itije svetog Simeona Nemanje

O nasleu svetoga manastira ovog prepodobnim ocem naim i ktitorom gospodinom Simeonom i o itiju njegovu kakvo bi pred Bogom i ljudima Oe, blagoslovi! Na sveti manastir ovaj, kao to znate, bilo je ovo mesto kao pusto lovite zverova. Kada je doao u lov gospodin na i samodrac, Stefan Nemanja, koji je carevao svom srpskom zemljom, i kada je on lovi ovde, izvoli mu se da ovde, u ovom pustom mestu, sagradi manastir ovaj na pokoj i umnoenje monakog ina. Jer neka je znano svima nama i drugima, da Bog, koji tvori ljudima na bolje, ne hotei ljudske propasti, postavi ovoga vaistinu priblaenoga gospodina nam i oca, ovoga samodravnoga gospodina, nareenoga Stefana Nemanju, da caruje svom srpskom zemljom. I poto je obnovio oevu dedovinu i jo vie utvrdio Bojom pomou i svojom mudrou danom mu od Boga, i podie propalu svoju dedovinu i pridobi od pomorske zemlje Zetu sa gradovima, a od Rabna oba Pilota, a od grke zemlje patkovo, sve Hvosno i Podrimlje, Kostrc, Drkovinu, Sitnicu, Lab, Lipljan, Glboicu, Reke, Uku i Pomoravlje, Zagrlatu, Leve, Belicu. To sve mudrou i trudom svojim sve ovo pridobi to mu je pripadalo od srpske zemlje, a oduzeto mu nekada nasiljem od svoje dedovine. I uz pomo Boju vladavina njegova primila je odasvud mir i tiinu, jer ovaj vaistinu divan i straan postade svima koji ive oko njega, poto je vladavina njegova bila 37 godina sauvana i cela i ni od koga povreena. Jer kako emo ovoga nazvati? Vladarem li, a uz to i uiteljem? Jer utvrdi i urazumi srca sviju i naui nas kako pravoverni hriani treba da dre pravu veru u Boga. Prvo na sebi blagovernost pokaza, a potom druge naui, crkve osveti, manastire sazda, svetitelje u slast sluajui, jereje tujui, a prema monasima gajei veliku smernost i ljubav, beznadenim nada, ubogim zastupnik, nitima hranitelj, nage u svoj dom uvodei odevae ih, siroad nahrani, udovice opravda, slepim i hromim i nemonim i gluhim i nemim vaistinu mati postade. I prosto rei: sve svoje imanje u zajam izdade, jer postade drugi Avraam stranoprimac, zemaljski aneo, nebeski ovek. "Stoga ga i Bog preuznese i darova mu ime koje je iznad svakoga imena"(1), imenu njegovu poklonie se svi narodi. Sam sazda manastire: prvo u Toplici svetoga oca Nikole, i drugi tamo Svetu Bogorodicu u Toplici; potom opet sazda manastir Svetog Georgija u Rasu. I svima tim manastirima satvori upravu kao to treba. A posle tih ovaj na sveti manastir sazda, koji i posveti imenu presvete Vladiice nae Bogorodice Dobrotvorke, sazdavi od mala i do velika, i sela predade manastiru zajedno sa drugim pravima manastiru, ikonama i asnim sasudima i knjigama i rizama i zavesama, i to je pisano u zlatopeatnoj povelji njegovoj, a jo je i u crkvi napisano na zidu, i sa kletvom i sa vezom da niko ne izmeni njegova predanja, kao to sluate i u ovim knjigama napred o tome re. *** Bojom pomou i svojim trudom to sve stee. I kada je vladavina njegova uz Boje sadejstvo dobila mir i tiinu odasvud, ushte i satvori sebi prijateljem velikoga cara grkoga, Bogom venanoga kir Aleksu Komnena, i uze njegovu ker za blagorodnoga i ljubljenoga sina Stefana, koga i odredi da mu bude namesnik. A ovaj blagoverni i hristoljubivi gospodin, preasni starac, podvizavae se da se u dan stranoga suda pribroji u neki broj sa onima koji su ugodni Bogu, i kako bi kojim dobrim delima dobio ono rajsko i neiskazano naselje, naroito eljae kako bi mu bilo mogue da primi anelski i apostolski obraz. I podvizavae se da urno posleduje reima Vladike: "Uzmite jaram moj na se, jer sam krotak i smeran srcem, i nai ete pokoj duama vaim: jaram je moj blag i breme moje lako"(2). Jer kae Pismo: "Ljubav Boja privezana je u vernima"(3). A za ovog blaenog starca sigurno se priveza ka veri njegovoj reeno: "Ko ljubi oca ili mater vie nego mene, nije mene dostojan, i ko ne uzme krsta svoga i za mnom ne ide, nije mi podoban"(4). "Jer svaki koji ostavi dom ili njive ili imanje ili enu ili decu ili brau ili oca ili mater imena moga radi, primie stostruko i nasledie veni

ivot"(5). Bogoljubni otac na i ktitor elei primiti ivot veni, molbe uzailjae ka premilostivom Vladici, da ga ne lii elje. Prolo je mnogo vremena, poto je sauvao dravu 37 godina u moi i snazi nepobedno i nepovreeno sa svih strana, i blagorodna deca njegova bila su podignuta u blagovernosti i istoti. O vladavini njegovoj i dravi njegovoj ne ispisasmo po redu, to sluasmo i videsmo, da se ne umnoe rei. Jer sm Bog zna, a ni od ljudi nije skriveno koliki je bio njegov podvig za nas i za ljudska neznanja, ovoga blaenoga mua, gospodina nam i uitelja, koji ima Solomonovu premudrost, Davidovu krotost, Josifovu dobru narav; svima divan i straan vladar vladarima i gospodar gospodarima, i prosto rei drugi mu nee biti ravan. Zato u o ovom ukratko izloiti, da se ne umnoi pisanje. *** Kada je navrio 37 godina u dravi svojoj, premilostivi Vladika ne prezre moljenja njegova, kojim je uzdisao iz dubine srca, no milosrdan i trudoprimac i nagraditelj - hoe da se svi spasu(6). Jer kada je dolo vreme, ovaj prozorljivi mu svu slavu i ast ovoga sveta smatrae kao nita, i krasota ovoga sveta izgledae mu kao i dim, a Hristova ljubav rastijae u njemu i razarae srce njegovo kao dom spremljen mu i preisti sasud njegovu Svetom Duhu, poto se nekim useljenjem u njegov um uselio Hristos i vodio ga. I tako, poslavi, skupi svoju blagorodnu decu i sve izabrane svoje boljare, male i velike, i skupivi ih ka sebi, poe im govoriti uei: - eda moja vazljubljena i od mene othranjena, evo znano je svima vama, kako Bog svojim promislom postavi mene da vladam nad vama, i kakvu ozlobljenu zemlju nau primih u poetku, i pomou Bojom i presvete Vladiice nae Bogorodice, koliku mo imaah, ne oblenih se niti pokoja dadoh sebi, dokle sve ne popravih. I Bojom pomou dodadoh vam u duinu i irinu, to je znano svima. A sve vas, kao i svoju decu, othranih, sve do sada, i nauih vas da se drite vere pravoverne. "A mnogi inoplemenici ustadoe na me i opkolie me kao i pele sat, no imenom Gospodnjim protivljah im se i odoleh njima"(7). Zato i vi, eda moja vazljubljena, ne zaboravljajte uenja svoga i pravovernoga zakona, koji sam ja ustanovio. Jer, drei ovo, imaete Boga kao pomonika sebi i presvetu Gospou Bogorodicu, i moju, iako grenu, molitvu. A mene sada otpustite, vladara svoga s mirom, da vide oi moje spasenje, koje je spremio pred licem sviju, svetlost za otkrie narodima i u slavu(8) vama, pastvi mojoj. Jer vidimo kako je "sve ljudsko to posle smrti ne ostaje, sujeta; nee ostati bogatstvo, niti e sii slava, jer kada smrt doe, sve ovo e unititi." Zato se uzalud metemo: "kratak je put kojim teemo, ivot na je dim, para, zemlja i prah; za malo se javlja, a ubrzo nestaje". Zato je sve vaistinu sujeta(9). Jer "ovaj ivot je senka i san, jer svaki zemaljski mete se ni za to, kao to rekoe Knjige: kada i sav svet steemo, tada emo se u grob useliti, gde su zajedno carevi i ubogi".

Zato, eda moja ljubljena, pustite me brzo, da idem videti utehe Izrailjeve(10). Ovim poukama poui ih dobri gospodin i dobri pastir. A ovi svi mnogo su ridali i govorili mu: - Ne ostavljaj nas sirote, gospodine, jer ti nas osveti i ti nas naui i ti nas prosveti, pastiru dobri, koji polae duu svoju za ovce(11), jer nikada u tvoje dane vuk ne ugrabi ovcu od Bogom predanoga ti stada pastve! I u svih 38 tvojih godina bismo sauvani i othranjeni, i drugoga gospodina i oca ne poznasmo osim tebe, gospodaru na! *** A on, blaeni starac, posavetova ih premudrim reima kao otac da prestanu sa ridanjem i suzama; a Bojom voljom izabra blagorodnoga i ljubljenoga sina Stefana Nemanju, zeta bogovenanoga kir Aleksija, cara grkoga, i ovoga im predade govorei: - Ovoga imajte u mesto mene, dobri koren koji je iziao iz moje utrobe, i ovoga postavljam na presto Hristom darovane mi vladavine! I sam ga vena i blagoslovi ga izvanredno, kao to blagoslovi Isak Jakova, sina svoga, svakim blagoslovom(12), i poe ga uiti da napreduje u svakom dobrom delu u svojoj vladavini, i da bude dobroga srca prema hrianskom svetu, koji mu predade, Bogom pasenu od njega pastvu, govorei mu: - edo moje ljubljeno, pasi ovaj moj Izrailj, i pazi na njega, vodei ga kao jagnje Josif! Zapovedae mu da se o crkvama brine i o onima koji slue u njima, svetitelje u slast da slua, i crkvene sluge, i jereje da potuje, i nad crnoriscima da bdi, "da bi se molili za tebe, i da ni u em ne bude zazoran pred Bogom i ljudima". I drugoga svoga blagodarnoga i ljubljenoga sina, kneza Vukana, blagoslovi i postavi ga za velikoga kneza, i odeli mu dovoljno zemlje, i dade i njemu zapovesti dane ovome. I postavi ih dobri otac obojicu preda se, i govorae im: - "Sinovi, ne zaboravljajte mojih zakona, a srce vae neka uva rei moje, jer duina ivljenja i godine ivota i sveta dodae vam se. Milostinje i vera neka vas ne ostavljaju, priveite ih o svoj vrat i napiite na tablici srdaca svojih, i nai ete blagodat. I pomiljajte dobro pred Bogom i ljudima. Uzdajte se svim srcem u Boga, a svojom premudrou ne veliajte se. Na svima putevima svojim znajte da pravi budu putevi vai i noge vae nee se spoticati. Ne budite mudri za sebe, a bojte se Gospoda i uklonite se od svakoga zla; tada e telo vae imati isceljenje i kosti vae odmor. Potujte Gospoda od svojih pravednih trudova i dajite mu prvine od svojih plodova pravednih, da bi se ispunile itnice vae mnotvom penice, a pivnice vae da bi vino toile. Sinovi, ne gubite snage u kazni Gospodnjoj, niti klonite obliavani od njega. Jer koga ljubi Gospod, onoga kara, i bije svakoga sina, koga prima. Blaen je ovek koji je naao premudrost i onaj smrtni koji je video razum. Jer bolje je nju kupovati, nego riznice zlata i srebra; skuplja je od dragocenoga kamenja; ne protivi joj se nita lukavo, a slatka je svima koji joj se pribliuju. Svaka druga dragocenost nedostojna je, jer duina ivota i godine ivota su u njenoj desnici, a u levici njenoj je bogatstvo i slava. Iz usta njenih izlazi pravda, a zakon i milost nosi na jeziku. Putevi njeni su putevi dobri, i sve staze su u miru. Drvo je ivota svima koji se dre nje i koji se oslanjaju na nju, kao na Gospoda tvrda"(13). Jer ja vam dajem ovu zapoved: da ljubite brat brata, ne imajui meu sobom nikakve zlobe. Ovome, kao i od Boga i od mene posaenom na prestolu mome, ti se pokoravaj i budi mu posluan. A ti opet vladajui ne vreaj brata svoga, no imaj ga u poasti. "Jer ko ne ljubi brata svoga, Boga ne ljudi. Bog je ljubav. Zato ko ljubi Boga, neka ljubi i brata svoga"(14). Jer o ovom sav zakon apostoli nauie, muenici venani bie i proroci vise.(15) "Zato ako hoete i posluate mene, dobra zemaljska uivaete; ako li neete i ne posluate me, oruje e vas pojesti"(16). A vama, sinovi moji ljubljeni, neka vam bude mir od Gospoda Boga i Spasa naega Isusa Hrista i Duh Boji neka poiva na vama, krepei i pokrivajui vas od sviju vidljivih i nevidljivih neprijatelja i vodei vas u miran put.

Mir budi vama, vlastelo moja i boljari! Mir budi i vama mlai, koje vas othranih od roenja matera vaih! Mir budi vama svima, stado Hristovo duhovno, koje mi Bog predade, i napasavi vas sauvah nepovreene, kao dobar pastir duu svoju polaui za vas(17). Zato vas molim, drite uputstvo moje, oca vaega. "Boga se bojte, cara potujte"(18), prosveujui crkve, da i one vas prosvete, episkope sluajui, jereje imajui u ast i prema monakom inu imajui smernost, da se mole za vas. A vi meu sobom pravdu i ljubav imajui, ne zaboravljajte milostinje. I "blagodat Gospoda naega Isusa Hrista i ljubav Boga i Oca i zajednica Svetoga Duha neka bude sa svima vama. Amin"(19). I posle ovoga, kao to i ranije pisasmo, predade im da meu njima caruje vazljubljeni sin njegov Stefan Nemanja, i ukloni se od naroda. A oni plakahu i ridahu, gledajui kako se rastaju od takvog gospodina i pastira. I tako plakahu i ridahu, kao to se "uo i glas u Rami: Rahilja oplakuje decu svoju i ne moe da se utei!"(20) Vaistinu u nedoumici sam kako da ga nazovem. Da li gospodinom dobrim? Da li uiteljem prave vere? Ocem blagim? Pastirom, koji verom napasa predano mu stado? Prosvetiteljem crkava i uiteljem dobrih obiaja i koji vazda prebiva u molitvama? Da li preizobilnim sluiteljem i ljubiteljem nitih? Da li nastavnikom prave vere i uiteljem dobre vere i istote, svetlom vaseljene? Da li nastavnikom punim vedre i uzorom krotosti i posta? Da li nastavnikom premudrosti i smislodavcem i ukrotiteljem nesmislenih? Da li uvarom stada svoga i premudrim braniteljem sviju onih koji ive oko njega? Jer vaistinu ovo sve dogodi se na njemu. "Jer bee pun premudrosti i razuma, i blagodat Boja bee na njemu"(21). *** A posle svega ovoga uini da svima bude javljeno delo ovoga premudroga i divnoga mua, i blagoslovivi svet svoj, ostavi od Boga danu mu vladavinu i sve mnogo svoje izvanredno i razlino, poto se Bogu tako izvolelo i presvetoj Vladiici Bogorodici da mu neizrecivu i svetu udnju zasiti. Razdavi sve svoje imanje nitima, izie od vladavine svoje i dece svoje i ene svoje, bogodanoga prvoga venca, jer ovaj ne postade uesnik drugoga braka, no uini sebe zajedniarem neiskazanoga i asnoga i svetoanelskoga i apostolskoga obraza, maloga i velikoga, i bi mu nareeno ime gospodin Simeon, meseca marta 25, na Sveto Blagovetenje godine 6703 (1195). U isti dan i bogodana mu ena, koja je bila gospoa svoj srpskoj zemlji, Ana, i ona primi ovaj sveti obraz, i bi joj nareeno ime gospoa Anastasija. Kada je ovo bilo svreno, otac na gospodin doe u na manastir, koji i sazda. Svetu Bogorodicu Dobrotvorku, a gospoa Anastasija ode ka Svetoj Bogorodici u Ras. A ovaj predivni blaeni otac na i ktitor, gospodin Simeon, prebivae meu nama u svakoj blagovernosti i istoti, preuspevajui i uei sve duhovnim podvigom, govorei nama koji smo oko njega: "Uzmite jaram moj na se i nauite se od mene da sam krotak i smeran srcem, i nai ete pokoj duama vaim. Jer jaram moj je blag, i breme moje je lako"(22). Jer vaistinu otac na gospodin Simeon satvori pisano u jevanelju, prodade sve to imaae i kupi jedini biser besceni(23), Hrista, radi koga sve uini, i upodobi se zapovesti onome mladiu, to mu Spas zapovedivi ree: "Ako hoe da bude spasen, idi i razdaj sve svoje imanje nitima, i uzevi krst poi za mnom"(24). Blaeni ovaj starac sve ovo ispunivi, ostade u ovom naem manastiru dve godine, i umnoi stado Hristovo monakoga ina. I zaele na vii duhovni stepen uzii, videvi kako Sveto Pismo kae: "Uklonite se od mesta svojih i roenja svoga, jer nijedan prorok nije primljen u svojem otaastvu"(25). Zato i bogoljubivi gospodin Simeon zaele opet otuda da izie i stranstvuje, da sobom ispuni sve reeno, i nae re koja kae: "Oni koji se uzdaju u Gospoda upodobie se Gori Svetoj,

to se nikada nee pokolebati neprijateljskim napastima". Jer tako zaele izii prvo radi svetoga mesta, a drugo u vam ukratko kazati. *** Ovaj blaeni gospodin na Simeon imaae tri sina. Jedan najmlai - ne mogu ga nazvati sinom, ve robom koga ljubljae iznad svih, a i ovaj mu neodstupno rabotae. Jer ovaj kao mlai meu svom braom i najmlai, i, prosto rei, videvi nemo svoje prirode i umnoenje grehova svojih, uini kao i bludni sin, ostavivi dobroga oca i gospodina, i blaenu mater gospou svoju, i blagorodnu, neu kazati brau, ve gospodare svoje, i obnai sve bezumljem svojim. I otidoh u tuu stranu daleko, hranei se sa svinjama, i ne nasiavae se njihove hrane, mrtav bi i ne oive, izgubljen bee i na nae se(26). Jer radi ovoga blaeni otac gospodin Simeon zaele ii u Svetu Goru, da kao pastir dobri potrai odbeglo jagnje, i da ga uzevi na rame prinese ka Ocu svome i ka svojoj volji, i da od Boga dobije nagradu radi ustranjenja od svojih, da ispuni drugu elju srca svoga i da nae ljubljeno i zabludelo jagnje svoje. I razgorevi se Duhom moljae se Bogu, govorei: "Caru slave, jedini besmrtni, Oe neba i kreposti, i koji promislom svoje dobrote nee da pogine nijedan ovek, nego da se svi spasu(27), ne ostavi mene da poginem! Jer znam da je velika milost tvoja na meni i sada te, Vladiko, molim, da mi da skonam ovu trku!" I ovo rekavi posla po bogodarovne mu sinove. Kada su se oni sastali sa svom vlastelom i boljarima, i opet po drugi put davi im blagoslov, otide odatle u Svetu Goru, meseca oktobra 8. dan, godine 6706 (1197). A gospodinu sinu svome, koji je ostao u bogodanoj mu oblasti, zapovedi da se brine o svemu zapoveenom i o ovom naem manastiru, i da se trudi o daljem napretku njegovu. A blaeni otac na i ktitor gospodin Simeon, odlazei postavi igumana ovom svetom mestu, izabravi prepodobna mua, po imenu Dionisija jeromonaha, i predade mu da se brine i da snabdeva stado Hristovo, koje je u ovom svetom mestu. *** A on, blaeni, doe u Svetu Goru meseca novembra 2. dan. Bogonosni i prepodobni oci, koji ivljahu u Svetoj Gori, primie ga s radou i s velikom poau. Prvo se useli u manastir Vatoped, jer tu i nae eljeno, zabludelo svoje jagnje; i celovavi ga i uzevi ga na svoje rame, kako dolikovae, i postavi ga sebi u slubu. I ostavi tu malo vremena, ovaj blaeni htede da kao to i ovde opravda carstvo svoje, tako i tamo zaele da nae mesto spasenja svima koji dolaze odasvud. I izmoli u cara kir Alekse, prijatelja svoga, pusto mesto radi ustrojenja manastira u Svetoj Gori. I uze mene grenoga iz Vatopeda u mesto to, i uselismo se. I prepodobni otac na ostade sa mnom u Svetoj Gori godinu i pet meseci. Ko moe iskazati podvige i trudove ovoga blaenoga? Jer, vaistinu, svi koji su iveli u okolnim krajevima, divljahu mu se gledajui na njemu neiskazana Boja sahoenja, i dolaahu k njemu na blagoslov. I stu se preosveeni i bogobojaljivi i hristoljubivi i crnorisci i ceo osveeni klir Svete Gore ne razdvajahu od njega, divei se tolikoj smernosti i primeru krotosti i uitelju posta i posledniku uenja svetih jevanelja, prema reenom: "KO hoe da bude stariji, neka bude mlai od sviju i svima sluga"(28); i, "ako ne budete nezlobivi kao deca, neete ui u carstvo nebesko"(29). I opet: "Blaeni su niti duhom, jer je takovih carstvo nebesko"(30). "Blaeni su krotki ovde, jer e tamo biti naslednici carstva nebeskog. Blaeni su gladni i edni ovde, jer e se tamo nasititi. Blaeni su milostivi ovde, jer e tamo biti pomilovani. Blaeni su isti srcem, jer e vazda Boga gledati"(32) i drugo ostalo. Jer blaeni otac na i ktitor, gospodin Simeon, ostade izvritelj svega ovoga, i nije bio zazoran ni u kojem dobrom obiaju, no primi spasenje sa onima koji ive Hrista radi. I stie na livadu mira, meu drveta krasna uzrastom i plodovima, na kojima poju slatke ptice, gde sluavi i poive mirnim i nemetenim i bogougodnim ivotom, ukorenivi se dobro u pravoj veri i svetlo sijajui, stojae kao divno drvo u dobrom pristanitu, to jest Svetoj Gori. A posred ove nae nekoga eljenoga monaha kao slatkoglasnu pticu i pustinoljubnu grlicu, milu utehu hristoljubivu starcu, i nekada od njega othranjeno

jagnje, izdanak od ploda njegova i cvet od korena njegova, a tu je i dobri miris. Jer, vaistinu, zaele i poinu na livadi krasnoj, na kojoj pojae ptica menjajui glasove, i nasiivae se sa pet premudrih ula: gledanjem, sluanjem, mirisom, glasanjem i dodirom ptice. Jer izie iz otaastva svoga na onu svetu livadu, to jest u Svetu Goru, i nae nekadanji manastir, to jest Mileje, Vavedenje svete i preslavne Vladiice Bogorodice, razvaljen sasvim od bezbonih ratnika. I drugi vei podvig uze i potrudi starost svoju, i mene, ako i nedostojna, koga je imao kod sebe gde mu rabota. Kao to ovde obnovi i ustroji sve, tako i to sveto mesto podie, da nas ni tamo ne lii obnovljenja i pomena i utoita. I skupivi tu dovoljno monaha, postavi nekoga prepodobnoga mua po imenu Metodija monaha. I upravivi sve to je na dovoljstvo manastiru i onima koji ive u njemu, ostade tu osam meseci, vrei podvige i neiskazana duhovna dela, koja ne moe iskazati um oveji. Jer ne samo tu u manastir svoj, nego i u svoj toj Svetoj Gori i svima tu manastirima dade preizobilne milostinje, na pomen sebi i svemu svome nasledstvu. *** U 7. dan meseca februara poe asna starost njegova neto malo slabiti. I tu odmah blaeni starac gospodin Simeon pozva mene nedostojnoga i u svakom pogledu umanjenoga, i poe mi sa tihou govoriti svete i asne i slatke rei: - edo moje slatko i uteho starosti moje, "sine, sluaj moje rei, prikloni uho svoje ka mojim reima i neka ne presahnu istonici ivota tvoga, sauva ih u svome srcu. Jer su ivot svima koji ih nalaze. Svakim uvanjem uvaj srce svoje, jer od njih su ishodita ivota. Ukloni od sebe otra usta i uvredljive usne daleko od sebe odbaci. Oi tvoje neka pravo gledaju i vee tvoje da migom ukazuju na ono to je pravedno. Pravo hodi nogama svojima i ispoljavaj puteve svoje. Ne skrei ni desno ni levo, jer puteve koji su desno zna Bog, a oni s leva su razvraeni. A ti ui ono to je pravo, a hoenje tvoje u miru da bude. Sine, pazi na moju premudrost ka mojim reima prilai tvoje uho, da sauva moju misao dobru, a oseaj usana mojih kazujem ti"(33). "uvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci karanja matere tvoje"(34). "Sine moj, posluaj me sada i bie blaen, jer blaen je mu koji me poslua i ovek koji sauva puteve moje. Ne meaj se sa bezumnima. Trai premudrosti, da poivi. Ispravi svedoanstva u razum. Jer onaj koji kori zle primie sebi dosadu, a onaj koji obliava neastivoga, porei e sebe. Ne obliavaj zle, da te ne omrzne. Obliavaj premudroga, i zavolee te. Ukai premudrome na krivicu i bie mudriji, a pravedniku pouku i nastavie da je prima. Poetak premudrosti je bojazan Gospodnja i savet svetih je razum, a razumevati zakon dobra je misao. Jer ovakim dobrim obiajem mnogo e poiveti i produie ti se godine ivota"(35). I podigavi ruke svoje blaeni, poloi ih na vrat moj greni, i poe plakati alosno, i slatko celovanje darujui mi poe govoriti: - edo moje vazljubljeno, svetlosti oiju mojih, i uteho i uvaru starosti moje! Evo ve prispe vreme naega rastanka; evo me ve otputa Vladika s mirom, po rei njegovoj, da se ispuni reeno: "Zemlja si i u istu zemlju e poi"(36). A ti, edo, ne tuguj gledajui moje razluenje, jer ova je aa svima zajednika. Jer ako se ovde rastajemo, tamo emo se opet sastati, gde vie nema rastanka. I podigavi svoje preasne ruke i poloivi ih na glavu moju, govorae: - Blagosiljajui, blagosiljam te! Gospod Bog blagosloven i pospeie spasenje tvoje, i neka ti mesto zemaljskog dade blagodat i milost i carstvo nebesko, i neka ispravi put teenja tvoga, kojim ranije od mene potee, imajui nerazdvojnu sa sobom, ovde i tamo, moju iako grenu molitvu! A ja pavi niice na njegove preiste noge, sa suzama govorah: - Mnogih i velikih darova nasladih se od tebe, blaeni gospodine moj, Simeone! Zaboravih sve, ja jadni i neblagodetni, pomeah se sa nesmislenom stokom i upodobih se njima, bivajui ubog dobrim delima, a bogat strastima, pun srama, lien slobode u Boga, osueni od Boga, oplakani od anela, na smeh bivajui besima,

obliavan od svoje savesti, zlim delima svojim posramljen. I pre smrti mrtav sam, i pre suda sam sebe osuujem, pre beskonane muke sam sebe muim oajanjem. Zbog toga, pripadam ka preasnim nogama tvojim klanjajui se, ne bih li ja, neispravljeni, zbog tvojih preasnih molitava, neko malo olakanje dobio u strani onaj dolazak Gospoda naega Isusa Hrista! A kada je doao 8. dan toga meseca, ree k meni: - edo moje, polji mi po oca duhovnoga i po sve asne starce Svete Gore, da dou k meni, jer se ve pribliuje dan ishoda moga! I poto je izvrena zapovest njegova, doe mnoastvo monaha kao dobromirisnih cvetova koji cvetaju i u toj svetoj pustinji. Kada su doli k njemu, mir i blagoslov primie meusobno, ne dade im otii od sebe, i govorae im: - Ostanite kod mene dok telo moje, opevavi ga svetim i asnim vaim pesmama, ne pogrebete! A blaeni starac od sedmoga dana pa sve do smrti svoje ne okusi hleba ni vode, samo se svaki dan prieivae svetim i preistim tajnama, telom i krvlju Gospoda Boga i Spasa naega Isusa Hrista. *** U 11. dan toga meseca videh ga kako se sprema za odlazak i rekoh mu: - O, blaeni gospodine Simeone! Evo se ve sprema blagi tvoj ishod u pokoj tvoj. Da, ve sam uo kako si blagoslovio nasledstvo svoje, ali i sada im podaj svoj poslednji blagoslov! A on podigavi ruke, poe sa suzama govoriti: "Trojice sveta, Boe na, slavim te i blagosiljam te i molim te, i predstavljam te, jer po trei put dajem blagoslov nasledstvu mome. Gospode Svedritelju, Boe otaca naih, Avraamov, Isaakov, Jakovljev i semena pravednoga, sauvaj ih i ukrepi u dravi bive vladavine moje, i pomo presvete Bogorodice i moja, iako grena molitva neka je sa njima od sada i do veka. A preanju zapoved dajem im: Imajte ljubav meu sobom!(37) A ko od njih odstupi od onoga to sam im ja naredio, gnev Boiji neka proguta njega i seme njegovo!" A ja sam na sve to rekao: - Amin! A kada je doao 12. dana toga meseca, ree: - edo moje, donesi mi presvetu Bogorodicu, jer takav imam zavet, da pred njom ispustim duh svoj. I kada je bila izvrena zapovest, i vee kada je nastupilo, ree: - edo moje, uini ljubav, poloi me na rasu koja je za moj pogreb, i spremi me potpuno na sveti nain, kao to u i u grobu leati. I prostri rogozinu na zemlju, i poloi me na nju, i poloi kamen pod glavu moju, da tu leim dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde. A ja sve ispunivi, izvrih to mi je on zapovedio. A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajui na ovom blaenom starcu takova neiskazana Boja provienja. Jer kako je i ovde, u dravi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga asa ne htede da se lii nijedne

stvari duhovne, nego mu Bog sve ispuni. Jer, vaistinu, brao moja ljubljena i oci, udo bee gledati: onaj koga se svi bojahu i od koga treptahu sve zemlje, taj je izgledao kao jedan od tuinaca, ubog, rasom obavijen, gde lei na zemlji, na rogozini, a kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrueno moli da sviju protenja i blagoslova. A kada je nastalo no, poto su se svi oprostili i bili blagosloveni od njega, otidoe u elije da vre slube i da se malo odmore. A ja i jednoga jereja ostavih sa sobom, pa ostadosmo kod njega svu tu no. A kada je dola pono, utia se blaeni starac, i vie mi nije govorio. A kada je nastala no, poto su se svi oprostili i crkvena sluba, odmah se prosvetli lice blaenoga starca, i, podigavi oi k nebu, ree: "Hvalite Boga meu svetima njegovim, hvalite ga i na tvri sile njegove!"(38) A ja mu rekoh: - Koga vide te govori? A on pogledavi na me, ree mi: "Hvalite ga i na silama njegovim, hvalite ga i po premnogoj vladavini njegovoj!"(39) I poto je ovo rekao, odmah ispusti svoj preboastveni duh i usnu u Gospodu. A ja pavi na lice njegovo plakah gorko i dugo, i ustavi blagodarih Boga, videvi ovakav kraj ovoga prepodobnog mua. *** uvi za to svi stadoe dolaziti pa se divljahu prosvetljenosti lica njegova, i govorahu: - O, blaeni Simeone, koji si se udostojio da vidi takvo vienje na kraju, Vladiku svetoga kako ti daje blagodat za podvige trudova tvojih! Zato si, veselei se, izrekao slatki glas pri izlasku due tvoje: "Hvalite Boga meu svima njegovim, hvalite ga i na tvri sile njegove, hvalite ga i po premnogoj vladavini sile njegove"(40) Blaen e biti svuda, zato i blaeni glas izrekao jesi! I posle toga, prepodobno telo njegovo uzevi, sa au postavismo ga posred crkve, kao to je obiaj. Kada se svrila jutrenja i kada su se sabrali bezbrojni monasi, poee asno pojati uobiajene pesme oko prepodobnoga tela, i izvrie reeno: "Oni koji se boje Gospoda, slave ga"(41). I tako mnogi narodi tada dooe da mu se poklone i da ga sa velikom poau poju. Pojali su prvo Grci, potom Iverci, zatim Rusi, posle Rusa Bugari, potom opet mi, njegovo stado sakupljeno. Kada je prolo vreme posle liturgije i kada se svrila sva uobiajena sluba, svi celivae prepodobno telo. A ja greni obujmivi blaeno telo poloih ga u novi grob, kao to mi bee zapovedio i ispunih zapovest njegovu.

Poto se skupilo mnotvo monaha, nisam ih otpustio sve do devetoga dana, sluei mu slubu svakoga dana. *** Kada je ovaj blaeni otac na preao u veni pokoj, zavetom ostavi manastir meni grenome u skromnom nekom stanju, u kojem mi otide, nekoga prepodobnog mua, po imenu Metodija, sa jo etrnaestoricom monaha. Obuze me velika tuga i bojazan, jedno od pustoi, a drugo zbog straha od bezbonih razbojnika. Ali kako se izvoli ljubavi Bogomatere i Nastavnice nae i svetim molitvama gospodina Simeona, taj hram od neznatnog i malog uznese se u velelepnu pojavu. I posle malo vremena skupih devedeset monaha u bratstvu i sve spremih to je na potrebu manastiru. I kada sam tu probavio osam godina, nastadoe mnogi metei u tome kraju, jer proavi Latini i zauzee Carigrad, bivu grku zemlju, ak i do nas, i ulegoe i tu u sveto mesto, poto je nastao veliki mete. I kada se ovde saznalo o tome meteu, doe mi poslanica od hristoljubivoga i blagoastivoga, Bogom izabranoga i blagoslovenoga blaenim ocem Simeonom, Stefana Nemanje, koji je vladao njegovom dravom, i brata njegova, velikoga kneza Vukana. Primio sam njihovu molbu koja kae: "Evo, u toj zemlji uzbunie se narodi, a blaeni otac na, gospodin Simeon, koji nam je bio gospodar i uitelj, tamo lei. Zbog ovoga molimo tvoju molitvu, Gospoda radi, nemoj nas prezreti, uzmi asne moti gospodina nam Simeona i prenesi ih ovamo, da se blagoslov njegov javi ispunjen na nama!" A ja videvi koliko ele to to mole i da je potrebno to ispuniti, podigavi svoju nemo na to poeh spremati. I ugledavi zgodno vreme da se to izvri, doavi otvorih grob blaenoga starca, i naoh telo njegovo asno celo i nepovreeno, koje je bilo tu u grobu osam godina. Jer tako prilii onima koji su ugodili Bogu, da su i posle svoje smrti proslavljeni, satvorie Bog volju onih koji ga se boje i usliae njihovu molitvu, "sauvae sve njihove kosti i nijedna se od njih nee slomiti"(42). A ja uzevi njegove asne moti, pooh na put. I mada je bio veliki mete u tim zemljama, uz pomo Boju i presvete Vladiice Bogorodice, i molitvama blaenoga i prepodobnoga i asnoga gospodina nam i oca Simeona, prooh, to ree, kroz oganj i vodu, ceo i sauvan, i niim povreen. I dooh sa asnim motima u Hvosno. Kada je saznao vladalac sin njegov Stefan Nemanja, i brat mu knez Vukan, skupie svetitelja i jereje i igumane sa mnogim monasima i sa boljarima svim, sa radou radujui se i veseljem veselei se. Doavi sa velikom au uzee moti gospodina Simeona, pesmama duhovnim blagodarei Boga. Jer kao to prekrasni Josif uze iz Egipta telo oca svoga Jakova i prenese ga u zemlju obeanu, tako i ovi bogoljubivi i blagoobrazni, sinovi njegovi sa svom dravom primie ga, radou radujui se i veseljem veselei se, sami nosei preasno telo oca svoga, i sa velikom poau poloie ga u ovoj svetoj crkvi, u odreeni mu grob, koji blaeni ranije sam sebi bee nainio. A ovo se dogodi meseca februara u 19. dan. *** Neka vam je znano o ovom blaenom ocu naem i ktitoru gospodinu Simeonu, od roenja njegova pa do smrti: Roenje njegovo bilo je u Zeti na Ribnici, i tamo je primio sveto krtenje. Kada je ovaj mladenac bio iznesen ovamo, uze ga episkop crkve Svetih Apostola i pomoli se nad detetom, i mirom ga pomaza, pa je tako i drugo krtenje primio. Jer sve je bilo udno sa ovim muem: kada je bio dete primio je dva krtenja; i opet kada je primio sveti anelski obraz, i tu je primio dva blagoslova - mali obraz i veliki. A evo i posle uspenija njegova preasno telo njegovo bi dvaput sahranjeno: prvi put u Svetoj Gori, gde mu bi i usnue, i opet otuda bi uzet i prenesen ovamo, i sa velikom poau i krasnim slavoslovljem ovde po drugi put behu poloene njegove asne moti u grob.

Od roenja mu 46 godina, i tu odmah po Bojoj volji primi vladavinu. I ostade opet u vladavini 37 godina, i tu odmah primi sveti anelski obraz. I poive u tom obrazu 3 godine. I ceo ivot njegov bio je 86 godina. A prestavljenje blaenoga oca i ktitora gospodina Simeona bi 6708 (1200!) godine, meseca februara u 13. dan preloi se ka venom blaenstvu. A ti, Boe i Gospode svega, i preproslavljena Mati Gospoda i Boga Spasa naega Isusa Hrista, da ovo to je napisano bude i injeno, da mi i oni posle nas do kraja ovoga veka asnim molitvama oca naega i ktitora sluamo ono to se govori, i posledujui da inimo sve to je ugodno Bogu, gledajui na podvige i ivljenje ovoga preblaenoga oca naega, u kojima je sladost i veselje, pominjui Boga, veselei se u Bogu. Um na, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji vene, na aneoske horove, na onaj ivot, gde li su kako li su due pravednika ili grenika; kako li e se javiti veliki Bog i Spas na Isus Hristos, prema onoj prosveenoj rei: "Nebesa e proi sa hukom, vazdusi spaljeni e se razruiti, zemlja i to je na njoj i dela bie saeeni!"(43) Kakvo li e tu svaka dua savrsno telo dobiti? Kakvo li e biti zborite to mnotvo ljudi od Adama, do kraja sveta? Kakvo li e biti Hristovo strano i od sunca svetlije lice? Kakav li emo glas njegov uti, da li pravednicima koje prima u carstvo nebesko ili grenicima koje alje u venu muku? Ovo treba, ljubljena brao moja, da brinemo i pomiljamo, u ovom da ivimo, jer smo van sveta, jer ivot na nebesima imamo(44), ovaj ivot u miru provodei, nadu imajui da emo u Hristu Gospodu naem stei nadu venih dobara, zastupnitvom presvete Vladiice nae Bogorodice i Dobrotvorke, i molitvama prepodobnoga i blaenoga oca naega i ktitora gospodina Simeona.