Smisao vegetarijanske ishrane

Moe li vegetarijanska ishrana poboljati ili povratiti zdravlje? Moe li da sprei neke bolesti?

Da li vegeterijanci pate zbog nedostatka proteina?

Najvee, najjae i najizdrljivije ivotinje su biljojedi

One nikada ne pate zbog nedostatka proteina

Evo nekih ...

Viak proteina ne moe biti uskladiten u telu.

Viak proteina mora biti eliminisan kroz bubrege, to ih oteuje i smanjuje njihovu funkcionalnost.

Istraivai sa Max Planck instituta u Nemakoj, dokazali su da veina voa, povra, semenki, oraastih plodova i itarica sadri izvrstan izvor proteina neophodnih ljudskom telu.

Da li je nae telo stvoreno za jedenje mesa?

Uporedimo nae telo s telima ivotinja mesojeda i biljojeda

Telesna anatomija
Mesojedi
Omoguuju samo iroko otvaranje usta

Biljojedi

Ljudi

Miii lica

Vrlo razvijeni

Vrlo razvijeni

Pokreti vilice

Minimalno pokretanje u stranu

Odlina pokretljivost u stranu

Odlina pokretljivost u stranu

Telesna anatomija
Mesojedi Zubi: sekutii Biljojedi
iroki i pljosnati

Ljudi
iroki i pljosnati

Kratki i iljasti

Zubi: onjaci

Dugaki, otri i Tupi i kratki (ili savijeni i ponekad namenjeni za dugaki zbog kidanje mesa odbrane)

Tupi i kratki

Telesna anatomija
Mesojedi Zubi: kutnjaci Biljojedi Ljudi

Otri

Pljosnati

Pljosnati

vakanje

Ne vau. Gutaju komade hrane

vakanje i usitnjavanje hrane

vakanje i usitnjavanje hrane

Telesna anatomija
Mesojedi
Kisela, bez enzima za probavu karbohidrata

Biljojedi
Alkalna, s enzimima za probavu karbohidrata

Ljudi
Alkalna, s enzimima za probavu karbohidrata

Pljuvaka

Stomana kiselina

pH 1 za probavu ilavih miia, tetiva i kostiju

pH 4 do 5

pH 4 do 5

Telesna anatomija
Mesojedi Duina tankog creva
3 do 6 puta duina tela od usta do anusa

Biljojedi
10 do 12 puta duina tela od usta do anusa

Ljudi
10 do 12 puta duina tela od usta do anusa

Debelo crevo

Jednostavno i kratko

Dugako i kompleksno

Dugako i kompleksno

Telesna anatomija
Mesojedi
Nema pora na koi. Znojenje je preko jezika

Biljojedi
Znojenje kroz milione pora na koi

Ljudi
Znojenje kroz milione pora na koi

Znojenje

Nokti

Otre kande

Pljosnati nokti ili tupi papci / kopita

Pljosnati nokti

Slavni vegetarijanci

Da vegetarijanska ishrana ne uskrauje mentalnu snagu i inteligenciju, dokazali su mnogi slavni ljudi kroz istoriju: 1) Platon, 2) Sveti Jovan Chrysostom (hrianski mistik), 3) Klement Alexandrijski (ranohrianski crkveni otac), 4) Ovidije, 5) Sokrat, 6) Pitagora, 7) Leonardo Da Vinci, 8) Isaac Newton, 9) William Shakespeare, 10) Thomas Edison, 11) Albert Einstein, 12) Ralph Waldo Emerson, 13) Lav Tolstoj, 14) Martin Luther, 15) Nikola Tesla, 16) Franz Kafka, 17) Mahatma Gandhi, 18) George Bernard Shaw, 19) Anthony Robbins i mnogi drugi.

Slavni sportisti koji su prihvatili vegetarijansku ishranu

Bill Pearl
(Mr. Universe)

Andreas Cahling
(Mr. International)

Al Beckles
(vrhunski body builder 60tih)

Jack LaLanne
(elitni fitness trener)

Larry Bird
(popularni koarka)

Carl Lewis
(elitni atletiar)

Edwin Moses
(400m s Preponama svetski rekord)

Martina Navratilova
(svetska ampionka u tenisu)

Killer Kowalski
(bivi svetski ampion u rvanju)

Chris Campbell
(bivi svetski ampion u rvanju)

Evo nekih injenica koje vlasnici mesne industrije paljivo skrivaju od vas.

Medicinski razlozi vegetarijanske ishrane

Srani udar

Jedenje mesa poveava rizik bolesti srca 2.3 puta.

Bolesti srca su odgovorne za otprilike 50% smrtnih sluajeva u Velikoj Britaniji, a ubica br.1 u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Vegetarijanci imaju 14% manji nivo krvnog holesterola nego mesojedi.

Meso sadri puno vei procenat masnoa (naroito zasiene masnoe) nego biljna hrana. Biljke ne sadre holesterol koji zaepljuje krvne sudove.

Jo 1961. godine u Journal of the American Association je pisalo:

90% - 97% bolesti srca mogu biti spreene vegetarijanskom ishranom.

U proseku, od etiri osobe sa previsokim krvnim pritiskom tri su mesojedi.

Upotreba antibiotika i hormona rasta u stoarstvu, ivinarstvu, itd. jedan je od osnovnih faktora odgovoran za razvoj itave armije novih patogena protiv kojih moderna nauka nema leka.

Rak
Ubica br.2

Crveno meso i riba sadre kancerogene elemente koji ponekad napadaju genetski materijal DNK elija i tako razvijaju rak.

Kada se termiki obrauje, veina mesa proizvodi veliki broj benzena i drugih kancerogenih komponenti.

Patogeni organizmi

U mesu postoji nebrojeno mnogo bakterija i virusa koji su uobiajeni kod ivotinja. Mikro-organizmi se nalaze i u biljnoj hrani, ali njihov broj i opasnost koju predstavljaju ne moe da se uporedi s onima u mesu.

Toksini i patogeni elementi u mesu esto puta uzrokuju mnoge bolesti kao to su na primer osteoporoza, bubreni i uni kamenci, dijabetes, multiple skleroza, artritis, itd.

Kod nekih ljudi je i ovo posledica masnoa, holesterola i hormona u mesu.

Crevna Toxemia. Kada dospe u crevni trakt, meso pone da truli i izluuje toksine, to ponekad dovodi do pojave raka, najee u debelom crevu. Crevna flora je od velike vanosti za dobro zdravlje.

Kontaminacija mleka za dojenad zbog pesticida koji se nalaze u mesu i mesnim preraevinama, kod dojilja koje jedu meso je 35 puta vea nego kod dojilja koje su vegetarijanke.

Meso sadri 14 puta vie pesticida i ostalih hemikalija nego biljna hrana.

Jo neke injenice ...

Nedostatak vlakana. Vlakna apsorbuju suvine masnoe, iste probavni trakt i pomau peristaltiku (miinu aktivnost probavnog trakta). Veina biljne hrane obiluje vlaknima dok ih meso nema uopte. Meso ne sadri karbohidrate, naruito skrob koji je od velike vanosti za dobro zdravlje. Nedostatak vitamina. Osim b-kompleksa, u mesu skoro da i nema vitamina.

ivotinje mesoderi nemaju potrebe da kuvaju, pre i peku meso kako bi mogli da ga svare.

Ako su ljudi zaista stvoreni da jedu meso, zato ga ne love i jedu sirovo ba kao to to rade mesoderi?

Glad u svetu

Vie od 20 miliona ljudi godinje umre od gladi. 2/3 od toga su deca.

Svakih 3,6 sekundi neko umre u svetu od gladi

Generalni sekretar UN nedavno je priznao:

...konzumiranje mesa u bogatim zemljama je kljuni faktor za glad u svetu.

injenica je da u svetu ima dovoljno hrane za svakoga. Ali tragedija je u tome to se veina hrane i zemljita u svetu posveuje proizvodnji stoke (mesa) za ljude u industrijski naprednim zemljama, dok milioni dece i odraslih u ostalom delu sveta pate i umiru zbog gladi i neuhranjenosti.

Parcela zemlje koja hrani jednog mesojeda moe da prehrani 20 vegetarijanaca.

20

Procenat proteina koji se izgubi u procesu od krmnog bilja (kukuruz, jeam, soja, itd.) do mesa 90%

Koliina itarica i soje koja je neophodna da nahrani tovne ivotinje u SAD tokom jedne godine direktnom vegetarijanskom ishranom moe da prehrani 1.3 miliona gladnih ljudi godinje.

Kada samo jedna osoba postane vegetarijanac rezultat je da se oslobodi dovoljno zemljita koje moe da nahrani 19 drugih ljudi.

Ako bi samo 10% Amerikanaca mesojeda, prihvatilo vegetarijanski nain ishrane to bi omoguilo 12 miliona tona itarica za ljudsku ishranu; dovoljno da prehrani 20 miliona ljudi koji umiru od gladi svake godine.

Procenat poljoprivrednih obradivih povrina u SAD namenjenih iskljuivo za proizvodnju govedine je 56%

Da bi se proizvelo 0.5kg ita, potrebno je utroiti 95 litara vode; a da bi se proizvela ista koliina govedine, potrebno je utroiti oko 1400 litara vode.

Iako se nivo svetskih mora i okeana postepeno podie reke i jezera se sue, a samim time pitke vode je sve manje uprkos rastuem broju populacije oveanstva.

Samo je pitanje vremena kada e u svetu poeti uestali ratovi zbog pitke vode. Na nekim mestima je ve dostupna samo onima koji mogu da plate za nju.

Prethodna slika je snimljena u Indiji, 22km udaljeno od farme svinja koje imaju redovno i dovoljno snabdevanje vodom. Njihovo meso je namenjeno za izvoz u Japan.

Ako bi svako prihvatio vegetarijanski nain ishrane i ako se hrana ne bi razbacivala sadanja proizvodnja hrane bi mogla teoretski da prehrani 10 milijardi ljudi- To je vie nego broj populacije koja se predvia u 2050. godini.

Ekologija

Za svaki hamburger napravljen od krava uzgajanih na panjacima gde su nekada bile tropske ume Centralne i Latinske Amerike uniti se otprilike 5m2 ume.

Zato su ume od vitalnog znaaja za opstanak ivota na Zemlji?

Procesom fotosinteze, drvea upijaju CO2 a proizvode kiseonik toliko neophodan za sve nas. Tropske ume su plua nae planete.

60% amazonskih uma u Brazilu se kri iskljuivo radi stvaranja panjaka za stoku koja zavri u lancu restorana multinacionalnih kompanija.

Poto ume imaju sposobnost apsorbovanja vika CO2 (ugljendioksida) u vazduhu, rapidno smanjenje povrina svetskih uma dovodi do ubrzanog stvaranja efekta staklene bate, tj. globalnog poveanje temperature. Neke od posledica globalnog poveanja temperature su:

Podizanje nivoa mora i okeana

irenje pustinja

Stvaranje razornih uragana

Sve je manje obradivog zemljita, naruito u irokom pojasu oko ekvatora gde se povrina sunih predela udvostruila od 70tih godina.

ume proizvode ozon i kiseonik neophodan za ivot. Masovno krenje svetskih uma alarmantno smanjuje proizvodnju kiseonika.

Unitenje umskih sela u kojima ive uroenici.

Unitenje prirodnog ambijenta u kojem ive mnoge vrste flore i faune. Trenutna stopa izumiranja biljnih i ivotinjskih vrsta radi krenja uma preko 1000 vrsta godinje.

Krenje tropskih uma uveliko doprinosi poveanju ugljendioksida (CO2) u atmosferi.

Potrebno je 78 kalorija fosilnih goriva da bi se proizvela 1 kalorija goveeg proteina; 35 kalorija za 1 kaloriju svinjetine; 22 kalorije za 1 kaloriju piletine; samo 1 kalorija za 1 kaloriju soje. Jedenjem vegetarijanske hrane, doprinosimo uvanju neobnovljivih izvora energije.

Svi auti, svi kamioni, svi autobusi, svi vozovi, svi brodovi i svi avioni u svetu ne proizvedu toliko ugljendioksida kao ...

... intenzivno stoarstvo.

Stoarska industrija je odgovorna za stvaranje nitratnog oksida hemijskog spoja koji ima 296 puta veu GWP (Global Warming Potential) vrednost od ugljendioksida.

Takoe je odgovorna za isputanje 37% sveukupne koliine metana u atmosferi. Metan ima 23 puta veu mo zagrevanja (stvaranja efekta staklene bate) od CO2. Nastaje kao nusproizvod probavnog trakta preivara. Pored toga, stoarska industrija stvara 64% amonijaka koji uzrokuje padanje kiselih kia.

Ne zaboravimo ogromne koliine stajskog ubriva koje se sa stoarskih farmi isputa u reke i jezera, a dopire i do podzemnih voda. Takva kontaminacija uzrokuje smrt velikog broja riba i biljaka, a kada prodre do podzemnih (bunarskih) voda uzrokuje epidemine bolesti i smrt ljudi koji piju vodu.

Okrutnost

U svetu svake godine bude ubijeno otprilike 50 milijardi ivotinja radi potrebe mesne industrije. Samo u SAD svakog sata biva ubijeno oko 660.000 ivotinja.

Piliima se seku kljunovi kako ne bi kljucali jedni druge zbog stresnih uslova u kojima ive. Odrasla ivina je nabijena jedna do druge to znai da nemaju prostora ak niti da raire krila.

Pod kaveza je napravljen od ice koja im izranjava i deformie noge. Naunici jednostavno ne bi mogli da izmisle bolje inkubatore za viruse kao to su salmonela, E- coli, ptiji grip i MRSA bakterije.

Takve ivinarske farme su epicentri zaraznih bolesti jer ptice koje ive u tako neprirodnim uslovima nisu otporne na bakterije i viruse koji ih napadaju. Te bolesti se zatim prenose na ljude konzumiranjem zaraenog mesa. Npr. naunici iz Rusije su ustanovili da su okrutni uslovi ivota na ivinarskoj farmi u Kurganu odgovorni za izbijanje ptijeg gripa zbog koje je bilo potrebno ubiti 45.000 odrasle ivina.

Nije samo ivina izloena epidemijama virusa i bakterija.

Kada bi klanice imale staklene zidove, mnogi ljudi bi postali vegetarijanci.

Paul McCartney

Poto muki pilii nemaju komercijalnu vrednost, oni se pakuju u plastine kese za ubre i posle bace na otpad.

Ili se ivi melju u mainama pa se od njih pravi ubrivo za oranice ili krmno brano.

Sve dok su naa tela ivi grobovi za ubijene ivotinje, kako moemo da oekujemo idealne uslove na Zemlji?
George Bernard Shaw

Mlada telad e biti svezana lancem u uskom prostoru i nee se moi okrenuti oko sebe itav svoj ivot. Bit e podvrgnuta antibioticima i hormonima za ubrzani rast.

Malo toga se baca. Od ovoga e neto otii u patete, krmno brano ili kozmetiku.

Za vreme transporta na velike udaljenosti, ivotinje ak po nekoliko dana ne budu hranjene i pojene. Budu izvrgnute snanom vetru koji stalno duva kroz reetke kamiona.

ovek je zaista kralj svih zveri jer njegova brutalnost je nadila ivotinjsku.
Leonardo Da Vinci

Pa, ako je meso toliko loe, ta onda uopte jesti?

itarice, voe, povre, oraasti plodovi, semenke, med, mleni proizvodi i biljna ulja su jedina primerena hrana za ljude koji ele biti zdravi i iveti u saradnji s prirodom.

Mi ispatamo ili uivamo u rezultatima svojih delatnosti od pradavnih vremena. Ali, mi moemo promeniti rezultate nae karme ili naih aktivnosti a ta promena ovisi o savrenosti naeg znanja.

A.C. Bhaktivedanta Swami Prabhupada

Re karma oznaava univerzalni (i nepogreivi) zakon akcije i reakcije. Dobra dela bivaju nagraena odreenim pogodnostima u ivotu, a loa dela kanjena, u skladu s proporcijom naih greha.

Nae trenutno stanje, rezultat je naih karmikih (pobonih ili genih) delatnosti iz blie i dalje prolosti. Budunost kreiramo sada.

U Bhagavad-giti, najstarijem svetom spisu na svetu, pie da je nepotrebno ubijanje drugih ivih bia jedna od najgrenijih delatnosti koja za sobom povlai loe karmike reakcije na individualnom i kolektivnom planu. Ponekada se te reakcije manifestuju ...

U naoj dravi ...

U naem gradu ...

... ili u naoj familiji

Svi zajedno smo odgovorni za budunost sveta kojeg ostavljamo svojim potomcima.

Delatnosti modernog oveanstva su u zadnjih 40 godina unitile 1/3 prirodnih obilja planete Zemlje, a sada smo ve na sasvim sigurnom putu do klimatskog haosa. Bogati profiteri i politiari smatraju da je ekonomski napredak vaniji nago da se ova planeta odri pogodnom za ivot.

Vreme je da napravite svoj prilog. Prestanite nasedati propagandi bogatih vlasnika mesne industrije ...

... i ponite iveti u skladu sa svojim izvornom prirodom, za konano zadovoljstvo vas samih, vaih potomaka, itavog oveanstva i ove napaene planete.

Nemaki filozof Arthur Schopenhauer je rekao: Sve istine prolaze kroz tri faze. Prvo su ismejavane, zatim su agresivno napadnute i konano su prihvaene kao oigledne.

Kroz te tri faze je prolazila izjava da je zemlja okrugla, a kroz iste prolazi i injenica da je vegetarijanska ishrana jedina pogodna ishrana za ljudska bia.

Ukoliko ste zabrinuti za ekoloko zagaenje, bolesti i glad u svetu, onda malo razmislite kako vae loe navike podupiru profitere i mesnu industriju koja nemilosrdno pretvara ovu planetu u jednu ogromnu kantu za ubre.

Ako smatrate ovu prezentaciju korisnom i pounom, poaljite je svojim roacima i prijateljima koji:
Kau da vole ivotinje, ali ipak jedu meso. ele zdraviji i dugoveniji ivot. Su zabrinuti zbog ratova, terorizma i nasilja svetu. ale ljude to ive u apsolutnom siromatvu. ale svu decu to umiru od gladi. Su zabrinuti zbog krenja tropskih uma. Su zabrinuti zbog raspada bio-ekolokih sistema ove planete. Svojim potomcima ele ostaviti svetliju budunost. Su zabrinuti zbog izumiranja velikog broja ivotnih vrsta flore i faune, itd.

Evo kako to moete uiniti

Poto je ova prezentacija prevelika da se alje e-mailom, moete je poslati (upload) na www.yousendit.com i zatim primaocu poslati link s kojega je moe skinuti (download).

Najbolji nain da promenimo svet je da promenimo sebe.