Kriminologija: Pojam I Predmet Kriminologije

POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zloinu , latinski cri en!
zloin" Kri inolo#ija je nauka koja izua$a kri inalitet kao ne#ati$nu %ru&t$enu 'oja$u" ( najo'&tije s islu kri inolo#ija je nauka o zloinu" O$aj ter in je 'r$i u'otre)io *rancuski antro'olo# P" To'inar% u s$o %elu +Antro'olo#ija, -./0, oznaa$aju1i kri inolo#iju kao nauku o 'roua$anju zloina" Pr$o %elo 'o% nazi$o Kri inolo#ija o)ja$io je italijanski 'oziti$ista 2su%ija kri$iar RA3AELE GARO3ALO -..4" De*inisanje 'oj a kri inolo#ije )a$io se $eliki )roj autora TRADI5IONALAN POJAM" zloin, a u sa$re eno znaenju to je kri inalitet" Kri inalitet je $eo a stara %ru&t$ena 'oja$a i za nju se zani aju no#e nauke kao &to su6 'ra$na nauka, sociolo#ija, 'si7olo#ija, 'si7o'atolo#ija, antro'olo#ija, *eno enolo#ija i %r" Istorijski 'os atrano ora o na$esti 8a ura)ije$ zakonik -.99#"'"n"e" In%ijski zakoni Manu -:99 #,'"ne" ;akon %$anaest ta)lica koji se kri inalitet ka<nja$ao" Proua$aju1i kri inalne 'ro)le e sa razni7 as'ekata $re eno su se raz$ile i 'ose)ne kri inolo&ke %isci'line kao &to su6 kri inalna antro'olo#ija socijolo#ija, 'si7olo#ija, 'olitika, etiolo#ija, *eno enolo#ija i %ru#e koje ne nose 're%znak + kri inalne, kao &to su6 $ikti olo#ija, 'enolo#ija i slino" Neka%a&nji %irektor kri inolo&ko# %ru&t$a u =eu Gras)er#er s atra %a kri inolo#ija o)u7$ata )rojne naune %isci'line koje e>uso)no 'o$ezuje je%ino to &to 're% ete nji7o$o# istra<i$anja 're%sta$ljaju kri$ina %ela" On s atra %a je 3ranc List s 'ra$o ok$ali*iko$ao kri inolo#iju kao 'o o1nu nauku kri$ino# 'ra$a" Po i&ljenju Gras)er#era kri inolo#ija nije ista $e1 je 're 'riro%na nauka jer se u eto%i istra<i$anja slu<i nji7o$i eto%a a" Pro*esor kri inolo#ije Graun7urt u Oks*or%u s atra %a je kri inolo#ija e 'irijska nauka koja nauno 'roua$a rezultate, *or e i uzroke zloina, kazneno# i 'o'ra$no# 'ostu'ka sa zloinci a" Konce'cija kri inolo#ije i a onoliko koliko i a i sa i7 kri inolo#a" Neki autori s atraju %a 'ostoji 'et i $i&e 'o%ruja na koji a se iskazuje 're% et kri inolo#ije" 8olist t$r%i %a se u teoriji kri inolo#ija 'oja$ljuje6 'r$o, kao sa ostalna nauna %isci'lina koja se )a$i istra<i$anje kri$ini7 %ela i kazni, zati kao nauka o zloinu u &ire s islu, kojo se o)u7$ataju uzroci kri inaliteta, eto%i nji7o$o# suz)ijanja, 'itanje kri inalne 'olitike, 'enolo#ije, aterijalno# i *or alno# kri$ino# 'ra$a? tre1e kao nauka o 'oja$a a i uzroci a kri inaliteta, uz kri inalistiku, kri$ino 'ra$o i kri inalnu 'olitiku? et$rto kao nauka o linosti i 'eto 'o%ruje 'o ko e se kri inolo#ija u u<e s islu s7$ata kao nauka o uzroci a i 'oja$a a kri inaliteta" Iz tre1e #ru'e 'ra$ca kri inolo#ije iz%$ajaju se sta$o$i Reklesa koji o$u %isci'line s atra nauko o ka<nja$anju, 'oliciji, siste u su%st$a, kri inalitetu aloletnika i %ru#o"Po Danski naunici a 8ur$itu i Kristijansenu kri inolo#iju ine6 kri ino#ra*ija!o'isni %eo zasno$an na statistici? kri inalna sociolo#ija, kri inalna )iolo#ija, kri inalna so atolo#ija,
Page | 1
kri inalna 'si7olo#ija, %ru&t$eno!'si7olo&ko tretiranje %elik$enata, kri inalna #enetika, 're%ikciona istra<i$anja i $ikti olo#ija" @et$rti 'ra$ac zastu'aju sa$re eni a eriki kri inolozi koji u s$oji ra%o$i a akcenat sta$ljaju na linost %elik$enta i nje#o$ tret an, ue&1e o injenica a zloina i nainu nje#o$o# suz)ijanja" Po u$erenju Aa%erlan%a i Kresija kri inolo#ija je nauka koja ti nazi$o o)u7$ata tri %isci'line6 sociolo#iju kri$ino# 'ra$a," kri inalnu etiolo#iju i 'enolo#iju" Pre%sta$nici 'eto# 'ra$ca su 'rete<no ne aki kri inolozi koji su $eo a )rojni" Lernel razlikuje kri inolo#iju sensu stricto, kao nauku o #enetsko iniocu zloina i sensu lar#o koja 'ore% 'r$o# znaenja o)u7$ata i kri inalnu *e enolo#iju, strukturu i %ina iku" Po Mi%en%or*u kri inolo#ija u Ne akoj s atra se nauko o zloinu, kao 'oja$a 'oje%inaca i naro%a, 'o Eksneru to je nauka o kri inalitetu" Poljski kri inolo# Balak s atra %a je kri inolo#ija nauka iji je 're% et istra<i$anje uzroka kri inaliteta, nje#o$i7 o)lika, 'ra$ilnosti i za$isnosti 'o$ezani7 s 'restu'niko i kri inaliteto " Beo a rano se kri inaliteto )a$ila i kri inalna sociolo#ija koja je s$oja kri inolo&ka s7$atanja zaela 'raktino sa klasino &kolo u -. $eku" Poznati *rancuski sociolo# Dirke je 'reko %e*inisanja 'oj a kri inaliteta ustano$io 'oja kri inolo#ije" On je rekao %a je kri inalitet 'roiz$o% e&anja uticaja lju%i i %ru&t$a, iji se koreni nalaze u %ru&t$u i %a je i anentan sa o %ru&t$u" Po nje u 'oja$a kri inaliteta sa%r<ana je u ka<nja$anju %ok nauka koja se ti )a$i nazi$a se kri inolo#ija" A o)ziro %a 'ostoji razliito %e*inisanje 'oj a kri inolo#ije u teoriji 'ostoje razliiti 'oku&aji o%re>enja kri inolo&ki7 'o%ruja i %ici'lina "Po to e kri inolo#ija kao #ru'na nauka %eli se na teorijske i a'likati$ne %isci'line" ( teorijske! 're a nji a s'a%aju kri inalna sociolo#ija, kri inalna antro'olo#ija, kri inalna 'si7olo#ija, kri inalna 'si7o'atolo#ija i 'enolo#ija" A'likati$na ili 'ri enjena kri inalo#ija o)u7$ata kri inalnu 'olitiku, kri inalnu 'ro*ilaksu i kri inalistiku" (CI POJAM KRIMINOLOGIJE 're%sta$lja kri inolo#iju kao nauku koja se )a$i izua$anje etiolo#ije i *eno enolo#ije kri inaliteta, kao aso$ne i in%i$i%ualne 'oja$e" Kri inolo#ija je nauka o %eliktu i %elik$enti a" Pristalice o$o# konce'ta kri inolo#ije su Garo*alo, Dirke , Lo )rozo, Pinatel i %r" Mo<e se re1i %a 'reo$la>uje s7$atanje DIREG POJAMA KRIMINOLOGIJE 'o ko e 'ristalice o$e konce'cije s atraju %a kri inolo#ija 'ore% istra<i$anja kri inaliteta u u<e s islu izua$a i s$e ostale o)like 'restu'no# i %e$ijantno# 'ona&anja? zati siste %r<a$ni7 era i e7aniza a za suz)ijanje kri inaliteta, ukljuuju1i or#anizaciju i ra% 'ra$osu%ni7 i 'olicijski7 or#ana i ustano$a za iz$r&enje kri$ini7 sankcija" (nutra o$e konce'cije i a $i&e s7$atanja i 'ristalice o$e konce'cije su6 3erri, Gass)er#er, Gros, Aeelin# i %r"
Page | 2
PREDATABNI5I A(ATRIJAKE EN5IKLOPEDIJAKE DKOLE s atraju %a je kri inolo#ija ulti%isci'lanarna nauka koja o)u7$ata 'arcijalne %isci'line6 o% koji7 se je%ne )a$e kri inalno st$arno&1u!kri inalna *eno enolo#ija, kri inalna sociolo#ija, kri inalna 'si7olo#ija i kri inalna antro'olo#ija? %ru#a se )a$i injenica a kri$ino# 'ostu'ka !kri inalistika, su%ska e%icina, su%ska 'si7olo#ija, a tre1e s'rea$anje kri$ini7 %ela! kri inalna 'ro*ilaksa, kurati$na 'e%a#o#ija, 'enolo#ija" AINTETI@KA A8BATANJA kri inolo#iju $i%e kao sintetiku nauku koja se s$o%i na enciklo'e%ijsko s7$atanje kri inaliteta" Nju su 'osta$ili Ni1e*oro i 3eri" O$o stano$i&te su kasnije 'ri7$atili i %ru#i naunici, a o% sa$re eni7 *rancuski kri inolo# Pinatel" Pre a 3eriju kri inolo#ija je o'&ti 'oja za s$e kri$ine nauke 'a i za kri$ino 'ra$o" O$ak$a s7$atanja te elje se na teoriji %a je kri inolo#ija nauka koja se )a$i s$eo)u7$atni 'roua$anje zloina i iz$r&ioca, kao %elatnost o$eka i aso$ne 'oja$e" Ona koristi saznanja %ru#i7 nauka 'o'ut )iolo#ije , e%icine, 'si7olo#ije, sociolo#ije i 'si7o'atolo#ije" KRIMINOLODKE DIA5IPLINE I PODR(@JA nastale su iz razliiti7 'ristu'a u %e*inisanju" Naje&1a 'o%ela je na kri inalnu *eno enolo#iju, kri inalnu 'ro*ilaksu!'re$encija i suz)ijanje" Kri inalna *eno enolo#ija 2si 'to atolo#ija, )a$i se %ina iko i strukturo %elikta kao nji7o$o ras'rostranjeno&1u, %ok o)lasti kri inalne etiolo#ije 'ri'a%aju 'itanja *aktora i uzronosti koje su us erene 'r$enst$eno ka linosti %elik$enta" Alina o$oj je i 'o%ela na o'&tu i kliniku kri inolo#iju" 2 .PREDMET KRIMINOLOGIJE Pre% et 'roua$anja kri inolo#ije je %elik$entna linost ili sa %elikt ili i je%no i %ru#o"Pr$a s7$atanja o 're% etu kri inolo#ije 'otiu o% italijansko# kri inolo#a Lo )roza koji je s atrao %a je osno$no 'itanje nauke zloinac, a ne nje#o$o %elo" Dru#o stano$i&te koje je sociolo&ko i 'ra$no 'olazi o% to#a %a je 're% et kri inolo#ije zloin" O$o s7$atanje 'otie o% *rancusko# sociolo#a Dirke a, #%e se 'rete<na kri inolo&ka istra<i$anja kre1u u %$a 'ra$ca6 'os atranje unutra&nje# stanja linosti i is'olja$anje slo)o%ne ili 'rinu%ne $olje, koje su uslo$ljene socijalno okolino " Linost %elik$enta, kao 're% et kri inolo#ije, o<e se 'os atrati iz %$a as'ekta kako se nje#o$o unutra&nje stanje ani*estuje u socijalnoj sre%ini i na %ru#oj strani, kako se socijalna sre%ina o%ra<a$a na nje#o$a unutra&nja s$ojst$a" Neki autori 'olaze o% stano$i&ta %a su 're% et izua$anja kri inolo#ije kri inolo&ki *aktori, o%nosno uzroci koji o$eka %o$o%e %o $r&enja kri$ini7 %ela" Pre%sta$nici o$i7 s7$atanja su6 3eri, 8ur$it, Pinatel i %r" O$o strano$i&te 'otie o% italijansko7 'oziti$iste 3eria" O$o s7$atanje je $a<ilo 'ola $eka kao $la%aju1e s7$atanje" Neki autori 'olaze o% sta$a %a je 're% et kri inolo#ije zloin, ali kao istorijska kate#orija! Ga)riel, Tar%e i %r"
Page | 3
Garo*alo$ 'rinci' je 6 %a no$a kri inolo#ija 'oznaje tri ele enta6 ;LO@IN, ;LO@IN5A i AREDATBA REPREAIJE" PREDMET KRIMINOLOGIJE ( NAJOPDTIJEM AMIAL( je kri inalitet kao in%i$i%ualni in i %ru&t$ena 'oja$a, nje#o$i uzroci i 'oja$ni o)lici" To 'o%razu e$a %a je PREDMET KRIMINOLOGIJE 6 s je%ne strane sku' in%i$i%ualni7 'oja$a, &to znai sku' %elikata koje je 'oinio 'oje%inac, a sa %ru#e strane to je ne#ati$na %ru&t$ena 'oja$a koja je zakono za)ranjena akti$nost, to je sku' in%i$i%ualni7 akata %ru&t$ene ne%isci'line sankcionisane kao kri$ina %ela" Pose)an 're% et kri inolo#ije je linost %elik$enta, nje#o$a socijalna o)ele<ja, 'si7olo&ka i )iolo&ka struktura"
3. POJAM KRIMINALITETA-NJEGOVA BITNA SVOJSTVA KRIMINALITET je %ru&t$ena 'oja$a $r&enja k"%ela o% strane 'oje%inaca" Kri inalitet 're%sta$lja 'oje%inani akt i %ru&t$eni *eno en" PRABNA DE3INI5IJA KRIMINALITETA 2'ostoji u<e i &ire o%re>enje 'oj a kri inaliteta" Pre a (CEM s7$atanju kri inalitet 're%sta$lja sa o ra%nje koje 're%sta$ljaju k" %ela" Pre a DIREM s7$atanju re je o %eli a koja o)u7$ataju s$e 'roti$'ra$ne ka<nji$e ra%nje, 'ore% kri$ini7 %ela tu su i 'rekr&aji i 'restu'i" ( kri$ino'ra$noj literaturi 'reo$la>uje u<i 'ristu' jer se s atra %a ukoliko je nije k" %elo, on%a nije ni zloin, a to )i znailo %a nije ni kri inalitet" AO5IOLODKA DE3INI5IJA je u %e*inisanju kri inaliteta &ire# 'ristu'a, ona je sa%r<ajnija, ona ne 'os atra sa o %elo $e1 'roua$a i uinioca, %ru&t$ene uzroke, uslo$e i 'osle%ice kri inaliteta" Aociolo&ka %e*inicija kri inalitet %e*ini&e kao %ru&t$ene 'oja$e koji a se u#ro<a$aju osno$ne %ru&t$ene $re%nosti" KRIMINOLODKA DE3INI5IJA 'osta$lja $ezu iz e>u 'ra$ni7i i sociolo&ki7 tu aenja" O$u $ezu su 'o'unili kri inolozi i kri inolo&ka s7$atanja koja 'olaze o% inkri inisani7 %ela i %ru&t$eni7 uslo$a" KRIMINOLODKE DE3INI5IJE KRIMINALITETA o<e o o%re%iti ko 'ilacijo )itni7 o)ele<ja 'ra$no# i sociolo&ko# znaenja" To znai %a su one sku' %ru&t$eni7 'oja$a koji a se u#ro<a$aju uni$erzalne %ru&t$ene $re%nosti i kao tak$e su sankcionisane kri$ini 'ra$o " =ITNA ABOJATBA KRIMINALITETA A(6 sku' in%i$i%ualni7 'oja$a 2 aso$na 'oja$a? 'oja$a koja i a %ru&t$eni karakter sa o)ziro na ras'rostranjenost u 'rostoru i $re enu? to je ne#ati$na %ru&t$ena 'oja$a kojo se kr&e neke nor e i u#ro<a$aju $re%nosti? to je istorijska
Page | 4
'oja$a koja je karakteristina za s$e 'erio%e %ru&t$a? to je uni$erzalna 'oja$a koja je s$ojst$ena s$i %ru&t$i a i koja ne 'oznaje #ranice" KRIMINALITET nije sa o 'rost sku' in%i$i%ualni7 'oja$a, $e1 aso$na i ne#ati$na %ru&t$ena 'oja$a, a za%atak kri inolo#ije je %a ut$r%i njene uzroke, *aktore, strukturu Elinost i %elaF i zakonitosti" 4. PODELA KRIMINOLOGIJE NAJ@EDGA PODELA KRIMINOLOGIJE JE na 6 kri inalnu etiolo#iji!*aktori i uzroci koji %o$o%e %o k" 'ona&anja? kri inalnu *eno enolo#iju i kri inalnu 'ro*ilaksu" POATOJI I DR(GA PODELA koja kri inolo#iju %eli na6 OPDT( I KLINI@K( KRIMINOLOGIJ(" A atra se %a o$a 'o%ela 'otie o% *rancusko# kri inolo#a Cana Pinatela" Klinika kri inolo#ija je 'rilino ras'rostranjena 2Lo )rozo$a &kola!italijanska antro'olo&ka &kola" KRIMINALNA ETIOLOGIJA PRO(@ABA *aktore, uzroke i 'o$o% kri inalno# 'ona&anja koja su us erene 'r$enst$eno ka linosti %elik$enata" Ona istra<uje uzroke 'ona&anja %elik$enta kroz nain nje#o$o# <i$ota, u nje#o$i oralni i karakterni s$ojst$i a i 'riro%i $eza sa %ru&t$eno sre%ino " Etiolo&ki 'ro)le i su centralna teorijska 'itanja kri inolo#ije" KRIMINALNA 3ENOMENOLOGIJA je 'o%ruje kri inolo#ije koje se )a$i se 'oja$ni o)lici a kri inaliteta" Ona ut$r>uje klasi*ikaciju, 'roua$a strukturu, stanje i kretanje! %ina iku kri inalno# 'ona&anja" Ona o'isuje 'oje%ine o)like kri inalni7 %elikata kao %ru&t$enu 'oja$u, tz$" kri inalna or*olo#ija, nain nji7o$o# iz$r&enja, socijalni7 uslo$a <i$ota i 'ona&anje %elik$enata" O$o 'o%ruje je $eo a &iroko o)ziro na 'oje%ine o)like kri inaliteta, kao i 'si7ika i socijalna o)ele<ja %elik$enata" 3eno enolo#ija 'roua$a %elik$ente 'o 'olu, uzrastu, o)razo$anju, socijalnoj i %ru#oj 'ri'a%nosti" KRIMINALNA PRO3ILAKAA je %isci'lina koja 'roua$a us'e&nost 're$enti$ni7 era u suz)ijanju i s'rea$anju kri inaliteta" Pre$encija 're%sta$lja znaajnu %ru&t$enu eru i reakciju na uklanjanju uzroka koji %o$o%e %o asocijalne, antisocijalne i %elik$entne akti$nosti" ('ra$o z)o# to#a ona se )a$i 'itanji a us'e&nosti socijalizacije linosti, $as'itni7 era i o)razo$no# siste a" Tako>e se )a$i *uinkcionisanje siste a socijalni7 era i institucija socijalne, z%ra$st$ene i %ru#e za&tite )rani7 i 'oro%ini7 sa$eto$ali&ta" 5. KRIMINOLOKE METODE meto ! "#!m!$o%o&!'e ( 'roua$anju kri inaliteta kri inolo#ija se koristi nauni eto%a a koje su zaje%nike s$i %ru&t$eni nauka a, s ti &to i7 ona 'rila#o>a$a izua$anju kri inaliteta u s$i nje#o$i 'oja$ni o)lici a" Kri inolo#ija je iz#ra%ila s$oje so'st$ene eto%e6 eto%u izua$anja kri inaliteta kao in%i$i%ualni7 sluaje$a i , eto%u izua$anja kri inolo#ije kao aso$ne
Page | 5
'oja$e" Kri inolo&ke eto%e su6 eto%a izua$anja in%i$i%ualni7 sliaje$a? kri inaliteta kao aso$ne 'oja$e? statistiki eto%"
eto%a izua$anja
(. -METODA I)*+AVANJA INDIVID*ALNI, SL*+AJEVA Aastoji se u 'roua$anju 'oje%ini7 sluaje$a %elik$entno# 'ona&anja i 'oje%ini7 iz$r&ilaca k" %ela +case eto%,, +case stu%H," O$a eto%a o)u7$ata s$e ele ente 'roua$anja linosti %elik$enata t"j" s$e strane u nje#o$o raz$oju &to 'o%razu e$a #enetiko 'roua$anje, kao i o)jekti$ne i su)jekti$ne okolnosti i uslo$e koji su o o#u1ili iz$r&enje nje#o$e %elik$entne ra%nje" To is'iti$anje tre)a %a o)u7$ati sociolo&ke, 'si7olo&ke, 'si7ijatrijske i %ru#e rele$antne injenice" ( sa$re enoj kri inolo#iji iz o$e eto%e se raz$ila 'ose)na klinika eto%a koja se sastoji u 'ri eni 'ostu'aka 're a %elik$entno licu koji su analo#ni tret anu na klinici" Tu se ra%i o in%i$i%ualno is'iti$anju linosti %elik$enta koje se $r&i kliniki 'ute ", kliniko eto%o " KLINI@KA METODA AE AAATOJI I; @ETIRI 3A;A6 e%icinsko!'si7olo&ko i socijalno is'iti$anje? ut$r>i$anje kri inolo&ke %ija#noze? %a$anje socijalne 'ro#noze o )u%u1e 'ona&anju %elik$enata i %a$anje 're%lo#a za 'enolo&ki tret an uinioca" Klinika eto%a za cilj i a otkri$anje i ut$r>i$anje uzroni7 *aktora koji %eluju na s$aki 'oje%inani sluaj razliiti %ina iz o " TE8NIKE PRIK(PLJANJA PODATAKA O KRIMINALITET( KAO INDIBID(ALNOJ POJABI A( RA;LI@ITE I O=(8BATAJ(6 raz#o$or koji je 'ose)no $a<an ko% aloletnike 'o'ulacije? 'os atranje? 'si7olo&ku analizu k" %ela i naina nje#o$o# iz$r&enja? 'si7oanalizu linosti!test inteli#encije i raz#o$or, analizu <i$otni7 uslo$a" ('otre)o na$e%en i7 te7nika istra<i$anja 'osti<e se s$estrano 'roua$anje linosti sa s$i7 as'ekata" Tako o)je%injena i sintetika oceana linosti koju su o)a$ili strunjaci iz razni7 o)lasti , zo$e se KRIMINOLODKA EKAPERTI;A" -. METODA I)*+AVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE Meto%a izua$anja kri inaliteta kao aso$ne 'oja$e nastaje nakon 'roua$anja kri inaliteta kao 'oje%inane 'oja$e, sle%i %ru#a *aza! 'roua$anje kri inaliteta kao aso$ne 'oja$e"" O$o izua$anje kri inaliteta koristi se 'r$enst$eno za nauno!istra<i$aki ra%" Postu'ak 'roua$anja kri inaliteta kao aso$ne 'oja$e ost$aruje se kroz nekoliko *aza6 ODREIIBANJE PREDMETA I 5ILJA IATRACIBANJA, POATABLJANJE 8IPOTE;A, PRIK(PLJANJE PODATAKA, ANALI;A I AINTE;A E;AKLJ(@5IF" NAJ;NA@AJNIJA 3A;A ( I;(@ABANJ( KRIMINALITETA JE PRIK(PLJANJE PODATAKA" ( o$oj *azi 'ri enjuju se razliite te7nike istra<i$anja6 'os atranje 2na 'r" 'os atranje aloletnike )an%e? eks'eri ent 2'ose)no u 'rocesu resocijalizacije, u'ore>i$anje 2u'ore>i$anje razliiti7 'oja$a i na kraju is'iti$anje!inter$juisanje" Posle%nja *aza is'iti$anja kri inaliteta je sre>i$anje 'o%ataka, nji7o$a analiza i iz$laenje zakljuaka"
Page | 6
.. STATISTI+KI METOD * I)*+AVAN* KRIMINALITETA ATATIATI@KI METOD koristi se u 'roua$anju kri inaliteta kao aso$ne 'oja$e" Pri eno razliiti7 statiki7 eto%a 're%$i>aju se ten%encije 6 o'a%anje, sta#nacija, 'orast 'oje%ini7 o)lika i $rsta %elik$encije u o%re>eno 'erio%u" Atatistika e$i%encija kri inaliteta 're%sta$lja z)ir 'o%ataka o kri inalitetu koju $o%e o%re>eni %r<a$ni or#ani" EBIDEN5IJ( ATATIATI@KI8 METODA BODE or#ani unutra&nji7 'oslo$a? ja$na tu<ila&t$a i su%o$i" To )i znailo %a 'ostoji statistika kri inaliteta or#ana unutra&nji7 'oslo$a, ja$ni7 tu<ila&t$a i su%o$a" ATATIATIKA (N(TRADNJI8 POALOBA AADRCI PODATKE o s$i 'o%neti 'rija$a a i s$i kri$ini %eli a za koja se na )ilo koji nain sazna" ATATIATIKA JABNI8 T(CILADTABA sa%reni" A(DAKA ATATIATIKA AE (;IMA KAO OANOB PRAGENJA KRETANJA KRIMINALITETA I ;A KRIMINOLODKA IATRACIBANJA" Nije%na o% na$e%eni7 statistika kri inaliteta na ne %aje a'solutno tane i 'ouz%ane 'o%atke o )roju iz$r&eni7 k" %ela i nji7o$i7 iz$r&ilaca " Pore% to#a o%re>eni )roj k" %ela ostaje ne'oznat, jer nije e$i%entirana +ta na )rojka kri inaliteta," Ta na )rojka se tano ne o<e ut$%iti, ona se o<e sa o 'ret'osta$iti" KRIMINALISTI+KE DIS/IPLINE POATOJE ;NA@AJNE KRIMINALIATI@KE DIA5IPLINE6 kri inalna antro'olo#ija, kri inalna )iolo#ija, kri inalna #eo#ra*ija, kri inalna lin#$istika, kri inalna or*olo#ija, kri inalna 'olitika, kri inalna 'ro*ilaksa, kri inalna 'si7olo#ija, kri inalna 'si7o'atolo#ija, kri inalna sociolo#ija i kri inalna statistika" KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA JE kri inolo&ka %isci'lina koja 'roua$a etiolo&ke osno$e kri inaliteta 'olazeci o% strukture uinalaca kri$ino# %elikta" =a$i se i 'roua$anje nji7o$i7 anato ski7, *iziolo&ki7 i 'si7olo&ki7 karakteristika, Lo )roz se s atra njeni osni$ae i 're a to s7$atanju uzroci kri inalno# 'ona&anja su u )iolo&ko!konstrukti$noj i or#anski %e#enerati$noj strukturi linosti" KRIMINALNA =IOLOGIJA je %isci'lina koja 'roua$a )iostrukturu linosti E#enetikuF %elik$enta istra<i$anje na osno$u *iziko# iz#le%a i e$entualne %e$ijacije, konstrukcije linosti, z%ra$st$eno# stanja, *iziolo&ki7 'rocesa, nasle>a i %r" O$aj 'oja je u$eo A Lenc kao 'ose)nu %isci'linu u 'roua$anju kri inaliteta" KRIMINALNA ETNOLOGIJA 'roua$a $ezu kri inaliteta i uslo$a <i$ota 'oje%ini7 naro%a i etniki7 zaje%nica" Pos atra e>uso)nu za$isnost naina <i$ota, o)iaja, tra%icije naro%a i %elik$entno# 'ona&anja" ( teoriji se t$r%i %a o%re>eni inioci nacionalne karakteristike koje se o#le%aju u $i%u a#resi$no# entaliteta, zaostale s$esti, rasno# i $ersko# *anatiz a, kao i nacionalno o'tere1eni7 're%rasu%a u sklo'u sa %ru#i socijalni inioci a o#u uticati na %elik$entno 'ona&anje"
Page | 7
KRIMINALNA GEOGRA3IJA je %isci'lina koja izua$a 'rostorne i $re enske %i enzije kri inaliteta" =a$i se *unkcionisanje 'ra$no# siste a, socijalni uslo$i a, ur)anizacijo , kulturo i %ru#i s'eci*inosti a koje na terenu uslo$lja$aju s'eci*ine ti'olo&ke karakteristike i o)i kri inaliteta" KRIMINALNA LOGIATIKA je %isci'lina koja 'roua$a nain i o)like e>uso)ne $er)alne ko unikacije %elik$enta" Iz$r&ioci kri$ini7 %ela u s$oji sre%ina a koriste 'ose)ne naine ko unikacije 'ute <ar#ona, i ike i #estikulacije" Ona istra<uje znaenje 'oje%ini7 stan%ar%izo$ani7 izraza i ustaljeni7 znako$a e>uso)no# o'&tenja iz$r&ioca kri$ini7 %ela, kao o)lasti %elik$entne kulture" KRIMINALNA MOR3OLOGIJA 're%sta$lja %isci'linu koja se )a$i s'oljni o)lici a is'olja$anja zloina" Ona ukazuje na o)like 'ri're anja i iz$r&enja zloina, kao i na tra#o$e izaz$ani7 'osle%ica" KRIMINALNA POLITIKA 'roua$a ere i akti$nosti %ru&t$a na 'ro)le i a s'rea$anja i suz)ijanja kri inaliteta" Izua$a o'&te i 'ose)ne ere kao i s$rsis7o%ne akti$nosti za&tite %ru&t$a o% 'oja$e kri inaliteta" Praktina 'ri ena kri inalne 'olitke o#le%a se u kri$ini zakonski o%re%)a a, kaznenoj 'olitici, era a %ru&t$ene 're$encije ko% s'rea$anja i re'resije i suz)ijanja %elik$entni7 'oja$a" KRIMINALNA PAI8OLOGIJA )a$i se 'roua$anje 'si7olo&ki7 're%is'ozicija, %eter inanti i ani*estacija kri inalno# 'ona&anja linosti" Osno$e %elik$entno# 'ona&anja 'ore% o)jekti$ni7 inilaca uslo$lja$aju i 'si7olo&ki *aktori" Oni se o#le%aju u strukturi linosti i njenoj in%i$i%ualnosti" Pose)no se o)ra1a 'a<nja na s$ojst$a te 'era enta i karaktera, sta$o$a, na$ika, e ocija, oti$a, ko 'leksa i %ru#i7 crta linosti koje uslo$lja$aju asocijalnu i %estrukti$nu akti$nost i 'ona&anje" Psi7oanalitiki 'ristu' 'roua$a nes$esne oti$e kri inalno# 'ona&anja" KRIMINALNA PAI8OPATOLOGIJA je %isci'lina koja se )a$i 'itanji a o%nosa %ru&e$ni7 stanja i %elik$encije" Proua$anje %u&e$ni7 'ore e1aja i )olesti, kao uzronosti kri inalne %elatnosti, %o$elo je %o 'si7o'atolo&ki7 'ristu'a u ti'olo#iji %elik$enata i o)ja&njenju etiolo&ki7 osno$a kri inaliteta" (zroci kri inaliteta 'o o$o s7$atanju su trajne ili 'ri$re ene %u&e$ne )olesti, %u&e$ni 'ore e1aji ili zaostalost u %u&e$no raz$oju" KRIMINOLODKA AO5IOLOGIJA je sociolo&ka I kri inolo&ka %isci'lina koja izazi$a kri inalitet kao 'ose)nu %ru&t$enu 'oja$u" Osno$ni 're% et istra<i$anja socijalne kri inolo#ije je %ejst$o s'olja&nji7 *aktora, uticaja sre%ine na linost %elik$enata i %elik$enciju uo'&te kao &to su ekono ski uticaji, uticaj kulture, 'oro%ice, %e o#ra*ski 'ro)le i slino" KRIMINALNA ATATIATIKA 're%sta$lja z$aninu statistiku e$i%entiranja kri inalni7 'oja$a 're a o%re>eni kriteriju i a" Osno$u kri inalne statike ine 'o%aci 'olicijski7 i 'ra$osu%ni7 or#ana" (stano$ljena je 'oetko -0!o# $eka i 'o o1u nje su se izua$ali na osno$u statistiki7 'o%ataka, uticaj 'ola, starosti, 'ro*esije I %r" socijalni7 o$ele<ja linosti I sre%ine na kri inalitet i
Page | 8
nje#o$u #eo#ra*sku %istri)uciju" Na osno$u statistiki7 istra<i$anja o#u1i su relati$no 'ouz%ani nalazi o neki etiolo&ki 'itanji a uticaja na 'oja$e kri inaliteta, 'ose)no inioci %ina ino# karaktera Eekono ske krize, %e'resije, i#racija, ur)anizacijaF" 0. ODNOS KRIMINOLOGIJE SA OSTALIM NA*KAMA Kri inolo#ija kao ulti%isci'linarna nauka je #ranina i $eo a je oslonjena na neke %ru#e nauke i sa nji a je e>uso)no 'o$ezana i uslo$ljena" Najte&nju $ezu i a sa KRIBI@NIM PRABOM, KRIBI@NIM PRO5EANIM PRABOM I KRIMINALIATIKOM" 11.KRIMINOLOGIJA I KRIVI+NO PRAVO BE;A I;MEI( KRIBINOG PRABA I KRIMINOLOGIJE $eo a je )liska" Neki teoretiati 'o'ut 3erija t$r%e %a je kri$ino 'ra$o #rana kri inolo#ije" Ta 'o$ezanost 'otie usle% kri inolo#ije koja je us erena ka 'roua$anju etiolo&ki7 i *eno enolo&ki7 'ro)le a kri inaliteta, a kri$ino 'ra$o na o'&te 'ra$ne institute kri$ino# %ela" Kri$ino 'ra$o izua$a siste 'oziti$ni7 'ra$ni7 'ro'isa , 'ose)no oni7 koji se o%nose na kri$ina %ela i sankcije" Kri$ino 'ra$o i kri inolo#ija su %$e autono ne naune %isci'line sa sro%ni 're% eto i cilje izua$anja, koje su ko 'le entarne iz razlo#a &to je%na %ru#u o)o#a1uju i %o'unja$aju" 11. KRIMINOLOGIJA I KRIVI+NO PRO/ESNO PRAVO KRIBI@NO PRO5EANO PRABO kao nauna %isci'ina )a$i se 'ostu'ko i 'rocesni su)jekti a ut$r>i$anja i 'ostojanosti uslo$a %a je o%re>eno %elo iz$r&eno i %a se na osno$u to#a izriu kri$ine sankcije za 'oinjeni %elikt" 5ILJ KRIBI@NOG PRO5EANOG PRABA je %a se na 'ro'isan nain ut$r%i 'ostojanje kri$ino# %ela i o%#o$ornosti iz$r&ioca, o%nosno %a se izrekne o%#o$araju1a kri$ina sankcija" Beza iz e>u kri inolo#ije i kri$ino 'rocesno# 'ra$a o%nosi se na tret an uinilaca k" %ela u 'ostu'ku ut$r>i$anja o%#o$ornosti i izricanja sankcija" 12. KRIMINOLOGIJA I KRIMINALISTIKA Kri inalistika i kri inolo#ija su %$e naune %isci'line koje su uzaja no 'o$ezane" OANOBNI 5ILJ KRIMINALIATIKE JE 'roua$anje nauni7 eto%a na ut$r>i$anju aterijalni7 injenica, o%nosno 'riku'ljanja %okaza u $ezi sa kri$ini %elo i uinioce " Najte&nji o%nos iz e>u o$e %$e naune %isci'line 'ostoji ko% 'roua$anja linosti %elik$enata, ko% koji7 su eto%i $eo a slini ili i%entini" KRIMINALNA POLITIKA ILI POLITIKA A(;=IJANJA KRIMINALITETA u najo'&tije s islu o<e se %e*inisati kao uku'nost s$i7 o)lika %ru&t$ene reakcije na kri inalitet" Da )i o'stala kao nauna %isci'lina ora se oslanjati na kri$ino 'ra$o i kri inolo#iju" Rezultat kri inolo&ki7 is'iti$anja 're%sta$ljaju 'olaznu osno$u za ost$ari$anje *unkcije kri inalne 'olitike"
Page | 9
13. KRIMINOLOGIJA I PENOLIGIJA PENOLOGIJA je nauka o nainu i e*ikasnosti siste a iz$r&a$anja kazni i %ru#i7 sankcija, sa as'ekta nji7o$o# uticaja na resocijalizaciju linosti iz$r&ilaca k" %ela i suz)ijanja kri inaliteta" Osno$na 'itanja i 'o%ruja 'enolo#ije su siste i or#anizacija kazneno!'o'ra$ni7 ustano$a? klasi*ikacija i raz$rsta$anje osu>enika? nain i uslo$i iz%r<a$anja kazni" Pose)no znaajna je 'enolo&ka %isci'lina ANDRAGOGIJA koja se )a$i 'itanji a usa$r&a$anja eto%a, o)lika i sre%sta$a $as'itanja, o)razo$anja i 're$as'itanja osu>eni7 lica" BIKTIMOLOGIJA JE GRANA KRIMINALIATIKE koja se )a$i izua$anje <rta$a k" %ela i o%nosa <rt$e i iz$r&ioca" Ona se 'r$enst$eno )a$i lino&1u <rt$e k" %ela, njene )io!'si7olo&ke karakteristike i socijalno# o)ele<ja" AO5IJALNA PATOLOGIJA je la%a nauna %isci'lina iji je 're% et izua$anja slo<en i o%nosi se na ko 'leks lju%ski7 'ro)le a i 'ose)ne strane o$eko$e nor alnosti i z%ra$lja" ( naj&ire s islu to su 'ro)le i koji se o%nose na 'si7olo&ke karakteristike i )iolo&ke %eter inante lini7 i %ru&t$eni7 'ore e1aja koji se o#u okarakterisati kao 'atolo#ija" To su kockanje, 'rostitucija, alko7oliza i %r" PEDAGOGIJA u naj&ire s islu je nauka o $as'itanju" Ona se )a$i ne sa o 'oziti$ni $e1 i ne#ati$ni uticaje $as'itanja, koje kako se u kri inolo#iji 'okazalo utie na kri inalno 'ona&anje" ('ra$o z)o# to#a su rezultati njeno# istra<i$anja jako )itni sa as'ekta uticaja etiolo&ki7 *aktora na %elik$enciju" PAI8OLOGIJA je nauka koja siste atski 'roua$a 'si7iki <i$ot o$eka )a$e1i se 'r$enst$eno entalni sa%r<aje i 'si7iki 'rocesi a linosti" Kri inolo#ija koristi znanja 'si7olo#ije 'ose)no sa as'ekta uticaja lini7 oso)ina i nji7o$e 'o$ezanosti sa 'ona&anje koji uslo$lja$aju %elik$enciju" PAI8OPATOLOGIJA je nauka o entalni 'ore a1aje linosti" ( kri inolo#iji zauzi a $a<no esto u 'roua$anju o%re>ene kate#orije %elik$enata zato &to e>u %elik$enti a 'ostoji o%re>eni )roj oni7 koji su %u&e$no )olesni i 'ore e1eni" AO5IOLOGIJA kao %ru&t$ena nauka 'roua$a strukturu i zakonitiosti %ru&t$eni7 o%nosa i 'rocesa" Pre% et 'roua$anja sociolo#ije su o%re>eni ti'o$i %ru&t$ene zaje%nice, %ru&t$ene #ru'e, ustano$e i or#anizacije i o)lici %ru&t$eno# <i$ota lju%i" Na osno$u sociolo&ki7 uenja i eto%a raz$ile su se no#o)rojne sociolo&ke eto%e u kri inolo#iji" Pore% na$e%eni7 nauni7 %isci'lina sa as'ekta 'o$ezanosti sa kri inolo#ijo *ilozo*iju, statistiku , 'si7ijatriju i %r" tre)a 'o enuti i 6
Page | 10
ISTORIJSKI RA)VOJ KRIMINOLOKE MISLI 14. ANTI+KA MISAO O KRIMINALITET* Kri inolo#ija s'a%a u re% la%i7 'ra$ni7 %isci'lina, raz$ila se u sa ostalnu nauku tek 'oetko -0! o# $eka" Me>uti isao o zloinu i zloincu stari su koliko i sa o %ru&t$o, 'oe$ o% isli iz *ilozo*ski7 siste a staro# $eka" AO3IATI su o$aj 'ro)le tretirali kroz izua$anje oti$a lju%sko# 'ona&anja uo'&te jo& u J!o $eku '"n"e" Teokrat je s atrao %a su u lju%sko 'ona&anju %o inantna tri osno$na oti$a6 za za%o$oljst$o , za )o#a1enje i za a&1u" A$aki o% nji7 i u o%re>enoj eri i a i %e$ijantne 'osle%ice na o$eko$u orijentaciju i lju%sko 'ona&anje" 8IPOKRAT, antiki *ilozo* i lekar 'roua$aju1i ne#ati$an uticaj e ocija na 'ona&anje o$eka, ustano$io je ti'olo#iju te 'era enta koja je i %anas aktuelna u 'roua$anju ENDOGENI8 *aktora %elik$encije" Pr$a znaajna s7$atanja u antikoj *ilozo*skoj isli sre1u se u ras'ra$a a Aristotela i Platona koja su 'os$e1ena %r<a$i" Antiki islilac Platon u s$o ra%u + Dr<a$i, ukazuje na %$e $rste zloina6 PAI8OLODKE E(N(TRADNJEF I 3I;IOLODKE EAPOLJADNJEF" ( *iziolo&ke uslo$e on u)raja )iolo&ku %e#eneraciju" Platon zloinca tretira kao izraz )olesne %u&e sa uzroci a 'si7olo&ke i *iziolo&ke 'riro%e" Po Platonu zloinac je oso)a koja %eluje 'o% uticaje strasti, oti$a, koristolju)lja, iz neznanja, iz$ito'ereni7 seksualni7 'o)u%a i 'si7iko# nere%a" Tak$a linost u *iziolo&ko s islu je 'ose)ne *izike konstrukcije kao izraz )iolo&ke %e#eneracije" ;a 'osle%icu s$e to i a ne'o'ra$lji$e kri$ce, ro>ene zloince, i za nji7 je + je%ini lek, s rtna kazna" A atrao je %a s$r7a kri$ini7 zakona tre)a %a )u%e $i&e suz)ijanja kri inaliteta ne#o ka<nja$anje kri$ca, i %a i a $i&e 're$enti$ni ne#o re'resi$ni s isao" A atrao je %a 'ostoje 'o'ra$lji$e i ne'o'ra$i$e linosti Ereci%i$isti, 'o$ratniciF" ;ala#ao se za o%re>ene ere ka<nja$anja i leenja,zloinaca, kao i za in%i$i%ualne kazne" ARIATOTEL JE AMATRAO %a je zloinac oso)a koja iz$r&a$a %elo jer je 'ok$aren ili je 'o% uticaje zloinaki7 sklonosti i na$ika i %a na nje#o$u konanu o%luku ne aju )ito# uticaja s'olja&nji inioci" ;loinci su 'o nje u )ili ne'rijatelji %ru&t$a, a %ru&t$o je )ilo %u<no %a i7 lei ili %a i7 se oslo)o%i" Ma%a je $ero$ao %a na zloince ne utiu nikak$i s'oljni ele enti $an nji7o$e linosti, 'rizna$ao je %a uzroci kri ino#eno# 'ona&anja o#u )iti u neki uslo$i a %ru&t$eno# <i$ota kao na 'ri er sla)ost %r<a$ne or#anizacije, siro a&t$o, 'ro)le i u *unkcionisanju 'ra$osu>a" A atrao je %a u kaznenoj 'olitici ra%i s'rea$anja kri inaliteta tre)a $o%iti tak$u 'olitiku u kojoj 1e 'otencijalni zloinac $i%eti oi#le%no $i&e &tete ne#o koristi u so'st$eni 'ostu'ci a" A'rea$anje zloinca u na era a ne tre)a %a )u%e sa o u kazna a $e1 i u leenju lju%i o% e#oiz a" Po nje u su lju%i racionalni e#oisti 'a 1e sa i s7$atiti taj o%nos i o%ustati o% na ere koju su i ali" ;a ne'o'ra$lji$ost je s atrao %a tre)a iz$r&iti s rtnu kaznu"
Page | 11
15. SREDNJOVEKOVNA MISAO O KRIMINALITET* ( skla%u sa %ru&t$eni o%nosi a i $erski %o# a a u *eu%aliz u kri inalitet je s7$a1an kao #re7 'roti$ )o<ji7 za'o$esti i 'oretka )o<ansko# re%a, a sa a kazna je orala )iti kao )o<ja 'ra$%a" ( sre%nje $eku kri$ac se nije s atrao razu ni )i1e na koje utiu s'oljni *aktori, $e1 )i1e u koje je usa>en zao %u7" Gla$ni 're%sta$nici o$i7 s7$atanja )ili su A(G(ATIN I TOMA AKBINAKI" Au#ustin je kasnije naz$an +A$eti,, )io je *ilozo* 'oreklo iz A*rike 2 %ana&nji Al<ir, u s$o %elu + O )o<joj %r<a$i, zastu'ao je sta$ %a kazna 're%sta$lja otku'lji$anje za iz$r&eno %elo, a s$r7a ka<nja$anja je izazi$anje kajanja ko% iz$r&ioca" Nje#o$o zala#anje za uki%anje s rtne kazne nije )ilo oti$isano 7u ano&1u zato &to je s atrao %a se iz$r&enje s rtne kazne neo'ra$%ano uskra1uju uke zloinaca i %a su ti e li&eni 'rilike %a se kroz 'atnje i )ol isku'e i 'o ire sa u$re>eni )o<anst$o " Pre a nje#o$o i&ljenju zloince %o inira zao %u7, a lek i o)a$eze 5rk$e je %a #a 'o'ra$i tako &to 1e isterati >a$ola iz #re&nika" To a Ak$inski je )io oso)a 'le i1ko# 'orekla, 're%a$a teolo#ije u Na'ulju" ( s$oji %eli a ;)ornik teolo#ije i ;)ornik 'roti$ nezna)o&ca 'ore% a'solutne 'ra$%e, u $i%u kazne za najte<e %elikte 'o$re%e )o<ansko# re%a, istie i relati$nu 'ra$%u koja &titi o% %ru#i7 %ela koja u#ro<a$aju lju%sko %ru&t$o, i kojo se us'osta$lja %ru&t$eni re%" ( o)ja&nja$anju #re&no# 'ona&anja o$eka oslanjao se na tezu koja je sa$re ena teorija 'si7oanalize, ili 'ret'osta$ka %a je u 'itanju suko) sa$esti kao %ela o$eko$e %u&e koja je us erena ka razu sko 'ona&anju i na#oni a koji i7 're$la%a$aju %a )i za%o$oljili *iziolo&ke i instikti$ne 'otre)e" 1(. ,*MANISTI+KA I RENESANSNA MISAO 8u aniza 're%sta$lja e'o7u u raz$oju lju%sko# %ru&t$a i 're%sta$lja raski% sa sre%njo$eko$ni istini s7$atanji a o kri$ino %elu kao 'o$re%i )o<ansko# re%a i kazni iji je je%ini cilj is'a&tanje i 'o irenje sa )o#o " ( o$o 'erio%u sazre$a saznanje o kri inalitetu kao %ru&t$enoj 'oja$i koje je uslo$ljeno %ru&t$eni o%nosi a i ure>enje , i e se raz)ija it o zloincu kao zlo%u7u" ( esto iracionalno# na scenu stu'a o)jekti$no i nauno s7$atanje socijalne uslo$ljenosti u 'ona&anju lju%i" Renesansni 'isci e>u koji a se 'ose)no isticao Makija$eli istiu %a je zlo uro>ena 'oja$a i %a je $ezana za lju%sku 'riro%u koja je 'esi istiki orijentisana" Ara'ski istoriar I=N 8ALD(N je t$r%io %a $e1i uticaj na o$eka i aju o)iaji i na$ike o% sa e 'riro%e o$eka i nje#o$o# te 'era enta" En#leski naunik TOMAA MOR isticao je %ru&t$eni karakter kri inaliteta i 're%la#ao je u)la<a$anje siste a ka<nja$anja" On je isticao %a je koren zloina u sa o %ru&t$u i nainu <i$ota $la%aju1e klase i %a sa i ti tre)a enjati o%re>ene %ru&t$ene uslo$e <i$ota" Au'rotno 8al%u u i Moru neki islioci to# $re ena su s atrali %a su %elik$entne 're%is'ozicije 'rete<no izraz unutra&nji7 *aktora" Ra%ikalni raski% sa sre%njo$eko$ni
Page | 12
s7$atanji a iz$r&ili su 8(GO GRO5IJ(A, TOMAA 8O=A I DCON LOK" 3rancuski 'ra$nik MONTEAKIJE u s$o %elu + Du7 zakona, izneo je teze o uslo$ljenosti %ru&t$eni7 'oja$a, karaktera o$eka i entaliteta naro%a, 'a i kri inaliteta" ;astu'ao je i&ljenje %a kri$ini zakoni ukoliko <ele %a )u%u e*ikasni oraju )iti 'rila#o>eni $re enu, tra%iciji, kulturi i %ru&t$eni 'rilika a sre%ine" D$ajcarac Can Cak Ruso u s$o %elu + Dru&t$eni u#o$or, s atra %a je o$ek, 'o s$ojoj 'riro%i sa$r&eno )i1e, ali %a se k$ari 'o% uticaje %ru&t$a ka%a ono za'a%ne u ekono sko i 'olitiko ro'st$o" 3rancuski *ilozo* 8OL=A8 u s$o %elu + Aiste 'riro%e, izneo je stano$i&te %a %ru&t$o koje je lose or#anizo$ano i koji se lose u'ra$lja, ora )iti 'uno 'oroni7 i lako isleni7 #ra>ana, ro)o$a, rasi'nika, *anatika i raz$ratnika" A atrao je %a je lju%sko 'ona&anje 'osle%ica uslo$a u koji a o$ek <i$i, a ne nji7o$e uro>enosti"
OSNOVNI KRIMINOLOKI PRAV/I 1-.KLASI+NA KOLA Klasina &kola 're%sta$lja 'r$o siste atizo$ano teorijsko raz i&ljanje o kri inalitetu" O$aj kri inolo&ki 'ra$ac nastao je kraje -.!o# i 'oetko -0!o# $eka" Dkola je nastala 'o% uticaje *rancuske re$olucije kao reakcija na suro$e kaznene siste e i &iroka %iskreciona o$la&1enja $lasti u to 'erio%u u E$ro'i" Pre a osno$ni s7$atanji a &kole, slo)o%a o$eka je naj$e1a %ru&t$ena $re%nost, a zloin je 'o$re%a etiko# re%a i izraz slo)o%ne $olje o$eka, a ne uticaj )ilo kak$i7 su)jekti$ni7 ili o)jekti$ni7 'rocesa ili o%nosa" Pre%sta$nike klasine &kole nije intereso$ala linost zloinca $e1 *unkcija zakona i le#alni kri$ino'ra$ni 'rocesi" Linost %elik$enta nije )ila 're% et nauke $e1 kri$ino %elo i kazna" Kri$ica je 'roizilazila iz oralne o%#o$ornosti, a ka<nja$anje je za s$r7u i alo o% az%u, is'a&tanje i 'ono$no us'osta$ljanje 'ra$no# i etiko# re%a" ;NA@AJAN DOPRINOA KLAAI@NE DKOLE @INI6
u$o>enje 'rinci'a zakonitosti i je%nakosti u kri$ino u$o>enje 'rinci'a in%i$i%ualizacije kazne? uki%anje ink$izitorsko# 'ostu'ka? o#rania$anje s rtne kazne i uki%anje telesni7 kazni! <i#osanje, saka1enje i slino "
'ra$u?
NAJBEGA ALA=OAT KLAAI@NE DKOLE )ilo je to &to je zane ari$ala %ru&t$enu uslo$ljenost %elik$encije, 'a je s$e 'ro)le e kri inaliteta s$o%ila na isto 'ra$ne *or ulacije" ('ra$o z)o# iskljui$o *or alne lo#ike i ala je o#rania$aju1i uticaj na kri inolo&ku nauku"
Page | 13
KLAAI@NOJ DKOLI PRIPADAJ( I ;NA@AJNE ;AAL(GE za uki%anje ink$izitorsko# 'ostu'ka, o#rania$anje s rtne kazne i uki%anje telesni7 kazni kao i za orijentaciju u$o>enja 'ra$ni7 'rinci'a" PREDATABNI5I KLAAI@NE DKOLE A(6 italijanski 'ra$nik @E;ARE =AKARIJA, ne aki teoretiar ANAELM 3OJER=A8, en#leski *ilozo* DCEREMI =ENTAM " Italijanski 'ra$nik @erzare =ekarija je zaetnik klasine &kole" A$oji %elo +O zloinu i kazna a, znaajno je uticao %a se nje#o$e i%eje u#ra%e u6 Kri$ini zakonik 3rancuske iz -/0#o%? Na'oleno$ kri$ini zakonik iz -.-K #o%? =a$arski kri$ini zakonik iz -.-K, kao i Kri$ine zakonike Ar)ije i 5rne Gore" Pre a @ezaru zloin je 're s$e#a izraz lo&i7 zakona, a ne 'osle%ica $la%anja lo&i7 lju%i i z)o# to#a zakoni tre)a %a #arantuju je%nak tret an s$i7 lju%i" Ne aki 'ra$ni teoretiar Ansel 3ojer)a7 u s$oji %eli a + Re$izija osno$ni7 'osta$ki i 'oj o$a 'oziti$no# kazneno# 'ra$a, i (%<)enik celoku'no# ne ako# kazneno# 'ra$a, 'ore% osno$ni7 %e*inisao je teoriju GENERALNE PREBEN5IJE sa tezo %a je s$r7a ka<nja$anja s'rea$anje 'otencijalni7 kri inalaca %a ne ine 'restu'e" En#leski *ilozo* i 'ra$nik D<ere i =enta u s$o %elu + ($o% u 'rinci'e orala i 'ra$a, isticao je %a o$eka u %e$ijantno 'ona&anju $o%e te<nje za isticanje " ;akon tre)a %a ure%i sre1u za s$e, a kazna ora )iti 'ra$e%na" Ona 1e to )iti ukoliko s'rea$a nezakonita %ela" 1..ANTROPOLOKA KOLA Antro'olo&ka &kola ja$lja se se%a %eseti7 #o%ina -0!o# $eka kao reakcija 'roti$ *or aliz a klasine &kole" Teorijski koreno antro'olo&ke &kole s atra se %elo +Poreklo $rste, @arlsa Dar$ina" Iz %ar$iniz a nastala su %$a 'ose)na kri inolo&ka 'ra$ca ANTROPOLODKI I PO;ITIBIATI@KI" Antro'olo&ku &kolu zasno$ao je 5E;ARE LOM=RO;O , sa tezo %a %elik$ente karakteri&u o%re>ena ti'ina konstituciona o)ele<ja %e#enerati$ni7 karakteristika tela, 'ose)no lo)anje i lica" Pre a LOM=RO;OBOJ KLAAI3IKA5IJI razlikuju se kri inalni ti'o$i6 ROIENI ;LO@IN5I sa )rojni ano alija a anato ske, )iolo&ke i 'si7olo&ke 'riro%e Eneosetlji$i i )ez ose1anja sa ilosti &to i7 ini 're%is'onirani za kri inalno 'ona&anjeF? D(DEBNO =OLEANI I;BRDIO5I KRIBI@NOG DELA koji se %ele na oralne lu%ake Ezakr<ljali7 oralni7 ulaF, %u&e$ne )olesnike i ato%oi%e E'olulu%aciF? ;LO@IN5I I; ATRAATI neura$note<ene i 'reosetlji$e oso)e koje a*ekti$no %eluju i $r&e kri$ina %ela u nastu'u lju)o ore, r<nje i #ne$a? AL(@AJNI ;LO@IN5I )ez uro>eni7 sklonosti, ali koji 'o% uticaje s'oljni7 *aktora ine anja ili ne7atna kri$ina %ela i D(DEBNO =OLEANI ;LO@IN5I ner$no neura$note<ena lica sa uro>eni %is'ozicija a za $r&enje kri$ini7 %ela 'rete<no i o$insko# karaktera" ( 'r$o iz%anju s$o# %ela on je s atrao %a oko LJM!/9M o% uku'no# )roja %elikata 'oine ro>eni kri inalci, ali je kasnije 'o% uticaje kritike i s$oji7 e$oluti$ni7 s7$atanja taj o%nos s$eo na KJM!49M" Pore% *iziko# iz#le%a 'ri'isi$ao i je i o%re>ena oralna s$ojst$a, iz$lae1i to iz
Page | 14
injenice %a se e&1e teto$iraju o% ne%elink$entni7 linosti, %a za razliku o% ostali7 is'olja$aju $e1u neosetlji$ost na )ol" ( konstitucionalne kri ino#ene ele ente Lo )rozo u)raja nasle>e o% %aleki7 're%aka" Beruju1i u teoriju + ro>eno# zloinca, za njeno %okazi$anje 'roua$ao je na stotine iz$r&ioca kri$ini7 %ela 2osu>enika" Lo )rozo je koristei se statistiki eto%a a i eto%a a erenja, u s$o %elu %ao %etaljnu sliku tz$" ;LO@INAATOG TIPA" Tak$a slika o%aje %elik$enta kao lju%sko# %e#enerika, je%nu $rstu *izike i oralne nakaze" Lo )rozo je ra%i 'ot$r%e s$oje teorije +ro>eno# zloinca, kao lekar iz$r&io $eliki )roj o)%ukcija i is'itao K.K lo)anja rt$i7 italijanski7 zat$orenika i J09/ <i$i7 'restu'nika, ukazuju1i na nji7o$e anato ske, *iziolo&ke i 'si7ike ano alije" Lo )rozo$ zloinaki ti' u s islu anato ski7 karakteristika %e#enerati$ne 'riro%e u)rajao je karakteristike tela6 nenor alno $elika ili ala #la$a? asi etrija lica? ali i z%e'ast rast? %u#ake i kle 'a$e u&i? slinost sa &i'anzo ? u%an iz#le%? u%u)ljene i kose oi? alo i zako&eno elo? $elika $ilica i ja#o%ine kosti? kri$, 'r1ast i s'ljo&ten nos ko% lo'o$a, o%nosno &iljat ko% u)ica? usne esnate i oteene? )raz%e na o)razi a kak$e i aju neke <i$otinje? kratka ili %u#aka )ra%a kao ko% aj una? %e*ekti #ru%no# ko&a? in$erzije #enitalni7 or#ana? 're%u#ake ruke i $e1i )roj 'rstiju" ( 3(NK5IONALNO 3I;IOLODKE NENORMALNOATI u)rajao je6 neosetlji$ost na )ol, %altoniza , osla)ljeno ulo 'i'anja i sl" Lo )rozo je %o&ao %o zakljuka %a kri inalci i aju 'ri iti$ni ti' o<%ane strukture, a sa i ti i 'ona&anja" O$a saznanja su se nazi$ala ATABIATI@KA" Po% uticaje no#o)rojni7 kritiara to# $re ena Lo )rozo je 'oste'eno 'ore% anato ski7 karakteristika u *aktore %elik$encije u$eo i ekono ske i socijalne *aktore, ali kao s'ore%ne 2 sekun%arne *aktore" Lo )rozo$a teorija je $re eno #u)ila na znaaju" To e je 'ose)no %o'rineo en#leski lekar @ARA GORING koji je 'ro$era$aju1i Lo )rozo$u tezu u'ore>i$ao 7ilja%e osu>enika i $ojnike je%ne )ritanske $ojne je%inice" Gor%in# je nakon 'roua$anja %o&ao je %o zakljuka %a iz e>u o$e %$e #ru'acije ne 'ostoje nikak$e e$i%entne razlike" Rezultate o$o# istra<i$anja o)ja$io je u s$ojoj knjizi + En#leski osu>enik," Gorin# je %okazao %a ata$iza ne a naunu 'o%lo#u i 'o%aci koje je saku'io su zau$ek %iskre%iti$aki Lo )rozo$u i%eju o + ro>eno zloincu," Aa$re ena s7$atanja o%)acuju antro'olo&ku &kolu i njene 'ostu'ke kao nenaune i je%nostrane" Me>uti njen znaaj je u to e &to je 'r$a ukazala na $a<nost izua$anja iz$r&ioca kri$ino# %ela, a ne sa o %elikta kao nor ati$ne kate#orije" 10. ITALIJANSKA PO)ITIVISTI+KA KOLA Posle klasine i antro'olo&ke &kole i na )azi nji7o$e kritike nastao je no$i 'ra$ac u kri inolo#iji koji je )io orijentisan ka izua$anju 'oziti$ni7 injenica $ezani7 za iz$r&ioca kri$ini7 %ela, 'oznat u teoriji kao ITALIJANAKA PO;ITIBIATI@KA DKOLA" ;a razliku o% klasine &kole 'oziti$isti se okre1u 'roua$anju s$eta oko se)e, tu ae1i lju%sko 'ona&anje %eter inancija a
Page | 15
)iolo&ki7, 'si7olo&ki7 i socijalni7 *aktora" Pre%sta$nici o$e &kole su ENRIKO 3ERI I RA3AELE GARO3ALDO koji su )ili Lo )rozo$i uenici" ENRIKO 3ERI u s$oji raz atranji a 'olazi o% iz$esni7 socijalni7 uslo$a sre%ine kao &to su6 'oro%ica, &kola, $as'itanje, uslo$i <i$ota i ra%a" ;ati 'olazi i o% %r<a$ni7 o)lika institucionalni7 o)lika or#anizo$anja u suz)ijanju kri inaliteta i %e*inisanju kaznene 'olitike" Po nje u su uzroci %elik$encije 'r$enst$eno u 'riro%ni , o%nosno *iziki *aktori a, kao i u 'oro%ini , %ru&t$eni i ekono ski uslo$i a" 3eri je insistirao na eks'eri entalnoj eto%i u 'roua$anju linosti 'o% uticaje 'riro%ni7 nauka i *ilozo*ije" 3eri je kri inalce %elio na tri #ru'e6 one ko% koji7 %o iniraju unutra&nji *aktoriEano alije or#anske i *izike konstrukcijeF i one ko% koji7 'reo$la>uju socijalni *aktori" Pre a nje#o$oj ti'olo#iji razlikuje se 'et kate#orija kri inalaca!kri$aca6 D(DEBNO =OLEANI kri$ci #%e s'a%aju %u&e$no o)olela lica, 'ore e1ena i 'si7o'atolo&ka lica? ROIENI KRIB5I ko% koji7 je neiz)e<na kri inalna sklonost 'osle%ica nasle%ni7 oso)ina koje su *or irane #eneracija a? KRIB5I I; NABIKE, kao 'o%$rsta ro>eni7 kri$aca koji su rano 'oeli sa kri inalo i 'o% uticaje 'rilika, 'ose)no neka<nja$anja, ostali 7ronini kri inalci? KRIB5I I; ATRAATI san#$inine, ner$ozne i osetlji$e oso)e koje ine zloin 'o% uticaje jaki7 e ocija? AL(@AJNI KRIB5I, lako islene i oralno neosetlji$e oso)e" RA3AELE GARO3ALO je %ru#i 're%sta$nik 'oziti$istike &kole" On je )io italijanski su%ija i kri$iar to# $re ena" ( s$o %elu NKri inolo#ija+ ustano$io je etiri ti'a 'restu'nika6 TIPI@NE ;LO@IN5E? PLA8OBITE PREAT(PNIKE, (=I5E! iz$r&ioci k"%ela sa 'o#re&ni 're%sta$a a o asti i nu<nosti os$ete sa tra%icionalni 're%rasu%a a? NAAILNIKE, PREAT(PNIKE li&ene sa ilosti i kra%lji$ce li&ene ose1anja estitosti? PO8OTLJIB5E 'restu'nike sa nisko ener#ijo oralne ener#ije" O% s$i7 kate#orija naj$a<nijo je s atrao ti'ine zloince ili u)ice sa 're%u i&ljaje " ;astu'ao je sta$ %a su u 'itanju oso)e )ez oralni7 ose1anja, jer u)ijaju iz se)ini7 'o)u%a, t$r%io je %a se ra%i o oso)a a koje su ne'o'ra$lji$i kri inalci za koje je s rtna kazna je%ina e*ikasna sankcija i %a su u 'itanju 'si7o'ate" Poziti$isti su nai&li na )rojne kritike kri$ino i&ljenju i 'raksi" a%a su nji7o$a s7$atanja %u)oko ukorenjena u teoriji,
21. SO/IOLOKA KOLA Aociolo&ka &kola %aje akcenat 'r$enst$eno na socijalne i %ru#e %ru&t$ene inioce %eter inacije o$eka" Postoji nekoliko $arijanti sociolo&ke &kole6 3RAN5(AKA DKOLA? @IKADKA DKOLA? A(ATRIJAKA EN5IKLOPEDIJAKA DKOLA? NEMA@KA AO5IOLODKA DKOLA" 3RAN5(AKA DKOLA ILI T;B" LIONAKA DKOLA, iji je #la$ni 're%sta$nik GA=RIEL TARDE u$o%i tezu kolekti$ne kri$ice, o%nosno s atra %a %ru&t$o st$ara i 'ri're a zloine i %a s7o%no to e za nji7 i a i o%#o$ornost" 3rancuska &kola se zala#ala za istorijsku i retros'ekti$nu %i enziju izua$anja kri inaliteta, s atraju1i %a je na %ru#aiji nain ne o#u1e saznati celinu i su&tinu 'ro)le a 'oja$a kri inaliteta u %ru&t$u" Tan%e je )io 'ro*esor su%ske e%icine u Lionu
Page | 16
i je%an je o% Lo )rozo$i7 uenika, $re eno je o%)acio teoriju o Nro>eno zloincu+, s atraju1i %a 'ore% *iziki7 i 'si7iki7 're%is'ozicija i socijalna sre%ina o)likuje linost, 'a i nje#o$o %elik$entno 'ona&anje" ADOL PRINA, 'ro*esor k" 'ra$a iz =risela i je%an o% osni$aa o$o# 'ra$ca, s atrao je %a je kri inalitet 'roiz$o% sa o# o$eanst$a kao tak$o#" ;naaj o$e &kole je u to e &to je ukazala na uticaj socijalni7 *aktora na 'si7ike 'rocese, na in%i$i%ualno i #ru'no 'ona&anje lju%i" @IKADKA DKOLA u s$o 'roua$anju 'olazi o% stano$i&ta %a su lju%ska zaje%nica i sre%ina #la$ni *aktori uticaja na lju%sko 'ona&anje" Pre%sta$nici ika&ke &kole 'olaze o% s7$atanja %a je kri inalitet6 'ro%ukt socijalno# okru<enja, 'osle%ica naina <i$ota u $eliki #ra%o$i a, 'osle%ica ne%ostataka i slo a %ru&t$ene kontrole na% u<i #ru'a a i#ranata, sirotinje i aloletnika" Aocijalnu sliku @ika#a :9!i7 #o%ina karakteri&u6 $elike i#racione 'o'ulacije! 'ose)no crnake iz ruralni7 u ur)ana 'o%ruja, 'o$e1anje #ra%sko# stano$ni&t$a u $rlo kratko 'erio%u" Rat, $elika %e'resija i a*ija 'rouzroko$ali su socijalnu neje%nakost $eliki7 raz era" Pre%sta$nici o$e &kole su TOMAA I ;NANIE5KI" A(ATRIJAKA EN5IKLOPEDIJAKA DKOLA nastala je na te elju teorijski7 s7$atanja 'ro*esora kri$ino# 'ra$a iz =ea i oca kri inolo#ije 8ANAA GROAA" ;naaj Groso$i7 ra%o$a o#le%a se u tri 'ra$ca6 'r$i 'ut su o%nos, iz$r&enja i suz)ijanja %elikata, kao reakcije %ru&t$a, s7$a1eni kao je%inst$o u celini 'ro)le a" ? u sre%i&te to# o%nosa 'osta$ljen je o$ek, kao 'si7ika in%i$i%ua, a ne zloinac? taka$ o%nos %elo$a i celine 'ro)le a oraju oraju zaje%no raz atrati u tesnoj 'o$ezanosti kri inolo#ija, kri$ino 'ra$o i 'enolo#ija" NEMA@KA AO5IOLODKA DKOLA %o$ela je %o 'ri)li<a$anja i inte#racije sta$o$a klasine &kole i italijansko# 'oziti$iz a ra%i re&a$anja osno$ni7 'ro)le a u kri inolo#iji i kri$ino 'ra$u" O$a &kola 'olazi o% stano$i&ta %a je suz)ijanje i s'rea$anje kri inaliteta o#u1e sa o ut$r>i$anje uzroka koje su s$rstali u %$e #ru'e6 INDIBID(ALNA ABOJATBA DELIKBENATA Enasle%na i steenaF i 3I;I@KE, DR(DTBENE, GEOGRA3AKE I EKONOMAKE OKOLNOATI I (ALOBI" (ro>ene sklonosti i naklonosti, 're a o$i s7$atanji a, nisu osno$ni uzrok zloina, $e1 %ru&t$ene okolnosti koje zaje%niki %eluju, ali i aju i 'ose)an uticaj" ( $ezi sa ti za$isno o% nji7o$e %o inacije i uticaja kri inaliteta %ele se na AK(TNI I 3I;I@KI" AK(TNI KRIMINALITET se s atra 'osle%ico %elo$anja s'oljni7 inilaca, a 8RONI@NI %o inantni uticaje lini7 s$ojsta$a" Iz ne ake sociolo&ke &kole 'roistekla je 'oznata klasi*ikacija %elik$enata 're a kriteriju i a LIATA! ne ako# 'ro*esora kri$ino# 'ra$a" List 'olaze1i o% %$ojne 'o%ele kri inaliteta kri inalce %eli na KRIB5E I; NABIKE i AL(@AJNE KRIB5E" Kri$ce iz na$ike nazi$ao je i 7ronini kri$ci a i kri$ci a 'o ten%enciji i to su )ile one oso)e ko% koji7 'ostoji uro>ena sklonost ili steene %is'ozicije ka kri inalno 'ona&anju" Tu on razlikuje 'o'ra$lji$e i ne'o'ra$lji$e kri$ce, a najte<i ti'o je s atrao 'ro*esionalne kri inalce" AL(@AJNI KRIB5I su %elik$enti koji su nastali 'o% uticaje s'oljni7 inilaca i uslo$a" Oni se 'o 'si7o*iziki
Page | 17
oso)ina a ne razlikuju o% ne%elik$enata, ali i uslo$a i 'o$o%a"
je 'ona&anje uslo$ljeno jaki
uticaji a s'oljni7
DKOLA DR(DTBENE OD=RANE nastala je 'r$enst$eno kao %ru&t$eni 'okret, nakon II s$etsko# rata" Ona je te<ila socijalizaciji i 7u anizaciji kri$ino# 'ra$a" I%eje o$o# 'okreta zaete su u Ieno$i EItalijiF -04J" #o%" osni$anje 5entra za izua$anje i%eja %ru&t$ene o%)rane" -040 #o%" Pokret je 'rerastao u Me>unaro%no u%ru<enje %ru&t$ene o%)rane" Rz$oje kri$ino! 'ra$ne i kri inolo&ke nauke kraje -0!o# $eka u teoriji je s$e 'risutnija orijentacija na 're$as'ita$anju kao osno$noj s$rsi i resocijalizaciji kao cilju ka<nja$anja 'restu'nika"
TEORIJSKE OSNOVE ETIOLOGIJE KRIMINALITETA TEORIJE ;LO@INA Nauna isao se jo& 're ne#o &to je kri inolo#ija ustano$ljena kao 'ose)na nauka, intereso$ala %a o)jasni za&to se neki lju%i $la%aju asocijalno, za&to se neko 'ona&anje s atra kri inalni , a %ru#o ne" Kroz istoriju se 'oku&a$alo kroz razne &kole tu aiti kri inalno 'ona&anje linosti uo'&te i kri inaliteta kao 'oja$a"
21.BIOLOKE TEORIJE 2o'3m ! 2o e%3 4!o%o5"!6 teo#!'3 =iolo&ke teorije su teorije koje s$oju zasno$anost te elje na i&ljenji a %a su )iolo&ke 're%is'ozicije osno$ni kri ino#eni *aktori" Tu se 'ose)no u)rajaju inioci )ioso atski7 'rocesa kao &to su6 uro>ene, nasle%ne, or#anske, *iziolo&ke i %ru#e )iolo&ke *unkcije koje uslo$lja$aju %elik$entno 'ona&anje 'oje%ini7 lica" ( )iolo&ke teorije s'a%aju6 3ENOLODKA TEORIJA? TEORIJA NAALEIA? =IOKONATIT(5IONALNA TEORIJA I TEORIJA AKLONOATI? 8ROMO;OMAKA TEORIJA? ENDOKRINOLODKA TEORIJA I RAANA TEORIJA" 22. 7ENOLOKA TEORIJA 3enolo#ija je nauka o lo)anji na kojoj je zasno$an )iolo&ki 'ra$ac i s7$atanje u nauci %a se na osno$u o)lika lo)anje o#u o%re%iti %u&e$ne oso)ine i s'oso)nosti neko# o$eka" 3enolo&ke teze u kri inolo#iji 'oja$ile su se 'oetko -0!o# $eka" Pre%sta$nici *enolo&ke &kole su6 )eki lekar GAL i &$e%ski teolo# LABATER" O$e teorije istiu 'o$ezanost %elik$entni7 sklonosti i oralni7 oso)ina linosti sa konstitucijo lo)anje" Pre a o$oj teoriji su&tina karakterni7 oso)ina o$eka je u $ezi sa ko&tano konstitucijo , o)liko i o)i o #la$e koji se izra<a$a 'o se# enti a" Ae# enata i a :L 'o Galu i KJ 'o La$ateru" Ae# enti a se o%e>uju N$i&e+ i Nni<e+ sklonosti o$eka u za$isnosti o% o)lika #la$e" Pre a *enolo&ki s7$atanji a #la$a ko% kri inalaca je kru&kasto# o)lika i a &iri $ilini %eo o% eono# %ela, %ok je ko% ne%elik$enata raz$ijeniji #ornji %eo #la$e" Na osno$u tz$" se# enta 'ristalice *enolo&ke teorije su s atrale %a
Page | 18
se sa si#urno&1u o#u 're%$i%eti )u%u1a 'ona&anja oso)e" 3enolo&ka teorija je %u#o $re ena )ila 'o'ularna i 'riznata i u E$ro'i i u A erici" Tri%eseti7 #o%ina 'ro&lo# $eka o$a teorija je skoro u 'ot'unosti os'orena" A'a%a u )iolo&ke teorije"
23 .TEORIJA NASLE8A Pitanje o%nosa nasle>a i %elik$encije je klasino 'itanje kri inolo#ije koje 'otie jo& o% Lo )roza" Pre a Lo )rozu Nro>eni zloinac+ 'otie iz %e#enerisane 'oro%ice ko% iji7 se lano$a ja$ljaju sluaje$i lu%ila, #lu$o1e, si*ilisa, e'ile'sije i alko7oloz a" ( 're%sta$nike o$e teorije s'a%a ENRIKO 3ERI, koji ka%a #o$ori o ro>eno kri inalcu, )iolo&ki *aktori a 'ri%aje )itan znaaj ko% %elik$encije s atraju1i %a u 'ona&anju linosti 'ostoje nasle%ne sklonosti" 3eri to o)ja&nja$a na 'raktino 'ri eru %$ojice i%iota, $as'ita$ani7 'o% isti uslo$i a, o% koji7 je%an rea#uje na &alu u)ist$o , a %ru#i ne" 3eri to tu ai tako %a je%an o% nji7 koji je u)ica, 'ore% i%iotije i a i nasle>enu zloinaku sklonost, a %ru#i ne a" O% s$i7 o)lika nasle>aE aterijalno, %u7o$no i #enetsko, za kri inolo#iju je naj)itnije #enetsko, ono koje se is'olja$a u )iolo&ki karakteristika a %e*inisani u 7ro ozo i a, #eni a i %eziksiri)onukleinsko kiselino !DNK" O$a istra<i$anja su sa iz$esni ste'eno 'ouz%anosti %okazala #enetsko nasle>e ko% sluaje$a entalne retar%iranosti, 'risust$o 7ro ozo ske a)eracije 're%aka i 'oto aka E&izo*renija i a*ekti$ni 'ore e1ajiF" Na osno$u #enetiki7 uenja iz%i*erenciran je tz$" ATABIATI@KI TIP DELIKBENTA" Kri inolozi su u %ru#oj 'olo$ini -0! o# $eka teoriju nasle>a 'rizna$ali kao $ali%nu, a%a je sa$re eni s7$atanji a %osta os'orena" Po% uticaje teorija o nasle>u raz$ijena je 'ose)na %isci'lina u ok$iru 'enolo#ije tz$" E(GENIKA iji je cilj )io s'rea$anje re'ro%ukcije u ok$iru 'o'ulacije koja i a #enetske %elik$entne %is'ozicije 'ute sterilizacije" Es'rea$anje ra>anja %eceF" GENETI@KA A8BATANJA tu ae %a je kri inalno 'ona&anje uro>ena i nasle%na 'oja$a &to je %okazano kroz %$e $rste stu%ija 'roua$anje tz$" KRIMINALNI8 PORODI5A I =LI;ANA5A" Genetika je nauka o nasle>u i nasle%ni oso)ina a koje se 'renose #eni a koji su relati$no 'ostojani kroz #eneracije 'oto aka" =lizanci su kori&1eni kao eks'eri entalni su)jekti %okaza #enetiki7 s$ojsta$a, i to kao 'ri arni7 nasle%ni7 inilaca ne sa o konstitucionalni7 i )iolo&ki7 $e1 i 'si7iki7 oso)ina linosti" Istra<i$anja su ra>ena %a )i se o)jasnio uticaj #enetsko# *aktora ko% tz$" kri ino#eni7 'oro%ica, i za %okaz %a je kri inalna akti$nost je%nojajani7 )lizanaca z)o# #enetske slinosti u $e1oj eri 'o%u%arna o% %$o1elijski7 )lizanaca ili %ru#i7 kr$ni7 sro%nika" O$a s7$atanja su %o$ela %o zakljuka o o'ra$%anosti )iolo&ki7 teorija kri inaliteta i u$o>enja sterilizacije kao kri inalne 're$encije ko% seksualni7 %elik$enata" Na taj nain se teorija nasle>a 'ro$era$ala kroz tz$ ADOPTIBNE AT(DIJE, 'os atranje 'ona&anja %ece %ati7 na us$ajanje, o%nosno razlika u uticanju sre%ine i )iolo&ki7
Page | 19
inilaca" Iz o$i7 stu%ija je ut$r>eno %a ukoliko su o)a %eteta o% isti7 ro%itelja, ija je )io#ra*ija kri inalna, tako>e %elik$entne orijentacije i u no$oj sre%ini, on%a 'ostoji osno$anost teorije o )iolo&ko kri inalno nasle>u" Istra<i$anja )lizanaca i a%o'ti$ne stu%ije o N'o%u%arnosti+ )a$ili su se 'itanje kolika je $ero$atno1a %a 1e 'oje%inac Eje%nojajani )lizanacF i ati iste ili sline karakteristike Einteli#enciju, kri inalno 'ona&anjeF kao nje#o$ )iolo&ki sro%nik" Dru#i 'ristu' se o%nosio na s7$atanje %a #eni, kao ele ent 7ro ozo a, i aju nasle%ne oso)ine, i e se o)ja&nja$a uslo$ljenost 7ro ozo ski7 a)eracija za %elik$entne oso)ine" Teorija socijalno# nasle>a o%nosila se na nasle%ne oso)ine sa stariji7 #eneracija na la>e" Ro%itelji su s$oje 'ro)le e iz la%osti 'renosili na 'oto st$o &to se o%ra<a$a na )io'si7iki raz$oj i 'ona&anje %ece, jer na#o ilani 'ro)le i %o$o%e %o aku ulacije asocijalnosti i %is'ozicije %elik$entno# 'ona&anja" 24.BIOKONSTIT*/IONALNA TEORIJA I TEORIJA SKLONOSTI je 'roistekla iz Lo )rozo$e antri'olo&ke &kole, koja je u 'oetku 'ot'uno i#norisala %ru#e kri inolo&ke inioce, kao uzronike kri inaliteta, a uzi ala je u o)zir sa o *iziki iz#le% %elik$enta" O$a teorija je %o<i$ela oz)iljne kritike, jer istra<i$anja nisu 'okazala is'ra$nost ti7 sta$o$a" Ne&to kasnije je Lo )rozo %onekle 'ro enio sta$o$e i ustano$io 'et ti'o$a zloinaca6 ro>eni zloinac, %u&e$no )olesni kri inalci, zloinci iz strasti, sluajni zloinci i zloinci iz na$ike" ( s$o 'r$o %elu Lo )rozo je s atrao %a oko LJM!/9M %elikata 'oine ro>eni zloinci, a kasnije je to s$eo na KJM!49M" Lo )rozo i %ru#i 're%sta$nici o$e teorije %e$ijacije i %elik$encije ko% <ena o)ja&nja$ali su )iolo&ki 'rocesi a 7or onalni7 'ore e1aja, eno'auzo , 'ore e1aji a enstrualno# ciklusa i slini *aktori a" Oni su <eleli %a %oka<u %a <ene z)o# s$oji7 otoriki7 karakteristika te<e %e$ijacija a, 'otenciraju1i 'ose)no 'rostituciju" Ma%a su Lo )rozo$a 'oetna uenja u celini os'ora$ana, injenica je %a su neke osno$ne 'osta$ke ostale iz$or za no#a kasnija uenja" Au&tina o$i7 )iolo&ki7 'ristu'a s$o%i se na o)ja&njenje %a linost zloinca, 'ore% konstitucionalni7 karakteristika, o%re>uju i 'si7olo&ka s$ojst$a" A atraju1i %a 'ostoji $eza iz e>u *iziki7 i s$ojsta$a lju%i skloni7 %elik$enciji, austrijski kri inolo# ;ELIG je ak tu 'ose)nu naunu %isci'linu naz$ao KRIMINALNA =IOLOGIJA" ;elin# u s$ojoj klasi*ikaciji %elik$enta razlikuje6 ATIPI@NE, MEDOBITE I @IATE TIPOBE KRIMINALA5A" Mno#i %ru#i 're%sta$nici o$i7 teorija EGas)er#er, Eksner i %r"F tako>e su s atrali %a iz e>u *iziko#!anato sko# iz#le%a i oralni7 oso)ina o$eka 'ostoji kauzalna EuzronaF $eza" A eriki 'ro*esor 8oton sa 8a$ar%sko# uni$erziteta istie %a su )iolo&ke in*eriornosti 'ri arni uzrok zloina" Po nje u, o$ek sklon kri inalitetu je linost ni<e )iolo&ke 'ri'a%nosti" Tako su $isoki i r&a$i 're%is'onirani za u)ist$a i 'ljake, $isoki i te&ki za 're$are i *alsi*ikate, ali za kra>e i 'ro$ale, niski i te&ki za na'a%e na o$eka i seksualne zloine" TEORIJA =IOKONATIT(5IONALNI8 AKLONOATI ukazuju na uro>ene sklonosti za %elik$enciju i nasle>e u %elik$entnoj orijentaciji, &to se stie nasle>e #ena i nasle>e 'ose)no#
Page | 20
konstitucionalno# ti'a" Pre%sta$nici o$e teorije 2NIGE3ERO, 8OTON, LANGRE, ne#iraju teoriju o ro>eno zloincu, ali zato s atraju %a ko% o%re>eni7 linosti 'ostoje uro>ene sklonosti ka %e$ijantno 'ona&anju"
25..,ROMO)OMSKA TEORIJA 8ro ozo ska teorija je zasno$ana na uenju %a 'ostoje 'ore e1aji u jez#ru 1elije 2 7ro ozo i a!akti$ne su'stance 1elijsko# jez#ra, koja sa%renici a i #o$ori o to e %a se e>u kri inalci a znatno e&1e ja$ljaju OPP ko )inacija 7ro ozo a ne#o u nor alnoj 'o'ulaciji OP" Tako se raz$ila 7i'oteza %a je $i&ak 7ro ozo a P u $ezi sa kri inalni 'ona&anje , 'ose)no nasilni " JAKO=A je -0LJ #o%" su#erisao %a u&karci sa OPP sin%rono i aju $e1i ste'en a#resi$nosti ne#o nor alni u&karci OP" Pre a o$oj teoriji $eliki $i&ak 7ro ozo a P st$ara 'ose)an konstitucionalni ti' linosti skloni7 kri inalitetu" OANOBNE POATABKE 8ROMO;OMAKE TEORIJE A(6 je%an o% 7ilja%u u&karaca je ti' 7ro ozo ske a)eracije OPP? u&karac OPP je $i&e 're%is'oniran kri inalno 'ona&anju ili )olnici za entalno o&te1ene oso)e ne#o u&karac OP? u&karac OPP je anje inteli#entan ne#o u&karac OP i 'o&to je $i&e OPP u&karaca u zat$oru ne#o &to i7 je na slo)o%i, taj 7ro ozo ski 'ore e1aj je #la$ni kri$ac za a#resi$nost i nasilje tak$i7 oso)a" PINATEL je u $ezi sa ti s atrao %a je a)nor alna 7ro ozo ska ko )inacija ak J9!L9 'uta $e1a ko% %elik$entni7 ne#o ko% ne%elik$entni7 #ru'a" Teorija o N7ro ozo sko u)ici+ o<i$ela je Lo )rozo$u teoriju i izaz$ala ras'ra$e e%icinski7 i kri inolo&ki7 strunjaka" O$e teze 'ose)no su )ile izra<ene nakon otkri1a $i&ka 7ro ozo a ko% te&ki7 i $i&estruki7 u)ica Danijela I#ona u Parizu i Riar%a A'eka!Nu%o$i&ta iz @ika#a+ koji je u)io osa la%i7 )olniarki" 2( .ENDOKRINOLOKA TEORIJA En%okrinolo&ka teorija uzroke kri inaliteta o)ja&nja$a 'ore e1aji a u *unkcionisanju en%okrini7 Etiroi%na, &titna, 7i'o*iza, na%)u)re<na i 'olneF <lez%a" O$a s7$atanja su rezultat e%icinski7 istra<i$anja, a 'olaze o% sta$a %a su entalni 'ore e1aji linosti niska inteli#encija i na#oni 'osle%ica ti7 'ore e1aja" Autori o$e teorije en%okrini siste uzi aju za osno$u uzroka %elik$encije, s atraju1i %a <lez%e sa unutra&nji luenje )itno utiu na 'si7o*iziki raz$oj linosti 'a se u ti 'ore e1aji a o#u tra<iti s$i o)lici %e$ijantno# 'ona&anja" DARP I AMIT s atraju %a su oso)e koje 'ate o% en%okrini7 'ore e1aja ti'ini uro>eni zloinci" PODOLAKI s atra %a &to $i&e 'a%a ni$o &e1era u kr$i to je $e1a ten%encija u $r&enju kri$ini7 %ela" Kritiari
Page | 21
o$e teorije s atraju %a 'ore e1aj en%okrini7 <lez%a utiu na e ocionalno stanje linosti, a $eza sa kri ino#eni 'ona&anje je $i&e in%irektna, ne#o &to je ne'osre%na 'osle%ica" En%okrinolo#ija je nauna %isci'lina koja se )a$i 'roua$anje oso)ina i ra%a <lez%a sa unutra&nji luenje i u $ezi s ti te 'era enta, 'si7iko# <i$ota i 'ona&anja o$eka"
2-. RASNA TEORIJA Najekstre niji $i% )iolo&ki7 'ristu'a u nauci zasno$an je na 'r$enst$eno na 'ret'osta$ci %a je RAANO ABOJATBO ABAKOG OD PRIPADNIKA BIDI8 I NICI8 RAAA (ROIENO I NAALEDNO" O$aj teorijski 'ra$ac %elik$entno 'ona&anje $ezuje 'rete<no za o%re>enu rasnu 'ri'a%nost" ( sa$re eno s7$atanju o$i 'ristu'i i aju u'ori&ta ko% autora koji nastoje %a statistiki 'o%aci a, 'ore>enje kri inaliteta N)eli7+, N<uti7+ Ncrni7+ i ostali7 %oka<u rasni karakter No)ojeni7+" Teorija i a osno$a u sta$o$i a Lo )roza, Ni1o*era, a 'ose)no Garo*ala" ( o$i 'ristu'i a 'olazilo se o% teze %a je zloin 'oja$a u <i$otu naro%a" O$a teorija kroz istoriju je zlou'otre)lja$ana za 'ro#on Je$reja, a njeni sle%)enici 'oku&a$ali su %a %oka<u %a je o$aj naro% Nrasno 're%is'oniran+ za %ela *alsi*iko$anja is'ra$a, koru'ciju, la<no )ankarst$o i sl" Tak$a orijentacija je 'ose)no )ila izra<ena u $re e *a&iz a u Ne akoj i antise itski7 'okreta u Ao$jetsko Aa$ezu o% -0KK %o -04J" #o% ;NA@AJ =IOKONATIT(5IONALNI8 TEORIJA 2)iolo&ke teorije su o% 'oetni7 iskljui$i7 sta$o$a $re eno e$oluirale u ko 'ro isna s7$atanja, one su te&ko iz%r<ale kritike os$rte a%a se nji7o$ %o'rinos nauci ne o<e sas$i o%)aciti" Lo )rozo$a teorija N o uro>eno zloincu+ se nije o%r<ala ali je e>u 'r$i a 'osta$ila 'itanje linosti %elik$enta i nje#o$i7 unutra&nji7 s$ojsta$a koja #a ine s$esni ili nes$esni , o%#o$orni , anje o%#o$orni ili neo%#o$orni za 'ostu'ke" AABREMENA KRIMINOLODKA MIAAO t$r%i %a )iolo&ki *aktori o#u initi neke 're%is'ozicije, ali ne i %eter inacije za %e$ijantne sklonosti" (ticaj injenica )iolo&ke 'riro%e ne o#u se ne#irati, ali ni 'rena#la&a$ati )ez uticaja $eze socijalni7 i 'si7olo&ki7 uslo$a" E 'irijska istra<i$anja na zat$orenici a i nji7o$a 'ore>enja sa stu%enti a i $ojnici a 'okazala su %a su %e#enerati$ne razlike e>u nji a neznatne" (tisak %a su entalno retar%irana lica $i&e %elik$entna o% ostali7 su rezultat 're%rasu%a okoline 're a nji a ne#o nji7o$o# st$arno# 'ona&anja" (TI5AJ NAALEIA I RAANI8 OAO=INA su se tako>e 'okazala a'sur%ni i $i&e ukazuju na socio!ekono ske uslo$e <i$ota 'oje%inaca, etniki7 #ru'a i Nrasa+ ne#o na nji7o$u )iolo&ku 're%is'oziciju"
Page | 22
8ROMO;OMAKE A=ERA5IJE 2teze %a u zat$ori a i a $i&e OPP u&karaca u 'ore>enju sa OP u&karci a kroz no$ija istra<i$anja ne %okazuju %a su 'r$i a#resi$niji i nasilniji o% %ru#i7" Be1i 'rocenat OPP u&karaca u zat$ori a i 'ose)ni )olnica a $i&e je rezultat neki7 nji7o$i7 %ru#i7 oso)ina kao na 'ri er niske inteli#encije, to je za'ra$o 'osle%ica socijalne reakcije koju oni ti oso)ina a izazi$aju"
2.. PSI,OLOKE TEORIJE-2o'3m 9 2o e%3 O$e teorije u 'r$i 'lan o)ja&njenja 'oja$a socijalni7 %e$ijacija i %elik$encije, kao nje#o$o# 'ose)no# izraza, 'osta$ljaju 'si7olo&ke %eter inante" Pre%sta$nici o$i7 teorija s atraju %a su uzroci %elik$encije u razni 'si7iki s$ojst$i a i oso)ina a linosti!inteli#encija, oti$i, sta$o$i" Psi7olo&ke teorije 'olaze 're s$e#a o% 'si7olo&ki7 karakteristika koje %eter ini&u 'ona&anje linosti %o$o%e1i u $ezu 'si7ike oso)ine i %e$ijantnost" ( PAI8OLODKE TEORIJE APADAJ( 6 'si7oanalitika s7$atanja? teorija inteli#encije, teorija ne'rila#o>enosti, *rustraciona teorija i )i7e$ioristika s7$atanja" 20. PSI,OANALITI+KA TEORIJA-S,VATANJE PAI8OANALITI@KA A8BATANJA za 'olaznu osno$u i aju o)ja&njenja %e$ijantnosti 'si7iki stanje linosti u s*eri nes$esno#, o%nosno 'o%s$esno#, 're s$e#a 'otisnute seksualne sile i i 'ulsa" O$a s7$atanja 'olaze o% teze %a s$e &to se o%$ija u <i$otu i sno$i a o$eka, nastaje iz 'o%s$esti, o%nosno 'osle%ica je %o#a>aja u rano %etinjst$u" Na osno$a a 'si7oanalitiki7 s7$atanja raz$ijen je 'ose)an 'ra$ac KRIMINALNE PAI8OLOGIJE" ETORE PATINI 'si7oanalizu tretira kao Nnauku o 'o%s$esti+" O$ak$o stanje nazi$a se i N 'o raena s$est+" Pre a 'si7oanalitiari a %elikt je 'roiz$o%, o%nosno 'osle%ica 'otisnute <elje u 'o%s$esti" ( 'o%s$esti se suko)lja$aju 'rikri$eni oti$i i <elje i tu 'roiz$o%e unutra&nje suko)e" Pre a 'si7oanalitiari a ne a ne7atno# %elikta, ne a ni&ta sluajno# i nena erno#, $e1 je na era 'otisnuta u 'o%s$esti" Na o$i 'o%sta$ka a iz#ra>eni su sta$o$i o 'o$ezanosti i kauzalitetu na#ona i %e$ijacija, #%e se *aktori kri inaliteta tu ae 'ore e1aji a o%nosa *unkcionalni7 ko 'onenti o$eko$o# <i$ota6 IDA, EGA i A(PEREGA" ID 're%sta$lja nes$esni %eo 'si7ike strukture i ini %eo na#onsko# )i1a linosti" Nje#o$a 'si7ika ener#ija ili ono &to 3ROJD nazi$a li)i%o , tei$anje, otorika, akcija i $re e" A(PEREGO 2sa$est je %eo 'si7iki7 *unkcija koje se o%nose na oralne za7te$e, nor e %ru&t$a i socijalne oti$e" Au'ere#o je kljuna ko 'onenta 'si7ike strukture
Page | 23
za razu e$anje oralno# 'ona&anja i re#uli&e 'ona&anje linosti %a ne iz$r&i ili ne 'lanira k"%elo, a ukoliko to i'ak ura%i stro#o #a ka<nja$a 'rekori a sre%ine i ose1aje kri$ice" ID, EGO i A(PEREGO nisu stro#o o%eljeni je%an o% %ru#o#, oni sQu u %ina iko o%nosu" TIPOLOGIJA DELIKBEN5IJE 6Neki 'si7oanalitiari 2ALEKAANDER I ATA(=, razlikuju6 ;AMIDLJENI!IMAGINARNI KRIMINALITET koji se is'olja$a u $i%u 'retnji i E3EKTIBNI KRIMINALITET koji o<e )iti 8RONI@NI I AK5IDENTNI" 8ronini kri inalitet je 'osle%ica %elo$anja or#anski7 kri inalaca koji su neuraunlji$a lica!i )ecili, %u&e$no )olesni, narko ani? nor alni7 kri inalaca sa kri inalni su'ere#o 2telesno i entalno su z%ra$i, ali su sa oralni s7$atanji a u suko)u sa %ru&t$eni s7$atanji a? neraz$ijeni7, zaostali7 kri inalaca i kri inalaca nes$esni7 s$oji7 'ostu'aka!neurotici" AK5IDENTNI KRIMINALITET 'o%razu e$a %ela koja su iz$r&ena ne7atno, u a*ektu ili u le#iti noj sa oo%)rani" Psi7oanalitiar ADLER kroz konce't in%i$i%ualne 'si7olo#ije 'ri o)ja&njenju 'oja$e %e$ijantnosti 'ri%aje 'ose)an znaaj ko 'leksu in*eriornosti, a J(NG E%i'o$o ko 'leksu!sku' lju)a$ni7 i ne'rijateljski7 ose1anja koje s$ako %ete ose1a 're a ro%itelji a" Pre a ADLER( No$ek je neis'isani list 'a'ira+ , a &ta 1e )iti u )u%u1nosti o%re>uje u su%)ina" DKOLA INDIBID(ALNE PAI8OLOGIJE %elik$entnost 'ri'isuje ko 'leksi a IN3ERIORNOATI! anje $re%nosti, o% koji7 'ate o%re>ene linosti, a raz$ija se na )azi or#anski7 sla)osti" 31. TEORIJA INTELIGEN/IJE ( 'si7olo&ki teorija a 'ostoji 'ristu' koji uzroke %elik$encije %o$o%i u $ezu sa 'si7iki s$ojst$i a niske inteli#encije, alou nosti" Pre%sta$nici o$e teorije s atraju %a %e*icitarnost inteli#encije %o$o%i %o nes7$atanja znaaja %ru&t$eni7 nor i o% strane linosti, a sa i ti i o%sust$a o%#o$ornosti za nji7o$o 'o&to$anje i 'ri%r<a$anje" Istra<i$anja koja su se u 'oetku )a$ila o%noso inteli#encije i kri inaliteta nazi$ana su tz$" N'e%i#re+ stu%ija a" Po o1u nji7 su se $r&ila #enitika izua$anja 'oro%ino# sta)la kri inalaca kako )i se ut$r%ilo i a li osno$a u 'oro%ino 'oreklu 're%aka sa niski koje*icijento inteli#encije!IR" Dru#a $arijanta o$e teorije %e$ijantnost %o$o%i u $ezu sa nisko o)razo$no strukturo , a 'ri to se o$aj *aktor uzi a kao 'osle%ica niske inteli#encije" Poje%ini 're%sta$nici o$e teorije s atraju %a niska inteli#encija i kri inal i aju ne&to zaje%niko, ali to ne znai %a je niska inteli#encija uzrok kri inala, )ez o)zira na to &to no#e stu%ije na osu>enici a ukazuju %a je nji7o$a inteli#encija is'o% 'rosene inteli#encije ne%elik$entne 'o'ulacije" O$i autori s atraju %a $isoka inteli#encija o)ez)e>uje neku $rstu za&tite o% Nu'a%anja+ u krii inal za oso)e koje su inae 'o% riziko 2na 'ri er ro%itelji kri inalaci" 31. TEORIJA NEPRILAGO8ENOSTI
Page | 24
Neka 'si7olo&ka s7$atanja %elik$entno 'ona&anje tu ae *aktori a ne o#u1nosti 'rila#o>a$anja linosti u realni socijalni uslo$i a, raskorako iz e>u cilje$a 'oje%inaca i interesa zaje%nice" Ne'rila#o>enost kao uzrok %e$ijantnosti tu ai se na razliite naine" PEJDC s atra %a uzroke kri inaliteta tre)a tra<iti u 'rila#o>a$anju in%i$i%ue na njenu okolinu" 3ROJD s atra %a se kri inal ja$lja u'ra$o z)o# to#a &to 'oje%inci ko% koji7 'ostoje instikti$ne kri inalne ten%encije ne us'e$aju %a se 'rila#o%e %ru&t$u, jer i ne%ostaje $as'itanje za to" 3roj% 'olazi o% 'ret'osta$ke %a s$aki o$ek i a kri ino#ene %is'ozicije, a one %olaze %o izra<aja sa o ko% 'oje%inaca koji nisu u stanju %a se 'rila#o%e %ru&t$eni nor a a" 32. 7R*STRA/IONA TEORIJA Neki 'si7olozi 'o'ut DOLARDA kri inalne %is'ozicije o$eka o)ja&nja$aju 'osle%ica a trajno# %elo$anja *rustracioni7 inilaca na linost u nje#o$o raz$oju" DOLARD i sara%nici su -0K0" #o%" o$o teorijo o)ja&nja$ali %e$ijantno 'ona&anje i lju%sku a#resi$nost, s atraju %a usle% *rustracija ko% linosti %olazi %o razoarenja, e ocionalni7 'ro ena i 'ore e1aja u 'si7iki *unkcija a koje ani*estuju u %estrukti$ni a#resija a" 8ELI s atra %a je uzrok kri inalno# 'ona&anja o$eka u *rustracija a nastali usle% neza%o$oljeni7 'otre)a u ranoj *azi %etinjst$a" Pre%sta$nici o$i7 teorija s atraju %a se te<i o)lici %e$ijantnosti!%elik$encija o#u %o$esti u %irektnu $ezu sa uzroci a *rustracioni7 stanja, niski 'ra#o *rustracione tolerancije" Oni na$o%e %a *rustracije o#u nastati6 usle% %elo$anja socijalni7 *aktora!ekono ski status, re#ionalni ras'ore%? ili lini7 s$ojsta$a 2in$ali%itet, o)razo$anje, *iziki iz#le% i slino" 33. BI,EVIORISTI+KA S,VATANJA-TEORIJA O$e teorije %elik$enciju tu ae kao steeni, naueni o)lik 'on&anja, a kao osno$ni uzronik lju%ske %estrukcije uzi aju %ru&t$ene *aktore" Delik$entno 'ona&anje o)ja&nja$a se uzroci a steeni7 na$ika 'ona&anja kroz (@ENJE PO MODEL(" Pos atraju1i %elik$entno 'ona&anje o%ela linost o<e tak$o 'ona&anje 'ot'uno %a us$oji iako u je %o ta%a )ilo strano" =i7e$ioriza s$e $rste 'ona&anja iz$o%i iz uenja, 'a i e ocionalna stanja, sa orijentacijo %a je s$ako 'ona&anje o#u1e enjati $as'itanje " O$aj 'ra$ac se u literaturi jo& nazi$a i TEORIJOM AO5IJALNOG (@ENJA 'o ko e je %elik$entno 'ona&anje uzroko$ano kao i s$ako %ru#o 'osre%st$o tz$" o%elo$anja tj" OPAERBA5IONOG (@ENJA" Pre a o$oj teoriji s$ako 'ona&anje ukljuuju1i i kri inalno, je naueno" Pre a nji a, uenje se stie na $i&e naina, kroz 'oro%icu, 'reko e%ija, ue&1e u su)kulturni #ru'a a i sl" =i7e$ioriza je u 'si7olo#iji zasno$ao Botson, on je 'roua$ao 'si7ike 'rocese na osno$u o)jekti$no# 'ona&anja lju%i" SO/IOLOKE TEORIJE Aociolo&ke teorije 're%sta$ljaju nauna s7$atanja koja 'oja$e i %o#a>aje izua$aju i tu ae sa 'ozicija %eter inacije %ru&t$eni7 i u<e socijani7 *aktora" Najznaajnije sociolo&ke teorije su6
Page | 25
1. TEORIJA SO/IJANE SREDINE I SO/IJALNI, PROBLEMA?
TEORIJA ANATOMIJE? TEORIJA AO5IJALNOG INTERAK5I;MA I ETIKE5IJE? TEORIJA AO5IJALNI8 BE;A I TEORIJA A(;DRCABANJA? 3(NK5IONALI;AM 2. TEORIJE SO/IJANOG *+ENJA TEORIJE IMITA5IJE TEORIJA DI3EREN5IJALNE AAO5IJA5IJE TEORIJA DE3IREN5IJALNE IDENTI3IKA5IJE
3. K*T*ROLOKE TEORIJE TEORIJA PODK(LT(RA I KONTRAK(LT(RA TEORIJA K(LT(RNOG KON3LIKTA TEORIJA DR(DTBENI8 GR(PA
TEORIJA SO/IJALNE SREDINE I SO/IJALNI, PROBLEMA ( o$u #ru'u teorija s'a%aju one koje kri inalitet kao in%i$i%ualni in i kri inalitet kao %ru&t$enu 'oja$u $i%e uzrono $ezane za ikro sre%inu i u akro sre%ini, o%nosno za iz$esne 'ore e1aje %ru&t$eni7 o%nosa i 'rocesa u %ru&t$enoj zaje%nici, o%nosno socijalnoj sre%ini" 34. TEORIJA ANOMIJE :;o<!o%o5"3 teo#!'3=- #>5t?o > "ome ;e $e @$3 5t3 "o #3 ! TEORIJA ANATOMIJE 2*rancuski sociolo# DIRKEM u$eo je konce't anato ije u s$ojoj knjizi NPo%ela ra%a u %ru&t$u+ -.0K" i e je o)ja&nja$ao nere#ularno stanje %o koje# %olazi u 'oje%ini %ru&t$i a" Dirke je o$aj ter in 'ono$o u'otre)io u s$o %elu NAa ou)ist$o+ -.0/"#o%" s atraju1i anato iju oralno nere#ularni stanje " Atanje anato ije je tak$o stanje 'o ko e su nor e oeki$ano# 'ona&anja o%sutne, ne%e*inisane ili nejasno *or ulisane, stanje o%sust$a nor i" Pore e1aj socijalni7 nor i ini nor e ne'o&to$ani , 'oje%inac nije u stanju %a na>e s$oje esto u %ru&t$u, jer u nisu jasna 'ra$ila 'o koji a tre)a %a se 'ona&a" To %o$o%i %o stanja neza%o$oljst$a, kon*liktni7 o%nosa i *eno ena %e$ijacija" On je ustano$io %a su o%re>eni %ru&t$eni 'erio%i %o$eli %o $e1e# ste'ena anato ije i $i&i7 sto'a kri inala, sa ou)ist$a i %e$ijantnosti" Pre a Dirke o$i sta$o$i a ANOMIJA je stanje ne%ostatka
Page | 26
jasni7 i 'ri enji$i7 %ru&t$eni7 nor i ili su%ara nor i" ( no$ije $re e o$o stanje ano ije je karakteristino za ze lje tranzicije" Dirke $eruje %a se u tak$i %ru&t$i a #u)i sila %ru&t$ene kontrole, jaa in%i$i%ualiza , raz$ijaju 'oja$e )ezo)zirnosti, 'o7le'e, 7aosa i nere%a" Dru&t$eno stanje %ezor#anizo$anosti, nesi#urnosti, usa ljenosti i izolacija, 'ose)no u $eliki #ra%o$i a, %o$o%e %o 'oja$e )ezakonja i %ru&t$eno# ne'rila#o>a$anja" Dirke je e>u 'r$i a %ao %e*iniciju kri inolo#ije kao nauke koja izua$a ka<nji$a %ela" Pre a nje#o$o i&ljenju kri inalitet je nor alna %ru&t$ena 'oja$a i z)o# to#a je o% no#i7 kritiko$an" Nje#o$e teze nisu no#i razu eli,a on je ukazi$ao %a je kri inalitet istorijska 'oja$a, %a ne 'ostoji %ru&t$o )ez kri inala i %a je kri inal o%raz %ru&t$eno# %ru&t$eno# stanja, or#anizacija, kulture, a kri inalci su 'ro*esija koju ne %iktira nji7o$a sa$est, $e1 o%nosi u %ru&t$u" Pre a nje u zloin je nu<an i ne a %ru&t$a koje se ne suoa$a sa o$o 'oja$o " On tako>e s atra %a s$ako %ru&t$o $re eno iz 7o o#enizacije 'relazi u *azu %ezor#anizacije, &to neki nazi$aju TEORIJOM DE;ORGANI;A5IJE" Dru#i znaajan 're%sta$nik o$e teorije je MERTON koji ano ijo s atra o%sust$a nor ati$nosti ili 'ri%r<a$anja nor i u %ru&t$u ili %ru&t$enoj #ru'i, z)o# e#a se 'oje%inci ili %ru&t$ene #ru'e s$oji sta$o$i a i 'ona&anje na e1u %ru&t$u ili #ru'i" O%re>eni ti' %ru&t$ene strukture utie na 'oje%ine linosti %a o%stu'e o% ustaljeni7 %ru&t$eni7 nor i i %e$ijantno se 'ona&aju" Po Mertono$o i&ljenju, %ru&t$o je %e*inisalo 'ute$e i e7aniz e %a se ost$are %ru&t$eno 'otre)ni cilje$i 'osre%st$o ra%a, &kolo$anja i slino, ali ono nije o#lo s$i a %a o)ez)e%i i uslo$e %a ost$are te cilje$e" ('ra$o z)o# to#a se 'oja$ljuju razni nele#iti ni 'ute$i nji7o$o# ost$arenja" MERTOM JE (ATANOBIO PET O=LIKA INDIBID(ALNE I GR(PNE REAK5IJE a to su6 in%i$i%ualne i #ru'ne reakcije!socijalne a%a'tacije, u o%nosu na sre%st$a i cilje$e6 KOM3ORI;AM 2 'ri7$atanje kulture i institucionalni7 $re%nosti? RIT(ALI;AM 2 'ri7$ata $re%nosti o%)ijaju1i o#u1nost %a 1e se one ika%a %osti1i? INOBA5IJA 2 'ri7$atanje kulturni7 $re%nosti, ali z)o# ekono ske neje%nakosti 'o%streka$a siro a&ne sloje$e %a koriste nele#alne eto%e, a )o#ate, %a se koriste koru'cijski eto%a aEkri inalitet )elo# oko$ratnikaF? PODBLA@ENJE 2znai o%)aci$anje $re%nosti i o#u1nosti nje#o$o# institucionalno# ost$ari$anja i 'o$laenja o)ino u alko7oliza i narko aniju? PO=(NA je 'o%re>ena ra%ikalno cilju 'ro ene $re%nosti i institucija" 35. TEORIJA SO/IJALNOG INTERAK/I)MA I ETIKE/IJE Osno$ana teza teorije socijalno# interakciz a je %a su %ru&t$eni o%nosi, o%nosi interakcije %e$ijantni7 i ne%e$ijantni7 %ru&t$eni7 #ru'a, u koji a o%re>ene %ru&t$ene #ru'e o%stu'aju o% nor alni7 'ra$ila i o)razaca 'ona&anja i te<e %elik$entno 'ona&anju" Pre a 'ristalica a o$e teorije %ru&t$o se %eli na KON3ORMIATE koja je kontrolna %ru&t$ena #ru'a i DEBIJANTE 're a koji a je us erena %ru&t$ena reakcija 2're$enti$a i sankcije" O$a teorija i a i %ru#i 'ristu' ali se on )itno ne razlikuje i to je TEORIJA ETIKE5IJE 'o kojoj s$ako %elik$entno 'ona&anje ne ora i ati #ru'ni karakter, 'ri e u se %elik$encija s$o%i na e$i%entiranje %e$ijanata!etiketiranje" Etikecija je 're a to e oznaka %ru&t$ene reakcije na kri inalnu ra%nju, to je ne&to &to 'rati iz$r&ioca %elikta" DEBIJANT PO OBOJ TEORIJI je onaj ko e je o$a
Page | 27
oznaka us'e&no %o%eljena" Dru&t$ena reakcija na o%re>eno 'ona&anje 're%sta$lja etiketu u $i%u 'oj a6 lo'o$, narko an, nasilnik, 'rostitutka i slino" Pre%sta$nici o$e teorije su6 LEMERT I =EKER" A'a%a u socijalne teorije" 3(.TEORIJA SO/IJALNI, VE)A I TEORIJA S*)DRAAVANJA Teorija socijalni7 $eza ili teorija %ru&t$eni7 s'ona kako je nazi$ao 8IRDI za za%atak i a %a o)jasni za&to se lju%i 'o%ru&t$eno 'ona&aju, a ne %e$ijantno" 8IRDI je -0L0" #o%" ustano$io etiri %ru&t$ene s'one una're>enja socijalizacije o$eka6 BE;A!POBE;ANOAT? O=ABE;A! PREDANOAT? (KLJ(@ENOAT 2(@EATBOBANJE I BEROBANJE" Po nje u &to su o$e s'one $r&1e, anje su o#u1nosti %elik$entno# 'ona&anja" A$aki o$ek je 'o%lo<an %ru&t$eno i anti%ru&t$eno 'ona&anju, a kak$o 1e ono )iti za$isi o% %ru&t$e kontrole 2re%a i zakona, a ne o% oralne nor e" Pr$a u'ori&na taka socijalizacije ko% 8IRDIJA je BE;A I POBE;ANOAT, o%nosno o%anost, koja je 'ose)no izra<ena 're a 'oro%ici i &koli" O%ano&1u 're a ro%itelji a 'otiskuju se %elik$entne 're%is'ozicije" Ala)a $eza uenika i &kole 'o%stie %elik$enciju, a )liska $eza sa &kolo , 'ro*esoro i %ru#o$i a %eluje u 'ozit$i$no ne%elik$entno 'ona&anju" Dru#a s'ona je O=ABE;A 2're%anost, a o%nosi se na $re e, ener#iju i na'ore u e%ukati$ni i socijalni na'ori a koje linost $ezuju oralni $re%nosti a %ru&t$a" Tre1i o)lik socijalni7 $eza je (KLJ(@ENOAT! uest$o$anje, &to oznaa$a zaoku'ljenost akti$nosti a u interesu zaje%nice, z)o# e#a se osta$lja alo $re ena za 'ona&anje koje se s atra %e$ijantni " Posle%njo tako ili socijalno $ezo 8IRDI s atra BER( u 'o&to$anje zakona, lju%i i institucija koje i7 'ri enjuju" Kraje L9 2ti7 #o%ina 'ro&lo# $eka a eriki sociolo# REKLEA je na slini 'rinci'i a 'oku&ao %a o)jasni s$ojo teorijo suz%r<a$anja kako %elik$enciju tako i nor alno 'ona&anje" Dru&t$eni 'rocesi 'o%stiu je%inku ili je o%$ra1aju o% %elik$entno# 'ona&anja" A'oljni nor ati$ni za)rana a %ru&t$o kontroli&e lano$e zaje%nice" E*ekti s'oljno# suz%r<a$anja su $e1i ukoliko je %ru&t$o 'osta$ilo razu ne li ite 'ona&anja i o%#o$ornosti, kao i e7aniza ost$ari$anja 'osta$ljeni7 cilje$a" (nutra&nja ko 'onenta suz%r<a$anja 'o%razu e$a jak e#o, raz$ijenu s$est, $isok ste'en o%#o$ornosti i $isok 'ra# *rustracione tolerancije" 7*NK/IONALI)AM 3unkcionalistiki 'ristu' za 'olaznu o'sno$u i a %a je %ru&t$o skla%na or#anska celina nje#o$i7 %elo$a, 'ri e u je zaje%niki interes izra<en u zaje%niko siste u $re%nosti" De$ijantnost 'o *unkcionaliz u je rezultat uticaja neus'e&ne socijalizacije" O$a teorija 'olazi o% to#a %a u %ru&t$u 'ostoji *unkcionalno je%inst$o ele enata koji u o o#u1a$aju skla%an raz$oj" Pore e1aj u 'oje%ini ele enti a to# siste a %o$o%i %o 'atolo&ki7 'oja$a kao i %o kri inaliteta" TEORIJE SO/IJALNOG *+ENJA Gru'i teorija socijalno# uenja 'ri'a%aju ona s7$atanja koja uzroke %elik$encije nalaze u i itaciji, i%enti*ikaciji, o%nosno u 'o%r<a$anju o%ela u %ru&t$enoj sre%ini" O$e teorije sline su
Page | 28
)i7e$ioristiki s7$atanji a koja su s$rstana u 'si7olo&kai koja i aju %osta %o%irni7 taka koje su $ezane za socijalne uslo$e" 3-. TEORIJA IMITA/IJE Teorija i itacije 'ri7$ata uticaj socijalne sre%ine na 'oja$e %elik$encije" TARDE o%)acuje antro'olo&ka s7$atanja o Nro>eno zloincu+ , ukazuje na %ru&t$eni karakter %elik$encije, zasni$aju1i s$oja stano$i&ta na osno$i i itacije" Delik$encija je o)lik naueno# 'ona&anja koja se stie i ui u sara%nji sa %ru#i a" Pre a nje u o$ek u)ija ili ne u)ija z)o# to#a &to i itira %ru#e" Tar%e je o'isao tri zakona i itacije6 zakon )lisko# %o%ira, zakon i itacije su'eriorni7 i zakon u)aci$anja" A atrao je %a su iz$r&ioci k" %ela oso)e koje ue zanat kao i s$aki %ru#i i itiraju1i uzore jo& o% rane la%osti" TEORIJA DI7EREN/IJALNE ASO/IJA/IJE je teorija 'o kojoj se uzronost kri inaliteta nalazi u uzorci a 'reuzeti iz %elik$entni7 #ru'a i raz$io je a eriki sociolo# AADERLAND" Pre a nje#o$o i&ljenju, %elik$entno 'ona&ankje uzroko$ano je uzaja ni uticaje 'oje%inaca i #ru'a, ono se stie 'o o%elu kri inalni7 oti$acija, uenje i %ru<enje sa %elik$enti a" O$a teorija zasno$ana je na nekoliko osno$ni7 'rinci'a6 kri inalno 'ona&anje se ui? kri inalno 'ona&anje se ui u interakciji Esocijalno okru<enjeF sa %ru#i oso)a a u 'rocesu ko unikacije? 'ri arni %eo kri inalno# uenja nastaje u #ru'a a 'rijatelja? u toku uenja kri inalno# 'ona&anja ue se te7nike iz$r&enja k" %ela" O$o 'ona&anje nije nasle>eno ono se stie uenje iz socijalne sre%ine!interakcije" TEORIJA DI7EREN/IJALNE IDENTI7IKA/IJE Pre%sta$nik teorije %i*erencijalne i%enti*ikacije je GLAAER 'o ko e je osno$a %e$ijantno# 'ona&anja uslo$ljena je i%enti*ikacijo %elik$enata sa uzori a, iz i&ljeni ili st$arni " I%enti*ikacijo se o)likuje s$est i 'ri7$atakju o%eli kri inalne orijentacije" Poje%inac se u kri inalno 'ona&anje u'u&ta u s islu %a se i%enti*ikuje sa st$arni ili iz i&ljeni oso)a a sa ije take #le%i&ta nje#o$o kri inalno 'ona&anje %eluje 'ri7$atlji$o" K*LT*ROLOKA TEORIJA Kulturolo&ke teorije su one u ijoj osno$i etiolo&ko# %e*inisanja 'ro)le a %elik$encije stoje kulturni inioci, kao &to su *aktori 'o%kultura i kontrakulturni7 o)razaca 'ona&anja" 3..TEORIJA PODK*LT*RA I KONTRAK*LT*RA Teorija 'o%kultura i kontrakultura je 'ose)an 'ristu' koji 'olazi o% stano$i&ta %a i %e$ijantne #ru'e i aju s$oje $re%nosti, orijentacije i sta$o$e i %a i7 %r<e s$esno za 'oziti$ne" De$ijantne #ru'e 'reko i%enti*ikacije, socijalizacije i i itacije *or iraju 'ose)nu su)kulturu i kontrakulturu koja je 'ri erena $re%nosti a koje #ru'a a*ir i&e sa 7ijerar7ijski ustrojst$o , ne*or alni 'ra$ili a koja o)a$ezuju lano$e na o%#o$araju1e s'eci*ino 'ona&anje, %i*erentno o% %ru&t$eno $re%no$ano#" O$aj o%el 'ona&anja je sa o'&ti , uni$erzalni , kulturni
Page | 29
$re%nosti a, u e u neki teoretiari nalaze osno$ za %elik$entno 'ona&anje, 'ose)no o la%ino " A'a%a u kurtulo&ku teoriju" 30. TEORIJA K*LT*RNOG KON7LIKTA
e>u
Teorija kulturno# kon*likata kri inalitet kao %ru&t$enu 'oja$u o)ja&nja$a 'roiz$o%o suko)a kultura, kulturni7 $re%nosti iz e>u %ru&t$eni7 #ru'a i unutar sa e #ru'e" Pri to 'o%razu e$a %a #ru'e o#u )iti razliite6 nacionalne, socijalne, $erske, rasne i slino" Posle%ice o$e $re%nosti suko)a %ele se na6 PRIMARNE!nastale iz suko)a $re%nosti iz e>u #ru'a i AEK(NDARNE koje su nastale iz suko)a $re%nosti unutar #ru'e" Auko)i iz e>u %ru&t$eni7 #ru'a razliiti7 kultura nastaju, naje&1e kao 'osle%ica $eliki7 i#racija, iz e>u starose%elaca i %oseljenika, a o<e %a se is'olji i kao suko) #eneracija" ;aetnik o$e teorije je a eriki sociolo# AELIN" 41. TEORIJA DR*TVENI, GR*PA Teorija %ru&t$eni7 #ru'a o)ja&nja$a 'oja$e kri inaliteta i %ru#i7 $i%o$a socijalni7 %e$ijacija kao #ru'no 'ona&anje" Pre a o$oj teoriji %ru&t$eni o%nosi se o%ra<a$aju kroz #ru'no 'ona&anje, koje %i*erencirano o<e )iti razliito" ( razni #ra%acija a #ru'no# 'ona&anja s'eci*ino esto i aju %e$ijantne i %elik$entne #ru'e" 41. KRIMINOGENI 7AKTORI-2o'3m Poja kri ino#eni7 *aktora 2kri ino#eni *aktori 're%sta$ljaju centralno 'itanje kri inalne etiolo#ije" Kri inalitet je kao slo<ena %ru&t$ena 'oja$a, %eter inisan no#o)rojni inioci a, u literaturi naje&1e %e*inisani kao kri ino#eni *aktori" PRBA PODELA KRIMINOGENI8 3AKTORA JE NA 6 (;ROKE koji su naj$a<niji? (ALOBE I POBODE" ( najo'&tije s islu, POD KRIMINOGENIM 3AKTOROM 'o%razu e$aju se s$i oni no#o)rojni inioci koji utiu na )ilo koji nain na 'oja$u kri inaliteta kao %ru&t$ene 'oja$e i kao in%i$i%ualno# ina" To je sku' inilaca 'si7olo&ke, )iolo&ke i socijalne 'riro%e, koji %eluju kao uzroci, uslo$i i 'o$o%i za kri inalna %ela, nji7o$ e>uso)ni o%nos i uslo$ljenost" Pro)le se ja$lja ko% konkretnije# o%re>enja inilaca koji ine *aktor" Neki i7 %ele na6 O=JEKTIBNE! $ezane za %elo ili socijalnu situaciju i A(=JEKTIBNE koje su $ezane za linost iz$r&ioca" 3ERI razlikuje6 ANTROPOLODKE, 3I;I@KE I DR(DTBENE 3AKTORE" D(GI PRIAT(P ( KLAAI3IKA5IJI 3AKTORA je nji7o$o raz$rsta$anje 're a 'ra$cu %elo$anja" GRIAPINJI AMATRA DA6 KRIMINALNA AO5IOLOGIJA tre)a %a izua$a line i %ru&t$ene *aktore o%nosno, *aktore koji 'roizilaze iz *eno ena %ru&t$a! ase? KRIMINALNA ANTROPOLOGIJA izua$a kri inalitet kao in%i$i%ualnu 'oja$u, kao 'oje%inaan sluaj" TREGA PODELA POLA;I MANI3EATA5IJA 3AKTORA ( BREMEN(" ;ELIG RA;LIK(JE6 PRO=LEM I;BRDENJA DELA I PRO=LEM RA;BOJA LI@NOATI" AADERLAND JE 3AKTORE KLAAI3IKOBAO NA6 IATORIJAKE I GENETI@KE" TARDE je %ao %o sa%a najras'rostranjeniju 'o%elu na6 ENDOGENE! (N(TRADNJE I EG;OGENE!APOLJNE 3AKTORE i to 're%sta$lja DR(G( PODEL(" Bre eno su se u literaturi 'oja$ili i neki teorijski 'ra$ci, koji su se 'rete<no )a$ili o$i 'ro)le o , kao &to je *aktorska teorija"
Page | 30
3AKTORAKA TEORIJA POJABLJ(JE AE ( DBE BARIJANTE6 MONIATI@KA!'olazi o% to#a %a je je%an *aktor uzronik je%ne 'oja$e i PL(RALIATI@KI kri inalitet je uslo$ljen *aktori a )iolo&ko#, 'si7olo&ko# i socijalno# karaktera" O$aj %ru#i 'ra$ac je &ire 'ri7$a1en u kri inolo#iji, ali su i'ak o)e teorije je%nostrane i ne'ot'une" 42.VRSTE KRIMINOGENI, 7AKTORA Kri inalitet se o<e 'os atrati sa o u sklo'u6 OPDTI8 I POAE=NI8? A(=JEKTIBNI8 I O=JEKTIBNI86 POAREDNI8 I NEPOAREDNI8 3AKTORA" Do kri inalne ra%nje ne %o$o%e sa o uzroci $e1 i %ru#i inioci, uslo$i, 'o$o%i, oti$i" OANOBNA PODELA KRIMINOGENI8 3AKTORA6 E)iolo&kiF i steeni E'si7olo&kiF I AO5IJALNI 3AKTORI" 3AKTORI LI@NOATI!uro>eni
43.*)RO/I KRIMINALNOG PONAANJA O 'itanji a uzronosti kri inalno# 'ona&anja o<e o sresti jo& u ras'ra$a a Platona i Aristotela" Na're%ak nauke %o$eo je %o %i*erenciranja kri ino#eni7 *aktora na ne'osre%ne uzroke, uslo$e i 'o$o%e za kri inalno 'ona&anje" De*inisanje o$i7 'oj o$a )a$ili su se i e>unaro%ni kri inalni kon#resi, o% koji7 III kon#res 'ose)no" PREMA TOJ DE3INI5IJI N(;ROK JE NEOP8ODAN (ALOB =E; KOGA AE ODREIENA POJABA NE =I MANI3EATOBALA+" Pre a 8ETING( uzrok je ona sila koja s$oji %elo$anje o%re>uje 'oja$lji$anje no$e sile, uzrok 'roiz$o%i 'osle%icu i neo'7o%no joj 'ret7o%i" @injenica je %a ne a 'oja$e )ez uzroka, ne a 'osle%ice koja ne a s$oju $ezu sa neki o% 're%7o%ni7 inilaca! uzroka" =ez ut$r>i$anja ti7 'ret7o%ni7 inilaca, te $eze, kri inalitet se ne o<e o)jasniti" Kri inolozi su 'rete<no sa#lasni %a 'ostoje6 O=JEKTIBNI I A(=JEKTIBNI (;RO5I KRIMINALITETA i to su raz#ranienja $eo a jasna" Me>uti , 'riliko 'o%ele na NEPOAREDNE I POAREDNE (;ROKE, $eo a se te&ko uoa$aju razlike i nijanse e>u nji a" Po% *aktori a uzronosti uzi aju se o)jekti$no erlji$i ele enti sa e#zaktni %o$o>enje u $ezu sa 'osle%ica a 'oje%ini7 o)lika kri inaliteta" Pre a =ERGAN( uzrok je stalan i o%luuju1i uslo$ neke 'oja$e" Pro)le u kri inolo#iji je u to e &to iz no&t$a inilaca koji uslo$lja$aju %elikt tre)a iz%$ojiti st$arni uzrok" (;RO@NOAT je ODL(@(J(GI 3AKTOR o%nosno o)jekti$na i kauzalna $eza iz e>u neko# stanja i 'osle%ica" To o#u )iti @INIO5I AO5IJALNOG I LI@NOG KARAKTERA6 aterijalno stanje? 'oro%ine 'rilike? kriza raz%o)lja? 'oja$a alko7oliz a i narko anije? socijalni i kulturni suko)i, kao i *aktori $ezani za su)jekti$na s$ojst$a linosti" Nji7o$a $eza je uslo$ljena jer je %elik$entno 'ona&anje uticaj socijalni7 *aktora, naje&1e 'o$ezan sa unutra&nji s$ojst$i a"
Page | 31
Au%e1i 'o to e kri inalitet je 'oja$a koja se ja$lja kao 'osle%ica %elo$anja no#o)rojni7 uzroka6 )iolo&ke, 'si7olo&ke i socijalne 'riro%e" MILAN MIL(TINOBIG uzroke %eli na 6 OPDTE! koji su zaje%niki za kri inalitet u celini i POAE=NE! karakteristian za 'oje%ine nje#o$e o)like" 44. *SLOVI I POVODI KAO KRIMINOGENI 7AKTORI->;%o?! "#!m!$3%$o& 2o$353$'3 Kri inalni %elikt je slo<ena 'oja$a %a )i se o#la o)jasniti sa o uzroko i 'osle%ico " Iz e>u ta %$a ele enta 'ostoji ita$ niz uticajni7 okolnosti koje nazi$a o kri ino#eni uslo$i a" (ALOBI A( @INIO5I KOJI ( I;BEANOM AMIAL(, O=LIK(J( POALEDI5(, ALI NIA( ( MOG(GNOATI I DA JE PROI;BED(" Oni o o#u1a$aju lak&e iz$r&enje kri inalne ra%nje" (slo$i se 'oja$ljuju kao DOP(NAKI 3AKTOR koji 'o%streka$a, o o#u1a$a ili olak&a$a $rstu %eliktno# 'ona&anja" Mo#u se o%nositi na esto, $re e, nain i sre%st$a iz$r&enja kri$ino# %ela Enaj'o#o%nije esto, %o)a %ana, $re enske 'rilike, naje*ikasniji nain i sre%st$o i slF" ( najo'&tije s islu u uslo$e s'a%aju6 nee*ikasnost or#ana kri$ino# #onjenja? nea%ek$atne su%ske sankcije? ne%o$oljna or#anizacija i za&tita i o$ine? 'ozna$anje neki7 $e&tina, ras'ola#anje sre%st$i a za iz$r&enje kri$ini7 ra%nji i sl" 45.POVODI KRIMINALNOG PONAANJA Iza (;ROKA uz o%re>eni uslo$, %o POALEDI5A DELIKATA ne'osre%no 'ostoji POBOD" (zroci i uslo$i su o%luuju1i inioci uticaja za nastanak 'oja$e" Me>uti za izaz$anu 'oja$u 'otre)an je i %o%atni *aktor!'o$o%" POBODI su %o%atni uslo$ za nastanak 'oja$e" To su one injenice koje 'ri 'ostojanju uzroka i uslo$a ine 'o%sticaj! %o%atni sti ulans, za o%luku" Naj&e&1e za$isi o% linosti iz$r&ioca" 4(. 7AKTORI LI+NOSTI Pore% s'olja&nji7, socio#eni7!o)jekti$ni7 *aktora , za s7$atanje kri inaliteta )itni su i unutra&nji su)jekti$no!en%o#eni *aktori" A'oljni *aktori, iako o%luuju1i nisu %o$oljni %a se o<e o)jasniti 'oja$a ili 'oje%ini o)lici kri inaliteta, a 'ose)no ne nji7o$i iz$r&ioci 2linost %elik$enta" Au)jekt iz$r&enja kri$ino# %ela je u$ek o$ek sa neki s$oji trajni karaktero ili trenutni ose1anje , oti$i a, cilje$i a i interesi a, koje su uo)iajeno %e*inisane 're%is'ozicija a linosti" 4-.DELIKVENTNA LI+NOST-2o'3m Ka%a je %elik$entna linost u 'itanju tu je su)jekt %elikta u$ek o$ek sa neki s$oji trajni karaktero ili trenutni ose1anje , oti$i a, cilje$i a, i interesi a koji su o)ino %e*inisani 're%is'ozicija a" A$aki o$ek se 'riro%no ra>a sa so'st$eni )io'si7iki *aktori a i ne 'ostoji o'&te 'ri7$a1ena %e*inicija linosti" Jo& slo<eniji 'ro)le nastaje ka%a je u 'itanju ter in
Page | 32
DELIKBENTNA LI@NOAT" 5entralno 'itanje kri inolo#ije, 'ose)no kri inalne etiolo#ije je %a li 'ostoji tazlika iz e>u %elik$entne i ne%ilk$entne linostiS Po to 'itanju %o inaruja %$a s7$atanja6 PRBO 'olazi o% to#a %a ne 'ostoje nikak$e )iolo&ke i 'si7olo&ke razlike iz e>u %elik$enata i ne%elik$enata, &to )i znailo %a %elik$entna linost kao tak$a i ne 'ostoji" DR(GO, 'rete<no s7$atanje 'olazi o% sta$o$a %a je %elik$entna linost %e$ijantna, )iolo&ki a)nor alna, oso)a 'ore e1ene 'si7ike strukture" PRBE IDEJE O DELIKBENT(!zloincu %atiraju o% antiki7 islilaca" Pr$a nauna s7$atanja i 'oku&aj stu%iozno# izua$anja %elik$entne linosti $ezuju se za antro'olo&ku &kolu i Lo )roza" PREMA AABREMENIM A8BATANJIMA linost %elik$enta ine 'ose)nosti ili neki %ru#i ele enti )iolo&ke, 'si7olo&ke, 'si7o'atolo&ke i %ru&t$ene %eter inacije" Nauna istra<i$anja koja su $ezana za )iolo&ke 'ristu'e %elik$entnu oso)u $i%e kao linost koja i a s'eci*ine telesne %e#enerati$ne karakteristike, )ilo konstitucionalni7 s'eci*inosti, en%okrini7 i 7ro ozo ski7 a)eracija, #enetski7 're%is'ozicija i uro>eni7 sklonosti, )ilo rasni7 're%is'ozicija" PRIAT(PI PAI8OLODKE ORIJENTA5IJE %elik$entnu linost $i%e kao oso)u koja je is'o% 'roseene inteli#encije, koja i a nizak 'ra# *rustracione tolerancije? 'si7oanalitiari i7 $i%e kao oso)e sa 'ore e1eni na#oni a? )i7e$ioristi kao linosti koje su *or irane u 'rocesu socijalno# uenja? in%i$i%ualna 'si7olo#ija i7 $i%i kao oso)e koje su isko 'leksirane" Brlo esto je %elik$entna linost %e*inisana 'ore e1aji a %u&e$no# stanja i ner$no# siste a" 4.. OPASNO STANJE DELIKVENTNE LI+NOSTI 3uko 'o%se1a u $ezi sa o'asni stanje %elik$entne linosti %a je nauka o% sa o# 'oetka raz$oja 'ri)e#a$ala izua$anju zloinaca, 'reko zloina i izna% nje#a &to se o'ra$%a$alo %$ostruki intereso " 3uko je 'osta$io 'itanje6 Postoje li in%i$i%ue koje su uro>eno o'asneS Na osno$u koji7 znako$a se one o#u 're'oznati i kako )i tre)alo rea#o$ati na nji7o$o 'risust$oS" Na BII kon#resu kri inolo#a u Ma%ri%u -0/9 #o%ine %e*initi$no je u$e%en 'oja KRIMINALNA LI@NOAT" TEORIJE KRIMINALNE LI@NOATI izlo<io je *rancuski kri inolo# PINATEL" O'asno stanje je latentno stanje sklonosti kri inalne linosti ka $r&enju kri$ini7 %ela" PINATEL 'olazi o% s7$atanja %a se ono ani*estuje u %$a o)lika6 8RONI@NO I IMANENTNO" Pinatel 8RONI@NIM o'asni stanje s atra $rsto i 'ostojano stanje karakteristino za *or iranu kri inalnu linost koji se 'o$re eno sti uli&e $olja 'er anentne kri inalne karijere" IMANENTNO o'asno stanje %e*ini&e 'oj o tz$" o'&te# o'asno# stanja kako #a je ustano$io DE GRE3 u s islu krize ili #roznia$o# stanja, kroz koju 'rolaze s$i 'restu'nici ne'osre%no 're 'relaska na %elo" TEMI=ILITET je kri inalna s'oso)nost kao ele ent o'asno# stanja linosti" To je 'oja sa$re ene klinike kri inolo#ije" O$aj 'oja 'r$o)itno je u$eo GARO3ALO -./." i nji iz je
Page | 33
oznaio 'ostojanu i akti$nu izo'aenost 'restu'nika i koliinu zla o% ko#a 're%sta$lja nje#o$u kri inolo&ku s'oso)nost"
o<e o stra7o$ati, to
PREMA PINATEL(, KRIMINOLODKA DIJAGNO;A OPAANOG ATANJA MOCE IMATI ALEDEGE 3ORME6 a" kri inalna s'oso)nost $eo a jaka, 'rila#o>enost $eo a niska i to je naj$i&i ste'en o'asno# stanja? )" kri inalna s'oso)nost jaka, 'rila#o%lji$ost $rlo sla)a to je oz)iljno o'asno stanje? ala, 'rila#o%lji$ost $rlo sla)a i to je sre%nje o'asno stanje i %" kri inalna s'oso)nost $rlo sla)a, 'rila#o%lji$ost $eo a $isoka to je lak&i ste'en o'asno# stanja"
c. kri inalna s'oso)nost
P!$3te% #3@%!">'e ! $3 o2>$> et!o%o5"e !'3&$o@e "o'3 moBe !m3t! ;%e eCe Do#meE
a. jak )iolo&ki uticaj u ko )inaciji sa jaki
%ru&t$eni
uticaje
i to 're%sta$lja ar#inalni sluaj
7ronino o'asno stanje? )" jak )iolo&ki uticaj sa sla)i o'asno# stanja i %ru&t$eni uticaje uticaje to je #ranini,
c" sla) )iolo&ki uticaj sa sla)i %ru&t$eni stanja" E)itno, %o)ro nauitiF"
to je e'izo%ni sluaj o'asno#
40.KLINI+KE METODE * DIJAGNOSTI/I KRIMINALNE LI+NOSTI Klinini ili nauni saznanji a6 eto%i u %ija#nostici kri inalne linosti zasno$ani su na o%re>eni
aF kri inolo&ke eks'ertize i socijalne ana neze?

b) kri inolo&ke %ija#noze i
cF kri inolo&ke 'ro#noze koja se o%nosi na 'oje%inane sluaje$e $e&taenja o'tu<eni7 ili osu>eni7 lica u nauno 'ostu'ku o'ser$acije i is'iti$anja linosti"
Page | 34
KRIMINOLODKA EKAPERTI;A je nauna eto%a is'iti$anja linosti %elik$enata ra%i 'rocenji$anja )u%u1e# 'ona&anja, o%re>i$anja a%ek$atne sankcije i tret ana za resocijalizaciju" Nju o)a$lja #ru'a strunjaka s'ecijalista iz 'oje%ini7 o)lasti 2'si7olozi, 'si7ijatri, socijalni ra%nici, za 'otre)e su%ijsko# 'ostu'ka ili 're$as'itanja" Kri inolo&ka eks'ertiza se ra%i na osno$u6 aF aF e%iko!'si7olo&ko# is'iti$anja i
)F socijalne ana neze" Me%iko!'si7olo&ko izua$anje o%nosi se na izua$anje linosti, a socijalna ana neza se o%nosi na sa#le%a$anje i o)ja&njenje uticaja ekono ski7, socijalni7 i 'oro%ini7 'rilika na linost" O$a eto%a je $eo a $a<na i 'ri enji$a ko%6 ut$r>i$anja uraunlji$osti, ste'ena o%#o$ornosti, in%i$i%ualizacije kazne i tret ana re7a)ilitacije i 're$encije" KRIMINOLODKA DIJAGNO;A se ra%i na osno$u kri inolo&ke eks'ertize, a u 'itanju je klinika eto%a ut$r>i$anja ste'ena o'asnosti %elik$enta" Kri inolo&ka %ija#noza se o%$ija kroz tri *aze6 ut$r>i$anje kri inalne s'oso)nosti ili te i)iliteta? ste'ena %ru&t$ene ne'rila#o>enosti i %ija#noze o'asno# stanja koje se %o)ija sintezo %$a 're%7o%na 'ostu'ka" KRIMINOLODKA PROGNO;A je tre1a *aza u 'roua$anju linosti osu>enika koja 'o%razu e$a 're%$i>anja )u%u1e# 'ona&anja %elik$enta" Ona se ra%i na osno$u kri inolo&ke eks'ertize za 'otre)e6 o%re>i$anja kri$ine sankcije o'tu<eno i tret ana resocijalizacije u o%#o$araju1i kazneno!'o'ra$ni ustano$a a" Naj'ot'unija kri inolo&ka 'ro#noza je ona koja je iz$e%ena kliniki 'ostu'ko "
51. BIOLOKI KRIMINOGENI 7AKTORI =iolo&ki *aktori 're%sta$ljaju kri ino#ene inioce koji su %e*inisani 'r$enst$eno u kri inolo&ki teorija a )iolo&ke i antro'olo&ke orijentacije" ( )iolo&ke *aktore s'a%aju6 or#anske %eter inante, nasle>e, uro>eni *aktori i antro'olo&ki *aktori" 51. ORGANSKE DETERMINANTE KAO KRIMINOGENI 7AKTORI ORGANAKE DETERMINANTE su kri ino#eni *aktori koji su uslo$ljeni or#anski 'ore e1aji a" Tu su u 'itanju en%o#eni *aktori koji se u neki teorija a s atraju )itni uzronici a kri inaliteta" ( antro'olo&koj teoriji or#anske %eter inante se tretiraju kao konstitucionalne ano alije" Or#anske 'ore e1aje ine 'ato#ene 'ro ene u 'si7oso atsko siste u, koje su nastale kao 'osle%ica ano alija u *iziolo&ki *unkcija a or#aniz a ili ne#ati$ni s'oljni uticaji a" ( 'r$u #ru'u s'a%aju aloletna lica sa 'ore e1aji a u s islu )olesti ili 'o$re%a, koje su nastale u toku ro>enja ili ranoj la%osti" Tak$a stanja su uzrok ne'ra$ilno# raz$oja linosti &to %o$o%i %o ste'ena 'si7ike nezrelosti, sa sla)o kontrolo
Page | 35
i 'ulsa, 'litkosti ose1anja, niske *rustracije i a*ekti$ne tolerancije, koji i7 ine 'otencijalni %elik$enti a" ( o$u #ru'u s'a%aju i sluaje$i 'osle%ica #enetski7 s$ojsta$a 'ore e1aja u *unkcionisanju en%okrini7 <lez%a ili zakasnelo# 'u)erteta" ( %ru#u #ru'u s'a%aju 'ro ene nastale usle% )olesti, zaraze, za#a>enosti okoline ili *iziki trau a a" 52. NASLE8E KAO KRIMINOGENI 7AKTOR NAALEIE 'o o'&te znaenje 're%sta$lja 'reno&enje oso)ina <i$i7 )i1a sa 're%aka na 'oto st$o" Posle%nji7 #o%ina nasle>e 're%sta$lja 'reoku'aciju nauke" A$e aktuelnija je teza %a #eni utiu na lju%sko 'ona&anje" ;a kri inolo#iju je )itno #enetsko nasle>e koje se is'olja$a u )iolo&ki karakteristika a %e*inisani u6 7ro ozo i a, #eni a, ri)onukleinski kiselina a 2 DNK" Ko )inacija #ena je%no# ro%itelja sa #eni a %ru#o# ro%itelja zo$e se GENOTIP, a s'olja&nji iz#le% neza$isno o% #enetsko# sasta$a linosti zo$e se 3ENOTIP" GENETAKO NAALEIE AE ODNOAI NA6 'oje%inca, etniku celinu i lju%sku $rstu" Kri inolozi %ru#e 'olo$ine -0!o# $eka $e1ino su 'rizna$ali TEORIJ( NAALEIA kao nauno $ali%nu" ( sa$re eni uslo$i a ona je os'ora$ana i s$o%i se na istra<i$anja koja se $r&e 6 na 'ri eri a )lizanaca i u o)lasti #enetski7 s$ojsta$a 're%aka i 'oto aka %elik$entni7 'oro%ica" Na osno$u no$i7 istra<i$anja je%nojajani7 i %$ojajani7 )lizanaca %o&lo se %o zakljuaka koji ukazuju na znatan uticaj na s$aku o% %i enzija 'si7o'atolo#ije kao i %a se $e1ina je%nojajani7 i %$ojajani7 )lizanaca 'ona&aju 'o% uticaje #enetske uslo$ljenosti" Mo<e se zakljuiti %a je uticaj nasle>a na lju%sko 'ona&anje 'a i %elik$entno 'ona&anje $eo a znaajno, a esto i 'resu%no" Pore% o$o# $eo a je znaajan uticaj okoline koji u skoro 'olo$ini sluaje$a i a 'resu%an uticaj"
53.*RO8ENI 7AKTORI (ROIENI 3AKTORI su $rsta su)jekti$ni7 s$ojsta$a linosti kri ino#eni7 znaaja koji su %elo )iolo&ke, a %elo 'si7olo&ke karakteristike u ti'olo#iji %elik$enata" ( nauci su 'o%eljena i&ljenja %a li 'ostoji ti' %elik$entne linosti sa uro>eni s$ojst$i a" Teorije koje 'ri7$ataju 'ostojanje tak$o# ti'a 'olaze o% )iolo&ki7 karakteristini7 a)nor alnosti ili 'si7iki7 'ore e1aja" Po )iolo#istiki s7$atanji a Morela, %elik$ent je linost karakteristini7 uro>eni7 s$ojsta$a entalne i antro'olo&ke %e#eneracije" Aa$re ena nauna isao eli inisala je $re%nost )iolo&ki7 teorija o ti'u uro>eno# zloinca, 'ose)ni7 )iokonstitucionalni7 karakteristika, ali ne sas$i i teoriju o uro>eni sklonosti a" 54. ANTROPOLOKI 7AKTORI ANTROPOLODKI 3AKTORI su je%an o% ti'o$a kri ino#eni7 s$ojsta$a linosti" 3ERI je antro'olo&ke *aktore 'o%elio u tri #ru'e6
Page | 36
aF or#ansku konstituciju o$eka 2s$e or#anske ano alije i telesne oso)ine!ano alije lo)anje, oz#a i slino? )F 'si7iku konstituciju 2s$e %e$ijacije inteli#encije, e ocija, ose1aja i cF lina s$ojst$a 2)iolo&ki uslo$i rase, 'ola, %o)a, #ra>ansko stanje, o)razo$anje i $as'itanje" PSI,OLOKI 7AKTORI Psi7olo&ki *aktori su su)jekti$ni *aktori u 'si7olo&ko s islu, linosti koji se ani*estuju u karakteru, inteli#enciji, e ocija a, linosti" O$i *aktori su te<e erlji$i, %eluju ku ulati$no i nije i7 Ba<nost 'si7olo&ki7 *aktora je u to e &to je s$aka in%i$i%ua 'o%sticaje" oni su in%i$i%ualna o)ele<ja oti$i a i %ru#i s$ojst$i a o#u1e o%$ojeno 'os atrati" razliito rea#uje na s'oljne
55.PSI,OSTR*KT*RA I DELIKVEN/IJA Psi7iku strukturu ini or#anizacija 'si7iki7 oso)ina linosti" Psi7ostruktura %eluje kao celina uzaja ni7 uticaja i uslo$lja$aju razliita rea#o$anja linosti na s'oljne na%ra<aje" Rea#o$anja o#u )iti u #ranica a %ru&t$eno 'ri7$atlji$i7, ali i asocijalni7, antisocijalni7 i %elik$entni7 'ona&anja" Razliita rea#o$anja lju%i u o%nosu na iste socijalne uslo$e 'osle%ica su 'ore% ostalo# i razliite 'si7olo&ke strukture linosti koja te uslo$e na razliite naine %o<i$lja$a" Istra<i$ai razli&iti7 struni7 'ro*ila su u $i&e sluaje$a 'oku&a$ali %a %o$e%u u $ezu o%re>ena 'si7ika s$ojst$a i %elik$enciju" Aa$re ena nauka je o%)aci$ala o$a s7$atanja jer nije %o&la %o je%inst$eno# 'si7olo&ko# ti'a %elik$enata" Mno#o)rojni 'oku&aji 'ose)no u starijoj literaturi nisu %o&li %o %okaza o 'ostojanju tz$" KRIMINALNE PAI8O;E jer nije%an o% *aktora 'si7ostrukture linosti ko% %elik$enata nije ne'oznat i u ne%elik$entnoj 'o'ulaciji" PSI,OSTR*KT*RA SL*+AJNI, KRIVA/A NI MALO SE NE RA)LIK*JE OD POP*LA/IJE NEDELIKVENATA. 5(.SKLONOSTI I NAVIKE KAO KRIMINALNA DISPO)I/IJA AKLONOAT kao kri inalna %is'ozicija u o'&te s islu je na#onska reakcija, lju)a$ 're a nee u, naklonost" Aklonost je *aktor uzronosti u s islu uro>ene %is'ozicije ili steene na$ike ka kri inalno 'ona&anju" Aklonost ko% o$eka 'o% uticaje isti7 uslo$a i a za 'osle%icu iste o%#o$ore o%nosno st$ara na$iku" Aklonosti u 'si7olo&ko s islu o#u )iti ten%encije uro>ene 'riro%e, kao 'osle%ica o%re><eni7 karakterni7 crta linosti, te'era enta i e ocija, ali se crte 'o% uticaje sociolo&ki7 *aktora i 'rocesa socijalizacije $re eno 'ret$araju u oralne, kulturne i %ru#e na$ike" ( sluaje$i a o%#o$araju1i7 %ru&t$eni7 uslo$a i $as'itni7 *aktora uticaja kroz 'oro%icu, &kolu i okolinu te 're%is'ozicije a koliko )ile intenzi$ne ne oraju se 'ret$oriti u kri inalne sklonosti" Au'rotno 1e se %o#o%iti ukoliko izostane 'roces socijalizacije jer 1e ta%a ne#ati$ni uticaji uticati %a se ko% linosti raz$iju kri inalne sklonosti, a sa i ti i na$ike"
Page | 37
(koliko je intenzi$itet kri inalne sklonosti tz$!te i)ilitet jai, )ezazleni socijalni 'o%sticaji %o$e&1e %o 'restu'nike reakcije i o)ratno" Oso)ine sklonista i na$ika karakteristini su za %elik$entne reci%i$iste" ('ra$o zato su sklonosti i na$ike najizra<enije ko% %elik$enata nasilja, seksualni7 i i o$inski7 %elikata, %akle ta o #%e je 'oja$a 'o$rata najizra<enija" 5-.KARAKTER I KRIMINALNE PREDISPO)I/IJE Aklonost za $r&enje kri inalni7 ra%nji no#i $ezuju za karakter, o%nosno 'riro%u i nara$ linosti" KARAKTER JE ko 'leks lini7 oso)ina, sklonosti ka o%re>enoj $rsti ras'olo<enja i 'ona&anja o$eka!'re%uzi lji$ost, o%lunost, %osle%nost i slino, koje #a )itno i trajno o% ro>enja, o%likuju i razlikuju o% %ru#i7" Karakter osi oralni7 oso)ina!'o&tenja, se)inosti, skro nosti, sa$esnosti, 7ra)rosti, kuka$iluka i slino, o)u7$ata i $oljne oso)ine!%osle%nost, u'ornost, ener#inost i %r" Procenji$anje karaktera je o% znaaja kako sa kri inolo&ko# tako i sa kri$ino'ra$no# as'ekta, 'ose)no 'ri ut$r>i$anju oti$a %elik$entno# 'ona&anja" Aklonost ka %elik$entno 'ona&anju i aju oni karakteri sa crta a linosti koji nisu u stanju %o$oljne ot'ornosti 're a s'oljni , e#zo#eni inioci a i 'o%leenu linost 'reo$la%ati za$isi o% nje#o$e 'si7ostrukture" Linosti na ije oso)ine jai uticaj i aju ne#ati$ni *aktori is'olja$aju razne o)like %elik$entno# ili %e$ijantno# 'ona&anja" Linosti ko% koji7 'ostoji uska $eza iz e>u 'si7olo&ke strukture i %elikta, s atraju se skloni %elik$entnosti" Tu su u 'itanju oso)e NEGATIBNI8 KARAKTERNI8 5RTA 6 a#resi$nosti, i 'ulsi$nosti, alicioznoznosti, e#oiz a, oso)e %e'ri irane 'riro%e i %r"
5..AGRESIVNOST I KRIMINALNA SKLONOST ( najznaajnije 'atolo&ke crte karaktera s'a%a AGREAIBNOAT" A#resi$nost je uro>eno s$ojst$o o$eka, a u teorijsko s islu je sklonost nasrtlji$osti, ten%encija %a se silo ili %ru#i o)lici a *izike i 'si7ike 'rinu%e re&a$aju kon*likti sa %ru#i ili sa so)o Eautoa#resijaF" A#resi$nost se s atra %is'ozicijo %elik$entnosti ko% 'o$ratnika i 'ro*esionalni7 kri inalaca" A$rsta$a se u uzroke te<i7 o)lika socijalne %estrukcije, 'oja$a %elikata nasilja, akci%entno# kri inaliteta, seksualni7 %elikata i sa ou)ist$a" Oso)a koja je sklona a#resi$nosti u teoriji se oznaa$a kao a#resi$na linost" NEGATIBNE 5RTE AGREAIBNE LI@NOATI A(6 u 'itanju je netolerantna, nasrtlji$a oso)a, sklona kon*likti a i re&a$anju s'oro$a nasilje i silo " Mani*estuje se antisocijalni 'ore e1aji a linosti koja 'ose%uje neurotina s$ojst$a Dru#a karakteristina 'ato#ena crta linosti, $eo a )liska a#resi$nosti, je IMP(LAIBNOAT" IMP(LIAOBNOAT 're%sta$lja sklonost a*ekti$ni , usiljeni , nerazu ni i neo)uz%ani 'ostu'ci a, $e1i %elo su neza$isni o% s$esti, $olje i o#u1nosti kontrole" I 'ulsi$nost
Page | 38
're%sta$lja 'osle%icu nekontrolisano# %elo$anja instinkta, o%nosno su'eriornosti IDa na% EGOM i A(PEREGOM" I 'ulisi$ne oso)e su raz%ra<lji$e, sklone su na#li 'ostu'ci a i a#resiji, tua a, s$a>a a, u$re%a a i %ru#i $i%o$i a *iziko# nasilja" 50.EGOI)AM I EGO/ENTRI+NOST KAO KRIMINALNE PREDISPO)I/IJE EGOI;AM I EGO5ENTRI@NOAT KAO KRIMINALNE PREDIAPO;I5IJE su tako>e ne#ati$ne karakterne oso)ine i s$ojst$a linosti koja o#u i ati kri ino#eno s$ojst$o" EGOI;AM se is'olja$a ko% o$eka u sa o<i$osti, oti$acionoj orijentaciji us erenoj 'r$enst$eno 're a se)i" Oso)a tak$o# karaktera u 'ona&anju ruko$o>ena je so'st$eni interesi a, se)ino&1u i neose1ajno&1u za %ru#e" E#oiza s'a%a u karakterne oso)ine $eliko# )roja %elik$enata, a kao kri ino#eni *aktor u najsna<nije oti$acione %eter inante" EGO5ENTRI@NOAT je karakterna crta i asocijalna oso)ina lju%i, sklonost o$eka %a s$oji 'ona&anje u sre%ini, sta$lja u centar 'a<nje se)e i s$oje interese" E#ocentrik i a iskri$ljenu sliku o so'st$enoj $eliini, sujetan je i osetlji$, sklon je suko)i a o to e kako nje#o$u linost $re%nuju %ru#i" E#ocentrine linosti su nestr'lji$e, netolerantne, autoritarne, %$oline, 'o%le i %es'otske nara$i" (1.MALI/IO)NOST I KRIMINALNA SKLONOST MALI5IO;NOAT ini je%nu o% )itni7 %elik$entni7 ten%encija u karakteru linosti" ( o'&te s islu alicioznost se ani*estuje kao 'o% uklost, sujeta, zlura%ost i 'akost" Maliciozne oso)e 'ose%uju crte e#oiz a i e#ocentrinosti, )ezose1ajnosti i ri#i%nosti" O$e oso)ine o#u )iti uro>ene ali se o#u i sticati 'o% uticaje socijalni7 uslo$a" Tak$e linosti u iz$r&enju %elikta nasilja i aju os$etniki sin%ro , o#u )iti $eo a suro$e u 'ostu'ci a i<i$lja$anja na <rt$i" ( osno$i alicioznosti nalazi se crta za$isti koja 'o$re eno 'relazi u ose1anje r<nje" Oso)e koje 'ose%uju o$a s$ojst$a sklone su %a )ez lino# interesa, s i&ljaju i ine 'o% ukle ra%nje kako )i %ru#i a naneli &tetu" Razlozi za o$ak$e 'ostu'ke za okolinu nisu 'oznati i neo)ja&nji$i su 'a se kao tak$i tu ae kao o)est, 'akost i %estrukcija ra%i %estrukcije" Aujetna oso)a z)o# e ocionalne i socijalne nezrelosti kroz <i$ot rea#uje 'ri iti$no, neo%#o$orno, nerazu no i nes$esno i $re eno 'ostaje 'ot'un ro) s$o# $eliko# EGA" DEPRIVA/IONI 7AKTORI DELIKVEN/IJE DEPRIBA5IJA 're%sta$lja je%nu o% oso)ina linosti koja je u osno$i ini asocijalno i u $e1oj ili anjoj eri %e$ijantno " Ka%a su u 'itanju %e'ri$acije naje&1e se ra%i o AO5IJALNOJ DEPRIBA5IJI koja iskljui$o nastaje usle% iskljuenja o$eka iz %ru&t$eni7 o%nosa, &to je karakteristino za %ecu o%raslu 'o %o o$i a ili one koji su )ili osu>i$ani" Tak$a linost je 'rinu>ena %a se o%rie ustaljeni7 o)iaja 'ona&anja i 'ostaje 'o%lo<na 'ritisci a razni7 ne*or alni7 #ru'a" To s$e utie %a se osu>enik li&a$a statusa slo)o%ne linosti, 'o$lai se u se)e i 'oinje %a ne'restano )i$a u suko)u sa stro#i n or a a zat$orsko# re<i a <i$ota i autono ni7 kri inalni7 #ru'a" ( o'&te znaenju %e'ri$acija 're%sta$lja li&a$anje ili #u)itak
Page | 39
sar<aja ili %ra<i koje su nu<ne za za%o$oljenje 'otre)a" (;ROKE DEPRABA5IJE tre)a tra<iti u %ru&t$enoj %e#ra%aciji , ose1aju o%)aenosti %ru&t$ene sre%ine i ne o#u1nosti ost$arenja oti$a i 'otre)a stanja koja su ti'ina za osu>ena lica" Delik$entno 'ona&anje uslo$ljeno %e'ri$acijo ja$lja se kao ne'osre%na 'osle%ica na#o ilani7 *rustracija ije 'ra<njenje o<e izaz$ati ko 'ezacione reakcije koje su izra<ene u neko kri inalno ili %ru#o %e$ijantno aktu" 3rustracione reakcije se o)ino ani*estuju u ne#ati$no s eru koji je u *or i raz%ra<lji$osti, netr'elji$osti, a#resiji, re#resiji, *iksacija a i slino" OANOBNI O=LI5I DEPRIBA5IJE JABLJAJ( AE u $i%u %e'ri$acije slo)o%e, si#urnosti, 7etroseksualni7 o%nosa, o#u1nosti sticanja aterijalni7 %o)ara, za%o$olja$anja %u7o$ni7 i kulturni7 'otre)a" (1.TEMPERAMENT ! "#!m!$3%!tet Te 'era ent je 'rete<no uro>ena oso)ina linosti koji oznaa$a e ocionalni nain rea#o$anja 'oje%inaca, )rzinu, sna#u i trajanje oseanja, kao i $rstu %o inantno# e ocionalno# tona! 'rijatnost ili ne'rijatnost" Po 8IPOKRAT( I GALEN( 'ostoji etiri ti'a te 'era enta6 KOLERI@KI, AANGBINI@KI, 3LEGMATI@KI I MELAN8OLI@KI" Najskloniji %e$ijantno 'ona&anju su KOLERI5I, oni su oso)e koji i aju na#le i sna<ne reakcije, lako se uz)u>uju, e ocije su i $isoko# intenziteta" Kolerici se )rzo o%luuju na akciju i $eo a esto se uz)u>uju, 'o%lo<ni su neurotini 'ro ena a, e ocionalno su osetlji$i, eks'lozi$ni su u reakcija a, skloni su a*ektni reakcija a i a#resi$no 'ona&anju" AANGBINI5I su oso)e ko% koji7 'reo$la>uju ose1anja na% razu o , $rlo )rzo *or iraju i&ljenje i %onose o%luke" Aan#$inik )rzo rea#uje ali u ose1anja nisu jaka i ne traju %u#o" =rzo 'relazi iz lo&e# u %o)ro ras'olo<enje, a o)ino je $e%ar" Po%le<u uticaju okoline i 'o%sticanju na nerazu ne 'ostu'ke" 3LEGMATI5I su najo% ereniji, e ocionalno najsta)ilniji i najot'orniji *rustracioni izazo$i a i uticaju okoline na kri inalnu reakciju" MELAN8OLIK retko rea#uje, a ka%a rea#uje on%a su ose1anja $rlo intenzi$na i %u#o traju" (2.INTELIGEN/IJA I KRIMINALNA ORIJENTA/IJA INTELIGEN5IJA u najo'&tije s islu 'o%razu e$a )istrinu u a" ( 'si7olo#iji se 'o%razu e$a 'o% o$i 'oj o i aju na u u ka'aciteti i s'oso)nost sa ostalno# i&ljenja, razu e$anja i 'rosu>i$anja 'ostoje1i7 i snala<enja u no$i situacija a" Inteli#encija se eri tz$" koe*icijento inteli#encije IR, a raz$oj inteli#encije %osti<e se %o -L!te #o%ine" SKALA KOE7I/IJENTA INTELIGEN/IJE JE E IF !;2o 25 'e ! !ot!'39 IF o 25-51 ;> !m4e<!%!9
Page | 40
IF o 51 --1 'e e4!%$o;t9
IF o -1-.1 'e me$t3%$3 @3o;t3%o;t9 IF o .1-01 'e !;2o 2#o;eG$e !$te%!&e$<!'e9 IF o 01-111 'e 2#o;eG$3 !$te%!&e$<!'39 IF o 111-121 'e ?!;o"3 !$te%!&e$<!'39 IF o 121-141 ;> !@>@et$o o4 3#e$!9 IF 2#e"o 141 ;> &e$!'3%$e %!G$o;t!. Mno#o)rojna istra<i$anja su 'okazala %a je 'roseni IR kri inalca iz e>u 09!0K, %ok nekri inalna 'o'ulacija i a 'rosenu inteli#enciju -99 IR" Inteli#encija u neki sluaje$i a i a ne'osre%ni, a u %ru#i 'osre%ni uticaj na %elik$entno 'ona&anje" IAPODPROAE@NA INTELIGEN5IJA ne'osre%no utie na ote<an 'roces socijalizacije 2 $as'itne *or e! linosti u )ilo kojoj *or i %a se ona o%$ija! *aktor 'oro%ica, &kola ili socijalna sre%ina" Ti e se te<e us$ajaju oralne nor e sre%ine, s'orije s7$ataju i 'ri7$ataju 'ra$ne i %ru#e $rste %ru&t$eni7 za)rana" ( kri$ino 'ra$no s islu se o%ra<a$a na u'ra$ljanje 'ostu'ci a i s7$atanje nji7o$i7 'osle%ica" Pose)ni *aktori se is'olja$aju u lancu socijalni7 inilaca uticaja" Is'o%'rosena inteli#encija utie na s'oro i ote<ano o)razo$anje, a ono %alje i a za 'osle%icu ne%ostatak strunosti i ne o#u1nosti za'o&lja$anja i 'ro)le e aterijalne e#zistencije" To se na kraju %o$o%i u $ezu sa tz$" %elikti a nu<%e, 'a je u'ra$o zato $eo a $isok 'rocenat o$i7 lica u i o$inski %elikti a, 'ose)no kri$ini %eli a kra>e" (TI5AJ I;NADPROAE@NE INTELIGEN5IJE u neki sluaje$i a 'oja$ljuje se kao uslo$ iz$r&enja k" %ela 2'ri$re%ni kri inalitet, ko 'juterski kri inalitet, teroriza " O$ak$e oso)e su s'oso)nije %a 'rikriju $r&enje i tra#o$e iz$r&enja kri$ini7 %ela"
(3 .KRIMINOGENI )NA+AJ EMO/IJA E ocije se %o<i$lja$aju kao su)jekti$ni %o<i$ljaj 're a st$ari a, lju%i a, %o#a>aji a i lini 'ostu'ci a" ( o'&te s islu e ocije ine ose1anja, lju%ske reakcije u $i%u a*ekata, ras'olo<enja i strasti na neko z)i$anje, osetlji$ost o$eka, uz)u>ena strana or#aniz a, uzrujanosti" ( KRIMINOLOGIJI AE ATANJE EMO5IJA O=JADNJABAJ( NEATA=ILNOATI LI@NOATI ( PONADANJ(" Neka%a su 'risutne e ocionalne )loka%e, a
Page | 41
neka%a su e ocije 'rejake" Mno#i kri inolozi 'o$ezuju stanje e oti$ne nesta)ilnosti i kri inaliteta" E ocionalna nesta)ilnost je u uskoj $ezi sa e ocionalnoj 'ore e1eno&1u" Nauna istra<i$anja ukazuju na to %a su e ocionalni 'ore e1aji izra<eniji ko% %elik$enata ne#o ko% ne%elik$entne 'o'ulacije" Delik$encija %ece i aloletnika se naj$e1i %elo $ezuje za *aktore e oti$ni7 'ore e1aja" (4. MOTIVA/IONI 7AKTORI DELIKVEN/IJE Moti$i u siste atizaciji kri ino#eni7 *aktora zauzi aju znaajno esto su)jekti$ni7 inilaca uzronosti %elik$encije" Moti$i su racionalni 'ostu'ci i ni je%no lju%sko 'ona&anje, izuze$ ko% %u&e$ni7 )olesnika i nes$esno# ne7ata, nije iz$an iz$esno# oti$a i cilja" Moti$i su s$esne 'o)u%e koje linost, 'o% o%re>eni socijalni uslo$i a, 'o%stiu na 'ostizanje neko# interesa" BODINELIG s atra %a na kri ino#eno 'ona&anje utie $i&e tz$" ANOP MOTIBA" Pre a nje u, uinilac je taj koji se)i 'osta$lja cilj, on je taj koji <eli %a se taj cilj ost$ari iz$r&enje k" %ela, a na rezultat utiu )ar tri inioca6 konkretna okolina, o%nos s njo i <i$otni sta$ E're%sta$a i ose1anjaF" Aa o kri inalno 'ona&anje je e ocionalno o)ojeno" Neka%a kri inalno akto o<e 're%7o%iti je%an, a neka%a u sticaju i $i&e oti$a, na 'ri er uz lju)o oru i u$re%a ili os$eta i slino" Moti$ je sa%r<an u 'si7iko o%nosu iz$r&ioca 're a %elu, o&te1eno i <rt$i" ( neki sluaje$i a oti$i su isto kri inalni, a u neki ne a %a za 'osle%icu i aju kri$ino %elo" ( kri$ino'ra$no s islu, oti$ o<e )iti 'ri$ile#o$ana okolnost ili k$ali*ikatorno o)ele<je kri$ino# %ela" A$aka *aza iz$r&enja k" %ela oti$isana je neki cilje i intereso , o% 'ri're ni7 ra%nji, toka iz$r&enja %o 'rikri$anja tra#o$a" ( su%skoj 'raksi zloini )ez oti$a koje su $e&taci iskazali 'ostali su $eo a $a<an 'ro)le u kri$ino 'ostu'ku ut$r>i$anja o%#o$ornosti" (5. PSI,OPATOLOKI 7AKTORI DELIKVEN/IJE Aa$re ena nauka ne 'ri7$ata tezu o 'ose)noj 'atolo&koj strukturi %elik$entne linosti, injenica je %a su 'si7iki 'ore e1aji, 'ose)no neki $i%o$i uzrok %elik$entno# 'ona&anja linosti" ('ra$o z)o# to#a u kri inolo&ki teorija a 'reo$la%a$a i&ljenje %a 'si7iki 'ore e1aji, %elo ne'osre%no ili 'rete<no 'osre%no, utiu na %e$ijantno 'ona&anje ili te<e o)like %elik$entno# 'ona&anja linosti" ( no&t$u razliiti7 klasi*ikacija 'si7iki7 'ore e1aja, ini se %a je naj ero%a$nija ona koja je ustano$ljena e>unaro%no klasi*ikacijo )olesti na6 D(DEBNE POREMEGAJE 2%ru&t$ena zaostalost i %ru&t$ene )olesti? NE(ROTAKE POREMEGAJE I POREMEGAJE LI@NOATI" Pose)nu $rstu 'si7o'atolo&ki7 *aktora ine tei$anja i %elo$anja"
Page | 42
(;RO5I PAI8OPATOLODKI8 3AKTORA MOG( =ITI6 (N(TRADNJI! nasle>e, o)olenja en%okrini7 <lez%a i APOLJNI 2'o$re%e, o)oljenja #la$e, 'si7iki streso$i i intoksikacija" ((. D*EVNI POREMEHAJ KAO 7AKTORI DELIKVEN/IJE ( kri inolo&ko s islu %u&e$ni 'ore e1aji su znaajni iz as'ekta uzronosti %elik$entno# 'ona&anja usle% ne o#u1nosti rasu>i$anja linosti o 'osle%ica a 'ostu'ka, o%nosno ste'ena nje#o$e o%#o$ornosti u kri$ino 'ostu'ku" Du&e$na 'ore e1enost 're a uzroci a i $rsti o<e se raz$rstiti u %$a osno$na te<a o)lika6 D(DEBNA ;AOATALOAT! entalna retar%iranost koja je $i% 'si7iko# 'ore e1aja koji se o#le%a u o#ranienosti %u&e$no# raz$oja 2oli#o*renija" Razlikuju se tri ste'ena %ru&t$ene zaostalosti6 i%iotije IR is'o% K9, i )ecilnost IR o% :J!J9, i %e)ilnost IR o% J9!/9? PAI8OTI@KA ATANJA 2'si7oze! 're%sta$ljaju najte<e o)like 'ore e1aja entalni7 *unkcija" Me>u te<e o)like 'si7otiki7 stanja s'a%aju6 DI;O3RENIJA koja 're%sta$lja rasce'kanost 'oje%ini7 'si7iki7 *unkcija? PARANOJA 're%sta$lja su anute i%eje koje %o iniraju )olesniko$o lino&1u, )olesne i%eje 'ro#anjanja i sl? EPILEPAIJA 2 'a%a$ica je 'o$re ena 'ore e1enost *unkcije s$esti" (-. NE*ROTI+NI POREMEHAJI KAO 7AKTORI DELIKVEN/IJE Ka%a su u 'itanju neurotini 'ore e1aji tu se ne ra%i o )olesti $e1 o je%noj $rsti lak&i7 'ore e1aja u s*eri $olje i oti$acija koji7 je linost s$esna" NE(ROTI@KI PREAT(PNIK JE %elik$ent ko% ko#a 'ona&anje stalno $arira iz e>u nor alno# i 'atolo&ko#" Tu s'a%aju6 kle'to anija, 'iro anija, anksioznost!stre'nja o% neko# nastu'aje1e# %o#a>aja, 7isterija, *o)ija, o'sesija, %e'resija" (..POREMEHAJI LI+NOSTI KAO 7AKTORI KRIMINALITETA ( 'ore e1aje linosti 're a e>unaro%noj klasi*ikaciji )olesti s'a%aju 'oja$e6 anije, 'si7o'atije, a*ekti$nosti, 'aranoi%ni7, &izo*reni7 i e'ile'toi%ni7 'ore e1aja" MANIJA je %e'resi$na 'si7oza i o<e )iti 'o$i&ena i uticati na 'o$e1ane akti$nosti )olesnika ili o<e )iti sni<ena i ani*esto$ati se u %e'resiji" Manija je stanje )olesno 'o$i&eno# ras'olo<enja" =olesnik iznena%a ili 'oste'eno 'relazi uo)iajenu #ranicu $eselosti i 'ona&a se eu*orino i na#onski" O$a oso)ina $ezuje se za uzrone *aktore raz%ra<lji$osti i suko)a oso)e sa okolino , seksualne %elik$encije i 'rostitucije" ( 'oje%ini sluaje$i a anini 'ore e1aji a*ekata o<e uzroko$ati %is*unkciju u rasu>i$anju, raz%ra<lji$ost, a#resi$no 'ona&anje, kao i kri$ina %ela nasilja" ( s*eri 'ore e1aja linosti ka%a su u 'itanju A3EKTI, NAGONI I BOLJE, ras'olo<enje je tu<no, isli su crne, )olesnik 'ostaje s$e u)e>eniji u s$oje ni&ta$ilo i nesre1u koju 'riinja$a s$oji a" Tak$e linosti su sklone sitni kra>a a, 're$ara a, sa ou)ist$i a i li&a$anja <i$ota naj%ra<i7 oso)a" O$e oso)e su naje&1e neuraunlji$e i nisu u stanju %a s7$ate znaaj s$oji7 'ostu'aka niti nji7o$e 'osle%ice" Me>u te<e o)like 'si7otiki7 stanja s'a%aju &izo*renija, 'aranoja i e'ile'sija" DI;O3RENIJA je najte<a $rsta entalni7 )olesti" Iz$orno znai rasce' %u&e, ras'a%anje %ru&t$ene linosti )olesnika" Mani*estuje se u 'ore e1aji a i&ljenja, iz$ito'ereni lo#iki
Page | 43
relacija a, esti 7alucinacija a u $i%u 'risilni7 isli, iz%ati7 nare>enja ili 'rete1e o'asnosti neko#a u okru<enju i 'otre)e %a se ona )ezuslo$no otkloni" Poetak )olesti se ja$lja u la%osti 'a je te&ko razliko$ati je o% uo)iajeni7 o%stu'anja u 'ona&anju la%i7" Osno$ne oso)ine &izo*renije su 'ore e1aji $e1ine 'si7iki7 *unkcija6 autiza , 'reki% $eze sa st$arno&1u, iracionalni %o<i$ljaji iz 'o%s$esti, #u)itak 'riro%no# s isla st$arnosti, a*ekti$ni 'ore e1aji, e ocionalna tu'ost, sla)ljenje 'riro%ni7 na#onaEseks, is7rana i sl"F" Ai 'to i &izo*renije %ele se na 'oziti$ne i ne#ati$ne" Poziti$ni si to i su su anute i%eje, s etnje i 'ore e1aji i&ljenja, 7alucinacije, u%no 'ona&anje" Au anute i%eje ne aju 'o%lo#u u realnoj <i$otnoj situaciji, )olesnik o<e uti #laso$e!slu&ne asocijacije, koji ko entari&u nje#o$o 'ona&anje, ru#aju u se ili u nare>uju &ta %a ra%i!nare>uju1e 7alucinacije, ili $i%i st$ari koje ne 'ostoje!$izuelne 7alucinacije!tak$a za'a<anja s atra realni " ( kri inolo&ko s islu su znaajni PARANOIDNI I A3EKTNI o)lici izo*renije" O$a kate#orija $r&i kri$ina %ela sa ele ento nasilja" Pose)an o)lik &izo*renije je tz$" DBOATR(KA LI@NOAT" To 'resta$lja trans*or aciju linosti o% koji7 je%na %eluje kao nor alana u s$ako%ne$nici, a %ru#a u o)liku 'atolo&ke strukture koja se ani*estuje tako &to je%na linost ne zna za 'ostojanje njene %ru#e strane ili su u la)a$oj $ezi 'ri e u 'o$re eno %o inira je%na, a 'o$re eno %ru#a" ( eksterni sluaje$i a %olazi %o 'ot'uno# ras'a%a linosti ka%a )olesna oso)a na or)i%an i u%an nain is'olja$a a#resiju" ( kri inolo&koj i su%skoj 'raksi 'oznati su o$ak$i sluaje$i, a%a su retki, a )ili su ins'iracija nastanka knji<e$ni7 %ela i *il o$a" O)ino su to )ile situacije ka%a linost $o%i nor alan <i$ot, a 'o$re eno is'olja$a 'si7o'atolo&ke a#resi$ne oso)ine $r&e1i te&ka kri$ina %ela nasilja" Lica o)olela o% &izo*renije o#u 'oiniti te&ka kri$ina %ela nasilja i seksualni7 %elikata i naje&1e su neuraunlji$i ukoliko kri$ina %ela $r&e 'o% uticaje su anuti7 i%eja ili 7alucinacija" PARANOJA je retka $rsta 7ronine 'si7oze koja se usle% su anuti7 i%eja koje %o iniraju )olesniko$o lino&1u o%likuje 'ore e1eno&1u ko unikacije linosti sa okolino zlo$oljo , )olesni i%eja a 'ro#anjanja, ose1anji a lju)o ore i $eliine" Paranoik je naje&1e nor alno ou$ane inteli#encije, ali 'o% uticaje su anuti7 i%eja 'ro#anjanja, i a izra<enu sklonost la<no o'tu<i$anju i 'arnienju" Paranoik je u)e>en u kri$icu %ru#i7, sklon je a#resiji i s're an je %a ini najrazliitija kri$ina %ela o% u$re%a i kle$eta %o nano&enja te&ki7 telesni7 'o$re%a i u)ista$a" ( 'si7oanalizi se s atra se %a je 'aranoja uzroko$ana 'otisnuti 7o oseksualni sklonosti a i ose1aje kri$ice, to je teza koja 'otie o% 3roj%a i o'&te je 'ri7$a1ena u 'si7olo#iji" Kri$ina o%#o$ornost se o<e %eli ino ili 'ot'uno iskljuiti sa o on%a ka%a se %eliktna ra%nja 'osle%ica su anuti7 i%eja" ( ostali sluaje$i a tak$a lica su 'ot'uno uraunlji$a i kri$ino o%#o$orna" EPILEPAIJA ili 'a%a$ica je 'o$re ena 'ore e1enost *unkcije s$esti sa ten%encijo 'ona$ljan ja i #u)ici a 'rise)nosti u $re e e'ile'tiko# na'a%a" Mo<e se ja$iti u s$ako trenutku o$eko$o# <i$ota i ne o<e se ut$r%iti 'ra$i uzrok tak$i na'a%i a" Bre eno ko% o$i7 lju%i %olazi %o #u)itka inteli#encije i 'ro ene karaktera" E'ile'tini na'a% je iznena%an na#ao je i 'ra1en je 'reki%o s$esti" =olesnik 'a%a na tlo )ez o)zira #%e se nalazi" Lo )rozo je ukazi$ao
Page | 44
na znaaj e'ile'sije u kri inolo#iji" E'ile'tine oso)e su 'o 'ra$ilu e ocionalno nesta)ilne , 'reosetlji$e su, raz%ra<lji$e, a*ekti$no a#resi$ne" ( *aza a %eliriju a i #ne$a o#u )iti )rutalni i iz$r&iti kri$ina %ela u)ist$a ili nano&enja telesni7 'o$re%a, 'o% etanja 'o<ara i %ru#i7 o)lika o&te1enja aterijalni7 %o)ara" NE*ROTI+NI POREMEHAJI Neurotini 'ore e1aji ne s'a%aju u )olest $e1 se ra%i o je%noj $rsti lak&i7 'ore e1aja u s*eri $olje i oti$acije koji7 je linost s$esna" NE(ROTI@NI PREAT(PNIK JE %elik$ent ko# ko#a 'ona&anje stalno $arira iz e>u nor alno# i 'atolo&ko#" BRATE NE(ROLODKI8 POREMEGAJA6 kle'to anija, 'iro anija, anksioznost je $rsta stra7a koji se %o<i$lja$a u $i%u stre'nja o% neko# nastu'aju1e# %o#a>aja ili o'asnosti, 7isterija! te<i 'ore e1aj *iziki7 ili 'si7iki7 *unkcija izaz$ani7 trenutni e ocionalni kon*likti a? *o)ija!$rsta 'ore e1aja koje se o#le%aju u 'otisnuto neurotsko na)oju, a)nor alno i )ezrazlo<no ose1aja stra7a o% unutra&nji7 stanja ili s'oljni7 situacija? o'sesija! 'ore e1aj u $i%u na$ale 'risilni7 isli s$esti? %e'resija! neu#o%no stanje 'ojaano# neras'olo<enja i klonulosti 'si7ike i *izike ener#ije koje se su)jekt 'ot'uno 're'u&ta" Neurotini 'restu'nik %eluje na si )olian nain %a )i za%o$oljio nes$esni e#o" Neurotino stanje 'restu'nik %o<lji$a kao stanje unutra&nji7 suko)a, te<nja za u<i$anje i ko 'leksa iz %etinjst$a, stanja koje on re&a$a iz$r&a$anje k" %ela u e u nalazi o%u&ka i us'osta$lja 'si7iku ra$note<u" POREMEHAJI LI+NOSTI Pre a e>unaro%noj klasi*ikaciji )olesti u 'ore e1aje linosti s'a%aju 'oja$e6 anije, 'si7o'atije, a*ekti$nosti, 'aranoi%ni7, &izo*reni7 i e'tile'toi%ni7 'ore e1aja" (zroci 'ore e1aja linosti naj$ero$atnije 'otiu iz najranije# %etinjst$a usle% #enetski7 i socijalni7 uslo$a" Pore e1aji linosti o#u i ati razliite 'osle%ice, kao &to su6 zlou'otre)a alko7ola i %ro#a, seksualni 'ore e1aji, anino!%e'resi$ni 'ore e1aji, o'sesi$ni 'ore e1aji, %e'resija, suici%ne i%eje, 'oro%ino nasilje, zlosta$ljanje %ece i %ru#i o)lici nasilja 'ose)no u sluaje$i a antisocijalno# 'ona&anja, o%nosno 'si7o'atija" PSI,OPATIJA je 'ore e1aj linosti koji je uro>en 'ore e1aj u strukturi, 'ona&anju i e ocionalno raz$oju linosti, 'ose)no u tz$" socijalni7 e ocija, lini7 ose1anja i $olje" Psi7o'ate nisu %u&e$no 'ore e1eni, ko% nji7 ne a %e*ekta inteli#encije ni s'oso)nosti rasu>i$anja, $e1 je u 'itanju izo'aenost u i oralni nazori a, 'oi anju socijalni7 nor i, ne%ostatku $olje, oti$a i ra%ni7 na$ika, a 'ose)no e oti$ni7 ko 'onenti" Neka istra<i$anja 'okazuju %a se e>u kri inalci a nalazi -JM 'si7o'ata" Ko% 'si7o'ata A(PEREGO nije *or iran, on i su e#ocentrini, a*ekti$no 7la%ni, la)ilno# su ras'olo<enja, ne'ostojane i 1u%lji$e 'riro%e, i aju izuzetno ne'rijateljski o%nos 're a okolini" E ocionalno nesta)ilni su i rea#uju i 'ulsi$no na trenutni oti$, na#onski, 'rkosno, os$etolju)i$o i a#resi$no" Aa kri$ino# as'ekta
Page | 45
'si7o'ate s'a%aju u uraunlji$e, s atraju se oso)a a o%#o$orni za s$oje 'ostu'ke i sa o 'o$re eno o#u %os'eti u stanja slina kao ko% %u&e$ni7 )olesnika, o%nosno u stanje s anjene neuraunlji$osti" (0. SO/IJALNI 7AKTORI "#!m!$3%!tet3 AO5IJALNI 2APOLJNI! 3AKTORI su oni inioci uticaja na %ru&t$o, 'oje%inaca i nje#o$o 'ona&anje koji $o%e 'oreklo iz %ru&t$eni7 o%nosa i socijalni7 uslo$a" Tak$i *aktori su o)jekti$ne 'riro%e i %eluju na %u<e $re e" O$i *aktori se oraju 'os atrati zaje%no sa 're%is'ozicija a linosti, njeni )iolo&ki stanje i 'si7ostrukturo " Aocijalni *aktori kri inaliteta su 6 ekono ski inioci, 'olitiki, socijalno!'atolo&ki, ikro!#ru'ni i %ru#i inioci kao &to su6 socijalna neje%nakost, rasna i nacionalna %iskri inacija, neza'oslenost, nizak <i$otni stan%ar%, ne'is enost i o%sust$o za%o$olja$anja kulturni7 'otre)a" Na uticaj socijalne sre%ine u o)lasti %elik$encije ukazali su italijanski 'oziti$isti, 'ose)no 3ere u kritici antro'olo#a" Aocijana sre%ina je $a<an a )ijent u ko e se *or iraju s'oljni ele enti uticaja na linost, %eo je %ru&t$ene sre%ine, o)lik 'ri arne zaje%nice!'oro%ica, &kola, ra%na sre%ina i a )ijent ne*or alne %ru&t$ene strukture!$r&njaci, ulica, su%st$o" Ona 're%sta$lja je%an o% naj)itniji7 uslo$a socijalizacije linosti, ali i uzroka njeno# asocijalno# 'ona&anja, %a se u $ezi sa njeni znaaje raz$ila i 'ose)na %e$ijantnost" ( ostale socijalne *aktore u)raja o6 ekono ske uslo$e, i#racione *aktore, tranzicione 'rocese, ratne uslo$e, uticaj aso$ni7 e%ija i %ru#o" -1. EKONOMSKA DIMEN)IJA KRIMINALNI, POJAVA EKONOMAKI (ALOBI 2 EKONOMAKE DETERMINANTE AO5IJALNI8 DEBIJA5IJA za izua$anje %elik$encije o% izuzetno# znaaja su ekono ski uslo$i raz$oja %ru&t$a6 ekono ske krize, aterijalna 'ozicija i status o$eka, stanje i razlike u ekono sko 'olo<aju o%re>eni7 kate#orija stano$ni&t$a 2)e%a, siro a&t$o, )o#atst$o" Ekono saka kriza %ru&t$a i nesi#urnost 'oje%inaca i %ru&t$eni7 #ru'a ine o'&te %eter inante i kri inaliteta kao celine i 'oje%ini7 nje#o$i7 o)lika" Tak$a stanja se karakteri&u te&ki 'ri$re%ni 'ore e1aji a u ekono iji sa ne ino$ni o%razi a na %ru&t$eno stanje i o%nose u o%re>enoj ze lji kao i 'rate1i 'osle%ica a neza'oslenosti, s anjeno 'late<no o1i i stan%ar%o #ra>ana, o#u1nosti in$enstiranja su o#raniene, %olazi %o 'oja$e )ankrotst$a i %ru#i7 o)lika 'ro'a%anja 'ri$re%ni7 su)jekata" -1. *TI/AJ EKONOMSKE KRI)E I PRIVREDNE DEPRESIJE NA KRIMINALITET EKONOMAKA KRI;A %ru&t$a i ekono ska nesi#urnost 'oje%inca i %ru&t$a ine o'&te %eter inante kri inaliteta" O$ak$a stanja se karakteri&u te&ki 'r$re%ni 'ore e1aji a u ekono iji &to se o%ra<a$a na %ru&t$eno stanje i o%nose u o%re>enoj ze lji" PRATEGE POALEDI5E EKONOMAKE KRI;E su6 neza'oslenost, s anjena 'late<na s'oso)nost, nizak stan%ar% #ra>ana, o#raniene o#u1nosti in$estiranja, 'oja$a )ankrotst$a i %ru#i o)lici 'ro'a%anja 'ri$re%ni7 su)jekata i %r" ( uslo$i a ekono ski7 kriza kri inalitet se raz$ija u
Page | 46
e'i%e ini raz era a" Ekono sku krizu 'rati rasloja$anje stano$ni&t$a6 'ro*iterst$o, u#ro<a$anje line i i o$inske si#urnosti #ra>ana, %ru&t$ena %ezor#anizacija i sl" DR(DTBENA DE;ORGANI;A5IJA JE lo#ina 'osle%ica ekono ske krize i %olazi %o 'oro%ine krize? %e'resija? 'orasti alko7oliz a i 'rostitucije, kra>e, 're$are, ne%oz$oljene tr#o$ine, &'ekulacije, nezakoniti7 transakcija" Osi to#a nastaje ose1anje aterijalne nesi#urnosti, a ka%a OAEGAJ NEAIG(RNOATI 'ostane o'&ta 'oja$a, u 'itanju je oz)iljan in%ikator ekono ski7 kriza i je%an o% kri ino#eni7 *aktora" Poznati 7olan%ski kri inolo# =ONGER s atrao je %a su ekono ski uslo$i i nesi#urnost #la$ni uzroci %elik$encije" -2.SIROMATVO KAO KRIMINOGENI 7AKTOR AIROMADTBO 're%sta$lja stanje ne'ostojanja ekono ski7, socijalni7 i kulturni7 uslo$a za za%o$oljenje osno$ni7 )iolo&ki7 i %ru#i7 lju%ski7 'otre)a i o%r<a$anja e#zistencijalni7 uslo$a <i$ota" MARK A(RELI je s atrao %a je Nsiro a&t$o ajka zloina+" Pre%sta$nik klasine sociolo&ke &kole LIAT s atra %a se zloin ra>a iz nu<%e i siro a&t$a, a %a 1e se 'o)olj&anje aterijalni7 uslo$a kri inalitet s anjiti" @injenica %a je siro a&t$o je%an o% #eneratora %elik$entno# 'ona&anja, 'ose)no i o$insko# karaktera" ( tri'olo#iji kri inalni7 'oja$a nazi$a se kao tz$" KRIMINALITET OAK(DI5E" POAE=NE POALEDI5E AIROMADTBA A(6 neo)razo$anje, ne%o$oljna za'oslenost, niski 'ri7o%i, sla) 'oro%ini status, ne%o$oljna kultura, ne#ati$an uticaj na e ocionalni raz$oj %ece, 'oja$a alko7oliz a i %r" %e$ijantni7 'oja$a" TARDE je s atrao %a je $e1ina u)ica i notorni7 kra%lji$aca 'oela s$oj <i$ot kao na'u&tena %eca ili skitnice" Milutuno$i1 t$r%i %a ekono ski u#ro<eni sloje$i i 'oje%inci, ka%a se nalaze u %ru&t$eno %e#ra%irano 'olo<aju koji i7 na$o%i na $r&enje inkri inisani7 %elatnosti %o<i$lja$aju na s$ako koraku 'oni<enja s$oje linosti i %ostojanst$a, 'a zato ne aju razlo#a %a s$oje 'ona&anje o%r<a$aju u ok$iru zakona" Airo a&t$o i neza'oslenost #eneri&u %elik$entne sklonosti" Najte<a 'osle%ica neza'oslenosti je siro a&t$o" -3.BOGATSTVO I KRIMINALITET-KRIMINALITET I)OBILJA Atatistiki 'o%aci 'okazuju %a je i o$inski kri inalitet u raz$ijeni ze lja a u 'orastu i 'ore% injenice %a se stan%ar% stano$ni&t$a u ti ze lja a u$e1a$a" Mno#i autori s atraju %a )o#ast$o, izo)ilje, 'arazitiza i 'otre)a za rasko&ni <i$oto , o#u )iti u neki o)lici a kri inilateta ele ent uzronosti" Taka$ sluaj je sa or#anizo$ani kri inaliteto 'o$la&1eni7 %ru&t$eni7 sloje$a" =o#atst$o 're%sta$lja izazo$ za jo& $e1e )o#a1enje, to je je%an o% kri ino#eni7 *aktora u $i%u 'o7le'nosti ko% oti$a sticanja 'ro*ita na nezakonit nain" =o#atst$o se ja$lja kao uzronik 'ro*iterski7 interesa" Te<nja za )o#a1enje ko% neki7 oso)a ne a #ranica ni u 'o#le%u 'otre)a ni u 'o#le%u o)i a, 'ri e u se ne )iraju sre%st$a ni naini za sticanje ka'itala, 'a i 'o cenu %a se to iz$e%e najte1i o)lici a 'ri$re%no# i or#anizo$ano# kri inala" ( raz$ijeni ze lja a sa 'o$e1anje stan%ar%a u 'orastu je kri inalitet i to nje#o$i najor#anizo$aniji o)lici" Kri inalitet iz siro a&t$a i izo)ilja razlikuje se 'o 'oja$ni o)lici a" Ka%a je u 'itanju siro a&t$o tu 'reo$la>uju i o$inski %elikti, a ka%a je u 'itanju kri inalitet
Page | 47
)o#ati7 'reo$la>uje 'ri$re%ni i or#anizacioni kri inalitet" DR(DTBENE POALEDI5E KRIMINALITETA =OGATI8 A( NE(POREDIBO BEGE I DTETNIJE" -4. NE)APOSLENOST I KRIMINALITET Neza'oslenost se s atra je%ni o% 'osre%ni7 socijalni7 kri ino#eni7 *aktora" Mno#a istra<i$anja ukazuju na to %a su i o$inski %elikti i aloletniko 'restu'ni&t$o sraz erni 'oja$i neza'oslenosti" O$a 'oja$a )itno utie na <i$ot i 'ona&anje lju%i" Najte<a 'osle%ica neza'oslenosti je siro a&t$o koje o$eka u osku%ici 'ri ora$a %a 'ose<e za nele#iti ni naini a 'ri)a$ljanja neo'7o%ni7 %o)ara za <i$ot "O$a 'oja$a %e#ra%ira ita$e 'oro%ice i st$ara nesi#urnost i 'si7iku kon*uziju &to %o$o%i %o socijalno %e$ijantni7 o)lika 'ona&anja6 'rostitucije, alko7oliz a, skitnjienja, 'rosjaenja i slino" -5. MIGRA/IONI 7AKTORI-MIGRA/IJA I KRIMINALITET MIGRA5IJE 're%sta$ljaju *iziko kretanje, seo)e stano$ni&t$a u 'rostoru, nji7o$o 'ri$re eno ili trajno 'reselja$anje Ei i#racija ili e i#racijaF iz je%no# sociokulturno# a )ijenta u %ru#i, iz je%ne ze lje u %ru#u" Mi#racije o#u )iti uslo$ljene 'olitiki ili ekono ski inioci a, %o)ro$oljne ili 'rinu%ne" POALEDI5E MIGRA5IJA su no#i socijalni 'ro)le i koji se ne#ati$no o%ra<a$aju na raz$oj linosti, jer se ki%aju $eze sa 'oro%ico i suse%st$o " ( to sluaju se 'oja$ljuje usa ljenost, iz#u)ljenost, %e'ri$acija, #u)ljenje ro%)inski7 i %ru#i7 $eza i slino" ( no$oj sre%ini i#ranti se susre1u sa no$i isku&enji a6 alko7oliza , narko anija, 'rostitucija i %elik$encija" K(LT(RNI KOM3LIKTI ! za i#rante su $ezani 'ro)le i a a%a'tacije i kulturni kon*likti koji su 'ra1eni neza'osleno&1u, ne%ostatako sta )eni7, z%ra$st$eni7 i %ru#i7 uslo$a" Kulturni kon*likti su latentna stanja 'otencijalno# 'rerastanja u ne'rijateljst$o ili a#resiju" To s$e za 'osle%icu i a 'oja$e kulturno# anta#oniz a, koji su izaz$ani 'o$re%a a ja$no# re%a, i %elik$encijo te<i7 o)lika" ILEGALNE MIGRA5IJE 're%sta$ljaju 'ose)an 'ro)le , #%e se %irektno u#ra>uju i kriju arenje i tr#o$ina lju%i a kao je%an o% najunosniji7 iz$ora zara%e za or#anizo$ani kri inalitet, #%e su siro a&ni i#ranti sa o ukalkulisane <rt$e" Mi#racije i aju esto $eze sa (R=ANI;A5IJOM 'ri e u %olaze %o izra<aja6 'ro)le i a%a'tacije, suko)i kultura, neza'oslenost, sta )eni i z%ra$st$eni 'ro)le i" Be1ina kri inolo#a ukazuje na (ALOBLJENOAT (R=ANI;A5IJE I KRIMINALITETA, ;=OG NEKOLIKO ELEMENATA6
a) 3AKTOR ;AKONA BELIKI8 =ROJEBA!$e1i )roj lju%i 'o%razu e$a i $e1i )roj
asocijalni7?
b) 3AKTOR PA(PERI;A5IJE!neza'oslenost i )e%a
ani*estuju se $i&e u ur)ani , ne#o u
ruralni
'o%ruji a, no#o $i&e izazo$a za laku zara%u ne#o selo?
c) 3AKTOR IAK(DENJA! #ra% nu%i
Page | 48
d) 3AKTOR ANONIMNOATI 2in%i$i%ua u #ra%u je usa ljena i ne'oznata, &to joj
o%#o$ara jer 1e te<e )iti otkri$ena u kri inalni
ra%nja a?
e) 3AKTOR INTERAK5IJE I IMITA5IJE!nosioci %elik$entno# 'ona&anja <i$e 'rete<no u
#ra%u i u s$ojoj sre%ini lak&e re'ro%ukuju kri inalce ne#o na selu" TRAN)I/IJA I KRIMINALITET Poja tranzicija i a o'&te i 'ose)no znaenje u za$isnosti o% o)lasti u kojoj se neki 'roces 'ro ena o%$ija" GODLIJE izrazo N 'erio% tranzicije+ oznaa$a 'ose)nu *azu u e$oluciji neko# %ru&t$a, *azu u kojoj se ono susre1e sa s$e $e1i unutra&nji i s'olja&nji te&ko1a a i ka%a se u isto $re e 'oja$ljuju no$i 'ri$re%ni i %ru&t$eni o%nosi koji 1e se, )r<e ili s'orije, $i&e ili anje nasilno, 'ro&iri$ati i 'ostajati uslo$i *unkcionisanja je%no# no$o# %ru&t$a" ( na&oj literaturi naizilazi o na sline o'ise 'a je tako PETROBIG s atrao %a )i tranzicija tre)alo %a 'o%razu e$a 'ro enu o)lika u'ra$ljanja %ru&t$o " Posta$lja se 'itanje u kojoj eri 'rocesi tranzicije utiu na 'oja$u kri inaliteta" =i$&e ju#oslo$enske re'u)like tako>e 'rolaze kroz *azu tranzicije" KRIMINALI;A5IJA )itni7 se# enata 'olitiki7 i ekono ski7 o%nosa u $eliko )roju ze alja u tranziciji, ras'r&ile su iluziju o eks'resno 'utu u )o#ato %ru&t$o jer su i %anas suoena sa krizo " ( tak$i uslo$i a ORGANI;OBANI KRIMINALITET je %o)io o#u1nost za $e1u %ru&t$enu a*ir aciju i oz)iljniji uticaj u %ru&t$u" Nekontrolisano &irenje koru'cije u 'ri$re%ni , )ankarski i *inansijski o)lasti a i institucija a i nasilja kao eto%a ost$ari$anja 'olitiki7 cilje$a akti$iralo je s$e %estrukti$ne 'otencijale %ru&t$a" KONTROLANA 3(NK5IJA PRIBATI;A5IJE na erno ili sluajno, s$esno ili nes$esno, 'osta$ljena je tako %a i%e na ruku or#anizo$ano kri inalitetu" -(.POLITI+KO-IDEJNI 7AKTORI KRIMINALITETA Kri inalizacija )itni7 se# enata 'olitiki7 i ekono ski7 o%nosa u $eliko )roju ze alja u tranziciji, raz)ile su iluzije o )rzo 'utu u )o#ato %ru&t$o" ( esto tr<i&ne i re#ularne ekono ije raz$ila se &'ekulati$na" Dolazi %o 'oja$e si$e ekono ije kroz kri inalizo$anu s*eru koju ine Ntr#o$ina+ na*to , ci#areta a,%e$iza a, %ro#o i oru<je " To e na ruku i&la je okolnost )lizine alternati$ni7 tr<i&ta raz$ijeni7 e$ro'ski7 ze alja, $i&estruke o#u1nosti ko unikacije, kak$e nije 'ozna$ala ni je%na ranija e'o7a, $elike o#u1nosti 'uto$anja, 'otre)a za ra%no sna#o na &iroko tr<i&tu ko ercijalizo$ane seksualnosti, in%ustrije za)a$e i or#anizo$ane 'rostitucije koja je za'a%no tr<i&tu %a$ala Ns$e<u+ ro)u iz ne'osre%no# okru<enja" Nekontrolisano &irenje koru'cije u 'ri$re%ni i )ankarski o)lasti a i institucija a i nasilja kao eto%a ost$ari$anja 'olitiki7 cilje$a akti$iralo je s$e %estrukti$ne 'otencijale %ru&t$a" Pri$atizacija se o%$ijala 'o% su nji$i okolnosti a koja je o o#u1a$ala or#anizo$ani kri inal, 'a je i uslo$lja$ala $last %a ekono sku 'olitiku $o%i %o)ri %elo 'o nalo#u interesni7 lo)ija" O% 'olitiko# siste a, 'olitike i 'olitiki7 'ro#ra a za$isi $eliki )roj inilaca i uticaja u %ru&t$u &to se %e*ini&e kri ino#eni *aktoro ili o)liko %ru&t$ene reakcije"O% POLITIKE u &ire
Page | 49
s islu za$isi aterijalni 'olo<aj i socijalni status 'oje%inaca" Politika u najo'&tije s islu o%re>uje stanje ano alije i sta)ilnosti, stanje konstrukti$ni7 o%nosa ili %ezor#anizacije" Mno#i 'olitiki inioci koji 'otiu iz kon*liktni7 'olitiki7 o%nosa i 'roti$reni7 interesa u %ru&t$u s atraju se *aktori a uzronosti ratni7 zloina, %elikata #enoci%a, teroriz a i %ru#i7 $i%o$a 'olitiko#, 'ri$re%no# i neki7 o)lika klasino# kri inaliteta" Neki ulaze u strukture 'olitiko# an#a<o$anja ra%i aterijalno# )o#a1enja, %ru#i, koji su $e1 stekli )o#atst$o 'ose)no u krizni $re eni a tranzicije <ele %a ulasko u 'olitiku kroz institucije le#alizuju steenu i o$inu, a tre1i nastoje %a 'reko le#alno# ili nele#alno# steeno# 'ri)a$e o1 koju i a je%ino $last" Nije retko %a lju%i koji su se uz to )a$ili *inansiranje 'oje%ini7 stranaka, u>u u 'olitiku strukturu iz stra7a %a i $last ne o%uz e *inansijsku o1 koja je steena u#la$no u nele#alni uslo$i a i %a sau$aju s$oje )o#ast$o o% 'reis'iti$anja 'orekla" RELIGIJA 2u nauci su 'o%eljena i&ljenja o $ezi reli#ije i kri inala" Je%ni s atraju %a reli#ija s$oji 'ro'o$e%i a 're$enti$no utie na s'rea$anje kri inaliteta, %ok %ru#i s atraju %a je $eski *anatiza $eo a $a<an kri ino#eni *aktor" ( osno$ni reli#ijski %o# a a 'ostojala su 'rinci'ijelna zala#anja $era i crka$a za ir, lju%ski o%nos i oralne o)zire koji se oraju s$rstati u znaajne *aktore za suz)ijanje kri inaliteta" ;a razliku o% reli#ije suje$erje je i alo u$ek ne#ati$nu ulo#u koja je 'o% $i%o otklanjanja crne a#ije No% zli7 oiju+ i slino uticala je na 'o%sticanje kri inalni7 ra%nji" Aekta je iz%$ojena anja $erska zaje%nica ili reli#iozna #ru'a sa $rsto or#anizacijo i naeli a" Poja$a sekti $ezuje se za o'a%anje o1i $eliki7 crka$a, a o)ja&nja$a se kru'ni %ru&t$eni 'ro ena a koje 're% sa$re eno# o$eka 'osta$ljaju 'ro)le usa ljenosti i s$e $e1e# #u)itka %irektno# kontakta sa naro%o " Kulto$i i sekte no#o a#resi$nije i ne'osre%nije nu%e inte#raciju u o%re>enu zaje%nicu" Poja$a sekti $ezuje se za o'a%anje o1i $eliki7 7ri&1anski7 crka$a u izazo$i a sa$re eno# <i$ota i sla)ljenja tra%icionalni7 $re%nosti" Osno$na o)ele<ja sekti su izolacija 'ri'a%nika, kontrola s$i7 in*or acija i o%nosa u lanst$u, %ok no$ac slua, 'o&to$anje u'utsta$a i o)iaja koji $la%aju u sekti" Psi7o'atske crte uoene su ko% $e1ine 'ri'a%nika ekstre istiki7 sekti koje satanistiki rituali a uenja, zlosta$ljanja, kani)aliz a, sa ou)ist$a , seksualno# zlosta$ljanja $r&e kri$ina %ela" O% 'ose)no ekstre ni7 sekti ko% nas su 'oznate6 satanistike, Aajentolo&ka crk$a i Re% sunano# 7ra a" IDEOLOGIJA je siste i&ljenja $ero$anja i i%eja &ire ili u<e #ru'e, klase ili ita$e e'o7e koji a se na 'rikri$en nain izra<a$aju nji7o$ 'olo<aj, interesi i $re%nost, a koji se 're%sta$ljaju kao uni$erzalni" I%eolo#ija oznaa$a izo'aenu %ru&t$enu s$est, netanu iskri$ljenu sliku s$eta i %ru&t$a i 'oja$a u nji a, koje o to e st$araju 'oje%ine %ru&t$ene #ru'e" O$o je esto iracionalno i&ljenje koje se esto racionalno koristi kao sre%st$o 'oje%ini7 %ru&t$eni7 #ru'a u na etanju ne sa o so'st$ene slike o s$etu $e1 i so'st$eno# uticaja i jaanja 'ozicije o1i" ( tak$e i%eolo#ije u literaturi u)rajaju se 'oje%ini 'okreti u ok$iru i%eolo#ije *a&iz a, ko uniz a i li)eraliz a" Koriste1i razne ani'ulati$ne o1i oni su u $elikoj eri u o#u1nosti %a utiu na razne o)like
Page | 50
lju%ske %estrukti$nosti i sa o%estrukcije u i e N$i&i7 i%eala+ #u&e1i s$est o$eka kao 7u ano# i %ru&t$eno# )i1a , 'ret$araju1i #a u 'oslu&nika, )ezlino i otu>eno )i1e" MORAL 're%sta$lja sku' us$ojeni7 'ra$ila lju%i u zaje%nici 'o o1u koji7 se ocenjuju $lastiti i tu>i 'ostu'ci kao %o)ri ili lo&i" Po% oralo 'o%razu e$a se s$est i ose1anje %u<nosti, a 'o$re%a orala $i%i se u 'o#le%u oralne o%#o$ornosti! sankcija" A$aki o)lik klri inaliteta je 'o$re%a oralne nor e, ali kri inolo&ka isao #o$ori o %ru&t$eno izo'aeni s7$atanji a oralni7 $re%nosti kao kri ino#eno *aktoru" Naj$ei ste'en a oralnosti ine oni koji $r&e %ela silo$anja, kri$ina %ela 'roti$ i o$ine, kra>e, raz)ojni&t$a, a naj anji oni koji su 'oinili oni koji su 'oinili neki sao)ra1ajni %elikt" PRABO kao sku' 'ra$ni7 nor i i %ru&t$eni7 o%nosa sankcionisan %r<a$no 'rinu%o o)ez)e>uje *unkcionisanje celine 'ra$ni7 institucija i su)jekata %ru&t$a i %a rea#uje na 'oja$e kri inaliteta" Pra$o %eluje 'reko 'ra$no# 'oretka kao sku'a 'ra$ni7 nor i 'o koji a se lju%i $la%aju" Aiste kri$ino 'ra$ni7 je %eo 'ra$no# 'oretka koji i aju za cilj suz)ijanje i s'rea$anje kri inaliteta, a o)ez)e>uje se u siste u ja$no# 'oretka" Ja$ni 'ore%ak je sku' 'ra$ni7 nor i koji a su re#ulisana osno$na 'ra$a i slo)o%e linosti koje su ut$r>ene naj$i&i 'ra$ni akto , usta$o " Po$re%e ja$no# 'oretka 're%sta$ljaju kri$ini ili 'rekr&ajni %elikt" AO5IJALNO PATOLODKE POJABE su alko7oliza , narko anija, seksualna %elik$encija, kocka i slino" --. RATNI *SLOVI I KRIMINALITET Posle%ice rato$a nisu sa o socijalne, $e1 se one o#u %u)oko o%ra<a$ati i na 'si7ike *unkcije i %u&e$no z%ra$lje o$eka" Istra<i$anja ukazuju na to %a se u ratni uslo$i a kri inalitet znatno u$e1a$a, 'ose)no e>u o la%ino " (ticaj rata na 'oja$e kri inaliteta is'olja$a se u s$i *aza a! u toku i ne'osre%no 'osle rata" Posle%ice nastanka kri inaliteta su6 nesta&ica ro)e, &'ekulati$ni $i%o$i 'ona&anja, &$erc, #o ilanje zali7a, 'okretlji$ost stano$ni&t$a, 'oja$e iz)e#li&t$a, ne%ostatak e#zistencijalni7 uslo$a 1i$ota i sl" A$e to %o$o%i %o 'oja$e %elik$entno# 'ona&anja" Le#alne %r<a$ne institucije ote<ano *unkcioni&u, a iz$r&ioci k" %ela su esto ne%osti<ni %r<a$ni or#ani a" Pore% rata i %ru#e $anre%ne okolnosti $eo a )itno 'rouzrokuju kri inalitet kao &to su to ele entarne nesre1e $e1i7 raz era, socijalni ne iri i sl" -..*TI/AJ MASOVNI, MEDIJA NA KRIMINALITET Me%iji i e%ijski kri inalitet su nezao)ilazna te a sa$re ene kri inolo&ke literature" Maso$ni e%iji su e%iji koji 'renose in*or acije, to su sre%st$a ko unikacije razliite te7nike i *unkcionalne sa%r<ine6 ra%io, tele$izija, no$ine , *il o$i, &ta 'a, aso'isi i %r" Aa$re eni e%iji i aju no#o)rojne o#u1nosti %a ra*inirano i ot$oreno utiu na *unkcionisanju o%erno# %ru&t$eno# <i$ota" ( sa$re eno %ru&t$u oni su 'ostali je%an o% najznaajniji7 inilaca uticaja na socijalizaciju la%i7, )itan *aktor na *or iranje nji7o$i7 $re%nosni7 sta$o$a i o%ela 'ona&anja" A7$atanja o uticaju sre%sta$a in*or isanja na %elik$enciju su $eo a 'o%eljena" Prete<no 'reo$la>uju s7$atanja, a to i istra<i$anja 'okazuju, na )rojne ne#ati$ne uticaje e*ekata
Page | 51
e%ijski7 sa%r<aja na kri inalnu *or u is'olja$anja, a%a no#i os'ora$aju o$ak$e teze" ;astu'ljeno je stano$i&te %a nasilje u e%ijski scena a utie na re%ukciju a#resi$ni7 na#ona ko% #le%alaca! 7i'oteza o katarzi" 8i'oteka o katarzi 'olazi %a nasilje u e%ijski scena a utie na re%ukciju a#resi$ni7 na#ona ko% #le%alaca" O$o s7$atanje se 'otkre'ljuje sa sta$o$i a Aristotela, 3roj%a i Lorenca" Pre a o$i i&ljenji a u e isija a #%e %o inira nasilje e%iji i#raju %ru&t$enu *unkciju oslo)a>anja la%i7 o% latentni7 sklonosti a#resiji, u)la<a$aju1i nji7o$e akcione oti$e" Aociolozi na$o%e %a e%iji nisu in%ikatori i ins'iratori kri inalne orijentacije, niti se o#u s atrati uzronici a nasilja i kri inalno# 'ona&anja, $e1 $i&e a#enso %o%atno# uticaja na e*ektuiranje kri inalne oti$acije" Milutino$i1 s atra %a uticaj literature, &ta 'e i *il a ne o<e i ati ne'osre%no# kri ino#eno# *aktora" (lo#a e%ija u 're$enciji kri inaliteta je izuzetno $elika" O=JEKTIBNO IN3ORMIAANJE JABNOATI o 'oja$a a %elik$encije u sre%st$i a ja$no# in*or isanja )itno utie na 'oziti$ne 're%sta$e, *or iranje sta$o$a ja$no# njenja, i sa i ti na e*ekte %ru&t$ene reakcije u o)lasti suz)ijanja kri inaliteta" Me%ijski kri inalitet je $rsta %elik$encije i ti'olo#ija kri inalni7 'oja$a uslo$ljena 'o%sticaji a aso$ni7 e%ija na kri inalitet" Najizrazitiji nain zlou'otre)e e%ija je u s'rezi 'ri$atni7 e%ija i ekono ski7, %r<a$ni7 i 'artijski7 centara o1i" ( KRIMINOLODKOM AMIAL( aso$ni e%iji su u o#u1nosti %a trajno uo)lia$aju s$est! is'iranje oz#a, kao sre%st$o i%eolo#ije i 'olitike ani'ulacije" Na&i autori s atraju %a se naj$a<nije *aktori kri inalni7 'o%sticaja koji %olaze 'osre%st$o e%ija, o#le%aju u6 aF )es'o&te%noj )or)i e%ija za os$ajanje &to $e1e# )roja #le%alaca?
)F ko ercijalizacija nasilja i %ru#i7 $i%o$a kri inaliteta, kao $isoko kotirane ro)e na tr<i&tu? cF uestalost i )roj kon*likata koji lako 'ronalaze 'ut %o #le%alaca" Ka%a su u 'itanju &ta 'a i razni <anro$i literature, 're$la%a$aju sta$o$i %a ne 'ostoje 'ouz%ani 'okazatelji nji7o$o# kri inalno# uticaja" Kri inalitet i %ru#i $i%o$i 'restu'niko# 'ona&anja u &ta 'i zauzi aju $i%no esto" ( literaturi 're$la%a$aju i&ljenja %a &ta 'a sa &un% i 'orno#ra*ski sa%r<aje o<e i ati ne#ati$an uticaj i 're%sta$ljati %elik$entni *aktor" O% s$i7 sre%sta$a aso$ni7 ko unikacija naj$e1i uticaj u sa$re eni %ru&t$i a i a tele$izija sa no#o)rojni stanica a i no&t$o kanala" NEGATIBAN (TI5AJ MAAOBNI8 MEDIJA na aF )F aloletnici 'ri7$ataju $re%nosti koji i aloletnike je naj$i%lji$iji i to na $i&e naina6 e%ija i 'a%aju 'o% nji7o$ uticaj?
se nu%e 'ute
la%i se i%enti*ikuju, o'ona&aju %e$ijantne #ru'e ili 'oje%ince? eto%a za iz$r&enje %elikata Eue
cF $e1 *or irane kri inalce ins'iri&e na iz)or sre%sta$a i se kri inalne te7nikeF?
Page | 52
%F 'o%sticanje nasilja i a#resi$nosti
aloletnika i %ece"
Ne aki kri inolo# Dnaj%er s atra %a je e%ijski kri inalitet iskljui$o nasilniki, nasilje se ule'&a$a i estetski 'rikazuje" Neka istra<i$anja ukazuju na to %a lica koja $i&e #le%aju tele$izijsko nasilje $i&e i <i$e u stra7u %a ne )u%u &rt$e zloina i u to e ocionalno stanju su nesi#urni i na#la&eno# su senzi)ilno# 'ona&anja"
-0.*TI/AJ OBRA)OVANJA NA KRIMINALITET O)razo$anje kao socijalni 'roces 're%sta$lja o)lik $as'itanja i socijalizacije linosti i os'oso)lja$anje za 'ro*esionalnu %elatnost i zani anje" O)razo$anje se stiu na$ike, nain <i$ota i 'ona&anje" O)razo$anje je uslo$ za o%r<a$anje i 'o)olj&a$anje <i$otno# stan%ar%a" Beo a je s'orno 'itanje u kojoj eri je o)razo$anje kri ino#eni *aktor" ( KRIMINOLOGIJI PREOBLADABAJ( MIDLJENJA 3ERIJA I =ONGERA DA AA BIDIM ATEPENOM O=RA;OBANJA OPADA I KRIMINALITET" ( $ezi sa uticaje o)razo$anja na kri inalitet PINATEL s atra %a u teoriji 'ostoji TRI PRIAT(PA6 aF 'esi istiki 2Garo*alo i Tar%e, Garo*alo je s atrao %a o)razo$anje ne a %irektno# uticaja na o'a%anje kri inaliteta" Au'rotno# i&ljenja je )io Ta%e koji je s atrao %a ste'en o)razo$anja utie na k$alitet, ako ne i na k$antitet zloina? )F o'ti istiki!3eri, =on#er, 8ojer, 3er#uson" 3eri je s atrao %a o)razo$anje 'o a<e %a se ko% $elike ase 'otencijalni7 iz$r&ioca kri$ino# %ela is'ra$i ili u anji ona ne'ro i&ljenost koja ko% nji7 're%sta$lja najjai sti ulans u 'ra$cu kri inaliteta" =o#ner je %okazi$ao %a iz e>u o)razo$anja i kri inaliteta 'ostoji ne'osre%na $eza" 3er#uson #o$ori o to e %a je &kolska s're a najsna<niji *aktor %elik$entnosti" 8ojer s atra %a o)razo$anje 'ru<a $rst te elj koje 'oje%incu o o#u1a$a %a na>e za'oslenje i %a na taj nain 'o&teno <i$i? cF e&o$iti 2Lo )rozo i De Gre*" Lo )rozo je s atrao %a o)razo$anje u ze lja a #%e ono nije raz$ijeno u 'oetku %eluje na 'o$e1anje s$i7 o)lika kri inala osi u)ist$a, a ka%a raz$ije on%a utie na s anjenje najokrutniji7 o)lika, ali i na 'o$e1anje neki7 %ru#i7 $i%o$a" De Gre* je s atrao %a o)razo$anje ne a nikak$u ulo#u i 'rocenat iz$r&ilaca k" %ela o<e ostati isti u'rkost $e1e ni$ou o)razo$anja, ali 'ri7$ata %a se naj$e1i )roj iz$r&ilaca re#rutuje iz anje o)razo$ni7 sre%ina"
PINATEL je u'ore>i$ao na$e%ene 'ostu'ke i %o&ao %o zakljuka6 aF %a 'esi istika $erzija ne a $ali%nost? )F %a se o'ti istika %elik$enata? o<e %elo us$ojiti!iz anje o)razo$ni7 sre%ina re#rutuje se $e1i )roj
Page | 53
cF %a je e&o$ita teorija naj'ri7$atlji$ija" Pinatel s atra %a o)razo$anje s$akako *a$orizuje kri inalitet kra%lji$aca i 'o$ratnika, ali 're%sta$lja sna<nu konicu 'roti$ 'alje$ina, seksualni7 %elikata i u)ista$a" Iako 'o%aci ukazuju %a u strukturi %elik$enata 'reo$la>uju oso)e sa ni<i o)razo$anja u teoriji nije %okazano6 aF %a se ne%ostatak o)razo$anja zakono erno )F kao ni to %a je sa $i&i o)razo$anje ora o%raziti %e$ijantno? ste'eno
iskljuena %e$ijantnost"
O=RA;OBANJE je u )liskoj $ezi sa zani anje , koje je u no#i sluaje$i a uslo$ za iz$r&enje k" %ela" Istra<i$anja ukazuju %a je sraz erno ste'enu neo)razo$anosti kri inalitet 'risutniji u neki %ru&t$eni sre%ina a E ro ska 'o'ulacijaF" Lica sa nie o%#o$araju1e za'oslenje i %a uest$uje u %ru&t$eno <i$otu" Tak$a lica su sklonija $r&enju i o$inski7 i %elikata nasilja" Aa %ru#e strane, neki $i%o$i kri inaliteta Eko 'juterski kri inalitet, 'ri$re%ni klri inalitet, or#anizo$ani kri inalF uslo$ljeni su $isoko struni znanje " ( tesnoj $ezi sa o)razo$anje je i PRO5EA BAAPITANJA, to je 'roces 'reno&enja kulturni7 o)razaca na 'oje%inca i #ru'e u raz$oju, u 'ostu'ku socijalizacije linosti" Proces $as'itanja o%$ija se u razliiti uslo$i a socijalne sre%ine6 'oro%ici, &koli, socijalnoj sre%ini $r&njaka i slino" Bas'itanje linost 're$la%a$a e#oistine, e#ocentrine i %e$ijantne ten%encije" ( $ezi sa o)razo$anje 'osta$lja se 'itanje kak DKOLA I DKOLAKA AREDINA utiu na %elik$entnu orijentaciju 're s$e#a %ece i aloletnika" O% or#anizo$anosti, kolski7 'ro#ra a i nasta$no# 'rocesa %osta za$isi i raz$oj la%e linosti i nje#o$o %ru&t$eno 'ona&anje" .1.PORODI+NI 7AKTORI- e&#3 !#3$3 2o#o !<3 "3o m!"#o&#>2$! D3"to# "#!m!$3%!tet3 Poro%ica 're%sta$lja najstariji o)lik socijalne zaje%nice, naj7o o#enija, naj$r&1a i najtrajnija zaje%nica u s$i istorijski ti'o$i a %ru&t$a" PORODI@NA AREDINA se s atra je%no o% )itni7 %eter inanti 'ona&anja linosti, 'ose)no %elik$encije %ece i aloletnika" O$aj *aktor kao ne'osre%ni ili 'osre%ni *aktor u$a<a$a $e1ina kri inolo&ki7 teorija" PORODI5A je %ru&t$ena sre%ina u kojoj se o%$ija 'ri arni 'roces $as'itanja i socijalizacije linosti" A$ako o%sust$o $as'itne *unkcije 'oro%ice, strukturalno# ras'a%a i %ezor#anizacije $o%i u neki o)lik %e$ijacije ili %elik$encije" Na uzrok kri inaliteta naj$e1i %elo utiu strukturalne ano alije u 'oro%ici, a 'ose)no 'ore e1aj 'oro%ini7 o%nosa i 'ore e1aj 'oro%ine strukture" Pore e1aji u )rani o%nosi a s atraju se je%ni o% ikro#ru'ni7 *aktora %e$ijantnosti, kako ko% su'ru<nika, tako i ko% %ece" POALEDI5E PORODI@NI8 POREMEGAJA su6 'oli#a ija, %$o)ranost, $an)ranost sa aloletni lice , zlosta$ljanje i za'u&tanje aloletne %ece, kr&enje 'oro%ini7 o)a$eza, 'oja$e 'oro%ini7 nasilja, incest, o%nosno ro%oskrna$ljenja" NATECE 3ORME
Page | 54
PORODI@NI8 KRI;A 'rouzroko$ane su te&ki %ru&t$eni uslo$i a koji a su lano$i 'oro%ica izlo<eni6 neza'oslenost, sta )ena nez)rinutost, z%ra$st$ena u#ro<enost, aterijalna u#ro<enost i slino" Nain $as'itanja u 'oro%ici je )itan uslo$ 'ona&anja %e$e u s$i raz$ijeni *aza a" Atro#o $as'itanje i ka<nja$anje st$ara 'si7olo&ki in$ali%nu linost, nesi#urnu i %e'resi$nu" Ne%ostatak $as'itanja st$ara a#resi$nu linost, )ez ose1anja za #ranice %ru&t$eno %o'u&teno# i nor alno#" Lo )rozo je uoio %a se e>u kri inalci a nalazi $eliki )roj %ece 'oroni7 ro%itelja, $an)rane %ece i siroa%i" SLOBODNO VREME Alo)o%no $re e je ono $re e koje o$eka ne o)a$ezuje ra%o , $e1 je 're'u&teno slo)o%no iz)oru akti$nosti 'oje%inaca" Ono je )itan *aktor sa oz)iljni o)razi a na raz$oj, *or iranje i zrelost linosti" Ono je 'ose)no )itno ko% la%i7 linosti, jer se %e$ijantnost naje&1e ra>a z)o# %okolice" DOAADA se s atra je%ni o% uzroka %e$ijantno# 'ona&anja, 'ose)no aloletnika" 3eno en %osa%e i %okolice u <i$otu la%o# o$eka o<e )iti 'razno $re e 2$re e isku&enja, %osa%e, )es'osliarenja i lenst$o$anja" Ono 'ostaje 'o#o%an 'rostor za %elo$anje razni7 ne#ati$ni7 inilaca, za 're%uzi anje 'o%$i#a i 'ri7$atanje asocijalni7 o)razaca 'ona&anja" ( %okolici i nera%u la% o$ek se ose1a iz#u)ljeno i ne $i%i s isao <i$ota" Ose1aj 'raznine izazi$a %e'resiju koja se o<e ani*esto$ati s$u%a #%e ne 'ostoji o#u1nost 'si7iki akti$no# an#a<o$anja" Dosa%a se s atra je%ni o% uzroka %e$iojantno# 'ona&anja, 'ose)no ka%a su u 'itanju aloletnici" Ona 're%sta$lja 'oetak s$i7 'oroka koji 'otiu iz ose1aja sa o r<nje, se'aratno# stra7a, kri$ice, oaja i anksioznosti" ( %osa%i linost se ose1a neis'unjeno , 'razno z)o# e#a nastaju razne )es islene o%luke i is7o%i" DOKOLI5A je slo)%no $re e koje o$ek koristi %a )i za%o$oljio s$oje e oti$ne i %ru#e 'otre)e!o% or, za)a$a, lini raz$oj" ( $re e %okolice a 'ri sticaju ne'o$oljni7 okolnosti o#u1e je %a se u 'otre)i %a se iz)e#ne otu>enost i %osa%a %o>e %o 'oja$e in%e*ikacije sa ne*or alni #ru'a a krajnje %estrukti$no# 'ona&anja" Neki sociolozi tr$%e %a aloletnika %elik$encija iskljui$o nastaje u slo)o%no $re enu kao 'osle%ica *aktora %okolice" Alo)o%no $re e koje se %e*ini&e kao $re e %okolice izazo$nije je za stran'uticu %ece i u1niji7 ro%itelja ne#o siro a&ni7 na &ta ukazuje i su%ska 'raksa" .1. SO/IJALNO-PATOLOKE POJAVE KRIMINALITETA Aocijalno!'atolo&ke 'oja$e kri inaliteta u uskoj su $ezi , a esto i sa e uzrok 'oja$a a kri inaliteta" To se 'ose)no o%nosi na 'oja$e alko7oliz a, narko anije, seksualni7 %e$ijacija, $a#a)un%a<e, 'rostituciju i kocku" O$e 'oja$e kao i $eina ostali7 kri ino#eni7 *aktora ne %eluju o%$ojeno $e1 su u uzaja noj $ezi sa %ru#i a" SO/IJALNA OBELEAJA KRIMINALITETA AO5IJALNA O=ELECJA I KRIMINALITET 're%sta$ljaju %istri)uciju socijalne strukture i neki7 socijalni7 'ose)nosti kri inalne 'o'ulacije" Po% socijalni o)ele<ji a 'o%razu e$a se6 DR(DTBENI ATAT(A, PRO3EAIJA, POL, NARODNOAT I (;RAAT" Dru&t$eni status ini
Page | 55
'olo<aj 'oje%inca i #ru'e u %ru&t$enoj strukturi, to je esto na skali %ru&t$eno# u#le%a , o1i i atrijalno# )o#atst$a" Atatus linosti o<e )iti ustano$ljen ro>enje )ilo %a je steen i o% nje#a za$isi nje#o$ uticaj ali i 'ona&anje u %ru&t$u" Ne'o$oljan %ru&t$eni status 'roizilazi iz rasne 'olitike, $erske ili i%eolo&ke %iskri inacije, stanja siro a&t$a, ne%o$oljno# o)razo$anja, neza'oslenosti, 'roti$ree a )icije i 'olo<aja i 're%sta$ljaju je%an o% kri ino#eni7 *aktora" Be1u o'asnost o% kri ino#eno# uticaja i aju socijalni sloje$i koji <i$e u )e%i i siro a&t$u, %oseljenici, i#ranti, nacionalne i $erske anjine" Bi&i %ru&t$eni status o o#u1a$a $e1i %ru&t$eni uticaj na o)like %ru&t$ene reakcije i 're$encije kri in aliteta sa je%ne strane , a sa %ru#e strane 're%sta$lja o)jekti$an uslo$ %a uz su)jekti$ne okolnosti )u%e osno$ za $r&enje o%re>eni7 %ela or#anizo$ano# i 'ri$re%no# kri inala" PRO3EAIJA 're%sta$lja osno$no zani anje koje s$akako ne ora %a znai %a osno$ za kri inalno 'ona&anje" @injenica %a se neke 'ro*esije 'oja$ljuju $i&e o% %ru#i7 u su%ski i 'olicijski statistika a nije %okaz ne'osre%ne uzronosti $e1 uslo$a %a se o%re>ene 'ozicije struke i zani anja lak&e o#u $r&iti neka kri$ina %ela"O$o se 'ose)no o%nosi na *inansijske transakcije, 'rone$ere i zlou'otre)e u 'ri$re%i, *alsi*iko$anju no$ca i razni7 $rsta ja$ni7 is'ra$a, na %ela ita i koru'cije koja su $ezana za zani anje jer je re o 'ozicija a o1i i o%lui$anja" Ko% 'ro*esionalni7 kri inalaca 2reci%i$ista koji kontinuirano 'ona$ljaju ista kri$ina %ela iz koristolju)lja i sa a kri inalna akti$nost uslo$no 'ostaje zani anje" POL je anato sko *iziolo&ka struktura 'o kojo se razlikuju u&ka i <enska oso)a" Dru&t$eni 'olo<aj u&karaca je taka$ %a oni $i&e ne#o <ene %olaze u kon*liktne o%nose, 'riro%a nji7o$e 'ro*esije i zani anja koji a se )a$e 'o%lo<nija je isku&enji a i raz$ijaju se u 'o$oljni uslo$i a, u koji a unutra&nje 're%is'ozicije %elik$encije o#u $i&e %o1i %o izra<aja" Mu&ki 'oslo$i 'ri'a%aju $rsti zani anja koja %oz$olja$aju kontrolisanu u'otre)u a#resije" A#resija u&karca esto 'relazi u razliite $rste nasilni&t$a, kao &to su raz)ojni&t$a, 7uli#aniza , zlosta$ljanje $r&njaka u &koli, silo$anje ili tue" DELIKBEN5IJA CENA 're%sta$lja 'ose)nu $rstu 'restu'ni&t$a i o)lik asocijalno# 'ona&anja koji su uslo$ljeni )io'si7iko strukturo i socijalni 'olo<aje <ena" To su 'oja$e u koji a %o iniraju )la<i o)lici kri inaliteta 'rostitucija i narko anija" ( teoriji 'ostoje %$a 'ristu'a o)ja&njenja s'eci*inosti %elik$encije <ena" Je%an 'olazi o% )iolo&ki7 i 'si7olo&ki7 *aktora, a %ru#i uzi a u o)zir socijalno!ekono ske inioce 'olo<aja <ene u %ru&t$u" Censki kri inalitet razlikuje se o% u&ko# 'o to e &to je anje a#resi$no# ti'a , re>i je reci%i$iza i $r&e #a lica starije# <i$otno# %o)a" Cene 'riliko nasilja naje&1e rea#uju i 'ulsi$no, $eo a esto su k" %ela 'lanirana" Ko% u i&ljeni7 %elikata o)ino su u 'itanju oti$i e%o orst$a i koristolju)lje" Ne o<e se #o$oriti o <ensko ti'u nasilnika, ali se neki *aktori oso)enosti nalaze u karakteru, i 'ulsi$nosti, lju)o ore, sujete, r<nje i os$ete, inioca koji se kri inolo&ki tretiraju kao niske 'o)u%e i zloini iz strasti" ( 'oslenje $re e je na#lo 'o$e1an )roj o)i a u or#anizo$ano kri inalu" Cene su 'oele %a ulaze i u a*ija&ke or#anizacije, <ene %o)ro$oljno 'reuzi aju za%atke u zloinaki or#anizacija a ka%a 'olicija u7$ati nji7o$e )oso$e" One su je%ine koje o#u ko unicirati sa u&karci a u zat$ori a i tako 'ostaju oslonac a*iji" Cena retko u)ija u a*ektu, njen 'ostu'ak je 'o 'ra$ilu jasno i 'ot'uno 'ro i&ljen" Na taj akt se o%luuje naje&1e u krajnjoj nu<%i i u situacija a ka%a je <i$otno u#ro<ena z)o# %u#o#o%i&nje# 'oro%ino# nasilja" Retko u)ija u %irektno suko)u , iz koristolju)lja, a skoro nika%a njena <rt$a nije ne'oznata
Page | 56
oso)a" ;a k" %elo e%o orst$a o%luuju se 'rete<no la>e, neu%ate oso)e, koje se )oje %ru&t$ene osu%e ili <ele %a se oso)o%e )e)e koju $i%e kao 're'reku za %alji <i$ot" Atatistika istra<i$anja )rano# nasilja 'okazuju %a u&karci i <ene is'unja$aju slian $i%, 'a ak i )roj a#resi$ni7 ino$a na% )rani 'artnero ili %ru#i lano$i a 'oro%ice, 'ose)no %eco " Pri)li<no 49M u)ista$a u 'oro%ici 'oinele su <ene, oti$acija <ena koja su 'oinila u)ist$o znatno se razlikuju o% oni7 ko% u&karaca zloinaca" NARODNOAT 2u etiko s islu se o#u 'os atrati %elikti $ezani za rasne, $erske i nacionalne oso)enosti iz$r&ilaca i 're%rasu%a o nji a i <rt$a a" ;loini zasno$ani na rasni , etiki , nacionalni i reli#ijski o're%rasu%a a karaktristini su ne sa o za irno%o'sko $re e $e1 i za ratne uslo$e" Ta k" %ela su $eo a )rutalna, kako u 'oje%inani sluaje$i a tako i 're a socijalni ili nacionalni #ru'a a" Izazi$aju $isok ste'en stra7a, 'anike, anksioznosti ko% st$arni7 i 'otencijalni7 <rta$a" Poinioci tak$i7 %ela su 'o 'ra$ilu or#anizo$ane #ru'e" Ti %elikti 're a %e*iniciji 3=I!a 're%sta$ljaju kri inalno %elo 'oinjeno 'roti$ i anja ili %ru&t$a koje je oti$isano 'roti$ oso)a iz 're%rasu%a 're a nji7o$oj rasi, $eri, nes'oso)nosti, seksualnoj orijentaciji ili etikoj 'ri'a%nosti" Ko% nas je $isoka sto'a kri inaliteta 'ose)no %elikata i o$insko# karaktera u o%nosu na sto'u stano$ni&t$a izra<enija ko% Ro a ne#o ko% %ru#i7 naro%a," Kri inalitet Ro a %o$o%i se u $ezu sa nji7o$i ar#inalizo$ani ekono ski i %ru&t$eni statuso , aterijalni 'olo<aje i %iskri inacijo siste a socijalne za&tite i institucija %ru&t$ene kontrole" Ro i su %iskri inisani i u $erso 'o#le%u, oni se na 'rostori a #%e <i$e o're%eljuju kao 'ri'a%nici 'ra$osla$lja, ri okatoliciz a i isla a, a u 'osle%nje $re e i 'rotestaniz a" (;RAAT 2uzrasne kate#orije zauzi aju znaajno esto u %elik$enciji" Naje&1e se %elik$entne #ru'e *or iraju u aloletniko uzrastu na 'o %$e #o%ine o% -4!te #o%ine, o% -4!-L? o% -L!-. #o%" a ko% 'unoletnika na s$aki7 'et #o%ina %o J9 te #o%ine, a zati na s$aki7 %eset #o%ina, sa o)ziro na to %a je ko% tak$e 'o'ulacije kri inalitet u znatno o'a%anju" Maloletnici naje&1e $r&e i o$inska kri$ina %ela, zati sao)ra1ajna %elikte i seksualne %elikte, 'ose)no %elikt silo$anja" .2.NARKOMANIJA I KRIMINALITET Tr#o$ina narkotici a 're%sta$lja kri inalitet"
a) Naj$i&e se tr#uje 8EROINOM! Pakistan, A$#anistan, Mijan ar i %r" ;latni trou#ao
kri inaliteta 7eroino je =r a, Tajlan% i Laos, a zlatni 'olu esec su A$#anistan i Pakistan iz e>u ostali7?
b) KOKAIN K9!/9M ? MARI8(ANA i c) AINTETI@KE DROGE! AM3ETAMINI, LAD, I DR" Naj$i&e se sintetike %ro#e koriste
i 'ro%aju u ;a'a%noj E$ro'i 28olan%ija, =el#ija, Poljska" Pra$ci kretanja %ro#e su 'reko =ALKANAKE R(TE, i tu se naje&1e i %o#a>aju naj$e1e za'lene" O=LI5I DR(DTBENE ABEATI I KRIMINALITET A(6 'olitika, reli#ija, i%eolo#ija, 'ra$o" oral i
Page | 57
.3. ALKO,OLI)AM I KRIMINALITET .4.PROSTIT*/IJA I KRIMINALITET Poja 'rostitucija 'otie o% latinske rei PROATIT(TIO &to znai )lu%nienje, 'rostitus Nstajati na usluzi+, o%nosno sta$ljanje tela na 'ro%aju, %a$anje tela za no$ac" Prostitucija je 'ratila celoku'nu istoriju, a naj$i&e je ) ilo u krizni $re eni a, rato$i a, ekono ski kriza a, tranzicioni 'rocesi a u %ru&t$u 'ore e1eni7 $re%nosti" ( s$i raz%o)lji a ona je na 'ose)an nain o%slika$ala osno$na s$ojst$a %ru&t$ene strukture, o%ra<a$ala 'roti$renosti, socijalnu sloje$itost i )itne 'rocese u %ru&t$u" ( sa$re eni uslo$i a 'rostitucija 're%sta$lja izraz na#la&ene ko ercijalizacije seksualnosti, koja je nezao)ilazni %eo %ru&t$ene st$arnosti? najrazliitiji7 o)lika tr#o$ine, a or#anizo$ano# kri inaliteta 'ose)no" Aeksualnost je ukalkulisana u cenu no#o)rojni7 in%ustrijski7 'roiz$o%a, koz etike, a '&ose)no *il ske i %isko#ra*ske 'roiz$o%nje, o%ni7 re$ija" Prostitucija je 'okrenula 'itanje N)elo# ro)lja+ kao *eno ena za koji se s atralo %a 'ri'a%a istoriji" Kao s$oje$rstan o)lik kri inalne ekono ije na&la je esto u 'o$oljni okolnosti a $elike 'onu%e i 'otra<nje na tr<i&tu seksa, nastranosti i 'orno#ra*ije"Pore% neki7 klasini7 o)lika u lancu tr#o$ine, erotsko tr<i&te osa$re enjeno je kroz arketnin#, ra% a#encija, ena%<era i s$e#a &to 'o%razu e$a o%erni sektor je%ne ekono ije" ( na&e kri$ino zakono%a$st$u o$i o)lici 'ostoje kao KRIBI@NA DELA6 PODBOIENJE I OMOG(GABANJE BRDENJA POLNOG ODNOAA, KRIBI@NO DELO POAEDOBANJA ( BRDENJ( PROATIT(5IJE I KRIBI@NO DELO PRIKA;IBANJE PORNOGRA3AKOG MATERIJALA I IAKORIDGABANJE DE5E ;A PORNOGRA3IJ(" .5. POJAVNI OBLI/I KRIMINALITETA KRIMINALITET u najo'&tije s islu je sku' %ru&t$eni7 'oja$a koji a se u#ro<a$aju uni$erzalne %ru&t$ene $re%nosti, a koje su kao tak$e sankcionisane kri$ini 'ra$o " ( TIPOLODKIM KLAAI3IKA5IJAMA kri inalno# 'ona&anja u naunoj i strunoj literaturi 'risutni su $eo a razliiti 'ristu'i" Ne 'ostoji i%ealna *eno enolo&ka klasi*ikacija, a %a joj se ne )i o#lo 'ri#o$oriti" PODELA KRIMINALITETA6 -"%elikt nasilja, :"i o$inski %elikt, K"'ri$re%ni kri inalitet, 4"or#anizo$ani kri inalitet, J"ko 'juterski kri inalitet, L"sao)ra1ajna %elik$encija, /"seksualna %elik$encija, ."'olitiki kri inalitet, 0"ekolo&ki kri inalitet, -9" aloletnika %elik$encija, --"reci%i$iza !'o$ratni&t$o u $r&enju k"%ela"
.(. NASILNI+KI KRIMINALITET-DELIKT NASILJA DELIKT NAAILJA 2s$i o)lici kri inaliteta su u o%re>eno s islu akti nasilja" NAAILJE 're%sta$lja %rsku i )ezo)zirnu 'ri enu *izike sile, 'roti$'ra$no# u#ro<a$anja inte#riteta o$eka
Page | 58
i %ru#i7 ja$ni7 %o)ara i %ru&t$eni7 $re%nosti" Nasilje se ani*estuje na ulici, na 'oslu, s'ortski 'rire%)a a, %ru#i ja$ni sku'o$i a, u 'oro%ici, &kolskoj sre%ini i %r" BRATE NAAILJA6 aF kr$ni %elikti, )F 'oro%ino nasilje, cF %elikti 'roti$ o$enosti, %F teroriza , eF 'olitika %elik$encija" Nasilje 're%sta$lja %rsku i )ezo)zirnu 'ri enu *izike sile, 'roti$'ra$no# u#ro<a$anja inte#riteta o$eka i %ru#i7 ja$ni7 %o)ara i %ru&t$eni7 $re%nosti" =itna o)ele<ja nasilni&t$a su sklonost ka i<i$lja$anju i %rskosti )ez razu no# 'o$o%a, 'rinu>a$anje %ru#o#a %a tr'i tak$o 'ona&anje i e se te&ko $re>a nje#o$o %ostojanst$o ili u#ro<a$a *iziki inte#ritet" Nasilje se ani*estuje na ulici, na 'oslu i sta%ioni a, u &kolski sre%ina a u 'oro%ici" Te&ko #a je 'recizno %e*inisati jer se 'o% nasilje s$rsta$aju razliiti sa%r<aji, i e se nje#o$a su&tina s$o%i ili na krajnje uske ili $eo a &iroke ok$ire" @esto je nasilje sinoni za &irok s'ektar 'oj o$a kao &to su zloin, tortura, tenor, zlou'otre)a o1i i slino" KRBNI DELIKTI 'o%razu e$aju s$a %ela u'erena 'roti$ *iziko# inte#riteta linosti, %elikti iz$r&eni 'ri eno sile i nasilja" ( o$u o)last s'a%aju s$i o)lici %ela koja za 'osle%icu i aju s rt ili telesne 'o$re%e" NATECI O=LI5I KRBNI8 DELIKATA A(6 aF u)ist$a, )F te&ke telesne 'o$re%e" (=IATBO s$akako s'a%a u najte<e kri$ino %elo, to je li&a$anje <i$ota %ru#o# lica lju%ko ra%njo " ()ist$o s'a%a u najstarije lju%ske #re7o$e" Ko% s$i7 u)ista$a nasilje je %o inantno sre%st$o" .-. TRADI/IONALNI OBLI/I NASILNI+KOG KRIMINALITETA BRATA KRBNI8 DELIKATA6 aF aFo)ino u)ist$o, )F te&ko u)ist$o, cF 'ri$ile#o$ano u)ist$o" TEDKA KBALI3IKOBANA (=IATBA su6 u)ist$o na suro$ ili 'o% ukao nain? u)ist$o $i&e lica? u)ist$o slu<)eno# lica u $r&enju slu<)ene %u<nosti? u)ist$o iz )ezo)zirne os$ete? u)ist$o
Page | 59
%eteta ili tru%ne <ene" Neki o)lici o$e $rste nasilja 'o$ezani su sa %ru#i kri inalni akti a kao na 'ri er 'ljaka a, raz)ojniki kra>a a, silo$anji a, sao)ra1ajno %elik$encijo , u#ro<a$anje usta$no# siste a, akti a teroriz a, ot ica a i %r" PRIBILEGOBANA (=IATBA su u)ist$o na a7, u)ist$o iz ne7ata, u)ist$o %eteta 'ri ro>enju!e%o orst$o" ;o$e se 'ri$ile#o$ano z)o# olak&a$aju1i7 okolnosti za uinioce u)ist$a" MOTIBI I (;RO5I u)ist$a su razliiti" To o#u )iti6 koristolju)lje, os$eta, 'rikri$anje neko# %ru#o# k" %ela, 'o)u%e iz kon*liktni7 situacija sa okolino , 'ore e1aja nastali7 u 'oro%ini o%nosi a i slino" ... NOVI OBLI/I NASILNI+KOG KRIMINALITETA No$i o)lici nasilniko# kri inaliteta su akti teroriz a, zloini 'roti$ o$enosti i e>unaro%no# 'ra$a i 'oro%ino nasilje" Tu su u 'itanju kolekti$ni o)lici nasilja i nalaze se 'rete<no u kri inolo&ki , sociolo&ki i 'olitikolo&ki te atika a" (zroci o$e $rste nasilja nastaju kao 'osle%ica ekono ski7 i 'olitiki7 kriza 'o Ai euno$i1u" Po nje u ti se uzroci s$o%e na 'roti$renost koje iz$iru iz ne o#u1nosti st$aranja izra<a$anja interesa $eliki7 socijalni7 #ru'a6 nes'oso)nost or#anizo$anja i s'ro$o>enja $lasti? izrazite socijalne razlike i ne%o$oljnu or#anizo$anost 'ri$re%no# siste a? ras'rostranjenost %ru&t$eno ne#ati$ni7 'oja$a i o%sust$o sankcija i %r" POJAM *BI/EE LOMBRO)OV TIP *BI/E-#oIe$! >4!<3. TIPOLOGIJA *BISTVA PREMA PSI,OLOKOM PRO7IL*E KRON je analizirao 'ro*il -4: is'itanika!osu>ene u)ice i raz$rstao i7 na 'et kate#orija!ti'o$a" To su6 NE(ROTI@NI TIP 6 koji7 i a L,KM " ( o$oj #ru'i naj$i&e i a alko7oliara, ali i lju%i sa naj$i&i ste'eno o)razo$anja" Oni u naj$e1e )roju sluaje$a u)ijaju )liske ro>ake ili 'rijatelje, $rlo esto iz seksualne lju)o ore? PARANOIDNI TIP je uz nor alni i naje&1i :.,-/M" O$%e su u 'itanju socijalno 'reosetlji$e oso)e sa 'rikri$eno a#resi$no&1u" Prete<no 'otiu iz razoreni7 i alko7oliarski7 'oro%ica" @esto su to i 'o$ratnici" Tu s'a%aju i oni koji i aju lo&a iskust$a iz %etinjst$a i ne#ati$an o%nos 're a ajci" I aju najnie su u $e1ini sa ni<i ste'eno o)razo$anja" DEPREAIBNI PRO3IL :K,04M tu su u 'itanju socijalno izolo$ane oso)e, 'o$uene, ko% koji7 %o inira 'esi iza , )eskorisnost, to su oni koji ne aju sa o'ouz%anje" Kri$ina %ela naje&1e ine u alko7olisano stanju"NORMALNI PRO3IL :0,./M, tu je naj$e1i )roj u)ica sa $i&o i $isoko struno s're o , 'otiu iz 'ro)le atini7 'oro%ica, a nji7o$e <rt$e su 'oznanici, 'rijatelji i ro%)ina" ;a s$e na$e%ene 'ro*ile karakteristino je %a su kao %eca )ili zlosta$ljani o% ro%itelja ili suse%a" Naj'ot'uniju ti'olo#iju u)ica %aju KLINI@KA IATRACIBANJA a to su6 nor alni, &izo*reni, 'si7o'atski, alko7oliarski, sa%istiki, %e'resi$ni, os$etniki, 'si7otini, 7isterini, entalno
Page | 60
zaostali, seksualni ti', 'asi$no!a#resi$ni ti', %eca u)ice, ti' sa or#anski o<%ani 'ore e1aji a" KAPAMADCIJA je ti'olo#iju u)ica o%re%io 're a $rsta a u)ista$a %ele1i i7 na6 u)ist$o kao 'rete<no $oljna ra%nja, u)ist$o kao 'rete<no a*ekti$no i 'ulsi$na ra%nja i u)ist$o kao 'rete<no 'si7otina ra%nja" I%entinu klasi*ikaciju sainio je ATAJGLEDER" AERIJAKI (=I5A!8OMO5IDOMAN Eraz ak iz e>u u)ist$a , 'olako u)ijaF Kriteriju i za klasi*ikaciju neko#a kao serijsko# u)ice su 're a aF %a je iz$r&io ini u 'oje%inani7 sluaje$a? K!4 u)ist$a sa iz$esni i&ljenju EGERA6 $re enski 'auza a iz e>u
)F %a su u)ica i <rt$e %o %elikta je%ni %ru#i a ne'oznati? cF sa%istiko i<i$lja$anje na% <rt$o ? %F oti$i u#la$no 'si7olo&ki, a ne aterijalni?
eF %a <rt$e za u)icu i aju si )olian znaaj? *F <rt$e su o)ino rizine i ranji$e #ru'e" Je%na o% %e*inicija 3=I #lasi %a serijska u)ist$a 'o%razu e$aju etiri ili $i&e <rta$a, koja 'oinje %e'resi$ne i 'aranoi%ne oso)e, koje $i%e se)e kao isionare ili 7eroje, )esno ka<nja$aju1i s$et koje# se )oje ili #a rze" PORODI+NO NASILJE PORODI@NO NAAILJE u$ek je 'ostojalo i )ilo $eo a ras'rostranjeno u s$i istorijski $re eni a, kultura a i %ru&t$i a" ($ek je i alo oz)iljne 'osle%ice , 'ose)no 'o <ene i %ecu" Nasilje u 'oro%ici s atra se je%ni o% najte<i7 o)lika kr&enja lju%ski7 'ra$a" Nasilnici u 'oro%ici su lica s$i7 %ru&t$eni7 sloje$a, o)razo$an ja, socijalno# statusa" Razliiti su sa o naini o)lika nasilja, )ilo %a su to $er)alni, 'si7iki ili *iziki $i%o$i nasilja ili nji7o$a ko )inacija" POD PORODI@NIM NAAILJEM na osno$u ti'a i s atrati6 aF *iziko!u%aranje i 'le la1i$anje? )F seksualno? cF $er)alno? %F 'si7olosko? eF ekono sko? oti$a kori&1eni7 sre%sta$a o<e o
Page | 61
*F strukturalno Eo#rania$anje so)o%e kretanja, kontaktiranja i slF6 #F %u7o$no" (;RO5I PORODI@NOG NAAILJA A(6 NAAILJE PREMA DE5I, =RA@NO NAAILJE koje o<e )iti lino? srtukturalno! status anje $re%nosti, ne'o&to$anje i slino" (zroci 'oro%ino# nasilja u naje&1i sluaje$i a su u ko )inaciji sa socijalni , 'si7o'atolo&ki i kulturno!istorijski inioci a" Osno$ni oti$ ko% 'oro%ino# nasilja je sticanje i za%r<a$anje kontrole na% 'oro%ino zaje%nico ili 'oje%ini njeni lano$i a" To o<e )iti 'osle%ica 'atrijar7alnosti %ru&t$a i nera$no'ra$ne ras'o%ele o1i!*izike i statusne, e>u njeni lano$i a"Be1ina <rta$a 'olaze1i o% stereoti'a tra%icije nasilje je 'ri7$atilo kao na etnutu ulo#u" Oni su naueni %a je zlosta$ljanje Nzaslu<eno+ i oeko$ano" Razliito $re%no$anje statusa u&karaca i <ena, starije# i la>e#, ro%itelja i %ece uticalo je na ose1anje )es'o o1nosti i za$isnosti je%ni7 're a %ru#i a 'a i na nu<nost tolerancije nasilja" Nasilje 'o1inje $er)alni kon*likti a i *iziki zlosta$ljanje , $re eno %olazi so oz)iljni7 'o$re%a, koje o#u %a se za$r&e u)ist$o " Psi7iko nasilje je 'ose)an as'ekt i izra<a$a se u s$esno st$aranju at os*ere stra7a koja je %eo nasilja" Psi7ijatrijski 'ore e1aji!'si7oze, esto u#ro<a$aju *iziki inte#ritet lano$a 'oro%ice , s ti &to su izra<eniji sluaje$i autoa#resije, 'ose)no ko% e%o orst$a" (oena je 'o$ezanost iz e>u za'oslenosti i socio!ekono sko# 'olo<aja u&karaca i nasilja u 'oro%ici" Tra%icija i 'reno&enje Nkulturni7 o)razaca+ %o'rineli su %a 'oro%ino nasilje u %ru&t$u i a $isok ste'en tolerancije u %ru&t$enoj reakciji, 'a i u sa oj zakono%a$noj s*eri" Be1ina zakono%a$sta$a nije o$u s*eru re#ulisalo zakoni a 'a je ona 're'u&tena o&te1enoj oso)i %a $o%i 'ri$atni 'ostu'ak 'o 're%lo#u tu<ioca" (zroci nasilja u 'oro%ici o#u se na1i i u socijalni sre%ina a, 'ose)no siro a&ni , #%e $la%aju neza'oslenost, socijalna i e#zistencijalna nesi#urnost, lina za$ist i statusno stanje %o inacije i 'o%re>enosti" Do)ri %elo 'oro%ino nasilje je 'osle%ica 'oro%ine 'atolo#ije, 'si7iki7 'ore e1aja, alko7oliz a ili neki7 situacioni7 okolnosti" ( tak$i situacija a 'oro%ini siste se a%a'tira na asocijalno 'ona&anje lana, koji %iktira nain ko unikacije i o%nosa" Alternati$a u 'ona&anju 'oro%ice sa tak$i lano je ili tolerancija! tr'ljenje nasilja, ili 'ri)e#a$anje nasilje 're a nje u" Ko% 'oje%ini7 'oro%ica sa neuskla>eni o%nosi a koje i aju %o)ru ko unikaciju sa okolino za 'ore e1aje u njoj se sazna tek ka%a nastanu tra#ine 'osle%ice" Lju%i retko rea#uju na kon*likte unutar 'oro%ice iako se za sluaje$e nasilja zna %u<e $re e" Pre%sta$a %a je %o si#urno esto i %a je inti nost %o a ne%o%irlji$a 'oneka%a %o ini Nutoi&te + zla i 'atolo#ije" ( na&e kri$ino zakonu %elo 'o% nazi$o nasilje u 'oro%ici u osno$i i a tri te<a o)lika" Osno$ni o)lik o%nosi se na 'o$r%u i u#ro<a$anje telesno# i %u&e$no# inte#riteta lana 'oro%ice ili oz)iljnu 'retnju %a 1e se na'asti na <i$ot i telo" Tee ili sre%st$o 'o%o)no" DELIKTI PROTIV +OVE+NOSTI
Page | 62
Delikti 'roti$ o$enosti i e>unaro%ni# 'ra$a 'o%razu e$aju sku' kri$ini7 %ela iji je o'&ti za&titni o)jekt nacionalna, etnika, rasna ili $erska #ru'a, ci$ilno stano$ni&t$o, telesni inte#ritet i slo)o%e #ra>ana" ME8*NARODNA KLASI7IKA/IJA )LO+INA PROTIV +OVE+NOSTI Me>unaro%na klasi*ikacija zloina 'roti$ o$enosti 'o%razu e$a 6 zloin 'roti$ 'roti$ 7u anitorno# 'ra$a, ratni zloini, zloini #enoci%a" ;LO@INI PROTIB MIRA sastoje se u 'ri're anju rata, nje#o$o a#resiji" ira? zloini
'laniranju i za'oinjanju!
;LO@INI PROTIB 8(MANITORNOG PRABA 6 naj$a<nija o%lika 'roti$ sa$re eni7 rato$a je o%)aci$anje 'rinci'a $ite&t$a, *er rato$anja i 'o&to$anja o)iaja ratni7 'ra$ila" ;ati su tu i u)ist$a 'roti$nika na i $an )ojno# 'olja, u)ist$a zaro)ljenika i )olesnika, uni&ta$anje, istre)lji$anje, etniko i&1enje i slino, a s$e 'o% *or o Nkoletaralne &tete+ 'ostalo je esta 'oja$a" DELIKTI GENO5IDA 're%sta$ljaju siste atsko uni&ta$anje nacionalni7, $erski7, etniki7 ili rasni7 #ru'a" Pre a KONBEN5IJI O GENO5ID( koju su %onele (N -04. #o%ine, #enoci% je 'ro#la&en e>unaro%ni %elikto " Au&tina %elikta sastoji se u na eri %a se 'ot'uno ili %eli ino uni&ti neka nacionalna, rasna ili $erska #ru'a u)ist$i a, te&ki naru&a$anje *iziko# ili %u&e$no# z%ra$lja ili nano&enje 'atnje 'rinu%ni raselja$anje ili istre)ljenje lju%i" RATNI )LO+INI Ratni zloini su te&ki o)lici 'o$re%e e>unaro%no# ratno# 'ra$a i 'ra$ila $o>enja rata" Nji a su o)u7$a1ni ne7u ani 'ostu'ci i zloini za $re e rata 're a ci$ilno stano$ni&t$u, 'roti$ ranjenika i )olesnika, kao i ratni7 zaro)ljenika, 're a kulturni , istorijski , z%ra$st$eni i %ru#i ci$ilni o)jekti a ukoliko ne slu<e u ratne s$r7e" Nasilje u ti %elikti a 'o%razu e$a6 u)ist$a, zlosta$ljanja, kolekti$no zastra&i$anje, ka<nja$anje, o%$o>enje u koncentracione lo#ore, 'risilno raseljenje, 'risilja$anje na 'rinu%ni ra%, nano&enje 'atnji i %r" Iz$r&ioci kri$ini7 %ela 'roti$ o$enosti 'o%$o%e se 'o% o'&ti nazi$ RATNI ;LO@IN5I" To je 'ose)an ti' kri inalne linosti, #%e s'a%aju6 %irektni i in%irektni nare%)o%a$ci" DIREKTNI NARED=ODAB5I su oso)e iz sre%nje# i $isoko# $ojno# ko an%no# ka%ra, koji ne'osre%no nare>uju iz$r&a$anje %ela ratni7 zloina i zloina #enoci%a" INDIREKTNI NARED=ODAB5I su naje&1e naj$i&i 'olitiki, %r<a$ni i nacionalni li%eri koji s$esno, 'o%stiu %irektne iz$r&ioce na zloin" .0. IMOVINSKI KRIMINALITET I o$inski!kri inalitet ! %elikti su $rsta kri$ini7 %ela koji a se u#ro<a$aju i o$inska 'ra$a #ra>ana i %ru#i7 'ra$ni7 su)jekata" O$i %elikti s'a%aju u $rstu klasino# kri inaliteta" Po o)i u to su naj)rojnija $rsta kri$ini7 %ela i $i% %elik$encije #%e 'ostoji naj$e1i ste'en
Page | 63
'ro*esionalizacije" Iz$r&ioci o$i7 kri$ini7 %ela, 'osle silo$anja, su u naj$e1e oko K9M""
%elu 'o$ratnici
IMOBINAKE KRIMINALITETE EDELIKTF o<e o raz$rstati na6 KLAAI@NE DELIKTE? PREBARNE DELIKTE? DELIKTE =E; MOTIBA I KORIATOLJ(=LJA" KLAAI@NI IMOBINAKI DELIKTI u nji7 s'a%aju s$e $rste kra>a i %ru#i o)lici nezakoniti7 'ris$ajanja tu>e 'okretne i ne'okretne i o$ine" Naje&1e kra>e %o#a>aju se 'o tr<ni centri a, u zat$oreni 'rostori a, sao)raajni sre%st$i a, a 'o nainu iz$r&enja s'a%aju u >e'ne kra>e" Aa o)ziro na $re%nost $re e i nain iz$r&enja o<e )iti6 sitna kra>a, o)ina kra>a, te&ka kra>a i raz)ojnika kra>a" AITNA KRAIA 're%sta$lja kri$ino %elo #%e je 're% et 'ris$ajanja st$ar ale $re%nosti" TEDKA KRAIA 'o%razu e$a kra>u koja je iz$r&ena 'ro$alji$anje , o)ijanje , za $re e ele entarne ne'o#o%e, na 'ose)an %rzak i o'asan nain, ka%a je ukra%eno %o)ro $e1e $re%nosti, ako su kra>o u#ro<ena neka o'&ta %ru&t$ena %o)ra!&u e, %i$lja, ri)e, i slino, ako je u s'rezi sa o'r#anizo$ani kri inalo " IMOBINAKI DELIKTI 3I;I@KOG NAAILJA 2u o$e %elikte s'a%aju najtea, iznu%a i ucena" RA;=OJNIDTBO PODRA;(MEBA o%uzi anje i 'ris$ajanje tu>e 'okretne st$ari 'ri eno #ru)e sile ili oz)iljne 'retnje na <i$ot i telo"
01. SAOBRAHAJNI KRIMINALITET
01. MALOLETNI+KA DELIKVEN/IJA Maloletnika %elik$encija je 'oja$a socijalno ne'rila#o>eno# 'ona&anja 'ose)ne 'o'ulacione strukture stano$ni&t$a, koja se $i&e ne s atra %eco , ali u raz$oju nisu %osti#la sta%iju 'unoletst$a" Maloletnik je oso)a 'ose)ne uzrasne kate#orije i )io'si7iki7 oso)ina" O% o%rasli7 se razlikuje 'o ste'enu e ocionalne i intelektualne zrelosti, s$esnosti 'ostu'aka o i%#o$ornosti za s$oje 'ona&anje" Maloletnici se raz$rsta$aju u kate#orije la>i7!oso)e iz e>u -4!-L #o%ina <i$ota i strariji7 aloletnika 2oso)e iz e>u -L i -.!te #o%ine <i$ota" Po%ela se zasni$a na anato skoj i 'si7ikoj raz$ijenosti, o%nosno entalnoj zrelosti o%re>ene strukture aloletnike 'o'ulacije i uskla>enosti nji7o$o# o%nosa u 'o#le%u us$ajanja i 'o&to$anja 'ra$ni7, oralni7 i %ru&t$eni7 nor i" Aankcije za aloletne %elik$ente se razlikuju o% oni7 koje su 're%$i>ene za o%rasle oso)e" ;a izuzetno te&ke kri$ine 'restu'e o#u se izre1i kazne aloletniko# zat$ora" ( sluaje$i a lak&i7 %ela koja su 'osle%ica te<i7 $i%o$a $as'itne za'u&tenosti izriu se za$o%ske!$as'itne ere, a u )la<i $i%o$i a, ka%a je uzrok %elik$entne orijentacije ne'ro i&ljenost i )la<i o)lici $as'itne za'u&tenosti!%isci'linske ere i ere 'ojaano# na%zora"
Page | 64
;a aloletne %elik$ente naje&1e se u'otre)lja$aju 'oj o$i6 $as'itno za'u&tena o la%ina, %elik$enti, aloletni kri inalci, 'osrnula %eca, 7uli#ani, sile%<ije i slino" Kri inalitet je NAJTECI O=LIK MALOLETNI@KOG PREAT(PNIDTBA" Karakteristian je 'o to e &to je znatno zastu'ljen u kri inalitetu, ali i 'o o)i nosti u 'oje%ini nje#o$i o)lici a" (%eo aloletnike %elik$encije u kri inalitetu uo'&te razlikuje se o% ze lje %o ze lje" Prete<no se kre1e oko :9!:JM, ali i a i ze alja u koji a je ta zastu'ljenost skoro %o 'olo$ine uku'ne 'oja$e" Maloletnici naje&1e $r&e IMOBINAKE DELIKTE! naj$i&e %ela kara>e, i taj 'rocenat u uku'no aloletniko kri inalitetu je oko J9M" ( na&oj ze lji je izra<en kri inalitet aloletnica oko 0K M iz$r&eni7 kri$ini7 %ela, a naj$i&e su kri$ina %ela kra>e i sitne kra>e" Priliko iz$r&enja kri$ino# %ela kra>e i sitne kra>e iz stano$a i ku1a, aloletne 'restu'nice su naje&1e koristile ranije us'osta$ljen o%nos 'rijateljst$a i 'oznanst$a sa <rt$o , a 'riliko iz$r&enja kra>a iz ro)ni7 ku1a, sa o'oslu#a i 'ro%a$nica koristile su ne'a<nju 'ro%a$aca? 'riliko kra>a u 'rostorija a &kole is'oljile su %rskost i )ezo)zirnost, te&ke kra>e aloletnice su $r&ile naje&1e o)ijanje , koriste1i na>ene 're% ete na estu iz$r&enja kri$ino# %ela? 'o o1u luka$st$a i u'otre)o *izike sile $r&ile su kri$ina %ela raz)ojnike kra>e i raz)ojni&t$a" Dru#a 'oja$a 'o zastu'ljenosti su AAO=RAGAJNI DELIKTI MALOLETNIKA" Oni su 'rouzroko$ani *aktori a neiskust$a, ali i 'ose)ne 'si7ostrukture"Tre1a kate#orija su seksualni %elikti 'ose)no kri$ina %ela silo$anja" ( neko o)lasti a kri inaliteta aloletnici skoro %a ne uest$uju 'ose)no ka%a je u 'itanju 'olitiki kri inilatit, %ela 'roti$ slu<)ene %u<nosti i kri$ina %ela 'ri$re%no# kri inaliteta" ( no$ije $re e je za aloletniki kri inilatit karakteristian 'o$e1an )roj DELIKTA NAAILJA i 'oje%inano# i kolekti$no#" Kolekti$ni kri inalitet je 'risutniji ne#o ko% o%rasli7, aloletnici nasilje na ulici 'renose kao o%el 'ona&anja iz 'oro%ine sre%ine, #%e su i sa i )ili zlosta$ljani 'si7iki, *iziki i seksualno" Crt$e su sla)iji i 7en%ike'irani 'oje%inci koje altretira #ru'a, kao i starije i )es'o o1ne oso)e" APONTANO NAAILJE se ja$lja u *or i izazi$anja nere%a i or#anizo$ane 'ri ene nasilja, koje je sa o se)i cilj, na 'ri er na s'ortski tak ienji a, koncerti a i %ru#i $i%o$i a ja$ni7 ani*estacija" POL(ORGANI;OBANOM NAAILJ( skloniji su la>i aloletnici akti a zastarsi$anja, reketiranja uenika, oti anju st$ari, sitni kra>a a, ne'osre%ni suko)i a!tua a" O$e #ru'e zlosta$ljaju s$oje $r&njake u &kolski %$ori&ti a, na ulici, kao i u sre%ina a #%e <i$e"ORGANI;OBANO NAAILJE aloletnika s'ro$o%i se u aloletniki )an%a a" MALOLETNI@KE =ANDE 're%sta$ljaju 'ose)an $i% 'restu'niko# 'ona&anja koji je karakteristian 'o s'eci*ino siste u $re%nosti 2or#anizacije, realizacije, in%i$i%ualni7 cilje$a kroz #ru'no 'ona&anje" ( #ru'i se stie u#le% i 'restienje u realizaciji kri inalni7 cilje$a" @lano$i se o%a)iraju i 'ri aju u #ru'u ukoliko su s're ni %a 'ri7$ate 'ose)na 'ra$ila 'ona&anja i siste e $re%nosti %elik$entne #ru'e" Tak$e #ru'e su iskljui$o karakteristine za #ra%ske sre%ine i za %okon nain <i$ota!'re$i&e slo)o%no# $re ena" Na elu or#anizacije nalazi se $o>a koji ne*or alnoj #ru'i o)ez)e>uje je%inst$o, utie na *or iranje sta$o$a i 'ra$ila %isci'line" ( aloletniki )an%a a lanst$o je o)ino ono je etniko#, rasno#
Page | 65
i socijalno# 'orekla i 'otiu iz %ezor#anizo$ani7 'oro%ica iz 'ri#ra%ski7 naselja, o%anost i 'o&to$anje )an%i je o)a$ezno, 'rostor %elo$anja je 'o% kontrolo )an%e" Priliko 'rije a no$i7 lano$a o)ino se 'ostu'ak o%$ija 'o neko ritualu" 02. RE/IDIVI)AM Reci%i$iza je 'o$ratni&t$o" Pore% i o$inski7 %elikata i seksualni %elikti s'a%aju u $rstu 'restu'ni&t$a sa naj$e1i 'rocento reci%i$iz a" Ko% i o$inski7 %elikata reci%i$iza je 'osle%ica 'ro*esionalne orijentacije i koristolju)i$e sklonosti, a ko% seksualni7 %elikata uzronost je 're s$e#a u 'si7o'atolo&koj strukturi linosti" ;ato se i s atra %a je reci%i$iza u o$oj o)lasti sa o 'osle%ica jer realno ne 'ostoje s$rsis7o%ni, a%ek$atni 'ra$ni e7aniz i za nji7o$o s'rea$anje i suz)ijanje" Reci%i$iza je 'oznat 'o s'eci*inosti *aktora i tu %o iniraju su)jekti$ni inioci, 're s$e#a uzroci $ezani za linost iz$r&ioca, %ok se socijalni *aktori 'oja$ljuju sa o u iz)oru 'o#o%ni7 uslo$a %a se realizuju oti$i i cilje$i nji7o$e oralne izo'aenosti" Aeksualna %elik$encija je 'rete<no ur)ani *eno en, a tak$i sta$o$i nalaze osno$ i u statistiki 'o%aci a na re#ionalni ni$oi a analize %elikata u seoski i #ra%ski , kao i u tra%icionalno 'atrijar7alni i #ra>anski sre%ina a" ( seoski i 'atrijar7alni sre%ina a reakcija %ru&t$a nije sa o 'ra$na, $e1 i o)iajna jer je 'risutna sna<na oralna osu%a kako sre%ine, tako i 'oro%ice iz$r&ioca, ali i oz)iljna 'otencijalna!os$etnika reakcija 'oro%ice <rt$e"
03. TIPOLOGIJA RE/IDIVISTA Istra<i$anja su 'okazalana na to %a 'olo$ina ili %$e tre1ine 'o$ratnika <i$i u #ra%u, ali %a o% uku'no# )roja 'o$ratnika, je%ne i %ru#e 'o'ulacije %$e tre1ine 'otie sa sela" Nji7o$a )itna socijalna o)ele<ja su6 $e1ina je <i$ela u ne'o$oljni 'oro%ini 'rilika a i o%nosi a u 'oro%ici? ne%o$oljno ili ne'ot'uno o)razo$anje i neza'oslenost? rana i %u#otrajna aloletnika kri inalna karijera sa o su neki o% nji7o$i7 )itni7 socijalni7 o)ele<ja" ( uku'no 'o$ratni&t$u reci%i$iza aloletnika 'os atra se kao 'ose)no aktuelna 'oja$a jer se u o$oj 'o'ulacionoj strukturi o%$ija 'roces sazre$anja i st$aranja na$ika kri inalno# 'ona&anja" Maloletnici 'o$ratnici se u $i&e o% %$e tre1ine sluaje$a 'oja$ljuju u %elo$i a 'roti$ i o$ine $r&e1i %ela kra>e i te&ke kra>e" Ti'olo#ija %elik$enata reci%i$ista o#u1a je 'o kri inolo&ki kriteriju i a $rste %elikata u koji a se naje&1e 'oja$ljuju i %eli se na6 DELIKBENTE I; NABIKE, PRO3EAIONALNE DELIKBENTE I DELIKBENTE PO TENDEN5IJI" Delik$enti iz na$ike su reci%i$isti asocijalne 'riro%e ko% koji7 se 'oste'eni 'ona$ljanje 'restu'niko# 'ona&anja st$ara kri inalna na$ika" Oni se kri inalno o%aju jo& u ranoj la%osti, socijalno su ne'rila#o>eni, 'si7o'atske 'riro%e!nes'oso)ni za socijalizaciju, e ocionalno nesta)ilni, 'rosene ili is'o%'rosene inteli#encije i ni<e# ni$oa o)razo$anja i nisko# 'ra#a *rustracione tolerancije" Delik$enti 'o ten%enciji ili %elik$enti iz strasti su oso)e ija je kri inalna karijera $i&e uzroko$ana su)jekti$ni inioci a linosti ne#o socijalni *aktori a, )ilo %a su u 'itanju
Page | 66
*aktori 'ore e1aja )iolo&ko#, 'si7olo&ko# ili 'si7o'atolo&ko# karaktera" Mere izricanja kazne ko% o$o# ti'a 'restu'ni&t$a naje&1e su ere )ez)e%nosti u$anja, leenja i 'ose)ne tera'eutske ere u zat$oreni ti'o$i a ustano$e" Pro*esionalni %elik$enti su iz$r&ioci kri$ini7 %ela koji su 'o neki oso)ina a slini 'o$ratnici a iz 'r$e kate#orije, ali sa 'ose)nosti a racionalne kri inalne orijentacije, o%nosno iz)ora $r&enja kri$ini7 %ela kao 'ro*esije, zani anja i oti$o koristolju)i$e 'riro%e, koja ko% 'r$e kate#orije nije u$ek izra<ena"
04. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA
Pri$re%ni kri inalitet je $rsta %elik$encije i ti'olo#ija kri inalni7 'oja$a koji je uslo$ljen 'o$re%a a 'ro'isa u 'ri$re%no i *inansijsko 'oslo$anju" Naje&1e su kri$ino'ra$ne %e*inicije i one su&tinu 'oja a s$o%e na nor ati$istiko s7$atanje" ;aetnik nor ati$istiko# s7$atanja je AL;=ERG , koji koristi ter in 'ri$re%no kri$ino 'ra$o" PI8LER razlikuje ekono ski i 'ri$re%ni kri inalitet, s atraju1i 'ri$re%ni kri inalitet &iri 'oj o , a ekono ski 'ose)ni o)liko " Pi7ler 'o% 'ri$re%ni kri inaliteto 'o%razu e$a6 'oja$e ekono sko# kri inaliteta, %elikte 'roti$ slu<)ene %u<nosti i i o$inska k" %ela" KRIMINOLODKE I AO5IOLODKE DE3INI5IJE PRIBREDNI KRIMINALITET DE3INID( ne&to &ire, ukljuuju1i u taj 'oja , 'ore% k" %ela i 'ri$re%ne 'restu'e i 'rekr&aje u *unkcionisanju siste a" ( DIREM AMIAL( 'ri$re%ni kri inalitet 'o%razu e$a %elik$enciju *iziki7 i 'ra$ni7 lica u o)lasti *inansijsko# 'ra$no# 'oso$anja 2k" %ela, 'restu'i i 'rekr&aji? DOK ( (CEM AMIAL( 'o%razu e$a sa o kri$ino'ra$ne 'ri$re%ne i *inansijske %elikte, a iskljuuje 'restu'e i 'rekr&aje" PRIBREDNI PREAT(PI A( neki )la<i $i%o$i 'ri$re%ne %elik$encije" ( 'itanju je $eo a aso$na %ru&t$ena 'oja$a 'o$re%e 'ra$ila o 'ri$re%no ili *inansijsko 'oslo$anju o% strane 'ra$no# ili o%#o$orno# lica, sa &tetni 'osle%ica a 'o 'ri$re%nu or#anizaciju ili %ru&t$enu zaje%nicu" RA;LIKE I;MEI( KRIBI@NI8 DELA I PRIBREDNI8 PREAT(PA A( TROJAKE6 aF Ate'en %ru&t$ene o'asnosti 'ri$re%ni7 'restu'a je anji, ne#o ko% kri$ini7 %ela6
)F Ko% kri$ini7 %ela o%#o$orna su sa o *izika lica, a ko% 'ri$re%ni7 'restu'a i *izika i 'ra$na lica? cF Ko% kri$ini7 %ela osno$ni 'rinci' o%#o$ornosti je su)jekti$na o%#o$ornost, a ko% 'ri$re%ni7 'restu'a za o%#o$ornost je %o$oljna sa o 'ra$na o%#o$ornost 'restu'a"
Page | 67
NAJ@EDGI O=LI5I PRIBREDNI8 PREAT(PA A( %ela nezakonito# ost$ari$anja 'ri7o%a i 'ri$ile#ija" To se 'ose)no o%nosi na 'restu'e i 'rekr&aje u carinsko i %e$izno re<i u, ko% in$ensticioni7 ula#anja, iz)e#a$anja 'la1anja 'oreza i %o'rinosa, zlou'otre)e 'o$erenja i slino" AANK5IJE ;A PRIBREDNE PREAT(PE A( KA;NE I ;ADTITNE MERE" Kazne su u 'rinci'u no$ane, a za&titne ere se naje&1e s'ro$o%e na o%uzi anju 'roti$'ra$ne koristi" OPDTE KARAKTERIATIKE PRIBREDNOG KRIMINALITETA A(6 aF Alo<enost i %ina inost 'oja$ni7 o)lika? )F Koristolju)lje kao oti$?
cF A'ecijalizacija iz$r&ilaca? %F Prete<nost 'ro*esionalne orijentacije? eF Dela se $r&e kontinuirano i 'lanski? *F Be1ina kri$ino# %ela se iz$r&a$a u neko o)liku sauesni&t$a tj" or#anizo$ano?
#F ( o)jekte i sre%st$a koja koristi 'ri$re%ni kri inalitet s'a%aju razliiti o)lici i o$ine, na 'r6 naturalni, u $i%u aterijalno# 're% eta, st$ari ili ro)a u $lasni&t$u? no$ani u $i%u *alsi*iko$anja, #oto$inski7 ili )ez#oto$inski7 'la1anja u 'ro etu? kori&1enje 'ra$a, o$la&1enja i o1i na razliiti ni$oi a nosilaca o$la&1enja i kontrolni7 *unkcija? 7F O$i o)liko kri inaliteta u#ro<ene su )rojne 'ri$r%ne o)lasti, 'ose)no6 'roiz$o%nja, skla%i&na %elatnost, trans'ort i &'e%icija, tr#o$ina, *inansije, 'latni 'ro et, )ankarski siste i %r? iF Izuzetno $isoka ta na )rojka kri inaliteta? jF Naje&1a %okazna sre%st$a su %oku enti! *akture, rauni, iz$o%i, za$r&ni rauni i %r?
k) Naje&1i iz$r&ioci su slu<)ena i o%#o$orna lica u 'ri$re%no
i *inansijsko
'oslo$anju"
0J" (;RO5I I BRATE PRIBREDNOG KRIMINALITETA
(zroci 'ri$re%no# kri inaliteta su razno$rsni, a neki o% nji7 zauzi aju 'ose)nu 'a<nju6 TRAN;I5IONI 3AKTORI, NETRANAPARENTNOAT GLO=ALNI8 PRO5EAA PRIBATI;A5IJE? PRO3ITNI 5ILJ I DR(DTBENA TOLERAN5IJA"
Page | 68
BRATE PRIBREDNOG KRIMINALITETA A(6 aF Delikti zlou'otre)e o1i 2'olo<aja i o$la&1enja?
)F Delikti *inansijski7 're$ara? cF Kri inalitet N)elo# oko$ratnika+ i %elikt koru'cije i %F Delikti kriju arenja i ne%oz$oljene tr#o$ine"
0(.KRIMINALITET BELOG OKOVRATNIKA ( ok$iru 'ri$re%no# kri inaliteta iz%i*erencirala se 'ose)na $rsta 'ro*esionalno# kri inaliteta $i&i7 %ru&t$eni7 sloje$a tz$" kri inalne elite, ili kako ju je AADERLEND %e*inisao kao kri inalitet N)eli7 oko$ratnika+" AADERLED 'o% o$i 'oj o 'o%razu e$a6 kri inalitet u o)lasti a 'ri$re%no# 'oslo$anja, ije se 'oja$e naje&1e is'olja$aju u a7i acija a u $ezi sa ku'o'ro%ajo raznij akcija, la<no# rekla iranja ro)e, la<no# iskazi$anja *inansijsko# stanja i 'oslo$anja 'oje%ini7 kor'oracija, 'o% i1i$anje 'oslo$ni7 'artnera, ne'osre%ni ili 'osre%ni 'o% i1i$anje %r<a$ni7 ino$nika, a ra%i osi#uranja 'o$oljni7 'oslo$ni7 aran< ana, 'rone$ere, nena ensko# tro&enja sre%sta$a, 'oreske utaje i slino" O$%e su u 'itanju s'eci*ine o)lasti %elik$encije u 'ri$re%i, 'oslo$ni i $la%aju1i struktura a i $ezanost za neku $rstu zani anja u ijoj na%le<nosti su %iskrecione o%luke, o$la&1enja kontrole i iz$r&enja slu<)eni7, 'oslo$ni7, %r<a$ni7 i *inansijski7 'oslo$a" O$aj o)lik kri inaliteta O=(8BATA AKORO ABE O=LAATI I PRO3EAIJE JABNOG CIBOTA" Naje&1e se $ezuje za %r<a$ne institucije6 ins'ekcijske ili 'oreske slu<)e, 'olicijske i carinske or#ane, kao i e%icinsko oso)lje" Koreni kri inaliteta N)elo# oko$ratnika+ se<u u o)lasti 'ri$re%ni7 koru'cija, )ankarst$a,osi#uranja, <eleznice i tr#o$ine" A atra se %a je o$a 'oja$a ras'rostranjena u s$ako %ru&t$u i %a su njeni st$arni uticaji na %ru&t$o $e1i ne#o &to se tak$a %ela otkri$aju i 'resu>uju" O$a $rsta %elik$encije tretira se 'ose)no te&ko , jer se $eliki transakcija a utaja 'oreza, %irektni i in%irektni o)lici a koru'cije nanose znatno $e1e &tete ne#o klasini o)lici a kri inaliteta" ;)o# %ru&t$eno# uticaja i 'ozicije, iz$r&ioci o$i7 %ela su relati$no $anzakonski 'o&te>eni o%#o$ornosti" ( neki 'rocena a u raz$ijeni ze lja a &tete o% o$e $rste kri inaliteta kre1u se i na %esetine ilijar%i %olara #o%i&nje"
0/" DELIKTI KOR(P5IJE 2KOR(P5IJAKI DELIKTI
Page | 69
Delikti koru'cije i aju najte&nju $ezu sa kri inaliteto +)elo# oko$ratnika," Koru'cija 're%sta$lja zlou'otre)u o1i koju i a o%re>ena *unkcija, ra%on esto ili 'olo<aj u %ru&t$enoj ili 'ri$re%noj 7ijerar7iji ra%i nezakonito# sticanja aterijalno# )o#atst$a ili statusa" Be1ina %e*inicija koru'cija s$o%i se na +zlou'otre)e ja$ni7 o$la&1enja, 'olitike I ekono ske!*inasijske o1i kako )i se na ile#alan nain stekla aterijalna %o)it, kao i 'olitika statusna 'ozicija za se)e ili %ru#o!*iziko ili 'ra$no lice" Koru'cija je #lo)alni *eno en, o%lika je s$ako# %ru&t$a, 'ose)no je izra<ena u %ru&t$i a koja su or#anizo$ana na totalitarni 'rinci'i a $lasti I ze lja a tranzicije #%e su kljune o%like u na%le<nosti #ru'e lju%i ili 'oje%inaca" ( ze lja a tranzicije 'ose)no 'o#o%no tlo za koru'ciju ine *aktori u 'rocesu 'ri$atizacije $eliko# )roja 're%uze1a I i o$ine znatne $re%nosti, koja se %ru&t$eno# ili %r<a$no# $lasni&t$a 'ri$atizuje u kratki $re enski inter$ali a, )ez a%ek$atno# 'ra$no# re#ulisanja" Ko% 'ri$atizacije u ze lja a tranzicije %o koru'cije naje&1e %olazi z)o# 'ra$no# siste a u ko e i o$inska 'ra$a nisu 'ot'uno ure>ena, z)o# )irokratski7 centara o1i koji o#u uticati na 'rocess 'ro ene $lasniki7 'ra$a na% i o$ino i 'oziciji 'oje%inaca i #ru'a %a u 'rocesu alokacije o#u nele#alno iz e&tati iz %r<a$no# i %ru&t$eno# u 'ri$atno $lasni&t$o" To 'o%razu e$a %irektnu 'ro%aju 're%uze1a )ez tr<i&ne 'roce%ure, 'ra$na 'roce%ura je )ez jasni7 'ra$ila, iz)e#a$aju se ja$ni ten%eri, 'reuzi aju se transakcije o% strane centara o1i iz)e#a$anje konkurentski7 'roce%ura, %iskrecioni o$la&1enji a u 'o#le%u 'ris'eli7 'onu%a i uslo$a 'la1anja" Plo%no tlo za koru'ciju je i 'o%ruje 'olitiko# o%lui$anja, o%nosno 'otku'lji$anje 'olitiki7 'artija i nji7o$i7 li%era u 're%iz)orni akti$nosti a" Mno#i +)iznis eni, u toku 're%iz)orni7 ka 'anja koriste %a 'o% $i%o le#alni7 %onacija 'otku'ljuju 'olitiare, koji su sa 'ozicija $lasti %u<ni %a tak$e uslu#e a%ek$atno na%okna%e" O$ak$i 'ri eri iz 'olitike 'rakse za'a%noe$ro'ski7 i se$ernoa eriki7 'o%ru1ja skoro %a su re%o$na 'raksa 'olitiki7 skan%ala i a*era" Auko) interesa ili #o ilanje *unkcija tako>e 're%sta$ljaju 'ose)an ka%ro$ski 'ro)le " (koliko suko) interesa nije 'o% o%#o$araju1o kontrolo on %o$o%i %o to#a %a *unkcioneri 2%r<a$ni i 'ri$re%ni o#u %a %onesu sa ostalno o%luke na osno$u %iskrecioni7 o$la&1enja i )ez u$i%a ja$nosti" ( ti sluaje$i a lako 'reo$la%aju lini, 'artijski ili 'oro%ini interesi izna% o'&te#, 'a ne u%i zlou'otre)a slu<)eno# 'olo<aja i o$la&1enja" 0.. KRIJ*M+ARENJE I ILEGALNA TRGOVINA Kriju arenje i ile#alna tr#o$ina 'otiu o% izraza koji se oznaa$a 'oja$a tz$" si$e ekono ije" Poja$a je $ezana 'r$enst$eno za nacionalne ok$ire 'ri$re%no# 'restu'ni&t$a, ali 're%sta$lja i #lo)alni *eno en 'ose)no ka%a i a o)like or#anizo$ano# kri inaliteta" Kriju arenje je 'oja koji se oznaa$a ne%oz$oljena tr#o$ina u 'reko#ranino 'ro etu" Kriju arenje i ne%oz$oljena tr#o$ina o o#u1a$a u uslo$i a )rze ko unikacije i o#u1nosti 'rikri$eni7 transakcija e>unaro%ni7 kri inalni7 or#anizacija ost$aruju $elike su e no$ca i %ru#i7 $re%nosti steeni7 na 'ro%aji razne $rste ro)a6 narkotika, oru<ja, alko7olni7 'ica, u etniki7 %ela, 'le eniti7 etala i %ija anata, nuklearni7 te7nolo#ija, ekolo&ki o'asno# ot'a%a i siro$ina, tr#o$ina lju%i a i %elo$i a lju%sko# tela, retki i za&ti1eni <i$otinja a i )iljka a" ( na&e kri$ino zakono%a$st$u 'o% 'oj o ne%oz$oljene tr#o$ine 'o%razu e$a o s$aku
Page | 70
'roti$zakonitu akti$nost koja je us erena ka sticanju ekono ske koristi kojo se nanosi *inansijska I %ru#a &teta 're s$e#a %r<a$i I oni su)jekti a koji 'osluju u skla%u sa 'ro'isi a"Tu s'a%aju6 na)a$ke ro)e ili %ru#i7 're% eta, )a$ljenje tr#o$ino ili 'osre%o$anje u tr#o$ini I zastu'anje %o a1i7 or#anizacija u 'ro etu ro)a i uslu#a" (osno$i oni se s$i s$o%e na ne'la1anje ili 'la1anje u s anjeno o)i u 'oreza, akciza, carina, kao I %o'rinosa koje 'rate is'late zara%a za'osleni7" Najkarakteristiniji 'oja$ni o)lici su6 'ro%aja ro)e lo&ije# k$aliteta o% 'ro'isano#? la<no %eklarisanje ro)e u cilju iz)e#a$anja 'la1anja 'ro'isani7 %a<)ina? iz)e#a$anje u'late 'azara na <iro raun i 're)aci$anje #oto$ine u si$e toko$e? kori&1enje neis'ra$ni7 i ne<i#osani7 erila ra%i zaki%anja na eri? 'ro%aja ro)e )ez is'ra$a o na)a$ci? nea<urno i netano $o>enje e$i%encije o 'ro etu ro)e i slino" Ne%oz$oljena tr#o$ina se s atra PREBARNIM o)liko kri inaliteta"
00. POJAM I OBELEAJA ORGANI)OVANOG KRIMINALITETA Or#anizo$ani kri inalitet je $rsta %elik$encije +'ri$re%no# ti'a, i ti'olo#ija kri inalni7 'oja$a $ezana je za akti$nost 'ro*esionalni7 kri inalni7 or#anizacija" Naj$a<nije karakteristike or#anizo$ano# kri inaliteta su6 %a je to kri inalna or#anizacija!kri inalni sin%ikati? 7ijerar7ija! o%#o$ornost i su)or%inacija? re<na struktura? *leksi)ilnost u ra%u? in*iltriranje u %r<a$ne i 'ri$re%ne strukture? $eza sa or#ani a $lasti i %ru#i institucija a? nasilje kao eto%? 'ro*it kao cilj? 'ro*esionaliza kao karakteristika? transnacionalni karakter? izra<ena %ru&t$ena o'asnost? no&t$o razno$rsni7 o)lika? iz%$ajanje ruko$o%ni7 o% o'erati$ni7 %elo$a siste a? 'ose)nosti u *or a a kri inalno# or#anizo$anja i %r" POJABNI O=LI5I ORGANI;OBANOG KRIMINALITETA A(6 OANOBNI I OATALI O=LI5I" Osno$ni o)lici or#anizo$ano# kri inaliteta su6 tr#o$ina narkotici a, teroriza , koru'cija, 'ranje no$ca, tr#o$ina lju%i a, reket, ko 'juterski kri inalitet, tr#o$ina oru<je i nuklearni aterijalo " OATALI O=LI5I ORGANI;OBANOG KRIMINALITETA A(6 kriju arenje $ozila, kriju arenje ci#areta, kriju arenje na*te i na*tni7 %eri$ate, tr#o$ina kulturni %o)ri a, tr#o$ina retki )iljka a I <i$otinja a, ekolo&ki kri inalitet, 'o orska 'iraterija, or#anizo$ana kocaka i %r" -99" (;RO5I ORGANI;OBANOG KRIMINALITETA Mo#u se 'o%eliti na nacionalne i e>unaro%ne" Me>unaro%ni *aktori uticaja 'o#o%uju raz$oju or#anizo$ano# kri inaliteta kroz 'rocese #lo)alizacije, o%sust$a i tolerancija kontrole 'reko#ranino# 'ro eta i ne%o$oljno )ez)e%an raz$oj internacionalne, 'ose)no *inansijske kontrole, raz$oj internet te7nike i slino" ( neraz$ijeni ze lja a i ze lja a u tranziciji uzroci su u razni o)lici a ano ini7 stanja, %ru&t$ene %ezor#anizacije i 'oja$a + si$e ekono ije,"
Page | 71
BRATE KRIMINALNI8 ORGANI;A5IJA I GR(PAS Pre a ste'enu unutra&nje $rstine i naina %elo$anja or#anizo$ano# kri inaliteta, INTERPOL iz%$aja etiri ti'a kri inalni7 or#anizacija6 PRBI JE TRADI5IONALNI i nje#a ine a*ija&ke or#anizacije 'o 'rinci'u 7ijerar7ije sa stro#i unutra&nji 'ra$i a <i$ota i nor i 'ona&anja, sa iz$esno razno$rsno&1u zakoniti7 i nele#alni7 akti$nosti" Dru#i ti' su takoz$ane PRO3EAIONALNE ORGANI;A5IJE s'ecijalizo$ani7 lano$a sa cilje is'unja$anja o%re>eni7 zloinaki7 akti$nosti" Tak$e or#anizacije nisu stalne i ne aju stro#e *or e or#anizo$anja" =a$e se kra>a a auto onila, *alsi*iko$anje no$ca, raz)ojni&t$a, iznu>i$anje , reketiranje i sl" TREGI TIP A( ORGANI;A5IJE @IJA AE DELATNOAT ODRACABA NA MEI(NARODNOM PLAN(, ali sa jez#ro 7o o#eni7 etiki7 sku'ina kak$e su trija%e i jakuze" @ETBRTOJ GR(PI PRIPADAJ( INTERNA5IONALNE TERORIATI@KE ORGANI;A5IJE" ( KRIMINOLODKOM AMIAL( O=LI5I KRIMINALNOG ORGANI;OBANJA A(6 kri inalna #ru'a, or#anizo$ana kri inalna #ru'a, kri inalna or#anizacija, a*ija kao naj$i&i ste'en or#anizacije" 111.ODLIKE KRIMINALNI, STR*KT*RA I KARAKTERISTIKE O'&te o%like struktura i karakteristike kri inalni7 or#anizacija su6 %a i aju $isok ste'en %ru&t$ene o'asnosti o)ziro %a su aso$ne, i aju 'rostorno %elo$anje, $eliki s'ektar kri inalni7 akti$nosti, $isoku sto'u kri inalne %o)iti i te&ke o)like nasilja i koru'cije naj$i&i7 %r<a$ni7 struktura? i aju transnacionalni karakter sa $eliki )roje uesnika i jaki ste'eno unutra&nji7 $eza, 'oslo$ne soli%arnosti i zaje%niki7 kri inalni7 cilje$a? 'ostoji 'ro*esionalizacija eto%a ra%a 2kori&1enje sa$re eni7 te7nolo&ki7 sre%sta$a I s'ecijalistiki7 eki'a uz ko )inaciju in%i$i%ualni7, #ru'ni7, nacionalni7 i internacionalni7 kri inalni7 ka'aciteta sa s'oso)no&1u si#urno# trans*era kri inalno# 'ro*ila u le#alne toko$e *inansijsko# 'oslo$anja? slo<ena re<na struktura %elo$a i 7ijerar7ijski us'osta$ljene or#anizacione 'riro%e koja je or#anizo$ana %a za&titi lano$e? unutra&nja %isci'lina zasno$ana na interni sankcija a? %ina inost u *unkcionisanju siste o "
112. MA7IJA I MA7IJAKE ORGANI)A/IJE Ma*ija je transnacionalna kri inalna or#anizacija, $o%i 'oreklo sa Aicilije jo& iz $re ena )ez$la&1a koje je usle%ilo nakon Na'oleono$e oku'acije Ju<ne Italije" ( to 'erio%u stanje )ezakonja na$elo je $lasnike $eliki7 'ose%a %a 're'uste u'ra$ljanje s$ojo ze ljo ener#ini sile%<ija a, koji su %es'otski $la%ali na% terorizo$ani selja&t$o " ( 'r$i %ecenija a o$o# $eka a*ija je 'ro&irila s$oju %elatnost u AAD, kao tajna or#anizacija kri inalaca e>u italijanski i i#ranti a, 'r$o)itno za ile#alnu 'roiz$o%nju i tr#o$inu alko7olo , a zati za kontrolu reketa, kao i za 'oslo$e ile#alne tr#o$ine narkotika, or#anizo$ane kocke i 'rostitucije"
Page | 72
Ma*ija&ku or#anizaciju o% je%nosta$no# kri inalno# u%ru<enja razlikuje statusni 'olo<aj, iz$orne s'oso)nosti 'ose%o$anja N o1i zastra&i$anja+, N stanje 'otinjenosti+, Nza$et 1utanja+" Ma*ija 'ose%uje 'oziciju ono'ola, iz)ornu i ekono sku o1 tj" le#iti nu 'oziciju 'olitike o1i u je%no socijalno okru<enju, %r<a$i ili %ru&t$u, u za$isnosti o% njeni7 raz era raz$ijenosti" Osno$ne o%like a*ije su 7ijerar7ijska struktura or#anizacije u kojoj centralno esto zauzi a 'oro%ica na ije je elu )oss 2ku , 'rinu%a u o%r<a$anju unutra&nje %isci'line i ost$ari$anju interesa, tesne koru'ti$ne $eze sa $la%aju1i struktura a $lasti" ( no$ije $re e a*ija s$e $e1i %eo ka'itala 're)acuje iz ile#alni7 u le#alne 'oslo$e i ost$aruje 'ro*il i na toj osno$i" Aa$re eni a*ija&ki ku no$iji s7$atanji a nije kri inalac tra%icionalno# ti'a" Mno#o je o)razo$aniji i kulturniji <i$i Nna $isokoj nozi+, )arata interneto , a ne 'i&tolje , *inansijski je o)razo$an kako %a )rzo in$estira i o'lo%i no$ac" Beo a je ko unikati$an, kre1e se 'o no#i s$etski etro'olo a, $e&t je u 're#o$ori a, o%lino #o$ori s$etske jezike, os$aja tr<i&te 'o 'ra$ili a o%erno# arketin#a" Mo%erni )os je )iznis en, 'olitiar, %irektor, )irokrata najjai ka%a ne 'ri enjuje nasilje, u)ist$o se koristi tek ka%a iscr'i s$a %ru#a sre%st$a %o cilja, 'ri e u je 'otku'lji$anje 'r$a st$ar" Pr$e a*ija&ke or#anizacije nastale su na Aiciliji u -0!o $eku i to KO;A NOATRA!NADA ATBAR" Pore% KO;A NOATRE 'oznate a*ija&ke or#anizacije su KAMORA, NDRANGETA, NOBA AAKRA KORONA (NITA, AMERI@KA MA3IJA, AL=ANAKA MA3IJA, KOL(M=IJAKA MA3IJA, R(AKA MA3IJA, JAPANAKA MA3IJA, KINENAKA MA3IJA, NIGERIJAKA MA3IJA, MEKAI@KA NARKO MA3IJA, a u Ar)iji sline or#anizacije s'a%aju u or#anizo$ani kri inalitet"
113. OBLI/I ORGANI)OVANOG KRIMINALITETA DE3INIAANJE6 ;akon o or#anizaciji i na%le<nosti %r<a$ni7 or#ana u suz)ijanju or#anizo$ano# kri inaliteta iz :99: i :99K #" sa iz ena a i %o'una a6 %$a ku ulati$na uslo$a6 %a )i se neki %elikt s atrao or#anizo$ani 'otre)no je6 kri inaliteto
-" %a je za to %elo 're%$i>ena kazna zat$ora o% etiri ili $i&e #o%ina zat$ora :" %a je %elo 'oinila or#anizo$ana kri inalna #ru'a ili %ru#a or#anizo$ana #ru'a koja nije kri inalna" ;akon o kri$ino 'ostu'ku lan :-" ka<e6 k" %elo za koje je 'ro'isana kazna zat$ora o% etiri #o%ine ili te<a kazna? rezultat %elo$anja tri ili $i&e lica u%ru<eni7 u kri inalnu or#anizaciju, o%nosno kri inalnu #ru'u? iji je cilj $r&enje te&ki7 k" %ela sticanja %o)iti ili o1i i ka%a su is'unjena jo& naj anje tri o% sle%e1i7 uslo$a6 %a je s$aki lan kri inalne or#anizacije, o%nosno kri inalne #ru'e, i ao una're% o%re>eni za%atak ili ulo#u?
Page | 73
%a je %ekatnost kri inalne or#anizacije ili #ru'e 'lanirana na %u<e $re e ili na neo#ranien $re enski 'erio%? %a se %elatnost or#anizacije zasni$a na 'ri eni o%re>eni7 'ra$ila unutra&nje kontrole i %isci'line lano$a? %a se %elatnost or#anizacije 'lanira i $r&i u e>unaro%ni raz era a? %a se u $r&enju %elatnosti 'ri enjuje nasilje ili zastra&i$anje ili %a 'ostoji s're nost na nji7o$u 'ri enu? %a se u $r&enju %elatnosti koriste 'ri$re%ne ili 'ioslo$ne strukture? %a se koristi 'ranje no$aca ili nezakonito steene %o)iti? %a 'ostoji uticaj or#anizacije ili njeno# %ela na 'olitiku $last, sre%st$a ja$no# in*or isanja, zakono%a$nu, iz$r&nu ili su%sku $last ili na %ru#e $a<ne %ru&t$ene ili ekono ske inioce" Po kri$ino zakoniku kri$ino %elo ;loinako u%ru<i$anje u lanu K4L stoji6
-" Ko or#anizuje #ru'u ili %ru#o u%ru<enje koja i a za cilj $r&enje kri$ini7 %ela za koje se o<e izre1i kazna zat$ora o% tri #o%ine ili te<a kazna, kazni1e se zat$oro o% tri eseca %o 'et #o%ina" :" Pri'a%nik #ru'e ili %ru#o# u%ru<enja iz sta$a -" o$o# lana, kazni1e se zat$oro #o%ine" %o je%ne
K" Ako se %elo iz sta$a -" o$o# lana o%nosi na #ru'u ili %ru#o u%ru<enje koje i a za cilj $r&enje kri$ini7 %ela za koja se o<e izre1i kazna zat$ora o% %$a%eset #o%ina ili zat$or o% tri%eset %o etr%eset #o%ina" Or#anizator #ru'e ili %ru#o# u%ru<enja kazni1e se zat$oro naj anje %eset #o%ina ili zat$oro o% tri%eset %o etr%eset #o%ina, a 'ri'a%nik u%ru<enja o% &est eseci %o 'et #o%ina" 4" Or#anizator #ru'e ili %ru#o# u%ru<enja iz sta$a -" i K" o$o# lana koji otkri$anje u%ru<enja ili na %ru#i nain s'rei iz$r&enje kri$ini7 %ela ra%i ije# $r&enja je u%ru<enje or#anizo$ano, kazni1e se zat$oro %o tri #o%ine, a o<e )iti i oslo)o>en o% kazne" J" Pri'a%nik #ru'e ili %ru#o# u%ru<enja iz sta$a :" i K" o$o# lana koji otkrije u%ru<enje 're ne#o &to je u nje#o$o sasta$u ili za nje#a uinio neko kri$ino %elo 're%$i>eno u sta$u :" i K" o$o# lana ra%i ije# $r&enja je u%ru<enje or#anizo$ano, kazni1e se no$ano kazno ili zat$oro %o je%ne #o%ine, a o<e se i oslo)o%iti o% kazne"
EBROPAKA (NIJA JE -004" GOD" DONELA O=ABE;(J(G( DE3INI5IJ( koja sa%r<i -za7te$a, o% koji7 )are &est tre)a %a )u%u is'unjeni %a )i se neki sluaj o#ao tretirati kao or#anizo$ani kri inalitet" O% o$i7 -- za7te$a tri su o)a$ezuju1a6 %a je %elo rezultat or#anizo$ano# %elo$anja $i&e o% %$a lica? %a se ra%i o $r&enju te&ki7 kri$ini7 %ela? %a je cilj nji7o$o# $r&enja sticanje %o)iti ili o1i" 3akultati$ni za7te$i E$ro'ske (nije su6 %a je s$aki lan kri inalne or#anizacije i ao una're% o%re>en za%atak ili ulo#u? %a je kri inalna or#anizacija 'lanirana na %u<e $re e ili neo#ranieno? %a se %elatnost or#anizacije zasni$a na 'ri eni o%re>eni7 'ra$ila interne kontrole i %isci'line lano$a? %a se %elatnost or#anizuje 'lanira i $r&i u e>unaro%ni raz era a? %a se u $r&enju %elatnosti 'ri enjuje nasilje i zastra&i$anje ili %a
Page | 74
'ostoji s're nost na nji7o$u 'ri're u? %a se u $r&enju %elatnosti koriste 'ri$re%ne ili 'oslo$ne strukture? %a se koristi 'ranje no$ca ili nezakonito steene %o)iti? %a 'ostoji uticaj or#anizacije ili njeno# %ela na 'oliktiku $last, e%ije, iz$r&nu ili su%sku $last ili na %ru#e %ru&t$ene i ekono ske inioce" Or#anizo$ani kri inalitet je $rsta %elik$encije N'ri$re%no# ti'a+ i ti'olo#ija kri inalni7 'oja$a $ezana za akti$nost 'ro*esionalni7 kri inalni7 or#anizacija" NAJBACNIJE KARAKTERIATIKE ORGANI;OBANOG KRIMINALITETA A(6 aF Kri inalna or#anizacija! kri inalni sin%ikati? )F 8ijerar7ija 2o%#o$ornost i su)or%inacija? cF Mre<na struktura? %F 3leksi)ilnost u ra%u? eF In*iltriranje u %r<a$ne i 'ri$re%ne strukture? *F Beza sa or#ani a $lasti i %ru#i #F Nasilje kao eto%? institucija a?
7F Pro*it kao cilj? iF Pro*esionaliza kao karakteristika?
jF Transnacionalni karakter? kF Izra<ena %ru&t$ena o'asnost? lF Mno&t$o raznorazni7 o)lika? F Iz%$ajanje ruko$o%e1i7 o% o'erati$ni7 %elo$a siste a? nF Pose)nost u *or a a kri inalno# or#anizo$anja i %r" BRATE KRIMINALNI8 ORGANI;A5IJA I GR(PA ORGANI;OBANOG KRIMINALITETA 're a ste'enu unutra&nje $rstine i naina %elo$anja or#anizo$ano# kri inaliteta, INTERPOL iz%$aja etiri ti'a or#anizacija6
a) PRBI je tra%icionalan , nje#a ine
cilje
a*ija&ke or#anizacije s'ecijalizo$ani7 lano$a sa is'unja$anja o%re>eni7 zloinaki7 akti$nosti"
Page | 75
b) Dru#u #ru'u ine PRO3EAIONALNE ORGANI;A5IJE
oni koji se )a$e kra>a a auto o)ila, *alsi*iko$anje no$ca, raz)ojni&t$i a, iznu>i$anje , reketiranje i lino" Tak$e #ru'e nisu stalne, ne aju stro#e *or e or#anizo$anja i 'ra$ila" PLAN( , ali sa jez#ro 7o o#eni7 etiki7 sku'ina kak$e su TRIJADE I JAK(;E"
c) Tre1i ti' 're%sta$ljaju or#anizacije ija se %elatnost o%ra<a$a na MEI(NARODNOM
d) @et$rtoj #ru'i 'ri'a%aju INTERNA5IONALNE TERORIATI@KE ORGANI;A5IJE"
( KRIMINOLODKOM AMIAL(, O=LI5I KRIMINALNOG ORGANI;OBANJA A(6 aF Kri inalna #ru'a! o<e )iti s$aka s'ontano ili s'razu no or#anizo$ana #ru'a ra%i $r&enja kri$ini7 %ela u neko o)liku sauesni&t$a" O$a #ru'a o<e, a i ne ora i ati o)ele<ja or#anizo$ano# kri inaliteta"
b) Or#anizo$ana kri inalna #ru'a ini 'oja
Nje%nosta$no# kri inalno# u%ru<i$anja+ POD KOJIM AE PODRA;(MEBA (DR(CIBANJE TROJE ILI BIDE LJ(DI ra%i iz$r&a$anja neo#ranieno# )roja kri$ini7 %ela O$o u%ru<enje za7te$a za razliku o% a*ija&ko# za7te$a, sa o sta)ilnu kri inalnu or#anizaciju?
cF Kri inalna or#anizacija je $i&i ste'en kri inalne strukture o% je%nosta$no# kri inalno# u%ru<i$anja , 'res%ta$ljaju sna<nu struktuirano lanst$o, to je zat$orena sre%ina stro#i7 unutra&nji7 'ra$ila o%nosa, 'ose)ne su)kulture, koja se u no#o e razlikuje o% klasini7 kri inalni7 %ru<ina, kao &to su raz)ojnike )an%e?
d) MA3IJA kao naj$i&i ste'en kri inalne or#anizacije je s'eci*ina %elik$entna struktura i
sre%ina koja %eluje u o'k$iru or#anizo$ani7 o)lika kri inaliteta" Ma*ija&ku or#anikzaciju o% je%nosta$no# kri inalno# u%ru<enja razlikuje statusni 'olo<aj, iz$orne s'oso)nosti 'ose%o$anja N o1i zastra&i$anja+ Nstanje 'otinjenosti+ , N za$et 1utanja+" Ma*ija u o%nosu na kri inalno u%ru<enje 'ose%uje 'oziciju ono'ola, iz)ornu i ekono sku o1 tj" le#iti nu 'oziciju 'olitike o1i u je%no socijalno okru<enju, %r<a$i ili %ru&t$u, za$isno o% njeni7 raz era raz$ijenosti" OANOBNE ODLIKE MA3IJE su 7ijerar7ijska struktura or#anizacije 2u njoj centralno esto zauzi a 'oro%ica na ije je elu )oss 2 ku , u o%r<a$anju unutra&nje %isci'line i ost$ari$anja interesa koristi se 'rinu%a, a*ija i a tesne koru'ti$ne $eze sa $la%aju1i struktura a $lasti" ( no$ije $re e a*ija s$e $e1i %eo ka'itala 're)acuje iz ile#alni7 u le#alne 'oslo$e i ost$aruje 'ro*it i na o$oj osno$i" Aa$re eni a*ija&ki ku nije kri inalac tra%icionalno# ti'a" Mno#o je o)razo$aniji i kulturniji, <i$i na N$isokoj nozi+ )arata interneto a ne 'i&tolje , i *inansijski je o)razo$an kako %a )rzo in$estira i o'la%i no$ac" Ko unikati$an je i kre1e se 'o no#i s$etski etro'olo a, $e&t je u 're#o$ori a, o%lino #o$ori s$etske jezike" On je o%erni )os )iz is en, 'olitiar, %irektor, )irokrata najjai ka%a ne 'ri enjuje nasilje, u)ist$o se koristi tek ka%a iscr'i s$a %ru#a sre%st$a %o cilja, 'ri e u je 'otku'lji$anje 'r$a st$ar" Ma*ija $o%i 'oreklo sa Aicilije jo& iz $re ena
Page | 76
)ez$la&1a koje je nastalo nakon Na'oleono$e oku'acije Ju<ne Italije" ( to 'rio%u, stanje )ezakonja na$elo je $lasnike $eliki7 'ose%a %a 're'uste u'ra$ljanje s$ojo ze ljo ener#ini sile><ija a koji su %es'otski $la%ali na% terorizo$ani selja&t$o " ( 'r$i %ecenija a o$o# $eka a*ija je 'ro&irila s$oju %elatnost u AAD kao tajna or#anizacija kri inalaca e>u italijanski i i#ranti a, 'r$o)itno za ile#alnu 'roiz$o%nju i tr#o$inu alko7olo , a zati za kontrolu reketa, kao i za 'oslo$e ile#alne tr#o$ine narkotika, or#anizo$ane kocke i 'rostitucije" TRANANA5IONALNE KRIMINALNE ORGANI;A5IJE or#anizacijeF su6 Koza nostra, ja'anske Jakuze i kineske Trija%e" E tra%icionalne a*ija&ke
114. TRGOVINA NARKOTI/IMA (<i$anje narkotika 're%sta$lja oz)iljan z%ra$st$eni, socijalni i %ru&t$eni 'ro)le u s$i ze lja a s$eta" Proiz$o%nja narkotika u skoro s$i ze lja a s$eta je ile#alna 'roiz$o%nja i tr#o$ina i sankcionisana je" =eko kon$encijo -0.. #o%" 're%$i>ene su ere na suz)ijanju ne%oz$oljene tr#o$ine %ro#a a, ali i o)a$eza %r<a$a %a u s$oji kri$ini zakoni a u$e%u kri$ino %elo 'ranja no$ca" Ne%oz$oljena tr#o$ina narkotici a o%$ija se s$u%a 'o siste u ure>ene or#anizacije i re<e koja *unkcioni&e 'o 'rinci'u 7ijerar7ije, o% 'roiz$o>aa %ro#a, naku'aca i $lasnika skla%i&ta, %o trans'ortne re<e i or#anizacije za 'reras'o%elu u 'otro&aki 'o%ruji a" Narkotici koji a se naje&1e tr#uje su68EROIN, KOKAIN, MARI8(ANA I AINTETI@KE DROGE!AM3ETAMINI, LAD, I DR" 8eroin se %istri)uira iz Pakistana, A$#anistana, Mijan ara i %r" Distri)uira se takoz$ani zlatni trou#lo koji se nalazi iz e>u =ur e, Tajlan%a i Lsosa i zlatno# 'olu eseca6 A$#anistan i Pakistan" Proiz$o%nja kokaina je u Kolu )iji iz e>u K9!/9M" Krajnji cilj %istri)ucije narkotika je ;a'a%na E$ro'a 28olan%ija, =el#ija, Poljska" Pra$ci kretanja narkotika su )alkanska ruta" Beze narko anije i $lasti 'oje%ini7 ze alja su e$i%entne i ot$araju se *ikti$ne *ir e koje su na enjene za 'ranje no$ca" Kolu )ijski )os Pa)lo Esko)ar i 8i)erto Ore7uela s'a%aju u naj)o#atije lju%e s$eta" 8i)erto kontroli&e L9M 'ro eta kokaina u AAD, %ok =ur anac Ki Njunt narko #eneral koji je &e* tajni7 slu<)i =ur e kontroli&e L9M 'ro eta 7eroina iz =ur e u AAD" Aicilijanski #an#o$i u'ra$ljaju e>unaro%ni kokainski transakcija a u AAD i na relaciji 'reko orske ze lje 2 E$ro'e" A atra se %a narkotici ine 'ro et or#anizo$ano# kri inala u 8olan%iji .9M, D'aniji L9M, =el#iji 4/M, 3inskoj KJM i %r"
115. TRGOVINA OR*AJEM Tr#o$ina oru<je s'a%a u tra%icionalne *or e klasino# o)lika kri inalno# )iznisa or#anizo$ano# kri inala "Pore% le#alno# o)lika tr#o$ine oru<je 'ostoji i ile#alna tr#o$ina oru<je , 'ose)no $atreni koji se sna%)e$aju 'ara$ojne *or acije, teroristike or#anizacije i %ru#e kri inalne or#anizacije" ( 'raksi su 'oznata tri n aina tr#o$ine oru<ja6 le#alna i ot$orena tr#o$ina sa %ru#i ze lja a 'o ut$r>eni 'ra$ili a i 'roce%ura a? tajna i nele#alna tr#o$ina
Page | 77
sa %ru#i %r<a$a a, 'reko tre1e %r<a$e i tajno sna%)e$anje ne%r<a$ni7 su)jekata koji 'reko 'osre%nika na crno tr<i&tu " A atra se %a %eo e>unaro%ni7 trans*era oru<ja nije 'osle%ica o%luka %r<a$a $e1 koru 'irani7 $ojni7 ili 'olitiki7 z$aninika" Kriju arenje se o)a$lja razni kanali a i 'ute$i a 'ri e u trans'ort o%re>eno $rsto sao)ra1aja 're%sta$lja 'ose)no razra>enu strate#iju6 iz$i>anja #ranini7 'relaza? 'roua$anje carinske i 'olicijske kontrole? 'ose%o$anje 're$oza ili an#a<o$anja sre%sta$a za 're$oz ro)e koju 'rate *alsi*iko$ana %oku enta"Kriju are se6 'i&tolji, itraljezi, )o )e, nuklearni aterijal, ra%ioakti$ni ot'a%, 7e ijske, )iolo&ke i ra%iolo&ke su'stance" Po% $atreni oru<je 'o%razu e$a se s$ako 'renosi$o oru<je koje i a ce$ i koje is'aljuje, ili se o<e o%i*iko$ati %a is'aljuje 7itac" 11(. TRGOVINA VO)ILIMA Tr#o$ina kra%eni auto o)ili a 'o'ri a internacionalne raz ene"Gru'e kri inalca su or#anizo$ane kao $elike e>unaro%ne ko 'anije i i aju slo<enu strukturu" Neki su se s'ecikjalizo$ali za izra%u la<ni7 %oku enata, %ru#i se )a$e iz eno )roja &asije, otora, )roja 'roiz$o%nje i %r" Postoje i kuriri koji su unaj ljeni %a $oze iz je%ne ze lje u %ru#u, a ta o neka %ru#a oso)a $r&i 'ro%aju kola o)ino no$ije ku'cu na kraju lanca" ( s$etu s$aka %$a inuta nestanu 'o je%na kola" Mno#i 'oznati kri inalci 'oeli su sa 're'ro%ajo kola" Pre a 'o%aci a Inter'ola iz 'ri7o%a o% tr#o$ine $ozili a *inansiraju se ak i teroristike or#anizacije" KARAKTERISTIKE ORGANI)OVANOG KRIMINALA 11-. TERORI)AM Teroriza je latinska re terror, terrois koja znai jak stra7" Teroriza 'o%razu e$a %oktrinu, eto% i sre%st$o izazi$anje stra7a i nesi#urnosti ko% #ra>ana siste atsko u'otre)o nasilja ra%i ost$ari$anja o%re>eni7, 'r$enst$eno 'olitiki7 cilje$a" AABREMENI TERORI;AM PODRA;(MEBA %oktrinu, eto% i sre%st$o izazi$anja stra7a i nesi#urnosti ko% #ra>ana siste atsko u'otre)o nasilja ra%i ost$ari$anja o%re>eni7, 'r$enst$eno 'olitiki7 cilje$a" Aa$re eni teroriza o%likuju6 aF $isok ste'en or#anizo$anosti, )F #lo)aliza , cF 'ro*esionaliza , %F zlou'otre)a te7niki7 %osti#nua, eF $elika *inansijska o1 steena 'ranje no$ca,
*F koliina ekstranor alni7 o)lika 'olitiko# nasilja? #F zastra&i$anje,

Page | 78
7F s'eci*ina or#anizaciona i ka%ro$ska struktura or#anizacija i njeni7 'ri'a%nika zasno$ana na i%eolo&ki , nacionalni , rasni ili $erski osno$a a, iF 'ose)nosti cilja! izazi$anje 'si7oze o'&te o'asnosti, jF neselekti$nost cilje$a, kF )ezo)zirnost i izuzetna suro$ost 'ri iz$r&enju akcija, lF akti$nost koja je us erena 're a $eliko oso)a a, )roju #ra>ana, ne%u<ni i ne o1ni
F razno$rsnost i stalno 'ro&iri$anje s'ektra o)jekata na'a%a i slino" TERORIATI@KE ORGANI;A5IJE KOJE TECE OATBARENJ( ODREIENI8 IDEOLODKI8 5ILJEBA A(6 5r$ene )ri#a%e i 'r$a linija u Italiji, Ra* u Ne akoj, Oas i %irektna akcija u 3rancuskoj, Gra'o u D'aniji, 5r$ena Ar ija 2Aeki#un u Ja'anu i %r" TERORIATI@KE ORGANI;A5IJE KOJE TECE OATBARIBANJ( BERAKI8 5ILJEBA A(6 naj'oznatija Al Kai%a, a ORGANI;A5IJE KOJE TECE OATBIBANJ( ODREIENI8 NA5IONALNI8, PRE ABEGA AEPARATIATI@KI8 5ILJEBA A(6 Ira u Belikoj =ritaniji, Eta u D'aniji, 8a as u Palestini, 3ront za oslo)o>enje K$e)eka u Kana%i, O=K , (@K NA Koso$u i %r" BRATE TERORI;MA 2'ostoje razliite klasi*ikacije ti'olo#ije teroriz a" ( literaturi je naje&1a 'o%ela na6 aF e>unaro%ni,
)F %r<a$ni, cF in%i$i%ualni i %F #ru'ni teroriza " MEI(NARODNI TERORI;AM 2 e>unaro%no 'ra$o za sa%a nije %e*inisalo teroriza , a sa i ti nije ni 're%$i%elo kri$ine sankcije za nje#o$e aktere, $e1 je kroz 'oje%inane akte! kon$encije o%re%ilo sa o 'oje%ina kri$ina %ela teroriz a 2ot ice $az%u7o'lo$a, )o )a&ki na'a%i, uzi anje talaca, na'a%i na e>unaro%no za&ti1ena lica" ( strunoj literaturi e>unaro%ni teroriza se u 'oetnoj *azi 'roua$anja o%nosio na teroristike akte sa inostrani ele ento , %a )i kasnije o$aj 'oja o)u7$atao s$aki na'a% na neko, e>unaro%ni 'ra$o za&ti1eno %o)ro" Ra%osla$ Ga1ino$i1 za e>unaro%ni teroriza ka<e %a je to sku' e>unaro%ni 'ra$o za)ranjeni7 akti$nosti us ereni7 're a 'oje%inci a, #ru'i, %r<a$i, njeni institucija a i %o)ri a 2a$ioni, a )asa%e, )ro%o$i i slino koje iz$o%e teroristi 'oje%inci, teroristike or#anizacije ili %r<a$a ra%i ost$ari$anja s$oji7 cilje$a 'ri to naru&a$aju1i
Page | 79
sta)ilnost te %r<a$e, o%nosno 'ra$a i slo)o%a"
e>unaro%ne zaje%nice, kao kr&enje kon$encija o za&titi lju%ski7
( NAJDIREM AMIAL( MEI(NARODNI TERORI;AM AE MOCE RA;BRATATI NA6 transnacionalni, i e>u%r<a$ni" P"@I@OBA@KI je iz$eo je%nu o% najno$iji7 klasi*ikacija teroriz a6 RELIGIJAKI, POLITI@KI, DRCABNI, TERORI;AM AAO5IRAN AA ORGANI;OBANIM KRIMINALITETOM I PATOLODKI TERORI;AM" RELIGIJAKI TERORI;AM je ins'irisan reli#ijski nazire kao 'rete1a senka" *un%a entaliz o , u ko e se nasilje u$ek
POLITI@KI TERORI;AM naje&1e nastaje u neraz$ijenije ze lja a s$eta i uslo$ljen je *eno eno ekono ski7 kriza i suko)a iz e>u )o#ati7 i siro a&ni7 i 'olitiki a )icija a je%ni7 %a 'ro ene stanje i status, i %ru#i %a #a o%r<e ili 'ro&ire" DRCABNI TERORI;AM i a najrazliitije *or e" A$ojst$en je %iktatorski re<i i a, o<e )iti us eren 'roti$ so'st$eno# stano$ni&t$a, ali i 'roti$ %ru#i7 %r<a$a" ( %ru#i ti'olo#ija a %r<a$ni teroriza %e*ini&e se kao sku' era koje 'o%razu e$aju st$aranje uslo$a i ne'osre%no# 're%uzi anja teroristiki7 akata koje $r&i %r<a$a 'reko s$oji7 s'ecijalizo$ani7 or#ana" PODELA TERORI)MA PO KOMBS* KOM=A (BODI ALEDEG( PODEL(6 aF tajni %r<a$ni teroriza koji 'o%razu e$a %irektno, ali ne i ot$oreno, ue&1e %r<a$ni7 slu<)enika u teroristiki akcija a? )F teroriza 'o%r<a$an o% %r<a$e u ko e %r<a$a ili 'ri$atna #ru'a uest$uju u iz$o>enju akcija u korist %r<a$e #%e je %r<a$a naruilac, ali ne i neo'7o%no akti$an uesnik u teroristiki akti a"
TERORI)AM I ORGANI)OVANI KRIMINALITET Teroriza kao or#anizo$ani kri inalitet 'o%razu e$a 'ostojanje %o)ro or#anizo$ane i strukturisane kri inalne or#anizacije, koju *inansira %r<a$a, sa kojo su us'osta$ljene o%#o$araju1e $eze, &to akteri a teroristike %elatnosti o)ez)e>uje si#urnost o% kri$ino# 'ro#ona i znatnu i o$insku korist"
Page | 80
PATOLODKI TERORI;AM 'o%razu e$a o)lik teroriz a ka%a in%i$i%ue ili #ru'e terori&u %ru#a lica 'r$enst$eno %a )u%u 'ri e1eni, %a skrenu 'a<nju %ru&t$a, a 'oneka%a i ita$o# s$eta na se)e" TERORISTI+KE ORGANI)A/IJE Teroriza je u su&tini 'ro*esionalni i 'rete<no kolekti$ni o)lik kri inaliteta" Teroristike or#anizacije su 'ose)ne 'ro*esionalne or#anizacije kri inalne orijentacije koje o%likuju stro#a 'ra$ila unutra&nje 7ijerar7ije i ilitarne or#anizacije, *anatiza i soli%arnost 1lanst$a i anoni nost lanst$a" Pre a s$e u o$o )itne karakteristike teroristiki7 or#anizacija su6 or#anizacione osno$e, 7ijerar7ija, *anatiza 'ri'a%nika, 'lanska akti$nost, *inansiranje" POLITI+KA DELIKVEN/IJA Politika %elik$encija u ti'olo#iji kri inalni7 'oja$a 're%sta$lja $rstu 'restu'ni&t$a koje je o%re>eno 'olitiki cilje ili oti$i a iz$r&ilaca" 11.. TRGOVINA LJ*DIMA Kri inalna %elatnost tr#o$ine lju%ski )i1i a o)u7$ata6 'rinu%u, $r)o$anje, tzrans'ort, ku'o$inu i 'ro%aju, 're)aci$anje i skri$anje oso)a ra%i nji7o$o# seksualno# ili ekono sko# iskori&1a$anja, ile#alno us$ajanje %ece 'ro%aju lju%ski7 or#ana, kriju arenje i eks'loataciju ra%a i#ranata" Bezuje se i za ile#alne ulazke u ze lju!iz)e#a$anje #ranino# 'relaza sa cilje ost$ari$anja 'ro*ita ili koristi %ru#i7" Kri inolo#ija lju%i a je no$iji kri inolo&ki i kri$ino'ra$ni 'oja a%a je kroz istoriju 'oznat kao tr#o$ina )eli ro)lje " 110. TRGOVINA LJ*DSKIM ORGANIMA Kri inalni 'ro*it je na&ao 'o#o%no tlo u tr#o$ini lju%ski or#ani a" Aa$re ena e%icina je %osta na're%o$ala 'a su neke trans'lantacije, 'ose)no )u)re#a, 'ostale rutinski 7iru&ki 'osao" Okolnosti %a se lako 'utuje 'o s$etu i %a je ko unikacija olak&ana, %a 'ostoji )rza raz ena in*or acija iz e>u 'ro%a$aca i 're'ro%a$aca or#ana, %okazuje %a je o$j o)lik tr#o$ine $eo a unosan 'osao" Potra<nja za or#ani a za trans'lantaciju u ze lja a sa naj$i&o sto'o %onatora $e1 je 're a&ila 'onu%u" Naj$e1i )roj tr#o$ine or#ani a o)a$lja se ile#alno, a %a$aoci a7o <i$e u )e%i %a i je z%ra$lje nakon 'ro%ato# or#ana )itno u#ro<erno" Oni se tretiraju kao $re1e rezer$ni7 %elo$a, a ne kao lju%ska )i1a" Tr#o$a1ka re<a or#ana ra<irena je o% In%ije i Tajlan%a, 'reko Turske i ze alja Istone E$ro'e, %o Austrije i Italije" Destinacije %onatora su Mol%a$ija, Ar#entina, @ile, ze lje =razila %o 3ili'ina" Na ti tr<i&ti a za 'ro%aju )u)re#a %onatori %o)ijaju oko K999 %olara, a krajnji korisnik #a 'la1a nekoliko 'uta $i&e"
111. KRIJ*M+ARENJE MIGRANATA
Page | 81
Do i#racija stano$ni&t$a %o&lo je z)o# olak&ane ko unikacije, lju%i iz lokalni7 kraje$a sele se na razne strane s$i7 kontinenata" Kriju arenje ile#alni7 i i#ranata 'ostao je unosan 'osao koji seo)a$lja 'o% kontrolo or#anizo$ane re<e kri inaliteta" (sle% intenzi$no# sao)ra1aja iz e>u istonoe$ro'ski7 ze alja i za'a%noe$ro'ski7 ze alja ka ioni su 'ostali #la$no sre%st$o 're)aci$anja i i#ranata" Taj siste su raz$ili i koso$ski Al)anci koji zaje%no sa al)anci a iz Al)anije kontroli&u kriju arenje lju%i iz =el#ije i 3rancuske u Beliku =ritaniju" Belika =ritanija je 'osle%nji7 #o%ina 'ostala najatrakti$nija ze lja za i i#rante koji tra<e 'olitiki azil" ;a ile#alno 're)aci$anje lju%i 'reko #ranice uzi aju se $elike 'are, a 'o$e1anje stano$ni&t$a u ze lja a %oseljeni7 i i#ranata 're%sta$lja $eliki 'ro)le " ( na&e kri$ino zakono%a$st$u kriju arenje i#ranata inkri inisano je kao kri$ino %elo NEDO;BOLJEN PRELA; DRCABNE GRANI5E I KRIJ(M@ARENJE LJ(DI, koji je o)u7$a1eno kri$ino %elo 'roti$'ra$no# )o#a1enja ili %ru#e koristi o o#u1a$anje %ru#o %a ne%oz$oljeno 're>e %r<a$nu #ranicu, ili ne%oz$oljeno )ora$i u ze lji ili tranzitira kroz Ar)iju lice koje nije %o a1i %r<a$ljanin" 111. ORGANI)OVANA PROSTIT*/IJA Kri inalitet i 'rostitucija su u s$i $i%o$i a u uzaja ni o%nosi a" ('ra$o z)o# to#a je $eo a te&ko ustano$iti &ta je e u ne'osre%ni uzrok" Preko 'rostitucije se 'o%streka$a i 'rikri$a kri inalitet" Are%st$a o% kri inaliteta i%u na 'rostituciju, or#anizacija 'rostitucije je je%an o% esti7 o)lika 'ro*esionalno# i or#anizo$ano# kri inaliteta" O% 'rostitucije <i$i ita$a skala kri inalaca!'o%$o%ai, akroi, s$o%nici i %ru#i 'araziti 'rostitucije" Prostitucija je naje&1e 'o% ot$oreno ili 'rikri$eno za&tito 'olicije ili lokalni7 or#ana" Blasnici ja$ni7 ku1a retko se znaju, ali nji a u'ra$ljaju u i e N$i&e# #az%e+, koji uzi a reket" @esto st$arni 'osre%nik i a ja$ne ku1e u $i&e #ra%o$a, a u nje#o$o i e i7 $o%i N'oslo$na, ot ena %ana koja je ne ilosr%na <ena i sa us'e7o $o%i ja$ne knji#e i u&terije" ( sa$re eni uslo$i a 'oznata je 'oja$a tr#o$ine <ena a ra%i 'rostitucije i sni anja 'orno#ra*ski7 *il o$a! seQ tra*ikin#" Razlikuju se e$ro'ski i azijski seQ tra*ikin#" Azijski je $ezan za ot ice ili ku'o$inu %e$ojaka iz e>u --!-K #o%ina, koje se u lancu ku'o'ro%aje 'ro etiraju i 'o $i&e 'uta %ok ne sti#nu u )or%ele ili ulino tr<i&te" E$ro'ski ti' tra*ikin#a $ezan je za %ru&t$ene 'rocese u istono!e$ro'ski ze lja a iz koji7 %e$ojke u %o)u iz e>u :9!:K #o%ine, sa sre%nji , a no#e i sa $isoki o)razo$anje sti<u u etro'ole Ne ake, Italije, D$e%ske i %ru#i7 za'a%noe$ro'ski7 ze alja i kroz 'rostituciju tra<e &ansu za )olji <i$ot o% nesi#urni7 aterijalni7 uslo$a koji i se nu%e u so'st$eni ze lja a" Potra<nja za 'rostitutka a u raz$ijeno s$etu s$e je izra<enija, a ekono ski uslo$i <ena u neraz$ijeni ze lja a s$e ne'o$oljnija" Najteenje %ru#o# lica sa cilje 'o%$o>enja, eks'loatisanje 'rostituisani7 lica, u'ra$ljanje i %r<anje )or%ela, iz%a$anje ili sta$ljanje na ras'ola#anje z#ra%e ili %ru#i7 'rostorija ra%i $r&enja 'rostitucije ili slini7 akti$nosti" O)lici 'rostitucije 'o%$o>enje, za$o>enje, o%nos sa aloletni lici a i sl"
Page | 82
112. KO/KANJE Kockanje se 'oja$ilo jo& u staro i sre%nje $eku" ( 'oetku nije o)u7$atalo no$ane ulo#e, ali se $re eno iz enilo" 3or e )iznisa u E$ro'i %o)ija kraje OIB i u OBO $eku" Kockanje je $i% socijalne 'atolo#ije u ko e uest$uje $eliki )roj lju%i" @injenicu %a je znatan ) roj lju%i naklonjen kocki, iz$r&ioci kri$ini7 %ela su iskoristili kao o#u1nost za sticanje $eliki7 'ri7o%a &to je za 'osle%icu i alo st$aranje kockarski7 sin%ikata! a*ija&i su 'reuzeli kontrolu na% kockanje " Kockanje 'relazi u %eo or#anizo$ano# kri inaliteta u sluaju ka%a se or#anizuju 're$are u i#ri, ka%a reketa&i %eluju s$oji uo)iajeni eto%a a6 o)ele<a$anje teritorije, zaku'lji$anje a&ina, uklanjanje 'roti$nika i 'ru<anje za&tite uz nakna%u, uzi anje %ela 'ri7o%a" Kockanje je za)ranjeno, kockarske or#anizacije ra%e ile#alno, a 'ri7o%i su $eo a $isoki" Kockanje se or#anizuje u razliiti o)lici a6 i#re sa )roje$i a, kartanje, i#re za kockarski a&ina a!rulet, kla>enje!konjike trke, s'ortska tak ienja i %r" Najzastu'ljeniji su kockarski auto ati, oni ne tra<e $elika ula#anja, a %onose $elike 'ri7o%e" Proiz$o>ai su naje&1e sa e kockarske or#anizacije koje %aju %oz$olu za kori&enje zaintereso$ani sa na%okna%a a"
113. PRANJE NOV/A Pranje no$ca je 'roti$'ra$ni 'ostu'ak le#alizacije ka'itala steeno# kri inalno %elatno&1u" Aastoji se u *alsi*iko$anju 'oslo$no *inansijske %oku entacije i ani'ulaciji u siste u e>u)ankarski7 transakcija" Poreklo 'rlja$o# no$ca 'otie o% nele#alne tr#o$ine, iz skri$eni7 ili 'rone$ereni7 *on%o$a izra<en na utaja a 'oreza, ile#alno tr#o'$ino %ro#a a i o'ijati a, iz or#anizo$ane kocke, 'rostitucije i reketa, kao i 'rocesi a 'ri$atizacije ka'itala u )i$&i socijalistiki ze lja a Istone E$ro'e i or#anizo$ani7 kanala kri inaliteta na ;a'a%u" Pranje no$ca je 'ostalo e>unaro%ni 'ro)le raz$ijeni7 ze alja i ostali7 ze alja" Pranje no$ca o&te1uje s$aku %r<a$u" Prlja$i no$ac se o)ino 'ret$ara iz steene $alute u neku %ru#u $alutu 'reko enjanica, a zati se ula<e u )anke ze alja sa najsta)ilnijo situacijo " Dru#a o#u1nost je st$aranje so'st$eni7 )anaka" Dalje no$ac se ula<e u o**!&or ko 'anije o%akle se le#alizuje u nor alne i le#alne 'oslo$e"
114.REKET REKET 're%sta$lja sa$re ene $i%o$e reketarst$a u kri$ino 'ra$no s islu ucene i iznu%e" Reket je 'o%e)na $rsta kri inalne rente, o)lik 'ro*esionalno# kri inaliteta zasno$an na siste u 'rinu%e i nasilja" Tu s'a%a Nuteri$anje %u#a+ u o)lasti 'ro*esionalno# kri inaliteta" ( 'r$oj *azi uteri$a %u#a 'o%se1a %u<nika uti$o na %os'elo %u#o$anje i o%re>uje u rok %a is'uni o)a$ezu,"Naje&1e su u 'itanju nera&i&eni i o$inski o%nosi, na'lata 'reostalo# %u#a iz neki7 raniji7 'oslo$a, o%uzi anje u&terija, 'risutne konkurencije, st$aranje no$i7 'ozicija"
Page | 83
Pret'osta$lja se %a $i&e o% 'olo$ine %u<nika u o$oj *azi 'o'u&ta i iz iruje %u#o$e" Oni koji se o'iru ili %$ou e u %ru#oj *azi 'o%le<u o)ra%i koja se u <ar#onu zo$u Nki enje+ , a sastoji se u *izikoj 'rinu%i i oz)iljnoj 'retnji u#ro<a$anja )ez)e%nosti i si#urnosti 'oro%ice i i o$ine" Pri to e se ne osta$ljaju $i%lji$i tra#o$i nasilja" Dru#a *aza 're%sta$lja klasino iz$r&enje kri$ino# %u#a iznu%e #%e 'oje%inac ili #ru'a u na eri %a se)i 'ri)a$i 'roti$'ra$nu i o$insku korist silo ili 'retnja a 'risilja$a %ru#o lice %a u 're%a o%re>enu i o$insku korist" ( tre1oj *azi nu%i se na$o%na za&tita uz o)a$ezu 'la1anja o%re>eno# no$ano# iznosa o% strane lica ko e se nu%i tak$a za&tita, a koju on nije tra<io" (koliko se za&tita o%)ije 'relazi se na ki%na'o$anje, li&a$anje slo)o%e, izolacija u 'ri$atni zat$ori a sa 'o$re eni altretiranje %a N7la%ne #la$e+ raz isle o iz irenju %u#a" Reket 'ostoji kao raz$ijen i unosan )iznis zloinaki7 u%ru<enja i s$oje$rsna na'lata N'oreza+ o% $lasnika 'ri$atno# ka'itala, a ra%i Nza&tite+ o% %ru#i7 kri inalni7 or#anizacija" O)a$lja se uceno uz 'retnju o% az%o $lasnici a ka'itala, lano$i a 'oro%ice ili aterijalni sre%st$i a" Aiste reketa naje&1e o)u7$ata u#ostiteljske o)jekte, 'ri$atna 're%uze1a, kockarnice, ja$ne ku1e" OSTALI OBLI/I KRIMINALITETA ( ostale o)like s'a%aju oni %elikti koji ne aju 're$as7'%no koristollju)i$ oti$, ali se nji a one o#u1a$aju ili o&te1uju o%re>ena i o$inska 'ra$a %ru#i7 2o%uzi anje tu>e st$ari, uni&ta$anje ili o&te1enje tu>e st$ari i slino"
115. OSTALI OBLI/I ORGANI)OVANOG KRIMINALITETA 11(. POJAM I KARAKTERISTIKE KOMPJ*TERSKOG KRIMINALITETA A$e ras'rostranjenija u'otre)a raunara i raz$oj raunarske te7nolo#ije %o'rinele su lak&e o)a$ljanju no#i7 'oslo$a i %o'rineli su lak&e o)a$ljanju no#i7 'oslo$a, je%inst$enoj i )r<oj ko unikaciji, ali i o o#u1ili $e1e zlou'otre)e 'oje%inaca, #ru'a i ita$i7 or#anizacija" One su )rzo ino$irale naine iz$r&enja klasini7 kri$ini7 %ela" Posle%ica s$e#a je i no$i o)lik tz$" ko 'jutersko# kri inaliteta s'eci*ian 'o strukturi, o)i u i oso)enosti, koji s$u%a u s$etu )ele<i 'ro#resi$an rast i 'oja$u no$i7 kri$ini7 %ela" Ko 'juterski kri inalitet je $rsta %elik$encije i ti'olo#ija kri inalni7 'oja$a koja je nastala u $ezi sa zlou'otre)o ko 'juterske te7nike i te7nolo#ije" BODINELIG RA;LIK(JE KOMPJ(TERAKI KRIMINALITET ( PRBOM (JCEM AMIAL(, A TAJ POJAM O=(8BATA 6 raunarsku 're$aru, sa)otao , 'rone$ero i 're$aro , *in#irane kra>e raunara, zlou'otre)e auto ata sa no$ce za i#ru koji se u'ra$lja 'o o1u raunara" Po% o$i 'oj o autor 'o%razu e$a i s$a ona kri$ina %ela #%e se raunar ja$lja kao iz$r&enje kri$ino# %ela" Ko 'juterski kri inalitet karakteri&u s$ojst$a $elike %ina ike i izuzetni7 *or i 'oja$ni7 o)lika i $i%o$a is'olja$anja" (ticaje ko 'juterske te7nike i 'ro#ra a u o)lasti a kri inaliteta 'ose)no 'ri$re%no# i *inansijsko# enja se o%el is'olja$anja" Ja$ljaju se no$i o'asniji o)lici
Page | 84
kri inalno# 'ona&anja koji %o sa%a nisu )ili 'oznati u kri inalistikoj 'raksi" Aa so)o nose i o'asnosti o% &irenja i aso$ne u'otre)e elektronsko# 'rislu&ki$anja, kra>e 'oslo$ni7 i %ru#i7 tajni kao i razliiti7 o)lika intelektualne s$ojine, oz)iljno# naru&a$anja 'ri$atnosti i %ru#i7 lju%ski7 slo)o%a i 'ra$a kao i lino# inte#riteta, a u 'osle%nje $re e 'risutna je realna o'asnost o% talasa teroristiki7 akata razni7 $rsta!te7no teroriza " 11-. VRSTE KOMPJ*TERSKOG KRIMINALITETA Ko 'juterski kri inalitet o<e )iti6 %ela 'roti$ 'o$erlji$osti, inte#riteta i %ostu'nosti ko 'juterski7 'o%ataka i siste a!nji7 ine nezakonit 'ristu', 'resretanje, u'litanje u 'o%atke ili siste e, kori&1enje ure>aja E'roiz$o%nja, 'ro%aja, u$oz, %istri)ucijaF, 'ro#ra a, 'assTor%!a? %ela $ezana za ko 'jutere!ko% koji7 su *alsi*iko$anje i kra>e najti'iniji o)lici na'a%a? %ela $ezana za sa%r<aje! %eja 'orno#ra*ija je naje&1i sa%r<aj koji se 'oja$ljuje u o$oj #ru'i o)u7$ataju1i 'ose%o$anje, %istri)uciju, trans isiju, u$anje ili injenje %ostu'ni i ras'olo<i$i o$i7 aterijala, nji7o$a 'roiz$o%nja ra%i %istri)ucije i o)ra%a u ko 'jutersko siste u ili nosiocu 'o%ataka? %ela $ezana za kr&enje autorski7 i sro%ni7 'ra$a o)u7$ataju re'ro%uko$anje i %istri)uciju neautorizo$ani7 'ri eraka %ela ko 'juterski siste i a" Po e>unaro%noj klasi*ikaciji ko 'juterski %elikti su6 're$are iz$r&ene ani'ulacijo ko 'jutera!razni eto%i ko 'juterski7 're$ara i 'ro#ra ski7 ani'ulacija? ko 'jutersko *alsi*iko$anje? nano&enje &tete 'riliko uno&enja 'o%ataka ili 'ro#ra a! $irusi, lo#ike )u)e, cr$i? &'ijuna<a i sa)ota<a" Brste ko 'jutersko# kri inaliteta o<e o raz$rstati na6 7akin# kri inalitet? ko 'juterske zlou'otre)e? ko 'juterske 're$are? ko 'juterske sa)ota<e? ko 'juterski teroriza ? ko 'juterska 'iraterija? ko 'juterski $an%aliza i ko 'juterski kri inalitet $ezan za re<nu kon*i#uraciju in*or acioni7 siste a" 11.. ,AKING KRIMINALITET 8akin# kri inalitet u kri$ino'ra$no s islu 'o%razu e$a kri$ina %ela koji a se $r&i neo$la&1en 2'roti$'ra$an 'ristu', elektronski u'a%, tz$" 'ro$alji$anje , u centralni ko 'juterski siste i nje#o$u )azu 'o%ataka u na&e kri$ino zakono%a$st$u kri$ino %elo6 neo$la&1en 'ristu' za&ti1eno raunaru, raunarskoj re<i i elektronskoj o)ra%i 'o%ataka" 8akeri 'reko 'ersonalni7 raunara u'a%aju neo$la&1eno u in*or ati$ne siste e %ru#i7 korisnika i $lasnika, s'retno iz)e#a$aju1i e7aniz e so*t$erske i %ru#e za&tite" O$i oti$i su a$anturistiki, %a se iska<u line s'oso)nosti i %e onstrira in*or atika s'oso)nost nala<enja sla)osti u e7aniz u za&tite ko 'juterski7 siste a" Pose)an izazo$ za 7akere 're%sta$ljaju ko 'juterske re<e aksi alne )ez)e%nosti, kao &to su6 $ojne, 'olicijske, o)a$e&tajne i sline ko 'juterske re<e i ko unikacije" Neza$isno &to oti$i o$i7 iz$r&ilaca nisu $o>eni lo&i na era a 7akin# o<e izaz$ati $rlo oz)iljne &tete" Oz)iljne &tete o#u nastati ne7otini o&te1enji a na $italni ko 'juterski re<a a, u#ro<a$anje za&ti1eni7 'o%ataka 2 neo$la&1eno )risanje ili iz ena, o%re>eno# ste'ena znaaja ili $rste tajnosti ili na %ru#i nain o&te1enja lini7 'ra$a ili 'oslo$ni7 i slu<)eni7 'o%ataka, ili kao najte<a 'osle%ica 2injenje raunarski7 'o%ataka neu'otre)lji$i "
Page | 85
110. KOMPJ*TERSKA PIRATERIJA Po% ko 'jutersko 'iraterijo 'o%razu e$a se6 neo$la&1eno ko'iranje za&ti1eno# raunarsko# 'ro#ra a 2)es'ra$no ko'iranje, %istri)ucija ili ja$no o)ja$lji$anje raunarski7 'ro#ra a za&ti1eni7 zakono i neo$la&1eno ko'iranje to'o#ra*ije 2)es'ra$no ko'iranje zakono za&ti1ene to'o#ra*ije, )es'latno kori&1enje ili u$oz u te s$r7e to'o#ra*ije ili 'olu'ro$o%niko# 'roiz$o%a na'ra$ljeno# kori&1enje to'o#ra*ije i raunarski *alsi*ikat!unos, iz ena, )risanje ili 'otiski$anje raunarski7 'o%ataka ili 'ro#ra a, kao i ostale $rste e&anja u o)ra%u 'o%ataka na raun ili 'o% uslo$i a, 're%$i>eni %o a1i zakono , koji )i 're%sta$ljao %elo *alsi*ikata %a je 'oinjen u o%nosu na klasian 're% et tak$o# kri$ino# %ela" ( na&e zakono%a$st$u o$e 'oja$e su inkri inisane kao lri$ino %elo neo$la&1eno ioskori&1a$anje autorsko# %ela ili 're% eta sro%no# 'ra$a i kri$ino %elo neo'$la&1eno uklanjanje ili enjanje elektronske in*or acije o autorski i sro%ni 'ra$i a" 121. KOMPJ*TERSKE PREVARE Ko 'juterske 're$are ine najzastu'ljeniju $rstu %elikta, u na&e kri$ino zakono%a$st$u 'ostoje 'o% nazi$o RA@(NARAKA PEEBARA" O)a$ljaju se sa na ero 'ri)a$ljanja i o$inske koristi za se)e i %ru#e, ili %ru#e 'roti$'ra$ne i o$inske koristi" Kri$ino %elo se $r&i na 're$aran nain, o%nosno uno&enje 'reko ko 'jutera netani7 'o%ataka, ili se 'ro'u&ta uno&enje tani7 'o%ataka, ili se na )ilo koji %ru#i nain, raunar se koristi za ost$ari$anje 're$are u kri$ino'ra$no s islu "Naje&1e 're$are se $r&e 'reko interneta koji ne uslo$lja$a *iziki 'ristu' iz$r&ioca %o 'rostora ili o)jekata neko# o% siste a za is'latu" 121. KOMPJ*TERSKI TERORI)AM Ko 'juterski teroriza u kri$ino 'ra$no s islu 're%sta$lja I;A;IBANJE ATRA8A I (;NEMIRABANJE JABNOATI" Ko 'juterski teroriza je $i&e )u%u1a ne#o aktuelna 'oja$a" ( sa$re eno %ru&t$u 'ostoji realna o'asnost %a in*or atiki resursi, a 'ose)no #lo)alne in*or atike re<e 'ostanu i $eo a e*ikasno sre%st$o u teroristikoj akti$nosti, 'ose)no za &'ijuna<u, sa)ota<u, u'a%e u nacionalne siste e, )anke 'o%ataka, raunarske resurse, )ez)e%nosne i o%)ran)ene ko unikacione siste e, o)jekte koji a se elektronski u'ra$lja! ra*inerije na*te, aero%ro ska 'ostrojenja, <eleznice, $o%o$o%e, elektrosna%)e$anje i sline o)jekte za znaaj #ra>ana" Teroristi 'laniraju kori&1enje i s$i7 $i%o$a oru<ane te7nike zasno$ane na kori&1enju $isoke ko 'juterske te7nolo#ije kao i ras'olo<i$i7 Ntr<i&ni7 ka%ro$ski7 'otencijala+! %a o)ua$aju teroriste za tajne akcije 'ute $isoke te7nolo#ije" 122. KOMPJ*TERSKE SABOTAAE
Page | 86
Ko 'juterske sa)ota<e, ko% nas se zo$u RA@(NARAKA AA=OTACA", sastoje se u unosu, iz ena a, )risanju ili 'otiski$anju raunarski7 'o%ataka ili raunarski7 'ro#ra a ili u'a% u raunarski siste sa na ero %a se one o#u1i *unkcionisanje raunara ili teleko unikaciono# siste a" To znai %a uni&tenje ili o&te1enje ko 'jutera i %ru#i7 ure>aja ili o&te1enje ko 'jutera i %ru#i7 ure>aja za o)ra%u 'o%ataka u ok$iru ko 'juterski7 siste a, ili )risanje, enjanje, o%nosno s'rea$anje kori&1enja in*or acija u nji7o$oj e oriji" To se ini o&te1enje o'erati$no# siste a u in*or ati$no e7aniz u i 'ro#ra i a korisni7 uslu#a, 'r$enst$eno oni7 koji i aju ja$nu *unkciju u$anja i kori&1enja 'o%ataka za %r<a$ne or#ane, ustano$e, 're%uze1a ili %ru#e or#anizacije o% o'&te# znaaja! or#ani unutra&nji7 'oslo$a, sao)ra1aj, elektro'ri$re%a, $o%o$o%na 're%uze1a i %ru#e ustano$e i 're%uze1a koja ine 'ri$re%ni siste ili i aju ja$nu *unkciju" 123. EKOLOKI KRIMINALITET Ekolo&ki kri inalitet je #lo)alni 'ro)le jer 're%sta$lja #ra>ansku o%#o$ornost za &tete nastale usle% akti$nosti koje su o'asne za <i$otnu sre%inu" Po% o'asni akti$nosti a za <i$otnu sre%inu Aa$et E$ro'e je 're%$i%eo6 'roiz$o%nju, ruko$anje, skla%i&tenje,uz#ajanje, uto$ar, isto$ar je%ne ili $e1e# )roja o'asni7 su'stanci ili s$aku %elatnost koja je sline $rste u $ezi sa o$i o'asni su'stanca a" To se o%nosi i na #enetski o%i*iko$ane or#aniz e koji 'r%sta$ljaju rizik za o$eka, 'riro%nu sre%inu ili i o$inu, ra% instalacija ili 'ostrojenja za s'alji$anje, o)ra%u, ruko$anje ili recikla<u ot'a%aka 'o% uslo$o %a 're%sta$ljaju znaajan rizik za o$eka i 'riro%nu sre%inu"
MA3IJADKI =ONTON!KODEKA PONADANJA Ka%a je ko% Paler a u7a'&en je%an o% naj o1niji7 a*ija&ki7 &e*o$a AALBATORE LO PIKOLO 'rona>en je i %oku ent u ko e je na)rojano -9 za'o$esti koje oznaa$aju neo'7o%ne a*ija&ke N oralne $re%nosti+ i koji7 )i tre)alo %a se 'ri%r<a$a s$aki estiti a*ija& na Aiciliji" Italijani i aju razlo#a %a 'reis'itaju o$e oralne $re%nosti o)ziro na to %a a*ija, kako se 'rocenjuje, o% reketa i zelena&t$a u)ira /J ilijar%i e$ra #o%i&nje i %a je u'rkost s$i na'ori a 'ra$osu>a i 'olicije oko .9M )iznis ena na Aiciliji, na 'ri er 'rinu>eno %a re%o$no 'la1a za&titu+" DEAET ;APOBEATI6 zaklinje se %a 1u )iti $eran Koza Nostri" Ako iz%a , neka i telo iz#ori? Ne #le%ajte <ene $a&i7 'rijatelja" Tre)a %a 'o&tujete s$oje <ene i %a iskljuite ioz a*ije s$ako# ko se 'ona&a ne oralno? Niko ne s e %a se 're%sta$i %irektno neko o% na&i7 'rijatelja" ($ek ora %a )u%e 'risutna tre1a oso)a, 'reko koje se to ora uiniti? Lju%i koji o%)iju %a 'late za&titu tr'e 'osle%ice? ;a)ranjuje se 'ristu' a*iji s$ako ko i a $eze sa 'olicijo ? @lano$i nika%a ne tre)a %a )u%u ku o$i %eci 'olicajaca i o)rnuto? Ma*ija&i s$oji na%re>eni a oraju %a #o$ore istinu? Ne s eju %a kra%u o% a*ija&ki7 'oro%ica" @lano$i 'oro%ice ne s eju %a zalaze u )aro$e ili klu)o$e, a oraju %a )u%u na ras'ola#anju KO;A NOATRI 'o s$aku cenu,
Page | 87
ak iako i se <ena u'ra$o 'ora>a" A$i 'oslo$i *a ilije zao#rnuti su OMERTOM!zakono 1utanja? Mu&karac ko#a je <ena 're$arila nije 'o#o%an %a )u%e lan a*ije" 124. KO)A NOSTRA KO;A NOATRA! na&a st$ar je 'oznata italijanska a*ija&ka or#anizacija nastala jo& u sre%nje $eku" @lano$i o$e or#anizacije o#u )iti i naj)liaci, ali niko ne s e 'oticati iz kraje$a $an Aicilije" Aicilijanska a*ija osno$ana u -0!o $eku" To je najstarija kri inalna a*ija&ka or#anizacija, 're%sta$lja ultinacionalni kartel za 7eroin, osno$na joj je %elatnost6 %ro#a!7eroin, kokain, iznu>i$anje, &$erc, or#anizo$anje 'rostitucije i %r" ( koza nostri &e* je )os, 'ostoji ;ABET G(TANJA!OMERTA, 'ostoji i ko%eks 'ona&anja" Are%ino 09!ti7 u Italiji je )ilo $i&e u)ista$a su%ija, 'olicajaca, tu<ilaca, 'artijski7 li%era o% strane Koza nostre" Bi&e 'uta su joj za%a$ani oz)iljni u%arci o% strane 'olicije, ali ona i %alje 'ostoji" 125.KAMORA SVA8A9 T*+A KAMORA je na'uljska a*ija&ka or#anizacija, 'ose)no akti$na je )ila :9!ti7 #o%ina 'ro&lo# $eka" @lanst$o )ira u zat$ori a ili o% )i$&i7 osu>enika" Ka oro ne ruko$o%i je%an )os $e1 Nko itet klano$a+ 2ka iteti #la$e&ina" Postoji 'reko -99 ka ora 'oro%ica, 'risutni su u no#i ze lja a 'ose)no ;a'a%ne E$ro'e" Osno$na %elatnost i je %ro#a, %u$an, iznu%e, 'rostitucija, ot ice, u)ist$a i slino" 12(.NDRANG,ETA-PRVI +OVEK9 ,RABAR9 L*KAV +OVEK NDRANG8ETA u osno$no znaenju je N 'ona&ati se kao 'ra$i o$ek+, 'oznata u Kala)riji, nastala u -0!o $eku, ini kon*e%eraciju $i&e a*ija&ki7 'oro%ica 2%ru&t$o u$a<eni7 i a oko -J9 a*ija&ki7 'oro%ica" =a$e se kriju arenje %ro#e, nekretnina, iznu%e, ot ice i slino"
12-. NOVA SAKRA KORONA *NITA- NOVA SVETA )AJEDNI+KA KR*NA To je or#anizacija sa reli#ijski si )oli a u njoj i a %elo$a Ka ore, N%ran#ete, 'a i Koza nostre" Ae%i&te je u Pulji i )a$i se tr#o$ino %ro#e, 're$aro , 'rostitucijo , tr#o$ino lju%i a i %r" 12.. AMERI+KA MA7IJA A erika a*ija je nastala o% e i#rantski7 or#anizacija u A erici 'o u#le%u na Koza Nostru" Nastala je u $re e 'ro7i)icije u A erici K9 ti7 #o%ina 'ro&lo# $eka" Or#anizo$ana je na 'rinci'u 'oro%ica o% :9!/99 lano$a" =a$e se razni o)lici a kri inaliteta6 kri inalni sin%ikati, razni o)lici kri inaliteta, kri inalitet )elo# oko$ratnika" Pri7o%i a erike a*ije
Page | 88
're$azilaze 'ri7o%e $eliki7 kor'oracija, 'a i nacionalne %o7otke $eliko# )roja %r<a$a" Laki Lu1ano je u$eo kolekti$no ruko$o>enje to su )ili )oso$i naj o1niji7 'oro%ica nji7 oko K99"
120.ALBANSKA MA7IJA Al)anska a*ija s'a%a u re% etiki7 sku'ina or#anizo$ano# kri inala sa raz#ranato re<o kri inalne %elatnosti kako u Al)aniji tako i u inostranst$u" Ona je naj la>a , ali $eo a raz$ijena kri inalna or#anizacija" Al)anska a*ija 're%sta$lja $eliki 'ro)le u e$ro'ski ze lja a #%e se nastanio $eliki )roj al)ansko# <i$lja, i i#ranata i azilanata u B =ritaniji, AAD, Ne akoj, Italiji" ( D$ajcarskoj kontroli&e /9M tr#o$ine 7eroina , u @e&koj .9M, u Ne akoj J9M" Al)anska a*ija je najslinija sicilijanskoj a*iji, u s$oj ra% unose 'olitike a )icije, kulturne na%zore i *or e socijalne or#anizacije" Nji7o$i klano$i kontroli&u tr#o$inu %ro#e iz azijski7 ze alja u no#i za'a%noe$ro'ski %r<a$a a" Osi to#a intenzi$no se )a$e 'oslo$i a teroriz a OBK i (@K 2Koso$o i Meto7ija i Make%onija, )a$e se 're)aci$anje i i#ranata , kriju arenje i 're'ro%ajo oru<ja, kra%eni7 auto o)ila, N 'ranje no$ca+ 'reko so'st$eni7 i le#alni7 )anaka 2D$ajcarski7 , Ne aki7, or#anizo$ano 'rostitucijo i %ru#i klaini *or a a kri inaliteta" 131. KOL*MBIJSKA MA7IJA Kolu )ijska a*ija )a$i se naj$i&e 'ro%ajo kokaina %r<e o% K9!/9M tr#o$ine kokaino "Naj'oznatiji kolu )ijski karteli su KALI I MEDELIN" Naj'oznatiji je Pa)lo Esko)ar iz kartela Me%elin" Go%i&nja zara%a i je -99 ilijar%i %olara" D$e #o%ine se $o%io rat iz e>u %r<a$e i kartela u ko e je u)ijeno 'reko KJ9 'olicajaca i 'reko J99 ci$ila" =a$e se kriju arenje kokaina u E$ro'u"
131. R*SKA MA7IJA Ruska a*ija je or#anizacija koja je no$ije# %atu a i nastala je nakon ras'a%a )i$&e# Ao$jetsko# Aa$eza i ru&enja )erlinsko# zi%a" Deluje ne sa o na 'rostori a Rusije $e1 i u e$ro'ski ze lja a i ze lja a Ae$erne A erike" Ruska a*ija je o1na a*ija&ka or#anizacija, osno$na %elatnost unutar ze lje su *inansijske i )ankarske transakcije kori&1enje uslo$a nere#ulisani7 'rocesa s$ojinske trans*or acije za )o#a1enje, ile#alni 'ro et %ro#e, oru<ja i nuklearno# ot'a%a i or#anizo$ane 'rostitucije" Ruska a*ija ne#uje i i%< 'atriotske or#anizacije, koja ekono ski %eluje u esto neor#anizo$ano# le#alno# tr<i&ta, s'ro$o%i Nre% i zakon+ 'o&to ne *unkcioni&u institucije %r<a$e" Rusku a*iju ine i neki )i$&i lano$i KG=!a i %ru#i7 tajni7 slu<)i )i$&e
Page | 89
%r<a$e" =a$i se rasturanje 5rnoj Gori"
%ro#e, 'rostitucijo
i %ru#i
o)lici a kri inaliteta" Prisutna je u i
132. JAPANSKA MA7IJA JAK*)E Jakuze su o'&ti nazi$ za ja'anske a*ija&ke or#anizacije koje na ja'ansko znae #an#ster ili u slo)o%no 're$o%u Nnikaka$ o$ek+!&lja , #an#ster, iji su lano$i 'oznati 'o $i&e)rojni teto$a<a a" Nji7o$a akti$nost u $i%u or#anizo$ano# kri inaliteta, 'o$ezana je sa $r7o ja'ansko# esta)li& enta" Po%ruja %elo$anja su i 6 )ankarski 'oslo$i, #ra>e$inarst$o, nekretnine, *inansijske transakcije, &'ekulacije na )erzi, za)a$a, kocka, 'rostitucija" I a oko -99 7ilja%a lano$a, 'rosena zara%a je oko /9 ilijar%i %olara #o%i&nje" A$oju %elatnost je 'ro&irila na Aziju, AAD, Ju<nu A eriku i %r" 133. KINESKA MA7IJA TRIJADE Trija%e su trojst$o! sku' tri lica, to su tajne a*ija&ke or#anizacije kinesko# 'orekla" Osno$ane su u -/!o $eku kao sre%st$o 'olitiko# i $ojno# ot'ora %inastiji Manu" Nazi$ su %o)ile 'o ritualni znaenje )roje$a za koje $eruju %a i aju a#ijsko znaenje" Ai )ol i je je%nostrani trou#ao6 ne)o, raj, ze lja, o$ek" A$r#a$anje %inastije Manu, 'ose)no 'oetko o$o# $eka, trija%e su se 'reo)razile u or#anizo$ane a*ija&ke or#anizacije koje %eluju iz 8on#! Kon#a i sa Taj$ana sa oko -.9 999 lano$a u je%noj 'oro%ici i kri inalni )ratst$i a sa o#ranci a u AAD, Kana%i, Austriji i En#leskoj" Or#anizacija 'oi$a na siste u #roz%a, sainjena je o% N1elija+ koju ini N'e&a%ija+ 're%$o>ena N$eliki )rato +" Postoje 'ose)ni rituali 'rije a u lanst$o" Kontroli&u zlatni trou#ao 27eroin" O#ro no lanst$o N(je%injeni )a )usi+ ili NGos'o%ari ta jana+ sa 'o J99 999 lano$a" Al Ka'one je 'oku&ao %a i7 reketira i 'oslao je izaslanika koji je u)ijen otro$on strelico iz %u$aljki" Kasnije je 'oslao #ru'u o% koji7 je 'et u)ijeno na isti nain i u'ako$ano u san%uke" 134.NIGERIJSKA MA7IJA Ni#erijska a*ija je naj o1nija a*rika a*ija&ka sku'ina, nastala je 09!ti7 #o%ina 'ro&lo# $eka" Danas %eluje u 3rancuskoj, Italiji, AAD, B"=ritaniji" =a$e se tr#o$ino lju%i a, %ro#e i %ru#e kri inalne %elatnosti" 135. MEKSI+KA MA7IJA ( 'osle%nje $re e je%na o% najo'asniji7 a*ija&ki7 sku'ina" Pot'is i 'o$ezana je sa kolu )ijsko narko! a*ijo " je otsecanje #la$e,
( AR=IJI NE POATOJI ORGANI;OBANA MA3IJA, 'ostoji or#anizo$ani kri inalitet" ( ja$nosti je o%o a1en ter in N a*ija+ skoro za s$e o)like kri inalno# %elo$anja" O$%e se ne ra%i o a*iji u klasino s islu, $e1 o or#anizo$ano kri inalitetu kao &to su6 sao)ra1ajna,
Page | 90
carinska, %ru ska, sao)ra1ajna, 'ros$etna, ur)anistika, *ar aceutska, *u%)alska, %u$anska, auto a*ija, )akarna, na*tna i %r" Postoje i klano$i kao na 'ri er Nze unski klan+ i ostzali klano$i" POJAVNI OBLI/I ORGANI)OVANOG KRIMINALITETA aF Tr#o$ina narkotici a, )F Teroriza , cF Koru'cija, %F Pranje no$ca, eF Tr#o$ina lju%i a, *F Reket, #F Tr#o$ina oru<je i nuklearni aterijalo ,
7F Ko 'juterski kri inalitet iF Kriju arenje $ozila jF Kriju arenje ci#areta kF Kriju arenje na*te i na*tni7 %eri$ata lF Tr#o$ina retki )iljka a i <i$otinja a
F Ekolo&ki kri inalitet nF Po orska 'iraterija oF Or#anizo$ana kocka
Page | 91

Kriminologija: Pojam I Predmet Kriminologije

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Kriminologija: Pojam I Predmet Kriminologije

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE 1. POJAM KRIMINOLOGIJE KRIMINOLOGIJA je nauka o zloinu , latinski cri en!

oso)ina a ne razlikuju o% ne%elik$enata, ali i uslo$a i 'o$o%a"

je 'ona&anje uslo$ljeno jaki

1. TEORIJA SO/IJANE SREDINE I SO/IJALNI, PROBLEMA?

c. kri inalna s'oso)nost

i to 're%sta$lja ar#inalni sluaj

to je e'izo%ni sluaj o'asno#

aF kri inolo&ke eks'ertize i socijalne ana neze?

IF o 51 --1 'e e4!%$o;t9

ani*estuju se $i&e u ur)ani , ne#o u

'o%ruji a, no#o $i&e izazo$a za laku zara%u ne#o selo?

c) 3AKTOR IAK(DENJA! #ra% nu%i

d) 3AKTOR ANONIMNOATI 2in%i$i%ua u #ra%u je usa ljena i ne'oznata, &to joj

o%#o$ara jer 1e te<e )iti otkri$ena u kri inalni

e) 3AKTOR INTERAK5IJE I IMITA5IJE!nosioci %elik$entno# 'ona&anja <i$e 'rete<no u

%F 'o%sticanje nasilja i a#resi$nosti

01. SAOBRAHAJNI KRIMINALITET

04. POJAM I KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG KRIMINALITETA

0J" (;RO5I I BRATE PRIBREDNOG KRIMINALITETA

BRATE PRIBREDNOG KRIMINALITETA A(6 aF Delikti zlou'otre)e o1i 2'olo<aja i o$la&1enja?

0/" DELIKTI KOR(P5IJE 2KOR(P5IJAKI DELIKTI

7F Pro*it kao cilj? iF Pro*esionaliza kao karakteristika?

a) PRBI je tra%icionalan , nje#a ine

a*ija&ke or#anizacije s'ecijalizo$ani7 lano$a sa is'unja$anja o%re>eni7 zloinaki7 akti$nosti"

b) Dru#u #ru'u ine PRO3EAIONALNE ORGANI;A5IJE

c) Tre1i ti' 're%sta$ljaju or#anizacije ija se %elatnost o%ra<a$a na MEI(NARODNOM

d) @et$rtoj #ru'i 'ri'a%aju INTERNA5IONALNE TERORIATI@KE ORGANI;A5IJE"

*F koliina ekstranor alni7 o)lika 'olitiko# nasilja? #F zastra&i$anje,

sta)ilnost te %r<a$e, o%nosno 'ra$a i slo)o%a"

e>unaro%ne zaje%nice, kao kr&enje kon$encija o za&titi lju%ski7

111. KRIJ*M+ARENJE MIGRANATA

%r<a$e" =a$i se rasturanje 5rnoj Gori"

o)lici a kri inaliteta" Prisutna je u i

F Ekolo&ki kri inalitet nF Po orska 'iraterija oF Or#anizo$ana kocka

Das könnte Ihnen auch gefallen

7F Proit kao cilj? iF Proesionaliza kao karakteristika?