Pojmovnik EU

9.12.13.
Pojmovnik EU
A AGENCIJE EVROPSKE UNIJE (EUROPEAN UNION AGENCIES / AGENCES DE L'UNION EUROPENNE)

Agencije Evropske Unije su javna tela osnovana na temelju sekundarnog prava Evropske zajednice radi sprovoenja odreenog tehnikog, naunog ili administrativnog zadatka. Prve su agencije utemeljene jo tokom 70-ih godina, ali je veina njih zapoela sa radom 1994. ili 1995. godine. Trenutno 16 tela odgovara definiciji agencije EU, a dele se u etiri skupine zavisno od aktivnosti koje sprovode: agencije koje olakavaju delovanje unutranjeg trita (Sluba za usklaivanje na unutaranjem tritu, Sluba Zajednice za biljnu raznolikost, Evropska agencija za ocenu medicinskih proizvoda, Evropsko telo za bezbednost prehrambenih proizvoda, Evropska agencija za vazduhloplovnu bezbednost, Evropska agencija za pomorsku bezbednost, Evropska agencija za bezbednost mrea i podataka), posmatraki centri (Evropska agencija za okolinu, Evropski posmatraki centar za borbu protiv droga i zavisnosti, Evropski posmatraki centar za rasizam i ksenofobiju), agencije koje unapreuju socijalni dijalog na evropskom nivou (Evropski centar za razvoj strune spreme, Evropska fondacija za poboljanje radnih i ivotnih uslova, Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu), agencije koje sprovode programe u ime Evropske unije (Evropska fondacija za struno usavravanje, Prevodilaki centar za tela Evropske unije i Evropska agencija za obnovu).
AGENDA 2000
Agenda 2000 je dokument Evropske komisije koji sadri program aktivnosti vezanih za razvoj Evropske Unije i njenih politika, kao i finansijski okvir za period 2000. - 2006. godine u kontekstu proirenja na nove drave lanice. Sastoji se od tri dela. Prvi deo sadri pitanja vezana za politike Unije, posebno ona koja se odnose na nain funkcionisanja same Unije, zajedniku poljoprivrednu politiku, zatim politiku koja se odnosi na ekonomsku i socijalnu koheziju. Taj deo sadri i finansijski okvir za razdoblje 2000. - 2006. U drugom delu je predloeno jaanje pretpristupne strategije u obliku uvoenja pristupnog partnerstva, otvaranja mogunosti uestvovanja u tzv. programima Zajednice, te razrade mehanizama za usvajanje pravnih tekovina EU. Trei deo donosi studiju uinaka proirenja na politike Evropske unije. U prilogu Agende 2000 nalaze se i miljenja Evropske komisije o zahtevima za lanstvo tadanjih drava kandidatkinja. Evropska komisija je Agendu 2000 usvojila 15. jula 1997. godine, a njeni su prioriteti u obliku 20 zakonodavnih predloga predloeni 1998. godine. Na sastanku Evropskog saveta u Berlinu 1999. godine postignut je opti politiki dogovor oko Agende 2000 i spomenutih prioriteta. Iste su godine usvojeni i svi zakonodavni predlozi i mere koji se odnose na reformu zajednike poljoprivredne politike, reformu strukturne politike, pretpristupne instrumente i finansijski okvir.
AMSTERDAMSKI UGOVOR
(Treaty of Am sterdam / Trait d'Am sterdam ) Amsterdamski ugovor je rezultat rada meuvladine konferencije zapoete u Torinu 1996. godine. Ministri spoljnih poslova drava lanica potpisali su ga u oktobru 1997. godine, a stupio je na snagu 1999. godine. Pravno, Ugovor sadri neke dodatke Ugovoru o Evropskoj Uniji i kao takav ne zamenjuje druge ugovore, nego ravnopravno ulazi u pravne akte Unije. Najvanije izmene uvedene Amsterdamskim ugovorom su: jaanje uloge Evropskog parlamenta (uvean je broj odluka koje se donose postupkom suodluivanja), uvoenje fleksibilnosti, mogunost suspenzije drave lanice iz postupka donoenja odluka, prenoenje dela odredaba koje se odnose na saradnju u podruju pravosua i unutranjih poslova (trei stub) u prvi stub EU-a (vizni reim, azil, saradnja meu sudovima u civilnim pitanjima), ukljuivanje engenskog sporazuma u pravne tekovine EU, izmene odredaba o zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, ukljuivanje socijalnog protokola u tekst Ugovora, te isticanje borbe za veu zaposlenost kao cilja Unije. ANALITIKI PREGLED USKLAENOSTI ZAKONODAVSTVA Vidi screening ANALIZA TROKOVA I KORISTI
www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/pojmovnik-eu/ 1/27
9.12.13.
Pojmovnik EU
(Cost- benefit analysis / Analyse cots- bnfices) Analiza trokova i koristi je procena relativne vrednosti promena u odnosu na predloene situacije ili projekte. Njom se metodoloki ispituju trokovi, koristi i rizici odreuju se trokovno najefektniji naini postizanja zadatih ciljeva. U kontekstu evropskim integracijama, analiza trokova i koristi slui proceni uinaka integracije monetarnu i fiskalnu politiku kao i na pojedine sektore. AVIS Vidi m iljenje o zahtev u za lanstv o :: vrh :: B BELA KNJIGA/ZELENA KNJIGA (White paper/Green paper - Liv re blanc/Liv re v ert) Bela knjiga je vrsta dokumenta Evropske komisije koji sadri predloge buduih aktivnosti Zajednice u pojedinim podruijima. Ponekad bela knjiga sledi zelenu knjigu, koju Komisija izdaje kako bi poela savetovanje o nekom pitanju na evropskom nivou. U kontekstu pribliavanja drava srednje i istone Evrope evropskim integracijama Evropska komisija je 1995. godine izdala "Belu knjigu o pripremi zemalja srednje i istone Evrope za ukljuivanje u unutranje trite Evropske unije" kao vodi pridruenim dravama srednje i istone Evrope u procesu usklaivanja zakonodavstva u podruju ureenja unutranjega trita. Taj dokument obrauje 22 od ukupno 31-og poglavlja propisa sadranih u sklopu pravnih tekovina EU. BOLONJSKI PROCES (Bologna process / Le processus de Bologne) Bolonjski proces je zapoeo 19. juna 1999. kada je 29 evropskih zemalja potpisalo Bolonjsku deklaraciju. Cilj tog procesa je da se do 2010. godine stvori evropski prostor visokog obrazovanja. Dotad bi trebali biti usklaeni obrazovni sistemi dodiplomskih i poslediplomskih studija u svim dravama potpisnicama, kao i jedinstveni bodovni sistem ocenjivanja koji bi studentima i profesorima olakao studiranje i rad u dravama potpisnicama. Bolonjski proces stavlja naglasak na praenje i poboljavanje kvaliteta visokog obrazovanja te na vanost uenja i celoivotnog obrazovanja. Posebna se panja posveuje razvoju modula, studija i kurikuluma sa evropskim sadrajima. Srbija uestvuje u Bolonjskom procesu od 2004. godine. :: vrh :: postojee ili svih opcija, i pribliavanja na trgovinu,
C CARDS (Com m unity Assistance for Reconstruction, Dev elopm ent and Stabilisation com m unautaire la reconstruction, au dv eloppem ent et la stabilisation) / Aide
CARDS (Pomo Zajednice u obnovi, razvoju i stabilizaciji) je program tehniko-finansijske pomoi Evropske Unije usvojen u decembru 2000. godine. Njegov je osnovni cilj potpora dravama jugoistone Evrope u aktivnom uestvovanju u Procesu stabilizacije i pridruivanja. Drave korisnice programa osim Srbije su Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska i Crna Gora. Ukupna vrednost programa je 4,66 milijardi evra. Prioriteti programa CARDS su: obnova, demokratska stabilizacija i povratak izbeglica, razvoj institucionalnog i zakonodavnog okvira koji e podupreti demokratiju, vladavinu prava i prava manjina, civilno drutvo, nezavisnost medija i trinu ekonomiju, odrivi ekonomski i socijalni razvoj, podsticanje regionalne, transnacionalne i prekogranine saradnje izmeu drava korisnica, izmeu njih i drava lanica EU, i izmeu njih i drava kandidatkinja za lanstvo u EU.
9.12.13.
Pojmovnik EU
Pomo se sastoji od finansiranja programa izgradnje i jaanja institucija i investicionih programa, a uloena sredstva su bespovratna. Temeljni preduslovi za dobijanje pomoi u sklopu ovoga programa su da drava primateljica pomoi potuje naela demokratije i vladavine prava, ljudska prava i prava manjina, te osnovne slobode i naela meunarodnog prava. Program CARDS deli se na dva segmenta: nacionalni i regionalni. Nacionalni je namenjen dravama korisnicama pojedinano, a u Srbiji je programski priprema i sprovodi Delegacija Evropske komisije u saradnji sa telima dravne uprave. Korisnici regionalnog segmenta su sve drave programa CARDS, a priprema i sprovoenje su centralizovani u Evropskoj komisiji u Briselu. Aktivnosti unutar ovog segmenta zamiljene su kao komplementarne aktivnostima koje se sprovode unutar nacionalnih programa u podrujima u kojima zajedniko delovanje moe dovesti do boljih rezultata. Od dobijanja pozitivne studije o izvodljivosti 2005. godine, Srbija je kroz CARDS program primila pomo u iznosu veem od 300 miliona evra, uglavnom za oblasti prioritetne ze evropsko partnerstvo, kao i za reforme u onim sektorima koji koji e biti kljuni za implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, kada on bude potpisan. Takoe od 2005. budet u okviru regionalnog sementa CARDS programa za Srbiju godinje iznosi oko 40 miliona evra i ta sredstva su namenjena za polje infrasrukture, izgradnje institucija i prekograninu saradnju. CARDS program je 2007. godine prerastao u IPA program, u kojem Srbija takoe uestvuje. Nakon stecanja statusa drave kandidatkinje Srbiji se otvara i mogunost koritenja pretpristupnih programa PHARE, ISPA i SAPARD. CARINE 2007 ( Custom s 2007 / Douane 2007) Carine 2007 je program Zajednice predvien za razdoblje 2003. - 2007. Namenjen je olakavanju trgovine i suzbijanju prevara radi zatite finansijskih i bezbednosnih interesa Zajednice i njenih graana. U programu osim drava lanica mogu uestvovati i drave kandidatkinje kako bi im se pruila potpora u pripremi za uslove jedinstvenog trita kao i u sprovoenju carinske kontrole na spoljnim granicama EU nakon njihovog ulaska u lanstvo. CARINSKA UNIJA ( Custom s union / Union douanire) Carinska unija je takav oblik udruivanja drava pri kojem drave u Uniji sporazumno ukidaju carine u meusobnoj razmeni i uvode zajednike carine na uvoz proizvoda iz treih zemalja. Carinska unija je bila glavno ekonomsko uporite Ugovora o osnivanju Evropske ekonoms ke zajednice iz 1957. godine, koji je ve tada teio stvaranju zajednikog trita i ostvarivanju etiri slobode - slobode kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga unutar Unije. CEFTA ( Central Europe Free Trade Agreem ent / Accord de libre change centre europenne ALECE) Osnovni ciljevi CEFTA-e (Sporazuma o osnivanju srednjoevropske zone slobodne trgovine) su: usklaivanje razvoja ekonomskih odnosa meu dravama potpisnicama razvojem trgovine, ubrzanjem razvoja trgovinskih aktivnosti, podizanjem ivotnog standarda i osiguranjem boljih mogunosti zapoljavanja, poveanjem produktivnosti i postizanjem finansijske stabilnosti. Sporazum o slobodnoj trgovini srednje Europe potpisale su u decembru 1992. godine tadanja ehoslovaka, Maarska i Poljska, u januaru 1996. godine potpisala ga je Slovenija, u julu 1997. Rumunija, a u januaru 1999. godine i Bugarska. Pre potpisivanja Sporazuma prve etiri drave (eka, Maarska, Poljska i Slovaka) ve su sa Evropskom unijom bile potpisale ugovore o pridruivanju pa CEFTA deluje kao jedna od pripremnih aktivnosti na putu ka punopravnom lanstvu u EU. Takoe, cilj je CEFTA-e osiguravanje istovetnog trgovinskog tretmana meu dravama potpisnicama kao i uklanjanje trgovinskih barijera, to e doprineti uravnoteenom razvoju i irenju trgovine u svetu. Aktuelni sastav CEFTA datira iz 2007. godine, kada su Bugarska i Rumunija iz nje istupile jer su, uavi u punopravno lanstvo EU postale deo jedinstvenog trita EU, a u meuvremenu su u CEFTA pristupile Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Makedonija i Moldavija. COMITOLOGY Vidi odborska procedura COREPER
9.12.13.
Pojmovnik EU
Vidi odbor stalnih predstav nika COST (European Cooperation in the Field of Scientific and Technical Research / Coopration europenne dans le dom aine de recherche scientifique et technique) COST je najstariji okvir za saradnju u podruju naunog i tehnikog istraivanja na evropskom prostoru. Uspostavljen je 1971. godine. Osnovni cilj programa je zajedniko planiranje istraivakih projekata, koje finansiraju pojedine drave u podruju informacione tehnologije, telekomunikacija, okeanografije, metalurgije, materijala, zatite okoline, poljoprivrede, meteorologije, prehrambene tehnologije, medicinskih istraivanja i zdravstva. U njemu sudeluje 36 lanica: 27 drava EU, Hrvatska, Island, Makedonija, Norveka, Srbija, Crna Gora, vajcarska, Turska i Izrael, koji ima status drave saradnice. Osim navedenih, u pojedinim aktivnostima COST-a sudeluju i institucije iz vanevropskih drava (Jerrmenije, Australije, Indije, Japana, Kanade, Kine, SAD, Rusije i Ukrajine). COST- BENEFIT ANALIZA Vidi analiza trokov a i koristi CULTURE 2000 Culture 2000 je okvirni program Zajednice za razdoblje 2000. - 2006. iji je cilj podstcanje saradnje meu dravama lanicama u kulturi, odnosno stvaranje zajednikog evropskog kulturnog prostora koji bi zbliio evropske narode, uz istovremeno ouvanje njihovih nacionalnih i regionalnih posebnosti. Ciljevi programa se postiu podsticanjem mobilnosti i kreativnosti umetnika i njihovih dela, meukulturalnog dijaloga, dostupnosti kulture iroj javnosti i poznavanja istorijskog i kulturnog nasljea evropskih naroda. :: vrh :: ETIRI SLOBODE (Four freedom s / Les quatre liberts) Vidi jedinstv eno trite :: vrh :: D DEKLARACIJA IZ LAKENA (Laeken declaration / Dclaration de Laeken) Vidi konv encija o budunosti Ev rope DEMOKRATSKI DEFICIT (Dem ocratic deficit / Dficit dem ocratique) Demokratski deficit je pojam koji se upotrebljava za opisivanje situacije, u kojoj se, zbog sloenosti svoga ustrojstva i naina odluivanja, Evropska unija doivljava kao nedovoljno demokratina i da je prosenom graaninu daleka i nerazumljiva. U strunoj literaturi ovaj pojam se odnosi i na institucionalnon ustrojstvo EU kojim dominiraju Savet Evropske unije i Evropska komisija, institucije koje kombinuju zakonodavna i izvrna ovlaenja, uz srazmerno slabu ulogu Evropskog parlamenta, jedine institucije iji su lanovi izabrani na direktnim izborima. Meutim, s obzirom na jaanje uloge Evropskog parlamenta tokom godina i mnoge inicijative za pojednostavljivanje organizacije i donoenja odluka u EU, kao i na veu transparentnost u radu institucija Unije, demokratski deficit se postupno smanjuje. DIREKTIVA (Directiv e / Directiv e)
9.12.13.
Pojmovnik EU
Direktiva je, uz uredbu, najvaniji pravni akt Unije. Direktiva obvezuje u pogledu rezultata koji se njome ostvaruje, ali nacionalnim vlastima preputa izbor forme i metode sprovoenja. Za razliku od uredbe, direktiva slui pribliavanju, a ne potpunom ujednaivanju prava drava lanica Unije. Zato se direktivom zadaje cilj koji se mora postii, dok su drave lanice obvezne da sprovedu direktivu u svom nacionalnom sistemu, birajui pritom formu (zakon, podzakonski akt i sl.). U sluaju da drava lanica nepravilno primeni direktivu ili to uopte ne uini u zadanom roku, na osnovu prakse Suda Evropskih zajednica uspostavljeno je pravilo da se fiziko ili pravno lice moe direktno pozivati na direktivu i prava koja iz nje proizlaze pred nacionalnim telima drave lanice. DRAVA KANDIDATKINJA (Candidate country / Pays candidat) Drava kandidatkinja je drava koja je zatraila punopravno lanstvo u Evropskoj unijii kojoj je, na osnovu pozitivnog miljenja Evropske komisije, Evropski savet odobrio status drave kandidatkinje za lanstvo. Status drave kandidatkinje trenutno imaju Hrvatska, Makedonija i Turska. DRAVA PRISTUPNICA (Acceeding country / Pays adhrant) Drava pristupnica je drava koja je ispunila kriterijume za lanstvo, zakljuila pregovore o lanstvu u EU, potpisala ugovore o pristupanju EU i koja eka punopravno lanstvo u Uniji. Ovaj se izraz u poslednje vrijeme najee odnosio na drave srednje i istone Evrope te na Maltu i Kipar, koje su ugovore o pristupanju potpisale u Atini 16. aprila 2003., a u punopravno lanstvo u EU ule 1. maja 2004. godine. Rumunija i Bugarska su postale drave pristupnice aprila 2005., a stupile su u punopravno lanstvo 1. januara 2007. DRAVLJANSTVO EVROPSKE UNIJE (Citizenship of the EU / Citoyennet de l'UE) Svaka osoba koja ima dravljanstvo neke od drava lanica ujedno ima dravljanstvo Evropske Unije. Dravljanstvo Evropske Unije ne zamenjuje nacionalno dravljanstvo ve mu je dodatak. Dravljanstvo EU omoguuje slobodno kretanje i boravak u bilo kojoj dravi EU, pravo da se bira i bude izabran u tela lokalne vlasti i u Evropski parlament u dravi u kojoj je prijavljeno boravite, kao i pravo podnoenja pritubi evropskom graanskom pravobranitelju. Graani EU imaju pravo i na diplomatsku i konzularnu zatitu u predstavnitvima bilo koje drave lanice EU u onim dravama u kojima njihova matina drava nema diplomatsko predstavnitvo. :: vrh :: E EFTA (European Free Trade Association - EFTA / Association europenne de libre- change - AELE) EFTA, tj. Evropska asocijacija slobodne trgovine, meunarodna je organizacija koja ujedinjuje trita Islanda, Lihtentajna, Norveke i vajcarske u podruje slobodne trgovine i koja je istovremeno platforma za uee triju lanica, Islanda, Lihtentajna i Norveke, u Evropskom ekonomskom prostoru zajedno sa 27 drava lanica EU. EFTA je uspostavljena stupanjem na snagu Konvencije iz Stokholma, a osnovale su je 1960. godine Austrija, Danska, Norveka, Portugal, vedska, vajcarska i Velika Britanija kao alternativu tadanjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici. Cilj EFTA-e bio je stvaranje podruja slobodne trgovine meu njenim lanicama i uspostavljanje ekonomske unije. Island se prikljuio EFTA-i 1970. godine, Finska je od 1961. godine bila pridruena lanica, 1986. je postala punopravna lanica, a Lihtentajn je postao lan EFTA-e 1991. godine. Danska, Irska, Velika Britanija, Portugal, Austrija, Finska i vedska s vremenom su postale lanice EU, ime je njihovo lanstvo u EFTA-i prestalo. Sve su dananje lanice EFTA-e, osim vajcarske, ujedno i lanice Evropskog ekonomskog prostora. Aktivnosti savremene EFTA-e usmerene su na monitoring i upravljanje odnosima meu dravama lanicama EFTA-e na osnovu Konvencije iz Stokholma, na upravljanje sporazumom o Evropskom ekonomskom prostoru u kontekstu EFTA-e i na koordinaciju odnosa s treim zemljama. EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA (Econom ic and Monetary Union / Union conom ique et m ontaire)
9.12.13.
Pojmovnik EU
Ekonomska i monetarna unija (EMU) je proces kojim drave lanice Evropske unije usklauju svoju ekonomsku i monetarnu politiku s krajnjim ciljem usvajanja jedinstvene valute - Evra. Stvaranja EMU odvijalo se u tri faze. U prvoj fazi (1990. - 1993.) namera je bila da se osigura slobodno kretanje kapitala i ostvari koordinacija ekonomske politike kao i ua saradnja imeu centralnih banaka zemalja Unije; u drugoj fazi (1994.- 1998.) cilj je bio pribliavanje ekonomske i monetarne politike drava lanica kako bi se osigurala stabilnost cena i javnih finansija; cilj tree faze (od 1999.) bio je osnivanje Evropske centralne banke, utvrivanje kursa i uvoenje jedinstvene valute. Ugovorom iz Mastrihta potpisanim 1992. godine u potpunosti je razraen cilj postizanja monetarne unije kao i metode i vremenski okvir njenog stvaranja. Za 10 novih lanica Evropske unije uestvovanje u EMU-u je obvezno. Naime, potpisavi pristupne sporazume, one su prihvatile cilj monetarne unije kao deo pravnih tekovina EU te su 1. maja 2004., postajui punopravne lanice, direktno ule u treu fazu pristupanja EMU. Dok ne ispune kriterijume konvergencije, kako bi zamenile svoje nacionalne valute za Evro, imae status drava lanica s odstupanjem. Za sprovoenje evropske monetarne politike zaduena je Evropska centralna banka. EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET (Econom ic and Social Com m ittee / Com it conom ique et social) Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo Evropske Unije sastavljeno od razliitih privrednih i socijalnih interesnih grupa (poslodavaca, zaposlenih, nevladinih udruenja), koje daje miljenja drugim institucijama, najee u sklopu procesa donoenja novih propisa EU. Odbor trenutno broji 317 lanova, koji predstavljaju glas organizacija civilnog sektora svih 27 drava lanica EU. ERASMUS (European Com m unity Action Schem e for the Mobility of Univ ersity Students / Program m e d'action com m unautaire en m atire de m obilit des tudiants univ ersitaires) Erasmus (Program aktivnosti Evropske Zajednice namenjen mobilnosti univerzitetskih studenata) je obrazovni program Zajednice u oblasti visokog kolstva namenjen studentima, profesorima i visokokolskim institucijama. Uveden je 1987. godine radi poveanja mobilnosti studenata unutar Evropske zajednice, a sada je otvoren i drugim zemljama, Srbiji takoe. U njemu uestvuje ukupno 32 evropske zemlje. Studentima visokokolskih ustanova, u dravama koje u programu uestvuju, Erasmus omoguuje studiranje u drugoj dravi u trajanju od 3 do 12 meseci. Iako sredinji deo ovoga programa zauzima razmena studenata meu univerzitetima drava Erasmus programa, on takoe podstie i razmenu profesora, transnacionalni razvoj nastavnih programa i panevropske tematske mree. Ime je dobio po filozofu, teologu i humanisti Erazmu Roterdamskom (Desiderius Erasmus, 1465. - 1536.), koji je iveo i radio u razliitim delovima Evrope, verujui kako samo kontakti s drugim zemljama mogu doneti novo znanje i iskustvo za kojima je tragao. Erasmus je 1995. godine kao jedna od aktivnosti uklopljen u program Socrates, koji generalno obuhvata projekte namenjene saradnji u podruju obrazovanja. U julu 2002. godine Evropska komisija je sastavila predlog o ustrojstvu programa Erasmus Mundus za razdoblje od 2004. do 2008. godine, koji bi omoguavao studentima iz treih zemalja (koje nisu lanice EU, pridruene lanice ili zemlje kandidatkinje) stipendiranje na poslediplomskim studijima na univerzitetima u dravama uesnicama programa Erasmus. EUREKA Eureka je evropski program meunarodne saradnje meu preduzeima, razvojnoistraivakim centrima i univerzitetima drava lanica tog programa, pokrenut 1985. godine radi poveanja konkurentnosti i inovativnosti evropskih produzea. Eureka danas okuplja i povezuje firme i istraivake institute iz 34 drave lanice. EVRO Euro je jedinstvena valuta koju je 1. januara 1999. godine prihvatilo 11 drava lanica Evropske unije (Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Nemaka, Portugal i panija) radi potpunog ukidanja nacionalnih valuta i ostvarenja ekonomske i monetarne unije. Danska i Velika Britanija koriste pravo da ostajanu izvan evrozone (prema Ugovoru iz Mastrihta), a Grka i vedska do tog datuma nisu formalno zadovoljile kriterijume konvergencije neopodne za prelazak na Evro. Grka je, zadovoljivi navedene kriterijume, ula u evrozonu 2001. godine, dok je vedska i dalje izvan evrozone s obzirom na to da su njeni graani na referendumu dva puta odbili prihvatanje jedinstvene valute. Uvoenje Evra kao jedinstvene valute u Evropskoj Uniji je trea faza stvaranja Ekonomske i monetarne unije. Novanice i kovanice evra putene su u opticaj 1. januara 2002. godine, a potpuna zamena nacionalnih valuta obavljena je do kraja te godine.
9.12.13.
Pojmovnik EU
EUROBAROMETAR ( Eurobarom eter / Eurobarom tre) Eurobarometar je zbirni naziv za istraivanj koja Evropska komisija sprovodi u dravama lanicama kako bi pratila javno mnenje graana EU o EU, zatim o proirenju, drutvenim prilikama, zdravstvu, kulturi, zatiti okoline, Evru, odbrani itd. EUROJUST ( European Body for the Enhancem ent of the Judicial Cooperation / Organeeuropen pour le renforcem ent de la coopration judiciaire) Eurojust je telo osnovano odlukom Saveta EU od 28. februara 2002. s ciljem podsticanja saradnje pravosudnih tela radi efikasnijeg otkrivanja i procesuiranja krivinih djela organizovanog kriminala koji prelazi meudravne granice zemalja lanica EU. Sedite Eurojust-a je u Hagu, u Holandiji. EUROPOL (European Police Office / Office europen de police) Europol, odnosno Sluba evropske policije je telo osnovano takozvanom Konvencijom Europol-a 1995. godine. Ono je postalo potpuno funkcionalno 1. jula 1999. Sedite Europola je u Hagu, u Holandiji, a njegovi glavni zadaci su prevencija i suzbijanje terorizma, trgovine drogom, ilegalne imigracije, trgovine ljudima, ukradenim vozilima, nuklearnim i radioaktivnim materijama, falsifikovanja novca i drugih sredstava plaanja, kao i pranja novca povezanog s kriminalnim radnjama. EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (European Bank for Reconstruction and Dev elopm ent - EBRD / Banque europenne pour la reconstruction et le dv eloppem ent - BERD) Evropska banka za obnovu i razvoj je osnovana 1991. godine kako bi pomogla bivim komunistikim dravama u njihovoj transformaciji u trine privrede. Banka investiranjem u (veinom) privatna preduzea, samostalno ili sa drugim partnerima, u 28 drava Evrope i Azije podstie: strukturne i sektorske reforme, trinu utakmicu, privatizaciju i preduzetnitvo, jaanje finansijskih institucija i pravnih sisitema, razvoj infrastrukture za potporu privatnom sektoru i usvajanje prakse snanog upravljanja preduzeima, ukljuujui i svest o zatiti okoline. Banka je u vlasnitvu 60 drava, zatim, Evropske investicione banke i Evropske zajednice. Sedite banke je u Londonu, u Velikoj Britaniji. EVROPSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA Vidi rim ski ugov ori EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (European Inv estm ent Bank - EIB / Banque europenne d'inv estissem ent - BEI) Evropska investiciona banka je finansijska institucija Evropske Unije uspostavljena 1958. godine na osnovu Rimskog ugovora. Cilj ove institucije je doprinos uravnoteenom razvoju Evropske zajednice privrednom integracijom i socijalnom kohezijom. Evropska investiciona banka osigurava dugorono finansiranje odreenih kapitalnih projekata u Evropskoj uniji ali i u 120 drugih drava irom sveta. Sedite EIB-a je u Luksemburgu, u istoimenoj Kneevini. EVROPSKA KOMISIJA (European Com m ission / Com m ission europenne) Evropska komisija je jedna od temeljnih i ujedno najvea institucija EU, koja predstavlja i titi interese Zajednice. Evropska komisija se esto opisuje kao "motor integracije" s obzirom na to da ona ima iskljuivo pravo predlaganja pravnih akata, politika i programa aktivnosti Zajednice. Osim toga, Evropska komisija ima i ovlaenja za sprovoenje i upravljanje budetom i politikama EU. Takoe, Komisija osigurava sprovoenje osnivakih ugovora i ostalih usvojenih zakonodavnih akata EU, a zaduena je i za predstavljanje Evropske unije na meunarodnoj sceni, na primer, u pregovorima za sklapanje sporazuma izmeu Zajednice i treih drava, na osnovu mandata koji joj u svakom pojedinom sluaju dodjeljuje Savet EU. Samo ime Evropska komisija ima dva znaenja. U uem smislu to se ime odnosi na 27 lanova Evropske komisije, takozvanih komesara (po jedan iz
9.12.13.
Pojmovnik EU
svake drave lanice), ukljuujui predsednika i pet podpredsednika. Komesare imenuje Savet Evropske Unije, a potvruje ih Evropski parlament kojem je Komisija odgovorna. Mandat Komisije traje 5 godina. Svaki od komesara nadlean je za jedan ili vie resora, to jest optih uprava ija imena pokazuju podruje koje pokrivaju (npr. Opta uprava za proirenje, Opta uprava za unutranje trite itd.). U irem smislu ime Evropska komisija se odnosi na samu instituciju i njene zaposlene. Sedite Evropske komisije je u Biselu, u Belgiji, ali delimino i u Luksemburgu. Svoja predstavnitva ima u svim dravama lanicama EU, a delegacije u treim dravama, ukljuujui i Srbiju. EVROPSKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA (European Security and Defence Policy / Politique europenne com m une de scurit et de dfense) Evropska bezbednosna i odbrambena politika je zajednika politika evropskih drava pokrenuta na osnovu Ugovora iz Mastrihta, a u okviru zajednike spoljne i bezbednosne politike. Nakon ratifikacije Amsterdamskog ugovora i krize na Kosovu i Metohiji 1999. godine razvoj evropske bezbednosne i odbrambene politike znaajno je ubrzan. Sredinji cilj ove politike je jaanje sposobnosti Evropske unije za spoljno delovanje razvojem civilnih i vojnih resursa za prevenciju sukoba i upravljanje meunarodnim kriznim situacijama. EVROPSKA CENTRALNA BANKA (European Central Bank / Banque central europenne) Evropska centralna banka je finansijska ustanova Evropske Unije utemeljena 30. juna 1998. godine, koja je od 1. januara 1999. preuzela odgovornost za sprovoenje evropske monetarne politike. Glavni je zadatak Evropske centralne banke odravanje stabilnosti Evra. Sedite Evropske centralne banke je u Frankfurtu, u Nemakoj. EVROPSKA UNIJA (European Union - EU / Union europenne - UE) Evropska Unija je nadnacionalna zajednica evropskih zemalja nastala kao rezultat procesa saradnje i integracije u periodu posle Drugog svetskog rata. Proces integracije je zapoeo 1951. godine izmeu est drava (Belgije, Francuske, Nemake, Italije, Luksemburga i Holandije). Nakon vie od pedeset godina i pet talasa proirenja 1973. Danska, Irska i Velika Britanija, 1981. Grka, 1986. Portugal i panija, 1995. Austrija, Finska i vedska, 2004. Kipar, eka, Estonija, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija, 2007. Rumunija i Bugarska Evropska unija danas broji 27 drava lanica. Ime Evropska Unija uvedeno je Ugovorom iz Mastrihta (stupio na snagu 1993. godine). Brojne aktivnosti i nadlenosti Evropske Unije esto se opisuju kao tri stuba Evropske Unije. Prvi stub EU ine tri zajednice: Evropska zajednica za ugalj i elik (prestala je postojati 2002. godine po isteku Ugovora kojim je formirana), Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju; drugi stub ine mere saradnje drava u spoljnoj i bezbednosnoj politici, a trei saradnja u pravosuu i unutranjim poslovima. EVROPSKA ZAJEDNICA (European Com m unity - EC / Com m unaut europenne - CE) Ime Evropska zajednica korieno je u neslubenom govoru (do pregovora o Evropskoj uniji) za tri zajednice utemeljene ugovorima u Parizu i Rimu. Zapravo bi ispravno ime za zajednicu koja obuhvata Evropsku zajednicu za ugalj i elik, Evropsku ekonomsku zajednicu i Evropsku zajednicu za atomsku energiju bilo - Evropske zajednice. Meutim, u slubenom govoru Evropske Unije spomenute tri zajednice se skraeno nazivaju Zajednica. Takoe, ime Evropska zajednica esto se koristi samo za Evropsku ekonomsku zajednicu, tj. za prvi stub Unije. EVROPSKA ZAJEDNICA ZA ATOMSKU ENERGIJU
9.12.13.
Pojmovnik EU
Vidi rim ski ugov ori EVROPSKA ZAJEDNICA ZA UGALJ I ELIK (European Coal and Steel Com m unity - ECSC / Com m unaut europenne du charbon et de l'acier - CECA) Evropska zajednica za ugalj i elik (EZU) nastala je na osnovu umanovog plana u sklopu kojeg je 1950. godine predloeno stvaranje zajednikih ovlaenja nad industrijom uglja i elika posleratne Francuske i Nemake, kao i drugih drava koje bi im se prikljuile. Potpisivanjem Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i elik, 18. aprila 1951. godine u Parizu, Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Nemaka uspostavile su zajedniki okvir za dog ovore o proizvodnji i distribuciji uglja i elika i autonomni sistem institucija koji e time upravljati iduih 50 godina. Prema Ugovoru o EZU-u taj je rok istekao 23. jula 2002. godine, ime je ova zajednica prestala postojati. Iako je EZU bio ogranien na samo dve industrijske grane, njegovo postojanje imalo je znaajan uticaj na privredni i politiki razvoj u posleratnoj Evropi. EVROPSKA FONDACIJA ZA STRUNO USAVRAVANJE (European Training Foundation - ETF / Fondation europenne de form ation - FEF) Evropska fondacija za struno usavravanje je agencija Evropske Unije uspostavljena u maju 1990. godine uredbom Saveta Evropske unije. Glavni cilj ETF-a je doprinos razvoju sistema strukovnog obrazovanja i strunog usavravanja u dravama srednje i istone Evrope, zatim u dravama nastalim raspadom Sovjetskog Saveza, u Mongoliji, i u sredozemnim partnerskim zemljama i teritorijima. Sedite Fondacije je u Torinu, u Italiji. EVROPSKI FOND ZA REGIONALNI RAZVOJ (European Regional Dev elopm ent Fund / Fonds europen de dv eloppem ent rgional) Evropski fond za regionalni razvoj je osnovni instrument za sprovoenje regionalne politike EU. Osnovan je 1975. godine radi podsticanja uravnoteenog privrednog i socijalnog razvoja i kohezije regija Evropske Unije. Sredstvima iz fonda primarno se finansiraju ulaganja u proizvodnju radi stvaranja i ouvanja radnih mesta, ulaganja u infrastrukturu, razvoj potencijala regija kroz lokalne inicijative i aktivnosti malih i srednjih preduzea kao i ulaganja u obrazovanje i zdravstvo. EVROPSKI FOND ZA USMERAVANJE I GARANCIJE U POLJOPRIVREDI (European Agricultural Guidance and Guarantee Fund / Fonds europen d'orientation et de garantie agricole) Evropski fond za usmeravanje i garancije u poljoprivredi utemeljen je 1962. godine kao osnovni instrument za finansiranje zajednike poljoprivredne politike EU. Koristi se za finansiranje poljoprivrednih trinih organizacija, seoskog razvoja i odreenih veterinarskih trokova i trokova informisanja vezanih za zajedniku poljoprivrednu politiku. EVROPSKI EKONOMSKI PROSTOR (European Econom ic Area - EEA / L'espace conom ique europen - EEE) Evropski ekonomski prostor nastao je sporazumom potpisanim 1992. godine izmeu tadanjih 12 drava lanica EU (Belgije, Danske, Francuske, Grke, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Nemake, Portugala, panije i Velike Britanije) i tadanjih 6 drava lanica EFTA (Austrije, Finske, Islanda, Norveke, vedske i vajcarske) radi stvaranja jedinstvenog trita na kojem bi se primenjivale tzv. etiri slobode - sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru stupio je na snagu 1. januara 1994. godine, a obuhvatao je 17 od ukupno 18 zemalja koje su ga potpisale. U vajcarskoj, Sporazum nije ratifikovan zbog negativnog rezultata referenduma graana o tom pitanju. U meuvremenu, tri lanice EFTA postale su lanice EU (Austrija, Finska i vedska), 1995. godine Sporazumu je pristupio Lihtentajn, a 2004. godine deset novih drava lanica EU, tako da se on danas primjenjuje na ukupno 30 drava - 27 drava lanica EU i 3 drave lanice EFTA (Island, Lihtentajn i Norveka). Odnosi EU i drava lanica EFTA ureuju se posebnim sporazumima na osnovu kojih se drave EFTA obvezuju da preuzmu celokupno zakonodavstvo EU koje se odnosi na unutaranje trite i finansijski podupru ekonomsku i socijalnu integraciju unutar jedinstvenog trita. Poto Norveka, Island i Lihtentajn nisu lanice EU, one e za razdoblje od 2004. do 2009 u budet EU uplatiti ukupno 1,16 milijardi , kako bi uivale prednosti uestvovanja u jedinstvenom tritu.
9.12.13.
Pojmovnik EU
EVROPSKI PARLAMENT (European Parliam ent / Parlem ent europen) Evropski parlament je predstavniko telo za 500 miliona stanovnika Evropske unije. Poslanici Parlamenta se od 1979. godine biraju na direktnim izborima, na mandat od 5 godina, a broj poslanika koji se biraju u pojedinoj dravi lanici srazmeran je udelu stanovnika te drave u ukupnom broju stanovnika EU. Trenutno, Evropski parlament broji 732 poslanika (Ustavni ugovor e broj poslanika pomeriti na 736), a njegova ovlaenja su: uestvovanje u donoenju zakonodavnih akata EU suodluivanjem, saradnjom i savetovanjem; potvrivanje imenovanja i razreenje lanova Evropske Komisije; imenovanje graanskog pravobranitelja, lanova Evropske centralne banke, Revizorskog suda i drugih institucija; nadziranje rada Komisije i Saveta EU; odobravanje budeta i druge. U sklopu institucionalnog trougla Unije (Evropska Komisija, Savet Evropske Unije i Evropski parlament), Parlament predstavlja interese graana Unije. Sedite Parlamenta je u Strazburu, u Francuskoj, iako se neka zasedanja i sastanci parlamentarnih odbora odravaju u Briselu, u Belgiji, a deo administrativnih slubi smeten u Luksemburgu. EVROPSKI GRAANSKI PRAVOBRANITELJ (European Om budsm an / Mdiateur europen) Evropski graanski pravobranitelj (Evropski Ombudsman) istrauje pritube graana na nepravilan rad ustanova ili tela Evropske Unije. Te institucije ukljuuju, na primjer, Evropsku Komisiju, Savet Evropske Unije i Evropski parlament. Samo Sud Evropskih zajednica i Prvostepeni sud nisu u njegovoj nadlenosti. Graanski pravobranitelj istrauje na osnovu primljenih pritubi, ali moe i samostalno pokrenuti istragu. Evropski graanski pravobranitelj ne ispituje pritube protiv organa nacionalnih, regionalnih ili lokalnih vlasti, ak ni kada se pritube odnose na poslove vezane za Evropsku uniju. Nadlenost ove institucije je samo nad ustanovama Unije. Svaki graanin Evropske Unije i svako fiziko ili pravno lice koje ima prebivalite ili firmu registrovanu u dravi lanici Evropske Unije moe podneti pritubu graanskom pravobranitelju pisanim putem - potom, faksom ili elektronskom potom. EVROPSKI REVIZORSKI SUD (European Court of Auditors / Cours europen des com ptes) Evropski revizorski sud osnovan je 1977. godine radi kontrole prihoda i rashoda Unije kao i kontrole dodele budetskih sredstava. Sud se sastoji od 27 sudija revizora, od po jednog iz svake drave lanice, koje imenuje Savet ministara na est godina. Sedite Revizorskog suda je u Luksemburgu. EVROPSKI SOCIJALNI FOND (European Social Fund / Fond s ocial europen) Evropski socijalni fond je glavni instrument za sprovoenje strateke politike EU u podruju zapoljavanja. Fond je osnovan 1957. godine, a iz njega se finansiraju mere protiv nezaposlenosti, razvoj ljudskih resursa i jaanje drutvene integracije na tritu rada. Fond je posebno usmeren na zapoljavanje mladih, zatim osoba koje su dugotrajno nezaposlene, ena i pripadnika drutveno marginaliziranih grupa. Posebna panja se posveuje strunom usavravanju i obrazovnim programima, programima za zapoljavanje i samozapoljavanje te razvoju novih radnih mesta. EVROPSKI SPORAZUMI (Europe Agreem ents / Accords europens) Evropski sporazumi su poseban oblik sporazuma o pridruivanju izmeu Evropske Unije i pojedinih drava srednje i istone Evrope, kao i pribaltikih zemalja. Osnovni cilj sporazuma je priprema pridruenih zemalja za prikljuivanje Evropskoj Uniji. Temelje se na naelima potovanja ljudskih prava, demokratije, pravne drave i trine privrede. Evropski sporazumi su bili sklopljeni s deset zemalja: Bugarskom, ekom, Estonijom, Maarskom, Letonijom, Litvanijom, Poljskom, Rumunijom, Slovakom i Slovenijom. Zakljuuju se na neodreeno vreme, a sastoje se od ovih elemenata: politiki aspekt, koji predvia bilateralne i multilateralne konsultacije o svim pitanjima od zajednikog interesa; trgovinski aspekt (stvaranje podruja slobodne trgovine); privredna, kulturna i finansijska saradnja i usklaivanje zakonodavstva (posebno u podruju intelektualnog vlasnitva i trinog takmienja). Evropski sporazum stupa na snagu nakon to potpisani sporazum ratifikuju: drava potpisnica sporazuma, drave lanice EU i Evropski parlament. U razdoblju izmeu potpisivanja i stupanja na snagu evropskog sporazuma na snazi su privremeni sporazumi koji
9.12.13.
Pojmovnik EU
ureuju trgovinska i s njima povezana pitanja izmeu pridruene lanice i EU. Evropski sporazumi prestaju se primjenjivati danom stupanja drave potpisnice u punopravno lanstvo EU. EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA (European Court of Hum an Rights / Cour europenne des droits de l'hom m e) Evropski sud za ljudska prava je meunarodna institucija koja moe, pod odreenim uslovima, razmatrati zahteve osoba koje se ale na povredu svojih prava utvrenih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Tom su konvencijom odreena temeljna graanska i politika prava i slobode svakog pojedinca, i obvezane sve drave potpisnice da garantuju ta prava svakoj osobi pod njihovom jurisdikcijom. Evropski sud za ljudska prava uspostavljen je 1959. godine na osnovu Evropske konvencije o ljudskim pravima (stupila na snagu 1953.), kao jedna od triju institucija (uz Evropsku komisiju za ljudska prava i Odbor ministara Saveta Evrope(link ka naslovu u textu)) u sistemu sprovoenja obveza Konvencije u dravama koje su je ratifikovale. Sedite Evropskoga suda za ljudska prava je u Strazburu. Sud ima onoliko sudija koliko je drava potpisnica Konvencije (trenutno 48). Graani Srbije takoe se mogu obratiti Evropskom sudu za ljudska prava, ukoliko su iscrpljeni svi pravni mehanizmi u nekom postupku pred domaim pravosuem. EVROPSKA SLUBA ZA SUZBIJANJE PREVARA (European Anti- Fraud Office / Office europen de lutte antifraude - OLAF) Evropska sluba za suzbijanje prevara osnovana je 1999. godine radi suzbijanja prevara, korupcije i drugih nezakonitosti, meu ostalim i u institucijama EU, sprovoenjem nezavisnih istranih postupaka. EVROPSKO PARTNERSTVO (European partnership / Partenariat europen) Evropsko partnerstvo je dokument kojim se odreuju kratkoroni (1 - 2 godine) i srednjoroni (3 - 4 godine) prioriteti u pripremi drave kandidatkinje za lanstvo u EU. Evropsko partnerstvo je jedan od instrumenata pretpristupne strategije EU i slui kao svojevrsna kontrolna lista (checklist) prema kojoj se meri napredak neke drave u pripremama za EU. EVROPSKI SAVET (European Council / Conseil europen) Evropski savet je utemeljen Jedinstvenim evropskim aktom 1986. godine. Njime se ustanovljuje praksa redovnih sastanaka elnika drava ili vlada drava lanica EU tokom kojih se odreuju politiki ciljevi razvoja Unije i njenih politika. Evropski Savet odrava se tri puta godinje, po potrebi i ee. Stupanjem na snagu Ustavnog ugovora Evropski savet e se uspostaviti kao zasebna institucija EU. EUROSTAT Eurostat je statistika sluba Evropskih zajednica koja prikuplja i obrauje uporedive statistike informacije iz drava lanica EU koje se upotrebljavaju kao podloga za pripremu i sprovoenje politika Zajednice. EVROZONA (Euro zone / Zone euro) Evrozona je nezvanian naziv za skupinu drava koje su, napustivi dotadanje nacionalne valute, prihvatile jedinstvenu evropsku valutu Evro. Pre proirenja 2004. godine sve drave lanice EU, osim Danske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva su bile lanice evrozone. Na osnovu trajnog izuzea Danska i Ujedinjeno Kraljevstvo nisu obvezne preuzeti Evro kao nacionalnu valutu, dok su graani vedske na referendumu odbili uvoenje Evra kao nacionalne valute. Deset novih drava lanica EU obvezne su preuzeti Evro kao valutu plaanja nakon ispunjavanja takozvanih kriterijuma konvergencije. Do sada su te kriterijume ispunili i preli na Evro Kipar i Slovenija. :: vrh :: F
9.12.13.
Pojmovnik EU
FINANSIJSKI INSTRUMENT ZA USMERAVANJE U RIBARSTVU (Financial Instrum ent for Fisheries Guidance / Instrum ent financier d'orientation de la pche) Finansijski instrument za usmjeravanje u ribarstvu jedan je od instrumenata regionalne politike EU. Namenjen je priobalnim podrujima za ostvarivanje ciljeva zajednike politike u ribarstvu. Cilj mu je jaanje konkurentnosti u ribarstvu i pokretanje promena koje bi dovele do restrukturiranja tog sektora i stvorile povoljne uslove za razvoj i modernizaciju ribarstva. FISCALIS 2007 Fiscalis 2007 je program Zajednice predvien za razdoblje 2003. - 2007. kojim se podstie saradnja meu dravama uesnicama programa u podruju suzbijanja poreskih prevara poboljavanjem sistema elektronske razmene informacija, saradnjom u istranim postupcima i programom obuavanja i razmene strunjaka meu nadlenim dravnim institucijama. :: vrh :: G GLASANJE KVALIFIKOVANOM VEINOM (Qualified m ajority v oting / Vote la m ajorit qualifie) Glasanje kvalifikovanom veinom najei je nain donoenja odluka u Savetu EU. Pojam kvalifikovana veina odnosi se na broj glasova neophodan da bi Savet usvojilo odreenu odluku. Za usvajanje odreenog prijedloga potrebno je zadovoljiti dva, u nekim sluajevima i tri uslova: 1) 255 od ukupno 345 glasova kojima raspolau drave lanice EU, 2) glasovi moraju dolaziti od veine drava lanica, 3) kvalifikovana veina mora predstavljati barem 62 % stanovnitva EU-a (zadovoljavanje tog uslova proverava se na zahtev bilo koje od drava lanica). Za odbijanje predloga nuno je postii 88 glasova. Glasanje kvalifikovanom veinom uvedeno je kako bi se omoguilo jednostavnije donoenje odluka u Savetu EU. Pre njegovog uvoenja usvajanje predloga je bilo uslovljeno postizanjem konsenzusa svih drava lanica o svakom predlogu, to je znaajno usporavalo i koilo donoenje odluka u Uniji. S vremenom je glasanje kvalifikovanom veinom proireno na brojna podruja (jedinstveno trite, privredna i socijalna integracija, bezbednost, zatita na radu itd.), dok je konsenzus zadran u "osetljivim" podrujima (spoljna politika, poreska politika itd.). :: vrh :: H :: vrh :: I IDABC IDABC je program Zajednice namenjen unapreivanju delotvornosti javnih uprava drava uesnica programa podsticanjem razvoja informacijskih i komunikacijskih tehnologija. INTELIGENTNA ENERGIJA EVROPE (Intelligent energy Europe / Energie intelligente Europe) Inteligentna energija Evrope je program Zajednice predvien za razdoblje 2003. - 2006. kojim se podstiu netehnoloke aktivnosti u podruju energetike, posebno efikasne upotrebe energije i upotreba obnovljivih izvora energije. Program je otvoren i dravama lanicama EU i dravama kandidatkinjama koje odlue da u njemu uestvuju. INSTITUCIJE ZA PRIMENU SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUIVANJU ( Institutions in charge of the im plem entation of the Stabilisation and Association Agreem ent / Institutions charges pour la m ise en oeuv re de l'Accord de stabilisation et d'association)
9.12.13.
Pojmovnik EU
Na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju osnovaju se razliita tela za nadziranje primene Sporazuma i razmatranje svih pitanja od obostranog interesa. Savet za stabilizaciju i pridruivanje sastoji se od predstavnika Saveta EU i predstavnika Komisije, s jedne strane, i predstavnika Vlade drave potpisnice Sporazuma, s druge strane. Savetu u radu pomae Odbor za stabilizaciju i pridruivanje, iji su lanovi slubenici Saveta EU, Evropske komisije i lanovi tela dravne uprave zemlje potpisnice, a obino su to pomonici ministara raznih resora. Odbor za stabilizaciju i pridruivanje moe osnovati razliite pododbore zaduene za tehnike detalje iz podruja obuhvaenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruivanju. INTERREG Interreg je jedna od tzv. inicijativa Zajednice iji je cilj jaanje privredne i socijalnu integracije i uravnoteen razvoj evropskih regija podsticanjem prekogranine, transnacionalne i meuregionalne saradnje. To se posebno odnosi na periferne regije i na regije koje granie sa dravama kandidatkinjama za lanstvo. Uee drava lanica EU u inicijativi Interreg finansira se preko Evropskog fonda za regionalni razvoj, dok se uee ostalih drava finansira iz vlastitih sredstava i/ili, ako je to odobrila Evropska komisija, iz programa pomoi EU. IPA Program IPA (Instrument za pretrpistupnu pomo) je program tehniko - finansijske podrke EU zemljama jugoistone Evrope u procesu evrointegracija. Program IPA je 2007. godine nasledio program CARDS, sa kojim deli slinu strukturu i namenu. Realizacija IPA programa planirana je za period 2007. - 2013. godine. U periodu od 2008. do 2011. godine Srbija e primiti ukupno milijardu evra bespovratnih sredstava iz IPA programa. Aprila 2008. Srbija je primila 165 miliona evra, kao prvu ratu tog iznosa, namenjenu za 36 projkata iz oblasti izgradnje institucija, bezbednosnih reformi, ekonomskog i socijalnog razvoja. Od te sume, 40 miliona evra izdvojeno je za regionalni razvoj, 22 miliona za unapreenje lokalne samouprave, 12 miliona evra e biti uloeno u termoelektranu Nikola Tesla za kupovinu dva filtera koji e drastino smanjiti emisiju tetnih gasova. Po 10 miliona evra e biti investirano u slubu hitne medicinske pomoi i u zbrinjavanje izbeglica i interno raseljenih, a 7 miliona u relaizaciju projekta za studente TEMPUS, koji je takoe program EU. Sledea rata IPA programa bie namenjena Srbiji do kraja 2008. godine, a planirano je da iznosi oko 200 miliona evra. ISPA (Instrum ent for pradhsion) Structural Policies for Pre- Accession / Instrum ent structurel de
Program ISPA (Instrument za strukturne politike u pretpristupnom periodu) jedan je od programa pretpristupne pomoi za pruanje potpore u pripremama za lanstvo drava kandidatkinja, i to u podruju saobraaja i zatite okoline. Programom ISPA mogue je finansirati infrastrukturne projekte koji omoguuju pribliavanje drave kandidatkinje EU standardima zatite okoline i unapreivanje postojee transevropske saobraajne mree. IZVORI PRAVA (Legal sources of Com m unity law / Sources juridique du droit com m unautaire) Izvori prava Evropske unije dele se na primarne i sekundarne. Primarni izvori prava su osnivaki ugovori i opta naela prava. Izrazom osnivaki ugovori obuhvaeni su ugovori kojima su stvorene Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, kao i ugovori koji ih izmenjuju - Jedinstveni evropski akt, Ugovor iz Mastrihta, Ugovor iz Amsterdama i Ugovor iz Nice. Sekundarni izvori prava ukljuuju pravne akte koje Savet EU donosi na osnovu primarnog zakonodavstva (odluke, uredbe, direktive, miljenja, preporuke) i sudsku praksu Suda Evropskih zajednica. :: vrh :: J JEDINSTVENI EVROPSKI AKT (Single European Act / Acte unique europen) Jedinstveni evropski akt je ugovor potpisan 1986. godine kojim je prvi put znaajnije modifikovan
9.12.13.
Pojmovnik EU
Rimski ugovor o Evropskoj ekonomskoj zajednici. Njime su dati pravni temelji za stvaranje jedinstvenog trita do 1. januara 1993. godine. Jedinstvenim evropskim aktom takoe su definisane nove nadlenosti Zajednice (socijalna politika, ekonomska i socijalna integracija, istraivanje i tehnoloki razvoj, zatita okoline), pokrenuta saradnja u podruju spoljnih poslova, proirena ovlaenja Evropskog parlamenta i pojednostavljen proces donoenja odluka u Savetu ministara. JEDINSTVENO TRITE/UNUTARANJE TRITE (Single m arket, Internal m arket / March unique, March intrieur) Jedinstveno ili unutarnje trite je oblik privredne integracije koja ukidanjem tehnikih i administrativnih prepreka vodi stvaranju zajednikog trita na teritoriji zemalja koje u njemu uestvuju. Jedinstveno trite ini samu sr dananje Evropske unije, a temelji se na ideji o ostvarivanju tzv. etiri slobode - slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. :: vrh :: K KONVENCIJA O BUDUNOSTI EVROPE (Conv ention on the Future of Europe / Conv ention sur l'av enir de l'Europe) Konvencija o budunosti Evrope je organizovana rasprava o budunosti Evropske Unije koju su pokrenule drave lanice EU na osnovu Deklaracije iz Lakena. Prema ovoj Deklaraciji, cilj Konvencije je bio podstaknuti to iru raspravu o kljunim pitanjima budunosti EU i izraditi predlog evropskog ustava. Konvencija je zapoela sa radom 28. februara 2002. godine, a zavrila predstavljanjem predloga nacrta Ustavnog ugovora Evropskom Savetu u Solunu 19. i 20. juna 2003. godine. U radu Konvencije, kojoj je predsedavao Valeri iskar DEsten, bivi predsednik Francuske, uestvovali su predstavnici vlada i parlamenata drava lanica EU, predstavnici vlada i parlamenata drava kandidatkinja, predstavnici institucija EU - Komisije i Parlamenta i predstavnici socijalnih partnera, nevladinih organizacija, mladih itd. Konvencija o budunosti Europe svojevrsna je inovacija u dotadanjem nainu delovanja EU s obzirom na to da dotadanjim meuvladinim konferencijama koje su prethodile potpisivanju ugovora, nisu prethodile javne rasprave otvorene za sve zainteresovane strane. KRITERIJUMI KONVERGENCIJE (Conv ergence criteria / Critres de conv ergence) Kriterijumi konvergencije predstavljaju ekonomske uslove utvrene Ugovorom iz Mastrichta koji slue za procenu spremnosti pojedinih zemalja EU za pristupanje treoj fazi Ekonomske i monetarne unije, a ija je glavna odlika prelazak na jedinstvenu valutu Evro. Re je o ovim kriterijima: (1) visok stupen stabilnosti cena; stopa inflacije ne sme biti via od 1,5% u odnosu na stopu inflacije u tri drave lanice Ekonomske i monetarne unije s najstabilnijim cenama; (2) budetski deficit ne sme iznositi vie od 3% BDP-a, a javni dug ne vie od 60 % BDP-a; (3) uestvovanje u evropskom monetarnom sistemu najmanje dve godine; (4) nominalne dugorone kamatne stope ne smeju iznositi vie od 2 % u odnosu na kamatne stope u tri zemalje Unije s najniom stopom inflacije. Navedeni kriterijumi poznati su i pod nazivom kriterijumi iz Mastrihta. KRITERIJUMI IZ KOPENHAGENA (Kopenhagen criteria / Critres de Copenhague) Kopenhaki kriterijumi su skup uslova za lanstvo u EU. Oni su postavljeni na sastanku Evropskog Saveta u Kopenhagenu 1993. godine kako bi se odredili jedinstveni kriterijumi za sve zemlje koje drave kandidatkinje moraju ispuniti ako ele lanstvo u EU. To su redom: (1) politiki kriterijumi stabilnost institucija koje osiguravaju demokratiju, vladavinu prava, potovanje ljudskih prava i prava manjina i prihvatanje politikih ciljeva Unije; (2) ekonomski - postojanje delotvorne trine privrede i sposobnost trinih inilaca da se nose s trinim pritiscima unutar EU; (3) pravni usvajanje celokupnih pravnih tekovina EU, to ukljuuje i sposobnost preuzimanja obaveza koje proizlaze iz lanstva, ukljuujui sprovoenje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije. :: vrh ::
9.12.13.
Pojmovnik EU
L LIFE LIFE je finansijski instrument Evropske komisije namenjen aktivnostima u podrujima zatite okoline (1) i prirode (2) na prostoru Unije, kao i aktivnostima u dravama koje nisu lanice Evropske unije i u dravama kandidatkinjama za lanstvo u podruju izgradnje administrativnih struktura za zatitu okoline i ouvanja prirode i podsticanja odrivog razvoja (3). Cilj LIFE-a je doprinos razvoju i primeni politike zatite okoline Evropske Unije. LISABONSKA STRATEGIJA (Lisbon strategy / Stratgie de Lisbonne) Lisabonska strategija oznaava skup zajednikih stratekih ciljeva usvojenih na sastanku Evropskoga Saveta odranom 2000. godine u Lisabonu, u Portugalu, prema kojima bi Evropska Unija do 2010. godine trebala da postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda sveta, koja se temelji na znanju, koja je sposobna za odrivi privredni rast, s najveom stopom zaposlenosti i snanom privrednom i socijalnom integracijom. Lisabonska strategija je program aktivnosti koji povezuje kratkorone politike inicijative sa srednjoronim i dugoronim privrednim reformama. :: vrh :: LJ :: vrh ::
M MARCO POLO Marco Polo je program Zajednice predvien za razdoblje 2003. - 2010. namenjen smanjivanju drumskog saobraaja, zagaenja uzrokovanog drumskim prevozom tereta i za podsticanje korienja ostalih sistema prevoza tereta (eleznikog, morskog i renog) u zemljama uesnicama programa. MEUVLADINA KONFERENCIJA (Intergov ernm ental Conference - IGC/ Confrence intergouv ernem ental - CIG) Pod pojmom meuvladina konferencija podrazumijevaju se pregovori meu vladama dravama lanicama EU. Obino se na njima donese dodatak ili izmena osnivakih ugovora kojima se unose promene u institucionalnu strukturu EU ili u sadraj osnivakih ugovora. Do sada su odrane mnoge meuvladine konferencije, a poslednja je rezultirala sastavljanjem Ustavnog ugovora. Izraz meuvladina konferencija slui takoe kao naziv za bilateralne pregovore izmeu drava kandidatkinja i drava lanica o punopravnom lanstvu u EU. MILJENJE (Opinion / Av is) Miljenje je pravni akt neobvezujueg karaktera koji donosi Savet EU ili Komisija i koji se upuuje dravama lanicama i/ili pravnim licima na osnovu planiranih inicijativa EU. Ono je sredstvo usmeravanja nacionalnih zakonodavstava u poeljnom smeru. MILJENJE O ZAHTEVU ZA LANSTVO (Opinion on the Application for Mem bership / Av is sur la candidature l'adhsion) Miljenje o zahtevu za lanstvo dokument je kojim se ocenjuje sposobnost drave podnositeljice
9.12.13.
Pojmovnik EU
zahteva da postane punopravna lanica EU. Izrauje ga Evropska komisija na poziv Evropskog saveta. :: vrh :: N NAELO SUPSIDIJARNOSTI, SUPSIDIJARNOST (Principle of subsidiarity, subsidiarity / Principe de subsidiarit, subsidiarit) Naelo supsidijarnosti je opte naelo Zajednice prema kojem ona ne preduzima nikakve radnje (izuzev u podrujima svoje iskljuive nadlenosti), ukoliko te radnje nisu delotvornije od radnji koje bi se mogle preduzeti na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom nivou. Namena naela supsidijarnosti je osiguranje efikasnog donoenja odluka na onom nivou koji je to blii graanima. Primena ovoga naela osigurava i neprekidnu proveru sprovoenja aktivnosti na nivou Zajednice i opravdanosti takvog pristupa u odnosu na mogunost sprovoenja istih aktivnosti na nacionalnom ili regionalnom nivou. Pokuaji jasnog definisanja ovog naela mogu se nai u osnivakim ugovorima, u Amsterdamskom ugovoru, a spominju se i u Ustavnom ugovoru EU.
NUTS
(Nom enclature of Territorial Units for Statistics / Nom enclature des units territoriales statistiques) NUTS (Nomenklatura prostornih jedinica za statistiku) je sistem nomenklature prostornih jedinica EU nuan za sprovoenje regionalne politike EU. Uveden je kako bi se olakalo prikupljanje, analiziranje, uporeivanje i usklaivanje statistikih podataka o regijama EU. Regije se po NUTS-u ne moraju poklapati s postojeom administrativnom podelom drave na regionalne jedinice. :: vrh :: NJ :: vrh :: O ODBOR REGIJA (Com m ittee of the Regions / Com it des regions) Odbor regija je, uz Ekonomski i socijalni odbor, drugo savetodavno telo Evropske unije, koje se sastoji od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti. Odbor je osnovan Ugovorom iz Mastrichta, a zastupa interese regija i jedinica lokalne samouprave na nivou Unije u procesima kreiranja i implementacije zajednikih politika. Sastoji se od 317 lanova koje delegiraju tela regionalnih i lokalnih vlasti drava lanica EU na etiri godine. ODBOR STALNIH PREDSTAVNIKA (Perm anent Representativ es Com m ittee / Com it des reprsentants perm anents - Coreper) Odbor stalnih predstavnika, kojeg u argonu EU nazivaju Coreper (skraenica francuskog imena tog tela), ine stalni predstavnici (ambasadori) drava lanica EU u Briselu (Coreper II), odnosno njihovi izaslanici (Coreper I). Ovaj Odbor pomae u radu Saveta ministara u fazi preliminarnih dogovora i pregovora o predlogu i nacrtu mera koje predlae Evropska komisija. Zadatak Corepera je priprema svih odluka i razmatranje drugih pitanja od politikog znaenja za sastanke Saveta ministara. ODBORSKA PROCEDURA (Com itology / Com itologie) Odborska procedura, komitologija, je postupak koji Evropska komisija primjenjuje pri donoenju mera za implementaciju zakonodavstva EU. Ovim postupkom Evropska komisija trai miljenje strunih odbora iji su lanovi strunjaci drava lanica EU. Postupak omoguuje Evropskoj komisiji uspostavljanje dijaloga sa dravnim administracijama pre usvajanja mera za implementaciju radi pronalaenja one koja bi najvie odgovarala situaciji u dravama lanicama na koje se konkretna mera odnosi. Odbori se dele u tri skupine: savetodavne odbore, ije miljenje Evropska komisija
9.12.13.
Pojmovnik EU
mora primiti na znanje; upravljake odbore, ije miljenje Evropska komisija, u sluaju neslaganja sa predlogom mere Komisije, mora uputiti Saveta EU na razmatranje; regulatorne odbore, ije je odobrenje nuno da bi Evropska komisija donela meru za implementaciju. ODLUKA (Decision / Dcision) Odluka je vrsta pravnog akta EU koju donosi Savet EU i koja ima specifinu primenu. Odnosi se na konkretnog pojedinca, pravno lice ili dravu lanicu. Odluka u potpunosti obvezuje sve one na kojem se odnosi. OLAF Vidi Ev ropska sluba za suzbijanje prev ara OMBUDSMAN Vidi Ev ropski graanski prav obranitelj OPTE UPRAVE (Directorates General / Directions Gnrales) Opte uprave su administrativni sektori pri Evropskoj komisiji zadueni za sprovoenje zajednikih politika EU. Na elu svake od njih nalaze se poverenik i generalni direktor. :: vrh :: P PAKT ZA STABILNOST (Stability Pact / Pact de stabilit) Strateki cilj Pakta za stabilnost jugoistone Evrope, politikog dokumenta usuglaenog 10. juna 1999. godine u Kelnu, jeste stabilizacija u regionu pribliavanjem drava jugoistone Europe evroatlantskim strukturama i jaanje meusobne saradnje. Pakt postavlja okvir za saradnju drava regiona jugoistone Europe, lanica EU, SAD-a, Ruske Federacije i meunarodnih organizacija (OEBS-a, Saveta Europe, UN-a, NATO-a, Zapadnoevropske unije - WEU-a, UNHCR-a i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD-a), ukljuujui i meunarodne financijske institucije (MMF, Svetsku banku, Evropsku investicionu banku i Evropsku banku za obnovu i razvoj), kao i regionalne inicijative (Royaumont proces, Privrednu saradnju crnomorskih zemalja - BSEC, Srednjoevropsku inicijativu - CEI, Inicijativu za saradnju u jugoistonoj Evropi - SECI i Proces saradnje jugoistone Evrope - SEECP). PAKT ZA STABILNOST I RAST (Stability and Growth Pact / Pacte de croissance et de stabilit) Pakt za stabilnost i rast uspostavljen je 1999. godine kako bi se osiguralo da drave koje su postale lanice Ekonomske i monetarne unije (EMU) nastave da potuju jedan od kriterijuma konvergencije - da budetski deficit ne prelazi 3 % BDP. Pakt za stabilnost i rast temelji se na politikoj predanosti svih lanica EMU-a i setu preventivnih mera iji je cilj pravovremeno upozoravanje drava da se budetski deficit pribliava granici od 3 % BDP-a i mogunosti sankcioniranja drava koje se uprkos upozorenjima ne pridravaju postavljenog kriterijuma. PARISKI UGOVOR Vidi ev ropska zajednica za ugalj i elik PHARE PHARE je program pretpristupne pomoi ustanovljen 1989. godine nakon pada komunizma u srednjoj i istonoj Evropi radi privredne obnove zemalja u regionu. U poetku je obuhvatao samo Poljsku i Maarsku, ali s vremenom se proirio na ostale drave kandidatkinje srednje i istone
9.12.13.
Pojmovnik EU
Europe (Bugarska, eka, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovaka i Slovenija). Do 2000. godine nekoliko zemalja jugoistone Europe (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija) takoe je imalo pristup programu PHARE, nakon ega je on zamenjen programom CARDS. Ciljevi programa PHARE usmereni su najpre na izgradnju institucija potrebnih u procesu pribliavanja evropskim integracijama i finansiranje investicija u dravama kandidatkinjama za lanstvo. PODRUJE SLOBODE, BEZBEDNOSNTI I PRAVDE ( Area of Freedom , Security and Justice / Espace de libert, de scurit et de justice) Stvaranje podruja slobode, sigurnosti i pravde bez unutranjih granica jedan je od glavnih ciljeva EU. Taj cilj je prvi put jasno definisan Amsterdamskim ugovorom, a zadran je i u Ustavnom ugovoru. Kako bi se postigao taj cilj, osim mera vezanih uz kontrolu spoljnih granica preduzimaju se potrebne mere iz podruja azila, imigracija, prevencije i suzbijanja kriminala. POSTUPAK PRISTANKA (Assent procedure / Av is conform e) Postupak pristanka jedan je od naina donoenja odluka, uveden Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine, pod kojim se podrazumeva da Savet mora dobiti pristanak Parlamenta pre donoenja najvanijih odluka. Postupak pristanka primenjuje se uglavnom u procesu pristupanja novih drava lanica i prilikom sklapanja sporazuma o pridruivanju i ostalih sporazuma s treim zemljama. POSTUPAK SAVETOVANJA (Consultation procedure / Procdure de consultation) Postupak savetovanja je najstarija metoda ukljuivanja Evropskog parlamenta u proces donoenja odluka. Njime Parlament ima mogunost da iznese miljenje o predlogu Komisije. U primjenjivanju tog postupka Savet mora zatraiti miljenje Parlamenta i uzeti ga u obzir pre glasanja o predlozima Komisije, iako miljenje Parlamenta nije obvezujue. Postupak savetovanja ne ukljuuje samo traenje miljenja Evropskoga parlamenta ve i obvezu ekanja miljenja do isteka predvienog roka. Savet takoe trai miljenje Parlamenta i u sluajevima kad takav postupak nije obvezan, najee pri donoenju neobvezujuih pravnih instrumenata - miljenja i preporuka. POSTUPAK SUODLUIVANJA (Codecision procedure / Procdure de co- dcision) Postupak suodluivanja jedan je od naina donoenja odluka, a uveden je Ugovorom iz Mastrihta. U tom postupku odluka se moe doneti jedino ako se o njoj usaglase i Savet EU i Evropski parlament. Tim postupkom se Evropskom parlamentu daje vea mo u postupku donoenja odluka, to je znaajno kako bi se poveala uloga graana u donoenju odluka i smanjio demokratski deficit EU. Ugovorom iz Mastrihta predvieno je da se postupak suodluivanja primen juje na ova podruja: slobodno kretanje radnika, pravo osnivanja preduzea, usluge, unutranje trite, obrazovanje (podsticajne mere), zdravstvo (podsticajne mere), zatita potroaa, transevropske mree, zatita okoline (opti program aktivnosti), kultura (podsticajne mere) i istraivanje. Amsterdamskim ugovorom postupak suodluivanja je pojednostavljen i proiren na dodatna podruja. Ustavnim ugovorom predvieno je dalje proirenje podruja za koja e biti primenjen postupak suodluivanja, ime bi taj postupak postao osnovni nain odluivanja. POSTUPAK SARADNJE (Cooperation procedure / Procdure de coopration) Postupak saradnje je nain donoenja odluka uveden Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine, a omoguuje Parlamentu da sprovede dva itanja predloga. Od Ugovora iz Nice ovaj postupak se primjenjuje iskljuivo u podruju ekonomske i monetarne unije. U sluaju da Parlament predloi amandmane, Savet ih moe odbiti samo jednoglasnom odlukom. Ustavnim ugovorom je predvieno potpuno ukidanje ovog naina odluivanja. PRAVO INICIJATIVE (Rigth of initiativ e / Droit d'initiativ e) Komisiji kao instituciji koja osigurava sprovoenje osnivakih ugovora i interesa Zajednice dodeljeno je ekskluzivno pravo inicijative u poslovima Zajednice. To znai da Komisija jedina moe
9.12.13.
Pojmovnik EU
predlagati zakonodavne akte Zajednice radi uspostavljanja uravnoteenosti tih inicijativa s obzirom na osnivake ugovore. Ako to smatraju potrebnim, Savet i Parlament mogu od Komisije zatraiti da iznese predlog zakona. Iako Komisija jedina ima pravo predloiti zakonodavni akt Zajednice, ona je duna da promeni svoj predlog dok on ne dobije podrku kvalifikovane veine u Savetu. Ustavnim ugovorom je predvieno zadravanje iskljuivog prava inicijative Komisije u vezi sa pravnim aktima Zajednice, osim u podruju zajednike spoljne i bezbednosne politike i saradnje u podruju pravosua i unutranjnih poslova. PRAVNA NAELA (General principles of law / Principe gnraux du droit) Prema naelu nadreenosti prava EZ-a, pravni akti Zajednice u pravnom sistemu drava lanica imaju viu pravnu snagu od nacionalnog zakonodavstva. To naelo je ustanovljeno na osnovu presude Suda Evropskih zajednica iz 1964. godine (sluajCosta vs. Enel), a 1970. Sud Evropskih zajednica presudio je da je pravni akt Zajednice nadreen nacionalnim ustavima (sluaj Internationale Handelsgesellschaft). Naelo nadreenosti prava EZ-a poznato je i pod nazivom naelo prvenstva, superiornosti ili suprematije. Pod naelom proporcionalnosti podrazumeva se da pravni akti EZ-a svojim sadrajem ne nadilaze ono to je potrebno za ostvarivanje ciljeva EU-a, pod naelom dodeljenog ovlaenja da Zajednica moe donositi odluke samo u podrujima u kojima su drave lanice takvo ovlaenje na nju prenele, a pod naelom zabrane diskriminacije podrazumeva se zabrana razliitog postupanja bilo direktno (zabrana direktno diskriminacije) ili indirektno (zabrana indirektne diskriminacije). PRAVNO NASLEE (acquis com m unautaire) Pravne tekovine Evropske Unije (franc. acquis communautaire, skraeno acquis ) su skup prava i obveza koji sve drave lanice obvezuje i povezuje u Evropskoj Uniji. Pravne tekovine EU nisu samo pravo u uem smislu jer obuhvataju: sadraj, naela i politike ciljeve osnivakih ugovora, zakonodavstvo usvojeno na temelju osnivakih ugovora te presude Suda Evropskih zajednica, deklaracije i rezolucije koje je Evropska Unija usvojila, mere koje se odnose na zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, mere koje se odnose na pravosue i unutranje poslove, kao i meunarodne ugovore koje je sklopila Evropska zajednica, kao i ugovore zakljuene izmeu drava lanica s treim zemljama u podruju delovanja Evropske Unije. Svaka drava koja eli da postane lanica Evropske Unije mora prihvatiti odluke iz osnivakih ugovora i uskladiti svoje zakonodavstvo s pravnim nasleem Evropske Unije. PREDSEDAVANJE SAVETOM EU (Presidency of the Council / Prsidence du Conseil) Predsedavanje Savetom Evropske Unije odvija se po naelu rotacije u kojem svakih 6 meseci Savetom predsedava druga drava lanica (prema stalnom, poznatom redosledu). U okolnostima proirenja EU odlueno je da se naelo rotacije izmeu starih drava lanica zadrati do 2006. godine kako bi se novim lanicama omoguilo minimalno razdoblje prilagoavanja i pripreme za preuzimanje predsedavanja Savetom. Naelo rotacije bie ukinuto uvoenjem institucije stalnog predsednitva. PREGOVORI O PRISTUPANJU (Accession negotiations / Ngociations d'adhsion) Pregovori o pristupanju su pregovori koje drava kandidatkinja za lanstvo vodi s dravama lanicama EU o uslovima pod kojim e postati punopravna lanica Evropske unije. Pregovori o svim poglavljima pravnih tekovina EU vode se na meuvladinoj konferenciji koju saziva Evropski savet. Rezultati pregovora bivaju ukljueni u Ugovor o pristupanju kojim se odreuju svi uslovi ulaska drave u lanstvo Unije. PREPORUKA (Recom m endation / Recom m andation) Preporuku donosi Savet ili Komisija, a upuuje je dravama lanicama i/ili pravnim licima. Preporuka nema obvezujui karakter ni snagu prinude i predstavlja sredstvo upuivanja nacionalnih zakonodavstava u poeljnom smeru.
9.12.13.
Pojmovnik EU
PRETPRISTUPNA STRATEGIJA (Pre- Accession Strategy / Stratgie de pradhsion) U kontekstu tada aktuelnog talasa proirenja Evropska Unija je 1997. godine definisala pretpristupnu strategiju za drave kandidatkinje. Cilj pretpristupne strategije je pruanje potpore i pomoi dravama kandidatkinjama u pripremama za prikljuenje Evropskoj Uniji. Pretpristupna strategija ukljuuje etiri glavna inioca: sporazum o pridruivanju, pristupno partnerstvo i nacionalni program za usvajanje pravnog naslea EU i programe pretpristupne pomoi. PRETPRISTUPNI FONDOVI (Pre- accession funds / Fonds de pradhsion) Pretpristupni fondovi EU su programi finansijske i tehnike pomoi dravama kandidatkinjama srednje i istone Evrope za pripremu za lanstvo u Evropskoj Uniji. Sredstva dobijena iz pretpristupnih fondova su namenska i bespovratna. Trenutno postoje etiri fonda na raspolaganju dravama kandidatkinjama - PHARE, IPA, ISPA i SAPARD. PRIMARNO PRAVO EVROPSKE UNIJE Vidi Izv ori prav a EU PRISTUPNO PARTNERSTVO (Accession partnership / Partenariat d'adhsion) Pristupno partnerstvo je jedan od instrumenata pretpristupne strategije EU namenjene dravama kandidatkinjama. Na osnovu sporazuma o pridruivanju partnerstvom se odreuju kratkoroni i srednjoroni prioriteti na putu ka punopravnom lanstvu. Tim se instrumentom takoe odreuje finansijska pomo EU u ispunjavanju prioritetnih ciljeva i uslovi vezani uz tu finansijsku pomo. PRIVREMENI SPORAZUM (Interim agreem ent / Accord intrim aire) Privremeni sporazum je sporazum kojim se ureuju trgovinska pitanja iz sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju izmeu EU i drave potpisnice sporazuma o pridruivanju. Taj sporazum ureuje trgovinske odnose izmeu EU i pridruene drave do trenutka stupanja na snagu sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUIVANJA (Stabilisation and Association process / Processus de stabilisation et d'association) Proces stabilizacije i pridruivanja strateka je politika EU prema dravama jugoistone Evrope (Sbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora) i ukljuuje est elemenata: (1) Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, kao novu vrstu ugovornih odnosa (tzv. sporazum o pridruivanju tree generacije); (2) razvoj postojeih privrednih i trgovinskih odnosa s regionom i unutar regiona; (3) razvoj, odnosno deliminu prenamenu postojee privredne i finansijske pomoi; (4) poveanu pomo za demokratizaciju, razvoj civilnog drutva, obrazovanje i izgradnju institucija; (5) koritenje mogunosti za saradnju u raznim podrujima, ukljuujui pravosue i unutranje poslove; (6) razvoj politikog dijaloga, ukljuujui i politiki dijalog na regionalnoj osnovi. Na sastanku Evropskog saveta u Solunu u junu 2003. proces stabilizacije i pridruivanja "obogaen" je elementima pretpristupne strategije, tj. elementima koji su do sada bili otvoreni iskljuivo dravama kandidatkinjama za lanstvo. Tako su uvedeni: naelo "vlastitih zasluga" i mogunost sustizanja drugih zemalja, Evropsko partnerstvo koje sadri kratkorone i srednjorone prioritete daljeg procesa pridruivanja, poveana pomo za izgradnju institucija (kroz pristup programu TAIEX, twinning projektima), mogunost uestvovanja u programima Zajednice i saradnje sa agencijama EZ-a, jaanje programa CARDS. PROGRAMI ZAJEDNICE (Com m unity program m es / Program m es com m unautaires) Pojam program Zajednice odnosi se na integrisani niz aktivnosti koje usvaja Evropska zajednica ili Evropska Unija kako bi podsticala saradnju meu dravama lanicama EU u sektorskim politikama, kao to su zatita potroaa, obrazovanje, ravnopravnost polova i ostale. Drave kandidatkinje
9.12.13.
Pojmovnik EU
mogu uestvovati u programima Zajednice na osnovu Jedinstvenog okvirnog sporazuma i pojedinanih memoranduma o saglasnosti koji ureuju administrativne uslove korienja i finansijski doprinos za uestvovanje u programu. Trenutno postoji 25 programa Zajednice, a na svakoj dravi je odluka o tome u kojim programima eli da uestvuje. PROIRENJE EVROPSKE UNIJE (EU enlargem ent / Enlargissem ent de l'UE) Proirenje Evropske unije je izraz kojim se oznaava proces primanja u punopravno lanstvo novih lanica. Od svojih poetaka Evropska Unija je doivjela pet talasa proirenja, od kojih je peti, dosada najvei talas proirenja, dovren 1. maja 2004. godine. U prva etiri talasa proirenja, dravama osnivaima (Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Nemaka) pridruile su se Danska, Irska i Velika Britanija (1973.), Grka (1981.), Portugal i panija (1986.), Austrija, Finska i vedska (1995.). Petim talasom proirenja lanice EU postali su Kipar, eka, Estonija, Letonija, Litvanija, Maarska, Malta, Poljska, Slovaka i Slovenija. Dopunsko proirenje u okviru petog talasa izvreno je 1. januara 2007. godine kada su u punopravno lanstvo ule jo i Bugarska i Rumunija. Danas jo tri drave imaju status kandidata za lanstvo i to su Hrvatska, Makedonija i Turska. Potencijalnim kandidatima za lanstvo, u ovom trenutku se smatraju Srbija, Crna Gora, Albanija i Bosna i Hercegovina. Ideja vodilja proirenja EU je poveanje sigurnosti, stabilnosti i blagostanja na evropskom kontinentu. PRVOSTEPENI SUD (Court of First Instance / Tribunal de prem ire instance) Prvostepeni sud deluje od 1. novembra 1989. s namerom da olaka rad Suda Evropskih zajednica. Sastoji se od dvadeset i sedam sudija koji su imenovani zajednikom odlukom vlada drava lanica na est godina. Prvostepeni sud uglavnom razmatra predmete koji se odnose na tube zaposlenih u institucijama EU i predmete vezane za krenje pravila trine utakmice. :: vrh :: R REDOVNO IZVETAVANJE O NAPRETKU PREMA PRISTUPANJU (Regular Report on Progress towards Accession / Rapport rgulier sur le progrs sur la v oie de ladhsion) Redovno izvetavanje o napretku prema pristupanju je dokument u kojem Evropska komisija jednom godinje prikazuje napredak svake pojedine drave kandidatkinje u pripremama za ostvarivanje punopravnog lanstva u Evropskoj Uniji. REGIONALNA POLITIKA (Regional policy / Politique rgionale) Regionalna politika Evropske Unije jedna je od najstarijih zajednikih politika EU kojom se postie ujednaeni razvoj na celokupnom prostoru EU smanjivanjem i uklanjanjem strukturnih razlika meu evropskim regionima. Ve se u Rimskim ugovorima spominje potreba smanjivanja i uklanjanja razlika meu regijama. Jedinstvenim evropskim aktomprivredna i socijalna intergracija postavljena je kao cilj paralelno s dovrenjem uspostavljanja jedinstvenog trita. Konano, Ugovorom iz Mastrichta privredna i drutvena integracija istaknuta kao jedna od politika EU. Regionalna politika temelji se na finansijskoj solidarnosti te se deo sredstava koje drave lanice uplauju u budet Zajednice dodeljuje manje razvijenim regionima i drutvenim skupinama. Glavni instrumenti sprovoenja regionalne politike su strukturni fondovi i Integracioni fond. RIMSKI UGOVORI (The Treaties of Rom e / Les traits de Rom e) Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine u Rimu, osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (Euratom). EEZ-om je ustanovljena carinska unija meu dravama potpisnicama (Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i Nemaka) i postavljeni su temelji i temeljni ciljevi stvaranja zajednikog trita koje bi osiguralo slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Euratom je postavio ciljeve razvoja istraivanja nuklearne energije i njene upotrebe u civilne svrhe. Stupanjem na snagu Ugovora o Evropskoj Uniji, Evropska ekonomska zajednica preimenovana je u Evropsku zajednicu, a Ugovor o EEZ-u postao je Ugovor o
9.12.13.
Pojmovnik EU
EZ-u. :: vrh :: S SAPARD (Special Accession Program m e for Agriculture and Rural Dev elopm ent / Program m e spcial d'adhsion pour l'agriculture et le dv eloppem ent rural) SAPARD (Posebni pristupni program za poljoprivredni i seoski razvoj) je jedan od pretpristupnih programa Evropske unije namenjen poljoprivredi i razvitku sela u dravama kandidatkinjima. Cilj ovoga programa je pomoi dravama kandidatkinjama u reavanju problema strukturnog prilagoavanja u njihovim poljoprivrednim sektorima i seoskim podrujima, kao i pruanje pomoi u sprovoenju pravnih tekovina Zajednice u podruju zajednike poljoprivredne politike i ostalog relevantnog zakonodavstva. Program je osnovan 1999. godine, a drave kandidatkinje imaju pravo da ga koristite sve do prikljuenja Uniji. SAVET EVROPE (Council of Europe / Conseil de l'Europe) Savet Evrope je meunarodna organizacija koja u dravama lanicama podstie demokratiju, potovanje ljudskih prava i pravnu dravu, a njegovo sedite je u Strazburu. Savet Evrope takoe je aktivan u odravanju i promovisanju evropskog kulturnog naslea. Jedna od glavnih institucija Savet Evrope je i Evropski sud za ljudska prava. Savet Evrope je najstarija evropska organizacija, osnovana je 1949. godine, od strane deset evropskih zemalja (Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Norveka, Holandija, Ujedinjeno Kraljevstvo i vedska), a danas broji 46 lanica. Sve lanice Evropske Unije lanice su i Saveta Evrope. Republika Srbija je lanica Saveta Evrope od 2003. godine. Savet Evrope ne treba meati sa Evropskim savetom, niti sa Savetom Evroposke Unije, koje su obe posebne institucije, u okviru Evropske Unije. SAVET EVROPSKE UNIJE/SAVET MINISTARA (Council of European Union/Council of m inisters - Conseil de l'Union europenne/Conseil des m inistres) Savet Evropske unije (u tekstovima esto samo Savet ili Savet ministara) je najvanije telo Evropske Unije, koje donosi odluke i koje se moe uporediti sa nacionalnim zakonodavnim telima - skuptinama. lanovi Saveta su resorni ministri drava lanica, koji se sastaju zavisno od teme o kojoj se raspravlja na Savetu: spoljni poslovi, poljoprivreda, industrija i slino. Bez obzira na razliit sektorski sastav ministara Saveta, koji zavisi od temi o kojoj se raspravlja, Savet deluje kao jedinstvena institucija. Predsedavanje Savetom ministara rotira se izmeu drava lanica svakih est meseci po unapred predvienom rasporedu. Amsterdamskim ugovorom odreeno je da glavni sekretar Saveta deluje i kao visoki predstavnik za zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku, a u radu mu pomae njegov zamenik kojeg izabere Savet jednoglasnom odlukom i koji je odgovoran za rad Glavnog sekretarijata Vea. U sklopu institucionalnog trougla Unije (Evropska komisija, Savet EU i Evropski parlament), Savet figurira kao zastupnitvo interesa drava lanica. Savet Evropske Unije ne treba meati sa Savetom Evrope niti sa Evropskim savetom, jer se radi o sasvim posebnim institucijama. SCREENING Postupak screeninga prva je od dve faze u pregovorima o lanstvu sa Evropskom Unijom. Njime se utvruju podruja u zakonodavstvu pojedine drave kandidatkinje koja je potrebno prilagoditi zakonodavstvu EU, ocjenjuje se postojei nivo usklaenosti i ispituje se potreba daljeg prilagoavanja zakonodavstvu EU. Screeningslui kao temelj za bilateralne pregovore izmeu drava lanica EU i drave kandidatkinje za lanstvo. SEKUNDARNO PRAVO EVROPSKE UNIJE Vidi izv ori prav a EU- a SKUPTINA EVROPSKIH REGIONA ( Assem bly of European Regions - AER / Assem ble des rgions d'Europe - ARE)
9.12.13.
Pojmovnik EU
Skuptina evropskih regiona je politika organizacija koja podstie ukljuivanje regiona u donoenje politika na evropskom nivou i meuregionalnu saradnju meu regijama u Evropi. Njena zadatak sastoji se u zastupanju interesa regija podsticanjem regionalizacije i institucionalizacije uestvovanja regija u evropskoj politici. Osnovana 1985. godine, sa seditem u Strazburu u Francuskoj, Skuptina evropskih regiona danas broji 250 lanica - regija iz 30 evropskih drava, i jo 12 lanica - meuregionalnih organizacija. SOCRATES Socrates je program Evropske Unije u podruju obrazovanja, koji obuhvata saradnju meu dravama korisnicama programa u predkolskom, osnovnokolskom, srednjokolskom, visokokolskom te celoivotnom obrazovanju i usavravanju. Ciljevi programa Socrates su stvaranje "Evrope znanja" podsticanjem mobilnosti i uenja stranih jezika u podruju obrazovanja. Socrates se sastoji od sledeih aktivnosti: Comenius - namenjen razmeni i saradnji u predkolskom i osnovnokolskom obrazovanju; Erasmus - namijenjen razmeni i saradnji u visokom kolstvu; Grundtvig - namenjen razmeni i saradnji u podruju obrazovanja odraslih osoba; Lingua -namenjen uenju evropskih jezika; Minerva - namenjen upotrebi informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovanju; praenje i inovacija obrazovnih sistema i politika, zajednike aktivnosti s drugim evropskim programima i druge dodatne mere. Prva faza programa Socrates zavrena je 1999. godine, a trenutno je aktuelna trea faza ovog programa. SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI/PODRUJE SLOBODNE TRGOVINE (Free trade area agreem ent, Free trade area / Accord de libre change, Zone de libre change) Sporazumom o slobodnoj trgovini dve ili vie drava ukidaju se ili smanjuju carine i necarinske barijere na one proizvode i usluge odreene sporazumom. Podruje slobodne trgovine treba razlikovati od carinske unije, koja je dublji oblik ekonomskog povezivanja dve ili vie zemalja i ukljuuje zajedniku carinsku politiku prema treim zemljama, van cartinske unije. SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUIVANJU (Stabilisation and Association Agreem ent / Accord de stabilisation et d'association) Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju nova je generacija sporazuma o pridruivanju ponuena dravama jugoistone Europe obuhvaenim procesom stabilizacije i pridruivanja. Sporazumom se ureuju opta naela, politiki dijalog, regionalna saradnja, slobodno kretanje roba, kretanje radnika, osnivanje pravnih lica, pruanje usluga i kapitala, usklaivanje zakona, sprovoenje zakona i pravila trinog takmienja, pravosue i unutaranji odnosi, politike saradnje i finansijska saradnja. Ciljevi tog sporazuma su razvijanje politikog dijaloga izmeu Unije i drave potpisnice sporazuma, poetak postupnog usklaivanja nacionalnog zakonodavstva drave potpisnice s pravnim tekovinama EU, unapreivanje privrednih odnosa dve strane, postupno razvijanje podruja slobodne trgovine izmeu dve strane podsticanje regionalne saradnje u sklopu procesa stabilizacije i pridruivanja. Sporazum daje dravi potpisnici status pridruenog lana Unije i potencijalnog kandidata za lanstvo u EU. Republika Srbija je parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju 2007.godine, to znai da je njegov sadraj finalizovan. Predstavnici Vlade Srbije, Evropske Komisije i vlada 27 zemalja lanica EU, potpisali su ga u Luksemburgu, 29. aprila 2008. godine. U narednom periodu, predstoji postupak njegove ratifikacije - potvrivanja od strane Skuptine Srbije, Evropskog parlamenta i parlamenata zemalja lanica a nakon ega bi on stupio na snagu i njegove odredbe poele da se zvanino primenjuju. SPORAZUM O SARADNJI (Cooperation agreem ent / Accord de coopration) Sporazum o saradnji posebna je vrsta sporazuma koje Evropska unija potpisuje s treim zemljama i kojim se stvara okvir za irenje odnosa s tim dravama i izvan trgovinskih veza. Slini sporazumi, koji su se nazivali "sporazumi o saradnji i trgovini", zakljuivani su poetkom 90-ih s dravama srednje i istone Europe u sklopu njihovog pribliavanja evropskim integracijama pre nego to su zamijenjeni sporazumima o stabilizaciji i pridruivanju. STRUKTURALNI FONDOVI, KOHEZIONI FOND (Structural funds, Cohesion fund / Fonds structurels, Fonds de cohsion) Strukturalni fondovi i Kohezioni fond ine deo regionalne politike Unije. Tim fondovima je cilj smanjenje jaza u razvoju izmeu bogatijih i siromanijih regija EU te podsticaj privredne, socijalne i
9.12.13.
Pojmovnik EU
teritorijalne kohezije. Za regionalni razvoj i ekonomsku i socijalnu koheziju Evropska Unija izdvaja vie od treine sredstava svog ukupnog budeta. Proirenje na 12 novih lanica dovelo je do jo veih razlika u razvijenosti meu regijama EU tpa je za budetsko razdoblje 2007. - 2013. godine predviena opsena reforma kohezione politike kojom se namerava unaprediti konvergencija, konkurentnost i saradnju. STUBOVI EVROPSKE UNIJE (Pillars of the European Union / Piliers de l'Union europenne) Za Evropsku Uniju se kae da podsea na ulazni deo grkog hrama koji lei na tri stuba. Ta ilustracija se koristi kako bi se opisala struktura Unije ustrojena u Mastrichtu 1992. godine, a koju u pravo ine tri stuba. Prvi stub ima nadnacionalni karakter, a u pravnom smislu se temelji na Ugovoru o Evropskoj zajednici i Ugovoru o Evropska zajednici za atomsku energiju, a ine ga, na primer, takvi oblici saradnje kao to su carinska unija, jedinstveno trite, zajednika poljoprivredna politika, strukturalne politike, kao i ekonomska i monetarna unija. Drugi stub obuhvata saradnju drava lanica u spoljnoj i betbednosnoj politici, a trei saradnju u podruju dravne policije i pravosudnih institucija nadlenih za krivine postupke. Osnovna razlika izmeu prvog i druga dva stuba lei u nivou ograniavanja ovlaenja u odluivanja na nivou drava lanica, odnosno u nainu donoenja odluka. Jedino prvi stub koristi postupke odluivanja utemeljene jo Rimskim ugovorima, kojima pravni akti usvojeni na nivou Unije postaju sastavni deo nacionalnih pravnih poredaka drava lanica. Druga dva stuba preteno su u nadlenosti drava lanica, te su vie meudravnog karaktera. SUD EVROPSKIH ZAJEDNICA (Court of Justice of the European Com m unities / Cour de justice des Com m unauts europennes) Sud Evropskih zajednica jedini je ovlaeni tuma odredaba osnivakih ugovora EU. On ima dvojaku funkciju: (1) odgovornost za direktnu primenu prava Zajednice u odreenim sluajevima i (2) opta odgovornost za tumaenje odredaba prava EU, pri emu treba nastojati osigurati njegovu stalnu i jednaku primenu. Sud se moe pozvati da odlui o sluajevima koje podnose drave lanice, institucije Zajednice kao i pravna i fizika lica. On omoguuje istovetno tumaenje zakona Zajednice na njenom podruju putem tesne saradnje sa nacionalnim sudovima kroz prethodni postupak za tumaenje prava Zajednice. Sedite Suda je u Luksemburgu. SARADNJA U PODRUJU PRAVOSUA I UNUTRANJIH POSLOVA (Cooperation in the field of justice and hom e affairs / Coopration dans le dom aine de la justice et des affaires intrieures - JAI) Saradnja u podruju pravosua i unutranjih poslova uspostavljena je na osnovu Ugovora o Evropskoj uniji i inila je trei stub EU, u sklopu kojeg se zajedniko delovanje drava lanica temelji na meuvladinoj saradnji. Saradnja se ostvarivala u ovim podrujima: pitanja imigracije i azila, borba protiv trgovine drogom i orujem, suzbijanje rasizma i ksenofobije, borba protiv terorizma, meunarodne pronevere, saradnja sudova u graanskim sporovima, carinska saradnja i saradnja izmeu policije drava lanica. Amsterdamskim ugovorom reorganizovana je saradnja u podruju pravosua i unutranjih poslova, pri emu su pojedini delovi preneseni u nadlenost Zajednice (politika azila, spoljne granice, politika useljavanja), tj. postali su deo prvog stuba EU. Danas trei stub EU ini saradnja u podruju dravne policije i pravosudnih institucija nadlenih za krivine postupke. :: vrh ::
ENGENSKI SPORAZUM (Schengen agreem ent / Accord de Schengen) engenskim sporazumom, sklopljenim u junu 1985. izmeu Belgije, Francuske, Luksemburga, Nemake i Holandije, dogovoreno je postepeno ukidanje unutranjih graninih kontrola izmeu drava potpisnica i uvoenje slobode kretanja za sve fizika lica - graane drava potpisnica Sporazuma, drava lanica EU ili treih zemalja - unutar granica obuhvaenih Sporazumom. engensku konvenciju potpisalo je 1990. godine tih pet drava. Konvencija je stupila na snagu
9.12.13.
Pojmovnik EU
1995. godine, a njom se ureuju pitanja i ustanovljavaju garancije za slobodu kretanja. engenski sporazum i konvencija, zajedno sa deklaracijama i odlukama donesenim pri engenskom izvrnom odboru, ine tzv. engenski akvis , koji je uao u tekst Amsterdamskog ugovora jer se bavi jednim delom unutranjeg trita - slobodnim kretanjem ljudi. Uz izuzetak Ujedinjenog Kraljevstva i Irske, sve drave lanice EU su s vremenom postale lanice engenskog prostora, a njima su se pridruili i Island i Norveka (drave koje nisu lanice EU). Tokom pristupnih pregovora deset novih drava lanica prihvatilo je engenski akvis , no on e poeti da se u potpunosti primjenjuje tek nakon posebne odluke Saveta EU, kao to je to bio sluaj i s drugim dravama lanicama, kada su one pristupale engenskoj konvenciji. ESTI OKVIRNI PROGRAM (Sixth Fram ework Program m e / Sixim e program m e cadre) esti okvirni program temeljni je instrument sprovoenja zajednike politike Evropske Unije namijenjene podsticanju istraivanja i tehnolokog razvoja. Program pomae pri organizaciji saradnje meu univerzitetima, istraivakim centrima i industrijom (ukljuujui i mala i srednja poduzea) i prua finansijsku podrku za njihove zajednike projekte. UMANOV PLAN (Schum an plan / Plan Schum an) umanov plan je strateki plan nazvan po Robertu umanu, tadanjem francuskom ministru spoljnih poslova, koji ga je predloio 9. maja 1950. godine radi ujedinjenja francuske i nemake proizvodnje i distribucije elika kao naina sa se sprei izbijanje buduih sukoba na evropskom kontinentu i radi kontrole nad privrednim oporavkom Nemake. Nakon toga, u pregovorima su, osim Francuske i Nemake, uestvovale i Italija i drave Beneluksa, a pregovori su rezultirali potpisivanjem Parikoga ugovora u maju 1951. godine. Njime je utemeljena Evropska zajednica za ugalj i elik (EZU) - prva od tri nadnacionalne zajednice iz kojih je nastala Evropska Unija. umanov plan se smatra poetkom evropskog ujedinjenja pa se 9. maj obeleava kao Dan Evrope. :: vrh :: T TAIEX (Technical Assistance Inform ation Exchange Office) TAIEX (Sluba tehnike pomoi za razmenu informacija) osnovana je 1995. godine kao sluba za pruanje tehnike pomoi pri usklaivanju zakonodavstva drave kandidatkinje s pravnim nasleem EU i pri sprovoenju zakonodavstva EU. TAIEX prua sledeih pet osnovnih usluga: dokumentaciono-informacione usluge i savetovanje o zakonodavstvu jedinstvenog trita, radionice i seminare, studijske posete Komisiji i dravama lanicama, ekspertska savetovanja dravama korisnicama i uspostavljanje baze podataka o projektima tehnike pomoi i njihovim rezultatima. TEMPUS Program Tempus je transevropski okvir saradnje u podruju visokokolskog obrazovanja. Tempus je deo opteg programa pomoi EU privrednom i drutvenom restrukturiranju zemalja srednje i istone Europe kao i privrednoj reformi i oporavku u Zajednici Nezavisnih Drava i Mongoliji. TWINNING Twinning je jedan od osnovnih instrumenata pretpristupne pomoi na raspolaganju dravama kandidatkinjama, a namenjen je razvoju institucionalnih sposobnosti. Odvija se preko saradnje inovnika raznih tela dravne uprave drave kandidatkinje sa istovetnim ili srodnim telima drava lanica Evropske Unije. Twinning je namenjen stvaranju savremene i delotvorne administracije u dravama kandidatkinjama kako bi bile sposobne da primene i sprovedu pravne tekovine EU u skladu sa evropskim standardima. :: vrh :: U UGOVOR IZ NICE
9.12.13.
Pojmovnik EU
(Treaty of Nice / Trait de Nice) Ugovor iz Nice rezultat je meuvladine konferencije koja je zapoela sa radom u februaru 2000. godine, a zavrila u decembru iste godine. Na toj konferenciji se raspravljalo o sastavu i delovanju institucija Unije nakon buduih talasa proirenja. Stupanjem na snagu Ugovora iz Nice i proirenjem na nove drave lanice, promenjen je sastav i nain delovanja Evropskog parlamenta, Saveta Evropske Unije, Evropske komisije, Suda Evropskih zajednica, Revizorskoga suda, Ekonomskog i socijalnog odbora i Odbora regija. Ugovor iz Nice potpisan je 26. februara 2001. godine, a stupio je na snagu 1. februara 2003. godine. UGOVOR O EVROPSKOJ UNIJI/UGOVOR IZ MASTRIHTA (Treaty on the European union/Maastricht treaty - Trait sur l'Union europenne/Trait de Maastricht) Ugovor iz Mastrihta, potpisan 1992. i ratifikovan 1993. godine, je sporazum kojim su drave lanice uspostavile su Evropsku Uniju i time ujedno oznaile novu etapu u integaciji nacija Evrope u sve vru uniju, u kojoj se odluke donose to je blie mogue graanima. Ovim Ugovorom postavljeni su ciljevi ekonomske i monetarne unije, jedinstvene valute, zajednike spoljne i bezbednosne politike, zajednike obrambene politike, a zatim i obrane, uvoenja dravljanstva Unije, tesne saradnje u pravosuu i unutranjim poslovima. Ugovorom o Evropskoj Uniji, proces evropske integracije je, iz preteno privredne integracije, prerastao u politiku uniju. Ovaj ugovor se stoga smatra jednim od najvanijih dokumenata evropske integracije. UPITNIK ( Questionnaire / Questionnaire) Upitnik je dokument koji Evropska komisija upuuje dravi koja podnese zahtev za lanstvo u Evropskoj Uniji, tokom postupka razmatranja tog zahteva. Sastoji se od pitanja iz najrazliitijih podruja dravnog funkcionisanja u zemlji koja podnosi zahtev, a odgovore koje ta drava poalje Evropska komisija koristi kao jedan od osnovnih izvora informacija na osnovu kojih donosi odluku o zahtevu za lanstvo. UREDBA (Regulation / Rglem ent) Uredba je uz direktivu najvaniji pravni akt Zajednice koji obvezuje u celosti i potpuno je primenjiva u svim dravama lanicama. Svrha uredbe je ujednaavanje prava drava lanica, odnosno zamena postojeih normi drava lanica, ako one postoje. Nacionalne norme koje nisu u skladu s uredbom moraju se ukinuti. Uredba se automatizmom ugrauje u nacionalno zakonodavstvo stupajui na snagu istovremeno i jednako u svim dravama lanicama EU. Da bi postala primenjiva, svaka uredba mora biti objavljena u Slubenom listu Evropske Unije. :: vrh :: V :: vrh :: Z ZAHTEV ZA LANSTVO ( Application for m em bership / Candidature l'adhsion ) Zahtev za lanstvo je krae pismo koje potpisuje ef drave i/ili predsednik vlade drave koja podnosi zahtev. U zahtevu se istie evropska pripadnost drave koja podnosi zahtev, ukljuenje u EU kao cilj njene politike i njeno spremno prihvatanje svih ciljeva Unije, kao i obveza koje proizlaze iz lanstva u Uniji. Zahtev za lanstvo moe pratiti dokument koji ga sadrajno podupire i u kojem se navode postignua drave podnositeljice zahteva u procesu pribliavanja E U. Zahtev za lanstvo upuuje seSavetu EU, odnosno, dravi koja u vreme podnoenja zahteva njime predsedava. ZAJEDNIKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA ( Com m on Agricultural Policy - CAP / Politique agricole com m une - PAC) Zajednika poljoprivredna politika (CAP) jedna je od zajednikih politika EU, a definisana je
9.12.13.
Pojmovnik EU
jo Rimskim ugovorima. Temelji se na zajednikom unutranjem tritu i cilj joj je osiguravanje razumnih cena poljoprivrednih proizvoda za evropske potroae i odgovarajuih prihoda za poljoprivrednike preko sistema zajednikih poljoprivrednih, trinih organizacija, primene naela jedinstvenih cena, finansijske solidarnosti i preferencijalnog pristupa prema poljoprivrednim proizvodima s podruja Zajednice. Zajednika poljoprivredna politika jedna je od najvanijih nadlenosti Zajednice, na koju se usmjerava vie od polovine budeta EU. ZAJEDNIKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA ( Com m on Foreign and Security Policy - CFSP / Politique trangre et de scurit com m une PESC) Zajednika spoljna i bezbednosna politika - CFSP (drugi stub EU) ustanovljena jeUgovorom o Evropskoj Uniji (Ugovor iz Mastrihta), kao nastavak prethodne evropske politike saradnje. Ona prua okvir za zajedniku politiku odbrane, koja bi u budunosti mogla postati zajednika odbrana. Sve odluke zajednike spoljne i bezbednosne politike moraju se doneti jednoglasno u Savetu Evropske Unije. :: vrh ::
:: vrh ::
Q :: vrh :: W :: vrh ::
X :: vrh :: Y :: vrh :: YOUTH Youth (Omladina) je program Opte uprave za obrazovanje i kulturu Evropske komisijenamenjen mladim ljudima starosti izmeu 15 i 25 godina, graanima Evropske Unije ili dravljanima zemalja koje u;estvuju u tom programu. Cilj programa Youth je podsticanje mobilnosti, razmene, inicijative, meukulturalnog uenja i solidarnosti meu mladim ljudima u Evropi i ire. U njemu trenutno uestvuju mladi iz 31 evropske drave. Program je nastao u prolee 2000. godine na temeljima programa Mladi za Evropu (Youth for Europe) i Evropski volonterski servis (European Voluntary Service) koji trenutno ine sastavni deo programa Youth. Za sprovoenje ovog programa zadueni su Evropska komisija, tela koja se bave mladima u zemlji koja je u programu i nacionalne agencije za primenu Youth programa. :: vrh ::
www.mojaevropa.rs/o-evropskoj-uniji/pojmovnik-eu/
27/27

Pojmovnik EU

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Pojmovnik EU

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

9.12.13.

A AGENCIJE EVROPSKE UNIJE (EUROPEAN UNION AGENCIES / AGENCES DE L'UNION EUROPENNE)

Das könnte Ihnen auch gefallen