You are on page 1of 13

ISTORIJA PSIHOANALIZE U SRBIJI U XX VEKU

Boris Kordi
UDK: 615.851.1(091)(497.11)20

Kratak sadraj
Razvoj psihoanalize u Srbiji je predstavljen kroz rad ljudi u Srbiji koji su irili psihoanalitiku misao i praksu kroz kliniki i edukativni rad. Izdvojena su dva osnovna kriterijuma za odabir: a. didaktika analiza, i b. osnivanje udruenja. Prvi analizirani psihoanalitiari u Srbiji su Nikola ugar i Hugo Klajn. Nakon II svetskog rata Vojin Mati, koji je proao trogodinju didaktiku analizu kod Nikole ugara, nastavlja sa edukativnim radom i didaktikom analizom koju je kod njega prolo oko trideset kandidata. Prvi krug njegovih analizanada je dobio ime matievci i nastavio sa edukativnim radom i didaktiim analizama kandidata. Krajem XX veka je Tamara tajner-Popovi pokrenula akciju meunarodnog priznavanja psihoanalize u Srbiji koja se zavrila 2004. kada je Beogradsko psihoanalitiko drutvo postalo ravnopravan lan Internacionalnog psihoanalitikog drutva. Kljune rei: istorija psihoanalize, Vojin Mati, Beogradsko psihoanalitiko drutvo, Internacionalno psihoanalitiko drutvo Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 93

Fakultet Bezbednosti, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija

UVOD
Freud se ubraja meu najvee mislioce XX veka, a psihoanaliza je nastavila da ivi na razliite naine i nakon smrti njenog tvorca. Ona je, pre svega, prisutna kroz delatnost psihoanalitiara, njihov svakodnevni psihoterapijski rad; kroz razvijanje psihoanalitike teorije kao naina razumevanja i tumaenja psihikog ivota oveka i njegovog ponaanja; kroz udruenja psihoanalitiara i njihovu istraivaku, didaktiku, izdavaku i ostale delatnosti; kroz primenu psihoanalize u raznim oblastima ivota; kroz umetniku i drutvenu kritiku; kroz razne reakci-

je koje su nastale na psihoanalizu; itd. U ovom lanku nam je elja da pratimo kako se psihoanaliza razvijala u Srbiji tokom XX veka i to iz dva aspekta koja smatramo da su bitna za ivot psihoanalize: a. kroz prenoenje vetine psihoanalitikog rada didaktikom (trening) analizom, i b. kroz stvaranje i razvijanje psihoanalitikih udruenja. Zato ba ova dva kriterijuma? Na okruglom stolu 100 godina psihoanalize odranom na Saboru psihologa 2006. godine iz publike je postavljeno pitanje beogradskim psihoanalitiarima ta smatraju da je Freud-ovo najvee otkrie. Odgovorio sam da je to psihoana-

litiki metod, jer bez metoda ne bi bilo istraivanja, otkria i teorija. To smatram kao odgovor na pitanje zato prvi kriterijum. A drugi kriterijum zato to su psihoanalitika drutva mesto gde se postavljaju standardi za edukaciju, razvoj i unapreenje psihoanalize. U tom smislu drutva odreuju nain usvajanja neophodnih znanja i vetina za sticanje prava za samostalnim psihoanalitikim terapijskim radom. Preteu psihoanalize ini Breuerov rad sa histerinim pacijentkinjama kada je u njihovim seanjima tragao za poreklom i objanjenjem simptoma. To predstavlja prvo jasno psihogeno objanjenje duevnog oboljenja. Breuer je upoznao Freuda sa svojim otkriima i to je predstavljalo poetak zajednike saradnje koja je rezultirala objavljivanjem Studija o histeriji 1895. godine [1]. Freud nije bio zadovoljan rezultatima koje su postizali Breuerovim metodom koji se zasnivao na hipnozi i sugestiji, te je razvio psihoanalitiki metod radi spoznaje psihike stvarnosti [2] na osnovu kojeg je doao do tako znaajnih otkria kao to su nesvesno, infantilna seksualnost, Edipov kompleks i mnoga druga [3]. Osnovu metoda ini psihoanalitika situacija u kojoj pacijent lei na kauu i saoptava svoje slobodne asocijacije dok ga psihoanalitiar slua sa tzv. slobodno lebdeom panjom (to znai panjom koja se ne usmerava na odreene detalje) sedei u fotelji iznad njegove glave. U odreenim momentima analitiar intervenie da bi unapredio razvoj procesa i interpretira da bi pacijent doao do uvida u svoje psihiko funkcionisanje. Istovremeno sa otkriem psihoanalitikog metoda Freud je zapoeo svoju samoanalizu, otprilike 1897. godine. Zahvaljujui njegovoj samoanalizi nastala je

knjiga Tumaenje snova, objavljena 1900. godine [4]. Kasnije e Freud postaviti uslov da svako ko eli da se aktivno bavi primenom psihoanalitikog metoda u leenju mora i sam da proe svoju analizu. Prvi psihoanalitiari bili su, tako, Freudovi uenici. O samim poecima Freud pie u O istoriji psihoanalitikog pokreta 1914. sledee [5]: Od 1902. godine nadalje, nekolicina mladih doktora se okupila oko mene sa jasnom namerom da ue, praktikuju i ire znanje psihoanalize. Poticaj je doao od kolege koji je sam doiveo blagotvorne efekte analitike terapije. Redovni sastanci su se odravali uvee odreenim danima u mojoj kui, odvijale su se diskusije prema odreenim pravilima a prisutni su se trudili da pronau svoje puteve u ovom novom i nepoznatom polju istraivanja i da zainteresuju ostale za nj. Druga znaajna grupa zainteresovanih za psihoanalizu se okupila u Zrichu predvoena E. Bleulerom i C.G. Jungom. 1908. godine je u Salzburgu odran prvi Internacionalni psihoanalitiki kongres. Iste godine je Abraham osnovao Berlinsko psihoanalitiko drutvo, a narednih godina su osnovana drutva u New York-u, Budimpeti i Londonu. Prva psihoanalitika klinika je osnovana u Berlinu 1921. godine na inicijativu dr M. Eitingtona. Rad klinike se fokusirao na tri cilja: psihoanalitiki trening, psihoanalitiki tretman za one koji ne mogu da ga priute privatno, i psihoanalitika istraivanja. U radu klinike su uestvovali pored ostalog Ernst Simmel, Otto Fenichel, Carl Mller-Braunschweig, Hans Lampl, Karen Horney, Hanns Sachs, Franz Alexander, Sandor Rado, Siegfried Bernfeld, Felix Boehm, Eugen J. Hrnik, Max Eitingon. Na ovoj klinici zapoinje istorija srpske psihoanalize. Nikola u-

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 94

gar, rodom iz Subotice, nakon zavrenog medicinskog fakulteta u Pragu 1923. godine, preao je u Berlin i proao svoju trening analizu kod F. Boehma u trajanju od dve godine [6]. U to vreme je preporuka klinike bila da se trening analiza radi najmanje godinu do godinu i po. U Internacionalnom psihoanalitikom urnalu iz 1939. ugar se navodi kao lan Bekog psihoanalitikog drutva [7]: Sugar, Dr. Nikola, Knjeginje Ljubice ul. 32, Belgrade, Jugoslavia. (Int. J. Psycho-anal, 1939, 20:498). Zahvaljujui istraivanjima Petra Klajna zapisanim u njegovom magistarskom radu Razvoj psihoanalize u Srbiji [6] sauvani su neki podaci o Nikoli ugaru.

NIKOLA UGAR
Nikola ugar je roen 25. avgusta 1897. u Subotici, a zvanino je proglaen mrtvim 15. maja 1945. Stradao je kao Jevrejin u nacistikim logorima. Njegovo ime je navedeno meu najmanje petnaest ubijenih od strane nacista [8] u Biltenu Internacionalnog psihoanalitikog udruenja, a zaveden je kao lan Bekog psihoanalitikog udruenja. Naime, nakon svoje trening analize ugar je 1925. godine preao u Be gde je nastavio specijalizaciju iz psihijatrije kod Wagner-Jauregga, sluao Freudova predavanja, povezao se sa tadanjim psihoanalitiarima i postao vanredni lan Bekog psihoanalitikog drutva. Redovni lan istog drutva je bio u periodu od 1933. do 1938., a onda se ulanio u Budimpetansko psihoanalitiko drutvo. U kratkom periodu koji je proveo u Beu ugar je saraivao sa Paulom Schilderom i bio s njim koautor lanka "Zur Lehre von den schizofrenen Sprach-strungen", objavljenog u "Zentralblatt fr die gesamte Neurologie

und Psychiatrie" 1926. godine. Krajem 1926. godine ugar se vraa u Suboticu, i nakon odsluene vojske, zapoinje svoju privatnu praksu. Bio je poznat kao lekar za alkoholizam po klijenteli koja je kod njega dolazila. 1937. godine seli se za Beograd i zapoinje saradnju sa Nikolom Popoviem, filozofom, prevodiocem i popularizatorom psihoanalize u tadanjoj Srbiji. Nikola Popovi je, u svojoj karijeri, bio ef Katedre za filozofiju, dekan Filozofskog fakulteta, prorektor Univerziteta, a tokom rata rektor Univerziteta. 1945. godine je osuen na est godina robije kao kolaboracionista, jer je ostao na dunosti rektora tokom okupacije. Poreenja radi, Felix Boehm, ugarov analitiar, je nasledio predsednitvo nad Berlinskim psihoanalitikim drutvom u vreme kada su Nemci poeli sa progonom Jevreja, ali je ostao u kontaktu sa S. Freudom i savetovao se povodom novonastale situacije, a nakon rata je nastavio saradnju sa Internacionalnim psihoanalitikim udruenjem o emu svedoe pisani tragovi Anne Freud. N. Popovi je tridesetih godina odrao seriju veoma poseenih predavanja na Kolarevom univerzitetu iz oblasti psihoanalize i napisao dve knjige iz te oblasti [6]. Prva je proizala iz njegovih predavanja i zove se Predavanja iz psihoanalize u izdanju Gece Kona, Beograd, 1934. Druga je Psihoanaliza osnove uenja Sigmunda Frojda, Geca Kon, Beograd, 1935. To su prve knjige na srpskohrvatskom jeziku u kojima je sistematski izloena psihoanalitika teorija. U Internacionalnom psihoanalitikom urnalu iz 1938. godine [9] Nikola ugar je dao kritiki prikaz Predavanja iz psihoanalize. Sinovac Nikole Popovia je Boko Popovi, poznati profesor Psihologije li-

95

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

nosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu u drugoj polovini XX veka. Nikola ugar je, sa grupom sledbenika, 1938. osnovao Psihoanalitiko drutvo u Beogradu. lanovi su bili Lj. Dumi, V. Dvornikovi, M. uri, Hugo Klajn, Vladislav Klajn, V. Mati, N. Popovi i Lj. ivkovi. Sastanci su se odvijali jednom meseno u kancelariji Nikole Popovia u dekanatu Filozofskog fakulteta do zabrane 1940. kada je dekanu Popoviu reeno da je "politiki nezgodno" da deluje psihoanalitiko drutvo na fakultetu. Povremeni sastanci su se od tada odravali u ugarovom stanu. Sastanci su se odvijali tako to bi jedan lan grupe odrao predavanje, a posle bi usledila diskusija ili razgovor. Nakon bombardovanja Beograda ugar se peke vratio u Suboticu i tu radio do 1944. kada je deportovan u nacistike logore. Tokom svog boravka u Beogradu ugar je na trening analizi imao, pored ostalih, dva budua psihoanalitiara: Vladislava Klajna i Vojina Matia. O Matiu emo govoriti detaljno kasnije, s obzirom da je on nastavio rad Nikole ugara. A to se tie Vladislava Klajna da pomenemo da je njegov budui rad vezan za bolnicu Dragia Miovi u kojoj je 1956. osnovao psihoterapijsko odelenje sa psihodinamskom orijentacijom. Predavanja o psihoanalizi koja je Vladislav Klajn drao u to vreme su smatrana jeretinim. Na napade je Klajn odgovorio rekavi da e i dalje koristiti psihoanalizu u radu jer ta metoda pomae. ugar je, stoga, na dva najznaajnija naina doprineo razvoju psihoanalize u Srbiji. Praktikovanjem trening psihoanalize ostavio je za sobom psihoanalitiare praktiare, a osnivanjem psihoanalitikog drutva je pokrenuo proces rada na

irenju i razvijanju psihoanalitike misli u Srbiji. Pre nego nastavimo prikaz istorijskog razvoja psihoanalize moramo da se zaustavimo i nakratko osvrnemo na rad Hugo Klajna koji nije doprineo razvoju na polju trening analize, ve je najznaajniji doprinos dao u primenjenoj psihoanalizi (ekspirologija), zatim u tumaenju partizanske ratne neuroze, te u izdavatvu (prevoenje i izdavanje Freudovih dela).

HUGO KLAJN
Roen je 30. septembra 1894. u Vukovaru, a umro je 1981. u Beogradu. Medicinu je studirao u Beu. Studije je zapoeo 1912. a prekinuo ih je za vreme prvog svetskog rata kada je kao rezervni oficir bataljonski lekar sluio u Galiciji i Italiji. Diplomirao je 1918. godine. Tokom 1913. Hugo Klajn je odlazio na tromeseni kurs iz psihoanalize kod Viktora Tauska. Zatim je bio lino na razgovoru kod Freuda, u Berggasse 19, da bi dobio dozvolu da slua njegova predavanja, to je bio Freudov zahtev u to vreme. Dobio je Freudovu vizit-kartu sa potpisom, kao vizu za njegova predavanja. U periodu 1921-23. Klajn se vratio u Be da bi specijalizirao psihijatriju, a istovremeno je traio od Freuda preporuku za psihoanalitiara koji bi ga primio na trening analizu. Freud je predloio Edwarda Hitschmanna, ali Hugo se odluio za Paula Schildera koji je bio slobodnijih nazora. Po povratku Hugo Klajn je radio na Guberevcu u psihijatrijskoj bolnici, a kasnije je preuzeo ordinaciju dr Subotia, po njegovoj smrti i na predlog njegove ene. Meu njegovom klijentelom se nala i mlada pijanistkinja, Stana uri-Ribnikar, sa kojom se 1937. oenio i dobio si-

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 96

na. Tokom rata je radio u jevrejskoj bolnici (koje su nacisti namerno odvojili od ostalih bolnica) i kad je shvatio koja sudbina ga eka simulirao je samoubistvo, a zatim izigravao pacijenta-depresivca, da bi se kasnije sklonio, promenio izgled (brada, naoale) i identitet u Uroa Kljajia. Predstavljao se kao profesor engleskog a ena mu je dolazila u posete kao uenica. U tom periodu Hugo Klajn je vodio dnevnik, neku vrstu samoanalize, koji je njegova ena uvala u radnom stolu, ali je na kraju rata izgoreo zajedno sa njegovom bibliotekom. Posle drugog svetskog rata Klajn je radio na nervnom odeljenju vojne bolnice, da bi ga nova vlast predloila za reisera u Narodnom pozoritu, zahvaljujui njegovim pozorinim kritikama u predratnom, levo orijentisanom listu Stoer. Kako je poeo da reira, tako je poeo da predaje psihologiju na Dramskom studiju Narodnog pozorita, a kasnije je predavao reiju na Akademiji za pozorite, film, radio i televiziju. Time je otpoela drugaija karijera za Hugo Klajna u kojoj nije bilo mesta za kliniki rad ali je njegov doprinos primenjenoj psihoanalizi i izdavatvu bio veliki. Preveo je 1937. Psihopatologiju svakodnevnog ivota S. Freuda i napisao predgovor O psihoanalizi. Objavio je 1939. lanak o omakama izazvanim nesvesnom eljom za smru deteta, Fehlleistung infolge unbewusster Todeswnsche gegen das einzige Kind u Internationale Zeitschrift fr Psychoanalyse und Imago [10]. Napisao je 1945. Ratna neuroza Jugoslovena koja je izdata tek 1955 [11], u kojoj daje tumaenje tzv. jurianata, boraca-partizana koji su pokazivali specifinu vrstu simptomatologije. lanak Razvoj psihoanalize u poslednjim decenijama je

izaao 1958. kao predgovor izdanju Freudovog Uvoda u psihoanalizu. Takoe je napisao predgovor za Odabrana dela Sigmunda Freuda 1969. Ostali njegovi radovi vezani su za pozorite, a meu znaajnijim je zbirka tekstova ekspir i ovetvo iz 1964.

VOJIN MATI
Roen je 25. jula 1911. godine u Zrenjaninu, a umro je 1999. u Beogradu [12]. Otac mu je bio jedini srpski lekar u gradu, a 1914. je optuen za veleizdajnika jer je odrao govor protiv AustroUgarske, te je poslat za kaznu na front. Po zavretku rata postavljen je za upravnika upanijske bolnice u Velikom Bekereku, dananji Zrenjanin. Mati je poslat na studije medicine u Be 1929. godine a nakon tri godine se vratio u Srbiju, zbog velike ekonomske krize, i nastavio studije u Beogradu. Tokom boravka u Beu Mati je sluao veoma poseena predavanja urologa Oswalda Schwarza, koji je drao kurs o psihoanalizi, psihosomatskim obolenjima i branim problemima. Mati je diplomirao 1936. i zapoeo specijalizaciju iz neuropsihijatrije kod prof. Stanojevia. Nikola ugar je 1937. obiao Neuropsihijatrijsku kliniku i jedino je Mati bio zainteresovan za prikljuivanje psihoanalitikom drutvu. Iste godine Mati je zapoeo trening analizu kod ugara koja je trajala oko tri godine i prekinuta je zbog rata. P. Klajn [6] navodi da je Mati 1950-51 sproveo i samoanalizu. Mati je 1941.poloio specijalistiki ispit iz neuropsihijatrije. Tokom rata odveden je u zarobljeniki logor u Nemakoj u kojem je radio kao lekar i vodio neuropsihijatrijsko odelenje. Po povratku u zemlju radio je kao asistent neuropsihijatrije kod prof. Vladi-

97

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

mira Vujia, jednog od boljih poznavalaca psihoanalitikog uenja i oveka koji je uveo psiholoke predmete u studije neuropsihijatrije [13]. Uestvovao je 1947. u osnivanju Odseka za defektologiju pri Vioj pedagokoj koli na kojem je bio honorarni predava. Dobio je stipendiju Svetske zdravstvene organizacije (WHO) 1948. i proveo godinu dana u Parizu na specijalizaciji kod prof. Georgesa Heuyera, dejeg psihijatra, i dr Fischgolda, specijaliste za EEG. Mati je hteo da nastavi svoju trening analizu u Parisu ali je sekretar Psihoanalitikog udruenja, Sach Nacht, odugovlaio sa odlukom i na kraju saoptio da nema vremena za referencionu analizu. Mati je 1952. dao ostavku na asistenturu kod prof. Vujia i preao na Filozofski fakultet na kojem je tada osnovano Odelenje za Psihologiju. Iz poetka je predavao kao asistent deju psihopatologiju, da bi se penzionisao kao redovni profesor koji je, tokom svoje karijere, predavao Optu psihopatologiju, Psihopatologiju dece i adolescenata i Mentalnu higijenu. Matiev najznaajniji poduhvat je osnivanje Medicinsko-pedagokog savetovalita 1953. godine [14]. Savetovalite se bavilo prvenstveno psihopatologijom dece i omladine, a po organizaciji je predstavljalo izrazito naprednu ustanovu na prostorima tadanje Jugoslavije. Bilo je multiprofesionalno, tu su radili psihijatri (Milica Joji-Milenkovi, Slavka Brzev), pedijatar (Ljiljana Milosavljevi), psiholozi (Milica Marinkov, Katarina Radovanovi, Nevenka Perovi, Vladimir Petrovi), pedagog (Branivoj Popovi) i socijalni radnik (Vera Markievi). Na elu sa Matiem oni su predstavljali snaan profesionalni tim iji su meuljudski odnosi postali veoma prijateljski. Edukacija je bila sastavni deo posla i Mati je tim

uveo u posao dijagnostike, terapije i savetovanja. U radu su se koristili testovi, to se tada smatralo buroaskim. Koristili su se testovi inteligencije (Binet-Simon, Raven) i projektivni testovi (Rorschach za decu, MAPS, FAT, TAT, Machover test). U terapijskom radu se koristila individualna i grupna psihoterapija i savetovanje, zatim play-terapija, radna terapija, a obavljao se i socijalni rad. Odravali su se timski sastanci svake subote sa diskusijama, grupnim supervizijama sluajeva, a na pojedine sastanke i seminare su dolazili i studenti psihologije. Koliko je napredan bio timski rad u to vreme govori injenica da je tek 70-tih grupa psihoterapeuta iz Bea drala edukaciju o timskom radu na prostorima tadanje Jugoslavije. Savetovalite je posedovalo prostoriju za play-terapiju sa jednosmernim ogledalom za posmatranje dece i terapije. Nakon deset godina rada predloeno je da se savetovalite kao nepotrebno ukine. Vie od dvanaest komisija je razmatralo ovaj zahtev da bi jednog ponedeljka zaposleni zatekli inventar na hodniku a usmeno im je reeno da se isele. U periodu kada je osnovano i radilo Medicinsko-pedagoko savetovalie osnivaju je jo dva slina odeljenja psihodinamske orjentacije [15]: Mirko vraki osniva 1952. psihijatrijsko odeljenje Avala u okviru Neuropsihijatrijske klinike u Beogradu na kojem se tretiraju neurotska oboljenja na psihodinamski nain, a Vladislav Klajn osniva 1956. psihoterapijsko odeljenje u bolnici Dr Dragia Miovi. Najveu zaostavtinu iz perioda savetovalita (pa i kasnije) ini Matiev rad kao trening analitiara kada je i veliki broj njegovih tadanjih saradnika proao analizu kod njega. Na taj nain je Mati nastavio tamo gde je ugar bio onemogu-

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1 98

en ratom i vlastitom smru. U tom periodu su kod njega trening analizu proli Milica Joji-Milenkovi, Ljiljana Milosavljevi, Slavka Brzev, Milica Marinkov i Vladimir Petrovi. Analiza je imala uestalost pet puta nedeljno i trajala je najmanje etiri godine. Od nabrojanih Matievih analizanada Ljiljana Milosavljevi je prela na polovini analize u Zagreb i dovrila svoju trening analizu kod zagrebakog psihoanalitiara Stjepana Betlheima, direktnog lana IPA od 1953 [16]. U kasnijem periodu trening analizu (po manje strogim pravilima) su proli i mnogi drugi psihijatri i psiholozi. Meu njima su i zvanino priznati psihoanalitiari od strane Internacionalnog psihoanalitikog udruenja: Tamara tajner-Popovi, Aleksandar Vuo, Vojislav uri, Vesna Brzev, Ivanka Dunji i Marija Vezmar. Najznaajniji teorijski doprinos psihoanalitikoj teoriji Mati je dao u lanku Uloga razvoja hvatanja u prevazilaenju anaklitikog straha koji je objavljen u Analima zavoda za mentalno zdravlje 2 iz 1970. Analizirao je ulogu ruke u prvih godinu dana ivota kada ona postaje predobjekat koji preuzima na sebe neke majinske funkcije kao to su pribavljanje oralnog zadovoljstva sisanjem prsta, kono-miine prijatnosti dodirivanjem tela, te vizuelne gratifikacije gledanje ruke uz osmeh. U anaklitikom periodu je razlikovao funkciju introjekcije stavljanjem predmeta u usta, kao i funkciju ovladavanja strahom od naputanja kroz bacanje predmeta iz ruku. U kasnijem razvoju majka postaje objekat nezavisan od Ega a ruka postaje deo Ega deteta. Drugi izuzetan teorijski doprinos Mati je dao na polju paleopsihologije primene psihoanalitike teorije na objektni razvoj oveanstva i mitske prolosti.

Glavni radovi iz te oblasti tampani su u publikacijama Zaboravljena boanstva [17], te Psihoanaliza mitske prolosti I [18], II [19] i III [20]. U njima Mati pokazuje kako se razvoj oveanstva moe razumeti primenom psihoanalitike teorije razvoja i analizira niz junoslovenskih mitova pokazujui primenu svojih pretpostavki. Vojin Mati je posedovao niz kvaliteta [14]. Bio je poliglota (govorio je devet jezika), irokog obrazovanja, neverovatan rukovodilac, veoma empatian, sa izuzetnim razumevanjem za ljudske slabosti. Posebno elimo da istaknemo kvalitete koji su doli do izraaja u njegovoj borbi za razvoj psihoanalize u Srbiji (Mati se borio na, njemu svojstven, tihi matievski nain). Kad je Mati poeo da razmilja o analitikoj obuci za zaposlene u savetovalitu prvo je eleo da dovede trening analitiara iz Maarske. Kad se ideja pokazala neizvodivom Mati je pokazao retku sposobnost da razdvoji unutar sebe uloge rukovodioca i trening analitiara, to je ljudski i profesionalno izuzetno teak zadatak. Pored toga, Mati se nije plaio da sagleda da njegovi analizandi mogu vie da napreduju nego to analiza s njim moe da im prui, pa ih je slao kod drugih analitiara. Takoe je, svo vreme, bio u kontaktu sa novinama u psihoanalizi i stalno pratio literaturu iz date oblasti. Bio je snana podrka svojim acima koji su bili poznati u strunim krugovima kao matievci, a ta podrka mu se vraala istom snagom kad god mu je bila potrebna. Uvek je teio za zvaninim priznanjem psihoanalize u Srbiji i na kraju mu se elja ispunila zahvaljujui borbi njegovog sledbenika Tamare tajner-Popovi. Na kongresu u San Francisku 1995. izabran je, zajedno sa Tamarom, za punopravnog lana Internacio-

99

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

nalnog psihoanalitikog udruenja i dobio je posebno priznanje i povelju za razvoj psihoanalize.

zvali uenike Vojina Matia, iz perioda ezdesetih i sedamdesetih, a s obzirom na doprinos daljem razvoju psihoanalize.

MATIEVCI
Analizandi Vojina Matia iz perioda Medicinsko-pedagokog savetovalita su prebaeni, po ukidanju savetovalita, u razliite ustanove kako bi se onemoguio njihov timski rad. Postojala je ideja da se svi prebace u novoosnovani Zavod za mentalno zdravlje (danas Institut) ali to se nije desilo. Slavka Brzev je prebaena u kolski dispanzer Doma zdravlja Boris Kidri (na kojem je formirano psiholoko savetovalite zajedno sa Katarinom Radovanovi i Ksenijom Kondi), Milica Joji-Milenkovi u Zavod za mentalno zdravlje na odelenje psihoza, Milica Marinkov takoe u Zavod, Ljiljana Milosavljevi na Institut za majku i dete, Vladimir Petrovi na Filozofski fakultet. Znaajni poduhvati su bili osnivanje branog savetovalita pri Zavodu za mentalno zdravlje 1965., osniva Milica JojiMilenkovi, i psiholokog savetovalita na Filozofskom fakultetu 1976., osniva Vladimir Petrovi. Mnogi matievci su bili asistenti i predavai na na Filozofskom fakultetu. Milica Joji-Milenkovi je bila predava na predmetu Opta psihopatologija, Vladimir Petrovi na predmetima Mentalna higijena i Psihopatologija detinjstva i mladosti, da bi od 1970. predavao Osnove psihoterapije i savetovanja. Njegovo je mesto na predmetima Psihopatologija detinjstva i mladosti i Mentalna higijena preuzela Ksenija Kondi. Sada emo ukratko rei neto o najznaajnijim matievcima, kako su tada

Milica Joji-Milenkovi
Roena je 1928. u Pei kao jedno od petoro dece, a preminula je 06. marta 2008. Otac, diplomirani filozof, je biran za narodnog poslanika u dva navrata nakon prvog svetskog rata, a zatim je bio direktor gimnazije u Pei. Za vreme drugog svetskog rata je bio zarobljenik u italijanskom zatvoru a streljan je 1945. kao saradnik okupatora. Majka je bila edukator za ene na Institutu kralja Nikole. Milica je zavrila medicinski fakultet u Beogradu i specijalizirala psihijatriju. Tokom rada u Medicinsko-pedagokom savetovalitu Milica je esto radila sa roditeljima jer je smatrala da je to neophodna dopuna terapiji dece. Na Zavodu se bunila protiv turih naznaka u anamnezama tipa imala je lo brak koje nita konkretno ne govore o branim problemima. Njeni nalazi su uvek pisani dinamski, tj. sa psihoanalitikim tumaenjem. Da li je to bio razlog da je izaberu da osnuje brano savetovalite, prvo takve vrste u tadanjoj Jugoslaviji, nije poznato. U svakom sluaju, savetovalite je ubrzo dospelo na dobar glas i razvila se saradnja sa Centrima za socijalni rad i sudovima. Savetovalite je postalo drugostepena komisija za dodelu dece nakon razvoda. Pored aktivnosti u Branom savetovalitu, Milica je radila kao ef Odseka za psihoze, predavala Optu psihopatologiju na Filozofskom fakultetu, radila kao konsultant i nadzor u Domovima zdravlja, Centrima za socijalni rad, Domovima za nezbrinutu decu, Domovima za

100

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

Vladimir Petrovi
Roen je 17. juna 1929. u Beogradu, a umro 14. decembra 1996. Zavrio je Filozofski fakultet, odsek za psihologiju, a doktorirao je na temu Emocionalne smetnje i uspeh u koli: porodica kao motivacioni faktor 1965. godine. Nakon rada u Medicinsko-pedagokom savetovalitu Vladimir Petrovi je preao na Filozofski fakultet i kasnije je vodio predmet Osnovi psihoterapije i savetovanja u okviru kojeg je ceo semestar posvetio predavanjima psihoanalitike tehnike. Osniva je Psiholokog savetovalita na

Ljiljana Milosavljevi
Ljiljana Milosavljevi je roena 30. aprila 1928. godine u Beogradu. Tu je zavrila medicinski fakultet i muziku akademiju (na harfi), a kasnije je specijalizi-

101

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

vaspitno zaputenu decu i slino. Za svoj rad dobila je niz priznanja. Svoju doktorsku tezu Psihodinamika branih odnosa nije nikad odbranila. U Beogradu nisu hteli da prihvate doktorski rad koji nema istraivanje sa statistikim analizama, a u Zagrebu su prevodili dokumentaciju na hrvatski jezik u vreme kada se koristio srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski jezik (to se deavalo 1972. u vreme tzv. maspoka). Milica je bila veoma iroke kulture, stalno je ila na koncerte, izlobe i pratila nova izdanja iz umetnosti. Tako se desilo da je velik broj njenih klijenata bio iz oblasti umetnosti ili istorije umetnosti. Bila je ekspert da putem jezgrovitih interpretacija pomogne ljudima i u kratkim psihoterapijama. Tek nakon penzionisanja mogla je da se posveti didaktikom psihoanalitikom radu te je imala nekolicinu strunjaka na trening analizi (pored ostalih i autora ovog teksta), uestvovala u komisiji za skrining (prijem na edukaciju za psihoanalitiara), i kao supervizor. Jedina je od Matia dobila zvanino priznanje da je osposobljena za grupnu analitiku psihoterapiju te je vodila edukativne grupe u Podgorici. U vreme kada se teko dolazilo do literature, prevela je zajedno sa suprugom Ja i mehanizmi odbrane Anne Freud, prevod koji se koristio kao skripta meu kolegama. Primljena je 1999. godine u Internacionalno psihoanalitiko udruenje kao punopravni lan [21].

rala pedijatriju. Pored Vojina Matia njen trening analitiar je bio Stjepan Betelheim iz Zagreba. Nakon Medicinsko-pedagokog savetovalita prebaena je na Odeljenje za mentalnu higijenu Instituta za majku i dete na kojem je 1963. osnovala Savetovalite za mentalnu higijenu. Ljiljana je dala znaajan doprinos razvoju psihoanalize svojim didaktikim radom. Osam strunjaka je kod nje prolo trening analizu. Meu njima je i Petar Klajn (koji je magistrirao na temi Razvoj psihoanalize u Srbiji) koji je uestvovao u naporima za zvanino priznanje psihoanalize 90-tih ali je prerano umro usled teke bolesti. Takoe je delovala kao lan skrining komisije i supervizor. Primljena je 1999. u Internacionalno psihoanalitiko udruenje kao punopravni lan [21]. Meu svojim analizandima cenjena je po svojim empatijskim sposobnostima, a sama kae da je rano uvidela znaaj kontratransfera u radu sa klijentima. Poznata je po svojim uspesima u radu sa agorafobiarima. Prva se bavila sa dejom psihosomatikom, pored Ksenije Kondi, to je predstavljeno radovima na svetskim kongresima.

Filozofskom fakultetu u okviru kojeg su radili volonteri i pruali psihoterapijske usluge studentima Univerziteta. U okviru savetovalita je okupljao jednom nedeljno studente-postdiplomce zainteresovane za psihoanalizu. Na sastancima su se prikazivale interne prezentacije radova psihoanalitiara, vodile diskusije na razne teme iz psihoanalize i radile supervizije u grupi. Petrovi je bio aktivan i kao trening analitiar. Od njegovih studenatapostdiplomaca petoro je dobilo meunarodnu licencu psihoanalitiara (od toga su dvoje ili kod njega na trening analizu).

Ksenija Kondi
Roena je 13. jula 1934. u Brkom [22]. Roditelji su se kolovali u AustroUgarskoj, majka je zavrila muziku kolu u Beu (klavir), a otac viu trgovinsku u Gracu (bio je strunjak za spoljnu trgovinu). Ksenija je prvi put itala Freuda na nemakom sa 16 godina zahvaljujui ujaku, izuzetno obrazovanom oveku koji je diplomirao prava u Beu. Ksenija je maturirala u prvoj generaciji klasine gimnazije gde je uila i latinski i starogrki. Zavrila je Filozofski fakultet, Odsek za psihologiju, a doktorirala na temu Povezanost dejih neurotinih smetnji sa strukturom linosti, odnosno patologijom roditelja 1980. Trea je u tadanjoj Jugoslaviji zavrila specijalizaciju iz medicinske/klinike psihologije (posle Josipa Bergera i Lile Jovanovi), a prva sa prikazom klinikog sluaja. Zavrila je trening analizu u trajanju pet godina kod dr Slavke Brzev-Mani, kao i dvogodinju edukaciju iz play-terapije. Godinu dana je bila na superviziji kod prof. dr Vojina Matia. Radila je dve i po godine u Centru za cerebralnu paralizu, sprat ispod Medicin-

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

sko-pedagokog savetovalita u kojem je radio prof. dr Vojin Mati, i uestvovala je kao stalni gost na njegovim sastancima. Zatim je deset godina radila u kolskom dispanzeru Doma zdravlja B. Kidri. Na Filozofski fakultet je dola sa trinaest godina klinikog iskustva i edukacijom iz psihoanalize. Zavrila je karijeru kao redovni profesor Psihopatologije detinjstva i mladosti i Mentalne higijene. Jedan je od osnivaa, predavaa i supervizora (pored V. Matia, V. Petrovia, i ostalih) subspecijalizacije iz analitiki orjentisane psihoterapije pri Medicinskom fakultetu. Takoe je jedan od osnivaa, pored devet koleginica, prvog privatnog psiholokog savetovalita Psiholoki krugovi 1990. Poznata je po svom angamanu na televiziji na kojoj je uestvovala kao gost ili voditelj u preko 150 emisija kolskog, obrazovnog i naunog programa (veinom sa Ilijom Dobrivojeviem, dinamski orjentisanim psihologom). Uvela je svoje poznavanje ego-psihologije u programe na fakultetu. Sa Tamarom tajner-Popovi je prevela Pola Federna Ego psihologija i psihoze koja se koristila interno kao skripta u vreme kada se teko dolazilo do literature. Uestvovala je u radu na priznavanju psihoanalize u Beogradu ali je usled medicinskih i tehnikih razloga ostala bez zvaninog priznanja Internacionalnog psihoanalitikog udruenja.

INSTITUCIONALIZACIJA PSIHOANALIZE U SRBIJI


Od 1938. kada je Nikola ugar osnovao psihoanalitiko drutvo u Beogradu koje je prestalo sa radom poetkom II svetskog rata, gotovo pola veka nije bilo

102

pokuaja da se psihoanalitiari okupe u institucionalnom okviru. Tenja Vojina Matia je bila da se prizna psihoanaliza u Srbiji od strane Internacionalnog psihoanalitikog udruenja (IPA). Svoju energiju je usmerio na kliniki rad, edukacije i pisanje, a ne i na osnivanje nacionalnog udruenja. Tek krajem osamdesetih se pojavljuje Drutvo za prouavanje psihoanalitikog metoda koje je nastalo radi inicijative u izdavakoj delatnosti. Ideju je dao Dragan Vukoti, analizand Vladimira Petrovia, a u drutvu je okupio grupu koja se sastajala u Psiholokom savetovalitu na Filozofskom fakultetu. Drutvo je pokrenulo tampanje zbornika radova koji je sadravao Frojdove spise o psihoanalitikoj tehnici bitne za razumevanje psihoanalitikog metoda i prakse. Prvi tom Spisa o psihoanalitikoj tehnici se pojavio 1990 [23]. Drugo drutvo, okupljeno zbog rada na edukaciji iz psihoanalize, osnovano je poetkom devedesetih na inicijativu Tamare tajnerPopovi i zvalo se Beogradsko drutvo za razvoj psihoanalize. Drutvo je brojalo preko pedeset lanova od kojih su neki zavrili didaktiku analizu, a veina je tek bila u edukaciji. Povoljna okolnost za institucionalizaciju psihoanalize u Srbiji je dola od predsednika Evropske psihoanalitike federacije (EPF), Han Groen-Prakken. Ona je bila zainteresovana za irenje psihoanalize u zemljama tzv. Istone Evrope, odnosno zemljama koje su bile pod Sovjetskim savezom u Istonom bloku. Iako tadanja Jugoslavija politiki nije pripadala Istonom bloku uvrtena je meu zemlje Istone Evrope radi irenja psihoanalize. Novembra 1990. je u Beogradu odran Drugi EPF Istono Evropski Seminar. Han Groen-Prakken [24] je zapisala da su kolege sa Istoka eljne treninga i pokazuju zavidnu analitiku sposobnost.

ZAKLJUAK
Psihoanaliza je prisutna na prostorima Srbije sa pojavom Nikole ugara izmeu dva svetska rata. Nakon II svetskog rata ona je nastavila da se razvija zahvaljujui entuzijazmu i edukativnom radu Vojina Matia. Institucionalno priznanje od strane IPA psihoanaliza u Srbiji je dobila tek krajem XX veka zahvaljujui, pre svega, naporima Tamare tajner-Popovi.

103

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

Napore Han Groen-Prakken je podrala IPA koja je formirala potkomitet za Istonu Evropu sa kopredsednicima Han Groen-Prakken i John Kafkom. Na 38. kongresu IPA 1993. u Amsterdamu Tamara tajner-Popovi je dogovorila sa kopredsednicima nain na koji bi se pokrenula institucionalizacija psihoanalize u Srbiji [25]. Supervizijom kandidata je trebalo bar etvoro da bude primljeno u direktno lanstvo IPA kako bi se oformila Studijska grupa kao preduslov za stvaranje nacionalnog psihoanalitikog drutva. Tako se i desilo. Nakon niza supervizija na 39. kongresu IPA 1995. u San Francisku u lanstvo IPA su primljeni Vojin Mati, Tamara tajner-Popovi, Aleksandar Vuo, Ivanka Jovanovi-Dunji, Gordana Marinkov-Vulevi, Vida RakiPetroi i Milorad Vukainovi. Vojin Mati je tada dobio povelju za posebne zasluge u razvoju psihoanalize na ovim prostorima. Na osnovu toga je 1996. oformljena Studijska grupa kao prvi stadijum zvaninog priznanja psihoanalize u Srbiji. Uz podrku Komiteta sponzora od strane IPA Beogradska studijska grupa je prerasla 2004. u Beogradsko psihoanalitiko drutvo, a 2007. je dobijen status ravnopravnog drutva IPA na 45. kongresu odranom u Nju Orleansu.

HISTORY OF PSYCHOANALYSIS IN SERBIA IN THE TWENTIETH CENTURY


Boris Kordi

Summary
The development of psychoanalysis in Serbia was presented through the work of people in Serbia who spread psychoanalytic thought and practice through clinical and educational work. There were two main criteria for selection: a. didactic analysis, and b. establishment of associations. The first analysed psychoanalysts in Serbia were Nikola Sugar and Hugo Klein. After World War II Vojin Matic, which had passed three years in didactic analysis by Nikola Sugar, continue with educational activities and didactic analysis which passed about thirty candidates with him. The first round of his analysands was named "matievci" and they had continued with the educational work and didactic analysis of candidates. At the end of the twentieth century Tamara Steiner-Popovic launched a campaign of international recognition of psychoanalysis in Serbia that ended in 2004 when Belgrade Psychoanalytical Society has become an equal member of the International Psychoanalytic Society. Key words: history of psychoanalysis, Vojin Matic, Belgrade Psychoanalytical Society, International Psychoanalytical Association

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

Faculty of Security Studies, University of Belgrade, Belgrade, Serbia

Literatura:
1. Breuer J. & Freud S. Studies on hysteria.
Standard Edition 2. New York. Basic Books Inc; 1895. 2. Kordi B. Psihika realnost u klasinoj psihoanalitikoj teoriji. Engrami - asopis za kliniku psihijatriju, psihologiju i granine discipline. 2009; 31(3-4): 69-76. 3. Barii J. Frojd i seksualnost - povodom 150-godinjice roenja Sigmunda Frojda. Engrami - asopis za kliniku psihijatriju, psihologiju i granine discipline. 2006; 28(1-2): 43-51. 4. Freud S. The interpretation of dreams. Parts I and II. Standard Edition 45. New York. Basic Books Inc; 1900. 5. Freud S. On the history of the psychoanalytic movement. Standard Edition 14. New York. Basic Books Inc; 1914. 6. Klajn P. Razvoj psihoanalize u Srbiji. magistarski rad. 1980. 7. List of Members of the International Psycho-Analytical Association. Int. J. PsychoAnal. 1939; 20: 498-515.

104

8. Freud A. Bulletin of the International Psycho-Analytical Association. Bul. Int. Psychoanal. Assn. 1949; 30:178-208. 9. Sugar N. Predavanja Iz Psihoanalize [lectures on Psycho-Analysis]. Int. J. PsychoAnal. 193;.19: 242-244. 10. Klajn H. Fehlleistung infolge unbewusster Todeswnsche gegen das einzige Kind (A Symptomatic Act in Consequence of an Unconscious Death Wish Against the Only Child). Internationale Zeitschrift fr Psychoanalyse und Imago. 1939; 24 (3). 11. Klajn H. Ratna neuroza Jugoslovena. Beograd. Sanitetska uprava JNA; 1955. 12 Legende Beogradskog Univerziteta. Vojin Mati 1911-1999. 2008. Univerzitet u Beogradu, Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi. preuzeto sa: http://www.unilib.bg.ac.rs/o_nama/izlozbe /Vojin%20Matic/Vojin%20Matic.pdf 13. Milovanovi S. Prvi srpski psihijatri. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo. 2006; 134(910): 457-465. 14. Kordi B. Intervju sa prim. dr Milicom JojiMilenkovi. 2006. 15. Milovanovi S, Jaovi-Gai M, Pantovi M, uki-Dejanovi S, Jovanovi AA, Damjanovi A & Ravani D: The historical development of psychiatry in serbia. Psychiatria Danubina. 2009; 21(2): 156165. 16. Kordi B. Intervju sa prim. dr Ljiljanom Milosavljevi. 2006.

17. Mati V. Zaboravljena Beograd. Prosveta; 1972.

boanstva.

18. Mati V. Psihoanaliza mitske prolosti I. Beograd. Prosveta; 1976. 19. Mati V. Psihoanaliza mitske prolosti II. Beograd. Prosveta; 1979. 20. Mati V. Psihoanaliza mitske prolosti III. Beograd. Prosveta; 1983. 21. Tufnell V. Business Meeting. Bul. Int. Psychoanal. Assn. 2000; 81: 408-412. 22. Kordi B. Intervju sa prof. dr Ksenijom Kondi. 2007. 23. Freud S. Spisi o psihoanalitikoj tehnici I. Ed, Vukoti, D. Beograd. Drutvo za prouavanje psihoanalitikog metoda; 1990. 24. Groen-Prakken H. Message from the President. Bulletin EPF 1991; 36. 25. Vuo A. Psihoanaliza i zvanino u Srbiji. Psihoterapija. 1996; 1: 72-75

105

Engrami z vol. 33 z januar-mart 2011. z br. 1

Boris Kordi Faculty of security studies, University of Belgrade, Belgrade, Serbia Gospodara Vuia 40, 11040, Belgrade Tel: +381(0)63 8898227 kordic_b@yahoo.com