Karl Kova ATLANTIDA I MANU Prevela: Nada kondri

Ljudi iz ove prie iveli su pre mnogo vremena u tako dalekoj prolosti da bi morali da brojimo unazad 10.0001 godina da doemo do vremena kada su oni iveli na Zemlji. U to vreme, pre 10.000 godina, svet je sasvim drugaije izgledao. ije bilo sela i gradova. Uopte nije bilo ljudi u !eloj "vropi. "vropa je leala ispod debelog sloja snega i leda. #anas se mnogo metara dubok sneg i led moe na$i preko !ele godine na %evernom i &unom polu, ali pre 10.000 godina tako je bilo u 'ritaniji, (ran!uskoj, emakoj, orvekoj... %ve zemlje "vrope su bile prekrivene snegom i ledom tako da u tom delu sveta niko nije iveo. )li bilo je i delova sveta gde je bilo toplije. #anas se izmeu "vrope i )merike protee ogromni, iroki okean. *ak i najbrim brodovima treba etiri ili pet dana da preu taj okean, dok je sporijim potrebno oko nedelju dana. +aj nepregledni okean, iji se uzburkani talasi valjaju izmeu "vrope i )merike, zove se )tlantik. ,re 10.000 godina tamo je, u sred )tlantika, bilo ogromno ostrvo. -no je bilo mnogo ve$e od 'ritanskog ostrva, a kada je ostrvo vrlo veliko tada se vie ne naziva ostrvo, tada se zove kontinent. )ustralija je, na primer, jedno takvo veliko ostrvo koje je kontinent. a mestu gde se danas nalaze beskrajne vode okeana leao je veliki kontinent poznat pod imenom )tlantida. )li njega vie tamo nema. )tlantida je nestala i sada $ete uti kako se to dogodilo. a )tlantidi nije bilo snega i leda. +amo je bilo mnogo toplije. .asle su biljke i iveli su ljudi i ivotinje. /islim da vam se ne bi mnogo svidelo da ste morali da ivite na )tlantidi, jer je !eo kontinent bio prekriven !ele godine vlanom, gustom maglom. +i magleni kovitla!i bili su takvi da ljudi )tlantide nikada nisu mogli da vide plavo nebo ili jasno sun!e. 0 oni sigurno nikada nisu mogli da vide dugu, jer se duga moe videti samo kada je bar deo neba ist. aravno da ljudima )tlantide nije smetala magla. -ni su na nju navikli ba kao to su ljudi u )1ri!i navikli na velike vru$ine. #o sada ste uli da je !eo svet bio drugaiji. %neg i led je pokrivao "vropu, a veliki kontinent )tlantida bio je obavijen maglom. Ljudi koji su iveli na )tlantidi bili su takoe drugaiji od nas u mnogo emu. 0mali su mo$i koje mi vie nemamo, a koje bismo mi nazvali magijskim. 0mali su, na primer, mo$ da uine da biljke rastu bre ili sporije.
Ljudi koji su priali ove prie, iveli su daleko u prolosti, pa $emo pokuati da izraunamo koliko je to daleko. %ada imate deset godina. 2ada su vai roditelji imali deset godina3 ,re otprilike 45 godina. ) vai deka i baka su imali deset godina pre otprilike 50 godina. 6ai pradeda i prababa imali su deset godina pre 75 godina, a nji8ovi roditelji su imali deset godina pre 100 godina.
1

%amo pomislite kako bi to bilo lepo da dananji seljak moe da uini da njegov rod bre raste, ili da zaustavi ito od klasanja kada mnogo dana pljuti kia. U nae vreme seljak mora da eka na prirodu. e moe da ubrza ili da uspori rast biljaka na svojim poljima. )li pre 10.000 godina ljudi su imali takve mo$i koje danas vie ne postoje kao to ni !eo kontinent )tlantide vie ne postoji. Ljudi koji su iveli na )tlantidi takoe su mogli da koriste svoje mo$i da ubrzaju rast ivotinja. #a i8 uine malim ili velikim. -ni nisu imali pse ili make kakve mi danas imamo, ali ako su 8teli da nji8ova krava ljubimi!a bude veliine naeg psa mogli su da uine da ostane tako mala. )li ako su eleli kravu veliine slona mogli su da uine da toliko poraste. aravno, ove divne mo$i mogle su biti i zloupotrebljene. /ogle su da se koriste protiv drugi8 ljudi na vrlo surov nain. 6idite, na )tlantidi je bilo uobiajeno da kralj ili neki bogat ovek ima mnogo robova. +ada su ljudi mogli da imaju robove i takvi robovi nisu nikada mogli da napuste svog gospodara. .ob je pripadao svom vlasniku kao to danas vo ili krava pripada seljaku. 0 ako je to odgovaralo kralju ili bogatau mogao je, upotrebom takve arolije, da prekine rast ljudi do nji8ove normalne visine. +akav jedan arobnjak mogao je, na primer, da zaustavi rast de!e robova tako da ona ostanu mala kao neki patulj!i. )ko je kralj eleo velike ljude za vojnike ili telesnu gardu, on je mogao da uini da de!a duplo narastu. -na su postajala divovi. +ako, vidite, upotreba ovi8 mo$i donosila je mnogo patnje, jer je stvarno strano menjati normalnu veliinu i oblik ljudskog tela. )li na )tlantidi je takoe iveo i jedan dobar i mudar ovek ije ime je bilo /anu. /anu nikada nije koristio svoje magijske mo$i da bi menjao ljudski oblik. 'io je vrlo tuan gledaju$i kako zloupotreba magije donosi veliku nesre$u ljudima koji nisu mogli da budu normalni i da porastu do svoje prirodne veliine i oblika. 2ada bi /anu bio tuan odlazio bi na obale jedne rei!e. &ednoga dana, dok je sedeo na obali gledaju$i u vodu, ugledao je ribi!u kako pliva tamo9vamo pokuavaju$i da pobegne od jedne velike ribe. /anu nije voleo da gleda kako bilo koje bi$e pati, pa se nagnuo nad vodu razmiljaju$i ta da radi i kako da pomogne. +ada se desila jedna udna stvar. .ibi!a je progovorila. #ovikivala mu je: ;%pasi me, zatiti me pa $u te nagraditi< 0zvadi me iz vode, stavi me u bokal, odnesi me ku$i i nikada se ne$e pokajati<; +aman je velika riba zinula da proguta malu, kada je /anu zgrabi i izvadi iz vode. ,ourio je ku$i i stavio je u bokal svee vode. -n ju je pazio i 8ranio i riba je brzo rasla. Ubrzo je bokal bio tesan, pa ju je /anu premestio u veliki akvarijum. )li ona je i dalje rasla i kada je i akvarijum postao tesan riba je rekla: ;-dnesi me do velike reke<; /anu je odneo ribu, koja je sada bila prilino teka, do reke. -nda je riba rekla: ;#oi uskoro jer ja $u jo rasti i treba$e mi tvoja pomo$.; 2ada je posle nekog vremena /anu 4

ponovo doao, ova izuzetna riba koja govori jo je vie porasla. 0 riba mu je rekla: ;&a $u uskoro biti toliko velika da $u ako ovde ostanem ispuniti !elu reku i preplaviti renu obalu. =elim da me odnese do okeana.; %ada je to ve$ bio veliki teret jer je riba bila ogromna. /anu je znao da to nije obina riba nego boji glasnik, tako da je inio sve to bi mu ona rekla. 2ada je tu ogromnu ribu spustio u okean ona je rekla: ;#olo je vreme za tvoju nagradu. Znaj sada, mudri /anu, da je velika )tlantida osuena na propast. Uskoro $e pasti kie kako nikada pre nisu padale. edeljama i mese!ima $e kia padati i padati i padati. 6ode svi8 reka i vode ovog okeana $e strano narasti i potopi$e !elu )tlantidu. +o $e biti kraj arobnim mo$ima koje su ljudi )tlantide tako zloupotrebili. )li ti, mudri /anu, poni da gradi veliku drvenu arku ili brod. ) na taj brod moe da ukr!a samo one ljude koji nisu zloupotrebili magijske mo$i ili one koji te mo$i ni nemaju. 0sto tako mora poneti seme svake biljke. -nda kada tvoja drvena arka bude spremna ja $u ponovo do$i da ti pomognem.; /anu je posluao i poeo da gradi veliku drvenu arku. +akoe je naao mukar!e i ene koji nisu zloupotrebili magijske mo$i, a i one koji te mo$i nisu ni imali. 0 taman kad je zavrio poee kie i vode krenue da rastu. )li odakle je sva ta voda u vidu kie dola3 %e$ate se svog onog snega i leda za koji sam vam rekao da je pokrivao "vropu3 %ada je sun!e poelo da sija toplije nego ikada pre. %neg i led su poeli da se tope i mnogo se vode slilo u okean. 6oda u obliku pare dizala se u nebo, pojavili su se obla!i i iz nji8 je lila kia. 2ia je uporno padala i vode okeana su se dizale. /anu i ljudi koje je on okupio pourili su do svoje drvene arke. ) onda se riba ponovo pojavila, ali je sada bila velika kao kit >a on je veliki kao ku$a?. .iba je rekla: ;Uzmi veliki konopa!, zavei jedan kraj za arku, a drugi za moj rep i ja $u tebe i tvoje prijatelje odvesti do nove zemlje. +amo moete da zaponete nov ivot bez pomo$i arolija koje su samo donele ljudima bedu.; +ako je to uraeno. /anu i njegovi ljudi su otplovili, vueni velikom ribom, dok je padala neprekidna kia. +ako se desilo, ba kao to je riba rekla@ vode okeana su rasle i rasle sve vie i vie, sve dok !ela )tlantida nije bila prekrivena vodom. -d tada )tlantida lei duboko dole ispod okeana. 0 do dananjeg dana okean koji je prekriva naziva se )tlantski okean. +oplota sun!a koja je izazvala veliki potop takoe je otopila sneg i led kojim je bila prekrivena "vropa, tako da su na njoj mogle da se gaje biljke i mogli su da ive ljudi. )li jo dugo vremena je bila nenaseljena i prekrivena gustim umama. 6elika riba je odvela /anua i prijatelje ak do zemlje koja se zove 0ndija. +o je bilo dugo putovanje i trajalo je mese!ima. -ni su otplovili po velikoj kii koja je potopila )tlantidu, ali dok su putovali, kia je polako prestajala i oni su, po prvi put, videli isto nebo. /anu i prijatelji su znali samo za vlane magle )tlantide, ali sada je A

kia oprala maglu. 2ada su se zaustavili videli su prvi put isto, bistro nebo, a iznad nji8 kroz plavetnilo neba pruala se divna duga. +ako su sa velikom dugom iznad sebe /anu i prijatelji stigli u 0ndiju. %ada ako jedan od vas predstavlja sve desetogodinjake koji danas ive, a drugi sve roditelje, slede$i sve dede >kad im je bilo deset godina?, slede$i pradede, a slede$i ukundede, to $e nas dovesti 100 godina unazad. %ada ako slede$i8 etvoro de!e predstavljaju jo etiri genera!ije, to je 400 godina. %lede$i8 etiri ini A00 godina, slede$i8 etiri B00 godina, a jo etiri 500 godina i dvadesetoro de!e. "to, tako vidite da nam treba etiri razreda od dvadesetoro de!e da bi napravili 4.000 godina, to je vreme kada je Crist iveo na Zemlji. )li moramo i$i jo dalje u prolost ako 8o$emo da doemo do vremena o kome elim da vam govorim. Uze$emo jo etiri razreda od dvadesetoro de!e. +o $e nas odvesti slede$i8 4.000 godina pre Crista, a slede$i8 etiri razreda ini B.000 godina pre Crista. "to, da bi se izbrojalo 10.000 godina, bilo bi nam potrebno B00 de!e ili dve kole kao to je ova naa.

Karl Kova (roen 1907. u Beu), razredni uitel u valdor!"ko #koli u $din%ur&u, u kot"ko , 'i"ao e "vako& dana "vo e o%i(ne za%ele#ke za &lavne 'red(ete, za "vaki od 'rvo& do o"(o& razreda, da %i 'o(o&ao "vo i( kole&a(a u tra&an u za 'ri&odni( (ateri alo(. )vo e edan od ti* tek"tova. +ada e ova tek"t na(en en uitel i(a za rad na a"u, tre%a i(ati u vidu da on 'red"tavl a nain na ko i e odreeni uitel uio odreenu de,u. -li "adr.a 'ria, at(o"!era ko u e uitel Kova 'oku#ao da "tvori i narativni "til o%ez%eu u dra&o,ene 'odatke, 'o"e%no za uitel a ko i 'rvi 'ut 'red"tavl a ovu te(u. /a novi( valdor!"ki( #kola(a ko e "e 'o avl u u, a "a (ali( %ro e( i"ku"ni* uitel a da u n i(a 'reda u, ovakav rad e neo%ino 'otre%an. Konano, nekoliko rei oni(a ko i ni"u u'oznati "a valdor!"ki( o%razovan e(. 0znikla iz 'eda&o#ko& 'od"ti,a a au"tri "ko& !ilo"o!a 1udol!a ta nera (123141956), valdor!"ka #kola i n en na"tavni 'ro&ra( ,il a da 'ro%udi ne "a(o intelekt, ne&o (no&o vi#e. 7aldor!"ke #kole "vuda 'o "vetu o%razu u ,elo %ie deteta, tako da ono (o.e razviti "vo "tvarni l ud"ki i du*ovni 'oten,i al.