1

EXCEL
Osnovna obuka




















2

Uvod


Microsoft Excel je najpoznatiji i najkorieniji program za tabelarne proraune.
Jedan je od programa iz paketa Microsoft Office. Excel se, osim za tabelarne proraune
(statistike, finansijske i dr.), koristi i za izradu dijagrama, pravljenje spiskova i razmenu
i korienje podataka iz drugih izvora (baza podataka i drugih izvora ureenih podataka).

Dokumenti (datoteke, fajlovi) izraeni u Excelu nazivaju se radne sveske (engl.
workbook). Radne sveske se sastoje od radnih listova (engl. worksheet), a radni listovi
od elija (engl. cell). elije su organizovane u vrste (redove) i kolone. U Excelu 2003 na
jednom radnom listu ima 256 kolona i 65536 vrsta. Kolone su oznaene slovnim
oznakama (od AA do IV), dok su vrste oznaene brojevima (od 1 do 65536).




Slika 1. Prozor aplikacije Microsoft Excel


Izgled prozora aplikacije Microsoft Excel vrlo je slian prozoru aplikacije
Microsoft Word. Oba prozora imaju naslovnu liniju, liniju menija, liniju sa alatima,
statusnu liniju, horizontalne i vertikalne klizae, dugmad za kontrolu prozora aplikacije...
3
Osnovne razlike su u izgledu radne povrine (ovde je to mrea elija) i u postojanju linije
u Excel-u u kojoj se nalaze polje za naziv elije i polje za formule.

Unos podataka


Osnovni element Excel-ove radne povrine je elija. Podaci se u Excel-u unose
tako to se upisuju u elije. elije mogu sadrati tri vrste podataka:
Tekst;
numerike vrednosti;
formule.

Osnovno pravilo pri radu sa raunarima je da se prvo selektuje (oznai) objekat
nad kojim se izvrava neka akcija (naredba, komanda), a onda se zadaje naredba kojom
se izvrava akcija nad prethodno oznaenim objektom.

Unos podataka vri se u trenutno aktivnu eliju. Aktivna elija je lako uoljiva
jer je uokvirena tamnim okvirom. elija postaje aktivna (selektovana) kada se na nju
klikne levim taserom mia. Da bi se izvrio unos podataka u eliju dovoljno je selektovati
eljenu eliju, otkucati eljeni sadraj i pritisnuti taster Enter. Umesto korienja tastera
Enter, unos podataka u eliju moe se zavriti selektovanjem bilo koje druge elije ili
prelaskom na bilo koju drugu eliju korienjem tastera za kretanje po radnom listu
(videti tabelu 1.).



Pomera aktivnu eliju za jedan red navie
Pomera aktivnu eliju za jedan red nanie
ili Shift+Tab Pomera aktivnu eliju za jednu kolonu ulevo
ili Tab Pomera aktivnu eliju za jednu kolonu udesno
PgUp Pomera aktivnu eliju za jedan ekran navie
PgDn Pomera aktivnu eliju za jedan ekran nanie
Alt+PgUp Pomera aktivnu eliju za jedan ekran ulevo
Alt+PgDn Pomera aktivnu eliju za jedan ekran udesno

Tabela 1. Tasteri za za kretanje po radnom listu


Menjanje sadraja elije

Ukoliko se vri zamena postojeeg sadraja (podataka) u eliji kompletno
novim sadrajem, dovoljno je selektovati eliju, otkucati novi sadraj, pritisnuti taster
Enter i novi sadraj e zameniti stari (slino kao unos podataka).
Ukoliko se vri izmena samo dela sadraja elije, tada je potrebno duplim
klikom na eljenu eliju ui u tzv. reim ureivanja sadraja, pojavljuje se kursor u
4
samoj eliji i (slino kao u Word-u) mogu se brisati delovi sadraja elije, dodavati novi
sadraji i sl.
Brisanje sadraja elije vri se tako to se elija selektuje i iz menija Edit izabere
opcija Clear, a zatim izabere jedna od ponuenih opcija :
All brie se sve to je vezano za eliju (sadraj, ureenje i komentari);
Formats brie se samo ureenje (formatiranje) elije;
Contents brie se samo sadraj elije;
Comment briu se samo komentari vezani za eliju.

Brisanje sadraja se moe izvriti i na bri nain: selektuje se elija iji se sadraj
brie i pritisne taster Delete na tastaturi.

Sadraji koji se najee unose u Excel-u su tekst i brojevi. Treba primetiti da
Excel brojeve poravnava uz desnu ivicu elije, a tekst uz levu. Osim teksta i brojeva,
postoje i druge vrste sadraja koji se mogu uneti u elije. Ukoliko elimo da sadraj elije
E5 bude isti kao tekui sadraj elije B5, onda u eliju E5 upiemo =B5. Ovo se zove
referenca ili adresa elije. Sadraj elije moe biti i funkcija, ali funkcije e biti
detaljnije obraene kasnije.






















5



Formatiranje tabela



Osnovni elementi tabele su njen sadraj (podaci, prorauni ..) i njena forma
(izgled, struktura, organizacija...). Osnovna svrha postojanja tabela jeste da se u njh
smetaju podaci (i drugi sadraji), ali je organizacija tih podataka, njihova korelacija i
prezentacija ono to nam omoguava da podacima efikasnije manipuliemo i da ih lake
prezentujemo.
Najbitniji korak kod kreiranja tabele je da podaci budu ispravno uneeni i
njihove funkcionalne veze dobro definisane, ali je bitno i da tabele budu jasne i pregledne
i da zaglavlja, komentari, meurezultati i rezultati budu uoljivi.
Osnovni alati za ureenje (formatiranje) tabela su: fontovi, poravnavanje,
spajanje elija, bojenje, senenje, dodavanje okvira, dodavanje pozadina....

Podeavanje irine kolona ili visine vrsta je jedan od osnovnih elemenata
ureenja izgleda tabele. irina kolone se menja povlaenjem desne ivice (granine linije)
kolone. To se izvodi tako to se u zaglavlju kolona levim tasterom mia uhvati (klikne i
zadri pritisnut levi taster mia) desna granina linija kolone i pomeri do eljene irine.
Isto je i sa visinom vrsta, s tim to se u ovom sluaju pomera donja ivica vrste.
esto je potrebno promeniti irinu vie kolona i to tako da irina svih kolona
bude jednaka. To se izvodi tako to se selektuju sve kolone iju irinu menjamo, zatim se
podesi irina jedne od selektovanih kolona i automatski (im se pusti levi taster mia)
menja se irina i svih ostalih selektovanih kolona. Na isti nain menja se i visina vie
vrsta istovremeno.

Najee koriene komande za formatiranje elija nalaze se u okviru za
dijalog Format Cells. Na njemu se nalazi 6 kartica: Number, Alignment, Font, Border,
Patterns i Protection. Sve komande dostupne u navedinim karticama primenjuju se na
elije selektovane pre pokretanja okvira za dijalog, a efekti su vidljivi tek po zatvaranju
okvira za dijalog klikom na dugme OK.

Na kartici Numberbira se tip podataka koji e se nalaziti u elijama i
podeavaju se neke osnovne karakteristike za svaki od tipova podataka. Najee
korieni tipovi podataka su tekst, broj, datum, procenti, vreme ... (slika 2).


6


Slika 2. Okvir za dijalog Format Cells kartica Number

Na kartici Allignment ponuene su opcije za horizontalno i vertikalno
poravnavanje i centriranje sadraja elija (Text Alignment Horizontal i Vertical), zatim
mogunost preloma teksta (Wrap text), spajanja vie elija (Merge cells) i prikazivanje
teksta pod uglom (Orientation). Inae Excel, podrazumevano, po horizontali poravnava
tekst uz levu ivicu, a brojeve uz desnu, a po vertikali uz dno (slika 3).




Slika 3. Okvir za dijalog Format Cells kartica Alignment

7
Na kartici Font nalaze se podeavanja fonta ista kao i u ostalim programima iz
paketa Microsoft Office. (slika 4).




Slika 4. Okvir za dijalog Format Cells kartica Font

Na kartici Border vri se izbor ivica koje e biti istaknute, kojim stilom e to biti
uraeno (puna, takasta, isprekidana, deblja, tanja ....linija) i u kojoj boji (slika 5).




Slika 5. Okvir za dijalog Format Cells kartica Border


8
Na kartici Patterns bira se boja pozadine selektovanih elija i moe se eventualno
dodati i rafura (slika 6).




Slika 6. Okvir za dijalog Format Cells kartica Patterns


















9
Formule i funkcije


Formule su jedan od najbitnijih i najkorisnijih elemenata Excel-a. Bez njih bi
Excel predstavljao samo lep tabelarni prikaz podataka sa prateom grafikom
predstavom.

Formule se, kao i podaci, upisuju u elije. One koriste podatke koji se nalaze u
elijama i izvravaju matematike proraune iji se rezultati prikazuju u elijama.
Formule mogu da sadre matematike operatore (+ , - , * , / ), brojeve, tekst, reference
elija i ugraene funkcije radnog lista.

Operatori koji se koriste u formulama i njihovi nivoi prioriteta dati su u
tabeli 2:



Operator Naziv operatora Prioritet
+ Sabiranje 3
- Oduzimanje 3
* Mnoenje 2
/ Deljenje 2
^ Stepenovanje 1
& Nadovezivanje 4
= Logiko poreenje jednako 5
> Logiko poreenje vee 5
< Logiko poreenje manje 5
>= Logiko poreenje vee ili jednako 5
<= Logiko poreenje manje ili jednako 5
<> Logiko poreenje nije jednako 5

Tabela 2. Operatori

Stepenovanje ima najvei prioritet, a logika poreenja najmanji. Da bi se
zaobila gore navedena Excelova ugraenja pravila prioriteta, koriste se zagrade. Uvek se
prvo izraunavaju izrazi u zagradama.
Pri pisanju formula u Excel-u vrlo esto se koriste reference (adrese) elija.
One mogu biti:
relativne ( npr. A1)
apsolutne ($A$1)
meovite ($A1 ili A$1)

Sledei primer pomae da se razume razlika izmeu apsolutnih i relativnih
adresa elija:
-ukoliko u eliju C1 upiemo formulu =A1+B1, u eliji C1 se
izraunava zbir elija A1 i B1.
10
-ukoliko sada sadraj elije C1 (koji je formula) kopiramo u eliju C2,
videemo da je sadraj elije C2 formula =A2+B2. Excel je automatski
promenio formulu jer je korieno relativno adresiranje. U veini sluajeva nam
izvrena translacija formule odgovara.
-U sluaju da nam je potrebna formula koja sadri ba referencu na
odreenu eliju ( i da se ta adresa kopiranjem ne menja), onda koristimo apsolutne
vrednosti elija. U prethodno navedenom primeru bi u eliju C1 upisali formulu
=$A$1+$B$1, a posle kopiranja sadraja elije C1 u eliju C2 ova formula bi
zadrala isti oblik, tj =$A$1+$B$1

Poruke o grekama

Postoji nekoliko karakteristinih poruka o grekama koje Excel prikazuje:
o #DIV/0! - greka zbog deljenja sa nulom
o ###### - irina kolone nije dovoljna da se prikae izraunata
vrednost
o #NAME - nepravilno uneen izraz (nejasna formula..)
o #REF - u formuli postoji referenca na eliju koja ne postoji
(izbrisana je)

Funkcije

Osnovne funkcije koje se koriste u Excel-u su suma (SUM), prosek ili
srednja vrednost (AVERAGE), minimalna vrednost (MIN), maksimalna vrednost (MAX)
i funkcija brojanja (COUNT).
Ove funkcije se unose u obliku izraza FUNKCIJA(argumenti). Na primeru
funkcije za sumu to je izraz SUM(A1;A2;A3) ili izraz SUM(A1:A3). U prvom sluaju
argumenti funkcije su relativne adrese elija razdvojene sa znakom taka-zarez, a u
drugom sluaju argument funkcije je niz.

Funkcija SUM sabira sve brojeve koji su uneeni kao argumenti.
Funkcija AVERAGE rauna prosek brojeva koji su uneeni kao argumenti.
Funkcija MIN daje kao rezultat najmanji od brojeva koji su uneeni kao
argumenti.
Funkcija MAX daje kao rezultat najvei od brojeva koji su uneeni kao
argumenti.
Funkcija COUNT daje kao rezultat ukupan broj elija koje sadre brojane
vrednosti. Prazne elije i elije koje sadre tekst se ne broje.

Funkcija IF je najee koriena logika funkcija. Sintaksa ove funkcije je
sledea:

IF(logiki_uslov;[vrednost_ako_je_uslov_ispunjen];[vrednost_ako_uslov_nije_ispunjen])

Pisanje formula i korienje gore navedenih funkcija e detaljnije biti objanjeno
u prateoj vebi!!!
11
Izrada dijagrama



xcel-ov dijagram (engl. chart) je grafiki prikaz sadraja elija xcel-vog
radnog lista.

Prikazivanje tabelarno organizovanih podataka pomou dijagrama je nain da
podatke (tekst, brojeve, rezultate, trendove ... ) prikaemo u vizuelno prihvatljivijem
obliku. Izrada dijagrama je, najee, poslednji korak (kruna) u procesu obrade neke
grupe podataka.

Izrada dijagrama je postupak od dva koraka. Prvi korak je izbor grupe elija iji
e sadraj biti grafiki prikazan. Drugi korak je pokretanje xcel-vog arobnjaka Chart.
arobnjak za izradu dijagrama sastoji se od etiri okvira za dijalog i jednostavan
je za korienje:
U prvom okviru za dijalog vri se izbor vrste dijagrama.
U drugom okviru se vri izbor podataka sa radnog lista koji e biti grafiki
predstavljeni.




Slika 7. Prvi i drugi okvir za dijalog arobnjaka za izradu dijagrama









12
U treem okviru ponueno je vie opcija koje se tiu izgleda dijagrama
(naslov, labele, raspored elemenata dijagrama, prikaz vrednosti..)





Slika 7. Trei okvir za dijalog arobnjaka za izradu dijagrama



U etvrtom okviru bira se gde e dijagram biti smeten (na tekuem
radnom listu, na nekom drugom radnom listu ili u novu radnu svesku)





Slika 7. etvrti okvir za dijalog arobnjaka za izradu dijagrama








13
PRILOG: VEBA 1


Izraditi u Excel-u tabelu kao na slici po uputstvu predavaa.




LAN PORODICE DATUM ROENJA VISINA
1 OTAC 4.7.1970 183 cm
2 MAJKA 11.4.1973 169 cm
3 ERKA 15.10.2000 135 cm
4 SIN 25.3.2003 120 cm




Koristei Excel-ove alate za formatiranje i Office-ov Clip Art nacrtati kuu kao na
donjoj slici.