OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

BIOMEHANIKA SKELETNO-MIINOG SISTEMA

Biomehanika predstavlja oblast biofizike koja izuava mehanika svojstva i ponaanja ljudskog organizma i njegovog kretanja. Postoje razliite oblasti biomedicine u kojima se primenjuje biomehanika: Medicinska biomehanika ispitivanje kinematike i dinamike zdravog i bolesnog oveka, mehanikih svojstava organa i tkiva. Tehnika biomehanika ispitivanje biomehanikih sistema radi reavanja specifinih problema u tehnici. Biomehanika sporta ispitivanje mehanike skeletno-miidnog sistema oveka radi poboljanja rezultata u treninzima, takmienjima. Biomehanika rada u okviru medicine rada pravljenje naune baze radi realizacije optimanih zahteva radnog mesta.

BIOMEHANIKA LOKOMOTORNOG SISTEMA

Lokomotorni sistem oveka ini kotano-zglobno-miidni sistem koji omogudava voljne mehanike pokrete i menjanje poloaja. Ovaj sistem ima pasivni i aktivni deo. Pasivni deo ine kosti i zglobovi, a aktivni skeletni miidi. K INEMATIKI Kosti S obzirom na lokomotorne funkcije koje obavljaju, kosti se po obliku dele na: Duge 1 dimenzija ovih kostiju je mnogo veda od drugih dveju. Sastoji se od: tela (dijafize) i 2 okrajka (epifize). Primeri ovih kostiju su: ramena kost (humerus - slika 1a) i butna kost (femur slika 1b). Kratke sve 3 dimenzije su sline. Relativno mala pokretljivost. Primeri su: kimeni prljenovi (slika 2a), metakarpalne (slika 2b) i metatarzalne kosti. da ih zameni.) Pljosnate 2 dimenzije su mnogo vede od trede. Primeri su: kosti lobanje i karlica (tite meke i osetljive organe), lopatica (slika 3) i kljuna kost (slue kao oslonac). Zglobovi Predstavljaju spoj 2 ili vie kosti koji omogudava pokretanje. Prema pokretljivosti mogu da se podele na: pokretne polupokretne (prljenovi kimenog stuba) nepokretne (nedemo se baviti njima jer nema mehanikog kretanja). Pokretanje zgloba, tj. rotacija osa zgloba je linija oko koje sve take zgloba koje se pokredu opisuju krune lukove. Osa ostaje nepomina tokom pokretanja zgloba.
ELEMENTI

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

Zglobove moemo da podelimo prema broju stepeni slobode kretanja u 3 grupe: Jednoosni (uniaksijalni, cilindrini) zglobovi u obliku arke na vratima. Slika 1a pokazuje uproden model gde je okrajak jedne kosti cilindrino ispupen, a aica druge kosti cilindrino udubljena, pa se obrtanje okrajka vri samo oko ose x -x u ravni koja je na nju normalna. Primeri ovih zglobova su: zglob lakta (slika 1a), kolena, prstiju.

Slika 1a: ematski prikaz jednoosnog zgloba.

Slika 1b: Zglob lakta kao jednoosni zglob.

Dvoosni (biaksijalni) klizne povrine ovih zglobova su najede elipsoidne ili sedla ste. Na elipsoidno zakrivljenoj povrini su 2 luka (AB i PQ) koji se uzajamno seku pod pravim uglom (slika 2a). Ta 2 luka imaju najvedi (R) i najmanji (r) poluprenik krvine. aica zgloba se krede uz minimalnu rotaciju du luka PQ i uz maksimalnu rotaciju du luka AB. Ovi zglobovi se nazivaju dvoosni zbog postojanja 2 (x-x i y-y) uzajamno normalne ose rotacije. Primeri elipsoidnog zgloba je skoni zglob, a primer sedlastog je zglob korena ake (slika 2b).

Slika 2a: ematski prikaz dvoosnog zgloba.

Slika 2b: Zglob korena ake kao dvoosni zglob.

Slika 3: Zglob kuka kako vieosni zglob.

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

Vieosni ovi zglobovi imaju najvie stepeni slobode kretanja. Okrajci su sfernog oblika, pa kretanje moe da se vri oko svih osa koje prolaze kroz centar sfere. Primeri ovog zgloba su: zglob ramena i kuka (slika 3). D INAMIKI
ELEMENTI

Na lokomotorni sistem oveka deluju spoljanje sile sila tee (gravitacija) i unutranje sile sile miidnih kontrakcija. Dejstvo ovih sila prenosi se posredstvom kostiju skeleta i zglobova lokomotornog sistema. Uravnoteavanje ovih sila moe se posmatrati pomodu poluge. Poluga je telo opteredeno ravnim sistemom sila koje moe da se obrde oko nepokretne ose zgloba koja je upravna na ravan dejstva sile. Taka prodora ose zgloba kroz ravan dejstva sile naziva se oslonac poluge. Sila koja se stvara pomodu miida (aktivna sila) deluje u nekoj taki poluge (deo tela) i ona pokrede polugu koja moe biti izloena opteredenju u drugoj taki poluge. Odnos sile opteredenja i aktivne sile naziva se koeficijent prenosa poluge. Ove sile izazivaju obrtno dejstvo koje je okarakterisano momentom sile. Mera obrtnog dejstva koja deluje na telo oko nepokretne take tela naziva se moment sile za tu taku. Taka za koju se rauna moment naziva se momentna taka ili centar. Najkrade rastojanje napadne linije sile od momentne take naziva se krak sile. U zavisnosti od uzajamnog poloaja taaka u kojima deluju sile miida i opteredenja u odnosu na osu obratanja poluga (krakova) sila, razlikuju se poluge prve, druge i trede vrste. Poluga 1. vrste - dvokraka poluga kod koje se oslonac nalazi izmeu napadnih taaka sila koje deluju na polugu. Ako su kraci poluga razliiti, poluga se naziva raznokraka, a ako su meusobno jednaki, poluga je ravnokraka. Kao primer se moe posmatrati glava (slika 4) iji je oslonac 0 na poetku kimene modine, na jednom kraju deluje sila miida vrata F koja odrava glavu u uspravnom poloaju, a na drugom kraju deluje sila opteredenja R koja vue glavu u napred.
Slika 4: ematski prikaz poluge 1. vrste.

Poluga 2. vrste - jednokraka poluga kod koje se napadna taka opteredenja nalazi izmeu oslonca i napadne take sile miida (aktivna sila). Kao primer se moe uzeti stopalo oveka koje je solonjeno na prstima (slika 5). Na ovu polugu deluje sila miida (m. soleus) F i sila opteredenja R ija napadna linija prolazi kroz podkolenu kost (tibia) i skoni zglob. Krak sile miida F vedi je od kraka sile opteredenja R koja se moe uzeti da je jednaka polovini teine oveka. Iz koeficijenata prenosa poluge i odnosa krakova sile vidi se da relativno slabiji miid moe da podigne itavo telo.
Slika 5: ematski prikaz poluge 2. vrste.

Poluga 3. vrste jednokraka poluga kod koje se napadna taka aktivne sile nalazi izmeu oslonaca i napadne take opteredenja. Kao primer moe se uzeti podlaktica (slika 6). Oslonac je u centru zgloba lakta, aktivna sila F potie od kontrakcije dvoglavog miida (biseps), dok otpor R moe da prestavlja teinu predmeta u aci. Za razliku od prethodnih sluajeva ovde je sila F znatno veda od R, to je opta karakteristika poluga 3. vrste.
Slika 6: ematski prikaz poluge 3. vrste.

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

B IOMEHANIKI ASPREKT

OSTEOGENEZE

Kotano tkivo ine delije koje su na povrini zbijene, a u unutranjosti razreene. Svaka kost je prekrivena opnom koja se naziva pokosnica. U pokosnici se nalazi najvedi deo mladih kotanih delija osteoblasta koje neprekidno stvaraju kotano tkivo i omoguduju rast kostiju u duinu i irinu. Ovo stvaranje kotanog tkiva naziva se kotana depozicija (taloenje). U graninim delovima kotanih upljina nalaze se krupne delije osteoklasti koje razaraju i apsorbuju unutranje delove kotanog tkiva. Ovaj proces je suprotan depoziciji i naziva se kotana apsorpcija.

F UNKCIONALNA

ADAPTACI JA KOSTIJU

Ako se stepen koridenja nekog dela tela ili organa poveda, organ se tada uveda ili hipertrofira, a u suprotnom dolazi do smanjenja ili atrofiranja. Isto vai i za kosti samo to su promene tada drugaijeg karaktera. Osteogeneza omogudava da se kost funkcionalno adaptira na sile koje na nju deluju. Ova adaptacija odvija se na dva naina: 1. u smislu promene strukture 2. u smislu promene forme (oblika). Osteogeneza predstavlja proces postanka i formiranja kostiju. Oko 20.-te godine ivota kosti prestaju da rastu u duinu i nastavljaju da rastu u irinu uz istovremenu razgradnju kotanog tkiva. Tada ova 2 procesa stoje u dinamikoj ravnotei bududi da ukupna masa kosti u toku kradeg perioda postaje stalna. 1. Zakon transformacije kostiju definisao je Julius Volf (Wolff) 1892. godine i on glasi: Svaka sila koja deluje trajno ili veoma esto na idreenu kost muskulatornog sistema dovodi do ovravanja te kosti, tj. poveanja gustine kotanih elija i debljine kosti . Kost de uvek prilagoditi svoju vrstinu srazmerno stepenu opteredenja koje se prenosi na nju. Ako se npr. kost podvrgne velikom opteredenju, ona vremenom odeblja. 2. Adaptacija oblika kostiju. Osteogeneza je, dakle, proces koji omoguduje stalnu adaptaciju oblika kostiju u skladu sa silama koje na nju deluju. titedi se od poprenih (transferzalnih) sila, kost se izvija, vri promenu svog oblika teedi da zauzme poloaj u kome de sile delovati poduno (aksijalno) u odnosu na tu kost.

M EHANIKI

OBLIK ADAPT ACIJE KOSTIJU

Da bi se pokazalo na koji nain prava kost moe da se modifikuje tako da postane trajno zatidena od poprenih sila, prava kost moe da se zamisli kao kruta poluga iji je jedan kraj 0 u zglobnoj aici, a na drugi kraj A deluje sila Q pod uglom u odnosu na njenu osu (slika 7a). Sila Q moe da se razloi na aksijalnu Qa i transferzalnu komponentu Qt (slika 7b). Aksijalna sila Qa, kao klizedi vektor kada deluje na kruto telo, moe se preneti du ose poluge tako da deluje na zglob 0 (slika 7c). Transferzalna komponenta Qt sile Q tei da savije polugu nanie. Savijanje kosti pod dejstvom sile Qt moe se uravnoteiti silom F u taki

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

B (slika 7d). To moe da se postigne oprugom u kojoj se javlja sila F. Aksijalna komponenta Q a sile F, kao klizedi vektor moe da se pomeri u bilo koju taku poluge du svoje napadne linije, pa i u taku B (slika 7d). Sile F i Qa, kao sueljne sile imaju rezultantu R (slika 7e). Transferzalna komponenta sile R i dalje de teiti da savije polugu delujudi u taki B navie. Meutim, ako bi se kost savila tako da ima oblik tupog ugla sa temenom u taki B, pri emu krak AB ima pravac sile Q, a krak BO pravac sile R (slika 7f), oba dela poluge bide opteredena samo aksijalnim silama. Naime, na delu AB delovade sila Q i ta sila moe da se sloi sa silom F ija je rezultanta R. Kost ovog oblika vie nede biti izloena transferzalnim, ved samo aksijalnim silama. Istovremeno de ona biti u ravotei. Sa druge strane, kost je po svojoj strukturi izuzetno otporna na dejstvo aksijalnih sila, a povedana povrina glave kosti titi klizne povrine u zglobu od jakih pritisaka izazvanih ovim silama. Na osnovu ovog modela moe da se objasni realni oblik ulne. Naime, u taki B ulna (slika g) poseduje krivinu kao i ugaona poluga na slici f. Iz ovog primera proizilaze 3 injenice: 1. Smer savijanja kosti bio je nanie i suprotan je od smera u kome sila F eli da savije polugu delujudi navie. 2. Smerovi sila F i Q su takvi da se njihove napadne linije uvek seku u taki B, tj. u temenu ugla poluge. Tako moe da se predvidi mesto izmene forme kosti pri dejstvu sila na nju. 3. Kao to kod prve poluge rezultanta sila koja deluju mora da prolazi kroz oslonac, tako de i ovde rezultanta dejstvujuda sila F i Q takoe da prolazi kroz centar 0 rotacije kosti (tj. zglob). Celokupno dejstvo kosti na zglobnu aicu bide tada aksijalno, tj. sila na aicu delovade du ose onog dela kosti koji ulazi u aicu.

BIOMEHANIKA VISKOELASTINIH TKIVA MIII

U ljudskom telu nalaze se tri vrste miida: 1. skeletni (popreno-pruhasti 2. glatki 3. srani. 1. Skeletni miii povezani su sa sa kostima preko tetiva i pokredu skelet. 2. Glatki miii su midi u unutranjim organima (jednjak, creva, beika,..). 3. Srani miii nisu pod kontrolom svesti i zadueni su za pumpanje krvi. Po strukturi su slini skeletnim miidima, a po funkciji glatkim.

a)

b)

c)
Slika 8: Lokalizacija miida, ematski i mikroskpski prikaz.

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

Skeletne miide sainjavaju hiljade vlakana grupisanih na raziliite naine (slika 8). Kod vretenastih miida (jedan od tipova skeletnih miida) vlakna su skupljena u snopove koji se na oba kraja skupljaju i prelaze u tetive. Tetive srastaju za kost i na taj nain se miid pripaja. Vedina miida na svojim krajevima prelazi u 1 zajedniku tetivu, ali postoje i oni koji imaju 1 ili vie tetiva i nazivaju se dvoglavi ( bicepsi) i troglavi (tricepsi). Miidno vlakno je napeto ak i kada je u stanju mirovanja i neopteredeno spoljnim teretom. To stanje se naziva tonus miia. Karakteristike miia: nadraljivost reaguju na nadraaje (npr. nervni impulsi,..) stezanje mogu da se skraduju po duini rastegljivost isteu se prilikom povlaenja elastinost vradaju se u prvobitni poloaj, tj. na prvobitnu duinu, nakon skradenja ili istezanja. Funkcije miia: kretanje odravanje posture odravanje telesne temperature.

Slika 9: Struktura skeletnog miida.

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

Kontrakcija miia Termin kontrakcija se uobiajeno odnosi na skradenje, ali kada su u pitanju miidi radi se o stvaranju napetosti miidnih vlakana uz pomod motornih neurona. Mozak alje signale, u obliku akcionog potencijala, kroz nervni sistem do motornih jedinica koje inerviu miidna vlakna i tada se miid kontrahuje. Motorna jedinica predstavlja kombinaciju motornih neurona i svih miidnih delija koje on inervie (slika 10).

Slika 10: Motorna jedinica.

Prilikom maksimalne kontrakcije miid se u proseku skrati za 1/3 svoje duine (u neaktivnom distrahovanom stanju). Pod dejstvom spoljne sile miid moe i da se istegne za istu duinu. Prema tome, duine maksimalno istegnutog i maksimalno skradenog miida stoje u odnosu 2:1. Miidi zajedno sa tetivama deluju na 2 naina: izometrina kontrakcija (pasivna) izotonina (aktivna). Izometrina kontrakcija se deava kada se miid nadrai pri svojoj normalnoj duini. Njegova duina se ne menja, ali se u njemu razvija sila koja deluje na takama pripoja. Dakle, uprodeno, kada se miid stimulie na svojim krajevima, ili u fiksiranim tetivama, kontrahuje se, ali se ne skraduje. U miidu se razvija napetost, ali zato to se ne skraduje, ne deava se nikakav spoljanji rad.

a)

Slika 11: ematski prikaz miida.

b )

Slika 11daje ematski prikaz miida koji pokazuje njegove elastine elemente (sarkolema + tetiva) u serijskoj i paralelnoj vezi sa kontraktilnim elementima (miofibrili). Kratko objanjenje: Paralelni elastini elementi elementi miida koji obezbeuju odupiranje kada je miid pasivno istegnut. Ovaj element nije kontraktilan i ine ga miidne membrane, koje su par alelne sa miidnim vlaknima. Uz serijske elastine elemente, ovi delovi omogudavaju miidu da se istee i vrada i prvobitan poloaj. Serijski elastini elementi ne-kontraktilni elementi miida koji lee u seriji sa miidnim vlaknima. Oni skladite energiju pri istezanju i zasluni su za elastinost ljudskog skeleta. Tetive su najbolji predstavnici ovih elemenata. Kada se ceo nenapregnut miid istegne, ili samo 1 njegovo vlakno, suprotstavlja se istezanju silom koja se povedava sa povedanjem istezanja. Ova elastinost je rezultat paralelnih elastinih elemenata koji se

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

vedinom nalaze, izvan kontraktilnog elementa u elastinom tkivu, ukljuujudi tetive i sarkolemu. Kada se miid kontrahuje, skradenje miida zaostaje za skradenjem sarkomera, zbog serijskih elastinih elemenata. Prema tome, kod izometrine kontrakcije, sarkomere se skraduju i isteu serijske elastine elemente, iako se ceo miid u stvari ne skaduje (slika 11b). Iako miid ne vri spoljanji rad, vri unutranji.

Slika 12: Izometrina kontrakcija.

Izotonina kontrakcija se deava kad se slobodni kraj miida, fiksiran na jednom kraju, uvrsti za kraj poluge 1. vrste, a na drugom kraju poluge se nalazi teret. Na taj nain, sila koju razvija miid u toku kontrakcije ima stalnu vrednost (jednaka teini tereta na poluzi), ali se duina miida i brzina kontrakcije menjaju. Dakle, uprodeno, ako je jedna strana miida fiksirana, miid se skraduje pri konstantnom opteredenju. Kada se kontraktilni elementi skraduju, prvo moraju da se istegnu serijski elastini elementi i razvije naprezanje jednako opteredenju, pre nego to sledede povedanje naprezanja prouzrokuje podizanje tereta. Sve kontrakcije koje se deavaju pre podizanja tereta su izometrine. ak i ako miid ne nosi spoljanje opteredenje i dalje mora da razvije naprezanje pre nego to se skrati. Kada kontraktilne sile savladaju opteredenje, poinje skradenje, naprezanje ostaje malo vede nego to teina tokom skradenja. Skradenje prestaje kada aktivno naprezanje padne na nivo gde je jednako teini opteredenja. O ovom trenutku kontrakcija opet postaje izometrika. Miid se izduuje (istee) kada ukupno naprezanje u miidu padne ispod veliine opteredenja. Slike 13 pokazuju promene i u serijskim i u paralelnim elementima i u kontraktilnim elementima tokom izotonine kontrakcije.

a)
Slika 13: ematski prikaz miida.

b)

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

Slika 13a pokazuje da se kontraktilni elementi skraduju, isteu se serijski povezani elastini elementi, ali se miid ne skraduje. Slika 13b pokazuje da nastavak skradenja kontraktilnih elemenata vodi ka skradenju miida zbog toga to su serijski elastini elementi ved istegnuti.

Slika 14: Izometrina kontrakcija.

Postoje 2 tipa ovih kontrakcija: koncentrine izazivaju skradenje miida pri njegovoh kontrakciji. Primer je podizanje tega.

ekscentrine suprotne koncentrinim, izazivaju izduenje miida tokom kontrakcije. Primer je sputanje tega.

T RZAJ , SUMACIJA

I GR MII A

Ako se miid nadrai kratkotrajnim ili dovoljno jakim elektrinim stimulusom, prvo se kontrahuje, pa se onda relaksira vradajudi se u poetno stanje. Taj odgovor miida na pojedinani stimulus naziva se trzaj (slika 15a). Jaina trzaja zavisi od koliine motornih jedinica koje su aktivirane. Sila koja se razvija pri izometrinom trzaju srazmerna je amplitudi stimulusa. Tj. ovo je oposledica stimulacije srazmerno vedeg broja miidnih vlakana pri jaoj stimulaciji. (Miid razvija maksimalnu silu kada se razdrae sva vlakna.) Trzaj se sastoji iz 3 etape: 1. latentni period vreme od poetka kontrakcije do postizanja njenog maksimuma 2. period kontrakcije vreme od nastanka kontrakcije do vradanja miida u prvobitni poloaj 3. period relaksacije vreme od nastanka kontrakcije do vradanja mida u prvobitni ploaj. Ukoliko na miid deluje drugi stimulus pre nego to se miid sasvim opustio, tj. vratio u prvobitno stanje, dolazi do ponovne kontrakcije, koja kada se pridoda prvoj kontrakciji izaziva naprezanje jae nego kod pojedinanog trzaja. Ova pojava se naziva sumacija i predstavlja sabiranje pojedinih miidnih trzaja radi povedanja intenziteta ukupne miidne kontrakcije(slika 15b) .

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

Slika 15: Miidni trzaj, sumacija i gr.

Fenomen stepenica - kod prve kontrakcije miida, sila koju miid ostvaruje, manja je od sile koju de miid ostvariti kasnije. Kod prvih nekoliko trzaja (serija laganih trzaja), svaki slededi nadraaj proizvede malo vedu silu od prethodnog, sve dok ne dostigne maksimalnu silu (slika 15c).
Ako se miidno vlakno stimulie tako brzo da uopte nema relaksacije izmeu stimulacija, dolazi do ekstrmene pojave koja se naziva grenje miida (tetanus) (slika 15d). Predstavlja trajnu, ravnomernu kontrakciju.

D INAMIKA MIINE KONT RAKCIJE

Opisana je putem 2 osnovne relacije: 1. zavisnost sile kontrakcije miida od njegove duine 2. zavisnost brzine kontrakcije od njegovog opteredenja. 1. Maksimalna sila duina miia Slika 16 prikazuje 3 razliite zavisnosti maksimalne sile u odnosu na duinu miida. Kriva 1 prikazuje relaciju sila-duina za neaktivan miid (tj. miid u relaksiranom stanju) sa izduenjem miida, sila kojom se miid protivi izduivanju naglo raste. Kad bi se miid pokoravao Hukovom zakonu elastinosti, kriva 1 bi predstavljala ravnu liniju. Zakljuuje se da pasivan miid poseduje svojstvo nelinearne elastinosti. Kriva 2 pokazuje da maksimalna sila koju nadraen miid razvija pri izometrijskoj kontrakciji raste ravnomerno proporcionalno sa duinom miida. Kriva 3 dobijena je kao razlika krivih 2 i 1. Pokazuje silu koju miid razvija pri izometrijskoj kontrakciji samo zbog kontraktilnih sposobnosti, a ne zbog elastinosti. U odnosu na odreenu duinu miida kriva dostie maksimum koji zavisi od vrste miida.

2. Brzina kontrakcije optereenje Brzina izotonine kontrakcije miida je utoliko manja ukoliko je miid opteredeniji. Kad je opteredenje ravno 0, brzina je maksimalna moguda, a kada je teina opteredenja ravna maksimalnoj sili koju miid odreene duine moe da razvije, brzina kontrakcije je 0. To znai da kontrakcije nema iako je miid aktiviran.

Slika 16: Zavisnost sile od duine miida.

10

OSNOVE BIOMEDICINSKOG INENJERSTVA Handout 2 2012/2013

ELEKTROMIOGRAFIJA
Predstavlja medicinsko ispitivanje pri kome se meri i procenjuje odgovor miida ili elektrina aktivnost pri odgovoru na nervnu stimulaciju. Instrument kojim se vri merenje zove se elektromiogram. Svrha ispitivanja je mogude otkrivanje neuro-muskulatornih poremedaja zbog kojih dolazi do otedenja miida, nerava, zglobova, nalaenje uzroka za slabost, paralizu, ukljetenje, grenje, drhtanje (tremor). Tokom testa jedna ili vie manjih igli (elektroda) il senzora (slika 17) se postavljaju kroz ili na kou miida. Elektrina aktivnost koju elektroda detektuje preikae se na osciloskopu (monitoru koji elektrinu aktivost prikazuje u obliku talasa). Audio-pojaalo se koristi da bi aktivnot mogla da se uje. EMG meri elektrinu aktivnost miida u oputeom stanju, tokom blage kontrakcije o potpne kontrakcije. Miidna aktivnost se meri u mikrovoltima (V) i najede se krede u rasponu od 5-40 V. Potpuno elaksiran miid pokazuje aktivnost od oko 1-2 V. Normalno miidno tkivo ne proizvodi elektrine signale tokom testa. Kada se elektroda pos tavi, na osciloskopu moe da se primeti kratak period aktvnosti, nakon koga ne bi trebalo da bude signala. Prilikom rehabilitacije pacijenata koji su pretrpeli slog i koji ne osedaju nikakve senzacije u paralizovanom ekstremiteu niti voljno mogu da pomere ekstremiteet, EMG moe da detektuje izvesnu elektrinu aktivonost miida. EMG aparat pojaava signal koji dolazi iz paralizovanog ekstremiteta, pretvara ga u zvuk i na taj nain se saznaje da moda jo postoje mogudnosti za uspenu rehabilitaciju.

Slika 17: Izgled merenja EMG aparatom.

11