ERNEST HEMINGVEJ

SUNCE SE PONOVO RAA

ERNEST HEMINGVEJ
Nevidljiva harmonija je jaa nego vidljiva. Sve, to se moe vidjeti, uti i spoznati, to ja osobito cijenim. (Heraklit, fragment 54. i 55. Prevod: dr Niko Majnari). Ernest Hemingvej se kao umetnik odredio, dogradio, dovrio. Ugradio se u ivotno i knjievno iskustvo ovoga veka, i otiao. Imao je sreu da za sobom ne ostavi torzo kao to se to esto deavalo darovitim umetnicima i da samim tim, posle sebe, ne ostavi mogunosti za tua, ma i utanana i nadahnuta, ali proizvoljna dograivanja. Ernest Hemingvej je jedan zavren rast, zavrena "stvar", koja stoji tu, ne moe se mimoii, i koja e Ernest Hemingvej (Ernest Hemingway), roen jula 1899, tragino je zavrio ivot jula 1961. Kao godina njegovog roenja esto se nalazi 1898, koju je on sam dao kada je hteo da pre vremena stupi u vojsku. Napisao je: Tri prie i deset pesama (Three Stories and Ten Poems, 1923); pripovetku U nae vreme (In our time, 1924); romane Prolene bujice (The Torrents of Spring, 1926) i Sunce se ponovo raa (The Sun Also Rises, 1926); zbirka pripovedaka Mukarci bez ena (Men Without Women, 1927); roman Zbogom oruje (A Farewell to Arms, 1929); pripovetke u zajednikom izdanju sa drugim amerikim piscima u knjizi Savremene amerike pripovetke (Present Day American Stories, 1929); hroniku Smrt jednog popodneva (Death in the Afternoon, 1932); zbirku pria Pobednici ne dobijaju nita (VVinners Take Nothing, 1933); izvetaj o lovu u samom srcu Afrike Zeleni bregovi Afrike (Green nam se otkrivati onim ivotom koji u sebi sadri i na taj nain obelodaniti i proiriti svoje znaenje. Jedna stvar se tako ve i otkrila, bar za one koji su Hemingveja u toku njegovog ivota itali, pa ga sad ucelosti i zaokruenosti ponovo proitali: oni rani njegovi napisi pripovetke i romani dobili su odjednom novu usmerenost i jasnou pod dejstvom uzbudljivih etikih principa koji proimaju, pokreu i na kojima se ljuljaju i njiu volje, jake ili oslabljene, njegovih kasnijih linosti. Od kako je posle svojih poetnih ali ne i poetnikih pripovedaka (1923, 24), objavio roman Fiesta (docnije nazvan Sunce se ponovo raa), Hemingvej je bio u sreditu panje najire svetske italake publike i ostao najpopularniji pisac Amerike za poslednjih etrdesetak godina. Ovo interesovanje je bilo stalno, raznoliko i irilo se u vie smerova. Sa dela je ono prelazilo na oveka i sa oveka na delo. Jer primetilo se da ovaj pisac svako svoje iskustvo, koje je istovremeno bilo i iskustvo velikog broja njegovih savremenika, da sve ono to posmatra i vidi prenosi u svoje napise, pa se Hills of Africa, 1935); roman Imati i nemati (To Have and Have Not, 1937); pozorini komad Peta kolona (The Fifth Column, 1938); Prvih etrdeset i devet pripovedaka (The First Forty Nine Stories, 1938); romane Za kim zvono zvoni (For VVhom the Bell Tolls, 1940); Preko reke i u umu (Across the River and Into the Trees, 1950); roman iz drugog svetskog rata Starac i more (The Old Man and the Sea, 1952) i autobiografsku knjigu Pokretna gozba (A Moveable Feast, 1964). Dobio je, izmeu ostalog, Pulicerovu nagradu 1953. i Nobelovu nagradu za knjievnost 1954. godine. Meu mnogobrojnim studijama o Ernestu Hemingveju, naroito su korisne: Carlos Baker The VVriter as Artist, 1952; Philip Young Ernest Hemingway, 1952; Leicester Hemingway My Brother, Ernest

Hemingway, 1962; Hemingway and His Critics, an International Anthology, Edited and with an Introduction by Carlos Baker, 1961; ova poslednja je zbirka eseja od pisaca iz raznih zemalja, a njome se koristio i pisac pvoga predgovora. kod nekih ta zainteresovanost za postupke i doivljaje Hemingvejaoveka pretvarala u nestrpljivo oekivanje dela, u elju da vide kako e on haosu injenica dati oblik, kako e haos ivotnih podataka osmisliti. A ovo to su drugi uoili, docnije je on u jednoj svojoj izjavi i nedvosmisleno potvrdio, otkrivajui pri tom neto i od svog knjievnog postupka. Rekao je: "Ako pisac prestane da posmatra, on je gotov. Ali on ne mora da posmatra svesno niti da razmilja kako e mu to biti korisno. Moda tako i biva u poetku. Ali kasnije sve ono to on vidi ide u veliku rezervu stvari koje on zna ili koje je video. Ako smem pomenuti, ja uvek pokuavam da piem po principu sante: sedam osmina svakog njenog dela koji se vidi nalazi se pod vodom. Sve ono to znate moete eliminisati i to samo pojaava vau santu. Onaj deo koji se vidi daje joj snagu. Ako neki pisac izostavi neto zato to on to ne zna, onda nastaje rupa u pripovesti." A kod drugih mora se priznati interesovanje za Hemingveja zavravalo se na onom to je u njegovom ivotu bilo vidljivo, esto senzacionalno, esto ivopisno. Za Evropejca je to bilo egzotino ak kad se deavalo u Evropi zato to je Hemingvej Neevropljanin, a za Amerikance, jer se to najveim delom deavalo Amerikancu izvan Amerike. A interesovanjima ove vrste ilo je na ruku i to to je svaki postupak Hemingvejev bio u ii svetske tampe, fotografije, radija, pa i filma. Ali bilo je i drugih razloga za Hemingvejevu popularnost, ozbiljnijih, i sasvim ozbiljnih, pa i dubokih. Dogaaji opisani u njegovim delima odigravali su se manjevie uvek u predelima koji su jednima bili bliski i poznati, a drugima daleki i zagonetni. Tvrdim, nemilosrdno svedenim jezikom vaskrsavao je Hemingvej tu pred nama netaknute predele Miigena, bistrinu Soe, posleratni Pariz, Senu sa dugim lancem kulturnih asocijacija, krvavu balkansku Maricu, koride po paniji s uzdrhtalim proburaenim konjima i ljudima, lov na lavove i krupnu divlja u Africi i ljude sa sigurnim ili nesigurnim kaiprstom na orozu, Kilimandaro, i Alpe sa snenim vrhovima i skijanjima kojima mora doi kraj, ribolov utonuo u utanje nad tamnim dubinama Pacifika i brbljavi po blistavim prozirnim reicama Pirineja. I iznosi on to sve isto, sve svedeno, nezamueno: pred naim je oima itav ar zemaljski. A sve to imalo je svoje razloge u samoj prirodi Hemingvej evoj, jer su ga njegove line naklonosti, a ne samo spoljne okolnosti, vodile ka drukijoj vrsti iskustava nego veinu njegovih savremenika amerikih romansijera. Jer kad itamo ma i kratke biografije drugih njegovih zemljaka, pisaca, vidimo da se esto nabrajaju raznoliki poslovi koje su ti pisci obavljali bili su potrkala u velikim trgovakim kuama, radnici u fabrikama, prodavci novina po avenijama milionskih gradova, istai obue na uglovima ulica, prali su sudove u nonim klubovima, restoranima i kuerinama, svirali po nonim lokalima, okopavali kukuruze i brali pamuk po plantaama, bez vozne karte krstarili raznolikim prostranstvima i po prerijama svoje domovine, putovali na daleki Zapad. Tako je veina njih skupljala opta ivotna iskustva unutar jedne, svoje, zemlje. I mada nema sumnje da su ti pisci saznavali neto i o ljudskoj prirodi uopte, oni su se ipak najee zadravali na onim sukobima koji su bili uslovljeni specifinim odnosima njihove zemlje. Meutim, ma koliko se Hemingvej i bavio takvim ili slinim poslovima u svojim ranim godinama, naroito kad je kao deak dva puta beao od kue pa na to bio prisiljen, on za sve to gotovo da nije ni zainteresovan. On se uvek naao prisutan kao borac tamo gde su u pitanju bili najkrupniji dogaaji sveta i ishodi tih dogaaja, tamo gde je izgledalo da se reava ne neko unutarnje i pojedinano pitanje, nego gde su bile ugroene same osnove oveku nune za ivot: Hemingvej se naao u oba svetska rata i u panskoj revoluciji. Ono to je potresalo svet, potresalo je i njega. Najkrupniji dogaaji sveta bilisu i njegovi ozbiljni sadraji i

krupni doivljaji i uvek su nali mesta u njegovim delima. I to je nesumnjivo jedan od znaajnih razloga za njegovu popularnost. Kad je Amerika ula jo u prvi svetski rat, 1917, prijavio se kao dobrovoljac i zbog slabog vida bio od bijen, a onda posle pola godine uspeo da otputuje u Evropu i da bude ofer na ambulantnim kolima Amerikog crvenog krsta. Tako se naao na italijanskom frontu u krvavim borbama kod Trenta i Soe i kao hrabar borac dobio italijansku medalju al Valore Militare, za vojniku hrabrost. Tu je bio teko ranjen: dvadeset i osam paradi elika bilo mu je izvaeno iz noge. Ali te rane kao i rane koje su zadobili njegovi blinji ostavile su jo tee duevne ozlede. Dugo nije mogao da spava, ili se trzao kao da ga eksplozije minobacaa raznose iz sna nekud u nepoznato. Evo ta on kae seajui se toga perioda: "Ja sam nisam eleo da spavam jer sam dugo vremena iveo sa znanjem da e mi, ako samo zaklopim oi u mraku i opustim se, i dua izii iz tela. Tako sam se oseao dugo vremena, stalno od onog trenutka kad sam bio pogoen u noi i kad sam osetio da ona izlazi iz mene, odlazi i onda mi se vraa. Pokuavao sam da nikad ne mislim na to, ali ona je od tada stalno izlazila iz mene, nou, im bih se pustio u san, i mogao sam da je zaustavim samo uz veliki napor." Ali, i pored svega toga, kao da nije mogao da se oslobodi potrebe da bude prisutan tamo gde se odigravaju najvee ratne grozote: posle kraeg perioda koji je proveo u Cikagu, gde je upoznao znaajnog knjievnika ervuda Andersona i njegove prijatelje, on se prihvata da bude ratni izveta u grkoturskorn ratu. Septembra 1921. godine iz Amerike stie na Balkan. A kad se i taj rat zavrio, krenuo je u Pariz sa preporukom za amerikog "ekspatrirca" koji je u Parizu iveo, za knjievnicu Gertrudu tajn. Ovaj dodir postao je za njegov knjievni rad znaajniji od poznanstva sa ervudom Andersonom. Tada, u Parizu, zaeo se "hemingvejski heroj" u uku Nika Adamsa, deaka sa miigenskih jezera i iz miigenskih uma, koji je tamo doiveo svoju prvu ljubav i koji je bio sa svojim ocem, dr Klarensom Hemingvej em, kad je ovaj izvrio carski rez bez anestezije, a porodiljin mu prerezao sebi grkljan od muke. Otac Ernestov, Klarens Hemingvej, bio je uvaeni lekar u jednom predgrau Cikaga i poznat kao vest lovac i spretan ribar, a majka mu je bila religiozna ena, itala je Bibliju, pevala u crkvenom horu i vodila strogi nadzor nad duhovnim ivotom svoga mua; najee je kod drugih imala razumevanja samo za one postupke koji se nisu razlikovali od njenih. I nije stvorila naroito srenu atmosferu u kui tera Ernesta da se bavi crkvenom muzikom, dok mu otac rano otkriva radosti ivota u prirodi i u treoj godini vodi ga na ribarenje, a u desetoj godini daje mu puku u ruke. Muka solidarnost pobeuje: "Majka eli da doe i da je vidi", ree doktor. "Hou da idem s tobom", ree Nik "Znam gde ima crnih veverica." "Dobro", ree otac. "Hajdemo tamo." (Iz pripovetke Lekar i njegova ena) Stvarao se lik Nika Adamsa, lik samoga Ernesta, koji je okusio ivot po drumovima i posle bio svuda i video tota i razvijao se dalje pod snagom nasilja i pod sagledanjem smrti i saznao ta sve miris kie u vazduhu moe da ukljui u sebe:

" takav pisac zna da se kia sastoji od znanja, iskustva, vina, hleba, ulja, soli, sireta, ranih jutara, noi, dana, mora, ljudi, ena, pasa, voljenih automobila, bicikla, brda i dolina, pojavljivanja i nestajanja vozova na pravim prugama ili na okukama, ljubavi, asti i neposlunosti, muzike, kamerne muzike i sobnog, nonog suda, negativnih i pozitivnih vasermana, dolaska i nedolaska municije i (ili) pojaanja, razmetaja ili vaeg brata." Da bi mnotvo iskustava delovalo trebalo mu je dati oblik i Hemingvej je uio kako da to postigne: "Pokuavao sam da piem i video sam da mi najveu tekou predstavlja (pored tekoe da saznam ta sam istinski osetio, a ne ta je trebalo da osetim, ili ta su me uili da treba da osetim) da uoim ta se zaista deavalo, koje su to stvari odista bile koje su izazvale oseanje to sam ga doiveo Tako sam pokuavao da se nauim pisati, poinjui sa najjednostavnijim stvarima." Traio je red, i ritam, kojim da te stvari iznese da bi dobio onu pravu situaciju koja e i u itaocu da izazove oseanje koje je on doiveo. Na drugom mestu on kae: "Evo kako sam nauio pisati itajui Bibliju." Tu je svakako nauio kako se jednostavna pripovest kazuje, nauio je kakvu snagu moe da stekne ponavljanjem izvesnih rei ili elemenata, i otkrio je jainu i trajnost poezije i to meni izgleda najznaajnije otkrio je znaaj parabole. A za Gertrudu tajn kae da je "ona otkrila i mnoge istine o ritmovima i upotrebama reci koje se ponavljaju a imaju vrednost i trajnost, i o tome je dobro govorila." Da bi spojio razne pripovesti toga perioda, on je izmislio "vinjete", kratke "pesme" u prozi, koje je trebalo da povezu jednim jedinstvenim oseanjem ivota raznolikost detalja iznesenih u samim pripovestima "avolski sam radio u to vreme", pie on jo 1924. godine iz Pariza Edmundu Vilsonu, "i inilo mi se da stvar napreduje. Zavrio sam knjigu od 14 pripovedaka sa glavom u nae vreme izmeu svake dve prie i tako je i trebalo da idu da bih dao sliku celine dok se one ispituju u pojedinosti. Kao kad golim okom gleda neto, recimo obalu koja promie, a onda je gleda pomou dogleda 15 X. Ili, moda, bolje, gleda je, i onda ode i ivi na njoj i onda se vrati i opet je gleda." Zavrio je tada lik Nika Adamsa, lik oveka koji je sagledao da nema suvie vidljive granice izmeu nasilja u ratu i nasilja u miru, stvorio lik Nikov, studiju kako da se izdri i kako da se istraje. Onda je nastavio da pie i pisao je o posledicama rata, o onoj "izgubljenoj generaciji," i nauio "zanat", nauio da izvede "onu tanu sekvencu jednog pokreta i jedne injenice koja ostvaruje doivljaj" i napisao je roman Sunce se ponovo raa, koji mu je doneo slavu, i novac. Zatim, idue godine opet roman Zbogom oruje, koji mu je opet doneo slavu i novac, ali posle toga i tupost i smanjenu disciplinu i lino nezadovoljstvo; "kad stvara stav, teoriju, kao da te nije briga za onim to si nekad radio, sad kad to vie ne moe da radi." Tada mu se i otac, dr Klarens Hemingvej 1928. godine ubio, on se uplaio da mu se otac ubio zbog straha, i strah mu postaje opsesija i, docnije, velika tema. U meuvremenu nastaju i one prie koje mu potvruju slavu i ono to je u prilino jalovim godinama bilo strah "da se sve to tako moe da svri na jednom dosadnom safariju petljajui se s nekom enom." Godine 1936. zajedno sa mnogim drugim amerikim intelektualcima upisuje se na listu dobrovoljaca za panski graanski rat. elei da veruje u kolektivni ideal i borbu koja bi izlazila iz okvira znaaja za pojedinca, on e iskustva iz panskog graanskog rata izraziti u svom najpopularnijem romanu Za kim zvono zvoni kroz delovanje i reci Roberta Dordana. Zna se da je 1942. godine ponudio Amerikoj ratnoj mornarici svoju privatnu jahtu "Pilar", s tim da

privue neku neprijateljsku podmornicu, pa kad mu prie da i nju i sebe digne u vazduh. Amerika ratna mornarica je to odbila. A 1944. godine mu je uspelo da se kao ratni dopisnik prebaci u Englesku i posle iskrcavanja saveznikih trupa na evropski kontinent u junu 1944. da na svoju ruku uspostavi dodir sa predstavnicima francuskog Pokreta otpora i da od nekih neredovnih snaga obrazuje svoju jedinicu. U Pariz nije uao istim putem kojim su ule trupe generala Leklerka, uputio se pravo ka hotelu "Ric" u kome je provodio mnoge noi u svojoj mladosti i zauzeo ga. Neto docnije je opet kao ratni dopisnik krenuo u Nemaku i ponaao se samovoljno i divlje i hrabro: as bio na ivici da doe pod vojni preki sud, a as dobijao najvee pohvale za hrabrost. I prema izjavama Dona Grota "Hemingvejev ofer dipa znao je Hemingvej a pre kao drugara nego kao slavnog pisca". Ponaao se kao ovek koji je znao ta je strah i koji je taj strah savladao. Posle drugog svetskog rata iveo je opet neko vreme u Venetu i Veneciji i iao u lov i sabrao iskustva u delu Preko reke i u umu, romanu o poznoj ljubavi jednog pukovnika prema devetnaestogodinjoj mladoj eni. Pojavio se Hemingvej jo dvatri puta u sreditu svetske panje: kada je objavljen njegov kratki roman Starac i more koji je itava kritika i italaka publika pozdravila kao novo remekdelo amerike knjievnosti, zatim kada je januara 1954. godine pao iz aviona u blizini granice Belgijskog Konga. Tada je itava svetska tampa donela mnogobrojne posmrtne lanke o njemu, jer nekoliko dana nije bio pronaen i mislilo se da je poginuo. Gotovo u svim lancima stajalo je kako je Ernest Hemingvej itavog ivota traio smrt. Hemingvej je u poetku bio zainteresovan lancima koji su govorili o njemu, a onda je dao jednu izjavu koja je zanimljiva jer u njoj donekle odreuje stav prema jednom od osnovnih problema svog dela, prema smrti. Rekao je: "Moete li zamisliti nekog oveka koji bi traio smrt celog svog ivota i ne bi mogao da je nae, pre nego to napuni 54 godine? Jedna stvar je biti u blizini smrti, a sasvim druga je stvar traiti je. Koliko ja znam, nju je od svega najlake nai." U produetku izjave opisao je sebe jo kao "veoma veselu i duhovitu osobu" koja voli ivot, dobre ljude, svoje sinove i svoju enu, lov, dobre knjige, jaka pia i veselje". Godine 1954. dodeljena mu je i Nobelova nagrada za knjievnost. Nije otiao da je lino primi. Izvinio se svojim jo sveim ranama, ali je poslao poruku u kojoj je izmeu ostalog rekao: "Pisati to se bolje moe znai usamljen ivot Kako bi jednostavno bilo pisanje kad bi samo bilo potrebno pisati na drugi nain ono to je ve dobro napisano. Ba zato to smo u prolosti imali tako velike pisce, pisac je prisiljen da poe daleko izvan mesta gde se nalazi, tamo gde mu niko ne moe pomoi. Govorim suvie dugo za jednog pisca. Pisac mora pisati ono to ima da kae, a ne govoriti. Hvala vam." itavo svoje delo ispunio je Hemingvej pojedinanim sudbinama i udesima ljudskim. On je obuhvatio tako rei itavo oveanstvo nezaboravnim slikama uasa, nasilja i tuge, slikama mrtvih ena naduvenih na kii i nesklonjenih, i vojnika rasutih creva i udova i slomljenih kimi i prignjeenih; i brodova potopljenih sa leevima koji oko njih poluizbaeni plivaju; i ivotinja nastradalih mazgi slomljenih nogu i konja probodenih na rogu bika; obuhvatio je i ivot slikama ivih slikom odbaenog boksera koji mirno oekuje da ga ubiju, nimfomanki; homoseksualaca, boraca sa idejama i bez ideja, skrhanih prostitutki, seksualno osujeenih i seksualno nezasitih. I sve to na prostoru od nekoliko kontinenata. Sredina tema Hemingvejevog dela je bila smrt, najee nasilna smrt, i smrtnost, i umiranje, i

pozleda zbog smrti, i aljenje zbog nje, i onda nain kako da se smrti suprotstavi, pa da se ostane neporaen ak i kad se ne pobedi. ovek ogoljen i suoen sa smru sve ostalo ima samo kao dekor, u sebi samo moe da nae okosnicu svetlosti i da je zagrize, ili da je ne nae. A u ovom veku smrt i umiranje, i odnos prema smrti i odnos prema umiranju, i blizina smrti, bili su doivljaj veine ljudi na svetu, ma gde se oni nalazili, neto to im je bilo zajedniko, jedna stvarnost i jedna opsesija doivljaj smrti postao je jedan jezik veka. Taj doivljaj blizine smrti, videli smo, bio je i rani doivljaj Hemingvejev, neizbrisiv, centralni i usmeravajui, i pretvorio se u njegovu sredinu preokupaciju, odredio njegovu temu, ali isto tako, videemo, odredio i usmerio s druge strane i njegov lini umetniki postupak. Taj doivljaj je prisutan i onda kad su njegovi junaci izmakli ratu ili ga preiveli da bi oseali kako bi sam ivot mogao biti avolski lep da recimo Deku usled oteenja zadobijenog u ratu nije onemogueno seksualno optenje, jer u njemu nije iezla fizioloki zasnovana potreba za optenjem, ili da Bret nije samim tim prisiljena da se ponaa i kao nenasita kuka, ili da je Hari Morgan bio "bolje sree", ili da Katarina Berkli nije morala da umre, ili da Robert Dordan nije morao da nastrada, ili da je starac Santijago na kopno izvukao svoju ribu umesto da izloi samo njen kostur, ili itav niz sudbina koje su mogle biti i drukije. Hemingvej je izbegao sentimentalnu iluziju sree, ali je zato uporno isticao i razvijao jedan elemenat u oveku koji iskupljuje kada je ovek ve neizbeno suoen sa smru, a to je usmeravanje prema sopstvenoj savesti, to opet obeleava jedini trenutak slobode O smrti on citira ekspira u pripoveci Kratki sreni ivot Fransisa Makombera preko lovca Vilsona: " mi Bogu dugujemo smrt i onaj koji umre ove godine, slobodan je od nje idue." Ovo unajmljeni lovac govori Fransisu Makomberu koga je obuzeo nesavladiv strah kad je ugledao "svog" prvog lava. I mir ovog profesionalca koji Fransisu govori kako prema moralnom kodeksu sportiste ne sme svojim strahom ugroziti ivote uroenika, nosae oruja, niti izmuiti nesrenu ivotinju, osveuje Makombera i daje mu hrabrosti, tako da posle preivljenog stida kae: "Zna, mislim da se vie nikad neu niega uplaiti", a isto tako iskreno govori svojoj eni Margot koja ga je zbog njegovog straha prezrela i otvoreno prevarila sa lovcem Vilsonom "Zna, neto se desilo sa mnom. Oseam da sam apsolutno drukiji." I, neto docnije, on hrabro gaa pobesnelog bufala, ali Margot niani prema ivotinji, a pogaa tano Fransisa u mali mozak. Osvedoila se da je njen mu postao hrabar i time osloboen i slobodan, i, navikla da vlada, osetila je da joj je takav nepodesan pa ga se hladno oslobodila. Sve slobode, slobode unutar odreenih kodeksa, i postiu se, prema Hemingveju, to istijim saobraavanjern sa tim kodeksima. I bludnica e imati svoj kodeks, i umetnici, i borci, i kockari, i ubice, i ribari, a i pisci. Kao to je svakom dostupna ljubav, tako je za svakog mogu trenutak slobode, u svim slojevima, i on nije privilegija drutvena, nego mogue osvetljenje svakog pojedinca uz njegov sopstveni napor. To je sredstvo kojim se suprotstavlja smrti. Ko ne napravi taj napor, on je promaio, kao na primer junak Snegova Kilimandara, ija je "dunost bila da pie". Svako treba da uradi svoju stvar valjano bez obzira da li "ima sree" profesionalno isto i dobro kao to je kod Hemingveja uoio Poalini , pa ako i ne pobedi nee ostati poraen; imae oseanje punoe nepoznato "diletantima." I kad se starac Santijago upuuje sam daleko na puinu, kanjivo daleko i kanjivo sam, on, razgovarajui sa sobom, govori neto to kazuje etiku Hemingvejevu: " Samo ja vie nemam sree. Ali ko zna? Moda danas. Svaki dan je jedan novi dan. Bolje je biti srean. Ali ja bih radije da budem precizan. Onda kad srea doe, ti si

spreman." Iz ovog stava kao da je potekla i toliko naglaavana i toliko kritikovana stalna tenja Hemingvejeva za tehnikim savrenstvom onoga to radi. A ona je izgleda bila posledica njegove potrebe za oseanjem neporaenosti. I tako je trijumfovala jedna osobena umetnost predmetna, tvrda kao metal, osloboena vekovnih naslaga opisa, oiena od tumaenja. Rodila se regenerativna umetnost vrlo stroga i vrlo udaljena od savremenog baroka zasnovana na onom to se vidi, moda i zato to potie od oveka koji nije samo u svojoj sredini. Za tu umetnost Hemingvej prevashodno koristi imenice kao vrstu reci najbliu stvarima, kao najefikasnije sredstvo za evociranje predmeta, a da bi naglasio trenutak i tok (a uvek nastoji da bude duboko u trenutku ak i zbog transcedencije), on imenice vezuje obinim vezama otud njegovih bezbroj "i" i "sad" zadrava se na predmetu, iskljui i udalji sve sporedno od njega tako da taj predmet bude u sreditu panje, i onda ga pomeri ponovi imenicu ili drugu neku pomonu re i stavi istu stvar, u sad donekle izmenjeni odnos, tako da izazove oseanje toka, kao pri smenjivanju kadrova u filmu, paljivo odabirajui i sreujui sekvence vizuelnih utisaka. Jasno da je ovako doivljavanje i ostvarivanje sveta zahtevalo i stvaralo u transpoziciji reenicu koja je bila "kripava" u odnosu na raniju opisanu i glatku reenicu, stvara - svoju linearnu sintaksu toka punog vrcavih i kvrcc. aagovetaja i evokativnih elemenata. Prisustvo tog novog stila osetilo se u irem smislu u elom svetu i rezultati su Hemingvej evi plodonosno korieni ili zloupotrebljavani svuda. Hemingvejeva "predmetnost" i "trenutanost" vodila je ne samo ka novim jezikim traenjima i pronalascima, nego i ka kompozicionim novinama. Veina pripovedaka i romana odigrava se u kraem ili sasvim kratkom vremenskom roku. Zatim, u svom stalnom razvijanju i rastu Hemingvej je iao za onim najjednostavnijim drevnim oblikom koji znaajna pripovest sa poukom poprima, iao je za parabolom. Sunce se ponovo rada je rana, malo suvie sloena, parabola Hemingvejeva, to se inae nije dosad uoilo, romansa o veitoj i neostvarenoj ljubavi, o lepoti enje i enji za lepotom i harmonijom, to je jedna u moderno ruho obuena Oda skinuta sa Kitsove grke urne, stavljena samo upeatljivosti radi u savremene osakaenosti fizikalija. A svoje poslednje iskustvo i najviu etiku poruku Hemingvej je ostvario otvoreno i nedvosmisleno parabolom, svojim remekdelom Starac i more. Tu je trijumfovala umetnika efikasnost i zanatska kompetentnost: kad mu se "srea" ukazala, bio je spreman. Stvaralaki akt je akt borbe i ponekad pobede nad haosom, muko je i muevno suoavanje pisca sa smru i razaranjem, a muevna je ovde i vera u nadivljavanje kroz umetnost. Poslednje reci poslednjeg znaajnog razgovora sa Hemingvej em glase: X. Y.: "Najzad jedno fundamentalno pitanje: naime, kao kreativni pisac, ta mislite o funkciji umetnosti? Zato pre jprezentovati injenicu, nego dati samu injenicu?" Hemingvej: "ta ima to da zbunjuje? Od stvari koje su se desile i od stvari koje postoje i od stvari koje znate i svih onih koje ne moete da znate, vi stvarate neto pomou svoje invencije to nije prezento vanje nego potpuno nova stvar, istiniti]a od svega istinitog i ivog, i vi to stvarate ivim, i ako ga uradite doista dobro, dajete mu besmrtnost. Zbog toga ovek i pie, koliko ja znam, ni zbog

ega drugog. A ta da se kae o svim onim razlozima koje niko i ne zna?" Svetozar Brki l

SUNCE SE PONOVO RADA

Ova knjiga je za HEDLIJA i za DONA NIKANORA HEDLIJA "Svi ste vi jedan izgubljeni narataj." Gertrud Stejn u razgovoru "Narataj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvijek Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mjesto svoje odakle izlazi Vjetar ide na jug i obre se na sjever; ide jednako obrui se, i u obrtanju svom vraa se Sve rijeke teku u more, i more se ne prepunjava; odakle teku rijeke, onamo se vraaju da opet teku."

I
Robert Kon je nekad bio bokserski ampion Prinstona u polutekoj kategoriji. Nemojte misliti da je ta bokserska titula ostavila na mene neki dubok utisak, ali je za Kona mnogo znaila. Uopte nije mario boks, mrzeo ga je u stvari, ali ga je izuio savesno i temeljno da bi suzbio oseanje inferiornosti i boj aljivosti od kojeg je patio u Prinstonu stoga to su se prema njemu ophodili kao prema Jevrejinu. Bilo je neke unutranje utehe u saznanju da moe smlatiti svakoga ko se drsko ponaa prema njemu, mada se, budui veoma povuen i savreno dobar deko, nikad nije tukao, izuzev u gimnastike] dvorani. Bio je zvezda meu pulenima Spajdera Kelija. Spajder Keli je svu svoju mladu gospodu uio da se boksuju kao pero kategorija, bez obzira na to da li su teki sto pet ili dvesta pet funti. Ali je to, izgleda, odgovaralo Konu. Bio je stvarno vrlo okretan. Bio je tako dobar da ga je Spajder s uivanjem pobedio i zauvek mu spljotio nos. To je pojaalo Konovu odvratnost prema boksu, ali mu je pruilo neku udnu satisfakciju, a u svakom sluaju mu popravilo nos. Poslednje godine boravka u Prinstonu preterano je itao i poeo je da nosi naoare. Nikad nisam sreo ma koga iz njegovog godita ko bi ga se seao. Nisu se ak seali ni da je bio bokserski ampion poluteke. Nepoverljiv sam prema svim otvorenim i prostosrdanim ljudima, naroito kad se njihove prie podudaraju, i uvek sam podozrevao da Robert Kon moda nikad nije ni bio bokserski ampion poluteke kategorije i da mu je moda neki konj nagazio na lice, ili da se moda njegova majka uplaila ili videla neto, ili da je kao dete naleteo na neto. Meutim, najzad mi je Spajder Keli preko nekog potvrdio tu priu. Ne samo da se Spajder Keli seao Kona. On se esto i pitao ta li je s njim. Robert Kon je preko svog oca pripadao jednoj od najbogatijih jevrejskih porodica u Njujorku, a preko svoje majke jednoj od najstarijih. U vojnoj koli, gde se pripremao za Prinston, i gde je bio vrlo dobro krilo u fudbalskom timu, niko niim nije probudio njegovu rasnu svest. Niko uopte nita nije uinio to bi ga navelo da se oseti Jevrejinom i da se stoga ma u emu razlikuje od ostalih sve dok nije doao u Prinston. Bio je prijatan deko, ljubazan deko i veoma povuen, i stoga je postao ogoren. To je iskaljivao u boksovanju, i izaao iz Prinstona s bolnom samosveu i spljotenim nosem, i prva devojka koja je bila ljubazna prema njemu udala se za njega. Bio je oenjen pet godina, dobio troje dece, izgubio skoro svih pedeset hiljada dolara to mu je otac ostavio ostalo imanje je pripalo njegovoj majci i nekako se ustavio i postao neprivlaan u porodinom ivotu bez sree kraj bogate ene. I ba kad se resio da napusti svoju enu, ona je napustila njega i pobegla s nekim minijaturistom. Budui da je mesecima smiljao da je napusti i da to nije uinio stoga to bi bilo suvie svirepo da je lii sebe, njen odlazak je bio blagotvoran potres. Udesili su razvod, i Robert Kon ode na Primorje. U Kaliforniji je upao meu literate i, poto mu je jo uvek preostalo neto od onih pedeset hiljada, ubrzo je potpomagao jedan umetniki asopis. asopis je poeo da izlazi u Karmelu u Kaliforniji, a zavrio je u Provinstaunu u Masausetsu. U meuvremenu je Kon, koga su smatrali samo kao dobrog platiu, i ije se ime pojavljivalo na prvoj strani samo kao ime jednog lana savetodavnog odbora, postao jedini urednik. Novac je bio njegov, a pored toga je doao do saznanja da je uredniki autoritet lepa stvar. Bilo mu je ao kad je asopis postao suvie skup i kad ga je morao napustiti. Meutim, u to vreme su mu ve i druge stvari zadavale brige. Bila ga je uzela pod okrilje jedna dama koja se nadala da e napraviti karijeru pored asopisa. Bila je veoma energina, a Kon je bio takve

sree da je uvek morao biti pod neijim okriljem. Kad je uvidela da asopis nema proe, dotina dama se malo razoarala u Konu i resila je da izvue to se moe izvui, dok se uopte jo neto moe izvui, pa je navalila da odu u Evropu, gde bi Kon mogao pisati. Dooe u Evropu, gde je dotina dama stekla svoje obrazovanje, i ostadoe tri godine. U toku te tri godine od kojih je prva protekla u putovanju, ostale dve u Parizu Robert Kon je imao dva prijatelja: Bredoksa i mene. Bredoks je bio njegov literarni prijatelj. Ja sam mu bio prijatelj s tenisa. Dama koja ga je drala ime joj je bilo Frensis uvidela je krajem druge godine da joj lepota poputa i njen stav prema Robertu se promenio: namesto nemarnog gospodarenja i eksploatisanja, dola je vrsta reenost da ga navede fia enidbu. U to vreme je majka odredila Robertu izdravanje oko tri stotine dolara meseno. Ne verujem da je Robert Kon u toku dve i po godine pogledao ijednu drugu enu. Bio je sasvim srean, izuzev to je, kao mnogi ljudi koji ive u Evropi, vie voleo da je u Americi, a i otkrio je dra pisanja. Pisao je roman; i stvarno, taj roman nije bio tako rav kao to su kritiari docnije tvrdili, mada je bio vrlo jadan roman. itao je mnogo, igrao brid, igrao tenis i boksovao se u oblinjoj gimnastikoj dvorani. Stav njegove dame prema njemu zapazio sam prvi put jedne veeri poto smo nas troje zajedno veerali. Veerali smo kod "Avenije", a zatim otili u kafanu "Versaj" na kafu. Posle kafe smo popili nekoliko konjaka, i ja rekoh da moram da idem. Kon je predlagao da nas dvojica odemo krajem nedelje negde na izlet. eleo je da izae van grada i da dobro propeai. Predloio sam da skoknemo do Strasbura i da odetamo do Sent Odile ili ma kog drugog visa u Alzasu. "Poznajem u Strasburu jednu devojku koja nam moe pokazati grad", rekoh. Neko me gurnu ispod stola. Pomislio sam da je to sluajno i nastavio sam: "Tamo je ve dve godine i zna sve to treba znati o tom gradu. Sjajna devojka." Ponovo me neko gurnu ispod stola. Tada sam pogledao Frensis, Robertovu damu bila se naroguila i lice joj se smrailo. "Do avola", rekoh, "zato ba u Strasbur? Mogli bismo otii do Bria ili do Ardena." Konu je, izgleda, laknulo. Niko ine vie nije gurao. Poeleo sam laku no i poao. Kon ree da hoe da kupi novine i da se proeta sa mnom do ugla. "Za ime boje", ree, "ta si imao da pria o toj devojci u Strasburu? Zar nisi video Frensis?" "Ne, ta imam da je gledam? Ako poznajem neku Amerikanku to ivi u Strasburu, ta se to, brate, tie Frensis?" "Nije stvar u tome. Svaka devojka. Ne bih mogao otii, i gotovo." "Ne budi smean." "Ne poznaje ti Frensis. Svaka devojka uopte. Zar nisi video kako je izgledala?" "E, pa onda hajdemo u Sanlis", rekoh. "Nemoj da se ljuti."

"Ne ljutim se. Sanlis je zgodno mesto; moemo da odsednemo kod "Velikog jelena", da provrljamo po umi i da se vratimo kui." "Zbilja, to bi bilo fino." "Dobro, videemo se sutra na tenisu", rekoh. "Laku no, Dek", ree on i poe natrag ka kafani. "Zaboravio si da uzme novine", rekoh. "Stvarno." Poao je sa mnom do kioska na uglu. "Ne ljuti se, Dek, zar ne?" Okrenuo se s novinama u ruci. "Ne, zato bih?" "Do vienja na tenisu", ree. Posmatrao sam ga kako se vraa u kafanu drei novine. Bio mi je skoro simpatian; ona mu je oevidno zagoravala ivot.

II
Te zime Robert Kon ode u Ameriku sa svojim romanom, koji je primio jedan sasvim dobar izdava. uo sam da je njegov odlazak izazvao stranu svau i da ga je Frensis tu izgubila, jer je u Njujorku nekoliko ena bilo ljubazno prema njemu, a kad se vratio, bio je sasvim izmenjen. Amerikom se oduevljavao vie no ikad i nije bio vie tako prostosrdaan niti je bio vie tako ljubazan. Izdavai su prilino burno hvalili njegov roman i to mu je, reklo bi se, udarilo u glavu. Zatim, neke ene su se bile potrudile da budu ljubazne prema njemu, tako da su mu se svi vidici promenili. U toku etiri godine njegov vidokrug je bio ogranien iskljuivo na njegovu enu. Tri godine, ili skoro tri godine, za njega nita nije postojalo sem Frensis. Ubeen sam da nikad u ivotu nije bio zaljubljen. Bio se oenio dok je preboljevao one mune dane koje je dozi veo u koledu, a Frensis ga je osvojila dok je preboljevao saznanje da nije predstavljao sve za svoju enu. Zaljubljen jo nije bio, ali je uvideo da predstavlja privlaan objekt za ene i da injenica da je nekoj eni stalo do njega, i da eli da ivi s njim, ne predstavlja ba neko boansko udo. To ga je izmenilo, tako da nije bio vie toliko prijatan za drutvo. Pored toga, igrajui u nekim prilino krupnim partijama brida sa svojim njujorkim poznanicima u vee sume no to su mu mogunosti dozvoljavale, imao je sreu i dobio je nekoliko stotina dolara. Usled toga je postao vrlo uobraen u svoj brid; vie puta je govorio kako bi ovek mogao u svako doba iveti od brida, ako bi bio primoran na to. Zatim, postojala je jo jedna stvar. itao je V . H. Hadsona. To zvui kao nevino zanimanje, ali je Kon nanovo i nanovo itao Purpurnu zemlju. Purpurna zemlja je vrlo kobna knjiga kad se ita suvie kasno u ivotu. U njoj se pria o sjajnim imaginarnim ljubavnim avanturama jednog savrenog engleskog dentlmena u nekoj neobino romantinoj zemlji, iji su predeli vrlo dobro opisani. Ako uzme tu knjigu za vodia, o tome ta je ivot, ovek od trideset i etiri je isto tako naoruan protiv ivotnih opasnosti kao i ovek koji bi u istim godinama upao iz nekog francuskog manastira pravo u V olstrit, snabdeven kompletom praktinijih Elderovih dela. Kon je, verujem, primao svaku re u Purpurnoj zemlji isto tako doslovno kao da se nalazi u nekom izvetaju R. G. Dana. Da se razumemo: ograivao se u izvesnoj meri, ali je, sve u svemu, knjiga za njega bila na svome mestu. Imala je sve to treba da mu zavrti mozak. Nisam ni znao koliko mu je zavrtela mozak, dok mi jednog dana nije doao u kancelariju. "Zdravo, Robert", rekoh. "Doao si da mi pravi drutvo?" "Dek, da li bi voleo da ide u Junu Ameriku?" zapita on. "Ne." "Zato ne?" "Ne znam. Nikad nisam poeleo da idem. Suvie skupo. U svakom sluaju, u Parizu moe videti Junoarnerikanaca koliko ti je volja." "To nisu pravi Junoamerikanci."

"Meni se ini da su ba oni pravi pravcati." Imao sam da spremim reportau za nedeljnu potu, za voz to hvata brod, a bio sam napisao tek polovinu. "Zna li neke traeve?" upitah ga. "Ne znam." "Zar se niko ne razvodi u tvom visokom drutvu?" "Ne. Sluaj, Dek. Da li bi poao sa mnom u Junu Ameriku kad bih ja snosio troak za obojicu? "Zato ba ja?" "Zato to govori panski. A bilo bi i zanimljivije udvoje." "Ne", rekoh. "Volim ovaj grad, a na leto idem u paniju." "Celog svog ivota sam udeo za jednim takvim putovanjem", ree Kon. Seo je. "Ostareu, a neu otii." "Ne budi lud", rekoh. "Moe ii gde god hoe. Pun si para." "Znam. Ali ne mogu da se odluim." "Ne sekiraj se", rekoh. "Sve su ti zemlje ba kao i na filmu." Ipak, bilo mi ga je ao. Nije mu bilo lako. Ne mogu da podnesem pomisao da mi ivot tako brzo prolazi, a u stvari ga ne proivljujem." Niko ne prozi vi j uje ceo svoj ivot sem toreadora." "ta me se tiu toreadori. Njihov je ivot abnormalan. eleo bih da se vratim prirodi u Junoj Americi. To bi bilo sjajno putovanje." "Jesi li ikad pomislio da ode u lov u Britansku Istonu Afriku?" "Nisam. To ne bih voleo." "Tamo bih poao s tobom." "Ne, to me ne interesuje." "Zato to nisi nikad proitao neku knjigu o tome. Uzmi pa proitaj neku knjigu punu ljubavnih doivljaja sa bajnim sjajnim crnim princezama."

"Hou da idem u Junu Ameriku." Imao je neku upornu, jevrejsku, tvrdoglavu icu. "De, da siemo i popijemo koju." "Nema posla?" "Nemam", rekoh. Siosmo niz stepenice do karane u prizemlju. Pronaao sam da je to najbolji nain da se ovek otarasi prijatelja. Kad popijete koju, treba samo da kaete: "Nego, moram da se vratim i poaljem neke telegrame", i stvar je u redu. Vrlo je vano pronai takve zgodne izgovore u novinarskom poslu, u kome toliko znaajnu ulogu igra pravilo da ovek nikad ne srne ostavljati utisak da radi. I tako siosmo u bar i poruismo viski sa sodom. Kon baci pogled na boce po policama du zida. "Prijatno mesto", ree. "Ima more pia", sloih se ja. "Sluaj, Dek", pognu se on nad ank. "Zar nisi nikad imao oseanje da ti ivot prolazi, a da ga ne iskoriuje? Jesi li svestan toga da si ve proiveo polovinu svoga ivota?" "Da, s vremena na vreme." "Zna li da emo kroz nekih trideset i pet godina biti mrtvi?" "Luk i voda, Robert", rekoh. "Luk i voda." "Ozbiljno govorim." "Zbog toga se ba ne sekiram", rekoh. "A trebalo bi." "Sekirao sam se ja dovoljno u svoje vreme. Raskrstio sam s tim." "Nego, ja bih da idem u Junu Ameriku." "Sluaj, Robert, otii u neku drugu zemlju ne vodi niemu. Sve sam ja to pokuao. Ne moe pobei od sebe time to e se seliti iz mesta u mesto. Niemu to ne vodi." "Ali ti nisi nikad bio u Junoj Americi." "Do avola s Junom Amerikom! Ako ode tamo u svom sadanjem raspoloenju, bie ti isto kao i ovde. Ovo je fini grad. Zato ne pone da ivi svoj ivot u Parizu?" "Sit sam Pariza, a sit sam i Latinskog kvarta." "Kloni se Kvarta. Protumaraj za svoj raun, pa da vidi ta e doiveti."

"Nita neu doiveti. Jedne noi sam iao sam i nita nisam doiveo, samo to me je zaustavio jedan aca na biciklu i zatraio mi legitimaciju." "Zar nije grad lep u noi?" "Ne marim Pariz." Tu smo dakle. Bilo mi ga je ao, ali se tu nita nije moglo uiniti, jer bi eovek odmah naleteo na dve tvrdoglave ideje: Juna Amerika bi sve to popravila i on ne mari Pariz. Prvu ideju je primio iz neke knjige, a pretpostavljam da je i druga potekla iz neke knjige. "Nego", rekoh, "moram da odem gore i da poaljem neke telegrame." "Stvarno mora da ide?" "Da, moram poslati te telegrame." "Nema nita protiv da poem gore i posedim u kancelariji?" "Ne, hajde gore." Sedeo je u prednjem odeljenju i itao novine i "Editor end pablier", a ja sam svojski radio dva sata. Zatim sam izdvojio kopije i udario potpis, stavio materijal u nekoliko velikih omota od manile i zazvonio po deka da ih odnese na stanicu Sen Lazar. Preao sam u drugu sobu, a tamo Robert Kon spava u velikoj naslonjai. Zaspao je s glavom naslonjenom na ruke. Nije mi bilo milo to ga budim, ali sam hteo da zakljuam kancelariju i da se izgubim. Stavih mu ruku na rame. On odmahnu glavom. "Ne mogu to da uinim", ree i zagnjuri glavu dublje meu ruke. "Ne mogu to da uinim. Nita me ne moe naterati na to." "Robert", rekoh i prodrmah ga za rame. On otvori oi. Smeio se i mirkao. "Jesam li maloas glasno govorio?" "Neto. Ali nerazgovetno." "Gospode, da gadnog sna!" "Uspavala te pisaa maina?" "Verovatno. ele prole noi nisam spavao." "Sta je bilo?" "Razgovarali", ree. iiHiHTt Mogao sam zamisliti. Imam gadnu naviku da zamiljam scene u spavaim sobama svojih prijatelja. Odosmo do kafane "Napoliten" da popijemo po jedan aperitif i da posmatramo veernju gomilu na

bulevaru.

III
Bila je topla prolena no; sedeo sam za stolom na terasi "Napolitena" poto je Robert otiao i posmatrao kako se smrkava, i kako se pale svetlosne reklame i crveni i zeleni saobraajni signal "stoj" i "prolazi", i gomilu kako promie, i fijakere koji tandru ivicom gustog taksisaobraaja, i "ptiice" kako prolaze, same ili po dve, u potrazi za veerom. Posmatrao sam jednu zgodnu devojku koja je prola pored stola, i posmatrao sam je kako ode ulicom i izgubio je iz vida, pa sam posmatrao neku drugu, a onda ugledah onu prvu kako se vraa. Proe ponovo i uhvatih njen pogled; ona prie i sede za sto. pojavi se kelner. "Dakle, ta ete da popijete?" upitah. "Perno." "To nije dobro za devojice." "Vi ste devojica. Dites garcon, un pernod.""I za mene jedan perno." "No, ta je?" upita ona. "Izlazite?" "Naravno. Vi ne?" "Ne znam. Nikad ovek ne zna u ovoj varoi." 1 Kelner, jedan perno. "Ne volite Pariz?" "Ne." "to ne idete u neko drugo mesto?" "Nema tog drugog mesta." "E, pa blago vama." "Ba blago meni!" Perno je zelenkasta imitacija apsinta. Kad se doda voda, postaje mlean. Ima ukus sladia i dobro podie raspoloenje, ali vas isto toliko i dotue. Sedeli smo i pili ga; devojka je izgledala natmurena. "Dakle", rekoh, "nameravate li da me astite veerom?" Ona se osmehnu, i video sam zato se trudi da se ne smeje. Sa zatvorenim ustima je bila prilino lepa devojka. Platio sam raun pa izaosmo na ulicu. Pozvah fijaker; koija pritera uz ivinjak. Zavaljeni u fijakeru koji je lagano i glatko klizio, vozili smo se avenijom Opere, pored zatvorenih vrata trgovina iji su izlozi bili osvetljeni, dok je sama avenija bila iroka i blistava i skoro pusta. Fijaker

proe pored kancelarije "Njujork Heralda" s izlogom punim asovnika. "emu slue svi ti satovi?" upita ona. "Pokazuju vreme u celoj Americi." "ta terate egu sa mnom." Skrenusmo sa avenije u ulicu Piramida, kroz guvu ulice Rivoli, pa kroz neku mranu kapiju u Tijerije. Ona se privi uz mene i ja je obgrlih rukom. Podigla je pogled, oekujui da je poljubim. Dodirnu me jednom rukom, a ja je uklonih. "Pustite to." "ta je? Bolesni?" "Da." "Svi su bolesni. I ja sam bolesna." Izaosmo iz Tijerija na svetlost i preosmo Senu, pa onda zavismo u ulicu Sen Per. "Ne biste smeli da pijete perno kad ste bolesni." "A ni vi." "Kod mene ne mari nita. Kod ene to nita ne mari." "Kako se zovete?" "Zoreta. Kako se vi zovete?" "Dekob." "To je flamansko ime." "I ameriko." "Niste Flamanac?" "Ne Amerikanac." "Fino. Odvratni su mi Flamanci." U to stigosmo do restorana. Rekoh koijau da stane. Siosmo, ali se restoran nije dopao oreti. "Nije ba nita naroito."

"Nije", rekoh. "Moda biste vie voleli da odemo do "Foajea"? Zato ne zadrite fijaker da vas odveze?" Poveo sam je iz neke neodreene sentimentalne ideje da bi bilo prijatno jesti s nekim. Odavno nisam veerao s nekom pticom, pa sam zaboravio kako to moe da bude dosadno. Uli smo u restoran, proli pored madam Lavinj za kasom i uli u malu dvoranu. 2oreta se malo razgalila pri jelu. "Nije ravo ovde", ree. "Nije ik, ali je jelo pristojno." "Bolje je nego ono vae u Lijeu." "U Briselu, hoete da kaete." Poruismo jo jednu bocu vina i oreta ispria jedan vic. Nasmejala se i pokazala je svoje rave zube, i kucnusmo se. "Niste rav tip", ree. "teta to ste bolesni. Dobro se slaemo. ta vam je uopte?" "Ranjen sam u ratu", rekoh. ; "Uh, taj gadni rat." Verovatno bismo produili i razgovarali o ratu, i sloili se da je stvarno bio nesrean za civilizaciju i da bi, moda bolje bilo da je izbegnut. Bilo mi je ve dosadno. Ba tada viknu neko iz druge dvorane: "Barns! Ej, Barns. Dekob Barns!" "Zove me jedan prijatelj", objasnih i izaoh. Tu je bio Bredoks za jednim velikim stolom, s drutvom: Kon, Frensis, Klajn, ga Bredoks, nekoliko lica koja nisam poznavao. "Poi ete na igranku, zar ne?" upita Bredoks. "Kakvu igranku?" "Pa, dansing. Zar ne znate da smo ga obnovili", upade ga Bredoks. "Morate poi, Dek. Idemo svi", ree Frensis s drugog kraja stola. Bila je visoka i imala je lep osmejak. "Naravno da e poi", ree Bredoks. "Doite da zajedno popijemo kafu, Barns." "Vai." "I dovedite svoju prijateljicu", ree ga Bredoks osmehnuvi se. Bila je Kanaanka i imala je njihovo neusiljeno ljupko ponaanje. "Hvala, evo nas", rekoh. Vratih se u malu dvoranu.

"Ko su ti vai prijatelji?" upita oreta. "Knjievnici i umetnici." "Ima ih masa s ove strane reke." "Isuvie." "I meni se ini. Ipak, neki pare prave." "O, da." Dovrili smo obed i popili vino. "Hajdemo", rekoh. "Popiemo kafu s njima." oreta otvori svoju tanu, pree nekoliko puta kvasnom preko lica gledajui u ogledalce, ponovo ocrta usne ruem i dotera eir. "Dobro", ree ona. Uosmo u dvoranu prepunu sveta; Bredoks i mukarci za stolom ustadoe. "Da vam predstavim svoju verenicu, gospoicu Zoretu Leblan", rekoh. oreta se osmehnu onim bajnim osmejkom i mi se rukovasmo sa svima redom. "Jeste li u srodstvu s pevaicom Zoretom Leblan?" upita ga Bredoks. "Connais pas", odgovori oreta. "Ali imate isto prezime", navaljivala je srdano ga Bredoks. "Ne, ni izdaleka", ree oreta. "Prezivam se Oben." "Ali, gospodin Barns vas je predstavio kao gospoicu Zoret Leblan. Zbilja", navaljivala je ga Bredoks, koja, uzbuena to govori francuski, nije moda bila ni naisto s tim ta govori. "On je budala", ree oreta. "0, pa to je onda bila ala", ree ga Bredoks. "Da", ree oreta. "Da se ljudi smeju." "uje li ti ovo, Henri?" viknu ga Bredoks preko stola Bredoksu. "Gospodin Barns je predstavio svoju verenicu kao gospoicu oret Leblan, a ona se u stvari preziva Oben." "Pa naravno, draga. Gospoica Oben. Odavno je ve poznajem." "0, gospoice Oben", povika Frensis Klajn, koja je vrlo brzo govorila francuski i nije kao ga Bredoks bila onako gorda i zauena to stvarno ispada francuski. "Jeste li ve dugo u Parizu? Da li vam se dopada ovde? Volite Pariz, zar ne?" "Ko je ona?" obrati se oreta meni. "Moram li da razgovaram s njom?"

Okrenu se prema Frensis, koja je sedela nasmejana, skrtenih ruku, dostojanstveno uzdignute glave na dugom vratu, napuenih usana, spremnih da ponovo progovore. "Ne, ne volim Pariz. Skup je i prljav." "Zaista? Ja nalazim da je vanredno ist. Jedan od najistijih gradova u celoj Evropi." "Ja nalazim da je prljav." "udnovato! Ali moda niste dugo ovde?" "Dosta dugo." "Ali u njemu ima prijatnog sveta. To se mora priznati." oreta se okrenu k meni. "Imate zgodne prijatelje." Frensis je bila podnapita i elela je da nastavi, ali doe kafa, pa Lavinj s likerima, a posle toga svi izaosmo i krenusmo ka Bredoksovom dansingklubu. Taj dansingklub je u stvari bio neki bal musette u ulici Montanj Sent Zenevjev. Pet dana u nedelji tu je igrao radni svet iz kraja oko Panteona. Jedanput nedeljno je tu bio dansingklub. Ponedelj kom je bilo zatvoreno. Kad smo stigli, bilo je sasvim prazno, izuzev jednog policajca koji je sedeo kod vrata, ene sopstvenika za cinkanim barom i samog sopstvenika. Kad smo uli, njihova ki sie niz stepenice. Bilo je tu dugakih klupa, a stolovi su bili rasporeeni popreko po dvorani; na drugom kraju se nalazio podijum za igranje. "V oleo bih da svet ranije dolazi", ree Bredoks. Sopstvenikova ki je prila da se raspita ta elimo da pijemo. Sopstvenik sede na visoku stolicu kraj podijuma i poe da svira u harmoniku. Oko jednog glenja je imao nisku praporaca, te je pri sviranju udarao takt nogom. Svi su igrali. Bilo je vruina; s podijuma smo sili oznojeni. "Gospode", ree oreta. "Pravi amam." "Vruina je." "Jo kakva vruina." "Skinite eir." "To je dobra ideja." Neko pozva Zoretu na igru, a ja odoh do bara. Zaista je bilo vruina i zvui harmonike su bili prijatni u vreloj noi. Pio sam pivo stojei na vratima i rashlaujui se na sveem povetarcu s ulice. Niz strmu ulicu su dolazila dva taksija. Oba se zaustavie pred klubom. Izae gomila mladia, neki u demperima, neki u kouljama. Svetlost sa ulaza je obasjavala njihove ruke i svee opranu talasastu kosu. Policajac koji je stajao kraj ulaza pogleda me i osmehnu se. Dok su ulazili, video sam u

svetlosti bele ruke, talasastu kosu, bela lica, pravili su grimase, gestikulirali, govorili. S njima je bila Bret. Divno je izgledala i bila se sasvim srodila s njima. Jedan od njih opazi oretu i ree: "Sveano izjavljujem: ovde se nalazi jedna prava prostitutka. Let, idem da igram s njom. Pazi sad." Onaj visoki crni po imenu Let ree: "Lake malo." Plavi s talasastom kosom odgovori: "Ni brige te, drue." A Bret je bila s njima. Bio sam besan. Nekako sam se uvek ljutio zbog njih. Znam da se smatra da su zanimljivi i da prema njima treba biti irokogrud, ali mi je dolo da nasrnem na nekog od njih, na ma koga, da uinim ma ta da bih zdrobio tu nadmenu, nedotupavnu samouverenost. Umesto toga, otiao sam niz ulicu i popio jedno pivo u baru susednog dansinga. Pivo nije bilo dobro pa sam, da bih uklonio iz usta njegov bljutav ukus, popio jo gori konjak. Kad sam se vratio u dansing, podijum je bio prepun i oreta je igrala s visokim plavim mladiem, koji je igrao rasklimatano, nakrenute glave i zurei u tavanicu pri igri. im je muzika stala jedan drugi od njih zamoli je za igru. Prisvojili su je. Onda mi je bilo jasno da e svi igrati s njom. Takvi su oni. Sedoh za jedan sto. Za njim je sedeo Kori. Frensis je igrala. Ga Bredoks dovede nekog i predstavi ga kao Roberta Prentisa. Doao je iz Njujorka preko ikaga i bio je novi romansijer od budunosti. Imao je kao neki engleski naglasak. Ponudih mu da popije neto. "Velika hvala", ree on. "Ba sam popio jednu." "Popijte jo jednu." "Pa, da popijem, hvala." ;W@ Pozvali smo ker i poruili po jedan konjak s vodom. ,Rekoe mi da ste iz Kanzas Sitija", ree on. "Da." "Nalazite li da je Pariz zanimljiv?" "Da." "Stvarno?" Bio sam pripit. Ne pijan u pravom smislu reci, ali taman dovoljno da se razuzurim. "Ma, za ime boje, nalazim", rekoh. "A vi ne?" "0, ala se simpatino ljutite", ree on. "V oleo bih da i ja imam tu osobinu." Ustao sam i otiao do podijuma. Ga Bredoks poe za mnom. "Nemojte se ljutiti na Roberta", ree. "Znate, on je jo dete."

"Nisam bio ljut", rekoh. "Nego, uinilo mi se kao da u da povraam." "Vaa verenica ima velikog uspeha." Ga Bredoks baci pogled na podijum, gde je oreta igrala u naruju onog visokog crnog po imenu Let. "Zar?" rekoh. "I te kako," ree ga Bredoks. Prie Kon. "Hajde Dek", ree. "Da popijemo neto." Odosmo do bara. "ta je tebi? Kao da se mnogo uzrujava zbog neeg?" "Nita. Odvratno mi je sve ovo to je sve." Bret prie baru. "Zdravo, drugari." "Zdravo, Bret", rekoh. "Zar jo nisi nakresana?" "Uopte nikad vie neu biti nakresana. Dede, brendi sa sodom za drugara." Stajala je drei au; zapazio sam kako je Robert Kon posmatra. Izgledao je isto onako kao to je morao izgledati njegov zemljak kad je ugledao obeanu zemlju. Naravno, Kon je bio mnogo mlai. Ali je imao onaj pogled enjivog i zasluenog oekivanja. Bret je bila bezono dopadljiva. Imala je na sebi pleteni sviter i suknju od tvida, kosa joj je bila zaeljana unazad kao u deaka. Sve je to ona lansirala. Bila je sagraena u linijama kao u trkake jahte, a u onom vunenom demperu nita nije bilo skriveno pogledu. "Ti si u nekom finom drutvu, Bret", rekoh. "Zar nisu zlatni? A ti, mili? Gde si je naao?" "Kod .Napolitena." "I prijatno si proveo vee?" "0, neuporedivo", rekoh. Bret se nasmeja. "To je runo od tebe, Dek. To je uvreda za sve nas. Pogledaj samo Frensis i Do." Ovo radi Kona. "Zbog ogranienog prometa", ree Bret. Ponovo se nasmeja. "udo kako si trezna", rekoh. "Da, zar ne? A kad je ovek u ovakvom drutvu kao ja, onda moe spokojno da pije." Poela je muzika i Robert Kon ree: "Hoete li da odigrate ovo sa mnom, ledi Bret?" Bret mu se osmehnu. "Obeala sam da ovu igram sa Dekobom", nasmeja se ona. "Ima strano biblijsko ime, Dek." "A iduu?" upita Kon.

"Odlazimo", ree Bret. "Imamo sastanak tamo na Monmartru." Igrajui, pogledah preko Bretinog ramena: Kon je stajao kod bara i jo uvek je posmatrao. "Osvojila si jo jednog", rekoh joj. "Ne govori o tome. Siromah deko. To uopte nisam znala do ovog trenutka." "Tako dakle", rekoh. "ini mi se da voli da ih reda." "Ne govori gluposti." "Ti govori." "No, pa ta ako i govorim?" "Nita", rekoh. Igrali smo uz harmoniku i neko je svirao u bendo. Bilo je toplo i prijatno sam se oseao. Proosmo pored orete, koja je igrala s nekim drugim od onih mladia. "ta te je snalo da je dovede?" "Ne znam. Onako sam je doveo." "Postaje opasno romantian." "Ne dosaujem se." "Sad?" "Ne, ne sad." "Da odemo odavde. Za nju su se ve dobro pobrinuli." "eli li?" "Zar bih traila da ne elim?" Siosmo sa podijuma; uzeh kaput s iviluka na zidu i obukoh ga. Bret je stajala pored bara. Kon joj je neto govorio. Zastao sam kod bara i zatraio jedan koverat. Sopstvenica pronae jedan. Izvadih iz depa novanicu od pedeset franaka, stavih u koverat, zalepih ga i predadoh ga sopstvenici. "Hoete li dati ovo devojci s kojom sam doao ako me potrai?" rekoh. "Ako ode s nekim od one gospode, zadrite ga za mene, molim vas." "Cest entendu, Monsieur",1 ree sopstvenica "Idete ve tako rano?" "Da", rekoh.

Poli smo ka izlazu. Kon je jo uvek neto govorio Breti. Ona mu ree laku no i uze me pod ruku. "Laku no, Kon", rekoh ja. Napolju na ulici potraismo taksi. "Izgubie svojih pedeset franaka", ree Bret "Pa naravno." "Nema taksija." "Mogli bismo da odetamo do Panteona i da ga naemo." "Hajde da popijemo neto u najbliem bifeu i da poaljemo po taksi." "Nee peke ni preko ulice." "Neu, ako ne moram." Uosmo u prvi bar i ja poslah kelnera po taksi. "Dakle, otarasili smo ih se", rekoh. Stajali smo uz visoki cinkani bar i nismo govorili i gledali smo se. Kelner doe i ree da taksi eka napolju. Bret mi vrsto stee ruku. Dadoh kelneru franak i izaosmo. "Gde da mu kaem da nas vozi?" upitah. "O, kai da nas provoza." 1 U redu, gospodine. Rekoh oferu da nas vozi u park Monsuri, uoh i zalupih vrata. Bret se zavalila u ugao, zatvorenih oiju. Uoh i sedoh kraj nje. Taksi se zatrese i krenu. "Oh, mili, bila sam tako nesrena", ree Bret.

IV
Taksi je iao uzbrdo, preao osvetljen skver, zatim dalje u mrak, jo uvek uzbrdo, zatim je uao u ravnu mranu ulicu iza St. Etiena di Mon, poao glatko asfaltom, proao pored drvea i nepominog autobusa na trgu Kontrskarp, pa zavio na kaldrmu ulice Mufetar. S obe strane ulice redali su se osvetljeni barovi i jo uvek otvorene radnje. Sedeli smo podalje jedno od drugog, ali nas je pribliilo truckanje niz staru ulicu. Bret je bila bez eira. Zabacila je glavu. Video sam joj lice pri svetlosti otvorenih radnji, zatim nastade mrak, pa sam ga opet jasno video kad smo izbili na Aveni de Goblen. Ulica je bila raskopana i ljudi su opravljali tramvajske ine pri svetlosti acetilenskih lampi. Bretino lice je bilo belo, a duga linija vrata isticala se u jarkoj svetlosti lampi. Ulica ponovo postade mrana i ja je poljubih. Usne su nam bile vrsto spojene, a onda se ona otre, okrenu i pribi u ugao sedita to je dalje mogla. Oborila je glavu. "Ne dodiruj me", ree ona. "Molim te, ne dodiruj me." "Sta ti je?" "Ne mogu da podnesem." Oh, Bret." "Nemoj. Mora shvatiti. Ne mogu da podnesem, eto. Oh, dragi, razumi me, molim te." "Ne voli me?" "Da li te volim? Prosto nestanem kad me dodirne." "Zar tu ba nema pomoi?" Bila se uspravila. Obgrlio sam je rukom, i naslonila se na mene, a bili smo sasvim mirni. Gledala me je pravo u oi onim svojim pogledom koji nagoni oveka da se pita da li to ona zaista gleda svojim sopstvenim oima. Te oi su bile u stanju da gledaju i gledaju i kad bi svako drugi na svetu zatvorio oi. Gledala je kao da na zemlji nema nieg to ne bi bila u stanju tako da gleda, a u stvari se bojala mnogo ega. "I nita se pod bogom tu ne moe uiniti", rekoh. "Ne znam", ree ona. "Neu opet da proem kroz onaj pakao." "Bolje bi bilo da se klonimo jedno drugog." "Ali, mili, moram te viati. Nije samo to meu nama." "Nije, ali uvek na to izlazi." "To je moja krivica. Ali zar ne plaamo za sve to uradimo?"

elo to vreme netremice me je gledala u oi. Oi su joj menjale dubinu: ponekad su izgledale savreno plitke. Sad se moglo sagledati do dna. "Kad pomislim samo na pakao kroz koji su svi ti mladii proli zbog mene. Sad plaam za sve to." "Ne govori gluposti", rekoh. "Uostalom, ljudi smatraju kao neto smeno ono to se sa mnom desilo. Nikad i ne mislim na to." "O, ne. Kladim se da ne misli." "Dakle, ostavimo to." "Jedanput sam se i sama smejala zbog toga." Nije me gledala. "Tako se i jedan prijatelj mog brata vratio kui iz Monsa. Da pukne od smeha. Mladii ba nita ne znaju, je 1 da?" "Ne znaju", rekoh. "Uopte, niko nita ne zna." S tom stvari sam tako rei bio raskrstio. Verovatno da sam je s vremena na vreme posmatrao pod skoro svim moguim uglovima, ukljuujui tu i injenicu da neke povrede i mane predstavljaju predmet ala, mada ostaju vrlo ozbiljne za onog ko ih ima. "Komino", rekoh. "Ba komino. A isto tako je i vrlo komino biti zaljubljen." "Tako ti misli?" Oi joj opet postae plitke. "Ne mislim komino u tom smislu. To je prijatno oseanje, na svoj nain." "Nije", ree ona. "Ja mislim da je to pakao na zemlji." "Treba da se viamo." "Ne. Mislim da ne treba." "Zar ne eli?" "Moram." Sad smo sedeli kao dva tuinca. Na desnoj strani se nalazio park Monsuri. Restoran s akvarijumom sa ivim pastrmkama, gde ste mogli sedeti i posmatrati park, bio je zatvoren i mraan. ofer se nae i okrenu glavu. "Gde hoe da ide?" upitah. Bret okrenu glavu. "Pa, hajdemo u Selekt." , ,Cafe Select , rekoh oferu. "Boulevard Montparnasse." Spustili smo se pravo, zaokrenuvi oko Belforskog lava koji straari nad tramvajima to idu za Monru. Bret je gledala pravo preda se. Na

bulevaru Raspaj, kad su se pojavile svetlosti Monparnasa, Bret ree: "Da li bi mi mnogo zamerio kad bih te neto zamolila?" "Ne budi smena." "Poljubi me samo jo jedanput pre nego to stignemo tamo." Kad je taksi stao, izaao sam i platio. Bret izae nametajui eir. Pruila mi je ruku izlazei. Ruka joj je drhtala. "Nego, da ne izgledam kao neko udo?" Natukla je svoj filcani muki eir i pola ka baru. Unutra se, za barom ili za stolovima, nalazilo skoro elo drutvo koje je bilo na igranci. "Zdravo, drugari", ree Bret. "Sad u neto da popijem." "0, Bret! Bret!" potra k njoj mali Grk, portretista, koji se sam nazivao knezom, a koga su svi zvali Zizi. "Imam neto fino da vam ispriam." "Zdravo, Zizi", ree Bret. "Da vam predstavim jednog prijatelja", ree Zizi. Prie jedan debeljko. "Grof Mipipopulos. Ovo je moja prijateljica ledi Eli." "Milo mi je", ree Bret. "Pa kako se gospoa provodi u Parizu?" upita grof Mipipopulos, koji je nosio losov zub na lancu od asovnika. "Prilino", ree Bret. "Pariz je fini grad, nema ta", ree grof. "Ali mi se ini da se i vi tamo u Londonu poteno provodite." "Nego ta", ree Bret. "Kolosalno." S jednog stola me pozva Bredoks. "Barns, hajde da popijete neto", ree on. "Ona vaa devojka je napravila straan lom." "Zbog ega?" "Zbog neeg to je rekla erka sopstvenice. Urnebes. Bila je sjajna, da znate. Pokazala je svoju utu knjiicu i traila je da i erka pokae svoju. Kaem vam, urnebes." "I kako se svrilo?" "Pa, neko je odveo kui. Nije runa. Savreno vlada dijalektom. Ostanite i popijte neto." "Neu", rekoh. "Moram da se gubim. Videste li Kona?" "Otiao je kui sa Frensis", upade ga Bredoks.

"Siromah deko; izgleda strano potiten", ree Bredoks. "Jo kako", ree ga Bredoks. "Moram da se gubim", rekoh. "Laku no." S Bret sam se oprostio kod bara. Grof je naruivao ampanj. "Hoete li da popijete s nama au vina, gospodine?" upitao je. "Ne, mnogo vam hvala. Moram da idem." "Stvarno ide?" upita Bret. "Idem", rekoh. "Glava me uasno boli." "Videu te sutra?" "Doi u kancelariju." "Teko." "Gde onda da se naemo?" "Ma gde, oko pet." "Neka bude onda na drugoj strani." "Dobro. Biu u .Krijonu oko pet." "Potrudi se da doe", rekoh. "Ne brini", ree Bret. "Jesam li te ikad nasamarila?" "Javlja li se Majki?" "Danas pismom." "Laku no, gospodine", ree grof. Izaao sam na trotoar i uputio se ka bulevaru Sen Miel, proao pored stolova "Rotonde", jo uvek punih sveta, pogledao prekoputa na "Dom", iji su stolovi dopirali do ivice trotoara. Neko mi mahnu s jednog stola; nisam video ko je to i produio sam. Hteo sam da idem kui. Bulevar Monparnas je bio pust. Kod "Lavinja" je sve. bilo zatvoreno, a pred "Klozri de Lila" su dizali stolove. Prooh pored Nejovog spomenika, koji je stajao u svetlosti lampi, meu tek olistalim kestenovima. O podnoje se oslanjao izbledeo ljubiast venac. Zastao sam i proitao natpis: od neke bonapartistike grupe, tad i tad zaboravio sam. Ba je lepo izgledao, taj maral Nej, u svojim visokim izmama, uzmahujui maem usred zelenog sveeg lia divljih kestenova. Moj stan se nalazio ba prekoputa,

neto nie na bulevaru Sen Miel. U vratarkinoj sobi je gorela svetlost; zakucao sam na vrata i ona mi predade potu. Poeleh joj laku no i popeh se uz stepenice. Dobio sam dva pisma i nekoliko listova. Bacih pogled na njih pod plinskom svetlou u trpezariji. Pisma su bila iz Amerike. Jedno je bilo izvetaj banke. Imao sam

SS
2432,60 dolara na tekuem raunu. Uzeo sam ekovnu knjiicu i odbio etiri eka izdata posle prvog u mesecu i naao sam da mi na tekuem raunu preostaju 1832,60 dolara. Zabeleio sam to na poleini izvetaja. Drugo je pismo bilo obavetenje o nekom venanju. Gospodin Alojzije Kerbi s gospoom objavljuje venanje svoje keri Ketrin, nisam poznavao ni devojku niti oveka za koga se udaje. Mora biti da su preplavile grad. Ime je bilo smeno. Bio sam ubeen da bih se setio svakoga ko bi se zvao Alojzije. Solidno katoliko ime. Na pozivnici je bio utisnut grb. Kao u Zizija, grkog kneza. I u onog grofa. Grof je bio zgodan. I Bret ima neku titulu. Ledi Eli. Do avola s Bret. avo da vas nosi, ledi Eli. Upalih lampu kraj postelje, ugasih plin, otvorih iroke prozore. Postelja se nalazila daleko od prozora; sedeo sam, prozori su bili otvoreni, i svlaio sam se pored postelje. Napolju proe noni voz po tramvajskim inama, nosei povre na pijace. Ti vozovi su buni nou, kad ovek ne moe da zaspi. Svlaei se, posmatrao sam sebe u ogledalu velikog ormana pored postelje. Bio je to tipino francuski nain rasporeda nametaja. A i praktian, ini mi se. I ba ovako biti ranjen. Valjda je i bilo smeno. Navukoh pidamu i legoh. Dobio sam dva lista o borbi s bikovima; skinuh omote. Jedan je bio narandast. Drugi ut. Oba su donosila iste vesti, i ma koji prvo proitao, drugi postaje neinteresantan. Le Toril je bio bolji list, stoga poeh njega da itam. Celog sam ga proitao, ak i "nau potu" i kornigrame. Ugasih svetlost: moda u moi da spavam. U glavi poe da radi. Zaista, gadno je biti tako ranjen, i to prilikom letenja iznad takve lakrdije od fronta kao to je bio italijanski. U italijanskoj bolnici smo nameravali da osnujemo drutvo. Imalo je neko smeno ime na italijanskom. ta li je bilo s ostalima, Italijanima? Bilo je to u Ospedale Maggiore u Milanu, u Ponte Padiljone. Susedna zgrada je bila Padiljone Zonda. Tu se nalazio kip Ponte, a moda je to bio Zondin. I tu me je posetio onaj pukovnik za vezu. Bilo je komino. To je valjda bila prva komina stvar. Sav sam bio u zavojima. Ali su mu bili ve ispriali. Onda je odrao onaj divni govor: "Vi, stranac, Englez" (svaki stranac je bio Englez), "dali ste vie nego svoj ivot." Kakav govor! Skoro da dam da se iskaligrafie, pa da ga obesim u kancelariji. Uopte se nije nasmejao. ini mi se da je stavljao sebe u moj poloaj. "Che mala fortuna! Che mala fortuna!"ini mi se da nikad nisam bio svestan toga. Trudim se da se pomirim s tim i da ne dosaujem ljudima. Verovatno da ne bih imao nikakvih nezgoda da nisam natrapao na Bret kad su me transportovali za Englesku. Izgleda mi da je ona elela samo ono to nije mogla dobiti. ta ete: takvi su ljudi. Neka idu do avola. Katolika crkva je imala sjajan metod za sve to. Dobar savet, u svakom sluaju. Ne misliti na to. O, silan savet. Pokuajte da postupite po njemu ponekad. De, pokuajte. Leao sam budan razmiljajui i misli su mi se kovitlale po glavi. Onda se nisam mogao vie odbraniti od njih, pa poeh da mislim na Bret, i sve drugo se rasplinu. Mislio sam na Bret, i misli se nisu vie kovitlale, ve su stale da teku u glatkim talasima. Malo posle je bilo bolje; leao sam u postelji i oslukivao teke tramvaje kako prolaze goredole ulicom, a zatim zaspah. Probudili se. Napolju se ula neka graja. Oslunuh i uini mi se da poznajem jedan glas. Navukoh sobnu haljinu i odoh do vrata. Dole je govorila vratarka. Bila je veoma ljuta. uo sam svoje ime i doviknuh odozgo.

"Jeste li vi to, Monsieur Barnes?" viknu vratarka. "Da, ja sam." "Nekakva enska ovde probudila elu ulicu. Kakav je to bezobrazluk, u ovo doba noi. Kae da mora da vas vidi. Rekla sam joj da spavate." Tada zauh Bretin glas. Onako u polusnu, uini mi se da je to bila 2oreta. Ne znam zato. Nije mogla znati moju adresu. "Poaljite je gore, molim vas." Bret se pope uz stepenice. Video sam da je potpuno pijana. "Kakva budalatina", ree ona. "Podii takvu buku. No, nisi spavao, zar ne?" "Nego ta misli da sam radio?" "Ne znam. Koliko je sati?" Pogledah na asovnik. Bilo je etiri i po. "Pojma nisam imala koliko je sati", ree Bret. "Pa, moe li drugar da sedne? Nemoj da se ljuti, mili. Ba sad sam ostavila grofa. On me je doveo." "Kakav je?" Iznesoh brendi i sodu i ae. i "Samo malice", ree Bret. "Nemoj da me aapije. Grof? Pa, pristojan. Na ovek." "Je li grof?" "U tvoje zdravlje. Zna, stvarno mislim da jeste. U svakom sluaju, zasluuje da bude. Trista uda zna o svetu. Ne znam gde je sve to pokupio. Ima lanac poslastiarnica u Americi." Srknula je iz ae. "ini mi se da se to zove lanac. Tako nekako. Sve ih povezao. Priao mi je malo o tome. Uasno zanimljivo. Ali je na ovek. Potpuno. Van svake sumnje. To se odmah vidi." Otpila je jo jedan gutljaj. "to toliko truam o tome? Ne zamera mi? On potpomae Zizija, zna." "Je li Zizi stvarno knez?" "Ne bi me udilo. Grk, zna. Straan slikar. Grof mi se ba svia." "Gde si bila s njime?" "0, svuda. Sad me ba dovezao ovamo. Ponudio mi deset hiljada dolara da idem s njim u Bijaric. Koliko je to u funtama?"

"Oko dve hiljade." "Velike pare. Rekla sam mu da ne mogu. Bio je strano ljubazan. Kazala sam da poznajem suvie sveta u Bijaricu." Bret se nasrne ja. "Mnogo si, brate, spor na piu." Ja sam samo pijuckao svoj brendi sa sodom. Sad dobro povukoh. "Tako je ve bolje. Ba komino", ree Bret. "Onda je traio da poem s njim u Kan. Rekla sam da poznajem suvie mnogo sveta u Kanu. U Monte Karlo? Rekla mu da poznajem suvie mnogo sveta u Monte Karlu. Rekla mu da svuda poznajem suvie mnogo sveta. I stvarno je tako. I onda sam ga zamolila da me doveze ovamo." Pogleda me, s rukom oslonjenom o sto i s podignutom aom. "Ne gledaj me tako", ree. "Rekla sam mu da sam zaljubljena u tebe. I to je istina. Ne gledaj tako. Strano je to ljubazno primio. Hoe sutra uvee da nas izvede na veeru. Da li bi poao?" "to da ne?" "A sad da idem." "Zato?" "Htela sam samo da te vidim. Strano glupa ideja. Ne bi li se obukao i siao? Tu je s kolima na ulici." "Grof?" "Lino on. I livrejisan ofer. Sad e da me provoza, pa onda na doruak u Bulonjsku umu. S korpama. Pokupio je sve to kod ,Zelija. Desetak flaa "Mosma". Dakle?" "Moram da radim ujutru", rekoh. "Sad ste mi ve suvie odmakli da bih vas mogao stii i da bude veselo." "Nemoj da si magarac." "Ne mogu." ,U redu. Da mu isporuim tvoje pozdrave?" .Svakako. Neizostavno." "Laku no, mili." ,Ne budi sentimentalna."

"Pokvario si mi raspoloenje." Poljubismo se na rastanku, i Bret zadrhti*, "Da idem", ree. "Laku no, mili." "Ne mora da ide." "Moram." Poljubili, smo se opet na stepenicama; vratarka proguna neto iza vrata kad sam je pozvao da otvori. Vratio sam se gore i posmatrao s otvorenog prozora kako Bret odlazi ulicom do velike limuzine, koja se zaustavila uz ivicu trotoara pod lunom svetiljkom. Ona ue, i limuzina krenu. Okrenuh se. Na stolu je stajala jedna prazna aa i jedna dopola puna brendija sa sodom. Izneo sam obe u kuhinju i ispraznio onu dopola punu u slivnik. Zatvorili plin u trpezariji, zbacih papue sedei na postelji i legoh. I zbog te Bret mi je bilo dolo da plaem. Onda sam je zamislio kako ide ulicom i ulazi u kola, kao to sam je maloas video, i naravno da sam ubrzo proivljavao pakao. Sasvim je lako biti danju okoreo prema svemu, ali nou to je neto drugo.

V
Ujutru sam se spustio bulevarom do ulice Suflo na kafu i kifle. Bilo je lepo jutro. Divlji kestenovi u Luksemburkom parku su bili u cvetu. Oseala se prijatna atmosfera ranog jutra pred topao dan. Proitao sam novine uz kafu i zatim popuio cigaretu. Cvearke su pristizale s pijace i sreivale svoje dnevne zalihe. Studenti su ili gore ka Pravnom fakultetu i dole ka Sorboni. Bulevar je vrveo od tramvaja i sveta koji je iao na posao. Uhvatio sam autobus "S" i odvezao se do Madlene stojei na zadnjoj platformi. Od Madlene sam otiao peke bulevarom Kapucina do Opere, pa gore u svoju kancelariju. Prooh pored oveka sa abicama i oveka sa bokseriima. Skrenuh u stranu da ne bih nagazio na nit kojom je njegova pomonica pokretala bokserie. Stajala je gledajui na drugu stranu, drei nit u prekrtenim rukama. ovek je bio zaokupio dvojicu turista da kupe igrake. Jo trojica turista zastadoe da posmatraju. Produio sam dalje, za ovekom koji je gurao valjak to je vlanim slovima ispisivao na trotoaru re CINZANO. Gore u kancelariji sam proitao francuske jutarnje listove, puio, pa zatim seo za pisau mainu i dobro obavio jutarnji posao. U jedanaest asova sam otiao taksijem do Ke dOrseja, uao i sedeo s jo jedno desetak dopisnika, dok je predstavnik Ministarstva inostranih mlad francuski diplomata u stilu Nuvel revi fransez, s naoarima u kotanom okviru govorio pola asa i odgovarao na pitanja. Predsednik vlade je drao govor u Lionu ili, bolje rei, ve se vraao. Neki su postavljali pitanja samo da bi uli sami sebe kako govore, a nekoliko pitanja postavie dopisnici agencija kojima je bilo stalo do odgovora. Nije bilo nikakvih senzacija. Sa Ke dOrseja sam se vraao taksijem zajedno s Vulsijem i Kramom. "ta obino radite uvee, Dek?" upita Kram. "Nigde vas ne viam." "Tamo sam, u kvartu." "Doi u tamo jedno vee. ,Dingo je li on sad u modi?" "On, i ona nova jazbina, ,Selekt." "Mislio sam da preemo tamo", ree Kram. "Ali, znate kako je kad su tu ena i deca." "Igrate li bar tenis?" upita Vulsi. "Eto, ni to", ree Kram. "Ne bih rekao da sam uopte zaigrao ove godine. Pokuavao sam da se izvuem, ali nedeljom uvek pada kia, a igralita su tako uasno pretrpana." "Englezi su uvek slobodni subotom", ree Vulsi. "Blago njima", ree Kram. "Dakle, da vam kaem. Jednog dana u prestati da radim za agenciju. Onda u imati dosta vremena da odem van grada." "To vredi. iveti van grada i imati jedna kolica." "Neto sam premiljao da nabavim kola idue godine."

Kucnuh o staklo. ofer zaustavi auto. "Evo moje ulice", rekoh. "Doite da popijemo koju." "Hvala, drue", ree Kram. Vulsi odmahnu glavom. "Moram da poaljem izvetaj o onome to je jutros nabacio." Stavih Kramu u ruku dva franka. "Vi ste ludi, Dek", ree on. "Ovo ja plaam." "Ionako ulazi u slubene trokove." "Ni govora. Ja u da platim." Mahnuh rukom u znak pozdrava. Kram provue glavu kroz prozor. "Videemo se u sredu na ruku." "Vai." Popeh se liftom do kancelarije. ekao me je Robert Kon. "Zdravo, Dek", ree. "Ide u varo da rua?" "Idem. Samo da vidim ima li ta novo." "Gde emo ruati?" "Ma gde." Pogledao sam po pisaem stolu. "Gde bi ti hteo da rua?" "Da odemo do .Vecela? Ima dobra predjela." U restoranu smo naruili predjelo i pivo. Kelner donese pivo odlino, u zamagljenim kriglama i hladno. Bilo je desetak inija s raznim predjelima. "Jesi li se lepo proveo noas?" upitah. "Nisam. Ne bih rekao." "Kako ide pisanje?" "Traljavo. Nikako da krenem s tom drugom knjigom." "To se svakom deava." "Pa, bez sumnje. Ipak, to me mui." "Misli li jo da ide u Junu Ameriku?" "Imam nameru." "Pa zato ne kree?" "Frensis." "U redu", rekoh. "Povedi je sa sobom." "Ne bi joj se dopalo. Tako neto se njoj ne svia. V oli da ima puno sveta oko sebe." "Reci joj da ide bestraga." "Ne mogu. Imam izvesne obaveze prema njoj." Odgurnuo je krastavce i uzeo mariniranu haringu. "Dek, ta zna o ledi Bret Eli?" "Preziva se ledi Eli. Ime joj je Bret. Prijatna ena", rekoh. "Razvodi se i udaje se za Majkla Kembela. On je sad tamo u kotskoj. Zato?" "Ona je neobino privlana ena." "Je li?" "Ima neeg u njoj, neeg prefinjenog. Izgleda da je savreno fina i neizvetaena." "Vrlo je prijatna." "Ne znam kako da ti opiem tu osobinu", ree Kon. "Mislim da je to u krvi." To zvui kao da ti se prilino dopada." "I dopada mi se. Ne bi me iznenadilo da se zaljubim u nju." "Ona pije", rekoh. "Zaljubljena je u Majkla Kembela i udaje se za njega. On e jednog dana biti truli bogata."

"Ne verujem da e se ikada udati za njega." "Zato ne bi?" "Ne znam. Prosto ne verujem. Da li je ve odavno poznaje?" "Odavno", rekoh. "Bila je dobrovoljna bolniarka u bolnici gde sam leao za vreme rata." "Morala je biti pravo dete tada." "Sad joj je trideset i etvrta." "Kad se udala za Elija?" "Za vreme rata. Tek to je njena prva ljubav ugasila svecu od srdobolje." "Govori kao ogoreno." "Izvini. Nemam nameru. Samo se trudim da ti pruim injenice." "Ne verujem da bi se udala za nekog koga ne voli." "No," rekoh, "ve je dvaput to uradila." "Ne verujem u to." "Onda me nemoj saletati s glupim pitanjima, ako ti se ne dopadaju odgovori", rekoh. "To te nisam ni pitao." "Pitao si me ta znam o Bret Eli." "Nisam traio da je vrea." "Idi, brate, do avola!" Ustao je od stola beo u licu i stajao je tako bled i ljutit iza zdelice s predjelima. "Sedi", rekoh. "Ne budi budala." "Povuci re." "Da povuem. Sve to eli. Nikad nisam uo za Bret Eli. Je li ti dosta?" "Nije, ne to. Ono da idem do avola." "Pa onda nemoj da ide do avola", rekoh. "Sedaj. Tek smo poeli ruak." Kon se ponovo osmehnu i sede. Bilo mu je, izgleda, milo to je opet seo. Sta bi, do avola i radio da nije seo? "Strano ume da uvredi, Dek."

"Izvini. Imam gadan jezik. Uopte ne mislim time da uvredim." ,Zna", ree Kon. "Ti si mi stvarno tako rei najbolji prijatelj koga imam, Dek." "Bog nek ti bude u pomoi", pomislih. "Zaboravi ta sam rekao", rekoh glasno. "ao mi je." "Sve je u redu. Fino. Bilo mi je ba krivo za trenutak." "Dobro. Da poruimo jo neto za jelo." Poto smo zavrili s rukom, odosmo u "Kafe de la pe" i popismo kafu. Oseao sam da Kon eli ponovo da povede razgovor o Bret, ali ga nisam putao. Razgovarali smo o svemu i svaemu, pa ga onda ostavih i odoh u kancelariju.

VI
U pet asova sam bio u hotelu "Krijon" i ekao Bret. Bret jo nije bila stigla, pa sam seo da napiem neka pisma. Nisu bila neka naroito dobra pisma, ali sam se nadao da e im pomoi to to su bila napisana na hartiji sa zaglavljem "Krijona". Bret se nije pojavila, te oko etvrt do est sioh u bar i popih jedan "Dek Roz" s barmenom Dordom. Bret nije bila ni u baru; potraio sam je gore pri odlasku, pa sam se odvezao taksijem do kafane "Selekt". Prolazei preko Sene video sam niz lepova koje su prazne vukli niz vodu: gazili su plitko, a laari su bili na krmama kad su se pribliili mostu. Reka je bila lepa. Uvek je bilo prijatno prelaziti preko mostova u Parizu. Taksi je zavio oko spomenika pronalazaa semafora koji je obavljao svoj posao, skrenuo uz bulevar Raspaj, i ja se zavalih u sedite dok proe taj deo puta. V onja bulevarom Raspaj je uvek dosadna. Lii na jedan deo puta ParizLionMediteran izmeu Fontenbloa i Monteroa, koji je u meni uvek izazivao oseanje dosade, mrtvila i otupelosti dokle god ga ne bih ostavio za sobom. Verovatno da su ta turobna mesta na putovanjima proizvod nekih asocijacija ideja. Ima u Parizu i drugih ulica isto tako runih kao bulevar Raspaj. Nemam nita protiv toga da ga preem peice. Ali uopte ne mogu da podnesem da se vozim tim bulevarom. Moda sam nekad proitao neto o njemu. Tako je kod Roberta Kona sa itavim Parizom. Pitao sam se odakle Konu ta nesposobnost da uiva u Parizu. Moda zbog Menkena. Menken mrzi Pariz, ini mi se. A mnogi mlai ljudi primaju od Menkena svoje simpatije i antipatije. Taksi se zaustavi pred "Rotondom". Bilo na koju kafanu na Monparnasu uputili vi ofera s desne obale, uvek e vas dovesti pred "Rotondu". Kroz deset godina e to verovatno biti "Dom". U svakom sluaju, bio je dosta blizu. Prooh do "Selekta" pored umalih stolova "Rotonde". Unutra je za barom bilo malo sveta, a napolju je sedeo Harvi Ston, sam. Pred njim se nalazila hrpa tanjiria, a jedno brijanje mu ne bi kodilo. "Sedi", ree Harvi. "Traio sam te." "ta se desilo?" "Nita. Tako, traio sam te." "Bio na trkama?" "Ne. Nisam od nedelje." "Ima kakvih vesti iz Amerike?" "Nita. Apsolutno nita." "ta se desilo?" "Ne znam. Raskrstio sam s njima. Potpuno sam raskrstio." On se nae napred i pogleda me u oi.

"Hoe li da ti kaem neto, Dek?" Kai?" "Pet dana nita nisam okusio." Brzo sam raunao u sebi. Harvi je tri dana ranije bio dobio od mene u baru "Njujork" dvesta franaka na pokerdajsu. "Kako to?" "Nema para. Pare nisu stigle." On zastade. "Zna, Dek, udno je to. Kad sam u takvoj situaciji, elim samo da budem sam. elim da se zatvorim u svoju sobu. Kao maka." Stavih ruku u dep. "Da li bi ti pomogla jedna stotka, Harvi?" "Bi." "Hajde. Idemo da jedemo." "Ima vremena. Da popijemo neto." "Bolje da jedemo." "Nije. Kad sam u ovakvom stanju, svejedno mi je jeo ili ne." Popismo neto. Harvi je stavio moj tanjiri na svoju gomilu. "Harvi, poznaje li ti Menkena?" "Da. Zato?" "Kakav je to ovek?" "Pristojan. Ispria po neku zgodnu stvar. Kad sam poslednji put veerao s njim, razgovarali smo o Hofenhajmeru. ,Nezgoda je u tome to je suknjokradica, rekao je. To mu nije ravo." "Nije ravo." "Ispucao se", produi Harvi. "Ve je pisao o svemu onome to je znao, pa sad prelazi na sve ono to ne zna." "Moda i nije rav", rekoh. "Ali, eto ja ne mogu da ga itam." "0, danas ga niko ne ita", ree Harvi, "izuzev ljudi koji su redovno itali Institut Aleksandra Ha miltona." "Pa, i to je bila dobra stvar", rekoh.

"Naravno", ree Harvi. Tako smo sedeli jedno vreme i duboko razmiljali. "Hoe li jedan porto?" "U redu", ree Harvi. "Evo ga Kon", rekoh ja. Robert Kon je prelazio preko ulice. "Nedotupavan tip", ree Harvi. Kon prie naem stolu. "Zdravo, manguparijo", ree on. "Zdravo, Robert", ree Harvi. "Ba sad rekoh Deku da si nedotupavan." "Kako ti to misli?" "Reci odmah. Bez razmiljanja. ta bi uradio kad bi mogao da uradi sve to eli?" Kon stade da razmilja. "Nemoj da razmilja. Kai odmah." "Ne znam", ree Kon. "Uopte, kakve to ima veze?" "Hou da kaem: ta bi najvie voleo da uradi? ta ti prvo padne na pamet. Ma kako glupo bilo." "Ne znam", ree Kon. "Mislim da bih najradije ponovo igrao fudbal, s onim iskustvom to ga danas imam." "Pogreno sam te ocenio", ree Harvi. "Nisi nedotupavan. Samo si zaostao u razvitku." "Strano si vickast, Harvi", ree Kon. "Neko e ti jednog dana razbiti njuku." Harvi Ston se nasmeja. "To ti misli. More, nee. Jer bi mi to bilo sasvim svejedno. Nisam bokser. "Ne bi ti bilo svejedno da ti se to dogodi." "Bilo bi. Eto, tu se strano vara. Jer nisi inteligentan." "Dosta o meni." "Vai", ree Harvi. "Ba mi je svejedno. Ti za mene nita ne znai." "Hajde, Harvi jo jedan porto", rekoh. "Neu", ree on. "Idem gore na bulevar da jedem. Do vienja Dek." Posmatrao sam ga kako prelazi ulicu izmeu taksija mali, zdepast, obazrivo pouzdan u sebe u tom meteu.

"Uvek me razbesni", ree Kon. "Ne mogu da ga podnesem." "Meni je simpatian", rekoh. "Volim ga. Ne treba da se ljuti na njega." "Znam", ree Kon. "Ali mi ba ide na nerve." "Pisao si po podne?" "Nisam. Nije mi ilo od ruke. Ide mi tee nego prva knjiga. Muku imam s ovom knjigom." Nestalo je onog zdravog samopouzdanja koje je imao kad se vratio iz Amerike, rano u prolee. Tada je bio siguran u svoje delo, jedino to su ga muile njegove line enje za avanturama. Sad je nestalo te sigurnosti. Nekako mi se ini da nisam dovoljno jasno prikazao Roberta Kona. Razlog je taj to od njega, sve dok se nije zaljubio u Bret, nikad nisam uo ma kakvu opasku koja bi ga na ma koji nain izdvajala od drugih. Bilo je prijatno posmatrati ga na teniskom igralitu, bio je dobro razvijen i uvao je liniju; dobro se snalazio u bridu i imao je neeg komino brucokog u sebi. Kad bi se naao u drutvu, sve to bi rekao ostajalo je nezapaeno. Nosio je ono to smo u koli zvali polokouljama i to se moda jo uvek tako zove, ali nije izigravao veitog mladia. Spolja je bio formiran u Prinstonu. Iznutra su ga uobliile one dve ene koje su ga dresirale. Imao je neke prijatne, deake ivahnosti, od koje ga niko nije mogao oduiti i koju verovatno nisam istakao. V oleo je da pobeuje u tenisu. V oleo je da pobeuje isto toliko koliko, recimo, i Langlenova. S druge strane, nije se ljutio kad gubi. Kad se zaljubio u Bret, od njegovog tenisa ne ostade nita. Tukli su ga ljudi koji se uopte nisu mogli meriti s njime. On je to vrlo simpatino primao. Dakle, sedeli smo na terasi kafane "Selekt" i Harvi Ston je ba bio preao preko ulice. "Hajdemo gore do ,Lila , rekoh. "Imam sastanak." "U koliko sati?" "Frensis e doi ovamo u sedam i petnaest." "Evo je." Frensis Klajn nam je prilazila dolazei preko ulice. Bila je to vrlo visoka ena i ila je prilino ustro. Mahnu nam rukom i osmehnu se. Posmatrali smo je kako prelazi ulicu. "Zdravo", ree ona. "Vrlo mi je milo to vas vidim, Dek. elela sam da govorim s vama." "Zdravo, Frensis", ree Kon. Osmehnuo se. "O, zdravo, Robert. Doao si?" Produila je govorei urno. "Imala sam grozne neprijatnosti. Ovaj tu ona pokaza glavom na Kona "nije doao kui na ruak." "Niko nije ni oekivao da u doi."

"Ah, znam. Ali nita nisi rekao kuvarici o tome. A onda, imala sam i sama jedan sastanak, a Paula nije bila u kancelariji. Otila sam u ,Ric i ekala je, a ona uopte nije dola. Naravno, nisam imala toliko para da ruam u ,Ricu" "ta si uradila?" "Pa, izala sam, razume se." Govorila je s nekom izvetaenom veselou. "Ja uvek odrim kad obeam. Danas to niko ne radi. Trebalo bi da se opametim. A vi, Dek, kako ste?" "Odlino." "Fina je bila ona devojka to ste je doveli na igranku, pa se onda izgubili s onom Bret." "Ne dopada ti se?" upita Kon. "Nalazim da je prosto arobna. A ti?" Kon ne ree nita. "Sluajte, Dek. Htela bih da govorim s vama. Hoete li da preemo do ,Doma? Ti ostaje ovde, Roberte, je li? Hajdemo, Dek." Preli smo bulevar Monparnas i seli za jedan sto. Prie jedan deko sa Pari Tajmsom; kupih jedan broj i otvorih ga. "ta se desilo, Frensis?" "0, nita", ree ona, "samo to hoe da me napusti." "Kako to mislite?" "Eto, priao je svima da emo se venati, i ja sam priala svojoj majci, i svima, a sad nee." "Kako to?" "Doao je do zakljuka da se nije dovoljno iiveo. Znala sam da e tako biti kad je otiao za Njujork." Pogleda me, vrlo zranih oiju i trudei se da govori nemarno. "Ne bih se nikad udala za njega ako on to ne eli. Naravno da ne bih. Sad se ni za ta na svetu ne bih udala za njega. Ali mi se ini da je malo kasno sad, poto smo ekali tri godine i ba kad sam dobila razvod." Ne rekoh nita. "Spremali smo se da to proslavimo, a mesto toga same scene. Tako detinjasto. Imamo uasne scene,

on plae i preklinje me da budem pametna, ali kae da prosto ne moe da se eni." "Ba je to maler." "I jeste maler. Ve sam dve i po godine proerdala s njim. Ne znam da li bi se sad iko oenio sa mnom. Pre dve godine, mogla sam se tamo u Kanu udati za koga god sam htela. Za mnom su ludovale sve one ie to ele da uzmu neto ik pa da se smire. Ne verujem da bih sad ikog mogla nai." "Ma, moete se vi udati za koga hoete." "Ne, ne verujem. A zatim, volim ga. I volela bih da imam dece. Uvek sam verovala da emo imati dece." Pogleda me svojim zranim oima. "Nikad nisam mnogo volela decu, ali ne elim da mislim da ih nikad neu imati. Uvek sam mislila da emo ih imati i zavoleti ih." "On ima dece." "Pa da. Ima dece, i ima para, i ima bogatu majku, i napisao je knjigu, a ono moje nee niko da tampa apsolutno niko. A uopte nije ravo. I nemam ni prebijene pare. Mogla sam da dobijem izdr avanje, ali sam izdejstvovala razvod najkraim putem." Opet me pogleda zranim oima. "Nije pravo. Moja je krivica, a i nije. Trebalo je da budem pametnija. A kad mu kaem, samo plae i kae da ne moe da se eni. Zato ne moe da se eni? Bila bih mu dobra ena. Imam dobru narav. Ne dosaujem mu. Ali je sve to uzalud." "Grdna teta." "Zaista, grdna teta. Ali, ta vredi govoriti o tome, zar ne? Hajde da se vratimo u kafanu." "U svakom sluaju, ja vam tu ne mogu pomoi." "Ne moete. Samo mu nemojte rei ta sam s vama razgovarala. Znam ja ta bi on hteo." I tada prvi put nestade onog njenog ivahnog, muno vedrog ponaanja. "Hteo bi da ode sam u Njujork i da bude tamo kad knjiga izae i kad se njome oduevi itavo jato guica. Eto ta bi on hteo." "Moda se nee ba odueviti. Ne verujem da je takav. Stvarno." "Vi ga, Dek, ne poznajete kao ja. To bi on hteo. Znam ja. Znam ja. Zato nee da se eni. Hteo bi na jesen sasvim sam da uiva u svom velikom trijumfu." "Da se vratimo u kafanu?" "Da, hajdemo."

Ustadosmo od stola pie nam uopte nisu bili ni doneli i poosmo preko ulice prema "Selektu", gde je sedeo Kon, osmehujui se na nas preko mramornog stola. "No, to se smeje" upita ga Frensis. "Tako si zadovoljan?" "Smejem se tebi i Deku i vaim tajnama." "0, ono to sam priala Deku nije nikakva tajna. Svi e ionako uskoro znati. Samo sam htela da objasnim Deku kako treba." "O emu to? O tvom putu za Englesku?" "Da o mom putu za Englesku. Ah, Dek! Zaboravila sam da vam kaem. Odlazim za Englesku." "Pa fino!" "Da, tako se to radi u najboljim porodicama. Robert me alje. Dae mi dvesta funti, da idem u goste prijateljima. Zar to nije divno? A prijatelji jo nita ne znaju o tome." Okrenula se Konu i osmehnula se na njega. Ali se on nije vie smejao. "Hteo si da mi da samo sto funti, je li, Robert? Ali sam ga nagovorila da mi da dvesta. Stvarno je vrlo irokogrud. Je li da jesi, Robert?" Ne znam kako su ljudi bili u stanju da govore tako strane stvari Robertu Konu. Ima ljudi kojima niste u stanju rei ma ta uvredljivo. Kod njih imate neko oseanje da bi svet propao, prosto propao pred vaim oima kad biste kazali izvesne stvari. Ali je Kon ipak sve to progutao. Eto, sve se odigravalo ba pred mojim oima, a ja nisam osetio ak ni najmanju pobudu da to preseem. A to je bilo nevino peckanje prema onome to je posle dolo. "Kako moe, Frensis, tako da govori?" prekide je Kon. "Eto ti sad! Odlazim u Englesku. Odlazim u goste prijateljima. Jeste li ikad bili u gostima kod prijatelja koji vas ne ele? O, morae da me prime, jo kako. ,Kako ste, draga moja? Odavno vas nema. A kako vaa draga mama? Da, kako je moja draga mama? Uloila je sav novac u francuske ratne obveznice. Jeste, uloila je. Verovatno je jedina na svetu koja je to uradila. ,A ta je s Robertom? ili tako neto sasvim uvijeno o Robertu. .Morate dobro paziti da ga ne spomenete, draga. Jadna Frensis, imala je vrlo alosno iskustvo. Ala e to biti veselo, zar ne, Robert? ta vi mislite, Dek: je 1 te da e biti veselo?" Okrenula se k meni s onim strano vedrim osmehom. Bila je vrlo zadovoljna to ima ko da je slua. "A gde se ti sprema, Robert? U redu, do mene je krivica. Samo do mene. Kad sam te naterala da se otarasi one sekretariice u tom tvom asopisu, morala sam znati da e se i mene otarasiti na isti nain. Dek ne zna za to. Da mu ispriam?" "Prestani, Frensis, tako ti boga."

"Ba da mu ispriam. Imao Robert u asopisu jednu sekretariicu. Najslaa devojica na svetu, i nalazio je da je zanosna, a onda se pojavim ja, pa je naao da sam i ja takoe zanosna. Tako sam ga navela da je otprati, a bio je doveo iz Karmela u Provinstaun, kad je preselio svoj asopis, i nije joj ak platio ni voznu kartu za povratak u Kaliforniju. Samo da bi meni priinio zadovoljstvo. Onda je nalazio da sam vrlo privlana. Zar nisi, Robert? Nemojte me, Dek, pogreno razumeti. To sa sekretaricom bilo je sasvim platonski. ak ni platonski. Uopte nita, stvarno. Prosto, bila je tako slatka. A to je uinio samo meni za ljubav. Tako je to: ko maem see, od maa e poginuti. Zar ovo nije literarno reeno, ta? Ovo treba da zapamti, Robert, za svoju sledeu knjigu. Znate, Robert je poeo da sakuplja materijal za novu knjigu. Je 1 da, Robert? Zbog toga me i ostavlja. Zakljuio je da nisam fotogenina. Vidite, elo vreme naeg zajednikog ivota bio je toliko zauzet pisanjem te knjige da se o nama niega ne sea. I eto, sad izlazi i prikuplja nov materijal. E, pa nadam se da e pronai neto strano interesantno. Sluaj, Robert, dragi moj. Da ti neto kaem. Nee se ljutiti, zar ne? Kloni se scena sa svojim mladim damama. Potrudi se. Jer ne moe da izdri scene da ne plae, a onda se toliko saali na samoga sebe da ne pamti ta je ona druga osoba kazala. Potrudi se da bude staloen. Znam da je to teko. Ali imaj na umu da je to radi knjievnosti. Svi mi treba da se rtvujemo za knjievnost. Kako ja. Odlazim bez reci u Englesku. Sve za knjievnost. Svi treba da pomaemo mlade pisce. Zar ne nalazite i vi, Dek? Ali vi niste mlad pisac. A ti, Robert? Tebi je trideset i etiri. Ipak, po mom miljenju, za velikog pisca to je jo uvek mladost. Uzmimo Hardija. Uzmimo Anatola Fransa. Tek tu skoro je umro. Robert, dodue, smatra da on nita ne vredi. Rekli su mu to neki njegovi prijatelji Francuzi. On sam ne ita ba najbolje francuski. Nije bio tako dobar pisac kao to si ti, zar ne, Robert? ta misli, da li je ikad morao da luta i trai materijal? ta misli da je govorio svojim metresama kad se nije hteo eniti njima? Interesuje me da li je i on plakao. Aha, sad mi pade neto na pamet." Prinela je ustima ruku u rukavici. "Dek, znam pravi razlog zato Robert nee da se oeni sa mnom. Sinulo mi tako. Otkrilo mi se u viziji u kafani ,Selekt. Zar to nije mistino? Jo e jednog dana postaviti i spomenplou. Kao u Lurdu. Hoe da uje, Robert? Da ti kaem. Tako je prosto. udim se da mi nikad nije palo na pamet. Dakle, vidite, Robert je uvek eleo da ima metresu, i sad ako me ne uzme, znai da je imao. Bila mu je metresa preko dve godine. S hvatate? A ako bi me uzeo, kao to je to obeavao, bilo bi zauvek svreno s romantikom. Ne smatrate da sam to vrlo pametno prokljuvila? A i stvarno je tako. Pogledajte ga, i recite da nije. Kuda ete, Dek?" "Moram askom da odem da se vidim sa Harvijem Stonom." Dok sam ulazio u kafanu, Kon podie glavu. Lice mu je bilo bledo. Zato je tu sedeo? Zato je i dalje sve to trpeo? Stojei za barom posmatrao sam ulicu i mogao sam ih videti kroz prozor. Frensis mu je i dalje govorila, s vedrim osmehom, gledajui mu u oi kad god bi zapitala: "Je 1 da, Robert?" A moda ga sad vie nije ni pitala. Rekoh barmenu da nita neu da pijem i izaoh na sporedna vrata. Izlazei kroz vrata pogledah kroz dvostruko staklo i videh ih tamo kako sede. Jo uvek mu je govorila. Pooh pobonom ulicom ka bulevaru Raspaj. Naie taksi, zaustavih ga i dadoh oferu adresu svoga stana.

VII
Kad sam poao uz stepenice, vratarka kucnu u okno na vratima svoje sobe i izae kad sam zastao. Drala je nekoliko pisama i jedan telegram. "Evo pote. A dolazila je i jedna dama da vas trai. "Je li ostavila posetnicu?" "Nije. Bila je s jednim gospodinom. Bio je vrlo galantan. Vrlo, vrlo galantan. Ona je bila ljubazna. Vrlo, vrlo ljubazna. Prole noi je moda malo " Prislonila je glavu na jednu ruku i zaklimala njome. "Biu sasvim iskrena, gospodine Barns. Prole noi mi se nije ba mnogo dopala. Prole noi sam stekla drukije miljenje o njoj. Ali, sluajte ta u vam rei. Ona je tres, tres gentille. Ona je iz vrlo dobre porodice. To se odmah vidi." "Nisu ostavili nikakvu poruku?" "Jesu. Rekli su da e opet doi kroz jedan sat." "Poaljite ih gore kad dou." "Dobro, gospodine Barns. A ona dama, ona dama nije makar ko. Ekscentrina moda, ali nije makar ko, nije makar ko." Vratarka je, pre no to je postala vratarka, imaa koncesiju pia na konjskim trkama u Parizu. Njen delokrug je bio na ledini trkalita, ali je istovremeno motrila i svet oko merionice, i uivala je u tome da mi pria ko je od mojih gostiju dohro odgojen, ko iz dobre porodice, a ko sportsmen . re koja se u francuskom izgovara s naglaskom na "men". Jedina nezgoda je bila u tome to su ljudi koji ne pripadaju ni jednoj od ove tri kategorije vrlo lako mogli dobiti odgovor da Barns nije kod kue. Jedan moj prijatelj, slikar strano izgladnelog izgleda, koji za madam Diziniel oevidno nije bio ni lepo odgojen, ni iz dobre porodice, niti sportsmen, napisao mi je pismo i zamolio me da mu dam propusnicu za vratarku da bi mogao ponekad uvee svratiti do mene. Popeh se do stana pitajui se ime je to Bret osvojila vratarku. Telegram je bio od Bila Gortona: javljao je da dolazi brodom "Frans". Ostavio sam potu na sto, vratio se u spavau sobu, svukao se i istuirao. Dok sam se brisao, zauh zvonce. Navukoh ogrta i papue i izaoh na vrata. Bila je to Bret. Iza nje je stajao grof. Drao je veliki buket rua. "Zdravo, dragi", ree Bret. "Hoe li nas pustiti unutra?" "Izvolite. Ba sam se kupao." "Da srenog oveka! Kupao se." "Samo tu. Sedite, grofe Mipipopulos. ta biste popili?"

"Ne znam da li volite cvee, gospodine, ali sam bio tako slobodan da vam donesem ove rue", ree grof. "Dajte ih meni, molim." Bret uze rue. "Daj malo vode u ovo, Dek." Napunio sam u kuhinji vo dom veliki zemljani bokal, Bret poreda rue u njega, pa ga postavi nasred trpezarijskog stola. "Ba je lud bio ovaj dan." "Sasvim si zaboravila na sastanak sa mnom kod ,Krijona?" "Zaboravila sam. Zar smo se dogovorili? Mora biti da sam se nakresala." "Bili ste sasvim pijani, draga moja", ree grof. "Istina? A grof je bio pravi drugar, apsolutno." "Sada ti je strano porastao ugled kod vratarke." "Kako i ne bi. Dala sam joj dvesta franaka." "Ne budi luda." "Njegovih", ree ona i pokaza glavom na grofa. "Smatrao sam da joj treba dati neto zbog prole noi. Bilo je vrlo kasno." "Sjajan je", ree Bret. "Sea se svega to se dogodilo." "Vi isto tako, draga moja." "Kojeta", ree Bret. "Samo bi mi to trebalo. Dakle, Dek, hoemo li najzad popiti neto?" "Iznesi ti, a ja idem da se obuem. Zna gde je." "Nego!" Dok sam se oblaio, uo sam kako Bret stavlja ae na sto, zatim sifon, zatim kako razgovaraju. Oblaio sam se sporo, sedei na postelji. Bio sam umoran i strano neraspoloen. Bret ue u sobu s aom u ruci i sede na postelju. "ta je, mili, da nisi mamuran?" Hladno me poljubila u elo. "0, Bret, toliko te volim." "Mili", rekla je. Zatim, "Hoe li da ga otpratim?"

"Nemoj. Prijatan je." "Otpratiu ga." "Ne, nemoj." "Hou, otpratiu ga." "Ne moe tek tako." "ta ne mogu? Ostani tu. Lud je za mnom, kad ti kaem." Izala je iz sobe. Legao sam niice na postelju. Bilo mi je teko. uo sam ih da razgovaraju, ali nisam sluao. Bret ue i sede na postelju. "Siromah moj mali." Pomilova me po glavi. "ta si mu rekla?" Leao sam s licem okrenutim na drugu stranu. Nisam hteo da je vidim. "Poslala ga po ampanj. Voli da nabavlja a panj." A malo posle: "Da li ti je bolje, mili? Je li neto bolje u glavi?" "Bolje je." "Lezi mirno. Otiao je na drugi kraj varoi." "Zar ne bismo mogli iveti zajedno, Bret? Zar ne bismo mogli prosto iveti zajedno?" "Ne verujem. Varala bih te prosto sa svakim. To ne bi mogao da podnese." "Sad podnosim." "To bi bilo neto drugo. Ja sam kriva, Dek. Takva sam." "Zar ne bismo mogli otii van grada za neko vreme?" "To ne bi nita pomoglo. Ii u, ako eli. Ali ne bih mogla da se skrasim van grada. Ni sa svojom pravom ljubavi." "Znam." "Zar nije to strano? ta vredi da ti govorim kako te volim." "Ti zna da te ja volim." "Ne treba govoriti vie. Sve je to naprazno. Otii u od tebe, a zatim, i Majki se vraa."

"Zato odlazi?" "Bolje za tebe. Bolje za mene." "Kad polazi?" "im budem mogla." "Kuda?" "San Sebastijan." "Zar ne moemo zajedno?" "Ne. To je nemogua ideja, sad kad smo to ve raistili." "Ali se uopte nismo sloili." "0, zna to isto tako dobro kao i ja. Ne budi tvrdoglav, dragi." "Pa naravno", rekoh. "Znam da si u pravu. Samo sam neraspoloen, a kad sam neraspoloen govorim kao budala." Seo sam, sagao se, naao cipele kraj postelje i obukao ih. Zatim ustadoh . "Ne budi takav, mili." "Kakav hoe da budem?" "0h, nemoj biti lud. Sutra odlazim." "Sutra?" "Da. Zar ti nisam rekla? Odlazim." "Onda da popijemo neto. Grof ve treba da se vrati." "Da, treba da se vrati. Ba je nastran s tim ampanjem. Sav se unese u to." Preosmo u trpezariju. Uzeo sam bocu brendija, nalio jednu au za Bret i jednu sebi. Neko je zazvonio. Odoh da otvorim: doao je grof. Iza njega je stajao ofer nosei korpu sa ampanjem. "Gde treba da ga ostavi, gospodine?" upita grof. "U kuhinju", ree Bret. "Ostavi to tamo, Henri." Grof pokaza rukom. "A sad sii po led." Stajao je i posmatrao korpu sa ampanjem kroz kuhinjska vrata. "Mislim da ete se sloiti da je vino odlino", ree. "Znam da sad u

Americi nemamo mnogo mogunosti da ocenimo dobro vino, ali sam ovo dobio od jednog svog prijatelja koji je u toj brani." "Pa vi uvek imate ponekog u brani", ree Bret. "Taj ovek gaji lozu. Ima na hiljade jutara." "Kako se zove?" upita Bret. "Vev Kliko?" "Ne", ree grof. "Moms. On je baron." "Pa to je sjajno", ree Bret. "Svi imamo titule. to i ti nema neku titulu, Dek?" "Verujte mi gospodine" grof poloi aku na moju ruku "od toga ovek nema nita. To ga najee samo kota para." "0, ne bih rekla. Ponekad je ba sasvim korisno", ree Bret. "Nikad nisam video nikakve koristi od toga", ree grof. "Niste umeli dobro da iskoristite. Ja sam na svoju dobij ala silan kredit." "Sedite, grofe", rekoh ja. "Dozvolite da odnesem va tap." Grof je preko stola posmatrao Bret pod plinskom svetlou. Puila je cigaretu i otresla pepeo na tepih. Videla je da sam primetio. "Stvarno, Dek, ne elim da ti upropastim tepih. Ne bi li dodao drugaru pepeljaru?" Pronaao sam nekoliko pepeljara i rasporedio ih po stolu. Doe ofer s vedrom punim leda pomeanog sa solju. "Metni dve boce unutra, Henri", ree grof. "Jo neto, gospodine? "Nita. ekaj dole u kolima." Obrati se Bret i meni. "Odveemo se na veeru u Bulonjsku umu." "Ako vam se ide", ree Bret. "Ja ne bih mogla nita da okusim." "Ja sam uvek za dobar obed", ree grof. "Da donesem vino, gospodine?" upita ofer. "Da, Henri, donesi" ree grof. Izvadio je teku tabakeru od svinjske koe i ponudio me cigarom. "Hoete li da probate jednu pravu ameriku cigaru? "Hvala", rekoh ja. "Da popuim cigaretu." Odrezao je kraj cigare zlatnim noiem koji je nosio na kraju lanca od sata.

"Volim cigaru kad dobro vue", ree grof. "Polovina cigara koje ovek pui ne vue." Zapalio je cigaru i odbijao dimove posmatrajui Bret preko stola. "A kad se budete razveli, ledi Eli, neete vie imati titulu." "Neu. Kakva teta." "Nije", ree grof. "Vama titula nije ni potrebna. Otmenost se ogleda u elom vaem biu." "Hvala. Strano ste ljubazni." "Ja ne zbijam alu s vama", grof odbi oblak dima. "Imate u sebi neeg otmenog vie no iko koga poznajem. Takvi ste. To je sve." "Lepo od vas", ree Bret. "Mama bi se radovala. Ne biste li to napisali, pa da joj poaljem u jednom pismu?" "Lino bih joj kazao", ree grof. "Ne zbijam alu s vama. Nikad ne zbijam alu s ljudima. Ako zbijate alu s ljudima, stvarate sebi neprijatelje. Ja to uvek kaem." "U pravu ste", ree Bret. "Strano ste u pravu. Ja uvek zbijam alu s ljudima, i stoga nemam ni jednog prijatelja na svetu. Izuzev ovog Deka ovde." "S njim ne zbijate alu?" "Ne." "A sad?" upita grof. "Da li sad zbijate alu s njim?" Bret baci pogled na mene i nabra uglove oiju. "Ne", ree. "S njim ne bih elela da zbijam alu." "Vidim", ree grof. "S njim ne zbijate alu." "Da glupog li razgovora", ree Bret. "Kako bi bilo da preemo na taj ampanj?" Grof posegnu rukom u blistavo vedro i okrenu boce. "Jo nije hladan. Stalno pijete, draga moja. Zar ne moete prosto da razgovarate?" "Brbljala sam kao navijena. Kazala sam Deku sve to sam imala." "V oleo bih da vas ujem kad stvarno razgovarate, draga moja. Kad sa mnom razgovarate, uopte nikad ne dovrite reenicu." "Preputam vama da dovrite. Preputam svakom da dovri kako hoe." "To je vrlo zanimljiv sistem." Grof se sae i stade da okree boce. "Ipak bih voleo da ujem jednom kako razgovarate."

"Zar nije lud?" upita Bret. "Dakle", grof izvue jednu bocu. "Mislim da je ova hladna." Doneo sam krpu i on je obrisao bocu i podigao je. "V olim da pijem ampanj iz magnuma. Vino je onda bolje, ali bi se tee hladilo." Drao je bocu i posmatrao je. Izneo sam ae. "Dakle, mogli biste da otvorite", predloi Bret. "Hou, draga moja. Sad u da otvorim." ampanj je bio vanredan. "E, ovo je vino." Bret podie au. "Treba da nazdravimo neemu. U zdravlje kraljevskog doma." "Ovo je vino isuvie dobro za zdravice, draga moja. Nemojte meati oseanja s ovakvim vinom. Gubi se ukus." Bretina aa je bila prazna. "Treba da napiete knjigu o vinu, grofe", rekoh ja. "Gospodine Barns", odgovori grof, "sve to traim od vina to je da uivam u njemu." "Hajde da uivamo jo malko u njemu." Bret prui svoju au. Grof nasu vrlo paljivo. "Evo, draga moja. Ovo polagano uivajte, a posle moete da se napijete." "Da se napijem? Napijem?" "Draga moja, vi ste draesni kad se napijete." "Sluaj ga samo." "Gospodine Barns", grof nali moju au do vrha, "od svih dama koje sam ikad video, jedino je ona isto tako draesna kad je pijana kao i kad je trezna." "Niste proli mnogo sveta, ili jeste?" "Jesam, draga moja. Proao sam vrlo mnogo sveta. Vrlo sam mnogo proao." "Pijte svoje vino", ree Bret. "Svi smo mi proli sveta. Sigurna sam da je i ovaj Dek ovde video isto toliko koliko i vi." "Draga moja, ubeen sam da je gospodin Barns mnogo ta video. Nemojte misliti da ne mislim tako, gospodine. I ja sam video mnogo ta." "Svakako da ste videli, dragi moj", ree Bret. "Samo vas peckam."

"Proao sam kroz sedam ratova i etiri revo lucije", ree grof. "Kao vojnik?" upita Bret. "Ponekad, draga moja. ak sam i strelom bio ranjen. Jeste li ikad videli oiljak od strele?" "Da pogledamo." Grof ustade, raskopa prsluk i otvori koulju. Zadigao je potkoulju preko grudi i stajao pod svetlou, crnih grudi i nabreklih trbunih miia. "Vidite li?" Ispod linije gde su prestajala rebra nalazila su se dva ispupena bela oiljka. "Pogledajte na leima gde su izale." Iznad slabina su se nalazili isti oiljci, debeli kao prst. "Bogami ovo je ve neto." "Ba skroz." Grof je uvlaio koulju u pantalone. "Gde ste ih zaradili?" upitah. "U Abisiniji. Bila mi je dvadeset i jedna godina." "ta ste tamo radili?" upita Bret. "Jeste li bili u vojsci?" "Bio sam na poslovnom putu, draga moja." "Kazala sam ti da je on jedan od naih. Zar nisam", okrenu se Bret meni. "V olim vas, grofe. Ba ste zlatni." "Veoma sam srean zbog toga, draga moja. Ali to nije istina." "Nemojte biti magarac." Vidite, gospodine Barns, ba zato to sam toliko proiveo, mogu danas u svemu tako da uivam. Ne nalazite li da je tako?" "Tako je. Apsolutno." "Znam", ree grof. "U tome je tajna. Covek se mora nauiti da raspoznaje vrednosti." "I nikad se nita ne zbiva s tim vaim vrednostima?" upita Bret. "Sad vie ne." -.i "Nikad da se zaljubite?"

"Uvek", ree grof. "Uvek sam zaljubljen." "I kako to utie na vae vrednosti?" "I to ima svoje mesto u mojim vrednostimii." "Za vas uopte ne postoje vrednosti. Mrtvi ste to je sve." "Nisam, draga moja. Niste u pravu. Ni najmanje nisam mrtav." Popili smo tri boce ampanja i grof je ostavio korpu u mojoj kuhinji. Veerali smo u jednom restoranu u Bulonjskoj umi. Veera je bila dobra. Jelo je zauzimalo istaknuto mesto u grofovim vrednostima. Vino takoe. Grof je bio u odlinoj formi za vreme obeda. A i Bret. Bio je to prijatan izlazak. "Gde biste eleli da idemo?" upita grof posle veere. Jo samo smo mi bili ostali u restoranu. Kraj vrata su stajala dva preostala kelnera. Jedva su ekali da odu kui. "Mogli bismo da se popnemo na Monmartr", ree Bret. "Sjajno smo se proveli, zar ne?" Grof je blistao. Bio je blaen. "Vi ste divni ljudi", ree. Ponovo je puio cigaru. "Zato se vas dvoje ne uzmete?" "Hoemo da ivimo svaki svojim ivotom", rekoh ja. "Svako od nas ima svoj put u ivotu", ree Bret. "Hajdemo. Da izaemo odavde." "Jo po jedan brendi", ree grof. "Popiemo ga gore." "Nemojte. Da popijemo ovde kad je tako mirno." "Vi i taj va mir", ree Bret. "ta je mukarcima s tim njihovim mirom?" "Volim ga", ree grof. "Kao to vi volite buku, draga moja." "U redu", ree Bret. "Da popijemo." "Ober!" viknu grof. "Izvolite, gospodine." "Koji vam je najstariji brendi?" "Osamsto jedanaesta, gospodine."

"Donesite nam jednu bocu." "E, pa nemojte da se razmeete. Dek, nemoj da dozvoli." "Sluajte, draga moja. Novac to uloim u stari brendi isplati mi se mnogo vie no da ga uloim u ma koju drugu starinu." "Imate mnogo starina?" "Punu kuu." Najzad, odosmo na Monmartr. Kod "Zelija" je bilo prepuno, zadimljeno i buno. Muzika se sruila na nas jo na samom ulazu. Bret i ja smo igrali. Bilo je tako prepuno da smo se jedva kretali. Crnac za dezom mahnu rukom Breti. Pritisnuti guvom, igrali smo u mestu ispred njega. "Kako vi?" "Silno." "Fino." Kao da se sav pretvorio u zube i usta. "Odlini smo prijatelji", ree Bret. "Mnogo dobar dezist." Muzika prestade, i mi poosmo ka stolu za kojim je sedeo grof. Muzika opet poe, i ponovo zaigrasmo. Bacih pogled na grofa. Sedeo je za stolom i puio cigaru. Muzika ponovo prestade. "Hajde da sednemo." Bret poe ka stolu. Poe muzika i opet zaigrasmo, stenjeni u gomili. "Uasan si igra, Dek. Majki je najbolji igra koga poznajem." "On je sjajan." "Ima svojih dobrih strana." "Simpatian mi je", rekoh. "Strano ga volim." "Udajem se za njega", ree Bret. "Komino. Nedelju dana nisam ni pomislila na njega." "Zar mu ne pie?" "Ne ja. Nikad ne piem pisma."

"Kladim se da ti on pie." "Nego. I to strano dobra pisma." w "Kad se venavate?" "Otkud ja znam? im dobijem razvod. Majki pokuava da navede majku da priloi neto za to." "Mogu li ja neto da pomognem?" "Ne budi magarac. Majklovi su puni para." Prestade muzika. Priosmo stolu. Grof se die. "Divno", ree on. "Divno ste izgledali." "Zar vi ne igrate, grofe?" upitah ja. "Ne, suvie sam star." "Ta prestanite s tim", ree Bret. "Draga moja, igrao bih kad bih uivao u tome. Uivam da vas posmatram kako igrate." "Sjajno", ree Bret. "Jednom u ponovo igrati za vas. Stvarno. ta je s vaim malim prijateljem Zizijem?" "Dakle, da vam kaem. Pomaem tog deka, ali ga ne elim u svojoj blizini." "Prilino je teak." "Znate, mislim da taj deko ima budunosti. Ali ja lino ne volim da ga imam pored sebe." "A ni Dek isto tako." "Sav se najeim od njega." "Eto", slee grof ramenima. "Niko ne zna ta e ispasti od njega. Kako bilo da bilo, njegov otac i moj otac bili su veliki prijatelji." "Hajde da igramo", ree Bret. Igrali smo; bilo je prepuno i tesno. "Ah, mili. Tako sam nesrena", ree Bret. Imao sam utisak kao da proivljavam neto to se ve jednom dogodilo. "Maloas si bila srena."

"Sve je svreno." "ta ti je?" "Ne znam. Strano mi je, eto." " " pevao je dezist. Zatim se ponovo latio palice. "Hoe da idemo?" Imao sam, kao u komaru, utisak da je sve to neto to se ponavlja, neto to sam ve preiveo i to sad moram ponovo da preivim. " pevao je tiho dezist. "Da idemo", ree Bret. "Ne ljuti se?" " dreknu dezist i isceri se na Bret. " . . U redu", rekoh. Izvukosmo se iz gomile. Bret ode u garderobu. "Bret hoe da ide", rekoh grofu. On klimnu glavom. "Zar? Fino. Uzmite kola. Ja u se jo malo zadrati ovde, gospodine Barns." Rukovasmo se. "Sjajno smo se proveli", rekoh. "Dozvolite mi da platim ovo." Izvadih novanicu iz depa. "Gospodine Barns, nemojte biti smeni", ree grof. Prie Bret uvijena u ogrta. Poljubila je grofa i poloila mu ruku na rame da ne bi ustao. Osvrnuh se dok smo izlazili: za njegovim stolom su ve sedele tri devojke. Uosmo u prostrana kola. Bret ree oferu adresu svog hotela. "Ne, nemoj ulaziti", ree ona kod hotela. Zazvonila je i vrata se otvorila. "Ozbiljno?" "Nemoj. Molim te." "Laku no, Bret", rekoh. "Zao mi je to si neraspoloena." "Laku no, Dek. Laku no, mili. Neu te vie videti." Poljubismo se stojei na vratima. Odgurnula me je. Ponovo smo se poljubili. "Ah, nemoj", ree Bret. Hitro se okrenu i ue u hotel. ofer me je odvezao do mog stana. Dao sam mu dvadeset franaka; on se dotae svog kaketa i ree: "Laku no, gospodine", i krenu. Zazvonih. Vrata se otvorie; popeh se unutra i legoh.

KNJIGA DRUGA
VIII
Nisam vie video Bret sve dok se nije vratila iz San Sebastijana. Odonda je stigla jedna njena karta. Na njoj su se nalazile slika Konce i reci: "Dragi. Vrlo spokojna i zdrava. Pozdrav svim drugarima. Bret." Takoe nisam vie video ni Roberta Kona. uo sam da je Frensis otila za Englesku i primio sam jedno pisamce od Kona, gde kae da ide van grada na nekoliko nedelja, ne zna kuda, ali da bi hteo da me podseti na pecanje u paniji o kome smo zimus razgovarali. Mogu uvek doi u vezu s njim, pisao je, preko njegovog bankara. Bret je bila otila, Kon mi nije vie dosaivao svojim nevoljama, bilo mi je skoro milo to nisam morao igrati tenis, imao sam puno posla. esto sam odlazio na trke, veeravao s prijateljima, provodio neto vie vremena u kancelariji i svravao poslove, kako bih ih ostavio na sekretarici kad se krajem juna otisnem za paniju s Bilom Gortonom. Bil Gorton je stigao, proveo nekoliko dana u mom stanu i otiao u Be. Bio je vrlo raspoloen i priao je da je Amerika divna. Njujork je divan. Sjajna pozorina sezona i itav narataj silnih mladih boksera poluteke. Svaki od njih je imao izgleda da se razvije, dobije u teini i udesi Demseja. Bil je bio veoma raspoloen. Zaradio je silan novac svojom najnovijom knjigom i spremao se da zaradi jo vie. Lepo smo se proveli dok je bio u Parizu, a zatim je otiao za Be. Dogovorili smo se da se vrati kroz tri nedelje i da onda idemo u paniju na pecanje i na fijestu u Pamploni. Pisao je da je Be divan. Zatim stie karta iz Budimpete: "Dek, Budimpeta je divna." Onda dobih telegram: "Vraam se u ponedeljak." U ponedeljak uvee obreo se u mom stanu. uo sam da se taksi zaustavio, priao sam prozoru i viknuo ga; mahnuo je rukom i krenuo uz stepenice nosei svoje kofere. Doekao sam ga na stepenicama i uzeo jedan kofer. "Dakle", rekoh, "ujem da ti je putovanje bilo divno." "Divno", ree on. "Budimpeta je apsolutno divna." "A Be?" "Nita naroito, Dek, nita naroito. Izgleda bolje nego to jeste." "Kako to misli?" Izneo sam ae i sodu. "Nakresan. Dek. Bio sam nakresan." "udnovato. Hajde, popij neto." Bil protrlja elo. "udnovata stvar", ree. "Ne znam kako se dogodilo. Neoekivano se dogodilo." "I dugo trajalo?"

"etiri dana, Dek. Trajalo je etiri dana." "Gde si iao?" "Ne seam se. Poslao sam ti jednu kartu. Toga se odlino seam." "Jesi li jo neto radio?" "Ne znam tano. Moda." "Hajde, ispriaj mi." "Ne mogu da se setim. Ispriau ti sve ega se seam." "Hajde. Popij malo i priseti se." "Mogao bih se neega i prisetiti", ree Bil. "Seam se jednog bokserskog mea. Ogromnog bokserskog mea za nagradu Bea. Borio se i jedan Crnac. Crnca sam odlino zapamtio." "Dalje." "Divan Crnac. Liio je na Tajgera Flauersa, samo etiri puta vei. Odjednom, svi poee da bacaju stvari. Ja ne. im je Crnac oborio Beliju. Crnac je skinuo rukavicu. Hteo da dri govor. Strano otmen Crnac. Poeo da govori. Tada ga belac Belija mlatnu. Onda on tresnu belca tako da ga je sravnio sa zemljom. Onda svi poee da bacaju stolice. Crnac se vratio kui s nama u naim kolima. Nisu mu dali njegovo odelo. Navukao je moj kaput. Sad se svega seam. Veliki sportski dogaaj." "ta je onda bilo?" "Pozajmio sam Crncu neto od odela i poao s njim da izvuemo njegove pare. Rekoe da im Crnac duguje pare zbog loma u dvorani. Ko li je bio tuma? Da nisam ja?" "Verovatno da nisi." "Ima pravo. Naravno da nisam bio ja. Drugi jedan, ini mi se da smo ga zvali harvardski Belija. Sad ga se seam. Studira muziku." "I kako se svrilo?" "Ne ba najbolje, Dek. Svuda je nepravda. Menader je tvrdio da je Crnac obeao da nee oboriti Beliju. Tvrdio je da je Crnac prekrio ugovor. Nije smeo nokautirati Beliju usred Bea. ,Vere mi, gospodine Gorton, rekao je Crnac, etrdeset minuta sam samo gledao da ga odrim na nogama. Mora da se taj belac sav polomio dok je nasrtao na mene. Nisam ga uopte udario. "Jeste li izvukli neto para?"

"Ni pare, Dek. Jedino smo uspeli da izvuemo Crnevo odelo. Neko mu je ak i sat digao. Velika greka je taj dolazak u Be. Nita naroito, Dek, nita naroito." "ta je bilo s Crncem?" "Vratio se u Keln. Tamo ivi. Oenjen. Ima dece. Pisae mi i poslae mi novac koji sam mu pozajmio. Sjajan Crnac. Nadam se da sam mu dao tanu adresu." "Verovatno." "Nego, da popijemo neto", ree Bil. "Sem ako ne eli da ti ispriam jo neki doivljaj." "Priaj." "Da jedemo." Sili smo dole i izali na bulevar Sen Miel u toplo junsko vee. "Kuda emo?" "Hoe li da veeramo na ostrvu?" "Vai." Poli smo bulevarom. Na mestu gde se od bulevara odvaja ulica Danfer-Roero nalazio se spomenik dva oveka u irokim talarama. "Znam ko su ova dvojica." Bil odmeri spomenik. "Gospoda to su pronala farmaciju. Nee mi podvaliti u Parizu." Produismo. "Evo taksidermistove radnje", ree Bil. "Da kupimo neto. Finog punjenog psa?" "Hajde", rekoh. "Vidi da si nakresan." "Lepi fini punjeni psi", ree Bil. "Bie ti pravi ukras u stanu." "Hajde." "Samo jednog punjenog psa. Volja ti da ga uzme, volja ti da ga ostavi. Ozbiljno, Dek. Samo jednog punjenog psa." "Hajde." "Bie ti sve i sva kad ga kupi. Prosta trampa. Da im novac dadu ti punjenog psa." "Uzeemo jednog kad se budemo vraali."

"U redu. Kako god ti hoe. Put u pakao poploan je nekupljenim punjenim psima. Nije moja krivica." Poosmo dalje. "ta ti je odjednom naspelo s tim psima?" "Uvek sam takav kad su psi u pitanju. Uvek sam bio veliki ljubitelj punjenih ivotinja." Zaustavismo se i popismo jednu. "Ba volim da pijem", ree Bil. "Treba i ti ponekad da proba, Dek." "Ima mnogo fore." "Ne sme da te savlada. Nikad da te savlada. Tajna mog uspeha. Nikad me nije savladalo. Nikad me nije savladalo pred svetom." "Gde si to pio?" "Svratio sam do "Krijona". Dord me astio s nekoliko "Dek Roza". Dord je kolosalan. Zna h tajnu njegovog uspeha? Nikad ga nije savladalo." "Savladae te posle jo jedno tri pernoa." "Ne pred svetom. Kad osetim da me savlauje, sam u se izgubiti. U tome sam ti kao maka." "Kad si video Harvija Stona?" "Kod "Krijona". Harvija je malko savladalo. Tri dana nije jeo. Uopte vie ne jede. Samo se izgubi kao maka. alosno, brate." "Dobro je njemu." "Sjajan je. Samo kad se ne bi gubio kao maka. To me nervira." "ta emo veeras?" "Nije vano. Samo da nas ne savlada. Recimo da ovde imaju tvrdo barena jaja. Kad bi imali tvrdo obarena jaja, ne bismo morali ii na veeru na ostrvo." "Nita od toga", rekoh ja. "Imamo propisno da veeramo." "Ma samo sam predloio", ree Bil. "Hajdemo." Ponovo smo poli bulevarom. Pored nas proe ledan fijaker. Bil ga pogleda.

"Vidi ovaj fijaker? Dau da se ispuni, pa tebi za Boi. Svim prijateljima u da poklonim punjene ivotinje. Ja sam pesnik prirode." Proe jedan taksi; iz njega neko mahnu rukom, pa kucnu oferu da stane. Taksi se vrati i stade uz ivinjak. Unutra je bila Bret. "Lepa dama", ree Bil. "Sprema otmicu." "Halo!" ree Bret. "Halo!" "Ovo je Bil Gorton, ledi Eli." Bret se osmehnu na Bila. "Evo, tek to sam stigla. Nisam se jo ni okupala. Majki dolazi noas." "Fino. Hajde s nama na veeru, pa emo ga onda svi doekati." "Moram da se doteram." "Kojeta! Hajde!" "Moram da se okupam. On stie tek u devet." "Onda hajde da popijemo neto pre nego to se okupa." "To bi moglo. Sad ve ne trua." Uosmo u taksi. ofer nas upitno pogleda. "Stanite kod najblieg bifea", rekoh ja. "Mogli bismo otii i do ,Klozri " ree Bret. "Ne mogu vie da pijem taj strani brendi." "Klozri de Lila." Bret se obrati Bilu. "Jeste li odavno u ovom prokletom gradu?" "Danas sam ba stigao iz Budimpete." "Kakva je Budimpeta?" "Divna. Budimpeta je divna." "Pitaj ga za Be." "Be je udna varo", ree Bil.

"Vrlo slina Parizu." Bret se osmehnu na njega nabravi uglove oiju. "Tano", ree Bil. "Ba kao Pariz u ovom trenutku." "Dobro ste poeli." Poto smo seli na terasu kod "Lila", Bret porui viski sa sodom, ja takoe, a Bil uze jo jedan perno. "Kako si, Dek?" "Odlino", rekoh. "Lepo se provodim." Bret me pogleda. "Bila sam luda to sam otila", ree. "Budala je svako ko ide iz Pariza." "Kako si se ti provela?" "Pa, lepo. Zanimljivo. Ne ba strano zabavno." "Jesi li videla nekoga?" "Nisam, skoro nikoga. Uopte nisam izlazila." "Jesi li plivala?" "Nisam. Uopte nita nisam radila." "Lii na Be", ree Bil. Bret se nasmei na njega uglovima oiju. "Dakle, tako je bilo u Beu?" "Bilo je svata u Beu." Bret se ponovo osmehnu na njega. "Dek, ima zgodnog prijatelja." "Na svome mestu", rekoh. "On je taksidermist." "To je bilo u jednoj drugoj zemlji", ree Bil. "Uostalom, sve su ivotinje bile mrtve." "Jo jednu, pa da idem", ree Bret. "Poalji kelnera po taksi." "Ima ih itav red. Pred samom kafanom." "Dobro."

Popismo, i smestismo Bret u taksi. "Ne zaboravi: kod .Selekta oko deset. Povedi i njega. I Majki e biti tamo." "Biemo tamo", ree Bil. Taksi krenu i Bret mahnu rukom. "Ovo je devojka", ree Bil. "Mnogo zgodna. Ko je taj Majki?" "ovek za koga se udaje." "Eto ti sad", ree Bil. "S kim god se upoznam, nalazi se u toj fazi. ta da im poaljem? Valjda bi im se dopao par punjenih trkakih konja?" "Nego, da mi veeramo." "Je li ona zaista ledi kako ono bese?" upita Bil u taksiju, dok smo se vozili prema ostrvu Sen Luj. "Nego. Po pedigriju i tome slino." "Vidividi." Veerali smo u restoranu madam Lekont na drugoj strani ostrva. Bio je prepun Amerikanaca pa smo morali stajati i ekati da dobijemo mesto. Neko ga je bio uneo u spisak Kluba amerikih ena kao starinski restoran na parikim kejovima u koji Amerikanci jo ne zalaze, i stoga smo morali ekati etrdeset i pet minuta da dobijemo sto. Bil se hranio u tom restoranu 1918. godine i odmah posle primirja, i madam Lekont se mnogo oduevila kad ga je ugledala. "Ipak nam nije nala sto", ree Bil. "Ali je silna ena." Dobro smo veerali: peeno pile, mladu boraniju, pire od krompira, salatu, pite od jabuka i sir. "Ovo se ceo svet slegao kod vas", ree Bil madam Lekont. Ona odmahnu rukom. "Pa, Boe moj." > "Obogatiete se." "Nadam se." Posle kafe i konjaka zatraismo raun, zapisan, kao i uvek, kredom na tablici bez sumnje jedna od tih starinskih osobenosti platismo, rukovasmo se i poosmo. "Nikad nam vie ne dolazite, gospodine Barns?" ree madam Lekont. "Suvie mnogo zemljaka." "Doite oko ruka. Onda nije navala."

"Dobro. Evo me uskoro." Poli smo ispod drvea to se nadvija nad rekom na ovoj strani ostrva na kojoj se nalazi kej Orlean. Na drugoj strani reke su se uzdizali zidovi starih kua koje su ruili. "Hoe da proeku neku ulicu." "Izgleda", ree Bil. Produili smo obalom oko ostrva. Reka je bila tamna; proe jedan blistavo osvetljen brodi brzo i neujno uz reku i ieze ispod mosta. Dalje nizvodu dredala je Notr Dam prema nonom nebu. Prelazei preko drevnog peakog mosta sa keja Betin na levu obalu Sene, zastadosmo na mostu i bacismo pogled niz reku na Notr Dam. Ostrvo je sa mosta izgledalo mrano, zgrade su se visoko ocrtavale na nebu, a drvee se pretvorilo u senke. "Ba je impozantno", ree Bil. "Gospode, ba volim to sam se vratio." Naslonili smo se na drvenu ogradu mosta i posmatrali svetlosti velikih mostova uzvodno. Pod nama je voda bila glatka i crna. Beumno je proticala pored stubova mosta. Kraj nas prooe ovek i ena. Ili su zagrljeni. Preli smo preko mosta i poli uz ulicu Kardinala Lemona. Bila je strma, i uspeli smo se njome sve do trga Kontrskarp. Kroz lie drvea na skveru probijala se svetlost lunih lampi, a ispod drvea je stajao autobus "S", spreman da krene. Kroz vrata kafane "Veseli Crnac" dopirala je muzika. Kroz prozore kafane "Kod amatera" video sam dugaak cinkani bar. Napolju su na terasi pili radni ljudi. U otvorenoj kuhinji "Amatera" je jedna devojka prila krompir na ulju. Jelo se kuvalo u gvozdenom loncu. Devojka nasu velikom kaikom u tanjir za starca koji je tu stajao, drei u jednoj ruci bocu crvenog vina. "Hoe li da popijemo neto?" "Neu", ree Bil. "Ne pije mi se." Sa trga Kontrskarp smo skrenuli udesno i poli ravnim uskim ulicama s visokim starim kuama na obema stranama. Pojedine kue su trcale na trotoar. Druge su bile uvuene. Izbili smo na ulicu Po dFer i ili njome sve dok nas nije dovela do ulice Sen ak, koja se pruala tano u pravcu sever jug, pa onda poosmo na jug, pored Val dGrasa, potisnutog u dno dvorita, iza gvozdene ograde, pa na bulevar Por Roajal. "ta bi ti?" upitah Bila. "Da odemo do kafane i da se naemo s Majklom i Bret?" "to da ne?" Ili smo bulevarom Por Roajal sve dok se nije ulio u Monparnas, zatim smo produili pored "Lila", "Lavinja", i drugih kafanica, "Damoa", preli ulicu kod "Rotonde" i proli pored njenih svetiljki i stolova do "Selekta".

Majki nam poe u susret izmeu stolova. Bio je opaljen suncem i odlino je izgledao. "Zdravo, Dek!" ree on. "Zdravo! Zdravo! Kako si, stari drue?" "Odlino izgleda, Majki." "Odlino se i oseam. Kolosalno. Samo sam etao i nita drugo. etao celog bogovetnog dana. Jedna aa na dan, s majkom za vreme aja." Bil je otiao u bar. Stajao je razgovarajui sa Bret, koja je s prekrtenim nogama sedela na visokoj stolici. Bila je bez arapa. "Milo mi je to te vidim, Dek", ree Majki. "Malo sam nakresan, zna. udno, zar ne? Vide li ti moj nos?" Na korenu nosa imao je mrlju sasuene krvi. "To su mi napravili koferi jedne stare gospoe", ree Majki. "Digao sam se da joj pomognem da skine, a oni padoe na mene." Bret mu mahnu iz bara svojom mutiklom, nabravi uglove oiju. "Stara gospoa", ree Majki. "Njeni koferi padoe na mene. Hajdemo unutra da vidimo Bret. Silna je ona, kaem ti. Bret, ba si divna ena. Gde nae taj eir?" "Kupio mi drugar. Ne dopada ti se?" "Straan eir. Da uzme neki ljudski eir." "0, sad smo puni para", ree Bret. "Nego, jesi li se upoznao s Bilom? Ba si mi ti neki domain, Dek." Okrenula se Majklu. "Ovo je Bil Gorton. Ova pijanica je Majki Kembel. Gospodin Kembel je bankrot, jo pod steajem." "Ba tako. Zna, jue sam u Londonu video svog biveg ortaka. Onog to mi je sve zamesio." "ta kae?" "astio me je aicom. to i da ne primim, pomislio sam. Dakle, Bret, ba si silna. Ne nalazite da je lepa?" "Lepa? S ovakvim nosem?" "Ba je sladak nos. De, okreni ga ovamo. Je li da je draesna?" "Bolje bi bilo da smo ovog oveka zadrali u kotskoj." "Nego, Bret, danas ranije da legnemo." "Majki, ne budi nepristojan. Ne zaboravi da u ovom baru ima

i dama." "Zar nije draesna? ta ti kae, Dek?" 112 , "Veeras se odrava me", ree Bil. "Da li vam se ide?" "Me?" ree Majki. "Ko se boksuje?" "Ledu i jo neko." "Taj Ledu je odlian", ree Majki. "Stvarno bih voleo da ga vidim." Pokuavao je da se pribere. "Ali ne mogu da idem. Imam randevu s ovom osobom. Stvarno, Bret, nabavi nov eir." Bret natue filcani eir duboko na jedno oko i osmehnu se ispod oboda. "Vas dvojica idite na me. Ja u morati da vodim gospodina Kembela pravo kui." "Nisam pijan", ree Majki. "Moda samo malice. Stvarno, Bret, ba si draesna." "Idite na me", ree Bret. "Gospodin Kembel postaje nesnosan. Kakvi su to izlivi nenosti, Majki?" "Stvarno, ba si draesna." Poelesmo laku no. "2ao mi je to ne mogu da idem", ree Majki. Bret se nasmeja. Osvrnuh se na vratima. Majki je govorio, oslonivi se rukom o bar i pognuvi se prema Bret. Bret ga je sasvim hladno posmatrala, ali su joj se uglovi oiju smeili. Napolju na trotoaru rekoh: "Ba hoe da ide na taj me?" "Naravno", ree Bil. "Ako ne moramo peice." "Majki se propisno uzbudio zbog svoje prijateljice", rekoh u taksiju. "Pa, brate, ne moe mu mnogo ni zameriti", ree Bil.

IX
Me izmeu Ledua i Kid Frensisa odran je dvadesetog juna uvee. Bio je to dobar me. Sledeeg jutra sam dobio pismo od Roberta Kona, poslato iz Andeja. Pisao je da ivi vrlo mirno: kupa se, igra pomalo golf i mnogo brid. Andej ima sjajnu plau, ali on nestrpljivo oekuje da poe na pecanje. Kad u ja stii? Da li bih bio tako dobar da mu nabavim struk s dve udice, platie mi kad budem doao. Tog jutra sam iz kancelarije pisao Konu da emo Bil i ja krenuti iz Pariza dvadeset i petog, sem ako mu drugaije ne telegrafiem, i da emo se s njim sastati u Bajoni, odakle bismo se autobusom prevezli preko planine do Pamplone. Oko sedam sati iste veeri navratio sam u "Selekt" da vidim Majkla i Bret. Tamo ih nije bilo, te preoh do "Dingoa". Sedeli su unutra za barom. "Zdravo, dragi." Bret prui ruku. "Zdravo, Dek", ree Majki. "ini mi se da sam sino bio nakresan." "Jo kako", ree Bret. "Sramota." "Zna ta", ree Majki. "Kad vi idete u paniju? Nemate nita protiv da i mi poemo s vama?" "To bi bilo kolosalno." "Stvarno nemate nita protiv? Zna, ja sam ve bio u Pamploni. Bret se pomamila da ide. Jesi li siguran da ne bismo bili jeziva gnjavaa?" "Ne govori gluposti." "Zna, malo sam nakresan. Ne bih te ovako ni pitao da nisam. Dakle, sigurno nemate nita protiv?" "Ta prestani ve jednom, Majki", ree Bret. "Zar bi ti i rekao sad da ima neto protiv? Pitau ga ja kasnije." "Ali stvarno nema nita protiv, je 1 da?" "Nemoj vie pitati ako nee da mi se smui. Bil i ja polazimo dvadeset i petog ujutru." "Zbilja, gde je Bil?" upita Bret. "Otiao je u antiji da rua s nekim drutvom." "Sjajan deko", ree Majki. "Sjajan, da zna." "Nisi ga ni zapamtio", ree Bret. "Jesam. Savreno sam ga zapamtio. Zna ta, Dek. Mi emo krenuti dvadeset i petog uvee. Bret ne moe da ustane rano."

"Pa i ne mogu!" "Ako nam stigne novac i ako stvarno nemate nita protiv." "Stii e, ne brini. Ja u se pobrinuti." "Reci mi: ta treba da nabavim od pribora?" "Nabavi dvatri pruta s koturima, zatim strukove i muice." "Ja neu da pecam", ree Bret. Onda ponesi dva pruta, tako da Bil ne mora da kupuje." "U redu", ree Majki. "Poslau telegram upravniku." "Ala e to biti divno", ree Bret. "panija! Fino emo se provesti." "Dvadeset i petog U koji dan to pada?" "U subotu." "Moraemo se pozu i." "E, moram da odem do berberina", ree Majki. "Ja moram da se okupam", ree Bret. "Otprati me do hotela, Dek. Budi drugar." "Dakle, odseli smo u hotelu kakav samo moe biti", ree Majki. "Mislim da je neki burdelj!" "Bili smo ostavili svoje kofere ovde kod "Dingoa", pa kad smo uli u taj hotel, pitali nas da li elimo sobu samo za popodne. Izgleda da im je bilo strano milo to ostajemo elu no." "Ja lino verujem da je burdelj", ree Majki. "A ja bar znam." "Ta prestani i idi da se ia." Majki ode. Bret i ja ostadosmo kod bara. "Jo jednu?" "Moe." "Bila mi je potrebna", ree Bret. Poosmo ulicom Delambr. "Nisam te videla od kako sam se vratila", ree Bret.

"Nisi." "Pa kako si, Dek?" , "Odlino." Bret me pogleda. "Nego, ide li i Robert Kon na ovaj izlet?" ree. "Ide. Zato?" "Ne nalazi da e mu malo teko pasti?" "Zato bi?" "ta misli, s kim sam bila u San Sebastijanu?" "estitam", rekoh. Produili smo. "Zato si to rekao?" "Ne znam. ta bi ti htela da kaem?" Produili smo i skrenuli u drugu ulicu. "Sasvim se dobro ponaao. Postaje pomalo dosadan." "Je li." "Mislila sam nekako da e to biti dobro za njega." "Jo malo pa da se upie u dobrotvorno drutvo." "Nemoj da si tako gadan." "Neu biti." "Zbilja nisi znao?" "Nisam", rekoh. "Verovatno da nisam ni mislio na to." "Misli da e mu mnogo teko pasti?" "To je njegova stvar", rekoh. "Obavesti ga da dolazite. Uvek moe da ne doe." "Pisau mu i dau mu priliku da se izvue."

Nisam vie video Bret sve do dvadeset i etvrtog juna uvee. "Ima li vesti od Kona?" "Naravno. Oduevljen je." "Zaboga!" "I meni samom je bilo malo udno." "Kae da jedva eka da me vidi." "Da ne misli da dolazi sama?" "Ne. Pisala sam mu da dolazimo svi zajedno. I Majki i svi." "Sjajan je." "Zar ne?" Oekivali su da e im novac stii sutradan. Dogovorili smo se da se naemo u Pamploni. Ili bismo pravo za San Sebastijan, a odatle vozom. Nali bismo se svi u Pamploni kod Montoje. Ako ne dou najdalje do ponedeljka, mi bismo otili u meuvremenu u planine do Burgete da ponemo s pecanjem. Do Burgete ima autobus. Napisao sam im plan puta, da bi mogli da idu za nama. Bil i ja smo poli jutarnjim vozom sa stanice Orsej. Dan je bio prijatan, ne suvie topao, a predeli lepi od samog poetka. Otili smo u kola za ruavanje i dorukovali. Pri polasku iz kola zatraio sam od efa kola kupone za prvu partiju. "Ima tek za petu." "Kako to?" U tom vozu se uvek rualo samo u dve partije i u obe je uvek bilo dovoljno mesta. "Sve je rezervisano", ree ef kola za ruavanje. "Peta partija e biti u tri i trideset." "Ovo nije prijatno", rekoh Bilu. "Daj mu deset franaka." "Uzmite", rekoh. "eleli bismo da ruamo u prvoj partiji." Stavio je deset franaka u dep. "Hvala", ree. "Preporuio bih gospodi da uzmu nekoliko sendvia. Za prve etiri partije su sva

mesta zauzeta jo u putnikom birou." "Ti e, brajko moj, daleko doterati", ree mu Bil na engleskom. "Da sam ti dao pet franaka, valjda bi nam savetovao da skaemo iz voza." "Comment?" Kako? "Idi do avola!" ree mu Bil. "Spremi sendvie i bocu vina. Reci mu to, Dek." "I poaljite nam u susedni vagon." Objasnio sam mu gde smo. U naem kupeu je sedeo jedan ovek sa svojom enom i njihovim deakom. "Rekao bih da ste vi Amerikanci, zar ne?" upita ovek. "Prijatno putovanje?" "Divno", ree Bil. "Tako i treba. Putujte dok ste mladi. Mama i ja smo uvcV eleli da doemo ovamo, ali smo morali malo da se strpimo." "Mogao si da doe pre deset godina da si hteo", ree ena. "Uvek si govorio: ,Vidi prvo Ameriku. Mogu da kaem da smo dosta videli, uzdu i popreko." "Znate, u ovom vozu ima mnogo Amerikanaca", ?ee mu. "Ima ih sedam vagona svi iz Dejtona iz Ohaja. Ili su na hodoae u Rim, a sad idu u Bijaric i Lurd." "Aha, ti li su. Hodoasnici. Prokleti puritanci!" ree Bil. "Iz koga ste kraja Amerike vi momci?" "Kanzas Sitija", rekoh. "On je iz ikaga." "Idete obojica u Bijaric?" "Ne. Idemo u paniju na pecanje." "No, to me nikad nije privlailo. Ali tamo u mom kraju mnogi se time bave. Imamo neka od najboljih mesta za pecanje u Montani. Iao sam i ja tamo s drugovima, ali me ba nita nije privlailo." "Nisi se pretrgao od pecania na tim izletima", ree njegova ena. ; On nam namignu. "Znate kakve su ene. Ako ponese koju flau ili koji sanduk piva, misle da je smak sveta." "Eto, takvi su vam mukarci", obrati nam se ena. Poravnala je svoju prostranu suknju. "Glasala sam protiv prohibicije njemu za ljubav, a i to volim da imamo malo piva u kui, a on sad ovako govori. udo da uopte nau neku da se oene." "Nego", ree Bil, "znate li da je ta banda Bratstva hodoasnika monopolisala kola za ruavanje sve

do pola etiri po podne?" "Nije valjda? Ne mogu oni tek tako." "Probajte da naete mesto." "Onda, mama ne bi bilo zgoreg da se vratimo i ponovo dorukujemo." Ustala je i doterala svoju haljinu. "Momci, da li biste pripazili na nae stvari? Hajde, Hjuberte." Sve troje odoe u kola za ruavanje. Nekoliko trenutaka posle njihovog odlaska proe vagonom kelner pozivajui prvu partiju, i hodoasnici, zajedno sa svetenicima, poee da se redaju kroz hodnik. Na prijatelj se nije vratio sa svojima. Kroz hodnik proe kelner s naim sendviima i bocom ablisa, i mi ga pozvasmo. "Danas ete imati pune ruke posla", rekoh. On klimnu glavom. "Sad poinju, u deset i po." "Kad emo mi ruati?" "Eh! Kad u ja ruati?" Ostavio je dve ae uz bocu; platismo mu sendvie i dadosmo mu napojnicu. "Doi u po tanjire", ree, "ili ih vi donesite sa sobom." Jeli smo sendvie, pili ablis i posmatrali predeo kroz prozor. Penica je tek poela da dozreva, a polja su bila puna bulki. Promicale su zelene livade, lepo drvee i pokatkad velike reke i zamkovi daleko u drveu. U Turu smo izali i kupili jo jednu bocu vina, a kad smo se vratili natrag u kupe, tu su ve ugodno sedeli gospodin iz Montane, njegova ena i sin Hjubert. "Je li lepo za plivanje u Bijaricu?" upita Hjubert. "Ovaj deko je lud dok se ne dokopa vode", ree njegova mati. "Deacima teko pada putovanje." "Fino se pliva", rekoh ja. "Ali je opasno kad je bura." "Jeste li dobili ruak?" upita Bil. "Nego ta. Lepo smo zaseli kad su poeli da ulaze, pa su sigurno mislili da smo i mi iz drutva. Jedan kelner nam ree neto na francuskom, a onda jednostavno poslae trojicu natrag." "Mislili su da smo neki okci", ree ovek. "Svakako da se po tome vidi mo katolike crkve. teta,

momci, to niste katolici. Onda biste dobili ruak, nema ta." "Ja jesam", rekoh. "Ba zato se i sekiram." Najzad, ruali smo u etiri i etvrt. Bil je na kraju postao prilino nezgodan. Uhvatio je za kaput jednog svetenika koji se vraao zajedno s jednom grupom hodoasnika. "Oe, kada e se i nama protestantima pruiti prilika da ruamo?" "Nita mi nije poznato o tome. Jeste li dobili kupone?" "Ovo bi moglo naterati oveka da se upie u Klukluksklan", ree Bil. Svetenik se osvrnu i pogleda ga. U kolima za ruavanje su kelneri sluili peti uzastopni obed. Kelner koji nas je posluivao bio je sav u znoju. Bela bluza mu je bila ljubiasta pod pazuhom. "Mora biti da je popio more vina." "Ili nosi ljubiaste potkoulje." "Da ga pitamo?" "Nemoj. Suvie je umoran." V oz je u Bordou stajao pola sata, te iziosmo kroz stanicu da se proetamo. Nismo imali vremena da odemo u grad. Potom smo proli kroz Land i posmatrali zalazak sunca. Kroz borovu umu su bile proseene iroke krevine radi obezbeenja od poara, i kroz njih su se, kao kroz bulevare, videli umoviti bregovi u daljini. Veerali smo oko sedam i trideset i posmatrali predeo kroz otvoren prozor kola za ruavanje. itav predeo je bio peskovit, obrastao borovinom i zarastao u vres. Na malim proplancima su se pomaljale kue, a pokatkad bismo proli pored neke strugare. Bilo se smrklo: s one strane prozora nasluivao se vreo, peskovit i taman predeo. Oko devet asova uosmo u Bajonu. Onaj ovek, njegova ena i Hjubert rukovae se s nama. Produili su dalje do La Negres, da uhvate voz za Bi jari. "Dakle, elim vam svaku sreu", ree on. "Pazite se na tim borbama s bikovima." "Moda emo se videti u Bijaricu", ree Hjubert. Siosmo sa svojim koferima i pecakim priborom, proosmo kroz mranu stanicu, pa izbismo na svetlost i niz taksija i hotelskih autobusa. Tu je, zajedno s hotelskim osobljem, stajao Robert Kon. Isprva nas nije video. Tada pohita k nama. "Zdravo Dek. Jesi li dobro putovao?"

"Odlino", rekoh. "Ovo je Bil Gorton." "Milo mi je." "Idemo", ree Kon. "Uzeo sam kola." Bio je malo kratkovid. Ranije to nisam nikad primetio. Posmatrao je Bila, trudei se da stvori sebi sliku o njemu. A bio je i zbunjen. "Idemo u moj hotel. Pristojan je. Sasvim je prijatan." Uosmo u kola, pa koija podie kofere na sedite pored sebe, pope se i pucnu biem, te preosmo preko mranog mosta i uosmo u grad. "Neobino mi je milo to sam vas upoznao", obrati se Kon Bilu. "Toliko sam uo o vama od Deka i itao sam vae knjige. Jesi li dobio moje pismo, Dek?" Kola se zaustavie pred hotelom, i svi siosmo i uosmo unutra. Hotel je bio prijatan, osoblje u portirnici vrlo vedro, i svaki od nas je dobio lepu sobicu.

X
Ujutru je bilo vedro; polivali su ulice u gradu, i mi smo svi dorukovali u kafani. Bajona je prijatan grad. Lii na neki veoma ist panski grad i lei na velikoj reci. Iako je bilo rano jutro, na mostu preko reke je ve bila vruina. Iziosmo na most i zatim proetasmo kroz grad. Poto nikako nisam bio siguran da e Majklove udice stii na vreme iz kotske, potraili smo radnju s pecakim priborom, i najzad kupismo jednu udicu, za Bila, na spratu iznad neke trgovine s tekstilom. ovek koji je prodavao pribor bio je iziao, pa smo morali ekati da se vrati. Najzad se pojavio, i mi kupismo jevtino sasvim dobru udicu i dve mree. Ponovo smo izili na ulicu i pogledali katedralu. Kon ree neto kako je katedrala vrlo lep primer ovog ili onog ne seam se vie ega. ini mi se da je to bila ljupka katedrala, ljupka i tamna, kao panske crkve. Zatim smo se uspeli pored stare tvrave i stigli do sedita mesnog Inicijativnog sindikata, odakle je trebalo da polazi autobus. Tu nam rekoe da autobuski saobraaj poinje tek prvog jula. U putnikom birou smo saznali koliko do Pamplone moramo platiti auto, pa iznajmismo jedan za etiri stotine franaka u velikoj garai odmah do ugla iza Gradskog pozorita. Ugovorili smo da auto za etrdeset minuta doe po nas pred hotel i svratili u kafanu na trgu, gde smo dorukovali i popili pivo. Bila je vruina, ali je grad odisao britkom sveinom ranog jutra, i bilo je prijatno sedeti u kafani. Podigao se povetarac; osealo se kako vazduh dolazi s mora. Po trgu su etkali golubovi, kue su imale onu utu, suncem prepeenu boju, i meni se nije ilo iz kafane. Ali smo morali otii u hotel da spakujemo kofere i platimo raun. Platismo pivo vukli smo kocku oko toga, i ini mi se da je Kon platio i odosmo do hotela. Na Bila i mene je dolo samo po esnaest franaka i deset od sto za poslugu. Poslali smo da nam snesu stvari dole i ekali smo Roberta Kona. Dok smo ekali, spazio sam na parketu jednu bubavabu koja je bila bar tri ina dugaka. Pokazah je Bilu, a zatim je zgazih cipelom. Sloismo se da je sigurno ba tog trenutka dola iz vrta. Hotel je zaista bio strano ist. Najzad sie i Kon, te odosmo svi do auta. Bila su to velika zatvorena kola, sa oferom u belom mantilu s plavom kragnom i manetama. Rekosmo mu da spusti krov auta. Sloio je kofere, pa krenusmo ulicom iz grada. Proli smo pored ljupkih vrtova, sa lepim izgledom na grad za nama, a zatim zali u zelen talasast predeo, kroz koji se put stalno penjao. Prolazili smo pored mnogih Baska sa volovima i stokom koja je teglila kola putem, i pored ljupkih seoskih kua niskih krovova, sve belo okrecenih. U baskijskom kraju su polja posvuda sona i zelena, a kue i sela izgledaju imuna i ista. Svako selo ima igralite za pelotu, i na nekim je igrala deurlija na vrelom suncu. Po zidovima crkava je pisalo da je zabranjeno upotrebljavati ih za pelotu, a kue po selima su bile pokrivene crvenim crepovima. Zatim je put skrenuo i poeo da se penje, te smo ili uzbrdo, uza samu padinu, s dolinom ispod nas dok su se iza nas bregovi protezali k moru. More se nije moglo videti. Bilo je suvie daleko. Mogli su se videti samo bregovi i opet bregovi, i nasluivati gde lei more. Preosmo pansku granicu. Tu su se nalazili jedna reica i most, i s jedne strane panski karabinijeri u bonapartovskim eirima od lakovane koe i karabinima preko lea, a s druge gojazni Francuzi sa apkama i brkovima. Otvorili su samo jedan kofer, uzeli pasoe i pregledali ih. S obe strane granice nalazila se po jedna trgovina s gostionicom. ofer je morao da ue i da popuni neke formulare radi

kola, a mi iziosmo i preosmo do reke da pogledamo ima li pastrmki. Bil je pokuao da porazgovara panski s jednim karabinijerom, ali nije ilo ba najbolje. Robert Kon je, pokazujui prstom, upitao da li u reci ima pastrmki, i karabinijer ree da ima, ali ne mnogo. Upitao sam ga da li ikada peca, a on ree ne, ne zanima ga. Ba u tom trenutku priblii se mostu jedan starac s dugom, od sunca izbeljenom kosom i bradom, u odelu koje kao da je bilo saiveno od sargije. Nosio je dugaku motku, a na lea je zabacio jedno jare, vezano za etiri noge, dok mu je glava visila. Karabinijer mu mahnu sabljom da se vrati. ovek se okrenu bez ijedne reci i krenu natrag po belom drumu u paniju. "ta je to bilo s ovim starim?" upitah. "Nema nikakvu propusnicu." Ponudih straara cigaretom. Posluio se i zahvalio mi. "ta e sad da radi?" upitah. Straar otpljucnu u prainu. "O, pregazie reku." "Da li se mnogo krijumari?" "0, provlae se oni." Iziao je ofer, savijajui dokumenta i stavljajui ih u unutranji dep svog kaputa. Svi uosmo u kola, i ona krenue belim pranjavim drumom u paniju. Predeo je neko vreme bio isti kao i dotad. Zatim smo, stalno se penjui, preli najviu taku jednog klanca, drumom koji se probijao u zavojima, a onda smo uli u pravu paniju. Tu su se protezale duge mrke planine, tu i tamo poneki bor, a u daljini bukove ume na ponekoj padini. Drum je vodio du prevoja, zatim se naglo sputao, te je ofer morao da trubi, da uspori i da skrene da ne bi naleteo na dva magarca to su spavala na drumu. Spustili smo se i ostavili planine za sobom, pa onda kroz hrastovu umu; u umi je paslo belo stado. Pod nama su se nalazile travne ravnice i bistre reke, a zatim preosmo jednu reku i proosmo kroz jedno sumorno seoce, pa opet poosmo uzbrdo. Peli smo se sve vie i vie, preli jo jedan visok prevoj i skrenuli du njega, pa drum skrenu udesno i nanie i ugledasmo daleko prema jugu itav jedan nov planinski lanac, mrk i kao prepeen i izbrazdan u neobine oblike. Malo posle smo izili iz planina: s obe strane druma je raslo drvee, pa reka, pa polja zrelog ita, i put se, jo uvek beo, pruao pravo pred nama, a zatim se uspeo na malu uzviicu. U daljini s leve strane video se breg sa starim zamkom oko koga su se pribile zgrade; jedno polje ita je dopiralo do samih njegovih zidina i talasalo se na vetru. Sedeo sam napred sa oferom, pa sam se okrenuo. Robert Kon je bio zaspao, ali je Bil posmatrao i klimnuo mi glavom. Zatim smo prolazili kroz prostranu ravnicu; s desne strane se neka velika reka ljeskala na suncu kroz drvored, a u daljini se video plato

Pamplone kako se izdie iz ravnice, i gradske zidine, i velika mrka katedrala i izlomljeni obrisi drugih crkava. Iza platoa su se dizale planine, i planine su bile svud gde god bi se bacio pogled, a beo drum je stremio preko ravnice ka Pamploni. U grad smo uli s druge strane platoa, vrletnim i pranjavim drumom koji se strmo penjao izmeu lisnatih drvoreda, a zatim je poao ravno kroz novi deo grada koji se podie izvan starih zidina. Proli smo pored arene, visoke i bele na suncu kao da je od betona, izbili sporednom ulicom na prostran trg i zaustavili se pred hotelom "Montoja". ofer nam pomoe da skinemo prtljag. Gomila deurlije zagledala je auto, i trg je bio vreo, drvee se zelenelo, zastave su visile na kopljima. Prijatno je bilo pobei od sunca u hladovinu arkada to opervauju ceo trg. Montoja se obradovao kad nas je video; rukovao se s nama i dao nam je lepe sobe prema trgu, a zatim smo se umili i doterali i sili u trpezariju na ruak. ofer je takoe ostao da rua, a posle mu platismo, pa on krenu natrag za Bajonu. Kod Montoje ima dve trpezarije. Jedna je gore na drugom spratu i gleda na trg. Druga je dole, jedan sprat nie od nivoa trga, i ima vrata to vode na zadnju ulicu kojom prolaze bikovi kad zorom jure ulicama na putu za arenu. Uvek je svee u toj donjoj trpezariji, i mi smo vrlo dobro ruali. Prvi obed u paniji, sa svojim predjelom, jednim jelom od jaja, dva jela s mesom, povrem, salatom, slatkiima i voem, predstavlja pravi prepad. Morate popiti mnogo vina da bi sve to silo dole. Robert Kon je pokuao da kae da uopte ne eli drugo jelo s mesom, ali mi nismo hteli da mu prevedemo, te mu kelnerica donese neto drugo umesto toga hladno peenje, ini mi se. Kon je bio prilino nervozan otkako smo se sastali u Bajoni. Nije znao da li nam je poznato da je Bret bila s njim u San Sebastijanu, i stoga nije znao kako da se ponaa. "Dakle", rekoh, "Bret i Majki treba veeras da stignu." "Nisam siguran da e doi", ree Kon. "A zato?" ree Bil. "Naravno da e doi." "Oni uvek zadocnjavaju", rekoh ja. "Pre bih rekao da nee doi", ree Kon. Rekao je to s malo naduvenim izrazom oveka koji bolje zna, to nas je obojicu acnulo. "Da se kladimo u pedeset pezeta da e veeras biti ovde", ree Bil. On se uvek kladi kad se naljuti, i stoga se obino nepromiljeno kladi. "Primam", ree Kon. "Vai. Zapamti, Dek, Pedeset pezeta." "Zapamtiu sam", ree Bil. Video sam da se bio naljutio i eleo sam da ga stiam. "Svakako da e doi", rekoh, "ali moda ne veeras." "elite li da povuete opkladu?" upita Kon.

"Ne. Zato bih? Moe i u sto, ako hoete." "Vai. Primam." "Sad dosta", rekoh. "Inae ete morati da unesete u opkladnu knjigu i da odvojite neto i za mene." "Ja sam zadovoljan", ree Kon. Osmehnuo se. "Uostalom, verovatno ete to povratiti na bridu." "Jo niste dobili", ree Bil. Izili smo da ispod arkada odetamo do kafane "Irunja", na kafu. Kon ree da ide prekoputa da se obrije. "Je li, ima li uopte izgleda da dobijem ovu opkladu?" upita me Bil. "Slab si. Oni nikad nigde ne stignu na vreme. Ako im ne doe novac, sigurno je kao grad da nee doi veeras." "Pokajao sam se im sam otvorio usta. Ali sam morao da mu pariram. Pretpostavljam da je ovek na svom mestu, ali otkud mu ta poverljiva obavetenja. Majki i Bret su se sa nama dogovorili da dou ovamo." Ugledah Kona kako dolazi preko trga. "Evo ga ide." "Samo neka izbegava to nadmeno i jevrejsko ponaanje." "Berbernica je zatvorena", ree Kon. "Otvara se tek u etiri." Popili smo kafu kod "Irunje", sedei u ugodnim pletenim stolicama i posmatrajui iz hladovine arkada prostrani trg. Malo posle Bil ode da napie neka pisma, a Kon prekoputa u berbernicu. Berbernica je bila jo zatvorena, pa se resio da ode do hotela da se okupa, a ja sam posedeo napolju pred kafanom i zatim otiao da se proetam po gradu. Bila je velika vruina, ali sam se drao senovite strane ulica; proao sam kroz pijacu i bilo mi je prijatno da ponovo razgledam grad. Otiao sam do Ajuntamijenta i naao starog gospodina preko koga se svake godine pretplaujem na ulaznice za borbe s bikovima: dobio je novac koji sam mu poslao iz Pariza, obnovio moju pretplatu, i tako je sve bilo u redu. Bio je arhivar, i u njegovom nadletvu su se nalazile sve gradske arhive. To nema nikakve veze sa ovom priom. U svakom sluaju, kancelarija mu je imala jedna zeleno tapecirana vrata i jedna velika drvena vrata, i kad sam iziao, ostao je da sedi usred arhiva to su pokrivale sve zidove; zatvorio sam oboja vrata, a kad sam izlazio iz zgrade na ulicu, vratar me zaustavi da mi oetka kaput. "Mora biti da ste bili u nekom autu", ree. Okovratnik pozadi i gornji deo ramena bili su sivi od praine. "Od Bajone."

"Da, da", ree on, "po mestu gde je pala praina video sam da ste bili u autu." Tako mu dadoh dva bakrena novia. U dnu ulice ugledah katedralu i uputih se k nnjoj. -Njena fasada mi se uinila runom kad sam je prvi put video, ali mi se sad dopala. Uoh. Unutra je bilo turobno i mrano, stubovi su se visoko uzdizali, i svet se molio, a mirisalo je na tamjan, i bilo je nekoliko divnih velikih prozora. Klekoh i poeh da se molim, i molio sam se za svakoga ko mi je pao na pamet: za Bret i Majkla, i Bila, i Roberta Kona i za sebe, i za sve toreadore, ponaosob za one to sam ih voleo, a uture za sve ostale, zatim sam se ponovo molio za sebe, i dok sam se molio za sebe, osetih da postajem dremljiv, pa sam se molio da borbe s bikovima budu dobre, da fijesta bude fina i da neto upecamo. Pitao sam se ima li jo neto za ta bi trebalo da se molim, pa sam se setio da bih voleo da imam neto novaca, i tako sam se molio da napravim mnogo para, i mislei kako u da napravim pare podsetih se na grofa, pa sam poeo da se pitam gde li je sad, i bilo mi je ao to ga nisam video od one noi na Monmartru, i ta li mi je to Bret ispriala smeno o njemu. I kako sam elo vreme kleao s elom oslonjenim na drvo preda mnom smatrajui da se molim, bio sam malo postien i bilo mi je ao to sam tako lo katolik, ali sam uviao da tu nita ne mogu uiniti, bar za neko vreme, a moda i nikad, ali da je to u svakom sluaju uzviena vera, te sam samo zaeleo da budem poboan, ili u moda to biti idui put. I tada sam se obreo pod vrelim suncem na stepenicama katedrale: kaiprst i palac desne ruke su mi jo bili vlani i oseao sam kako se sue na suncu. Sunce je bilo vrelo i bletavo: preoh na drugu stranu idui pored zgrada i vratih se sporednim ulicama u hotel. To vee smo za veerom zapazili da se Robert Kon bio okupao, obrijao, oiao i oprao kosu i da je posle stavio neto na kosu da bi mu leala. Bio je nervozan, ali uopte nisam pokuavao da mu pomog nem. V oz iz San Sebastijana je trebalo da stigne u devet asova, i Bret i Majki su morali biti u njemu, ako uopte dolaze. U dvadeset do devet nismo jo bili ni na polovini veere. Robert Kon se die od stola i ree da ide na stanicu. Rekoh da u poi s njime, samo da bih mu pokvario raun. Bil ree da ni za ta na svetu ne bi prekinuo veeru. Rekoh da emo se odmah vratiti. Otili smo do stanice. Uivao sam u Konovoj nervozi. Nadao sam se da e Bret biti u vozu. Na stanici smo doznali da je voz u zakanjenju, pa smo seli na jedna kolica za prtljag i ekali napolju u mraku. Nikad nisam video oveka u civilnom ivotu tako nervoznog kao Roberta Kona niti tako ustreptalog. Uivao sam u tome. Gadno je bilo uivati u tome, ali sam se i oseao gadno. Kon je imao neku udesnu sposobnost da u svakom oveku probudi ono najrunije. Posle nekog vremena zausmo pisak lokomotive odozdo, s druge strane platoa, a zatim ugledasmo farove kako se pribliuju uzbrdo. Uosmo u stanicu i stadosmo s gomilom sveta pored samog izlaza; voz doe i stade, i svi poee da izlaze. Nije ih bilo u gomili. ekali smo dok nisu svi proli i izili iz stanice i uli u autobuse ili kola ili se zaputili u grad kroz mrak, sa svojim prijateljima i roacima. "Znao sam da nee doi", ree Robert. Vraali smo se u hotel. "Ja sam mislio da bi mogli doi", rekoh. Kad smo stigli u hotel, Bil je jeo voe i dovravao bocu vina.

"Nisu doli, ta?" "Nisu." "Nemate li nita protiv, Kon, da vam onih sto pezeta dam sutra ujutru?" upita Bil. "Nisam uopte jo promenio novac." "Ta ne mislite na to", ree Robert Kon. "Da se kladimo u neto drugo. Moe li se kladiti na borbe s bikovima?" "Moe, ali ne mora", ree Bil. "To bi bilo kao klaenje na rat", rekoh ja. "ovek ne mora biti materijalno zainteresovan." "Jedva ekam da ih vidim", ree Kon. Naem stolu prie Montoja. U ruci je drao telegram: "Za vas." Prui mi ga. Proitah: "Noimo San Sebastijan." "Od njih je", rekoh. Stavio sam telegram u dep. Inae bi bio red da im ga pokaem. "Zadrali su se u San Sebastijanu", rekoh. "Pozdravljaju vas." Ne znam zato me je neto gonilo da ga secam. U stvari, znam. Bio sam slepo, neumoljivo ljubomoran zbog onoga to je doiveo. injenica da sam to primio kao neto to se samo po sebi razume nije nita menjala u tome. Nesumnjivo da sam ga mrzeo. Mislim da ga uopte nisam stvarno mrzeo sve dok se nije onako poneo za vreme ruka to i dok se nije onako ulickao kod berberina. I tako stavih telegram u dep. Uostalom, meni je bio i upuen. "Dakle", rekoh, "treba da krenemo podnevnim autobusom za Burgetu. Mogu doi za nama ako stignu sutra uvee." Iz San Sebastijana su dolazila samo dva voza jedan rano ujutru i onaj koji smo ba bili doekali. "To nije rava ideja", ree Kon. ,to pre stignemo na reku, tim bolje." "Meni je svejedno kad polazimo", ree Bil. "to pre, to bolje." Posedeli smo neko vreme u "Irunji" i popili kafu, a zatim proetali do arene, pa preko polja i kroz drvee do ruba obronka, odakle smo posmatrali dole reku u tami. Otiao sam rano da legnem. ini mi se da su Bil i Kon ostali dugo u kafani, jer sam ve bio spavao kad su se vratili. Ujutru sam kupio tri karte za autobus za Burgetu. Po voznom redu trebalo je da krene u dva. Ranije nije bilo nita. Sedeo sam prekoputa kod "Irunje" i itao novine kad spazih Roberta Kona gde dolazi preko trga. Priao je stolu i seo na pletenu stolicu.

"Prijatna je ova kafana", ree. "Jesi li dobro spavao, Dek?" "Spavao sam kao klada." "Ja nisam ba najbolje spavao. A i dugo smo ostali, Bil i ja." "Gde ste bili?" "Ovde. A kad su zatvorili, preli smo u onu drugu kafanu. Onaj ia tamo govori nemaki i engleski." "U kafani ,Suizo?" "U njoj. Zgodan neki ia, izgleda. ini mi se da je ta kafana bolja od ove." "Nije tako prijatna po danu", rekoh. "Suvie toplo. Nego, uzeo sam karte za autobus." ne idem danas. Poite ti i Bil." "Uzeo sam kartu i za tebe." "Daj mi je. Uzeu novac natrag." "Staje pet pezeta." Robert Kon izvadi pet pezeta u srebru i prui mi. t "Moram da ostanem", ree. "Zna, bojim se da nije neki nesporazum po sredi." "Pa sad", rekoh, "mogu i da ne dou trietiri dana ako ponu da se provode po San Sebastijanu." "U tome i jeste stvar", ree Robert. "Bojim se da nisu oekivali da se nau sa mnom u San Sebastijanu i da se nisu zbog toga zadrali tamo." "Po emu to zakljuuje?" "Pa, pisao sam Breti i tako joj predloio." "Zato onda, do avola, nisi ostao tamo i saekao ih", zaustih da kaem, ali se uzdrah. Mislio sam da e mu to i samom pasti na pamet, ali ne verujem da je ikad doao na tu pomisao. Sad je postao poverljiv; inilo mu je zadovoljstvo to moe da govori tako kao da ja znam da ima neeg izmeu njega i Bret. "Onda, Bil i ja kreemo odmah posle ruka", rekoh. "V oleo bih da mogu i ja. ele zime smo se radovali tom pecanju." Pao je u neku sentimentalnost. "Ali moram ostati. Stvarno moram. im budu doli, odmah u ih dovesti." "Hajde da naemo Bila."

"Moram da odem preko do berberina." "Videemo se na ruku." Bila sam naao gore u njegovoj sobi. Brijao se. "Ah, da, sino mi je sve to ispriao", ree Bil. "Mnogo voli da se ispoveda. Rekao je da je s Bretom ugovorio sastanak u San Sebastijanu." "Odvratni laov!" "Ma nemoj", ree Bil. "Nemoj da se ljuti. Nemoj ve sad da se ljuti. Zbilja, kako si se uopte upoznao s tim tipom?" "Ne utrpavaj to." Bil se okrenu, poluobrijan, a zatim produi da govori u ogledalo, sapunjajui lice. "Nisi li ga ti prole zime poslao k meni u Njujork s jednim pismom? Hvala Bogu to stalno putujem. Nema jo neke prijatelje Jevreje da ih vue sa sobom?" Protrljao je bradu palcem, pogledao je, pa ponovo poeo da strue. "Pa i ti ima neke da se zakiti." "To da. Imam i ja nekoliko gnjavatora. Ali ne mogu da se mere s tvojim Robertom Konom. Nego, zaudo, jo je i prijatan. Simpatian mi je. Ali je prosto nemogu." "Ume da bude strano prijatan." "Znam. To je ba ono najgore." Nasmejah se. "Pa da, samo se smej", ree Bil. "Ti nisi bio s njim sino do dva sata." "Ba te ugnjavio?" "Uas. ta je to, uopte, izmeu njega i Bret? Je li ona uopte imala neke veze s njim?" Podigao je bradu i istezao je levo i desno. "Naravno. Bila je s njim u San Sebastijanu." "Kakva nemogua glupost. Zato je to uinila?" "Htela je da ode iz grada, a nigde ne moe sama. Priala mi je kako je mislila da e to biti dobro za njega."

"Kakve su sve jezive gluposti ljudi u stanju da uine. Zato nije otila s nekim iz svog drutva? Ili s tobom? ovo samo uzgred ili sa mnom? Zato ne sa mnom?" Paljivo pogleda svoje lice u ogledalu i nabaci podosta sapunice na obe jagodice. "Ovo je poteno lice. Lice u koje bi svaka ena mogla imati poverenja." "Nije ga uopte zapazila." "A trebalo je. Sve ene bi trebalo da ga zapaze. Ovo je lice koje treba prikazati na svim ekranima u zemlji. Svakoj eni treba dati po jednu fotografiju ovog lica kad naputa oltar. Majke treba da priaju svojim kerima o ovom licu. Sine moj", on upravi brija na mene, "poi u svet s ovim licem i stvaraj sebi budunost." Pognuo se nad umivaonikom, oprao lice hladnom vodom, natrljao malo alkohola, pa se paljivo zagledao u ogledalo, isteui svoju dugaku gornju usnu. "Gospode!" ree. "Uasnog li lica." Ogledao se u ogledalu. "A to se tie toga Roberta Kona", ree Bil, "on mi se smuio i moe da ide do avola, i strano se radujem to ostaje ovde i to nee biti s nama na pecanju." "Potpuno si u pravu." "Idemo da pecamo pastrmke. Idemo da pecamo pastrmke u Irati, a sad emo za rukom dobro da se napijemo domaeg vina, pa emo se slavno provozati autobusom." "Hajdemo. Da preemo u Jrunju i da ponemo", rekoh ja. m

XI
Na trgu je prilo kad smo posle ruka izili sa svojim prtljagom i futrolom s udicama da krenemo za Burgetu. Neki putnici su sedeli na krovu autobusa, dok su se drugi peli uz lestvice. Bil se pope gore i Robert sede kraj Bila da bi mi sauvao mesto, a ja se vratih u hotel po nekoliko boca vina, da ih ponesemo sa sobom. Kad sam se vratio, autobus je bio prepun. Gore su na svim denjcima i koferima sedeli ljudi i ene, i sve ene su mahale svojim lepezama na suncu. Ba je bila vruina. Robert sie dole, i ja se ugurah na mesto koje mi je sauvao na jedinoj drvenoj klupi to se nalazila na krovu. Robert Kon je stajao u senci arkada ekajui da krenemo. Oslanjajui se na nae noge, ispred nae klupe opruio se po krovu autobusa jedan Bask, drei na krilu veliku meinu s vinom. Ponudio je meinu Bilu i meni, i kad sam je nategao da otpijem, on je tako vesto i tako neoekivano imitirao zvuk sirene da sam prolio malo vina, i svi se nasmejae. Izvinio se i naterao me da ponovo nategnem. Malo docnije opet zasvira kao sirena, i ja nasedoh i drugi put. Bio je vrlo vest u tome. Baskima se svialo. ovek koji je sedeo do Bila govorio mu je neto na panskom, ali Bil nije razumevao, te stoga ponudi oveku bocu vina. ovek odmahnu rukom da nee. Ree da je suvie vruina i da je suvie mnogo pio za rukom. Kad mu Bil drugi put ponudi bocu, on dobro povue, pa su se onda obredili svi koji su sedeli na tom delu krova. Svaki je vrlo utivo otpio, pa su nas posle naterali da je zapuimo i ostavimo. Svi su navaljivali da pijemo iz njihovih meina. Bili su to seljaci koji su ili gore u brda. Najzad, posle jo nekoliko lanih znakova sirenom, autobus krenu i Robert Kon nam mahnu rukom, a svi mu Baski otpozdravie mahanjem. im smo izbili na drum, van grada, zasveilo je. Prijala je ta vonja na krovu, ispod samog drvea. Autobus je iao dosta brzo, tako da je povetarac dobro brisao, i dok smo se vozili drumom zasipajui prainom kronje, i nizbrdo, imali smo divan pogled kroz drvee na grad koji se podizao na grebenu nad rekom. Onaj Bask to se oslanjao na moja kolena pokaza nam grliem meine na ovaj pogled i namignu nam. Klimnu glavom. "Fino, ta?" "Silni su ljudi ovi Baski", ree Bil. Bask to se oslanjao na moje noge bio je toliko preplanuo na suncu da je imao boju koe na sedlu. Nosio je crnu koulju kao i svi ostali. Njegov preplanuli vrat bio je sav izbrazdan. Okrenuo se i ponudio svoju meinu Bilu. Bil mu prui jednu nau bocu. Bask mu pripreti kaiprstom i vrati natrag bocu, utuknuvi dlanom zapua. Podie meinu. "Arriba! Arriba!" ree. "Podignite je." Bil podie meinu, zabaci glavu i pusti mlaz vina da ikne iz meine u usta. Kad je prestao da pije i spustio meinu, nekoliko kapi mu se slivalo niz bradu. "Ne! Ne!" povikae nekoliko Baska. "Ne tako." Jedan istre meinu sopstveniku, koji se ba spremao da pokae kako se to radi. Bio je mlad ovek; visoko je izdigao meinu sasvim ispruenim rukama i pritisnuo je akom, tako da mu je mlaz vina trcao u usta. Drao je tako meinu, i vino se u opruenom, snanom luku slivalo u usta i on ga je bez predaha gutao vesto i pravilno.

"Ej bre!" povika sopstvenik meine. "ije je to vino?" Onaj to je pio odbi ga pokretom malog prsta i osmehnu nam se oima. Zatim otro presee mlaz, hitro podie meinu i spusti je sopstveniku. Namignuo nam je. Sopstvenik tuno protrese meinu. Proosmo kroz jedan grad i zaustavismo se pred postajom, i ofer natovari nekoliko paketa. Zatim ponovo krenusmo; po izlasku iz grada put poe da se penje. Prolazili smo kroz ratarski kraj sa krevitim bregovima koji su se sputali u njive. itna polja su se puzala uz padine. Sad je, na visini, vetar poeo da povija ito. Drum je bio beo i pranjav, i praina se dizala pod tokovima i lebdela u vazduhu iza nas. Put se penjao u bregove i ostavljao dole bujna itna polja. Sad se samo tu i tamo pojavljivao pokoji potes pod itom na golim padinama i s obe strane reica. Naglo smo skrenuli u stranu da bismo propustili dugaku zapregu od est mazgi, koje su idui jedna za drugom vukle natovarena kola s visokim arnjevima. I kola i mazge su bili prekriveni prainom. Odmah za njima je nailazila jo jedna zaprega mazgi s drugim kolima. Ova kola su bila natovarena trupcima; arriero koji je terao mazge povi se unazad i pritegnu debele drvene konice dok smo prolazili. Predeo je tu gore bio sama golet: bregovi su se sastojali od kra i prepeene ilovae, izbrazdane kiom. Posle jedne okuke uli smo u jedan grad i s obe strane se neoekivano ukaza zelena dolina. Sredinom grada je proticala reka; vinogradi su dopirali do samih kua. Autobus se zaustavi pred postajom. Mnogo putnika sie i mnogo prtljaga izvukoe ispod velikih cirada na krovu i spustie dole. Bil i ja siosmo i uosmo u postaju. U oniskoj, mranoj prostoriji bili su poredani sedla i amovi, i vile od mekog drveta, a sa tavanice su visili grozdovi espadrila, kaievi slanine, venci belog luka i dugake kobasice. Bilo je svee i mrano; stajali smo ispred dugake drvene tezge za kojom su dve ene sluile pie. Na policama iza njih bile su naslagane namirnice i roba. Popili smo obojica po jedan aguardiente i platili smo etrdeset santima za oba. Dao sam eni pedeset santima da bi ostalo za napojnicu, ali mi ona vrati bakarnih deset santima, mislei da sam pogreno razumeo cenu. Dvojica naih Baska uoe i saletee nas da nas aste. Platili su po jedno pie, pa onda platismo mi po jedno pie, pa nas onda potapae po leima i platie jo po jedno. Zatim smo platili mi, pa smo svi izili na sunce i egu i ponovo se popeli na krov autobusa. Sad je za svakoga bilo dovoljno mesta na klupi, te onaj Bask to je leao na limenom krovu sede izmeu nas dvojice. ena koja je sluila pie izie briui ruke o kecelju i zapodenu razgovor s nekim u autobusu. Zatim izie ofer nosei dve pljosnate potanske torbe i pope se na svoje mesto, pa krenusmo uz opte mahanje. Drum je odmah ostavio zelenu dolinu, i ponovo smo zali meu brda. Bil je vodio razgovor sa Baskom s meinom. S druge strane klupe nae se k nama jedan ovek i upita na engleskom: "Vi ste Amerikanci?" "Amerikanci." "Bio sam tamo", ree. "Pre etrdeset godina."

Bio je to star ovek, crnpurast kao i ostali, s ekinjastom sedom bradom. "Kako je bilo?" v "ta rekoste?" "Kako je bilo u Americi?" "A, bio sam u Kaliforniji. Fino je bilo/, "Zato ste otili?" "ta rekoste?" "Zato ste se vratili ovamo?" "A! Vratio sam se da se oenim. Hteo sam ponovo da odem, ali moja ena nije htela da putuje. Odakle ste vi?" "Kanzas Siti." "Bio sam tamo", ree. "Bio sam u ikagu, Sent Luisu, Kanzas Sitiju, Denveru, Los Anelosu, Solt Lejk Sitiju." Briljivo ih je nabrajao. "Koliko ste bili tamo?" "Petnaest godina. Onda sam se vratio i oenio." "Da li biste popili neto?" "Vai", ree. "Ovo nema u Americi, ta?" "Koliko hoe, ako moe da plati/ "Zato ste doli ovamo?" "Idemo na fijestu u Pamploni." "V olite borbe s bikovima?" "Jo kako. A vi?" "Da", ree. "Skoro da ih i volim." A malo posle: "Kuda sad idete?" "Gore u Burgetu, da pecamo." "Tako", ree. "Pa nadam se da ete neto upecati." Rukovao se i ponovo se okrenuo na svoje mesto. Ostavio je utisak na druge Baske. Sedeo je zadovoljan i nasmeio se na mene kad sam se okrenuo da posmatram predeo. Meutim, izgleda da se zamorio trudei se da govori ameriki. Posle toga nije nita vie govorio. Autobus je stalno iao drumom uzbrdo. Predeo je bio goletan, kroz ilovau je izbijalo stenje. Pored puta nije bilo trave. Bacivi pogled unazad, mogli smo videti dole predeo kako se iri. Daleko za nama ocrtavale su se njive kao zeleni i mrki kvadrati na padinama. Mrke planine su iviile vidokrug. Bile su neobinih oblika. Vidokrug se stalno menjao dok smo se peli. Dok je autobus sporo puzio

uzbrdo, videli smo kako se na jugu pomaljaju druge planine. Zatim je drum preao prevoj, poao ravno i uao u umu. To je bila uma plutovog drvea; sunce se mestimino probijalo kroz granje, a tamo dublje u umi je pasla stoka. Proosmo kroz umu i drum izbi na jednu uzviicu i poe da se penje uz nju; pred nama se irila zatalasana zelena ravnica s tamnim planinama pozadi. Nisu liile na one mrke, egom sprene planine to smo ih ostavili za sobom. Ove su bile poumljene i niz njih su se sputali oblaci. Pred nama pue zelena ravnica. Bila je ispresecana ogradama, a izmeu stabala dvostrukog drvoreda, koji je sekao ravnicu prema severu, belasao se drum. Stigavi na hrbat uzviice ugledali smo crvene krovove i bele kue Burgete kako se niu ravnicom, a u daljini, na slemenu prve tamne planine ukaza se sivi, metalnim ploama pokriveni krov manastira Ronsesvalesa. "Eno ga Ronsevo", rekoh ja. "Gde?" "Eno tamo gde poinje planina." "Hladno je ovde gore", ree Bil. "Visina je", rekoh. "Mora da ima hiljadu dvesta metara." "Strano je hladno", ree Bil. Autobus se spustio na ravnu traku druma koji je vodio za Burgetu. Proli smo raskre i preli most preko reke. Kue Burgete su se nizale s obe strane druma. Pobonih ulica nema. Proosmo pored crkve i kolskog dvorita, pa autobus stade. Siosmo i ofer nam dodade nae kofere i futrolu s udicama. Prie karabinijer sa trorogim eirom i utim konim uprtaem. "ta ima unutra?" Pokaza rukom na futrolu. Otvorio sam i pokazao mu. Zatraio je da mu pokaemo dozvole za pecanje i ja ih izvadih. Pogleda datum i dade nam rukom znak da moemo da idemo. "Je li u redu?" upitah. "Jeste. Naravno." Poli smo uz ulicu pored belo okreenih kamenih kua i porodica to su sedele na vratima i zagledale nas, i stigli do gostionice. Iz kuhinje izie gojazna ena koja je drala gostionicu i rukova se s nama. Skinu naoare, obrisa ih i ponovo ih stavi. U krmi je bilo hladno i napolju je poeo da duva vetar. ena je poslala s nama gore devojku da nam pokae sobu. Soba je imala dve postelje, umivaonik, orman za odelo i veliku uramljenu gravuru Nae Gospe od Ronsesvalesa. Vetar je udarao u kapke na prozorima. Soba se nalazila na severnoj strani gostionice. Umili smo se, navukli dempere i sili u trpezariju. Imala je kameni pod, nisku tavanicu i zidove obloene hrastovinom. Svi kapci su bili otvoreni i bilo je tako hladno da je ovek mogao videti svoj dah. "Gospode!" ree Bil. "Nee valjda i sutra biti ovako hladno. Po ovakvom vremenu ne mislim da gacam po reci."

U drugom uglu sobe, iza drvenih stolova, nalazio se jedan pijanino, i Bil ode i poe da svira. "Da se zagrejem", ree. Otiao sam da naem gostioniarku i da je pi tam ta staju stan i hrana. Ona stavi ruke pod kecelju i pogleda u stranu. "Dvanaest pezeta." "Pa mi smo u samoj Pamploni toliko plaali." Nita ne ree, ve samo skinu naoare i obrisa ih keceljom. "Mnogo je", rekoh. "Toliko smo plaali u velikom hotelu." "Napravili smo kupatilo." , "Nemate nita jevtinije?" "Leti ne. Sad je glavna sezona." Bili smo jedini gosti u gostionici. Nego, pomislih, ionako je samo za nekoliko dana. "Je li vino uraunato?" "Naravno." "Onda u redu", rekoh. Vratio sam se do Bila. Dunuo je na mene da mi pokae kako je hladno, pa je produio da svira. Sedoh za jedan sto i pogledah slike na zidu. Na jednom panou su bili naslikani zeevi mrtvi, na drugom fazani takoe mrtvi, na treem mrtve plovke. Panoi su bili sasvim potamneli i kao poaaveli. Tu je stajao i jedan orman pun boca likera. Sve sam ih pogledao. Bil je jo jednako svirao. "Kako bi bilo jedan vreli pun s rumom?" ree. "Ovo kao da me nee dugo zagrejavati." Iziao sam i objasnio gostioniarki ta je to pun s rumom i kako se pravi. Posle nekoliko minuta jedna devojka unese u trpezariju krag od majolike, koji se puio. Bil ostavi pijanino i prie; pili smo vreo pun i oslukivali vetar. "Nema ba previe ruma u ovom." Odoh do ormana, uzeh bocu ruma i nalih pola ae u krag. "Direktna akcija", ree Bil. "Jaa od zakona." Sluavka ue i postavi sto za veeru. "Duva kao lud ovde gore", ree Bil.

Devojka unese veliku iniju vrele supe od povra i vino. Zatim smo dobili prenu pastrmku i neko jelo s mesom i veliku zdelu punu umskih jagoda. Dobro smo se naplatili s vinom, a devojka nam ga je donosila malo plaljivo, ali ljubazno. Jednom je ula stara i prebrojala prazne boce. Posle veere smo otili gore i puili i itali u postelji da bismo se zagrejali. U toku noi sam se jednom probudio i uo zavijanje vetra. Prijatno je bilo oseati toplotu i postelju.

XII
Kad sam se probudio ujutru, priao sam prozoru i pogledao napolje. Bilo se razvedrilo i na planinama nije vie bilo oblaka. Napolju ispod prozora je stajalo nekoliko kola i jedan stari dilians sa drvenim krovom ispucanim i potklobuenim od nevremena. Mora biti da je tu ostao jo iz doba pre autobusa. Jedan jarac skoi na kola, a odatle na krov diliansa. ustro je klimao glavom na ostale koze dole, a kad sam mu mahnuo, skoio je na zemlju. Bil je jo uvek spavao, te se obukoh, navukoh cipele u hodniku i sioh dole. Tamo se niko nije uo, te digoh rezu na vratima i izioh. Napolju je bilo hladno u rano jutro i sunce jo nije bilo osuilo rosu koja je pala kad se vetar smirio. Pretraio sam upu iza gostionice i naao nekakav budak, pa se zaputio dole k reci da iskopam malo glista za mamac. Reka je bila bistra i plitka, ali nije izgledala bogata pastrmkom. Na travom obrasloj obali zabio sam budak u zemlju na jednom vlanom mestu i podigao jedan busen. Ispod njega se pojavie gliste. Nestale su u zemlju dok sam odvaljivao busen, ali sam paljivo kopao i dosta sam ih nakupio. Kopajui na rubu vlanog tla napunio sam glistama dve prazne kutije od duvana, pa ih posuo izmrvljenom zemljom. Koze su posmatrale kako kopam. Kad sam se vratio u gostionicu, gostioniarka je bila dole u kuhinji, pa je zamolih da nam skuva kafu i spremi ruak. Bil je bio budan i sedeo je na ivici postelje. "Video sam te napolju kroz prozor", ree. "Nisam hteo da te prekidam. ta si radio? Zakopavao pare?" "Lena bubo!" "Radio za opte dobro? Sjajno. Svako jutro treba tako da radi." "Hajde", rekoh. "Ustaj." "ta? Da ustanem? Uopte ne ustajem." Uvukao se u postelju i navukao pokriva do brade. "De, dokai mi da treba da ustanem." Produio sam da skupljam pribor za pecanje, stavljajui sve u torbu. "Nije ti mnogo stalo?" upita Bil. "Ja odoh dole da jedem." "Da jede? to ne kae da treba jesti? Mislio sam da hoe tek onako da me istera iz postelje. Da jedemo? Odlino. Sad pametno govori. Idi ti i iskopaj jo malo glista, a mene evo odmah dole." "Idi, brate, do avola!" "Radi za opte dobro." Bil je oblaio rublje. "Pokai malo ironije i saaljenja."

Krenuo sam iz sobe sa torbom, mreama i futrolom s udicama. " "Hej! Vrati se!" ,., Promolih glavu kroz vrata. "Nee da pokae malo ironije i saaljenja?" Napravio sam mu veliki nos. "To nije ironija." Kad sam siao dole, uo sam Bila kako peva: jronija i saaljenje. Kad osea to O, ironiju im daj i saaljenje im daj. O, ironiju im daj Kad osete to Ironije samo malo. Saaljenja samo malo " Pevao je sve dok nije siao dole. Pevao je na melodiju: "Zvona zvone za mene i moju curicu." Ja sam itao neki panski list od pre nedelju dana. "ta ti je sa tom ironijom i saaljenjem?" "ta? Ne zna za Ironiju i Saaljenje?" "Ne znam. Ko je to lansirao?" "Svi. Poludeo svet za tim u Njujorku. Ba kao s Fratelinima u svoje vreme." Devoj ka je unela kafu i dvopek s maslacem, bolje rei prepeen hleb namazan maslacem. "Pitaj je ima li kakvog dema", ree Bil. "Budi ironian s njom." "Imate li kakvog dema?" "To nije ironino. to ja ne znam da govorim panski!" Kafa je bila dobra. Pili smo je iz velikih olja. Devoj ka donese staklenu zdelu dema od malina. "Hvala." "A! nije to nain!" ree Bil. "Reci neto ironino. Napravi neki vic s Primom de Riverom." "Mogao bih je pitati u kakav su to pekmez upali tamo u Rifu." "Slabo", ree Bil. "Sasvim slabo. Ne utte pa to ti je. Ne shvata ironiju. Uopte nema saaljenja. Kai neto vredno saaljenja." "Robert Kon." "Nije tako ravo. Ovo je ve bolje. A zato je Kon vredan saaljenja? Budi ironian." Otpio je veliki gutljaj kafe. "avola", rekoh ja. "Jo je suvie rano." "Eto kakav si. A jo pria da hoe da

postane neki knjievnik. Ti si samo obian novinar. Novinarizgnanik. Treba da bude ironian im otvori oi. Treba da se budi s ustima punim saaljenja." "Produi samo", rekoh. "Ko ti servira te gluposti?" "Svi. Zar ti ne ita? Zar uopte nikog ne via? Zna ta si ti? Ti si izgnanik. Zato ne ivi u Njujorku? Onda bi znao te stvari. Sta bi ti hteo od mene? Da dolazim ovamo svake godine pa da ti priam?" "Uzmi jo malo kafe", rekoh. "Dobro. Kafa je dobra za tebe. Zato to ima kofeina. Kofein tu smo. Kofein ti je dobar za mukarce, a pravi otrov za ene. Zna ta je problem kod tebe? Ti si izgnanik. I to one najgore vrste. Nisi jo uo to? Ko god je napustio svoju zemlju nije nikad nita napisao to bi vredelo tampati. ak ni u novinama." Pio je kafu. "Ti si izgnanik. Izgubio si dodir sa zemljom. Postaje izvetaen. Upropastila su te lana evropska merila. Pie e te oterati u grob. Progoni te seks. Stalno samo pria, a ne radi. Ti si izgnanik, je li ti jasno? Lunja po kafanama." "To bi bio neki sjajan ivot", rekoh ja. "A kad radim?" "Ni ne radi. Jedni tvrde da te ene izdravaju. Drugi tvrde da si impotentan." "Ne", rekoh. "Samo sam imao nesrean sluaj." "Nikad ne spominji to", ree Bil. "0 takvim stvarima se ne moe govoriti. Ispredi iz toga misteriju. Kao s Henrijevim biciklom." Sav se bio zahuktao, ali zastade. Bojao sam se da ne pomisli da me je uvredio onom dosetkom o impotentnosti. Hteo sam da ga podstaknem da produi. "Nije bio bicikl", rekoh. "Jahao je konja." "Ja sam uo da je bio tricikl." "E, pa avion je neto nalik na tricikl. Kontrolna palica radi na isti nain." "Ali nema da se okreu pedale." "Nema", rekoh. "im mi se da nema da se okreu." "Ostavimo to", ree Bil. "U redu. Samo sam ustao u odbranu tricikla." "Uostalom, mislim da je i dobar pisac", ree Bil. "A ti si udo od dobrog deka. Nikad ti niko ne kae da si dobar deko?" "Nisam dobar deko."

"Da ti kaem. Ti si udo od dobrog deka i ja te volim vie nego ikoga na svetu. U Njujorku ti ovo ne bih mogao rei. Izgledalo bi da sam enski petko. Oko toga se vrteo i graanski rat. Abraham Linkoln je bio enski petko. Bio je zaljubljen u generala Granta. A isto tako i Deferson Devis. Linkoln je oslobodio robove samo zbog opklade. Proces Dreda Skota je inscenirala Liga protiv alkoholizma. Seks objanjava sve to. Pukovnikova gospoa i Dudi OGrejdi su bile lezbijke u dui." Zastao je. "eli da uje jo neto?" "Teraj", rekoh. "Ne znam nita vie. Produiu za rukom." "Isti onaj Bil", rekoh. "Lenugo!" Spakovali smo ruak i dve boce vina u ruksak i Bil ga uze na lea. Ja sam prebacio preko lea futrolu s udicama i meredov. Krenusmo uz drum, zatim uosmo u neku livadu i pronaosmo stazu to preko njiva vodi ka umi na padini najblieg brda. Polja su bila talasasta i travna, a trava je bila kratka jer su je ovce pasle. Goveda su bila gore u brdima. Iz ume su se ula njihova zvona. Staza je brvnom prelazila preko jednog potoka. Brvno je bilo otesano, a kao ograda je sluila jedna mladica povijena preko potoka. Punoglavci su bili iarali pesak u plitkoj bari kraj potoka. Uspeli smo se uz jednu strminu, pa preko zatalasanih polja. Osvrnuvi se, videli bismo Burgetu, bele kue i crvene krovove, i beli drum po tome je iao jedan kamion diui prainu. Ostavivi polja, preosmo preko jo jednog breg potoka. Peskovit put je vodio do gaza, a zatim u umu. Staza je prelazila preko potoka po brvnu ispod gaza, pa se spajala s drumom, i mi zaosmo u umu. Bila je to bukova uma i drvee je bilo veoma staro. ile su se grile nad zemljom, a grane su bile kvrgave. Ili smo putem izmeu debelih stabala starih bukvi, a sunce je kroz granje bacalo svetle mrlje po travi. Drvee je bilo veliko i kronje guste, ali nije bilo sumorno. Nije bilo iblja, ve samo meke trave, vrlo zelene i sone, a velika siva drveta pravilno rasporeena kao u nekom parku. "Ovo je priroda", ree Bil. Put se penjao uz jedno brdo; zali smo u gustu umu, a put je stalno vodio navie. Ponekad bi se spustio, pa bi ponovo strmo poao nagore. elo vreme smo uli goveda u umi. Najzad, put izbi na vrh brda. Nalazili smo se na najvioj taki onog venca umovitih bregova koje smo videli iz Burgete. Na malom proplanku usred ume rasle su u prisoji grebena umske jagode. Put je ispred nas izlazio iz ume i iao du hrbata lanca. Bregovi pred nama nisu bili poumljeni, ve su se po njima pruala prostrana polja utog vresa. Malo dalje smo videli strme klance, obrasle tamnim rastinjem i naikane surim kamenjem, to je obeleavalo tok reke Irati. "Treba da idemo ovim putem du grebena, da preemo one bregove, da proemo kroz umu na onim dalekim bregovima, pa da se spustimo u dolinu Irate", objasnili Bilu.

"Opak izlet", ree Bil. "Suvie je daleko da bi ovek mogao natenane otii, pecati i vratiti se istog dana." "Natenane! Zgodno reeno. Otpae nam noge dok odemo i vratimo se, i jo da pecamo." Dugo smo peaili i predeo je bio divan, ali smo bili umorni kad smo se spustili strmim putem to je iz poumljenih bregova vodio u dolinu Rio de la Falrike. Put izbi iz umske hladovine na vrelo sunce. Pred nama se pruala rena dolina. Iza reke se uzdizalo strmo brdo. Na brdu se nalazila njiva pod heljdom. U zabranu na padini belasala se jedna kua. Zega je bila jaka, te smo se zaustavili ispod drvea pored brane to je presecala reku. Bil je spustio ruksak pod jedno drvo, pa smo sastavili tapove, stavili ekrke, privezali strune i pripremili se za pecanje. "Zna sigurno da u ovom ovde ima pastrmki?" upita Bil. "Prepuna je." "Ja u da pecam na muicu. Ima li neku Makgintis?" "Ima tu nekoliko." "Ti e pecati na mamac?" "Aha. Pecau ovde pored brane." "Onda u ja uzeti muice." Stavio je muicu. "Kuda da poem? Uz vodu ili niz vodu?" "Bolje je niz vodu. A ima ih puno i gore." Bil ode niz obalu. "Ponesi jednu kutiju s glistama." "Neu, ne treba mi. Ako ne budu htele na muicu, pecau tek onako." Bil ode nadole motrei reku. "Sluaj", nadviknu um brane, "kako bi bilo da metnemo vino u onaj izvor tamo kraj puta?" "Vai", doviknuh mu. Bil mahnu rukom i krenu niz reku. Izvadih iz torbe dve boce vina i odnesoh ih gore kraj puta, gde je izvorska voda tekla iz gvozdene lule. Odigoh dasku kojom je izvor bio pokriven, ugurah vrsto zapuae u boce, pa ih spustili u vodu. Bila je tako hladna da su mi ruka i zglob utrnuli. Ponovo sam spustio dasku, nadajui se da niko nee pronai vino. Uzeo sam udicu koja je bila prislonjena uz drvo, kutiju s glistama i meredov i zaputio se na branu.

Bili su je podigli da bi dobili vodu za sputanje balvana. Ustava je bila podignuta; seo sam na jednu eredu i posmatrao glatki slap vode pre no to se reka srui niz vodopad. Zapenuana bela voda u podnoju brane bila je duboka. Dok sam stavljao mamac, jedna pastrmka iskoi iz penuave vode u slap pa se srui s njime. Pre no to sam pripremio udice, jo jedna pastrmka se vinu u slap u isto tako gracioznom luku i ieznu u vodi koja se s bukom ruila. Prikaih povee olovo i bacih udicu u penuavu vodu uz same balvane brane. Nisam osetio kad je prva pastrmka zagrizla. Osetio sam da sam je uhvatio tek kad sam poeo da vadim udicu: i dok se ona otimala previvi tap skoro nadvoje, izvukoh je iz vode koja je kljuala u podnoju slapa, i hitnuh je kroz vazduh na branu. Bila je to povea pastrmka. Tresnuo sam joj glavu u balvan tako da se s trzajem opruila, pa sam je spustio u torbu. Dok sam oko nje bio zaposlen, jo nekoliko pastrmki je iskoilo u slap. im sam stavio mamac i ponovo bacio udicu, upecao sam jo jednu i svrio s njom na isti nain. Za kratko vreme sam ih est upecao. Sve su bile otprilike iste veliine. Poredao sam ih jednu do druge, s glavama na istu stranu, i posmatrao ih. Bile su lepih boja, vrste i jedre od studene vode. Bila je ega, te sam ih sve rasporio, izvadio drob, krge i ostalo, i hitnuo preko reke. Izneo sam pastrmke na obalu, oprao ih u hladnoj, glatkoj i nepokretnoj vodi ispred brane, a zatim sam nabrao malo paprati pa sam ih sve sloio u torbu tri pastrmke na sloju paprati, zatim sloj paprati, pa jo tri pastrmke, pa ih onda pokrio s paprati. Lepo su izgledale u toj paprati; torba se sad bila nabuila te je ostavih u hlad pod drvetom. Na brani je prilo, pa sam stoga ostavio kutiju s glistama kraj torbe, uzeo knjigu iz ruksaka i srnestio se pod drvo da itam dok Bil ne doe na ruak. Podne tek to je prevalilo, tako da nije bilo mnogo hlada, ali sam ja sedeo naslonivi se o deblo dva srasla drveta i itao. Bila je to neka knjiga od E. I. V . Mejzona: itao sam jednu divnu pripovetku o nekom oveku to se smrznuo u Alpima pa propao i nestao u nekom ledniku, a njegova verenica ekala tano dvadeset i etiri godine da se njegovo telo pojavi na moreni, a takoe je ekao ovek koji je bio njena istinska ljubav i jo su uvek ekali kad se pojavio Bil. "Upeca li neto?" upita on. Drao je u jednoj ruci udicu, i torbu, i mreu, i bio je znojav. Usled buanja s brane nisam ga ni uo da dolazi. "est. ta si ti upecao?" Bil sede na zemlju, otvori torbu i poloi na travu jednu krupnu pastrmku. Izvadio je jo tri, svaka neto vea od prethodne, i poloio ih jednu uz drugu u senci drveta. Lice mu je bilo oznojeno i zadovoljno. "Kakve su tvoje?" "Manje." "Daj da vidim." "Upakovane su."

"Kolike su, stvarno?" "Sve su otprilike kao ova tvoja najmanja." "Ne farba me?" "Kamo sree!" Sve si ih upecao na gliste?" Jsve." "Lena bubo!" Bil metnu pastrmke u torbu i krenu ka reci maui otvorenom torbom. Bio je mokar do pojasa nadole i po tome sam video da je gazio reku. Ja se popeh uz put i izvadih one dve boce vina. Bile su hladne. Oznojile su se dok sam se vraao k drveu. Prostro sam novine i stavio ruak na njih, otvorio jednu bocu, a drugu prislonio uz drvo. Bil prie briui ruke, s torbom nabijenom paprati. "Daj da vidim ovu bocu", ree. Izvadio je zapua, nategao bocu i otpio. "Auh! Presee me." "Da probamo." Vino je bilo ledeno i imalo je lak ukus na bure. "Nije tako ravo ovo vino", ree Bil. "Hladno je, pa zato", rekoh ja. Razvili smo zamotuljke s jelom. "Piletina." "Evo tvrda jaja." "Jesi li naao so?" "Prvo jaja", ree Bil. "Onda piletinu. S tim bi se ak i Brajen sloio." "Umro je. Jue sam proitao u novinama." "Ta nije valjda?" "Jeste. Brajen je umro." Bil spusti jaje koje je ljutio. "Gospodo", ree razmotavi batak iz novina, "menjam dnevni red. Radi Brajena. U znak priznanja narodnom ocu. Prvo piletinu, onda jaje."

"Koga li je dana Bog stvorio pile?" "0, otkud to da znamo?" ree Bil. "Ne treba da zapitkujemo. Na boravak na zemlji nije zadugo. Uivajmo, verujmo i blagodarimo." "Uzmi jaje." Bil je mlatarao, s batakom u jednoj i bocom vina u drugoj ruci. "Uivajmo u svojim blagodatima. Koristimo se pticama nebeskim. Koristimo se onim to loza daje. Hoe li da se koristi malko, brate?" "Posle tebe, brate." Bil dobro potee. "Koristi se malko, brate." Pruio mi je bocu. "Nemoj da sumnjamo, brate. Ne eprkajmo majmunskim prstima po svetim tajnama kokoarnika. Primimo sve u veri i kaimo ta da kaemo, brate?" Uperio je batak na mene i nastavio: "Rei u ti. Kazaemo i ja sam, to se mene tie, gord to to kaem a i ti mora sa mnom rei, i to na kolenima, brate. Niko da se ne stidi da klekne ovde u velianstvenoj prirodi. Ne zaboravi da su ume bile prvi hramovi boji. Da kleknemo i da kaemo: "Ne jedite to, gospoo to je Menken." "Evo ti", rekoh, "koristi se malko ovim." Otvorili smo drugu bocu. "I ta? Nisi mario Brajena?" rekoh. "Voleo sam Brajena", ree Bil. "Bili smo kao braa." "Gde si ga upoznao?" "On, Menken i ja ili smo zajedno u Holi Kros." "I Frenki Fri." "To je la. Frenki Fri je iao u Fordhem." "A ja sam iao u Lojolu s biskupom Meningom", rekoh. "To je la", ree Bil. , Ja sam iao u Lojolu s biskupom Meningom." "Napio si se", rekoh. "Od vina?" "Nego od ega?"

"To je od vlage", ree Bil. "Trebalo bi da uklone ovu prokletu vlagu." t "Gucni jo malo." "Je 1 to sve to imamo?" "Samo te dve boce." "Zna li ta si ti?" Bil jeneno posmatrao bocu. "Ne znam", rekoh. "Ti si plaenik Lige protiv alkoholizma." "Iao sam u Notr Dam s Vejnom B. Hvilerom." "To je la", ree Bil. "S Vejnom B. Hvilerom sam ja iao u trgovaku kolu u Ostinu. Bio je stareina u razredu." "U svakom sluaju", rekoh, "alkohol ima da nestane." "U pravu si, stari kolski drue", ree Bil. "Alkohol ima da nestane i ja u ga uzeti sobom." "Napio si se." "Od vina?" "Od vina." "Pa, moda i jesam." "Hoe li da prodremamo?" "Moe." Leali smo s glavama u hladu i gledali u kronje. "Spava li?" "Ne", ree Bil. "Razmiljao sam." Zatvorio sam oi. Bilo je prijatno leati na zemlji. "Je li, kako stoji stvar s tom Bret?" ree Bil. "Koja stvar?" "Jesi li uopte bio zaljubljen u nju?"

"Svakako." "Koliko dugo?" "Strano dugo, kad se sve skupi." "Do avola!" ree Bil. "Izvini, drue." "Ne mari", rekoh. "To mi je sad kao lanjski sneg." "Stvarno?" "Stvarno. Samo to sto puta vie volim da ne govorim o tome." "Ne ljuti se to sam te pitao?" ; "to bih se ljutio kog avola?" "Sad u da spavam", ree Bil. Pokrio je lice novinama. "Sluaj Dek", ree, "jesi li ti stvarno katolik?" "U tehnikom smislu." "ta to znai?" "Ne znam." "U redu, sad u da spavam", ree. "Nemoj jednako da me budi tim svojim prianjem." I ja sam zaspao. Kad sam se probudio, Bil je pakovao ruksak. Bilo je kasno popodne i senka drvea se bila izduila i prelazila je preko brane. Bio sam se ukoio spavajui na zemlji. "ta ti je? Probudio si se?" upita Bil. "Mogao si i elu no da prospava." Protegao sam se i protrljao oi. "Divan sam san sanjao", ree Bil. "Ne seam se o emu, ali je bio divan san." "Meni se ini da nisam nita sanjao." lif "Trebalo bi da sanja", ree Bil. "Svi nai najvei poslovni ljudi su bili sanjalice. Uzmimo Forda. Uzmimo predsednika Kulida. Uzmimo Rokfelera. Uzmimo Doa Devidsona." Rastavio sam svoj i Bilov tap i spakovao ih u futrolu. Koture sam stavio u torbu. Bil je spakovao ruksak, u koji smo stavili jednu torbu s pastrmkama. Drugu sam ja poneo. "Dakle", ree Bil, "jesmo li sve poneli?" "Gliste."

"Te tvoje gliste. Metni ih ovde." Podigao je ruksak na lea, a ja sam kutiju s glistama stavio u jedan od spoljnih depova na ruksaku. "Jesi li sad sve pokupio?" Pogledao sam po travi ispod breza. "Sve." Krenuli smo putem ka umi. Povratak u Burgetu se oduio i ve se bilo smrklo kad smo se preko njiva spustili na drum i stigli drumom do gostionice, izmeu gradskih kua osvetljenih prozora. U Burgeti smo ostali etiri dana i imali bogat lov. Noi su bile hladne, a dani vreli, ali je povetarac pirkao ak i za vreme dnevne ege. Bila je takva vruina da je bilo prijatno gaziti po hladnoj reci, a sunce bi nas osuilo im bismo izili i seli na obalu. Bili smo pronali jednu reicu s virom dovoljno dubokim za plivanje. Uvee smo igrali utroje brid s nekim Englezom koji se preivao Haris i koji je dopeaio iz Sen-2an Pijed-Pora i odseo u gostionici radi pecanja. Bio je veoma prijatan ovek i dvaput je iao s nama na Irati. Nismo imali nikakvih vesti od Roberta Kona, niti od Bret i Majkla.

XIII
Jednog jutra sam siao na doruak i Haris, onaj Englez, bio je ve za stolom. itao je novine s naoarima na oima. Digao je pogled i osmehnuo se. "Dobro jutro", ree. "Imate pismo. Svratio sam na potu pa mi dadoe zajedno s mojim." Pismo je stajalo na mom mestu za stolom, prislonjeno uz solju za kafu. Haris je nastavio da ita novine. Otvorih pismo. Bilo je dostavljeno iz Pamplone, a napisano u San Sebastijanu, u nedelju. Dragi Dek, Stigosmo ovde u petak, Bret je bila mrtva od puta, pa sam je doveo ovamo na trodnevni odmor s naim starim prijateljima. Biemo u hotelu ,Montoja u Pamploni u utorak, ne znam u koje doba. Poalji mi, molim te, nekoliko reci autobusom, da nas obavesti ta treba da radimo da bismo se u sredu nali sa svima vama. Mnogo pozdrava i izvini to smo zadocnili, ali je Bret stvarno bila posustala. No bie joj sasvim dobro do utorka, a i sad joj je ve sasvim dobro. Ja je ba dobro poznajem i trudim se da joj agodim, ali to ne ide tako lako. Pozdrav svima drugarima. Majki

"Koji je danas dan?" upitah Harisa. "Sreda, ini mi se. Tako je. Sreda. udno kako ovek ovde u planinama izgubi raun o vremenu." "Da. Ovde smo skoro nedelju dana." "Valjda ne nameravate da idete?" "Da. Verovatno kreemo popodnevnim autobusom." "Kakva teta! Mislio sam da emo jo jednom svi zajedno na Irati." "Moramo da se vratimo u Pamplonu. Treba da se sastanemo s prijateljima." "Ba sam baksuz. Fino smo se proveli ovde u Burgeti." "Hajdete u Pamplonu. Moemo i tamo igrati brid, a sprema se i sjajna fijesta." "Rado bih. To je vrlo ljubazno od vas to me pozivate. Ali bolje da ostanem. Ne ostaje mi jo mnogo vremena za pecanje." "Hoete ba one velike iz Irati." "I hou, priznajem. Ba su ogromne te pastrmke tamo." "I ja bih da jo jednom okuam sreu s njima." "Hajde. Ostanite jo jedan dan. Budite drugar." "Stvarno moramo da se vratimo u grad", rekoh. "Kakva teta!" Posle ruka smo Bil i ja sedeli na klupi ispred krme, grejali se na suncu i porazgovarali o tome. Spazio sam jednu devojku kako dolazi putem iz centra grada. Zaustavila se pred nama, i izvadila telegram iz kone torbe koja joj je visila preko suknje. "Por ustedes?"1 1 Za vas? Bacih pogled na telegram. Adresa je glasila: "Barns, Burgeta." "Da, za nas je." Izvadila je knjigu da potpiem, pa joj dadoh nekoliko novia. Telegram je bio na panskom: "Vengo Jueves Cohn."Pruih ga Bilu. "ta znai ree Kon?" upita on. "Kakav blesav telegram!" rekoh. "Mogao je poslati deset reci za iste pare. JDolazim etvrtak. Pun nekih nagovetaja, ta?" "Sve pun nagovetaja koji Kona interesuju." "U svakom sluaju, idemo", rekoh. "Nema smisla potrzati Bret i Majkla ovamo pa natrag pre fijeste. Da odgovorimo?" "Pa, mogli bismo", ree Bil. "Nema potrebe da budemo prosti." Odosmo do pote i zatraismo formular za telegrame.

"ta da kaemo?" upita Bil. "Stiemo veeras. To je dovoljno." Platismo telegram i vratismo se u gostionicu. Tu je bio Haris, te sva trojica odetasmo do Ronsesvalesa. Pregledali smo manastir. "Vredi videti", ree Haris kad smo izili. "Ali, znate, ja se ba ne oduevljavam mnogo ovakvim stvarima." "Ni ja", ree Bil. "Ipak, vredi videti", ree Haris. "Bilo bi mi ao da sam propustio. Svakog dana sam se reavao da se popnem ovamo." 1 "Dolazim etvrtak Kon." "Nije to to i pecanje, ta?" ree Bil. Haris mu je bio simpatian. "Bogami, nije." Stajali smo ispred stare kapele manastira. "Nije li ono neka krma prekoputa?" upita Haris. "Hi me oi varaju." "Lii na krmu", ree Bil. "ini mi se da je krma", rekoh ja. "Nego, da je mi iskoristimo", ree Haris. Primio je taj izraz od Bila. Poruismo po jednu bocu za svakog. Haris nam nije dozvolio da platimo. Govorio je sasvim dobro panski i krmar nije hteo da primi novac od nas. "Stvarno, drugari, ne znate ta ste mi znaili ovde gore." "Stvarno smo se sjajno proveli, Harise." Haris je bio malo nakresan. "Ne, stvarno ne znate ta to znai za mene. Ja se nisam ba bogzna kako provodio od rata naovamo." "Jednom emo opet zajedno na pecanje. Ne zaboravite, Harise." "Moramo. Ba nam je bilo silno." "Hoemo li jo jednu bocu?"

"Odlina ideja", ree Haris. "Ovu ja plaam", ree Bil. "Inae neemo piti." "Voleo bih da me pustite da platim. Znate, stvarno mi ini zadovoljstvo." "Ovog puta e meni uiniti zadovoljstvo", ree Bil. Krmar je doneo etvrtu bocu. ae smo bili zadrali. Haris podie au. "Dakle, ovo se dobro iskoriuje." Bil ga potapa po leima. "Sila ste, Harise." "Nego, znate, ja se u stvari ne zovem Haris. Nego Vilson-Haris. Sve jedno prezime. S povlakom, znate." "Sila ste, Vilson-Harise", ree Bil. "Zovemo vas Haris jer ste nam tako simpatini." "Stvarno, Barns. Vi ne znate ta to sve za mene znai." "Hajde, iskoristite jo jednu au", rekoh ja. "Barns. Stvarno, Barns, vi to ne moete znati. To je sve." "Ispijte, Haris." Spustili smo se putem iz Ronsesvalesa s Harisom u sredini. Ruali smo u gostionici, pa nas je Haris ispratio do autobusa. Dao nam je svoju posetnicu sa adresom stana u Londonu, i kluba, i svojom poslovnom adresom, a kad smo se popeli u autobus, pruio nam je obojici po jedan omot. Otvorio sam svoj omot u njemu je bilo dvanaest muica. Sam ih je bio napravio. Haris je sve svoje muice sam pravio. "Dakle, Haris " zaustih ja. "Ne, ne!" ree. Silazio je s autobusa. "To uopte nisu neke prvoklasne muice. Mislio sam samo da e vas moda podsetiti na ove nae lepe dane, ako nekad pecate na njih." Autobus krenu. Haris je stajao ispred pote. Mahao je. Kad smo poli drumom, on se okrenu i zaputi natrag ka krmi. "Zgodan je bio ovaj Haris, ta?" ree Bil. "On se stvarno lepo proveo, mislim." "Haris? Budi uveren."

"Voleo bih da je poao u Pamplonu." "Hoe da peca." "Da. Uostalom, ko zna kako bi se Englezi meu sobom podnosili." "Ko zna?" U Pamplonu smo stigli predvee i autobus se zaustavio pred hotelom "Montoja". Na trgu su postavljali elektrine ice radi osvetljavanja trga za vreme fijeste. Nekoliko derana se okupilo kad je autobus stao, a gradski carinik je od svakog ko je silazio s autobusa zahtevao da na trotoaru otvori svoje zaveljaje. Uli smo u hotel i ja se na stepenicama sretoh s Montojom. Rukovao se s nama, osmehujui se zbunjeno po svom obiaju. "Stigli su vai prijatelji", ree. "G. Kembel?" "Da. Gospodin Kon i gospodin Kembel i ledi Eli." Nasmeio se kao da ima neto to u tek uti. "Kad su stigli?" "Jue. Zadrao sam vam sobe koje ste imali." "Odlino. Jeste li gospodinu Kembelu dali onu sobu to gleda na trg?" "Jesam. Sve sobe za koje smo se dogovorili." "Gde su sada nai prijatelji?" "Mislim da su otili na pelotu." "A kako stoji s bikovima?" Montoja se osmehnu. "Veeras", ree. "Veeras u sedam sati dovode bikove Vilara a sutra dolaze bikovi Mijura. Idete svi dole?" "0, da. Oni nikad nisu videli descencajonada." Montoja mi poloi ruku na rame. "Videemo se tamo." Ponovo se osmehnuo. Uvek bi se osmehivao kao da je borba s bikovima neka sasvim naroita tajna izmeu nas dvojice, neka kao neprilina, ali stvarno veoma duboka tajna za koju mi znamo. Uvek bi se osmehivao kao da u toj tajni ima neeg raspusnog za neposveene, ali da je to neto to mi

razumemo. I kao da ne bi bilo u redu otkriti je svetu koji to ne bi razumeo. "A va prijatelj je li i on aficionado?" osmehnu se Montoja na Bila. "Jeste. Doao je ak iz Njujorka da vidi svetkovinu San Firmina." "Istina?" utivo izrazi Montoja svoju nevericu. "Ali nije aficionado kao vi." Ponovo mi je zbunjeno poloio ruku na rame. "Jeste", rekoh. "Istinski aficionado." "Ali nije aficionado kao to ste vi." Aficion znai strast. Aficionado je onaj kome je borba s bikovima strast. Svi dobri toreadori su odsedali u Montojinom hotelu, to jest tu su odsedali oni koji imaju aficion. Komercijalni toreadori bi moda odseli jedanput, ali se vie ne bi pojavljivali. Oni dobri su dolazili svake godine. Montoja je drao njihove fotografije u svojoj sobi. Fotografije su bile posveene Huanitu Montoji ili njegovoj sestri. Fotografije toreadora u koje je Montoja stvarno verovao bile su uramljene. Fotografije toreadora koji nisu imali aficion Montoja je drao u fijoci svog pisaeg stola. Na mnogima su se nalazile najlaskavije posvete. Ali nisu nita znaile. Montoja ih je jednog dana sve pokupio i bacio u korpu za otpatke. Nije eleo da mu se vuku po stolu. Cesto smo razgovarali o bikovima i o toreadorima. Kod Montoje sam odsedao ve nekoliko godina. Nai razgovori ne bi nikad dugo trajali. Prosto smo nalazili zadovoljstvo u tome da otkrijemo ta onaj drugi osea. Ljudi su dolazili iz dalekih gradova i, pre no to bi otili iz Pamplone, zastali bi i porazgovarali nekoliko trenutaka s Montojom o bikovima. To su bili afisionadosi. Oni koji su bili afisionadosi mogli su uvek dobiti sobu, ak i kad je hotel bio pun. Montoja me je upoznao s nekima od njih. Isprva bi bili uvek veoma utivi i s iuivanjem bi primali da sam u stvari Amerikanac. Nekako se smatralo kao da se samo po sebi razume da Amerikanac ne moe imati aficion. Moe se pretvarati da je ima ili je pobrkati s uzbuenjem, ali je stvarno ne moe imati. Kad bi videli da imam aficion a to se nije moglo prokljuviti nikakvom lozinkom, nikakvim odreenim pitanjima, ve se sastojalo u nekoj vrsti usmenog spiritualnog sasluavanja, s pitanjima uvek malo bojaljivim, nikad izrinim onda bi mi isto onako zbunjeno poloili ruku na rame ili rekli "buen hombre".1 Ali skoro uvek su vas se morali dotai. Izgledalo je kao da su eleli da vas se dotaknu da bi se uverili. Montoja je mogao sve oprostiti toreadoru koji je imao aficion. Mogao bi oprostiti nervne napade, paniku, neobjanjivu pogrenu taktiku, sve mogue omake. Sve je mogao oprostiti onome ko ima aficion. Odmah mi je oprostio sve moje prijatelje. Mada nikad nita nije rekao, oni su predstavljali neto kao stidno izmeu nas dvojice, neto kao prosipanje drobi konjima u borbi s bikovima. 1 Dobar ovek. Bil se bio popeo gore kad smo doli; zatekao sam ga u njegovoj sobi kako se umiva i presvlai. "Dakle", ree, "jesi li se narazgovarao na panskom?"

"Priao mi je o bikovima koji stiu veeras." "Hajde da naemo drutvo pa da siemo." "U redu. Verovatno su u kafani." "Jesi li uzeo ulaznice?" "Jesam. Uzeo sam za sve istovare." "Kako to izgleda?" Zatezao je obraz pred ogledalom da bi video da li je ostalo neobrijanih mesta ispod linije vilica. "Prilino zanimljivo", rekoh. "Putaju bikove iz kaveza, jednog po jednog, a u toru se nalaze volovi da ih doekaju i odvrate ih od borbe, i bikovi nasru na volove, a volovi se uzmuvaju kao usedelice, trudei se da ih umire." "Da li ponekad i proburaze volove?" "Svakako. Ponekad nasrnu pravo na njih i ubija ih." "Zar volovi ne mogu nita da uine?" "Ne. Oni pokuavaju da se sprijatelje." "Zato ih uopte dre tamo?" "Da bi umirili bikove i da bikovi ne bi polomili rogove o kamene zidove ili proboli jedan drugog." "Mora da je divno biti vo." Sili smo niz stepenice, izili napolje i zaputili se preko trga do kafane "Irunja". Na trgu su se nalazile dve usamljene biletarnice. Njihovi alteri na kojima je pisalo Sol, Sol y Sombra i Sombra, bili su zatvoreni. Otvorie se tek uoi fijeste. Na drugoj strani trga su se beli pleteni stolovi i stolice "Irunje" protezali van arkada sve do ulice. Pogledao sam stolove traei Bret i Majkla. Bili su tu. Bret i Majki i Robert Kon. Bret je imala baskijski bere. Majki isto tako. Robert Kon je bio gologlav i nosio je naoare. Bret nas spazi da dolazimo i mahnu nam. Oi su joj se nabrale kad smo prili stolu. "Zdravo, drugari!" doviknu nam. Bret je bila raspoloena. Majki je umeo da unese mnogo srdanosti u svoj stisak ruke. Robert Kon se rukovao s nama jer smo se vratili. "Gde se vi devate, pobogu?" upitah.

"Ja sam ih doveo ovamo", ree Kon. "Kojeta!" ree Bret. "Stigli bismo ranije da vi niste doli." "Ne biste uopte doli ovamo." "Kojeta! Vas dvojica ste pocrneli. Pogle Bila." "Jeste li se dobro napecali?" upita Majki. "Ba smo eleli i mi da doemo." "Nije bilo loe. Vi ste nam nedostajali." "Hteo sam da poem", ree Kon, "ali sam smatrao da treba da ih dovedem." "Vi da nas dovedete! Kojeta!" "Je li stvarno uspelo?" upita Majki. "Jeste li mnogo upecali?" "Bilo je dana kad smo upecali svaki po tuce. I jedan Englez je bio gore." "Preziva se Haris", ree Bil. "Da ga sluajno ne poznajete, Majki? I on je bio u ratu." "Srean ovek", ree Majki. "Kakva su to bila vremena! Kako bih voleo da se vrate ti dani." "Ne budi magarac." "Jeste li bili u ratu, Majki?" upita Kon, Nego ta." "Bio je vrlo dobar vojnik", ree Bret. "Ispriaj im kako ti je ono konj zadio niz Pikadili." . "Neu. Ispriao sam ve etiri puta." "Meni nikad niste priali", ree Robert Kon. "Neu to da priam. kodi mom ugledu." "Priaj im o svojim odlikovanjima." "Neu. Ta pria mnogo kodi mom ugledu." "Kakva je to pria?" "Neka vam Bret ispria. Ona pria sve to kodi mom ugledu." "Hajde, Bret, ispriajte." ,> "Da ispriam?" i "Sam u ispriati."

"Kakva ste to odlikovanja dobili, Majki?" "Nisam dobio nikakva odlikovanja." "Neka ste morali dobiti." "Valjda sam dobio uobiajena odlikovanja. Ali se nikad nisam potrudio da ih uzmem. Jednog dana bila neka velika gala veera i trebalo je da doe princ od Velsa, pa je na pozivnicama stajalo da treba staviti odlikovanja. Kako, naravno, nisam imao odlikovanja, svratio sam do svog krojaa a na njega je pozivnica ostavila utisak i pomislio sam da se tu moe napraviti dobar posao, te mu rekoh: .Morate me snabdeti nekim ordenjem. ,Kakvim ordenjem, gospodine? ree on. A ja rekoh: ,0, bilo kakvim. Jednostavno mi dajte nekoliko ordena. Na to e on: ,Kakva odlikovanja vi imate, gospodine? A ja: ,Otkud znam? Nije valjda mislio da elo vreme itam samo one proklete slubene novine. .Samo da bude neto dobro. Izaberite ih sami. I tako mi je nabavio nekoliko ordena, onih, znate, u minijaturi, i predao mi kutiju, a ja je metnuo u dep i zaboravio na nju. Dakle, otiao sam na veeru, ali ba te noi ubie Henrija Vilsona, te princ ne doe, a ne doe ni kralj, i niko nije nosio ordenje, te svi drugari stadoe urno da skidaju svoje ordenje, a moje je bilo u mom depu." Zastao je da bi nam dao vremena da se nasmejemo. "I to je sve?" "Sve. Moda nisam ispriao kako treba?" "Nisi", ree Bret. "Ali ne mari." Svi smo se smejali. "Ah da", ree Majki. "Sad znam. Bila je uasno dosadna veera, i nisam mogao da izdrim pa sam otiao. Docnije sam u toku noi naao kutiju u depu. ta je ovo? rekoh. Ordenje. Prokleto vojniko ordenje? Pa sam ih odsekao s podloge oni su priiveni na vrpcu, znate i sve ih razdelio. Svakoj eni po jedan. Kao neku uspomenu. Mislile su da sam udo od vojnika. Deli ordenje u nonom lokalu. Sila ovek." "Ispriaj i kraj", ree Bret. "Ne nalazite da je smeno?" upita Majki. Svi smo se smejali. "A bilo je. Tako mi boga. Kako bilo da bilo, tek moj kroja mi je pisao i traio da mu vratim ordenje. Poslao i jednog oveka. Stalno je pisao, mesecima. Izgleda da mu ih neki drugar dao da ih oisti. Neka strana izma. uvao ih kao oi u glavi." Majki zastade. "Ba je nagrabusio taj kroja", ree. "Vi to mislite ozbiljno", ree Bil. "Ja bih rekao da je to bilo silno za krojaa." "Mnogo dobar kroja. Ne bi se reklo po mom sadanjem izgledu", ree Majki. "Plaao sam mu sto funti godinje samo da uti. Da mi ne bi slao raune. Strano ga je pogodilo kad sam bankrotirao. Odmah posle ordenja. Pisma su mu dobila prilino otar ton."

"Kako ste bankrotirali?" upita Bil. "Na dva naina", ree Majki. "Postepeno, pa onda odjednom." "ta vas je dovelo do toga?" "Prijatelji", ree Majki. "Imao sam masu prijatelja. Lanih prijatelja. A imao sam i poverilaca. Verovatno vie poverilaca no iko u Engleskoj." "Ispriaj im ono o sudu", ree Bret. "Ne seam se", ree Majki. "Bio sam malo nakresan." "Nakresan!" uzviknu Bret. "Bio si treten pijan!" "udna stvar", ree Majki. "Tu neki dan sam sreo svog biveg ortaka. Ponudio da me asti." "Ispriaj im o onom tvom iskusnom advokatu", ree Bret. "Neu", ree Majki. "Moj iskusni advokat je takoe bio treten pijan. Nego, ovo je sumorna tema. Hoemo li sii da vidimo kako dovoze bikove ili neemo?" "Idemo." Pozvali smo kelnera, platili i krenuli kroz grad. Poao sam napred s Bret, ali nas Robert Kon sustie i poe s njene desne strane. Produili smo utro je, proli pored gradske kue, sa ijeg su balkona visile zastave, pored pijace, pa niz strmu ulicu to vodi k mostu preko Arge. Mnogo sveta se bilo uputilo da vidi bikove, a kola su se sputala niz breg i prelazila most. Koijai, konji i bievi izdizali su se iznad sveta koji je iao ulicom. Preavi most, skrenusmo uz put to vodi do torova. Proosmo pored neke vinarske radnje s natpisom u prozoru: "Dobro vino 30 san tima litar. "Ovde emo doi kad nam se isprazne depovi", ree Bret. ena koja je stajala na pragu vinarske radnje posmatrala nas je dok smo prolazili. Doviknula je nekom unutra, i tri devojke promolie glave kroz prozor i stadoe da pilje. Piljile su u Bret. Na ulazu u torove su dva oveka uzimala ulaznice od sveta koji je ulazio. Proli smo kroz vratnice. Unutra je bilo drvea, a bila je i jedna niska kamena zgrada. Na drugom kraju se nalazio kameni zid torova, s otvorima u kamenu, koji su se, nalik na pukarnice, nizali du spoljanjeg zida svakog tora. Lestve su vodile do vrha zida i svet se penjao uz lestve i rasturao po zidovima koji su odvajali oba tora. Prilazei lestvicama preko trave pod drveem, proli smo pored velikih, sivo obojenih kaveza s bikovima. U svakom pokretnom boksu nalazio se po jedan bik. Bili su prebaeni vozom iz jednog odgajalita bikova u Kastilji, stovarili ih iz furgona na stanici i preneli ovamo da ih puste iz kaveza u tor. Na svakom kavezu bili su utisnuti ime i znak odgajivaa bika. Popesmo se uz lestve i naosmo na zidu mesto s koga se videlo dole u tor. Kameni zidovi su bili okreeni, po zemlji je bila prostrta slama, a uza zid su stajale drvene jasle i valovi.

"Pogledaj tamo", rekoh. Preko reke se uzdizao plato s gradom. Ljudi su se bili naikali po svim starim zidinama i bedemima. Tri linije utvrenja su u stvari predstavljale tri crna niza ljudi. Iznad zidina su se pomaljale glave iz prozora kua. Na drugoj strani platoa su se deaci popeli na drvee. "Sigurno misle da e se neto dogoditi", ree Bret. "Hoe da vide bikove." Majki i Bil su bili na drugom zidu, s druge strane tora. Mahnuli su nam. Svet to je docnije pridoao stajao je iza nas i nalegao je na nas kad su ih drugi potisli. "Zato ne poinju?" upita Robert Kon. Jednu mazgu upregoe u jedan kavez i ona ga dovue do pregrade u zidu tora. Ljudi ga pomou poluga dogurae i izdigoe tano prema otvoru. Na zidu su stajali ljudi spremni da podignu pregradu na toru, a zatim vrata kaveza. Na drugoj strani tora otvorie se jedna vrata i upadoe dva vola njiui glavama i kaskajui, pri emu su im se gibale mrave sapi. Zastali su zajedno u dnu, s glavama okrenutim ka pregradi kroz koju e bik ui. "Ne izgledaju sreni", ree Bret. Ljudi gore na zidu izvie se i podigoe pregradu tora. Zatim podigoe vrata kaveza. Nagnuo sam se preko zida i pokuao sam da bacim pogled u kavez. Bilo je mrano. Neko udari po kavezu gvozdenom polugom. Unutra kao da je neto eksplodiralo. Bik je tutnjao udarajui na sve strane rogovima o drvo. Zatim ugledah tamnu gubicu i senku rogova, i bik zatopota po podu upljeg kaveza, jurnu i ulete u tor, pa stuknu skliznuvi nogama po slami, i zagleda se u gomilu na kamenim zidovima, podigavi glavu, nabrekle velike miiave grbine na vratu, dok su mu miii trupa podrhtavali. Ona dva vola su bila ustuknula k zidu i prignula glave, oiju uprtih u bika. Bik ih opazi i jurnu. Iza jednog kaveza povika neki ovek i udari eirom o daske, te se bik okrenu jo pre no to je stigao do volova i ustremi se ka mestu gde je ovek stajao, pokuavajui s petest hitrih, otrih zamaha da ga dokai desnim rogom tamo iza dasaka. "Gospode, divan li je!" ree Bret. Nalazio se tano ispod nas. "Vidi samo kako ume da se slui rogovima", rekoh ja. "Tue i desnicom i levicom kao neki bokser." "Nije valjda?" "Samo gledaj." "Ne mogu da stignem." "ekaj malo. Za koji trenutak e naii i drugi."

Dogurae drugi kavez do ulaza. U suprotnom uglu je jedan ovek iza zaklona od dasaka privukao panju bika, i dok je bik gledao na drugu stranu, podigoe pregradu te i drugi bik ue u tor. Ustremio se pravo na volove, a iz zaklona izletee dva oveka i povikae da bi skrenuo. Ali bik nije promenio svoj pravac, te ljudi povikae: "Haa! Haa! Toro!" mlatarajui rukama. Ona dva vola stadoe postrance da doekaju udarac i bik zari rog u jednog vola. "Ne gledaj", rekoh Breti. Posmatrala je kao opinjena. "Odlino", rekoh. "Ako moe da podnese." "Videla sam", ree. "Videla sam kako je preao s levog roga na desni." avrseno! V o je sad leao onako kako je pao, ispruena vrata, iskrenute glave. Bik ga odjednom ostavi i ustremi se na drugog vola, koji je stajao na drugom kraju njiui glavom i posmatrajui sve to. V o nespretno potra, i bik ga sustie, okrznu ga ovla o slabine, pa se onda okrenu i pogleda na mogilu po zidovima, nabrekle grb ine. V o mu se priblii kao da bi ga onjuio i bik ga nemirno munu. Odmah zatim onjui vola, pa i jedan i drugi odskakae do drugog bika. Kad je uao sledei bik, sva trojica oba bika i vo stajali su zajedno, glavu uz glavu, s rogovima okrenutim prema pridolici. V o se za nekoliko trenutaka upoznao s novim bikom, umirio ga i priveo ga krdu. Kad su i poslednja dva bika istovarena, itavo krdo je bilo slono. Onaj probodeni vo bio je ustao na noge i oslonio se o kameni zid. Ni jedan od bikova mu se nije pribliavao, a on nije pokuavao da se pridrui krdu. Siosmo sa zida s gomilom i jo jednom bacismo pogled na bikove, kroz otvore u zidu tora. Sad su svi bili mirni, oputenih glava. Uzeli smo kola i odvezli se do kafane. Majki i Bil su stigli pola asa kasnije. Bili su se zaustavili uz put da neto popiju. Sedeli smo u kafani. "Ovo ti je ba neto neobino", ree Bret. "Da li e se i oni drugi boriti isto tako kao i prvi?" upita Robert Kon. "Neto su se strano brzo pripitomili." "Poznaju se svi meu sobom", rekoh ja. "Opasni su samo kad su sami ili samo po dvojica ili trojica." "Kako to misli opasni?" ree Bil. "Meni su svi izgledali opasni." "Hoe da ubiju samo kad su sami. Naravno, kad bi uao tamo, verovatno bi odmamio jednog od njih iz krda, i taj bi bio opasan." "To je mnogo zapetljano", ree Bil. "Majki, nemojte me nikad odmamiti iz krda." "Dakle", ree Majki, "stvarno su bili fini bikovi, je 1 da? Jeste li im videli rogove?"

"Jo kako", ree Bret. "Nisam imala pojma kako izgledaju." "Jesi li videla kako onaj probode onog vola?" upita Majki. "Izvanredno je bilo." "Teko je biti vo", ree Robert Kon. "Mislite?" ree Majki. "A ja bih rekao, Robert, da biste vi voleli da budete vo." "Kako to mislite, Majki?" "Vode tako miran ivot. Nikad nita ne govore, ve se samo vrzmaju okolo." Bilo nam je neprijatno. Bil se nasmeja. Robert Kon se naljutio. Majki je produio da govori. "Rekao bih da biste voleli. Nikad ne biste morali ni jednu re da izustite. Hajde, Robert. Recite neto. Sta ste se tu ukipili." "Ve sam rekao neto, Majki. Ne seate se? Ono o volovima." "Pa kaite jo neto. Kaite neto smeno. Zar ne vidite da smo svi ovde dobro raspoloeni?" "Ostavi se toga, Majki. Pijan si", ree Bret. "Nisam pijan. Sasvim ozbiljno govorim. Hoe li se Robert Kon elo vreme vrzmati oko Bret kao neki vo?" "Prestani, Majki. Potrudi se da bude malo bolje odgojen?" "Do avola s odgojem. Ko je, uopte, odgojen, sem bikova? Zar nisu bikovi divni? Bil, kako se vama sviaju? Zato nita ne kaete, Robert? ta mi tu sedite kao da su vam sve galije potonule? ta je s tim ako je Bret i spavala s vama? Spavala je ona s bulumentom boljih od vas." "Prestanite", ree Kon. Ustao je. "Dosta Majki." "0, nemojte da se diete i da se ponaate kao da ete me udariti. To mi je sasvim svejedno. Recite mi, Robert, zato se stalno vrzmate oko Bret kao neka prokleta volina? Zar ne vidite da niste poeljni? Ja znam kad nisam poeljan. Zato vi ne vidite kad niste poeljni? Doli ste u San Sebastijan gde vas niko nije zvao i vrzmali ste se oko Bret kao neka volina. Smatrate li da je to u redu?" "Dosta. Pijani ste." "Moda sam i pijan. Zato vi niste pijani? Zato se nikad ne opijete, Robert? Znate da se niste lepo proveli u San Sebastijanu, jer niko od naih prijatelja nije hteo da vas pozove ni u jedno drutvo. Ne moete im zameriti zbog toga. Traio sam da vas pozivaju. Nisu hteli. 1 ne moete im zameriti. Moete li? De, odgovorite. Moete li im zameriti?" "Idite do avola, Majki."

"Ja im ne mogu zameriti. Vi moete? ta se vrzmate oko Bret? Umete li uopte da se ponaate? ta mislite, kako se ja u tome oseam?" nju J ti si mi neka mustra da govori o ponaa" ree Bret. "Tako se divno ponaa." "Hajdemo, Robert", ree Bil. "Zato se vrzmate oko nje?" Bil ustade i povue Roberta. "Nemojte ii", ree Majki. "Robert Kon e sad da nas asti piem." Bil ode s Konom. Kon je bio zelen u licu. Majki je i dalje priao. Sedeo sam i sluao neko vreme. Breti je bilo neprijatno. "Dakle, Majki, nisi morao biti takva magarina", prekinu ga ona. "Ne kaem da nije u pravu, da zna." Okrenula se k meni. Iz Majklovog glasa je nestalo uzbuenja. Svi smo mi bili prijatelji. "Nisam ja tako treten pijan kao to je izgledalo", ree on. "Znam da nisi", ree Bret. "Niko od nas nije trezan", rekoh. "Nisam rekao nita to ne mislim." "Ali si tako ravo izveo", nasmeja se Bret. "A on je ipak bio magarac. Doao tamo u San Sebastijan, gde ni najmanje nije bio poeljan. Vrteo se oko Bret i samo je piljio u nju. Smuio mi se kao niko njegov." "Stvarno se runo ponaao", ree Bret. "Pazi. Bret je i ranije imala avanture s mukarcima. Ona mi sve pria. Dala mi je i pisma tog klipana Kona da ih proitam. Nisam hteo da ih itam". "Strano plemenito od tebe." "Ne, sluaj, Dek. Bret se vodala s mukarcima. Ali nikad nisu bili Jevreji i nisu posle dolazili da se vrzmaju oko nje." "Silni drugari", ree Bret. "Glupo je uopte govoriti o tome. Majki i ja se razumemo."

"Dala mi je pisma Roberta Kona. Nisam hteo da ih itam." "Ti ne ita niija pisma, dragi. Ne ita ni moja." "Ne mogu da itam pisma", ree Majki. "Komino, ta?" "Nita ti ne moe da ita." "Nije tako. Tu grei. itam ja sasvim dosta. itam kad sam kod kue." "Jo malo pa e i da pie", ree Bret. "Hajde, Majki. Smiri se. Mora sad da se pomiri s tim. On je ovde. Nemoj da pokvari fijestu." "Onda neka se pristojno ponaa." "Ponaae se. Ja u mu rei." "Kai mu ti, Dek. Ili neka se pristojno ponaa ili neka se gubi." "Da", rekoh, "ba e mi biti prijatno da mu to kv ti azem. "Zna ta, Bret. Kai Deku kako te Robert zove. Zaista je sjajno, zna." "0, ne, ne mogu." "Hajde. Svi smo nai. Nismo li nai?" "Ne mogu da kaem. Suvie je smeno." "Ja u mu rei." "Nemoj, Majki. Nemoj biti magarac." "Zove je Kirka", ree Majki. "Tvrdi da pretvara ljude u svinje. Mnogo dobro. V oleo bih da sam i ja neki od tih literata." "Bio bi dobar, da zna", ree Bret. "Dobra su mu pisma." ,Znam", rekoh. "Pisao mi je iz San Sebastijana." "Nije to nita", ree Bret. "Ume on da napise jo kako zanimljivo pismo." ,Ona me naterala da ga napiem. Bila kao bolesna." "Pa i bila sam." "Kreemo", rekoh ja. "Moramo u hotel da jedemo."

"Kako da se ponaam prema Konu?" ree Majki. "Ponaaj se prosto kao da se nita nije dogodilo." "to se mene tie, sve je u redu", ree Majki. "Ja nisam u nezgodnom poloaju." "Ako neto kae, reci mu jednostavno da si bio nakresan." "Sasvim. A to je najkominije, mislim da sam i bio nakresan." "Hajdemo", ree Bret. "Je li plaen ovaj bukuri? Moram se okupati pre veere." Zaputili smo se preko trga. Pao je mrak, a svud oko trga sijale su svetiljke iz kafana pod arkadama. Preosmo do hotela idui po ljunku ispod drvea. Oni odoe gore, a ja zastadoh da porazgovaram s Montojom. "Dakle, kako su vam se dopali bikovi?" upita on. "Lepo. Fini bikovi." "Pristojni su", Montoja zavrte glavom, "ali nisu neto naroito." "ta vam se ne dopada na njima?" "Ne znam. Nekako nisam stekao utisak da su neto naroito." ;, . . "Znam ta mislite." "Sasvim su pristojni." "Da. Sasvim su pristojni." "Kako su se dopali vaim prijateljima?" "Odlino." "Dobro", ree Montoja. Popeo sam se gore. Bil je bio u svojoj sobi; stajao je na balkonu i gledao na trg. Stadoh pored njega. "Gde je Kon?" "Gore u svojoj sobi." "Kako je raspoloen?" "Strano, naravno. Majki je bio uasan. Grozan je kad se napije."

"Nije bio ba tako pijan." "avola nije. Znao sam ta nam se sprema jo pre no to smo doli u kafanu." "Posle se otreznio." "Dobro. Uasan je bio. Ruku na srce, ja ba ne marim Kona i smatram da mu je odlazak u San Sebastijan bio glupav trik, ali niko nema prava da govori kao Majki." "Kako su ti se dopali bikovi?" "Sjajno. Sjajno je kako ih putaju." "Sutra dolaze bikovi Mijura." "Kad poinje fijesta?" "Prekosutra." "Moramo da pazimo na Majkla da se ne opija toliko. Strane su takve stvari." "Nego da se mi spremimo za veeru." "Da. Ala e to biti prijatna veera." > "to da ne?" U stvari, veera je prijatno protekla. Bret je imala crnu veernju haljinu bez rukava. Lepo je izgledala. Majki se ponaao kao da se nita nije dogodilo. Ja sam morao da odem gore i da dovedem Kona. Bio je rezervisan i zvanian i lice mu je jo uvek bilo ukoeno i bledo, ali se najzad raspoloio. Nije mogao odoleti da ne gleda u Bret. Izgleda da ga je to inilo srenim. Mora biti da mu je godilo da je gleda tako lepu, svestan da je bio s njom i da svi to znaju. To mu niko nije mogao oduzeti. Bil je bio veoma veseo. Majki takoe. Dobro su se slagali. Podsealo me je na neke veere iz doba rata. Bilo je tu mnogo vina, neke zatakane zategnutosti i nasluivanja neega to e se dogoditi i to se ne moe spreiti. Iz mene je, pod dejstvom vina, iililo ono neprijatno oseanje i bio sam zadovoljan. Svi su mi oni izgledah tako prijatni ljudi.

XIV
Ne znam kad sam legao. Seam se da sam se svukao, navukao kupai ogrta i stajao na balkonu. Znao sam da sam sasvim pijan, i kad sam se vratio unutra, upalio sam svetlost vie uzglavlja i poeo da itam. itao sam neto od Turgenjeva. Verovatno sam vie puta proitao iste dve strane. Bila je to jedna pripovetka iz Lovevih zapisa. Ranije sam je ve bio jednom proitao, ali mi se uinila sasvim novom. Pejsa mi je postao veoma jasan, a pritisak u glavi kao da je poputao. Bio sam potpuno pijan i nisam hteo da zatvorim oi da soba ne bi poela da se vrti i vrti. Ako budem i dalje itao, to oseanje e proi. uo sam kako su Bret i Robert Kon doli uz stepenice. Kon poele laku no pred vratima i ode gore u svoju sobu. uo sam kako je Bret ula u susednu sobu. Majki je ve bio u postelji. Bio je doao sa mnom sat ranije. Probudio se kad je ona ula, pa su razgovarali. uo sam kako se smeju. Ugasih svetlost i pokuah da zaspim. Nije uopte vie bilo potrebno da itam. Mogao sam sklopiti oi, a da mi se ne vrti u glavi. Ali nisam mogao zaspati. Nema nikakvog razloga zato biste drugaije posmatrali stvari u mraku negoli pri svetlosti. avola nema! Sve sam to u svoje vreme zamiljao u sebi, i u toku est meseci nisam nikad spavao s ugaenom elektrinom svetlou. I to je bila jedna od onih mudrih ideja. U svakom sluaju, avo da nosi ene. avo da te nosi, Bret Eli. ene mogu biti tako sjajni prijatelji. Ba sjajni. Prvo i prvo, ovek mora biti zaljubljen u jednu enu da bi stvorio osnovu za prijateljstvo. Meni je Bret bila prijatelj. Nisam mislio kako stvar stoji s njenog gledita. Dobijao sam neto ni za ta. Time se samo odlagalo podnoenje rauna. Raun uvek dolazi. To je jedna od divnih stvari na koje moete raunati. Smatrao sam da sam platio za sve. Ne kao to ena plaa i plaa i plaa. Bez pomisli na odmazdu i kaznu. Prosta razmena vrednosti. Neto ste dali i dobili neto drugo. Ili ste radili za neto. Platili ste na neki nain sve to iole vredi. Mogao sam platiti dovoljno stvari koje volim, i lepo mi je bilo. ovek ih plaa bilo sticanjem saznanja, bilo iskustvom, bilo rizikom, bilo novcem. Uivati u ivotu znai nauiti se da za svoj novac izvuete protivvrednost i biti svestan da ste to postigli. ovek je u mogunosti da dobije onoliko koliko plati. Svet je pogodno mesto za kupovinu. Izgledalo je da je to mudra filozofija. Za pet godina, mislio sam, izgledae isto tako besmislena kao i sve moje ostale mudre filozofije. No, moda to ipak nije bilo tano. Moda se ovek s vremenom naui neemu. Nije me se ticalo emu sve to. eleo sam samo da znam kako da ivim u svemu tome. Moda bi ovek shvatio emu sve to ako bi iznaao kako da ivi u tome. Ipak, voleo bih da se Majki nije onako strano ponaao prema Konu. Majki je bio loe naravi kad je pijan; Bret je bila dobre naravi; Bil je takoe bio dobre naravi. Kon uopte nikad nije bio pijan. Majki je postajao neprijatan kad pree izvesnu granicu. Godilo mi je kad vrea, Kona. Ipak, vie bih voleo da ga ne vrea, jer sam zbog toga posle bio odvratan samome sebi. To je moral: da ste posle odvratni samom sebi. Ne mora biti da je to nemoral. To je bila dalekosena postavka. 0 kakvim li sam sve glupostima mogao razmiljati nou. Sve kojeta rekla bi Bret za to. Kojeta! Kad ste s

Englezima, naviknete se da pri razmiljanju upotrebljavate engleske izraze. Engleski govorni jezik onaj gornjih slojeva u svakom sluaju mora biti da ima manje reci od eskimskog. Uostalom, o eskimskom nisam nita znao. Moda je eskimski fin jezik. Recimo erokeski. Ni o erokeskom nisam nita znao. Kod Engleza je glavno ton u reenici. Jedna reenica moe svata da znai. Ipak, voleo sam ih. Voleo sam njihov nain govora. Uzmimo Harisa. No Haris nije pripadao gornjim slojevima. Ponovo sam upalio svetlost i itao. itao sam Turgenjeva. Znao sam da u onda, itajui u onom preosetljivom stanju, posle suvie mnogo brendija, zadrati to negde u pamenju i da e mi se posle initi kao da sam to stvarno doiveo. I to je jedna od dobrih stvari za koje ovek plati pa ih onda ima. Zaspao sam negde oko svanua. Sledea dva dana u Pamploni bila su mirna i nije vie bilo svae. Grad se pripremao za fijestu. Radnici su postavljali stubove za pregrade koje su imale da zatvore pobone ulice kad bikovi budu puteni iz torova i kad projure jutrom kroz ulice na putu za arenu. Radnici su kopali rupe i postavljali "rede__svaka greda obeleena brojem za odreeno mesto. Tamo na platou van grada optinski slubenici na areni uvebavali su pikadorske konje terajui ih da galopiraju krutih nogu po tvrdoj, suncem ispeenoj ledini iza arene. Velike vratnice arene su bile otvorene i unutra su istili amfiteatr. Arenu su poravnjavali valjcima i posipali, a drvodelje su menjale dotrajale i napukle daske barere. Stojei na ivici glatko povaljanog peska, mogli ste baciti pogled na prazna sedita i posmatrati stare ene kako iste loe. Napolju je ve bila postavljena ograda koja je u vidu nekog dugakog tora vodila od krajnjih ulica grada do ulaza u arenu; ujutru, na dan prve borbe s bikovima, gomila e protrati tuda jurei ispred bikova. Dalje preko ravnice, gde e se odrati vaar konja i stoke, Cigani su se ulogorili pod drveem. Prodavci vina i aguardijenta1 podizali su svoje atre. Jedna atra je reklamirala anis del toro.2 Platnena firma je visila preko dasaka na vrelom suncu. Meutim, na velikom trgu to predstavlja centar grada nije jo bilo nikakvih promena. Sedeli smo na belim pletenim stolicama na terasi kafane i posmatrali autobuse kako nailaze i istovaruju seljake koji su dolazili iz sela na pijacu, i posmatrali autobuse kako se pune i odlaze sa seljacima to sede na svojim bisagama punim stvari koje su pokupovali u gradu. Vrsta rakije. 2 Mastika. Izuzev golubova i oveka s crevom koji je prskao poljunan trg i polivao ulice, samo su visoki sivi autobusi oivljavali trg. Uvee je bio korzo. Svi sve lepe devojke, oficiri iz garnizona, svi mondeni grada etali su se posle veere jedan sat ulicom s jedne strane trga, dok su se kafanski stolovi punili redovnim veernjim gostima. Pre podne sam obino sedeo u kafani i itao madridske novine, a zatim bih odlazio u grad ili van grada. Ponekad bi i Bil poao sa mnom. Robert Kon bi jutrom uio panski ili bi pokuavao da se obrije kod berberina. Bret i Majki uopte nisu ustajali sve do podne. Svi smo se skupljali u kafani na vermut. Mirno se ivelo i niko se nije opijao. Nekoliko puta sam iao u crkvu, jednom s Bret. Rekla

je da bi elela da uje kako se ispoveda, ali joj ja rekoh da je to ne samo nemogue, nego i da nije tako zanimljivo kao to se misli, i da bi, sem toga, bilo na jeziku koji ona ne razume. Izlazei iz crkve sreli smo Kona; mada je bilo oevidno da nas je pratio, bio je ipak vrlo prijatan i ljubazan, te svi troje proetasmo do ciganskog logora, gde su Breti proricali sudbinu. Bilo je lepo jutro, s visokim belim oblacima povrh planina. Preko noi je padala slaba kia, te je na platou bilo svee i hladno, a vidik je bio divan. Svi smo se prijatno oseali, i svi smo se oseali ili, i bio sam sasvim prijateljski raspoloen prema Konu. Po jednom takvom danu, oveku nita ne moe pokvariti raspoloenje. Bio je to poslednji dan pred fijestu.

XV
U nedelju, estoga jula u podne, fijesta je eksplodirala. Nema drugog naina da se to opie. Ljudi su celog dana pristizali sa sela, ali su se utopili u grad, tako da ih ovek nije ni primeivao. Trg je bio isto onako miran pod vrelim suncem kao i svakog drugog dana. Seljaci su bili u vinarama po pobonim ulicama. Pili su i pripremali se za fijestu. Tek to su bili doli s ravnica i planina, pa su se morali postepeno privikavati na nov odnos vrednosti. Nisu mogli odmah poeti da plaaju kafanske cene. U vinarama su dobijali protivvrednost za svoj novac. Vrednost novca se jo merila radnim asovima i prodatim mericama ita. Kad fijesta poodmakne, bie im svejedno ta plaaju i gde kupuju. Sad, na dan kad poinje svetkovina sv. Firmina, oni su od ranog jutra sedeli po vinarama i uskim uliicama grada. Idui tim ulicama u katedralu na jutrenje, uo sam ih kroz otvorena vrata vinara kako pevaju. Zagrejavali su se. Misi u jedanaest sati prisustvovalo je mnogo sveta. Sv. Firmin je takoe i crkvena svetkovina. Siao sam peice nizbrdo od katedrale, pa uz ulicu do kafane na trgu. Bliilo se podne. Za jednim stolom su sedeli Robert Kon i Bil. Nestalo je stolova s mramornim ploama i belih pletenih stolica. Zamenili su ih stolovi od livenog gvoa i prostim stolicama za rasklapanje. Kafana je liila na ratni brod opremljen za akciju. Tog dana kelneri nisu ostavljali oveka celog jutra da ita na miru, ve su odmah pitali ta eli da porui. im sam seo, pojavio se kelner. "ta vi pijete?" upitah Bila i Kona. "Seri", ree Kon. "Jerez", rekoh kelneru. Pre no to je kelner doneo seri, s trga uzlete raketa koja je objavljivala poetak fijeste. Rasprtala se visoko gore, i iznad pozorita Gajar, na drugoj strani trga, pojavila se siva lopta dima. Lopta dima je lebdela na nebu kao rasprsnut rapnel, i dok sam je posmatrao, prema njoj uzlete druga raketa prosipajui dim u jarku sunevu svetlost. Video sam blesak kad se rasprtala, i pojavi se jo jedan oblaak dima. U trenutku kad se rasprtala druga raketa, pod arkadama, koje su maloas bile prazne, bilo je toliko sveta da se kelner, drei bocu visoko iznad glave, jedva probio kroz gomilu do naeg stola. Svet je sa svih strana kuljao na trg, a iz dubine ulice uli smo frule, svirale i bubnjeve kako se pribliuju. Svirali su riauriau, frule piskavo, a bubnjevi potmulo, a za njima su igrajui nastupali mukarci i deaci. Kad su frulai prestali, svi su unuli po ulici, a kad ponovo zapitae frule i zurle, i bubnjevi muklo, tupo i uplje zatutnjae, svi podskoie i zaigrae. U gomili su se videle samo glave i ramena igraa kako se njiu goredole. Na trgu je jedan pognut ovek svirao u zurle, a za njim je ila gomila deurlije koja se derala i vukla ga za peeve. Preao je preko trga s decom za sobom, proveo ih svirajui im pored kafane i zaao s njima u pobonu ulicu. Videli smo njegovo tupo, roavo lice dok je svirajui prolazio, a deurlija ga je pratila u stopu i vukla ga. "Mora biti da je seoski kreten", ree Bil. "Gospode! Pogle tamo!"

Ulicom su nailazili igrai. Ulica je bila zakrena igraima, sve sami mukarci. Svi su igrali po taktu, nastupajui za svojim frulaima i bubnjarima. To su bili lanovi nekog udruenja; svi su nosili plave radnike bluze i crvene marame oko vrata, i nosili su veliku ripidu na dve motke. Ripida je poigravala s njima goredole dok su nailazili okrueni svetinom. "Ura za vino! Ura za strance!" bilo je ispisano na ripidi. "Gde su ti stranci?" upita Robert Kon. "Mi smo ti stranci", ree Bil. Rakete su uzletale elo to vreme. Kafanski stolovi su sad bili puni. Trg se praznio, a svet je punio kafane. "Gde su Bret i Majki?" upita Bil. "Idem da ih dovedem", ree Kon. "Dovedite ih ovamo." Fijesta je stvarno poela. I trajala je tako dan i no itavih sedam dana. I tako se igralo, i tako se pilo, i tako je tretalo. Ono to se dogaalo moglo se dogoditi samo za vreme fijeste. Na kraju je sve postalo nekako nestvarno, i inilo se kao da nita ne moe imati ma kakvih posledica. inilo se da je neumesno misliti na posledice za vreme fijeste. elo vreme fi jeste, ak i kad je bilo mirno, ovek je imao utisak da mora vikati kad god neto kae ako hoe da ga drugi uju. Isto oseanje ima se i u svemu drugom. Bila je to fijesta, i trajala je itavih sedam dana. To popodne je odrana velika litija. Prenosili su sv. Firmina iz jedne crkve u drugu. U litiji su uestvovali svi dostojanstvenici, graanski i crkveni. Nismo ih mogli videti, jer je gomila bila isuvie velika. Ispred i iza zvanine litije igrai su igrali riauriau. Usred svetine je podskakivala slivena masa utih koulja. Sve to smo mogli videti od litije kroz svetinu koja je pritisla sve poprene ulice i trotoare bili su ogromni dinovi trideset stopa visoki Indijanci, reklame za cigare, Mavri, jedan kralj i kraljica, koji su se sveano vrteli, igrajui valcer po taktu riauriau. Svi su stajali ispred kapele u koju su uli Sv. Firmin i dostojanstvenici, ostavljajui napolju etu vojnika, nepokretne dinove, pored kojih su stajali ljudi to su igrali u njima, i kepece, koji su se muvali kroz svetinu sa svojim ogromnim meinama. Hteli smo da uemo; unutra je mirisalo na tamjan i povorka ljudi se vraala natrag u crkvu, ali Bret zaustavie na samom ulazu zato to nije imala eir, pa smo opet izili i poli ulicom koja vodi iz kapele u grad. Ulica je s obe strane bila opervaena svetinom koja je uvala svoje mesto na trotoaru, ekajui na povratak litije. Nekoliko igraa obrazovali krug oko Bret i poeli da igraju. Oko vrata su nosili velike vence belog luka. Uzee za ruke Bila i mene i uvukoe nas u krug. I Bil je igrao. Svi su pevali. I Bret je htela da igra, ali joj nisu dozvolili. Hteli su da bude kao neki kip oko koga e igrati. Kad se pesma zavrila piskavim riauriau! odvukoe nas u neku vinaru. Stajali smo kod tezge. Bret su posadili na jedno vinsko bure. Vinara je bila mrana i prepuna ljudi

koji su pevali pevali rapavim glasovima. Iza tezge su otakali vino iz buradi. Stavio sam na tezgu novac za vino, ali ga jedan ovek zgrabi i strpa mi ga natrag u dep. "Treba mi jedna meina za vino", ree Bil. "Ima jedna radnja nie dole", rekoh. "Idem da uzmem nekoliko." Igrai me nisu hteli pustiti. Trojica su sedela na visokom buretu pored Bret i pokazivala joj kako se pije iz meine. Obesili su joj venac belog luka oko vrata. Jedan je saleteo da uzme au. Neko je uio Bila da peva neku pesmu. Pevao mu je u uvo. Takt je udarao po Bilovim leima. Objasnio sam im da u se vratiti. Iziavi napolje, poao sam niz ulicu da traim radnju gde se prave meine za vino. Trotoari su bili prepuni sveta, a na mnogim radnjama su kapci bili sputeni, tako da je nisam mogao pronai. Iao sam ak do crkve, zagledajui na obe strane ulice. Onda sam upitao nekog oveka, i on me uze pod ruku i odvede me do radnje. Kapci su bili sputeni, ali su vrata bila otvorena. Unutra je mirisalo na svee stavljenu kou i na vreo katran. Jedan ovek je udarao peate na gotove meine. Visile su u grozdovima s tavanice. Skinuo je jednu, naduvao je, dobro zatvorio grli, pa onda skoio na nju. "Vidite! Ne proputa." "Treba mi jo jedna. Velika." Skinuo je s tavanice jednu veliku, u koju bi stao itav galon, pa i vie. Naduvao je, pri emu su mu se obrazi nadimali bre od meine, pa stao na botu,1 pridravajui se za stolicu. "ta ete s njima? Da ih prodate u Bajoni?" "Ne. Da pijemo iz njih." Potapao me po leima. "Dobar ovek. Osam pezeta za obe. Najnia cena." ovek koji je obeleavao nove meine i bacao ih na gomilu zastade. "Stvarno", ree. "Osam pezeta je jevtino." Platio sam, iziao i poao ulicom ka vinari. Unutra je bilo, po mogustvu, jo mranije i prepuno. Nisam video Bret i Bila; neko ree da su u zadnjoj sobi. Devojka za tezgom napunila mi je obe meine vinom. Jedna je hvatala dva litra. Druga je hvatala pet litara. Kotalo je tri pezeta i ezdeset santima da se obe napune. Neki ovek kod tezge, koga nikad ranije nisam video, pokuao je da plati, ali sam najzad platio sam. ovek to je hteo da plati astio me je jednom aom. Nije me pustio da i ja njega astim, nego ree da bi malo isplaknuo usta iz nove meine. Nategao je meinu od pet litara i stisnuo je tako da mu vino iknu u samo grlo.

"U redu", rekao je i vratio meinu. Bret i Bil su sedeli u zadnjoj sobi na buradima, okrueni igraima. Svi su bili stavili jedan drugom ruku na rame i svi su pevali. Majki je sedeo za jednim stolom s nekoliko ljudi u kouljama; iz jedne zdele su jeli tunjevinu s naseckanim crnim lukom i siretom. Svi su pili vino i umakali hleb u ulje i sirce. "Zdravo, Dek, zdravo!" viknu Majki. "Hodi ovamo. Hou da te upoznam s prijateljima. Evo, mezetiemo." Upoznao sam se s ljudima za stolom. Saoptavali su Majklu svoja imena i poruili su jednu viljuku za mene. "Majki, nemoj da mi pojede veeru", viknu Bret s bureta. "Neu da vam pojedem veeru", rekoh kad mi neko utrapi viljuku. "Jedite", ree ovaj. "Nego za ta je tu?" Otvorio sam grli velike meine i pruio je unaokolo. Svaki je otpio, podigavi meinu opruenom rukom. Kroz pevanje se zau muzika litije koja je prolazila napolju. "Da to nije litija?" upita Majki. "Nada", ree neko. "Nije to nita. Pijte. Nategnite meinu." ! "Gde su te nali?" upitah Majkla. "Neko me je doveo ovamo", ree Majki. "Reko e da ste ovde." "Gde je Kori?" "Tropa je", doviknu Bret. "Smestili su ga negde." "Agdeje?" "Ne znam." "Otkud mi moemo znati", ree Bil. "Mislim da je mrtav." "Nije mrtav", ree Majki. "Znam da nije mrtav. Samo ga je dotukao Anis del Mono." Kad je pomenuo Anis del Mono, jedan ovek za stolom se prenu, izvue jednu bocu ispod svoje bluze i prui mi je. "Ne", rekoh. "Ne, hvala." "Da, da. Arriba! Samo nategnite!"

Otpio sam. Imao je ukus sladia i palio je niz grlo. Osetio sam toplinu u stomaku. "Gde je, do avola, taj Kon?" "Ne znam", ree Majki. "Pitau."G; je onaj pijani drugar?" upita on panski. "Hoete da ga vidite?" "Da", rekoh. "Ne ja", ree Majki. "Ovaj gospodin." ovek to je imao Anis del Mono obrisa usta i ustade. "Hajdemo." Robert Kon je spokojno spavao na vinskim buradima u odeljenju pozadi. Bilo je tako mrano da mu se lice nije videlo. Bili su ga pokrili kaputom, dok su mu drugi presavijen kaput stavili pod glavu. Oko vrata i preko prsiju mu je leao veliki venac upletenog belog luka. "Pusti ga neka spava", proapta ovek. "Nita mu nije." Posle dva asa pojavi se Kon. Uao je u prednje odeljenje nosei jo uvek venac belog luka oko vrata. panci zagrajae kad je uao. Kon je trljao oi i smeio se. "Mora da sam spavao", ree. "0, nikako", ree Bret. s "Samo ste bili mrtvi", ree Bil. "Hoemo li da poemo da veeramo neto?" upita Kon. "elite da jedete?" "Da, to da ne? Ogladneo sam." "Jedite ovaj beli luk, Robert", ree Majki. "Stvarno. Jedite ovaj beli luk." Kon je stajao. San ga je sasvim otreznio. "Hajde da jedemo", ree Bret. "Moram da se okupam." "Idemo", ree Bil. "Da prebacimo Bret u hotel." Oprostismo se s mnogima i rukovasmo se s mnogima, pa iziosmo. Napolju je bio mrak. "Koliko moe da bude sati?" upita Kon.

"Ve je sutra", ree Majki. "Spavali ste dva dana." "Ozbiljno, koliko je sati?" ree Kon. , "Deset." "ta smo sve popili!" "ta smo sve mi popili, hoete da kaete. Vi ste otili da spavate." Idui mranim ulicama u hotel, videli smo rakete koje su uzletale s trga. Kroz poprene ulice to vode ka trgu videli smo da je trg prepun sveta, a oni u sredini su igrali. Veera u hotelu je bila obilna. Bio je to prvi obed po dvostrukim cenama za fijestu, s nekoliko novih jela. Posle veere smo izili u grad. Seam se da sam bio odluio da ne leem elu no da bih u est sati posmatrao bikove kako jure ulicama, ali sam bio tako sanjiv da sam oko etiri otiao da legnem. Ostali nisu legali. Moja soba je bila zakljuana, a klju nisam mogao da naem, pa sam otiao gore i spavao u jednoj postelji u Konovoj sobi. Napolju se fijesta produila u no, ali sam bio isuvie umoran da bi me mogla ometati u spavanju. Probudio me pucanj rakete koji je objavljivao putanje bikova iz torova na kraju grada. Projurie kroz ulice pa napolje do arene. Spavao sam duboko i probudio se sa oseanjem da sam zadocnio. Navukao sam Konov kaput i iziao na balkon. Dole je uska ulica bila prazna. Svi balkoni su bili naikani svetom. Odjednom je niz ulicu nagrnula gomila. Svi su trali tesno zbijeni. Protrali su dole, pa ulicom prema areni, i za njima su naili drugi koji su bre jurili, a onda nekoliko zaostalih koji su svojski jurili. Iza njih je bilo neto malo praznog prostora, a onda naioe bikovi galopirajui i zabacujui glave goredole. Sve to ieze iza ugla. Jedan ovek pade, otkotrlja se do slivnika i ostade mirno da lei. Ali bikovi produie pravo ne primetivi ga. Jurili su svi u grupi. Poto su iezli, sa arene se zau velika graja. Nije prestajala. Najzad prasnu raketa, to je znailo da su bikovi proli kroz svetinu u arenu i uli u torove. Vratio sam se u sobu i legao. Na balkonu sam stajao bosonog. Znao sam da je elo nae drutvo tamo kod arene. Vrativi se u postelju, zaspao sam. Probudio me je Kon kad je uao. Poeo je da se svlai, pa je priao da zatvori prozor poto je svet na balkonu tano prekoputa gledao u sobu. "Jesi li video trku?" upitah. "Jesam. Svi smo bili tamo." "Je li neko povreen?" ;!/ "Jedan bik je upao u gomilu na areni i munuo sedmoroosmoro njih." "Kako se to Breti dopalo?" "Tako se sve brzo odigralo da niko nije imao vremena da se uzbudi."

"ao mi je to nisam bio tamo." "Nismo znali gde si. Potraili smo te u tvojoj sobi, ali je bila zakljuana." "Gde ste proveli no?" f; "Igrali smo u nekom lokalu." j, "Meni se prispavalo", rekoh. "Bogami, sad sam ba umoran", ree Kon. "Hoe li ovo ikad prestati?" "Nee za nedelju dana." Bil otvori vrata i pomoli glavu. "Gde si bio Dek?" "Video sam ili s balkona. Kako je bilo?" "Kolosalno." "Kuda e sad?" "Da spavam." Niko nije ustao do podne. Ruali smo za stolovima postavljenim pod arkadama. Grad je bio pun sveta. Morali smo ekati na sto. Posle ruka smo preli u "Irunju". Bila je puna sveta i jo vie se napunila kad se pribliilo vreme borbe s bikovima, i stolovi su bili zbijenije poredani. Brujao je neki sliven agor, kao uvek uoi borbe s bikovima. Taj zagor se u druge dane nije mogao uti, ma kako kafana bila puna. 2agor nije prestajao i mi smo bili u njemu i sainjavali njegov sastavni deo. Bio sam uzeo po est ulaznica za sve borbe. Tri su bile barreras prvi red do arene, a tri sobrepuertos sedita s drvenim naslonima na sre dini amfiteatra. Majki je smatrao da e za Bret biti najbolje da prvi put sedi tamo gore, a Kon je eleo da sedi s njima. Bil i ja emo sedeti na barerama, a onu prekobrojnu ulaznicu dao sam jednom kelneru da je proda. Bil je donekle objasnio Konu ta da radi i kako da posmatra da mu konji ne bi pokvarili utisak. Bil je ve bio video jednu sezonu borbi s bikovima. "Ne brinem se kako u moi da podnesem. Jedino se bojim da mi ne bude dosadno", ree Kon. "To li je?" "Nemoj gledati konje poto ih bik udari", rekao sam Breti. "Posmatraj napad i gledaj kako pikador pokuava da odvrati bika, ali ako udari konja, nemoj gledati dok ne ugine." "Malo sam nervozna zbog toga", ree Bret. "Bojim se da li u biti u stanju da podnesem sve kako

treba." "Podnee jo kako. Teko e ti pasti samo onaj deo s konjima, ali se oni nalaze u areni samo po nekoliko minuta sa svakim bikom. Jednostavno nemoj gledati kad doe ono neprijatno." "Podnee ona", ree Majki. "Ja u paziti na nju." "Mislim da se neete dosaivati", ree Bil. "Idem preko u hotel da uzmem dogled i meinu", rekoh. "Vratiu se ovamo. Nemojte da se napijete." ,Jdem i ja", ree Bil. Bret se osmehnu na nas. Ili smo okolo ispod arkada da bismo izbegli egu na trgu. "Ovaj Kon mi ide na ivce", ree Bil. "Toliko tdaleko ide u svojoj jevrejskoj nadmenosti da misli .da e mu jedina emocija na borbama biti oseanje dosade." "Posmatraemo ga kroz dogled", rekoh ja."More, neka ide bestraga." "On provodi tamo podosta vremena." "eleo bih da i ostane tamo." U hotelu smo na stepenicama sreli Montoju. "Hodite", ree Montoja. "Hoete li da vas upoznam s Pedrom Romerom?" "Fino", ree Bil. "Daj da ga vidimo." Poosmo za Montojom uz stepenice, pa hodnikom. "On je u sobi broj osam", ree Montoja. "Oblae ga za borbu." Montoja zakuca na vrata i otvori ih. Soba je bila mrana; kroz prozor prema uzanoj ulici prodirala je slaba svetlost. Unutra su se nalazile dve postelje odvojene zavesom. Gorela je elektrina svetlost. Mladi je stajao vrlo uspravno i ozbiljna lica u svojoj toreadorskoj odei. aket mu je bio prebaen preko naslona stolice. Ba su zavravali opasivanje pojasom. Crna kosa mu je sijala pod elektrinom svetlou. Na sebi je imao belu lanenu koulju; njegov maonoa mu je namestio pojas, uspravio se i odstupio. Pedro Romero klimnu glavom: izgledao je sasvim odsutan i vrlo dostojanstven kad smo se rukovali. Montoja mu ree neto o tome koliki smo mi afisionadosi i da hoemo da mu poelimo sreu. Romero je sluao vrlo ozbiljno. Tada se obratio meni. Bio je najlepi mladi koga sam ikad video.

"Idete na borbu s bikovima?" ree na engleskom. "Vi govorite engleski", rekao sam, a oseao sam se kao idiot. "Ne", ree i osmehnu se. Jedan od one trojice koji su sedeli na postelji prie i upita nas da li govorimo francuski. "Moda biste eleli da vam budem tuma? Da li biste hteli neto da pitate Pedra Romera?" Zahvalili smo mu. Sta bismo eleli da pitamo? Mladi je imao devetnaest godina i bio je sam, izuzev njegovog maonoe i trojice priipetlja, a borba je imala da pone za dvadeset minuta. Poelesmo mu "mucha suerte",1 rukovasmo se i iziosmo. Stajao je tako dok smo zatvarali vrata, uspravan i lep, potpuno usredsreen i sam za sebe u sobi s priipetljama. "Fini deko, ta mislite?" upita Montoja. "Lep deran", rekoh. "Izgleda kao torero", ree Montoja. "Od toga je kova." "Fini deko." "Videemo kakav je u areni", ree Montoja. Nali smo veliku meinu za vino prislonjenu uza zid u mojoj sobi, poneli je zajedno s dogledom, zakljuali vrata i sili. Bila je to dobra borba s bikovima. Bil i ja smo bili uzbueni zbog Pedra Romera. Montoja je sedeo nekih deset mesta dalje od nas. Poto je Romero ubio svog prvog bika, Montoja uhvati moj pogled i klimnu glavom. Ovaj je bio pravi. Ve odavno se nije bio pojavio neki pravi. Od one druge dvojice toreadora, jedan je bio vrlo dobar, a drugi pod-1 Mnogo sree. noljiv. Ali se nisu mogli uporediti s Romerom, mada ni jedan njegov bik nije bio bogzna ta. Za vreme borbi sam vie puta potraio dogledom Majkla i Bret i Kona. Izgledali su sasvim normalno. Bret nije izgledala uzrujana. Sve troje su se nagnuli na betonsku ogradu pred sobom. "Daj meni dogled", ree Bil. "Da li Kon izgleda kao da mu je dosadno?" upitah. "Taj nametljivac!" Iziavi iz arene poto se borba zavrila, nismo se mogli maknuti u gomili. Nismo se mogli probijati, ve smo morali pustiti da nas ela ta masa, koja se kretala sporo kao neki lednik, vrati natrag u grad. Bili smo obuzeti onim uzrujanim uzbuenjem koje se javlja posle svake borbe s bikovima i onim oseanjem ushienosti koje se javlja posle dobre borbe. Fijesta je i dalje tekla. Bubnjevi su tutnjali i frule su pitale, a ljudska reka je svuda bila isprekidana ostrvima igraa. Igrai su igrali u gomili,

tako da se nije videla sloena igra nogu. Videle su se samo glave, i ramena kako se diu i sputaju, diu i sputaju. Najzad se iskobeljasmo iz gomile i odosmo u kalanu. Kelner je sauvao stolice za ostale, i mi poruismo po apsint i poesmo da posmatramo svetinu na trgu i igrae. "ta misli, kakva je to igra?" upita Bil. "Neka vrsta hote." "Ne igraju uvek isto", ree Bil. "Na svaku melodiju igraju razliito." "Sjajna igra." Pred nama, na slobodnom prostoru ulice/igrala je grupa deaka. Koraci su im bili veoma sloeni, a lica napeta i usredsreena. Svi su gledali u zemlju za vreme igre. Espadrile su im tapkale i ljapkaie po ploniku. Tapkali su prstima. Tapkali su petama. Tapkali su tabanima. Tada muzika divlje zatreta, i kolo se zavri i svi zaigrae ulicom. "Evo idu gospoda." Prelazili su ulicu. "Zdravo, druino", rekoh. "Zdravo, gospodo", ree Bret. "Zadrali ste nam stolice? Vrlo ljubazno od vas." "Dakle", ree Majki, "onaj kako se zvae Romero, ba je sila. Ili greim?" "O, zar nije divan?" ree Bret. "Pa one zelene pantalone." "Bret nije skidala oi s njih." "Stvarno, moram sutra da pozajmim ogled od vas." "Kako je bilo?" "Divno! Prosto savreno. Dakle, to vredi videti." "A ono s konjima?" "Nisam mogla da ih ne gledam." "Nije mogla oi odvojiti od njih", ree Majki. "Ona ti je ba udna enska." "Strane im stvari prireuju", ree Bret. "Ipak nisam mogla da skrenem pogled." "I dobro si se oseala?" "Uopte se nisam loe oseala."

"A Robert Kon jeste", upade Majki. "Bili ste sasvim zeleni, Robert." "Onaj prvi konj me je nervirao", ree Kon. "Nije vam bilo dosadno, a?" Upita Bil. Kon se nasrne ja.-. "Ne. Nije mi bilo dosadno. Voleo bih da mi to oprostite." "U redu", ree Bil, "ukoliko vam nije bilo dosadno." "Nije izgledalo da mu je dosadno", ree Majki. "Mislio sam da e mu pozliti." "Toliko ravo mi nije bilo. Samo za trenutak." "Mislio sam da e mu pozliti. Nije vam bilo dosadno, Robert, ta?" "Dosta s time, Majki. Rekao sam da mi je krivo to sam to kazao." "Bio je zelen, znate. Stvarno je bio zelen." "Ta ostavi se toga, Majki." "Ne smete se uopte dosaivati, Robert, kad prvi put gledate borbe s bikovima", ree Majki. "Da posle ne bude bruke." "Ta ostavi se toga, Majki", ree Bret. "Rekao je da je Bret sadist", ree Majki. "Bret nije sadist. Ona je samo zgodna, zdrava enska." "Jesi li sadist, Bret?" upitah je. "Nadam se da nisam." "Rekao je da je Bret sadist samo zato to ima dobar, zdrav eludac." "Nee jo dugo biti zdrav." Bil je naveo Majkla da pone o neem drugom, a ne o Konu. Kelner donese ae s apsintom. "Da li vam se stvarno dopalo?" upita Bil Kona. "Ne, ne mogu rei da mi se dopalo. Smatram da je divan prizor." "I jeste, bogami. Kakav prizor!" ree Bret. "Voleo bih da nema onog s konjima", ree Kon.

"Oni nisu vani", ree Bil. "Posle izvesnog vremena ovek uopte ne primeuje nita odvratno." "Malko je estoko u samom poetku", ree Bret. "Straan mi je onaj trenutak kad bik jurne na konja." "Bikovi su bili fini", ree Kon. "Vrlo su dobri bili", ree Majki. "Idui put u da sedim dole." Bret otpi apsint iz ae. "Hoe da vidi izbliza toreadore", ree Majki. "Oni neto predstavljaju", ree Bret. "Onaj Romero je jo pravo dete." "Taj deko avolski lepo izgleda", rekoh. "Kad smo bili gore u njegovoj sobi nikad nisam video lepeg deka." "Koliko misli da je star?" "Devetnaest ili dvadeset." "Pomisli!" Drugog dana su borbe bile mnogo bolje nego prvog. Bret je sedela na bareri izmeu Majkla i mene, a Bil i Kon su otili gore. Romero je bio glavna atrakcija. ini mi se da Bret nije ni videla ni jednog drugog toreadora. Niti iko drugi, uostalom, sem okorelih strunjaka. Romero je bio sve i sva. Bila su jo dva toreadora, ali su ostali nezapaeni. Sedeo sam pored Bret i objanjavao joj u emu je stvar. Rekao sam joj da posmatra bika, a ne konja, kad bikovi pojure na pikadore, pa sam je naveo da posmatra pikadora kako pogaa vrhom svog koplja, tako da shvati emu sve to, tako da joj borba postane vie neto to se dogaa s odreenim ciljem, a manje spektakl s neobjanjivim strahotama. Naveo sam je da posmatra kako Romero pomou svog plata odvodi bika od oborenog konja, kako ga dri platem i kako ga gipko i ljupko okree, ne troei mu uzalud snagu. Videla je kako Romero izbegava svaki otar pokret i kako tedi bikove za poslednji trenutak, elei da tada ne budu izmodeni i unezvereni, ve blago iznureni. Videla je kako se Romero dri u neposrednoj blizini bika, a ja sam joj ukazao na trikove kojima se slue ostali toreadori da bi ostavili utisak da se dre u neposrednoj blizini. Shvatila je zato joj se dopada kako se Romero slui platem i zato joj se ne svia kako drugi rade. Romero se nikad nije izvijao: linija mu je uvek bila prava i ista i prirodna. Drugi su se uvijali kao svrdla, uzdignutih laktova, i nalegali biku na slabine tek poto bi rogovi promakli, da bi stvorili laan utisak opasnosti. Sve to je bilo izvetaeno posle se izjalovilo i ostavilo neprijatan utisak. Romerova borba je izazivala istinsko uzbuenje, jer je u svojim pokretima sauvao apsolutnu istotu linije, i jer je uvek mirno i spokojno putao da rogovi promaknu sasvim blizu njega. Nije imao potrebe da istie koliko su blizu. Bret je shvatila da jedan pokret, lep, ako se uini uza samog bika, postaje smean ako se uini malo podalje od njega. Ispriao sam joj kako su posle Hoselitove smrti svi toreadori poeli da primenjuju tehniku kojom se simulira taj utisak opasnosti da bi se izazvalo lano uzbuenje, dok je sam toreador u stvari van opasnosti. Romero je bio od onog starog kova.

uvao je istotu linije izlaui se istovremeno opasnosti do najveeg stepena i vladao je bikom time sto ga je nagonio da shvati da je nedostian, pripremajui ga u isti mah za smrtni udarac. "Nisam uopte videla da je neto nespretno uinio", ree Bret. "Nee ni videti sve dok se ne uplai", rekoh. "On se nikad nee uplaiti", ree Majki. "Bestraga mnogo stvari zna." "Znao je sve im je poeo. Oni drugi nee nikad nauiti ono to je njemu uroeno." "Gospode, pa kako izgleda!" ree Bret. "Zna, ja mislim da e se jo zaljubiti u tog toreadora", ree Majki. "Ne bi me iznenadilo." "Dek, budi pravi drugar. Nemoj joj nita vie priati o njemu. Priaj joj kako tuku svoje stare majke." "Priaj mi kakve su pijanice." .,0, strane", ree Majki. "Piju celog dana i elo vreme tuku svoje stare majke." . "Tako i izgleda", ree Bret. i "Zar ne?" rekoh. Privezae mrtvog bika za mazge i onda fijuknue bievi, ljudi potrae i mazge potegoe, zabrzae nogama i pojurie galopom, i bik, s jednim rogom uvis i glavom postrance, ostavi za sobom glatki otkos na pesku, pa nestadoe kroz crvene vratnice. "Ovaj sledei je i poslednji." "Nije valjda", ree Bret. Naslonila se na bareru. Romero je pokretom ruke rasporedio svoje pikadore na njihova mesta, pa stade s plastom na prsima, gledajui preko arene u pravcu odakle e naii bik. Kad se svrilo, izili smo i poeli da se tiskamo u gomili. "Ove borbe prosto smlave oveka", ree Bret. "Mlitava sam kao pik ti je." "Pa popie neto", ree Majki. Sledeeg dana se Pedro Romero nije borio. Bili su bikovi Mijura, a borba vrlo loa. Sledeeg dana na programu nije bilo borbi. Ali je fijesta i dalje trajala i danju i nou."

XVI
Ujutru je padala kia. Magla s mora navukla se preko planina. Planinski vrhovi se nisu videli. Plato je bio sumoran i tmuran, a obrisi drvea i kua izmenjeni. Iziao sam van grada da vidim kakvo e biti vreme. Nevreme je dolazilo s mora preko planina. Zastave na trgu visile su mokre niz bele motke, a vlani barjaci su se lepili o zidove kua; usred neprekidnog rominjanja spustio se pljusak i oterao sve pod arkade, ostavljajui lokve na trgu, a ulice vlane, mrane i puste. Ali je fijesta trajala bez prekida. Samo je bila oterana pod krovove. Pokrivena sedita u areni bila su prepuna sveta koji je sedeo zaklonjen od kie i posmatrao takmienje baskijskih i navarskih igraa i pevaa, a zatim su igrai iz Val Karlosa u svojim nonjama igrali niz ulicu po kii. Bubnjevi su muklo i tupo odzvanjali, kapelnici su u mokroj odei jahali na elu na svojim krupnim, glomaznim konjima pod mokrim pokrivkama. Svetina je bila po kafanama, u koje uoe i igrai i sedoe, sa vrsto uvijenim belim nogama pod stolovima, otresajui vodu sa svojih kapa s praporcima i prostirui preko stolica svoje crvene i ljubiaste akete da se osue. Napolju je pljutalo. Iziao sam iz guve u kafani i otiao preko u hotel, da se obrijem za veeru. Brijao sam se u sobi kad neko zakuca na vrata. "Slobodno!" uzviknuh. Ue Montoja. "Kako ste?" ree. "Odlino", rekoh. "Nema bikova danas." "Nema", rekoh. "Samo lije." "Gdc su vam prijatelji?" "Preko, u ,Irunji." Montoja se osmehnu svojim zbunjenim osmehom. "Evo ta", ree. "Poznajete li amerikog ambasadora?" "Da", rekoh. "Svi poznaju amerikog ambasadora." "Sad je ovde u gradu." "Da", rekoh. "Svi su ga videli."

"I ja sam ih video", ree Montoja. Vie nita nije govorio. Produio sam da se brijem. "Sedite", rekoh. "Da poruim neto da popijemo." "Ne, moram da idem." Zavrio sam brijanje, zagnjurio lice u umivaonik i umio se hladnom vodom. Montoja je stajao i izgledao jo vie zbunjen. "Evo ta", ree. "Ba su mi sad poruili iz ,Grand Hotela da ele da Pedro Romero i Mar si jal Lalanda dou danas tamo na kafu posle veere." "Pa", rekoh, "Marsijalu nee nita koditi." "Marsijal je proveo ceo dan u San Sebastijanu. Odvezao se jutros tamo autom sa Markezom. Ne verujem da e se vratiti veeras." Montoja je zbunjeno stajao. eleo je da ja neto kaem. "Nemojte predati poruku Romeru", rekoh. "Mislite?" "Apsolutno." Montoji je bilo vrlo milo. "Hteo sam da vas pitam poto ste vi Amerikanac", ree. "Tako bih ja uradio." "Evo ta", ree Montoja. "Uzmu tako nekog mladia. Ne znaju ta on vredi. Ne znaju ta predstavlja. Svaki stranac moe da mu imponuje. Ponu da petljaju tamo po ,Grand Hotelu i kroz godinu dana su gotovi." "Kao Algabeno", rekoh. "Da, kao Algabeno." "Krasno mi je to drutvo", rekoh. "Sad je ovde jedna Amerikanka koja pravi zbirku toreadora." "Znam. Trae samo mlade." "Da", rekoh. "Stari se ugoje." "Ili polude kao Galo." "Dakle", rekoh, "lako je udesiti. Sve to treba da uinite jeste da mu ne predate poruku."

"Tako je to divan deko", ree Montoja. "Treba da ostane sa svojima. Da se ne mesa u to drutvo". "Ne biste neto popili?" "Ne", ree Montoja. "Moram da idem." Iziao je. Siao sam dole, iziao i proetao ispod arkada oko trga. Kia je jo padala. Potraio sam drutvo u Jrunji", i poto ga nije bilo tamo proetao sam oko trga i vratio se u hotel. Bili su na veeri u donjoj trpezariji. Svi su mi dobro poodmakli i nije imalo nikakvog smisla da pokuavam da ih stignem. Bil je plaao istaima da iste Majklu cipele. istai su otvarali vrata s ulice, a Bil je svakog pozivao i slao kod Majkla. "Ve mi jedanaesti put iste cipele", ree Majki. "Stvarno, Bil je pravi magarac." Vest se oevidno bila pronela meu istaima. Ue jedan novi. "Limpia botas?" ree on Bilu. "Ne", ree Bil. "Za ovog senjora." "Bil je jeziv aljivina", ree Majki. Pio sam crno vino i toliko sam bio zaostao za njima da mi je sve to ienje cipela bilo malo neugodno. Bacih pogled po dvorani. Za susednim stolom je sedeo Pedro Romero. Ustao je kad sam mu klimnuo glavom i pozvao me da preem da se upoznam s jednim njegovim prijateljem. Njegov sto je bio pored naeg, skoro su se dodirivali. Upoznao me je sa svojim prijateljem, madridskim kritiarem za borbe s bikovima, oveuljkom izmuena lica. Rekoh Romeru koliko mi se dopada njegova borba, to mu je bilo vrlo milo. Govorili smo panski, a kritiar je natucao neto francuski. Pruih ruku da uzmem svoju bocu vina s naeg stola, ali me kritiar zadra. Romero se nasmeja. "Pijte ovde", ree na engleskom. Bio je veoma srameljiv sa svojim engleskim, ali je stvarno uivao u njemu, i u daljem toku raz govora sluio se recima za koje nije bio siguran i pitao me za njihovo znaenje. Naroito je eleo da zna engleski izraz za corrida de toros, taan prevod. Izraz borba s bikovima nije mu se inio dobar. Objasnio sam mu da borba s bikovima znai na panskom lidia s jednim torom. panska re corrida znai na engleskom trka bikova francuski prevod je course de taureaux. Ovo je ubacio kritiar. Za izraz borba s bikovima nema panske reci. Pedro Romero ree da je nauio neto engleski na Gibraltaru. Rodio se u Rondi. To nije daleko od Gibraltara. Borbu s bikovima je poeo u Malagi, u tamonjoj koli za toreadore. U njoj je proveo samo tri godine. Kritiar mu se smejao zbog mnogobrojnih malagueno izraza koje upotrebljava. Ree da ima devetnaest godina. Njegov stariji brat ga prati kao banderiljero, ali ne stanuje u ovom hotelu. Odseo je u jednom manjem hotelu s drugim ljudima koji rade za Romera. Upitao me je koliko sam ga puta video u areni. Samo tri puta, rekoh. U stvari, video sam ga samo dva puta, ali, poto mi se ve

omaklo, nisam hteo da mu objanjavam. "Gde ste me videli proli put? U Madridu?" "Da", slagao sam. U listovima za borbe s bikovima sam itao prikaze njegove dve borbe u Madridu, pa je tako bilo sve u redu, "Prvi ili drugi put?" "Prvi." ista klee pored onoga koji je ve radio i lati se Majklove slobodne cipele koja je ve sijala na elektrinoj svetlosti. "Bio sam vrlo rav", ree. "Drugi put sam bio bolji. Seate se?" obratio se kritiaru. Nije bio ni najmanje zbunjen. Govorio je o svom poslu kao o neemu to je sasvim odvojeno od njega samoga. U njemu nije bilo nikakve sujete niti hvalisavosti. "Veoma mi je milo to vam se dopada moj nain", ree. "Ali ga ipak jo niste videli. Sutra, ako dobijem dobrog bika, potrudiu se da vam pokaem." Rekavi to, osmehnu se, strepei da kritiar ili ja ne pomislimo da se on razmee. "Jedva ekam da vidim", ree kritiar. "Voleo bih da se uverim." "Ne dopada mu se mnogo moj nain." Romero se okrenu k meni. Bio je ozbiljan. Kritiar je objasnio da mu se ba svia, ali da jo uvek nije usavren. "Priekajte do sutra, ako se pojavi neki dobar." "Jeste li videli bikove za sutra?" upita me kritiar. "Jesam. Video sam ih kad su ih istovarivali." Pedro Romero se nae napred. "ta mislite o njima?" "Vrlo dobri", rekoh. "Oko dvadeset i est aroba1. Vrlo kratki rogovi. Niste ih videli?" "A, jesam", ree Romero. "Nee teiti dvadeset i est aroba", ree kritiar. "Ne", ree Romero.

"Imaju banane mesto rogova", ree kritiar. "Vi to nazivate bananama?" upita Romero. Okrenuo se meni i osmehnuo se. "Vi ih ne biste nazvali bananama?" panska mera, 11,5 kilograma. "Ne bih", rekoh. "To su istinski rogovi." "Vrlo su kratki", ree Pedro Romero. "Vrlo, vrlo kratki. Ipak, nisu banane." "No, Dek", povika Bret sa susednog stola, "ti ba pobee od nas." "Samo privremeno", rekoh. "Razgovaramo o bikovima." "Pravi se vaan." "Reci mu da i bikovi imaju mukove", doviknu Majki. Bio je pijan. Romero me upitno pogleda. "Pijan", rekoh. "Borracho! Muy borracho!""Mogao bi nas upoznati sa svojim prijateljima", ree Bret. Nije skidala oi s Pedra Romera. Upitah ih da li bi popili kafu s nama. Obojica se digoe. Romerovo lice je bilo vrlo mrke boje. Ponaanje mu je bilo vrlo prijatno. Predstavio sam ih svima za stolom i poee da sedaju, ali nije bilo dovoljno mesta, te svi preosmo za veliki sto do zida da popijemo kafu. Majki je poruio bocu fundadora i ae za sve. Bilo je vazdan pijanog razgovora. "Reci mu da smatram da je pisanje gadan posao", ree Bil. "Hajde, reci mu. Kai mu da se stidim to sam pisac." Pedro Romero je sedeo pored Bret i sluao je. "Hajde, kai mu!" ree Bil. Romero pogleda osmehujui se. "Ovaj gospodin je knjievnik", rekoh. Ovo je ostavilo utisak na Romera. "Onaj tamo takoe", rekoh pokazujui na Kona. Pijan. Sasvim pijan. "Lii na Viljaltu", ree Romero posmatrajui Bila. "Rafael, je li da lii na Viljaltu?" "Ja ne vidim", ree kritiar. ,Stvarno", ree Romero panski. "Mnogo lii na Viljaltu. Cime se bavi onaj pijani?"

"Niim." "Da li zato pije?" "Ne. eka da se oeni ovom damom." "Reci mu da i bikovi imaju mukove!" povika Majki, sasvim pijan, s drugog kraja stola. "ta kae?" "Pijan je." "Dek, reci mu da i bikovi imaju mukove!" povika Majki. "Razumete li?" rekoh. "Da." Bio sam siguran da nije razumeo, tako da je sve bilo u redu. "Reci mu da Bret eli da ga vidi u onim zelenim pantalonama." "Zavei jezik, Majki." "Reci mu da Bret gori od elje da sazna kako uspeva da se uvue u te pantalone." "Zavei jezik." Romero je za to vreme okretao svoju au i razgovarao s Bret. Bret je govorila francuski, a on je govorio panski i pomalo engleski i smejao se. Bil je punio ae. "Reci mu da Bret hoe da doe" "Ma zavei jezik, Majki, ako Boga zna!" Romero pogleda osmehnuvi se. "Zavei jezik!" "Znam to", ree. Ba u tom trenutku ue Montoja u trpezariju. Poeo je da se osmehuje na mene, ali tada ugleda Pedra Romera s v:Iikom aom konjaka u ruci kako sedi smejui se izmeu mene i jedne ene golih ramena, za stolom punim pijanih ljudi. Nije ak ni klimnuo glavom. Montoja izie iz trpezarije. Majki se die u nameri da nazdravi. "Pijmo u zdravlje ", poe on, "Pedra Romera", rekoh. Svi ustadoe. Romero je to primio vrlo ozbiljno i mi se kucnusmo i ispismo ae; trudio sam se da se sve to to bre svri, jer je Majki pokuavao da objasni da uopte nije nameravao njemu da nazdravi. Ali se sve dobro svrilo i Pedro Romero se rukovao sa svima, pa on i kritiar zajedno odoe. "Boe, kakav divan deko", ree Bret. "I kako bih volela da vidim kako se to uvue u to odelo. Mora biti da upotrebljava kaiku za cipele."

"Poeo sam da razgovaram s njim", poe Majki, "ali me je Dek prekinuo. to me prekida? Misli da bolje od mene govori panski?" "More, prestani, Majki. Niko te nije prekidao." "Ne, ja moram to da izvedem na istinu!" Okrenuo mi je lea. "Kon, da li vi mislite da neto predstavljate? Mislite da vam je mesto ovde meu nama? Ljudima koji su doli da se provesele? Za ime boje, Kon, nemojte biti tako buni!" "Ma ostavite se toga, Majki", ree Kon. "Mislite da je Breti milo to ste vi ovde? Mislite da predstavljate neki dobitak za drutvo? to ne kaete neto?" "Rekao sam, Majki, pre neko vee sve to sam imao da kaem." Ja ne spadam meu vas literate." Majki nesigurno ustade i navali se na sto. "Nisam neka pamet. Ali znam kad nisam poeljan. Zato vi, Kon, ne vidite kad niste poeljni? Gubite se. Gubite se, za ime boje. Gubite se s tim traginim jevrejskim licem. Jesam li u pravu?" Pogleda nas. "Svakako", rekoh. "Da preemo svi u Jrunju." "Ne, zar ne nalazite da sam u pravu? Ja volim ovu enu." "0, nemoj ponovo da poinje s tim. Ostavi se toga Majki", ree Bret. "Dek, zar ne nalazi da sam u pravu?" Kon je jo uvek sedeo za stolom. Lice mu je potavnelo i poutelo kao i uvek kad ga vreaju, ali se nekako inilo da ipak uiva u tome. II tom detinjastom, pijanom herojstvu. Radilo se o njegovoj avanturi s jednom damom s titulom. "Dek", ree Majki. Skoro se bio rasplakao. "Ti zna da sam u pravu. Sluajte vi!" Okrenu se Konu. "Gubite se! Odmah se gubite!" "Ali ja neu da idem, Majki", ree Kon. "Onda u vas ja naterati!" Majki poe prema njemu oko stola. Kon ustade i skinu svoje naoare. Stajao je ekajui, bledog lica, oputenih ruku, gordo i odluno oekujui napad, spreman da se bori za voljenu enu. Zgrabio sam Majkla. "Hajdemo u kafanu", rekoh. "Ne moe ga napasti ovde u hotelu." "Dobro!" ree Majki. "Dobra ideja!"

Poosmo. Osvrnuo sam se kad se Majki spotakao na stepenicama i video kako Kon ponovo stavlja svoje naoare. Bil je sedeo za stolom i nalivao jo jednu au fundadora. Bret je sedela gledajui pravo preda se, ni u ta. Napolju na trgu, kia je bila prestala i mesec se trudio da prodre kroz oblake. Svirala je vojna kapela, a svetina je bila pritisla suprotnu stranu trga, gde je pirotehniar pokuavao sa svojim sinom da pusti uvis svetlee balone. Balon bi se nesigurno uzdigao sasvim ukoso, pa bi ga vetar pocepao ili naneo na kue na trgu. Neki su pali u svetinu. Magnezijum bi blesnuo, rakete bi se rasprtale i rasule po gomili. Na trgu niko nije igrao. ljunak je bio suvie vlaan. Bret je izila s Bilom i pridruila nam se. Stajali smo u gomili i posmatrali kako don Manuel Orkvito, kralj vatrometa, stojei na maloj platformi, paljivo puta balone pomou tapova. Stajao je iznad glava sveta i putao balone gore u vetar. Vetar ih je sve obarao, i lice don Manuela Orkvita je sijalo u svetlosti njegovog komplikovanog vatrometa, koji je padao na svetinu, rasprtavao se i rasipao, vrcajui i pucketajui ljudima pod nogama. Svetina bi zagrajala kad god bi se neki blistavi papirni mehur prevrnuo, zapalio i pao. "Pojee duu don Manuelu", ree Bil. "Otkud znate da je to don Manuel?" ree Bret. "Ime mu se nalazi na programu. Don Manuel Orkvito, gradski pirotehniar." "Globos illuminados", ree Majki. "Serija globosa illuminadosa. Tako stoji u novinama." Vetar je odnosio zvuke kapele. "Dakle, volela bih da jedna odleti", ree Bret. "Na don Manuel je besan." Sigurno se nedeljama muio da ih udesi tako da uzlete i ispisu gore: ,Slava sv. Firminu , ree BiL "Globos illuminados", ree Majki. "itav grozd prokletih globosa illuminadosa." "Hajdemo", ree Bret. "Ne moemo stajati ovde." "Milostiva gospoa eli neto da popije", ree Majki. "Kako sve zna", ree Bret. Kafana je bila prepuna i buna. Niko se nije ni osvrnuo kad smo uli. Nismo mogli nai sto. agor je brujao. "Hajdemo odavde", ree Bret.

Napolju se korzo bio premestio pod arkade. Za stolovima je tu i tamo sedelo poneto Engleza i Amerikanaca iz Bijarica u sportskim odelima. Neke ene su kroz lornjon posmatrale svet to prolazi. Negde nam se bila pridruila neka Bilova poznanica iz Bijarica. Odsela je s jo jednom devojkom u "Grand Hotelu". Ta druga devojka je imala glavobolju, pa je otila da legne. "Evo jedne krme", ree Majki. To je bio bar "Milano", spretan bar gde se moglo jesti i gde se igralo u zadnjem odeljenju. Posedasmo svi za jedan sto i naruismo bocu fundadora. Bar nije bio pun. Bilo je sasvim mirno u njemu. "Ovde je ba kao u grobnici", ree Bil. "Suvie je rano." "Da ponesemo bocu pa da se kasnije vratimo", ree Bil. "Ne sedi mi se ovde u jednoj ovakvoj noi." "Idemo da posmatramo Engleze", ree Majki. "Volim da posmatram Engleze." "Strani su", ree Bil. "Odakle li su samo doli?" "Doli su iz Bijarica", ree Majki. "Doli da vide poslednji dan ove udne panske fijestice." "Izfijestau ja njih", ree Bil. "Vi ste izvanredno lepa devojka", okrenu se Majki Bilovoj poznanici. "Kada ste doputovali?" "Ostavi se, Majki." "Stvarno, ba je divna devojka. Gde sam se to devao? ta sam gledao elo ovo vreme? Vi ste divna enica. Jesmo li se uopte upoznali? Hajdete s Bilom i sa mnom. Idemo da izfijestamo one Engleze." "Ja u ih izfijestati", ree Bil. "Kog avola trae na ovoj fijesti?" "Hajdemo", ree Majki. "Samo nas troje. Idemo da izfijestamo te proklete Engleze. Nadam se da niste Engleskinja. Ja sam kotlananin. Mrzim Engleze. Izfijestau ih. Hajde, Bil." Videli smo ih kroz prozor, kako, sve troje pod ruku, idu prema kafani. Sa trga su uzletale rakete. "Ja u ostati ovde", ree Bret. "Ja u ostati s vama", ree Kon. "0, nemojte!" ree Bret. "Otidnite nekud za Boga miloga. Zar ne vidite da Dek i ja hoemo da razgovaramo?" "Nisam primetio", ree Kon. "Mislio sam da posedim jer sam osetio da sam malo nakresan." "Pa zar je to razlog da se sedi s nekim? Ako ste nakresani, idite da legnete. Idite i leite."

"Jesam li dovoljno bila gruba prema njemu?" upita Bret. Kon je bio otiao. "Boe, smuio mi se." "Ne doprinosi ba mnogo raspoloenju." "Tako mi kvari raspoloenje." "Vrlo se runo ponaao." Ba runo. A imao je prilike da se lepo ponaa. Sad verovatno eka odmah kod vrata." Da. U stanju je. Zna, ja znam kako mu je. Ne moe da veruje da sve ono nije nita znailo." "Znam." "Niko se ne bi tako runo ponaao. Oh, sve mi je to do gue. A i Majki. I Majki je bio divan." "Majklu je to strano teko padalo." "Jeste. Ali nije morao biti svinja." "Svi se runo ponaaju", rekoh. "Samo kad im se prui podesna prilika." "Ti se ne bi runo ponaao." Bret me pogleda. "I ja bih bio isti takav magarac kao i Kon", rekoh. "Mili, da ne govorimo o glupostima." "Vai. Priaj to god ti je milo." "Nemoj biti jogunast. Ti si jedini koga imam, a veeras mi je strano." "Ima Majkla." "Da, Majkla. Zar nije sladak?" "No", rekoh. "Majklu je ba teko padalo to se taj Kon vrti tu i to ga via s tobom." "Zar ne vidim to i sama, mili? Molim te, nemoj mi jo vie kvariti raspoloenje." Bret je bila tako nervozna kakvu je nikad nisam video. Nije nikako gledala u mene, ve netremice u zid pred sobom. Da. Hajdemo."

Zapuio sam bocu fundadora i dao je kelneru. >,Da popijemo jo po jednu au toga", ree Bret. "Nervi su mi se iskidali." Popili smo po jednu au blagog amontiljado brendija. "Idemo", ree Bret. Kad smo izili napolje, spazio sam Kona kako promae ispod arkada. "I bio je tu", ree Bret. "Ne moe da se odvoji od tebe." "Siromah!" "Nije mi ga ao. Mrzim ga." "I ja ga mrzim." Zadrhtala je. "Mrzim tu njegovu prokletu patnju." Poli smo podruku pobonom ulicom dalje od svetine i svetiljki na trgu. Ulica je bila mrana i vlana; poli smo ka utvrenjima na kraju grada. Prolazili smo pored vinara iz ijih je vrata svetlost padala na mranu, vlanu ulicu i dopirala muzika u naletima. "Hoe da uemo?" "Neu." Preli smo preko vlane trave i popeli se na kamene zidine tvrave. Prostro sam novine po kamenu i Bret sede. Nad ravnicom je bilo mrano, ali su se videle planine. Visoko gore duvao je vetar i gonio oblake preko meseca. Pod nama su zjapili mrani ponori utvrenja. Iza nas su se uzdizali drvee i senka katedrale, a grad se ocrtavao prema mesecu. "Nemoj da bude neraspoloena", rekoh. "Strano sam neraspoloena", ree Bret. "Nemoj da govorimo." Posmatrali smo ravnicu. Dugi redovi drvea crneli su se na meseini. Videli su se farovi nekog automobila koji se puzao uz planinu. Na vrhu planine svetlucale su svetlosti utvrenja. Dole s leve strane tekla je reka. Bila je nabujala od kie i crna i datka. Drvee se crnelo du obale. Sedeli smo i posmatrali. Bret je ukoeno gledala pravo preda se. Odjednom uzdrhta. "Hladno je." "Hoe da se vratimo?" "Kroz park."

Spustili smo se. Ponovo su se navlaili oblaci. U parku je bilo mrano pod drveem. "Dek, voli li me jo?" "Volim", rekoh. "Jer sam ja propala", ree Bret. "Kako to?" "Propala sam. Poludela sam za tim Romerom. ini mi se da sam se zaljubila u njega." "Ja ne bih da sam na tvom mestu." "ta mogu? Propala sam. Sva sam se iskidala." "Nemoj tako." "ta mogu? Nikad nita nisam mogla da sprecim. "Treba da presee." "Kako da preseem? Ne mogu da preseem. Zar ne vidi?" Ruka joj je drhtala. "Sva sam takva." "Ne bi trebalo." "ta mogu? Sad sam propala, u svakom sluaju. Zar ne vidi u emu je stvar?" "Ne." "Moram neto uiniti. Moram uiniti neto to zaista elim. Izgubila sam samopotovanje." "Ne sme tako." "0, mili, nemoj biti nedokaziv. ta misli, kako mi je kad se taj prokleti Jevrejin stalno vrti tu i kad se Majki onako ponaa?" "Svakako." "Ne mogu elo vreme biti nakresana." "Ne." "0, mili, pomozi mi, molim te. Molim te pomozi mi da ovo prebrodim." "Naravno." "Ne kaem da je to ispravno. Ali meni prilii. Sam Bog zna da se nikad nisam toliko oseala kao bludnica." "ta eli da uradim?"

"Hajdemo", ree Bret. "Da ga naemo." Poli smo zajedno po mraku poljunanom stazom u parku, ispod drvea, izili iz umarka, pa kroz kapiju izbili na ulicu to vodi u grad. Pedro Romero je sedeo u kafani. Sedeo je za jednim stolom s drugim toreadorima i kritiarima za borbe s bikovima. Puili su cigare. Pogledae nas kad smo uli. Romero se osmehnu i pokloni se. Sedosmo za jedan sto oko sredine dvorane. "Pozovi ga da doe i popije neto s nama." "Jo ne. Doi e." , "Ne mogu izdrati da ga gledam." "Prijatno je gledati ga", rekoh. "Uvek sam radila samo ono to elim." "Znam." "Oseam se kao prava bludnica." "No", rekoh. "Gospode! ta sve ena mora da pretrpi", ree Bret. "Istina?" ,Oh, oseam se kao prava bludnica." Pogledah na onaj sto. Pedro Romero se osmeh Ree neto ostalim za stolom i die se. Priao je naem stolu. Ustao sam i rukovasmo se. "Hoete neto da popijete?" "Vi morate sa mnom neto da popijete", ree on. Seo je, zamolivi bez reci Bret za dozvolu. Imao je vrlo lepo ponaanje. Ali je i dalje puio cigaru. Dobro mu je pristajala uz lice. "Volite cigare?" upitah. "O, da. Uvek puim cigare." Cigara je bila sastavni deo njegovog sistema autoriteta. inila ga je starijim. Pala mi je u oi njegora koa. Bila je ista i glatka i veoma mrka. Na jagodici je imao trouglast oiljak. Zapazio sam da posmatra Bret. Osetio je da ima neeg izmeu njih. Morao je to osetiti kad mu je Bret pruila ruku. Bio je vrlo oprezan. Mislim da je bio siguran, ali nije eleo da uini ma kakvu greku.

"Borite se sutra?" upitah. "Da", ree. "Algabeno je danas povreen u Madridu. Jeste li uli ?" "Nisam", rekoh. "Opasno?" Odmahnuo je glavom. "Nita. Ovde", pokazao je rukom. Bret mu uze ruku i rairi mu prste. "0, vi proriete budunost?" ree on engleski. "Ponekad. Nemate nita protiv?" "Nemam. Ba volim." Poloio je aku na sto. "Recite da u veno iveti i postati milionar." Jo uvek je bio vrlo utiv, ali sigurniji u sebe. "Pogledajte", ree. "Vidite li nekog bika na mom dlanu?" Nasmeja se. Ruka mu je bila vrlo fina i zglavak tanak. "Hiljade bikova", ree Bret. Sad nije bila ni najmanje nervozna. Ljupko je izgledala. "Dobro", nasmeja se Romero. "I svaki po hiljadu dura", ree na panskom. "Priajte jo neto." "Ovo je dobra ruka", ree Bret. "Mislim da e dugo iveti." "Recite meni. Ne vaem prijatelju." "Kazala sam da ete dugo iveti." "Znam", ree Romero. "Nikad neu umreti." Kucnuo sam prstima o sto. Romero je to opario. Odmahnuo je glavom. "Ne. Ne inite to. Bikovi su moji najbolji prijatelji." Preveo sam to Breti. > "Zar ubijate svoje prijatelje?" "Uvek", ree na engleskom i nasmeja se. "Da oni ne bi ubili mene." Pogledao je preko stola. "Znate dobro engleski?" "Da", ree. "Sasvim dobro ponekad. Ali to ne srne niko da zna. Ne bi nikako valjalo torero da govori engleski."

"Zato?" upita Bret. "Ne bi valjalo. Svetu se ne bi svialo. Jo ne." "Zato ne bi?" "Ne bi im se svialo. Toreadori nisu takvi." "Kakvi su toreadori?" Nasmejao se, namaknuo eir na oi, premestio cigaru i promenio izraz lica. "Kao oni za stolom", ree. Pogledah tamo. Tano je podraavao Nasionalov izraz. Nasmejao se i lice mu je ponovo dobilo prirodan izraz. "Ne, moram zaboraviti engleski." Nemojte da zaboravite, jo ne", ree Bret. ,: "Ne?" "Ne." "Vai." Ponovo se osmehnu. "Volela bih da imam takav eir", ree Bret. "Dobro. Nabaviu vam jedan." "Vai. Potrudite se." "Hou. Nabaviu vam jo veeras." Ustao sam. Romero se takoe die. "Sedite", rekoh. "Moram da naem prijatelje i da ih dovedem ovamo." On me pogleda. Bio je to onaj presudni pogled kojim je pitao da li se moe. Moe se, naravno. "Sedite", ree Bret. "Morate me uiti panski." On sede i pogleda je preko stola. Iziao sam. Oni ljudi tvrda pogleda za stolom toreadora posmatrali su me kako odlazim. Nije bilo prijatno. Kada sam se vratio posle dvadeset minuta i pogledao po kafani, Bret i Pedro Romero su bili otili. Na stolu su se nalazile oljice za kafu i tri prazne ae za konjak. Doe kelner sa servijetom, pokupi ae i obrisa sto.

XVII
Pred barom "Milano" naiao sam na Bila, Majkla i Ednu. Ona devojka se zvala Edna. "Izbacili su nas", ree Edna. "Policija nas izbacila", ree Majki. "Ima tu nekih kojima se ne dopadam." "etiri puta sam ih zadrala da se ne pobiju s njima", ree Edna. "Morate mi pomoi." Bil je bio crven u licu. "Vratite se, Edna", ree on. "Uite unutra i igrajte s Majklom." "Glupo je", ree Edna. "Opet bi se samo napravila guva." "Prokleta bijarika svinja", ree Bil. "Hajdemo", ree Majki. "Na kraju krajeva, to je kafana. Ne mogu oni zauzeti elu kafanu." "Sila je ovaj Majki", ree Bil. "Dole one proklete engleske svinje da vreaju Majkla i da kvare fijestu." "Prokletinje jedne", ree Majki. "Ba mrzim Engleze." "Ne smeju vreati Majkla", ree Bil. "Majki je silan drugar. Ne smeju vreati Majkla. To ne dozvo ljavam. ta se koga tie ako je on propali bankrot?" Glas mu se prekinuo. "Koga se to tie?" ree Majki. "Mene se ne tie. Deka se ne tie. Da li se vas tie?" "Ne", ree Edna. "Zar ste bankrot?" "Naravno da jesam. Vas se ne tie, zar ne, Bil?" Bil obgrli rukom Majkla. "Silno bih voleo da sam bankrot. Pokazao bih ja tim dripcima." "More, to su ti Englezi", ree Majki. "Nije ni najmanje vano ta Englezi govore." "Svinje jedne", ree Bil. "Idem da ih razjurim." "Bil!" Edna me pogleda. "Bil, nemojte ponovo ulaziti, molim vas. Tako su blesavi." "To je", ree Majki. "Blesavi su. Znao sam ta je po sredi." "Ne smeju oni tako da govore o Majklu", ree Bil.

"Poznaje li ih?" upitah Majkla. "Ne. Nikad ih nisam video. Oni kau da me poznaju." "Neu to da dozvolim", ree Bil. "Hajdemo. Da preemo u ,Suizo , rekoh. "To je neko drutvo Edninih prijatelja iz Bijarica", ree Bil. "Prosto su blesavi", ree Edna. "Jedan od njih je arli Blekmen iz ikaga", ree Bil. "Nikad nisam bio u ikagu", ree Majki. Edna prsnu u smeh i nije se mogla zaustaviti. "Odvedite me odavde, vi, bankroti jedni", ree ona. "Kakva je to guva bila?" upitah Ednu. Prelazili smo preko trga ka "Suizu". Bil je otiao. "Ne znam ta se desilo, tek neko je pozvao policiju da zabrani Majklu pristup u zadnju prostoriju. To su bili neki koji su poznavali Majkla u Kanu. ta je u stvari s Majklom?" "Verovatno im duguje pare", rekoh. "Zbog toga ljudi obino postaju ogoreni." Dva reda ljudi ekali su pred biletarnicama na trgu. Sedeli su na stolicama ili na zemlji s prostrtim ebadima i novinama. ekali su da se ujutru otvore alteri i da kupe ulaznice za borbe. Nebo je bledelo i mesec je bio zaao. Neki ljudi u redu su spavali. Tek to smo seli u kafani "Suizo" i poruili fundador, pojavio se Robert Kon. "Gde je Bret?" upita. "Ne znam." "Maloas je bila s tobom." "Sigurno je otila da legne." "Nije." "Onda ne znam gde je." Lice mu je bilo bledo pod svetlou. Nije seo. "Kai mi gde je."

"Sedi", rekoh. "Ne znam gde je." "avola ne zna!" "Jezik za zube!" "Kai gde je Bret." "Ba da ti ne kaem." "Ti zna gde je." "Kad bih i znao, ne bih ti rekao." "More, Kon, tornjaj se do avola", doviknu Majki od stola. "Bret je otila s onim toreadorom. Sad su u medenom mesecu." "Vi da utite." "More, tornjaj se do avola", ree Majki s dosadom. "Je li istina tamo?" okrenu se Kon meni. "Idi do avola!" "S tobom je bila. Je li tamo?" "Idi do avola!" "Sad e mi ti rei", on koraknu napred, "ti prokleti podvodau." Zamahnuo sam da ga udarim, ali se on izmae. Video sam u svetlosti kako mu se lice povi u stranu. On me udari i ja se skljokah na plonik. Kad sam pokuao da se pridignem na noge, jo jedanput me je udario. Pao sam nauznak pod sto. Pokuao sam da ustanem, ali noge kao da su mi bile odseene. Oseao sam da moram ustati i vratiti mu udarac. Majki mi je pomogao da se dignem. Neko mi prosu bokal vode na glavu. Majki me je obgrlio rukom i obreh se na stolici. Majki mi je trljao ui. "Dakle, udesio te", ree Majki. ; "A gde si ti bio do avola?" "Pa tu sam bio." j, "Nisi hteo da se mea?" "I Majkla je oborio", ree Edna. "Nije me nokautirao", ree Majki. "Sam sam pao." "Da li se to dogaa svako vee na vaim fijestama?" upita Edna. "Je li to bio gospodin Kon?" "Meni je sasvim dobro", rekoh. "Malo mi se vrti u glavi."

Oko nas se bilo okupilo nekoliko kelnera i gomila sveta. "Vava!"1 ree Majki. "Gubite se. Odlazite!" Kelneri rasturie gomilu. "Imalo je i ta da se vidi", ree Edna. "Mora da je bokser." "I jeste." "Krivo mi je to Bil nije bio ovde", ree Edna. "V olela bih da vidim kako i Bila obara. Uvek sam elela da vidim Bila oborenog. Tako je veliki." "Nadao sam se da e oboriti nekog kelnera, pa da ga uhapse", ree Majki. "Radovao bih se da vidim gospodina Roberta Kona iza katanca." ,.;.; "Nemoj", rekoh. "0, ne", ree Edna. "Vi ne mislite tako." "Mislim, jo kako", ree Majki. "Nisam ja od onih to vole da ih drugi obaraju. ak ni sportove ne teram." Majki ispi au. "Nikad nisam voleo da lovim, znate. Urek postoji opasnost da se konj povali preko vas. Kako ti je Dek?" "Dobro." "Simpatini ste", ree Edna Majklu. "Jeste li stvarno bankrot?" "Straan sam bankrot", ree Majki. "Svima sam duan. Da li vi nekom dugujete novac?" "Na tone." "Ja sam svima duan", ree Majki. "Veeras sam pozajmio sto pezeta od Montoje." "avola si pozajmio", rekoh. "Vratiu", ree Majki. "Uvek sve vraam." "Zato ste i bankrotirali, zar ne?" ree Edna. 1 ala! Ustao sam. uo sam ih da govore kao iz velike daljine. Sve je liilo na neku ravu komediju. "Idem preko u hotel", rekoh. Onda sam uo kako govore o meni.

"Da li mu je dobro?" upita Edna. "Bolje da poemo s njim." "Dobro mi je", rekoh. "Ostanite. Videemo se posle." Poao sam iz kafane. Oni su ostali da sede za stolom. Osvrnuo sam se i bacio pogled na njih i na prazne stolove. Za jednim stolom je sedeo kelner, drei glavu u rukama. Dok sam iao preko trga u hotel, sve mi je izgledalo novo i izmenjeno. Ranije uopte nisam zapaao drvee. Ranije uopte nisam zapaao motke za zastave, niti fasadu pozorita. Sve je bilo drukije. Oseao sam se kao nekad, kad sam se jednom vraao kui s jedne fudbalske utakmice van grada. Nosio sam kofer s fudbalskim priborom i iao sam sa stanice kroz grad u kome sam iveo celog svog ivota i sve je bilo novo. Grabuljali su travnjake i spaljivali lie na putu: zastao sam i dugo sam posmatrao. Sve mi je bilo strano. Zatim sam produio, i inilo mi se kao da su mi noge strano daleko; sve je izgledalo kao da dolazi iz velike daljine i isto sam uo svoje noge kako koraaju u nekoj velikoj udaljenosti. Jo sam na poetku igre bio dobio udarac u glavu. Tako je bilo i sad kad sam prelazio preko trga. Tako je bilo i kad sam se peo uz stepenice u hotelu. Penjanje uz stepenice je vrlo dugo trajalo, i inilo mi se kao da nosim kofer. U sobi je gorela svetlost. Bil izie i zadra me u holu. "Zna", ree, "idi gore do Kona. Bio je u nekoj guvi, pa sad trai tebe." "Neka ide do avola." "Idi. Popni se do njega." Nije mi se penjalo jo jedan sprat vie. "ta me tako gleda?" "Nita te ne gledam. Idi gore i vidi Kona. U stranom je raspoloenju." "Maloas si bio pijan", rekoh. "I sad sam pijan", ree Bil. "Idi gore i vidi Kona. eli da te vidi." "U redu", rekoh. Stvar je bila samo u tome to sam se ponovo morao penjati. Produio sam uz stepenice, nosei sa sobom svoj fantomski kofer. Preao sam hodnikom do Konove sobe. Vrata su bila zatvorena i ja zakucah. "Koje?" "Barns." "Ui Dek." Otvorio sam vrata, uao unutra i spustio svoj kofer. U sobi nije gorela svetlost. Kon je leao u mraku u postelji, potrbuke.

"Zdravo Dek." "Nemoj me zvati Dek." Stajao sam kraj vrata. Isto je tako bilo i kad sam se ono vratio kui. Sad mi je bilo potrebno vrelo kupatilo. Duboko, vrelo kupatilo, da poleuke leim u njemu. "Gde je kupatilo?" upitah. Kon je plakao. Leao je tako potrbuke na postelji i plakao. Na sebi je imao belu polo koulju, kao one to je nosio u Prinstonu. "Izvini, Dek. Oprosti mi, molim te." "Da ti oprostim, do avola." "Dek, molim te oprosti mi." Nita ne rekoh. Stajao sam tu kod vrata. "Bio sam kao lud. Mora shvatiti kako je to bilo." "0, to je u redu." "Nisam mogao podneti ono s Bret." "Nazvao si me podvodaem." Bilo mi je svejedno. eleo sam vrelo kupatilo. eleo sam da se duboko zagnjurim u vrelu vodu. "Znam. Zaboravi to, molim te. Bio sam siao s uma." "U redu je." Plakao je. Glas mu je bio udan. Leao je tu u mraku na postelji, u svojoj beloj koulji. U svojoj polo koulji. "Ujutru odlazim." Plakao je bezglasno. "Prosto nisam mogao da izdrim ono s Bret. Proiveo sam pravi pakao, Dek. Prosto pravi pakao. Kad smo se nali ovde, Bret se ponaala prema meni kao prema potpunom strancu. Prosto nisam mogao to da podnesem. Ziveli smo zajedno u San Sebastijanu. Mislim da zna to. Ne mogu vie da izdrim." Leao je tu na postelji.

"Dakle", rekoh, "idem da se okupam." "Ti si bio jedini prijatelj koga sam imao, a toliko sam voleo Bret." "Dakle", rekoh, "do vienja." "Nema nikakvog smisla, ini mi se", ree on. ini mi se da ba nema nikakvog smisla." "ta to?" "Pa sve. Molim te, reci da mi oprata, Dek." "Naravno", rekoh. "Sve je u redu." "Tako mi je strano bilo. Proiveo sam pravi pakao, Dek. Sad je sve svreno. Sve." "Dakle, do vienja", rekoh. "Moram da idem." Okrenuo se, seo na ivicu postelje, pa onda ustao. "Do vienja, Dek", ree. "Pruie mi ruku, zar ne?" "Naravno. Zato ne bih?" Rukovali smo se. Nisam mu mogao sasvim dobro videti lice u mraku. "Dakle", rekoh, "videemo se ujutru." "Odlazim ujutru." "Ah, da", rekoh. Iziao sam. Kon je stajao na vratima sobe. "Dek, je li ti dobro?" upitao je. "0, da", rekoh. "Sasvim dobro." Nisam mogao nai kupatilo. Posle nekog vremena sam ga pronaao. Imalo je duboku kamenu kadu. Odvrnuo sam slavinu, ali voda nije potekla. Seo sam na ivicu kade. Kad sam ustao da poem, video sam da sam bio skinuo cipele. Potraio sam ih, naao ih i poneo ih dole. Naao sam svoju sobu, uao skinuo se i legao. Probudio sam se s glavoboljom, uz svirku kapela koje su prolazile ulicom. Setio sam se da sam obeao Bilovoj poznanici Edni da u je povesti da vidi kako bikovi prolaze ulicom i ulaze u arenu. Obukao sam se, siao i iziao u hladno rano jutro. Svet je prelazio preko trga hitajui u arenu. Preko trga su se izduila dva reda ljudi ispred biletarnica. Jo uvek su ekali na ulaznice, koje su se prodavale od sedam asova. Pourih preko ulice u kafanu. Kelner mi ree da su moji prijatelji ve

bili i da su otili. "Koliko ih je bilo?" "Dva gospodina i jedna dama." U redu je, dakle. S Ednom su bili Bil i Majki. Prole noi se bojala da e se oni izgubiti. Zato sam i morao sigurno da joj obeam da u je voditi. Popih kafu i pourih s ostalim svetom k areni. Vie nisam bio mamuran. Samo me je glava gadno bolela. Sve se jasno i otro ocrtavalo i grad je odisao ranim jutrom. Pojas izmeu ruba grada i arene bio je blatnjav. Svetina je stajala du itave ograde koja je vodila do arene, a spoljne galerije i vrh amfiteatra bili su naikani ljudima. uo sam raketu i znao sam da neu stii do arene na vreme da vidim ulazak bikova, te se stoga progurah kroz svetinu do ograde. Pritisnue me uz daske ograde. Policija je rasterivala gomilu s piste izmeu dve ograde. Ljudi su ili ili kaskali prema areni. Tada poee da nailaze trei. Jedan pijan ovek se okliznu i pade. Dva policajca ga zgrabie i prebacie preko ograde. Gomila je sad brzo jurila. Svetina jako zagraja; provukavi glavu izmeu dasaka, videh bikove ba kako nailaze iz ulice i ulaze u dug ograen prolaz. Brzo su jurili i sustizali su gomilu. Ba u tom trenutku neki drugi pijan ovek ispade kroz ogradu drei bluzu u rukama. Hteo je da izigrava toreadora s platem. Ona dva policajca poletee, zgrabie ga za okovratnik, jedan ga udari palicom, pa ga odvukoe do ograde i pribie se uz ogradu dok su promicali poslednji iz gomile i bikovi. Ispred bikova je jurilo toliko mnotvo, da se gomila prolazei kroz vratnice zgusnula i zadrala, i dok su bikovi prolazili galopirajui u oporu, teki, blatnjavih slabina, zamahujui rogovima, jedan jurnu napred, poduhvati za lea jednog oveka koji je trao u gomili i podie ga uvis. Ruke oveka su bile priljubljene uz telo, glava mu se zabaci kad ga rog probode, i bik ga podie pa ga zatim baci dole. Bik se ustremi na jo jednog oveka koji je jurio pred njim, ali ovaj nestade u gomili, a gomila proe kroz vratnice u arenu, a bikovi za njom. Crvene vratnice arene se zatvorie, svetina sa spoljnih galerija amfiteatra nagrnu k unutranjim, zau se jedan krik, pa jo jedan. ovek koji je bio proboden leao je niice na razgaenom blatu. Ljudi se prebacie preko ograde, ali oveka nisam mogao videti, jer se oko njega okupila gusta gomila. Iz arene je povremeno dopirala graja. Graja je znaila da je bik juriao na gomilu. Po jaini graje se mogla oceniti opasnost onoga to se deava. Tada suknu uvis raketa koja je objavljivala da su volovi odveli bikove iz arene u torove. Ostavili ogradu i pooh natrag u grad. Vrativi se u grad, otiao sam u kafanu da popijem jo jednu kafu i pojedem pren hleb s maslacem. Kelneri su istili kafanu i brisali stolove. Jedan prie i ja poruih. "Da li se neto dogodilo u encierro?""Nisam sve video. Jedan ovek je opasno cogido.""Gde?" "Ovde." Stavio sam jednu ruku pozadi na slabine, a drugu na grudi, gde mi se uinilo da je rog morao proi. Kelner klimnu glavom i obrisa krpom mrve sa stola. "Opasno cogido", ree. "Sve radi sporta. Sve radi zabave."

Otiao je i vratio se s ibricima za kafu i mleko s dugim drkama. Usuo je mleko i kafu. Iz dugakih grlia potekoe dva mlaza u veliku solju. Kelner klimnu glavom. "Opasno cogido kroz lea", ree. Stavio je ibrike na sto i seo na stolicu za stolom. "Velika rana od roga. Sve za zabavu. Prosto za zabavu. ta kaete vi na to?" "Ne znam." "To je ono. Sve radi zabave. Zabave, razumete?" "Vi ste afisionado?" "Ja? ta su ti bikovi? ivotinje. Divlje ivotinje." Ustao je i stavio ruku na slabine. "Ba kroz lea. Cornada1 pravo kroz lea. Radi zabave, razumete?" Odmahnuo je glavom i udaljio se nosei ibrike. Ulicom naioe dva oveka. Kelner im doviknu. Izgledali su ozbiljni. Jedan odmahnu glavom. "Muerto!" doviknuo je. Kelner klimnu glavom. Ona dvojica prooe. Ili su nekim poslom. Kelner prie mom stolu. "ujete? Muerto. Mrtav. Mrtav je. Proboden rogom. Sve za jutarnju zabavu. Es muy flamenco.""alosno." "Ne za mene", ree. "Mene to ne zabavlja." Docnije smo u toku dana saznali da se poginuli ovek zvao Visente Hirones i da je bio iz okoline TaRog. Vrlo alosno. fale. Sledeeg dana smo itali u novinama da je imao dvadeset i osam godina i da je imao imanje, enu i dvoje dece. I posle enidbe je dolazio svake godine na fijestu. Sledeeg dana je doputovala njegova ena iz Tafale da bdi nad pokojnikom, a dan posle toga je odrano opelo u kapeli sv. Firmina, pa su lanovi drutva vesele brae iz Tafale odneli koveg na elezniku stanicu. Napred su stupali bubnjari i svirali su frulai, a za ljudima koji su nosili koveg ila je ena sa dvoje dece Iza njih su ili lanovi drutva vesele brae iz Pamplone, Estele, Tafale i Sangvese, koji su mogli ostati za pogreb. Koveg je utovaren u furgon, a udovica je sa dvoje dece putovala u otvorenom vagonu tree klase. V oz krenu s trzajem, a zatim je blago klizio niz nagib oko ruba platoa, pa zae u itna polja koja su se talasala na vetru na ravnici na putu za Tafalu. Bik koji je ubio Visenta Hironesa zvao se Bokanegra i nosio je broj 118 odgajilita bikova Saneza Tabernoa i bio je trei bik koga je to isto popodne ubio Pedro Romero. Njegovo uvo je na opti zahtev bilo odseeno i poklonjeno Pedru Romeru, koji ga je sa svoje strane, poklonio Breti, koja ga je uvila u jednu moju maramicu i ostavila uvo i maramicu, zajedno s nekoliko opuaka od cigarete Murati sasvim u dnu fijoke nonog stoia koji je stajao pored njene postelje u hotelu "Montoja" u Pamploni. Vrativi se u hotel, zatekao sam nonog straara gde sedi na klupi unutra kraj vrata. Proveo je tu elu no, pa je bio sanjiv. Ustao je kad sam uao. U istom trenutku uoe tri kelnerice. Bile su na jutarnjoj priredbi u areni. Popele su se uz stepenice smejui se. Poao sam za njima uz stepenice i uao u svoju

sobu. Skinuo sam cipele i legao na postelju. Balkonski prozor je bio otvoren i sunce je obasjavalo sobu. Nisam bio sanjiv. Kad sam legao moralo je biti tri i po, a muzika kapele me je probudila u est. Vilica me je bolela s obe strane. Opipah je palcem i prstima. Taj prokleti Kon. Trebalo je da mlatne nekoga kad su ga prvi put uvredili pa da ode. Bio je tako ubeen da ga Bret voli. Ostae, pa e prava ljubav sve pobediti. Neko zakuca na vrata. "Slobodno!" Bili su to Bil i Majki. Sedoe na postelju. "Some encierro",1 ree Bil. "Some encierro." "Dakle, zar nisi bio tamo?" upita Majki. "Bil, zazvonite da donesu malo piva." "Kakvog li jutra!" ree Bil. Obrisao je lice. "Gospode, kakvog li jutra! A evo i naeg starog Deka. Stari Dek lopta za boksovanje u ljudskom obliku." "ta se dogodilo unutra?" "Gospode boe!" ree Bil. "ta se dogodilo, Majki?" "Ulazili su ti bikovi", ree Majki. "Ispred samih njih je bila gomila, i neko se okliznu, pa ela guva ljosnu." "A bikovi pravo preko njih", ree Bil. "uo sam kako vrite." "To je bila Edna", ree Bil. "Drugari su stalno izletali i mahali kouljama." "Jedan bik se sjurio du barere i zakaio je koga god se domogao." Bili smo kod prolaza. "Dvadesetak njih odvedoe u bolnicu", ree Majki. "Kakvog li jutra!" ree Bil. "Oni prokleti policajci su samo hapsili one to su hteli da idu i da izvre samoubistvo pomou bikova." "Naposletku su ih volovi odveli", ree Majki. "Trajalo je oko jedan sat." "U stvari je trajalo oko etvrt sata", primeti Majki. "Idi brate, do avola", ree Bil. "Vi ste bili u ratu. Za mene je trajalo dva i po sata." "Gde je pivo?" upita Majki. "ta ste uradili sa onom ljupkom Ednom?" "Sad smo je ba otpratili kui. Otila je da legne."

"Kako joj se dopalo?" "Fino. Rekli smo joj da je tako svakog jutra." "Ostavilo je utisak na nju", ree Majki. "Htela je da i mi siemo u arenu", ree Bil. "Voli akciju." "Rekao sam joj da to ne bi bilo poteno prema mojim poveriocima", ree Majki. "Kakvog li jutra!" ree Bil. "I kakve li noi!" "Kako tvoja vilica, Dek?" upita Majki. "Boli me", rekoh. Bil se nasmeja. "to ga nisi udario stolicom?" "Lako vam je da priate", ree Majki. "I vas bi on nokautirao. Uopte nisam video kad me je udario. ini mi se da sam ga video ba pre toga, a zatim sam se odjednom naao na zemlji, a Dek je leao pod stolom." "Gde je posle otiao?" upitah. "Evo je", ree Majki. "Evo lepe dame s pivom." Sobarica je spustila na sto boce s pivom i ae. "A sad donesite jo tri boce", ree Majki. "Gde je otiao Kon poto me je udario?" upitah Bila. "Ne zna to?" Majki je otvarao bocu. Sipao je pivo u au drei je sasvim blizu boce. "Stvarno?" upita Bil. "More, doao ovamo, pa zatekao Bret i tog toreadora u toreadorovoj sobi, pa iskasapio onog sirotog, prokletog toreadora." "Nije valjda?" "Jeste." "Kakve li noi!" ree Bil. "Samo to nije ubio onog sirotog, prokletog toreadora. Pa je onda Kon hteo da odvede Bret. Hteo je od nje da napravi potenu enu, valjda. Mnogo dirljiv prizor." Dobro je potegao pivo. ; "Ba je magarac." "ta je onda bilo?" "Bret mu oitala bukvicu. Otpratila ga je. Mislim da je tu bila dobra." "Glavu dajem da je bila", ree Bil. "Onda se Kon skljokao, pa je plakao i hteo da se rukuje s tim toreadorom. I s Bret je hteo da se rukuje."

"Znam. Sa mnom se rukovao." "Je li? Dakle, s njima to nije ilo? Onaj toreador nije ba bio lo. Nije mnogo govorio, ali se stalno dizao da bi ga Kon ponovo oborio. Nije mogao da ga nokautira. Mora da je bilo mnogo smeno." "Odakle zna sve to?" "Od Bret. Video sam je jutros." "I ta je bilo na kraju?" "Izgleda da je toreador sedeo na postelji. Bio je oboren petnaestak puta, ali je hteo jo da se bije. Bret ga je drala i nije ga putala da ustane. Bio je slab, ali ga Bret nije mogla zadrati pa je ustao. Onda Kon ree da nee vie da udara. Ree da ne moe da uini tako neto. Ree da bi to bilo podlo. Tako ti se moj toreador nekako doteturao do njega. Kon se povukao do zida. ,Dakle neete da me udarite? ,Neu, ree Kon. ,Stideo bih se. I tako ti ga toreador udari to god je mogao posred lica, pa sede na pod. Nije mogao da ustane, pria Bret. Kon je hteo da ga podigne i odnese u postelju. On ree da e ubiti Kona ako mu pomogne i da e ga u svakom sluaju ubiti danas ako Kon ne ode iz grada. Kon je plakao, a Bret ga oterala, a on hteo da se rukuje. To sam ti ve ispriao." "Ispriajte do kraja", ree Bil. "Izgleda da je toreador sedeo na podu. ekao je da prikupi snagu pa da ustane i opet udari Kona. Bret nije htela da se rukuje, pa je Kon plakao i rekao joj koliko je voli, a ona mu ree da ne bude takav jeziv magarac. Pa se onda Kon sagao da se rukuje s tim toreadorom. Bez zlopamenja, zna. Opte pratanje. A toreador ti ga opet udari posred lica." "Silan deko", ree Bil. "Upropastio je Kona", ree Majki. "Zna, mislim da Konu nee nikad vie pasti na pamet da mlati ljude." "Kad si video Bret?" "Jutros. Dola je u sobu da uzme neto. Neguje tog Romera." Ispraznio je jo jednu bocu piva. "Bret je prilino utuena. Ali ona voli da se brine o nekom. Tako smo se i mi nali. Starala se o meni." "Znam", rekoh.

"Prilino sam pijan", ree Majki. "Mislim da u i ostati prilino pijan. Sve je to strano zanimljivo, ali nije mnogo prijatno. Za mene nije mnogo prijatno." Ispio je pivo. "Oitao sam Breti bukvicu, da zna. Ako namerava da se voda s Jevrejima i toreadorima, i slinima, rekao sam joj, moe svata da bude." Nagao se napred. "Nego, Dek, nema nita protiv da popijem ovu tvoju bocu? Donee ti drugu?" "Izvoli", rekoh. "Ionako je ne pijem." Majki poe da otvara bocu. "Hoe ti da otvori, molim te?" Povukao sam icu zatvaraa i nasuo mu u au. "Zna, Bret je stvarno bila dobra", produi Majki. "Ona je uvek dobra. Strano sam je izbrusio zbog raznoraznih Jevreja i toreadora i uopte takvih ljudi, i zna ta je rekla? ,Da, imala sam jezivo srean ivot s britanskom aristokratijorn! Ispio je au. "To joj je dobro bilo. Eli onaj to joj je dao titulu bio je mornar, zna. Deveti baronent. Kad je dolazio kui, nije hteo da spava u istoj postelji. Uvek je terao Bret da spava na podu. Na kraju, kad je sasvim enuo, stalno je govorio da e je ubiti. Uvek je spavao s punim slubenim revolverom. Bret bi povadila metke kad bi zaspao. Nije imala savreno srean ivot, ta Bret. A velika teta. Toliko voli ivot." Ustao je. Ruka mu je drhtala. "Idem u sobu. Pokuaj da odspava malo." Osmehnuo se. "Suvie malo spavam na ovim fijestama. Ja u sad da ponem, pa da se dobro naspavam. Nikako ne valja kad se ne spava. Covek postaje strahovito nervozan." "Videemo se po podne kod ,Irunje , ree Bil. Majki ode. uli smo ga u susednoj sobi. Zazvonio je, i sobarica je dola i zakucala na vrata. "Donesite petest boca piva i jednu bocu fundadora", porui joj Majki. "Si Sefiorito." "Idem da legnem", ree Bil. "Siromah Majki. Sino sam imao uasnu guvu zbog njega."

"Gde? Tamo kod .Milana?" "Da. Bio tamo neki ovek koji je nekad pomogao Breti i Majklu da se izvuku iz Kana. Bio je strano odvratan." "Znam tu priu." "Ja nisam znao. Niko ne bi smeo imati pravo da govori takve stvari za Majkla." "To je ono to ne valja." "Ne bi smeli imati pravo. eleo bih vie no ita da ne smeju tako da govore. Idem da legnem." "Je li neko poginuo u areni?" "Mislim da nije niko. Samo opasno povreeni." "Napolju je na pisti poginuo jedan ovek." "Istina?" ree Bil.

XVIII
U podne smo svi bili u kafani. Bila je prepuna. Jeli smo raie i pili pivo. Grad je bio prepun sveta. Sve ulice su bile pune. Veliki autobusi su neprestano pristizali iz Bi jarica i San Sebastijana i parkirali oko trga. Dovozili su posetioce za borbu s bikovima. Nailazili su i autobusi s izletnicima. U jednom je bilo dvadeset i pet Engleskinja. Sedele su u velikom belom autobusu i posmatrale fijestu kroz naoare. Svi igrai su bili potpuno pijani. Bio je to poslednji dan fijeste. Fijesta je tekla, gusta i slivena, ali su automobili i autobusi stvarali ostrvca posmatraa. Kad bi se automobili ispraznili, posmatrai bi se utopili u gomilu. Nisu se vie zapaali, izuzev kao sportska odela koja su za nekim stolom odskakala od zbijene gomile seljaka u crnim kouljama. Fijesta je progutala ak i bijarike Engleze, tako da ih ovek nije zapaao, sem kad bi proao sasvim blizu stola. Na ulici je elo vreme svirala muzika. Bubnjevi su tutnjali, a frule pitale. Po kafanama su ljudi pevali rapavim glasom, oduprevi se rukama o sto ili poloivi ih jedan drugom na ramena. "Evo je Bret", ree Bil. Pogledao sam i ugledao je kako se probija kroz svetinu na trgu, izdignute glave, kao da je fijesta prireena u njenu ast, i da joj je prijatno i zanimljivo. "Zdravo, drugari!" ree. "Ala sam edna." "Donesite jo jedno veliko pivo", ree Bil kelneru. "Raie?" "Je li Kon otiao?" upita Bret. "Jeste", ree Bil. "Iznajmio je auto." Donese pivo. Bret podie staklenu kriglu; ruka joj je drhtala. Pogleda je i osmehnu se, pa se nae i otpi dobar gutljaj. "Dobro pivo." "Vrlo dobro", rekoh. Bio sam uznemiren zbog Majkla. Bio sam uveren da nije spavao. Mora da je pio elo vreme, ali je izgledalo da vlada sobom. "Dek, ula sam da te je Kon povredio", ree Bret. "Nije. Nokautirao me. To je sve." "Pedra Romera je stvarno povredio", ree Bret. "Veoma ga je teko povredio." "Kako mu je?" "Bie mu dobro. Nee da izlazi iz sobe."

"Da li gadno izgleda?" "Mnogo. Stvarno je bio povreen. Rekla sam mu da u da trknem za asak do vas." "Hoe li da se bori?" "Naravno. Poi u s vama, ako nemate nita protiv." "Kako je tvoj udvara?" upita Majki. Nije uopte bio sluao ta je Bret priala. "Bret je uhvatila jednog toreadora", ree on. Imala je jednog Jevrejina, po imenu Kon, ali se on gadno pokazao." Bret je ustala. "Ne elim da sluam kad govori kojeta, Majki." "Kako je tvoj udvara?" "Silno", ree Bret. "Pogledaj ga danas po podne." "Bret je uhvatila toreadora", ree Majki. "Jednog divnog, jezivog toreadora." "Hoe, molim te, da poe sa mnom? Htela bih da razgovaram s tobom, Dek." "Ispriaj mu sve o svom toreadoru", ree Majki. "More, do avola s tim tvojim toreadorom!" On prevali sto, tako da se sve pivske ae i zdele s raiima s treskom sruie. "Hajdemo", ree Bret. "Da se sklonimo iz ovoga." "Kako stoji stvar?" rekoh dok smo prelazili preko trga kroz svetinu. "Neu ga videti posle ruka do borbe. Dolaze njegovi da ga obuku. Kae da su vrlo ljuti na mene." Bret je sijala. Bila je srena. Sunce se pojavilo i dan je bio svetao. "Oseam se potpuno izmenjena", ree Bret. "Ne moe zamisliti, Dek." "eli li jo neto da uinim?" "Nita, samo da poe sa mnom na borbu." "Hoemo li se videti za rukom?" "Ne. S njim u ruati." Stajali smo pod arkadama na vratima hotela. Iznosili su stolove i redali ih ispod arkada. "Da li bi se proetao do parka?" ree Bret. "Ne bih htela jo da se popnem. Mislim da spava." Poli smo pored pozorita i ostavili trg, pa kroz vaarite, idui za gomilom izmeu redova atora.

Izbili smo na poprenu ulicu to vodi do Paseo de Sarasate. Videli smo etae svi po modi obueni. Zaokretali su kod gornjeg kraja parka. "Nemoj da idemo tamo", ree Bret. "Sad mi ba nije do toga da blenu u mene." Stajali smo na suncu. Bilo je toplo i prijatno posle kie i oblaka s mora. "Nadam se da e vetar prestati", ree Bret. "Za njega to nikada ne valja." "I ja se nadam." "Kae da su bikovi sasvim dobri," s "Dobri su." "Je li to sv. Firmin?" Bret pogleda uti zid kapele. "Jeste. Tu je u nedelju poela fijesta." "Hajde da uemo. Nema nita protiv? Volela bih da se pomolim malo za njega, ili tako neto." Uosmo kroz teka koom obloena vrata koja su se vrlo lako pokretala. Unutra je bilo mrano. Mnogo sveta se molilo. Opazili smo ih kad su nam se oi prilagodile na polumrak. Klekli smo na jednu dugaku drvenu klupu. Malo zatim, primetio sam kako se Bret ukoila pored mene i video da zuri pravo preda se. "Hajdemo", proapta stegnuta grla. "Da iziemo odavde. To me ini strano nervoznom." Napolju na vrelom blesku ulice, Bret podie pogled ka vrhovima drvea koji su se njihali na vetru. Molitva nije imala ba mnogo uspeha. "Ne znam zato u crkvi postajem tako nervozna", ree Bret. "Nikad mi nita ne pomae." Produili smo. "Ba mi ne odgovara pobona atmosfera", ree Bret. "Moje lice nije stvoreno za nju." "Zna", ree Bret, "nimalo se ne brinem zbog njega. Ba sam srena zbog njega." "Dobro." "Ipak bih volela da vetar prestane." "Obino prestaje do pet sati." "Nadajmo se." "Mogla bi se pomoliti", nasrnej ah se.

"Nikad mi ne pomae. Nikad nisam dobila ono za ta sam se molila. A ti?" "Bogami, ja jesam." "Kojeta", ree Bret. "No, moda kod nekih pomae. Ne izgleda mnogo poboan, Dek." "Prilino sam poboan." "Kojeta", ree Bret. "Nemoj samo danas da poinje s preobraanjem. Dananji dan e ionako biti dovoljno teak." Sad sam je prvi put video onako zadovoljnu i bezbrinu kakva je bila pre nego to se uhvatila s Konom. Ponovo smo se nali pred hotelom. Svi stolovi su ve bili postavljeni, a za nekima se ve jelo. "Molim te, pazi na Majkla", ree Bret. "Nemoj mu dozvoliti da prekardai." "Fai prijatelji otili gore", ree na engleskom Nemac, direktor restorana. Bio je uporno prislukivalo. Bret se okrenu k njemu. "Mnogo vam hvala. Imate li jo neto da kaete?" "Ne, madam." "Dobro", ree Bret. "Zadrite nam jedan sto za troje", rekoh Nemcu. On se osmehnu svojim odvratnim sladunjavim osmehom. "Madam e ovde da rua?" "Ne", ree Bret. "Onta mislim da e jedan sto za tvoje biti dosta." "Ne razgovaraj s njim", ree Bret. "Majki mora biti da je u gadnom stanju", ree ona na stepenicama. Na stepenicama se sretosmo s Montojom. Poklonio se bez osmeha. "Videemo se u kafani", ree Bret. "Hvala ti mnogo, Dek." Zastali smo na spratu na kome su se nalazile nae sobe. Otila je pravo kroz hodnik u Romerovu sobu. Nije kucala. Jednostavno je otvorila vrata, ula i zatvorila ih za sobom. Zastao sam pred vratima Majklove sobe i zakucao. Niko nije odgovorio. Pritisnuh kvaku i vrata se otvorie. Soba je bila u velikom neredu. Svi su koferi bili otvoreni i odela razbacana. Pored postelje su se nalazile prazne boce. Majki je leao na postelji; liio je na sopstvenu posmrtnu masku. Otvorio je oi i pogledao me.

"Zdravo, Dek", ree veoma polako. "Malo sam prodremao. Odavno sam eznuo da malo prospavam." "Daj da te pokrijem." "Nemoj. Sasvim mi je toplo." "Nemoj da ide. Jo nisam zaspao." "Zaspae, Majki. Ne sekiraj se, mladiu." "Bret je uhvatila toreadora", ree Majki. "Ali joj se Jevrejin izgubio." Okrenu glavu i pogleda me. "Kolosalno, ta?" "Da. Sad spavaj, Majki. Mora malo da spava." "Ba se spremam. Malo u da prospavam." Zatvorio je oi. Izaao sam iz sobe i tiho zatvorio vrata. Bil je bio u mojoj sobi i itao novine. "Vide li Majkla?" "Da." "Hajdemo da ruamo." "Neu dole da ruam s tim Nemcem oberom. Bio je strano drzak kad sam vodio Majkla gore." "I prema nama je bio drzak." "Da iziemo i da ruamo u gradu." Sili smo niz stepenice. Na stepenicama smo sreli sobaricu koja je nosila pokriven posluavnik. "Evo Bretinog ruka", ree Bil. "I njenog deka", rekoh. Napolju, na terasi pod arkadama, priao nam je Nemac ober. Crveni obrazi su mu sijali. Bio je utiv. "Imam sto sa tvojica sa vas kospoto", ree. "Sedite sami za taj sto", ree Bil. Preli smo preko ulice. Ruali smo u jednom restoranu u pobonoj ulici iza trga. U restoranu su obedovali sami mukarci.

Bio je pun dima i pia i pesme. Jelo je bilo dobro, vino takoe. Nismo mnogo razgovarali. Posle smo otili u kafanu i posmatrali kako se fijesta blii taki kljuanja. Bret je naila odmah posle ruka. Ree da je pogledala u sobu i da Majki spava. Kad je fijesta prekipila i izlila se u pravcu arene, poosmo sa svetinom. Bret je sedela dole izmeu mene i Bila. Neposredno ispod nas bio je callejon prolaz izmeu sedila i crvene ograde barere. Betonska sedita iza nas bila su dupke puna. Pred nama, s one strane crvene ograde, uteo se glatko uravnjen pesak. Izgledao je teak od kie, ali je na suncu bio suv, vrst i gladak. Maonoe i posluga na areni prooe kroz callejon nosei na ramenima pletene korpe s platevima i muletama, to je bilo umrljano krvlju, vrsto ispresavijano i sloeno u korpe. Maonoe otvorie teke kone futrole s maevima: iz konih futrola prislonjenih uz ogradu pomaljali su se crvenom tkaninom omotani balaci itavog snopa maeva. Razvie crvenu vunenu tkaninu muleta i privrstie ih na tapove da bi se tkanina rairila i da bi matador imao za ta da uhvati. Bret je sve posmatrala. Sva se unela u profesionalne pojedinosti. "Svi platevi i mulete su obeleeni njegovim imenom." "Zato ih zovu muletama?" "Ne znam." "Zanima me da li ih ikad operu." $ "Ne verujem. Mogla bi izbledeti boja." "Mora biti da su krute od krvi", ree Bil. "udnovato", ree Bret. "Kako oveku krv nita ne znai." Dole, u uskom prolazu callejona, maonoe su se pripremale. Sva sedita su bila popunjena. Iznad nas su sve loe bile pune. Nije bilo ni jednog praznog mesta, izuzev u predsednikovoj loi. Borba e poeti kad on bude doao. S one strane glatkog peska, u visokom prolazu koji vodi za torove, stajali su toreadori, ruku uvijenih u plateve, i razgovarali, ekajui na znak za nastup na arenu. Bret ih je posmatrala kroz dogled. "Evo, pogledaj", ree ona. Pogledao sam kroz dogled i video tri toreadora. Romero je stajao u sredini, Belmonte s njegove leve, a Marsijal s desne strane. Iza njih su bili njihovi pratioci, a iza banderiljera, u dnu prolaza i u otvorenom prostoru tora, video sam pikadore. Romero je bio obuen u crno. Natukao je duboko na oi svoj trorogi eir. Nisam mogao jasno videti njegovo lice pod eirom, ali je izgledalo gadno izoblieno. Gledao je pravo ispred sebe. Marsijal je kriom puio cigaretu, drei je u aci. Belmonte je zurio preda se, sumorna i uta lica, isturene duge kurjake vilice. Gledao je ni u ta. Izgledalo je kao da ni on niti Romero nemaju nieg zajednikog sa ostalima. Bili su potpuno sami. Doe predsednik; sa velike glavne tribine iznad nas zau se pljesak i ja dadoh Breti dogled. Zaori se aplauz. Muzika zasvira. Bret je posmatrala kroz dogled. "Evo tebi", ree ona. Kroz dogled sam video da Belmonte govori neto Romeru. Marsijal se ispravi, baci cigaretu, i tri

toreadora istupie na arenu gledajui pravo napred, uzdignute glave i maui slobodnom rukom. Iza njih je nastupala ela povorka rascvetavajui se: svi su ili u korak, svi s uvijenim platevima, svi maui slobodnom rukom, a za njima su jahali pikadori, drei svoje iljke kao koplja. Iza svih su ila dva voda mazgi i posluga na areni. Toreadori se poklonie pred predsednikovom loom, ne skidajui eire, a zatim preoe do barere ispod nas. Pedro Romero skinu svoj teki zlatom protkani plat i predade ga preko ograde svom maonoi. Rekao je neto maonoi. Romero je bio sasvim blizu ispod nas: videli smo da su mu usne otekle, a oba oka modra. Lice mu je bilo modro i izoblieno. Maonoa uze plat, pogleda gore ka Breti, pa nam prie i predade plat. "Rairi ga pred sobom", rekoh. Bret se nae. Plat je bio teak i krut od utkanog zlata. Maonoa se osvrnu, mahnu glavom i ree neto. ovek pored mene se nae k Breti. "Nee da ga rairite", ree on. "Treba da ga savijete i da ga drite u krilu." Bret savi teki plat. Romero nije pogledao u nas. Razgovarao je s Belmonteom. Belmonte je svoj sveani plat poslao nekim svojim prijateljima. Pogledao ih je i osmehnuo se onim svojim kurjakim osmehom samo ustima. Romero se nae preko barere i zatrai krag vode. Maonoa donese krag i Romero poprska vodom svoj pamuni plat za borbu, pa protrlja donji kraj o pesak nogom u plitkoj cipeli. "Zato to radi?" upita Bret. "Da bi plat bio tei na vetru." "Gadno izgleda u licu", ree Bil. "Vrlo se ravo osea", ree Bret. "Trebalo bi da bude u postelji." Prvi bik je bio Belmonteov. Belmonte je bio vrlo dobar. Ali poto je dobio trideset hiljada pezeta i poto su ljudi elu no stajali u redu da bi kupili ulaznice i videli ga, gomila je zahtevala da bude vie nego vrlo dobar. Belmonteova velika atrakcija sastojala se u voenju borbe u blizini bika. U borbi s bikovima se govori o terenu bika i terenu toreadora. Dogod se nalazi na svom terenu, toreador je manjevie van opasnosti. Kad god stupi na teren bika, on je u velikoj opasnosti. Belmonte je u svojim najboljim danima uvek vodio borbu na terenu bika. Na taj nain je izazivao oseanje da se priprema tragedija. Ljudi su dolazili na koridu da vide Belmontea, da proive predoseanje tragedije i da vide moda Belmonteovu smrt. Pre petnaest godina se govorilo da ovek, ako hoe da vidi Belmontea, treba da pouri dok je on jo iv. Otada je ubio preko hiljadu bikova. Kad se povukao, njegove borbe s bikovima su prele u legendu, i kad se ponovo pojavio, publika je bila razoarana, jer ni jedan iv ovek nije mogao voditi borbu tako blizu bika kao to se verovalo da ju je Belmonte vodio pa, naravno, ni sam Belmonte. Belmonte je, sem toga, postavljao uslove i zahtevao da njegovi bikovi ne budu suvie krupni niti naoruani suvie opasnim rogovima, tako da nije bilo elementa neophodnog da bi se izazvalo

oseanje tragedije. I publika, koja je od Belmontea, koji je bolovao od fistule, traila triput vie nego to je Belmonte uopte bio u stanju da prui, oseala se prevarenom i obmanutom, i njegova se vilica jo jae prezrivo isturila i lice postalo jo ue; bolovi su postali ei i on se jo tee kretao, i na kraju je gomila bila sasvim otvoreno protiv njega, a on do krajnosti prezriv i ravnoduan. Nameravao je da doivi veliko popodne, a umesto toga je to bilo popodne podsmeha, dobacivanih uvreda i, najzad, itavog plotuna jastuia, komada hleba i povra, kojima su ga obasipali na mestu gde je doivljavao svoje najvee trijumfe. A on bi samo jo jae isturio vilicu. Ponekad, kad bi mu neto naroito uvredljivo dobacili, okrenuo bi se i vilice bi mu se izduile u zubat, bezusni osmeh, a bol koji se javljao pri svakom pokretu postajao je sve jai i jai, i njegovo uto lice je na kraju dobilo boju pergamenta. I poto je ubio svoga drugog bika i prestalo bacanje hleba i jastuia, poto je pozdravio predsednika s onim istim kurjakim osmehom i prezrivim oima, i predao svoj ma preko barere, da ga obrisu i vrate u futrolu, on ue u prolaz i nasloni se na bareru ispod nas, oslonivi glavu na ruke. Nita nije video i nita nije uo samo je proivljavao svoj bol. Kad je, najzad, podigao glavu, zatraio je da pije vode. Popio je malo, isprao usta, ispljunuo vodu, uzeo svoj plat i vratio se u arenu. Zato to je bila protiv Belmontea, publika je bila za Romera. Pljeskali su mu od trenutka kad je ostavio bareru i poao prema biku. I Belmonte je posmatrao Romera, neprestano ga posmatrao, mada neprimetno. Na Marsijala nije obraao nikakvu panju. Marsijal je bio od onih o kojima je sve znao. Bio se vratio na arenu da bi se takmiio s Marsijalom znajui da je to takmienje unapred dobijeno. Oekivao je da e se takmiiti s Marsijalom i ostalim zvezdama dekadentne borbe s bikovima, i znao je da e njegova otvorena borba toliko odskakati od lane estetike toreadora iz dekadentnog perioda da e biti dovoljno samo da se pojavi na areni. Romero mu je pokvario povratak na arenu. Romero je uvek, lako, mirno i lepo, inio ono to je njemu, Belmonteu, samo ponekad uspevalo. Gomila je to osetila, to su najzad zapazili ak i oni iz Bijarica, ak i ameriki ambasador. U takvo takmienje Belmonte se nije hteo uputati, jer bi dovelo samo do tekog uboda ili do smrti. Belmonte nije vie zadovoljavao. Nije vie doivljavao svoje najvee trenutke na areni. Nije bio siguran da li je uopte i bilo nekih velikih trenutaka. Stvari su se izmenile i ivot bi sad samo na trenutke zablesnuo. On je imao trenutke stare veliine sa svojim bikovima, ali oni nisu imali vrednosti, jer ih je sam unapred srozao kad je, iziavi iz automobila i naslonivi se na ogradu ranca svog prijatelja odgajivaa, posmatrao opor i odabirao one najbezopasnije bikove. I tako je imao dva sitna, krotka bika, ne mnogo rogata, a kad je osetio da se vraaju veliki trenuci, sasvim kratki trenuci u onom bolu koji ga je stalno titio, oni su bili unapred srozani i prodani i nisu mu priinjavali zadovoljstvo. Bili su to veliki trenuci, ali ga nisu vie dovodili do zanosa u borbi. Pedro Romero je imao velikih trenutaka. V oleo je borbu, a mislim da je voleo i bikove i mislim da je voleo Bret. elo to popodne, on je pred njom inio sve emu je mogao odrediti mesto zbivanja. Nije pogledao gore ni jedan jedini put. Njegova borba je time dobila u silini, i on je vodio isto toliko sebe radi koliko i nje radi. Nije pitao pogledom da li joj se dopada i zato je oseao da je vodi samo za sebe, i to ga je inilo snanim, ali je to, ipak, bilo i radi nje. No nita nije gubio time to se borio za nju. Ba je dobijao time itavo popodne. Njegov prvi "quite" bio je neposredno ispod nas. Tri toreadora su jedan za drugim prihvatali bika posle svakog njegovog naleta na pikadora. Belmonte je bio prvi. Marsijal je bio drugi. Zatim je doao Romero. Sva trojica su stajala levo od konja.

Pikador, eira natuenog na oi, koplja uperenog na bika pod kosim uglom, abi mamuze, pa potera konja na bika drei uzde u levoj ruci. Bik je motrio. Prividno je motrio belog konja, a u stvari je motrio trouglast elini iljak koplja. Romero je, motrei, video da bik poinje da okree glavu. Nije hteo da napada. Romero zalepra svojim plastom, ija boja privue pogled bika. Bik nagonski jurnu jurnu, ali ne naie na blesak boje, ve na belog konja i oveka, koji se povi daleko preko konja, rinu elini iljak dugog koplja od orahovine u grbinu na pleima bika i potera konja postrance oko koplja kao stoera, otvarajui ranu i zabadajui koplje dublje u plea bika, da bi krvario za Belmontea. Bik nije bio uporan pod gvoem. Nije u stvari ni hteo da napadne konja. Okrenuo se, grupa se razdvojila i Romero ga je odmamio svojim plastom. Odmamio ga je blago i lako, pa zastao i stojei pravo pred bikom razvio svoj plat. Bik podie rep i jurnu, i Romero se izvi i mahnu rukama ispred bika, nogu kao ukopanih. Nakvaen i od blata oteali plat razvi se i nape kao to se jedro nadima i Romero se okrenu s njim oko sebe ispred samog bika. Po zavrenoj figuri su se ponovo nali jedan prema drugom. Romero se smeio. Bik je hteo opet, te se Romerov plat ponovo razvi, ovog puta s druge strane. Svaki put je proputao bika tako blizu, da su ovek, bik i plat koji se razvijao i okretao ispred bika sainjavali jednu jedinu, otro ocrtanu masu. Sve se odigravalo tako lagano i tako smiljeno. Kao da je uljuljkivao bika u san. Izveo je etiri takva okreta i zavrio je jednim poluokretom, pri emu je okrenuo lea biku i krenuo u susret aplauzu, podboivi se rukom, s plastom preko miice, dok je bik gledao u njegova lea kako se udaljuju. Sa svojim bikovima je bio savren. Prvi bik mu nije dobro video. Romero je posle prve dve figure s plastom tano znao koliko slabo bik vidi. Prema tome je podesio i svoj nain borbe. To nije bila sjajna borba. Bila je samo savrena borba. Gomila je traila da se promeni bik. Podie se velika buka. S jednim bikom koji ne vidi ime ga drae ne moe se izvesti nita izvanredno, ali predsednik nije hteo da naredi da ga zamene. "Zato ga ne zamene?" upita Bret. "Platili su ga. Nee da im propadnu pare." "Nisu ba mnogo poteni prema Romeru." "Gledaj kako postupa s bikom koji ne vidi boje." "Takve stvari ne volim da gledam." To nije bilo prijatno posmatrati, ako je oveku ita stalo do lica koje to izvodi. Poto bik nije bio u stanju da raspozna boje plateva niti skerletnu tkaninu muleta, Romero ga je morao izazivati svojim telom. Morao je prilaziti tako blizu da bik vidi njegovo telo i juria na njega, pa bi zatim prebacio nalet bika na tkaninu i zavrio figuru na klasian nain. Bijarikom drutvu se to nije dopadalo. Mislili su da se Romero boji i da stoga izmie malo u stranu kad god bi trebalo da prebaci nalet bika sa svoga tela na tkaninu. Vie im se dopadalo kad Belmonte podraava samoga sebe ili kad Marsijal podraava Belmontea. Troje takvih sedelo je u redu iza nas. "ta se plai tog bika? Bik je toliko tupoglav da nasre samo na plat." "Pa mlad je toreador. Jo nije nauio." "Verovatno je nervozan sad." "Ali ini mi se da je maloas bio odlian s plastom. Tamo na sred arene, potpuno sam, Romero je nastavljao istu igru: prilazio je biku tako blizu da bi ga ovaj nekako video, izazivao ga svojim telom, prilazio mu jo malo blie, dok bi bik tupo zurio, zatim tako blizu da se biku inilo da je gotov, pa bi ga zatim izazivao i, najzad, naveo na juri, da bi, ba pre no to bi naili rogovi, uz onaj skoro neprimetan odskok koji je toliko vreao kritiarsko oko bijarikih strunjaka za borbe s bikovima, pruio biku crvenu tkaninu da se ustremi na nju.

"Sad e ga ubiti", rekoh. Breti. "Bik je jo snaan. Nee se iscrpeti." Tamo na sred arene, Romero se postavi postrance pravo ispred bika, izvue ma iz nabora mulete, izdie se na prste i naniani du otrice. Kad je Romero jurnuo, jurnu i bik. Romero nabaci levom rukom muletu biku preko gubice da bi ga zaslepio, levo rame mu upade meu rogove dok je zabadao ma, i za jedan tren su on i bik bili jedno Romero nadnesen nad bikom, s desnom rukom visoko ispruenom do mesta gde je balak maa upao biku meu pleke. Zatim se grupa razlomila. Romero se odvojio uz slab trzaj, pa stade, prema biku uzdignute ruke; koulja mu je ispala iz rukava i bela tkanina se leprala na vetru, a bik je stajao s crvenim balakom meu samim plekama, dok mu se glava oputala i noge ugibale. "Gotov je", ree Bil. Romero je bio dovoljno blizu da bi ga bik mogao videti. Drei jo uvek uzdignutu ruku, on ree neto biku. Bik se prenuo, a onda isprui glavu, nakrenuvi se lagano, pa se naglo prevali, digavi sve etiri noge u vis. Predadoe ma Romeru, i on je, nosei ga s vrhom nadole, s muletom u drugoj ruci, doao pred predsednikovu lou, poklonio se, ispravio se, pa preao do barere i predao ma i muletu. "Gadan bik", ree maonoa. "Preznojio me", ree Romero. Obrisao je lice. Maonoa mu prui krag s vodom. Romero obrisa usta. Bolelo ga je da pije iz kraga. Nije pogledao na nas. Marsijal je imao veliki dan. Jo uvek su mu pljeskali kad je uao poslednji Romerov bik. Onaj bik to je prilikom jutarnje trke izleteo i ubio oveka. Romerovo izubijano lice bilo je vrlo upadljivo za vreme borbe s prvim bikom. Zapaalo se pri svakom njegovom pokretu. Isticalo se usled sve one usredsreenosti u opasnoj i smotrenoj borbi s bikom koji ne vidi dobro. Tua s Konom nije uticala na njegov duh, ali mu je lice bilo izubijano, a telo povreeno. Sad je sve to spirao sa sebe. Svaki pokret koji bi izveo s tim bikom sprao bi pomalo. Bio je to dobar bik, krupan bik, rogat, koji se lako i sigurno okretao i ponovo napadao. Bio je to bik kakvog je Romero eleo. Kad je svrio svoje parade s muletom i spremio se da ubije bika, gomila ga natera da produi. Nisu hteli da ve sad ubije bika, nisu hteli da se svri borba. Romero je produio. Liilo je na kurs iz borbe s bikovima. Povezivao je sve figure, uvek zaobljeno, uvek lagano, pribrano i lako. Nije se sluio nikakvim trikovima niti obmanama. Tu nije bilo nieg grubog. A pri svakoj figuri, kad bi dolo do vrhunca, osetili biste kao otar ubod iznutra. Svetina je elela da se to nikad ne svri. Bik se pretei postavio na sve etiri noge da bude ubijen i Romero ga je ubio tano ispod nas. Nije ga ubio onako kao to ga je na to prisilio prethodni bik, ve kako je eleo. Stao je postrance pravo ispred bika, izvadio ma iz nabora muleta i nanianio du otrice. Bik ga je motrio. Romero ree neto biku i lupnu ga po nozi. Bik jurnu i Romero saeka nalet, drei nisko muletu, nianei du otrice, nogu kao ukopanih. Tada, ne kroivi ni korak napred, postade jedno s bikom, ma je visoko

trcao izmeu pleki, i bik poe za sputenom muletom, koje nestade kada je Romero izmakao ulevo i sve je bilo svreno. Bik je pokuao da ide, noge poee da mu klecaju, zanjiha se, zastade, a zatim pokleknu; Romerov stariji brat se povi za njim i zabode mu kratak no u potiljak, kod korena rogova. Prvi put je promaio. On zabode no ponovo, i bik se prevali, ukruen i podrhtavajui. Drei rog bika u jednoj, a no u drugoj ruci, Romerov brat pogleda prema predsednikovoj loi. Maramice su se leprale irom itavog amfiteatra. Predsednik pogleda iz loe i zamahnu maramicom. Brat odreza crno rovaeno uvo mrtvog bika i otra s njim do Romera. Bik je leao na pesku teak i crn, isplaena jezika. Sa svih strana arene su pritravali deaci i nainili mali krug oko njega. Poeli su da igraju oko bika. Romero uze uvo od brata i pokaza ga predsedniku. Predsednik se poklonio, i Romero se zaputi k nama, trei da bi izmakao gomili. Nagao se preko barere i predao uvo Breti. Klimnuo je glavom i osmehnuo se. Gomila ga je okruila sa svih strana. Bret mu prui plat. "Dopalo vam se?" doviknu Romero. Bret nita ne ree. Gledali su se smeei se. Bret je drala uvo u ruci. "Pazite da se ne okrvavite", ree Romero i osmehnu se. Gomila ga je zahtevala za sebe. Nekoliko mladia doviknue Breti. Gomilu su sainjavali mladii, igrai i pijani. Romero se okrenu pokuavajui da se probije kroz gomilu. Opkolili su ga sa svih strana i trudili se da ga podignu na ramena. On se branio i otrgao se i, opkoljen njima, poe da tri ka izlazu. Nije eleo da ga nose na ramenima. Ali ga uhvatie i podigoe ga. Nije mu bilo ugodno, s raskreenim nogama i izubijanim telom. Dizali su ga na ramena i svi su trali ka vratnicama. Oslonio se rukom na neija ramena. Okrenuo se k nama, izvinjavajui se pogledom. Gomila odjuri s njime kroz vratnice. Nas troje se vratismo u hotel. Bret ode gore. Bil i ja smo sedeli u donjoj trpezariji, pojeli nekoliko barenih jaja i popili nekoliko boca piva. Doe Belmonte u graanskom odelu, sa svojim menaderom i jo dvojicom ljudi. Seli su za susedni sto i jeli. Belmonte je vrlo malo jeo. Odlazili su u Barcelonu vozom koji polazi u sedam asova. Belmonte je nosio koulju s plavim prugama i tamno odelo i jeo je rovita jaja. Ostali su dobro jeli. Belmonte nije razgovarao. Samo je odgovarao na pitanja. Bil je bio umoran posle borbe s bikovima. A i ja. Obojica smo duboko proivljavali svaku borbu s bikovima. Sedeli smo, jeli smo jaja i ja sam posmatrao Belmontea i ljude za njegovim stolom. Izgledali su energini i poslovni. "Hajde da preemo u kafanu", ree Bil. "Popio bih jedan apsint." Bio je poslednji dan fijeste. Napolju je opet poelo da se oblai. Trg je bio pun sveta, a strunjaci za vatromet su sastavljali rakete za uvee i pokrivali ih bukovim granjem. Deaci su posmatrali. Proli smo pored postolja za rakete s dugim bambusovim drkama. Pred kafanom je bilo mnogo sveta. Muzika i igra nisu prestajale. Prolazili su dinovi i patuljci. / "Gde je Edna?" upitah Bila. "Ne znam."

Posmatrali smo kako poinje vee poslednje noi fijeste. Posle apsinta je sve lepe izgledalo. Pio sam ga bez eera iz zamagljene ae i prijatno je gorio. "Zao mi je Kona", ree Bil. "Imao je stranih trenutaka." "More, neka ide Kon do avola", rekoh. "ta misli, kuda je otiao?" "Pravo u Pariz." "ta misli, ta e da uradi?" "More neka ide do avola!" .;. "ta misli, ta e da uradi?" "Verovatno e se opet uhvatiti sa svojom starom prijateljicom." "Koja mu je ta stara?" "Neka Frensis." Popismo jo po jedan apsint. "Kad se vraa?" upitah. "Sutra." Malo posle Bil ree: "Dakle, fijesta je bila sjajna." "Da", rekoh, "stalno se neto dogaalo." "Covek ne bi verovao. Kao neka arobna mora." "Tako je", rekoh. "Ja bih u sve poverovao. Ukljuujui i more." "ta ti je? Neraspoloen?" "Strano neraspoloen." "Uzmi jo jedan apsint. Halo, kelner. Jo jedan apsint za senjora." "Strano sam neraspoloen", rekoh. , "Popij to", ree Bil. "Popij polako." Poelo je da se smrkava. Fijesta se nastavljala. Oseao sam da me pie hvata, ali se nisam ni najmanje oraspoloio.

"Kako se osea?" "Strano se oseam." "Jo jedan?" "Nee nita pomoi." "Probaj. ovek nikad ne zna; moda e ba taj pomoi. Hej, kelner! Jo jedan apsint za senjora!" Usuo sam vodu pravo u apsint i promukao ga, umesto da sipam polako. Bil stavi unutra grumen leda. Jednom kaiicom sam promeao led po zagasitoj, mutnoj tenosti. "Kakav je?" Fin." "Nemoj tako naglo da pije. Smuie ti se." Spustio sam au. Nisam mislio naglo da pijem. "Nakresao sam se." "I treba." "To si i hteo, zar ne?" "Naravno. Da se napije. Da savlada to svoje prokleto neraspoloenje." "Dobro, napio sam se. Jesi li to hteo?" "Sedi." "Neu da sedim", rekoh. "Idem preko u hotel." Bio sam vrlo pijan. Nisam zapamtio da sam ikad bio toliko pijan. U hotelu sam otiao gore. Bretina vrata su bila otvorena. Pogledao sam unutra. Majki je sedeo na postelji. Mahnuo je bocom. "Dek", ree. "Ui, Dek." Uao sam i seo. Soba se okretala, sem ako ne bih uperio pogled u jednu taku. "Bret, zna Odmaglila s onim toreadorom." "Nije valjda." "Jeste. Traila te da se oprosti s tobom. Otili su vozom u sedam sati."

"Stvarno?" "Gadna stvar", ree Majki. "Nije trebalo to da uradi." "Nije." "Hoe neto da popij e? ekaj da zazvonim za pivo." "Pijan sam", rekoh. "Idem u sobu da legnem." "Jesi li kao tresak? Ja sam bio kao tresak." "Da", rekoh. "Kao tresak." "Pa, u zdravlje", ree Majki. "Prospavaj malo, moj Dek." Iziao sam, otiao u svoju sobu i legao na postelju. Postelja je zaplovila, te sam seo i upro pogled u zid da bih je zaustavio. Napolju na trgu nastavljala se fijesta. Nita mi vie nije znaila. Docnije su doli Bil i Majki da me povedu da veeram s njima. Pravio sam se da spavam. "Spava. Bolje da ga pustimo." "Pijan je kao klada", ree Majki. Otili su. Ustao sam, iziao na balkon i posmatrao igranje na trgu. Svet mi se nije vie vrteo. Bio je vrlo jasan i svetao, samo se mutio na ivicama. Umio sam se i ietkao kosu. Izgledao sam sam sebi stran u ogledalu. Siao sam dole u trpezariju. "Evo ga!" ree Bil. "Dek, stari drue. Znao sam da nee umreti." "Zdravo, drevna pijanduro", ree Majki. "Ogladneo sam, pa sam se probudio." "Uzmi malo supe", ree Bil. Nas trojica smo sedeli za stolom, a inilo se kao da est lica nedostaje.

XIX
Ujutru je sve bilo svreno. Fijesta je bila prola. Probudio sam se u devet asova, okupao se, obukao se i siao dole. Trg je bio pust i po ulicama nije bilo nikog. Neka deca su kupila po trgu drke od raketa. Kafane su se ba otvarale i kelneri su iznosili ugodne pletene stolice i razmetali ih oko mermernih stolova u senci arkada. istili su ulice i polivali ih crevom. Seo sam u pletenu stolicu i ugodno se zavalio. Kelner se nije urio da doe. Na stubovima arkada su se jo uvek nalazila zvanina saoptenja o istovaru bikova i vozni red specijalnih vozova. Izie jedan kelner u plavoj kecelji, s vedrom vode i krpom i poe da skida oglase, cepajui u kaievima i spirajui i otirui hartiju koja je ostala zalepljena za kamen. S fijestom je bilo svreno. Popio sam kafu, a malo posle doe Bil. Posmatrao sam ga kako prelazi preko trga. Seo je za sto i poruio kafu. "Dakle", ree, "sve je svreno." "Da", rekoh. "Kad polazi?" "Ne znam. Najbolje bi bilo da uzmemo auto, mislim. Zar se ti ne vraa u Pariz?" "Ne. Mogu da ostanem jo nedelju dana. Mislim da u otii do San Sebastijana." "Hteo bih da se vratim." "ta e Majki da radi?" "Ide u Sen an de Liz." "Hajde da uzmemo auto pa da idemo zajedno do Bajone. Tamo moe veeras da uhvati voz." "Dobro. Da poemo posle ruka." r "U redu. Nai u auto." Ruali smo i platili smo raun. Montoja nam nije prilazio. Raun je donela jedna sobarica. Auto je ekao napolju. ofer je naslagao i privezao kofere na krov automobila i stavio ih pored sebe kod prednjeg sedita, i mi uosmo. Auto pree preko trga, proe kroz pobone ulice, pa ispod drvea i niz breg izie iz Pamplone. V onja nam se nije uinila suvie dugom. Majki je poneo bocu fundadora. Popio sam samo nekoliko gutljaja. Preli smo preko planina i izili iz panije, pa onda belim drumovima i kroz bujan, vlaan i zelen baskijski predeo, i najzad smo stigli u Bajonu. Ostavili smo Bilov prtljag na stanici i on je kupio kartu za Pariz. Njegov voz je polazio u sedam i deset. Izili smo iz stanice. Auto je stajao pred njom. "ta emo s kolima?" upita Bil. "Ma neka avo nosi kola", ree Majki. "De da ih zadrimo." "U redu", ree Bil. "Kuda emo?"

"Hajdemo u Bi jari da popijemo neto." "Majki stari raspikua", ree Bil. Odvezli smo se u Bi jari i ostavili auto pred jednim pravim Ricom. Uli smo u bar, zaseli na visoke stolice i pili viski sa sodom. "Ovo pie ja plaam", ree Majki. "Da vuemo kocku." Bacili smo pokerdajs iz dubokog konog pehara. Bil je ispao pri prvom bacanju. Majki je sa mnom izgubio, pa je pruio barmenu novanicu od sto franaka. Viski je kotao po dvanaest franaka za svakog. Ponovo naruismo, i Majki ponovo izgubi. Svaki put je davao barmenu dobru napojnicu. U jednom odeljenju do bara svirao je dobar dez. Bio je prijatan bar. Naruismo jo jedanput. Ja sam ispao pri prvom bacanju sa etiri kralja. Bacali su Bil i Majki. Majki dobi prvo bacanje sa etiri puba. Bil dobi drugo. Pri poslednjem bacanju, Majki dobi tri kralja i ostade na njima. Predao je pehar Bilu. Bil protrese i izrui kocke ispadoe tri kralja, as i kraljica. "Na vama je, Majki", ree Bil. "Majki stari kockar." "ao mi je", ree Majki. "Ne mogu da prihvatim." "ta se desilo?" "Nemam para", ree Majki. "Potpuno sam vorc. Imam samo dvadeset franaka. Evo, uzmite dvadeset franaka." Bil se nekako promeni u licu. "Imao sam taman toliko da platim Montoji. Nego, srea da sam i toliko imao." "Da vam isplatim ja jedan ek", ree Bil. "Vrlo ljubazno od vas, ali, vidite, ja ne mogu ispostavljati ekove." "Kako ete doi do novaca?" "0, neto e doi. Treba da stigne renta za dve nedelje. Mogu da ivim na kredit u onoj krmi u Sen 2anu." "ta e da uradi s kolima?" upita me Bil. "Hoe li ih zadrati?" "Sasvim je svejedno. Izgleda nekako idiotski." "Hajde da popijemo jo po jednu", ree Majki. "Odlino. Ovo ja plaam", ree Bil. "Ima li Bret nekog novca?" obrati se on Majklu.

"Ne bih rekao. Ono to sam platio ika Montoji je najveim delom njen novac." "Zar uopte nema novaca pri sebi?" upitah. "Ne bih rekao. Ona nikad nema novaca. Dobija pet stotina zlatnika godinje, a od toga plaa trista pedeset kamatu Jevrejima." "Pretpostavljam da je podiu na samom izvoru", ree Bil. "Tano. U stvari i nisu Jevreji. Samo ih zovemo Jevrejima. ini mi se da su kotlanani." "Zar ba nita nema sa sobom?" upitah. "Ne verujem. Sve mi je dala kad je pola." "Nego", ree Bil, "mogli bismo popiti jo po jednu." "Sjajna ideja", ree Majki. "Raspravljati o finansijama ne vodi nikad niemu." "Ne vodi", ree Bil. Bil i ja smo bacali kocku za sledee dve runde. Bil je izgubio i platio. Iziosmo i priosmo automobilu. "Gde biste eleli da idete, Majki?" upita Bil. "Da se provozamo. Moglo bi koristiti mom kreditu. Da se provozamo malo." "Odlino. Voleo bih da vidim obalu. Da se provozamo do Andeja." "Nemam kredita du obale." "ovek nikad ne zna", ree Bil. Povezli smo se drumom du obale. Prolazili smo kraj zelenih rtova, belih vila sa crvenim krovovima, kraj umaraka i veoma plavog okeana; bila je oseka i voda se nabirala daleko du ala. Provozali smo se kroz Sen an de Liz i proli kroz sela dalje niz obalu. Iza talasastog predela kroz koji smo prolazili videli smo planine preko kojih smo doli iz Pamplone. Pred nama se pruao drum. Bil pogleda na svoj asovnik. Bilo je vreme da se vratimo. Zakucao je na staklo i rekao oferu da okrene. ofer je poterao auto natrag u travu da bi ga okrenuo. Iza nas je bila uma, ispod nas pojas livada, pa more. Pred hotelom gde e Majki odsesti u Sen anu zaustavismo auto i iziosmo. ofer mu unese kofere. Majki je stajao pored auta. "Zbogom, drugari", ree Majki. "Fijesta je bila kolosalna." "Do vienja, Majki", ree Bil.

"Videemo se uskoro", rekoh. "Za novac se ne brinite", ree Majki. "Ti plati auto, Dek, a ja u ti poslati svoj deo." "Do vienja, Majki." "Do vienja, drugari. Sjajni ste bili." Svi se rukovasmo. Mahnusmo Majklu iz kola. Stajao je na drumu i gledao. Stigli smo u Bajonu ba pred polazak voza. Nosa je izneo Bilove kofere iz garderobe. Iziao sam ak do ograde na peronu. "Do vienja, drue", ree Bil. "Do vienja, mome!" "Sjajno je bilo. Sjajno sam se proveo." "Hoe li biti u Parizu?" "Ne. Moram da se ukrcam sedamnaestog. Do vienja, drue!" "Do vienja, mome!" Proao je kroz vratnice i uao u voz. Nosa je iao napred s koferima. Posmatrao sam voz kako kree. Bil je stajao na prozoru. V oz proe, ostali vagoni prooe i tranice ostadoe prazne. Otiao sam do auta. "Koliko sam vam duan?" upitah ofera. Do Bajone smo se bili pogodili za sto pedeset pezeta. "Dvesta pezeta." "Koliko bi jo iznosilo da me na povratku odvezete do San Sebastijana?" "Pedeset pezeta." "Ne terajte egu." "Trideset i pet pezeta." "Ne vredi te pare", rekoh. "Odvezite me do ho tela ,Panije Fleri." Pred hotelom sam platio oferu i dao mu napojnicu. Auto je bio zasut prainom. Izvukao sam futrolu s prutovima iz praine. Uinila mi se kao poslednja stvar koja me je vezivala sa panijom i fijestom. ofer je stavio auto u pokret i poterao ga niz ulicu. Posmatrao sam ga kako je skrenuo da bi izbio na put za paniju. Uoh u hotel i dadoe mi sobu. U toj istoj sobi sam spavao kad smo Bil, Kon i ja bili u Bajoni. inilo mi se kao da je to bilo vrlo davno. Umio sam se, presvukao koulju i iziao u grad. U kiosku sam kupio jedan broj njujorkog Heralda i svratio u kafanu da ga proitam. Neobino je bilo

ponovo biti u Francuskoj. Oseala se neka skrovita, malograanska atmosfera. Zaalio sam to nisam otiao s Bilom u Pariz, samo to bi Pariz znaio dalje fijestisanje. Dosta mi je bilo fijesta za izvesno vreme. U San Sebastijanu e biti mirno. Sezona poinje tek u avgustu. Moi u da dobijem dobru sobu u hotelu, da itam i da plivam. Tamo je divna plaa. Na etalitu vie plae ima divnog drvea, a pre poetka sezone alju tamo mnogu decu s dadiljama. Uvee e svirati muzika pod drveem prekoputa kafane "Marinas". Moi u da sedim kod "Marinasa" i da sluam. "Kako se jede unutra?" upitah kelnera. U kafani se nalazio restoran. "Dobro. Vrlo dobro. Jede se vrlo dobro." "U redu." Uao sam i veerao. Za Francusku je to bio obilan obed, ali je posle panije izgledao veoma briljivo odmeren. Popio sam bocu vina da mi pravi drutvo. Vino je bilo "ato Margo". Bilo je prijatno piti polagano, uivati u vinu i biti sam. Boca vina je bila prijatno drutvo. Posle sam poruio kafu. Kelner je preporuio neki baskijski liker zvan "izara". Doneo je bocu i napunio au likera. Ree da se "izara" spravlja od pirinejskog cvea. Pravog pirinejskog cvea. Liker je liio na ulje za kosu i mirisao je na italijansku Strega.1 Rekoh mu da odnese pirinejsko cvee i da donese jedan Vieux mare. Mare je bio dobar. Popio sam jo jedan posle kafe. Kelner kao da je bio malo uvreen zbog pirinejskog cvea, te mu dadoh previsoku napojnicu. To ga je oraspoloilo. Prijatno je bilo nalaziti se u zemlji gde se ljudi mogu tako jednostavno uiniti zadovoljnim. Covek nikad ne zna da li e mu se panski kelner zahvaliti. U Francuskoj je sve postavljeno na tako istu finansijsku osnovu. To je zemlja u kojoj se najjednostavnije ivi. Niko ne komplikuje stvari time to e vam postati prijatelj iz nekih nejasnih razloga. Ako elite da se sviate ljudima, treba samo da potroite malo novaca. Potroio sam malo novaca i svideo sam se kelneru. Cenio je moje pohvalne osobine. Radovao bi se da ponovo doem. Jednom u opet tu veerati, i njemu e biti milo da me vidi i zaelee da veeram za njegovim stolom. To bi bila iskrena naklonost, jer bi poivala na zdravoj osnovi. Bio sam opet u Francuskoj. Sledeeg jutra sam svima u hotelu dao malo previsoku napojnicu da bih stekao jo vie prijatelja, i otputovao sam jutarnjim vozom za San Sebastijan. Nosau na stanici nisam dao vie no to treba, jer nisam pretpostavljao da u ga ikad vie videti. Hteo sam samo da steknem nekoliko dobrih prijatelja meu Francuzima u Bajoni, da bih bio dobrodoao ako opet navratim. Znao sam da e njihovo prijateljstvo biti ispravno ako me budu zadrali u pamenju. U Irunu smo morali promeniti voz i pokazati pasoe. Nisam voleo to naputam Francusku. ivot je tako jednostavan u Francuskoj. Uviao sam da sam budala to se vraam za paniju. U paniji ovek nikad ne zna na emu je. Uviao sam da sam budala to se vraam, ali sam stao u red sa svojim pasoem, otvorio kofere pred carinicima, kupio kartu, proao kroz vratnice, uao u voz, i posle etrdeset minuta i osam tunela bio sam u San Sebastijanu. U San Sebastijanu je ak i po vrelom danu bilo neeg od ranog jutra. Lie na drveu je izgledalo kao da nikad nije sasvim suvo. Ulice su izazivale oseanje kao da su tek polivene. I po najvrelijem danu je u nekim ulicama svee i hladovito. Otiao sam u jedan hotel u gradu gde sam ranije odsedao i

dobio sobu s balkonom s koga se gledalo preko krovova grada. Iza krovova se dizala zelena padina. Raspakovao sam kofere i poredao knjige po stolu kraj postelje, izvadio pribor za brijanje, okaio neto odela u veliki orman i napravio zaveljaj za perionicu. Zatim sam se istuirao u kupatilu i siao na ruak. panija nije bila prela na letnje vreme, pa je jo bilo rano. Ponovo sam podesio svoj asovnik. Zaradio sam itav jedan sat doavi u San Sebastijan. Na ulasku u trpezariju, vratar mi donese policijsku prijavu da je popunim. Potpisao sam je i zatraio dva formulara za telegrame, pa sam napisao poruku za hotel "Montoju" da mi na ovu adresu alju pisma i telegrame. Izraunao sam koliko u dana provesti u San Sebastijanu, pa sam poslao telegram svom birou i zamolio da zadre potu, ali da mi jo za est dana alju sve telegrame u San Sebastijan. Zatim sam uao i ruao. Posle ruka sam se popeo u svoju sobu, itao malo, a zatim zaspao. Kad sam se probudio, bilo je etiri i po. Pronaao sam svoj kupai kostim, zavio ga zajedno sa eljem u ubrus, siao dole i odetao ulicom do Konce. Oseka je bila na polovini. alo je bilo glatko i vrsto, pesak se uteo. Uao sam u kabinu, skinuo se, navukao kostim i preao preko glatkog peska do mora. Pesak je bio topao pod bosim nogama. Na alu i u vodi je bilo prilino sveta. Tamo dalje gde se rtovi Konce skoro spajaju da bi obrazovali zaliv videla se bela linija val obrana i otvoreno more. Mada je bila oseka, nailazio je poneki veliki talas. Nailazili su kao nabori na vodi, prikupljali teinu vode, pa bi se onda blago prelili po toplom pesku. Zagazio sam. V oda je bila hladna. Naiao je talas, zaronio sam, otplivao pod vodom i kad sam izronio, jeze je bilo nestalo. Otplivao sam do splava, popeo se i legao na vrele daske. Na drugom kraju su bili jedan mladi i devojka. Devojka je bila smakla naramenice svog kostima i sunala je lea. Mladi je leao potrbuke na splavu i priao joj. Smejala se onome to govori i okretala svoja pocrnela lea na suncu. Leao sam na suncu na splavu dok se nisam osuio. Zatim sam zaronio nekoliko puta. Jednom sam duboko zaronio i doplivao do dna. Plivao sam otvorenih oiju; bilo je zeleno i tamno. Splav je bacao tamnu senku. Izronio sam pored splava, popeo se, zaronio jo jednom, zadravajui se to due, pa otplivao na obalu. Leao sam na alu dok se nisam osuio, zatim sam otiao u kabinu, skinuo kostim, ispljuskao se slatkom vodom i istrljao se ubrusom. Odetao sam pod drveem oko zaliva do kazina, pa sam jednom hladovitom ulicom otiao do kafane "Marinas". Unutra u kafani je svirao orkestar, a ja sam seo napolje, na terasu, i uivao u svezoj hladovini po vrelom danu i popio au limunade s nastruganim ledom, a zatim jedan dobar viski sa sodom. Dugo sam sedeo pred kafanom "Marinas" i itao, posmatrao svet i sluao muziku. Docnije, kad je poelo da se smrkava, proetao sam oko zaliva, pa kroz etalite, i na kraju sam se vratio u hotel na veeru. Bila se odravala neka biciklistika trka "Tur di Pej Bask" i vozai su te noi zanoili u San Sebastijanu. U trpezariji su na jednoj strani za dugim stolom sedeli vozai i veerali sa svojim trenerima i menaderima. Svi su bili Francuzi i Belgijanci i poklanjali su veliku panju obedu, ali su bili dobro raspoloeni. U zaelju su sedele dve lepukaste Francuskinje, sa ikom u stilu ulice Fobur Monmartr. Nisam mogao ustanoviti kome pripadaju. Za drugim stolom su svi govorili u argonu i bilo je mnogo linih ala; na drugom kraju stola je padala i poneka ala koju nisu hteli ponoviti kad bi devojke zatraile da je uju. Sledeeg jutra se trka nastavljala na poslednjoj etapi San SebastijanBilbao. V ozai su pili mnogo vina; bili su opaljeni i pocrneli od sunca. Trku

nisu ozbiljno uzimali, izuzev meu sobom. Toliko puta su se takmiili meu sobom da vie nije bilo vano ko e pobediti. Naroito u stranoj zemlji. to se tie novaca to se moe udesiti. V oza koji je u trci imao prednost od dva minuta dobio je uboje koji su mu zadavali velike bolove. Sedeo je skoro na krstima. Vrat mu je bio veoma crven, a plava kosa izbledela na suncu. Ostali vozai su pravili ale na raun njegovih uboja. On lupnu viljukom po stolu. "Pazite", ree, "sutra u toliko zabiti nos u guvernale da e mi uboje dodirivati samo prijatan povetarac." Jedna od devo jaka ga pogleda preko stola i on se osmehnu i pocrvene. panci ne znaju da okreu pedale, govorili su. Na terasi sam popio kafu s menederom tima jednog velikog fabrikanta bicikla. Ree da je trka bila vrlo prijatna i da bi je vredelo pratiti da Boteija nije ispao u Pamploni. Praina je gadna, ali su putevi u paniji bolji nego u Francuskoj. Biciklistika drumska trka je jedini sport na svetu, rekao je. Jesam li ikad pratio "Tur de Frans"? Samo preko novina. "Tur de Frans" je najvei sportski dogaaj na svetu. Upoznao je Francusku pratei i organizujui drumske trke. Malo je ljudi koji poznaju Francusku. elo prolee, elo leto i elu jesen provodi po drumovima s vozaima. Uzmimo samo koliko automobila sad prati vozae u drumskoj trci od grada do grada. Bogata zemlja i sportskija iz godine u godinu. Postae najsportskija zemlja na svetu. To je uinila biciklistika drumska trka. To i fudbal. Poznaje on Francusku. La France sportive. Poznaje on drumsku trku. Popismo po konjak. Ipak, nije ravo ni vratiti se u Pariz. Postoji samo jedan jedini Panam.1 U elom svetu, razume se. Pariz je najsportskiji grad na svetu. Da li znam "op de Negr"? Kako da ne. Nai u ga tamo jednog dana. Naravno. Popiemo zajedno po jedan konjak. Naravno da emo. Oni polaze ujutru u etvrt do est. Da li u ustati za polazak? Trudiu se, svakako. Da li bih eleo da me pozove? Vrlo je zanimljivo. Poruiu portiru da me probudi. On bi me rado probudio. Ne bih eleo da ga uznemiravam. Ostaviu poruku portiru. Oprostili smo se do sutra ujutru. 1 Pariz. Kad sam se ujutru probudio, vozai i pratei automobili su ve tri asa bili na drumu. U postelji sam popio kafu i proitao novine, pa sam se obukao, uzeo kupai kostim i siao na plau. Sve je bilo svee i hladovito i vlano u rano jutro. Pod drveem su etale s decom dadilje u uniformama i narodnoj nonji. panska deca su lepa. Nekoliko istaa cipela sedelo je zajedno pod jednim drvetom i razgovaralo s jednim vojnikom. V ojnik je imao samo jednu ruku. Bila je plima, duvao je dobar povetarac i talasi su se valjali po alu. Skinuo sam se u kabini, preao preko uskog pojasa ala i uao u vodu. Zaplivao sam ka puini, trudei se da plivam kroz velike talase, ali sam ponekad morao zaroniti. Zatim sam se okrenuo na lea u mirnoj vodi i pustio da me ona nosi. Leei na leima, video sam samo nebo i oseao sam kako se more die i sputa. Otplivao sam natrag do talasa i spustio se potrbuke preko jednog velikog talasa, pa sam se okrenuo i plivao, trudei se da ostanem u dolini izmeu talasa i da se talas ne prevali preko mene. Zamorio sam se plivajui izmeu talasa, pa sam se okrenuo i otplivao do splava. V oda je bila gusta i hladna. inilo se kao da ovek nikad ne moe potonuti. Plivao sam sporo, inilo mi se da dugo plivam s visokom plimom, a zatim sam se popeo na splav i seo na daske koje su

postajale vrele na suncu, dok se voda slivala s mene. Posmatrao sam zaliv, stari grad, kazino, drvored du etalita i velike hotele s belim tremovima i nazivima u zlatnim slovima. S desne strane, skoro zatvarajui zaliv, uzdizao se zeleni breg sa zamkom. Splav se ljuljao prema kretanju vode. S druge strane uzanog prolaza koji je vodio u otvoreno more dizao se drugi visoki rt. Pomislio sam da bi bilo lepo preplivati zaliv, ali sam se bojao gra. Sedeo sam na suncu i posmatrao kupae na alu. Izgledali su vrlo mali. Malo posle sam ustao, odupro se prstima noge o rub splava koji se nakrenuo pod mojom teinom, pa sam spretno i duboko zaronio, da bih izronio kroz vodu koja je postajala sve svetlija, stresao slanu vodu s glave i lagano i ravnomerno otplivao na obalu. Poto sam se obukao i platio kabinu, otiao sam natrag u hotel. Biciklisti su ostavili nekoliko brojeva lista Loto, pa sam ih pokupio u itaonici, poneo ih i seo u naslonjau, na sunce, da ih prelistam i da se obavestim o francuskom sportskom ivotu. Dok sam tu sedeo, doao je vratar drei u ruci plav omot. "Telegram za vas, gospodine." Uvukao sam prst u omot koji je bio zalepljen, otvorio ga i proitao. Bio je dostavljen iz Pariza: Moe li doi hotel Montana Madrid u prilinoj nezgodi Bret Dadoh napojnicu vrataru i ponovo proitah telegram. Trotoarom je dolazio jedan potar. Uao je u hotel. Imao je velike brkove i sasvim vojniko dranje. Iziao je iz hotela. Vratar se pojavio odmah posle njega. "Evo jo jednog telegrama za vas, gospodine." "Hvala", rekoh. Otvorio sam ga. Bio je dostavljen iz Pamplone. Moe li doi hotel Montana Madrid u prilinoj nezgodi Bret Vratar je jo stajao, verovatno oekujui novu napojnicu. "Kad ima voz za Madrid?" "Otiao je jutros u devet. Ima jedan putniki u jedanaest i "Juni ekspres" veeras u deset." "Uzmite mi jedno leite za "Juni ekspres." Hoete li sad novac?" "Kako god elite", ree on. "Uneu u raun." "Moe." Dakle, to je znailo otpisati San Sebastijan kako stoji. ini mi se da sam i oekivao nejasno tako neto. Spazio sam vratara gde stoji u vratima.

"Molim vas, donesite mi formular za telegram." Doneo je; izvadio sam nalivpero i napisao tampanim slovima: Ledi Eli hotel Montana Madrid stiem sutra junim ekspresom Voli Diek To je, izgleda, bilo dovoljno. Dakle, tu smo. Pusti enu da ode s jednim ovekom. Upoznaj je s drugim da ode s njim. Sad idi da je vrati. I potpii se sa "voli". Tako i treba. Uao sam da ruam. Nisam mnogo spavao te noi u "Junom ekspresu". Ujutru sam dorukovao u kolima za ruavanje i posmatrao stenovit predeo sa borovima izmeu Avile i Eskorijala. Video sam kroz prozor Eskorijal, siv, dugaak i hladan pod suncem, i nije me se ticalo ni koliko lanjski sneg. Video sam kako se preko ravnice pomalja Madrid sliveni beli obrisi na horizontu na malom grebenu daleko preko prepeenog predela. Severna stanica u Madridu je kraj pruge. Sve pruge se tu zavravaju. Ni jedan voz ne ide dalje. Napolju su ekali fijakeri i taksi i niz hotelskog osoblja. Liilo je na palanku. Uzeo sam taksi, pa smo se penjali kroz vrtove i pored prazne palate i nedovrene crkve na ivici grebena, i sve uzbrdo dok nismo dospeli u visoki, arki moderni grad. Taksi je zaao u ravnu ulicu i izbio na Puerta del Sol, probio se kroz saobraaj i izaao na Karera San Heronimo. Na svim radnjama su perde bile sputene zbog ege. Na sunanoj strani ulice bili su zatvoreni kapci na prozorima. Taksi se zaustavi uz trotoar. Ugledah firmu Hotel "Montana" na drugom spratu. Sofer je uneo kofere i spustio ih kraj dizalice. Nisam mogao staviti dizalicu u pokret, pa sam poao uz stepenice. Na drugom spratu se nalazila mesingana ploa s natpisom Hotel "Montana". Zazvonio sam: niko se ne pojavi na vratima. Ponovo sam zazvonio i vrata otvori jedna devojka natmurena lica. "Da li je tu ledi Eli?" upitah. Tupo me je gledala. "Da li je tu jedna Engleskinja?" Ona se okrenu i pozva nekog unutra. Na vratima se pojavi jedna veoma debela ena. Kosa joj je bila seda i namazana uljem i uokvirivala joj lice u tvrdim talasima. Bila je zdepasta i zapovednikog dranja. "Muy buenos",1 rekoh. "Stanuje li ovde jedna Engleskinja? eleo bih da vidim tu gospou." 1 Svako dobro panski pozdrav. "Muy buenos. Da, ovde stanuje jedna Engleskinja. Naravno da moete da je vidite ako ona eli da vas vidi." "Ona eli da me vidi." "Devojka e je pitati." "Velika je vruina." !

"Velika je vruina leti u Madridu." "A kako je hladno zimi." "Da, zimi je vrlo hladno." Da li bih eleo i sam da odsednem u hotelu "Montana?" Zasad jo nisam odluio, ali bi mi bilo milo kad bi doneli kofere iz prizemlja, da ih neko ne bi ukrao. U hotelu "Montana" nije nikad nita bilo ukradeno. U drugim gostionicama da. Ali ovde ne. Ne. Osoblje ovog hotela je strogo odabrano. Milo mi je to da ujem. Ipak bih voleo da mi donesu kofere gore. Devojka ue i ree da ona Engleskinja eli da primi Engleza, i to odmah. "Dobro", rekoh. "Vidite, kao to sam i rekao." "Dabome." Poao sam za devojinim leima kroz dug, mraan hodnik. Na kraju hodnika zakucala je na jedna vrata. "Jesi li to ti, Dek? Zdravo", ree Bret. "Ja sam." "Ui. Ui." Otvorio sam vrata. Devojka ih zatvori za mnom. Bret je bila u postelji. Ba je etkala kosu i drala je etku u ruci. Soba je bila u onom neredu koji ostavljaju samo oni koji su uvek imali poslugu. "Mili!" ree Bret. Priao sam postelji i obgrlio je rukama. Poljubila me je, i dok me je ljubila oseao sam da je mislila na neto drugo. Drhtala mi je u rukama. Uinila mi se tako sitna. "Mili! Strane sam trenutke proivela." "Priaj mi o tome." "Nita nema da se pria. Tek jue je otiao. Ja sam ga naterala da ide." "Zato ga nisi zadrala?" "Ne znam. ovek ne moe tako neto da uini. Mislim da mu nisam nita uinila naao." "Sigurno si mu bila jo kako dobra."

"Ne bi trebalo da ivi ni sa kim. Odmah sam bila naisto s tim." "Nije valjda. "Grozno!" ree ona. "Nemoj da govorimo o tome. Nikad da ne govorimo o tome." "Vai." "Prilino me je zaprepastio to se stideo mene. Stideo me se jedno vreme, zna." "Nije valjda." "Jeste. Verovatno su se u kafani egaili s njim zbog mene. Hteo je da pustim kosu. Ja s dugom kosom! Izgledala bih kao udo." "Komino." "Rekao je da bi me to uinilo enstvenijom. Izgledala bih kao strailo." "I ta se desilo?" "0, preao je preko toga. Nije me se dugo stideo." "A kakva je to bila nezgoda?" "Nisam znala mogu li ga otpratiti, a nisam imala ni pare da odem i da ga ja ostavim. Pokuavao je da mi da puno para, zna. Rekla sam mu da imam para kao pleve. Znao je da je to la. Nisam mogla primiti novac od njega, zna." "Nisi." "Ah, nemoj da govorimo o tome. A bilo je i smenih stvari. Daj mi cigaretu." Zapalio sam cigaretu. "Nauio je engleski kao kelner u Dibu.""Aha." "Na kraju je hteo i da se oeni sa mnom." "Stvarno?" "Naravno. A ne bih se mogla udati ak ni za Majkla." "Moda je mislio da e tako postati lord Eli." "Ne, nije to bilo. Stvarno je hteo da se oeni sa mnom. Da ga ne bih mogla napustiti, kako je rekao. eleo je da se obezbedi da ga nikad ne mogu napustiti. Naravno, tek poto postanem enstvenija."

"Trebalo bi da se osea polaskanom." "I jesam. Sa mnom je opet sve u redu. Zbrisao je onog prokletog Kona." "Dobro je." "Zna, ivela bih s njim da nisam uvidela da to ne valja za njega. Sjajno smo se slagali." "Izuzev tvoje spoljanosti." "0, navikao bi se on na to." Ugasila je cigaretu. "Meni je trideset i etvrta, zna. Neu da budem jedna od onih bludnica koje upropauju decu." 1 Engleski nadimak za Gibraltar. "Nee." "Neu da budem takva. Oseam se nekako dobrom, zna. Kao da me je neto podiglo." "Dobro je." Skrenula je pogled. Mislio sam da trai drugu cigaretu. Onda sam video da plae. Oseao sam kako plae. Kako se trese i plae. Nije dizala glavu. Obgrlio sam je rukama. "Da ne govorimo nikad vie o tome. Molim te da ne govorimo nikad vie o tome." "Mila Bret." "Vratiu se Majklu." Drei je vrsto, oseao sam kako plae. "Tako je strano dobar i tako uasan. On je moga kova." Nije dizala glavu. Pomilovao sam je po kosi. Oseao sam kako se trese. "Neu da budem kao one bludnice", ree ona. "Ali, oh, Dek, nemoj nikad da govorimo o tome, molim te." Otili smo iz hotela "Montana". Upravnica hotela mi nije dozvolila da platim raun. Raun je bio plaen. "Ah, pusti to sad", ree Bret. "Sad vie nije vano." Odvezli smo se taksijem do "Palas" hotela, ostavili prtljag, rezervisali leite za veernji "Juni ekspres" i otili u hotelski bar na koktel. Sedeli smo na visokim stolicama za barom, dok je barmen mukao martini u velikoj niklovanoj boci.

"Zanimljivo je na kakvu vanrednu uglaenost ovek nailazi u baru velikog hotela", rekoh. "Danas su samo jo barmeni i dokeji uljudni." "Ma kako hotel bio vulgaran, bar je uvek prijatan." "udno." "Barmeni su uvek fini ljudi." "Zna", ree Bret, "ono je prava istina. Tek mu je devetnaest. Zar nije to udno?" Kucnusmo se aama koje su stajale jedna uz drugu na baru. Bile su hladne i zamagljene. S one strane zastrtog prozora vladala je madridska letnja ega. "Ja volim maslinku u martiniju", rekoh barrnenu. "Imate pravo, gospodine. Izvolite." "Hvala." "Trebalo je da pitam, znate." Barmen se dovoljno udaljio na drugu stranu da ne uje na razgovor. Bret je srknula iz ae koja je stajala na ploi. Zatim je podie. Ruka joj je bila dovoljno vrsta da je podigne posle tog prvog gutljaja. "Dobar je. Ba je prijatan ovaj bar." "Svi su barovi prijatni." "Zna, isprva nisam ni verovala u to. Roen je devetsto pete. Ja sam u to vreme bila u koli u Parizu. Pomisli!" "A ta bi htela da mislim o tome?" "Ne budi magarac. Nee da asti (Jamu jednim piem?" "Dajte nam jo dva martinija." "Kao one ranije, gospodine?" "Vrlo su dobri bili." Bret se osmehnu na njega. "Hvala, gospoo." "Dakle, na zdravlje", ree Bret,

"Na zdravlje!" "Zna", ree Bret, "bio je samo sa dve ene ranije. Nita ga drugo nije zanimalo sem borbe s bikovima." "Ima on vremena za to." "Ne znam. On smatra da sam ga ba ja privukla. Ne avanture kao takve." "U redu, ba ti." > "Da, ba ja." "Mislio sam da nee uopte govoriti o tome." "ta mogu." "Izgubie ako stalno bude priala." "Samo onako priam. Zna, Dek, oseam se nekako strano dobrom." "I treba." "Zna, oseam se dobrom zato to sam se resila da ne budem bludnica." "Da." "To je ono to imamo umesto Boga." "Neki ljudi imaju Boga", rekoh. "Dosta njih." "Nije nikad ba najbolje uspevao sa mnom." "Hoemo li jo po jedan martini?" Barmen je izmukao jo dva martinija i nasuo ih u nove ae. "Gde emo ruati?" upitah Bret. Bar je bio sve. Kroz prozor se mogla naslutiti ega koja je vladala napolju. "Ovde?" upita Bret. "Ne valja ovde u hotelu. Znate li za neki restoran ,Botin?" upitah barmena. "Da, gospodine. elite li da vam napiem adresu?" "Hvala vam."

Ruali smo na spratu kod "Botina". To je jedan od najboljih restorana na svetu. Imali smo prasee peenje od sisaneta i pili smo rioja alta. Bret nije mnogo jela. Nikad nije mnogo jela. Ja sam obilno ruao i popio tri boce rioja alta. "Kako se osea, Dek?" upita Bret. "Gospode, ta si sve pojeo!" "Odlino se oseam. Hoe li deser?" "Boe sauvaj." Bret je puila. "Voli da jede, ta?" ree ona. "Da", rekoh. "Volim ja masu stvari." "ta voli?" "0, volim ja masu stvari", rekoh. "Hoe li deser?" "Ve si me pitao jedanput", ree Bret. "Jesam", rekoh. "Pitao sam. Da uzmemo jo jednu bocu rioja alta?" "Vrlo je dobro." "Nisi ga mnogo pila", rekoh. "Pila sam. Nisi video." "Da uzmemo dve boce", rekoh. Dooe boce. Usuo sam malo u svoju au, pa sam onda nalio Breti, zatim napunio svoju au. Kucnuli smo se. "Na zdravlje!" ree Bret. Ispio sam au i nalio drugu. Bret mi poloi ruku na miicu. "Dek, nemoj da se napije", ree. "Ne bi smeo." "Otkud zna to?" "Nemoj", ree ona. "Bie sve u redu." "Neu se opiti", rekoh. "Samo malo pijem vina. Volim da pijem vino." "Nemoj da se napije", ree ona. "Dek, nemoj da se napije." "Hoe li da se provozamo?" rekoh. "Hoe li da se provozamo kroz grad?" "Vai", ree Bret. "Nisam videla Madrid. Treba da vidim Madrid."

"Ovo u ja da dovrim", rekoh. Sili smo i proli kroz salu za ruavanje na prvom spratu i izili na ulicu. Kelner ode po taksi. Dan je bio vreo i svetao. Gore uz ulicu nalazio se mali skver s drveem i travnjakom gde su parkirali taksi. Doe jedan taksi s kelnerom na papuici. Dadoh mu napojnicu, rekoh oferu kuda da vozi i sedoh kraj Bret. ofer potera ulicom. Zavalio sam se. Bret se privi uz mene. Sedeli smo priljubljeni. Obgrlio sam je rukom i ona se uurila uz mene. Dan je bio vrlo vreo i svetao i kue su izgledale bletavo bele. Zavili smo u Gran Via. "Oh, Dek", ree Bret, "moglo bi nam biti tako divno zajedno." Pred nama je jedan saobraajac u suroj uniformi s postolja upravljao saobraajem. Podigao je palicu. Auto naglo uspori i Bret se privi uz mene. "Da", rekoh. "Zar nije lepo misliti tako?"

KRAJ

Table of Contents
Start