Seminarski rad Tema: Porijeklo i evolucija ivotinja

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

Sadraj 1.Uvod................................................................................................................................. 3 2.Evolucija ivotinja............................................................................................................ 4 2.1.Darvinova teorija...................................................................................................... 4 2.2.Evolucija kopneni ivotinja.................................................................................... ! 3."aklju#ak........................................................................................................................ 1$ 4.%iteratura........................................................................................................................ 11

1. Uvod &au#nici 'astupljaju mi(ljenje da su se prve ivotinje pojavile u pretkam)riju* prije oko +$$ milijona ,odina* dok neki nau#nici smatraju da se nastanak prve ivotinjske stanice do,odio pre oko milijardu ,odina. -elike mor.olo(ke ra'like i'me/u dana(nji ,rupa su se pojavile jo( u kam)riju ili u edikariju. Tada su vjerovatno )ile prisutne sljede0e ,rupe 'ivotinja: spuve* arnjaci* meku(ci* #lankoviti crvi i #lankono(ci.

2. Evolucija zivotinja Evolucija podra'umeva promenu nasledni oso)ina populacije kro' ,eneracije. 1ve oso)ine su ekspresija ,ena koji se tokom ra'mnoavanja prenose na potomstvo. 2utacije i dru,e slu#ajne promene u ,enima mo,u dovesti do pojave novi ili promene ve0 postoje0i oso)ina* imaju0i 'a posledicu ra'like i'me/u 0elija* or,ani'ama i ,eneracija. &ove oso)ine se u populaciju mo,u uneti i protokom ,ena na primer* mi,racijama.

Evolucija postoji onda* kada se promeni u#estalost stari i novi oso)ina* )ilo prirodnom selekcijom ili ,eneti#kim dri.tom. Prirodna selekcija je proces koji opisuje opstajanje tokom ,eneracija nasledni oso)ina koje se mo,u okarakterisati kao 3korisne4 'a reprodukiju ili samo preivljavanje* a ,u)itak oni oso)ina koje se mo,u okarakterisati kao 3(tetne4. 1va promena u u#estalosti ,ena se de(ava jer or,ani'mi nosioci 3korisni 4 oso)ina prenose vi(e kopija ovi oso)ina u slede0u ,eneraciju. -rsta je ,rupa or,ani'ama koji mo,u stupati u reproduktivne odnose. 2e/utim* ako je vrsta podeljena u populacije i'me/u koji postoji reproduktivna i'olacija* mutacije i ,eneti#ki dri.t* 'ajedno sa ra'li#itim sredinskim selekcionim pritiscima* re'ultuju u akumuliranju ra'lika u ovim populacijama. Tokom ni'a ,eneracija* ovo pove0avanje ra'lika dovodi do stvaranja novi vrsta 5 specijacije. Sli#nosti i'me/u or,ani'ama upu0uju na 'ajedni#ko poreklo svi vrsta postepenim procesom specijacije. 2.1. Darvinova teorija

Darvinova teorija evolucije po'iva se najprije na prirodni oda)ir ili selekciju koja uni(tava jedinke sla)ije prila,o/ene uslovima ivota* a podupire one )olje prila,o/ene. 6ndividualne varijacije koje ula'e u proces selekcije mo,u* po Darvinovom mi(ljenju* )iti determinisane spolja(njim i unutra(njim .aktorima. Darvin je doka'ao da evolucija ima adaptivan 'na#aj i da je or,ani'ovana. Svr ovitost relativno i'raena u prila,o/enosti or,ani'ma na odre/eni istorijsko uslovljeni kompleks spolja(nji uslova. &je,ova teorija je u nauci po'nata kao darvini'am. 7esto se i sama nauka o evoluciji poistovje0uje sa pojmom darvini'ma.

2.2.

Evolucija kopnenih ivotinja

U okviru nastanka kopneni ivotinja* prvi klju#ni korak se odi,rao daleko pre ne,o (to je )ilo koja ivotinja stupila na suvo tlo. 2olekularni* ,enetski* i mor.olo(ki doka'i poka'uju da su ve0 rane ko(#ate ri)e posedovale tako'vanu ,astri#ku kesicu: pro(irenje sa strane jednjaka* u koje je ri)a mo,la da 8pro,uta8 va'du * (to olak(ava plivanje ri)e sa ovakvim kesicama mo,u da plutaju* dok ri)e )e' nji na primer* ajkule moraju

neprestano da ulau ener,iju i plivaju* jer u suprotnom potonu na dno okeana. 1va ,astri#ka kesica je postala predmet selekcije. 9od ri)a u otvorenoj vodi* ona je postala klju#na 'a plivanje* i ra'vila se u dana(nju va'du(nu )e(iku. 9od ri)a u plitkim i mutnim vodama siroma(nim va'du om* ova kesica se nala'ila pod dru,a#ijim selektivnim pritiskom. U ovakvoj vodi ri)i je dostupno veoma malo kiseonika* a )lato koje 'austavlja protok kro' (kr,e #ini stvari jo( ,orim. 1tud* ,astri#ka vre0ica je kod nji postala prokrvljena* omo,u0avaju0i ri)i da i' pro,utano, va'du a apsor)uje kiseonik. Tako/e* svaka mutacija koja pomera otvor kesice )lie ustima je po'itivno selektovana* po(to smanjuje verovatno0u da pro,utani va'du 'avr(i u elucu ,de kiseonik ne moe e.ikasno da se apsor)uje. 1vaj put ra'voja je doveo do nastanka primitivni ri)lji plu0a* koja moemo i dan danas da vidimo kod nekoliko ri)lji ,rupa. Primer ovo,a su ri)e ,ar i amija me/u 'rakoperkama* i ri)a dvodi alica me/u re'operkama.

9vinslendska dvodi alica. Posjeduje (kr,e* plu0a i ko(#ata peraja.

Pre oko 4$$ miliona ,odina* kopnene )iljke su kona#no po#ele da sta)ili'uju prio)alne ekosisteme* (to je vodenim ivotinjama pruilo mo,u0nost novi na#ina ivota* i novi i'vora rane. Usled su(e* ili #ak prosto ciklusa plime i oseke* ove o)lasti su #esto ostajale i'olovane u vidu muljeviti )ara odvojeni od otvorene vode i )ile su siroma(ne kiseonikom. 1tud* nije #udno (to u .osilnim nala'i(tima i' prio)alni ekosistema ovo, perioda #esto nala'imo upravo mno,o ri)a dvodi alica. :edna ,rupa ovakvi ri)a* po imenu ripidistija ;< ipidistia=* je pose)no 'na#ajna.

1ve ri)e* kao i sve dvodi alice* su imale i plu0a i (kr,e. Tako/e* dok su 8'raci8 u perajima 'rakoperki ve'ani direktno 'a osnovni skelet* kod ripidistijanski ri)a i dru,i

re'operki* ovi 8'raci8 su ve'ani 'a snane kosti i mi(i0e. 9ona#no* imali su i oso)inu koja je veoma jedinstvena 'a ovu ,rupu: nji ovi 'u)i su imali veoma speci.i#nu 8lavirintsku8 strukturu.

U .osilnom 'apisu vidimo kako su se ripidistijanske ri)e* i'loene novim selektivnim pritiscima* )r'o prila,odile svojoj novoj okolini. U okviru prila,o/avanja na ivot u pli0aku umesto plivanja u du)okom moru* telo kasniji ripidistija postaje spljo(teno* o)lik lo)anje se menja* rep postaje prav. ")o, roni#no, nedostatka kiseonika* plu0a postaju e.ikasnija i podeljena na dva dela. 9ona#no* kosti peraja postaju ve0e* snanije* i mi(i0i postaju snaniji. 1vakva peraja su skoro neupotre)ljiva 'a plivanje kro' du)oku vodu* ali su veoma korisna 'a ra',rtanje ,usto, )ilja u pli0aku* i 'a pu'anje kro' mulj. Primer jedne ovakve ri)e je )io eustenopteron ;Eust enopteron=.

Pritisci okoline su proi'veli mno,o vrsta veoma )liski Eust enopteronu* ali koje su se jo( vi(e odmakle od ri)a. :eda lep primer ovo,a je panderi tis ;Panderic t >s=.

Po(to vi(e nije )ilo selektivno, pritiska koji odrava postojanje le/ni i analni peraja* kod panderi tisa su ona 'akrljala. 1stao je samo rep i kratka peraja na veoma snanim i ko(#atim udovima. Povr to,a* kosti u okviru ovi udova su postale potpuno di.erencirane* i to na veoma speci.i#an na#in: umerus* ulna i radius u prednjim udovima* i .emur* ti)ija i .i)ula u 'adnjim udovima. Tako/e se pojavila #oana* prola' u kosti koji pove'uje nosnu (upljinu sa ustima* (to omo,u0ava disanje kro' nos.

1vakve 8pu'e0e vrste8 se (ire i ,ranaju u toku slede0e, perioda vremena. 6mamo mno,o prela'ni .osila i' ovo, perioda* koji poka'uju ra'ne vrste ivotinja sli#ni panderi tisu ;recimo -entaste,a* ili El,inerpeton=. ?osil koji nas pose)no 'anima je 'van tiktalik ;Tiktaalik=.

9od tiktalika* vidimo jo( par mali koraka u evoluciji (to #ine male* malecne promene koje se polako (ire i nakupljaju na or,ani'mu. &ajvanije 'a nas su promene u strukturi udova: ve'a i'me/u kostiju koja je kod panderi tisa )ila #vrsta* kod tiktalika postaje savitljiva dru,im re#ima* nastaje ',lo). Povr to,a* neki od 8'raka8 u okviru peraja postaju 'ade)ljani* (to omo,u0ava ivotinji da se lak(e odupre od tla* i samim tim da lak(e pu'i po 'emlji* ova 'ade)ljanja su u o)liku ni'a .alan,ijalni kostiju to jeste kostiju prstiju.

1va 'ade)ljanja padaju pod selektivni pritisak 'a lak(e kretanje kro' mulj i preko kratki distanci na suvom tlu. Posle samo par miliona ,odina* vrste koje su nasledile ove oso)ine se (ire svetom* toliko da neke od nji nala'imo u mno,im nasla,ama prio)alni podru#ja u svetu. :edan primer ovakve uspe(ne vrste je akantoste,a ;@cant oste,a=.

1va 8a)ori)a8 je imala i plu0a i (kr,e. 2ada su kosti lo)anje identi#ne kasnijim vodo'ema#kim* o)lik lo)anje je jo( uvek ri)lji. <ep jo( uvek ima ri)lje karakteristike* sa perajem na le/noj strani. -e'a i'me/u lo)anje i ostatka tela je ri)lja. "u)i i dalje imaju lavirintsku strukturu* nasle/enu od ripidistijanski ri)a. 6 dalje postoji lateralna linija* or,an ko,a ri)e koriste da osete vi)racije u vodi* ali ko,a vodo'emci nemaju. 9ada se sve u'me u o)'ir* nemo,u0e je re0i da li se radi o ri)i ili o vodo'emcu 5 @cant oste,a je savr(ena prela'na .orma i'me/u dve klase ivi )i0a.

9od akantoste,e* raspored i )roj kostiju u 8rukama8 i 8no,ama8 je identi#an onome ko,a vidimo kod svi kopneni ki#menjaka* ,u(tera* ptica* sisara. Po'icija stopala je* me/utim* jo( uvek prila,o/ena vodenom ivotu* i nepo,odna 'a odanje po suvom tlu. 1vaj ra'voj vidimo kod jedne srodne vrste i' isto, perioda* i tioste,e ;6c t>oste,a=:

Udovi i tioste,e su prvi koji su direktno prila,o/eni 'a odanje po suvom tlu. :o( uvek su prisutne ra'ne ri)lje oso)ine: ',lo) i'me/u lo)anje i ki#me* o)lik ki#meni kostiju* rep tipi#an 'a re'operke* lateralna linija. 2e/utim* vodo'ema#ke oso)ine su toliko i'raene da se i tioste,a o)i#no klasi.ikuje kao rani vodo'emac. 1d ove ta#ke* rani vodo'emci poput i tioste,e su se ra(irili svuda po svetu* i u)r'o se ra'dvojili na stotine ra'ni vrsta na donjoj slici* primer je tulerpeton. &eke od ovi vrsta su postale preci kasniji reptila* dok su dru,e postale preci dana(nji sisara. &eke vrste su ostale vodo'emci. @ neke su #ak ponovo napustile kopno* i vratile se potpuno vodenom ivotu kao (to je recimo )io slu#aj sa krasi,irinusom na donjoj slici* radi re.erence* ova ivotinja je )ila preko metar i po du,a#ka* a njeni 'akrljali udovi su )ili du,i samo nekoliko centimetara. Evolucija nikada ne stoji* i adaptacije proi'vode nove vrste u svim mo,u0im pravcima* sa svake mo,u0e ta#ke.

1vaj primer je sam po se)i dovoljna ilustracija .osilni doka'a 'a evoluciju* kao i na#ina na koji se postepeno mo,u ra'viti oso)ine koje i',ledaju veoma kompleksno i daleko odvojeno od preda#ki . 3. Zakljuak Evolucija ivotinja je sloen i du,otrajan proces* koji se krenuo odi,ravati pre +$$ miliona ,odina. Danas smo dosti,li najve0i stepen evolucije kada se ra'vio #ovjek. 9oji predstavlja vr unac evolucije i ra'voja* ali kao (to sam spmenuo u tekstu ,ore 3evolucija

ne prestaje4. U ovom seminarskom sam opisao samo po#etak te evolucije i o)jasnio sam neke od osnovni adaptacija vodeni ivotinja koje su i'a(le na kopno.

4. Literatura

Haldane, J.B.S. (1953). The measurement of natural selection umano!i", J, marin#o!i", , eni", $% &eneti'#i re'ni#, Beo(rad, 19)5. Tuci", *%+!oluciona ,iolo(i-a, **. / 0nternacional, Beo(rad, 1223 $arin#o!i", , Tuci", *, .e#i", 3% &eneti#a, *au'na #n-i(a, Beo(rad 444.4i#i5edia.or(

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com