You are on page 1of 23

DEKLINACIJE I KONJUGACIJE TA JE TO ?

? iliti ta nas sve moe snai kada, ni ne slutei zlo, naivno pokuamo da promenimo neku re u latinskom VRSTE REI U latinskom jeziku postoje sledee vrste rei; - promenlji e 1. glagol radim 2. imenica devojka . pridev lepa -nepromenlji 1. prilog 2. predlog . veznik !. uzvik e
brzo kod,uz i,ali avaj

DEKLINACIJO! se naziva promena imeni"# i pri$e #. KONJUGACIJO! se naziva promena %l#%ol#.

Imeni"e i pri$e i se menjaju po


"&roje im# tj. kroz jedninu i mnoinu # sg. pl.$ "p#$e'im# #nom., gen.,dat.,acc.,abl.,voc.$ "ro$o im# tj. kroz muki,enski i srednji rod # m. %. n. $ U stvari jedino se pridevi menjaju po rodovima dok svaka imenica ima svoj rod koji nije promenljiv. &od istoznani' imenica u srpskom i latinskom ne mora biti istog roda #tako npr. u srpskom je imenica rat mukog roda dok je latinsko &ell(m srednjeg roda.

Gl#%oli se menjaju po
"li"im# tj. kroz prvo, drugo i tree lice#1.l., 2.l., .l.$ "&roje im# tj. kroz jedninu i mnoinu #sg. pl.$ " remenim# #praes., imp%., %ut (, p%., p)p.,%ut (($ "n#)inim# #ind.,coni.,impr.$ "*+#njim# tj. kroz aktiv i pasiv #act.,pass.$ * vremenima, stanjima i nainima bie rei docnije. primer promene glagola+ je$nin# ,-l.-l. /-l. #ja$ #ti$ #on,ona ono$ radim radi radi mno'in# #mi$ radimo #vi$ radite #oni,one,ona$ rade

,aravno,da bi onima koji pokuavaju da iza-u na kraj s latinskim jezikom taj zadatak delovao neostvarljivim, postoji i0e n#)in# n# 1oji mo'emo menj#+i imeni"e i %l#%ole #neki veruju da ova pojava nije izvornog karaktera ve da je pakost koju su izmislili zlobni srednjevekovni s'olastiari$.

.ako ( l#+in*1om po*+oji 2 $e1lin#"ij# i 3 1onj(%#"ije #veina uenika i studenata sasvim opravdano smatra da je tako veliki broj nesvrsis'odan i da predstavlja ba'ato razmetanje klasini' %ilologa te stoga u 'olu /ilolokog %akulteta moete potpisati peticiju za ukidanje .,!. i 0. deklinacije i svi' konjugacija sem 1.$ 1vaki glagol i svaka imenica i pridev dakle pripadaju jednoj vrsti imenske odnosno glagolske promene.

I!ENICE
1vojstvo koje je n#j&i+nije za odre-ivanje deklinacije imenice je nastavak u %eni+i ( je$nine. deklinacija I nastavak u gen.sg. #e nastavak u nom.sg #

((
III IV V

i
i* (* ei

us,um,er
svata (*4( e*

2ato se svaka imenica navodi u nominativu i genitivu jednine,a pritom se kazuje i rod imenice+ puell#,puell#e,%emininum 3 puell#,#e,% serv(*,servi,masculinum " serv(*4i4m leo,leoni*,m 3 leo,ni*,m

GLAGOLI
4ada navodimo glagol navodimo ga u )e+iri o*no n# o&li1#+ laudo, laudare , laudavi, laudatum 1.$ 1.l.sg.ind.pr#e*.act. laudo 'valim 2.$ in5ini+i prezenta aktiva laudare 'valiti .$ 1.l.sg.ind.p5.act. laudavi po'valio sam !.$ p#r+i"ip per5e1+# pasiva laudatum po'valjeno 2a odre-ivanje konjugacije kojoj glagol pripada najbitniji je in5ini+i pre6en+# #1+i no%konjugacija nastavak u in%initivu

(
II III IV

" 5&6
- ERE - ERE - IRE prvo 6 je $(%o i naglaeno prvo 6 je 1r#+1o i nenaglaeno

7#$e'i u latinskom jeziku su +


2

NO!INATIV GENITIV DATIV AKU8ATIV A9LATIV VOKATIV

KO ili TA ? 7ilena KOGA ili EGA #nema$? 7ilene KO!E ili E!U ? 7ileni KOGA ili TA ? 7ilenu S KI! ili I! ? sa 7ilenom EJ: 7ileno8

964:(,5;(<6 " 1. " 5 " 964:(,5;(<5 " 2. " * 3 964:(,5;(<5

DEKLINACIJO! se naziva promena imeni"# i pri$e #. U latinskom postoji 2 $e1lin#"ij#1vojstvo koje je n#j&i+nije za odre-ivanje deklinacije imenice je nastavak u %eni+i ( je$nine.

deklinacija

nastavak u gen.sg.

nastavak u nom.sg

I II
III IV V i*

#e i
(* ei

# (*4(m4er
* #0+# (*4 ( e*

8LATNA 7RAVILA DEKLINACIJA


1. Nomin#+i i o1#+i *( UVEK je$n#1i *1(7 u 2. deklinaciji kod imenica i prideva na U1,( #2.=.$ i to samo u jednini. 2. Nomin#+i 4 #1(6#+i i o1#+i *re$nje% ro$# su uvek jednaki. >ritom, u mno'ini se u tim se padeima sve imenice i pridevi srednjeg roda zavravaju na - A . D#+i i #&l#+i mno'ine su uvek jednaki. !. 1ve imenice mukog i enskog roda se u ACC- SG. uvek zavravaju na 3 ! ACC-7L- uvek zavravaju na " S

,-- A DEKLINACIJA 3
">rvoj 3 a 3 deklinaciji pripadaju imenice

,*7. 1?. " A ?6,. 1?. " AE

koje se u nom.sg. zavravaju na 3 a, a u gen.sg. na 3 ae. " .o su imenice preteno 'en*1o% ro$#. 7ukog roda su imena muki' lica, naroda, muki' zanimanja, vetrova, reka i meseci. #1ve to daje ploda u latinskom je enskog roda.$ .- O DEKLINACIJA " ,*7.1?. 3 US 3 U! " ER ?6,.1?. 3I

>o ovoj se deklinaciji menjaju imenice m(01o% i *re$nje% roda. ;en*1o% su roda imena enski' lica, stabala, zemalja, gradova i ostrva . #1ve to daje ploda u latinskom je enskog roda.$ (menice koje pripadaju ovoj deklinaciji moemo podeliti u tri grupe; 5- imenice m(01o% ro$# sa nom-*%gen.sg. US (

=. imenice *re$nje% ro$# sa nom-*%- U! gen.sg. ( ;. imenice m(01o% ro$# sa nom-*%gen.sg. ER ( 2."o"deklinacija tip = um, i n. donum doni dono donum dono donum dona donorum donis dona donis dona

1."a" deklinacija 2."o"deklinacija 3 tip 5 a, ae %. us, i m. ,*7. ?6,. 95.. 5;;. 5=:. @*;. puella puellae puellae puellae puellorum puellis servus servi servo servum servo serve servi servorum servis servos servis servi

puellam puellas puella puella puellis puellae

nastavci su dakle +

,--#- $e1lin#"ij# #4 #e 5NO!GENDAT5 56 56 56

.--o-$e1lin#"ij#-+ipA .--o-$e1lin#"ij#-+ip9 (*4 i m(m4 i nU1 ( * ( *&U7 (1 U7 ( * 5 *&U7 (1

5&U7 (1

ACCVOCA9L-

57 5 5

51 56 (1

U7 6 *

*1 ( (1

U7 U7 * 5

(1

Ata moemo primetiti B 1. >romena imenica *re$nje% i m(01o% ro$# #na US i U!$ je u sutini identina, s tim to se srednji rod pridrava zlatni' pravila deklinacije. <edina razlika izme-u imenica m.i s. roda je u nominativu koji se za m. rod U1 a za s.rod na U7. 2. GEN- 7L- se svuda zavrava na RU! s tim to ispred tog nastavka stoji vokal A za imenice 1. odnosno vokal O za imenice 2. deklinacije. . ACC- 3 u jednini se nastavak svuda zavrava na 3 ! a u mnoini na 3S. (spred 7 i 1 nalaze se vokal A za imenice ,. i vokal O za imenice .. deklinacije, s tim to je u acc.sg. 2.deklinacije * postalo U. !. DAT- i A9L- 7L- se svuda zavravaju na IS0. 7A8I: @oc. je uvek jednak ,om. *1(78 kod imenica druge deklinacije na US,( u je$nini4 gde se o1#+i zavrava na E. zavrava na

I!ENICE .- DEKLINACIJE SA NO!-SG- ER


?6,. 1?. 3 ( (menice ove kategorije menjaju se istovetno imenicama na U1 s tim to se nom., pa samim tim i voc.sg. razlikuju. nom. gen. dat. acc. abl. voc. puer pueri puero puerum puero puer pueri puerorum pueris pueros pueris pueri " ( * U7 * " ( *&U7 (1 *1 (1 (

,ominativ jednine nema nastavka, ve predstavlja istu osnovu imenice. " 4od ove vrste imenica moramo obratiti naroitu panju na genitiv jednine, naime o1#l E i6 nomin#+i # *e 1o$ e<ine imeni"# i pri$e # o e r*+e %(&i . 4od takvi' imenica 6 se pred & uva samo u nom. #i voc.$ jednine. *ne se dakle menjaju + nom. gen. dat. acc. abl. voc. liber libri libri libro librum libro libris liber librorum libris libros libri

(menica VIR4 VIRI4 m- 3 mukarac je jedina imenica koja se zavrava na 3(&. ona se menja+ nom. vir viri gen. viri virorum dat. viro viris
7

acc. abl. voc.

virum viros viro viris C nom.

7RIDEVI ,- i .- DEKLINACIJE
U latinskom postoje $ e %r(pe pri$e #; - pridevi ,- i .. deklinacije - pridevi /. deklinacije >ridevi 1. i 2. deklinacije dele se u dve grupe; pridevi na US4 A4 U!

" pridevi na ER4 A4 U! ,avode se u +ri o&li1# a to su oblici za muki, enski i srednji rod. saevus, saeva, saevum 3 surov, surova, surovo pulc'er, pulc'ra, pulc'rum 3 lep, lepa, lepo ili skraeno *#e (*4 #4 (m ili *#e (* / p(l"=er4 #4 (m >ridevi 1. i 2. deklinacije menjaju se isto kao i imenice; 7RIDEVI NA US4 A4 U! m.rod kao imenice na U1, ( .rod kao imenice na 5, 56 s.rod kao imenice na U7, ( 7RIDEVI NA ER4 A4 U! m.rod kao imenice na 6&, ( .rod kao imenice na 5, 56 s.rod kao imenice na U7, ( dakle pulc'er pulc'ri pulc'ro pulc'rum pulc'ro pulc'er pulc'ri pulc'rorum pulc'ris pulc'ros ... pulc'ra pulc'rae pulc'rae pulc'ram pulc'ra pulc'ra pulc'rum pulc'ri pulc'ro pulc'rum pulc'ro pulc'rum

pulc'rae pulc'ra pulc'rarum pulc'rorum pulc'ris pulc'ris pulc'ras pulc'ros ... ...

TRE>A DEKLINACIJA
".reoj deklinaciji pripadaju sve imenice #i pridevi$ koji se u %eni+i ( je$nine zavravaju n# IS. "U nomin#+i ( je$nine ove imenice nemaju karakteristini zavretak #kao to je 5 u 1. ili U1, U7 i 6& u 2. deklinaciji$, ve *e mo%( 6# r0# #+i * #1oj#1o. "(menice ove deklinacije mogu biti 'en*1o%4 m(01o% i *re$nje% ro$#. ,e pokuavajte napamet nauiti karakteristine zavretke za pojedine rodove. 4adgod to znanje budete pokuali da primenite u praksi, omanuete. &od imenica se uglavnom UD( ,5>576.. - O*no # imeni"e dobije se ako od gen.sg. oduzmemo 3(1. Imeni"e /- $e1lin#"ije menj#j( *e n# $ # n#)in#1. imenice 1on*on#n+*1e osnove 2. #? imenice o1#l*1e osnove
a$ parisilabe ili jednakoslone imenice b$ imparisilabe ili nejednakoslone imenice sa konsonantskom grupom pred nastavkom 3 (1 u gen.sg. i c$ imenice srednjeg roda koje se u nom.sg. zavravaju na 3 6, " 5:, " 5& #bez panike, o svemu ovome docnije detaljnije, ovo je samo kategorizacija$ &? pri$e i 3 veina nji' se menja kao imenice vokalske osnove.

1ve se ove imenice # i pridevi$ imaju u sutini iste zavretke. 7e-u nainima promene postoje dve odnosno tri bitne razlike; 1. GEN.7L. 6# * e ro$o e - konsonantske osnove 3 U! - vokalske osnove i pridevi " IU! .- NO!-4 ACC- i VOC- 7L- *re$nje% ro$# " konsonantske osnove "A " vokalske osnove i pridevi " IA /- A9L-SG5blativ jednine se moe zavravati na 6 i (. - I 3 imenice srednjeg roda na 6, 5:, 5& " pridevi vokalski' osnova # odnosno gotovo svi$ - E 3 sve ostale imenice " pridevi konsonatski' osnova.
.o bi otprilike trebalo da izgleda ovako+ muki i enski r. srednji rod

NO!?6,. DAT5;;. 5=:. @*;.

(1 I 67 6

ES #I$U7 I9US 61 (=U1 61

(1 #I$U7 I (E6

@(?A I9US #I$5 (=U1 #I$5

8# r0e"i 6# SVE imeni"e #prideve emo ostaviti po strani$ .deklinacije su+


9

muki 3 enski rod

srednji rod

,*7. ?6,. 95.. 5;;. 5=:.

(1 ( 67 (

61 U7 (=U1 61 (=U1

(1 ( (E6F

5 U7 (=U1 5 (=U1

vokativ je uvek jednak nominativu " nema karakteristinog nastavka za nom.sg. F " za sada pamtimo nastavak (

U . deklinaciji postoje dakle dve glavne grupe imenica, vokalski' i konsonantski' osnova. (menice o1#l*1i= osnova su+ 1. parisilabe ili je$n#1o*lo'ne imenice .o su imenice koje u nom. i gen. sg. imaju jednak broj slogova.
primer+ nubes, nubis, %. je jednakoslona imenica, i u nom. i u gen. sg. ona ima dva sloga.

leo, leonis, m. je nejednakoslona imenica. U nom.sg. ona ima dva a u gen.sg. tri sloga. 2. imparisilabe ili neje$n#1o*lo'ne imenice *# 1on*on#n+*1om %r(pom pre$ nastavkom IS ( %en-*%.
primer+ noG, noctis, %. 3 ako od gen.sg. oduzmemo nastavak 3is vidimo da se ispred njega nalaze dva spojena konsonanta iliti suglasnika #a par suglasnika ini konsonantsku grupu$ i

. imenice *re$nje% ro$# n# E4 - AL4 - AR


+o *( imeni"e *re$nje% ro$# 1oje *e ( nom-*%- 6# r0# #j( n#A e 3 mare, maris, n. #l 3 animal, animalis, n. #r 3 calcar, calcaris, n.

pazi8 o e imeni"e *e ( abl.sg- 6# r0# #j( n# 6 # ne n# I: Imeni"e konsonantski' o*no # *( * e imeni"e 1oje ni*( imeni"e o1#l*1i= o*no #4ada dakle elimo da odredimo kojoj grupi pripada neka imenica, idemo sistemom eliminacije;
1. da li je imenica na e, al, arB nijeB 2. da li je jednakoslona imenicaB dakle mora da je nejednakoslona imenica. . da li ta imenica ispred 3is u gen.sg. ima dva konsonantaB nijeB !. pa onda mora da je imenica konsonantski' osnova888 p.s. ukoliko je odgovor na jedno od prva tri pitanja 95, onda imamo posla sa imenicom vokalski' osnova.

(menice konsonantski' osnova menjaju se tako to se na osnovu imenice direktno dodaju nastavci. (menice vokalski' osnova menjaju se tako to se na osnovu imenice dodaju nastavci 5:( se u gen.pl. svi' rodova i nom.#acc. i voc.$ pl. srednjeg roda izme-u osnove i nastavka ubacuje vokal I. -O*no # imeni"e dobije se ako od gen.sg. oduzmemo 3(1.
nastavci su dakle kako ve rekosmo; muki i enski r. srednji rod NO!- ES @(?A ?6,. (1 #I$U7 (1 #I$U7 DAT- I I9US I I9US 5;;. 67 61 #I$5
10

5=:. 6 @*;.

(=U1 61

(E6

(=U1 #I$5 o1#l*1e o*no e


muki i enski r. ES (A (1 IU7 I I9US 67 61 6 (=U1 61 srednji rod (1 I 6 I5 IU7 I9US I5 (=U1

ili ako je nekom lake; 1on*on#n+*1e o*no e


muki i enski r.srednji rod NO!- ES A ?6,. (1 U7 (1 U7 DAT- I I9US I I9US 5;;. 67 61 5 5=:. 6 (=U1 6 (=U1 @*;. 61 5

PRIDEVI 3. DEKLINACIJE
?otovo svi pridevi ove deklinacije menj#j( *e 1#o imeni"e o1#l*1e o*no e . <edina osobenost u promeni prideva je ta to se #&l-*%. zavrava na I. >ridevi ove deklinacije dele se u tri grupe; 1. pridevi sa je$nim o&li1om 6# * # +ri ro$#4
primer+%eliG, %elicis 33 nom.sg. sviju triju rodova je %eliG #drugi oblik je gen.sg.$

2. pridevi sa je$nim oblikom za m(01i i 'en*1i i $r(%im oblikom za *re$nji rod ili pridevi dvojakog zavretka i primer+ %ortis, %orte 3 dakle nom.sg. za m.E%. je %ortis, a za n. %orte . . pri$e i *# +ri o&li1# 3 po jednim za svaki rod ili pridevi trojakog zavretka.
primer+ acer, acris, acre 3 nom.sg. m. 3 acer nom.sg. %. 3 acris nom.sg. n. " acre

(ako vi sada imate elju da beite u nepoznatom pravcu, za to nema razloga. ,aime, ovi se oblici razlikuju samo u nom.sg. a u ostalim padeima ponaaju se skladno ovim pravilima+ 1. srednji rod se dri zlatni' pravila a. nom. C acc. C voc. b. u ovim padeima u mnoini zadnje slovo je 5. 2. menjaju se kao imenice vokalski' osnova dakle, potraimo osnovu imenice i na nju dodajemo nastavke+
NO!?6,. DAT5;;. 5=:. @*;. . muki i enski r. ES (1 IU7 I I9US 67 61 6 (=U1 61 srednji rod (A (1 IU7 I I9US I5 ( (=U1 I5

4ako se vidi iz priloenog, nastavak za A9L-SG- SVIB RODOVA je I.

>rideva koji se menjaju po konsonantskoj osnovi ima jako malo i ue se ,5>576.. .o su+ $i e*4$i i+i* &o%#+ p#(per4p#(peri* *irom#0#n e+(*4 e+eri* - *+#r compos,compotis 3 moan particeps,participis 3 uesnik 11

prin"ep*4prin"ipi* pr i4 pr #1 sospes,sospitis 3 ouvan i superestes,superestitis 3 preostao 7oemo jednostavno rei da se ovi pridevi menjaju isto kao i ostali pridevi ali u abl.sg. imaju nastavak 3 6 , u gen.pl. 3 U7 a srednji rod 3 5 u nom.,acc. i voc. pl. gen.pl. 3 U7 ali #&l-*%- I imaju pridevi+ inops,inopis 3 oskudan memor,memoris 3 koji pamti 'ebes,'ebetis 3 tup suppleG,supplicis 3 ponizan vigil,vigilis 3 budan

3- DEKLINACIJA

nom- *%%en- *%-

- US - US

-U

>o etvrtoj deklinaciji se menjaju imenice preteno m(01o% i *re$nje% ro$#. 1. (menice m(01o% roda se u nom. sg. zavravaju na gen.sg. 2. (menice *re$nje% roda se u nom. sg. zavravaju na gen.sg. Nom?en. 9at. 5cc. 5bl. @oc. %ructus %ructui %ructum %ructu %ructus 5r("+(* 5r("+(* "orn( cornus cornui cornu cornu cornu US " U1 -U " U1 "orn(#

%ructuum %ructibus %ructus %ructibus %ructus

cornuum cornibus cornua cornibus cornua

uporedimo zavretke + nom. gen. dat. acc. abl. voc. 1. 4ao to ve znamo, U1 U1 U( U! U U1 UU7 (=U1 US C dat. C o"U U1 U( U U UA UU7 (=U1 UA C dat.

VOC- C NO!-

12

2. Geni+i je$nine je pade koji odre-uje deklinaciju. *n dakle mora biti uvek isti za sve imenice # 1.dekl. 56, 2.dekl (, .dekl. (1$ 3 u !.dekl. gen sg. se uvek zavrava na - US. Geni+i mno'ine se zavrava na U-U!>oredimo sa ostalim deklinacijama+ ,-$e1l- AR - U! .-$e1l OR - U! /-$e1l @ I ? - U! . (sto znamo da je A9L- 7L- uvek C DAT- 7LA&l-*%- je je$n#1 6# o&# ro$# - U Uporedimo sa drugom deklinacijom, u kojoj tako-e imamo imenice m. i s. .-$e1l. m. rod s. rod 3- $e1l. m. rod s. rod nom.sg. U1 U7 U1 U abl.sg. * * U U roda+

Ukoliko poverujemo klasinim %ilolozima # to su oni zlobnici koji su uspeli da nabubaju napamet sve deklinacije i konjugacije$ da je u 2.dekl. U1 #U7$ postalo od *1 # *7$ , videemo da je odnos isti 3 ono zavrno S iz nom. se u abl. samo gubi. !. D#+i se u sg. za oba roda zavrava na 3 U(, a u mnoini na 3 (=U1. >oredimo sa .dekl. + . dekl. !.dekl. sg. ( U"( pl. (=U1 (=U1 0. 1ada ponovimo drugo i etvrto zlatno pravilo 3 i videemo da je *(0+in*1# r#6li1# ope+ *#mo ( +ome 0+o *e m(01i i *re$nji ro$ r#6li1(j( ( nom-*%-1rednji rod se povinuje zlatnim pravilima # nom. C acc. C voc. , u pl. tu je zavretak uvek 3 A $. 7uki rod se opet ponaa skladno !. zlatnom pravilu, pa se u acc.sg. zavrava na ! a acc.pl. na S(menica 'en*1o% ro$# ima nekoliko, ali se esto javljaju u tekstovima, te i' je stoga korisno upamtiti. 7enjaju se kao imenice mukog roda. #"(*4(*45- 3 igla,vr' m#n(*4(*45. 3 ruka $om(*4(*45- 3 dom, kua tribus,us,%. 3 triba,pleme por+i"(*4(*45- 3 trem )uercus,us,%. 3 'rast I$(*4 ((m4 5- 3 (de #1 . ili 10. dan u mesecu$ 3 ova imenica postoji samo u imenice se zovu pluralia tantum$.

mnoini #a takve

KO!7ARACIJA 7RIDEVA I 7RILOGA


U latinskom postoje dve vrste prideva+ - pridevi pr e i $r(%e $e1lin#"ije #us,a,um$ i - pridevi /-$e1lin#"ijeU latinskom kao i srpskom jeziku ,postoje +ri *+epen# kojima moemo iskazati in+e6i+e+ ili j#)in( pri$e # i prilo%#..o su+ 1. 7O8ITIV 3 ili osnovni stepen 3 lep #pridev$, &r6o #prilog$ 2. KO!7ARATIV 3 kazuje jai stepen nekog svojstva 3 lep0i, &r'e . SU7ERLATIV 3 kazuje neko svojstvo u najveoj moguoj meri 3 n#jlep0i #vidi mene$, n#j&r'e
13

GRADENJE KO!7ARATIVA I SU7ERLATIVA


KOMPARATIV
4omparativ svi' prideva gradi se na isti nain; - od gen.sg. mukog roda oduzmemo nastavak 3i odnosno 3is - na osnovu prideva dodamo nastavke 3(*& za muki i enski " (U1 za srednji rod. oduzmemo + ,- i .. deklinacija %en-*%-m- I #us,a,um$ /-deklinacija %en-*%-m- IS dodamo+ m.%. -IOR n. -IUS

primer: saevus,a,um 3 gen.sg.m. saev"i 3 saevior 3 stroi#ovek$, stroa #kazna$ " saevius 3 stroe #ocenjivanje$ pulc'er,c'ra,um 3 pulc'r"i 3 pulc'rior " pulc'rius %eliG 3 %elic"is 3 %elicior " %elicius 4omparativ se menj# 1#o imeni"e 1on*on#n+*1i= o*no # /-$e1lin#"ije #abl.sg. 3 6 i bez ( ispred 3 U7 i 35$ 4ao 1omp#r#+i 7RILOGA koristi se komparativ srednjeg roda prideva u nom.sg. dakle+ cito 3 brzo citus 3 brz komparativ od citus C citius 3 bre #dete$ upotrebljeno kao prilog citius 3 bre # 'odaj $ p.s. 1vaki prilog je u latinskom izveden od prideva, zato je ovakav nain komparacije mogu.

SUPERLATIV
U latinskom postoje tri vrste superlativa 1. superlativ na ISSI!US 2. superlativ na ERRI!US i . superlativ na ILLI!US 3 H prideva, nabubaiti iz knjige #bar proitaj$

1uperlativ na 3 RI!US gradi se samo za prideve svi' deklinacija koji se u nom-*%. zavravaju na ER. ,jima se na ceo oblik nom.sg.za 7UA4( &*9 dodaje 3 &(7U1, "&(75, "&(7U7
14

pulc'er 3 pulc'er"rim(* 3 najlepi " pulc'er"rim# " najlepa " pulc'er"rim(m " najlepe acer,acris,acre 3 acer"rimus #acerrima, acerrimum$ 3 najotriji,a,e 1uperlativ na 3SSI!US se gradi od svi' drugi' prideva #sem oni' H koji se grade pomou 3:(7U1$ ?radi se tako to o$ %en-*%-m. oduzmemo+ i dodamo+ za ,- i .- d. -I za /- $. - IS

E - ISSI!US4 ISSI!A4 ISSI!U!

primer+ citus,a,um 3 gen.sg.m. cit"i " cit"issimus, citissima, citissimum 3 najbri,a,e %ortis, %orte 3 %ort"is " %ort 3issimus,a,um 3 naj'rabriji,a,e

SUPERLATIV PRILOGA
1uperlativ priloga se gradi tako to o$ %en-*%-m- *(perl#+i # o$(6memo I i $o$#mo Ecitus 3 superlativ citissimus - gen.sg.m. superlativa C citissim"i - superlativ priloga je citissime isto tako+ acer 3acerrimus " acerrime 1ve u svemu; >&(96@(+ pridev %en-*%-m- I E komparativ IOR m-45IUS nsuperlativ ISSI!US4 A4 U! ako se pri$e zavrava na 3ER+ ceo nom.sg.m. E RI!US4 A4 U!

>&(:*2(+

C 1omp#r#+i *re$nje% ro$# ( nom-*%-

-ISSI!E -ERRI!E

>ore-enje moemo praviti i pomou rei !AGIS i !AFI!E arduus 3 strm m#%i* arduus 3 strmiji m#Gime arduus " najstrmiji

U7OTRE9AA SUPERLATIV
Ono *# )ime ne0+o poreH(jemo *+oji ( %eni+i (+ 1ol est clarius stellarum. 1unce je najsjjajnije me-u zvezdama #od zvezdi$. 5gnus est suavissimus animalium. <agnje je najumiljatija ivotinja #od ivotinja, me-u ivotinjama$. 954:6, *,* A.* <6 ,5<=*:<6 1.*<( U ,*7(,5.(@U, 5 *,* *9 D6?5 16 .* ,5<=*:<6 (29@5<5 1.*<( U ?6,(.(@U.

15

KOMPARATIV
Ono 0+o je &olje uvek stoji u nomin#+i (, ono pak o$ )e%# je neto &olje - stoji u #&l#+i ( ili - uz II(#mJ u nomin#+i (1ol est clarior " (ove #abl.$ " )uam (uppiter. #nom.$ 1unce je sjajnije od <upitera. # imenica je (uppiter, (ovis, m. 3 2eus, <upiter" i kao bog i kao planeta$ &osa est pulcrior lilio. #abl.$ &osa est pulc'rior )uam lilium. #nom.$ &ua je lepa od ljiljana. 4ada komparativ i superlativ koristimo da bismo neto poredili sa neim, to se zove rel#+i n# (po+re&# komp. i superl. U latinskom i komparativ i superlativ moemo koristiti a da nita ne pore-ujemo ve samo elimo da naglasimo da neka osoba odnosno stvar ima neku osobinu u izraenijoj meri. .o se zove #p*ol(+n# (po+re&# komp. i superl.. 5psolutno upotrebljen superlativ zove se ELATIV. >ulc'errima 9ido 3prelepa 9idona >uella est lo)uacior. 3 9evojka je brbljivija.

16

4*,<U?5;(<6
4*,<U?5;(<*7 se dakle naziva promena glagola. U latinskom postoje ! konjugacije. 2a odre-ivanje konjugacije kojoj glagol pripada najbitniji je in%initiv prezenta aktivnog. konjugacija I II III IV nastavak u in%initivu - ARE - ERE prvo 6 je dugo i naglaeno - ERE prvo 6 je kratko i nenaglaeno - IRE

VRE!ENA
U latinskom postoji J remen#.*na se grade od dve glagolske osnove; prezentske i prefekatske. vremena pre6en+*1e osnove " prezent #praes.$ " imper%ekat #imp%.$ " %utur ( #%ut.1.$ vremena per5e1#+*1e osnove " per%ekat #p%.$ " pluskvamper%ekat #p)p.$ " %utur (( #%ut.2.$

*dnos imper%ekta i %utura ( prema prezentu jednak je odnosu pluskvamper%ekta i %utura (( prema per%ektu. imp% 3 praes. 3 %ut.1 p)p. 3 p%. 3 %ut. 2

?lagolska radnja moe biti svrena i nesvrena #trajna$. ,a trajnost glagolske radnje, tj. njen 1 #li+e+ @#*pe1+4 %l#%ol*1i i$? ukazuje vremenska osnova. @remena koja se grade od pre6en+*1e osnove kazuju ne* r0en( radnju. @remena koja se grade od per5e1#+*1e osnove kazuju * r0en( radnju.

7re6en+*1# o*no # se dobija+


za za ,.- konjugaciju 3/. konjugaciju odbijanjem RE od in5ini+i # prezenta aktiva odbijanjem - ERE od in%initiva prezenta aktiva . leg"ere

1. lauda"re 2. 'abe"re !. audi"re

7er5e1#+*1# o*no # se dobija tako to od 1.l.sg.ind.p%.act. #+re<i o*no ni o&li1$ odbijemo nastavak " I 1. laudav"i 2. 'abu"i . leg"i !. audiv"i

GRADENJE GLAGOLA
17

?lagol se gradi od - GLAGOLSKE OSNOVE KOR!ANTA - LINIB NASTAVAKA KOR!ANTI mogu biti - VRE!ENSKI 3 kazuju kada se radnja deava #npr. 3=5 za imp%.$ - 8A NAIN 3 kazuju nain na koji se radnja deava #coni., ind...$

LINI NASTAVCI
:ini nastavci kazuju 4* vri radnju. >ostoje tri vrste lini' nastavaka. za sve aktivne oblike svi' vremena osim per%ekta za aktivne oblike per%ekta za sve pasivne oblike #ovo se odnosi samo na vremena prezentske osnove jer se pasiv u vremenima per%ekatske osn. gradi na drugaiji nain.$ ,- AKTIV SVIB VRE!ENA OSI! 7ERKEKTA koristi se za gra-enje svi' indikativa i konjunktiva aktiva svi' vremena osim indikativa per%ekta #koristimo uvek ako se radi o aktivu i ne radi se o per%ektu.$ jednina 1.l. 2.l. .l. "o ili "m "* "+ mnoina -m(* -+i* -n+

.- AKTIV 7ERKEKTA koristi se za gra-enje indikativa per%ekta aktivnog #samo za per%ekat i samo u aktivu$ jednina 1.l. 2.l. .l. -i -i*+i -i+ mnoina -im(* -i*+i* -er(n+ ili -ere

/- 7ASIV SVIB VRE!ENA koristi se za gradnju pasivni' oblika vremena prezentske osnove; indikativa i konjunktiva prezenta, imper%ekta i %utura (. >asiv vremena per%ekatske osnove se gradi na drugaiji nain. jednina 1.l. 2.l. .l. -r -ri* -+(r mnoina -m(r -mini -n+(r

18

VRE!ENA 7RE8ENTSKE OSNOVE


7RE8ENT4 I!7ERKEKAT I KUTUR
>rezent, imper%ekat i %utur 1. grade se od prezentske osnove.

7re6en+*1# o*no # *e $o&ij#A


za ,.3/. konjugaciju konjugaciju odbijanjem RE od in5ini+i # prezenta aktiva odbijanjem - ERE od in%initiva prezenta aktiva . leg"ere

za

1. lauda"re 2. 'abe"re !. audi"re

,- 7RE8ENT
7re6en+ o6n#)# # r#$nj( 1oj# *e $o%#H# ( sadanjosti. >rezent se gradi tako to na prezentsku osnovu dodamoA za ,- o .- * + m(* +i* n+ 3- o * + m(* +i* (n+ /- o i-* i-+ i-m(* i-+i* (n+

Ukratko, * ($# *e o$&ij# 3&6 o$ in5ini+i #4 za .k. 36&6 i $o$#j( n#*+# "i o mus * +i* + n+ (n+ za 1. i 2. za . i !. s tim to za /-konj.# budui da smo oduzeli 6 #ere$ od osnove $ $o$#jemo pred nastavcima vokal I4 ali samo pred nastavcima koji poinju konsonantom #suglasnikom$. p#6i: "U prvoj konjugaciji u 1.l.sg. #laudo$ pred nastavkom O nestaje vokal osnove A+ dakle, mesto lauda"o ovaj oblik glasi laudo. #uporedi srp. otiao 3 otio $ .'abeo 'abemus laudo 'abes 'abetis laudas 'abet 'abent laudat ,3/laudamus audio audimus lego leg imus laudatis audis auditis leg is legitis laudant audit audi (nt legit leg(nt

>rezent pored kazivanja sadanjosti moe imati sledee i %unkcije+ - slui za izlaganje proli' doga-aja #i*+orij*1i pre6en+$ - kazuje blisko zbivanje u &($(<no*+i i - koristi se u po*lo i"#m# za kazivanje veni' istina.

19

.- I!7ERKEKAT
(7>6&/645. je prolo nesvreno vreme i kazuje radnju koja je trajala ili se ponavljala u prolosti #dakle itao sam a ne proitao sam$. (mper%ekat se gradi tako to se n# pre6en+*1( o*no ( glagola doda %ormant 9A " za imper%ekat i lini nastavci. ?lagolima /- i 3- konjugacije ispred %ormanta 3=5 dodajemo i vokal En# pre6en+*1( o*no ( glagola se doda te dodaju lini nastavci za ,-i .. za /- i 39A" E-9A" m * + - @E?- 9A!US - @E?- 9ATIS - @E?- 9ANT 'abe"bam 'abe"bas ... leg"e"bam leg"e"bas ... audi"e"bam audi"e"bas ... m(* +i* n+

O$no*no - @E?- 9A! - @E?- 9AS - @E?- 9AT lauda"bam lauda"bas lauda"bat lauda"bamus lauda"batis lauda"bant

(mper%ekat se moe koristiti i za kazivanje pokuaja ili poetka neke radnje. .akav imper%ekat se zove imper%ectum de conatu.

/- KUTUR I
/U.U& je vreme kojim se oznaava neka budua radnja. K(+(r ,. glagola ,- i .- KONJUGACIJE gradi se tako to se na pre6en+*1( o*no ( glagola doda %ormant za %utur 9I @ - 9O 6# ,-l-*%- ? i onda dodaju lini nastavci. 2a glagole /- i 3- 1onj(%#"ije gradi se tako to pre6en+*1oj o*no i glagola dodamo E @ - A 6# ,-l-*%-? i line nastavke. dodamo za ,-&-o -&i-m(* .-1. "&i-* -&i-+i* 3- -e-* -&i-+ -&(n+ ,i laudabo laudabimus laudabis laudabitis laudabit laudab(nt .'abebo 'abebis ... za /-e-+i* -#-m -e-+ /legam leges leget -e-m(* -e-n+ 3audiam audies ...

i legemus legetis legent

/U.U& 1. moe kazivati i+ - zapovest - optu istinu koja vai #gnomski %utur$

VRE!ENA 7ERKEKATSKE OSNOVE


7ERKEKAT 4 7LUSKVA!7ERKEKAT I KUTUR II20

>er%ekat, pluskvamper%ekat i %utur 2. grade se od per%ekatske osnove. 7er5e1#+*1# o*no # se dobija tako to od 1.l.sg.ind.p%.act. #+re<i o*no ni o&li1$ odbijemo nastavak " I 0. laudav"i H. 'abu"i K. leg"i L. audiv"i

,- 7ERKEKAT
>er%ekat je prolo svreno vreme, kazuje radnju koja se u prolosti zavrila. ?radi se od per5e1#+*1e o*no e i per5e1#+*1i= n#*+# #1# -i - i*+i - i+ laudavi laudavisti laudavit laudavimus laudavistis laudaverunt 'abui 'abuisti ... legi legisti ... - im(* - i*+i* - er(n+ #ili "ere$. audivi audivisti ...

.- 7LUSKVA!7ERKEKAT
>luskvamper%ekat je $# no pro0lo reme. *no ukazuje na radnju koja se desila pre neke druge prole radnje. >luskvamper%ekat se gradi od per5e1#+*1e o*no e na koju se dodaju oblici glagola e**e 3 biti ( imper5e1+(. imper%ekat esse er#m er#m(* er#* er#+i* er#+ er#n+ 'abueram 'abueras ... legeram legeras ... audiveram audiveras ...

per5e1#+*1# o*no # E

laudaveram laudaveras laudaverat

laudaveramus laudaveratis laudaverant

/-KUTUR II
/utur (( je budue vreme koje kazuje buduu radnju koja se deava pre neke druge budue radnje.
21

/utur (( se gradi od per5e1#+*1e o*no e na koju se dodaju oblici glagola e**e 3 biti ( 5(+(r( I%utur ( esse ero erim(* eri* eri+i* eri+ erin+

per5e1#+*1# o*no #

p#6i: .l. mnoine se zavrava na 3 erint a ne 3er(nt kako bismo moda oekivali, kako bismo mogli da ga razlikujemo od .l.pl. per%ekta. laudavero laudaveris laudaverit laudaverimus laudaveritis laudaverint 'abuero 'abueris ... legero legeris ... audivero audiveris ...

@remena se mogu koristiti &6:5.(@,* i 5>1*:U.,*. RELATIVNA je upotreba vremena kada ono stoji u nekom vremenskom odnosu prema nekom drugom vremenu u reenici. .ako pluskvamper%ekat i %utur (( oznaavaju radnju koje se doga-a >&6 neke druge radnje. A7SOLUTNA je upotreba vremena koje ne stoji ni u kakvom odnosu prema nekom drugom vremenu u reenici. Upotrebljen apsolutno pl(*1 #mper5e1#+ moe oznaavati samo prolu radnju. Upotrebljen apsolutno 5(+(r II moe kazivati radnju za koju se oekuje da e se zacelo dogoditi.

SU!4 ESSE4 KUI 9ITI

7RE8ENT
SU! SU!US

uporedi srpski 157 17*


22

ES EST

ESTIS SUNT

<61( <61.6 9-A bam bas bat 9I bis bit bamus batis bant

<61.6 <61U

I!7ERKEKAT
ERA! ERAS ERAT ERATIS ERA!US ERANT

KUTUR I
ERO ERIS ERIT ERI!US ERITIS ERUNT

@O4 U? bo bitis bunt bimus

7ERKEKAT
KUI KUISTI KUIT KUI!US KUISTIS KUERUNT per5e1#+*1# o*no # E per5e1#+*1i n#*+# "i

7LUSKVA!7ERKEKAT
KUERA! KUERAS KUERAT KUERA!US KUERATIS KUERANT per5e1#+*1# o*no # E imper5e1#+ e**e

KUTUR II
KUERO KUERIS KUERIT KUERI!US KUERITIS KUERINT per5e1#+*1# o*no # E 5(+(r I e**e

A1+i i p#*i su glagolska stanja. 4ada je glagol u aktivu, to znai da je *(&je1#+ re)eni"e onaj koji r0i r#$nj(, koji je dakle aktivan. ena je prevarila mua. Mena je subjekat reenice i ona je vrilac radnje. ena je bila prevarena od strane mua . Mena je i dalje subjekat reenice ali se radnja vri na njoj,ona je ta koja trpi neku radnju. #&azlika je vie nego oigledna.$
23

>asiv je dakle glagolsko stanje koje kazuje da se neka r#$nj# r0i n# *(&je1+(,da on trpi neku radnju.

24