemaka grupa iz Hrvatske (itaj: NDH nap. T. F.) uopte nije predviena za naseljenje u donjoj tajerskoj.387 Molioci su bili uglavnom imuniji ljudi koji su u Bosni ostavili vee pilane ili vee industrijske pogone. Kako ni za koevske Nemce nisu imali na raspolaganju takve objekte, za bosanske Nemce ih je bilo jo manje. Kada su ih odbili u Mariboru, odvezli su se u Radovljicu da bi tamo izmolili naseljenje u Gorenjskoj. 388 Za naseljenje bosanskih Nemaca u slovenakoj tajerskoj trudio se i Doje Umzidlungs-Trojhand-Gezelaft, koji je preuzeo njihovu imovinu u Bosni, pa su to drutvo bosanski Nemci pritiskali da im pomogne u potrazi za objektima u Nemakoj ili u okupiranim pokrajinama. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je, kada je re o molbama bosanskih Nemaca za naseljenje u slovenakoj tajerskoj, ipak napravio nekoliko iznimki. Moliocima je nudio imanja slovenakih izgnanika na Krinoj gori pri Sv. Petru pod Sv. gorami koja nisu hteli uzeti ni koevski ni drugi Nemci. Najpre su se za njih zagrejali, a onda su ponudu odbili.390 U drugim predelima slovenake tajerske su, pak, do septembra 1943. ipak naselili 18 porodica bosanskih Nemaca sa 59 porodinih lanova.391 Bez sumnje, da je neuspeno zavreni pokuaj naseljavanja bosanskih i drugih Nemaca u Lublinskom distriktu generalne gubernije bio onaj inilac koji je Himlera naveo na zakljuak da vei broj bosanskih Nemaca nasele i u slovenakoj tajerskoj. Od 7. do 12. aprila 1944. je SS-oberturmfirer dr Kirbi iz tabnog ureda u vajklbergu - poznajemo ga ve iz Gorenjske! - posetio logor u Lodzu i pozivao muke preseljenike da se odlue za naseljavanje u udetima, u Luksemburgu, Lotaringiji i u slovenakoj tajerskoj. Oko 60 porodica bosanskih Nemaca je odluilo da se naseli u slovenakoj tajerskoj pa su ih ubrzo prevezli u logor Vecelsdorf kod Graca. tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je 21. marta 1944. izdao uputstvo o tome da u slovenakoj tajerskoj nasele one bosanske Nemce koji ne potiu iz gradova i za koje jo nisu odredili podruje za naseljenje u Lublinskom distriktu, u Sudetima, Luksemburgu i Lotaringiji.392 Izgleda da tabu za naseljavanje u Mariboru nije bilo po volji da u slovenakoj tajerskoj nasele tako veliki broj bosanskih Nemaca pa je svoj od-

bojni stav maskirao izgovorom da su bosanski Nemci, koji su se odluili za naseljenje u slovenakoj tajerskoj, za to nepodobni poto ne potiu iz planinskih predela. Meutim, tabni ured u Berlinu mu je odgovorio: da su svi preseljenici izrazili ne samo elju za naseljenje u brdovitim predelima tajerske ve je ta molba bila i razumljiva i obrazloena i time to su i sami imali brdska imanja ili su, pak, stigli iz izrazito brdskih predela, pa je u tab u Maribor poslao vou bosanskih Nemaca Risa kako bi sredili sporna pitanja.393 Ris je u Mariboru saznao da se meu kandidatima za naseljenje ve u logoru Vecelsdorf kraj Graca pojavilo nezadovoljstvo. Poto su prvih 75 osoba, polovinom aprila, dovezli u Sevnicu i dalje u Breice, tamo su doli u kontakt s koevskim Nemcima koji su im priali preterane vesti o partizanstvu i neprijateljskom odnosu domaeg stanovnitva prema preseljenicima. Time je jo vie ojaana njihova volja da ne dozvole da se nasele u donjoj tajerskoj. Nacisti, naroito dr Karstanjen i nacional-politiki referent za breiki okrug, te voa breikog radnog ureda su se uzaludno trudili da ih nagovore da se nasele u slovenakoj tajerskoj. Donekle ih je primirio tek Risov dolazak, ali se i, pored njegovog objanjavanja prilika, pet ili est porodica odluilo da se radije vrati u Lodz nego da ostane u Sloveniji.394 Posle tih prvih bosanskih Nemaca, ubrzo su dovezli nove, na primer, 18. maja trinaest porodica sa 63 lana. U logoru su imali pripremljenu sledeu 21 porodicu sa 97 lanova, ali su za njih utvrdili da nisu podobni za naseljenje u slovenakoj tajerskoj.395 Veinu bosanskih Nemaca su silom prilika nastanili u optinama Zagorje ob Savi, Trbovlje i Hrastnik, tj. u brdskim predelima. Meutim, oni nisu bili zadovoljni svojim naseljavanjem i mnogi su zahtevali da ih radije poalju " fabriku.396 U prolee 1944. su u slovenaku tajersku dovezli jo dve grupe Nemaca, i to tzv. krimske Nemce i bugarske Nemce (204 krimska Nemca, koje su najpre nameravali da nasele uz Vartu, prevezli su u Breice 29. marta 1944. i namenili su ih iskljuivo kao radnu snagu koevskim i drugim Nemcima, naseljenim na podruju uz Savu i Sutlu). Ali odmah su doli u konflikte s koevskim Nemcima koji su bili spremni da na rad uzmu samo mukarce, ali ne i njihove porodine lanove. Bolje su se sporazumeli sa Nemcima iz Besarabije i Dobrude.397 Dva meseca kasnije, tj. 18. i 22. maja 1944. dovezli su 13 porodica bugarskih Nemaca sa 55 porodinih lanova. Njih nisu odmah predvideli za naseljavanje na slovenakoj zemlji nego za rad, ali bi se kasnije mogli naseliti na imanja ukoliko se odlue za to.398

Naseljavanje u Gorenjskoj Temelji za nemaku kolonizaciju u Gorenjskoj su ve od samog poetka bili slabiji nego u slovenakoj tajerskoj. Tamo nije dolo do stvaranja pojasa za iseljavanje, odnosno naseljavanje uz granicu niti do proterivanja tzv. drugog talasa, tj. slovenakih preseljenika posle 1914. godine. Narodnooslobodilaka borba i drugi inioci su, dakle, sasekli korene masovne nemake kolo38 - N a c i s t i k a politika denacionalizacije

593

nizacije u Gorenjskoj, jer je relativno mali broj slovenakih izgnanika - intelektualaca, zanatlija, svetenika itd. - ostavio srazmerno malo imanja. Neto vee perspektive nemakoj kolonizaciji je otvorilo proterivanje roaka partizana i ubijenih talaca od 1942. godine pa nadalje. Meutim, ni novi planovi, prilagoeni izmenjenim prilikama, nisu mogli biti realizovani. Za naseljavanje Nemaca u Gorenjskoj bio je nadlean ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu, na ijem elu je do septembra 1941. stajao SS-oberfirer Vilelm reder, a zatim do kraja rata SS-oberturmbanfirer (kasnije SS-tandartenfirer). Alojz Majer-Kajbi. Ovaj ured je upravljao i zaplenjenom slovenakom imovinom. Samo u 1941. i 1942. godini su u Gorenjskoj i u Meikoj dolini zaplenili 144 zanatska i industrijska pogona.399 Poput slovenake tajerske, i u Gorenjskoj je tim pogonima upravljalo III glavno odeljenje (privreda) spomenutog ureda uz pomo svojih plaenih upravnika, gazda, ili ih j, pak, davalo u zakup. Za tzv. privremeno upravljanje poljoprivrednim imanjima za vreme dok ih ne predaju nemakim naseljenicima ured je, na osnovu Himlerovog uputstva od 8. maja 1941. ovlastio Nemako drutvo za naseljavanje, koje je za tu svrhu 22. juna 1941. uredilo svoju podrunicu na Bledu, pa je neko vreme bila ak organizacijska jedinica IV glavnog odeljenja (poljoprivreda i umarstvo). Do polovine 1942. godine je Nemako drutvo za naseljavanje u Gorenjskoj upravljalo sa 232 imanja ija je povrina iznosila 4570 ha (166 imanja je ranije bilo vlasnitvo izgnanih Slovenaca, a 66 vlasnitvo crkve). Veina imanja je bila rentabilna i aktivna i samo njih 16 je bilo pasivnih, prvenstveno zbog investicija.400 Do kraja 1942. godine broj zaplenjenih slovenakih imanja se jo poveao, tako d a j e drutvo imalo 322 imanja sa ukupno 7691 ha.401 Do 1. oktobra 1944. broj zaplenjenih slovenakih imanja povean je za preko tri puta, tako da je drutvo, naime, imalo ve 967 imanja s 11.629 ha povrine.402 Osnovne grupe Nemaca, koje je Himler odredio za naseljenje u Gorenjskoj, bili su Nemci iz Ljubljane i Kanalske doline. Ljubljanskim Nemcima je Himler odredio Gorenjsku i Meiku dolinu (te Koruku) za podruje za naseljavanje ve 4. jula 1941. Samo one koji bi na pregledu dobili konanu ocenu A iz narodnih politikih razloga ne bi trebalo naseliti u tim pokrajinama zbog njihovog pograninog poloaja i ondanjeg slovenakog stanovnitva, ve u Starom Rajhu, a neto i u istonoj Evropi. Nemce iz Kanalske doline su ve od 1940. godine, u sklopu velike akcije preseljavanja Nemaca iz Junog Tirola, naseljavali u Korukoj, zbog ega su pri Majer-Kajbievom pokrajinskom pograninom uredu NSDAP formirali poseban ured za preseljavanje (Amtliche Umsiedlungsstelle des Gaugrenzlandamtes Krnten) u Celovcu s podrunicom u Liencu. Posle okupacije Gorenjske i Meike doline je, pak, Himler 25. avgusta 1941. naredio da kanalske Nemce naseljavaju i u Gorenjskoj i u Meikoj dolini.403 O tome i o planovima prema kojima je trebalo da izvre to nareenje, raspravljali su na konferenciji odranoj pri Majer-Kajbiu u Celovcu, uz prisustvo zastupnika ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda i Nemakog drutva za naseljavanje iz Berlina dana 19. septembra 1941. O sadraju konferencije nemamo podataka.404

Meutim, nacistima je u dogledno vreme uspelo da nasele samo deo ljubljanskih Nemaca. Od 3. do 20. januara 1942. su ih preko 800, u 18 transporta, preko entvida nad Ljubljanom dovezli u Gorenjsku. Veinu njih (666) nastanili su u logorima Kranjska gora, Podkoren, Ratee, Mojstrana, Bled i Bohinj. Za prva etiri logora su u sudskim prostorijama u Kranjskoj gori uredili logorsko vodstvo, dok su druga dva logora imali svaki za sebe svoje vodstvo. Iz tih logora su ih slali na radna mesta gde su biii zaposleni i dobili stanove, a u logorima su ubrzo veinu predstavljali penzioneri i drugi za rad nesposobni ljudi (takvih je bilo preko 300). Postepeno su ukidali logore i kroz neko vreme su ostali jo samo u Kranjskoj gori, Podkorenu i na Bledu. Do kraja juna su zaposlili svih 518 osoba koje su bile u logorima i odreene za naseljavanje u Gorenjskoj i Korukoj; u aprilu su odvezli u logor Vindshajm u frankovskoj pokrajini 142 osobe koje su imale ocenu A, a 9 neocenjenih osoba u logor Marija Lankovic u tajerskoj. U logoru je ostalo jo samo 68 porodica sa 140 osoba, neto ih je bilo nesposobnih za rad, neto penzionera, a neke su ekale na izravnanje imanja. U Gorenjskoj i Korukoj nisu mogli da nasele sve one koje su za to predviali. Zbog toga su se, posredstvom tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 10. februara 1942., sporazumeli sa tajerskim nacistima da mogu izvestan broj ljubljanskih Nemaca, naroito onih koji su roeni u tajerskoj ili u njoj imaju neku imovinu ili roake, preseliti u tajersku, odnosno u slovenaku tajersku. U tom sluaju su bili spremni da promne ocene koje su im dali prilikom pregleda, na primer ocenu A ili O u K ili St. Do kraja juna 1942. su u Gorenjskoj i Korukoj naselili 322 porodice sa 522 lana, u tajerskoj (prvenstveno u gornjoj tajerskoj) 309 porodica sa 600 osoba, u drugim austrijskim pokrajinama 135 porodica sa 232 lana, u Nemakoj 180 porodica sa 290 osoba i u Sudetima 19 porodica sa 38 porodinih lanova. U Gorenjskoj su, dakle, naselili samo deo ljubljanskih Nemaca. Meu njima je bilo veoma malo poljoprivrednika, iz Ljubljane samo est sa 92 ha zemlje, a iz okoline samo 10 veleposednika, od kojih je najimuniji imao 441,5 ha zemlje. Ve 19. novembra 1941. su odluili da za njihovo naseljenje u Gorenjskoj upotrebe i crkvenu i idovsku zemlju.405 Nemako drutvo za naseljavanje je za njih, kao i za druge naseljenike u Gorenjskoj, ve do polovine 1942. godine pripremilo oko 40 imanja i osam ih ve dalo nemakim zakupnicima 406 Himler je uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru prebacivao iste tenje kao i folksdojeri u slovenakoj tajerskoj. U svom pismu, upuenom Grajfeltu 19. decembra 1942. je, naime, zapisao i ovo: U Gorenjskoj imovina oigledno pripada Nemakom drutvu za naseljavanje i ovo je u istom kapitalistikom obliku prodaje naseljenicima. To bi trebalo prvenstveno da bude teorija Fr. Volinga (iz tabnog ureda u Berlinu - nap. T. F.).407 Kada su u Gorenjskoj i Korukoj nekako reili pitanje naseljenja ljubljanskih Nemaca, za naseljenje je, razumljivo, preostao jo vei broj kanalskih Nemaca. Himler je, naime, u svojoj naredbi od 25. avgusta 1941. naredio da ih se dve treine nasele jo u 1941. godini, a ostatak do 1. aprila 1942. ini se da u vremenu od devet meseci, poto im je Himler postavio taj zadatak, u Go-

renjskoj nisu naselili ni jednu jedinu nemaku porodicu iz Kanalske doline. Postojali su, dodue, interesenti ali im ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu nije dao zadovoljavajue ponude. Za njihovo naseljenje je bilo, naime, jo uvek nedovoljno zemlje, naroito zato to su morali, prema Himlerovom nareenju, masovne deportacije Slovenaca da odgode do kraja rata. Zbog toga su nacisti, koji su smatrali odstranjivanje Slovenaca i naseljavanje Nemaca osnovnim uslovom germanizacijske aktivnosti u Gorenjskoj, uz Himlerovo odlaganje deportacije do kraja rata, morali da potrae druge naine za odstranjivanje Slovenaca sa njihovih imanja. Iako su ponekad eleli da daju tom nainu blai spoljni izgled, u sutini, uvek je bila re o jednom te istom osnovnom pitanju: kako najbre, najsigurnije i bez politikih nemira odstraniti slovenakog oveka s njegove zemlje. Tako su, septembra 1941. u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu oformili projekt Naredbe o preureenju. Naredbom je trebalo odrediti da se neki predeli, koje odredi dravni komesar za jaanje nemakog naroda, bez obzira na postojee pravne propise mogu sasvim preurediti kako bi se na njima uvrivalo germanstvo. Meu merama koje bi trebalo odmah uvesti za postizanje tog cilja bilo bi i uspostavljanje zdravih strukturalnih odnosa stanovnitva preslojavanjem i preseljavanjem, preureenje itave povrine s obzirom na podelu, obradive kulture i na sve s tim vezane pravne odnose, stvaranje nemakih gradova i sela te svrsishodnije stvaranje teritorijalnih jedinica zajedno s potrebnim saobraajnim i opskrbnim sredstvima. Ili, drugim reima: dravni komesar za jaanje nemakog naroda bi mogao u itavoj Gorenjskoj ili u pojedinim podrujima da odstrani slovenako stanovnitvo, naseli nemako i potpuno preuredi pokrajinu, kao to je to inio u Poljskoj i u tzv. podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu. Napisali su ve i izvrne propise i ak svoje primedbe na taj projekt.408 Projekt Naredbe o preureenju su poslali i uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, pa ga je dr tir, 24. oktobra, poslao II glavnom odeljenju (za planiranje) sa sledeim dopisom: U prilogu vam aljem Projekt za preureenje June Koruke (itaj: Gorenjske - nap. T. F.). To, to su ga poslali meni, vezano je za konferenciju na Bledu, na kojoj sam upozorio na potrebu da Gorenjce agrarnim, politikim i drugim merama preureenja istisnemo iz pokrajine i na njihova mesta namestimo Nemce iz Rajha. Ta mera e biti potrebna u Junoj Korukoj kao i u tajerskoj kako bi tamo ojaali nemaki narod. S obzirom na poseban sastav ondanjeg stanovnitva, nije ni mogue niti poeljno da se izgna vei broj tamonjih starosedelaca. Meutim, bez proreivanja tamonjeg stanovnitva nije mogue postii brzu germanizaciju. Za sada brojna sitna imanja daju neku mogunost da neprimetno postignemo eljeni cilj. Mogli bi, na primer, udruiti po nekoliko donjetajerskih, odnosno junokorukih malih imanja i novo imanje dati nekom Nemcu iz Rajha s obrazloenjem da ni jedan od malih poljoprivrednika ne bi bio u stanju da gospodari na elom imanju. Male posednike bi morali na neki nain zadovoljiti odtetom i mogli bi ih, kao poljoprivredne radnike s okunicom ili kao naseljenike, poslati u istonu Evropu.

Prvo glavno odeljenje moli da se pri sastavljanju novog nacrta za naseljavanje za junije predele uzimaju u obzir nacionalno-politike potrebe. 409 Za sada nam nije poznato da li su taj nain nemake kolonizacije uzeli u obzir u novom planu naseljavanja za Gorenjsku ili to nisu uinili, jer nacrt ne poznajemo. Znamo da odredbe o preureenju u takvom obliku nisu izdali niti u 1941. godini niti kasnije, ali je ef civilne uprave za Gorenjsku u prolee 1942. izdao slinu odredbu i ideje o Odredbi o preureenju su vie puta ponavljali u leto 1942. Odredbu o merama za jaanje nemakog naroda na okupiranim podrujima Koruke i Kranjske dr Rajner je izdao kao svoju 75. naredbu 17. maja 1942. i objavio ju je u svom slubenom listu 8. juna 1942. U prvom lanu je odredio sledee: Opunomoenik dravnog voe SS i dravnog komesara za jaanje nemakog naroda moe na okupiranim podrujima Koruke i Kranjske, u cilju uvrivanja germanstva, preduzeti sve to je potrebno za izvrenje njegovog zadatka iako se to ne temelji na vaeim pravnim propisima. Tom naredbom je sebi, prema tome, dao pravo da protiv Slovenaca, a u korist Nemaca preduzima neograniene mere, kako je to predvideo ve i projekt Odredbe o preureenju, koje je trebalo da izdaju centralne vlasti u Berlinu. Protiv mera, koje je mogao da preduzme na osnovu te naredbe, nije doputao bilo kakve mogunosti za pritube i ugovore, iskljuio je redovan pravni put i zaduio upravne organe, pa ak i sudove, da izvravaju njegova uputstva.410 Tako je ef civilne uprave, kao Himlerov opunomoenik za jaanje nemakog naroda, jo snanije uvrstio svoj neogranieni poloaj koji je imao ve od samog poetka okupacije. Ako mu je ranije bio potreban bar formalni osnov za oduzimanje imanja nekom Slovencu, recimo da je zaplena posledica neprijateljskog ponaanja ili ina, od tada mu ni to vie nije bilo potrebno. Bilo je dovoljno da, na primer, njegov ured na Bledu predloi da ovo ili ono imanje pree u nemake ruke i ve je imao dovoljan razlog za to da ga zapleni. Ta srazmerno kratka, ali za slovenako stanovnitvo zla naredba predstavlja nekakvu osnovu nacistikih planova koje su sastavljali i nameravali da izvode u leto i jesen 1942. u Gorenjskoj. Samo narodnooslobodilakoj borbi pripada zasluga za to da se tom naredbom nije mogao dosei cilj koji su joj namenili i da nije mogla da postane sudbonosna za veliki broj Slovenaca u Gorenjskoj. U veoma zaotrenim politikim prilikama u Gorenjskoj, kada je narodnooslobodilaki pokret gurnuo nemakog okupatora duboko u defanzivu pa je ovaj posegnuo za krutim, neovenim merama, unitavajui vatrom i olovom itava sela, nacistiki funkcioneri zadueni za jaanje nemakog naroda sa dr Rajnerom na elu bili su na stanovitu da su sazreli uslovi za izvoenje nacrta o naseljenju to veeg broja Nemaca u Gorenjskoj. U jednom od ranijih poglavlja ve sam prikazao kako su nacisti obnovili svoje ideje o masovnom izgonu Slovenaca iz Gorenjske i dogovarali se o tome kako e izgnati 60.000 da bi mogli da nasele 20.000 Nemaca.

U uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu su se 15. juna 1942. godine, na osnovu Rajnerovog uputstva od 11. juna, dogovorili: Ukoliko vie bezbednosni uslovi oteavaju naseljavanje nemakih ljudi - taj najznaajniji zadatak u germanizaciji pokrajine - utoliko zagrienije treba stremiti ka tom cilju, utoliko vei broj Nemaca treba naseliti i utoliko za to krae vreme treba obaviti taj posao. Moramo raunati i na rtve, ali e one biti utoliko manje ukoliko emo bre i otrije izvesti naseljenje; rtve nee izostati i one su porez za koji e ovaj juni deo pokrajine biti definitivno prikljuen Rajhu. Dogovorili su se i o svim detaljima kako da izvre taj zadatak, a naroito mnogo panje su posvetili pitanju planiranja, pripremama za naseljavanje Nemaca i organizaciji rada. Bili su na stanovitu da nemake porodice podobne za naseljenje treba najpre dovesti iz Koruke, zatim iz Junog Tirola pri emu su, verovatno, mislili na kanalske Nemce i iz logora za bukovinske Nemce. A na kraju bi propagandom dobili nove porodice iz Koruke i s podruja pokrajinske seljake uprave za alpske pokrajine, pri emu su, verovatno, imali na umu salcburku i tirolsku pokrajinu. Naroito su raunali na kandidate za nove poljoprivrednike iz Koruke, koji su se tada nalazili u vojsci pa bi im pokuali odgoditi odlazak na front. to se tie organizacije, predviali su osnivanje logora za preseljavanje (Umsiedlungslager) za Slovence koje bi trebalo odvesti u Nemaku. Logor bi trebalo da se nalazi, ukoliko bi to ikako bilo mogue, negde u blizini gestapovskog logora u Gorianama kod Medvoda, iz kojeg su u Nemaku odvozili roake partizana i ubijenih talaca. U njegovoj blizini bi ustanovili i posebni akcioni logor (Einsatzlager) u koji bi smestili Nemce pre nego to ih rasporede na imanja izgnanih Slovenaca. Tamo bi trebalo da se ue vetini upotrebe oruja te da se politiki i privredno obrazuju, a bili bi im pri ruci za sluaj potrebe da ih pozovu u pomo pri proterivanju Slovenaca te vrenju poter za partizanima.411 Istovremeno sa pribavljanjem dovoljnog broja nemakih porodica, Nemci su eleli da obezbede i dovoljan broj rukovodeeg kadra meu naseljenicima. Smatrali su da ga mogu dobiti samo meu Nemcima u Korukoj, pa su zbog toga nastojali da kandidate za naseljenje iz Koruke, nakon odsluenja vojnog roka, ne alju odmah na front ve da ih nasele u Gorenjskoj. A pojavila se i ideja o tome da nasele i vie starih boraca NSDAP. Za njih su predviali poseban nain naseljavanja: injenica da zasluni borci NSDAP, kojima .je potrebna pomo, po pravilu nemaju preko potrebnih materijalnih, a esto ni strunih uslova za preuzimanje veih pogona, navodi nas na to da bi staru gardu, prema mogunostima, u korporativnom sastavu trebalo udruiti u retkim, ali privredno vrstim pogonima. Tamo bi bili zaposleni kao slubenici, radnici itd., ali bi, ipak, bili i nekakvi deoniari.412 Dr Fridlu su u tabnom uredu u Berlinu, gde je stigao polovinom jula 1942. s predlozima za to bre i opsenije naseljavanje Nemaca u Gorenjskoj, nudili bukovinske Nemce (oko 2500 iz zgusnutih naselja u Junoj Bukovini i najmanje toliko iz ostataka ve naseljenih grupa, ukupno oko 1200 porodica); bosanske Nemce (oko 20.000) koje jo nisu preselili pa su cenili da iz na-

cionalno-politikih razloga ne bi bili podobni za Gorenjsku, osim nekih izabranih pojedinaca; koevske Nemce (oko 1000) koje ne bi mogli naseliti u slovenakoj tajerskoj i Nemce iz Luserna i Ferzentala, iz sedam optina u Junom Tirolu (150 porodica sa 670 lanova). Druge grupe, na primer one iz Besarabije i Dobrude, nisu mu nudili, jer su nameravali da ih nasele u ravnicama istone Evrope. Zanimljivo je da tada nisu uzimali u obzir ni Nemce iz Junog Tirola za naseljavanje u Gorenjskoj niti su, pak, spominjali kanalske Nemce, jer, navodno, Nemce iz junog Tirola treba naseliti zbijeno, pa je Hitler ve odredio za njih podruje za naseljavanje na Krimu u Sovjetskom Savezu.413 ef civilne uprave dr Rajner je, to se tie Nemaca koje mu je nudio tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, bio veoma izbirljiv. Zanimljivo je da bi mu jo ponajvie odgovarali Nemci iz june Bukovine. to se tie bosanskih Nemaca, izraavao je brojne sumnje tako da su se sa dr Fridlom sporazumeli o tome da e dr Fridl sam otputovati u Bosnu i tamo utvrditi da li su primerni za Gorenjsku ili ne. to se tie ljudi iz Lotaringije, koji zapravo i nisu bili Nemci ili bar nisu bili vrsti Nemci, smatrao je da su upotrebljivi tek kao rudari ili metalurki radnici u gorenjskoj industriji, a odbacivao je svaku ideju o tome da ih naseljavaju kao poljoprivrednike. Zanimljivo je i to da mu nisu bili pri srcu ni koevski Nemci, niti Nemci iz Luserna i Ferzentala. ini se da je dr Rajneru, a verovatno i drugim nacistima zaduenim za jaanje nemakog naroda u Gorenjskoj, jo ponajvie bilo stalo do Nemaca iz Besarabije. U Berlinu su, naime, opet posredovali da ih dobiju pozivajui se pri tome na to da je Grajfelt nekada lino obeao dr Rajneru vei broj besarapskih Nemaca, koji bi se mogli naseliti u ravniarskim predelima Gorenjske. Kada je dr Fridl 23. jula izvetavao tabni ured u Berlinu o Rajnerovim eljama i stavovima, rekao je i ovo: Sada je nametenje nemakih naseljenika aktuelno tamo gde su, zbog dravno-politikih mera, slobodna imanja. O opsegu tih slobodnih imanja trenutno jo nije mogue stei uvid, ali e se on verovatno jo poveati. Moj ured se pobrinuo za to da se dravno-politike akcije kreu u okviru ovde sastavljenog nacrta (sic!). Dalja imanja za naseljavanje emo dobiti uz pomo Naredbe o preureenju. O tom programiranom radu emo se narednih dana dogovoriti na Bledu sa SS-oberfirerom prof. Majerom. 414 elim da podsetim itaoca na "to da je dr Konrad Majer-Hetling bio voa glavnog odeljenja za programiranje u tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, te vo centralnog zemljinog ureda u Berlinu. Himler mu je naredio da izradi i generalni plan za germanizaciju slovenakih pokrajina i ovaj ga je, zaista, izradio do kraja decembra 1942. Ta Fridlova razmiljanja su zanimljiva naroito zbog toga to u njima priznaje da je njegov ured na Bledu uestvovao u represalijama protiv Slovenaca u Gorenjskoj u prolee i u leto 1942. i da su represalije izvodili ak prema njegovom nacrtu. A ukazuje i na to da su nameravali da izdaju naredbu o preureenju, za koju su projekat pripremali ve u jesen 1941.

Za tu velikopoteznu zamiljenu akciju naseljavanja ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu se dobro pripremio. Najpre su na Bledu ustanovili tzv. akcioni tab (Einsatzstab) koji je vodio vod II glavnog odeljenja (planiranje) in. Konrad Nimfer i u njemu su bili predstavnici svih glavnih odeljenja. Najpre je bio ukljuen u I glavno odeljenje, a od 1. avgusta dalje neposredno podreen voi ureda na Bledu, dr Fridlu. Trebao je da organizuje i izvrava zadatke koji se javljaju iz neoekivano izniklih mera na nacional-politikom podruju, ili, drugim reima: da prati policijske i druge represalije protiv slovenakog ljudstva u Gorenjskoj, da sarauje s policijom bezbednosti i policijom poretka ak pri planiranju represalija kako bi i jedna i druga uvaavale i plan za jaanje nemakog naroda i nacional-politike zadatke u Gorenjskoj. Negde u blizini Kranja bi trebalo da uredi i vodi tzv. akcioni logor, u kome bi neko vreme iveli te se vaspitavali i vebali u rukovanju orujem nemaki preseljenici, pre nego to ih nasele na imanja izgnanih Slovenaca.415 Prema nekim kasnijim Nimferovim idejama za takav logor bi trebalo iskoristiti ak itav kraj iz kojeg bi, razumljivo, najpre proterali sve Slovence. Nakon toga je Nimfer, 1. avgusta, sastavio temeljne ideje i predloge za izvravanje zadataka dravnog komesara za jaanje nemakog ureda. U njima je detaljnije predvideo tok deportacija Slovenaca i naseljavanje Nemaca u Gorenjskoj. Najpre je istakao da je ef civilne uprave za Gorenjsku svojom 75. naredbom dao dravnom komesaru za jaanje nemakog naroda neograniene mogunosti u izvravanju zadataka. To je uinio znajui da je dotadanji rad dravnog komesara za jaanje nemakog naroda stvorio sve mogunosti za praktian rad koji je do tada nedostajao. Zato je govorio: Poto je dr Fridl postigao da su mu irokogrudo obeali ljude za naseljavanje, time su i praktino date mogunosti za rad na germanizaciji u velikom stilu. To to e biti potrebno da se prebrode jo brojne i ne ba male tekoe, da e protei jo mnogo krvi, ne sme smetati a i nee spreiti nae napore u tome da pobedimo te tekoe. Ponovo je predlagao da se oformi akcioni logor, izda naredba o preureenju, da se u sve zaseoke iz kojih je policija ve izgnala ili e pak izgnati vei broj Slovenaca odmah privremeno nasele nemaki ljudi kako bi najpre proverili njihove strune mogunosti za definitivno naseljenje, preko njih dobijali ocene unutranjeg ubeenja preostalog slovenakog stanovnitva i smanjili gubitke usputnog upravljanja, odnosno gazdovanja na slovenakim imanjima. Zatim je predlagao kako treba za samo nekoliko sati izgnati sve Slovence iz nekog sela koje e biti obuhvaeno naredbom o preureenju (o emu sam pisao u jednom od prethodnih poglavlja). Predviao je da bi mogli jo u 1942. godini planski smestiti oko 500 nemakih porodica, a idue godine taj tempo naseljavanja jo ubrzati 416 Kao to smo videli, nakon dva elaborata komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti u XVIII vojnom okrugu, SS-tandartenfirera dr Valtera Blumea, te posle sastanka kod Rezenera, odranog na Bledu 2. septembra 1942., poele su da se javljaju skrupule protiv programa o izriito otrom kursu i brzom izgonu Slovenaca i naseljavanju Nemaca. Naciste u Gorenjskoj je, sasvim izvesno, u toj akciji zadravala bojazan da e se za izgon predvieni

Slovenci masovno prikljuivati partizanima. Oni, koji su bili pristalice brzog izgona Slovenaca predviali su da e ve kroz nekoliko meseci nastati takve prilike koje e omoguiti realizaciju ve pripremljenih mera za germanizaciju pokrajine. Zbog toga su dr Rajner i funkcioneri njegovog ureda za jaanje nemakog naroda na Bledu i dalje inili sve kako bi do tog vremena pripremili dovoljan broj Nemaca za naseljavanje. A u prvoj polovini septembra dr Rajner se, ipak, odluio za to da osim Nemaca iz June Bukovine i stare Srbije u Gorenjsku primi i nekoliko hiljada (oko 4425) bosanskih Nemaca iz etiri optine. Predlagao je da ih prevezu neposredno iz Bosne u austrijske pokrajine, naroito u Koruku, te obeao da e se sam angaovati za to da za njih nau pogodne stanove. Tamo je trebalo da ih pripreme za naseljenje u Gorenjskoj.417 0 promenjenim prilikama u Gorenjskoj posle Rajnerovog proglasa o ukidanju vanrednih mera 27. septembra 1942. i o pitanju dalje nemake kolonizacije u Gorenjskoj raspravljali su na konferenciji u tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, koja je odrana 12. oktobra. Dr Fridl je izvetavao o promenjenim prilikama u Gorenjskoj i o mogunostima da odmah nasele 250 zanatlijskih i 79 poljoprivrednih porodica. Dravno-policijskim merama e moi da izgnaju jo neto Slovenaca, zajedno sa njihovim porodicama, ali, ipak, nije mogue raunati na neki vei broj. Dr Rajner ne moe ekati kraj rata kako bi bre naseljavao Nemce, pa e biti potrebno ubrzo stvoriti iz privredno-politikih i agrarno-politikih punktova punktove za naseljavanje. Kada su o tome raspravljali, dr Fridl se definitivno izjasnio za ranije zauzimanje kljunih privrednih poloaja u Gorenjskoj. Za to postoje dve mogunosti: ili da vlasnike odstrane s njihovih kljunih privrednih poloaja time to e ih premestiti drugde, ili da ih, pak, jednostavno izgnaju i presele u Stari Rajh. A dr tir je bio na stanovitu da bi bilo svrsishodnije ako bi bezemljae - koji u Gorenjskoj nisu u stanju da odravaju pravi ivot, pa bi ih zato bilo lake i odstraniti kako bi se privredno ojaali - iselili, a u Starom Rajhu bi ih upotrebili kao poljoprivredne radnike. Dr Fridl je bio saglasan sa tim predlogom. Raspravljali su i o pitanju naseljenja 4425 bosanskih Nemaca iz etiri optine, koje je posetio dr Kirbi i ustanovio da su veoma pogodni za Gorenjsku. Ipak nije bilo mogue da se poalju u austrijske pokrajine, kao to je to eleo dr Rajner, ve u Lodz u Poljskoj. Odbacili su i Fridlov predlog o tome da u Gorenjskoj nasele i oko 2000 ljudi iz austrijskih pokrajina da bi pomeali grupe naseljenika jer, navodno, to dolazi u obzir tek posle rata. to se tie Nemaca iz June Bukovine, izvetavali su da su njihovi poverenici iz devet optina, koji se nalaze u logoru Par kod Salcburga, poslali tabnom uredu u Berlinu dokument o tome da ne ele da se nasele u Gorenjskoj, nego negde u ravniarskim predelima. Tako su i na ovoj konferenciji, poput razgovora voenog izmeu dr Fridla i Krojca 13. oktobra i dr Fridla i dr Stira 14. oktobra, naglaavali da valja naseljavanje Nemaca u Gorenjskoj produiti u obliku mirne eliminacije i izbegavati sve ono to bi moglo da prouzrokuje nemire meu stanovnitvom. Prave promene u toj pokrajini e nastati tek posle rata u sklopu velikih pomeranja od Zapada prema Istoku. (podvukao T. F.)418

SS turmbanfirer dr Ginter tir Tako su nacisti ponovo odgodili nacrte za masovno proterivanje Slovenaca iz Gorenjske i brzo, kao i masovno naseljavanje Nemaca. Predviali su, dodue, da e ve u vreme rata nastupiti prilike u kojima e moi da sprovedu pripremljene nacrte, ali im je, ipak, to onemoguio sve vei porast narodnooslobodilakog pokreta i sve vee ukljuivanje slovenakog stanovnitva u Gorenjskoj u narodnooslobodilaku borbu. A u jesen 1942. poloaj nemake kolonizacije bio je takav da su do tada naselili samo nekoliko stotina Nemaca iz Ljubljane, a iz drugih nemakih grupa jo ni jednog. 0 onih 4425 bosanskih Nemaca su ubrzo prestali da govore, poto ih je Himler predvideo za naseljenje u Lublinskom distriktu generalne gubernije u Poljskoj, a gotovo nita nisu preduzeli za naseljavanje kanalskih Nemaca. Ali su se tada u njihovim nacrtima kao najozbiljnija grupa za naseljavanje pojavili Nemci koje su preselili iz optine Jakobeni u Junoj Bukovini. I dok su bukovinski Nemci iz devet drugih optina odbijali da se nasele u Gorenjskoj, 60 porodica iz spomenute optine dobrovoljno se prijavilo za Gorenjsku.419 Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu je u to vreme raspolagao s nekih 60 imanja pogodnih za naseljenje, od kojih je 37 ve bilo zauzeto ili rezervisano. Za naseljenje su bila jo 23 imanja, meu kojima i neto tzv. vodeih. Ukoliko bi obnovili sela koje je unitila

policija, dobili bi 22 nova imanja, dok bi daljih 20 dobili udruivanjem razbacanih imanja. Prema tome, tako bi bilo sto imanja pogodnih za naseljenje. Osim toga, raspolagao je i s nekih stotinak kueraka u kojima bi mogli da stanuju poljoprivredni radnici. U Meikoj dolini je imao na raspolaganju 15 imanja, od toga su bila dva ve rezervisana. Uzimajui u obzir nacistike planove za kolonizaciju Gorenjske i nemaku pohlepu za slovenakom zemljom, sve je to bilo veoma malo.420 Nakon konferencije, koja je odrana u Berlinu 12. oktobra 1942., ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu produio je s pripremama kako bi na ta prazna imanja naselio Nemce iz June Bukovine. Ve u avgustu je njegov funkcioner dr Kirbi razgledao nekoliko logora Nemaca iz June Bukovine i nakon toga odluio gde da ih nasele. Jedan deo, naroito siromanije poljoprivrednike, trebalo je naseliti severoistono od Kamnika do Stahovice i kod Kamnike Bistrice i ove grupe bi trebalo meusobno da povezuje oko 65 nemakih gradskih porodica koje bi naselili u Kamniku 421 Drugi deo su trebali da nasele oko Mengea, a trei deo - 19 porodica zanatlija u unutranjosti - u blizini Kamnika. Valja istai da je kamniko podruje u nacistikim planovima kolonizacije imalo znaajno mesto. Tako je, na primer, poljoprivredni referent pri kamnikom pokrajinskom savetniku 9. jula 1942. sastavio elaborat o Naseljenju kamnikog okruga. U njemu je predvideo da e definitivno naseljenje kamnikog okruga s nemakim poljoprivrednicima trajati oko 40 godina i predlagao koja bi imanja trebali naseliti u prvoj fazi. Za drugu fazu je predlagao: U drugom talasu naseljavanja bi se morali truditi da stvorimo oko 400-500 imanja u veliini naslednih imanja, koja bi trebalo da budu ravnomerno rasporeena po kamnikom okrugu, tako da bi u svakoj optini, s obzirom na njen opseg i kvalitet tla, bilo oko 15 do 20 nemakih poljoprivrednika. Ukoliko bi to postigli, germanizacija itavog podruja ve bi veoma napredovala. Posle toga bi u nemakim rukama bila ve polovina zemlje. Ako bi preostali deo zemlje jo ostao u slovenakim rukama, to jo ne bi bilo tako loe, poto bi se slovenaki poljoprivrednici koji budu ostali morali potiniti nemakom vodstvu i u svakom sluaju ga i slediti.422 Meutim, veina Nemaca koje je dr Kirbi ve predvideo za naseljenje na kamnikom podruju odluila je da se nee naseliti u Gorenjskoj, pa tako plan o tome da se stvori snanija nemaka kolonija u Kamniku i oko njega nije uspeo. U decembru 1942. naselili su samo osam nemakih porodica iz junog Tirola, najvie u optini Homec-Radomlje. 423 Zbog toga se dr Kirbi, koji je u to vreme postao voa I glavnog odeljenja (rad s ljudima) a kasnije i voa taba za naseljavanje u ve spomenutom akcionom tabu na Bledu, suprotno dotadanjoj praksi planiranja nemake kolonizacije u Gorenjskoj, a u sporazumu s Rezenerom, latio da sastavi novi nacrt nemake kolonizacije u Gorenjskoj, koji je prilagodio tadanjim prilikama. Taj nacrt je predviao naseljavanje u obliku jea. U Gorenjskoj su najpre trebale da nastanu tri kolonije u obliku jea: prva na podruju izmeu Radovljice i Jesenica sa sreditem u Gorjama, druga u prostoru izmeu kofje Loke i martnog pod marnom gorom sa sreditem u martnom i trea izmeu

Domala i Homeca sa sreditem u Dobu. Tim vie ili manje zbijenim kolonijama bi trebalo postii i to da se jedna zajednica nemakih kolonista sama brine za svoju linu bezbednost i da istovremeno predstavlja prepreku za terensku organizaciju OF, koja je rairena po itavoj Gorenjskoj, pisao je.424 Svaka od te tri kolonije bi se, dakle, prilikom partizanskog napada stavila u poloaj jea i sama, odbacivala napadaa. A u Gorenjskoj su nameravali da urede i dva uzorna imanja, dok je Himler eleo da ve u 1943. godini otponu i sa izgradnjom itavog mnotva vremenu prilagoenih imanja 425 Taj nacrt govori o nacistikim nastojanjima na tome da stvore usred veoma plodnih predela u sva tri okruga Gorenjske nemake kolonije, koje su trebale, zajedno s okolnim gradovima Radovljice, Kranj i Kamnik, da postanu nekakva kristalizaciona jezgra nemake kolonizacije u gradovima i u unutranjosti. A ukazuje i na to da je narodnooslobodilaka borba ve do tada onemoguavala naseljavanje pojedinih nemakih poljoprivrednika po slovenakim selima, naroito u perifernim predelima, pa je naciste prisilila da stvaraju takav oblik kolonija kakav su predviali jo samo na krajnjim granicama okupiranih zemalja, tj. kolonija domobranskih poljoprivrednika (Wehrbauern). Najpre je, u novembru 1942., dr Kirbi otpoeo s formiranjem kolonije na podruju Gorja kod Bleda. Bio je na stanovitu da su u radovljikom okrugu bezbednosne prilike najpovoljnije, da je u etiri kilometra udaljenom Bledu snana nemaka policijska posada i da je u Gorjama veoma aktivna andarmerijska stanica koja moe da odbije partizanske napade s Pokljuke, pa se zbog toga odluio da otpone najpre sa stvaranjem te kolonije. Nakon prethodnih priprema, 9. februara i 9. marta 1943., tu je dovezao prvih 19 nemakih porodica iz June Bukovine, koje su se dobrovoljno prijavile za naseljenje u Gorenjskoj. Nastanio ih je po kuama Slovenaca koje su nacisti u julu 1942. izgnali u Nemaku (preko 50 porodica). Tim prvim naseljenicima trebalo je u tim danima da se prikljui jo 19 porodica. Meutim, tamonji stanovnici su nemake koloniste primili veoma hladno i njihove prozore su poeli da razbijaju kamenicama. Ujedno su akcije protiv njih otpoeli i partizani II bataljona (Pokljukog) Gorenjskog odreda. Dana 5. marta je jedna eta izvrila rekviziciju na imanju izgnanog Pokljukara na Poljici, odvezla stoku i proterala tamonjeg naseljenika. Nou 9. marta je Andrej 2van-Boris, borac spomenutog bataljona, koji se nalazio na oporavku, bacio runu bombu u svoju kuu u Spodnjim Gorjama, u kojoj je stanovao kolonist Bernhart, i tako demolirao stan i lake ranio naseljenika. Kako je dr Kirbi smatrao da nije re o nekoj akciji osvete roaka izgnanih Slovenaca niti o nekom obinom napadu, nego o inu koji je uperen protiv aktivne nemake politike kolonizacije u Gorenjskoj, 9. marta je bez obzira na sve to doveo nove porodice nemakih naseljenika, tako da je kasnije bilo u Zgornjim i Spodnjim Gorjama, te u Pothumu ve 78 nemakih kolonista, pa se sa andarmerijom dogovorio o formiranju posebne mesne samozatite, koju je trebalo da ine odrasli mukarci iz redova kolonista. A 17. marta je novu koloniju pokazao okrunom voi NSDAP dr Hohtajneru, pokrajinskom savetniku Hinteregeru, okrunom poljoprivrednom voi, okrunim voama Hitlerove omladine, voi ispostave bezbednosne policije u Radovljici i svojim

saradnicima. Sav zadovoljan i ponosan im je pokazivao tu prvu nemaku koloniju usred slovenakog ivlja u Gorenjskoj. A nemaki kolonisti su i prilikom te posete ponovno izjavljivali da e ili morati napustiti Gorje ili e, pak, trebati odstraniti Gorenjce s podruja za naseljavanje. Dva dana kasnije je odeljenje partizana, koje je predvodio 2van, na Reici nedaleko od Grabna kod Gorja napalo nemaki putniki automobil u kome su se iz Gorja na Bled vraali Kirbiovi saradnici Pe, Franc Anderle i Karl Delago. Prva dvojica su pali, a Delago se ranjen pravio da je mrtav, pa su i njemu oduzeli dokumenta (zbog toga su ga u partizanskim izvetajima smatrali mrtvim), dok je ofer Franc Bijol otiao s partizanima poto su auto zapalili. Odmah nakon tog napada je komandant policije poretka, general-major Brener, naredio da policijska eta planinskih lovaca Alpenland, udovoljavajui Kirbievoj molbi, oformi svoju posadu u Zgornjim Gorjama (oficir i 20 policajaca), koja treba da titi nemake koloniste. Posle tih akcija, koje je dr Kirbi oznaavao kao sistematsku akciju partizana protiv aktivne nemake politike kolonizacije, razmiljao je ve i o tome da ako bi se kolonisti, koji su ve i onako iveli u zabarikadiranim kuama, povukli iz Gorja, to bi znailo gubitak prestia ne samo za to podruje nego za itavu Gorenjsku. Zbog toga je predlagao proterivanje preostalih slovenakih porodica iz Gorja, pri emu je ponovo podseao na opasnost novih nemira koje bi trebalo izbei. Ukratko, nije znao ta treba da ini. Od tada su nemaki kolonisti iveli u strahu i pod zatitom, ali je znaajnija injenica da je to predstavljalo i kraj nemake kolonizacije u Gorenjskoj. Tada je dr Kirbi, kao ef taba za naseljavanje za Gorenjsku, odluio sledee: Naseljavanje ne mogu da nastavim, sem u gradovima koji su sedita okruga, poto bi, prema iskustvima iz Gorja, ne samo aktiviranje partizanskog rata nego i neprekidno loe ponaanje Gorenjaca u svakom sluaju imalo za posledicu vezivanje nemakih zatitnih snaga, koje bi kasnije morale da brinu samo za obezbeenje i ne bi mogle da budu na raspolaganju za voenje akcija protiv bandita. A time bi zatitne snage gurnuli u potpunu defanzivu. Dva meseca kasnije je tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu naredio da one bukovinske Nemce koje nije mogue vie naseliti u Gorenjskoj nasele u Sudetima.427 A 21. juna 1943. je dr tir pisao vlastima u Sudetima: Prema nareenju dravnog voe SS trebalo bi kanalske Nemce naseliti u Korukoj i Gorenjskoj. Zbog nemirnih prilika u Gorenjskoj sada nije mogue dovesti na ta podruja sve kanalske Nemce. Prema privremenim proraunima tamo nismo u stanju da poaljemo 116 poljoprivrednih i 33 porodice zanatlija, te 60 porodica kuevlasnika. ef tabnog ureda (Grajfelt - nap. T. F.) naelno se slae s tim da te osobe naselimo u Sudetima.428 Od tada su nacisti mogli da nasele jo ponekog Nemca samo u gradu. Kako je narodnooslobodilaka borba celokupnu nacistiku delatnost ograniila samo na gradove, dok je u unutranjosti bio jedini gospodar situacije narodnooslobodilaki pokret, i nemaku kolonizaciju je ograniila samo na gradove. A kako je bio osnovni cilj nacistike politike kolonizacije prvenstveno naseljavanje nemakih poljoprivrednika i zanatlija u unutranjosti, to je praktino znailo i kraj nacistike politike kolonizacije u Gorenjskoj.

Ali, narodnooslobodilaka borba nije spreavala i konano onemoguila samo nemaku kolonizaciju u Gorenjskoj ve i upravljanje i gazdovanje na zaplenjenim objektima izgnanih Slovenaca. Ve prve jedinice slovenakih partizana su za ciljeve svojih napada izabrale i industrijske i druge objekte kojima je upravljao ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu posle izgona slovenakih vlasnika. Tako je, na primer, samo prilikom partizanskog napada na Remevu pilanu u Lancovom kod Radovljice okupator imao za 32.000 maraka tete. Zbog toga je okupator morao te objekte ve tada da obezbedi, a kasnije je morao svoju zatitu neprekidno da jaa, naroito od polovine 1942. godine. Tako je, na primer, vod III glavnog odeljenja (privreda) u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu, dr Kriger, 21. avgusta 1942. pisao sledee: U poslednje vreme su sve masovniji napadi partizana na privredne objekte, i upozoravao na veliku tetu nakon miniranja mainskog postrojenja u Janievoj ciglani u Mengeu i nakon paljenja livnice Titan u Kamniku, te molio da se obezbedi preostalih devet objekata.429 Meutim, sve to nije bilo u stanju da sprei partizanske napade i veliku tetu koju je podnosio dravni komesar za jaanje nemakog naroda. Zbog paljenja pilane u Dovjem 14. septembra 1942, imao je tetu od 47.454 marke, paljenja hotela Sport na Pokljuki 5. juna 1943. ak tetu od 93.331 marku, unitenja drvne industrije u Radomljama 22. maja 1943. godine 199.309 maraka itd. Svi ti napadi nisu prouzrokovali samo materijalnu tetu nacistikoj privredi nego i tetu jaanju nemakog naroda, koje je iz prihoda privrede na zaplenjenim pogonima finansiralo svoju aktivnost i na drugim podrujima, na kojima se vrila denacionalizacija. Sve vei broj napada na objekte izgnanih Slovenaca i sve vea teta koju je zbog toga podnosilo jaanje nemakog naroda, nateralo je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Celovcu, gde su ga premestili u prolee 1943., da se 11. juna 1943. obrati efu civilne uprave dr Rajneru s molbom da naredi preduzimanje odgovarajuih mera za zatitu gorenjske industrije, koja u privredi Koruke predstavlja veoma veliku stavku, jer predstavlja priblino polovinu industrijskih proizvodnih kapaciteta itave Koruke. Na alost su prilike u Gorenjskoj takve da vie nije osigurana bezbednost velikog dela industrijskih pogona. To se odnosi naroito na one pogone koji se nalaze izvan gradova i zbijenih naselja, pisao je i poslao mu spisak 21 takvog industrijskog pogona.430 Meutim, prilike za naciste se nisu poboljavale ve su se pogoravale, jer su sledili novi napadi i s njima nove tete, na primer, zbog devet napada na fabriku papira u Kolievom od septembra do decembra 1943. godine teta je iznosila 85.000 maraka, napad na Hribernikovu fabriku tekstila u Tacnu 20. januara 1944. godine kotao ih je 37.000 maraka itd. Dana 6. januara 1944. je spomenuti ured ponovo molio za pomo, ovoga puta kod tabnog ureda u Berlinu: Obezbeenje pogona u Gorenjskoj je palo na opasan minimum. Napadi su sve ei. Sve molbe, posredovanja itd. kod ustanova koje su zaduene za bezbednost nisu donele nikakve ili su, pak, imale negativne rezultate. Pogoni su zbog toga, uz moju preutnu saglasnost, morali vie puta sami da uvode samozatitu (npr. jako osvet-

ljenje pogona nou itd.431 Posle novog napada na fabriku Stora u Zgornjim Gameljnama, 6. II 1944. je dravni komesar za jaanje nemakog naroda imao ak 1,200.000 maraka tete.432 Spomenuo sam samo napade na vea preduzea kojima je upravljao dravni komesar za jaanje nemakog naroda. A ako se uzmu u obzir partizanski napadi i na manja preduzea i imanja, teta prerasta u milione maraka, a ukoliko bi u obzir uzimali i tetu zbog zaustavljanja proizvodnje, ona bi, razumljivo, bila jo vea. Nije tano da policijske i druge ustanove nisu htele da obezbede te objekte, ve je istina u tome da ih nisu mogle uspeno obezbediti poto su se morale neprekidno angaovati u poterama, ofanzivama i pohodima protiv sve snanijih i brojnih jedinica Narodnooslobodilake vojske. tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je u martu 1944. molio Himlera da u Gorenjsku poalje deo jedinica SS divizije u formiranju, kako bi na taj nain obezbedili objekte 433 Iako je to bila Himlerova praksa - upravo na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu je u to vreme i s takvim ciljem drao svoju diviziju, ili bar njene delove - nije imao na raspolaganju toliko esesovskih divizija da bi ih mogao poslati u sve krajeve u kojima je narodnooslobodilaka borba gurnula nemakog okupatora u defanzivu. Narodnooslobodilaka vojska je do kraja rata napala i unitila jo brojne objekte u Gorenjskoj i time prouzrokovala veliku materijalnu, pa i moralnu tetu ne samo nacistikoj privredi nego i jaanju nemakog naroda. Tako je zaslugom narodnooslobodilake borbe, nacistiko angaovanje na tome da uz pomo zaplenjenog slovenakog kapitala uvruje germanstvo sve vie doivljavalo krah.

NAPOMENE UZ V POGLAVLJE
1 tirova beleka 17. IV 1941. u: Frensing: Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. Za sada jo ne raspolaemo s detaljnijim nacistikim planovima nemake kolonizacije u okupiranim slovenakim pokrajinama. Da bi dobili bar neto jasniju predstavu o tome kakvi su bili stavovi pojedinih nacista u odnosu na nemaku kolonizaciju slovenake teritorije navodim odlomak iz izvetaja voe centralnog zemljinog ureda u Berlinu profesora Majer-Hetlinga o poseti u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj od 16. do 25. maja 1941: 2. ini se da e germanizacija stanovnitva nakon iskorenjivanja svih neupotrebljivih i politiki tetnih elemenata na samom mestu biti mogua ukoliko bude na raspolaganju dovoljno prostora za izvanredno marljive Nemce iz Starog Rajha, koji e sastavljati vodei poljoprivredni sloj. Iskustva iz istonih pokrajina moemo upotrebiti ovde samo ako ih na odgovarajui nain promenimo i prilagodimo. 3. Izgleda da bi bilo veoma pogodno da ne stvaramo suvie velika imanja, jer bi u suprotnom proces germanizacije, zbog potrebne radne snage nie rasne vrednosti, bio otean ili ak uopte nemogu. Kao najpogodnije imovno ureenje dola bi u obzir ona struktura imanja koju predvia (Himlerova - nap. T. F.) opta naredba 7/II, ali bi je trebalo prilagoditi mesnim, vlasniko-privrednim i prirodnim karakteristikama jugoistoka. To nam nudi najbolju mogunost da radimo i bez tue radne snage. 4. Rasno ienje industrijskih krajeva bie tee od germanizacije unutranjosti.

5. Formiranje velikih imanja uz granicu, za ta se zauzimao vod glavnog ureda (Grajfelt - nap. T. F.), gaulajter Kuera je oznaio kao nepogodno. Uz to napominjem da bi se - uz konstatacije koje sam naveo pod takom 3 - kao najbolje obezbeenje granice morao pojaviti pojas poljoprivrednih imanja. Sto se tie pitanja iseljenja pograninog pojasa u vreme rata imam skrupule, poto i na velikim imanjima treba angaovati podjednak broj ljudi kao i na hubama, ali s tom razlikom to bi broj privredno samostalnih ljudi na velikim imanjima bio mnogo manji i to bi broj privredno nesamostalne radne snage (a ova bi ovde bila, uglavnom, stranog porekla) bio najee vei. 6. to se tie preseljenja koevskih Nemaca, valja prouiti da li da, i pored toga to emo ih veinu naseliti u donjoj tajerskoj, bar neke delove te narodne grupe naselimo i oko Ljubljane. Najposle, koevski Nemci su oduvek imali izrazito neprijateljski odnos prema slovenakoj metropoli. U tom pravcu se kreu i elje SS-brigadefirera Kuere. (Majer-Hetlingova beleka 28. V 1941, NAW, T-580/BDC, rolna 757.) 2 Definitivni rezultati popisa stanovnitva od 31. I 1921. g; Sarajevo 1932; Sploni pregled Dravske banovine. Glavni statistini podatki, upravna, sodna in cerkvena razdelitev ter imenik krajev po stanju 1. julija 1939. sa dve geografske karte, Ljubljana 1939; up. Biber: Nemci v Jugoslaviji, 19-23 i kod njega spomenutu literaturu ireg obima. 3 Npr. Doris Kraft: Das Untersteierische Drauland, Mnchen 1935, str. 131, ocenjuje na 60.000, podjednako Hans Bruckner: Der Deutsch-slowenische Grenzraum, u: Die sdostdeutsche Volksgrenze, Berlin 1934, str. 182; Otto Hans Glner u delu Die Katastrophe des Sdostdeutschtums, Graz 1957, ocenjuje na 50.000. 4 Holzer: Die statistische Stelle des SDKB. 5 Dr. Gerhard Werner: Die Sprache und Volkstum in der Untersteiermark, 113. 6 Dr. Gerhard Werner: Die Sprache und Volkstum in der Untersteiermark, 146. 7 H. Volkmar, n. d., 25. 8 Kraft, n. d., 133. 9 Brckner, n. d., 183. 10 Gustav A. von Metnitz: Hundert Millionen Deutsche schaffen Raum. Graz 1941. str. 20. 11 Sploni pregled Dravske banovine, Ljubljana 1939. Prema tom pregledu je u slovenakoj tajerskoj tada u gradovima ivelo: Maribor 2741, Ptuj 559, Celje 449, u srezovima: Breice 165, Konjice 308, Ljutomer 2721, Maribor-desna obala 991, Maribor-leva obala 1681, Gornji grad 29, Ptuj 383, Slovenjgradec 274, Celje 561, Lako 270 i Smarje pri Jelah 241. 12 Pregled po okruzima pokazuje sledei broj lanova: Celje 1017, Ljutomer 2470, Maribor - unutranjost 1857, Maribor-grad 4932, Ptuj 542. (Befehlsblatt der Bundesfhrung des Steirischen Heimatbundes, maj 1941, str. 98 - navodim: Befehlsblatt.) is Pregled po srezovima pokazuje sledei broj: Kamnik 220, Kranj 371, Litija 114 i Radovljica 333. (Sploni pregled Dravske banovine, Ljubljana 1939.)
14 Po srezovima: Novo Mesto 2349, Crnomelj 556, Krko 133 i Metlika 15. (Sploni pregled Dravske banovine, Ljubljana 1939.) 15 Sploni pregled Dravske banovine, Ljubljana 1939. 16 lanak Volkspolitische Lageberichte, koji je 7. aprila 1941. sastavilo I glavno odeljenje ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu kazuje da germanstvo u donjoj tajerskoj nije postiglo nikakav vei privredni znaaj. (NAW, T-74, rolna 3.)

Biber: Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 27. Ba: Doneski k problematiki slovenjetajerskega nemtva, 10-11; Biber Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 27-28. 19 Ba: Doneski k problematiki slovenjetajerskega nemtva. 20 Biber: Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 27-28. 21 Ivan Simoni: Zgodovina koevskega ozemlja, u: Koevski zbornik, Ljubljana 1939, str. 51-55. Njegovu bibliografiju o Koevskoj vidi u Koevskem zborniku, str. 363-382. 22 Sploni pregled Dravske banovine, Ljubljana 1939; Joe Rus: Jedro koevskega vpraanja, u: Koevski zbornik, Ljubljana 1939, str. 147; Hugo Grothe: Die Deutsche Sprachinsel Gottschee in Slowenien, Mnster in Westfallen 1931 (navodim: Grothe); Handwrterbuch des Grenz-und Auslanddeutschtums, 3. Bd., Breslau, 57-81; Der Reichsfhrer SS, Reichskommisar fr die Festigung deutschen Volkstums: Volkspolitische Lageberichte, Gottschee, 16. Juli 1941. (arhiv IZDG f. 1302) 23 Handwrterbuch des Grenz-und Auslanddeutschtums, 3. Bd., 63. 24 Koevski zbornik, 146. 26 Duan Biber: Koevski Nemci med obema vojnama. Zgodovinski asopis, XVII, leto 1963, str. 26, nap. 4 (navodim: Biber, Koevski Nemci). 26 O. F.: Ljudske ole na Koevskem, u: Koevski zbornik, 360; Joe Rus se u Koevskem zborniku (str. 170) poziva i na podatke narodnog katastra, ali, ipak, navodi neto drukije podatke: 8428 vrstih nemakih i u prethodnim rodovima germanizovanih ljudi i 9103 vrsta Slovenca, zatim takvih koji su izmeu slovenstva i germanstva i na kraju, onih kojima je mogue dokazati da su se germanizovali u zadnjem kolenu. 27 Abschlussbericht ber die Erfassung der Deutschen in der Gottschee und im Gebiet der Stadt Laibach durch die Einwandererzentrallstelle, NAW, T-81, rolna 306. 28 Der Reichsfhrer SS, Reichskommissar fr die Festigung deutschen Volkstums: Volkspolitische Lageberichte, Gottschee, 16. Juli 1941. (arhiv IZDG, f. 1.302). 29 Grothe, n. d., 142; Koevski zbornik, 129. 30 Hans Grbl: Das Gottscheerland. Flugschriften fr Deutschsterreichs Recht. Nr. 13, Wien 1919, str. 7; Hans Arko: Gedchtnisschrift, jesen 1941., u materijalu EWZ, NAW, T-81, rolna 306 (navodim: Arko, Gedchtnisschrift). 31 Arko: Gedchtnisschrift; Biber: Koevski Nemci, 30. 32 Biber: Koevski Nemci, 29. 33 Arko: Gedchtnisschrift; Biber: Koevski Nemci, 18. 34 Arko: Gedchtnisschrift; Biber: Koevski Nemci, 30-31. Vidi i lanak Die Gottscheer Jugend u Gottscheer Zeitung 25. IX 1941., koji kae: Prvo radno logorovanje mladih drugova iz svih delova nae domovine je odrano na Inlaufu, a vodili su ga drugovi iz Rajha. Veliki omladinski susret nekoliko stotina omladinaca i omladinki. Prvi dom su izgradili stanovnici Stare Cerkve... 35 Biber: Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 113-115; isti: Koevski Nemci, 31. 36 Stiravo pismo Hinceu 26. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 37 Arko: Gedchtnisschrift. 38 Izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, NAW, T-81, rolna 306. 39 Otertetovo pismo Bergmanu 16. X I I 1938, PAM, fond SODI, f. 28. 40 oberovo pismo nemakom konzulatu u Ljubljani 16. XII 1938., prepis u PA AA, Kult. A., Bd. 18, 0018/39. 4 ' Upravo tamo. 42 oberov izvetaj Nemakom konzulatu u Ljubljani 16. XII 1938, PA AA, Kult. A., Bd. 18, 0018/39.
17 18
39 Nacistika politika denacionalizacije

609

43 Prilog uz Soberov izvetaj Nemakom konzulatu 16. XII 1938, PA AA, Kult. A., Bd. 18, 0019/39; original u PA AA, fond Nemakog konzulata u Ljubljani (navodim: DKL). 44 Zapisnik sastanka vodstvenog odbora i koevskog referata VDA, PA AA, fond DKL. 46 Raveovo pismo turmu s poetka 1939. godine, PA AA, fond DKL. 46 Zapisnik sastanka odranog 1. VIII 1939, PAM, fond SODI, f. 18. 47 Gottscheer Kalender 1941, str. 115. 48 Gottscheer Kalender 1940, str. 77-78. 49 Biber: Koevski Nemci, 37. 50 Gottscheer Zeitung 2. i 23. I 1941; Verzeichnis der Ortsgruppen des SDKB im Draubanat und deren Ortsbereich, PAM, fond SDKB, f. 2. 51 Gottscheer Zeitung 23. I 1941; Holzer: Die statistische Stelle des SDKB. 52 Izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, jesen 1941., NAW, T-81, rolna 306. 53 Razlika izmeu podruja mesnih grupa Kulturbunda i turmova Volksdeutsche Mannschaft bila je samo ta to je za podruje mesnih grupa eljne i alka Vas bio samo jedan turm, tj. XII, a svugde drugde su se podudarala podruja nekadanjih upravnih optina, mesnih grupa i turmova Volksdeutsche Mannschaft. 54 Herbert Erker: Die Gottscheer zu Ostern 1941. Marburger Zeitung 20. XI 1941. 65 Alfred Busbach: Die organisatorische Entwicklung der Gottscheer Volksgruppe, Gottscheer Zeitung 3. XII 1941; Die Gottscheer Jugend, Gottscheer Zeitung 25. IX 1941. 56 Izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, jesen 1941., NAW, T-81, rolna 306; Holzer: Die statistische Stelle des SDKB; statistiki pregled organizovanih koevskih Nemaca u prolee 1941., arhiv MNOM, fond DDV; Gottscheer Zeitung 24. VII i 3. X I I 1941; Marburger Zeitung 20. XI 1941. 57 Richard Lackner: Die Gottscheer haben sich immer bewhrt. Untersteirischer Heimatdienst, Nr. 229/42, 18. IV 1942 (navodim: Lackner, Die Gottscheer). 58 Herbert Erker: Die Gottscheer zu Ostern 1941, Marburger Zeitung 20. XI 1941. 59 Lackner: Die Gottscheer. 60 Janko Jare: Koevsko v narodnoosvobodilni vojni. Zgodovinski asopis, XVII, leto 1963, str. 53 (navodim: Jare: Koevsko). 61 Arko: Gedchtnisschrift. 62 Lackner: Die Gottscheer; izvetaj koevskog referata VDA 21. IV 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 63 Lackner: Die Gottscheer. 64 Gottscheer Zeitung 24. IV 1941; izvetaj koevskog referata VDA 21. IV 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 66 Izvetaj sreskog naelstva rnomelj civilnom komesaru za Ljubljansku pokrajinu 29. IV 1941., arhiv IZDG, f. 3. 66 Herbert Erker: Die Gottscheer zu Ostern 1941, Marburger Zeitung 20. XI 1941. 67 W.: Die Tage vor der Befreiung, Gottscheer Zeitung 24. IV 1941. 68 Die Volksgruppe der Gottscheer, 23. 69 Jare: Koevsko, 54; Gottscheer Zeitung 24. IV 1941; Lackner: Die Gottscheer; Peter obar: Koevska v boju za svobodo, Dolenjski list 8. i 15. VII 1965. 70 Gottscheer Zeitung 24. IV 1941. 71 Izvetaj taba 49. planinskog korpusa 18. i 19. IV 1941.; nareenje taba II nemake armije tabu 49. planinskog korpusa 20. IV 1941. (NAW, T-312, rolna 1120); Gottscheer Zeitung 24. IV 1941. 72 Pismo L. Hegler dr Peaueru 22. IV 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen.

Izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, jesen 1941., NAW, T-81, rolna 306. Gottscheer Zeitung 1. V 1941. 75 Vidi nap. 72. 76 Ulrich von Hassell: Vom andern Deutschland. Wien 1948. 2. izd., str. 165. Neki W je u lanku: Die Tage vor der Befreiung, koji je objavio u Goejer cajtungu 24. IV 1941. napisao: Sa svih krovova pozdravljaju zastave s kukastim krstom, govore o tome ta gori u naim srcima: da se smemo kao slobodni Nemci vratiti u veliki Nemaki Rajh Adolfa Hitlera. Time je mislio na prikljuenje Koevske Nemakoj ili, pak, na preseljenje Nemaca iz Koevskog, o emu su se prethodnog dana njihovi zastupnici dogovorili s Himlerom. 77 Pismo F. Frajburgera Gaugrenzlandamtu u Gracu 2. V 1941, PAM, fond SODI, f. 1. 78 Karstanjenovo pismo Frajburgera 15. V 1941, PAM, fond SODI, f. 1. 79 Nareenje taba XI armijskog korpusa 02/3964 op 14. IV 1941, arhiv VII, k. 451, f. 36/5-1. 80 Izvetaj taba XI armijskog korpusa 02/3967 op., 19. IV 1941, arhiv VII, k. 451, f. 34/5-1, 2. 81 Nareenje o tome da u krajevima na italijanskom okupacionom podruju moraju da se vijore samo italijanske zastave izdala je 23. IV 1941. komanda II italijanske armije na Suaku. (Telegram Komande II italijanske armije Komandi XI armijskog korpusa 23. IV 1941, arhiv IZDG, f. 636.) 82 To je bilo tek krajem aprila 1941., poto je Komanda XI armijskog korpusa 28. IV 1941. javila svojim jedinicama da u nareenju taba II armije, od dana 23. IV 1941. u reenici: U krajevima koje smo okupirali moe da vihori samo italijanska zastava, briite re samo. Dva dana kasnije je u novom nareenju izriito naglasilo da je dozvoljeno veanje nemakih zastava, ali da tamo gde e biti postavljene nemake zastave postave i italijanske, i to tako da bude vie italijanskih nego nemakih. (Nareenja taba XI armijskog korpusa 28. i 30. IV 1941., arhiv IZDG, f. 656.) 83 Izvetaj Komande karabinjera divizije Izonco komandi karabinjera XI armijskog zbora 4. V 1941., arhiv IZDG, f. 197. O proslavljanju Hitlerovog roendana u Koevju 20. IV 1941. vidi i reportau u Goejer cajtungu 24. IV 1941. i fotografije u Pokrajinskom muzeju u Koevju. 84 Broov izvetaj Nemakom ministarstvu inostranih poslova 2. V 1941., PA AA, fond DKL, 85 Prepis Buzbahovog dokumenta 25. IV 1941., PA AA, fond DKL. 86 Izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, jesen 1941., NAW, T-81, rolna 306; Broov izvetaj Nemakom ministarstvu inostranih poslova 2. V 1941, PA AA, fond DKL. 87 Prepis oberovog telegrama Musoliniju 2. V 1941., PA AA, fond DKL. 88 Broov izvetaj Nemakom ministarstvu inostranih poslova 2. V 1941., PA AA, fond DKL; izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, jesen 1941., NAW, T-81, rolna 306.
73 74

Biber: Nacizem in Nemci v Jugoslaviji, 213-214. Aktenvermerk ber die Stellungnahme der Volksgruppenfhrung Gottschee zur Umsiedlungsfrage auf Grand der Besprechung am 6. Nov. 1939. PA AA, fond DKL, Bd. 2/9.
89 90 91 92

Gottscheer Kalender 1941, str. 114. tirova beleka 17. IV 1941., u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deu-

tschen.
93 Zapisnik konferencije odrane u Beu 18. i 19. IV 1941, foto-kopija, FOL, H 297846.

Rintelenov telegram Makenzenu 24. IV 1941., NAW, T-120, rolna 199. SS-Hauptsturmfhrer [Rexeisen] an den SS-Sturmbannfhrer Dr. Sandberger, z. Zt. Laibach. Betr.: Vlkischer Aufbau Krains, vom geschichtlichen und Rassenstandpunkt aus betrachtet. NAW, T-81, rolna 296. Foto-kopiju mi je ljubazno poslao dr Janu Sobak iz Poznanja i za to mu se na ovom mestu najlepe zahvaljujem. Prilikom razgovora vodstva Zandbergerovog centralnog ureda za useljenje u Lodzu, odranog dana 25. aprila 1941., koji se ticao daljeg rada tog ureda dr Zandberger je izvetavao: U vezi s aprilskim dogaajima u jugoistonoj Evropi, valja raunati na to da e centralnom uredu za useljenje biti poveren pregled koevskih Nemaca. Re je 0 oko 18.000 ljudi. Navodio je takav broj koevskih Nemaca kakav mu je prezentirao Reksajzen. (Zapisnik razgovora vodstva centralnog ureda za useljenje u Lodzu 25. IV 1941, NAW, T-81, rolna 327.) 96 Izjava Martina Sturma, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 96 Vo koevske nemake omladine Rihard Lakner je pisao u lanku Wir rsten zur Heimfahrt, koji je objavljen 28. avgusta 1941. u Goejer cajtungu, da se prilikom kapitulacije Jugoslavije postavljalo pitanje o tome ta e biti s koevskom narodnom grupom i rekao: Nakon toga to je sam Firer, prilikom svoje posete Mariboru, obavestio vodee ljude narodne grupe o svojoj odluci: Vi, Koevari, ste tokom dugih stolea savesno ispunjavali svoju emisiju kao predstavnici nemakog naroda na predstrai u siromanim krakim umama. Vaa akcija je sada zavrena - vratite se kui u materinski Rajh 1 pomaite nam da ispunimo zadatke koje postavlja velika Nemaka. Dodelio sam vam prostor koji odgovara vaem nainu ivota i koji e vam biti sasvim prikladan. Lepa, plodna pokrajina koja lei na novoj granici Rajha postae vaa nova domovina. Idite tamo i sredite je prema svom ukusu kako bi imala pravi nemaki lik - postanite granini stub Rajha na jugoistoku, koji nikada nee moi da srui ni jedan neprijatelj. Vodstvo koevskih Nemaca je kasnije jo ponavljalo taj Hitlerov poziv i nareenje. Kada je, na primer, 20. oktobra 1941. dola u Koevje prethodnica EWZ iz Lodza vodstvo koevske narodne grupe joj je reklo da prema posebnom Firerovom nareenju od 26. IV 1941. koevska narodna grupa postoji i dalje. (Izvetaj SS-oberturmfirera Saliesa 20. X 1941, NAW, T-81, rolna 306.) 97 Gottscheer Zeitung 1. V 1941. 98 Gottscheer Zeitung 1. V 1941. 99 Gottscheer Zeitung 8. V 1941. 100 Gottscheer Zeitung 15. V 1941. 101 Gottscheer Zeitung 22. V 1941. i naredni brojevi. 102 tirov zapisnik razgovora odranog 14. V 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen; Lampeterov izvetaj Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung der Gottscheer Volksgruppe od 9. II 1942., arhiv IZDG (navodim: Lampeter: Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung). Dan pre nego to je vodstvo koevskih Nemaca u Berlinu poelo da se dogovara o preseljenju, na sastanku voa odeljenja Centralnog ureda za useljenje u Lodzu, 11. maja 1941., izvetavali su i sledee:
938 94

Koevje. Nameravano preseljenje folksdojera iz Koevja i iz ljubljanskog podruja (za poslednje smo nagovorili Italijane) uskoro e postati stvarnost. Dva razloga diktiraju to iseljenje: 1. Citava pokrajina je srazmerno neplodna, Nemci u Koevskoj su, uglavnom, bez imanja. 2. Italijani nemaju upravo nikakvog oseanja za razlikovanje izmeu folksdojera i Slovenaca. Valja dodati jo i to da su folksdojeri sasvim neprijateljski raspoloeni

prema Italijanima; suprotstavljaju se svakoj naredbi, na primer, da bilo ta prodaju Italijanu. Koevski Nemci su u rasnom pogledu bolji od volinijskih ali, ipak, slabiji od besarapskih Nemaca. Vanredno su politiki borbeni i veoma odani Fireru. Re je o oko 18.000 osoba. Nije jo odreeno mesto za njihov pregled i ne postoji jo plan za rad komisija (Zapisnik sa sastanka voa odeljenja Centralnog ureda za useljenje u Lodzu 11. V 1941, NAW, T-81, rolna 327.) 103 Grajfeltovo pismo dr Iberajteru 20. V 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 104 Gottscheer Zeitung 22. V 1941, i naredni brojevi. 105 Lampeter: Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung. 106 Gottscheer Zeitung 12. i 19. VI 1941. 107 Gottscheer Zeitung 24. VII 1941. 108 Gottscheer Zeitung 25. IX 1941. 109 Gottscheer Zeitung 17. VII, 28. VIII i 25. IX 1941. 110 Gottscheer Zeitung 26. VI 1941. 1,1 Gottscheer Zeitung 10. VII 1941. , 1 2 Upravo tamo. 113 Gottscheer Zeitung 31. VII 1941. ' 1 4 Gottscheer Zeitung 3. VII 1941. 115 Gottscheer Zeitung 10. VII 1941. 116 Gottscheer Zeitung 10. VII 1941. 117 Arko: Gedchtnisschrift; a Lampeter je 20. X 1941. u svom poverljivom izvetaju o trenutnim politikim prilikama koevske narodne grupe pisao: Preseljenje nije ni za jednog Koevara lako, jer kod njih postoji izrazita ljubav prema domovini. Ali, poto smo im objasnili politiku potrebu naeg povratka u Rajh, sledi veoma veliki deo veselog srca Firerov poziv. Zaista postoje u koevskoj narodnoj grupi pojedinci koji vode propagandu protiv preseljenja. Poto sami ne ele da se presele, rado bi zadrali i druge sunarodnjake. Meu njima su: deo folksdojerskih popova i pojedini graani iz grada. U unutranjosti ih je srazmerno m a n j e . . . (NAW, T-81, rolna 306.) Broj takvih koji se nee preseliti je ocenio na oko pet odsto. 118 Gottscheer Zeitung 10. VII 1941. 1 , 9 Obavetajni vestnik br. 17 Komande XI armijskog korpusa 25. VII 1941, u: Zbornik NOV, VI/1, dok. 108. 120 Obavetajni vestnik br. 21 Komande XI armijskog korpusa 23. VIII 1941, u: Zbornik NOV, VI/1, dok. 137. 121 Obavetajni vestnik br. 23 Komande XI armijskog korpusa 10. IX 1941, u: Zbornik NOV, VI/1, dok 157. , 2 2 Slovenski poroevalec 25. VII 1941. 123 Epiha su 2. VI 1942. ubili Italijani u Staroj Cerkvi, Kraker se 1943. godine preselio u Gorenjsku, a Glibe je ostao u Gotenici, pomogao partizanima i stekao aktivistiki znak F i umro jula 1960. u Dolenjoj Vasi. (Dr Stanko Leni, usmeni podatak; Marjan Tratar Uo: Smrt naprednega duhovnika, Novice, Koevje 23. VII 1960. Upravo primer tog nemakog svetenika govori o nacionalnoj strpljivosti narodnooslobodilakog pokreta.) 124 Lampeter: Liste der politisch unzuverlssigen Gottscheer, NAW, T-81, rolna 306. 125 Lampeterov izvetaj EWZ 22. X 1941., NAW, T-81, rolna 306. 126 Gottscheer Zeitung 23. X 1941. 127 Gottscheer Zeitung 14. VIII 1941. Zanimljivo je da je jedan primerak letka doao u ruke voe Podrunice dravnog propagandnog ureda NSDAP za Koruku na

Bledu, Lotaru Veberu, koji ga je poslao u Celovec s recima: U prilogu vam aljem komunistiki letak koji je iren u Koevju i koji je, po mom miljenju, sastavljen sasvim spretno. Ali, razumljivo je da su upravo meu Nemcima u Koevju najslabija tla za komunistiku propagandu. (Veberov izvetaj 16. VIII 1941, arhiv IZDG, f. 1003.) Letak, na alost, nije sauvan. Obavetajni vestnik br. 20 Komande XI armijskog korpusa 17. VIII 1941. izvetava: Desetog avgusta - . . . Na putu Livold-Mozelj i uz raskre Koevje-Stari Log nali su komunistike letke na nemakom jeziku. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 130.) 128 Telegram Nemakog ministarstva inostranih poslova Nemakom konzulatu u Ljubljani 29. V 1941., PA AA, br. 153253. 129 Pismo ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu dr Iberajteru 19. VI 1941. u: Frensing: Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 130 Stiravo pismo oberu 26. VII 1941. u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 131 Himlerova uputstva 4. VII 1941., NAW, T-74, rolna 3; Menscheneinsatz 1941, str. 45. 132 Himlerova naredba br. 38/1 od 14. V I I 1941., NAW, T-81, rolna 267; Menscheneinsatz 1941, str. 45-46; projekat naredbe, koji je, prema uputstvu od 13. V 1941., sastavio dr Petri i koji se samo unekoliko razlikuje od naredbe, nalazi se u NAW, T-81, rolna 267. 133 Izvetaj dr Gradmana 6. XI 1941., NAW, T-81, rolna 306. 134 Denkschrift des Deutschtums im ehemaligen jugoslawischen Staatsgebiet, foto-kopija dokumenta, koji je dravni sekretar u Nemakom ministarstvu unutranjih poslova tukart 15. VII 1941. poslao Nemakom ministarstvu inostranih poslova, nalazi se u FOL, br. E 226949-E 226989. 135 Telegram Nemakog veleposlanstva u Rimu, 29. VII 1941, foto-kopija FOL, br. 153297-153298 i B 001113-B 001114; italijanski projekt dravnog ugovora 29. VII 1941., foto-kopija, FOL, br. 153299-153302 i B 001115-B 001118. 136 Klodijusov telegram, 1. VIII 1941., foto-kopija, FOL, br. B 001124^B 0011127. 137 Telegram Nemakog veleposlanstva u Rimu, 8. VIII 1941., foto-kopija, FOL, br. B 001166. 138 Telegram Nemakog veleposlanstva u Rimu, 8. VIII 1941., sa projektom dravnog ugovora o preseljenju, foto-kopija, FOL, br. B 001167-B 001169. 139 Telegram Nemakog veleposlanstva u Rimu, 14. VIII 1941., sa projektom izvrnih odredbi, foto-kopija, FOL, br. B 001170-B 001176. 140 Telegram Nemakog veleposlanstva u Rimu, 14. VIII 1941., sa projektom izvrnih odredbi, foto-kopija, FOL, br. 153319-153327. 141 Ugovor o preseljenju sa izvrnim odredbama od dana 31. VIII 1941., arhiv IZDG, f. 1234. 142 Dokumentation der Vertreibung, V, str. 3 (dok.). 143 Organisationsvorschlag fr die Umsiedlungsstelle Gottschee 10. V 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 144 Organizacioni nacrt ureda nemakog opunomoenika za preseljenja 15. XI 1941., arhiv IZDG; izjava dr Volerla u Dokumentation der Vertreibung. O uredu nemakog opunomoenika za preseljenje u Ljubljani je jedan od lanova Centralnog ureda za useljavanje, SS-unterturmfirer dr Gradman, 6. XI 1941, izvetavao u Berlin: Nemaki opunomoenik za preseljenje je dr Volert, poslovni voa DUT u Berlinu, njegov zamenik je dr Redel, opunomoenik za podruje Koevje je nametenik dr Knut. Sva trojica su, dakle, pripadnici DUT, koje je ova stavila na raspolaganje dravnom komesaru. Clan SS je samo dr Redel i to kao SS-turman u nekoj berlinskoj je-

dinici opte SS. Izgleda da odnosi izmeu njih i dravnog komesara nisu isti, jer tekoe na samom mestu nisu bile male, pa bi ih mogli unekoliko izbei ukoliko bi bili u Berlinu drukije raspoloeni. Izgleda da osoblje za ured u Ljubljani nije bilo pripremljeno niti blagovremeno niti u dovoljnoj meri, tako da su u tom pogledu nastale tekoe to su zastupnici nepiakog opunomoenika za preseljenje otvoreno priznali. Odnosi izmeu dr Volerta i DUT, naroito sa dr Kulemanom u Berlinu, izgledaju jo uvek veoma napeti. Dr Volert ima jo uvek oseaj da eli da ga izgnaju iz Berlina zbog toga da bi dr Kuleman mogao sam da gazduje. (Gradmanov izvetaj 6. XI 1941 EWZ, NAW, T-81, namotak 306.) Redlov izvetaj 5. IX 1941., arhiv IZDG, f. 1314. Laforsovo tabno nareenje br 14 od 18. IX 1941., AS, KUZOP, f. 2. 147 Upravo tamo. 148 Laforsovi telegrami Lampeteru 19. i 25. IX 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 149 Laforsove beleke o redosledu turmova pri preseljavanju, o transportnim pitanjima u Koevskoj, o hitnosti proterivanja Slovenaca i prilagoavanju njegovih oblika naseljavanju Nemaca, o odreivanju odlazaka pojedinih transporta, o formiranju jedinica za utovarivanje, o zbrinjavanju na transportima, o imenovanju voa transporta, o obezbeenju transporta pred partizanima u Ljubljanskoj pokrajini, o obezbeenju transporta pred partizanima u slovenakoj tajerskoj, arhiv MNOM, fond DDV. ' 5 0 Blisova beleka 1. X 1941. AS, fond KUZOP, f. 14. 161 Telegram dr Volerta 4. X 1941., prepis u: Ba, Slovenski Nemci 1918-1945, dok. 176. 152 Dr Volert je 6. X 1941. pisao u Koevje da je saznao da neki optanti, koji su namirnice ve prodali pa su zabrinuti kako e preiveti zimu, ele da prodaju zemlju Slovencima. Ta namera, kae dr Volert, je rezultat pria o tome da u ovoj godini vie nee biti preseljavanja. S obzirom na izjave koje sam u subotu (4. oktobra - nap. T. T.) dobio iz dravnog komesarijata u Berlinu nema nikakvih sumnji o tome da dravni komesarijat hoe da izvede preseljenje jo u ovoj godini, pa tako prie gube svoju osnovu. (Volertovo pismo vodstvu koevskih Nemaca 6. X 1941., arhiv IZDG, f. 1314.) 153 Laforsovo pismo dr tiru 8. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 3. 154 Knutov izvetaj tabnom uredu u Berlinu 4. X 1941., arhiv IZDG, f. 1314. ,55 Volertovo pismo vodstvu koevskih Nemaca 6. X 1941., arhiv IZDG, f. 1314. , 5 6 Kada se septembra saznalo da emo morati da odgodimo preseljenje, vodstvo narodne grupe tiho je izvelo prikupljanje dobrovoljaca za vojsku. Prijavilo se 90 odsto svih za oruje sposobnih mukaraca. (Spiskovi dobrovoljaca sa njihovim potpisima su sauvani.) O tome je voa Manaft izvetavao gaulajtera i dravnog namesnika dr Iberajtera. (Lampeter: Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung.) 157 elovo pismo Laforsu 15. X 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 158 Lampeterovo pismo Laforsu 27. X 1941., arhiv" MNOM, fond DDV. 169 Gottscheer Zeitung 23. X 1941. 160 Izvetaj posebnog voza EWZ 8. XII 1941. NAW, T-81, rolna 306. Prema izvetaju, koji je 18. X I I 1941. dr Volert telegrafski poslao uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, trebalo bi za preseljenje optirati 12.093 koevska Nemca. (Volertov telegram 18. X I I 1941., arhiv IZDG, f. 1314.) 16T Volertov izvetaj uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 11. XII 1941. NAW, T-74, rolna 3; Volertov telegram uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda" u Berlinu 18. XII 1941., arhiv IZDG, f. 1314. 162 Izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, jesen 1941. T-81, rolna 306.
146 146

Dokumentation der Vertreibung, V, str. 4 (dok.). Arko: Gedchtnisschrift. ' 6 5 Gottscheer Zeitung 8. V 1941. 166 Dokumentation der Vertreibung, V, str. 9-15 (dok.). '7 Beleka EWZ u Lodzu 20. V i l i 1941. NAW, T-81, rolna 306. Tzv. posebni voz centralnog ureda za useljenje u Lodzu su, na Hajdrihov predlog, izradili 26. VI 1941. poto su imali tekoe s prevozom tzv. leteih komisija. Imao je 15 vagona, od kojih je osam sluilo za pregled optanata. Optanti su uli u etvrti vagon, u petom su ih fotografisali i rendgenom im pregledali plua, u estom izvrili popis zdravstvenog stanja porodice i pregledali krv, u sedmom i osmom vagonu je bio, osim nekoliko kabina za svlaenje, i prostor za osam lekara i rasnih istraivaa koji su zdravstveno, nasledno-bioloki i rasno pregledali optante, u devetom vagonu su sreivali dravljanstvo, a u desetom poslove koji su se ticali zanimanja, u jedanaestom vagonu su proveravali pojedine rezultate dotadanjeg pregleda, odluivali o definitivnoj oceni optanta i na kraju mu, u ukraenom prostoru, predali preseljeniku i dravljansku legitimaciju. U vozu je bilo 127 slubenika, esesovaca, koji su svakog dana pregledali oko 500 osoba. (Izvetaji o posebnom vozu EWZ se nalaze u NAW, T-81, rolna 284; Gottscheer Zeitung 23. X i 30. X 1941; Marburger Zeitung 8. V 1942.) 168 Izvetaj posebnog voza EWZ 25. X 1941, NAW, T-81, rolna 306. 169 Saliesovi izvetaji EWZ 20. i 23. X 1941. NAW, T-81, rolna 306. 170 Zabeleka telefonskih poruka Malsena fon Ponikau 15. X 1941. NAW, T-81, rolna 306. 171 Oko Blatnika je delovala aktivna semika partizanska grupa, koja je 13. oktobra 1941. napala i Blatnik. (Janko Jare: Bela Krajina v uporu. Kronika 1953, str. 169-170.) 172 Krajem oktobra 1941. su se, naime, belokrajinske partizanske grupe udruile u Belokrajinsku etu na Smuku, koja je 30. oktobra stigla u Gorenje Laze, tj. na krajnju istonu granicu koevskog podruja. (Janko Jare: Prva belokrajinska partizanska eta. Letopis Muzeja narodne osvoboditve LRS v Ljubljani, 1957, str. 86.) Na krajnju zapadnu periferiju je, pak, iz Loke Doline pristigao deo Krimskog bataljona. (Zbornik NOV, VI/1, dok. 184). 173 Izvetaj posebnog voza EWZ 8. XII. 1941. NAW, T-81, rolna 306. 174 Abschlussbericht ber die Erfassung der Deutschen in der Gottschee und im Gebiet der. Stadt Laibach durch die Einwandererzentralstelle des Chefs der Sicherheitspolizei und des SD, NAW, T-81, rolna 306. 176 Lampeterova poverljiva Liste der politisch unzuverlssigen Gottscheer, jesen 1941. NAW, T-81,. rolna 306. 176 Izvetaj EWZ o zapaanjima sa priprema Koe vara za preseljenje, 6. XI 1941. NAW, T-81, rolna 306. 177 Grajfeltovo pismo Laforsu 31. X 1941. AS, fond KUZOP, f. 2. 178 Gottscheer Zeitung 27. XI 1941. 179 Izvetaj posebnog voza EWZ 16. XI 1941. NAW, T-81, rolna 306. 180 Vidi nap. 174. 181 Vodstvo koevskih Nemaca je meu onim poljoprivrednim vlasnicima kojima predstoji preseljenje napravilo izbor u tom smislu da bi samo jedan deo od njih trebalo da dobije nadoknadu za zemljino vlasnitvo, dok bi onaj drugi deo proglasilo nesposobnim za poljoprivredu i ne bi trebalo da dobiju nikakvo imanje. (Pismo DUT iz Maribora Laforsu 17. X I I 1941., arhiv MNOM, fond DDV.)
163 164 182 183

Materijal SS taba za naseljavanje Sidmark, arhiv MNOM, fond DDV. Pismo DUT iz Maribora Laforsu 17. X I I 1941., arhiv MNOM, fond DDV.

184

Laforsovo pismo podrunici DUT u Mariboru 12. I 1942, arhiv MNOM, fond

DDV.
186 Zanimljivo bi bilo znati koliko je meu onima koje su oznaavali kao nacionalno meane primere bilo jo uvek onih koji su se oseali vie Slovenci nego Nemci. Buzbah je na nekom zboru voa koevskih turmova, odranom u Breicama 5. jula 1942. rekao da se preselilo i oko 800 ljudi koji su svoje srce germanstvu otvorili tek posle prevrata u aprilu 1941. (Zapisnik zbora 5. VII 1942, arhiv IZDG, f. 701.) 188 Gottscheer Zeitung, 17. XI 1941. Dana 15. XI 1941. je i ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu poslao Himleru na istoni front telegram: Dana 14. novembra 1941. je, po planu, iz Koevja u donju tajersku krenuo prvi transport sa 40 osoba, 22 grla stoke i 9 vagona. Sledei transporti e voziti, po planu, i tekue uprkos tome to jako veje. Do istog dana smo iz donje tajerske u Stari Rajh iselili ve 20.000 Slovenaca. (Telegram ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu Himleru 15. XI 1941. NAW, T-74, rolna 3.) 187 Redlov dopis Laforsu 2. XI 1941; Vurcbahov telegram 4. XI 1941; Izvetaj ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 9. XI 1941; Laforsov izvetaj 14. XI 1941; Redlov izvetaj 17. XI 1941, arhiv IZDG, f. 655. 188 Volertovo pismo nemakoj Upravi eleznica 11. XI 1941. arhiv IZDG, f. 556. 189 Zapisnik sa konferencije odrane u Veneciji 22. i 23. X 1941., arhiv IZDG, f. 556; Naredba br. 84/41 Zeleznike direkcije Ljubljana 7. XI 1941. arhiv IZDG, f. 556. 190 Transportna uputstva, arhiv IZDG, f. 556. 191 Izvetaj posebnog voza EWZ 16. XI 1941., NAW, T-81, rolna 306. 192 Izvetaj Malsena fon Ponikau iz Koevja 18. XI 1941. NAW, T-81, rolna 306. , 9 3 Kojzarevo pismo iz Ljubljane Laforsu 9. X I I 1941. arhiv MNOM, fond DDV; 2. Izvetaj dr Volerta uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 11. X I I 1941., NAW, 74, rolna 3. 194 Vidi nap. 192. 195 Janko Jare: Bela Krajina v uporu. Kronika 1953, br. 3, str. 168; Gottscheer Zeitung 25. IX 1941. 196 Laforsova beleka od 29. septembra 1941. glasi: Obezbeenje transporta. U istonom delu Koevske, u Koevskom Rogu, trebalo bi, prema naim vestima, da bude oko 50 ljudi, meu kojima i neto Poljaka i Rusa. Do sada su za svoju ishranu ukrali dva vola i dve svinje. Drugu hranu im obezbeuje Dravna umska uprava. Ta banda ima i aparat za razmnoavanje letaka, koje nakon toga iri ve spomenuta Dravna umska uprava (misli na radnike, zaposlene pri umskoj upravi - nap. T. F.). Dva mukarca iz te bande su u Brezovici, pred priblino 14 dana, u etiri asa popodne, ubili nemakog gostioniara utea i ostavili list s napisom: 'Tako e se dogoditi sa svim izdajicama!' Pretpostavljamo da e ta banda izvoditi bar demonstrativne napade. Treba obezbediti, pre svega, pojedinog preseljenika, a u manjoj meri itav transport, iako ni ovaj ne sme ostati neobezbeen. Bilo bi preporuljivo da se pred odlazak svakog transporta proe prugom s derezinama. Osnovna primedba je da je obezbeenje transporta preseljenika na italijanskoj teritoriji zadatak Italije. (Laforsova beleka 29. IX 1941, arhiv MNOM, fond DDV.)

Laforsov telegram dr tiru 14. X 1941. AS, fond KUZOP, f. 3. Telegram italijanskog Ministarstva rata Gracioliju 18. X 1941., arhiv IZDG; Jare: Bela Krajina, 170; Slovenski poroevalec 17. X 1941.; izvetaj EWZ o prilikama u Koevskoj, jesen 1941. NAW, T-81, rolna 306. 199 Buzbahov izvetaj EWZ o bezbednosnim prilikama u Koevskoj, jesen 1941., NAW, T-81, rolna 306. 200 Upravo tamo.
197 198

2 0 1 Pregled odvoza pojedinih turmova iz Koevskog, arhiv IZDG, f. 693, NAW, T-81, rolna 306; naredbe transportnog odeljenja nemakog opunomoenika za preseljenje, arhiv IZDG, f. 693, transportni spiskovi, arhiv IZDG, f. 693. 202 Volertovo pismo 14. XII 1941., arhiv IZDG, f. 1314. 203 izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru dr Volertu 16. X I I 1941., arhiv IZDG, f. 1314. 204 Originalan prepis dokumenta bez navoenja potpisa od 2. I 1942. adresiran na dr Volerta, arhiv MNOM, fond DDV. 205 O tome dr Ivan Sajovic, dobar poznavalac prilika u gradu Koevju, svedoi sledee: I kada u zimu 1941. godine Hitler, i pored svojih otrih naredbi, nije zauzeo Moskvu ve je bio odbaen natrag, odakle vie nije mogao krenuti prema Moskvi, veina Koevara je u tome ve videla principijelno reenje rata. Osim nezrele omladine, sumnja u Hitlerovu pobedu obavila se oko svih. Zbog toga su dr Arko i drugovi sazvali zbor Koevara, na kome je glavnu re imao dr Arko i tu su zakljuili da ve dogovoreno preseljenje Koevara u Rajh opozovu, to su uinili telegrafski, ali ubrzo su saznali da opoziv nije mogu, poto o tome postoji meudravni ugovor sa Italijom. (Ivan Sajovic: Delovanje koevsko-nemke skupine, rukopis, AS, fond KUZOP, f. 4.) 206 Redlov telegram 2. I 1942., arhiv IZDG, f. 1314. 207 Redlov telegram 2. I 1942., arhiv IZDG, f. 1314. 208 Laforsov telegram 2. I 1942., arhiv IZDG, f. 1314. 209 Blisov izvetaj 4. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 210 Redlov telegram 5. I 1942., tabnom uredu u Berlinu, arhiv IZDG, f. 1314. 211 Letak se nalazi u Pokrajinskom muzeju u Koevju. Decembra 1941. pronaen je letak koji je sauvalo rukopisno odeljenje Narodne univerzitetske knjinice u Ljubljani, ali je, kako se ini, izgubljen. 212 Izvetaj Transportnog odeljenja nemakog opunomoenika za preseljenje, arhiv IZDG, f. 556; Knutov telegram 20. I 1942. i Volertov telegram 20. I 1942., arhiv IZDG, f. 1314. 213 Sploni pregled Dravske banovine, Ljubljana 1939. 214 Izvetaj Valtera Vutija 8. X I I 1941., izvetaj Gustava Teniesa 10. X I I 1941. i izvetaj dr Balduina Zarie 9. XII 1941., materijal EWZ, nav. T-81, rolna 306. 216 Holzer: Die statistische Stelle des SDKB. 2 1 6 izvetaj dr leja Nemakom konzulatu u Ljubljani, 23. IV 1941., PA AA, fond D K L Bd. 1/8; Prepis pozdravnog govora dr leja generalu Fjorencjoliju 16. IV 1941., PA AA, fond DKL, Bd. 1 /8; Beleka sa zahtevima vodstva ljubljanskih Nemaca, PA AA, DKL, Bd. 1/8; Teniesov izvetaj 10. XII 1941. vodstvu EWZ, NAW, T-81, rolna 306. 218 Izvetaj dr leja Nemakom konzulatu u Ljubljani, 23. IV 1941., PA AA, fond DKL, Bd. 1/8; Prepis pozdravnog govora dr leja generalu Fjorencioliju 16. IV 1941., PA AA, fond DKL, Bd. 1 /8; Beleka sa zahtevima vodstva ljubljanskih Nemaca, PA AA, fond DKL, Bd. 1/8. 219 Izvetaj dr leja Nemakom konzulatu u Ljubljani 23. IV 1941., PA AA, fond DKL, Bd. 1/8; dokument vodstva ljubljanskih Nemaca upuen civilnom komesaru Gracioliju i spisak zahteva, PA AA, fond DKL Bd. 1/8. 220 Izvetaj Nemakog konzulata u Ljubljani Nemakom ministarstvu inostranih poslova 2. V 1941., PA AA, fond DKL, Bd. 1/8. 221 Teniesov izvetaj vodstvu EWZ 10. X I I 1941., NAW, T-81, rolna 306. 222 Himlerova uputstva 4. VII 1941., NAW, T-75, rolna 3; Menscheneinsatz 1941, str. 45. 223 Volertov izvetaj uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 18. X I I 1941., arhiv IZDG, f. 1314.

Vutijev izvetaj vodstvu EWZ 8. X I I 1941., NAW, T-81, rolna 306. Abschlussbericht ber die Erfassung der Deutschen in der Gottschee und im Gebiet der Stadt Laibach durch die Einwandererzentralstelle des Chefs der Sicherheitspolizei und des SD, NAW, T-81, rolna 306. 226 Upravo tamo. 227 Upravo tamo. 228 Majer-Kajbiev izvetaj, prolee 1942., NAW, T-81, rolna 306. 229 Zapisnik sa konferencije odrane 27. X I I 1941., IZDG, f. 556. 230 Volertov izvetaj, prolee 1942., arhiv IZDG, f. 556. 231 Izvetaj SS-unterturmfirera Karla Ferstera o preseljenju ljubljanskih Nemaca, od 20. II 1942., NAW, T-81, rolna 306. 232 Das Deutschtum in der Gottschee, 22-24; sasluanje Liutpolda alermajera na VIII procesu u Nirnbergu, zapisnik rasprave, str. 1985-1997. 233 Laforsov izvetaj Blisu 7. XI 1941., AS, fond KUZOP, f. 3. 234 Zusammenfassender Bericht der Kommission, die mit der Bestandsaufnahme in den Gebieten der Untersteiermark und Sdkrnten beauftragt war, 12. VII 1941, NAW, T-81, rolna 284. 235 p r v a s e r j j a izvetaja Zemljino-privredne popisne komisije za donju tajersku, od 12. VII 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 236 Druga serija izvetaja Zemljino-privredne popisne komisije za donju tajersku, od 3. IX 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 237 Trea serija izvetaja Zemljino-privredne popisne komisije za donju tajersku, juna 1942., arhiv MNOM, fond DDV; kaler, n. d 10-11. 238 Vidi nap. 235 i 236. 239 N a r e d b a ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 22. IX 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 240 O tome moemo suditi i iz Blisovog izvetaja, upuenog viem voi SS i policije u Poznanju, S-grupenfireru Kopeu S vanou od 15. VIII 1941. SS-gruperifirer Grajfelt me je imenovao za vou SS taba za naseljavanje 'Sidmark' i poverio mi izgradnju tog taba. Struno obrazovanih esesovskih oficira nije mogla da mi stavi na raspolaganje ni jedna ustanova. Prepreke, na koje smo naili ovde, izgledale su nam nesavladive. Poloajem smo sada ovladali tako da moemo izvesti preseljenje koevskih Nemaca. U planskom odeljenju, najznaajnijem odeljenju taba za naseljavanje, zbog pomanjkanja odgovarajuih snaga, dugo nismo imali nikoga. Kada ste nam poslali SS-unterturmfirera Dolezaleka, stavili ste mi na raspolaganje oveka koji je taj posao u tabu za naseljavanje poeo da obavlja uzorno. (Blisovo pismo Kopeu 22. XI 1941, AS, fond KUZOP, f. 2.)
224 226 241 Svoje molbe je Blis potkrepio ovako: Najbolji poznavalac pojedinih problema te nemake narodne grupe je desetar Dik. Za vreme osmogodinjeg podrobnog rada vaspitao je ovu narodnu grupu u nacional-socijalistikom duhu, izgradio privrednu organizaciju i organizaciju za samopomo, razvio domau industriju, organizovo radnu slubu i omladinsku jedinicu. Ne samo da je stekao velike zasluge nego je postao i nepogreiv pri naseljavanju, koje je u toku. Iz sadraja molbe je oigledno da je Blis ve vie puta uzalud molio za Dika, a 20. II 1942. mu je neki pukovnik zadnji put odgovorio da molbama ne moe udovoljiti. (Blisovo pismo Komandi jedinice vojne pote 35913 od dana 24. XII 1941, arhiv MNOM, fond DDV.) 242 Laforsovo pismo uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 2. XI 1941, AS, fond KUZOP, f. 1. 243 Blisova beleka, AS, fond KUZOP, f. 14. 244 Zapisnik tabnih razgovora 5. I 1942. u Gracu, arhiv MNOM, fond DDV.

Volertov telegram Grajfeltu 4. X 1941. prepis, arhiv IZDG. 246 Laforsovo pismo dr tiru 8. X 1941, AS, fond KUZOP, f. 3. 246a jedino to je dr Iberajter bio uinio za poveanje kapaciteta za naseljavanje koevskih Nemaca jeste dopis zameniku komandanta X V I I vazdunog podruja u Beu, generalu Francu Hirhaueru, dana 26. XI 1941. u kome je traio da ne ostvare ideju izgradnje aerodroma u Cerkljama. U dopisu je zapisao i ovo: Prema nareenju dravnog voe SS, poruio sam da se izrade planovi za ureenje podruja u cilju sigurnog i trajnog jaanja nemakog naroda. Tu svrhu bismo postigli samo ako podruje naselimo zbijeno i ureeno. U dosadanjem radu na planiranju, utvrdili smo da podruje za naseljavanje, koje stoji na raspolaganju za naseljavanje koevskih Nemaca, jedva zadovoljava. Za mere jaanja nemakog naroda bi bilo, dakle, veoma nepovoljno ukoliko bi zbog gradnje aerodroma i njegovih pomonih objekata otpala neka povrina pogodna za naseljavanje. Zbog toga vas molim da odstupite od ideje izgradnje aerodroma uz dravnu granicu kako bi tu, za naseljavanje pogodnu povrinu, upotrebili za kolonizaciju koevskih Nemaca. Predlagao je da se aerodrom, umesto toga, izgradi na Ptujskom polju, ali vojne vlasti nisu uzimale u obzir tu njegovu pismenu predstavku i taj predlog. (NAW, T-580, /BDC/, rolna 757.) 247 Lampeterovo pismo dr Iberajteru 2. XI 1941., arhiv M N O M , fond DDV. 248 Po optinama:
246

Optina Velika Dolina Cate Videm Artie Globoko Breice Kapele Dobova Cerklje Studenec Bizeljsko Ukupno

I 2 18 5 12 5
-

Predviena imanja II III 8 60 20 30 7 40 10 30 80 5 8 298 52 20 50 15 90 40 50 80 14 75 150 636

Ukupno 62 98 75 57 102 80 60 110 105 83 159

1.011

Povrina u ha 2.491 2.897 1.850 1.347 1.887 2.240 1.375 2.445 3.401 2.318 2.768 25.009

T
-

11 3
1

57

249 Izvetaji planskog odeljenja SS taba za naseljavanje Sidmark 6. i 15. XI 1941., arhiv M N O M , fond DDV. 250 Lampeter: Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung. 251 Erluterungen zum Besiedlungsplan des Siedlungsgebietes A in der Untersteiermark 10. maj 1942. arhiv M N O M , fond DDV. 252 Grubi plan od 26. XI 1941. i grafika skica, arhiv MNOM, fond DDV; beleka planskog odeljenja SS taba za naseljavanje Sidmark 23. XI 1941., arhiv IZDG, f. 723. 253 Od 2. do 12. X I I Dolezalek se nalazio u Koevju, od 25. X I I do 12. I 1942. u Breicama, odakle je 13. I 1942. morao da ode u vojsku. 254 Lampeter: Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung. 2SB Beleka telefonskog razgovora okrunog taba za naseljavanje u Breicama 10. X I I 1941., arhiv IZDG, f. 713.

256 izvetaj okrunog taba za naseljavanje u Breicama Laforsu 31. X I I 1941, arhiv MNOM, fond DDV; izvetaj okrunog taba za naseljavanje u Sevnici Laforsu, januar 1942, DZA, fond RH, Bd. 5633; izvetaj okrunog taba za naseljavanje u Krkom Laforsu 24. I 1942, DZA, fond RH, Bd. 5633. 257 Lampeter: Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung. 258 Blisov izvetaj 4. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 259 Lampeter: Die Entwicklung der Dinge bei der Umsiedlung. 260 Grajfeltov telegram 15. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 261 Zapisnik sasluanja Lampetera 16. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 262 Hinceov izvetaj Grajfeltu 19. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 263 Stirovo pismo Hinceu 26. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 264 Hinceovo pismo dr Stira 24. II 1942. arhiv MNOM, fond DDV. 265 Laforsovo pismo Grajfeltu 8. X 1941., AS, fond KUZOP, f. 3; Grajfeltovo pismo Laforsu 31. X 1941., AS, fond KUZOP, f. 2. 266 Blisova beleka o dogaajima u Koevju od 4. I -1942., arhiv MNOM, fond DDV. 267 Stigerov izvetaj Laforsu 31. X I I 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 268 Hajdenrajhova beleka 24. II 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 269 Laforsovo pismo Hinceu 25. II 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 270 Izvetaj SS taba za naseljavanje Sidmark 18. III 1942., arhiv MNOM, fond DDV; izvetaj F. Milera, jesen 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 271 Izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, april 1942., arhiv IZDG, f. 708. 272 V I I turm iz Dolge vasi pri Koevju je, na primer, na Koevskem na zapadu graniio na XI turm (Onek), na severa na I turm (grad Koevje i Mahovnik) i X I I turm (eljne), a na jugu na VIII turm (Zajje polje). Prema generalnom nacrtu za naseljavanje, trebalo je da ga nasele oko Brezina kod Breica i za susede bi imao etiri turma, od kojih bi bila dva (I i X I I ) ista kao u Koevskoj. 273 Grafika skica s naslovom Entwurf zum Generalsiedlungsplan der Grenzsiedlungszone der Untersteiermark, SS-Ansiedlungsstab Sdmark, Planungsabteilung, Entw. Dolezalek, Zeichnung, RH, se nalazi u NAW, T-81, rolna 284; isti primerak je bio i u fondu ipostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Breicama i sada se nalazi u Posavskom muzeju Breice; prilog s naslovom Anlage zu dem Generalsiedlungsplan der Grenzsiedlungszone der Untersteiermark od 11. I 1942. nalazi se u NAW, T-81, rolna 284 i u arhivu IZDG; prilog s naslovom Erluterungen zum Besiedlungsplan des Siedlungsgebietes A in der Untersteiermark od 10. V 1942. nalazi se u NAW, T-81, rolna 284 i u arhivu MNOM, fond DDV. 274 Zapisnik sastanka izmeu Iversena i Rungaldira odran u Maribora 3. VII 1941., arhiv MNOM, fond DDV; Rungaldirovo pismo Laforsu 8. V I I 1941., arhiv MNOM, fond DDV; telegram ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Bferlinu 30. V I I 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 276 Laforsove beleke, arhiv MNOM, fond DDV. 276 Izvetaj o konferenciji zastupnika ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Maribora i Nemakog drutva za naseljavanje 22. III 1942., arhiv IZDG, f. 702. 277 Zapisnik tapskih razgovora 12. XI 1941., arhiv MNOM, fond DDV. 278 Zapisnik tapskih razgovora 26. XI 1941., arhiv MNOM, fond DDV; Skaler, n. d 18-19. 279 Kaeovo pismo Iberajtera 7. I 1942, foto-kopija, PRO, br. H 296632.

2 8 0 Iberajterovo pismo Laforsu 12. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. Laforsov izvetaj Iberajteru 28. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. Dolezalekov izvetaj 3. I 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 283 Lurkerov izvetaj od 17. II 1942. upuen Hinceu, arhiv MNOM, fond DDV. 2 8 4 izvetaj Nemakog drutva za naseljavanje, podrunica Brezice, 11. II 1942., arhiv MNOM, fond DDV, arhiv IZDG, f. 781. 286 Zapisnik konferencije odrane 31.1 1942. u Breicama, 1. II 1942., arhiv IZDG, f. 745. 2 8 6 izvrne odredbe ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 21. III 1942., arhiv IZDG, f. 694, arhiv MNOM, fond DDV; zapisnik tapskih razgovora u Gracu 23. III 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 287 Blisova naredba br. 2. od dana 22. XI 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 288 Preseljenje je akcija koju hoe Firer i od ivotnog je znaaja. Tok preseljenja je tako hitan i politiki tako znaajan da mi je za izvrenje tog zadatka postavljenog od Firera pravilan svaki put za koji sam ubeen da vodi cilju. Takav je bio ton njegovih naredbi i dopisa. (Blisovo pismo Lamprehtu 1. XII 1941., arhiv MNOM, fond DDV.) 289 Blisovo pismo Laforsu 8. I 1942., AS, fond KUZOP, f. 2; Gausova pisma 3. I i 6. V 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 290 valmova beleka o prilikama na podruju za naseljavanje kod Breica 22. VI 1942. u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 291 Upravo tamo. 292 Upravo tamo; Lampeterovi dopisi Zefnigu 26. VI 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 293 Lampeterovo pismo Zefnigu 26. VI 1942., arhiv MNOM, fond DDV; Salermajerova pisma turmu 13. VIII i 7. IX 1942., arhiv MNOM, fond DDV. Vilelm Lampeter, koji se krajem juna 1942. ponovno poeo potpisivati kao esesovski major i kome je Zefnigov ured u leto 1942. dao platu i za one mesece u kojima je bio otputen, bio je u esesovskoj jedinici u tralzundu samo obian vojnik, ali se 1944. godine vratio u Breice ponovo kao esesovski major i postao je tabni voda Folkturma za breiki okrug. Martin Sturm je, dodue, nastupao kao zastupnik koevskih Nemaca jo i u 1943. godini, ali je ve u jesen 1942. dobio u Dolenji vasi veliko imanje (52 ha), pa je postao i okruni poljoprivredni voa. Izgleda da su svi preiveli drugi svetski rat osim Buzbaha, koji je kao SA turmfirer, zagrien nacista i neprijatelj Slovenaca, pao u februaru 1944. u borbama sa 14. divizijom. 294 Izvrne odredbe ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu od 21. III 1942. arhiv IZDG, f. 694; uputstva ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 21. III 1942., arhiv IZDG, f. 694, arhiv MNOM, fond DDV; zapisnik tapskih razgovora u Gracu 23. III 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 296 Od 21 sednice taba za naseljavanje odrane od 19. marta 1942. do 17. novembra 1943. samo poslednjoj nije predsedavao dr Iberajter, ve Zefnig. Zapisnici ili izvetaji sa svih tih sednica nalaze se u NAW, T-81, rolna 285. 2 9 6 Marburger Zeitung 23. III 1942; fotografski materijal o poseti nalazi se u fototeci Muzeja ljudske revolucije Slovenije u Ljubljani. 297 Marburger Zeitung 11-12. IV 1942. 298 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje 19. III 1942, datiran sa 23. III 1942, NAW, T-81, rolna 285. 299 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje 7. V 1942, datiran sa 19. V 1942, NAW, T-81, rolna 285.
281 282

300 turmovo pismo Lampeteru 10. XII 1942, arhiv IZDG, f. 699; izvetaj o sednici taba za naseljavanje 30. X 1942, NAW, T-81, rolna 285. 301 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje 8. XII 1942, NAW, T-81, rolna 285; turmov izvetaj 5. I 1943., arhiv IZDG, f. 701. 302 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje 8. I 1943., NAW, T-81, rolna 285. 303 turmov dopis, prolee 1943., arhiv IZDG, f. 701. 304 Zefnigov dopis 14. VII 1943., arhiv IZDG, f. 698. 305 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje od 26. VII 1943. NAW, T-81, rolna 285. 306 Zefnigov dopis 17. IX 1943., arhiv IZDG, f. 699. 307 tigerov izvetaj 17. V 1943., arhiv IZDG, f. 689; Zefnigov izvetaj 13. VIII 1943., arhiv IZDG, f. 687. 308 izvetaj o sednici taba za naseljavanje 8. XII 1942., NAW, T-81, rolna 285; Zefnigov dopis 16. I 1943., arhiv IZDG, f. 687. 309 izvetaj o sednici taba za naseljavanje 8. I 1943., NAW, T-81, rolna 285; Marburger Zeitung 29. VIII 1942., i 19-20. X I I 1942; Emil Ordelt: Ein Jahr bauerlicher und gewerblicher Ansiedlung, arhiv IZDG, f. 641. 310 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje 14. V 1943., NAW, T-81, rolna 285. 311 lanak: Neue Heimat kommender Geschlechter, Marburger Zeitung 11-12. IV 1942. 312 Sturmovo pismo Lampeteru 10. XII 1942., arhiv IZDG, f, 699. 313 VAZSt. 24. XII 1942; Otto Miiller-Haccius: Zwei Jahre deutscher Verwaltung, Marburger Zeitung 10-11. IV 1943. 314 Dolezalekov izvetaj Der Stand der Umsiedlung in der Untersteiermark iz oktobra 1942. nalazi se u Baovom elaboratu: Nemci v Sloveniji 1918-1945, dok. 175; kaler u n. d., str. 20-21, navodi odlomke iz Dolezalekovog izvetaja i kae d a j e autor Visoki funkcioner dravnog komesarijata za jaanje nemakog naroda u Berlinu, ali to, kao to smo videli, ne dri. 316 turmovo pismo Lampeteru 10. XII 1942., arhiv IZDG, f. 699. 3 , 6 Izvetaj taba za naseljavanje 19. XII 1943., arhiv MNOM, fond DDV. 317 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje 16. IX 1943, NAW, T-81, rolna 285. 318 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje 14. V 1943., NAW, T-81, rolna 285. 3183 Himlerovo pismo Grajfeltu 19. XII 1942., NAW, T-175, rolna 19. Fotografije Himlerove posete Mariboru i na podruju za naseljavanje A 4. i 5. V 1943. nalaze se u fototeci Muzeja ljudske revolucije Slovenije u Ljubljani. 319 izvetaj radnog taba Sv. Peter pod Sv. gorami tigeru, bez datuma, arhiv IZDG, f. 689. 320 Zapisnik tapskih razgovora 27. IV 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 32 ' Izvetaj okrunog taba za naseljavanje Sv. Peter pod Sv. gorami, jesen 1942., arhiv IZDG, f. 696. 322 Izvetaj okrunog taba za naseljavanje Breice 31. X I I 1941., arhiv MNOM, fond DDV.

Upravo tamo. Izvetaj okrunog taba za naseljavanje Sevnica, januar 1942., DZA, fond RH, Bd. 5633. 326 Nacistika bezbednosna sluba u Mariboru je 19. V 1944. pisala: Koevski naseljenici se neprekidno ponaaju odbojno prema donjotajerskom stanovnitvu. Na podruju za naseljavanje vlada napetost izmeu obe narodne grupe, koja se u brojnim primerima razvila u pravo neprijateljstvo... Aktivnost bandi je taj odbojan odnos prema Donjotajercima jo ojaala (Izvetaj ureda bezbednosne slube Maribor 19. V 1944., arhiv IZDG, f. 157.)
323 324

Lampeterovo pismo Laforsu 2. X 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 327 Vidi nap. 285. 328 tigerovo nareenje 31. I 1942., arhiv IZDG, f. 708. 329 Naredba efa civilne uprave za donju tajersku 14. II 1942., AS, fond KUZOP, f. 3; VAZSt., 20. IV 1942; dopis komandanta policije poretka Alpenland pokrajinskom savetniku u Breicama 17. II 1942. i njegova uputstva 25. II 1942, AS, fond KUZOP, f. 3. 330 Zapisnik tapskih razgovora u Gracu 8. III 1942., arhiv MNOM, fond
326

DDV.
3 3 1 Nacisti su dobrovoljce iz redova koevskih Nemaca ukljuivali u druge oruane formacije, na primer u tzv. pomonu policiju (Hilfspolizei), pa je u njoj ve do polovine avgusta 1942. bilo ukljuenih 49 Koevara. (Izvetaj andarmerijskog okruga Breice 14. VIII 1942. arhiv IZDG, f. 701). 332 Posebno nareenje komandanta policije poretka Alpenland od 27. oktobra 1942., arhiv IZDG, f. 745; nareenje andarmerijskog okruga Breice od 5. novembra 1942., arhiv IZDG, f. 745.
333
334

Stajndlovo radno uputstvo br. 18/42 od dana 20. XII 1942, arhiv IZDG.

Vidi nap. 313. 335 tajndlova naredba 5/42, Befehlsblatt der Bundesfiihrung des Steirischen Heimatbundes, April 1942, Folge 4; tajndlova naredba 1/43, Befehlsblatt Juli 1943, Folge 7; materijal Wehrmannschaft-Sonderstandarte, arhiv MNOM. 3 3 6 Nareenje taba Trinaeste hrvatske proleterske brigade od 27. IV 1943, zbornik NOV, VI/5, dok. 97; izvetaj taba Trinaeste hrvatske proleterske brigade, tabu II operativne zone od 29. IV 1943., zbornik NOV, VI/5 dok. 100; aranoviev izvetaj o borbama i akcijama slovenakih narodnooslobodilakih brigada od 12. X I I 1942. do 3. V 1943., Zbornik NOV, VI/5, dok. 102; izvetaj andarmerijske stanice Raka 17. V 1943., arhiv IZDG, f. 686; izvetaj andarmerijske stanice Botanj 29. IV 1943. pokrajinskom savetniku za Breice, arhiv IZDG, f. 727. Zefnigova beleka 8. IX 1943., arhiv MNOM, fond DDV. 338 Zapisnik tapskih razgovora u Gracu 19. X 1943, arhiv MNOM, zbornik NOV, VI/7, dok. 322. 339 Na sednici taba za naseljavanje odranoj 17. X I I 1943. izvetavali su: Na podruju za naseljavanje naseljenici su iz krajeva entjan, Buka, Vrhek, Svibno i Polnik sasvim napustili imanja, u Sv. Juriju pod Kumom su na imanjima ostala etiri, a u Svibnom je ostao samo jedan naseljenik. (Izvetaj o sednici taba za naseljavanje od 17. XI 1943., NAW, T-81, rolna 285.)
337 340 Zapisnik tapskih razgovora u Gracu 1. XI 1943., arhiv MNOM, fond DDV, zbornik NOV, VI/8, dok. 178. 341 Dnevnik borbi Wehrmannschaftsbataillona Sd od 2. X do 1. XI 1943., IZDG, zbornik NOV, VI/8, dok. 179. 342 Izvetaj o sednici taba za naseljavanje od 17. XI 1943., NAW, T-81, 285. 343 Upravo tamo. 344 Iberajterovi izvetaji Himleru 12. i 20. X 1943., NAW, T-175, rolna 72. 345 Iberajterov telegram Himleru 26. X 1943., NAW, T-175, rolna 72. 346 Himlerov telegram dr Iberajteru 26. X 1943., NAW, T-175, rolna 72. 347 Stajndlov telegram dr Iberajteru 22. X I I 1943., arhiv IZDG, zbornik VI/9, dok. 203; izvetaj taba IV operativne zone 6. I 1944., arhiv IZDG, zbornik VI/10, dok. 26.

arhiv rolna

NOV, NOV,

348 Grajfeltovo pismo sa Iberajterovim telegramom Himleru od 15. I 1944., NAW, T-175, namotak 72. 349 Himlerov telegram Grajfeltu 28. I 1944., NAW, T-175, rolna 72. 350 Brantov telegram Rezeneru 26. I 1944., NAW, T-175, rolna 72. 351 Rezenerov telegram 1. II 1944., NAW, T-175, rolna 72. 352 Zapisnik razgovora 15. i 16. III 1944., datiran sa 20. III 1944., arhiv MNOM, fond DDV. 353 Zefnigov dopis 12. IV 1944., arhiv MNOM, fond DDV; Grajfeltov izvetaj Himleru 21. IX 1944. o bezbednosnim prilikama u slovenakoj tajerskoj, NAW, T-175, rolna 72.

Zabeleka Hansa Iversena 14. VI 1944., NAW, T-175, rolna 72. Polovo pismo dr Iberajteru 15. VI 1944., NAW, T-175, rolna 72. 366 Iberajterovo pismo Polu 20. VI 1944., NAW, T-175, rolna 72. 357 Polovo pismo Rezeneru 22. VI 1944., NAW, T-175, rolna 72. 358 Grajfeltov izvetaj Himleru 21. IX 1944., NAW, T-175, rolna 72; izvetaj breike podrunice Nemakog drutva za naseljavanje od 17. avgusta 1944., arhiv IZDG, f. 774. 359 Naveu samo nekoliko primera:
364 355

Nakon partizanskog napada na Dobovec u noi 1. jula 1944. svi krimski Nemci su pobegli otuda u Trbovlje i izjavljivali da se vie ne ele vratiti natrag (Eberhartov izvetaj dr Karstanjenu 11. VII 1944., arhiv IZDG, f. 781.) Posle partizanskog napada na Bue u noi 6. avgusta 1944. u kome su unitili potanski ured i kancelariju graevinskog preduzea Weiss und Christen, odvezli stoku iz staja Nemakog drutva za naseljavanje itd., nemaki naseljenici iz Bua i Polja izjavljivali su da ne ele ni pod kakvim uslovima da dalje ostanu u Buama i mole za zatitu. Zahtevali su i to da tamo poalju Vermanaft, a ukoliko to ne bi mogli da uine, da bar pootre mere protiv partizana. (Izvetaj ispostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Breicama od 10. VIII 1944., arhiv IZDG, f. 686; izvetaj Karla Icla iz Sv. Petra pod Sv. gorami od 7. VIII 1944., arhiv IZDG, f. 686.) Dana 14. avgusta uvee partizani su napali kuu okrunog poljoprivrednog voe za Breice, Martina turma u Dolenjoj vasi. turmu se nije dogodilo nita, ali je pao opunomoenik efa civilne uprave za umarstvo, in. Karara (Izvetaj ispostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Breicama od 15. VIII 1944., arhiv IZDG, f. 686.) U vreme partizanskog napada na graniarsku karaulu Piroica, 29. oktobra uvee, koja je pala zajedno s graniarima, nemaki naseljenici su izgubili 42 grla goveda, 11 konja i 19 svinja (Izvetaj ispostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Breicama od 30. oktobra 1944., arhiv IZDG, f. 686.) 360 Himlerov telegram, datiran sa 15. IX., ekspedovan 18. IX 1944., NAW, T-175, rolha 72; Grajfeltov izvetaj Himleru 21. IX 1944., NAW, T-175, rolna 72. Nije, na alost, sauvano ili, pak, dostupno Iberajterovo i Grajfeltovo pismo Himleru od 15. IX 1944., iz kojeg bi bili jasnije evidentni njihovi predloi za mere na podruju za naseljenje uz Savu i Sutlu (npr. o kakvom etvorolanom odboru je re itd.). 361 Himlerovo pismo Grajfeltu 13. IX 1944., NAW, T-175, rolna 72. 362 Himlerovi telegrami Harmu 4. IX 1944., NAW, T-175, rolna 72; Himlerov telegram dr Kaltenbruneru i Vinenbergu 4. IX 1944., NAW, T-175, rolna 72; Kamerhoferov telegram Himleru 11. septembra 1944., NAW, T-175, rolna 72. 363 Harmov telegram Himleru 12. IX 1944., NAW, T-175, rolna 72.
40 Nacistika politika denacionalizacije

625

364 Tone Ferenc: Wehrmannschaft v boju proti narodnoosvobodilni vojski na tajerskem. Letopis Muzeja narodne osvoboditve LRS, 1958, str. 126 i 140 (navodim: Ferenc, Wehrmannschaft). 365 izvetaj breike filijale Nemakog drutva za naseljavanje 31. januara 1945., arhiv IZDG, f. 775. 3 6 6 Izvetaj breike filijale Nemakog drutva za naseljavanje 31. januara 1945., arhiv IZDG, f. 775. U oba okruga ova filijala je u isto vreme izgubila 177 konja i 198 zaprenih volova, tako da su joj ostala jo samo 232 konja i 147 zaprenih volova. 3 6 7 izvetaj breike filijale Nemakog drutva za naseljavanje 3. III 1945., arhiv IZDG, f. 775. 368 izjava nekadanjeg nemakog upnika iz Starog Loga u Koevskoj Alojza Kria iz 1947/48. godine u Dokumentation der Vertreibung, str. 156-161 (dok.). Kri je u svojoj, 203 kucane strane dugoj izjavi opisao preseljavanje koevskih Nemaca i njihovo ivljenje na podruju za naseljavanje uz Savu i Sutlu. U svojoj izjavi upotrebljava isti onaj jezik kojim su se sluili nacisti u ratnim godinama. Govori o banditima, pljakaima itd. Pie kao da su partizani na podruju za naseljenje pobili mnogo kolonista. Istovremeno, meutim, zvanini nemaki izvor - izvetaj breike ispostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 26. februara 1945. poimenino nabraja samo 34 pala koevska Nemca, od kojih je veina, tj. 20 pala branei posadu Kozje, koju je u noi 12. septembra 1944. napala i zapalila Braieva brigada. (Ferenc: Wehrmannschaft, 135.) O evakuaciji koevskih Nemaca izvetava u svojoj izjavi od 6. III 1958. neki K. R. iz Slovenske Vasi kod Koevja u spomenutoj knjizi Dokumentation der Vertreibung, str. 162-165 (dok.). Vidi i uputstva trbovljanskog okrunog voe tajerskog otadbinskog saveza Eberharta za evakuaciju od dana 4. V 1945, arhiv IZDG, f. 775. 369 Popisi zaplenjenih pogona u slovenakoj tajerskoj od 15. IV 1943. koje je sastavio ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, DZA, RH, B. d. 5625. 370 Njih 232 su predali organima vlasti i drugim organima, 69 nemakim preseljenicima, 34 su vratili ranijim vlasnicima, sa 1721 je upravljalo III glavno odeljenje (privreda) u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, pri emu je samo za prva etiri meseca 1943, dobilo 262.788 maraka najamnine (Izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru za Oberste Rechnungshof des Deutschen Reiches 17. V 1943., DZA, fond RH, Bd. 5630.) 371 Izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru o poloaju za vreme od 14. IV do 1. X 1941., DZA, fond RH, Bd. 5624.

Zaplenjena slovenaka imovina, kojom je upravljao ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, donosila mu je svake godine nekoliko miliona maraka prihoda (Pregledni obraun prometa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru za 1941. i 1942. godinu, te za april 1943., DZA, fond RH, Bd. 5627.). A mnogo toga je baeno, bilo da je re o slabom privreivanju ili o kradji, o pljaki ili krijumarenju civilnih i policijskih, te drugih ustanova i pojedinaca, ak osoba dravnog komesara za jaanje nemakog naroda.
372

Medju brojnim primerima pljake najvei je bio onaj kojim je morao da se bavi glavni dravni bezbednosni ured u Berlinu. Akciju koja je dovela neke slubenike ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru

u zatvor, a neke iz slovenake tajerske, 31. maja 1943. pokrenuo je preseljeni Nemac iz June Bukovine Karl Nejer iz Maribora u svom pismu Himleru. U tom pismu se alio na to da su preseljenicima mnogo obeavali, ali da se ne dre rei; da se niko za njih ne interesuje itd., te naveo nekoliko konkretnih primera pljake, krijumarenja itd. Nejerove optube, koje su ponajvie teretile vodu III glavnog odeljenja u Gracu, industrijalca SA-turmbanfirera Ernsta Fajhtingera, je u privatnoj korespondenciji sa voom Himlerove kancelarije dr Brantom potvrivao i voa odeljenja za naseljavanje zanatlija u Fajhtingerovom glavnom odeljenju, SS-hauptturmfirer Liutpold alermajer. Istragu je najpre vodio komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku, SS-turmbanfirer Jozef Fogt, koji je jo pre Nejerovog pisma optuivao Zefnigov ured zbog razliitih zloupotreba, a sada je zahtevao da iz Berlina doe posebna komisija koja e poistiti sto. Kada su prikupili materijal i poslali ga Himleru, ovaj je, polovinom septembra 1943., zaduio vou dravnog glavnog bezbednosnog ureda dr Kaltenbrunera, da itavu stvar ispita, jer namerava energino da udari. Kaltenbruner je Himleru poslao izvetaj tek 1. marta 1944. prema kome se Fajhtinger i voa ispostave u Celju, Karl Fogler, terete zbog pljake i krijumarenja tekstilom u Zagreb i alkohola iz Zagreba; vodja breike ispostave Gandolf tiger zbog pronevere nekoliko hiljada maraka i vie drugih kaznenih inova, upravnik Mariborske tekstilne tvornice in. Alfred Bader, pak, zbog nedozvoljene prodaje tekstila itd. Izvetavao je i o tome da je dr Iberajter pokuavao da omete istragu. Zbog sumnje da izmeu Rezenera i Zefnigove ustanove postoje prijateljske veze, Kaltenbruner je predlagao da optuenima sudi poseban esesovski sud. Izgleda da su stvari bile jo tee, jer je alermajer pisao dr Brantu da e mu se kosa jednostavno najeiti kada mu SS-grupenfirer Brajthaupt i SS-oberturmfirer dr Hansen, koji su na putu ka Himleru, budu priali o opsegu korupcije. Izvetavao je i o tome da je Kaltenbruner opozvao Fogta, koji je dirnuo u osinje gnezdo, natrag u Berlin. Pisao mu je i o tome da itavu stvar u Mariboru i Gracu ele da prikriju. Pokuavali su i s raznim intervencijama kod Kaltenbrunera, na primer voa centralnog pravnog odeljenja u Zefnigovom uredu dr Verner Delpin, ali bez uspeha. 15. novembra 1944. je poseban esesovski sud u Gracu osudio Fajhtingera na dve godine, a Fogler na godinu dana i devet meseci zatvora, na visoku novanu kaznu itd. Himler je marta 1945. kaznu, dodue, potvrdio ali je odgodio njeno izvrenje kako bi obojici osuenika omoguio da se iskau. ta su uinili sa tigerom i Baderom nije poznato, ali se tiger nije nikada vie vratio u Breice, a premestili su i Zefniga i nakon njega je ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru vodio tadanji voa pokrajinske kulturne uprave pri efu civilne uprave, vii vladin savetnik Leonhard (alermajerova pisma dr Brantu 17. VI 1943, 17. VII 1943, 4. IX 1943. i 4. III 1944; Brantova pisma alermajeru 10. i 30. VI 1943; Rezenerova pisma dr Brantu 6. i 16. IX 1943; Brantova pisma dr Kaltenbruneru 14. i 28. IX 1943. te 15. II 1944; Kaltenbrunerov izvetaj Himleru 1. III 1944., NAW, T-175, rolna 19; beleka celjske ispostave ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda od 3. V 1943.; Kaltenbruneibvo pismo dr Delpinu 17. II 1943. i Fogleru 15. XI 1944; presuda posebnog esesovskog suda u Gracu protiv optuenog Fajhtingera i Himlerova potvrda 21. III 1945., AS, fond KUZOP, f. 2.) Vidi nap. 371. Zefnigova uputstva 21. VIII 1941., arhiv IZDG, f. 723; kerl, n. d 774. 375 izvetaj III glavnog odeljenja u uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 3. VIII 1941, arhiv MNOM, fond DDV; izvetaj IV glavnog odeljenja istog ureda 29. VIII 1941., arhiv MNOM, fond DDV.
373 374 376

Laforsov izvetaj 4. IX 1941., arhiv IZDG, arhiv MNOM, fond DDV.

Pismo pokrajinskog poverenika za preseljavanje Nemaca iz Junog Tirola 2. X 1941., Karstanjenov dopis 8. XI 1941.; Laforsov dopis 12.1 1942., arhiv MNOM, fond DDV. 378 Vidi nap. 371. 379 Izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru o poloaju od 14. IV do 1. X 1941., DZA, fond RH, Bd. 5624; Blisov izvetaj Grajfeltu 4. II 1942., arhiv MNOM, fond DDV; zapisnik sednice taba za naseljavanje 16. IX 1943., NAW, T-81, rolna 285. 38 Himlerova odluka od 3. X I I 1941. (IV-4/5/27. XI 41.), arhiv IZDG. Zbornik fotografija iz narodnooslobodilnega boja slovenskega naroda 1941-1945., 1. knjiga, str. 110. 381 Himlerova odluka od 10. III 1942. (IV-4/3-2/10. IX 1941.), arhiv IZDG. 382 Stirava beleka 13. IV 1943. 383 Zapisnik sa sednice taba za naseljavanje odrane 16. IX 1943, NAW, T-81, rolna 285. Zemljini ured u Mariboru je ve u prolee 1942. poeo da trai imanja i za vojne invalide i vojnike s fronta. Celjski okruni referent zemljinog ureda je, na primer, za njih pripremio 9 imanja II i 3 imanja III vrste (Dopis Zemljinog ureda u Mariboru 7. IV 1942., Zgodovinski arhiv Celje, spisak pripremljenih imanja za vojne invalide u celjskom okrugu od dana 12. I I I 1942., Zgodovinski arhiv Celje.)
377 384 valmova beleka od 22. VI 1942., u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 385 Wirtschaftsbericht, PAM, fond SDKB, f. 1. 386 Himlerovo pismo Bakeu 6. VIII 1942; Bakeov cirkular 26. X 1942, AS, fond KUZOP, f. 10. 387 Brantovo pismo tabnom uredu u Berlinu 15. III 1943., arhiv MNOM, fond DDV. 388 Zefnigovo pismo tabnom uredu 17. III 1943., arhiv MNOM, fond DDV. 389 Pismo DUT Berlin podrunici Maribor 10. V I I 1943; pismo podrunice DUT Maribor uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 17. V I I 1943; Brantovo pismo podrunici DUT Maribor 6. VIII 1943, arhiv MNOM, fond DDV. 390 Zefnigov izvetaj dr tiru od 18. I 1944., arhiv MNOM, fond DDV. 3 9 1 Pregled Nemaca naseljenih u slovenakoj tajerskoj 19. IX 1943., arhiv MNOM, fond DDV; zapisnik sa sednice taba za naseljavanje 16. IX 1943., NAW, T-81, rolna 285. 392 Stiravo uputstvo od 21. III 1944., arhiv MNOM, fond DDV. 393 Stiravo pismo Zefnigu 15. IV 1944., arhiv MNOM, fond DDV. 394 Risov izvetaj tabnom uredu 20. IV 1944., arhiv MNOM, fond DDV; Stiravo pismo Zefnigu 5. V 1944, arhiv MNOM, fond DDV; izvetaj slube bezbednosti za donju tajersku 19. V 1944, arhiv IZDG, f. 157. 396 Izvetaji pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za tajersku uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 15. i 25. V 1944, arhiv MNOM, fond DDV.

Izvetaj slube bezbednosti za donju tajersku 19. V 1944, arhiv IZDG, f. 157. Upravo tamo. 398 Izvetaj pokrajinskog akcionog vodstva VoMi za tajersku dr tiru 25. V 1944., arhiv MNOM, fond DDV.
396 397

399 Beleka ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu 16. III 1943. arhiv INV, fond DDV.

400 Radni izvetaj podrunice Nemakog drutva za naseljavanje na Bledu 22. VI 1942. arhiv IZDG. 401 402

Wiener Vlkischer Beobachter 29. X 1943. Beleka ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naHimlerova naredba br. 46/1 od 25. VIII 1941., NAW, T-81, rolna 267. Majer-Kajbiev cirkular 13. IX 1941, arhiv INV.

roda na Bledu, Celovec 18. X 1944., arhiv INV, fond DDV.

403 404

405 Majer-Kajbiev izvetaj glavnom tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 24. II 1942, NAW, T-74, rolna 3; izvetaj SS-unterturmfirera Karla Ferstera iz Bleda o preseljenju ljubljanskih Nemaca 20. II 1942, NAW, T-81, rolna 306; Vutijev izvetaj Majer-Kajbiu 22. IV 1942, NAW, T-81, rolna 306; Majer-Kajbiev izvetaj uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 30. VI 1942, NAW, T-81, rolna 306; Tenijesov izvetaj o preseljenju ljubljanskih Nemaca 27. VI 1942, NAW, T-81, rolna 306; radni izvetaj ureda za preseljenike iz Ljubljanske pokrajine, (1942), arhiv INV, fond DDV.

Vidi nap. 400. Himlerovo pismo Grajfeltu 19. II 1942., NAW, T-175, rolna 19. 408 Projekt odredbe i primedbe na izvrne propise, Nimferov dopis dr tarcaheru 30. IX 1941, arhiv INV, fond DDV. 409 tirovo pismo II glavnom odeljenju ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 24. X 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottscheer-Deutschen. 410 VAZK 8. VI 1942. 4 , 1 Zapisnik razgovora izmeu dr Fridla, in. Nimfera i Sauera 15. VI 1942., arhiv INV, fond DDV. 412 Fridlovo pismo dr Jaklinu 2. V I I 1942., arhiv INV, fond DDV. 413 Fridlov izvetaj dr Rajneru od 20. VII 1942., NAW, T-81, rolna 279; Fridlov telegram Krojcu 4. VII 1942., arhiv INV, fond DDV.
406 407 4,4 415 416 417

Fridlovo pismo dr Stiru 23. VII 1942., NAW, T-81, rolna 279. Nimferov izvetaj dr Fridlu 9. VII 1942., arhiv INV, fond DDV. Nimferovi predloi 1. VIII 1942., NAW, T-81, rolna 279.

Fridlova beleka za dr Rajnera 5. IX 1942; Fridlov izvetaj dr Stiru 24. IX 1942., arhiv INV, fond DDV.
418 Zapisnik sa konferencije odrane 12. X 1942. u Berlinu i Stirov pratei dopis dr Fridlu 15. X 1942., arhiv INV, fond DDV; zapisnik Fridlovog razgovora sa dr tirom 14. X 1942., datiran 21. X 1942., arhiv INV, fond DDV. 419 420 42^ 432

Zapisnik Fridlovog razgovora sa dr tirom 14. X 1942., arhiv INV, fond DDV. Fridlov izvetaj o agropolitikom poloaju 21. X 1942., arhiv INV, fond DDV. Kirbieva zabeleka 20. VIII 1942., NAW, T-81, rolna 279.

lanak poljoprivrednog referenta pri pokrajinskom savetniku za kamniki okrug 9. VII 1942., arhiv VII, br. 12/3, 34-A. Dokument spada u registraturu pokrajinskog savetnika Kamnik, odakle ga je uzela Komisija za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa.
423 424 426

Fridlov izvetaj tabnom uredu u Berlinu 14. X I I 1942., arhiv INV, fond DDV. Kirbieva beleka 22. III 1943., arhiv INV, fond DDV.

Sauerova beleka o razgovorima sa dr Golingom, dr Majer-Hetlingom i dr Gebertom u Berlinu 11. X I I 1942., arhiv INV, fond DDV.

Kirbieva beleka 22. III 1943., arhiv INV, fond DDV; Kirbiev dopis andarmerijskoj stanici Gorje od 20. III 1943., arhiv INV, fond DDV; Brenerovo akciono Nareenje br. 119 do dana 20. III 1943, arhiv INV, fond DDV; izvetaj taba Gorenjskog odreda, Zbornik NOV, VI/46, dok. 45; izvetaj komandanta policije poretka Alpenland 8. III 1943, Zbornik NOV, VI/5, dok. 167; Boj pod Triglavom, zbornik, Gorje pri Bledu 1966, str. 27, 88-89, 105. 427 Grajfeltova naredba od 28. V 1943., arhiv MNOM, fond DDV. 428 tirovo pismo SS-tandartenfireru Mileru u Fulnek 21. jula 1943., NAW, T-81, rolna 285. 429 Krigerov izvetaj dr Fridlu 21. VIII 1942., arhiv INV, fond DDV. 430 Hajniovo pismo dr Rajneru 11. VI 1943., arhiv INV, fond DDV. 431 Klajnemanovo pismo dr Gecu 6. I 1944., arhiv INV, fond DDV. 432 Klajnemanov izvetaj tabnom uredu u Berlinu 2. III 1944., arhiv INV, fond DDV. 433 Pismo tabnog ureda u Berlinu opunomoeniku dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Celovcu 29. III 1944., arhiv INV, fond DDV.
426

VI POGLAVLJE GERMANIZACIJA S L O V E N A K O G STANOVNITVA Proterivanje Slovenaca i naseljavanje Nemaca, koje sam opisao u dosadanjim poglavljima, predstavljali su tek dve okupatorove mere denacionalizacije. Nacisti su obe smatrali osnovom, bez koje ne bi bilo mogue sprovoditi druge mere odnaroavanja. Vei deo mera koje je nemaki okupator preduzimao u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, je, bar u prvom razdoblju okupacije, bio namenjen potpunoj germanizaciji slovenakog stanovnitva, koje su nacisti nameravali da privremeno jo ostave u njegovim kuama. Smatrali su, naime, da su tzv. viniari Nemcima srodni po krvi, tj. rasi i kulturi i da je potrebno samo da naue nemaki jezik pa e postati Nemci. Na ovom mestu ne moemo podrobnije raspravljati o svim merama za potpunu germanizaciju slovenakog stanovnitva, jer su ih nacisti uvodili na svim podrujima. Prema njihovim nazorima, gotovo sve mere koje su uveli efovi civilnih uprava sluile su tom osnovnom cilju nacistike okupacije.1 Naveu samo nekoliko najhitnijih i germanizaciji neposredno namenjenih mera kao to su promena spoljanjeg izgleda pokrajine, unitavanje slovenakog drutvenog ivota, unitavanje slovenake kulture, germanizacija u denacionalizatorskim organizacijama, dejim vrtiima i kolama itd.

MENJANJE SPOLJNJEG IZGLEDA POKRAJINE Meu osnovne okupatorove mere odnaroavanja spadaju one kojima je on nameravao to pre da otkloni sva ona znamenja, koja su pokazivala da u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj ivi slovenaki narod. Brzim otklanjanjem tih obeleja i uvoenjem svojih nemaki okupator je eleo da obema slovenakim pokrajinama u najveoj meri d izrazit izgled nemake pokrajine. Meu te prve mere spada odstranjivanje slovenakih napisa i stavljanje nemakih. Folksdojeri su u Mariboru ve 10. aprila 1941. u Marburger Cajtungu objavili poziv namenjen trgovcima i zanatlijama da odstrane slovenake i nameste samo nemake natpise.2 A dva dana kasnije je tzv. policijski opunomoenik dr Gerhard Pfrimer, kojeg su na ovaj poloaj doveli samozvani folksdojerski vlastodrci, izdao naredbu da moraju do 14. aprila ujutro sve slovenake natpise prelepiti s nemakim natpisima i onima koji to ne bi uinili zapretio je kaznom prema zakonima, pri emu se, razumljivo, postavlja

Odstranjivanje slovenakih natpisa u Mariboru 12. aprila 1941. pitanje o tome kakve zakone je imao taj doktor prava pred oima, koji je jo pre uvoenja civilne uprave izdao tu naredbu, koju je 15. aprila objavio jo i u Marburger Cajtungu.3 Sef civilne uprave za donju tajersku je nekoliko dana po svom dolasku u Maribor naredio politikim komesarima da za sve krajeve otponu da upotrebljavaju imena iz spiska krajeva, koji je 1940. godine izdao Sdostdeutsches Institut u Gracu i da nova imena upotrebljavaju na svim putokazima, napisnim tablama itd. Upozorio ih je na to da imena u spisku krajeva potiu jo iz vremena pre raspada Austro-Ugarske monarhije, pa zato za sebe zadrava pravo da ih kasnije promeni.4 Tako su 1941. godine upotrebili prvenstveno nemaka imena za nazive krajeva, koja su postojala jo u vreme habsburke monarhije (odnosno nemake oblike mesnih imena koja mogu biti, razumljivo, razliitog izvora), na primer Cilli za Celje, Schnstein za Sotanj, Wllan za Velenje itd.; slovenakim imenima su dali nemaki oblik i to nainom pisanja a i deliminom promenom imena, slovenaka imena su doslovno preveli na nemaki jezik itd. Sef civilne uprave za donju tajersku je svoju prognozu o pro meni imena krajeva realizovao 4. juna 1943, kada je preimenovao treinu starih nemakih imena krajeva iz vremena habsburke monarhije u nova nemaka imena, pri emu je mogue primetiti vie tenji: prvo, krajeve su imenovali prema nemakim nazivima zamkova i dvoraca, te poljoprivred-

nih gazdinstava; drugo, u nazivima krajeva su uklanjali oblik imena spojen sa imenima svetaca (St. Georgen an der Sdbahn su preimenovali u Anderburg, St. Martin bei Windischgraz u Hartenstein itd.,) tree, dosledno su uklonili pridev St. (npr. St. Johann am Weinberge u Johanni am Weinberge, St. Magdalena u Magdalenendorf, St. Marein bei Erlachstein u Erlachstein itd.); etvrto, ukoliko se spomenutim nainima nije moglo u dovoljnoj meri germanizovati ime kraja, izvrnuli su slovenaki naziv kraja i pokuavali da mu daju nekakav nemaki oblik, pri emu su ponekad traili osnovu za temeljno preimenovanje u istoriji, a ponekad su se pomogli i drugim nainima. Tako su krajeve s istim slovenakim imenom u pojedinim optinama preimenovali (Preloge u optini Velenje u Prelach, Preloge u optini Smarje pri Jelah u Drieschfeld, Preloge u optini Konjice u Oberhebenstrit, Preloge u optini Prihova u Vorau itd.). Tome valja jo dodati da su ponekad pri preimenovanju krajeve ponovno delili i udruivali njihove pojedine delove u novi kraj. 5 tajndl je 25. aprila 1941. skrenuo panju politikim komesarima da se pobrinu za to da do 1. maja 1941. nestanu svi slovenaki natpisi s puteva i ulica u gradovima, varoicama i selima. Politiki komesar za Gornji grad Adolf Svoboda mu je nakon toga, izmeu ostalog, poruio: Izvetavam da su s puteva, trgovina, pogona i javnih ureda nestali svi slovenaki natpisi bez izuzetka, ostali su jo samo na grobljima, u crkvama i na raspeima. Pitao je da li da ih odstrane i odatle, pa mu je Stajndl odgovorio: Mislim da zbog psiholokih razloga ne bi bilo primerno odstranjivati slovenake natpise i imena na grobljima, ali je zato potrebno iz crkava i kapela odstraniti takve natpise.6 Nacisti su ili ak tako daleko da su detaljno odredili kako se na nemaki nain piu krsna i rodbinska imena. Sef civilne uprave za donju tajersku je takvu naredbu izdao 20. oktobra 1941., a ef civilne uprave za Gorenjsku 10. februara 1942.7 Zanimljivo je da je poslednji jednostavno prepisao naredbu prvog sa prilogom slovenakih i odgovarajuih nemakih imena. A 13. avgusta 1942. je izdao Naredbu o germanizaciji slovenakih krsnih imena i o nemakom nainu pisanja slovenakih rodbinskih imena, ime je stavio van snage naredbu od 10. februara 1942. i zabranio upotrebu slovenakih roenih imena te naredio da se rodbinska imena piu i izgovaraju samo na nemaki nain. Naredbi je bio priloen opiran spisak nemakih krsnih i germanizovanih slovenakih rodbinskih imena. Naredba je odreivala i to da je potrebno imena promeniti slubeno i nova imena upisati u matine knjige.8 Kako je nemaki okupator, meu svojim prvim merama, nameravao da slovenakim pokrajinama da nemaki izgled, narodnooslobodilaki pokret, koji se ve od svog ranog poetka izjasnio da ne priznaje ni komadanje ni podjarmljivanje Slovenije, meu svojim prvim akcijama udario je upravo po tim okupatorovim znamenjima. Dana 7. i 14. jula 1941. prve partizanske grupe irom itave slovenake tajerske, a i u Gorenjskoj, unitavale su nemake natpise ili, pak, preko njih ispisivale parole narodnooslobodilakog pokreta, iskazujui time da tu ivi slovenaki narod koji je otpoeo nemilosrdnu borbu za svoje nacionalno i socijalno osloboenje.

UNITAVANJE SLOVENAKOG DRUTVENOG 2IVOTA Za slovenaki drutveni ivot u staroj Jugoslaviji je karakteristino da je postojalo mnotvo raznovrsnih politikih, kulturnih i drugih organizacija, drutava, udruenja itd., koje ovde ne mogu ni podrobnije da nabrajam ni da opisujem.9 Odmah posle uvoenja civilne uprave u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, nacisti su raspustili sva slovenaka drutva i organizacije, i ukinuli izlaenje slovenakih novina. ef civilne uprave za donju tajersku je ve 16. aprila 1941. izdao naredbu, kojom je za sva drutva, organizacije i udruenja u donjoj tajerskoj odredio posebnog komesara za njihovo ukidanje i odredio da moraju sva drutva, organizacije i udruenja u donjoj tajerskoj odmah prestati s radom, osim ukoliko komesar za njihovo ukidanje dozvoli iznimku. Komesara za ukidanje drutava je ovlastio da raspolae imovinom rasputenih drutava i organizacija i da preduzima mere bez njihovog obrazloenja; odredio je i to da su sve mere neprikosnovene. Za komesara za ukidanje drutava i organizacija odredio je pokrajinskog blagajnika NSDAP Maksa Hrubija.10 Tu osobu je izabrao s odreenim ciljem, naime kako bi po rasputanju drutava i organizacija dovukao u pokrajinsku blagajnu to vie njihovog imanja. Ve dva dana pre nego to je bio imenovan za komesara, tj. 15. aprila, Hrubi je izdao Kratke smernice za politike komesare u kojima im je naredio da odmah imenuju opunomoenike za komesare za ukidanje organizacija, koji treba da budu folksdojeri i samo ako nemaju primernog folksdojera, da odrede nekog iz svog taba. Ovaj treba da prepie registar drutava i organizacija i da ga odmah poalje komesaru, da zatvori zemljinu knjigu i novane ustanove za drutva i organizacije itd. Naredio je i to da politiki komesari odmah zaplene svu imovinu drutava i organizacija, a u njihove zgrade ne smeju nikoga da usele poto su ti objekti predvieni uglavnom za kancelarije tajerskog otadbinskog saveza.11 Politiki komesari su, zaista, pourili sa zaplenom celokupne imovine drutava i organizacija, a prepie registara su slali komesaru u Maribor. Poto nisu sauvani arhivi svih jugoslovenskih sreskih naelstava, odnosno okupatorovih politikih komesara, nije mogue rei koliko su drutava i organizacija raspustili. Najverovatnije vie hiljada, jer je, na primer, politiki komesar za marje pri Jelah poslao ak 196 adresa drutava i organizacija, a uz to jo i spisak prema Nemcima neprijateljski raspoloenih drutava na kome se nalazilo etrnaest drutava s imenima odbornika, koji su nakon toga, razumljivo, prvi doli u obzir za deportacije.12 Komesar za ukidanje drutava i organizacija za donju tajersku poeo je 15. oktobra 1941. da izdaje obavetenja (Bekanntmachungen) u kojima je objavljivao odredbe o ukidanju pojedinih organizacija, drutava itd. Svaka naredba je nosila svoj broj. Naredbom br. 1. od 25. septembra 1941. ukinuo je Katoliko ensko drutvo u Ptuju, a Naredbom br. 3358 od 1. decembra 1942. ukinuo je Muzejsko drutvo u Ptuju. U nekim sluajevima je odreivao i to ko dobija imovinu ukinute organizacije ili drutva.

ef civilne uprave za Gorenjsku je naredbu o postavljenju komesara za ukidanje drutava, organizacija i udruenja izdao tek nakon svog dolaska na Bled, tj. 2. maja 1941. Odredbe su bile sline onima u Iberajterovoj naredbi, samo to je Kuerova naredba sadravala i odluku da osnivanje svakog novog drutva ili organizacije mora da dozvoli komesar za ukidanje drutava i organizacija, a molbu za to treba poslati nadlenom politikom komesaru. Za komesara za ukidanje drutava i organizacija je najpre imenovao Vilelma ika,13 a kada je ovaj 25. V 1941. postao savezni vo Korukog narodnog saveza, na njegovo je mesto naimenovao SS-unterturmfirera Rudolfa Talera. Njegovu nadlenost je proirio i na ustanove i fondove. 14 Taler je 8. i 28. avgusta, 15. septembra, 1. i 10. oktobra, 10, 14, 15, 19. i 24. novembra, te 10. decembra 1941. godine u slubenim novinama objavio imena nekoliko stotina drutava i organizacija koje je raspustio, meu njima i sva vatrogasna drutva. Kod imena nekih drutava je naveo i to u kakve svrhe e se upotrebljavati njihova imovina (npr. za Koruki narodni savez).15 Dana 5. juna 1941. su kod Kuere odrali sastanak, kome su prisustvovali i referenti njegovih odeljenja na Bledu (in. Vinkler i dr Jaklin iz privrednog, in. Gaji iz poljoprivrednog i dr Hirceger, dr ajbner, dr tarcaher, dr Koir i ravnatelj Troper za opte odeljenje), zastupnici ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu (SS-oberfirer reder i SS-oberturmbanfirer Majer-Kajbi), pokrajinski blagajnik NSDAP Natmesnig, oberberajslajter NSDAP Rogalski i zastupnik Ministarstva unutranjih poslova Sirp. Poto je Kuera izloio zadatak komesara za ukidanje organizacija i drutava, razgraniili su i opravdanost pojedinih nemakih ustanova da primaju zaplenjenu imovinu ukinutih slovenakih drutava i organizacija. Tako su se slovenakom imovinom okoristila razna nemaka drutva, ustanove itd.16

UNITAVANJE SLOVENAKE KULTURE U svojim nastojanjima da u stanovnitvu slovenake tajerske i Gorenjske uniti nacionalnu svest, nemaki okupator je unitavao i slovenaku kulturu. Ne samo to su morale na javnim mestima da zamru slovenaka umetnika re i slovenaka pesma nego je okupator osudio na smrt i slovenake kulturno-istorijske predmete. Dodue, naizgled je pokazivao za njih veliko interesovanje. Zbog toga je meu prvim naredbama efa civilne uprave za donju tajersku i naredba o zatiti kulturno-istorijskih spomenika.17 Ali, sve ukazuje na to da se te naredbe nisu drali. Nemaki trgovci i nakupci odnosili su ili kupovali kulturno-istorijske predmete, naroito stare predmete kune opreme, pa je ef civilne uprave bio primoran da 12. maja 1941. izda novu naredbu kojom je izriito zatitio i takve predmete.18 Za svog poverenika za zatitu kulturno-istorijskih spomenika imenovao je pokrajinskog konzervatora u Gracu, dr Valtera emetkovskog. Ipak, to nije bila briga za zatitu i ouvanje svih kulturno-istorijskih predmeta u slovenakoj tajerskoj ve samo mera da se zatite od pregleda i odstranjenja ili ak unitenja svi oni predmeti koji bi ve svojim prisustvom dokazivali slovenaki karakter pokrajine. Nemaki okupa-

tor se naroito trudio da uniti slovenake biblioteke i knjige, a i mnoga druga kulturna dobra ako su dokazivala slovenaki karakter pokrajine. Trebalo je sauvati samo one kulturne spomenike koji su, po miljenju nacista, dokazivali da su slovenaka tajerska, Gorenjska i Meika dolina nemako kulturno tie ili koje su stvorili nemaki umetnici. Za taj vandalski posao bilo je zadueno ak vie ustanova i ureda: opunomoenici za kulturu pri efovima civilne uprave (dr Pape u slovenakoj tajerskoj), tajerski otadbinski i Koruki narodni savez, naroito njihovi nacionalno-politiki referenti dr Karstanjen i Majer-Kajbi, dravni komesar za jaanje nemakog naroda itd. Mnogo kulturnih dobara su u Sloveniji unitili okupatori ve prilikom okupacije. Naroito su vojne jedinice, kao i jedinice SA i policije itd., bez razmiljanja unitavale slovenake biblioteke i arhive po kolama, upnim uredima itd., dok su vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza, tamo gde su jo pre uvoenja nemake civilne uprave preuzela vlast, unitavala slovenaku literaturu i spise u kojima su videla dokumenta tue, srpske vlasti, cenei da time nemakoj naciji i domovini ine korisno delo. A za njima je sam Gestapo ili, pak, s njihovom pomoi paljivo traio i plenio hronike i druge spise, u kojima je traio nacionalno-politike materijale o politikom ubeenju ljudi, o odnosu jugoslovenskih vlasti prema folksdojerima, o razdoblju 1918-1919. i slino. Taj materijal je trebalo da poslui ponajpre pri izganjanju i preganjanju nacionalno svesnih Slovenaca. Zadatak da irokopotezno piene i potpuno unitavaju slovenake biblioteke preuzeli su tajerski otadbinski savez i Koruki narodni savez, prvi jo pre svog formalnog ustanovljenja. Jer njegov budui vo, tadanji ef tzv. akcionog taba za slovenaku tajersku Franc tajndl je ve 25. aprila 1941. naredio politikim komesarima: Iz nacionalno-politikih razloga nam je stalo do toga da to pre povuemo svu slovenaku literaturu iz donje tajerske. No, ne bi bilo primerno da izdajemo javni poziv za predaju spomenute literature. Ali, i pored toga moramo aktivnim linim kontaktima poistiti ne samo drutvene, kolske i druge biblioteke nego i privatne biblioteke. 19 Nakon toga su politiki komesari izdali odgovarajua uputstva upanima. Tako je, na primer, politiki komesar za srez Maribor-leva obala, Herbert Teer, 6. maja 1941. poruio: Ovim poruujem svim upanima da odmah utvrde gde i u kakvoj koliini se nalaze slovenake knjige, odnosno asopisi na vaem podruju. Stvar valja tretirati poverljivo i privremeno se treba ograniiti samo na lina ispitivanja. Svu slovenaku tampu emo zapleniti kasnije, na osnovu tih podataka.20 Posle osnivanja tajerskog otadbinskog saveza tajndl je, ve kao njegov savezni voa 14. maja 1941. ponovo pisao politikim komesarima: Ponovo vas molim da se - bez javne naredbe - postarate za to da na vaem podruju, ukoliko je to ikako mogue, zaplenite svu slovenaku literaturu, i poruio im da teretnim automobilima prevezu tu literaturu u sedite tajerskog otadbinskog saveza u Maribor, u Mestnu ulicu 12.21 Politiki komesari su zaplenu slovenake literature pretovarili na lea andarmerijskih stanica i ove

su im ve krajem maja slale izvetaje o zaplenjenim koliinama slovenakih knjiga. Tako je, na primer, andarmerijska stanica iz Vranskog izvetavala da je u etiri biblioteke zaplenila 2.249 knjiga.22 Prema ranije spomenutim tajndlovim cirkularima, nadzor nad zaplenom i unitavanjem slovenakih biblioteka i knjiga preuzeo je nacionalno-politiki referent dr Karstanjen.23 Iz ogromne mase zaplenjenih knjiga, koje su od kraja maja 1941. dovozili prvenstveno u sedite tajerskog otadbinskog saveza u Mariboru, Karstanjenovi saradnici su najpre izdvojili slovenake asopise i revije, koje su posebno ocenjivali. Njima se bavio naroito Ozvald Verter i prema dogovoru izmeu dr Karstanjena i bibliotekara Pokrajinske biblioteke u Gracu dr Drevsa Pokrajinska biblioteka u Gracu trebalo je da dobije duplikate slovenakih, a Sdostdeutsches Institut u Gracu od nje dvojnike nemakih listova. Ubrzo nakon toga pojavio se plan o tome da se iz mase zaplenjenih slovenakih knjiga pre njihovog unitenja izdvoji po est primeraka svake od njih i prvi primerak dodeli Sdostdeutsches Institutu u Gracu, drugi jo neimenovanoj odgovarajuoj ustanovi u Berlinu, trei Univerzitetskoj biblioteci u Gracu, etvrti Pokrajinskoj biblioteci u Gracu, dok primaoca petog i estog primerka jo nisu bili odredili. Sve ostale primerke slovenakih knjiga bi unitili. Iako je, prema tom kljuu, svaka od spomenutih ustanova morala da dobije podjednak broj slovenakih knjiga, ipak je najvei deo dobila Pokrajinska biblioteka u Gracu, koja je, uz Nacionalnu biblioteku u Beu, tad bila najvea opta biblioteka u Austriji. Ona se naime, sve vreme trudila da dobije to vie zaplenjenih slovenakih knjiga, a naroito svu naunu literaturu ili ak itave biblioteke, naroito Mariborsku studijsku biblioteku, koja je sa svojih 40.000 svezaka bila najvea biblioteka u slovenakoj tajerskoj. Zbog toga je direktor Pokrajinske biblioteke u Gracu dr Julius uc, ve maja 1941. poslao u Maribor bibliotekara dr Drevsa. Meutim, u Mariboru su doneli drugi zakljuak: kako Mariborska studijska biblioteka nije bila pogodna za preureenje u nemaku studijsku biblioteku, 30. juna 1941. odluili su da se, nakon izdvajanja odreenih slovenakih knjiga, pretvori u narodnu biblioteku poput onih kakve je u to vreme otpoeo da osniva tajerski otadbinski savez u itavoj slovenakoj tajerskoj. A izdvojene knjige bi trebalo primerno razdeliti i pri tome uzeti u obzir, razumljivo, i Pokrajinsku biblioteku u Gracu. Iz zaplenjenih knjiga, koje je skupljao u Mariboru tajerski otadbinski savez, najpre su izdvojili one koje su bile napisane - za Nemce - stranim jezicima, razumljivo, uglavnom slovenake i njihova je sudbina bila potpuno u rukama Karstanjena. Najvie su ih spalili ili, pak, poslali u fabrike papira. Ve krajem septembra 1943. velika dvorana fabrike papira u Njivicama pri Radeama bila je napunjena sa oko metar visoko sloenim zaplenjenim slovenakim knjigama, koje su Karstanjenovi saradnici u 1941. i 1942. godini odredili za preradu papira. Druge knjige su, uz saradnju zastupnika Pokrajinske biblioteke u Gracu, razdelili u dve grupe. One za koje su ocenili da su bez vrednosti, prepustili su fabrikama papira, a ostale - bilo ih je oko 208 sanduka -

su sa odobrenjem i uz pomo tajerskog otadbinskog saveza odvezli u Pokrajinsku biblioteku u Gracu, gde su, uskladitene u Minoritskom manastiru u Gracu, doekale kraj rata i povratak u domovinu. Poto je prva kampanjska akcija plenjenja i unitavanja slovenakih knjiga pogodila prvenstveno biblioteke drutava, kola, ustanova itd., tajndl i dr Karstanjen su u vezi sa tzv. velikom jezikom ofanzivom u jesen 1942. priredili novu akciju plenjenja i unitavanja slovenakih knjiga, koja je trebalo da pogodi prvenstveno privatne biblioteke. Novembra 1942. tajndl je vodstvima tajerskog otadbinskog saveza uputio poseban poziv: U ovoj akciji jezikog ienja potrebno je da donju tajersku jo vie oistimo i od slovenake literature. Poetak je uinjen onda kada smo zaplenili sve slovenake biblioteke. Meutim, i u privatnom domainstvu otadbini vernih Donjetajeraca nema vie mesta za slovenake knjige. Zbog toga u u odreenom asu pozvati sve za gradnju raspoloene snage u pokrajini da predaju svoje slovenake knjige. I ovde mora zbor funkcionera tajerskog otadbinskog saveza sluiti za uzor.24 Predskazao je i to da e dr Karstanjen izdati posebna uputstva za izvoenje te akcije, to je ovaj, zaista, i uinio 27. novembra 1942. Akcija je trebala da zahvati sve funkcionere tajerskog otadbinskog saveza, podoficire Vermanafta i omladinu, koji moraju u roku 14 dana od dana kada ih upoznaju s tim uputstvima da predaju svu slovenaku tampu, koja je izala pre 14. aprila 1941.25 Jo krajem septembra 1943. bilo je, na primer, samo u ormarima i ispovednicama kapucinske crkve u Celju 8 do 10.000 slovenakih knjiga, u crkvi sv. Joefa u Celju oko 80 sanduka knjiga itd. Rauna se da su nacisti u slovenakoj tajerskoj zaplenili i unitili najmanje 1,200.000 knjiga. O pljakanju i unitavanju slovenakih biblioteka i knjiga u Gorenjskoj imamo, dodue, manje podataka, ali i tamo nacistika zagrienost da uniti sve to je slovenako, bar u poetku, nije bila nita manja nego u slovenakoj tajerskoj. Rauna se da su u Gorenjskoj zaplenili i unitili oko milion slovenakih knjiga. Iz izabranih knjiga, kojih je bilo preko 20.000, u Kranju su stvorili tzv. slovenaku specijalnu biblioteku, pa je 1943. godine odvezli u Celovec, a sledee godine u zamak Karlsberg, gde je i doekala osloboenje. 26 Onako kao to su plenili i unitavali slovenake biblioteke i knjige, nacisti su u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj plenili i arhive. Izgleda da im pri tome nije bilo stalo prvenstveno do unitavanja ve do njihovog odnoenja i odvoenja u neke arhive na austrijskom tlu. I za ovaj posao, koji su posle rata neki austrijski arhivari opravdavali kao privremeno uvanje arhivskih fondova, tzv. nacionalpolitiki motivi nisu bili na poslednjem mestu. Strogo hijerarhijski ureena arhivska sluba u Treem Rajhu - kada su generalnom direktoru dravnih arhiva, koji je ujedno bio i komesar za arhivsko uvanje i direktor Dravnog arhiva u Potsdamu, bili podreeni pokrajinski arhivi (tzv. Reichsgauarchivi), meu njima i pokrajinski arhivi u Gracu i u Celovcu - jo pre napada na Jugoslaviju pokazivala je interesovanje za od-

reene arhivske materijale u Sloveniji, npr. za one o korukom plebiscitu. To interesovanje je jo vie poraslo posle okupacije slovenake tajerske i Gorenjske. Posle okupacije Jugoslavije nemaki ministar unutranjih poslova, dr Frik, 21. aprila 1941. proirio je odredbe o uvanju arhiva, koje je ranije izdao i za okupiranu Evropu, i za okupirane teritorije u jugoistonoj Evropi. efovi civilnih uprava za donju tajersku i Gorenjsku su nakon toga, u sporazumu s generalnim direktorom dravnih arhiva dr Cipflom, imenovali voe pokrajinskih arhiva u Gracu i Celovcu, dr Ignaca Neslbeka i dr Karla tarcahera za svoje opunomoenike za arhive u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj. Dr Neslbek je imao ambicije da sam postane opunomoenik za ove pokrajine, jer je, navodno, ionako u njegovom arhivu sav arhivski materijal iz itave nekadanje unutranje Austrije. Meutim, u Berlinu su zakljuili da e se njegovo podruje rairiti samo na slovenaku tajersku, a dr tarcaheru su poverili i brigu za pridobivanje nekih arhivskih fondova iz Ljubljane. Poto je dr Iberajter imenovao dr Neslbeka za svog opunomoenika za arhive u slovenakoj tajerskoj, naredio mu je i to da tamo izvri popis celokupnog arhivskog materijala, preveze u svoj arhiv sve zemljine, zemljinoporeske i katastarske knjige, kao i da obavlja i druge zadatke u sporazumu sa nekim ustanovama. Sam dr Neslbek je posveivao najveu panju starim franciscejskim zemljinim knjigama. U godinama pre anlusa mu je, naime, kao upravniku arhiva dravnog zamenika u Gracu uspelo da u svom arhivu udrui sve franciscejske zemljine knjige iz tajerske, pa je hteo tu zbirku da dopuni jo i sa zemljinim knjigama iz slovenake tajerske. Za evidentiranje arhivskog materijala u slovenakoj tajerskoj zaduio je etiri osobe, meu kojima je najsavesniji bio arhivar dr Volfgang Sitig iz Graca. (Franc Vagner se je, na primer, interesovao vie za pergamentne listine, a dr Klug i Koroak su, prema Neslbekovim intencijama, posveivali vie panje zemljino-knjinom materijalu i matinim knjigama, koje je nacistika rasistika i populacijska politika smatrala osnovnom za prouavanje nacionalnog izvora stanovnitva, te za primarni izvor koji treba da dokae nemaki izvor stanovnitva u slovenakoj tajerskoj. Kada su, do prolea 1942. pregledali i popisali est registratura okrunih vlasti, etiri registrature viih sudova, 20 sreskih sudova, tri katastarska ureda, osam finansijskih ureda, registraturu revirskog rudarskog ureda, 164 optinska ureda, 218 upnijskih ureda, 14 manastira, biskupski arhiv, banovinski arhiv, 65 arhiva zamkova itd., u Pokrajinski arhiv u Gracu odvezli su mnotvo zemljino-knjinog arhivskog materijala (npr. iz Ljutqmera) i nekoliko registratura. Verovatno su tehnike prepreke (nedostatak prevoznih sredstava, goriva itd.) bile uzrok to nisu prevezli jo vie arhivskog materijala.) I dr tarcaher je imao u planu, da kao voa Pokrajinskog arhiva u Celovcu i kao opunomoenik za arhive u Gorenjskoj (nekoliko meseci je bio i tabni voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu) pre ili kasnije preveze u Celovec sav znaajniji arhivski materijal iz Gorenjske. Neko vreme su se arhivske ustanove u Rajhu ak trudile da dobiju odreeni materijal i iz Ljubljane, ali su tu ideju zanemarile po-

to bi, na isti nain, i italijanski okupator mogao da zahteva od njih arhivski materijal koji se odnosi na Ljubljansku pokrajinu. Kako zbog tehnikih prepreka nisu mogli iz Gorenjske da odvezu arhivski materijal u Celovec to je Pokrajinski arhiv u Celovecu oformio u Kranju svoju podrunicu, koju je vodio dr Josip ontar. U njoj su prikupili prvenstveno matine knjige. Jo vei su bili nacionalno-politiki i rasno-politiki podsticaji kada je re o poslovima koje su obavljali za tzv. rodoslovne urede. Na osnovu nacistike rasistike teorije, prema kojoj su krvna povezanost stanovnitva i njegov rasni sastav osnovne vodee snage u istorijskom razvoju neke pokrajine, naroito su se brinuli za genealoki znaajan materijal. Dravni rodoslovni ured u Berlinu (Reichssippenamt) poslao je u slovenaku tajersku svog saradnika Hansa Nuka kako bi obezbedio i evidentirao matine knjige i druge rodoslovne izvore. Kao poverenik rasno-politikog referenta i odgovornog za rodoslovlje u tajerskoj, dr Valuek-Valfelda je Nik pripremao osnivanje okrunih rodoslovnih ureda, i to najpre u Trbovljama, Breicama i Celju, a onda jo i u Ptuju, pa je u ta mesta prevozio arhivsku grau i matine knjige. Radio je u tesnoj vezi sa Pokrajinskim arhivom u Gracu i prema zakljucima sastanka odranog izmeu dr Sitiga i dr Valuek-Valfelda, po kojima je trebalo do maja 1943. ustanoviti okruni rodoslovni ured u Radeama za breiki i trbovljanski okrug, u Mariboru za okrug Maribor - okolina i u Ptuju za ptujski okrug, kako bi za rad rodoslovnih ureda dola, u obzir prvenstveno arhivska graa upnijskih ureda i kako bi Nuk radio i za Pokrajinski arhiv 11 Gracu. Nakon Valuek-Valfeldove smrti Nuk je postao ak njegov naslcdnik, pa je u Grac odvezao brojne arhivske materijale.27 Osim tih ustanova, zaplenom kulturnoistorijskih predmeta u okupiranim slovenakim pokrajinama bavio se i dravni komesar za jaanje nemakog naroda, koji je bio i tzv. generalni uvar za uvanje kulturnih dobara (Generaltreuhnder fr die Sicherstellung der Kulturgter). Njegov ured se nalazio u Berlinu-Dahlemu i vodio ga je upravnik tzv. kolske i istraivake zajednice Das Ahnenerbe, SS-oberturmbanfirer Wolfrum Zivers. Nakon Ziversovog razgovora sa SS-oberturmfi rerom dr Krautom i voom ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru Zefnigom, te njegovim tabnim voom Laforsom i u sporazumu sa efom civilne uprave dr Iberajterom, u Mariboru su ustanovili Podrunicu generalnog uvara za uvanje kulturnih dobara i za njenog vou postavili Laforsa. A 10. novembra akciono odeljenje, koje su inili vajar SS-unterturmfirer Detenberg i slikar Federlin, poelo je da radi na registraciji kulturno-istorijskih predmeta, pri emu su postupali prema iskustvima takvog posla u okupiranim istonoevropskim pokrajinama i prema odredbama o upotrebi jevrejskog, neprijateljskog i crkvenog imetka u donjoj tajerskoj. Na takvoj osnovi i prema garancijama koje su dali dr Iberajteru da nee zaplenjeno kulturno blago odnositi iz tajerske, Detenberg i Federlin su pred sobom imali etiri zadatka: prvo, registraciju predmeta slobodne i upotrebne likovne umetnosti (plastika i slika svih stilova i vremena), umetnikog zanatstva (antike, dragoceno pokustvo, retki orijentalni ilimi itd.) i narodne umetnosti te zanatstva kao i registraciju praistorijskih predmeta, a sve to bi

Detenbergova i Federlinova soba u Krkom sa zbirkom muzejskih predmeta 20. januara 1942.

trebalo prikupiti za podruje nekog okruga za ureenje ili preureenje lokalnog muzeja; drugo, zaplenu sve tampe i biblioteka, celokupnog arhivskog i hronolokog materijala s posebnim naglaskom na stare crkvene hronike koje bi odneli u Pokrajinski arhiv u Gracu, dok su slovenaku tampu trebale da pregledaju strune snage tajerskog otadbinskog saveza i izaberu ono to se moe njpotrebiti za ureenje nemakih narodnih biblioteka, obogaenje gradskih i muzejskih biblioteka te Pokrajinske biblioteke u Gracu a sve drugo je trebalo da unite; tree, prenos svih matinih i crkvenih knjiga iz upnijskih u optinske urede kao pripremni rad za osnivanje pokrajinskog i okrunih rodoslovnih ureda; etvrto, zaplena nekih slovenakih umetnikih predmeta koje bi trebalo zameniti za nemako kulturno blago na italijanskom okupacionom podruju. Posle konferencije koju su, 14. novembra 1941., odrali u Gracu sa slubenikom kulturnog odeljenja pri dravnom namesniku za tajersku dr Kurtom Pokornim, pokrajinskim konzervatorom dr Semetkovskim, direktorom Pokrajinskog arhiva dr Neslbekom, voom Etnografskog muzeja u Gracu dr Viktorom fon Gerambom, predstojnikom nove galerije u Gracu dr Hansom Rilom i pokrajinskim arheologom dr Valterom midom, koji su im svi obeali pomo, Detenberg i Federlin su 10 dana radili u mariborskom okrugu, a zatim tri nedelje u posavskom i posutlanskom pojasu. Zbog nedostatka benzina mogli su da pretrae samo nekoliko stotina kua slovenakih izgnanika iz Krkog, Videma i Leskovca te izabrane predmete uskladititi u Valvazorevoj kui u Krkom. Na drugoj konferenciji, odranoj u Gracu 15. decembra 1941., kojoj su prisustvovale uglavnom iste osobe kao i na konferenciji odranoj mesec dana ranije, ve su sumirali postignute uspehe i zakljuili da esesovski zemljini ured
41 - Nacistika politika denacionalizacije 641

zapleni nekoliko terena na kojima se nalaze praistorijska nalazita i dogovorili se o ureenju koevskog lokalnog muzeja u Breicama. Krajem januara 1942. Detenberg i Federlin poeli su da rade u celjskom okrugu, pri emu im je veoma pomagao kulturni i nacionalpolitiki referent celjskog okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza, pastor dr Maj. Upravo ovoga su na konferenciji muzejskog saveta, odranoj 14. februara u Celju, kojoj je osim celjskih Nemaca prisustvovao i dr Semetkovski iz Graca, imenovali za kustosa gradskog muzeja te Detenbergu i Federlinu stavili na raspolaganje prostor u celjskom kapucinskom manastiru za uskladitenje zaplenjenih kulturno-istorijskih predmeta. Tamo su njih dvojica dovezli mnotvo kulturno-istorijskih predmeta iz grada i unutranjosti. Meutim, u gradu Mariboru nisu postigli nikakav uspeh u sakupljanju kulturno-istorijskih predmeta. Pretraili su priblino 20 zaplenjenih stanova, za koje su dobili podatke da se u njima nalaze kulturno-istorijski predmeti, ali nisu pronali nita. U Centralnom nemakom arhivu u Potsdamu sauvani spisak predmeta svedoi o tome da su Detenberg i Federlin skupljali na veoma irokoj osnovi, od arhivske grae (osim ostalog, odneli su i listine iz Ljubnog u Savinjskoj dolini i Vereja) do umetnikih slika. Njihov krajnji cilj je bio da prikupe to vie takvih kulturno-istorijskih predmeta koji bi trebalo da dokau nemaki karakter pokrajine i odstrane sve spomenike slovenake kulture. Nameravali su i da ih menjaju za kulturno-istorijsk predmete koje su stvorili ljudi iz slovenake tajerske ili iz nemakih pokrajina, a uvale su ih kulturne ustanove u Ljubljani. Tako su, na primer, zaplenili oko 80 umetnikih slika slovenakih slikara koje su se aprila 1941. nalazile na nekoj izlobi u Ptuju, te jo nekoliko desetina slika slovenakih umetnika iz drugih krajeva s ciljem da ih u Ljubljani zamene za slike umetnika iz slovenake tajerske. U svom radu su Detenberg i Federlin kroili na podruja svih kulturnih ustanova i, tako rei, povezivali umetniko-spomeniku i arhivsku zatitu, pri emu su u jo veoj meri nego same te ustanove pred oima imali tzv. nacionalno-politike ciljeve. 28

TAJERSKI OTADBINSKI SAVEZ I KORUKI NARODNI SAVEZ. Glavni zadatak pri germanizaciji slovenakog naroda nacisti su poverili svojim politikim organizacijama tajerskom otadbinskom savezu (Steirischer Heimatbund) i Korukom narodnom savezu (Krntner Volksbund).

tajerski otadbinski savez Osnivanje tajerskog otadbinskog saveza nacisti su predviali ve u spomenutom elaboratu Sdostdeutsches Instituta ili Gaugrenzlandamta u Gracu polovinom 1940. godine, a sa pripremama su otpoeli jo pre napada Nemake na Jugoslaviju. Tada su, u vezi s njegovim osnivanjem, odrali vei broj sa-

stanaka u Gracu.29 O veoma ranom poetku priprema za njihovo osnivanje svedoe jo i danas sauvani peati za vodstva mesnih grupa tajerskog otadbinskog saveza u Murskoj Soboti, Beltincima i Tiini, te za okruno vodstvo u Sevnici, koja nikada nisu postojala.30 Za pripreme i vodstvo zaduili su dotadanjeg vou organizacionog ureda u pokrajinskom vodstvu NSDAP za tajersku, SA-tandartenfirera Franca tajndla, koji je pre i odmah posle okupacije slovenake tajerske bio voa okupacionog akcionog taba. Poto je ef civilne uprave za donju tajersku, dr Zigfrid Iberajter 14. aprila stigao u Maribor, u svom pozivu tajerskim mukarcima i enama javno je razglasio osnivanje tajerskog otadbinskog saveza reima: Cas odluke za svakog pojedinca je doao. Svi tajerci koji pripadaju Adolfu Hitleru i njegovom Rajhu moi e u narednim danima da predaju predlog za prijem u 'Steirischer Heimatbund'. Steirischer Heimatbund e biti ona velika organizacija koja e obuhvatiti sve dobromislee tajerce. 31 Odmah po dolasku okupacionog akcionog taba u Maribor odrani su, 14. i 15. aprila, sastanci dr Iberajtera i njegovih lanova akcionog taba te tadanjeg pokrajinskog vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza i na njima su raspravljali o konceptu okupacionih mera na politikom podruju, tj. prvenstveno o osnivanju tajerskog otadbinskog saveza i daljoj sudbini vapsko-nemakog kulturnog saveza. Tada su zakljuili i to da e voa pokrajinskog vodstva vapsito-nemakog kulturnog saveza Hans Baron postati zamenik saveznog voe tajerskog otadbinskog saveza Franca tajndla. To se i dogodilo, ali izgleda da je na tom poloaju ostao samo kratko vreme. Narednog dana su imali razgovore o merama bezbednosne policije u slovenakoj tajerskoj, verovatno o hapenjima lica neprijateljski raspoloenih prema Nemcima i o pripremama za proterivanje tih lica. Osnovne planove o buduem politikom i upravnom ureenju slovenake tajerske tajerski nacisti su zaista, pripremili bez uestvovanja vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza, ali upravo ti sastanci svedoe o tome da su mu ih pokazali odmah posle okupacije i da savez nije imao nikakvih sutinskih prigovora.313 U drugoj polovini aprila tajndl je posetio pojedine srezove i s politikim komesarima, koji su tada bili najvii politiki i inioci vlasti nemakog okupacionog sistema u srezovima, razgovarao o pripremama za osnivanje tajerskog otadbinskog saveza na terenu, a onda je u Mariboru, pripremio plan propagandnog rada u vezi sa njegovim osnivanjem.32 U vreme opsenih propagandnih i organizacionih priprema, u koje su ukljuili naroito lanove vapsko-nemakog kulturnog saveza, ef civilne uprave izdao je 10. maja naredbu za osnivanje drutva, koja je odreivala: 1. Na teritoriji donje tajerske NSDAP za sada nee biti uspostavljena. 2. Steirischer Heimatbund, ije osnivanje odreujem ovom naredbom, bie velika organizacija u kojoj e biti udrueni svi Donjetajerci i sunarodnjaci koji profesionalno deluju na teritoriji donje tajerske. Clan moe postati samo onaj koji otvorena srca priznaje Firera i Rajh. 3. Steirischer Heimatbund ima znaaj pravnog lica.

4. Vodstvo organizacije Steirischer Heimatbund poveravam Gaurat-u Franc tajndl-u.33 Osnovni zadatak tajerskog otadbinskog saveza njegovo vodstvo je formulisalo ovako: Duevno, duhovno i politiki voditi ljude i napraviti ih vernini graanima Rajha i punovrednim lanovima nemake narodne zajednice, 34 ili, drugim reima potpuno germanizovati slovenako stanovnitvo u slovenakoj tajerskoj. Ime su, navodno, izabrali promiljeno prema SteirerPartei, tj. prema tajercijanskoj stranci s poetka tog stolea, ali to nije tano, jer je ime tajerski otadbinski savez jo najvie slino imenu nemake denacionalizatorske organizacije u Korukoj Korukog otadbinskog saveza (Krntner Heimatbund). Iz te organizacije koja je izgraena na naelima nacistike stranke, postepeno bi trebalo ustanoviti NSDAP sa svim njenim formacijama (SA, SS itd.) i prikljuenim jedinicama, ali bi, ipak, u nju najpre ukljuili samo dotadanje funkcionere. Opijeni nekim uspesima sopstvene propagande i demagogije u onim sudbonosnim aprilskim danima predviali su da e organizacija ve za dve ili tri godine postii svoj cilj.35 Nakon itavog talasa propagandnih zborova odranih izmeu 11. i 17. maja, od 17. do 25. maja prikupljali su prijave za ulazak u organizaciju i meu dokumentima, koja su ljudi morali da priloe uz prijavu, bila je i izjava o arijevskom poreklu roditelja i njihovih roditelja. U spomenutom roku prijavilo se 323.807 osoba, i to: u okrugu Celje 101.759, Maribor-unutranjost 71.531, Ptuj 69.357, Maribor-Grad 40.078 i Ljutomer 33.082, dok u okruzima Breice i Trbovlje tada jo nisu prikupljali prijave.36 Nacisti su tako visok postotak prijavljenih u tajerski otadbinski savez (95%) spolja razglasili plebiscitom, u kome bi donjetajersko stanovnitvo dobrovoljno i spontano izrazilo svoju volju da pripada Fireru u Rajhu, ali ni sami nisu verovali u iskrenost velikog dela prijavljenih. Jer, to nije bio nikakav plebiscit, poto stanovnitvu nije omogueno da se samo aktivno opredeli za neto drugo. Moglo je da bira samo izmeu dve mogunosti: ili da se prijavi i, moda, ostane u svom domu ili, pak, da bude izgnano. Nacisti, naime, nikako nisu krili svoju nameru da izgone svakog ko se ne bi prijavio u organizaciju. Naveu samo nekoliko takvih pretnji koje su objavili u novinama. Dr Karstanjen je, na primer, ve 16. aprila 1941. tj. dva dana po preuzimanju vlasti i tri nedelje po zvaninom osnivanju tajerskog otadbinskog saveza pisao o njoj i naglasio: Potrebni su nam jasni frontovi! Oekujemo da nee ni jedan poten tajerac stajati na strani, ve se bez skrupula uvrstiti u redove tajerskog otadbinskog saveza. Onaj ko bude ostao izvan Saveza, time e se postaviti na stranu Slovenaca... Ko bude ostao izvan narodne zajednice, za njega nee vie biti mesta u donjoj tajerskoj. 37 Dorfmajster je, na primer, pretio i u otanju reima: U otadbinskom savezu e biti obuhvaeni svi nemaki i nenemaki ljudi koji pripadaju Fireru i velikom nemakom Rajhu. A za ljude koji misle da to ne mogu uiniti nema mesta u donjoj tajerskoj.38 I na brojnim zborovima neposredno pred upisivanje u organizaciju govornici su na nemakom i slovenakom jeziku pretili onima koji nisu hteli da se pri-

jave: Ljudi koji misle da e taj posao moi da spree na bilo koji nain, odnosno time to e u svojoj mrnji napadati sve to je nemako u velikoj su zabludi. Za elemente koji bi mogli tu pokrajinu da uznemiravaju nema mesta u donjoj tajerskoj. 39 Te pretnje ni u kom sluaju nisu bile bez realnog osnova, jer su upravo u maju nacisti hapsili vrlo svesne Slovence i zatvarali ih u zatvore i logore, te pripremali njihovo proterivanje u Srbiju. Tako se, razumljivo, vei deo stanovnitva prijavio zbog pritiska pretnjama, svakodnevnih hapenja i zbog priprema za proterivanje iz slovenake tajerske. Deo stanovnitva se upisao u organizaciju i zbog toga to ga je zaslepila nacistika propaganda. U itavom talasu propagandnih zborova posebno izvebani govornici govorili su o nacional-socijalistikom sistemu u Nemakoj, koji je, navodno, odstranio besposlenost i podigao ivotni standard radnih ljudi na vii stepen, upozoravali su na nereene nacionalne prilike i slab ivotni poloaj radnih ljudi u staroj Jugoslaviji (radni narod je iz godine u godinu postajao sve siromaniji, zatim je pristiglo i poskupljenje, vrednost novca je padala, a narastale dividende, fabrike su zastarele, itd.), pa su obeavali radikalno poboljanje privrednog poloaja u slovenakoj tajerskoj (Planska obnova donje tajerske imae svoj poetak u opsenom programu rada... U poljoprivredi, industriji, trgovini, i zanatstvu, u gradskom ivotu, u kolstvu, u socijalnom staranju za stanovnitvo a naroito omladinu vrlo brzo e se pokazati neoekivan razvoj.). 40 Tako se nakon neoekivanog i za obiine ljude nashvatljivo naglog sloma jugoslovenske drave u prvim danima okupacije jo vie poveavao efekat nacistike socijalne demagogije, koja je ve pred rat, zbog slabih socijalnih prilika nekih slojeva (na primer pudara, nadniara, ser zonkih radnika itd.) naila na plodno tie. 0 tome kakav su znaaj nacisti pripisivali socijalnoj demagogiji govori i proslava 1. maja u slovenakoj tajerskoj 1941. godine. ef civilne uprave dr Iberajter je tog dana posetio rudarske gradove Hrastnik i Trbovlje i nakon toga govorio u Celju o nacional-socijalistikom vrednovanju rada: I nakon rata, kada odloimo ma, mi nacionalni socijalisti, svom snagom i punim fanatizmom izveemo nau veliku revoluciju koju smo zabeleili na nae crvene zastave, veliku socijalistiku revoluciju. Postaraemo se za to da e usred propadajueg sveta nastati najvea socijalistika drava na svetu.41 Ovome valja dodati to da su tada nacistika Nemaka i Sovjetski Savez bili u prijateljskom paktu. U prvim nedeljama okupacije ivotni standard nekih slojeva stanovnitva zaista je porastao, jer se zbog mnotva javnih radova, prvenstveno zbog obnove poruenih saobraajnih veza, poveao broj zaposlenih i njihova primanja, uveden je deiji dodatak, a nacisti jo uvek nisu racionalizovali ivotne potreptine. Graanske stranke iji su programi bili puni slovenstva i jugoslovenstva rasprile su se preko noi i njihove voe, koji su ponekad prosto zapenili od fraza o patriotizmu, gledali su da se zbog nacistikih hapenja to pre nau u Ljubljani, gde su se nalazila sedita njihovih vodstava. Antifaistiki pokret, koji je vodila Komunistika partija Slovenije i koji je pre rata, bar u nekim predelima (npr. u Trbovljanskim revirima, alekoj dolini itd.), bio veoma razvijen, u prvim danima okupacije, razumljivo, nije mogao mnogo da utie na razvoj situacije. U novim prilikama morao je da uvruje svoje redove (mnogi njegovi

lanovi su se tek vraali iz vojske ili se nalazili u zarobljenitvu, a neki su se nali u okupatorvim zatvorima i logorima za preseljavanje), da obnavlja veze, objanjava ljudima razloge tako naglog sloma Jugoslavije, spreava demoralizaciju zbog nepovoljnih meunarodnih prilika, objanjava kratkotrajnost okupatorovih uspeha i priprema se na oruani ustanak protiv okupatora. Pravi uspesi njegovog istrajnog rada mogli su da se pokau tek kroz nekoliko meseci. Ne raspolaemo, na alost, podrobnijim rezultatima prijavljivanja slovenakog stanovnitva u tajerski otadbinski savez, tj. podacima o tome koliko postotaka se prijavilo u pojedinom kraju da bismo videli u kojim krajevima ih se prijavilo najmanje. Vodstvo tajerskog otadbinskog saveza je izradilo precizan plan za nacionalni, rasni i politiki pregled svih onih koji su se prijavili u taj savez. Ustanovilo je tzv. prijemne komisije (nazivali su ih i letee komisije), koje su inili nacionalno-politiki referent, kojeg je odredio dr Karstanjen; rasni istraiva, kojeg je poslao glavni rasni i kolonizacioni ured SS, a ukljuili su jo i predvienog vou mesne grupe tajerskog otadbinskog saveza kao mesnog nacionalno-politikog referenta; svaka komisija je imala i dvojicu inovnika, kurira i ofera. U poetku su predvideli 10 takvih leteih prijemnih komisija (za okruge Maribor-grad i Ljutomer te za nameravani okrug Sevnica po jednu, za okrug Maribor-okolina i Ptuj po dve i za okrug Celje tri), ali izgleda da su ih stvarno imali dva puta vie.42 Od 5. juna do 15. septembra 1941. kroz prijemne komisije prolo je preko 300.000 osoba.43 Svako je morao da preda komisiji ispunjene formulare koje je dobio prilikom prijave, a po mogunosti jo i dokazni materijal o predratnom radu za germanstvo (legitimaciju Svapsko-nemakog kulturnog saveza). Komisija je svakome dala dve ocene: politiku i rasnu. Politiku ocenu je obino predlagao voa mesne grupe, koji je najbolje poznavao mesne prilike. Kao mesni nacionalno-politiki referent ili mesni nacionalni istraiva imao je zadatak da d prijemnoj komisiji izvetaj: a) 0 odnosu molioca prema nemakom narodu, b) O svim pojedinostima kao to su, na primer, one o asocijalnim prilikama ili estim pojavama kriminala u porodici, duevnim bolestima i slino. Jo pre dolaska prijemne komisije morao je da sastavi poseban spisak prijavljenih koje komisija treba da odbije: a) Svih lanova slovenake inteligencije i to u najirem smislu te rei (tako u tu grupu treba da doe i slovenaki gostioniar koji ima odreen duhovni 1 privredni uticaj u svojoj optini); b) Svih onih za koje je dokazano da su prema nemakom narodu ili njegovim pojedincima bili neprijateljski usmereni. Posebno je morao da predvidi i sve one koji su doli u slovenaku tajersku posle 1. januara 1914.44 Bilo je pet ocena: A (vodee nemaki - fhrend deutsch), B (nemaki - deutsch), C (ravnoduan - indifferent), D (prema Nemcima neprijateljski - deutschfeindlich) i E (vodee neprijateljski prema Nemcima - fhrend deutschfeindlich). Politiko ocenjivanje nije predstavljalo nikakvu tekou, jer su nacisti jo pre svog dolaska u slovenaku tajersku imali spiskove osoba koje su bile neprijateljski raspoloene prema Nemcima, pa su ih,

Rasni i politiki pregled stanovnitva u Smartnom na Pohorju juna 1941.

po svom dolasku, samo upotpunjavali na sastancima s folksdojerima. 45 S druge strane, statistiki ured vapsko-nemakog kulturbunda imao je i potpune spiskove donjetajerskih Nemaca. A svim drugima su dali ocenu C (ravnoduan). Rasnu ocenu je davao rasni istraiva. Bile su etiri ocene: I (vrlo dobar - sehr gut), II (dobar - gut), III (prosean - Durchschnitt) i IV (rasno neodgovarajui - rassisch ungeeignet). Politikim ocenjivanjem nacisti su hteli da iz mase donjetajerskog stanovnitva izdvoje sve osobe prema Nemcima neprijateljski raspoloene, a rasnim ocenjivanjem rasno neodgovarajuim elementima da onemogue ukljuenje u nemaku narodnu zajednicu. Nacistiko rasno poimanje podelilo je ljude u slovenakoj tajerskoj u ve spomenute etiri rasne grupe, koje smo sretali pri pregledu osoba odreenih za deportaciju. U I grupu svrstali su osobe iste nordijske i iste falske rase, nasledno zdrave i sposobne, prvorazredne (rein nordisch und rein flisch, erbgesundheitlich und leistungsfhig, erstklassig), u II - preteno nordijske sa harmoninom primesom dinarske i zapadne (vorwiegend nordisch mit harmonischem Einschlage von dinarisch und westisch), u III - malo izravnane meance (wenig ausgeglichene Mischlinge) i u IV grupu - ne izravnani meanci, iste istone, istonobaltike itd. (unausgeglichene Mischlinge, rein ostisch, ostbaltisch etc.). I za rasne preglede osoba prijavljenih u tajerski otadbinski savez i Koruki narodni savez bio je zaduen tzv. akcioni ured Sdost glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS, pod vodstvom prof, dr Bruna Kurta ulca. Oni koji su se prijavili za tajerski otadbinski savez pregledani su od 5. juna do 15. septembra 1941. i to samo u okruzima Maribor-grad, Maribor-okolina, Celje, Ptuj i Ljutomer.

Do danas su se, na alost, sauvali odnosno dostupni su samo izvetaji prijemne komisije iz Ribnice na Pohorju. Tu su ispred prijemne komisije, koju je vodio rasni istraiva iz rasnog i kolonizacionog glavnog ureda SS-oberturmfirer Albert Karsten, od 2. do 5. avgusta 1941. prole 544 porodice sa 2085 osoba. Pri politikom ocenjivanju, 160 osoba je dobilo ocenu B, 1851 ocenu C, 67 ocenu D i 77 ocenu E, a pri rasnom ocenjivanju 1055 osoba ocenu II, 950 ocenu III i 80 ocenu IV. Pojedine rase su ovako zastupane: nordijska sa 13,11%, falska sa 4,63%, dinarska sa 40,20%, zapadna sa 26,26%, istona sa 10,23%, istonobaltika sa 5,57%, dok su dve osobe bile isto neevropske rase. Voa komisije je u zakljunom izvetaju izrekao opte miljenje: S rasnog stanovita, mesna zajednica daje manje ugodnu sliku. U oi pada snana zapadna primesa, naroito kod fabrikih radnika.46 A u prepisu su nam se sauvali podaci iz Lua u Savinjskoj dolini. Tu je, od 16. do 20. juna 1941. ispred prijemne komisije prolo 485 porodica sa 2309 osoba. Pri politikom ocenjivanju tri osobe su dobile ocenu A, 180 ocenu B, 2074 ocenu C, 45 ocenu D i 7 osoba ocenu E, a pri rasnom ocenjivanju 352 osobe ocenu II, 1868 ocenu III i 89 ocenu IV.47 Iz podataka obeju komisija je oigledno i to da su pred komisiju doli i oni koji su se u slovenaku tajersku doselili posle 1. januara 1914. i koje su nacisti u svojim planovima predvideli za proterivanje. Za njih su komisije vodile jo i posebnu statistiku. Na osnovu obeju ocena, tj. politike i rasne, voa prijemne komisije dao je nakon toga privremenu odluku komisije. Ukoliko je ocenio da je osoba podobna za prijem u tajerski otadbinski savez, zapisao je bez skrupula (keine Bedenken), a ukoliko je bio miljenja da je za to nepodobna zabeleio je neobjanjeno (ungeklrt). Nakon toga je komisija svima koje je zabeleila sa bez skrupula odredila tekui lanski broj. Brojeve 1 - 100.000 su odredili za posebne prijeme, a zatim za svaki okrug, koji su se redali po abecednom redu, po sto hiljada brojeva 48 Kada su prijemne komisije zavrile rad, o rezultatima su izvestile okruna vodstva, a line upitne liste su poslale uredu za populacionu politiku saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza. Kao to je ve reeno, u skromnom delu registrature tog ureda sauvan je samo izvetaj prijemne komisije iz Ribnice na Pohorju. Zakljuni izvetaj rasno-politikih komisija za pregled donjetajerskog stanovnitva49 navodi sledee podatke:
Okrug Celje Ljutomer Maribor-okolina Maribor-grad Ptuj Ukupno Broj osoba 115.451 23.270 72.039 42.141 68.351 321.252 I 48 10 39 19 8 124 17.286 4.902 15.958 13.463 6.288 II (15%) (21%) (22%) (32%) ( 9%) III 85.615 16.511 43.735 24.014 51.797 (74%) (71%) (61%) (45%) (76%) IV 12.502 1.847 12.307 4.645 10.258 (11%) ( 8%) (17%) (11%) (15%)

57.897 (18%)

221.672 (69%)

41.559 (13%)

Okrug

Neobjanjeno 25.471 3.907 15.867 12.213 13.485 70.945

Bez oklevanja 89.980 19.363 56.170 29.928 54.866 250.307

Celje Ljutomer Maribor-okolina Maribor-grad Ptuj Ukupno

333 24 43 95 17

7.362 2.463 6.397 4.560 1.776

( 6%) (11%) (17%) (11%) ( 3%)

102.746 20.404 63.818 32.816 65.593

(90%) 4.489 ( 4%) (88%) 365 ( 1%) (89%) 1.587 ( 2%) (78%) 4.187 (10%) (96%) 795 ( 1%)

521 14 194 483 170

512 22.558 ( 7%)

285.377 (89%) 11.423 ( 4%) 1.382

Tako su do oktobra 1941. od 323.807 prijavljenih osoba pregledali 321.252 i predloili za prijem 250.307, a za odbijanje 70.945. Odbili su, dakle, 16.581 vie nego to je iznosio ukupan broj rasno i politiki najslabije ocenjenih (rasna ocena IV i politike ocene D i E).50 Ali, do tada jo nisu ni upisivali ni pregledali ljude za prijem u tajerski otadbinski savez u trbovljanskom i breikom okrugu, i to iz dva razloga: u prolee i u leto jo nije bilo definitivno reeno pitanje protezanja nemako-italijanske dravne granice na slovenakoj teritoriji i nisu jo izgnali slovenako stanovnitvo iz posutlanskog i posavskog pojasa niti javno razglasili da ga nameravaju izgnati. Tek poto je meana italijansko-nemaka glavna komisija za razgranienje potpisala sporazum o detaljnijem protezanju nove granice i poto je ef civilne uprave dr Iberajter, 20. oktobra 1941., objavio iz kojih e se optina posavskog i posutlanskog pojasa deportovati stanovnitvo u Nemaku, od 25. oktobra do 2. novembra 1941. upisivali su u tajerski otadbinski savez, ali samo u optinama izvan tzv. podruja za iseljavanje. Iz okruga Breice upisalo se 8363, a iz okruga Trbovlje 28.235 osoba, dakle, ukupno 46.598. Nema detaljnijih podataka o tome koliko su ih primili a koliko odbili, ali cenim da su ih primili oko 36.693, a odbili oko 9905.51 Na tabnim pregovorima odranim u Gracu 23. marta 1942. tajndl je izvetavao da su primili u organizaciju 287.000 osoba, a 78.000 su ih, navodno, odbili i to vie iz rasnih i biolokih, a manje iz politikih razloga. Predvideo je da e od onih 46.000 osoba, koje su dobile rasnu ocenu IV (rasno neodgovarajui), primiti jo deo ljudi sa baltikom i istonobaltikom primesom i da e konano izvan organizacije ostati jo samo nekih 20.000 osoba, kojima e na sve mogue naine onemoguiti ukljuenje u nemaku narodnu zajednicu.52 One koje su primili u organizaciju, podelili su u dve grupe - na definitivn i na privremene lanove. Definitivni lanovi su postali, u prvom redu, folksdojeri, dotadanji lanovi vapsko-nemakog kulturnog saveza, koji su svoju pripadnost Fireru i nemakom Rajhu ve dokazali. Kada je dr Iberajter, 11. maja 1941. na velikoj sveanosti u Mariboru, vapsko-nemaki Kulturbund u slovenakoj tajerskoj kao celinu primio u tajerski otadbinski savez, zahvalio se njegovim lanovima za obavljeno delo reima: Iz dubine svog srca vam isporuujem Firerovu zahvalnost za va rad. Znam da ima mnogo ljudi koji su itav dugi period doprinosili mnoge tihe rtve... Vi, lanovi

vapsko-nemakog kulturnog saveza ete sada kao predstraa, kao kristalizaciono jezgro tajerskog otadbinskog saveza zauzeti znaajna vodea mesta.53 Definitivni lanovi su dobili crvene lanske legitimacije. Svi drugi su kao privremeni lanovi, koji svoju pripadnost Fireru i Nemakom Rajhu treba tek da dokau, dobili zelene lanske legitimacije. Crvene i zelene legitimacije su bile i jedine line legitimacije koje su nacisti, u vreme okupacije, uveli u slovenakoj tajerskoj. Iznenauje u svakom sluaju, veliki broj odbijenih, jer ih je bilo preko 20 odsto od pregledanih. Kao to je ve reeno, veinu su odbili iz rasnih i biolokih razloga. O tome koga su odbili za prijem, neto vie je reeno u lanku u Marburger Zeitungu, u kome se kae: 373.492 odrasle osobe u donjoj tajerskoj, koje su svoju pripadnost Fireru, narodu i Rajhu pokazale svojom prijavom u tajerski otadbinski savez, morali smo da podvrgnemo detaljnom ispitivanju poto su motivi za pomenutu pripadnost, uslovljeni kapitulacijom jugoslovenske drave, bili najrazliitiji. Potenom ushienju i ljubavi prema Rajhu prikljuila se i konjunktura, privredni obziri i pokuaji skrivanja neprijateljskih elemenata. Molioce za prijem u tajerski otadbinski savez smo pretraili prema politikim i rasnobiolokim merilima. Odbili smo one osobe koje ne spadaju u jednu od ove tri grupe: 1. Osobe koje su u vreme vladavine stare Jugoslavije aktivno mrzile Nemce i koje, ako nisu bile odstranjene iz pokrajine, svojim sadanjim ponaanjem ne garantuju da e se nekad, kao punopravni lanovi, ukljuiti u nemaku narodnu grupu. Tu politiku istragu smo izveli u velikopoteznom obliku. 2. Osobe koje sa rasno-biolokog stanovita predstavljaju teret za nemaku krvnu grupu. U tu grupu spadaju tupoglavci, kreteni, nasledno optereeni, gluvonemi, maloumni, asocijalni elementi, zloinci, lutalice, cigani, ljudi s neevropskim rasnim primesama (mongolskim, crnakim, srednjoazijatskim itd.). Pripadnike te grupe smo morali iz rasno-biolokih razloga odbiti bez obzira na njihovu politiku usmerenost. 3. Osobe koje su i pored uzastopnih opomena ostale bez dokumenata koji su potrebni za prijem u tajerski otadbinski savez, ali koje, i pored toga to su se prijavile, nisu dole na pregled pred prijemnu komisiju. Pri politikom ocenjivanju energino su odbili slovenake inteligente, kojima su dali ocene D i E iako su, moda, imali rasnu ocenu II. Tako su u Ribnici na Pohorju odbili 22 intelektualca (16 sa ocenom D i 6 sa ocenom E) od kojih je 14 imalo rasnu ocenu II, a osam ocenu III. U Luama u Savinjskoj dolini su odbili 66 intelektualaca (45 sa ocenom C, 20 sa ocenom D i jednog sa ocenom E), od kojih je njih 8 imalo rasnu ocenu II, 25 ocenu III, a 33 (!) ocenu IV. S druge strane, od onih koji su se doselili posle 1914. godine primili su veliki broj, otprilike polovinu. A nisu odbili sve Donjetajerce s politikom ocenom D, kao to nisu odbili ni sve Donjetajerce sa rasnom ocenom IV!

Rasnom ocenjivanju ni sami nacisti nisu poklonili mnogo svog poverenja. I njih same je iznenadio visok postotak rasno neodgovarajuih osoba, pogotovo to opta rasna slika slovenake tajerske nije bila u sutini ni malo drukija od ostale tajerske. Rasni sastav stanovnitva u staroj tajerskoj je razliit. Rasno visoko vredne ljude je mogue nai u gornjoj tajerskoj, a prema jugu i istoku rasna vrednost opada. U donjoj tajerskoj je na zapadu i na severu, dakle u Savinjskoj dolini i na Pohorju, slian rasni sastav ljudi kao i u gornjoj tajerskoj. Prema istoku je, takoe, mogue zabeleiti opadanje rasne vrednosti, - izvetavao je voa rasno-politikog ureda saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza dr Valuek-Valfeld na tabnim razgovorima, odranim u Gracu 3. maja 1943. Podjednake rezultate vidimo i u spomenutom izvetaju Volks-und Rassenverhltnisse der Untersteiermark, koji navodi da osoba iz I grupe ima najvie u Mariboru - okolini i to 1%, a svugde drugde znatno manje. Osoba iz II grupe ima najvie u okrugu Maribor - okolina i to do 53%, te u okrugu Celje do 52%, a drugde mnogo manje. I rasni istraivai su, i pored svoje vetine kojom su do stotinke postotka precizno izraunavali uee raznih rasa kod stanovnitva, esto imali razliita merila. Ukoliko je opravdana tvrdnja da Pohorje i Savinjska dolina imaju najbolji rasni sastav stanovnitva, onda bi to moralo bar priblino da vai i za Ribnicu na Pohorju i Lue u Savinjskoj dolini. Meutim, podaci govore drugaije:
Ribnica na Pohorju Broj porodica Broj osoba Ocena I Ocena II Ocena III Ocena IV Bez oklevanja Neobjanjeni 544 2.058
-

Lue u Savinjskoj dolini 485 2.309

-

1.055 950 80 1.838 247

352 1.868 89 2.139 170

I dok su obe komisije priblino podjednako ocenile I i IV grupu, dotle su, kada je re o II i III grupi, imale prilino razliita merila. Zbog razliitih merila komisija, kasnije se alio i ptujski okruni voa Fric Bauer. On kae: Po mom miljenju, komisije za ocenjivanje imale su suvie stroga i nejednaka merila. Osim toga se, kada je re o tom pitanju, esto zauzima stav koji bi bio na mestu u istonim pokrajinama, ali ne i u donjoj tajerskoj. Tako su, na primer, razbili porodice, nekoliko brae i sestara su primili, nekoliko su ih odbili, iako su bili svi samci i iveli su u istoj okolini. Roditelje su primili, ali ne i decu - samce, i obrnuto. Osim toga, suvie su gledali na spoljanji izgled osobe koju su ocenjivali. A kako rasna slika donje tajerske

nije bitno drukija od stare tajerske, postavlja se pitanje koliko su bila ta strogo rasna ispitivanja opravdana. Prema mom miljenju, trebalo je izdvojiti samo nekoliko posebno uoljivih rasnih primera. 54 0 tome da su nacisti pri rasnom ocenjivanju u slovenakoj tajerskoj upotrebljavali mnogo stroa merila i pravila nego drugde, govori i injenica da su odbili istone i istonobaltike tipove i pored toga to su istona i istonobaltika rasa u nemakom stanovnitvu bile prisutne ak sa oko 28 odsto. U sumnjama u pravilnost rasnog ocenjivanja ljudi posebno jasno je progovorio voa rasno-politikog ureda saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza, dr Valuek-Valfeld, u jednom od svojih cirkulara, u kome kae: U poslednje vreme su prilino raspravljali o pravilnosti rasnog ocenjivanja ljudi. Mnogi su sumnjali u pravilnost rada i smatrali su da se rasna nauka jo uvek nalazi u dejim cipelicama. Bilo je mnogo za i protiv... U prilog pravilnosti svojih pogleda i mera naveo je da je poznati naunik prof, dr Lene u svojoj raspravi, koju je objavio u glasilu Informationsdienst des Rassenpolitischen Amtes der Reichsleitung der NSDAP zauzeo osnovni stav prema problemu rasnog ocenjivanja ljudi i potvrdio ispravnost rada kakav smo obavili i kod nas u donjoj tajerskoj.55 Nacisti su jo u jesen 1941. predviali da e izvan tajerskog otadbinskog saveza ostati samo oko 20.000 osoba. Meutim, i pored toga to su kasnije dva puta godinje, polovinom aprila i polovinom oktobra, primali u njegovo lanstvo, uvek ih je bilo 60.000 do 80.000 izvan njega.56 Paralelno sa primanjem lanstva, tajerski otadbinski savez se i organizaciono izgraivao. Ako su nacisti u slovenakoj tajerskoj iz upravno-tehnikih razloga morali jo neko vreme da zadre srezove, ipak su u politikom pogledu u samom poetku uveli okruge i vei deo slovenake tajerske podelili u pet okruga, dok su za ostalu teritoriju, kojoj jo nisu mogli odrediti june granice, predviali najpre samo jedan okrug sa sreditem u Sevnici, a kasnije su organizovali i breiki i trbovljanski okrug. Pri tome su se trudili da uvedu naelo prema kome bi okrui sami po sebi bili zaokruena podruja sa nekih sto hiljada stanovnika i veim gradom kao sreditem, pri emu bi bilo mogue neki vei grad organizovati kao samostalni okrug. Ipak su to naelo uspeli da realizuju samo priblino u etiri okruga (Celje, Ptuj, Maribor - okolina, Maribor - grad), dok su bila ostala tri okruga mnogo manja. U tih sedam okruga su ustanovili 144 mesne grupe, koje su bile obino u granicama optina; zatim 619 elija, svaku sa 800 do 1000 stanovnika i 3975 blokova, svaki sa po 100 do 200 stanovnika (oko 40 porodica). 57 Takva organizaciona struktura tajerskog otadbinskog saveza bila je potpuno slina organizacionoj strukturi NSDAP, kao i njena organizaciona naela. I u njoj su nacisti afirmisali tzv. Fhrerprinzip, tj. naelo o tome da su savezne, okrune i mesnogrupne voe jedini naredbodavci na svom podruju, ali oni uz sebe imaju tab saradnika sa savetodavnom ulogom (savezno vodstvo, okruna vodstva i mesno-grupna vodstva), naelo, dakle, koje je potpuno suprotno naelu demokratskog centralizma.

Ta vodstva su sastavljali po priblino istom uzoru. Na elu organizacije bio je savezni, u okrugu okruni i u mesnoj grupi mesnogrupni voa, kome je bilo podreeno vie ureda, meu kojima su bili osnovni tzv. I i II vostveni ured (Fhrungsamt I, II), od kojih se je prvi bavio vie naelnim i organizacionim pitanjima, a drugi vie propagandnim i kulturnim problemima. Osim njih, postojali su jo i sledei uredi: upravni, radno-politiki, rasno-politiki, agrarno-politiki, zdravstveni, vojnoobrazovni, obrazovni, kolski i ured za inovnike. U saveznom vodstvu i okrunim vodstvima bili su i nacionalpolitiki referenti.58 Ako nacisti, iz praktinih razloga, donjetajerske Nemce nisu postavljali na najvia mesta u civilnoj upravi, na primer za opunomoenike i referente u uredu efa civilne uprave i za politike komesare, odnosno pokrajinske savetnike, u tajerskom otadbinskom savezu je bilo drukije. Zakljuili su da e u njegovim vodstvima biti uglavnom donjetajerski Nemci, prvenstveno nekadanje voe vapsko-nemakog kulturnog saveza i Auslandsorganisation der NSDAP, dok bi angaovanje vodeeg kadra iz gornje tajerske vremenski bilo ogranieno.59 Zato su se ak trudili da na vodea mesta postave to vie sposobnih folksdojera. Tako je dotadanji voa vapsko-nemakog kulturnog saveza za Sloveniju Hans Baron trebalo da postane zamenik saveznog voe, mnogi nacistiki usmereni funkcioneri vapsko-nemakog kulturnog saveza postali su voe ureda i odeljenja, kako u saveznom tako i u okrunim vodstvima, dok su za voe mesnih grupa postavili gotovo iskljuivo one Nemce koji su jo pre rata iveli na podruju te mesne grupe i bili aktivni u nacionalnom boju protiv Slovenaca. Zanimljiva je injenica da su u savezno vodstvo postavili i prilian broj saradnika Sdostdeutsches Instituta u Gracu. Tako je vo tog Instituta dr Karstanjen postao nacionalpolitiki referent, statistiki referent Instituta Hajnc Braumiler postao je voa I vostvenog ureda, rasni referent Instituta dr Valuek-Valfeld voa rasno-politikog ureda, referent za tarripu Instituta Jozef Tuter postao je referent za propagandu, a prosvetni saradnik Instituta Mihael trobl referent za kolstvo. Zanimljiva je i konstatacija da su za okrune voe postavili kako naciste iz Austrije, tako i domae Nemce iz slovenake tajerske. Prve su postavili u junim, a druge u severnim okruzima to ni u kom sluaju nije sluajno ako imamo u vidu posebnost tzv. nacionalpolitikih zadataka u junim predelima slovenake tajerske, naroito gotovo potpuno proterivanje Slovenaca i zbijeno naseljavanje Nemaca. Tako su za okrunog vou u Celju ustoliili nama ve dobro poznatog nacistu Antona Dorfmajstera, kojeg su bili ve ranije postavili za politikog komesara, odnosno pokrajinskog savetnika.60 U Trbovlje je stigao jedan'od najstarijih austrijskih nacista Heribert Eberhart, a u Breice jedan od tajerskih saradnika VDA Adolf Svoboda. U okruzima Maribor-grad, Maribor-okolina, Ptuj i Ljutomer za okrune voe su postavili donjetajerske Nemce koji su se bili do tada afirmisali kao funkcioneri vapsko-nemakog kulturnog saveza, saradnici VDA, nacionalni i nacistiki borci. Okruni voa za Maribor-grad postao je dotadanji okruni voa vapsko-nemakog kulturnog saveza za mariborski okrug Jozef Klingberg; okruni voa za Maribor-unutranjost postao je njegov dotadanji zamenik in. Karl Dobocki, koji je bio

i dotadanji voa mesne grupe vapsko-nemakog kulturnog saveza za Rue; u Ptuju Jozef Vresnig, dotadanji okruni voa vapsko-nemakog kulturnog saveza i u Ljutomeru in Roman Nemec, nacistiki omladinski aktivista i saradnik VDA.61 Ni u kom sluaju, dakle, nije opravdano tvrditi da su nacisti iz tajerske odbacivali donjetajerske Nemce i da im nisu namenili znaajnu ulogu u svojoj politici odnaroavanja. Iako je itava organizacija imala kao osnovni cilj svog rada to potpuniju germanizaciju stanovnitva u slovenakoj tajerskoj, ipak pri tome ni svi uredi u saveznom vodstvu ili u okrunim te mesnogrupnim vodstvima nisu bili podjednako znaajni. Zato se i neu uputati u opisivanje zadataka i organizacionog sastava svih tih brojnih ureda, ve u to uiniti samo za dva ureda, ije su postojanje i rad posebno vezani sa problemima o kojima raspravljam u ovoj knjizi. Jedan od ureda se u 1941. godini zvao Ured za populacionu politiku (Amt fr Bevlkerungspolitik), ali su ga poetkom 1942. godine preimenovali u > Rasno-politiki ured (Rassenpolitisches Amt). Vodio ga je dr Valuek-Valfeld (a nakon njegovog odlaska u vojsku celjski nacist Vilfrid Hofman), pa su njegova etiri radna podruja (prvo, za praktinu populacionu politiku, drugo, za rasno-politiki i populaciono-politiki razvoj, tree, za rodovnike istrage i etvrto, prijemni ured) imala zadatak da reavaju sva populaciona i rasna pitanja u slovenakoj tajerskoj, te kao utvrivanje rasne sposobnosti ljudi koji su se prijavili za prijem u tajerski otadbinski savez.62 U saveznom vodstvu odluujuu re imao je tzv. nacionalpolitiki referent dr Helmut Karstanjen, koji je bio nacionalpolitiki referent pri efu civilne uprave i pokrajinski akcioni voa Folksdoje Miteltele za tajersku. Njegov je naroiti zadatak bio da proverava jesu li naredbe, uputstva i mere vodstva tajerskog otadbinskog saveza u saglasnosti sa optim nacionalpolitikim razvojem ili, drukije reeno imao je zadatak da proverava da li mere koje nameravaju da izvedu neki uredi vode ostvarivanju osnovnog cilja nacistike okupacione politike, tj. germanizaciji slovenake tajerske. U svom uredu imao je etiri odeljenja: za utvrivanje poloaja, za planiranje, za nadzor i za preseljavanje i naseljavanje. Nije sluajno to to su ta odeljenja vodili Karstanjenovi saradnici Herbert Bedendorfer, odnosno Ernst Frankl, Ozvald Verter i Helmut Mikola. Dr Karstanjenu i saradnicima su izabrali za pomonike poverenike, tj. ljude iz okrunih i mesnih vodstava tajerskog otadbinskog saveza, koji su se istakli u borbi za germanstvo. U Mariboru-gradu nacionalpolitiki referent je bio Rudolf Holcer, u Celju dr Gerhard Maj, u Breicama in. Alfred Buzbah itd.63 vrsto organizovana i iroko raspredena organizacija sa zagrienim nemakim nacistikim vodstvom obuhvatila je svaki kraj i gotovo svakog oveka. Raspravljala je gotovo o svim znaajnim politikim pitanjima. U vreme deportacija 1941. godine proreetala je stanovnitvo i odreivala ko moe da ostane u svojoj kui i koga treba izgnati. Trudila se, takoer, da to pre germanizuje ljude koji su jo bili u slovenakoj tajerskoj i da im ubrizga nacistiku ideologiju.

Koruki narodni savez Kada je re o Gorenjskoj, nemaki okupator je imao iste ciljeve kao i u slovenakoj tajerskoj. Prema nastojanjima tajerskih i korukih nacista i Hitlerovom nareenju, trebalo je obe pokrajine to pre prikljuiti Nemakom Rajhu i germanizovati ih. Zbog toga su u obema pokrajinama nacisti otpoeli da uvode jednake mere, tj. da osnivaju iste okupacijske ustanove, izvode masovne deportacije Slovenaca itd. kao i da osnivaju iste politike organizacije. Kako su Koruki otadbinski savez ve bili ustanovili pre vie godina u austrijskoj Korukoj, za organizaciju u Gorenjskoj i u Meikoj dolini izabrali su ime Koruki narodni savez (Krntner Volksbund). Ipak su za njeno osnivanje nacisti bili manje spremni nego za osnivanje tajerskog otadbinskog saveza, jer je ef civilne uprave za Gorenjsku tek 24. maja 1941, tj. tano 14 dana kasnije nego u slovenakoj tajerskoj, izdao naredbu o njenom osnivanju. U naredbi je najpre rekao da u Gorenjskoj i u Meikoj dolini za izvesno vreme nee osnivati NSDAP i da e Koruki narodni savez biti jedina organizacija koja treba da obuhvati sve radne ljude. Istog dana je za njenog saveznog vou imenovao dotadanjeg komesara za ukidanje organizacija i drutava Vilelma ika.64 Od 15. do 30. juna 1941. u Koruki narodni savez u Gorenjskoj prijavilo se oko 113.000 osoba i procenat prijavljenih bio je vei nego u slovenakoj tajerskoj, jer je, prema nacistikim podacima, iznosio 97%. Ali, valja naglasiti da se u industrijskim predelima u Gorenjskoj prijavio manji procenat stanovnika nego u poljoprivrednim predelima. U Triu, na primer, gde je 25. juna, tj. upravo u vreme upisivanja u organizaciju, izbio radniki trajk, prijavilo se samo 91 odsto to su nacisti u javnosti objanjavali time d a j e srpski hukaki fad protiv Nemake tamo bio najvie rairen. No, ipak, stoji i to daje tamo bila jedina mesna grupa vapsko-nemakog kulturnog saveza u Gorenjskoj. Najmanji procenat je bio u Begunjama (83,3 odsto), Trzinu (84,5 odsto), martnom pri Litiji (84,8), entvidu nad Ljubljanom (85), Kropi (87,9) i Breznici (89,6), a drugde je svugde bilo preko 90 procenata.65 Verovatno je pri primanju u Koruki narodni savez bio isti postupak kao i pri primanju u tajerski otadbinski savez, ali koji, zbog unitenja arhivskog materijala, to spominjem u preglednom opisu izvora i literature, nije mogue podrobnije rekonstruisati. Kao to sam ve prikazao u jednom od ranijih poglavlja, u Gorenjskoj i Meikoj dolini stanovnitvo za prijem nisu rasno pregledali posebno, kao to su to inili u slovenakoj tajerskoj, ve su pregledali gotovp sve odmah posle okupacije. Ne samo da su Koruki narodni savez ustanovili posle tajerskog otadbinskog saveza nego je i njegov razvoj bio sporiji. U Gorenjskoj i u Meikoj dolini je lanova vapsko-kulturnog saveza bilo mnogo manje, jer je bilo, na primer, u avgustu 1941. mukih lanova samo 394. Zbog toga je, razumljivo, nedostajalo poverljivih ljudi za upravne, politike i druge organe,68 pa su nacisti morali na najodgovornije poloaje u Gorenjskoj i u Meikoj dolini da postavljaju samo svoje ljude iz austrijske Koruke. Osim toga, i snaan usta-

nak, koji se poeo razvijati krajem jula 1941., podjednako je spreavao razvoj Korukog narodnog saveza, a postojale su i nesuglasice u nacistikom vodstvu u Gorenjskoj kada je re o njegovom razvoju. Franc Kuera, ef civilne uprave za Gorenjsku, i Vilelm ik, njegov privrenik, trudili su se da Koruki narodni savez ima istu ulogu i organizacioni oblik kakav je imao tajerski otadbinski savez u slovenakoj tajerskoj. Ostali, meu njima naroito Alojz Majer-Kajbi, su, pak, sledili miljenje dravnog organizacionog voe NSDAP Roberta Leja da se u Gorenjskoj jo odmah u poetku organizuje NSDAP.67 Izvesno su te suprotnosti u Gorenjskoj, kao i potrebe da poveana Koruka dobije opet gaulajtera i dravnog zamenika, kojeg nakon Klauznerove smrti nije imala ve tri godine, dovele Hitlera do toga da je 18. odnosno 23. novembra 1941. dao Korukoj novog gaulajtera i dravnog zamenika, a Gorenjskoj novog efa civilne uprave dr Fridriha Rajnera, koji je do tada bio gaulajter i dravni zamenik u Salcburgu 68 Dr Rajner, novi ef civilne uprave je, 15. decembra 1941, u Gorenjskoj uveo NSDAP. To je uinio, kao to je kasnije izjavio, u sporazumu sa kancelarijom stranke i dravnim blagajnikom NSDAP u saznanju da mogu gorenjsko stanovnitvo da vode u duhu Rajha i germanstva samo isprobane organizacije nacionalsocijalistikog pokreta, koji temelji na vodeem nemakom sloju te teritorije.. Koruki narodni savez je ostao i dalje kao neposredna organizacija stranke a ukinuti su bili njegovi uredi kao savezno vodstvo i okruna vodstva. Neke poslove okrunog voe preuzeo je okruni voa NSDAP iz Radovljice, Franc Hradecki, a poslovi dotadanjih okrunih voa Korukog narodnog saveza preli su na okrune voe NSDAP. Na podrujima mesnih grupa Korukog narodnog saveza ustanovili su mesne grupe ili, pak, uporita NSDAP. Vodstvo politike aktivnosti u Gorenjskoj je od tada bilo iskljuivo u rukama NSDAP, jer je mesnih grupa i uporita NSDAP bilo tri puta vie nego mesnih grupa Korukog narodnog saveza.69

lanstvo u organizacijama i dravljanske kategorije stanovnitva Stanovnici koje su primili u tajerski otadbinski savez i Koruki narodni savez postali su njihovi definitivni ili, pak, samo privremeni lanovi. Razlike izmeu definitivnih i privremenih lanova i nelanova bila bi vie teoretskog karaktera ukoliko nacisti sa pitanjem lanstva u organizaciji ne bi vezivali i pitanje dravljanstva, a time i pitanje ivotne sudbine nekoliko stotina hiljada ljudi. U poreenju s drugim okupiranim pokrajinama koje su nacisti nameravali da prikljue Rajhu, na primer Alzas, Lotaringiju i Luksemburg, u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj brzo su reili pitanje dravljanstva, o emu je dr Frik, ministar unutranjih poslova, pisao: 1. ef civilne uprave za donju tajersku misli d a j e iz politikih razloga hitno da se to pre rei pitanje dravljanstva stanovnika nekadanjih jugoslovenskih podruja kojima sada on upravlja . . .

Po miljenju efa civilne uprave za donju tajersku za uspean i razgranat rad tajerskog otadbinskog saveza potrebno je da lanstvo tajerskog otadbinskog saveza ima odluujui uticaj u dobijanju dravljanstva, ime e se lanstvo jo vie zbiti u celinu. Brz napredak u pridobijanju rasno dragocenih Vindiara bi za germanstvo bio, po miljenju efa civilne uprave, snano spreavan ukoliko stanovnitvu ve od samog poetka ne bi bilo jasno ureenje dravljanstva. Zbog toga je ef civilne uprave izriito zahtevao da se pitanje dravljanstva za donjetajersko stanovnitvo rei odmah i to jo pre nego to e po Firerovom nareenju biti izvrena teritorijalna reorganizacija (prikljuenje donje tajerske Rajhu)... ef civilne uprave za Gorenjsku pridruio se miljenju efa civilne uprave za donju tajersku i, takoe, moli da se to pre uredi pitanje dravljanstva i to jo pre prikljuenja njegovog upravnog podruja Rajhu. Dr Frik je smatrao da bi takvo reenje kakvo ele efovi civilnih uprava bilo dodue neobino, ali ipak pravno izvodljivo. Pitanje dravljanstva u obe okupirane pokrajine trebalo bi da rei Hitlerovo nareenje, a najprimernija bi bila naredba Ministarskog saveta za dravnu odbranu.70 Prikljuenje obe pokrajine predviali su za 1. oktobar 1941. godine, ali su ga, nekoliko dana pre tog datuma, iz zakonsko-tehnikih razloga odgodili za 1. novembar 1941.71 Uvaavali su elju efova civilne uprave, pa je Ministarski savet za dravnu odbranu, 14. oktobra 1941. godine, tj. jo pre nameravanog prikljuenja, izdao Naredbu o dobijanju dravljanstva na osloboenom podruju donje tajerske, Koruke i Kranjske. 72 Naredba, koja je imala vanost zakona, u 1. lanu je odreivala da s 14. aprilom 1941. nemako dravljanstvo dobiju nekadanji jugoslovenski dravljani nemake narodnosti i osobe nemake narodnosti bez dravljanstva koje su tog dana imale svoje boravite u donjoj tajerskoj i Gorenjskoj. Dalje, 2. lan je odreivao da osobe nemake ili njoj srodne krvi, koje su bile jugoslovenski dravljani ili su bile bez dravljanstva a imale su 14. aprila 1941. svoje boravite u donjoj tajerskoj i Gorenjskoj, dobiju nemako dravljanstvo na opoziv ukoliko ih budu priznali za domovini odane stanovnike donje tajerske i Gorenjske i ukoliko ne bi dobile dravljanstvo po lanu 1. Te osobe e moi najkasnije za 10 godina da postanu nemaki dravljani ukoliko im dravni ministar unutranjih poslova u tom vremenu ne bi opozvao dravljanstvo. Zatim je 3. lan odreivao da su nekadanji jugoslovenski dravljani, koji su 14. aprila 1941. imali svoje boravite u donjoj tajerskoj i Gorenjskoj, a nee dobiti nemako dravljanstvo po 1. i 2. lanu ili e ga kasnije izgubiti po opozivu, tienici Nemakog Rajha. Ime tienici (Schutzangehrige) proizlazi iz injenice da su te osobe samo pod zatitom Nemakog Rajha, ali se ono gasi im se nau na podruju izvan Nemakog Rajha. Jo u leto 1941. godine su pripremili izvrne odredbe uz tu naredbu, ali ih je, ipak, ministar unutranjih poslova izdao tek 10. februara 1942., tj. tek poto su prikljuenje obeju pokrajina Rajhu odgodili na neodreeno vreme. A bez tih odredbi, razumljivo, odredbe od 14. oktobra 1941. nisu mogli da upotrebljavaju, poto nije podrobnije odreivano koga valja ubrajati meu osobe nemake narodnosti, koga meu osobe nemake ili toj srodne krvi i ko
42 Nacistika politika denacionalizacije

657

su domu odani stanovnici donje tajerske i Gorenjske. Odredbama je precizirano da za donoenje zakljuaka o nemakoj narodnosti vae odredbe dravnog ministra unutranjih poslova od 29. marta 1939. i zahtevano da se pitanju izvora nemakih predaka posveti posebna panja, kao i da se usmenim izjavama o germanstvu ne pripisuje nikakav znaaj, naroito kada je usmenu izjavu dao neko posle nemake okupacije. Nasuprot tome, treba uvek uvaavati izjavu o pripadnosti germanstvu koju je neko dao pre nemake okupacije, a naroito treba da uvaavaju lanstvo u vapsko-nemakom kulturbundu. 0 merilima za odreivanje domu odanog stanovnitva u donjoj tajerskoj kae: Za uvaene lanove domu odanog stanovnitva vae privremeni lanovi tajerskog otadbinskog saveza. Zanimljivo je da naredba odreuje da o tome koga valja ubrajati meu domu odane stanovnike u osloboenim predelima Gorenjske e izai dalje odredbe. Naredba kazuje i to da dravni ministar unutranjih poslova, u saglasnosti sa dravnim komesarom za jaanje nemakog naroda, prenosi nadlenost za opoziv dravljanstva na efa civilne uprave, a nakon definitivnog prikljuenja na dravnog namesnika u Gracu, koji je istovremeno i opunomoenik dravnog komesara za jaanje nemakog naroda. Najmanje novog je naredba rekla o tienicima. Kad je re o njihovim pravima, dravni ministar za unutranje poslove zadrao je za sebe pravo da izdaje dalje odredbe. 73 Petnaest dana kasnije, tj. 25. februara 1942. dravni ministar unutranjih poslova poslao je efu civilne uprave za donju tajersku i posebna poverljiva uputstv^ o izvoenju izvrne odredbe od 10. februara 1942. U njima kae da ovaj treba da opozove nemako dravljanstvo onim osobama kod kojih se pokuaj regermanizacije zavrio neuspeno. To dolazi u obzir naroito ukoliko neka osoba s nemakim dravljanstvom na opoziv ima neke nepoeljne veze sa slovenstvom ili se, pak, protivi nemakom vaspitanju dece. 74 To su osnovni pravni propisi s kojima su nacisti uredili pitanje dravljanstva u donjoj tajerskoj. Sa tim pravnim propisima nacisti su u prolee 1942. definitivno uredili pitanje dravljanstva u donjoj tajerskoj i to tako to su definitivni lanovi tajerskog otadbinskog saveza dobili nemako dravljanstvo, dok su privremeni dobili nemako dravljanstvo na opoziv. Ukoliko bi nemaki dravljani na opoziv postali definitivni lanovi tajerskog otadbinskog saveza ili im, pak, ef civilne uprave ili dravni namesnik u toku deset godina ne bi oduzeli dravljanstvo, postaju nemaki dravljani. Svi oni koje nisu primili u tajerski otadbinski savez su bili tzv. tienici. Osim tih triju grupa, u slovenakoj tajerskoj su bili jo i tzv. strani dravljani i osobe bez dravljanstva. Dana 29. novembra 1942. je od ukupno 531.610 stanovnika bilo 27.059 nemakih dravljana, 415.694 nemakih dravljana na opoziv, 82.365 tienika, 5536. tzv. stranaca i 956 osoba bez dravljanstva.75 Za Gorenjsku, u kojoj su prilike za naciste naroito zimi 1941-42. i kasno u prolee, te u leto 1942. bile veoma neugodne, pitanje dravljanstva su reili tek u jesen 1942.

U odluci dravnog ministra unutranjih poslova od 10. februara 1942., koja se odnosila kako na slovenaku tajersku tako i na Gorenjsku reeno je da e o tome koga valja smatrati domu odanog stanovnika u osloboenim predelima Gorenjske govoriti naredne odredbe. Ocenjujem da su tome razlog prilike u Gorenjskoj u zimi 1941-42. Dr Rajner, novi ef civilne uprave je, naime, krajem 1941. godine ukinuo savezno i okruna vodstva Korukog narodnog saveza i uveo NSDAP. S druge strane, upravo tada je dolo do rasplamsavanja narodnooslobodilake borbe, pa je pitanje lanstva u Korukom narodnom savezu opet postalo otvoreno. Nakon kratkog zatiia u rano prolee 1942., u junu je opet dolo do zaotravanja politikih prilika i akciju su zadrali tako dugo, dok su nemirne prilike onemoguavale jasnu ocenu ubeenja stanovnitva.76 ef civilne uprave dr Rajner je 13. juna 1942. naredio: Pootrenje bezbednosno-policijskih prilika u okupiranim predelima Koruke i Kranjske zahteva posebnu obazrivost pri dodeljivanju dravljanstva stanovnicima tog podruja ... Da bi postigli najveu meru bezbednosti, nareujem da se od sada, pre svakog prijema u Koruki narodni savez, zbog obezbeenja dravno-policijskih interesa upita za miljenja nadleni biro dravne policije... a za obezbeenje nacionalpolitikih interesa moj ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda.77 Znaajnu ulogu pri odluivanju o tome kome da daju nemako dravljanstvo a kome ne, u Gorenjskoj su dobili gestapo i Majer-Kajbiev ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu. Ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu se u 1942. godini ve i teoretski bavio pitanjem dravljanstva. Predlagao je da, kao to su uinili i u pripojenim poljskim predelima, za bolju nacionalnu podelu Slovenaca i Nemaca i u Gorenjskoj i u slovenakoj tajerskoj uvedu tzv. Deutsche Volksliste, pa je ve sastavio nekakav projekt odredbi o njenom uvoenju. Prema tom projektu, taj nacionalni registar stanovnitva u okupiranim predelima Slovertije trebalo bi da ima etiri odeljenja. U prvom bi trebalo da se nalaze oni folksdojeri koji su bili aktivni u nacionalnom boju; u drugom oni koji nisu aktivno uestvovali u nacionalnom boju ali su sauvali svoju nemaku nacionalnu svest i oni Slovenci koji aktivnim odnosom i linim radom dokazuju ili e dokazati svoju spremnost da sarauju u graenju nacistikog sistema i koji su spremni da se ukljue u veliki Nemaki Rajh; u treem oni Nemci koji su se vremenom povezali sa slovenstvom, ali jo imaju osnovu da ponovno postanu punovredni lanovi nemake nacionalne grupe, zatim osobe koje nisu nemake narodnosti i ive u branoj zajednici s Nemcima, ali u kojima preovlauje nemaki uticaj te Slovenci, koji svojom dobrom rasnom ocenom i politikim ponaanjem garantuju ukljuenje u germanstvo; u etvrto odeljenje spadali bi, pak, oni Nemci koji su preli u slovenstvo (renegati) i oni Slovenci koji iz rasnih ili nasledno-biolokih razloga, svog asocijalnog ponaanja ili mrnje prema germanstvu ne bi bili sposobni za germanizaciju. Oslanjajui se na tzv. poverljivu informaciju o nacionalnom razlikovanju Nemaca i Poljaka na nemakom istoku (ponovo pripojenih istonih predela), koju je 17. jula 1942. izdala strankina kancelarija, Majer-Kajbiev ured je predlagao i to kakav treba da bude odnos prema pojedinim

odeljenjima. I dok bi ljudima u prvom i drugom odeljenju poev od 1. X 1942. dali nemako dravljanstvo, dotle bi ljudima u treem odeljenju dali samo nemako dravljanstvo na opoziv, prevezli ih u Rajh na germanizaciju i tamo im ograniili kretanje, kolovanje u nekim kolama, obavljanje nekih zanimanja itd. Zemljinu imovinu ili zanatske pogone bi im oduzeli jo pre odlaska u Rajh kako bi iskljuili svaku zakorenjenost tih osoba u njihovoj dosadanjoj domovini, a mogli bi njihova imanja da prodaju dravnom komesarijatu za jaanje nemakog naroda. Oni, pak, iz etvrtog odeljenja postali bi tienici. Ukoliko bi bili sposobni za germanizaciju, odvezli bi ih u Nemaku. Ostale, tzv. asocijalne, nasledno-bioloki manje vredne i politiki naroito optereene osobe odvezli bi u koncentracione logore. Slovence, koji se nisu pravovremeno prijavili u Koruki narodni savez, odnosno u tajerski otadbinski savez, valja uhapsiti i odvesti u koncentracioni logor kako bi im onemoguili dalji rad za slovenstvo. - predlagao je Majer-Kajbi. Meutim, na sastancima i konferencijama koje su odravali na Bledu nacisti su u Gorenjskoj konstatovali da, kada je re o jasnijem razlikovanju Nemaca i Slovenaca u Gorenjskoj, nije mogue pridravati se onih merila koja su primenjivana u Poljskoj. Ovde nije re o razdvajanju izmeu Nemaca, ljudi nemakog porekla i grupa stranog porekla - u tom sluaju, dakle, pripadnika slovenakog naroda - kao to je potrebno i mogue na istoku, ve valja govoriti o gorenjskom stanovnitvu kao celini, poto je rasna istraga posle okupacije pokrajine utvrdila veoma znaajan sastavni deo nemake krvi kod gorenjskog stanovnitva. Pojedinci, na primer Majer-Kajbiev ured, odnosno njegovo I glavno odeljenje, koje je vodio dr Kirbi, konstatovali su da i pored toga Gorenjce, kada je re o njihovim pravima i dunostima, graansko-pravno ne bi smeli potpuno izjednaavati s nemakim dravljanima. Tako im, na primer, ne bi smeli dozvoliti da sklapaju branu zajednicu sa bilo kim. Ukoliko na osnovu prvog rasnog pregleda ocenimo da je u Gorenjskoj oko 16.000 ljudi koji su rasno neprihvatljivi za nemaki narod, onda to sada jo ne znai neku posebnu ugroenost, ali bi se to pogoravanje krvi pokazivalo sve vie u narednim decenijama, pa bi, na kraju, dovelo do nemoguih prilika. Cenio je da im ne bi smeli dozvoliti ni obavljanje takvih zanimanja koja su vezana za rukovoenje s ljudima kao, na primer, uitelj; zanatski majstor, majstor u industriji, inovnik u viim i visokim slubama, voa pogona, lekar, veterinar, apotekar itd. Osnovno merilo za ocenjivanje pojedinaca trebalo bi da bude rasna ocena, kojoj bi se prikljuila jo i politika ocena a njih bi trebalo da daju biroi stranke. Zbog toga bi Majer-Kajbiev ured na Bledu, uz pomo zdravstvenih ustanova, trebalo da se potara da stvori nekakvu gorenjsku nacionalnu kartoteku (Oberkrainer Volkskartei), koja bi delila gorenjsko stanovnitvo u dve osnovne grupe: u one koji su sposobni za germanizaciju i u one koji za to nisu primerni.78 Poto su konstatovali da u prolee 1941. u Gorenjskoj nisu rasno pregledali jo nekih 2000 porodica, na nekoj konferenciji, kojoj je predsedavao Rezener u vreme Rajnerove posete Majer-Kajbievom uredu na Bledu 12. septembra 1942., zakljuili su da e rasno i zdravstveno jo jednom pregledati celokupno stanovnitvo u Gorenjskoj, pa su predlagali da se to uini i u slovenakoj tajerskoj. Da bi i ubudue onemoguili

opte uznemirenje stanovnitva ovaj e zdravstveni pregled Gorenjaca, na kome e se istovremeno napisati zdravstvene legitimacije, propagandom i u tampi biti posebno pripremljen s naroitim upozoravanjem na to da je potrebno, zbog optih koristi meu stanovnitvom, utvrivati tuberkulozu i druge bolesti koje su ovde rairene, te protiv njih preduzeti odgovarajue mere. Iz raspoloivog materijala se ne moe videti da li su taj rasni i lekarski pregled zaista izveli ili to nisu uinili. Najverovatnije je da ga nisu izveli, poto su se prilike u Gorenjskoj za naciste neprekidno pogoravale.79 Pitanje dravljanstva u Gorenjskoj nacisti nisu mogli da ree ni kasnije. Ve u februaru 1943. je pokrajinski savetnik iz Kamnika izvetavao efa civilne uprave da Slovenci u Gorenjskoj u sve veoj meri istupaju iz Korukog narodnog saveza i izjavljuju da vie vole da su tienici. Tekoa je u tome to jo nisu reili sve molbe za prijem u Koruki narodni savez i to primljeni jo nisu dobili legitimacije.80 Neto vie o tome saznajemo iz zapisnika razgovora 0 reavanju pitanja dravljanstva dana 2. marta 1943. u Celovcu, u kome se kae da je podrobnije objanjenje pitanja dravljanstva i tienika na okupiranim podrujima Koruke i Kranjske jo veoma nejasno. Kao uzrok tome navodi injenicu da Koruki narodni savez nije obuhvatio itavo stanovnitvo, ve samo od odreene godine starosti, dalje, da se pri primanju u Savez nisu obazirali na podatke o prebivalitu dana 14. IV 1941, poto su za taj uslov za dobijanje nemakog dravljanstva saznali tek po primanju u Koruki narodni savez. Zakljuili su da e pitanje dravljanstva defitivno reiti i 1. aprila 1943. popisati sve stanovnike koji su 14. aprila 1941. iveli na okupiranim podrujima Koruke i Kranjske. Spiskove e poslati odgovarajuim organizacijama NSDAP koje treba da odlue o tome da li su te osobe srodne nemakoj krvi 1 domu odane. 81 Meutim, od svega toga opet nije bilo nita pa su pokrajinski savetnici i okrune voe NSDAP u Gorenjskoj 3. maja 1943. u Kranju odrali novu konferenciju o reavanju pitanja dravljanstva u Gorenjskoj. Zakljuili su da se popis izvede 1. juna 1943.82 Popis su nakon toga zaista izveli, ali, zbog posebnih prilika koje je prouzrokovao sve vei razmah narodnooslobodilake borbe, u praksi nisu mogli da izvre nikakvu podelu stanovnitva. U svojoj nemoi za Gorenjce su sve vie upotrebljavali izraz Slovenci, pa su se sve vie udaljavali od jasne podele stanovnitva u grupe koje su formalno-pravno uveli i kakve su u slovenakoj tajerskoj postojale sve do kraja rata.

Pitanje takozvanih tienika Nacisti su u prolee 1941. napravili plan prema kome bi sve one koji se ne bi prijavili u tajerski otadbinski savez ili koje ne bi primili u tu organizaciju, a tih je u slovenakoj tajerskoj bilo oko 80.000 a u Gorenjskoj oko 16.000, izgnali u Srbiju, tzv. Nezavisnu Dravu Hrvatsku ili pak u Nemaku.83 Meutim, ve pri prvim promenama plana o deportacijama morali su da se okanu te ideje i da pitanje tienika reavaju na uem prostoru. U Gracu su, na brojnim tabnim razgovorima, kada je bilo rei o tienicima reavali prvenstveno dva pitanja: njihov razliit pravni poloaj s obzirom na nemake dr-

Logor Strnie kod Ptuja

avljane i njihovu krajnju sudbinu. Pri odreivanju njihovog pravnog poloaja, trudili su se da naprave to vee razlike meu njima i nemakim dravljanima. Tako su im smetali pri obavljanju zanata, nasleivanju nekretnina, sklapanju brakova itd. Ali, morali su da ispune posebnu radnu obavezu. Od prolea 1942. do leta 1943. morali su da budu sluge gornjetajerskim poljoprivrednicima, dok su u prolee 1943. za njih formirali poseban logor u Strniu kod Ptuja, tzv. Sonderdienstpflichtigenlager, koji je bio nekakva stvar izmeu koncentracionog logora i logora za inostrane radnike, kako su ga sami oznaavali. Nadzor nad logorom nalazio se u rukama rasno-politikog ureda saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza i u njega su, pored ogranienih mogunosti za nastanjenje, zbili preko 600 tienika koji su, u nepodnoljivim prilikama, morali da rade na izgradnji fabrike aluminija. U poetku 1944. godine su otvorili jo jedan takav logor u Studencima kod Maribora i u prolee iste godine jo i logor za ene kod Celja. To su, zapravo, bili nekakvi mali koncentracioni logori tajerskog otadbinskog saveza. A nacisti su i trbovljanske ugljenokopske revire smatrali nekakvim koncentracionim logorom, koji, dodue, nije bio ograen icom kao ranije spomenuti logori, ali je bio na poseban nain obezbeen. U jesen 1943. nacisti su nameravali da ustanove koncentracioni logor za fabriku avionskih motora na Teznom kod Maribora.84 Ipak, nacisti sve do kraja rata nisu reili pitanje definitivne sudbine tienika. Za njih je bilo neprihvatljivo da u slovenakoj tajerskoj i u Gorenjskoj podnose tako veliki broj rasno manje vrednih i politiki nesnosnih osoba. Poto ih nisu mogli izgnati nameravali su da njihov broj ak snize ponovnim pregledima i blaim kriterijima za prijem u organizaciju. Tako su u leto 1943. u slovenakoj tajerskoj zaposlili ak 32-lanu komisiju kako bi po-

slednji put pregledala tienike i to sa tri strane: politike, rasne i asocijalne. Komisiju su podelili u tri potkomisije i u svakoj od njih je bio saradnik rasno-politikog ureda saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza kao rasni ocenjiva, saradnik nacionalpolitikog referenta kao politiki ocenjiva i referent I vostvenog ureda saveznog vodstva. Ukoliko je pregledanog negativno ocenio samo jedan od trojice saradnika, ovaj je mogao da se ali glavnoj komisiji. Raunali su da e nakon tog, poslednjeg pregleda ostati jo oko 25.000 ili 6 odsto tienika. Meutim, broj tienika su smanjili za samo nekoliko postotaka - polovinom 1944. godine ih je bilo preko 40.000 i sve vie je narastao broj onih koje su iz politikih razloga iskljuili iz organizacije. Ve u jesen 1942. poeli su da se javljaju predloi da nad tienicima izvre sterilizaciju ili ih, pak, poalju u koncentracione logore. U jesen 1942. je rasno-politiki ured saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza pozvao okrune voe da iznesu svoje miljenje o tienicima. Na alost, sauvano je odnosno dostupno samo miljenje ptujskog voe Frica Bauera kao izvetaj od 3. novembra 1942. koji je, kao projekat, za nj pripremio voa ptujske ispostave slube bezbednosti, SS-oberturmfirer dr Gerger. Obojica su predlagali: 1. One tienike koje su odbili iz rasnih razloga trebalo bi ponovno pregledati i, po mogunosti, sve, osim nekih malobrojnih sluajeva, primiti u tajerski otadbinski savez. Ostale, koji su, zaista, rasno manje vredni i za nemaki narod nesnosni trebalo bi: a) sterilisati i b) to pre odstraniti iz donje tajerske te ih zaposliti negde drugde. 2. tienike iz kriminalnih razloga trebalo bi, takoe, pregledati. Kao tienici bi dalje ostali, zaista, teki kriminalni primeri. I njih bi trebalo sterilisati, a u svakom sluaju odstraniti iz donje tajerske i poslati u radni ili asocijalni logor u Rajhu. 3. Nakon toga ostali bi jo tienici iz politikih razloga. Za njih, na svaki nain, treba upotrebiti stroga merila i zapravo sve koji su ve od ranije politiki optereeni, a naroito svu inteligenciju, ostaviti kao tienike, ali, ipak, ne u donjoj tajerskoj ve ih to pre poslati u Rajh na nekakav teak rad koji bi obezbeivao da ti elementi ne ive suvie dugo, tako da se taj sloj protivnika ne bi dalje irio i suprotstavljao nam se. Osim toga, iz redova sadanjih lanova tajerskog otadbinskog saveza stalno bi trebalo razreivati grupu politikih protivnika i politikih inteligenata, pa ih proglaavati tienicima. I sa njima bi postupali kao i sa ranije spomenutom grupom, tj. da ih prilikom gubitka lanstva u tajerskom otadbinskom savezu poalju na rad u Rajh i to pod istim uslovima kao one pod takom 3. Smatram da je ova mera posebno znaajna s obzirom na injenicu da se banditi stalno nanovo javljaju u donjoj tajerskoj.85 To je zloinaki predlog, jer savetuje da se dve grupe tienika steriliu, a trea - politika - uniti tekim radom. A za naciste je to bilo neto sasvim prirodno, jer su nasledno bolesne ne samo sterilisali nego neko vreme ak i ubijali. O tome da to nisu bili samo pojedinani predloi ve ak i naelan stav itavog vodstva tajerskog otadbinskog saveza svedoi i sledei odlomak iz izvetaja komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku od 9. jula 1943:

U I vostvenom uredu saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza zastupaju i gledite da bi se neko suvie uoljivo obeleavanje tienika promenilo u njihovu bezvoljnost prema radu. Ovde se bave idejom da tienike obelee malim, vidljivim, ali ne suvie upadljivim znamenjem koje bi morali, slino kao lanovi tajerskog otadbinskog saveza svoje, da nose na kragni. Kako je polno optenje meu nemakim dravljanima i tienicima zabranjeno, u prednji plan istupa problem obeleavanja tienika i to utoliko vie ukoliko su nemaki dravljani na opoziv do vremena odvajanja ljudi u tienike i lanove tajerskog otadbinskog saveza iveli sa tienicima u ivotnoj zajednici . . . Pitanje sterilizacije tienika ima tajerski otadbinski savez neprekidno pred oima. Kako izvetava voa I vostvenog ureda (Hajnc Braumiler, nekadanji saradnik Sdostdeutsches Instituta u Gracu - nap. T. F.) saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza miljenja su da bi nakon rata sterilizacija dola u obzir sasvim izvesno kao jedino reenje pitanja tienika. Kako nema na raspolaganju tehnikih naprava za sterilizaciju tienika, raunaju da e proces sterilizacije trajati tri do etiri godine. Iz tehnikih razloga sada nije mogue izvesti sterilizaciju tienika. Kako navode I vostveni ured i rasnopolitiki ured saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza sterilizacija tienika imala bi pozitivne posledice (sic!). Mnogi tienici bi bili spremni a i trudili bi se da joj se podvrgnu, poto nakon toga ne bi bili izloeni zapostavljanju, pa bi mogli da rade i na tome da budu primljeni u tajerski otadbinski savez. Voa rasno-politikog ureda u saveznom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza, dr Valuek, je na konferenciji voa tajerskog otadbinskog saveza i njegovih formacija 22. juna 1943. u Mariboru najavio 'da e svi tienici biti sterilizirani pre ili kasnije'.86 Ali, izgleda da neki vatreni nacisti nisu imali toliko strpljenja da sa sterilizacijom tienika ekaju do kraja rata. Jer, 1. septembra 1943. je i ef civilne uprave dr Iberajter naredio: tienike valja bezuslovno predlagati za sterilizaciju ukoliko se to smatra potrebnim. 87 Takvu sudbinu su, dakle, nacisti pripremali za vie desetina hiljada Slovenaca koje su ve u vreme rata ugnjetavali na svim podrujima. Meutim, takva sudbina ne bi snala samo tzv. tienike ve i druge, koji se nacistima nisu dopadali. Slom Treeg Rajha je do kraja onemoguio naciste da izvedu takav-zloin nad slovenakim narodom, kao to je narodnooslobodilaka borba znatno onemoguavala pravno razlikovanje izmeu nemakih dravljana na opoziv i tienika u Gorenjskoj, kao i preduzimanje mera protiv tienika.

Odnos prema takozvanim strancima Takozvani tienici su bili samo jedna od onih grupa stanovnitva za koje su nacisti mislili da ne sme ostati u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj. Drugu grupu su sainjavali tzv. stranci, tj. oni koji za njih nisu bili ni Nemci, niti vindiari, odnosno domovini odani tajerci, nego Hrvati, Maari itd. Naj-

pre su nameravali da sve izgnaju zajedno sa nepoeljnim Slovencima, ali kako su bili pripadnici drava koje su s nacistikom Nemakom bile u prijateljskim odnosima, ipak nisu mogli da ih izgone onako kao Slovence, ve su za njihovo odstranjenje morali pregovarati sa vladama tih drava. Kako ne raspolaem sa izvorima o tome kako su reavali pitanje Maara, mogu da prikaem samo pitanje odstranjivanja Hrvata iz slovenake tajerske. Poto je Nemaka, krajem juna ili poetkom jula 1941. zbog prijateljskih veza sa NDH i koristi svoje narodne grupe u NDH, odustala od svoje namere da Hrvate odmah i zajedno sa nepoeljnim Slovencima izgoni iz slovenake tajerske i Gorenjske, razumljivo, nije se odrekla toga da ih odstrani na nekakav drugi nain. Himler je jo polovinom oktobra 1941. u svojoj naredbi o proterivanju Slovenaca iz posavskog i posutlanskog pojasa predskazao da e 0 preseljenju nekih 3000 Hrvata sa tog podruja izai posebno nareenje. Put kojim je nacistika Nemaka krenula u odstranjivanju Hrvata iz slovenake tajerske bilo je pregovaranje sa ustakom vladom za sporazumno preseljenje. U slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj je prilikom popisa marta 1931. godine ivelo 5013 osoba sa hrvatskim maternjim jezikom (4546 u slovenakoj tajerskoj i 467 u Gorenjskoj), najvie u srezovima Celje (1205), Maribor okolina (1026) i Ptuj (1001) a nacistiki popis stanovnitva u slovenakoj tajerskoj od dana 29. novembra 1942. je tamo utvrdio 3203 Hrvata, ali nije uzimao u obzir posutlanski i posavski pojas u kojima je, prema podacima taba za preseljavanje u Rajhenburgu, poetkom 1942. godine bilo 505 Hrvata. Najpre su dr Iberajter i zastupnik ustake vlade dr Oskar Turina 12. novembra 1941. u Gracu potpisali sporazum o preseljenju Hrvata iz slovenake tajerske u NDH. Sve osobe hrvatske narodnosti u slovenakoj tajerskoj tako je odreivao taj sporazum - mogu za tri godine od stupanja tog sporazuma na snagu da se prijave za preseljenje u NDH, ali ih, ipak, niko ne moe na to prisiliti. Pre preseljenja mogu svu svoju imovinu da prodaju, a kretnine da ponesu sa sobom. Za utvrivanje da li je neka osoba hrvatske narodnosti ili nije trebalo bi ustanoviti nemako-hrvatsku paritetnu komisiju, koja bi trebalo da proverava kandidate za preseljavanje s obzirom na njihov izvor, jezik 1 nacionalno opredeljenje. Pri tom e za Hrvate priznavati samo one koji ispunjavaju bar dva od ta tri uslova. Ukoliko se komisija ne bi mogla sporazumeti, o tome bi trebalo da odluuje arbitraa, koju bi sastavljali lan nemakog poslanitva u Zagrebu i lan Ministarstva inostranih poslova NDH, dok bi u treoj i poslednjoj instanci definitivno odluivao lino poslanik Kae. Zanimljiva je odredba o tome da se taj sporazum odnosi i na one Hrvate koji su moda bili izgnani iz slovenake tajerske u NDH ili, pak, u Rajh, osim ukoliko se tome ne protive vani politiki razlozi. Kako je nacistima stalo vie do toga da najpre odstrane Hrvate iz posutlanskog i posavskog pojasa, veoma su skratili rok za prijave o preseljenju onih Hrvata koji su iveli na tom podruju, koje bi trebalo predati najkasnije u roku od est meseci.88 Meutim, samo to su objavili tekst sporazuma, ve je dr Karstanjen, na tabnim pregovorima u Gracu 28. novembra 1941., rekao: Sporazum o Hr-

vatima nije bio pravilno objavljen i stie se utisak kao da e se sada svi Hrvati iz donje tajerske odseliti kuama. Re je samo o okvirnom sporazumu. One osobe koje bi elele da se odsele mogu da se odsele u Hrvatsku. Do sada su drutvu 'Napredak' predloili spisak 4000 osoba, od kojih dolazi u obzir oko 1600. Ovi se mogu za tri godine odluiti na to da li e se preseliti ili ne. 89 Izgleda da su nacisti, a naroito ustanove dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, upravo u posutlanskom i posavskom pojasu, u elji da na taj nain dobiju jo vee povrine zemlje za nemaku kolonizaciju, vrile pritisak na Hrvate da prodaju svoju imovinu dravnom komesaru za jaanje nemakog naroda i da se odsele u Hrvatsku, dok su zemlju hrvatskih dvovlasnika jednostavno plenile bez ikakve pravne osnove. Tako je, na primer, ispostava u Breicama u junu 1942. zvala pojedine Hrvate da sa njom potpiu sporazum o prodaji imanja. U jednom dopisu stoji ovakva pretnja: Ukoliko sporazum o prodaji ne potpiu do nedelje, te osobe emo predloiti za iseljenje. 90 Pretnje s proterivanjem u Nemaku - upravo tada su vozili iz posavskog i posutlanskog pojasa poslednji transporti slovenakih izgnanika u Nemaku - bile su, dakle, pritisak na Hrvate da prodaju svoja imanja i prijave se za iseljavanje u NDH. Ukoliko ljudi misle da su prodavali pod pritiskom, onda taj pritisak nije vrila naa ispostava ve su smatrali pritiskom to to su dobrovoljno radili kako bi se obezbedili pred iseljenjem, izgovarao se kasnije zbog prebacivanja voa ispostave Gandolf tiger. I nemaki deo paritetne komisije, koji je vodio dr Karstanjen, stavio je do znanja nekim ljudima da e ih priznati Hrvatima samo ukoliko svoje imanje ponude za prodaju dravnom komesaru za jaanje nemakog naroda.91 Zbog toga, dakle, nije nita neobino ako se za preseljenje iz slovenake tajerske u NDH, za godinu dana, tj. do poetka decembra 1942, prema podacima ustakog konzula u Gracu dr Toma Turata, prijavilo oko 1500 hrvatskih porodica.92 Dr Karstanjen je na tabnim razgovorima u Gracu vie puta izvetavao o pitanju Hrvata. Tako i 23. decembra 1942: Na osnovu prologodinjeg sporazuma izmeu efa civilne uprave i Nezavisne Drave Hrvatske formirana je meana komisija, koju smo u brojnim primerima angaovali u odluivanju o nacionalnoj i dravljanskoj pripadnosti Hrvata. Onaj koga je komisija ocenila kao Hrvata, dobio je legitimaciju. Nosioce takvih legitimacija hrvatske vlasti smatraju privremenim hrvatskim dravljanima. U donjoj tajerskoj moda ivi 5000 do 6000 Hrvata, kojima emo vremenom preporuiti da se presele u svoju domovinu. U Slavoniji je, po preseljenju Nemaca, ostalo 177 slobodnih imanja, koje bi odmah mogli da posednu Hrvati. Da iseljenje Hrvata ne bi spreavali nekakvim formalnostima, trebalo bi preporuiti pokrajinskim savetnicima da onim Hrvatima koji nemaju otadbinskih dokumenata izdaju putne isprave za strance.93 Spomenuta nemaka imanja su se nalazila u srezovima Novska, Kutina, Garenica, Pakrac i Daruvar, pa su dr Karstanjen i dr Turato u novembru 1942. izdali ak plakat u kome su naveli sva ta imanja i uputili da se za preseljenje prijave svi oni hrvatski poljoprivrednici koji bi eleli da dobiju ta imanja.

Kako su nemaka i ustaka vlada 30. septembra 1942. potpisale sporazum p preseljenju bosanskih Nemaca u Rajh, nastale su nove prilike za odstranjivanje Hrvata iz slovenake tajerske i Gorenjske. Preseljenjem 18.407 bosanskih i drugih Nemaca iz NDH u jesen 1942. postalo je mogue da hrvatski preseljenici dobiju njihova imanja u zamenu za svoja, koja bi pre preseljenja trebalo da predaju dravnom komesaru za jaanje nemakog naroda. Zbog toga su izmeu predstavnika nemake i ustake vlade otpoeli novi pregovori i to za ureenje dvovlasnitva u posutlanskom i posavskom pojasu i za zakljuenje novog sporazuma o preseljenju Hrvata u NDH. Prema jednom izvoru je oigledno da su ti pregovori otpoeli jo pre poetka decembra 1942, najverovatnije ve tada kada su se dogovarali o preseljenju bosanskih Nemaca u Rajh, pa se i u tom sporazumu nalaze neke odredbe o tom pitanju. Poslanik Kae je, naime, u svom pismu Nemakom ministarstvu inostranih poslova ve 3. decembra 1942. poslao primedbe efa civilne uprave za donju tajersku na projekt sporazuma o preseljenju Hrvata u NDH. 94 O daljim pregovorima za ureenje dvovlasnitva u posutlanskom i posavskom pojasu, koji su odrani od 22. do 26. februara 1943. u Zagrebu, nemako Ministarstvo inostranih poslova izvetavao je njegov slubenik dr ifner ovako: Prema Firerovom nareenju u donjoj tajerskoj su stvorili tzv. podruje za naseljavanje A, koje se prostire od nemako-hrvatske granice prema Mariboru. itavo slovenako stanovnitvo sa tog podruja preselili su u Rajh. Ondanju zemlju su, s obzirom na dotadanje vlasnike prilike, podelili u kolonizaciona imanja koja su stavili na raspolaganje koevskim Nemcima, koje su dovezli u domovinu. Pri ostvarivanju planova, pokazalo se da su neke parcele, koje su ukljuili u nova imanja, vlasnitvo hrvatskih dravljana koji prebivaju u Hrvatskoj. Zbog toga se javila potreba da se vlasnike prilike, kada je re o tim parcelama, urede na osnovu meudravnih pregovora. Zato su hrvatskoj vladi predlagali da bi hrvatsko imanje na podruju za naseljavanje A zamenili za nemaku imovinu u svojoj pograninoj zoni, pa i za druga imanja Slovenaca iseljenih u Hrvatsku. Ukoliko bi bilo potrebno, za zamenu bi upotrebili jo imanja Nemaca koje su iz Bosne prevezli u domovinu. Pri tom ureenju bi vodili rauna o tome da Nemaka ne bi imala takvog duga prema Hrvatskoj koji bi optereivao njen platni bilans. U razgovorima smo se dotakli i toga kako da tretiramo imovinu obeju vrsta dravljana uz drugi deo nemako-hrvatske granice. I kada je re o tome, elimo da hrvatska imovina u donjoj tajerskoj bude zamenjena za nemaku imovinu u Hrvatskoj. Hrvatski partneri su takav poloaj iskoristili da stave do znanja da smatraju moguim i politiki odrivim i ureenje tog pitanja ukoliko bi naa strana mogla da ispuni njihovu elju za graninu ispravku na Dravi. Nemaka delegacija je odbacila ideju da pregovara o tome. Meutim, pretpostavljamo da hrvatska delegacija, koja e pod vodstvom dravnog sekretara Turine stii u Berlin 18. marta 1943. da privede kraju te pregovore, ponovno postaviti ta pitanja.95 Pregovore su, zaista, nastavili u vremenu od 18. do 20. marta 1943. Pripremili su i projekt sporazuma koji nisu potpisali, jer, navodno, dr Tutina za to

nije imao ovlaenja ustake vlade.96 A, u stvari, razgovore nisu zavrili zbog toga to je delegacija NDH postavljala, a nemaka delegacija odbijala da u te pregovore ukljui problem graninih ispravki. Kao to je rekao poslanik NDH dravnom sekretaru fon Vajczekeru, ustaka vlada pri pregovorima za odreivanje dravne granice nije bogzna kako pazila na njeno protezanje, to je ukazivalo na to da e pogranino stanovnitvo svugde i u svako vreme moi da prelazi granicu, a da se prilike bitno menjaju poto su nacisti izgnali slovenake stanovnike uz granicu i kada su zbog partizanske aktivnosti granicu obezbedili ianim preprekama i minama. A to stvara teke politiko-psiholoke posledice. Fon Vajczeker je veoma hladno tretirao hrvatske elje. 97 ini se da su ustae morale da popuste i 16. aprila 1943. su u Zagrebu potpisali sporazum, prema kome je u vlasnitvo Nemakog Rajha prela celokupna imovina hrvatskih dvovlasnika - fizikih i pravnih osoba - u 15 kilometara irokom pograninom pojasu, kao i u onom delu podruja za naseljavanje A koji se nalazio izvan tog 15 km irokog pograninog pojasa. Iznimke su napravili samo za parcele uz juni tok Drave, o kojima su pregovarali oktobra 1942. u Varadinu; zatim parcele juno od nekadanje austrijsko-maarske granice uz Dravu, kao i parcele koje su ianim preprekama bile odvojene uz Sutlu zapadno od kraja Kljua. A u vlasnitvo NDH je prelo sve imanje slovenakih (veina ih je bila ve u izgnanstvu) i drugih dvovlasnika - fizikih i pravnih osoba - u 15 km irokom pograninom pojasu na hrvatskoj teritoriji, kao i imanje osoba koje su iz slovenake tajerske izgnane u bilo koji deo NDH. Sva ta imanja bi trebalo izmeriti i oceniti i ako bi imanja koja bi preuzela NDH bila manje vredna od onih koja bi ostavili u slovenakoj tajerskoj, trebalo bi prilikom obrauna uvaavati i onu imovinu koju su zapustili bosanski Nemci. U suprotnom sluaju, pak, trebalo bi da NDH plati novcem iznos koji nedostaje.98 Poto je zakljuen taj sporazum, privreivanje na parcelama hrvatskih dvovlasnika na podruju za naseljavanje A uz Savu i Sutlu, poev od 15. januara 1943. preuzelo je Nemako drutvo za naseljavanje (DAG). Na drugim mestima dotadanji vlasnici mogli su da ih iskoriavaju jo do kraja privredne 1943. godine. Ali, za naciste su se pojavili novi problemi, poto Nemako drutvo za naseljavanje, i pored ranijih obeanja, nije moglo da obezbedi dovoljno radne snage.99 Nacisti, naroito dr Karstanjen su, naime, iz tzv. nacionalpolitikih razloga, tj. straha pred prevelikim jaanjem nenemakog elementa u podruju za naseljavanje A, odbacivali predloge da nedostatak radne snage reavaju angaovanjem nenemakih poljoprivrednih radnika, a do kraja rata su odbacivali i predloge da hrvatski dvovlasnici i dalje obrauju svoje parcele za polovinu letine.100 Poto su nacisti na taj nain sredili pitanje dvovlasnitva u pograninom i pojasu za naseljavanje i za nemake koloniste pridobili novu zemlju, nastavili su s nastojanjima da odstrane Hrvate iz slovenake tajerske i Gorenjske. Sporazum o kome je re su 11. avgusta 1943. u Zagrebu potpisali dr Turina i Kae. Ukoliko je slian sporazum od 12. novembra 1943. bio na snazi samo za slovenaku tajersku, sada su ga potpisali i za Gorenjsku. Hrvati koji ive u te dve pokrajine - tako kazuje sporazum - i koji su se ve prijavili za pre-

seljavanje ili jo nameravaju da se prijave, moraju to da uine u roku od tri meseca, jer sveukupno preseljavanje mora da bude zavreno do 31. decembra 1944. i to u okruzima Breice i Trbovlje - gde se nacistima najvie urilo do 31. januara 1944, u okruzima Ptuj i Ljutomer do 15. maja 1944, u okrugu Celje do 31. avgusta 1944. i u ostalim predelima (okrui Maribor-grad i Maribor - okolina) do 31. decembra 1944.101 U prolee 1943, tj. jo pre potpisivanja tog sporazuma je nemako-hrvatska paritetna komisija, formirana prema sporazumu od 12. novembra 1941, sastavljala spiskove osoba koje je, prema ve spomenutim merilima, priznala Hrvatima. Tih osoba je bilo u slovenakoj tajerskoj oko 3220.102 Ne raspolaemo, na alost, podacima o tome koliko se porodica i osoba prijavilo za preseljavanje hrvatsko-nemakom poverenitvu koje se konstituisalo 22. oktobra 1943. i u koje je hrvatska vlada imenovala dr Toma Turata i Rudolfa Petka, a Nemaka Ervina Zefniga (zamenik dr Rudolf Pi hier), dr Karstanjena za podruje slovenake tajerske i dr Ernsta Majerica za podruje Gorenjske.103 Izgleda da je ustaka strana, zbog raznih tekoa, odugovlaila ak preseljavanje onih Hrvata koji su se za to ve odluili. U Bosni, kuda je trebalo da se preseli veina Hrvata, mnoga imanja koja su ostavili Nemci nisu bila vie u rukama ustake vlasti zbog narodnooslobodilake borbe; na podruju slovenake tajerske i Gorenjske nedostajalo je prevoznih sredstava i goriva za popisivanje i ocenjivanje imovine, kao i za preseljavanje Hrvata. Zbog toga se preselilo samo oko 159 porodica sa 545 porodinih lanova,104 to je bio samo deo onih Hrvata koji su iveli u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj, pa tako nacistima nije uspelo izvoenje plana o odstranjenju Hrvata iz slovenake tajerske i Gorenjske, iako su se do svog sloma trudili da taj plan i ostvare.

Zamisli o presaivanju Slovenaca u Rajh tienici i stranci su bili one dve grupe stanovnika koje su nacisti nameravali u celini da odstrane iz slovenake tajerske i Gorenjske i to iz rasnih, politikih i nacionalnih razloga. Na okupiranoj slovenakoj teritoriji je trebalo privremeno da ostanu samo oni koje su bili primili u tajerski otadbinski savez i Koruki narodni savez kako bi ih, uz njihovu pomo, germanizovali. Ipak su i u toj velikoj grupi ljudi nameravali da prave iznimke i neke porodice proteraju u Rajh. Ali, poto su bile ulanjene u njihove organizacije, to proterivanje bi imalo blai oblik - izgnanik bi u Rajhu obavljao isti posao kao* i kod kue - pa su ga nazvali presaivanje (Verpflanzung). To je trebalo da izvede tajerski otadbinski savez, odnosno Koruki narodni savez. Dana 27. februara 1942. je savezni voa tajerskog otadbinskog saveza tajndl izdao tzv. radno uputstvo br. 5 za podravanje politikog rada i germanizacije u donjoj tajerskoj i u njegovom uvodu je rekao: Zbog posebnih prilika u donjoj tajerskoj e, s obzirom na germanizaciju njenog stanovnitva, biti primerno da lanove tajerskog otadbinskog saveza presadimo u Rajh. To se moe dogoditi ukoliko: 1) germanizacija lanova tajerskog otad-

binskog saveza nailazi na posebne prepreke, 2) ukoliko je potrebno neka podruja ili radne grane iz nacionalpolitikih ili rasno-politikih razloga podvri posebno snanijem jaanju rasne krvi. Ljude za 'presadjivanje' u Rajh treba da predlau okrune voe, voa I vostvenog ureda, nacionalpolitiki referent i voa rasno-politikog ureda u saveznom vodstvu.105 0 tome koga bi naroito trebalo da pogodi takvo presaivanje u Rajh, tajndl je rekao u cirkularu koji je uputio svim uredima saveznog vodstva i okrunim vodstvima 27. novembra 1942: Cilj mora biti da sve pripadnike nekadanje slovenake inteligencije i poluinteligencije (uitelje, advokate, inovnike, trgovce, gostioniare itd.), ukoliko su privremeni lanovi tajerskog otadbinskog saveza iz donje tajerske presadimo u Rajh. Moemo da izuzimamo samo one osobe koje naroito aktivno rade za germanstvo i tako praktino dokazuju svoju privrenost Fireru i narodu. A iz tog njegovog cirkulara moemo da razaberemo da su oni koji su bili nadleni za predlaganje ljudi za presaivanje u Rajh upotrebili to pravo tek u jedva spominjanja vrednom opsegu, to znai da su, dodue, predlagali ljude, ali prema tajndlovom miljenju suvie malo. Zbog toga im je preporuivao: S obzirom na politike prilike, kakve vladaju u poslednje vreme u donjoj tajerskoj, zaduujem sve okrune i mesno-grupne voe tajerskog otadbinskog saveza da, prema mogunosti, u to je mogue veem opsegu izvode radno uputstvo br. 5.106 Razlog to je tajndl izdao taj cirkular bilo je sve vee ukljuivanje slovenakih intelektualaca u narodnooslobodilaku borbu, a povod je bila rasprava na tabnim pregovorima u Gracu 9. novembra 1942. Na njima je, naime, predsednik vlade dr Miler-Hacijus upozoravao na potrebu stroge kontrole domae radne snage, pri emu posebno treba naglasiti da su u poslednje vreme bili posebno u jeku unitavanja bandi, uhapeni brojni pripadnici slovenake inteligencije koji su se nalazili u dravnim slubama - ininjeri, veterinari, uitelji, profesori, pa i svetenici i slini. I tajndl je odmah izjavio da e za kratko vreme doi do snanije akcije zamenjivanja za presaivanje donjetajerskih intelektualaca u Rajh. 107 Izgleda da je vodstvo tajerskog otadbinskog saveza i ovom merom elelo da gui narodnooslobodilaku akciju u slovenakoj tajerskoj. Ne raspolaem, dodue, podacima o tome koliko su osoba nacisti po tim uputstvima izgnali u Rajh, ali smatram da nisu mnogo, jer im je to onemoguila narodnooslobodilaka borba slovenakog naroda. Slovence koje su na takav nain presadili u Rajh nacisti su strogo nadzirali, naroito intelektualce. Meu njima je bilo i neto uitelja koje, zbog znanja nemakog jezika nisu izgnali u Srbiju ili na podruje tzv. NDH, pa su ih, posle provere od strane rasno-politikog, nacional-politikog i kolskog referenta te slube bezbednosti, zaposlili kao pomone uitelje u gornjoj tajerskoj. Meutim, 29. juna 1942. su na tabnim razgovorima u Gracu izvetavali: Zamenu uitelja je veoma teko izvesti, poto slovenake uitelje moemo da upotrebimo samo u veim kolama u staroj tajerskoj, osim u okruzima Radgona, Lipnica i Dojlandzberg. Uitelji u staroj tajerskoj trae

vezu s ondanjim slovenakim radnicima i nametenicima, te govore slovenaki. Dr Karstanjen je tada naredio da imena takvih uitelja jave tajerskom otadbinskom savezu kako bi ih on iskljuio iz svojih redova.108 Znatno vee poteze nacisti su inili u svojim planovima prema kojima bi slovenake ljude nekih zanimanja zamenili nemakim ljudima. I za ovu meru nisu upotrebljavali izraze kao to su proterivanje, iseljenje ili preseljenje, ve izraz zamena (Austausch). Osnovna namena takve zamene bi trebalo da bude izolacija tih ljudi od slovenake baze, njihovo slanje u Rajh na podjednaka radna mesta i njihova germanizacija tamo, dok bi na njihova radna mesta u domovini poslali odgovarajui broj nemakih, ljudi koji bi, istovremeno, ojaali germanstvo u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj. Veu grupu slovenakih ljudi koju su na taj nain nameravali da zamene sainjavali su elezniari. Zelezniare su, bez sumnje, u veem broju izabrali i zato to su mislili da se zbog posebnosti svog zanimanja ovoj meri nee suvie suprotstavljati. Da nije re samo o premetanju elezniara i njihovih porodica iz radnih potreba ve pre svega ili ak samo iz razloga odnaroavanja kae i sledei dopis, koji je voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru Zefnig 21. jula 1942. poslao voi svog I glavnog odeljenja Brantu: Iz izvetaja na poslednjim tabnim razgovorima 13. jula 1942. moete na drugoj strani razabrati da su dravne eleznice sada u mogunosti da izvedu premetaje unutar direkcija Be i Beljak. Bie potrebno preko tabnog ureda posredovati kod Dravnog ministarstva za saobraaj da mora iz nacionalpolitikih (podvukao T. F.) razloga da izvede premetaj eleznikih slubenika iz donje tajerske, koje e ovde zameniti Nemci, i na podruja eleznike direkcije u Starom Rajhu.109 Brant, vodja I glavnog odelenja, je zaista preko svog tabnog ureda u Berlinu, 29. jula 1942. posredovao kod Dravnog ministarstva za saobraaj i ovo je odgovorilo da je spremno da premesti slovenake elezniare ne samo na podruje eleznikih direkcija Beljak i Be (podruje tih dveju direkcija je obuhvatalo veliki deo austrijskih pokrajina i slovenaku tajersku te Gorenjsku) na podruja srezova Augzburg, Line, Minhen, Nirnberg, Regensburg, tutgart i Er fui t. tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu je, pak, smatrao da moe elezniare koji su sposobni za germanizaciju da premesti samo na podruja onih viih voa SS i policije u Starom Rajhu koji su zadueni da primaju za germanizaciju sposobne osobe i brinu za njihovu germanizaciju, a ne mogu da ih alju u austrijske pokrajine, dakle ni na podruja eleznikih direkcija Beljak i Be.110 Iz Gorenjske su nameravali da premeste u Nemaku oko 5000 slovenakih elezniara. Do polovine septembra 1942. je eleznika direkcija u Beljaku, koju je Ministarstvo za saobraaj ovlastilo za izvoenje te mere odnaroavanja, poslala efu civilne uprave za Gorenjsku spisak elezniara sa predlogom da ih premesti u Rajh u tri talasa. Prvi talas bi trabaio do 15. oktobra 1942. poslati na podruje eleznikih direkcija Line, Augsburg, Regensburg, Erfurt, Nirnberg i Minhen. U izvoenje te mere su krajem septembra ukljuili

i I glavno odeljenje ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu, koje je imalo zadatak da se brine za njegovu nacionalpolitiku stranu.111 A u Mariboru su, na nekom sastanku 18. septembra 1942., zakljuili da e se za izbor elezniara koje treba premestiti u Stari Rajh brinuti tajerski otadbinski savez.112 Ovaj je bio i protiv stava tabnog ureda u Berlinu da germanizaciju slovenakih elezniara iz slovenake tajerske privremenih lanova tajerskog otadbinskog saveza - nadziru vie voe SS i policije, kao to su to predviali za slovenake elezniare iz Gorenjske, iji dravljansko-pravni poloaj, zbog poznatih prilika u Gorenjskoj, po miljenju nacista, jo nije bio raien.113 I za ovu meru odnaroavanja koju je izvodio okupator nedostaju nam podaci o tome koliko je slovenakih elezniara proterano u Nemaku. Kako svedoe neki podaci, akciju je spreavao nedostatak stanova za porodice slovenakih elezniara u Rajhu, a i za nemake elezniare nisu mogli da nau pristojne stanove u slovenakoj tajerskoj. Slovenaki elezniari, naime, nisu kao u Nemakoj stanovali u tzv. slubenim stanovima, ve u privatnim i zbog toga nije bilo na raspolaganju stanova za nemake elezniare. Neki elezniari, koje su premestili u Vircburg, nisu hteli sa sobom da povedu svoje porodice i nacisti su to smatrali otporom, koji je otpoeo posle iskrcavanja zapadnih snaga u severoistonoj Africi.114 Slino kao i na austrijsku teritoriju presaeni slovenaki uitelji, slovenaki elezniari su se povezivali s tamonjim Slovencima. Ve januara 1942. su se nacisti alili da ne mogu da ostvare predvieni uspeh u germanizaciji korukih Slovenaca, jer se sa dolaenjem Slovenaca iz Gorenjske na rad u Koruku iri slovenaka govorna re i javlja komunistiko ubeenje. A februara iste godine su se alili da je dolazak 50 slovenakih elezniara u Koruku imao negativne posledice za rad na germanizaciji, jer je ojaala upotreba slovenakog jezika i kod korukih Slovenaca.115 Kako moemo razabrati iz izvetaja poverenika za veterinu kod efa civilne uprave za donju tajersku na tabnim razgovorima u Gracu 23. novembra 1942., i u Berlinu su raspravljali o zameni slovenakih veterinara s nemakim. U Rajhu su bili spremni da prihvate slovenake veterinare, ali nisu imali na raspolaganju nemake veterinare da ih alju u slovenaku tajersku. Nudili su samo tri vojna invalida, ali ih nacisti u tajerskoj nisu hteli primiti.116 Verovatno su se dogovarali jo i za zamenu drugih zanimanja, ali o tome nemamo podataka.

Politiki i denacionalizatorski rad u organizacijama U obe organizacije, tj. tajerskom otadbinskom savezu i Korukom narodnom savezu, za rad na denacionalizaciji bila su znaajna prvenstveno dva zadatka: politiko vaspitanje stanovnitva u nacistikom duhu i uenje nemakog jezika. Oba zadatka su izvodili jednovremeno i rezultati drugog zadatka su ak smatrani za barometar politikog raspoloenja.

Kako je rad obeju organizacija bio posveen i jaanju nemakog naroda, ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu bio je spreman da finansira neke njihove radne zadatke kao, na primer, organizaciju teajeva nemakog jezika, izdavanje knjiga o nemakom jeziku, prireivanje kolskih teajeva i zborova, stipendiranje folksdojera, ureenje strunih i narodnih biblioteka itd. U leto 1941. je tajerskom otadbinskom savezu dostavio pola miliona maraka, do kraja 1941. godine ve 2,200.000 maraka, a do oktobra 1942. jo milion maraka. Osim tog neposrednog finansiranja, ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru stavio je tajerskom otadbinskom savezu na raspolaganje mnogo slovenake zaplenjene imovine, naroito zgrade za njegove kancelarije itd. Ne raspolaemo podacima o tome koliko finansijskih sredstava je dao dravni komesar za jaanje nemakog naroda Korukom narodnom savezu za njegov rad na denacionalizaciji u Gorenjskoj. Po nekim izvorima ovaj savez je u leto 1941. zahtevao 200.000 maraka.117 Politiki rad s masama odvijao se prvenstveno na masovnim skupovima, koje su prireivale obe organizacije. Plan i materijal za njih pripremala su savezna vodstva obeju organizacija, odnosno u Gorenjskoj posle decembra 1941. podrunica Dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu odnosno u Radovljici. Odredili su temu o kojoj treba da raspravljaju na zborovima po mesnim grupama i obezbedili govornike. Svake godine su odravana obino dva velika talasa skupova - prvi u rano prolee i drugi u kasnu jesen. Tako su do jeseni 1942. u slovenakoj tajerskoj bila ve tri velika talasa skupova, i to: prvi, u maju i junu 1941.; drugi, oktobra 1941. pod parolom Zato rat; trei, u martu 1942. pod parolom Nemaka pobeuje i novembra 1942. etvrti, pod parolom Nemaka ima u rukama sve adute, Nemaka je postala nepobediva! Meutim, to su bile samo prema spoljnim dogaajima usaglaene propagandne parole, dok su, kada je re o slovenakoj tajerskoj, u drugom talasu proglaavali parolu od etiri take: 1) Ti nisi Slovenac! 2) Ti si domovini odan tajerac! 3) Ti si lan velike nemake narodne zajednice! 4) Ti e postati punovredan Nemac!: u treem: Ti si domovini odan tajerac! Ti si lan velike nemake narodne zajednice! i u etvrtom: Ti e postati punovredan Nemac! Tako su ti skupovi i igranje s tim parolama bili namenjeni da se stanovnitvo ubedi u to da je rat potreban i da e Nemaka u njemu definitivno pobediti, a, s druge strane, da se stanovnici slovenake tajerske ubede da nisu Slovenci, ve domovini odani tajerci. Naime, kasnije nisu uopte vie upotrebljavali za oznaavanje Slovenaca - koji e vremenom, poto naue nemaki jezik, postati Nemci 118 - toliko upotrebljavani izraz Windische. Razumljivo da su to bili tek osnovni talasi skupova, jer su za posebne dogaaje prireivali i posebne skupove, naroito u vezi sa irenjem narodnooslobodilake borbe.119 A u 1942. godini su ak priredili mnotvo konferencija politikog kadra tajerskog otadbinskog saveza, na kojima su govorili samo o denacionalizatorskim namerama u slovenakoj tajerskoj. Otpoeli su ih sa zborom u Mariboru 14. avgusta i nakon toga su bili zborovi u svim seditima okrunih vodstava. Govorile su najuglednije voe te organizacije, naroito dr Karstanjen,
43 Nacistika politika denacionalizacije

673

0 istorijskom razvoju slovenake tajerske i prekoj potrebi nacional politikih mera, naroito masovnih deportacija Slovenaca. Te konferencije su bile posledica prvih nedoumica i nesporazuma o merama odnaroavanja i o drugim merama koje su se pojavile u nacistikom aparatu u slovenakoj tajerskoj, a istovremeno i uvod u tzv. veliku jeziku ofanzivu tajerskog otadbinskog saveza ujesen 1942.120 U vreme tih konferencija je dr Karstanjen, koji je i inae iskoristio svaku priliku za popularizaciju svojih ve pred rat skovanih naela, ideja i planova,121 ustanovio i tzv. Arbeitsgemeinschaft fr Volksforschung, tj. radnu zajednicu za prouavanje istorije i etnografije slovenake tajerske.122 Nakon poraza koji je nemaka vojska pretrpela kod Staljingrada, poele su spomenute parole odnaroavanja iz prva etiri talasa skupova da ustupaju svoja mesta drugim parolama, naroito parolama potpune mobilizacije ljudskih i materijalnih snaga za potrebe totalnog rata, iako se nacisti do kraja rata nisu odrekli svojih ideja o germanizaciji slovenake tajerske. Tako su u petom velikom talasu skupova u februaru i martu 1943. sa parolom Pobediti po svaku cenu! (do-kraja te akcije su ukupno priredili 2065 skupova, kojima je, navodno, prisustovavalo ukupno 558.900 osoba) kao prvi zadatak postavljali vee ukljuivanje slovenake tajerske u vojne napore itavog Rajha, naroito regrutaciju novih godita za nemaku vojsku; kao drugi zadatak bre ovladavanje nemakim jezikom i kao trei potpuno unitenje svih onih bandita koji su podigli svoju ruku protiv Rajha. U 1944. godini taj red zadataka se opet promenio. Tako je na treu godinjicu okupacije tajndl u Marburger Cajtungu naznaio parole za tu godinu: 1) Mobilizirati sve snage i rezerve za ratujui Rajh; 2) Uguivati i unitavati narodnooslobodilaki pokret i 3) Nastaviti germanizaciju. Takav redosled osnovnih zadataka nacisti su zadrali do kraja rata.123 Nameri odnaroavanja i podsticanja tajerskog regionalnog patriotizma bila su prilagoena i druga propagandna sredstva, a naroito itava okupatorska tampa. Naroito novine Marburger Cajtung i tajerski gospodar, glasila tajerskog otadbinskog saveza, donosile su istorijske i druge napise nacistikih pisaca sa falsifikovanim sadrajem i, ini se, da im je bilo najsimpatinije razdoblje istorije srednji vek, a naroito zamkovi i gradovi u slovenakoj tajerskoj. Jasno je da su nacisti za te i druge propagandne akcije potroili ogromne sume novca. Podrunica dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu je, na primer, predviala da e od juna 1941. do aprila 1942. za propagandni rad u Gorenjskoj potroiti 1,108.050 maraka, od aprila 1942. do aprila 1943. opet 408.700 maraka, od aprila 1943. do aprila 1944. ak 996.560 maraka itd. 1 u slovenakoj tajerskoj su nacisti za propagandni i agitacioni rad godinje troili preko milion maraka.124 Uspesi propagandnog rada nisu bili - i to prvenstveno zaslugom Osvobodilne fronte - u srazmeri sa tako velikim naporima i izdacima. Iz meseca u mesec su bivali manji. Tako je savezni voa tajerskog otadbinskog saveza tajndl morao ve juna 1942. priznati d a j e politiko raspoloenje stanovnitva slovenake tajerske prema nemakom Rajhu posle aprila 1941. bez sum-

nje opalo. To je utvrivao po tome to su ljudi esto imali preterano idealnu predstavu o Rajhu, da je zbog rata dolo do nekih ogranienja i prvenstveno zato jer je bio ljudima usiljen nov nain ivota pa su morali napustiti stare obiaje. Izjavio je da je samo jedan procenat stanovnitva spreman da koraa s nacistima do kraja kroz sve nevolje i tekoe, 9 odsto je bezuslovno poverljiv ali ipak nisu spremni da na sebe preuzmu posledice i da je, na drugoj strani, jednak odnos, dok je ostalih 80 odsto iroka masa koju e biti potrebno tek pridobiti. To je za naciste bio, zapravo, alostan bilans svih dotadanjih napora tajerskog otadbinskog saveza.125 ef civilne uprave za Gorenjsku dr Rajner je, pak, u svom govoru na prvu godinjicu okupacije optuivao Gorenjce da su u 1941. godini grdili Nemaki Rajh i da ga jo uvek grde.126 Voa ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu Majer-Kajbi je morao u junu 1942. priznati da do tada jo nije uo o skupu na kome bi Gorenjci govorili svojim ljudima i da i u Karawanken Bote jo nije izaao lanak koji bi napisao Slovenac iz Gorenjske. Ali su zato nacisti morali u julu 1942. u Gorenjskoj da uvedu ak vanredno stanje.127 Nacistika vodstva u slovenakoj tajerskoj i u Gorenjskoj su u zimu 1941-42. izradila podrobnije planove za germanizaciju obeju pokrajina. Plan za slovenaku tajersku je izradio savezni voa tajndl. Predviao je da e proces germanizacije biti, dodue dugotrajan, ali preteni deo rada na germanizaciji mora biti obavljen za etiri godine. Stajao je na stanovitu da je jezik osnovna prepreka koja odvaja donjetajersko stanovnitvo od nemakog i da se mora organizacija na svaki nain truditi da to pre odstrani tu prepreku. Rad na germanizaciji bi trebalo da otpone u deijim vrtiima, pa bi zbog toga slanje dece u njih moralo da postane obavezno, deiji vrtii bi morali da se nalaze i u poslednjem selu, da imaju svoje podrunice i deje grupe za igru. Proces germanizacije bi se, zatim, morao nastaviti u osnovnim kolama, a nedostatak profesionalnih uitelja bi trebalo otkloniti uz pomo priuenih uiteljskih snaga. Vie kole ne bi smele da budu dostupne svakome kako iz redova omladine ne bi nastao novi slovenaki vodei sloj koji bi se u nemakim srednjim i visokim kolama kolovao za buduu politiku borbu. Germanizaciji odraslih ljudi bi trebalo da slue teajevi za jezik, koje su uveli ve u leto 1941. Za politiko obrazovanje ljudi koji jo ne razumeju nemaki jezik trebalo bi da izlazi tajerski gospodar, ali bi on neke lanke i komentare slika trebalo da donosi na nemakom jeziku, dok bi posle 1. septembra 1942. trebalo da postane u potpunosti nemaki nedeljni list. Slovenakih knjiga ne sme da bude vie, ak ni molitvenika ni leksikona, a treba izdavati samo nemake knjige. Za seosko stanovnitvo treba izdati poljoprivredni kalendar, i to samo na nemakom jeziku, a uz taj kalendar i slovenako-nemaki renik. U slubenom ivotu slovenaki jezik mora da nestane do 1. septembra 1942. Osnovni moto u slovenakoj tajerskoj mora biti: Govori nemaki, jezik je izraz tvog ubeenja! 128 A Alojza Majer-Kajbia je komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku, SS-oberturmbanfirer Fric Folkenborn, molio da uz nacrt tajerskog otadbinskog saveza kae i svoj stav kada je re o germani-

zaciji Gorenjske, jer, navodno, da mora on, tj. Folkenborn, da izradi odgovarajui izvetaj o germanizaciji Gorenjske za glavni dravni bezbednosni ured u Berlinu. Meutim, Majer-Kajbi je svoj stav javio efu civilne uprave za Gorenjsku dr Rajneru. U njemu kae: Gorenjska mora biti to pre germanizovana. Meutim, germanizacija ne moe biti zavrena samo reavanjem pitanja jezika. Od odluujueg znaaja je ubeenje. S obzirom na prilike u Gorenjskoj, treba najpre hitno izvesti one mere koje bi pomogle da se gorenjsko stanovnitvo vaspitava vernosti prema dravi. Treba uiniti sve da postane nemako po ubeenju, odnosno da prema Nemcima bude prijateljski raspoloeno. Zato treba, po mogunosti, odstraniti takve mere koje bi kod stanovnitva mogle da izazovu pasivni otpor. Jedna od takvih mera bi bila, na primer, da slovenaki jezik zakonom i otrim merama zabrane kao jezik javnog optenja. Majer-Kajbi se slagao sa takvim merama germanizacije kao to su ubrzano uenje nemakog jezika od deijih vrtia preko kola do teajeva za jezik. ak je predlagao da bi u kolama, s obzirom na nedostatak profesionalnih uiteljskih snaga, po starom pruskom uzoru, mogli da rade podoficiri invalidi nemake vojske. A takoe je bio na stanovitu da bi tako brzi kurs uvoenja nemakog jezika kao u slovenakoj tajerskoj bio preotar. U Gorenjskoj je potrebno - a naroito u vreme rata - jo priekati. Treba biti obazriv i pri istrebljivanju slovenakih knjiga da ne bi doveli stanovnitvo do pasivnog otpora i nelojalnosti. Tempo po kome bi do 1. septembra 1942. slovenaki jezik trebalo da nestane u slubenom ivotu inio mu se suvie brz; jo bi trebalo ostaviti slovenake napise u crkvama i kapelama. Prvi moto u Gorenjskoj mora biti: Uimo se nemakom jeziku, jer nam je nemaki jezik potreban!129 Nekoliko meseci kasnije, tj. 10. jula 1942. godine, na sastanku pokrajinskog ureda za nacionalna pitanja u Celovecu Alojz Majer-Kajbi je opirno govorio o nacionalnim pitanjima u Korukoj, pa se dotakao i pitanja germanizacije Gorenjske. Rekao je da o tom podruju preovlauju razliiti stavovi130 i da ih je veoma malo koji bi imali jasnu liniju. Od priblino 170.000 stanovnika preteni deo su Slovenci. Prema Himlerovoj naredbi, celokupno stanovnitvo su rasno pregledali i utvrdili da je najmanje 80 odsto stanovnika sposobnih za germanizaciju. Ali, germanizacije ne moe biti ukoliko u Gorenjskoj ne bude i nemakih poljoprivrednika, zanatlija i drugih. A, osim toga, treba prilian deo Slovenaca preseliti u unutranjost Rajha. Proces e biti dug i nije mogue podrobnije odrediti ni rok, ni broj godina. Pri germanizaciji valja prvenstveno uzimati u obzir omladinu. Uspeh germanizacije zavisi od toga da li e uspeti da se pridobije gorenjska omladina. Teko je, naime, pridobiti stanovnitvo srednjih godina, a lake generaciju iz prvog svetskog rata koja zna nemaki jezik.131 Nacisti su, tako, germanizaciji slovenakog stanovnitva posvetili svoju glavnu brigu. Organizovali su na hiljade teajeva nemakog jezika, ustanovljavali deije vrtie, uveli potpuno nemako kolstvo itd. Po njihovim idejama ljudi bi morali za tri ili etiri godine da naue nemaki jezik, tako da bi kasnije u slovenakoj tajerskoj govorili samo nemaki jezik. Tako je tajndl na

zboru u Mariboru, odranom 25. jula 1941., predskazao: U pojedinostima neemo biti sitniavi. Onome ko za dve godine ne bude ovladao nemakim jezikom, daemo jo treu, moda i etvrtu godinu, a onda e se govoriti samo nemaki.132 Slino je ponovio 10. avgusta 1941. u Trbovljama: Dajemo vam tri godine vremena, a ako je potrebno i etiri; onome ko ni tada ne naui nemaki, jo godinu povrh toga. A onda, posle pet godina, u donjoj tajerskoj govorie se samo nemaki. 133 1 poetkom 1942. godine je naglasio: Za 3 3/4 godine svaki Donjetajerac mora, u smislu parole nastale u velikom talasu skupova tajerskog otadbinskog saveza, da ovlada pismeno i usmeno nemakim jezikom. 134 A iz biroa, i ustanova bi trebalo da slovenaki jezik sasvim nestane ve do jeseni 1942. Taj rad na denacionalizaciji je nacistima ubrzo poela da ometa narodnooslobodilaka borba slovenakog naroda. to su se mase vie ukljuivale u Osvobodilnu frontu i aktivnu borbu, toliko manji uspeh su imali nacisti u svom politikom i radu na denacionalizaciji. Velika i neosporna zasluga Osvobodilne fronte je da slovenaka nacionalna svest u tim tekim vremenima nije ni nestala niti opala, nego se ak ojaala. Tako su ak nacisti u Berlinu ve poetkom septembra 1941. morali da priznaju za njih gorku istinu: U vezi s ojaanom komunistikom aktivnou, koju konstatujemo naroito u poslednje vreme, viestruko raste slovenaka nacionalna svest.135 I pored toga to su nacisti u slovenakoj tajerskoj samo u zimu 1941-42. organizovali 23.030 teajeva za jezik sa 123.058 posetilaca,136 uspesi su bili veoma slabi, jer je u jesen 1942. nemakim jezikom govorilo jedva 12 odsto stanovnika, od toga dve treine u gradu Mariboru, odakle su izgnali nekoliko hiljada Slovenaca i gde se doselilo stotine nemakih inovnika; zatim na Apakom polju gde su ve pred rat u nekim selima veinu stanovnika inili Nemci.137 Zato su zakljuili da 1. septembra 1942. u donjoj tajerskoj otpone velika jezika ofanziva kako bi Donjetajerci u prolee 1945. godine sasvim ovladali nemakim jezikom kao jezikom za javno optenje. 138 Dok su vodstva tajerskog otadbinskog saveza vatreno pozivala na uenje nemakog jezika i strogo pretila onima koji nee da ue, dotle je nacionalpolitiki referent dr Karstanjen bio zabavljen planom teritorijalnog razvoja jezike germanizacije i pomeranja jezikih granica. Taj plan je izradio do marta 1943. godine i u njemu je, na etiri grafike skice, predvideo samo prvu fazu potpune germanizacije slovenake tajerske. Kakav treba da bude opseg te faze rekao je u svom lanku Die Sprachenfrage, objavljenom u Marburger Cajtung 10-11. aprila 1943: Na sledei cilj ovde mora biti da obnovimo stara, delimino rastreena nemaka jezika ostrva, pa emo ih postepeno meusobno povezivati. U vezi s tim ini mi se izuzetno znaajno da u kratkom vremenu uspostavimo jeziki most izmeu Maribora i njegove okoline preko entilja u Slovenskim goricama do zbijenog nemakog jezikog podruja. Isto vai i za vezu izmeu Marenberga i Mute, te nemakog jezikog podruja juno od Ivnika. Na taj nain moraju biti sa slike donje tajerske iskorenjene jezike granice, onako kao to je odstranjena nasilna Senermenska granica. Postepeno e se pojedina jezika ostrva sliti i definitivno e nastati odreena izolovana podruja sa kojih

e se povlaiti vindiarski dijalekt, koja e nakon toga trebati koncentrino probijati i definitivno apsorbovati. Ova prva faza potpune germanizacije slovenake tajerske trebalo je da ima etiri etape, od kojih je prvu predstavljalo naseljenje koevskih i drugih Nemaca na jugu slovenake tajerske. Drugu etapu bi trebalo da predstavlja formiranje novih nemakih jezikih uporita u unutranjosti pokrajine i to u Slovenjgradecu, otanju, Slovenskoj Bistrici, Lakom, t. Lenartu, u Slovenskim goricama, Ljutomeru, Ormou, Rogatecu i Rogakoj Slatini. U treoj etapi bi, prvenstveno, povezali zbijenu nemaku teritoriju kod pilja sa Mariborom i kod Ivnika (Eibiswald) sa Marenbergom i Mutom. Ujedno bi trebalo potisnuti jeziku granicu sa Apakog polja i grada Maribora za nekoliko kilometara prema jugu, severnu granicu podruja za naseljavanje u breikom i trbovljanskom okrugu za nekoliko kilometara prema severozapadu. Trebalo bi proiriti i nemaka uporita Ptuj, Celje i Sv. Lovrenc na Pohorju, te formirati nekoliko manjih u Slatini, Radencima, Vereju, Dravskom Srediu, Velikoj Nedelji, Pragerskom, matju pri Jelama, Vitanju, Dobrni, Moziiju, alcu, entjurju ob juni eleznici. Podetrteku i Kozjem. U etvrtoj etapi nemake jezike posade bi morale meusobno da se poveu, da vre pritisak i podrivaju slovenaka jezika ostrva izmeu njih.139 Osnovna ideja tog Karstanjenovog plana nije bila nova, jer ju je pred sobom imalo ve drutvo za odnaroavanje Sdmark. Nov elemenat je predstavljalo samo Nemcima naseljeno pogranino podruje na jugu, a nove su bile i prilike, u kojima bi trebalo taj plan ostvariti. Takvo kretanje ili brisanje jezikih granica, formiranje nemakih jezikih posada itd. bi bilo, razumljivo, povezano sa manje ili vie nasilnim proterivanjem slovenakih poljoprivrednika i naseljavanjem nemakih ljudi.140 Iako su nacisti do kraja velike jezike ofanzive odrali u slovenakoj tajerskoj 5171 teaj nemakog jezika sa oko 215.000 sluaoca141, upotreba nemakog jezika je ak nazadovala. To moemo saznati iz poverljivih izvetaja III ureda glavnog dravnog bezbednosnog ureda u Berlinu Meldungen aus dem Reich, tj. izvetaja iz Rajha. 30. oktobra 1941. godine, moemo da proitamo: I pored svega, moemo zapaziti unutranje jaanje slovenstva. To se prvenstveno manifestuje u svesnoj upotrebi slovenakog jezika. Takav stav se sve vie uvruje, tako da se ak nametenici nemakih biroa trude da govore slovenaki. Kada je re o svesnijem narodnom ponaanju, valja spomenuti i sastanke slovenakih omladinaca koji se obino skupljaju krajem nedelje i odlaze u okolinu Maribora i pri tome izazivaki pevaju slovenake pesine. 142 I na tabnim razgovorima u Gracu, u junu 1942., izvetavali su o tome da slovenaka deca u kolama u celjskom okrugu izazivaki pevaju slovenake pesme.143 Okruno vodstvo tajerskog otadbinskog saveza u Mariboru okolina alilo se u septembru 1942. da u mnogim preduzeima jo uvek korespondiraju na slovenakom jeziku.144 Sve manju upotrebu nemakog jezika konstatovao je i predsednik vlade dr Miler-Hacijus na tabnim razgovorima u Gracu 17. maja 1943: Pri upotrebi nemakog jezika ne beleimo nikakav napredak. U tome moemo videti nekakav barometar raspoloenja.145 I na tabnim razgovorima 21. juna 1943. alili su se da se irenje nemakog jezika

zaustavilo i da optinski inovnici u biroima i kod kua govore vie slovenaki jezik nego to su to inili pre godinu dana.146 Izvetaji koje su nacistiki vlastodrci u Mariboru i Gracu dobijali s terena govorili su ak o demonstrativnom znaaju upotrebe slovenakog jezika u gradovima, dok u unutranjosti ve od prvih dana okupacije nije gotovo niko upotrebljavao nemaki jezik.147 A naroito se alio celjski upan Robert Himer.148 Jo slabiji su bili rezultati rada na odnaroavanju u Gorenjskoj. I tamo su ve od 1941. godine organizovali teajeve za jezik. Ve od 13. jula do 3. avgusta 1941. je na njima bilo 21.824 odraslih.149 Priblino isti broj ljudi je prisustvovao i etrnaestodnevnim teajevima od 3. do 17. avgusta 1941.150 Nakon toga su izveli tri planske akcije, i to u zimu 1941-42. kada su organizovali 338 teajeva za 11.692 sluaoca, od marta do jula 1942. kada su priredili 521 teaj za 20.739 sluaoca i od novembra 1942. do juna 1943, kada su priredili 431 teaj na kojima je bilo 12.520 sluaoca. Ukupno, dakle, 1290 teajeva kojima je prisustvovao 44.951 slualac.151 A ipak je uenje nemakog jezika nazadovalo i pokrajinski referent za teajeve dr Lukas je 11. januara 1943. izvetavao: Moemo konstatovati da je broj polaznika teajeva, s obzirom na prethodne teajeve, opao za 50 odsto. Interesovali smo se kako je s tim u donjoj tajerskoj i konstatovali da i tamo, i pored znatno povoljnijih prilika, belee jak pad broja polaznika teajeva. 152 Od jeseni 1943. godine teajevi nemakog jezika su bili jo samo retkost. Ne samo da ljudi vie nisu hteli da ih poseuju nego nacisti nisu mogli vie ni da ih organizuju, poto je narodnooslobodilaki pokret odluno udario po nemakim kolama kao osnovnim uporitima nacistikog rada na odnaroavanju. A u jesen 1944. su nacisti u slovenakoj tajerskoj i sami naredili da se prekine s organizovanjem jezikih teajeva, iako su dr Iberajter i tajndl jo aprila 1944. estoko pretili onima koji nisu hteli da ue nemaki jezik.153 Kako se pribliavalo prolee, koje su nacisti bili odredili kao krajnji rok za definitivno iskorenjivanje slovenakog jezika i potpuno preovlaivanje nemakog, ljudi su u slovenakoj tajerskoj govorili vie slovenaki jezik nego ikada ranije. U svojim naporima da to pre i to potpunije germanizuje slovenaku tajersku, tajerski otadbinski savez je nameravao da osnuje i to vie biblioteka po gradovima i unutranjosti. Poto su unitili slovenake biblioteke, napravili su plan da u gradovima Maribor, Celje i Ptuj, osnuju velike biblioteke, prvu sa 15.000, drugu sa 8000 i treu sa 4000 knjiga; nekih 200 malih biblioteka sa po stotinu knjiga; 20 bilioteka sa po 300 knjiga; 15 sa po 500 i 10 a po 1000 knjiga. Ukupno, dakle, 248 biblioteka sa oko 70.000 knjiga.154 Prema tome, na svaku mesnu grupu trebalo bi da dou priblino dve biblioteke. Ni na jedan kraj se nije zaboravilo i mislilo se na svakog Donjetajerca. Plan je liio na vienogog pauka, koji je svoju mreu protegao preko donje tajerske, izvetavao je o tome Untertajrier Hajmatdinst 1. aprila 1942. kada su u Muti otvorili prvu takvu biblioteku. injenica da su ih do kraja juna 1942. otvorili ve stotinu kazuje kako su nacisti i na tom podruju pourili s radom na odnaroavanju.155

GERMANIZACIJA SLOVENAKE DECE U DEIJIM VRTIIMA I KOLAMA Nemaki okupator je u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj ukinuo sve slovenake kole i deije vrtie i uveo nastavu samo na nemakom jeziku, te osnivao samo nemake deije vrtie kako bi te pokrajine potpuno germanizovao. Germanizacija slovenakog stanovnitva bi, dakle, otpoela ve u deijim vrtiima i kolama. Zbog toga su nacisti veoma rado proglaavali da su deiji vrtii i kole osnovna sredita za prevaspitanje slovenake dece i omladine, pa i odraslih, u nacistikom duhu i za njihovu germanizaciju. Zbog toga na stvaranje guste mree nemakih deijih vrtia i kola u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj treba gledati prvenstveno kao na meru odnaroavanja i zato je i razumljivo da su nacisti na tom podruju tako urili. Tako rado su naglaavali da je u vreme stare Jugoslavije u itavoj slovenakoj tajerskoj bilo samo 16 deijih vrtia a da e oni za kratko vreme otvoriti nekih 150, tako da bar svaka mesna grupa tajerskog otadbinskog saveza ima po jedan vrti. I, zaista, ve do kraja 1941. godine otvorili su 72, a do marta 1942. trebalo je jo oko 40, tako da bi njihova mrea prekrila svu pokrajinu i omoguila da se njome obuhvati veina dece od druge do este godine starosti. Tada je tajndl izjavio: Na njihov rad ne smemo gledati samo sa socijalnih, zdravstvenih ili svetskih perspektiva, ve da oni, s obzirom na celokupni politiki poloaj u donjoj tajerskoj, predstavljaju najosnovniju stepenicu nae totalne jezike kole.156 Zbog toga su do kraja 1942. godine otvorili ve 96 stalnih, 34 pomona i 56 letnjih deijih vrtia itd., kojima su obuhvatili 7762 dece na ijoj je germanizaciji radila 421 deija negovateljica.157 to se tie kolstva u slovenakoj tajerskoj, dr Iberajter, ef civilne uprave je ve 19. maja 1941. izvetavao ministra za nauku, vaspitanje i obrazovanje da je na okupiranoj teritoriji naao 394 osnovne i 26 graanskih kola, pet srednjih kola itd. Samo po sebi se razume da emo na tom podruju urediti samo nemake kole i da su iskljuene kole tuih jezika ili dvojezike kole. Zato sam naredio da se sve kole na koje sam naiao najpre zatvore, pa u ih otvoriti kao iskljuivo nemake kole. Izvetavao je i o tome da su 294 osnovne kole ve otpoele s nastavom i da je iz ostale tajerske u slovenaku tajersku ve dovezao 482 uitelja, a u narednim nedeljama namerava da ih dovede jo oko 500.158 Savezno vodstvo tajerskog otadbinskog saveza je ve u prolee 1941. u slovenakoj tajerskoj, kada je re o kolstvu, postavilo etiri osnovna naela: prvo, da e u pokrajini biti samo nemake kole, u kojima e nastavu izvoditi samo na nemakom jeziku: drugo, da nee biti ni dvojezike nastave ni manjinskih kola: tree, da e rad kole i rad organizacije Deutsche Jugend biti povezani i postavljeni na zajednike temelje i etvrto, da e kola predstavljati centar celokupnog rada na germanizaciji.159 Za slovenaku tajersku su nacisti ve poetkom aprila 1941. ustanovili tri akcione grupe, koje po okupaciji treba da preuzmu kolstvo. U prvoj grupi je bilo 15 sreskih kolskih poverenika, koje su nedelju dana pripremali

u Vecelsdorfu kod Graca, pa ih 14. i 15. aprila prevezli u slovenaku tajersku. U drugoj grupi se nalazilo 150 uitelja, koje su 23. aprila prevezli u slovenaku tajersku kako bi po optinama organizovali nemako kolstvo. Treu grupu su sainjavali uitelji koji su dolazili za kole. Tako je za nekoliko nedelja iz gornje tajerske dolo ve 860 nemakih uitelja i uiteljica, kojima se pridruilo 80 folksdojera iz slovenake tajerske, te 153 abiturijenta uiteljskih kola iz Austrije, a kasnije je broj nemakih uitelja u slovenakoj tajerskoj iznosio ve 1235.160 U Gorenjsku su 13. jula 1941. dovezli 415 uitelja i uiteljica iz Koruke i Salcburga. Ovi su najpre vodili tronedeljne teajeve nemakog jezika, i to pre podne za kolsku decu, a popodne i uvee za odrasle. Dana 3. avgusta su se ti uitelji odvezli, a nakon toga su opet dovezli preko 200 uitelja i uiteljica, koji su, takoe, vodili etrnaestodnevne teajeve nemakog jezika i potom napustili Gorenjsku. A septembra 1941. je u Gorenjsku stiglo i tamo ostalo 260 nemakih uitelja i uiteljica.161 Poto je okupator dovezao toliko prosvetnih radnika - a alio se da ih je jo uvek nedovoljno - za decu, od koje je, prema njegovim podacima, 72.000 bilo obavezno da poseuje kolu a samo ih je 0,6 odsto razumelo nemaki,162 uveo je samo nemako kolstvo. Nemake kole su za naciste bile najznaajniji inilac pri germanizaciji slovenakih ljudi. Nemake kole su tvrave naeg nacional politikog (itaj: denacionalizatorskog - nap. T. F.) htenja, pisao je tajndl poetkom 1942. godine i navodio da u slovenakoj tajerskoj ima 367 osnovnih i 23 graanske kole sa 2133 razreda, 991 uiteljem i 92.362 uenika, te gimnazije u Mariboru, Ptuju, Celju i Breicama, domaike i poljoprivredne kole, itd., u kojima se koluje oko 130.000 dece i omladine. Sve te kole su citadele naeg politikog htenja i garancija za ostvarivanje naeg jezikog plana - jo je dodao tajndl.163 Sa nemakim kolama ili stoji ili pada germanizacija u donjoj tajerskoj, pisao je dr Miler-Hacijus na godinjicu okupacije.164 Zbog toga su nacisti u kolama veoma rigorozno zabranili upotrebu slovenakog jezika, ak i za vreme odmora, iako su u administrativnim ustanovama dozvoljavali strankama da se koriste slovenakim ukoliko nisu znale nemaki jezik. A male krioce tog novog reda su nemaki uitelji, koji esto nisu imali odgovarajue spreme, estoko fiziki kanjavali. Telesna kazna, koju su progresivni slovenaki uitelji pred rat vatreno izbacivali iz naih kola pod nacistima se razvila do nesluenih razmera. Uvredljivim izrazima, kao to su srpska svinja, srpski pas, itd., nemako uiteljstvo je zasipalo nau decu. A ipak je bilo primera da su slovenaka deca u nemakoj koli ak demonstrativno pevala slovenake pesme. Osnovnom cilju - nacistikom vaspitanju i germanizaciji - bila je prilagoena i sadrina nastave. Uenje nemakog jezika, biografija Adolfa Hitlera, pevanje i egzercir su se nalazili meu glavnim predmetima. Sa kolom je bila tesno povezana nacistika omladinska organizacija poto su uitelji i uiteljice bili glavne voe te organizacije kako po kolama, tako i po okruzima. Na osnovu, koju ve stvaraju deiji vrtii, nastavljaju se kola i vankolsko vaspitanje u 'Deutsche jugend'. Samim time to je uitelj u donjoj tajerskoj najee i mesni voa 'Doje jugend', postoji izmeu oba

radna podruja veoma tesna veza, pisao je dr Karstanjen.165 Osim zadatka da ovde ustanovimo nemake kole i uz njihovu pomo germanizujemo pokrajinu, postigli bismo i drugi cilj: u najtenjoj vezi s omladinskim voama trebalo bi, koliko god je mogue, iroko uvaavati zov po jedinstvu vaspitanja'. Tako izvodi nastavu, kao laiki uitelji, oko 80 voditelja 'Hitler jugend' i voditeljica 'Bund deutscher Mdel' iz tajerske, a na stotine vaspitaa radi na mestima omladinskih voa u 'Doje jugend', izvetavao je Untertajerier Hajmatdinst u leto 1941.166 Organizacija Doje jugend, organizovana poput Hitler jugend u Rajhu i u Austriji, u slovenakoj tajerskoj je obuhvatila muku i ensku omladinu od sedme do 20. godine. U Gorenjskoj su nacisti osnovali Krntner Volksbundjugend, tj. omladinu Korukog narodnog saveza, ali su je 20. aprila 1942. preimenovali u Hitler Jugend Anwrter-Einheiten, tj. u pripravnike jedinice Hitler jugenda. Kao to su sami izjavljivali preimenovali su je, pored ostalog, i zato da bi odstranili neukusni naziv Koruki narodni savez (sic!) i dali gorenjskoj omladini mogunost da se posebno iskae i zatim ukljui u Hitlerjugend. 167 Kao to su nacisti nameravali da uz pomo nemakih kola potpuno germanizuju slovenaku omladinu, tako su nameravali i da je odgoje u poslune podanike Treeg Rajha. Prema njihovim idejama, trebalo bi slovenaku omladinu onemoguiti da se ukljui meu visoke intelektualce. Plaili su se, naime, da bi mogla i u nemakim kolama kolovana slovenaka omladina iz Gorenjske i slovenake tajerske da postane vodei antinemaki i antinacistiki sloj, odnosno da bi se mogle ponovno stvoriti meu Gorenjcima iredentistiki usmerene grupe inteligencije. U Gorenjskoj je, na primer, ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu naglaavao da je upravo kranjska inteligencija najvie protiv svega to je nemako, da se studenti nalaze u velikom broju u partizanima, da se ve esnaesto i sedamnaestogodinjaci, bez obzira na kolsko obrazovanje, zbog dosadanjeg vaspitanja, gotovo bez izuzetaka postavljaju protiv nemakog naroda i Rajha i da zbog toga valja sa sigurnou oekivati da starija godita, zbog planskog iscrpljujueg politikog vaspitanja u staroj Jugoslaviji, uopte nemaju nikakvih mogunosti za svoja budua zanimanja i za svoj rad unutar nemakog naroda. Zbog toga su nacisti slovenake studente podvrgli strogom nadzoru i izboru. Najpre su one iz slovenake tajerske, prema strogom rasnom i politikom izboru koji je obavio tajerski otadbinski savez, organizovali u samostalne zajednice i za voe im postavili zagriene nemake studente kako bi ih ovi politiki vodili, vaspitavali i, razumljivo, nadzirali. One za koje su mislili da politiki ne odgovaraju za budue vodee profesije su bezobzirno udaljavali s visokih kola i u roku od 24 asa slali u centralnu Nemaku na obavezan rad u ona zanimanja koja odgovaraju njihovom znanju i koja im mogu obezbediti potreban ivotni minimum. Zatim su, 7. jula 1942. na sastanku u Gracu zamenik tabnog voe u dravnom studentskom vodstvu iz Berlina ulc, Majer-Kajbi i dr Kirbi sa Bleda, pokrajinski studentski voa fon tajn, pokrajinski studentski voa za tajersku dr Franc Hefler i Karstanjenov za-

stupnik Verter, na osnovu ve utvrene prakse u drugim okupiranim pokrajinama, zakljuili da e, u ime dravnog studentskog voe dr Sela i dravnog ministra za nauku, vaspitanje i obrazovanje dr Rusta, studentska pitanja slovenske tajerske i Gorenjske reavati pokrajinski studentski voa za tajersku, i da e i dalje sve studente strogo nadzirati i birati. Poto nadleni komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti, te nacionalpolitiki referent tajerskog otadbinskog saveza, odnosno I glavno odeljenje ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu daju rasnu i politiku ocenu, pokrajinski studentski voa za tajersku e poslati studenta na onu visoku kolu koja bi bila najpodobnija za njegovo politiko vaspitanje i germanizaciju, a ondanjem odseku slube bezbednosti e narediti da ih nadzire i na kraju svakog semestra izda karakteristiku. Valja samo razmisliti o tome kakvu tetu bi mogao da prouzrokuje Gorenjac koji bi bez strogog izbora i bez politikog vaspitanja i vodstva stekao akademski stepen i zatim kao vaspita, inenjer ili lekar vodio i usmeravao nemaku omladinu i iroke mase, govorili su.168 U poetku 1943. godine, odnosno poto su u slovenakoj tajerskoj razvrstali stanovnike u tri politiko-graanske kategorije i poto je izgledalo da e to uiniti i u Gorenjskoj, nacisti su otpoeli na irem planu i za sve vrste kola da reavaju pitanje ko se moe kolovati i gde. To su uinili 15. januara 1943. u Berlinu na sastanku predstavnika Ministarstva za nauku, vaspitanje i obrazovanje, Ministarstva unutranjih poslova, dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, Glavnog dravnog ureda bezbednosti, dravnog studentskog. vodstva i efova civilne uprave za donju tajersku (dr Karstanjen i Ozvald Verter) i Gorenjsku (dr Volzeger). Zakljuili su: za one osobe koje su dobile nemako dravljanstvo nema nikakvih prepreka za njihov studij na bilo kojoj koli: osobe koje su dobile nemako dravljanstvo na opoziv moraju poseivati osnovnu kolu i kole uenika u privredi, dok e im poseivanje graanske i srednje kole biti dozvoljeno samo ukoliko u rasnom i politikom pogledu odgovaraju izbornim uslovima, koji su propisani cirkularom Ministarstva za nauku, vaspitanje i obrazovanje 3. jula 1941. (zastupnik Ministarstva za nauku, vaspitanje i obrazovanje Kolbah je ak zahtevao da se u najveoj meri strogo dre osnovnih naela izbora); na vie strune kole za zanimanja i strune kole mogu da se upiu samo uz posebnu dozvolu efa civilne uprave koju ovaj izdaje samo za odreeno vreme i za odreenu kolu (dok je dr Volzeger izjavio da e dozvole davati samo za kole sa internatima u Rajhu, dr Karstanjen je rekao da e ih davati samo za kole u tajerskoj, jer je tamo najvea garancija za sigurno nadziranje nacionalnog razvoja dece i omladine, zastupnici vrhovnih dravnih vlasti su, pak, molili da ne izdaju dozvole za kole ni na nacionalno ugroenim podrujima, ni u predelima koji su manje pogodni za germanizaciju kao, na primer, Be, Poznanj itd.), uiteljske kole su im zatvorene i samo u iznimnim sluajevima mogu, uz pomo posebne dozvole, da se upiu u uiteljsku kolu u Mariboru; u visoke kole i na univerzitete mogu da se upiu samo s posebnom potvrdom, koju izdaje nadleni ef civilne uprave najvie za jedan semestar i za odreenu kolu (dr Karstanjen je izjavio da e davati dozvole samo za univerzitet i visoke kole u Gracu

i za Rudarsku visoku kolu u Leobnu, dok su drugi bili miljenja da bi studentima bar posle treeg semestra dozvolili kolovanje i na drugim univerzitetima i visokim kolama u Rajhu). tienici mogu da poseuju osnovnu kolu i kolu uenika u privredi ukoliko to dozvoljavaju kolske prilike, naroito dovoljan broj uitelja i prostorija.169 Tako je, dakle, nacistika podela stanovnitva slovenake tajerske i Gorenjske u tri politiko-graanske kategorije posegla i na podruje kolstva. Samo tzv. nemakim dravljanima, tj. prvenstveno folksdojerima bilo je mogue da bez prepreka poseuju sve kole. Izgleda da su nacisti bili veoma protiv toga da slovenaka omladina poseuje nemake uiteljske kole. Poto su uenicima u uiteljskim kolama u Gorenjskoj neko vreme posle okupacije dozvolili da zavre kolovanje u uiteljskoj koli u Beljaku, pred kraj 1942. godine su morali da konstatuju da ni jedan od 26 abiturijenata ne ispunjava politike uslove za uitelja. Ovako su zakljuili: ini nam se da moemo, najposle, iz slike koju smo dobili, da zakljuimo da prva godita posle 1919. godine nisu ni u kom sluaju primerna da bi ih uvrstili meu akademske ili vodee profesije. Upravo kod njih je mogue nai najmanje razumevanja za nemaki pogled na svet i izgleda da im. je i nemogue da se u nj uive. Oni su tipina liberalistika inteligencija i potomci slovenakog proletarijata.170 Poto je Ministarstvo za nauku, vaspitanje i obrazovanje dobilo primedbe ustanova iji su predstavnici prisustvovali spomenutom sastanku u Berlinu, to je 11. maja 1943. zakljuke konferencije formulisalo kao posebno reenje, ali za koje je izriito reklo da ga nee objaviti u svom slubenom listu.171 To reenje je odreivalo da e efovi civilne uprave za svoja podruja izdati i svoja reenja. Dr Iberajter je takvo reenje izdao 23. novembra 1943. Uvaio je primedbe nekih ustanova, na primer, glavnog dravnog ureda bezbednosti i jo pootrio merila za izdavanje dozvola za kolovanje tzv. nemakih dravljana na opoziv. Ovima je dozvolio da poseuju vie, strune kole za zanimanja i strune kole s internatima u tajerskoj samo kada je predviao da e sa osamnaestom godinom starosti postati stalni nemaki dravljanin. Nemakim dravljanima na opoziv je, naelno, onemoguavao i poseivanje univerziteta i visokih kola te je za sebe zadrao pravo da im on sam i dalje dozvoljava da poseuju kole i to oni koji ih ve poseuju i za koje misli da e najkasnije posle treeg semestra postati stalni nemaki dravljanin.172 A dr Rajner je, iako je ministar za nauku, vaspitanje i obrazovanje pet puta urgirao, projekt takvog reenja za Gorenjsku koji je sastavio ve 24. maja 1943. i bio gotovo isti kao reenje Ministarstva za nauku, vaspitanje i obrazovanje, koje je izdato 14 dana ranije, zadrao u svom stolu. Naime, uopte nije hteo da ga izda. To je obrazlagao ovako: Napominjem da te odredbe jo nisam izdao, jer sam svoju prvobitnu nameru, da sve potrebne propise o kolstvu na okupiranim podrujima sprovedeni naredbom i da, zatim, za izvoenje te naredbe izdam jo neke odredbe po tom projektu, s obzirom na sadanje prilike odgodio za kasnije vreme. Mislim da izriite odredbe koje se u praksi ve sprovode za sada nisu potrebne, poto je na pogoenom podruju nastava u nemakim kolama uglavnom pri-

vremeno prekinuta, a kola sa slovenakim nastavnim jezikom uopte nema. A o poseivanju kola na podruju Rajha ionako odluuju ustanove Rajha prema propisima izdatim za Rajh.' 73 Za nas je posebno zanimljivo Rajnerovo priznanje da je ve poetkom 1944. godine nastava u veini nemakih kola u Gorenjskoj prekinuta. Nije, dodue, izneo razlog ali drugi izvori svedoe da je naciste u Gorenjskoj, pa i u slovenakoj tajerskoj na prekid nastave prisilila narodnooslobodilaka borba. Kako su kole bile osnovna nacistika sredita za prevaspitanje i vaspitanje nae dece i omladine a i odraslih u nacistikom duhu i za njihovu germanizaciju, jer nemaki uitelji i uiteljice nisu samo drali nastavu u kolama nego su vodili i teajeve nemakog jezika, nemaku omladinsku organizaciju, bili su i funkcioneri u tajerskom otadbinskom savezu, NSDAP itd., to je narodnooslobodilaki pokret vrlo rano poeo da koi njihov rad. Kada je na kamnikom podruju krajem jula 1941. dolo do oruanog ustanka, kamniki politiki komesar, polovinom avgusta, naredio je da se uitelji povuku iz 12 kola u ugroenim krajevima, jer, navodno, nisu u Gorenjsku doli zato da bi se borili po umama, ve da bi obavljali miran kulturni rad, i, navodno, da je svaki nemaki uitelj suvie dobar da bi ga bez zatite ispostavljali banditima.174 Krajem septembra 1941. je veina tih kola nastavila s odravanjem nastave, ali su, nakon masovnog ustanka u radovljikom okrugu, polovinom decembra 1941., za neko vreme ukinuli nastavu u devet veih i nekim manjim mestima. Do privremenog povlaenja nemakog uiteljstva sa ugroenih podruja u Gorenjskoj je dolo i u junu 1942. ali to nije predstavljalo poseban problem, jer su kole zavravale nastavu, a krajem leta je narodnooslobodilaka borba, nakon snane nemake ofanzive, doivela prilian pad.175 Sa ojaanjem oslobodilake borbe partizanske komande su u prolee 1943. naredile svojim jedinicama da onemogue nacistiko kolstvo. Uiteljski kadar treba da proteraju, uitelje - zagriene naciste i funkcionere NSDAP - justificiraju, a kolske zgrade demoliraju ili popale.176 Kada je neka partizanska jedinica februara i marta 1943. demolirala osnovne kole u Jevnici i Moravama, justificirala obojicu kolskih upravitelja koji su bili voe mesne grupe NSDAP, kamniki pokrajinski savetnik je naredio da uiteljstvo napusti osam ugroenih kola.177 Isto tako je oktobra 1943. zbog partizanske aktivnosti naredio naputanje daljih 11 kola.178 Krajem 1943. godine je u kamnikom okrugu u Gorenjskoj delovalo jo samo neto manje od polovine osnovnih kola, jer se njihov broj smanjio od 43 na 19, a i one su bile udruene u devet veih krajeva.179 Do polovine 1944. godine, kada su partizanske jedinice u tom okrugu unitile ve 31 osnovnu kolu, delovalo je jo samo nekoliko kola u veim mestima uz prugu, tako da je bilo ve preko 3000 dece bez kolske nastave.180 U druga dva okruga u Gorenjskoj prilike su bile samo unekoliko drukije. Dodue bilo je uniteno samo malo kolskih zgrada, ali ipak su u brojnim kolama ukinuli nastavu zbog partizanske aktivnosti.181 Kako su nemakog okupatora pogodili napadi narodnooslobodilake vojske neposredno na njegove ustanove za germanizaciju, prvenstveno kole,

oigledno je iz izvetaja efa civilne uprave za Gorenjsku, dr Rajnera, upuenog Himleru 7. decembra 1943: Ve nekoliko nedelja banditi imaju novu taktiku. Sistematski kreu od mesta do mesta i pale sela u kojima su nemake ustanove. Poto je rekao da su u samo dva zadnja dana zapalili pet kola, dva deija vrtia, tri stranaka doma itd., jo je dodao: Ovaj metod je izriito opasan, jer paralie rad na germanizaciji. (podvukao T. F.)182 U slovenakoj tajerskoj nacistiko kolstvo je bilo, dodue, znatnije pogoeno tek polovinom 1944. godine, ali g a j e narodnooslobodilaka borba nagrizala ve od prolea 1942. godine. Poto su decembra 1941. zbog komunistikih akcija morali privremeno da zatvore kolu u Celju,183 poverenik efa civilne uprave za kolstvo, Karl Urag, 15. juna 1942. izvetavao je na tabnim razgovorima u Gracu: Protivnikova aktivnost u celjskom okrugu je, naroito u zapadnom delu okruga, prouzrokovala da se deca protive da govore nemaki, da uprkos zabrane uitelja pevaju slovenake pesme, da se ljudi protive da pozdravljaju na nemaki nain, pa smo zbog toga morali zatvoriti nekoliko kola. Rekao je i to da u kolama ne moe da postavi mlade uiteljice, jer je u ugroenim predelima svakoga dana pucanje i drugo uznemiravanje i mlade enske uiteljske snage nisu dorasle takvom nervnom naporu.184 Priblino u isto vreme su partizanske jedinice na Kozjanskom popalile prve dve nemake kole u slovenakoj tajerskoj (u Zabukovju i Zagorju kod Piltanja) i justificirale prvog nemakog kolskog upravitelja i nacistikog funkcionera. A u jesen 1942. nacisti su morali da, zbog narodnooslobodilake borbe, zatvore nekoliko kola na Pohorju, u Savinjskoj dolini i u trbovljanskom okrugu. Po nacistikim kolama partizanske jedinice su snanije udarile u 1943. godini, jer su samo u Savinjskoj dolini i trbovljanskom okrugu popalile vie od sedam kola.185 Nacistiko kolstvo je naroito bilo pogoeno u leto 1944. godine, kada je narodnooslobodilaka vojska stvorila ire osloboene teritorije u Savinjskoj dolini, na Kozjanskom i Pohorju i kada su u drugim krajevima celjskog, trbovljanskog i mariborskog okruga za unutranjost kolske zgrade, koje jo nisu bile unitene, zaposeli policija i vojska, pa su tako nacistike kole koliko-toliko nesmetano delovale samo u ptujskom i ljutomerskom okrugu. Narodnooslobodilaki pokret je, uporedo s unitavanjem okupatorovog nemakog kolstva, osnivao i svoje partizanske slovenake kole. Iako u Gorenjskoj i slovenakoj tajerskoj nisu mogli da otvore toliko partizanskih kola kao na veim osloboenim teritorijama u Dolenjskoj i u Slovenakom primorju, ipak ih je bilo prilino. U Gorenjskoj su prvih sedam otvorili aprila 1944. u kamnikom okrugu, a priblino u isto vreme jo est u kofjelokom okrugu. A u kolskoj 1944-^5. godini u Gorenjskoj su bile 64 partizanske kole. U slovenakoj tajerskoj su u drugoj polovini 1944. godine u gornjem delu Savinjske doline otvorili 15 partizanskih kola, na Kozjanskom 16 i na Pohorju dve, dok su u mnogim drugim krajevima bili kolski kruoci. Sve te kole i kruoke poseivalo je vie hiljada slovenake dece.186

DENACIONALIZATORSKE NAMERE NA NEKIM DRUGIM PODRUJIMA Rekao sam ve da su gotovo sve mere koje su uveli efovi civilne uprave u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj sluile osnovnoj nameri nacistike okupacione politike u Sloveniji. Mere, koje sam ve naveo, imale su neposrednu nameru odnaroavanja, dok su mnoge druge koje ovde ne mogu, razumljivo, sve nabrojati, imale neki drugi, na primer, privredni, vojni cilj, ali ipak su se i tu nacisti drali svojih tzv. nacionalpolitikih, tj. naela odnaroavanja. Pokuau to da prikaem na nekoliko primera, odnosno podruja. Nemaki okupator je u prolee odnosno u jesen 1942. godine u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj uveo nemake vojne zakone i pored toga to obe pokrajine nije jo pravno prikljuio nemakom Rajhu, jer mu je to onemoguavala narodnooslobodilaka borba. Slovenake mladie i omladinke poeo je da mobilie u obaveznu polugodinju dravnu radnu slubu (Reichsarbeitsdienst), a mladie nakon toga jo i u nemaku vojsku. Ova mera je imala prvobitnu nameru da obezbedi odreen broj ljudi za nemaku dravnu radnu slubu i vojsku, a trebao je da pomogne i germanizaciji tih ljudi. Zbog toga je razumljivo to su se nacisti u slovenakoj tajerskoj i Gorenjskoj trudili da ih to pre i to vie regrutuju. Kada su 1. juna 1942. na tabnim razgovorima u Gracu govorili o regrutaciji omladinki u dravnu radnu slubu, tajndl je molio da to pre pozovu u ensku radnu slubu naroito omladinke iz krugova slovenake inteligencije. 187 Na to su ga, bez sumnje, navodili nacionalpolitiki motivi: dovesti u Nemaku to vie takvih ljudi koji bi mogli ili koji su spreavali rad na odnaroavanju u slovenakoj tajerskoj. Kao to smo videli, ubrzo su se nakon toga, u jesen 1942. trudili da presade u Nemaku to vie porodica slovenake inteligencije. Kada su 6. oktobra 1942. u Celovecu raspravljali o pozivu gorenjskih omladinaca u nemaku vojsku, bili su za to da ih iz nacionalpolitikih razloga pozovu to vie. Kada je re o konferenciji koju smo odrali 6. o. m. na dravnom namesnitvu o gore navedenom pitanju (popis i pregled vojnih obveznika u Gorenjskoj - nap. T. F.), javljamo da je potrebno, na gaulajterovu elju, iz nacionalpolitikih (podvukao T. F.) razloga posveivati glavnu panju tome da se pri pozivanju u dravnu radnu slubu i aktivnu vojnu slubu kolikogod je mogue bre dostigne veoma veliki broj, izvetavali su. I kada je zastupnik komande za naoruavanje iz Celovca rekao da se u Gorenjskoj nalaze veliki pogoni za naoruanje, u kojima radi mnogo osoba mlaih godita, odgovorili su mu da ih treba, i pored toga, mobilisati, jer su ta preduzea uglavnom arite nemira (podvukao T. F.), a vrhovna vojna komanda neka poalje drugu radnu snagu,188 kad su predlagali da to bre odstrane to vei broj omladine iz Gorenjske nacisti nisu imali pred oima samo nacionalpolitike interese, ve i zadatak da narodnooslobodilakom pokretu odvuku to vie potencijalnih ljudskih snaga.189 I pri pozivanju u dravnu radnu slubu i vojsku nacisti su iz tzv. nacionalpolitikih razloga pazili na to da slovenake omladince i omladinke smiljeno alju u razne krajeve i jedinice kako bi kao pojedinci meu Nemcima morali da ue nemaki jezik. Upravo u leto 1942. su, naime, utvrivali da je jedna od

najveih tekoa pri germanizaciji Gorenjske u tome to ne mogu pridobiti slovenaku omladinu i da ova tek malo ili, pak, gotovo uopte ne vlada nemakim jezikom. Priznali su da je teajeve Korukog narodnog saveza poseivao samo mali broj omladine.190 I pri angaovanju dravne radne slube u naim krajevima namere odnaroavanja nisu bile na poslednjem mestu. Kada su maja 1941. na nekoj konferenciji u Mariboru raspravljali o radu koji treba da obave odeljenja dravne radne slube u slovenakoj tajerskoj (regulacija Pesnice, Polskave, Lonice i Savnice te gradnja puteva), naglaavali su i nacionalpolitiku nameru tih akcija, tj. da bi angaovana odeljenja, sastavljena od nemake omladine, delovala i denacionalizatorski meu slovenskim stanovnitvom u unutranjosti. Zbog toga su u programiranje ukljuili i tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu. Tako je dr Karstanjen 18. juna 1941. pisao dr tiru da je upravo angaovanje dravne radne slube, kako sledi iz priloenog izvetaja, za nas od velikog nacionalpolitikog (podvukao T. F.) znaaja. Opunomoenik za prostorsko ureenje pri efu civilne uprave za donju tajersku je, pak, 30. septembra 1941. pisao tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu: Osim nacionalpolitikog (podvukao T. F.) znaaja angaovanja dravne radne slube u donjoj tajerskoj njegov osnovni znaaj je jo i u pridobijanju dragocenih obradivih povrina... Ve bi pri planiranju trebalo, dakle, utvrditi da li bi na tim podrujima mogli naseliti nemake poljoprivrednike i koliko bi ih mogli naseliti.191 Jo jasnije su s nacionalpolitikim razlozima utemeljivali angaovanje dravne radne slube u Gorenjskoj, gde bi trebalo da radi njenih est odeljenja (regulacija Pate i abnice te gradnja puteva): Osim potpuno jasnog socijalnog znaaja nacionalnoprivredne vrednosti radova, akcija dravne radne slube u Gorenjskoj ima jo veoma veliki nacionalpolitiki (podvukao T. F.) znaaj. Nee samo tititi veoma dragocenu narodnu imovinu pred unitenjem ili izgradnjom saobraajnih puteva povezivati znaajna proizvodna podruja, ve e biti zadatak dravne radne snage i to da pomae ubrzani proces germanizacije na podruju na kome se samo retko govori nemakim jezikom i na kome sumnjivi elementi sve vie pokuavaju da otue domae stanovnitvo od germanstva. Iz nacionalnoprivrednih razloga potrebno angaovanje svih est odeljenja u junom delu Gorenjske imae i povoljne nacionalpolitike posledice. Pomoi e da se stvori brana izmeu severnog podruja i nekadanjeg glavnog grada celokupne Kranjske - Ljubljane, iz koje e, kako predviamo, jo dugo vremena pokuavati da utiu na narod u antinemakom smislu.192 I u svom odnosu prema crkvi nemaki okupator je u mnogo emu postupao prema svojim nacionalpolitikim naelima. Najpre je iz slovenake tajerske i Gorenjske izgnao veinu slovenakih svetenika, ostavio je samo nekoliko starijih i nemonih (u Gorenjskoj je samo u 10 upnija ostalo 11 svetenika). Crkveno imanje je zaplenio u korist jaanja nemakog naroda i crkvene zgrade uglavnom dodelio tajerskom otadbinskom savezu i Korukom narodnom savezu, odnosno NSDAP, koji su u njima sredili svoje domove i kancelarije.193

U v r e m e svog dolaska nemaki o k u p a t o r iz psiholokih razloga nije javno zabranio svetenicima da p r o p o v e d a j u na s l o v e n a k o m jeziku, ali je zato naredio politikim komesarima da to uine svak u s v o m srezu. 194 Nakon hapenja i proterivanja velike veine slovenakih svetenika veina parohija ostala je bez verskih obreda, a retkim slovenakim svetenicima koji su ostali okupator je ubrzo zabranio upotrebu slovenakog jezika pri verskim obredima. 195 Neki nacionalno svesni svetenici su umesto n e m a k o g c r k v e n o g pevanja, koje je p r e p o r u i o nemaki okupator, uveli latinsko. Izgleda da su nacisti i savetovali biskupima u Gracu i Celovcu da u slovenaku tajersku i Gorenjsku alju svetenike iz svojih biskupija, ali ipak samo o n e koji ne znaju slovenaki jezik. 1 9 6

N A P O M E N E UZ VI POGLAVLJE
1 Ost-Sdost-Stimmen je 30. septembra 1941. doneo izvetaj iz slovenake tajerske u kome je pisalo: Svaka prihvaena bilo politika, privredna ili nacionalna mera mora sluiti germanizaciji pokrajine. (NAW, T-81 rolna 540.) 2 Marburger Zeitung 10. IV 1941. 3 Pfrimerova naredba od dana 12. IV 1941. u biblioteci IZDG; Marburger Zeitung 15. IV 1941. 4 Cirkular efa civilne uprave za donju tajersku 30. IV 1941, arhiv IZDG, f. 238. 5 VAZSt. 26. VIII 1943; Carstanjen: Die Untersteiermark, 15; Straka: Untersteiermark unvergessene Heimat, 112-113; Milan Zevart i Stane Terak: Od vstaje do zrnage, Maribor 1966, str. 24-25; Milan Zevart, usmeni podatak. 6 tajndlova pisma od 25. IV i 27. V 1941, arhiv IZDG, f. 238; Izvetaj politikog komesara za Gornji grad. efu civilne uprave za donju tajersku 14. V 1941, arhiv IZDG, f. 238; Uputstvo politikog komesara marje pri Jelah 4. VI 1941, arhiv IZDG, f. 236. 7 Naredba efa civilne uprave za donju tajersku o nemakom nainu pisanja linih i porodinih imena od 20. X 1941, VAZSt. 25. X 1941; naredba efa civilne uprave za Gorenjsku o nemakom nainu pisanja linih i porodinih imena od dana 10. II 1942. VAZK 26. februara 1942. 8 VAZK 20. VIII 1942. 9 Vidi: Metod Miku: Slovenci v stari Jugoslaviji, Ljubljana 1965. 10 VAZSt. 24. IV 1941. 11 Smernice komesara za ukidanje organizacija za donju tajersku 14. IV 1941, AS, fond KUZOP, f. 14. 12 Spisak u arhivu IZDG, f. 5. 13 V A Z K 2. V 1941. 14 VAZK 28. V 1941. 15 VAZK 25. i 28. X, 27. XI i 10. X I I 1941. 16 Zapisnik sastanka od 5. VI 1941, arhiv INV, fond DDV. Imovinom Slovenakog planinskog drutva se je, na primer, okoristio Deutscher Alpenverein, koji je samo u Gorenjskoj dobio 12 planinskih domova i razgledni toranj. I u Karawanken Bote su u vezi s tim 16. avgusta 1941. zapisali: Sada se javljaju hitni zadaci ne samo u turistikom pogledu ve i u vezi sa ouvanjem i uvrenjem nemake nacionalnosti. 17 VAZSt. 21. IV 1941.

44 -

Nacistika

politika denacionalizacije

689

18 VAZSt. 16. V 1941; Lurkerov cirkular ispostavama slube bezbednosti 24. VI 1941, AS, fond KUZOP, f. 15. 19 tajndlov dopis politikom komesaru za Gornji grad 25. IV 1941, arhiv IZDG, f. 238 2 Teerov cirkular 6. V 1941, AS, fond KUZOP, f. 14. 21 tajndlov cirkular St./ Sch. 1119 od dana 14. V 1941, AS, fond KUZOP, f. 14. 22 Izvetaj andarmerijske stanice Vransko politikom komesaru za srez Celje okolina 26. V 1941, AS, fond KUZOP, f. 14. 23 Cirkular politikog komesara za okrug Maribor-okolina 6. VIII 1941, AS, fond KUZOP, f. 14. 24 Befehlsblatt, Folge 12/42. 25 Karstanjenova uputstva 27. XI 1942, AS, fond KUZOP, f. 14. 26 Mirko Brolih: Hitlerjevski reim v Jugoslaviji v letih 1941 do 1945, elaborat, arhiv MNOM; isti: Dr Sigfried Uiberreither, elaborat, arhiv MNOM; izvetaj dr Pavia Blaznika o radu za restituciju slovenakih kulturnih dobara u Gracu i Celovcu od 8. VIII do 31. X 1949, Be 5. XI 1949, u njegovoj zbirci materijala o restituciji slovenakih kulturnih dobara iz Austrije (navodim: Blaznikova zbirka materijala); Blaznikov izvetaj o Pokrajinskoj biblioteci u Gracu, Blaznikova zbirka materijala. 27 Izvetaj dr Pavia Blaznika i Frana Baa o Pokrajinskom arhivu u Gracu i izvetaj dr Pavia Blaznika o Pokrajinskom arhivu u Celovcu, Blaznikova zbirka materijala. Blaznik: Arhiv v severni Sloveniji v dobi nemke okupacije. Arhivist, I, 1951, sv. 2, str. 20-26. 28 Izvetaj ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru za vreme od 1. X do 31. X I I 1941, DZA, fond RH, Bd. 5625, str. 17-48. 29 Njegov kasniji voa Franc tajndl je 18. aprila 1941. pisao politikom komesaru u Gornjem gradu Adolfu Svobodi: Osnovnu ideju o tajerskom otadbinskom savezu poznaje iz naih razgovora u Gracu... Njegovo zemaljsko ureenje poznaje s karte. (podvukao T. F.) arhiv IZDG, f. 238. I nekadanji komandant bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku, Oto Lurker je u ljubljanskim zatvorima izjavio da je na sastanku u Gracu, koji je odran jo pre napada na Jugoslaviju, dr Iberajter najavio da e biti u donjoj tajerskoj osnovan tajerski otadbinski savez pod vodstvom tadanjeg voe organizacionog ureda Stajndla. (Lurker, 5.) 30 Peate uva Muzej narodne osvoboditve Maribor. 31 VAZSt. 15. IV 1941. 3,a O sastancima izvetava Rudolf Holcer u svom elaboratu: Die statistische Stelle des SDKB Draubannschaft. O tome, da su Barona imenovali za Stajndlovog zamenika govori i M. Strak u svojoj knjizi Untersteiermark unvergessene Heimat, str. 114. 32 Izvetaj politikog komesara za Gornji grad 24. IV 1941, arhiv IZDG, f. 238. 28. i 29. aprila 1941. podelili su sto hiljada letaka sa upozorenjem na njegovo skoro osnivanje, 7. maja su podelili 30.000 plakata sa parolom: tajerski otadbinski savez - zajednica domu odanih Stajeraca! Prijave u narednim danima!, 10. maja su nalepili 10.000 plakata sa naredbom efa civilne uprave o osnivanju te organizacije. 12. maja su podelili 200.000 letaka i 50.000 plakata sa Stajndlovim pozivom itd. 33 34 36

VAZSt. 10. V 1941. Befehlsblatt, 1941, Folge 1, str. 7.

Tako je, na primer, mislio dr Miler-Soltes u svom izvetaju Ministarstvu unutranjih poslova 30. V 1941; samo vodstvo je meu najvanije zadatke narednog razdoblja uvrstilo i temeljno planiranje politikog koncepta sa izradom trogodinjeg plana, koji e precizno odreivati pojedine faze rada svih ureda i od formacija tajerskog otadbinskog saveza koje od njih zavise. (Befehlsblatt 1941, Folge 2, str. 81-82.)

36 Te podatke su objavili Marburger Zeitung 31. V i 1. VI 1941, te Befehlsblatt 1941, Folge 2. Arbeitsanweisung Nr. 4 fr Durchfhrung der Mitgliederstandsvernderungen im Steirischen Heimatbund 27. II 1942, je, pak, doneo neto manji broj i to 320.177. Razlika je nastala zbog prelaska optina Razkrije i trigova, gde su, takoe, 3630 osoba upisali u organizaciju (Marburger Zeitung 21. V 1941) pod maarsku okupacionu upravu. Razliite su i brojke za okruge Maribor - grad i Maribor - okolina poto su po upisu deo okoline sa 5103 upisanih prikljuili gradu to, razumljivo, ipak nije promenilo konani broj upisanih. 37 Marburger Zeitung 16. IV 1941. 38 Marburger Zeitung 13. V 1941. 39 Misaona veza za govornika prilikom govora izvedenih na skupovima za pristup tajrier Hajmatbund, izdanje saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza, maj 1941. 40 Upravo tamo. 41 Marburger Zeitung 2. V 1941. 42 Dopis ureda za populacionu politiku u saveznom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza politikim komesarima 29. IV 1941, arhiv IZDG, f. 238; Befehlsblatt, Folge 1, 1941, str. 42 i 52; Volks- und Rassen Verhltnisse der Untersteiermark. 43 Izvetaj Volks- und Rassenverhltnisse der Untersteiermark navodi da su pregledali 309.095 prijavljenih dok statistiki izvetaj saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza od 14. X 1941. navodi 321.252. 44 tajndlovo radno uputstvo 3. X 1941, arhiv IZDG. 46 Izvetaj politikog komesara marje pri Jelah efu civilne uprave za donju tajersku krajem aprila 1941, arhiv IZDG, f. 236. 46 Izvetaj prijemne komisije iz Ribnice na Pohorju od 5. avgusta 1941, arhiv MNOM. 47 Izvetaj mesne grupe tajerskog otadbinskog saveza Lue politikom komesaru za Gornji grad, arhiv IZDG, f. 236. 48 Befehlsblatt, 1941, Folge 1, str. 15-18. 49 Prilog uz tajndlov dopis koji je 14. oktobra 1941, poslao uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, arhiv M N O M . Ve spomenuti izvetaj akcionog ureda Sdost glavnog rasnog i kolonizacionog ureda SS Volks- und Rassenverhltnisse der Sdsteiermark sadri i podatke o tome koliko postotaka pregledanih osoba je u pojedinim mesnim grupama tajerskog otadbinskog saveza dobilo ocenu I, II, III ili IV, kakav je postotak uea pojedinih rasa kod pregledanih u pojedinim mesnim grupama itd. 50 tajndl je 29. XI 1941. izvetavao: Do sada je ured za lanstvo u saveznom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza 321.252 moliocima za privremeno lanstvo u okruzima Celje, Ljutomer, Maribor-grad, Maribor-okolina i Ptuj izdao 207.530 lanskih legitimacija, dok ostale jo razmatra. Do 1. januara 1942. e biti svi primeri reeni. (Marburger Zeitung 29/30. XI 1941.) 51, Priblian broj primljenih za oba okruga nam daje razlika izmeu broja onih koje su komisije u svom zakljunom izvetaju navele kao bez razmiljanja iz petih okruga (250.307) i broja primljenih u tajndlovom izvetaju na tabnim razgovorima u Gracu 23. III 1942. (287.000), dakle, oko 36.693. (Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 23. III 1942, arhiv MNOM, fond DDV.) 52 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 23. III 1942, arhiv M N O M , fond DDV. 53 54 55

Marburger Zeitung 12. V 1941. Dopis Frica Bauera 3. XI 1942, arhiv M N O M . Cirkular od dana 5. X 1943, arhiv IZDG, f. 627.

56 Dana 29. novembra 1942, tj. u vreme popisa stanovnitva u svih sedam okruga, pri emu tzv. podruja za naseljavanje uz Savu i Sutlu nisu uzimali u obzir, bio je sledei broj lanova:

Okrug Celje Ljutomer Maribor-okolina Maribor-grad Ptuj Breice Trbovlje Ukupno

Definitivni lanovi 2.245 2.715 2.702 7.800 1.367 66 237 17.132

Privremeni lanovi 71.241 18.275 52.015 30.730 50.686 13.907 21.378 258.232

Ukupno 73.486 20.990 54.717 38.530 52.053 13.973 21.615 275.364

Nelanovi 15.349 4.203 16.647 11.050 13.177 4.088 5.764 68.272

7 Befehlsblatt, 1941, Folge 1, str. 97; Befehlsblatt, 1942, Folge 1, str. 7. 58 Befehlsblatt, 1942, Folge 1. 69 Befehlsblatt, 1941, Folge 1, str. 61. 60 tajerski gospodar, Maribor, 17. II 1945. 61 Befehlsblatt, 1941, Folge 2, str. 84. 62 Befehlsblatt, 1941, Folge 1, str. 42 i 52; Befehlsblatt, 1942, Folge 5, str. 25-27. 83 Befehlsblatt, 1941, Folge 1, str, 38-39. 64 V A Z K 28. V 1941. 66 Karawanken Bote 5-6. V I I I 1941. 66 Izvetaj voe Vermanafta Korukog narodnog saveza od 19. avgusta 1941, arhiv IZDG. 67 Tako je voa podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu, Lotar Veber, 2. septembra 1941. izvetavao u Berlin sledee: to se tie rada Korukog narodnog saveza, na alost, ne mogu vam poslati izvetaj koji bi vas obradovao, jer smo, po mom miljenju, suoeni sa pitanjima koja bismo morali reavati, podjednako bespomoni kao i do sada. injenica je da nije bila izdata jo ni jedna lanska

legitimacija i da su tekoe pri postavljanju voditelja sve vee zbog straha pred nasilnim
inovima protivnika, (podvukao T.F.) Kako e to ii dalje uopte mi nije jasno, a naroito ne zbog toga to e 1. oktobra biti izvedeno prikljuenje okupiranog, podruja Korukoj pokrajini. Verovatno e kasnije dr Leju uspeti da afirmie stav da bude Koruki narodni savez podreen stranki, ukljuen u nju. (Podvukao T. F.) A Feliks Peauer, referent u istoj ustanovi, izvetavao je novembra 1941. u Celovec da Koruki narodni savez do sada nije mogao uspostaviti blii kontakt sa Slovencima niti pridobiti njihovo poverenje. (Izvetaji Lotara Vebera 2. IX 1941. i Feliksa Peauera 14. XI 1941, arhiv IZDG, f. 1003.)
68 Dr Rajner je ve 15. IX 1941. pisao voi strankine kancelarije Bormanu da je spreman da prihvati poloaj gaulajtera za Koruku. Ali je predlagao da udrue pokrajine Koruku i Salcburku kako bi za ureenje prilika u Gorenjskoj dobili iru pozadinu fronta kakvu ima, na primer, gornja tajerska za donju tajersku. (Rajnerovo pismo Bormanu 15. IX 1941, N A W , T-175, rolna 122.) Petnaestog oktobra 1941. Himleru je pisao vii voa SS i policije u X V I I I vojnom okrugu, SS-brigadefirer dr el da se govori o tome da e Hitler za novog salcburkog gaulajtera imenovati SS-gru-

penfirera Gizelera i predlagao da udrue Salcburku i Koruku, a za gaulajtera postave dr Rajnera. Meutim, Himler mu je nedelju dana kasnije odgovorio da je Hitler ve doneo odluku i da se time prekida svaka dalja rasprava. Hitler se, zaista, ve odluio, pa je 18. novembra 1941. imenovao dr, Rajnera za korukog, a dr Sela za salcburkog gaulajtera. (elovo pismo Himleru 15. X 1941, Himlerovo pismo dr Selu 22. X 1941, elovo pismo dr Brantu 25. X 1941, elovo pismo Himleru 19. XI 1941, NAW, T-175, rolna 122; prepis Hitlerove odluke o imenovanju Rajnera za korukog gaulajtera i efa civilne uprave za Gorenjsku 23. XI 1941, DZA, fond RH, Bd. 1969.) 69 Krntner Grenzruf 28. XI i 1. X I I 1941; uputstvo Pokrajinskog tabnog ureda NSDAP za Koruku 14. II 1942, arhiv IZDG; Karawanken Bote 14. X 1942. U svom govoru na konferenciji nacistikih funkcionera u Gorenjskoj dr Rajner je rekao i sledee: Morate se setiti da sam ovde 1.1 1942. uveo NSDAP. U dravnom vodstvu NSDAP su imali primedbe i samo zato to mi veruju to su dozvolili. Ciklostilni izvod govora u arhivu IZDG, f. 3. Karawanken Bote 24. X I I 1941; ikov dopis 31. X I I 1941. i dopis radovljikog okrunog voe NSDAP 5. I 1942, arhiv IZDG. Spomenuti Lotar Veber je predviao da e novi gaulajter odstraniti ika pa je 25. novembra 1941. izvetavao u Berlin: O sudbini Korukog narodnog saveza e se verovatno odluivati za kratko v r e m e . . . Pretpostavljam da e se gaulajter Rajner ve u poetku svoje aktivnosti u najveoj moguoj meri intenzivno baviti Korukim narodnim savezom. Major Majer-Kajbi i neke voe pokrajinskih ureda e pokuati sve kako bi odstranili ika sa poloaja saveznog voe. (Veberov izvetaj 25. XI 1941, arhiv IZDG, f. 1003.) Kada se to dogodilo i kada je dr Rajner zamenio nekoliko vodeih nacista u Korukoj, Veber je izvetavao: Trenutno se u Celovcu vodi odvratna igra za naklonost novog gospodina. U ovo takmienje u Korukoj su ukljueni svi koji imaju poloaj i ime. (Veberov izvetaj 11. X I I 1941, arhiv IZDG, f. 1003.) Da dodam jo to da je Veber bio skromniji pa je prilikom menjanja gospode rae izabrao mesto upravnika knjiare u Litiji.
70 Beleka generalnog opunomoenika za dravnu upravu 23. VIII 1941. u materijalu XI procesa u Nirnbergu, br. NG^898, vidi i DZA, fond REM, Bd. 617. Dr Miler-oltes je ve 30. maja 1941, u svom izvetaju Ministarstvu unutranjih poslova, predlagao kako da urede dravljanstvo u slovenakoj tajerskoj i zastupao je miljenje da bi ga trebalo urediti jo pre definitivnog ukljuenja donje tajerske u Rajh, to bi verovatno moglo biti 1. X 1941. 71 O pitanju prikljuenja donje tajerske i Gorenjske nemakom Rajhu vidi i raspravu dr. Metoda Mikua: Ali je narodnoosvobodilna borba prepreila prikljuitev tajerske in Gorenjske k nemkemu rajhu? Zgodovinski asopis, VI-VII, 1952-53, str. 733-767 i neke dopune u mom lanku: Le systme d'occupation des nazis en Slovnie, u: Les systmes d'occupation en Yugoslavie 1941-1945, Belgrade 1963, p. 80-84. 72 Reichsgesetzblatt I, 1941, str. 648; VAZSt. 13. XI 1941. naredbu su potpisali ministri Gering, Frik i dr Lamers. 73 VAZSt. 21. III 1942. 74 Poverljiva uputstva Ministra unutranjih poslova 25. II 1942, arhiv IZDG, f. 226. 76 Ergebnisse der Bevlkerungsbestandsaufnahme in der Untersteiermark vom 29. November 1942, ausgegeben von der Bundesfhrung des Steirischen Heimatbundes, Marburg a. d. Drau, 1943. 76 Rajnerove smernice voama mesnih grupa NSDAP i Korukog narodnog saveza u Gorenjskoj 21. IX 1942. NAW, T-81, rolna 279; Uputstva pokrajinskog blagajnika NSDAP 21. IX 1942, NAW, T-81, rolna 279. 77 78

Rajnerov cirkular 13:VI 1942, arhiv IZDG, f. 890.

Kirbiovi izvetaji dr Fridlu 2. i 17. XI 1942; Vertrauliche Information der Partei-Kanzlei der NSDAP, Folge 51/42, Beitrag 680, arhiv INV, fond DDV.

79 Kirbiovi dopisi dr Fridlu 21. IX i 2. XI 1942; Kirbiov cirkular saradnicima 26. X 1942; Kirbiova beleka 31. X 1942, arhiv INV, fond DDV. 80 Izvetaj kamnikog pokrajinskog savetnika 22. II 1943, arhiv IZDG, f. 890. 81 Obavetenje radovljikog pokrajinskog savetnika 9. III 1943, kranjskom i kamnikom pokrajinskom savetniku, arhiv IZDG, f. 890. 82 Beleka kranjskog pokrajinskog savetnika 3. V 1943, arhiv IZDG, f. 890. 83 O tom talasu, koji su smatrali etvrtim, dr Miler-Soltes je u ve spomenutom izvetaju 30. V 1941. izvetavao Ministarstvo unutranjih poslova o sledeem: Osobe koje se budu prijavile u tajerski otadbinski savez pa ih ovaj odbaci kao i one koje se u savez uopte nisu prijavile, doi e u IV talas i bie ili iseljene ili, pak, preseljene u Rajh. 84 Detaljnije o dravljanskim kategorijama i postupanju sa tienicima vidi u mom lanku: Politine in dravljanske kategorije prebivalstva na Stajerskem pod nemko okupacijo. Prispevki za zgodovino delavskega gibanja, 1960, br. 2, str. 69-122. 86 Izvetaj Frica Bauera 3. XI 1942, i Gergerov projekt, arhiv MNOM. 86 Izvetaj komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku 9. VII 1943, foto-kopija, arhiv INV. 87 Odluka efa civilne uprave za donju tajersku 1. IX 1943, koju je u njegovo ime potpisao dr Strenger nalazi se u arhivu IZDG, f. 276. 88 Tekst sporazuma 12. XI 1941, arhiv IZDG, f. 687. 89 Zapisnik tabnog razgovora u Gracu 28. XI 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 90 Hajdenrajhov dopis radnom tabu Breice, jun 1942, arhiv IZDG, f. 687. 91 Stigerov dopis pravnom odeljenju ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 28. VIII 1943, arhiv IZDG, f. 687. 92 Kaeov izvetaj Nemakom ministarstvu inostranih poslova 3. XII 1942, PA AA, 162198. 93 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 23. XII 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 94 Kaeov izvetaj Nemakom ministarstvu inostranih poslova 3. X I I 1942, PA AA, 162198 do 162201. 96 Sifnerov izvetaj dravnom sekretaru fon Vajczekeru 1. III 1943, PA AA, 162375-162376. 96 Sifnerova beleka 22. III 1943, PA AA, 162406. 97 98

Vajczekerova beleka 24. III 1943, PA AA, 162422-162423.

Projekt sporazuma od 16. IV 1943, PA AA, 162407-162409; VAZSt. 21. IV 1943; zapisnik tabnih razgovora u Gracu 19. IV 1943, arhiv MNOM, fond DDV.
99 Zapisnici tabnih razgovora u Gracu 5. VII i 6. IX te 19. X 1943, arhiv MNOM, fond DDV. 100 Pismo breikog pokrajinskog savetnika efu civilne uprave za donju tajersku 12. III 1945, arhiv MNOM, fond DDV; beleka voe ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 26. III 1945, arhiv MNOM, fond DDV. 101 Tekst sporazuma od 11. VIII 1943, PA AA, 162752-162784; VAZSt. 4. IX 1943; zapisnik tabnih razgovora u Gracu 17. VIII 1943, arhiv MNOM, fond DDV. 102 Spiskovi osoba koje je nemako-hrvatska komisija priznala Hrvatima, AS, fond KUZOP, f. 2. 103

Zapisnici tabnih razgovora u Gracu 6. IX i 19. X 1943, arhiv MNOM, fond

DDV.
104 Pismo hrvatske delegacije nemako-hrvatskom poverenitvu za preseljenje Hrvata 13. V 1944, arhiv MNOM, fond DDV.

105 Arbeitsanweisung Nr. 5 fr die Untersttzung der politischen Arbeit und des Rckvolkungsprozesses in der Untersteiermark, 27. Februar 1942, arhiv IZDG. 106 tajndlov cirkular 27. XI 1942, arhiv IZDG. 107 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 9. XI 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 108 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 29. VI 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 109 Zefnigov dopis Brantu 21. VII 1942, prepis, AS, fond KUZOP, f. 2; zapisnik tabnih razgovora u Gracu 13. VII 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 110 Ekspresno pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu uredima opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru i na Bledu 6. IX 1942, AS, fond KUZOP, f. 2. 111 Kirbiovo pismo efu civilne uprave za Gorenjsku 21. IX 1942, arhiv INV, fond DDV. 112 Brantov dopis I vostvenom uredu u saveznom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza 23. IX 1942, prepis, AS, fond KUZOP, f. 10. 113 Pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu uredu opunomoenika u Mariboru 8. X 1942, AS, fond KUZOP, f. 2; pismo tabnog ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu opunomoenicima u Minhenu i Kaselu 8. X 1942, AS, fond KUZOP, f. 10; pismo I vostvenog ureda u saveznom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza uredu opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru 10. X 1942, AS, fond KUZOP, f. 2. 114 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 21. XII 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 115 Meldungen aus dem Reich, u leto 1942, NAW, T-175, rolna 262. 116 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 23. XI 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 1,7 Grajfeltovo pismo dr Iberajteru 4. VII 1941, u: Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen; dopisi ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 28. VII i 27. VIII 1941, arhiv INV, fond DDV; dopisi ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu 4. i 14. VIII 1941, arhiv -INV, fond DDV; Aufgaben und Ziele der Dienststelle des Reichskommisars fr die Festigung deutschen Volkstums in der Untersteiermark in vermgensrechtlicher Hinsicht, 5. februara 1942, arhiv MNOM, DZA fond DDV; fond RH, Bd. 5632. " 8 Otto Koschitz: Die untersteirische Bevlkerung wird aufgeklrt. Untersteirischer Heimatdienst 12. IV 1942; Rdnerunterlagen fr die Versammlungswellen Juni 1941, Oktober 1941, Mrz 1942, November 1942, Februar-Mrz 1943. Herausgegeben Steirischer Heimatbund, Fhrungsamt II; Marburger Zeitung 10. XI, 11. XI, 14-15. XI i 12-13. decembra 1942. 1,9 Untersteirischer Heimatdienst 1. VI 1942; Marburger Zeitung 29. VII, 21. VIII i 6. X I 1942. 120 Marburger Zeitung 19, 24. i 27. VIII 1942. 12 ' Marburger Zeitung 9. i 30. VII 1942, 11-12. III 1944; Untersteirischer Heimatdienst 25. VI 1942, 8. VII 1942. 122 Marburger Zeitung 8. IX 1942; Untersteirischer Heimatdienst 7. IX 1942. 123 124

Marburger Zeitung 15-16. IV 1944.

Voda dravnog propagandnog ureda za Koruku Otokar Drumbl je 12. III 1942. zapisao: Koliko mi je poznato, propagandni plan za dnju tajersku za iduu godinu (tj. od aprila 1942. do aprila 1943 - nap. T. F.) predvia preko 1,000.000 maraka, ne raunajui zahteve 750.000 maraka za mariborsko pozorite. Propagandni plan za Gorenjsku za 1941. i 1942. godinu od dana 17. VI 1941, arhiv IZDG, f. 1003; propagandni plan za Gorenjsku za proraunsku godinu 1942-43, arhiv IZDG, f. 1003; propagandni plan za Gorenjsku za proraunsku godinu 1943-44, arhiv IZDG, f. 1003.
125

Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 1. VI 1942, arhiv MNOM, fond DDV.

Slovenaki prevod govora u arhivu IZDG. Zapisnik konferencije pokrajinskog ureda za nacionalna pitanja u Celovcu 10. VI 1942, arhiv INV. Kakvi su bili uspesi nacistike propagande u Gorenjskoj pokazuje i poverljivi izvetaj podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu, od 18. II 1942, u kome se kae: Sto se tie propagande, moglo bi se navesti miljenje nekog gospodina, koji se na tom podruju dobro uiveo u rad i koji radi na znaajnom mestu. Rekao mi je da u takvim prilikama mora u Gorenjskoj da propadne svaki propagandista ak i da ga poalje sam gospodin bog. (Izvetaj u arhivu IZDG, f. 1003.) 128 Sam plan nije dostupan, ali je njegov sadraj mogue razabrati iz napomena koje je dao ured opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu. Majer-Kajbi u uvodu kae: Odeljenje slube bezbednosti u Celovcu mi je poslalo prepis izraenog plana tajerskog otadbinskog saveza za jeziku i nacionalnu germanizaciju donje tajerske. Poslalo mi ga je na znanje s molbom da o njemu dam svoje miljenje kada je re o planiranju srodnih mera u Gorenjskoj. (Projekt MajerKajbievog pisma efu civilne uprave za Gorenjsku 19. III 1942, arhiv INV, fond DDV.) 129 Upravo tamo. 'so Dana 26. VI 1942, u Celovcu je odrano savetovanje propagandista koji su se bavili nacionalnim pitanjima. Na njemu su govorili dr Krig i Majer-Kajbi. Prvi je tvrdio da su Gorenjci Slaveni i nisu sposobni za germanizaciju, a drugi je tvrdio drukije. (Izvetaj voe podrunice dravnog propagandnog ureda za Koruku na Bledu 6. VII 1942, arhiv IZDG, f. 1003.) 131 Iseak iz Majer-Kajbievog referata od 10. VII 1942, arhiv INV. 132 Untersteirischer Heimatdienst 29. VII 1941. 133 Marburger Zeitung 11. V i l i 1941; Untersteirischer Heimatdienst 11. VIII 1941. 134 Untersteirischer Heimatdienst 9. I 1942. 135 Meldungen aus dem Reich, 8. IX 1941, NAW, T-175, rolna 261. 136 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 23. III 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 137 Ergebnisse der Bevlkerungsbestandsaufnahme in der Untersteiermark vom 29. November 1942, Marburg 1943. 138 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 10. VIII 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 139 Kada je dr Karstanjen ovaj plan poslao okrunom voi tajerskog otadbinskog saveza za Trbovlje, Eberhartu, tad mu je pisao: Kao dopunu onome o emu smo ve govorili na viednevnoj konferenciji u Rogakoj Slatini, izradio sam 'plan za teritorijalni razvoj jezike germanizacije i pomeranja jezikih granica' u donjoj tajerskoj. Savezni voa se slae sa tim planom. aljem vam ga u prilogu. Trbovljanski okrug je, bez sumnje, najtei i kada je re o reavanju jezikog pitanja. O merama koje bi tamo bile potrebne, valja jo usmeno raspravljati, prvenstveno na osnovu rezultata popisa stanovnitva koji omoguava dalju specijalizaciju priloenog generalnog plana. Trudiu se da to uinim prvom prilikom zajedno s vama. (Karstanjenov dopis Eberhartu 17. III 1943, arhiv IZDG, f. 762.) Plan je poslao i okrunom vodstvu tajerskog otadbinskog saveza u Ptuju. 140 Tako je u izvetaju iz donje tajerske u Ost-Sdost-Stimmen od 30. IX 1941. i odlomak o naseljavanju, koji kae: Da bi pokrajinu opet germanizovali, potrebno je u svakoj optini stvoriti nemako uporite za gradnju. Sada izrauju nacional-politiki katastar svih imanja. Glavne take u gradovima, varoima i veim selima e zasesti Nemci na osnovu zamene.
126 127 141 142 143

Marburger Zeitung 13. IV 1943. Meldungen aus dem Reich, 30. X 1941, NAW, T-175, rolna 261. Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 15. VI 1942, arhiv MNOM, fond DDV.

144 Cirkular okrunog vodstva tajerskog otadbinskog saveza Maribor-okolina 30. IX 1942, AS fond KUZOP, f. 10. 145 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 17. V 1943, arhiv M N O M , fond DDV. 146 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 21. VI 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 147 Tako su nacisti u Celju morali da izdaju ak tampano upozorenje gostioniarima i trgovcima u celjskom okrugu, jer, navodno, oni nee sa strankama da razgovaraju na nemakom jeziku. (Lageberichte, izd. okruno vodstvo tajerskog otadbinskog saveza Celje 7. II 1943.) , 4 8 Vidi njegove izvetaje od 24. II, 24. IV, 25. V, 24. VI, 23. V I I i 23. V I I I 1943. u Celjskom zborniku 1961, str. 127-128; vidi i izvetaj vodstva mesne grupe Prebold od 25. V 1943, Zgodovinski arhiv Celje. , 4 9 Krntner Grenzruf 14. V I I 1941. 150 Krntner Grenzruf 4. V I I I 1941. 151 Izvetaj pokrajinskog referenta za teajeve u Celovcu 1. VI 1943, arhiv IZDG, f. 947. 152 Izvetaj dr Lukasa 11. I 1943, arhiv IZDG, f. 947. 163 Marburger Zeitung 1-2. i 25. IV 1944. 154 Marburger Zeitung 24. XI 1941. 155 Untersteirischer Heimatdienst 1. VI i 4. V I I 1942. 156 Untersteirischer Heimatdienst 9. I 1942. 157 Sebastian Weiss: Volkswohlfahrtsarbeit in der Untersteiermark, u: Mitteilungsblatt des Amtes Volkswohlfahrt in der Untersteiermark, 1, 1943. 158 Izvetaj dr Iberajtera Ministarstvu za nauku, vaspitanje i obrazovanje 19. V 1941, DZA, fond REM, Bd. 617. 159 j ) e r Aufbau des Schulwesens in der Untersteiermark, herausgegeben vom Amte Schulwesen in der Bundesfhrung des Steirischen Heimatbundes, Marburg an der Drau, im Oktober 1941, str. 7. 160 ) e r Aufbau des Schulwesens in der Untersteiermark; Untersteirischer Heimatdienst 7. V I I I 1941. Dana 5. I 1942. su na tabnim razgovorima u Gracu izvetavali da su tog dana u slovenakoj tajerskoj zaposlili novih 170 mladih uitelja. 161 Krntner Grenzruf 1. VII, 4. V I I I i 1. X 1941. 162 Dr Helmut Carstanjen: Die Sprachenfrage, Marburger Zeitung 10-11. IV 1943. 163 Untersteirischer Heimatdienst 9. I 1942. 164 165 166

Marburger Zeitung 10. IV 1943. Carstanjen: Die Untersteiermark, 13. Untersteirischer Heimatdienst 7. V I I I 1941.

1 6 7 izvetaj HJ-Banfirera Rautera, jesen 1942, arhiv IZDG.

168 Kirbiovo pismo komandantu bezbednosne policije i slube bezbednosti za Gorenjsku 25. V I I 1942, NAW, T-81, rolna 279; Kirbiov izvetaj 23. IX 1942, NAW, T-81, rolna 279; Izvetaj dr Fridla dr Rajneru 22. IX 1942, arhiv INV, fond DDV; pismo dr Fridla dr Hefleru 23. IX 1942, arhiv INV, fond DDV; Stanko Bune: Srednjeolstvo na tajerskem med nemko okupacijo, Prosvetni delavec 1951, br. 7-9.

Zapisnik konferencije od 15. I 1943. sastavljen 25. I 1943, DZA, fond REM, Bd. 617.
169 170

Izvetaj SS-turmbanfirera Redla dr Kirbiu 23. XI 1942, arhiv INV, fond

DDV.
171 Naredba Ministarstva za nauku, vaspitanje i obrazovanje 11. V 1943, DZA, fond REM, Bd. 617.

172 Dopis dravnog glavnog bezbednosnog ureda u Berlinu dr Iberajteru 12. V I I 1943, DZA, fond REM, Bd. 617; Kolbahov dopis dr Rustu 25. I 1944, DZA, fond REM, Bd. 617; Naredba efa civilne uprave za donju tajersku 23. XI 1943, DZA, fond REM, Bd. 617; zapisnik tabnih razgovora u Gracu 30. XI 1943, arhiv MNOM, fond DDV. 173 Dopis dr Rusta dr Rajneru 16. II 1944; projekt Rajnerovih naredbi od dana 24. V 1943; Rajnerovo pismo dr Rustu 7. II 1944, DZA, fond REM, Bd. 617. 174 Cirkular politikog komesara za Kamnik 18. VIII 1941, arhiv IZDG. 175 Dopis pokrajinskog savetnika za Kamnik 3. V I I 1942, arhiv IZDG. 176 tab IV operativne zone je, na primer, 9. V 1943, izdao nareenje kojim je svojim jedinicama naredio da, za dezorganizaciju nemakog dravnog aparata i spreavanje germanizacije slovenakog ivlja kod funkcionera tajerskog otadbinskog saveza i Korukog narodnog saveza unitavaju sve arhive i propagandni materijal te piene njihove blagajne, unitavaju optinske prostorije i prostorije tajerskog otadbinskog saveza i Korukog narodnog saveza te NSDAP, onemoguavaju rad svih kola, justifikuju uitelje naciste i proteruju kolsko osoblje, a kole treba da popale. (Original u arhivu IZDG.) 177 Izvetaj pokrajinskog savetnika za Kamnik 21. VI 1943, arhiv IZDG. 178 izvetaj pokrajinskog savetnika za Kamnik 18. X 1943, arhiv IZDG. 179 Izvetaj pokrajinskog savetnika za Kamnik 6. I 1944, arhiv IZDG. 180 Izvetaj pokrajinskog savetnika za Kamnik 31. V 1944, arhiv IZDG. 1 8 1 Poverenik za kolstvo pri pokrajinskom savetniku za Kamnik je, na primer, 28. IV 1944. ovako izvetavao o kolstvu u kranjskom okrugu: Slino je u okrugu Kranj. Iako tamo jo nije bila unitena ni jedna kola ipak su morali da zatvore veinu kola s druge strane eleznike pruge, poto je to zahtevala bezbednost naih drugova i drugarica. (Original u arhivu IZDG.) 182 Rajnerov izvetaj Himleru 7. X I I 1943, NAW, T-175, rolna 140. 183 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 9. X I I 1941, arhiv MNOM, fond DDV. 184 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 15. VI 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 185 Stane Terak, podaci za optinu Mozirje: Lojze Poun, podaci za trbovljanske revire. 186 Prosveta, list za kolska i uiteljska pitanja, I, br. 2, maj-jun 1944; Stane Terak: Partizansko olstvo v okupirani Spodnji tajerski, Letopis Muzeja narodne osvoboditve LRS, 1958, str. 203-222; Rado Jan: Partizansko olstvo na lokem ozemlju, Loki razgledi 1963, godina X, str. 11-28. 187 Zapisnik tabnih razgovora u Gracu 1. VI 1942, arhiv MNOM, fond DDV. 188 Izvetaj Vojnonaknadne inspekcije u Gracu Komandi X V I I I vojnog okruga u Salcburgu 8. X 1942, arhiv INV, fond DDV. 189 Odstranjenjem mlaih godita iz Gorenjske bi, po miljenju brojnih nemakih akcionih snaga, bitno ukoili priliv mladih ljudi bandama, pisao je Meldungen aus dem Reich u leto 1942, (NAW, T-175, rolna 263). 190 Meldungen aus dem Reich 30. III 1942, NAW, Z-175, namotak 262. 191 Karstanjenovo pismo dr Stiru 18. VI 1941. i pismo opunomoenika za prostorno ureenje tajerske tabnom uredu dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu 30. IX 1941. Frensing, Die Umsiedlung der Gottschee-Deutschen. 192 Definitivni izvetaj o pripremama za akciju dravne radne slube u Gorenjskoj 8. IX 1941, koji su potpisali svi politiki komesari u Gorenjskoj, Majer-Kajbi kao nacional-politiki referent efa civilne uprave, kao i zastupnici nekih drugih ureda, arhiv INV, fond DDV. 193 Izvetaj hrvatske delegacije pri tabu za preseljavanje u Mariboru 29. IX 1941, PAM; Letopis ljubljanske biskupije za 1944. godinu, Ljubljana 1945, str. 37-69.

194 Izvetaj dr Miler-oltesa Ministarstvu unutranjih poslova 30. V 1941, prepis, arhiv MNOM. 195 VAZSt. 20. IV 1942. 196 Izvetaj komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku 9. VII 1943, arhiv INV.

PREGLEDNI OCRT IZVORA I LITERATURE Zbirke izvora Do sada jo nije izala neka posebna zbirka izvora o nacistikoj politici odnaroavanja u Evropi. Istoriar mora jo uvek da se oslanja na veliku zbirku dokumenata Nirnberkog procesa Proces des grands criminels de guerre devant le tribunal militaire international, Nuremberg 14 novembre 1945- 1er octobre 1946, Nuremberg 1947, u kojoj su, dodue, objavljeni brojni nemaki dokumenti, ali je, ipak, njihov manji broj takav da moe da se upotrebi u prouavanju nacistike politike odnarodavanja. Neto takvih dokumenata sadre knjige I, III, IV, IX-XI, XVI, X V I I I - X X I I . Kako je VIII proces pred amerikim vojnim sudom u Nirnbergu od oktobra 1947. do kraja marta 1948. sudio zloincima iz ustanova koje su se prevashodno bavile radom na odnaroavanju (tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda, glavni rasni i kolonizacioni ured SS, glavni ured Volksdeutsche Mittelstelle i organizacija Lebensborn), to je za prouavanje te problematike najznaajniji materijal procesa sadran u teko pristupanom ciklostilskom izdanju Official Transcript of the American Military Tribunal No I in the matter of United States of Amerika against Ulrich Greifelt and all defendants, sitting at Nuremberg,-Germany, on 10 October 1947, Vol, /-//. Izdanje obuhvata optunicu, materijal optunice, materijal odbrane, stenografski zapisnik rasprave i presudu. Dobra strana tog izdanja je ta to su svi dokumenti u originalu. Na Sloveniju se odnosi prilino materijala, naroito u vezi sa deportacijama Slovenaca i germanizacijom slovenake dece. Slubeno izdanje tog materijala s naslovom Trials of War Criminals before the Nuernberg Military Tribunals under Control Council Law No. 10, Nuernberg October 1946 - April 1949, vol. IV and V sadri mnogo manje materijala, samo optunicu i presudu, odlomke stenografskog zapisnika rasprave i najznaajnija dokumenta, prevedena na engleski jezik. Za prouavanje nacistike politike odnarodavanja je veoma znaajna i zbirka Himlerovih naredbi, smernica i uputstava o preseljavanju i naseljavanju Nemaca, kao i o postupanju s ljudima koje su nacisti smatrali sposobnim za germanizaciju, pod naslovom Der Menscheneinsatz, koju je za internu upotrebu izdalo I glavno odeljenje ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu. Prva sveska iz decembra 1940. sadri naredbe, smernice i uputstva iz 1939. i 1940. godine, a druga sveska, zapravo dodatak iz septembra 1941, pak naredbe, smernice i uputstva iz prvih devet meseci 1941. godine. Jo ne postoje ni zbirke izvora sa dokumentima o politici odnarodavanja u pojedinim evropskim dravama i pokrajinama koje su se nalazile pod nemakom okupacijom. Jo najvie dokumenata te vrste U do sada jedinom planiranom izdanju dokumenata o nacistikoj okupaciji odnosi se na Poljsku u izdanju s naslovom Documenta occupationis, I-VII, koju je izdao Instytut Zachodni u Poznanju. Naroito su znaajne IV knjiga (Niemecka lista narodowa vv Kraju Warty), V knjiga (Hitlerowskie pravo okupacyjne w Polsce, czesc I, Ziemie wcielone) i VI knjiga (Hitlerowskie pravo okupacyjne w Polsce, czesc II, Generalna gubernia). Prilino dokumenata o na-

cistikoj politici odnaroavanja sadre i dva broja revije Biuletyn Glownej Komisiji Badania Zbrodni Hiderowskich w Polsce, i to: XII (Wysiedlanie ludnosci z ziem polscich wcielonych do Rzeszy), Varava 1960. i XIII knjiga (Wysiedlania w Zamojszczyznie), Varava 1960. Za eku je izala manja zbirka dokumenata Die Vergangenheit warnt, Dokumente ber die Germanisierungs-und Austilgungspolitik der Naziokkupanten in der Tschechoslowakei, Prag 1960. Za druge drave i pokrajine takvih zbirki izvora nema. Slubeni listovi Okupator je neke naredbe, odluke, uputstva, obavetenja itd. objavljivao u svojim slubenim listovima. Sef civilne uprave za donju tajersku ih je objavljivao u Verordnungs-und Amtsblatt des Chefs der Zivilverwaltung in der Untersteiermark, a ef civilne uprave za Gorenjsku u Verordnungs-und Amtsblatt des Chefs der Zivilverwaltung fr die besetzten Gebiete Krntens und Krains. Komesar za ukidanje organizacija i drutava u slovenakoj tajerskoj je u 1941. i 1942. godini izdavao Bekanntmachungen, opunomoenik dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru je izdavao Mitteilungsblatt des Beauftragten des Reichskommissars fr die Festigung deutschen Volkstums - Dienststelle Marburg a/D, savezno vodstvo tajerskog otadbinskog saveza u Mariboru je od poetka do kraja okupacije izdavalo Befehlsblatt der Bundesfhrung des Steirischen Heimatbundes, dok je savezno vodstvo Korukog narodnog saveza svoje glasilo izdavalo samo u 1941. godini.

asopisi U slvenackoj tajerskoj je pod nemakom okupacijom u Mariboru i dalje izlazio dnevnik Marburger Zeitung, koji je u leto 1941. postao slubeno glasilo tajerskog otadbinskog saveza. A izlazio je i nedeljni list tajerski gospodar, obino na slovenakom jeziku, dok su komentari uz fotografije i naslovi bili na nemakom jeziku. Za prouavanje nacistike politike odnaroavanja posebno su znaajni lanci koje su prilikom raznih prigoda, a naroito uz godinjice nacistike okupacije slovenake tajerske pisali dr Zigfrid Iberajter, dr Oto Miler-Hacijus, Franc tajndl, dr Helmut Karstanjen i drugi. Oni su lanke o slovenakoj tajerskoj objavljivali i u dnevniku Grazer Tagespost. lanke o Gorenjskoj i Meikoj dolini je donosio dnevnik Krntner Grenzruf, koji je izlazio u Celovcu, kao i nedeljni list Karavanken Bote, koji je na slovenakom jeziku izlazio u Kranju. Do kraja 1941. godine je u Koevju izlazio i nedeljni list Gottscheer Zeitung, koji je od maja do decembra 1941. donosio i lanke i uputstva vodstva koevskih Nemaca o preseljenju. lanke o preseljavanju nemakih nacionalnih manjina u Nemaku ili na okupirana podruja i o nemakoj kolonizaciji okupiranih podruja donosio je naroito Neues Bauerntum, koji je izlazio u Berlinu. O merama denacionalizacije saznajemo dosta i iz raznih internih ciklostilskih-glasila, a ponajvie iz glasila Untersteirischer Heimatdienst, koje je izdavalo savezno vodstvo tajerskog otadbinskog saveza u Mariboru. Neto podataka se nalazi i u Meldungen aus dem Reich, koji je izdavao, za internu upotrebu, ured Gestapoa u glavnom dravnom bezbednosnom uredu u Berlinu. Zbog nepovoljnog izvetavanja aparat nacistike stranke postigao je kod Hitlera to da su te izvetaje prestali da izdaju. Objavljeni su na mikrofilmu T-175, rolna 261.

Povremene publikacije
U vreme okupacije u Mariboru je izlazio Untersteirischer Kalender, u kome za prouavanje nacistike politike odnarodavanja dolaze u obzir naroito lanci dr Helmuta Karstanjena. U Kranju je 1942. godine izaao manje zanimljiv Hini koledar 1942.

Arhivski materijal
Za istraivanje nacistike politike odnarodavanja u Sloveniji bi od arhivskog materijala doli u obzir naroito arhivski fondovi onih ustanova i organizacija koje su se neposredno bavile tom problematikom. Mislim naroito na fondove efova civilnih uprava za donju tajersku i Gorenjsku, te saveznih vodstava tajerskog otadbinskog saveza i Korukog narodnog saveza. Registrature efova civilne uprave, koje su u prolee 1941. poele da nastaju u Mariboru i na Bledu efovi civilne uprave su, nakon svog odlaska u Grac i Celovec krajem 1941. godine i poetkom 1942. godine, objedinili s ondanjim registraturama dravnih zamenika koje su danas, ukoliko su, razumljivo, sauvane, za nauni rad jo nedostupne. I dok je sudbina registrature saveznog vodstva Korukog narodnog saveza sasvim nepoznata - poznato je tek toliko da su nakon osloboenja iz Muzeja narodne osvoboditve u Ljubljani neke arhivalije te organizacije odvezli u fabriku papira Veve i time uinili nenadoknadivu tetu -, dotle je registratura saveznog vodstva tajerskog otadbinskog saveza prilino razbijena. Jedan deo je propao u vreme saveznikog bombardovanja Maribora, drugi deo su nacisti pre sloma Treeg Rajha prevezli u manastir St. Lambrecht u gornjoj tajerskoj i sada se, verovatno, nalazi u Zemaljskom arhivu u Gracu, a trei deo se nalazi u arhivu Muzeja narodne osvoboditve Maribor (delovi arhivskog materijala ureda: Fhrungsamt I, Fhrungsamt II, Arbeitspolitisches Amt, Verwaltungsamt, Rassenpolitisches Amt, Amt Frauen, Amt Volkswohlfahrt, Rechtsamt, Amt Wehrerziehung, Amt Jugendfhrung, Agrarpolitisches Amt, Amt Volksgesundheit, Amt Schulwesen, Amt Komunalpolitik, Amt fr Beamte, Bundesschiedsgericht). Naalost, nedostaje materijal kancelarije saveznog voe tajndla i nacionalpolitikog referenta dr Karstanjena, koji su se najvie bavili planovima i merama denacionalizacije. Veoma znaajne bi bile i registrature komandanta bezbednosne policije i slube bezbednosti za donju tajersku i Gorenjsku, koji su bili naroito u 1941. godini izvoai brojnih mera denacionalizacije, pa su zato kod njih i formirani tabovi za preseljavanje. Meutim, od sveg materijala sauvani su ili dostupni samo deo materijala III referata taba za preseljavanje za slovenaku tajersku u arhivu Muzeja narodne osvoboditve Maribor i deo materijala taba za preseljavanje za Gorenjsku u arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA u Beogradu, kao i u arhivu Republikog sekretarijata za unutranje poslove SRS u Ljubljani. Ali se veoma dobro sauvao deo arhivskog fonda ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru, koji se sada nalazi u arhivu Muzeja narodne osvoboditve Maribor. Znaajan je naroito za prouavanje nemake kolonizacije u slovenakoj tajerskoj pod nacistikom okupacijom i za prouavanje proterivanja nekih grupa slovenakog stanovnitva u Nemaku. Za prouavanje nemake kolonizacije slovenake teritorije uz Savu i Sutlu i proterivanje slovenakog stanovnitva je od znaaja i dobro sauvan arhivski fond ispostave opunomoenika dravnog komesara ZA jaanje nemakog naroda u Breicama, koji uva arhiv Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani, a neto manje grae te vrste ima deo fonda ispostave u Celju, koji uva Muzej narodne osvoboditve Maribor. Registratura ureda opunomo-

enika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda na Bledu se, verovatno, nalazi u
Zemaljskom arhivu u Celovcu, gde su je jo 1949. godine pregledavali saradnici Jugoslovenske restitucione komisije i prepisali nekoliko stotina zanimljivih dokumenata, ali, ipak, ne znamo gde se sada nalaze ti prepisi. Od originala je dostupan samo deo koji uva Institut za nacionalna pitanja u Ljubljani. Neto materijala o nacistikoj politici odnaroavanja, naroito o osnivanju organizacija tajerskog otadbinskog saveza i Korukog saveza za odnaroavanje te njihovih pomonih organizacija (Vermanaft, omladina, ene itd.) nalazimo u arhivskim fondovima politikih komesara, pokrajinskih savetnika, sreskih vodstava Korukog narodnog saveza i NSDAP u Gorenjskoj, te okrunih vodstava tajerskog otadbinskog saveza u slovenakoj tajerskoj. Sauvani su arhivski fondovi ili bar delovi arhivskih fondova politikih komesara i pokrajinskih savetnika za Kamnik, Kranj, Radovljicu, Celje, marje pri Jelah, Gornji grad, Lako, Trbovlje i Breice (u arhivu Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani, te okrunih vodstava tajerskog otadbinskog saveza za Celje, Trbovlje (u arhivu Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani), Maribor i Ptuj (u arhivu Muzeja narodne osvoboditve Maribor) i sreskih vodstava Korukog narodnog saveza za Kamnik, Kranj i Radovljicu. Od registratura vodstava mesnih grupa obeju spomenutih organizacija sauvani su samo beznaajni dokumenti. Veina materijala je bila unitena u vreme rata ili odmah nakon rata. Za ocrt preseljenja koevskih i ljubljanskih Nemaca iz tzv. Ljubljanske pokrajine u tajersku, Gorenjsku i Koruku naroito je znaajan arhivski fond nemakog opunomoenika za preseljenja u Ljubljani, koji uva arhiv Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani. Srazmerno dobro sauvani fond nije sasvim potpun, jer su u prvim mesecima 1945. godine mnogo materijala odvezli u Celovec. Kua u koju su ga smestili bila je u vreme saveznikog bombardovanja u prolee 1945. godine dodue oteena, ali ne i materijal. Sada se verovatno nalazi u Zemaljskom arhivu u Celovcu i nije dostupan za istraivaki rad. Neto dragocenih podataka je mogue dobiti i u arhivskim fondovima nemakih andartnerijskih i policijskih ustanova, koji se nalaze prvenstveno u arhivu Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani. Tamo se nalazi i deo fonda bledske (od 1943. godine dalje radovljike) podrunice dravnog propagandnog ureda NSDAP za Koruku na Bledu, koji sadri bogate materijale za rekonstrukciju nacistike propagande u Gorenjskoj od 1941. do 1945. godine. Posle drugog svetskog rata, kada je za sudske procese bilo nuno prikupiti dokazni materijal protiv ratnih zloinaca, komisije za utvrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa izdvojile su iz ranije spomenutih registratura najznaajnije dokumente nemakog okupatora i poslale ih u nepoznato. Nisu sauvani ak ni spiskovi izdvojenih i otposlanih dokumenata, niti reversi o prijemu. Nakon svega toga ostalo je samo nekoliko slabih, zvanino dodue overenih, ali, uistinu, zbog brzine nepregledanih prepisa. Tako je, na primer, oko 30 strana dugaak izvetaj saveznog slubenika Nemakog ministarstva unutranjih poslova kod efa civilne uprave za donju tajersku dr Miler-oltesa od 30. maja 1941. sauvan samo u jednom ili dva potpuna prepisa u arhivu Instituta za nacionalna pitanja u Ljubljani i Arhivu Slovenije. Isto tako, gotovo sto strana dugaak izvetaj o rezultatu rasnih istraga u slovenakoj tajerskoj iz jeseni 1941. sauvan je samo u dva ili tri prepisa itd. Pojedini, nakon osloboenja izdvojeni dokumenti, sada se, 20 godina kasnije, mogu nai u Arhivu Jugoslavije, arhivu Vojnoistorijskog instituta JNA, Arhivu Slovenije itd. Ipak, sudbina brojnih dokumenata jo nije poznata. Do sada jo niko nije uinio ozbiljan pokuaj da izdvojeni dokumenti, koji se sada nalaze u raznim arhivskim a i drugim ustanovama, dou natrag u svoje

fondove. U Poljskoj, na primer, gde je Komisija za utvrivanje zloina nemakog okupatora jo i sada veoma aktivna, nisu izgubili ni jedan jedini dokument. Za prouavanje prihvata, smetaja, poloaja i ivota hiljade izgnanih Slovenaca u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj mogue je pronai neto dokumenata u tzv. Nedievom arhivu, koji uva arhiv Vojnoistorijskog instituta JNA. Re je, zapravo, o nepotpunom arhivskom fondu tzv. Generalnog komiteta za naseljavanje Slovenaca. Mnogo dokumenata je, pak, u veoma opsenom i veoma znaajnom fondu Dravnog ravnateljstva NDH za ponovu, koji uva Historijski arhiv grada Zagreba. U Dravnom ravnateljstvu za ponovu je bio i ured za doseljavanje, koji se prvenstveno bavio pitanjima prihvata, smetaja, naseljenja i zbrinjavanja na podruje tzv. NDH izgnanih Slovenaca. Veinu akata koji su se odnosili na Slovence su u jesen 1945. godine izdvojili iz registrature i prevezli ih u Ljubljanu. Sada ih uva arhiv Instituta za istoriju radnikog pokreta u Ljubljani. I u inostranstvu se nalazi nekoliko arhivskih fondova onih ustanova koje su se bavile radom na odnaroavanju. Na prvom mestu valja, svakako, spomenuti fond ureda dravnog komesara za jaanje nemakog naroda ili kasniji glavni tabni ured dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Berlinu, odnosno od kraja 1943. godine u vajklbergu, u Bavarskoj. Ta opsena registratura je bila nakon rata nekoliko godina bar za zapadnonemake istraivae dostupna u Berlin Document Centru, ali kada su je prevezli u Bundesarhiv u Koblencu nije vie dostupna ni nemakim naunicima. I pored dve molbe, rukovodstvo arhiva mi nije dozvolilo da pregledam dragoceni materijal, jer, navodno, jo nije sreen. Nekoliko hiljada dokumenata su Amerikanci snimili na mikrofilmove i njih uva National Archives u Vaingtonu. Prilino zanimljivih dokumenata nalazi se i u arhivskom fondu linog taba dravnog vode SS, tj. Himlera. uva ga National Archives u Vaingtonu, koji je materijal snimio i na mikrofilmove. Popis mikrofilmskih rolni sa oznakom T-175 nalazi se u 32. i 33. svesci_ Vodia po nemakim dokumentima, mikrofilmovanim u Aleksandriji (Guides to German Records microfilmed at Alexandria VA). Mikrofilmove - ali ne sve, na alost, - ima i Institut fr Zeitgeschichte u Minhenu, gde sam ih pregledao. National Archives u Vaingtonu ima i arhivski fond Deutsches Auslands Instituta u Stutgartu. Taj institut je pred drugi svetski rat i u njegovo vreme prikupljao materijal o nemakim nacionalnim manjinama u inostranstvu, a u vreme rata naroito o njihovim preseljenjima u Nemaku i na okupirana podruja. Prikupio je i mnogo materijala o preseljavanju koevskih i ljubljanskih Nemaca, o naseljavanju koevskih Nemaca u slovenakoj tajerskoj, o izganjanju Slovenaca u Nemaku, o njihovom poloaju i ivotu u logorima Folksdoje Miteltele u Nemakoj itd. I taj materijal su u Sjedinjenim Amerikim Dravama snimili na mikrofilmove i popis mikrofilmskih rolni sa oznakom T-81 nalazi se u 16. svesci Vodia po nemakim dokumentima, mikrofilmovanim u Aleksandriji. Mnogo veoma znaajnih dokumenata u vezi sa proterivanjem Slovenaca i Srba nalazi se i u Politikom arhivu Nemakog ministarstva u Bonu. Nalazimo ih naroito u fondu odeljenja Nemaka (grupa: Inland II g), ureda dravnog sekretara fon Vajczekera (predmeti: Jugoslavija, Hrvatska i Italija) i ureda ministra inostranih poslova (predmeti: Hrvatska), te u fondu Nemakog poslanstva u Zagrebu, koje se protiv volje monog Hajdriha ukljuilo u deportacije Slovenaca i Srba. Neto dokumenata iz odeljenja Nemaka odnosno tzv. Akten Inland II g su svojevremeno mikrofilmovali u Velikoj Britaniji, pa se ti mikrofilmovi nalaze u Vojnoistorijskom institutu JNA u Beogradu. Foto-kopije i mikrofilmovi politikog arhiva Nemakog ministarstva inostranih poslova nalaze se u Foreign Office Library i u Public Record Office u Londonu, gde sam ih pregledao poto mi je Nemako ministarstvo inostranih poslova odbilo

704
. i -

molbu da pregledam originale u njihovom arhivu u Bonu. Dve spomenute ustanove u Londonu, koje su neko vreme posle rata uvale spomenuti arhiv, na alost, nisu mikrofilmovale ili fotokopirale sav materijal. Tako su fond Nemakog poslanstva u Zagrebu mikrofilmovali i fotokopirali tek delimino, a fond Nemakog konzulata u Ljubljani uopte nisu fotokopirali. A decembra 1965. godine mi je tadanji voa politikog arhiva Nemakog ministarstva inostranih poslova u Bonu dr Johanes Ulrih dozvolio da pregledam neto materijala u tom arhivu, na primer ne u celini mikrofilmovane svenjeve iz fonda Nemakog poslanstva u Zagrebu, Nemakog konzulata u Ljubljani itd. elim da mu se na ovom mestu posebno zahvalim za uslugu to je dao da se neki svenjevi posebno srede kako bi bili dostupni za moj istraivaki rad. Poneto zanimljivog materijala za pitanja koja obraujem u ovoj knjizi uva i Deutsches Zentralarchiv u Potsdamu u Nemakoj Demokratskoj Republici. Najvie materijala se, ipak, nalazi u fondu ustanove Rechnungshof des Deutschen Reiches, meu kojima se, pored ostalog, nalaze i dva opsena izvetaja ureda opunomoenika dravnog komesara za jaanje nemakog naroda u Mariboru za vreme od aprila do oktobra i od oktobra do decembra 1941. godine. Manje materijala se nalazi u fondu Nemakog ministarstva za nauku, vaspitanje i obrazovanje, a iznenaujue malo ga ima

u fondu Nemakog ministarstva unutranjih poslova.

Za prouavanje rada na odnaroavanju u Sloveniji do 1918. godine i za istraivanje nacistikih priprema za okupaciju Slovenije valjalo bi doi do materijala drutava Deutscher Schulverein i Sdmark, dalje Gaugrenzlandamta u Gracu i Celovcu, referenta

za nacionalna pitanja pri pokrajinskom vodstvu NSDAP za Koruku u Celovcu,

Sdostdeutsches Instituta u Gracu itd. Deo fonda Sidostdojes Instituta je, dodue, u Pokrajinskom arhivu u Mariboru, ali ipak je u njemu vie materijala za prouavanje nemake V kolone u Jugoslaviji nego za prouavanje nacistike politike denacionali-

zacije. I fond Pokrajinskog vodstva vapsko-nemakog kulturnog saveza za dravsku banovinu je sauvan tek delimino. Neto zanimljivog materijala uvaju i Savezni i Republiki sekretarijat za unutranje poslove, ali je taj materijal teko dostupan, a nedostaje naroito pregled nad tim materijalom.

Literatura
Istoriari koji su se posvetili nemakoj istoriji proteklih 30 godina do sada su se hvatali ukotac prvenstveno sa pitanjima oko sloma Vajmarske republike, dolaska nacista na vlast, nastanka i toka drugog svetskog rata, progona i unitavanja Jevreja i koncentracionih logora. A gotovo nenaeti su ostali problemi korena nacistike ekspanzionistike politike i politike odnaroavanja. Jo ne stoji na raspolaganju delo koje bi s raznih strana raspravljalo o nacistikom okupacionom sistemu u Evropi. Do sada se tome jo najvie pribliio rad Arnolda i Veronike Tojnbi Hitlers Europe, London-Njujork-Toronto 1954. Nacistiku politiku raseljavanja i naseljavanja je do sada jo najbolje obradio Robert El. Kel u RKFDV: German Resettlement and Population Policy 1939-1945, Kembrid 1957, prvenstveno na osnovu materijala VIII nirnberkog procesa i do tada izale literature, ali nije upotrebljavao bogat arhivski materijal iz National Archives u Vaingtonu, politiki arhiv Nemakog ministarstva inostranih poslova u Bonu itd. Dotakao se i pitanja izganjanja Slovenaca, ali su njegovi podaci veoma nepotpuni. Zbog dostupnog bogatog arhivskog materijala moe da poslui jo jedino za informaciju i lanak Hansa Buhajma Rechtsstellung und Organisation des Reichskommissars fr die Festigung deutschen Volkstums, Gutachten des Instituts
4 5 . - Nacistika politika denacionalizacije 7 0 5

fr Zeitgeschichte, Minhen 1958, str. 239-279. Isti autor je ta pitanja ponovno obradio i u knjizi Anatomie des SS-Staates, Band I: Die SS das Herrschaftsinstrument. Befehl und Gehorsam. lten und Freiburg im Breisgau 1965. Nacistiku politiku preseljavanja Nemaca u vreme drugog svetskog rata je prilino temeljno, ali s obzirom na dostupnost primarnih izvora u mikrofilmovima u National Archives Washington, jo uvek manjkavo obradio Janusz Sobczak u svojoj knjizi Hitlerowskie przesiedlenia ludnoci niemieckiej w dobie II wojny swiatowej, Poznanj 1966. Nacistike politike odnarodavanja vie ili manje dotiu se i dela koja tretiraju nacistiki okupacioni sistem u pojedinoj dravi ili pokrajini. Najvie takvih dela se odnosi na Poljsku i to Szymon Datner, Janusz Gumkowski, Kazimierz Leszcynski, Wysiedlanie ludnoci z ziem polskich wcielonich do Rzeszy, Biuletyn Glownej Komisji Badania Zbrodni Hitlerowskich w Polsce, XII, Warszawa 1960, str. 5-30, Janusz Gumkowski, Kazimierz Leszczynski, L'ocupation hitlerienne en Pologne, Varsovie 1961, Czeslaw Madajczyk, Generalna gubernia w planach hitlerowskich, Warszawa 1961; Martin Broszat, Nationalsozialistische Polenpolitik 1939-1945, Stuttgart 1961. Neto podataka o radu na odnaroavanju u Alzasu i Lotaringiji nalazi se u lanku Pierrea Cezarda, L'annexion de fait de l'Alzace-Lorraine, Revue d'histoire de la deuxieme guerre mondiale, januar 1952, broj 5, str. 37-52, i u delu Eugena Schaefferja, L'Alzace et la Lorraine (1940-1945), leur occupation en droit en fait, Paris 1953. Pitanje nacistike ekspanzionistike i denacionalizatorske politike u Jugoslaviji ili u njenim pojedinim pokrajinama, uglavnom, jo nije obraeno. Neto podataka o nacistikim pretenzijama u Srbiji donose Johann Wscht, Plne des Dritten Reiches zur Neuordnung des jugoslawischen Raumes nach 1941, Der Donauschwbische Lehrer, I. Bd., 1959, str. 68-69, Jovan Marjanovi, Ustanak i narodnooslobodilaki pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, str. 17-19, isti: The german occupation system in Serbia, dans: Les systmes d'occupation en Yougoslavie 1941-1945, Belgrade 1963, p. 263-301, Hans Ulrich Wehler, Reichsfestung Belgrad, Nationalsozialistische Raumordning in Sdosteuropa, Vierteljahrshefte fr Zeitgeschichte, 1963, Nr. 1, str. 72-84. Deportacije Srba iz NDH u 1941. godini je, prvenstveno na osnovu materijala iz fonda Dravnog ravnateljstva NDH za obnovu, opisao Andrija-Ljubomir Lisac u lanku Deportacije Srba iz Hrvatske 1941, Historijski zbornik, 1946, str. 125-145. Predratnu nemaku literaturu, koja je lano dokazivala nemaku sutinu dela Slovenije i donosila zahteve za njegovo prikljuenje Austriji, odnosno kasnije Nemakoj, moemo smatrati vie izvorom za prouavanje nemakih imperijalistikih i nacistikih pretenzija u Sloveniji. Poto ju je Duan Biber u svom delu Nacizem in Nemci v Jugoslaviji 1933-1945, Ljubljana 1966, podrobno naveo i analizirao u drugom poglavlju pod naslovom Nemaki most na Jadran i nacifikacija Nemaca u Sloveniji, ja u navesti samo najznaajnije: Robert Sieger, Die Sdgrenze der Deutschen Steiermark. Denkschrift des akademischen Senats der Universitt Graz, Graz 1919; A. R. Wotawa Flugbltter fr Deutschsterreichsrecht, Wien 1919; Adolf Lenz Die deutschen Minderheiten in Slowenien, Graz 1923; Adriaticus (= Friedrich Lange), Deutschlands gerechte Grenzen, Berlin 1924; Georg Lukas, bersicht ber das Grenz- und Auslanddeutschtum, Graz 1924; Arnold Luschin-Ebengreuth, Die Zerreisung der Steiermark, Graz 1921; Franz Hausmann, Sdsteiermark, Graz 1925; Gerhard Werner (= Helmuth Carstanjen), Sprache und Volkstum in der Untersteiermark, Stuttgart 1935; isti, Die verstmmelten Grenzen, Zeitschrift fr Geopolitik, 8. Jg., 1931, 54-63; Doris Kraft, Das untersteirische Drauland, Mnchen 1935; H. Volkmar (= Hugo Suette), Untersteier die deutsche Sdostmark, Deutschlandsberg (1934); Hans Brckner, Der deutsch-slowenische Grenzraum, u: Die sdostdeutsche Volksgrenze, Berlin 1934; Kurt Trampler, Um Volksboden und Grenze, Heidelberg und Berlin 1935; Max

Schmidt, Der deutsch-slowenische Grenzraum, u: Walter Schneefuss, Des Reiches neue Nachbarn, Salzburg 1939; Hermann Ibler, Des Reiches Sdgrenze. Vergewaltigtes Selbstbestimmungsrecht. Graz 1940; Friedrich Lange, Untersteiermark, Berlin 1941; Anne Heidrich, Der vlkische Kampf im Steirischen Unterland vor dem Weltkrieg mit besonderer Bercksichtigung der deutschen Presse, Mnchen 1934. Rad nemakih drutava za odnarodavanje Deutscher Schulverein i Sdmark analiziraju Franz Baum, Die Kulturarbeit des deutschen Schulvereines im Steirischen Unterlande, u: Franz Hausmann: Sdsteiermark, Graz 1925; Friedrich Lange, Sonnenland Untersteiermark, Mnchen 1943; Friedrich Pock, Grenzwacht im Sdosten. Ein halbes Jahrhundert Sdmark, Graz-Wien-Leipzig 1940; W. Heinz, Das Ansiedlungsgebiet des Vereines Sdmark, u: Deutsche Erde, Jg. 1914/15; Felix Kraus, Fr Grossdeutschland - 60 Jahre vlkische Schutzarbeit. Berlin 1940; August R. Wotawa, Der deutsche Schulverein 1880-1905, Wien 1905; Geschichte der Schutzarbeit am deutschen Volkstum, Festschrift des Vereines fr das Deutschtum im Auslande, Dresden 1930. Bibliografiju okupatorske istoriografije o slovenakoj tajerskoj objavio je Franjo Ba u delu Okupatorska historiografija o Slovenskem Stajerskem, u: Zgodovinsku asopis, godina I, 1947, str. 222-240. lanci koji su zanimljivi za prouavanje nacistike denacionalizatorske politike uvreni su u poglavlja Pripreme na invaziju, Invazija, Nacionalne borbe, Kulturno tie i Hronika okupacije. Za Gorenjsku i Meiku dolinu takve bibliografije jo nema, ali e biti manje zanimljiva jr su koruke nacistike voe manje pisali o Gorenjskoj nego tajerske voe o slovenakoj tajerskoj. Posle drugog svetskog rata istraivai i pisci su se okretali prvenstveno poglavljima narodnooslobodilakog rata, dok su u manjoj meri istraivali pitanja nacistikog okupacionog sistema i nacistike politike odnaroavanja u Sloveniji. A ukoliko su se i bavili tim pitanjima, rezultati njihovog rada su sluili prvenstveno Komisiji za utvrivanje zloina okupatora i njegovih pomagaa, koje je ova objavljivala u svojim Saoptenjima i u Saoptenju o zloinima Austrije i Austrijanaca protiv Jugoslavije i njenih naroda, Beograd 1947. Jedno od brojnih poglavlja u toj publikaciji ukratko opisuje Nasilnu germanizaciju jugoslovenskog teritorija (str. 110-116), Masovne deportacije slovenakog stanovnitva (str. 116-123), Prisilnu mobilizaciju jugoslovenskih gradan u hitlerovsku vojsku i radnu slubu (str. 123-129) i Ubijanje taoca, paljenje i unitavanje naselja, streljanje taoca i masovno ubijanje, ubijanje uhapenika i ranjenika (str. 130-140). A znaajniji od tih lanaka su opseni elaborati, napisani za potrebe Komisije, ali koji su ostali samo u rukopisu i sada ih uvaju arhivi Muzeja narodne osvoboditve Maribor, Intituta za zgodovino delavskega gibanja v Ljubljani i Intituta za narodnostna vpraanja u Ljubljani. Tako je Franjo Ba 1946. godine napisao elaborat, dugaak 76 strana, Slovenski Nemci 1918-1945 sa dodatkom 206 prepisa dokumenata, odlomaka iz tampe, sasluanja itd; isti autor je napisao i elaborat Doneski k problematiki slovenjetajerskega nemtva pred in med okupacijo 1941-1945; Mirko Brolih je 1946. godine napisao opsene lanke Dr Siegfried Uiberreither (45 strana sa prilogom 211 prepisa dokumenata), Hitlerjevski reim v Jugoslaviji V letih 1941 do 1945 (49 strana), a 1947 godine je sastavio elaborat Pooblaenec efa varnostne policije in varnostne slube pri efu civilne uprave za Spodnjo tajersko (67 strana). A Igor Rosina je napisao lanak Okupator o slovenskem problemu na Spodnjem Stajerskem (13 strana). Ti elaborati su manjkavi zato to ni jedan problem ne obrauju u celini i zato to su napisani na osnovu materijala koji se nalazi ili koji je bio prvenstveno u Mariboru. Njihova vea vrednost se nalazi u priloenim prepisima dokumenata, od kojih su neki originali, verovatno, zauvek izgubljeni. O pitanjima o kojima raspravlja ova knjiga posle rata je izalo veoma malo rasprava i lanaka koji bi se temeljnije uhvatili ukotac sa tom problematikom. Mirko

Brolih je po sauvanom materijalu III referata taba za preseljavanje u Mariboru napisao opirnije lanke O pripravah narta za nameravano prikljuitev in germanizacijo Sp. tajerske, Vestnik, Maribor, 26. IV 1946 i Izselitev Slovencev iz Spodnje tajerske v Srbijo in Hrvatsko, Vestnik, Maribor, 28. VI 1946 i 5. V I I 1946. Argumentovaniju raspravu o deportacijama Slovenaca je, uz korienje novih izvora, napisao France Skerl Nacistine deportacije Slovencev v letu 1941, Zgodovinski asopis, 1952-1953. (Kosov zbornik), str. 768-797. Rasprava je, i pored nedostataka, do danas ostala najozbiljniji prilog problematici nacistike deportacione politike. Skerl je, naime, zanemario neke znaajne izvore koji su mu ve tada stajali na raspolaganju, a neke izvore koje je upotrebio je pogreno interpretirao, na to upozoravam u tekstu ili u napomenama u ovoj knjizi bez neke namere da time umanjim znaaj njegove rasprave. Na neka pitanja nacistike okupacije slovenake tajerske i Gorenjske odgovorio je Metod Miku u raspravi, Ali je narodnoosvobodilna borba prepreila prikljuitev tajerske in Gorenjske k nemkemu rajhu?, Zgodovinski asopis, 1952-1953 (Kosov zbornik), str. 733-767. Deportacije Slovenaca i naseljavanje Nemaca, naroito na podruju uz reku Savu i Sutlu, prikazao je i Stanko Skaler u svojoj brouri Posavje v letu 1941, Breice 1958, str. 7-22, pri emu je upotrebio neke nove dokumente koje Skerlova rasprava nema. Izgon svetenika Lavantinske biskupije opisao je Vinko Munda u lanku Ob dvajsetletnici izgona slovenskih duhovnikov, Nova pot 1961, str. 577-597. Pitanja deportacije slovenake dece u Nemaku i njihove germanizacije latio se Stane Terak u knjizi Ukradeni otroci, Ljubljana 1962. Vrednost njegove knjige je prevashodno u postavljenim pitanjima i prikupljenom materijalu, a manja u obradi prikupljenog materijala. O deportacijama Slovenaca, a naroito o ivotu slovenakih izgnanika u Srbiji Fran Ro je, prema vlastitim seanjima i prema izjavama drugih izgnanika, napisao knjigu Slovenski izgnanci v Srbiji 1941-1945, Maribor 1967. To je prvo opsenije delo o ivotu slovenakih izgnanika u tuini, kakvo jo nemamo ni za Bosnu ni za Hrvatsku, niti za Nemaku. U dnevnoj tampi je objavljen veliki broj lanaka o deportacijama Slovenaca. Napisali su ih sami izgnanici prema vlastitom seanju ili, pak, drugi autori na osnovu ranije navedenih rasprava i lanaka. Veu vrednost imaju, razumljivo, vaniji i opseniji lanci koji su pisani na osnovu seanja i koje su napisali sami izgnanici. Meu najbolje spadaju, bez sumnje, seanja Franca Ksavera Meka pod naslovom Kriev pot u etvrtoj knjizi njegovih Sabranih dela, Ljubljana 1959, str. 287-448. Najvie memoarskih lanaka su napisali nekadanji izgnanici iz Srbije, a mnogo manje oni koje su nacisti izgnali na podruje tzv NDH, dok su lanci izgnanika koji su bili u nemakim logorima veoma retki. Naslovi svih tih lanaka o deportacijama Slovenaca, napisanih nakon osloboenja, nalaze se u Skerlovoj Bibliografiji o narodnoosvobodilnem boju Slovencev, objavljeni najpre u Zgodovinskem asopisu, a zatim u posebnoj knjizi Petnajst let bibliografije o narodnoosvobodilnem boju Slovencev 1945-1959, Ljubljana 1962. i, na kraju, u Prispevkih za zgodovino delavskega gibanja. Neto memoarskih lanaka o pitanjima o kojima raspravlja ova knjiga, tj. o preseljenju koevskih i ljubljanskih Nemaca sadri i knjiga Dokumentation der Vertreibung der Deutschen aus Ost-Mitteleuropa, Band V, Das Schicksal der Deutschen in Jugoslawien, Dsseldorf 1961.1 dok su istorijski lanci, naroito oni o deportacijama Slovenaca, veoma kratki i podaci veoma skromni i pored toga to je urednitvo imalo na raspolaganju bogatu arhivsku grau, dotle su seanja folksdojera veoma razvuena i tendenciozna.

REGISTAR GEOGRAFSKIH IMENA

A Ajbau (Eibau) 275, 276, 460 Ajnzidel (Einsiedel) 460 Ajzenerzt (Eisenrzt) 461 Aleksandrija (Alexandria) 703 Aleksandrovac 367 Aleksinac 372, 373 Alteting (Alttting) 315, 447, 461 Altlag 357 Amorbah (Amorbach) 436 Anovec 258, 268, 551 Apae 90, 99, 107 Apolda 461 Aranelovac 213, 214, 216, 221, 366-369, 372 Arilje 367, 370 Arja Vas 228 Arnova Sela 565 Arnsfeld 460 Arntat (Arnstadt) 275, 276, 460 Artie 188, 228, 257, 268, 284, 289, 578 Arve 63, 64 Asenhauzen (Assenhausen) 461 Atene 361 Augzburg (Augsburg) 671 Libencel (Bad Liebenzell) 280, 461 Opelzdorf (Bad Oppelsdorf) 460 Rajnerc (Bad Reinerz) 459 Sulca (Bad Suiza) 461 Sahen (Bad Schachen) 314 Sandau (Bad Schandau) 460 Svarcbah (Bad Schwarzbach) 459 Varmbrun (Bad Warmbrunn) 460 Verizhofen (Bad Wrishofen) 447, 461 Bagdad 10, 11 Bajrot (Bayreuth) 306 Bakovci 137 Bamberg 461 Banja Luka 232, 386-388, 392, 394, 395, 400, 411 Banjica 376 Barik 453 Basalie 71 Baucen (Bautzen) 275, 276, 460 Baumgarten 461 Begunje na Gorenjskem 184, 655 Bela Cerkev 256 Beljak 70, 73, 545, 671, 684 Belo Brdo 396 Beltinci 143, 643 Beograd 5-7, 47, 48, 55, 77, 92, 102, 103, 145, 203-205, 207, 208, 211, 234, 236, 239, 248, 250, 252, 339-341, 366, 371-373, 377-379 Berentajn (Brenstein) 460 Berhtesgaden (Berchtesgaden) 210 Berkovii 454 Biberah (Biberach) 447, 461 Biha 386, 387, 390 Bijeljina 233, 234, 282 Bilgoraj 437 Bistrica pri Kranju 308 Bad Bad Bad Bad Bad Bad Bad Bad Bad

B Babenhauzen (Babenhausen) 461 Bad Althajde (Bad Altheide) 275, 276, 460 Bad Berka 461 Bad Blankenburg 461 Bad Flinsberg 459 Bad Krocingen (Bad Krotzingen) 283 Bad Langenau 477, 459, 460 Bad Lauzik (Bad Lausick) 460

Bivic (Bischwitz) 459 Bizeljsko 188, 257, 268, 284, 289, 290, 357, 419, 462, 552, 561, 574, 575, 579, 581 Bjalistok (Bialystok) 43 Bjelovar 233-235, 237, 242, 387, 389, 391, 402, 403 Bianca 227 Blankenburg 290, 437 Blatnik 90, 490, 493, 528, 529, 535, 537 Blatno 258, 268, 551 Bled 126, 127, 131, 132, 150, 157-159, 162-164, 196, 197, 199, 208-211, 218, 221, 230, 231, 240-242, 249, 253, 295, 306, 307, 312, 315-317, 319, 328, 336, 337, 340, 361, 406, 425, 587, 594, 596, 597, 599-606, 635, 639, 659, 660, 672, 673, 682, 692 Blenrid (Blnried) 461 Blinje 396 Bobertajn (Boberstein) 459 Bohinj 73, 545, 595 Bohum (Bochum) 461 Bolcano (Bolzano) 29, 517 Bon (Bonn) 6, 447, 704 Bor 48 Bori kod Ptuja 168, 170, 171, 180 Bornhofen 461 Borovec 90, 484, 489, 493, 509, 511, 528, 537 Borovlje 70 Bosanska Dubica 385 Bosanska Gradika 386, 387, 391, 395 Bosanska Kostajnica 261 Bosanska Krupa 387, 390 Bosanski Brod 205, 213 Bosanski Novi 85, 261, 386, 387, 390, 391 Bosanski Petrovac 387, 390 Bosansko Petrovo Selo 396 Botanj 189, 228,. 257, 260, 268, 284, 357, 574, 579, 583 Brand-Erbisdorf 460 Braslove 103, 111, 182, 227 Braunvajg (Braunschweig) 339, 412 Brko 386, 387, 391 Breg 530 Bregana 256, 258, 260 Brehelzdorf (Brechelsdorf) 275, 276, 460 Brener (Brenner) 16 Breslau (Wroclav) 113, 275, 276, 412, 436, 447, 459, 460

Breza 395 Brezina 621 Breznica kod Krope 655 Brezno ob Dravi 62 Brezovica (kod Lukovice) 308 Brezovica (kod Nemke Loke) 535, 617 Brezovica (kod Bizeljskog) 465 Breice 65, 73, 82, 92, 99, 100, 109, 118, 121, 128, 147, 161, 168, 169, 174, 188, 190, 205, 228, 230, 249, 254, 255, 257, 258, 265, 268, 271-273, 278, 283, 285, 289, 293, 310, 357, 425, 437, 465, 469, 533, 537, 546, 548, 554, 5?6, 559-562, 564-568, 570-572, 574, 576-578, 581, 593, 608, 617, 621, 622, 625, 627, 640, 642, 644, 649, 653, 654, 666, 669, 681, 692 Bribir 453 Brijee 394 Briksen (Brixen) 29 Brjansk 42, 43 Brno 21, 168 Brod 582 Brojnzdorf (Brunsdorf) 460 Bruhzal (Bruchsaal) 280, 447, 461 Bruk na Muri (Bruck a. d. Mur) 70, 154, 295, 506, 507, 522 Brus 367 Brusnice 256

C Cankova 137, 143 Caprag 233-235, 237, 403 Cazin 386, 387, 390 Celje 6, 59, 64, 77, 79, 80-82, 85, 87, 89, 90, 92, 93, 97-107, 110, 111, 116, 117, 121, 128, 130, 133, 137, 139, 142, 143, 145, 147, 153, 155, 165-168, 170, 179, 180, 182, 185, 190, 213, 223, 226-228, 230, 231, 249, 254, 265, 273, 286, 299, 302, 305, 309-311, 314, 329, 330, 332, 334, 371, 406, 478, 496, 542, 543, 546, 585, 589, 608, 627, 632, 638, 640, 642, 644-649, 651-654, 662, 665, 669, 678, 679, 681, 686, 692, 697 Celovec 69, 74, 75, 86-88, 96, 101, 103-108, 112, 113, 115, 126, 127, 131, 132, 145, 149, 152-154, 158, 163, 164, 169, 194,

240, 243, 303, 312, 331, 486, 497, 498, 517, 542, 594, 638-640, 661, 676, 687, 689, 692, 693, 696, 700-702 Cerklje ob Krki 189, 228, 257, 260, 268, 283-285, 288-290, 357, 570, 582, 620 Cerak 62, 72 Cetingrad 401, 402 Cinvald (Zinnwald) 451, 460 Cug baj Frajberg (Zug bei Freiberg) 460 Cvikau (Zwickau) 416, 460, 462 Cvilarji 492

uprija 367, 369, 370, 372, 373

C abar 480 Caak 145, 205, 214, 268, 367, 269, 370 agst (Zschagst) 460 akovec 342 Cate 257, 260, 284, 289, 357, 574, 578 azma 387, 391 epin 396 ernjikov 36 eke Budjejovice 21 ijein (Cieszyn) 441 jehanov (Ciechanov) 439, 442 rmonjice 90, 479, 481, 482, 488, 490, 527, 528, 529, 531, 537 Crna 130, 194, 334 rnomelj 479, 481, 482, 490 495, 498, 533, 537

D Dai-uvar 390, 392, 393, 666 Dasel-Zoling (Dassel-Solling) 460 Dedonci 72 Denten (Dnschten) 460 Derventa 387, 390, 391, 406, 407 Detvald (Dettwald) 447 Dinaburg (Dnaburg) 43 Dingeltet (Dingelsttt) 353 Dingolfing 461 Diringzhof (Dhringshof) 275, 276

Diseldorf (Dsseldorf) 295, 296, 358, 412 Diteltat (Dittelstadt) 461 Diterzdorf (Dittersdorf) 460 Dnjepropetrovsk 41 Dob 604 Doboj 213, 406 Dobova 188, 228, 257, 268, 273, 283, 286, 289, 357, 465, 548, 550, 578 Dobovec 355, 625 Dobrinje 395 Dobrna 147, 182, 223, 227, 228, 231, 678 Dole 189, 257, 260, 268, 284, 354, 355, 357, 561, 583 Dolenja Vas (kod Ribnice) 481, 482, 490, 613 Dolenja Vas (kod Krkog) 625 Dolga Vas 90, 489, 493, 527, 528, 529, 537 Doli 137 Dolnja Briga 90, 489, 490, 493, 528, 529, 537 Dolnja Slavea 137 Dolnja Topla Reber 90, 484, 489, 490, 493, 528, 537 Domale 542, 604 Donji Miholjac 389, 392, 396 Dorboci (Dorboczy) 471 Dovje 337, 545, 606 Draga 479-482, 484, 490, 493, 516, 524, 525, 527, 528, 536, 537, 570 Dravograd 70, 76, 77, 90, 99, 100, 128, 130, 132, 194, 334 Dravsko Sredie 678 Dragoe 308 Drenovec 474 Drezden (Dresden) 51, 275, 276, 353, 412, 428, 447, 460 Drnovo 475 Drue 582 Drvar 386, 387, 390 Dub 453 Duplek 84 Durlesbah (Durlesbach) 280 Dvor na Uni 251, 390

akovo 390, 392, 408, 409, 458 unis 369

E Ederan (Oederan) 460 Eksberg (Echsberg) 315 Elgersburg 461 Erenfriderzdorf (Ehrenfriedersdorf) 460 Erfurt 275, 276, 290, 461, 671 Erlangen 315 Ernov 70

F Fahrija (Fachria) 560 Fajlnbah (Feilnbach) 315, 461 Falkenhajn (Falkenhain) 459 Feldbah (Feldbach) 560 Fikinci 72, 79, 90, 143 Firstenfeld (Frstenfeld) 560 Fisen (Fssen) 460 Flinsberg 459 Foa 376 Forhhajm (Forchheim) 461 Fort-Erlangen (Forth-Erlangen) 315, 461 Frajberg (Freiberg) 447, 460 Frajburg (Freiburg) 280, 283 Frajfeld (Freifeld) 471 Frajtal (Freital) 428, 460 Frankentajn (Frankenstein) 459 Frankfurt na Majni 467 Frankfurt na Odri 412 Frauenaurah (Frauenaurach) 461 Frauentajn (Frauenstein) 460 Fridolfing 434 Froburg (Frohburg) 460 Fronlajten (Frohnleiten) 306, 311, 461 Fulnek 630 Fusi (Fuschl) 201, 202, 207

Gdinja 24, 32 Gederovci 79, 137 Gelberg (Gehlberg) 461 Gelenau 460 Gerlashajm (Gerlasheim) 280, 447, 461 Gerlic (Grlitz) 460 Gerlinci 137 Gevenda (Geschwenda) 461 Getingen (Gttingen) 275, 276 Giboldehauzen (Gieboldehausen) 460 Gincburg (Gnzburg) 461 Glazov (Glasow) 275, 276 Glauhau (Glauchau) 460 Globoko 188, 228, 257, 258, 268, 284, 357 Golaj 326 Goldberg 459 Golnik 337 Gomilsko 182 Gorenja Vas (u Poljanskoj Dolini) 308 Gorenje (kod Koevja) 488 Gorenje Laze 326, 616 Gorica 70, 122 Goriane (kod Medvoda) 598 Gorjane pri Podsredi 327 Gorje kod Bleda 195, 336, 603-605 Gornja Lendava (sada Grad) 137, 143 Gornja Radgona 72, 90, 99, 107, 164, 478 Gornja Slavea 137 Gornji Cmurek 478 Gornji Grad 128, 165, 182, 190, 191, 608, 633 Gornji Milanovac 214, 367, 369, 374 Gornzdorf (Gornsdorf) 275, 276, 460 Gospa Sveta 70 Gospi 383, 400 Gotenica 90, 489, 493, 502, 511, 525, 528, 537, 574, 613 Gotovlje 228 Grac (Graz) 62, 63, 69, 70, 77, 82, 86-88, 97, 100-108, 110-119, 126, 127, 131, 138, 140, 141, 144-146, 150, 153, 164, 169, 255, 271, 278-280, 282, 286, 296, 311, 329, 339, 351, 360, 404, 427, 433, 437, 467, 498, 505, 517, 542, 543, 548, 562, 564, 566, 567, 576, 579, 585, 627, 632, 637-643, 649, 651, 653, 661, 664-666, 670, 672, 678, 679, 682, 686, 687, 689, 690, 701 Graac 385 Graanica 387, 390, 391, 396, 406, 407

G Gaberje (kod Celja) 62 Gaberje (kod Dobove) 228 Gacko 383 Gae 480 Gajzing (Geising) 451, 460 Galac 31 Garenica 252, 389-391, 400, 410, 666 Gdansk 9, 16, 22, 29, 32, 33, 38, 439

Gradie (kod Lukovice) 308-310 Gradie (kod Lucana) 72 Gradua 396 Grarice 90, 479, 490, 493, 528, 537 Grisau (Gnissau) 459 Grisen (Griessen) 283 Grie 182 Grk (kod Dervente) 399 Groshenerzdorf (Grosshenersdorf) 460 Grosrikertsvalde (Grossriickertsvvalde) 460 Grosuplje 533 Gros Vartenberg (Gross Wartenberg) 275, 276, 460 Grubino Polje 387, 389, 390, 392, 400, 410 Grudziaz 37 Grua 214, 367, 369 Gua 367, 370 Guncenhauzen (Gnzenhausen) 461 Gutanj (sada Ravne) 90, 130, 194, 334

Hruica (kod Stopia) 256 Hruica (kod Jesenica) 361 Hrvatska Dubica 399 Hrvatski Karlovci 389 Hum na Sutli 404 Huda Jama 97

I Ilida 394 Ilmenau 275, 276, 460, 461 Ilzenburg (Ilsenburg) 447, 460 Imentat (Immenstadt) 461 Inlauf 609 Insbruk (Innsbruck) 61 Ivanjica 367, 370 Ivnik 86, 677, 678

J H Hajdelberg (Heidelberg) 280, 468 Hajlbron (Heilbron) 447, 461 Hajnau (Heynau) 275, 276, 459, 460 Hajncendorf (Heinzendorf) 459 Hakendorf (Hackendorf) 459 Halzbrike (Halsbrcke) 460 Hamburg 412 Hamerlojbzdorf (Hammerleubsdorf) 460, 462 Hanover (Hannover) 269, 416, 460 Hartau (Harthau) 460 Harthajm (Hartheim) 452 Helmno (Chelmno) 37 Herold 460 Herten 461 Heselberg (Hesselberg) 461 Hirberg (Hirschberg) 275, 276, 447, 459 Hoenfihte (Hohenfichte) 460 Hoenhajm (Hohenheim) 485 Homec 603, 604 Hormersdorf 460 Hrasno 394 Hrastnik 90, 147, 227, 287, 290, 348, 645 Hrastnik (kod Morava) 308 Hrastovice 396 Hrubjeov (Hrubieszov) 437, 438, 441 Jabu kova 396 Jagodina (sada Svetozarevo) 367, 368, 370, 372, 373 Jamlic (Jamlitz) 352 Jasenovac 410, 411, 459 Jele (kod Leskovca pri Krkom) 582 Jerusalim 199, 339 Jesenice 73, 107, 183, 195, 336, 542, 603 Jeic (Jeschtz) 459 Jetat (Jhstadt) 460 Jezersko 71, 96 Johangeorgentat (Johanngeorgenstadt) 460 Jupendorf (Juppendorf) 460

K Kajzerslautern (Kaiserslautern) 416, 461 Kakanj 395 Kali 31 Kalinovka 45 Kaltentajn (Kaltenstein) 459 Kamenica 367 Kamnik 128, 130, 243, 244, 603, 604, 606, 608, 661 Kamnika Bistrica 603 Kapele 188, 228, 257, 268, 283, 289, 357

Kapelna 396 Kapla 62 Karanovac 396 Karteljevo 256 Kasel (Kassel) 295, 412, 447 Kasti bei Amberg 461, 464 Katovice 37, 352 Kelenrid (Kellenried) 461 Kemnic (Chemnitz) 447, 460 Kenigzberg (Knigsberg) 84 Kerson (Cherson) 43, 45 Kijev 41 Kirnah-Vilingen (Kirnach-Villingen) 283 Kirnhalden 461 Kirberg (Kirschberg) 437 Klajn Kloden (Klein Kloden) 460 Klajpeda (Memmelland) 99 Klanci 72 Klanjec 405 Klekovaa 402 Klinenberg 275, 276 Klju (u Bosni) 261, 390 Kloe (Klotsche) 275, 276 Kneja Lipa 90, 489, 490, 493, 528, 529, 537 Knin 383 Koburg (Coburg) 461, 464 Koevje 79, 81, 84, 86, 90, 93-96, 98, 121, 143, 200, 203, 245, 262, 278, 479, 481-490, 492, 493, 495-501, 508, 509, 511, 513, 516, 518, 524, 525, 527-531, 533-535, 537-540, 542, 544, 556, 557, 559, 584, 611, 614, 615, 621 Koevska Reka 90, 479, 481, 482, 489, 493, 495, 502, 509, 511, 525, 528, 530, 537 Kohel am Ze (Kochel am See) 447, 461 Kokra 308 Kolievo 606 Kolo 37 Komletinci 377 Kompolje 579 Konin 37 Konjie 90 Koprivnica 390 Koprivnik 90, 481, 482, 490, 493, 511, 528, 537 Korenica (sada Titova Korenica) 387, 390, 391 Koreno 308-310 Korovci 137

Kosovska Mitrovica 373 Kostajnica 387, 391 Kostanjevica na Krki 122, 256, 574, 583 Kotor Varo 391 Kovno 43, 352 Kozje 99, 227, 258, 268, 269, 284, 355, 521, 552, 574, 626 Kozvig (Coswig) 460 Kragujevac 202, 214, 216, 367, 369, 376, 452 Kraljevo 367, 372, 376 Kramarovci 72, 79 Kranj 127, 128, 130, 133, 195, 196, 243, 244, 319, 337, 542, 600, 604, 608, 640, 661, 700, 701 Kranjska Gora 595 Krasnistav (Krasnystav) 471 Krevina 62 Kribtajn (Kriebstein) 460 Krimiau (Crimmitschau) 416, 460 Krievci 252, 387, 391 Krnjak 401 Krog 137 Kropa 655 Krotendorf (Crottendorf) 460 Krozinze (Krosinsee) 443 Krstinja 402 Krstinjak 401 Krka Vas 189, 260 Krko 230, 249, 257, 258, 260, 268, 269, 273, 274, 282, 283, 286, 289, 290, 353, 357, 498, 533, 537, 540, 548, 550, 552-556, 560, 563, 564, 567, 572, 574, 579, 581, 583, 608, 641 Krumhenersdorf (Krummhennersdorf) 460 Krupa 261 Kruplivnik 137 Kruevac 218, 367, 369-371 Kuanci 396 Kutina 666 Kutinica 410 Kuzdoblan 79, 137

L Labot 70 Lajpcig (Leipzig) 275, 276, 353, 460 Lahinja 536

Lampertsvalde (Lampertswalde) 460 Lancovo 606 Landeshut 275, 276, 459 Langenfeld 460 Langerzalca (Langensalza) 460 Langencel (Langenzell) 461 Lar (Lahr) 447 Lastni 269 U s k o 97, 99, 128, 147, 164, 190, 226, 228, 230, 574, 608, 678 Lauban 459 Lauentajn (Lauenstein) 451, 460 Lautental (Lautenthal) 460 Lauterbah (Lauterbach) 460 Lautrah (Lautrach) 461 Lazarevac 214, 367, 369 Laze (kod Drage) 516 Lefingen (Lffingen) 461 Lenjingrad 43, 45, 442 Leoben 67, 684 Leonberg 461 Lesino 326 Leskovec kod Krkog 188, 189, 231, 257, 260, 268, 283, 284, 357, 561, 641 Lesnic (Lossnitz) 460 Levenberg (Lwenberg) 459 Libenau (Liebenau) 589 Libenov (Liebenow) 460 Liberoze (Lieberose) 352 Lidice (u ekoj) 309 Lihtenberg (Lichtenberg) 460 Lihtentajn (Lichtenstein) 460 Lijene (Lienz) 594 Lil (Liei) 461 Limbah (Limbach) 460 Lipnica 89, 145, 146, 670 Litija 122, 128, 244, 253, 542, 608 Livold 90, 484, 489, 614 Ljubljana 6, 7, 65-67, 81, 90, 92, 96, 97, 103, 107, 121, 122, 132, 147, 153, 154, 203, 216, 218, 219, 245, 305, 343, 346, 398, 399, 405, 406, 409, 478, 486, 489, 495-497, 500, 505, 506, 516, 518, 522, 533, 535, 536, 540-545, 550, 555, 594, 595, 608, 639, 642, 688 Ljubno u Savinjskoj Dolini 182, 190, 227, 642 Ljutomer 99, 120, 128, 166, 189, 224, 226, 249, 254, 299, 311, 589, 608, 639, 644, 646-649, 653, 654, 669, 678, 692

Lodz (Lodz) 24, 27, 31, 34, 39, 51, 54, 157-159, 213, 331, 439-441, 444-447, 461, 474, 593, 601, 612, 616 Lojbus (Leubus) 447, 460 Lojterzdorf (Leutersdorf) 416, 421, 447 461 Loka (kod usma) 228 Loke (kod Trbovlja) 227 London 6 Lorah (Lrrach) 447 Lublin 43, 289, 437, 438-446, 448-450, 470-474 Lublinic (Lublinitz) 87 Lucane 72, 88 Lue 190, 191, 648, 651 Ludbreg 252, 405 Luksemburg 31, 46, 94, 100, 122, 450, 584, 656 Lutverci 107 Lvov (Lwov) 43

M Makovci 143 Makovec (kod Novog Mesta) 256 Makovec (kod Koevja) 554 Mahovnik 537, 621 Majsen (Meissen) 275, 276, 460 Mala Lana 308 Malo Mraevo 582 Marenberg (sada Radije) 62-64, 86, 90, 99, 128, 190, 478, 677, 678 Maribor 5, 6, 59, 62-65, 70, 71, 76, 77, 80-84, 89, 90, 92, 93, 95, 97, 99, 100, 105-107, 109, 111, 117, 119-121, 123, 125-128, 130, 131, 133, 134, 138, 144, 146, 148-150, 154, 155, 157, 159-161, 164, 166-169, 171-176, 179, 180, 182, 190, 191, 196, 197, 199, 200, 202, 205, 207-218, 221-232, 245, 249, 253-255, 257, 258, 260, 263-270 273, 281, 285-287, 289, 295-303, 309, 311, 330, 338, 340 342, 344, 345, 349, 357, 360, 366, 369-371, 402, 406, 425-428, 430-432, 435, 436, 465, 474, 478, 505-507, 519, 520, 522, 523, 532, 535, 537, 538, 540, 542, 543, 546-548, 550, 552, 553, 555-558, 561, 562, 565-567, 575, 587-589, 592, 593, 595, 608, 623,

626-628, 631-734, 636, 637, 640, 642-644, 646-649, 651-654, 664, 665, 667, 669, 671-673, 677-679, 681, 683, 691, 692, 700, 701, 704 Marija Snena (sada Velka) 80 Markdorf 283 Marklisa-Senberg (Marklissa-Schnberg) 275, 276, 459 Markt-Ajzentajn (Markt-Eisenstein) 461 Martinski epinci 397 Martjanci 137 Matjaevci 137 Mavrlen 490, 492, 493, 495, 528, 529, 531, 537 Mec (Metz) 295, 296, 358, 412, 416, 547, 565 Medlog kod Celja 305 Melitopol 44 Melnik 50 Menge 603, 606 Menihkirhen (Mnichkirchen) 125 Merano 29 Metlika 495, 608 Metenhajm (Mettenheim) 461 Meten-Himelberg (Metten-Himmelberg) 461 Meica 128, 130, 194, 334 Milhauzen (Mhlhausen 353, 461 Minheberg (Mncheberg) 413, 460, 462, 464, 467, 468 Minhen (Mnchen) 6, 85, 101, 125, 126, 269, 278, 295, 297, 312, 357, 412, 416, 424, 439, 467, 484, 489, 533, 671 Mirna na Dolenjskem 256 Mislinja 191, 302 Miteltajne (Mittelsteine) 275, 276, 459 Mladenovac 214, 367, 369 Mline 189, 257, 350 Mojstrana 337, 545, 595 Mokrice 168, 169, 558 Mokronog 256 Morava 495 Morave (kod Domala) 308, 685 Morave (kod Litije) 260 Moravska Ostrava 168 Moskva 523, 618 Mostar 383, 400 Moenica 396 Monje 320 Mota 97

Mozelj 90, 479, 481, 482, 485, 486, 490, 493, 524, 528, 614 Mozirje 147, 165, 182, 190, 226, 678 Murska Sobota 79, 90, 137, 143, 254, 378, 643 Muta 62, 90, 478, 677-679

N Nasen (Nassen) 447 Naice 387, 389, 392, 456 Nazarje 165 Nemka Loka 90, 484, 489, 490, 493, 528, 537 Nerdlingen (Nrdlingen) 269, 274 Nereshajm (Neresheim) 280, 447, 461 Nevesinje 383 Nidernfels (Niedernfels) 315, 461 Nikolajev 41 Nirnberg (Nrnberg) 51, 54, 55, 85, 270, 311, 338, 352, 353, 412, 761 Ni 339 Njivice kod Radea 287, 585, 637 Nojgerzdorf (Neugersdorf) 460 Nojhauzen (Neuhausen) 572 Nojkirh (Neukirch) 460 Nojnvid (Neunwied) 461 Nojtat (Neustadt) 460 Noj Ulm (Neu Ulm) 461 Norinci 137 Noen (Nossen) 460 Nova Cerkev 182 Nova Gradika 390, 392 Nove Loine 485 Novi Kloter 313 Novi Pazar 376 Novi Sad 81, 339 Novi Tornisi (Nowi Tomysl) 37 Novo Celje 452 Novo Mesto 122, 256, 480, 495, 498, 500, 533, 550, 584, 608 Novska 390, 391, 666 Nuskova 79, 137

O Oberdiingen (Oberdischingen) 461 Oberfrona (Oberfrohna) 460

Oberminstertal (Obermnstertal) 461 Obernik (Obernigk) 459 Oberrajberhau (Oberschreiberhau) 460 Obertaufen (Oberstaufen) 461 Obrajna 70 Obre 572 Obre 308 Ocinje 72, 79 Ofenburg (Offenburg) 280 Oj (Oy) 461 Ojstrica 70 Onek 90, 489', 493, 527-529, 554, 621 Opatovac 377 Orehovica 256 Ormo 68, 70, 137, 478, 678 Orvajer (Orschweier) 280 Ortnek 537 Oselica 337 Osijek 232, 389, 392, 396, 399, 400 Osredek 326 Osterberg 461 Ostric (Ostritz) 460 Otmahau (Ottmachau) 571 Otoec 326

P Pabjanice 31 Pakrac 390, 392, 666 Pamee 191 Panevo 379 Parain 367, 369, 370-372 Pasau (Passau) 464 Pauza (Pausa) 460 Pekel (kod Poljana) 63 Pekre 62 Pertoa 137 Pesje 572 Pesnik (na Pohorju) 83, 84 Petrinja 388, 391, 396, 400 Pilgramzhajn (Pilgramshain) 459 Piltanj 227, 258, 521, 552 Piroica 625 Piece 188, 257, 258, 551, 552, 574 Pjenovac 375, 376 Pjotrkov (Piotrkov) 37 Planina (kod Crmonjica) 490, 493, 496, 528, 529, 537 Planina (kod Sevnice) 226, 227

Planic (Planitz) 416, 460, 462 Plaue 461 Plauen 460 Plen (Plnn) 84 Pleterje (kod Zdola) 258, 268, 269, 551 Pliberk 162 Pobreje 62, 90, 298 Podetrtek 109, 181, 188, 228, 257, 258, 322, 521, 548, 551, 552 Podgorje 191, 227 Podgorje 453 Podhum 604 Podkloter 70 Podkoren 595 Podlugovi 395 Podpreska 516 Podravska Slatina 378, 387, 392, 401, 456 Podsreda 227, 258, 269, 290, 521, 552 Pogorelec 480, 485 Poksau (Poxau) 461 Polhov Gradec 122 Poljane (kod Crmonjica) 90, 484, 490, 493, 525, 528, 529, 537 Poljane 110 Polje (kod Sutle) 181, 188, 257, 258, 269, 521, 552, 570 Poljica 604 Polom 90, 490, 493, 511, 528, 537 Polnik 189, 257, 260, 268, 354, 357, 561, 583, 585, 586, 624 Polzela 92, 141, 227, 313 Ponikva 227 Pontabelj 70 Popovac 410 Potrna 72 Potsdam 6, 638, 642 Poznanj 22, 24, 31, 33-36, 38, 52, 161, 168, 438, 547, 554, 612, 619, 683, 699 Praa 453 Prag 19-21, 278, 549 Pragersko 62, 70, 342, 678 Prahovo 31 Prebold 92, 227 Preddvor 308 Predmost 338 Pregrad 405 Prelasko 579 Preljina 214, 367, 369 Preloge 633 Prevalje 130, 194, 334

Prijedor 261, 386, 387, 390 Prihova 633 Priliki Kiseljak 370 Pristava 582 Provajs (Proveis) 61 Pskov 43 Ptuj 59, 69, 70, 71, 77, 79, 80, 83, 90-93, 97, 99, 100, 120, 121, 128, 130, 138, 139, 142, 147, 172, 178, 179, 189, 223, 224, 226, 249, 254, 299, 302, 311, 342, 404, 478, 479, 589, 608, 634, 640, 642, 644, 646-649, 652-654, 665, 669, 678, 679, 681, 692 Puconci 153

R Raca 234 Rae 90, 209, 213, 297 Radebojl (Radebeul) 460 Radee 122, 189, 257, 260, 268, 273, 283, 284, 286, 289, 290, 354, 357, 550, 561, 564, 567, 572, 574, 581, 583, 585 Radgona 65, 72, 73, 99, 128, 670 Radije (prije Marenberg) 70 71 Radom 43 Radomlje 603, 606 Radovljica 73, 128, 130, 183, 243, 244, 592, 603, 604, 608, 673 Radovna 320 Radvanje 62 Rajhenburg (sada Brestanica) 168-174, 180, 205, 209-211, 213, 214, 216, 227, 229-231, 249, 253-255, 257, 260, 269, 270, 273, 274, 277-279, 283, 285-291, 294, 305, 315, 324, 342, 351, 353-355, 366, 369, 388, 433, .462, 534, 554, 555, 564, 565, 579 Rajhenau (Reichenau) 460 Rajnhardzgrim (Reinhardtsgrimm) 460 Rajsbah (Reisbach) 461 Rajningshaus (Reiningshaus) 589 Raj lovac 394 Raka 189, 257, 260, 268, 284, 556, 574 Rakian 137 Rasica 253 Ratee 71, 595 Ratsberg (Rathsberg) 460 Ravensburg 280, 461

Ravic 36 Razbor 191 Razkrije 130, 691 Razvanje 62 Reica pri Bledu 545, 605 Reica ob Savinji 182, 190 Regensburg 424, 464, 671 Rekova 367 Rejefeld (Rehefeld) 460 Remnik 70 Renic (Rehnitz) 460, 463, 464 Retje 227 Reval 9, 29, 43 Ribarska Banja 369, 370 Ribnica na Pohorju 244, 325, 648, 651 Riedorf (Ritschedorf) 275, 276, 460 Riga 9, 29, 41, 43 Rigonca 228 Rim 202, 203, 207, 505, 514-516, 518, 535, 536, 540 Rimske Toplice 103, 587, 589 Risa (Riessa) 275, 276, 460 Ritmarshauzen (Rittmarshausen) 460 Rodevi (Rodewisch) 460 Rogaevci 137, 143 Rogaka Slatina 227, 228, 404, 678, 696 Rogatec 90, 109, 165, 678 Rogatica 381, 382 Rojte (Reute) 461 Rotenfels (Rothenfels) 461 Rotmansheje (Rottmannshhe) 315, 447, 461 Rotvajl (Rottweil) 447, 461 Rovno 43 Rozental (Rosenthal) 460 Ruii 376 Rudnica 97, 548 Rudolftat (Rudolfstadt) 461 Ruavec 402 Rue 107, 120, 121, 166, 654

S Salcburg (Salzburg) 101, 132, 210, 245, 274, 296, 312, 358, 436, 498, 523, 601, 656, 681 Saldenburg 461 Samobor 404, 405 Sanski Most 261, 386, 387, 391, 395

Sarajevo 205, 213, 232, 384, 387, 391, 394, 399, 400 Sarbriken (Saarbrcken) 447 Sedlarjevo 181, 269, 579 Sela pri Dobovi 228 Semi 481, 482, 533, 537 Senj 139, 383 Senjak 379 Senovo 228, 290, 423 Sepolno 37 Serdica 79, 90, 137 Sevnica 62, 92, 99, 100, 122, 128, 130, 147, 227, 228, 286, 324, 533, 548-550, 554, 558, 568, 578, 581, 583, 593, 643, 646, 652 Sevojno kod Uica 367 Sidraga 453 Simensdorf (Simmensdorf) 315 Sisak 233, 237, 389-391, 410 Skakovci 137 Skopice (kod Krkog) 273, 277, 279, 281 Sladki Vrh 62, 72, 90, 120 Slavonska Poega 229, 232-235, 237, 252-255, 349, 386, 388, 389, 401, 403, 405, 408, 409 Slavonski Brod 205, 213, 389, 408 Slatina Radenci 678 Slivnica pri Celju 228, 325 Slivnica kod Maribora 160 Slogonsko 228 Slovenj Gradec 86, 90, 99, 128, 167, 171, 179, 190, 191, 224, 226, 302, 608, 678 Slovenska Bistrica 90, 103, 105, 108-110, 213, 214, 368, 678 Slovenska Gorica 72 Slovenska Vas 530 Slovenske Konjice 71, 90, 103, 109, 128, 144, 166, 190-192, 224, 226, 608, 633 Slunj 387, 391, 401, 402 Smederevo 363 Smederevska Palanka 367, 369, 372 Smuk 616 Sobota 72 Soikovac 396 Sofija 202, 207 Sokolac (kod Koprivnice) 400 Sokolovii 453 Solava 182 Solun 10 Soteska 74

Sotina 137 Sovodenj 308 Spodnji Log 90, 490, 493, 528, 537 Srebrenica 382 Srednja Vas 516 Sremi 258, 268, 551 Sremska Mitrovica 389, 392 Sremski Karlovci 218, 389, 408, 409, 458 Sromlje 188, 257, 258, 327, 551, 552, 574 Stola 369 Stara Cerkev 90, 483-485, 489, 490, 493, 511, 527-529, 533, 537, 609, 613 Stara Pazova 252 Stara Vas (kod Krkog) 357 Stari Grad 572 Stari Log 90, 481, 482, 490, 493, 509, 511, 526, 528, 574, 614 Stari Tabor 509 Stari Trg ob Kolpi 481, 482 St. Gertraud 447 St. Martin (kod Graca) 76, 83 St. Peter (kod Graca) 80 St. Peter (kod Frajburga) 461 St. Lmpreht (St. Lamprecht) 701 Stahovica 603 Staljingrad 674 Staro Brezje 84, 484 Stina 409, 458 Stolac 454 Stolice kod Krupnja 325 Strnie 662 Studenci 62, 90, 662 Studenec 189, 257, 260, 268, 284, 570 Stup 394 Sunja 396 Sv. Helena pri Slivnici 326 Sv. Jakob (u Trstu) 65 Sv. Jernej nad Muto 65 Sv. Jurij pri Rogaevcih 78, 137 Sv. Jurij pod Kumom (sada Podkum) 189, 257, 260, 268, 284, 288, 354, 355, 357, 574, 583, 585, 586, 624 Sv. Kri pri Litiji 189, 256, 257 Sv. Kri pri Kostanjevici (sada Podboje) Sv. Sv. Sv. Sv. Sv. 256, 257, 260 Kungota 302 Lenart v Slovenskih Goricah 62 Lenart pri Lakem 97 Lovrenc na Pohorju 90, 678 Magdalena 633

Sv. Obalt 62 Sv. Pavel pri Preboldu 182 Sv. Peter pod Sv. Corami (sada Bistrica ob Sotli) 165, 181, 188, 228, 257, 258, 268, 269, 290, 521, 552, 560, 567, 572, 574, 577, 578, 584, 592 Svetli Potok 509 Svibno 586, 624

S Saba (Schaba) 560 Salka Vas 90, 489, 492, 493 Sein (Szczecin, nekad Stettin) 31, 412 Seiklingen (Schelklingen) 297, 300, 302 Selerhau (Schellerhau) 460 Sempeter v Savinjski Dolini 92, 182 Senberg (Schnberg) 460 Sentilj v Slovenskih Goricah 62-64, 71, 90, 125, 149, 677 Sentjan nad Dravami 226 Sentjan na Dolenjskem 189, 257, 260, 268, 282, 284, 288, 354, 356, 357, 570, 583, 585, 624 Sentjernej 256 Sentjurje 256 Sentjur pri Celju 227, 228, 678 Sentvid nad Ljubljano 184, 185, 209, 210, 216, 218, 253, 305, 306, 308, 312, 337, 369, 452, 544, 595, 655 Sid 234, 389, 392 iroka Rijeka 402 Skale 191 Skocjan 256, 257 Skofja Loka 128, 195, 220, 244, 337, 603 Skofja Vas 182 laushof (Schlaushof) -459 marje pri Jelah 99, 128, 165, 166, 181, 182, 190, 226, 228, 230, 257, 333, 608, 633, 634, 678 Smarjeta 256 Smartno v Roni Dolini 103 Smartno ob Paki 165, 170, 190, 191 Smartno pri Slovenj Gradcu 168, 171, 175, 178, 180, 182, 335 Smartno na Pohorju 647 Smartno pri Litiji 655 Smartno pod Smarno Goro 603 mohor (u Korukoj) 70

Snepental-Redihen (Schnephental-Rdichen) 461 Sotanj 82, 99, 147, 172, 191, 228, 632, 678 Spajnzhard (Speinshard) 447, 461 Spilje 62, 64, 126, 678 Sratovci 72 Srem 37 St. Andra 191 St. Ilj pod Turjakom 191 St. Jan na Mostiu 70 St. Jan na Vinski Gori 191 St. Lenart v Slovenskih Goricah 678 St. Lovrenc 260 St. Peter (sada Otoec) 256 St. Rupert (kod Mokronoga) 189, 256 Stercing (Sterzing) 29, 517 Sternberg (Sternberg) 460 Stokhof (Stockhof) 447-^49, 461 Stolberg (Stollberg) 460 Stonzdorf (Stohnsdorf) 460 Stralzund (Stralsund) 623 Strasvalhen (Strasswalchen) 498 Straubing (Straubing) 305, 447, 461 Strigau (Striegau) 275, 276, 459, 465, 467 Strigova 130, 691 Stutgart (Stuttgart) 24, 269, 295, 297, 357, 412, 413, 671 Svajklberg (Schweiklberg) 159, 584, 592, 703 Svarcbah (Schwarzbach) 459 Svebi Gmind (Schwbisch Gmnd) 280, 461 Svebi Hal (Schwbisch Hall) 280, 461 Svinuje (Swinoujscie) 31

T Tacen 606 Tanca Gora 535 Tan (Tann) 461 Tanhibel (Tannhbel) 459 Tartu 43 Taura 460 Teharje 103 Tele 189 Templin 275, 276, 416, 420, 437, 460, 462 Tenih (Tnnich) 460 Tesli 387, 390, 391, 406

Tetina 453 Tezno 62, 588, 662 Tiina 143, 643 Tomaov (Tomaszow) 437 Topola 367 Topolica 191, 228 Trate 90 Trava 480, 481, 516 Trbi 29 Trbovlje 73, 82, 97, 128, 147, 221, 227, 228, 231, 249, 254, 285, 287, 290, 293, 310, 356, 437, 564, 574, 585, 625, 640, 644, 645, 649, 653, 669, 677, 692 Trdkova 72, 137 Trebelno 256 Trebnic (Trebnitz) 459 Trebnje 122, 256, 533, 550 Tremerje 226, 227, 324 Triangel 275, 276, 460 Trier 80 Triptis 460 Trnove 308 Trojane 189, 256, 257, 350 Trst 10, 58, 65, 67, 69, 96, 136, 178 Trstenik 214, 367, 369 Trzin 655 Tri 90, 541, 542, 655 Trie 189, 256, 257, 260, 533 Tuilovi 401

Vajngarten (Weingarten) 280, 447, 461 Vajsmajn (Weissmain) 306, 461 Vajenfeld (Weischenfeld) 461 Valdzasen (Waldsassen) 447, 461 Valdze (Waldsee) 461 Valhenze (Walchensee) 315 Valisfurt (Wallisfurth) 459 Valjevo 218. 367, 369-372, 376 Valjevska Kamenica 369 Valpovo 389, 392, 397 Valmile (Wallmhle) 435, 461 Valsrode (Walsrode) 460 Valtershauzen (Waltershausen) 275, 276, 461 Varadin 404, 405, 668 Varcar Vakuf 261, 387, 390 Vare 395 Varmbad (Warmbad) 460 Varava 6, 9, 43, 441, 449 Varvarin 218, 367, 370, 376 Vaington (Washington) 6, 314 Vecelsdorf (Wetzelsdorf) 589, 592, 593, 681 Veeslavci 137 Velenje 191, 632 Velika Dolina 189, 257, 258, 260, 268, 283, 357 Velika Nedelja 678 Veliko Mraevo 582 Veliko Oraje 218, 367, 369, 370 Velikovec 130, 132 Venecija 533 Venigerode (Wenigerode) 460 Venusberg 460 Verdau (Werdau) 416, 460 Verdenfels (Werdenfels) 315, 461 Vernzdorf (Wernsdorf) 460 Verej 642, 678 Vetenhauzen (Wettenhausen) 288, 461 Viava 62 Videm kod Krkog 188, 257, 269, 287, 574, 611 Vildberg (Wildberg) 461 Vildsruf (Wildsruf) 460 Vilingen (Villingen) 447, 461 Vilna 9, 43 Vilshofen 461 Vilvorde 151 Vindshajm (Windsheim) 315, 461 Vinica (u Ukrajini) 55, 435, 439 721

U Ulm 84 Unterkirnah (Unterkirnach) 461 Untermarhtal (Untermarchtal) 280, 447, 461 Uice (sada Titovo Uice) 213, 214, 236, 366, 367, 369, 370, 374, 375, 451 Uika Poega 214, 218, 367, 369, 370, 374, 375, 451

V Vajde-Vest (Weide-West) 459 Vajdhofen (Waidhofen) 82 Vajks (Weichs) 447, 461 Vajmar (Weimar) 275, 276 Vajnbela (Weinbhla) 460
46 Nacistika politika denacionalizacije

Vinkovci 234, 390, 392 Vinodol 453 Virovitica 389, 392 Visoko (u Bosni) 389, 391, 395, 397, 399, 400, 455 Viegrad 382 Vizbaden (Wiesbaden) 295, 412, 416, 421, 461, 462 Vlasenica 382, 385 Vojakovac 400 Vojni 387, 391 Vojnik 170, 182, 227 Volfsberg (Wolfsberg) 130, 132 Volkentajn (Wolkenstein) 275, 276 Volu 97 Vransko 182, 227, 245, 637 Vrenska Gorica 268, 269 Vrginmost 387, 391 Vrhek 624 Vrhovo 579 Vrnjaka Banja 214, 368, 369, 371 Vresnja (Wrzesnia) 37 Vuhred 62 Vukovar 250, 390, 392 Vuzenica 62, 90

402-405, 407-409, 411, 454, 455, 458, 563, 627, 668, 704 Zajje Polje 90, 490, 493, 527, 537, 621 Zajda (Sayda) 460 Zajfersdorf (Seifersdorf) 460 Zajear 369, 371, 373 Zaki (Sakisch) 459 Zamo (Zamo) 437^42, 449, 450, 470, 471-474 Zasap 582 Zavrh (kod Dobrne) 228 Zdole 188, 257, 268, 552, 574 Zeligenporten (Seligenporten) 461 Zemun 31, 204, 205, 234, 238, 379 Zenica 213 Zenkovci 72 Zgirc (Zgierz) 31 Zgornje Gameljne 253, 607 Zidani Most 73, 95, 97, 122, 286, 533, 587 Zisen (Siessen) 461 Zlato Polje 308 Zletovo 373 Zminec 337 Zree 85 Zvornik 382

Z Zabukovje 686 Zagorje ob Savi 189, 228, 231, 244, 256-258, 287, 290, 322, 324, 325, 350, 549, 551, 585 Zagorje kod Piltanja 686 Zagreb 41, 67, 92, 97, 104, 105, 108, 122, 140, 147, 199, 205, 206, 208-210, 212-214, 216, 220, 221, 223, 228, 229, 232, 234-236, 241, 248, 250, 251, 253, 260, 261, 266, 299, 338-342, 363, 365, 378-3.81, 385, 386, .390, 393, 398-400,

2 Zalec 103, 170, 182, 227, 678 Zelezniki 337 eljne 90, 489, 490, 493, 527, 528, 537, 621 Zepa 453 Zepe 387, 391, 399, 406 Zerjavci 402 Zetinci 72 Ziberci 90 Ziri 122 Zitomir 41, 45, 55 upanja 390, 392, 397

REGISTAR LINIH IMENA

A Abec (Abetz), nem. podofic. 581 Abromajt Franc (Abromeit Franz) 33 Aimovi Milan 364, 365, 367, 380, 451 Agre Vlado 354 Ajhman Adolf (Eichmann Adolf) 24, 33, 53, 169, 199, 202, 204, 205, 213, 231, 232, 245, 253, 255, 334, 338, 340, 342, 345, 350, 405, 457 Aleksi Jakob 398, 455, 456 Ali (Alitsch), nem. poru. 168 Almahe (Almache), nem. inovn. 576 Altena Fridrih Vilelm (Altena Friedrich Wilhelm) 30, 269. 279, 413, 435, 462, 468, 469 Altgajer Branimir (Altgayer Branimir) 147 Akamovi Antun 408, 409, 458 Anderle Franc 605 Andrijan (Andrian), nem. baron 58 Anfuzo Filipo (Anfuso Filippo) 505 Angel Peter 107 Antoli Doroteja (Antolitsch Dorothea) 139 Aranicki Fedor 364 Arko Hans 121, 139, 483, 485, 486, 494, 495, 497, 510, 525, 529, 530, 537, 538, 609, 610, 613, 616, 618 Artukovi Andrija 233 Artveger Sep (Artweger Sepp) 430 Audi Hans (Auditsch Hans) 182 Auerperg Karl (Auersperg Karl) 480, 498 Bader Alfred (Baader Alfred) 627 Badi Oto (Badi Otto) 80, 107 Bajc Janko 376 Bajer Gotfrid (Bayer Gottfried) 160, 162, 257, 548, 551, 570 Bajt Zvonko 410 Bajzner Vili (Beisner Willi) 209, 228, 234-236, 238, 239, 248, 250-252, 339-341, 345, 346, 348, 349 Bake Herbert (Backe Herbert) 14, 628 Balan, nem. inov. 162 Baltru Fric (Baltrusch Fritz) 229, 230 Baron Hans 80, 90, 119, 120, 125, 149, 329, 362, 643, 653, 690 Basara, srp. porod. 401, 402 Ba Franjo 91, 136, 138, 139, 141, 145, 350, 469; 609, 615, 623, 690, 706 Bauer Bernhard (Bauer Bernhardt) 101, 103, 143-145, 147, 178 Bauer Fric (Bauer Fritz) 651, 663, 691, 694 Bauer Hans 131, 159, 332, 343 Bauer Zigfrid (Bauer Siegfried) 107 Bauer, nem. arhit. 277, 354 Bauman Alojz 410 Bauman Jozef (Baumann Josef) 103, 105, 108-110, 142, 144, 147 Baum Franc (Baum Franz) 134, 706 Baumgartl Rihard (Baumgartl Richard) 163 Bedendorfer Herbert (Bdendorfer Herbert) 430, 541, 654 Beher Herman (Bcher Hermann) 92 Beker (Becker), nem. inov. 233 Belak Vili (Belaschk Willy) 158 Bender Feliks (Benzler Felix) 200, 207, 208, 239, 348, 250, 339, 340, 346, 348 Benan Joef 376

B Bac (Batz), mad. puk. 238 Badeni Kazimir (Badeni Kazimierz) 67

Berbalk Leo (Behrbalk Leo) 142 Berends Herman (Behrends Hermann) 16, 412, 417 Berezovski, hrv. uit. 455 Berger Gotlob (Berger Gottlob) 361, 475 Ber fon Maks (Behr von Max) 265 Bergman Robert (Bergmann Robert) 468 Bergman (Bergmann), nem. inov. 485, 609 Bernhard Karl (Bernhardt Karl) 604 Bertoncelj Ivan 347 Betge Bertold Vili (Bethge Berthold Willi) 295, 302, 358, 359, 444 Betman-Holveg Teobald (Bethmann-Hollweg Theobald fon) 10 Biber Duan 5, 15, 49, 72, 75, 101, 136-143, 147, 148, 503, 608-611, 705 Bijol Frane 605 Bil Rajnold (Bhl Reinhold) 92 Birkel Jozef (Brckel Josef) 46 Bizjak Viljem 399 Bi/.mark Oto (Bismarck Otto) 10 Blanke Herbert 142 Blanke Vili (Blanke. Willi) 80 Blatnik Franc 411 Blaznik Pavle 690 Blehinger Erih (Blechinger Erich) 103, 144 Blis Ernst (Bliss Ernst) 257, 538, 539, 547, 550, 551, 556, 557, 564, 565 615, 618, 619, 621, 622 Blomberg Verner fon (Blomberg von Werner) 18 Blume Valter (Blume Walter) 306, 312, 317-319, 361, 600 Bodenac Karl Hajnrih (Bodenschatz Karl Heinrich) 210' Roje Rua 371 Boje Vilko 371 Bole Ernst Vilelm (Bohle Ernst Wilhelm) 14 Borman Martin (Bormann Martin) 41, 201, 205, 692 Bose Hajnrih (Bosse Heinrich) 52 Bote Hilde (Bothe Hilde) 103 Brandner Vili (Brandner Willi) 586 Brandteter Franc (Brandsttter Franz) 107, 111 Brant Ervin (Brandt Erwin) 318 Brant Herman (Brandt Hermann) 541

Brant Karl Ludvig (Brandt Karl Ludwig) 162, 229, 294, 302, 334, 355, 356, 430, 469, 584, 628, 671, 695 Brant Rudi (Brandt Rudi) 361, 471, 625, 627, 693 Brauhi fon Valter (Brauchitsch von Walter) 121 Braumiler Hajnc (Braumller Heinz) 117, 653, 664 Brajthaupt Franc (Breithaupt Franz) 627 Breko Franc 68 Brener Karl (Brenner Karl) 151, 307, 308, 318, 605, 630 Brikner Hajnc (Brckner Heinz) 30, 361, 444, 705 Brikner (Brckner), nem. podofic. 213. Brolih Mirko 136, 151, 332, 690, 706, 707 Broat Martin (Broszat Martin) 49, 50, 52-54, 341, 346, 705 Bro Hans (Brosch Hans) 500, 502, 536, 543, 611 Brukner Hans (Bruckner Hans) 137, 608 Bruner Hajnc (Brunner Heinz) 80, 83, 84, 138 Buhajm Hans (Buchheim Hans) 49-52, 704 Buholc Helmut (Buchholtz Helmut) 271, 352, 353 Bulovec Lojze 186 Bune Stanko 697 Buse Kurt (Busse Kurt) 547, 548, 550, 557, 567, 576 Buzbah Alfred (Bsbach Alfred) 94, 469, 489, 492, 495, 501, 502, 506, 508-510, 523, 560, 565, 580, 610, 611, 617, 622, 654

Celoti Frane (Celotti Franz) 120, 142 Cerner (Zrner), nem. inov. 441, 449, 472 eko Erih (Zeschko Erich) 541, 542 Cicelsberger Andreas (Zizelsberger Andreas) 101, 104, 112, 113 Cimeri Franc (Zimmerl Franz) 194 Cipfl Erns (Zipfel Ernst) 639 Ciriak (Cyriak), nem. inov. 312 Coh Vilelm (Zoch Wilhelm) 53 Colnar Alojz 398

Coti Vilelm (Zottl Wilhelm) 182 Cvikler Ludvig (Zwickler Ludwig) 430 Cviter Fran (Zwitter Fran) 48, 133-137 Cukala Maks 464 Cukala, slov. svet. 334

ano Galeaco (Ciano Galeazzo) 94, 122, 142, 143, 149, 256, 505, 514

Cambeiiajn Hjuston Stjuart (Chamberlain Houston Steward) 11, 25 Camer fon Osten Fric (Tschammer von Osten Fritz) 81 Celigi Franc (Tscheligi Franz) 329, 362 Cerne Franc (Tscherne Franz) 488 Cernig Karl (Czrnig Karl) 77, 78, 137, 480 Cinkovic H. (Tschinkowitz H.) 337 Cubrilovi Vasa 5

Detenberg Johan Vilelm (Dettenberg Johann Wilhelm) 640-642 Digovi, ust. inov. 236 Dik Folker (Dick Volker) 79, 84, 137, 484 486, 488, 550, 619 Diter Hans (Dieter Hans) 314 Ditner Konrad (Dietner Konrad) 182 Dobocki Karl (Doboczky Karl) 653 Dobocki Stefan (Doboczky Stefan) 120, 166 Dokler Ivan 434 Dolenc Joe 274-276, 280, 283 Dolezalek Aleksander (Dolezalek Alexander) 547, 550, 554, 560, 561, 563, 574, 575, 619-622 Dolinar Lojze 377, 378 Dorfmajster Anton (Dorfmeister Anton) 31, 81, 87-89, 96, 118, 128, 139-144, 165, 304, 305, 330, 334, 359, 488, 644, 653 Dornig Erih (Dornig Erich) 139 Draganovi Krunoslav 255, 398, 399 Draksler Viktor (Draxler Viktor) 541 Drevs Erih (Drews Erich) 637 Dresel (ressel) nem. inov. 565 Drumbl Otokar (Drumbl Ottokar) 425, 695 Dujmovi, ust. inov. 209 Dumandi Jozo 208

D Daidi, ust. inov. 455' Dajninger (Deininger), nem. inov. 117 Dal ige Kurt (Daluege Kurt) 306, 307, 316 Dalin Aleksander (Dallin Alexander) 54, 55 Dankelman Hajnrih (Dankelmann Heinrich) 238, 247 Dare Valter (Darr Walther) 13, 14, 48, 50, 91 Datner Simon (Dattner Szymon) 705 Dee (Dtz) nem. podofic. 270, 353 Dedijer Vladimir 452 Delago Karl 605 Delago Leo 163 Delari Zak (Delarue Jacques) 50 Delpin Verner (Delpin Werner) 160, 161, 359, 430, 436, 627 Dermastia Marijan 326 Dernberg fon Aleksander (Drnberg von Alexander) 96 Destovnik Karel 178

E Eberhart Heribert (Eberharth Heribert) 290, 312, 356, 360, 625, 626, 653, 696 Eberle Gustav 107 Eder Rudolf 581 Eftkovski Georg 92 Ekmilner Oto (Eckmllner Otto) 548 Elermajer Herman (Eilermeier Hermann) 30, 413, 417, 462 Elih Hans (Ehlich Hans) 24, 42, 295, 334, 342, 448 Eliker Josip (Elicker Josip) 250, 252 Elmer Jozef (Ellmer Josef) 530 Emeri Alojz 103 Empting Rudolf 92, 141 Epih Jozef (Eppich Josef) 483, 509, 511, 613 Epih Jozef (Eppich Josef) 490, 529

Erbah (Ehrbach), nem. podofic.. 343 Erdle Jozef (Erdle Josef) 182 Erker Herbert 487, 492, 494, 496, 610 Erker Hans 530 Erlih Emil (Ehrlich Emil) 49 Erti Anton 105-107, 146

F Fabjani Gustav 423, 462, 464 Fajdiga Alojz 410 Fajdiga Mirko 459 Fajdiga Pavel 371, 372, 452 Fajtinger Ernst (Feichtinger Ernst) 160, 162, 627 Fajtinger Jozef (Feichtinger Josef) 63 Farnik Anton 120 Farnlajtner Alojz (Farnleitner Alois) 178 Faundler (Pfaundler), austr. pubi. 77 Federlin Kurt 640-642 Fendrih Ernst (Fhndrich Ernst) 27 Feninger (Fenninger), nem. inov. 250 Ferant Franjo (Frrant Franjo) 222, 229, 235, 340, 344, 402, 408, 457 Ferderber Gustav (Verderber Gustav) 487 Ferenc Tone 6, 7, 362, 626 Ferster Helmut (Frster Helmuth) 202, 203, 204, 364 Ferster Karl (Frster Karl) 619, 629 Fink-Ulepi V. (Fink-Ulepitsch W.) 548 Firmec Inge (Viermetz Inge) 312, 360 Firtner Julijus (Frstner Julius) 182 Fibah Rudolf (Fischbach Rudolf) 84 Fjorencjoli Bernadote. (Fiorenziolli Bernadotte) 499, 542, 618 Flajhaker (Fleischhacker), nem. lekar 51 Flajman Alfred (Fleischmann Alfred) 257, 297, 358 Flegel Rihard (Flgel Richard) 209 Fogler Karl (Vogler Karl) 627 Fogt Jozef (Vogt Josef) 150, 306, 330, 362, 627 Folkenborn Fric (Volkenborn Fritz) 101, 131, 150, 152-154, 158, 195, 343, 675 Forster Albert 44 Forti Anton 371 Frajburger Franc (Freiburger Franz) 498, 611

Frajs Karl (Fraiss Karl) 64 Franc Konstantin (Franz Konstantin) 9 Franc Herman (Franz Hermann) 306 Frank Hans (Frank Hans) 22, 39, 53, 438, 441, 442, 449, 472-474 Frank Karl-Herman (Frank Karl-Hermann) 19, 21 Frankl Ernst 470, 654 Frankl Ferdinand 83 Frauenfeld Alfred 48 Frej Kurt (Frey Kurt) 287, 355 Frensing Hans-Herman (Frensing HansHermann) 331, 333, 351, 354, 462, 473, 607, 610-614, 622, 628, 629, 695, 698 Fric Karl (Fritz Karl) 88 Fric Karl (Fritz Karl) 289, 474 Fri fon Verner (Fritsch von Werner) 18 Fridl Herbert (Friedl Herbert) 163, 316, 317-319, 361, 598-601, 629, 630, 693, 694, 697 Frik Wilelm (Frick Wilhelm) 149, 303, 656, 657, 693 Fri Edo 49, 50 Fri Maks (Frisch Max) 142 Frli, ust. inov. 236 Froner Ernst (Frohner Ernst) 148, 285, 289, 290, 356, 564 Fuks Rihard (Fuchs Richard) 314 Fuks Vilelm (Fuchs Wilhelm) 203, 204, 208, 339, 341, 364, 366 Fuks Vili (Fuchs Willi) 101

G Gaber Franc 334 Gajl Albert (Gayl Albert) 163, 635 Gale Hubert (Galle Hubert) 147, 182 Gajsler Valter (Geisler Walter) 52, 53 Ganslmajer Robert (Ganslmayer Robert) 529 Gaperi Jernej 326 Gaus Eugen (Gauss Eugen) 547, 550, 564, 565, 622 Gebeis Jozef (Gbbels Josef) 205, 419, 442, 472, 509 Gebert Valter (Gebert Walther) 629 Gec Aleksander (Gtz Alexander) 160 Gec (Gtz), nem. inov. 570

Gelner Oto Hans (Glner Otto Hans) 608 Georgijevi Milan 7 Geramb fon Viktor 641 Gerger Herman (Grger Hermann) 142, . 172, 180, 663, 694 Gering Herman (Gring Hermann) 14, 17, 18, 41, 45, 92, 95, 113, 125, 210, 241, 333, 347, 693 Gerner Aleksander (Grner Alexander) 80 Gerelj France 470 Gestrin Ferdo 133-136 Get Georg (Gth Georg 77 Ginter Hans (Gnther Hans) 33, 349 Ginter Hans (Gnther Hans F. K.) 25, 50 Gizeler (Gieseler), nem. gen. 692 Glas Hajnc (Glas Heinz) 131 Glazer Hans (Glaser Hans) 110 Glazer Helmut (Glaser Helmut) 141, 152-154, 158, 159, 184, 194, 195, 219 241, 242, 250, 257, 331, 332, 336, 337, 343 Glazer Janko 372 Glekner Maks (Glckner Max) 80 Glez fon Horstenau Edmund (Glaise von Horstenau Edmund) 208, 234, 235, 341, 401 Glibe Jozef (Gliebe Josef) 511, 525, 613 Globocnik Odilo 437-443, 470473 Gobino Jozef-Artur (Gobineau JosephArthur) 25 Gocani Leo (Gozani Leo) 80, 111, 142 Godler Maks (Godler Max) 103, 105 Goling Zigfrid (Golling Siegfried) 629 Golob Fridrih (Golob Friedrich) 465 Gorinik Traute (Goritschnig Traute) 541 Goruan Josip 314 Goruan Viljem 314 Gotberg fon Kurt (Gottberg von Kurt) 19 Gottajn, nem. major 446 Govekar Frane 458 Grabeljek Brane 7 Grac Oskar (Gratz Oskar) 53 Gracioli Emilio 495, 500-502., 523, 535, 536, 543, 617, 618 Graner Joe 185 Gradinik Fedor 378 Gradman Vilelm (Gradmann Wilhelm) 448, 474, 614, 615 Grafenauer Bogo 49, 133-136

Grajfelt Ulrih (Greifelt Ulrich) 17, 27, 28 29, 30, 45, 49-51, 53, 55, 161, 198, 265', 266, 270, 295, 317, 333, 348, 351-354, 426, 438, 443-445, 449, 462, 465, 470474, 507, 514, 517, 518, 520, 534, 556, 557, 567, 576, 584, 586, 599, 608, 613, 616, 616, 619-621, 623, 625, 628-630, 695, 699 Grajzer Artur Karl (Greiser Arthur Karl) 442 Graman Valter (Grahmann Walter) 92, 141 Grasl Georg (Grassi Georg) 95 Gra Josip 410 Grar Viktor 168 Grebl Hans (Grbl Hans) 609 Gregora Vlado 186 Gril Franc (Gril Franz) 490 Gril Gotfrid (Grill Gottfried) 85, 93, 140, 142 Grinauer (Grnauer) nem. major 366 Grinnig Herman (Grientschnigg Hermann) 107 Grin Herbert (Grn Herbert) 339 Grip (Griep), nem. puk. 150 Groman (Grohmann), nem. lekar 51 Gros Gustav (Gross Gustav) 61 Grote Hugo (Grothe Hugo) 609 Gruden Janko 411 Gugl Vilelm (Guggl Wilhelm) 166, 167 Gumkovski Janu (Gumkowski Janusz) 50, 52, 53, 470, 472, 473, 705 Gunar Pavia 464 Guterer (Gutterer) nem. inov. 143, 196, 240, 347 Gvozdi Petar 233

H Hadi H. 382, 383 Hagen Herbert 30 Hajber Helmut (Heiber Helmut) 54, 55 Haje Emil (Heitz Emil) 468 Hajdenrajh (Heidenreich), nem. podofic. 355, 559, 621, 694 Hajder Hajmo Hajnrih (Heyder Haimo Heinrich) 314 Hajder Herman (Heyder Hermann) 314 Hajder Sarlote (Heyder Charlotte) 314

Hajdrih Rajnhard (Heydrich Reinhard) 19, 20, 21, 23, 24, 34, 50, 52, 53, 131, 199, 239, 240, 262, 338, 350, 433, 616 Hajn Jozef (Hain Josef) 77, 78 Hajnc Joe 411 Hajnc V. (Heinz W.) 706 Hajncl Rudolf (Heinzel Rudolf) 163 Hajncl Sep (Hainzl Sepp) 562 Hajni (Heinisch), nem. inov. 630 Hajnc V. (Heinz W.) 706 Hajs Fridrih (Heiss Friedrich) 137 Halder Franc (Halder Franz) 142, 143 Halm Verner (Halm Werner) 349 Hamik Duan 50 Han (Hahn), nem. elezn. 107, 146 Handl Rudolf 132, 244 Hanke Karl 417 Hansen, nem. poru. 627 Harazim Franjo 398, 399 Hardelank (Hardelang), nem. inov. 204 Harde (iz Koevja) 496 Hrders, nem. poru. 444 Harm Hans 586, 625 Hasel fon Ulrih (Hassel von Ulrich) 95, 329, 362, 498, 611 Has Matijas (Haas Mathias) 490 Hausman Franc (Hausmann Franz) 134, 705, 706 Hauzvirt (Hauswirth), nem. pover. 337 Hefler Franc (Hfler Franz) 682, 697 Hegler Lujza (Hgler Luise) 497, 498, 506, 610 Hegler Rudolf (Hgler Rudolf) 502 Helebrand (Hellebrand), nem. inov. 462 Heniger Karl (Henniger Karl) 485, 486 Henigman Ervin (Hnigmann Erwin) 490 Henigman Gustav (Hnigmann Gustav) 93 Henigman Hajnrih rich) 529 (Hnigmann Hein-

Herbst Eduard 529 Hercog Rihard (Herzog Richard) 80 Herf fon Maksimilijan (Herff von Maximillian) 352 Herg Edgar 410 Herman Konrad (Hermann Konrad) 576 Herndl Hans 120 Hes Rudolf (Hess Rudolf) 15, 87, 96 He (Hesch), nem. lekar 51 Hevel Valter (Hewel Walter) 207, 210 Hicfeld Ernst (Hitzfeld Ernst) 353, 360 Hige Ferdinand (Hiege Ferdinand) 28, 427, 562, 570 Hildebrand Rihard (Hildebrandt Richard) 50, 278, 281, 352 Hilgenfeld Erih (Hilgenfeldt Erich) 421 Himer Robert (Himmer Robert) 111, 147, 182, 679 Himler Hajnrih (Himmler Heinrich) 14, 16, 17, 19, 22-25, 27, 29-31, 33, 36, 38, 39, 42-47, 52-55, 113; 125, 153-159, 162, 167, 181, 192, 194, 197-199, 205, 210, 223, 231, 232, 240, 241, 245-247, 256, 257, 264-266, 268-270, 274, 277, 278, 281, 293-297, 299, 301, 304, 306, 307, 309, 312-314, 316, 321, 322, 328, 331, 332, 346-348, 351, 352, 354, 357, 360-362, 388, 412, 413, 418, 421, 425-427, 434, 435, 437^44, 448-450, 462, 466, 468-473, 502, 505-507, 513, 517, 519, 522, 523, 526, 533, 535, 540, 543, 546, 547, 549, 550, 554, 556, 557, 559, 561, 565, 566, 568, 570, 576, 578, 579, 580, 583, 584, 586, 589-592, 594-596, 602, 603, 607, 611, 614, 617, 618, 623-625, 627-629, 665, 676, 686, 693, 698, 699, 703 Himtet Alfred (Himstedt Alfred) 48 Hince Karl (Hinze Karl) 339 Hince Kurt (Hintze Kurt) 28, 29, 266, 268-270-278, 280-283, 285-290, 299, 351-354, 356, 358, 427, 433, 450, 474, 475, 534, 554-557, 559, 563-565, 609,
621, 622

Henigman Jozef (Hnigmann Josef) 511 Henigman Jozef (Hnigmann Josef) 511 529 Henigman Leo (Hnigmann Leo) 529 Henigman Valter (Hnigmann Walter) 541 Henigman (Hnigmann) iz Ljutomera 120 Henigman (Hnigmann) iz Koevja 487 Henlajn Konrad (Henlein Konrad) 489 Hepner (Hppner), nem. major 213, 366

Hintereger Rudolf (Hinteregger Rudolf) 604 Hipel (Hippel von), nem. ofic. 147 Hirceger Helmut (Hierzegger Helmut) 306, 635 Hirauer Franc (Hirschauer Franz) 620

Hitler Adolf 11, 12, 13, 15, 16, 18, 19, 22, 24, 28, 33, 39-41, 44-49, 51, 55, 81, 84-87, 91, 94, 95, 101, 115, 116, 118, 121, 124, 126, 142, 143, 149, 152, 167, 201, 207, 210, 256, 261, 263-266, 277, 298, 316, 321, 328, 329, 333, 347, 410, 438, 439, 441, 442, 447, 471, 447, 471, 489, 498, 500-502, 506-508, 510, 512, 526, 540, 559, 591, 599, 611, 611, 612, 618, 643, 656, 681, 693 Hlebovik Jozef (Chlebowczyk Josef) 48 Hlubek Frane Ksaver (Hlubek Franz Xaver) 77 Hodovernik Aleksander 66 Hof er Franc (Hofer Franz) 17 Hofmajer Horst (Hoffmeyer Horst) 16, 30 Hofman Oto (Hofmann Otto) 26, 50, 195, 197, 198, 210, 338, 446, 473 Hofman Vilfrid (Hoffmann Willfried) 93, 103, 105, 106, 143-145, 654 Hofman (Hoffmann), nem. inov. 278 Hge, nem. major 580 Hh Anton (Hoch Anton) 6 Hohtajner Valter (Hochsteiner Walter) 604 Hojnik Franc 370 Holcer Rudolf (Holzer Rudolf 80, 83, 84, 89, 138-142, 148, 608, 610, 618, 654, 690 Holinek Ludvig (Hollineg Ludwig) 548 Hori Ladislav (Hory Ladislaus) 341, 346 Hornicki Sep (Hornitzki Sepp) 337 Horvati Radko 376 Horvat Rupert 209 Hradecki Franc (Hradetzky Franz) 305, 656 Hrasnik Jozef (Hrasnik Josef) 107 Hraovec Milko 451 Hribernik Maks (Hribernig Max) 107, 146 Hribernik M. 606 Hrovat Jozef (Hrovat Josef) 336 Hrubi Maks (Hruby Max) 634 Huber Egon 3!8 Huber, nem. inov. 533 Hufmid Alfred (Hufschmied Alfred) 160, 162 Humar Franc 411 Humi Hajnc (Hummitsch Heinz) 24, 157, 208, 209, 222, 444

Iberajter Zigfrid (Uiberreither Sigfried) 87, 88, 115, 116, 123, 125, 126, 128, 141, 148, 150, 154, 161, 164, 168, 176, 199-202, 205, 207, 208, 213, 220-222, 244, 249, 253, 256, 257, 262-266, 274 285, 296, 297, 299, 310, 311, 329, 33o! 332, 333, 338, 339, 341, 344, 348, 351, 359, 404, 427, 431, 457, 466, 498, 506, 507, 512, 513, 518-521, 523, 549, 550, 552, 553, 557, 561, 563-568, 570, 571, 576, 578, 580, 582, 583, 585, 586, 588, 613-615, 620-622, 624, 625, 627, 640, 643, 645, 649, 664, 665, 679, 680, 684, 690, 695, 697, 698, 700, 706 Iversen Hans 30, 561, 570, 585, 621, 625

J Jagodi I. 110, 147 Jaklin Fridrih (Jacklin Friedrich) 163, 319, 629, 635 Jakobsen Hans-Adolf (Jacobsen HansAdolf) 49, 142 Jakomini Anton 511, 529 Jakomini Franz (Jakomini Franz) 529 Jani Ivo 370 Janigaj Stanko 168 Jandl Milan 168 Jan Rado 698 Januka Ferdinand 178 Jare Janko 362, 452, 610, 616, 617 Jegli Rajnold (Jeglitsch Reinhold) 83 Jekeln Fridrih (Jeckeln Friedrich) 352 Jelene Marta (Jellenz Martha) 139 Jelene Sep (Jellenz Sepp) 80, 85, 103, 104, 140, 143, 145 Jeni Milan 606 Jendrai Stjepan 229, 232, 234-236, 238, 240, 241, 250, 252, 349, 386, 401, 456, 458 Jeraj Boris 399 Jetmar Ervin (Jettmar Erwin) 142 Jonke Peter 498, 506, 517 Juhard Alfred 93 Jurec Ivan 6, 139, 143 Juri, ust. inov. 241 Juvani Ivo 149

K Kadac (Kadatz), nem. inov. 418, 430, 433 Kajne Margareta (Kainz Margarete) 107, 146 Kajtel Vilelm (Keitel Wilhelm) 41, 124,

202
Kaiinger Otmar (Kallinger Otmar) 567 Kalinik Alojz (Kalischnig Alois) 93, 109 Kaltenbek Ludvig (Kaltenbeck Ludwig) 106, 117 Kaltenbruner Ernst (Kaltenbrunner Ernst) 625, 627 Kaltenegger fon Oskar (Kaltenegger von Oskar) 328, 362 Kamerhofer Konstantin (Kammerhofer Konstantin) 584, 625 Kamphevener fon Kurt (Kamphvener von Kurt) 538 Kane Ksaver (Kanz Xaver) 349 Karara Eugen (Carrara Eugen) 625 Kardelj Edvard 48, 323, 374, 375, 377 Karlin Alma 167, 334 Karstanjen Helmut (Carstanjen Helmut) 75-80, 82-84, 86, 87, 89, 96, 97, 108, 110, 112, 114, 116, 117, 127, 137, 138, 140-143, 147, 151, 208, 209, 257, 282, 300, 304, 330, 334, 356, 359, 404, 430, 437, 470, 477, 484, 498, 561, 584, 589, 593, 608, 611, 625, 628, 636-638, 644, 646, 653, 654, 665, 666, 668, 669, 671, 674, 677, 678, 682, 683, 688, 689, 696-698, 700, 701, 705 Karsten Albert 648 Kasinger Franc (Kassinger Franz) 336 Kastner Hans 194 Kae Zigfrid (Kasche Siegfried) 41, 205, 206 - 208, 210, 211, 213, 220-223, 237, 239, 240, 247, 248, 250-253, 260-265, 340-342, 346, 348-351, 404, 406-408, 457, 458, 519, 521, 563, 621, 667, 668, 694 Kavar Janez 452 Kavi Drago 376 Kelb Hans 271, 353 Kelc (Kelz), nem. puk. 564 Kel Robert (Koehl Robert) 49-52, 54, 470, 472, 704, Keiner Hans (Kllner Hans) 167 Kempner M. V. Robert 331

Kenig Fric (Knig Fritz) 107 Kenigs (Knigs), nem. inov. 576 Kepler Vilelm (Keppler Wilhelm) 29 Kern Jozef (Kern Josef) 107 Kern Vilelm (Kern Wilhelm) 285, 287, 289, 355, 356, 564 Kidri Boris 323 Kibler Ludvig (Kiibler Ludwig) 542 Kifman Karl (Kiffmann Karl) 83 Kinderman Jozef (Kindermann Josef) 77 Kin Ernst (Khn Ernst) 163, 208 Kiovsky Rudi 377 Kirbi Fric (Krbisch Fritz) 313, 316, 319, 592, 601, 603-605, 629, 630, 660, 682, 693-695, 697 Kisel Georg (Kiessei von Georg) 203, 208 Kladnek Joef 464 Klajneman (Kleinemann), nem. inov. 630 Klasinc Franc 255 Klaus Paul (Claus Paul) 82, 84, 115 Klauzner Hubert (Klausner Hubert) 656 Klemens (Clemens), nem. kapet. 517 Kligel Verner (Klgel Werner) 184, 185, Klinar Miha 452 Klingberg Jozef (Klingberg Josef) 90, 653 Klingenberg, nem. major 355 Klingporn Hans (Klingsporn Hans) 30, 361 Klodius Karl (Clodius Karl) 514-516, 614 Klug, nem. arhiv. 639 Knaus Fric (Knaus Fritz) 117, 146, 359 Knoblauh Kurt (Knoblauch Kurt) 306, 307 Knofe Hans 151 Knut Herbert (Knuth Herbert) 518, 522, 534, 535, 539, 614, 615, 618 Kob Rudi 402, 408 Kocbek Edvard 377, 378 Kocijan Andrej 452 Kogoj Joko 411 Koh Erih (Koch Erich) 41, 439 Koh Hans (Koch Hans) 163, 541 Koh Janja 398 Koh (Koch), nem. poru. 131 Kojzar Karl 118, 167, 334, 617 Kolbah (Kohlbach) nem inov. 683, 698 Kolbezen Ervin (Kolbesen Erwin) 107, 146 Koler (Kohler) nem. poru. 447 Koler Maks (Koller Max) 230

Kolmani Jozef (Kolmanitsch Josef) 304, 359 Komarek Robert 165, 166, 181 Konar Pavle 451 Konobelj Franc 336 Konstantinovi Bogoljub 364 Kopa Vlasto 117, 118 Kope Vilelm (Koppe Wilhelm) 52, 619 Kordon Gustav 182 Korenag Aleksander (Korenagh Alexander) 474 Koren Rudi 376 Koren Tone 370 Koroak, nem. inov. 639 Koroec Miha 324 Korpar Ivan 107 Koruza Albert 166, 167 Koruza Joica 166, 167 Kosovel Otokar 455 Kos Milko 133, 707 Kostevc Martin 465 Koar Joe 6 Koi Karl (Koschitz Karl) 83 Koi Oto (Koschitz Otto) 695 Koir Franc (Koschier Franz) 635 Kotnik Karei 66 Kraft Doris 478, 608, 705 Krag, nem. inov. 535 Krajne Franc (Krainz Franz) 107 Krajner Jozef (Kreiner Josef) 511 Krajner (Kreiner), nem. inov. 208, 209 Kraker Jozef (Kraker Josef) 509, 511, 525, 531, 613 Kralert Vilfrid (Krallert Wilfried) 202 Kral Vaclav 50 Kramar Janez 452 Kranjc Ivan 371 Krauland Alojz (Krauland Alois) 518 Kraus Karl 339 Kraus Feliks (Kraus Felix) 72, 73, 134, 706 Krausnik Helmut (Krausnick Helmut) 49 Kraut Herman (Krauth Hermann) 134 Kraut Alfred 640 Krebic (Krebitz) nem. inov. 286, 355 Krel Jozef (Krell Josef) 167, 334 Kren Sofija (Kren Sophie) 487 Kresnik Ludvik 68 Kriger Johanes (Krger Johannes) 163, 606, 630

Kriger Vilelm (Krger Wilhelm) 438-443, 449, 471, 472, 474 Kriger (Krger), nem. inov. 514 Krig Hans (Krieg Hans) 52, 348, 419, 420, 696 Kristan Cvetko 336, 371 Kri Alojz (Krisch Alois) 511, 526, 626 Krie Jozef (Krische Josef) 489 Krinig, nem. elez. (Krischnig) 107, 146 Krivic Ada 378 Krof Franc (Kropf Franz) 489 Krojc Rudolf (Kreutz Rudolf) 28, 51, 153, 351, 353, 354, 438, 439, 445, 474, 601, 629 Krumej Herman (Krummey Hermann) 33, 43, 213, 215, 366, 440, 442, Krumholc (Krumholz), veleposed. 63 Krinik Anton 377, 378 Kuera Franc (Kutschera Franz) 96, 123, 124-\n, 149, 152, 154, 163, 195, 197-199, 210, 244, 328, 338, 343, 426, 543, 608, 635, 656 Kufner, nem. podofic. 230 Kuleman Alfred (Kulemann Alfred) 615 Kupnik Edmund 11, 127 Krzel fon Oto (Kurseil von Otto) 14 Kustos, nem. kap. 147 Kvaternik Evgen 236 Kvaternik Slavko 208, 223, 232, 234, 238, 340, 341, 344, 386, 402, 408, 453-, 458

Lafors Vilelm (Laforce Wilhelm) 161, 257, 264, 266, 283, 285, 289, 290, 297, 299, 301, 334, 336, 350, 351, 353, 355-359, 519-521, 523, 530, 535, 536, 539, 546, 551, 556, 557, 559, 560, 563-568. 578, 615-622, 624, 627, 628, 640 Lagard-Betiher Paul (Lagarde Paul de Btticher) 9 Lajnic Gotfrid (Leinschitz Gottfried) 167 Lajtner Hans (Leitner Hans) 128 Lakner Alfred (Lackner Alfred) 541 Lakner Elfi ( U c k n e r Elfi) 487 Lakner Hans (Lackner Hans) 489 Lakner Johan (Lackner Johann) 490

Lakner Rihard (Lakner Richard) 485, 489, 492, 494, 495, 502, 509, 527, 529, 556, 557, 559, 560, 571, 610, 612 Lamers Hajnrih (Lammers Heinrich) 41, 124, 149, 334, 472, 693 Lampeter Vilelm (Lampeter Wilhelm) 94, 121, 142, 485, 487-489, 492, 494, 495, 497, 506-509, 511-513, 517, 518, 520, 523, 527, 529, 530, 535, 539, 550, 552, 556-560, 566, 568, 572, 578, 580, 612-614, 616, 620-624 Lampreht Fric (Lamprecht Fritz) 161, 622 U n e Hubert ( U n z Hubert) 497, 542 U n g , nem. poru. 306 U n g e Fridrih ( U n g e Friedrich) 73, 74, 134, 136-137, 149, 705, 706 Ungerek Hugo 107 U p e r Karl ( U p p e r Karl) 318 U u e r Fridl ( U u e r Friedl) 464 Uurih Toni (Uurich Toni) 103, 144 Latur F. Konrad (Latour F. Conrad) 16, 49 U z i Boko 103, 105 Lebius Harald (Lbius Harald) 168, 184 U d Hans 103, 115, 144 Uj Robert ( U y Robert) 656, 692 U n e Adolf (Lenz Adolf) 705 U n e Fr. ( U n z F.) 652 U n i Stanko 613 Leonard Herbert (Leonhard Herbert) 627 Lepin Paul (Leppin Paul) 548, 564 Les (Lees), izrael. inov. 338 Leskovec Anton 6 Leskoek Franc 325 Leinski Kazimir (Lesczynski Kazimierz) 50, 705 Le Karl (Loesch Karl) 137 Lenik Mirko 333, 452 Liina Duan 364 Linhart Karl 68 Lipit Georg (Lipitt Georg) 230 Lipman (Lippmann) nem. inov. 562 Lipoid Franc 371 Lisac Andrija Ljubomir 253, 345-347, 349, 705 Lobe Franc (Lobe Franz) 167 Loc Vili (Ltz Willi) 83, 84 Loj Alojz (Loy Alois) 482 Loj Mihael (Loy Michael) 581

Lorenc Verner (Lorenz Werner) 15, 16, 22, 29, 143, 412, 435, 464, 468, 469 Lorenc Artur (Lorenz Arthur) 204 Lorinzer Traute (Lorinser Traute) 85 Lorkovi Mladen 49, 208, 236, 250 Loske Hajnrih (Loske Heinrich) 490 Loze Hajnrih (Lohse Heinrich) 41 Ludendorf Erih (Ludendorf Erich) 489 Ludvar Hajnc (Ludwar Heinz) 194 Ludvig (Ludwig) nem. inov. 28 Luig Vilelm (Luig Wilhelm) 485, 486, 517, 518 Lukas Franc Jozef (Lukas Franz Josef) 679, 697 Lukman Hajnrih (Luckmann Heinrich) 541 Lupina Mira 462-464, 467, 468 Lurker Oto (Lurker Otto) 101, 115, 116, 131, 144, 148, 156, 157, 180, 204, 222, 231, 232, 250, 253, 257, 261, 297, 309, 334, 342, 355, 364, 404, 457, 458, 551, 569, 682, 690 Luin-Ebengrojt Arnold (Luschin-Ebengreuth Arnold) 136, 705 Luin Lojze 376 Luter Martin (Luther Martin) 220, 262, 342, 344, 350

M Maek Ivan 375 Madajik eslav (Madajczyk Czeslav) 50, 54, 470-473, 705 Madri Sebastijan (Madritsch Sebastian) 194 Madistrati Maimo (Magistrati Massimo) 16 Mahalka Maks (Machalka Max) 111 Mahule Valter (Machule Walter) 131, 150, 175-179, 335 Majcenovi Alfred 182 Majer-Kajbi Alojz (Maier-Kaibitsch Alois) 31, 88, 89, 96, 127, 141, 162, 163, 316, 360, 361, 594, 619, 629, 635, 636, 656, 659, 660, 675, 676, 682, 693, 696, 698 Majer-Hetling Konrad (Mayer-Hetling Konrad) 28, 29, 36, 37, 42, 43, 45, 54, 317, 337, 548, 599, 607, 608, 629

Majer Johanes (Meyer Johannes) 231 Majer Rudolf (Meyer Rudolf) 168, 172 Majer (Meyer), nem. poru. 548, 557, 567 Majer Justine (Mayer Justine) 83 Majer Henri Kord (Meyer Henry Cord) 48 Maj Gerhard (Mav Gerhard) 82, 90, 91, 114, 138, 642, 654 Majeric Ernst (Meierschitz Ernst) 163, 669 Majhin Franc (Majhin Franz) 490 Majvald Rihard (Maiwald Richard) 169, 223, 224, 249, 289, 345, 353, 579 Makenzen fon Hans-Georg (Mackensen von Hans-Georg) 202, 339, 505, 612 Mak Kurt (Mack Kurt) 131, 178 Malner Alojz (Mallner Alois) 489 Malovrh, rud. in. 324 Malsen fon Ponikau Lambert (Malsen von Ponickau Lambert) 50, 448, 527, 534, 616, 617 Mandl, nem. poru. 339 Mantel Karl 107 Mari Ivan 364 Marinek Franc 168 Marinek Zdenko 6 Marinko Miha 325 Marion Marko 342 Marjanovi Jovan 5, 339, 346, 451, 705 Market Verner (Markt Werner) 517 Marki Ivan 410 Markone Duzepe Ramiro (Marcone Giuseppe Ramiro) 409 Marks Herbert (Marx Herbert) 194, 195, 337 Markvert (Markwrth), nem. kap. 212, 342 Maroi Ferenc (Maroszy Ferenc) 406, 407, 458 Maroti Josip (Marotti Josip) 410 Maroti Miro (Marotti Miro) 410 Maskus Helmut (Mascus Helmut) 132, 151, 223, 243, 244, 281, 347, 354, Matai Ante 340, 402, 408, 457 Maurer, nem. kap. 497, 542 Medic Jozef (Meditz Josef) 490 Meding Erhard (Mding Erhard) 53 Megler Vladislav 394, 455 Mehels (Mechels), nem. kap. 231 Mejak Ervin 185

Mekinda Franc 103 Melik Vasilij 133-136 Mesana Etore (Messana Ettore) 406 Meko Fran Ksaver 172, 335, 458, 707 Meko Josip 454 Metnic fon Gustav (Metnitz von Gustav) 478, 608 Mii Mihajlo 241, 340, 343 Migli Emil (Miglitsch Emil) 79, 82, Migli Ernst (Miglitsch Ernst) 111 Mihailovi Draa 372 Mihi Jozef (Michitsch Josef) 490 Mihi (Michitsch), nem. omlad. 502 Miketa (Miketta), nem. kap. 114 Mikola Helmut (Mikolasch Helmut) 82-84, 138, 147, 654 Miku Metod 346, 347, 362, 689, 693, 707 Miku Stane 185 Milajzen Lotar (Mhleisen Lothar) 83 Miler F. (Mller F.) 621 Miler Fric (Mller Fritz) 103 Miler-Hacius Oto (Mller-Haccius Otto) 116, 141, 150, 181, 278, 286, 297, 354, 562, 585, 623, 670, 678, 681, 700 Miler Hajnc (Mller Heinz) 158, 249, 250, 257, 261, 271, 286, 287, 297, 354356, 576 Miler Hajnrih (Mller Heinrich) 440, 472 Miler Helmut (Mller Helmut) 470 Miler-Soltes Hans (Mller-Scholtes Hans) 126, 148, 150, 151, 174, 192, 256, 257, 333, 335, 690, 693, 694, 699, 702 Miler (Mller), nem. puk. 630 Milh Erhard (Milch Erhard) 168 Mili Anton 452 Milievi Jovan 5 Minke Paul 16 Mii Ademag 382 Miterer Franc (Mitterer Franz) 61 Modic Lev 378 Moli Paul (Molisch Paul) 134 Morari fon Franc (Morari von Franz) 160, 162, 330, 362 Morenild Rajnhold (Mohrenschild Reinhold) 88 Morgen Herbert 548 Morgner, nem. major 205, 207 Morokuti Kamilo (Morocutti Camillo) 80, 93, 120, 137, 138

Mrdavi, slov. izgn. 376 Munda Vinko 458, 459, 707 Murko Adolf 147 Murko Franc (Murko Franz) 115 Musolini Benito (Mussolini Benito) 16, 94, 95, 122, 142, 143, 502, 526, 611 N Napotnik Josip 373 Natlaen Marko 541, 542 Natmesnig Majnrad (Natmessnig Mainrad) 635 Nauman Fridrih (Naumann Friedrich) 48 Nedi Milan 703 Nejer Karl (Nher Karl) 627 Nemec Roman 83, 654 Neslbek Ignac (Nsslbck Ignaz) 639, 641 Nikoli Ante 453 Nimpfer Konrad 163, 316, 317, 318, 361, 600, 629 Nirhof A.B.H. (Nierhoff A.B.H.) 112, 113, 143, 145, 147, 148 Nojhauzen Franc (Neuhausen Franz) 92, 141, 208 Noj Karl (Neu Karl) 541 Noj man Fridrih (Neumann Friedrich) 11 Nojntojfel Valter (Neunteufel Walter) 79, 84, 484 Nojrat fon Konstantin (Neurath von Konstantin) 14, 18, 19 Novak Franc (Nowak Franz) 33, 205, 207, 250 Novotni Hugo (Nowotny Hugo) 132, 257, 281, 282, 354, 579 Nuk Hans (Nuck Hans) 640 O Obereder Sep (Oberreder Sepp) 160 Obergfei Jozef (Obergfll Josef) 483 Obertajner Hajnrih (Obersteiner Heinrich) 312, 313, 360, 361, 432, 436 Oberan Drago 398, 399, 411, 454-456 Ogrizek Anton 398, 399 Ole Hugo (Ohle Hugo) 194 Omerman (Omermann), nem. lekar 51

Oni Franc 373 Onuk Ivan 107 Ordelt Emil 161, 294, 623 Orel Franc 410 Orsini und Rozenberg Hajnrih (Orsini und Rosenberg Heinrich) 69 Olag (Oschlag) nem. inov. 465 Otertet Herbert (Otterstdt Herbert) 86, 485, 486, 496, 609 Ozimi Marija 167, 334 Ozvati Maks (Oswatitsch Max) 79 P Pabst Vilibald (Pabst Willibald) 562 Pac Egon (Paaz Egon) 336 Pac Franc (Paaz Franz) 336 Pacelt Robert (Patzelt Robert) 209 Pacina Ginter (Pacyna Gnther) 53 Paher Franc (Pacher Franz) 131 Pahnek Karl (Pachneck Karl) 96 Pajda August (Paidasch August) 147 Pajda Eduard (Paidasch Eduard) 93, 103, 114, 116, 128, 137, 139, 144, 148, 153, 255, 331 Pakjafo Doris (Pacchiaffo Doris) 139 Paljaga Dragutin 222, 223 Pamer Karl (Pammer Karl) 339 Pancer Arnulf (Panzer Arnulf) 468 Panke Gunter (Pancke Gnther) 21, 50 Papes Jozef (Papesch Josef) 636 Papi Milo 364 Parin Oto (Parin Otto) 313 Paul Vili (Paul Willi) 250 Paulus Jozef (Paulus Josef) 369 Paveli Ante 114, 210, 234, 341, 381, 383, 393, 398, 410, 453 Pavliek Jozef (Pavliek Josef) 482 Peauer Erih (Petschauer Erich) 79, 137, 141, 485-488, 497, 498, 506, 517, 530, 610 Peauer Feliks (Petschauer Felix) 337, 425, 692 Pee Ervin (Petsche Erwin) 489 Pelegrini Viktor 530 Peni Lojze 6, 345 Penk Albreht (Penck Albrecht) 74 Pere Ferdinand (Perz Ferdinand) 483 Pernersdorfer Engelbert 61 Persterer Alojz (Persterer Alois) 150

Perse Alfred (Persche Alfred) 160 Pe (Pesch), nem. inov. 605 Petan Janko 458 Petek Rudolf 250, 669 Petki Matija 458 Petkovi, ust. oficir 340 Petovar Lovro 371 Petras Valter (Petrasch Walter) 287 Petri Hans 269, 271, 278, 299, 351, 356, 359, 444, 564, 614 Pfefer (Pfeffer), nem. kap. 112, 147 Pflam (Pflamm), nem. inov. 488 Pfligel (Pflgel), nem. pijon 107, 146 Pfrimer Gerhard (Pfrimmer Gerhard) 107, 115, 631, 689 Pibernik Albin 375 Pihl Fric (Pichl Fritz) 93 Pihler Georg (Pichler Georg) 142 Pihler Rudolf (Pichler Rudolf) 430, 669 Piker Henri (Picker Henry) 55, 470 Pile Vilelm (Pilz Wilhelm) 162 Pinter Franc (Pinter Franz) 103, 182 Pirheger Hans (Pirchegger Hans) 70, 73, 98, 136 Pirnat Lojze 457 Placar Ivan 178 Pleps Artur (Phleps Arthur) 314, 361 Pleterski Janko 134, 135 Pleternik Maks 136 Pohar Alojzij 452 Poje Frane (Poje Franz) 541 Pok Fridrih (Pock Friedrich) 134, 135, 137, 706 Pokorni Kurt (Pokorny Kurt) 641 Polak Viljem 66 Poli Radko 362 Polte Fridrih (Polte Friedrich) 339 Popovi Andra 367 Portner, nem. kap. 447 Posavec Andrej 332 Pospjealski Karol Marjan (Pospieszalski Karol Marjan) 142 Poun Lojze 345, 362, 698 Prah (Prach), nem. pover. 194 Pratneker Johan (Pratnecker Johann) 194 Praak Jiri (Praak Jiri) 50 Prekorek Ivan 370, 371 Premoi Stefan 411 Prener Rihard (Prenner Richard) 337 Prijatelj Ivan 133

Primo Jozef (Primosch Josef) 490 Prok (Proksch), nem. podofic. 194 Puce Edgar (Puhze Edgar) 230 Pucelj Ivan 483 Puntar Vinko 186

R Radke (Radtke), nem. major 101, 340 Radunski Konrad 351 Rahe (Rache), nem. major 150 Rajakovic Erih (Rajkovic Erich) 33 Rajer Hajnrih (Reiher Heinrich) 182 Rajh Emil (Reich Emil) 107, 146 Rajh Rudolf (Reich Rudolf) 120 Rajner Fridrih (Rainer Friedrich) 141, 149, 303, 305, 306, 307, 316, 318, 319, 346, 347, 359, 361, 406, 474, 597-599, 601, 606, 629, 630, 656, 659, 660, 675, 676, 684686, 692, 693, 698 Rajtlinger Gerald (Reitlinger Gerald) 49 Rajzman Avgust (Reisman Avgust) 370 Raku D. (Rakusch D.) 103 Rantaa Anton 459 Rap Albert (Rapp Albert) 53 Rat Ana (Rath Anna) 311 Rauning Herman (Rauschning Hermann) 13, 48, 49 Rauter Valter (Rauter Walter) 697 Rave, nem. inov. 487, 488, 610 Ravl Anton 456, 459 Razgorek Ferdinand 411 Redel Volfgang (Redell Wolfgang) 518, 535, 538, 539, 614, 615, 617, 618 Reder Erih (Rder Erich) 18 Redl Georg (Rdl Georg) 312, 338, 360, 361, 697 Reksajzen Hans (Rexeisen Hans) 506, 612 Remec Alojzij 335 Remec Franc 606 Rener Karl (Renner Karl) 136 Rekvard Vili (Requard Willy) 208, 209, 250, 458 Rezener Ervin (Rsener Erwin) 132, 306, 307, 316, 318, 328, 360, 435, 584-586, 600, 603, 625, 627, 660 Ribari Josip 399 Ribel Hajnrich (Rbel Heinrich) 51

Ribentrop fon Joahim (Ribbentrop von Joachim) 14, 16, 87, 94, 95, 122, 201, 202, 206, 207, 210, 248, 250, 256, 262, 339, 342, 505, 514 Ribizi Albin (Ribisl Albin) 142 Rici Vincenc (Rizzi Vinzenz) 58 Ridi (Riedl), nem. lekar 359 Riha Fric (Riha Fritz) 82 Rihli Marija (Richly Marija) 459, 463, 464, 467 Rihter Jakob 398, 399, 454-456 Rihthofen Herbert (Richthofen Herbert) 202, 203, 339 Rijavec Antonija 455 Ril Hans (Riehl Hans) 641 Riner Bruno (Rinner Bruno) 581 Rintelen fon Emil 202, 206, 207, 339, 340, 505, 612 Ris (Ries), nem. inov. 593, 628 Risti Milutin 364 Riter Karl (Ritter Karl) 202, 514 Ritler V. (Rittler W.) 548 Roboti Mario (Robotti Mario) 121, 498, 499 Rodenbuher Alfred (Rodenbucher Alfred) 132 Rogalski, nem. inov. 635 Rolih Franjo 411 Rom Aurelija 511 Rom Rihard (Rom Richard) 529 Romero Federiko (Romero Federico) 497 Romi, ust. inov. 252 Ronaher Kristijan (Ronacher Christian) 343 Rosina Igor 706 Rozeger Peter (Rosegger Peter) 62, 63, 66, 134 Rospenda St. 517 Ro Fran 332, 707 Rotman Herbert (Rottmann Herbert) 337 Rozenberg Alfred (Rosenberg Alfred) 10, II, 22, 40, 41, 45, 48, 50, 54 Rozman Joe 378 Roanc Marij 168 Roankovi Josip 232, 241, 250, 252, 397 Ruks Karl (Ruchs Karl) 150 Rungaldir Bruno (Rungaldier Bruno) I I I , 160, 162, 561, 621 Rungaldir Ervin (Rungaldier Erwin) 148

Rupe Mihael (Ruppe Michael) 490 Rus Franc (Russ Franz) 111 Rus Joe 377, 609 Rust Bernhard 683, 812

S Sager Karl 103, 144 Sajovic Ivan 618 Salies (Szallies), nem. poru. 527, 612, 616 Satler Vilelm (Sattler Wilhelm) 86, 101 Sauer Hans 316, 361, 629 Savinek Slavko 371 Seda Jozef (Seda Josef) 334 Semetkovski Valter (Semetkowski Walter) 635, 641, 642 Senekovi Josip 188 Sernec Duan 377 Sezard Pjer (Czard Pierre) 55, 705 Simoni Tomas (Simontschitsch Thomas) 107 Simon i Ivan 609 Sims, nem. pporu. 436 Sirk Albert 185, 371 Sirp Kurt (Sierp Kurt) 126, 635 Sitig Volfgang (Sittig Wolfgang) 639, 640 Sizgoreo Dovani (Sisgoreo Giovanni) 497, 501 Skala Harold 147 Skalar Josip 398 Skiber Ferdinand (Skieber Ferdinand) 489 Slavi Hans (Slawitsch Hans) 142 Smeh Barica 419, 462^64 Smodej Franc 371 Sobak Janu (Sobczak Janusz) 52, 55, 612, 705 Stage Kurt 144, 150 Stefanovi, ban 202, 364 Stepinac Alojzije 408 Stier Ivan 386 Stojadinovi Milan 94, 486 Stojkovi Julija 399 Stojneg Hans (Stoinschegg Hans) 103, 105, 107 Stojneg Gustav (Stoinschegg Gustav) 144 St raka Manfred 80, 82, 86, 97, 98, 100, 101, 136, 137, 140, 150, 351, 517, 689, 690

Stranski (Stransky), nem. inov. 230 Strnad Ivan 410 Stuka (Stuschka), nem. pporu. 236 Suadikani Herta (Suadicani Herta) 547, 554 Suete Hugo (Suette Hugo) 82, 118, 134, 137, 168, 174, 477, 608, 705 Supani Drago 371 Svetek Duan 378 Svoboda Adolf (Swoboda Adolf) 165 182, 183, 289, 633, 653, 690

S Sajbner (Scheibner), nem. inov. 635 Salamon' Drago 455 Salenmajer Liupold (Schallermayer Liutpold) 538, 539, 547, 556, 557, 575, 576, 619, 622, 627 ara Hubert (Schara Hubert) 6 Saranovi Milovan 624 Sarner Albert (Scharner Albert) 80, 120, 139 Sauer August (Schauer August) 509, 511 Sauperl Hans (Schauperl Hans) 182 Savli Oskar 375 Sefer Evgen (Schaeffer Eugene) 55, 705 Sefer (Schaeffer), nem. ppuk. 114 Segula Josip 185 Sei Gustav Adolf (Scheel Gustav Adolf) 132, 296, 523, 615, 683, 692, 693 emi Johan (Schemitsch Johann) 485-489, 492, 495, 560 Sere (Scherz), nem. inov. 281, 354 Sercer (Scherzer), nem. inov. 420, 463 Setinc Frane 467, 470 Sifner (Schiffner), nem. inov. 667, 694 Sihting fon (Schichting von), nem. general 364 Siht Rajnhold (Schicht Reinhold) 107 Sikedanc Arno (Schickedanz Arno) 41 Sik Vilelm (Schick Wilhelm) 635, 656, 693 Sink Stevo 452 Skaler Stanko 334, 350, 351, 354, 355, 362, 619, 621, 623, 707 Skerl France 332, 333, 336, 339, 341, 343, 346, 347, 349, 627, 707 Skoberne Georg (Skoberne Georg) 116, 148
47 - N a c i s t i k a politika denacionalizacije

Skoberne Karl (Skoberne Karl) 103, 105, 144, 145 Skoberne Paul (Skoberne Paul) 103, 111, 147, 182 Slajfer Ludvig (Schleifer Ludwig) 548, 550 Slajhenbauer Otmar (Schleichenbauer Ottmar) 142 Slajmer Vili (Schleimer Willi) 529 Slej Franc (Schley Franz) 541, 542, 618 Siezinger (iz D. Miholjca) 396 Slindra Leopold (Schlindra Leopold) 489 Slujfer Rudolf (Schluifer Rudolf) 158, 163, 241 Smauser E. H. (Schmauser E. H.) 352 Smedic Hans (Schmeditz Hans) 142 Smidl Anton (Schmidl Anton) 161 Smit Maks (Schmidt Max) 706 Smit Paul Oto (Schmidt Paul Otto) 210, 341 Smit Valter (Schmid Walter) 641 Snefus Valter (Schneefuss Walter) 80, 134, 706 Snicler Anton (Schnitzler Anton) 433, 435, 469 Snideri Alojz (Schnideritsch Alois) 230 Sobar Peter 610 Sober Jozef (Schober Josef) 90, 485-489, 494, 495, 497, 506, 507, 513, 517, 518, 520, 530, 534, 538, 539, 550, 557, 560, 609-611, 614 Sole (Scholz), nem. puk. 436 Sori Rudolf (Schori R u d o l f ) 105-107, 146 Sosteri Franc (Schosteritsch Franz) 142 Spat Jelka 371 Spendal Joe 370 Srajber Tea (Schreiber Thea) 167, 334 Srajer Georg (Schreyer Georg) 282 Srajner Gustav (Schreiner Gustav) 77 Srajner Hans (Schreiner Hans) 230 Sreder Vilelm (Schrder Wilhelm) 154, 161, 162, 195, 199, 240, 338, 347, 594, 635 Sreder (Schrder), nem. gen. 352 Sreder (Schrder), nem. inov. 444 Sreter (Schrtter), nem podofic. 269, 271 Stajnaher Hans (Steinacher Hans) 16, 81 Stajnbek Fric (Steinbock Fritz) 103, 144, 182 737

tajnberger
182

(Steinberger),

nem.

inov.

tajndl Franc (Steindl Franz) 117. 125, 290, 304, 312, 330, 356, 359, 360, 465, 580, 584, 624, 633, 636, 638, 643, 644, 669, 670, 674, 676, 679-681, 689-691, 695, 700, 701 tajner Rudolf (Steiner Rudolf) 158 tajn fon (Stein von), nem. inov. 682 talcer Alojz (Stalzer Alois) 490 tamfl_Vilelmi (Stampfl Wilhelm) 581 tarcaher Karl (Starzacher Karl) 88, 163, 517, 629, 639 Stenger (Stenger), nem. lekar 550, 694 tiger Gandolf (Stieger Gandolf) 546, 548, 557, 567, 571, 578, 621, 623, 624, 627, 666, 694 tiger Verner (Stieger Werner) 79, 80, 82, 83, 85, 89, 92, 101-106, 108-110, 112, 113, 128, 137, 139-145, 147, 148, 546 Stir Ginter (Stier Gnther) 29, 153, 161, 198, 250, 256, 261, 263, 266, 292, 294, 318, 319, 331, 333, 336, 350, 351, 361, 429, 438, 439, 443, 444, 466, 471, 505, 507, 512, 531, 534, 557, 570, 584, 589, 596, 601, 602, 605, 609, 611, 612, 614, 615, 617, 621, 628-630, 688, 698 Stirer (Sthrer), nem, inov. 426, 520 tolfa Milko 6, 7 Strajher (Streicher), nem. pijon 107 Straser Georg (Strasser Georg) 349 Straub Franc (Straub Franz) 169, 334 tredele (Stredele), nem. poru. 496, 497, 542 Strekenbah Bruno (Streckenbach Bruno) 33 tremajer Karel (Stremayr Karel) 60 Strenger Julius (Strenger Julius) 694 Strici Karl (Stritzl Karl) 490 Strobl Mihael (Strobl Michael) 653 Stromajer Sep (Strohmeier Sepp) 172 Stukart Vilelm (Stuckart Wilhelm) 55, 126, 614 Sturh Anton (Sturh Anton) 337 Sturm Jakob 168 Sturm Martin (Sturm Martin) 86, 485-489, 492, 495, 506-509, 513, 517, 520, 523, 547, 550, 552, 554, 557, 560, 565, 566, 568, 570, 572, 610, 612, 622, 623, 625

Subert (Schubert), nem. in. 548 Sue Julius (Schtz Julius) 637 Sulc Bruno Kurt (Schultz Bruno Kurt) 25, 158, 159, 187, 188, 195, 332, 338, 647 Sulc (Schulz), nem. inov. 682 Suler Hans (Schuller Hans) 167 Suster Fridrih (Schuster Friedrich) 349 Suster Toni (Schuster Toni) 147 ui M. 453 Suteri Franc 66 ute Alojz (Schutte Alois) 535, 617 Svajger August (Schweiger August) 541 Svalm Hans (Schwalm Hans) 565, 622, 628 Svarchuber Kaspar (Schwarzhuber Kaspar) 168, 169, 177, 213, 230, 271, 334, 345, 354, 355 Svenk Edmund (Schwenck Edmund) 351

T Tadi Duan 364 Tadina Anton 194 Tafe Eduard (Taaffe Eduard) 60, 66 Taler Rudolf (Thaler Rudolf) 635 Tanenberg (Tannenberg), nem. pubi. 67 Taube, nem. inov. 354 Tauher Herbert (Taucher Herbert) 103 Tenies Gustav (Tnnies Gustav) 90, 103, 541-543, 618, 629 Terak Stane 314, 334, 336, 360, 376, 452, 459, 689, 698, 707 Terglec Hans (Tergletz Hans) 230 Teske Fric (Teske Fritz) 199, 338 Teer Herbert (Tscher Herbert) 636, 690 Te Ginter (Tesch Gnther) 361 Tiaks Jan (Tyaks Jan) 194 Tipelskirh fon Verner (Tippeiskirch von Werner) 202 Tojnbi Arnold (Toynbee Arnold) 50, 55, 704 Tojnbi Veronika (Toynbee Veronica) 50, 55, 704 T o m e Ivan 378 Tomi Eduard (Tomitsch Eduard) 511, 529

Tomi Spiridion 340, 343 Tomi Ivan 136 Toplak Juro 185 Tot Fric (Todt Fritz) 245, 348 Tot Dragan (Toth Dragan) 233 Trampler Kurt 705 Tratar Marjan 613 Tratnig (Trattnig), nem. pover. 194 Trek Egon (Treeck Egon) 586 Triska Helmut 239, 250 Trol fon Heribert (Troll von Heribert) 208, 209, 234-236, 250, 346 Troper Anton (Trapper Anton) 635 Turato Tomo 666, 669 Turina Oskar 241, 242, 250, 392, 665, 667, 668 Turner Harald 50, 203, 204, 208, 239, 250-252, 341, 364 Turn Hans (Thum Hans) 85 Tuter Jozef (Tutter Josef) 653 Tvardovski fon Fric (Twardovski von Fritz) 202, 206, 340

U Ude Lojze 48, 133, 135-137 Uji, beogr. nadbiskup 371 Ulaga Toma 371 Ulih Gustav (Uhlich Gustav) 103, 128, 143, 144 Ulman Herman (Ulmann Hermann)
11

Vagner Franc (Wagner Franz) 639 Vagner Jozef (Wagner Josef) 182 Vagner (Wagner), nem. puk. 527 Vajnman Ernst (Weinmann Ernst) 203, 204, 208, 209, 213, 236, 237, 364, 366 Vajs Irma (Weiss Irma) 487 Vajs Sebastian (Weiss Sebastian) 697 Vajsuh Fric (Weisschuh Fritz) 163 Vajczeker fon Ernst (Weizscker von Ernst) 16, 87, 201, 668, 694 Vajtlof Morie (Weitlof Moritz) 61 Vakernagel Karl (Wackernagel Karl) 161 Vainer Hugo (Wallner Hugo) 447 Valuek-Valfeld Valter (Walluschek-Wallfeld Walter) 640, 651-654, 664 Valvazor Janez Vajkard 641 Vaner (Wanner), nem. inov. 88 Vangeman Lorenc (Wangemann Lorenz) 286, 564 Varsberg Oskar (Warsberg Oskar) (82 Vasi Ivan 377, 378 Vauda Franc 376 Vaupoti Zdravk 410 . Veber Franc (Weber Franz) 488 Veber Hinko (Weber Hinko) 340 Veber Lotar (Weber Lothar) 96, 196, 240, 243, 244, 331, 347, 348, 614, 692, 693 Vecel Erhard (Wetzel Erhard) 54 Vedrina Stjepan 241, 380, 383 Vegnajder Hans (Wegschneider Hans) 107 Veler Hans Ulrih (Wehler Hans Ulrich) 55, 705 Velikovi Vasa 364 Velkavrh Janez 376 Venko Albert (Wenko Albert) 107 Venko August (Wenko August) 84, 139 Venko Rihard (Wenko Richard) 166, 167 Veran Frane (Weran Franz) 182 Verbanjek Jakob 399 Verer Alfred (Whrer Alfred) 150 Verli Marija (Werlitsch Maria) 107, 146 Verman Ernst (Wrmann Ernst) 207 Verner Gerhard ( = Helmut Carstanjen) Verter Ozvald (Werther Oswald) 637, 654, 683 Vesel Horst (Wessel Horst) 80

Ulrih Johanes (Ulrich Johannes) 6, 704 Ulrih (Ulrich), nem. podofic. 169 Umfenbah Georg (Umpfenbach Georg) 150, 430 Umlauf Jozef (Umlauf Josef) 53, 318, 361 Ungerbek A. (Ungerbck A.) 550 Unger-Ulman Eduard (Unger-Ullmann Eduard) 92, 103 Urag Karl (Urragg Karl) 686 Urban Edit (Urban Edith) 85 Urbantke, nem. poru. 229, 235, 236, 241, 250 Urbas-Savinovi Tonka 6 Ureg Jozef (Uregg Josef) 182 Urek Martin 541

Vesten Adolf (Westen Adolf) 105 Vesten August (Westen August) 105, 328, 329 Vesten Maks Adolf (Westen Max Adolf) 92, /02-1O6, 113, 115, 145, 328 Vezenmajer Edmund (Veesenmeyer Edmund) 206, 208, 223, 240 Vidmer Jozef (Widmer Josef) 530 Vilelm Jozef (Wilhelm Josef) 517 Vilhar Franjo 185 Vilimek, izgn. 371 Vincig Filip (Winzig Filip) 337 Vinenberg Alfred (Wnnenberg Alfred) 625 Vinger Ernst (Winger Ernst) 158 Vinkler Alojz (Winkler Alois) 517, 635 Vinkler-Hermaden fon A. (Winkler-Hermaden von A.) 548, 549 Vinkler Maks (Winkler Max) 29 Vinterteten fon K. (Winterstetten von K.) 10 Virt Kurt (Wirth Kurt) 48 Virzih Kuno (Wirsich Kuno) 352 Vister (Wster), nem. inov. 488 Vit Johan (Wscht Johann) 705 Vitine Hajnrih (Wittine Heinrich) 510, 511 Vitiska Jozef (Witiska Josef) 131, 176 Viztaler Oto (Wiestaler Otto) 92 Volert Hajnrih (Wollert Heinrich) 263, 350, 517, 518, 520-527, 530, 533-537, 539, 551, 552, 614, 615, 617-620 Volf Franc (Wolf Franz) 182 Volfrum (Wolfrum), nem. pubi. 55 Voling Fr. (Wlling Fr.) 595 Volter (Wolter), nem. puk. 151 Volzeger Ferdinand (Wollsegger Ferdinand) 683 Votava August R. (Wotawa August R.) 70, 134, 705, 706 Vrabi Olga 178 Vrani Vjekoslav 209 Vrenur Lote (Wrentschur Lotte) 107 Vresnig Jozef (Wresnig Josef) 79, 80, 90, 654 Vrhovnik Ivan 65 Vrhovek Joe 475 Vune (Wunsche), nem. pover. 337 Vurcbah fon Norbert (Wurzbach von Norbert) 533, 550, 617

Vurcer Ozvald (Wurzer Oswald) 107 Vurdel Vilelm (Wurdel Wilhelm) 435, 469 Vusem Franc (Wusem Franz) 182 Vuser Ferdinand (Wusser Ferdinand) 103, 144 Vute Martin (Wutte Martin) 75 Vuti Herbert (Wutti Herbert) 541 Vuti Valter (Wutti Walter) 541, 618, 619, 629 Vutkovi Marija 464

Zajdl Zigfrid (Seidl Siegfried) 158, 168, 169, 179, 205, 207, 218, 229-231, 235, 249, 250, 254, 260, 261, 273, 340, 342, 344, 345, 349 Zajs-Inkvart Artur (Seys-Inquart Arthur) 87 Zamida Franc (Samida Franz) 489, 490 Zamida Johan (Samida Johann) 485, 487, 489, 492, 495, 508, 509, 560 Zandberger Martin (Sandberger Martin) 24, 53, 152, 153, 154, 331, 506, 612 Zaria Balduin (Saria Balduin) 618Ze (See), nem. inov. 429 Zefnig Ervin (Seftschnig Erwin) 160, 161, 266, 290, 296, 297, 299, 358, 359, 430, 431, 466, 546, 551, 564-567, 570, 571, 576, 580, 585, 588, 622-625, 627, 628, 640, 669, 671, 695 Zefeldner (Seefeldner), nem. inov. 203 Zelinek Franc (Selinscheg Franz) 182 Zelinek Adolf (Selinscheg Adolf) 142 Zevan Eduard (Seewann Eduard (Seewann Eduard) 92 Zezulka Erih (Zezulka Erich) 230 Zibart Verner (Siebart Werner) 48 Ziger Robert (Sieger Robert) 70, 73, 705 Zigfeld A. H. (Ziegfeld A. H.) 143 Zigmund Ferdinand (Siegmund Ferdinand) 529 Ziherl Boris 377 Zivers Volfram (Sievers Wolfram) 640 Zolman Maks (Sollmann Max) 312 Zorko Joica 411 Zorn Tone 6 Zupan Tomo 65

2alar Alojzij 376, 458 2avcer Roza 376 2evart Milan 5, 689

2nidari Martin 474 2olnir Bogdan 335 2ontar Josip 640 2van Andrej 604, 605 2upani Joe 343, 378, 452

P R E G L E D I N O V A U O R G A N I Z A C I J I SS Rajhsfirer SS (Reichsfhrer SS) SS-oberstgrupenfirer (SS-Oberstgruppenfhrer) SS-obergrupenfirer (SS-Obergruppenfhrer) SS-grupenfirer (SS-Gruppenfhrer) SS-brigadefirer (SS-Brigadefhrer) SS-oberfirer (SS-Oberfhrer) SS-tandartenfirer (SS-Standartenfhrer) SS-oberturmbanfirer (SS-Obersturmbannfhrer) SS-turmbanfirer (SS-Sturmbannfhrer) SS-hauptturmfirer (SS-Hauptsturmfhrer) SS-oberturmfirer (SS-Obersturmfhrer) SS-unterturmfirer (SS-Untersturmfhrer) SS-turmarfirer (SS-Sturmscharfhrer) SS-hauptarfirer (SS-Hauptscharfhrer) SS-oberarfirer (SS-Oberscharfhrer) SS-arfirer (SS-Scharfhrer) SS-unterarfirer (SS-Unterscharfhrer) SS-rotenfirer (SS-Rottenfhrer) SS-turmman (SS-Sturmmann) SS-man (SS-Mann) dravni voa SS (Himler) generalpukovnik general generallajtnant generalmajor natpukovnik pukovnik potpukovnik major kapetan porunik potporunik zastavnik narednik vodnik vii narednik narednik podnarednik desetar razvodnik redov

SADR2AJ I. NACISTIKA POLITIKA DENACIONALIZACIJE U EVROPI OD 1938-1945 Temelji nacistike politike denacionalizacije Poetak preseljavanja Nemaca Denacionalizacija u Austriji i ekoj Denacionalizacija u Poljskoj i u Sovjetskom Savezu Ustanove i drutva U zapadnim predelima Poljske U generalnoj guberniji i u Sovjetskom Savezu Generalplan Ost Odnaroavanje u Alzasu, Lotaringiji i Luksemburgu Aneksionistike tenje u Jugoslaviji II. NEMAKE IMPERIJALISTIKE PRETENZIJE U SLOVENIJI I NACISTIKA OKUPACIJA SLOVENAKE TAJERSKE I GORENJSKE 9 9 16 17 21 21 32 40 42 46 47

56

Germanizacija slovenake teritorije do 1918. godine 56 Nemake imperijalistike pretenzije u Sloveniji izmeu dva svetska rata.. 70 Nemake imperijalistike pretenzije u Sloveniji posle pripajanja Austrije rajhu 85 Okupacija slovenake tajerske i Gorenjske 114 Poslednje pripreme 114 Uvoenje civilne uprave 121 III. MASOVNE DEPORTACIJE SLOVENACA 152

Prvi planovi za masovne deportacije 152 Himlerova uputstva za deportovanje Slovenaca 154 Formiranje tabova i logora za preseljavanje Slovenaca 156 Formiranje tabova za preseljavanje 156 Osnivanje ureda za jaanje nemakog naroda 159 Hapenja i logori za preseljavanje u slovenakoj tajerskoj 164 Hapenja i logori za preseljavanja u Gorenjskoj 183 Politiko i rasno ocenjivanje 186 U slovenakoj tajerskoj 186 U Gorenjskoj 193 Razgovori s vojnim komandantom za Srbiju i pregovori s vladom Nezavisne drave Hrvatske 199 Deportacija prvog talasa iz slovenake tajerske i Gorenjske 211 Deportacija iz slovenake tajerske 212

Deportacija iz Gorenjske 216 Pitanje deportacije Hrvata 219 Deportacija drugog talasa iz slovenake tajerske 223 Prekid deportacija 231 Srbija i Hrvatska 232 Gorenjska i slovenaka tajerska 240 Nastavak deportacija 245 Deportacija treeg talasa iz slovenake tajerske 255 Deportacija sposobnih za germanizaciju 293 Deportacije roaka partizana i ubijenih talaca i novi planovi za masovne deportacije Slovenaca u Gorenjskoj 303 Deportacije roaka partizana i ubijenih talaca 304 Novi planovi za masovne deportacije u Gorenjskoj 316 Narodnooslobodilaka borba i masovne deportacije Slovenaca 320 Nemci i deportacije Slovenaca 327 IV. POLOAJ I IVOT SLOVENACA U IZGNANSTVU U Srbiji Pripreme za prihvat i razmetaj izgnanika Poloaj izgnanika Izgnanici i .narodnooslobodilaka borba U osloboenoj Srbiji i povratak u domovinu U Hrvatskoj i Bosni Pripreme za prihvat i razmetaj Poloaj izgnanika Poloaj izgnanih svetenika Izgnanici i narodnooslobodilaka borba Povratak u domovinu U Nemakoj Pripreme za prihvat i razmetaj Poloaj izgnanika Podela u logorima Prinudni rad Germanizacija Ishrana Ograniavanje dodira sa spoljnim svetom Pitanje odtete za imovinu Ograniavanje povratka u domovinu Mere protiv beanja iz logora Propali plan naseljenja Slovenaca u Poljskoj Pokuaj kolonizacije Lublinskog distrikta Slovenci u kolonizacionim planovima V. NASELJAVANJE NEMACA Preseljenje koevskih Nemaca iCoevski Nemci do sloma Jugoslavije Koevski Nemci aprila 1941. godine Pripreme za preseljenje Himlerova naredba o preseljenju i diplomatski pregovori u Rimu Predloi za odlaganje preseljenja 363 363 363 370 373 377 378 379 393 407 410 411 412 412 414 414 417 419 423 424 426 429 433 437 437 443 476 479 479 494 503 513 518

Opcija i pregled Preseljavanje i prva razoarenja Preseljenje Nemaca iz Ljubljane Naseljavanje Nemaca uz Savu i Sutlu Planovi i pripreme za naseljavanje Prilike u vreme preseljenja i kraj samostalnosti vodstva koevskih Nemaca Prilike posle naseljenja i ukidanje SS taba za naseljavanje Sidmark Smetanje na imanjima Nemaka kolonizacija uz Savu i Sutlu i narodnooslobodilaka borba . Naseljavanje Nemaca u drugim predelima slovenake tajerske i u Gorenjskoj Naseljavanje u slovenakoj tajerskoj Naseljavanje u Gorenjskoj VI. GERMANIZACIJA SLOVENAKOG STANOVNITVA Menjanje spoljnog izgleda pokrajine Unitavanje slovenakog drutvenog ivota Unitavanje slovenake kulture tajerski otadbinski savez i Koruki narodni savez tajerski otadbinski savez Koruki narodni savez lanstvo u organizacijama i dravljanske kategorije stanovnitva Pitanje takozvanih tienika Odnos prema takozvanim strancima Zamisli o presaivanju Slovenaca u Rajh Politiki i denacionalizatorski rad u organizacijama Germanizacija slovenake dece u deijim vrtiima i kolama Denacionalizatorske mere na nekim drugim podrujima Pregledni ocrt izvora i literature Registar geografskih imena Registar linih imena Pregled inova u organizaciji SS Sadraj

523 533 540 545 546 554 560 566 577 587 588 593 631 631 634 635 642 642 655 656 661 664 669 672 680 687 700 709 723 743 745

Dr. Tone Ferenc NACISTIKA POLITIKA DENACIONALIZACIJE U SLOVENIJI U GODINAMA 1941-1945 Recenzenti dr. Duan Biber i dr. Milan Zevart Prevodilac puk. Ivo Tornine Likovno oblikovanje i grafika oprema Rajko Vidrih Lektor Nadeda Jovii Korektor Divna Ranitovi Izdavai Partizanska knjiga, TOZD Zaloba, Ljubljana direktor Jaroslav Skruny Partizanska knjiga, OOUR Izdavako-publicistika delatnost, Beograd direktor Mihailo elovi Tira 4000 primeraka tampa Rijeka tiskara, Rijeka Ljubljana, Beograd, 1979. Izdanje je subvencionirao Savezni sekretarijat za inostrane poslove.